1 10 25 http://afzarhiv.org/files/original/ed98134b8285cd44765a7b5b1ce97ae9.pdf c9a634087e28ad97603ac2fdfb33ef9e PDF Text Text ��Biblioteka LEGENDE dobitnik je Povelje »4. jul« — najvećeg društvenog priznanja za doprinos u gajenju tradicija nui od ^oslobodilačkog rata naroda i narodnosti Jugoslavije. �Izdavač NIRO »Dečje novine« Gornji Milanovac Za izdavača Miroslav Petrović generalni direktor Recenzent Metodije Kotevski Odgovorni urednik Radmilo Lale Mandić Uređivački odbor Mirko Vujačić Radmilo Lale Mandić Ivo Matović (urednik) Dragan Marjanović Lektor Zora Maksimović Korektor Dobrila Petrović Grafički dizajn Rade Rančić Tehnički urednik Mirjana Avramović Štampa »Nikola Nikolić«, Kragujevac Štampanje u tiražu od 3.000 primeraka završeno avgusta 1978. godine �SLOBODAN POPOVIĆ Vera Jocić ŽIVOTNI PUT I REVOLUCIONARNO DELO �BIBLIOTEKA »LEGENDE« VIII KOLO NARODNI HEROJI JUGOSLAVIJE �»Misliti o Veri Jocić, ili govoriti o njoj, nemo­ guće je, a da se ne govori o ustanku, koji je toliko čvrsto vezan za njeno ime, svetio i ve­ liko, kao što su svetle i velike uspomene, koje je ostavila ljudima . . . « Boro ćuikar, u spisu »Posiednala telba na Vera Jocik«, »Viorni dni«, Skopje, 1957. OLIVERA VERA JOCIĆ je 20. decembra 1951godine, u znak priznanja za revolucionarne za­ sluge, proglašena za narodnog heroja Jugosla­ vije. ��BEKSTVO IZ AUSTRO-UGARSKE Porodica Jocić živela je u Novom Sadu, pod Austro-Ugarskom Monarhijom. A kako se jedan od njenih članova, Đura Jocić, nikako nije mogao pomiriti s činjenicom da živi pod vlašću tuđina, to se odlučio da pobegnc u Srbiju. Jednostavno, jednog dana je rekao: — Ja više neću da živim pod Mađarima i Austrijanoima! — A gde hoćeš da živiš, Đuro? — Vi znate gde hoću da živim — odgovorio je. — U Srbiji! — Znamo. Ali, šta ćemo s imanjem, kućom i ostalim stvarima? — To ćemo prodati. — Kome? — Našim ljudima koji ostaju u Novom Sadu. — Kako oni mogu da žive pod Mađarima i Austrijancima, a ti ne možeš? — Kako žive? Znamo kako žive: trpe, guta­ ju, eto kako žive... Ja neću i ne mogu tako da živim. Ja hoću da živim u slobodi, na srpskoj zemlji! �— I ovo je srpska zemlja. Posle toga nastao je tajac. A onda je Đura ponovo progovorio: — Ne mogu više da ih gledam, razumete li me. U utrobi mi se prevrće kad ih sretnem na ulici ili u kataru. Shvatite: ne mogu i gotovo! Ukućani su gledali uzbuđenog Đuru. Na nje­ govom licu ogledala se odlučnost, rešenost da učini ono što je naumio, kakvog su ga jedino i znali. — Kako ćemo da se prebacimo u Srbiju? — upitala ga je žena. — Prvo ću ja da prebegnem, a onda ćete i vi za mnom. Tako je i bilo. Jedne večeri Đura je prepli­ vao Dunav i domogao se Srbije. Za njim su, docnije, došli i ostali. Prethodno su uspeli da prodaju salaše i ne­ koliko kuća u Temerinskoj ulici u Novom Sadu. Pomerajući se k jugu, Đura je s porodicom stigao do Skoplja, i u njegovoj blizini, u selu Asanbegovo (danas Sinđelićevo), kupio veliko imanje i kuću. U Skoplju, u bivšoj Kruševačkoj ulici, u Jevrejskoj mahali, od nekog bega, koji se spremao da se odseli u Tursku, kupio je veli­ ku kuću s doksatima, na sprat, i velikim poplo­ čanim dvorištem, u kojem je bila i jedna manja zgrada — letnja kuhinja. Na okupu su bili svi: Đura, njegova žena Katica i deca Doka, Todor, Mladen, Draginja i Ana. Jocićev] su obrađivali zemlju i u tome imali uspeha, sve do prvog svetskog rata, kad su Đura i njegova tri sina otišli u rat, kao dobrovoljci. Mladena su zarobili Austrijanci, ali je iz zarob­ ljeništva pobegao u Rusiju. Iz ove svetske klanice vratili su se svi Jocići, ali ne bez posledica: Todor je bio težak invalid, jer je ostao bez noge, a od zadobijenih rana Do­ ka je umro posle rata. DETINJSTVO I ŠKOLOVANJE U SKOPLJU U Sinđelićevu je, kao učiteljica, radila Beo­ građanka Natalija Đermanović. Tamo je stigla po­ sle završene Učiteljske škole u Beogradu. Zgrada osnovne škole bila je u susedstvu Jocićevih. Zapravo, školsko dvorište se graničilo s njihovim dvorištem. �Ubrzo se između Mladena i Natalije rodila l jubav, koja se završila venčanjem. Prvo dete, žensko, rodilo im se 24. juna 1921. godine. Dali su mu ime Vida. Posle dve godine, 21. avgusta 1923, u Beogradu, rodilo im se drugo takođe žensko dete, koje je na znamenju dobilo ime Draginja — po tetki, koja je u to vreme imala 15 godina, pohađala gimnaziju i bila lepa devojka. Na krštenju, u Skoplju, narečena Dragi­ nja dobila je ime Olivera, a svi će je kasnije, kroz ceo njen život, zvati Vera. Dve godine doonije rodila im se i treća kćer­ ka, Radmila. Šest meseci posle njenog rođenja Natalija je umrla od zapaljenja sleipog creva. Bio je to veliki udarac za Mladena i njegovu decu. Od prvih koraka Vera je bila živahno i vra­ golasto dete. Nije mogla duže da se zadrži na jednom mestu. Brzo je upoznala sve kutove u kući i dvorištu, kao i sve grane okolnog drveća. I sve skele na kući koja se gradila. Onima koji su je posmatrali zastajao je dah, mislili su da će se strmoglaviti. Kad je imala oko šest godina, jednog dana popela se na vrh drvota. — Siđi! — molili su je sestre i otac. Vera se njihala na visokoj grani drveta. — Što se plašite — odgovorila im je Vera, — kad se ja ne plašim. — Sine, — govorio je otac — siđi, molim te. Za Veru je to penjanje, to njihanje na gra­ nama, bilo zabavno. To ju je uzbuđivalo. Onaj instinktivni strah kao da u njoj nije postojao. Vera je bila znatiželjno dete. Htela je sve da čuje, sve da upozna, sve da zna. Počela je da se interesuje i za sestrine knjige: za bukvar i os­ tale udžbenike, naročito za vreme školskog ras­ pusta, kojeg je starija sestra provodila u Sinđelićevu i Škoplju, jer je osnovnu školu pohađala u Beogradu, živeći kod bake, majkine mame. Preturala je po sestrinim školskim knjigama i terala sestru da joj pokazuje i objašnjava slike i čita tekstove. U osnovnu školu pošla je u Sinđelićevu, u onu istu školu u kojoj je njena majka bila uči­ teljica i u koju je uvela prvo žensko dete. Dotle su osnovnu školu u Sinđelićevu pohađala samo �10 muška deca. Međutim, Natalija je htela da školu uče i ženska deca, pa je svim silama nastojala da razbije konzervativno shvatanje da ženska de­ ca treba da sede kod kuće i pomažu majkama u poslu. Kad je Vida bila u četvrtom razredu osnov­ ne škole, umrla joj je baka, majkina majka, zbog čega se vratila iz Beograda u Sinđelićevo. Posle završene osnovne škole Vida je gim­ naziju počela da uči u Skoplju. Vera, koju su u porodici zvali Draginja, i Radmila Rada, učile su osnovnu školu u Sinđelićevu i živele u kući s babom, očevom majkom, i ocem, koji se bio oženio drugi put. Posle završene osnovne škole Vera je prešla u Skoplje, gde je stanovala sa starijom sestrom. Kad je i Radmila završila osnovnu školu, prešla je 1935. godine u Skoplje. S njom je došla i ba­ ba Katica, pa su uzele stan, jer nisu mogle sve četiri da stanuju u jednoj sobi. Baba Katica vo­ dila je domaćinstvo. Vera je unapred pročitavala sve svoje udž­ benike. Posle toga uzimala bi sestrine i čitala ih, učila iz njih. Tako je sa znanjem bila ispred svo­ jih školskih drugarica. Naročito je volela strane jezike i književnost i njima je posvećivala svu svoju pažnju. Imala je jednu nesvakidašnju, retku sposob­ nost da pročitani tekst ponovi od reči do reči. Bila je »gladna« za naukom i saznanjem. Otac Mladen bavio se zemljoradnjom. Naro­ čito ga je interesovala proizvodnja duvana. Da bi se u tome usavršio, čitao je stručne knjige i pratio literaturu iz te oblasti. Velika ekonomska kriza, koja je počela 1929. godine i trajala nekoliko godina, nije mimoišla ni porodicu Jocić. Kuća u Skoplju je prodata, a Mladen se zaposlio u Fabrici duvana. Kad je u Skoplju osnovana Zadruga za ot­ kup duvana, Mladen je počeo u njoj da radi. Međutim, jednog dana Zadruga je likvidirana. Mla­ den je ostao bez posla. Porodica je doživljavala teške dane u kojima su njeni članovi bili više gladni nego siti. Te nevolje porodice produbljene su Mladenovom tragičnom smrću, 26. novembra 1938. godine. Očeva smrt teško je pogodila porodicu. U početku su im mnogi ljudi donosili životne na­ mirnice, ali to nije moglo duže da traje. �Vera je počela da daje časove iz matemati­ ke i jezika slabijim učenicima. Kod njih je dobijala užinu, koju je najčešće nosila kući, izgo­ varajući se da nije gladna, i delila je sa sestrama. Njihov ujak Gradimir Đermanović, koji im je postao staralac, izdjestvovao je majkinu pen­ ziju od 900 dinara. S tom penzijom i prihodom od Verinih časova izdržavale su se njih četiri. Naravno, to nije bilo ni približno dovoljno; vi­ še su gladovale nego što su bile site, Čitavo to stanje najhrabrije je podnosila Vera. Stisnutih pesnica i vilica, govorila je: — Izdržaćemo, moramo izdržati! Tako je hrabrila ostale članove porodice. Ba­ ba je zabrinuto klimala glavom i uzdisala, na­ ravno da je deca ne čuju: — Eh, deco moja, šta ste bogu zgrešila da se ovako mučite?! A, one su se, stvarno, mučile. AKTIVNOST SKOJEVKE VERE Još dok je majka sestara Jocić bila živa, u Sinđelićevu je živeo hodža Avdović. Jedino od njegove dece bio je Alija*, koga je Natalija mno­ go volela, jer je bio odličan učenik i dobar dečak. Natalija je prigrlila Aliju, i on je, gotovo, postao član porodice Jocić. Deca su ga volela i smatrala ga kao brata. I on je njih voleo. Pa­ zio ih, branio od druge dece, starao se o njima. Kao učenik Velike medrese, a docnije kao student Filozofskog fakulteta u Skaplju, Alija je izvršio prvi politički uticaj na sestre Jocić. Go­ vorio im je o socijalnoj nepravdi i davao im na čitanje: »Mati« od Gorkoga, »Kako se kalio čelik« od Ostrovskog, Londonovu »Gvozdenu pe­ tu« i druge. Kod sestara razvijao je smisao za književ­ nost i umetnost. To je bilo pogodno tle, jer su one imale smisla za slikarstvo i literaturu. Zadojena marksizmom i komunističkim ide­ jama, Vera je u gimnaziji aktivno radila na ši­ renju naprednih ideja. Budući da je bila odlič­ na učenica, nije joj bilo teško da pridobije i druge učenice. S treljan na Banjici (u Beogradu) 29. VIII 1941. �U očima svojih drugarica Vera je bila auto­ ritet. One su joj se divile što je, i pored borbe za opstanak i aktivnosti u literarnoj družini ško­ le, mogla da bude i odličan učenik. Zbog svoje aktivnosti i prijpadništva napred­ nom omladinskom pokretu, Vera je početkom 1941. godine primljena za člana Saveza komunis­ tičke omladine Jugoslavije. — Ovo je najsrećniji trenutak u mom životu — rekla je. Osim osećanja opravdanog priznanja, u nje­ nom životu ništa se nije promenilo. I nadalje je bila aktivna. U svakoj prilici istupala je s mar­ ksističkih pozicija (onoliko koliko je tada poz­ navala osnove marksističkog učenja). Jednog dana početkom 1941. godine, kad je bila u sedmom razredu gimnazije, Vera je istu­ pila protiv iskrivljavanja istorijskih činjenica. Oko 40 učenica radilo je seminarski rad na temu »Oslobođenje Južne Srbije« (u bivšoj Ju­ goslaviji Makedonija je zvanično nazivana Južna Srbija). Narodni heroj Olivera Vera Jocić �Za vreme časa nastavnica je pokušavala đa do­ kaže da ne postoji Makedonija i makedonska na­ cija, da su to izmislili komunisti u Makedoniji, koji »zavode« omladinu i šire ideju o makedon­ skom nacionalizmu. Učenice su ćutale, iako mnoge među njima nisu prihvatale ovakvo tumačenje profesorice. Jedino je reagovala Vera, na svoj miran, stalo­ žen, ali odlučan način: — Makedonija postoji, gospođo, jer postoji makedonski narod, koji ima svoj jezik i istoriju... Odjednom su se sve oči uprle u Veru, a ona je gledala u nastavnicu. U razredu je, za tre­ nutak, nastala grobna tišina, jer je iznenađenje, koje su izazvale Verine reči, bilo potpuno i neo­ čekivano. A onda, kao da je provalio vulkan, kao da je eksplodirala bomba: — Kako se usuđuješ da, kao Srpkinja, ustai'eš u odbranu takvih ideja?... Jesu li i tebi, možda, komunisti zavrteli pamet? Učionicom je odjekivao glas nastavnice istorije. Iako oduševljene Verinim istupom, učenice su s neskrivenim strahom očekivale šta će se da­ lje desiti. — Ja jesam Srpkinja i baš zbog toga što sam Srpkinja i što cenim slobodarske tradicije mog naroda, ustajem u odbranu makedonske na­ cije. Samo je velikosrpskim šovinistima, kao i velikobugarskim ugnjetačima, potrebno da os­ poravaju postojanje Makedonije i Makedonaca. Ja neću da učim falsifikovanu istoriju, a vi tre­ ba da se stidite što ste se prihvatili tog posla! Ove reči izazvale su buru u učionici. Nastav­ nica se izbezumila. Počela je da lupa po katedri i da tako viče da su se tresla stakla na .prozorima. — Neću dozvoliti da moje učenice šire ko­ munističku propagandu! Najmanje ću to dozvo­ liti ovde, na času. Zabranjujem svako istupanje... Vera Jocić biće izvedena pred nastavničko veće, a ja ću tražiti njeno isključenje iz svih škola u zemlji! Crvenog lica od besa, nabreklih vratnih žila, zgrabila je prozivnik i izletela iz učionice. Vera je mirno sela u svoju klupu, dok su je drugarice gledale sa divljenjem. Čas nije bio završen. U razredu je nastao tajac. Očekivao se rasplet. �čim je školsko zvono označilo kraj časa, učenice su poletele prema vratima, u hodnik. Međutim, čekalo ih je iznenađenje. Nekoliko po­ licijskih agenata, s direktorom gimnazije i nas­ tavnicom istorije, stajalo je na vratima. — Svi napolje! Vera Jocić da ostane u učionioi! Kad su sve učenice, osim Vere, izišle, poli­ cijski agenti su se bacili na klupe, počeli da iz­ vlače đačke torbe, da istresaju njihovu sadržinu i prcturaju po knjigama, sveskama i školskom priboru. Posle toga okomili su se na Veru. Samo po razbarušenoj kosi i crvenim pečati­ ma na licu drugarice su videle da su je agenti tukli, jer Vera ništa nije rekla. S nekoliko najboljih drugarica sišla je u dvorište i tamo, u jednom kutu, izvukla zabra­ njeni materijal iz nedara. Bile su to brošure sa crvenim koricama i jedan ženski list. Od tog dana razred je samo s ljubavlju go­ vorio o Veri. Profesori, verni režimu, nikog tako nisu mrzeli kao nju. Ali, Vera je i nadalje bila najbolji učenik i sa sve većim žarom je nastavila svoj rad na okupljanju omladine oko SKOJ-a. MARTOVSKE DEMONSTRACIJE U GRADU NA VARDARU Martovske demonstracije 1941. godine protiv potpisivanja Trojnog pakta bile su jedna od naj­ značajnijih akcija Komunističke partije Jugosla­ vije u Skoplju. One zauzimaju jedno od najvidnijih mesta u istoriji tog grada i njegove rad­ ničke klase u predratnom periodu. U martovskim danima Vera je kao nikad bi­ la zaneta poslovima. Stalno je nekud odlazila i ponovo se pojavljivala. U stvari, ona je odlazila na skojevske sastanke i na izvršavanje partij­ skih zadataka. Komunistička partija i Savez komunističke omladine Jugoslavije pripremali su se da sprem­ ni dočekaju nastupajuće događaje. Učenice VII razreda Ženske gimnazije »Kra­ ljica Marija«, Verine drugarice, nisu bile u toku zbivanja. Vera ih je upućivala, ukazivala im na �Vera Jocić, sa školskim drugaricama u VII razredu Ženske gimnazije u Skoplju (četvrta zdesna u srednjem redu) �predstojeće događaje, ali onim ezopovskim, kon­ spirativnim, škrtim rečnikom, rečnikom ilegalca — aktiviste. Kad su 26. marta 1941. godine omladinci sa zastavama demonstrirali ulicama Skoplja, Vera je rekla svojim drugaricama da im se moraju pri­ družiti, ali s drukčijim parolama. Tog dana desilo se da je Verin razred imao čas nemačkog jezika. Nastavnica, ni kriva ni duž­ na, morala je da sluša proteste učenica protiv Nemaca i nemačkog jezika, kao da je ona bila kriva za izdaju Cvetkovića i Cincarmarkovića. Učenice su na njoj iskalile svoj bes. Na skopske ulice direktori škola poslali su učenike da demonstriraju. Bili su to omladinci iz Srpskog kulturnog kluba i Narodne odbrane. — To su nacionalističke demonstracije — rekla je Vera. — Mi pripremamo naše demon­ stracije. Kad su direktori pojedinih škola (Prve muške i Ženske gimnazije) videli da nacionalističke de­ monstracije nisu uspele, odnosno da su se uto­ pile u demonstracije radnika, studenata i napre­ dnih omladinaca, naredili su poslužiteljima da zaključaju školske kapije. Vera, naravno, nije mogla da ostane neak­ tivna, da sedi u školskoj klupi. — Dođite — rekla je grupi drugarica me­ đu kojima je bila i Cvetanka Marković (sada Kotevska). Sišle su u donje prostorije škole. Prišle su jednom prozoru, koji se nije otvarao. Vera je razbila staklo. Provukle su se kroz otvor, izišle na ulicu i odjurile prema trgu, gde su se pri­ družile demonstrantima, koje su predvodili ko­ munisti. — Ovo su naše demonstracije — ushićeno je rekla Vera. — A večeras će biti veće i žešće... Oko podne, tog 26. marta, čule su se prve parole Komunističke partije Jugoslavije: »Bolje rat, nego pakt!«, »Bolje grob, nego rob«, »Vojska s narodom — narod s vojskom«, »Dole nenarod­ na vlast!«, »Dole pakt s Nemačkom« i druge. Uveče su demonstracije počele u 18 i tra­ jale do 22 časa. One su bile organizovane. Za nji­ hovo održavanje bile su izvršene dobre pripre­ me. Naime, bio je formiran odbor koji ih je огganizovao i vodio. �Na trgu se okupila masa od 15 do 20.000 lju­ di. Okupljenim demonstrantima govorio je stu­ dent Anton Kolendić. Njegove prve reči bile su: — U ime Komunističke partije pozivam vas u borbu... Na drugoj strani trga govorila je studentkinja Filimena Mihajlova. Među demonstrantima bila je i Vera sa svo­ jim drugaricama. Kad su demonstranti krenuli preko Dušanovog mosta (sada Kameniot most), s njima je po­ šla i Vera. Masa naprednih i rodoljubivih gra­ đana sakupila se između palate Ibni Pajko i Skopske mitropolije. Tu je okupljenim demon­ strantima govorio student Blagoja Korubin. Demonstranti su došli i pred zatvor u kojem je, između ostalih, bio i sekretar Pokrajinskog komiteta SKOJ-a, Dobrivoje Vidić. Vera je bila u masi. Oduševljenje i radost si­ jali su joj na licu. Uzbuđeno je izvikivala paro­ le. Njeno ushićenje prelazilo je i na ostale de­ monstrante. Naročito na omladince i omladinke. Iste večeri, ispred Studentskog doma, održan je sastanak na kome je odlučeno da se sutradan, 27. marta, nastavi s demonstracijama. Prema pla­ nu svi demonstranti trebalo je da se okupe u glavnoj ulici (tada ulica Kralja Petra), koja je vodila od trga do železničke stanice. Međutim, policija i žandarmerija su ovog pu­ ta bili spremniji da se suprotstave demonstran­ tima. Do fizičkog obračuna došlo je kad je iz uli­ čica kod Narodne banke izletela žandarmerijska konjica i policijska pešadija. U tom sukobu bili su ranjeni studenti Vasilije Đurović Vako i Krsto Bajić (docnije poginu­ li u narodnooslobodilačkom ratu i proglašeni za narodne heroje). Vera je dobila udarac pendrekom preko leđa i umalo je jedan obesni žandarm nije pregazio konjem. Više od desetak demonstranata, među koji­ ma i Risto Dukovski, bilo je uhapšeno. U zatvo­ ru su bili zadržani do kasno uveče. 2 Vera Jocić �PARTIZANSKI OBAVEŠTAJAC I KURIR U VALJEVU 18 — Narod je progovorio — oduševljeno je go­ vorila Vera. — Duša naroda, dugo sputavana, probila je barijere i potekla kao reka... Partija i SKOJ pokazali su svoju snagu... Okupacijom i komadanjem Jugoslavije, ap­ rila 1941. godine, Skoplje je potipalo pod vlast bu­ garskih fašista koji su počeli da proteruju Srbe koji su živeli u Makedoniji. Tako su i Jocićevi morali da napuste Skoplje. Iz Skoplja su, krajem maja ili početkom juna 1941. godine, u Srbiju krenuli Katica (ba­ ba), njen sin Todor, invalid iz prvog svetskog ra­ ta i Vera sa sestrama. Kad su stigli u Niš, stan su našli u Jagodjnmahali, u čegarskoj ulici broj 2. Bila je to kuća koja je u suturenu imala dve sobe i ostale pro­ storije. U taj suterenski stan uselili su se Joci­ ćevi. Iz Niša sestre su otputovale, preko Beogra­ da, u Valjevo, odakle je bila maćeha Angelina, rođena Prodanović. U Nišu su ostali da žive Ka­ tica, Todor i Angelina-Gina sa dvoje dece, Stanojem i Gordanom, iz trećeg Mladenovog braka (Angelina i deca došli su docnije iz Skoplja u Niš). Posle dolaska u Valjevo sestre su se uklju­ čile u ilegalni rad. Bile su povezane s Dimitrijem Dišom Koljkovićem, koji je bio sekretar SKOJ-a u Tehničkoj školi. Veru je Dimitrije Diša Koljković upoznao kad je sa sestrama došla u Valjevo. Koljković je čuo da se zlopate, pa im je, uz pomoć drugo­ va i drugarica, našao jednu prostoriju u krugu Mlina. Drugovi su ih pomagali iz samopomoći ko­ liko su god mogli. Jednog dana, preobučen u seljačko odelo, neobrijan, s jednim konjem, Koljković je došao u Valjevo i uputio se u Mlin, odakle je trebalo da prenese sakrivenu municiju. U prostoriji, u kojoj su živele sve tri sestre Jocić, Koljković je sreo Milicu Pavlović Daru, tada člana Okružnog komiteta KPJ za Valjevo (docnije poginula u narodnooslobodilačkom ra­ tu i proglašena za narodnog heroja). Ona ga ni­ je prepoznala. �— Ja sarn, Diša, profesorice. Ona se iznenadila: — Kako si se promenio! — uzviknula je Da­ ra. — Nikad te ne bih prepoznala da se nisi sam javio. U prenošenju municije i oružja Koljkoviću su pomogle i sestre Jocić. Krajem avgusta, ili početkom septembra 1941. godine, Vera je došla u Valjevski NOP od­ red. Njene dve sestre štab odreda je poslao u Bajinu Baštu, u radionicu odeće i obuće. Vera je prvo radila u AgiNpropu odreda (A^itaciono-propagandno odeljenje) dok Koljković nije postavljen za obaveštajnog oficira odreda. Onda su Vera, Milica Nožica, Petar Popović i drugi postali kuriri — obaveštajci štaba odreda. Od tog dana, sve do pred odlazak u Niš, Vera je veoma uspešno obavljala ovu dužnost. Umela je odlično da se prerušava. Sa seljan­ kama je ulazila u grad, noseći poštu za Okruž­ ni komitet KPJ za Valjevo. Posao kurira shvatala je veoma ozbiljno i od­ govorno. Unaprcd se pripremala za izvršenje svakog zadatka. Na primer, proučila bi neku po­ rodicu: koliko članova ima, kakvog su imovnog stanja, kako se ko zove, kako ko izgleda. I tako dalje. To joj je bilo potrebno da bi mogla da se predstavi u slučaju da je neko od neprijatelja zaustavi i počne da ispituje. Veru je Koljković slao na najteže zadatke. On je to činio zbog toga što su ostali kuriri, kao No­ žica i drugi, bili meštani. Ljudi su ih poznavali i u samom gradu i u okolnim mestima. Veru niko nije poznavao, jer je bila izbeglica, doseljenik. Gestapo i policija u Valjevu znali su da ne­ ko silazi u grad, odnosno da održava vezu s par­ tijskom organizacijom. Samo nisu znali ko je taj. Zbog toga su svim silama nastojali da otkri­ ju kurira, odnosno njegovu »javku« (ličnost, ko­ ja služi kao veza između više i niže veze, odnos­ no partijske organizacije). To im je jednog dana pošlo za rukom. Kraj u kojem je stanovala Verina »javka« jednog dana je blokiran. Neprijatelj je pretpo­ stavljao da će kurir upasti u stupicu koju mu je namestio. U tom trenutku Vera se zatekla u stanu jed­ ne drugarice od koje je trebalo da primi neke 2» 19 �podatke i vesti za Valjevski NOP odred. Četnici i Nemci ulazili su u svaku kuću i pretresali je od tavana do podruma, tražeći partizanskog kurira. — Sta da radimo? — pitala je Verina dru­ garica. — Sad ne mogu da iziđem iz kuće — odgo­ vorila je Vera. — Svakako — rekla je zabrinulo drugarica — Ali, gde da te sakrijem? Pogledale su oko sebe. Ništa skrovito i bezbedno nisu videle. U dvorište su već ulazili Nem­ ci i četnici. Vera se u magnovenju odlučila. Po­ trčala je prema jednoj sobi. Brzo je otvorila vra­ ta, ušla u sobu i sakrila se ispod kreveta. Nje­ na drugarica je to gledala razrogačenih očiju. — Zatvori vrata! — tiho ali energično do­ bacila joj je Vera. Drugarica je mahinalno uhvatila za kvaku i privukla vrata. U tom trenutku u stan su upali četnici i Nemci. — Ko ovde stanuje? — upitao je četnik. Drugarica je jedva uspela da kaže: — Mi... — Koji »mi«? — Mi, moji roditelja i ja ... — Niko više? — Niko više... Pardon, i jedan nemački ofi­ cir. .. Četnik se trgao. Okrenuo se nemaokom voj­ niku. — Tu... ajne dojčland oficiren... stanuje... Feršten zi? — Ja, ja. Feršteen — odgovorio je Švaba. Posle toga Nemac je pozdravio i okrenuo se, pošavši iz kuće. — Izvinite — servilno je rekao četnik i po­ žurio za Švabom. Vera je pod krevetom ostala dok je blokada prošla. Onda se izvukla ispod kreveta, pozdravi­ la se s drugaricom, izišla iz kuće i otišla u od­ red. — Umalo da zaglavim — rekla je i ispričala šta joj se desilo. — Kako si se setila da se sakriješ u sobu tog nemačkog oficira — pitali su je mladi obaveštajci. �— Eh, kako? .. Pa, drugi izlaz nije postojao... Reskirala sam... Nadala sam se da sobu neće pretresati, kad čuju ko u njoj stanuje. Međutim, ni druge prostorije nisu pretresali u toj kući... U takvim trenucima mozak radi fantastično. Ili nađeš rešenje ili ne nađeš. Treće nema. — Pomaže li tu inteligencija? Vera se zamislila. — 0 tome dosad nisam razmišljala... Mož­ da i pomaže... Mislim da je, ponajpre, posredi nagon za samoodržanje... Treba biti dosetljiv, odnosno, treba se snaći... Da... A, možda, i in­ teligentan. .. Šta ja znam... 0 tome nikad nisam razmišljala... — Kad prigusti, čovek se uvek snađe! — Da. — A, biva — i ne snađe se? — Opet se vraćamo na početak... Možda tre­ ba unapred razmisliti o tome šta se sve može preduzeti ako se to i to dogodi? Možda treba znati i tuđa iskustva, pa ih u datom trenutku is­ koristiti? Možda... — Ili ne razmišljati o tome šta ti se sve mo­ že desiti, nego u datom trenutku doneti odluku? Posle dužeg razmišljanja, Vera je rekla: — Nije naodmet znati kako su se drugi poneli u datoj situaciji; ako ne istoj, a ono — bar sličnoj. Kurirski posao Vera je obavljala veoma uspešno od decembra 1941. do 3. marta 1942. go­ dine. Kad je jedan deo Valjevskog NOP odreda krenuo u Bosnu, bilo je rešeno da sve drugarice ostanu na valjevskom terenu, zbog napornog i veoma opasnog puta koji je borcima predstojao. Trebalo je, pre svega, preći Drinu, a onda, verovatno, sukobiti se više puta sa četnicima, s onu stranu reke. Valjalo je naći vezu s partizanskim jedinicama u istočnoj Bosni. Velika neizvesnost bila je pred borcima. U takvoj situaciji drugarice nisu mogle poći. Tako je ostala i Vera. Koljković ju je ostavio na vezu vrsnom partizanskom obaveštajcu Živoradu Vitoroviću, učeniku iz Zlatarića. Kad joj je saopštio da ostaje, upitala ga je: — Zbog čega me ostavljaš? — Takva je direktiva. �— Misliš li da neću moći izdržati napore jednog takvog marša? — Nije u tome stvar. Tako je odlučeno na­ čelno, za sve, pa i za tebe. — Odlučeno, odlučeno — ljutito je rekla. Videlo se da je teško primila ovu odluku. Ali, šta se tu moglo. Iako je bila odličan kurirobaveštajac, morala je ostati na valjevskom te­ renu, s ostalim delom odreda. SEKRETAR PARTIJSKE ĆELIJE U NISU Okupator, domaća policija, Srpska državna straža (nedićevci), četnici Koste Pećanca, Srpski dobrovoljački odred (ljotićevci) i drugi bili su uznemireni razvojem i uspehom narodnooslobodilačke borbe u Nišu i okolini 1941. godine. Zbog toga su Nemci svim silama nastojali da onemo­ guće razvoj NOP-a. S tim u vezi počela je kon­ centracija većih snaga u Nišu i preduzimanje energičnih vojnih akcija radi razbijanja blokade grada i čišćenja terena od partizana. Pre toga reorganizovane su policija i uprava. Provalom od 11. februara 1942. godine, ne­ prijatelj je otkrio mnoge partijske organizacije u niskim preduzećima. Iz niškog koncentracio­ nog logora na Crvenom Krstu 12. februara 1942. godine je pobeglo 105 zatvorenika. U znak represalija Nemci su počeli masovno da streljaju zatvorenike na obližnjem brdu Bu­ banj. Takva je bila situacija u Nišu i okolini kad je Vera došla u ovaj grad na Nišavi. Njen dola­ zak u Niš značio je pojačanje partijskih redova, koji su bili veoma proređeni. Vera je u Niš došla juna 1942. godine i zapo­ slila se, preko maćehe, u Fabrici duvana. Tu joj je i maćeha radila. U Fabrici duvana Vera je po­ stala sekretar partijske ćelije. Njenim dolaskom partijska organizacija dobila je veliku pomoć. Bogato iskustvo, koje je stekla za vreme boravka i rada u Valjevu i Valjevskom NOP odredu, za­ tim snalažljivost i energičnost, pomogli su joj da se brzo snađe u novoj sredini, da upozna lju­ de i sprijatelji se s njima. Pošto je došla iz Valjeva, u Fabrici duvana i u gradu zvali su je Ve­ ra Valjevka. �Vera je za vreme ručka održavala pojedinač­ ne sastanke, obilazila odeljenja i, pored kontro­ le nastojnika i pojedinih poslovođa, obaveštavala ljude o situaciji u fabrici, gradu i zemlji. Na njenoj mašini, za kojom je radila kao pakerka cigareta, radio je okorcli ljotićevac Doka Lazarević. Zahvaljujući svojoj sposobnosti da pri­ đe ljudima, od njega je saznavala pojedine po­ datke. Unela je živost u rad partijske organizacije, među skojevce i simpatizere narodnooslobodilačkog pokreta. Trenutno zatišje u radu partijske organizacije — nastalo ranijim hapšenjima par­ tijskih aktivista Jelke Raduiović, Svetislava Sve­ te Kokovića, Krste Stefanovića (streljani na Bu­ bnju) i drugih, kao i februarskom provalom — sada je, Verinom zaslugom, brzo prebrođeno. U fabrički krug ponovo su počeli da se unose leci i ostali materijali. Pojedini radnici sabotirali su rad u proizvodnji. Ubacivali su pesak u mašine i tako izazivali kvarove. Drugi su podešavali maši­ ne tako da cepaju cigaret-papir. Proizvodilo se mnogo manje nego pre rata. Radnici su naveli­ ko iznosili cigarete i duvan. Pojedinci su išli to­ liko daleko da su za vreme noćne smene, iz svo­ jih odeljenja, konopcima spuštali sanduke kroz prozor. Njih su prihvatali vatrogasci i prebaci­ vali preko ograde u obližnje njive Gradskog po­ lja, odakle su preuzimani i nošeni na skrovita mesta. Jedan deo tih cigareta doturan je parti­ zanskim odredima. Krajem 1942. godine Nemci i policajci blo­ kirali su kraj oko Fabrike duvana. Grupa Nemaca ušla je u zgradu i izvršila pretres. Međutim, zahvaljujući osmorici članova Partije i aktivu SKOJ-a, ništa nisu pronašli. Komunisti i skojevci uspeli su da romane »Mati«, »Kako se kalio čelik«, umnožene na geštetneru, zatim brošure o razvoju industrije i poljoprivrede u SSSR, radio-vesti Moskve i Londona i drugi materijal — sakriju u kupatilu, iza radijatora. — Sad ćemo biti mirni. Bar za izvesno vre­ me. — E, u tome je stvar što nećemo biti mirni — rekla je Vera. Pogledali su je. — Neprijatelj je ovaj put izgutao, ali s tim se neće pomiriti. Treba da budemo oprezni i obazrivi više nego do sada. �Verina predostrožnost činila se pojedincima prelerana, ali su se brzo uverili da je bila u pravu. Naime, uiprava Fabrike duvana pojačala je unutrašnju kontrolu. Ubačeni su i doušnici. Umesto poljskog Nemca, Grišova, Gestapo je za komesara fabrike postavio kapetana Vajsa. Novi komesar je po odeljenjima postavljao ljude čiji je zadatak bio da budno prate svako širenje antinemačke propagande. Oni su se brinuli i o to­ me da radnici manje napuštaju rad i da ne upro pašćuju mašine. Najrevnosniji Vajsovi doušnici bili su Stanimir Stanimirović, iz Trnave, i Aleksandar Šaša Dimitrijević, iz Niša. Oni nisu ništa radili, samo su se šetali kroz odeljenja i vrebali. Zbog izuzet­ nog zalaganja, Vajs je Stanimirovića postavio za suiperkontrolora gotovih proizvoda. — Bila si u pravu — rekli su drugovi Veri. — Moramo i mi da se organ izujemo — rek­ la je ona. — Kako misliš? — Treba da postavimo naše straže po odelje­ njima. One će motriti na Vajsove doušnike, me­ đu kojima je i njegov šofer Ivan Pleser. Tako je i učinjeno. Vajs je besneo zbog to­ ga što njegovi ljudi u fabrici ništa ne mogu da otkriju. Cigareta i duvana više se iznosilo nego ranije. Skojevska i partijska organizacija, pod Verinim rukovodstvom, radile su na pripremanju prve grupe drugova i drugarica za odlazak u partizane. Sastanci su održavani u stanu Vide Bratić, u današnjoj Ulici 12. februara, kao i kod Tine Stojanović, u Ulici Kraljevića Marka. U svim odeljenjima Fabrike duvana posto­ jali su aktivi SKOJ-a. Početkom 1943. godine, u mašinskom odeljenju za pakovanje cigareta, po red sekretara Kovine Janković (sada Đukić), skojevci su bili: Slobodanka Popović, Vera Živadinović, Mileva Milovanović, Nada Filipović, Nada Minić, Ljubica Sjekloća, Božana Bubalo i Mile Kajs. U odeljenju kartonaže, pod rukovodstvom Milice Mojsilović, radio je aktiv od osam člano­ va; u odeljenju za izradu cigareta bila su četiri, a u mašinskoj radionici pet skojevaca. Uprava Fabrike duvana nije sedela skrštenih ruku. Ona je osećala snagu Partije i SKOJ-a. Zbog toga su direktor i komesar Vajs zaveli grup­ ne ručkove za izbeglice, samce i samice. Time su �hteli da pridobiju ljude i da ih pretvore u douš­ nike. Kao i ostali pokušaji, i ovaj je ostao bez rezultata, izuzimajući samo jednog izbeglicu ko­ ji je pristao da bude doušnik. Mesni komitet KPJ za Niš pokušavao je da uspostavi vezu s bugarskim okupatorskim vojni­ cima i oficirima da bi i među njima stekao pri­ stalice narodnooslobodilačkog pokreta u našoj zemlji i u Bugarskoj. Prilikom tih pokušaja, poslednjeg dana fe­ bruara 1943. godine, uhapšen je Miša Obradović Zoran, sekretar Mesnog komiteta KPJ za Niš (docnije osuđen na smrt od partizanskog vojnog suda i strcljan na Jastrepcu). Obradović je provalio ceo Mesni komitet KPJ za Niš, čime se nad Veru nadnela velika opas­ nost. Ona je bila na vezi Mesnog komiteta KPJ za Niš, budući da je bila sekretar partijske ćeli­ je u Fabrici duvana. Obradović ju je lično poz­ navao. Postojala je verovatnoća da i nju prokaže, kao što je prokazao i članove Mesnog komi­ teta i istaknute partijske rukovodioce i pozna­ tije aktiviste. On je vodio Bugare od stana do stana i prokazivao drugove i drugarice. To je ra­ dio i na ulicama Niša, obučen u bugarsku vojnu uniformu. Vera je odmah prešla u ilegalnost. Nije spa­ vala kod kuće, nego kod Voje Drljače, Vide Bra­ tić, Kovine Janković (Đukić) i drugih drugarica. Njen opstanak u Nišu bio je onemogućen. Tre­ balo je, znači, da ode iz grada. Kuda? Više partijsko rukovodstvo u Nišu odlučilo je da krene na Jastrebac, u Jastrebački bataljon. Iz Niša za Jastrebac Vera je krenula iz ku­ će Vide Bratić. Kovina i Vera našle su se u par­ ku, preko puta železničke stanice. S Verom je bi­ la i neka učiteljica. Tu su se Kovina i Vera ras­ tale, posle jednogodišnje saradnje po partijskoj liniji u Fabrici duvana. Vera je otišla na železničku stanicu i s Da­ nicom Nikolić Lalom (ubila se 15. avgusta 1943. godine da ne bi živa pala Bugarima u ruke), stu­ dentom Poljoprivredno-šumarskog fakulteta iz Ni­ ša i članom Mesnog komiteta KPJ za Niš, jedi­ nim članom MK koji nije pao policiji u ruke po­ sle Obradovićevog izdajstva, i s kurirom, otpu­ tovala u pravcu Jastrepca. Verovatno do Male Plane ili neke druge železničke slanice, koja je bila u podnožju Jastrepca. �Bilo je to početkom marta 1943. godine. Boža Damnjanović, član političkog biroa na jastrebačkom terenu, rekao je jednog dana Svetislavu Savkoviću Joci da treba da sačeka dve drugari­ ce iz Niša, koje će doći u pratnji kurira. Savković je sačekao dve drugarice i kurira, poveo ih preko dobričkih sela Jugbogdanovac, Cubura i druga. Po zakonu konspiracije nije ih pitao kako se zovu. Jedna od njih bila je smeđa, a druga cmomanjasta-izrazita crnka. Uz put su razgovarali o borbi, pokretu, Nišu, situaciji na frontovima. Kad su stigli na određeno mesto Savković se pozdravio s drugaricama i vratio odakle je i došao. Tada nije znao da je prihvatio i u Jastrebački bataljon odveo Danicu Nikolić Lalu i Ve­ ru Jocić. U JASTREBACKOM BATALJONU Vera je na Jastrepcu ostala do juna 1943. go­ dine. Za to vreme učestvovala je u akcijama, ko­ je je vodio Jastrebački bataljon. Pošto su partizanske snage ugrožavale sao­ braćaj na pruzi Beograd—Niš—Vranje, Nemci su, sa više jedinica Srpske državne straže (nedićevci), odnosno u svemu sa oko 750 ljudi, preduzeli napad na Treći (Jastrebački) bataljon Prvog južnomoravskog NOP odreda. Bataljon je bio na Malom Jastrepcu. Nepri­ jatelj je počeo da nastupa 2. maja 1943. godine, ujutro. Jastrebački bataljon bio je u predelu Jasike, severno od Novog Sela. U borbi koja je nastala bataljon je razbio neprijatelja i nalerao ga u panično bekstvo. Po sopstvenom priznanju, neprijatelj je imao 7 mr­ tvih, 5 ranjenih i 27 zarobljenih vojnika. Sutradan, 3. maja 1943. godine, jedna bugar­ ska divizija pošla je na Jastrebac. Jastrebački bataljon, podeljen na čete, u nekoliko navrata je naneo gubitke bugarskim prethodnicama. Manevrišući po Jastrepcu, bataljon je uspeo da izbegne neprijateljske, a da sačuva svoje sna­ ge. Posle trodnevne potere Bugari su se povukli u svoje garnizone. �Po odluci Pokrajinskog komiteta KPJ za Sr­ biju štab Jastrebačkog bataljona, kojeg su sa­ činjavali: Stanimir Jovanović Jova, komandant, i Kiril Mihajlovski Grujica, politički komesar, krajem maja 1943. godine uputio je jednu četu, sastavljenu od bivših boraca Ozremskog NOP od­ reda, na desnu obalu Južne Morave sa zadatkom da pomogne Zaječarskom NOP odredu. Vera je učestvovala u svim borbama koje je vodio Treći (Jastrebački) bataljon Prvog južnomoravskog NOP odreda od marta do juna 1943. godine. PARTIJSKI RUKOVODILAC ĆETE JUŽNOMORAVACA U vreme kad je Vera došla na Jastrebac, po­ četkom marta 1943. godine, u selu Streškovcu — Novo Selo, formiran je Drugi južnomoravski NOP odred. U njegov borbeni stroj Vera je došla juna 1943. godine. Dušan Devedžić Žika, koji je bio zamenik političkog komesara Drugog bataljona, rasporedio ju je na mesto zamenika političkog komesara 2. čete u tom bataljonu. Vera je, kao sekretar partijske ćelije u četi, bila i član bataljonskog partijskog biroa. Sastanke biroa zakazivao je Devedžić s odre­ đenim dnevnim redom. Posle otvaranja sastanka govorio bi Devedžić, a onda bi dao reč članovi­ ma biroa, koji su se javljali. Vera bi se javljala za reč i iznosila svoje miš­ ljenje o pojedinim tačkama dnevnog reda. Deša­ valo se da se njen stav po nekom pitanju nije uvek podudarao sa stavom sekretara biroa. Se­ kretara bi to neprijatno iznenadilo. Bio je pogo­ đen, jer je bio partijski funkcioner. I više od toga: bio je poznat u tom kraju, jer je tu rođen i tu ratovao. Njemu se verovalo. Njegova se reč cenila. Odjednom: došla neka drugarica sa Jastrepca, i počela da ga ispravlja; Nije mu bilo prijatno, jer je bio sujetan, kao i svaki mladi čovek koji nešto znači kao borac i politički radnik. Posle prvog Verinog istupanja Devedžić je razmišljao: »Sla ona hoće? Zna li ona ko sam ja? Možda cilja na mesto sekretara bataljonskog partijskog biroa?«? �Takve i slične misli vrzmale su mu se po glavi. Nikoga o tome nije pitao, ni s kim o tome nije razgovarao. Bilo mu je neprijatno, jer je sve bilo tačno što ga je ona ispravljala. To je, hteo — ne hteo, morao da prizna, ali se pitao: »Zbog čega me ispravlja pred svima? Zar ne mo­ že to nasamo da kaže, da mi ukaže na praznine i netačnosti u mom izlaganju?« Posle takvih razmišljanja uviđao je da je ona u pravu, ali mu je, ipak, nekako bilo krivo. Posle nekoliko njenih istupanja, shvatio je da to nije radila s nekom ružnom namerom, ne­ go zato što je bila odličan komunist. Ona je htela da pojedine stvari budu bolje objašnjene. Kad je to shvatio, a shvatio je vrlo brzo, pozvao ju je na razgovor. — Slušaj, Šiptarka (tako su je zvali u bataljonu), ti me stalno ispravljaš, dopunjuješ, tuma­ čiš. Očigledno je da pojedine stvari bolje znaš od mene, bolje si ih upamtila. U početku mi ni­ je bilo jasno zbog čega to radiš, ali sam shvatio da to činiš iz najbolje namere, kao pravi komu­ nist. E, vidiš: zvao sam te da se dogovorimo. Ubuduće podelićemo uloge. Ono što ti bolje znaš — o tome ćeš ti govoriti, a ono što ja bolje znam — ja ću govoriti. Slažeš li se s tim? Za sve vreme Vera ga je posmatrala i paž­ ljivo slušala. Nije ga prekidala. — Slažem se — odgovorila je. — Drago mi je što si pravilno protumačio moja istupanja. I ja sam razmišljala o tome kako ćeš ti to primi­ ti. Ali, verovala sam da ćeš to pravilno shvatiti, kao što bi svaki dobar komunist shvatio. Znala sam da si veoma popularan, ne samo među bor­ cima, nego i u narodu ovoga kraja. To sam vrlo brzo zaključila. — U početku mi je smetalo zbog moje popu­ larnosti. Međutim, shvatio sam da je istina iz­ nad popularnosti, iznad autoriteta... Sve ono što si govorila, bilo je tačno. I to me je brzo otreznilo. Tome je doprinelo i tvoje iskreno, odmereno istupanje. U njemu nije bilo trunke samo­ zadovoljstva što o nečemu više i bolje znaš. — Drago mi je što si me pravilno shvatio — ponovila je. Tako su njihovi odnosi postavljeni na pra­ vu i zdravu osnovu. Jednom drugom prilikom Devedžić je pretrpeo Verinu kritiku. I tada je bila u pravu. �Drugi bataljon imao je u selu Kućuri bolni­ cu. U njoj su se, osim boraca, lečili i oporavljali i drugi partizani sa vranjskog područja. Bolnica je pružala pomoć i meštanima. Što se tiče partij­ skog rada, bolnica je bila podređena bataljonskom partijskom birou. Jednog dana došla je Devedžiću drugarica, koja je u bolnici bila bolničarka. — Druže komesare — rekla jc uzbuđeno — jedan se drug nije dobro poneo prema meni. Devedžić se iznenadio: — Kako se nije dobro poneo? — Tako — stidljivo je odgjvorila. — Ne razumem? — Pa... bio je bezobrazan... Hteo je ... Na­ valjivao je na mene... — Je li u pitanju ranjenik ili neko od bora­ ca koji obezbeđuju bolnicu? — Ranjenik... Onaj drug što mu se ruka oduzela. Devedžić se odmah setio o kome je reč. Tog borca je jedan drug slučajno ranio u rame. Či­ ni se da su mu neki nervi pokidani, pa mu je ruka i ostala oduzeta. Visila mu je nepomično niz telo. Inače, bio je jedan od komandira. — Dobro, drugarice. To ćemo raspraviti. Sekretar je odmah sazvao članove partijskog biroa bataljona. Naravno, došla je i Vera. Pri­ sutne članove sekretar je upoznao sa žalbom dru­ garice iz bolnice. — Prvo, ne slažem se, druže sekretare, s tvo­ jom odlukom do povodom ovog slučaja sazivaš sastanak partijskog biroa, jer ovo nije problem koji treba biro da razmatra, nego partijska ćeli­ ja bolnice — rekla je Vera. — Drugo, mi smo čuli samo izjavu ove drugarice, a ne znamo šta bi rekao taj drug koga je optužila. Staro je pravi­ lo, još su ga stari Rimljani isticali, da treba ču­ ti i drugu stranu. Mi, međutim, drugu stranu nis­ mo čuli. Na osnovu čega da verujemo samo dru­ garici: — Valjda ja ne lažem! — upala je bolničar­ ka Veri u reč. — Nisam to rekla, drugarice, ali osnovno je da čujemo i druga koga optužuješ za nenormalno ponašanje. Makar i u pismenoj formi, ako taj drug nije u stanju lično da dođe. Uostalom, mo­ �gao je neko od članova biroa da ode do bolnice i da s njim razgovara, ako je on nepokretan. — Može da ide — dodala je bolničarka. — Onda ga je trebalo pozvati, ako smo od­ lučili da biro o tome raspravlja — rekla je Vera. Sekretar je shvatio da je prenaglio. Ali: šta je — tu je. Kad je već zakazao sastanak i po­ čeo da ga drži, natrag se nije moglo. U stvari, mogao je da kaže da se sastanak odlaže da bi čuli i dotičnog druga. — Sad, kad smo već tu, da pokušamo da resimo ovu stvar — rekao je sekretar. — Ja bih nastavila — rekla je Vera. — Možeš. Samo izvoli. Vera se okrenula bolničarki. — Tebi hoću da govorim... I ja sam žensko, ali se ne slažem s tobom. Ti si načelno u pravu. Mi, dok smo u borbi, u partizanima — ne smemo da vodimo ljubav. Kuda bi nas to odvelo? A ako dođe do toga, onda se ti drugovi i drugarice mo­ raju uzeti, venčati, i posle toga obavezno raz­ dvojiti. Jedan od njih ide u jednu, a drugi u dru­ gu jedinicu. To ti je poznato? — Poznato mi je — odgovorila je bolničar­ ka. — Eto, vidiš. Da li je taj drug hteo da se vas dvoje uzmete, mislim venčate pred Partijom? — Ne znam. Ja imam verenika. — Znači, ti njega ne voliš? — Ne. I što bih ga volela kad imam vereni­ ka?! — A da li on tebe voli? Jer to što ti imaš verenika, ne mora da ga sprečava da te voli. — On kaže, ali to me ne interesuje, jer ja imam... — Verenika — dopunila ju je Vera, očigledno iznervirana bolničarkinim insistiranjem na toj pojedinosti. — Gde je tvoj verenik? U partizani­ ma ili u selu? — U selu. Vera je zaćutala. Pogledala je bolničarku pro­ dornim pogledom: — Da se ti, možda, ne plašiš da verenik neš­ to ne sazna? Bolničarka se trgla posle ovog pitanja. — Ne, što bih se plašila. Nego, neću... šta ima on meni da se udvara? �Ovo je rekla s prizvukom nervoze u glasu. — Naša je borba teška — produžila je Vera. Ona zahteva velike žrtve, velika odr canja. Jed­ no od tih odricanja je i odricanje od ljubavi, fi­ zičke, naravno. Jer, mi ne možemo da zabrani­ mo nekomc da voli, naravno, u sebi. Važno je da ta ljubav ne remeti naše odnose, da ne utiče negativno na naš partizanski, komunistički mo­ ral. .. Možda, i mene neko voli? Možda i ja ne­ koga volim? Ali to čuvam u sebi i za sebe. Do čega bi nas dovelo kad bismo radili drugačije?! O tome i da ne govorimo. Svi to dobro znamo. A pogotovu što neprijatelj svuda priča da mi u partizanima vodimo slobodnu ljubav... Svakog dana naši drugovi stavljaju glavu u torbu... — A, mi? Zar i mi drugarice ne stavljamo glavu u torbu? — Stavljamo i mi, ali rede. Eto, ti, na primer. Radiš u bolnici jedan veoma odgovoran posao: neguješ naše ranjene i bolesne drugove. Među­ tim, ti drugovi, kad ozdrave, kad im se rane zacele, otići će u svoje jedinice, što znači — pono­ vo će se boriti, ponovo će se izlagati smrtnoj opasnosti. A, ti? Ostaćeš u bolnici... — I ovde je opasno. Neprijatelj i bolnice na­ pada. — Znam, ali rede. Ti si u bolnici, hoću re­ ći, na bezbednijem mestu. A, onaj, prezdraveli, bolje reći, zakrpljeni borac, ponovo će jurišati, ponovo će se izlagati smrtnoj opasnosti. Dokle? Dok ga neko neprijateljsko zrno ne dokrajči. Ili, u najboljem slučaju, ne napravi od njega inva­ lida. .. Vera je zaćutala. U sobi je nastala mrtva ti­ šina. — Eto, taj drug, koji se, kao što ti kažeš, nedolično ponašao, težak je ranjenik: oduzeta mu je ruka, jer mu je metak, bar da je neprijatelj­ ski, uništio neke nerve. Ako iz rata iziđe živ, da li će moći sto posto da služi zajednici? Neće... Vera je opet ućutala. Prisutni su znali da nije završila. Da sad dolazi ono glavno. Očekiva­ li su da kaže onu spasonosnu reč, jer bi, u su­ protnom, drug morao biti streljan. Niko od pri­ sutnih nije želeo da drug, na taj način, izgubi glavu. Ali, trebalo je to neko da kaže. To su oče­ kivali da kaže Vera. Znali su da je drug pogrešio, da je to u suprotnosti sa zakonima partizan­ skog života, s partizanskim principima, s mora­ �lom. AH, žao im je bilo druga. Prvo, što ga je ranio drug, nepažnjom, slučajno; drugo, što tre­ ba život da mu oduzmu, opet njegovi drugovi. U sebi su ga grdili, psovali. Ali... Postojao je »kor­ pus delikti«, što se kaže... — Svako od nas može da pogreši, jer je sva­ ko od nas čovek sa svojim ljudskim slabostima. Ako smo partizani, nismo od kamena. I u nama bije srce, teče krv. Svi smo prirodni i zdravi lju­ di. .. Kako će se ko ponašati, zavisi od mnogo čega. Jedan ruski pisic, Čemiševski, u svojoj knji­ zi, na jednom mestu, kaže: »Sve zavisi od mesta, vremena i uslova«. Da je taj drug bio u borbi, a ne u bolnici, ne bi mu palo na pamet da se, ne samo tebi, nego bilo kojoj drugarici, udvara. Iz prostog razloga: ne bi imao vremena da misli na to od umora, napora, gladi, marševa, juriša i ostalog. Znači, u tim uslovima on bi se drukči­ je ponašao... U bolnici, međutim, gde su druga­ čiji uslovi života, gde nema juriša, marševa, gla­ di, gde je život neupoređivo mirniji nego u jedi­ nici, pored dobre nege i dobre hrane, ljudima razne stvari i želje padaju na pamet... U nje­ mu se javila želja za ženom, kao što se u ženi javl ja želja za muškarcem... Da se razumemo, ja ne mislim ovog druga da opravdavam za ono što je pokušao, jer imamo samo tvoju izjavu... Recimo da je tako kao što ti kažeš. Pokušavam samo da ga shvatim, da ga razumem, odnosno da ti shvatiš i razumeš taj njegov istup. I, ne sa­ mo da ga shvatiš, nego i da mu oprostiš. Posle ovih reči Vera je zaćutala. Pala je oče­ kivana reč: oproštaj! Svi su gledali u drugaricu. Situacija je bila napeta. Nije se znalo šta ce re­ ći bolničarka, jer se za sve vreme, dok je Vera govorila, držala uvređeno. — Ima li još neko nešto da kaže povodom ovoga? — upitao je Nevedžić. Pogledao je sve prisutne. Oni su ćutali. — Ako mu ne oprostiš, ako ga ne shvatiš — nastavila je Vera — mi ćemo morati da ga streliamo, jer druge kazne nema. Naravno, ako utvr­ dimo da je sve tačno što si rekla. Poćutala je, a onda, kao za sebe promrljala: — Zbog čega da se mi ubijamo, kad nepri­ jatelj ima metak za svakog od nas... Opet je nastala tišina. Sve su oči bile uprte u drugaricu. Očekivalo se šta će reći. Ona je ćutala i eledala nekud preda se. Devedžić nije hteo da prekida tišinu. �Vera je posmatrala bolničarku. Ispitivala je utisak svojih reči. Tišina je potrajala nekoliko sekundi, a prisutnima se učinilo čitava večnost. — Neka ga đavo nosi, kad je tako — rekla je bolničarka. Prisutnima kao da je pao kamen sa srca. Odjednom se čuo uzdah olakšanja. Vera je priš­ la drugarici i stegla joj ruku. — Mi moramo i da praštamo, a ne samo da osuđujemo — rekla je. — A on će dobiti svoje! PRIHVATANJE NOVIH BORACA Kad je upoznala prilike u bataljonu i na te­ renu kojim se kretala jedinica (dolina reke Pčinje i čitav kraj oko nje) Vera je dobila zadatak da prihvata nove borce, koji su dolazili iz okol­ nih sela; da stvara omladinske organizacije u če­ tama, odnosno u bataljonu. Novi borci bili su, uglavnom, nepismeni i nisu mnogo znali o cilje­ vima narodnooslobodilačkog pokreta. Bili su to priprosti ljudi, ali rodoljubi, koji su želeli slobo­ du svojoj zemlji. Trebalo je s njima politički ra­ diti. Trebalo ih je opismenjavati. Trebalo ih je vezati čvrsto za narodnooslobodilački pokret. To su bili Verini zadaci, ne računajući njen rad po partijskoj liniji kao sekretara partijske ćelije i člana bataljonskog partijskog biroa. Ona je svoja zaduženja uspešno obavljala. — Drugovi — govorila je novim borcima — biti nepismen znači, kao što narod lepo kaže, bi­ ti šlep kod očiju. Vas je bivša država držala u neznanju, jer joj je to išlo u račun. Da ste bili pismeni, da ste znali da čitate, mogli biste da saznate još o mnogim nepravdama koje tppe se­ ljaci, radnici i, uopšte, pošteni i radni ljudi. I to ne samo u našoj zemlji nego i u svetu, u dru­ gim državama. Ali vi ste bili nepismeni, što će re­ ći i neprosvećeni. E, vidite, naša borba nije sa­ mo borba protiv okupatora i domaćih izdajnika. Nije samo za njihovo proterivanje i oslobađanje zemlje od njih. Naša borba je i za jedno bolje, pravednije, pravičnije društvo, za jednu novu državu, koja će stvarno biti narodna — država radnika, seljaka i poštenih intelektualaca. U toj i takvoj državi ne mogu živeti, postojati ljudi ne­ pismeni, neprosvećeni. Svaki naš čovek mora da zna da čita i piše. Jer, kako bi, inače, mogao da upravlja državom... 5 Vera Jocić 33 �— Eh, bre, drugarice, otkud seljaci mogu da upravljaju državom?! To je za školovane lju­ de, a ne za nas i proste radnike. Vera je pogledala druga koji ju je prekinuo u izlaganju. Za trenutak je nastao tajac. Svi su očekivali šta će reći. Prisutni su se zagledali. Kao da su se slagali s drugom koji je rekao da dr­ žavom mogu da upravljaju samo školovani ljudi. — Slažem se s tobom — rekla je Vera i zaćutala. Odjednom, svi su je pogledali, jer se nisu nadali ovakvom odgovoru. Očekivali su da ona počne da dokazuje suprotno. — Slažem se s tobom — ponovila je Vera. — Seljaci, ali oni nepismeni, naprosvećeni, selja­ ci koji ne znaju da su, zajeclno s radnicima i po­ štenim intelektualcima, glavna snaga društva, odnosno države — ne mogu da upravljaju drža­ vom! Posle ovih reči Vera je poćutala, a zatim na­ stavila: — Nepismen i neprosvećen čovek ne zna svo­ ja prava i zbog toga ga svako može da vara, da vuče za nos. Pismen i prosvećen čovek je nešto drugo. Njega ne mogu tako lako da varaju i da umesto njega upravljaju. Naša nova država biće radničko-seljačka. Za takvu državu moramo se pripremiti, moramo se osposobiti. Naši drugovi treba da dođu na ona mesta koja su zauzimali činovnici odani kralju, a danas Nemcima, Buga­ rima i ostalim okupatorima u našoj zemlji. Su­ tra, ako bi kralj ponovo došao u zemlju, ako bi ponovo uzeo vlast, ti bi mu činovnici opet bili odani. E, vidite, mi se borimo i za novu državu, za našu državu. Za republiku u kojoj će narod biti na vlasti... — Ne mogu svi da upravljaju državom, svi da budu činovnici. Treba neko i zemlju da obra­ đuje, da ostane na selu. Vera je pogledala druga koji je ovo rekao. — Prvo, činovnici neće upravljali državom, nego narod preko svojih predstavnika; drugo, oni koji će raditi u fabrikama i u selu — kako će raditi ako budu nepismeni?! Prisutni su se pogledali. Jedau se odvažio da kaže: — Šta tu ima da se misli: kako će da rade? Radiće kao i dosad što su radili! �— E, neće! — rekla je Vera. — Neće raditi tako primitivno kao što su dosrd radili. Neće orati drvenom ralicom, nego gvozdenim plugom koji pravi nekoliko brazdi odjednom. Borci su se zgledali. — Kako to nekoliko brazdi odjednom? — Tako, tako: na traktor se montira plug, koji ore dve, tri ili više brazdi odjednom. Sad je sledilo novo pitanje iznenađenih bo­ raca. — Sta je to traktor? ? — To je mašina koju tera čovek, traktorist, kao kamion što se vozi. I ne samo plug, traktor vuče i sejalicu, drljaču i druge sprave. Seljaci su sumnjičavo vrteli glavom. Očigled­ no je bilo da nisu verovali. — Odakle to znaš, drugarice komesar? — Čitala sam u knjigama o Sovjetskom Sa­ vezu. Tamo tako obrađuju zeml/u... Oni upo­ trebljavaju i komba jne... — Sta mu je sad to? — To su mašine koju žanju pšenicu i odmah pune džakove zrnom, koji ispadaju iz mašine, kao i slama, upakovana u bale. Seljaci idu iza kom­ bajna i sakupljaju džakove i bale slame i tova­ re na kola ili kamione. Vera je prestala da govori i pogledala u pri­ sutne. Na njihovim licima videla je nevericu. — Ti se šališ s nama — rekao je jedan od prisutnih. — Ličim li vam ja na neozbiljnu osobu? — upitala je Vera. — Ne, ali... — To je neverovatno. Kod mene u selu još žanjemo srpom, a čuo sam da preko Save i Du­ nava žanju kosom. Kod nas se samo trava kosi. — Srpom će da se žanje i nadalje ako doz­ volimo da državom ubuduće upravljaju bogata­ ši i narodne krvopije, kao što su upravljali pre rata. Ali, kao što sam rekla, da ne ponavljam više, mi ćemo da stvorimo našu državu... Zabo­ ravila sam da vam kažem da će ubuduće, osim domaćeg, da se upotrebljava i veštačko đubrivo... Za sve to čovek treba da bude pismen. Da zna kako da upotrebljava mašine, veštačko đubrivo i ostalo što nauka bude pronalazila... Dru­ go, pismenost nije potrebna samo za bolji rad �na selu i u fabrikama; ona je potrebna i zato da bi svaki naš čovek znao šta se i kako se radi u njegovoj, našoj državi. I ne samo da zna, nego i aktivno da učestvuje u njenom radu... Drugovi, u sela naša, u domove, doći će elektrika. Izbacićemo gasarčiće i lampe petrolejke. Ljudi će mo­ ći da čitaju. Produžićemo dan na taj način. Legaće se docnije, jer ćemo upotrebljavati tehni­ ku, mehanizaciju, a time manje trošiti svoju rad­ nu snagu, a postizati više. Vera nije bila sigurna da su joj novi borci sve poverovali, ali ie bila sigurna da ih je zainteresovala, razdrmala, a to je, za početak, bilo dovoljno. Znala je da su to bistri ljudi, verovala da će brzo prihvatiti ono što im budu ona i dru­ gi drugovi pričali. Brzo je stekla ugled među drugovima, borci­ ma. Ljudi su prepričavali ono što im je ona go­ vorila. .. Osim rada na opismenjavanju boraca, bila je zadužena za uzdizanje članova Partije i SKOJ-a. Ona je to radila i u četi i u bataljonu. BORBE NA VRANJSKOM TERENU Prodor partizana na jug, u rejon Pčinja — Kozjak, juna i jula 1943. godine, značajnije je ugrozio komunikaciju Niš — Skoplje, koja je bi­ la od životne važnosti za Nemce. Da bi obezbedili tu komunikaciju i, uopšte, onemogućili dejstvo partizanskih jedinica, Nemci su od Bugara zahtevali da daju još jednu di­ viziju kao pomoć radi okupacije Srbije (osim Beograda i Bora). Te bugarske snage trebalo je da smene nemačku diviziju, koja je bila potrebna u Grčkoj, zbog, eventualnog, savezničkog iskrcavanja. Bugarski ministar vojske Mihov ispunio je nemački zahtev. U vezi s tim on je u leto 1943. godine organizovao napad na slobodnu teritori­ ju u Crnoj Travi i Ližnici, kao i u rejonu Pčinja — Kozjak. Štab Drugog južnomoravskog NOP odreda, s Udarnim i Drugim bataljonom, stigao je 15. septembra 1943. godine iznad Trgovišta. U selu je bio garnizon bugarskih policajaca, smeštenih u zgradi osnovne škole, opasane rovovima i bun­ kerima. �U zoru istog dana partizani su napali poli­ cajce. Razvila se žestoka borba. Sa susednih br­ da partizani su se približili, gotovo, do samih ut­ vrđenja. Bombaši su ubacivali bombe u rovove. Međutim, policajci su davali žilav otpor, jer su bili dobro utvrđeni i imali dovoljno municije. Partizani nisu imali oružje koje bi moglo da razruši bugarska utvrđenja. Borba je trajala osam časova. U međuvremenu, četnici su obavestili bugar­ ski policijski garnizon u selu Đermanu o napa­ du partizana na policajce u Trgovištu. Bugarski policajci iz Đermana odmah su pohitali u Trgo­ vište, u pomoć napadnutim policajcima. Sa su­ protne strane, jednu partizansku četu napali su dražinovci. Štab odreda je doneo odluku da se prekine borba i borci povuku. Četiri partizana su poginula, a 4 su bila ranjena. Policajci su imali 9 mrtvih i 12 ranjenih. Ova borba je imala veliki politički značaj. Sutradan su se policajci, sa mrtvima i ranjenima, povukli iz Trgovišta i otišli u Vranje. Demoralisani, prolazili su kroz sela u dolini Pčinje i Vranjske kotline. Za narod tih mesta i krajeva bio je to još jedan povod za radovanje, za verovanje da su partizani jedina snaga koja ih može izba­ viti od okupatora. Značaj borbe kod Trgovišta je i u tome što se narod još jednom osvedočio u izdaju četnika Draže Mihailovića, jer su se oni javno deklarisali kao pomagači bugarskog okupatora, koji je na­ rod tog kraja već dva puta u crno zavio. Bugari u Trgovište nisu više kročili do kra­ ja rata. Narednih dana partizani su likvidirali okupa­ torske opštine u Kleniku, Zlatokopu i Rataju. Verino hrabro držanje u borbi protiv bugar­ skih policajaca u Trgovištu zapazio je Ljupčo Arsov Goce, delegat Povereništva Glavnog štaba NOV i PO Makedonije za V operativnu zonu. On se zainteresovao za nju. Drugovi su mu rekli da je Skopljanka, ali da je došla iz Niša u Drugi južnomoravski NOP odred, i da je zamenik po­ litičkog komesara 2. čete u Drugom bataljonu. — Hrabra devojka — rekao je Arsov. — Požrtvovana, smela, odvažna. Rekli su mu da je ranije bila borac dva od­ reda: Valjevskog i Jastrebačkog, odnosno Trećeg jastrebačkog bataljona, kao i to da je bila se­ kretar partijske ćelije u Fabrici duvana u Nišu. �»Mlada devojka, a već sa izvesnim iskustvom iz oružane borbe i ilegalnog rada«, razmišljao je Arsov. »Vidi se da je oduševljena borbom i da joj pripada svom dušom svojom. Ume da kon­ taktira s ljudima«. Posle oslobođenja Trgovišta borci su napali prugu kod sela Raj inče. Uništena je ćela kom­ pozicija s lokomotivom i ubijena tri nemačka vojnika. Borce Drugog južnomoravskog NOP odreda napali su 21. septembra 1943. godine na Kozjaku četnici Draže Mihailovića, u blizini sela Maglenca oružjem, kojeg su dobili od Engleza vazdušnim putem. Krajem septembra 1943. godine u Babinu Po­ ljanu je došao Metodija Kotevski Slobodan. Kad su borci čuli da je Skopljanac, rekli su mu: — Kod nas je jedna drugarica iz Skoplja. Kotevski se zainteresovao: — Ko je ta drugarica? — Vera Skapljanka — odgovorili su drugo­ vi. — Mi je tako zovemo, A zovemo je i Vera Siptarka. — Da li bih mogao da se vidim s njom? — upitao je Kotevski. — Kako da ne. Sad ćemo je potražiti. Jedan borac je otišao po Veru. Kotevski je za to vreme razmišljao koja li to drugarica iz Skoplja može biti. »Vera joj je, sigurno, ilegalno-partizansko ime... Kad je vidim, možda ću je prepoznati?« Kad se Vera pojavila s drugom koji je po­ šao da je potraži, Kotevski je uzviknuo: — Ti li si ta Vera Skopljanka! Stari poznanici i drugovi su se zagrlili. — Pričaj mi o sebi — rekao je Kotevski — Kad si otišla iz Skoplja? Gde si se sklonila? Od kad si u partizanima? — Ne, pričaj prvo ti. Odakle dolaziš? Je si li bio skoro u Skoplju? Znaš li nešto o drugaricama, drugovima, s kojima smo se družili? » Nije se mnogo promenila«, razmišljao je Kotevski dok ju je Dosmatrao. »Samo, umesto crne đačke kecelje, s belom kragnicom, crnih ča­ rapa, cipela i crne beretke na glavi, s rimskim brojem razreda na njoj, sad je u čakširama od grubog sukna i tamnoplavoj bluzi bugarskih avi- �jatičara. Umesto beretke, kapa s petokrakom, a na nogama opanci«. Kotevski je rekao da je u Dragom kumanovskom NOP odredu; kazivao je o borbama pod Kozjakom, Skopskom Crnom gorom, u nepo­ srednoj blizini Kumanova, o omiljenim rukovo­ diocima i junacima — Karpošu*, Donetu, Šajčetu i drugima. Vera je Kotevskom malo pričala o sebi. Više 0 drugaricama i drugovima, o borbama u koji­ ma je učestvovala, poginulim i ranjenim saborcima. »Ostala je skromna, kakva je i bila«, mislio je Kotevski dok ju je slušao. »Puna vedrine i optimizma. Samo, postala je odlučnija i sigurni­ ja u sebe, što je sasvim razumljivo posle trogo­ dišnje borbe i ilegalne aktivnosti«. U jednom trenutku Vera je, gotovo, šapa­ tom rekla: — Znaš, rado bih prešla k vama. Nešto me vuče da budem bliže Skoplju... Ne znam da li da pitam? Sta misliš? — Pitaj. Zašto da ne?! Kad je Kotevski .posle toga bio s drugovi­ ma iz Okružnog komiteta KPJ za Vranje, među kojima i sa Vašom Smajevićem, preneo im je Verinu želju, ali dosta oprezno. — To je prvi put da ona nešto traži — rekli su drugovi. Kotevski se vratio u odred, a Veru su poz­ vali na razgovor. — Čuli smo da želiš da odeš od nas? — Da, želela bih — rekla je Vera. — Mi smo želeli da ostaneš kod nas. Ali, ako želiš da odeš, izići ćemo ti u susret... — Mene vuče to što sam 18 godina živela u Makedoniji: u Sinđelićevu i Skoplju, što sam se srodila s tim narodom, što znam njegove muke 1 patnje, što sam se, nekako, poistovetila s nji­ ma. Ja mu dođem i kao Makedonka. Taj mi je narod, nekako, prirastao za srce. A, i kako ne bi! Ko nije živeo u Makedoniji — naravno, ne kao kolonizator i eksploatator — ne zna šta ta zemlja znači za onoga ko je svoju m'.adost, svoje, da tako kažem, najlepše godine života, proveo u njoj * H ristijan T odorovski K aipoš, poginuo 7. II 1943., /а na­ rodnog heroja proglašen 29. VII 1945. �i s njenim ljudima. Eto, zbog toga, između os­ talog, želim da se borim u makedonskim jedi­ nicama, da budem s makedonskim drugovima... Drugovi su je posmatrali. Iznenadila ih je njena zaljubljenost u jedan kraj, u njegove lju­ de. Pažljivo su p atili njeno uzbuđen j kazivanje. — Dobro, rekli su drugovi, čim se ukaže prva prilika pridružićeš se maikedonskim dru­ govima. .. Uskoro ćemo poslali jednu manju je­ dinicu na Skopsku Crnu goru- S tom četom poći ćeš i ti. MEĐU MAKEDONSKIM BORCIMA Štab Drugog južnomoravskog NOP odreda krajem septembra 1943. poslao je 2. četu Drugog bataljona na Skopsku Crnu goru. Sa četom su bili Ljupčo Arsov Goce, Andon Done Filipov Božinov, Olga Arsova, Branka »Štipljanka«, Vera Jocić i drugi. Rukovodstvo ove jedinice nekoliko dana je pokušavalo da na Skopskoj Crnoj gori uspostavi kontakt sa Kosovarima. Borce su svakodnevno napadali pripadnici kcntra-četa, koje su naoru4Q žali Nemci uz obećanje da će im omogućiti stva­ ranje »Velike Albanije«. U popodnevnim časovima 7. oktobra 1943. borci Drugog kumanovskog NOP odreda stigli su u selo Pelince, u Kolčaćku mahalu, koja se nalazila prema selu Starac. U tom selu trebalo je da se borci malo od­ more, da obuću i odeću dovedu u red i očiste oružje i tako se pripreme za naredne borbe. Me­ đutim, u toku dana stiglo je naređenje Ljupča Arsova da odred, u toku 9. oktobra 1943. dođe u selo Dumanovce, na Skopskoj Crnoj gori, da bi se sastao s navedenom četom Južnomoravskom u kojoj je bila i Vera. Da bi ovaj zadatak uspešno obavio, štab Dru­ gog kumanovskog NOP odreda naredio je da se 8. oktobra 1943., u ranim jutarnjim časovima krene u pravcu sela Suševo. U to selo borci su stigli u svanuće. Tog dana odred je izvršio de­ taljne pripreme. Borci su očistili oružje, snabdeli se hranom. Izvršeno je i detaljno izviđanje, kao i ostale pripreme za prelaz preko druma i pru­ ge, koje je neprijatelj branio, odnosno zaštići­ vao. �U prvi sumrak, 8. oktobra 1943. godine, od­ red je krenuo prema selu Dumanovcu. Trebalo je preći oko 30 kilometara na teritoriji koja nije bila pod partizanskom direktnom kontrolom. Bor­ ci su morali da idu zaobilaznim stazama da bi nesmetano i do zore 9. oktobra 1943. stigli u Dumanovce. Marš je izveden uspešno i u svanuće borci odreda stigli su u neposrednu blizinu se­ la, na mesto zvano »Manastirče«, koje je .pruža­ lo vanredne uslove za logorovanje, jer je imalo vodu ј bilo dobro maskirano. Međutim, za orga­ nizaciju odbrane nije bilo najpogodnije. Borci su se dobro odmorili i nahranili. Znajući da mesto nije pogodno za odbranu, Hristijan Todorovski Karpoš, komandant odre­ da, postavio je osmatrače i straže čiji je zadatak bio da blagovremeno izveste njega i štab o even­ tualnom nailasku neprijatelja. Neko od meštana, koji nije bio naklonjen partizanima, otkrio je balistima položaj Drugog kumanovskog NOP odreda. Baliste je predvodio Šulja iz sela Otlje. Koristeći se dobrim poznava­ njem terena i sumrakom, kao i bekstvom stražara Trajana iz Dumanovca, koji se prepao kad je video baliste u nastupanju i pobegao kući, ponevši pušku, municiju i jedini dvogled u odre­ du — balisti su nesmetano prišli mestu bivakovanja kumanovskih partizana. Komandir voda Dosko Veličkovski Moler slu­ čajno je primetio baliste u neposrednoj blizini. Odmah je uzbunio odred. — Evo balista, drugovi! Balisti su odmah otvorili vatru na borce ko­ ji su bili u sredini logora. U prvom trenutku iz­ gledalo je da su partizani u bezizlaznom položa­ ju. Međutim, Karpoš je naredio juriš. Protivnapad naterao je baliste da se, bežeći, vrate tamo odakle su i došli. U ovoj borbi ranjena su četiri borca, koji su prebačeni u Kumanovo na lečenje. Devetog oktobra oko 9 časova borci Drugog kumanovskog NOP odreda sišli su u selo Dumanovce gde su se sreli s grupom od oko 50 bora­ ca Drugog južnomoravskog NOP odreda, koje su predvodili komandir Danilo Stevanović i po­ litički komesar Vojislav Petrović Žarko. Južnomoravci su bili na drugom kraju sela, ne znaju­ ći ko se protiv koga bori. �Sutradan, Južnomoravci i Kumanovci povu­ kli su se dublje prema Skopskoj Crnoj gori, u rejon Kopiljača—Tupan. Tu su borci ostali 10. i ii. oktobra 1943. godine. ZAMENIK KOMESARA U SKOPSKO-KUMANOVSKOM ODREDU Ljtipčo Arsov Goce 10. oktobra je izdao na­ redbu o formiranju Skopsko-kumanovskog NOP odreda. To je, u stvari, bilo preimenovanje Dru­ gog kumanovskog NOP odreda. Naredbom je od­ ređen i teren delovanja novog odreda. Bila je to Skopska Crna gora i linija Kumanovo — Kratovo — Kriva Palanka. Odred je podeljen na dve čete: prvu, koja je imala da deluje na terenu Kumanovo — Kratovo — Kriva Palanka, i dru­ gu za aktivnost na Skopskoj Crnoj gori. Drugom naredbom Arsov je naimenovao za komandira Prve čete Hristijana Todorovskcg Karpoša, za zamenika komandira Angela Jovanovskog Šajčeta, političkog komesara Jordana Daneta Čekova, za zamenika političkog komesara Antoni ja Filipovskog Doneta. Četno rukovodstvo Druge čete sačinjavali su: komandir Dosko Veličkovski Moler, zamenik komandira Vančo Velin Goce, vodnik I vo­ da, politički komesar Metodije Kotevski Slobo­ dan, zamenik političkog komesara Olivera Jocić Vera. Trećom naredbom Arsov je odredio nazive četa. Tako je Prva četa nazvana »Kiro Fetak«, a druga — »Cvetan Dimov«. Ovo je učinjeno u znak sećanja, počasti i priznanja hrabro poginulim narodnim borcima Kiru Nacevu Fetaku, iz Kumanova i Cvetanu Dimovu Celetu, članu Pokrajinskog komiteta KPJ za Makedoniju, iz Skoplja. (Obojica su docnije proglašeni za narodne heroje). Kod sela Brodec, 13. oktobra 1943. godine partizani su se sukobili s bugarskim policijskim odredima i kontračetama. Borci Drugog južnomoravskog NOP odreda, odnosno 2. ojačane če­ te Drugog bataljona, zatim borci Skopsko-kuma­ novskog NOP odreda i jedna desetina Šarplaninskog NOP odreda, posle borbe su se pomkli u pravcu manastira Matejče. �Na putu prema manastiru ranjen je u stopa­ lo partizan zvani Šarko, koji je bio visok i kru­ pan. Nije mogao da ide, pa su ga drugovi nosi­ li na provizornom nosilu. U nošenju ranjenog druga, od Brodeca do Matejča, učestvovala je i Vera. Svi su se smenjivali, samo ona ne. Htela je svojim primerom da pokaže da se može izdržati. Borce je hrabrila i sokolila. — Još malo, drugovi — govorila je. Borci su gunđali, jer su hodali po bespuću Skopske Crne gore, a da nisu bili ubedeni da je taj pohod bio opravdan. Gladni, umorni, borci su negodovali uz put. — Drugovi, mi partizani, narodni borci, mo­ žemo sve da izdržimo. Zar ne? Borci su ćutali. Išli su, vukući umorne no­ ge, u pocepanim opancima i cokulama. — Drugovi — nastavljala je Vera — mi smo partizani naročitog kova... — E, sad ga pretera — dobacio je jedan bo­ rac. .. — To se kaže za komuniste! Vera se okrenula prema drugu, koji je to rekao: — Šta ti misliš: kakva je razlika između par­ tizana i komunista? Borac, očigledno neraspoložen za razgovor, samo je odmahnuo rukom, zabacio pušku preko ramena i produžio umorno da korača. Vera ga je uhvatila za rukav. — Znam da si umoran, zlovoljan, gladan, ne­ ispavan. Svi smo to. Misliš da nismo? Ali, mora­ mo da izdržimo. Borac ju je pogledao iskosa. — Znam da moramo, ali zar smo morali da se lomatamo po toj planinčini i da se sukoblja­ vamo s balistima? — Priroda nije kriva. A, što se tiče ljudi, to su krivi Bugari, Nemci, ranije Italijani, zatim četnioi i ostala bulumenta, koji su zaveli proste ljude da se bore protiv nas. Vera je zaćutala za trenutak, a onda nasta­ vila da govori: — šta bi tu zavedeni Albanci izgubili u no­ voj državi? Ništa. Samo bi dobili. Dobili bi svo­ ju zajednicu, autonomiju, svoj jezik, svoje pis­ mo, svoje škole... Ne bi se morali da prezivaju �na »dć«... Bili bi ravnopravni sa svim narodi­ ma u našoj zemlji... To im treba reći, u to ih treba ubediti da oni shvate... — Kako da im to kažemo kad nas ne puš­ taju na puškomet bliže od sebe? — Moramo pokušavati da im priđemo. To nije lako, znam. Ali, moramo. Običan čovek, si­ romašan čovek je naš prirodni saveznik. Na nje­ ga, preko vere, veliki uticaj vrše hodže i boga­ taši — begovi. Te proste ljude drže u neznanju, u duhovnoj i materijalnoj zaostalosti... Sad im mašu »Velikom Albanijom«. Šta oni imaju od toga? Njihov život je ovde, s nama — s Makedonoima, Srbima, Crnogorcima i ostalim narodi­ ma. Nema potrebe da sanjaju o Albaniji, jer će i ona, kao što ćemo i mi, bili socijalistička dr­ žava. Borac je slušao Veru. I ne samo on, nego i ostali partizani u koloni. — Znam. Tako je, ali čoveku dođe da se izduši, da protestuje, da mu bude lakše... — Shvatam te — nasmešila se Vera i potap­ šala ga po ramenu. Ovaj razgovor slušao je i Ljupoo Arsov Goce. »Ume s ljudima, s borcima«, razmišljao je. »Ima neki svoj način, koji borci .prihvataju. Ume da se približi ljudima. Nije nadmena, uobraže­ na, što je karakteristično za mlade ljude, koji nešto znače u svojoj okolini. Skromna je i ne ističe svoje znanje. Ne nameće ga, nego ga raz­ ložno i veoma pristupačno i prihvatljivo plasi­ ra. .. Dobar je propagator... Veoma je disciplinovana i stroga prema sebi... Za sve vreme pu­ ta odbija da je smene u nošenju druga Sarka... U ovom pohodu na Skopsku Crnu goru mnogo je doprinela da borci shvate i prihvate opravda­ nost našeg dolaska na ovaj teren, koji je po pri­ rodi surov i na kojem su seljaci zavedeni italijanskom, a sada i nemačkom propagandom o »Velikoj Albaniji«... I suviše je samokritična... Svaki naš neuspeh pripisuje sebi, svom radu, od­ nosno po njenom mišljenju, nedovoljnom radu s borcima. Svi je borci vole. To se vidi na sva­ kom koraku... Veoma je popularna među dru­ govima. .. To sam primetio još dok smo bili s Vranjancima...« Vidi se da voli ljude. Izgleda, posebno Makedonce... Posmatrao sam je kad smo bili iznad Brodeca. S ljubavlju je posmatrala noću osvetljeno Skoplje. Bila je kao u nekom �zanosu... Cuo sam je kako šapuće: 'Moje SkopIjc, naše Skopljc.. Vezana je za ovaj narod. Krvno je vezana... Dobro je što je kao Srpkinja u našim redovima. To mnogo znači za bratstvo i jedinstvo...« Centralni komitet Komunističke partije Ma­ kedonije i Glavni štab NOV i PO Makedonije nastojali su da se albanski živalj na Skopskoj Crnoj gori pridobije za narodnooslobodilački po­ kret i borbu. Neprijatelj, da bi sprečio razvoj NOP-a na tom terenu, pojačao je propagandu među Al­ bancima sa ciljem da ih privuče na svoju stra­ nu. Nemačka obaveštajna služba bila je zainteresovana za ovaj živalj. Ona je, preko poručni­ ka Birmana, obećavala Albancima »Veliku Alba­ niju«. Priličan broj Albanaca naseo je ovoj pro­ pagandi i primio oružje. Od njih su formirane kontračete za borbu protiv partizana, ili za obezbeđivanje pruge Skoplje — Niš. U ovoj propa­ gandi protiv narodnooslobodilačkog pokreta važ­ nu ulogu igrale su hodže. Od naoružanih Albanaca stvorene su tri kon­ tračete: dve u kumanovskom kraju od 50 do 60 ljudi (docnije i više) i treća u okolini Preševa, koja je bila pod direktnom komandom poručni­ ka Birmana. Ostajanje partizana na ovom terenu po sva­ ku cenu moglo je samo da nanese štetu NOP-u i NOB-u. Posle opsežnog \ svestranog razmatranja situacije, uzimajući u obzir i »za« i »protiv« argumente, rukovodstvo odreda, zajedno s Ljupčom Arsovim Gocetom, odlučilo je da se privre­ meno napusti pokušaj stvaranja slobodne teri­ torije na Skopskoj Crnoj gori. Da su partizani mogli da se održe na ovom terenu to bi u mnogome olakšalo njihove napa­ de na prugu prema Kačaniku i Vranju. Našavši se u ovakvim objektivnim teškoća­ ma, čete iz Drugog južnomoravskog i Skopsko-kumanovskog NOP odreda prebacile su se na pla­ ninu Rujan i u rejonu sela Starec razišle se. Sva­ ka je otišla na svoj teren, u sastav svog odreda. Desetina Šarskog NOP odreda, takođe se vra­ tila na svoj teren I operativne zone. Vrativši se na Kozjak Druga četa Skopsko-kumanovskog NOP odreda pokušavala je da se spoji s Prvom četom, kojom je komandovao Karpoš. To joj nije pošlo za rukom, jer je Karpoš s Prvom četom otišao na drugi teren. �Druga četa, da bi na sebe privukla pažnju neprijatelja, prebacila se iz rejona sela Čelopek u selo Gradište. — Prema odluci štaba napašćemo opštinu — rekla je Vera borcima—članovima Partije. I to u vreme kad svi činovnici budu na svojim rad­ nim mestima. Napad je potpuno uspeo. Zaplenjeno je 6 pu­ šaka, dosta municije, 250.000 leva, ćebad i druga oprema. Meštanima su podeljeni vuna i kudelja, koje je okupator rekvirirao. Seljacima je održan zbor na kojem im je govoreno o narodnooslobodilačkoj borbi. Predveče četa se povukla u pravcu sela Orašec — Šuplji Kamen, a odatle prema selu čelapek. Obe čete Skoipsko-kumanovskog NOP odreda sastale su se 27. oktobra 1943. godine, u selu Vračovce. Tog dana Ljupčo Arsov Goce naredbom je naimenovao rukovodstvo odreda. Za komandan­ ta postavljen je Hristijan Todorovski Karpoš, za političkog komesara Andon Filipovski Done, a za zamenika političkog komesara Olivera Jocić Vera. U Prvoj četi »Kiro Fetak« za komandira naimenovan je Angel Jovanovski Šajče, za njegovog zamenika Dragutin Mladenov Mitrović, politič­ kog komesara Trajko Trajkovski Morijak, zame­ nika političkog komesara Tode Sazdov Mali. Komandir Druge čete »Cvetan Dimov« postao je Dane Cekov, njegov zamenik Stojan Todorov­ ski Largo, politički komesar Metodija Kotevski Slobodan, koji će istovremeno vršiti dužnost za­ menika političkog komesara iste čete. Na sastanku rukovodstva odreda Karpoš je rekao: — Približićemo se Žegljanu, odnosno istoč­ no od policijske stanice, dva do tri kilometra. Tako ćemo isprovocirati policajce da iziđu iz ro­ vova. Kad to učine posle je lako da ih potučemo. S ovim predlogom komandanta svi su se pri­ sutni složili. Međutim, umesto da bugarski poli­ cajci iziđu iz rovova i krenu prema partizanima, odnosno njihovim položajima, oni su se 31. ok­ tobra 1943. godine povukli prema Kumanovu. Sutradan, 1. novembra 1943, odred je ušao u Žegljane, zapalio opštinsku arhivu, a uveče odr­ žao zbor. Time je bila likvidirana i poslednja administrativna ispostava bugarske okupacione vlasti na ovom području i stvorena slobodna te­ �ritorija, koja se protezala od sela Vojnika, Stracina, Ćupinog Brda, planine Koćure na severu i planine Rujan na zapadu. Na severu, preko Besne Kobile, stvorena je veza sa slobodnom teritorijom crnotravskih partizana. Pošto je uništio okupatorsku vlast južno od Kozjaka i German planine Skoipsko-kumanovski NOP odred odlučio je da otpočne s napadom na komunikaciju Skoplje — Kumanovo — Sofija i Skolje — Kumanovo — Niš. Da bi ovu zami­ sao mogao uspešno da sprovede odredu su bili potrebni dinamit i drugi eksplozivni materijali za rušenje pruge. Iz štaba je rečeno: — Napašćemo Kuklicu. Obavešteni smo da na tamošnjem gradilištu pruge ima velika količi­ na eksploziva zbog građenja pruge Kumanovo — Ćustendil. Gradilište obezbeđuju bugarski voj­ nici. Napad je izvršen 6. novembra 1943. u toku dana. Partizani su zaplenili 6 konja, 200 kilogra­ ma eksploziva, 3.000 kapisli, 2.000 metara štaipin-fitilja, 5 pušaka, ćebad, uniforme i drugi mate­ rijal. Vera Jocić (sedi u sredini) sa ratnim drugovima Karpošem, Donetom, Sopovim, Josifom i Totetom �48 Nekoliko dama ranije Vera je rekla: — Uskoro će 7. novembar — Dan oktobar­ ske revolucije. Treba da pripremimo priredbu. Šta mislite o tome? Prisutni drugovi i drugarice složili su se sa predlogom da se održi priredba. — Sta ćemo za program? — Jedno uvodno predavanje o značaju Okto­ barske revolucije i naše narodnooslobodilačke borbe. — Zatim, neka recitacija. — Može naša i ruska partizanska pesma. — Predlažem da o značaju Oktobarske revo­ lucije i naše borbe govori Slobodan. Ja bih odrecitovala dve pesme: jednu od Majakovskog i jednu našu — rekla je Vera. Tako je sačinjen program i prišlo se njego­ voj realizaciji. Priredba je održana pred borcima i narodom u selu Vragoturce, ispod Kozjaka, 7. novembra 1943. godine. Skromno, ali s ljubavlju, proslav­ ljen je ovaj značajan datum u istoriji radničke klase i naroda Sovjetskog Saveza i proletarijata čitavog sveta. Borci odreda su 10. novembra 1943. godine, u rejonu »Čukarka«, između Preševa i Tabanovca, napali železničku prugu. Tom prilikom je uništena jedna lokomotiva, zapaljena 4 vagona natovarena čaurama svilenih buba, zaplenjena izvesna količina odela i obuće. Saobraćaj je bio prekinut 24 časa. Tog dana na Kozjak je došlo 19 drugova — boraca iz zapadne Makedonije, odnosno iz šarplaninskog NOP odreda. Među njima su bili, Angel Mojsovki Vančo, Boro Čuškar, Vančo Unkovski, Vlado Tasevski, Dimče Belovski, Aco Sopov, Tomo Sofronievski Josif, Vasko Zlatev, Stojan Bočvarov, Trajko Stavrev i drugi. Radi uspešnije diverzije na pruzi, u odredu je bio formiran minerski vod, koji je često mi­ nirao prugu između Kumanova i Vranja. POLITIČKI RAD MEĐU STANOVNIŠTVOM Osim oružanih akcija, odred je aktivno ra­ dio na podizanju političke i nacionalne svesti se­ ljaka. Politički i vojni rukovodioci govorili su na �zborovima, koje je odred održavao po selima. Na njima su oni objašnjavali ciljeve narodnooslobodilačke borbe. U tom političkom radu veoma je aktivno uče­ stvovala i Vera. Njena aktivnost naročito se og­ ledala u radu sa ženama. — Ne borimo se mi samo protiv okupatora i njegovih slugu — govorila je Vera okupljenim ženama — nego i protiv zaostalosti naših ljudi po selima, varošicama i gradovima. Žene su je pažljivo slušale. Netremice su gledale u nju. — Staroj vlasti išlo je u račun da naročito žene drži u neznanju, u zaostalosti, primitiviz­ mu. Žena u bivšoj Jugoslaviji smatrana je gra­ đaninom drugog reda, mada s mužem, što se kaže rame uz rame, obavlja sve fizičke poslove i plus podiže decu. Okupljene žene bi se pogledale. »Tako je kao što kaže ovo devojče«, razmiš­ ljale su u sebi. — E, mi, narodni borci, narodni partizani, nećemo tako da bude i ubuduće. Žena ima da bude ravnopravna s muškarcem, jer je ravno­ pravna i u domaćim i drugim poslovima. Ima da dobije pravo glasa, da bira i da bude birana, ak­ tivno da učestvuje u životu sela, grada, države, društva. — Pozlatila ti se, kćerko — rekla bi neka od prisutnih žena. — Sigurno — dobacila bi druga. — Zbog če­ ga da budemo po strani? — Zar smo mi maloumne? Vera bi objašnjavala ženama liniju narođnooslobodilačke borbe i pokreta, naročito u odno­ su na žene. U tome je imala mnogo uspeha. — Samo — govorila im je — treba i vi da se uključite u narodni pokret za oslobođenje od okupatora i bivših krvopija: gazda, žandarma, policajaca, kmetova, finansa i drugih, koji su protivnici napretka. S onim ženama, koje su s nevericom odma­ hivale glavom, ne verujući da će žene biti u pra­ vima izjednačene s muškarcima, Vera je više raz­ govarala, ubeđivala. Naročito su to bile starije žene, koje nisu mogle da zamisle da se dosadaš­ nji ropski odnos žene može izmeniti. 4 Vera Jocit �— Ti si mlada, kćerko — govorile su joj starije žene. — Ne znaš ti još ka'ko je to. — Jeste, ja sam mlada, ali znam i slušala sam ... — E, srećo naša, drugo je slušati, a drugo na grbači to osetiti. — Tačno! — odgovarala bi Vera, ne gubeći strpljenje i ne odustajući od »borbe«. Vera je bila poznata i po strpljenju i tak­ tičnosti. Na jedan, samo njoj svojstven način, umela je da priđe svakom čoveku, da započne s njim razgovor i da neosetno prenese na njega svoje mišljenje o stvari ili stvarima o kojima su razgovarali. — Ali, tačno je i to da ne mora svako da doživi nešto da bi znao kako je to nešto. Jeste li vi doživele sve ono što su vaše majke i babe doživele? Prisutne žene i devojke .pogledale bi se. — Nismo — rekla bi jedna od njih. — Eto, vidite. A da li ste verovale? Prisutne bi se ponovo pogledale. — Nešto smo verovale, a nešto nismo. Vera bi se nasmejala na ovu iskrenost. — Onda i meni nešto verujte, a nešto ne morate verovati. Sve prisutne žene bi se smejale, zajedno s Verom. Razgovori, koje su politički i vojni rukovo­ dioci odreda vodili po selima Kozjaka, imali su pozitivne rezultate. Seljaci su u većem broju pri­ stupali u redove Skopsko-kumanovskog NOP od­ reda. U političkom radu sa srpskim življem obra­ ćala se pažnja na raskrinkavanje četnika Draže M'ihailovića. Uporedo s tim isticani su ciljevi bor­ be partizana, kao i njihovi uspesi. Politički rad­ nici, među kojima i Vera, naročito su naglašava­ li da je zasluga partizana što je stvorena oslo­ bođena teritorija na kojoj je uništena vlast oku­ patora. Vera je, kad bi odred bio na srpskoj teri­ toriji, objašnjavala seljacima iz srpskih sela ko su Makedonci, kakva je Makedonija, šta je Ma­ kedonija i zašto je Bugari svojataju. Vera je veo­ ma mnogo volela Makedonce. I kod srpskog živ­ lja ona je produbljivala ljubav prema Makedon­ cima, razgarala tu ljubav. �Verina uloga kao Srpkinje na makedonskoj teritoriji bila je veoma značajna. Ona je make­ donskim ženama i devojkama u selima objašnja­ vala ko su to velikosrbi, a ko Srbi, šta je srnska nacija, kolika je ljubav Srba proma drugim naro­ dima. Govorila je da su Srbi isto tako protiv velikosrba, jer ovi ugnjetavaju i srpski narod, a ne samo druge narode u Jugoslaviji. Tako je razvijala ljubav Makedonaca prema Srbima. Praktično, neposredno. Držala je politič­ ke časove na kojima se govorilo o imperijaliz­ mu, fašizmu, velikosrbizmu, šovinizmu. Umela je da objasni, da ubedi, da podstakne. Nije se dr­ žala superiorno. Nije stvarala kod ljudi kompleks manje vrednosti. Podsticala ih je da govore, ia­ ko su se pojedinci tešiko izražavali. Pomagala je u izražavanju, u iskazivanju misli. — Drugovi — govorila je borcima članovima Partije i SKOJ-a — svaki od vas treba da se os­ posobi da bude politički agitator, da govori o ci­ ljevima naše borbe i njenom značaju za sve na­ še narode. — Vi, politički, vi ste za to sposobni i za­ duženi. .. Mi, ostali, trudićemo se da se bolje bo­ rimo — rekao bi neki borac. Vera bi se svojim poznatim smirenim i su­ gestivnim tonom obraćala borcu koji bi to rekao: — Misliš li da se mi »politički« slabije bo­ rimo od vas »ne političkih«? Borac bi se zamislio. — Nc, borite se isto kao i mi, ostali borci. — Onda? — Znam, nego... — Šta, »nego«? — Ne ide to nama od ruke... — O tome i jeste reč. Svakome treba da »ide od ruke«. A da bi »išlo od ruke«, treba da se pri­ premimo za to. Da znamo ciljeve naše borbe, koji nisu samo u isterivanju okupatora iz zemlje i kažnjavanju domaćih izdajica. — Znamo ciljeve borbe. Neko više, neko manje. — Oni koji znaju više treba da objašnjava­ ju onima koji znaju manje. Samo, treba znati kako to znanje preneti. A to se mora naučiti, kao i sve drugo što se uči. Neko, ako nešto zna, a to što zna ne ume na drugoga da prenese — kao i da ne zna. Moramo sami da učimo da druge učimo. �FORMIRANJE BATALJONA »JORDAN NIKOLOV« Razvoj narodnooslobodilačkc borbe, priliv no­ vih boraca, uspesi u borbama protiv Bugara i čelnika doveli su do odluke štaba V operativne zone o formiranju bataljona od boraca Skopsko-kumanovskog NOP odreda. Naredbom br. 7 od 1. decembra 1943. štab V operativne zone, prema odluci Glavnog štaba NOV i PO Makedonije, formirao je Prvi kumanovski bataljon »Jordan Nikolov«* od dotadaš­ njeg Skopsko-kumanovskog NOP odreda. Prema toj naredbi, novi bataljon imao je tri čete: Prva četa »Kiro Fetak«, Druga četa »Cvetan Dimov« i Treća četa »Vasilko Dragomanski«. Sledećom naredbom štab zone je odredio rukovodstvo bataljona. Za komandanta naimenovan je Hristijan Todorovski Karpoš, za njegovog zamenika Andon Filipovski Done, za političkog komesara Tomo Sofronievski Josif, a za zameni­ ka političkog komesara Olivera Jocić Vera. Na dan formiranja bataljon je imao 106 bo­ raca, pretežno omladinaca i omladinki iz Kumanova, kumanovskih sela, iz Štipa i Skoplja. U dvorištu osnovne škole u selu Pelince, u ime štaba V operativne zone, bataljon je for­ mirao Ljupčo Arsov Goce. U njegovom prisustvu zakletvu je položila, većina boraca, osim onih koji su je položili ranije. — Počinjemo da bivamo prava vojska — re­ kla je Vera povodom formiranja bataljona »Jor­ dan Nikolov«. — A, šta smo dosad bili? — upitao ju je je­ dan član štaba bataljona. Vera ga je pogledala, nesigurna da li je on ozbiljno pita ili je provocira. — Iako znam da znaš, ipak, da ti odgovo­ rim: dosad smo bili partizani sa svim specifič­ nostima gerile. Sada počinjemo da bivamo voj­ nici. — Zar sve ovo što se navodi u naredbi nis­ mo imali i ranije? — Jesmo, ali... * Jord an Nikolov Огсе, član PK KPJ za M akedoniju, kand idat za člana CK KPJ, pog nuo 4. I 1942. proglašen za narodnog h eroja 29. VII 1945. �— Zar ne vidiš da se šali — upao je neko od prisutnih. — Vidim — odgovorila je Vera — ali hoću da mu odgovorim, da mu šala ne bi propala. — Batalite to — rekao je Karpoš — nego dajte da se dogovorimo kako ćemo naredbu da sprovedemo u život. Na kraju sastanka štaba bataljona onaj drug se opet obratio Veri: — Ostala si mi dužna odgovor. — Odgovor će ti dati bliska budućnost — nasmejano mu je odgovorila Vera — ako ti u ovom trenutku nešto nije jasno. Posle formiranja bataljona »Jordan Nikolov«, blagodareći inicijativi Vere i Melodija Kotevskog Slobodana, počele su da izlaze bataljonske novine. Njihov urednik bio je Slobodan. Izdavao ih je, naravno, štab bataljona. Pošto štab bataljona nije imao pisaću ma­ šinu, novine su pisane rukom, preko indiga. Ti primerci odlazili su u čete, gde su ih borci čita­ li s velikim interesovanjem. U novinama su i bor­ ci sarađivali. (Docnije je štab Treće makedonske udarne brigade dao štabu bataljona pisaću ma­ šinu, pa je posao oko »štampanja« bataljonskih novina bio olakšan). Zbog dobrog uređivanja, još dok su rukom pisane, štab Treće makedonske udarne brigade pohvalio je novine bataljona — kao najbolje u brigadi. Početkom decembra 1943. godine u bataljon »Jordan Nikolov« došao je iz Skoplja Slobodan Cvetković Pavle, svršeni učenik Državne trgo­ vačke akademije u Skoplju i borac Kukavičkog NOP odreda. Čim je čula da je neko došao iz Skoplja Ve­ ra ga je potražila. Našla je Cvetkovića. Iako su pre rata oboje živeli u Skoplju, nisu se poznavali. — Čujem da si došao iz Skoplja? — upitala ga je, gledajući ga u oči, pa nastavila, takođe s pitanjem: — Kako je u Skoplju, šta ima novo? — Ne znam šta te interesuje — odgovorio je Cvetković. — Htela bih da te pitam za neke moje druga­ rice i drugove. Samo, ne znam da li ih pozna­ ješ?. .. Sta si radio u Skoplju, mislim, od kada živiš u Skoplju? Jesi li živeo pre rata? �— Jesam. Ličio sam Trgovačku akademiju. — Jesi li poznavao neke učenice iz ženske gimnazije? — Koje? Vera je spomenula neka imena, a Cvetković joj je odgovorio da su neke od njih otišle u Srbiju još 1941. godine, a druge ostale u Skoplju. One koje on zna od njiih, aktivno sarađuju u pokretu. — Ti se mene ne sećaš iz Slkoplja? — upi­ tala ga je Vera. — Ne! — odgovorio je Cvetković. — Mi smo se družile s gimnazijalcima i s đacima iz Trgovačke akademije. Interesantno da se nismo ranije upoznali... Uostalom, to se mo­ že da desi... Da li znaš Devedžića? — Duška, kako da ne. — Eto, i s njim sam se upoznala u partiza­ nima iako smo oboje živeli u Skoplju pre rata. — Gde si se srela s njim? — U Drugom južnomoravskom odredu. Ta­ mo je bio zamenik političkog komesara Drugog bataljona i sekretar partijskog biroa. — Je li još plahovit? — Jeste. Znači da je takav bio i ranije? — Da. Vera i Cvetković su se viđali i doenaje. Cvet­ ković je bio u jedinici u kojoj je bilo nekoliko boraca ornih za šalu. Oni su izmišljali ili pre­ pričavali tuđe šale. To su, naročito, radili posle neke akcije. Obično, »žrtve« su bili pojedini dru­ govi i drugarice, koji se u akciji nisu baš hrabro držali, ili su imali kakvu nezgodu. Šal'jivdžije bi to odmah iskoristile i od toga pravili viceve. Vera je volela šale i viceve. Dolazila bi među borce, koji su imali smisla za šalu, vic, anegdo­ tu. Borci se pred njom nisu ustručavali da pri­ čaju šale na račun svojih drugova i drugarica. — Ima li nešto i na moj račun? — Nećeš da se ljutiš? — pitale su šaljivdžije. — Sta vam pada na pamet? Zbog čega da se ljutim? Zar sam ja nešto drugo nego ostali? — Znaš kako se kaže: »Ko pita ne skita«... Da ne »odskitamo« na neku vanrednu stražu ili nešto slično. �— Nije, valjda, da me za takvu smatrate? — upitala je Vera. — Nemoj ozbiljno da ih uzimaš — rekao je Cvetlković. — Oni su božja spadala. — Drugarice komesar, jesi li čula: Drug Pavle spominje boga; treba preispitati njegova religiozna osećanja. — Eto, jesam li ti rekao — upozorio je Cvetković Veru. — Dobro što ste mi na to skrenuli pažnju — kao ozbiljno rekla je Vcra. Posle toga svi su prsnuli u smeh. Verin zvo­ nak alt odjekivao je okolinom. — Vera, je, sigurno, opet kod onih spadala — rekli su u štabu. BORBA KOD SELA DRENAK Jačanje partizanskih snaga i širenje ustan­ ka na Kozjaku i gornjem toku Pčinje uznemiri­ lo je okupatora i četnike Draže Mihailovića. Zbog toga su četnici počeli prisilno da mobilišu mestane u selima. Štab bataljona »Jordan Nikolov« bio je obavešten o pokretu, namerama, snagama i naoru­ žanju četničkih brigada. Na sastanku štaba Karpoš je izložio svoje mišljenje. — Neprihvatanje borbe za odbranu teritori­ je koju smo oslobodili od okupatora značilo bi povlačenje pred četnicima, značilo bi da smo slabiji od njih i da ih se bojimo. Našim povlače­ njem dali bismo adut četničkim komandanti­ ma da podignu moral svojih ljudi u brigadama i jednom broju ljudi u selima, svojim simpatizeri­ ma. Da se održimo na Kozjaku, moguće je samo pod uslovom da prihvatimo borbu na položaji­ ma koji obezbeđuju sve us love za aktivan otpor, kombinovan s napadom i s krajnjim ciljem da četnici pretrpe vojnički i politički poraz. U toku opširne diskusije, u kojoj je učestvo­ vala i Vera, štab je prihvatio KarpoŠev predlog. — Mislim — rekao je Karpoš — da najbolje uslove za aktivnu odbranu ima Kameničarska mahala u selu Drenku. S tim u vezi je balaljon »Jordan Nikolov« otišao iz rejona sela Dobrača i, preko sela Cvilance i Alince, stigao u Drcnak. �56 U toku noći 9/10. decembra 1943. štab balaljona je, preko patrola, saznao da se tri čet­ ničke brigade nalaze u rejonu sela Željuvino, Gulince i Bajlovce. Druga, velika kolona četnika bila je u pokretu preko sela Alince .prema ma­ hali Ratunda u selu Drenku. U svanuće 10. decembra 1943. Karpoš je po­ zvao u štab sve komandire i komesare četa. Sa­ stanak je trajao jedan čas. Komandant je govorio. — Četnici su završili pripreme za napad, jer su privukli svoje snage u selo Alince, odnosno u njegovu mahalu Jabuka, i u mahalu Ratundu u Dreniku; zatim u selu Željuvino i Gulince. Izvesne svoje delove štab je privukao do južnih mahala Drenka... Na sastanku je govorio i Ljupčo Arsov Goce u ime štaba V operativne zone. Nešto oko 7 časova Karpoš je s rukovodioci­ ma sve tri čete izišao na položaje, koje je tre­ balo braniti. U prisustvu drugih članova štaba bataljona, izvideo je teren na kojem je trebalo da se vodi borba. — Sa onih visova i iz onih pravaca možemo očekivati napad četnika — pokazao je Karpoš. Posle toga svakoj četi je dao zadatak i ras­ pored posedanja položaja u slučaju da četnici napadnu u toku dana. Borba je počela oko 9 časova, a već oko 11 časova četnici su uspeli da se približe partizan­ skim položajima na 40—50 metara. Njihova Preševska i delovi Krvipalanačke brigade uspeli su da se oko 12 časova približe na 50 metara. — Druže komandante — poručila je Vera Karpošu — mislim da sad treba da udarimo po njima. — Treba, ali ne sad — odgovorio je Karpoš Veri preko kurira. — Neka pođu. Prva četa je u dvočasovnoj borbi uspela da spreči napredovanje četnika. Karpoš je vešto i često premeštao puškomitraljesca Buzu* s po­ ložaja na položaj, gde je bio najpotrebniji, što je doprinelo da se četnici zaustave. Namera čet­ nika da jurišaju između 12 i 14 časova na parti­ zanske položaje bila je osujećena. — Pucajte u meso! — naredio je Karpoš. *T rajko Stojkovski Buzo, narodni heroj. �Partizanima su pomogle i »karpošovke« — ručno pravljene bombe i nazvane po proslavlje­ nom komandantu. Zaustavljeno je i napredovanje Žegligovske četničke brigade. U borbi izbliza na 30 do 40 me­ tara partizani su uspeli da nanosu prilične gu­ bitke četnicima. Oko 13 časova četnici su se pri­ premili za još jedan juriš. Međutim, bataljon je uspeo da im osujeti ovu nameru. Ne osvrćući se na gubitke, četnici su oko 14 časova izvršili jak pritisak iz dva pravca. Prilikom ovog napada četnička mitraljeska palj­ ba bila je najjača. Međutim, njihov juriš nije bio istovremen. To je omogućilo bataljonu da manevriše s vatrom iz svih svojih oružja. Čim je juriš četnika, oko 15 časova, odbijen, Karpoš je rezervu, 15 odabranih boraca, poveo na juriš. Ovim jurišem partizani su uspeli da od­ biju četnike. Oko 15 časova, iz pravca sela Rankovci, pojavila se kolona od oko 40 bugarskih policajaca. Kad je stigla u blizinu četničkih po­ ložaja, rasporedila se na desnom krilu Krivopalanačke četničke brigade, posle čega je krenula u napad. Pošto su četnički napadi na južnoj i zapad­ noj strani bili odbijeni, vatra je počela da je­ njava, da bi u sumrak potpuno prestala. Štab bataljona »Jordan Nikolov« je oko 18 časova naredio povlačenje s položaja da bi se borci okrepili i pripremili za proboj iz zaoikruženja. — Verovatno će nas četnici napasti uveče. Svaka četa neka na položajima ostavi obezbeđenje — naredio je Karpoš. Nije se prevario. Dva časa pošto je pao mrak, četnici su krenuli na juriš. Noćna borba trajala je od 19 do 20,30 časova. Borce je na ju­ riš pozvao Karpoš: — Sada, drugovi! U ovom trenutku rešavamo sudbinu Kozjaka, Kumanova... Sad ili nikad! BataLjon je izgubio 8 boraca, a 6 je ranjeno, od kojih 2 teško. Čelnici su imali 20 mrtvih i 30 ranjenih. Posle borbe bataljonu je prišlo 35 novih bo­ raca (20 iz okolnih sela i 15 iz Kumanova). Bataljon je obilazio pojedina sela i u njima održavao zborove na kojima su govornici raskrin­ kavali četnike. U pojedinim krajevima Bugari su naoružavali seljake italijanskim puškama radi �borbe protiv partizana. Četnici su, poreci repre­ salija, u pojedinim selima mobilisali po nekoli­ ko desetina seljaka. Politički rad u bataljonu odvijao se normal­ no: održavani su redovno politički i vojnički ča­ sovi. Počeo je da radi i vojnički kurs. Partijski rad se takođe odvijao normalno. Bataljon je krenuo u Kotarlk da bi razoru­ žao naoružane seljake i snabdeo se na taj način oružjem, i raskrinkao podli gest Bugara. Akcija razoružavanja seljaka u selima Kolarlka uspešno je izvedena. Na zborovima govor­ nici su raskrinkavali Vanču Mihajlova i Dražu Mihailovića. U toj akciji bataljon je vodio borbu protiv bugarske vojske i kontračeta. Od seljaka, posle povratka iz Kotarlka, štab bataljona je saznao o pripremama Bugara za ofanzivu. Štab je odlu­ čio da se ostane na Kozjaku i na njemu manevriše da bi se izbegli gubici. Ovakva taktika uro­ dila je plodom. Bugari su prošli kroz sva sela, a bataljon nije imao gubitaka, četnici su se upla­ šili bugarske ofanzive i raspustili svoju Žegligovsku brigadu. Bugari su pokupili seljake od 18 do 50 godina, pa su sela, gotovo, ostala bez muška­ raca. Zbog stalnih pokreta bataljonu je preostajalo malo vremena za rad »spo liniji Partije i voj­ nim pitanjima«. Skojevska organizacija bila je u fazi učvrš­ ćivanja. OKRŠAJ S BUGARSKIM POLICAJCIMA U štab Prvog kumanovskog bataljona »Jor­ dan Nikolov«, dok je bio u selu Ljanik, stigle su vesti da su bugarski fašisti poslali puk vojske, i to u tri pravca. Karpoš je odmah sazvao štab i predložio da bataljon veštim manevrom izbegne sukob s neuporedivo jačim neprijateljem i da mu se nađe iza leđa. Predlog je prihvaćen. Manevrišući, bataljon je u toku noći stigao u selo Ramno i tako izbegao borbu, koju su Bu­ gari pošto-poto hteli da mu nametnu. Kad je pret­ hodnica bataljona ušla u selo Pelince, štab ba­ taljona je obavešten da desnom obalom Pčinje, iz pravca Čelapeka, nailazi kolona od 120 bu­ �garskih policajaca. Neprijatelj nije znao da je bataljon stigao na levu obalu Pćinje. Na sastan­ ku štaba Karpoš je predložio da se napadne ova kolona, jer nije bilo moguće doći joj iza leđa. Odlučeno je da se Prva četa s Omladinskim vodom prebaci preko Pčinje i da bugarske po­ licajce obuhvati s desnog krila. To isto je tre­ balo da uradi i Druga četa, ali s levog krila. Tre­ ća četa je trebalo da prikuje Bugare za zemlju u tesnacu reke, čime bi omogućila Prvoj i Dru­ goj četi da izvrše svoj zadatak. Uspeh nije izostao. Ubijeno je 14, a zaroblje­ no 18 bugarskih policajaca. Neprijatelj je imao i priličan broj ranjenih. Zna se da su neki od njih umrli u kumanovskoj bolnici. Borba kod Pelinca vođena je 13. januara 1944. i trajala je pet časova. Za vreme borbe Blagoja Arsovski Starka pucao je iz puškomitraljeza. Toliko se bio zaneo da je ispucao sve met­ ke. I u jednom trenutku mitraljez je ućutao. Trgao se. »Šta mu je? Da se nije pokvario«, po­ mislio je. U stvari, više nije bilo metaka. — Zbog čega ne pucaš? — doviknuo mu je komandir. — Nemam više metaka — odgovorio je us­ plahireno. — Kako nemaš više metaka? — zapanjio se komandir. — Ispucao sam ih — uzbuđeno je odgovorio Starka. Kad su posle borbe borci stigli u selo Bre­ zovicu Starki su oduzeli puškomitraljez. — Nećeš više biti puškomitraljezac. Nisi za­ služio to priznanje. Kako si mogao sve metke da ispucaš?! Ćutao je. Šta je mogao da kaže. Zanela ga je borba. Da li je to opravdanje? A da je nepri­ jatelj navalio, čime bi ga tukli? Čahurama? Ipak, Vera je pokušavala da izmeni komandirovu od­ luku: — Ne slažem se da se Starki oduzme puško­ mitraljez. To je prestroga kazna za njega. Nije Starka neozbiljan i neodgovoran. Desilo mu se, kao što može svakom da se desi. Pucao je u naj­ boljoj nameri, a ne tek da bi pucao. Međutim, Verina intervencija nije pomogla. Starka je dobio pušku. Znao je da puška nije što i puškomitraljez. Bilo mu je krivo i žao, ali �je shvatio da je odluka odluka, da joj se mora povinovati. — Ne šokiraj se — rekla mu je Vera. — Dobićeš ti puškomitraljez ponovo. Dok se stiša ljutnja. Drugi put pazi, nemoj da se zaneseš. Sta bi bilo da je trebalo da štitiš odstupnicu, ili da potpomažeš juriš?! — U pravu si — rekao je Starka. — I drugo­ vi su u pravu. Ali, eto, desilo mi se. Vera se nasmejala i potapšala ga po ramenu. — Bićeš ti opet puškomitraljezac! Vera je iskoristila pobedu nad bugarskim po­ licajcima kod Pelinca i komunistima i skojev­ cima rekla: — Ova pobeda će više nego ijedna dosad podići u narodu ugled naše borbe. Narod je i ovom prilikom video da se jedino mi borimo protiv okupatora... U razgovoru s meštanima treba da raskrinkavate ј četnike Draže Mihailovića, koji su u sprezi s neprijateljem. Bugari su i u prvom svetskom ratu ubijali Srbe, a četnici sada s njima sarađuju da ne bi pobedila prav­ da, da ne bi pobedio narod, koji je presit vla­ davine velikosrpske, i ne samo velikosrpske bur­ žoazije, i koji hoće svoju državu, državu ravno­ pravnih naroda, državu pravičnosti, državu bez eksploatacije. Jednom reči — svoju državu. POGIBIJA KOMANDANTA KARPOSA Borci bataljona »Jordan Nikolov« stigli su 7. februara 1944. u Biljaču, gde je bilo oko 150 bugarskih policajaca, utvrđenih u zgradi osnov­ ne škole. Novoformirani Operativni štab, koji je komandovao svim jedinicama na tom terenu, naredio je da se napadnu policajci u Biljači. Na­ pad je trebalo da izvrše Udarni bataljon Drugog južnomoravskog NOP odreda i Prvi kumanovski bataljon »Jordan Nikolov«. Ostale jedinice (Čet­ vrti terenski bataljon i Kosovski bataljon) bile su na obezbeđenju oko Biljače. Policajci, utvrđeni u zgradi, pružali su žilav otpor. Borba je vođena ćelu noć 7/8. februara. Jedan minobacač je otkazao, verovatno zbog ve­ like hladnoće. Karpoš se zainteresovao zbog če­ ga ručni engleski minobacač ne dejstvuje. Rekli su mu da se nešto pokvarilo. On je uzeo mino­ �bacač i počeo da ga opravlja. Stajao je pored zida zgrade, ali ne iza zida, i baterijskom lam­ pom na ručni pogon osvetljavao minobacač. — Skloni se iza kuće! — dovikivali su mu drugovi. — Ma, ne brinite — odgovorio je i produžio da čeprka po minobacaču. — Ugasi tu baterijsku lampu, bar! Karpoš je samo mahnuo rukom, kao da ka­ že: »Šta mi dosađujete. Gledajte svoj posao«. Neprijateljski vojnici su ga, verovatno, spa­ zili ili su videli svctlost baterijske lampe, i ga­ đali ga. Pogođen u srce, Karpoš je pao na sneg bez ijedne reči. Partizani su se povukli iz Biljače u pravcu sela Sebrata s mrtvim Karpošem, proslavljenim komandantom i legendarnim junakom još za ži­ vota. Potištenost je bila velika. Vera je bila utučena. Ona je s Karipošom delila i dobro i zlo. Savetovala se s njim o svim Sa sahrane legendarnog Karpoša: partijski rukovodilac Vera Jocić (treća sleva, označena strelicom) sluša oproštajni govor Karpoševog brata Larga �značajnim pitanjima. Podržavala ga u njegovim odlukama, naročito kad bi u štabu bilo različi­ tih mišljenja o jednoj stvari. Dopunjavali su se, koristeći se vojničkim i političkim znanjem i ispustvom. Oboje su bili nadareni. Prosto rođe­ ni za vojevanje. Za širenje marksističke ideje, za pomaganje drugovima i drugaricama da lak­ še i brže shvate ciljeve borbe, kao i neposredne zadatke. Oboje su bili energični, odlučni, kad je trebalo biti takav. Ali i dobrodušni, blagi, čovečni. Svojom taktičnošću Vera je uspevala da Karpoševu plahovitost kanališe, ukoloteči, smiri. Vraćali su se partizani pognute glave. Udar je bio veliki. Gubitak nenadoknadiv. Vera je iš­ la u koloni, obhrvana tugom, žaljenjem za do­ brim drugom. Ginuli su drugovi i ranije. Za svakim su os­ tali tuga i sećanje. Ali, pogibija Karpoša bila je nešto najtragičnije od svih tragičnih gubitaka. Svakom borcu je sopstvena pogibija ili pogibija druga bila moguća, čak, i prirodna. Ali pogibija Karpoša — to niko nikad nije mogao ni da sa­ nja. Karpoš je, po njihovom, bio neranjiv. Gazila je Vera sneg i prisećala se mnogih trenutaka. Ali joj iz glave nikako nisu izlazile poslednje Karpošove reči, kada su mu drugovi dovikivali da se skloni iza zgrade: »Ne brinite za mene. Neće mene metak...« A metak ga je, ipak, »hteo«, pronašao ga, usmrtio. Suze su klizile niz Verino lice. Ona ih nije brisala, jer ih se nije stidela. Posle podne, na groblju u Sebratu, oko otvo­ rene rake, pored koje je ležao kovčeg s mrtvim komandantom, stajali su partizani, borci — saborci. Stajali su njegovi Kumanovci, njegovi Vrananci, njegovi Kosovari, njegovi Cmotravci, nje­ govi Skapljanci. Improvizovani hor drhtavim glasom je otpevao Lenjinov posmrtni marš »Vi padoste žrt­ vom i dadoste sve: krv, život, mladost, radi slo­ bode«. Od mrtvog Karpoša dirljivim rečima opro­ stili su se, u ime prisutnih partizana i naroda kumanovskog i vranjanskog kraja, Živojin Nikolić Brka, komandant Operativnog štaba, zatim Done Filipovski, Panče Pešev. Uzbuđenje je dostiglo vrhunac kad je kov­ čegu prišao Karpošov rođeni brat Stojan Todo- �rovski Largo, koji je bio komandir čete u bratovljevom bataljonu. Tvrda srca boraca nisu mogla da izdrže. Suze su potekle niz njihova lica. Pla­ kali su i prisutni seljaci, diveći se moralnoj sna­ zi partizana, koji su umeli da mrze neprijatelja i bezgranično da vole svoje drugove. Posle Kai^poševe sahrane, Prvi kumanovski bataljon »Jordan Nikolov« dobio je naređenje da pođe na jug, u susret Glavnom štabu NOV i PO Makedonije. Bataljonom je komandovao Andon Filipovski Done. Ovaj pokret bataljona bio je u vezi s pismom Svetozara Vukmanovića Tem­ pa da se na Kozjaku stvori baza za dolazak Glav­ nog štaba. I pored neizmernog bola, bataljon »Jordan Nikolov« nastavio je svoju aktivnost na terenu Kozjaka i Pčinje. On je, prema pismu druga Tem­ pa, trebalo da stvori bazu na Kozjaku. Da bi se to ostvarilo potrebno je prethodno razbiti četni­ ke Draže Mihailovića. U to vreme na terenu je bio samo bataljon »Jordan Nikolov«. Terenski bataljon Drugog južnomoravskog NOP odreda otišao na svoj teren Done Filipovski je preuzeo Karpoševit dužnost �Vranje — Kumanovo. On više nije bio pod Ope­ rativnim štabom. Kosovski i udarni bataljon (koji je manevrisao na svim terenima) otišli su za ne­ koliko dana na Skopsku Crnu goru gde je treba­ lo da prihvate jednu grupu od 100 ljudi sa Ko­ sova. Od drugova iz Kumanova štab bataljona »Jor­ dan Nikolov« je zatražio najnužnije za tehniku. Najvažnije je bilo da se nabavi šapirograf da bi se vesti, leci, proglasi i drugi propagandni ma­ terijali mogli da umnožavaju. — Narasli smo na 250 boraca — rekla je Vera u razgovoru sa članovima štaba bataljona. — Možda bi bilo dobro da stvorimo još jednu je­ dinicu. — Rašćemo mi još. — Sigurno — odgovorila je. — S tim u vezi i treba da formiramo veći broj jedinica. Nove bataljone, brigade. Kad je u štab bataljona »Jordan Nikolov« stigla naredba Glavnog štaba NOV i PO Make­ donije o preformiranju bataljona, Vera je bi­ la ispunjena zadovoljstvom i zbog toga što je, eto, predvidela odluku višeg vojnog rukovodstva. — Mora da si znala šta se priprema. Vi ko­ mesari svašta znate — zadirkivali su je drugovi. — Nisam znala. Zar je teško predvideti ne­ što na osnovu poznavanja stanja i situacije? U selu Baj lovcu, 22. februara 1944, reorganizovan je Prvi kumanovski bataljon »Jordan Nikolov«. Formirana su dva bataljona: Prvi, udar­ ni, pod nazivom »Hristijan Todorovski Karpoš« i Drugi »Jordan Nikolov«. Za komandanta Prvog udarnog balaljcna postavljen je Andon Filipovski Done, za njegovog zamenika — Stojan To­ dorovski Largo. za političkog komesara — Meto­ dija Kotevski Slobodan, a za njegovog zamenika Olivera Jocić Vera. Komandant Drugog bataljona u tom trenut­ ku nije bio naimenovan. Zamenik komandanta postao je Panče Pešev, politički komesar — Vančo Unkovski, njegov zamenik — Tomo Sofronievski Josif. — Sada smo udarni bataljon, drugovi! — oduševljeno je rekla Vera. — Sad pred nama �stoje ozbiljniji zadaci. Ne smemo da budemo drukčiji — nego udarnici. To je velika čast za nas. Budimo dostojni tog naziva: udarni, kao i imena našeg legendarnog druga Karpoša! — A šta je sa štabom? — Kojim štabom? — Štabom oba bataljona. Ko će da rukovo­ di akcijama i operacijama oba bataljona? — Oba bataljona će dejstvovali samostalno, kao što je do sada dejstvovao jedan bataljon. Sutradan posle formiranja bataljona odr­ žano je savetovanje partijske organizacije bata­ ljona. Tema je bila omasovljavanje jedinica i razvijanje oružane borbe protiv okupatora i nje­ govih pomagača, podizanje njihove borbene vrednosti. Redali su se govornici i iznosili svoje predloge. U kratkom, ali jezgrovitom izlaganju, Vera je bila veoma odlučna: — Drogovi, mi moramo dosledno da sprovodimo sve zadatke koje postavlja Partija, a ko­ ji se odnose na neprekidno izgrađivanje lika ko­ muniste, onakvog lika kakvog zahteva naša revo­ lucija. Zatim, koji se odnese na maksimalno ja­ čanje borbenih dejstava radi većeg doprinosa naših jedinica konačnom oslobođenju zemlje od okupatora i domaćih izdajica. Naročito, drugo­ vi, treba posebnu i veću pažnju da posvetimo prijemu novih članova u Partiju. Dosadašnja pra­ ksa je prevaziđena. Mi smo se učaurili, bojeći se da nam neprijatelj ne podmetne provokatore. Onda nas je bilo malo. Sada svakim danom do­ laze novi borci. S njima treba raditi. Starije bor­ ce, koji su se istakli u dosadašnjim borbama, treba da primamo u Partiju. Mi imamo izvanred­ ne borce. Oni su dosad pokazali i dokazali da se bore za interese naroda, da im ti interesi leže na srcu. Spremni su i svoj život da daju za stvar oslobođenja. Zar to ne pokazuje kolika je njiho­ va svest? Zar to ne govori o tome da oni dosle­ dno sprovode liniju Partije? Zar oni nisu zreli za Partiju?... Na savetovanju su doneti mnogi važni za­ ključci u vezi sa predstojećim širenjem oružanog ustanka u kumanovskom kraju. Vera je na jednom sastanku partijskog biroa bataljona dala karakteristiku vojno-politioke si5 Vera Jocić �tuacije na terenu na kojem se borio raniji Prvi kumanovski bataljon »Jordan Nikolov«: — Kao prvo, narod ovog kraja, mislim na Kozjak, Pčinju i kumanovsku okolinu, uverio se, blagodareći našoj pravilnoj politici i vojnoj ak­ tivnosti, da smo mi, narodni partizani, jedina vojska keja se bori protiv okupatora, odnosno za slobodu svih naših naroda, njihovih životnih interesa. Drugo, naši vojni uspesi protiv okupa­ tora i četnika, imam u vidu i borbu vranjskih i kosovskih partizana, ojačali su i učvrstili, i to krvlju, bratstvo i jedinstvo Srba, Makedonaca, Crnogoraca i Siiptara. Treće, mi smo uspeli da razorimo bugarsku vlast na ovom terenu i pru­ žimo uslove za stvaranje naše, narodne vlasti u vidu narodnooslobodilačkih komiteta. Na taj način smo narod ovog kraja oslobodili raznih davanja, rekvizicija, dažbina bugarskim vlasti­ ma. Četvrto, ideološko-političkim radom na ovom terenu uspeli smo da raskrinkamo izdajničku ulogu četnika Draže Mihailovića, a vojnički da ih pebedimo tako da oni sada nisu, gotovo, ni­ kakva snaga. Još jedan udarac da im zadamo, i oni će prestati da postoje kao vojnička organi­ zacija. Peto, ovakvi naši dosadašnji vojno-politički uspesi, kao i predstojeći, koji će biti veći od ovih, izazvaće reagovanje Bugara. Znači, tre­ ba da očekujemo poslednje pokušaje okupato­ ra da nas se reši. Pogotovu što će Nemci, u do­ gledno vreme, morati da napuste južne krajeve Balkana zbog skraćivanja fronta. Da bi im li­ nija povlačenja Solun — Beograd bila slobodna, oni će baciti Bugare u odlučujuću borbu protiv nas. Zbog čega bi oni krvarili kad to za njihov račun mogu da urade Bugari. Imajući sve to u vidu, mi moramo da se pripremimo za odlučuju­ će borbe. Mislim, vojnički i politički. Moramo više da se omasovimo, odnosno da stvaramo i stvorimo više vojnih jedinica, da za te jedini­ ce osposobimo i osposobljavamo rukovodeći voj­ nički kadar. Dalje, da razvijamo veći politič­ ki rad među stanovnicima sela i varošica. Da formiramo narodnooslobodilačke organe vlasti, koji, između ostalog, treba u većoj meri da po­ mažu naše vojne jedinice. Partiju i SKOJ tre­ ba više da otvorimo, iz poznatih razloga. Jednom reči, pred nas se postavljaju mnogo veći zadaci nego što je to do sada bilo. Izvršavajući uspešno te zadatke, omogućićemo pobedu naše naro­ dnooslobodilačke vojske i Partije. �FORMIRANJE TREĆE MAKEDONSKE UDARNE BRIGADE Glavnj štab NOV i PO Makedonije i Centralni komitet Komunističke partije Makedonije doneli su zaključak na Prespanskom savetovanju o formiranju većih vojnih jedinica — bata­ ljona i brigada. Ovaj zaključak bio je u vezi s razgaranjem narodnooslobodilačke borbe u Ma­ kedoniji, južnim delovima Srbije i Kosova. U jutarnjim časovima 26. februara 1944, u selu Žegljanu, udaljenom od Kumanova samo 12 kilometara, postrojili su se Prvi udarni ba­ taljon »Hristijan Todorovski Karpoš« i Drugi bataljon »Jordan Nikolov«, kao i Bitol jsko-prespanski bataljon »Stiv Naumov«.* Osim njih pri­ sutni su bili i borci Kosovskog bataljona i Dru­ gog južnomoravskog NOP odreda. Bio je prisu­ tan i bugarski partizanski bataljon »Hrisio Botev«. Ispred zgrade osnovne škole, u dvorištu, sta­ jali su seljaci, seljanke i deca. Svi su čekali da se pojave članovi Glavnog štaba NOV i PO Ma­ kedonije. Ispred svakog od postrojenih bataljo­ na stajali su članovi štaba. Među članovima šta­ ba Prvog udarnog bataljona »Hristijan Todorov­ ski Karpoš«, stajala je i Vera, vidno uzbuđena. »Postajemo vojska«, mislila je. Komandant Tihomir Miloševski Tićo vojnič­ kim korakom uputio se prema rukovodstvu Glav­ nog štaba, iz kojeg se odvojio komandant Glav­ nog štaba Mihajlo Apostolski i primio raport. Po­ sle toga obojica su se uputila sredini postrojenih bataljona. Apostolski je pozdravio borce sa: — Smrt fašizmu! — Sloboda narodu — odjeknulo je iz stotinu grla. I prisutni seljaci su odgovorili istim pozdra­ vom kao da su i oni u stroju. Apostolski se popeo na balkon škole, na ko­ jem su bili ostali rukovodioci, i obratio se pri­ sutnima rečima kojima je istakao osnovne za­ datke, a koji su se odnosili na borbu makedon­ * Stevan N aumov Sliv, se k re ta r MK KPJ za Bitolj privrem enog PK KPJ za M akedoniju, poginuo 12. IX 1942; rodnog heroja proglašen 29. VII 1945. član �skog naroda i predstojeće događaje koji će doneti slobodu Makedoniji u okviru nove Jugosla­ vije. Kad je Apostolski završio pročitana je na­ redba Glavnog štaba o formiranju Treće make­ donske udarne brigade. Za komandanta postav­ ljen je Tihomir Milošević Tićo, za njegovog zamenika Boris Milevski, za političkog komesara Kiril Mihajlovski Grujica, za njegovog zamenika Zlatko Biljanovski Mihajlo. U sastav brigade uš­ li su bataljoni »Stiv Naumov«, »Hristijan Todorovski Karpoš« i »Jordan Nikolov«. Čitanju naredbe prisustvovalo je više od 700 boraca. Nikada dotle na ovom terenu nije bilo toliko boraca sakupljenih na jednom mestu. To je impresivno delovalo na žitelje Žegljana i oko­ line. Ustanovljena je bila i brigadna zastava. Ko­ mandant brigade Miloševski pročitao je naredbu po kojoj se za zastavnika (barjaktara-znamenosca) postavlja Blagoja Arsovski Starka. Na skupu je govorio i Svetozar Vukmanović Tempo. On je ukazao na herojstvo makedonskog naroda, na epopeju februarskog i bogomilskog pohoda, širenje narodnog ustanka, natčovečanske napore partizana, koji su savladali sopstvenu nemoć i iscrpljenost u borbi protiv prirode i ne­ prijatelja. Tempo je govorio i o epopeji jugoslovenske revolucije. Posle svečanog dela počela je priredba. Otpevano je nekoliko narodnih i partizanskih pesama. Nije izostao ni »vrabac«, specijalnost bora­ ca bataljona »Stiv Naumov«. Istog dana, 26. februara 1944., Glavni štab sa svim prišlapskim delovima, predstavnici narodne vlasti, delegat Vrhovnog štaba NOV i PO Jugo­ slavije, članovi CK KPM, borci Treće makedon­ ske udarne brigade, južnomoravskih i kosovskih bataljona uputili su se prema manastiru Prohor Pčinjski. Sledećeg dana, 27. februara 1944., bilo je organizovano savetovanje u prostorijama manasti­ ra sa svim vojnim i političkim rukovodiocima brigade, bataljona i četa, predstavnicima Južnomoravaca, Kosovara, zatim prištapskih jedinica i narodne vlasti. Prisutni su bili i Svetozar Vuk­ manović Tempo, Mihajlo Apostolski, Strahil Gi- �gov, Mara Naceva, Ljiljana Calovska, Veselinka Malinska Lina i drugi. Savetovanju je prisustvo­ vala i Vera, kao zamenik političkog komesara bataljona »Hristijan Todorovski Karpoš«, odnosno sekretar partijskog biroa bataljona. Na savetovanju su razmotrena sva pitanja koja su se postavljala pred revolucionarne sna­ ge Makedonije i juga Srbije, kao i Kosova. Pre podne se govorilo o političkim prilika­ ma i problemima razvoja narodnooslobodilačke borbe Jugoslavije, odnosno Srbije i Makedonije. Delegat Vrhovnog štaba podneo je referat u ko­ jem je istakao težak položaj Hitlerove Nemačke i njenih saveznika na istočnom frontu, u severnoj Africi i našoj zemlji. Veći deo njegovog izla­ ganja odnosio se na odiuke koje je doneo AVNOJ u Jajcu, 29. novembra 1943. godine. Posle podne razmatrana su, uglavnom, voj­ na pitanja, od kojih je zavisio budući razvoj us­ tanka u jugoistočnoj Srbiji i scveroistočnoj Ma­ kedoniji. Čitanje popularnog »vrapca« na priredbi povodom formiranja Treće makedonske udarne brigade 69 �Pred kraj savetovanja Tempo je komandnom kadru Treće makedonske udarne brigade, Dru­ gog južnomoravskog NOP odroda i Kosovskog bataljona stavio u zadatak razbijanje četnika i njihovog »Vardarskog korpusa«. Njihovim raz­ bijanjem dobila bi se slobodna teritorija, koja bi obuhvatala područje: Kumanovo — Kriva Pa­ lanka — planina Besna Kobila — Vranje. RAZBIJANJE ČETNIČKOG »VARDARSKOG KORPUSA« 70 Shvatajući značaj zaključaka savetovanja u manastiru Prohor Pčinjski, Vera je razmišljala 0 njihovom praktičnom sprovođenju u bataljonu »Hristijan Todorovski Karpoš«. — Na birou ćemo razraditi plan sprovođenja zaključaka — rekla je članovima biroa. — Za­ ključci su od dalekosežnog značaja. Oni odraža­ vaju suštinu trenutka i daju perspektivu razvo­ ja na vojnom i političkom polju. Oni sadrže stra­ tegiju i taktiku naše borbe na ovom terenu, i ne samo na ovom terenu, nego i šire. Međutim, Vera nije stigla da sazove sastanak članova biroa, jer su partizanske jedinice (Treća makedonska udarna brigada, Kosovski bataljon, Drugi južnomoravski NOP odred i bugar­ ski bataljon »Hristo Botev«) krenule iz manasti­ ra Prohor Pčinjski da bi se sukobile i definitiv­ no razbile i uništile četnike na ovom terenu. U toku 27. i 28. februara 1944, partizanske patrole utvrdile su da su se četnici sakupili u okolini sela Pretina, Sipančevac, Baraljevac i Seace. Očigledna je bila namera četnika: napasti partizane dok su još u manastiru. Razgovarajući s komandantom bataljona, Andonom Filipovskim Donetom, Vera je rekla: — Zadatak, koji smo dobili izvršavamo u po­ godnoj situaciji, što se ogleda u tome da su sve četničke brigade u sastavu »Vardarskog korpu­ sa« grupisane na jednom mestu. To nam omog­ ućuje da ih napadnemo, razbijemo, a zatim do­ krajčimo. S tim u vezi treba sve borce upozna­ ti s predstojećim zadatkom. Naročito treba na­ glasiti značaj predstojeće borbe. Treba borcima reći da je ovo odlučujuća borba protiv četnika 1 da posle nje četnici u ovom kraju neće biti vi- �še nikakva snaga. Njihov uticaj posle ove bor­ be treba da bude sveden na nulu. Ako ne uništi­ mo »Vardarski konpus« nećemo moći ustanak u kumanovsko-vranjskom području da omasovimo, jer delu naroda još nije potpuno jasna izdajnič­ ka uloga četnika Draže M:hailovića. Zbog toga pojedini seljaci nasedaju četničkoj propagandi, pa ih pomažu ili im se pridružuju, odnosno stu­ paju u njihove jedinice. Pre nego što su partizanske jedinice krenu­ le u praskozorje 29. februara 1944. borcima je objašnjen značaj predstojeće borbe, koja je .po­ čela oko 9,30 časova žestokom vatrom s obe stra­ ne. Vera je bila na desnom krilu Drugog bataljona, porod komandira čete. Jedinice su sporo na­ predovale. Nekoliko nedovoljno sinhronizovanih napada četnici su odbili. Vera je pratila situaciju i čekala najpovoljniji trenutak. Kad je na kraj­ njem desnom krilu jedna južnomoravska jedini­ ca krenula u naipad Vera je podstakla komandi­ ra: — Naredi juriš. Sad je trenutak za napad! Komandir još nije izdao naredbu za juriš, Vera je u nekoliko skokova već bila ispred čete. — Napred »karpošovci«, uzviknula je iz sveg grla. Kad je pao mrak prekinula je borba koja je trajala 10 časova. Borci svih jedinica presta­ li su da ih gone. Posle kraćeg marša, svi bataljoni sakupili su se u selu Seace. U Operativnom štabu sakupljeni su podaci o četničkim gubici­ ma. Zarobljeno je bilo 100 četnika, među koji­ ma su pojedini komandiri i poverljiva lica. Sed­ morica od njih, kao poznati zločinci, osuđeni su od vojnog suda i streljani. Zapljenjeno je preko 100 pušaka, 2 puškomilraljeza, 6 automata, mi­ nobacač, više bombi, municije i drugog vojnog materijala. U popodnevnim časovima 1. marta 1944. Svetozar Vukmanović Tempo održao je govor zarob­ ljenim četnicima i pozvao ih da stupe u parti­ zanske redove. Ovom pozivu odazvalo se oko 50 četnika. Ostale su partizani pustili kućama, pod uslovom da se više nc bore u četničkim redo­ vima. Borba protiv »Vardarskog korpusa« bila je vatreno krštenje Treće makedonske udarne bri­ gade. �Analizirajući vojnički uspeh, na sastanku bi­ roa Drugog bataljona »Hristijan Todorovski Karpoš«, kojim je rukovodila Vera, rečeno je da je »Vardarski konpus« uništen i da on nikad više neće moći da se obnovi. Vera je rekla: — Sad nam predstoji političko likvidiranje četničkog uticaja u selima severno od Kozjaka, Široke i Rujen planine. Da bismo izvršili i ovaj zadatak, naše jedinice će poći po selima koja su donedavno bila pod četničkim uticajem. Tom prilikom držaćemo zborove, ali je potrebno da svaki pojedinac razgovara sa seljacima i seljan­ kama i ukazuje im na izdajničku ulogu četnika, na njihovu spregu s bugarskim i nemačkim oku­ patorom i na njihove posleratne ciljeve: uspo­ stavljanje kraljevine Jugoslavije u kojoj bi opet vladala velikosrpska buržoazija, s Karađorđevićima na čelu. Uništavanjem četnika na vranjsko-kumanovskom terenu počela je nova etapa u razvoju narodnooslobodilačke borbe na tom području. S tim u vezi došlo je do formiranja Šeste južnomoravske brigade. U ZASEDI NA RUJEN-PLANINI Borci su se 15. marta 1944. posle podne, spu­ stili niz blage padine Rujen planine i pred sum­ rak stigli u selo Biljaču. Iste večeri održan je zbor, kojem je prisustvovalo više od stotine se­ ljaka. U selu su partizani noćili. Dolazak partizana u dolinu Južne Morave uz­ budio je Bugare, jer su jedinice NOV i POJ bile svega dva kilometra udaljene od glavnog puta i samo 4 kilometra od železničke linije Skoplje— Niš. Dolaskom u neprijateljsku blizinu, partiza­ ni su hteli neprijatelja da izvuku iz Preševa i Bujanovca, gde su njihove jedinice bile utvrđe­ ne, i da ga lakše tuku na terenu kojeg bi sami odabrali. Oko 6 časova jedna bugarska patrola upala je u Biljaču, gde je bio vod Kosovskog bataljo­ na. U kratkoj borbi od 15 bugarskih policajaca i vojnika 4 su ubijena. Bugarske jedinice smeštene u Preševu i delovi koji su im noću, između 15. i 16. marta 1944, došli kao pojačanje, odmah su krenuli u napad na partizane. �Vera je s jednom četom imala zadatak da obezbeđuje Rujen kao dominantan vrh i da ne dopusti neprijatelju da ga zauzme. U drugim uslovima četa od 30 do 40 boraca bila bi dovoljna za izvršenje ovog zadatka, kad bi u blizini bila neka druga jedinica na koju bi se ova oslanjala. Dok je Vera sa četom bila na .položaju, pri­ stigla je grupa od tridesetak novih boraca koji su delom bili iz Skoplja, a delom iz Kumanova. Ovu grupu prihvatio je u selu Pelince Zlatko Biljanovski Mihajlo, zamenik političkog komesara brigade. Kad ih je videla, Vera je rekla: — Baš sam razmišljala odakle bih mogla da dobijem pomoć, a evo, pomoć stiže iznenada. S četom i drugovima koji su došli smatram da će­ mo uspeti da zadržimo vrh do povlačenja bri­ gade. Upoznavši ih s položajem, Vera je Biljanovskom i drugovima pokazala neprijateljsku kolo­ nu, koja se kretala s leve strane sela Biljače, iz pravca sela Bratoselce i kote 648, a u pravcu Rujena i kote 862, na kojoj su bili Vera, Biljanovski i ostali. Neprijatelj je hteo da zauzme njihov položaj da bi partizansku glavninu mogao da napadne s leđa. Bugarska kolona, koja je išla ka Verinom položaju, brojala je oko 200 do 300 lju­ di. Položaj čete bio je dobar, ali je bila velika razlika u broju. Opasnost je bila utoliko veća što štab brigade nije bio u mogućnosti da primeti ovu kolonu neprijateljskih vojnika, koja se kretala pod »mrtvim uglom«. Vera, Biljanovski i ostali drugovi posmatrali su kolonu, koja je iš­ la slobodno. — Oni, sigurno, ne znaju da smo mi ovde čim tako idu serbez — rekla je Vera. — Znači, u izvesnoj smo prednosti da ostanemo neprimećeni i da sačekamo neprijatelja pripremni za bor­ bu. Naš napad biće iznenadan i efektan... Bugari su išli kao da pred sobom nemaju partizane. — Ja bih — rekla je Vera — nove drugove, koji su došli bez oružja i ratnog iskustva, raspo­ redila u četi. Tako ćemo proširiti naš front i sprečiti, eventualnu, paniku. Novajlijama ćemo dati bombe da bi i oni mogli da učestvuju u bor­ bi. Drugog oružja nemamo za njih. Prema kretanju Bugara, moglo se zaključiti da im treba još jedan čas da stignu do položaja čete koja ih je očekivala. �— Ako uspemo da ih nateramo da legnu i da se tako brane, imaćemo vremena da obavestimo štab brigade da nam, eventualno, pošalje po­ moć. Čekajući bugarsku kolonu, borci su slušali odjeke borbe, koja je počela da se vodi još od 9 časova. Bugarski bataljon, u jačini od oko 700 ljudi, potpomognut policajcima, naipao je par­ tizanske položaje. Oko 10 časova partizanski bataljoni slomili su prvi juriš bugarskih vojnika i policajaca. Oko 11 časova neprijatelj je ponovio juriš. Opet je bio odbijen. Oko 12 časova Buga­ ri su bili konačno zaustavljeni, pošto su pretrpeli velike gubitke. Svi njihovi pokušaji da se domognu partizanskih .položaja, bili su uzaludni. Borba se produžila do 15 časova. Obe stra­ ne čvrsto su držale zauzete položaje. Bugarska kolona, koja je htela da zaobiđe položaj brigade i koja je išla pravo na položaj čete, približila se na oko 100 metara i razvila se u streljački stroj. Ne zbog toga što je posumnjala da na vrhu ima partizana, nego što, po vojnim pravilima, svaki vrh, bez obzira na to da li je branjen ili nije branjen, treba da se zauzme u streljačkom stro­ ju. Kad se stroj dovoljno razvio i došao na ćelu širinu čete, na 50 do 60 metara, Vera je odsečno komandovala: — Pali! Tri puškomitraljeza, desetina automata, puš­ ke i nekoliko desetina bombi, razbili su tišinu na Rujenu. Bugari su bili potipuno iznenađeni. Ni­ su mogli da se osveste, da dođu k sebi od izne­ nađenja, koje su im priredili Vera i njeni bor­ ci. Bezbrižno kretanje pretvorilo se u paniku, ko­ ja je zahvatila Bugare. Vera je korutrolisala po­ ložaj. Novodošavšima je govorila da ne budu previše radoznali, da bez razloga ne dižu glavu, a i da se ne plaše. Mitraljescima je govorila da ne gađaju pojedince, nego da tuku guste redove neprijatelja. Zaseda je potipuno uspela. Bugari su se dali u panično bckstvo, a da nisu nimali pojma na kakve su snage naišli. Partizani su pucali za nji­ ma dok su oni jurili bezglavo niz padine Rujena. Dan se bližio kraju. Vera je stajala na jed­ noj steni i posmatrala izbezumljenog neprijate­ lja, koji je bežao kao da ga juri partizanska di­ vizija. Njena gusta, crna kosa vijorila se na vetru. Posmatrala je borce i zadovoljno se smešila �zbog postignutog uspeha, koji je bio rezultat do­ bro smišljene taktike. Mrak se polako spuštao. Pucanje se više nije čulo. Samo .po neki kuršum. — Znači, može i sa tridesetoricom da se pobedi nadmoćniji neprijatelj — zadovoljno je re­ kla Vera. — Kakva pobeda... Osnovno je da čovek nikad ne podlegne malodušnosti i da se uz­ mu u obzir sve mogućnosti.. . Lepa pobeda, za­ ista! Partizani su se povukli prema selu Svinjište, jer je na železničku stanicu Bukurovac stig­ la kompozicija bugarske fašističke vojske, a ma­ lo dccnije i kamioni puni vojnika i policajaca. Ove neprijateljske snage, jačine jednog bataljona, stigle su iz Kumanova i Vranja. Bugarima ništa drugo nije ostalo, nego da pokuipe oko 30 mrtvih i ranjenih vojnika i policajaca i da se po­ vuku u svoje garnizone. — Iako nismo imali plen u ovoj borbi, ona je veoma značajna — govorila je Vera — jer smo pokazali narodu ovog kraja da možemo uspešno da se borimo protiv neprijateljskih jedi­ nica. NAPADI NA RISTOVAC I ZLETOVSKE RUDNIKE Posle odmora od 10 dana Treća makedon­ ska udarna brigada i Kosovski bataljon pripre­ mali su se za napad na železničku stanicu Ristovac, koja je za neprijatelja bila veoma važna, jer je bila na glavnoj arteriji — pruzi Beograd — Skoplje — Solun. Naređenje je glasilo da par­ tizanske snage napadnu u noći 27/28. marta 1944. ristovačku stanicu. Zadatak je bio: uništiti živu silu neprijatelja — oko 250 bugarskih i nemačkih vojnika, stanične zgrade sa svim uređajima za regulisanje saobraćaja, kao i vodocrpnu pum­ pu, zgradu ložionice sa svim uređajima za opravku lokomotiva i vagona. Zatim, uništiti sve zgrade u kojima je upravno-administrativni apa­ rat iz nekoliko opština, kao i miniranje železničkog mosta na Južnoj Mora vi. Zajednički štab Treće makedonske udarne brigade i Kosovskog bataljona — Operativni štab (komandant Tihomir Miloševski Ti.ćo, zamenik �komandanta Milan Zečar Obren*, politički ko­ mesar Kiril Mihajlovski Grujica, zamenik poli­ tičkog komesara Savka Javorina Šaša) odredio je konkretne zadatke. Oni su se sastojali u sledećem: Prvi bataljon Treće makedonske udarne bri­ gade napašće železničku ložionicu i uništiće je. Drugi bataljon brigade (bez jedne čete) ostaje u rezervi. On će biti upotrebljen u zavisnosti od razvoja događaja, odnosno od situacije. Treći ba­ taljon napašće železničku stanicu, uništiće sve uređaje u zgradi, vodovodnu pumpu za snabdevanje lokomotiva vodom. Posle toga iza stanice miniraće i razrušiće sve zgrade, koje su služile bugarskim i nemačkim vojnicima i činovnicima. Jedna četa Drugog bataljona upućuje se u prav­ cu Bujanovca sa zadatkom da digne u vazduh prugu južno od grada. Kosovski bataljoni treba da razbiju nepri­ jateljsku odbranu ispred železničkog mosta i za­ tim da miniraju i razruše most na Južnoj Moravi, severno od železničke stanice. Dve čete kod sela Rataja razrušiće drveni most na Južnoj Moravi. Posle toga da obezbeđuju desno krilo od, eventualnog, prodora neprijatelja u pozadinu par­ tizanskih jedinica, koje napadaju železničku sta­ nicu i most. Pre polaska na izvršenje zadatka svi članovi štabova bataljona i četni rukovodioci razradili su plan napada. Vera se angažovala da se sve pripremi do u tančine. — Od prethodne dobre razrade plana napa­ da zavisi usipeh svake akcije — govorila je. — Zbog toga ne smemo ništa zanemariti, odnosno zapostaviti. Napad je počeo u 23 časa. Cim su Bugari osetili prisustvo partizana otvorili su vatru iz puškomitraljeza i teških mitraljeza, koji su bili u rovovima ispred železničke stanice. Partizani su bili toliko blizu da su se dovikivali s Bugari­ ma. Borci Trećeg bataljona za manje od pola ča­ sa savladali su otpor bugarskih i nemaokih voj­ nika i uspeli da izbiju ispred staničnih zgrada. Tu su bombaši došli do izražaja. Sve zgrade u roku od jednog časa bile su u rukama partiza­ na. Bugarski i nemački vojnici bežali su u prav­ *Milan Z ečar O bren, poginuo 5. VI 1944., za narodnog he­ ro ja proglašen 5. V II 1951. �cu Južne Morave. Borci su počeli da ruše zgra­ de, pošto su prethodno demolirali i uništili sve instalacije. U dve blokirane zgrade, iza železničke stani­ ce, bugarski i nemački vojnici nisu hteli da se predaju, pa su partizani aktivirali mine. U raz­ rušenim zgradama našlo je smrt 20 nemačkih i 30 bugarskih vojnika i oficira. Uništena je bila i vodocrpna stanica. Zapaljeni su bili i lokomo­ tiva i vagoni. Da bi se nanela veća šteta naređeno je Dru­ gom bataljonu, koji je bio u rezervi, da pomogne u paljenju svih važnih objekata. Zapaljene su i uništene četiri kompozicije od preko 100 vago­ na, natovarenih žitom i drugom robom, kao i 7 lokomotiva. To je moglo da se izvede, jer je na stanici zaplenjeno preko 10.000 litara benzina. Kosovske jedinice (bez dve čete) napale su bugarska obezbeđenja na desnoj strani železničkog mosta. Posle jednočasovne borbe uspele su da savladaju otpor bugarskih vojnika. Most ni­ je mogao biti miniran, zbog jednog nepredviđe­ nog malera. Konj s minama uplašio se od puc­ njave, oteo se konjovocu i utekao u noć. Dve če­ te Kosovara uništile su drveni most na Južnoj Moravi i onemogućile bugarsko pojačanje, koje se uputilo iz Vranja, da napadne iza leđa borce Trećeg bataljona. Prvi bataljon nije uspeo da izvrši svoj zada­ tak — miniranje ložionice. Četa Drugog bataljo­ na, koja je bila upućena ka Bujanovcu, uspela je da digne u vazduh voz, koji je iz Kumanova pošao ka Ristovcu. Posle ponoći izdata je naredba o povlačenju svih partizanskih jedinica. Bataljoni su se saku­ pili istočno od stanice i počeli da se izvlače u pravcu sela Gornji Ristovac. U svanuće 28. mar­ ta 1944. godine svi bataljoni stigli su u selo Rusce. — Čeka nas novi zadatak — rekla je Vera članovima Partije i SKOJ-a. — Naša brigada napašće rudnike i uništiće objekte u Probištipu. Među njima su električna centrala, odeljenje separacije olova, odeljenje planiranja i drugi. Cilj napada je da onesposobimo rudnike, a samim tim i eksploataciju olova, tako potrebnog nepri­ jatelju za njegovu ratnu i drugu industriju. Zbog toga naša akcija mora u potpunosti uspeti... Uostalom, kao i nedavni napad na Ristovac. �78 Borci Treće makedonske udarne brigade i Kosovskog bataljona počeli su napad u 4 časa, 3. aprila 1944. godine. Iznenađenje je bilo potpu­ no. Napad je bio izveden veoma brzo. Dok se bugarsko-nemačka posada snašla, partizani su ov­ ladali svim glavnim rudničkim postrojenjima u Probištipu. Nemci i bugarski policajci pružali su žilav otpor iz utvrđenih zgrada. Međutim, po­ sle jednočasovne borbe otpor je bio slomljen. Oko 6,30 časova napad na Dobrevo i Probištip bio je završen i jedinice su počele da se po­ vlače, pošto su prethodno minirale i zapalile elek­ tričnu centralu, glavni lift za spuštanje rudara u jame, zgradu separacije olovne rude, zgradu za planiranje. Borci su oštetili i druge objekte. Kosovari su razorili žičaru za prevoz rude iz Dobreva za Probištip. Njima je prišlo dobrovolj­ no 120 rudara. Koračajući pored kolone, Vera je bila neraspoložena. Poginuo je Andon Filipovski Done, komandant Drugog bataljona »Hristijan Todorovski Karpoš«, zatim komandir 1. čete Aco Skopljanče, Rada Mihajlova, Mile Lukić i Blagoje Dimitrovski. Kosovari su imali 4 mrtva. — Zadatak smo u potpunosti izvršili... Mo­ ram reći da ste se borili kao što treba — rekla je borcima pored sobe, koji su, kao i ona, bili utučeni. — A, ti? Zar se i ti nisi borila? — Eh, ja ... — Za sve vreme bila si sa nama. Jurišala si i pucala kao i mi. Čak i bolje. Vera je odmahnula rukom. — Otišao je još jedan prvoborac iz Kumanova, naš divni Done. A koliko li će nas tek još otići do kraja — kao za sebe rekla je Vera. Išla je pored kolone snuždena. »Pre dva meseca on se opraštao od Karpoša... Sad će neko od nas da se oprosti od nje­ ga, Doneta...« — Šta misliš — trgao ju je glas borca iz ko­ lone — koliko dugo rudnici neće moći da rade? — Mislim, nekoliko meseci. Tri do četiri, verovatno. (Rudnici, stvarno, tri meseca nisu mogli bi­ ti eksploatisani). — Koliko smo im vojnika pobili? Da li se zna? �— Preko 110 nemačkih i 70 bugarskih voj­ nika, oficira i policajaca. — Ima li i zarobljenih? — Pedeset jedan »bajaganja« pao nam je u ruke. U borbi je zaplenjeno: 2 puškomitraljeza, 40 pušaka, 6 sanduka municije, 2 radio-aparata i drugog materijala. U periodu od 12. do 25 aprila 1944. borci Treće makedonske udarne brigade i Kosovski NOP odred, sa svoja dva bataljona, nisu izvodi­ li nikakve akcije. To vreme je iskorišćeno za od­ mor, vojnostručni i politički rad. Treća makedonska udarna brigada odmara­ la se u selu Arbanaško, a Kosovski NOP odred u selu Ramno. Jednog dana Angel Mojsovski Vančo i Vera sedeli su i razgovarali. Malo zamišljena, Vera je rekla: — Hoću da mi daš reč da ćeš učiniti ovo što ću od tebe zatražiti! Mojsovski ju je pogledao iznenađeno. — Prvo mi reci šta hoćeš, pa ću ti onda da­ ti ili ne dati reč. Vera ga je pogledala u oči. — Ako ti kažem, onda mi nećeš dati reč. — Onda li ne mogu dati reč. — Moraš mi dati reč! — insistirala je. — Zbog čega insistiraš? Kako mogu da ti dam reč »na neviđeno«? — Cućeš. Daj mi reč! Bila je uporna i Mojsovskom opiranje ni­ šta nije pomoglo. Odlučio je da joj da reč. — Dobro, dajem ti reč! Vera je ćutala. Nije odmah progovorila. — U slučaju da budem tako ranjena da ra­ na izmeni moj sadašnji izgled, molim te da me ubiješ! Mojsovski se zabezeknuo od čuda. Svemu drugom se više nadao, nego tome. Ona je videla njegovo zaprepašćenje. — Čudiš se, a? — Šta ti pada na pamet — progovorio je po­ sle prvog iznenađenja. — Ne dolazi u obzir... Vera je nastavila, kao da govori za sebe: �— Da, da, svi ćete se vi posle rata oženiti. Svako će sebi naći lepu drugaricu. A ako ja bu­ dem ružna, ko će me hteti? Niko! Gledao ju je, ne mogavši da se pribere. — Šta ti je, odjednom, to palo na pamet? — Nije odjednom. Razmišljam ja o tome u poslednje vreme... Nisam ja samo ratnik i ko­ mesar. .. Ja sam i žena... ZAROBLJAVANJE 120 BUGARA Na sastanku Operativnog štaba i Glavnog šta­ ba NOV i PO Makedonije razmatrana je novo­ nastala situacija. Zaključeno je da neprijatelja treba isprovocirati da bi partizani svoje snage iz­ vukli iz obruča, istovremeno u raznim pravcima. S tim u vezi na neprijatelja treba udariti tamo gde se najmanje nada i gde ima najmanje sna­ ge. Na taj način unela bi se zabuna u neprija­ teljske redove. Zbog toga je usvojen plan za kombinovani napad. Po tom planu Treća makedon­ ska udarna brigada i Kosovski NOP odred tre­ ba da napadnu Kratovo, Šesta južnomoravska brigada Krivu Palanku, a bugarska partizanska brigada Đueševo. Početak napada bio je odre­ đen za 25. april 1944. u 4 časa. Govoreći u bataljonu Vera je rekla: — Bugarski fašisti pripremaju ofanzivu na nas. Koncentrisali su jake snage u želji da de­ finitivno raščiste račune s nama. To im je, kao što se zna, potrebno iz više razloga. Mi ćemo, međutim, da ih iznenadimo i da prvi udarimo, ali tamo gde mi želimo. Napašćemo Kratovo za­ jedno s Kosovarima. Vranjanci i bugarski parti­ zani napašće komunikacije Stracin — Kriva Pa­ lanka i garnizone u Krivoj Palanci i Đueševu. U pripremama napada na Kratovo Vera je išla od čete do čete, od voda do voda i upozna­ vala borce s predstojećom akcijom. Pred veče došla je u vod Gerasima Petkovskog Gere Čelopečkog, u kojem je on bio komandir. — Ti, Gero, nemaš oznake, a sada idemo na grad, idemo da oslobodimo Kratovo. — Šta će mi oznake, drugarice Vero? Začuđeno ga je pogledala. — Kako, šta će ti? Jesmo li vojska ili tur­ ski bašibozuk? �— Vojska smo. — E, pa kad smo vojska, onda vojnički tre­ ba i da izgledamo. Posle tih reci našla je materijal od kojeg mu je prisila oznake komandira voda. Šijući oznake, rekla je: — Ti više u Čelopek nećeš da se vratiš. Na­ ravno, ako ostaneš živ. Nećeš više da kopaš i oreš, da čuvaš steku. Postaćeš rukovodilac. Iznenadile su ga ove reči. U sebi je mislio: »Kako to da neću više da orem i kopam, kad sam seljak? Šta drugo mogu da radim?« Govoreći o predstojećoj borbi, rekla je: — Od nas mnogo zavisi uspeh u borbi za Kratovo. »Misli na nas članove Partije«, pomislio je Gera. On je tad?, urimljen u Pari iju. Vera ga je prim'la. Napad na grad i vojne i administrativne ob­ jekte i živu snagu repri jatelja, određen je za 4 časa. U to vreme odjeknuo je prvi rafal, što je bio znak za početak opšteg napada. U zgradi osnovne škole zabarikadirali su se Bugari. Treći bataljon, neprimećen od neprijatelja, uspeo je da blokira zgradu osnovne škole ta­ ko da opkoljeni nisu mogli da se izvuku. Poje­ dini borci popeli su se na krovove susednih ku­ ća i odatle otvarali vatru na prozore škole. Drugi borci pucali su kroz prozore kuća. Bombaši su kroz prozore ubacivali bombe. Partizani su gorelj od želje da vide Bugare kako bacaju oružje i predaju se. Da bi to postigli komandant brigade Tihomir Miloševski Tićo i politički komesar brigade Kiril Mihajlovski Grujca, pozvali su opkoljene Bugare na predaju. — Nemojte džabe da ginete. Opkoljeni ste i nemate drugi izlaz, nego da se predate! — Neka iziđe neko od vaših komandira na prozor — viknuo je Grujica. — Reci im, Grujice, da ćemo ih ostaviti u životu ako se predaju — doviknuo je Miloševski, koji je bio iza jednog zida, nedaleko od Grujice. — Čekajte, nemojte da pucate — viknuo je Grujica borcima. 6 V era Jocić 81 �Kad je paljba prestala, Grujica je viknuo koliko je jače mogao: — Slušajte, Bugari! Nemojte da se šalite. Situacija, u kojoj ste, nije igračka. Neka iziđe oficir, hoćemo da se dogovorimo, kasnije će biti dockan! Prozor se otvorio i pojavio se bugarski ofi­ cir. — Svima vama garantujemo život pod uslovom da položite oružje — viknuo je Grujica. — Svako, ko se preda i položi oružje, moći će da ide kući. U protivnom slučaju, evo šta će da se dogodi sa vama: zgrada je polivena benzinom, zapalićemo je i svi ćete izgoreti. Ko ne izgori biće ubijen prilikom izlaska iz zgrade! Kad je čuo uslove, oficir se povukao s pro­ zora. Pauzu, koja je nastala, iskoristio je jedan od opkoljenih Bugara. On je bacio bombu u prav­ cu štaba brigade. Bombu, koja samo što je pala na zemlju, dohvatio je jedan borac i bacio je natrag. Odjeknula je eksplozija koja je polomi­ la stakla na prozorima i zatresla školsku zgradu. Posle toga nastala je tišina. Partizani su čekali. Nisu znali šta se dešava u školi ni kako su Bu­ gari primili poziv i uslove za predaju. Kante s benzinom bile su pripremljene. Borci su čekali na naredbu, pa da poliju zgradu i zapale je. Puškomitraljezi su bili upereni na vrata i prozore zgrade. Bližilo se 10 časova. Posle izvesnog čeka­ nja na prozoru se pojavio bugarski oficir. — Rešili smo da se predamo. Tražimo da se poštuju uslovi predaje, kako za vojnike, tako i za starešine! — Mi ne gazimo datu reč — odgovoreno mu je. Tačno u 10 časova vrata na školi su se otvo­ rila. Jedan po jedan izlazili su fašistički vojnici. »Lovna rota« se predavala. Njeni članovi izlazili su uzdignutih ruku. Dva partizana su im prišla i skidala oružje. Prvi su izišli oficiri, zatim na­ rednici i na kraju vojnici. Oduzeto oružje stav­ ljano je na stranu, do škole. Ukupno se predalo 120 vojnika i oficira sa svim naoružanjem i op­ remom. Treći bataljon brigade izvršio je svoj za­ datak. Za to vreme Prvi bataljon brigade razoružavao je gradsku stražu. Bugarski policajci, među­ tim, uspeli su da se razbeže po okolnim pošum­ ljenim udolicama. Celokupno oružje gradske stra­ �že bilo je zaplenjeno. Opštinsku i sresku arhivu zapalili su borci Prvog bataljona. Mnogi bugar­ ski činovnici razbežali su se i posakrivali izvan grada. Jak otpor pružili su policajci u kasarni, ko­ ja je bila na jugozapadnoj strani grada. Sva pri­ stupna mesta bila su dobro zaštićena i branje­ na. Zbog toga su propali svi pokušaji Drugog bataljona Kosovskog NOP odreda i jedne čete Treće makedonske udarne brigade da dignu ka­ sarnu u vazduh i tako likvidiraju policajce. Po­ sle tročasovne borbe partizani su se povukli, po­ što su dobili naredbu. U 10 časova Kratovo je bilo oslobođeno, sve zgrade zauzete, osim policijske kasarne iz koje Bugari nisu smeli da pucaju za sve vreme dok su partizani bili u gradu. U gradu je održan zbor. Žene su iznele hleb, sir, orahe i služile borce. Štab je dobio izveštaj da su iz neprijatelj­ skih garnizona u okolnim gradovima krenule je­ dinice u pomoć garnizonu u Kratovu. Vera je obišla borce na položaju oko grada, — Drugovi, na nas ide jodan bataljon bu­ garske vojske. Oni hoće da povrate Kratovo. Mo­ ramo ih u tome sprečiti. Oni ne smeju preći put Kratovo — Zletovo. Nove bugarske jedinice pristizale su i iz prav­ ca Štipa i Kočana. Zbog toga je u Operativnom štabu odlučeno da se grad napusti sa svim za­ robljenim bugarskim vojnicima. Vera i njeni drugovi vodili su borbu jedan čas. Neprijatelj je bio zadržan, ali ne duže od jednog časa. — Povlačimo se, stigla je naredba, u pravcu sela Muškovo — Nežilovo — rekla je Vera. Bugari su poslali svoje jedinice i iz Stracina. Međutim, prilikom prelaženja Krive reke iz­ gubili su dva časa, jer je most bio razrušen. U 15 časova partizani su evakuisali Kratovo i sakupili se u selu Nežilovu. Sutradan, 26. apri­ la 1944. od zarobljenih Bugara formiran je bugar­ ski partizanski bataljon »Vasil Levski«. Međutim, posle nekoliko dana, ovaj bataljon se raspao, jer su svi Bugari dezertirali, iako je među njima bilo i onih koji su govorili da su članovi BRP(k). Ovo nije bio prvi slučaj da su zarobljeni Bu­ gari pristajali na sve samo da bi sačuvali glavu. A onda bi iskoristili prvu priliku da pobegnu. �U SREDIŠTU »MAJSKE OFANZIVE< Bugarski general Bojdev, komandant fašis­ tičkih okupatorskih snaga u Makedoniji, aprila 1944. godine počeo je s pripremama za ofanzivu na Kozjaku, gde su bili Glavni štab i PO Ma­ kedonije, Treća makedonska udarna brigada, Ko­ sovski NOP odred, Šesta i Sedma južnomoravska brigada, bugarske partizanske jedinice, Kumanovski NOP odred i druge jedinice. Neprijateljska ofanziva počela je 25. aprila i trajala do 19. maja 1944. godine. U njoj su uče­ stvovale tri divizije, četiri puka i delovi još jeddnog puka, jedan lovački bataljon i delovi ma­ njih albanskih i grčkih reakcionarnih četa, kao i nemačke jedinice jednog garnizona. Vremen­ ske prilike bile su veoma loše, padao je sneg pomešan s kišom. U toku neprijateljske, takozvane »majske ofanzive«, partizani su vodili mnoge borbe. Jed­ na od njih bila je na Crnooku. U njoj je vod Gerasima Petkovskog Gere čelopečkog dobio zada­ tak da ostane na "položaju. Posle izvesnog vreme­ na naišla je Vera. — Dobro, bre, Gero, zar čekaš da te uhvate za gušu?! On joj je odgovorio: — Izvini, drugarice komesar, meni je reče­ no da ostanem dok nam se ne naredi da se po­ vučemo. Ako si ti došla s naredbom o povlače­ nju, onda u redu. — Treba da budeš malo elastičan. Ako vidiš da niko ne dolazi s naredbom o povlačenju, od­ lučuješ sam. Nećeš, valjda, da čekaš neprijatelja da on »povuče« tebe i jedinicu? Dok su razgovarali, neprijatelj se privukao. Vera se, pucajući iz automata, povukla s borcima. Kad su partizanske jedinice stigle u Crnu Travu, boravak u tom partizanskom mestu iskorišćen je za popunu naoružanja, ličnu higije­ nu i drugo. Održavani su politički časovi po če­ tama i bataljonima. Vera je imala pune ruke posla. Trebalo je mnogo toga uraditi za kratko vreme. — Ovde se nećemo duže zadržavati, jer i sa­ mi vidite da su Bugari krenuli na nas sa svih strana i s velikim snagama... Sto se tiče naoruža­ nja i druge vojne opreme, uzmite samo ono i ono­ liko koliko svako može da nosi. �Za vreme boravka u Crnoj Travi bilo je organizovano snabdevanje oružjem i drugom vojnom opremom, koju su dopremali saveznički avioni. Znajući za namere neprijatelja. Operativni štab, koji je bio formiran radi rukovođenja ma­ kedonskim, srpskim i kosovskim jedinicama, i na čijem čelu je bio komandant Glavnog štaba NOV i PO Makedonije Mihajlo Apostolski, usvojio je plan izlaza svih jedinica na šire područje, kroz borbu ili međuprostor. Posle loga, brzim maršem jedinice bi se prebacile na Kozjak. Predvi­ đen je bio i napad na Bosiljgrad. Operativni štab izdao je zapovest 12. maja 1944. Petoj, Šestoj i Sedmoj južnomoravskoj i Trećoj makedonskoj udarnoj brigadi o protivofanzivi. Međutim, ovaj dobro zamišljen plan nije realizovan, jer se s njegovim izvršenjem zakasni­ lo oko dva dana. A zakasnilo se zato što se pret­ hodnih dana vodila diskusija sa članovima bu­ garskog Glavnog štaba i Centralnog komiteta BRP(k) povodom prijema oružja i municije, ko­ ja je bila namenjena borcima Sedme južnomoravske i Kosovske brigade, kao i povodom učeš­ ća bugarskih partizana u napadu na Bosiljgrad i Ćustendil. Bugarsko rukovodstvo nije htelo da ustupi oružje i opremu ovim dvcma našim briga­ dama, koje su bile nedovoljno naoružane, i po­ red ubeđivanja članova Operativnog štaba i CK KPM da će im se ustupiti ceo sledeći kontingent, naravno ako budu imali potrebe. Ništa nije po­ moglo, ni pozivanje na internacionalizam, zajed­ ništvo u borbi protiv zajedničkog neprij jatelja, itd. Bugarski rukovodioci ostali su pri svom sta­ vu. Zbog toga su članovi Operativnog štaba i CK KPM morali da popuste pred tvrdoglavošću bu­ garskih drugova. U tom natezanju došao je do izražaja bugar­ ski »internacionalizam«. Oni su veoma brzo za­ boravili da su njihove prve partizanske jedinice formirane u Jugoslaviji, da su prvo naoružanje i sve ostalo dobili od jugoslovenskih partizana, koji su ostajali bez oružja samo da bi se bugar­ skim partizanima dale puške i oprema. Zabora­ vili su gostoprimstvo, koje im je ukazivano na jugoslovenskoj teritoriji kad nisu mogli da se održe na svojoj. Zauzvrat, umesto razumevanja, jugoslovenski partizani i komunisti naišli su na nerazumevanje, sebičnost i tesnogrudost. Sve je to imalo loše posledice, koje su se uskoro pokazale. Zbog zakašnjenja od dva dana �vojska carske Bugarske je 12. maja, u 14. časo­ va, napala Sedmu južnomoravsku brigadu kod Stanikinog Krsta i Cmctravski NOP odred kod sela Preslap. Položaj se komplikovao, pa je for­ miranje Kosovske brigade obavljeno pod nepri­ jateljskom paljbom. Odmah po formiranju bor­ ci su trčećim korakom pošli na položaj. Borba, koju je nametnuo neprijatelj, naru­ šila je sinhronizovano dejstvo jedinica NOV i POJ na ovom terenu. Praktično, neprijatelj je preuzeo inicijativu. Pred veće, neprijatelj je uspeo da zabije klin i da razdvoji Prvi bataljon »Stiv Naumov« Treće makedonske udarne brigade. Glavnina partizan­ skih jedinica spustila se ka Znepolju, niz padi­ ne južno od Stanikinog Krsta. Treća makedonska udarna brigada marširala je ćelu noć. Borci su spavali u hodu. Članovi štaba brigade i štabova bataljona, naročito zamenici političkih komesa­ ra, imali su pune ruke posla. Ćele noći išli su od borca do borca, duž kolone, i hrabrili ih da iz­ drže, da ne prekidaju kolonu. — Hajde, druže, još malo — govorila je Vera. — Izdrži još malo... Nemoj da spavaš, ču­ ješ li me? Mi smo partizani, moramo izdržati!... »Što ne možemo da zapevamo«, pomislila je, »začas bi umor nestao...« — Kako ova naša Vera može da izdrži sve ovo — pitali su se borci između sebe. — Kao da je od čelika... Ma i čvršća od čelika, jer bi se i on već istrošio... Alal joj vera!... U jutarnjim časovima, kad je počelo da zo­ ri, Treća makedonska udarna brigada i Glavni štab došli su pred Znepolje, koje je bilo ravno i široko oko 3 kilometra. Ali drugo rešenje nije postojalo. Partizani su bili svesni opasnosti ko­ ju predstavlja ovakav teren. Kad su stigli u ravnicu, jedinice su u koloni po jedan prelazile preko nje, očekujući napad Bugara. Kad se kolona počela da penje po gre­ benu južno od padine, odjednom, s desne strane, odnosno od zapada ka istoku, preko ravnice, po­ jurila je bugarska konjica. Istovremeno počela je da dejstvuje i njihova artiljerija. Mine su pa­ dale oko kolone. Štab brigade i Glavni štab sas­ tali su se na kratko savetovanje. Odlučeno je da se Bugarima suprotstavi Treća makedonska udar­ na brigada, a da se ostale jedinice i Glavni štab ne zadržavaju, nego da nastave kretanje. �Borci su krenuli u streljačkom stroju pre­ ma bugarskoj konjici, koja jc luđački jurila ka glavnoj koloni. Borci su išli tiho i čekali da se smanji rastojanje između njih i pobesnelog ne­ prijatelja. Kad su bugarski konjanici, koji su arlaukali, primetili partizanski stoj iz galopa su prešli u kas i pokušavali da isprave svoj stroj. Artiljerija i minobacači nastavili su da tuku u pravcu partizanske glavnine, koja je odmicala bez ikakvog zastoja i ne mcnjajući pravac. Odjednom je topot konja i eksploziju grana­ ta i mina presekla komanda: — Na juriš, Treća makedonska udarna bri­ gado! Znepolje je odjeknulo od gromoglasnog par­ tizanskog »Ura!« Juriš je bio iznenadan i silovit. Među borcima bila je i Vera. — Napred, drugovi! — odzvanjao je njen glas. — Pregazimo fašističke gadove!... Bugari se nisu nadali partizanskom jurišu, ubeđeni, valjda, da će ovi poleći i tako braniti glavnu kolonu. U tom slučaju konjica bj ih pre­ gazila. Juriš partizana bio je veoma smeo, tako da je predstavljao pravu drskost. Bugarska ko­ njića je naterana u bekstvo. POSLEDNJI VERIN JURIŠ U toku 18. i 19. maja 1944. godine Treća ma­ kedonska udarna brigada je popunjena sa dva makedonska i po jednim kosovskim i južnomoravskim balaljonom. Kumanovski NOP odred takođe je popunjen. Od preostalih boraca Šeste južnomoravske brigade organizovan je Vranjski NOP odred. Sve ove jedinice dejstvovale su pod neposrednim rukovodstvom Glavnog štaba NOV Makedonije, pod nazivom Osogovska grupa. Za njeno dalje kretanje bila su moguća samo dva pravca: prvi — preko Skopske Crne gore, Sarplanine i Pologa, s izlaskom na Kičevo, gde bi se spojila s Prvom makedonskom brigadom, i, dru­ gi — istočna Makedonija, planine Osogovo, Plačkovica, Ogražden i Belasica. Prvi pravac je, zbog vojno-političke situaci­ je na terenu kojim je prolazio, bio neprihvatljiv, pa je zbog toga izabran drugi. Osogovska grupa je 19. maja bila na German-planini, u selu Orašec. Tu su joj izvidnice �javile da neprijatelj k njoj nastupa iz svih pra­ vaca. Tako je počeo da se oko jedinica NOV iz Oisogovske grupe zatvara obruč. Proboj iz takvog položaja bez borbe bio je nemoguć, a prihvatanje borbe bi, pak, značilo otkrivanje jedinica i plana protivofanzive. Pred mrak počela je bor­ ba na oko 1,5 kilometar od partizanske glavnine. Trebalo je izbeći borbu na Germamplanini, zbog čega je odlučeno da se jedinice spuste ko­ ritom Ranlkovačke reke, u doiinu Krive reke. — Samo da se dohvatimo suvog rečnog ko­ rita — šaputala je Vera borcima u koloni. — Onda nas Bugari neće moći otkriti. To je bio razlog zbog čega se taj deo izvla­ čenja odvijao polako i tiho. Nije smeo ni kamen­ čić da se otkotrlja odronjen ispod noge, ni gran­ čica da zapucketa pod obućom. O razgovoru ili paljenju cigareta nije se smelo ni pomisliti, a o kašlju u koloni i da ne govorimo. Borci su sa sobom vodili oko 70 ranjenika, među kojima je bilo i teških. Konjima su ko­ pita bila uvijena u krpe da se ne bi čuo njihov topot. Do 22 časa gotovo ćela kolona je ušla u ko­ rito Rankovaoke reke. Spuštanje niz reku bilo je veoma teško, tim рге jer su njene obale bile strme i klizave. Ljudi u koloni silazili su kako je ko umeo i znao. U zoru 20. maja Osogovska grupa ušla je u malo polje pred selom Rankovce. Kad je kolo­ na ušla u dubinu malog i tesnog polja, koje se širilo prema Krivoj reci, a na kojem se talasala zelena pšenica, izvidnica se našla, tako reći, na putu Kumanovo — Kriva Palanka. Odjednom je jutarnju tišinu razbila uraganska paijba. Za trenutak se miran i tihi dan, ko­ ji se rađao, pretvorio u pakao. Partizansku ko­ lonu obasuli su snopovi zrna artiljerije, mino­ bacača i mitraljeza. Na njih su naleteli konjica i pešadija. Borci, još pospani, hitro su se razvi­ li u polukrug, gazeći zeleno žito i odstupajući ka grebenu. Iznenadan napad, zbunjenost, posipanost i umor učinili su da borci nisu mogli trenutno da shvate odakle ih neprijatelj napada, s koje strane im najveća opasnost preti. Ali ta zbunje­ nost nije dugo trajala. Odjednom su se borci prenuli. Dremež i umor su nestali, kao rukom ođneti. Redovi su se sabili, ispravili, zgusnuli. Posle toga čulo se gromko »uraaa!«. Jurnuli su parti­ �zani, jurišem na juriš odgovarajući. Odnos je bio: puška protiv desetak konjanika i pešaka. Sad najednom Bugari nisu mogli da se snađu. »Sta je ovo, sad!« — pitali su se. Oni su, naime, dotad mislili da će »razbiti partizane i pojedina­ čno ih loviti kao zečeve po padinama German-planine«, a sad... Jurišem partizana Bugari su sabijeni ispod puta Kumanovo — Kriva Palanka. Borci su se sudarili s bugarskom konjicom u voćnjacima, iz­ među puta i Krive reke. Došlo je do borbe iz neposredne blizine. U jurišu su učestvovali svi: članovi Glavnog štaba, savezničke vojne misije, predstavnici na­ rodne vlasti, odbornici ASNOM-a, članovi Agit-propa. Pojedini borci su se našli na otetim ko­ njima i sad su jurišali na neprijateljske vojnike, koji su počeli da se povlače. Partizani su počeli da se izvlače preko Krive reke, u pravcu sela Opilo. U jurišima učestvovala je i Vera. Njeni grom­ ki pozivi: »Napred, drugovi!... Zalamaj, levo kri­ lo!... Zalamaj, desno krilo!...! nadjačavali su paljbu. Borci su bili poneti njenom, odavna po­ znatom hrabrošću. Posle prikupljanja svih jedinica u selu Gpilo, trebalo je da se krene na Osogovske planine i da se posedne vrh Lisac, u ovoj situaciji izuzet­ no značajan, jer kad bi ga neprijatelj zauzeo veo­ ma bi se mnogo pogoršala situacija jedinica Oso­ govske grupe. Znajući njegov značaj, Strahil Gigov, Vera i Zlatko Biljanovski Mihajlo pojahali su konje i sa dvojicom puškomitraljezaca krenuli što su brže mogli prema Liscu. Kad su stigli na hrbat, gotovo do vrha Lisca, na jednoj steni su posta­ vili puškomitraljeze. — Brzo, eno bugarskih policajaca! — povikala je Vera. Rukom je pokazala prema šumi, koja je bi­ la ispred njih. Svi su pogledali u tom pravcu. Na oko 500 do 600 metara od njih, na izlazu iz šume, crnele su se uniforme bugarskih polica­ jaca. Oni su preplavili čistinu. Izlazili su iz šu­ me i odmah se razvijali u strelce po oranicama i uputili se prema grebenu na Liscu. — Namera im je da zauzmu greben! — uz­ buđeno je rekla Vera. — Sigurno nameravaju ovde da sačekaju naše jedinice?! �— Nećemo da pucamo — tiho je rekao Gigov. — Pustićemo ih da nam se približe. Ovako su daleko i naša paljba ne bi im naudila. — Druže Gigov — oglasila se Vera — mis­ lim da ne bismo smeli mnogo da ih pustimo da nam se približe. — I ja mislim isto — dodao je Biljanovski. — Možemo malo da pričekamo. Međutim, to ni­ je naš zadatak, niti, pak, možemo neprijatelju da nanesemo velike gubitke. Mi treba brigadi da omogućimo da zauzme ovaj greben. Zbog to­ ga moramo na većem odstojanju da ih nateramo da legnu, ili da odstupe... — Ako bugarske policajce pustimo bliže oni će brzo uvideli da imamo samo dva puškomitraljeza i da, s obzirom na to, budemo brzo savla­ dani. U tom slučaju doveli bismo ćelu brigadu i ostale jedinice u težak položaj — rekla je Vera, — Nisam ni ja mislio da ih pustimo sasvim blizu. No, na 600 metara da pucamo, kakva bi korist bila? — Već su se približili na 400 metara — rek­ la je Vera. — Da počnemo? — Slažem se — rekao je Gigov. — I ja — dodao je Biljanovski. — Više ne možemo da čekamo! Oba puškomitraljeza zaštektala su istovre­ meno. Kosili su prve redove bugarskih polica­ jaca, koji su u streljačkom stroju nastupali ka grebenu vrha Lisac. Dugi rafali iznenadili su ne­ prijatelja. Policajci su polegali po zemlji. Posle izvesnog vremena počeli su da se povlače. — Beže, povlače se! — kliknula je Vera. — Idu naši! — neko je uzviknuo. Ćulo se užurbano kretanje brigade i bataljona. Kako su jedinice izbijale na greben tako su se odmah raspoređivale levo i desno. Zaštektali su mitraljezi, puške pripucale. Odjednom se gre­ ben Lisca pretvorio u ognjenu liniju. Planina je odjokivala od silne i ubitačne vatre. Otpočela je borba na život i smrt. U popodnevnim časovima naređeno je jedi­ nicama da napuste Lisac. Partizani su se probi­ jali po grebenu u pravcu Kneževa. Veći deo Osogovske grupe kretao se po šumskom putu. Le­ vo i desno jaka obezbeđenja vodila su borbe ne dopuštajući neprijatelju da ugrozi glavninu par­ tizanskih snaga. Taj deo grebena držali su Koso- �vari Milana Žečara. Iza debelih bukava bili su Bugari, a i partizani su iza njih nalazili zaklon. Drugi bataljon »Hris.ijan Todorovski Karpoš« čim se izvukao sa Lisca i krenuo niz pošumljenu stazu, primetio je na oko 100 metara, s leve stra­ ne, kretanje bugarskih vojnika, koji su se pre­ bacivali od jednog do drugog drveta. Nameravali su da napadnu bataljon. Bugarski vojnici, go­ tovo, su preplavili Osogovo. Ali, u šumi oni ni­ su bili gospodari. To su bili partizani. Vera i Angel Mojsovski Vančo, zamenik ko­ mandanta Drugog bataljona, brzo su »pročitali« nameru Bugara. — Jurišaćemo — rekao je Mojsovski. Nema nam druge! — Da jurišamo — rekla je Vera. Deo Drugog bataljona krenuo je na juriš i tako osujetio plan neprijatelja. U jurišu na bugarske vojnike borci su se udaljili kilometar ј po u dubinu i naišli na glav­ ninu bugarske vojske. Vera je bila na pet do šest metara od borca Ordeta Kuzmanovskog. Prepuca­ vali su se s Bugarima i dovikivali se s njima, predlažući im da se predaju. Odjednom je Orde čuo Verin bolan uzvik. Munjevito je okrenuo glavu na tu stranu i video presamićenu Veru. U jednom skoku bio je pored nje. — Ranjena si? — upitao ju je, ne verjjući. — Jesam... Izgleda u stomak. Držala se rukom za desnu stranu stomaka. Orde ju je uhvatio pod mišku. Jednom borcu je doviknuo da ih štiti. S Verom počeo je da se pov­ lači. Borci, koji su se zatekli u blizini pritrčali su, ne verujući da je Vera ranjena. Brzo su na­ pravili imjprovizovana nosila, na njih slavili Ve­ ru i .poneli je. Čim je čuo da je Vera ranjena dojurio je ko­ mandant Drugog bataljona. — Kako si? Je li teška rana? — upitao ju je zabrinuto. — Izgleda da nije — odgovorila je Vera. — Odmah ću da pošaljem doktora da te previje. Borcima, koji su nosili Veru, komandant je rekao da se jedinice povlače prema selu Sase i da tamo treba Veru da donesu. Mala kolona s Verom na nosilima krenula je put sela Sase. Borci su žurili da se domognu �sela da bi Veri mogla da se ukaže lekarska po­ moć. Međutim ,mala kolona nije mogla da drži korak s ostalim borcima brigade, pa je počela da zaostaje. Teren je bio neravan i težak. Vera je ležala na nosilima, stiskala zube i pesnice. Rana ju je pekla. Osim zavoja, doktor ništa više nije mogao da učini za nju. — Drugovi, pala sam vam na teret — rekla je tužnim glasom. — Šta si nam pala na teret... Nije to niš­ ta prema onome što si ti činila za nas, — Eh, šta sam to ja naročito činila za vas?! — Još i pitaš? Posle izvesnog vremena Vera je nastavila: — Drugovi, nemojte da me ostavite u nekoj kući... Želim s vama 'da budem... S vama, dru­ govi. .. — Ništa ne brini. Sve će biti u redu. Nigde te nećemo ostavljati dok ne stignemo u Sase. Tamo će doktor Mijovs'ki чЗа te izleći. Pao je mrak. Borci su se smenjivali u noše­ nju Vere. Kad su silazili niz strminu jedan borac se okliznuo. Vera je pala s nosila i s borcem poletela niz padinu. Zaustavila se kraj jednog drveta i jauknula kad je udarila u njega. Borci su bili zbunjeni i uzbuđeni zbog njenog pada. Br­ zo su je izvukli i stavili na nosila. — Kako ti je? — sa strahom su je pitali. — Ništa, ništa, drugovi. Šta možemo... Ćele noći su se smenjivali u nošenju. Vera je padala u san, koji to nije bio, jer ju je rana pekla kao žeravica. »Zar je moralo to da mi se desi. Zar baš sa­ da kad treba biti s borcima, bataljonom, briga­ dom dok se izvlače iz obruča pobesnelih Bugara«. Držala je ruku na previjenu ranu. Osećala je da joj je ruka vlažna. »Još krvarim... To je, sigurno, od onog pada...« — Drugovi — tiho je rekla — da se malo odmorimo, a? Odmakli smo prilično... Neće nas Bugari stići. Borci su se pogledali, a onda, kao po ne­ kom dogovoru, spustili nosila i seli oko nje. — Umorni ste, sigurno?... I gladni... Žedni... — Malo — odgovorio je neko iz mraka. �— Eh, malo... Danima se niste pošteno od­ morili i najeli... — A, ti? Ni ti, isto tako. — Ja ... Ja se, eto, odmaram na nosilima. — Baš se odmaraš... Tresemo nosila kao... — Sta možete, kad je takav teren. — Uh, što bih zapalio jednu! — ote se jed­ nom borcu. — Pa, zapali — rekla je Vera okrećući se na stranu odakle je došao glas. — Samo puši u šajkači, da te ne vide. — Eh, zapalio bih ja, nego šta, samo kad bih imao — odgovorio je tužno borac. — Qn, drugarice Vera, nema ni šajkače ni duva-na — dodao je drugi borac. Tiho su se svi nasmejali. Posle tri dana grupa boraca je, noseći Ve­ ru na nosilima, stigla u Sase. Članovi štaba su pritrčali nosilima. — Kako ti je? — brižljivo su je upitali dru­ govi. Bleda, fscrpljena, izmoždena od trodnevnog truckanja, bez hrane i lekarske nege, jedva ču­ jnim glasom je odgovorila: — Dobro sam, dobro... Tako je rekla, iako joj nije bilo dobro. Iz­ gubila je mnogo krvi. Rana ju je pekla kao da joj neko usijanim gvožđem rije po utrobi. — Unesite je u štab... Pažljivo, drugovi. Doktor Mijovski je odmah pogledao ranu, isprao je i previo. — Biće dobro — rekao je Veri. — Znam, doktore, verujem... Te večeri Vera je pala u agoniju. Ćele noći drugovi su sedeli pored nje i gledali kako nesta­ je njihova Vera. Kad je došla svesti poželela je kiselo mleko. I dok je jedan drug odjurio u noć da nađe i donese mleka iz neke od raštrkanih kuća — Vera je izdahnula. Bila je noć 22. maja 1944. godine. Sutradan, dirljiv i tužan rastanak bio je s voljenom Verom. Sahranili su je u selu i pdsle toga krenuli na položaj. Neposredno posle tog izuzetno tužnog rastan­ ka, dirnut, možda, i više od ostalih Verinom smr- �94 ću, Aco__$opov, njen ratni drug i saborac, spevao je tri pesme: »Oči«, »Mečtaenje kraj bregot na ezeroto« i »Ljubav«. Prvu na makedonskom i srpskohrvatskom, kao poetsko svedočenje, objavlju­ jemo na kraju ovog kazivanja o Veri Jocić, devojci borcu i heroju. �Tри дена на раце те носевме збрана, со тага u болка во погледот срчен, u секоја капка od твојата рана ко крвава жар ми капеше в срце. Другарите беа u морни u гладни, со згорени грла u свиени плеки, со тап бол се впија во очите ладни u жалеа оти не ке пламнат веке. Но јас знаев оти пак ке вивнат в жарој u борците noć нив ке цветат u раснат, 6 студените утра ке греат ко 'сонце u никога нема da стијнат u згаснат. noM eduara вечер, в планинското село, кај борците беа во дрипава дреа, со пликови жешки na стапалки тешки, u смрштени чела — згасени u мразни ко нивните пуш ки укочени, празни u нечујно, глуво ко 3dyiuena река се точеше шепот od у во do уво: „Утре, dpyoice, в зори, страшен бој не чека, a ние сме м алку — сал неколку d y iu .. �И кога ко игла ти прободе уш и — ти растресе снага u размолска тага, со луњ ени очи ш ироки u волни ги расече в нокта здивените молњи! Ко тогаш, ко тогаш, о, другарко, помниш, в смрзпатата вечер на пролетта рана, кај нашата младост u прваат радост ja косеш е луто куршумната слана, a ти чело збрчка к о тигрица рипна u летна во нокта крвава u црна, — со своите очи што ригаа пламен ш растопи часкум челичните з р н а ... И после! И после — в последната в е ч е р ... Јас иејкам da мислам што потаму стана! Сал помнам те изви крвавата pana, прошталниот шепот ти замрзна в усни, no гореа очи под вегите густи! Со нивниот пламен u с о клетва света, na заседа тргнав cp ed мојата чета. A утринта кога зрив чела ни спраши ти ne беш е веке в редовите наши, no скипеа борци с оодмазда жолчна, u видов! О, видов, кога бојот почпа. Развихреа сите со твојата сила — ко елени б рзи < лесни ко птица. и A твоите очи се искреа гневно na нивните потни, распалени л и ц а ... Три депа на раце те носевме збрана, со тага u болка во погледот срчен u секоја капка od твојата рана ко крвава жар ми капеше в срце. OCI Na rukam a te svitu nosism o tri dana, srčani ti pogled bol i tuga smlavi, a svaka m i kaplja iz tvojih rana kapaše u srce kao zar krvavi. Drugovi su bili um orni i gladni, pregorelih grla, svijenih ramena, tupim bolom rone po očim a hladnim, Zaleć što u njim a već nema plamena. �Ali ja sam znao buknaće svim žarom i borci pod njima množiće se, cvaće u ledena jutra grejaće ko sunce i nikada neće prestati da zrače. Poslednje večeri, u planinskom selu, gde borci behu u raspalom odelu, dok plikovi pale stopala im teška, namrštena čela — potuljeni, m razni ko njihove puške ukočeni, prazni i nečujno, gluvo, ko ponorna reka tekao je šapat od uva do uva: „Sutra, druže, zorom, strašan boj nas čeka, a nas je premalo — tek nekolko lju d i...« I kad kao igla uši ti probode — prodrm a ti snagu i ozrači tugu, širokim, slobodnim , olujnim očima podivljale m unje od noći otima! Ko onda, ko onda, drugarice, pam tiš, u ledeno veče sred proleća rana, gde je našu m ladost a i prvu radost kosila pogano od kuršuma slana, a ti zbora čelo ko tigrica skoči i noć te prihvati krvava i crna, — prosi pijući plamen kroz osvetne oči ti rastopi začas ta čelična z rn a ... I tada! I tada — u poslednje v e č e ... Ja neću da m islim što je dalje bilo! Pamtim kad se izvi dok je krvarilo, oproštajni šapat smrznu se na usni, al sveti jahti oči pod veđam a gustim ! S njihovim plamenom i zakletvom kletom , u zasedu krenuh sa čitavom četom . A jutrom kad barut čela nam napraši ti u redovim a već ne beše našim, al osvetu svetu borci u žuč toče, i videh! O, videh, kada boj započe. Sve je tvoja sila vihorom opila — ko jelene brze i lake ko ptica. A tvoje oči iskrile su gnevno uz njihova znojna, raspaljena lic a ... Na rukama te svitu nosism o tri dana, srčani ti pogled bol i tuga smlavi, i svaka mi kaplja iz tvojih rana kapaše u srce kao žar krvavi. 7 Vera Jocić 97 ��LICA KOJA SU DALA USMENE PODATKE ARSOV Ljupčo Goce ARSOV Blagoja Starka CVETKOVIČ Slobodan Pavle DEVEDŽIĆ Dušan Žika ĐUKIĆ Kovina JAVORINA Savka Šaša JOCIĆ Angelina Gina JOCIĆ Vida KOLJKOVIĆ Dimitrije Diša KOTEVSKI Melodija Slobodan KOTEVSKA Cveta KUZMANOVSKI Orde MILOSAVLJEVIĆ Milosav MOJSOVSKI Angel Vančo NIKOLIC Živojin Brka PETKOVSKI Gcrasim Gero čelopečki SAVKOVIĆ Svetislav Joca STOILOVSKI Branko Rule TRAJKOVSKI Trajko Morijak �KORISCEN I IZVORI I LITERATURA Avdović Suko: Alija i V era od Singelik — »13. Nocmvri« S kopje, god. V III, b r. 8, od 1969. A postolski L juben: Spom enik h rab ro j p artizan k i — »Crve­ na zvezda«, B eograd, god. X II, b r. 509, od 16. I 1962., str. 2. A postolski L juben: U Skoplju otk riv en a spom en-bista Vere Jocić — »Invalidski list«, Beograd, god. X L III, b r. 3, od 13. I 1962. A postolski Mihailo: Proletna ofanziva 1944. vo M akedonija — SZB od NOV — Kum anovo, 1969. o stan aa — Spom en kniga na zaginatile borci od NOV i žrtvite i la fašizm ot, Isto risk i arhiv, Skopje, 1969. Biljanovski Zlate: Na O sogovskitc planini zagina V era Jocić. »Nova M akedonija«, Skopje, god. X, b r. 2766, od 9. X 1953., str. Biljanovski Z latko: Od K ozjak do Zagreb — T reta m ake­ donska na rodnoosloboditclna u d a rn a b rigada — »N arodna arm ija«, B eograd, 1971. V era zagina vo ju r iš — Sed u m n aest godini od sm rtta na n a rodniot h ero j Vera Iocić — »Prosvetena žena«, Skopje, maj 1961., s tr. 2 - 3 . Vera je ju riša ju ći na b ugarske rovove do poslednjeg daha h rab rila svoje borce — »Krila arm ije«, god. X III, b r. 402. od 15. III 1960., s tr. 6. V ujačić R ada, Đaković Savka, Janković-Radmilović Viktorija , Kovaćević S rbislava, Uić-Mihajlović Zagorka, Perišić Milka I T im otiiević Olga: 2ene Srb ije u NOB — R epublička konferencija SSRNS i »Nolil«, B eograd, 1975. Vujić Je ro tije, S ikirica Milan, Ninić M ilan, Joksiinović Zo­ ran, Ilinčić Milovan, T ripković Milan: Valjevo grad u stanika — »K ultura«, Beograd, 1967. D am janović Pavle: Vera Jocić — Likovi naših heroja — »Crvena zvezda«, god. I II , br. 37, od 14. IV 1953. �Dva groba v planina — »Makedonka«, Skopje, god. I, b r. 1. od novembra 1944., str. 15—16. Dejanović Dragoljub, Živković Dragoslav, Milovanović Miro­ sla v i Stamenković Đorđc: Niš u vihoru oslobodilačkog rata 1941 _1944 _ SUBNOR SRS, Novi Sad. 1968. Začina narodniot hero j V era Jocić — »Nova Makedonija«. Skopje, god. XXV, b r. 8122, od 22. V 1969., str. 7. Z bornik dokum enata i p o dataka o narodnooslobodilačkom ratu jugoslovenskih n aro d a — »V ojnoistorijski in stitu t JNA«, tom v II. knj. 2 i 3, Beograd, 1952. Z bornik narodnih h ero ja Jugoslavije — N IP »Omladina«. Beograd. 1961. Jcvtić A leksandar: U spravljeni u vekovc — Valjevski narodnooslobodilački partizanski o dred 1941—1943. — O pštinski o d b o r SUB­ NOR V aljcvo^V aljcvo, 1974. Kotevska Cveta: M akedonija postoji, gospođo — »Crvena zvezda«. Beograd, god. IX , b r. 389, od 6. X 1959., str. 3. Kotevski Melodija: H erojski život i bo rb a — »4. jul«, Beo­ grad, god. VI, b r. 685, od 5. V III 1975., str. 20. M ironski M.: T ri dena na race te noscvme zbrana — Osutunaest godini od sm rtta na n a rodniot heroj V era Jocik — »Nova Makedonija«, Skopje, god. X V II, b r. 5239, od 23. V 1961., str. 4. Mihajlović Slavko: N eustrašiva V era — »4. jul«, Beograd, god. V III, b r. 364, od 10. VI 1969., str. 6. N arodni heroji Jugoslavije — N IP »Mladost«, knjiga 1. i 2., Beograd, 1975. N arodni heroi od M akedonija — N IP »Naša knjiga«, S kop­ je. 1973. Perović d r Milivoje: Južna S rb ija — »Nolit« i »Prosvela«. Beograd. 1961. Rakić L jubiša, Bajagić Miloš i Marković Aca: Fabrika duvana Niš 1885—1957. — N IP »Radnik«, Beograd, 1957. Skopje vo NOV 1941. — M aterijali od N aučniot so b ir o d r­ žan na 13 i 14 jun i 1972 god. vo Skopje — G radski od b o r na SZB od NOV na Skopje, Skopje, 1973. Stošić Stojadin i Petković Jo rd an : Razvitak NOP-a u Vranju i okolini i hronika V III srp sk e udarn e brigade — V ranje, 1968. Tako se borila Crna Trava — O pštinski o dbor SUBNOR-a Crna Trava, Crna Trava, 1973. Tragom Drugog južnom oravskog o dreda — Sreski odbor Saveza boraca Vlasotince, Beograd, ju la 1955. Hamović Jelena: Četiri heroja — »Žena«, list za porodicu i domaćinstvo, Glavni o dbor Saveza ženskih dru štav a H rvatske, Za­ greb, br. 9, od 1958., str. 16. H rabra partizanka (Vera Mladena Jocić) — »Čuvar J a d ra ­ na«. list ratn e m ornarice, god. X II, br. 420, od 1. X 1959., str. 7, VP 7345-59, str. 16. Cekov Dane: Kum anovska okolija vo NOB — O pštinski o d ­ bor SZB od NOB Kuntanovo, 1969. Cekov Dane: T reta m akedonska b rigada i Kosovskiot odred do sredinata na maj 1944. godina — SZB od NOB. O pštinski o d ­ bor Kumanovo, 1969. Cuškar Boro: Poslednata želba na Vera Jocik — »Viorni dm« — Spom en kniga na T retata m akedonska u d arn a brigada — »Koćo Racin«, Skopje, 1957. Cuškar Boro: Poslednata želba na Vera Jocik — »Naš mk«. Organ na SSRN na K um anovska okolija, Kumanovo, god X ill b ? ’4083. od П . *X ^ S t'.' s .V.’ s 0 ''3 Make<,oni* « - * коР * ’ *od C uškar Boro: H ristijan T odorovski K arpoš — O koliski od bor na SZB od NOB za K um anovska o kolija, K umanovo, 1965. Cuškar Boro: Šakam so »K ulturcn život«, Skopje god. V, br. 7. 1960., str. 15—17. Sopov Aco: Vera Jocik — »Viorni dni« ��SADRŽAJ Bekstvo iz Austro-Ugarske Detinjstvo i školovanje u Skoplju Aktivnost skojevke Vere Martovske demonstracije u gradu na Vardaru Partizanski obaveštajac i kurir u Valjevu Sekretar partijske ćelije u Nišu U Jastrcbačkom bataljonu Partijski rukovodilac čete Južnomoravaca Prihvatanje novih boraca Borbe na vranjskom terenu Među makedonskim borcima Zamenik komesara u Skopsko-kumanovskom odredu Politički rad među stanovništvom Formiranje bataljona »Jordan Nikolov« Borba kod sela Drenak Okršaj s bugarskim policajcima Pogibija komandanta Karpoša Formiranje Treće makedonske udarne brigade Razbijanje četničkog »Vardarskog korpusa« U zasedi na Rujen planini Napadi na Ristovac i zletovske rudnike Zarobljavanje 120 Bugara U središtu »majske ofanzive« Poslednji Verin juriš Oči Lica koja su dala usmene podatke Korišćeni izvori i literatura 7 8 II 14 18 22 26 27 33 36 40 42 48 52 55 58 60 67 70 72 75 80 84 87 95 99 100 ���� Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Knjige Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context M Knjiga Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Vera Jocić Životni put i revolucionarno delo Creator An entity primarily responsible for making the resource Slobodan Popović Publisher An entity responsible for making the resource available NIRO "Dečje novine", Gornji Milanovac Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1978. Rights Information about rights held in and over the resource NIRO "Dečje novine", Gornji Milanovac Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource PDF Language A language of the resource SH Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 64-M Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 103 str. 1978. bataljon Jordan Nikolov Drenak Jastrebački bataljon komadant Karpoš Majska ofanziva Makedonija narodna herojka Niš NOB Ristovac Rujen SKOJ Skopje Skoplje Skopsko-kumanovski odred Slobodan Popović Treća makedonska udarna brigada Valjevo Vardar Vera Jocić http://afzarhiv.org/files/original/852948aad19fa1109a3fb3bf2f57f96c.pdf 174dc4545b78bfb60572ba5998a8c184 PDF Text Text ��Biblioteka LEGENDE dobitnik je Povelje »4. jul« — najvećeg društvenog priznanja za doprinos u gajenju revolucionarnih tradicija naroda i narodnosti Jugoslavije ��ALEKSANDAR S. STEPIĆ NIKOLA J. MARINOVIC Olga Petrov ŽIVOTNI PUT I REVOLUCIONARNO DELO Gornji Mdlanovac, 1980. �Biblioteka »Legfen3e*-?fTi kolo ISTAKNUTI REVOLUCIONARI JUGOSLAVIJE ���Kolevka Malo južnobanatsko selo Baranda nikada nije bilo lepše nego 1. decembra 1920. godine. Sneg je u beli veo obavio lice šorova, ogolelog drveća, seoskih ambara i obora, prekrio kapije i ograde. Podalje od sela, žbunovi i vrapci, osneženi i injem otkani kao neveste u očekivanju svatova. Belo more ravnice sa­ mo bi katkada rasanio zvižduk vetrine, koji je dokrilio sa banatske pučine da, koji put, razmrsi dim iz odžaka koji su jedini ostali na ciči van toplog seljakovog domišta... Sve se pomornom studeni bilo stislo, kao kost u kosti. Samo je srce Leposave Radišić, u delu stare muževljeve kuće u središtu sela, kucalo strepnjom i nadom. Mlada i lepa Leposava očekivala je tog zim­ skog jutra da postane majka. Dušan je u krv svoju gnezdio pritajene i bolne uzdahe svoje mlade supru­ ge. Već je umorno lice, s ogledala plamena, uranjao u svoje široke šake. Plač! Onaj što iz života prvomajke svetove tvo­ ri. Prvi plač detinji, što je roditeljima najlepši život­ ni osmeh, prođe krvotokom Dušanovim brzo i ognjevito, kao što su, minule noći, protekli gromovi poto­ cima neba nad prostranstvom ravnice. Ustade Du­ šan hitro i zorno, pripomažući svojoj Leposavi da izdrži. Majka Leposava već klonula, u svojoj uzdrhtaloj ruci, kao u kolevčici, održa čedo. I utopli lepu devojčicu prvim pogledom majke. Plamen zaplamsa, neko podstače vatru pored porodilje. Sjaj žeravica obasja njeno i Dušanovo li­ ce koje beše uhvatio grč strepnje. Niz Leposavinu jagodicu kvasnu suza. A prvi plač njihove crnooke devojčice, donese im najlepše jutro, vatru radosti. U roditeljskom krilu, kao u gnezdu, mala Olga Radišić rasla je brzo i bezbrižno. Već prvi korak bio joj igra. Videlo se da sobom nosi retku živahnost 7 �i radoznalost. Sa seoskom decom provodila je vreme, koračajući sve zrelije u detinjstvo. Radovala se rođenju sestre i brata, koji je ubrzo umro. Tugu za izgubljenim sinom donekle je razbio dan Olginog polaska u školu. Zgrada se nalazila ne­ daleko od kuće. Toga jutra kad je pošla u prvi raz­ red, u kući se osećala svečana radost; dete čini prvi korak u svet slova i brojki. Sve je lepo i svetio toga jutra. Dušan pogleda na sat da ne zakasne. Svi će poći da je doprate do škole i sačekaju učitelja, kad će prozvati i uvesti prvake u školu. Krenuli su. Olgica u lepoj haljinici i sandalicama, u crnoj košići mašnice, korača ispred roditelja, prati je i sestrica Gora. Deca iz susedstva se poznaju pa se tako i grupišu, zagledaju šta je ko obukao i obuo. Deca su li­ čila na skup leptira. Dođe učitelj i poče da proziva prvake i uvede ih u učionicu. Olgica se na stepenicama okrenu i svoji­ ma mahnu ručicama. Roditelji se vraćaju kućama. Majka Leposava sa Gorom ode kući a Dušan u rad­ nju. Ovog jutra nije ju otvorio u određeno vreme. Mušterije mu nisu zamerile, znale su razlog i česti­ tale mu. Po povratku iz škole Olga je pričala o drugovi­ ma, šta im je i o čemu učitelj govorio, uz to morala je da odgovori na mnoga pitanja koja su postavljali radoznali i srećni roditelji. Taj dan su proslavili sve­ čanim ručkom. Razred za razredom Olga polaže sa odličnim uspehom. Jednog dana prvi put je nestalo radosti srećnog deteta: umro je otac. Malena, kao slabašan božur nad prolećnim izvorom, stajala je nad sopstvenom sudbinom siročeta. Nije tada umela svoju tugu da iskaže, ali je, kao svako dete, nesreću kazivala suzom ... Majka ih je prigrlila: »Oči moje, neće vas maj­ ka pustiti! Vas će mati, malene moje, da štiti, s va­ ma da se igra. Paziću vas kao cvetiće u tatinoj bašti. Majka će raditi, nešto je i vaš tata stekao držeći prodavnicu, sreće m oje...« Tako je govorila Leposava svojim kćerkama. Čvrsto stežući svoju decu, Leposava ni sama nije verovala da će imati snage i mogućnosti da održi to obećanje. Kćerke su je, prvo, netremice gledale a, 8 �Porodica Radišić (Olga u sredini, između brata i sestre) zatim, ručicama stegle majku, pripijajući se uz njen skut. Umorna deca zaspaše. Leposava kao da odahnu. Neće, bar danas, više morati da obećava ništa, ni deci, ni sebi... Dugo nije zaspala, misleći šta će sutra biti. Verovala je da će ispuniti obećanje dato deci, ispuniće materinsku dužnost. Mučiće se i raditi da deci bude bolje. Pitala se: kad se majka i žena Banata nije mučila. I Leposava održa reč, ispuni obećanje. Brižna majka, kad god bi mogla, skupljala je dinar po dinar, kako bi Olgu obradovala olovkom, sveskom... I Olga je uzvraćala. Umela je majku da obraduje pažnjom, dosetljivošću, iznenađenjem u pravi čas. Majka, kao svaka prava mati, nastojala je da ostvari muževljevu želju — da svoju kćerku, odličnu učenicu, dalje školuje. 9 �Susedi su je pitali kako će smoći sredstva i sna­ ge da odvoji Olgu i pošalje je u gimnaziju. Leposava je jednostavno odgovarala: »Radiću, nekako ću se snaći...« I došao je taj dan. Krenule su u Petrovgrad (Zrenjanin). Držeći se čvrsto za majčinu, od mnogih radova ogrubelu ruku, mala Olga je ljubopitljivo gle­ dala u svaku kuću njoj neshvatljivo velikog, nepo­ znatog grada. Tu ju je majka dovela da uči gimna­ ziju. Leposava je dobro znala da njeno čedo ima tek jedanaestu. Ali, bila je nepokolebljiva, uverena da je za svoje dete izabrala najbolji put. Znala je da škola Olgi treba, da se bez obrazovanja ne može ko­ liko ni bez vode, hleba, svetlosti. Dan se neizbežno bližio sumraku. Valjalo je bi­ ti jači od srca majčinog koje je pucalo od tuge, za­ grliti svoje dete i vratiti se u Barandu. Leposava i Olga, kao po dogovoru, stadoše i zagrliše se. — Kćeri, ti si pametno dete, bila si odlična uče­ nica. Mama dobro zna da s tvoje strane neće imati briga. Pazi, srećo materina, pazi se i ne brini za nas. Ja ću dolaziti kad god budem mogla. I seku ću ti dovoditi.. . Majka je suzdržavala suzu. — Majko, žao mi je što se razdvajamo. Da je tata živ... Olga je posle ovih reći hitro okrenula glavu da joj majka suze ne opazi. Leposava je, za­ tim, nesigurnim korakom otišla niz široki petrovgradski šor. Nestajala je u sopstvenoj seti, koja je telom vejala kao suton ukraj Begeja. — Poslušaću te, m am a... Ne brini!... Otelo se Ogli dok je mahala rukama, kao dvema usamljenim granama, u znak pozdrava u ovo predvečerje. Jedanaestogodišnja devojčica našla se u novoj sredini. Prvu noć nemirno je prespavala. Kasnije je pričala majci kako se često budila, sanjala Barandu i svoje drugarice sa kojima se igrala i išla u školu. Posle rastanka sa Olgom, majka je, onako briž­ na, koračala brzo. Pogledala je preko njiva i jaraka, iznad magle i sve tmastijeg mraka, prema Barandi, gde ju je čekala druga kćerkica Zagorka Gora. Petice i protekcija Još u osnovnoj školi u Barandi, Olga Radišić je volela da čita. Ćim bi, kako se i danas sećaju njeni 10 �Prva đačka fotografija (Olga druga zdesna u drugom redu) vršnjaci, završila čitanje neke knjige, okupila bi, najčešće popodne, decu iz susedstva i pričala im o onome što je pročitala. Tako je mnogo baranđanskih osnovaca podstakla na čitanje i trajnu ljubav pre­ ma knjizi. Olga je u nižim razredima gimnazije čitala i klasike! Doduše, najviše dela bilo je i predviđeno školskom lektirom, ali je mala Olga »bistrila« i one knjige koje nisu bile »za ocenu«. Tu njenu potrebu i želju za čitanjem primetili su i stariji učenici, pa su se vrlo pažljivo odnosili prema mladoj Olgi, mla­ dom pokloniku knjige i književnosti, donosili joj knjige iz ličnih biblioteka i davali joj da čita. I na­ stavnici su zapazili da je ona veoma vredna i daro* 11 �vita učenica. Bila je spremna da pomogne slabijim đacima. Jednostavnim, iskrenim ponašanjem prema drugaricama i drugovima, osvojila je njihovo poverenje. Za Olgu Radišić kao da nije bilo pitanja na ko­ ja nije mogla da odgovori. Njena nežna ruka kao grumenčić svetlosti izvila bi se iz klupe, a licem se razlivala radost, kao zora rumenilom. Zadovoljni su bili svi u razredu, jer su znali da Olga uvek ima gra­ divo »u glavi«. Kad bi je majka na kraju godine pohvalila pre­ dajući joj skroman poklon, Olga bi je poljubila i govorila: — Znaš, mamice, volim da učim i obećala sam ti da te obrukati neću. Petica do petice: tako je izgledalo Olgino svedočanstvo na kraju prve školske godine u petrovgradskoj gimnaziji. Ipak, Olga nije mogla, kako se kasnije sećala njena majka Leposava, da se, pripi­ jena uz materin skut, ne požali: — Ovde, majko, ne ocenjuju prema znanju, nego prema protekciji! I, neću, da znaš, više učiti u ovoj školi, iako sam razred završila s odličnim uspehom. .. Majka je imala razumevanja, pa je u drugi raz­ red gimnazije upisala Olgu u pančevačku gimnazi­ ju. I u novoj sredini Olga je odmah pokazala sjajan dar za školu i retke radne navike. Sticajem okolnosti, Olga Radišić nije malu ma­ turu završila u Pančevu. Prvu životnu diplomu ta­ dašnje niže gimnazije stekla je u Novom Sadu, gde je stanovala kod rođaka. To je, donekle, ublažavalo tugovanje koje je nosila u srcu napustivši svoju Barandu. Brzo je savladavala školsko gradivo. Slobodno vreme koristila je na najkorisniji način: čitala je sve što joj je bilo dostupno iz gimnazijske bibliote­ ke. Stariji učenici su se čudili koliko ona čita i koja dela. Proveravali su koliko je zapamtila i tražili nje­ na mišljenja o pročitanim delima. Iznenadili su se koliko poznaje stvari, kako temeljno govori o liko­ vima i sukobima opisanim u pročitanim knjigama. Njeni pismeni zadaci, kao i domaći, bili su uvek ocenjivani odličnom ocenom. Profesori su je isticali kao primernu učenicu u svakom pogledu. U �Policajac u školi Posle položene male mature s odličnim uspehom, Olga Radišić se upisuje u Učiteljsku školu u Vršcu. U ovom lepom »gradu pod kulom«, njena saznanja naglo se obogaćuju jer postaje retkim za­ ljubljenikom knjige. Gotovo da ne izlazi iz školske biblioteke. Tako, u svetu pisane reči, humanizuje sopstveni pogled na svet, na društvo u kojem živi i stasa. Saznanje o neprosvećenosti i neukosti naroda uticalo je na nju da se opredeli za najplemenitiji poziv — učiteljski. Olgini školski drugovi iz tog perioda prisećaju se da je njihovu drugaricu naročito pogađala i pada­ la joj bolno »neukost narodnih masa i socijalna ne­ jednakost ljudi«. Uz čitanje napredne literature, buduća učitelji­ ca je sazrevala u devojku koja je postavljala mnoga pitanja i tražila odgovore na ključna društvena pi­ tanja. Interesovanje za napredne ideje, njihovo pominjanje u svakodnevnom životu, u susretima sa dru­ govima i drugaricama, donelo joj je još u školi u Novom Sadu susret s predstavnicima vlasti. U ško­ lu je sasvim neočikavano banuo policajac! U vezi sa ovim slučajem, jednom je, povodom Dana škole u Padinskoj Skeli, majka Leposava pri­ čala: — U direktorovu kancelariju ušao je policijski službenik. Zahtevao je da pozovu Olgu. Pozvati uče­ nika sa časa, i to još kod direktora, značilo je u najmanju ruku neprijatnost. Polazeći sa časa, Olga se uplašila. Pobojala se da se nije nešto desilo majci ili sestri pa direktor hoće da je obavesti. Zebnja je rasla. Strahovala je za svoje u Barandi. »Šta bi drugo i moglo biti« — mislila je. Znala je da se o školske propise nije ogrešila. Nije mogla da pretpostavi da je počela da »ugrožava i narušava« državni poredak. Čim je Olga ušla u kancelariju, spazila je nepo­ znatog čoveka koji ju je strogo i upitno posmatrao nekoliko trenutaka. Odjednom, glasom oporim i hladnim kao šiba, drsko je upitao: — Znači, ti si ta koja u razgovorima s učenici­ ma često upotrebljavaš reči: radnik, paor, nepravda, siromaštvo... Zašto, a? Velike su to reči za tebe. Da li ih razumeš? 13 �Olga je mirno odgovorila: — Znam šta znače te reči. Na maloj sam matu­ ri. Nemam prijatelje među gospodom. Razgovaram s učenicima kako žive moji seljani i moja majka. Policijski službenik je, zatim, ustao i grubo pri­ šao Olgi. Postavio joj je drugo pitanje: — A zašto se ti uopšte družiš sa starijima od sebe? — A zar je to zabranjeno?! Zapanjen i očigledno uzrujan, »predstavnik vla­ sti« je dreknuo: — Sad sam te opomenuo, drugi put ćeš izleteti iz škole i . .. Policajac, da bi sačuvao autoritet u očima direk­ tora škole, pa i same Olge, skrenuo joj je pažnju da ne bude tvrdoglava. Nije mogao da se uzdrži da ne povisi glas, preteći: — Inače, smekšaćemo ti tu tvoju lepu glavicu! Policijski službenik mislio je da je strah »odsekao noge« učenici. Međutim, Olga mu uzvrati: — Ja sam bez oca, brat mi je rano umro, nema ko da me zaštiti. Možete me tući, vi ste vlast. Policajac je pogleda. Onda, malo tišim glasom, reče: — Čitaj »Sveto pismo« i druge pametne knjige, kao sva krštena deca, a ne neke belosvetske glupos­ t i ... Ti pisci hoće da okrenu svet tum be... — Koliko znam, nisam u bogosloviji. I moja majka da je čitala »Sveto pismo« opet bi slugovala po gospodskim kućama i gospodičićima donosila doručak u krevet — odgovori Olga. To je zbunilo policajca i direktora škole. Bili su iznenađeni. Policajac se prvi snađe i strogo, pre­ teći prstom i unoseći se učenici u lice, reče da pazi šta čita i s kim se druži. Dodajući: — Ovakve đake valja odmah isključiti iz škole! Čas je još trajao kad se Olga zažarenog lica vra­ tila u učionicu. Zastala je kod katedre i obratila se profesoru koji je držao čas: — Vi nas učite da je najprljavija stvar na svetu izdaja! A među nama, ovde, u razredu, ima i potka­ zivača. .. Pogledala je po učionici i ljutito sela na svoje mesto. Do kraja časa profesor je nestrpljivo zurio kroz prozor. Učenici su pogledali jedni druge, razmišlja­ 14 �jući ko li je doušnik. Čekali su da se oglasi zvonce. Valjda je svima u učionici taj čas bio najduži. U profesorskoj zbornici razgovaralo se o ovom slučaju. Pitali su se kakav je to greh učinila Olga da policija dođe u školu. Bile su razne pretpostavke dok im direktor nije objasnio razlog posete pred­ stavnika vlasti. Kad im je direktor ispričao o čemu se razgovaralo u njegovoj kancelariji, prisutni su se čudili i divili Olginoj smelosti i pameti. Ovaj susret Olge sa policijom bio je živo komentarisan u školskom dvorištu za vreme odmora. Mnogi su otvoreno sebi postavljali pitanje da li bi postupili kao Olga. To je bio prvi Olgin sukob sa policijom. Agent i »majka Dara« Leposava Radišić, nazvana »majka Dara«, sa svojom drugom kćerkom Zagorkom Gorom, prese­ lila se u Vršac. Želela je da joj deca rastu zajedno, jer se Olga upisala u Učiteljsku školu, a Gora da uči gimnaziju. Jednog dana, zahvaljujući svom nadimku, Lepo­ sava se umalo nije našla u tamnici! Naime, neko je bio prijavio kao »Daru« Radišić da skriva u svom stanu komuniste. Kad su agenti došli da je uhapse, tražili su joj legitimaciju. Leposava je ispravu poka­ zala odmah, držeći se sasvim mirno. Videći da u le­ gitimaciji ove žene piše Leposava, jedan od age­ nata dreknu: — Dovraga! Zar ti nisi Dara? — Ne, nisam, — odgovorila je Leposava tiho. — Čoveče, zar ne vidite šta piše u mojoj ispravi?! Agenti su je dugo zagledali. Tražili su joj na li­ cu makar neki dokaz da je to, ipak, žena koju tra­ že. Međutim, legitimaciju je Leposava bila izvadila pre više godina, a svakodnevne brige i trud oko dece na licu su joj »nacrtali« umor, manje radosti, bri­ gu... U agentima je kuljao bes. Posao, očigledno, ni­ su mogli da obave. A u žilama Leposave Radišić le­ dila se, polako, svaka kaplja krvi. Nije šala, tek doš­ la u Vršac, gde valja i ostati, a neko je već proka­ zuje. I šta bi joj deca, da ona dopadne »apse«? Ko­ načno, znala je da se drugi put neće tako lako izvući pred agentima. �I, odmah, javio joj se strah kao da je strelom u srce pogođena, strah ko je to potkazuje, kad u stan, gde živi sa decom dolaze samo provereni ljudi. »Mo­ ra da je neko iz susedstva«, zavrtela je glavom. Agenti su, konačno, mislili da su pogrešili. Mrzo­ voljno i gunđajući udaljili su se iz kuće gde je sta­ novala »majka Dara«. Mora se reći, a to je pokazao i navedeni slučaj, da je Leposava Radišić bila odvažna i bistra žena, razborita »kao dobra muška glava«. Shvatajući da je neko počeo potkazivati policiji, i da je to, kao i njenu decu, moglo skupo stajati, odmah je promenila stan. Neko iz susedstva je zapazio da u njen stan do­ laze mladići i devojke, a Vršac je bio poznat po svo­ joj naprednoj omladini. Ovo okupljanje izazvalo je nečiju sumnju, pa je to i prijavio vlastima. Ovo je Leposava shvatila kao opomenu da bu­ de još obazrivija i da se sastanci održavaju što neprimetnije. Kao da je predosećala životni put i opredeljenje dece, pa ih nije htela skrenuti sa njega. Kako je kas­ nije govorila: »Više sam osećala, nego znala — da to mora tako biti«. Tako je i bilo. Događaji i vreme dali su za pra­ vo Leposavi i njenoj deci. Crvena »uzajamnost« U Vršcu su u to vreme dobro radile skojevske i partijske organizacije. Olga je to odmah iskoristi­ la da se što je mogućno bolje marksistički obrazuje i uključi u napredni omladinski pokret.-Počela je, dakle, sama da neposredno politički deluje u svojoj sredini. Članovi KPJ i SKOJ-a, da bi mogli s autorite­ tom da deluju, morali su da budu uzor drugima u vladanju, radu, učenju... Zato je Olga Radišić uvek bila spremna za odlične odgovore na časovima. Za­ datke je uvek imala uredno napisane i tačno urađe­ ne, pomagala je, kao i u prethodnim školama, drugaricama i drugovima. Veoma je volela književnost, posebno pesništvo. Govorila je, sećaju se njeni škol­ ski drugovi, da je poezija »osvežavanje duha i svoje­ vrsna filozofija koja uzdiže čoveka do sunca«... 16 �Čitajući mnogo, vodila je beleške. Zapisivala je utiske i razmišljanja o pročitanim knjigama. Često je prepisivala i ćele pasuse. Kasnije ih je ponovno čitala i učila. Rado je recitovala. Olga je volela da peva i svira. Njenu pesmu su u razredu, na omladin­ skoj organizaciji, slušali kao »novu radost«. Umetnost je postala svet u kojem je mlada Baranđanka najlepše živela. Ali, nijednom se nije odvajala od stvarnog života, dubokog sopstvenog uverenja da taj život obespravljenih valja menjati. »Vlast treba da pripada — narodu« govorila je Olga. Tek kada je pošla u drugi razred, 1936. godine, srednjoškolska omladina Učiteljske škole u Vršcu organizovala je — štrajk. Zahtevala je da se poštuje ličnost učenika, njihova đačka prava, slobodan i na­ predniji kulturni razvoj. Tražili su da se poboljša ishrana u internatu i da ekonomi ne špekulišu. Štrajk je bio i prvi praktični korak koji je Olga Radišić učinila u svom organizovanom političkom delovanju. Taj štrajk vršačkih srednjoškolaca vodio se pred dolazak Josipa Broza na čelo Komunističke partije Jugoslavije — 1937. godine. Bilo je to u do­ ba snažnih previranja na Beogradskom univerzitetu, kad su se napredni studenti suprotstavili fašizaciji društva, posebno aparata vlasti. Bila je tada ograni­ čena autonomija Univerziteta, a vlada Milana Stojadinovića približavala se nacističkim vladama Nemačke i Italije. Profašistička jugoslovenska vlada nastojala je da uguši svako napredno delovanje. Zbog toga su komunisti i skojevci imali prvenstveni zadatak da snagom dokaza i ličnim autoritetom vaspitavaju i u svoje redove primaju omladince i omladinke. Valja­ lo je omasoviti organizaciju, ali i ojačati je isključi­ vo onima koji se ističu kao izuzetno odvažni i dubo­ ko svesni. Naravno, sa mladima se, kasnije, još du­ go i strpljivo radilo. Traženi su različiti oblici. To su, najčešće, bile đačke družine. Skojevci su, izme­ đu ostalog, imali zadatak da rasturaju napredne lis­ tove i časopise i drugi propagandni materijal. Cilj je bio da se i sami, na taj način, upoznaju sa sadr­ žajem, da bi lakše objašnjavali njihovu sadržinu i idejnu poruku masama. Olga Radišić postala ie jedan od lučonoša poli­ tičkog prosvećivanja mladeži. Načitana i sjajnih organizatorskih sposobnosti, snažno je uticala na sred* 2 Olga Petrov 17 �njoškolce u Vršcu, najviše kroz đačku literarnu dru­ žinu »Uzajamnost«. S te tribine Olga je iznosila, kao predavač, ovakve misli: — Učitelji ne mogu, niti smeju biti činovnici režimu. Režim u kojem caruje socijalna nepravda i nacionalna nejednakost... (po kazivanju Đure Marinkovića, tadašnjeg sekretara »Uzajamnosti«). Nije se lako izborilo za rukovođenje tom druži­ nom jer su se snažno suprotstavljali oni koji su bili na liniji fašističke ideologije, oni su hteli da uređu­ ju i određuju sadržaj rada. Koliko je Olga volela da se samoobrazuje, pri­ čala je njena majka Leposava, dobra »majka Dara«: — Cesto sam je zaticala za knjigom u samu zo­ ru. Na moje primedbe da treba da se odmori, odgo­ vorila bi: »Znaš, mamice, ustala sam ranije«. Znala sam da je ćele noći čitala. Krevet nije bio raspreman. Morala sam do kasno u noć da ostanem sa njom da bih je pri volela da legne«. Olga je imala neiscrpnu snagu i volju, zato je svuda stizala i dobro radila i drugima pomagala. Sveti Sava i skojevci Olga Radišić stalno se i sve više bori za širi uticaj napredne omladine. Uspeva da u Učiteljskoj ško­ li u Vršcu napredniji đaci vode biblioteku. Bila je to značajna pobeda, jer se sada moglo čitati i delo nekog naprednog pisca sa onom tematikom koja tre­ ba da odgovori na pitanja koja interesuju mlade. Pored aktivnosti i obaveza u školi, s puno lju­ bavi i oduševljenja Olga učestvuje u kulturno-umetničkom društvu »Abrašević«. Jedna je od najaktivni­ jih članica. Svuda je stizala. Njena pisana reč bila je uvek najbolja u svojoj generaciji učenika. Njenim beleškama, izvodima iz pročitanih knjiga, služili su se mnogi. Isticala se brojnim literarnim radovima. Na raspisanim konkursima, dobijala je mnoge nagrade. U januaru 1940. godine dobila je čak tri nagra­ de. Udruženje učitelja nagradilo je njen rad na te­ mu: »Kad će se pojam učitelja poklopiti s pojmom vaspitač?« Organizacija »Ženski pokret« dodelila je Olgi nagradu za temu: »Kako bi narodna učiteljica mogla da pomogne uzdizanju naroda?« Učiteljska 18 �škola je nagrađuje za rad: »Kako je prikazana srnena pokoljenja u našoj književnosti?« Ove teme dovoljno kazuju koliko je bila obra­ zovana i načitana i kako je shvatala ulogu učitelja u misiji prosvećivanja naroda koji je u ogromnoj većini bio nepismen. Mlad svet, napredan, s novim pogledima krenuo ie jasnim putem u izvršavanju svojih ljudskih i pa­ triotskih obaveza prema narodu i bili su svesni svih teškoća koje ih čekaju. Dobar literat odjednom se našao u teškoj situa­ ciji. Olga je, naime, od profesora književnosti dobi­ la zadatak da piše o — svetom Savi. Zadatak je do­ bila, kako je profesor rekao, kao najbolji učenik generacije. Olga je nastojala da izbegne tu obavezu, jer je o Rastku Nemanjiću trebalo da piše kao o — crkvenoj veličini. O svecu, a ne kao o prosvetitelju. Skojevska organizacija tražila je od Olge Radišić da napiše taj rad. Iz dva razloga: da ne bi bila kažnjena kao đak ako odbije, i da se svojim lite­ rarnim i obrazovnim kvalitetima istakne kao jedan od pripadnika napredne mladeži. Posle nekoliko dana, drugovima skojevcima re­ kla je: — Pisaću! Ali, o Rastku Nemanjiću, i to kao o prosvetitelju. Neću da pišem o njemu kao o — sve­ tom Savi. Njegova najvažnija istorijska uloga je baš prosvećivanje naroda... (prema kazivanju Đure Marinkovića). Drugovi su joj savetovali da bude oprezna kako ne bi dala materijala protiv sebe mnogima za koje su znali da prosto »gladuju« da je napadnu ili potkažu. U međuvremenu, ni nadzorni nastavnik nije imao vremena da pregleda Olgin rad. Ona je, takođe, znala da joj ne bi dozvolili da čita takav rad, pa je odugovlačila s pisanjem. Odmah valja napome­ nuti da su svetosavske priredbe bile najveće sveča­ nosti u školama, a programi su morali da dokažu da se omladina vaspitava u duhu crkve i njene ideo­ logije, i u duhu stavova vladajućeg režima u državi. Osvanuo je i dan proslave. Pored predstavnika civilne i policijske vlasti, brojnih gostiju, prisustvo­ vao je i vršački episkop, kao naj eminentnija ličnost. Pošto je predstavnik škole pozdravio prisutne, na pozornicu je izašla Olga Radišić da čita svoj re19 �ferat. Lepo obučena, vedra lica i bistra oka, već prvim rečima privukla je pažnju svih. Melodičan glas i literarno uspeo izraz, prosto su plenili. Crkve­ ni velikodostojnik je, prvi, primetio da buduća uči­ teljica nijednom nije pomenula »svetog Savu«, ni crkvu, ni boga... Prisutni su namrštenih lica iščekivali kako će vršački episkop dalje reagovati. Olga je završila či­ tanje. Nastao je tajac. — Još dok je čitala, mi, skojevci, i njeni dru­ govi iz školskih klupa, pomno smo pratili kako će episkop reagovati — prisećao se, kasnije, Đura Marinković. — Tajac je prosto rezao pod grlom, ledio krv. Čuo se šum i poslednjeg listića na okolnom gor­ ju. Činilo se da će nas tišina sve ubiti! Jer, takav referat nije se mogao ni zamisliti, a kamoli pročita­ ti. Odjednom... Episkop poče da — aplaudira! Od­ mah su se prenuli i ostali. Puče aplauz kao poplava. Episkop je tražio da lično čestita »skojevki«!... Na­ ravno, on nije znao da je ona to bila. Pred prisutnim gostima glasno je rekao da je od Olge Radišić prvi put čuo takav referat, koji je, prema rečima tog crkvenog velikodostojnika, »izvan­ redno naučno osvetlio lik i ulogu svetog Save kao prosvetitelja«... Episkop vršački je, takođe, dodao da je to za učitelja »jako značajno i da svetog Savu tako i valja objašnjavati«. Olgina pobeda bila je pot­ puna i predstavljala je pobedu skojevske organiza­ cije. Odbranjeni su ugled najboljeg učenika genera­ cije Olge Radišić i napredna i naučna shvatanja. Videlo se da Savez komunističke omladine Jugoslavije okuplja najbolje. Partija i Skoj poklanjali su veliku pažnju ideološko-političkom i teoretskom uzdizanju svojih čla­ nova i tako ih pripremali za borce za nov socijalis­ tički poredak, nove društvene i humane odnose, za novo društvo u kome će čovek biti najveća vrednost. Olga je marljivo učila i čitala ilegalnu marksis­ tičku literaturu i radila u kružocima kojima su ru­ kovodili Mesni, Okružni i Pokrajinski komitet Skoja. U svemu ovom Žarko Zrenjanin pružao je veliku po­ moć u organizacionom pogledu, savetima, predava­ njima. Svojom rečju i ponašanjem, radom, drugarstvom i nesebičnošću, Olga je plenila mlade i vršila snažan uticaj na njih, sa veoma razvijenim smislom 20 �za organizaciju, pokretanje i usmeravanje akcija. Poznavala je političku ekonomiju, istoriju, zakoni­ tosti društvenog razvitka na osnovama učenja mar­ ksizma i lenjinizma te je uspešno diskutovala sa pro­ fesorima i učenicima, privlačeći mlade u skojevsku organizaciju. Njene reči bile su jednostavne, ubedljive i razložne, pa su oni koji su je slušali počinjali verovati u svoju snagu i u ono o čemu im govori. Ugled koji je Olga imala u školi bio je i ugled skojevske organizacije. U svim pobedama na ideološ­ kom polju, u sukobima naprednih snaga sa ljotićevcima i drugim neprijateljima, nesumnjiv je bio 01gin doprinos. Ona je uvek isticala da su uspesi zajed­ nički bez obzira da li je neko više doprineo, jer pojedinac, sam, ne bi mogao mnogo da učini. Vodila je računa o tome da zaduženja budu tako raspore­ đena da to odgovara mogućnostima svakog pojedin­ ca, jer bi se, u protivnom, neko mogao demoralisati, izgubiti veru u sebe i druge. Pokret slobode Partija je posebnu pažnju posvećivala okuplja­ nju ženske omladine i žena radi prosvećivanja, idej­ nog uzdizanja i vaspitavanja kako bi mogle da budu, u što većem broju, spremne da izvršavaju teške za­ datke koji predstoje u neposrednoj budućnosti. I u Vršcu je u godinama pred drugi svetski rat po­ stojao i aktivno delovao takozvani »Ženski pokret«. Teško je bilo okupiti žene i devojke iz partijarhalnih porodica, naročito na selu, da kroz ovaj pokret iska­ žu svoje sposobnosti i osposobe se za određene ak­ tivnosti. Olga razgovara sa omladinkama i ženama, ubeđuje ih govoreći im da i one mogu biti korisne isto koliko i muškarci. Objašnjava im da je to mo­ gućnost da mnogo toga nauče što će im koristiti u kući i zemlji, ako to sutra zatreba. Posebno se isticala omladinska sekcija tog po­ kreta. Bliži prikaz rada i delovanja omladinske sek­ cije »Ženskog pokreta« donosimo na osnovu zapis­ nika Pokreta. Iz zapisnika s prve redovne sednice, održane 26. juna 1939. godine u prostorijama »Dobrotvorne za­ druge ženske«, sa 36 članica, beležimo... »Počelo se našom omladinskom himnom, za kojom su sledile patriotske pesme: »Lanci nam se kuju kleti« i »Haj­ 21 �te, braćo, hajte, sestre!« Razlegla se i himna »Hej, Sloveni!« — koju pevamo u svakom pogodnom tre­ nutku i kojom pokazujemo svoju odlučnost i sprem­ nost da uzmemo punog učešća u odbrani zemlje, ako njena sloboda bude ugrožena ma sa koje stra­ ne«. Isti zapisnik sadrži i sledeće: »Omladinka Marila Desa čita »Referat o omla­ dinskim organizacijama«, koji je uradila s puno razumevanja i s voljom. Desa piše da vaspitanje naše omladine mora sebi postaviti ideal obrazovanja čoveka s dubokim društvenim osećanjima. A ja mis­ lim da je ovo naše udruženje najpogodnije za razvi­ janje društvenih osećanja...« Posle pročitanog refe­ rata, Olga govori ne samo o odnosima u društvu i položaju žene u njemu, nego i o razvijanju humanih odnosa, pre svega u porodici u kojoj je žensko če­ ljade skoro potpuno obespravljeno. Zapisnik sa sednice omladinske sekcije »Žen­ skog pokreta« od 29. juna 1939. godine donosi ovu informaciju: čitao se referat »O filmu«. Referentkinja je, prema zapisniku, oštro napala pravljenje fil­ ma u to vreme, jer »umesto da služi kao moćni kul­ turni faktor za buđenje širokih narodnih slojeva, on (film) služi za uspavljivanje i ugnjetavanje... kapi­ talisti žele da zaslepljuju narod da se ovaj ne bi osvešćivao i tražio svoja prava«. Sad je Olga govorila o značaju i neophodnosti prosvećivanja širokih narodnih masa, naročito na selu gde su žene zapostavljene, da se posveti pažnja opismenjavanju, organizovanju zdravstvenih tečaje­ va, kurseva za šivenje i krojenje, o ishrani i vođe­ nju domaćinstva. Treća sednica održana je 2. jula 1939. godine. Predsedavala je Lukrecija Ankucić Neca. (Bila je is­ taknuta ličnost revolucionarnog pokreta u južnom Banatu. Posle izdaje, krajem jula 1942. godine, uhap­ šena je. Ona je pod vešalima pevala: »Padaj silo i nepravdo!« O njenoj smrti, u knjizi »Naši revolu­ cionari« Koste Mitrovića, pored ostalog, piše i ovo: »Kad su je s grupom političkih zatvorenika 14. ok­ tobra 1942. godine poveli na vešanje u Samoš, ona je od jedne zatvorenice uzela crvenu maramu i ve­ zala je sebi u obliku turbana i kroz selo prolazeći pevala. I tako je otišla do vešala na kojima je hrab­ ro i dostojanstveno izgubila svoj mladi i dragoceni život«). Iz zapisnika s pomenute treće sednice, be22 �ležimo da Dragica Petrov govori o potrebi ženskih organizacija koje su u mogućnosti da pruže materi­ jalnu i moralnu pomoć kada je ova potrebna. Zatim, drugarica Mara Zagorac recituje pesmu »Sandžačka Muslimanka«. Sledeća sednica omladinske sekcije »Ženskog pokreta« održana je 9. jula. Koliko je bila razvijena društveno-klasna svest najvećeg broja članica, svedoči zapisnik s te sednice. Raspravljalo se o ljubo­ mori kao fenomenu. Baš tako je glasio naslov refe­ rata koji je napisala drugarica Olga Ilijević. Posle referata razvila se rasprava u kojoj je Jelkica Samuilov doslovce rekla: »Ljubomora je osećanje usađe­ no u čoveku, a nema nikakve veze s društvenim ure­ đenjem«. Dragica Petrov je prosto planula i rekla da je »ljubomora društveni problem«! Usledio je na kraju ovakav zaključak: »Među nama treba da postoji iskrena, dobronamerna kritika, ali niko ne treba svoje mišljenje da smatra kao jedino ispravno i da zopostavlja tuđe...« Iz zapisnika »Ženskog pokreta« u Vršcu (doku­ mentacija Narodnog muzeja u Vršcu) lako se da za­ paziti da je Olga Radišić bila jedna od najaktivnijih članica. Ne samo u razgovorima o podnetim refera­ tima, već i u pripremi tema za referate i samu sednicu. Iz zapisnika sa sednice na kojoj je čitan refe­ rat »Uloga žene u ratu« izdvajamo deo gde se kaže da je uloga žene u današnjem ratu veća od udela že­ na u ranijim ratovima. »Danas, kada se vojuje«, ka­ že se u referatu, »najmodernijim tehničkim oruž­ jem, tenkovima, kada se bacaju otrovni gasovi i bombarduju otvoreni gradovi i naselja, žena treba da se nađe na svakom mestu gde treba ukazati po­ moć. Od nje se očekuje dužnost bolničarke, da bude funkcioner na svim radovima privrede u pozadini i požrtvovan borac na frontu. Naša žena, s toga, odgovoriće svim zadacima koje joj budući rat nalaže«. Zato se organizuju kursevi za bolničarke. Ovaj po­ kret je bio za emancipaciju i oslobođenje žene. Napad na hitlerjugendovce Mladi rodoljubi bili su pod prismotrom policije. Pratili su ih na svakom koraku. Petokolonaši su se nesmetano pripremali za izdaju svoje zemlje jer im je bilo sve dozvoljeno. Jedino im se suprotstavljala 23 �napredna mladež: skojevci i komunisti. Tako se Ol­ ga u martu 1940. godine, predvodeći đake Učiteljske škole, sukobila s fašistima. O tome svedoči Nikola Raj kov, u izjavi pod naslovom »Napad na Hitlerjugend« (hitlerovska omladinska organizacija). Sredinom marta grupa turista iz Nemačke u popodnevnim časovima jednog dana posetila je apo­ teku »Sic« preko puta Učiteljske škole. Za vreme nji­ hovog zadržavanja u apoteci, grupa od stotinak uniformisanih mladića organizacije »Hitlerjugend«, da bi pokazala svoju »snagu« pred gostima iz Nemač­ ke, dolazila je iz susedne ulice, vičući: »Živela Nemačka!« Istog momenta grupa naših omladinaca i omladinki, na čelu sa Olgom Radišić i Borom Jovanovićem Icom, izašla je »naoružana« motkama i šta­ povima. Izašli su iz školske radionice i u trenutku kada su gosti u apoteci digli ruke da nacistički po­ zdrave »hitlerjugendovce«, učiteljci su ih napali i rasterali. U večernjim časovima istoga dana učenici Učiteljske škole izvršili su raciju na pomenute hitlerovce i na ulicama Vršca vrilo je kao u košnici. U stvari, naša napredna omladina uspela je da im odu­ zme razna »oružja« najčešće siledžijska i batinaška. »Nemci su shvatili da na njihove provokacije samo komunisti žestoko reaguju« — piše K. Mitrović u knjizi »Pod kulom vršačkom«. Pomenuti sukob sa »hitlerjugendovcima«, kao i Olgino i Borino držanje u pomenutom slučaju, po­ tvrdio je utisak u javnosti da će komunisti biti od­ lučujuća snaga koja će poneti najveći teret u borbi protiv spoljnog i unutrašnjeg neprijatelja. Dok je trajao ovaj obračun između skojevaca i »gostiju«, jedan stari ratnik ču Olgu: »Drugovi, da im pokažemo da je ovo naša zemlja! Neće ovde da nose kukaste krstove i hitlerovski pozdravljaju!« Kad hitlerovci nagoše u bekstvo, ovaj starac priđe Olgi i reče: »Tako treba po Švabama kao mi na Ceru! Ala ti biješ! Bravo, devojko!« O ovom događaju do današnjih dana se priča u Vršcu i okolini. Hapšenje i saslušanje — Olga, skloni odmah sve što bi moglo da bude dokaz da si komunist! Odmah iz stana skloni sve... Tako su joj govorili drugovi krajem maja 1940. 24 �godine. Jer, skojevci i komunisti znali su da su agen­ ti obratili posebnu pažnju na kretanje i postupanje Olge Radišić. Njen stan bio je pun ilegalnog materijala: za­ branjenih novina, listova, knjiga, letaka... Kod nje se nalazila i partijska tehnika: pisaća mašina, šapirograf, drugi pribor... Upozorenje drugova Olga je shvatila disciplinovano. Rekla je ozbiljno: — Skloniću, skloniću. Tako je i bilo. Sve je dobro, brzo i vešto učinje­ no. Ostalo je samo nekoliko partijskih biltena, lis­ tova, letaka, Olginih zabeležaka o pročitanim delima. — Olga, skloni sve što si ostavila! — upozora­ vali su je, opet, drugovi. — Ma, ovaj, ne mogu, drugovi — odgovorila je Olga. — Žao mi je da uništim nešto što sam stekla s mnogo muka. Te beleške, recimo. Pa ja sam to, drugovi, taj materijal, godinama sastavljala, s njim sam rasla, učila iz njega. Sve je to seme iz koga su­ tra treba da nikne zdrava biljka, koja će se zvati zreo, uzoran komunista! (prema kazivanju Đure Marinkovića). Desilo se, ipak, ono na šta su je drugovi stalno upozoravali: policijski agenti jednom su upali u ku­ ću gde je Olga stanovala. Evo kako se to zbilo. Agenti su se brzo primicali kući gde su stanova­ le Leposava i njene dve kćerke, ali im korak nije bio ni krut, ni dugačak. Padala je kiša, bilo je sve sivo, kao oblepljeno nekim čudnim pepelom. Policajci su gazili nekako gipko; kao kad se hijena prikrada da ščepa plen. Olga, međutim, manirom iskusnog ko­ muniste i nervom ilegalca, munjevito pakuje ilegal­ ni materijal u kofer i izbacuje ga u susedno, zakorovljeno dvorište. Tek što je kofer pao u visoku travu kad agenti, kao letnja oluja, otvoriše vrata i glasno upitaše: — Gde je? — Ko? — začuđeno će Olga. — Znaš ti dobro šta mi tražimo. 'Ajde, daj »ilegalu«. Daj i nećemo ti ništa. Samo ćemo je — spali­ ti. Drugo ništa, garantujemo. — Ne znam o čemu govorite — uverljivo će Olga. Policajci su dugo pretresali kuću, čak su čitali i njenu ličnu prepisku. Zavirivali su u albume. Ipak, 25 �ni najdetaljniji pretres nije zadovoljio agente, nisu uspeli da pronađu ni delić »ilegale«. Agenti željni plena, namerni da nađu nešto što bi teretilo Olgu, sumnjičavo su vrteli glavom, pa su počeli dalje da sve ispituju. Opet, ni reč od Olge. Agenti su tako otišli neobavljena posla. Nije, međutim, bilo teško pretpostaviti da će se agenti opet vratiti. Tako je i bilo. Vratili su se izne­ nada, po njihovoj, manje—više, ustaljenoj praksi. Olga se nije više bojala. Razmišljala je: kofer je u dubokom korovu, na sigurnom mestu. Međutim. Susetka, vlasnica dvorišta u koje je kofer bio izbačen, vraćala se tog popodneva kući, upravo jed­ nom stazicom kroz korov. I, kao u inat, spazila je taj stari kofer. Susetka se zvala Persa Davidov. Po­ mislila je da su unutra novci ili dragocenosti. Od­ mah je nožem rasekla zaključani kofer. — Pi, dovraga, p i... — siktala je Persa Davi­ dov. Bila je besna i razočarana što je umesto »vrednosti« našla biltene, letke, beleške... Malodušna i razočarana, ćušnula je prosuti, sta­ ri kofer. Učinila je dva-tri koraka, a onda se vratila. Pomislila je: ko zna, ako nađu te letke u njenom dvorištu, može da bude svašta. I, ponese kofer pra­ vo u najbližu policijsku stanicu. Agenti su raspojasano doleteli u kuću Leposave Dare Radišić. Zaključili su da kofer pripada Olgi i odmah je uhapsili. Olgina majka Leposava ovako je opisala hapše­ nje svoje kćerke, maturanta i mladog komuniste: — U kuću su agenti ušli kao zveri. Pitali su, drečeći po kući: — Gde je Olga? Odgovorila sam da je tu i da uči. Rekla sam da mi se dete sprema za polaganje mature. Olga je čula taj razgovor, došla je iz kuhinje, gde je stvarno sedela i učila. Upitala je: — Mama, o čemu je reč? Rekla sam da ne mogu da znam o čemu je reč. Ali, jedan agent joj se uneo u lice i viknuo: — Reč je o onom koferu nađenom u susednom dvorištu. Potom se osmehnuo cinično. Na licima os­ talih agenata sevnulo je neskriveno zadovoljstvo. Rekao nam je taj isti, što je najviše galamio, da se spremimo i pođemo s njima u stanicu. Olga mu se obratila: — Gospodine, to je sigurno neki nespora­ zum. — Agent je pogledao krvoločno. I reče: 26 �\ Olga Radišić (desno), učenica V razreda Učiteljske škole u Vršen — Znamo mi vas. Ovo može da bude samo vaš propagandni materijal. Dakle, nema nesporazuma, a?... Šta smo mogle, — pričala nam je dalje Leposava Radišić, Olgina majka — Pošle smo. Na saslušanju, Olga ništa nije priznala. Jedan od agenata na saslušanju rekao joj je gotovo poverJjivo: — Znate, vaša mati je sve priznala. Olga je odgovorila odlučno: — To je prvokacija. To je najobičnija laž. Ne­ ko mi je ukrao beleške i strpao u tu koferčinu. Eto, to je jedina istina. Neko je, dakle, hteo da me kompromituje. Nemam šta da priznam!... Olgu Radišić su šamarali da bi iznudili prizna­ nje. Za to ih je nazvala zverima. Tukli su je i dalje. Drhtala je pod naletima šamara. Leposavu su uveli na druga vrata, kod šefa po­ licije. I rekli joj: �— Gospođo, Olga je sve priznala. I vi priznajte, pustićemo vas obe da idete kući... Majka je shvatila da je to zamka. Setila se Olginih drugova i drugarica, njihovih reći kako se valja držati pred policijom i klasnim neprijateljem. I, zar bi majka izdala svoje dete?! S toga je Leposava tvr­ dila da ne zna kakav je materijal u koferu. — Tvrdi ste. Žene, a komunisti — smireno će šef policije. — Zašto nas mučite. Moja jedina briga je — da odgajim decu. Ništa više — rekla je Leposava, na­ stojeći da ostavi »utisak« žene koja ne zna šta je to politika i komunizam. Šef policije, već primetno uzbuđen, ustade uz­ rujano. Lice mu se iskrivi u ironičan osmeh: — Vaša kći ovde će polagati maturu. Ne treba­ ju nam učiteljice — komunisti. — Gospodine, počeli su ispiti. Dete će izgubiti godinu ako je odmah ne pustite. Njeni drugovi i dru­ garice jutros su otišli na ispit. — Ni govora! Ostaje ovde. Odgovaraće za uči­ njenu političku krivicu. — Gospodine, nikom ništa nije učinila. — Imamo dokaze. A ti — napolje! Agent, koji je stajao pored nje, grubo je uhvati za rame i izgura u hodnik. Olga je zadržana u policiji. A, evo, šta je izjavi­ la na saslušanju u Predstojništvu policije u Vršcu prema zapisniku od 10. VI 1940. godine, a kako se navodi: »U predmetu prijave protiv Radišić Olge zbog propagande komunizma«. Dalje sledi: opšti po­ daci. Optuženoj je saopšteno da je osumnjičena zbog propagande komunizma. Upoznata i upitana šta ima da kaže u svoju odbranu, daje sledeći iskaz: — Kofer koji mi je danas prikazan u Predstoj­ ništvu potpuno mi je nepoznat i tvrdim da nije moj, niti svojina ma koga člana naše porodice. Maramu, takođe, ne poznajem, te ni ona nije naša svojina. Od celokupne sadržine kofera označene u zapisniku od tačke jedan do zaključno s tačkom 92, lično moje stvari su one koje su navedene, označene crvenom olovkom. Pod jedan označeni notes s bordo omotom potiče već od pre dve-tri godine. U ovaj notes svoje­ vremeno sam zapisivala kratke književne izvode. Pod 53, a na tabaku pod naslovom »O jednom čije ime nije poznato«, samo sam sastavila pismeni sa­ stav o jednom siročetu. Pod brojem 54, na četiri i 28 �po tabaka, pisala sam referat o omladini Vojvodine koja traži nove puteve. Pod 59, u svesci s otvorenoplavim koricama od osamnaest strana, napisala sam razne beleške i izvode iz pojedinih dela. Pod 61, u jednoj svesci od deset polutabaka pod naslovom »Volgin« diktirala sam sestri Zagorki kratak sadr­ žaj knjige, koje sam delo čitala u Gradskoj bibliote­ ci. Pod 77, na dva polutabaka, nedostaje deo poslednje strane, napisala sam slobodan sastav pod na­ slovom »Položaj žene učiteljice«. Sav ostali materi­ jal, koji je nađen u koferu, a koji mi je prikazan, nije moja svojina, nisam ga uopšte ikad imala, niti videla. Niti ima kakve veze s mojim ličnim stvari­ ma, a koje sam napred za svoje priznala. Okolnost da je između materijala, koji nije moja svojina, na­ đen i materijal koji sačinjava moju svojinu, podvla­ čim da je mogla uslediti samo na taj način što sam u školi odličan đak, jedna od najboljih učenica, da sam kao takva od svojih nastavnika cenjena, da su moja slobodoumnija rasuđivanja primana od nas­ tavnika kao stvarno ispravna i tačna, što je izazvalo zavist mojih koleginica i kolega, kao, možda, i nji­ hovih ostalih poznanika, a pošto su kod mene dola­ zili mnogi učenici i učenice i često uzimali moje knji­ ge i sveske, kao i druge moje zabeleške, bez moga znanja, tim pre što sam otprilike pre dva meseca primetila da mi je nestala sveska označena pod bro­ jem 60, a nestanak ostalih spisa nisam primetila, jer potiču iz ranijih godina. Dok sitne zabeleške nisu mi bile potrebne, te smatram i ubeđena sam da je neko uzeo bez moga znanja moje lične stvari, te iz zavisti i mržnje priključio kao što sam i napred na­ vela, meni potpuno nepoznatom materijalu da bi mi ovim naškodio. Ovo tim pre što je čekao početak diplomskog ispita i to na dan prvog pismenog zadat­ ka, 10. juna, danas, te je neko moje stvari ubacio u navedeni kofer da bi me sprečio u polaganju dip­ lomskog ispita, koji mi je bio jedan od najprečih ciljeva i time moju budućnost upropastio. Pošto mi je sada u Predstojništvu saopšteno da je navedeni kofer sa malim delom mojih stvari, a velikim delom meni potpuno nepoznatih, to je potpuno očigledno da je taj materijal ovde namerno donesen kako bi bio upadljiviji i što pre otkriven. A u malom delu materijala koji sačinjava moju svojinu nema ničeg nedozvoljenog. U pogledu moje ispravnosti mogu o meni dati podatke: g. direktor Zorić Pribislav, tako 29 �i moj razredni starešina doktor Bokur Ignjat, kao i svi ostali profesori. U pogledu formulara »Anketa za mir«, to mi je potpuno nepoznato. Moj celokupni život u školi i van nje, odanost školi i radu, mogu se dokazati, to svedoči i razbija i poslednju sumnju da sam ja u ma kakvoj vezi sa pronađenim mate­ rijalom, te molim da se kao potpuno nevina po ovoj stvari razrešim svake odgovornosti. To je sve što imam da kažem!.. . Pcrovođa, [van Radak, s. r. Saslušana, Olga Radišić, s. r. Na maturski ispit sa žandarmom Vest o hapšenju Olge Radišić odmah se pronela Vršcem. Građanstvo je bilo ogorčeno. Čulo se: — Zar i našu decu da tam niče?... Posebno su bili iznenađeni i ojađeni Olgini pro­ fesori. Mada je bila uhapšena kao »komunistički propagandista«, branili su je i zahtevali da je puste iz zatvora. To su naročito isticali govoreći da njiho­ va učenica treba da polaže maturu. U zahtevu da Olga Radišić bude oslobođena, naročito su se isti­ cali profesori Aleksopulov i Bokur, njen razredni starešina, inače, doktor filozofskih nauka. Ovaj pro­ fesor je iste, 1940. godine, u školskoj karakteristici zapisao o Olgi Radišić: — Izvanredno darovita i vredna. Pored škol­ skog studija zanima je mnogo i lektira socijalne sadržine. Vladanje odlično u svakom pogledu. Ova učenica mnogo obećava . . . Doktor Ignjat Bokur, sami znamo, nikad se u ovoj oceni nije prevario. Posle trideset godina, prilikom proslave dana škole »Olga Petrov-Radišić« u Vršcu, 1970. godine, isti profesor šalje pismo u kome, između ostalog piše: — Olga Radišić je bila najbolja učenica u raz­ redu gde sam predavao celokupnu pedagošku grupu predmeta. Pa ne samo u učenju, već i u vladanju bi­ la je uzorna. Pod poplavom reagovanja građanstva i na inter­ venciju Učiteljske škole, Olgi Radišić dozvoljeno je da polaže maturu. Iz zatvora je na ispit otišla uz pratnju žandarma. Vlasti su rezonovale: »Moramo 30 �je kompromitovati po svaku cenu... Neka idu kroz sami centar grada, polako; da svi vide »propagandis­ tu komunizma«... Tako su razmišljali i uradili u policijskoj stani­ ci. Olga se, međutim, nije dala pokolebati. Išla je uzdignute glave. Tako je prispela u Učiteljsku ško­ lu i tako ušla u učionicu pred sam početak pisanja diplomskog ispita. Pisala je hladnokrvno, ali — to se jasno videlo — pisala je strasno! Nije ni čudo, našla se na pravom mestu gde su njen temperament i sjajan um uvek dolazili do punog izražaja. Olga je na licu imala izraz snage i jake volje komuniste. Svako je u tim trenucima mogao da prepozna rodo­ ljuba koji je nadmoćno pokazivao kako se treba dr­ žati u očajnički teškim uslovima i nepokolebljivo os­ tati na borbenom putu. S lakoćom je napisala diplomski rad. Profeso­ ri su bili zadivljeni izvrsno obrađenom temom. Njen briljantni rad u tolikoj meri je bio opčinio profeso­ re, da su redom isticali kako bi ga i oni sami lično potpisali kao svoj. Olgin rad na diplomskom ispitu bio je nagrađen, kasnije, s hiljadu dinara i paketom knjiga. Olga Radišić položila je maturu s odličnim uspehom! Olga je maturu polagala od 9. do 19. juna 1940. godine. Zbog istrage pod kojom je bila, u izvodu svedočanstva, pored ocena uspeha, stoji sledeća napome­ na: »Ocena vladanja za Olgu Radišić, koja je pod policijskom istragom, zadržana je kao na kraju škol­ ske godine. S tim da se u vezi raspisa N. broj 10110/29 izvesti Ministarstvo prosvete o smanenju ocene iz vladanja, ako njena krivica bude utvrđena«. Pošto je kasnije na suđenju bila oslobođena op­ tužbe, izdato joj je svedočanstvo s odličnom ocenom iz vladanja. Kad govorimo o ovom sudskom procesu, treba zabeležiti jednu ličnost koja je Olgi davala savete kako da se brani i na taj način mnogo joj je pomo­ gnuto. Bio je to Dejan Brankov. Rođen 1914. godine u Dupljaji u Banatu, gimnaziju je učio u Beloj Crk­ vi i Vršcu i bio jedan od najboljih učenika. Prava je studirao u Beogradu. Godine 1932. primljen je u SKOJ a 1935. godine u KPJ. Bio je blizak saradnik Žarka Zrenjanina. Radi kao advokatski pripravnik i pomagao je svakom naprednom čoveku ako bi se našao u teškoj situaciji, kao što se desilo sa Olgom. 31 �Bio je sekretar Mesnog komiteta KPJ u Vršcu, ru­ kovodio kulturno-umetničkim društvom »Abrašević«. Bio je hapšen i proganjan. Godine 1941. postav­ ljen je za komandanta Južnobanatskog odreda. Pri­ likom prelaska u Rumuniju, da bi obezbedio smeštaj odreda u toku zime, poginuo je u Belobreškoj. »Rođeni proleter, pravi komunist« Olga Radišić je primljena u SKOJ juna 1939. godine. Do 1940. godine u Učiteljskoj školi rukovodi skojevskom organizacijom. Tada naročito nastoji da se pojača, u ćelom Vršcu, ideološki rad s radničkom omladinom. Među skojevcima se u to vreme poseb­ no prorađuje ilegalna marksistička literatura. Radi­ lo se u kružocima. Prorađivane su, između ostalog, i ove brošure: »Seosko pitanje«, »O konspiraciji i držanje pred klasnim neprijateljem«, zatim pojedi­ na poglavlja iz »Istorije SKP (b)«. Za to vreme Olga deluje s Lukrecijom i Kornelijom Ankucić, Borislavom Bracom Petrovim i drugim naprednim omla­ dincima i omladinkama. Njeni preživeli školski dru­ govi i saborci iz SKOJ-a i danas sa divljenjem govo­ re: — Olga je uvek i svuda stizala i sve što je radi­ la, činila je i brže i bolje od drugih. Rečju, ponašanjem, radom, nesebičnošću, Olga je plenila mlade i na njih snažno uticala, posebno u organ izovan ju i usmeravanju akcija mladih. S dru­ ge strane, bila je visoko cenjena od svojih profeso­ ra, jer je posedovala veliko znanje iz političke eko­ nomije, istorije, književnosti i drugih društvenih na­ uka. Posebno se isticala znanjem iz nauka koje su učile o zakonitostima društvenog razvitka. Olgine su reči bile jednostavne. Govorila je razložno, ubedljivo. Svi koji su slušali Olgu Radišić, odmah su poči­ njali da joj veruju, otkrivali su u tim rečima neke sopstvene snage, htenja. — Cenim odanost i ljudske kvalitete male Olge. Ona obećava mnogo. Poznaje stvari i voli Partiju. Svesna je teškoća i opasnosti kojima se izlaže. Uveren sam da nema zadatka koji ona ne bi izvršila. Ona je rođeni proleter, pravi komunist!... Ovako je Žarko Zrenjanin Uča, u svojstvu se­ kretara Pokrajinskog komiteta KPJ za Vojvodinu, okarakterisao Olgu Radišić. 32 �Godina 1940. donela je Olgi drugi istinski ro­ đendan: primljena je u Komunističku partiju Jugo­ slavije. Njena drugarica Kornelija Ankucić, koja je is­ tog dana kad i Olga primljena u Partiju, ovako se seća te daleke godine i dana kad su dve drugarice postale komunisti: — Sećam se da smo se te večeri srele u prosto­ rijama KUD-a »Abrašević«, u kojem smo aktivno radile. Obe smo bile neme od radosti i sreće što nam je potvrđeno, mislim, zasluženo priznanje: da smo za Partiju! Mi o tome, inače, nismo razgovara­ le, jer je to bio period strogo ilegalnog rada i delovanja KPJ. Naša neizmerna sreća lako se mogla pro­ čitati na našim licima. U Olginim crnim i krupnim očima video se ponos, a lice joj se razbuktalo ra­ došću što je ponela časno ime komuniste, što je pri­ mljena u redove takvih revolucionara i rodoljuba. Prijem u KPJ značio joj je ostvarenje sna mladosti. Branislav Božović kaže u svojoj knjizi: »Odgo­ vor je: NE!« Zna se da je na sastanku, kao novoprimljeni član KPJ, Olga Radišić rekla: — »Čitav svoj život posvetiću Partiji«. A kad je, posle sastanka, Olga stigla kući, majka Leposava odmah je primetila da joj je kćerka neo­ bično vesela. Upitala je: — Što me, sine, toliko ljubiš danas? Mnogo si mi vesela... Olga je odgovorila: — Ništa me ne pitaj, majko! Danas sam najsrećnija na svetu... Majka je znala da joj je kćer skojevka, a videći kako je srećna — pomislila je da se Olga zaljubila. Pa vreme joj. No, ne bi Olga tako pokazala svoja intimna osećanja. Suzdržavala bi se pred majkom. Sigurno ie primljena u Partiju. Skrivala je majka suze da deca ne vide. Posle dužeg predaha izusti: — Radi i čuvaj se, dete moje! Olga je nežno pogledala majku; očiju punih su­ za. zagrlila je i rekla: »Majo, obrukati te neću. Ni tebe, ni sebe, ni Partiju!...« Bila je primljena u Partiju juna meseca posle mature. Osećala se kao da je na krilima, ali je dob­ ro znala težinu odgovornosti u izvršavanju zadataka i nastojala je da ih uvek savesno i na vreme izvrši. Kako je bila registrovana kao komunistkinja u poli3 Olga Petrov 33 �cijskoj kartoteci, nije se nadala da će moći da se zaposli i vrši prosvetnu misiju. Pohvala Komiteta Posledice pronalaska kofera, ipak, nisu za Olgu mogle da budu male. Istraga je nastavljena. Sada već učiteljica, izložena je novim saslušanjima, mal­ tretiranjima, poniženjima... Arhivska građa broj 9602 govori da je Predstojništvo gradske policije u Vršcu (kr. broj 62. od 12. juna 1940. godine) dostavilo prijavu Državnom tuži­ laštvu u Beogradu. U tom se dokumentu kaže: — U susedstvu Davidov Perse, u Bregalničkoj ulici pod kućnim brojem 42, stanuje Radišić Leposava 42 godine stara, domaćica čija ćerka Radišić Olga, maturantkinja ovdašnje Učiteljske škole, dos­ kora nije bila evidentirana kao sumnjiva komuniz­ mu. Pre desetak dana, pak, organ ovog Predstojništva referisao je predstojniku policije da je Olga Ra­ dišić viđena u društvu sumnjivih komunizmu, te da je svoju mlađu sestru Zagorku, učenicu VI razreda gimnazije odvraćala da ne ide u crkvu! .. . Policija je sve više sagledavala s kim, u stvari, ima posla. Tako je agentima naređeno da u stopu prate Olgino kretanje i s kim se druži. Utoliko pre, što je u pomenutom koferu pronađeno 16 listića »Ankete za mir«. Kasnije, kada se našla u zatvoru, agenti su činili sve da ne ispuste plen iz svojih kan­ dži. Vredi, razume se, reći šta je, zapravo, bila ta »Anketa za mir«. Mesni komitet SKOJ-a u Vršcu, prema dobijenoj direktivi, sprovodio je u gradu i okolini takozva­ nu »Anketu za mir«. Na pripremljenim formularima trebalo je odgovoriti na ova pitanja: 1. Da li je opravdan rat Nemačke protiv Francuske i Engleske? 2. Ko je kriv za rat i njegovo proširenje? 3. Da li našim narodima odgovara ovaj rat, i koja je to sila u stanju da ljudima obezbedi mir? 4. Da li se započeti ratovi vode voljom naroda ili su nametnuti? Ističemo: samo je u Vršcu ovu anketu popunilo i potpisalo više od tri hiljade ljudi! 34 �Na krajnju opreznost agente je primoravala stalna opasnost da im umakne Olga Radišić. To je bilo nemogućno, jer se nalazila iza rešetaka. Ipak, prisećali su se one narodne da nema šume koja pticu sačuvati može. U Predstojništvu ništa nije prepušta­ no slučaju. U dokumentu broj 9603 saznajemo za prijavu od 2. jula 1940. godine »za otvaranje istrage«. Sudija, sada u Beloj Crkvi, otvara istragu protiv Olge Radišić s ovim obrazloženjem: »U proleće i leto 1940. godine u Vršcu rasturala je plakate kojima se ide na to da podstrekava na nasilje prema državnim vlastima i uopšte da se ugro­ ze javni red i mir ili dovede u opasnost javni pore­ dak. Organizovala je propagandu komunizma i u tu svrhu prikupljala i rasturala letke, plakate i knjige«. O pronađenom materijalu odmah je bio obavešten Odsek za javnu bezbednost u Novom Sadu. Da­ lje je izveštaj sledio pod »poverljivo« Ministarstvu unutrašnjih poslova u Beogradu, pod brojem 2201. Zamenik javnog tužioca predlaže istražnom su­ du u Beloj Crkvi od 2. jula 1940. godine da se uhap­ se (misli na sve potpisnike »Ankete za mir«) pošto postoji bojazan da će osumnjičeni, zbog velike kaz­ ne koja se ima protiv njih primeniti, pobeći i da se neće moći na glavni pretres pribaviti. Pošto se delo kažnjava smrću ili večitoin robijom, to je istražni zatvor, na osnovu paragrafa 119 — obligatoran«. Sudi ja — pristav, P. Vološilov donosi rešenje 14. jula 1940. godine o otvaranju istrage i u njemu navodi da je Olga Radišić počinila zločin iz člana 1, 2. i 6, što se ima »odgovarajuće kazniti«. Visprenost, hladnokrvnost i prisebnost koje imaju samo rođeni revolucionari, uvek su odlikova­ li Olgu. Zahvaljujući veštoj, sopstvenoj odbrani, Ol­ ga Radišić oslobođena je istražnog zatvora, rešenjem Okružnog suda u Beloj Crkvi. Iz dokumenta broj 9615 saznajemo da Državno tužilaštvo u Beogradu nije bilo zadovoljno pomenutim rešenjem, pa je ulo­ žilo žalbu Okružnom sudu u Beloj Crkvi već 15. ju­ la 1940. godine. Cilj je bio, kako se ističe u nalogu Okružnog suda, da se dokaže da kofer s materijali­ ma pripada Olgi. Tužilac u žalbi citira odlomke iz pronađenog materijala: navodi proklamaciju CK KPJ i u njoj parole »Dole imperijalistički rat!«, »Do­ le ratni huškači!«, »Živeo Sovjetski Savez!«, »Živela 35 �Komunistička partija Jugoslavije!«, »Dole koncen­ tracioni logori!«, »Dole Zakon o zaštiti države!« i dr. U vezi s ovom žalbom, Apelacioni sud u Novom Sadu prepušta deo žalbe sudu u Vršcu gde je delo i »počinjeno«. Vršački sud održao je usmeni pretres 21. oktobra 1940. godine. Doneo je oslobađajuću pre­ sudu! Ona glasi: »Sreski sud u Vršcu, po saslušanju svedoka, os­ lobađa sve optužene. I Olgu Radišić, kao prvooptuženu«. U stvari, posle polaganja mature ona se branila sa slobode. Moramo ovom prilikom da napišemo da je pravne savete Olgi davao, koliko je to bilo mogućno Dejan Brankov, advokatski pripravnik, kasnije is­ taknuti borac i komandant partizanskog odreda. Olgina prijateljica, drugarica i saborac Kornelija Ankucić, u vezi s tim ističe: — Ovaj prvi sukob s policijom, dobro držanje pred klasnim neprijateljem, učinili su da Olga dobi­ je još više snage i vere da sa borbom treba nastavi­ ti svuda, na svakom koraku, opravdati pripadnost KPJ. Olga Radišić je za dobro držanje pred policijom pohvaljena od Pokrajinskog komiteta KPJ za Voj­ vodinu. Logorovanje na Testeri Dolaskom Josipa Broza na čelo Komunističke partije Jugoslavije 1937. godine, njeni redovi počeli su znatno da jačaju, pa je KPJ sve više postajala zdrava i organizovana politička snaga, jedina koja je, kasnije, mogla da povede narod u odlučujuću borbu protiv fašizma i klasnog neprijatelja, a za konačno nacionalno i socijalno oslobođenje. U to vreme posebna važnost pridavala se idejno-političkom uzdizanju članova Partije i SKOJ-a. Ak­ tivisti su morali da budu spremni da narodu rodo­ ljubivo i marksistički tumače svaki politički trenu­ tak i događaj. Iz tih razloga, Pokrajinski komitet KPJ za Voj­ vodinu, u julu 1940. godine organizovao je skojevsko logorovanje na Testeri (Fruška gora). To je, u stvari, bio skup izabranih skojevaca okupljenih u jedinstvenu političku školu. Da skup na Testeri, me36 �Tako je pisala Olga Radišić �đutim, ne bi bio upadljiv, ova partijsko-politička škola organizovala se pod vidom logorovanja izlet­ nika, članova društva »Fruška gora« iz Novog Sa­ da. To je, zapravo, i bio jedini način za okupljanje, jer je policija budno motrila na svaki pokret na­ predne omladine. Na Testeri je bio organizovan kulturno-umetnički život. Uz logorske vatre pevane su borbene pesme, prikazivani skečevi. Mladi su slušali i radio-vesti. Može se, u celini, reći da je to logorovanje bilo okupilo one koji su se 1941. godine našli u prvim borbenim redovima protiv fašista i njihovih slugu. Pored ostalih, tu su bili i Olga Radišić, Borislav Bra­ ca Petrov, Vlada Bogoroški, Klara Feješ, Lidija Aldan, Đorđe Zličić, Boško Palkovljević Pinki i mnogi drugi. U logoru, valja istaći, mnogo se učilo. Valjalo je posle u svojim sredinama stečeno znanje na Tes­ teri preneti među mlade i ostalo građanstvo, gde je to i kad bilo mogućno. Trebalo je razvijati bor­ beni duh i oduševljenje za Komunističku partiju Jugoslavije i SKOJ, kao i za odbranu zemlje od spoljnog i unutrašnjeg neprijatelja, koji su joj sve brže i gnusnije pretili uništenjem. Partija je posvećivala punu pažnju radu Skoja, njegovom jačanju i pripremanju kadrova za predsto­ jeću neminovnu borbu i sa spoljnim neprijateljem. Na VI konferenciji koja je održana 1940. godine is­ taknut je između ostalog značaj jedinstva radničke, seljačke i školske omladine u borbi za njena životna prava, nacionalnost i mir i skreće se pažnja na opas­ nost po našu zemlju od imperijalističkog rata. U ob­ javljenoj Rezoluciji se kaže: — Svet je ušao u drugu godinu rata. Moćne ka­ pitalističke države nastavljaju sve ogorčenije borbu na ratištima tri kontinenta, više od polovine stanov­ ništva zemljine kugle već je stvarno u ratu. A ratni požar se neprestano širi sve dalje, zahvata zemlje i narode koji su do juče bili izvan njega. Jugoslavija je u neposrednoj opasnosti da bude uvučena u nje­ govo krvavo kolo i da izgubi svoju nezavisnost. Da­ našnji rat je nastavak prvog svetskog pokolja. To je rat na čiju su opasnost komunisti kroz 20 godina ukazivali mladoj generaciji i okupljali njene snage u borbi protiv njegovih prouzrokovača. 38 �Ovu Rezoluciju prorađivale su sve skojevske or­ ganizacije, o njoj je Olga govorila i tumačila je om­ ladini. Posle ovog logorovanja, Olga se sa majkom i sestrom Zagorkom preselila iz Vršca u Pančevo. I u ovom slobodarskom gradu za Radišićevu predaha nema. Sa Bracom Petrovim nastavlja intenzivan ile­ galan rad. Da bi svoju aktivnost prikrili pred poli­ cijom, primenjuju raznovrsne oblike rada. Tako Ol­ ga organizuje kurseve šivenja da bi zamaskirala pra­ vu svrhu rada sa ženama. Koristila je sastanke da bi im čitala napredne knjige i, naročito, govorila da žene moraju da daju svoj doprinos borbi koja, kako je Olga isticala, neumitno predstoji. Koliko je Olga Radišić bila aktivna i poverljiva svedoči podatak da se jedno vreme u njenom zaku­ pljenom stanu u Pančevu nalazio Okružni komitet KPJ za južni Banat. Isti rad i revolucionarni ideali zbližili su, tokom vremena, dva komunista — Olgu Radišić i Borislava Bracu Petrov. Među njima rodila se ljubav »sun­ čev zrak« kako su govorili drevni Kinezi. Tako su 4. januara 1941. godine sklopili građanski brak u 01ginom selu Barandi. U to vreme gotovo da i nije bilo slučaja da ne­ ko sklopi brak a da se pre toga ne venča u crkvi, uz sve ceremonije koje je takav čin zahtevao. Zbog toga je Olga često bila izložena prekoru i prigovo­ rima okoline. Prkosna, Olga je odgovarala: »Pa, šta hoćete? Moja i Bracina shvatanja ista su. To su naj­ čvršće spone naše ljubavi«. Braca Petrov bio je član Okružnog komiteta i rukovodilac partijske grupe koja je radila u partij­ skoj tehnici. Olga je u svojstvu člana komiteta Skoja i KPJ radila u istoj tehnici. S njima je bila i Bra­ cina sestra Dragica Petrov, profesor. Septembra u Olginom stanu u Pančevu, na sas­ tanku grupe ilegalaca, Žarko Zrenjanin Uča odredio je da se Braca upiše na Pravni fakultet a Olga na Višu predagošku školu u Beogradu. Tamo je trebalo da nastave rad s omladinom i da se povezuju sa stu­ dentima iz Vojvodine. Tako su stvarali mogućnost organizovanog i povezanog partijskog rada i preno­ šenje važnih poruka i podataka. Olga i Braca tako su postupili. 39 �Razgovor na Kalemegdanu Braca i Olga po partijskom zadatku odlaze u Beograd, na studije. I zajedno su stanovali kod 01gine majke. Mladi supružnici imali su vrlo malo vremena za svoja srca, za šetnje, razgovore dvoje zaljublje­ nih. Pa i tada, kad bi se već i pružila prilika, nisu bili u stanju, ni za časak, da smetnu s uma da su komunisti! Suton se već spuštao na vode Save i Dunava, tamo gde se te dve reke stiču podno Kalemegdana. Jesen je presretala na svakom koraku u svakom pogledanju, dodiru . . . Olga i Braca šetali su Kalemegdanom. Dva kru­ pna crna oka Olgina ne silaze s uvek nasmejanog Bracinog lica. Šaka uranja u šaku, prsti im se krše. Niz zidine kalemegdanskih utvrđenja okačen, gde koji, cvetak. Braca se izvija i rukom, kao dugom, skida cvet. Upleta ga u talase crne Olgine kose, mi­ lujući je. Njegovoj mladoj ženi, lepoj kao stih, samo bi se usne razmakle u osmeh. Mrak je obuzeo Kalemegdan. Ostao je u noći, sa svojim kulama, rovovima, stazama i nestvarno velikim krošnjama, kao nasukane galije iz neke crne mašte . . . Ali, svet se s Kalemegdana, ipak, nije br­ zo razilazio. To šetalište privlači ljude kao glas iz naseljene! Odjednom, Braca se zaustavi, i ozbiljno reče svojoj Olgi: — Pogledaj ove! Okruženi smo Nemcima i Italijanima, fišističke zveri prema nama razjapljuju svoje krvožedne čeljusti, samo je pitanje kad će nas napasti, a ovi, ovde, uštogljeni šetaju kuće i »dame«. Idu na balove, na sedeljke i na diplomatske prijeme. Prosipaju sjaj i šampanjac. A mi ćemo na frontu svoju krv prosipati. Da branimo rodnu grudu. Maj­ ku im buržoasku! . . . Olga je netremice slušala žestoke reči svoga muža i osećala silno gađenje prema tom »noblesu« s kalemegdanskih staza. Osećala je kako njihovi ko­ raci, u svari, prljaju čistotu šetnje i lepote Kalemeg­ dana, kako će ta ista buržoazija pobeći čim bude, »gusto« ili se staviti u službu okupatoru. Već prili­ čno uznemirena, gotovo je došapnula svom Braci: — Biće, biće žrtava, znam. Samo, ja neću stići da deci govorim o novom svetu koji će doći. Bar da mi ti živiš! . . . 40 �Braco joj odgovori: — Ti nas već upokoji, Olga! Ali, bilo kako bilo — skupo ćemo prodati naše živote. Nešto im se steglo u grlu, u prsima. Otišli su žurno s Kalemegdana. Prema sećanju Leposave Radišić, Olgine majke, koja nam je govorila o navedenom slučaju, o razgo­ voru na Kalemegdanu, Olga je dugo posle toga pri­ čala o prosvetiteljskom pozivu, iznosila je uverenje da će se za taj novi svet morati položiti i ono naj­ vrednije — život! iNije popustila pod batinama Nekoliko meseci posle razgovora sa Bracom na Kalemegdanu Olga se, opet, srela s policijom! Nai­ me, po nalogu Okružnog komiteta KPJ (za južni Ba­ nat) putovala je kao kurir u Novi Sad. Tamo je ima­ la ilegalan stan u kojem su se nalazile zabranjene knjige, listovi, drugovrsni materijali. Neko je, među­ tim, pre tog njenog dolaska bio skrenuo pažnju po­ liciji da je taj stan retko korišćen, pa je policija postala krajnje predostrožna. Postavila je zasedu! Tako je Olga Radišić-Petrov upala u nju iako je oba­ zrivo prilazila stanu. Zaseda je bila vešto zamaski­ rana. Bila je, naravno, uhapšena! Po drugi put se našla u zatvoru. Zapisnik sastavljen u ime Uprave policije u No­ vom Sadu, od dana prvog marta 1941. godine na­ vodi: — U stanu Petrov Olge u Ulici Kraljice Marije (Tanurdževa) stan broj 31 (predmet je zvaničenja pretresanje stana, na osnovu naloga Uprave policije u Novom Sadu, pov. br. 832/41) što se sastoji od jed­ ne sobe i jednoga predsoblja. Pretresanje je obavio Lekić Nikola, policijski komesar i v. d. policijskog agenta, u prisustvu Petrov Olge i svedoka: Fakin Franje i Đurić Dušana. Pretresanjem je pronađeno od knjiga i brošura — »Sovjetska škola« od dr Pataki Stevana, »Srednjoškolski almanah« iz 1938. go­ dine u izdanju biblioteke »Novog srednjoškolca«, časopis »Život i rad« za januar i april 1940. godine, »Karela i Finska Sovjetska Republika« od I. Sergejeva, »Agrarna politika nemačkog fašizma« od N. Segala, »Grad bez događaja« od O. Henrija, »Zako­ pajte mrtve« od Irvina Šoa (na deset kucanih stra41 �nica na pisaćoj mašini — pozorišni komad), jedan letak »Svoj poštenoj javnosti i omladini Novog Sada«, kao i »Položaj seljačke omladine« — završa­ va se potpisom »B«, list »Radničke novine« od selja­ čke omladine — završava se potpisom »B«, list »Radničke novine« od 5. juna, 25. juna 1940. godine i 31. januara 1941. godine, »Mladi radnik«, jedan primerak lista na bugarskom jeziku »Akademičko« broj 14 od 24. maja 1937. godine. Od gore navedenih pre­ dmeta svi su zaplenjeni. Zvaničenje je počelo u 17 časova, a završeno je u 18 časova . . . U novosadskoj policiji Olgu je saslušavao dok­ tor Juraj Špiler, zloglasni policajac, za vreme oku­ pacije nazvan »krvolok Banata«. Primenjivao je sve policijske trikove i medote mučenja, fizičkog slama­ nja saslušanika i uhapšenika. Tako je naročito želeo da slomi i Olginu veru u Partiju, njen polet, borbeni ponos i zanos revolucionara, da unizi i uništi njenu mladost i lepotu žene. Olga Petrov-Radišić ostala je, međutim, kao i uvek dostojanstvena i dosledna. Ni­ šta nije priznala, prkosila je policiji. Za držanje pred policijom i krvopijnim metoda­ ma Juraja Špilera, Olga je, po drugi put, pohvaljena od Pokrajinskog komiteta KPJ za Vojvodinu. U ovoj pohvali PK, između ostalog, piše: — Olgina hrabrost i komunistička čvrstina mo­ gu poslužiti za primer i drugim komunistima. .. O pohvali PK KPJ za Vojvodinu slušalo se i u zanosu pričalo na ilegalnim partijskim i skojevskim sastancima. Ogla se hrabro i vešto branila i na ovom saslu­ šanju u policiji u Novom Sadu. Iz delimično saču­ vanog zapisnika beležimo: » . . . da ne odajem nikome i nikada ime Toše Tišme, ali zašto — to mi nije kazano. Prilikom pret­ resa u mom stanu nađen je bugarski list »Akademič­ ko« koji je doneo moj muž, tako isto doneo je i dva broja »Mladi radnik«, »Radničke novine«, tri broja »Radničkog tjednika« i drugo nađeno, od koga je on sve ove štampane stvari dobio, to ne znam ...« Mora se reći da je Olga dala ovu izjavu, u kojoj navodi Bracu kao ilegalca, u trenutku kada je njen muž bio, u stvari, neuhvatljiv za policiju, jer se na­ lazio u dubokoj ilegalnosti. Olga je, praktički, samo iskoristila mogućnost što bolje odbrane. Datum kada je ovaj zapisnik vođen nije mogao da bude utvrđen, pa je, verovatno, i posle tog zapis42 �nika i izjave u njemu, Olga Radišić-Petrov bila mu­ čena i saslušavana. Leposava Radišić, Olgina majka, prisećala se u vezi s »novosadskim slučajem«: — Pouzdano znam da je optužnica bila proši­ rena zbog političkog delovanja moje kćerke. Špiler je nastojao da od Olge sazna što više o delovanju i organizovanju Partije u Vojvodini, o delovanju u Beogradu. Olga je na taj deo optužnice uporno ćutala. Za to su je fizički teško kažnjavali. Dok je Ol­ ga ležala u zatvoru, često sam je obilazila. Špiler je i mene saslušavao. Provocirao me je. Obećavao da će mi pustiti Olgu ako mu bilo šta kažem o njenom ilegalnom radu. Ništa nisam rekla. Zakrvavljenih očiju, besan, Špiler je zasiktao: — Vaš zet i Žarko Zrenjanin utekli su nam is­ pred nosa. Kad ih budemo uhvatili, prvo ćemo ih batinama ubiti, a zatim obesiti... Majka se i sada našla uz svoje dete da ga bra­ ni i da mu pomogne. Obaranje Trojnog pakta, 27. marta 1941. godine, donelo je amnestiju velikom broju političkih zat­ vorenika, a među njima i Olgi Petrov. Tako se Olga našla ponovo na slobodi, u dane uoči fašističkog napada na Jugoslaviju. Zaputila se u Pančevo kod majke i sestre, i da se sretne sa Bracom koji se nalazio u dubokoj ile­ galnosti, a opet je bio među prvim demonstrantima u Beogradu koji su tražili obaranje nečasnog Pakta. Kada je majka videla Olgu, bila je presrećna. Mla­ đa sestra Gora divila se Olgi koja je znala da je čekaju još teži i složeniji zadaci koje treba izvrša­ vati po cenu života. Porodična idila kratko je trajala, jer je nešto tutnjalo i grmelo na državnim granicama. Nailazilo je teško nevreme. Najcrnje. Fašizam. Preko partijske veze Olga je brzo pronašla Bra­ cu. Povremeno i kratko su zajedno bili mladi supru­ žnici, jer su ih partijski zadaci upućivali na razne strane. »Nemačka iznad svega!« Olga Radišić-Petrov puštena je iz Špilerove tam­ nice, ali je njen dosije ostao u ovog krvoloka koji se ulaskom fašista u našu zemlju odmah, i s neskrive43 �nom radošću stavio u službu Gestapoa (Geheimestaatspolizei — tajna državna policija). Doktor Juraj Špiler je, u stvari, radio za Gestapo i pre rata, pre­ ko svojih ličnih kanala ili preko »Kulturbunda« (Kulturni savez) koji je bio baza petokolonaškom delovanju. »Kulturbundovci« su špijunirali za račun Nemačke jednostavno sve: od političkog ubeđenja poje­ dinaca do rasporeda ratnih i pomoćnih avio-baza. Otkrivali su strategijske pozicije vojnih formacija, širili protivrečne i zastrašujuće vesti o snazi nemačke armije. Unosili zabunu u javni život. Profašistička vlada zatvarala je oči pred njihovim razornim delovanjem. Cak nije suđeno ni otkrivenim špiju­ nima, ubacivanim direktno iz Nemačke, bez obzira što je to izazivalo ogorčenje rodoljuba. U zgradama gde su se sastajali aktivisti ovog »kulturnog saveza«, bili su instalirani radio-prijemnici da bi se Trećem Rajhu šifrovano dostavljali po­ daci o krupnim zbivanjima posle pada vlade Cvetković-Maček. »Kulturbundovci« su se u svojim »oa­ zama« osećali kao na pravom nemačkom tlu! Da je tako, pokazuje i činjenica da su tu pevali i svoju himnu »Nemačka iznad svega« (»Deutschland iiber alles!«). Nosili su čak i kukaste krstove. I policija Kraljevine Jugoslavije održavala je veze s policijom Trećeg Rajha od 1936. godine preko Međunarodne komisije kriminalističke policije (Commision Internacionale de la Police Criminele Cl PC) a i tajnim kanalima. Upravnik grada Beogra­ da, Milan Aćimović, i šef policije, Dragomir Jovanović, posetili su 1937. Berlin i vodili razgovore s Himlerom, šefom nacističke obaveštajne službe, i šefom Gestapoa Milerom. Razgovori su vođeni o načinu i sredstvima za borbu protiv komunista. Nemačka obaveštajna služba je preko svojih službenih predstavnika i potkupljenih građana i predstavnika naših vlasti dobijala sva potrebna obaveštenja. Iz svega proizlazi da okupatoru nije bilo teško da dođe do spiskova komunista i drugih ro­ doljuba. I Olga je bila na spisku kulturbundovaca koji su pretili i čekali napad Nemačke, pa da krenu u akci­ ju protiv komunista. 44 �Braca Petrov, Olgin životni drug i suborac Sednicu Komiteta prekinule »štuke« Posle izlaska iz novosadske tamnice, Olga nije imala mnogo vremena da se, sa svojim Bracom, ra­ duje srećnom životu mladih supružnika. Već drugog aprila bila je u Vršcu, po zadatku Partije. Radila je na povezivanju i organizovanju omladinskih bor­ benih grupa za odbranu zemlje. Cim je obavila svoj deo zadatka, vratila se, posle dva dana, u Pančevo. Morala je biti veoma obazriva jer je policija više motrila na mlade rodoljube nego na fašističke agen­ te, zato se nije smela dugo zadržavati u jednom mestu. A bilo je to uoči podmuklog Hitlerovog i Musolinijevog napada na Jugoslaviju. 45 �Bližilo se šestoaprilsko jutro 1941. godine. U praskozorje dana kad će bombe pasti na Beograd, još je trajao sastanak komiteta KPJ i SKOJ-a u Pančevu, radi organizovanja mitinga kojim se htelo po­ zdraviti sklapanje pakta Jugoslavije i SSSR-a. Na ovom sastanku, pored ostalih, bili su prisutni Žarko Zrenjanin i Šonja Marinković. Na tom sastanku Olga je Šonji pričala o zlostavljanju koje je preživela u novosadskom zatvoru. Sastanak Komiteta, međutim, prekinule su bombe bačene na slobodar­ ski Beograd koji je, prema međunarodnom pravu, bio proglašen otvorenim gradom. Šta je vredelo kad je Adolf Hitler, dan ranije, zapenušan, urlao, izdajući komandu za napad na Jugoslaviju, tražeći da se Beograd uništi, da više ne postoji. I napao je Beog­ rad sa preko 500 bombardera i 250 lovaca, zasipajući ga najtežim i zapaljivim bombama, a jugoslovensku granicu prelazi preko 50 divizija — nemačkih, italijanskih i mađarskih, upadajući bez objave rata. Luđački firerov bes da uništi Beograd usledio je posle demonstracija komunista, skojevaca i dru­ gih rodoljuba 27. marta, kojim je odbijeno pristu­ panje Jugoslavije Trojnom paktu. Prisutni su, saznavši na sastanku da je Beograd bombardovan, odmah odlučili da idu na teren. U narod! Valja objasniti narodu šta treba učiniti u novonastaloj situaciji. A trebalo je, u stvari, slediti kurs Komunističke partije Jugoslavije koja je jedi­ na imala organizovane snage, jasne ideje i cilj. Partija je pozvala sve omladince u dobrovoljce — da brane domovinu od fašista. U zemlji čak ni mobilizacija blagovremeno nije izvršena. Mladi ro­ doljubi koji su se odazvali pozivu Partije i partij­ skim obavezama, doživeli su duboko razočarenje. Vojne vlasti, umesto da ih upute u borbu, predavale su ih Nemcima. Među ovima bio je i Olgin drug Đura Marinković. »Naši oficiri neće bežati!« Proglas CK KPJ od 15. aprila 1941. godine, ko­ jim se ističe da je KPJ jedina snaga koja može da zaustavi zahuktalu ratnu mašineriju, ostavio je sil­ nog uticaja na narodne mase, angažujući ih na zna­ čajne aktivnosti. Tih aprilskih dana jedan od prvih 46 �zadataka bio je prikupljanje oružja. Ilegalci su se često dokopavali pušaka od vojnika bivše jugoslovenske vojske, koja je kapitulirala pred neprijate­ ljem, a da mnoge njene jedinice nisu ni videle Nemce. Leposava Radišić sećala se jednom prilikom za­ nimljivog detalja koji sugestivno osvetljava poverenje komunista u Centralni komitet Komunističke partije Jugoslavije. Leposava kaže: — Jedan vojnik, dajući Braci pušku i nešto mu­ nicije, zapita mog zeta: — Šta će ti to, čoveče? Braca mu hitro odgovori, uz smešak čvrstine i samopouzdanja: — Potrebno nam je oružje za jednu novu voj­ sku. To će biti narodna vojska. Boriće se za slobodu i pravdu. Oružje nam je potrebno za takvu vojsku čiji oficiri neće bežati! ... Vojnik, obezoružan i sputan u neizlazu sopstvene sudbine, zavrte glavom, otpljunu, i nastavi put. Olga Radišić-Petrov predvodila je grupe skoje­ vaca. Na raskrsnicama u Pančevu i oko Tamiša, pri prelasku reke, gde su vojnici u odstupanju bacali oružje i municiju, omladinci su ga skupljali za bu­ dući otpor neprijatelju. Prikupljan je i sanitetski materijal i sve to sklanjano na siguno mesto. Olga je tada sa Bracom stanovala kod svoje majke. U njihovom stanu svakodnevno su se sas­ tajali komunisti. Tu su, povremeno, stanovali Žar­ ko Zrenjanin Uča, Stevica Jovanović, Sava Munćan... Žarko Zrenjanin je na jednom sastanku odredio konkretne zadatke i teren delovanja svakog poje­ dinca. Olga je upućena na teren Crepaje, Barande, Kovačice i Bečkereka (današnji Zrenjanin). Njen prvenstveni zadatak, između ostalih, bio je da radi sa takozvanim »vaspitnim grupama«. Cilj je, u stva­ ri, bio da se omladina i građanstvo, na liniji KPJ, osposobe i pripreme za oružanu borbu. Iz tih gru­ pa su, kasnije, regrutovani borci partizanskih jedi­ nica. Oni mladi ljudi koji nisu služili vojsku, izvo­ đeni su na bezbedne terene i tamo je vršena prak­ tična obuka. Sa ovim grupama i politički se radilo: objašnjavan je cilj borbe, čitani su bilteni i preno­ šene informacije o zbivanjima, o uzrocima brzog raspada države obespravljenih naroda, isticana je 47 �važnost konspiracije, poučavani su kako da se drže pred neprijateljem u slučaju da im padnu u ruke. Čvrstih nerava, prekaljena, Olga je govorila da se moraju stvarati takve grupe, iz kojih će »svaki borac biti u stanju da zaustavi, ako zatreba, ćelu švapsku jedinicu srcem rodoljuba i svešću komuni­ sta«. Olga je još govorila: »Komunisti i pošteni ro­ doljubi će pomutiti račune onima koji pevaju i sa­ njaju o hijadugodišnjem carstvu u Evropi, Africi i Aziji« . . . Lučonoše novog vremena Politbiro CK KPJ donosi 4. jula 1941. godine u Beogradu odluku o dizanju ustanka protiv okupato­ ra i njegovih slugu. Osam dana kasnije, CK KPJ izdaje proglas u kojem se, između ostalog, kaže: ».. .zemlja je porobljena i opljačkana od istih zločinaca koji se drznuše da dignu svoje okrvavlje­ ne kandže na Sovjetski Savez. Vi ste bili pobeđeni u ratu, ali niste pokoreni. Slavne tradicije borbi va­ ših dedova ne smeju biti zaboravljene. Sada je vreme da pokažete da ste dostojni potomci svojih pre­ daka. Sada je vreme, sada je kucnuo čas da se dig­ nete svi kao jedan u boj protiv okupatora i njihovih slugu — krvnika naših naroda. Na teror odgovaraj­ te masovnim udarom po najosetljivijim tačkama fa­ šističkih okupatorskih bandita. Uništavajte sve što koristi fašističkim osvajačima. Ne dozvolite da naže železnice prevoze ratni materijal i druga sredst­ va koja služe fašističkim hordama i njihovoj borbi protiv Sovjetskog Saveza. Stvorimo od naše zemlje opsednutu tvrđavu za fašističke osvajače«... Kada je već zverska ratna fašistička lavina kre­ nula na SSSR, bilo je svakom jasno da će buknuti požar i na južnoevropskom području i dalje se širi­ ti na Istok i u Afriku. Bačene bombe na slobodu Beograda i na druge gradove, značile su ustanak za odbranu slobode će­ le Jugoslavije. Komunisti, skojevci i ostali rodolju­ bi postali su lučonoše novog vremena — ujedinje­ ni u veliku, do tada neviđenu, jugoslovensku baklju — u Narodnooslobodilačku vojsku. Sedmoj ulske vatre, prve ustaničke puške, odjeknuće planinama i ravnicama, najavljujući rađanje novog istorijskog dana naših naroda i narodnosti. 48 �Na našem tlu fašistička grabljivica nije mogla da razmahne svojim crnim krilima. Hitler, Musolini, Hirohito i drugi u njihovom stroju činili su sve, i najmračnije, što istorija ljud­ skog roda pre nije poznavala, da slome svaki otpor pobunjenog naroda. Okupator je, na primer, posle ulaska u Jugoslaviju, počeo da hapsi, progoni i ubi­ ja Jevreje. Ljudima je oduzimana imovina, narod je odvođen na prisilni rad u Nemačku, likvidirani su mnogi ljudi »na licu mesta«. Posebno traganje, već tada u bezumnom strahu i podozrenju, bilo je sprovođeno da bi se pohvatali komunisti. I pored okupatorovih represalija i pretnji, ile­ galci prikupljaju i doturaju priloge, hranu i druga potrebna sredstva siromašnim, iznemoglim i porodi­ cama čiji su hranioci bili ubijeni, odvedeni u Nemač­ ku na rad, ili na drugi način uklonjeni. Radili su to ilegalci spretno i odvažno. Život je stavljan na koc­ ku već samom pomisli da onesposobljenima i glad­ nima valja pomoći. I u ovim akcijama Olga je bila najzapaženija i pokazala je veliku snalažljivost u povezivanju saradnika pokreta. Crveni leci esesovcima U danima kada je tama postala danom mnogih naroda i pojedinaca, kada je avet fašizma pretila uništenjem ljudskog roda, jugoslovenski komunisti na Balkanu pale vatru oružane borbe koja će poka­ zati put slobodi! Samo su komunisti verovali da nemačka i ostale fašističke ratne mašine mogu biti ne samo zaustavljene, već, i u datom trenutku, smrv­ ljene. To se i ostvarilo nekoliko godina kasnije. Tako, dok na raskršćima širokih, prašnjavih puteva banatskih, kao na žutim maticama neke čudes­ ne panonske pučine, stoje ogromne karte koje pri­ kazuju pravce prodora nemačkih trupa evropskim vojištima, dok trijumfalno pokazuju koliko su se razlile krvave reke iz stotina hiljada i miliona tela poubijanog, nedužnog življa, dok iz zvučnika urlaju nemačke koračnice i »Drang nash Osten« (»Prodor na istok«), dotle komunisti ilegalnim lecima ohrab­ ruju narod! Ali... Leci nisu štampani samo za naš narod, za rodo­ ljublje, već i za nemačke vojnike, koji, kako se u 4 Olga Petrov 49 �tim lecima navodi, ne znaju, ili ne razmišljaju o to­ me gde idu, za koga ratuju, zašto to čine. Ilegalci su davali letke nemačkim vojnicima koje su beskrajno duge železničke kompozicije odvozile u fatalnost is­ točnog fronta. U lecima namenjenim esesovcima ob­ jašnjavano je da nemački vojnik mora da shvati gde vodi fašizam, da treba da otkazuju poslušnost svo­ jim starešinama koji ih gone u bezumno klanje. Po­ zivali su lecima sve u nemačkoj vojsci da se ne bo­ re protiv radnika i seljaka. Leci su služili da se ne­ mačkoj vojsci skrene pažnja da su krajnje iskonstruisane i lažne vesti da će Nemačka dobiti r a t... Ovakve »crvene letke« Olga, s organizovanim omladinkama i omladincima, ubacivala je u nemačke vojne kompozicije, u nemačke ustanove i rastu­ rala u mestima oko Pančeva. Okupatorske vlasti su bile iznenađene. Zazirali su od svake hartije na ulici. Komunisti i skojevci štampali su letke, rekos­ mo, za naš narod. Njima se narod ohrabrivao, podi­ zano je rodoljublje, samopouzdanje. U lecima je pi­ salo o šovinizmu koji su Nemci smišljeno raspiriva­ li, o huškan ju jednog našeg bratskog naroda na dru­ gi narod i nacionalnosti. Lecima se otkrivaju i saopštavaju razne mahinacije neprijatelja. Komunisti po­ zivaju narode i narodnosti Jugoslavije na borbu, jedinstvo, nepokolebljivost. Ističe se da bi nacional­ na podvojenost nanela neprocenjivu istorijsku šte­ tu našem jedinstvu, bratstvu i zajedničkoj oslobodi­ lačkoj borbi. Da se ova bitka politička izbori protiv neprija­ telja u višenacionalnoj Vojvodini, mnogo je značilo to polazište do sigurne pobede nad okupatorom. Razgovaralo se s pojedincima, grupama i objaš­ njavala politika okupatora i da se ljudi moraju tako držati prema neprijatelju da ih pokoljenja ne osude. Ukazivano je na neophodnost uzajamne pomoći, to­ lerancije i razumevanja. Ovakva politička delatnost komunista smetala je neprijatelju koji se držao jednostavne računice: zavadi pa vladaj, pa je preduzimao sve mere kako bi paralisao rad komunista. Nagrada za potkazivan je Fašisti, razume se, nisu mirovali. Koristeći se spiskovima predratne žandarmerije (i onima koje 50 �su sami pravili), posebno spiskovima označenim s »politisch verdashtung« (politički sumnjiv), hapse komuniste i simpatizere KPJ. Streljaju sve, bez ob­ zira na narodnost, ako su ocenjeni kao sumnjivi ili »otkriveni« kao protivnici Trećeg Rajha ili »novog poretka«. Okupator je mislio da će streljanjima, hapšenji­ ma, torturom i nasilništvom paralisati svaki narod­ ni otpor. Na javnim mestima isticana su imena streIjanih. Evo i jednog plakata za zastrašivanje naroda i pokušaja slamanja ili onemogućavanja otpora: — li cilju da se pohvataju i preostali članovi bande i spreči obnavljanje njihove akcije u proleće, stavlja se svim žiteljima Banata do znanja sledeće: SAOPŠTENJE Svako lice koje će davati sklonište kojem od odbealih komunista, biće — u slučaju ustanovljenja te njegove krivice — SMESTA I NA LICU MESTA STRELJANO! I, osim toga, njegov leš biće obešen pred njegovom kućom, kroz dvadeset i četiri sata, kao opomena ostalima. Za slučaj, ako neko ima u svojoj kući ili na salašu skrivenog komunistu i to prijavi vlastima, ne samo da neće biti kažnjen, već će, dapače, dobiti NOVČANU NAGRADU od 3.000 (tri) hiljade dinara do 25.000 dinara, već prema va­ žećoj ličnosti... Ovakva saopštenja i zastrašivanja imala su od­ jeka samo u dušama malog broja srebroljubaca i doušnika koji su izdajstvo otadžbine prihvatili kao način da se lično materijalno obogate ili obezbede druge privilegije kod neprijatelja. Ipak, i pored zastrašivanja, komunisti južnog Banata nisu prekidali akcije organizovanog otpora i otvorene borbe s fašistima i njihovim prirepcima iz redova domaćih izdajnika i slugu. I pored mera predostrožnosti koje su ilegalci preduzimali, okupator je, zahvaljujući izdajnicima, uspeo 22. juna 1941. godine da u Pančevu uhapsi 60 komunista. Tada je Olga izgubila svoju drugaricu Šonju Marinković. Olga je teško podnela hapšenje drugova i druga­ rica. Prema sećanju njene majke Leposave, Olga je Ijutito govorila: — Prokazani su, eto!... Ko je to uradio? Ko?... Zna se: prljave izdajničke duše, bezočnici. 51 �propale režimske sluge koji sada nemaju bilo kakve časti niti imalo snage. Ali neka... Komunista će bi­ ti sve više. I sve da nas pobiju, ne mogu da ubiju Partiju! KPJ će živeti i dalje, u narodu! Posle hapšenja komunista u Pančevu i u okoli­ ni, Olga sa Bracom, Stevicom Jovanovićem, Jelisavetom Bebom Petrov i drugima radi na reorganizovanju skojevskih i partijskih organizacija. Popunjava ih novim članovima. Nastavlja da sakuplja oružje, municiju, sanitetski materijal za Južnobanatski par­ tizanski odred. Diverzija na pruža Moramo uvek imati na umu, kada je reč o akci­ jama, da je Olga Petrov-Radišić bila primer. Jovanka Dukuljev, u napisu pod naslovom »Akcija na pru­ zi kod Vladimiraca«, piše: »Poziv na ustanak upućen narodima Jugoslavi­ je 4. jula 1941. godine prihvataju komunisti Bana­ ta. Članovi Okružnog komiteta za južni Banat od­ mah se sastaju i planiraju akcije. Odlučeno je: od­ mah početi manje diverzije! Presecati telefonske ži­ ce i stubove, paliti pšenicu, onesposobljavati vozila šeći vazdušne kočnice na vagonima...« Kao prva od tih akcija planirana je diverzija n. železničkoj pruzi. Ta akcija stavljena je u prvi plan zbog toga što su preko Jugoslavije, tačnije preko južnog Banata, prolazili nemački vojni transporti za istočni front. Stevica Jovanović i Braca Petrov, poznati komu­ nisti i organizatori narodnooslobodilačkog pokreta u Pančevu i okolini, dogovaraju se da pripreme jed­ nu takvu akciju. Tehničke pripreme za akciju poverene su Olgi i Braci Petrov. Na sekciji, Braca je ucr­ tao mesto gde treba preseći šine, a zatim je otišao na drugi sastanak, kod Belobrkovih u pekaru, gde su ga čekali ilegalci: Sava Pandurov, Mladen Stančul, Paja Bulovan, Milan Vunjak . . . Paja Bulovan ih je obučavao da rukuju eksplozivom i upaljačima. Uoči same akcije, dok je Paja davao poslednje in­ strukcije učesnicima buduće akcije, navratila je Ol­ ga sa Markom Kulićem. Jedna nepredviđena okol­ nost uticala je, kasnije, na krajnji ishod te akcije. Upravo, u trenutku dok su diverzanti pokušava­ li da preseku šine i podmetnu eksploziv, naišao je 52 �čuvar pruge, naoružan. Ilegalci su mogli da ga ubi­ ju, ali nisu hteli da otkriju nameravanu akciju, da je izvedu i time izazovu okupatorsku veću pozornost. Transport nije uništen. Ilegalci nisu bili obeshrabre­ ni jer su znali da će druge akcije uspeti, što se kas­ nije potvrdilo. Neprijatelj nije prestajao sa hajkom na komu­ niste, Srbe i Jevreje. U tome su se naročito isticali »folksdojčeri«, »kulturbundovci«, »manšaftovci«. Prosto su se utvrkivali ko će biti svirepiji. Uprkos represivnim merama koje je okupator preduzimao, Olga sa ilegalcima rastura letke, lepi ih na javnim mestima. To je Nemce zaprepastilo. A Proglas Partije zapalio je borbeni narodni duh. Oku­ pator, videći to, zavodi najokrutnije mere nad sta­ novništvom. Fizička iscrpljivanja i psihička slama­ nja uhapšenih rodoljuba bila su takva da su i same krvopije morale da odaju priznanje na držanju ro­ doljuba. Uhapšeni su znali da se žrtvuju za svoju buduću slobodnu zemlju, fabriku, veseli žagor i ig­ ru dece u novoj, budućoj, socijalističkoj školi, za slobodnu reč i misao čovekovu u novoj socijalistič­ koj Jugoslaviji. Borci su imali jasne ciljeve i viziju o novom društvenom poretku gde će čovek biti svoj na svome, sam da uzme sudbinu u svoje ruke. Progoni su bili takvi da su komunisti morali da pojačavaju konspirativnost i povuku se u duboku ilegalnost, tim pre jer je fašističkim zverima stavlje­ na na raspolaganje kartoteka i arhive s podacima o komunistima. Poternica i učena Posle akcije kod Vladimirovaca, u drugoj polo­ vini jula 1941. godine Olga Radišić-Petrov odlazi u okolinu Bečkereka (Zrenjanin). Preobučena je u odeću Slovakinje, povezana maramom, obojene kose. Valja reći da je umela izuzetno vešto da se prerušava. Cesto je nisu mogli prepoznati ni drugovi dok im se ne bi javila. Povezala se sa ilegalcima u Zrenjaninu i pozvala ih na sastanak blizu grada. Na ovom sastanku Olga im je rekla: »Drugovi, sad idemo u akciju. Moramo da palimo žito da ga okupator ne odveze u Nemačku i na frontove. Prvo ćemo zapaliti već zdenute snopove«. Istovremeno, Olga ostaje »stara«: nosi let­ 53 �ke u kojima se govori o borbama i rasplamsaloj na­ rodnoj revoluciji širom zemlje. Akcija paljenja žita dovela je Olgu usred oruža­ ne borbe. Dogovorila se s drugovima da se neopaženo privuku kamarama žita, ona će baciti kantice sa benzinom a jedan drug da baci bombu i izazove po­ žar i da se odmah povuku. Tako su učinili. Buknuo je veliki plamen. Nemački stražari brzo su intervenisali, otvorili su vatru. Sukob je bio kratak, ali žes­ tok. U toku borbe gine jedan Olgin drug. Povlače se. Olga je bila u životnoj opasnosti jer je naredila drugovima da ponesu poginulog a ona će ih štititi. Kad je videla da su drugovi odmakli i ona se po­ vukla. U pištolju joj je ostalo samo dva metka. Olga je neumorna. Odmah posle akcije, svraća u jedno selo, rastura letke i odlazi dalje. Na ove letke nailaze seljaci. Okupljaju se i čude. Jedan čita okupljenima: »Vojvođanski radnici i radnice! Srbi, Hrvati, Slovaci, Rumuni, Mađari, Rusini, Nemci i ostali narodi! Kao što dalja sudbina naroda Jugoslavije zavi­ si u prvom redu od jedinstva njene radničke klase, tako i sudbina Vojvodine zavisi od vašeg jedinstva. Borite se protiv šovinizma...« Seljak završivši čita­ nje, reče: »Bogami, ovi znaju šta rade«. Iz »Zbornika« broj XII za Pančevo, saznajemo: »U to vreme policijske vlasti raspisuju poternice za svim komunistima i obećana je nagrada sva­ kom ko ubije ili izda pripadnika narodnooslobodilačkog pokreta«. Za Olgom je, takođe, bila izdata poternica. Obe­ ćana je bila velika nagrada, 25000 dinara. Kasnije je bila povećana na 50000 din. Dobiće je svako ko je preda živu ili mrtvu. Poternica pokazuje da je okupator shvatio da Olga ima izuzetnu ulogu u pokretu u južnom Bana­ tu. Kad bi, međutim, drugovi i saborci govorili: »Ol­ ga, ucenjena si, pazi se!« ona bi odgovorila: — Ucenjena sam kao i drugi. Otadžbina je moja najveća ljubav! I naša Partija. Za njih nikad ne žalim pogi­ nuti! Zar već nema žrtava širom zemlje!? Svesno i sa još više žara i ubeđenja išla je iz ak­ cije u akciju a ulice su bile stalno oblepljivane saopštenjima o streljanim taocima, da bi se ilegalci one­ mogućili i zastrašilo građanstvo da ne pruža pomoć 54 �i utočište borcima protiv okupatora i njegovih po­ magača. Za pesmu i razgovor o svom životu nije se ima­ lo vremena. Ako se pevalo, pevale su se borbene pesme, razgovaralo se o drugovima i drugaricama, o za­ dacima, borbi. Za lični život nije se imalo ni mo­ gućnosti. Sve je podređeno opštoj stvari — borbi protiv okupatora i njegovih pomagača. Profesorkin zid ćutanja Kišica je uporno i dosadno rominjala, lišće po­ čelo da opada sa širokih krošanja kao uginule ptice. Suton zavejavao vlažnim šorovima, sve je postalo beskraj. Septembar, osmi, 1941. godine. U ulici Save Tekelije u Pančevu, u domu Save Ilića okupili se ile­ galci. Došli su s terena. Podnose izveštaje. Tu su: Žarko Zrenjanin, Braca Petrov, njegova supruga Ol­ ga, sestra Dragica Petrov, Stevica Jovanović i drugi. Policija je za njima tragala. Stanje je bilo teško, kontrola na svakom mestu, na prilazima grada... Kao u kakvoj gvozdenoj šapi. Ali... neko ih je potkazao. Dok su ilegalci izveštavali o izvršenim zada­ cima, policajci su prilazili zgradi i došaptavali se: »Naši su ... Naši su, konačno!« Taman da hrupe u kuću i iznenade ilegalce, ali su bili preduhitreni. Neko je ilegalce obavestio u poslednjem trenutku o opasnosti. Stevica Jovanović našao se prvi s agentom oči u oči. Odjeknuo je sna­ žan pucanj: pade jedan agent. Zvao se Blum. Nasta puškaranje sa ostalim agentima. Neko isključi osvetljenje. Škripnu kapija. Senovitim delom susedne bašte raštrkaše se siluete. Svi ilegalci uspeše da se izvuku iz blokirane ku­ će, sem Dragice Petrov. Pala je u ruke policiji. Spro­ veli su je u pančevački logor zvani »Svilara«. Junač­ ki je podnosila, kasnije, sva mučenja. Ništa nije priznala u istrazi. Fašisti su se čudili njenoj izdržlji­ vosti. Čutanje ove ilegalke dovodilo ih je do besa. Čak ni svoje ime nije htela da kaže. Kada su u logor doveli ljude koji su je poznavali, pokazala je lažnu legitimaciju sa imenom Anka Knežević. Nikakva po­ novljena saslušanja i batinanja nisu pomogla da iz nje izvuku i najmanji podatak o komunistima, a ka­ moli neko ime. Dragica, profesor, postaje pobednik nad moćnim »izumima« mučitelja. Pred njenim zi55 �dom ćutanja pali su svi oprobani agenti i »psiholozi isleđivanja komunista«. Šestog novembra 1941. godi­ ne prebacili su je u banjički logor. Ovde su sledila nova mučenja pod knutom zlo­ glasnog Vujkovića i ostalih izdajnika. Ostale uhapšenice su se okupljale oko Dragice. Ona ih je hrabrila. Skromna i tiha, strpljivo je odgovarala na sva pita­ nja. Govorila im je o radničkom pokretu u svetu i u našoj zemlji. Izdajstvo Petra Aldana U avgustu 1941. godine među uhapšenim komu­ nistima, još juna meseca, posle napada Nemačke na SSSR, saslušavan je Petar Aldan. Sa njim u zatvoru, pored ostalih aktivista, bili su njegov brat Jovan i sestra Lidija koji su još pre rata radili za Komunis­ tičku partiju Jugoslavije. Branislav Božović u svojoj knjizi »Odgovor je: NE!«, piše povodom njihovog hapšenja da je Petar Aldan na saslušanju priznao da je član KPJ. Sluša­ jući od drugih zatvorenika da policija pojedine uhap­ šene ne samo da tuče nego i ubija, uplašio se za svoj život. Na saslušanju je rekao sve o sebi: od kada je član Partije, s kim je radio, čak je potkazao sestru i brata. Sve je to otkrio SS-kapetanu Hajnrihu Brantu. Zapisnik o njegovom saslušanju, koji su vodili Brant i njegov saradnik Frič, veoma je bogat razno­ vrsnim podacima. Otkrio je strukturu i način organizovanja partijskih i skojevskih organizacija, pomenuo mnoge rodoljube, simpatizere pokreta, dao je podatke za oko 150 ljudi, uglavnom iz Banata. Teretio je sestru Lidiju da je ona uticala na nje­ ga da priđe i radi sa komunistima. Njegovo kuka­ vičko držanje neprijatelj je znao da iskoristi u naj­ većoj meri. Dok je pričao, podsticali su ga, hrabrili i obećavali da će mu sve biti oprošteno ako bude za Gestapo i druge policijske strukture predano radio. Kada je pristao na saradnju, podučili su ga kako će da obavlja svoj posao, kome da dostavlja tražene podatke i obaveštenja a da ne bude primećen od strane svojih dojučerašnjih drugova i drugarica. Ka­ da je bio »obrađen« pušten je iz zatvora 8. septem­ bra 1941. godine sa sestrom Lidijom, bratom Jova­ nom i još nekoliko uhapšenih radi bolje kamuflaže, da se u javnosti stvori utisak, najpre kod ilegalaca, 56 �kako se ni od jednog uhapšenog komuniste nije niš­ ta saznalo, a prava se istina nije mogla odmah utvr­ diti. Oslobođeni uhapšenici morali su svakog dana da se prijavljuju policiji, kako se često praktikovalo, te je normalno izgledalo da se Petar Aldan mora javljati. To je bila mogućnost da policiji dostavlja razne informacije do kojih je dolazio, a da za to niko ne sazna. Tada je dobijao nove zadatke i instruk­ cije kako da se ponaša. Savetovali su mu u Gestapou da se odmah ne povezuje sa ilegalcima, da ih ne traži da ne bi izazvao sumnju. Trebalo je po sva­ ku cenu da sačuva poverenje svojih, do juče, partij­ skih drugova. Za Nemce je od sada bio agent »Hans«. Partijska organizacija vršila je proveru za sva­ kog svog člana kako se držao pred neprijateljem. U složenim ratnim uslovima i u okolnostima ilegalnog rada tih dana, nije se mogla izvršiti pravovremena provera Aldanovog držanja. To je, posle će se videti, bilo kobno. Stevica Jovanović naložio je Aldanu, za svaki slučaj, da ode iz Pančeva u Crepaju, što je ovaj i učinio. Inače, i sam je strahovao od partijske provere da se ne bi saznalo da je postao agent Gestapoa. Aldanova saradnja s okupatorom dovela je u opas­ nost Stevicu Jovanovića, sekretara Okružnog komi­ teta KPJ za Pančevo, Žarka Zrenjanina Uču, sekre­ tara Pokrajinskog komiteta KPJ za Vojvodinu i čla­ na CK KPJ, i mnoge druge. U zatvoru je prilikom saslušanja dao iscrpne podatke o svim članovima Partije i Skoja s kojima je sarađivao, te je Gestapou otkrio da je Borislav Braca taj koji nosi nadimak »Mister«, da je Olga član Partije i član komiteta Skoja u Pančevu i da radi u partijskoj tehnici sa Dragicom Petrov koja živi u okolini Vršca a povremeno dolazi na sastanke u Pančevo i tom prilikom preuzima propagandni ma­ terijal. I o drugoj Bracinoj sestri Jelisaveti Bebi re­ kao je da ilegalno živi u Pančevu i radi sa Olgom i drugim ilegalcima. Aldanu je bilo zabranjeno da napušta Crepaju bez odobrenja. On je, ipak, nekoliko puta, tajno, prerušen u seljaka, dolazio u Pančevo, pa čak i u Beograd, i podnosio izveštaje Gestapou. Samo petnaest dana posle puštanja iz zatvora već podnosi drugi izveštaj o kretanju Brace, Bebe 57 �i drugih i da ilegalci često menjaju stan, falsifikovane legitimacije, da se prerušavaju. Na jednom od sledećih sastanaka Petar Aldan »Hans« izvestio je Friča, koji je radio u Gestapou u Beogradu, da komu­ nisti pripremaju velike diverzije i da će izvršiti na­ pade na okupatorske funkcionere. Neko vreme Aldan je skoro bez straha radio za policiju misleći da Partija ne zna da je provalio svoje drugove i drugarice. I nije znala, jer nije imala mogućnosti da brzo proveri njegovo držanje. Upla­ šio se tek kad mu je Stevica Jovanović naredio da se povuče iz Pančeva u Crepaju i da se više ne javlja policiji. A ovo je usledilo slučajno. Neobazrivošću policije, pronela se vest da Petar Aldan radi za nju. I dok se to ne proveri, nije smeo napuštati Crepa­ ju. Gestapo se zabrinuo za svog agenta jer se nije javljao nekoliko dana. Bilo je to početkom oktobra. Crepaja je bila važan punkt ilegalaca. Tu su se sastajali partijski rukovodioci, skupljao i čuvao po­ treban materijal, sklanjali se progonjeni. Pojedinci su dobijali zadatke i odlazili na izvršenje. Aldan je čekao trenutak kako da se obračuna sa komunisti­ ma kako ne bi imali priliku da izvrše proveru o nje­ govom držanju, a pogotovu vest koja je govorila da je postao doušnik. Iako su ilegalci nastojali da on ne sazna ništa o njihovim namerama i akcijama, neka­ ko je Aldan Petar saznao da predstoji sastanak na kome će se doneti važne odluke a prisustvovaće par­ tijski i skojevski rukovodioci. Iako mu je bilo za­ branjeno da napusti Crepaju, uspeo je da neprimećen ode u Pančevo i obavesti naredbodavce da će se sastanak u Crepaji održati 21. oktobra 1941. godine. Ostavio je i skicu bloka kuća, jer nije znao u kojoj će se kući održati sastanak pa je za svaku sigurnost dao širu skicu, mada je izrazio pretpostavku u kojoj bi to moglo biti. Bila je duboka noć. Nad Crepajom pun mesec, kao dulek, drhtao je u smrzlici najave dolazećeg os­ vita. Slana je od banatske ravnice napravila neki ču­ dan beli pločnik. Sve je ličilo na zimom išibanu ste­ pu. Odnekud se pojaviše jesenji oblaci, niski i teški, mesečina se ugasi. U jednoj maloj sobici seljačke kuće Perse Živkov, domaćice, održava se skup ilegalaca, komunis­ ta. Pored Žarka Zrenjanina, tu su Olga Petrov, Ste­ vica Jovanović, Sava Žebeljan, Mita Živkov, Strahinja Stefanović. 58 �Kada je sastanak završen, ilegalci su polegali da se odmore. Persa, tetka Mite Živkova, jednog od pri­ sutnih ilegalaca, ostala je da stražari. U jednom tre­ nutku primetila je »da nešto ima oko kuće«. Primetila je siluetu čoveka u bašti. Iznenadni pucanj ne­ poznatog i nespretnog »gosta«, kroz krošnje drveća, potvrdio je njenu sumnju. Znači: kuća je bila opko­ ljena! Persa je brzo utrčala u kuću i probudila umor­ ne ilegalce. Uplašila se za živote partijskih rukovodi­ laca. Uplašeno im je govorila: »Brzo, brzo, Nemci su pred 'kućom«. Ilegalci su spavali obučeni. Brzo su dograbili oružje i pošli napolje. Pucnji su već odjekivali. Kako se to sve zbivalo saznajemo iz izjave same Perse Zivkov: — Između 21/22. oktobra, oko jeda­ naest sati uveče, napala je crna policija, njih 36, na moju kuću. Čini mi se da je ova policija došla iz Pančeva, Kovačice, Kačareva. Kod mene su tada bili Olga Petrov, Žarko Zrenjanin, Stevica Jovanović, Momčilo Stefanović i još jedan drug koga nisam poznavala. Uoči toga dana kod mene je bio i Braca Petrov, ali je morao da ode pre sastanka po zadatku Partije. Svi su imali pištolje. No, sećam se da se Olga žalila da ima samo dva metka u pištolju. Nemci su opkolili kuću, a kad sam izašla, oni su već dolazili iz bašte u dvorište. Vratila sam se i probudila ih. Pošto su spavali obučeni, s oružjem su izleteli napolje. Olga je zaboravila kecelju, mara­ micu i legitimaciju. Bila je u mojim haljinama, u beloj suknji i jakni. Ja sam ostala u sobi i brzo ponameštala krevete. U jednom mahu je počela puc­ njava. Iako su se izmešali, u dvorištu je bila gusta tama, Švabe su ipak pucale. Izašla sam u dvorište i pitala: — Ko je to? Nemci su me naterali da dignem ruke uvis. Pi­ tali su me koga ima unutra. Rekla sam da nema ni­ koga, da sam sama. Upalili su fenjer i za mnom ušli u kuću. Sve su razgledali, potom su me oterali u opštinu. Nešto Švaba ostalo je, međutim, oko kuće. Mislim da je u toj velikoj pucnjavi Olga bila ranje­ na. Ali, uspela je da se izvuče kad su obratili najve­ ću pažnju na mene i kada su me, kasnije, odvukli u opštinu. Kasnije mi je Stevica Jovanović pričao da su se srećno izvukli na Vodice. Rekao mi je i to da 59 �se Olga u pucnjavi odvojila od njih i da je pošla na drugu stranu, u pravcu slam e... U opštini su se već nalazili još neki privedeni meštani. Persa se obradovala kada među njima nije videla nijednog ilegalca, posebno se plašila za sudbi­ nu Olge jer je poslednja izašla i to za vreme najveće pucnjave. Iz knjige »Odgovor je: NE!« Branislava Božovića, saznajemo da je akciju opkoljavanja komunista vodio SS-natporučnik Rajzer s policijom u crnim uniformama — »manšaftovcima«. Iz službene beleške gestapovca Friča, od 24. oktobra 1941. godine, sazna­ jemo da je izdajnik Petar Aldan, ili agent »Hans«, naznačio kuću u kojoj će se održati sastanak komu­ nista. Frič, naime, beleži: »Blok kuća bio je blokiran sa 40 ljudi »nemačke momčadi« (manšaftovci). Bilo je potrebno da se opkoljavanje kuće, posebno te jedne, izvrši polako i, što je najvažnije, tiho. Ipak, desilo se da je opaljen hitac iz karabina«. Branislav Božović u pomenutoj knjizi kaže da­ lje o ovoj akciji u Crepaji: »Gestapo je dao negativ­ nu ocenu ovoj akciji: Akcija u Crepaji može se smatrati kao potpuni neuspeh«. Rajzner, koji je vodio ovu akciju, da bi se op­ ravdao za neuspeh, navodio je da je okršaj bio že­ stok. Nije mogao da prizna da su ga ilegalci nad­ mudrili. Olgina drugarica iz Vršca Kornelija Ankucić, koja je sa njom bila na Banjici, u svojim sećanjima navodi: »Olga mi je pričala da je s otkočenim revol­ verom pojurila ka izlazu i kroz kišu kuršuma izašla iz dvorišta na ulicu gde je jedan metak pogodio u desnu nogu. Pala je, ali je primetila da se zamka može izbeoi. Otpuzala je do jedne kuće gde su je pre­ plašeni ukućani sklonili u štalu. Tako ranjena, pre­ noćila je u jaslama, a sutradan je otišla u Opovo gde joj je rana previjena«. Rana je bolela, a morala je da pešači do Opova. Nadala se da će joj lekar pružiti pomoć. Poznavala ga. Odbio je zalupivši vrata pred njom. Iznenadila se ovakvom postupku. Tek kad je došla drugom lekaru, rana je previjena i on je povezao u Barandu. Tu je Olga nameravala da ostane dok ranu ne izleći. Doktor Dragomir Cukić, koji je Olgi pružio po­ moć, ovako opisuje taj događaj: 60 �— Jednog hladnog i tmurnog dana, bilo je jut­ ro, krajem oktobra, kad sam se spremao da pođem kod jednog bolesnika u Barandu, u moju ordinaci­ ju ušla je lako obučena i povezana maramom jedna žena. Predstavila se. Rekla je otprilike ovako: »Ja sam Olga Petrov, drugarica vašeg Ace (moga šuraka Aksentija Markovića). Verovatno ste čuli o meni. Ra­ njena sam u nogu, pa Vas molim da mi previjete ra­ nu«. Pri pregledu sam konstatovao da metak nije povredio ni kost, niti, pak, krvne sudove ili nerve. Olga se nije mnogo žalila na bolove, pri hodu jedva se moglo primetiti da hramlje. Sećam se da sam joj na ranu stavio debeo sloj gaze i čvrsto previo dugač­ kim zavojem. Tako je mogla da korača slobodno, bez opasnosti po samu ranu. Posle toga mi smo se pozdravili i Olga je pošla. Moram, međutim, da vam ispričam i ovo. Dok sam se spremao da pođem u Ba­ randu kod bolesnika, video sam Olgu kako stoji s jednim seljakom koji je mene čekao kod kola, a zva­ li smo ga »Francuz«. Sišao sam iz ambulante i Olga me je vrlo učtivo pitala: »Hoćete li povesti i mene?« Pozvao sam je da sedne kod mene na kožni »sic«, ali je ona sela napred s kočijašem, i tako smo, eto, pošli. Sećam se da smo uz put, prolazeći kroz Opovo, sreli nekoliko crnih policajaca. Olga je nešto raz­ govarala s »Francuzom«, ali se meni više nije obra­ ćala. Kad smo doputovali u Barandu, Olga je sišla kod nekih njenih poznanika i ušla je u njihovu ku­ ću. Kasnije sam čuo da je uhapšena, ali da na saslu­ šanju nije ništa pomenula, tako da ja nikad nisam saslušavan od Gestapoa... Spiler traga za Olgom U dokumentu »Zbornik XII« pod naslovom »Spiler traga za Olgom«, kaže se: »Dok je policija vodila hajku za odbeglima iz Crepaje, Spiler je besneo što mu je promakla ova prilika da uhvati rukovodioce Partije, nosioce Po­ kreta u Banatu. Ovaj bivši kraljevski policajac, koji ie do rata služio u Zagrebu i Novom Sadu, isticao se, u prvom redu, u borbi protiv komunista. Čak je i doktorirao na temu o širenju komunizma u Evro­ pi. Sada se, dakle, bio našao u redovima policajaca crne uniforme na lično angažovanje doktora Šepa Janka koji je bio vođa »folksdojčera« u Jugoslaviji. 61 �Franc Rajt je jednom prilikom rekao za Špilera: — To je srce i mozak policije u Banatu. Kad je Olga došla u kuću poznanika Žike Nova­ kova, misleći da će u njegovoj kući biti na bezbednom mestu, domaćin je bio iznenađen. Znao je da je za Olgom raspisana poternica i obećana visoka nagrada onome ko je prijavi policiji ili uhvati. Brzo se pribrao i, kao u šali, rekao nenadanoj gošći: »Za­ misli da te za onolike novce prijavim?« Olga se trgla, oblio je hladan znoj. Ipak, snašla se, i rekla: — Šta govoriš, čoveče?... Samo pokušaj, uosta­ lom. — Ma, ne boj se, — nasmejao se domaćin kuće. Domaćin ju je sakrio u dimnjaku kuće. »Za sva­ ki slučaj, da te niko ne vidi«, rekao je. Olga se sklupčala i umorna zaspala, i ne sluteći da će je poznanik iz detinjstva izdati za okupatorski novac, kojim će kasnije kupiti konje. Pošto se uverio da je Olga zaspala dubokim snom i da uskoro neće da se probudi, Žika je pošao u opštinu. Toga dana u opštini nije bilo ni predsednika, ni beležnika. Podbeležnik Stanko se presekao kad je čuo gde se Olga nalazi. — U mojoj kući spava Olga Petrov! Upravo je stigla. Ranjena je. Hoćete li mi isplatiti sve one nov­ ce, a ? ... Podbeležniku zalupa srce. »Znači, ja sam taj koji će ščepati Olgu!« Pri pomisli da će mu Juraj Špiler uputili blagonaklon pogled, možda mu staviti ruku na rame, udari mu krv u uši. Gotovo da je zanemeo od sreće. Odjednom, kao da se sledi, pa će Žiki: — Slušaj ti! . . . Ako nije istina to što govoriš, Špiler će morati da izmisli nov način umorstva za tebe!... — Istina je, istina... A ove novce, imaš li ovde, u opštini? Ili ih negde skrajnute držiš? Ili su, mož­ da, u policiji toliki novci, a? — mrmljao je Žika. Podbeležnik Stanko je, zatim, pripalio cigaretu. Zurio je kroz prozor. Dugo. Toliko dugo da mu je ci­ gareta bila već dogorela do usne. a da nije primetio. Nešto je proračunavao: kakvu će korist imati, koli­ ko će mu ugled i poverenje porasti kod gospodara. Računao je na veći položaj i vlast. Zamišljao je ka­ ko ćc se svi pred njim klanjati i strahovati. U jedan mah uze pero i napisa nalog za hapšenje Olge Pe62 �trov. Zovnu dvojicu seoskih stražara i dade im na­ log. Ovi krenuše. Jedan od njih uz put reče: »Šta nam je ovo trebalo. Uvalismo se kao svinje u bla­ to!« Drugi mu odgovori: »Ćuti, moglo bi te to koš­ tati glave... Idemo...« S uperenim puškama ušli su u naznačenu kuću i prišli odžaku. Probudili su je udarcima hladnih, isturenih puščanih cevi. Olga se trgla, pokušala je da upotrebi revolver, ali nije uspela. Stražar je uda­ ri po ruci. Uzimaju joj oružje. Onaj drugi stražar kaže: »Ovo je njena legitimacija«. Vezuju joj ruke i odvode u opštinu. Olga je nastojala da ne hramlje. Barandom se začas preneo glas da je Olga žrt­ va potkazivanja. Ljudi je gledaju s prozora ili u pro­ lazu. Jedan seljak sa ženom gleda za njom i kaže: »Što kod nas ne svrati! Zar našu Olgu da uhvate?« Uvode je kod podbeležnika. On joj se strogo ob­ raća: — Ti si Olga? — Ne, ja sam iz Debeljače — kaže, pružajući mu legitimaciju. — Nisi ti iz Debeljače. Znam ja tebe. — Ja vas ne poznajem. — Pozvaću seljake da potvrde. Ubrzo su u opštinu dovedeni brojni seljaci iz Barande da je prepoznaju. Svi su, međutim, izjavili da tu ženu ne poznaju. To je išlo u prilog Olginoj tvrdnji da je seljanka iz Debeljače. — Krijete komuniste! Bićete kažnjeni — prete­ ći je govorio. — Mi smo već kažnjeni — reče jedan seljak. — Šta to misliš? — Navalile vrane i gavrani na naš banatski ku­ kuruz. .. — Znam na šta misliš. Bolje skrati jezik! Progovoriće ona kod Špilera. A vi idite da branite ku­ kuruz. .. — Nemamo puške, inače bi bilo veselo... — Opet ti? Svi ste vi komunisti! — Nismo mi u Barandi svi komunisti. Ima, vi­ diš, podbeležniče, i vaših... Za ove reči, batinaši ga ščepašc i isprebijaše do besvesti. Baranđani su, vraćajući se kućama, govorili: »Kud bi, pobogu, izdali svoje dete! Rasla s našom decom...« 63 �O hvatanju Olge Petrov odmah je bio obavešten zloglasni Špiler. Kao bez glave dojurio je sa svojim agentima u Barandu. čim je ugledao Olgu, obratio joj se nadmeno i cinično: — Kakvo zadovoljstvo! Ponovan susret sa gos­ pođom Olgom. O, vi ste se prerušili u seljanku! Uza­ lud, ja sam zapamtio vaše lepo lice. Čujem da ne priznajete svoj identitet. Da, tako se komunisti po­ našaju. Ništa ne priznaju. — Ja sam dz Debeljače. — Šta ovde tražite s pištoljem? — Došla sam da kupim žito. — Za koga? — Za neke izbeglice. — A pištolj ? — Pištolj nosim zbog raznih protuva na putu. — Priznajem, vešta odbrana, ali je vaša nesre­ ća što se mi znamo još iz Novog Sada a to nije bilo odavno. — Vi ste me zamenili s nekim. — Isključeno. Špiler gleda njenu legitimaciju i kaže da je falsifikovana, ali veoma vešto. Olga uzvrati: — Varate se. Zamenili ste me s nekom ženom. — Pokušaćemo nešto drugo... Olga je shvatila da je Špiler prepoznao i rešila se na ćutanje bez obzira šta će je snaći. Špiler je preko svojih agenata koji rade u pančevačkoj polici­ ji znao da je Olga u partijskom rukovodstvu i jed­ na od najaktivnijih. Siguran je bio da ona zna više partijske rukovodioce, baze, način održavanja veza među ilegalcima i ko ih pomaže u pozadini. Pomis­ lio je: ovo je prilika za moju karijeru! Domoći se Žarka Zrenjanina i drugih. Znao je da je Olga čvrs­ ta, u to se osvedočio u Novom Sadu kad je bila u zatvoru. Moraće da sada primeni nemačke metode, mada mu je bio bogat repertoar još iz žandarske Jugoslavije. »Sve m etode...« u sebi je govorio taj čovek-zver. Branislav Božović ističe i ovo: »Špiler je odmah počeo da zlostavlja Olgu. Tu, u opštinskoj zgradi, vezali su joj ruke i noge, protu­ rili drvo između dva stola, i u takvom stanju je mu­ čili. Kako odmah nije ništa priznala, Špiler joj se obratio pretnjom: — Videćeš šta te čeka u Bečkereku! 64 �Sadašnja generacija učenika osnovne škole u Barandi, u kojoj se školovala i Olga Radišić 5 Olga Pc* \ �Za vreme tih mučenja donela je odluku da na sva pitanja odgovori ćutanjem. Nije htela reći ni svoje ime. Prkosnu i odlučnu Olgu odveli su iz Barande u Bečkerek. Bila je okružena grupom agenata-specijalnih Spilerovih batinaša koju su nazivali udarnom grupom. Ćim su je doveli Špiler je uveo u veliku prosto­ riju u kojoj je grupa esesovaca i policajaca s Raj tom na čelu slušala preko radija vesti s istočnog fronta. Špiler ju je tu doveo da se pohvali »lovinom« i po­ kaže je Rajtu. Prefekt policije joj se provokativno obratio: — Šta je to s vama komunistima? Crno vam se piše. Ruski medved je bačen na kolena. Nije mogla da se uzdrži, u stvari, nije htela da uskrati odgovor — njemu, Špileru, svim tim esesov­ cima i policajcima okupljenim da se naslađuju nemačkim pobedama na istočnom frontu: — Sovjetska Unija će pobediti! Možda ja to ne­ ću doživeti, ali moji drugovi hoće. I uzviknula je pred svima: — Živela naša pobeda! Htela je svoje mučitelje i neprijatelje da razbesni, da im pokaže da su komunisti uvereni u pobedu Sovjetskog Saveza, da se ne plaše nemačke sile i po­ licije. Špiler je zatvorio u samicu kako ne bi imala nikakve kontakte sa ostalim uhapšenicima iz više razloga: da drugima ne diže moral, da ih ne uči kako da se drže pred neprijateljem, da ne sazna šta se dešava van zatvorskih zidina i da joj neko ne pru­ ži pomoć. Vešana iznad vatre Policijski zatvor u Bečkereku (Zrenjanin) bio je u omanjoj zgradi. Sa deset ćelija koje su imale ma­ le prozore sa debelim rešetkama. Visoko postavljeni prozorčići jedva su omogućavali da dnevna svetlost prodire u tamničke ćelije. Prema dokumentima ko­ ji se odnose na tu kaznionicu, saznajemo da je u pojedine ćelije strpavano i desetine ljudi. Svi su sta­ jali na nogama, jedan uz drugog. Vazduh je unutra bio zagađen. Unaokolo prljavština. Žeđ. Glad. Ljudi su padali u nesvest, mrtvi. Jednog dana su dobijali čašu vode, drugog mrvicu ubuđalog hleba... 66 �U dvorišnoj zgradi nalazile su se prostorije u kojima su agenti mučili i saslušavali zatvorenike. Po zidovima su bili okačeni »arsenali« sredstava za mu­ čenje. Na zidu islednikove kancelarije bila je najbo­ gatija »zbirka« rekvizita za mučenje. Na stolu — aparat za mučenje strujom! Te su prostorije delovale zastrašujuće i dok se gledaju, a kamo li kad se primene sredstva mučenja. Doktor Juraj Špiler smatran je, rekosmo, za jed­ nog od najsposobnijih i najsurovijih policajaca, ne­ ki ocenjuju čak i u Evropi. Imao je veliko iskustvo u proganjanju naprednih ljudi za vreme bivše Jugo­ slavije. S još većim žarom služio je Hitleru i mon­ struoznoj ideji nacizma. Labilne uhapšenike umeo je da slomi i da ih privoli da rade za njega; da ih baci na najniži stepen na koji čovek može da padne — izdajstvo! U novoj policijskoj garnituri izuzetno je brzo napredovao. Unapređen je u čin pukovnika! Postao je komandant bezbednosti za Banat. Komunisti su znali da im je on najlukaviji i najkrvaviji protivnik. Zločinca sličnog Špileru, verovatno je bilo teško na­ ći u celoj gestapovskoj mašineriji Trećeg Rajha! Pokušaji da Špiler bude likvidiran ostajali su samo pokušaji. Likvidaciju je srećno izbegao neko­ liko puta. Jednom je, na primer, uspeo da se u nje­ gov stan uvuče ilegalac. Prerušio se bio u seljaka. Zločinac Špiler je, međutim, samo koji časak rani­ je bio otišao. Ipak, da nije bilo potkazivača, uzalud bi bile i njegove sposobnosti. Da nije bilo onakvih kao što je Petar Aldan, Žika, izvesna Desa Marković zvana »Grobarka« i njima slični, moć »antikomunističkog doktora« Juraja Špilera bila bi mnogo manja. Ova­ ko, izdajom malodušnih i srebroljubivih, mnogi is­ taknuti sinovi i kćeri Banata postali su žrtve Špilera i Gestapoa. I Persa Živkov iz Crepaje, u čijoj je kući odr­ žan onaj sastanak kad je Ogla Petrov ranjena, bila je uhapšena i dovedena u bečkerečki (zrenjaninski) zatvor. U drugom delu izjave koju je svojevremeno dala, Persa kaže: — Dvadeset i trećeg oktobra u šest časova izjut­ ra stigli smo u Zrenjanin. Odmah su me bacili u će­ liju broj pet, tamo u »Magistratu«. Tu sam zatekla Olgu Ubavić, Maru Tutkalj, Erdeljanovu, nekoliko Crepajaca, među njima su bili i Radmila i Kata Bo67 �rojev. U toj ćeliji bila sam mesec dana. Već petog dana bila sam suočena s Olgom Petrov-Radišić. Prokletnik Špiler bio je unutra, Krsta Kozlovački, Vilhelm, Olga i ja. Kad sam ušla u sobu, Olga je bila oslonjena na neki ormar. Odmah sam primetila dve jake rasekotine — jednu iznad oka, na obrvi, a dru­ gu na gornjoj usni. Bila je gologlava, marama joj beše preko ruke. Bila je u haljini u kojoj je i uhap­ šena. Ništa nije rekla, ali me je pogledala oštro. I danas osećam taj pogled heroja! Špiler se uneo u li­ ce Olgi i rekao: »Evo ti drugarice kod koje si bila!« Olga je odgovorila srdito: »Sad je prvi put vidim u životu«. Špiler je, zatim, viknuo: »Gle, hoće da je spase«. Zatim je ovaj krvopija pitao mene: »Pozna­ ješ li ovu ovde?« Rekla sam: »Ne, ne poznajem je«. Još me pitao gde je Olga ranjena, a ja sam rekla da ni to ne znam ... Persa Živkov iznela je i ovo sećanje: — Čula sam da Olga nije htela u tamnici da je­ de. Čula sam i da su je mnogo tukli. To mi je pri­ čao jedan Švaba, ime mu ne znam. Znam i ovo: Ka­ ko Olga nije htela ništa da kaže i da oda, Špiler joj se obratio cinično se smejući: — Nećeš izdržati. Bilo je i tvrđih od tebe pa su kod mene »propevali«. Ti ćeš nas još i moliti za sa­ slušanje. .. Olga Petrov je, kasnije, u ćeliji na Banjici, pri­ čala o mučenjima u Zrenjaninu. Njene preživele dru­ garice sećaju se da im je govorila kako su je batina­ li po tabanima. Kad ni to nije pomoglo, kad nisu uspeli da iznude bilo kakvo priznanje, onda su joj glavu stezali kaiševima. Vešali su je za kosu. Zatim su joj ošišali divnu bujnu, kao noć crnu kosu. Pa su joj opet vezivali kaiše da bi stezanje bilo efikas­ nije. Pored Olginog vezanog tela, i glave pritegnute do prsnuća, sedeo je jedan agent i čekao kad će Ol­ ga da progovori. Prolazili su časovi i časovi, vreme je promicalo ćelijom kao sablasna kolona mrtvih, ali je Olga, skojevka i komunist, rodoljub i učitelji­ ca, ćutala, trpeći nepodnošljiva sevanja u glavi. Viđeći da je Olga ostala nema, Juraj Špiler pre­ lazio je na nova mučenja. Skidao bi kaiševe i kofama.hladne vode vraćao je svesti. Zatim bi joj usi­ janim gvožđem pekao tabane već osute ranama od batina. Gasio je cigarete po njenom prelepom telu, po rukama, na grudima. Međutim, ni reči, ni jauka! Špiler je, potom, založio vatru. To je izazvalo za68 �prepašćenje i u krvi ogrezlih batinaša iz njegove grupe. Onda je vešao Olgu nad visokim plamenom, koji je sam razgorevao. I nad taj plamen nadnosio joj list desne noge na kojoj je bila rana od puškaranja u Crepaji. Olga je i to izdržala. Samo ćutanje, prezir prema zlikovcima i mukama. Iz njenih još uvek krasnih očiju drugo se nije moglo pročitati... Olgino ćutanje dovodilo je Špilera do ludila. Pred čvrstinom komuniste i rodoljuba padali su grozni metodi jednog krvnika, zveri uvek žedne ljudske krvi. Jednom je, posle dugog mučenja, os­ tala na podu ćelije polumrtva. Špiler je bio izišao iz ćelije, a kada se smestio u svojoj udobnoj fotelji, namah odluči: »Idem, opet, u njenu ćeliju!« Uz put je grizao usnu i razmišljao: »Može da odnese tajne u smrt. To ne smem dozvoliti. Sve bi propalo ...« Nekoliko dana posle toga Olga je smeštena u zatvorsku bolnicu, da se oporavi kako bi Juraj Špi­ ler mogao, kasnije, da nastavi surovo isleđivanje. Trebalo je još jednom, mislio je, pokušati da se iz­ nudi bilo kakvo priznanje. Jedan bolničar, član KPJ, čuvši za Olgu, poku­ šao je da organizuje njeno oslobađanje. Lukavi Špi­ ler pretpostavljao je i takvu mogućnost, pa je oko ćelije postavio specijalno obezbeđenje. Ćim se malo oporavila, Olga je vraćena u ćeli­ ju Okružnog zatvora. Kakva je bila Olga neka posluži i ovaj primer... Jednom, dok je besvesno ležala na daskama ćelije, posle stravičnog mučenja, doveli su joj kćerku Ma­ re Erdeljan na suočenje. Erdeljanova je kasnije pri­ čala da je bila zaprepašćena. Olga nije bila ni u sta­ nju mučenika, bila je kao smrt. Tu njenu zabezek­ nutost pojačao je i vođa Špilerovih batinaša Vilhelm, koji je Olgu, da bi je povratio iz kome, stao snažno šamarati ogromnim šapama po kojima je, od stalnog udaranja rodoljuba, krv prosto bila podlila. Šake su mu bile zadebljale u krvavu kožu. Šta je Olga uradila kad se u stravi jave, za tren, vratila iz duboke nesvesti? Pridigla se i pljunula razbojni­ ka! Vithelm, iznenađen, za trenutak zastade i zaneme. Potom, jurnu na smrlo Olgino telo. Da pokaže snagu i surovost htede da zadavi bespomoćnu ženu. Umešao se Špiler, bila mu je potrebna za dalje is­ leđivanje. 69 �Kćerka Mare Erdeljan videla je na Olginim no­ gama velike opekotine, rasekotine, nokti su joj bili plavi, ispod njih tragovi zabadanih eksera ... Dokumenti i sećanja potvrđuju i ovo: jednom je, po Špilerovoj naredbi, na Olginu ošišanu glavu, na teme, padala kap po kap ledene vode. Olga nije mogla da se pomeri ni milimetar tako je bila veza­ na. Takvo mučenje dovodilo bi uhapšenika do ludi­ la, Olga je poslednjom snagom sačuvala prisebnost da ne progovori, da ništa ne kaže prisutnom agentu. Špiler je jednom pribegao i ovom: dovodio je Olgu da gleda, posle njenog mučenja, mučenje dru­ gih rodoljuba u zatvorskom krugu. Olga bi zatvarala oči da ne gleda patnje zatvorenika. Agenti su joj tada šamarima razrogačivali oči, prisiljavajući je da to gleda. Posle mučenja, vraćajući se iz ponora tame nesvesti, na gotovo usmrćenom licu, krilnuo bi osmeh jer je ostala pobednik. Olgino lice bila je pobeda nad samim uništenjem! Radovala se što nije ništa priznala. Što je uspela da ne oda Partiju! Poslednje misli bile su jo j: da nije ko od drugova onda u Crepaji ili na kojem drugom zadatku Partije uhvaćen ili poginuo. »Da li mi je živ Braca?« — pitala se ova žena, sećajući se svog supruga. »Šta je s majkom i sestrom Gorom? . . . S njima ne stigoh ni da se poradujem ...« uzdahnula bi Olga. Nije znala da su se posle poslednjeg viđenja sa majkom i sestrom ove dve potucale od nemila do nedraga. Kada su majka Leposava i Gora, sklanjajući se iz Cente, pokušale kod jednog poznanika da se na nekoliko dana sklo­ ne, ovaj ih je odbio govoreći: »Ja imam decu i ženu. Ako saznaju da ste kod mene bile, pobiće nas i sve zapaliti«. Leposava mu je uzvratila pitanjem: »A zar ja nemam decu i za koga se moja Olga bori?« Do­ maćin je zalupio vrata i zaključao kao da su ove dve htele na silu da uđu. Leposava je sa detetom tu noć provela na jednoj njivi u snopovima kukuru­ za, a sutradan su krenule u Kalare gde je učiteljovao Bracin brat. Dokumenta beleže i ovo: »Dok je Špiler sasluša­ vao primetili bi da Olga miče usnama. Nisu mogli da to odgonetnu. To je za neprijatelja ostala tajna. Mi smo odgonetnuli: to su poruke vere u pobedu, zavet Partiji i narodu«. 70 �»Ponosno umirem za KPJ« Iskusni Franc Rajt, policijski prefekt, izrazio je divljenje prema Olginom držanju. Međutim. Njego­ ve reći imale su i drugi cilj, da je privoli na razgo­ vor, da skojevka i komunist prizna svoju delatnost, kaže imena saradnika, način organizovanja ilegalaca... Olgi Petrov nudili su pomilovanje u Gestapou, ako pođe putem Petra Aldana. Nije, međutim, bilo cene za koju bi ona izneverila ideale slobodara i vojnika Partije. Olga je bila svesna da revolucija ne može da slavi pobedu bez žrtava. Stoga, smatrala se srećnom i počašćenom da umre za KPJ. To je na veličanstven način i potvrdila kada je smogla snage da u memljivoj, crnoj zatvorskoj ćeliji u Bečkereku (Zrenjaninu) na zidu, svojom krvlju iz otvorenih ra­ na, napiše: »PONOSNO UMIREM ZA KPJ«. Moramo, ovom prilikom, istaći: netačno je da je Olga Petrov tu poruku, simbol jedne mladosti, na­ pisala u banjičkom logoru, u ćeliji gde je, kasnije, dospela. To je učinila na zidu mučilišta u Bečkere­ ku. Kada mučenja i svakovrsna obećanja nisu po­ mogla Spileru, u njegovoj želi da Olga progovori, drugog decembra 1941. godine, uz jaku vojničku pratnju, sprovedena je u Pančevo, u zatvor. Dok su je agenti uvodili u kola, Juraj Špiler je prokomentarisao: — Kakvo je ovo stvorenje? Kao da nije od kr­ vi i mesa! ... Olga je iz Pančeva, istog dana, prebačena u Be­ ograd. Cilj je bio da je Gestapo ponovno podvrgne mučenjima. Olga je bila prebačena u bezumlje banjičkog logora. Žika Novakov kod koga je Olga uhvaćena, uha­ pšen je, kasnije, i pred narodnim sudom u Zrenja­ ninu odgovarao je maja 1945. godine. Osuđen je na smrt streljanjem. Pravda je, međutim, dosta sporo stigla podbeležnika Stanka, čoveka koji je dao nalog za hapše­ nje Olge Petrov. Prema sećanju jednog oficira OZNE, koji je posle rata uhapsio Stanka, stvar je stajala ovako: Podbeležnik Stanko vešto se krio čak do 1954. godine. Između ostalih mesta, živeo je i u Idvoru, gde je bio zaposlen kao sekretar opštine. Pred kraj 71 �rata priključio se partizanima i bio je primljen u Partiju. Službujući, posle, u mnogim mestima, ves­ to je zametao trag. Oficir OZNE danas se seća podbeležnika a kaže: »I pored nesumnjivo vešte kamuflaže, stalno je živeo u strahu. Naročito je strepeo kad bi u opštinu došao neko iz Državne bezbednosti. Bila mi je sum­ njiva njegova preterana uslužnost i u meni je izaz­ vala podozrenje. Bilo je, međutim, dosta teško od­ mah reagovati, jer je Stanko brojnim aktivnostima u selu nastojao da se u njega ne posumnja, da bi ot­ klonio neizvesnost i strepnje kojima je bio optere­ ćen. Sedam se dobro i ovoga: kad god bi susretao majke ili očeve zavijene u crno, s neizmemom tu­ gom za mrtvim porodom palim u borbi protiv oku­ patora, kad bi do njega došao glas o izdajniku koji je dolijao, ili kad bi oficir bezbednosti zatražio po­ datak o držanju pojedinaca za vreme rata, to je za Stanka bila nova plima koja ga je obuzimala, ljulja­ la i kovitlala, kao što se iver gubi na velikim talasim a...« Oficir OZNE dodaje sledeće: »Posle proveravanja, aprila 1954. godine, sekre­ tar idvorske opštine Stanko je uhapšen. Poricao je navode optužnice da je učestvovao u hapšenju Olge. Imao je, međutim, još i drugih grehova. Pokazali su mu fotografiju na kojoj se vidi u društvu nemačkih policajaca u Centi 1943. godine. Posle tog doka­ za dugo nije mogao da se sredi. Na suđenju u Pančevu svedoci su iznosili teške optužbe na njegov ra­ čun, govorili su i jasno potvrđivali svoje navode da je Stanko najveći krivac za Olgino hapšenje i predavanje u ruke krvoloku Juraju Špileru. Pre ne­ go mu je izrečena presuda, jedno jutro stražar je u ćeliji zapazio lokvu krvi. I nepomično telo. Presekavši vene na levoj ruci, sam je sebi presudio«. Traganje za ilegalcima Dok se Olga nalazila u zatvoru, Borislav Braca Petrov je neustrašivo izvršavao zadatke Partije. Sve dok i on nije potkazan. Ovaj mladi komunista rodio se 14. februara 1921. godine u Bosanskom Brodu. Posle dve godine roditelji se sele u Vršac, gde je Braca odrastao. Ro­ 72 �ditelji su bili zauzeti od jutra do mraka da bi obezbedili sredstva za život. Braca je bio vredan, inteligentan, beskopromisan u svojim zahtevima i vrlo brzo zapažen među naprednom omladinom u školi i u Vršcu. Krug njegovih drugova gimnazijalaca i drugih stalno se širio. U ovom krugu su njegove starije sestre: Dragica i Jelisaveta zvana Beba, Lukrecija Ankucić, Ol­ ga Radišić i drugi omladinci i omladinke, koji su u skojevskoj organizaciji proučavali naprednu litera­ turu, pripremali sebe i druge za predstojeće događa­ je. U tome su imali veliku pomoć od Žarka Zrenjanina Uče i Dejana Brankovog. Opasnost koju je nosila fašistička najezda zbi­ la ih je čvršće da pruže otpor. Braca, pošto je matu­ rirao, upisao se na Pravni fakultet u Beogradu, ali mu je Partija naložila da stanuje u Pančevu, gde razvija političku aktivnost. Bracin dolazak u Pančevo mnogo je značio za omasovljavanje skojevske organizacije. Radio je na mnogim zadacima sa Stevicom Jovanovićem Icom, Olgom, Markom Kulićem, Ivom Kurjačkim, Lidijom Aldan i drugim aktivistima. Braca je ostao u sećanjima preživelih boraca s kojima je sarađivao kao odličan učenik u Vršcu, is­ kren drug, dovitljiv, odan Partiji, narodu. Sećaju ga se sa raznih takmičenja u školi gde je osvajao najviše nagrada. Bio je veoma aktivan u literarnoj družini »Skerlić« i isticao se svojim referatima. Ob­ rađujući različite teme, pokazao je široko obrazova­ nje i interesovanje za više naučnih i društvenih ob­ lasti. Evo nekoliko njegovih radova: »Francuska re­ volucija 1848. godine u istoriji književnosti u Voj­ vodini«, »Borba jugoslovenske mornarice za oslobo­ đenje i ujedinjenje«, »Naše jedriličarstvo«, »Vazduhoplovstvo i ratna mornarica«, »Uloga vojvođanske omladine u kulturnom životu«. Imao je još zapaže­ nih radova koji su mu doneli veliku popularnost. Posebno se pamti Bracin referat o Španiji. U vezi tog referata, prema sećanju Đure Marinkovića, Olga je često isticala da je Braca poka­ zao da je dostojan član Komunističke omladine Ju­ goslavije. — Braca je u geografskoj sekciji obradio temu o Španiji. U prvom delu osvrnuo se na osnovne ge­ ografske podatke, na ekonomske odnose i osobine 73 �tadašnje Španije, ali je potencirao aktuelnost poli­ tičke situacije u toj zemlji posle dolaska na vlast generala Franka. Jednom učeniku to nije bilo po volji, jer je bio vođa »ljotićevske skupine« u školi, pa je napao Bracu zbog drugog dela temata, u ko­ jem je fašizacija Španije podvrgnuta oštroj kritici. U polemici je malo ko mogao da se suprotsta­ vi Braci, posebno takav školski »drug«. Braca ga je gotovo ismejao pred svima jer je argumentovano govorio o patnjama španskog naroda. Kad je ljotićevac izgubio bitku s Bracom u diskusiji, doviknuo mu je: »Ti si komunistički agitator!« Braca je poku­ šao da tu kvalifikaciju skine sa sebe govoreći da je o Španiji govorio samo istinu. Ovaj se nije time za­ dovoljio, nego je na Bracu fizički nasrnuo. Jasno, Braca mu je uzvratio ravnom merom, sa još malo dodatka. Posledice su bile da se ovaj provokator za dugo nije pojavljivao. Njegova aktivnost je bila zapažena od partij­ skih rukovodilaca, te su ga početkom 1938. godine primili u SKOJ i, u Gimnaziji, rukovodio je akti­ vom. Naredne godine postao je sekretar MK Skoja u Vršcu. Krajem 1939. primljen je u Partiju i u Bi­ ro PK Skoja za Vojvodinu. Između ostalih zaduže­ nja, radio je i u partijskoj tehnici, gde su štampani razni materijali za idejno uzdizanje mladih ljudi i naprednih građana. Braca se veoma zalagao da se osposobljavaju i jačaju kadrovi, otklanjaju slabosti u radu pojedina­ ca i aktiva. Tražio je da se posveti veća pažnja žen­ skoj omladini i da se pojača rad sa seoskom omla­ dinom. Njegov se uticaj osećao u ćelom južnom Ba­ natu. Kad je prešao u Pančevo, formirao je Komitet Skoja i posvetio je veliku pažnju marksističkom ob­ razovanju mladih. Zapažena su njegova predavanja na logorovanju skojevaca na Testeri (Fruška gora), gde je bio pre­ davač sa Đorđem Zličićem na marksističko-lenjmis­ tičkom seminaru. Avgusta 1940. godine održana je u Petrovgradu V pokrajinska konferencija Skoja za Vojvodinu, u prisustvu 40 delegata koji su zastupali 14 mesnih komiteta sa 110 članova i oko 450 polulegalno pove­ zanih skojevaca. Tom prilikom je u ime CK Skoja prisustvovao Lola Ribar. Braca Petrov je tom prili­ kom bio jedan od referenata i izabran je za politi­ čkog sekretara Pokrajinskog komiteta Skoja za Voj74 �vođinu. Iste godine biran je za člana PK KPJ za Vojvodinu. Kao što je rečeno, radio je i u partijskoj teh­ nici na izdavanju potrebnih publikacija. Septembra 1940. godine u Novom Sadu izašao je prvi broj »Mladi radnik« kao organ PK Skoja a koji je tre­ tirao socijalna i ekonomska pitanja radničke omla­ dine. Urednici su bili Braca Petrov i Đorđe Zličić. Kako je, posle prelaska iz Vršca, bio baziran u Pančevu, i ovde organizuje rad partijske tehnike u kojoj su radile njegove sestre i Olga. Rad ove tehni­ ke bio je dobar i odigrao veliku ulogu jer se, putem letaka, biltena i drugim napisima, informisao narod 0 stanju na frontovima i o borbi partizana širom Jugoslavije. Rad članova Partije i skojevaca posle okupacije 1 napada hitlerovske Nemačke na SSSR, bio je veo­ ma otežan, ali i pojačan u pružanju otpora zavoje­ vačima. Za vreme okupacije u Pančevu i okolini u 1941. i 1942. godini, do Bracine pogibije, diverzije, sabotaže, napadi na policijske i na druge okupator­ ske organe, vezani su za njegovu ličnost. Bio je hrabar i snalažljiv, zato policija uporno traga za njim i njegovom porodicom. Za policiju je bila za­ gonetka: ko je to »Mister«? Pretpostavljali su da je to važan funkcioner u rukovodstvu Pokreta. Inače, policija je imala zadatak u prvom redu da otkriva i pronalazi partijske rukovodioce da bi obezglavili po­ kret i delovanje komunista, te je u Pančevu, pored Predstojništva policije, na istom zadatku radio i ko­ ordinirao akcije Gestapo, a svesrdno su se angažovali i »manšaftovci« iz redova nemačke narodnosti, koje je Gebelsova propaganda zaslepila i ubedila da će Nemačka zagospodariti svetom pa su se sa doju­ čerašnjim susedima nemilosrdno obračunavali, plja­ čkali ih, odvodili ih u zatvor. Ovima su na ruku išli slabići koji su se našli oči u oči sa neprijateljem. Da bi sačuvali svoju gla­ vu, pristajali su pojedinci da budu agenti, doušnici. Među njima i Petar Aldan. On je policiji otkrio ko je »Mister«. Sada su znali da je to Braca Petrov. Gestapo je od Aldana tražio da im dostavlja što tačnija i blagovremena obaveštenja o kretanju Brace Petrova i drugih, ka­ ko bi uspela akcija hvatanja istih. Aldan se svesrd­ no trudio, ali sva njegova obaveštenja su brzo zastarevala jer su ilegalci bili veoma oprezni, menjali 75 �stanove i baze boravka, kurire za vezu, javku, prerušavali se. Gestapo je nestrpljiv, Aldan obećava da će uskoro uslediti Bracino hapšenje i upozorava da je naoružan, nosi otkočen revolver. Agent je skrenuo pažnju gestapovcu da Braca neće dozvoliti da padne živ u ruke policije: »Posle hapšenja njegove žene Olge Braca je izvanredno op­ rezan. Izjavio je da u slučaju hapšenja neće dozvo­ liti da mu se približi nijedan policajac«. Aldan je upozorio da Braca ima više legitimaci­ ja i da se vešto prerušava i da čak usred bela dana prolazi Pančevom ispred nosa policajaca. Konspirativnost ilegalaca onemogućavala je agenta da brzo postigne uspeh. Za Petra Aldana Partija još nije mogla da izvrši proveru, pa su od njega skrivali mesta gde će se od­ ržavati sastanci. Ovaj agent obaveštavao je više po­ licijske funkcionere da među policajcima, folksdojčerima, ima koji sarađuju sa Partijom i obaveštavaju komuniste kad se sprema neka akcija hapšenja te se ovi na vreme sklanjaju. Saznao je da komunis­ ti imaju pomoć domaćeg Nemca za vezu između Pančeva i Beograda. Traganja se nastavljaju za ilegalcima. Gestapo se savetuje sa doušnicima, posebno sa agentom »Hansom«. Partija još nije mogla da izvrši proveru o njegovom držanju, a on se neprimećeno i u najve­ ćoj tajnosti sastaje sa svojim nalogodavcima, dobija instrukcije a on njima pruža obaveštenja o kre­ tanju Stevana Jovanovića, Brace i Bebe Petrov, Mi­ te Živkova i o drugima. Krajem decembra Gestapo i mesna policija u Pančevu preduzimaju akciju hapšenja. Na osnovu obaveštenja od doušnika da se Stevica Jovanović nalazi u kući u Ulici Helmuta Moltkea broj 8, preduzela je akciju. Ta je kuća bila svojina Save i Slavka Bokšana, koji je bio oženjen folksdojčerkom Anom. Stevica je u tom stanu živeo od novembra, gde su dolazili i drugi ilegalci. Ovom je kumovao agent »Hans«. Ujutru, rano, 25. decembra policija je opkolila pomenutu kuću. Stevica Jovanović je prihvatio bor­ bu u kojoj je hrabro poginuo. Neprijatelj je pretpostavljao da će u tu kuću naići još neki ilegalac i upasti u klopku. To se umalo nije desilo Žarku Zrenjaninu. Iz knjige »Od­ govor je: NE!«, saznajemo za taj događaj: 76 �»Tri dana posle pogibije Stevana Jovanovića po­ javio se na ulazu stana braće Bokšan nepoznati čovek. Naišao je na policijsku zasedu. Šta se tada do­ godilo, opisao je »nepoznati«: »U Pančevo sam stigao 28. decembra. U kući u koju sam otišao, kao i u kući preko puta nje, bila ie gestapovska zaseda. Tek posle saznajem da je u toj kući poginuo drug Jova (Stevica) 25. decembra. (Izvukao sam se zahvaljujući slabom junaštvu tih zlikovaca). Izgleda da su videli moj otkočeni pištolj i odšrafljenu bombu. Izlazeći na ulicu uperio sam revolver u pravcu suprotne kuće iz koje su me 'haltirali' kad sam ulazio. Oni su na to odgovorili bekslvom sa prozora. Tada sam se uglavnom natraške povlačio ka bližem ćošku i neprestano držao pod ni­ šan prozore obe kuće. U dva maha su pokušali da se postave na prozore radi pucanja, ali osim velike galame sa njihove strane ništa drugo nisam čuo. Vi­ deo sam samo to da su pomaljali glave kroz prozor i da su ih brzo povlačili. Stigavši do ćoška uspeo sam da se izvučem iz tog kvarta koji je zatim od­ mah blokiran . . .« Zahvaljujući svojoj hrabrosti i hladnokrvnosti, izvukao se iz ove opasne situacije Žarko Zrenjanin, sekretar PK KPJ za Vojvodinu, kako ga je policija u ovom slučaju nazvala »nepoznati čovck«. Posle pogibije Stevana Jovanovića, dužnost se­ kretara Okružnog komiteta preuzima Borislav Bra­ ca Petrov, zvani »Mister« za kim policija uporno traga, opominjući stanovništvo da ne primaju u ku­ će nepoznata iica, da se komunistima ne pruža uto­ čište u izuzetnoj zimi. Januarski dani 1942. godine bili su veoma hlad­ ni. Ilegalcima je bilo otežano kretanje a samim tim promena mesta boravka kako bi izbegli policijskoj potrazi. Ti otežani uslovi nisu prekinuli rad komu­ nista. Braca je bio neumoran. Policijski nalozi da bude nađen i uhapšen ostali su neizvršeni. Bio je neuhvatljiv. Sad preduzima akcije. Javlja se onamo gde ga policija ne očekuje. Jednom je sa pogranič­ nog carinika skinuo uniformu, uzeo oružje i legiti­ maciju da bi se u datoj situaciji time koristio. Bilo je to februara 1942. godine. Petar Aldan je i dalje neotkriven. Ilegalci još nemaju pouzdane podatke da je postao izdajnik. Umeo je da izmakne pažnji ilegalaca i da dođe na tajne sastanke sa policijskim šefovima i da im dos77 �tavlja razna obaveštenja. A kad je bio sa svojim drugovima, da bi potvrdio poverenje »govorio je o zlodelima okupatora, o borbi za oslobođenje zem­ lje, o pobedi koja predstoji, o srećnijoj budućnosti. Pretvarao se da je ostao isti kakav je bio pre hap­ šenja — ne samo pred drugovima nego i pred ses­ trom i bratom. Zajedno se, tobože, brinuo s njima kako da zametnu trag policiji...« (B. Božović). Gestapo je, posle Jovanovićeve pogibije, saznao da je Braca postao sekretar Okružnog komiteta i pleo je mrežu da ga uhvati. Ali je i Braca pojačao konspirativnost i nije prestajao sa aktivnostima: po­ vezuje ljude u organizaciju posle provala i hapše­ nja ili nečije pogibije, radi na pridobijanju novih članova za rad u Pokretu, upućuje ljude u rad. U vreme najvećih nemačkih uspeha na istočnom fron­ tu i pogibija članova Partije i Skoja, Braca podstiče veru u ljudima da će konačnu pobedu izvojevati Partija sa nesebičnim roboljubima. Početak marta 1942. godine doneo je tri sukoba policajaca i ilegalaca. Dva okrutna policajca, Stefan Rak i Matijas Groš, pošli su da uhapse ilegalca Paju Bulovana u Ulici 12, broj 1, jer su bili obavešteni da se tu skriva. Obojica su znali da su komunis­ ti naoružani i veoma brzo pružaju otpor pa su se dogovorili kako da iznenade i uhapse ilegalca, što bi im donelo priznanje i napredovanje. Upali su u kuću gde su zatekli Paju Bulovana. Potegli su oruž­ je i povikali: »Predaj se!« Bulovan je brzo reagovao. Iako iznenađen, prvi je pucao i ubio Stefana Raka, a Grosa ranio u levu ruku. Pucnjava je privukla pažnju Nemaca. Bulovan je pokušao da se izvuče pored železničke pruge, ali su ga pogodili meci gonilaca. Nemci su odmah zapa­ lili kuću Boška Belobrka u kojoj se Paja Bulovan nalazio, i porodicu uhapsili. Neprijatelj je ubrzo iz­ vršio odmazdu i o tome izdao saopštenje: »U vezi ranije odredbe Glavnokomandujućeg za Srbiju o izvršenju odmazde za ubistva nemačkih oficira i vojnika, građana pripadnika nemačke naci­ onalnosti i organa vlasti, a kao odmazda za ubije­ nog policijskog činovnika Stefana Raka i ranjenog policijskog činovnika Matijasa Grosa iz Predstojništva gradske policije u Pančevu, koji su vršeći svo­ ju tešku i odgovornu dužnost dana 3. marta ove go­ dine u jednoj kući u Pančevu napadnuti od komu­ nista, kojom je prilikom Stefan Rak ubijen, a Ma78 �tijas Groš teže ranjen, streljano je danas u Pančevu 75 lica ...« Među streljanima bila je i domaćica kuće u ko­ joj su agenti hteli da iznenade ilegalca, a domaćin je oteran u Norvešku i nije se vratio. Neprijatelj u saopštenju nije napisao da je poli­ cija bila napadač, nego obrnuto. Nakon dva dana usledila je druga akcija pančevačke policije. Alojz Kral, šef političkog odseka Predstojništva gradske policije u Pančevu, saznao je da se u Pančevu krije i radi ilegalac »Lala«. Ovog puta Alojz Kral je hteo policajcima da demonstrira veštinu hvatanja komunista. Hteo je sebi da pribavi slavu i pare jer je ilegalac »Lala« bio ucenjen. U st­ vari, »Lala« je bio Mita Živkov. Kral, pre nego što je pošao u akciju, poslužio se obaveštenjima Desanke Marković, koja je posle masovnih hapšenja počela da radi za policiju i mno­ ge je ilegalce otkrila. Ona je radila sa ranije pomenutim komunistima i nanela velike štete. Dobro je poznavala Mitu Živkova jer je po njegovim nalozi­ ma izvršavala neke zadatke. Njoj se u izdaji pridru­ žila i Dragomira Erbežnik — Mira. Mita Živkov nije znao za njihovu saradnju sa policijom. Njih dve je Kral poveo da mu pokažu kuću gde se ilega­ lac nalazi: Ulica Cara Dušana 51. U kuću je ušao Kral sa Mirom. Zatekli su ženu za mašinom i jednog mlađeg muškarca. Kral je pi­ tao ko je trebalo danas da dođe u ovu sobu. Doma­ ćica je odricala da išta zna o sastanku. Kral je pos­ lao Miru da zovne Desanku Marković, koja je osta­ la na ulici, radi suočenja. Mira je izašla a Kral je od prisutnog muškar­ ca tražio legitimaciju. Ovaj ilegalac, Mita Živkov, za­ vukao je ruku u džep i umesto legitimacije brzo je potegao pištolj i pucao u glavu šefa političke poli­ cije. Mita Živkov je odmah pojurio napolje. Na nje­ ga je pripucala Mira, i on je uzvratio pucnjem. Ona se uplašila i sklonila. Obe su požurile da jave poli­ ciji šta se desilo. Dok je stigla policija, ilegalac je zametnuo trag. On je bio bliski saradnik Brace i Olge Petrov. Odrastao je kao siroče. Završio je zidarski zanat i upoznao tegoban život siromaha. Povezuje se sa na­ prednom omladinom, postaje skojevac i član Par­ tije 1940. godine. Razvio se u beskompromisnog i 79 �odanog borca. Kada je Braca Petrov postao sekre­ tar Okružnog komiteta Partije, Mita sa terena do­ lazi u Pančevo gde je radio sa Bracom i Bebom. Bio je iskusan i snalažljiv, umeo je da oseti odakle mu preti opasnost i da izbegne policijske zamke. Ali teš­ ko je bilo predvideti da će doći udarac odakle se ne nada. To je ovako opisano u knjizi »Odgovor je NE!« B. Božovića: »Nije mogao da predvidi, da oseti da je Desanka Marković kadra da ga izruči policiji. Samo su ga snalažljivost, brzina reagovanja i smelost spasle iz situacije u koju ga je ona dovela. Otkriven je još jedan provokator policije iz partijskih redova. Mita je postao još oprezniji. Ali u drugog provokatora, sa kojim se povremeno viđao, nije posumnjao. A taj »drug« je predstavljao mač nad Lalinom glavom, smrtnu opasnost za hrabrog revolucionara. Kao zla kob uhodio je radnika komunistu, vrebajući pogo­ dan trenutak Laline neopreznosti da ga izruči poli­ ciji. Bio je to Petar Aldan. Za Lalu — drug, za Ges­ tapo — potpuno pouzdani agent«. Ovaj agent je saznao i to da je Mita Živkov Lala izvestio Žarka Zrenjanina da je ubio Alojza Krala. Neprijatelj nastavlja da zastrašuje narod. Izdato je saopštenje da je izvršena odmazda za ubijenog Kra­ la: streljano je 50 lica u Pančevu. Pogibija pomenutih agenata zabrinula je ne sa­ mo policiju Pančeva nego i Gestapo. A iz Velikog Bečkereka došli su policijski prefekt Franc Rait i Juraj Špiler i sa sobom poveli svoju takozvanu udar­ nu grupu. Špiler je 6. marta lično saslušavao uhapšene građane. U jednoj grupi uhapšenih nalazio se i kro­ jač Nikola Karavla. Kad su ga uveli u prostoriju za saslušanje, ponašao se uplašeno i snishodljivo. Isku­ sni policajac je procenio da ovaj ima nešto da kaže. Strah se pojačavao kricima mučenih u susednoj so­ bi. Povremeno se javljao neprimetan osmeh koji je značio da ima nešto da »proda« da bi sačuvao glavu. Špiler je procenio da je trenutak da iskoristi malodušnost Nikole Karavla. Prisilio je sebe da bu­ de ljubazan, ponudio uhapšeniku da sedne, čak i da zapali cigaretu. I progovorio je. Kazao je gde se na­ lazi Braca sa saradnicima. Bila je to prizemna kuća u predgrađu Pančeva zvanom Topola. Tamo je ilegalcima nosio hranu. 80 �Sa ovim obaveštenjima Špiler je upoznao Franca Raj ta. Odmah je održano savetovanje i zaključe­ no: u ranu zoru opkoliti kuću dvostrukim obručem vojnika, policajaca i agenata. U akciji su učestvova­ li: 60 nemačkih vojnika, 20 žandarma i osam agena­ ta koje je Špiler doveo iz Velikog Bečkereka. Kuća je opkoljena. Preko puta opkoljene kuće postavlje­ na su dva puškomitraljeza a glavni teret trebalo je da ponese udarna grupa. Karavla je vodio i poka­ zao kuću opominjući Špilera da se paze jer se ile­ galci živi neće predati. Plašio se da će, ako pogine neki vojnik ili agent, i sam biti žrtva odmazde. U ranu zoru počela je akcija. Agent Jozef Vilhelm je pucao iz pištolja u prozor opkoljene kuće. Špiler je povikao: — Policija, predajte se! Iz kuće nisu odgovorili. Za to vreme ilegalci su brzo uništavali raznu dokumentaciju i drugo, i sp­ remno čekali. Ponovio se poziv i opomene: — Opkoljeni ste! Nemate kuda! Predajte se! Nastalo je napregnuto iščekivanje sa obe stra­ ne. Ilegalci su odgovorili vatrom iz pušaka i pišto­ lja, bacali bombe i dinamit prema opsađivačima. To je bio jasan odgovor da se neće predati. Četiri ilegalca protiv devedeset neprijatelja! U kući su bili Borislav Braca i Jelisaveta Beba Petrov, Stanko Tomić i Agata Libman. Otpočela je ogorčena borba. Stakla polomljena, zidovi išarani mecima. Mitraljeski rafali su zaglušivali puščanu paljbu. Bombe su nadjačavale sve. Nemački vojnici bili su prikovani u zaklonima i pso­ vali: — Prokleti komunisti! Špiler se pitao koliko je boraca u kući. Borba traje već tri sata. Pod jakom vatrenom zaštitom, neki su policajci prišli kući i unutra uba­ cili bombe. Nastala je tišina. Fašisti su se začudili kad su opkoljeni zapucali sa krova. Oko dimnjaka odakle su ilegalci pucali svi su crepovi bili polomljeni puščanom i mitraljes­ kom vatrom. Krov je bio sav izrešetan. Špiler je, opisujući borbu, rekao: »Otpor onih u kući bio je neprekidan i ogorčen. Pucali su iz pu­ šaka i bacali ručne bombe. Tek kad je prizemlje ku­ će bilo izrešetano mecima i ručnim bombama, oni su se povukli na tavan i odatle nastavili otpor... 6 Olga Petrov 81 �Pošto je kroz više otvora ubačena na tavan veća količina ručnih bombi, a sem toga gotovo ceo krov je bio razbijen vatrom iz mitraljeza, otpor je pres­ tao«. I, zaista, otpor je prestao. Fašisti su se bojali da to nije neka taktička varka pa se nisu odmah usu­ đivali da uđu u kuću. I dalje su se čuli povici: »Pre­ dajte se!« Odgovora nije bilo — ni rečju, ni oruž­ jem. Konačno su ušli u kuću. Kako je poprište izgle­ dalo i šta su videli čitamo iz knjige »Odgovor je: NE!« Branislava Božovića: »Tavan je bio sav zatrpan komadima crepa i drugim otpacima. Kraj dimnjaka su ugledali jedno uz drugo tri tela. Ništa se više nije videlo. S naperenim mašinkama oprezno su prišli mestu gde su jedan do drugog ležali dva čoveka i jedna žena. Je­ dan muškarac već je bio mrtav. Drugi čovek i žena ležali su teško ranjeni pored tela ubijenog muškar­ ca. Sve troje imalo je mnogobrojne rane od metaka i ručnih bombi. Bilo je očevidno da su se borili sve dok nisu od zadobijenih rana potpuno iznemogli. Ispred svakog od njih ležala je po jedna cedu­ lja. Na njima je drhtavim, različitim rukopisom bio ispisan isti tekst: »Mi umiremo za slobodu naroda«. Braca je bio poginuo, njegova sestra Jelisaveta Beba i Stanko Tomić bili su teško ranjeni i na putu do bolnice izdahnuli. Na tavanu su našli i Agatu Libman lakše ranjenu. Ona je kasnije radila za nemačku policiju (danas živi u Saveznoj Republici Nemačkoj). Posle borbe kuća je bila temeljno pretresena. U jednom skloništu nađen je propagandni materijal, leci, 4 vojničke puške, 5 pištolja, municija, lažne le­ gitimacije, pečati, štambilji za izradu objava za pu­ tovanja. Tu je nađena i uniforma, kao i dokumenta ranije pomenutog carinika Alojza Tritvemela. Posle boćbe Franc Rajt je procedio kroz zube: — Komunisti zaprepašćujuće hrabro ginu! U jutarnjim časovima 7. marta 1942. godine čas­ no su pali mladi rodoljubi.« Obistinile su se reči Brace Petrova — da oficiri nove, narodne vojske neće bežati. I nisu: komunis­ ti, ilegalci, pravi rodoljubi — pali su bez uzmaka! Juraj Špiler, u svom izveštaju višim vlastima, ne navodi pomenutu poruku izginulih: »Mi umiremo -82 �za slobodu naroda«. To pominje tek u zapisniku ko­ ji je vođen za vreme saslušavanja pred našim vlas­ tima, kada su ga isleđivale i osudile na smrt. Špiler je taj zapisnik potpisao 15. februara 1948. godine. Policija se čudila kako se, posle hapšenja nekih partijskih i skojevskih rukovodilaca, regrutuju novi kadrovi, povezuju se i nastavljaju akciju. Petar A ldan, koji još nije bio otkriven, izveštavao je gospo­ dare o brojnom stanju članova Partije i Skoja u Pančevu i okolini u koje je ubrajao svoja dva brata: Pavla i Jovana, i sestru Lidiju. Traganje za Lalom (Mita Živkov) nije prestajaIo. Petar Aldan »Hans« pokušavao je da naiđe na nekakav trag kako bi mu se približio i otkrio ga po­ liciji. Ali Lala se pojavljivao tamo gde ga nisu oče­ kivali. Policija je zabeležila da je opasan ilegalac Lala: »Na dan 1. aprila 1942. godine nalazili su se Mi­ ta Živkov i Momčilo Stefanović, učitelj iz Hrvatske Neuzine, u svom skrovištu u Neuzini, i to u stanu Momčilovog oca, Milana Stefanovića. U tu kuću poslata je patrola u kojoj su bili seoski policajci Hajnrih Kviring i Petar Stefanov, s nalogom da uhapse komuniste. Ovi su se, međutim, oduprli i u toku na­ stale borbe ... Živkov je najpre jednim metkom ubio Stefanova, a drugim lakše ranio Kviringa. Ko­ munisti su uspeli da pobegnu«. Policiji je uspelo da uhapsi Lidiju Aldan kod Ferdina. Tom prilikom uspela je da izvrši samoubistvo da ne bi bila podvrgnuta strahovitim mučenji­ ma. Četiri dana kasnije, 9. aprila, uhvaćen je njen brat Jovan, koji je pokušao da učini što i njegova sestra, ali nije uspeo. Ranije je bio uhvaćen Pavle Aldan koga je potkazala Desa Marković, koja je za­ jedno radila za okupatora sa Petrom Aldanom. Tvr­ dokorni izdajnik je i sam doprineo da mu budu uh­ vaćena braća i sestra. Gestapo je mesecima zahtevao od Petra Aldana da uđe u trag Miti Živkovu. I, uspelo mu je. Našli su se. Bilo je to pred odlazak Mite Živkova u par­ tizane. Na putu između Uzdina i Idvora Petar Aldan je pucao u leđa svog nekada partijskog druga. Bilo je to 20. maja 1942. godine. Jedni borci su padali, drugi su ih zamenjivali. I sve tako do slobode. Svaki izdajnik neslavno završi pa i Petar Aldan, koji je pleo mrežu da ilegalci budu uhvaćeni. Izdaj­ 83 �nik Partije i zemlje kasnije je ubijen kod Novog Pa­ zara od svoje izdajničke bratije. U »sobi smrti« na Banjici Banjički logor bio je okružen visokim zidom. Imao je stražarske kule tako raspoređene da se iz svake od njih moglo nesmetano kontrolisati sve. I mali prozori na zgradama gde su mrakovali logora­ ši. Logor je imao i »ambulantu«, objekt koji je naj­ manje služio lečenju ili zaštiti uhapšenika. Olga Petrov-Radišić bila je dovedena u sobu broj 16. Kad je Olga bila dovedena pred vrata ćelije, stražar je grubo gurnuo u sobu u kojoj je bilo još nekoliko žena. Među njima bile su i Dragica Petrov, sestra Brace Petrova i Kornelija Ankucić, Olgina drugarica i saborac. Olga je bila sva izubijana, modra i otečena od batina. Zimsko, ledeno rano decembarsko vreme, golomrazica i ciča zima, još policijske zveri. To je dočekalo i »prihvatilo« izmučenu Olgu na Banjici. I to u pocepanoj suknji, bez čarapa, bez obuće, s iscepanim džemperom. Dragica i Kornelija jedva su je prepoznale. Kad su još videle da nema svoju div­ nu, bujnu crnu kosu, zadrhtale su od tuge. Videle su, u stvari, jedno uništeno telo i njegovu lepotu. Ali, ponos i prkos plam telisuu očima njihove dru­ garice Olge. Na brojna pitanja drugarica, odgovara­ la je uvek iscrpno. Ipak, često je ponavljala ovo: — Za ova dva meseca od života sam se opraš­ tala — dva puta! Kornelija Ankucić, istaknuti ilegalac i borac ju­ žnog Banata, kaže u jednom nedavnom sećanju: »Teško je bilo videti mladu i lepu Olgu, onako fizički unakaženu, ali duh u njoj nije bio slomljen. Prvi susret i prve reči izgovorene posle pet nedelja sa drugaricama, pokazali su koliko u Olgi još ima života i vere u ishod borbe. Nas sedam, njenih dru­ garica, sve smo učinile da joj ublažimo muke, odva­ jale smo ono malo naših mrvica, njoj davale, češ­ njem luka mazale smo joj glavu i kosa je počela da raste a ona je svojom upornošću nastojala da ispra­ vi nagorelu nogu. 84 �Ležale smo na daskama i tiho pričale, maštale smo o slobodi. Cesto smo tiho pevale. Znale smo i da se nasmejemo«. Često se pitala šta li je sa Bracom i drugima. Nije nikad saznala da je herojski poginuo, onako kako je i sama govorila da se on neće živ predati. Jednom u razgovoru sa Kornelijom Ankucić je rekla: »Ti si najmlađa. Možda ćeš ostati živa. Ja i Dragica nemamo čemu na se nadamo. Znam šta me čeka. Ali, pokazaću policiji kako se drže komunisti«. Ove razgovore Olga je vodila dok nije bila pre­ bačena u »sobu smrti« broj 10, koja je bila u isklju­ čivoj nadležnosti Gestapoa. Ana Tomić seća se Olginog držanja na Banjici: — Mogu da kažem samo ukratko da je Olga bi­ la uzoran heroj svojim držanjem pred neprijateljem naše zemlje. Ona je svojim divnim likom komunis­ te, svojim primerom ljudskog humanizma poslužila kao uzor stotinama banjičkih zatvorenika. Ne verujem da ima i jedan preživeli iz banjičke »kuće smr­ ti« koji se ne bi celog života sećao divnog lika Olgice Petrov i njene hrabrosti. Govorila je u sredini onih koji su postojali još samo u spiskovima za streljanje, budila je Olga ve­ ru u slobodu. Najčešće je volela da kaže da će slo­ boda doći uskoro. Tiranija ne može da pobedi, jer čitav narod ne mogu da unište — govorila je drugaricama. Specijalna policija i Gestapo, nisu Olgu narav­ no, ostavili na miru u banjičkom logoru strave i užasa. Petog marta su je, po ko zna koji put, poveli na saslušanje. Na navaljivanje jedne od drugarica iz ćelije, ko­ ja je želela da Olgu opet divljački ne tuku zbog upornog ćutanja, Olga je pristala da o sebi kaže sa­ mo generalije. Pitali su je, zatim, zašto ćuti. — Od prvog dana su me tukli i maltretirali. Ne vidim krivicu u tome što volim svoj narod. Vi ste zveri, a ne ljudi. Sa takvima neću da razgovaram! — odgovorila je prkosno. Dokumenta beleže da je Olgu mnogo teretio Ratomir Ranisavljević, kojim su se gestapovci koris­ tili kao i mnogim drugim slabićima. (Nemci su ga streljali kad i prave rodoljube — devetog maja 1942. godine, čime je naneta velika nepravda komunisti­ ma i drugim patriotima, jer su ubijeni, istovreme­ no, kad i izdajnički ološ). 85 �Jednom Olginom saslušanju u Gestapou na Banjici prisustvovao je i Franc Rajt, preferkt policije za Banat. Pred islednicima i batinašima rekao je: — Ovo je ta što nam ništa nije rekla! S ovog saslušanja Olgu su vratili, opet, pretuče­ nu. Pored gestapovaca ispitivali su je i u Specijal­ noj policiji. Tukli su je. Kad se vratila u »sobu smr­ ti«, pričala je drugaricama: — Govorila sam sebi u najtežim trenucima: moraš izdržati, moraš, moraš! . . . Proći će i ovo, proći će . . . Olgino ćutanje dovodilo je do besa i Gestapo i Specijalnu policiju. Nisu ni jednom, naime, uspeli da od nje bilo šta iznude. Za slamanje njenog ćutanja nisu imali metode. Zbog toga je »u službeni po­ stupak« sa Olgom Petrov-Radišić stupio i doktor Jung, komandant koncentracionih logora na Bal­ kanu. Počeo je, odmah, strašnim šamarima i još strašnijim batinanjem. No, to je za tu ženu-heroja bio već uobičajen postupak zlikovaca, njoj, na žalost, poznat način mučenja. Doktor Jung je onda dodao i jedan svoj metod: po onesvešćenoj Olgi počeo je da gazi! Dugo . . . Sve dok mu se cipele nisu krvi na­ punile! Olga nije, i pored toga, rekla ni jednu jedinu reč! Bila je satkana od ljubavi prema narodu i Par­ tiji. Neprijatelj nije mogao da shvati, niti je hteo, da se takva ljubav ne može pobediti! Uzajamna pomoć, svesrdna briga o onima koji­ ma je najteže odlikovala je solidarnost uhapšenih. Jedinstveno držanje snažilo je da se izdrže glad, hladnoća, torture. Međusobno se sve delilo, od odela do pokrivača i hleba koji je dobijan od logorskih vlasti. Bolesne su bile oslobođene od svakog rada u sobi, nastojalo se da ne budu na podu, pravljen im je improvizovan ležaj. Ako se, slučajno, našlo parče limuna ili kocka šećera, to je čuvano za kritičnu si­ tuaciju, kad bi se našla neka drugarica iz sobe, na­ ročito posle mučenja na saslušanju ili kad bi koja čula o smrti nekog svoga. Kad je bio dozvoljen prijem paketa, deljen je i onima kojima nije imao ko da pošalje. I Partija i NOP su preko porodica doturali pomoć. U paketima su nalaženi cigaret-papiri na kojima su bile ispisa66 �Spomenik heroju Olgi Radišič-Petrov u Padinskoj Skeli �ne vesti o stanju na frontovima, o borbi u zemlji, uhapšenim drugovima i drugaricama. Ali, vlasti su često zabranjivale prijem paketa pa su uhapšenice izmirivane glađu. Bilo je to sred­ stvo da se od pregladnelih izvuče neko priznanje. Umiralo se dostojanstveno. Vesti su donosile i novodošle uhapšenice i nala­ zio se način da se prenose do drugih soba. Nastojalo se da život u sobi bude koliko-toliko organizovan i sadržajan. Prepričavana su dela nap­ rednih pisaca, recitovane su patriotske i socijalne pesme. Zatvorenice su se bavile rukotvorinama, želeći da svojima ostave uspomene. Logorske vlasti su če­ sto vršile pretrese, pa je sklanjanje rukotvorina i pri­ bora, koji je bio zajednički, bila velika veština da bi se to sakrilo i sačuvalo. Nisu pretresali samo st­ vari i ležaje, nego i zatvorenice koje su sve to vešto skrivale u zamaskiranim »bunkerima«. Ovi pret­ resi bili su vrsta maltretiranja, uznemiravanje; stva­ rao se osećaj nesigurnosti i stalne opreznosti. Način na koji su vršeni pretresi ličio je na pravu hajku na zveri. Teško se preživljavalo svako streljanje. Dugo bi vladala tišina u sobi. Ni jedan pokret se nije uči­ nio, samo se očima »govorilo«. Svaki šum, svaki zvuk imao je određeno značenje. Prozivke su bile omiljen način iživljavanja lo­ gorskih vlasti. Cesto su prozvane i neprozvane dr­ žane u neizvesnosti. Znali su da prozvane ostave a ove druge izvedu na streljanje. Odvedene bi na br­ zinu ostavljale poruke, izražavale poslednju želju. Pred neprijateljem su se hrabro i dostojanstveno držale. Svoje stvari bi delile drugaricama, ostavljale par reči na brzinu napisanih — poruke svojima, kao poslednji oproštaj. I odvođene u »sobu smrti«. U »sobi smrti« preko noći, pred streljanje, čule bi se pesme u kojima se govorilo o slobodi. Logorske vlasti nisu mogle da ih prisile na ćutanje, pa da bi prigušili glasove, da se ne čuju van zidina logorskih, doterali bi kamione i radom moto­ ra pokušavali da nadjačaju glasove što će sutra zamuknuti na stratištu. A sutradan, dok su ih odvodi­ li na streljanje, čuli bi se borbeni poklici: »Živela Komunistička partija Jugoslavije«; »Živela slobo­ da!«, »Dole fašizam!« Borbeno i hrabro držanje ni­ �jednog trenutka ni ovde nije napuštalo Olgu i njene drugarice i drugove. Smrt u »dušegupci« Sredinom aprila, Olga Petrov-Radišić bila je prebačena u ambulantu banjičkog logora. Sa spoljnim svetom teško su se održavale veze, te nije zna­ la da je njen Braca već poginuo. Dok se Olga nalazi­ la u ambulanti, beogradski ilegalci pokušali su da je izbave, a li... Došao je 9. maj 1942. godine. Dan je bio sunčan, svetao. Niz zeleni banjički plašt razlivalo se sunce, kao nada ili prvi stid niz lice deteta. Olgu izvode na prozivku. Poslednju. Nju je izveo gestapovac Henig, poznati sadista u logoru. Anka Kumanudi bila je poslednja osoba s kojom se Olga pozdravila. Kasni­ je je pričala: »Olga se, uz ponosan osmeh, spremala. Pozdravljala je drugove preko nas, ako preživimo. Poslednje što mi je rekla, bilo je: Zdravo, druga­ rice!« Iz ambulante su je doveli do kamiona zvanog »dušegupka«, ili kako su je zvali »blinda«. U logorskoj knjizi na Banjici zapisano je: »Broj 1696, Petrov Olga, student filozofije, rođena 1. de­ cembra 1920. godine u Barandi od oca Dušana i Leposave Knežević, udata za Borislava, sa stanom u Pančevu, Crepajski put 51. U logor došla 2. XII 1941. od Gestapoa. Streljana 9. maja 1942. godine u Beogradu«. Ovaj policijski podatak, međutim, nije do kra­ ja tačan. Zločinci nisu streljali Olgu Petrov-Radi­ šić, već je bila ugušena u »dušegupci«. S Olgom je ugušena i Sloboda Trajković, verenica Ive Lole Ribara, koju on pominje u onom svom glasovitom pismu. Toga dana na banjičkom stratištu ugušeno je ili ubijeno više od dvesta rodoljuba iz Vršca, južnog Banata i Beograda. S pesmom na usnama poslednji put pozdraviše majsko sunce. Olga Radišić-Petrov za narodnog heroja je proglašena 27. XI 1953. godine. �REC AUTORA Olga Radišić-Petrov bila je fizički slomljena, pro­ šla je kroz sve strahote fašističkih mučenja. Čvrsta, po­ nosno je branila čast svoju i supruga Brace. I, nadasve, čast Komunističke partije Jugoslavije. Branila je čast mlade generacije, koja je ispisivala najsvetlije stranice naše istorije sopstvenim životima! Dvadesetdvogodišnja Olga, učiteljica, dočekala je svoju poslednju zoru 9. maja 1942. godine, tri godine pre nego što će saveznici slaviti pobedu nad fašizmom. Odnela je u grob tajne koje neprijatelj nije mogao od ove žene—heroja doznati! Mi smo njene tajne otkrili u slobodi. Doživljavamo snove Olge Radišić-Petrov, učiteljice, ilegalca, komunis­ te. San mladosti koja je jedno vreme obojila u crveno. Mi danas dobro, nezaboravno znamo njenu poruku, i Braoinu, i svih njihovih drugova i drugarica: sebe svesno treba dati za najveći ljudski ideal: SLOBODU! Zato pesnik reče, a ljudi na spomenik joj uklesaše: DOK MAJKA NESTALE ZVEZDE BROJI, NA DLANU SUNCA NAŠA OLGA STOJI. Olga je jedna od hiljada žrtava na Banjici. Ali, živi njena misao. I ljubav prema čoveku i slobodnoj zemlji, svojoj otadžbini. Živi u svima nama, u učenicima zdru­ ženih škola koje nose njeno ime. škola u Padinskoj Ske­ li, Barandi, Vršcu, Banatskom Brestovcu, u švajcarskom gradu šafhauzenu, gde je jugoslovenska dopunska ško­ la. Ime Olge Radišić-Petrov nose ulice, domovi kultu­ re, klubovi, družine mladih, čuvajući uspomenu na pale borce, čuvamo svoju istoriju. Ova knjiga rađena je srcem, objektivnim i subjek­ tivnim mogućnostima autora i posvećena je palim bor­ cima, a namenjena mladim generacijama da se uče na svetlim primerima rodoljublja predaka — da čuvaju sa­ moupravnu socijalističku Jugoslaviju. Autori �Izvori podataka Knjiga je rađena na osnovu sledećih izvora: Kazivanja: Leposave Radišić Dare, Pančevo Đure Marinkovića, Pančevo Zagorke Radojković Gore, Pančevo Kornclije Ankuoić, Beograd Izjave: Anke Tomić, Kruševac Nikole Raj kova, Vršac Literatura: »Odgovor je: NE!« — Đranislav Đožović »Pod kulom vršačkom« — Košta Mitrović »Sta sa otadžbinom« — Mladen Markov »Istorija jednog zapisa« — M. Čekić »Žene Srbije u NOB-u« — grt^pa autora »Mi vas nećemo zaboraviti« — R. Svirčević Pisani prilog: 2. Prnjavorac, Pančevo »0 Ženskom pokretu« — Muzej u Vršcu Arhivska građa: IA Pančevo br. 1106, 9—196, 1309, 70, 530, 976 Dok. IA PKV Novi Sad br. XLI—C 10. C/D, 8141, 9587, 3408, 18940, 21966, 9590, 9592, 9594, 9602, 9608—9, 9610, 9618, 9605—7, 9639. Dosije A—169—Bds—Beograd �Beleška o autorima ALEKSANDAR S. STEPIĆ Profesor književnosti u OŠ »Olga Petrov« u Padinskoj Skeli. Objavio je dve zbirke pesama: »Na svojim obalama« i »Izgubljeni smeh« (poema). Objavljuje u književnim lis­ tovima i časopisima. Pored poezije, piše pripovetke, dra­ me, putopise i scenarija. Više puta je nagrađivan i pohva­ ljivan za književno stvaralaštvo i društveno-političku aktiv­ nost. Odlikovan od Predsednika Republike. Bio pfedsednik Odbora za podizanje spomenika narodnom heroju Olgi Petrov-Raddšić. NIKOLA J. MARINOVIĆ Rođen u Nalježićima — Kotor. Cetini puta nagrađen za rad u novinarstvu. Prozu i poeziju objavljuje u mnogim listovima i časopisima. Dobitnik .viiše priznanja za društveno-političku aktivnost. Odlikovan od Predsednika Republi­ ke. Bio je član Odbora za podizanje spomenika narodnom heroju Olgi Petrov-Radišdć. Živi u Beogradu i radi kao �SADRŽAJ Kolevka Petice i protekcija Policajac u školi Agent i »majka Dara« Crvena uzajamnost Sveti Sava i skojevci Pokret slobode Napad na hitlerjugendovce Hapšenje i saslušanje Na maturski ispit sa žandarmom »Rođeni proleter, pravi komunist« Pohvala Komiteta Logorovanje na Testeri Razgovor na Kalemegdanu Nije popustila pod batinama »Nemačka iznad svega!« Sednicu Komiteta prekinule »štuke« »Naši oficiri neće bežati!« Lučonoša novog vremena Crveni leci esesovcima Nagrada za potkazivanje Diverzija na pruzi Poternica i učena Profesorkin zid ćutanja Izdajstvo Petra Aldana Spiler traga za Olgom Vešana iznad vatre Ponosno umirem za KPJ Traganje za ilegalcima U »sobi smrti« na Banjici Smrt u »dušegupci« Reč autora Izvori podataka 7 10 13 15 16 18 21 23 24 30 32 34 36 40 41 43 45 46 48 49 50 52 53 55 56 61 66 71 72 84 89 90 91 ��Izdavač NIRO »Dečje novine« Gornji Milanovac Za izdavača Miroslav Petrović, generalni direktor Recenzent Branislav Božović Uređivački odbor Radmilo Lale Mandić Mirko Vujačdć Stanica Milošević Ivo Matović Dragan Milovanović Urednici Radmilo Lale Mandić Ivo Matović Lektor Dragan Pavlović, prof. Korektor Bojana Uzelac Grafički dizajn Veljko Trojančević Tehnički urednik Mirjana Avramović Štampa GIRO »Prosveta«, Požarevac štampanje u tiražu od 3.000 primeraka završeno septembra 1980. godine ���� Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Knjige Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context M Knjiga Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Olga Petrov Životni put i revolucionarno delo Creator An entity primarily responsible for making the resource Aleksandar S. Stepić, Nikola J. Marinović Publisher An entity responsible for making the resource available NIRO "Dečje novine", Gornji Milanovac Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1980. Rights Information about rights held in and over the resource NIRO "Dečje novine", Gornji Milanovac Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource PDF Language A language of the resource SH Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 63-M Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 92 str. Aleksandar S. Stepić Banat Banjički logor Juraj Špiler narodna herojka Nikola J. Marinović NOB Olga Petrov SKOJ http://afzarhiv.org/files/original/4ac6c2b6b64fe028db8b07a374544074.pdf 32119dbcd9b406d158b8c9371709b821 PDF Text Text ���������������������������������������������������������������������������������������������������� Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Knjige Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context M Knjiga Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Nada Dimić Životni put i revolucionarno delo Creator An entity primarily responsible for making the resource Gojko Marčeta Publisher An entity responsible for making the resource available NIRO "Dečje novine" Gornji Milanovac Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1979. Rights Information about rights held in and over the resource NIRO "Dečje novine" Gornji Milanovac Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource PDF Language A language of the resource SH Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 62-M Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 95 str. 1979. Gojko Marčeta Gospić Josip Kraš Karlovac Kozarac Lika List "Partizan" Nada Dimić narodna herojka Petrova gora Sisak štrajk Zemun Životni put i revolucionarno delo http://afzarhiv.org/files/original/5820d067868c15b21f7d1332b42d426c.pdf 47886e78e8ea659ddff5af928a3542fa PDF Text Text ��Biblioteka LEGENDE je dobitnik Povelje »4. jui«, -najvećeg društvenog priznanja za doprinos u gajenju revolucionarnih tradicija naših naroda i narodnosti Ovo kolo od šest knjiga o istaknutim herojima naše revolucije izdavač posvećuje jubilejima pobeda NOVJ na Neretvi i Sutjesci i Drugog zasedanja AVNOJ-a ��DRA G U TIN BAJIĆ MILICA PAVLOVIĆ DARA ŽIVOTNI PUT I REVOLUCIONARNO DELO Gornji Milanovac, 1983. �Biblioteka LEGENDE, XVI kolo ISTAKNUTI REVOLUCIONARI JUGOSLAVIJE ���PREDGOVOR Narodnooslobodilački rat naroda i narodnosti Ju­ goslavije, vođen od 1941. do 1945. godine, gotovo da nema premca među brojnim revolucionamo-oslobodilačkim i socijalnim pokretima širom sveta. Narod - seljaci, radnici, intelektualci - gotovo nenaoružan ali svestan da je došao istorijski trenutak da poka­ že svoju slobodarsku i klasnu svest, krenuo je u samo naizgled bezizglednu borbu, s Titom i Komunističkom partijom na čelu. Slobodari ovog podneblja - ljudi, žene i deca, postajali su nesalomljivi pod teretom oku­ patora i domaćih izdajnika, izrastali u heroje u okrša­ jim a sa najmodernijom ratnom mašinom sveta, da bi u borbi stasali u vojskovođe, zakonodavce, diplomate. I pobedili su. Među onima koji su u toj surovoj četvorogodišnjoj borbi svesno žrtvovali sve što su mogli i imali, pa i život, bila je devojka-heroj Milica Mike Pavlović Dara. Njen životni put, započet u Čačku 18. marta 1915. godine, završen je juna 1944. godine, pod kamom četnika, kod Valjeva, što je verno opisano u ovom štivu biblioteke »Legende« koje je pred čitaocem. Da bi osvetlio njen lik i delo, Dragutin Bajić je brižljivo izučavao arhivsku građu, koristio se lite­ raturom, razgovarao sa njenim preživelim saborcima i rodbinom. Takav stvaralački napor urodio je plodom, i ovo je prvo obimnije štivo o revolucionari Milici Pavlović, poznatoj po ilegalnom nadimku Dara. Ono sadrži nove i značajne podatke koji će budućim istra­ živačima biti dragoceni i podsticajni. Potka monografije je hronološke prirode; od Miličina rođenja do smrti, u tih tridesetak veoma burnih godina, redaju se pojedinosti i celine o njenom životu. Upoznajemo je u zavičajnom Čačku kao gimnazijalku 7 �/ skojevku, zatim kao pripadnika Ujedinjene studentske omladine, kolevke neustrašivih boraca i revolucionara na Beogradskom univerzitetu, sa koga je školske 1939/40. godine otišla kao diplomirani student filozofije i kao član Komunističke partije. U Leskovcu i Valjevu se predstavila kao sposoban i ozbiljan nastavnik, omiljen među svojim učenicima, tako da su reakcionarni direk­ tori škola u kojima je radila ćutke prelazili preko njene političke opredeljenosti. U Valjevu je aktivno sudelovala u ilegalnom radu pa je tamo i ostala posle propasti monarhističke Jugoslavije. Tamo se, već u ustanku, afirmisala kao sposoban i odgovoran partijsko-politički radnik i rukovodilac. U rukopisu druga Bajića se sreću hronološke celine koje nisu samo svedočenje o Miličinom životnom putu, nego i znatno više od toga. To su celovite priče, pune upečatljivih slika o sredinama u kojima je Mi­ lica živela i radila, o usponima ljudi s kojima je sarađivala, te o porazima onih protiv kojih se borila. To su, u stvari, kazivanja o usponima, posustajanjima i ponovnim razmasima osnovnih ćelija revolucionarnog pokreta, o dramatičnim okolnostima i naporima ko­ munista, skojevaca i svih rodoljuba oko organizovanja ustanka u valjevskom kraju. Naposletku, tu su ocene mnogih pojava i događaja u kojima se Milica Pavlović angažovala kao čovek i revolucionar. Bez sumnje, najupečatljivije je obrađen Miličin par­ tijski rad u periodu okupacije i ustanka. Tu su pla­ ninski putevi i sela, žene i ljudi slobodarski nadahnuti i spremni da se žrtvuju; tu je Valjevo, u kome ko­ munisti i skojevci, doslovno pred očima okupatorske i izdajničke vojske i policije, održavaju sastanke i savetovanja, organizuju akcije za pom oć ustanicima, izvode diverzije, kažnjavaju kvislinge. . . Ostale su u sećanju njenih saboraca i u Bajićevom rukopisu zabeležene dramatične pojedinosti o njenom boravku i delovanju • na teritoriji svih srezova valjevskog okruga, gde je p o d kraj 1941, po odluci partijskog rukovpdstva, izašla iz okupiranog grada. Odevena kao seljanka Hi kao doseljenik, išla je od sela do sela ili od sela do grada, i obratno, da organizuje ljude, povezuje grupe, umnožava propagandni materijal, objašnjava ratnu si­ tuaciju u zemlji i svetu. Prolazila je hladnokrvno i hrabro pored Nemaca, nedićevaca i četnika, snalazeći 8 �se i u najtežim situacijama. Na kraju, kao osvedočeni humanista i borac, žrtvovala se za decu i svoje par­ tijske drugove: u kući u kojoj su je opkolili četnici nije se branila, nije upotrebila oružje, strepeći za sud­ binu ukućana više nego za vlastiti život. Veliki broj imena autor pominje u vezi s radom ilegalke Milice. Tu su, ponajpre, istaknuti članovi Partije koji rukovode ustankom i revolucijom u vaIjevskom kraju, ali je, s pravom, najviše običnih ljudi iz naroda - pouzdanih radnika i slobodoumnih seljaka, rodoljuba svesnih da treba da daju svoj udeo u borbi za bolju budućnost. Bez njihove pomoći i saradnje, ilegalka Milica Pavlović ne bi mogla da bude ono što je bila i ostala u valjevskom kraju. Iz ovog se štiva stiče globalna predstava o ustanku u valjevskom kraju, o formiranju partizanskih odreda i okolnostima zbog kojih su bili razbijeni i prisiljeni na povlačenja sa matične teritorije, što je širok prostor za nova istraživanja. Pri tom je veoma važno što je autor uspeo da uoči i prikaže akcije i napore koji svedoče da se partizani, u prvom redu komunisti i skojevci, nikad nisu pomirili s okupacijom. Uprkos masovnim streljanjima u gradu i bezbrojnim zločinima u selima širom ćele zapadne Srbije, preostali, neuhapšeni članovi Okružnog komiteta, kojim je Milica ruko­ vodila u najtežim danima, za kratko vreme su pri­ kupljali rasturene redove, da bi se ubrzo ponovo kre­ nulo, s nepokolebljivom revolucionarnom svešću. Jednom rečju, sa svake stranice izbija saznanje 0 novom, velikom vremenu, o nepokolebljivoj veri u bolju budućnost koja je nadahnjivala ilegalne borce, partizane i sve rodoljube uključene u front bespoštedne borbe za slobodu. Autor je diskretno naglašavao ulogu Milice Pavlović u revolucionarnim događajima, iako je njegova knjiga, 1 po naslovu i po sadržaju, kazivanje o njoj i o tome kako se sazreva i izrasta u krilu pokreta. Njenu ulogu nije bilo potrebno posebno naglašavati jer činjenice i svedočenja sami po sebi o tome uverljivo govore. Autor je dobro uanio što je na kraju svog izla­ ganja stavio posmrtno slovo, izgovoreno na godišnjicu Miličine sahrane na groblju u Čačku. Visoki partijski rukovodilac Miloš Minić, njen saborac iz studentskog pokreta i iz najtežih dana revolucije, sintetično je izložio njene zasluge i veličinu njenog udela u borbi 9 �za nacionalno i socijalno oslobođenje radnog naroda, kome je pripadala celim svojim bićem, da bi onda, s razlogom, pozvao omladinu da se skuplja na grobovima takvih revolucionara - ne da bi plakala, već da bi se sećala njih i nastavljala njihovo delo. To je, zaista, lepo izabran detalj za kraj biografije Milice Pavlović, koja je zaslužila pažnju i sećanje i onih koji dolaze - onih za čiju se lepšu mladost i budućnost žrtvovala. Dr Marija Isailović, prof. �U zavičajnom Čačku U drugoj polovini devetnaestog veka, obnavlja­ njem starih zanata i esnafa Čačak je postao važno središte varoške Srbije. Ali bez industrije i sa za­ postavljenom i krajnje izrabljenom okolinom grad nije mogao napredovati, pa je i u naš vek ušao kao palanka i takav ostao do oslobođenja u narodnooslobodilačkom ratu. Između dva svetska rata, u njemu je, sem Vojnog arsenala, s malim brojem radnika, podignuta samo fabrika hartije. A usitnjena gradska privreda nije se mogla održati u vreme oštre ekonomske krize krajem dvadesetih godina. Zanatske, ugostiteljske i trgovačke radnje nestajale su jedna za drugom. Među njima je nestala i mesnica Filipa Pavlovića, i on se, s mno­ gim sitnim trgovcima i zanatlijama, našao bez posla, i to baš kad je svojoj deci morao najviše pružiti da bi dovršila školovanje. Kao i sav malovaroški trgovački svet posle prvog svetskog rata, Filip je tražio i video izlaz za svoju decu u njihovom školovanju. Imao je tri kćeri i sina. Najmlađe njegovo dete bila je Milica Mike, poznata revolucionarka iz tridesetih godina i narodnooslobodilačkog rata. Rođena je 18. marta 1915. Od malih nogu odlikovala se izvanrednom bistrinom i radoznalošću. Pre nego što je pošla u školu, prateći u stopu stariju sestru Darinku, niaučila je da piše slova i sriče reči na slogove, što je u to vreme bila retkost među prvacima. Pored sestre, naučila je izvestan broj pesmica da recituje, odnosno da deklamuje, kako se tada govorilo. Ponekad, u prilikama kada su imali goste u kući, podsticali su je da pokaže to svoje znanje i umeće. Tako se, u ranom detinjstvu, začela izvesna njena ambicija, plemenita u suštini, koju je negovala tokom celog života. 11 �Kao najmlađe dete, inače veoma umiljata, po nekoj patrijarhalnoj navadi, bila je predodređena da bude maza u kući. Nije slučajno imala nadimak Mike. Njeno je detinjstvo bilo lepo i bezbrižno dok je ocu s mesarskom radnjom išlo kako treba. Ali ona nije zloupotrebljavala naklonost ukućana i oko­ line. Od početka školovanja bila je vredna učenica. Posebno zbog toga otac ju je voleo. Često kad bi došao s posla, ma koliko da je bio umoran, uzimao ju je na krilo da bi mu ispričala kako je protekao dan u školi. Voleo je pri tom da mu »izdeklamuje« Zmajevu baladu »Tri hajduka« ili neku novu pesmu koju je naučila. Bucmasta devojčica, s krupnim crnim očima i crnom kosom, vedra i živahna, trudila se uvek da ničim ne izaziva zavist svojih vršnjakinja. I u školi i kod kuće, mnogo njih je dolazilo da se s njom igraju. Dvorište kuće njenih roditelja je bilo puno igre i dečjeg žagora kad god je bilo lepo vreme. Istina, Miličina majka Vinka imala je pravu majčinsku ljubav i razumevanje za tu decu koja su se okupljala u dvorištu. To je bilo vreme izvesnog prosperiteta kad se socijalne razlike, bar među decom, nisu osećale. Tako su maloj Milici neosetno proricale osnovačke godine, koje deca često po zlu pamte jer im škola zakida lepotu i bezbrižnost predškolskih dana. Doduše, kad je reč o njenom odličnom uspehu u osnovnoj školi i školovanju uopšte, valja reći da ju je izdašno pomagala i pomogla sestra Dara, koja je takođe bila marljiva učenica, s retko viđenom radnom disciplinom. Prirodno, roditelji su na svaki način želeli da njihova mezimica, kao odlična učenica, produži ško­ lovanje dok se najdalje može. Ali njen polazak u gimnaziju, 1926. godine, razlikovao se od polaska u osnovnu školu. Ne samo po tome što je zahtevao Miličino veće i ozbiljnije zalaganje nego po oskudnim materijalnim mogućnostima koje su je, u stvari, usmerile sudbonosnim životnim putem kojim je pošla. Ekonomska kriza je bila na pomolu u gradu i, još više, u njegovoj okolini. Veći deo čačanskog okruga sačinjavala su sela u kojima je zemljoradnja bila na najnižem stupnju. Seljak je bio izložen suš­ nim i gradobitnim vremenskim nepogodama. Prinosi sa zemlje bili su niski čak i u ravnom Pomoravlju, a porezi i dažbine veoma visoki. Siromašni i srednji 12 �seljak se zaduživao da bi opstao na svom usitnje­ nom posedu. Pa opet, bankari, zajmodavci su ga, pre ili kasnije, ostavili bez te njegove »zemlje hraniteljke«. Statistike kažu da je čak i srez ljubićki, poljoprivredno najrazvijeniji u okrugu čačanskom, postao u to vreme najzaduženiji u Srbiji. Šta li je tek bilo u drugim, siromašnijim srezovima? Pauperizacija seoskog stanovništva bila je neminovna i nagla. Osiromašeno seljaštvo tražilo je utočište u gradu, gde se, s njegovim dolaskom, stvarala re­ zerva radne snage, tako da se rentijerima i kapita­ listima pružila mogućnost za brutalnu eksploataciju u gradu i na selu. U Čačku, kao i u celoj zemlji, raslo je, moralo je porasti, nezadovoljstvo radnika i siromašnih slojeva građanstva. To nezadovoljstvo nije mimoišlo ni Filipa Pavlovića, koji se, brižno nadnet nad sudbinom svoje dece, morao zaduživati da bi kraj s krajem vezi­ vao. A dugova se nikako nije mogao osloboditi. Kupovna moć stanovništva se sve više srozavala i on je osećao bedu i neizvesnost svoga posla i po­ ložaja. Ali je bio uporan što se tiče dece: »Kada se već mučim i grbačim, neka mi bar deca postanu ljudi«. Naivno je verovao da će se njima, kao ško­ lovanim, rad više ceniti od njegovog. Bio je, inače, ponosan na svoju decu, koja su dobro učila, i to je govorio pred njima, iskazujući tako poverenje u njih. Dok je najstarija Darinka bila već pri kraju školovanja u Učiteljskoj školi u Jogodini (Svetozarevo), ostala deca su se školovala u Čačku. Filip i Vinka su čvrsto verovali da će izdržati u borbi za bolju i izvesniju budućnost svoje dece, pa su se dokraja zalagali i samoodricali, učeći ih, u isto vreme, da dostojanstveno podnose lišavanja i da »ne gledaju u tuđ lonac«. Milica je kao gimnazijalka dosta čitala, pokla­ njajući poverenje svakoj knjizi do koje je dolazila mahom preko profesora. Posebnu pažnju i naklonost je pokazivala za istoriju i književnost, interesujući se naročito za sudbinu istorijskih ličnosti. Njeni škol­ ski drugovi se sećaju da se nije moglo dogoditi da ona dođe u školu nespremna ili bez urednih doma­ ćih zadataka. Kada dođe kući, sve je ostavljala na stranu dok ne završi domaće zadatke, a onda je pravila raspored drugih dnevnih obaveza. Nikada ro­ 13 �ditelji nisu imali potrebe da je opominju da uči ona je to radila samodisciplinovano i odgovorno. Zanimljivo je da su roditelji, iako su bili spremni da sve žrtvuju za svoju decu, zarana ih vaspitavali da štede i da sami privređuju gde im se ukaže pri­ lika. Tako je Milica, još u nižim razredima gimna­ zije, počela da pomaže pojedinim učenicima koji su teže savlađivali gradivo iz pojedinih predmeta. Tako je »držanjem kondicija«, kako se u njeno vreme na­ zivao taj mukotrpni posao, oslobađala roditelje čak i da joj nabavljaju knjige i druge školske potrebe, što je, ipak, bila pomoć za njih, budući da su imali znatno veće izdatke za Darinku, koja je dovršavala Učiteljsku školu u »dalekoj Jagodini«. Stvaranje radnih navika i razvijanje odgovornosti i osećanja kod dece da treba što pre samostalno da zakorače u život pokazalo se, u izvesnom smislu, kao spasonosno. Porodica se našla u najtežoj situaciji kad je Filip umro. Milica je, tako reći, ostala bes­ pomoćna u petom razredu gimnazije. Školovanje je nastavila, ipak, zahvaljujući zdravom vaspitanju i ste­ čenom samopouzdanju, tako da je brzo shvatila kakve teškoće porodici predstoje, i da treba, s majkom, da podmetne svoja nejaka leđa. Po svemu sudeći, reklo bi se da su sam život i vaspitanje u porodici orijentisali Milicu Pavlović mukotrpnim putem borbe i pobune. Ona neće postati revolucionarka iz romantičnih pobuda i samo zato što ju je zaneo mladalački polet, nego zato, pre svega, što se na pragu života suočila s mukom i očiglednom socijalnom nepravdom. U varoši, sa nešto više od 9000 stanovnika u 1931. godini, nije bilo teško uočiti klasne suprotnosti, tj. da se na jednoj strani nalazi mali broj kapitalista i veleposednika, a na drugoj ogromna većina onih koji su tražili posao ili živo­ tarili s bednom nadnicom, padajući sve više u dugove. Posle krvavih obračuna monarhističkog režima s opo­ zicijom u Narodnoj skupštini, a zatim, u vreme šestojanuarske diktature, i sa svim progresivnim sna­ gama u zemlji, zaoštrile su se ne samo klasne nego i nacionalne suprotnosti u »troimenoj« Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Komunistička partija Jugoslavije prva je organizovana snaga koja je i u čačanskom okrugu ukazala da će se te suprotnosti, podstaknute ekonomskom krizom kakvu svet do tada nije doživeo, 14 �sve više zaoštravati i izazvati odlučne borbe radnog naroda u bliskoj budućnosti. Čim se oporavila od udara diktature, koja joj je nanela velike gubitke u rukovodećem kadru, ona je organizovala 1931. godine prve štrajkove šivačkih i obućarskih radnika, koji nisu ostali usamljeni. Tokom tridesetih godina usledili su štrajkovi u fabrici hartije, pa čak i u Vojnom arsenalu; zatim štrajkovi građevinskih radnika, trgo­ vačkih pomoćnika i potrošača električne energije, ru­ dara u Gornjoj Garevnici i dr. Taj otpor radnika imao je odjeka i u srednjoj školi. Tim više jer se u pojedinim štrajkovima angažovao sav demokratski Čačak, zajedno s radničkom klasom susednih gradova. Takav je bio, na primer, prvi štrajk 140 radnika u fabrici hartije, koji je izbio zbog nepriznavanja radničkih poverenika i otpuštanja s posla predsednika sindikalne podružnice. Štrajk je trajao 47 dana. Radnici su postavili poslodavcu sledeće uslove: vraćanje na posao otpuštenog predsed­ nika i priznavanje radničkih poverenika kao njihovih zakonitih predstavnika, zaštitu radnika na poslu i bolje higijenske uslove na radnim mestima, poštovanje zakonskog roka u slučajevima otkaza, povećanje nad­ nica za 50% kada rade prekovremeno, i 100% ako rade nedeljom. Sama okolnost da je štrajk trajao 47 dana i da su prihvaćeni i ostvareni zahtevi radnika, svedoče o jačini i ugledu partijske organizacije u Čačku, koja je stajala iza štrajkača. Taj štrajk je ostao u ovakvom sećanju učesnika: »Učesnici štrajka su stupili u borbu s naoružanim žandarima, braneći ulaz u fabriku motkama, kamenjem i gvozdenim šipkama. Tri reda radnika i radnica ostali su nepomični pri naletu žan­ dara sa bajonetima na puškama. Pao je jedan radnik povređen udarom bajoneta. Uplašen hladnokrvnom smelošću i borbenošću radnika, načelnik je obustavio nalet žandara. Vlasnik je na sve načine pokušavao da slomi štrajk. Jednoga dana je pokušao da 50-60 seljaka, zatvorenih u furgone, prebaci u fabrički krug pod vi­ dom sirovina. Strajkači su o tome bili obavešteni i onemogućili ga. Lokomotiva je u naletu slomila branik koji su štrajkači stavili preko industrijskog koloseka što vodi u krug fabrike, ali su u istom trenutku 15 �desetak radnika i radnica polegali po koloseku i svo­ jim telima sprečili ulazak voza u fabriku. Četrdeset sedam dana radnici su čuvali fabriku, provodili dane i noći u njenom krugu i najzad primorali poslodavca da usvoji njihove zahteve. U ovom velikom štrajku došlo je do izražaja jedinstvo rad­ nika Čačka i okolnih gradova koji su slali mate­ rijalnu pomoć štrajkačima da bi istrajali u štrajku (Užice, Kragujevac, Niš, Ivanjica, Požega, Milanovac i drugi). Štrajkači su dobili i veliku pomoć u ži­ votnim namirnicama iz obližnjih sela?« Je li senzibilna Milica Pavlović mogla ostati po strani od snažnog revolucionarnog pokreta u njenom gradu? Nije, razume se, već samim tim što je po­ ticala iz porodice koja je po materijalnom položaju, pripadala proletarizovanom trgovačkom esnafu, i što se u gimnaziji orijentisala na tzv. socijalnu literatu­ ru, u kojoj se identifikovala s pobornicima i pripad­ nicima boljeg i pravičnijeg čovečanstva. Kao učenica u višim razredima, poseban afinitet je ispoljila za književnost, čitala je mnogo, a izdva­ jala se od ostalih u rezredu lepom pismenošću i smislom za analizu pročitanog dela. Zato nije slučajno što je na preporuku nastavnika srpskohrvatskog jezika njen referat o Cankarevom »Martinu Kačaru« pročitan u svim odeljenjima sedmog razreda, kao primer temelj­ ne literarne i sociološke studije tog romana sa jakom socijalnom potkom, koju je veliki slovenački pisac umetnički izvanredno uobličio. Nije isključeno da je njen gimnazijski uspeh u domenu književnosti uticao da se opredeli za stu­ dije srpskohrvatskog jezika i književnosti na Filo­ zofskom fakultetu u Beogradu. Uz onaj teški mate­ rijalni položaj porodice, socijalna literatura i burni događaji u samom Čačku presudno su uticali da se definitivno opredeli, u političkom smislu, za rad­ nički pokret i njegovu ideologiju. To se može zak­ ljučiti i po jednom pismenom zadatku što ga je radila u sedmom razredu gimnazije. Sem ostalog, ona u njemu kaže: »Volim prirodne lepote, reke, brda, selo, more i gradove moje domovine. Volim radnike u fabrici i seljake žuljevitih ruku na njivi.I I »čičak 1941 1944«. izdanje »Čačanskog glasa«. 1964. godine, sir. 7. 16 �Volim svoj napaćeni i namučeni narod, koji je u svojoj bogatoj zemlji često gladan.« U ovom kratkom odlomku prepoznaje se odvažna i borbena skojevka, koja nije naučila »pravila konspiracije«, jer još nije bila primljena u skojevsku ogranizaciju, budući da ju je šestojanuarski režim 1929. i 1930. godine razbio strahovitim tererom. Tek s popuštanjem i uzmicanjem diktature, krajem 1931, skojevske organizacije, kao i partijske, počele su se obnavljati u razvijenim rad­ ničkim sredinama i pojedinim školama. Istina, SKOJ će se 1933. godine ozbiljnije potvrditi u celoj zemlji kao masovnija organizacija, odnosno »kao rezerva i prvi pomoćnik Komunističke partije«. Tada je ruko­ vodstvo Partije postavilo pred svoje organizacije, kao jedan od najvažnijih zadataka, stvaranje skojevskih grupa, naglasivši da »u svim omladinskim komitetima treba da se nalaze partijski predstavnici, a u partijskim predstavnici odgovarajućih komiteta Skoja.«2 Te godine je primljena u SKOJ borbena i u svojoj maturskoj generaciji pupulama Milica Pavlović. Za njen prijem nije bilo ni najmanje rezerve, jer je njena aktivnost, koliko je mogla doći do izražaja, zapažena u đačkim družinama, u kojima je mesna partijska organizacija imala znatan uticaj. Kako se vidi iz jed­ nog dokumenta, taj je uticaj poticao i od pojedinih profesora. Jedan od njih je bio Milutin Smiljanić, koji je uživao tako dobar glas da je od njega zazirao sreski načelnik. U jednom izveštaju nadležnoj Banskoj upravi u Sarajevu, načelnik kaže da je pokušavao da »preko nacionalno i politički ispravnih ličnosti isključi na zgodan i neupadljiv način komuniste iz uprave Ujedinjene knjižnice i čitaonice«. Ona je u sastavu Narodnog univerziteta bila uporište komunista, kao i sam univerzitet, čiji je delegat bio profesor Smiljanić. Uprkos »neupadljivom« nastojanju sreskog načelnika, kao delegat, profesor Smiljanić je ponovo izabran za predsednika Ujedinjene knjižnice i či­ taonice. Van svake sumnje, Milica Pavlović je ponikla u dobroj revolucionarnoj sredini. Njeno borbeno vaspitanje bilo je solidna podloga da se, po dolasku na Beogradski univerzitet, brzo razvije i postane veo-1 1 Zapisnik sa sednice Privremenog njkovodsia KPJ od 16. maru JS J3 2 Milica Pavlović Hara 17 �ma zapažena ličnost u naprednom studentskom po­ kretu. Studentkinja na Beogradskom univerzitetu S gledišta revolucinarne delatnosti, dolazak Milice Pavlović na Beogradski univerzitet pao je u vreme kad su baš takvi srednjoškolci bili preko potrebni. Za njih je to bilo teško, a ponekad i zlo vreme, u kome su mogli istrajati i ostati uspravni samo hrabri i postojani u svojim idealima. Kao tradicionalno demokratska institucija, Univerzi­ tet se našao, morao se naći (!), na udaru šestojanuarske diktature. Ali, progresivne snage i duh otpora na njemu nisu uništeni, iako je napredni studentski pokret bio malobrojan i heterogen u političkom pogle­ du. Iz jednog izveštaja koji je 26. novembra 1932. poslao Centralnom komitetu KPJ Stevan Lilić, član Pokrajinskog rukovodstva KPJ, vidi se da se jedino na Univerzitetu održalo revolucinamo jezgro koje je bilo kadro da organizuje otpor nasilju diktature. »Javni i aktivni protest protiv režima šestojanuarske diktature«, kaže se u tom izveštaju, »došao je upravo odande odakle ga je, prema našim prilikama, najpre trebalo i očekivati, tj. od studenata«. Na izgled čudno ako se zna da su se u tom razdoblju rukovodstva KPJ sektaški postavljala prema radu intelektualne omladine, pa čak ga i ignorisala, što je bilo posledica direktiva sa Petog kongresa Komunističke internacionale mladih (KIM) iz 1929. godine. Srećnom okolnošću, studentski pokret se razvijao u vreme dik­ tature mimo tih direktiva, rukovodeći se faktičkim stanjem stvari. Otuda mu snaga da odoli brutalnom naletu diktature i da digne glas protesta, koji se čuo u celoj zemlji za vreme izbora, u novembru 1931. godine. I on se više nije stišao do sloma diktatorskog režima. Na dvogodišnjicu proglašenja diktature, 6. januara 1931, sastao se novoizabrani parlamenat Tog dana sastao se i zbor studenata u zgradi Univerziteta, na kome je odlučeno da učesnici pođu i demonstriraju ispred Narodne skupštine, u kojoj se verifikovao šestojanuarski režim. Studenti nisu uspeli da se probiju dalje od današnjeg Trga Republike jer ih je policija, zajedno sa žandarmerijom, na surov način razbila i raste- 18 �rala. Od proglašenja diktature, to su bile prve ulične demonstracije u zemlji, u kojima je povređeno 11 studenata. Režim se nije na tome zadržao. Da bi se sprečili novi nemiri Ministarstvo prosvete je donelo Opštu uredbu o univerzitetima, kojom se htelo ograničiti svako političko delovanje na njima. Sem ostalog, lom je uredbom predviđeno javno glasanje prilikom iz­ bora uprava za studentska udruženja, a Zdravstveni fond Univerziteta i studentski dom »Kralj Aleksandar Karađorđević« stavljeni su pod neposrednu kontrolu Ministarstva prosvete. U stvari, Opštom uredbom Ministarstvo je odbacilo sve zahteve koje su studenti postavili tokom novembra i decembra prethodne go­ dine, i to ne samo zahteve u vezi sa promenom po­ litičkog stanja u zemlji nego i u vezi sa odbranom auto­ nomije Univerziteta. U isto vreme, Ministarstvo je, u zajednici s policijom, aktiviralo režimska studentska udruženja, naročito tzv. Jugoslovenski akademski klub (JAK), iz kojeg će se kasnije izroditi Organi­ zacija nacionalnih studenata (ORNAS), u doslovnom smislu teroristička studentska organizacija. Kratko rečeno, nakon trogodišnjeg surovog obra­ čuna s demokratskim snagama u zemlji i fizičkog uništenja znatnog broja rukovodilaca KPJ I SKOJ-a, šestojanuarski režim je potcenio demokratske tradicije i studentski pokret na Beogradskom univerzitetu. Ga­ ženjem univerzitetske autonomije, drugim rečima, os­ novnih prava nastavnog kadra i ogromne većine stu­ denata, režim je izazvao protiv sebe i znatan deo profesora koji su pre donošenja nove uredbe »stajali van politike«. Tako se, uz profesore koji su poka­ zivali razumevanje za studente i njihove zahteve, stvorila većina u Univerzitetskom senatu, koji je od 7. decembra 1931. svakodnevno zasedao, pokušavajući da nađe zadovoljavajuća i pomirljiva rešenja između studenata, odnosno Univerziteta, i uzurpatorske vlasti. Povodom postavljanja policijske uprave u Studentskom domu, u Memorandumu koji je Univerzitetski senat dostavio Ministarstvu prosvete, kao svoj predlog i mišljenje da se stvore povoljniji uslovi za nastavlja­ nje učestalo neredovne nastave, rečeno je (očevidno bez pardona!) da je Ministarstvo »bez ikakvog prav­ nog osnova ušlo potpuno nezakonito u pravnu nad­ ležnost Univerziteta, zaboravljajući, svakako, da je ovde 19 �posredi jedan privatno-pravni odnos, a nikako odnos više prema nižoj administrativnoj vlasti«. U smišljenoj i dobro organizovanoj borbi, napredni studentski pokret je od početka 1932. godine, s malim odstupanjem, uvek imao podršku velikog dela nastavnog kadra. Tim pre i tim više su imali i podršku javnog mnenja čak i u pojedinim evropskim zemljama. Znajući da Memorandum Univerzitetskog senata sadrži bitne zahteve koje su sami postavili, znajući, takođe, da neće to urazumiti šestojanuarske vlastodršce, studenti su nastavili da štampaju i rasturaju letke i proglase i da živom rečju popularišu svoje zahteve, naročito protiv iseljavanja njihovih »nepodobnih«, dru­ gova iz Studentskog doma; istovremeno, oni su kompromitovali postupke režima i njegova nastojanja da zloglasnim Sudom za zaštitu države, progonstvom pojedinih studenata u rodna mesta i drugim prinud­ nim merama, razbije i uništi studentski pokret. Do 1. aprila 1932. izvršeno je razgraničavanje sa studen­ tima koji su bili »fanatički privrženi« JAJK-u. 0 miru i predavanjima nije moglo biti reči. Univerzitetski senat je obustavio nastavu od 1. do 10. aprila, za­ tim do 20. aprila, da bi potom i rektor, u grani­ cama svoje nadležnosti, produžio obustavu za tri dana. Pošto se za to vreme nespokojstvo i vrenje na fakultetima nisu stišali, rektor je izvestio Mini­ stra presvete da se stanje ne popravlja i pored toga što su on i Senat »iscrpli sva sredstva na koja imaju pravo«. Ministar je u tome našao »dobar« razlog da nastavu prekine do 15. juna, tj. do kraja letnjeg semestra. Pomenuti Memorandum i homogenije istupanje studenata u 1932. godini predstavljali su, uveliko, po­ laznu osnovu za konsolidovanje i šire delovanje stu­ dentskog pokreta, u prvom redu studenata-komunista. Upravo su se time karakterisale dve naredne školske godine. Postavljajući svoje zahteve otvoreno, ističući, pre svega, goruće probleme koji si pritiskivali ve­ ćinu studenata (smeštaj, ishrana, semestralna školarina, dvostruko povećanje taksa za ispite, laboratorijske takse na Tehničkom i Medicinskom fakultetu, kao i mnogo šta drugo što se najbolje moglo rešavati preko stu­ dentskih udruženja) komunisti su kao najaktivniji deo studentskog pokreta stekli masovnu bazu. Umesto 600-800 studenata, koliko ih je ranije dolazilo na 20 �zborove, sada se okupljalo oko 2000. Razume se, i sam opšti razvoj događaja tome je išao u prilog. U pregovorima sa rektorom i Univerzitetskim se­ natom studentski predstavnici su lakše nalazili zajed­ nički jezik. Oni su već imali provereno iskustvo da preko stručnih udruženja mogu neposrednije postavljati opšte i posebne zahteve i tražiti rešenja. Ali studenti-nacionalisti još su imali upravu pojedinih udru­ ženja u svojim rukama, i među njima čak i najmasovnijeg Studentskog pravničkog društva, koje su, kao i Studentski dom i Udruženje studentkinja, grče­ vito čuvali za sebe, služeći se svakakvim mahinacijama. Takva situacija zahtevala je dugotrajnu i ži­ lavu borbu, koja se nije mogla okončati bez pro­ livene krvi. Upravo u tu i takvu borbu ušla je Milica Pavlović, školske 1933/34. godine, pošto se upisala na Filozofski fakultet. S obzirom na to da je došla kao skojevka, nije joj se bilo teško uključiti u stu­ dentski pokret. Ali, da bi kao skojevka mogla pri­ miti obaveze koje joj je taj pokret nametnuo, tre­ balo je imati hrabrosti. Mnogo hrabrosti! Pre njenog dolaska skojevska organizacija na Univerzitetu bila je malobrojna i nejaka. Na fakultetima su postojale i delovale manje grupe, uglavnom kao vaspitne i čita­ lačke. Mada su prilike i jačina studentskog pokreta zahtevale da se te grupe umnože i brojčano pove­ ćaju, što podrazumeva i mnogo veću aktivnost, to je ostvareno tek u fazi organizovanja partijskih i skojevskih foruma u Beogradu, krajem 1933. godine, kad je formiran i Univerzitetski komitet SKOJ-a. Za nepuno pola godine SKOJ je na Univerzitetu brojčano ojačao, tako da je organizacija imala 125 članova (18 skojevskih grupa, među njima je bila jedna ženska, i 8 simpatizerskih). Grupe su se sastajale po stano­ vima ili napolju. Nije bilo zadatka koji one ne bi prihvatile i izvršile. Raznosile su letke po fakultetima i određenim rejonima. Sem »Nolitovih« izdanja, či­ tale su ilegalne brošure i »Proleter«, organ Central­ nog komiteta KPJ; pojedinci su bili zaduženi da prilaze studentima zainteresovanim za studentski pokret i da ih privlače na konferencije, književne večeri, predavanja pa, napokon, i na demonstracije. Najteže je bilo savladati emotivnost i eksplozivnost pojedi­ naca na konspirativnim zadacima i u taktici prilikom 21 �osvajanja studentskih udruženja, kad je, kao po pra­ vilu, uvek vamičilo i pretilo tučam a. . . Učestvovati u mnogim od tih akcija značilo je izložiti se vandalizmu beogradske policije i njenih najamnika u Studentskom domu i na fakultetima; u izvesnim slučajevima nije bila isključena ni robija, jer je režim, s gaženjem autonomije, odlučio da se brani i Sudom za, zaštitu države. U vreme rektorovanja dr Vladimira Čorovića, kad se nisu birala sredstva da se od Univerziteta napravi vaspitni zavod, pod policijskim nadzorom, niko od naprednih studenata nije bio siguran da će osvanuti tamo gde je zanoćio jer su policijski agenti u racijama kupili i organizatore i učesnike na protestnim zborovima ili demonstra­ cijama. Eto zašto je trebalo imati hrabrosti pa biti član te viteške falange koja se uhvatila ukoštac s veoma surovim šestojanuarskim režimom i njegovom divljom i primitivnom policijom. Ali, sve to, kao ni mnoge druge drastične mere iz tog vremena, nije obeshrabri­ lo pripadnke studentskog pokreta (sem retkih izuze­ taka, razume se), u njihovoj borbi za autonomiju Univerziteta i, u krajnjoj liniji, za njihov opstanak i školovanje na fakultetima. U letnjem semestru 1934. godine, ta borba je krunisana do tada najvećim uspehom: 10. juna izabran je na zborovima studenata Akcioni odbor stručnih studentskih udruženja (AOSSU), koji je postao legalni rukovodeći organ naprednog studenstskog pokreta na Beogradskom univerzitetu. Nje­ govim je izborom savladano uveliko, ako ne i pot­ puno, usko grupno delovanje pojedinih udruženja ili grupa. Odbor je veoma brzo stvorio uslove i našao nove oblike rada za okupljanje pripadnika svih poli­ tičkih grupacija, izuzimajući studente-nacionaliste. Preuzimanjem većine stručnih udruženja, napredni studenti su pokazali neospornu zrelost i smisao za realnost, te tako demantovali pojedine profesore koji su ih smatrali i proglašavali »oruđem u rukama ne­ vidljivih spoljašnjih sila«, strahujući pri tom od »student­ skog sovjetizma«, kako se nešto kasnije izrazio profesor Vladimir Ćorović u svojstvu rektora Univerziteta. A dok­ tor Ivan Đaja, tadašnji rektor, predložio je da se obrazuju odbori od nastavnika i studenata koji će proučiti pitanja i zahteve koje su studenti postavili 10. juna, na svojim zborovima. Šest odbora (u svakom 22 �od njih bila su zastupljena po dva profesora) našli su zadovoljavajuća rešenja, bezmalo, za sva pitanja počev od autonomije Univerziteta i Fonda za poma­ ganje siromašnih studenata do načelne saglasnosti da se požuri sa izgradnjom doma studentkinja. Izuzetnim uspehom studenata smatran je prista­ nak univerzitetskih vlasti da se otvori Opšta studentska menza. Ona je osnovana dobrotvornim prilozima gra­ đana, a da bi njihov odziv bio veći studenti su za­ molili rektora Daju da on bude predsednik osni­ vačkog odbora. Menza je otvorena 7. novembra u prizemlju zgrade Srpske akademije nauka, u Knez-Mihailovoj ulici, i odigrala je ogromnu ulogu u prehrani siromašnih studenata i, ne manje, tim što je postala središte političkog života i rada naprednih studenata. Studentski pokret je u 1934. godini postigao izvanredne uspehe. Međutim nacionalističke grupe bile su jake, još su zadržale uprave nekih udruženja i Dom studenata. Od 7. novembra imale su i svoj organ »Studentske novine«. Prirodno, one su se našle pogođene i ugrožene političkom platformom i programskim zahtevima Akcionog odbora, koji su mogli izgledati suviše radikalni usled uplitanja spoljašnjih faktora i njihovog nepoznavanja stvarnog stanja stvari na Univerzitetu. Na primer, u organu SKOJ-a »Mladom boljševiku« ceo Univerzitetski senat je okarakterisan kao reakcionaran, a svi profesori kao »najvemije sluge v. f. diktature«. U studentskom pokretu kao član KPJ Osećajući nemoć svojih štićenika na Univerzitetu i među omladinom pred jedinstvenim studentskim po­ kretom, nestabilni režim, s vladom Bogoljuba Jevtića, procenio je da mora paralisati uticaj tog pokreta u kampanji pred petomajske izbore 1935. godine. Makar i primenom najgorih fašističkih sredstava otvaranjem koncetracionih logora. Budući da je i prethodna vlada imala tako nešto u planu, i da je na Univerzitetu bilo profesora koji su podržavali takav projekt, Jevtićeva vlada se nije mnogo dvoumila: 23 �polovinom januara 1935, otvorila je koncentracioni logor u Višegradu isključivo za studente Beogradskog univerziteta. To je bio prvi koncentracioni logor u Jugoslaviji i veliko iskušenje i proveravanje moralne i političke snage studentskog pokreta. Tu se i tada ponajbolje ogledala i politička zrelost Milice Pavlović, koja je već bila član KPJ. Povod za odvođenje studenata u koncentracioni logor bili su neredi i tuča koje su izazvali studenti-nacionalisti 17. januara 1935. Oni su imali u svojim rukama upravu Studentskog pravničkog društva, najmasovnijeg studentskog udruženja. Od ukupno 7307 studenata, koliko ih je te godine bilo na Univerzi­ tetu, 3426 su bili studenti prava. Studenti-nacionalisti i njihovi zaštitnici na Univerzitetu osetili su mnogo ranije da više ne mogu zadržati upravu tog udru­ ženja. Zato su izbori odlagani raznim izgovorima još od novembra 1934. Kad se više nisu mogli od­ lagati, kad je Univerzitetski senat odobrio da se iz­ bori izvrše 20. januara, nacionalisti su 17. januara primenili isti metod kojim su omeli izbore u aprilu 1934: istaknute kandidacione liste u auli univerzitetske zgrade su pocepali i izazvali tuču, koja se prenela na ulice i nastavila u Opštoj studentskoj menzi. Ne­ moćni da se sami obračunaju s mnogobrojnijim pro­ tivnicima, »omasovci« su pozvali u pomoć policiju. Ministar prosvete je iz kabineta ministra unutrašnjih dela, kojemu je referisao o nastalim neredima, atakovao u telefonskom razgovoru na rektora zato što je pristao da se izvrše izbori kad se znalo da je »većina studenata levičarska«. Pri tom je naredio da se izbori odlože, napominjući da će rektor, zbog svega što se dogodilo, povući konsekvence. Na sednici Univerzitetskog senata, 18. januara, rektor je podneo ostavku, a Senat je odlučio da se Univerzitet zatvori do 23. januara. U isto vreme, najviši državni organi su rešili da »učine kraj ko­ munističkoj akciji na Univerzitetu«. Opšta studentska menza je zapečaćena, a policijski agenti i njihovi doušnici sa Univerziteta su u toku noći i izjutra 18. januara pohapsili desetine studenata od kojih su petnaestoricu, u noći 19. januara, vezane u lance, odveli u koncentracioni logor, u Višegrad. Ni jednim događajem u studentskom pokretu nije javnost tako bila uzburkana kao otvaranjem kon- 24 �centracionog logora. Nije bilo u pitanju samo to što je u prvoj grupi odvedeno 15 studenata i što su stavljeni u najgore životne uslove, već što je Ko­ munistička partija, kao i ćela demokratska javnost, videla u tome povredu osnovnih ljudskih prava i otvoreno fašističko varvarstvo, kojim je vlada Bogoljuba Jevtića htela onemogućiti porast revolucionarnih snaga i ugušiti rastuće opoziciono raspoloženje ši­ rokih slojeva naroda U akcijama koje su preduzete došli su do izražaja potpuno jedinstvo studentskog pokreta i smišljeno delovanje Akcionog odbora u saradnji sa partijskim i skojevskim rukovodstvima u gradu i na Univerzitetu. U tome su od presudnog značaja bili brzo posredovanje univerzitetskih vlasti i dobra obaveštenost. Studenti su u logoru predati »na nadležnost« nekakvom krvoločnom sreskom na­ čelniku i surovim i sirovim žandarmima, koji su znali samo da kundače i primenjuju silu, ali ne i da otkriju i onemoguće veze interniraca sa građanstvom koje im je bilo naklonjeno. Odmah po dolasku u logor organizovano je partijsko rukovodstvo koje je naložilo Mladenu Patemosteru studentu prava, da napiše pismo kojim će obavestiti Pokrajinski komitet KPJ 0 tome u čijim su rukama, kako se s njima postupa 1 u kakvim uslovima žive. On je pismo poslao na adresu MilicePavlović, tadašnje njegove devojke, koja je, po tome kako je bilo naslovljeno, zaključila da ga treba predati sekretaru Pokrajinskog komiteta Trajku Stamenkoviću. Iz te, na prvi pogled nevažne, poje­ dinosti vidi se da je Milica Pavlović tada već bila član KPJ, s velikim poverenjem. (To je bilo vreme u kome su, konsipiracije radi, samo retki pojedinci poimenično znali više partijsko rukovodstvo.) S tim pismom odmah su upoznati CK KPJ u Beču, par­ tijska rukovodstva u Beogradu i na Univerzitetu, kao i univerzitetske vlasti, razume se. Sem toga, ono je štampano i deljeno kao letak, pod naslovom »Pismo drugovima od drugova iz prvog koncentra­ cionog logora Jugoslavije« i uz sledeće objašnjenje »U poslednje vreme došlo je do zaoštrenih sukoba između grupe plaćenih studenata iz Doma - fašista i jedinstvenog studentskog antifašističkog fronta (de­ mokratska ljevica, Zemljoradnička socijalna ljevica i studenti marksisti). 25 �Rezultat sukoba je interniranje petnaestorice dru­ gova u Višegrad. Režim pod kojim se oni tamo na­ laze vidi se iz sledećeg pisma.« Ono glasi: Višegrad, 25. januar 1935. god Dragi Milane, Kao što ti je možda poznato, 18. ov. mjes. ujutro nas petnaestorica studenata uhapšeni smo i strpani u Upravu grada. Drugog dana su nam saopštili da smo kažnjeni sa po tri dana zatvora i progonom u Vi­ šegrad. Zbog čega i na osnovu kojeg zakonskog pro­ pisa - nisu nam dali objašnjenja. 19-og noću povezali su nas lancem i »maricom« pod jakom stražom sproveli na stanicu. Tu su nas ubacili u višegradski voz. U nedelju, 20-og, jednu stanicu pre Višegrada skinuli su nam okove. I Višegradu na stanici dočekao nas je Sreski na­ čelnik sa 20 žandarma sa bodežima na puškama. Odatle smo sprovedeni u Sresko načelstvo. Nas pet­ naestorica bačeni smo u jednu malu ćeliju u podrumu. Ne mogu sebi predstaviti strašnije ni zatvore srednjevekovne inkvizicije. Tri dana tu ostati znači gotovu smrt. Sutradan, u ponedeljak, 21-og, sprovedeni smo u jednu napuštenu kasarnu skroz vlažnu i zatvoreni u jednu sobicu svi zajedno. Odmah smo objavili štrajk gladu. Pojedince od nas su zvali i posebno saslušavali. Priprećeno nam je da ćemo biti ubijeni ako ne primimo hranu. Sve te pretnje nisu im upalile. Noć u ponedeljak bila je strašna. Bez vatre, bez pokrivača u toj potpuno vlažnoj i memljivoj sobi cvokotali smo od hladnoće čitavu noć. Sutradan, u utorak, u samu zoru, sprovedeni smo pod jakom stražom na prinfudni rad i to tucanje gra­ nita iz Drine koga ni dinamitom ne bi mogao raz­ biti. Kako smo savršeno bili iznureni, to smo toga dana padali na ulici od iznemoglosti i time smo »pre­ kinuli« rad. Zbog »sabotaže« javnog rada petorica su kažnjeni od strane g. načelnika zatvorom 10— dana, 15 s tim da ga izdržavaju u onome podrumu u kome su nas prvoga dana smestili. U utorak uveče, petorica kolega, kao jako bolesni, sprovedeni su u bolnicu. Naravno, čuvani od žandar­ ma, kao najopasniji zlikovci. Rastavljeni, jedni za druge ne znamo. Znamo samo to da ni oni, kao ni mi, nećemo nikakvu hranu primiti. 26 �Zbog čega smo zatvoreni i na osnovu kog za­ konskog propisa se sve ovo nad nama sprovodi, nisu nam kazali. Već četiri dana kako štrajkujemo gladu. Ali kad se uzme u obzir da smo tri dana živeli na golom hlebu, u zatvoru i pod najgorim uslovima, predpostavljam da će bar jedan deo nas slabijih kroz nekoliko dana podleći. To osećam po sebi, jer već imam jaku nesvesticu. Moje je mišljenje da smo iz Beograda sklonjeni samo da bi ovde sistematski bili ubijeni, daleko od javnosti i rodbine, da niko ne zna. Molim te, Milane, čim primiš ovo pismo, zajedno sa ostalim drugovima saopštite univerzitetskoj vlasti. Neka preduzumu sve što mogu da nas spasu. Takode treba zainteresovati javno mnjenje, naše i strano. Ako sve to ne bi uspelo i nama se ovde izgubi svaki trag molim te javi mom ocu da krivce za moju smrt traži u Beogradu. JEDAN OD DRUGOVA IZ KONCENTRACIONOG LOGORA Studenti su odmah preduzeli što je bilo u nji­ hovoj moći. Njihovi su predstavnici obavestili rektora o stanju u kome se nalaze intemirci. Pri tom su tražili od rektora da, s univerzitetskim vlastima, ener­ gično interveniše kod ministra unutrašnjih dela da se raspusti logor i da dopusti da se delegacija uni­ verzitetskih profesora, s rektorom na čelu, upozna na licu mesta s neljudskim uslovima i maltretiranjem ko­ jima su izloženi njihovi drugovi u memljivim kasar­ nama koje je ogradila Austro-Ugarska Monarhija. Koliko su studenti bili ogorčeni i šta su sve bili spremni da preduzmu, brzo i neodložno, može se zaključiti iz toga što su zahtevali da ih univerzitetska delegacija izvesti o svemu najkasnije do 1. februara. Rektor u ostavci Ivan Đaja s prorektorom Vla­ dimirom Ćorovićem, posetio je ministra unutrašnjih dela, a potom i internirane studente. Ministar je bio »velikodušan« pa je priznao da vlada nije ukinula autonomiju Univerziteta iz obzira prema Univerzitetskom senatu, što ne znači da će odustati od namere da učini kraj studentskim neredima. Iz toga je bilo jasno da vlada ne namerava za zatvori logor u Višegradu, iako je njegovim otvaranjem izazvala ogorčenje širom 27 �zemlje. Po njegovom nahođenju, studenti moraju tu­ cati kamen i raditi dok su u logoru jer nije pred­ viđena nikakva budžetska partija iz koje bi se mogla obezbediti njihova ishrana. Studenti su s nestrpljenjem očekivali povratak rektora i prorektora iz Višegrada. Njih 700-800 sa svih fakulteta okupilo se 1. februara na Pravnom fakul­ tetu, gde su se zabarikadirali da ne bi ponovo došlo do tuče i nereda s »omasovcima«, koji su bili za­ dovoljni razvojem događaja. Što je dan više odmicao, to ih je više izdavalo strpljenje. Zatvoreni u zgradi Fakulteta, oni su zborovali, čitali pismo interniranih drugova i većali šta da rade. Najzad su se odlučili da proglase štrajk glađu u znak solidarnosti sa intemircima. U međuvremenu rektor je s prorektorom bio kod ministra prosvete, a potom su došli kod studenata. Van običaja, rektor je bio revoltiran zbog toga što je naišao na zaključana vrata i na odluke i ultimativne zahteve studenata o raspuštanju kon­ centracionog logora. Da bi razgovarao s predstavnicima okupljenih studenata, zatražio je prethodno da se otvori zgrada Fakulteta i uklone postavljene barikade, što su studenti shvatili kao učenu, pa su naelektrisanu atmosferu pretvorili u žestoke demonstracije. A rektor je hitno sazvao sednicu Univerzitetskog senata, koji je odlučio da se pozove policija da us­ postavi red na Pravnom fakultetu ako studenti ne napuste zgradu do 20,30 časova. O tome su studenti obavešteni pismeno. Tom je odlukom Senat, u stvari, pogazio član 1. Opšte uredbe o univerzitetima, odnosno univerzitetsku autonomiju. Policija nije čekala 20,30 časova, već je u rano popodne zajedno sa žandar­ merijom, opkolila zgradu Pravnog fakulteta, a potom i osvojila njeno prizemlje, iz kojeg je suzavcima pokušala da natera studente na predaju. Oni su se bra­ nili svim sredstvima. Po službenoj dužnosti, rektor ih je kasnije optužio za pričinjenu štetu - uništeno je 150 klupa, desetine stolova i stolica i čitavi pre­ gradni zidovi u pojedinim učionicama iz kojih su vađene opeke, kojima je sprečavan prodor policajaca na spratove. Oko 16,30 časova, kada se nagnuo kroz prozor da gada ciglom policijske agente u dvorištu, Mirko Srzentić, student prava, pao je između Puniše Perovića i Milinka Marojevića, pogođen revolverskim zrnom. 28 �U prvi mah, svi su bili zbunjeni: nigde kapi krvi da se vidi, a on bez daha. Tek kad su ga preneli u jednu učionicu i raskopčali mu sako, videli su da je pogođen pravo u srce. U sećanjima na 1. februar 1935. Peko Dapčević je zapisao i ovu pojedinost: »U odgovor na ubistvo Srzentića, strahovito ogorčeni, nastavili smo još jače da protestujemo, izvikujući nove parole sa prozora prema Studentskom trgu, ne plašeći se revolverskih pucnjeva. Milica Pavlović je pocijepala cmu kecelju, stavila je na štap i isturila na ulicu vičući iz sveg glasa: ’Ubice! Ubili ste nam druga! Ubili ste nam druga!’ ...« Ogorčenje studenata je dostiglo kulminaciju, ali i njihova iscrpenost usled gladi, suzavaca i nervne prenapregnutosti tokom celog dana. Pred noć su stu­ denti Mirko Tomić i Vukman Kruščić upućeni u Rektorat, na pregovore sa Univerzitetskim senatom. Senat je obećao da će im se omogućiti da mirno napuste zgradu, bez hapšenja. Međutim, policiji nije bilo do reči i obećanja univerzitetskih vlasti. Oko 22 časa zaplenili su 500 studentskih legitimacija (đačkih listova) i uhapsili na licu mesta 66 studenata. Od njih je 30 upućeno u Višegrad, a ostali su kaž­ njeni sa po nekoliko dana zatvora i progonstvom u rodna mesta, s tim da se ne mogu vratiti na studije bez odobrenja Uprave grada Beograda. Uni­ verzitet je zatvoren do 15. februara. Vlada ipak nije bila zadovoljna. Prisustvo na sahrani Mirka Srzentića velikog broja Beograđana, sa oko 2000 studenata, komemoracija zagrebačkih studenata, sa istaknutom crnom zastavom na zgra­ di Sveučilišta, protestni zborovi i slični skupovi širom zemlje opominjali su da studenti imaju jaku i ma­ sovnu podršku, te da se neće tako lako smiriti. O nezadovoljstvu vlade i njenom strahu od novih potresa svedoči činjenica da je ministar prosvete, sutradan posle ubistva Mirka Srzentića, pozvao rektora Univer­ ziteta i predočio mu da vlada namerava da ukine studentska stručna udruženja i dovede policiju na Univerzitet. S tako drastičnim merama nisu se složili ni najreakcionamiji profesori univerziteta. Zato je od­ lučeno da se obrazuje posebna komisija koja će raz­ motriti sva pitanja i saopštiti ministru prosvete mišljenje i stavove Univerzitetskog senata. 29 �Izazvanim krvoprolićem, zgaženom autonomijom, odvođenjem nove grupe studenata u koncentracioni logor, zatvaranjem Opšte studentske menze, nagoveštajem drugih drakonskih mera od strane državne vlasti, usvajanjem ostavke profesoru Ivanu Đaji i ime­ novanjem Vladimira Ćorovića za rektora, studentima je najavljen otvoren i dugotrajan rat. Njihov je pokret ušao u novu, najtežu fazu borbe protiv režima. Angažovanjem KPJ i SKOJ-a, izazvano je ogromno antirežimsko rasploženje u celoj zemlji. Na Univer­ zitetu se za poslednje dve godine afirmisala jaka komunistička organizacija, s istaknutim kadrom koji je bio u stanju da samostalno donosi adluke i u najslože­ nijim situacijama. Sa dobrom procenom situacije i poznavanjem odnosa među profesorima, taj kadar je uspeo da pridobije Univerzitetski senat da se suprotstavi suspenziiji nekih stručnih udruženja (vlada je tvrdila da su njihove uprave društvenim novcem pomagale štampanje letaka protiv režima), da se založi za ponovno otvaranje Opšte studentske menze i kao najvažnije, da onemogući Upravu grada s ucenjivačkom namerom prema kojoj bi se pustili svi studenti iz koncentra­ cionog logora, osim sedmorice koji se smatraju or­ ganizatorima komunističke aktivnosti na Univerzitetu. Osećajući da bi to izdvajanje bilo dolivanje ulja na vatru, lično rektor Ćorović je protestvovao kod predsednika vlade i uticao da se ta odluka povuče. Elastični stavovi studentskih predstavnika u borbi za raspuštanje koncentracionog logora, koja je vođena dugo i s promenljivim izgledima na uspeh, poslu­ žili su kao pozitivno iskustvo u novim akcijama i radu studentskog pokreta. Posle raspuštanja logora, polovinom marta, goruće pitanje studenata bilo je Opšta studentska menza, u kojoj se hranilo 250 studenata. Odlukom ministra prosvete, ona je vraćena studentima, pod uslovom da je vode profesori koje odredi Ministarstvo, s tim što će oni pozvati »studente-nacionaliste u koje imaju poverenja da ih u radu u menzi pomažu«. Takvo se stanje u menzi nije moglo održati budući da je menza postala stecište svakodnevnih provokacija pa i fizičkih obračuna, kao što se desilo 26. marta, baš kad je u ime naprednih studenata, Đoko Kovačević (sekre­ tar Univerzitetskog komiteta KPJ, poginuo u španskom građanskom ratu, kao borac internacionalnih brigada) 30 �obaveštavao studente o pregovorima sa Univerzitetskim senatom o potpunom vraćanju menze studentima na upravljanje. Zbog loše ishrane, 4. aprila je došlo do sukoba između studenata i »ministarske« uprave, koja je optužila 20 studenata Disciplinskom sudu kao podstrekače protesta i izazivače nereda. Među optu­ ženim bila je Milica Pavlović - jedina studentkinja. Uprkos okrutnom stavu rektora Corovića, na čiji je predlog menza zatvorena nekoliko dana, studenti su bili uporni u svom nastojanju da isključe neprija­ teljski raspoloženu upravu iz te svoje oaze. Najzad su je dobili na upravljanje 15. oktobra 1935. godine. Za predsednika studentske uprave 1935. je izabran Hasan Brkić, a za sekretara Veljko Vlahović. Na početku nove 1935/36. školske godine, stu­ dentski pokret je bio toliko jak da je osvojio gotovo sva studentska udruženja. Od velikog je značaja bilo što je Univerzitetski senat odobrio osnivanje Udruženja studenata protiv tuberkuloze. To je odobrenje jedva dočekano nakon deset meseci od kako je predata molba sa 40 potpisnika, među kojima je bila Milica Pavlović, u ime studenata sa Filozofskog fakulteta. Ministarstvo prosvete i Univerzitetski senat su odu­ govlačili s tim odobrenjem zato što su studenti pra­ vilima Udruženja predvideli da se polovina uplate za Zdravstveni fond ne ustupa Ministarstvu socijalne politike, kao i to da se oboleli studenti šalju u kli­ matska lečilišta o trošku Udruženja kad god to zahteva njihovo zdravstveno stanje. Tuberkuloza je, inače, harala među studentima (na Univerzitetu je bilo 1300 obolelih) i nije se slučajno nazivala sirotinjskom i studentskom bolešću. Gotovo na svim godišnjim skupštinama udruženja studenti su postavljali pitanje vraćanja Studentskog doma univerzitetskim vlastima. I ne samo to. Zajedno s Domom, Ministarstvo prosvete je 20. januara 1932. preuzelo milion i po dinara studentske ušteđevine, čijem nestanku studenti nisu mogli ući u trag uprkos mnogim pismenim predstavkama i zahtevima na mno­ gobrojnim skupovima. Od početka, prilikom prijema u Dom, prvenstvo su imali studenti-nacionalisti. Pod upravnikom Radivojem Mirkovićem režim u Domu je imao policijski karakter. Zbog povlašćenog položaja pojedinaca, cinkarenja i kojekakvih nepravdi prema studentima-levičarima, jedan deo studenata je tražio 31 �da se preispita rad domske uprave i da se Dom, konačno, vrati u nadležnost univerzitetskim vlastima. U oktobru se na tom pitanju angažovao i Akcioni odbor, mobilišući stručna udruženja koja su uputila jednoobrazno pismo rektoru Univerziteta sa 3000 pot­ pisnika. Osim toga, Akcioni odbor je uputio ministru prosvete pismo s izričitim zahtevom »da Dom stu­ denata u Beogradu odmah i neizostavno pređe u ruke univerziteta«. Krajem meseca upravnik Mirković je smenjen, ali su ostali zahtevi studenata prećutani. S tim se studenti nisu zadovoljili. Zato je pitanje Studentskog doma iskrslo kao najaktuelnije posle opšteg studentskog zbora koji je, uz odobrenje univerzitetskih vlasti, održan 8. decembra. To je bio veoma dobro priprem­ ljen zbor, za koji je vladalo veliko interesovanje na svim fakultetima. Ža zbor je bilo prijavljeno 26 go­ vornika, od kojih je Akcioni odbor, uoči zbora, odabrao 20, među kojima je bila i Milica Pavlović. Osim solidarisanja sa studentima iz Zagreba i Ljubljane, koji su energično protestvovali protiv uredbe o ogra­ ničenom broju studenata prilikom upisa na Tehnički i Medicinski fakultet (numerus klauzus), Akcioni odbor je za zbor predvideo tri ključne teme: neodložno donošenje uredbe kojom će se omogućiti puna sloboda udruživanja i stavljanja svih stručnih udruženja pod nadzor isključivo univerzitetskih vlasti; zatim, eko­ nomska i socijalna pitanja (pitanja smeštaja, ishrane, smanjenja školarine za siromašne studente i dr.); i treće, nacrti uredbi za pojedine fakultete. Razume se, u sklopu tog dnevnog reda raspravljalo se i o Studentskom domu. Na zboru se manifestovalo jedinstvo studenata i on je uspešno završen. To je ohrabrilo onaj deo studenata koji su već tražili da se Dom stavi pod nadzor univerzitetskih vlasti - da taj zahtev ponove. Njihovi predstavnici (tzv. direktorij um) od Rektorata su tražili da se Univerzitet zatvori dok se, već jednom, to pitanje ne skine s dnevnog reda. Rektor je odbio taj zahtev. Međutim, Akcioni odbor se solidarisao sa stanarima Doma koji su stupili u štrajk i odlučio da 13. decembra počne generalni štrajk studenata. Pri tom se desilo nešto izuzetno i neobično: za­ kazala je saradnja između Akcionog odbora i studenata u Studentskom domu, koji su naseli obećanju da 32 �će, za koji dan, biti rešena sporna pitanja u vezi sa Domom, pa su obustavili štrajk, očekujući da dođe novopostavljeni upravnik, vanredni profesor Radivoje Kašanin. Umesto upravnika, dočekali su ljotićevce, udarnu terorističku grupu unutar ORNAS-a, sa ozlo­ glašenim »studentom« - policijskim agentom - Omi­ ljenom Milićem. Kako su ušli među studente, u auli Doma, stvorili su izazivačku atmosveru povicima »Živeo kralj«, »Zar na dan kraljeve slave komunisti da štrajkuju i prave demonstracije?« i si. Došli su, zapravo, da izazovu nered i tuču, u koju se ubrzo umešala policija na poziv privremenog upravnika koji je zamenio Mirkovića. Policija je »zavela« red tako što je odvela u Upravu grada studente na koje je prstom pokazao Omiljen Milić. Drugi deo studenata, uglav­ nom komunista, izbačen je iz Doma, bez odeće, u hladnu decembarsku noć. Akcioni odbor je na to što se desilo u Domu sutradan reagovao rezolucijom, bolje reći, zahtevima koji su tangirali lično profesora Ćorovića, ne samo kao rektora koji je uzurpirao prava studenata zagarantovana autonomijom, nego i kao počasnog predsednika ORNAS-a, čije se raspuštanje neodložno tra­ žilo. Međutim, rektor je bio nezadovoljan i onim o čemu se raspravljalo i što se odlučilo na opštem studentskom zboru, tako da je bio spreman na kraj­ nji otpor svim studentskim zahtevima. U tome je imao podršku Ministarstva prosvete, pa i Univerzi­ tetskog senata delimično. Pristao je samo da interveniše da se puste pohapšeni studenti, koje je policija krvnički isprebijala u Upravi grada. S kakvim je potcenjivanjem gledao na studentski pokret vidi se po tome što je branio Omiljena Milića i njegovu te­ rorističku družinu, koji su, tobože, bili povređeni i ozlojeđeni proglašenjem štrajka u Domu koji nosi kraljevo ime, i to uoči njegove slave. Jednostavno, on se nije hteo zamisliti nad ozbiljnošću situacije u kojoj se našao Univerzitet, pa je na sednici Uni­ verzitetskog senata, 20. decembra, sugerisao da se preduzmu mere koje je režim hteo zavesti ranije da su ih hteli prihvatiti prethodni rektori (Aleksandar Belić i Ivan Đaja) sa većinom univerzitetskih profesora. Naređeno je da se Senat obračuna sa studentskim pokretom tako što će Disciplinski sud kazniti oko 50 članova Akcionog odbora udaljavanjem na go­ 3 Milica Pavlović Dara 33 �dinu ili pola godine sa Univerziteta. Time su se želela paralisati studentska stručna udruženja. Uzgred, kažnjeno je veoma blago (zabranom upisa letnjeg semestra!) i 18 studenata izgrednika u Studentskom domu. Dalje, Senat je naredio da se iseli Studentski dom, naravno, s ciljem da se prilikom novog use­ ljavanja ne prime studenti-levičari. Najcrnja odluka sa te sednice bila je - da se uvede univerzitetska po­ licija, što je prihvatilo i Univerzitetsko veće, tako da je sutradan raspisan konkurs za prijem 40 stražara. Ministar finansija je odobrio vanredni kredit od tri miliona dinara za isplaćivanje prinadležnosti stražarima (850 dinara mesečno) i nabavku njihove uniforme. Rektor se još postarao preko Uprave grada da se kažnjenim članovima Akcionog odbora oduzmu stu­ dentske legitimacije kako bi se sprečio njihov ulazak u fakultetske zgrade. Sve te mere, ma koliko da su bile rigorozne, nisu mogle razbiti studentski pokret Akcioni odbor je funkcionisao kao da je bio u punom sastavu. Da ne bi bio sprečen u akcijama koje je trebalo preduzeti, na sednici održanoj 4. januara 1936. odlučeno je da se prekine štrajk koji je bio proglašen u znak solidarnosti sa studentima iz Studentskog doma. Takođe je odlučeno da se sa svih fakulteta protestuje protiv novih odluka i mera koje su preduzele i nameravaju da preduzmu univerzitetske vlasti. Akcioni odbor je računao na podršku javnosti. Zato je obrazovan odbor za skupljanje potpisa i angažovanje javnih radnika da protestuju protiv zavo­ đenja »univerzitetske straže«. Osim toga, Odbor je objavio jednoobrazan cirkulami tekst, pod naslovom »Studenti Beogradskog univerziteta svome narodu«, u kome se kaže, između ostalog: »Duboko pogođeni poslednjim nekulturnim bestidnim nasrtajem na os­ novna naša prava i slobode, kojim se ponižavamo do robova i kojim se sprečava stvaranje slobodne narodne inteligencije, mi, studenti Beogradskog univer­ ziteta, zbijeni u jedinstvene redove, produžavamo odlučnu borbu za svoje životne interese, a naročito borbu protiv poslednjih mera reakcije i fašiziranja Univerziteta«. Na bazi tog proglasa, koji sadrži tri bitna ul­ timativna zahteva (poništenje kazne članovima Akcionog 34 �odbora, suspenziju odluke o uvođenju policije na Univerzitet, realnu procenu i zadovoljenje osnovnih zahteva iz rezolucije opšteg studentskog zbora od 8. decembra), studenti su do kraja marta pregovarali sa univerzitetskim vlastima, odnosno sa rektorom, koji se nagađao i pogađao, cenjkao i ucenjivao, kako ne dolikuje čoveku i naučniku visokog ranga, računajući da vreme (i policija!) rade za njega i donete odluke. Međutim, što se više odlagalo udovoljenje studentskih zahteva, atmosfera je postajala obostrano eksplozivnija, tako da je proglašenje gene­ ralnog štrajka bilo neizbežno. Akcioni odbor je 2. i 3. aprila organizovao konferencije na svim fakultetima, na kojima su studenti za 4. april proglasili štrajk u znak protesta zato što se rektor oglušuje o sve njihove zahteve i u znak solidarnosti sa studentima u Zagrebu i Ljubljani, gde se nastavljala borba protiv visoke školarine, taksa i uredbi kojima je dovedeno u pitanje školovanje studenata iz siromašnih slojeva stanovništva. Rektor se nije dvoumio šta će da preduzme protiv štrajka: istog dana je pozvao predstav­ nike studenata-nacionalista da ih ovlasti da postupe kao u Studentskom domu 13. decembra prethodne godine. Ma koliko da je bio razuman čovek, nije umeo da proceni i oceni da na jednoj strani ima malobrojnu organizaciju predisponiranih zlikovaca, a na drugoj ogromnu masu intelektualne omladine koja je znala i pokazala šta hoće i koliko može. Pred Patološkim institutom u krugu Državne bolnice, ljotićevac pripadnik terorističke organizacije, student Slobodan Nedeljković_ je ubodom kame s leđa usmrtio studenta prava Žarka Marinovića, dok su njegovi saučesnici u zločinu na istom mestu povredili studenta medjcine Kostu Hadži Popovića i studenta prava Jovana Šćepanovića. Rektor je na sednici Univerzitetskog senata konstatovao »da je slučaj težak, a posledice još teze«. Međutim, saopštio je i to da je do tuče došlo zbog letka koji su izdali studenti-nacionalisti da bi, kao bajagi, sprečili generalni štrajk. Takvom motivacijom i obrazloženjem zločina pred Patološkim institutom rektor je načinio ono što nije zabeleženo u istoriji visokog školstva: pokušao je da opravda upotrebu kame i drugog oružja njegovih »jurišnika« koji su nastupali divljački, drsko, jer se, kao manjina, nisu 35 �mogli drukčije suprotstaviti procesu demokratizacije i slobodnog razvitka kome je stremila ćela mlada ge­ neracija. Aprilski štrajk je trajao 25 dana i označio je prekretnicu u studentskom pokretu: od novembarskih dana 1931, iz opozicionog raspoloženja relativno ma­ lih grupa i uticajnih pojedinaca, on je narastao u snažan i jedinstven pokret ogromne većine aktivnih studenata. On je odoleo svim iskušenjima i izvojevao pobedu ne samo nad univerzitetskom reakcijom nego i nad monarhističkim režimom koji je, iz godine u godinu, sve više gravitirao prema fašizmu. Od završetka aprilskog štrajka započeo je na Univerzitetu period obostranog razumevanja i plodne saradnje ne samo s pojedinim profesorima nego sa unierzitetskom vlašću, na čije je čelo došao dr Dragoslav Jovanović, koga su studenti i demokratska javnost nazvali studentskom majkom. Eto takvom je pokretu pripadala i u njemu sazrevala i stasala Milica Pavlović za vreme studija, dok nije diplomirala na Filozofskom fakultetu 1939/40. godine. Njena je aktivnost bila neprekidna i raznovrsna. Kao skojevka, a potom kao član KPJ, s pravom je uživala poverenje partijskih rukovodstava. Na studentskim skupovima istupala je u ime studenata levičara, odnosno narodnih studenata (pod tim imenom su živeli i radili od 1936. godine članovi KPJ i SKOJ-a). Na protestnim zborovima i u demonstracijama zapažena je po njenoj izvanrednoj hrabrosti. Inače, kao redovni student imala je različita za­ duženja i obaveze u studentskim udruženjima, prvenstve­ no u Udruženju studentkinja i njihovom domu, u kome je stanovala od dolaska na studije. Udruženje studentkinja najduže je ostalo pod upravom studentkinja »vaspitanih u nacionalnom du­ hu«. Umesto da se zauzima kod vlasti da se rešavaju pitanja opstanka i studija siromašnijih stu­ dentkinja, kojih je, iz godine u godinu, bilo sve više na fakultetima, ta je uprava, svojom pasivnošću, odlagala i kočila rešenja tih pitanja, razume se, s podrškom vlasti i univerzitetske reakcije. Od početka 1935. godine, kad je na inicijativu studenata osnovana Omladinska sekcija u narodnofrontofskom Ženskom pokretu, državna vlast je izrično zahtevala od Uni­ verzitetskog senata da onemogući izbore za upravu 36 �Udruženja studentkinja, jer je među 1700 studentkinja, koliko ih je te godine bilo na Beogradskom univer­ zitetu, odveć malo bilo onih koje bi podržale do­ tadašnju ili njoj sličnu upravu. U međuvremenu su studentkinje - članovi KPJ i SKOJ-a - razvile živu agitaciju da se što više njihovih drugarica učlani u Udruženje, tako da je u njemu, početkom 1936. godine, preovladala osetna većina koja je zahtevala da se sazove vanredna izborna skupština. Dotadašnja uprava je na to morala pristati i 17. maja je izabrana upra­ va pod predsedništvom omiljene i poznate studentkinje sa Tehničkog fakulteta Leposave Mihailović (za vreme okupacije streljana je na Banjici). Najvažniji zadatak nove uprave bio je da traži dovršenje Studentskog doma) svega 40 studentkinja imalo je smeštaj u dotadašnjem domu). U tome je stvarno i uspela. U novi dom se uselilo 100 stu­ dentkinja, pretežno siromašnog stanja. Dužnost uprav­ nika je primila Mila Dimić, veoma kulturna žena, antifašistkinja, sa ugledom ne samo među studentkinjama nego i u građanstvu (streljana je na Banjici za vreme okupacije). Pod njenom upravom Dom je postojao i delovao kao svojina Udruženja studentkinja, mada je taj status dobio mnogo kasnije, uz veliko zalaganje Akcionog odbora. Udruženje studentkinja, pa samim tim i studentkinje smeštene u Domu, u početku se najviše bavilo rešavanjem ekonomskih pitanja i sređivanjem materijal­ nog stanja u samom domu (10 studentkinja dobijalo je hranu u Domu kao nadoknadu za posluživanje). Kasnije je, u okviru Udruženja, osnovana kulturna sekcija od 20 članova, koja je preuzela organizovanje kulturnog i vaspitnog rada među studentkinjama, koji se manifestovao u raznovrsnim oblicima (debatni sastanci, usmene i zidne novine, književne večeri, predavanja istaknutih javnih radnika i si.). Nakon dve godine, kada se broj studentkinja znatno povećao, ukazala se potreba da se, u sklopu stručnih udruženja, formiraju ženske sekcije na fa­ kultetima sa većim brojem studentkinja. A kad se rad Udruženja razgranao - u domu, na fakultetima pa i u javnom životu uopšte - kad je trebalo obezbediti veći uvid i uticaj u celoj toj aktivnosti, os­ novan je aktiv studentkinja-komunista, u kom je bila Milica Pavlović, pored Šonje Marinković, Danice 37 �Marinović, Ljubinke Milosavljević, Nede Božinović i dr. Taj aktiv je bio, po rečima Milice Damjanović, dobrog poznavaoca studentskog pokreta između dva rata, ona pokretačka snaga i autoritet koji je Udru­ ženju davao ton i osiguravao istaknuto mesto u sklopu celokupnog pokreta beogradskih studenata. Na izuzetnu energiju i pupulamost Milice Pavlović ukazuje arhivska građa i drugih studentskih udruženja, pre svega Akcionog odbora. Naime, prilikom konstituisanja Odbora za školsku 1936/37. godinu, Milica je izabrana u njegovo najuže rukovodstvo, koje su, pored predsednika, sačinjavali tri sekretara, blagajnik i predsednik Opšte studentske menze. Kakve je napore i angažovanost zahtevao taj izbor može se pretposta­ viti na osnovu toga što je 15. aprila 1937. sazvana vanredna skupština, na kojoj su neki članovi kritikovani zbog neredovnog dolaska na sednice. U samom užem rukovodstvu, osim predsednika Voja Deretića, drugog sekretara Milice „Pavlović i predsednika Opšte studentske menze Miloša Minića, ostali članovi su smenjeni. Tada je odlučeno da se sednice Odbora održavaju svake subote. Logično, Milica Pavlović se profesionalno morala zalagati u stručnom Udruženju za srpskohrvatski jezik i književnost, u kome je, na godišnjoj skupšti­ ni, 10. novembra 1935, izabrana za člana uprave, koju su sačinjavali isključivo komunisti (Avdo Humo, Zlata Šegvić, Boško Babović, Jelena Popović i dr.). Nije bez značaja njena pomoć i učešće u radu Udruženja studenata protiv tuberkuloze. Studentskom letovališnom savezu i, verovatno, u zavičajnom Udru­ ženju studenata, čija arhiva nije sačuvana tako da se ne može videti kad se i koliko bavila u Čačku dok je bila na studijama. Prvo nameštenje u državnoj službi Uoči rata, kada se prilično namnožio intelektualni proletarijat, teško se nalazio odgovarajući posao bez preporuke uticajnih ljudi u društvu. Diplomirani stu­ denti filozofije, ako su bili kompromitovani kao levičari nalazili su posao, većinom kao honorarni nas­ tavnici, u provincijskim nižerazrednim gimnazijama ili 38 �srednjim stručnim školama. Razume se, uz odobrenje načelnika za prosvetu u nadležnoj Banskoj upravi ili direktora škole. U stvari, tako postavljen nastavnik bio je na probi: ako se zapazi da nastavlja svoju »subverzivnu delatnost« - automatski je gubio službu! Eto s takvim se poslom sastavila Milica Pavlović u Srednjoj tekstilnoj školi u Leskovcu. Ona sigurno nije bila zadovoljna tim prvim nameštenjem pa nije slučajno da se zadržala samo jedno polugodište u Leskovcu. Svakako, posredi su bili jaki razlozi. Iako su se dvojica direktora škole, Franjo Divšek i Franjo Turina, od 1932. do 1941. godine, izborili da se poprave i prošire školske prostorije i da se nabave bar najpotrebnija sredstva za održavanje nasta­ ve, škola je bila siromašna, naročito za opšteobrazovni i kulturni prosperitet učenika. Objektivno uzev, ona je vegetirala između siromašne opštine i bogatih vlasnika tekstilne industrije. Opština nije bila voljna da po­ maže školu jer se u njoj školovalo svega 10% uče­ nika iz Lesićovca i njegove okoline. Najviše ih je bilo iz Slovenije - 40%. U Leskovcu, kao i na drugim područjima sa srpskim življem, postojala je izvesna odbojnost prema stručnim školama, u prvom redu zbog toga što one nisu obezbeđivale državnu službu i, što je takođe bilo od značaja, što svršeni učenici iz njih nisu mogli nastaviti školovanje; osim toga, nigde u zemlji tekstilci nisu imali manju zaradu nego u »srpskom Mančestru«, kako se Lesicovac na­ zivao pre rata zbog njegovih osam tekstilnih fabrika. S druge strane, kad je za školu trebalo nešto žrtvovati, industrijalci su bili tvrđi, škrtiji i od siro­ mašne opštine. To su bili lakomi skorojevići, a ne industrijalci s dugogodišnjom tradicijom, i za njih je, kao takve, bila nepojmljiva i neshvatljiva svaka hu­ manitarna akcija Ilustrativan primer o tome sačuvan je sajednog konkursa i školi. Škola je imala »Zadrugu đaka« koja je poma­ gala siromašne učenike stičući sredstva prodajom ogled­ nih proizvoda iz školskih radionica. Za raspisani konkurs za najbolje đačke radove iz dezinature, koji su nagra­ đivani iz školskog fonda, direktor Divšek je 1933. godine odredio stručni žiri od nastavnika, s tim da predsednik bude jedan leskovački industrijalac. Kad je trebalo doneti odluku, taj predsednik je poslao na sastanak svog činovnika, da ne bi, za račun te 39 �počasti koja mu je ukazana, morao da pokloni nešto za školu ili za najboljeg učenika! Tako je propao pokušaj preduzetnog Čeha Franje Divšeka da vlasnike fabrika približi školi koja im je spremala stručni kadar. Drugi, možda važniji, razlog zbog koga se Milica nelagodno osećala u leskovačkoj Tekstilnoj školi bio je taj što se njen predmet smatrao drugorazrednim. Naime, u školi su bili na ceni stručni predmeti (poznavanje robe, tehnologija predenja i tkanja, tekstil­ na hernija, stručno crtanje i dr.). Njen srpski jezik, iz grupe opštih predmeta, imao je, prema nastavnim planovima, svega dva časa sedmično i bio je, po važnosti, sve do školske 1937/38, čak iza nemačkog jezika. Stoga je Milica, da bi imala odgovarajući broj časova u sedmici, predavala, sem svog predmeta, istoriju i geografiju. Inače, na završnim ispitima nije se polagala čak ni matematika, a za srpskohrvatski je napravljen »ustupak« da se polaže samo pismeni, jer se stalo na gledište »da je za tekstilne tehničare važno da oni samo pismeno budu obrazovani«. Da su tzv. opšti predmeti bili u drugom planu može se zaključiti i po pismenim zadacima iz srpskohrvatskog jezika. To su bile teme iz stručnih pred­ meta kojima se želela popularisati tekstilna industrija (»Delovanje zaštitnih carina na razvoj naše tekstilne industrije« ili »Tekstilna industrija Jugoslavije i njena budućnost« i si.). Tek je dr Emil Štampar, kojeg je nasledila Milica Pavlović, uspeo da poveća nastavu matemjeg jezika na tri časa sedmično i da stane na put uskom prakticizmu u korist opšte naobrazbe. I po temi koju je dao na završnom ispitu (»Značaj Radoja Domanovića«) očevidno je da je bio autori­ tativan i kulturan čovek, kakav je nedostajao Tekstil­ noj školi. Njegovim putem pošla je Milica Pavlović, što se vidi po temi koju je dala za pismeni zadatak: »Kome zakon leži u topuzu, tragovi mu smrde nečovještvom« (Njegoš). Njen je odnos prema učenicima bio ko­ rektan i, može se reći, prijateljski. Svoj poziv je volela i samim tim bila je potrebna afirmacija mar­ ljivog i savesnog suplenta. S druge strane, kao član KPJ, nije se mogla zatvoriti u krugu škole. Pošto ju je policija »preporučila« kao opasnu komunistkinju, predanim radom u školi se donekle prikrivala i šti­ 40 - �tila, što ne znači da je bila sasvim pasivna kao društveni radnik i komunista. Doduše, angažovala se, po svemu sudeći, u kulturnom životu grada i, manje-više, na legalnim poslovima U svakom slučaju dovoljno da ju je zapazila policija i da bi to bilo zapisano u jednom poverljivom dopisu leskovačke gimnazije Prosvetnom odeljenju Moravske banovine. »Radošević Stojanka, suplent srpskog jezika, sumnjiva je,« piše u tom dokumentu, »jer je bila nerazdvojna drugarica sa bivšom nastavnicom srpskog jezika Milicom Pavlović, koja je radila u Srednjoj tekstilnoj školi, a sada je sa službom u Valjevu. Radi toga druženja Stojanka nije mogla dobiti časove kada je pravljen raspored predmeta 4. avgusta 1941. godine«. Mada je u Leskovcu provela nepunu godinu dana, Milica je ostavila lep trag u školi, a ostala je u nezaboravnoj uspomeni i u gradu. O tome svedoči činjenica da literarna družina u posleratnoj Tekstilnoj školi nosi njeno ime, a mnogi meštani se sećaju da su je lepo ispratili njeni učenici i građani kad je, u septembru 1940. godine, otišla u Srednju tehničku školu u Valjevu. U gradu ustanika Kako i čime objasniti odlazak Milice Pavlović iz leskovačke Srednje tekstilne u valjevsku Srednju tehničku školu, kad između njih nije bilo velike raz­ like? Čak je valjevska škola bila siromašnija utoliko što je osnovana tek 1938. godine. Bila je bez odgo­ varajućih prostorija i radionica, tako da se ni stručni (glavni) predmeti nisu mogli savlađivati na zadovolja­ vajući načia Razumljivo, opšteobrazovni predmeti su bili - sporedni. Sem toga, Milica se i u Valjevu srela s potcenjivanjem takve škole od strane meštana. Ali, kako god se uzme, izgleda da je Valjevo, kao grad ustanika, s radničkim pokretom koji je već imao šezdesetogodišnju prošlost (4. marta 1882. osnova­ no je radničko udruženje »Sloga valjevskih radnika«), bilo privlačnije za čoveka-revolucionara kao što je bila Milica. Nije isključeno da ju je privlačilo i to što je u njemu imala znanaca iz studentskog pokreta, a ne može se zanemariti ni okolnost da joj je iz Valjeva Beograd bio bliži. 41 �Milica Pavlović Dara, kao profesor Srednje tehničke škole u Valjevu. aprila 1941. Mada je uoči rata Valjevo bilo grad mnogo­ brojnih štrajkova i demonstracija, organizacija KPJ je bila malobrojna. Iz referata koji je na Okružnoj partijskoj konferenciji podneo Obren Nikolić, početkom 1940. godine, vidi se da je valjevski okrug imao svega 40 članova KPJ, oko 20 kandidata i svega 30 članova SKOJ-a. Međutim, bilo je u njemu mnogo simpatizera, što se može zaključiti i iz Nikolićevog referata u kome je konstatovano da je organizacija ostvarila snažan uticaj u sindikatima i među omladinom. 42 �U okrugu je bilo 30 kružoka, u kojima su se okupljali ne samo skojevci i kandidati nego i simpatizeri, a u većini tih kružoka čitali su se partijski organi (»Proleter« i »Komunist«) i druga partijska 'literatura. To svedoči da su Partija i SKOJ imali široke mo­ gućnosti da ojačaju svoje redove. Pa ipak, brojno stanje nije se povećavalo u odgovarajućoj srazmeri: do 6. aprila 1941. Partija je imala svega 46 članova. Istina, sa SKOJ-em je bilo drukčije - ojačao je u svakom pogledu, naročito u Gimnaziji, Trgovačkoj akademiji i Poljoprivrednoj školi, koja je, kao i Tehnička, osnovana 1938. godine. Izuzimajući Gimna­ ziju, u kojoj se osećao uticaj izvesnog broja ljotićevaca, u ostalim školama skojevski aktivi su imali apsolutnu prevlast. Zato su u toku 1940. i 1941. godine srednjoškolci bili najaktivniji deo omladine. Njihove manifestacije, posebno izleti, s priredbama antiratnog karaktera, bile su uvek dobro organizovane i posećene. U oktobru 1940, za vreme štrajka gra­ đevinskih radnika, oni su osetno pomogli u prikuplja­ nju pomoći štrajkačima, a masovno su učestvovali u demonstracijama povodom mučkog ubistva radnika Nikole Špoljarića, člana štrajkačkog odbora. Takođe, u martovskim događajima 1941. prvi su izašli na ulice i bili najbrojniji. Kada se aktivnost SKOJ-a pogleda u svetlosti ustaničkih dana, zapaža se da je za odgoj i pripreme omladinaca sa sela, sem krajnje odlučnosti i požrtvovanja, kojima se odlikovao čitav SKOJ, karakteristično da su zrelo i konstruktivno delovali u svojoj seoskoj sredini. Rukovodilac organizacije i član Okružnog komiteta, student Milivoje Radosavljević, zahtevao je od njih da organizuju omladinske grupe i kružoke preko kojih će prenositi, delimično, ono što čuju i saznaju u školskim aktivima. To je bila lepa pomoć da odziv seoske omladine za Valjevski NOP odred bude velik, a takođe da komunisti koji su morali napustiti grad posle okupacije nadu sigurnije utočište u selima valjevskog okruga. Energičnoj Milici Pavlović je nova sredina potpuno odgovarala. Cim je došla, uključila se u partijski život i rad. Bolje se snalazila i u samoj školi, mada su direktor i njegov zamenik bili tupoglavi ljudi vla­ daj ućeg režima i njegovi žandarmi. Čak je dobila i razredno starešinstvo u II e odeljenju. Taj susret sa 43 �odeljenjem ostao je u živom sećanju Borivoju Petroviću i Dimitriji-Diši Koljkoviću, jednom od pet članova tadašnjeg skojevskog aktiva (svi su stupili u borbu 1941 - dvojica su ostali živi). - U jednom sukobu - priča Koljković - koji se pretvorio u pravu uličnu tuču »zboraši« (pripadnici fašističke organizacije Zbor Dimitrija Ljotića) uspeli su da se probiju do Oficirskog doma. Pripremali su se da održe miting. Mi smo, sa razvijenom zasta­ vom, probili kordon žandarma i rasturili »zboraše«. Tom prilikom su uhapšeni i odvedeni u Sreski sud učenici Petar Topalović i Stevan Didulica. Skojevci i njihovi drugovi su se okupili pred Sreskim sudom i protestovali protiv hapšenja njihovih drugova, tražeći da ih puste. Tu se ubrzo okupio veliki broj građana. Učenici su, tako reći, odmah oslobođeni. Drugi dan, umesto policije, ćelu stvar je preuzeo direktor škole. Na njegov predlog, profesorski savet je isključio iz škole Topalovića i Didulicu. Direktor je potom sam išao po odeljenjima, čitao naredbu o isljučenju, grdio i pretio učenicima, nazivajući ih razbojnicima, banditima. Dok je govorio u odeljenju II e, sa dnevnikom ispod ruke, pored katedre, sa njim je stajala mlada žena. Zaokupljen policijskom dužnošću, nije se setio da je predstavi. Ona ga je mimo slu­ šala, a na našu reakciju da ćemo sami izdržavati isključene drugove, blago se nasmešila. Tek kada je napustio učionicu, ona se predstavila kao nastavnica srpskog jezika, naš novi razredni starešina - Milica Pavlović. Rekla je da žali što se to dogodilo našim drugovima, ali se raduje što smo tako složni. Ubrzo sam saznao od Milivoja Radosavljevića da je član KPJ, i da ćemo imati sreće što će nam ona biti razredni starešina. Koljković je ispričao i neke pojedinosti koje ilustruju Radosavljevićevo mišljenje o Milici kao razrednom starešini. Početkom 1941. godine, vlada je mešetarila i maskirala svoje kapitulantsko lice pozivanjem velikog broja obveznika na vojnu vežbu. Tako se desilo da pozovu i derektora škole. Zamenjivao ga je nastav­ nik Kosimenka, koji je prosto terorisao učenike. U to vreme došao je inspektor Ministarstva prosvete u redovnu godišnju reviziju i učenici su iskoristili 44 �taj dolazak da se žale i optuže direktorovog zamenika zbog njegovog neljudskog odnosa prema njima. - Inspektor je bio grub čovek - kaže Koljković - i odbijao je sve naše zahteve, poričući istinitost naše optužbe. Dogovorili smo se da sačekamo da obiđe sva odeljenja, pa smo se posle četvrtog časa složili u tome da ćemo, zbog arogantnosti ministarskog izaslanika, imati težu situaciju. Takođe smo ocenili da je raspoloženje učenika za štrajk sasvim povoljno i, - pokupili smo knjige i pošli na Pećinu da se tamo 0 svemu dogovorimo. Za vreme našeg štrajka profesorski savet je stalno zasedao. Ja sam od Milice Pavlović, na koju sam kao skojevac bio upućen, dobijao obaveštenja o toku svih sednica. Bez toga, mi bismo bili obmanuti i naš bi štrajk, verovatno, propao, a mnoge bi kaznili kao buntovnike i kolovođe štrajka. Kad je naša delegacija po drugi put pošla na pregovore, Kosimenko je usmeno preneo da je tele­ fonski premešten i da, sa svojom ženom, odlazi iz Valjeva. Imajući rđavo iskustvo s njim i direktorom, mi smo se potrudili, za svaki slučaj, da proverimo koliko je to tačno. Posle provere, iz Vojvodine nam je stiglo pismo u kome je stajalo da će se Kosimenko vratiti za desetak dana, kad mi prekinemo da štrajkujemo. Pismo sam odneo Milici da vidim šta će ona na sve to da kaže. Ona je savetovala da izaberemo delegaciju, s kojom ću ja, lično, poći u Beograd i uporno tražiti prijem kod načelnika Ministarstva prosvete da ga upoznamo čime se u školi sve služe protiv učenika da bi zadržali nastavnika koji se prema njima odnosi kao prema poslednjim valjevskim uličarima. Na naše insistiranje, načelnik je napisao naredbu sa kojom nas je upoznao pre nego smo pošli. Po dolasku u Valjevo, o svemu sam obavestio Milicu 1 Milivoja Radosavljevića. Oni su se složili da nasta­ vimo štrajk do krajnjeg ishoda sa našim zahtevima. U štrajku su nas zatekli martovski događaji. Sa našeg zbornog mesta, na kome smo se svakodnevno okupljali i dogovarali, 25. marta smo se pridružili drugovima iz Pojoprivredne škole koji su prvi izašli na ulice da protestuju protiv pristupanja Jugoslavije 45 �Trojnom paktu, koji je potpisala izdajnička vlada Cvetković-Maček. Iz kazivanja preživelih skojevaca može se pret­ postaviti da Milica Pavlović nije zapostavila obaveze člana KPJ i komuniste za račun državne službe. U školi i van nje radila je kao čovek i komunista koji se ne miri sa postojećim stanjem stvari. Ne računajući dve partijske ćelije, u banci i fabrici »Vistad« (Vojna industrija Stanković A.D.), u gradu su do kapitulacije postojale četiri gradske partijske ćelije. U drugoj, čiji je sekretar bio Milorad-Mile Milatović, radila je Milica. Budući da su je znali sa Univerziteta Milka Minić, sekretar druge gradske ćelije, Sava Stanišić, Milorad Milatović, i drugi, ona je tretirana kao čovek od velikog poverenja. Stoga je krajem 1940. godine, kad je Okružni komitet oiganizovao sastanak da bi se istaknuti komunisti i članovi Komiteta upoznali s ma­ terijalom i odlukama Pete zemaljske konerencije KPJ, pozvana i Milica, iako je u to vreme bila bez ru­ kovodeće funkcije u organizaciji. Uzgred, sastanku je prisustvovala Vukica Mitrović, u svojstvu instruktora Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju. U istom smislu karakterističan je i drugi slučaj. Uoči martovskih događaja u Valjevu je boravio Petar Stambolić, kao instruktor Pokrajinskog komiteta. Po njegovom nahođenju, trebalo je da neko obavi određeni zadatak u Beogradu. Izabrana je Milica. Zato ona nije bila angažovana u martovskim događajima. Međutim, iz Pokrajinskog komiteta su je vratili 26. marta da obavesti Stambolića da dođe u Beograd. Sekretar Mesnog komiteta KPJ za Valjevo U aprilskom ratu, komunisti u Valjevu su nava­ ljivali, kao i u drugim gradovima, na vojne komande i institucije da ih rasporede u jedinice da brane otadžbinu. Partijska organizacija je, preko omladine, zgradu osnovne škole pretvorila u bolnicu: doneti su kreveti, posteljina i nešto najnužnijeg sanitetskog inventara. A nekoliko žena, uglavnom intelektualki (dr Julka Pantić, profesori Milica Pavlović i Milka Minić, studentkinje prava Branka Ilić i Sofija Stanišić), javile su se da budu raspoređene kao sanitetsko osoblje. Ali nisu primljene. Tek drugi put kad su se prijavile, 46 �dobile su nekakvu objavu sa kojom su krenule prema Užicu, gde je, navodno, trebalo izvesti odlučujući protivudar i zaustaviti neprijatelja koji je prodro iz Bugarske. Shvativši ubrzo da su obmanute, te su drugarice htele krenuti prema Sarajevu da ih nije vratio u Valjevo Miloš Minić, koji je saznao da je izdajnička vlada u bekstvu, a vojska pred kapitu­ lacijom. U Valjevu, pošto su ostaci stare vlasti požurili da se stave Nemcima na uslugu i izvrše njihova naređenja, komunisti su takode žurili da ih u tome onemoguće, pre svega, da spreče predaju oružja na određenim punktovima. Za Okružni komitet i malo­ brojnu partijsku organizaciju to je bio danonoćni posao, bez predaha, jer je valjevski okrug obuhvatao osam srezova: valjevski, kolubarski, podgorski, rađevski, azbukovački, posavsko-tamnavski, kačerski i tamnavski. U daljem toku zbivanja, zadaci Okružnog komiteta i partijskih organizacija proizlazili su iz direktiva i Prvomajskog proglasa Partije u kojem je rečeno, između ostalog: »Na okup! U ovim sudbonosnim danima potrebno je ujediniti sve snage u borbi za opstanak. Ustrajte u borbi u koju vas poziva i koju vodi avangarda radničke klase Komunistička partija Jugoslavije... « Okružni komitet je raspolagao tehnikom i znatnom količinom hartije, tako da je mogao umnožavati pro­ pagandni materijal i štampati svoje letke i proglase koje je iziskivala novonastala situacija na njegovom području. Radi veće sigurnosti, ona je iz grada pre­ nesena u selo Bujačić, u kuću Sofije i Sava Stanišića. Tu je do 22. juna štampano i razdeljeno dosta partijskog materijala. Iz straha da se s tehnikom ne rizikuje, s obzirom na agresivniji odnos neprijatelja posle napada na Sovjetski Savez, odlučeno je da se ona prenese u selo Zabrdicu, gde ju je, u kući zem­ ljoradnika Krstivoja Jankovića, montirao učitelj Bora Jevtić. Osim učitelja Jevtića, tu su radili Milica Pavlović, inž. Bora Atanacković i đak Vlada Atanacković. I tu je štampano dosta propagandnog materijala, najviše letaka kojima se stanovništvo pozivalo da ne predaje 9kupatoru ništa od vrednosti, naročito ne oružje. Štampani su takode izvodi iz »Osnova lenjinizma« i uputstva za idejno-vaspitni rad s novoprimljenim 47 �članovima Partije i skojevcima. Taj je materijal podeljen sekretarima partijskih ćelija. Razvoj događaja, Majsko savetovanje Centralnog komiteta KPJ, razni proglasi i direktive viših partijskih rukovodstava, kao i stanje u novostvorenim partijskim organizacijama, zahtevali su od Okružnog komiteta da organizuje savetovanje s rukovodećim kadrom sa svog područja. Pošto se u gradu nije mogla naći pogodna prostorija, organizacija i izbor mesta su povereni Dragojlu Dudiću. On je izabrao školu u selu Zlatariću, u kojoj je radila njegova kćer Zora, kao učiteljica. Na sastanku Komiteta, 16. juna, odlučeno je da se savetovanje održi 21. i 22. juna. Članovi Komiteta su bili dužni da o mestu i vremenu obaveste dele­ gate i da ih prihvate. Uoči savetovanja, u Zlatarić je došao Milorad Milatović da se dogovori sa Zorom Dudić, koja je u to vreme bila kandidovana za prijem u Partiju, šta treba da uradi. Ona je pripremila prostoriju za rad i, pod izgovorom da joj dolazi otac s nekim gostima, zamolila svog kolegu učitelja i školskog poslužitelja da 21. i 22. juna napuste školu. Pošto su Nemci pravili ispade u okolna sela da bi oduzeli hranu i stoku od seljaka, za obezbeđenje je zadužen bio Dmitrije Koljković, onaj skojevac kojeg je Milica Pavlović slala u Beograd za vreme štrajka u Tehničkoj školi. Sa Milošem Minićem, instruktorom Pokrajinskog komiteta za okrug valjevski, na savetovanju se okupilo 20 komunista, uglavnom rukovodeći kadar iz celog okruga. Posle dvodnevnog rada, kao naj­ važnije je zaključeno da treba intenzivno nastaviti pripreme za oružanu borbu, mada učesnici još nisu imali vesti o fašističkom napadu na SSSR. Očevidno, fašistička agresija na Sovjetski Savez zatekla je valjevske komuniste u mobilnom stanju. Odmah je naređeno da se povuku iz grada istaknuti komunisti. U toku noći i sutradan izašli su dr Miša Pantić, Milan Kitanović, Žikica Jovanović Španac, Milorad Milatović, Zdravko Jovanović i dr. U prisustvu Filipa Kljajića, člana Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju, Okružni komitet je održao sastanak 25. juna u Valjevu, u Knez-Jovičinoj ulici, na kome je doneta odluka o formiranju Valjevskog NOP odreda, sa četiri čete. Na sastanku je imenovan 48 �komandni kadar. Time su izazvane personalne promene u Okružnom komitetu i partijskim organizacijama. Za komandanta odreda imenovan je podoficir bivše vojske Zdravko Jovanović, član KPJ od 1938. godine, a za njegovog zamenika zemljoradnik Rajko Mihailović, član KPJ od 1940; radnik Milosav Milosavljević, član Partije od 1936. godine,* dotadašnji sekretar Okružnog komiteta, imenovan je za političkog kome­ sara odreda. Na tom je sastanku rešeno, takođe, da se osnuju Mesni komitet KPJ za Valjevo i partijsko rejonsko rukovodstvo za srez Ljig. Tada je Milica Pavlović imenovana za sekretara Mesnog komiteta, a samim tim postala je i član Okružnog komiteta, koji su sačinjavali, za izvesno vreme, osim nje, Obrad Stefanović (sekretar), Milan Kitanović, Milorad Pavlović i Milka Minić. Od sastanka sa Filipom Kljajićem u gradu je gotovo sve podređeno prikupljanju oružja. Zanimljivo je da se već na tom zadatku ispoljila bitna parti­ zanska odlika - da ljudi mogu i nemoguće, zahvalju­ jući hrabrosti i neviđenoj snalažljivosti. Tako je početkom jula izvedena jedna od najsmelijih akcija u prikupljanju, bolje reći, u otimanju oružja. Akcija je izvedena po uputstvu stolarskog radnika Živomira Jeremića Mo­ delara, koji je 25. juna, prilikom reorganizacije par­ tijskih rukovodstava, izabran za sekretara Mesnog ko­ miteta SKOJ-a za Valjevo. On je naručio seljačka kola iz sela Klinaca, koja su doveli Živorad Gajić i Milorad Dudić. Kod kafane »Mostar« on ih je sačekao i s njima produžio na brdo Krušik, sa kojeg su se spustili u jarak, blizu ograde fabrike »Vistad«. Tu su već bili Mile Bjelica, Drago Grujičić, Grozdan Gajić, Radenko Gavrić i Jordan Radoičić. Momci su kroz razvaljenu ogradu upali i munjevito izneli iz jednog magacina 12 sanduka ručnih i sanduk avionskih bombi. Za to vreme, svršeni učenik Po­ ljoprivredne škole Milivoje Bjelica, član Mesnog komiteta SKOJ-a, ostao je na straži, sa zapetom puškom, da ubije nemačkog stražara ako se slučajno približi dok oni obave posao. Srećom, niko se nije pojavio Nemci još nisu znali u čiju su zemlju ušli. S natovarenim kolima, »vlasnici« koji su ih doveli hladnokrvno su prošli kroz grad i stigli do sela Milica Pavlović Dara 49 �Đurđevac, gde je sanduke s bombama preuzela Kolubarska četa Dragoj la Dudića. Plima opštenarodnog ustanka Kad je u valjevskom okrugu počeo ustanak onom čuvenom oružanom akcijom Žikice Jovanovića Španca, opet je, po nalogu partijskog rukovodstva, izvestan broj komunista morao da napusti grad. Mesni ko­ mitet je ostao sa svega 19 članova Partije i 23 sko­ jevca, a našao se pred mnogobrojnim zadacima i u najtežoj situaciji. Pre svega, trebalo je svakodnevno, ponekad i po dva puta, obaveštavati Okružni komitet i štab Odreda o događajima i situaciji u gradu. Takođe, za njihov račun, morala se neprekidno držati veza sa Pokrajinskim komitetom u Beogradu. A kre­ tanje po gradu je, i bez policijskog časa, bilo jako otežano. Nije se samo Gestapo dao u potragu za komunistima nego i domaći izrod, koji je, može se reći, bio opasniji i nesnošljiviji utoliko što je poznavao prilike i ljude u gradu. Milica Pavlović se nije štedela, niti, pak, stra­ hovala na dužnosti sekretara Mesnog komiteta. Ona je znala realno da proceni šta i koliko može postići sa svega tri člana Komiteta u tako složenoj situaciji. Zato je logično što je zahtevala da se on poveća. i, polovinom jula, povećan je sa dva člana. Tada je svaki član Komiteta dobio posebno zaduženje. Milica je ostala i dalje sekretar, tehničar Rata Vasiljević je imao, kao glavni zadatak, angažovanje ko­ munista i simpatizera u fabrici »Vistad«, profesor Neda Oklopdžija zadužena je za održavanje veze s Pokrajinskim komitetom u Beogradu, Milorad Pavlović za rad SKOJ-a, a Milivoje Bjelica i inženjer agro­ nomije Bora Atanacković bili su, u izvesnom smislu, »slobodnjaci«. Posle 7. jula, u mnoštvu zadataka i obaveza koji su stajali pred reorganizovanim Mesnim komite­ tom, neki su iziskivali svakodnevnu potpunu angažovanost Tako, na primer, osim nabavljanja oružja, trebalo je organizovati pomoć u ishrani boraca u Odredu da ne bi sasvim zavisili od sela; dalje, oku­ patoru je i u gradu trebalo staviti do znanja da ustanički plamen iz Bele Crkve nije slučajnost ili 50 �delo »komitske družine«, već početak borbe organizovanih snaga koje će istrajati do pobede. Što se tiče domaćih izdajnika, upravo onog društvenog taloga koji se u gradu nudio okupatoru špijunskim uslugama, prostituisanjem i sličnim izmećarenjem, njih je što pre trebalo zastrašiti, u prvom redu likvidacijom onih najaktivnijih. I ne kao poslednje, štab Odreda je zahtevao da se svakodnevno obaveštava o neprijatelju, rasporedu i kretanju njegovih snaga, rasporedu i vrsti oružja kojim raspolaže, po­ sebno o raspoloženju vojnika. (Ne verujući da je nacionalsocijalizam prihvaćen u Nemačkoj onako kako se to videlo tokom rata, pretpostavljalo se da će se raspoloženje nemačkih vojnika promeniti s napadom »na prvu zemlju socijalizma«. Zato su u Valjevu, kao i u celoj Srbiji, skojevci ubacivali u kasarne i među nemačke vojnike letke na nemačkom jeziku, koji su štampani u Beogradu, nadajući se, uzalud (!) da će se mnogi pokolebati i dezertirati iz zahuktale vojničke mašine koja je do tada lako dolazila do pobeda.) Razume se, Mesni komitet, s malobrojnim ljudstvom koje mu je stajalo na raspolaganju, nije mogao ostva­ riti tako brojne i delikatne zadatke bez pomoći spolja. Ali mnogo je toga u gradu preduzeto i postignuto sopstvenim snagama. Obaveštajnu službu Komitet je obavljao tako što je grad podelio na pet rejona, odredivši za svaki rejon člana Partije ili pouzdanog skojevca koji je na dobijenom području organizovao obaveštavanje. Prikupljene podatke sabirao je radnik Ljubomir Petrović Mingej, član Mesnog komiteta SKOJ-a i slao ih za Odred. Od diverzantskih akcija najznačajnija je izvedena u »Vistadu« za koji je bio zadužen Rata Vasiljević. Kad se ukazala povoljna prilika, on je angažovao 14 drugova koji su radili u fabrici da, tobože, posle završenog posla očiste mašine. Pošto su već imali pripremljen pesak, oni su ih njime brzo »podmazali«, a onda ih pustili da rade, tako da su potpuno onespo­ sobljene za proizvodnju. Ta je diverzija imala na­ ročito moralni efekat jer se o njoj naveliko pričalo u gradu, s različitim dodacima i preuveličavanjem, kako j to običaj u takvim slučajevima. Doduše, ona je imala i svoju cenu: 14 aktera su morali otići 51 �iz fabrike u Odred. Na žalost, ne i njen organizator Rata Vasiljević. Što se tiče obračuna s neprijateljem, drugovi iz grada su u tome najviše zavisili od pomoći iz Odreda. Te akcije bilo je lakše izvesti kad je trebalo likvi­ dirati neku postaju na periferiji ili u neposrednoj blizini grada. U selu Dračin, na primer, pošto su pribavili podatke o brojnom stanju i naoružanju žandarmerijske stanice, drugovi su pozvali borce Kolubarske čete koji su 12. jula uhvatili i razoružali 5 žandarma. Dvojica su im pobegli, sa predsednikom opštine, koji se toliko kompromitovao kao kolaboracio­ nista da je morao noćiti u žandarmerijskoj stanici. Ponovo se vratio u selo kad su mu dali pojačanje od 25 dobro naoružanih žandarma. (U julu i avgustu partizani su zarobljene žanadarme puštali da pođu kućama, uz obećanje da se neće vratiti u službu.) Mnogo je teže bilo u gradu naći i uništiti po­ jedinačno ljude koji su se, bez dvoumljenja, stavili u službu Nemaca. Ali, s velikim rizikom i sa hrabrošću koja se često graničila s drskošću, u toku jula i avgusta ubijeno je ili ihvaćeno i osuđeno 8 nemačkih fašista i 20 ljotićevaca. O kakvom je riziku i hrabrosti reč može se zaključiti iz sledećeg primera. Marko Cvijović i njegova sestra Nadežda bili su bezobzirni dok su služili nemačku policiju. Da bi bili »vredniji« i uslužniji od drugih, prokazivali su ne samo komuniste i skojevce, ako su im udarili na trag, nego i patriotski raspoložene građane. Na­ dežda je još »ukomunila« svoju ličnu imovinu s jednim višim nemačkim oficirom. Da bi se onemogućio Marko i njemu slični, Milica je tražila pomoć od Okružnog komiteta i štaba odreda Komanda Kolubarske čete, koja je tada već prerasla u bataljon, primila je na sebe da likvidira Cvijoviće, s tim da Mesni komitet tačno utvrdi kad su oni kod kuće i da u to vreme prihvati i dovede do njih naoružane borce. Tu je ulogu preuzeo član Komiteta Bora Atanacković - uveo je u grad Srećka Milićevića, Mihaila Đorđevića i Nikolu Varagića. Pošto je provereno da je kuća Cvijovića bez nemačke straže i da su njih dvoje kod kuće, partizani su upali unutra. Marko i njegova sestra su bili iznenađeni. Izbezum­ ljene, partizani su ih bez reči izveli iz kuće. Napolju su čekali članovi Partije i SKOJ-a da bi ih, zajedno 52 �s partizanskom trojkom, izveli iz grada ranije proverenim putem. U selu Robaje, gde se nalazio štab Kolubarskog bataljona, završila se, konačno, izdaja Marka Cvijovića i njegove sestre. Mesni komiteti Partije i SKOJ-a su organizovali niz uspešnih akcija i veoma dobro obavljali postavljene zadatke. Ali nije sve išlo glatko i bez velikog za­ laganja i dobrog promišljanja, kako bi se moglo pretpostaviti ceneći akcije o kojima je bila reč. I najmanja neopreznost, kao što se može zaključiti po oktobarskim provalama, krvavo se svetila ne samo pojedincima nego i ćelom pokretu. Reklo bi se da su ljudi bili previše opterećeni obavezama, tako da nisu mislili o sebi i ličnoj bezbednosti i opstanku. A nije isključeno da su se, zaneti uspesima, opustili, potcenili neprijatelja i zaboravili na najvažniji preduslov svoga delovanja - na konspiraciju! Neprijatelj je trpeo gubitke i doživljavao neuspehe, ali se i organizovao. Angažovao je čete agenata da tragaju i njuškaju i dan i noć za svakim na koga se posumnja da je u ma kakvoj vezi s narodnooslobodilačkim pokretom. I čudno je da su na to zaboravili odmereni inž. Bora Alanacković i Milica Pavlović, snalažljivi i, čak za zloglasnu beogradsku policiju, neuhvatljivi borci iz jedinstvenog studentskog pokreta. U kakvu su situaciju sebe doveli članovi partijskih rukovodstava lepo je osvedočeno kraćim poglavljem u obimnom mono­ grafskom delu »Valjevo - grad ustanika«. U celini, ono glasi: »Sastanak Mesnog komiteta je bio zakazan za 6. X 1941. godine u 17.30 časova u kući inž. Bore Aianackovića. U istoj kući pre ovog sastanka održan je sastanak aktiva SKOJ-a, koji je duže trajao no što je bilo predviđeno; zbog ovoga, sastanak MK je bio kratak, informativan, sa primanjem određenih di­ rektiva, posle čega su se članovi razišli. Međutim, održavanje ova dva sastanka u isto vreme i u istoj kući predstavljalo je krajnju neobazrivost članova Mesnog komiteta, jer je ulazak više lica u isto vreme u dvorište Bore Aianackovića skrenuo pažnju nekim agentima. Milica Nožica je bila praćena od jednog agenta kada je išla na sastanak aktiva SKOJ-a, te je ovaj počeo posle nje da prati sve koji su ulazili i izlazili iz kuće Bore Atanackovića. Istoga dana, posle policijskog 53 �časa kuća Bore Atanackovića je blokirana i izvršen je pretres. Bora je uhapšen sa ženom i troje dece. On na saslušanju nije hteo da prijavi nikoga, pod­ vlačio je da je kuća u velikom dvorištu koje vezuje dve ulice te ljudi prolaze preko dvorišta skraćujući tako put iz jedne u drugu ulicu. On je jedino rekao da je toga dana bio kod njega Cvetko Jovanović te je tako i Cvetko uhapšen iste noći. U ovo vreme u Valjevu je bilo stvoreno neko­ liko punktova za prihvatanje kurira i održavanje veze sa štabom Valjevskog odreda Najglavnije punktove su predstavljali stanovi Rate Vasiljevića, Milorada Pavlovića, ing. Bore Atanackovića (svi stanovi članova MK! - prim. D. B.). Nešto pre hapšenja Bore Ata­ nackovića, neko je prijavio iz fabrike »Vistad« Gestapou da Rata Vasiljević sarađuje sa partizanima i održava veze sa štabom VPO. Na osnovu ovoga gestapovci su iznenada upali u stan Rate Vasiljevića i tu zatekli jednog kurira iz Kolubarskog bataljona. Kod kurira su našli dosta letaka i propagandnog ma­ terijala, a u stanu i nešto oružja, odela i sanitetskog materijala što je bilo spremljeno za Odred. Rata i kurir su odmah uhapšeni. Posle hapšenja Rate Vasiljevića, provaljen je Milorad Pavlović, sekretar Okružnog komiteta SKOJ-a. Do ove provale je došlo zato što je prilikom rasturanja le­ taka po gradu uhvaćen jedan omladinac, član SKOJ-a, koji je pri saslušanju odao da mu je letke dao Mi­ lorad Pavlović. Jedan gestapovac je došao u stan Milorada Pavlovića da ga liši slobode. Kad je gesta­ povac ušao, Milorad mu je bacio mantil na glavu i počeo da ga bije. Pošto je uspeo da onemogući gestapovca i u stanu zapali materijal koji je imao, izleteo je napolje i počeo da beži. U bekstvu je naleteo na jednog žandarma koji ga je uhvatio i uz pomoć nekoliko žandarma uhapsio. Milorad Pavlović, Rata Vasiljević i inž. Bora Atanacković su imali pred neprijateljem odlično držanje. I pored najvećih muka, nisu nikoga odali niti su što kazali o radu Mesnog komiteta, SKOJ-a i partijskih ćelija u gradu. Međutim, Cvetko Jovanović je imao loše držanje. Iako nije nikoga odao obavezao se gesta­ povcima da će voditi borbu protiv komunista, te je tako iz zatvora pušten uz obavezu da okupatoru po­ 54 �maže u hvatanju komunista. Posle ovoga Cvetko je upućen na prinudan rad na valjevski aerodrom3 . Usled nedostatka dokaza a i zbog intervencije gra­ đana, pušten je 10. oktobra inž. Bora Atanacković, bez prava udaljavanja iz Valjeva i uz obavezu pri­ javljivanja nemačkoj komandanturi dva puta nedeljno. Rata Vasiljević i Molorad Pavlović su ostali u zatvoru i sa prvom grupom talaca, od 50 lica, 20. oktobra 1941. godine su streljani u krugu preduzeća »Vistad« - današnji »Krušik«. Zbog ranjavanja jednog nemačkog vojnika 21. oktobra 1941, na putu prema Užicu, 31. bataljon 724. nemačkog pešadijskog puka streljao je šest talaca u Valjevu dana 22. oktobra. Istoga dana gradsko poglavarstvo je izdalo saopštenje: » . . . na temelju objave od 20. X 1941. Stojićevlć Vladeta, Valjevo, Birčaninova streljan je danas kao taoc, pošto je bio ranjen jedan nemački vojnik«. Opasnost od hapšenja u ovom momentu pretila je kako novom rukovodstvu SKOJ-a tako i članovima Okružnog i Mesnog komiteta. Pošto je okupator u Valjevu otpočeo sa streljanjima kao merom odmazde, to je i sama provala dovodila u pitanje živote mno­ gih članova Partije. Zbog svega ovoga rešeno je da Vera Valjarević, Milica Pavlović Mika, Ljubomir Petrović Mingej, inž. Bora Atanacković i Milica Nožica napuste Valjevo. Tako je u gradu od 12 članova Mesne organizacije ostao samo Mile Bjelica sa još 2-3 člana Partije i SKOJ-a koji nisu bili kompromitovani. Greška je što su svi članovi povučeni iz grada, ali Okružni komitet i instruktor Pokrajinskog komiteta su hteli da sačuvaju kadrove i precenili su opasnost po njih, jer je bila u pitanju provala pošto nijedan od uhapšenih drugova nije nikoga odao. Ova greška stvara kasnije mnogo teškoća Okružnom komitetu u obnovi partijskog rada u Valjevu«.4 > Cvetko kasnije nije samo odavao drugove, vcc je i pomagao okupatora. /bog čega je isključen i/ KPJ 4 Grupa autora: »Valjevo grad ustanika«, izdanje »Kulture«, Beograd 1967. godine. 55 �Teške posledice četničke izdaje Možda se nigde tako očigledno kao na valjevskom području ne reflektuje činjenica da partizanske snage nisu mogle uspešno delovati bez jake partijske organi­ zacije u njihovoj pozadini, tj. na neoslobođenoj i delovima oslobođene teritorije. U Valjevskom odredu mnogo se brže i bolje učvršćivala i povećavala partijska organizacija nego u samom Valjevu i ostalim delovima okruga. To je razumljivo. Iz grada i sa neoslo­ bođene teritorije bili su neophodni odlasci partijskog kadra u Odred i radi organizovanja narodne vlasti na oslobođenoj teritoriji, ili, najčešće, usled opasnosti od provale. Jednostavno, partijski život nije imao nor­ malan i kontinuiran tok (kandidatski staž se odlagao u nedogled, silom okolnosti, sastanci se nisu redovno zakazivali i t.sl.). A mnoge započete akcije su osta­ jale nedovršene ili bez željenog učinka. Uporedo sa tekućim zadacima, na primer, Mesni komitet je uspeo da organizuje Narodnooslobodilački odbor u gradu, mada je to bilo skopčano sa mnogim teškoćama. Najteže je bilo naći ličnosti koje će pristati da prime takvu dužnost koja ne nudi fotelju, već preti smrću, i na koje će pristati i Okružni komitet. Kad je Mi­ lica podnela Komitetu listu odbornika, Komitet je ocenio da je to trenutno najbolji mogući izbor. Za sekretara odbora je bio određen Bora Atanacković, koji je izradio predlog statuta. Ali ni 24 časa nisu protekla od prvog sastanka (5. oktobra) na kome se odbor konstituisao, a njegovi su zaključci paralisani oktobarskom provalom. Sutradan, 6. oktobra, uhapšen je sekretar odbora pa zatim i onaj tehničar iz »Vistada«, Rata Vasiljević. A onda je usledila odluka instruktora Pokrajinskog komiteta Miloša Minića da izađe na oslobođenu teritoriju Milica Pavlović, sa članovima Partije i skojevcima, jer se pretpostavljalo da svi mogu biti zahvaćeni provalom. U gradu su ostala samo dva člana Partije. Prirodno, u takvim ili sličnim situacijama, tre­ balo je počinjati iznova. U Odredu je drukčije - u njemu je bio koncentrisan najbolji partijski kadar. On se normalno razvijao, pojedine njegove čete su brzo prerasle u bataljone. Već u septembru, posle oslo­ bođenja Krupnja, gde je zadobijen veliki plen u oružju i municiji, oni su bili kadri da opkole i uspešno 56 �Kuća Lelekovića u B. Po , i kraj Vaijeva, u kojoj su boravili gde se Milica krila jedno vreme članovi OK KPJ Valjevo �drže u blokadi snage nemačke 704. divizije koje su se zatekle u Valjevu. Ta bi blokada imala znatno veći uspeh da se bolje čuvala vojna tajna i da je u gradu postojala jača partijska organizacija. Istina, već u septembru su se osetili simptomi četničke izdaje i da od saradnje s četnicima neće biti ništa. Stoga nije čudno da su Nemci u Valjevu tražili pomoć pre nego što su bili blokirani. Oni su u septembru uzalud pokušavali da se probiju iz grada. U dva puta, 18. i 25. septembra, pa 6. oktobra, upotrebili su jake snage, s podrškom artiljerije i tenkova. Kako se vidi iz »Dnevnika« Dragojla Dudića, koji se ubraja među najbolja svedočanstva iz NOR-a, partizani su se održali na položajima i naneli prilikom svakog napada Nemcima osetne gubitke. Zanimljivo je kako je nemački zapovednik Turner, kome je bila poverena organizacija civilne vlasti, ocenio tadašnje događaje u Srbiji: »Pokušavali smo svim sredstvima, nagovarali smo, govorili, pretili, ali ništa ne pomaže. Ne verujemo da je mogućno nešto da postignemo na račun autoriteta u ovoj zemlji. U ovoj zemlji narod ne poznaje autoritet. Svi naši pokušaji da se narod kanalizuje u jednom konstruktiv­ nom pravcu i odvoji od komunista - propali s u . . . Pozicije partizana u šumama su takve de je, tako reći, nemoguće pogoditi ih u srce. . . Dobija se utisak da ni vesti o kapitulaciji SSSR ne bi dovele do ka­ pitulacije ovih bandita, koji su žilavi kao đavoli. Osim toga, njihova organaizacija je izvrsna. Ona bi mogla biti klasičan primer najbolje tajne organizacije. Mnogi bi mogli da od njih uče, pa čak i Poljaci koji su dosta vešti takvoj borbi«. Snagu ustaničkog pokreta i njegovu početnu aktiv­ nost, ilustruju, takođe, izveštaji sreskih načelnika u valjevskom oknigu. Sreski načelnik Valjeva, na primer, ovako je video organizovanje ustanika i prve akcije: »Javna bezbednost u srezu valjevskom od momenta kada je Nemačka objavila rat Rusiji je prilično ugro­ žena. Komunisti bezobzirno nasrću na državne objekte i žandarmerijske organe. U početku ih je bilo vrlo malo, ali posle kratkog vremena uspeli su da privuku veći broj omladine. . . Komunistička akcija je sve žešća i sve više ugrožava mir. Kreću se u velikim masama, u grupama od 80-150 ljudi. . . Isto tako, pojedina oružana lica obilaze vršalice, cepaju knjige koje su 58 �dužni voditi vlasnici vršalica. Komunisti su rasturili i dezorganizovali sve opštinske uprave.« Nemci su blokadu načeli ubacivanjem pojačanja spolja. U Valjevo je prodro 21. septembra 125. pešadijski puk, ojačan jednim artiljerijskim divizionom i vodom tenkova; zatim je i nemačkoj 718. diviziji naređeno da, zajedno sa ustaško-domobranskim je­ dinicama, pređu Drinu i pomognu blokiranim snagama 704. divizije. No, za ustanak u valjevskom okrugu bila je od svega kobnija izdaja četnika. Valjevski odred je, pod pritiskom velikog broja novodošlih neprija­ teljskih jedinica, morao da odstupi od Valjeva i na­ pusti deo oslobođene teritorije. Šaljući u napuštena sela svoje članove da očuvaju ustaničko raspoloženje i duh naroda, Okružni komitet je savetovao da oni »još ne saopštavaju situaciju sa četnicima«. Takav stav i odnos prema četnicima zadržao se i kad su poveli otvorenu borbu s partizanskim snagama u Sumadiji, i kad je jedan od nemačkih propagandista napisao u Nedićevom »Vremenu«: »Nemački okupatori realno su očekivali da će sukob partizana i četnika olakšati njihovu kontrarevolucionamu akciju«. Četnici su takav stav partizanskog rukovodstva iskoristili da mučki i na prevaru pohvataju znatan broj partijskih radnika, članova Okružnog komiteta i već osnovanih narodnooslobodilačkih odbora. Između ostalih, uhvaćeni su članovi Okružnog komiteta Živorad Gajić i Milovan Radojević, članovi Okružnog komiteta SKOJ-a Vera Vajarević i Milivoje Bjelica, i član Mesnog komiteta inž. Bora Atanacković. Svi su oni predati četničkom sudu u Brajićima, koji je po zlu ušao u istoriju, ili Nemcima u Valjevu, koji su ih 27. novembra streIjali na Krušiku. Posle pada Užica i povlačenja Vrhovnog štaba sa glavninom partizanskih snaga u Sandžak, u va­ ljevskom okrugu, čiji se Odred našao u predelu užički put - Maljen, naišli su veoma teški ratni dani. Nastu­ pajući kao kaznena ekspedicija, Nemci su sa te teri­ torije masovno streljali i odvodili i nedužno stanovništvo u sabirne logore. A preostali delovi Odreda, usled četničke izdaje i nemačke premoći, morali su da se povlače s glavninom partizanskih snaga. Za vreme povla­ čenja, Milica se, s nekoliko političkih radnika, našla u koloni ranjenika, koju je predvodio sanitetski major dr Dimitrije Pitović. Doktor je zaustavio kolonu u 59 �hotelu na Divčibarama da bi se videlo kuda će i kako će dalje krenuti. Tu ih je opkolila veća grupa četnika, koji su, sad već otvoreno, napadali i zarob­ ljavali partizane da bi ih predali Nemcima. Budući da su ranjenici i ljudstvo koje ih je pratilo bili bez oružja kojim bi se mogli suprostaviti četnicima, dr Pitović je predložio da pokušaju pregovorima sprečiti četnike u njihovoj nameri. On je, sa Milicom i Sretenom Čitakovićem, članovima Okružnog komiteta, apelovao i uticao, u ime lekarske etike, na četničkog starešinu da im omogući da produže put s ranje­ nicima, da ne bi pali u nemačko zarobljeništvo. Valjda zato što u tom trenutku nije imao uputstvo kako će postupiti s ranjenicima (i neboračkim stanovništvom koje je na strani partizana), četnik je naredio da njegovi »ratnici« ništa ne preduzimaju, i oni su krenuli u pravcu Maljena, a ranjenička kolona se u sumrak prebacila preko užičkog puta, prema Radanovcima, na kome su partizani ulagali poslednje napore da zadrže nadiranje nemačkih snaga. Posle izlaska na oslobođenu teritoriju i za vreme neprijateljske ofanzive delovanje Okružnog komiteta i ostalih komunista koji su izašli iz grada ograničavalo se, uglavnom, na Odred i teritoriju na kojoj su se kretale njegove jedinice. Međutim, osipanje ljudstva i kolebanje seljačkih masa uzimalo je maha, naro­ čito kad je Odred počeo da se povlači sa matične teritorije. Tada je, u mnogim slučajevima, i živa reč komunista bila prilično nemoćna. Milica je sa partizanskim jedinicama prispela u Sandžak. Međutim, po odluci Vrhovnog štaba, ona se s Kolubarskom četom i grupom političkih radnika vraća na svoj teren, u valjevski i kolubarski kraj. U Radoinji su prenoćili i izjutra krenuli na put. Kako je most na reci Uvcu bio miniran, išli su nizvodno dok nisu pronašli plićak da pređu na desnu obalu. Odmah po prelasku reke, sukobili su se sa nekoliko stotina četnika. Posle žestoke borbe, četnici su se razbežali, a partizanska kolona je produžila marš pored Zlatibora, preko sela Šljivovice. Nedaleko od Drine, izbegli su sukob sa Nemcima i ljotićevcima i uputili se, preko Šargana, na pla­ ninu Taru. Prenoćili su u Dečijem domu, na Ka­ luđerskim Barama. Tu su našli pune kazane spremljene hrane za četnike, koji su glavom bez obzira, ispred 60 �nekoga pobegli. U Kaluđerskim Barama su se zadržali dva dana. Milica je odatle, s grupom partizana, kre­ nula prema Medvedniku, gde su se nalazili borci Kolubarskog bataljona i štab Valjevskog partizanskog odreda. S gubitkom slobodne teritorije, prekinute su sve veze s jedinicama koje su prešle u Sandžak. U zapadnoj Srbiji, osim Radevskog bataljona, zadržale su se jedinice Valjevskog partizanskog odreda, Kolubarski bataljon, pod komandom Žikice Jovanovića Španca, Mačvanski partizanski odred i Tamnavski bataljon. One su morale da vode svakodnevne žestoke borbe s Nemcima, četnicima i Ijotićevcima. Njihova je slobodna teritorija bila od čela do začelja kolone. Izbegavajući frontalne sukobe sa brojno nadmoćnijim neprijateljem, morale su stalno da se kreću, a sa njima su se kretali i politički radnici da ne bi bili pohvatani. Nemačke jedinice, koje su za vreme ofanzive nastupale kao kaznena ekspedicija, a potom četnici i pripadnici Nedićeve Nacionalne straže počinili su na bivšoj slobodnoj teritoriji, posebno u neposrednoj okolini Valjeva, nečuvena zverstva nad nedužnim sta­ novništvom, šireći u isto vreme vesti da su partizani uništeni, da ih više nigde nema. Seosko stanovništvo je toliko bilo zaplašeno da se ilegalac-partijski radnik nije smeo usuditi da zakuca ni na vrata onih za koje je znao da su prijatelji, da nisu izdali pokret Takve su mnoge oči vrebale da ih prijave četnicima ili nedićevcima, koji su se utrkivali ko će ih više poslati u Valjevo, odnosno u šabački ili banjički logor, gde su se streljanja u to vreme iskazivala trocifrenim brojevima. Situacija se pogoršavala sa saznanjem ’ da partizani nisu uništeni i da partijski radnici nalaze utočišta u selima valjevskog okruga, pa i u samom Valjevu. Teror i oblici zastra­ šivanja su se umnožavali. Uobičajenim batinama, sa obaveznim novčanim kaznama koje su primenjivale nemačke i četničke komande, i prinudnim radom, na koji je Nedićeva »vlada nacionalnog spasa« upući­ vala pohapšene, nije se postiglo ono što su izdajnici želeli, kao što ni Nemci nisu bili zadovoljni učinkom streljanja, ma koliko da je bilo masovno. Zato su naredili da se osuđeni na smrt vešaju na trgovima, u prisustvu građana. A kad je Stevan Filipović ispod vešala održao govor kojim je zbunio okupatorske voj- 61 �Hrabra ilegalka Milica Pavlović Dara, preobučena u nošnju seljanke, da bi se bezbednije kretala i izvršavala mnoge zadatke nike i domaće izdajnike, okružni načelnik je službeno molio da se osuđeni vešaju tajno, »a ne javno, jer bi javna vešanja više štete nanela nego koristi«. U situaciji kakva je nastala posle povlačenja glav­ nine partizanskih snaga iz Srbije, partijskim radnicima u zapadnoj Srbiji nije preostalo ništa drugo nego da udvostruče napore da bi zadržali sudbinu ustanka u svojim rukama. Prirodno, Okružni komitet Valjeva, sa instruktorom Pokrajinskog komiteta Milošem Minićem, nije se kolebao: zajedno sa političkim i vojnim mkovodiocima Valjevskog odreda, analizirali su 1. decembra novonastalu situaciju i doneli određene zaključke. Na sastanku je ocenjeno da treba hitno, već 4. decembra, održati savetovanje na kome će se detaljno razmotriti situacija i postaviti odgovarajući zadaci. Na tom su savetovanju, u selu Dragodolu, bili rukovodioci Valjevskog i Mačvanskog odreda i Tamnavskog bataljona, članovi okružnih komiteta KPJ 62 �Valjeva i Šapca i komandiri i komesari obližnjih jedinica, ukupno oko 40 vojnih i političkih rukovo­ dilaca. Služeći se procenom i zaključcima sa prethod­ nog sastanka, Miloš Minić je podneo referat na ovom skupu, podvlačeći naročito težinu stanja izazvanog neprijateljskom ofanzivom i četničkom kontrarevolu­ cijom. Na osnovu njegovog referata i diskusije, od­ lučeno je da se stvaraju manji partizanski odredi od 150 do 200 boraca, s tim da njihove partijske organizacije pojačaju političko-propagandni rad među borcima i na teritorijama preko kojih će se kretati. Iako je četnička izdaja, sa svim posledicama, bila očigledna, zauzet je stav da se treba uzdržati od bratoubilačkih obračuna, gde god je mogućno, i po­ zivati u borbu borce-dobrovoljce s parolom: Za hleb i sloboda Pošto je prestala da izlazi užička »Borba«, ocenjeno je da se njena agitacionopropagandna uloga mora nadomestiti štampanjem što većeg broja vesti, letaka i drugog materijala. Uporedo s tim, Okružni komitet je pokrenuo i list »Partizan«, na kome je i Milica radila, s Radovanom Vukovićem, jednim od onih ko­ munista koji su kroz prokopani kanal pobegli iz mitrovačke robijašnice. U tom listu, sem informacija o tekućim događajima, objavljen je niz članaka teo­ rijskog karaktera. Obilje i složenost zadataka pred kojima se našao Okružni komitet nalagali su neodložnu popunu nje­ govog sastava. Savetovanju u Dragodolu nisu prisustvo­ vala četiri njegova člana: sekretar Obrad Stevanović je odstupio sa partizanskim snagama prema Užicu, gde je i poginuo, Živorada Gajića i Milovana Radojevića su početkom novembra uhvatili četnici i predali ih Nemcima u Valjevu, a Milica Pavlović se još nije bila vratila iz Sandžaka. Sada je izabran Milan Kitanović za sekretara, a za članove Milica Pavlović, Sreten Čitaković, Milka Minić i Ljubomir Petrović Mingej. Milica je od tada imala legalno (partizansko) ime - Dara. Sa odlukama i zaključcima sa ovog i narednog savetovanja upoznala se kasnije, po dolasku na valjevsko područje. Nekoliko dana posle savetovanja u Dragodolu, došao je Mirko Tomić Seljak, član Pokrajinskog ko­ miteta, sa direktivom i širokim ovlašćenjima Central­ nog komiteta KPJ, što je Okružni komitet obavezalo �da održi novi sastanak, sredinom decembra, mada su zaključci doneseni na prethodnim sastancima, kako se pokazalo, bili saglasni sa direktivom Centralnog komiteta i pismom Pokrajinskog komiteta »O radu partijskih organizacija u partizanskim odredima«, koje je u međuvremenu prispelo. Na novom sastanku, u selu Brezovicama, odlučeno je da se formiraju partijska povereništva za srezove valjevski, kolubarski i podgorski, s ciljem da se brže oživi partijski rad, prvenstveno na onim područjima sa kojih su dob­ ro poznati članovi Partije povučeni u jednice ili su pohapšeni za vreme neprijateljske ofanzive. Izabranim poverenicima je preporučeno da pođu na određena područja bez oružja i da se, po mogućnosti, legalizuju. U duhu preporuke Centralnog komiteta, rečeno im je, takođe, da četnike Draže Mihailovića treba politički neutralisati, što znači da političkim radom treba onemogućavati njihovo kontrarevolucionamo delovanje i uticaj u narodu. Pri tom je pozitivno ocenjen postupak Valjevskog i Podrinskog odreda, koji su, nekoliko dana ranije, pustili četnike kapetana Račića da nesmetano prođu za Bosnu, iako su ga mogli napasti i, eventualno, uništiti. U diskusiji je ukazano na obavezu da se izbegne bratoubilačka borba, da se zavedeni seljaci na svaki način pokušaju odvojiti od četničkih komandi i starešina. Kad se povela reč o daljim dejstvima partizanskih odreda, naglašeno je da se striktno primenjuje gerilski način borbe, zapravo, da se sa frontalnog načina ratovanja pređe na gerilski. Kao i na prethodnom savetovanju u Dragodolu, konstatovano je da na teritoriji Posavine i Mačve postoje povoljniji uslovi za omasovljavanje narodnooslobodilačkog pokreta, pa tu teritoriju treba »pokriti« manjim, pokretljivijim jedini­ cama radi proširenja slobodne teritorije i jačanja partizanskog uticaja na širem području. Zbog toga je preporučeno da se dejstva Podrinskog i Valjevskog odreda i Tamnavskog bataljona što više međusobno povezuju. Ubrzo se pokazalo da je mnogo toga što je zaključeno na sastancima i savetovanjima u decembru gotovo neizvodljivo budući da je neprijatelj, i posle ofanzive, zadržao na valjevskoj teritoriji ogromne snage, s ciljem da iskoreni teškoće tada već oslabljenog oslo­ bodilačkog pokreta. No to ne znači da je Okružni 64 �komitet Valjeva odustao i oglušio se o uputstva i zahteve viših rukovodstava. Osmog januara on je dobio pismo od Centralnog komiteta KPJ iz Bosne kojim se od njega traži da uspostavi stalnu ve­ zu sa sekretarom Pokrajinskog komiteta u Beogradu i da se čvršće poveže sa partijskim rukovodstvima u ostalim gradovima Srbije. U pismu je poručeno i to da se Komitet i instruktor Pokrajinskog komiteta o svemu konsultuju sa Mirkom Tomićem, koji je uskoro uspeo da uspostavi vezu sa sekretarom Pokrajin­ skog komiteta. Na putevima ilegale Na sastanku Komiteta, u selu Leskovicama, konstatovano je da se izvesni zadaci teško i sporo ostvaruju zato što Komitet nema čvršće veze sa širom teritorijom okruga i, posebno, sa Valjevom. Zato je odlučeno da se članovi Komiteta i sreskih poverenstava pojedinačno rasporede i zaduže za rad na određenim područjima. U svakom slučaju, bilo je najvažnije i najteže prodreti i održati se u Valjevu i njegovoj bližoj okolini, gde je neprijatelj koncentrisao najveći deo oružanih i policijskih snaga, smatrajući, opravdano, da je tu središte i žarište ustanka i oslobodilačke borbe. Na sastanku su članovi Komiteta i poverenstava ovako raspoređeni: Ljubomir Petrović Mingej upućen je u Valjevo, Milica Pavlović u sela oko Valjeva, a na teren Azbukovice, Rađevine i Podgorine otišli su Stevan Milatović, Milijan Mića Jeremić i Rade Joksimović. Delovanje Ljubomira Petrovića i Milice Pavlović bilo je uzajamno. Petrovićev ulazak u grad i Miličina aktivnost u njegovoj okolini brzo su se ispoljili vidnim rezultatima. Pre svega, u gradu su obnovljeni prvobitni punktovi i tajni kanali preko kojih se svako­ dnevno mogla održavati veza sa okolinom. Po izboru i nalogu Komiteta, Petrović je imenovao Mesni komitet, čiji je glavni zadatak bio da pribavlja i dostavlja vesti o neprijatelju i njegovim namerama. Mesni komitet je obezbedio pisaću mašinu, geštetner, matrice i izvesnu količinu hartije, tako da su se u sklo­ ništu Ljubomira Petrovića počele štampati vesti, leci 5 Milica Pavlović Dara 65 �i drugi propagandni materijal. Preko očekivanja, već u martu, u gradu su osnovane tri partijske ćelije, a vezu s Pokrajinskim komitetom u Beogradu preuzela je Katarina Mutić, kao sekretar Mesnog komiteta. Milica Pavlović je i pre sastanka u Leskovicama radila u selima za koja je na sastanku bila zadužena. Početkom februara, ona je došla, s Milojem Spasojevićem, u selo Zarube, kod Živorada D. Godevca, u čijoj se kolibi dosta dugo zadržala. Iz tog prilično sigurnog skloništa ona je obilazila druga sela i povezivala simpatizere pokreta i rudoljube duhom otpora i verom u pobedu. Međutim, i pored velike opreznosti, njeno je prisustvo kod Gođevčevih primetila neka žena iz sela Prijezdića pa se, radi sigurnosti, morala preseliti u selo Žabare, kod Marka Kuzmanovića. Inače, u selu Prijezdiću se sastajala, kod Aleksandra Golubovića, sa Milošem Minićem, Radivojem Jovanovićem Bradonjom, Miloradom Milatovićem i drugima. Dok je bila na terenu Zaruba, uspostavila je vezu sa Lazarom Mosurovićem iz tog sela, koji je nosio poštu u Valjevo kod Raše Lalovića, a kasnije kod Dušana Andrića Solida. Sa Solidom su bili ugovoreni znaci raspoznavanja: »Došao sam da vam dam vunu za pamuk«. Mosurović je od Andrića donosio razne stvari za ilegalce i borce Suvoborskog odreda. U drugoj polovini februara kretala se kratko vreme sa Suvoborskim odredom u kolubarskom srezu da bi videla kakve mogućnosti postoje za ilegalni rad. U stvari, tamo se zadržala, s Milojem Spasojevićem, toliko koliko je bilo potrebno da se obnove ranije veze i punktovi. Imajući na umu izdaju četnika i ofanzivu Nemaca, masovna streljanja i mnogobrojna zverstva što su ih počinili u toku ofanzive Nemci, četnici, nedićevci i tzv. dobrovoljci /ljotićevci/, kao i teror koji su sproveli nakon ofanzive, s pravom se može reći da su se, u ovom periodu, zalaganje i rad Okružnog komiteta i partijskog članstva graničili s najvećim požrtvovanjem. U martu su se članovi Komiteta našli pred novim iskušenjem: partizanski odredi su preživljavali poslednje dane. A čim nema vojske, kolebljivi seljak 66 �Članovi OK KPJ za Valjevo krajem 1943: sleva: Milovan Milosavljević. Milorad-M ile M ilalpvič, Sreten Čilakovič, Milica Pavlović Dara i Žika G ajić (Snim io S. Čitaković) �postaje malodušan, pa nastupi zlo vreme kad niko nikome ništa ne veruje. Članovi Komiteta su bili rasuti po ćelom okrugu. U Valjevu i njegovom užem području zatekli su se Milica i Milka Minić, Sreten Čitaković i Ljubomir Petrović Mingej; sekretar Milan Kitanović je bio sa Suvoborskim odredom. Instruktor Pokrajinskog komiteta Miloš Minić je uputio članove Okružnog komiteta početkom marta da obiđu Kolubaru i Kačer, radi obnavljanja i oživljavanja političkog rada u tim oblastima. Milica se nalazila u Zabarima, kod Marka Kuzmanovića, odakle je, preko Zorke, žene Mihaila Kuzmanovića, koja joj je služila kao kurir, tražila od Anice Spasojević iz Rajkovića da je poveže sa Radmilom Spasojević. Radmila je tada bila uhapšena pa joj je Anica poručila da dođe u Rajković i da će joj biti obezbeđeno sklonište kao da je Radmila u selu. Posle dva-tri dana, Milica je, preobučena u odelo seljanke, za dana došla sa Zorkom u Rajković. U kući Sretena Spasojevića ostala je dva dana, a onda se prebacila kod Simke Spasojević. U Rajkoviću je, sa Milojem Spasojevićem, napravila plan za obilazak sela u Kolubari. U isto vreme, uspostavila je vezu sa Kajom Lalović iz Sankovića, Živoradom Milinkovićem iz Brežđa i Zlatijom Radisavljević iz Pauna. Sa Mihailom i Markom Kuzmanovićem u Žabarima već je bila povezana. Izvestan broj sela kroz koja se kretala bila su, maltene, periferija Valjeva. Zato, ako u njima nije bilo četničke komande ili stanice Srpske državne straže, bilo je svakakvih patrola i kojekakvih protuva, od ranog jutra do mraka. S obzirom na to, Milica se morala dovijati na razne načine da je ne prepoznaju i da ne bude sumnjiva. Nije bilo dovoljno maskirati se seljačkom odećom. Pokušala je da se obezbedi kakvom-takvom legitimacijom i, prilikom boravka u selu Bujačiću, u neposrednoj blizini Valjeva, gde je tokom celog rata kuća Ranka Kuzmanovića bila jedno od najsigurnijih partizanskih uporišta, nabavila ju je na način kao iz kakvog akcionog filma. Zamolila je Ranislavu (Racu) da kaže svojoj snahi Angelini, Rankovoj ženi, da se ona o tome stara. A Angelina 68 �je bila glavni kurir iz te kuće neustrašivih ljudi5 . Nije bilo jednostavno naći ženu, po prilici, Miličinih godina, uzeti joj legitimaciju i vezati je tako da ne sme poći dalje od seoskog atara. Angelina i Raca su shvatile koliko je stvar delikatna. Ali su se odlučile, ipak, da Raca uzme legitimaciju od Kasije Kuzmanović, pod izgovorom da joj privremeno treba. Milica je »našla« da joj ta legitimacija odgovara, i mali Nikola je doveo Stepana Vučićevića, krojača iz Žabara, koji se amaterski bavio fotografskim zanatom, da slika Milicu. Vučićević je u toku dana napravio snimak i Milica je tako mogla da nastavi da putuje kao Kasija Kuzmanović. Sve su tri znale da to nije bogzna kakva siguracija, ali nisu o tome razmišljale. U slučaju ako bi neko Milicu prepoznao i prijavio da se kreće pod tuđim imenom, bila bi streljana ne samo ona nego i sve tri Kuzmanovićeve. Iz sećanja njenog učenika Borivoja Petrovića vidi se da se, prema potrebi, služila i drugim legitimacijama. U isto vreme, to je sećanje zanim­ ljivo i radi toga što pokazuje da je Milica, ponekad, radila i ono što, po logici stvari, kao partijski rukovodilac, nije morala. Evo, ukratko, Petrovićevog iskaza. 5 Iz te bogate i zadružne porodice, koja je imala imanje i u Žabarima, najstariji sin Slobodan, je bio učitelj, član KPJ: sjajan govornik. On je uoči 7. novembra 1941. s Borom Atanackovićem. u selu Baćcvcima. pripremao proslavu Dana oktobarske revolucije i organizovao izvlačenje prikupljenog žita za jedinice Odreda. Tu su ih uhvatili četnici i predali Nemcima, koji su ih istog mcscca streljali na Krušiku. Mladi sin Radivoje. borac Kolubarskc čete. jedva se spasio, kao ranjenik, prilikom razbijanja Suvoborskog odreda. U novembru 1942. kad je uhapšeno oko ISO saradnika NOP-a, uhapšen je i on. sa sestrom Dragicom. i odveden u Banjički logor, iz kojeg su prebačeni u Smederevsku Palanku, u logor za prevaspitavanje omladine. Sin Marko, oženjen, otac sedmoro dece. živeo je, povremeno, s porodicom na imanju u Žabarima. Bio je član narodnooslobodilačkog odbora koji je osnovao Miloš Minić 1942. godine. U maju 1943, njega su na zverski način ubili četnici. Sa još pet ljudi. Njihova tela bez glava poredali su na putu i pet dana niko im nije smeo prići da ih sahrani. Sin Pero je bio zarobljen u aprilskom ratu i oslobođenje je dočekao u zarobljeničkom logoru. Vojnički rečeno, kuća Ranka Kuzmanovića u Bujačiću bila je suhoputna stanica: kroz nju je prošao veliki broj boraca iz grada u Valjevski odred prilikom nje­ govog formiranja, kao i oni koji su stupili kasnije u odred »Žikica Jovanović Španac«. Pošto je bila blizu grada, do nje se prenosila municija, sanitetski i propagandni materijal, oprema za borce i dr. Čika Ranka i najstarijeg unuka Dragana često su hapsili i saslušavali. Angelina je znala sve ilegalce. partijske kurire i ujne punktove u gradu. Iz njihove kuće su i unučad, na neki način, sudelovala u borbi i radila za ilegalce. Od najstarijeg do najmlađeg če|jadeu svi su bili, manje ili više, na velikim iskušenjima, ali iz njihove kuće nikad njje potekla reč izdaje ili terećenje nekog od pripadnika oslobodilačkog pokreu. 69 �Krajem 1941. ili početkom 1942. godine, njemu je Kaja Mutić donela film da uradi nekoliko foto­ grafija jer je znala da se, kao amater, bavio foto­ grafskim zanatom. Kad je razvio film, prepoznao je Milicu, povezanu maramom, obučenu u seljačku odeću. Bio je iznenađen, videvši kako se njegov razredni starešina »poseljačio« i otisnuo iz grada - ko zna gde! Znao je samo da treba napraviti fotografije za legitimaciju i više se nije raspitivao o svom profesoru, pred kojim će se još jednom naći na neobičnom ispitu. U leto 1942, rečeno mu je da se obavezno sastane s Milicom. Ona je poručila da se nađu u šumi na Boričevcu, nadomak Valjeva. Seća se da je njihov razgovor počeo »izdaleka« - o omladini, njenoj odanosti i udelu u oslobodilačkoj borbi, o njenoj hrabrosti, u prvom redu. Tek kasnije, kad je bolje razmislio o tom susretu i razgovoru, bilo mu je jasno da je Milica u to vreme imala vojničku i mobilizatorsku ulogu. Pitala ga je, kao uzgred, šta bi radio, na primer, ako bi se našao na mostu, s revolverom u džepu, u trenutku kad Nemci presretaju i pretresaju građane? Da li bi pucao na Nemce, ili bi tražio neki drugi izlaz? Povezujući to s nekim drugim pitanjima slične prirode, bio je impresioniran time kako je, na izgled, mirna nastavnica iz Srednje tehničke škole postala ratnik i vojnik revolucije. Sekretar Okružnog komiteta Partije Nedićevsko-četnička komanda, zajedno sa nemačkim komandantom u Valjevu, ocenila je da se otpor seoskog stanovništva i njegova prikrivena privrženost narodnooslobodilačkom pokretu najviše pothranjuju pos­ tojanjem partizanskih jedinica u zapadnoj Srbiji. Zato je isplanirana zajednička operacija, s ciljem da se u martu uništi i poslednja najjača partizanska jedinica - Suvoborski odred. (Posavsko-tamnavski odred je većim delom izginuo u borbi s Nemcima kod sela Čuruge i Dokmira, a Valjevski odred je faktički prestao da postoji 5. marta, odlaskom 70 boraca u Bosnu.) Borbe koje su Suvoborci vodili 11. marta, noću 12/13. marta, pa 16. marta i, konačno, 17/18. marta, predstavljaju najslavnije stranice NOR-a u tom kraju jer, 70 ' �u svim tim dramatičnim borbama protiv združenih snaga neprijatelja (nemački 741. puk i pet dobro opremljenih četa iz pet četničkih odreda) 240 neustra­ šivih partizana herojski su se borili i ginuli dok, naj­ zad, nije ponestalo i snage i municije. U protivnapadu, 12. marta, u popodnevnim časovima, poginuo je i komesar Odreda Zikica Jovanović Španac. Posle tih žestokih bojeva, valjda zato što nije ispalo sve kako je planirano (gubici su bili nepredviđeno veliki), ostrvljeni domaći izdajnici su preduzeli »češljanje« terena, pri čemu ni dete nisu ostavili živo ako su ocenili da je partizansko. Milici Pavlović nije bilo prvi put da čuje i vidi kako to »čiste« izdajnici sela i seoske domove, pa je smatrala da je bolje da se skloni u Valjevo. Tako je »seljanka« Kasija Kuzmanović oko 20. marta, iz sela Sankovića, preko Rajkovića i Paune, ušla u grad, gde se zadržala dok se stanje koliko-toliko smirilo, a onda je, sa Sretenom Čitakovićem, pošla u kolubarski srez. Posle razbijanja Suvoborskog odreda, Milan Kitanović jedva je uspeo da se skloni i ne padne neprijatelju u ruke. Okružni komitet u dotadašnjem sastavu nije više održao ni jedan sastanak. On je teš­ ko oboleo, a Milka Minić je uhapšena u selu Cvetanovcu. Zbog bolesti Kitanovića i nastale situacije, na inicijativu Miloša Minića, 6. aprila je održan sastanak u kući Ranka Kuzmanovića, u Bujačiću, na kome je popunjen Okružni komitet, tako da su ga od tada sačinjavali Milica Pavlović, sekretar, Sreten Gtaković, Kaja Mutić i Živorad-Zika Gajić. U avgustu je kooptiran metalski radnik Vlada Ivanov. Prvi zadatak novoformiranog Komiteta je bio - stvaranje novih partijskih organizacija i uporišta po selima, kao i sreskih poverenstava. Odmah je zapaženo da reorganizovani Komitet smelije deluje. Već 8. aprila, u Sankoviću, u kući Živka Lalovića, formirano je sresko poverenstvo za kolubarski srez. A za Prvi maj štampan je letak u kojemu su prikazani, sem ostalog, rezultati borbe Sovjet­ skog Saveza i, prilično opširno, razvoj događaja u Jugoslaviji. Letkom su pozvani radnici, seljaci, omladina i svi srpski rodoljubi na aktivnu borbu protiv okupatora i domaćih izdajnika. Od članova Komiteta Milica Pavlović i Sreten Gtaković su živeli ilegalno; Kaja Mutić je živela u 71 �Milica Pavlovu kao sekretar OK KPJ za Valjevo, S. Čitakoviea iz 1943. godine na snimku Valjevu, a Živorad Gajić u selu Paunama, pošto je bio pušten iz valjevskog zatvora 22. januara 1942. To je bila nova, znatno bolja okolnost da Komitet može ostvariti niz zadataka sa članovima koji se mogu slobodno kretati po terenu. Doduše, i Milica se kretala slobodno. Čak i suviše slobodno. Imala je sreće, doista, sa prerušavanjem u izbeglicu ili seljanku za vreme putovanja od sela do sela, ili od sela do grada, i obratno. Bila je povoljna okolnost da nije duže radila kao profesor u Valjevu, te da nije sasvim 72 �zapažena kao njegov građanin. Ipak je ponekad previše rizikovala i, reklo bi se, sudbinu svoju izazivala. Razume se, uvek je imala pri sebi lično naoružanje - dve bombe i revolver na vojničkom opasaču ispod ženske rekle ili bluze. Od oružja se nije raz­ dvajala ni dok je spavala - revolver je obavezno stavljala pod jastuk, spreman za upotrebu, jer »zlu ne trebalo«, kako je u šali govorila. Sa oružjem se osećala slobodnijom i sigurnijom. Početkom maja ponovo je došla u selo Rajković da se sastane sa Milkom Spasojević, koja je bila puštena iz šabačkog logora, i sa Milošem Minićem i Milojem Spasojevićem, koji su se tada tu nalazili. Raspitivali su se o pojedinostima i stanju u logoru. Milka im je pričala o herojskom držanju sestara Ilić iz Valjeva, posebno Branke. Kao sekretar Komiteta, Milica se posebno angažovala na obnavljanju i organizovanju narodnooslobodilačkih odbora. Pri tom je bila u nedoumici zbog formiranja pododbora, čiji se rad, po njenom nahođenju, podudarao s radom aktiva, koji su u Valjevu bili dobro organizovani. O toj njenoj nedoumici govori pismo Pokrajinskom komitetu, od 24. septembra, u kome ona kaže: »Nego, da Ti učinim neke napomene u tom pogledu da bi Ti bilo lakše da se snađeš u praktičnom poslovanju odbora. Dok nismo došli na ideju da stvaramo NOO, a ukidamo aktive kao stalna tela mi smo imali svuda aktive. Njih smo tretirali kao partijska uporišta . . . Ta forma rada je vrlo pogodna. . . Posle je došla ona velika zabuna šta će da rade aktivi, a šta pododbori. . . Međutim, desilo se da su se aktivi gde god su postojali i dalje održali. Tako Ti je slučaj u radu kod zanatskih radnika, kod žena. Negde su produžili stvarati pododbore, npr. kod činovnika, kod železničara, te tako sada imamo i aktive i pododbore. Moje lično mišljenje je da se mi sa ovim nemamo šta natezati. Jedino ostaje da produžimo rad preko aktiva, da aktive proširujemo i obratimo veću pažnju na njih, a da stvorimo, naravno, ako se bude moglo, jedan NOO za ceo grad. Mi ćemo uticaj u NOO osigurati preko naših ljudi koji budu odbornici, simpati­ zeri ili pristalice. .. « Iz Pokrajinskog komiteta dobila je ovo objašnjenje o radu i narodnim odborima: »Treba raščistiti pojam 73 �»aktiv«. Aktivi su uopšte pomoćna tela preko kojih se sprovodi određen rad, npr. omladinski aktivi, ženski aktivi, partijski aktivi i si. Sve su te razne vrste aktiva podređene raznim rukovodećim organima u razvijenoj organizaciji, a u nerazvijenoj aktivi vrše više funkcija. . . narodnooslobodilački odbori su organi narodne vlasti na oslobođenoj teritoriji i organi političke borbe na neoslobođenoj teritoriji. Ali, i na neoslo­ bođenoj teritoriji oni su organi narodne vlasti, uporedo se okupatorskom vlašću, oni treba da budu »država u državi«, da preotimaju političku vlast iz ruku okupatora i njegovih slugu, da narod sprovodi odluke i rešenja narodnooslobodilačkih odbora, a ne okupatorski organi, da se na taj način, uz oružanu podršku partizan­ skih odreda, iz ruku okupatora i njegovih slugu preotme ne samo politička već i vojna vlast«. Jasno je da rukovodeći kadar na terenu, koji se bavio praktičnim radom, nije imao vremena ni moguć­ nosti da se bavi teorijom. Osim toga, bogata partizanska praksa nije se mogla sasvim objasniti oskudnom literaturom koju su posedovali ilegalci-praktičari. Ono što je poticalo iz viših rukovodećih centara stizalo je na udaljena područja s velikim zakašnjenjem. U svakom slučaju, sporni momenat u praksi Milice Pavlović svedoči o njenom samostalnom i smelom rezonovanju o problemima i pojavama na koje je nailazila Formiranje novog odreda Posle poraza Suvoborskog partizanskog, odreda, za partijska rukovodstva i članove Partije bilo je primamo - stvaranje novog odreda Razume se, najviše se oče­ kivalo od Okružnog komiteta i tzv. mobilnog poverenstva, koje je formirano pri Komitetu, polovinom avgusta 1942. Poverenstvo su sačinjavali Milorad Milatović, Miloš Milosavljević Pipin, radnik iz »Vistada«, Steva VUkosavljević, obućarski radnik, i Milivoje Bjelica, svršeni učenik poljoprivredne škole. Kao sekretar Komiteta, Milica je bila stalno u pokretu i kontaktu sa pojedincima; bila je, zapravo, sekretar, i kurir, i radnik na terenu. Uspostavljala je kontakte sa članovima Partije i SKOJ-a i njih 74 �međusobno povezivala. Sastajala se više puta s Milošem Minićem i vojnim rukovodiocima. Na formiranju novog odreda insistirao je Pokrajinski komitet, koji je, u vezi s tim, napisao nekoliko pisama Okružnom komitetu. Međutim, iz pisma koje je Komitet poslao 11. avgusta Pokrajinskom komitetu vidi se d aje to bio jedan od najtežih zadataka koji komunisti nisu mogli sami da izvrše: »Formiranje odreda pašće početkom septembra . . . Biće potrebno da nas pomognete sa izvesnim brojem ljudstva, sa oružjem - puškomitraljezima. Vi ljude pripremite pa ćemo nešto prebaciti preko Aranđelovca, a nešto preko Valjeva«. Osim toga, u pismu se kaže da je šteta što baš u tom času Miša Dudić i Miloš Minić treba da se povuku na teren Šumadije. Međutim, iako je formiranje odreda zahtevalo nešto više vremena, i Okružni i Mesni komitet su požurili, i to tim više jer je iz Bosne došao kurir, »koga su poslali Tempo (Svetozar Vukmanović D.B.) i ostali drugovi . . . da dobije izveštaje o političkoj situaciji i, naročito, o potrebi i mogućnosti prebacivanja i opstanka jedne ili više proleterskih brigada u Srbiju«. Tom kuriru, koji se kao četnik morao vratiti za sedam dana s četničkim odredom Pere Vukanovića, trebalo je pokazati da i u zapadnoj Srbiji postoji parti­ zanski odred s kojim drugovi u Bosni mogu računati. Početkom septembra Milica je, u dogovoru s Milošem Minićem, zakazala sastanak Okružnog ko­ miteta, na kome je imenovano rukovodstvo novog odreda, u sastavu: Miša Dudić, komandant, Andra Savčić, politički komesar, i Milivoje Bjelica, zamenik političkog komesara. Za nekoliko dana su izvršene i druge pripreme oko ljudstva, opreme i naoružanja. Uprkos svim teškoćama, 20. septembra, u šumi zvanoj Piljevina, kod sela Prijezdića, formiran je novi par­ tizanski odred, koji je poneo ime »Žikica Jovanović Španac«. Odred je bio malobrojan, vojnički nepripremljen i politički neproveren da bi uspešno mogao povesti borbu i održati se na teritoriji prezasićenoj neprija­ teljskim formacijama, koje su, zaslepljene, još verovale u pobedu fašističkog »novog poretka«. Stanje je postalo tim teže jer je na samom početku došlo do ozbilj­ nog razilaženja s jednim od drugova iz mobilnog poverenstva. 75 �Iz svega što se ubrzo dogodilo s novoformiranim odredom proizlazi da u njemu, kao i na terenu, nije bilo dovoljno revolucionarne snage da agitaciono i mobilizatorski iskoristi stvaranje i pojavu oru­ žane jedinice i njene početne uspehe. Deset partijskih organizacija, odnosno 57 članova Partije učinili su najviše koliko se moglo na doista velikom prostranstvu koje je bilo u nadležnosti Okružnog komiteta. Ob­ jektivno uzev, sa Odredom se htelo više, a ispalo je manje, jer je upravo iz njega potekla izdaja i nova provala koja je dobila strahovite razmere. Dogodilo se, naime, da Odred ne pretrpi nikakav poraz, a da iz njega dezertiraju Mirčeta Kovačević, Jože Borovnik i Milivoje Jovanović. Pretpostavljajući da to njihovo dezerterstvo može izazvati novo kolebanje i bekstvo pojedinih boraca, sazvan je partijski sastanak, na kome je osuđen postupak trojice odbeglih i doneta odluka da se na zajedničkom sastanku svih boraca svakome postavi pitanje - hoće li dobrovoljno da ostane u Odredu? Na sastanku su dvojica izjavila da bi radije nastavili da rade u pozadini, jer imaju, navodno, sigurna skloništa. Nekoliko dana kasnije, nedićevci su pojedinačno pohvatali begunce iz Odreda. Najpre je uhvaćen Mir­ četa Kovačević, učenik iz sela Slatine. Na saslušanju je, pred islednikom Srpske državne straže, kazao sve što je znao ne samo o ljudstvu Odreda i akcijama koje je izveo nego i o porodicama u Valjevu, i se­ lima za koja je znao ili pretpostavljao da su pomagala oslobodilačku borbu. Tako je prokazao Živka Markovića, zemljoradnika iz sela Krčmara, u čijem je senu bila skrivena oprema zaplenjena od ljotićevaca, u prvoj akciji koju je Odred izveo 26. septembra, u selu Rajkovcu. Marković je, pod batinama, odao Živorada Milenkovića iz sela Brežda, a ovaj. . . Sve je poteklo kao u kakve opake bolesti - provala se proširila i u grad, gde je otkriven Stevan Vukosavljević, za koga je okružni načelnik napisao u svom izveštaju da »komunističku organizaciju nije izdao. . . , 14. oktobra nađen je u ćeliji obešen« (da ne bi bio izložen većim mukama, sam se obesio načinivši omču od košulje). Osim Stevana, od istaknutih rukovodilaca uhapšena je Kaja Mutić, sekretar Mesnog komiteta, koja nije bila kadra da izdrži torturu beogradske policije, koja ju je preuzela iz Valjeva. 76 �To je bila jedna od najvećih provala u valjevskom kraju, kojom je do sredine oktobra 1942. zahvaćeno 278 lica osumnjičenih za učešće i saradnju sa narodnooslobodilačkim pokretom. Među uhapšenima bio je izvestan broj članova Partije, od kojih je 20 preuzela beogradska policija. Tragedija s novim odredom uvećala se njegovim razbijanjem na ograncima Povlena, 28. oktobra. Mali broj boraca uspeo je da se izvuče i prebaci u Šumadiju, gde su priključeni 1. šumadijskom odredu. Na Povlenu su poginuli Miloje Spasojević i Milivoj Bjelica, zamenik političkog komesara, a ranjen je Dušan Repac. Na izmaku životnog puta Mnogo toga što je s velikom mukom stvoreno tokom proleća i leta 1942. godine uništeno je okto­ barskom provalom. Trebalo je početi iznova. Na žalost, Milici Pavlović nije bilo prvi put da tako počinje. Iskusna ilegalka nastavila je, sa reorganizovanim Okruž­ nim komitetom, da radi po uputstvima Pokrajinskog komiteta, ali sada bez pomoći partijskog instruktora Miloša Minića, koji je premešten na rad u uže za­ vičajno područje. Reklo bi se da nikad nije bila u težem položaju od kad je postala član Okružnog ko­ miteta, a zatim i njegov sekretar. Ceo partijski rad je paralisan. A Pokrajinski komitet je poručio: » ... Pred vas se postavljaju dva najodgovornija zadatka: Stva­ ranje partijske organizacije i stvaranje Odreda«. Kako, kad su samo dva člana Partije ostala neuhapšena u gradu, bez čije se pomoći ni jedna dalekosežnija zamisao nije mogla ostvariti? Čak ni Okružni ko­ mitet nije ostao čitav. Upravo od njegove popune i obnavljanja baze u gradu valjalo je početi. Preko člana Komiteta Živorada Gajića i uz pomoć Živana Đurđevića dosta brzo je uspostavljena veza sa neuhapšenim komunistima i aktivistima u gradu i pojedinim srezovima. U Valjevu je najpre obnovljeno uporište u kući Vere Milatović, koje se održalo još od 1942. godine; zatim u kućama Milorada Markovića Mikinovca, Kaje Leleković, Ruže Leleković Kame i Vaše Nožice. 77 �Pre nego što će poći u Šumadiju, Milica se sastala sa aktivistkinjama sela Jovanje - sa Slavkom Manojlović, Darkom Milivojević, Zorom Petrović i Borkom Antić. Razgovarale su o ekonomski ugroženim partizanskim porodicama i o mogućnostima kako da se prikuplja hrana za njih i za novi odred, koji će se, kako je predvideo Okružni komitet, formirati u aprilu uz pomoć 1. šumadijskog odreda. Odred je stvarno formiran i Okružni komitet je štampao jedan mobilizatorski letak koji je nosio i potpis štaba Valjevskog partizanskog odreda. S ob­ zirom na vreme kad je štampan (6. april 1943), taj letak, kratak i jezgrovit, izraz je samopouzdanja i vere u pobedu, iako su Jajce s AVNOJ-em i ishod rata još daleko. Štab odreda i partijsko rukovodstvo veruju, u stvari, u narod i njegovu podršku Narodnooslobodilačkoj vojsci i partizanskim odredima i po­ zivaju ga u borbu ovim rečima: VALJEVCI I PODRINCI Neka vaša odlučnost, neka vaša hrabrost, neka vaša osvetnička puška budu odgovor na sva zverstva okupatora i njegovih slugu, neka vaše pristupanje u redove partizanske vojske bude odgovor na Hitlerovu naredbu i Nedićev poziv za totalnu mobi­ lizaciju. Junački i smelo kakvi ste bili uvek, ustajte u borbu! Dan slobode korača, on nije daleko, uči­ nimo sve da on bude što skorije. Na Hitlerovu totalnu mobilizaciju odgovorimo mobilizacijom svih snaga protiv Hitlerovog varvarstva, a za slobodu i srećnu budućnost našeg naroda. K oružju - u boj protiv neprijatelja. Živelo borbeno jedinstvo srpskog naroda! Smrt fašizmu - Sloboda narodu! Valjevskog narodnooslobodilačkog partizanskog odreda Komunistička partija Jugoslavije Okružni komitet Valjevo U 1943. godini Milica je dosta često išla na teren Kolubare i Kačera. Zajedno sa Sretenom Čitakovićem, obnovila je stara uporišta i stvorila nova. Čitaković je u tim krajevima uživao dobar ugled, i 78 �svi koji su išli s njim ili koje je upućivao kod po­ jedinih ljudi osećali su se sigurnim. Zahvaljujući Citakovićevoj popularnosti, Milica se neko vreme sama kretala po selima Kolubare i Kačera. Tamo je 27. marta 1943, u selu Poljanice, podnela izveštaj na sastanku Okružnog komiteta o dotadašnjem radu, posle čega su, suviše kritički, konstatovani sledeći nedostaci: »Uprkos velikoj pomoći Pokrajinskog komiteta, organizacija na teritoriji Okružnog komiteta Valjevo nije još dovoljno jaka. On (Okružni komitet - prim. D. B.) nema jake partijske organizacije, niti organizovane sekcije. On nije davao konkretne zadatke članovima, zato se nisu mogli razviti, te su zbog toga mnogi pali i likvidirani. On je više gledao na teškoće, a ne na mo­ gućnosti .. .« Posle ovih konstatacija, u zajednici s Momom Markovićem, koji je prisustvovao sastanku kao član Pokrajinskog komiteta, postavljeni su sledeći zadaci: »Prestati sa sektašenjem i pristupiti masovnijem političkom radu, prelazeći na sektore partijskog rada. Sprovesti široku kandidaciju proverenih ljudi i smelo ih primati u Partiju. Osposobljavati i teoretski uzdizati ljude za ru­ kovodioce, i preko njih raditi sledeće: Pojačati aktivnost na mobilizaciji ljudi za Odred. Povećati konspiraciju i budnost radi čuvanja kadrova. Obezbeđivati skloništa i stanove za istaknute radnike. Učvrstiti kurirsku vezu s Pokrajinskim komitetom i susednim Okružnim komitetima i odredima«. Posle sastanka, Okružni komitet je odmah obavestio partijske radnike o tome kako je ocenjen dota­ dašnji rad Komiteta i partijske organizacije, kao i o zadacima koji su postavljeni na osnovu donete ocene. Od aprila pa nadalje, Milica se angažovala u selima i u gradu. U grad je dolazila radi važnijih sastanaka, na uspostavljenu vezu, obučena kao seljanka. U junu, na primer, javila je Radmili Spasojević da je u određeno vreme sačeka na Nenadovića keju. Ona ju je sačekala i odvela u kuću svoga strica Dušana Spasojevića, poznatog trgovca u Valjevu. U toj kući, u Miličinom prisustvu, formirana je partijska ćelija, u sastavu: Radmila Spasojević, sekretar, Rosa 79 �A <Xcu G.tM. A. co - c/ f-' ^rr. Kraj je d n o g o d izveštaja M ilice Pavlović, sekretara OK KPJ, upućeno drugovima u Arandelovcu Paunović Krulj i Dara Pevčević. Sa Radmilom se dogovorila da se stvori sigurno sklonište, isključivo za prihvatanje kurira sa terena. Pošto je Radmila bila kompromitovana kod policije, tu je ulogu preuzela njena nekompromitovana sestra od strica, Milena Spasojević. Ona se odlučila za kuću svoga oca. Tako su, od juna 1943, kod Spasojevića kuće prihvatani kuriri iz Šumadije, Kolubare, Kačera, Rađevine i sa drugih strana. Milena je preuzimala materijal i po­ ruke i prenosila ih Radmili da bi ih ona prenela onima kojima su bili namenjeni. Posle nekoliko dana provedenih u selima, Milica se vratila u Valjevo, preobučena u crno odelo, kao ožalošćena žena. Došla je kod Nade Nožice radi formiranja odbora Antifašističkog fronta žena. U odbor su izabrane Nada Nožica, predsednik, Dara Pevčević, sekretar, Spomenka Ristivojević, Lela Vučinić i Mi­ lena Pecelj. Radi efikasnijeg delovanja ovog odbora grad je podeljen na četiri rejona. Svaka članica od­ bora je imala u svom rejonu da organizuje aktiv žena sa kojima će raditi i pomoć prikupljati. U to vreme Milica se postarala da se pribavi tehnika za potrebe Komiteta. Po njenom uputstvu, Rosa Paunović je iznela iz finansijske direkcije presu 80 �za umnožavanje i predala je Radmili Spasojević, koja ju je, sa sestrom Milenom, smestila u šupu svoga strica, i samo su njih dve znale da se tu nalazi. U toj se šupi umnožavao izvesno vreme sav pro­ pagandni materijal Okružnog komiteta. Početkom juna, Milica je, sa Sretenom Čitakovićem, došla u kolubarsko selo Bošnjanoviće, najpre kod Živojina Nikolića, da sa njim razgovaraju o opasnosti koja mu preti od četnika. On je bio poznat još iz ustanka kao rodoljub koji je pozdravio ustanak i bez rezerve se angažovao na prikupljanju hrane za par­ tizane. Takav je ostao i kasnije, pa su ga četnici, zbog saradnje s terenskim radnicima, tukli i više puta zatvarali. Kao poštena čoveka i rodoljuba, Milica i Čitaković su želeli da ga sačuvaju. Zato su mu predložili da se skloni u Beograd jer, zbog starosti, nije mogao opstati na putevima i u skloništima ilegalaca. On ih je poslušao. Tadašnji boravak u Kolubari iskoristili su da ohrabre ljude u Bošnjanoviću, da ih međusobno povežu i učine aktivnijim za oslobodilački pokret. To baš nije bilo jednostavno, što se može zaključiti po tome što su se samo preko dana mogli zadržati u kući Tihomira Krstića, a noću su boravili u mlinu njegovog bratstvenika Božidara. U julu je Milica prešla u Šumadiju da bi učestvo­ vala na vojno-političkom savetovanju, koje je na pla­ nini Bukulji organizovao Pokrajinski komitet. Na njemu su bili predstavnici i članovi Pokrajinskog komiteta, Glavnog štaba NOV i PO Srbije, Šumadijskog i Čačanskog NOP Odreda i delegacije okružnih komi­ teta Valjeva, Požarevca, Aranđelovca, Kragujevca i Čačka, ukupno oko 40 učesnika. Dok su došli na Bukulju delegati su morali da se probijaju preko okupirane teritorije, i to samo ■noću, zato što je neprijatelj držao jake snage na prugama i putevima. Pojedine delegacije su ostale na putu po nekoliko dana, jer su letnje noći bile kratke, pa su mali deo puta mogle da prevale. Pre savetovanja na Bukulji, koje je trajalo pet dana (od 10. do 15. jula), održan je dogovor po­ litičkih rukovodilaca i partijskih radnika iz centralne i zapadne Srbije. Tom dogovoru je prisustvovao po­ litički komesar Glavnog štaba Miroslav Jovanović, a 6 Milica Pavlović Dara 81 �učesnike su obezbeđivali 1. bataljon NOV Srbije i Šumadijski NOP odred. Tu su se sreli rukovodioci iz valjevskog kraja Milica Pavlović, Sreten Čitaković, Milorad Milatović i Živorad Gajić sa saborcima iz najtežih dana, među kojima su bili Milka Minić, koja je u to vreme radila u kragujevačkom okrugu, i Miloš Minić, koji je došao sa čačanskog područja. Ubrzo po povratku sa savetovanja na Bukulji, 15. avgusta, Pokrajinski komitet je organizovao savetovanje okružnih komiteta na planini Rudniku. Iz izveštaja koji je podnela Milica, u svojstvu sekretara Komiteta, vidi se da su od februara 1943. godine Komitet sačinjavali dva radnika i tri intelektualca, a organizacija je imala svega 25 članova. Kao i na Bukulji, u izveštaju su izložene teškoće sa kojima su se u proteklom periodu borili članovi Komiteta i partijsko članstvo. Sem ostalog, naglašeno je da Komitet nije uspeo da upozna dovoljno prilike i mogućnosti za rad u Rađevini. Posle savetovanja na Rudniku, Okružni komitet Valjeva su sačinjavali Milovan Milosavljević, sekretar, Milica Pavlović, Sreten Čitaković, Živorad Gajić i Milorad Milatović. Shodno zadatku koji je postavljen na savetovanju na Bukulji (»osposobljavati i teoretski uzdizati ljude za rukovodioce«), Okružni komitet je organizovao po­ četkom septembra, odmah po Miličinom dolasku sa Rudnika, petnaestodnevni partijski kurs u selu Jovanji, uglavnom za ljude za koje se pretpostavljalo da mogu biti politički radnici na terenu, i za »jednu petorku iz Šumadije«, koja je došla, zajedno sa partijskim radnicima koji su učestvovali na rudničkom saveto­ vanju. Milica i novi sekretar Komiteta Milovan Mi­ losavljević bili su predavači na kursu. Izučavana su neka pitanja iz »Osnova lenjinizma« i, pretežno, materijal o Komunističkoj partiji, posebno organizaciono pitanje i diktatura proletarijata, i o kadrovima uopšte. Po stečenoj praksi na partijskim kursevima, radilo se posle predavanja po kružocima, a pojedine teme su dorađene u diskusijama i propitivanjem polaznika kursa. Radi sigurnosti, kurs je počeo u selu Jovanji, a selio se u Balinović i Poćutu, dok nije završen u selu Brezovicama. 82 �Ako se sumiraju rezultati koje je Milica postigla u poslednjoj godini na dužnosti sekretara Komiteta, naći će se da su oni veći nego što se može zaklju­ čiti na osnovu ocene izrečene na savetovanju, na Bukulji. Utoliko veći ako se gledaju u uslovima u kojima su stvarani. Treba imati na umu da je pod­ ručje zapadne Srbije bilo zastrjo svakojakim neprija­ teljskim formacijama. Takode, valja znati da je nepri­ jatelj bio suroviji i krvoločniji kad bi osetio porast i aktivnost oslobodilačkog pokreta, ili kad je, posle staljingradske bitke, počeo da doživljava poraze na velikim evropskim ratištima. U zapadnoj Srbiji zaista se ne zna ko je bio gori i krvoločniji: Nemci ili njihove sluge? Četnici, sa svojim »crnim trojkama«, koji su, kao bajagi, stajali postrani, izvan nemačkih garnizona, nisu manje partizana i rodoljuba pobili ili predali Nemcima nego pripadnici Nedićeve Državne straže. S obzirom na to da su »operisali« po selima, uz rakiju i gibanicu, bez ičije kontrole, toliko su se ostrvili i počinili takve zločine kakvi nisu viđeni na jugoslovenskom ratištu. Jedan od njih je, na primer, slučaj sa Živanom Đurđevićem, onim Živanom za koga hroničari kažu da je »početkom 1943. godine, u najtežim danima, predstavljao glavnu vezu Okružnog komiteta ne samo sa Veljevom nego i sa ostalim srezovima«. Kuća tog seljaka iz Balinovića bila je ćelo vreme sigurno sklonište partijskih kurira i članova Komiteta. Tako do 22. maja 1943, kada je veća skupina Kalabićevih četnika opkolila kuću, u kojoj se toga dana zatekao član Okružnog komi­ teta Milan Kitanović, inače profesionalni revolucionar od 1937. godine. Da ne bi pao živ četnicima u ruke, Kitanović je otvorio vatru i pokušao da beži. Ali nije uspeo da pobegne. Četnici su ga ubili i doneli u Valjevo da ga pokažu narodu, verujući da su ubili starog valjevskog revolucionara dr Mišu Pantića, čije su ime ispisali krupnim slovima nad Kitanovićevim lešom. (Doktor Pantić je odstupio s glav­ ninom partizanskih odreda i poginuo u Sandžaku 19. februara 1942, prilikom prelaska Lima.) Živana su, sa starijim sinom Radomirom, vezali i odveli u Zarožje, kod Debelog brda. Dok su prolazili kroz Balinović, oslobodivši se nekako konopca, Radomir se dao u bekstvo. Pri tom je pogođen u kičmu. Pred ocem, četnici su ga ranjenog motkama dotukli. 83 �Na Živanu su primenili sve što su naučili mu­ čeći uhvaćene komuniste da bi od njih iznudili priz­ nanja. Ali od Živana ništa nisu dobili. Čak je i Milan Kitanović za njih bio »slučajni namernik iz Azbukovice«. Onda je Kalabić naredio da Živana živom vatrom nateraju da oda komuniste koji su kod njega nalazili utočište. Sa drvljanika koji se tu našao napravili su veliku_ lomaču i napravili ražanj. Zapalili su drva, svukli Živana, vezali ga za ražanj pa tako vezanog približili velikoj lomači. Dok su ga vrteli na ražnju, on je crveneo, a oči mu oticale. Uzalud su tražili priznanja, primičući ga sve više raspaljenoj vatri dok nije u mukama izdahnuo. Onda su ga zakopali nedaleko od lomače. Posle Zivanove smrti, u njegovoj kući ostala je kćerka Cveta, stara 16. godina, i sin Marko, star 13 godina. Decu je prihvatio Milijan Đurđević, a četnici su kuću opljačkali i stavili na nju ovu preteču opomenu: »Na znanje svima da su ovog komunistu i, po pričanju seljaka, dr Mišu Pantića ubili vojnici Jugoslovenske vojske u otadžbini pod komandom Draže Mihajlovića. Kako ovi tako će i svako onaj biti ubi­ jen koji radi protiv kralja i srpskog naroda. Ubijen je 22 ovog meseca u 4 časa. 22 maja 1943. godine Jugoslovenski vojnici Balinović oficiri JV - kapetan Eto takve su bile prilike u valjevskom kraju, u kojima su partijski radnici, sa instruktorom Pokra­ jinskog komiteta, povezivali i aktivirali članove Partije i SKOJ-a, i to bez oružanih snaga već od marta 1942, jer se partizanske jedinice nisu mogle održati u zapadnoj Srbiji. Koliko li je truda, samopregora, žrtava i krvi u takvim prilikama i suočenjima sa smrću, vrlo često s mučeničkom smrću, kao što je bila Živanova, tre­ balo uložiti da bi se sačuvao ustanički duh, da bi se razvila svest i ojačala vera u pobedu, koje su narodu ulivali, u ime Komunističke partije, neustra­ šivi borci i revolucionari kojima je pripadala Milica Pavlović! Bilo je malodušnosti, neverice, beznađa i 84 �izdaje, što je razumljivo s obzirom na silnu kon­ centraciju vojnih i policijskih snaga, koje su, ne birajući sredstva, bdele i čuvale nemačko-kvislinški poredak u zapadnoj Srbiji. Ali, zanemarljive su takve pojave i primeri u poređenju s masovnim heroizmom na­ roda i, u prvom redu, njegove mlade generacije. To su pokazali omladinci »Vistada« u prvoj ratnoj godini ili, još masovnije, učenice i učenici na početku školske 1943/44. godine. U ženskoj gimnaziji jedno je odeljenje odbilo da radi pismeni zadatak »Zašto je srpski narod protiv komunizma?«, što znači da je to odeljenje bilo privrženije skojevskom rukovodstvu nego idiotskom profesoru koji je zadao takvu pro­ vokatorsku temu. Lepota otpora i beda izdaje divno su se ispoljile te iste godine u muškoj gimnaziji. Šačica povlašćenih ljotićevaca podnela je predstavku direktoru gim­ nazije, svome štićeniku, kojom optužuje generaciju osmog razreda da je »još u V razredu bila zatrovana raznim idejama Karla Marksa«. Po mišljenju tih »na­ cionalno svesnih omladinaca«, toj generaciji, »u inte­ resu srpskog naroda«, ne treba priznati zrelost. Da bi potkrepili to svoje mišljenje oni su naveli sledeći slučaj iz razreda: » ... Dana 13. oktobra 1943: godine nastavnik zemljopisa g. Lončar je prozvao Anđelka Petrovića koji se sada nalazi u dobrovoljcima da govori zemljopis. Nekoliko nas je kazalo da taj ne dolazi u školu. Drago Pamučina je rekao: »Taj nije živ, on je umro«. Na to mu je Jakov Nenadović rekao: »Nije umro, on je u dobrovoljcima«, a Pa­ mučina je rekao: »Ako nije, umreće«. Tu se jasno vidi mržnja prema onima koji svoju krv prolivaju za svoj narod. . . Komunisti u školi nastoje da ome­ taju rad na časovima, a naročito na času veronauke, nacionalne istorije, hernije. . . Najgori su od komu­ nista: Jovan Đurdević, Aleksandar Mihajlović, Aleksan­ dar Obradović, Pavle Božić i Nenad Prodanović«. U tom otporu koji se manifestovao baš kad je u gradu besneo teror i carovala crna berza, i u bezbroj sličnih primera mladog pokolenja utkan je i deo zasluge neumornog agitatora Milice Pavlović, koja se kao partijski rukovodilac, uz krajnju opasnost po život, uvlačila iz sela u grad da bi saznala, pored ostalog, kako živi i misli školska omladina, sa kojom ju je rat podelio. Ona nije obavljala svoju rukovo- 85 �Sa kursa partijske izgradnje u selu Jovanji, septembra godine; Milica u prvom planu, u beloj košulji 1943. �deću funkciju iz nekog bezbednog skloništa, do koga su dolazili samo specijalni kuriri. Nije imala običaj nikoga da šalje u prethodnicu. Ako je nekome tre­ balo sugerisati da ozbiljno shvati svoju dužnost i obavezu činilo joj se da će to ona, lično, najbolje učiniti. Neumorni pešak! Nije slučajno za nju rečeno da je prošla kroz sva brda i šume zapadne Srbije. Neka sećanja na ulaske u okupirani grad U gradu nemačka i Nedićeva vojska, policija i agenti, po selima četnici. Svi pokušavaju da udu u trag iščezlim partizanima i ilegalcima, koji su najednom nestali, a do juče su bili u gradu i okolnim selima. Sada su opet tu, kao_ i posle svakog »čišćenja« i »pročešljavanja« terena. Žive i rade ilegalno, ali obavljaju revnosno svoje vojničke i partijske dužnosti. Istina, opasnost nije prošla, smrt vreba na svakom koraku, i sva je muka u suočenju s njom, bolje reći, sva je muka da se nadmudri taj agent, ta patrola - taj neprijatelj, koji čuva za tuđ račun ono što je osvajač oteo. Milica Pavlović je veći broj svojih ratnih dana provela u tom suočenju sa smrću i nadmudrivanju sa neprijateljem. Kao retko ko, radila je to uspešno jer je imala mnogo hrabrosti i dosta pouzdanih pri­ jatelja, koji su često noć probdeli da bi ona mirno prespavala i bila odmorna za sutrašnji naporni i neizvesni put. O tome govore neki tajni ulasci u grad i susreti u njemu. Kako li je izgledala ta devojka, koja je tog vru­ ćeg leta 1943, obučena i povezana kao seljanka, sa zavežljajem, žurila Radničkom ulicom da bi što pre ušla u dvorište, a onda u kuću Nade Nožice? Kod kuće je našla neku njenu rođaku, kojoj se učinila sumnjiva. - Nada će sada doći. Pričekajte je tu, u dvo­ rištu - reče žena, zatvarajući vrata na koja je Milica pokušala da uđe. Ne navaljujući da je pusti u kuću i ne uzbu­ đujući se, sede na klupu ispod lipe. Malo je potra­ jalo kada se začu škripa i lupa kapije na ulazu u dvorište. Iza ugla se pojavi Nada. Pre nego što će 87 �ući u kuću, na vratima še pojavi ona žena, njena rođaka, i pokaza rukom prema lipi: - Eno, tamo te čeka seljanka. Treba te lično. Nada pozva Milicu i uđoše obe u sobu. Dugo su razgovarale, a onda je Milica ustala i otišla kod Kaje Leleković, gde je bilo izgrađeno sklonište za ilegalce i partijski materijal. Ilegalci su se tu najbezbednije osećali. Od leta 1941. godine, kada je poslata od Kaje Mutić da se skloni u kuću četiri sestre Leleković, često je tu nalazila utočište. Održavajući veze sa sestra­ ma, ona ih je upućivala u poslove ilegalnog rada i na izvršavanje određenih zadataka. U zapadnom delu njihove kuće, ispod kreveta, nalazilo se iskopano sklonište. Ulaz je bio kamu­ fliran tepih-stazom. U skloništu je istovremeno moglo da se sakrije 5-6 ljudi i da boravi, po potrebi, du­ že vreme. Milica je u početku, preko sestara Leleković, organizovala za Odred prikupljanje materijala i informacija o neprijateljskim snagama. Tu je u 1942. i 1943. go­ dini Okružni komitet održao više sastanaka, a četiri sestre su čuvale stražu na smenu. Kod Lelekovića uvek je neko bio od članova Okružnog komiteta, ponajviše Milica. Ona je tu bila prikupila i neko­ liko desetina knjiga i uredila malu biblioteku. Kod Dare Pevčević, udate Pavlov, navraćala je više puta i boravila u skloništu koje se nalazilo u vešemici, u dvorištu. - Sa Milicom sam se poznavala još od prvih dana okupacije, - priča Dara - a možda i pre. Nismo bile na vezi, niti smo mnogo znale jedna za drugu, posebno ne na političkom radu. Poslednji put smo se videle u selu Prijezdić, februara 1942. godine. Bio je neki sastanak. Ja sam se tada nalazila u par­ tizanima, kao borac Suvoborskog odreda, a Milica je došla na teren kao politički radnik. Izenada su nas napali četnici i Nemci. Ja sam uhvaćena, a Mi­ lica je uspela nekako da se izvuče. Dara Pevčević je prošla svu torturu valjevskog zatvora i beogradske Specijalne policije, odakle je 88 �puštena. Njen otac je uspeo da je oslobodi velikim novcem koji je dao četnicima i agentima. Kratko vreme ona se smirila, a onda je počela ponovo da uspostavlja veze. Jednoga dana Rada Spasojević joj je saopštila da će joj u 7 sati doći jedna drugarica. - Treba joj obezbediti sklonište za dan-dva - rekla je Rada - ali je i sačekati tačno u 7, na keju izme­ đu dva mosta, pored Kolubare. Ona će ti se javiti. Samo ti budi tačna. Doneće ti neki materijal. Treba da obezbediš dalje rasturanje. Dara je pospremila sklonište u vešernici. Spremila ga je da se u njemu može duže boraviti. U zaka­ zano vreme izašla je na kej. U prolazu je srela nemačke i nedićevske patrole. Nije se obzirala na njih. Na keju, u senci starih lipa, sačekala je da joj se približi seljanka u opancima, zabrađena crnom ma­ ramom. U ruci je nosila korpu prekrivenu belom ma­ ramom. Na marami kitica bosiljka - ugovoreni znak. - Zdravo, drugarice, - progovorila je »seljanka«, a čim joj se približila uzbuđeno je rekla »zdravo Daro«. Prepoznala ju je iako je nije videla od onog sastanka u februaru, u selu Prijezdiću. Pošle su prema stanu. Kad su naišle ispod sija­ lica, Dara je tek tada prepoznala u liku »seljanke« Milicu, pa je nehotice uzviknula: »Jaooo, pa ti s i...« Stavljajući kažiprst na usta, Milica je procedila kroz zube: »Pst!« Sretno su stigle do stana. Milica je počinula na sigurnom mestu, a materijal je iste večeri otpremljen ilegalcima. Usred dana, kad je mnogo naroda na ulicama, kad svakog prolaznika prati par špijunskih očiju, ona je ušla u grad i prispela na ugovoreni sastanak kod Lele Vučinić, učiteljice stručne škole, udate za pu­ kovnika jugoslovenske vojske, koji se nalazio u nemačkom zarobljeništvu. To je bio stan »nacionalno ispravne žene«. Ona je bila simpatizer oslobodilačkog pokreta, pouzdana žena i ilegalna veza. Iako nije bila član Partije, Milicu je dočekivala kao najrođeniju. Ta veza, kao i veza s Nadom Nožicom, nikada nije otkrivena. 89 �Na sastanku je prisutno desetak žena. Samo su dve poznavale nekadašnju nastavnicu Srednje tehničke škole. Ostale su bile ubeđene da je neka partizanka iz Bosne, kako im je na početku rečeno. Milica je na sastanku govorila o političkoj si­ tuaciji i stanju na frontovima, o partizanima i sugurnoj pobedi Narodnooslobodilačke vojske. Na tom sastanku formiran je odbor Antifašističkog fronta žena. Zaklju­ čeno je, kao najglavnije, da se taj odbor što više angažuje na prikupljanju pomoći za partizane, i da se tajnost organizacije sačuva po svaku cenu. . . Pošto je sastanak završen, kako se neopaženo pojavila u gradu, tako je iz njega otišla. Žurila je, verovatno, na neki drugi sastanak van grada, o kome nikom ništa nije rekla. Kad je duže ostajala u gradu, radila je sa par­ tijskim ćelijama pojedinačno. Dolazila je na sastanke, obaveštavala članove ćelija o stanju na terenu i dru­ gim zbivanjima. U leto 1942, sastanke jedne partijske ćelije zaka­ zivala je van grada, u vrbaku ispod Kuzmanovića kuće. To je radila zbog veće sigurnosti jer je u gradu bilo rizično dolaziti na ma kakav skup ili sastanak. Na zakazano mesto, u određeno vreme, moglo se doći neopaženo sa više strana. Na jedan od tih sasta­ naka došla je preobučena u nošnju seljanke, noseći, za svaki slučaj, naramak drva. Partijsku ćeliju su tada sačinjavali Zora Ristivojević, sekretar, Rada Milovanović, Selimir Desnić, Voja Lukić i Aca Popović. Sem osta­ log, naramak drva koji je donela, poslužio je kao povod da razgovaraju o konsipraciji i posledicama koje ima svaka neopreznost, koja, u krajnjoj liniji, povlači policijsku provalu. Kad su sastanak završili, ona se sa naramkom drva izgubila, a ostali su se razišli na razne strane. Nakon oktobarske provale, kad je i sekretar Mes­ nog komiteta, Kaja Mutić, »pustila jezik« i pričala pred policijom sve što je znala, svako je živeo u strahu od hapšenja, što je razumljivo, jer među 278 pohapšenih bilo je mnogo i nevinih. Zato je u takvim prilikama opasno tražiti i teško pronaći i povezati 90 �komuniste, skojevce i patriotski raspoložene ljude da bi se iznova krenulo i pokazalo neprijatelju da je neuništiv oslobodilački pokret. U to vreme Milica je imala najboljeg saradnika u hrabroj ženi i samopregornoj majci Angelini Kuzmanović. Susret s ljudima u Joševi Trebalo je otići u selo Joševu, gde je ilegalno živela Milica Nožica, s kojom Okružni komitet dosta dugo nije imao vezu. Sela Joševa i Kotešice nisu se smela ispustiti, s obzirom na to da su tamo živeli ljudi s kojima se sarađivalo od ustanka. Zato je smatrala da baš ona treba da pode o uveri se na licu mesta kako stvari stoje. Dok je išla seoskim putem, razmišljala je, razum­ ljivo, o mogućem susretu s nepiijateljem. Nije to tako bezazlen susret - ima ih svakakvih u tim patrolama koje krstare seoskim putevima. Mora biti spremna na sve. I nije se prevarila. U Kotešicama je pred nju, iznenada, iskrsla četnička patrola, njih dvojica. Nije imala kud, išla im je u susret Čim se s njima srela, zatražili su joj legitimaciju. Živka Rajić, tako je stajalo u legitima­ ciji koju je pružila. Pogledali su sliku, pogledali nju i pitali kuda ide? - Idem u selo da nabavim namirnice. . . ponela sam ovo - rekla je i pokazala marame u korpi. Da zamenim i prodam da bih dobila namirnice. - Daj da joj udarimo dvedeset pet - predložio je jedan od njih - ovi su crnoberzijanci najveći špijuni. Milica se nije dala zbuniti. - E, kada bi tebi deca plakala, bez hleba, ne bi tako govorio. Išao bi na kraj. sveta da prehraniš svoju decu. Nevolja ne pita za teškoću, prijatelju. - Ostavi ženu, vidiš da ima legitimaciju - rekao je drugi. - Naći će ona šta traži. Oni nastaviše svojim putem. I Milica takođe. Uz put, kao da je proveravala sebe pred patrolom, setila se da je bila iznenađena njenom pojavom, pa je zato, činili joj se, delovala i nervozno. A šta bi bilo, pomislila je, da je naišao neki od njenih uče­ 91 �nika, ili neko ko je poznaje? Stresla se od te pomisli. Ubrzo je ugledala kuću Miloša Andrića, okruženu voćkama i seoskim plotom. Sa puta je skrenula Miloševoj kući. Spazila je domaćina i uputila se k njemu. Pokazala je svoju robu i tražila brašno za zamenu. Miloš, malo ljut, reče više za sebe: - Baš su ove žene naopake. Kao da će za to dobiti mnogo žita! Okrenu se i ode dalje, za svojim poslom. Mi­ lica je zastala, gledajući neće li se pojaviti Milošev sin Zlatomir, na koga je upućena. Uto začu kako Miloš kaže ženama: idem ja do Zlatomira. Tada ona odluči da ga prati. Na izvesnom odstojanju pratila ga je prema Potesu, gde je Zlatomir orao. Ubrzo se našla u polju na kome je ugledala orača, kome se Miloš samo javio i produžio prema opštini. Milica je prišla kolima na sredini njive. Sela je na rudu od kola i čekala dok je Zlatomir isterao brazdu. On ju je primetio i po­ žurio. Pošto je zaustavio volove da se odmore, prišao je Milici koja mu je ponudila marame na prodaju. Zlatomir se nasmejao - veza je uspostavljena. Izmenjao je sa njom nekoliko reči i ona je onda pošla prema obližnoj šumici. . . Obavila je toga dana važan zadatak: uspostavila je vezu sa ilegalkom Milicom Nožicom, koja je ra­ dila na terenu Joševe i Kotešica. Pošto je Milica bila obučena kao izbeglica, u selu su poverovali da je došla kao špijunka, a ne da prodaje marame. To je bio razlog što je i Miloš Andrić postupio onako negostoljubivo i osorno. U jesen 1943. godine Milica je sa Sretenom Čitakovićem u Kolubari, u selu Bošnjakoviću. Došli su i predanili kod Miodraga Jovanovića. Milica je odatle otišla u Cvetanovce, na sastanak sa Miloradom Kusturićem. Do tada tamo uopšte nije odlazila, niti je Milorada poznavala. Čitaković je prethodno ugo­ vorio taj sastanak, sa određenim znacima. Jedan ak­ tivista iz Bošnjakovića doveo ju je do određenog 92 �mesta, a onda je, prema Čitakovićevom uputstvu, sama našla Kusturićevu kuću. Koliko se vodilo računa o tajnosti pokreta i veza svedoči i činjenica, o ovom slučaju, da onaj akti­ vista nije smeo znati kod koga je Milica došla u Cvetanovce. Poslednje pismo svojima Sa svojima u Čačku poslednji put se videla u aprilu 1941. Ali i tada ne sa svima. Najstarija sestra Kaja je bila u Užicu. Toga susreta se seća sestra Kosara Stošić: » ... Mike je iz Beograda putovala za Valjevo i navratila je u Cačak da se s nama vidi. Znala je da je majka želela da je vidi. Sa njom je doputovala jedna drugarica, zvala se Jelena. Prenoćile su zajedno. Mike je uveče dugo razgovarala sa majkom i sestrom. Sutradan je rano otputovala sa svojom dru­ garicom. Više se sa nama nije videla«. Mike je bila pravična i nesebična, za sve je po­ kazivala razumevanje. Prilikom tog poslednjeg susreta sa svojima u Čačku, sestra Kosara je spremala do­ ručak. Mleko je sipala u šolje. Mike je pogledala u šerpu i videla da nije ostalo mleka za sestru. Nije rekla ništa, prišla je šporetu i iz svoje šolje vratila pola u onu šerpu. »Nije joj bilo prvi put da tako nešto uradi«, kaže Kosarin muž Lazar. »Kada je bila student prve godine u Beogradu, sreo sam je na Terazijama, bila je u društvu sa dve drugarice. Pozvao sam je da pođemo u poslastičarnicu. Pristala je, ali pod uslovom da podu i njene drugarice, a ne samo ona.« *** Posle okupacije zadržala se u Valjevu. Nije išla u Čačak iako je znala da majka, brat_ i sestra brinu o njoj. Ali nije im se smela javljati. Živela je u po­ četku poluilegalno, a u jesen je prešja u ilegalnost Tada već nije ni mogla od svojih iz Čačka da dobija pisma, a želela je i trudila se na svaki način da nađe mogućnost da im se bar povremeno javi. Nekad je to činila preko poverljivih ljudi koji su putovali za 93 �Čačak. Ali je uvek strahovala da svojima ne pričini neprilike. Ako bi policija i agenti doznali da se do­ pisuje sa svojima, mučili bi ih i odveli, možda, u logor. Radi toga je prestala da se javlja Devetog avgusta 1941. godine napisala je poslednje pismo majci. »Doći ću, ako mognem, da se vi­ dimo«, napisala je u tom pismu, i potpisala se onako kako su je ukućani zvali - Mike. Obećanje nije ispunila. Ne da nije htela. . . Od početka ustanka 1941. godine, javila se svojima svega tri puta, sa tri dopisnice. Dve je napisala sestri Daći. Na njima ne piše ono omiljeno »Mike«. Potpi­ sala se sa Zora. Jedna dopisnica je datirana 23. novembra 1943, a druga 12. aprila 1944. godine, nepuna dva meseca pred pogibiju. Drugi put se potpisala sa Soja. Sadržaj tih dopisnica je škrt, telegrafski - tek toliko da znaju njeni da je u tom vučjem vre­ menu još živa. Onom dopisnicom iz 1943. godine, »poznanica« Zora čestita slavu, a drugom »poznanica« Soja čestita uskrs. Kakva li je to predostrožnost! Zar su cenzori i policija mogli da pretpostave da sa tih nekoliko reči proganjana komunistkinja javlja svojima da je živa i da ne brinu za nju. Na poslednjem zadatku Dan lep i topao, 26. juna 1944. godine, u selu Joševi sastanak seoskog Narodnooslobodilačkog odbora. Sastanak se održava u šumi zvanoj Rezine, ispod Andrića kuća. Na sastanku su prisutni osim članova od­ bora, ilegalci, partijski radnici - Andra Savčić, Mića Jeremić i Milica Pavlović, član Okružnog komiteta. Kroz šumu, pored samoga mesta gde se održavao sastanak naišao je nepoznat čovek. Razgovor se prekida. Tišina. Covek se približava. - Ko je taj čovek? - šapatom pita Savčić i pokazuje prema nepoznatom. - Milivoje Matić! - odgovara Živan Andrić, predsednik odbora. - Otkuda on? - kao da se pogledom pitaju Andrić i prisutni odbornici. Andra Savčić ga zaustavlja: - Ko si ti? - pita ga. - Milivoje Matić. Slučajno se uputih ovuda da prekratim put 94 �Pogledi odbornika se susretoše ponovo. Neki ne govore ništa, samo nepoverljivo vrte glavom. Njegov nailazak nije ih obradovao. Do pre izvesnog vremena Matić se nalazio u dobrovoljcima (Ijotićevcima), pa je otud pobegao. Sada se kreće slobodno po selu, nije pristupio četnicima. Video je ovaj skup, video je prisutne, od kojih je većinu poznavao. Savčić ga je zaustavio s namerom da ga zadrži i, kad padne noć, da ga možda ubiju. - Znate, drugovi, postoji mogućnost. .. Treba ga zadržati. - Ma, neće on, naš je čovek - reče Živan. I ostali odbornici iz sela izjavili su da je bio u dobrovoljcima, ali je pobegao i, kao takav, naklonjen je narodnooslobodilačkom pokretu i neće nikome ništa reći o sastanku koji je video. Obazriva Milica saslušala je meštane i prihvatila njihovo mišljenje da nema opasnosti od tog čoveka, iako ih je zatekao na sastanku za koji zna da je partizanski. On je Živana lično poznavao i sada ga dobro video. Toga dana nije se nešto dobro osećala pa se nije ni trudila da o ćelom slučaju nešto kaže. Savčić je pustio Matića. Posle završenog sastanka, Živan je s Milicom pošao svojoj kući. Kako se ona nije osećala dobro, ostala je da prenoći. Savčić i Jeremić su se zadržali u šumi. Nedaleko od mesta gde je održan sastanak nalazio se bunker. Za njih je Živanova kći Olgica donela večeru. Milivoje Matić je požurio kod Dušana Grujičića, četovođe sela Joševe, da mu ispriča šta je video ispod Andrića kuća. A onda su obojica pošli u selo Kozličić, gde su se nalazili četnici. Noć je uveliko odmakla. Sve spava. Dva čoveka brzo odmiču kroz atar sela Joševe prema Kozličiću. Zadihani i oznojeni stigoše do kuće gde se nalazio četnički štab. Napolju je samo stražar, ostali su u kući, spavaju bezbrižno. - Imamo hitne vesti za komandanta - reče Dušan stražaru koji ih je zaustavio. Stražar ih je prepoznao i propustio, jer oni su ljudi od poverenja, njih ne treba proveravati. 95 �Ne čekajući šta će im stražar reći, odjuriše pravo u sobu kod komandanta. - Ene, otkuda vi, momci, u ovo doba?! - iznena­ đeno će komandant Simo Radović pridošlima. - U Rezinama, ispod Andrića kuća, partizani reče Milivoje još zadihan. - Sa njima je i Živan. . . Sve sam ih video ja, lično. Naišao sam slučajno na čestar, pravo na njih. - Pričaj, koliko ih ima, i ko je sve tamo? - požuruje ga komandant _ - Poznao sam samo Živana, i više nikoga. Bilo ih je desetak. Sa njima je jedna žena. Komandant naređuje uzbunu. A kako i ne bi kada su im partizani pod samim nosem, a oni to ne znaju! Ustajanje, postrojavanje napolju. Domaćin i njegovi ukućani unezvereno gledaju u četnike. - Gde li tako žure? - pita se seljak. - Koja im je golema nevolja. Ako su Nemci, gde ću ja sa svojima. Jadna li nam m ajka. . . - Pokret! - naređuje komandant Matić je na čelu četničke kolone, hita prekim putem Andrića kućama. On poznaje kraći put do šume_ Rezi ne. Četnici su te noći opkolili Andrića kuće, misleći da su partizani u kućama. Prvo su došli kod Živanove kuće, jer je Matić njega video na sastanku. Pred ^zoru, kada se deli noć i dan, četnici su tražili Živana da izađe iz kuće, tobože, treba im, kao njihov čovek. On je video da ih ima dosta i da je opkoljena kuća sa puno čeljadi. Otvorio je vrata i izašao napolje s namerom da beži. Četnici su pokušali da ga zadrže, dvojica su ga uhvatili, ali on im se istrgao, probio se kroz njihov obruč i nastavio da beži. Četnici su otvorili vatru, prvo pojedinačno, a onda plotunskom paljbom. U tihom letnjem praskozorju odjeknuli su pucnji u Joševi. Živana su ubili na 30-40 metara od kućnog praga, uz povike i psovke. U Miloševoj i Živanovoj kući svi su na nogama. Dvoje dece bezbrižno spavaju, ne znajući šta se radi napolju, oko njihove kuće. U kući su živeli zajedno: Živan, član Partije, osamnaestogodišnji Zlatomir6 sko­ 6 Zlalomir Andrić je posle oslobođenja radio u OZNI i SUP-u. a poslcdnjih godina bio je načelnik SUP-a OpSlinc Čukarica. 96 �jevac, Mašinka-Bula, skojevka, četrnaestogodišnja Olga, omladinka, deda Miloš, baba, žene. . . , jedanaest čla­ nova Miloševe i Živanove porodice. Dvanaesti član je te noći, ne prvi put, bila Milica Pavlović. Živanova žena kada je čula pucanje, vrisnula je i kroz plač povikala: - Deco moja, izginućemo noćas. . . Milica priđe prozoru. Imala je revolver i dve odšrafljene bombe. Videla je siluete ljudi u šljiviku ispod kuće. Blizu su jedni drugima. U tom je času mislila, verovatno, da bombama može napraviti prolaz. I tek što nije odlučila da to pokuša učiniti, preseče je dečiji plač u sobi. Trže se i odmače od prozora. Pogleda na krevet gde su spavala deca. - Ne! - reče odlučno sama sebi. Odloži bombe i revolver vrati za pojas ispod bluze. - Ako neko treba u ovoj situaciji da strada, to ću biti ja. Deca ne smeju biti žrtve. Ovi su bez milosti, ubaciće bombe i pobiti decu. Četnici koji su bili određeni da uđu u kuću, neodlučno su stajali napolju, zbunjeni događajem koji se odigrao. Milica i Darinka, iako preplašene, iskoristile su taj trenutak i ubacile u dimnjak neki propa­ gandni materijal koji se zatekao kod Živana. I Zlatomir je iskoristio zbunjenost četnika. U drugoj sobi izvadio je iz slamarice i pocepao a delom i sažvakao neku svoju hartiju. Ne gubeći prisebnost, mladić je zatim prišao Buli, pa Olgici i tiho im šapnuo: - Seko, neka te tuku, neka te peku, ni reči ne smeš reći. Ni reči! Na vratima obasjanim baterijskom lampom pojaviše se puščane cevi. Četnici su se pribrali, ulaze galameći i psujući, kao da sebi strah razgone: »zaklati i pobiti...« , »i decu zaklati u kolevci. . .« Komandant Radović ulazi sa još dvojicom četnika u kuću i traži da se zapali svetio. - Ko je ovaj što je poginuo? - pita ljutito žene. Pogledi Milice i Darinke se susreću u mraku. Darinka pribra malo snage i reče: - Moj muž, Živan. Ne daju joj da izađe napolje, traže da se upali svetio, a onda poče ispitivanje i šamaranje. Komandant Radović bije divljački. I psuje. To kod četnika jedno 1 Milica Pavlović Dara 97 �bez drugog ne može. A onda Milicu izvode u drugu sobu. Komandant je besan što ona ćuti. Malo-malo, on nastavlja svoj krvnički posao. Ali ona i ne čuje više njegova pitanja. To ga je razgoropadilo, hoće pošto-poto da sazna makar kako joj je ime. Četnici koji su s njim ušli čitaju kućnu listu i vide da u njoj nije upisano dvanaesto čeljade koje su zatekli u kući, računajući i ubijenog Zivana. Dok su jedni pretresali kuću, dotle su drugi ispitivali ukućane. Zainteresovalo ih je naročito ko je žena čije ime nisu našli u_ kućnoj listi. Iako je bila uzbuđena i preplašena zbog Živanove smrti, Darinka je mimo odgovorila: - Naišla je pred samo veće, pošla je u Brankovinu. Velimo, noć je i zaustavismo je da prenoći, znate, žensko je, gde će noćas. . . - Vama je poznato da svaki član porodice, kao i gost^ mora biti prijavljen vlastima i upisan u kućnu listu. Sto je niste prijavili? - Bilo je kasno, nismo stigli - reče domaćica. Četnik koji je to pitao zavrte glavom, istera ih sve napolje i u kući nastavi sistematski da pretura i pretresa. Stvari iz ormana, posteljina, sve je na gomili izmešano. Ništa sumnjivo nije nađeno. U međuvremenu, četnici su Milicu saslušavali u dvorištu - ko je, odakle je, šta je tražila, kud je pošla. . . Uto četnici koji su pretresali kuću izlaze i izvode Zlatomira i njegovu sestru Bulu da bi uveli Milicu da je pretresu i nateraju da nešto kaže o sebi. Našli su bombe i revolver, s kojima se nije htela razdvojiti. Mogla ih je baciti u dimnjak, s propagandnim materijalom. Ali, šta ako ih nađu neće verovati da je to njeno oružje, stradaće ukućani, zapaliće kuću. Ostala je čvrsto pri svojoj odluci: da samo ona bude žrtva! Vezali su je, kad su našli oružje kod nje, još im je više postala zagonetna. Pošto ništa o njoj nisu mogli saznati, ni od nje ni od ukućana, poslali su kurira u selo Lelić, gde se nalazi njihova komanda. Posle otkrivanja oružja, šest puščanih cevi je bilo upereno u nju. Šest hitaca bilo je spremno da se sruči na nju u slučaju da nešto pokuša. Bili su još grublji prema njoj. Udarili su je nekoliko puta kundakom, iako je bila vezana i nemoćna, stavljajući joj na znanje da sa njima nema šale. 98 �Bez reči je izašla napolje, uz nju je i dalje stajalo šest čuvara. U kući opšti haos. Ni decu nisu štedeli. - Svi su oni partizani! - vikao je jedan bradonja. - Svi su oni zadojeni komunizmom, - veli drugi. - Sve ih treba pobiti, i dete u kolevci treba zaklati. Zaokupljeni najviše Miličinim slučajem i čekajući da se vrati kurir iz komande, četnici su trenutno izgubili iz vida ukućane. Zlatomir je ugrabio priliku i uskočio u štalu, nedaleko od kuće, a onda produžio da se skloni kod prijatelja da ne bude ubijen. Posle jednog sata, Milicu su vratili u kuću. Jedva je ušla. Bleda, iznemogla od bolesti i batina, srušila se na stolicu. Ponovo saslušanje, ispitivanje sa naperenim cevima u njene grudi. Dok su je vodili u kuću, ostale su preselili u drugu sobu. I sa njima su bezdušno postupali. Olgicu su udarili kondakon samo zato što je htela napolje. U sobi gde su bili članovi porodice čuli su se samo plač i jecanje. Setili su se da im je Zlatomir umakao. Radi toga je komandant još više ljut. On naređuje Darinki, ženi Zivanovoj, da »onoga sahrane bez opela i pokajanja«. Kao komunist on ne zaslužuje da se žali. - Pazi šta radiš, mi ćemo vas pratiti. Nikakav skup naroda ne srne biti, jesi li rezumela? zapretio je ljutito. A onda se okrenuo Milošu: - A ti, matori, da nađeš sina i u toku dana da ga dovedeš, ionako ćemo sve vas pobiti. Naredio je zatim da Milicu odvedu u kuću Ivka Matića, a on je, sa grupom četnika, ostao u kući da od Darinke traži pare. - Predaj nam pare koje ste dobili za Milicu Nožicu. - Ja ne znam ni za kakve pare. Za koju Milicu? - Znaš ti dobro, reći ćeš sve. - Izvadio je revolver i ispalio metak preko njene glave. - Govori gde su pare ili ću te ubiti - Ne znam ni za kakve pare - ponavljala je Darinka po ko zna koji put. Kada je Radović zaključio da je dosta, uz psovke je prosiktao: - Sutra ću doći, moraš stvoriti pare! Pri tom je žestoko udario nesretnu ženu. Kurir se vratio oko osam sati iz Lelića. Četnički komandant Marković poručio je: »Opasnog komunistu dovesti u štab«. 99 �Četnici su se okupili kod kuće Ivka Matića i odatle krenuli, preko Kotešice, Zlatarića i Radevog Sela, u Lelić. Kad su naišli kroz Radljevo Selo, pored Dragojlovića kuća, gde se nalazila škola, Krstivoje Milatović, koji je u njoj hio na službi, izašao je da vidi koga to četnici sprovode. Bio je nemalo iznenađen kada je video Milicu, svezanu, među stražarima. Učitelj ju je od ranije poznavao kao ilegalnog partijskog radnika. Osim toga, znali su se i po tome što je njegova supruga završila učiteljsku školu zajedno s njenom sestrom Daćom. Četnički komandant se poz­ navao s njim, pa kad ga je video, malo je zastao. A učitelj je to iskoristio da ga upita ko je ta žena i zašto je vode vezanu? Ne čekajući odgovor, napravio se naivan pa je primetio: - Simo, bolan, što je ne pustite, šta ona zna. Možda je izbeglica i traži hleba za decu. - Ne, Krstivoje, ona je opaki komunista. Kod nje smo našli pištolj i bombe. Vodimo je u komandu zone, pa neka oni rade šta znaju. Milica je čula razgovor između komandanta i Krstivoja i, da bi otkonila svaku sumnju sa svog znanca i prijatelja, okrenula se svojim čuvarima i upitala: - Ko je taj čovek koji se interesuje ko sam i gde me vodite? - To je ovdašnji učitelj Milatović - objasnio joj je jedan od četnika. Četnici su došli i sutradan kod Andrićevih da vide ko će prisustvovati Živanovoj sahrani. Pri tom nisu propustili da ponovo narede Milošu da nađe sina i da ga dovede u komandu. U protivnom. .. Posle dva-tri dana četnici su opet došli u Andriće, prikupili ukućane, sem dece, i odveli ih kod Ivka Matića kuće. Prethodno su saslušavali sve redom, ne bi li saznali gde je Zlatomir, pa pošto im je sve bilo uzalud, odveli su ih u Lelić. Ostavili su samo Darinku, koja je bila bolesna i nije mogla da se kreće. Njoj su naredili da ide u Jeremiće da bi je otuda sproveli u Lelić. Plašeći se za živote svojih roditelja, Zlatomir je otišao i prijavio se sam četničkoj komandi u Lelić. Tada su ostale pustili, a njega zadržali. U Leliću je ostala i njegova majka Stana, da bi našla nekoga ko bi joj pomogao da spasi sina, jer je znala, otprilike, šta ga čeka. 100 �Zlatomir je dobio 180 batina, ali ni reci nije prozborio. Njegova majka, koja se još uvek vijala oko četničkog štaba, prenela je, napokon, prebijenog sina u jednom starom ćebetu, uz pomoć nekih ljudi, u selo Zlatarić, kod svojih, a onda u Joševu. Prošlo je dosta vremena dok su mladiću ubojotine izlečene, i dok se oporavio. U Leliću su Milicu smestili u kući Petra Krstića. Tu se nalazila četnička komanda. Usledilo je ispitivanje i ponovo udarci, mučenje, psovke i poniženje. Ona je za četnike još nepoznata žena, komunista. Treba saznati njeno ime, ali to ne ide lako. Ona je za njih ostala bezimena. Tu, u komandi je zanoćila, a čuvali su je četnici Aćim Stojić iz Brezovica i Miroslav Bobovac iz Jovanje. Taj Bobovac je dezertirao sa partijskog kursa, septembra 1943. godine. Znajući da je on poznaje, Milica mu je predložila da je pusti da ide, tobože u klozet, i da će ona pokušati da pobegne. Milica Pavlović je bila gorkijevski vaspitana. Uprkos mnogim iskušenjima i razočaranjima, verovala je do poslednje ure u ljudskost i veličinu čoveka. Nikad joj, valjda, nije pala na um misao Dostojevskog da »u svakom čoveku po jedan zločin spi«. Hoće li se on osloboditi tog zločina - zavisi od mnogih činilaca. U pojedinim slučajevima zločin se u njemu umnožava, dobija patološke razmere. Milica se, na ne­ sreću, namerila na takvog (ne)čoveka. Poverovala je da će joj Miroslav Bobovac pomoći. Predložila mu je (naivno!) da pođe s njom ako se plaši da će mu se nešto desiti posle njenog bekstva. Skinula je s ruke zlatnu narukvicu i prsten i dala mu da ga odobro­ volji i unapred nagradi. A on, strvina, rođeni zlikovac, kako je postupio? Obećao je da će joj pomoći. I . . . Pustio je da pođe, a kada je odmakla desetak metara, pucao je i teško je ranio. Alarm je uspeo. Ranjenu Milicu su previli i odveli je na saslušanje, bolje reći, na svirepo mučenje. Krvnici su se smenjivali do pred svitanje. A ona je stisla zube i ćutala. Opet im ni svoje pravo ime nije rekla. Videći da je uzaludno sve, komandant Marković je naredio Miroslavu Bobovcu i Aćimu Stojiću da je streljaju. Međutim, oni je nisu streljali, već zaklali. Zaklali su je na jednom proplanku nedaleko od 101 �Krstića kuće. Na njenom telu je bilo desetak uboda kamom. Kada se jutarnja izmaglica razišla sa proplanka, telo je bilo pokriveno zemljom koju je volela i za čiju se slobodu borila. Ugasio se život devojke, komuniste, kada su divizije Narodnooslobodilačke vojske upravo prelazile u Srbiju. Ugasio se život žene koja je volela i borila se za slobodu maloga čoveka. Ugasio se na pragu slobode život omiljene Mike, koja je volela da živi. Samo tri meseca kasnije proleteri su prispeli u selo gde je ubijena. Kako su u Čačku saznali za pogibiju Moma Mihajlović, rodom iz Čačka, radio je u Valjevu. Kao Čačanin, poznavao je Miličinu porodicu. Za Milicu je čuo da radi i živi u Valjevu, ali ratno vreme je učinilo da se o njoj nije smeo raspitivati. Od nekih svojih prijatelja saznao je krajem juna 1944. godine da su četnici uhvatili i ubili njegovu sugrađanku Milicu Pavlović, profesorku. Saznao je, takođe, šta se dogodilo u selu Joševu, o Miličinom he­ rojskom držanju i o ubistvu u selu Leliću, nedaleko, od Valjeva. Nije znao sve pojedinosti, ali je znao dosta. Neposredno posle pogibije, otišao je u Čačak. Na ulici je sreo Miličinu sestru Kosaru. Kad ju je video, kanio se da li da joj kaže, ili ne. Ako kaže da je poginula - može se doznati da je on doneo tu vest pa se bojao nekih nezgoda. Ipak je u njemu prevagnulo ono ljudsko, i rekao je sestri Kosari da je Milica umrla »Sahranjena j e ...« , kazao je na kraju. Iz predostrožnosti, prećutao je mnogo više nego što je rekao. U tom momentu Kosara samo što se nije srušila Požurila je kući i prvo se isplakala Majci i sestri Daći nije_ rekla ništa o razgovoru sa Mihailovićem. Ona je tetka Živani platila put da pođe u Valjevo, da se raspita, da proveri. Tetka Živana je odmah krenula. Živana je morala pronaći učiteljicu s kojom je najstarija sestra Daća završila učiteljsku školu u Jagodini, kako bi joj ona pružila pomoć. 102 �Kad je stigla u Valjevo, otišla je prvo kod Nade Nožice, koja joj nije mnogo rekla, jer se i ona plašila da se ne dozna da su od nje vesti potekle. Išla je Živana i kod Blagoja Milatovića, i kod učiteljice Soje iz Grabovice, snahe Blagojeve. To je ta učiteljica koja je završila sa Daćom učiteljsku školu. Za svaki slučaj, Živana je ponela sliku iz učiteljske škole da ona ne posumnja u nju radi čega se raspituje. U svojoj torbi nosila je i nekoliko džakova da ima izgovor da je pošla da kupuje šišarku za štavljenje koža. Sin joj je bio opančar. Ali nigde nije mogla da sazna pravu istinu. Svi su živeli u strahu. Učiteljica iz Grabovice je rekla, čak, da je Milica živa, ali da se mnogo muči. To što je rekla Živani nije joj dalo mira. Dugo je razmišljala o tome kada je Živana otišla, i na kraju je odlučila da izađe na železničku stanicu i kaže tetki sve što je znala. Sutradan, pre nego što će voz krenuti za Čačak, učiteljica je stigla na železničku stanicu. Našla je tetku Živanu i kazala joj da je videla da su četnici juče proveli kroz selo vezanu Milicu. Po svemu sudeći, uoči oslobođenja, teror i zlodela neprijatelja uzeli su takve razmere da su se ljudi plašili i svojih senki. Čak i pojedinci koji se nisu tako držali u toku rata. Doduše, na pragu slobode najteže je bilo rizikovati svojim životom. . . Hrabra Mike Pavlović koja je dve godine išla od sela do sela u zapadnoj Srbiji da bi podigla moral i ubedila ljude da se četnici i okupator neće i ne mogu održati u ustaničkoj Srbiji, kad bi saznala kojim čudom, kako su ljudi sa strahom izgovarali njeno^ ime, sigurno bi se nasmejala i, u svojoj dobroti, našla bi neko opravdanje za takvo njihovo držanje. Živana se vratila u Čačak, ne saznavši, tako reći, ništa pouzdano o Milici. Sve što je čula i doživela ispričala je Kosari. Kosara je smatrala da bi ona, u svakom slučaju, nešto više saznala pa se spremila i krenula u Valjevo. Sa sobom je povela čoveka čiji je brat bio u četnicima u Valjevu. Računala je da, ako nađe živu sestru Miku, da mora nešto preduzeti da je nekako spasi. Verovala je da je učiteljica iz Grabovice kazala istinu. 103 �Stigla je i do štaba četničkog komandanta Markovića, koji je Milicu osudio na sm rt Tamo su joj rekli: »Mala je bila opasan komunista. Ni reči nam nije priznala. .. « Sestrino srce od bola je htelo prepući; nije se smela više ni raspitivati, a ni četnici joj nisu ništa više hteli reći. Sva skrhana, vratila se u Čačak i tada je rekla majci i sestri Daći kakva je sudbina njihove ljubimice Mike. Posmrtni ostaci profesorke Milice Pavlović preneti su, marta meseca 1945. godine, u Čačak i sahranjeni na čačanskom groblju. Milica je sahranjena sa svim vojnim počastima, kao veliki borac i revolucionar. Pod naslovom »Milica Pavlović Dara«, čačanski »Glas« je te godine, 17. marta, povodom prenošenja pos­ mrtnih ostataka iz okoline Valjeva i njihove sahrane, objavio članak, u kome se kaže, sem ostalog: »Posmrtni ostaci preneseni su iz okoline Valjeva, gde je Milica radila za vreme okupacije. Velika masa sveta na groblju dokaz je koliko je Milica bila voljena i cenjena u svom rodnom mestu. U ime profesora, sa drugaricom se oprostio pred Čačanskom gimnazijom Milivoje Rašević, profesor. Na trgu, u ime vojske, govorio je drug Perišić, komesar komande mesta, a na groblju Ratko Petrović, u ime Komunističke partije, i Milorad Čvorović, u ime drugarica i drugova iz detinjstva«. Na groblju je 24. juna, na godišnjicu Miličine pogibije, priređena komemoracija, kojoj je prisustvovao, pored rodbine, prijatelja i znanaca, sav revolucionarni Čačak. Uz obaveštenje o komemoraciji, »Glas« je doneo, u većem izvodu, govor koji je tom prilikom održao Miloš Minić, Miličin saborac iz studentskog pokreta i partijski rukovodilac iz slavnih dana NOR-a i revolucije: U svom izlaganju Minić je naveo da je Milica odrasla u kući siromašnih roditelja, učila školu u Čačku i studije završila u Beogradu, pod teškim uslovima. Još tada je upoznala sve nepravde tadašnjeg društva. Kada je stupila na studije, napredna studentska omladina Beogradskog univerziteta počela je borbu protiv ne­ narodnih režima, protiv fašističkih provokatora, koji 104 �su vodili našu zemlju putem izdaje i predaje našeg naroda u čeljusti fašizma. Još od tada, drugarica Milica bila je medu prvima. Kada je 1941. godine Komunistička partija pozvala prvo svoje članove, a i čitav narod, u borbu protiv okupatora, ona se, kao disciplinovana, odaziva i polazi teškim ali slavnim putem, i postaje jedan od organizatora partizanskih jedinica u valjevskom kraju. Jednoga dana odlazi u oružani Odred i nastavlja borbu. Dolazi novembar 1941. godine, i dani izdaje od strane četnika. Draže Mihailovića koji, u zajednici sa svim izdajnicima i petokolonašima našeg naroda, uz pomoć okupatorskih kaznenih ekspedicija, napadaju i počinju uništavanje partizanskih formacija. Partizani se povlače u Bosnu. Neko mora ostati sa narodom. Milica opet, po odluci drugova, ostaje na terenu zapadne Srbije. To su sada najteži dani. Probija se ona, sa jednim revolverom i sa jednom bombom, kroz sela kuda krstare na svakom koraku četnici i okupatori. Pred njom to nisu prepreke. Ona ide ka jednom cilju. Borbu treba nastaviti, prikupiti snage, uspostaviti vezu između pozadine i ostalih jedinica, koje su ostale u Srbiji. I tu uspeva, ali samo zato što u njoj gori beskrajna ljubav za slobodom, za otadžbinom. Nema zadatka, kaže drug Minić, koji je Mike odbila da izvrši, ili koji nije u potpunosti izvršila. Redak je to bio borac, neustrašiva i besprekomo požrtvovana žena. Kao takva, ona postaje rukovodilac narodnooslobodilačkog pokreta u okrugu valjevskom, i na toj dužnosti je odgovorila. Prošla je kroz sva brda i šume zapadne Srbije. Uspostavila veze između pojedinih odsečenih partizanskih delova odreda. I na tom putu je pala, oduživši se svojoj otadžbini na način kako dolikuje prvoborcima, pravim sinovima naših naroda Završavajući prigodni govor, drug Minić je pozvao omladinu da se na grobovima kao što je Miličin ne skuplja da plače, već da se okuplja da se setimo života i napora takvih prvoboraca i da nastavimo njihovim putem. U tom smislu pozivaju i javna zdanja kojima je, u znak slave, priznanja i zahvalnosti, dato ime ove hrabre devojke sa studentskih barikada i mukotrpnih puteva revolucije. U rodnom gradu, sem pionirskog od­ reda, i jedna osnovna škola nosi njeno ime; u Beogradu takođe. A Valjevo, grad koji i po tradiciji 105 �ceni junake, najlepše se odužio junaku-devojci: dao je njeno ime ne samo školi u kojoj je radila nego i jednoj od onih ulica kojom je izlazila, možda, iz okupiranog grada ili se u njega uvlačila da nepokorene građane ohrabri i poveže duhom otpora i vere u pobedu. * * * Odlukom Predsedništva Antifašističkog veća narod­ nog oslobođenja Jugoslavije i Vrhovnog komandanta Jugoslovenske narodne armije, za pokazano herojsko delo, za- izvanrednu hrabrost i požrtvovanost na organizovanju ustanka i narodnooslobodilačke borbe i heroj­ sko držanje, 14. decembra 1949. godine odlikovana je Ordenom narodnog heroja Milica Dara Pavlović. Sa valjevskog područja Ordenom narodnog heroja odlikovano je još petnaest istaknutih rukovodilaca narodnooslobodilačkog pokreta. �R EČ A U TO RA Ova knjiga je nastala nakon dužih istraživanja životnog puta i revolucionarnog rada narodnog heroja Milice Mikc Pavlović kasnije poznate ilegalke Dare. Pri tome se nastojalo da se, u obimu koji dozvoljava koncept ove biblioteke, zabeleže one činjenice koje su od najvećeg značaja za upoz­ navanje njenog života i dela. Opredelivši se za to, život Milice Pavlović sam rekonstruisao idući tragom njenog re­ volucionarnog delovanja. Nastojao sam da se svaka tvrdnja navedena u knjizi temelji na dokumentu, ili pismenim svedočenjem ljudi koji su poznavali Milicu Miku Pavlović, odnosno sarađivali sa njom. U nedostatku dokumenata, prilikom pisanja ove knjige poslužio sam se tekstovima, odnosno kazivanjima iz dosada objavljenih knjiga koje sam naveo u popisu literature. U pisanju knjige naišao sam na pomoć i razumevanje Međuopštinskog istorijskog arhiva u Valjevu i Čačku, zatim drugarica i drugova koji su službovali sa Milicom, kao i učesnika NOR-a koji su sa njom sarađivali. Svi oni su mi svesrdno pomogli da se što bolje osvetli lik narodnog heroja Milice Pavlović Dare. S tim u vezi ovom prilikom zahvaljujem svim drugovima i drugaricama koji su mi dali podatke, a posebno Miroljubu Pantoviću, penzioneru iz Čačka, prvoborcima i nosiocima Partizanske Spomenice 1941. Radi Talić rođenoj Spasojević iz Beograda, Kaji Stojanović rođenoj Lalović iz Mionice, Dari Pavlov rođenoj Pevčević iz Valjeva, Zori Ristivojević iz Valjeva, kao i Darinki Andrić i Olgi Jeremić rođenoj Andrić u čijoj je kući uhvaćena Milica, dr Mariji Isailović profesoru školskog centra »Milica Pavlović« iz Valjeva, saborcima i ratnim članovima Okružnog komiteta KPJ za Valjevo Miloradu Milu Milatović i Žiki Gajiću. 107 ��LITERATURA Meduopštinski istorijskiarhiva Valjevo, Valjevski partizanski odred, sveska 171. stenografske beleške: Meduopštinski istorijski arhiv Valjevo, Opširna Dračić, sveska 119. stenografske beleške: Meduopštinski istorijski arhiv Valjevo, opštine Jovanja i Joševa, sveska 90. stenografske beleške: Meduopštinski istorijski arhiv Valjevo, Žene Valjevskog kraja u NOB, sveska 223. stenografske beleške: Aleksandar Jevlić: »Uspravni Sl'BNOR-a Valjevo 1974. u vekove«, Opštinski odbor Isidor Đuković: »Prva šumadijska NOU brigada«, VIZ 1978. Grupa autora: »Valjevo grad ustanika«, Kultura 1967. M. P a v lo v u « Pantović i M. Vojinović: »Narodni heroj Milica Dara Pionirski odred »Milica Pavlović«. Čačak 1959. Milica Damnjanović: »Napredni pokret studenata Beogradskog univerziteta«, knj. II, Nolit 1974. Čačanski »Glas« od 20. jula 1945. godine: »Na grobu Milice Mike Pavlović«. »Čačak 1941-1944.« »Čačanski glas« 1964. »Naše ćetri decenije 1939-1979.« monografija Srednje tehničke škole Valjevo, izdavač OOUR za usmereno obrazovanje »Milica Pavlović«- 1980. godine. ��SA DRŽAJ PREDGOVOR ........................................................................ U ZAVIČAJNOM Č A Č K U .................................................... STUDENTKINJA NA BEOGRADSKOM UNIVERZITETU ................................................................ U STUDENTSKOM POKRETU KAO ČLAN KPJ . . . PRVO NAMEŠTENJE U DRŽAVNOJ SLUŽBI U GRADU USTANIKA .................................................... SEKRETAR MESNOG KOMITETA KPJ ZA VALJEVO . . PLIMA OPŠTENARODNOG U STA N K A ......................... TEŠKE POSLEDICE ČETNIČKE IZDAJE ................. NA PUTEVIMA ILEGALE ............................................... SEKRETAR OKRUŽNOG KOMITETA PA R TIJE............ 7 11 1« 23 41 46 50 56 65 70 FORMIRANJE NOVOG ODREDA................................ 74 NA IZMAKU ŽIVOTNOG P U T A ................................... NEKA SEČANJA NA ULASKE U OKUPIRANI GRAD 77 87 SUSRET S LJUDIMA U JOŠEVI .............................. 91 POSLEDNJE PISMO S V O JIM A ........................................ NA POSLEDNJEM ZADATKU ........................................ KAKO SU U ČAČKU SAZNALI ZA PO G IB IJU ............ REČ AUTORA ..................................................................... 93 94 102 107 LITERATURA..................................................................... 109 ���� Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Knjige Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context M Knjiga Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Milica Pavlović Dara Životni put i revolucionarno delo Creator An entity primarily responsible for making the resource Dragutin Bajić Publisher An entity responsible for making the resource available NIRO "Dečje novine" Gornji Milanovac Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1983. Rights Information about rights held in and over the resource NIRO "Dečje novine" Gornji Milanovac Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource PDF Language A language of the resource SH Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 61-M Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 110 str. 1983. Čačak Dragutin Bajić Ilegalni rad Milica Pavlović Dara narodna herojka Valjevo Životni put i revolucionarno delo http://afzarhiv.org/files/original/5a7a8ae3598ffdbde635d7ca51bfe447.pdf 0f03d0a1e6e32b4e04e3c9a790338132 PDF Text Text ��Biblioteka LEGENDE dobitnik je Povelje »4. jul« — najvećeg društvenog priznanja za doprinos u gajenju tradicija narodnooslobodilačkog rata naroda i narodnosti Jugoslavije. �Izdavač NIRO »Dečje novine« Gornji Milanovac Za izdavača Miroslav Petrović generalni direktor Recenzent Branko Cvetković Odgovorni urednik Radmilo Lale Mandić Uređivački odbor Mirko Vujačić Radmilo Lale Mandić Ivo Matović (urednik) Dragan Marjanović Lektor Zora Maksimović Korektor Dobrila Petrović Grafički dizajn Rade Rančić Tehnički urednik Mirjana Avramović Štampa »Nikola Nikolić«, Kragujevac Štampanje u tiražu od 3.000 primeraka završeno avgusta 1978. godine �MILENKO PREDRAGOVIĆ Kata Pejnović ŽIVOTNI PUT I REVOLUCIONARNO DELO �BIBLIOTEKA »LEGENDE« VIII KOLO NARODNI HEROJI JUGOSLAVIJE �PREDGOVOR Žvotni put Kate Pejnović, put je revolucionara koji dolazi iz naroda i sav svoj život i svoje djelo posvećuje dobrobiti tog naroda. Susretao sam Katu još od vremena stjecanja njenih prvih revolucionarnih iskustava, pa sve do njene smrti. Nekoliko godina uoči rata jedan liječnik iz Gospića, simpatizer Partije, vraćao se noću iz SmiIjana iz posjete bolesniku. Sa čuđenjem i poma­ lo senzacionalistički mi je pričao kako je u kući bolesnice sreo ženu srednjih godina koja je ne samo pomagala bolesnici, već ujedno u kući pu­ noj naroda govorila o politici, o teškom životu se­ ljaka, o poretku, o situaciji u svijetu, o opasnosti od rata i o fašizmu, o tome da radni ljudi treba sami da se bore za svoju odbranu i odbranu zem­ lje itd. Pri tom ga je najviše čudilo što je govo­ rila jednostavno, jasno i s poznavanjem stvari, i više od toga — kako su nju, ženu-seljanku, paž­ ljivo i s uvažavanjem slušali svi prisutni. Te večeri su mu rekli seljaci da Kata zna pružiti pomoć bolesnom, da savjetuje u poslu i raznim prigodama, i da osim toga u bližoj i da­ ljoj okolici često govori o događajima u zemlji, 5 �svijetu itd. Liječniku, koji mi je to pričao, nije isto u glavu to novo i neobično interesantno što je doživio, da je seljačka žena politički agitator, komunistkinja, čvrsto afirmirana u selu, i kod Srba i kod Hrvata. Isto tako u Gospiću, gimnazijalka — skojevka Rada Tatalović, rekla mi je da kod njih dolazi neka seljanka iz Smiljana koja prodaje mlijeko, sir i drugo, i da daje razne knjige, beletristiku, socijalnu progresivnu literaturu, ali i neke »teže« stvari. Sve je to žena nosila u nekoj košari. Ka­ ko joj je kuća bila uz glavnu cestu na početku Smiljana, kuda se prolazilo za Bužim, Rastoku, Pazarište itd., to je ubrzo njena kuća postala »punkt« za vezu, poruke, sastanke itd. Naravno, znao sam dobro na koga se liječnik namjerio i o kome mi je Rada kazivala. Bila je to naša pouzdana Kata Pejnović. Koliko jednostavan toliko i interesantan bio je put i razvitak drugarice Kate Pejnović kao ra­ dne žene, majke više djece, do uvjerenog i volje­ nog revolucionara — komuniste. Već prvi kon­ takti s njom uvjerili su me u snagu njene volje, uvjerenje, borbenost i neustrašivost. Kao dobra domaćica imponirala je selu; znala je dobro go­ spodariti, raditi, a uza sve to nalazila je dovoljno vremena i imala neograničen entuzijazam za ma­ sovan politički rad. Mlada generacija kojoj je i namijenjen ovaj tekst upoznati će Katin revolu­ cionarni put, ispričan jezikom kakvim je govori­ la i ona sama. Mladi će tako otkidati od zabora­ va događaje i ličnosti iz naše revolucije, nastav­ ljajući njihova velika djela. Za svaku je pohvalu i inicijativa izdavača — »Dečjih novina« iz Gornjeg Milanovca — da ova­ kvim tekstovima djeluje među mladima. To je najbolji put da mlada generacija upozna život i djela svojih prethodnika, i da se i sami opredje­ ljuju za ideale za koje su živjeli veliki likovi na­ še revolucije. Jedan od tih likova je i Kata Pej­ nović, neumorna tkalja slobode, kako to kaže i autor pripovijesti o njoj. �ISPOD ONE GORE VELEBITA Tamo ispod sjevernih obronaka Velebita, na­ domak Gospiću, ugnijezdilo se selo Smiljan. I tu je u mreži života brojnih generacija, kao i svuda u Lici, od svega najviše bilo siromaštva. Valovi historije — koje su podizali brojni osva­ jači — vjekovima su tutnjali tim krajem; mije­ njale su se carevine i carevi, kraljevstva i kra­ ljevi. Svi su samo uzimali i otimali, a Ličani su vrijeme i događaje u svom životu mjerili od one do one bune, od onog do onog rata, suprotstav­ ljajući se uvijek iznova osvajačima i njihovim interesima. Živjelo se uglavnom od poljoprivrede i sto­ čarstva, otimajući od kamena i vukova. Tek šest posto ličkih prostora ziratna je zemlja, pa kad bi ljetina i najbolje ponijela, kruha nikad nije bilo dovoljno za sva usta. Industrije gotovo da i nije bilo; tek između dva rata pokoja pilana, seoski dućan ili služba u općinskim i sreskim mjestima. Valjalo je, stoga, Ličanima krenuti u svijet — trbuhom za kruhom: u Ameriku, Fran­ cusku, Belgiju, Njemačku. Svi koji bi otišli, vje­ rovali su da će se i vratiti s nešto ušteđevine za ženidbu i koju parcelu bolje zemlje. No svi se �nisu vraćali. Mnogi su ostali zauvijek u tuđini, tugujući u pismima za svojom Likom i šaljući ponešto novaca onima koji su ostali da bar pone­ kad plate poreze. Otuda valjda u narodu i uzrečica: »Djece i novaca nikad dosta«. Jer, Lika se stalno raselja­ vala, ali nikada nije raseljena. Da se djeca u jed­ noj obitelji nisu brojala na prste obje ruke, taj bi kraj već odavno bio pust. To je povećavalo si­ romaštvo obitelji, ali instinkt naroda za samo­ održanje bio je jači od svih računica. Čim bi dje­ ca stasala za posao i otisnula se u svijet, tvrda kora proje omekšala bi i postala slasnija. A kako je bilo u Lici, tako je bilo i u Smiljanu, a kako je bilo u Smiljanu tako je i u ku­ ći Dmitra Bogića i njegove supruge Jelene. (Ve­ likih socijalnih razlika u to doba, s kraja proš­ log vijeka, i nije bilo u Lici; netko je bio manje, a netko više siromašan, što je uglavnom ovisilo o tome je li netko imao koju ovcu ili komad zem­ lje više). Dmitar Bogić je bio žandarmerijski nared­ nik Austro-Ugarske Monarhije sa službom u Lapcu. Zbog bolesti zarana je umirovljen, pa se pre­ selio u Smiljan, svoje rodno mjesto. Na malom imanju, s još manjom mirovinom, uistinu se teško živjelo. Jelena je izrodila devetoro djece i da nije bila vješta i vrijedna krojačica, teško bi mogla zatvoriti krug životnih potreba u svo­ joj mnogočlanoj obitelji. Jelenina krojačka igla bila je veliki komad kruha u njihovoj kući. Šesto dijete po redu rođeno u obitelji Bogićevih — bila je djevojčica Kata. Rođena je po­ sljednje godine devetnaestog vijeka, kad su pro­ ljetni vjetrovi s mora topili debele ličke snijegove i kad su ponornice Lika i Gacka napuštale svoje obale i iskrile se na suncu poput pravih gorskih jezera. Bilo je to 23. marta 1899. godine. Još od ranog djetinjstva Kata se razlikova­ la od druge djece Bogićevih: puna nemira, trepe­ rila je poput lista breze ispod njena Velebita. Svojim krupnim pronicljivim očima tragala je za zagonetkama svoje okoline, tražila odgovore, ali uvijek s onim uobičajenim dječijim nestašlucima. �PRED ZIDOM SIROMAŠTVA Bogićevi su osobitu pažnju poklanjali svojoj djeci. Upinjali su se iz petnih žila da ih izvedu na put boljeg života od onog u kojem su oni sa­ mi brojali svoje godine. Bila je to neka vrsta mržnje prema siromaštvu svojstvena ljudima čiji pogled ide dalje od vlastita kućenog praga, •prve šljive j suhe brazde, sve tamo do daleke nade tople poput djeteta. Kako je koje stasavalo (dvoje je umrlo još zarana) skrbni roditelji sla­ li su ih da izuče neki zanat u Gospiću, a onda su, opasani snagom i zanatom, odlazili u široki svijet u potrazi za boljim životom. Tako je bilo s muškarcima. Djevojčice su imale drugi put. Majka Jelena slala ih je u Gos­ pić da izuče krojački zanat, kako bi znale šiva­ ti i ona »gospodska« odijela. A onda, u godinama djevojaštva igralo se u kolima, sjedilo na preli­ ma i tražila prava prilika za udaju. Tako su se osipale mnogočlane ličke obitelji, da bi ponovo, na novom ognjištu, buknuo život brojne djece. Došlo je vrijeme da i Kata Bogićcva krene u osnovnu školu, u svom rodnom Smiljanu. Ni­ zale su se petice u školskom dnevniku, ali — bi­ lo je i batina kao sastavnog dijela pedagoških mjera tog vremena. — Dobra je učenica, odlična — govorili su učitelji ocu Dmitru kad b,i navratio u školu da se raspita za svoju Katu. Pri lom bi obično na­ dodali: — Vrlo je nestašna — gdje djeca »zara­ te«, eto, tu je i K ata... Četiri godine u osnovnoj školi brzo su proš­ le. Iako je bila stalno odlična učenica, Kata je morala stati pred zidom neimaštine. Uzalud su učitelji molili njene roditelje da je pošalju u gos­ pićku gimnaziju; siromaštvo je nadjačalo i talenat djevojčice i roditeljske želje. UMJESTO KNJIGE — MOTIKA Izgledalo je da će Kata ostati tamo gdje je i bila. Želja da nastavi školovanje srušila se pred tvrdoglavom stvarnošću, no njeni unutrašnji ne­ miri tjerali su je da ne ostavi knjigu, ako je već morala ostaviti školu. Otac je po doseljenju iz Lapca donio sa so­ bom i svoju malu biblioteku. Bile su to, uglav- �nom, narodne pjesme o Marku Kraljeviću, Mi­ lošu Obiliću, uskocima i hajducima, kao i neko­ liko narodnih kalendara. Bila je to ona litera­ tura što je u obična puka podgrijavala nade da će i na njihovim obzorima zarudjeti osmijeh slo­ bode. Junaci iz narodnih pjesama izrastali su u moćne zaštitnike obespravljenih i ugnjetenih uz treperavu svjetlost petrolejskih lampi. Bilo je to ono lijepo, ali daleko i nedokučivo sjeme ko­ jeg je narod sijao s koljena na koljeno, da bi bar načas u duši osjetio veliku iluziju slobode. Nije se još bila ni zadjevojčila kada je po­ čela drugovati i s motikom, a uz sve to tkala je biljce i vezla. Da bi se koliko-toliko bolje živje­ lo, odlazila je raditi u seljaka s više zemlje, za nadnicu: kopala je, žela i obavljala, kao velika, sve poslove. Poslije mnogo godina sjećat će se Kata da su joj plaćali kao i odraslim poslenicima. TESLINA KUĆA 10 Ako je motika mogla i nahraniti usta, nije mogla nahraniti duhovnu potrebu za čitanjem. Kata je čitala sve do čega bi došla; svejedno da li bi se dokopala kakve knjige ili novina. Ali bilo je to ono vrijeme kada su i novine i knjige u njenom Smiljanu bile prava rijetkost. Prvi svjet­ ski rat već je tutnjao Evropom; svojim crnim kandžama zagrebao je i na vrata kršnih Ličana, odvodeći ih silom na daleka bojišta da se bore za tuđe interese, za interese kapitala Austro-Ugarske. I baš taj interes gladan kolonija i jefti­ nije radne snage gurnuo je čovječanstvo u kata­ strofu ubijanja, bolesti, gladi i poniženja. Kata Bogićeva, iako nije znala za prave uz­ roke toga rata, bila je već buntovnički raspolo­ žena. U carskom bilježniku prepoznala je neprav­ du jedne tuđinske vlasti. Kada bi bilježnik do­ šao po »carsko«, sjedeći kraj ognjišta, Kata bi mu, puna gorčine, govorila: — Gospodu hranite bijelim kruhom, a od si­ rotinje otimate i ono posljednje. I sjedila je Kata pored ognjišta tih ratnih godina, uz kotao vrele vode, čekajući šaku braš­ na za toplu palentu. Već se bila zadjevojčila ka­ da je, u razgovoru sa svojim suseljanima, često ponavljala: — Ovako ne može ostati, mora nešto novo doći... �U tom sukobu država ponajviše je stradava­ la sirotinja, bilo da je ginula na bojištima »u ime carevo« ili gladovala, opet, u ime carevo! I nerodne godine, i bolesti, i ratovi — sve je to išlo preko leđa potlačenog naroda, obespravljenog i poniženog. Bilo je to vrijeme kada se i u ličkog seljaka — tko zna po koji put u povijesti — ta­ ložio naboj eksplozije, drugačiji od svih dota­ da; naboj koji će jednog dana prerasti ogra­ ničenost bune i otvoriti putove svekolikoj čovje­ kovoj slobodi. Kata Bogićeva predosjećala je nove tokove, ali iz svoje perspektive zatvorenog seoskog kru­ ga još nije mogla sagledati korak koji vodi u no­ vu budućnost. Zato je, valjda, stalno i tragala za novim knjigama, tražeći odgovore na pitanja ko­ ja je postavljala za dugih zimskih noći, naslonje­ na na prozor i zagledana u ledenu pustinju ve­ lebitskih vrleti. Tražeći odgovore na pitanja, kakva njene vr­ šnjakinje u Smiljanu nisu ni u snu snivale. Ka­ ta je slučajno otkrila veliko blago u siromašnom selu. U kući gdje je rođen i gdje je živio velikan �ovog vijeka Nikola Tesla i njegovi, pronašla je biblioteku. Navraćala je u tu kuću i posuđivala već zaboravljene knjige. One iste knjige ispod čijih je korica izrastao i Nikola Tesla. (Pred sam kraj svog života Nikola Tesla, u svojoj hotelskoj sobi u New Yorku, stiskao je palce i bodrio na­ šu revoluciju, ne znajući da se u njenim prvim redovima nalazi i njegova susjeda iz Smiljana, Kata, koja je još k tome čitala njegovu lektiru!) KATINA UDAJA Pr<vi svjetski rat već je bio utihnuo; pale su dvije carevine — austrougarska i ruska. Na is­ toku Lenjinova Sovjetska Rusija polagala je te­ melj novoj historiji čovječanstva — vlasti radni­ ka i seljaka. Na Balkanu južnoslovenski narodi prvi put su se našli na okupu. Stvorena je Jugo­ slavija, ali ne onakva kakvu su mnogi zamišljali u vjekovnom ropstvu. Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca već na početku nije ispunila očekiva­ nja; bila je to samo zamjena jednog za drugi ja­ ram. Poslije rata vraćali su se u Liku oni koji su preživjeli: bivši žandarmi i austrougarski podo­ ficiri, ali i ljudi koji su iz austrougarske vojske dospjeli u vrtlog Velikog oktobra. Donosili su vi­ jesti o jednoj velikoj revoluciji, o Lenjinu, o po­ bjedi ruskog naroda. Bila je to nova nada za potlačene radnike i seljake. Međutim, vlasti se boje komunista, jer njihove ideje ugrožavaju in­ terese buržoazije. Samo tri godine nakon stva­ ranja Jugoslavije, 1921. godine buržoazija donosi zloglasnu Obznanu kojom se zabranjuje legalan rad Komunističke partije Jugoslavije. Nastaju progoni komunista i žandarmska kundačenja. Te iste godine Kata Bogićeva udala se za svog suseljana Jovana Jovanišu Pejnovića. Bio je Jovan stariji od Kate nekih desetak godina, pa su Katu odvraćali da se udaje za njega. — Tako nešto ne dolazi u obzir, dala sam riječ i ja ću je i održati — odriješito je govori­ la Kata. Jovan Pejnović bio je povratnik iz Amerike. Za ušteđevinu kupio je neki komad zemlje i — to je bilo sve. Međutim, naslijedio je prilično veliko imanje, pa je Kata imala pune ruke posla. U međuvremenu, podasula su i djeca. Rodila ih �je Kata osmoro; dvoje je umrlo nedugo iza po­ roda, a jedno u četvrtoj godini života. Trebalo je raditi i u kući i na njivi. A Kata je imala i sre­ će: njen Jovaniša nije bio kao drugi muškarci u selu; pomagao je supruzi u kućnim poslovima. Donio je tu naviku iz daleka svijeta. Izgledalo je da je Kata udajom iz svojih misli sasvim pro­ tjerala intimne želje da se bori za bolji svijet, da čita i traga za tim svijetom. No, Kata Pejnović, shodno okolnostima u kojima je živjela, po­ lako, gotovo tiho stasavala je u svojim opanci­ ma u veliku revolucionarku, neponovljivu tkalju slobode. JEDNA KNJIGA ZA JEDAN PUT Kao žena i majka, Kala Pejnović uživala je nepodijeljen ugled i kod muškaraca i kod žena u svom selu. Isto kao i njena majka Jelena, Ka­ ta je često priskakdla u pomoć svojim suselja­ nima, bilo da je trebalo pomoći bolesnima ili savjetom uputiti kako se nešto radi. Knjige koje je čitala i znanja koja je sticala provjeravala je u svakodnevnom životu. Takvu Katu ljudi su cijenili, pomagala im je kada je bilo najteže, a to se ne zaboravlja. Svoj ugled stalno je povećavala. Ljudi su je ci­ jenili jer je bila dobra i skrbna domaćica, a ka­ da bi im se obraćala znala je prenijeti i ono što misli i ono što osjeća. Budući da je čitala novi­ ne, govorila im je o prilikama u zemlji i u svi­ jetu, otvarajući prozore za skrivenu svjetlost u gotovo nepismenih ljudi. U svakoj zgodi — na prelima i igrankama posebno — ljudi su je slu­ šali, i stari i mladi, zažagrena pogleda i otvore­ nih usta, kao u djece začuđene čudesnim pri­ čama. Unatoč napornog rada, Kata je bila puna ži­ votne energije — voljela je igru i pjesmu. Bila je već zagazila u četvrtu deceniju života, a nje­ na aktivnost ne samo da se nije smanjivala, ne­ go sc stalno povećavala. Često je pješačila i u sedam kilometara udaljeni Gospić, gdje je pro­ davala, obično po kućama, mlijeko i sir. Tako je u jednoj kući upoznala gimnazijalku Radu Tatalović. Biio je to vrlo vrijedno poznanstvo: Ra­ da je bila skojevka, s bibliotekom beletristike, sa naprednim socijalnim sadržajima, ali i nešto �marksističke literature. Kata je osvojila Radu svojom neposrednošću, dubinom misli i jedno­ stavnim izražavanjem. Slučajno poznanstvo pre­ raslo je u prijateljsko povjerenje: Kata je iz Gos­ pića nosila kući, u svojim košarama, prvo raz­ ličite beletrističke tekstove, a onda i one »teže«. — Čita do zore, sav petrolej potroši! — go­ vorio je njen Jovaniša, inače ponosan na Katu i njen nepodjeljen ugled koji je već uživala u podvelebitskom kraju i među srpskim i među hr­ vatskim stanovništvom. Od svih knjiga koje je dobila, na životni put Kate Pejnović i njeno opredjeljenje, kako je to i sama govorila, najviše je utjecala »Mati« Maksi­ ma Gorkog. Bila je to knjiga za jedan put, za jedno jedino opredeljenje: za revolucionarni po­ kret. S tom knjigom jedna seljanka nadopunila je svoj svijet, jedna majka u vječno crnoj ma­ rami, visokog umnog čela, krenula je da i ona sudjeluje u stvaranju nove povijesti. Tu knjigu dobila je od jednog pekarskog pomoćnika iz Gos­ pića. Katina kuća bila je uz glavnu cestu što je od Gospića išla dalje prema Bužimu, Rastoku, Pazarištu... Biljeg joj je bila velika mirisna li­ pa, zasađena na dan rođenja Jovana Pejnovića. Mala kuća kod lipe, nekoliko godina prije dru­ gog svjetskog rata, postat će mjesto dogovora i glavna baza gospićkih komunista i skojevaca. Bilo je to vrijeme kada se nad sudbinom čovječanstva počeše nadvijati mutni oblaci fa­ šizma, dopirući i tamo podno Velebita. U svojoj autobiografskoj ispovijesti Kata je pisala prisjećajući se tih vremena: »... Upoznala sam se s Jakovom Blaževićem i Nedjeljkom Žakulom 1937. godine, koji su mi posvetili punu pažnju i davali mi napredne knji­ ge. Čitala sam neke stvari iz 'Političke ekonomi­ je', zatim 'Srp i čekić', Historiju SKP(b), 'Prole­ ter', 'Vjesnik' koji je tada izlazio. Cdtala sam 'Gvozdenu petu' i još mnoge druge napredne knjige...« Na putu približavanja članstvu u Komunis­ tičkoj partiji Jugoslavije, Kata Pejnović se stal­ no uzdizala, proučavala revolucionarna iskustva i teoretske postavke marksističko-lenjmističkih autora. »Uviđajući sve više teški i ropski život, koji sam preživljavala, ponukalo me je da što više učim za bolje uslove života« — pisala je Kata o sebi. �Pripremajući se za odlučnu, revolucionarnu borbu, za svijet koji neće nalikovati na onaj u kojem je ona tada živjela, pripremala se i za ula­ zak u Komunističku partiju Jugoslavije. DUBOKI TRAGOVI AKIFA ŠEREMETA Zanimljiv je razvoj komunističkog pokreta, u Lici, posebno u Gospiću i njegovoj okolici. U nerazvijenu kraju nije bilo ni radničke klase. Tek pred sam rat u većim mjestima razvit će se znat­ nije zanatstvo, nešto drvne industrije i trgovina. Ipak, još 1923. godine u Gospiću je djelovala organizacija Komunističke partije, gdje su se po­ sebno isticali Mile Počuča i Ivica Gržetić. Me­ đutim, budući da su ti komunisti napustili Liku — i partijska organizacija je prestala djelovati. Tek godine 1927. u Gospiću je ponovo osno­ vana partijska organizacija. Naime, iz Banje Lu­ ke je bio protjeran profesor povijesti Akif ŠeKata s kćerima Milicom Počučom i Ljubom Obradović �remel i zaposlio se u gospićkoj gimnaziji. Akii je bio u to vrijeme član Centralnog komiteta komunističke partije Jugoslavije. Njegovim do­ laskom, u Gospiću je ponovo oživio partijski rad, koji više neće biti prekidan. Odmah po dolasku Šeremet razvija živu aktivnost među učenicima gimnazije, studentima (za ljetnih raspusta) i za­ natlijama. Bio je to jedan od vrlo darovitih sijača komunističkih ideja; na svojim predavanjima vješto je u lekcije povijesti uvrštavao i konkret­ ne probleme života, ne zaboravljajući da podsje­ ti svoje učenike na uzroke i posljedice odnosa u tadašnjem antinarodnom režimu. (Akif Šeremet nestao je u Staljinovim čistkama 1939. go­ dine — o. p ). Za kratkog Akifovog boravka u Gospiću u partijskoj organizaciji bili su: dr Pavle Gregorić, Jakov Blažević, Hubert Vidaković, Ive Cačić i Drago Marušić. Deset godina kasnije, kada Akifa više nije bilo među živima, partijski život u Lici bio je znatno razvijen. Partijske organiza­ cije osnivane su i po mnogim selima, uglavnom onim bliže općinskih i sreskih mjesta. Sjeme ko­ je je posijao Akif Šeremet među učenike, stu­ dente i zanatlije davalo je godinama pred sam rat značajne plodove. Iz tog sjemena izrastala je i Kata Pejpović. Katu je ponajprije zapazio pekarski radnik Jovo Rajčević, koji je radio u Gospiću, ali je ina­ če živio u Smiljanu. Kao član Partije upoznao je neke drugove iz svoje organizacije, prije os­ talih Jakova Blaževića i Nedjeljka Žakulu, da u njegovu selu živi žena koja po svom obrazova­ nju i ponašanju uveliko odskače od svoje sredi­ ne. I Rada Tatalović, gospićka skojevka, također je Jakovu Blaževiću govorila o ženi u crnoj ma­ rami, što u Gospiću prodaje sir i mlijeko i širi »živi marksizam«. Kada je u Španjolskoj izbio građanski rat (ljeto 1936. godine), u obranu španjolske repub­ like hitale su brojne internacionalne brigade. Taj rat bio je ispit savjesti naprednog čovječan­ stva — proletarijata i napredne inteligencije, bio je borba protiv fašističke najezde. I mnogi Liča­ ni svrstali su se u internacionalne brigade da s oružjem brane Republiku Španjolsku. Oni koji su ostali u zemlji, svesrdno, onoliko koliko su mogli, pomagali su svojim borcima, posebno na­ kon povlačenja interbrigada iz Španije, kada su mnogi naši borci bili zatočeni u francuskim lo­ gorima. U akcijama prikupljanja pomoći poseb- �no se isticala Kata Pejnović. Agitirala je u Smiljanu i drugim selima i prikupljala pomoć, od­ jeću i hranu za drugove u logorima. U aprilu 1938. Kata je primljena u Komu­ nističku partiju. Te godine stalno je bila u akciji: osim pri­ kupljanja pomoći našim drugovima u francusskim logorima, razvijala je živu antifašističku propagandu, posebno onda kada je Hitlerova Nje­ mačka napala i pripojila dio čehoslovačke — Sudete, u okvir svojih nacionalnih granica. U svojim sjećanjima (za RTV Zagreb) Kata kaže: »Organizirali smo velike demonstracije u Gra­ čacu, gdje se bilo okupilo nekoliko tisuća ljudi. Tumačili smo napad Hitlera na čehoslovačku kao opasnost fašizma i za našu zemlju.« Upravo ta opasnost nije kucala samo na vra­ ta Španjolske i Čehoslovačke, nego i na vrata naše zemlje i cijelog svijeta. Komunistička par­ tija Jugoslavije imala je pravilnu ocjenu tih do­ gađaja, a Kata je tu ocjenu znala prenijeti na ljude oko sebe, bilo da je govorila na zborovima, ili u svakodnevnim susretima s ljudima. Osim toga, Partija joj je dala zadatak da djeluje u le­ galnim organizacijama »Seljačka sloga« i »Seljač­ ko kolo«. Kata je radila gotovo bez prestanka. Dolaskom Josipa Broza Tita na čelo KPJ, oživio je rad na svim frontovima; za članove Par­ tije nije bilo niti je smjelo biti predaha. U me­ đuvremenu, fašistička Njemačka napala je i oku­ pirala Poljsku, a prije toga pripojila je u sastav svog »velikog Reicha« i Austriju. Fašizam je zvec­ kao svojim oružjem i na našoj granici. NAROD ZBIJA REDOVE Uoči svenarodnog ustanka 1941. godine u Lici je bilo 180 članova Partije. I srpska i hrvat­ ska buržoazija nastojale su svim silama da u tom kraju osiguraju prevlast svojih pozicija i interesa. Nasrtljivost te politike išla je sve do izazivanja međunacionalne netrpeljivosti i suko­ ba. Još tridesetih godina, u Lici je srpska buržo­ azija osnovala četnička udruženja, čiji je cilj bio proganjanje demokratski i revolucionarno orijen­ tiranih ljudi, a posebno izazivanje šovinističke mržnje i nepovjerenja između srpskog i hrvat­ skog naroda. / g r a d S '.- 2 Kata Pejnović �18 Hrvatska je buržoazija, s druge strane, isto­ dobno, kao odgovor na četništvo, počela s osni­ vanjem ilegalnih organizacija križara, koje poste­ peno postaju utočišta ustaša. I jedna i druga or­ ganizacija, u toku narodnooslobodilačkog rata, pokazat će svoja prava lica kao izdanci buržoaskih interesa predano služeći okupatorima. Međutim, unatoč svega toga, utjecaj komu­ nista u Lici je stalno rastao. Stasala je genera­ cija školovanih, i mahom revolucionarnom po­ kretu priklonjenih Ličana, koja se trudila da one­ mogući utjecaj buržoazije među narodima. Raz­ vojem trgovine i lihvarstva, seljaci su naglo siromašili i u idejama komunista nalazili jedini izlaz i perspektivu svog budućeg života. Isto ta­ ko, uoči samog rata u Liku se vraćaju radnici iz zapadnoevropskih i drugih zemalja (zbog eko­ nomske krize), gdje su mnogi od njih bili pripad­ nici tamošnjih radničkih i komunističkih orga­ nizacija. Sve je to utjecalo da se uoči drugog svjetskog rata u Lici razvije snažan revolucio­ narni pokret, s kadrovskim potencijalom sposob­ nim da povede narod na ustanak i u socijalistič­ ku revoluciju. Kata Pejnović bila je u to vrijeme već preka­ ljeni borac i aktivista. U Smiljanu je već bila osnovana partijska organizacija na čijem čelu se nalazio Jovo Rajčević. Valjalo je naći najpogod­ nije oblike djelovanja da se onemogući učvršći­ vanje pozicija buržoazije, te da se masama ob­ jasni profašisLčko d je ovan je jugoslovenske vlade. Kako je u Smiljanu već djelovalo srpsko »Seljačko kolo« i hrvatska »Seljačka sloga«, za čije djelatnosti je bila zadužena Kata, trebalo je članstvo tih kulturno-ekonomskih institucija čim čvršće povezivati. Zato je u kući Petra Pejnovića osnovan »Ekonomski centar«, gdje su seljaci mo­ gli kupiti umjetno gnojivo, prehrambene potrep­ štine i manje poljoprivredne strojeve; centar je trebao biti mjesto sastajanja članova obje te or­ ganizacije. U tome se u potpunosti uspjelo, jer te dvije organizacije, unatoč različitoj propagandi i trovanju međusobnih odnosa od strane nekih pravoslavnih i katoličkih popova, nisu bile ni u čemu suprotstavljene. Okupljanje Smiljančana u »Ekonomskom centru« Kata je koristila za učvr­ šćivanje bratstva i jedinstva, govoreći im da bur­ žoazija, huškajući ih na međunacionalnu netrpe­ ljivost, zapravo želi da odvrati borbu naroda protiv same te buržoazije. Kata je bila aktivna i omiljena i u jednom i u drugom društvu, pa �su njene riječi bile jače od svih vrsta propagande neprijatelja naroda. Iako je u to vrijeme već bio znatno popus­ tio okov buržoaske diktature, aktivnost Kate Pejnović nije mogla promaći doušnicima režima. Pop Matej Stijačić, te pop Tomljenović, često su i u svojim crkvenim propovijedima »proziva­ li« Kalu i »cinkali« je žandarmima. Oni su se bi­ li okomili na smiljansku zadrugu (Ekonomski centar) kao komunističko uporište. Baš zbog tih doušnika Katina je kuća često bila meta žandarmskih posjeta i premetačina. Ali, ona je već bila prekaljena ilegalka — u kući nisu mogli naći dokaze njene pripadnosti Ko­ munističkoj partiji ili neke druge tragove koji bi mogli upućivati na to. Osim toga, i sam ban Kostrenčić nije mnogo držao do tih popova, po­ sebno do Stijačića, kojeg je u pismu tadašnjem predsjedniku vlade Stojadinoviću nazvao »veo­ ma nasilnim i grubim čovjekom«. Godinu dana prije fašističkog napada na Ju­ goslaviju, u maju 1940. godine, komunisti su se borili da zbiju demokratske redove u jedinstve­ nu frontu radnog naroda na izborima za općin­ ska vijeća. Na tim izborima komunisti i kandi­ dati demokratskih opredjeljenja dobili su u mno­ gim općinama Like većinu glasova. Bio je to do­ bar znak pred događaje koji će vrlo brzo doći. U te značajne uspjehe j Kata je ugradila dio svog života. NOVO PRIZNANJE — NOVA OBAVEZA Pred sam rat u Lici je već bilo pedesetak par­ tijskih organizacija. Njima je, održavajući izrav­ nu vezu sa CK KP Hrvatske, rukovodio Jakov Blažević. On je već ranije uočio snagu i volju Kate Pejnović i njenu nepokolebljivost da istraje u obavljanju svih zadataka koje je pred nju postavljala Partija. Zato je bilo i prirodno da je 1940. godine Kata postala članom i Okružnog ko­ miteta KP za Liku. Naime, te godine održana je Okružna kon­ ferencija na Plitvičkim jezerima, kojom prilikom je formiran i Okružni komitet KP za Liku, u či­ ji sastav su ušli: Jakov Blažević (sekretar), Mile Počuča, Nedjeljko Žakula, Tode Marijan, Milan Vukmirović Škarpa, Kata Pejnović, Tomo Nikšić �i Dušan Brujić. Ovo visoko priznanje Kati je zna­ čilo još jednu novu obavezu. Ali za ženu njezina kova, koja se poput hrasta, polako uzdizala, ni najteži zadaci nisu neostvarljivi. — Na Okružnoj partijskoj konferenciji po­ stavljen je zadatak: proširiti rad sa ženama. Kri­ tički je ukazano na slab rad na tom planu. To zaduženje je bilo zajedničko, a ne samo moje. Članova partije — žena, nije bilo mnogo, dok je skojevki bilo dosta. Bilo je nekoliko žena — čla­ nova partije u Končarevu kraju. Inače su među članovima partije većinom bile intelektualke, neke na studijama u Zagrebu, a neke u Beogra­ du. One su iz SKOJ-a prešle u Partiju — priča­ la je Kata poslije oslobođenja, sećajući se sastan­ ka na Plitvičkim jezerima. Jesu li baš svi bili zaduženi za rad sa žena­ ma? Kata će to ipak shvatiti kao svoje zaduže­ nje, i krenuti u akciju. Pošteno komunistički: sve što napravim ja, napravili smo svi, ili obrnuto. Nije bilo dioba osobnih zasluga. Revolucija koja se približava tražila je da se brzo radi, da se na­ rod organizira, da bude spreman kako bi velebit­ ske visove napokon osvjetlila baklja slobode. Okružni komitet najčešće se sastajao u advokatskoj kancelariji Nedjeljka Žakule u Gospi­ ću. Tu su primane i poruke i upute za rad sa članstvom i narodom. Kata je gotovo svakodnev­ no, ako nije bila negdje dalje na terenu, od Smiljana do Gospića prevaljivala put pješice. Onda je došlo i prolcćc 1941. godine i pad Kraljevine Jugoslavije. U Divoselu održan je sa­ stanak Okružnog komiteta na kojem je dogovo­ reno da svi članovi Komiteta idu u rat, osim Ja­ kova Blaževića, koji se trebao povući u ilegal­ nost. Međutim, ubrzo su se svi vratili: neki još nisu ni bili stigli na odredišta, a buržoaska vla­ da je izvjesila bijelu zastavu, pokupila svoje kr­ pice i narodno zlato i pobjegla u inozemstvo — ostavljajući narod na milost i nemilost osvaja­ čima. Prisjećajući se tih dana Kata je pisala: »Ja sam ostala u Smiljanu. Drugovi su tada zaključili da nema smisla da sav rad Okružnog komiteta ostane na meni, jer sam već bila kom­ promitirana, pa su se bojali da se neću moći pro­ biti svugdje, bez obzira na svoje veze sa skojev­ cima i mojom djecom koja su mi pomagala. Ta­ ko je odlučeno da Jakov Blažević ostane u Divo­ selu, a ostali su otišli u r a t...« �Zbog sramne kapitulacije buržoazije, rat je završio prije nego je i počeo: Kraljevina Jugo­ slavija pala je za samo deset dana. Pala za sva vremena. Buržoazija je pobjegla u inozemstvo ili se stavila u službu njemačkim, talijanskim, mađar­ skim i bugarskim fašističkim okupatorima. Na­ rod je ostavljen na milost i nemilost okupato­ rima. Kata je, zajedno sa svojim drugovima komu­ nistima, bila u danonoćnoj akciji: počele su po­ sljednje pripreme za ustanak. Centralni komitet KPJ 15. aprila 1941. godine izdao je o tome i proglas, prvo sjeme slobode u porobljenoj Evro­ pi. STISNUTO SRCE I PESNICA Okupatorske armije još nisu bile osvojile sve krajeve zemlje kada je 10. aprila 1941. go­ dine u Zagrebu proglašena takozvana Nezavisna Država Hrvatska, poglavnika Ante Pavelića. Za Nikola Pejnović, najstariji Katin sin �narod Like došli su najcrnji dani u njegovoj his­ toriji. Odmah po dolasku na vlast ustaše su za­ vele krvavi teror. Naprosto su se natjecale tko će više uhvatiti i zaklati: Srba, Židova i Hrvata antifašista. Hrvatsko stanovništvo zastrašivali su četni­ cima, podstičući međunacionalnu mržnju Srba i Hrvata. Govorili su da su Srbi odgovorni za sve patnje hrvatskog naroda u staroj Jugoslaviji i da će tog zla nestati ako se Srbi protjeraju iz Like. Propali srpski političari građanskih parti­ ja uzvraćali su istom mjerom: huškali su Srbe protiv Hrvata. Međutim, i jedni i drugi bili su društveni talog, ološ najore vrste i jednog i dru­ gog naroda. Oni svojim narodima nisu željeli niš­ ta dobro: želja im je bila da se dodvore talijan­ skim okupatorima, da sačuvaju vlast buržoazi­ je, pa makar bila i ograničena zbog prisustva fašističkih okupatora. Talijanski fašisti, koji su okupirali Liku, obi­ lato su se koristili svojim domaćim slugama, po provjerenom receptu — zavadi pa vladaj. Samo nekoliko dana po dolasku u Gospić i Smiljan, ustaše su uhapsile Katinog supruga Jo vanišu. Narod još nije mogao vjerovati da će se ustaše odlučiti na dotad neviđena zvjerstva. Ipak su to učinile. Prvog dana strahovlade ustaše su ubile dvo­ jicu seljaka iz Smiljana. Njihova tijela bacili su u jamu poviše Bužima. Potom su zvjerski unakažena tijela bacali i u Janča i Ševićjamu kod Pazarišta. Bezdani o kojima su majke svojoj dje­ ci pričale čudesne priče, postali su stravični bi­ lježi strahovlade razularenog fašističkog ološa. Kata ide od sela do sela, po zadatku Partije. Valja sačuvati živote komunista i njihovih sim­ patizera, organizirati izbjegličke logore u ličkim šumama. Dolazi i ljeto. Ustaše su krenule u ma­ sovne pokolje srpskog stanovništva: u sanio če­ tiri dana krvavih orgija poklali su na stotine muš­ karaca, žena i djece. Pod ustaškim nožem gube živote Katin suprug Jovaniša i sva tri sina: Ni­ kola, Branko i Mihajlo. Da majci Kati bude i te­ že, Mihajla su ustaše živa zapalile. Mnoge majke bi presvisnule. Katino srce sc stislo; stegla pesnica, još odlučnija da se bori do konačne pobjede. Dogodilo se to baš u ono vrijeme kada je Kata pokušavala organizirati oslobođenje logo­ raša iz logora Jadovno. U tom logoru, pored dru­ gih, bilo je i pet tisuća Židova koje su ustaše �prebacile na otok Pag, gdje su svi do jedinog po­ ubijani i zakopani u grobnice koje su sami isko­ pali prije svoje smrti. Druge logoraše pobili su u Jadovnom, a lješeve pobacali u kraške jame i bezdane. Vjetar s Velebita i drugih ličkih plani­ na mirisao je na smrt. — Muža su mi prije bacanja u Šević-jamu zvjerski mučili, samo da progovori, da kaže gdje sam ja, Jakov i drugi drugovi. Kožu su mu derali, oko kopali, uši rezali, ali on ništa nije kazao — pričala je Kata. Kada se to dogodilo Kata je bila u jednom zbjegu, sa oko četrdesetak ljudi. U blizini su bi­ la još dva zbjega. Ustaše su ih otkrile i opkoli­ le. Kata je uspjela pobjeći u selo Vaganac i sklo­ niti se u kući Geme Šarića, komunističkog sim­ patizera. Nije tada znala da su joj dvije kćeri. Ljuba i Milica, preživjele. Ljuba je pobjegla iz škole u kojoj je odmah zatim izgorio veliki broj ljudi, žena i djece. Ljubu je spasila Hrvatica Luja Jelinić — čičin. A takvih je primjera bilo tih dana bezbroj u Lici. U smiraj tog stravičnog dana, Kata se spu­ stila u Smiljan. Od svega što je imala, ostala je lipa kao nijemi svjedok bezumlja. Krvave zvjeri povukle su se u svoje brloge, dok su se još tiho dimila zgarišta i tužno cvilili psi za izgubljenim gospodarima. Strpljenje naroda je dogorjevalo, primicao se dan odluke. Sa zgarišta krenula je Kata u Divoselo, gdje se nalazio Okružni komitet za Liku. Okupljenim ženama iz nekoliko sela održala je govor. — Ne želim nikom da doživi takve boli i stradanja kakve su doživjele stotine srpskih obi­ telji i oni Hrvati koji su se na bilo koji način suprotstavili krvavim zločinima ustaša. Da se to nikad ne ponovi — moramo se svi dignuti kao jedan u narodni ustanak — klicala je tada Kata. Jauci s Jadovna još se nisu bili ni stišali li prestrašenom narodu, a već je odjeknula grlena pjesma ohrabrenja u ličkim šumama: Oj narode Like i Korduna, Došlo vrijeme da se diže buna! U to vrijeme Kata je tako reći spadala s nogu; išla je od sela do sela i hrabrila zaplašene ljude, dizala im moral, ulijevala nadu. Lika ni­ kad nije stenjala pognute glave! Partija je već bila spremna da povede narod u borbu za oslo­ bođenje. �24 — Ustaše su oruđe okupatora — govorila je Kata na zborovima. Širila je bratstvo i jedinstvo Srba i Hrvata. Bila je presretna kada su njene riječi potvrđe­ ne i na dijelu: u Divoselo su došli skojevci, par­ tijci i antifašisti Hrvati iz njenog rodnog Smiljana — da se zajedno sa Srbima bore protiv ustaša i talijanskih okupatora. Kuje se borbeno jedinstvo naroda Like. Svojim jedinstvenim i narodu lako razumlji­ vim riječima, Kata neprekidno objašnjava ciljeve revolucije; i Srbi i Hrvati je prihvaćaju, jer go­ vori ono što oni sami osjećaju. Ispod crvenog barjaka revolucije koji je razvila komunistkinja Kata okuplja se narod Like. Ona postaje jedan od najistaknutijih organizatora narodnog ustan­ ka u tom kraju. Prve puške u Srbu, a potom i u Divoselu, zapalile su vatru slobode. Padaju ustaške posta­ je u selima, slobodan je i Donji Lapac. Onaj na­ boj, koji se polako taložio u ličkoj sirotinji i in­ teligenciji, eksplodirao je kao poruka poroblje­ noj Evropi: Ovaj narod ovdje bije bitku i za tvo­ ju slobodu! Za vrlo kratko vrijeme ustašama je Lika po­ stala veoma tijesna. Nema više onih bahatih hajki na nevine ljude; krvnici su pobjegli u utvr­ đeni Gospić, pod okrilje talijanskih okupatora. Splasnuo je teror crnih noževa, štakori su pob­ jegli u rupe. Narod je slavio svoje prve pobjede. Unatoč složenim uvjetima, Lika je ušla sprem­ na u ustanak. Za vrijeme opće mobilizacije, ka­ da su neprijatelji napali našu zemlju, vođena je politika da komunisti, skojevci i njihovi simpa­ tizeri, poslije rasula, čuvaju oružje. Komunisti su ga prikupljali. I u Katinoj kući bila je jedna sabirnica oružja. Otuda je oružje prenošeno u Divoselo, i skrivano u stogove sijena. Neposred­ no pred ustanak prikupljeno je u Lici okp 1300 pušaka i nekoliko puškomitraljeza, znatne koli­ čine municije ] ručnih granata. Katinom zaslugom mnogi su skojevci po za­ datku Partije odlazili u domobrane i otuda do­ premali oružje. Tako je Partija na različite na­ čine naoružavala narod. Ustašama je bila poznata uloga Kate Pejnović, pa su odmah po dolasku na vlast, u nemo­ gućnosti da joj uđu u trag, raspisali i potjerni­ cu za njom. Ali narod je čuvao svoju Katu. �BORBA NA SVIM FRONTOVIMA Ustanak je i na području Bosanske Krajine raširio krila slobode. U oslobođenom Drvaru, ni puni mjesec nakon podizanja narodnog ustanka, održana je velika skupština žena, na kojoj su sud­ jelovale seljanke, radnice, intelektualke... Na skupštini su sudjelovale i drugarice iz Slovenije, koje su sa svojim obiteljima protjerane u taj kraj nakon njemačke okupacije. Sudjelovale su i Ličanke. Tada je formiran Antifašistički odbor žena, sa zadatkom da se i žene aktivno uključe u narodnooslobodilačku borbu. Primjer iz Drvara slijedile su i žene Like. Na sastanku Okružnog komiteta, održanom 11. sep­ tembra 1941. godine u Donjem Lapcu, Kata je po­ krenula pitanje organiziranog sudjelovanja žena u narodnooslobodilaokoj borbi. Komitet je do­ nio odluku da se na oslobođenom teritoriju stva­ raju odbori Narodne pomoći, čiji je osnovni za­ datak bio prikupljanje hrane i odjeće za borce u odredima. Dogovoreno je da se u svim selima osnivaju odbori žena./ Kata obilazi sela, osniva odbore, drži govore, objašnjava zadatke i ciljeve revolu­ cije. Jela Bićanić, Katin suborac, sjeća se njene aktivnosti (»Drugarica Kata«): »Fizičke napore nije podnosila teško. Po kiši i snijegu, popodne i uvečer, nekad i prije pod­ ne, ona je išla iz mjesta u mjesto...« Jela Bićanić opisuje Katin govor u selu Krbavici: »Govorila je konkretno. Svaka riječ jasna, adekvatna slika; riječi zaokružene kao obluci u potoku. Sjećam se, govorila je i o sovjetskim ženama, o životu i patnjama žena u staroj Jugo­ slaviji. Još i danas mi je u uhu rečenica: ’Oni su nam pili krv kroz naše grube seljačke ko­ šulje’. Svoje izlaganje popraćala je gestikuliranjem; kad je željela nešto istaknuti, pokrenula bi desnu ruku i stezala pesnicu. Bijaše tada u Krbavici dva-tri dana a onda nekamo ode. Nije rekla ni kuda ni kamo; ni prije odlaska ni po povratku. ... znala je što je partijska konspi­ racija. .. Gotovo da se nije ni spominjalo njeno prezi­ me. Govorilo se, jednostavno: Kata. Borci su je najčešće zvali Mama Kata. Sa svakim je znala razgovarati, uvijek spremna na vedru riječ i bodrenje drugih.« �Takva je bila Kata, žena u vječno tamnoj ma­ rami. Svojim radom otvarala je uvijek nove i no­ ve frontove, one često nevidljive, koji su za ne­ prijatelja bili jednako pogubni kao i oni vatre­ ni. Iako je tiho gazila ličkim puteljcima, staza­ ma i bogazama, prije negoli stigne u neko selo, od usta do usta širio bi se šapat uzbuđenja: »Do­ lazi Kata«. A kada dolazi Kata dolaze i novi doga­ đaji, uvijek se rađa nešto novo. U to vrijeme rađali su se odbori žena. Dola­ zila je i zima; valjalo je obući partizansku voj­ sku. Odbori žena prosto su se natjecali koji će sakupiti više vune, košulja, gaća, kaputa, džem­ pera, šalova, čarapa i druge robe potrebne na­ rodnim ratnicima. (Zadatak Partije u osnivanju odbora žena Kata je savjesno ispunjavala, organizirajući tako, u pozadini, ekonomsku i političku snagu revolu­ cije. Bez te snage, bez tog čvrstog oslonca, bilo bi vrlo teško voditi i oružanu borbuj: Rad već prekaljene revolucionarke osjećao se na svim poljima; osim prikupljanja hrane i odjeće borcima, razvijao se vrlo aktivan politič­ ki i kulturni život u oslobođenim mjestima Like. Talijanski okupatori uzalud su pokušavali uspo­ staviti kontakt s narodom — bili su u potpunos­ ti izolirani. Seljaci su krili stoku, hranu, ai sami su se sklanjali, da se ni slučajno' ne sretnu s okupatorom ako je to ikako moguće. Osnovani odbori Antifašističke fronte žena po­ stepeno su povezivani općinskim, a zatim i ko­ tarskim rukovodstvima. Krajem 1941. godine u Krbavici je održan i sastanak Inicijativnog od­ bora Antifašističke fronte žena za Liku. U to vri­ jeme vode se žestoke borbe s Talijanima, pa i mnoge žene, osim uobičajenih zadataka, preuzi­ maju na sebe borbu za ranjenike, a mnoge od njih uzimaju pušku u ruke da se bore protiv okupatora. U februaru 1942. godine u Krbavici je odr­ žan Plenum Okružnog komiteta KPH za Liku na kojem je sudjelovala i Kata. Ukazano je tada na opasnost od četnika, koji sve više i više okreću leđa narodu, stvaraju ortakluk s talijanskim oku­ patorima od kojih dobivaju oružje. Za Katu je to bio novi zadatak: trebalo je ponovo obilaziti sela, držati govore, objašnjavati narodu zločinač­ ku, izdajničku ulogu četnika. Ustaše su svoje krvavo lice pokazale odmah prvih dana sloma stare Jugoslavije — isto tak- �vo lice pokazat će i četnici, nešto kasnije, okre­ ćući svoje oružje protiv vlastita naroda, sijući međunacionalnu mržnju i bratoubilački rat. OBRAČUN SA ČETNICIMA Kao i u drugim krajevima, tako i u Lici, čet­ nici su u prvim danima ustanka taktizirali; na riječima su bili protiv ustaša i okupatora, ali ništa nisu poduzimali. Čekali bi da partizani os­ voje neko mjesto, pa bi se i oni »priključili« po­ bjednicima. Uostalom jačih četničkih formacija i nije bilo u tom kraju, ali i ono što je bilo na­ nijelo je velikog zla narodmooslobodilačkom po­ kretu. Lokalnim četnicima pomagali su nedićevci i ljotićevci, porijeklom iz tih krajeva. Njihov os­ novni zadatak bio je likvidiranje najistaknutijih organizatora ustanka, četnički crni noževi ubili su Marka Oreškovića, Miću Radakovića, Pekišu Vuksana i mnoge druge istaknute rukovodioce u Lici. Kao i ustašama, tako i četnicima, bilo je izu­ zetno stalo da oduzmu život i Kati Pejnović. Vre­ bali su priliku, šunjajući se po selima kao pra­ vi strvinari, da im padne šaka. U tom se poseb­ no isticao vođa jedne četničke bande Gavro Stanojević zvani Bugar. On i njegovi koljači banuše noću u selo Počitelj, gdje su u jednoj kući ubili Vladu Cerina, partijskog radnika iz Zagreba. Kata se sjeća tog događaja i o njemu zapisuje: »Te večeri i ja sam stigla u Počitelj i smje­ stila se u jednu kuću blizu štaba Počiteljskog od­ reda. Malo zatim vratio se Vlado Cerin s terena, pa smo skoro do 22 časa razgovarali o ustanku i političkom radu u narodu. Sjećam se dobro da mi je pokazivao neki novi politički materijal, za koji još nisam znala i šalio se da je, eto, bolje informiran od mene. Onda je otišao da spava u jednu kuću, nešto dalje od one u kojoj sam se ja smjestila...« Kata je loše spavala te noći, pa je ustala vr­ lo rano. Zapitala je domaćicu: — Saro, jesi li čula da je noćas ovuda neko prolazio? Zašto su naši iz odreda toliko šetali, a da ustaše nisu pucale? Kada je domaćica zaplakala, Kati je bilo jasno da se nešto dogodilo. Četnici su u selu već slavili svoj krvavi pir. �»Odmah sam se uputila u odred« — piše Kata. »Kada sam ušla u štab imala sam što i vidjeti. Četnici skidaju naše parole i stavljaju svoje i bacaju sve što je partizansko. Izgledalo je kao da su se i oni iznenadili kad su me ugle­ dali kako ulazim u štab odreda. Odmah sam se vratila u kuću gdje sam pre­ noćila. Tamo sam našla jednog četnika, koji je sudjelovao u ubistvu Pekiše Vuksana. Izuvao je mokre čarape i pjevao četničke pjesme, a mene je samo pogledao. Otišao je u štab odreda, a posli­ je njega je došao drugi i rekao: — Kato, ti ćeš sada ostati s nama. Ti si pa­ metna žena i nemoj se upuštati u te komunis­ tičke i ustaške poslove. Odgovorila sam: — Dobro. Samo ću otići u Medak da javim da neće biti sastanka koji sam s njima zakazala. Pristali su da odem u Medak. Znali su da im je tamo vođa Gavro Stanojević, pa su misli­ li da im ionako neću moći umaći. Ja sam se, me­ đutim, dosjetila da mogu preko bare poći pre­ ma Čitluku, pa sam to i učinila. Nisam se okre­ tala da vidim slijede li me ili ne. Blizu ceste ugledam jednog čovjeka s puškom o ramenu. Došavši bliže, vidjela sam da je bio iz našeg od­ reda, jedan od onih što su ih četnici zadržali. Imala sam revolver, otkačila sam ga i pomislila: »Ako me napadne pucat ću.« On se, međutim, nije micao, gužvao je nešto među prstima, i kad sam prišla, zapitao me: —Drugarice Kato, imaš li šibica da pripalim cigaretu? — Imam, odgovorim, i pružim mu. Onda mi je rekao da su ga poslali da me dočeka, sveže i vrati natrag i sve mi je ispričao o noćnoj akciji četnika. — Ja te neću vezati i voditi toj bandi. Idem u Velebit, a ti već znaš kuda ćeš — rekao mi je na kraju. Kad su primjetili da se on ne vraća i da sam produžila put za Čitluk, četnici su poslali troji­ cu naoružanih bandita da me uhvate i vrate. Me­ đutim, ja sam već bila blizu Čitluka. U selo se nisu usuđivali da uđu, pa su se vratili.« Stigavši u Čitluk, Kata se uputila u štab odreda, gdje je zatekla komandanta Mitu Krajnovića, koji je bio žandarm i ranije je pripadao četničkoj organizaciji. Ispričala mu je, u prisut­ nosti okupljene omladine i naroda, što su četni- �ci počinili te noći u selu Počitelj. Mjerkala je ko­ mandanta, tražeći odgovor kako će reagirati. — Nikad nisam bio za takve četnike i tak­ vu politiku — odgovorio joj je Mito Krajnović. — Treba čuvati odred — rekla mu je Kata — i paziti da se četnici ne povezu s kim u selu. Katina sjećanja iz tog događaja su vrlo svje­ ža: »Nisam još ni završila, kad uđoše dva čet­ nika kurira s pismom za Mitu. Pred sobom su vodili svezanog Miću Muhara, koji je ujutro sti­ gao u Počitelj. On ga otvori i počne ga čitati. Stala sam kraj njega i rekla: — Daj, da i ja pročitam. — Ma, čekaj, dok vidim šla je! Ipak sam pogledala, a u pismu je pisalo: 'Dragi brate Srbine, u Čitluk je došla Kata Pejnović. Ubij tu ustaškinju, a isto tako i Miouna. A ako nećeš, pošalji ih svezane natrag po našim kuririma.’ Kata je sada izravno stavila na kušnju oda­ nost Mite Krajnovića narodnom ustanku i revo­ luciji. Energično ga je zapitala: — Sad, Mito, reci odmah: što ćeš učiniti? — Ne bih te ubio ni za cijeli svijet — rekao je Krajnović. — A što će bili s Mićunom? — pitala je Kata. — Ništa. Sto i s tobom. I, nije se ništa dogodilo. Ali, valjalo je brzo raditi. Partijska organizacija i njeni aktivisti mo­ rali su pred narodom razobličavati izdajničku ulogu četnika, odvraćati seljake od njihovih re­ dova. Oni su bili, zapravo, nosioci ideologije srp­ ske buržoazije, nosioci njenih interesa, oruđe u rukama te buržoazije. Znala je to Kata iz svog predratnog partijskog rada, znala je čije su bile i kome su služile četničke organizacije. Od tog vremena, kad bi ustaše napadale par­ tizanske odrede, napadali su i četnici, pod okri­ ljem Talijana. Bili su izdajnici, a to je nešto što se u narodu, od riječi i poštenja, nije praštalo. Kata se i poslije susretala s četničkim ideo­ lozima i propagatorima četničkih ideja. »Sjećam se jednog zbora u Jošanu u prolje­ će 1942. kada sam imala s ljotićevcem Lajkovićem pravi obračun. Došla sam u selo da osnujem odbor AFŽ; odbor Narodne pomoći je već pos­ tojao. Na političkom zboru govorila sam okup­ ljenom narodu o našoj borbi i našim zadacima, a Lajković, koji je oko sebe okupio još nekoli- �ko malodušnika, počeo mi upadati u riječ i ne­ girati ono što sam govorila. Tvrdio je da u na­ šim odredima ima ustaša. Čak je rekao da je i moj sin ustaša. Pri tom je mislio na Hrvate u partizanima, jer je glavna četnička tendencija bila razbijanje bratstva i jedinstva. Ništa me u tim danima nije više pogađalo, nego napad na naše bratstvo i jedinstvo koje smo tako uporno stvarali. Odgovorila sam na svaku riječ i pritom ga dovodila u takvu situaci­ ju da nije znao što da kaže. Iznijela sam na zbo­ ru i podatke o ubistvu đaka kragujevačke škole i rekla da, iako tamo nema ustaša, svaka ban­ da, pod okriljem okupatora, pravi zvjerstva nad narodom. Kada je vidio da mu nema druge, pri­ šao mi je i rekao: — Mi smo istomišljenici, samo se nismo ra­ zumjeli. — Dobro sam ja razumela tebe i tvoju po­ litiku — odbrusila sam mu.« U istom članku (»Sukob s četnicima u Lici«) gdje je iznijela svoja sjećanja na zlodjela čet­ ničkih izdajnika, Kata piše: »Teško1 je reći sve o zločinima koje je čet­ nička banda nanijela narodu i borcima po na­ šim selima. Da spomenem samo teški zločin čet­ nika iz Gračaca koji su bili povezani sa Đujićevim četnicima (iz Kninske krajine — o. p.). Oni su opkolili Kotarski komitet Gračac, a zatim se­ kretaru Nikoli Krajnoviću odsjekli glavu i od­ nijeli Talijanima. Tu je poginula i Smilja Pokrajac, član Kotarskog komiteta i Okružnog odbo­ ra AFŽ-a za Liku. Isti zločin su učinili i u selu Vučjevu, gdje su opkolili herojskog borca Biću Kesića i ubili ga na zvjerski način: odsjekli su mu glavu i predali Talijanima. Za to su dobivali cigarete i pašte. Narod je bio tako ogorčen na njihova zlodjela da je i majka omrzla sina ako je bio u četničkim redovima«. Kada je kapitulirala Italija, četnici su se razbježali. Oni koji nisu počinili nikakva zlodjela, prišli su partizanima, a koljači su pobjegli u Knin. Nakon dolaska Nijemaca ponovno su se vraćali u njihova uporišta, nastavljajući tokom cijelog rata svoja zlodjela. Kao ni ustašama, tako ni četnicima nije us­ pjelo likvidirati Katu Pejnović. Iskusna predrat­ na ilegalka, izmicala je svim njihovim potjera­ ma i zamkama. �MOĆNA ORGANIZACIJA ŽENA (Bližila se kraju ratna 1942. godina. Žene Li­ ke bile su u to vrijeme organizirana snaga re­ volucije, sposobna da se uhvati u koštac i sa najsloženijim zadacima. Za 8 . mart te godine štampan je čak i prvi broj lista »Žena u borbi«. I tu je svoje nemirne stvaralačke prste imala Ka­ ta, zajedno s drugaricama Marijom Šoljan i Je­ lom Bićanić. List je štampan u 120 primjeraka, u šapirograf-tehnici. Za više primjeraka nije bi­ lo ni boje ni papira. Prvi primjerci odlepršali su od ruke do ruke sa člancima u kojima se žena­ ma objašnjava borba i njeni ciljevi. [ Kata je sve češće surađivala u "»ženi u bor­ bi«. U četvrtom broju toga lista napisala je: »Okupator drhti od straha pred rastućim va­ lom narodnooslobodilačke borbe, okuplja oko sebe sve narodne izdajice, bez razlike (na) vjere i narodnosti, okuplja četnike koji su i prije mu­ čili i ubijali hrvatski narod samo da raspiri gra­ đanski i bratoubilački rat u našoj zemlji. Ovo U Donjem Lapcu, 1942. (sijeva nadesno): Neđa Zakida, Kata Pejnović i Marija Šoljan �ujedinjenje najcrnje reakcije još nas čvršće po vezuje i okupija u našoj narodnooslobodilačkoj borbi. Ova zvjerstva 'ujedinit će i nas srpske i hrvatske žene protiv nam istog neprijatelja u na­ šoj borbi...« Istim onim jezikom kojim je govorila, Ka­ ta je i pisala; jasno i jednostavno, za narod iz kojeg je snagom svoje volje izrastala. U petom broju »Žene u borbi« sa samo nekoliko rečeni­ ca ona daje sliku stanja i prilika u svom kraju: »Mi žene Like kroz borbu i svoju organiza­ ciju AFŽ čvrsto smo povezane u narodnooslobodi­ lačkoj borbi. Iako se susrećemo sa svim teško­ ćama i oskudicom, golotinjom, bosotinjom nas samih i naše djece, a negdje i sa gladi, bez soli, petroleja, šibica itd., mi ipak dajemo koliko mo­ žemo za našu narodnooslobodilačku vojsku. Za­ hvaljujući tome, naša vojska dosada nije bila gladna«. Tako je to bilo u Lici i na isteku 1942. godine. Odmah nekako po povratku iz Bihaća, Kata je morala ponovo u Bosansku krajinu. Trebalo je ići u Bosanski Petrovac, na Prvu zemaljsku kon­ ferenciju Antifašističke fronte žena Jugoslavije, koja je bila zakazana za 6 , 7. i 8 . decembra. Zaprtila je svoju torbu i, zajedno s drugim drugaricama, svojim suborcima iz Like, krenula pre­ ko već snijegom okovanih planina. Prema petrovačkoj visoravni tih su dana te­ kle bujice žena iz svih naših krajeva, probijaju­ ći se i prćko teritorija koje su držale neprijatelj­ ske snage. Po povratku u Liku, Kata će napisa­ ti (»Žena u borbi« broj 6 ): |»Velike su žrtve podnijele i delegatkinje Pr­ ve zemaljske konferencije AFŽ-a, koju smo odr­ žali. .. u Petrovcu. Probijale su se kroz neoslo­ bođeni i poluoslobođeni teritorij danima i tjed­ nima, ali su stigle na konferenciju. Tu su prisu­ stvovale i dvije studentice Beogradskog univer­ ziteta, obje invalidi bez nogu, koje su ranjene kao borci Prve proleterske brigade«.( Konferencija se održavala u Sokolskom do­ mu. Dvoranu su ukrašavali umjetnici-partizani: Vojo Dimatrijević i Pivo Karamatijević. Oni su, zajedno s Ismetom Mujezinović m. portretirali delegatkinje. A one su došle: iz Gorskog kotara, Korduna, Banije, Like, Hrvatskog primorja, Bo­ sanske krajine, Dalmatinske zagore, Šibenika, Karlovca, Beograda, Zagreba, Cetinja i mnogih drugih sela i gradova. �I Ratni reporter »Borbe« počinje svoj izvještaj na prvoj stranici riječima: »Planuo je veliki, pravedni narodnooslobodilački rat. Žene Jugoslavije oslušnule su za tre­ nutak od toga dolazi taj glas, koji zna da uteši, da povede na ustanak, koji zove na osvetu. To je bila progovorila Komunistička partija — sve ostalo bilo je nemo za patnje naroda, i onda je u ženama i sestrama, u mladim majkama koji­ ma su otrzali čeda iz naručja i sekli ih na ko­ made, planuo žar plemenite mržnje, osvete i heroizma. ..«I Onda je u svečanu dvoranu Sokolskog doma u Bosanskom Petrovcu ušao Josip Broz Tito. Za većinu žena bio je to prvi susret sa svojim vo­ ljenim komandantom. Kada je stao za govorni­ cu dočekao ga je plotun aplauza uzbuđenih de­ legatkinja; u mnogim očima zaiskriše i suze ra­ dosnice. |A »Borba« u kurzivu donosi ove Titove riječi: »Ja se ponosim time što stojim na čelu ar­ mije u kojoj ima ogroman broj žena. Ja mogu kazati da su žene u toj borbi po svom heroizmu, po svojoj izdržljivosti, bile i jesu na prvom mestu i u prvim redovima i svim narodima Jugo­ slavije čini čast — da imaju takve kćeri... Žene se bore za slobodu i nezavisnost svojih naroda, one se bore protiv fašističkog sistema, sistema srednjevjekovnog ropstva. One se bore danas rame uz rame sa narodima Jugoslavije protiv zvjerskih okupatorskih osvajača i protiv njihovih izdajničkih domaćih slugu. To je sastav­ ni dio njihove velike borbe za svoju ravnoprav­ nost koju su našim ženama, u granicama Jugo­ slavije, osporavali«.! Poslije Titova govora, prema riječima repor­ tera, zavladala je neopisiva razdraganost među 166 delegata i nekoliko stotina učesnica. Nakon uvodnih referata Mitre Mitrović i Spasenije Cane Babović, za govornicom Sokolskog doma re­ dale su se seljanke, radnice, intelektualke; go­ vorio je narod kroz usta žena o svojoj borbi i svojoj budućnosti. Nepismena seljanka Mika Pećanac iz Vrtoče, iz drvarskog 'kraja, rekla je: »Ja sam željna istine i pravde, a koliko sam videla istinu i pravdu, ona je sva u komunistima«. Za govornicu dolazi i Kata Pejnović. List »Borba« u broju od 13. decembra 1942. godine donosi izvode iz njena izlaganja i komentar o ulozi žene u Lici slijedećim riječima: 3 Kata Pejnović �I»Meni su ubili tri sina i druga. Srce mi je bilo klonulo od žalosti i tuge. Ali, trebalo je osve­ titi moje zlatne jabuke i hiljade takvih koji su stradali. Stisnula sam srce i pesnicu...« Tako je rekla Kata, seljanka iz Like, tada već član AVNOJ-a. I ne samo ona, nego hiljade žena iz Like, od kojih je 15.000 već čvrsto obu­ hvaćeno organizacijom, visoko su digle glavu, čvrsto i uporno lomile su razdor između srpskog i hrvatskog naroda, ako i ne odmah svešću, a ono žuljevitim rukama koje su kopale krompir za postradala hrvatska sela od četnika. I njihova je zasluga što Hrvati, naročito zapadne Like, sve više tada ulaze u partizane i što su žene hrvat­ skog sela Perušić obukle bataljon »Marija Gu­ bec«. Žene Like obukle su »od glave do pete«, čitavu jednu brigadu i Prvi proleterski bataljon.) »One paze svoju vojsku kao čedo svoje — i ti­ me zadaju direktan udarac neprijatelju« — rekja je Kata pred Vrhovnim komandantom i de­ legatkinjama. J Na skupu ^u izneseni brojni primjpri hernizma i različitih aktivnosti žena širom naše zemlje. “Njihova često materinska borba za bratstvo i je­ dinstvo naših naroda od neprocjenjive je vrijed­ nosti. i U glavni odbor AFŽ za Jugoslaviju ušle su: Kata Pejnović, Dragica Karan, Kata Vujaklija, Nada Trbović, Danica Medan, Mika Pećanac, Spasenija Cana Babović, Maca Gržetić, Rahida Šakić, Judita AlargLć, Nada Marković, Zora Brkić, Vehida Maglajić, Mitra Mitrović, Olga Kovačić, Vanda Novosel, Marija Novak, Stana Tomašević, Dina Vrbica i Mira Morača. U izvršni odbor iza­ brane su: Spasenija Cana Babović, Kata Pejno­ vić, Vanda Novosel, Mitra Mitrović i Mira Mo­ rača. Za predsjednicu i glavnog i izvršnog odbora AFŽ za Jugoslaviju izabrana je Kata Pejnović. J Bilo je to priznanje jednoj prekaljenoj revolucionarki, neumornoj tkalji slobode i bratstva i jedinstva naših naroda. Godine 1962. preživjele žene Prve zemaljske konferencije AFŽ Jugoslavije ponovo će se naći u Bosanskom Petrovcu, da osvježe svoja sjeća­ nja na taj historijski sastanak. Tom prilikom Kata je rekla: — Revolucija ne bi bila potpuna da u njoj nije bilo žena. Žene su se herojski borile. One su u Partiji vidjele snagu koja će ih povesti, jer prije su bile ljudi drugog reda. I putem narod- �ne vlasti, žene su se u revoluciji uzdigle na veli­ ku visinu. Tada, prisjećajući se svog izbora za predsjed­ nicu AFŽ Jugoslavije, skromna kao i uvijek, re­ kla je: — Moram, ipak, reći zašto sam se toliko iz­ nenadila kad mi je CK na čelu sa drugom Ti­ tom dao to povjerenje, mada sam se tome i di­ vila. Smatrala sam da ima tu sposobnijih žena i da bi njima više ta dužnost pripadala nego meni. Mnogo sam mislila o tom ogromnom za­ datku i velikoj dužnosti. U vrijeme održavanja Prve zemaljske konfe­ rencije AFŽ Jugoslavije samo je u Hrvatskoj bi­ lo organizirano oko 250.000 žena, sa 22 okružna i 35 kotarskih odbora. Bila je to ogromna sna­ ga u čije je mehanizme i akcije utkala Kata ve­ liki dio svog stvaralačkog zanosa, svoje neiscrp­ ne organizatorske energije. To što je postala predsjednicom žena Jugoslavije, bilo je samo prirodno priznanje njenom golemom udjelu u socijalističkoj revoluciji. Po završetku skupa u Bosanskom Petrovcu, Kata se nije odmah vratila u Liku. Produžila je u Bihać gdje je, krajem decembra 1942. godine, održan Prvi Zemaljski kongres Ujedinjenog sa­ veza antifašističke omladine Jugoslavije, kojem je, u prisutnosti Vrhovnog komandanta NOV i POJ Josipa Broza Tita, predsjedavao Ivo Lola Ribar. — Kongres je bio veličanstven — prisjećala se Kata. — Govorio je i drug Tito. Njegov dola­ zak u salu dočekala je bura omladinskog odušev­ ljenja koje se nije stišalo nekoliko minuta. Im­ presionirao je stav i diskusija omladine, njena odlučnost učešće u herojskoj borbi«. Govorila je i Kata. Ukazala je ne veliki do­ prinos što ga omladina daje širenju bratstva i jedinstva, kao i njenu suradnju s organizacija­ ma Antifašističke fronte žena. PRVA ŽENA MEĐU VJEĆNICIMA Odvajkada je, na ovim našim prostorima, patrijarhalni život kovao svoje zakone. Žena je bila ta koja je rađala djecu, kuhala, prala, a ako je još k tome živjela na selu — morala se, uz sve to, prihvatiti motike, pa i pluga. Žena i bav- �ljenje politikom — bila su dva različita pojma, bez ikakvih međusobnih dodirnih točaka. Ipak, s narodnim ustankom stvari su se počele vrto­ glavo mijenjati. Uporedo s muškarcima borile su se i žene; jedne s puškom u ruci, druge su u pozadini organizirale prehranu boraca, liječenje ranjenika. Jednostavno rečeno, na njihova leđa pali su gotovo svi poslovi. Onda nije ni čudo da su se predrasude prema ženama i njihovom sudje­ lovanju u političkom životu brzo rušile. Pred kraj 1942. godine jedna petina cjelokup­ nog teritorija naše zemlje bila je oslobođena: ve­ liki dio Bosanske krajine, Like, Banije, Kordu­ na i drugih krajeva. Protiv okupatora i njihovih domaćih slugu ratovalo je tada 150.000 partizan­ skih boraca. Na oslobođenom teritoriju osnivane su škole, otvarane trgovine, pa i kafanice. Radi­ le su mnoge štamparije, štampajući proglase, legitimacije, knjige, novine... Djelovala je naro­ dna vlast. Da nije bilo čestih nasrtaja neprijate­ lja na oslobođeni teritorij, gotovo bi se i zabo­ ravilo da se sve to događa u porobljenoj Evropi. Sloboda je ovdje pjevala dok su u mnogo ja­ čim i mnogoljudnijim zemljama našeg kontinen­ ta pokorno podnosili teror fašista. U to vrijeme, Bihać je bio najveći grad os­ lobođene teritorije. Bio je tu i Vrhovni štab s drugom Titom na čelu. Tu je 26. i 27. novembra 1942. godine održano i Prvo zasijedanje Antifa­ šističkog vijeća narodnog oslobođenja Jugoslavi­ je. Pozive vijećnicima potpisao je drug Tito. Po­ ziv je dobila i Kata. — Obavijest da sam predložena za delegata i vijećnika Prvog zasjedanja AVNOJ-a zatekla me je u selu Šalamuniću, kraj Korenice, gdje sam upravo, sa Jelom Bićanić, pripremala članak za list »Žena u borbi«. Ovu obavijest saopćio mi je drug Vlado Bakarić, komesar Glavnog štaba Hrvatske. Moram priznati da me je obaviještenje vrlo prijatno iznenadilo i uzbudilo. Do tada nisam ni znala da se priprema zasijedanje AVNOJ-a, a još manje da netko od predstavnika Like treba da mu prisustvuje. Odmah sam se spremila i pošla na put — sjećala se Kata. Vijest o Katinu izboru za vijećnika, kao pr­ ve žene u vrhovnom predstavništvu narodne vla­ sti, pukla je diljem Jugoslavije. Na put je kre­ nula preko Korenice i Prijeboja u Ličko Petro­ vo Selo. Tu se našla s drugom Vladimirom Bakarićem i, nakon dugog pješačenja, automobilom krenula u Bihać. �U radno predsjedništvo Prvog zasjedanja AVNOJ-a izabrani su: dr Ivan Ribar, Nurija Pozderac, Moša Pijade, dr Sima Milošević, Pavao Krče, Kata Pejnović i Jevstatije Karamatijević. Tako u radnom predsjedništvu sjedi i Kata, kćer Dmitra i Jelene iz sela Smiljan, ona djevojčica što se zarana družila s motikom, jer zbog siro­ maštva nije mogla u školu. Sjedi majka, seljan­ ka, ilegalna učenica prvoboraca komunističkih ideja u Lici: Jakova Blaževića, Rade Tatalović, Miče Radakovića, Nedjeljka Žakule... Svojim ne­ prekidnim radom i svojim opredjeljenjem ulazi Kata u novu historiju svojih naroda. »Poslije zasjedanja«, pisala je Kata, »vijeć­ nici su se počeli razilaziti. Trebalo se vratiti u svoju jedinicu, štab, odbor, selo, komitet i na­ staviti aktivnost. Pristupilo se odmah sprovođenju odluka«. Kata nije ni jedan zadatak olako shvatila. Tako je bilo i s odlukama AVNOJ-a. Odmah po povratku u Liku, krenula je u sela da kaže na­ rodu što je to bilo u Bihaću, što je dogovoreno Kata Pejnović u radnom predsjedništvu Prvog zasijedanja AVNOJ-a �i odlučeno. Redali su se zborovi i sela: Mekinjar, Krbavica, Tmovac, Šalamunić, Bunić i mno­ ga druga. Vijećnik Kata Pejnović prihvatila se posla vrlo savjesno i u izravnim kontaktima s narodom objašnjavala tok i ciljeve revolucije. Povjerenje Partije Kata nikada nije izigrala; ona se nikada nije izvlačila od posla, nije imala vre­ mena za odmor, ni za bolovanje. Povjerene za­ datke obavljala je sa strašću iskrenog revolucio­ nara. Dolazila su iznova nova zaduženja i par­ tijski zadaci. Tako je Kata u ljeto 1943. godine postala članom i Glavnog odbora AFŽ Hrvatske. Konfe­ rencija je održana u selu Prozor kod Otočca, tada uistinu glavnog hrada Hrvatske. Jer, Pavelićeva tz. Nezavisna Država Hrvatska, iako pod patronatom okupatorskih snaga, stalno se sma­ njivala pod udarima partizanskih jedinica. Skojevci su tada pjevali posprdnu pjesmicu na ra­ čun »nezavisne«; »Lijepa naša domovina, od Za­ greba do Šestina« (Šestine selo desetak 'kilome­ tara od Zagreba — o. p.). I taj detalj govori o tome koliko se bio raz­ mahao narodnooslobodilački pokret u Hrvatskoj, ali i o tome da je kvislinzima i u njihovim brlozima, na drugu godišnjicu ustanka, već bilo veo­ ma vruće. Za održavanje Prve konferencije AFž Hr­ vatske, sala osnovne škole bila je ukrašena slika­ ma tada već proslavljenih ratnika. Među njima nalazila se i slika Kate Pejnović. Bilo je to ma­ lo, ali tako drago priznanje. Kao predsjednica Antifašističke fronte žena Jugoslavije, ona otva­ ra konferenciju, nalazi se u radnom predsjedni­ štvu. Ali za Katu priznanja nisu bile lovorike na kojima bi se moglo odmarati; svako novo priz­ nanje za nju je bilo i novi zadatak. Tako je bilo i s tim skupom, njegovim odlukama i zadacima. U proljeće te iste godine, kao yijećnik AVNOJ-a, Kata je supotpisnik »Poziva hrvatskom i srpskom narodu« da pomogne u obavljanju različitih zadataka i funkcija. Međutim, za Katu nije bilo dovoljno samo napisati poziv; valjalo je to živom riječi objasniti na brojnim skupo­ vima. U Otočcu i Plitvicama 13. i 14. ‘una 1943. go­ j dine održano je Prvo zasijedanje Zemaljskog an­ tifašističkog vijeća narodnog oslobođenja Hrvat­ ske (ZAVNOH). Kata je bila vijećnik tog najvi­ šeg političkog tijela Hrvatske. Ali ovog puta �nije bila jedina žena: još deset žena bile su vi­ jećnici ZAVNOH-a. Riječ je uglavnom o onim drugaricama koje su tokom rata uporno radile na organiziranju žena i njihovom aktivnom uklju­ čivanju u narodnooslobodilačku borbu. S prvim najvišim političkim organom u Hrvatskoj, žene su izborile jedno od najvećih uvažavanja u povi­ jesti. Ali, bila je to samo logična 'posljedica nji­ hova rada i najava da će nakon pobjede revo­ lucije doći do svekolikih promjena u društvu. — Sto je ravnopravnost i sloboda žene? — pita Kata povodom 8 . marta 1943. godine negdje u Lici, i sama odgovara: — To je ostvarenje... koje će ženu uzdignuti na visinu na kojoj nikad nije bila, na visinu že­ ne čovjeka, najsretnije majke, najbolje druga­ rice, najmoralnije žene. Ostvarenje ovog ne sa­ mo da ne ide na štetu muškaraca, nego ide u korist ne samo muškaraca, nego i čitave zajedni­ ce i društva«. Tako je govorila Kata. A onda, ponovno u nove akcije i iskušenja. Ratni putovi bili su te­ ški; trebalo se često provlačiti i preko okupira­ ne teritorije, čekati zgodnu priliku za prebaci­ vanje u drugi kraj. Prilikom prebacivanja iz jednog u drugo mjesto, često bi se kroz noć prolomila ošL.r vojnička komanda: »Stoj! Tko ide?!« Ako je Kata bila u grupi, onda nisu bile potrebne nikakve lozinke. Dovoljno je bilo da kaže: »Ide Kata!« i — prolaz bi bio slobodan. Naravno, tamo gdje su bile partizanske straže. Na vrlo širokom području bila je poznata goto­ vo svim našim borcima. DOŠLA NAM JE KATA Krajem ljeta 1943. godine po zadatku Parti­ je Kata odlazi na Baniju i u Moslavinu. Iako su bili ratni uvjeti, iako su informaci­ je teško dolazile do onih koji su ih željeli čuti, one su ipak stizale, od lista do lista, od usta do usta. Tako su i u čazmanskom kraju sve znali o Kati, iako ona tamo ranije nije dolazila. U šumi između sela Kopčić i Andigole održavala se konferencija žena tog kraja. U tamošnjem li­ stu »Glas žene« od 1. septembra 1943. godine opisan je Katin dolazak na taj sastanak. Nepo- �znati kroničar izrekao je ono što su svi govorili i osjećali prema toj ženi. »Kata je tu«, »Došla nam je Kata!« — čulo se šaputanje žena u šumi na m jestu... gdje će se održati Prva okružna konferencija AFŽ-a. Žene željno čekaju da je vide. Znatiželjne su da li je doista onakva kako je prikazuju na crtežima, da li dosita nosi maramu i seljačko odijelo«. Malo dalje, kroničar zapisuje: »Došla je iz Like, naše oslobođene Like i do­ nijela pozdrav ličkih i drugih žena, koje već sla­ ve blagdan slobode. Ne mari za dugačak i opa­ san put na kojem četnici, ti razbojnici i izdajice srpskog naroda, vrebaju u zasjedi naše drugove i drugarice, koje se probijaju od mjesta do mjes­ ta, od veze do veze. Znade ona da je svuda oče­ kivana i dobro došla. Njena pomoć svagdje tre­ ba, njeno znanje i iskustvo treba da posluži stotinama žena«. I kao svuda, taikd je bilo i u šumi u čazmanskom kraju, kod sela Andigole: žene su poredile ono što su čule i znale o Kati, tiskale se da joj priđu bliže, da je pozdrave, da joj se zahvale. Bila je njima slična, po sudbinama i ciljevima za koje su se borile. Sve te žene iz naroda s ko­ jima je Kata dolazila u kontakt, željele su da budu kao i ona. Sa divljenjem su govorile: »Sva­ ka joj riječ na mjestu«. Samo nekoliko dana prije posjeta čazmanskim ženama, Kata je bila i među Banijkama, na njihovoj konferenciji u selu Krašiću. Svuda je bilo isto: Kata je već bila svojina naroda, glas tog naroda. Na naslovnim stranama svih ženskih listova koji su izlazili u pojedinim krajevima, često je štampan Katin portret, nastao u Bosanskom Pe­ trovcu za vrijeme Prve zemaljske konferencije, a kojeg je objavila »Borba« uz svoj izvještaj s tog skupa. Žene su imale svoju junakinju, na svo­ joj pozadinskoj fronti ratovanja. A bila je to izu­ zetno teška fronta, sastavljena od stotina niti. Eto, događalo se da u teškim trenucima bane u selo i pokoji dezerter. Kata je i o tome zapisala: ».. .Žene su takve tražile, slale ih ponovo u borbu i pjevale im podrugljive pjesme: Dezerteri, sramne kukavice, napuštate svoje jedinice.« Iza mnogih tih akcija stajala je Kata, svojini riječima i svojim akcijama; povezivala -je niti �fronte na vrlo širokom području Like, Moslavi­ ne, Banije, Korduna i Bosanske krajine. Pored svakodnevnih poslova za potrebe boraca, žene su i učile. Kata je zapisala: »U nekim okruzima bilo je i do 85 posto nepismenih žena. Zato se još 1942. godine po­ čelo održavanjem analfabetskih tečajeva... žene su ne samo sijale brašno, pripremale hranu za vojsku i radile bezbroj poslova, nego su kod toga i posvetile izvjesno vrijeme svom obrazova­ nju. One su po brašnu pisale slova i tako učile čitati i pisati«. POSLJEDNJI OPROŠTAJ S LOLOM Od proljeća do jeseni 1943. godine mnogo se toga dogodilo u Lici. Neprijateljski nasrtaji ne samo da nisu skršili otpor partizanskih jedinica, nego je slobodna teritorija još i povećana. Sredinom novembra, zajedno s drugim vijeć­ nicima iz Hrvatske, Kata se zaputila u Jajce, na Drugo zasjedanje AVNOJ-a. Dva desetljeća kas­ nije Kata će napisati za zbornik »Tako je ra­ đana nova Jugoslavija« članak u kojem opisuje taj put: »Put naš za Jajce nije bio baš tako lak; bi­ lo je i nevremena i teških prelaza kroz okupira­ nu i poluokupiranu teritoriju. Kada smo došli u Livno dočekao nas je dalmatinski korpus ko­ me je tamo bilo sjedište. Tamo su nas dočekali, častili, okrijepili čajem, jelom... i ugrijali smo se. Vijećnici su se u Livnu zadržali nekoliko dana. »Tu u Livnu čuli smo žalosnu vijest da je po­ ginuo Lola Ribar. Na nas je to ostavilo jako te­ žak utisak. Baš to jutro zajedno smo razgovara­ li i izljubili se na polasku sa Lolom, i ubrzo, za kratko vrijeme, saznali smo da je poginuo«. Kata se upoznala s Ivom Lolom Ribarom u Bihaću, na zasjedanju Prvog zemaljskog kongre­ sa USAOJ-a. Susret u Livnu, a odmah potom i vijest da Lole nema, otvorio je u njenom srcu rane i bol za vlastitom djecom, suprugom i stoti­ nama drugih koje je poznavala, a kojih više ni­ je bilo među živima. »Ne mogu da ne pomenem... Ribara koji je bio predsjednik AVNOJ-a, i njegovo junačko dr­ žanje na samom zasjedanju. On je zatražio, kada �je čuo da je Lola poginuo, da Jurica dođe na zasjedanje u Jajce. Onda mu je drug Tito morao reći da je Jurica poginuo prije mjesec dana. On je imao toliko snage da je rukovodio čitavo vri­ jeme zasjedanjem AVNOJ-a kao predsjednik«, pisala je Kata. Divila se Kata držanju Ivana Ribara, oca Lo­ le i Jurice. A njena sudbina bila je isto tako strašna. Samo jednom vidjeli su joj suzu u oku. Bilo je to u nekom selu u Lici. Ispričala neka žena Kati sve strahote koje je 'preživjela u us­ taškim klanjima, pa će reći: »Lako je tebi, dru­ garice, pričati!« Onda joj Kata kaza svoju gole­ mu nevolju; u očima joj zarosiše suze... Sugo­ vornica zaćuta. Kasnije će Nada Sremec upisati u svoj ratni dnevnik Katine riječi: »... ne volim spominjati svoju tugu. I, zaš­ lo govoriti o meni, zar sam ja jedina, koja sam to pretrpjela? Koliko je hiljada žena pretrpjelo isto što i ja, pa zašto onda govoriti samo o me­ ni? Pođi Kordunom, Banijom i Likom, pa što vidiš? Ruševine i ruševine, svuda žalost...« Onda u Jajcu, promatrajući oca Lole i Juri­ ce, Kata je vidjela i dio sebe, svoju sudbinu i sudbinu mnogih majki i očeva. Bila je korenita kao i mnogi iz te ratne generacije, dostojanstve­ na i u svojoj golemoj tuzi. TEŽAK POVRATAK IZ JAJCA Povratak iz Jajca za vijećnike slovenačke i hrvatske delegacije bio je vrlo težak. I Kata, koja je već bila navikla na duga pješačenja ' i provlačenja kroz neprijateljske položaje, govori o teškoćama povratka. Zelja im je bila da se vra­ te istim putem kojim su i došli. Ali otud s lič­ ke strane, od mjesta Srba, nadirale s u . Švabe, zatvarajući put vijećnicima. Iz Bugojna, kamo su bili stigli, morali su se ponovo vratiti u Jaj­ ce, a onda preko Mrkonjić-Grada i Ključa u Grmeč planinu, te dalje za Baniju. »Usput smo narodu govorili o zasjedanju (AVNOJ-a) i objašnjavali odluke koje su donese­ ne na njem u... Na mene je ostavio snažan uti­ sak taj susret s narodom — svuda su nas čas­ tili i toplo primali. Svuda se čula pjesma: »Kra­ lju Petre, nećemo te amo, tvoja djela dobro mi poznamo...« — zapisala je Kata. �U Liv mi, na putu za zasjedanje AVNOJ-a u Jajcu (slijeva nadesno) Oskar Danon, Jela Bićanić, Nada Sremec, Kata Pejnović, Nikola Vidovit', Vicko Krstulović, Rade Turković i Viče Buljan �44 Bili su to njeni prvi kontakti s narodnim masama nakon Drugog zasjedanja AVNOJ-a. Ni tada, kada se nalazila na putu za svoju Liku, ni­ je gubila vrijeme; svojim energičnim govorima širila je vijest o historijskom događaju u Jajcu, a uvijek duhoviti narod odmah je reagirao svo­ jom pjesmom, poput one koju je Kata zapisala. »Od Grmeča je trebalo ići prema Baniji; ja sam tim putem već ranije dva puta prelazila, a prelaz nije bio jednostavan. Već je veliki dio Banije bio oslobođen, osim Kostajnice, Dvora i Petrinje i nekih drugih centara. Sela su bila oslobođena. Na jednom prelazu koji je bio te­ žak, trebalo je preći cestu, prugu i Unu, mora­ li smo se prebacivati skelom ili čamcem, a ne­ prijatelj je bio oko jedan kilometar udaljen. Oni su držali jedno brdo, kotu svoju, a drugo je bilo malo niže i mi sad trebamo tu da pređemo. Ja sam govorila da mi zastanemo gdje smo bili oba­ viješteni o položaju neprijatelja, jer neprijatelj nije imao hrabrosti da se dugo zadrži na jednom mjestu, pošto je ovo Krajina, vojska, tu su par­ tizani, heroji naši, neće oni lako omrknuti ov­ dje. .. Međutim, neki nisu stali na to stanovište i komanda je pala da se mi vratimo opet u neko drugo mjesto, čijeg se imena ne sjećam. Tamo smo prenoćili i sutradan smo prešli« — iznosi Kata svoja sjećanja s puta iz Jajca. Vijećnici su u Baniji naišli na popaljena sela i kuće bez krovova, vrata i prozora. Ljudi su u ovom kraju, kad bi čuli za dolazak neprija­ telja, skinuli s kuće sve što se moglo i odnijeli u šumu. Neprijatelj više nije imao što zapaliti, ali se nije imao gdje ni udomiti. Kata je, po zadatku Partije, morala prekinu­ ti svoje putovanje i ostati na području Banije i Korduna, gdje organizira odbore žena, i objaš­ njava narodu odluke usvojene na Drugom zasijedanju AVNOJ-a. U jednom sačuvanom pismu koje će Kata napisati Okružnom komitetu KPH za Kordun, nakon odlaska s tog područja, osjeća se gotovo majčinska briga zakone koji su tamo ostali na različitim zadacima. »Dragi drugovi, ja sam stigla zdravo u Liku, te vam se javljam sa par riječi. Željela bih da mi se javite, kako je prošlo oblasno savjetovanje AFŽ, je li uspjelo ili nije. Ako je uspjelo, nastojte da se sad što brže održe kotarska savjeto­ vanja, da se laj rad pokrene i zatalasaju sve ma­ se žena kroz organizaciju AFŽ u JNOF (Jedins- �tveni narodnooslobodilački front); to će, drugo­ vi, mnogo značiti za općeniti rad kod vas, poš­ to danas imamo ... najveći broj ženskog svijeta u pozadini. Radite čvrsto na tome da se taj rad pokrene i da se žene zainteresiraju za rješavanje svih problema koji stoje pred nama...« Kata u svom pismu dalje piše: »Sada je vojnička i politička situacija za nas odlična, zato treba da u masama sve objasni­ mo, da nemaju narodni neprijatelji svog pakle­ nog uticaja na naš narod. Šta bi oni radili da su njihove prilike ovakve; i ako je u ustaško-četničkim redovima nastala velika demoralizacija, oni u narod idu sa svojom propagandom... Pozdravite mi sve drugove i drugarice... pi­ šite mi, iako znam da vam nije do piskaranja... jesam li vam se što zamjerila, možda sam bila ikad i kruta, pa me možete po tome i kritikovali u pismu«. Nakon svega — lijepi komunistički pozdrav drugovima na Kordunu. A Katin pozdrav u to vrijeme značio je mnogo za sve one koji su ra­ dili u pozadini. ČLAN PREDSJEDNIŠTVA ZAVNOH-a Narodna vlast je strpljivo, korak po korak, širila svoje bogato korijenje, osvajajući nova se­ la i gradove. Početkom maja 1944. godine doći će vijećnici iz svih krajeva Hrvatske u Topusko, banjsko lječilište, danas automobilom od Zagre­ ba jedva sat i nešto udaljeno. Tu je i Kata dlošla na Treće zasjedanje Zemaljskog antifašističkog vijeća narodnog oslobođenja Hrvatske. Prema od­ lukama AVNOJ-a, ZAVNOH postaje vrhovno za­ konodavno i izvršno narodno tijelo, najviši or­ gan državne vlasti federalne Hrvatske. Prošle su tri godine od vremena kada je u ovim krajevima narod, predvođen Komunistič­ kom partijom, krenuo u borbu za samoodržanje, za slobodu. Kata je nebrojeno puta, na narodnim zborovima i sastancima, govorila da slobodu ne treba čekati, nego da se za slobodu treba boriti. Stala je za govornicu i Trećeg zasjedanja ZAVNOH-a: — Drago mi je da mogu na ovoj historijskoj sjednici kazati par riječi. Naše junačke žene Jugoslavije pokazale su da nisu pognute šiju pred fašistima. Kada je �46 Komunistička partija pozvala narod na ustanak, one su se digle poput lavica. Kada su fašističke zvijeri, Švabe, ustaše i Talijani, počeli da uniš­ tavaju njihovu djecu i njih same, one nisu ni minute čekale, nego su, na poziv Komunističke partije, zajedno sa svojim narodom stupile u re­ dove Narodnooslobodilačke fronte i već tri godi­ ne se nalaze u borbi s puškom u ruci ili rade u pozadini pomažući svoju vojsku. One nose hra­ nu na front, sakupljaju sve što je potrebno i po­ mažu vojsku na sve načine... Iz Kate je govorilo srce, govorio je zanos prikupljen u trogodišnjem ratovanju, nastao u stradanjima i pobjedama. Vijećnici su je slušali pažljivo, često prekidajući njeno izlaganje dugo­ trajnim pljeskom; pred njima kao da je stajao sam narod, u svoj svojoj veličini, snazi i širi­ ni srca. — Drugovi! Hoću da naglasim da su u Hr­ vatskoj najviše stradale srpske majke. U Hrvat­ skoj je prijetila opasnost istrebljenja Srba. Us­ taše zvijeri počele su da istrebljuju srpski na­ rod. Kada je najveća opasnost prijetila našem narodu i kada su ustaške zvijeri punili jame na Velebitu i širom naše zemlje Iješinama poklanih ljudi, izdajnička vlada iz Londona poručivala je da čekamo, iako nije bilo do čekanja. Otvoreno da kažem stara Jugoslavija bila je tamnica naro­ da, a naročito nas žena. Danas naše žene rade u svim organizacijama, a naročito u svojoj or­ ganizaciji, Antifašističkoj fronti žena, koja broji stotine hiljada žena, koje su se uzdigle i politič­ ki i vojnički i koje se nalaze na dužnostima počev od mjesnih organa vlasti pa do Nacionalnog komiteta. Zahvaljujući našoj slavnoj junačkoj Partiji, koja je otvorila put našim ženama, nika­ da ih više neće ugnjetavati nikakvi protunarodni režimi i izdajnici, koji su i doveli naš narod do ovoga... Kata je prema kvislinškim i svim izdajnič­ kim elementima gajila žestoku mržnju, dodaju­ ći joj klasno-historijske dimenzije sa začuđujuće jasnim ocjenama. To zorno potvrđuje i njen go­ vor na Trećem zasjedanju ZAVNOH-a. — Govorim to zato, što već tri godine rata oni stalno raspiruju mržnju između srpskog i hrvatskog naroda. Želim da kažem, da su naše žene zajedno sa slavnom narodnooslobodilačkom vojskom i partizanskim odredima mnogo prido­ nijele u stvaranju jedinstva srpskog i hrvatskog naroda. Nisu naše srpske žene mrzile radi ustaša �hrvatske žene. One su znale razlikovati ustaše od poštenog hrvatskog naroda i pozvale su hr­ vatske žene u borbu, ,pa su se one i odazvale. Kasnije su uz hrvatske i muslimanske majke pro­ lile mnogo suza zbog zvjerstva četnika i agena­ ta okupatora... Uz burno odobravanje vijećnika. Kata je na­ stavila svoje izlaganje: — Još nisu prošla stradanja od njemačkog fašizma i njegovih slugu, ustaša i četnika. Oni danas vide da stoje pod udarcima Crvene armi­ je, pod udarcima naše narodnooslobodilačke voj­ ske, naših saveznika, da stoje pred smrtnom opa­ snošću. Zato danas gdje god mogu upadaju u na­ ša sela, ubijaju naš narod, bacaju djecu u vatru i siluju naše žene. I danas naš narod ima puno pravo da traži, jer vodi borbu tri godine, da se otvori druga fronta od strane saveznika, da se na taj način skrati rat i smanje bezbrojne žrtve... Slušajući bilo svog naroda, njegove uspje­ he u borbi protiv okupatora 1 domaćih izdajni­ ka, Kata je prenijela vijećnicima poruku žena: — Ja, drugovi, mogu punim pravom da ka­ žem da stotine i stotine rascviljenih majki i rascviljenih srdaca ništa nije moglo umiriti, da niš­ ta nije moglo tako zaliječiti njihove rane kao od­ luke Drugog zasijedanja AVNOJ-a i osnivanje Nacioonalnog komiteta oslobođenja Jugoslavije. Za­ to naši narodi, ispaćeni narodi Jugoslavije i sve naše žene punim pravom traže priznanje našeg Nacionalnog komiteta, naše prave istinske vlade. Poruke i odluke Drugog zasijedanja AVNOJ-a Kata je shvatila kao poziv na akciju da i sama doprinese njihovom ostvarivanju. To se vidi iz njenog govora u Topuskom, kao i konkretnih ak­ cija koje je poduzela u suradnji s drugim svojim suradnicima. PISMO ELEONORI RUZVELT Redakcija lista »žena danas« uputila je pi­ smo i dva primjerka svog lista, s posvetom, su­ pruzi predsjednika Sjedinjenih Američkih Drža­ va, Eleonori Ruzvelt. U to vrijeme Eleonora Ruzvelt bila je aktivan društveni radnik, posebice u humanitarnim i dobrotvornim organizacijama. Bio je to jedan od putova da svijet sazna makar i dijelić istine o herojskoj borbi naših naroda, �njegovim patnjama i stradanjima, ali i velikim pobjedama koje nisu bile samo naše; ta slobo­ da za koju su se tukli naši narodi pripadala je cijelom slobodoljubivom čovječanstvu. Tako je do te daleke zemlje i na ovaj način doprla vijest o ženama naših krajeva, o njiho­ voj nepoštednoj borbi protiv okupatora i kvis­ linga. Ne zadugo, Kata je, kao predsjednica Antifa­ šističke fronte žena Jugoslavije, dobila odgovor. »Draga gospođo Pejnović, 'Bilo mi je neobično milo što sam dobila pi­ smo od vas. Promatrala sam s velikim divljenjem veliku borbu koju vi vodite i ja danas s dubokom brigom mislim o vašem narodu. Ja znam da UNRRA (Uprava Ujedinjenih na­ roda za pomoć i obnovu, agencija za pomoć u ra­ tu opustošenim zemljama — o. p.) pravi planove da učini u najkraćem roku sve što je mogućno. Ja se nadam da ću u budućnosti moći učiniti nešto da vam se pomogne. Duboko sam svjesna počasti 'koju ste mi ukazali, posvetivši mi dva prim jerka »Žene da­ nas«. Smatram da je ono što ste vi postigli — izvanredno, kada se ima na umu s koliko malo sredstava raspolažete«. Ta pomoć je i stigla, ali tek poslije rata. Si­ romaštvo je nadoknađivano entuzijazmom — na­ rodne vojske na frontu i naroda u pozadini. Poslije duljeg vremena provedena na Kor­ dunu, Kata se, u ljeto 1944. godine, ponovo vra­ ća u svoju Liku. Na plenarnoj sjednici Okružnog komiteta KPH za Liku, pokrenuto je pitanje ra­ da sa ženama. Ocjena je kratka: rad sa ženama ne zadovoljava. (!) Iako to stajalište i ocjena nisu imali izrav­ ne veze s Katinim radom, ona je pokušala naći odgovor i uzroke toga stanja. Više mjeseci nje nije ni bilo na tom području, pa nije ni imala hitnijeg utjecaja na aktivnost žena. — Drugovi, uzroke stanja ne bi smjeli tra­ žiti među ženama — rekla je Kata. — U njih postoji golemi interes za rad u njihovoj organi­ zaciji. Međutim, partijski aktivisti su zakazali na tom polju, oni nisu umjeli taj rad podsticati na najbolji način. Savjetovanja o tom pitanju koja će se održati u pojedinim kotarima, neće riješiti to pitanje ako ih ne pripremimo teme­ ljito. Rad u pozadini, njegov intenzitet i masov­ nost ovisili su od mnogočega. Ako bi teritorij �pao pod nadzor okupatora ili njegovih domaćih pomagača, objektivno društveno-politički rad sa širim masama morao je utihnuti. Kata je bila protiv improvizacija tamo gdje su postojali uv­ jeti za aktivniji društveno-politički život, uklju­ čujući tu, prije svega, organizaciju žena. Ona je tražila temeljitost; njen glas se ponovo čuo u mnogim selima Like. Provela je na tim, i dru­ gim zadacima čitavo ljeto 1944. godine. Onda je morala, po zadatku Partije, ponovo ići na Kordun. U PARTIZANSKOJ BOLNICI NA PETROVOJ GORI Po dolasku u Okružni komitet KPH za Kar­ lovac, 'koji je imao sjedište u Topuskom, Kata je ponovno razvila živu aktivnost. Ali ovog pu­ ta ratna sreća, što bi se reklo, okrenula joj je leđa. Za jednog bombardiranja teško je ranjena i prevezena u partizansku bolnicu na Petrovoj gori. Ta bolnica, smještena u gustoj šumi na vi­ sovima Petrove gore, liječila je ranjene i bolesne borce tokom cijelog rata. Neprijatelj je nikada nije otkrio. Katu su smjestili u zaprežna kola i u pratnji dva borca otpremili ha Petrovu goru, u cen­ tralnu partizansku bolnicu. Petrova gora bila je poprište velikih borbi kordunaških partizana to­ kom cijelog rata; na tu partizansku tvrđavu na­ valjivali su Nijemci, Talijani, ustaše, domobrani, pa čak i »kozaci« iz sastava izdajničke Vlasovljeve armije, koja je za okupacije zapadnih dijelo­ va SSSR-a prebjegla Nijemcima. Na Petrovoj go­ ri, neknđ Gvozdu (gdje se još 1097. godine hrvat­ ska vojska borila protiv vojske mađarskog kra­ lja Koiomana), svi ti osvajači lomili su svoje zube; i borci i narod čuvali su svoju bolnicu s tc-liko pažnje i upornosti da joj se neprijatelj nikad nije primakao. Za Katu nije bilo nimalo prijatno što se na­ lazi u bolnici, iako je bila okružena pažnjom; navikla na stalne akcije i pokret, bolničko mi­ rovanje teže joj je padalo od zadobivenih rana. Sloboda se primicala: glavni grad Beograd kao i mnoga druga mjesta bili su već oslobođeni. Grizla se u sebi što i sama ne može slobodu do­ čekati raširenih ruku! A sloboda je dolazila, po­ slije svake bort>e — novo oslobođeno selo, grad. 4 Kalu Pcjnović 49 �Nakon izvjesnog vremena provedenog na Pe­ trovoj gori, Kata je prebačena u oslobođeni Solit. Događaji su se redali jedan za drugim. Predsjed­ nicu AFŽ Jugoslavije drugarice nisu zaboravile: žene Garešnice, kod Kutine, šalju joj na dar narodno odjelo. To čine i žene Vojvodine. Osim odjela, šalju svojoj predsjednici, koju nikada ni­ su vidjele, tople pozdrave i želje za brzo ozdrav­ ljenje. Ta mala, ali ljudska priznanja učvršćuju Katino uvjerenje da su žene u cijeloj našoj zemlji bile borbeni odred revolucije. Odluke iz Bosan­ skog Petrovca nisu bile uzaludne — one su pri­ hvaćene u svim krajevima kao poziv na još že­ šću i organiziraniju borbu žena za bratstvo i je­ dinstvo naših naroda, ali i borbu protiv okupa­ tora i njegovih domaćih pomagača. Kata Pejnović je postala simbolom organi­ zirane borbe žena Jugoslavije. Velika majka iz Like prošla je kroz pakao rata, bez predaha, bez posrtanja: bila je u prvim redovima kada je trebalo dizati ustanak, kad je trebalo širi­ ti bratstvo i jedinstvo srpskog i hrvatskog na­ roda, organizirati žene na svim frontovima bor­ be pa kad je to bilo potrebno — nalazila se i u koloni boraca, kao onda za vrijeme »četvrte« neprijateljske ofanzive. Uvijek jednostavna i prisna, kao nitko dru­ gi, reći će jednom prilikom, sjećajući se svog go­ vora bjelovarskim ženama: — Na meni neka karirana suknjetina, o po­ jasu bom be... ih, mani! Negdje ljudi misle — kakva je to predsjednica. Valjda očekivali da ću doći u šeširu, što li... Njeno veliko srce, i majke i borca, bilo je uvijek zaodjenuto borbom za slobodu, te skrom­ nošću svojstvenom za samo rijetke ljude. VELIKO PRIZNANJE Iako još s nezacijeljenim ranama, Kata 8. marta 1945. sudjeluje u radu Oblasne konferen­ cije AFŽ za Dalmaciju. Žene toga kraja, a oku­ pilo ih se na tom skupu 1800, s oduševljenjem su pozdravile svoga heroja, uspjehe svoje borbe. Naime, u partizanskim odredima i Narod.nooslobodilačkoj vojsci Jugoslavije u našoj zemlji se borilo oko sto hiljada žena boraca. Svaka će- �tvrda položila je svoj život na oltar slobode. Brojke su suhe i one ne mogu govoriti o ljud­ skim sudbinama, ali one ipak vjerno omeđavaju i govore o jednoj golemoj snazi i ulozi koju su žene imale u i evoluciji. Nitko nije bio sretniji od Kate kad bi se zagledala u te brojke, u te sudbine, u pobjedu. Ona je utkivala sebe u tu slobodu, tkala je naj­ ljepši i najtopliji čovjekov pokrivač — slobodu. Bila je i neizrecivo tužna; kada bi ostala sama sa sobom, u njenim mislima prolazile su kolone onih kojih više nema — stotine poznanika, njeni sinovi, pa Jovaniša, i stotine hiljada neznanih junaka i nevinih žrtava rata. — Kad danju radim, onda mi je lakše, iako je bol uvijek ista za izgubljenom djecom. Noću, kad ostanem sama, kad počnem da razmišljam, kad se svega počnem sjećati, onda mi je strašno — otkrivala bi Kata vrlo rijetko svoju bol, dok bi joj glas podrhtavao slijevajući se preko već okamenjene, skrivene suze. A Titova narodna vojska, već je bila na domak njegova rodnog Zagorja, pred vratima ZaKata Pejnović kao potpukovnik JNA �greba. Topovi Crvene armije nemilosrdno, osvet­ nički tukli su po berlinskim brlozima, isto ona­ ko kako su to radili Katini seljaci u Smiljanu kad bi se zmija primakla kući: tukli bi je samo po glavi. Velika otrovnica fašizma, ona iz prvih godina rata, moćno nadmena, sada je bila u samrtnom hropcu. Narodnooslobodilačka vojska presjecala je, gore u Sloveniji, odstupnicu Nijem­ cima, ustašama, četnicima. Sada se više nije mo­ glo ni pobjeći; horde koljača i ubica čekala j,e pravedna kazna naroda. Fašistički »novi pore­ dak«, napredno čovječanstvo užurbano je zako­ pavalo duboko u zemlju da se nikad više ne pojavi. Uspravno je Kata dočekivala dan slobode, pritisnuta bolom za onim koji se ne mogu rado­ vati zajedno s njom, zajedno sa svojim naro­ dima. »Upoznao sam je u ledenom paklu Like«, na­ pisat će mnogo godina kasnije kipar Vanja Radauš, »u bijelom i krvavom paklu 1943, neposre­ dno pošto sam u taj ledeni pakao došao iz dru­ gog jednog pakla, zagrebačkog, pakla izdaje i pakla sram a... Tada su mi kazali: ovoj ženi, ubi­ li su tri sina i muža, i ja sam gledao, gledao to lice, i ona je znala da je pomno i pažljivo gle­ dam, pa se nasmijala pa je od svog lica poku­ šala da učini sve kako bi sakrila tragediju koju j,e doživjela... Tako je činila sve do svoje smr­ ti, i ja sam u svakom susretu, u svakom razgo­ voru, ponovo doživljavao te njene pokušaje da pobjegne od tragedije«. JČoVjetk se mora na sve navikavati pa i na slobodu. Dolazili su novi zadaci i novi oblici dje­ lovanja i rada. I tek 'u tim mirnodopskim uvje­ tima, bilo je moguće sagledati što su žene Like i cijele Jugoslavije učinile tokom rata za taj dolazak slobode. U Lici je, čak, bila formirana i ženska partizanska četa! Ali one su dobivale bitke na onim često nevidljivim frontama, po­ sebno na širenju bratstva i jedinstva među na­ šim narodima./ Kata je još 1943. godine govorila da politiku naroda može voditi samo narod. I ona je vodila tu politiku, širila vjeru u snagu naroda. — Samo neprijatelj vidi razliku između Srba i Hrvata — govorila je ona. — Neprijatelj sije razdor među nama. Ne vjerujte mu! Svi smo je­ dno, borimo se za jednu zemlju u kojoj ćemo živjeti slobodni i ravnopravni... �| Za sve to što su žene Jugoslavije, s Katom Pejnović na čelu, postigle u narodnooslobodilačkom ratu i socijalističkoj, revoluciji, već u pr­ vim danima slobode, odano je priznanje, veliko priznanje kao što je bila velika i njihova borba. Predsjedništvo AVNOJ-a odlikovalo je Antifašis­ tičku frontu žena Jugoslavije Ordenom narodnog oslobođenja Jugoslavije »da bi se pred našim na­ rodima vidno istakle zasluge AFŽ Jugoslavije, kako u borbi protiv fašističkog okupatora, ta­ ko i za izgradnju narodne vlasti«,/ Vijećnici AVNOJ-a nisu zaboravili ni zaslu­ ge predsjednice Antifašističke fronte žena Ju­ goslavije: Kata Pejnović odlikovana je Ordenom bratstva i jedinstva prvog reda! Potpukovnik revolucionarne narodne armije ponijela je to visoko odličje kao znak nepodije­ ljenog priznanja za bezbroj znanih i neznanih djela. U obrazloženju visokog priznanja nije pi­ salo sve ono što je život ispisao, one male i ve­ like Katine pobjede, kad je idući od sela do se­ la, od mjesta do mjesta, gledala ljudima u oči i širila istinu o ciljevima revolucije. Govorila je i prijateljima i neprijateljima, i onima koji su bili zbunjeni, koji nisu znali preko koje će međe zakoračiti i u koju povijest otići. Kata im je govorila samo jednu povijest, onu koja pripada u bratstvu i jedinstvu ujedinjenim našim naro­ dima. ZLOČIN I KAZNA Sredinom marta 1945. godine, u oslobođe­ nom Šibeniku, Kata je postala članom Zemaljske komisije Predsjedništva ZAVNOH-a za utvrđiva­ nje ratnih zločina okupatora i njihovih slugu na području Hrvatske. Zločin i kazna oduvijek su išli zajedno. Ratne kiše još nisu bile isprale tra­ gove krvi, koju su nevinom hrvatskom i srpskom narodu prolili u svojim koljačkim orgijama čet­ nički i ustaški zlikovci. Među njima su i mnogi katolički i pravoslavni popovi, koji su bez imalo ljudske savjesti i bez imalo prosvijetljena uma davali »božji blagoslov« krvavim ustaškim i čet­ ničkim noževima, huškali narod na bratoubilački rat, a to sve u ime Svevišnjega! Nisu kazali da je sve to u ime njihovih klasnih interesa, u ime interesa kapitala za čiji su račun radili. Ali na­ rod je brzo uočio: sa njihovih pozlaćenih i pos­ �većenih riječi i križeva brzo je spala pozlata — ostala je njihova svinjska koža. (I među popovi­ ma je bilo onih časnih izuzetaka, koji su uzeli i pušku u ruke da se bore protiv takvih izroda, nji­ hove vojske i okupatora). U Katimu sjećanju još su bile svježe one stravične slike pokolja u Jadovnom, Smiljanu, Divoselu i mnogim drugim mjestima. Tko da za­ boravi bande ustaških koljača: Juce Rukavine, Rude Rica, Pelka Bogdaniića ili one četničke ko­ je su predvodili Lukica Popović, Milan Mrda i dru­ gi. Ono što su oni radili ne može se zaboraviti, niti oprostiti. Klali su i ubijali, žive djevojke na kolac nabijali, živim ljudima oči vadili... Veliki pjesnik Ivan Goran Kovačić, čiji su mladi život ukrali četnički noževi, ovako opisuje divljanje fašističkih manijaka u Lici: Krv je moje svjetlo i moja tama. Blaženu noć su meni iskopali Sa sretnim vidom iz očinjih jama; Od kaplja dana bijesni oganj pali Krvavu zjenu u mozgu, ko ranu. Moje su oči zgasle na mom dlanu. Sigurno još su treperile ptice U njima, nebo blago se okrenu; I ćutio sam, krvavo mi lice Utonulo je s modrinom u zjenu; Na dlanu oči zrakama se smiju I moje suze ne mogu da liju. Samo kroz prste kapale su kapi Tople i guste, koje krvnik nađe Još gorčom mukom duplja, koja zjapi Da bodež u vrat zabode mi slađe; A mene dragost ove krvi uze, / ćutio sam kaplje kao suze. Bolno nadahnut tim zvjerstvima, pjesnik ka­ zuje svoje viđenje; oni koji su imali sreće da prežive te ljudske klanice, zauvijek su u sebi ponijeli rane bola i grubu brazgotinu koja se zasijeca u sva čovjekova čula. Iako govori o tim strahotama, Goranova »Ja­ ma« je pismo Slobodi: Tko ste? Odakle? Ne znam, aV se grijem Na našem svijetlu. Pjevajte, jer ćutim Da sad tek živim, makar možda mrijem. Svetu Slobodu i Osvetu slutim ... �Nije trebalo samo osvetiti žrtve; trebalo je iz korijena »počupati izdanke zla. Preuzimajući dužnost člana Zemaljske komisije za ispitivanje zločina okupatora i njegovih pomagača Federalne Republike Hrvatske, Kata Pejnović se dala na posao. U listovima Antifašističke fronte žena za pojedina područja iz tog vremena, štampani su pozivi svim ženama da se angažiraju na otkri­ vanju ratnih zločinaca. Takav poziv objavljen je i u listu »Žena u borbi«, koji je izlazio u Lici: »Zločincima će suditi junački narod Like, baš u njihovom brlogu!« — poručivala je Kata. Većinu zločinaca stigla je pravedna kazna. Sudila im je Sloboda i čovjekovo dostojanstvo protiv kojeg su podigli svoju zločinačku ruku. Ta ruka odnijela je stotine hiljada nevinih živo­ ta naših naroda. ZAJEDNO SA LA PASIONARIJOM Krajem novembra 1945. godine, u vrijeme kada je rat utihnuo na svim stranama svijeta, Kata se našla u Parizu, kamo je doputovala na osnivački kongres Međunarodne federacije žena. Ne slučajno, naša delegacija bila je u središtu pažnje mnogih delegatkinja i delegacija: novo­ stvorena Jugoslavija, njeno ime i ime Josipa Broza Tita izgovarano je na mnogim jezicima, ali uvijek s istim značenjem: bilo je to uvijek div­ ljenje i poštovanje prema jugoslovenskim na­ rodima i njihovom vođi, koji su golim rukama, od samog početka, jurišali na Hitlerovu crnu tvrđavu, izrastajući u legendu slobodoljubivog čovječanstva. Po povratku iz Pariza. Kata je odr­ žala predavanje u Ljubljani, o svojim utiscima s tog skupa žena. Rekla je tom prilikom: — Među delegatkinjama nije bilo ni jedne koja nas ne bi zapitala odakle smo, što smo, što radimo u Jugoslaviji i kakav je naš život. Svima je poznato 'ime druga Tita. Kod svih se zapažala veliki ljubav otvnv našoj zemlji, koju mnogi narodi ranije nisu ni poznavali... Katin susret sa La Pasionarijom, slavnom Španjolkom, ostavio je na nju snažan utisak. Pred njom je bio borac iz njene predratne ilegalne literature i riječi što su zvučale kao svečana za­ kletva: »Neće proći!« Opisujući izlazak za go- �56 vomicu neponovljive La Pasionarije, Kata je re­ kla: — Čitav kongres se našao na nogama i poz­ dravljao ju je nekoliko minuta. Oštrom oku delegatkinje iz Smiljana nisu promakle ni mnoge druge pojedinosti s tog skupa žena. — Delegatkinja iz Indije govorila je o veoma teškom životu, o tome kako na tisuće ljudi umi­ re od gladi. O nekim pravima žena tamo se uop­ će ne može govoriti. Takvo je stanje i u drugim kolonijama. Iz nj'ih crpu njihove matične zemlje samo ogromne dobiti. U svim tim kolonijama ra­ ste pokret, koji je svakim danom sve snažniji, koji se bori za oslobođenje svoga naroda. Svoj put u Francusku, a potom i Belgiju, Kata koristi u sasvim konkretne političke cilje­ ve. Tamo se sastaje s našom ekonomskom emi­ gracijom, govori im o stanju u zemlji, raspolo­ ženju naroda, o narodnoj vlasti. Mnogi žele da se vrate u svoju starcu domovinu, da postanu Ti­ tovi vojnici, da budu udarnici u obnovi zemlje. Opisujući susret s našim radnicima u Belgi­ ji, te 1945. godine, Kata svjedoči iz svojih zabilježaka: »Kad smo tamo stigle, našle smo okupljene radnike u velikoj dvorani. Jedva su uspjeli da istisnu iz grla nekoliko riječi pozdrava, plakali s u ... Svi bi se rado vratili doma«. Za svog boravka u Francuskoj Kata je go­ vorila na Radio-Parizu. Boravak naše delegacije poklapao se s proglašenjem Federativne Narod­ ne Republike Jugoslavije. Novinari, upoznati s golemim promjenama u našoj zemlji, s danom odluke o izboru konačnog puta Jugoslavije, emi­ tiraju Katino izlaganje na dan 29. novembra 1945. godine. Francuskim slušaocima ona govori o bor­ bi naših naroda, o opredjeljenju za Tita i repu­ bliku: »Šest mjeseci poslije oslobođenja cijele Ju­ goslavije, naša privremena vlada održala je slo­ bodne i tajne izbore, na kojima je lista Narod­ nog fronta, lista najvećeg našeg sina Maršala Tita, dobila ogromno povjerenje svih naroda Ju­ goslavije. .. Na ovim izborima 'izabrani su narodni posla­ nici. Poslanici se sastaju danas na prvom zasjeda­ nju Ustavotvorne skupštine Jugoslavije da done­ su historijske odluke o konačnom uređenju naše države, o Republici. Danas narodi Jugoslavije ponovo preživi ju ju veliku radost koju su os je- �ćali 29. novembra 1943. godine. Ali danas mnogo veću i snažniju, jer se konačno ostvaruju svi oni ideali radi kojih su naši narodi pošli tako nese­ bično u borbu protiv fašizma, dajući za današ­ nju slobodu preko milijun i šestotina hiljada ži­ vota svojih najboljih sinova .i kćeri«. Kao političar za masovne akcije, za djelo­ vanje u narodu, Kata koristi priliku da, posred­ stvom Radio-Pariza, što više kaže o našoj borbi, da proširi glas o našim narodima: »Danas ja se nalazim na Međunarodnom kon­ gresu žena u Parizu, kao delegat jugoslovenskih žena. Kada sam poslije Drugog zasjedanja AVNOJ-a, na kume sam kao narodni poslanik iz Hrvatske prisustvovala, prolazila s našom voj­ skom kroz Bosansku krajinu, Baniju i Kordun, narod, koji je čuo za istorijske odluke u Jajcu, sa neopisivim oduševljenjem nas je dočekivao, pozdravljao j darivao novim darovima. Na dana­ šnjem zasijedanju Ustavotvorne skupštine ne mo­ gu prisustvovati kao izabrani poslanik Hrvatske zbog odsustva. Ali ja znam da narodi Jugoslavi­ je i danas preživljuju ogromnu radost koju i ja i sve naše delegatkinje dijelimo sa svim našim naro­ dima. .. Mi žene Jugoslavije čule smo na Međunarod­ nom kongresu žena o borbi žena protiv fašizma u svim slobodoljubivim zemljama. Nalazeći se u prijateljskoj Francuskoj, mi smo osjetile lju­ bav francuskih žena prema našoj zemlji«. Prošle su samo četiri godine i nekoliko mje­ seci, kako je Kata Pejnović ostavila motiku u svom Smiljanu, a već je iz nje govorio vrlo zrio politički radnik, revolucionar. Iz njenih usta fran­ cuski su slušatelji mogli čuti istinu o jugoslaven­ skom opredjeljenju, glas jugoslavenskog naroda. Bez okolišavanja, i ti narodi, a i sama Kata, uš­ li su u historiju u jednom žestokom sukobu sta­ rog i novog u kojem su u Jugoslaviji promovira­ ni novi društveni odnosi. Na samom kongresu Kata je čula glas žena svijeta. Tragedija, koju su preživjeli naši narodi, umanjena je velikom pobjedom u revoluciji, ko­ ja je narodima dala za pravo da sami odlučuju o svojoj sudbini. A u drugim zemljama, unatoč patnjama u ratu, i poslije rata radnici i seljaci, a posebno žene, ostali su bez svojih povijesnih prava da sami odlučuju o svojoj sudbini, o svo­ joj slobodi. Zato će Kata po povratku kući reći: U Francuskoj postoje još veće teškoće ne­ go u nas, iako tamo nije bilo ni stoti dio takvog �grabeža od strane okupatora kao što je to bilo u nas. Mi se ne možemo pohvaliti da je našim radnicima i službenicima već dobro. Ali kad smo bile u Francukoj, činilo nam se da je kod nas svaki dan — božić. IZGRADNJA NARODNE VLASTI Izgradnja i učvršćivanje narodne vlasti u os­ lobođenoj zemlji, te obnova popaljenih domova, tvornica, škola, mostova, pruga, bio je složen i težak posao za dojučerašnje ratnike. Puške su zamijenjene krampovima; trebalo je zavidati teš­ ke rane probujalog rata, očuvati tekovine revo­ lucije. Odluka Drugog zasijedanja AVNOJ-a da će Jugoslavija nakon rata biti federalna republi­ ka ravnopravnih naroda i narodnosti, morala se provesti u život. Različiti međunarodni interesi opterećivali su tu odluku, sa željom da se ona izmijeni, da Jugoslavija ponovo postane monar­ hija, da se kralj Petar Karađorđević ponovo vra­ ti u zemlju. Međunarodna reakcija željela je da jugoslovenske narode vrati na stari put poniže­ nja pred domaćim i stranim kapitalom, da pono­ vo uspostavi ropske odnose protiv kojih su se četiri godine borili radnici i seljaci svih naših naroda. Provedeni su i izbori: narod je trebao sam da odluči — je li za Tita, za Partiju, za svoju vlast i slobodu ili je za ponovni povratak kralja i njegovu kukavičku kamerilu. No, naši narodi se nisu dvoumili — izglasali su ono za što su se četiri godine ogorčeno borili. U predvečerje tih povjesnih izbora, Kata je ponovo u akciji; drži govore, objašnjava ciljeve izbora, posebno seljankama. Ona ih dobro razu­ mije, one nju također. — Tko je kriv da je dugi niz godina žena živ­ jela u mraku i neznanju, i da joj dugo vremena nije bio jasan pravac kojim mi trebamo da kre­ ćemo da bi se oslobodile? Krivicu za ropski polo­ žaj žene snose protunarodni režimi koji su se temeljili na izrabljivanju i tlačenju, a najveća žrt­ va tog tlačenja bila je žena. Nismo imale nikakva prava, a najmanje da odlučujemo o sudbini svoga naroda. Katine misli razoružavaju, ona govori iz srca, riječi su joj kao kuršumi: �— Pitala bih ja one koji su ograđivali ženu od svega: da li bi bilo potpunog ustanka da u njemu nisu učestvovale i žene? Da li bi bilo brat­ stvo i jedinstvo, da ga najsvesrdnije nisu sprovodile žene? Da li bi bilo jedinstvo fronta i poza­ dine, da ga nisu ostvarile i žene? Svega toga ne bi bilo. Mnoge od nas su borci i borile su se na frontu, ili su ljekari, bolničarke, političke ak­ tivistkinje; i tako boreći se od prvog dana ... uživamo sva prava. Ta prava smo izvojevale i ta nam prava niko ne može oduzeti. Izvojevale smo i pravo glasa, da biramo i da budemo birane, i ravnopravni smo članovi narodne vlasti, i čak u najvišim državnim organima. Punopravno smo sudjelovale kako će se urediti naša sretnija za­ jednica Hrvata, Srba, Slovenaca, Crnogoraca, Ma­ kedonaca J drugih građana Jugoslavije. I seljač­ ka žena, u savezu sa ženom radnicom i radnim intelektualkama, kroz ovu natčovječansku borbu ^naučila je mnogo i došla do spoznaje tko su nam neprijatelji, a tko prijatelji... Politički sadržaj svojih izlaganja, kao u ovoj prilici, Kata obogaćuje karakterističnom ilustra­ cijom tog vremena: Seljačka žena učila je kroz borbu čitati i pisati, kao i to — kako i zašto treba da se bavi politikom. Evo šta jedna od mnogih piše: »Dra­ ge drugarice, evo ja pod moje starije godine na­ učila čitati i pisati u borbi, što mi prije niko nije omogućio, najsretnija sam kad mogu napi­ sati: dolje kralj i monarhija i da se nikad više ne povrate!« Bila je to bitka za novi svijet, bitka nimalo laka: trebalo je kazati što revolucija nosi i oni­ ma koji nisu u njoj sudjelovali, ali koji će izaći na izbore. Trebalo je kao mačem odsjeći sve ve­ ze, i s tradicijom i starom vlasti. Izbori su mo­ rali uspjeti; svijet ie morao znati da su jugo­ slavenski narodi sami odabrali svoj put i da sa­ mi kroje svoju sudbinu. I u te partijske zadat­ ke Kata je unosila svo svoje biće, svoje bogato revolucionarno iskustvo. Mladu državu proletera i seljaka valjalo je ojačati novim revolucionar­ nim mjerama, utrti put novom životu, obraču­ nati se s ostacima kvislinških snaga koje su i na­ kon oslobođenja rovarile i iz zasjeda ubijale od­ bornike i političke radnike na terenu. Revolucija se nastavljala. Iako se i prije izbora, prema raspoloženju na­ roda, znalo se da revolucija neće biti zaustavlje­ na, sam taj čin omogućio je da se i pred vanjskim �svijetom, bez taktiziranja prema izbjegličkoj vla­ di i predratnim građanskim političarima pokaže da više nema povratka na staro. Povratka i nije bilo. Moglo se pristupiti donošenju prvog Ustava Federativne Narodne Republike Jugoslavije. Iz stenografskih zabilješki vidljivo je da Ka­ ta Pejnović aktivno sudjeluje u donošenju prvog Ustava. Povodom njegova izglasavanja, ona će, kako je zabilježeno, reći: »Naš Ustav koji je izrastao kroz oslobodilač­ ku borbu naših naroda, zaista je ostvarenje sve­ ga onoga zašto su se naši narodi borili kroz os­ lobodilački rat. On je zaista sve ono zbog čega su naši narodi lili toliko krvi i dali ogromne žrtve. Naš Ustav, koji nosi u sebi istinsko demokrat­ sko obilježje, srušio je onu paklenu ogradu ko­ jom je bila ograđena polovina življa u našoj zem­ lji. Jasno je, drugovi, da su to bile žene. Onakva država kao što je bila tamnica Jugoslavija, koja je živjela na izrabljivanju i tlačenju širokih na­ rodnih masa, imala je kao najveću žrtvu baš ženu. Naš Ustav predviđa ravnopravnost žena i muškaraca. Žena uživa ravnopravnost već kroz četiri godine rata i uživa mnoga druga prava. U najvećoj meri ona već koristi svoja prava. Na iz­ borima za narodnu vlast, na izborima za Konstituantu najveći broj glasača dala je baš žena. Žene su sve glasale za Demokratsku Narodnu Republiku. Što znači to? Znači da ogromna većina žena neće više monarhiju, neće više staru tamnicu«. Kako je Kata vidjela život prvog Ustava? — Naša djeca imat će pravo da se temeljno odgajaju za svoju bolju budućnost — govorila je ona. — Vanbraona djeca imat će ista prava kao i bračna. Kad se samo sjetimo koliko je žena prepatilo: morale su bježati u druge krajeve, a dijete je dolazilo u situaciju da nije bilo ničije... Na zasjedanju Ustavotvorne skupštine, pos­ ljednjih dana januara 1946. godine u Beogradu, Kata je rekla: — Kao poslanik iz Hrvatske ja ću glasati za ovaj Ustav! Bilo je to njeno i intimno i revolucionarno opredjeljenje, ali istodobno i poziv poslanicima da se i oni tako vladaju. Među poslanicimia Usta­ votvorne skupštine bio je veliki broj onih s koji­ ma je drugovala još iz Bihaća i Jajca. I u toj etapi revolucije, u bici za prvi Ustav, Kata svoju aktivnost ne odvaja od problema po­ ložaja žene u društvu. Ona poput lavice nasrće �na patrijarhalnu žabokrečinu društvenih odno­ sa koji su okivali ženu da ponizno trpi i pati. U novim društvenim odnosima, njena borba ostav­ ljala je duboke korjene, jednako duboke kao i onih ratnih godina kada je svojim pregalaštvom ispunjavala zadatak Komunističke partije, uklju­ čujući žene u sve frontove revolucije. Od pitanja položaja žene i njene slobode — postavljala je revolucionarno-klasno pitanje — slobode čovje­ ka uopće. Nije se dala na one lažne vode građan­ skih naklapanja i jalova feminističkog okupljanja. Položaj žene u društvu nije se mogao određiva­ ti mimo ukupne strategije revolucije. Oslobođe­ nje rada i čovjeka za Katu je bilo pitanje koje nije moglo biti riješeno bez uključivanja žena u taj povijesni proces. Kako u ratu, tako i u miru, ti stavovi Kate Pejnović, kao i ona sama, bili su osobito cijenje­ ni od njenih drugova i suboraca s kojima je ra­ dila u skupštinama Hrvatske i Federacije, te na čitavom nizu drugih poslova. Ništa bolje ne može ilustrovati njenu popu­ larnost i obljubljenost među poslanicima, kao događaj vezan za njen izbor za potpredsjednika Prezidijuma Sabora Narodne Republike Hrvat­ ske, 1950. godine. Dr Zlatan Sremec, Predsjedava­ jući na sjednici, predložio je Katu Pejnović za potpredsjednika tog organa: Narodni zastupnik Kata Pejnović poznati je i zaslužni prvoborac i mislim da nema potreba da iznosim njenu biografiju. Mislim da ćete se svi jednoglasno složiti s njenim izborom. Dugotrajni pljesak dao je za pravo predsje­ davajućem kada je rekao: — Vaše oduševljenje govori da ne trebam stavljati ovaj prijedlog na formalno glasanje, ne­ go konstatiram da je prijedlog... da se za pot­ predsjednika Prezidijuma Sabora izabere druga­ rica Kata Pejnović, primljen aklamacijom. Izbor bez glasanja, na tako visoku funkciju, bio je samo odjek velike popularnosti Kate Pej­ nović. Njena djela nadilazila su svaku glasačku formalnost. Ne mali doprinos ona je dala izgradnji na­ rodne vlasti, počev od osnivanja narodnooslobodilačkih odbora, pa sve do poslanika u Saveznoj narodnoj skupštini. Na tom svom putu narod­ nog predstavnika, sve od onih dana kada je sti­ gla u Bihać, pa preko Jajca, Plaškog, Topuskog, Zagreba i Beograda, bila je vrijedan i predan poslanik svoga naroda. Više od dvije decenije �£2 birana je u predstavnička tijela — za rata u AVNOJ i ZAVNOH, a poslije u republičku i sa­ veznu skupštinu. Nezaboravni su njeni obraču­ ni s poslijeratnim reakcionarima različitih boja. U tim poratnim godinama počeli su popovi voditi svoju politiku, onu protunarodnu. Kata o njima jednom veli: — Vide oni da nemaju više što da ušićare, da ne mogu od seljaka — koga su nekad sma­ trali glupim — dobiti ništa, a isto tako znaju da danas od radništva ništa ne mogu da otkinu, pa izmišljaju razne gluposti i neke pojave svetaca; a svi mi — ima nas ovdje koji imamo priličan broj godina — nikada nismo vidjeli sveca. Naime, u tim poratnim godinama pojedini pripadnici klera izmišljali su različita priviđenja, pa i »ukazivanje« svetaca. Tako se u slavonskom selu Bošnjaci iz jednog bunara »ukazivala« Sve­ ta Marija. Popovi su organizirali prave procesije — narod se okupljao da vidi »sveto pretskazanje«. A cilj svega toga bio je da se narod odvu­ če od zadataka obnove; popovi su željeli da ome­ tu tu obnovu koliko su mogli. Trajalo je to sve dok jednog dana na mjesto nije stigao i biskup đakovački d r Ante Akšamović, koji je za rata po­ magao narodnooslobodilački pokret i bio za zasluge odlikovan od Predsjednika Republike. Na­ zvao je biskup sve to što su činili njegovi sveće­ nici, najobičnijim svetogrđem. I, narod se razi­ šao. — Sada popovi šire propagandu, boje se da narod ne bi vjerovao u boga. Nama je jasno za­ što to oni čine. Povratkom pravoslavnih popova, koji se poslije rata vraćaju iz Beograda, šire se razne priče. Tako jedan pop koji se vratio u Li­ ku, a koji se prvih nekoliko dana pritajio, govo­ ri narodu da ova vlast ne valja, da su na vlasti neuki jli čak nepoželjni ljudi itd. On zna izmis­ liti sve ono što smatra potrebnim i tvrdi kako je staro bilo dobro; a ja ne znam ko u našem narodu može da pohvali ono staro — govorila je Kata na adresu reakcionarnih popova. Takva je bila u svakoj bici — otvorena i jas­ na. Nikad nije ostavljala prostora da se s nje­ nim riječima može mešetariti, nikad prostora za neprijateljsku protuakciju ili nevjericu u onih koji su je slušali. To s popovima samo je jedna ilustracija iz bogate Katine riznice suprotstavlja­ nja neprijateljskoj propagandi u poratnim godi­ nama. �Za svo vrijeme koje je provela u poslaničkim klupama — nikad nije bila promatrač; uvijek je nastojala da i svojim doprinosom obogati sadr­ žaje donesenih odluka i zakona. Ukaz 'o odlikovanju Kate Pejnović Ordenom narodnog heroja Jugoslavije �DOK JE OBNOVA — NEMA ODMORA Da li će sloboda umeii da peva Kao što su sužnji pevali o njoj (U ranka XI lij ko vu ) Nigdje u svijetu nije bilo takvog radnog po­ leta kao u Jugoslaviji u godinama poslije rata. Sloboda, koju su naši narodi lako željno očeki­ vali i za koju su toliko života dali, progovorila je stvaralačkim žarom; cijela zemlja bila je ve­ liko gradilište. I mladi i stari prosto su se nat­ jecali tko će više doprinijeti izgradnje zemlje, tko će više kubika kamena iskopati, tko će više pu­ ta napraviti, tko še prije školu sagraditi. Bilo je to ono vrijeme kada se ljudska sreća mjerila ide­ alima oslobođenih i raspjevanih naroda. Nije se gledalo ima li se što obući, onako iz luksuza, ni­ ti što je za ručak ili večeru. U toj općoj žurbi naših naroda da uhvate korak s razvijenijim zemljama, nisu zaostajale ni žene. Udarnički se radilo na sve strane — svi su radili udarnički. Kata Pejnović u to vrijeme, pored niza drugih obaveza u skupštinama repub­ like i federacije, te Crvenom križu Hrvatske, Ma­ tici iseljenika itd., i dalje ostaje vjerna radu sa ženama. Potpredsjednik je Centralnog odbora AFŽ Jugoslavije sve do reorganizacije te fronte u konferencije za društvenu aktivnost žena. Uk­ ljučivanje žena u tokove poratnog života; izla­ zak na izbore i sudjelovanje u radnim akcijama, te opismenjavanje seoskih žena — poslovi su od kojih se Kata nije odvajala. — Vidite — govori ona s ponosom — u osam kotara žene su glasale sa 99 posto, a u deset ko­ tara sa više od 98 posto. U ostalim kotarima cif­ ra žena-glasača iznosi oko 94 posto. Nije to bila borba za nekakav osobni prestiž; toga nije bilo u Katinu životu prepunom skrom­ nosti. Njen cilj je bio afirmacija žene kao rav­ nopravnog člana društva, afirmacija čovjeka. Kolika je bila uloga žene u obnovi zemlje govore i ovi podaci kroz Katina usta: — Na lokalne akcije Narodnog fronta 1949. godine žene su dobrovoljno izašle na rad 3,101.000 puta i dale 27 milijuna dobrovoljnih radnih sa­ ti... U posebnim brigadama Narodnog fronta na objektima saveznog i republičkog značaja radilo je 109.889 žena... �Tako je bilo u Hrvatskoj. Isto je bilo i u drugim krajevima. Sloboda je pjevala i radnim zanosom žena, isto onako kako je pjevala u ratu. — Ih, nisu to male stvari. Koliko samo ima­ mo žena u različitim organima vlasti, koliko ih se opismenilo, koliko ih ide u školu — zbrajala je Kata prve plodove revolucije. Njen klasni instinkt nije dijelio žene na ne­ ku posebnu grupu interesa; željela je samo da stalnom akcijom izbriše diobe nastale u društve­ nim odnosima koje su ženu stavljale u podređe­ ni položaj. — Ne može, brate moj, više po starom. Pro­ šla su ta vremena. Nema slobode u društvu u ko­ jem bi žena bila podređena. Ona mora u školu, u tvornicu, mora biti koristan član društva. Nisu Katu kolebala ni neka mala vlastita is­ kustva. Svako jutro, nogu pred nogu, išla bi od stana do zgrade Sabora, gore na Starom gradu. Bila je potpredsjednik Prezidijuma Sabora Hr­ vatske. Visoka funkcija. A Kata, već u godinama, pješak. Nije bilo automobila, ali neki drugovi mlađi od Kate, i godinama i položajem, imali su automobile na raspolaganju, kako bi se to rek­ lo. Nije njoj bilo do automobila i vozikanja, ali će jednom svojim najbližima, začuđeno, kao što umiju djeca, reći: — Prođoše pored mene, nitko ne stade da me poveze. Vrijeme ratnih drugarstava polako je prolazi­ lo i trebalo se navikavati na nove odnose što ih je nosio život zajedno sa svojim lijepim i ma­ nje lijepim stranama. Drugarstva, ona najčvrš­ ća, i dalje su trajala, kao utjeha za pokoju pro­ turječnost, za ono što zasmeta i tiho zaboli. Dru­ ga petoljetka je već bila u toku; rasla je snaga oslobođene zemlje. Kata gotovo i nije imala vre­ mena da razmišlja o takvim sitnicama što ih je nosio život pun poleta i stvaranja. KATINI MOSTOVI Još kao djevojčica, Kata je tamo podno Ve­ lebita, od svog Jovaniše, koji je i sam bio povrat­ nik, slušala priče o našim ljudima koji su, trbu­ hom za kruhom, 'krenuli u svijet. Ako su joj te priče tada i golicale dječiju maštu, njen prvi su­ sret s našim ekonomskim emigrantima, u Belgi5 Kala Pejnović �ji 1945. godine, godine, srušio je sve njene iluzi­ je o životu naših ljudi u svijetu. Suze u očima, od teška rada ogrubjelih rudara, nije mogla za­ boraviti. Nije mogla zaboraviti ni mnoge one ko­ ji su 1941. godine pohitali u domovinu da se s puškom u ruci bore protiv okupatora ili one na­ še oduševljene povratnike u godinama poratne obnove i izgradnje zemlje. Ali, svi se nisu mogli vratiti. — Ne smijemo te .ljude zaboraviti — govo­ rila je Kata. — Moramo uspostaviti kontakte, odr­ žavati veze s našim ljudima; nećemo, valjda, doz­ voliti da zaborave svoj jezik, svoje porijeklo. Ubrzo postaje potpredsjednikom Matice ise­ ljenika Hrvatske i na toj dužnosti ostat će čitav niz godina. Kao i na drugim -poslovima kojih se prihvatila i tu je razvila živu aktivnost. — Eto, zemljaci moji, to je ta nova Jugosla­ vija; nema više ugnjetavanja, nema šikaniranja, narodna je to država, dragi moji. Bratstvo i je­ dinstvo smo iskovali, uništili smo u korijenu svu onu politiku koja je sijala razdor među na­ šim narodima. Sada smo svi ravnopravni — go­ vorila je grupama naših iseljenika za vrijeme nji­ hovih posjeta starom zavičaju. Sve se to događalo u ono vrijeme kada smo i s Istoka i sa Zapada bili izolirani; kada smo reikli Staljinu da nećemo pod njegovu kapu, kada smo rekli zapadnim zemljama da nećemo njiho­ vu kabanicu. Bila nam je draža naša sloboda, pa makar i bez njihove i kape i kabanice. Posjete naših iseljenika u to vrijeme znači­ le su mnogo za širenje istine o nama. Kata je gradila te mostove, polako i strpljivo. — Skupo smo platili ovu svoju slobodu da bi je sada prokockali, da bi je zamijenili za tu­ torstvo, da bi je trampili za tuđi opanak ili ko­ mad kruha. Svega ćemo mi imati. Dođite pono­ vo, pa ćete vidjeti — govorila je našim iseljeni­ cima. I oni su dolazili, sve češće i u sve većim gru­ pama, pa i pomagali koliko su mogli tu našu slo­ bodu i naše opredjeljenje, da sami odlučujemo o svojoj sudbini. — Znate li vi, dragi moji, da sada sva naša djeca idu u školu? To je naše bogatstvo i naša bu­ dućnost. Za ono ostalo ćemo se nekako snaći. Jeli smo mi za rata i lišće i korijenje, pa smo pobijedili sitog Švabu. Pobijedićemo i sadašnje nevolje! �RADNIK JE UVIJEK U PRAVU Iako već oronula zdravlja, nije bježala od poslova. Šezdesetih godina prihvatila se dužnos­ ti predsjednice Obora Sabora Hrvatske za pred­ stavke i žalbe. S razvojem društvenih odnosa, u procesima tog razvoja, javljale su se i proturiječnosti. Samoupravljanje kao neposredna vlast rad­ nika izrastalo je nasuprot etatizmu koji se, tih šezdesetih godina, još žilavo branio, suprotstavlja­ jući se izravnim interesima radničke klase. U tim povijesnim prelomima nicale su i različite ljud­ ske sudbine; jer, sve što se događa — uvijek je u čovjeku ili sa čovjekom. Čovjek je i nosilac svih tih promjena. Međutim, u tim sukobima — novog i starog — uvijek se nađe netko kome su zakinuta prava, interesi. Stoga, i novi Katin posao nije bilo ništa pe­ riferno: bila je u prilici da se, kao i u cijelom svom životu, bori za čovjeka, za njegovo pravo. A to je već priča za cijelu jednu autobiografiju. Svakodnevno na njen stol pristizale su molbe, žalbe, predstavke. Pisali su radnici, seljaci ili gra­ đani. Svako je imao svoju priču, svoju sudbinu i želju da se nešto promijeni, da mu se pomog­ ne. Prvo su pristizale molbe vezane za nacionali­ zaciju, u kojima se tražilo ovo ili ono; eto, ta­ mo je prema nekome narodna vlast bila nepra­ vedna, oduzela, razvlastila. Tu se baš nije moglo puno pomoći. — Revolucija je ovo. Poravnavamo račune — znala je reći Kata, onako za sebe, listajući mol­ be i žalbe. — Otkud vam tolika imovina ako nis­ te gulili od naroda? Ne može jedan čovjek svo­ jim rukama napraviti za života tolike kuće! Eh, osokolili se, htjeli bi opet po svojem. Bilo je i onih kojima je zasmetala agrar­ na reforma: dovijali su se na sve načine da do­ biju koji hektar više od onog propisanog maksi­ muma, pa su, eto, pisali i Kati. Najčešće ni tu nije bilo pomoći. Upamtila je Kata seoske kulake. — Krv su nam pili, gulili kožu s leđa. Ne može više, nije ni narod s kozama brstio da ih ponovno popne na svoju grbaču. I — nije moglo. Revolucija ima svoje zakone. Vremena su se mijenjala, pa su se mijenjali i »predmeti« žalbi. Takoreći na dnevni red su doš­ li predmeti, prava poplava, koji su se odnosili �na traženje stalne »državne pomoći«, pa onda pitanja vezana za mirovine. Rješavalo se koliko se moglo. Prije svih, pomagalo se ostarjelim rat­ nicima. Tu nije bilo dvoumljenja. Onda su došle na red molbe i žalbe: život je nanosio pitanja iz radnih odnosa. Pojedini di­ rektori u poduzećima, htjeli su biti ono što nisu bili, ili nisu smjeli biti — mali bogovi. Baš tako. Dijelili su radnicima otkaze, onako — od direk­ torskog oka. Nekima zbog toga što su bili višak radne snage, kako se to tada govorilo. — Ne može čovjek biti višak. Otkud to? — čudila se Kata u čudu. — Treba ljude obučiti za neki drugi posao, a ne: ti si višak, pa na ulicu. To je najlakše, ali nije i najbolje. Tako se javiše Kati dvadesetorica radnika: — Eto, mi smo na ulici, drugarice Kato — prozbori jedan, gužvajući svoju plavu kapu u krupnim šakama. — Dobili smo otkaz, vele nam u kadrovskom da nema posla, postali smo višak. Tako nešto. Pa, ko velimo... Kata ih podvori stolicama, ali ne bi za sve. Neki se nalaiktiše na ormare, neki osloniše na zid, a drugi čučnuše oko stola, onako kao to či­ ne poslije rada, čekajući radnički vlak što ih razvozi po zagrebačkoj okolici. Obuhvatila ih Kata svojim živim i uvijek sjetnim pogledom, ni sama ne znajući što bi im u prvi mah rekla. — Kažete, dobili otkaz?... Onda je dugo, nervozno gnječila cigaretu, među svojim energičnim prstima, prije nego je zapalila. Onda pruži cigarete gostima; neki se vajkaju, neki i zapališe. Soba se ispuni dimom. — Imate i žene i djecu, a višak — reče, vi­ še za sebe, popravi maramu, pa će: — Neće to tako moći. Mora biti posla za vas. Radnik mora biti u pravu, uvijek, pa i kad po­ griješi. .. Komisija će tražiti da se vratite na po­ sao. Samo vi budite bez brige, kad vam vaša Ka­ ta kaže. I nisu bili višak: Komisija za predstavke i žalbe je intervenirala i radnici su ponovno zau­ zeli svoja radna mjesta. U potihoj borbi između starog i novog, ali i između želja i realnih mogućnosti, sve bitke se nisu mogle dobiti. Privreda nije mogla primi­ ti sve one koji su kucali na njena vrata. Za­ koni tržišta tražili su svoj danak: jedan posao nisu mogla raditi dva ili tri radnika — moralo se voditi računa o produktivnosti u traženju pu- �pim putovima otputovala i Kata, tamo u Smiljan, pod svoju staru lipu. I da će se ponovo vra­ titi; kao da je otišla nekamo da obavi još jedan zadatak, iskrala se, kao da je ponovno na nekom ilegalnom poslu; tako je bivalo u njenom ratnom životu. Ono na zagrebačkom groblju Mirogoj, hiljade ljudi na perivoju zagledanih u tišinu, je li mož­ da ispraćaj? Samo za kratko? A onda govori, pa »Lenjinov posmrtni marš« za Kalu. Tek plotuni Skulptura u bronzi Kate Pejnović (rad Ksenije' Kantoci) �76 nad grobom ubijaju iluzije: s Katom se rastaje­ mo zauvijek. Iz hiljada grla jecaji, tihi j glasni. Plaču i generali, Katini ratni drugovi. Mama Kata je otputovala. Njeno ime ispi­ suju na svojim pročeljima mnoge škole: u Kra­ jini, Lici, Zagrebu i mnogim drugim mjestima. Kata ostaje u dječijim sveskama, u budućnosti, u legendama. Njene riječi bez prestanka kucaju na vrata te budućnosti, bez zaborava: »Ako treba doći na sastanak, ostavi sve i dođi, jer tu se uči. Ostavi kuću, njivu i blago i dođi. I za našu borbu više vrijediš ako više znaš. Sve ti neprijatelj može oduzeti i uništiti. I kuću i njivu, i blago. Samo ono što si naučio nitko ti ne može oteti«. ���� Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Knjige Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context M Knjiga Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Kata Pejnović Životni put i revolucionarno delo Creator An entity primarily responsible for making the resource Milenko Predragović Publisher An entity responsible for making the resource available NIRO "Dečje novine" Gornji Milanovac Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1978. Rights Information about rights held in and over the resource NIRO "Dečje novine" Gornji Milanovac Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource PDF Language A language of the resource SH Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 60-M Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 76 str. 1978. Kata Pejnović Lika Milenko Predragović narodna herojka Velebit ZAVNOBIH Životni put i revolucionarno delo http://afzarhiv.org/files/original/d72e0764ba661728d5e5be1aa33cb48e.pdf b97e63085c0a44ffcc6bf8a2979abe0a PDF Text Text ��Biblioteka LEGENDE dobitnik je Povelje »4. jul« — najvećeg društvenog priznanja za doprinos u gajenju tradicija narodnooslobodiPačkog rata naroda i narodnosti Jugoslavije. �Izdavač NIRO »Dečje novine« Gornji Milanovac Za izdavača Miroslav Petrović generalni direktor Recenzent Žamila Kolonomos Odgovorni' urednik Radmilo Lale Mandić Uređivački odbor Mirko Vujačić Radmilo Lale Mandić Ivo Matović (urednik) Dragan Marjanović Sa makedonskog jezika tekst rukopisa preveo Vojislav I. Ilić Lektor Zora Maksimović Korektor Dobrila Petrović Grafički dizajn Rade Rančić Tehnički urednik Mirjana Avramović Štampa »Nikola Nikolić«, Kragujevac Štampanje u tiražu od 3.000 primeraka završeno avgusta 1978. godine �STOJAN RISTESKI Estreja Ovađa Mara ŽIVOTNI PUT I REVOLUCIONARNO DELO �BIBLIOTEKA »LEGENDE« VIII KOLO NARODNI HEROJI JUGOSLAVIJE �PRILOG POŠTOVANJA U jednoj makedonskoj narodnoj pesmi iz narodnooslobodilačkog rata je i kuplot stihova: TIoAiHere ja,' 6paica,1 Ecrpeja Mapa, Ecrpeja Mapa 3a napod 3azuna,s 3a napod 3aiuna ■— 3a Maicedomija! Narodni pesnik je ovekovečio Estreju Arona Ovađe — Maru, narodnog heroja iz grada Bitola (Bitolj). Rodni grad joj je podigao spomanik-bistu, a jedno dečje obdanište nazvao njenim imenom. Prilog poštovanju narodnog heroja Estreje Ovađe Mare, koja je kao kamen temeljac naše slobode položila svoju mladost, svoj život — je i ovaj rad. Manje poznate reii i forme: 1 Pomnete ja — Pominjite je, sećajte se; ja — je, nju, ju (ali se ovaj zamenički oblik, kao ud­ vojeni objekt rečenice nc prevodi); 2 braka — tu u službi vokaliva: »braćo!«, — znakom k obeležava se glas »ć«, koji se u make­ donskom jeziku izgovara meko; tako se i slovom g označava fonema »đ« (megu, i si.); 3 zagina — poginu (prev.) �Govoreći o njoj .pobuđujemo sećanja i na etničku grupu koje više nema, koja je našla smrt u fašističkom logoru Treblinka u Poljskoj, sećanja na btitoljske (i druge) Jevreje. Među ma­ lobrojnim saplemenicima u gradu pod Pelisterom koji su izbegli tu strašnu smrt bila je i Estreja Ovađa Mara. I ona je dala svoj život, ali herojski, u borbi za srećniju budućnost zajedni­ čke otadžbine, čvrsto ubeđena da je sloboda na pragu. U liku Estreje Mare imamo izrazit primer toga kako su se kalili bratstvo i jedinstvo, sa kakvim idealom i za kakvu domovinu su se borili graditelji epopeje omeđene godinama 1941. i 1944. JEVREJSKI DEO BITOLJA Estreja Arona Ovađa Mara je Jevrejka. Jevreji su se nastanili u Makedoniji (i po ćelom Balkanu) mnogo ranije nego Sloveni. Nijih ima, skoro, u većini makedonskih gradova, a naj­ više u Solunu, Drami, Serezu. Kosturu, Beru, Bitolju, Štipu, Ohridu i Skoplju. Njihov broj će se povećati posle progona mojsijevaca iz španije (1492) i Portugalije~(1496). Novodošli Jevreji preneli su tu i bogatu kulturu i nauku sa tla Pirinejskog poluostrva i vršili osetan uticaj na Jev­ reje ranije doseljene u Makedoniju i u druge oblasti današnje Jugoslavije. Uspeli su, čak, da i svoj jezik, tzv. »ladino«, nametnu kao zvanični i sefardijskim Jevrejima. Bitoljski Jevreji pretežno su poticali, dakle, iz Spanije i Portugalijc. Njihovo brojno stanje, pak, u pojedinim periodima se menjalo, u zavis­ nosti od ekonomsko-političkih .prilika u kojima se nalazio sam Bitolj i Makedonija u celini. Jevreji su u Bitolju dostigli najveći razvoj početkom našeg stoleća. Tada ih je tu bilo 8.200. Sva društveno-politička previranja i ekonomske oscilacije u makedonskom areaiu u toku prve četiri decenije našeg veka odrazile su se i u ži­ votu ovih Jevreja. Osetno osiromašenje Bitolja posle balkanskih ratova, naročito posle prvog svetskog rata, dovelo je, tako, i do njihovog na­ glog iseljavanja, čak i u udaljenije zemlje (Fran­ cuska, Amerika, Čile, Venecuela i dr.). Pred 1941. godinu u Bitolju je živelo oko 3.500 Jevreja. �Jevrejski deo Bitolja, na levoj strani reke Dragora, obuhvatao je mahale Lus Kurtižus, La Kaleže (sa naseljima Buenus Aures i Bustaniku, sa školom — La skulike) i La Tabana. Na desnoj strani reke Dragora do 1942. godi­ ne živelo je svega desetak jevrejskih porodica, a i one su bile razbijene. Nisu formirale kompak­ tno posebno naselje, već su se nalazile u sastavu makedonskog življa. U stvari, do prvog svetskog rata, na ovoj strani reke naselje je bilo osetno veće (sa nazivom »La male«). Nešto kasnije ono je razbijeno. Veći deo porodica prešao je na levu stranu Dragora. Jevrejskih kuća bilo je, ra­ zume se, i u drugim delovima grada, ali, uglav­ nom, usamljenih. U jevrejskom delu Bitolja, kod sadašnjeg Do­ ma zdravlja, nalazilo se naselje La Kurtižus. Imalo je oblik .polukruga sa ulazom-kapijom. Tu je živelo oko sto porodica. Svako domaćinstvo (stari, roditelji i deca) koristilo je samo po jed­ nu sobu. U stanove se ulazilo sa ulice, preko ne­ koliko stepenika. Ispod njih je bio podrum, ko­ rišten za čuvanje zimnice, ali i kao štala i koNarodni heroj Estreja Ovađa Mara �košarnik. Usred naselja nalazio se zajednički bu­ nar, a nešto dalje i zajednički klozet. Naselje je u svoje vreme podignuto radi ve­ će sigurnosti od napada pljačkaša, tzv. kačaka. U međuratnom periodu tu su, pak, živeli naj­ siromašniji Jevreji. Od druge polovine prošlog veka do prvog svetskog rata naselje se proši­ rilo i na desnu stranu reke Dragor, oko današ­ njih hotela »Solun« i »Makedonija«, kod pošte (gde je bila i jevrejska škola), pa se prostiralo sve do drvenog mosta, zvanog »Most kod Manuša«. Kada je Bitolj doživeo svoj ekonomski polet, broj Jevreja se povećao novim doseljenicima, saplemenicima iz raznih drugih gradova i centara. Tad je došlo i do formiranja trećeg jevrejskog naselja u Bitolju. Ono se protezalo od Mas-pazara (od Ulice doktora Kajsa i Dalmatinske), od­ nosno od Fiper-ana na severoistok do Bumba-male, tj. do Tabana. Bitoljski Jevreji su imali dve škole: »La skulika« u Karađorđevoj ulici i »Tabana«. Od 1895. do 1916. u Bitolju je radila i jedna škola sa nastavom na francuskom jeziku. Nekoliko po­ rodica bavilo se i predškolskim vasipitanjem. U stvari čuvali su veći broj dece dok su roditelji bili na poslu, zabavljajući ih zajedničkim dečjim igrama. U jednoj školi radio je i omladin­ ski klub »II ken«. Učeniici Jevreji koji su poha­ đali gimnaziju školovali su se, već, u istoj usta­ novi, zajedno sa ostalim đacima iz Bifolja i okol­ nih mcsta. U gradu je bilo više sinagoga: najstarija — II kal Aragon i U kal di lavra, II kal di lus portugežis, II kal Ozerdalim, II kal Salamon Levi. U okviru gradskih grobalja postojale su i dve ka­ pele za jevrejske obrede. ORGANIZOVANA SAMOPOMOĆ Bitoljska jevrejska zajednica bila je najsiro­ mašnija u odnosu na sve ostale jevrejske zajed­ nice u Jugoslaviji. Otud su iz njene sredine po­ ticali skoro svi nosači, a i najamni radnica za teže fizičke poslove. Malo je Jevreja bilo u Bito­ lju koji su bili bogati ili imali obezbeđenu sigurnliju egzistenciju. Iako najsiromašniji, oni su, pak, bili vanredno solidarni; imali su besprekorno organizovanu �opštinu i živeli aktivnim društveno-.p>olitiičkim i kul'tumo-zabavnim životom. Nijedan Jevrejin ni od koga nije podvrgavan podsmehu ili podcanjivan zbog siromaštva, ili neuglednog posla koji vrši. U dane verskih praznika, kao što su Pesah, Jevrejska nova godina i drugi, od priloga boga­ tijih Jevreja siromašntim su deljeni pokloni u hrani, odelu, obući i drugom. Dodeljivana je i novčana pomoć. Nju su obezbeđivali i Jevreji srednjeg imovnog stanja. Jevrejska opština je sa svoje strane, iz svo­ jih fondova, siromašne učenike snabdevala udžbenidima, kupovala im je po jedno odelo godiš­ nje i obezbeđivala za njih svakodnevno doručak i ručak. Sredstva za pomoć opština je prikupljala iz raznih izvora: od priloga humanitarnih organiza­ cija, poklona građana, dobrovoljnog danka »pe­ ča«, umetničkih priredbi i posebno organizovanih akcija. Redovnu pomoć je dobijala i od eko­ nomski bogatijih jevrejskih opština u Jugosla­ viji. U tome su učestvovale i same sinagoge. Sredstva su, potom, sticana i od sopstveniih ne­ pokretnih dobara: kuća i dućana. Do 1943. go­ dine Opština je imala 40 svojih objekata, a ubi­ rala kiriju od 173 zgrade. Bitoljska jevrejska omladina bila je obuhva­ ćena uglavnom u dve omladinske organizacije: »Somer acair« (»Mladi čuvar«) i »Tehelet lavani« (»Plavobeli«). Obe su imale napredne programe, a na njihovom čelu stajali su članovi KPJ i SKOJ-a. U »Somer acair-u« isticali su se Pepo Kamhi, Sarina Pečo, Beruh Li jao, Sami Moric, Beno Ruso, Avram Sadikario, Sarfatii Isak, Roza Kamhi, Salamon Sadikario, Viko Moše, Kalderon Jakov, Adela Faradži, Stela Kamhi, David Kalderon, Albert Ruso, Dario Aruesti i drugi. Os­ novni zadatak ovih organizacija bio je razvijanje kolektivističkog duha i sprovođenje raznovidne obrazovne i kulturno-zabavne aktivnosti. Tu su se takođe prikupljali dobrovoljni prilozi za za­ jedničke posete bioskopskim i pozorišnim pred­ stavama, za kolektivna letovanja i slično, dakle — bez obzira na imovno stanje članova. »Somer acair« je obuhvatao oko 400 članova iz kruga školske omladine. U zavisnosti od uzras­ ta članova, ova se organizacija delila na tri podgrupe: »Beneamidbar« (za učenike osnovnih ško­ la), »Cofim« (za srednjoškolce) i »Bogrim« (za �10 učenike završnih razreda i radnike starije od 18 godina). Članovi stariji od 17—18 godina slati su na stručno usavršavanje u okviru nekloliko zani­ manja. Organizacija »Šomer acair« raspolagala je najbogati jom bibliotekom u Bitolju. Nju je koris­ tio širok krug omladinaca — Jevreja napredne orijentacije. Društvo »Šomer acair« bilo je po­ vezano i sa ostalom naprednom srednjoškolskom i radničkom omladinom grada. Nešto mlađa omladinska organizacija »Tehelet lavani« (osnovana 1933) imala je oko 300 članova, pretežno radnika, zanatlija, kalfa, pro­ davača, čistača i si. Njena formacija je bila slič­ na formaciji društva »Šomer acair«. Na čelu su joj bili napredni radnici, kasnliji članovi SKOJ-a i KPJ: Nisim Alba, Marsel Demajo, Viktor Mešulam Bustrik, Mordo Nahmijas-Lazo, Simo Kalderon, i dr. Bitoljski Jevreji su osnovali i žensku huma­ nitarnu organizadiju »Vico«. Ona se starala oko pružanja pomoći siromašnim devojkama, njiho­ vog školovanja i zapošljavanja. Sredstva je obezbeđivala preko .prodajnih izložbi ručnih radova, lutrija, čajanki i drugih formi. Kako saopštava Žamila Kolonomlos, 1934. godine na čelu »Viče« stajala je Žuli Batino Aseo, koja je, pod uticajem svog brata Rafaela Batina, zastupala ideje o emancipaciji žene-Jevrejke. U toku 1936-te ona je među Jevrejima sprovodila akciju prikuplja­ nja pomoći za španske borce. ARONOVA PORODICA U jevrejskoj mahali, u Asad-begovoj ulici, broj 22, živeo je Aron Ovađa sa svojom porodi­ com, u iznajmljenoj sobi. Kuća (sa prizemljem i spratom) imala je još pet soba i još toliko porodica-stanara. Aron, bez ikakvog imetka, radio je sve i svašta: bio krpač obuće, nadničar, čis­ tač, nosač... Nije mogao hlebom da nahrani svo­ je, a kamoli da ih oblači. Žena Aronova potlicala je iz porodice Ergas. Zvala se Sara. I njeni roditelji su bili siromašni. Združilo se dvoje siromašnih. Drukčije tad nije ni moglo. Aron i Sara bili su, međutim, du­ ševno bogati. Pošteni. Voljeni kao ljudi. Ćela ma­ hala ih je znala po dobroti. Kome oni nisu pri- �tekli u pomoć kada je bilo potrebno — onim što su mogli i onoliko koliko su mogli! U pu­ noj bračnoj slozi, dostojanstveno su podnosili životne tegobe. — Kako će se živeti ovako?! Danas sam bio na železničkoj stanici. Sačekao sam putnički, pa brzi voz. Našao sam se i na pijaci. Ništa. Vikao sam: »Nosač! Šta treba da se nosi? Evo nosa­ ča!«. Vikao sam punim glasom. Niko ni da se obrne. Gospoda se voze fijakerom. Drugi, pak, bedni, vuku sami svoje terete, sasvim utonuli u svoje brige. — Nck zdravlja bude, Arone, zdravlja! Nek si nam ti zdrav j živ... Ako danas nema posla, biće sutra. Kad budemo imali, ješćemo; kad ne budemo imali..., Bog će brinuti o nama. Bog je velik, izbaviće nas jednom iz nemaštine! — hrabrila je Sara svog Arona, a njoj samoj kida­ lo se srce kad god bi bacila pogled na decu u ritama i sasvim gladnu. Kako se povećavala porodica, borba za op­ stanak je postajala sve teža. Sve veći broj ustiju očekivalo je hleba. Kako saopštava Aronov sused Avram Sadikario, u kući je bilo petoro dece: tri sina i dve kćeri. Teško je s njima, ali Aron nije mogao bez njih. Nj Sara. Dolazio bi uveče skrhan što tog dana nije zaradio ništa, ali bi mu žagor: »Tata! Mama, ide tata!« lečio dušu. Zaboravljao je ono što se tog dana dogodilo i svakog jutra polazio na posao u nadi da će te večeri doneti nešto za svoje »vrapčiće«. — Samo još malo, dok ojačaju sinovi, Sa­ ro. .. Oni će mi pomagati. Muško je izdržljivije, jače, pa i pristoji mu svaki posao. Tad će nam biti lakše. Zarađivaće nešto i oni... — često je Aron glasno razmišljao o budućnosti... Aron je mnogo voleo i svoje kćeri. Prva kći je rođena 25. decembra 1922. godine. — Saro, srećro! Kći! Evo ko će ti sutra pomagati u poslu. Odmeniće te. Saro, dobili smo kćer... Ispunila nam se želja. Nek nam živi. I ti bila živa i zdrava! — govorio je Aron porodilji. Sara, osećajući njegovu radost, bila je tad još srećnija. Tih posleđnjih dana decembra 1922. godine zima je bila stegla. Pelister je pokazivao svoje zube. U Bitolju su zime mnogo hladne, ali se ovakva ne pamti posleđnjih desetak godina. Izu- �zetna. Eto, tada se u ovom gradu rodio narodni heroj — Jevrejka. Prve nedelje posle Sarinog porođaja u kući je priređeno slavlje. Takav je jevrejski običaj u vezi sa ženskom decom. Novorođenče je dobilo ime Estreja. Zaista, sva Aronova porodica se obradovala: braća sestricom, a roditelji prvim ženskim detetom. — Brate Airone — nazdravlja kum — nek je časno ime koje smo dali! Nek je ovo devojče zdravo i dugoveono! Sreća da je prati u životu... Obraz da nam osvetla!... — Amin, kume... Od tvojih usta u božje uši!... U hladne dane decembra 1922. godine u po­ rodici Ovađa bilo je razdragano i toplo. Tad se rodila Estreja. LJUBIMICA PORODICE Mala Estreja rasla je pod okriljem ljubavi i brige roditelja i braće. Danju, kada je Arom negde kao nosač ili sluga čekao na posao a Sa­ ra u nekoj kući prala, ribala i li čistila, pored male Estreje je bio bratić. Tako je u porodica­ ma sa više dece a zaposlenim roditeljima: stari­ je čuva mlađe, zdravo — bolesno. Po čitav dan zovu: »Tata!«... »Mama!«, a njih nema tu. Oni čuvaju tuđu decu ili negde u gradu traže posao. I Estreja je svoje roditelje mogla videti tek uveče, kada bi došli premoreni od posla ili skr­ hani tugom od tuđih uvreda i nepravdi. Pone­ kad devojčica po nekoliko dana nije mogla da vidi svoje roditelje jer su se oni vraćali kasno, a ona bi, umorna od čekanja, zaspala. Ujutro su odlazili na posao veoma rano... Kad je malo poodrasla, Estreja je počela i da oseća tegobe ži­ vota. Tako mala, a sad već mora da brine o mla­ đoj sestri — da je povija, hrani, čuva... — Mamina odmena! Estreja kao matorka radi, Arone! — govorila bi Sara. — Žao mi je, Saro! Estreja ne može da ču­ va ni samu sebe, a čuva drugog. Eh, sirotinjo prokleta! — uzdahnuo bi Arom, a potom bi top­ lo zagrlio, ljubio, milovao svoje voljeno dete. — Estrejče! Estrejče — tatino jagnješce! Kći tatina! �A ona je bila srećna što su roditelji zadovolj­ ni njom, njenim poslom. Rasla je, topila se u očevom zagrljaju, Njena ljubav i radost utkivale su se u ono: »Tata, tatica moj!« ili: »Mama, mamica slatka!« — Ni manje devojčice, ni vrednije u ovoj mahali, — govorili bd susedi. Zaista, Estreja je bila mnogo vredna, pamet­ na i poslušna. Ona nije nikad zaplakala zbog gladi, nikad nije rekla: »Haljinica mi je iscepana. Neću da je obučem«. Skoro uvek je išla bo­ sa. Nije imala šta da obuje. Samo o praznicima nosila je tuđe, ipozajmljene cipelice, ili neke sta­ re koje bi dobila mati tamo gde je radila. Vreme za polazak u školu Estreja je čekala sa radošću i nestrpljenjem. Pitala je braću čas o jednoj, čas o drugoj pojedinosti. Oni su joj objašnjavali i obećavali pomoć, jer je ona bila njihova ljubimica, ali bi je ponekad i izgrdili zbog brojnih pitanja i potpitanja kojima ih je opterećivala. Prvi školski dan — septembra 1929. Estreja je ustala mnogo ranije nego inače. Bila je uzbu­ đena, radosna. Prvi školski dan! Jedva je dočeka­ la svanuće, čas polaska u školu »Tabana« kod riblje pijace. Estreje je pošla u školu sama. Nije mogao niko da je odvede. Roditelji su morali sasvim rano da pođu na posao. Samo su je pozdravili: »Estrejice, sreono! A, pazi da nas ne osramotiš!« Uveče je dugo čekala roditelje i braću, da se s posla vrate. Kad su stigli — dugo im je pri­ čala o učiteljici, koja ih je prihvatila, pozdravi­ la, postrojila u red kao »vojnike«, pa uvela u učionicu. Govorila im o čistoći, urednosti, uče­ nju. .. Pričala im sa oduševljenjem o školskoj zgradi, lepoj učionici, slikama u njoj, o drugim učenicima, školskom zvonu... ARONOVA SMRT Svaki školski dan — nova radost za Estreju. Sara i Aron nemaju vremena da radost podele s njom. Pritisla ih je sirotinja, briga o hlebu. A i zdravlje Aronovo je popuštalo. Kako ne bi popustilo! Polunago telo, polugladno, danima stoji izloženo nevremenu — zimi ili u kasnu je- �sen i rano proleće... Na pijaci ili na železničkoj stanici Aron čeka i traži posao. Pao je Aron i u postelju. Nekoliko puta je dolazio lekar koga je poslao fond za pomoć bo­ lesnim »Ozer dalim«, no stvar nije išla na bolje. Čim bi došla iz škole, Estreja je bila pored svog bolesnog oca. Namešta mu jastuk, donosi vodu. Upali peć tek toliko da vatra tinja. Ogreva ima sasvim malo. — Estrejice... Ako umrem, da slušaš maj­ ku. .. (hteo je da doda »kao dosad«, ali su mu suze navrele na oči i nije mogao da završi re­ čenicu). — Ne, tata! Ti ćeš ozdraviti! Moraš ozdra­ viti! Mama se moli za tebe u sinagogi. I svi mi... Izmenila se Estreja. U školi je bila potište­ na. Živahna učenica je sad postala ćutljiva, po­ vučena. Čekala je sa nestrpljenjem kraj časova da bi što pre bila kod kuće, pored svog oca. Mala, ali je stalno razmišljala: »Sta ćemo raditi bez tate? Jao, jao, ako...« Tu se unutrašnji mo­ nolog završavao. Nije smela da misao, slutnju razvije do kraja, kao da će pomoći da ne dođe ono najstrašnije. Kraj prvog polugiođa. Doneće Estreja prve ocene. Ali otac nije doživeo da ih vidi. Upoko­ jio se dok je ona bila u školi. Kad je u sobici čula plač, upala je među skupljene rođake, susede i prijatelje. Gleda ga. Lice mu je okrenuto prema vratima. Kao da je čekao nju da dođe iz škole, da je vidi poslednji p u t... Ali, smrt je pobedila želju roditelja. Kad su ljudi iz »Havra keduša« (Sveto dru­ štvo) došli da izvrše verske obrede, Estreja je ku­ kala i čupala kose. Tek tada je shvatila tragedi­ ju, tegobe koje joj predstoje kao siročetu. čla­ nove Svetog društva Sara je služila, prema obi­ čaju, rakijom i pečenim jajim a... I njima na­ viru suze pred sudbinom ove porodice. I njiho­ ve oči su okrenute maloj Estreji. Sveto društvo nije uzelo novaca od Sare za Aronov pogreb. Još jedina jevrejska solidar­ nost. RAZMIŠLJANJE O ŽIVOTU Sedam dana Estreja nije otišla u školu, ni­ je izišla iz kuće. Ne zbog običaja, već se razbolela od tuge za ocem. �Školski dani su potom za Estreju postajali teži. Ona više nije bila među najživahnijim, naj­ veselijim devojčicama i dečacima. Uvek — iz­ dvojena u nekom delu školskog dvorišta, ili sedi u klupi, a misli joj lutaju nekud. Doručak i ručak Estreja je dobijala iz fon­ da »Matanot laevjonim« u Dalmatinskoj ulici, 55. Odelo i obuća na njoj bili su iz fonda »Malbiš arumim«. Od ovog fonda je dobijala i udžbenike kao i drugi školski pribor. Na neki način, bila je »obezbeđena«, kao i ostali siromašni učenici iz jevrejske opštine. Reklo bi se da ima uslova da se živi skromno i zadovoljno, ali... Stan joj je bio pust, život bez oca teži. Posle Aronove smrti brigu o porodici preu­ zeo je najstariji Estrejin brat. On je bio krtpač obuće. Teško su se mogla obezbediti sredstva za život... Ubrzo i on je osnovao svoju porodicu i odvojio se. Živeli su u istoj iznajmljenoj kući. Briga je prešla na drugog brata — Davida. On je bio bez određenog zanata, i radio je razne po­ slove. Vremenom se upoznavao sa naprednim idejama. Bio je član i organizacije »Tehelet lavani«, a za vreme rata postao je skojevac i član kandidatske grupe. Tako je uticao i na Estreju. Kako je Estreja prelazila iz razreda u razred, tuga za ocem se uvećavala. Ona je postajala svesnija o teškom položaju u kom se nalazi njena porodica. Aron je imao braću u Bitolju, a jednog i u Izraelu, koji se zvao Žak. I oni su bili mnogo siromašni. Nisu bili u stanju da pomognu. Najveći teret imala je da podnosi majka Estrejina. Sa dve svoje ruke morala je da obezbeđuje osnovne potrebe doma. Iako iscrpena, ra­ dila je po tuđim kućama. Najčešće je ispomagala kod bojgatog Jevrejina Avrama Aruesti, či­ ja je kuća bila naspram njenog stana. Tu je pra­ la, ribala, čistila... Radila je sve, samo da bi uveče donela parče hleba i nešto jela za decu i obezbedila šumicu novca kojim će platiti kiriju ... Najčešće bi, pak, zaradila sasvim malo. Sa­ mo za jednu staru, iscepanu haljinicu i par tak­ vih cipelica nekad je morala da radi i naporne poslove... Otud, pomoć iz fonda »Bikur holim«, kad bi pristigla, izazivala je i radost i bol. — Bože, pogledaj na siročiće! Smdluj im se! — molila se Sara i u domu i u sinagogi. A život je postajao sve teži, sve nepodnošljiviji. Redovnog posla nije bilo. �— Eh, od kolevke do groba — rob! Cma na­ ša sudba — uzdisala je. Misao je bila teška kao magla pelagonijska. Estreja je to osećala. Bol majčin je bol zbog života i budućnosti dece. Već kao učenica III i IV razreda, kad bi se vratila iz škole, nije ostajala u stanu i tu čeka­ la majku. Ostavljala je školšku torbicu i hitala u kuće gde je ona radila da bi joj pomogla... Posmalirala ju je nagnutu nad koritom pred gomilom veša, prostirtki, potom kako se, ozno­ jena, podiže da ih rasprostre, uz težak napor. Videla ju je toliko puta na kolenima, kako riba patose i stepenice. Zaticala ju je ispetu na sto­ love i merdevine da bi oprala prozore ili opaja­ la tavanice. I uvek zabrinutu. Sara je nasto­ jala da je deca ne zapaze u brizi i suzama, ali u tome nije uvek uspevala. Jednom je, tako, Sara prala kod Avrama Aruesti. U dvorištu kod korita gomila veša i ći-, limova. Izgledala je kao kepec koji se bori sa džinom. Sve to mora da prođe kroz njene slabačke, žilave ruke — da ga ispere i prostre za sušenje. Tu od domaćih nije bilo nikog. I na uli­ ci tek ako neko prođe. Decembar je skupio sve ljude oko toplih peći. Samo se Sara bori sa hlad­ noćom i gomilom stvari za pranje. Pere i tugu­ je ... Estreja ju je zapazila na izvesnoj daljini. Zastala je za tren da bi se odmorila od trčanja... Srce je zabolelo... Poletela je k njoj: »Mama, mama-a-a!«. Sara nije uspela da sakrije nemir i obriše suze. — Mama, što plačeš? — uzbuđeno upita Estireja. — Ništa, ništa, čedo! Od sapuna i pare zasuzile su oči — smiruje je. — Zašto se, mama, mi mučimo, a neki ima­ ju sve? — pitala je Estreja i dalje, u stvari raz­ mišljala o životu. — I to ćeš saznati, čedo, samo kasnije. Sad si još mala — tešila ju je mati. Istina, Estreja je bila mala, ali je uočavala ponešto od socijalnih nepravdi u eksploatatorskom društvu: jednj su bogati, imaju sve, uživa­ ju, a drugi, u većini, su sirotinja, rade, muče se za najoskudniji život... Zato, majčino objašnje­ nje ju nije uispokojilo. Ono ju je još više po­ treslo. Estreja noćima nije mogla odmah da zaspi. Pokrivena kiparom, u ležaju na podu, razmiš­ ljala je ... O uzrocima prerane smrti njenog �oca... O majci, pralji i sluškinji... O praznoj sobici gde se stanuje u bedi... Mati i deca, pre spavanja, a posle umivanja, mole se Savaotu. Re­ dovno idu u sinagogu, ali — sve uzalud... Zas­ pala bi, pa bi se probudila zapazivši jastuk na­ topljen suzama. — Opet, Estreja, nisi spavala! Nemoj, čedo, ne čini to. Biće bolje, bićemo srećniji. Budite vi, samo, živi i zdravi! — korila ju je i tešila mati. — Mama, kako da se podnosi ovaj život?... U teškim uslovima Estreja je pohađala os­ novnu školu, ali je četvrti razred ipak završila sa vrlo dobrim uspehom. Učiteljica je o njoj go­ vorila uvek pohvalno, a učenici su je voleli. I Estreja je postala švalja. Nije prešla u gimnaziju, kao ni njena braća, jer za dalje školovanje nije bilo materijalnih mogućnosti. Estreja je, intimno, želela da pohađa gimna­ ziju. 0 tome je govorila nekim svojim drugaricama. Poslednjih dana školske 1932/33. godine postala je ćutljiva. Prividno — tiha, a unutraš­ nje bučna, glasna kao žubor Dragora. — Estreja, hoćemo u gimnaziju? Ajde, da opet budemo zajedno — govorila joj je druga­ rica. — Želela bih, ali... Kod kuće, znaš... — is­ prekidano joj je odgovarala Estreja, sa tugom što su to poslednji đački dani za nju. Svoju želju Estreja nije mogla da iskaže kod kuće. To nisu učinila ni njena braća. Odak­ le novac za školovanje, otkud sredstva za život? Živelo se od danas do sutra... Ako bi se ručalo — nije se večeralo. Ako bi se večeralo — nije se ručalo. — Da je bar Estreja nešto izučila... Eh, kad bih mogla da je spasem pranja i služenja po tuđim kućama. Bar ona... — i u stojim razmi­ šljanjima Sara je redala sve teškoće i nevolje od kojih je htela da spase svoju kćer, ali je is­ tina bila surova. Sudbinu Sare produžila je i Estreja... U bogataškim kućama Estreja je prala su­ dove, a bila gladna. Prala je, ribala, čistila dvo­ rišta. Bila je obučena u tanku i isceipanu halji­ nu, a nosila iscepane cipele i čarape... Estreja i njena mati radile su skoro dano­ noćno, ali, ipak, da nije bilo pomoći iz fonda 2 Estreja Ovađa Mara �»Peča«, praznike bi provodili oskudno i tužno. I bez ogrova. Nada o boljem Bstreju je sve sigurnije na­ puštala. U kućama gde je radila posmatrala je svo­ je vršnjakinje — site, odmorne... One idu u školu ili spremaju svadbene darove u toplim so­ bama. Za njih, potom, pletu i vezu Estreja, nje­ na majka ili druge devojke i žene, one siromaš­ ne. .. Same ne bodu prste i ne naprežu oči. — Zašto je ovako?! Neki, .i ne radeći mno­ go, imaju sve... Zašto jedni uživaju, a ostali se muče? To »zašto« bez prestanka je mučilo Estreju, a niotkud odgovora nema. Raste Estreja. Već se naziru crte prave de­ vojke. Srednjeg rasta, crnomanjasta, kestenjavih očiju, širokih vcđa. Kosa — začešljana sa razdeljkom na sredini i uhvaćena u dve duge i de­ bele pletenice, koje obično nosi napred. Pitanje »zašto neki uživaju, a drugi se mu­ če?« ona je potom nametala kao temu razgovo­ ra među drugaricama iz Asad-begove ulice. U njenom »zašto« u stvari nema samo pitanja, tra­ ženja odgovora već i osude, revolta. Samo, ko zna protiv koga. Još je nedorasla da bi objasnila tu zagonetku koju znaju odrasli. Objašnjenja njene majke da odnose u dru­ štvu (ko će kako živeti) određuje Bog, za Estreju su postajala sve sumnjivija. Naročito posle svakog povratka sa korzoa. Na širokom sokaku, glavnoj biloljskoj ulici i glavnom šetalištu, teče reka ljudi. Pretežno — mladih. Iz svih redova: radnici, službenici, zanatlije, studenti, beskućni­ ci, prosjaci, bogataši... Neki hodaju uzdignute glave, nasmejani, srećni, u društvu devojke ili mladića, sa visine gledaju na sirotinju... Drugi, u većini, su bleda lica, zabrinuti, slabo odeveni. Više razgovaraju o hlebu nego o ljubavi. Sa bitol'jskog korzoa Estreja se uvek vra­ ćala razočarana. Zato je vremenom izlazila sve rede. Svaka šetnja Širok-sokakom bila je još jed­ no bolno uočavanje nejednakosti među ljudima. Ali i simpatije prema saipatnicima postajale su tu veće. Njih je više, bez broja... — Pazi! Kudgod pogledaš — sirotinja... Ma­ ma kaže da su ljudi reka. Ako je tako, reka si­ romaha jednog dana srušiće branu koja je za- �us tavija ... Sećam se. Učiteljica je govorila da voda negde mora izbiti, poteći svojim koritom. Poteći će i ova reka... Ovako je razmišljala Estreja dok je šetala korzoom sa svojom drugaricom. Razmišljala je i kad je bila sama, kad bi legla da spava. Dalo se videti da ju je životna briga ophrvala i da je muči. I u odnosu na svoju majku, pri zajedničkom radu, izmenila se. Umesto ranijeg češćeg postav­ ljanja raznih pitanja, sad — ćutnje. Pere i di­ že oprani veš, istresa tepihe, briše stepenišne sta­ ze, a na licu se smenjuju boje, na ćelu se pojav­ ljuju bore, na usnama grčevi... — O čemu to razmišljaš, kćeri? Što si za­ brinuta? — često ju je pitala mati. — Ništa, mama... — Nije to ništa, kćeri! Znam, samo nemoj! Ne primaj k srcu. Ostavi, ne diraj u božje stva­ ri. .. — Zar je Bog odredio da se ovako mučimo, mama? — Sudbina, kćeri, sudbina... Sara je prešla rukom preko glave kao da je time htela da kaže: »Ne znam, kćeri, ali ovo, za­ ista, nije život« i produžila je da radi. Estreja je držala njen tempo rada, ali je započeti dija­ log produžavala u sebi. — Jadna mati! U sve verujemo, a niko na nas ne gleda. Tata je umro od nemaštine, zime, mučenja za nas. Nismo imali novac za bolnicu... Svi iz kuće lutamo gradom tražeći posao... U sirotinjskoj kući nije se čula svadbena pesma... O čemu sve nije razmišljala Estreja dok je služila u bogatim kućama. I kad je bila kod ku­ će i pri susretu sa drugaricama nametalo joi se pitanje: »Zašto jedni uživaju, a drugi se muče?« U JEVREJSKIM ORGANIZACIJAMA Kako je rasla i sazrevala, Estreja je sve ma­ nje razgovarala sa svojom majkom o temi »Zaš­ to neki uživaju, a drugi se muče«. Znala je da i njoj to teško pada, da to i nju muči, ali nema se kud. Jedino sa svojim bratom Davidom mog­ la je o tome dugo da raspravlja. 2* 19 �20 — Davide, kakav je ovo život? Samo patnje i beda. Šta je ovo? Estreja je kao matorka razgovarala s bratom i o kućnim problemima i o onome što je zapažala kod svojih sunarodnika — siromašnih Bitoljaca. David nije očekivao tako ozbiljan odnos Estrejin prema društvenoj stvarnosti, takvu ra­ doznalost za životne probleme. Nije mogao da joj na sva pitanja odgovori i da je u sve uputi. — Znaš, sele, vidim te već zrelu... Doći ćeš i li, sa mnom, u »Kenot«. Tamo se raspravlja o svim životnim pitanjima. Stariji i poznati ljudi tamo drže predavanja. Naučićeš, Estreja, mno­ ge stvari — predlagao joj je i savetovao ju je David. Za Est'reju David je bio autoritet. Njegovo realno rasuđivanje o životu pitanja je postavlja­ lo na širi plan. Kod kuće on nikad nije govorio samo o njihovom teškom životu, već i o' polo­ žaju ostalih ljudi u tom društvu, koji je sličan njihovom. Estreja je zato jedva i dočekala da pođe na prvi radni sastanak u Kcnotu. Bila je iznenađena izlaganjem predavača i interesovanjem prisutnih praLja, čistača, zanatlija, uopšte — radničke jevrejske omladine. Estreja je potom postala redovni član društva Šomer acair. Obe ove omladinske organizacije, a i druge jevrejske političko-kultume i humane zajednice, bile su zabrinute i aktivirane zbog širenja fašiz­ ma i nacionalsocijalizma, naročito posle dolas­ ka Adolfa Hitlera na položaj kancelara Nemačke. Među prvim rigoroznim merama koje je preduzeo Hitler bilo je stvaranje koncentracionih lo­ gora za uništenje Jevreja i svih progresivnih lju­ di. Osnovni cilj nemačkog nacizma ipostao je razvijanje verske i rasne rrJržnje iprema Jevrejima, te širenje ideološke netrpeljivosti i isklju­ čivosti u odnosu na radnički pokret i komuni­ zam. Tako je došao do izražaja i bezobzirni šovinizam. Dolazak Hitlera na vlast označio je početak kraja za Jevreje. Zabrinutost bitoljskih Jevreja i Jevreja u ostalim centrima Jugoslavije posebno je rasla zbog orijentacije tadašnje jugoslovenske držav­ ne politike prema politici fašističke Italije i nacionalsocijalističke Nemačke. Vlada Milana Stojadinovića i kneza Pavla počela je potom i da �srpovodi fašizaciju zemlje. Formirane su, tako, fašističke omladinske organizacije. Godine 1937. sklopljen je pakt sa fašističkom Bugarskom i ekonomsko-politički ugovor sa Italijom. Jugosla­ vija je bila potom preplavljena nemačkim voj­ nim agentima i špijunima pod imenom, u vidu »turista«. Oni su uspostavljali tajne veze sa do­ maćim izrodima. Evropa je postala nesiguran kontinent za Jevreje. Zato su mnogi od njih, posle 1935, počeli da se iseljavaju iz Jugoslavije u druge zemlje, pretežno u prekookeanske. O svim ovim događajima Estreja je opširni­ je saznavala preko organizacije Šomer acair i Tehelat lavani. Tu je obaveštena i o poslednjim poduhvatima KPJ — objedinjavanje svih Jugoslovena, bez razlike na veru, narodnost, za bor­ bu protiv fašizacije zemlje, protiv fašizma u sve­ tu. Ona je još bila premlada da bi dublje shva­ tila suštinu svih događaja koji su se dešavali od 1933. do 1938. godine u Jugoslaviji i svetu. Jed­ na stvar, ipak, postajala joj je takođe sasvim Uspomena iz uoči ratnih elana u Bitolju �jasna: položaj Jevreja postade, prema razvoju situacije, neiskazano gori od položaja u kome se nalaze. Na jednom zajedničkom sastanku jevrejske omladine u Kenotu 1934. o razvoju situacije u svetu govorio je Rafael Batino (Mišo Cvetković). U svom opširnom predavanju istakao je da na­ staje teško, presudno vreme ne samo za Jevreje nego i za sve dobre ljude na svetu. Fašizam je protiv radnika, komunista, Jevreja, Cigana... Hitler je izjavio da će Sloveni biti đubrivo za nemačke njive. Po njemu — samo su Nemci čista rasa i oni treba da vladaju svetom. Znači, spre­ ma se opšta čistka, uništavanje. Na ovu opas­ nost ukazao je i VII kongres Kominterne 1935-te i zato je odlučio da se stvori jedinstven antifa­ šistički front radnika i progresivnih snaga sveta. Estreja je prvi put, od Rafaela Batina, čula tako lepo, zanimljivo i potresno kazivanje o opasnosti od fašizma. I, zaista, Batino je najbo­ lje znao o situaciji u svetu. Bio je proteran iz Meksika zbog komunističke đelatnosti, video mnogo sveta i bio u toku svih događaja. Jevrejin — povratnik brzo je stekao simpatije kako Jevreja tako i Makedonaca. Estreji su se poseb­ no urezale u svesti njegove reči: »Na svetu ima samo ljudi i neljudi. Treba da ustanemo svi kao jedan protiv neljudi, fašista, svi — bez razlike na veru i nacionalnost. To je dužnost poštenog sveta.« Interesantnijih predavanja i diskusija o svim aktueinim problemima bilo je u društvu »Šomer acair«, pošto su, uglavnom, njegovi članovi bili obrazovaniji. Estreja je redovno učestvovala u zajednič­ kim posetama bioskopu i izletima u okolini Bitolja. I preko te forme povezivanja postajala je sve bliža svoj jevrejskoj omladini, stičući nova iskustva i saznanja o životu. Ponekad majka bi u vezi s tim vičinila pokoju primedbu, ali ju je David pravdao: — Ako, mama, ako. Neka ide. Tamo se go­ vori o poboljšanju života, o srećnoj budućnosti siromašnih... Saznaće o tome ko je kriv za naš težak život i o spašavanju od nesreće koja se kroji nama Jevrejima... — Ne znam, sine, ali da će biti sreće za si­ rotinju, u to ne verujem. Sirotinja i bogu je teš­ ka. A ono što kažeš o nama Jevrejima, zna 6e: �svako se obračunava sa njima — odgovarala je Sara na osnovu onoga što je sama znala iz ži­ vota. — Mama, nemoj me sprečavati, nemoj mi braniti da idem u »Šomer acair«. Želim, mama, da tamo idem... — molila je Estreja. — Dobro, kćeri, samo pamet u glavu. Obraz da nam ne ocrniš. Obdan, Estreja je radila u stanovima boga­ tijih porodica, a uveče je bila sa članovima obeju organizacija. Učestvovala je i u kulturno-zabavnom životu. U dva-tri umetnička programa bi­ la je i izvođač. U toku jedne priredbe umešala se i vlast. Program se izvodio u klubu mladih Jevreja, koji je radio u prostorijama osnovne škole. Došli su agenti i žandarmi da proveire sa­ držaj programa. Vlast je već raspolagala poda­ cima da u rukovodstvu društva »Šomer acair« ima članova KPJ i SKOJ-a. — Gospodo, priredba se održava da bi se prikupljenim sredstvima pomoglo lečenje neko­ liko mladih ljudi. Bolesni su, a nemaju rodite­ lje. .. Nemaju novac za lekare i lekove. Zato ku­ pujemo ulaznice. Nemamo veze ni s kim... Ta, kakva politika..., samo s ciljem pružanja pomo­ ći bolesnima — objašnjavali su organizatori. Kad je izgledalo da su se organizatori i žan­ darmi sporazumeli j da će se nastaviti izvođenje programa, .jedan omladinac, sa daljine, iz pravca bine, viknu uz sav glas: »Živela Republika! Do­ le fašizam! Braćo i sestre, triput ura za španske borce!« Odjeknu »ura« iz svih grla, a žandarmi sa podignutim pendrecima jurnuše prema nje­ mu. Nastao je opšti metež, iz koga su žandarmi izišli i raskrvavljeni. Ovo beše prvo revolucionarno krštenje za Estreju, početak njenog revolucionarnog delovanja. Videla je kako treba da postupaju ugnjeteni, samo ne jedino sa »žandarmčićima« već i sa nji­ hovim naredbodavcima, vlastodršcima. Posle ov­ og slučaja rad u društvu »Šomer acair« je po­ stao teži, ali i dragoceniji. ESTREJA IDE U BEOGRAD Estreja se isticala u organizaciji »Šomer aca­ ir«, u krugu aktivnijih siromašnih devojaka. To potvrđuje i Žuli Batino, predsednik ženskog hu- �24 manitarnog društva u Bitolju koje se zvalo »Vico«. Ona je najviše doprinela borbi za emanci­ paciju žcna-Jevrejki u ovom gradu. Organizovala je kurseve za opismenjavanje, krojenje, šiven je... U mnogim prilikama je ukazivala na ne­ ophodnost ravnopravnosti muža i žene u poro­ dici, muškarca i žene u društvu. Svemu tome da­ vala je i političku, komunističku boju. Od posebne važnosti je angažovanje »Vica« za sticanje kvalifikacije mladih Jevrejki u raz­ nim zanimanjima. Mnoge siromašne devojke ško­ lovale su se i zaposlile zauzimanjem ovog hu­ manitarnog društva. Svake godine ono je slalo po dve-tri devojke na rad i sticanje kvalifikaci­ je u Beograd. Tako, 1938. godine izbor je pao na tri Jevrejke po imenu: Estreja Ovađa, Estreja Levi i Solči Kasorla. U vezi sa odlaskom Estreje Ovađe u Beo­ grad sa Sarom je lično razgovarala Žuli Batino. — Saro, mučiš se bez muža... Teško vezuješ kraj s krajem. Pate i deca. Estreja je već odras­ la. Ima šesnaest godina... Naše društvo je od­ lučilo da je pošalje na posao u Beograd. Tamo će učiti i zanat: šivenje, pletenje. Treba da nau­ či nešto u životu zbog svoje budućnosti... Žuli Batino je govorila, a Sara suze lila. Ne znaš zašto: da li su je reći Žulijine razncžile i vratile joj crnu prošlost kao na filmskoj traci, ili od pažnje prema njoj, izraženoj izborom Es­ treje za obrazovanje u Beogradu. — Ne plači, Sara. Niko ne traži plač, već hlcb. Estreja mora u sigurniji život. Jednog da­ na ćeš blagosiljati — kad se uda i kad njena de­ ca budu vesela, zadovoljna. — Daleko je, Žuli, Beograd... Druga sredi­ na. .. Jezik... — Ne, Sara. I tamo će o njoj voditi brigu naši ljudi. Sad će biti teško i tebi i njoj, ali kad se vrati sa zanatom u ruci, bićete srećne. Zanat je zlatan... — Mama, — umeša se David — poslušaj Žuliju. Ona nam želi dobro. I meni je žao, ali Es­ treja ide da bi imala oči u rukama... Ne is­ pušta se zalogaj iz u stiju ... — Dobro, Žuli, dobro sine Davide, ali pro­ kleta majka. Svaki prst boli. Ništa nije lako, a majci je najteže... Ona sagara da bi njeno čedo svetlelo. Neka Bog da da u svetlosti bude! Odluku su saopštili Estreji. �Taj avgustovski dan 1938. godine bio je r a ­ dostan E strejin dan. Ono što je izgubila preki­ danjem školovanja sad će delim ično nadokna­ diti.' Ići će u Beograd, u veliki grad, m eđu nove ljude. To ju je radovalo, ali i zabrinjavalo. Bi­ lo joj je žao m ajke, sestrice i braće. M ora sc rastati s njim a. N jim a će nedostajati sam o ona, a njoj — svi oni. — Mora, mora biti žrtve... Pomučiću se, ali ću steći zanat. Od toga će nam svima u kući bi­ ti bolje. Mama se neće više mučiti po tuđim sta­ novima, u stare dane. Ova prilika se ne srne is­ pustiti. Nema šta — idem! — odlučno je zaklju­ čila Estreja u sebi. Približavalo se vreme odlaska. Sa Estrejom su stalno imenjakinja Estreja Levi i Solči Kasorla. Još tu, u Bitolju, one su se zbližile, posta­ le kao sestre. Dogovarale su se o putu, razgova­ rale o Beogradu... Na železničkoj stanici u Bitolju, jednog sep­ tembarskog dana 1938. godine, Estreja je držala u ruci samo manju torbu... Unutra: jednu ha­ ljinicu, nešto veša, čarape i malo hrane. Istu sliku pružaju i njene dve drugarice. 2uli je trima mladim Bitoljčankama dala poslednja uputstva. Poželela im je srećan put, us­ peh u radu i učenju, pa da se vrate sa zanatom i drugim znanjem, čime će koristiti i svom rod­ nom gradu. — Estreja, kćeri, čuvaj se... Bićeš sama... Čuj... — steže srce, grize Sara usne, a reči joj se zadržavaju u grlu. — Sekice, da nam se javiš čim se središ. Pi­ ši nam, sele, češće — obraćali su joj se braća i sestrica. Lokomotiva pisti i voz lagano kreće. Estreja je na prozoru vagona. Pored nje su i njene dve drugarice. Rukama mašu — otpozdravljaju i op­ raštaju se sa svojim najbližim i rodnim gradom. Podignute ruke ljudi na bitolskoj željezničkoj stanici mašu u pravcu voza da požele srećan put do cilja. Na obe strane suze i ridanje. NOVI STANOVNIK DORCOLA Estreju i njene dve drugarice u Beogradu su prihvatile jevrejske organizacije. Živele su u jednoj tavanskoj sobi sa kuhinjicom u jevrej- �skom delu Dorćola. U fabrici »Jelka« učile su šivenje i pletenje. Bile su zauzete po ceo dan. Pre podne su radile, a po podne išle na nastavu. Ili obrnuto. Jedino su nedeljom bile slobodne. Tad su mogle da nešto zakrpe, operu, srede... U novoj sredini početak je bio težak. Došle su tu kao na bolje, a opet sve mizerno: življe­ nje u tavanskoj sobi, slaba ishrana, odeća... Bez svoga i (poznatog, sve strano i hladno. Jedina no­ vina — učenje. — Stidim se da vam kažem, ali mi dođe da pešice krenem za Bitolj! — kaže jedna od ove tri devojke. — U Bitolju smo bar bile sa svojima. Sve teškoće kao da su bile lakše među svojima! — dodaje druga. — Zaista, nigde nije bolje nego kod kuće. I tu i tamo — mizeran život, ali je u krugu rođe­ nih najbolje. Kuće-kolibe, ali za nas — palate... — Nemoj Estreja, nemoj. Suze nam nado­ laze od tvog ispovedanja kao u pesmi ili tužba­ lici! — govore joj obe, skoro u isti glas. — Ne samo da mi suze nadolaze već mi i srce plače! — kaže Estlreja. — Znate li šta me sprečavalo da vam ja prva ne kažem da nemam ni apetita ni sna od bola zbog doma i Bitolja? Zanat! Moramo podneti sve. Makoliko nam bilo teže nego kod kuće, nema vraćanja. Bez zanata se kući živa ne vraćam. Tri mlade Jevrejke u tavanskoj sobi razgo­ varale su jednog decembarskog dana o teškoća­ ma kojima su izložene u novoj sredini, tj. o vra­ ćanju — nevraćanju iz Beograda. Na kraju — sve su se složile — bez svedočanstva nema po­ vratka u Bitolj. Sve tri obuhvatila je trenutna kriza, ali .razmena misli dovela ih je do sazna­ nja da bez muke nema nauke, da posle teškog dolazi lako i da se drvo savija dok je mlado. — Uči dok si mlad, da ne bi žalio kad ostariš, govorila je učiteljica — dodala je Estreja. Sve tri su uvidele: ako se vrate, celog živo­ ta će biti sluškinje, a sa zanatom imaće bar naj­ nužnije za sebe i svoje. Tri Bitoljčanke, u težim trenucima, dobijale su moralnu podršku od (sadašnjeg generala JNA) Bena Rusoa. Onda je on u Beogradu slu­ žio vojni rok. Njegovi, iz porodice, javili su mu u jednom pismu da se njegova rođaka Estreja Levi, sa još dve Jevrejke, nalazi na učenju zana- �ta u Beogradu. Zamolili su ga da je poseti čim dobije »izlaz« u grad. Prvi izlazak Beno je is­ koristio za to. Našao je sve tri u tavanskoj sobi na Dorćolu, zabrinute. Počeo je šalom, smehom — da bi ih oslobodio. Sve tri je poznavao: Estreja Levi mu je rođaka, Estreja Ovađa ga zna iz društva »Šomer acair«, a Salči Kasorla iz vi­ đenja u jevrejskoj mahali. Kad se čovek nađe u tuđoj sredini, tek tada ume da ceni svoje. Saz­ na li da mu je neko sunarodnik, zemljak — oseća ga bliskim, iako ga prvi put vidi. A Bena sve tri znaju iz Bitolja. Sam Beno je mogao da shvati položaj i osećanja čoveka u nepoznatoj sredini, jer je to i lično iskusio. Učio je zanat u Novom Sadu i Po­ dravskoj Slatini. Sad je u Beogradu, u vojsci. Zato ih je lako »pročitao« i vedro rekao: — O, radujem se što je došla moja rođaka, moje Bitoljčanke, a one natmurene kao Pelister nad Bitoljem. Razmišljate o povratku, jel’te? — Otkud znaš, ko ti je rekao. Beno? — po­ skočila je prva njegova rođaka Levi. — Znam, znam, i ja sam išao tim putem. U Novom Sadu sam živeo u internatu sa mnogo mladih Jevreja iz ostalih centara Jugoslavije. Ne­ ki od njih su se teško osećali u novoj sredini, pred teškoćama i pobegli su, vratili se svojim kućama. Ali, znajte, ko god se vratio — pogrešio je. Nije postao ništa. Evo sa nekim od njih sam u vojsci. Kad god se sretnemo, oni uzdišu i ku­ nu dan kada su napustili učenje i zanat: »Beno, kakvu glupost napravih...!« Ko zna da li je Beno Ruso u vojsci zaista sreo nekog od onih drugova koji su pobegli iz internata i zanata, ili je to samo izmislio, ali, što je važno, on je došao kao poručen i njegov stav je imao presudnu ulogu. Kad je Beno saz­ nao šta je njegova dalja rođaka, Estreja Ovađa, rekla dvema drugim, kliknuo je: — Bravo, Estreja! U Bitolj samo sa zanat­ skim svedočanstvom! Jeste razumele? Ne samo što ih je ohrabrio nego im je Be­ no Ruso savetovao da budu aktivne u beograd­ skim jevrejskim organizacijama. Za sve vreme služenja vojnog roka Beno je posećivao ove tri Bitoljčanke. — Izlazio sam nekad u grad i u toku sedmi­ ce, u radne dane, ali njih nisam mogao da na­ đem. Po ceo dan su bile angažovane učenjem i �radom. Mogao sam ih videti samo u nedelju. Iz­ vodio sam ih. sve tri, u šetnju po Beogradu — seća se Beno Ruso. Estreja se nikad nije pokolebala. Bila je od­ lučna — bez svedočanstva ne! Benova razlaga­ nja za nju su značila potvrdu sopstvenog stava kao pravilnog. Od septembra 1938. do aprila 1941. godine Estreja je živela i radila sa građanima Dorćola kojih već odavna nema među živim Beograđa­ nima.* UMESTO ZANATA — BORBA Estreja je ostala u Beogradu čvrsto odlučna da završi zanat. Ali nastali ,su teški dani za Jugoslovene, posebno za Jevreje, sa sve većim i ot­ vorenijim opredeljenjem bivše jugoslovenske vla­ de za politiku fašističkih zemalja. Još 27. jula 1937. godine doneti su antijevrejski zakonski pro­ pisi. U njima se predviđalo proterivanje novodošlih Jevreja iz Jugoslavije i to: onih koji su prešli u zemlju posle 1. januara 1935 — u roku od tri meseca, onih čiji boravak u Kraljevini ne dostiže deset godina — u roku od šest meseci, a onih koji tu žive duže ali nemaju jugoslovensko državljanstvo — u roku od godinu dana. An­ ti jevrejska kampanja počela se voditi i preko štampe. Najpre je počeo »Balkan«, a potom i druge novine. Ove mere bivše jugoslovenske vlade bile su uvod u jevrejsku tragediju. Dotične mere upravo tako je i prokomentarisao ipredsednik ministarskog saveta i ministar unutrašnjih poslova Dragiša Cvetković jevrejskoj delegaciji koju je primio 29. II 1939, ukazujući da »su stvari o Jevrejima uzele nepoželjan tok«. Vlada Cvetković — Maček 1940. godine donela je propise pod imenom »Koroščevi zakoni«, ko­ jima su i formalno ograničena građanska prava Jevreja u Jugoslaviji. Godinu dana posle Estrejinog dolaska u Beograd počeo je drugi svetski rat. Fašističko * Do 1981. godine treba da se izgradi moderno, veliko na­ selje Dorćol u Beogradu. Već je pokrenuta inicijativa i /.a po­ dizanje spomenika u toj gradskoj zoni. Povest o Estreji Ovađi — Mari je skroman prilog spomeniku Jevreja — žrtava iaS'zma i u Dorćolu i ukazivanje da negde na njemu treba da se nađe ime i ovog narodnog heroja. �oružje isprobano u Spaniji, Austriji i Ćehoslovačkoj bilo je sad upereno na Poljsku. Fašistič­ ka osovina Berlin-Rim učvršćena je priključe­ njem Japana. Tako je 27. IX 1940. g. sklopljen Trojni pakt Rim-Berlin-Tokio. On je podelio svet na interesne sfere i vojne akcije: Nemačka u Ev­ ropi i Africi, Italija u Sredozemnom basenu i delu Afrike, a Japan — u velikom azijskom pro­ storu. I pored velike brige jevrejske humanitarne organizacije Beograda za Estreju i druge, u ovak­ vim prilikama nije se moglo ništa učiniti za po­ boljšanje materijalnog stanja, pa je ona u slo­ bodnim časovima morala da radi i kao kućna pomoćnica. Njena drugarica Solči Kasorla bila je u boljem položaju. Ona je radila u student­ skoj menzi. Ono što bi katkad Solči donela iz menze za večeru delila je sa Estrejom. U Beograd je Estreja došla da uči zanat šivenja i pletenja, a vreme joj nametnulo još jedno zanimanje — antifašističku borbu. Brzo se uključila u rad sindikalnog i omladin'skog po­ kreta. Od triju Bitoljčanki, kako kažu Beno Ru­ so i Avram Sadikario, najaktivnija je bila Es­ treja Ovađa.* Estreja je bila aktivna u radu sindikalnog i omladinskog pokreta. Bila je aktivni učesnik u svim važnijim beogradskim događajima do pada Jugoslavije 1941. Živela je život stanovnika Dorćola i život pokrenutih .radničko-studentskih i re­ volucionarnih masa Beograda. SUSRET SA MOSOM PIJADE Estreja je aktivna omladinka i član sindi­ kalne podružnice u fabrici »Jelka«. U Beogra­ du se našla u presudnim trenucima za čovečanstvo. Na sastancima, na ilegalnim kursevima — sve samo predavanja sa aktuelnom temom — »Borba protiv fašizma — dug progresivnog sve­ ta«. Ono što bi čula na sastancima uveče je pri­ čala svojim drugaricama u tavanskoj sobi. To je radila da bi ih više aktivirala. I sama je od njih, * Isto se konstatuje u Zborniku narodnih heroja Jugosla­ vije. u radu Dvoje naših narodnih heroja (Jcvrejski almanah. Beo­ grad. 1934) i u drugim kraćim beleškama o Estreji — Mari (u publikacijama >11. mart — 1943—1958«. Bitola. 1938. »Narodni he­ roj od Makedonija«, Skopje. 1973. i dr.). �pak, saznavala o nizu drugih interesantnih poja­ va. Naročito je Solči Kesorla za Estreju bila u središtu pažnje. Preko nje se obaveštavala o di­ skusijama i akcijama studenata. Sa zanosom je Solči pričala kako budući inženjeri, lekari, prav­ nici. .. u razgovoru imaju istu temu — fašizam. Jedne aprilske večeri 1939. Solči dvema Estrejama reče: — Znate šta? Iz zatvora je pušten neki ko­ munist, posle 14 godina robijašenja. Ta vest je danas studente neobično obradovala. — Ova vlast, Salči, mnoge je oterala u za­ tvore. Da li si saznala kako se on zove? — sa ve­ likim intcresovanjem je upitala Estreja. — Ne, samo sam čula da je Jevrejin, naš čovek. Drugo ništa ne znam. Vest koju je primila od Solči sasvim je oku­ pila pažnju Estreje: — Jevrejin... Studenti se raduju... Mora biti neka značajna ličnost... Sutradan otišla je u fabriku sa željom da sazna nešto više o oslobođenom zatvoreniku. Pri­ šla joj žena koja je bila u radnom predsedništvu poslednjeg sindikalnog sastanka. Njoj je saopštila o vesti koja je uzbudila i obradovala stu­ dente, pa je upita da li ona zna nešto više o tom čoveku. — Estreja, kad s posla odemo kući. Sad da se rastanemo što pre! — tiho joj je rekla, jer im se približavao vođa smene. Tog dana Estre ja nije mislila o poslu. U stva­ ri nije osećala umor od rada. Razmišljala je sa­ mo o razgovoru sa ženom iz radnog predšedništva. Sa nestrpljenjem je očekivala znak prestan­ ka rada prve smene. Razgovor sa ženom je trajao dugo. — Solči, Estreja, čovek koji je oslobođen posle dugogodišnjeg ležanja u zatvoru zove se Moša Pijade. On, sigurno, zna naš kraj. Dve go­ dine je službovao kao profesor u Ohridu. Preda­ vao je crtanje. U Beogradu je izdavao novine u kojima je pisao samo o stanju siromašnih, o bor­ bi protiv eksploatatorske vlasti. Štampao je list i letke i to rasturao, pa je osuđen na 12 godina zatvora. Ali, kažu, i tamo je govorio otvoreno da se vlast mora smeniti, pa su mu rok robijanja povećali za još dve godine. Samo, pazite, da nis­ te ni pisnule o njemu! — saopštavala je i upozo­ ravala Estreja dve devojke iz Bitolja. �Estreja pažljivo prati diskusije na omladin­ skim i sindikalnim sastancima. Prosto, guta ono što sluša. Svi zaposleni u »Jelki« brzo su joj po­ slali bliski, prionuli uz srce. U sudbini beograd­ skog kvarta Dorćol Estreja je gledala sudbinu jevrejskog dela Bitolja. Na Jovanovoj pijaci pu­ no Jevreja — sitnih trgovaca i prodavača sta­ rog. Ista slika bitoljskih Jevreja u novoj pozi. Život ostalih delova Beograda — život njenog Bitolja. — Zaista, na svetu ima samo bogatih i siro­ mašnih, samo ljudi i neljudi... Dobro je to re­ kao Rafael Batino! — govori sama u sebi Es­ treja. Žena koja joj je saopštila o Moši, jednog novembarskog dana 1939, rekla joj je: — Estreja, posle radnog vremena sačekaj me pred izlazom fabrike! — Što da je čekam? Svakako nešto važnije da mi saopšti. Možda je nešto o Moši! — poga­ đala je Estreja i sa radošću je očekivala drugi susret. Svi zaposleni u »Jelki« posle radnog vreme­ na žure. Neki kući, a neki sami, ili po dvoje-troje, na tajni sastanak. Među njima je i Estreja sa ženom pod ruku, koja joj usput šapatom ob­ jašnjava: — Idemo na tajni sastanak... Govoriće Moša... Žena joj je još govorila, no Estreja je bila zbunjena. Ona će slušati Mošu. Zaista čast. Pred njom će biti revolucionar o kome sa ponosom i poštovanjem govore svi napredni Beograđani. Ophrvana tim mislima i uzbuđena, ona nije ni za­ pazila kako se našla u većoj prostoriji škole na Dorćolu. Sastanak je počeo. U stvari, to je bio ilegal­ ni marksistički kurs za komuniste, skojevce i druge napredne Dorćolce. Estreja ga je shvatila kao sastanak, jer o drugim oblicima rada još ni­ je znala. Sekretar partijske organizacije »Jelke« najavio je temu: »Svet danas« i saopštio da je predavač drug Moša Pijade. Estreja je uvo i oko. Ona guta sve: i reči, i pokrete Mošine. A on — smireno, opširno, argumentovano govori o događajima drugog svetskog rata, o planovima »Osovine«, o nenarodnom režimu tadašnje Jugoslavije. Sa ponosom je go­ vorio o onima koji još čame po zatvorima zbog �isline, zbog borbe za bolju budućnost. Naročito je isticao potrebu solidarisanja sa antifašistič­ kim snagama. Kao aforizme, kao refrene pesama ponavljala je u sebi reći i rečenice Mošinog iz­ laganja: »U ovom ratu ima samo fašista i antifašista... Svaki narod posle pobede nad fašiz­ mom sam će odlučivati o svojoj budućnosti... Mi, Jevreji, ma gde bili, prvi smo na udaru fa­ šizma. Zato nema drugog izlaza: rame uz rame sa ostalim Jugoslovenima u borbu protiv doma­ ćeg i tuđeg fašizma... Nova Jugoslavija biće ma­ ti svih onih koji žive u n jo j...« Iskre biju iz oči­ ju, plamen gori u Mošinim ustima, a Estreja ras­ te od radosti, od zanosa. Od susreta sa Mošom Estreja je postala siušalac ilegalnog marksističkog kružoka na Dorćolu. Otad je postala odlučnija u delovanju me­ đu mladima u fabrici »Jelka« i stanovnicima Dorćola. Onda je Estreja sistematično počela da uči i praktično da primenjuje marksizam. Susret sa Mošom za Estreju je bio početak novog života. PROTIV TROJNOG PAKTA U drugoj polovini januara 1941. godine Es­ treja je postala član SKOJ-a. Estreja je postala skojevka kad je opasnost od agresije fašističke osovine bivala sve očevid­ nija. Nemačka je bila okupirala Mađarsku, Rumuniju i Bugarsku i našla se na jugoslovenskim granicama. Pred kraj 1940. godine Hitler je po­ čeo sa pripremama za napad na Grčku, koji je predviđen za proleće 1941. Imao je i gotov plan za likvidiranje Jugoslavije kao države. Predvideo je ostvarenje tog projekta posle napada na SSSR i Grčku. Tad će Jugoslavija biti zrela kruška. Pašće sama. Biće okupirana bez krvi. U stvari, sama vlada tadašnje Jugoslavije sve više se nalazila na strani »Osovine«. Početkom januara 1941. godine organizovala je koncentra­ cione logore za komuniste i druge antifašiste. Is­ tovremeno, sa osnivanjem koncentracionih logo­ ra, ministar vojske je naredio formiranje tzv. »radnih bataljona«, kojima su se imali mobilisati antifašisti, a za onemogućavanje njihove bor­ be protiv izdajstva. Knez-namesnik Pavle je u fe­ bruaru 1941. godine vršio konsullovanje sa Hitlerom za priključenje Jugoslavije fašističkoj oso- �KPJ je nastojala da spreči priključivanje zemlje Trojnom paktu, i pred sam taj čin obra­ tila se narodu proglasom u kome se, između os­ talog, isticalo: »Današnja vlada sprema izdaju. Za koji dan treba da se potpiše Trojni pakt, ko­ ji znači sigurnu i sramotnu smrt našoj državi... Prvi put u našoj istoriji treba pred tiranima da kleknemo, da na kolenima potonemo u beščašće i ropstvo... Nećemo ni Trojni pakt, ni instruktore, ni turiste, ni privredne stručnjake, ni čišćenje ne­ prijatelja Osovine. Hoćemo vladu nacionalne slo­ ge i odbrane. Sve za čast i slobodu! Čast i slo­ bodu ni za šta«. Vlada Cvetković-Maček je 25. marta 1941. u Beču potpisala protokol o priključenju Jugosla­ vije Trojnom ipaktu. To je bio sraman akt kapituliranja i predavanja zemlje »Osovini«. Ali ne samo to: protokolom je predviđena obaveza da se sva živa i materijalna sredstva stave u službu Hitlerovih osvajačkih planova. Potpisivanje Pakta bilo je ocenjeno od CK KPJ kao izdajstvo. Još iste večeri izbile su de­ monstracije u Beoradu i u drugim delovima Ju­ goslavije. Sav Dorćol je bio na nogama. Demon­ strirao je ... Znali su njegovi žitelji šta to znači za njih. Još pre dve godine, 8 . II 1939, jedan od ideologa nacionalsocijalizma, Alfred Rozenberg, je izjavio: »Za nacionalsocijalizam postoji samo jedan vid razrešavanja jevrejskog pitanja: da i poslednji Jevrejin napusti teritoriju nemačkog Raj ha«. Dve godine kasnije, 28. III 1941, isti će proširiti teritoriju nedostupnu za življenje Jevreja: »Za Evropu jevrejsko pitanje biće likvi­ dirano tek onda kad i poslednji Jevrejin napusti evropske predele«. Tri dana su trajale demonstracije u Beogra­ du i u celoj Jugoslaviji. Tri dana Estreja sa dru­ gim Dorćolcima, sa svim Beograđanima bila je na nogama. Tri dana u opšte ne!, u poklike: »Bolje rat nego pakt!«, »Bolje grob nego rob!« slivao se i Estrejin glas. Narodni revolt dostigao je kulminaciju uo­ či 27. marta. Raskinut je sramni pakt. Dana 27. marta izvršen je prevrat i obrazovana nova vla­ da na čelu sa generalom Dušanom Simovićem. Demonstranti su tražili odhranu zemlje, slobo­ du, ravnopravnost sviju koji žive u Jugoslaviji, savez sa SSSR... I nova vlada nije poslušala na­ rodni glas, nije iskoristila opštu narodnu bor3 Estreja Ovađa Mara 33 �34 benu volju za odbranu zemlje od agresora. Ona 28. III 1941. godine zabranjuje narodne manife­ stacije i »u zvaničnom saopštenju se ogradila od raspoloženja i zahteva naroda«. CK KPJ uporno je nastojao da se preduzmu mere za odbranu zemlje. Tako je 30. III 1941. izdao proglas u kome je vladi predložio program zadataka. Vlada i Generalštab nisu, pak, učinili ništa. Hitler je posle događaja od 27. marta odlučio da što pre napadne Jugoslaviju. Taj zadatak je odredio II i XI armiji naredbom pod šifrom »Po­ duhvat« — 25« 30. III 1941. Ccla Jugoslavija je bila u vrenju i uzbuđe­ nju. Tok događaja se lako nazirao: zemlja će bi­ ti okupirana, za sve Jugoslovene nastade muko­ trpni dani, a za Jevreje — pakleni. Dorćol i jevrejski delovi drugih jugoslovenskih gradova bi­ li su odlučni da dele sudbinu sa svojom vekovnom braćom. Zato su se Jevreji koji su bili doš­ li u Beograd iz drugih krajeva zemlje počeli od­ mah vraćati u svoja rodna mesta. Nekoliko dana posle martovskih događaja bitoljski studenti i radnici napuštali su Beograd i bili na putu za grad pod Pelisterom. Estreja je došla u Bitolj zajedno sa Solči Kasorla početkom aprila. Njihova drugarica Estreja Levi otputovala je za Izrael, gde i sada živi. SLUGA GORI OD GOSPODARA Dolazak Estrejin u Bitolj bio je radost za ćelu porodicu. Otkad su počele demonstracije 25. marta Sara je telom bila kod kuće, a pame­ ću u Beogradu, kod Estreje. Sad je majčino sr­ ce puno. U patnji bar su njeni »pilići« pored nje. Povratak Estrejin bio je poseban doživljaj za brata Davida. Estreja i David razgovarali su i inače o svemu. — Sele, šta je sve ovo? Kako ti izgleda? šta će biti? Šta su vam pričali u Beogradu? — oba­ sipa on svoju sestru pitanjima. Ona dolazi sa iz­ vora događaja, kontaktirala je sa vidnijim lično­ stima. Estreja govori opširno, objašnjava sve što se dešavalo u Beogradu, o kontaktiranju sa dru­ gim Jugoslovenima, o zauzimanju Partije za brat­ stvo i jedinstvo, za odbranu zemlje. Objašnjava �Estreje (druga s leva) sa grupom bitoljskih skojevaca �ona koliko zna i ume, koliko je čula, razumela i saznala i zaključuje: — Brate Davide, stvari ne stoje dobro, kre­ nule su na zlo. CK SKOJ-a i CK KPJ već od ra­ nije u Beogradu i u celoj Jugoslaviji ukazivali su na opasnosti od fašizma. Uputili su i zahtev vladi za odbranu zemlje, ali ništa. I u ovoj situa­ ciji nenarodna vlast želi da izvuče koristi, da sa­ čuva pozicije. Zato je potpisala Trojni pakt. Znaš, odasvud smo okruženi. Teško će biti za će­ lu Jugoslaviju, a za nas se zna da će biti najgo­ re. Samo, znaj, jedan jedini je izlaz — svi kao jedan protiv fašizma. U tome je spas. Slobodna zeml ja ... Narodna vlast će biti opšta, zajednič­ ka, pravedna majka sve svoje dece... Govori li — govori Estreja. I David se ushićuje, raduje se, ponosi što se njegova sestra to­ liko idejno uzdigla. Estreja, pak, sve to što ob­ jašnjava bratu Davidu izlaže i u društvima »Šomer acair« i »Tehelat lavani«, pa i u skojevskoj organizaciji, budući da se odmah povezala, uk­ ljučila u njihov rad. Estrejin dolazak i pristizanje drugih radni­ ka, učenika i studenata iz Beograda u Bitolj unelo je osveženja, živosti, pokreta u rad SKOJ-a i Partije. Stečene su jaisnije predstave o politici KPJ u prestojećim događajima. Bitolj je dobio iskusnije borce protiv fašizma, jer su svi oni već učestvovali u sudarima sa žandarmerijom, u martovskim demonstracijama. Ukazivanje na skoru okupaciju brzo se os­ tvarilo. U Hitlerovom planu za napad na Jugoslavi­ ju bilo je dogovoreno i učešće Italije i Mađar­ ske, stim da već okupirana Rumunija i Bugar­ ska štite nemačku pozadinu od eventualnog na­ pada Sovjetskog Saveza. Bilo je predviđeno i eventualno angažovanje bugarskih snaga u okupiranju dela Jugoslavije. Koncentričnim napa­ dom Hitler je težio brzom likvidiranju Jugosla­ vije, pri čemu bi Vardarska Makedonija bila odsečena i pretvorena u bazu za udar na Grčku. Bez objavljivanja rata, iznenada, 6 . IV 1941, Nemačka je napala Jugoslaviju. Okupacija je po­ čela bombardovanjem Beograda uz učešće 484 nemačka bombardera i 250 lovaca, a sadejstvom italijanske avijacije bili su bombardovani i drugi jugoslovenski gradovi, među kojima i Skoplje. Ostale angažovane fašističke jedinice napadale su sa raznih drugih strana. U napadu �na Jugoslaviju učestvovalo je ukupno 52 divizi­ je (24 nemačke, 23 italijanske i 5 mađarskih), a 5 je bilo u rezervi. Estrejin rodni grad zauzela je motorizovana SS-divizija »Adolf Hitler«, 9. IV 1941. sa tridese­ tak žrtava, jer su neki rodoljubi davali otpor na ulicama pored Dragora, a i sa minareta Isak-džamije. Iz stroja je bilo izbačeno 5— 6 nemačkih tenkova i jedan avion koji je prethodno vršio izviđanje. Borba je počela rano ujutro 9. aprila, a Bitolj je potpuno zauzet oko 13 časova istog dana. Jugoslavija je zauzeta munjevitom brzinom. Kralj f vlada, sa ponetim zlatom, prebegli su u inostranstvo 15. aprila. Dva dana potom, 17. aprila, u štabu II nemačke armije u Beogradu, opunomoćenici vrhovne komande potpisali su bezuslovnu kapitulaciju, koja je stupila na snagu u 12 časova idućeg dana. Tim sporazumom pred­ viđeno je da se jugoslovenski vojnici i oficiri od­ vedu u zarobljeništvo, a sva vojna, industrijska, saobraćajna i druga sredstva i dokumentacija predadu Nemačkoj u ispravnom stanju. Okupirana Jugoslavija je pcdeljena na nemačko i italijansko područje, stim što su neke osvojene teritorije ustupljene satelitima Mađar­ skoj i Bugarskoj. Deo Vardarske i Jegejske Makedonije (kao i deo Srbije) Nemačka je dala Bugarskoj, a dru­ gi deo Vardarske Makedonije (sa gradovima Stru­ ga, Debar, Kičevo, Gostivar i Tetovo, više prespanskih sela i kostursku zonu) okupirala je Ita­ lija. Bitolj i njegova okolina okupirani su od bu­ garske fašističke vojske 2 2 . aprila. Okupaciju su Bugari prikazivali kao »oslobođenje« Makedoni­ je. Kakvi su oslobodioci oni Bitoljci su znali i odmah videli iz ološa koji su im dovukli u grad: 400 policijskih agenata, šezdesetak uniformisanih policajaca i policijskih načelnika, motorizovane policijske jedinice, jednog eskadrona, uglav­ nom, za noćno patroliranje, pa svojih ljudi za pređsednike opština, za prosvetnu aktivnost i druge vanprivredne sektore. Reokupacija većeg dela Makedonije od fašis­ tičke Bugarske izazvala je veliku zabrinutost, re­ volt i mržnju prema nezvanim gostima. Zna Ma­ kedonija kakvo »dobro« joj je učinila Bugarska i u prošlosti. Bugarski marševi u Makedoniji su pogrebna pesma, zov za borbu protiv »oslobodi- �Iaca«. Tako su bugarske okupatore, kao i rani­ je, primili i Jevreji iz Makedonije. Na .s obzirom na antijovrcjsku akciju Hitlera, neki Jevreji su povjerovali da će prisustvo Bugara biti bolje za njih nego prisustvo Nemaca, mislili su da bar fizički neće biti likvidirani. U Asad-begovoj ulici Estreja je uporno na­ stojala da prikaže istinski lik bugarskih okupa­ tora: — Ništa nije bolje. Ovi su nemačke sluge. Uvek je sluga gori nego gospodar. Čim su fašis­ ti, ne'ka im se seme šatre. Da su bolji, oni bi os­ tali u samoj Bugarsikoj. Koga tu traže? Ne zna­ ju čiia je ovo zemlja... Igraće kako im budu svirali Nemci. Teško će biti za sve nas! — ob­ jašnjavala je Estreja. JEDINSTVENI PROTIV FAŠIZMA U Bitolju, kao i u Skoplju i Štipu, prvi na udaru nemačkog i bugarskog okupatora bili su Jevreji. Još prva tri dana okupacije Nemci su opljačkali bogatije jovrejske dućane. Iz stanova su uzimali sve što su hteli. Na nekim radnjama pojavili su se natipisi: »Jevrejima, Vlasima i psi­ ma zabranjen ulaz«. Bugarsko fašističko zakonodavstvo Jevreje je proglasilo tuđim državljanima. Zakonom o za­ štiti države iz 1941. godine bilo im je zabranjeno vršenje niza delatnosti. Jevreji sopstvonici ra­ nijih dobara morali su tu svoju imovinu da otu­ đe i novac primljen od njih da unesu u bugar­ ske kreditne banke. U čl. 26. ovog Zakona se ka­ že: »U roku od mesec dana sva lica jevrejskog porekla koja u državi imaju neku imovinu, duž­ na su da prijave sva svoja dobra, pokretna i ne­ pokretna, bugarskoj narodnoj banci«. Morali su Jevreji da podnose »deklaracije«, a onima koji to nisu učinili u roku od tri meseca imanje je oduzimano. U stvari, Bugari su tražili i najma­ nji povod da Jevrejima konfiskuju imovinu. Jevreji su pljačkani i na osnovu Zakona o jednoročnom danku. Ovim zakonom bilo je pred­ viđeno da Jevreji ustupe državi jednu petinu svo­ je imovine. »Svaki Jevrejin morao je ponovo da podnosi prijavu o svojoj celokupnoj imovini: po­ kretnoj i nepokretnoj, u potraživanju, u novcu, u dragocenostima, pokućstvu i si. Specijalna ko­ �misija je proveravala tačnost prijava i procenjivala imovinu. Samo neki mali neprijavljen pred­ met mogao je biti uzrok za konfiskaciju celokuipne imovine, ili za hapšenje. Pošto je država uzi­ mala 'jednokratan danak’ od 2 0 %, komisije su uvek precenjivale jevrejsku imovinu da bi se uzeo što veći danak. Onome koji nije imao da plati imanje je odmah prodavano na licitaciji«, kaže A. Matkoski. Pljačkanje Jevreja je vršeno i preko vojnog danka. Jevreji nisu smeli da služe u bugarskoj vojsci, no oni su to skupo plaćali u vidu danka. Bugarski fašisti su uzimali, zapravo. Jevreje u vojsku, ali samo u radne jedinice. Zakon o za­ štiti naoije predviđao je mnoge forme i načine za pljačkanje Jevreja i oduzimanje njihovih gra­ đanskih prava. Jedan za drugim donose se raz­ ni antijevrejski zakoni. Novopokrenuti fašistički list »Celokupna Bugarska« u Skoplju redovno je donosio antijevrejske napise. Pravo žalbe Jevreja nije postojalo za oku­ patore. Već 1941. bile su zabranjene afirmisane bitoljske jevrejske organizacije »Somer acair«, »Tehelet lavani« i »Vico«. List »Celokupna Bu­ garska« je 17. IV 1941. objavio naredbu ministra unutrašnjih dela Petra Gabrockog kojom se Jevrejima zabranjuje da saopštavaju vesti, da po­ kreću politička i društvena pitanja, da se kreću ulicama, da posećuju društvena i javna mesta od 21 do 6 časova. Oživele su propagandne izmišljotine protiv Jevreja, samo da bi se razvila verska i nacional­ na netrpeljivost prema njima. Međutim, Bitoljci, Makedonci uopšte, znali “ u da su im Jevreji s braća po stradanju, poštenju i čovečnosti. Par­ tija je na vreme sagledala sredstva kojima će se služiti oktjpatori, pa je borba protiv fašizma bila i borba za bratstvo i jedinstvo jugoslovenskih naroda i narodnosti. Mesni komitet KPJ Bitolja, rukovođen legen­ darnim Štivom Naumovom, imao je sasvim pra­ vilan stav prema jevrejskom pitanju. Nastojao je, pored ostalog, da se Jevreji što masovnije uk­ ljuče u NOB, borio se za ujedinjenje svih anti­ fašističkih snaga. Jevrejsko stanovništvo Bitolja (kao i čitave Makedonije) bilo je tesno povezano sa idealima makedonskog porobljenog naroda i još 1941. go­ dine aktivno se bilo uključilo u narodnooslobodilački pokret. �Iako su pojedinci bili za izolovano delovanje Jevreja protiv fašističkog osvajača, većina organizovanih jevrejskih redova zalagala se za zajedničku borbu sa makedonskim narodom i narodnostima, za stav KPJ. — Nema nikakve deobe prema veri i nacio­ nalnosti. Antifašisti su svuda antifašisti. KPJ se bori za bralistvo i jedinstvo, za ravnopravnost sviju koji žive u Jugoslaviji i zato treba da svi stojimo u stroju Partije. Svako razdvajanje jed­ nih od drugih ide u prilog neprijatelju. Staro pravilo: podeli pa vladaj... — govorila je Estreja u svom rcjonu. Bitoljski Jevreji i u izuzetno teškim okolno­ stima ostali su verna braća Makedoncima. DVA DANA — TRI SVEČANOSTI Bugari porobljivači u Bitolju, kao i u dru­ gom okupiranom delu Makedonije, počeli su i sa masovnim organizovanjem društava i ustanova za denacionalizalorsku aktivnost. Nalazio se i izmišljao povod za ma koju pro'slavu samo da bi se okupacija prikazala kao »oslobođenje« Ma­ kedonije, ostvarivanje vekovnog makedonskog »ideala«. Ćak su se i Nemci počeli podsmevati Bugarima zbog čestih proslava: »Dva dana — tri svečanosti«. — Oni organizuju mnoge proslave, a mi se spremamo za jednu — povodom oslobođenja Makedonije. To će biti veliko slavlje — govorila je Estreja skojevkama iz svoje grupe i drugim Jevrejima sa kojima je kontaktirala. Mesni komitet Bitolja pripremao je svoj grad i kraj za borbu za slobodu. Bitoljski anti­ fašisti su se tako obradovali od prve ustaničke puške u Makedoniji koja se oglasila 27. VI 1941. u razloškom kraju. I oni su se spremali za taj čin. Skupljali su oružje još od prvih aprilskih dana, a ono što je bilo neispravno popravljalo se u radionici Bena Riusoa. Ćak i jevrejska om­ ladina odvedena na prinudni rad, u maju 1941. godine, za prenos ratnog materijala iz vojnih skladišta na brdu zvanom Tumbe-kafe do železničke stanice, učestvovala je u ovoj akciji. Či­ tave sanduke sa municijom bacala je u žbunje, da bi ih kasnije podigli za NOP. �Naročito se Mesni komitet Bitolja aktivirao za što dosleđnije sprovođenje Proglasa PK KPJ za Makedoniju povodom 38-godišnjice ilindenskog ustanka. Veliki makedonski praznik bugarski fa­ šisti su hteli da iskoriste za svoje ciljeve, ali ni­ su uspeli. Uoči praznika rastureno je 3.000 leta­ ka u gradu i okolnim selima — sa antifašistič­ kom sadržinom. Na Ilijin-dan 1941. godine me­ đu ljudima skupljenim pred zgradom opštine izmešali su se komunisti i skojevci. Bugari su pla­ nirali da održe miting na At-pazaru, a povorka do tog trga imala se kretati pored reke Dragor. Bilo je pripremljeno nekoliko govornika. U osam časova kolona je krenula pored Dragora. Kada je ušla u tesne uličice, iznad glava mase pokazao se transparent sa crvenim natpi­ som: »Živela slobodna Makedonija!«. To je bio dogovoreni znak za početak javne demonstraci­ je protiv okupatora. Vikali su Jevreji, Makedon­ ci, vikali komunisti, skojevci i svi rodoljubi u sav glas: »Živela slobodna Makedonija! Okupa­ tor van Makedonije! Smrt fašizmu — sloboda narodu!«, pa su uzvikivali i druge parole. Među demonstrantima je bila i Estreja. I njen glas se slivao u osudu »oslobodilaca«. Fašistički improvizatori ilindenske proslave našli su se u čudu. Smatrali su da će se na Atpazaru sve razvijati prema njihovom planu. Mi­ slili su da održe zbor na mestu gde je 1905. go­ dine obešen lerinski vojvoda Aleksandar Turundžo. Čak tu, prisećajući se onoga što se u proš­ losti tu odigralo, narodni hor je počeo da peva pesmu o Turundžu i da izbacuje antifašističke, antibugarske parole, zahtevajući slobodu Make­ donije. Bugarima je propala proslava. Nije uspela ni intervencija motorizovane policije za smiriva­ nje uzbuđene mase. — Samo ovako..., udruženo... složno! — vikala je Estreja, vikali svi Jevreji, svi demon­ stranti. — Smrt Hitleru i njegovom slugi caru Bo­ risu! — grmelo je odasvud. Agenti su iskolačili oči da bi uočili što vi­ še likova demonstranata, policajci nisu gledali gde i u koga biju pendrecima. Nastala je opšta tuča, gužva. Bilo je, potom, zatvoreno više bitoljskih komunista i skojevaca, među kojima je bilo i Jevreja. �ČLAN KPJ Jedan od prvih zadataka bugarskog okupa­ tora bio je da pridobije što veći broj domaćih špijuna. »Svi civilni i uniformisani policajci tre­ ba da privežu uz sebe i zavrbuju tajne saradnike, kako iz sredine onih u koje vlasti imaju poverenja tako i među sumnjivim licima« — kaže se u trećem uputistvu naredbe Skopskog oblas­ nog policijskog načelnika Simeonova od 2 . X 1941. Bugari su pokušali da pridobiju špijune i iz redova bitoljskih Jevreja. Među uhapšenim komunistima i skojevcima posle ilindenskih demonstracija bio je i student Isak Levi. U zatvoru su ga Bugari pretukli, ali nisu uspeli da ga upletu u svoje mreže. Činjeni su i drugi pokušaji za vrbovanje špi­ juna iz redova jevrejskih narodnosti, ali nijedan Jevrejin nije se našao u toj službi. Držanje bi­ toljskih Jevreja bilo je za poslovanje i ushićenje. 1941. godine bilo je već mnogo Jevreja čla­ nova KPJ (Beno Ruso, Mansel Demajo, Simo Kalderon, Avram Sadikario, Moric Sami, Viktor Pardo, Isak J. Sarafati, Mordo Nahmijaz, Sarina Peso, Nisim Al'ba i drugi). Većina od njih ruko­ vodili su skojevskim grupama u kojima su bili obuhvaćeni: Estreja Ovađa Mara, Solči Kasorla, Seli Koen, Fana Sion, David Kalderon Dabi, Žamila Kolonomos, Magi Ruso, Albert Ruso, Murdo Koen, Solomon Koen, Soloman Sadikario Mo, Viktor Kamhi, Salamon Mešuljam, Viktor Mešuljam, Pepo Peso, Menteš Isak, Nisim Albahar, Samuel Kalderon, Moric Romano, Eli Faradži, Anaf Avram i drugi. Članovi skojevske grupe Đoke Tapandžioskog bili su i Albert Aroesti i Natan Hason. Mnogo skojevaca Jevreja bi­ lo je i među učenicima bitoljske gimnazije. Za skojevce V razreda bili su odgovorni Bcrto Kasoria i Mato Hason, a za skojevce VII razreda Eli Levi. Većina skojevaca radila je sa simpatizerskim grupama. Oko 20 Jevreja bili su člano­ vi kandidatske grupe. Isak Sarafati 1941. godi­ ne bio je član Mesnog komiteta KPJ, a Beno Ru­ so član Mesnog komiteta SKOJ-a za Bitolj. Na aktiviranje jevrejskog stanovništva uti­ cala je sudbina Jevreja u Evropi i borbeni glas Makedonaca u Prilepu i Kumanovu. Revolucio­ narna delatnost u Bitolju krajem 1941. godine bila je usredsređena na stvaranje partizanskog �odreda i pružanje pomoći političkim zatvoreni­ cima. Estreja je svoju aktivnost razvijala među jevrejskom ženskom omladinom, a naročito u sprovođenju akcije Crvene pomoći, za koju je pred Mesnim komitetom Bitolja odgovarao Isak Sarfati. Marta 1942. godine Estreji je iskazano veli­ ko poverenje, dato priznanje za dotadašnju re­ volucionarnu delatnost. Primljena je za člana KPJ. Broj članova KPJ iz jevrejske sredine 1942. godine se povećao na 30, a skojevaca na 150. Član Mesnog komiteta KPJ postao je i Beno Ruso. Pored Estreje Ovađe, članovi KPJ ženskog pola su i: Roza Kamhi, Žamila Kolonomos, Adela Faradži i Stela Kamhi. Estreja je bila potresena činom streljanja Ordana Copela 9. IV 1942. Zaklela se još jednom da će ići njegovim stopama. Lično ga je pozna­ vala. Žalila je što nije postala pripadnik prvog bitoljskog partizanskog odreda »Pelister« (22. V 1942), ali se ponosila svim onim što se desilo s njim, hrabrom smrću Elpide Karamandi, Mare Josifoske, Takija Daskala i drugih boraca, kao i podvigom Štiva Naumova — ubijanjem oblas­ nog policijskog načelnika Ćurčijeva na bitoljskoj ulici. — Kao Ćurčijev završiće svi fašistički psi! Osvetićemo sve žrtve! — govorila je Estreja. Estreja je radila sa jednom grupom skojevki do 10. marta 1943. Bugarski okupator nije se zadovoljio ni svim onim što je već učinio protiv Jevreja. Ministar unutrašnjih poslova Petar Gabrovski pred bu­ garskom narodnom skupštinom 26. VI 1942. go­ dine je objašnjavao: »Mere za ograničavanje u vezi sa jevrejskim pitanjem preduzete su na vreme i sa rezultatom, ali nisu dovoljne za intere­ se Bugarske, snaga Osovine i ratova za novu Evropu. Protiv jevrejstva treba da se dejstvuje brzo... Jevrejsko pitanje mora biti razrešeno do kraja... Nalaže se da se uvedu nova ograni­ čavanja i mere protiv Jevreja, kakve zahteva za­ kon. Neophodno je da se dejstvuje brzo i izne­ nada. .. Jevreji su štetni za državu i naciju. Oni su odlučno protiv interesa Bugarske, sila osovi­ ne, svih onih koji rade za novu Evropu«, Koje �su te merc koje treba preduzeti— kasnije je definisao Valter Goros: potpuno likvidiranje Jevrejstva. 26. VIII 1942. godine Ministarski savet Bu­ garske formirao je Komesarijat za jevrejsko pi­ tanje, za »razrešavanje jevrej'skog pitanja«. Apa­ rat i zahvati Komesarijata pali su na leđa Jevrcja. Njihov život je postao nepodnošljivo te­ žak. »Tako, mnoge porodice«, izlaže Žamila Kolonomos, »prehranjivale su se od ušteda, proda­ vanjem pokućstva, miraza i porodičnih uspome­ na od vrednosti. Samopomoć i međusobna soli­ darnost bile su razvijene kao nikad dosad«. Porodica Sare Ovađe teško je živela. Estreja je hitala na sve strane da rasturi proglas PK KPJ za Makedoniju povodom godiš­ njice okupacije. Za taj »jubilej »oslobođenja« u Bitolj je došao 12. IV 1942. godine SS-zločinac Adolf Bekerle, opunomoćeni ministar Trećeg rajha u Bugarskoj. On je održao pro-velikobugarski govor, ali mu je na jednom mestu, nevo­ ljno, ne znajući šta to znači, promakla istina: »U vašem kraju rodio se 1903. godine pokret ko­ ji je ćelom svetu objavio postojanje i patnje va­ šeg naroda, kao i vašu odlučnost da se borite po svaku cenu za svoju slobodu«. Masa je zagrmela parolama: »Živela 1903! Živeli borci devetstotreće! Sa duhom hiljadu devesto treće napred!...« Koliko se moglo klicala je i Estreja. — Šta se dereš! — upita je jedan agent i ščepa joj ruku. — Kličem jer je gospodin dobro govorio. Odobravam njegov stav. Vi se ne slažete? Šta, vi ste protiv Rajha? — i zapretila da će o ovome obavestiti nemačkog rukovodioca, uz energično istrzanje ruke. Odmah se i izgubila u masi. Bekerle se radovao što narod odobrava nje­ govo izlaganje, a bugarski agenti i policajci su se mrštili. I ova proslava je dobila demonstra­ tivni karakter u režiji okupatora. OBELEŽAVANJE Dvanaestog jula 1942. godine u Bitolj su do­ šla tri specijalna komesara za »jevrejsko pita­ nje«, sa ciljem ubrzavanja priprema za vršenje akta genocida nad trudoljubivim, poštenim i mir­ nim bitoljskim Jevrejima. �Kulminacija ponižavanja Jevreja bilo je nji­ hovo obeležavanje. Po naredbi komesara Beleva od 15. IX 1942. godine jevrejske kuće bile su obeležene. Na vratima su se pojavili natpisi: »Jevrejski stan«, a .s leve strane natpisa bila je šeštokraka zvezda. Na ulazu svake kuće bio je is­ taknut spisak članova porodice koji žive u njoj. I malobrojni, preostali, dućani bili su markirani natpisom »Jevrejska radnja« i Judisches Magazin. Komesar Aleksandar Belev požurio je sva­ kog Jevrejina da i lično ponizi. On je 19. IX 1942. g. izdao naredbu po kojoj svaki Jevrejin obavez­ no mora da nosi žutu značku — šestokraku zrvezdu, zvanu »Davidova zvezda«. Svaki Jevrejin uhvaćen bez žiga posle 29. IX 1942. godine kaž­ njavan je sa D 100.000 leva. Jedino deca ispod o deset godina bila su oslobođena obaveze noše­ nja značke. Posle naredbe o »Davidovoj znački«, sledila je naredba o ograničenom kretanju Jevreja. Za­ branjeno im je posećivanje društvenih zgrada, hotela, lokala, bioskopa, kretanje glavnom uli­ com grada, posećivanje igranki, odlazak u susedna sela bez posebne dozvole, a u 19 časova svaki Jevrejin je morao biti kod kuće. Bitoljski Jevreji koji su živeli s desne stra­ ne Dragora, odmah posle markiranja, prebačeni su na levu stranu reke. Dragor je postao crna li­ nija za Jevreje. Nisu smeli da pređu na dCsnu stranu grada. Jevrejima je bilo zabranjeno i da idu na pi­ jacu pre deset časova. Praktično, oni nisu mog­ li ništa ni da kupe, jer ono malo namirnica što je bilo na tezgama rasprodavano je odmah pos­ le donošenja na pazar. Bili su izloženi smrti glađu. Bitoljski Jevreji živeli su u klasičnom »ge­ tu«. Ograničeni, pritisnuti do bezizlaza. No od svega najviše je pekla žuta zvezda. Oni su bili žigosani. Njihovo dostojanstvo — svedeno do spuštanja čoveka na nivo životinje. — Žuta zvezda je žig. Žig kojim se obeležava stoka određena za klanje, za kasapnicu. Čim se stoka žigoše, predstoji joj nož. Nije važno — odmah ili kasnije. Doći će red. I mi smo žigo­ sani. Ovi gadovi nas pripremaju za kasapnicu — ovako je komentarisala Estreja žutu zvezdu i druge oznake koje moraju da nose članovi gru­ pe sa kojom je zadužena da politički radi. 0 ovo­ �46 me je razgovarala i na partijskim sastancima, pa sa svima poznanicima. Stid me da ljude pogledam u oči noseći ovu prokletu zvezdu na grudima! — žalila se Estreja organizovanim Makedoncima. — Ne, Estreja, zbog toga treba da se stide fašisti. Što su suroviji njihovi postupci tim bli­ ži jc njihov kraj! — odgovarali su joj oni. Znala je Estreja koji je izlaz iz ponižavanja. Znala je da obeležavanje još više rasplamsava narodno nezadovoljstvo i zato je bila neumor­ na u vršenju revolucionarnog posla. Nju nikad nije omela »crna« linija Dragora, niti policijski čas. Jednu takvu »neposlušnost« Estrejinu saopštava slikar i pisac Tode Ivanoski: — Onako skromna, no ognjena apostolka is­ tine, Estreja je usađivala sigurnost među drugaricama i svuda gde je mogla da izlije svoja borbena osećanja. Kao partijka, sa skrivenom gordošću je iz­ vršavala raznovrsne zadatke... I ona je bila jedna od onih koji su češće ga­ zili crnu liniju policijskog časa. — Vraćam se sa ljubavnog sastanka — od­ govorila je jednoj fašističkoj patroli kada je is­ ta htela da dozna gde je bila posle određenog časa slobodnog kretanja. Vrteći sumnjičavo glavama, naoružani čuva­ ri »novog sveta« su je pustili. Nastavila je put. U tami uličice zasvetleli su joj zubi. Zadovoljno se nasmešila, a potom je ozbiljno razmišljala: »Zar sam ih obmanula?... Pa, ja sam zaista bi­ la na ljubavnom sastanku!...« Partija je bila Estreji i ljubav, i ideal, i ži­ vot i sve ono što može da se poželi. Svi članovi Partije, SKOJ-a i ostali antifašisti njoj su bili braća i sestre. Sestrinski se držala prema svima. Zato su je oni toliko voleli, toliko poštovali. Od žute značke se stidela, bila je uvređena do dna duše, no nikad nije pala u razočarenje. Naprotiv, uvek je svoje vršnjake i mlađe hrab­ rila, govoreći im: — šta ako nosimo žutu zvezdu, kad nam je u srcu crvena petokraka! Važno je, drugarice, srce, duša. Od sile i planina puca. Srušiće se ovo čudovište jednog dana, kao da ga nikad nije ni bilo. Samo napred... �MOLBA ZA ODLAZAK U PARTIZANE Bitoljski Jevreji od prvog trenutka našli su se u antifašističkom frontu. Proglasi Pokrajin­ skog komiteta Partije bili su samo moralna po­ drška i glavno oružje komunistima za delovanje među širokim jevrejskim masama. Takvu ulogu odigrao je i proglas PK KPJ za Makedoniju od februara 1942, u kome se pozivaju narodnosti da stupe u borbu za slobodu zajedničke otadžbine Makedonije. I Mesni komitet KPJ za Bitolj u svom pro­ glasu od jula 1942. godine ukazaće na ropski po­ ložaj narodnosti, pa" ih poziva u »narodne parti­ zanske odrede«. U formiranom odredu »Dame Gruev« (6 . VII 1942.) bio je i Mešulam Viktor — Bustrik. Taj fakt bitoljske Jevreje prožeo je osećanjem gordosti što imaju svog čoveka među naoružanim borcima, ali mnoge i osećanjem bola što nisu s njim, što moraju, po direktivi Partije, da ostanu u pozadini. Među takvima je bila i Estreja Ovađa. U ovom odredu, inače, boriće se i: Pepi Peso, Murdo Todolanu Spiro. Estreja je bila angažovana oko prikupljanja »crvene pomoći«. Skupljala se hrana, odeća, obu­ ća, lekovi i ostali materijal za partizansku opre­ mu. Ona nije mogla, lično, pomoći davanjem na­ mirnica ili drugih proizvoda jer ih i sama nije imala, ali je bila neumorna u pletenju čarapa, rukavica, džempera, pulovera, u šivenju odela, ranaca... Ono što je bila naučila u Beogradu sad je dobilo primenu. Akcijom crvene pomoći među jevrejskim stanovništvom uglavnom su ru­ kovodili Isak Sarfati, Mois Moše, Leon Išah i dr. Članovi KPJ i SKOJ-a organizovali su neko­ liko sabirnih akcija novca od sveg jevrejskog živ­ lja, u vidu pomoći siromašnim jevrejskim poro­ dicama. Veći deo sredstava bio je priložen fon­ du »Narodna pomoć«. Isto tako, korišćena su i mala skupljanja mladih (u materijalnim sred­ stvima) za NOB — seća se učesnik u tim akci­ jama Žamila Kolonomos. Preko akcija »Crvene pomoći« u toku 1942. godine u Bitolju je veći deo novca i drugih ma­ terijalnih dobara za potrebe zatvorenika u NOB prikupljen među jevrejskim stanovništvom. U Bitolju nije bilo jevrejske kuće u kojoj ni­ je bilo članova KP, SKOJ-a ili simpatizerske gru- �48 po. Svi su bili uključeni u antifašistički pokret. Skupljana pomoć za NOV čuvala se u kućama Šamija Morica, Pepa Hasona, Davida Kalderona, I šaka Izraela, Solomona Kasorle, Leona Kamhija, Adele Faradži i drugih. Deo crvene pomoći samo privremeno je mo­ gao bili čuvan kod Estreje. Ona je skupljala i prenosila na određeno mesto. Sobica u koioj je živela sa svojim najbližim bila joj je jedina pro­ storija. U njoj nisu mogli da se smeste ilegal­ ci, ali su zato tu održavani partijski i skojevski sastanci i odavde su rapoređivani na druga mesta ilegalci i borci — kod Morda Nahmijasa Laže, Pepa Hasona, Simeona Kalderona, Rože Kamhi, Bena Rusoa, Stele Kamhi, Solomona Ka­ sorle i dr. A u jevrejskim kućama živeli su mno­ gi ilegalci i borci: Stiv Naumov, Pečo Božinoski, Vera Aceva, Vera Ciriviri, Dimče Mileski Dob­ ri, Anka Obukina, Beno Ruso, Murdo Todolano Spiro, Kiril Krsteski, Vangel Načeski, Pepo Kam­ hi i drugi. Partijski i skojevski sastanci održavani su i u kućama jevrejskih aktivista. To je naročito učestalo posie zabrane o prelasku Jevreja na desnu stranu reke Dragor. Takvi sastanci su odr­ žavani u stanovima-kućama Estreje Ovađe, Bena Rusoa, Žamile Kolonomos, Adele Faradži, Rože Kamhi, Stele Kamhi, Estreje Levi, Nisima Albe, Rike Sadikarija, Isaka Izraela, Davida Kaldero­ na, Viktora Parda, Pepa Hasona, Morda Nah­ mijasa i dr. Rad na sastancima je bio omogu­ ćen stražarenjem članova KP i SKOJ-a. Tu duž­ nost je često vršila i Estreja. Ovakva obazrivost omogućavala je Jevrejima da su aktivni bez mno­ go potresa. Samo provala izvršena 1942 godine osetno ih je pogodila, kada su bili zatvoreni: Vik­ tor Pardo, Moric Romano, Eli Faradži, Bato Anaf i Moric Sami. Akcijom »trudovaci« bugarski okupator je obuhvatio i deo jevrejske omladine, da se ona ne bi našla u borbenim redovima za slobodu Make­ donije. Ovi radnici-obveznici odvedeni su na po­ sao u Bugarskoj. Kasnije su internirani u Bugar­ sku i: Aron Levi, Leon Kamhi, Vida Ruso i Albert Ruso, odakle su, u martu 1943. godine, deportovani. Napredna jevrejska ženska omladina posećivala je i kurševe za iprvu pomoć. Njih su odr­ žavale lekarke jevrejskog porekla Marjam Po- �padić i Helena Išah-Hedvegi. Te kurseve je posećivala i Estreja. — Estreja, ti znaš mnogo stvari koje mi ne znamo. Sto si i ti s nama? — pitale bi je katkad druge polaznice, a ona je odgovarala da treba učiti sve što je korisno i potrebno za određeno vreme i prilike. — Prva pomoć, vidite, potrebna je i ovde, a kamo li gore! To »gore« Estreja je izgovarala s naglaskom i posebnom gordošću i odvažnošću. Letela je ona jevrejskim delom Bitolja i ju­ la 1942. Raznosila je proglas PK KPJ za Make­ doniju upućen makedonskom narodu i Jevrejima u Makedoniji, u kome se otkrivaju namere Bugara. Svakom kome je predavala primerak progla­ sa Estreja je govorila: — Evo, vidi gde nam je mesto, u čemu je spas... Ilinden 1942. godine bio je proslavljen u du­ hu proglasa Pokrajinskog komiteta — dogovor, akcija »za novi i poslednji Ilindan«. Akcija odre­ da »Dame Gruev« u selu Smilevo još više je ras­ plamsala duh naroda, a ulila strah u kosti oku­ patora. Herojska smrt Štiva Naumova i Mita Bogoevskog vodila je zakletvi Bitoljaca da će dosledno produžiti njihovo delo. Formiranje par­ tizanskog odreda »Jane Sandaniski« značilo je nov uspeh bitoljske partijske organizacije. U njemu su bili i: Aron Aruesti, Beno Ruso, Nisim Alba Miki i drug Jevreji. Estreja je uporno tra­ žila da uđe u borbeni odred. — Zašto mi, drugovi, ne dopuštate? Meni je mesto među borcima... — govorila je partij­ skim rukovodiocima. — Ti si, Estreja, potrebna ovde. U planini ne ireba samo jedan... Pušku treba da zgrabi ceo narod. A ko će to sve organizovati ako tamo ode­ mo svi, svi partijci i skojevci? — objašnjavali su joj drugovi iz partijske organizacije. Pri to­ me su joj obećali da će je u sledećoj, pogodnoj situaciji pustiti. Preduzete mere bugarskog okupatora protiv Jevreja Pokrajinski komitet Partije pravilno je ocenio i pred kraj 1942. godine uputio apel ma­ kedonskim Jevrejima za stupanje u borbu, isti­ čući: * Estreja Ovađa Mara �»Obruč oko prava i života jevrejskog naroda sve više se steže... Potkupljena velikobugarska vlada sprovodi nad vama, Jevrejima iz Makedo­ nije, dosledno besnu politiku Gestapoa... No, mislite li da neće posegnuti i za vašim životima? Krvave ruke Hitlera već su počele da priprema­ ju totalno istrebljivanje Jevreja. Poljska, Hrvat­ ska i Rumunija su primer toga. Još sutra to mo­ že zadesiti i vas u porobljenoj Makedoniji. I sve govori da to već stiže. Treba misliti dok ima vremena! Sutra maze biti kasno! ... Nema borbenijeg naroda od jevrejskog — ne treba da ima borbenijeg naroda od jevrejskog. Ostaje samo borba..., drugog izlaza nema...« — Drugovi, vidite ovaj apel! Molim vas, re­ cite mi kada i gde da budem, ili da sama pođem u partizane! — nastojala je Estreja da što sko­ rije ode među borce. — Estreja, rekli smo ti kad ćeš otići. Poziv treba da se dostavi svakoj jevrejskoj kući i u svakoj da sc objasni. — Odneću ga u svaki stan, a, ako ustreba, predaću ga lično u ruke svakom Jevrejinu, sa­ mo mi kažite kad ću se naći tamo, gore, odakle pozivaju drugovi?. .. Drugovi, teško mi je dru­ gog da ubeđujem, a da sama ne pođem. Sta će reći oni koje ubeđujem? . .. — Strpi se, Estreja, strpi se do proleća! — smirivali su je drugovi iz partijske organizacije. UOČI TRAGEDIJE Akciju za likvidiranje Jevreja iz Makedonije bugarski okupator je početkom 1943. godine pri­ vodio kraju. Već su bugarski ministar unutraš­ njih poslova Gabrovski i Ajhmanov specijalist za jevrejsko pitanje u Makedoniji SŠ-kapetan Teodor Daneker potpisali dogovor o deportovanju 20.000 Jevreja iz Bugarske i okupirane Ma­ kedonije. Dana 3. februara 1943. godine kome­ sar Belev telegrafski je naredio svim delegati­ ma opštinskih komesarijata za jevrejska pita­ nja da hitno naprave spiskove svih Jevreja, sa svim generalijama: ime i prezime, pol, uzrast, zanimanje i tačna adresa življenja. �Pripremama oko iseljavanja Jevreja iz Ma­ kedonije rukovodio je Zahari Velkov, a u Bitolju — Kiril Stoimenov. Bugarska vlada je dala vizu za iseljavanje 11.392 Jevreja, od kojih 7.144 iz Makedonije, uz obavezu: »Ni u kom slučaju bugarska vlada neće zahtevati vraćanje iseljenih Jevreja.« Pripreme za deportovanje su vršene u stro­ goj tajnosti. Dan je bio određen — 11 mart 1943. Estreja kao da je predosećala poslednje da­ ne bitoljskih Jevreja. Neprestano je zahtevala od partijske organizacije da ide u partizane. — Ovih dana ćemo videti, Estreja. Ovih da­ na, budi uvercna, nešto će se uraditi s tobom i sa drugima... — govorili su joj rukovodeći lju­ di partijske organizacije. Pokrajinski komitet KPJ za Makedoniju u februaru je izvestio mesne komitete o priprema­ ma okupatora za prebacivanje Jevreja i nekih drugih narodnosti u logore. To je izazvalo vanredno uzbuđenje i nervozu kod bitoljskih Jevre­ ja (početkom marta). Zaista, Mesni komitet Bitolja našao se pred posebnom teškoćom: javljaju se ljudi za parti­ zane, a četa »Jane Sandanski«, usled pojačanog terora bugarskih fašista, bila je u Jegejsicoj Ma­ kedoniji. Posle pisma Glavnog štaba i Pokrajin­ skog komiteta — Mesni komitet obaveštava ru­ kovodstvo čete da je moguća deportacija Jevre­ ja: »U vezi sa ovim posebno se pripremajte, jer, inače, možemo izgubiti dosta boraca. Mi ih tu nemamo gdc smestiti«. Jedna jevrejska delegacija otišla je kod bitoljskog vladike Filarsta. Od njega je traženo da se zauzme da Jevreji iz Bitolja ne budu interni­ rani. Vladika je rekao delegaciji da se takva stvar ne može desiti i da su »glasovi koji se šire u ve­ zi s tim neprijateljska propaganda«. Oko 650 bitoljskih Jevreja članova KPJ, SKOJ-a i simpatizerskih grupa kao i veliki broj ostalih antifašista predosećali su tragediju. — Uveče Jevreji nisu gasili svoje lampe — šili su rance i odeću po čitavu noć, legali su obu­ čeni od straha i zime, ali su ipak verovali da će deportacija biti kasnija i da će biti odvedeni na prinudni rad — kaže Žamila Kolonomos. Ona saopštava i sledeće podatke: — Do poslednje večeri između 9. i 10. marta 1943. godine u jevrejškim stanovima održavani �su partijski sastanci. Bilo je jasno da je neostvarljivo masovno spašavanje jevrejskog živLja a postavljalo se pitanje — šta da se radi sa par­ tijcima, skojevcima i omladincima koji su duže vremena vršili pritisak i zahtevali da odu u par­ tizane. Onda, preneta je direktiva Mesnog komi­ teta Bitolja da se svi oni koji su sposobni da nose oružje samoinicijativno, u grupama, preba­ ce u Grčku i Albaniju, ostavljajući adrese po­ moću kojih bi se kasnije povezali i prebacili u odrede. Jedna grupa članova KPJ i SKOJ-a organizovano je prešla u ilegalnost. Nekoliko grupa skojevaca i članova KPJ samoinicijativno i uspešno su se prebacili u Grčku i Albaniju. Nekoliko članova KPJ sklonjeno je kod Bore Altiparmakoskog, a posle izvesnog vremena oni su preba­ čeni u partizane (Salamon Sadikario Mo, Salamon Sadikario i Albert Ruso). U Grčku su se prebacili: Samuel Kalderon, David Kalderon, Marsel Demajo, Pepo Hason, Menteš Išak, Luna Išak, Pepo Išak, Albert Kasorla, a potom su se uključili u naše partizan­ ske odrede. U Grčku su prebegli i: Pepo Nahmi­ jas, Dora Nahmijas i Alegra Sami, no kasnije su oni prebačeni u logor Aušvic. Među prebačenim u Albaniju su: Jusef Aroesti, Moše Kasorla, Šimon Aroesti, Sadikario Salomon, Rika Sadikario, Rašela Nahmijas, Leon Franko, Pardo Esteransa, Pardo Leon, Sarika Peso, Ilijas Baruh i drugi. TRAGIČNI 11. MART 1943. U ilegalnom skloništu, kod Bogoja Siljanoskog, bili su smešteni Estreja Ovađa, Žamila Kolonomos, Roza Kamhi, Adela Faradži i Estreja Levi. Dućančić Bogojcv se nalazio naspram bu­ garskog »učastoka« (policijske uprave), kod današnjeg gradskog trga. Ta radnjica je bila ma­ la, sa jedva 5— 6 kvadratnih metara prostora. Bo­ goja je tu prodavao cigarete i »trudove« marke za radnike. Unutra je bila pregrađena trskom na dva dela, a dole se nalazio isto tako mali po­ drum. Pet devojaka i drugi ilegaldi (Đoko Tapandžieski, Vasko Angeloski Purinot i Goce Trajkoski) bili su smešteni u užem delu pregrađene radnjice, koji je jedva obuhvatao prostor od 2 x 2 metra. �Bogoja je invalid bez leve noge. Njemu je poveravan na čuvanje novac, a i stvari skuplja­ ne preko »Crvene pomoći«. On je uživao puno poverenje partijske organizacije, a kontaktirao je direktno sa članom Mesnog komiteta KP i sekre­ tarom Mesnog komiteta SKOJ-a za Bitolj Pavlom Ivanoskim. Početkom marta Pavle ga je obavestio: — Bogoja, ovih dana kod tebe treba da srnestimo osam ilegalaca — pel Jevrejki i trojicu drugova. — Čekaj, Pavle, činite im medveđu uslugu! Na desetak koračaja, prekoputa, je učastok... — Tu je, Bogoja, najsigurnije. Niko neće poverovati da u ovolikoj radnjici žive ilegalci, niti iko pretpostaviti da ih ti možeš izdržavati. A, plus, dućančić je baš do samog učastoka. Ne­ ma gde na drugom mestu. 'Ajde, reci sam!... O danu i času njihovog prebacivanja u tvoje pro­ storije javiću ti nešto kasnije! Desetog marta Bogoja je primio novo saopštenje: »Večeras počinje sa prebacivanjem ile­ galaca. Lozinka kojom će ti oni pristupiti je: »Imate li cigarete kartel?«. Ti ćeš im odgovoriti: »Imam i brzo zatvaram«. Čuj, primićeš samo one koji ti kažu lozinku. Čim se smrklo, u Bogojevu radnjicu su po­ čeli pristizati Žamila Kolomonos, Adela Faradži, Estreja Levi, Goce Trajkoski i Vasko Angeloski. Kobnu noć između 10. i 11. marta 1943. godi­ ne Estreja Ovađa je provela u dućanu Stoj četa Tapandžioskog, oca skojevskog rukovodioca Đoke Tapandžioskog. Tu ju je doveo član Mesnog komiteta Roza Kamhi. Njih troje — Estreja Ovađa, Roza Kamhi i Đoko Tapandžioski pre­ noćili su u tom dućanu u Skadarskoj ulici br. 3 (sada Ulica Cane Vasilev 3). Radnju je spolja_zaključao Đokov brat Mile. Poponoći, između 2 i 3 časa, 11. marta 1943, Estreju i ostale je probudio vrisak, plač, zapo­ maganje Jevreja i pretnje bugarskih policajaca. Osluškuju. To je. — Nemoj da plačeš, bre Juda! Vratićeš se posle rata. Ideš na kraće vreme u stare krajeve! — ubeđuje neki Bugarin. — Ne, ne-e-e! Iz Bitolja ne-e-e...! — kroz plač moli neki starački jevrejski glas. �— Nema ne. Ići ćete tamo kuda kaže car, bre ništarijo! — pretili su policajci, agenti, voj­ nici. Između 3 i 9 časova Estreja i ostali u duća­ nu Stojčeta Tajpa/ndžioskog, a i njih petoro kod Bogoja Siljaniskog, pretvorili su se u uho. Pre­ poznaju pojedine glasove. Napolju plač i vrisak beba, dece, staraca i starica, isplašenih muževa i žena, a u ova dva skloništa ilegalci gore od bo­ la, izbezumljuju se od uzbuđenja, zbog neshvat­ ljive surovosti tirana. Martovski četvrtak rasplakao je ceo Bitolj. Svio ga u tugu zbog tragedije 3.013 svojih sino­ va, sugrađana. Krcz polusleđena okna Bitoljci su se opraštali za navek od vrednih i poštenih i poštenih svojih sugrađana. Niko nije smeo da iziđe na ulicu. Grad je bio blokiran. Ni ptica ni­ je mogla proleteti dok komipozicija voza sa Jcvrejima nije krenula nepovratnim putem. Estreja, Roza i Đoko prebacili su se iz du­ ćana Stojčeta Tapandžioskog kod Bogoja Siljanoskog 11. marta uveče. Odveo ih je Mile Tapandžioski. Najiprc, kao obezbeđenje, uđe Đoko Tapandžioski, a nekoliko minuta kasnije Estreja je upitala Bogoja: »Imate li cigarete kartel?« — »Imam i brzo zatvaram« — odgovorio joj je pro­ davač i, otvarajući joj vrata određene prostori­ je, samo dodao: »Ulazi!« U sobici se našlo os­ moro ilcgalaca. Sede na patosu. Pogledi govore sve. »Ovo je mesto našeg spasenja« — zaključu­ ju u sebi. Tesna sobica — ali široko srce Bogojevo. Prvi kupci cigareta kod Bogoja bili su bu­ garski agenti i policajci. Bili su zadovoljni »iz­ vršenim zadatkom«. Neki od njih su i komentarisali: — Daj, Bogoja, jedan »kartel«. Da pripali­ mo za duše Juda. Dobili su svoje. Otišli su u »stare predele!«, a to »stari predeli« izgovarali su razvučeno, ironično. Bogoja ih ćutke uslužuje. O »uspehu« nemačkih slugu slušaju njih osmoro. — Sto ćutiš, gazda Bogoja? Očistili smo grad! — veli jedan policajac. — Bog... Drugi agent nije mu dopustio da završi, hva­ leći se: — Bog za Judejce je firer Hitler. To što on presudi, presuđeno je! �— Bog!... Opet Bogoja nije završio rečenicu, misao. A mislio je, očevidno, na drugog boga... »Niko vam neće pomoći, psi jedni... Skupo ćete platiti. Nije daleko ni vaš crni petak!« — odgovarale su, u sebi, grizući usne, lomeći prste, zorko i prkosno Estreja Ovađa, Žamila Kolonoinos, Roza Kamhi, Adela Faradži, Estreja Levi... BORAVAK U BOGOJEVOM DUĆANU Za osmoro u Bogojevom dućančiću nije mo­ glo biti ni vazduha za disanje a kamoli uslova za življenje. Danonoćno oni sede na podu. Prvih dana voda im je bila, skoro, glavna hrana. Nuž­ du su vršili u hartije, koje je Bogoja uveče ba­ cao u Dragor ili na koje drugo mesto. Potom su nuždu počeli da vrše u podrumu i s vremena na vreme sve je čišćeno. Za trojicu ilegalaca dobivena je veza i posle četiri—pet dana otišli su u partizane. O tome ni­ su bile obaveštene ovih pet Jevrejki. Pefipostavljale su da su samo prebačeni na neko drugo mesto. Unekoliko je, pak, sad tu »proširen« prostor i mogu se bar noge ispružiti. Posle 13. marta Bogoja je počeo da im dono­ si nešto više hrane, dobivene preko Pavla. Hra­ na je bila slaba i donošena neredovno. — Ponekad nisam dobijao hranu u dogovo­ reno vreme. Bilo mi je žao jadnih devojaka. Tad bih zatvorio radnju i usred bela dana, pred po­ gledima Bugara, nosio sam hleb koji sam uzimao kod nekih drugova za koje sam znao da ga ima­ ju. Stavljao sam ga u nogavicu leve, odsečene no­ ge i tako prenosio devojkama. Ostavljao bih ga ispred vrata, nisam ulazio k njima. Takva je bi­ la direktiva. Sporazumevali smo se lupkanjem, kad je bilo potrebe da se nešto saopšti — priča Bogoja Siljanoski. 0 boravku u dućančiću i o planovima kaže Bogoja: — Uslovi za život u dućančiću — nikakvi, ali su ilegalci bar bili tu obezbeđeni. Jednom prili­ kom Pavle i ja smo razmišljali i o kopanju pod­ zemnog tunela od podruma moje prodavnice do bugarskog »učastoka« da bi se to nadleštvo po­ tom miniralo. Planirali smo da ilegalci stalno kopaju, a da se noću zemlja prenosi i baca neg- �56 de dalje, možda — u reku Dragor. Čak smo na­ bavili i dinamit. Projekta smo se odrekli — ne znam tačno zašto, no bolje je što se tako desilo. Dinamit sam kasnije odneo kod Riste Božinoskog... Bogoja je uspeo da, preko trske, sprovede do te prostorijice i malu sijalicu, da bi devojkama poslužila u dugim noćnim časovima i nesa­ nicama. Kontakt sa ilegalcima održavao je samo Pavle Ivanoski. Jedino je on ulazio kod njih u so­ bicu i s njima se dogovarao. — Druže Pavle, šta je sa našima? Kuda su ih o d ... — Estreja nije mogla da završi pitanja. Suze su tekle, a grlo stezalo. Umesto odgovora Pavle je pružio Estreji i ostalim letak bitoljske partijske organizacije iz­ dat povodom varvarskog obračuna sa Jevrejima ovog grada. U letku su informacije o svemu, a nalaze se i ova mesta: »... Ovih dana velikobugarske sluge Hitlera izvršile su još jedan zločin nad makedonskim Je­ vrejima. .. Ovih dana makedonski Jevreji, svi do jednog, bačeni su u koncentracione logore... Pošto su ih opljačkali do poslednje pare... čopori bugarskih šakala izvršili su i poslednji, lešinarski zadatak: Prvo su blokirali ceo grad, zatvorili su gra­ đane celog dana po kućama i onda su se još noću razbojnički približili jevrejskim mahalama i kao divlje zveri bacili se na nezaštićene žene, decu i starce, pokupili i poslali na milost i ne­ milost Hitlera. Susedi Makedonci bili su svedoci strašnih prizora: agenti, žandarmi, vojnici viču, udaraju, psuju prostački; deca i žene pište, starci blede i padaju u nesvest od straha... __ Celoga dana nad Bitoljem se beše nadnela španska inkvizicija u najstrašnijoj formi: fašis­ tičke tiranije... Na stanici svi Jevreji, i muško i žensko, i staro i mlado — padaju i ljube makedonsku zem­ lju, svoju domovinu, koja ih je ishranila i od­ gojila. Dođoše divlji — oteraše pitome. Dođoše gameni — skitnice i mangupi, oteraše domaćine iz vlastitih kuća, sa ognjišta dedova i pradedova. Golgota se nastavlja. U jednom vagonu pu­ no izgnanika, jedna žena na putu za logor rađa �bez babice, bez vode... U drugom vagonu umire starac. U koncentracionom logoru za 10 dana umiru 17 lica, četvorica vrše samoubistvo. U lo­ goru: stanovi su izbe i arovi... Velika većina makedonskog naroda, u ovim tragičnim danima za Jevreje, osetila je silnu lju­ bav, iskrene simpatije i solidarnost prema Jevrejima... Makedonske majke! Vi ste slušale vrisak jevrejske dece koju su golu i bosu isterali iz pos­ telja. Misleći na vašu čeljad, vi ćete zakleti svo­ ju decu da se bore protiv fašističkog porobljava­ nja svoje otadžbine. Živeli naši jevrejski sugrađani!...« Iz letka Estreja je saznala o sudbini svojih najbližih, bitoljskih Jevreja, ali se nadala da će se jednog dana sresti s njima, mada je saznala i o odvođenju osam bolesnih Jevreja iz boLnice. — Od dugog gladovanja, nemanja mogućnosti za održavanje higijene, prikovanosti na jednom mestu — zdravstveno smo svi popuštali, a naj­ više Estreja Ovađa, budući da je i pre toga bila iznemogla i od neprehranjenosti. Ona se i razbolela od prehlade. Stavljali smo je u sredinu i zagrevali našim telima pripijeni uz nju. Adela Faradži je prosto dobila nervni napad, pa je to počela da manifestuje smehom. Mi, unutra, na­ stojali smo da prigušimo njen glas, a Bogoje je udarao po podu štakama da se ne bi čulo napo­ lju — seća se Žamila Kolonomos. Zdravstveno stanje Estrejino postalo je za­ brinjavajuće. Pavle Ivancski preduzimao je mere da dovede lekara, ali nije uspeo. — Toliko se razbolela — kaže Bogoja Siljanoski — da smo Pavle i ja pravili plan: ako um­ re — da je sahranimo u podrumu, a posle oslo­ bođenja da se njeno telo prenese na groblje... »Terapija« — zagrevanje telima njenih dru­ garica — pomogla je. Krenulo je nabolje. Iz dućančića povremeno je izlazio Đoko Tapandžioski, a u dva-tri dana i Roza Kamhi. Ona je urgirala kod Mesnog komiteta da se tih pet ilegalki što pre uključe u partizanski odred. Da ne bi bila otkrivena u gradu, Janko Pio je doneo kod Bogoja crnu boju iz apoteke Ahila Ćaloskog da bi prefarbala svoju crvenkastu kosu. Ipak, jedan časovničar, koji je imao radnjicu u blizini Bogojeve trafike, prepoznao je Rozu. Hteo je da to odmah prijavi Bugarima. Svoju �nameru časovničar je saopštio jednoj devojci, Turkinji. Ona, pak, imala je vezu sa jednim ak­ tivistom i rekla je Bogoju: — Bogoja, onaj časovmičar izdaće te kod Bugara. Kod tebe je, kaže, video neku Jevrejku koja se krije. Gledaj i radi šta znaš. Nemajući kud, Bogoje ide časovničaru: — Čujem da hoćeš da me tužiš kod Bugara; video si kod mene neku Jevrejku?! — Da, Bogoje. Ako ne kažem, biće zla ne samo za tebe i mene već i za sve nas. — Nemoj, komšija, da ogrešiš dušu. Nemoj da me upropastiš. Kakva Jevrejka?! Evo, ja ću ostati tu, a ti idi i proveri sam. Ako nađeš, on­ da evo me! Junaci se Bogoje, a u sebi misli: »Ako pođe ova prodata duša, ne jednu već pet će naći unu­ tra. Tek sam onda obrao bostan«... Srećom, saidžija nije otišao u policiju. Zahvaljujući Blagojevoj snalažljivosti, nije došlo do prijavljivanja tog slučaja vlastima. U stvari Đoko Tapandžioski i Roza Kamhi izlazili su sa punom predostrožnošću. Stao bi Bogoje na vratima i kad bi utvrdio da nije slobodno, pevušio bi: »Nemoj, nemoj...«, a ako je bilo sve u redu, pevušio bi »'Ajde sada, samo da ne vidi niko«. No, ne može se sve sakriti od bliskih. Jednom je izašla i Žamila Kolonomos sa Adelom Faradži. Žamila je otišla da uzme zlato i druge dragocenosti u kući gde ih je ostavio njen otac. Vratile su se neprimećene. Novac i ostale dragocenosti dala je Pavlu Ivanoskom da bi ih on predao organizaciji, a on ih je na čuvanje ostavio kod Bogoja. — Ne mogu se opisati tri nedelje provedene u dućančiću Bogojevom. Gledamo agente i po­ licajce, na dohvatu smo im. Slušamo njihove pretnje i psovke u odnosu na »šumske«, komu­ niste. Kroz otvore trščanog zidića motrimo ih — opisuje Žamila Kolonomos. DUGOOCEKIVANA VEST S desne strane Bogojeve trafike bila je obu­ ćarska radnja. Jednom se odatle čulo neko lu­ panje. Ne govoreći ništa ilegalkama, Bogoje je na to skrenuo pažnju Pavlu: �— Pavle, čujem neku lupu iz susedovog du­ ćana. Da nisu nešto naslutili ove bugaronje pa pokušavaju da sruše pregradni zid i da tako ži­ ve uhvate ilegalke. Moramo ih prebaciti na dru­ go mesto, osigurati. Nije bilo vremena za čekanje, a nije bilo kud. Pavle ih je odveo svojoj kući. — Moramo otići odavde! — rekao im je on. — Znači' — skočila je od radosti Estreja. — Idemo? — upitaše druge. — Ne, odlazimo na drugo mesto. Još nije stigla veza, a ovde je nešto nesigurno. Pavle Ivanoski je bio mnogo siromašan. Imao je samo majku. Oni sami nisu imali čime da se prehrane, a kamoli da zbrinu i pet ilegalki. Ka­ da ih je njegova majka videla, blede i iznemogle, uze nešto luka, istuca ga, dodade sirćeta i vode, izmeša to i, uz nekoliko zalogaja hleba, ponudila ih. Kod Pavla Ivanoskog ostale su tri dana, ali skoro neobezbeđene. Sa svih strana — prozori. Jednom, iznenada, ušla je u sobu devojka, Žamilina školska drugarica i videla ju je. Kuda sada? Moralo se — Pavle Ivanoski je otišao Bogoju Siljanoskom. Onda su zajedno svratili kod obućara. Zapažaju: nema nikakvog kopanja. Pažljivo, izađe Bogoje i ode u sobicu gde su bile ilegalke. Pavle glasnije govori u obućarevoj radnji, a Bogoje glasnije u svom duća­ nu. Zapažaju: jedan drugoga ne čuju. Znači — sigurno je. — Vraćamo se, Bogoju — reče im Pavle. — Kad ćeš, druže Pavle, reći: »Idete u par­ tizane!« — pita Estreja. — I to će biti, Estreja. Mislim, uskoro — umiruje je on. U stvari, umiruje Pavle svih pet, jer su sve postale nestrpljive. Teško je bilo da odu od Bogoja, sad teško da se nezapaženo tamo vrate. Krenule su jedna za drugom. Uspele su. Sad su u trafici Bogojevoj ostale samo ne­ koliko dana. Jednog aprilskog popodneva sa Pavlom ih je posetio Boro Miljoski. Doneo je pri­ jatnu, dugo očekivanu vest: — Večeras odlazite u partizanski odred! �Sekretar Mesnog komiteta Estreji je rekao: — Estreja, ti si bolesna. Odlučili smo da tebe smestimo u jednom susednom selu. Da se malo oporaviš, a potom ćemo i tebe u odred. — Kud idu svi tamo ću i ja. Ne želim da se razdvajam. Hoću da poginem kao partizanka, a ne da ovako skapavam! — bila je odlučna Es­ treja. KOD ELEN SKOBERNI Nije bilo sile koja je mogla da spreči Estro­ ju. .. Nije mogao niko da je ubedi da ne pođe odmah u partizane. Zaista, sa zdravljem je bila nešto bolje, ali je sekretar bio u pravu. U malom dućanu kod Bogoja, pred bugar­ skim policijskim kvartom, pet ilegalki vršile su poslednje pripreme za dugo očekivani čas. Mes­ ni komitet je preko njih poslao borcima nešto od odela i sanitetskog materijala. Sve je bilo spakovano u pet zembilja. Oko 18,30 časova, u aprilsko veče, pošle su. Napred korača vodič Minela Babuki, onda Roza Kamhi, pa Estreja Ovađa, Žamila, Adela i Estre­ ja Levi. Idu sa zembiljima u ruci, tobož svaka za sebe, a kao oči u glavi čuvaju, održavaju ve­ zu. U ulici iza apoteke sestara Aleksić vodič i Ro­ za, međutim, bili su primećeni od bugarskih age­ nata. Minela i Roza pokušali su da se izgube, i probijajući se između prolaznika i skrećući u susedne sporedne uličice, prekinuli su vezu sa ostale četiri Jevrejke. Obe Estreje, Žamila i Adela, ne znaju šta da rade. Sklonile su se iza jedne kuće u tesnoj i tamnoj uličici. — Žamila, ti bolje poznaješ ovaj deo grada. Pođi ne bi li ih negde našla — predložila je Estreja. To je bilo oko 19 časova. Žamila hita. Kreće se nezapaženo od kuće do kuće. Tako se pomešala u masi prolaznika. Rože i Minela nema. Vreme odmiče i tek u jednom trenutku Žamila do­ ziva: »Roza!«. Tri devojke su sad zabrinute što nema i Žamile. I ona je morala da se provlači zaobilaznim i suprotnim uličicama da ne bi i njih otkrila �jer su i nju neki prepoznali dok je tražila Rozu. Vratila se tek u 21 čas. Paklena neizvesnost. Kuda sada? Dućančić Bogojev je već zatvoren. Odlučile su da odu u stan Dese Miljoske. Dozivaju tiho. Jedva su ih čuli i prepoznali. Duže su čekale da im otvore... Ali, i tu nisu mogle da ostanu. Posle 22 časa Bo­ ro Miljoski ih je iz svog stana odveo kod skojevke Elen Skoberni. Ona je kći inženjera. Sta­ novala je više gimnazije. Kao maturantkinja, ona je, obično, učila do kasno uveče. I sad je njena sobica bila osvetljena. Boro joj je dao znak zviždukom. Sišla je Elen Skoberni. Uplašila se kad je ugladala četiri devojke. Neke je, potom, prepo­ znala. Gde da ih smesti? U stanu ima prostora, ali ne bi smela od oca. On ne zna da je Elen organizovana. Smestila ih je u šupi, u dnu dvo­ rišta, a Bora se vratio. Rano proleće. Hladno je. U šupi je samo prazan gvozden krevet. Na nj su legle sve četi­ ri. Hladno s gornje i s donje strane. Praktično — devojke zagrevaju gvožđe svojim slabačkim i iznurenim telima. Na goloj pružini, u šupi, sko­ ro gladne i žedne, boravile su dve noći i jedan dan. Sutradan Elen im je donela lonac pasulja, kupusa i vode, ali ne i hleba. Nije mogla da neopaženo iz kuhinje uzme i hleba. — Drugarice, toliko sam mogla... — skup­ lja ramena, pravda se Elen zbog hleba. Bilo joj je, zaista, žao: u kući ima svega, a ona im ni hleba ne može doturiti. — Zahvaljujemo ti, Elen, što si nas primi­ la. Znamo kako je — tešile su je Žamila i Estreja. — Ovim si nas sasvim ugostila i nikad ti u životu nećemo zaboraviti. Zaista, za četiri devojke — ilegalke taj ob­ rok je bio prava »gozba«. Posle mesec dana one su kusale toplo jelo. Elen im je donela i jedno staro ćebe. U »po­ voljnim« uslovima, u šupi, pod brigom Elen, os­ tale su još dan i noć. Trećeg dana, uveče, došao je Boro Miljoski. Obavestio ih je da je veza uspostavljena. U 21 čas treba da budu na određenom mestu u grad­ skom parku. Dao im je javku: drug koji će do­ ći po njih da ih odvede u partizane pevušiće pesmu »Lili Marlen«. �IZMEĐU SCILE I HARIBDE U 17,30, u aprilsko veče, iz šupe Elen Skoberni je počinjala nova Odiseja do cilja. Između Eleninog stana kod Gimnazije i parka naspram železničke stanice je Scila i Haribda. Težak podu­ hvat. Mora se preći dug put, s kraja na kraj grada, neprimeceno, kroz mnoga i ključna mesta koja čuvaju agenti, policajci i vojnici. U 17 i 30 rastanak sa Elen Skobemi. Elen u zagrljaju četiri Jevrejke. Topli i dugi poljupci. Četiri Jevrejke u Slovenkinji Elen sada su videle ne samo idejnog saborca već i punu ljudskost. Ona ih ispraća kao sestra, kao m ati... Kao da su tu svi njihovi prijatelji, ćelo naselje »Lus Kurtižus«. Jer njih više nema u Bitolju. To oseća Elen, pa je svojom srdačnošću htela da im ubla­ ži bol, a i da podeli radost što idu u partiza­ ne. Reći su bile odsutne. Njih pet su bile neme. Ču se samo: — Srećno, drugarice, sestre! — Doviđenja, Elen! U 17 i 30 Estreja i tri ostale ilegalke pošle su sa zembiljima u rukama u pravcu parka. Iš­ le su dve po dve — Estreja sa Adelom Faradži, a Žamila sa Estrejom Levi. Estreja je imala da pazi na Adelu, ako nastupe krize kod nje. Kre­ tale su se zamračenim i neprimetnim uličicama. Došle su na određeno mesto. Tu su se združile obc dvojke radi dogovora. — Da uđemo u WC! — predloži Adela, kad su došle na mesto sastanka sa vezom. — Ne, ako patrola uđe baš tamo, naći će nas! — kaže Žamila. — Bolje je da se uvučemo u žbunje, i to ne sve na isto mesto — predloži Estreja. I cipredelile su se za žbunje — Estreja sa Adelom, a Žamila sa Estrejom Levi. Sakriie su se u žbunju i drveću između staza. Pritajile su se i čekaju. Čuje se samo žubor vode sa česme u blizini. Čudno: četiri Jevrejke, buduće partizanke, četiri organizovane antifašistkinje — ove večeli s nestrpljenjem čekaju da čuju melodiju fa­ šističke pesme »Lili Marlen«. Na mahove im se pričini da je čuju. Ali, n e... Dugo čekaju. Nema dogovorenog znaka. Prolazi određeno, zakazano vreme. Počinje i policijski čas. Unutrašnje uzbu­ đenje, gubljenje nade da će se veza uspostaviti. �»Možda su je otkrili« — pretpostavljaju. Nešto od ranog proleća, a više od pomisli — »kuda ako zaduženi drug ne dođe», jeza im je prodirala u kosti. Adela je počela da odaje znake svoje bolesti, pa se Estreja priipila uz nju i hrabri je: — Adela, sestro, drug će doći. Strpi se još malo... Umesto očekivane melodije, iz sredine par­ ka, iz pravca oficirskog doma, ču se topot ko­ nja i glasan razgovor Bugara. To je bila patrola konjičkog eskadrona. Potom se sve jasnije čuo taj razgovor, sve bolje čuo topot, zvuk konjskih potkovica. Estreja se pripila uz Adelu. Svukla je svoj kaput i ogrnu je. Bugari u patroli razgovaraju. To više čine od straha. Idu, pa stanu i baterijskim lampama osvetljavaju naokolo. Približili su se i nužnicima. Sa glavne staze u sredini par­ ka potom skreću putanjom koja vodi upravo ka tim objektima. Osvetljavaju. Vraćaju se. Produžavaju ka jugu. Sve bliže su. Zastaju kod če­ sme. Osvetljavaju ulaz u WC za žene. Okreću se potom u pravcu železničke stanice da bi proverili teren i s te strane. Ponovno osveti javan je. Jedan od njih pita da li da uđe radi provere. — Ne, majku im poganu, sigurno nema ni­ kog — kaže drugi. Počeše se vraćati ka sredini parka, a ba­ terijama su osvetljavali naokolo. To nisu bile lampe već reflektori. Osvetljavaju daleko i širo­ ko. Okreću svetiljke. Mlaz svetlosti pomera se do same ivice žbunja u kome su sakrivene četi­ ri Jevrejke, i skoro da im otkrije noge... Kod same česme patrola se za kratko vreme i zadrža­ la, a za četiri ilegalke to je predstavljalo večnost u očekivanju i zebnji: da li će ih otkriti? Konji kopaju nogama. Odjekuju udarci potkovica, a Bugari nešto razgovaraju. Od straha, nervnog rastrojstva, Adela je počela ponovo da se smeje. Estreja je i sad pokriva svojim kaputom pre­ ko glave i snažno je steže da se ne bi čuo glas. Ta Estrejina intervencija pomogla je da ne bu­ du otkrivene. Estreji kao da su pri tome pomog­ li i sami konji svojim topotom. Estreja je duboko, duboko uzdahnula kada se bugarska patrola na koncu udaljila, kad se više nije čuo taj stravični razgovor. Kod nje su se odmah našle Žamila i Estreja Levi. Grle je. — Spasla si nas, Estreja! — vele joj Žamila i Levi. �— Još jednom smo sve spasene! — sa olak­ šanjem je dodala Estreja. Izgubile su nadu da će doći veza. Svaka je u sebi razmišljala — šta će sad raditi... Ču se pevušenje »Lili Marlen«. Prosto ne veruju. Zviždukanje se nastavlja. To je. Izvukle su se iz žbunja. Susret sa Pavlom Ivanoskim. On je, znači, veza. Vodi ih kroz park, preko brda Tumbe-kafe, preko Sive vode, ka selu Krstor. Tu ih je sačekala partizanska patrola. PARTIZANKA MARA Odredi »Dame Gruev« i »Jane Sandanski« očekivali su na Mečka^planini četiri Jevrejke. Kole Kaninski rekao je Fani Kočovskoj: — Fana, za sve, ali za tebe imam posebno radosnu vest: dolaze četiri mlade Jevrejke. Spre­ mi se. Bićeš u trojci koja treba da ih preuzme. Zaista, za najmlađeg borca Fanu Kočovsku to je bila radosna vest jer je dotad samo ona bila ženskog pola među borcima. U trojci su bi­ li još Dimče Mileski i Pečo Božinoski. Susret je bio dogovoren kod sela Krstor. Patrola je dugo čekala. Odavno je prošlo do­ govoreno vreme, a veza još nije dovela Jevrej­ ke. Članovi trojke su se obradovali kada su ču­ li dogovereni znak zviždanja. Kod sela Krstor Estreja i njene tri druga­ rice prvi put su se srele sa narodnim naoruža­ nim borcima. — Drugovi — prvi je progovorio Pavle — ovo su očekivane drugarice. Pozdravljaju se dva borca sa četiri nova saborca, a Fana sve grli i ljubi. Posle kratkog od­ mora, pod vodstvom patrole, nastavljen je put. Devojke su bile isorpene od dugog ilegalnog boravka u maloj prostoriji Bogojevog dućančića, od onog što su preživele posle 10. marta. — Od sviju njih Estreja je bila najoronulija i oblesna. Imala je groznicu — seća se Fana Kočoska. Istina, Estreja je bila u kaputu i u, tami se nije mogla da zapazi njena oronulost. No, samo što su pošli, Fana, već iskusan borac, osetila je to. Priđe joj. Uze je pod ruku i poče je pridrža­ vati. Estreja se naslanjala na Fanu: �— Zar je ovo u redu ... Ti si i sama umor­ na, a i pod oružjem, a mene vučeš... Da te još ja opterećujem... — Ništa, ništa za to, drugarice. Ja sam zdra­ va. Zašto smo drugarice? Da pomognemo kad je teško. Takva je naša borba: jedan za drugog. Ova pojedinost još prve večeri je zbližila Estreju i Fanu, kao rođene sestre. I do heroj­ ske smrti Estreje Ovađe bile su saborci, bliske, intimne. I danas Fani naviru suze pri sećanju na Estreju. — Impresivna je bila slika dočeka koji je priredio odred. Borci u stroju — ozbiljni, sim­ patični, odvažni. Na njima prepoznajemo džem­ pere i drugu odeću što smo izradile ili skupi­ le u Bitolju. Čudna volja za životom javila se kod svih. »Sad smo spasene«, razmišljamo. »I ako poginemo, znamo sad, poginućemo za slo­ bodu«, zaključivale smo u međusobnim kontak­ tima a i u kontaktima sa drugim — kaže Žamila Kolonomos. — Pa, mi nismo tek od danas u odredu! — kaže Estreja ostalim drugaricama pokazuju­ ći na odeću i opremu boraca koje su prošle kroz njihove ruke. — Bili su u pravu drugovi kad su nam go­ vorili da se borba vodi i u pozadini, jer su i pozadinci borci... — dodaje Estreja. Pavle Ivanoski povezao ih je u odredu par­ tijski. Estreja, Žamila i Adela bile su članovi Partije, a Estreja Levi član SKOJ-a. Četiri devojke — Jevrejke dobile su parti­ zansku uniformu, a zatim im je Lazo Hadžipoposki, član Oblasnog komiteta a budući zamenik komesara Zone, rekao: — Mi svi tu imamo nova, partizanska ime­ na. To radi veće tajnosti i sigurnosti. Od danas vi ćete se zvati: Estreja Ovađa — Mara, Žamila Kolonomos — Cveta, Adela Faradži — Kata, a Estreja Levi — Lena. U odredu su ih novoprispeli i znali jedino po novim imenima. — Estreja je bila omiljena drugarica. Ona se od sviju nas najlakše prilagodila partizanskom životu. Već drugog dana se osećala i ponašala kao da je odrasla u odredu. Odmah je počela da kipi iscepana odela boraca, da pomaže u kuhi­ nji, da pere... Brzo se adaptirala — priseća se Žamila Kolonomos. 5 Estreja Ovađa Mara 65 �— Prvi put, tu u odredu, osećam se ravno­ pravnom. Prvi put osećam da me cene kao čoveka. Svi smo za sve »drugovi« i »drugarice«. Ovde svak slobodno, sa ponosom, može da kaže da je Makedonac, Jevrejin, Vlah... — govorila je dru­ gog dana boravka u partizanskom odredu Estreja svojim drugaricama. — Prvi put, Estreja, da smo poštovane kao ljudi! — saglašava se Žamila. — Prvi put mogu da kažem s ponosom da sam Jevrejka! — dodaje Adela. — Prvi put gledam sve kao sestre i braću! — dopunjuje Lena. — Ova borba je za pravu slobodu, za brat­ stvo i jedinstvo! — kaže Estreja kao da daje za­ ključak razgovora. Četiri Jevrejke bile su iscrpene. Kad su doš­ le među borce, jedva su stajale na nogama. I kasnije nisu mogle da objasne zašto su tako mnogo povraćale... Intendant im je dao po koc­ ku šećera. To kao da im je povratilo snagu. Ru­ kovodstvo se bojalo da neće izdržati, da im se ne pogorša zdravstveno stanje, pa se razmišlja­ lo i o njihovom smeštaju u nekom lerinskom se­ lu radi oporavka. — Ne, drugovi! Ovo je trenutno stanje. Već nam je, upravo, bolje — govorila im je Estreja. — Od gladovanja, nepokretnosti... — dopu­ njavale su druge. — Od vas se ne odvajamo! — odlučno upaae Estreja. Upornost je pobedila. Zaista, brzo su se sve oporavile. Išle su na vojnu obuku sa ostalim borcima. Ni u čemu nisu zaostajale. Brzo su postale nerazdvojan deo odreda. PRVE AKCIJE Sa položaja između sela Rakovo i Buf na Mečka-planini grupa odreda je krenula u akciju. Crnomanjasta, sitna devojka sa pletenicama, bila je u partizanskoj bluzi i pantalonama. Ima­ la je staru pušku, kojti je nosila neumešno-spuštenu nadole ili visoko uzdignutu. Bila je sasvim potištena. Na prvi pogled je ostavljala utisak ko­ ji je mogao voditi zaključivanju i sumnji: »Zar će ona biti partizanka i izdržati?«, ali još u pr­ �voj akciji 25. IV 1943. godine u selu Buf, pokaza­ la se u drugoj svetlosti. U akciji razoružavanja osam žandarma bila je među prvima. Kada je pripremljen plan za akciju, prosto je živnula. Ne možeš je prepoznati — da li je to ona Estreja od malopre... Dok je Kole Todoroski Kaninski, sa ostalim rukovodiocima, govorio na mitingu o borbi pro­ tiv okupatora i domaćih izdajica, o zločinima fa­ šista i stepenu razvoja NOB u bitoljskom kraju i celoj Jugoslaviji, Estreja jc bila među okup­ ljenim ženskim svetom. Posle mitinga spaljena je opštinska arhiva, prekinute su telefonske li­ nije i nastalo je narodno veselje. Odjeknuo je nežni, meki i zvonki glas Estrejin u pesmarha »A bre, Makedonče«, »Izgrej zora na slobodata« i drugim. U pesmi, po zanosu, niko joj nije bio ravan. Pleni ona Bufčane i svoje saborce patrio­ tskom srdačnošću. — Odakle je ova partizanka? — pitale su žene. — Iz Bitolja! — saopštava im Fana Kočoska. — Recite, govorila im Fana, ko je bolji od nje. I ona se bori za Makedoniju. Nije važno ko je šta, nego ko je gde u borbi. Šta vredi što jc neko Makedonac ako je u kontra-četama!... — U pravu si, kćeri! — odobravale su Fani starije žene. Tako su Fana, Estreja, Adela, Estreja Levi, Žamila i druge širile istinu o antifašističkoj bor­ bi, jačale bratstvo i jedinstvo, jer je stanovniš­ tvo bilo radoznalo i u slobodnim razgovorima sa borcima želelo je da se uveri u tačnost ono­ ga o čemu su govorili rukovodioci. Takva je bila Estreja i u akcijama u selu Rakovo pri razoružavanju policajaca u stanici, pa u selima Armensko i Trsje. Posle razoruža­ vanja veće protivničke čete, borci su organizovali kultumo-iprosvetnu priredbu u šumi između Trsja i Armenskog. Estreja je pevala solo i u pevačkoj grupi. Odmah posle prvih akcija Estreja se snabdela novom puškom. Sama ju je otela od nepri­ jatelja. Njena hrabrost je brzo došla do izraža­ ja. Prizor u Bufu i drugim selima biće ponavljan pri akcijama u Gornjoj i Donjoj Statici, Turju, i Bapčoru. Pri posetama selima Cmovišta, Žerveni, Višeni, Čerešnica, Ajtos, Negovini, Bel Ka­ men i Prekopana, Estreja je takođe dokazala da �je izdržljiva i da je partizanka u pravom smis­ lu te reći. I kad god bi ušla u selo, uvek je bi­ la čista, očešljana, uredna, pedantna. Mnogo je obraćala pažnju i na spoljni izgled. — Čovek se ceni i po urednosti! — govori­ la je ona često. I svaki odmor je koristila za umivanje, češ­ ljanje, pranje, krpljenje. Pomagala je u tome i ostalim borcima. Za kratko vreme borci združenog odreda uo­ čili su vanrednu čovečnost Estreje Ovađe. Uočili su da je do krajnosti poštena. U kontaktiranju sa ljudima sa gordošću je isticala da je Jevrejka, i objašnjavala zašto se bori: — Borim se da bi Makedonija bila slobodna, za sve koji žive u njoj, da smo svi slobodni, rav­ nopravni, braća i sestre. POLITIČKI DELEGAT DESETINE Od pripadnika partizanske čete »Jane Sandanski« i novoprispelih boraca iz Bitolja, 22. ma­ ja 1943. godine u planini Vičo, u blizini sela Prokopana, formiran je odred »Goce Delčev«. Formiranje ovog odreda bilo je svečano. Pri­ sutni su bili stanovnici Prokopane i drugih okol­ nih sela. Tu su bili i borci formacije »Dame Gruev« i lerir.skog odreda »Vičo«. Stigli su i rukovodioci Blagoje Taleski Ivan i Kiro Krsteski Platnik. Selo Prokopana je slavilo. Posle Ilindena 1903. godine planina Vičo nikad nije čula to­ liko makedonskih borbenih pesama, nije skupi­ la toliko Makedonaca iz lerinskog, kosturskog i bitoljskcg kraja, nije videla toliko razdraganog sveta. Borci su bili svečano postrojeni u pet dese­ tina. Pred odredom, ostalim borcima i skuplje­ nim narodom iz ovog kraja Makedonije govorili su rukovodioci, ističući da nikad dosad nije bilo ovako povoljnih uslova za realizovanje ideja Goceta Delčeva. U duhu Ilindena Makedonci se bo­ re za svoj drugi Ilinden. Zato je odredu i dato ime legendarnog makedonskog revolucionara i heroja Goceta Delčeva... Razvijena je crvena za­ stava. Formirano je potom rukovodstvo štaba: ko­ mandant — Kole Todoroski Kaninski, zamenik komandanta Pande Nikolski, politički komesar �— Petre Novačeski, zamenik političkog komesa­ ra Blaže Trpenoski i načelnik odreda — Dimče Mileski Dobri. Estreja je postavljena za politič­ kog delegata desetine. Partizanski odred »Goce Delčev«, zajedno sa lerinskim partizanskim odredom »Vičo«, u lerinskom i kosturskom kraju razvijao je borbeni steg, jačao duh, objašnjavao antiiašističku borbu,w a i propagandu okupatora. Bugarski fašis­ tički agenti Kalčev, Mladenov i nemačko-italijanski okupatori širili su lažne vesti o grčkim i jugoslovenskim partizanima. Ubeđivali su ljude iz Jegejske Makedonije da su partizani grčki andardi. Koristeći izvesne krugove stanovništva za­ strašenog andardizmom u prošlosti, fašisti su us­ peli da formiraju i naoružane »kontra-čete« u više sela, da bi se borili protiv partizana. Bila je potrebna organizovana aktivnost da bi se narod upoznao sa pravom istinom o narodnoj borbi. Odredi »Goce Delčev« i »Vičo« preduzeli su agitaciono-političke mere protiv kontra-četa — sa ciljem njihovog razoružanja i razbijanja. Posle svakog razoružanja tih četa bio je organiGrupa boraca NOP odreda »Goce Delčev «, aprila 1943. (Estreja prva s desna u drugom redu) 69 �zovan miting i narodu je objašnjavana antifašis­ tička borba u Evropi, na Balkanu, u Jugoslavi­ ji, i, posebno, u Makedoniji. Govoreno je o brat­ stvu i jedinstvu Makedonaca, Cincara, Turaka, Al­ banaca i ostalih naroda i narodnosti Jugoslavije, 0 pravu naroda na samooipredeljenje koje će se ispuniti posle pobede nad fašizmom. Borci su objašnjavali, konkretizovali izlaga­ nja govornika primerima iz svakodnevnog živo­ ta i partizanskih borbi. Estreja je bila neumor­ na u tome među ženama i devojkama, a na mi­ tinzima je, zagrljena s njima, pevala i igrala. Odred »Goce Delčev« održao je miting u tri­ desetak sela lerinskog i kosturskog kraja, između ostalog u selima: Ajtos, Neveska, Dolni i Gorni Kotori, Trsje, German, Neret, Legen, Statica, Bel Kamen, Negovan, Višeni, Ćerešnica, Blaca i dr. Svuda gde je bilo kontra-četa, odred se najpre obračunavao s njima, a potom se prikupljalo oružje i mitinzi su se najčešće završavali opštim veseljem. Učinjeni su pokušaji i za razoružavanje kon­ tra-četa u selima Drenoveni, Crnovišta, Pozdvišta i Konomladi, no usipeh je bio delimičan. Najčešće se u sela ulazilo uveče, a iste no­ ći odred se povlačio. Prvo selo u kome je odred »Goce Delčev« ostao i u toku dana bilo je Pre­ kopana, a drugo — Neveska. U Neveski se ostalo dve noći i jedan dan. Na Estreju je Neveska ostavila nezaboravne utiske. Te večeri kada je odred ulazio u selo padala je kiša. Borci su bili mokri do kože. Sta­ novnici su, kao 1903. godine, izišli masovno da dočekaju svoje oslobodioce. Svako je hteo da kod sebe primi što više boraca. Ljudi nisu zna­ li čime sve da ugoste partizane. Smestili su ih da spavaju na najboljem čime su raspolagali i dali im nove, čiste pokrivače. — Nemojte ovakve postelje... Nismo čisti za ovakve pokrivače. Rasprostrite neku rogozinu 1 dajte neke krpare... — govorili su borci. — Ako. Vi se samo odmorite. Ko zna kad ćele se opet odmarati. Ne ženirajte se. Ovo je va­ ša kuća. Kad budete otišli, opraćemo, iskuvati. Voda sve pere... Tog dana Neveska je bila u prazničnom ras­ položenju. Posle mitinga dugo je trajalo veselje stanovništva i boraca. �— Zar ne primećujete? Žitelji su Vlasi, ali niko ne pita šta smo po nacionalnosti. Primili su nas kao najdraže... Tu je bratstvo bilo očigle­ dno. Makedonci, Vlasi, Jevreji... zagrljeni su igrali i pevali, pa su se za sofrom zajedno na­ šli — opširno je objašnjavala Estreja o toplom prijemu u Neveskoj. RAZMIŠLJANJA O BUDUĆNOSTI U svim selima kroz koja je prolazio — od­ red »Goce Delčev« je vršio misiju svoga patro­ na, no, ipak, Estreja je zapazila izvesnu rezer­ vu, izvesnu sumnju kod starijih. Svuda su pi­ tali da li će Makedonija biti ujedinjena, slobod­ na. .. Kada bi se spomenula Evropa, velike sile kao garancija samoopredeljenja naroda posle pobede nad fašizmom, stariji su govorili: »Bludnica je Evropa. Nikad dosad nije pružila zaštitu, ni­ je se zauzela za Makedoniju kao za druge, okol­ ne države... I ranije smo vodili borbu zajedno tobož sa braćom, ali su oni ispali najveći nepri­ jatelji. Pazite, deco, da vas i ovaj put ne preva­ re. ..«. Narod je verovao svojim borcima, doče­ kivao ih i štitio kao najdraže, a i poučavao is­ kustvom makedonske crne prošlosti. Estreja je analizirala svaku reč ljudi. Dola­ zila je do zaključka da nije bez osnova to uka­ zivanje na ranije žrtve. Zato je na časovima poli­ tičke i opšteobrazovne nastave pažljivo slušala izlaganja predavača, a potom pitala za sve ono što joj nije bilo jasno. Njena preokupacija je bi­ la razrešavanje makedonskog nacionalnog pita­ nja, status narodnosti u budućoj domovini, anti­ fašistička borba, fašizam i komunizam. O aktuelnim pitanjima Estreja je diskutovala zainteresovano kada bi u odred došli viši par­ tijski i vojni rukovodioci. Za te teme se interesovala i pri ličnim susretima sa komandantom, političkim komesarom i svakim koji je znao ne­ što više od nje. Jedanaestog aprila 1943. godine Kuzman Josifoski Pitu je boravio u odredima »Goce Delčev« i »Dame Gruev«. Imao je da odredi bazu Oblas­ nog komiteta i Zone. Sa rukovodstvom i borcima »Goce Delčeva« Pitu je održao dva sastanka. Na sastanku celog odreda govorio je o ciljevima oružane borbe, a �na partijskom skupu u ulozi KPJ u NOR. I ovu priliku Estreja je iskoristila da pita i govori o ujedinjenju Makedonije, o antifašističkoj borbi u Jugoslaviji i o budućem društvenom uređenju. To inloresovanje bilo je objašnjivo. Saborci su često imali priliku da Estreju vide sa foto­ grafi jicama njenih bratanaca i braće, posebno njene majke. Tugovala je za svima njima, ali je i bila ubeđena da će u slobodnoj Makedoniji svi biti srećni: — Tada, tada nećemo ići pognutih glava, nego ćemo s ponosom kazivati da smo Jevreji. Taj zanos u vezi sa životom u slobodnoj ota­ džbini dolazio je do izražaja naročito posle sus­ reta sa Kuzmanom Josifoskim Pitu. AKCIJA U LJUBOJNU Odred »Goce Delčev« stalno se uvećavao i bogatio borbenim i agitaciono-političkim iskus­ tvom. Krajem jula 1943. godine razrađen je ma­ terijal CK KP Makedonije izdat povodom 40-godišnjice Ilindenskog ustanka. Jubilej Ilindena u kosturskom kraju bio je proslavljen nizom ma­ nifestacija. Ceo avgust prošao je u idejno-političkim akcijama. Vršena je mobilizacija novih boraca, među narodom širena vest o formiranju prvog makedonskog bataljona »Mirče Acev«, go­ vori se o karakteru narodne vlasti. Zbog ovakve raznovrsne aktivnosti odred je podeljen na neko­ liko grupa, a one su posetile niz sela u prespanskom i kosturskom kraju. Jedna grupa odreda »Goce Delčev«, kojom je rukovodio politički komesar Petre Novačeski, a u prisustvu Blagoja Taleskog Ivana, formira­ la je u selu Brajčino prvi narodnooslobodilački odbor u Prespi i bitoljskom kraju. Posete su obu­ hvatile i sela Ljubojno i Nikolec. Iz Ljubojna i Brajčina odred »Goce Delčev« je 2. septembra 1943. godine krenuo ka manasti­ ru iznad sela Slivnica, a trećeg septembra ka selu Raica. Prvog dana odred se na putu suda­ rio se jednom italijanskom patrolom, a nared­ nog dana sa ćelom vojnom jedinicom. Estreja se u ovim akcijama hrabro držala. Neprijatelj je bivao pobeđivan. Odred je zauzeo i jednu kara­ ulu. I narednih dana odred »Goce Delčev« su­ dario se sa brojnijim italijanskim snagama... �Estreja se ponosila uspehom odreda, udarom zadatim neprijatelju. Zamenik političkog komesara Blaže Trpenoski je 8. septembra u odred doneo radio. Pomo­ ću njega borci su saznali o kapitulaciji Italije. Nastala je opšta radost, a Estreja je bila među onima koji su govorili: — Bliži se kraj i ostalim gadovima. Rukovodstvo odreda napravilo je plan razoružavanja italijanske vojske u Prespi. Nekoliko boraca dobilo je zadatak da pođe ka usamljenoj karauli na planini Baba, a veći deo odreda upu­ tio se ka Ljubojnu. Uspeh je bio veliki. Razoru­ žano je oko 250 italijanskih vojnika, zaplenjeno 6 teških i 7 lakih mitraljeza, preko 60 uniformi, četvora kola municije, apoteka u vrednosti od 250.000 Ieva, 14 maski i dr. Šezdesetak Italijana priključilo se odredu i od njih je formirana če­ ta »Garibaldi«. U tom zanosu od uspeha, međutim, ostali su neobezbeđeni prilazi ka Ljubojnu. U selo je upala nemačka motorizovana jedinica koja je imala da razoruža italijansku vojsku. Razvila se jednočasovna borba. Odred se po­ vukao ostavljajući za sobom živote zastavnika Krstana Čulakoskog Kiča, Rista Spaseskog, Farija Ibraimoskog i Angeleta Trajkoskog. Tri bor­ ca su ranjena, među kojima Rade Iljoski — teže. Estreja je bila potresena smrću svojih saboraca, zabrinuta za živote ranjenih. Sitna, slabačka, ali prva u spašavanju ranjenih. Guta suze i pomaže pri prenošenju Radeta Iljoskog. Izrešetane su mu obe ruke i noge. Sam vidi da mu je kraj blizu, a da zbog njega mogu da nastradaju svi koji pokušavaju da ga spasu. Zato sam moli dru­ gove da ga dotuku i ostave, jer je njegova život­ na deviza bila: »Samo mrtav u neprijateljske ruke«. — Ne, Rade, ne! Ozdravićeš... Nemoj ti da žališ nas — tešila ga Estreja... Estreja je plakala i brinula za ranjene bor­ ce, nastojala da im ublaži bol. Bila je nemilo­ srdna u odnosu na neprijatelje, ali preterano nežna, osetljiva u odnosu na saborce i stanovništ­ vo kada su u bolu i nevolji. Sva je u kontrastu. Takvu ju je odred poznavao od slučaja sa Strogovom u selu Lavci, od pogreba jednog pripad­ nika odreda »Vičo«. Zato i politički komesar od­ reda »Goce Delčev« Petre Novačeski kaže: �— Jedino je primedibu za Estreju imao ne­ prijatelj. Svaki drugi, svako ko ju je poznavao, o njoj je govorio samo pohvalno. Ona je bila re­ dak, veliki čovek. REORGANIZACIJA ODREDA »GOCE DELĆEV« 74 Nekoliko dana posle sudara, 14 septembra 1943. godine, odred »Goce Delčev« ponovo je ušao u selo Ljubojno i organizovao veliki narodni zbor. Govornici su isticali uspehe antifašističkih sna­ ga i saopštavali o stvaranju prve slobodne teri­ torije u Debrcu. Posle slavlja, pošto je prikuplje­ na razbacana ilalijanska vojnička oprema, od­ red se prebacio u selo Ržana. U Ržani, 15. septembra, odred »Goce Delčev« je označio novi put svog daljeg dej'sfcvovanja. Glavnina odreda sa većinom čianova štaba kre­ nula je za Kajmakčalan, preko sela Ovčarani, Krušorodi, Setina, Stara Popadija i 24. septem­ bra našla se u sastavu bataljona »Strašo Pindžur«. Manji deo odreda ostao je na starom te­ renu, sa zadatkom produžavanja aktivnosti protiv okupatora i domaćih izdajnika, razvijanja političke svesti stanovništva Prespe, kosturskog, lerinskog i bitoljskog kraja i uključivanja novih boraca. Time je imala biti stvorena osnova za formiranje bataljona i na ovom terenu. Estreja je ostala u ovom delu odreda. U preostalom delu odroda »Goce Delčev« Es­ treja je bila među iskusnijim borcima. Rukovod­ stvo je u njoj imalo veliku potporu. Ona nije mnogo govorila, ali je plenila svojom širokom, toplom ljudskom dušom, svojom iskrenošću i re­ volucionarnim zanosom. Postala je pravi vojnik. Samo kad bi je čovek pogledao — ona je znala šta on misli i odmah je odlazila na izvršavanje zadatka. Jedanaestog novembra 1943. godine od od­ reda »Goce Delčev« i drugih boraca formiran je batarjon »Stiv Naumov«.U njemu je Estreja bi­ la politički delegat voda... Petog sepetmbra 1943. godine bataljon »Stiv Naumov«, sa Prvom makedonsko-kosovskom udarnom brigadom, uputio se ka meglenskom kraju i 18. decembra stigao u selo Fuštane. �ZBUNJENA OD RADOSTI Fuštani su od 18. do 23. decembra 1943. bi­ li centar makedonske borbe... U njima se nala­ zila glavnina NOV pod komandom Glavnog šta­ ba i CK KPM, u njima su se odigrali događaji od istorijskog značaja: 20. decembra formirana je Druga makedonska brigada, dan posle toga održano partijsko savetovanje, te izvršena reor­ ganizacija vojnih jedinica. Pored dveju brigada, obrazovana je i Treća grupa bataljona, u čijem je sastavu bila jedinica kojoj je pripadala Estreja — bataljon »Stiv Naumov«. Ono što se odigralo u Fuštanima za Estreju je bilo neprosanjan san. Estreja je bila radosna i zbunjena od doživ­ ljenog i viđenog, od radovanja naroda na oslo­ bođenoj teritoriji meglenskog područja. Impozantan je bio prizor postrojene Druge brigade u formiranju, uz prisustvo drugih bora­ ca i stanovnika Fuštana i okolnih sela. Za Estre­ ju je ostao nezaboravan trenutak kada je zas­ tavnik primio brigadnu zastavu od komandanta uz zakletvu: »Nosiću i čuvaću ovu zastavu kao svoje oči i ako ustreba život ću dati za nju«. Estreja je 21. decembra bila na partijskom savetovanju. Sluša referate članova CK KPM Cvetka Uzunoskog — o političkom položaju, Strahila Gigova — o organizacionom radu KPM, a o vojnoj problematici referisao je komandant Glav­ nog štaba NOV i POM Mihailo Apostolski. Mno­ go plodna i zanimljiva diskusija. Estreja sluša i beleži. Učini joj se da u likovima prisutnih vi­ di svu Makedoniju, ćelu Jugoslaviju, cilj borbe — sloboda, bratstvo, jedinstvo, jednakost. Na Prvom kongresu Antifašističke omladine Makedonije, održanom sutradan, 22. decem­ bra, najbliža Estrejina drugarica, Fana Kočoska, bila je jedan od 288 delegata iz svih krajeva Ma­ kedonije. Fana je bila izabrana u radno predsedništvo Kongresa, a Estreja angažovana na obezbeđenju ovog istorijskog omladinskog zbora. Estreja i Fana nisu mogle jedna drugoj da ispričaju sve. Nisu mogle rečima da opišu radost od onog što se odigralo u toku ta tri dana u Fuštanima. Umesto rečima, Estreja se iskazivala pevanjem »Vo borba, makedonski narode!«. Deo dru­ ge jedne pesme, koji je glasio: »Tirani, čudo će �naprajme — i jarem vaš ne trpime« Estreja je ponavljala kao životni refren. U društvu su joj često i Žamila, Adela, Lena, Tuli, Mešulam, Be­ no, Mordo, Solomon, Samij, Berto i drugi Jevreji. Svaki susret s njima otpočinjala je zagrljaji­ ma, čime je htela da kaže svojim sunarodnicima: — Evo, vidite, rađa se novi život! Makedo­ nija je na putu oslobođenja. I mi ćemo jednom biti ravnopravni, cenjeni... U stvari svih tridesetak partizana jevrejske narodnosti isto su to osećali, to znali, jer su veći­ nom bili vojni i politički rukovodioci. »UGLEDNA PREDAVANJA« 76 Vojno i partijsko rukovodstvo je predvidelo napad iz m eglenskog kraja na bugarske i nemačke garnizone u tikveškom i đevđelijskom rejonu i u dolini reke Vardar, sa ciljem objedinjavanja snaga i proširenja slobodne teritorije u rejonu Kožuha. Dvadeset i šestog decembra Treća gru­ pa bataljona i Prva m akedonsko-kosovska udar­ na brigada napali su bugarski garnizon u Konj­ skom i M režičkom i izvršile druge uspešne diver­ zantske akcije u Povardarju. I Druga brigada tad beleži uspehe. /Budući da su im novim uspesima NOV i POM interesi bili ugroženi, početkom januara 1944. godine Nemci su preduzeli ofanzivu protiv partizana. Jedinici kojoj je pripadala Estreja ba­ za je bila selo Noti, no ofanziva ju je zatekla u selu Langađa. Glavni štab se prebacio iz Fuštana u selo Tušin. Nemci su uspeli da zauzmu Fuštani, Severjani, Sobotsko i Požarsko, a krsta­ rili su planinama Karadžova i Pajak. Partizan­ ske jedinice su se povukle padinama planine Ko­ žuh, sa zadatkom da u pogodnom momentu na­ padnu Nemce. Noću, uoči 8. januara 1944. godine, Prva ma­ kedonsko-kosovska udarna brigada izvršila je na­ pad na Nemce u selu Fuštani. Uspeh je bio ve­ liki. Stotinu Nemaca je bilo ubijeno i ranjeno i 9. I 1944. Fuštani su ponovo bili u rukama par­ tizana. Ovaj uspeh je bio plaćen životima jednog Makedonca, jednog Srbina, jednog Crnogorca i jednog Slovenca. Smrt ovih drugova bio je svetao simbol bratstva i jedinstva. O ovome se du­ go vremena govorilo sa poštovanjem i u Estrejinoj jedinici. �— Gine brat do brata za isti cilj... Nije va­ žno ko je šta po narodnosti i gde gine. Važno je — pobediti fašizam... — isticala je Estreja ■pred svojim vodom. Sad je Estreja jedva očekivala borbu sa Nemcima. — Samo da mi stanu na metu, pravicu od njih nizu!... Fana, osvetiću drugove — govorila je Estreja Fani Kočoskoj kada je bataljon »Stiv Naumov« dobio zadatak da se postavi u zasedu kod sela Ošin. Njena se želja brzo ostvarila. Jedanaestog januara 1944. godine jedna nemačka kolona je pristizala iz sela Langađa. Treća grupa bataljona je uhvatila dobru zasedu i čekala da se Nemci što više približe... — Sad je, Estreja, trenutak. Ako treba, i zubima ćeš ih ništiti — razgovarala je sa sobom. Kad se kolona sasvim približila, dat je znak i zapevalo je partizansko oružje. Ubijeno je 15 nemačkih vojnika, a 13 je zarobljeno. Jedan od zarobljenih bio je Estrejin »plen«. U ovoj borbi je zaplenjeno i: 4 mitraljeza, 1 minobacač, više pušaka, mnogo ranaca i druge vojničke opreme bačene od Nemaca prilikom bekstva. Uspeh kod Ošina nadugo i naširoko je komentarisan među borcima. Svaki je iznosio svoja doživljavanja i opažanja. — Ti si, Estreja, održala praktično predava­ nje kakav treba da bude borac u borbi! — govo­ rili su joj. — Ovog Švabu zadržala si kao sredstvo »oči­ gledne nastave« — šaljivo su dobacivali neki od onih koji su napustili školu zbog šume. Estreja se smejala, okrećući razgovor na dru­ gu, širu temu: — Videli ste kako Švabe beže! Zaista je naš bataljon — sila! Takva je bila Estreja. Ona nikad nije govori­ la o sebi, već uvek isticala: »bataljon«, »ova če­ ta«, »vod«, »brigada« je postigla uspeh. Svoje je utkivala u opšte. Više je htela da govori o je­ dinici i drugovima nego o sebi. Ne dugo posle Ošina Estreja je održala svo­ jim saborcima još jedno »ugledno predavanje« — kod sela Tušin. Angažovane nemačke jedinice, sa novim po­ jačanjem i uz pomoć dva bugarska puka i jed- �78 nog bataljona, 17. januara 1944. godine počele su sa koncentričnom ofanzivom protiv NOV iz­ među planina Kožuf i Pajak. Glavni štab NOV i POM odlučio je da prihvati borbu. Druga brigada bila je na desnom krilu juž­ no od sela Tušin, aerodromska četa — južno od sela Noti, a na levom krilu se nalazila Treća gru­ pa bataljona — u rejonu sela Langađa i Periklea, sa frontom ka jugoistoku. Prva makcdonskoJtosovska udarna brigada bila je u rezervi kod se­ la Noti. Nemci su 18. januara 1944. od Fuštana kre­ nuli ka selu Noti u tri kolone. Upali su u zasedu Druge brigade i bili poraženi, davši 123 žrtve. Oko 11 časova Treća gruipa bataljona bila je na­ padnuta od jedne bugarske kolone. Otpočela je žestoka borba kod Langađe i Periklea. Borba je trajala sve do noći. Triput su ova sela prelazila iz ruku u ruke. Estreja se propisno kretala od zaklona do zaklona. Starala se da pogodak bude siguran. — Napred! Ura! — klicala je uz sav glas po ceo dan. Estreja je u borbi i pevala. Sa puškom i pesmom protiv neprijatelja, sa puškom i pesmom primer saborcima! Pevajući, izvršila je i dugo pretrčavanje. Zapazivši kako na nju nišani jedan fašistički bugarski vojnik, ču se i upozorenje: — Maro, lezi! Leziii! Pošto je borba bila završena, pobedom naših jedinica, borac koji ju je opomenuo učas joj je i prišao: — Maro, tvoga nigde nema... Svaka ti čast. Kad bi svi bili kao ti, teško Švabama i ganjovcima (Bugari), ali preteruješ. Vidiš neprijatelja pred sobom i pevaš... — Pesma ubija neprijatelja brže nego me­ tak. A, znaš, najbolja je i smrt uz pesmu — na­ šalila se Estreja i sestrinski prebaci mu ruku preko ramena da bi mu zahvalila za staranje i pažnju. FEBRUARSKI POHOD Glavni štab NOV i PO i CK KP Makedonije načinili su plan Februarskog pohoda. Formirane su tri operativne grupe. Prvu je sačinjavala Pr- �va makedonsko-kosovska udarna brigada, koja je imala zadatak da dejstvuje u Tikvešu, Đevđeliji i dotadašnjem rejonu. Treću operativnu gru­ pu sačinjavali su bataljoni »Stiv Naumov« i »Hristo Botev«. Njen zadatak je bio da pređe reku Vardar, preko istočnog dela Makedonije da se probije na kumanovski teren i da tu formira Tre­ ću makedonsku udarnu brigadu. Sa ovim delom vojnih jedinica bio je Glavni štab i CK KPM i otud i njihov naziv »Grupa Glavnog štaba«. Februarski pohod ovih triju grupa počeo je poslednjeg dana januara 1944. — prva grupa je krenula iz Bahova, a druga iz Zborskog. Komunisti iz grupe Glavnog štaba rekli su na svom sastanku o svom zadatku: — Zaista težak ali častan zadatak ispunićemo prema našoj tradiciji — svakodnevno u prvim borbenim redovima, primer ostalim partizanima! Zborsko je 31. januara najpre ispratilo dru­ gu grupu, a u 18 časova i treću. Grupa Glavnog štaba krenula je prema Solunskom polju, prešla reku Vardar kod sela Orizari i skrenula ka severu da bi preko Belasice, Ograždena, Plačkovice i Osogovskih planina stigla na Kozjak. Za 23 dana marša u februarskom pohodu gru­ pa Glavnog štaba je prešla oko 450 kilometara, uglavnom, po bespuću. Estreja se pokazala vanredno izdržljiva, hrabra drugarica. Jegejski deo Makedonije lakše je preden. Od sela Sugova grupa je otpočela svoj borbeni put sukobljena sa neprijateljem, zimom i glađu. Na srtu Belasice snežni nameti visoki po ne­ koliko metara. Vejavica. Prst se pred očima ne da videti. Ne korača se već se gamiže. Estreja uporno nastoji da ne izgubi vezu. — Ajde, druže!... Još malo, Lena!... — kuraži one oko sebe, a Estreju Levi Lenu vuče za ruku jer se ona nešto teže kreće. Srt Belasice, od svega nekoliko desetina me­ tara, borci su prelazili čitava četiri časa. Ko­ mora sa hranom je ostala u snegu. »Ovde, na Belasici, bila je poražena make­ donska vojska cara Samuila... Ovako nevreme dosad nismo doživeli... Ne, ne, mi ćemo pobediti Belasicu... Mi moramo pobediti u ovom ra­ tu« — vodila je dijalog sa sobom Estreja. — Moramo sve pobediti u ovom ratu! — go­ vorila je ona Fani, Leni i ostalim oko sebe kada je prebrođena Strumica i kad je počelo uspinja­ nje Ograždenom. �80 Opet na Ograždenu i Plačkovici borba sa snegom. Borba sa neprijateljem, Bugarima. Uspesi sa dvostrukim neprijateljem. Šesnaestog februa­ ra planiran je odmor u selu Pakljani, a celog da­ na je vođena borba sa jednim ojačanim bugar­ skim balaljonom, koji je priistizao iz sela Blatec. Bugarski bataljon je u popodnevnim časovi­ ma dobio nova pojačanja iz Kočana. Juriši ne­ prijatelja su odbijani protivjurišima. U ovoj borbi je bio ranjen mladi dečak, Jevrejin, Tuii iz Skoplja, koji je u partizane došao preko Bitolja. Estreja se odmah našla kraj niega. Pružila mu je prvu pomoć, a kada je bio /po­ vučen u prvi zaklon, previla mu je ranu i nije se odvajala od njega. — Ne plaši se, Tuli! Rana nije teška. Brzo ćeš se oporaviti — hrabrila ga je Estreja. Uveče je održan zbor na kome je borcima rečeno: — Trebalo je da se tu odmorimo i nahrani­ mo. No, od toga, evo, nije bilo ništa. Ni odmora, ni hrane, već ceo dan vodili smo borbu... Da se tu ostane — nemoguće je. Neprijatelj je od nas udaljen petnaestak minuta hoda. Ako veče­ ras ne pređemo Bregalnicu, doći ćemo u odveć kritičnu situaciju. Prikupite poslednju snagu za ovu noć. Ćim pređemo Bregalnicu i popnemo se na Osogovo — bićemo gospodari situacije. Kolona je krenula prema selu Istibanje da bi Bregalnicu prešla preko mosta, jer je ona bi­ la nabujala i na drugom mestu se nije mogla sa­ vladati. Estreja je pored ranjenog Tulija. Njega su, kako saopštava Fana Kočoska, nosili do ne­ kih ovčarskih koliba. Rukovodstvo je donelo od­ luku da Tuli bude smešten na nekom bliskom a sigurnom mestu radi lečenja. Odluku je saopštio komandant bataljona »Stiv Naumov«. — Druže komandante, ne ostavljajte m e... — molio je Tuli. — Druže komandante, ja ću ga nositi... Dru­ že komandante... — molila je Estreja druga Na­ uma Veslioskog Ovčara. — Maro, ne ostavljamo borca na nesigurnom mestu. To činimo da bi on bio što pre u našim borbenim redovima... — objašnjavao je koman­ dant Ovčar. Estreja je bila disciplinovana. Disciplinovano je izvršavala naređenja, ali se i nije odvajala od Tulija. Bila je spremna da ga sama nosi, samo �da je i on u jedinici. Bol se izlio iz očiju. Jedva se Estreja rastala sa Tulijem. Dugo se okretala prema mestu rastajanja. — No, još teže joj palo kada je saznala da ga je neko izdao i da su ga Bugari ubili — seća se Fana Kočoska. Iznemogli, gladni, borci se jedva kreću Osogovskom planinom. Opet snežni nanosi i okrša­ ji. Kod Mašina je razbijena jedna bugarska če­ ta policajaca. Maršira se da bi se premostila Kri­ va reka kod Čufte-ana. Posle kraćih sudara kod sela Kosmatica i Modivnjak, noću, između 20. i 21. februara, reka je forsirana. U prethodnici kraj Krive reke je i Estreja, sa Bustrikom. Ona ne zna za umor. Februar. Hla­ dnoća — kamen puca. Kako izlaze iz reke — po odeći se hvataju visuljci leda. Telom se rastapa led. Lena se jedva pomiče. Ona je bila punačka. Od dodira tela sa smrznutim odelom stva­ rale su se rane. Stopala takođe, skoro, razranavljena. Estreja je hrabri, nosi, iako i sama jedva ide. — Saosećala je sa Leninim bolovima — kaže Fana Kočoska. Zaista, Estreja je ostala dosledna zadatoj reči, obećanju datom u Zborskom — za sve vreme bila je primer izdržljivosti, hrabrosti i drugarstva u toku Februarskog pohoda. RAZBIJANJE ČETNIČKOG KORPUSA Februarski pohod grupa Glavnog štaba kru­ nisan je formiranjem Treće makedonske udarne brigade 26. februara 1944. godine u selu Žegljane, u kumanovskom kraju, u čiji sastav su ušli bataljoni »Stiv Naumov«, »Hristijan Todorovski Karpoš« i »Orce Nikolov«. Estreja je u Trećoj makedonskoj udarnoj bri­ gadi bila zamenik komesara čete. Ona je prešla borbeni put svog bataljona u sastavu brigade. Sad joj je omiljena pesma postao marš brigade. Njega je prvi put pevao brigadni hor na prired­ bi u čast formiranja Treće brigade. Estreja je bila neustrašiva u svim akcijama koje je vodila Treća brigada u Makedoniji i Srbi­ ji. Ne može da se govori o Seacu, Biljači, Ristovcu, Zletovskim rudnicima, Kratovu, Cmooku, Crnoj Travi, Stanikinom Krstu, Znepolju, Cupi6 Estreja Ovađa Mara 81 �nom brdu, Petrovoj gori i drugim mestima a da se ne sipomene ime Estreja. Zajedno sa dva južnomoravska bataljona, Ko­ sovskim bataljonom i bataljonom »Hristo Botev«, Treća makedonska udarna brigada razbija je Var­ darski četnički odred kod Seaca. Borba je bila paklena, no uspeh veći od očekivanog. Četnici su bili opkoljeni u dolini Pčinje. U paničnom bekstvu mnogi četnici su se podavili u nadošloj Pčinji, devedeset i šestorica pali u ruke partizana, a više njih su poginuli ili ranjeni ostali na bo­ jištu da bi oplakivali čas u kom su se opredelili za borbu protiv svoga naroda. Dostigla ih je ma­ terina kletva. Estreja i svi borci kod sela Seace su osetili tegobu i nesreću bratoubilačke borbe. U toku okršaja jedan četnik je dozivao: — Sine Veljo, predaj se! Ne gini uludo! — De, oče, podigni glavu da te vidim, pa ćeš se osvedočiti kako se predaje tvoj sin Veljo — pretio mu sin, desetar 2. čete III bataljona. Među zarobljenicima bio je i otac desetara Velje. Sin se stideo i hteo je da ubije oca. Ru­ kovodstvo i borci nisu to dozvolili, niti su mu, pak, išta prebacivali zbog oca. Znali su da među četnicima i drugim ima i zavedenih ljudi. Otac je potom postao dobar borac. — Čudo! Koliko je uspela fašistička propa­ ganda da zavadi, razjedini najbliže... Znate, u ovoj borbi nije pucao otac na sina i sin na oca, već fašizam na komunizam i komunizam na fa­ šizam. .. Pobedio je komunizam... — dugo je pred četom komentarisala Estreja ovaj slučaj, kao dokaz toga da u povedenoj borbi ima samo fašista i antifašista, a ne srodnika, vera i nacija. KOD RISTOVCA Da ne bi došlo do povezivanja slobodnih te­ ritorija severne Makedonije i južne Srbije, Peta bugarska armija, u sadejstvu sa drugim jedini­ cama, preduzela je akcije za likvidiranje NOV. Međutim, jedinice NOV su, kod sela Biljača i Svinište, odnele pobedu i uputile se ka Crnoj Travi. Između 26. i 27. marta 1944. godine Treća makedonska udarna brigada i kosovski bataljon napali su železničku stanicu Ristovac. �Ristovac je bio važan punkt, osetljivo mesto za okupatora. Zbog toga u njemu su bile koncentrisane brojnije neprijateljske snage. Priprema za napad je vršena kod manastira Lepčince. Tre­ ća brigada je primila zadatak za napad na železničku stanicu, u kojoj se nalazila jedna pojačana pešadijska bugarska četa sa mitraljeskim vodom, i napad na školu, u kojoj je bilo sedište triju opštinskih uprava. Brigada je, sa jednom četom 1. bataljuna, vršila osiguravanje od bočnih napa­ da u blizini železničke stanice Bujanovac. Akcija je počela 26. marta u 23 časa. Uspeh narodnocslobodilačkih snaga izazvao je pravu katastrofu na strani fašista: uništeni su železnička stanica, i škola, četiri kompozicije sa mate­ rijalom za Nemačku, sedam lokomotiva, a četa južno od Bujanovca digla je u vazduh jedan voz. Spaljena je i arhiva triju opština. Od oko 200 bugarskih i nemačkih vojnika spasio se samo šezdesetak. Sedam nemačkih i 15 bugarskih voj­ nika, jedan oficir i 10 železničara je zarobljeno, a ostali su poginuli u borbi i požaru. Bilo je za­ pjenjeno dosta oružja, municije i drugog vojnog materijala. Estreja je u borbi kod Ristovca bila nepo­ novljiva. O tome njena drugarica, narodni heroj Fana Kočoska, kaže: — Kod Ristovca Mara je jurišala. Tu je tre­ balo da se minira voz zajedno sa stanicom. U borbi se našao i jedan brisan prostor koji je bio i najviše tučen. Kada je ugledala nekoliko palih drugova, otkrila je i odakle dolazi strašna vatra, ustala i počela da puca na tu stranu sto­ jeći. Čudo. Prosto da čovek ne veruje da je to Mara. Neku nadčovečansku moć je ona dobila u tim trenucima. — Lezi, Maro!, Maro, doleee! — vičem joj ja i viču ostali drugovi. A ona ni da čuje. Niša­ ni. Tad ubi jednog bugarskog poručnika i neko­ liko vojnika oko njega... Tako je uništila straš­ no neprijateljsko gnezdo. Kao lavica skočila je na oficira, uzela mu oružje, skinula epolete, ba­ cila ih i produžila da se bori. Kod Ristovca Mara se pokazala kao snalažljiva, brza i odlučna kao nikad dotad. Borci Treće makedonske udarne brigade i kosovskog bataljona u 1,15 časova, zadovoljni, po­ vukli su se ka Gornjem Ristovcu. Umorni su, ali komentarišu o onom što je ko učinio, a Estreja, �kao i uvek, ćuti i korača. Među onima koji su imali najviše pravo da govore o svojim poduhva­ tima bila je i Estreja, no ona je govorila o uspehu brigade: — Naša brigada sa pravom nosi imena tro­ jice heroja... — mislila je na imena bataljona. Estreja ne oseća umor od radosti uspeha od bola za dvojicom poginulih i šestoricom ranjenih drugova. Ranjenim je nastojala da ublaži bol i bdi nad njima. PROBIŠTIP I RUSCE Estrejina snalažljivost, veština, odlučnost i herojstvo ponavljali su se od borbe do borbe. Repriza Ristovca bio je udar na Zletovske rudni­ ke, koje su štitili 310 nemačkih i bugarskih voj­ nika i policajaca. Treća brigada i kosovski bataljon trećeg ap­ rila su onesposobili Zletovske rudnike, zarobili 51 bugarskog vojnika i jednog oficira, a druge uništili. Posle ove akcije 120 rudara našlo se u NOB. Brigada je prekinula kraći odmor kod Ma­ nastira Prohor Pčinjski i sa Kosovskim bataljonom uputila se u selo Rusce da bi se obračunala sa bugarskim fašistima zbog zločina izvršenih na tom terenu. Bataljon »Stiv Naumov« izvršio je juriš. Neprijatelj se povukao ka seoskom groblju. Videvši šta su sve učinili u selu, jedinica se raz­ jari. — Napred! — čuje se glas komandanta. — Uraaa! — kliču borci. Kod groblja — prsa u prsa. — Psi! — Zverovi! — viče Estreja i bori se sa jednim fašistom dA'aput višim od nje. Primetivši to, borac koji je bio najbliže pri­ tekao joj je u pomoć i dušmanin je ležao izme­ đu grobova. — Psi! — ponavljala je Estreja Ovađa. Od 11 časova do večeri 10. aiprila u selu Rus­ ce je vođena ogorčena borba sa lovačkom dru­ žinom 56. bugarskog pešadijskog ipuka u jačini od preko 700 vojnika. Neprijatelj bcše nateran u panično bekstvo, a ostavljao je za sobom leševe, oružje i drugu opremu. �— Psi! Hrabri isu pred nemoćnima... Gadovi su a ne ljudi — sa prezirom je govorila Estreja ženama i devojkama iz sela Rusce. PROLEĆNA OFANZIVA Početak Prolećne neprijateljske ofanzive kru­ nisali su svojim novim uspehom Treća makedon­ ska udarna brigada i Kosovski bataljon. Dvade­ set i petog aprila 1944. godine, u 4 časa, napali su Kratovo. Samo jednočasovnom borbom grad je bio osvojen, pa zarobljen ceo bugarski garni­ zon, administativni aparat i deo policijskih snaga. Na trgu oslobođenog Kratova — miting. Bor­ ci su među narodom i objašnjavaju o suštini narodnooslobodilačkog rata i revolucije. Estreja je srećna. Ljudima govori o oslobođenju Makedo­ nije, o bratstvu i jedinstvu svih naših naroda i narodnosti. I Estreju je zainteresovao živi dijalog izme­ đu komandanta Nauma Veslioskog Ovčara i jed­ nog ilindenca. Stari je otvoreno izražavao zabri­ nutost od mogućeg izigravanja i ove borbe. Ko­ mandant je argumentovano, pravilno objašnjavao, ali — kako se Izlaže u knjizi Od Kozjak do Zagreb — ilindenac opet kaže: — Razumeo sam ono o čemu mi govoriš. Samo reci mi da li ćemo onda moći da dobije­ mo ćelu Makedoniju ovom borbom, pa da bu­ de ćela — Jegejska, Pirinska i Vardarska Make­ donija zajedno, u jednoj državi, nacionalno slo­ bodnoj? — Šta sve nije video makedonski narod čim je sumnja svuda prisutna. Zašto se borimo, ako ne za slobodnu Makedoniju i ravnopravnost svi­ ju u njoj? Zar ne vidite da se deo po deo oslo­ bađa? Koga je ujela zmija, on se i guštera pla­ ši — sama zaključuje Estreja. Oslobođenje Kratova u Estreji je razgorelo staru ranu, želju da bude oslobođen i njen rod­ ni grad. I, kao da se ražalosti, razneži. Fana Kočoska je osetila da Maru nešto muči. Ovakva ni­ je bila ni na jednom narodnom zboru. — Šta je, Maro? O čemu razmišljaš? Zar posle ovog uspeha neraspoloženje? — obraća joj se ispitivački Fana Kočoska. — Malo me nagnala na misli sumnja učes­ nika ilindenskog ustanka, ustanka iz 1903, ali me �i nešto drugo muči. Dok sam jurišala kroz Kratovo, obhrvalo me je sećanje na Bitolj. Znaš, Fana, učešće u oslobađanju Bitolja je moja dav­ na želja... Da li ćemo doživeti >tu radost, Fana?! — Maro, ako ne učestvujemo u samom po­ duhvatu oslobađanja Bitolja, bićemo dočekani kao njegovi borci. Kad god ti spomenem Bitolj, ti uvek isto: »Svaki deo zemlje je Bitolj«, a sada... — U pravu si, Fana, samo... Umesto da završi iskaz, Bstreja zagrli Fanu i obe su se uključile u narodno veselje, deleći ra­ dost sa Kratovcima. Time je Estreja objasnila sve svojoj drugarici. Sledeće akcije na Osogovu za Estreju su zna­ čile korak bliže neugasloj želji... Izvanredna je u borbama kod sela Crnook i Tomino. Iako se na Crnooku jedan partizan bori protiv 16 bugarskih fašista, probijen je neprijateljski obruč i stiglo se do Crne Trave. To je omogućio bataljon kome je pripadala i Estreja, bataljon »Stiv Naumov«. Neumorna je Estreja u akcijama koje vodi njena jedinica pri proboju u Jegejsku Makedoni­ ju, naročito kod sela Kosturino i Kuš-kuli, kao i ipri povratku u Crnu Travu... Hrabra, vesta, postojana u borbama i marševima i požrtvovana u spašavanju ranjenika. Tako, kod sela Buštrani, kako saopštava general JNA Dimče Saveski, bio je ranjen jedan borac i pretila je opasnost da ga dotuče neprijateljsko živo gnezdo. Bez odo­ brenja komandanta, Estreja potrča i dođe do svog druga. Uporno ga je nosila na ramenima do pr­ vog zaklona. Spasla ga je sigurne smrti, a po­ tom ostala kraj njega da ga bodri i neguje. Petrova gora je kruna završetka Prolećne ofanzive. Posle poraza 18. juna na Novom Golaku, Bugarima je idućeg dana u pomoć pristizao jedan bataljon od oko 440 vojnika. Upućen je di­ rektno ka Trećoj makedonskoj udarnoj brigadi. Bataljon »Stiv Naumov« dobio je naređenje da bugarskoj vojsci uz put pripremi zamku, a dru­ ge jedinice zauzele su pozicije više tog sektora. U jutarnjim časovima 19. juna »stivnaumovci« su blokirali put dužinom Petrove gore. Zada­ tak je: kad ise ćela neprijateljska kolona bude našla među »špalirom« — uništiti je iznenadnim napadom! Borci — dobro maskirani. Posmatraju okupatore-fašiste kako im se približavaju. — Dolaze ptičice, Fana! Mora da se nahra­ ne! — šapuće Estreja. �— Samo obilatije, Maro, pazi! — savetuje je Fama. — Već im uzimam meru! — radosno doda­ je Estreja. Prethodnicu vodi feldfebel. Ćelom dužinom puta posmatra levo i desno, ali ništa ne primećuje. Kad su fašisti ušli u zamku, na pet-šest me­ tara od sebe oficir iprethodnice primetio je bor­ ce i uplašeno viknuo: »Šumski!«. Njegov uzvik kao da je bio komanda za bataljon »Stiv Naumov«. Odjednom zagrme Petrova gora i posle pet minuta silan juriš. Sa svih strana odjekuje partizansko »Ura!«. Bugarskoj fašističkoj vojsci nije data mogućnost da se lati oružja. Slika je bila zaista potresna. Neki padaju od smrtonosnih metaka, drugi podižu ruke i pre­ daju se, treći pokušavaju da pobcgnu, a naši borci su hteli upravo tog dana da im niko od neprijateljskih vojnika ne umakne. Zaista, svaki »stivnaumovac« ovog dana je imao čime da se ponosi. Neprijatelj je bio pora­ žen, a oteta je velika količina oružja, municije i opreme. Na Petrovoj gori Estreja se obračunata sa ne­ koliko bugarskih vojnika i jednim oficirom. — Ova borba služiće za primer bugarskim vojnim stratezima — radosno kaže Estreja, po­ kazujući bojište gde se i imalo šta da vidi: oko 150 zarobljenih Bugara, više ubijenih i ranjenih, osvojeno kompletno naoružanje, a svega tri ra­ njena partizana. UOČI PRVOG ZASEDANJA ASNOM-a Treća makedonska udarna brigada sa osta­ lim jedinicama preduzela je akciju čišćenja slo­ bodne teritorije i uključila se u akciju organizovanja narodne vlasti. Deo bataljona »Stiv Naumov« osiguravao je partizanski aerodrom na širokoj planini. Grupe su se smenjivale. Jednoj je na čelu stajao Viktor Mešulam Bustrik. S njim je bila i Estreja. U du­ gim noćima očekivanja savezničke pomoći, i bdijući da ne napadne neprijatelj, Estreja je bila strpljiva, budna, pravi čuvar vojnog aerodroma. Na partizanskom aerodromu ona je često razgovarala sa Bustrikom. Duge noći iščekivanja ispunjavane su sanjama o budućnosti. �— Estreja, približava se kraj ra ta ... — za­ počeo bi Bustrik. — Da. Svuda slobodne teritorije. Evo i pri­ prema za obrazovanje makedonske vlade — produžava Estreja. — Makedonska država! — dodaje on. — Naša država, Viktore! — radosno kaže Estreja i opširno, sa zanosom govori o srećnom životu u slobodi, pa joj se bude uspomene iz detinjstva i naviru suze od bola za deportovanim Jevrejima, svojima... — Vratiće se, Viktore, svi Jevreji, svi inter­ nirani iz Makedonije. Sigurno će se vratiti — verovala je Estreja u ono što govori, ne znajući da je Treblinka odavno postala njihova grobnica. Radi sigurnijeg obezbeđenja rada ASNOM-a u Prohoru pčinjskom Treća makedonska udarna brigada izvršila je napad na bugarske fašističke snage utvrđene kod Stracina. U dvočasovnoj bor­ bi Bugari su bili iporaženi. Naneti su im veliki gubici. Uspeh je, pak, bio plaćen i herojskom smrću Solomona Sadikarija Moa. O poslednjoj borbi Moa i Estrejinom bolu za njim Fana Kočoska se priseća: — Borba kod Stracina je bila teška. Buga­ ri su bili ukopani. Bilo je nužno da se isteraju iz tih položaja, a štitila ih je artiljerija. Približili smo im se, noću, na oko 250 metara. Teškom bor­ bom, smeiim jurišima uspeli smo da likvidira­ mo više bunkera. Ostade još jedan iz koga je tukla žestoka vatra. Od njega nije bilo moguće dalje napredovanje. Svud se utišalo. Solomon Sadikario Mo naglo, odjednom ustade sa automatom i potrča ka bunkeru da neutralizuje i njega. Mi­ traljeska paljba ga izrešeta. Videvši to, četa je krenula u juriš. Sa Marom i ostalim pružili smo mu pomoć. Nosili smo ga sa sobom. Nije se Ma­ ra žalila pri nošenju da joj je teško, da je umor­ na. Ona je bila oko Moa, no on je podlegao ra­ nama. Svi smo mi Moovu smrt teško podneli, a posebno Mara. Sahranili smo ga u groblju sela Arbanaško sa uobičajenim počastima, a Mara i još trojica drugova Jevreja iz Bitolja, kao naj­ bliži Mou, slikali su se pored humke. Kreće se brigada ka manastiru Prohor pčinjski, preko Pelinca, da bi izvršila sva obezbeđe­ nja za nesmetani rad Antifašističkog veća naro­ dnog oslobođenja Makedonije (Antifašističko so­ faran ie na narodnoto osloboduvanje na Makedo­ �nija). Estreja samo ćuti od bola za Moom. A ka ga nije oplakao? On je uvek, pored svog auto­ mata, nosio puškomitraljez, ili ranac nekog iz­ nemoglog borca. Zato niko ne kaže za Estreju da je slabić kad joj se niz obraze kotrljaju suze. Krvarilo je srce svakog koji je poznavao Moa i zato niko nije tešio Maru. OD KOZJAKA DO KOZUFA Na Ilijindan (Ilinden) 1944. godine manastir Prohor pčinjski bio je srce i duša Makedonije. U njemu je održavano Prvo zasedanje ASNOM-a. Estreja je među čuvarima utemeljivača nove ma­ kedonske države u okviru Demokratske Federarativne Jugoslavije. Ozakonjena je dotadašnja borba i određeni pravci napora za konačno oslobođenje zemlje. Prisustvo predstavnika svih narodnosti na zašedanju Estreju je ispunjavalo radošću, za nju je Poslednji snimak Estreje Ovađe Mare (druga s leva — Koluf, avgusta 1944. godine) �to značilo garanciju oživotvorenja bratstva i je­ dinstva, srećnije budućnosti Makedonije. Prvi put posle Kruševske republike iz 1903. — makedonski narod ima svoju vladu. To je simbolizovano upravo održavanjem zasedanja na sam Ilinden. Novi praznik — Drugi makedonski Ilinden. Manastirsko dvorište krcato narodom i bor­ cima. Grmi Kozjak, no sad komitskim i parti­ zanskim pesmama, pesmama o Gocetu, Janetu, Štivu, Karpošu i drugim legendama o dva Ilindena, pesmama o ropstvu i slobodi, o srećnoj sutrašnjici. Raspevan, razigran, nasmejan, zado­ voljan, opijen srećom bio je svaki tu prisutan čovek. Ovog dana Estreja je bila pesma i igra. Ovog dana Estreja je kao nikad dotad iz srca pevala u brigadnom horu u svečanom činu. Ovog dana je bila sasvim svesna da je Ma­ kedonija slobodna, mada u njoj još uvek ima fašista. Ovog dana Estreja je bila bliža želji da bu­ de oslobodilac rodnog joj grada. Borcima bataljona »Stiv Naumov« posle za­ sedanja ASNOM-a (8. VIII 1944) je rečeno: — Vi, sinovi Kajmakčalana i Pelistera, pre­ brodili ste težak put i došli tu, na Kozjak, da se borite. Sad treba da (pređete na vaš teren i bu­ dete jezgro nove brigade, Sedme bitoljske bri­ gade. — Fana! — prošapta Estreja. — Da, Maro! — stegnu joj ruku Fana Kočoska. To je bilo dovoljno da dve drugarice shvate jedna drugu. Dva dana kasnije bataljon »Stiv Naumov« marširao je ka Kožufu. Svi su u sebi krili potajnu radost i zadovolj­ stvo u vezi sa novim zadatkom. Za to nisu po­ trebne reči. Oči govore. Kod Belog kamena, blizu Krive Palanke, na­ išla je jedna četa bugarske vojske. Prvi put su tu »stivnaumovci« bili privilegovani. Borbu je prihvatila tek formirana IV brigada, a »Stiv Nau­ mov« bdi kao rezerva. Četvrta brigada uspešno je izvršila borbeno krštenje: primorala je bugar­ ske fašiste na bekstvo ka Strumici, pošto je već ubila njihovog komandanta majora i još dvade­ setak vojnika izbacila iz stroja. �Vardar se prelazi kod Đevđelije. Penjanje uz vrleti od kojih se pošlo 31. januara 1944. U toku celog marša se peva; od Vardara do Zborskog uapšte nije prestao Bstrejin glas. Susret sa Drugom brigadom, sa novoprispelim Bitoljcima, bejaše dirljiv. Grljenja, dosetke, šale. Četa Orlova i drugih podsmeva se izgledu »stivnaumovaca«: pocrneli su od planinskog sun­ ca, a odela iscepana, Borci iz »Stiv Naumova«, koji su ranije napustili školu, ljube se sa drugo­ vima iz istih učionica koji su tek prispeli. Estreja ne može sebi da objasni zašto među novoprispelim borcima iz Bitolja nema i Jevreja. O ovome nije htela da upita ni svoju Fanu. — Sve do oslobođenja nismo znali o trage­ diji, a oni koji su znali na neki način su to kri­ li od nas. Tako, jedan zarobljeni Austrijanac, na naše pitanje o sudbini Jevreja iz Makedonije, sa­ mo je slegao ramenima, a plašio se nas — kaže Žamila Kolonomos. POSLEDNJE BORBE Dana 22. avgusta 1944. u Zborskom je formi­ rana Sedma bitoljska brigada. U njen sastav je ušao jedan deo bataljona »Stiv Naumov«, u kome je bila i Estreja Ovađa, a drugi deo u IX i X brigadu. Estreja je bila politički komesar 3. čete III bataljona Sedme brigade. Istovremeno, ona je u štabu bataljona odgovarala za rad sa omladinom. Pre početka borbenih poduhvata brigade, novodošle omladince Estreja je upoznala sa ratnim putem »Štiva Naumova« i onim što je ustanov­ ljeno u Prohoru Pčinjskom. — Drugovi, mi već imamo svoju vladu. Tre­ ba da dotučemo ove gadove ovde, a preduzimaju se potrebne mere u celoj Makedoniji... Dru­ govi, Makedonija će uskoro u celini biti slobod­ na. Pala nam je u deo čast da NOB mi kruniše­ mo u našem kraju — argumentovano je Estreja iznosila istinu o skoroj slobodi... Prvo borbeno krštenje Sedma brigada je ima­ la u Mariovu. U borbi kod sela Gradešnica, bataljon u ko­ me je bila i Estreja dobio je zadatak da napadne štab graničnih jedinica u Jelaku. Bataljon je po­ �lukružno obuhvatio objekte u rane časove 25. avgusta. Komandant Mendo Spasoski je dao znak. Poče plotunska vatra, a potom Mara poviče: »U juriš!«. Kao risovi, borci su upali u objekte. Bugari ne stigoše da dođu do svog oružja. Dadoše se u panično bekstvo. Estreja je bila u grupi koja je imala da uz­ me prehrambene artikle iz magacina. Ona je bi­ la sklona da pokupi sve. Ćak je skupljala i ciga­ rete rasute po zemlji. — šta će ti to, Maro? Ti ne pušiš. Izlazi! — kaže joj Bus trik. — Ako, daću ih drugovima kad ne budu imali... Treći bataljon prebacuje se ka Vlaškim Koli­ bama. Komandant brigade Vasko Karaangeleski čestita borcima za uspešno delo na Jelaku. Estreja u Gradešnici i Jelaku praktično je pokazala novim borcima kako da vojuju. Bila je u svojoj punoj boračkoj veličini: izdržljiva, od­ lučna, hrabra, vešta, nežan drug prema borcima, a nemilosrdna prema fašistima. — Da lično nisam video, nikom ne bih verovao! — poče da govori o Estrejinoj hrabrosti jedan od novih boraca. — Da čovek ne po veru je da se devojka može odlikovati tolikom hrabrošću — dodaje drugi. — E, drugovi moji, ovakva je Mara od dana kada je došla u partizane. Šta biste vi rekli da ste je videli... — i poče da priča o Estrejinim podvizima jedan stariji borac. — A samo kad bis­ te znali koliko je pažljiva i komunikativna. Vo­ lim je kao sestru... Omladinci III bataljona sa poštovanjem su se odnosili prema Estreji. Ona im je postala bor­ beni ideal i svi su je zavoleli kao sestru. Želja Estreje Ovađe bila je i cilj Sedme bri­ gade — učestvovanje u oslobađanju Bitolja — uz raščišćavanje terena na liniji: Kajmakčalan — Pelister — German — Prespa. Jednu od prepre­ ka na tom putu predstavljale su i nekolike kara­ ule na Kajmakčalanu. Brigada je krenula da njih uništi u rane časove 26. VIII 1944. Sa Kajmakčalana Estreja posmatra Jegej, Sar i Pirin, a pod Pelisterom — rodni grad, Bitolj. Njen pogled, izraz njenog lica govori: »Makedo­ niju, skoro ćeš biti slobodna. Majko Makedoni- �jo, svi ćemo biti srećni s tobom«. I, s tim mis­ lima, tim idealom ušla je i u poslednju borbu. Estreja je učestvovala u borbi za uništenje, isključivanje karaule locirane niže od karaule »Dr Rajs«. Nalazila se na najosetljivijem, najtežem mestu. Pošla je sa isturenom desetinom. Kod karaule »Doktor Rajs« već je prikup­ ljena bugarska vojska sa graničnih stražamica i osmatračnica koje su prethodnog dana proždirali plameni jezici. Bugarski fašisti nisu mogli da shvate da su im dani izbrojani. Davali su žilav otpor. U maglovito jutro borci su jurišali na ka­ raulu. Estrejin poklič »ura!« -presecao je maglu i odjekivao je Kajmakčalanom. — Maro, povlači se! — skreće pažnju Fana Kočoska. — Maro, odstupi! — dozivali su njeni drugo­ vi, zapazivši neprijateljsku zasedu i Estrejin po­ ložaj na brisanom prostoru. Estreja Ovađa Mara se nije obazrela. S uzvi­ kom »Ura!« i automatom okrenutim ka nepriBista narodnog heroja Estreje Ovađe Mare podignuta u Bitolju �jatelju, ka jugu — ostala je za uvek na Kajmakčalanu. Kamen-temeljac slobode. Izbliza, (neprijateljski metak joj se zario u glavu iznad gornje usne. Taška Ilieska je potrča­ la da joj .pomogne. — Spašavaj sebe, ja sam gotova... — prošaptala je Estreja, i izdahnula. Taška je uzela njen automat, zakljinjući se pred samopožrtvovanom drugaricom — junakom da će se borba nastaviti do pobedonosnog kraja. Kao takav amanet drugi borac je uzeo ranac bor­ ca koji je takođe, u jutarnjim časovima 26. avgusta, počeo tu večito da živi. NARODNI HEROJ Estreja Ovađa Mara poginula je na pragu slobode. Duhom Estreje Ovađe Mare njeni saborci su nastavili narodnooslobodilačko delo. U oslobađanju Bitolja, 4. novembra 1944, uče­ stvovala je Estreja Ovađa Mara. Sa junacima Sedme bitoljske brigade, 4. no­ vembra 1944, u Bitolj je umarširala i Estreja Ovađa Mara. Svakog dana, od dana oslobođenja Bitolja, prisutna je u tom gradu i u ovoj zemlji Estreja Ovađa Mara. U praznovanju slobodne otadžbine, u uživa­ nju blagodeti bratstva i jedinstva prisutna je Estreja Ovađa Mara. Kada se prisećamo Estreje Ovađe Mare, gle­ damo sav borbeni put partizanskog odreda »Goce Delčev«, bataljona »Stiv Naumov«, Treće make­ donske udarne brigade — do ASNOM-a i smelog koraka Sedme bitoljske brigade. Kada se prisećamo Estreje Ovađe Mare, srce krvari, duša boli za bitoljskim i makedonskim Jevrejima. Estreja Ovađa Mara postala je simbol čovečnosti, agilnosti, izdržljivosti, revolucionarnosti i hrabrosti bitoljskih Jevreja. Estreja Ovađa Mara je jevrejska, makedon­ ska i jugoslovenska gordost. �Estreja Ovađa Mara je internacionalni borac protiv fašizma. Borila se protiv svih okupatora i njihovih saradnika. Estreja Ovađa Mara je 9. oktobra 1953. godi­ ne proglašena za NARODNOG HEROJA JUGO­ SLAVIJE. 95 ��REC AUTORA Savezu jevrejskih opština Jugoslavije, Jevrejskom muzeju u Beogradu, Opštinskom odboru Saveza bo­ raca u Bitolju i svim pojedinoima koji su na ma koji način doprineli nastajanju ovog rada — to­ plo zahvaljujem. Dragocena je bila pomoć koju su mi pružili Žamila Kolonomos, Avram Sadikario, Roza Ruso, Beno Ruso, Fana Kočoska, Bogoja Siljanoski i Viktor Mešulam Bustrik. Posebnu zahvalnost iskazujem drugarici žamili Kolonomos koja je, kao recenzent, neumorno, srdač­ no i savesno čitala, dopunjavala i kontrolisala ma­ terijal rukopisa. Tekst je recenzirao i drug Beno Ruso, na isti način pažljivo i instruktivno, i pomogao mi je naro­ čito pri definitivnom uobličavanju biografije. Zbog toga i njemu dugujem posebnu zahvalnost. Autor 7 Estrcja Ovađa Mara 97 ��IZVORI I LITERATURA Pri izradi ove bio-monografije, od raspoloživih izvora i tekstova, najviše su korišćeni: 1. Aleksandar Matkovski, Tragedijata na Evreite vo Maki donija, Skopje, 1962. 2. Anonim, Dvoje naiih narodnih heroja. Jevrejski almanah, Beograd, 1954, 107-109. 3. Arhiv Makedonije, fond »Evrejskata veroispovedna opšti4. Viomi dni, spomen kniga na Tretata makedonska udarna brigada. Skopje. 1957. 5. David — Dale Levi, Bitoliski Jevreji u Narodnooslobodilaikom ratu. Jevrejski almanah, Beograd, 1957—58, 109—115. 6. Duško Hristov Konstantinov, Letopis na Narodnata revo­ lucija vo BUolsko (1941—1945), B tola, 1971. 7. Dr DuSko Hr. Konstantinov. dr Miloš Hr. Konstantinov i Košta An. Cingarovski-Kočo, Vriei, letopis na Vtoriot reonski komitet na KPJ — Bilola, Bitola. 1963. 8. Dr Duško Hr. Konstantinov, dr Miloš Hr. KonstanUnov i Košta An. Cingarovski-Kočo. Hronika na bitolsko Lavci. Bitola. 1962. 9. 11. mart 1945—1958. Bitola, 1958. (svi radovi). 10. Žamila Isak Kolonomos. Bitolskata evrejska zaednica i nejzinoto učestvo vo Narodnoosloboditelnata vojna 1941—1942 go­ dina (I i II deo, u štampi — S:mpozium vo Bitola, 1977). 11. Z. Gavriloska, Proglas na Pokrainskiot komitet. Nova Makedonija, 11. III 1961. 12. Zbornik dokumenata i podataka o Narodnooslobodiačkom ratu jugoslovenskih naroda. VII. 1. Beograd, 1952. 13. Zbornik na padnatite borci vo NOB od Bitolska okoloja, Bitola. 14. Zbornik narodnih heroja Jugoslavije. Beograd. 1975. 7* QQ �15. Zlate Biljanoski, Od Kozjak do Zagreb, Beograd. 1971 16. Izvori za osloboditelnata vojna i revolucijata vo Makc đonija, I, 1. 2. 3. Skopje, 1968. 17. Istorija na makedonsk'ot narod, III, Skopje, 1969. 18. Ljuben Georgivski. U nedrima Koiufa, Beograd. 1972. 19. Mihailo Apostolski, Od K o iu f do Bogomila i Kozjak, Skopje, 1959. 20. Narodni hcro; od Makedonia. Skopje. 21. Oslobodilački rat naroda Jugoslavije 1941—1945., Beo­ grad. 1957. 22. Petre Novačevski, Političkata rabota na odredot »Gocc Delčev« vo nekoi sela od Lerinsko i Kostnrsko, (Sećanja — ru­ kopis — Opštinski odbor Saveza boraca — Bitolj). 23. Pismena saopštenja Viktora Mešulama Bustrika i Nisima Albe. 24. Prof. drTrajče Grujoski. Razvojot na narodnoosloboditelnoto dviženje vo Bitola i Bitolsko 1941—1942 (u štampi — Simpozijum vo Bitola, 1977). 25. Usmena saopštenja. Informatori: Žarni la Kolonomos, Avram Sadikario, Roza Kamili (Ruso), Beno Ruso, Bogoja Siljanoski, Fana Kočoska, Lazo Hadž poposki, Petre Novačeski, Đoko Tapandžioski, Jani Jovanoski. Taška Ilicska, Dojčin ApČeski, Dimče Saveski, Gordi Đorđieski-Đuc i dr. ���SADRŽAJ Prilog poštovanja Jevrejski deo Bitolja Organizovana samopomoć Aronova porodica Ljubimica porodice Aronova smrt Razmišljanje o životu U jevrejskim organizacijama Estreja ide u Beograd Novi stanovnik Dorćola Umesto zanata — borba Susret sa Mošom Pijade Protiv Trojnog pakta Sluga gori od gospodara Jedinstveni protiv fašizma Dva dana — tri svečanosti Član KPJ Obeležavanje Molba za odlazak u partizane Uoči tragedije Tragični 11. mart 1943. Boravak u Bogojevom dućanu Dugoočekivana vest Kod Elen Skobemi Između Scile i Haribde Partizanka Mara Prve akcije Politički delegat desetine Razmišljanje o budućnosti Akcija u Ljubojnu Reorganizacija odreda »Goce Delčev« Zbunjena od radosti »Ugledna predavanja« Februarski pohod Razbijanje četničkog korpusa Kod Ristovca Probištip i Rusce Prolećna ofanziva Pred Prvim zasedanjem ASNOM-a Od Kozjaka do Kožufa Poslednje borbe Narodni heroj Reč autora Izvori i literatura 5 6 8 10 12 13 14 19 23 25 28 29 32 34 38 40 42 44 47 50 52 55 58 60 62 64 66 68 71 72 74 75 76 78 81 82 84 85 87 89 91 94 97 99 ���� Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Knjige Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context M Fotografija A static visual representation. Examples include paintings, drawings, graphic designs, plans and maps. Recommended best practice is to assign the type Text to images of textual materials. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Estreja Ovađa Mara Creator An entity primarily responsible for making the resource Stojan Risteski Publisher An entity responsible for making the resource available NIRO "Dečje novine", Gornji Milanovac Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1978. Rights Information about rights held in and over the resource NIRO "Dečje novine", Gornji Milanovac Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource PDF Language A language of the resource SH Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 57-M Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 99 str. 1978. Bitolj Estreja Ovađa Mara jevrejske organizacije Makedonija narodna herojka Stojan Risteski http://afzarhiv.org/files/original/af44b3250fc0e7bc90d804c468c5b7e8.pdf 298a7a33c1706f1dd76ee4fd95a44d89 PDF Text Text ��Biblioteka LEGENDE dobitnik je Povelje »4. jul« — najvećeg društvenog priznanja za doprinos u gajenju tradicija narodnooslobodihčkog rata naroda i narodnosti Jugoslavije. �Izdavač NIRO »Dečje novine« Gornji Milanovac Za izdavača Miroslav Petrović generalni direktor Recenzent Nikola Kotle Odgovorni urednik Radmilo Lale Mandić Uređivački odbor Mirko Vujačić Radmilo Lale Mandić Ivo Matović (urednik) Dragan Marjanović Lektor Zora Maksimović Korektor Dobrila Petrović Grafički dizajn Rade Rančić Tehnički urednik Mirjana Avramović Štampa »Nikola Nikolić«, Kragujevac Štampanje u tiražu od 3.000 primeraka završeno avgusta 1978. godine �BOZO MAJSTOROVIĆ Marija Bursać ŽIVOTNI PUT I REVOLUCIONARNO DELO �BIBLIOTEKA »LEGENDE« VIII KOLO NARODNI HEROJI JUGOSLAVIJE �PRVA ŽENA NARODNI HEROJ 0 tebi pjevam, Marijo s Kamenice, djevojko-ratniče iz bataljona, što si pod titovku svila pletenice 1 srcem krenula protvu betona. B. Copić: MARIJA NA PRKOSIMA U sačuvanom dokumentu kojim je štab Pe­ tog udarnog korpusa NOVJ, oktobra 1943. godi­ ne, predložio Vrhovnom štabu da se Marija Bursać proglasi za narodnog heroja Jugoslavije, sem ostalog piše: »DRUGARICA MARIJA BUSAĆ, kao bombaš, jurišajući na rovove, razoružala je četiri Nijem­ ca i tom prilikom je, iako teško ranjena, iznijela i četiri puške. Prenešena u bolnicu, podlegla je ranama — sa pjesmom na usnama...« Na kraju tog dokumenta, kojeg su potpisali komandant Slavko Rodić i politički komesar Veljo Stojnić, naglašava se da je smrt Marije Bursać »težak gubitak, ali je ostala ponos svih boraca Desete krajiške brigade i naroda drvarsk doline«. Zbog toga je, u ime korpusa i na­ roda, predloženo da joj se, posmrtno, dodijeli �najveće ratno priznanje — Orden narodnog he­ roja Jugoslavije, odlikovanje koje je dodijeljeno 91 Jugoslovenki. Prva je za narodnog heroja pro glašena Marija Bursać, a posljednja Mika Bos­ nie, obje rodom iz revolucionarnog i ustaničkog grada-heroja Drvara. Komesar konpusa Velimir Stojnić Veljo, se­ oski učitelj na Kamenici i organizator prve partijske ćelije u drvarskom kraju (takođe u Kamenici),, u »Prosvetnom pregledu« je, novem­ bra 1973. godine, sačuvao od zaborava neke po­ jedinosti o proglašenju Marije Bursać za prvu partizanku narodnog heroja Jugoslavije: »U prvoj polovini oktobra 1943. godine bio sam u Jajcu, na referisanju kod druga Tita. Tom prilikom trebalo je da ga izvijestim i o ishodu bitke na Prkosima. Naime, Deseia krajiška bri­ gada je, po zadatku štaba korpusa, trebalo da li­ kvidira niz neprijateljskih uporišta na Prkosi­ ma, između Vrtoča i Kulen-Vakufa. Međutim, kako su na Prkosima bile jake neprijateljske snage, Deseta brigada se upustila u neravnu ro­ vovsku borbu u kojoj je pretrpjela teške gubit­ ke, naročito prilikom povlačenja. U toj borbi je ranjena i borac Marija Bursać. Marija je hit­ no prenijeta u bolnicu u Vidovo Selo, gdje je ubrzo podlegla ranama. Umrla je pjevajući bor­ bene pjesme. Po odluci Oblasnog komiteta KPJ za Bosan­ sku krajinu i štaba V bosanskog sorpusa, ja sam lično bio dužan da predložim drugu Titu da Vrhovni štab NOV Jugoslavije odlikuje Ma­ riju Bursać Ordenom narodnog heroja. Drug Ti­ to se odmah složio sa tim predlogom i Manja Bursać je 15. oktobra 1943. godine proglašena za narodnog heroja. Istovremeno, drug Tito nam je zamjerio na načinu na koji je izvedena operacija na Prkosi­ ma. On je prosto bio ogorčen kada je slusao ka­ ko su se borci Desete brigade tukli sa nadmoć­ nijim neprijateljem, prsa u prsa. ^ 'Bitka na Prkosima’ — rekao je Tito je­ ste primjer kako se ne smije ratovati. Po bro­ ju i veličini žrtava ona je, i pored sve hrabrosti koju su pokazali borci Desete bngade, ravna POraTito je zahtijevao da iz tog slučaja izvuče­ mo pouku i da više ne dozvolimo da se nešto slično ponovi. Bio je veoma kategoričan u j ocjeni«. �U Biltenu Vrhovnog štaba, broj 33 iz ok­ tobra 1943. godine, objavljena je odluka, potpi­ sana od Vrhovnog komandanta, o dodijeli nazi­ va narodnog heroja »drugarici M a r i j i B u rs a ć, borcu-bombašu III bataljona X krajiške brigade. Drugarica Marija Bursać je primjer ju­ naštva u svim borbama i na kraju je dala svoj život za slobodu svoga naroda — jurišajući na rovove neprijatelja kod s. Prkosa.« Ubrzo poslije Marijine herojske smrti, borac i pjesnik Branko ćopić je ispjevao pjesmu »Ma­ rija na Prkosima«. To je pjesniku ostalo u ži­ vom sjećanju: — Poslije bitke na Prkosima dobio sam, u jesen 1943. godine, zadatak, danas se više ne sjećam tačno od koga, da prikupim sve potreb­ ne podatke o Mariji Bursać. Buo je već riješe­ no da Marija Bursać bude proglašena za narod­ nog heroja i da se na taj način — ne samo toj hrabroj djevojci, već i čitavoj krajiškoj omla­ dini, posebno omladini ustaničkog i junačkog Drvara, a onda još i osobito ženskoj omiadini — i čitavom narodu drvarske doline koji se tako herojski pokazao... oda zasluženo priznan je. A u liku Marije Bursać je prosto oličena omladina Drvara, čitava naša krajiška omladina... Pa, kad sam prikupio podatke o Mariji Bur­ sać i poslao ih Vrhovnom štabu ili Centralnom komitetu KPJ, danas ne znam tačno kuda je to upućeno, ja sam bio, svim tim što sam saznao, veoma dirnut. I, inspirisan tim herojstvom par­ tizanke Marije Bursać, napisao sam zatim pjes­ mu »Marija na Prkosima«. 0 snazi istinske pjesničke inspiracije svje­ doče i ovi stihovi: Posljednje svitanje gledaju joj oči 1 zadnja pjesma iz srca se toči. Zapjeva o svome prvom Ilinj-danu kada je sveto breme ponijela, poklonila mu mladost k’o draganu. Marija Bursać je ne samo zbog herojskog podviga bombaša na Prkosima i pjesme s ko­ jom je umrla, već, i prije svega, kao oličenje jedne generacije, jedne mladosti koja je sve od sebe davala za borbu i u borbi — ušla u narod­ nu pjesmu i predanje, u zvaničnu istoriju narodnooslobodilačkog rata našeg naroda, u buk- �vare za đake prvake, u stvaralaštvo pjesnika re­ volucije. To je, uz zvanje narodnog heroja Jugo­ slavije, najljepše i najveće priznanje koje je­ dan junak iz naroda može zadobiti, najdublji i najčasniji trag koji iza sebe borac za slobodu i pravdü može ostaviti, do čega se u Marijinom zavičaju izuzetno drži. I ovo kazivanje o toj pr­ kosnoj heroj ini sa Prkosa, satkano od prisjeća­ nja desetina njenih saboraca, o tome treba da posvjedoči. Kamenica — to su zaseoci, s kućama bez reda razbacanim po kamenitoj planinskoj viso­ ravni s južne strane i poviše Drvara. Ona je i dobila ime po tome što oko 80 odsto njene po­ vršine pokriva kamen — ljuti kras pa se i je­ dan predio u Danjoj Kamenici zove Kras. Preo­ stalih 20 odsto zemlje čine kraška poljica pod livadama, ili vrtače u kojima su posne oranice. Nieni zaseoci se nalaze na 5 do 10 km jugoza­ padno od Drvara, a njenom jugoistočnom stra­ nom prolazi stara cesta Drvar — Bosansko Gra­ hovo i dalje, prema Dalmaciji i moru. Sjevernom kameničkam hrinom krivuda uskotračna pruga koja je prilikom gradnje još vi­ še izrazila taj silni kamen i krš. Podno same Kamenice nalazi se Bastaška greda, čija je sti8 jena vertikalno zasječena i čini klisuru duboku 400 metara; u podnožju te stijene izvire jako vrelo rječice Bastašice. Samo dvadesetak meta­ ra nizvodno, na lijevoj obali Bastašice, u stije­ ni, nalazi se omanja pećina u kojoj je drug Tito radio i stanovao za vrijeme svog boravka u Dr­ varu, u proljeće 1944. godine. Godine 1878, kada je došlo do sloma posljed­ nje bosanske bune na Crnim Potocima, i na mjestu gdje je kasnije izrasla Kamenica, bile su samo četiri ku,će. Šezdesetak godina kasnije, 1940. godine, na Kamenici će biti 180 ognjišta sa oko 600 stanovnika. Ipak, ni tada Kamenica »kao selo nije postojala«, već je, kako zapisuje Savo Pužić, »pripadala okolnim selima: Trninić-Brijegu, Drvar-Selu, Gornjem i Donjem Vrtoču i Bastasima.« Kako se od škrte kameničke zemlje nije moglo prehranjivati toliko življa, to je, pored od­ laska u pečalbu (najčešće u berbu kukuruza u Vojvodini), oko 250 Kameničana radilo u drvar­ skoj industriji. Bili su to, uglavnom, mlađi muš­ karci, dok žene i djevojke nisu radile u gradu �pošto je to smatrano nekom vrstom sramote, a istini za volju teško se i zapošljavala ženska radna snaga. U jednoj od kameničkih kuća zemljoradnik i radnik Nikola-Nidžo i domaćica Jovanka-Joka Bursać izrodili su i podigli šestoro djece, od ko­ jih je Marija prva došla na svijet. BURSACI SA KAMENICE Rođeni na Kamenici, oboje 1900. godine, Jovanka i Nikola su se, na jednom od jesenjih sabora u prvoj godini slobode, 1919, zarekli jed­ no drugom, a ubrzo i pred oltar stali. I četiri decenije potom, u razgovorima od kojih se po­ šlo u stvaranju prvog cjelovitijeg zapisa o Ma­ riji, stari Nidžo se tih dana živo sjećao: — Pa, jesen je i u nas, inače, vrijeme kao stvoreno za ženidbe i udaje. A ta naša 1919. go­ dina, ta prva slobodna jesen poslije dugog i teškog prvog velikog svjetskog rata — bila je obaška godina ženidba i udadbi, mladenaca i seoskih svadbi. Ljudi su se vratili sa vojne, mo­ mci odrasli i djevojke stasale, sve srećno što je preživjelo, pa se veseli, misli o budućnosti, o sreći. Tako smo se i moja Joka, rodom iz Trikića, i ja — zagledali na zboru kod Spasovine, obe­ ćali jedno drugom, pa požurili u Drvar, pred popa. U braku će Joka i Nidžo izroditi dvije kće­ ri i četiri sina. Odmah da kažemo: petoro od njih su, kada je narodu bilo najteže, u Titovu vojsku poslali — da bi dvoje, Marija i Duško, herojski poginuli za slobodu i čast domovine. Marija je rođena 4. avgusta 1920. godine. Os­ novnu školu nije učila, ali je pred sam početak drugog svjetskog rata završila domaćičku ško­ lu krojenja i šivenja. Tada joj je i kupljena no­ va šivaća mašina marke »singer«, što je bio sim­ bol »ruva djevojačkog«, vrijednost dovoljno ve­ lika da ni najveće zakeralo ne bi moglo reći ka­ ko je, eto, Bursaćeva cura već za udaju stasala, a bez ruva je i udadbene opreme. Duško, rođen iza Marije, 1923. godine, kao prvo muško dijete je veoma obradovao svoje roditelje. U poodraslim godinama završio je os­ novnu školu, a onda se, kao samouki stolar, za- �poslio u drvarskoj industriji drveta. Čim je po­ čeo ustanak Duško je, prvi iz Bursaćeve kuće, pošao među prvoborce. Poginuo je 25. maja 1944. godine, u vrijeme njemačkog desanta na Dr­ var, zajedno sa svih sedam članova Okružnog komiteta SKOJ-a, čiji je on bio sekretar. Brane­ ći, do zadnjeg metka i daha, rodni Drvar i dru­ ga Tita — svi su herojski izginuli. Zbog toga je taj Okružni komitet SKOJ-a za Drvar i odliko­ van Ordenom narodnog heroja. Druga kćerka Bursaćevih, Milka, rođena je 1925. godine. Nije završila osnovnu školu, već ostala samouka. Odmijenila je sestru Mariju u čuvanju stoke, da bi se ona mogla posvetiti te­ žim poljskim poslovima. Kada je u Sobotovom (Zlatonjića) gaju, na Kamenici, krajem 1942. go­ dine, formirana Treća krajiška proleterska brigara, partizanska aktivistkinja Milka Bursać po­ stala je borac u jedinici već proslavljenog Kameničanina Vicka Bodrože. Dragan, drugo muško dijete Bursaćevih, ro­ đen je 1927. godine. On je pored osnovne škole završio i zanat — prvo krojački pa trgovački. Čim mu je poginuo brat Duško, i on je otišao u partizane. Vodio je analfabetski tečaj na Kame­ nici, da bi ubrzo postao omladinski i skojevski rukovodilac, a maja 1944. godine je primljen u KPJ. Vaso, peto dijete Bursaćevih, rođen je 1931. godine. Rat ga je omeo da završi osnovnu ško­ lu, ali je ubrzo poslije ustanka postao partizan­ ski kurir i pionirski rukovodilac. Milan, rođen ratne 1944, najmlađe je dijete Jovanke i Nikole Bursać, četvrto muško, što je glava porodice naglašavala, jer su se u Krajini — krvavoj haljini, uvijek posebno brojila muš­ ka djeca — puškonoše i nasljednici. Djeca su, eto, dolazila na svijet jedno za drugim, a sve oskudnije se živjelo, pa su Joka i Nidžo naporno radili i sa sto muka vezivali kraj s krajem, noseći se sa sirotinjom. O tome Nidžo kazuje: — Kada je počeo onaj prvi veliki rat, avgusta 1914 imao sam četrnaest godina. A pošto je u oca bilo malo zemlje, još kamenite i posne, a mnogo- gladnih usta, morao sam da tražim zapo­ slenje. Prvo sam radio kao radnik na uskotračnoj pruzi Drvar-Lička Kaldrma-Knm tačmje na održavanju te pruge. Zatim sam, 1917, p �u Akcionarsko društvo »Stambajz«, odnosno »Šipad«, i sve do 1935. godine radio kao polukvalifikovani zidar. Kasnije sam prešao na rad kod iste firme kao ložač na parnim kotlovima, u kotlarnici. Aprila 1936. godine dogodila se teška ne­ sreća: eksplodirao je parni kotao pod napo­ nom od 14 atmosfera. Eksplozija je bila straho­ vita. Tom prilikom su poginula četiri radnika, a više ih je teže ili lakše povrijeđeno. U toj ne­ sreći Nikola Bursać je ostao bez desnog oka. Nesreća u kotlarnici dogodila se zbog kraj­ nje nemarnosti poslodavaca. Parni kotlovi su, naime, bili veoma stari i toliko istrošeni da ih je odavno trebalo zamijeniti. Inspektori koji su vršili povremene preglede bili su dužni da za­ htijevaju da se tako stari i dotrajali kotlovi, kao i druga amortizovana postrojenja, izbace iz upo­ trebe. Međutim, oni su i tim kotlovima, podmi­ ćeni od poslodavaca, »produžavali« vijek. I ta­ ko se, eto, produžavalo sve dok nije došlo do katastrofalne eksplozije i ljudskih žrtava. O svojoj teškoj povredi Nidžo je govorio: — Rana na oku je ubrzo zaliječena, ali su posljedice ostale trajne. Tako sam se, onog zlosrećnog proljeća 1941. godine kada su ustaše isukale kamu, našao u Zagrebu, u jednoj od veli­ kih zagrebačkih bolnica. Pošao sam onamo da tražim pomoć ljekara, jer su posljedice one po­ vrede od prije pet godina bile takve da je pri­ jetila opasnost da potpuno izgubim vid i na drugo oko. Kada je počela ustaška strahovlada, ljekarl Nikolu nisu puštali iz bolnice, jer još nije bio potpuno izliječen, ali je on žurio da se što pri­ je vrati svojoj porodici. Znao je dobro da su drvarski radnici, naročito poslije generalnog štrajka 1938. godine, na zlu glasu kod nenarod­ nih režima i svi od reda sumnjivi za policiju, za kraljevsku vlast i sve one koji su bili protiv komunista i svih koji napredno misle i rade, a ustaše su od prvih dana okrenule upravo pro­ tiv njih. Stari radnik i borac je, uprkos protiv­ ljenju ljekara, napustio bolnicu i okrenuo k ju­ gu, svom slobodarskom Drvaru. Ličkom pru­ gom, preko Karlovca i Gospića, stigao je u Knin, a odande uskotračnom, pravo na Kamenicu, pa u Drvar, među drugove. Majka Joka najbolje pamti kako je bilo teš­ ko odgajati toliku djecu — sa jednom, pre- �skromnom radničkom platom. Zbog toga se mo­ ralo, kad god se moglo, istrčati u njivu, na oranje ili kopanje, da se neka korist ima i od te uboge kameničke kamenjare. Jedva su Joka i Nikola čekali kada će im djeca, muška prije svega, porasti do motike, do šumarske sjekire, do bilo kakvog zanata i dru­ gog posla. Trebalo je prehranjivati sedmoro us­ ta u tako pasivnom kraju, u siromašnoj drvar­ skoj dolini koja, valjda od kako u njoj postoji pijaca (od 1900. godine, kada su na Uncu uda­ reni temelji šumskoj industriji, pilani i celu­ lozi), spada među najskuplje krajeve u zemlji. K tome, trebalo je i djecu školovati, bar toliko da ne ostanu slijepa kod očiju. — Kada je, školske 1934/35. godine, u Kame­ nici završena zgrada osnovne škole, moj Duško je već bio prerastao za prvi razred i učenje az­ buke iz bukvara, ali ja sam svog Nikolu moli­ la pa, bogme, i zaklinjala da ga damo da završi bar četiri razreda osnovne — oživljava uspome­ nu na svoga sina-heroja partizanska majka Jo­ ka Bursać. — Prvo je pošao kod učitelja Laze Tešanovića, zatim kod našeg najboljeg i najdra­ žeg učitelja Velje Stojnića i, na kraju, kod mla­ de i lijepe učiteljice Marije Uglj evičanin. Učitelj Veljo Stojnić je na Kamenicu do­ šao s jeseni 1938. godine. Potiče iz porodice kra­ jiškog učitelja, rodom iz Podgrmeča. Bio je član KPJ još od 1936. godine. Redovno je, pored na­ stave u školi, organizovao i politički rad u selu Kamenici. Održavao je posebne školske časove sa odraslijim Kameničanima, u koje je spadao i Duško Bursać. Mladi učo Stojnić je ubrzo stekao simpati­ je seljačke i radničke omladine Kamenice, Dr­ vara i drugih mjesta. On je često navraćao u mnoge seoske domove i u svima je veoma rado priman. Tako je sve češće svraćao i u kuću Bursaćevih. Posebno je prijatelj Marijinih i Duškovih roditelja, Nikole i Joke Bursać. — Odmah sam osjetio da J e učitelj Veljo veliki političar, ali da on to vješto krije pris' jeca se Nikola Bursać. — Više sam osjetio da će on »školovati« moju djecu, a Duško se vec toliko s njim zbližio i sprijateljio da su, sto ono narod ovdje kaže, bili nerazdvojni, »kao lonac i poklopac«. Pravo da kažem, nije me mnogo ra­ dovalo to što se oni druže, jer sam se bojao i �zazirao od svake političke »veze« koja bi mogla da ugrozi moju porodicu, moju djecu i moju kuću. Taj moj strah je postajao sve veći što sam saznavao više pojedinosti o tome kako ta­ dašnje vlasti ne gledaju bogzna kako na našeg novog učitelja. Duško je zavolio svog učitelja Velju, za raz­ liku od popa s kojim je, na časovima, ubrzo do­ šao u sukob. Svakog četvrtka je, iz Bastasa, radi održa­ vanja časova iz vjeronauke, u školu na Kameni­ ci dolazio pop Novo Dclić — prisjećaju se Joka i Nikola. — Naš Duško, već poodrastao i »svjes­ tan«, nešto se od samog početka nije dopadao popu, a ni njemu pop, jer ga je ne jednom uvredljivo i pred drugovima nazivao »matori magarče«: — Priča popo priče! — omalovažavao je Duško Novino »učenje«. — Bezbožniče, istjeraću ja nečastivog iz te­ be! — prodrao se pop Delić i golemim ključevi­ ma od crkvenih vrata udario Duška posred čela. Marija Bursać, prva žena narodni heroj Jugoslavije �— Aaaah! — samo je prostenjao Duško Bursac i pognuo glavu, ne toliko od bola koliko zbog uvrede i da se povuče u sebe i smisli novu osve­ tu popu Novi. Na tu osvetu nije trebalo dugo čekati. Đa­ ci sja se, brzo i potajno, dogovorili da popu is­ praše. Stotine kamenica ispratilo je crnu man­ tiju strmim puteljkom prema Drvaru. I vjero­ učitelj se više nikada nije pojavio na Kamenici. — Pročuo se taj »slučaj« brzo i dalje od Ka­ menice, a svi, nekako najviše, kao kolovođu i glavnog »bezbožnika«, spominju moga Duška, — sjeća se Joka. Zabrinuta, počela je da kara sina, kad li on i njoj poče da »čita očenaš« protiv popova i nji­ hovog lažnog učenja, a sve u korist zdravog ra­ zuma, radnika... — Tako sam mislila i ja, i milo mi je što ne da na se, da što misli to i govori, ali sam se, kao svaka majka, bojala za svoju djecu, zazirući i od popa i od žandara, i od vlasti i policajaca... Ubrzo se pokazalo da se majka Joka s raz­ logom pribojavala, jer se u čitavu stvar umiješa­ la policija i žandari. — Pred sam početak rata Duško se zaposlio u Drvaru — sjeća se otac Nikola, koji mu je ku­ pio i nešto stolarskog alata. — Uštedjeli _ smo nešto i od njegove prve zarade, jer je najprije radio na nekim vojnim montažnim barakama. Počeo je kao samouki stolar... DJETINJSTVO KAMENICKE ČOBANICE Bosonogo djetinjstvo Marije Bursać ni po čemu se naročito «nije razlikovalo od djetinjstva ostale seoske djece u njenom rodnom kraju. Majka Joka živo se sjeća i, kako ona kaže, sjećaće se dok je živa, bezbroj pojedinosti ve­ zanih za njenu djecu, a ponajviše za prvenče Mariju: — Bila je radoznala i poletna. Htjela je da uči, da se školuje, a u Kamenici još nije ni bi­ lo škole, niti je u to vrijeme u našem kraju bio običaj da ženska djeca idu na škole. Više puta mi se jadala kako je, eto, ostavih slijepu kod njenih rođenih očiju. Plakala je, bogme, i kada je u Kamenici otvorena škola, u koju su pošla �njena mlađa braća — već i prerasli Duško, i ta­ man stasali Dragan, a pristizao je i najmlađi, Vaso. — Mila moja majčice, zašto li sam ja tako nesrećna?! — rekla je kada ju je majka Joka jednog prepodncva zatekla svu uplakanu iza kućerka, oslonjenu pored prozorčića te pomoćne zgradice, koja je služila kao ljetnja kuhinja. — Zašto pištiš kao guja, 'ćeri moja, i zašto bi bila tako nesrećna?! Pa, lijepa si, od kuće Bursaća, udaćeš se, imati djecu, živjeti bolje od nas — tješila ju je maika Joka, znajući na šta Marija misli i pokušavajući, baš zato, da je »za­ govori« razgovorom o veselijim pitanjima. — Mamo, svi drugi idu u školu, a ja ... To je Marija govorila, vrškom šarenog rup­ ca brišući krupne oči. — Dobro si, 'ćeri, zametnula onaj vez, trebaće ti uskoro! — pokušala je Joka, iznova i poizdalje, da skrene razgovor. Majka je Mariju od malih nogu, priprema­ jući je za život na selu, upućivala u tajne i vje­ štine ručnog rada. Njena ljubimica je za to po­ kazivala i ljubav i talenat, o čemu svjedoči i je­ dan vezeni peškir koji se danas čuva u Vojnom muzeju na Kalemegdanu, u Beogradu, među hi­ ljadama najrazličitijih predmeta, dokumenata i oružja, što sve, kao bogata zbirka i na svojevr­ stan način, govori o ljudima i događajima NOR-a. Taj eksponat, vezan za Mariju, originalan je i neobičan: neko se pametno i znalački, odmah poslije oslobođenja, sjetio da na stalnu i glav­ nu vojnoistorijsku izložbu donese i neku uspo­ menu, neki predmet ili dokumenat vezan za ži­ vot i rad prve žene narodnog heroja Jugoslavije. Tako se sada, u Vojnom muzeju, kao posebna dragocjenost, čuva i za tu ustanovu neuobičajen izložbeni predmet, peškir-ručnik od lana i pamu­ ka, kojeg je, uz pomoć svoje majke Joke, izatka­ la i svojom rukom izvezla Marija Bursać. Ona je, mladim i nevještim rukama seoske čobanice, nacrtala »crvene cvjetove«, a poviše dugih, od pamuka izvezenih kita, izvezla krupna i nahere­ na slova, tako da je s jedne strane dobila tekst »Srećni svatovi«, a s druge svoje ime — »Mara Bursać«. Igrom surove ratne sudbine, Marijin vezeni peškir nije stigao da okiti kićene svatove, niti njenog dragog đuvegiju, već vitrinu najveće riz- �nice vojnih dokumenata, oružja i ratnih trofeja naroda Jugoslavije. Marijina majka Joka i danas, među kućnim dragocjenostima i najdražim porodičnim uspo­ menama, čuva još dvije Marijine rukotvorine: torbu-šareniou (za muškarce, veliku naprtnjaču) i torbicu-kićenku (malu, za žene i djevojke). Njih je Marija, razumije se uz pomoć majke Jo­ ke, tkala i pripremala kao svoje »ruvo djevojač­ ko«, kao osnovnu potrepštinu za svaku pravu ženu i domaćicu, ali i za kićenje skorašnjih sva­ tova. — Uvijek je bila vesela, raspoložena, nasmi­ jana; uvijek orna za razgovor, šalu, pjesmu — otimaju se uzdasi i suze Marijinoj majci. — Ne bi se lako i brzo naljutila kada bi ne znam šta pogriješila, nenadno napravila neki kvar, neho­ tice nešto oštetila. Drugo bi bilo ako bi vidjela neku veliku ljudsku nepravdu, ili bi je neko oz­ biljno uvrijedio. E, onda bi, jedva primjetno skupljajući mišiće oko očiju, pocrvenjela, ali opet ne bi galamila. — Samo zao čovjek i velika uvreda mogu me ozbiljno razljutiti — govorila je Marija, ka­ ko je, stvarno, i bilo. Nasred kamenite visoravni, koju su, valjda, zbog kamena i nazvali Kamenicom, malo kao pri strani, podno planinskog predjela Bobare, šću­ ćurila se Bursaćova kuća. To je tipična krajiško-lička zidanica, dijelom nad podrumom, malo ,poduža i použa. Brvnara, sa dva mala prozora od po četiri stakla, pokrivena šimlom, sa badžom nasred kuće, ispod koje je veliko ognjiš­ te, verige i skoro uvjek pristavljen lonac ili za­ pretan kruv. Uz kuću je i kućerak, nova građevina, neš­ to kao ljetnja kuhinja, u stvari zgrada za mladence, u kojoj je i rođeno prvo Jokino i Nikolino dijete, Marija, samo nešto više od godinu dana od kako su se uzeli. Uz kuću je i ruševna kukuruzana-pletara, do nje oveći tor za ovce, malo podalje kotarina i štala za sijeno. Dvorište poravnato »samoniklim« kamenim pločama. U blatu, često presahle lokve, rokće ranjenik za posjek, a kokoši i pilići najčešće u živici ili plo­ tu skriveni od orla ili lisice. Dalje, bunar, od be­ tona slivena cisterna za pijacu vodu. To je gotovo sve, takvo je Bursaćovo stanje i imanje. To je, skoro u dlaku, prva slika kak- �vu je Marija doživjela u najranijoj mladosti i posljednja koju je iz roditeljskog doma ponijela na svoj posljednji put, na Prkose. No, i s tom slikom je, kao i s mnogo čime — bilo pa prošlo. Ona je od rata naovamo, sa­ svim izmijenjena: od kućerka u kojem je rođe­ na Marija ni traga, a ostali samo zidovi stare Bursaćeve brvnare; Simla je davno istrulila, tor i kotarine polomljeni, nigdje ništa živo oko ne­ kadašnjeg porodičnog gnijezda, a preživjeli Bursaći su daleko... Rasla je i stasala Marija, poput svih dru­ gih seoskih djevojaka na Kamenici, na Krajini. Najranije djetinjstvo provela je u igri — bez igračaka. A ako bi se šta i našlo za igru, on­ da su to bile igre i igračke seoske djece: ljesko­ va motčica — kao vreteno; nagorio proštac — kao preslica; kriv štap — kao motika; drenova grana — kao zaprežna kola; kukorjek — kao ko­ njić, itd. S time se igrala »majke-prelje«, »kopa­ nja kukuruza«, »sušenja sijena«... Od najranijeg djetinjstva, već o:l pete-šeste godine, Marija je, kao najstarije dijete u seos­ koj porodici, počela da »ide za blagom« — čuva ovce, krave, konje... Umjesto da ide u školu, Marija je, sve neg­ dje do 14. ili 15. godine, bila čobanica; preskakutala je svaki kamen na Kamenici, znala ime svakoj svojoj ovci. Poznavala je ćud svake krave, manu konja... Pjesma je bila drugo glavno »zanimanje« Ma­ rijino: baš poput ptice pjevačice, poput ševe ili slavuja, Marija je povazdan pjevala; počinjala bi još ujutru, ispred kuće, pa nastavljala sve do uveče, dok ne bi prebrojila blago i zatvorila strugu na toru. Kako nije imala od koga čuti neke prigod­ ne dječije pjesmice, to je, kako se sjeća majka Joka, sama »uvijek nešto izmišljala«. Budući da nije znala onih prvih pjesmica za djevojčice, od­ više rano je počela da pjevuši pjesme koje bi slušala od seoskih cura i momaka, često nesvjes­ na njihova smisla i poruke, recimo: Curica sam k’o u čaši cv'jeće, Koga volim uzeti me neće! O Marijinom sazrijevanju, izrastanju u dje­ vojku i udavaču, uključivanju u život sela, o promjenama i o događajima »koje samo majči2 M arija B ursać 17 �18 no oko može da vidi i srce da osjeti« — najvjer­ nije i najuverljivije svjedoči upravo majka Joka: — Počela je vrlo rano da mi pomaže u svim kućnim poslovima, pa i onim najtežim. Odlazila je na pranje rublja — prvo sa mnom, a onda i sama. Najprije na veliku lokvu, a onda dalje, u Bastase, na vrelu Bastašice... Učila sam je, po tadašnjem adetu, da sve zna, da u svemu bude besprijekorna. A kako je bila i naše najstarije dijete, na njena pleća je, htjeli m;, i ona, to ili ne, padao mnogo veći teret nego što je trebalo i što je žensko dijete moglo i umjelo da ponese. Vrlo rano, već u 12. godini, išla je u polje, da kupi sijeno, a koju godinu kasnije i da ore, ko­ pa, sadijeva stogove... Kako je glava naše kuće, naš dobri Nidžo, odlazio zorom, i vraćao se o mraku s posla u Drvaru, Mariji je »padalo u dio« i da sječe i cijepa drva... Sve je Marija htjela, sve znala, um jela i sti­ zala. Podjednako je željela da, s majkom, kuva, pere, šije, tka, plete, veze; da čuva ovce i krave, ili da ih timari preko zime; da pomaže u ora­ nju, da kupi i plasti sijeno, kopa krompir; da siječe drva, dovlači ih iz šume i cijepa, kako bi majka skuvala jelo i ogrijala njenu sestru i braću... Laćala se i kosidbe, naročito da bi u okrajku nakosila svježe trave steonoj ili oteljenoj kravi. Skoro podjednako je imala volje i postiza­ la uspjeh u »ženskim« i»muškim« poslovima, bi­ lo u kući ili u polju. — Što Marija Bursaćeva očima vidi — to rukama stvori! — govorilo se po selu. I dodavalo: — Baš je kao muško — otresita i snažna! — Kad bi, rano moja ljuta, odlazila u Bobaru, da usiječe i dotjera drva, sama bi uzjašila na osamarena konja, upravila ga stazom ka pla­ nini, pa iz njedara izvadila klupko i igle pa ple­ la, pjevajući — sa sjetom govori njena majka. Čuvajući ovce i goveda, Marija je stigla da oprede, isplete ili izveze toliko mnogo i lijepo urađenih rukotvorina da su joj se svi čudili, a poneke djevojke joj, bogme, malkice i zavidjele. �SPREMLJENO RUVO DJEVOJAČKO Brzo je Marija izrastala, stasala u lijepu dievoiku za udaiu, što je majci Joki punilo sr­ ce. ispunjavalo je ponosom, čega će se kasnije često i rado sjećati: — Zor li cure Bursaćeve! — zgledale bi se i sašaptavale majke koje su imale sinove za že­ nidbu, pa došle na spasovinski sabor, na zagledanje cura i momaka. — Vidi joj samo oči; krupne li su i vedre Ii su. blago onom koga će njima milovati! — podgurkivale bi se. — Pogledaj joj lice, drugo moja, k’o u soko­ liće! — Bog da me ubne ako danas na saimu ima tako čista i okrugla obraza, tako rumenih jago­ dica! — Majka je poželjela, kako samo ima mio osmijeh! A slika je ovakva: igra kolo kraj novoizgrađene crkve na Spasovini, narod se komeša, mo­ mci zapjevaju, stariji ljudi ispijaju čaše i fla­ še, a majke zagledaju momke i djevojke, traže­ ći priliku za svoje najmilije: — Zubi joj baš ko dva niza bisera, štono u pjesmi vele! — I kose, bome, ima; kako ih je samo, be­ štija, podijelila na oko! — Ima, sele, i prsa, i stas, i noge, ma sve, sve, sve! . . . — Blago li će biti onome koga zapadne! Kad bi neko i od onih s druge strane Unca pitao čija je to cura, tako jedra, ponosita i li­ jepa, odgovorili bi mu: — Bursaćeva, s Kamenice, bog da joj sreću da i porod blagoslovi! Majka Joka je ponijela upečatljivu sliku i sa posljednjeg predratnog narodnog zbora kod crkve na Spasovini, dolje, u središtu drvarske doline, tačno na sredokraći između Kamenice i Drvara. Tu su se od davnina, bar jednom godiš­ nje, okupljali ljudi iz čitave doline gornjeg i sred­ njeg Unca — da se provesele, porazgovaraju, pritvrde stara i sklope nova prijateljstva i poznan­ stva, a bogme i da sebi izaberu snahu ili zeta. �— Marija je, tada prvi put, sada već i cura za udaju, išla na tu svetkovinu — veli Joka. — Imala je jedno 18 godina, a to je, po našim sta­ rinskim krajiškim običajima, najbolja dob dje­ vojci za udaju, dok muškarac može biti nešto i stariji. Iako je svježinom lica i nevinošću svega što se na njoj vidjelo i što je iz nje izbijalo iz­ gledala veoma mlada, znatno mladolikija nego što je imala godina — po opštem spoljašnjem utisku, od jedrine stasa do zdravog i zrelog rezonovanja, Marija je izgledala sasvim ozbiljna djevojka, »prava cura za udaju«, kako se to ov­ dje kaže za udavaču. — Odavno je bila već poznata kao »prava pjevačica«, svi su znali da nema pjesme dok je Marija prva ne povede. Hvatala se, u posljednje vrijeme, i u kolo. Onako, pred nama i među naj­ bližima. Nije u kolu nikada prednjačila kao u Djesmi. Ali, što je postajala zrelija to je sve vi­ še voljela da igra, pa ie počela i da vodi i, ka­ ko mi to kažemo, zavodi kolo. Onako, uz tamburicu-šargijicu, uz usne harmonike, svirale-diple, ier drugih instrumenata niie ni bilo. A kola su tada kod nas bile »kukonješće«, »vranjanka«... Bilo je to, najčešće, u samoj kući, ili u dvo­ rištu Bursaćevih. Obično kad se skupi seosko prelo ili sijelo, rede moba. Kuća Bursaćeva, ka­ ko je i red kad je puna cura i dječaka, bila je često sastajalište ne samo seoske omladine, već i snaša, pa i starijih ljudi. — I sama sam se začudila kad sam moju Mariju, na tom narodnom zboru kod Spasovine. mislim i posljednjem pred rat, odjednom vidiela kako igra i zavodi veliko kolo u kome ie bilo i nepoznatih, i to mnogo — kazuje Mariji­ na mati, koja je onamo stigla sa mužem Niko­ lom i odraslim sinovima, ponajmanje da »špiju­ nira« Mariju. — Kosa joj je podijeljena po sredini čela, oa joj onako kao malo pala iznad očiju, a ona se, pusta, zacrvenjela i zadihala. Čim mi uhva­ ti pogled — istrgnu se između meni nepoznatih momaka što su igrali do nje — pa pravo k meni: v — Rođena moja, majo, gledaš li me, gledaš iz prikrajka! — Maro, dijele moje, ali ti srce kuca! �— Igrala sam, kao nikada, ta vidiš da sam i okolo povela! — Vidim, vidim, ćerce, ali me nekakav stra’ hvata — da mi se ne oznojiš i ne prehladiš!. . . — Ih, majke! Znam ja zašto se ti plašiš, znam... — Moja ćerco, kako da se jadna mati ne boji za žensko dijete! — Eh, majko, majko, ja dijete; djevojka sam, vidi koliko me, ali se ne boj, ne — neću vas ja tako lako i brzo ostaviti! . .. — 'Ajde, 'ajde, dijete, proveseli se još ma­ lo, pa ćemo kući! — reče joj i isprati je, umil­ nim pogledom, do drugarica. Sunce je zašlo za Stranu i sjenka se protegla sve do Spasovine, što je bio znak da je kraj­ nje vrijeme da Kameničani polaze kućama. — Idemo mi polako, a vi još malo poigrajte pa krenite za nama — rekoše svojoj djeci Joka i Nikola i uputiše se pod Stranu, želeći da i na taj način utiču na osamostaljivanje svoje djece. Marija, Duško, Milka i Dragan su krenuli, svako sa svojim društvom, a svi u povelikom ja­ tu Kameničana, sve kršnih cura i momaka. Ta­ ko su, u priči i veselju, stigli i do kuće. U kući Bursaćevih su prije rata, pored Jo­ ke, Nikole i njihove djece, živjeli i Nikolin otac Rade (umro 1. aprila 1941) i majka Đuja (umrla aprila 1947. u Krajišniku, u Banatu), te braća Buran, Jovo i Stevan, sa svojim ženama i po­ rodom. Dosta prostrana, kuća je na sredini imala kuvariju i ognjište, a s obje strane, u pročelji­ ma, po jednu sobu. Nasuprot ulaznih vrata bi­ la su i izlazna, koja su, po običaju, pravljena i za to da bi se kroz njih moglo umaći pred neže­ ljenim gostom, ili, još prije, ispred kakve pot­ jere. Sporedna vrata vode u oveću baštu, od­ nosno voćnjak, zasađen, mahom, šljivama požegačama, pokojom trešnjom, kruškom ili jabu­ kom. Za voćnjak se nekako veže dosta rijetka šuma, zvana Bursaćev gaj, a iza njega kuće os­ talih bratstava ovog kameničkog zaseoka: Bosnići, Rodici, Trikići i, još dalje, prema Drvaru, seoska škola na Kamenici. Ispred kuće Bursaćevih bilo je uvijek ured­ no, prije svega, zahvaljujući Mariji. Majka Joka se sjećala: �— Prvo što bi Marija svake nedjelje, ili blagdanom, uradila bilo je da uzme oveću metlu od grabova pruća, pa, pošto ga prethodno vo­ dom poprska, počisti čitavo dvorište. Onda po spremi kuću, promijeni posteljinu, potom po­ sebno uredi svoju i sestrinu sobu, sprema stvari. Preturala bi, zatim, po svom kovčegu, sla­ gala prigotovljeno »ruvo«. A kad bi se tu naš­ la i koja njena drugarica, ona bi — preturajući svatovske darove, koje je trebalo na vrijeme pripremiti — više recitovala nego pjevala one poznate »kletve djevojačke« iz narodne pjesme: Jetrvi sam čarape oplela, Dabogda ih u zemlju odnjela. . . ŠTRAJK DRVODELJSKIH RADNIKA Na formiranje karaktera djece Bursaćevih, kao i drugih mladih ljudi ovog kraja, te na nji­ hovo napredno političko opredjeljenje, bitno su uticali neki značajni istorijski događaji u dr­ varskom kraju. Jedan od njih je i generalni štrajk pilanskih radnika Drvara koji je izbio 1938. godine. O tome štrajku i uopšte događa­ jima vezanim za njega govori metalski radnik, rodom sa Kamenice, Nikola Kotle koji će 1941. godine biti jedan od organizatora opšteg ustan­ ka u Drvaru, a tokom NOR-a poznati partizan­ ski komesar i komandant: — Pošto radnici nisu htjeli da prihvate za­ konsku proceduru oko štrajka, to štrajkom ni­ su mogli da rukovode radnički povjerenici, pa su radnici na zboru izabrali štrajkački odbor ko­ ji je rukovodio štrajkom. Štrajkački odbor je za predsjednika izabrao Milana Tankosića, nadložača, a za sekretara Nikolu Kotla, metalskog radnika i sindikalnog funkcionera. Oni su bili zaduženi da pripreme predlog zahtjeva u vidu kolektivnog ugovora. Na pregovore sa poslodav­ cima moralo se ići sasvim spremno i slobodno. Nakon usvojenih zahtjeva od strane svih radnika Tankosić i Kotle su zvanično ovlašćeni da potpišu kolektivni ugovor sa poslodavcima, razumije se u koliko do njega i dođe. Predlog kolektivnog ugovora sadržavao je 23 tačke, a u svakoj od njih su postavljani i od­ ređeni zahtjevi koje su već bili usvojili radni- �ci na svom zboru. Trećeg dana štrajka — otpo­ čeli su pregovori. Zahvaljujući jedinstvu radni­ ka i čvrstoj riješenosti da istraju do kraja — svi su se nalazili na svojim radnim mjestima i niko nije napustio radno mjesto do završetka štrajka — poslodavci su morali usvojiti sve rad­ ničke zahtjeve postavljene u svakoj od 23 tačke kolektivnog ugovora. Kotle će poslije tog štrajka, vjerovatno i zbog njegove značajne uloge u tim zbivanjima, biti primljen u Partiju, čega se on ovako sjeća: — Član KPJ postao sam 1939. godine, u mo­ joj rodnoj Kamenici, a primio me Veljo Stojnić, naš novi učitelj na Kamenici. Prije toga ni­ sam bio ni skojevac niti kandidat za člana Par­ tije. Veljo me i predložio za prijem u KPJ upra­ vo u trenutku kada je trebalo da se ostvari di­ rektiva najvišeg partijskog rukovodstva — da se u Drvaru, kao značajnom radničkom centru i, naročito, poslije čuvenog generalnog štrajka, stvori jaka partijska organizacija. Inače, u vri­ jeme tog velikog štrajka drvarskih radnika iz 1938. godine, kao i prije i poslije njega, bio sam u žiži aktivnosti i na »crnoj listi« žandara i policije. Do opšteg štrajka pilanskih radnika u Dr­ varu došlo je poslije niza većih i manjih radnič­ kih štrajkova i nemira. Štrajk je imao snažan odjek i dao Drvaru pečat jednog od najnapred­ nijih i najrevolucionarnijih proleterskih grado­ va ne samo u Bosni nego i u cijeloj zemlji. On se, u pregledu istorije KPJ i radničkog pokreta između dva svjetska rata, spominje među če­ tiri najznačajnija radnička štrajka u Jugoslavi­ ji — od preko 300 radničkih pobuna, štrajkova i nemira — koliko ih je bilo u 1938. godini širom Jugoslavije. Počelo je time što je oko 1.200 pilanskih radnika Drvara, 17. avgusta 1938. godine — obu­ stavilo proizvodnju. Radnici su ubrzo zaposjeli pilanu i na svim važnijim mjestima postavili svoje straže, tako da niko sa strane nije mogao da uđe u krug pilane. Uprava pilane našla se u nezavidnoj situaciji, tim prije jer tako organizovan štrajk radnika u to vrijeme nije očeki­ vala, a još manje masovnu podršku seljaka i di­ jela građanstva, koji su štrajkačima donosili hranu. U tome su, dakako, učestvovali i Bursaćevi, što je, uz razgovore o uzrocima štrajka i �snazi radnika, bitno uticalo na političko opredje­ ljenje mladih Kameničana, među kojima i Ma­ rije i njene braće. Čitav Drvar je bio — u znaku generalnog štrajka u kome je učestvovao Nikola Bursać, Marijin otac. Sutradan, 19. avgusta, u Drvar je iz Saraje­ va stigao i generalni direktor »Šipada«, Ulmanski. U gradiću na lijevoj obali Unca »gospodin generalni« se pojavio oko 11 časova. Oko njega je bilo čitavo jato direktora i raznih šefova. Uz to, u Drvar je, već prvog dana štrajka, iz Banje Luke, upućen velik broj žandarma, tačnije reče­ no čitava žandarmerijska škola. Pošto je detaljno upoznat o štrajku, Ulmanski je, istog dana oko 14 časova — pozvao na sastanak predstavnike radnika, tj. štrajkački od­ bor. Svi su došli. Pregovori su se odvijali s naporom i podugo. Na kraju, svi radnički zahtjevi su, kako je rečeno, usvojeni, čime je štrajk u potpunosti uspio. Dok je trajao štrajk vlast je izbjegavala da ga nasilno uguši. Plašila sc radničkog jedinstva i straha da radnici neće izaći na predstojeće iz­ bore za koje je agitacija bila u toku. Međutim, kad su izbori prošli, organi vlasti su preduzeli oštre mjere protiv svih koji su se isticali u štrajku, tim prije jer je, prema navodima jed­ nog od sudionika tih zbivanja, cijelih 98 odsto birača drvarske opštine glasalo za — opoziciju. Tako je iz »Sipadove« pilane, januara 1939. go­ dine, otpušteno 90 radnika - zbog držanja u — štrajku i za vrijeme proteklih izbora. Dvadese­ tak radnika je uhapšeno i oni su odležali u za­ tvoru od 5 do 20 dana. Sekretar štrajkačkog od­ bora, Nikola Kotle, osuđen je na maksimalnu kaznu koju je mogao izreći sreski načelnik 52 dana zatvora. Pored toga, predsjedniku i se­ kretaru štrajkačkog odbora, Milanu Tankosicu i Nikoli Kotli, ministar šuma i ruda je, svojim dekretom, zabranio rad u svim preduzećima njegovor resora. Tankosić je još kažnjen sa 400 di­ nara globe i izgonom iz Drvara zbog toga sto je vlast cijenila »da je njegov utjecaj među rad­ ništvom bio nepodesan za red i mir, te da bi nje­ gov povratak u Drvar mogao biti samo od šte­ te po opšte interese« ... �Neosporno, i držanje Drvara u štrajku, i takvi rezultati izbora, i progoni najistaknutijih naprednih ljudi — bitno su doprinijeli brzom sazrijevanju uslova za formiranje prve ćelije KPJ za područje Drvara. To se zbilo koncem 1939. godine, u selu Kamenici. Uz to, u ljeto 1940. godine, na području Drvara su formirana i dva aktiva SKOJ-a — u Drvaru i Kamenici. Od tada su se događaji i u Drvaru sve br­ že odvijali. Decembra 1940. godine ovdje su uki­ nuti URS-ovi sindikati i počela hapšenja napred­ nih ljudi, među kojima i nekih članova KPJ, ali su organi vlasti, pod pritiskom radnika, bili pri­ morani da ih puste. Krajem decembra 1940. go­ dine, metalski radnik i predsjednik Međustrukovnog odbora sindikata za Drvar Nikola Kotle interniran je u koncentracioni logor Međurečje kod Ivanjice. A u februaru 1941. godine neki čla­ novi KPJ, da bi bili onemogućeni u svom poli­ tičkom djelovanju, pozvani su na »vojnu vjež­ bu«; među njima je bio i kamenički učitelj Veljo Stojnić. Povodom događaja od 27. marta 1941. godine u Drvaru je došlo do masovnih demonstracija, a neposredno poslije njih u selu Kamenici je odr­ žan sastanak svih članova Partije iz Drvara i Bo­ sanskog Grahova, gdje je izabran Sreski komi­ tet KPJ za Drvar i Grahovo, sa sekretarom Ni­ kolom Kotlom na čelu. Pored niza usvojenih odluka, na tom skupu komunista je naglašen zadatak Sreskog komite­ ta, da radi na što bržem omasovljenja Parti,e i SKOJ-a i otvaranju partijskih ćelija u naseljima gdje ih još nije bilo. Zauzet je stav i u vezi od­ brane zemlje, koji se temeljio na jasnoj politici Partije. Na osnovi zaključaka Oblasnog partijskog savjetovanja za Bosansku krajinu, održanog po­ četkom juna 1941. na Šehitlucima iznad Banje Luke, u Drvaru i većim selima stvorena je mre­ ža vojnih povjerenika pri partijskim rukovod­ stvima, čime je ubrzan rad na pripremanju us­ tanka. Ubrzo je uslijedila odluka o formiranju gerilskih odreda. Na području Drvara formirano je više odreda, brojnih i dosta dobro naoruža­ nih; odred »Kamenica« imao je 48 pušaka, puškomitraljez i 22 pištolja; odred »Crvljivica« preko 100 pušaka i teški mitraljez; odred »Javorje« oko 60 pušaka i puškomitraljez. �Pored toga, uz odrede »Kamenica« i »Crvi iivica« formirana su i po dva diverzantska odre­ da sa po 30—40 ljudi. Drvarska dolina je, dakle, spremno dočeka­ la početak ustanka 1941, a u okviru nje i ponaj­ prije, Kamenica, što je bio rezultat višegodišnje aktivnosti Partije i Skoja na ovom području, do­ brim dijelom vezane za ime i djelo Velje Štojnića. PARTIJA PRIPREMA KADROVE 26 Kada se, početkom jeseni 1938. godine, u ne­ koliko godina ranije sagrađenoj školi, oglasilo prvo školsko zvono — pred redovnim ili preraslim osnovcima pojavio se novi učitelj Velimir Stojnić Veljo. Bio je to vjesnik nečeg novog i vrlo značajnog što je u to siromašno krajiš­ ko selo donio novi prosvjetni radnik, »miran i lijep kao djevojka, a nemiran i mudar kao sva­ ki pravi mladi revolucionar«. Time škola na Kamenici nije postala samo obrazovna ustanova za opismenjavanje kako tek dorasle tako i za školu odavno prerasle mla­ deži sa Kamenice, nego i rasadnik kulture u najširem smislu. A, povrh svega, i veoma znača­ jan politički činilac u neposrednoj blizini Drva­ ra, najvećeg radničkog centra u zapadnom dijelu Bosanske krajine, — Kada je na Kamenicu došao učitelj Veljo Stojnić, mladi komunista, rodom iz Dobrog Se­ la kod Bihaća, sve je bilo lakše, i, činilo nam se, nekako drukčije — sjeća se poznati radnik i revolucionar Vaso Trikić. — On je, kao mlad i ambiciozan prosvjetar i komunista, odmah po­ čeo da, u isto vrijeme, djeluje na više kolos je­ ka. Pored redovnog rada sa mališanima, okupio je u školi i oko škole i odrasle, a onda je sve slobodno vrijeme koristio za razne aktivnosti s omladinom. Škola je ubrzo postala pravi centar prosvjetnog, kulturnog i sportskog, a uz to i pri­ je svega — političkog života. Veljo je znao li­ jepo i sa narodom; zalazio je u kuće i vrlo brzo sticao naklonost i prijateljstvo svih... Dolaskom Velje Stojnića na Kamenicu, os­ novna škola postaje centar cjelokupnog života: počelo je vanredno školovanje prerasle djece; selo je proširilo Narodnu knjižnicu i čitaonicu; �rad kulturno-umjetničke grupe je živnuo, kao i rad »kluba za fiskulturu i sport«; izvršene su pripreme za otvaranje djcčije kuhinje... Povrh svega toga — i kroz sve to — mladi i poletni učitelj i komunista Veljo Stojnić vršio je snažan idejno-politički uticaj, neposredno sprovodeći u život sve one tada osnovne zadatke Partije. U najkraćem, on je politički pripremao i pridobijao za ideje Partije mlade ljude, radni­ ke i seljake, vezao ih za SKOJ i KPJ, odnosno za napredni radnički pokret, kojima su predsto­ jali sudbonosni događaji i istorijski zadaci — dizanje narodnog ustanka i izvođenje revolucije. Kamenica je doživljavala neviđen polet, a iz svake želje i akcije njenih žitelja izbijala je neodoljiva žeđ za preobražajem. To su podsticali i učitelj Veljo i ostali komunisti, jer su u sva­ kom napretku naroda vidjeli ostvar.vanje ideja Partije, a u svakom okupljanju mladeži moguć­ nost više za sprovođenje svog uiicaja. Pored ostalog, ovdje je, početkom 1939, organizovan i »Singerov« domaćički tečaj, za koji se, među prvima, prijavila i Marija. O tome Du­ ka Bačkonja, udata Tomanović, nosilac »Parti­ zanske spomenice 1941«, kazuje: — Kuće mojih i Marijinih roditelja su bli­ zu, pa smo, kao komšije, postale dobre drugari­ ce još od ranog djetinjstva. Zajedno smo čuvale stoku, radile u polju, odlazile na prve sastanke seoske mladeži poviše pruge, na prve zabave i Skupove kod škole, na prve seoske zborove... Zajedno sam s Marijom išla i na šestomje­ sečni »Singerov« kurs krojenja, šivenja, kuhanja i održavanja higijene u domaćinstvu. Znala sam već da je Marija vrlo vrijedna, a tada smo se svi uvjerili i u to da je i veoma umješna. Ispoljila je tada i druge vrline: drugarstvo, nesebičnost, dovitljivost. Tako je, krijući od stručne učitelji­ ce, pomagala mlađima i onima koje su slabije shvatale — kako da kroje, šiju, vezu. A kad bi usmeno nešto odgovarale pa se zbunile u odgo­ voru, Marija bi im tiho došaptavala, pokazivala pokretom... Još za vrijeme održavanja »domaćičke škole«, Marijini roditelji skupe ono malo ušteđevine, a nešto novca posude i od rođaka, pa joj, među prvim »šnajdericama« u selu, kupe novu šivaću mašinu onda čuvene marke »singer«. �Marija nije strijepila nad svojom novom ši­ vaćom mašinom, niti je ljubomorno čuvala od pogleda i ruku svojih drugarica. Naprotiv, sve­ srdno ju je pokazivala svojim drugaricama. čak je onima koje iz porodičnih razloga nisu mogle da pohađaju tečaj, dozvoljavala da »malo proba­ ju šiti«. — Mi smo sa Bursaćima duže vrijeme za­ jednički obrađivali zemlju, — prisjeća se dalje Duka Bačkonja. — Kako je moj otac umro još 1936. godine to je moja majka, da bi što lakše prehranila djecu, potražila savezništvo sa nekim od dobrih susjeda. Ali, na nevolju, bili smo ja­ ko siromašni, pa se niko nije baš jagmio za nas. Ipak, pristali su, i to bez dvoumljenja, Bursaći — Nikola i Joka. Mi smo imali jedno slabo konjče, koje nije moglo orati, a Bursaći dvoje do­ brih konja. I tako: Bursaćevim konjima bi smo orali, a našim drljali. Pošto je u nas, Bačkonja, opet, bilo petoro poodrasle djece, mi smo, za uzvrat, davali malo više radne snage, na kopa­ nju, recimo... Marija je bila i »velika kupačica kukuruza«, kako tvrde njene najbliže komšije, drugarice i vršnjaci s Kamenice. Kad bi udarila motikom po suvoj i pjeskovitoj zemlji, »samo bi se diza­ li klobuci prašine i sijevalo kao munje!« — Rado bi, rano moja ljuta, svi do Marije kada se kopa, jer je ona »gonila dupli red«. Ši­ rokim zahvatima brzo bi okopavala struk za stru­ kom, jer joj je taj, valjda i najteži, seoski posao nekako i najbolje išao od ruke. Makar da je ces­ to i »duplo više« od drugih kopača »ćerala«, pr­ va je izlazila na kraj jarka i počinjala odmah s šalama i doskočicama. Prva bi u toj prilici po­ činjala pjesmu — sjeća se majka Joka svoje uis­ tinu vrijedne i umješne kćeri. Marija je po fizičkoj razvijenosti i^ snazi bi­ la prosječna seoska djevojka, veoma ženstvena, ali i djevojka jake volje, velikih zelja i zdravih ambicija, po čemu se isticala među svom omla­ dinom napredne, radne i složne Kamenice po solidarnosti i čvrstini ljudi nadaleko čuvene. Prvoborac Savo Pužić, rodom iz Bastasa, u svojoj kraćoj hronici o susjednoj Kamenici za­ pisao je: »Iako administrativno podijeljeni na pet sus­ jednih sela, Kameničani su, udruženim snagama 1930. godine otpočeli izgradnju nove škole, a �dovršili su je 1934. godine, uz materijalnu po­ moć države. Bili su složni i na izgradnji puteva i mlinova u Misijama i na riječici Bastašici. Pored Nikole Kotle, Vicuke Bodrože i dru­ gih, u Kamenici je bio veoma poznat i ugledan seljak i samouki majstor Milan Bursać. On je radio kao tesar na izgradnji seoskih kuća i sta­ ja. Istovremeno, bio je poznat i kao najbolji kosac na Kamenici i široj okolini. Bili majstor u ta dva »zanata« od posebnog je ugleda među sta­ novništvom brdskoplaninskih sela na »tromeđi«. Osim toga, Milan Bursać je i jedan od prvih ko­ munista u ovom kraju, što je još više doprino­ silo njegovom velikom ugledu među Kameničanima i u čitavoj drvarskoj kotlini«. Dolaskom na Kamenicu učitelja i komuniste Velimira Stojnića, ovo siromašno i jedno od najmanjih sela u drvarskom kraju, postaje za vladajući režim osinjak u koji često navraćaju žandarmi« — zapisuje dalje Savo Pužić. Kamenička škola postala je centar okuplja­ nja ne samo školske djece već i sve seoske om­ ladine i starijih naprednijih ljudi. Učitelj i ko­ munista Stojnić je, pored svog redovnog posla sa đacima, neumorno radio na kulturno-prosvjet nom uzdizanju seoskog stanovništva. Tumačio je i rasturao naprednu literaturu među radnici­ ma, seljacima i omladinom. U kameničkoj školi su ubrzo počele i prired­ be. Omladina je uvježbavala i prikazivala pozorišne komade bliske seljacima, kao što su »Slu­ ga Jernej i njegovo pravo« od Cankara, »Jaza­ vac pred sudom« od Kočića i si. Na ovim priredbama u kameničkoj školi pri­ sustvovali su i mnogi Drvarčani, Bastašani, Vrtočani i dr. Početkom 1941. godine na priredbu u Kamenici organizovano je došla čitava sokolska četa iz Bastasa, koju je predvodio Savo Grahovac. DOLAZE ZBILJSKI DANI U uočiratnom vremenu, bremenitom bezna­ đem i bezizlazom, narodu i ovog kraja vjeru u bolje sjutra, u izvjesniju budućnost, ulivale su napredne snage, oličene u SKOJ-u i Partiji. Uči­ telj Veljo Stojnić, sa čijim je dolaskom nastao opšti preporod sela Kamenice, bio je pravo oli- �čenie najnaprednijih političkih snaga. Konačno, na Kamenici je već bilo stvoreno jače političko jezgro, koje je postajalo sve šire i uticajnije. — Nepunu godinu dana poslije formiranja partijske ćelije (1939. godine), na Kamenici je osnovana i prva skojevska organizacija u drvar­ skom kraju — sjeća se Milan Bosnie, jedan od organizatora opštenarodnog ustanka u Drvaru i okolini. — Komunista Veljo Stojnić, mladi seos­ ki učitelj, nesumnjivo ima glavne zasluge za stva­ ranje i partijske i skojevske organizacije u Ka­ menici i uopšte za razvoj komunističkog pokre­ ta u drvarskom kram u vrijeme kada je on, uis­ tinu, bio najpotrebniji. Pored Duška Bursaća, uč;telj Veljo Stojnić je oko sebe okupio više mladih ljudi sa Kame­ nice, mahom onih koji su već bili radnici u Dr­ varu. I već u prvoj polovini 1940. godine na Ka­ menici je osnovana i organizacija SKOJ-a. — Moj brat Dušan Bačkonja — kazuje Duka — bio je izabran za sekretara skojevske organi­ zacije na Kamenici, jer je prije toga bio kandi­ dat za člana Partije. Uz Duška Bursaća, Veljo ie imao posebno povjerenje u moga brata Duša­ na, a i u ostale mlade Kameničane koje je po­ litički okupio i organizovao. Marija Bursać, Duka Bačkonja, Štaka Bašić, Dragica Basic i još neke djevojke i žene sa Ka­ menice prvi put su tada počele da se »bave po­ litikom«, makar za tu riječ većma od njih nije čestito ni čula do dolaska učitelja Velie u njiho­ vo selo. Tada su one, vjerovatno prvi put, čule i za riječ »komunista«, »skojevac«, »borba rad­ ničke klase«. Sa takvim razvojem političkog rada, po Ka­ menici počinju da se vrzmaju i žandarmi, pom­ no prateći aktivnost učitelja Stojnića i omladine koja se okuplja oko njega. — Džaba mu bilo što se oko učitelja Velje kupe muškarci, nego i ženskin'e poludjelo za njim! — bobnjala je baba Bodroža. — Kog će vraga naše cure s učiteljem — ni­ je on prilika za njih! — slagala se s njom susjetka, od Trikića. , . — O cureee! Nije za vas politika vec pleti­ vo! — savjetovale bi ih, ne i bez prizvuka iro­ nije i skoro u horu, starije žene, majke i bake. Ali, mlade Kameničanke su se, kao i sve dje­ vojke svijeta, oduvijek interesovale za sve ono �što rade momci, pa su se i one prepustile toj »opasnoj« boljki — da se bar donekle upoznaju sa »političkom situacijom«. Nema sumnje, dje­ vojke su ponajviše strahovale od toga da im mla­ dići uskoro ne odu u soldačiju, pa su se zani­ male za vojnu i političku situacju. A šta to znači kad mladi ljudi odu na vojnu — ne jed­ nom su slušale od svojih majki i baka, koje su godinama čekale svoje muževe iz prvog svjetskog rata — da ih mnoge nikad i ne dočekaju... Kako je Duško Bursać svakodnevno bio u društvu, na vezi i u akcijama s učiteljem Veljom Stojnićem, sasvim je prirodno što je Bursaćeva kuća, već od početka političkog vrenja i previranja u Kamenici, bila jedan od centara rada i stjecišta naprednih ljudi, skojevaca i ko­ munista. U isto vrijeme, u Jokinoj i Nikolinoj kući se sve češće sastajala omladina, na preli­ ma i sijelima, ostajući ponekad i do duboko u noć. — Ama, Nidžo, brate, jesi li čuo da je učitelj Veljo osumnjičen za »širenje komune« i da vlast hoće da ga proćera iz našeg sela i iz čitave dr­ varske opštine?! — priupita jednom, u povjere­ nju, komšija Bodroža inače ćutljivog Nikolu Bursaća. — E, govorio sam ja mom Dušku da mu pri­ jeti velika opasnost ako i dalje bude nerazdvo­ jan s tim našim učiteljom za koga se skoro jav­ no govori da je »crveni«, da propagira prevrat u državi — oteo se uzdah Nikoli. — Ali, neka, neka ih; siguran sam ja da ni Veljo ni moj Du­ ško, ni oni što se s njima druže, ne mogu ne­ časno ni misliti ni činiti... Onda je došlo, na žalost Kameničana i pre­ brzo, do rastanka sa učiteljem Veljom Stojni­ ćem. .. U jesen 1940. godine Veljo je dobio zadatak da obavezno pođe u Sarajevo, na Pokrajinsko savjetovanje SKOJ-a. Obaveza se, razumije se, morala ispuniti, ali se postavio ozb ljan problem: kako napustiti školu, pogotovu što je već bio pod prismotrom policije. Na sastanku partijske ćelije u Kamenici, dogovoreno je da Veljo, ipak, pođe na Konferenciju. Krenuo je — naravno ile­ galno. I pored svih mjera predostrožnosti, poli­ cija je saznala da učitelj Stojn:ć nije u školi. Naime, još ranije je uprava grada Beograda po­ slala u Drvar svog policijskog agenta Srećkovića, �sa specijalnim zadatkom — da otkriva komuni­ ste i rad njihovih organizacija. Čim je taj prevejani agent saznao da je Stojnić odsutan iz ško­ le, dojurio je sa još dva agenta pravo na Kame­ nicu. Izvršili su detaljan pretres. Pri tom je is­ kusni agent našao toliko »dovoljno kompromitujućeg materijala« u školi, odnosno Stojnićevom stanu, da ga je mogao odmah uhapsiti. Pred par­ tijskom ćelijom se, kako ističe Nikola Kotle, po­ stavio zadatak da spriječi policiju da uhapsi Velju: — Došlo se do zaključka da je jedini izlaz — organizovati javne demonstracije u Drvaru, na kojima bi učestvovala čitava Kamenica, i to pr­ venstveno zbog pretresa škole. Demonstracije Kameničana su u'spjele preko svih očekivanja. Na taj način vlast je preduhitrena i spriječena da uhapsi Velju Stojnića. Policija je bila planirala da Velju uhapsi na željezničkoj stanici u Drvaru, ali je partijska će­ lija poslala tajnu »vezu« da ga presretne između Srnetice i Oštrelja. Tako je on sišao s voza u Oštrelju, pa preko Crvijivice i Pasijaka okrenuo pješice na Kamenicu. U kancelariji sreskog na­ čelnika čuo je: — Slobodno možeš da nastaviš rad sa djecom u školi i ni dlaka ti više sa glave ne smije da fali. To je, nesumnjivo, bila jedna od značajnih pobjeda napredne Kamenice i njene partijske i skojevske organizacije. Ipak, vlasti su, u februaru 1941. godine, kameničkog učitelja Stojnića, osumnjičenog za »pro­ pagandu komunizma« i kao »opasnog prevrat­ nika« — pozvale u rezervu, u kojoj će, u Banjoj Luci, služiti sve do napada Hitlera na Jugoslavi­ ju i sloma kraljevske vojske. Ali iako je u »pre­ vratu «1941. Stojnić bio daleko od Kamenice — njegov uticaj je bio itekako »prisutan«, naročito u radu partijsko-skojevskog jezgra što ga je up­ ravo on stvorio. Sve to što je u selu činio učitelj Veljo veo­ ma je interesovalo paladu braću Bursaće i njiho­ vu nešto stariju sestru Mariju. Ali, kako nije bio običaj da ženska djeca uče škole — već kako će kuću kućiti i djecu podizati -— to nije ni do­ lazilo, ne bar ozbiljnije, u pitanje da h jh ne, da i Marija Bursać nauči čitati, pisati i računati. — Eh, moj braco Vaso, blago tebi kad i tj već znaš da čitaš i pišeš, pa možeš da naučiš �i napamet ove divne pjesmarice — govorila je, s tugom u srcu, Marija svom tada najmlađem bratu, koji je upravo pošao u prvi razred osno­ vne škole. — Pa nauči i ti, sejo, da čitaš i pišeš, ko ti brani! — Svi, baš svi, eto, vele: »Nije za ženske knjiga, već kolijevka!« — Nemoj ti plakati, Majo, ja ću tebe nauči­ ti! — tješio ju je Vaso. — 'Ajde, braco, čitaj mi nešto... — A šta bi najvolila da ti čitam? — One lijepe pjesmice, od onog Zmaja!... Lako je pamtila i kratke narodne priče i baj­ ke, a posebno pjesme o junacima, pogotovu o Kosovu i Braći Jugovića, što je slušala od Du­ ška i Dragana, te još neke od seoskih guslara... Krijući od roditelja i susjeda, Marija bi se nadnosila nad bukvar brata Vase, učeći slovo po slovo. Hvalila bi se, kriomice, braći Dušku i Draganu — kako je već pola slova naučila, a naučiće, zacijelo, i čitavu azbuku, samo ako je oni nikome ne odaju. Molila ih je, po koji već put, da glasno recituju pjesmice koje su naučili napamet, kako bi i ona upamtila makar koju. Među prvim epskim pjesmama naučila je »Smrt majke Jugovića«, najčešće ponavljajući stihove: Ako su nam odletjeli idrali, Ostali su ptići ždralovići, Hranićemo ptiće ždraloviće, Naše pleme ostat' pusto neće! Između dva rata, posebno je bila popularna Zmajeva pjesma »Dižimo škole«. U Kamenici su, u vrijeme izgradnje nove školske zgrade, od 1930. do 1934. godine, svi znali i izgovarali Zmajeve stihove: Dižite škole, deçà vas mole, jer ima V goreg srama i stida neg' svome čedu — ne dati vida... A izgovarali su Kameničani, zamišljeni nad njom, i onu Zmajevu vizionarsku poruku mla­ dima: 3 Mai na Bui.sac: 33 �Pamtite, deco, ove zbiljske dane, Ove zbiljske dane, jedva dočekane ! . . . A ti »zbiljski dani«, u prenesenom značenju, dolazili su i ovdje, uvodeći i Kameničane u uis­ tinu ozbiljno vrijeme, donoseći trenutke sudbo­ nosnih odluka i konačnog obračuna, kako to i narodna pjesma kaže: Zeman doš’o — valja vojevati, Za slobodu krvcu proljevati, Dižite se, braćo, na oružje! VICUKA, MARIJINA LJUBAV O djevojci Mariji u roditeljskom domu na Kamenici, njenim ljubavima i željama, autor ovog štiva dugo je razgovarao s njenim najbližima. Sa Marijinim roditeljima, Jokom i Nikolom, prvi put 3. maja 1960, u njihovoj novoj kući u Bač­ koj Palanci, u Ulici Maršala Tita broj 66. — Pitaju nas često o Marijinim djevojačkim danima, o simpatijama prema momcima, o pri­ likama za udaju... To, izgleda, interesuje mla­ dež, a mi im ne možemo mnogo reći, jer je krat­ ko poživjela, još u teška vremena — veli Mari­ jin otac Nikola, — Bila je, bome, kao i svaka druga mlada i zdrava cura: imala je simpatija, željela je da živi, da voli i da bude voljena, da nađe pravu priliku i temeljnog životnog druga s kojim će proživjeti u slozi i ljubavi, izroditi djecu i po­ dizati ih u boljem vremenu — kaže starica Joka i, gledajući nekud u daljinu, dodaje: — Imala je momka kojeg je, možda, jedino, a svakako najviše voljela. Bio je to naš komšija, Vid Bodroža koga smo svi zvali Vicuka. Što jest — što nije, tek lijepo su se gledali i pazili. A bili su, bogme, i par, što vele kao bor i jela, baš jedno za drugo i po izgledu, i po naravi. Sa­ stajali su se počesto, na zborovima, na prelu, kod stoke... Naša djeca su često, i kada nije bilo nasta­ ve, odlazila školi, naročito od kako se Duško po­ vezao s učiteljom Veljom Stojnićem. Vicuka i Marija sretali bi se i tamo, ili na putu. �— Po selu se, istina, govorkalo da se u Ma riju zagledao i Živko Bodroža, kršan i dobar mo­ mak, isto iz našeg prvog komšiluka, koji će ju nački poginuti u bici na Prkosima, kada je i Marija smrtno ranjena. Učesnici te bitke su nam kazivali da mu je Marija pritrčala i previla mu rane junačke, ali je ubrzo ponovo ranjen i izdah nuo je baš tu, na tom krvavom bojištu — pri­ povijeda Nikola, dodajući i on da je njihova kći »imala dosta lijepih prilika za udaju«, ali da joj je srcu, ipak, bio najdraži Vicuka, a i ona njemu Ako se, dakle, može govoriti o pravoj s'm patiji, o momku djevojke Marije stasale za uda­ ju, o njenoj nepodijeljenoj ljubavi, onda je to Vid Bodroža Vicuka. To kažu njeni roditelji, ta­ ko priča većina Kameničana, toga se sjećaju i Marijini i Vicukini drugovi iz mladalačkih dana s Kamenice, te njihovi ratni drugovi i saborci. Vida Bodrožu svi su, od milja, zvali Vicu­ ka. Rođen je 1919. godine u Kamenici. To je onaj opjevani drvarski radnik i prvoborac ustan­ ka iz pjesme borca i pjesnika Branka ćopića čiji je naslov »Dva heroja bratstvo kuju i kroz borbu učvršćuju«. Pjesma je posvećena dvojici znanih junaka, kasnije narodnih heroja, Vicuki Bodroži i Anti Rukavini (rodom iz Žegara, kraj Bihaća). Njen dio glasi: Ponesi nas, striče vjetre, i ne štedi kilometre — Kamenici, kršnoj Lici na granici, nedaleko od Drvara, ima jedna kuća stara, od kamena građe grube, o nju vrijeme tupi zube; tu je gorki hljebac gricko Bodroža hrabri Vicko. .. Kada je odrastao, Vicuka je, uz seoske po­ slove, katkad zamjenjivao i oca na pruzi, odno­ sno posluživao u seoskoj školi, da bi se zatim zaposlio u Fabrici celuloze u Drvaru. Kada je u aprilu 1941. godine došlo do rasula bivše jugoslovenske vojske, u Drvaru i okolini se oružja i vojničke opreme moglo naći tako reći pored puta, doslovno na sve strane. Tako je Vid Bodroža Vicuka, izvršavajući direkt vu KPJ da se prikuplja oružje i ostali ratni materijal, do­ šao do mitraljeza. S njim će, kada je KPJ, 27. jula, pozvala u juriš na Drvar, učestvovati i is­ taći se u tom okršaju. Naročito će se, nešto kas- �36 nije, pokazati za vrijeme ustaške ofanzive iz prav­ ca Bihaća, u borbi koja je vođena na Oštrelju. Ugledan i omiljen, Vicuka je znatno dopri­ nio i omasovljenju ustanka u svom kraju, što je bilo veoma važno. U okršajima na cesti Bosanski Petrovac — Oštrelj — Drvar, Vicuko Bodroža se sa svojim vo­ dom nalazio na pravcu glavnog neprijateljskog udara. Daleko nadmoćniji i bolje naoružan, ne­ prijatelj je prisilio i lijevo i desno krilo parti­ zanske zasjede da se povuče iz okršaja i odstupi u šume Klekovače. Međutim, iako izložen najžeš­ ćem udaru i uragans'koj vatri neprijatelja, Vicu­ ka nije odstupao. Uz njega su ostali i nekolici­ na boraca njegovog voda. Ispod samog Oštrelja oni su se ušančili i nisu dali neprijatelju da pro­ dre na slobodnu teritoriju Drvara. Kada su os­ tali borci vidjeli da se Vicuka sa grupom drugo­ va odlučno odupire neprijatelju na pravcu njego­ vog glavnog udara, uz samu cestu, pribrali su se, sredili za napad i izvršili opšti juriš. Nepri­ jatelj je ne samo zaustavljen, nego i potpuno razbijen i vraćen tamo odakle je i došao. O partizanskoj pobjedi na Oštrelju i pod­ vigu Vicuke Bodrože brzo se pronio glas širom Krajine i Like. Vijest o uzaludnom pokušaju Pavelićevih ustaša da iz Bihaća prodru preko Bosanskog Petrovca za Drvar i Grahovo, odjek­ nula je širom »Nezavisne Države Hrvatske«, pa i dalje. Vicko Bodroža se istakao i u borbama iz­ među Drvara i Bosanskog Grahova, početkom 1942. godine, On je, samo sa jednim vodom, do­ čekao i više puta razbio daleiko nadmoćnijeg ne­ prijatelja. Tako je izvršio napad na istureni italijanski položaj na predjelu Gornje Kamenice. Bilo je to na sam 1. maj — Međunarodni praz­ nik rada 1942. godine. Partizanska pobjeda bila je potpuna. I praznikovanje Prvog maja bilo je tim veće i radosnije. Samo nekoliko dana posli­ je toga, na prijevoju Ploče, na cesti Drvar — Ka­ menica — Ploče — Resanovci — Bosansko Gra­ hovo, Vicuka Bodroža sa svojim borcima sačekuje italijansku kolonu i uništava dva kamiona. Te, druge, ratne godine Vicuka je primljen u Partiju. Godine 1943. Vicko Bodroža se istakao u vi­ še borbi tako da je dobio i posebnu pohvalu šta­ ba Prvog bosanslkog korpusa. Naime, on je sa svojim borcima, u okršajima između Sanskog Mosta i Prijedora, uništio bataljon Nijemaca, a �u jednoj bici između Bihaća i Bosanskog Petrov­ ca potukao je dvije čete Nijemaca... Maja 1943. Vicko je, sa komesarom svog bataljona, upao, jašući na konjima, u selo Čećavu i strojnicama su rastjerali preko 200 četnika!... Četvrta krajiška brigada, formirana 9. sep­ tembra 1942. godine na Tičevu kod Bosanskog Grahova, prošla je dug i slavan borbeni put od planine Šatora, preko Srbije i dijela Crne Go­ re, do bitke za Beograd i posebno se istakla u borbama na Sremskom frontu. U mnogim bor­ bama vođenim u operacijama prodora u Sr­ biju, u bici za oslobođenje Beograda i na srem­ skom frontu, komandant te brigade NOVJ bio je već legendarni junak Vid Bodroža Vicuka, što je bilo priznanje njegovoj ličnoj i starješinskoj hrabrosti. »Popunjena i odmorna, brigada je iz Beo­ grada pošla na sremski front« — stoji u opisu borbenog puta te brigade. »Tu je vodila teške borbe sve do aprila 1945. godine, kada je krenu­ la u posljednju ofanzivu za konačno oslobođe­ nje zemlje. Na sremskim ravnicama brigada je Viciiko Bodroža, jedina M arijina ljubav �izgubila više svojih rukovodilaca i starih i novih boraca. Među njima je bio i komandant brigade Vicuka Bodroža..,« On je, kako je zapisano, he­ rojski poginuo, »omogućivši da se dvije briga­ de NOVJ izvuku iz vrlo kritične situacije«. Za narodnog heroja proglašen je 5. jula 1951. godine. Tako su, u ratnom vihoru, poginuli i Marija i Vicuka. Time je i njihova ljubav, ljubav izme­ đu dvoje heroja, ostala neostvarena, što narod kaže — nesuđena. KAMENICA — CENTAR USTANKA Došli su: rat, kapitulacija zemlje, strahovla­ da ustaša i, srećom, ubrzo — opštenarodni usta­ nak kojeg su poveli komunisti... S dolaskom rata, simpatije su prekinute, ljubavi otete, mladosti zapućene na staze borbe i neizvjesnosti. Marija Bursać, kao, uostalom, i većina nje­ nih drugarica i drugova, imala je sada samo je­ dnu i istinsku ljubav — borbu protiv fašizma, žestok boj protiv okupatora i ljutu bitku sa do­ maćim izdajnicima, ustašama i četnicima. — Sloboda je najveća svetinja! — govorila je često Marija, dodajući da se tome mora podre­ diti, doslovno i bezrezervno, sve: i mladost, i ljubav, i udaja, i ženidba, i kuća i djeca, i zdrav­ lje i život! Sve je trebalo, sve se moralo žrtvo­ vati samo jednom: borbi za pobjedu, za oslobo­ đenje domovine, za bolju, pravedniju i srećniju budućnost svoga naroda. Pojedinosti o tome kako se Marija Bursać predala toj svojoj, sada i jedinoj, ljubavi — bor­ bi za narod, za slobodu, i kako je istinski i do­ kraja sve podredila i žrtvovala interesima revo­ lucije — živo se sjeća i Milan Tminić, istaknuti prvoborac od Drvara, u ratu član Mjesnog i se­ kretar Sreskog komiteta SKOJ-a: — Bar tridesetak puta sam u ratu ručao, večerao ili zanoćio u kući Bursaćevih, na Kame­ nici. Ali Mariju sam rijetko kad zaticao u kući. U prvo vrijeme radila je na sakupljanju po selu i odnošenju na položaje hrane, pa zatim obuće i odjeće, pokrivača i zavoja za borce. Tek kasno u noć dolazila bi iz akoije i odmah se prihvatala brojnih seljačkih poslova i domaćickih obave­ za u kući. �Bila je orna za svaki posao i sposobna da sve brzo i kako valja uradi: od dočekivanja i smještaja gostiju do podmirivanja blaga. Nikada nije mirovala, ni trena nije imala slobodnog... Starija braća su otišla u borbu, a mlađa osta­ la premlada, pa je ona jedina mog'a da pomog­ ne već postarijim i bolešljivim rod.teljima. Ona kod nas, istina, ni po tome nije bila ne­ ki naročiti izuzetak od dobrog dijela naše divne omladine. Bila je, što bi se reklo, tipična seoska, »nepismena«, djevojka. Ipak je, po mnogo če­ mu, služila kao primjer svim svojim vršnjaki­ njama. S njom, s njenim radom i uspjesima, ne­ rijetko smo prekorijevali druge djevojke, pa i mladiće — ističe Tminić. Čim je, sredinom aprila 1941. godine, kapi­ tulirala bivša kraljevska vojska, na scenu, pod okriljem njemačkih i italijanskih fašista, stupa kvislinška tvorevina »Nezavisna Država Hrvat­ ska«. Poglavnik Ante Pavelić brzo uvodi ustašku strahovladu. Na udaru su: komunisti i skojevci, pa Srbi, Židovi, Gigani... I u drvarskom kraju su počeli: pljačke, mal­ tretiranja, odvođenja nedužnih ljudi — prvo u policijsko-žandarmerijska mučilišta, zatim na streljanje, bacanje u bezdane, u rijeke... Ali, Komunistička partija Jugoslavije nije priznavala kapitulaciju. U radničkom Drvaru ona je imala ne toliko brojnu koliko jaku organiza­ ciju, računajući, uz to, i na novoformirane skojevske organizacije i veliki broj svojih saradnika i simpatizera. Na čelo naroda drvarskog kraja stavili su se najbolji njegovi sinovi — komunisti i revolu­ cionari, među kojima su se isticali: Ljubo Babić, Veljo Stojnić, Milutin Morača, Slavko Rodić, Ni­ kola Kotle, Vaso Trikić, Milan Bosnie, Bogdan Pećanac, Ilija Materić, Milan Bursać, Miloš Bauk. Vaso Kelečević i mnogi drugi. Oni, prvo, organizuju prikupljanje svog ras­ položivog oružja, zatim povlačenje odrasiih lju­ di i šume, okupljanje prvih borbenih grupa, ustaničkih vodova, četa i odreda. Već početkom jula 1941. godine Kameničani su organizovali i svoj logor u šumi Praščijaku poviše Kamenice, a već za nekoliko dana spustili su se iznad samih kuća, u šumi zvanoj Trninića �Okliak. Tamo su danjivali i nooivali, hranili se, prebrojavali sakupljene puške, municiju, bombe, pištolje, rogulje, sjekire i drugo oružje i oruđe s kojim će poći u prve borbe. To je, u stvari, bio prvi gerilski odred slobodarske Bosanske krajine. Istovremeno, na terenu Kamenice nala­ zio se i štab drvarskih ustanika, s komandan­ tom Ljubom Babićem na čelu, kojeg je partijsko rukovodstvo Bosanske krajine odredilo za vojnog povjerenika u srezu Bosansko Grahovo (i Drvar). Zamjenik komandanta Štaba bio je Milutin Morača, student prava iz kolonističkog sela Novi Žednilk kraj Subotice, rezervni oficir bivše jugoslovenske vojske. To što su Kameničani i u tome prednjačili u širem kraju, rezultat je djelovanja prve partij­ ske ćelije i prvog skojevskog aktiva u drvarskoj dolini — formiranim na Kamenici. Uostalom, na Kamenici je, tačnije rečeno u njedrima šume Bobare, noću 26/27. jula 1941. donijeta i odluka 0 otpočinjanju opštenarodnog ustanka u Bosni 1 Hercegovini, odakle su razaslati kuriri k Srbu, slobodarskom ličkom mjestu u kome je, istog dana kada i u Drvaru, sutradan 27. jula, planula prva ustanička pušlka — osvetnica u bratskoj Hrvatskoj. Ubrzo poslije dizanja narodnog ustanka, Ka­ menica postaje »zasebno selo«, na glasu ^ kao partizansko i borbeno, čime Kameničani, baš kao i prije rata, u radničkim štrajkovima, zauzimaju istaknuto mjesto u drvarskoj kotlini. Poslije prvog oslobođenja Drvara, 21. avgus ta 1941. godine — na inicijativu Štaba drvar­ ske brigade i u saradnji sa članom CK KPJ Mar­ kom Oreškov.ićem Krntijom — na Kamenici je održana konferencija žena, na kojoj su, pored žena i devojaka sa Kamenice i iz okoline, uces tvovale i Muslimanke i Hrvatice iz šire okoline Drvara, kao i žene iz Slovenije, koje su se za vrijeme ustanka zatekle na ovoj teritoriji, ka­ mo su ih Nijemci protjerali sa ognjišta iz oko­ line Maribora i iz drugih krajeva Sloven je. Na toj konferenciji žena manifestovano je bratstvo i jedinstvo Srba, Hrvata,^ Muslimana i Slovenaca, a borcima je, na položaje upućeno pismo, sa porukom da istraju u borbi protiv okupatora i domaćih izdajnika, te da se uzdrze od osvete nad nedužnim stanovništvom drugih nacionalnosti, a prije svega nad Hrvatima i Mus- �limanima koji nisu bili krivi za nedjela izdajni­ ka i krvoloka iz njihovih redova. Takav stav up­ ravo ubjedljivo govori o uticaju Partije u ma­ sama i visokoj svijesti naroda Kamenice i dr­ varske doline, tim prije jer su mnoge od tih že­ na ostale bez svojih najmilijih, koje su Nijemci ili ustaše zvjerski umoril'. Krajem prve ustaničke godine Kamcničani su, na potpuno demokratski način, izabrali i svoj prvi narodnooslobodilački odbor. Predsjed­ nik odbora bio je Nikola Bodroža, a članovi: Jovo Bursać, Dušan Rodić, Vid Bodroža i Dragan Dejanac. Na toj »kamenitoj Kamenici« je, u proljeće 1942. godine, osnovana i prva partizanska ekono­ mija na slobodnoj teritoriji Bosanske krajine. Stvorena od dobrovoljnih priloga seljaka iz oko­ line Drvara i od rekvizicije i konfiskacije imo­ vine neprijatelja naroda, ekonomija je jedno vri­ jeme raspolagala i sa 6.000 ovaca i koza, oko 320 grla goveda i konja i dr. Magacini su se nalazili u kućama i oborima Jovana Papka i Davida Kamenka u Koritima i u zaseoku Razboj kod Bastasa, a kasnije u samoj Kamenici. Pekara, otvo­ rena pri ekonomiji, bila je u selu Boboljusci. Upravnik te ekonomije bio je Kameničanin Đuro Bodroža. U jesen druge ratne godine, tačnije 22. avgusta 1942, na Kamenici je osnovano jezgro slavne Treće proleterske krajiške brigade. U svim tim i drugim zbivanjima Marija Bur­ sać je imala veoma zapaženu ulogu, zbog čega je njena aktivnost za NOP i ostala u tako ži­ vom sjećanju učesnika tih istorijskih događaja. Po sjećanju mnogih, Marija je već u predustaničko vrijeme, a obaška u prvim ustaničkim danima, predano izvršavala sve zadatke koje su postavljali Partija i SKOJ, mada ona, zvanično, još nije bila »organizovana«. Ubrzo je postala glavna ličnost među žena­ ma u čitavom kraju: kao vjetrom nošena, ona obavlja niz kurirskih zadataka na relaciji Kame­ nica — šuma Bobara — logori gerilaca — Drvar. A kada su organizovane prve ustaničke gru­ pe, čete i odredi, Marija, s još nekoliko druga­ rica i drugova, održava kurirske veze između pr­ vih ustaničkih četa i odreda u Drvaru i čitavoj drvarskoj kotlini. �Danju se oprezno kreće po kamenjaru, kroz išume i preko proplanaka, kako je ne bi primije­ tili i uhvatili neprijatelji. A noću se tako slo­ bodno kretala kako se može kretati najsmioniji muškarac, ne plašeći se »ni vuka, ni hajduka«. Pisma je krila u njedra, u opanke, zašivala u odjeću, a usmene poruke tako dobro pam­ tila — da ih je znala naizust. Poput košute je skakala s kamena na ka­ men, od kuće do kuće — kada bi sakupljala hra­ nu i odjeću, odnosno od položaja do položaja — na kurirskim zadacima. Sa strinom, Anđukom Bursać, Dukom Bačkonja i drugim djevojkama i mladim ženama, prikuplja i sprema hranu za ljude u šumi. čak se, kako kazuje Branko Vještica, rodom iz zaseoka Gornje Vrtoče, raspituje po selu da li još gdje-gdje ima skrivenog ili zabačenog oružja, starinskih kremenjača i lovačkih pušaka. Organizuje prikupljanje odjeće i obuće; sakuplja ši­ vaće mašine u seoskoj školi i rukovodi radom u improvizovanoj krojačnici... — Primjetno Marijino isticanje, kao veoma vrijedne i sasvim odane djevojke, zapaženo je u radu Odbora fonda. To su u nas bili prvi po­ moćni vojno-pozadinski organi vlasti kojima je osnovni zadatak bio snabdijevanje ustanika. E, Marija je bila najaktivniji član tog našeg odbo­ ra — sjeća se još vrijedna aktivistkinja na Ka­ menici Duka Bačkonja. — Taj Odbor fonda ve­ ćinom je i bio sastavljen od žena i djevojaka. Pored hrane, sakupljale smo gotove odjevne predmete, ali i tkanje i sukno, pa bi to šile u krojačnici što smo je organizovali u seoskoj ško­ li. U njoj je uvijek bilo spremno za rad bar de­ setak drugarica, onih što su uoči rata, zahvalju­ jući učitelju Velji Stojniču, završile »Singerov« tečaj šivenja i krojenja. Odnosile bi to u šumu, u logore ili u Drvar, kod tzv. »Kantine«, gdje je bio sabirni centar hrane d odjeće — za ustanike. MARIJA POSTAJE SKOJEVKA Prvi skojevski aktiv u ovom kraju, kako je rečeno, formirao je, još 1940. godine, učitelj V e ­ l i o Stojnić. Bio je to skojevski aktiv — na Ka­ menici. Za sekretara je izabran Marijin susjed �Duško Bačkonja, radnik u Drvaru kao i većina Kameničana. Rad skojevaca se prvo osjetio na kulturno^prosvjetnom i sportskom polju, a s vremenom i u pogledu idejno-poliličkog djelovanja. To je privlačilo, intcresovalo i okupljalo sve veći broj mladića i djevojaka. To druženje mladih za starije je bilo upad­ ljivo i pomalo čudno, da ne kažemo i sumnjivo, naročito za brižljive majke, koje su itekako pa­ zile s kim njihove kćeri »idu«. Odgovor na to njihovo pitanje doći će ubr­ zo, s vijestima o narodnom ustanku u Drvaru, 27. jula 1941. godine. Mladi su se družili — da bi se organizovali za borbu. — Još u septembru 1941. Marija je postala član SKOJ-a — kaže njen brat Dragan. — Sasta­ nak na kome je primljena održan je u kući ro­ ditelja aktivistkinje Duke Bačkonje. Bilo je to prvo primanje u SKOJ najaktivnijih mladića i djevojaka sa Kamenice, poslije izbijanja ustan­ ka. A Marija je važila za najaktivniju i najrevo­ lucionarniju omladinku, slobodnu, istrajnu, odvažnu. Poslije su primani novi članovi. Tako je krajem prve ratne godine skojevska organizaci­ ja na Kamenici imala 23 člana i bila toliko jaka i tako organizovana da je mogla da izvrši sve povjerene zadatke. Svi sposobni mladići sa Kamenice ubrzo će stupiti u partizanske odrede, a drugarice u rad­ ne čete, zatim i one u partizanske redove... U isto vrijeme, znatno je ojačana i partijsika ićelija na Kamenici, koju su uoči svenarodnog ustanka 1941. godine činila svega četiri člana: Velimir Stojnić Veljo, učitelj, Nikola Kotle, metalski radnik, Milan Bursać, seljak i Husein Habdičević, učitelj u Resanovcima (Bosansko Gra­ hovo), rodom od Doboja, (streLjan 1942. godine od strane neprijatelja). Vlado Grujić, iz Podbrine kraj Drvara, poza­ dinski radnik iz vremena ustanka, Mariju Bur­ sać je upoznao preko njene braće Duška i Dra­ gana koji su, jedno vrijeme, pješice, s Kamenice dolazili u školu u Drvar: — Obojica su bili divni drugovi, dobri đaci. Bio sam nešto mlađi od njih, pa bi me oni šti­ tili i od ponekog odraslijeg oškop:ce. Od njih sam prvi put ponešto čuo o radničkom pokre­ tu, SKOJni, Partiji. A nije ni čudo; to su bili uče- �nici naprednog učitelja i komuniste Velje Stojnica. Duško je ubrao postao vrlo uticajan u školi, djelovao je na sve nas i okupljao nas oko sebe. Oprezno nam je govorio o onome što će da dođe, o idejama Partije i SKOJ-a, o predsto­ jećim odlučujućim borbama. Nije prošlo dugo, a »ono što nas čeka« je došlo. Ubrzo je, poslije ustanka, formirana speci­ jalna, Drvarska omladinska četa, kojom je Duš'ko, u saradnji sa starijim drugovima, upućenih u oružje i vještine u ratovanju, rukovodio. Iz­ vodili smo vojničku obuku i pripremali se za skori odlazak u ustaničke, partizanske redove. Vježbali smo u Drvaru, na terenima Kamenice, Zaglavice... Tada je Vlado upoznao i Mariju, o kojoj je mnogo slušao i od njene braće: — Bila je stalno u akciji, uvijek vrijedna i politički dobro »potkovana«, što je u ono vri­ jeme bila prava rijetkost kod žena i djevojaka. Ostala mi je u uspomeni i kao veoma lijepa dje­ vojka, okrugla lica, rumenih obraza, crnoputa, krupnih crnih očiju, skladno razvijena. Nije baš mnogo govorila, ali ono što bi rekla imalo je svoje mjesto. I riječima, i djelom, i šalom, i ipjesmom, — bila je za borbu. Dok bi radila pjevušila je i, sigurno, tako osjećala: Mila majko ti ne zali sina, Kad ga u boj zovne domovina. U iskrenost Marijinih riječi duboko vjeruju i njene najintimnije drugarice koje su je, jed­ nog julskog dana 1941. godine, zatekle zamišlje­ nom nad otvorenim kovčegom, punim njenog ruva djevojačkog. Odjednom joj se otelo: — Rat je. Pokolj je počeo. I sad: ili u rop­ stvo robovati ili bunu buniti! Izbora nema — domovina zove! Daću joj sebe i — darove!... To je rekla i onda na kićene biljce, šarene vunene čarape, tkane torbe, na veliko ruvo — složila i ono malo, tkano, veženo, bijelo, sve naj­ urili ie. .. To je bilo u praskozorje ustanka. Marija se obećala — borbi, narodu. �PRVI USTANICKI DANI Bila je nedjelja, 27. jul 1941. godine. Ustanak na Uncu! Došli su oni »zbiljski da­ ni — jedva dočekani« kako je pjevao Zmaj. Za­ kucala na svaka vrata poruka iz narodne pjesme: Zeman đoš'o valja vojevali, Dižite se, braćo, na oružje! Došli su dani Drvara, da se pokaže i doka­ že zašto mu je narod, još davno, spjevao snažan stih: »Nema Unca do — žarkoga sunca!«, što je u svojim djelima oteo od zaborava veliki krajiš­ ki pjesnik i borac Petar Kočić. Ova junačka krajina, čuvena »tromeđa« i gnijezdo junaka, sve što je dobro znala i valjano imala, upjesmila je, sve mjerila epskim aršinima... Sad je sve što je do puške doraslo — kre­ nulo u ustanak, u bunu; doslovno sve se stavilo u službu borbe za slobodu, za pobjedu... S planinskih visova ove slobodarske trome­ đe Krajine-Like-Dalmacije, snažan vjjtar donosi, a valovi rijeke odnose, i opet neke neuhvatljive snage natrag vraćaju, kao snažan eho, kao opo­ menu, kao ohrabrenje — slobodarsku pjesmu na­ roda, nepokorenog i zbratimljenog: Sastala se Dalmacija s Likom Ne daju se pokoriti nikom ... Kordun, Bosna, Banija i Lika To je, braćo, čvršće od čelika. Ne samo što ovdje nije bilo uobičajeno, ne­ go je bilo i neprihvatljivo da žensko, još ako je djevojka za udaju — obuče muško odijelo! To joj selo nikada ne bi oprostilo, a navući na se ljagu muškarače — najružnije je što se može do­ goditi jednoj djevojci, ili bar toliko velik porok kao kad se okopili ili prevari vjerenika... Ipak, vrijeme poslije okupacije zemlje, zatim u doba pljačke, pokolja, bacanja u bezdane, ise­ ljavanja, zbjegova u šume, danonoćnog straha od njemačkog »šmajsera«, italijanske »kuse« i ustaške »kame«, od stotine nevolja koje je do­ nio rat — bilo je takvo da se i muško i žensko moralo držati muževno, jer su, slikovito govoreći, došla muška vremena. — Još one večeri, između subote i nedjelje, to jest između 26. i 27. jula četrdeset prve, kada �J® u okliaku, poviše Kamenice, usvojena odluka Partije o podizanju narodnog ustanka u Bosanskoj krajini i Lici — moia Mara se, boga­ mi, odmah obukla u muško odijelo. Našla'je ne­ ke »svetačke« pantalone jednog od braće pa neki kaput i kapu. Ona je prva od cura na Kame­ nici obukla pantalone, a odmah su joj se pridru­ žile još neke djevojke u selu. Tako je to i proš­ lo bez većih zamjerki i najvećih zakerala u selu. Sve je tada znalo u kakvim smo nevoljama, kak­ ve sve aie zijevaju na nedužni narod, i sada je najglavnije bilo da se te aie smire i pobiju, a ko se kako nosi — to je najmanje bilo važno. Ta­ ko se i događalo da mnogošta što nam ranije »niije išlo pod kapu« — ne vidimo, a i što i vi­ dimo — da ga lakše prihvatimo... Tako pripovijeda majka Jovanka, navodeći kao glavni razlog takve Marijine odluke — želju da, u slučaju susreta sa neprijateljskim vojnikom, izgleda kao muškarac, pa ,će i on »odmah imati veći zort nego kada bi vadio ženskinju...« Znano je da su sa Kamenice, te istorijske noći, kuriri požurili da jave drugovima na ličkoj strani, u Srbu, da sutradan, 27. jula, zajednički otpočnu sa — narodnim ustankom. Veza između komunista drvarskog kraja i Sr46 ba uspostavljena je još u vrijeme povratka ko­ lonista iz Novog Žeđnika, sa sjevera Bačke. Oni su tamo imali svoju skojevsku i partijsku orga­ nizaciju od preko 110 članova i veoma aktivno su radili. Riječ je o ljudima koji su, poslije ka­ pitulacije bivše jugoslovenske vojske, bez igdje ičega, protjerani sa svojih dotadašnj h domova, od strane mađarskih fašista. Hort'jevoi su, nai­ me, odmah počeli masovno da ubijaju i odvode u internaciju sve one koji su im smetali u ostva­ rivanju fašističke politike. Umjesto u smrt ili ropstvo, ovi ljudi — poslije prvog svjetskog ra­ ta, kao dobrovoljci, kolonizirani blizu Subotice — vratili su se s porodicama u zavičajna mjesta, k svojima. Među njima je bilo više skojevaca i komunista, kao što su bili: braća Milutin i Pero Morača, Drvarčani, a iz Srba d okoline: braća Dušan i Vojo Mileusnić, Đoko Jovanić, Danić Damjanović, troje mladih skojevaca i komunista iz porodice Bujić i dr. Jedna od Bujićevih, Mira, prvih dana ustanka će preći u partijsko rukovod­ stvo Drvara i udati se za Milutina Moraču, svog vjerenika i jednog od glavnih vojnih rukovodi­ laca drvarskih ustanika. �Svi ti ličko-krajiški Žedničani bili su ili čla­ novi KPJ i SKOJ-a, odnosno kandidati za člano­ ve tih organizacija, ili simpatizeri Partije i njena uzdanica. — Vrlo velik doprinos tih drugova i druga­ rica Žedničana, u narodnom ustanku u Drvaru i Srbu — kaže Nikola Kotle, u vrijeme ustanka komesar gerilskog odreda na Kamenioi i sekre­ tar Sreskog komiteta KPJ za Bosansko Graho­ vo, a kasnije komesar bataljona »Sloboda«, za­ tim član prvog Okružnog komiteta KPJ za Dr­ var, sekretar Okružnog komiteta za Podgrmeč i dr. — Eto, mi smo odmah za zamjenika koman­ danta Štaba gerilskih odreda za Drvar postavi­ li Milutina Moraču; Pero Morača je angažovan za agitaciju i propagandu, a Mira Morača-Bujić odmah je uključena u rad Partije na drvarskom području. Njihova djelatnost bila je veoma boga­ ta i vrlo uspješna. Oni su bili i glavna i najsigur­ nija veza s Partijom i ustanicima u Srbu i dru­ gim ličkim borcima. Zbog toga nikako nije slu­ čajno što su prve ustaničke puške u Krajini i Lici, tj. u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, pla­ nule usaglašeno, istog dana i gotovo u isti čas. Žedničani su u svemu tome, zaista, dali značajan doprinos; oni su imali idejne nadgradnje, inicija­ tive i partijskog ii vojničkog iskustva... KAMENICANI NA BARIKADAMA Drvar je oslobođen u prvom jurišu i ostao slobodan puna dva mjeseca: od 27. jula do 25. septembra 1941, kada su u njega, poslije žesto­ kih okršaja sa partizanima, upali Italijani. Braneći centar slobodne ustaničke teritori­ je, gerilski odredii su pružili žilav otpor italijanskim fašistima. Najžešći okršaj je vođen upra­ vo u blizini Kamenice, na cesti Drvar — Bosan­ sko Grahovo — Knin. Na šumskom prevoju Plo­ če, između Kamenice i Resanovaca, cesta je bi­ la prekopana, zatrpana golemim stablima drveća... U međuvremenu, organiizovano je povlačenje stanovništva iz Drvara, kao i evakuacija svega onoga što bi moglo korisno da posluži ustanici­ ma, odnosno za šta bi bila živa šteta da padne u ruke neprijatelju. Tako je, pored hrane i odje­ će, izvlačen građevinski materijal, oprema dz Fa­ brike celuloze, gateri sa pilane i alat iz Željez- �48 ničke radionice koja je već bila pretvorena u prvu ustaničku radionicu za izradu i popravku oružja. Sve je to odveženo na zaprežnim kolima, prenošeno na samarima konjića ili na ljudskim plećima i sklanjano duboko u obližnje šume Klekovače i Jadovnika, u izgrađene tajne magacine i iskopane zemunice. U svemu tome na očitu aktivnost ispoljava li su skojevci i sva omladina. Na vanrednom skojevskom sastanku u Kamenici, Marijin brat Duško je, kako se sjećaju sudionici tih događaja, kra­ tko i odlučno govorio: — Skojevci! Neprijatelj nadire od Knina i Grahova! Slobodni Drvar i čitava naša teritori­ ja su ugroženi. Cestu na Pločama moramo još dublje prekopati i pregraditi drvljem i kamenjem! Isto tako, moramo porušiti prugu kod Hrnjadi, kako nas fašisti ne bi iznenadili od Ličke Kaldr­ me. Takođe, moramo zarušiti i cestu i prugu kod Oštrelja — da neprijatelj ne bi upao, ili ne bar lako i brzo, iz pravca Bihaća i Bosanskog Petrovca, odnosno od Prijedora i Jajca... Na rat­ ne zadatke, drugovi i drugarice!... Zadaci su bili vrlo hitni i krajnje ozbiljni. Ali ne i prvi, a neće ostati ni posljednji te vrs­ te. I zbog toga se hrabri skojevoi sa Kamenice nisu plašili ni težine ni opasnosti koje je pod­ razumijevalo izvršavanje povjerenih im zadata­ ka. Iako se znalo da neki mogu i da poginu, ili da budu zarobljeni od neprijatelja, odnosno da i selo, što znači i rodna kuća, može biti, u znak odmazde, popaljeno — niko od njih nije ustuk­ nuo pred zadacima. Naprotiv, sve to kao da im je ulijevalo novu snagu, hrabrost, odvažnost. Sastanak je, kao i toliko drugih, održan u kući Duškovih roditelja. Tu je bila d Marija. Ona je znala da među njenim drugovima i drugaricama .ima mnogo ogladnjelih. I brzo s e pobrinu­ la za ječmen hljeb i poveću z d j e l u mladoga sira. S pravom je mislila: kada se najedu lakše će prekopavati cestu i rušiti prugu. Poslije jela Milan Bačkonja, komandir rad­ ne čete, i Duško Bursać, rasporediše ko ce u koju akciju. Usput, kroz selo pokupiše i ostalu omladinu, naoružanu krampovima, asovima, sjeLjiidi s Kamenice su od davnina poznati kao veoma vrijedni, pošteni, hrabri ji odvazm.S pra­ vom se i danas u tom kraju kaže da su Kamenv čani kremen-karakteri. Jer, sto reknu — to ne �poreknu — što naume to i izvrše. Riječ je za njih, kao, uostalom, i za većinu čitavog ovog gorštačkog elementa sa tromeđe Like, Krajine i Dalmaaije — zakon, svetinja. Tako su Kameničani, uoči ustanka, u samom ustanku i tokom čitavog rata — služili primje­ rom ostalim selima ustaničkog i ratničkog drvar­ skog kraja. — Neće tako lako ni Švabo ni Italijan, ni svojim tenkovima, ni kamionima, prijeći preko ovih prepreka — čulo se žagorenje mladića i djevojaka dok su prekopavali i zatrpavali stabli­ ma i kamenjem put između Kamenice i Resanovaca, krajem septembra prve ustaničke godine. — Ni blindirani voz ovuda ne može proći! — odjekivalo je, uz zveket pijuka, ćuskija i lo­ pata, sa druge strane Bobare, tamo kod Hrnjadi, gdje je prekopavana i rušena važna uskotračna pruga. Iako ustaničke snage još nisu bile toliko ja­ ke da bi mogle potpuno spriječiti prodor daleko nadmoćnijih i do zuba naoružanih neprijateljskih vojnih formacija, bar je njihov upad na slobod­ nu drvarsku teritoriju usporen. Deset dana vodi­ la se nadčovječanska borba kako bi se narod mirno mogao evakuisati, sve najpotrebnije izvući u šume, ustanički redovi konsolidovati. Po naređenju vojno-političkog rukovodstva, trebalo je uništiti svu industriju drveta u Drvaru i sve drugo što bi moglo korisno da posluži ne­ prijatelju — trenutno ii dugoročno. Polazilo se od toga da će fašistički okupatori, ako u Drvaru zateknu veliku pilanu, Fabriku ceiuloze i Željezničku radionicu, svim silama na­ stojati ne samo da to koriste za potrebe svoje vojne mašinerije nego i da se tu za stalno na­ stane i što duže i više eksploatišu prirodna bo­ gatstva i industrijska postrojenja. Teška srca su se Drvarčani, radnici iz Pila­ ne, Celuloze, Željezničke radionice i drugih pogo­ na odlučili da potpale svoje fabričke hale. Jer, to su im bile, uz njihove rodne domove, najdra­ že kuće, njihove prave hraniteljice. Uostalom, drvarski kraj je veoma pasivan, kamenit, bezvodan, sa surovim zimama, dosta odvojen od svijeta, pa hljeba sa sopstvene zem­ lje nikad ni do Božića, ali zato uvijek do Muče­ nika. Ti »mučenici« bi, za svaku kuću koja nije imala radnika u »Šipadu«, nastajali onoga dana M ariia Bursnć 49 �kada bi bili pometeni plitki ambari za žito, pri čemu domaćinu nije ostajalo ni prebijene pare da kupi štogod kukuruza, a o pšeničnom brašnu ili bijelom hljebu nije bilo ni govora. Tako je sada bilo nedoumice, ali nije smjelo biti neodlučnosti: — Naredba je vojno-političkog rukovodstva da se smjesta zapale: i pilana »Šipad«, i Fabri­ ka celuloze, i Radionica za popravku i izradu oružja i municije! Dana 25. septembra 1941. godine Drvarčani su sami zapaliLi dio svoga grada: svu svoju in­ dustriju drveta!... Bila je to najveća diverzija u porobljenoj Evropi u 1941. godini. Plameni jezici su se izvijali do neba. Golema količina gustoga dima prekrila je čitavu drvar­ sku kotlinu. Huka i buka, iz grada koji gori, pro­ dirala je gore, kroz Sklop, u Mokronošku župu i razbijala se dolje, kanjonom Unca, te odjeki­ vala po kameničkoj i pasijačkoj visoravni. To je bio prvi put u toku narođnooslobodilačkog rata da Drvar gori. Kasnije ie još dva pu­ ta gorio, ali se nije pokorio: drugi put u vrije­ me strašne »četvrte« neprijateljske ofanzive, s početka 1943. godine, a treći, posljednji, put — onog dramatičnog 25. maja 1944. godine, za vri­ jeme njemačkog desanta, kada je H:tler krenuo sa svojom operacijom »Konjićev skok«, sračuna­ tom da uništi Tita, ali i tog puta — bezuspješ­ no. Tako je nastala i ostala pjesma: Oj, Drvaru, triput si gorio, Al, se Švabi nisi pokorio! Borba se razgarala, zadaci skojevaca i uopšte omladine s Kamenice uvećavali, pa i broj nji­ hovih sastanaka učešćao. Sastanke, bolje reći ra­ dne dogovore, većinom su održavali u kući Bursaća. Tu im je nekako bilo najsigurnije, jer za­ selak je bliže šumi, u središnjem dijelu sela, pa ako bi otkud i izbio neprijatelj — najlaikše bi se izvukli iz opasnosti. Iz Bursaćeve kuće već četvoro su članovi skojevske organizacije, što činii jednu petinu akti­ va To su: Duško, sekretar aktiva, Marija i ses­ tra joj Milka, te strina Anđuka, čiji je muž Đuran, kao ustanik, junački poginuo početkom av- �gusta 1941, na Srnetici. I domaćini kuće, Nikola i Joka, već su osvjedočeni saradnici NOP-a, po starom gostoprimljivi ali i veoma oprezni prema svakom nepoznatom. DAROVANO RUVO DJEVOJAČKO U sobi, gdje se održava sastanak, nema do­ voljno sjedišta za sve, makar je tu oveća klupa, te nekoliko stolica i tronožaca. Marija se brzo do­ sjeti, pa donosi biljac ili ponjavu, te neki posje­ daše na pod. Ilegalni skojevski sastanci kratko traju. Sažet je dnevni red. On se u ustaničkim danima svo­ dio uglavnom na ocjenjivanje izvršenih i postav­ ljenje novih borbenih i pozadinskih zadataka: — Sada nam je glavno da obezbijedimo do­ voljno hrane za sve drugove u šumi, u četama i odredima! — kaže strina Anđuka. — Zima je na pragu, treba već da se brine­ mo za obuću — dodaje kratko Marija. — Briga za ishranu, odjeću i obuću je je­ dan od naših glavnih zadataka, jer imamo sve više boraca iz drugih krajeva, naročito iz Like, a dolaze i iz Banije, Korduna, sa Kozare, iz Dal­ macije — izvlači zaključak sekretar Duško. — Ima, ih, bogami, polugolih i gotovo pot­ puno bosih — kaže uzbuđeno jedan od najmla­ đih skojevaca. — Daleko su od svojih kuća, od majki i se­ stara — drugi će. — Na nama je, cure, da prve otključamo kovčege i darujemo borcima i narodu ruho dje­ vojačko, a kad nas, skojevke, vide onda će to ra­ diti sve djevojke — predloži Marija, dodajući: — Ko zna, uostalom, kako će biti: ko će ima­ ti sreću da se uda, da daruje dragana. Složiše se, sve u jedan glas, da »načnu« dje­ vojačke kovčege,. — Evo, ja dajem prva! — ustade Marija i otvori svoj sanduk, pa nastavi: — Drugovi koji su na položaju i koji odla­ ze u borbu — najljepši su mi i najmiliji svatovi! Vadi Marija iz kovčega smiljem namirisano ruvo: vuneni džemper, dva-tri para čarapa, onih bijelih i »malo šaranih«, što ih je svojim ruka­ ma, pošto je isprela vunu, plela i prala. �— Biće darova i za đuvegije, samo da izvoiujemo slobodu! — govori sekretar Duško, oče­ vidno zadovoljan ovom akcijom skojevki. Dogodilo se kako je Marija predvidjela: nje­ nim primjerom pošle su ne samo sve skojevke ne­ go i sve seoske djevojke, pa i snaše i starije že­ ne. Tada je sakupljeno pravo brdo raznih odjev­ nih predmeta, sve domaće izrade i najboljeg kva­ liteta, što će se, kroz rat, stalno ponavljati. Kuća Bursaća, puna boraca i skojevaca pod njenim krovom odnjihanih, bila je otvorena za sve borce za slobodu. Dolazilo se tu danju i no­ ću, nalazilo sigurno sklonište, uspostavljene ve­ ze, sačekivane poruke... — Bili su nam to dragi ljudi, ali je zlo bilo što nikada nismo bili sigurni da neko neće i ne­ zvan, nepoželjan, iznenada banuti u kuću — pri­ povijeda Marijin otac Nikola. — U.padoše tako, jednom, četnici već ozloglašenog »vojvode« Mane Rokvića. A u našoj kući sklonjen teže ranjeni partizan Dane Rodić... Čim su namjernici ugledali Danu, njihov star­ ješina je podviknuo: — Partizan, a!? — Nije, već bolesnik! — odgovori domaćica Joka. — E, dolijao si, vala, gerilski golaću! — us­ tremi se drugi bandit. — Pustite čovjeka na miru, zar ne vidite da ie na umoru! — umiješa se Nikola, predosjećaju­ ći da se može zlo dogoditi. — A ko je taj čovjek i odakle je? — opet će četnički »vođa«. Svi se zgledaše; nisu naučili da govore neis­ tinu, ali im sada druge niije bilo. Marija se pr­ va pribra, pa reče otresito: — To je moj muž! — A kad se, tako mlada, već stiže udati?! — Zimus sam > udala! se — Za bogalja i bolesnika? Eh, živa šteta! — zagleda je naočit četnik. — I ja često velim da je šteta, naročito sa­ da kada vidim da nisam imala sreće da^ pnje sretnem takvog deliju kao što si ti reče po­ sprdno Marija. Svi prasnuše u smijeh, pa i četnici koji, sre­ ćom, odoše. �Tako je teško ranjeni partizan Dane Rodić, zahvaljujući Marijinoj dovitljivosti i odvažnosti u toj veoma kritičnoj situaciji, spašen od sigur­ ne smrti. On je ubrzo prebačen u bolnicu. U pre­ bacivanju je učestvovala i Marija, koja u povrat­ ku sa tog zadatka, zamalo nije nastradala. Vraća­ la se sa krvavim jastukom i čaršafom u ruka­ ma, između Italijana u Drvaru, ali se i tu neka­ ko snašla. Slabije sreće u tim kritičnim trenuci­ ma bili su borci Lazar Rodić d Nikola Bašić, dok je Duško Bursać u posljednjem trenutku uspio da se sakrije u trap za krompir... Nekako u vrijeme kada su Krajinom izbija­ li po zlu poznati četnički pučevi, na Kamenici je zakazan širi politički skup. Italijanski fašisti još su bili u Drvaru, pa je i opasnost bila u ne­ posrednoj blizini. Ipak, u zgradi kameničke ško­ le se sleglo na stotine duša, čak i iz susjednih Bastasa, Vrtoča, Prnjavora i Trnimića Brijega. Marija, s grupom skojevki, dočekuje sve na vratima i razmješta po već punoj i pretijesnoj učionici. Skup je održan radi ojačavanja bloka­ de Italijana. Pri tome je svima bio jasan stav: — Svaki onaj ko Italijanima odnosi mlijeko, sir, meso, jaja i druge ponude, da bi ih razmije­ nio za so, petrolej, odjeću, i slično — ne samo što slabi narodnu borbu, nego i direktno sarađuje s neprijateljem! To je bio zvaničan i čvrst stav vojno-političkog rukovodstva koje je, sa jedinicama i naro­ dom, faktički, blokiralo Drvar pun Italijana, jer su na sve strane bile partizanske zasjede i straže. Školska učionica je odjednom izgledala i ma­ nja nego što je bila, a još zagušljivija od isparavanja mokre obuće i odjeće, od dima duvana i petrolejke. Ipak, ljudi su pažljivo slušali svoje rukovodioce: — Umjesto da švercujemo s italijanskim fa­ šistima i kokošarima, moramo dati sve od sebe da prehranimo naše drugove borce, da ih obujemo i odjenemo! — podržavala je Marija predgovornika. — Sta ti ima da pričaš i nekoga učiš! — us­ protivi se jedan mladić, očevidno pročetnički na­ strojen. — Ne treba nam niko da soli pamet! — is­ toga časa se uzjoguniše još dva-tri nenarodna elementa. Nasta opšta gungula. �— Nećete nas omesti! Ako ne uspije ova — uspjeće druga konferencija! Nas je više i ne bo­ jimo se ni vas ni Italijana! — nadvikivala je Ma­ rija one što su galamili. Smilja Grubor-Morača, rodom iz sela Zaglavice, u ratu rukovodilac partijske ćelije u svom selu, a potom sekretar Opštinskog komiteta KPJ za Drvar, ovako se sjeća prvog susreta s Ma­ rijom: — U selu Hrnjadi, u jednoj šumi, održavan je zbor u čast Prvog maja 1942. godine. Govorila sam okupljenom narodu o doprinosu žena i om­ ladine u NOB. Ispred vojske je govorio koman­ dant Slavko Rodić. Tu se našla i Marija Bursać, o kojoj se već pronio glas čitavim drvarskim kra­ jem. S pažnjom su je posmatrali. Imala je bom­ bu na opasaču! Ponosila se tim. Igrajući u ko­ lu, bomba se tresla, samo što ne otpadne. Svi su joj se divili! Imala je i hlače, što je takođe bila rjetkost tada vidjeti na ženama i djevojkama. Lijepo joj je stajala i partizanska kapa s peto­ krakom zvijezdom... OTIMANJE ŽITA NEPRIJATELJU Razvojem ustanka jačala je i »neborbena« aktivnost na slobodnoj partizanskoj teritoriji. Najprije se išlo na idejno-politički rad, a onda je red došao i na kulturno-prosvjetno uzdizanje. Cilj je bio da što veći broj mladića i djevojaka, mlađih žena pa i poneki stariji čovjek, budu uk­ ljučeni u kulturni rad, u pripremanje i izvođenje priredaba sa folklornim, recitatorskim, horskim i dramskim »tačkama«. S time je nekako i iš­ lo, ljudi su to prihvatali. Nešto teže je sprovođena u život parola: »Ni jedan omladinac ni omladinka — ne smiju biti nepismeni!«. Prvo su na analfabetske tečajeve i grupna opismenjavanja okupljani skojevci i kandidati za članove Partije, a zatim, po ugledu na njih, i ostala omladina. I ovaj zadatak je sasvim oz­ biljno i odgovorno shvaćen, bezmalo, kao i sva­ ki drugi — borbeni zadatak. Jer, borba protiv nepismenosti bila je itekako važna za dagnji ra­ zvoj i jačanje oslobodilačkog pokreta. Teškoća je bilo s školskim priborom, ali i tu se snalazilo: �— Treba da sakupimo sve tablice i pisaljke, pa makar i komadiće, svaki komad papira, olov­ ku, stila, pera i mastilo! — govorila je Marija, uključujući se zdušno u akciju opismenjavanja, mada je i sama jedva znala sva slova što ih je samoinicijativno naučila uz svoju braću. S vremenom su ti analfabetski tečajevi na Kamenici okupljali i sve žene do pedesetih godina. Kada su, 6. septembra 1941. godine, ustaničke snage iz Like, potpomognute ustanicima iz Bo­ sanske krajine, zauzele jako ustaško uporište Kulen-Vakuf i okolinu, čitava teritorija, s jedne i druge obale Une, ostala je pusta. Luke i plodne oranice okb Kulen-Vakufa, Kliške Luke, polja u Orašcu, Gradu, Ćukovima i dr. bila su zasijana kukuruzom, a djelimično i krompirom, koji je upravo stizao za vađenje. Istovremeno je trebalo obrati goleme količi­ ne šljive, jer je te godine, kao retko kada u do­ lini Une, rodila »požegača«. Direktiva je bila da se od što veće količine šljiva pravi pekmez koji može dugo da se čuva i da služi za ishranu bora­ ca i ranjenika. — U jesen 1941. godine, kada su ustaše pro­ tjerane iz Kulen-Vakufa i okolnih sela, išla je omladina i drvarskog kraja u berbu kukuruza, šljiva i drugih plodova jeseni — prisjeća se Bran­ ko Vještica. — Oko toga su se angažovali i Duško Bursać, kao sekretar skojevske organizacije, i njegova sestra Marija, tada već rukovodilac omladine i žena u Kamenici. U berbi kod Kulen-Vakufa, u Klisi i Orašcu, sreli smo se sa omla­ dinom i narodom iz ličkih i krajiških sela donjolapačkog i petrovačkog sreza. To su, ustvari, bile prve dobrovoljne radne akcije omladine ovog kraja. Istina, ta berba plo­ dova rodne godine sa poveće teritorije u gor­ njem toku Une, oko Kulen-Vakufa, nije obavlje­ na sa nekim radnim jedinicama, brigadama i če­ tama, već je predstavljala sveopštu akciju naro­ da, pionira i omladine, preduzetu sa ciljem da se što prije, s golemih površina, poberu rodni kukuruz i šljive. Sve je to odmah izvlačeno u obližnja sela, na visoravni s lijeve i desne obale Une, duboko u planinu Plješevicu, Lupinu, Osječenicu. Tamo su stvorene i prve partizanske baze, magacini sa žitom i hranom, kakvih je, prvo, najviše bilo na visoravni Kamensko, tamo između Donjeg Lapca i Korenice, duboko u planini Plješevici, na teritoriji Like. �KOMESAR RADNE CETE Za Mariju i njene drugarice i drugove u stvari, nisu prestajale ni prave žetve ni »žetve« narodne pomoći vojsci, ranjenicima i nejači iz zbjegova. Stalno se ponešto, uvijek s ljubavlju, skupljalo ili pravilo, prenosilo, čuvalo pokla­ njalo. .. ^ Krajem jula 1942. slavna Prva krajiška bri­ gada je, uz pomoć drugih odreda i bataljona, osobodila Ključ i prostranu i rodnu Saničku do­ linu. Valjalo je skupiti i, često ispred cijevi ne­ prijatelja, iznijeti bogatu i dragocjenu ljetinu. Zbog toga se u Saničku dolinu slegla omladina od Petrovca, od Drvara, od Mrkonjić-Grada. Ma­ rija je i u tome bila među prvima, o čemu Milan Trninić kazuje: — U ljeto 1942. godine i mi iz Trninić-Brijega, Drvar-Sela i drugih naselja, slali smo omla­ dinu u prve radne brigade za berbu ljetine is­ pred neprijateljskih bunkera u pitomoj Saničkoj dolini. Tamo je pošla i Marija. Iako je bila politički delegat u radnoj četi, čime je imala znatno više obaveza od drugih, ona je, samopri­ jegornim radom na njivi i u voćnjaku, neustrašivošću kada zazvižde zrna oko ušiju — služila za primjer svima i o tome su dugo pričali učes­ nici tih prvih dobrovoljnih i slavnih omladin­ skih radnih akcija u nas. Zborno mjesto za drvarsku omladinu bilo je kod Komande područja u Drvaru. Sjatila se za rad raspoložena mladež, s pjesmom, uzvicima, pretnjama fašističkim okupatorima. Preko Oštrelja, put je vodio do BraVska, kuda prolazi i uza­ na pruga, gdje su se slijevale radne čete i bri­ gade drugih srezova. Zastave su se viorile na planinskom povje­ tarcu, šarenile se narodne nošnje: kiklje, bluze, bijele i šarene marame, crveni džemperi i sive maje. Komandir 3. čete 3. bataljona Prve radne bri­ gade bio je Brane S. Bosnie iz Drvara, a Mari­ ja Bursać njen politički komesar. Radna četa je brojala oko 80 brigadista, od čega samo četiri mladića, dok su sve ostalo bi­ le devojke. Najmlađi je bio omladinac kojeg su svi zvali Mali Ševo. Njega je već prvog dana že­ tve nešto iznenada ujelo tako da je odmah na se skrenuo pažnju, pa su ga djevojke zadirki­ vale: �— Ujela Ševu — žaba! . .. — Nije to za šalu i smijeh već drugu treba pružiti pomoć — govorila je Marija i počela da mu priprema neke obloge, donosi hranu i brine za njegovo što brže ozdravljenje. — Ja i Manija Bursać bili smo rukovodioci Treće čete — sjeća se Brane S. Bosnie. — Kre­ nuli smo preko pasijačke visoravni ka planin­ skoj prevojnici Oštrelj i, dalje, preko Bravska, u Saničku kotlinu. Ostala mi je u živom sjeća­ nju Marijina pjesma, koju je ona vodila sve do blizu sela Bajer, gdje smo stigli predveče. Pošto smo sada već bili u neposrednoj blizi­ ni neprijatelja, nije se više smjelo pjevali i podvriskivati, čak ni preglasno govoriti. Smjestili smo se u improvizovani logor, u nekom šljiviku i štalama preko puta nekadašnje žandarmerijske stanice, sada porušene. Borci Prve krajiške brigade još su se borili na periferiji prostrane Saničke doline, nastoje­ ći da neprijatelja što dalje potisnu i stvore što prostraniju slobodnu teritoriju za žetvu i berbu. Mnoga sela bila su bez žive duše, jer su se s ustašama povlačile i njihove porodice i simpa­ tizeri, ostavljajući puste kuće i neobranu ljetinu. Čim su omladinske radne brigade stigle ras­ poređene su svaka na svoj sektor i određeni im radni zadaci na širokom potezu od Ključa, Gor­ nje i Donje Sanice, čak tamo do Sanskog Mosta. Radne jedinice štitili su sa položaja prolete­ ri koje je ovdje doveo Tito, zatim borci Treće krajiške brigade, te partizanske jedinice sa ovog terena. S Marijom je u akciji skupljanja ljetine, u ljeto i jesen 1942. godine, u Saničkioj dolini bila i Mika Knežević, rodom iz Malog Cvijetnića. Ona se sjeća da je Marija bila politički komesar Kameničke radne čete. Radilo se udarnički i rat­ nički, a Marija je davala primjer svima: — Otimali smo žito ispred neprijatelja, i Marija je uvijek bila u pokretu, a onako lijepo građenu lako smo je zapažali. Istina, ona je u našem selu bila poznata još prve ustaničke go­ dine, pa je omladina s Cvijetnića jedva čekala da vidi i nju i njenog brata Duška, koji je bio komandant prve radne brigade, Drvarske, u ko­ joj je bila i Cvijetnička radna četa. Žito smo, zbilja, želi ispred neprijateljskih cijevi i bunke­ ra, uglavnom noću. Danju smo se sklanjali, od- �marali, ili prebacivali dalje, na slobodnu terito­ riju, ono što smo prethodne noći oteli nepri­ jatelju ispred nosa. Pri tome su nas štitile naše partizanske snage, ali danju je to bilo gotovo nemoguće, naročito na otvorenim poljima, koja su nerijetko nadlijetale nemačke »štuke«. Marija je u Sariičkoj dolini prednjačila — kako u žetvi tako i u svim drugim aktivnostima. Pošto, uglavnom, nismo smjeli da pjevamo, ka­ ko nas noću, kada smo želi u tajnosti, ne bi ot­ krio neprijatelj, to sam ja zapamtila po duho­ vitim pričama i šalama, koje je tiho kazivala, a što je među nas unosilo posebnu živost i ve­ drinu, odgonilo pomisli na opasnosti. I Milka Grbić Mika, prvoborac sa Velikog Cvijetnića, takođe je bila s Marijom u istoj rad­ noj četi, čega se ovako sjeća: — Imali smo bazu u Bajeru, blizu šume Paunovac, između Ključa i Gornje Sanice. Spava­ le smo u štali seljaka Stipe, koji je tu sam os­ tao. U blizini smo imale organizovanu kuhinju i drugarice koje su radile oko kazana. Bio je to pravi vojnički život, samo što smo se, umjesto puškama, »borile« srpovima i vilama, radeći na mašini za vršidbu. Po svu noć smo znali da vršemo na toj vršalici i veoma nam je bilo žao što smio jednog dana morali da je na brzinu za­ trpamo slamom i zapalimo — da se njome ne bi koristio neprijatelj koji je, iznenada, žestoko navalio... U Saničkoj dolini smo radili sve seoske po­ slove vezane za sabiranje ljetine: prvo smo že­ le ječam, pšenicu i zob, zatim čupale i »tukle« grah, pa brale kukuruz, vadile krompir, izvla­ čile kupus i drugo povrće, brale šljive, jabuke, kruške i ostalo voće. Naša Marija, iako rukovodilac u četi, ni jed­ noga časa se nije ponašala kao »predradnik« ili »šef«, već prva uzimala srp, prva se laćala vila ili motike, prva prinosila snopove do vršalice. Sestrinski brižljivo je komesar Marija obi­ lazila žeteoce, raspoređene po štalama i voćnja­ cima, zalegle na slami, ne želeći da, onako pre­ morena, legne dok ne vidi da su svi na broju, zdravi i veseli, nahranjeni i smješteni, da je sve u najvećem redu. Spavalo se mahom pod ved­ rim nebom. Miješao se miris slame i četine, a »hor« zrikavaca bi do kasno u noć uspavljivao umorne brigadiste, koje je čekao nov, naporan i nerijetko opasnostima bremenit dan. �Jedne septembarske noći berači su se vra­ tili iz dnevne akcije sa saničkih njiva i voćnja­ ka. Brali su šljive, jabuke i kruške i tek kada su ih otpremili na sigurno mjesto, oko ponoći, došli su u logor i odmah pospali. Srećom, veći­ na je legla obučena i obuvena, kao da su pred­ osjećali opasnost... U gluvo doba noći, kad su svi spavali naj­ čvršćim snom — začula se jaka paljba. Nijem­ ci, predvođeni ustašama i četnicima, pokušali su da opkole logor omladinskih radnih brigada. Danima su se za to pripremali, izviđajući i špi­ junirajući naše položaje i snage. Ali, borci kra­ jiških brigada bili su dobro raspoređeni i pri­ pravni za borbu. Brigade žetelaca i berača brzo su se i na sigurna mjesta izvukle. Sad su se, pr­ koseći neprijatelju, mogli da pridruže Marijinoj pjesmi: Omladino, hajd' u berbu žila, Da hranimo vojsku druga Tita. Drugarice, ne broj radne dane, Jer radimo — sve za partizane! Uz sve to, stizalo se da se pripremi i kulturno-zabavni program. Pripremljen je i miting, ali je nekoliko puta odgađan zbog naleta neprijatelj­ ske avijacije i iznenadnih napada. Na kraju je održan: sve radne brigade su svečano postroje­ ne, u prisustvu boraca i naroda. Bila je to prava smotra rada i mladosti. Sve­ čanost je dugo trajala. Pjevalo se, igralo kolo, veselilo oko logorskih vatri. Čak je toga dana i hrana sa »vojničkog« kazana bila nešto bolja i obilatija... Omladina je na radu u Saničkoj dolini osta­ la do početka oktobra 1942. Tada su se omla­ dinke i omladinci, zdravi i veseli zbog radnih i ratnih pobjeda, vratili u svoja sela ili jedinice. CLAN KOMUNISTIČKE PARTIJE Odmah po povratku iz Saničke doline Ma­ rija je, kao provjereni skojevac i poznati akti­ vist, primljena u Partiju. U Partiju ju je primi­ la Mira Morača-Bujić, koja o tome kazuje: — Marija je bila tako obična, a, opet, u mnogočemu neobična, jednom riječju — baš do- �bra djevojka. Njen brat Duško bio je već rani­ je uključen u SKOJ i Partijđ. Nekako u jesen druge godine rata raspravljali smo u Komitetu koga da primimo u KPJ. Sastanak Sreskog ko­ miteta KPJ održavan je u zgradi preko puta pra­ voslavne crkve u Drvaru. Više drugova i druga­ rica je, prosto kao u jedan glas, predložilo i pri­ hvatilo da to bude — Marija Bursać. Pozvali smo je u Komitet. Razgovarala sam s njom. Brzo sam je upoznala i stekla ubeđenje da je ona odavno sazrela i zaslužila da postane član KPJ. Bilo je oko 11 sati prije podne kada smo je primili u Partiju. Svi smo joj čestitali. Bila je vrlo uzbuđena, sva ustreptala, preplanula. Ne­ što je rekla, valjda u smislu zahvalnosti na ta­ ko velikom priznanju i povjerenju. Ne sjećam se šta je rekla, ali pamtim da je to bila tvrda, škr­ ta riječ. Znam samo da su te naše omladinke sa sela bile od malo riječi, a od mnogo rada i akcija. Takva je bila i Marija. Takvi su bili i svi Bursaći... Nastavila je i dalje da radi, sada sa još vi­ še zanosa, političkog žara i mladalačke vedrine. Povezala se s partijskom organizacijom na Ka­ menici, uskočila u akcije. Jedan od posljednjih Marijinih pozadinskih zadataka, a bila je tada sekretar USAOJ-a i novoosnovane organizacije AFŽ u Kamenici, kako se sjećaju njeni roditelji Joka i Nikola — bio je onaj kada je, sa još ne­ koliko aktivista, jedne noći potrgala telefonsku liniju uz cestu u blizini Drvara. A kada je, krajem 1942, zauzeto Bosansko Grahovo, tamo je bila i Marija. Evakuisano je sve što se moglo. Odande je u Drvar dotjerano i oko 300 goveda, što je predato partizanskoj eko­ nomiji na Kamenici, da se sačuva za našu voj­ sku. Ubrzo će Marija stupiti i u borbene jedini­ ce NOVJ, baš u jeku »četvrte« ofanzive koja je ovuda pustošila. Nekako baš u vrijeme kada se Neretvi pri­ bližavala grupa divizij'a koje je k jugoistoku vo­ dio Tito, obezbeđujući prikupljanje oko 4.000 ra­ njenika i tifusara, u Vrtoču je održavana skojevska konferencija. Prisus/tvuje i Marija Bursać, sada član Komunističke partije. Skup se održa­ va u šljivaru, pred Sobica kućom. �Na dnevnom redu je samo jedna tačka: po­ puna partizanskih jedinica i pomoć kod formi­ ranja nove, Desete krajiške narodnooslobodilačke udarne brigade. — Drugovi i drugarice, neprijatelj izvodi ve­ liku ofanzivu, pa se nalazimo u najvećoj opas­ nosti i moramo svi dati sve od sebe da se odu­ premo njemačkim fašistima i njihovim saradnicima — govori prvo Duško Bajić Mali, član Sreskog komiteta SKOJ-a. (Herojski poginuo 25. ma­ ja 1944, za vrijeme njemačkog desanta na Drvar). — Naši borci, u danonoćnim borbama, ginu. Moramo novim drugovima, prije svega sa sko­ jevcima i skojevkama, da popunimo njihova mje­ sta! . . . Osim toga, neprijatelj je preduzeo veli­ ku ofanzivu, sa ciljem da uništi našu vojsku i uguši našu borbu za slobodu. Moramo da stvara­ mo i nove partizanske jedinice! — govorila je, dosta uzbuđeno, Marija Bursać. — Tako je! . . . Bravo Marija! . . . Ura za Ma­ riju! — uzvikivali su prisutni, pljeskajući. — Mi moramo izdržati do kraja, naša bor­ ba će biti pobjedonosna. Mi moramo... Ja se odmah javljam u novu brigadu! . .. Svi prisutni mladići i djevojke istog časa su pošli primjerom Marije Bursać. Kratko su zapjevali i zaigrali, pa pohitali kućama — da se oproste od roditelja, braće i sestara. BOMBAS DESETE KRAJIŠKE BRIGADE Prvi bataljon Drvarsko-petrovačkog NOP od­ reda tog mrzlog februarskog jutra nalazio se na predjelu zvanom Vrlinac. Tu je komandantu, Pe­ ri M. Pilipoviću, stiglo dvadesetak novih bora­ ca. Najviše je bilo drugarica, a među njima i Marija Bursać, s Kamenice. Na sebi su, uglav­ nom, imale suknje, vunene čarape i opanke od prijesne kože. Focrvenjela im lica, ruke skoro ukočene od hladnoće, koljena mrzla... Marija je željela da ostane u Prvom bataljonu, u kojem su bili sve njoj poznati i u bor­ bama očvrsli borci, u većini oni što su se poslije ranjavanja zalječivali i pripremali za nove okr­ šaje. Ipak, raspoređena je u Drugi bataljon. Žao joj je bilo što se morala rastati sa svojom vjer- �nom drugaricom Darom Rodić, sa Cvijetnića odakle je bio i komandant Pilipović, ali joj ni­ je moglo biti da bira, jer su interesi borbe bili najvažniji, što je shvatala i uvažavala. knjiška brigada, zbog većeg broja brkajlija u njenom stroju zvana i »Brkata bri­ gada«, zvaniono je formirana 10. februara 1943 godine. Prilikom njenog formiranja brojila je 900 boraca, naoružanih uglavnom italijanskim puš­ kama i sa nešto različitih puškomitraljeza. Kvalitet boračkog i komandnog kadra bio je dobar. Komandant Desete brigade, pri formiranju, bio je Velimir Knežević, politički komesar Ilija Materić, zamjenik komesara Obrad Malbašdć. Prilikom formiranja brigade Marija je, prvo, bila bolničarka, ali je, ubrzo, na svoju izri­ čitu želju, prešla za borca, i to bombaša, u Tre­ ći bataljon, kojim je komandovao Nikola Rokvić, zemljoradnik i radnik iz sela Podova, povi­ še Drvara. On o prvom susretu s Marijom ka­ zuje: —Mariju Bursać sam prvi put sreo u febru­ aru 1943, nekako pri kraju »četvrte« neprijatelj­ ske ofanzive, na našem terenu, u Trubaru. De­ seta krajiška brigada je bila tek u formiranju. Sa 18 omladinki iz drvarskog kraja, koje su do­ šle u moj, Treći bataljun, bila je i Marija. Posta­ la je borac 2. čete. S njom su u naše redove stu­ pile i Bosa Torbica, Milka Danić, Seja i Mika Rađenović i još neke drugarice. Bilo je to u vri­ jeme najžešćih okršaja s Nijemcima na Šatoru, zbog čega su nam te drvarske djevojke i tri-četiri Grahovljanke dobro-došle. Mariju sam zapazio po lijepom izgledu, ve­ drom duhu i zdravom rezonovanju, što sam pri­ mjetno dok sam ih raspoređivao, a većina ih je došla sa dužnosti bolničarki. — Druže komandante, radije u smrt, nego da me Švabe živu uhvate! — govorila mi je jed­ na od tih drugarica. — Ne predajem im se ja do posljednjeg met­ ka, do zadnje bombe! — presjekla je Marija. — Mi, bolničarke, nismo valjda u tolikoj ži­ votnoj opasnosti? — jedna će. — Eh, najviše bih voljela do dobijem puškomitra'ljez! — Marija je izrazila želju. — Ako mi baš odmah ne možete povjeriti puškomitraIjez, a ono mi dajte da budem pomoćnik nižandžije teškog mitraljeza. A kako se borim — vidjećemo već u prvom okršaju! ... �— Nemamo toliko mitraljeza, a potrebne su nam i bolničarke! — odgovorio je Rokvić zna­ jući koliko je tada, stvarno, bila dragocjena sva­ ka bolničarka, pogotovu iskusna i hrabra. — Druže komandante, hoću da budem bo­ rac, voljela bih da se ne razlikujem od ostalih boraca, želim da budem u borbenom stroju, mitraljezac, bombaš! — navaljivala je i dalje Ma­ rija. — Opasno je, Marija; nemaš iskustva, a tak­ vom ništa lakše nego poginuti... — Opasno je i za druge!... A kako onda da steknem iskustvo, ako mi ne date u borbu?! Uostalom, ako ginu drugi, zašto ne bih i ja?! Nije bilo druge, komandant Rokvić ju je ras­ poredio u četu kojom je komandovao Pero Pilipović. Evo kako je komandir upamtio Mariju: — Nije bilo borbenog ili bilo kakvog zadat­ ka kojeg se Marija, među prvima, ne bi prihva­ tila. Redovno je, sa ostalim drugovima i drugaricama, išla na stražu, u patrole i izviđanje te­ rena. Na najteže i najopasnije zadatke uvijek se javljala dobrovoljno. Nikada, ma i za trenutak dok je bila s nama, nije željela da ne bude u, što se kaže, prvim borbenim redovima. A kada se, kasnije, našla pri štabu brigade, kao kuvarica, iako je i to bilo po zadatku vojnog i par­ tijskog rukovodstva i sračunato da se malo od­ mori i oporavi — učinilo joj se da je zapostav­ ljena i osjećala se uvrijeđenom, maltene kažnje­ nom. — Borbe se vode na sve strane, a ja se, jad­ na, ovdje, u kuhinji, pored kazana, začahurila — govorila je, tužna i čemerna. — Volim da sam sa borcima, pa makar u prvoj borbi poginula. Udovoljili su joj. Vratila se u bataljon. Bila je ciča-zima. I glad. Borci su slabo od­ jeveni, polubosi. Počeo je i tifus da hara. A ne­ prijatelj nadire na sve božije strane. Ofanziva je bijesnila i svuda oko sebe zavijala u crno. — Iz Prekaje smo se prebacili na Bobaru — kazuje komandant Rokvić. — Jedan borac, sko­ ro bos, gladan i go, onako prozebao, odbio je da se dalje bori. Izveden je pred vojni sud. Sta je i mogao očekivati, u takvim uslovima, nego najstrožu kaznu? — Zar te nije sramota!? Ti si mi neki muš­ karac i partizan! Kolebaš se i prepao si se! Kao �da i mi, žene nismo gladne, bose i gole, pa opet vedra cela idemo iz bitke u bitku! — rekla mu je Marija, sva ustreptala, pred partizanskim stro­ jem. Njene rijeci bile su strelovitije od strije­ ljanja. Kolebljivac se postidio i pokajao. , .. ~ A P ,osl.iJe .vatrenog krštenja u prvim okr­ šajima Manja je bila toliko ushićena da se kod nje zapažala izuzetna hrabrost, odvažnost i želja za podvizima — svjedoči komandant njenog bataljona Nikola Rokvić, pa nastavlja: — S pravom se može reći da nije bilo ak­ cije u kojoj se Marija nije isticala, da se iz nje nije vratila sa ponekom zaplijenjenom puškom, pištoljem, mitraljezom i drugom ratnom opre­ mom, što bi, s ostalim borcima, zaplijenila. Nabrojaću samo neke Marijine podvige, kojih se dobro sjećam: — U »četvrtoj« ofanzivi, u borbama na Plo­ čama, istakla se u likvidiranju dvojice Nijema­ ca i iz akcije je donijela dvije mašinke; — u Strmici, kraj Knina, s drugovima je ubila tri četnika i donijela tri zaplijenjene pu­ ške; — između Šatora i Gnjata, pod Dinarom, vo­ đena je borba sa četnicima popa Đujića i »voj­ vode« Bogunovića, u kojoj je Marija, sa svojom desetinom, zaplijenila šest pušaka, i, na opšte čuđenje, sve ih donijela u četu; — u ljeto 1943. godine, u bici za Livno, Ma­ rija je prva upala u jedan ustaški bunker, gdje su likvidirana tri ustaška koljača, i iznijela nji­ hovo naoružanje, među kojima je bio i puškomitraljez; — u Prkosima — Marija je triput jurišala na njemačke bunkere. .. Govorila je često: — Kakav si u borbi! — takav si i borac i čovjek! ... Služila je za primjer drugima. Borce je hrabrila uoči akcija. Jenjavala je »četvrta« ofanziva. Partizanske snage su se sređivale i popunjavale, sve uspješ­ nije se odupirući neprijatelju, pripremajući se za nove napade. Deseta krajiška brigada je, u maju 1943, bila na području Šatora. Borci Trećeg bataljona imali su predah na Tičevu. Evo jedne slike koju su odatle ponijeli preživjeli borci: �— Bombaš Marija Bursać je, sa ostalim drugaricama, iskoristila topao sunčan dan da, na obližnjem planinskom potočiću, opere nešto svo­ je odjeće i odjeće svojih drugova. Dok su muš­ karci čistili i podmazivali oružje, drugarice su prale njihov i svoj veš, krpile odjeću, "prale ča­ rape, dotjerivale s e ... Sada je Marija izgledala kao prava partizan­ ka. Umjesto klotne kiklje, crvenog pletenog džem­ pera, opanaka i košulje od domaćeg tkanja, u čemu je došla u brigadu, sada je imala gotovo kompletnu uniformu italijanskog vojnika (zelen­ kastu bluzu i hlače), a na glavi, preko bujne ko­ se upletene u debele pletenice, partizansku kapu sa crvenom zvijezdom izrezanom od ličke »crljenkape« ili dalmatinske »čoje«, što je partizan­ skim borcima darivao narod Like, Dalmacije i Krajine. Imala je i pušku, kratku »talijanku«, opasač sa po dvije bombe s obje strane, te fišeklije pune municije. Bilo je to nakon borbi koje ie Deseta kra­ jiška, zajedno sa Četvrtom krajiškom i još ne­ kim ličkim i dalmatinskim jedinicama, vodila na sektoru Knina. U tim okršajima Marijina bri­ gada je postigla zapažene uspjehe, a u borbama se naročito istakla mlada Drvarčanka Danica Materić. DRAMA DANICE MATERIC U knjizi »Krajiške brigade«, izdatoj 1953. godine, sem ostalog je zapisano da »druga žena borac \z sastava Desete krajiške brigade, pored Marije Bursać, proglašena za narodnog heroja Jugoslavije — jeste Danica Materić«, siromašna seljančica i seoski sluga, rođena 1921. godine u Trninić-Brijegu — Šipovljandma, kraj Drvara. Kada je 1927. godine, iznenada i od teške jektike, umro Jovan Materić, radnik u Fabrici celuloze, iza njega je ostalo šestoro djece: četi­ ri sina i dvije kćeri. Danica, četvtrto dijete, ima­ la je tada tek šest godina, tako da oca čestito nije ni zapamtila. Siromaštvo se uselilo u kuću poluproletera iz zaseoka Golubić, između Tminić-Brijega i Šipovljana. Negdje 1929/31. Daničin ujak Nikola Tadić, siroče iz prvog svjetskog rata, nastanjen u plod­ noj Slavoniji, u okolini Bjelovara, odvede Da5 M arija B ursać 65 �niču »kod sebe«, ali ubrzo je »da u najam« Kati Koprivnjak, iz sela Predavač. Tu je ostala sve do kraja 1936. godine. Kada se vratila u svoj rodni kraj, Danica je bila već stasala 15-godišnja djevojka. Imala je smeđu kosu, malko dugu­ ljasto lice i blage tamnomodre oči. Bila je pra­ va ljepota-djevojka. I sve ono »što je naučila u Šlavuniji« — jednu novu kulturu i običaje, druk­ čije nego u drvarskom kraju — upotpunjavalo je Daničinu skromnu ličnost. O njoj će se ubr­ zo pročuti po okolnim selima i u radničkom Dr­ varu. Počeće i zagledanja prvih momaka, ali... Ubrzo će doći strašni drugi svjetski rat i dani mladosti i Danice Materić krenuće sasvim drugim tokovima. Već od prvog dana narodnog ustanka, 27. ju­ la 1941. godine, Danica Materić će biti među pr­ vim i najaktivnijim djevojkama i ženama rad­ ničke i revolucionarne drvarske doline. Bila je član Odbora fonda, organa za snab­ dijevanje ustanika hranom, odjećom i obućom — na bazi dobrovoljnih priloga naroda. Danica Materić je ubrzo iza ustanka prim­ ljena u SKOJ, a krajem 1941. godine postaće i samom početku 1942. godine, negdje u januaru ili februaru, postala je i član Komunističke par­ tije, i to među prvim omladinkama i ženama Drvara. Valjda nijedna djevojka iz okoline Drvara nije tako brzo i uspješno politički napredovala kao Danica Materić; za nepune dvije godine, od početka ustanka do početka aprila 1943. godine i Daničine tragične smrti, mlada seljančica iz Šipovljana kraj Drvara imala je više političkih funkcija, među kojima: član Opštinskog i Sreskog komiteta KPJ, član Opštinskog i Sreskog od­ bora AFŽ-a, član Opštinskog i Sreskog odbora Narodnog fronta, član prvog Sreskog narodnooslobodilačkog odbora D,rvar itd. Danica Materić je bljesnula kao zvijezda me­ đu drvarskim djevojkama. Ali, Danica iz Drva­ ra, kojoj su sasvim slučajno nadjenuli ime naj­ veće i najljepše zvijezde, doživjeće sudbinu zvi­ jezde koja je najsvjetlija ikada pada. Početkom februara 1943. godine u prvom borbenom stroju Desete krajiške NOU brigade je preko 900 boraca. Danica Materić je zamje­ nik političkog komesara 3. čete Četvrtog bataljona. �Kada je, 7. oktobra 1943. godine, u Bugojnu, Deseta brigada ušla u sastav Pete divizije — Da­ nica Matgrić više neće biti u borbenom stroju, ali će živjeti legenda o n joj... Jenjavala je »četvrta «neprijateljska ofanziva. Glavnina snaga NOV i POJ odavno se probi­ la preko Neretve i već je u dolini divlje Drine. Uskoro će i sudbonosna bitka na Sutjesci... A, ovamo, na tromeđi Like-Dalmacije-Krajine, vode se žestoke borbe sa neprijateljem, naro­ čito sa četničkim snagama popa Đujića. Pored Desete, tu je i Četvrta krajiška, zatim jedinice slavne Šeste ličke proleterske divizije »Nikola Tesla«. Dolazi i do čuvene bitke na Golubiću, po­ red Knina. To će biti posljednji i najveći pod­ vig hrabre Drvarčanke Danice Materić. Zbog to­ ga će ona ući u legendu — postati druga žena drvarske doline koja će dobiti najviše odliko­ vanje — Orden narodnog heroja. Drvarčanka Marija Bursać je prva, a treći Orden heroja, tri decenije poslije oslobođenja, dobiće hrabra Dr­ varčanka Mika B osnie... Prema kazivanjima Daničinih saboraca i rod­ bine, zapisaćemo ono što je najbliže istini o po­ sljednjem boju i dramatičnoj smrti te odvažne djevojke. Bitka u selu Golubiću i zaseoku Kijevo sela Vrpolja vođena je 4. i 5. aprila 1943. godine. Is­ tovremeno, vršeni su napadi na selo Pađane, Strmicu i širu okolinu jugoistočno i sjeveroza­ padno od Knina. U borbama s Krajišnicima sa­ de jstvu ju i borci Splitskog NOP odreda, te ne­ ke ličke jedinice. Borbe su bile žestoke i duge. Četnici su se dobro snalazili, jer su odlično poznavali teren, pa su i italijanska dejstva bila sve opasnija. Po­ što iz pravca jugoistoka nije bilo partizanskog udara prema školi u Kijevu, gdje je bilo glav­ no neprijateljsko uporište, moralo se i odstu­ pati. Praskozorje se više pretvaralo u pravu zo­ ru. Svitao je novi dan. Odstupanje je bilo ote­ žano, a Četvrti bataljon je već bezmalo deset­ kovan. U najtežoj situaoiji našla se upravo Tre­ ća, Daničina četa; u najkritičnijem trenutku os­ tala je potpuno odsječena. U međuvremenu, čet­ nici su poiskakali iz škole i zauzeli nove položa­ je. Obruč oko prorijeđene partizanske jedinice stezao se sa svih strana. Četnioi su pozivali par­ tizane na predaju, a ovi su im »odgovorili« me­ cima, kratkim rafalima i bacanjem bombi. �68 — Juriš, drugovi! ... Naprijed, Krajišnici! ... Ura »brkata« — uzvikivala je, bodreći svoje saborce, Danica Materić. — Zalomi desno krilo... Pravac škola! — odjekivali su poklici. Između kuća-zidanica i kamenih ograda hra­ bri partizani su se probili do same škole u Ki­ jevu. Bombaši su izbili do kamena-međaša na rubu školskog dvorišta. Iz škole neprestano štekti mitraljez. Kiša metaka fijuče na sve strane... Svanulo je. Dan je oduvjek bio neprijatelj onima koji napadaju, a mogućnost za spas oni­ ma koji se brane. Taj sunčani 5. april 1943. bio je koban za djevojku iz Drvara Danicu Materić, borca-bombaša i komunistu-komesara čete. — Predajmo se, drugovi, nema nam drugog izlaza! — oglasio se teško ranjeni borac. — Partizani se ne predaju! ... Borićemo se do poslednjeg borca! — rekla je Danica i izdigla malko glavu — da osmotri. — Pokušaćemo da se povučemo! — rekao je drugi borac. — Eh, dan nas je izdao! — procijedila je Danica. Baš u tom trenu neprijateljsko tane pogodi hrabru partizanku Danicu Materić. Prema pri­ čanju mitraljesca Đure Kralja, Danicu je metak pogodio u potiljak. A prema svjedočenju drugog njenog saborca, Esada Bibanovića, Danica Ma­ terić je, u nekoj uvalici na sredini brda Mali Veljuh, pogođena metkom u grudi, pored samog srca, i to iz puške nekog četničkog kurira... Daničinu dramu, ipak, izgleda da niko nije vidio. I to je pogodovalo da se o njenoj smrti ubrzo ispletu čitave legende: o tome kako su je se četnici dokopali, kako su je i gdje mučili i ponižavali, od položaja do centra Knina, vodeći je nagu kroz narod, itd. Šta je od toga svega tačno, a što plod mašte naroda koji je uvijek veličao i pamtio svoje prave junake, teško je re­ ći, tim prije što ni poslijeratna istraživanja o tome pod kakvim je okolnostima Danica izdah­ nula nisu dala očekivane rezultate. Zna se sigur­ no da se i u toj borbi herojski borila i da je njeno tijelo, sa lješevima još 22 muškarca, zako­ pano u rupama iz kojih je ranije vađena pržina, u selu Vrpolju, odakle su joj posmrtni ostaci prenijeti 4. jula 1956. u zajedničku partizansku grobnicu u Kninu. �Poslije tih borbi oko Knina, na brigadnom savjetovanju su istaknuti i pohvaljeni mnogi ne­ ustrašivi mladi borci, a među njima, posebno, drugarice Marija Bursać, Danica Materić i Zora Danić, Marija i Zora su to, pak, primile sasvim mimo: — Borile smo se kao i ostali drugovi! — odsjekla je kratko Zora Danić. — Ne želimo ništa više nego da dokažemo da možemo sve što i muškarci! Ova borba je i borba za ravnopravnost muškaraca i žena — ob­ jašnjavala je Marija, kao da se branila od tih pohvala. Danica Materić nije više bila među živima... POSLIJE PRELEŽANOG TIFUSA Komesar Desete krajiške brigade postao je Nikola Kotle. On se nekih detalja iz tih borbi ovako sjeća: — Marija se istakla kao bombaš u jurišima. Dobrovoljno se javljala za sve! . . . Ali s proljeća 1943, u onoj golgoti četvrte ofanzive, bila je is­ crpljena i omršavila; poboljevala je, pa sam joj naredio da se povuče na lakšu dužnost, pri Šta­ bu brigade i u komoru, da se tu malo odmori od marševa i bitaka i oporavi za nove teške za­ datke. — Šta ću ja ovdje, dokona?! Hoću nazad, u četu! — bunila se, čak javno protestvovala, ali je, komesarskim autoritetom, ubijeđena da os­ tane još kratko vrijeme. Jedva je izdržala mjesec dana i, uporno tra­ žeći da ide među borce, ponovo se javila kome­ saru na raport: — Druže komesare, da ja nisam što pogri­ ješila kada me još držite u zaštitnici?! — Nisi, Marija, ali si oboljela, islabila, što bi rekli tvoji — odgovorio joj je drug Kotle, koji se i danas tog »zvaničnog« susreta s njom živo sjeća: — Znao sam joj dobro: i oca, i mater, i bra­ ću, njihove i Marijine zasluge za naš pokret, za borbu, znao da je ona mnogo dala za pozadin­ ski rad, za okupljanje omladine i djelovanje AFŽ. I sada, u borbd, prednjačila je još ovako iscrpljena. Pribojavao sam se da ozbiljno ne �oboli, pa, rekoh, da je malo poštedimo. Ali ona se ne da pa ne da. Hoće naprijed, u bombaše r opus tih. O-tišla je u svoj Treći bataljon, a s njim će, ubrzo, u svoj poslednji juriš, na Pr­ kose. Za vrijeme kratkog oporavka pri Štabu bri­ gade, u kuhinji i sa rekonvalescentima, Marija je dobila zadatak da ode u Komandu mjesta Drvar. Usput je svratila na Kamenicu, da pozdra­ vi roditelje, rodbinu i svoje suseljane, drugove i drugarice koji su ostali u selu. Došla Marija! — brzo se pronio glas kroz Kamenicu. Niko nije pitao: koja i čija Marija; svi su znali da se radi o dolasku iz brigade Marije Bursać, Jokime i Nikoline kćeri. I požurilo je, i mlado i staro, da je vidi, od nje čuje kako im je u jedinicama, da se raspi­ taju za zdravlje svojih. — Divno nam je u brigadi! Svi su živi i zdravi — kratko je odgovarala, počinjući i sama s pitanjima. — A bojiš li se, Maro, kad pucaju puške i gruvaju topovi? — pitale su je drugarice. — U početku sam se malo bojala, naročito ikad meci fijuču oko ušiju, ali sada se više ne plašim ni topovskih granata! Navikla sam i na štektanje mitraljeza. Akio se mora poginuti — svejedno je danas ili sutra, od topa ili puške. — A šta si ti u brigadi, je si li bolničarka? pripitkivali su je. — Drugovi su me ubeđivali da budem bolni­ čarka, čak referent saniteta, onda da radim u komori, ali ia sam željela da budem borac, ra­ me uz rame s drugovima. Htjela sam u mitraijesce. I postala — dobrovoljac i bombaš... — Imate li hrane i duvana? ... Gdje spava­ te?. .. Šta jedete? — redala su se pitanja. — Mogu da vam kažem da među nama vla­ da veliko drugarstvo i međusobna bratska lju­ bav i poštovanje. Ono, nema duvana, ali kada se slučajno odnekud nađe jedna cigareta — on­ da je svi od reda puše, sve dim po dim, dok ne dogori. Tako se dijeli i posljednje parče kruha! — Veselite li se? ... Ima li kola i pjesme? ... - pitanjima nema kraja, ali Marija mora dalje. — Moram vas sada ostaviti; put mi je da­ lek i naporan, a i neprijateljski avioni ometa­ ju kretanje... �— Marija, znaš li da nam je još u životu ona naša kamenička zastava, što je sašivena od tvoje crvene svilene haljine. Na njoj je i žutom svilom izvezen srp i čekić i petokraka! — doba­ cili su joj i ona je, sva razdragana, žurno nesta­ la u grmoviti kamenjar. Kako se iz ofanzive vratila gotovo bosa, otac Nikola joj je napravio opanke oputnjake od prijesne goveđe kože. U tim opancima će po­ ći i u poslednji juriš, na Prkose, u njima preležati rane, a u njima je i sahranjena, na Spasovini. Sa jenjavanjem neprijateljske ofanzive do­ šao je vrhunac još strašnije ofanzive — pjega­ vog tifusa. Opaka bolest je, na kraju, obhrvala i Mariju koja se dugo s njom hrabro hrvala. Sredinom 1943. nju su iz brigade, privremeno, uputili kudi, da se koliko-toliko oporavi od bo­ lesti. Tu ju je, u krevetu i krajnje iscrpljenu, zatekao Đura Sabljić, kada je došao da prisu­ stvuje partijskom sastanku u kući roditelja Ma­ rije Bursać, na Kamenici. — Hoćeš li, Marija, tako iscrpljena, da i daije ostaneš u brigadi? — pitao je Sablj'ić. — Ovo će me, Đuro, brzo proći — odgovo­ rila mu je. — Da vidimo sa Okružnim komitetom i sa štabom Desete brigade, pa da se više ne vraćaš bolesna i iznemogla. — Ne želim da ostanem u pozadini. Cijenim ja taj rad, ali ima za to i drugih, boljih od me­ ne. ćim malo ozdravim — odoh ja u svoju De­ setu! I — otišla je, a da još nije bila sasvim ni prezdravila. — Posljednji put je došla kući kada je nje­ na brigada naišla kroz Kamenicu — prisjeća se Marijin brat Vaso. — Iznenada je banula, obje­ sila se majci oko vrata i pitala za oca. Zatim je ušla u sobu, prišla svojem djevojačkom kovčegu koji je sada bio već skoro potpuno prazan. Ni­ je ga otvorila, već je samo malo posjedila na njemu, stavivši pušku preko koljena. Uzdahnula je i pogledom se oprostila sa svojom sobom, izljubila se sa svima nama. Dugo je majka Joka gledala za kćerkom i za kolonom boraca koja je odmicala Kamenicom - u nove borbe... �MARIJA NA PRKOSIMA Borbci na Prkosima, u kojoj je Marija Bursać doživjela svoj najblistaviji trenutak, vođe­ na je u noći između nedelje i ponedeljka, 17/18. septembra 1943. godine. O njoj je, u jednom od zvaničnih izvora o našem NOR-u, »Hronologiji oslobodilačke borbe naroda Jugoslavije 1941— 1945«, na str. 545 zabilježeno: »U s. Prkosima (kod Kulen-Vakufa) dva bataljona 10. krajiške brigade i udarni bataljon Drvarsko^petrovačkog NOP odreda IV udarne divi­ zije NOVJ napali i, poslije žestoke borbe, uni­ štili dijelove 373. legionarske divizije. Izbačeno je iz stroja oko 250 neprijateljskih vojnika, dok su jedinice NOVJ imale 22 pogi­ nula (među kojima je i borac-bombaš 3. bataljona 10. krajiške NOU brigade Marija Bursać, na­ rodni heroj) i 44 ranjena. Zaplijenjeno: 4 haubi­ ce, 10 puškomitraljeza, 1 mitraljez, 5 tromblonskih pušaka, 2 minobacača i drugo oružje.« Hrabra, ponosna i prkosna Marija Bursać uvijek je bila željna borbe, a možda nikad željnija kao uoči juriša na Prkose. Upravo susreta sa njom, dok je Deseta brigada hitala na taj za­ datak, ovako se sjeća Đorđe Torbica Đoko, pr­ voborac rodom iz Drvara, a u to vrijeme mla­ di partizanski obavještajac: — Iz predjela Bosanskog Grahova, preko Kamenice, kolona je krenula prema Prkosima. I tada sam vidio Mariju. Koračala je u koloni. Njene krupne svijetlo-kestenjaste oči kao da su bile malko potamnile. Mi'lo lice više nije bilo okruglo kao prije bolesti. Sada je bilo blijedorumeno i nekako je odavalo sjetu. Crte te inteli­ gentne i odvažne žene, druželjubive, spremne za smijeh, šalu, pjesmu i igru — dopadale su se svima. Zbog toga su, valjda, i svi željeli da su s njom, da s Marijom razgovaraju, da uz nju ko­ račaju, da se s njom smiju. — Kako si, drugarice Marija? — upitao je prolazeći, Torbica. — Odlično! Jedva čekam da čujem »ura« 1 da jumem na fašiste! Ona će, stvarno, samo koji sat kasnije, za vrijeme strahovite borbe na Prkosima, za Zorom Danić, jurišati na čelu bombaških grupa i uzvi­ kivati: �— Razbucaj, Stevanija! . . . Opkoli, Mileva! — čime su hrabri Krajišnici, zanijeti borbom, zamjenjivali borbeni poklič »ura«. Miika Knežević Mika, borac Marijine čete, sjeća se da su na Prkose krenuli sa Jelinog Po­ lja, više Tiškovca. — Spustili smo se u drvarsku dolinu i za­ noćili u Bastasima. Dalje smo išli pored Pasijaka, kraj Oštrelja, rubom Klekovače: Kolunić — Medeno Polje — Bjelaj. Noću oko 10 sati stigli smo na Prkose. Prije nego što su krenuli u napad na brdo Krmarušu, komandant bataljona Nikola Rokvić je održao kratak govor i dao borbene zadatke. Na kraju je pitao: — Drugovi i drugarice, borci, ako ima ne­ ko među vama ko se plaši da ide u ovaj okršaj — neka slobodno istupi iz stroja. Niko se nije javljao. — Ko se i malo boji, i ko će stvarati pani­ ku, neka se jaVi ! . . . — Druže komandante, imam troje male dje­ ce, a predosjećam da ću noćas poginuti! — ja­ vio se samo jedan brkajlija. — Dobro, možeš izostati! Izostao je i ostao živ. Prvi plotun na Prkosima ispaljen je, kako se sjeća Nikola Rokvić, komandant 3. bataljona Desete krajiške NOU brigade, 17. septembra u 23,10 časova: — Prikrali smo se brdu Krma ruši što smo mogli tiše i opreznije. Svi koji su imali cipele sa đonom i potkovicama — izuli su se. Cigarete su odavno ispušene! Samo šapat i gestikulacije. Ali, septembarska mjesečina bila je — kao dan. Čuje se samo veselje Nijemaca i »Crne le­ gije«, iz bunkera, gore na brdu, gdje se, očigled­ no, osjećaju bezbjednim. Pirkao je blag povje­ tarac, iz pravca njihovog osinjaka prema nama, pa smo sve čuli. U akciji na Prkosima učestvovale su slije­ deće partizanske snage: 2. i 3. bataljon Desete krajiške brigade, Udarni bataljon Drvarsko-petrovačkog odreda i Vakufska četa tog odreda, u svemu oko 700 boraca, protiv dobro utvrđenog neprijateljskog diviziona sa oko 900 odlično na­ oružanih vojnika. �— Prvi napad je bio tako silovit da smo — računajući na iznenađenje neprijatelja koji je, očevidno, bio u pijanom raspoloženju — očeki­ vali brzo likvidiranje čitave neprijateljske posa­ de na brdu Krmaruši — sjeća se komandant Rokvić. — Ali, koliko god smo mi silovito napa­ dali toliko se i neprijatelj snažno odupirao. Jedan za drugim uslijedila su tri naša ju­ riša! Bio je to pravi ratni pakao. Negdje u to­ ku drugog juriša, možda između 2 i 3 sata uju­ tro 18. septembra, kad je bilo najgušće, pored mene grunu neprijateljska granata. Eksplozija me snažno odbaci i izbi mi dah. Na sreću — nisam ni ogreban. Otresoh se od prašine, počekah sekundu-dvije da se malo raziđe dim, kad, iza obližnjeg grma — Marija. Sprovodi četiri ne­ prijateljska podoficira. — Sta je to, Marija?! — pitam je iz zaklo— Ta, vidiš i sam: uhvatila sam četiri fašis­ ta iz artiljerije — kaže mi, očito iznenađena, jer me, vjerovatno, nije vidjela u onom krkljancu. Naredih joj da nama prepusti podoficire, pa dodadoh: — Bravo, Marija! Dosta je od tebe, sad se malo povuci dok... — Nisam stigao ni da joj do kraja kažem šta sam mislio, a ona se, na ćelu voda u kome je bila oolitički delegat, već stvorila u najgušćoj vatri, oko neprijateljske baterije. Odande sam joj, u jednom od kratkih prekida pucnjave, čuo poklič i poziv: — Drugovi, drugovi, zaplijenili smo njemač­ ke topove! ... Ko zna da s njima rukuje, neka požuri ovamo. Treba neprijatelja gađati iz nji­ hovih topova!... U neposrednoj blizini zaplijenjenih njemač­ kih topova nije se našao niko ko umije da s nji­ ma rukuje. Mariji se nije odazvao niko. Onda je ona poželjela da to uradi sama. Razumije se, ni­ je išlo. Zatim je pokušala da topove ošteti i izvuče zatvarače. Dograbila se neke željezne poluge, udarala njome po cijevima. Odjeknule se u nekolike snažne detonacije. Sa ioš nekoliko boraca — bombama je oštetila zaplijenjene topove koje je bilo nemoguće izvu­ ći, a nisu dali da neprijatelju dospiju u ruke. �Ubrzo je uslijedio i novi protivnapad nepri­ jatelja. I treći naš, partizanski juriš na neprija­ teljska uporišta Prkosi, na brdo Krmaruša. Marija Bursać je za kratko vrijeme zauzela busiju pokraj zaplijenjene i oštećenje neprija­ teljske haubice. Pa opet na juriš. Pripasala je oko sebe dva reda bombi i po­ čela pritrčavati najbližim neprijateljskim bun­ kerima. Na čelu bombaša i sa njima — uništi­ la je posadu tri neprijateljska ounkera! Tada je primjetila da je jedan od njenih drugova bom­ baša pao, teško ranjen. Prišla mu je i počela da mu ukazuje prvu pomoć. Odjednom je, iznena­ da, pored same nje, eksplodirala minobacačka granata. Ranjena je u obje noge, ali joj je naj­ teže povrijeđeno stopalo desne noge. Prosto je bilo raznijeto. Skakućući na jednoj nozi, posrćući i puzeći, sklonila se u najbliži zaklon. Sada već na opasaču nije imala ni jedne bombe, sve ih je baci­ la na bunker, među topdžije. A u juriš je pošla sa njemačkim karabinom i četiri bombe, dok je usred borbe, ono kada mi je privela četiri za­ robljena podoficira, već imala novu njemačku strojnicu, nekoliko šaržera municije u torbici i čitav niz bombi na opasaću. Sve je to »poslala« legionarima zaleglim na Krmaruši. Mnogi su ta­ mo i ostali ležeći zauvijek. Sada je Marija pala, pred narednim bunke­ rom, nemoćna da, i pored sve odlučnosti i hrab­ rosti, likvidira nove posade, otima i baca bom­ be, kosi rafalima. Na teško ranjenu Mariju naišao je njen drug s Kamenice, omladinski rukovodilac Trećeg bataljona, Nikola Bodroža: — Marija, sestro, pa ti si teško ranjena?! — Muči, Nidžo, nije to ništa! — Možeš li da se sama povučeš? Ako mo­ žeš — ja bih dalje, u borbu... — Ne mogu ,izgleda, sama, ali, izdržaću ov­ dje, a ti samo hajde naprijed — udri fašiste! Dok je Bodroža kretao u novi napad čuo je n jene riječi: — Živa ne smijem pasti neprijatelju u ruke! Na to se povratio, uzeo je na rame i izvu­ kao sa poprišta najžešće borbe. Sklonio ju je nešto pozadi, na mjesto koliko-toliko zaklonje­ no od vatre. �Tu je, sem ostalih, bio i komandant Drugog bataljona Mićo šušilović, u istom protivnapadu i takođe od granate, ranjen u desnu ruku. — Tebi, druže Mićo, ruku razni jelo — rekla je Marija kada ga je čula i vidjela. — Grunu granata, a geler se zari u moju desnicu! — Eh, prokleti fašisti, platiće oni sve naše žrtve! — Najteže mi je što me rani baš u trenut­ ku kad sam nanišanio i taman htio da potegnem obaraču... — I mene, brate, rani baš kad sam htjela da pomognem ranjenom drugu! — odgovori Ma­ rija, pa nekako naglo ućuta. U međuvremenu, opkoljenom neprijatelju je, dobro utvrđenom i naoružanom, još brojča­ no jakom, stiglo pojačanje od Vrtoča; bila je to motorizovana kolona od 400 do 600 vojnika. Ta­ ko osnažen, pošao je u novi, treći po redu protivnapad. Pred tom silom, koja još nije imala samo tenkove, četvrti juriš Krajišnika je morao biti obustavljen, tim prije jer je prijetila opas­ nost od pristizanja pojačanja legionarima i od Kulen-Vakufa, odnosno njemačke avijacije, jer je već svanjivalo. Sve u svemu, paklena bitka na Prkosima, računajući i puškaranja prilikom izvlačenja ranjenika, trajala je 4 do 6 časova. Moralo se nazad, uz znatne gubitke, ali je nepri­ jatelj pretrpio teške žrtve i izgubio velik ratni plijen. HEROJSTVO ZORE DANIĆ Doja Kovačević — Grahovac je, zajedno sa Darom Grubor, Milkom Trikić i Dukom Jović, prva ponijela nosila na kojima je bila Marija. Doja je, inače, s Marijom Bursać na Prkosima bila u istoj desetini. Zajedno su tri puta jurišale i uzmicale, a četvrti put se — povukle. U toku tako dramatične borbe nabrzinu je grabljeno neprijateljsko oružje, odjeća, municija. Doja je izvukla »hrpu pušaka«, dva puškom itral jeza, tri uniforme sa svom spremom (pištoljima, opasačima, fišeklijama, bajonetima...) Kad bi se mje­ sec skrivao iza oblaka prostor su osvetljavale nje­ mačke rakete. �— Za sudbinu nekih boraca iz borbe sa Pr­ kosa nikada nismo tačtno saznali, a smrt ili ra­ njavanje mnogih smo gledali. U najbolniiem sjećanju mi je ostao prizor pogibije naše hrabre drugarice Zore Danić, iz sela Šipovljana poviše Drvara. Kad god su sumirani rezultati borbe, po­ sebno bitke na Prkosima, Zorino ime je spomi­ njano uz Marijino. Ta vitka, koštuniava crnka, bakrenastog lica, obično je bila tiha i povučena, a u borbi nezadrživa, hrabra i uvijek prva. — Razbucaj S te ... — zaustila je borbeni po­ klič za juriš ali ju je metak pogodio pravo u otvorena usta i presjekao joj glas... Na brzinu su je drugarice izvukle sa vatre­ ne linije, privukle prvoj gomili kamenja i gru­ bo zatrpale. — Tek kada smo Zoru sahranili u kamenja­ ru i razidjelili oružje, odjeću i municiju, vidjeli smo da se niko nije sjetio, niti je za to bilo vre­ mena, da sa ubijenih fašista skinemo cipele, ma­ da je i bosih među nama bilo više. Krenulo se u pravcu odakle je i počeo na­ pad. Naišli smo na Mariju Bursać, sa Kamenice i Miloša Pilipovića, sa Boboljusaka. (I Miloš će kasnije, kao i Marija, podleći ranama zadobijenim na Prkosima). Zatekli smo ih kako leže na­ sred uskog seoskog puta, krčeriika. Znali su da ćemo ih naći i ponijeti! Odatle su »civare« (nosila) ponijele četiri drugarice. A Marija je s nosila počela — da pjeva!... U izvještaju štaba Drvarskog NOP odreda štabu Petog korpusa NOVJ, ističe se i junaš­ tvo »drugarice Zore Danić, koja je pred svojim bataljonom jurišala na neprijateljske rovove i bunkere« i »bila smrtno pogođena«. Poginula je »jurišajući neustrašivo, uz vrisak i pjesmu« i bacajući bombe »na neprijateljske rovove i bun­ kere«. Zora je, kako je u izvještaju pisalo, »pred svojim bataljonom jurišala na neprijateljske ro­ vove i bunkere vičući: 'Razbucaj Stevanija!’ Na­ kon nekoliko minuta bila je smrtno pogođena«, i, u kratkom zatišju između dva juriša, »zako­ pana u kamenjaru pokraj stare ceste Kulen-Vakuf-Prkosi-Vrtoče«. Zora Danić je, prema riječima njenog stri­ ca Bogdana Danica Boška, nosioca »Partizanske spomenice 1941«, rođena 1920. godine u Selu Šipovljani, kraj Drvara. Otac Nikola, pozadinski �78 aktivist NOP-a (umro u 84. godini, u Krajišniku, kod Zrcnjanina) i m.'.ika Đurđi ja Kecman — Pe­ ru;, sa Trninić Brijega (umrla prije rata) imali su dvije kćerke: Zoru i Maru. Zora je završila četiri razreda osnovne škole u Drvaru, a zatim se uključila u rad napredne drvarske omladine. U to vrijeme održavala je čistoću u seoskom Domu kulture i čitaonici, u Šipovljanima, i sa­ ma učestvujući u kultumo^umjetničkom radu, Bila je radna i vrijedna, mještani su je voljeli i zvali je »Sirota«, jer je rano ostala bez majke. Čim je počeo narodni ustanak u Drvaru Zo­ ra se, sa ostalom omladinom Šipovljana i dru­ gih sela, uključila u razne akcije vezane za narodnooslobodilački pokret i prednjačila u selu. Tu aktivnost nastavila je i u drugoj ratnoj godi­ ni, kao skojevka. A kada je došlo do formiranja Desete krajiške brigade, Zora se dobrovoljno ja­ vila u borbene redove. Kao borac i bolničarka učestvovala je u bitkama na podnožju Dinare, oko Knina i drugim. Posljednja Zorina borba bi­ la je — na Prkosima. Poduža kolona boraca i ranjenika brzo se formirala i od Krmaruše kretala u pravcu Dr­ vara. Teško ranjenu Mariju Bur'sać drugarice su donijele do jedne kuće u selu Stjenjani, pod Čiovkom. Pored ognjišta je prostrto malo slame i preko nje čist čaršaf. Kršna planinka odmah je ranjenoj Mariji ponudila šoljicu mlijeka. Svakim minutom, zbog sve većeg isticanja krvi kroz ranu na raznešenoj peti desne noge, Marija je postajala sve bljeđa i nemoćnija. Ali, uiprkos svemu, kao da je svakim časom posta­ jala sve razdraganija, veselija. Razgovarala je sa svima. Čini se kao da je govorom htjela da otjera bolove i pomisli na ono najgore — smrt. Smogla ie snage da popije nepunu šolju tople varenike. Stalno je govorila drugaricama: — 'Ajte vi sa jedinicom, lako je za metne, stići ću ja!... Ranjenu ju je sreo i Vladio Grujić, onda skojevski aktivist. On je pripadao vodu za obezbijeđenje u Drvarsko-petrovačkom odredu. — Zaobilazeći kolonu sa ranjenicima, odjed­ nom smo čuli da neko uzvikuje parole i pjeva. Bila je to Marija Bursać. Čulo se, sa nosila: »Svi u borbu — za slobodu!«, »Naša je po­ bjeda!«, »Smrt fašizmu!«... �I pjesme su bile borbene, motivisane Mari­ jinim trenutnim stanjem zdravlja i bolovima ot­ vorene rane. Više puta je ponavljala tada veo­ ma popularnu partizansku pjdsnu »Naša borba zahtijeva — kad se gine da se pjeva!«, pa »Om­ ladinku Maru« i druge. Među ranjenicima je bila i Milka Knežević Mika, rodom iz Velikog Cvijctnića, koja je u toj borbi bacila na neprijatelja 5 »kragujevki«; za­ robila 4 neprijateljska vojnika, spasila nekolika ranjena borca i, na kraju, zadobila tri rane. PJESMOM PROTIV BOLA Poslednje putovanje smrtno ranjene junaki­ nje Marije Bursać počelo je sa Prkosa, a zavr­ šilo se u Vidovu Selu i Spasovini. Nosili su je saborci, i omladina sa terena, na putu dugom dobrih 50 kilometara. To je put po bespuću, na­ poran i za momka bez bremena. Išlo se bez odmora. A rane sjeku i peku. Bezumno bole. Mrtav znoj probija... — Jesam li vam teška? — pita, po koj'i već put, Marija one koji je nose na nosilima. — Nisi nam teška, Maro, nisi! — odgovara­ ju njeni drugovi i drugarice, novopridošli i čili mladići i djevojke, iz sela kroz koja se prolazi i koji sami podnose svoja još vitka pleća pod nosila. Marija, prkoseći smrtnim ranama i boreći se pjesmom protiv bola, baš kao bombom protiv Švabe, pjeva sa nosila: Bolna leži omladinka Mara, Sa svojom se majkom razgovara: Mila majko, budi me u zoru, Primakni me,mojemu prozoru, Da ja vidim prije bjela dana Proletersku četu partizana, I pred četom mojega dragana; Da joj vidim samo desno krilo, Mislim, majko, lakše bi mi b ilo... Stigao je sa Prkosa tužan glas i na Kameni­ cu. Marijina majka Joka, sa grupom Kameničana, sišla dolje, u dolinu Unca, da presretne par­ tizane, da kćerki, bar materinskom miloštom, vida rane: �— Mila moja majko! — pridigla se da se iz­ ljubi s Jokom. — Zašto, 'ceri, pjevaš? Zar ti je sada do pjesme! — Ne boj se majko, ne boj, sve će se dobro svršiti! — Jadno mi i prežalosnio dobro, moja Maro! — Je li, majo, tata dobro? — Dobro je mojoj kući, bogme, reklo zbo­ gom kad mi je tebe tako ustrijelilo, sokoliće moja. — Gdje su Duško i Milka?... Jesu li zdravi? — Svi smo dobno, sem tebe, muko moja, mila!... — A kako je na našoj Kamenici, šta ima novo? — Sve je dobro, milošto moja, samo da nam ti ozdraviš! — odgovara majka Joka. Čim ču da su svi njeni najmiliji dobro, da je na Kamenici dobro — Marija zapjeva: Mila majko, kad u borbu pođem, Ti ne plači, ako ti ne dođem! Naša borba zahtijeva — Kad se gine da se pjeva! Među ranjenim drugovima iz Trećeg bataljona bili su: Rajko Pilipović, teško ranjen u pre­ dio vrata (ostao živ), Rade Rodić, sa Osredaka (također prebolio rane), Obrad Ševo i drugi. Od drugarica najteže su bile ranjene: Mari­ ja Bursać — u petu desne noge, Zorica Marinković — takođe u nogu, Mika Knežević — u de­ snu nogu, ruku i glavu. Prvo su sa Očijeva, prema Drvaru i parti­ zanskoj bolnici u Vidovu Selu, odnijeli^ ranjene drugove, pa su drugaricama rekli da još čekaju, dok ne stigne omladina iz susjednih sela. Pred očima su im još lebdjele strašne ratne slike sa Prkosa, a u ušima odzvanjali pucnji i eksplozije. O tome su tiho, posljednjom snagom, razgovarale. Marija i ostale teško ranjene drugarice pre­ noćile su u Očijevu, gdje ih je njegovala m]estanka Milka Rodić, koja sada živi u Backo.i Pa­ lanci, kao kolonist: . — Vidjela sam da je najteže partizanki Ma­ riji, ali umjesto da ječi i zapomaže, ona je ti- �ho, sasvim tiho pjevušila, kao da šapuće. Eh, Marija!... Kad god se sjetim mog pokojnog si­ na Nikole, koji je junački pao kao borac Tre­ će krajiške proleterske, 1944, godine, o čijoj sam smrti samo saznala od njegovih drugova, pred oči mi izađe i slika one krasne cure sa Kameni­ ce, Marije Bursać. Dok je Marija, teško ranje­ na, sa drugaricama i drugovima ležala na nosi­ lima, kod kuće Ilije Rodica, donijela sam im pu­ nu torbu lješnika, sira, kruha i komad mesa. Pred ranjenike su ponude iznosili mještani svih sela kroz koja je kolona nosila pronošena. I kako bi kolona kretala dalje, nosila bi preuzi­ mala omladina tog sela. Tako su stigli u Vidovo Selo, na istočnim obroncima Jadovnika, gdje je bila partizanska bolnica, smještena u kućama i štalama. Prvoborac Milan Knežević, rođeni brat Mi­ ke Knežević i tada pomoćnik političkog kome­ sara — intendant partizanske bolnice broj 3 (bol­ nica V divizije) Petog korpusa, dočekao je svo­ ju sestru Miku, Mariju, Zoricu i druge ranjeni­ ke sa Prkosa i, sa ostalim osobljem, učinio sve da im se brzo pomogne. On se sjeća da je u toj grupi doneseno ukupno 43 teža i teška ranjenika. — Bolnica u koju je, dan i po poslije ranja­ vanja, donesena i Marija Bursać, bila je smješ­ tena u jednoj štali i kući u zaseoku Bajići, na Vidovu Selu. Ljekari su bili dr Kišicki, šef bol­ nice, rodom iz Zagreba, i dr Đuro Gopčević. (Saznalo se da je kasnije dr Kišicki poginuo od četnika u Ataševcu, pod Klekovačom iznad Dr­ vara. kada je bolnica evakuisana prema Mliništu. S njim je bila i njegova žena, za čiju se da­ ljnju sudbinu ne zna). AMPUTACIJA DESNE NOGE Ljekari su preduzeli najhitnije mjere i ura­ dili sve što su, u tim okolnostima i sa takvom opremom, mogli — da se spasi život teško ra­ njene Marije Bursać. Intendant bolnice Knežević se sjeća da je Mariju Bursać operisao dr Gopčević, specijalis­ ta za hirurgiju. Zapravo, trećeg dana nakon Ma­ rijina ranjavanja upravnik divizijske bolnice dr Kišicki je došao do zaključka da nema drugog 6 M arija B ursać �izlaza nego pokušati sa amputacijom njene de­ sne noge. Tada je dr Kišicki uzdahnuo i pred osobljem bolnice nekako nemoćno raširio ruke: — To je već težak tetanus! Svima je teško pala ta istina, jer im je od­ zvanjala u ušima Marijina posljednja još sasvim razgovjetno izgovorena želja: — Violjela bih da što prije ozdravim! U želji da se za Mariju pronađe lijek spase­ nja, neko je predložio da kuriri htino pođu do štaba V korpusa, odnosno njegovog sanitetskog odsjeka, ali je on bio u Ribniku, na vrelu Sane, na dan i noć hoda odavde. Dr Gopčević je tvrdio da se za Mariju ni tamo, ni nigdje ne može naći lijeka, jer joj je dobar dio krvi istekao, zatro­ van je krvi uzelo velikog maha, a nema nikakve mogućnosti da joj se da transfuzija. Iskusni par­ tizanski hirurg je još tračak nade vidio u am­ putaciji Marijine ranjene noge. Dok se o tome odlučivalo do ljekara je dopiralo pitanje, vapaj: — Jeee liii doooktor tuuu? To je pitala Marija, više u bunilu, u trenut­ ku kada bi je bolovi savladali. — Jeste, Maro, tu su — dva doktora!... — Aaaa, mooože liii mi seee pooomoćiii?! — ječala je. Čitavu noć i sljedeći dan svi su bđjeli nad Marijom. Sve što je bilo moguće, u takvoj situa­ ciji i s takvom bolničkom opremom i instrumen­ tima, preduzeto je da joj se spasi život. Na riječi dvojice ljekara i plemenitih ljudi, Kišickog i Gopčevića, o tome kako bi bilo divno kada bi se Mariji mogla dati transfuzija krvi, jedan ranjenik je poskočio: — Svi bismo joj dali svoju krv! To su bile riječi koje su dolazile iz srca sva­ kog borca iz te bolnice, a izrekao ih je^Neđo Grubor, teže ranjeni borac. On je Mariji, čim je donešena, ustupio svoj bolesnički krevet. Bio je pokretan i nije mu bilo teško da se stisne s jos jednim ranjenikom u istom krevetu, dok mu se ne pripremi drugi, samo da se smjesti teško ra­ njena drugarica. Sada je za Mariju nudio i svo­ ju krv, ali su svi znali da nema mogućnosti da joj se ona ubrizga u usahli krvotok. Polumračna sobica, u kojoj^ su, pored Ma­ rije, smještena još dva-tri najteža ranjenika, 1la je isuviše tijesna da primi sve one koji su ze- �ljeli da, makar i toplim pogledom, pomognu Mariji; da je bar vide kako, u samotnim grčevi­ ma, pjevuši — kao da se već sa svima oprašta: Pozdrav'te mi sve drugove moje, Neka hrabro na braniku stoje! Neka brane našu zemlju milu, Dok ne slome fašističku silu! Pozdrav’te ih, ja im doći neću, Kol’ko vidim, uskoro umrijeću. Ležala je na drvenom krevetu, nastrtom sla­ mom, prekrivenom bjeljenim čaršafom od konop­ lje i pamuka i domaćim vunenim biljcem. Na kraju, riješeno je da se Mariji odsječe desna noga. Dr Gopčević je rekao intendantu bol­ nice, Milanu Kneževiću, koji je stalno bio uz Mariju: — Milane, ti moraš da je dobro držiš! — Trebali bi je, doktore, opiti, da bi što lakše podnijela operaciju... — Da, ali gdje nam je ikakvo sredstvo za narkozu?! Nađeno je i neko umirujuće sredstvo, istina »na partizanski način«, no bolest je već bila uze­ la toliko maha da je Marija počela gubiti svi­ jest. .. — Donesite lampu! — zahtijevao je dr Kišickii. — Evo lampe, ali nekako neće da gori! — rekao je intendant. — Eh, zar baš sada da izda, kada nam je dragocjen svaki sekund?! — Dajte iglu, bašliju, ili neku tanku žicu — da izvučemo fitilj — tražila je bolničarka. Marija mimo leži, poluotvorenih očiju, trza se u bunilu. — Nemojte da me otkrivate! . . . Nemojteee!... Blijedo lice i tijelo probijale su krupne gra­ ške znoja: — Vvuće m'i je. Sva gorim !... Raskopčajte mi kaput!... Nemojte mi košulju razdrljivatiL. Ni kiklju!. . . — Evo, donio sam samo trn, igle nigdje ni za lijeka! — dotrča lakše ranjeni borac, koji se dosjetio čime da izvuče fitilj žmirkave petro­ lejke. �Komešanje i neprirodan tajac prekinula je opet Marija: — Evo, imam ja iglu... Drugovi!... Peto­ krake!. .. Dugmad!... Z akite!... U njedrima je!... Nije više mogla da podigne ruku do sredine grudi, već je samo trepnula — da očima poka­ že na rub košulje u koji seoske djevojke, obič­ no, zadijevaju šivaće igle, tako dobrodošle i par­ tizankama Dok joj je noga amputirana i previjana, Ma­ rija nije glasa pustila. Samo se povremeno trzala i podrhtavala. — Marija je, zapravo, i umrla pod operaaïjom! Izdahnula je a da to duže vremena nis­ mo znali, bolje reći nismo htjeli da vjerujemo u to. Marija Bursać je operisana noću 21. septem­ bra 1943, a Ijekari, koji su nad njom prebdjeli svu noć i cio dan, ustanovili su da je umrla su­ tradan kasno popodne — Umrla je, rano moja ljuta, u petak uveče, a ja sam sjedila uz nju do posljednje nade, vjerujući da će oživjeti i ozdraviti — kaže Ma­ rijina majka Joka, koja je opet doletjela s Ka­ menice, da obiđe svoju Maru, olakša joj muke. — Vode, doktore!... govorila je još poslije operacije. — Dajte joj malo mlijeka! — reče jedna bol­ ničarka u nadi da će joj to pomoći, dati više snage. — Doktore!... Viode!... Sva saaagorijevam!... — Dajte joj malo vode! — bdio je nad njom doktor. — Ne, ne, majčice moja, milaaa!... Nisam te obrukala!... — Smiri se Mano, gledaj samo kako da nad­ jačaš bolest... — I neću te obrukati, majkooo!... Ni ćaćuuu!... Ni braću!... Onda se, začas, smirila, kao da je usnula. A pred zoru se ponovo trgnu: — Naprijed, drugovi!... Juuuuuriš!... Uraaa!... Majka joj je svojim igrubim seljačkim ruka­ ma nježno trljala slijepočnice, milovala blijedo lice i razdijelila kosu na sredini širokog, već uve­ loga čega, baš kako je kosu uvijek nosila. �— Naprijed, drugovi!... Nema odstupanja!... Pob jeda je našaaa!... Smirila se kada je svanulo. Zraoi sunca su prodirali kroz prozorčić i oba­ sjali joj sada već sasvim blijedo lice. I ona je, poslednjim atomom snage — kroz već poluzatvo­ rene zube, bijele baš kao dva niza bisera — pre­ ko skoro ukočenih usana — prozborila posljed­ nje riječi, poslednju poruku, poslednju pjesmu prkosa i ponosa: Naša borba zahtijeva Kad se gine da se pjeva. .. Smirivao se dan, 22. septembra 1943. Smrt |e nastupila sa sutonom. Zauvijek su se zaklopi­ le i ugasile one krupne Lijepe oči boje kestena. Oči Marije Bursać. Osvanula je i subota, 23. septembar ratne 1943. godine. Pod planinom Jadovnikom, u Vidovu Selu, jad je bio u srcima svih prisutnih. Ćutke, suz­ nih očiju, Marijini drugovi, osoblje Partizanske bolnice, drugarice sa Kamenice, najuža rodbina, spremali su se za posljednje Marijino putovanje — od Vidova Sela, preko Drvara, do groblja na brežuljku Spasovine, podno njene rodne Kame­ nice. Čim se pronijela vijest da je podlegla rana­ ma hrabra partizanka Marija Bursać, sa Kame­ nice je došla omladina, njena rodbina, drugovi iz Drvara i okolnih sela. Među rukovetima posljednjeg ljetnjeg polj­ skog cvijeća, kraj mrtvog Marijinog lica, bilo je i nekoliko sasvim svježih svjetloljubičastih stru­ kova mrazovca. Oni, kao prvi glasnici jeseni, ospu planinske livade i proplanke na rubovima Klekovače. Sada i ovdje oni su bili simboli Ma­ rijine posljednje jeseni — mrazovci kraj mrtve Marije. Na seoskom groblju, pored crkvice na Spasovini, slegla se, tako reći, čitava drvarska kot­ lina. Okupili su se narod i vojska, doslovno sve što je saznalo za Marijinu smrt i moglo doći na njen posljednji ispraćaj. Bilo je tu nekoliko sto­ tina mladića, djevojaka, djece, starijih i starčadi. Svi su bili nijemi, pognutih glava. Komunista, bombaš, politički delegat voda i heroj-djevojka Marija Bursać, sahranjena je �s najvećim partizanskim počastima. Pored osta­ log, kulturna ekipa je otpjevala Lenjinov po­ smrtni marš. Odjekivalo je Spasovinom: Vi padoste žrtvom, vi dadoste sve, Krv , život, mladost, radi slobode.. . Rukoveti cijeca i vijenci pored odra. Drveni sanduk prekriven zastavom, onom kameničkom napravljenom od Marijine curske cr­ vene haljine. Na njoj je ona svojom rukom, zlat­ nim navezom, izvezla srp i čekić i petokraku zvijezdu. Donesen je i vezeni peškir od bijelog doma­ ćeg tkanja, koji je Marija sebi za udaju pripre­ mila. On je, po drevnom običaju, prebačen pre­ ko drvene krstače. Na peškiru je, crvenim nave­ zom, bilo izvezeno poviše resa-kita: »MARA BURSAĆ« i »SRETNI SVATOVI«. Umjesto svatova i velikog slavlja — evo sahra­ na — mrtve Marije djevojke. Pored ostalih, od Marije se, u ime njene De­ sete krajiške NOU brigade, oprašta Veljko Ražnatović, pomoćnik političkog komesara i omladin­ ski rukovodilac u politodjelu brigade. Nad otvorenom rakom se od Marije Bursać posljednji oprašta njen brat Duško, sekretar Sreskog komiteta SKOJ-a za Drvar: — Draga sestro Marija, od tebe se opraš­ tam kao od sestre, člana SKOJ-a i Partije i hra­ bro pale partizanke... Ti si bila primjer naše herojske borbe, kako u pozadini tako i na fron­ tu. .. Nisi žalila svoje mladosti... Ni mi nećemo žaliti ni svoje živote — da istrajemo do konač­ ne pobjede nad fašizmom. I sloboda će nam do­ ći!... Ostaćeš vječno u sjećanju svoje braće i se­ stre, roditelja i rodbine, u vječitoj uspomeni ci­ jelog naroda Drvara i okoline... Tvojim prim­ jerom poćiće hiljade mladića i djevojaka naše domovine... Dok je masa stajala oko odra, njemački avio­ ni su dvaput nadlijetali drvarsku dolinu. Ipak, niko se nije pomjerio; Kamenica i narod čitavog drvarskog kraja dostojanstveno i hrabro su se opraštali od svoje slavne kćeri... Tako je sahranjena Marija Bursać, u groblju na domak rodne Kamenice — na Spasovini. �MARIJA VJEČNE MLADOSTI Tako je umrla jedna mladost — da bi vječ­ no živjela jedna legenda. Marija vječne mladosti! Pjesmom je i smrti prkosila... Desetak dana kasnije, 12. oktobra 1943, štab V korpusa NOVJ je predložio da se Marija Bursać proglasi za narodnog heroja, što je usvoje­ no, i ona je, kao prva žena u zemlji, dobila to najviše priznanje domovine za podvige u borbi za slobodu. Priznanje Mariji je i Titova pohvala krajiš­ kim ženama i omladini, i njegova ocjena da »voj­ ska koja ima takvu pozadinu, takvu omladinu i takve žene — mora biti nepobjediva!...« Ostala je o Mariji Bursać i pjesma Branka ćopića. O Mariji se često govori i dosta piše — kao o primernoj kćeri svoga naroda, a za ovu pri­ liku navodimo samo dio napisa o njoj iz Zbor­ nika »Narodni heroji Jugoslavije« (prvo izdanje): Marijini roditelji, Jovanka i Nikola �»U plejadi boraca narodnooslobodilačkog ra­ ta koje je dao junački narod Drvara, posebno se ističe ime Marije Bursać, prve žene u Jugo­ slaviji koja je dobila zvanje narodnog heroja. Kad se narod drvarskog kraja 1941, pod zasta­ vom Komunističke partije, masovno digao na ustanak protiv fašističkih okupatora i domaćih izdajnika, među ustanicima sela Kamenice bila je i obična, nepismena djevojka Marija Bursać sa svojom sestrom i dva brata. Tada, van rodnog sela potpuno nepoznato ime te djevojke, za ne­ punih tri godine postalo je simbol hrabrosti i odanosti narodnooslobodilačkoj borbi i narod­ noj revoluciji u Jugoslaviji...« Marija Bursać je jedan od 4.600 boraca i 18 narodnih heroja čiji je zavičaj današnja dr­ varska opština. Drvar je jedan od osam grado­ va heroja u zemlji, a njegov ratni okružni ko­ mitet SKOJ-a takođe je proglašen za narodnog heroja. Veliko priznanje ovom kraju su i riječi vođe revolucije Tita, koji je rekao da »Drvar spa­ da u onaj mali broj mjesta koja su od prvih da­ na ustanka 1941. godine do završetka rata bila žarišta narodnog ustanka; Drvar je bio mali grad koji je čvrsto nosio buktinju revolucionarno-oslobodlilačkog pokreta u našoj zemlji«. Sama Kamenica, iako jedno od manjih sela drvarskog kraja, dala je 235 boraca NOVJ, me­ đu kojima su i 34 drugarice. Od boraca koji su preživi jeli rat 43 su nosioci Spomenice 1941, a selo je imalo i 63 žrtve fašističkog terora. Drvarčanka sa Kamenice Marija Bursać je, kako je rečeno, prva Jugoslovenka koja je odli­ kovana Ordenom narodnog heroja. Dosad je to najviše priznanje za ratne zasluge dobila 91 že­ na. Posljednja među njima, i posljednja uopšte od 1.322 nosioca tog odlikovanja jeste šesnae­ stogodišnja Drvarčanka Mika Bosnie iz Vrtoča (odlikovana 17. maja 1974, povodom proslave ju­ bileja operacije Desanta na Drvar). Rođena 1928. godine, kao jedna od sedmoro djece Jelice i Pera Bosnića, Mika je na početku ustanka imala tek 12 godina. Ipak, i ona se, kao i svi njeni ukućani, kao i čitav narod Drvara, uključila u oživotvorenje borbene parole: »Svi na front — sve za front!« Sa ostalom omladinom je prikupljala hranu, odjeću i obuću za ustani­ ke, pisala i lijepila parole po gradu, obavljala kurirske zadatke u pozadini... �U proljeće 1944. godine Mika Bosnie je prim­ ljena u SKOJ, a neposredno pred desant na njen rodni grad, čij!i je cilj bio uništenje voćstva re­ volucije, bila je kurir pri Komandi mjesta Drvar. Isticala se na svim zadacima. Za vrijeme fašističkog desanta na Drvar, Mi­ ka Bosnie, djevojka borac koja se do tada ni po čemu nije razlikovala od stotina Drvarčanki koje su svim srcem radile za narodnooslobodilački pokret — učinila je, kako je zapisano u knjizi »Narodni heroji Jugoslavije« (Izdanje »Mladosti«, Beograd 1975) »izuzetan podvig — primjer he­ rojstva omladine Jugoslavije u naro.inooslobodilačkom ratu«. Neposredno pred desant, u Drvaru je formi­ rana tenkovska četa 1. proleterskog korpusa. Ona je izvodila vježbe u okolini Drvara, tako da Su Drvarčani poznavali naše tenkove i njihovu po­ sadu. »U toku borbe protiv neprijateljskih pado­ branaca, jedan partizanski tenk našao se u opas­ nosti. U tenku su bili Dragoslav RadosavLjević — Soča, komesar tenkovske čete, vozač Spaso Đurašković i nišandžija Jelača. U jednom trenut­ ku Nijemci su na tenk nabaciLi ćebe, tako da je vozaču bio zaklonjen vidik. Svi članovi posade bili su ranjeni i prijetila je opasnost da padnu u ruke fašistima. U tom kritičnom trenutku po­ red tenka je prolaziila grupa zarobljenih Drvarčana, koje su Nijemci sprovodili. Među njima bila je i šesnaestogodišnja skojevka Mika Bos­ nie. Uviđajući opasnost u kojoj se našla posada tenka, Mika je iskočila iz kolone zarobljenika, pritrčala tenku i zbacila ćebe. Ranjenom vozaču ponovo se otvorio vidik, pokrenuo je tenk i na­ stavio borbu. Razbjesnjeli Nijemci, kojima je plijen tako iznenada izmakao, okomili su se na hrabru skojevku i sasjekli je bajonetima...« Kasnije su Drvarčani, očevici junaštva skojevke Mike Bosnie iz sela Vrtoča, kazivali da se on a... »otela iz ruku njemačkih padobranaca«, te da je« ... smrtno ranjena iz njemačkog auto­ mata — posljednjim samrtnim grčem — svukla zapaljeno ćebe sa vizira partizanske tankete«... Za vrijeme fašističkog desanta čitav Drvar je pružio nadčovječanski otpor, a najrječitiji pri­ mjeri za to su herojska pogibija čitavog Okruž­ nog komiteta SKOJ-a, na čelu sa sekretarom Duškom Bursaćem, rođenim Marijinim bratom, junaštvo skojevke Mike Bosnie i podvizi mno- �gih drugih, znanih i neznanih. Prema zvaničnim podacima za vrijeme desanta poginulo je oko 700 boraca i građana od kojih 370 Drvarčana i Drvarčanki. Među Drvarčanima poginulim 25. ma­ ja 1944, za vrijeme desanta, bila je i Mikina maj­ ka Jelica i brat Zdravko. Samo nekoliko dana kasnije njemački padobranci su ubili i drugog Mikinog brata, Đorđa. Otac Pero i najmlađa ses­ tra Radmila umrli su od pjegavog tifusa, u pro­ ljeće 1943. godine. Tako je od devet članova po­ rodice Petra i Jelice Bosnie iz sela Vrtoča kod Drvara, ostalo samo troje: sestre Dušanka i Dobrila i brat Vlado. Dušanka je za vrijeme de­ santa takođe izvedena na strijeljanje, ali je, pu­ kim slučajem, teško ranjena uspjela da se izvu­ če iz gomile lješeva i sakrije na tavanu obliž­ nje kuće, odakle je posmatrala kako joj Švabe ubijaju sestru Miku. Tako je šestoro Bosnića od­ nio strašan ratni vihor, a četvoro od njih je pa­ lo u paklu desanta. Ostaci partizanskog tenka danas stoje ispred drvarskog muzeja, podno Titove pećine, koji svo­ jim eksponatima podsjeća i na stravični i he­ rojski 25. maj 1944, što je najljepši spomenik i skojevki — heroju Miki Bosnie. Drvar, grad heroj, rastući i razvijajući se u socijalističkoj domovini, čuva uspomenu na svoju slavnu prošlost, na heroje među kojima su a tri djevojke: Marija Bursać. Danica Materić i Mika Bosnie. Prva od njih, Marija Bursać, u pjesmi opjevana, simbol je sto hiljada žena — boraca Jugoslavije: Ide brigada, nosi Domovinu i dijete raste, čarobna bajka nad njime nevidljivo Marija bdije i diše toplinom — djevojka i majka. ��RIJEČ AUTORA Više od četvrt vijeka sam, istrajno i s povre­ menim prekidima, prikupljao sjećanja i tragao za pojedinostim a vezanim za život i djelo seoske djevoj­ ke sa Kamenice Marije Bursać, prve žene narodnog heroja Jugoslavije. Sada pred javnost izlazim sa ovom hronikom o Mariji Bursać, satkanom od sjećanja njene rodbi­ ne, Kameničana i saboraca. Priznanje i ohrabrenje su mi riječi iz recenzije druga Nikole Kotle, pred­ ratnog kovača i istaknutog komuniste sa Kamenice: »Naročita vrijednost rukopisa je u tome što o Ma­ riji govori mnogo ljudi, njenih seljana, drugarica i drugova, boraca i rukovodilaca — kroz čitav njen životni put — što čini jednu veliku kolektivnu isti­ nu o liku Marije Bursać,'narodnog heroja«. Drug Kotle mi je, svojim kazivanjima, prijedlo­ zima i primjedbama na rukopisu, značajno i svesrd­ no pomogao u radu na konačnom oblikovanju ove hronike, zbog čega mu se najsrdačnije zahvaljujem. Takođe su zaslužili moju iskrenu zahvalnost, za svoja nadahnuta kazivanja o Mariji Bursać i vre­ menu u kome je stasala u borca i heroja: njeni ro­ ditelji Joka i Nikola, braća Dragan i Vaso, zatim Velimir Stojnić Veljo, Vaso Trikić, Nikola Rokvić, Mika Grbić, Savo Pužić, Đorđe Torbica, Mika i Mi­ lan Knežević, Duka Bačkonja, Mira Bujić-Morača, �Milan Bosnie, Pera M. Pilipović, Milan Trninić, Bog­ dan Danić Boško, Duško Kurbalija i dr. Prilikom pisanja ove knjige o Mariji Bursać ko­ ristio sam se i slijedećom literaturom: 1. Hronologija oslobodilačke borbe naroda Jugo­ slavije 1941—1945; 2. Zbornici dokumenata iz NOB-a; 3. Krajiške brigade, 4. Sabrana djela Branka ćopića; 5. Bilten Vrhovnog štaba NOV i POJ; 6. Napisi iz listova »Radnička volja«, »Prosvetni pregled« i »4. jul«; Knjigom Milana N. Zorića »Dr­ var u ustanku«; Zbornik narodnih heroja Jugoslavi­ je« (prvo i drugo izdanje). ��SADRŽAJ Prva žena narodni heroj Bursaći sa Kamenice Djetinjstvo kameničke čobanice Spremljeno ruvo djevojačko Štrajk drvodeljskih radnika Partija priprema kadrove Dolaze zbiljski dani Vicuka, Marijina ljubav Kamenica — centar ustanka Marija postaje skojevka Prvi ustanički dani Kameničani na barikadama Darovano ruvo djevojačko Otimanje žita neprijatelju Komesar radne čete Clan Komunističke partije Mombaš Desete krajiške brigade Drama Danice Materić Poslije preležanog tifusa Marija na Prkosima Herojstvo Zore Danić Pjesmom protiv bola Amputacija desne noge Marija vječne mladosti Riječ autora 5 9 14 19 22 26 29 34 38 42 45 47 51 54 56 59 61 65 69 72 76 79 81 87 92 ���� Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Knjige Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context M Knjiga Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Marija Bursać - životni put i revolucionarno delo Subject The topic of the resource Život narodne herojke Marije Bursać Creator An entity primarily responsible for making the resource Božo Majstorović Publisher An entity responsible for making the resource available NIRO, "Dečije novine", Gornji Milanovac Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1978. Rights Information about rights held in and over the resource Nepoznato Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource PDF Language A language of the resource SH Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 50-M Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 100 str. Source A related resource from which the described resource is derived https://www.memoryoftheworld.org/ biografija Božo Majstorović Marija Bursać narodna herojka http://afzarhiv.org/files/original/c92d27f367475892ad63f0a44ad4abb8.pdf 96d54a652df6b13ae020b28df5d484c3 PDF Text Text �� Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Dokumenti iz arhiva Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context A Dokument Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Sreska konferencija AFŽ, održana dana 19.06.1944. u Zdeni Subject The topic of the resource Narodnooslobodilačka borba Creator An entity primarily responsible for making the resource Sreski AFŽ Source A related resource from which the described resource is derived Arhiv Bosne i Hercegovine Publisher An entity responsible for making the resource available Udruženje za kulturu i umjetnost CRVENA Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 19.06.1944. Rights Information about rights held in and over the resource Arhiv Bosne i Hercegovine; Udruženje za kulturu i umjetnost CRVENA Language A language of the resource SH Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 27-A Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 2 str. Type The nature or genre of the resource zapisnik 1944 AFŽ Bosna i Hercegovina narodna herojka NOB politička situacija poljoprivredni radovi Rada Vranješević Sreska konferencija AFŽ http://afzarhiv.org/files/original/ec18c7bd32bbabb4e30fde46557a91c0.jpg 87c540b936093630a98ea6c83bd7614e Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Fotografije Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context F Fotografija A static visual representation. Examples include paintings, drawings, graphic designs, plans and maps. Recommended best practice is to assign the type Text to images of textual materials. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Vukica Mitrović Subject The topic of the resource Vukica Mitrović Creator An entity primarily responsible for making the resource Nepoznat Source A related resource from which the described resource is derived Goranke, Istranke, Primorke u NOB : izbor iz glasila AFŽ Publisher An entity responsible for making the resource available Muzej Narodne revolucije Rijeka Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1978 Rights Information about rights held in and over the resource Muzej Narodne revolucije Rijeka Language A language of the resource SH Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 64-F narodna herojka Vukica Mitrović žene borci žene heroji http://afzarhiv.org/files/original/208fc66ffbada4b1b300dc161de780db.pdf 99fe9dab878e8f09cbc0344d3fa57aa3 PDF Text Text ��PARTIZANKE Žene u Narodno oslobodilačkoj borbi Izdavač: CENZURA Branimira Ćosića 5, Novi Sad Produkcija: Alternativna kulturna organizacija – AKO Vojvode Bojovića 13, Novi Sad Urednici: Daško Milinović Zoran Petakov Prelom i priprema za štampu: Nataša Milićev Dizajn korica: Daško Milinović Štampa: Zola Print, Novi Sad Tiraž 500 primeraka Novi Sad, 2010 Projekat podržala: Rosa Luxemburg Stiftung, Southeast Europe Svako kopiranje i dalje korišćenje tekstova iz knjige je dobrodošlo (izuzev upotrebe u okviru rasističkog, seksističkog, fašističkog konteksta). �PARTIZANKE Žene u Narodnooslobodilačkoj borbi ��Sadržaj Uvod.........................................................................................................................9 Gordana Stojaković, SKICA ZA PORTRET: ANTIFAŠISTIČKI FRONT ŽENA VOJVODINE 1942–1953..........................................................................13 Ida. ..........................................................................................................................40 . Eta............................................................................................................................48 Danica.....................................................................................................................52 Jelena.......................................................................................................................56 Olga.........................................................................................................................60 Skraćenice. .............................................................................................................68 . Slike.........................................................................................................................72 Gordana Stojakovic, Outline for a Portrait: Women’s Anti-fascist Front of Vojvodina 1942-1953.....................................79 Ida. ........................................................................................................................104 . Eta..........................................................................................................................114 Danica...................................................................................................................118 Jelena.....................................................................................................................122 Olga.......................................................................................................................126 Abbreviations......................................................................................................134 7 �8 �UVOD „Ko kontroliše prošlost, kontroliše budućnost, a ko kontroliše sadašnjost kontroliše prošlost“ – Džordž Orvel, 1984 U Srbiji se državnim projektom istorijskog revizionizma već dve decenije pokušavaju izbrisati sva dostignuća Narodnooslobodilačke borbe. Želja nacionalističkih vlastodržaca je da se Narodnooslobodilačka borba marginalizuje i prepusti zaboravu. Antifašistička, herojska borba partizana, njihove žrtve i uspesi u borbi protiv nacističkog i fašističkog okupatora tokom četiri godine rata, potiskuju se iz zvanične istorije. Umesto istine nudi nam se četnički falsifikat, izmišljeni nacionalni „antifašistički pokret“ koji se u Drugom svetskom ratu borio na strani fašista. Rehabilitacija pravedno osuđenih kolaboracionista i kvislinga sve je češća pojava, a nije retkost da danas u Srbiji umesto narodnih heroja ulice nose imena kolaboracionista koji su ih ubili pomažući fašističkom okupatoru. Vođeni željom da se ovom pogubnom procesu suprotstavimo i pomognemo da se antifašistička tradicija u Srbiji ne izgubi odlučili smo da napravimo ovo istraživanje na temu Narodnooslobodilačke borbe. Sa druge strane, bili smo takođe svesni da istorija žena i ženskog pokreta nije do sada bila predmet istraživanja u našoj istoriografiji. Opterećena velikim datumima, borbama i ratovima, istoriografija je izgubila interes za običnog čoveka i podjednako važne napore za kulturni napredak društva, čiji su nosioci bile i žene. Rad na pisanju ove knjige bio je uslovljen dvema činjenicama. Zapostavljanjem antifašističke tradicije i marginalizovanjem Narodnooslobodilačke borbe u Drugom svetskom ratu, kao i upadljivim nedostatkom autentične ženske istoriografije odnosno uloge žena u Narodnooslobodilačkoj borbi, koja nije u dovoljnoj meri istražena, a još manje prezentovana javnosti. Sa stanovišta istoriografije u Evropi je već sasvim prihvaćeno istraživanje ženskog pokreta iz ugla feminističke teorije i metodologije koja podrazumeva „slušanje autentičnih glasova žena“. Zato su u ovoj knjizi sabrana iskustva žena učesnica Narodnooslobodilačke borbe. Iskustva koja svakodnevni život donosi, koja su za žene drugačija od onog što je u zvaničnoj istoriji zapisano. Zvanična istorija veoma šturo iznosi podatke o ženama u Narodnooslobodilačkom pokretu. Doprinos žena oslobađanju Jugoslavije od nacizma i fašizma ne nalazi se u udžbenicima. Važno je znati da se tokom Narodnooslobodilačke borbe naroda Jugoslavije od jula 1941. do maja 1945. godine u redovima Narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije borilo preko 100.000 žena, od kojih je oko 25.000 poginulo. Pored njih, veliki broj žena učestvovao je u radu u pozadini. Pod rukovodstvom Komunističke partije Jugoslavije tokom Narodnooslobodilačke borbe osnivane su organizacije žena koje su bile različite jer su uslovi bili drugačiji u pojedinim krajevima Jugoslavije, ali su ciljevi svima bili isti – oslobođenje žena od okupatora, ali i od njene zavisnosti i neravnopravnog položaja u društvu. Od oko 1.700.000 Jugoslovena, koliko je stradalo tokom Drugog svetskog rata, oko 620.000 bile su žene, a samo u logorima ih je ubijeno više od 282.000. 9 �Od 91 žene, koliko je proglašeno za narodne heroje, 73 su poginule tokom NOB-a, dok je samo njih 17 odlikovano za života. Žene su se masovno uključivale u Narodnooslobodilački pokret – kao delegati, politički komesari, komandiri, referenti saniteta, bolničarke, borci, puškomitraljesci, bombaši, partijski i skojevski rukovodioci i odbornice Narodnooslobodilačkih odbora. Početkom rata osnivani su mesni, opštinski i gradski odbori žena, a posle velikih uspeha postignutih u borbi tokom 1941. i 1942. godine, došlo je do stvaranja posebne ženske organizacije – Antifašističkog fronta žena Jugoslavije osnovanog 6. decembra 1942. godine u Bosanskom Petrovcu. Na Prvoj zemaljskoj konferenciji Antifašističkog fronta žena Jugoslavije, održanoj od 5. do 8. decembra 1942. godine u Bosanskom Petrovcu u prisustvu 166 delegatkinja iz raznih krajeva Jugoslavije (izuzev Slovenije i Makedonije), jedinica NOV i POJ i vojnopozadinskih organa vlasti – izabran je Centralni odbor AFŽ Jugoslavije od 20 članica koji je objedinjavao rad pokrajinskih rukovodstava AFŽ. Za predsednicu AFŽ izabrana je Kata Pejnović. Zbog ovakvog, rekli bi smo nepravednog, marginalizovanja uloge žena u Narodnooslobodilačkom pokretu, zbog zapostavljanja žena u zvaničnoj istoriografiji i u vreme SFRJ, a pogotovo posle raspada zajedničke države, smatrali smo da neposredne učesnice Narodnooslobodilačke borbe treba da dobiju više prostora. Njihova sećanja čine veći deo ove knjige. Svaka od njih je aktivno učestvovala u antifašističkoj borbi. Nijedna od njih nije slučajna pojava i usamljeni heroj. Iznikle su u strašnim godinama rata. Stajale su u prvim redovima borbe za oslobođenje zemlje od fašističkog okupatora, borbe za izgradnju novog društva. Svaka od njih je pored opštih zadataka radila na okupljanju žena u redove Narodnooslobodilačkog pokreta, na edukaciji žena u toku Narodnooslobodilačke borbe. Neposredno, kao organizatorke ženskih organizacija, ili dajući primer ostalima kao bolničarke, ilegalke na okupiranoj teritoriji, ili boreći se rame uz rame sa muškarcima na prvoj liniji fronta, one su postale izraz snage, težnji i opredeljenja velikog broja žena u tadašnjoj Jugoslaviji. U tom vremenu obeleženom nadljudskim naporima, kad je moralna vrednost čoveka merena doprinosom u borbi one su zauvek srušile predrasude o manjoj vrednosti žena u odnosu na muškarce. U njihovim sećanjima preovladava mišljenje da je bilo dovoljno ukazati ženama poverenje, tretirajući ih (po prvi put u istoriji) kao jednake sa muškarcima, i one su svojom snagom, hrabrošću i ljubavlju prema slobodi dokazale da su to poverenje apsolutno zaslužile dajući nemerljivi doprinos izgradnji naprednijeg i slobodnijeg društva. Nije slučajno da je ogroman broj žena dao poverenje KPJ. Opredeljivanje za NOB i KPJ proizlazilo je iz činjenice da borba protiv fašizma pod vođstvom KPJ nije bila samo borba za oslobođenje zemlje od fašističkog okupatora, već da se u isto vreme vodila borba i za oslobođenje žena od okova patrijarhata. Kada su nosile oružje, stajale na barikadama i kad su uzdignuta čela hrabro odlazile u borbu, svaka žena se borila za sebe, ali i za bolji položaj svih žena u društvu. Svaki dan borbe, svaka žrtva koje su dale bila je odraz dubokog ubeđenja u praved10 �nost borbe koju vode, kao i činjenice da sa opštom slobodom dolazi i novi društveni poredak u kojem će ženama biti garantovana puna društvena i lična ravnopravnost. Ova knjiga je namenjena pre svega mladim ženama koje danas nastavljaju borbu za svoju emancipaciju i oslobođenje. Na planu borbe za ravnopravnost žena nema konačno osvojenih pozicija. Da bi se stečeno uspešno održalo potrebno je sačuvati iskustvo koje su žene ugradile u sve napore da poboljšaju sopstveni položaj u društvu. Zato ove žene nisu samo učesnice Narodnooslobodilačke borbe već i deo istorije i kolektivne svesti. One su dale veliki doprinos u borbi žena ne samo protiv fašizma već za jednakost, slobodu i emancipaciju društva u kojem živimo. Daško Milinović Zoran Petakov 11 �12 �Gordana Stojaković SKICA ZA PORTRET: ANTIFAŠISTIČKI FRONT ŽENA VOJVODINE 1942–1953. U ovom radu sam dala osnovne podatke o osnivanju, radu, rezultatima rada i gašenju Antifašističkog fronta žena (AFŽ) Vojvodine (1942–1953), organizacije koja je bila sastavni deo AFŽ-a Srbije i AFŽ-a Jugoslavije – krovne organizacije za sve druge republičke organizacije AFŽ-a. Cilj mi je bio da pobrojim osnovne zadatke AFŽ-a kroz čiju realizaciju je omogućeno ženama da premoste vekovna potiskivanja u okvire privatnog, kućnog kruga. U ovom radu sam dala činjenice o važnosti AFŽ-a kao ženske organizacije koja je imala ključnu ulogu u dalekosežnom projektu emancipacije žena u socijalističkoj Jugoslaviji u periodu 1945–1953. Antifašistički front žena Jugoslavije je bila masovna, frontovska organizacija nastala 1942, tokom II svetskog rata sa ciljem da okupi i organizuje žene za borbu protiv okupatorskih vojski i njihovih saveznika. Zadaci su se tokom vremena menjali u zavisnosti od društveno-političkih i istorijskih uslova u kojima je organizacija delovala i potreba koje je život nametao. Tokom NOB-a,1 prioritet je bio borba za oslobođenje, da bi se u godinama posle rata ciljevi organizacije prilagodili novim okolnostima života i rada. Posle oslobođenja Jugoslavije masovni priliv žena u AFŽ doprineo je da se formiraju, pored „zemaljske“ (AFŽ Jugoslavije), mesne i rejonske zatim sreske, opštinske, pokrajinska i republičke organizacije. U Vojvodini je rad AFŽ-a bio usmeren i na uključivanje žena svih etničkih zajednica. AFŽ je bio kolektivni član Narodnog fronta,2 ali je to, po masovnosti, elanu, rezultatima rada, u periodu obnove i izgradnje zemlje bila izvorna ženska organizacija sa elementima političke organizacije. Period rada AFŽ-a podelila sam u tri ciklusa: 1942–1945, 1946–1949. i 1950–1953. Prvi ciklus bio je period stvaranja organizacije kada je moguće pronaći primere da su u toku NOB-a žene preuzimale inicijativu i izlazile iz okvira direktiva. Drugi ciklus je bio period širenja, jačanja organizacije i velikog angažovanja žena na obnovi i izgradnji, ali i na planu edukacije, političkog angažmana i ulaska u privredu. Treći ciklus je period stagnacije i gašenja organizacije gde se na nivou retorike pominju aktivne ženske uloge (ekonomski samostalna žena, politički i društveno aktivna), ali se na nivou realnosti promovišu ženske uloge iz ekonomije nege i brige. 1  Narodnooslobodilačka borba 1941–1945. 2  Narodni front je formiran 1945. od organizacija Jedinstvenog narodnooslobodilačkog fronta koje su formirane posle II zasedanja AVNOJ-a. Ciljevi su bili: nezavisnost Demokratske Federativne Jugoslavije, federativno uređenje nove države, republičko državno uređenje, bratstvo i jedinstvo među narodima, ravnopravnost naroda, zatim čitav korpus iz oblasti radnog prava i socijalne zaštite radnika i za učešće žena u svim oblastima političkog i društvenog života. Videti: Petranović, B. (1981) Istorija Jugoslavije 1818–1978, Nolit, Beograd, str. 391. 13 �AFŽ je bio neophodna stepenica procesa emancipacije u socijalističkoj Jugoslaviji. Ženama je bilo potrebno da istraže sopstvene mogućnosti u oblastima u kojima im delovanje do tada nije bilo dopušteno: samostalno organizovanje akcija (i političkih), učestvovanje u vlasti (od narodnooslobodilačkih odbora i seljačkih radnih zadruga do Narodne skupštine FNRJ3), organizovanje svakodnevnog života (setve, žetve, edukacija, priredbe, pomoć svima koji su ugroženi...). To je bio težak zadatak, jer su i dalje bile odgovorne za sve porodične obaveze. Da bi ravnopravno sa muškarcima učestvovale u političkom, privrednom i kulturnom životu zemlje morale su da se organizuju i pripreme za sve pobrojane zadatke. Edukaciju, ili kako se to tada nazivalo „kulturno uzdizanje žena“, vodile su i osmišljavale žene za žene, potpuno svesne da je potrebno da široki sloj žena bude obrazovan kako bi mogle da koriste sva prava koja su u novoj, socijalističkoj Jugoslaviji imale. Na vlast su u Jugoslaviji 1945. došli komunisti koji su, od osnivanja Socijalističke radničke partije (komunista),4 usvojili načelo ravnopravnosti žena. Ali, ženska prava (koja su posle II svetskog rata zakonski regulisana) nesamostalnim, neobrazovanim i neobaveštenim ženama ne bi bila od koristi. Iskustvo žena u okviru AFŽ-a oslanja se i nastavlja na iskustvo organizovanja žena u radničko-komunističkim organizacijama5 počev od dvadesetih godina XX veka. Podjednako važno je bilo i iskustvo ženskih građanskih6 i feminističkih organizacija u Vojvodini, koje su pored humanitarne funkcije imale i programe edukacije za žene, ali i političke zahteve. Mnoge od tema pokrenutih u tim, građanskim i feminističkim organizacijama preuzete su i razvijene u sistemu AFŽ-a, u obliku koji je diktirao politički trenutak. Socijalistička ideologija emancipaciju žena nije posmatrala van sistema radništva (radničke klase) i zato se mera ženske emancipacije, pre svega, određivala u odnosu na prava iz oblasti rada. Ekonomska samostalnost jednog broja žena je velika tekovina socijalističke Jugoslavije. Ona nije lako izborena – bio je to, u novijoj istoriji, proces najmasovnijeg okupljanja žena na izvršenju projekta obnove i izgradnje zemlje tokom kojeg je ideološki, zakonski i finansijski podržan projekat obrazovanja žena i njiho- 3  FNRJ – Federativna Narodna Republika Jugoslavija, proglašena 1945. 4  U okviru Socijalističke radničke partije Jugoslavije (komunista) osnovan je Sekretarijat žena socijalista (komunista) sa zadatkom da propagira jednakost za muškarce i žene bez obzira na zanimanje, naciju ili veru, sa posebnim naglaskom na pravo glasa za muškarce i žene. Neda Božinović svedoči da je Sekretarijat žena socijalista (komunista) „napravio program organizovanja žena preko socijalističke partije, ali zbog visokog stupnja samostalnosti i vrlo nezavisnog programa rada, koji su te žene izborile, napravljen je dogovor da Sekretarijat deluje u okviru sindikata. To se dešavalo... 1920-21. Činjenica da su ih podredili sindikatu, odnosno partiji, znači da su ih ukinuli. Onda su se najaktivnije žene u tom pokretu i priključile opoziciji... Većinu među članovima KPJ činili su radnici koji nisu marili mnogo za ženske probleme, a nisu mnogo ni znali. Takva situacija je bila sve do 1933. kada je Blagoje Parović prvi pokrenuo pitanje ravnopravnosti žena. Njemu su se pridružile žene koje su se tada okupile u KPJ...“ (Stojaković (ured.), 2002:49). 5  Videti: Kecić, Danilo. (1984), Vojvođanke u radničkom i revolucionarno-demokratskom pokretu u: Žene Vojvodine u ratu i revoluciji 1941–1945, Radovi sa savetovanja održanog 27. i 28. marta 1984. u Novom Sadu, Novi Sad; Kecman, Jovanka. (1978) Žene Jugoslavije u radničkom pokretu i ženskim organizacijama 1918–1941, Institut za savremenu istoriju, Beograd; Kecman, Jovanka. (1975) Žene u sindikalnim organizacijama i štrajkovima u Jugoslaviji (1935–1941) u: Istorija XX veka – Zbornik radova XII, Narodna knjiga, Beograd, str. 257–321; Stojaković, Gordana. (2007), AFŽ Vojvodine 1942–1953 (CD), izdanje autorke, Novi Sad. ISBN 978-86-909833-0-8; Sklevicky, Lidija. (1996) Konji, žene, ratovi, Ženska infoteka, Druga, Zagreb. 6  Stojaković, Gordana. (1999), Znamenite žene Novog Sada I, Futura publikacije, Novi Sad; Božinović, Neda. (1996) Žensko pitanje u Srbiji u XIX i XX veku, Devedesetčetvrta & Žene u crnom, Beograd; Sklevicky, Lidija. (1996) Dvjesta godina tišine: Pokušaj tipologije ženskih pokreta u modernom periodu u: Konji, žene, ratovi, Ženska infoteka, Druga, Zagreb, str. 73–107. 14 �vog uključenja u sve segmente života i rada. Ideološki plan, koji je diktirala KPJ7 je u periodu 1945–1953. bio prenošen putem štampanih medija. Ulogu prenošenja poruka ženama imala je štampa Antifašističkog fronta žena (AFŽ štampa). U posmatranom periodu pored štampe deo sistema prenošenja poruka i kreiranja identiteta, kulturnih vrednosti i društvenih odnosa (Isanović, 2007) činili su i „čitalački časovi“ i „analfabetski tečajevi“. Ovi dodaci štampanih medija činili su uobičajen i obavezan sistem koji se primenjivao zbog velikog broja nepismenih, naročito među ženama. On se temeljio na potrebi da se prevaziđe viševekovno nasleđe nejednakosti žena i da se poruke prenesu do što većeg broja žena. To je bilo vreme AFŽ štampe. Tokom rata u Sremu je štampan list Vojvođanka u borbi (Srem, 1944), organ AFŽ Vojvodine. List je izlazio u veoma teškim uslovima a umnožavan je na starim šapirografima u malim tiražima. U Vojvodini su se posle II svetskog rata štampala tri lista: Glas žena, Dolgozó Nő (Vajdasági Dolgozó Nő) i Femeia nouă. Žena danas (AFŽ Jugoslavije, Beograd) štampana je u tiražu od 30.000 primeraka, Zora (AFŽ Srbije, Beograd) je štampana u 50.000 primeraka, a u Vojvodini su štampana navedena tri AFŽ lista što je prelazilo tiraž od 100.000 primeraka AFŽ štampe, koja se nije nudila kao mogućnost, već kao redovna aktivnost AFŽ organizacija poznata kao „čitalačke grupe“. Paradoksalno je da u vreme kada je nešto manje od 20% žena u Vojvodini bilo nepismeno (1946. bilo je 69.0008 nepismenih žena) postojao takav obim angažovanih listova. S druge strane politički prioritet je bio okupiti žene i aktivirati ih na planu izgradnje i obnove zemlje i uključenju u politički život pa je sasvim razumljivo što je AFŽ štampa korišćena kao najznačajniji kanal prenošenja poruka i kreiranja uloga namenjenih ženama. AFŽ štampa je imala za cilj oblikovanje svesti žena u socijalističkom duhu, ali i prenošenje poruka koji su bile od koristi ženama: edukacija, ekonomsko osamostaljivanje žena, korišćenje zakonskih prava koji su podržavali i štitili majku i dete. Masovni ulazak žena u javnu sferu u periodu 1945–1953. nije mogao da se ostvari samo osnivanjem ženske organizacije, makar ona bila podržana ideološki, kadrovski i finansijski. Bilo je potrebno da se steknu određeni društveno-istorijski uslovi, koji su se napokon stekli tokom i neposredno posle II svetskog rata. Ogromne ljudske žrtve, masovni zločini nad civilnim stanovništvom, logori smrti, veliki broj ranjenika, invalida, dece bez roditelja, uništena sela i gradovi, glad, zima... posledice su užasa koje će trajati i posle okončanja ratnih dejstava. Da bi se prevazišlo tako strašno nasleđe rata bilo je nužno da se i ženska polovina stanovništva uključi u sve oblike aktivnosti u društvu: političke, privredne, humanitarne, kulturne. Žene su, sticajem okolnosti koje je doneo II svetski rat, i mimo ideološkog plana, zauzele mesta svojih poginulih očeva, muževa, sinova i tako otvorile prostor ka osvajanju ličnih sloboda do tada rezervisanih samo za muškarce. U tom poduhvatu AFŽ je imao izuzetnu i važnu ulogu. 7  Komunistička partija Jugoslavije. 8  U Vojvodini je 1948. bilo 400.000 žena (Zaga Krdžalić, Slobodna Vojvodina, 7. mart 1948:1). 15 �Cilj, metod i teorijski okvir Cilj ovog rada je da podseti da na planu borbe za ravnopravnost žena nema konačno osvojenih pozicija. Da bi se stečeno uspešno sačuvalo potrebno je sačuvati iskustvo koje su žene ugradile u sve napore da poboljšaju sopstveni položaj u društvu. Jedno od takvih je i iskustvo članica AFŽ-a. Namera mi je da iz rodne perspektive dekonstruišem rad AFŽ-a Vojvodine i dam osnovne podatke o transformaciji položaja žena u Vojvodini u periodu 1942–1953. u okviru feminističkih teorija. Istorijski kontekst AFŽ-a sam posmatrala po uzoru na pristupe koje je primenila Lidija Sklevicky u okviru istorijske discipline. (Sklevicky, 1996:70) Cilj je bio da rekonstruišem ne samo ključne događaje u radu organizacije, planove emancipacije žena kroz pregled podržavanih ženskih uloga (radnica, zadrugarka, udarnica, brigadirka, politički aktivna i ekonomski nezavisna žena), već i da imenujem liderke i neke članice organizacije, a na osnovu istraživanja koje sam uradila o AFŽ Vojvodine (Stojaković, 2007). U pomenutom radu sam pokušala da slušam argumente žena, pa sam pored radova drugih autorki/autora9 (koji se nisu isključivo bavili AFŽom, već NOB-om, NOR-om i Narodnim frontom), arhivske građe10 koristila AFŽ štampu kao, do sada neiskorišćeno svedočanstvo o AFŽ-u i glavnim pravcima uključenja žena u javnu sferu. Analizirala sam tekstove liderki AFŽ-a, komunistkinja: Mitre Mitrović, Srbislave Kovačević, Ruže Tadić, Zore Krdžalić, Vide Tomšič i drugih, ali i aktivistkinja AFŽ-a koje su izveštavale o svakodnevnom životu žena u socijalističkoj Jugoslaviji. Koristila sam metode analize diskursa u analizi teksta (Vasić, 1995; Savić, 1993) koje omogućuju da se rodne razlike prikažu u odnosu na kontekst (političko-ekonomski i kulturološki). Takođe sam koristila metode koje se koriste u prezentaciji žena u medijima (Moranjak 2007) i metode koje objašnjavaju ideologizaciju rodnih uloga (Kingsley Kent, 1987). Sled ideja, događaja i strategija društvenih promena koje su hronološki pobrojane u ovom radu, a koje su za cilj imale redefinisanje ženskih uloga u društvu prate i reči kojima se označavala nova (povoljnija) uloga žena. Emancipacija je izraz koji se koristio u zemljama socijalističkog društveno-ekonomskog i političkog sistema i uglavnom je značio zakonski dostignutu jednakost muškaraca i žena. Danas je u feminističkoj teoriji i praksi u upotrebi termin: oslobađanje žena a označava oslobađanje žena muške dominacije u svim aspektima života i rada. Feministička ideologija je skup ideja o odnosima društvene dominacije (Mršević, 9  Među najznačajnije spadaju: Vojvodina u borbi (1963), Savez udruženja boraca Narodnooslobodilačkog rata SR Srbije, Predsedništvo AP Vojvodine, Novi Sad; Žene Srbije u NOB (1975), Nolit, Beograd; Kecić, Danilo (ur.) (1984) Žene Vojvodine u ratu i revoluciji 1941–1945. – Radovi sa savetovanja održanog 27. i 28. marta 1984. u Novom Sadu, Novi Sad; Popov Jelena. (1986), Narodni front u Vojvodini 1944–1953, Filozofski fakultet u Novom Sadu, Institut za istoriju – Monografije knjiga 27, Novi Sad. O AFŽ-u Hrvatske je pisala Lidija Sklevicky. Videti: Sklevicky, Lidija. (1996) Konji, žene, ratovi, Ženska infoteka, Druga, Zagreb. 10  Zapisnici, rezolucije, izveštaji sa sastanaka, konferencija i kongresa PO AFŽ Vojvodine, GO AFŽ Srbije i CO AFŽ Jugoslavije, Zapisnici PO AFŽ-a Vojvodine čuvaju se Arhivu Vojvodine F.338 Knjiga zapisnika br.1. (rukopis). Izveštaji o radu organizacija AFŽ-a u Vojvodini su u Muzeju Vojvodine. Videti: Stojaković, 2007, CD. Izveštaji, rezolucije sa sastanaka i kongresa GO AFŽ Srbije i CO AFŽ Jugoslavije objavljivani su u listovima: Žena danas (AFŽ Jugoslavije) Zora (AFŽ Srbije) i Glas žena (PO AFŽ Vojvodine). 16 �1999:55). Feminističke teorije sa različitih aspekata dekonstruišu patrijarhalne modele potčinjavanja žena. Socijalističke i marksističke feministkinje smatraju da postoji jasna i nezaobilazna veza između klasnih odnosa i odnosa između polova. Za teoretičarke radikalnog feminizma patrijarhat postoji bez obzira na društveno ekonomski sistem i zbog toga se oslanjaju na istraživanja u vezi sa formiranjem rodnih identiteta (Mršević, 1999:103). Svim feminističkim teorijama cilj je oslobađanje žena i to u svim oblastima života i rada. Zato feministička teorija i praksa preispituju sve strukture vlasti i moći, idelogiju, kulturu, ekonomiju... Izlazak žene iz privatne u javni sferu, van porodičnog kruga koji je tradicionalno pripadao ženskoj sferi i njena ekonomska samostalnost koji su se desili u vreme socijalističke transformacije jugoslovenskog društva, nisu bili konačna rešenja za potpuni preobražaj položaja žena u društvu. Problem je ostajao u domenu privatnog i porodičnog „gde patrijarhalni poredak i dalje živi u glavama i srcima ljudi“ (Papić, 1989:37). Porodica je u socijalizmu kao i u građanskom kapitalističkom društvu bila mesto gde su se reprodukovali odnosi hijerahije jer „polovi tu zadržavaju svoju ’postvarenu’ prirodnost“ (Papić, 1989:39). U praksi socijalizam je rešavao problem nejednakosti polova kroz rešenje klasnog pitanja po formuli: socijalistički preobražaj društva + ekonomska nezavisnost žena = emancipacija žena (Stojaković, 2007). Socijalistički preobražaj društva nije obuhvatio sve patrijarhalne odnose i to je rezultiralo vrlo bitnom, ali ipak samo delimičnom transformacijom položaja žena u društvu. Najteži deo procesa emancipacije bio je proces transformacije mišljenja muškaraca i žena. Ida Sabo11 u svom govoru12 povodom 8. marta (Novi Sad, 1960) kaže da se u toku socijalističkog preobražaja društva „vrši(o) proces pretvaranja starih shvatanja u nova, proces usvajanja novih pogleda u pogledu položaja žena u porodici i društvu“. U tom procesu, diktiranom od strane KPJ, glavni tok aktivnosti (1942–1953) sprovodile su, a delom i osmišljavale, organizacije AFŽ-a u Vojvodini. AFŽ Vojvodine (1942–1945) U istoriografiji je poznat podatak da je Antifašistički front žena Jugoslavije osnovan u decembru 1942. u Bosanskom Petrovcu, mada je i pre tog datuma bilo organizovanih žena koje su bile uključene u antifašistički otpor sa istim zadacima i načinom rada. Ideološki rad organizacije bio je oslonjen na temeljna opredeljenja KPJ 11  Ida Sabo ima Partizansku spomenicu 1941. Posle oslobođenja obavljala je odgovorne političke dužnosti u partijskim, sindikalnim i državnim organima, prvo u Sloveniji a zatim u Vojvodini, Srbiji i Jugoslaviji. Birana je za poslanicu republičke i savezne Skupštine, poslanicu Skupštine Autonomne Pokrajine Vojvodine, gde je u periodu 1963–1967. obavljala dužnost potpredsednice. Birana je za potpredsednicu Pokrajinskog odbora AFŽ-a Vojvodine (1946). Obavljala je i druge odgovorne dužnosti u Savezu udruženja boraca Narodnooslobodilačkog rata, Socijalističkom savezu radnog naroda Jugoslavije. Bila je članica Predsedništva SFRJ, Predsedništva Srbije, Saveta Federacije. Za svoj rad je višestruko odlikovana: Ordenom za hrabrost, Ordenom junaka socijalističkog rada, Ordenom zasluga za narod sa zlatnom zvezdom, Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem i drugim domaćim i stranim odlikovanjima. Svedočanstvo Ide Sabo o NOR-u i AFŽ-u Vojvodine videti (Stojaković, G. (2007), AFŽ Vojvodine 1942–1953 (CD), izdanje autorke, Novi Sad. 12  Govor je objavljen u: Stojaković, G. (2007), AFŽ Vojvodine 1942–1953 (CD), izdanje autorke, Novi Sad. 17 �da žene moraju biti ravnopravne sa muškarcima u svim segmentima života i rada. Već je tokom NOB-a13 bilo jasno da je borba protiv fašizma podrazumevala i borbu za pravednije društvo u kome će žene imati aktivnu ulogu u društvu. Josip Broz Tito je to jasno poručio ženama i muškarcima antifašistima: „ ...Žene Jugoslavije, koje su u ovoj borbi sa takvim samoprijegorom dale takve žrtve, one što tako uporno stoje u prvim redovima Narodnooslobodilačke borbe, imaju pravo da ovdje, danas, jedanput zauvijek, utvrde jednu činjenicu: da ova borba mora donijeti ploda i za žene naroda Jugoslavije, da nikada više niko neće moći istrgnuti te skupo plaćene plodove iz njihovih ruku!“ (Tito, 1945:13). U Vojvodini je žarište antifašističkog oružanog otpora bilo u Sremu. Kako o tim danima piše Srbislava Kovačević – Marija14 u selima Srema je KPJ organizovala rad sa ženama i formiranje prvih grupa žena sa ciljem da se pomognu partizanski odredi i ilegalci. (Kovačević, 1884:93–127; Kovačević, 1943 Izveštaj) Okružni komitet KPJ za Srem je u junu 1942. svim partijskim organizacijama poslao dokument pod nazivom „Uputstvo za organizovanje žena u Narodnooslobodilačkoj borbi – Stvarajmo po svim mestima Antifašističke saveze žena“ (Kovačević,1984:95). Uputstvo je direktna posledica direktive J. B. Tita koja govori o važnosti učešća žena u NOB-u i stvaranja posebne organizacije antifašistkinja. U taj savez trebalo je da uđu „sve one žene i devojke koje su protiv fašističkog okupatora i njegovih slugu – ustaša i petokolonaša“, zatim „žene svih društvenih slojeva: radnice, seljanke, intelektualke i građanke“, ali u savez je bilo važno da uđu „Srpkinje, Slovakinje, poštene i antifašistički raspoložene Hrvatice, Nemice i druge.“ (Kovačević, 1984:96) Stvaranje inicijativnih odbora antifašistkinja bila je odgovornost sreskih komiteta KPJ a unutar njih su komunistkinje, članice odbora bile najodgovornije za postavljeni zadatak. To nije bio prosti proces organizovanja jedne organizacije već vrlo težak i dugotrajan put „lomljenja predrasuda o manjoj vrednosti žene“ i kod žena i kod muškaraca. Srbislava Kovačević svedoči da su žene bile spremnije da prihvate promene u vezi sa sopstvenim položajem u društvu nego njihovi muževi pa čak i kada su bili članovi KPJ. (Kovačević, 1984:97) Do 1943. u Sremu je formirana mreža organizacija AFŽ-a, jer je tada već formirano „9 sreskih odbora sa 16.843 članice“ (Sabo, 1984:28). Okružna konferencija Antifašističkog fronta žena za Srem održana je 31. maja 1943. u Miškovcima. Prva predsednica Okružnog odbora AFŽ-a za Srem je bila Mileva Savić - Olga koja je ubrzo 13  Narodnooslobodilačka borba 14  Srbislava Kovačević – Marija se u napredni studentski pokret uključila kao studentkinja u Beogradu 1935. Bila je članica Omladinske sekcije Ženskog pokreta. Članica KPJ postala je 1940. U Narodnooslobodilački pokret uključila se odmah po izbijanju ustanka, 1941. Sledeće godine je prešla u rodni Srem gde se angažovala u organizovanju Antifašističkog fronta žena. Od 1943. je sekretarka Okružnog odbora AFŽ-a za Srem, i sekretarka Pokrajinskog odbora AFŽ-a za Vojvodinu. Iste godine je bila glavna urednica lista Vojvođanka u borbi. U oktobru 1943. je izabrana u Centralni odbor AFŽ-a Jugoslavije kao predstavnica PO AFŽ-a Vojvodine. Članica Okružnog komiteta KPJ za istočni Srem postala je 1944. Ima Partizansku spomenicu. Posle oslobođenja izabrana je za sekretarku Pokrajinskog odbora AFŽ-a Vojvodine, ali i za organizacionu sekretarku Okružnog komiteta KPJ za Novosadski okrug i članicu Pokrajinskog komiteta KPJ za Vojvodinu. 18 �posle izbora na tu dužnost poginula. Zamenila ju je Mira Milošević.15 Krajem 1943. formiran je Inicijativni odbor AFŽ-a za Vojvodinu. Za predsednicu je izabrana Mira Milošević, a Srbislava Kovačević - Marija za sekretarku. U Moroviću je 25. septembra 1944. održana Okružna konferencija AFŽ-a zapadnog Srema na kojoj je bilo prisutno 250 delegatkinja: „212 Srpkinja, 18 Hrvatica, 15 Rusinki, 2 Slovakinje i 3 Slovenke“. Konstatovano je da u okviru AFŽ-a u okrugu aktivno oko „8.000 žena ...u Narodnooslobodilačkim odborima je bilo 36, u poljoprivrednim komisijama 12, u kulturno-prosvetnim odborima 25, u narodnooslobodilačkoj vojsci 250 drugarica, a stalnih kurira ima 50.” (Kovačević, 1984:117). Mesni i okružni odbori u Bačkoj i Banatu intenzivnije su se osnivali od jeseni 1944. na oslobođenim teritorijama. Okružna konferencija AFŽ-a za severni Banat održana je 21. oktobra 1944. u Petrovgradu.16 Za predsednicu je izabrana Emilija Kolarov.17 U decembru 1944. održana je Okružna konferencija za južni Banat. Za predsednicu je izabrana Zuza Huravik,18 a za sekretarku Kornelija Ankucić.19 Rad mesnih odbora Antifašističkog fronta žena odvijao se kroz sledeće aktivnosti: redovni nedeljni sastanci, sakupljanje hrane, obuće, odeće i drugog materijala za partizane i ilegalce, nega ranjenika, u selima: obrada polja, straže. Važan je bio i „politički rad“ koji je podrazumevao „čitanje propagandnog materijala, diskutovanje o događajima na frontu i sl.“ (Kovačević, 1984:102). Mesni i sreski odbori AFŽ-a bili su povezani sa drugim organizacijama u narodnooslobodilačkom sistemu: Savezom komunističke omladine (SKOJ), narodnooslobodilačkim odborima (NOO). U mesnim odborima AFŽ-a bar jedna članica je bila „skojevka“, a u mesnim narodnooslobodilačkim odborima je bila uvek bar jedna žena. U fruškogorskim selima su žene organizovale i održavale život i rad jer su muškarci bili u partizanima, logorima ili su poginuli. „U takvim selima žene su držale sve narodnooslobodilačke organizacije” (Kovačević, 1984:102). Organizaciona struktura AFŽ-a formirana je po teritorijalnom principu: 15  Mira Milošević je do početka II svetskog rata živela kao domaćica u selu Šuljam, u Sremu. Po izbijanju ustanka 1941, odmah se uključila u Narodnooslobodilački pokret prikupljajući hranu, obuću i odeću za partizane. Ubrzo je otišla u Podunavski odred. Posebno se angažovala u organizaciji AFŽ-a u Sremu. Za predsednicu AFŽ-a za iriški srez izabrana je 1943, a iste godine je izabrana za predsednicu Okružnog odbora AFŽ-a za Srem. Bila je jedna od izabranih delegata iz Vojvodine za Drugo zasedanje AVNOJ-a 1943, ali zbog Šeste neprijateljske ofanzive deo vojvođanskih delegata, pa i ona, nije mogao da se probije do Jajca. Izabrana je za predsednicu Inicijativnog odbora AFŽ za Vojvodinu, da bi posle oslobođenja postala prva predsednica Pokrajinskog odbora AFŽ Vojvodine. Nosilac je Partizanske spomenice 1941. Posle oslobođenja birana je za saveznu narodnu poslanicu. 16  Zrenjanin 17  Emilija Kolarov je bila jedna od organizatorki Ženskog pokreta u Petrovgradu tokom 1939. Po zanimanju je bila „zabavilja“ (vaspitačica u zabavištu), a bila je i članica Kola srpskih sestara. Odmah po izbijanju ustanka uključila se u Narodnooslobodilački pokret. U oslobođenom Petrovgradu (Zrenjaninu) 1944. izabrana je za predsednicu Okružnog odbora AFŽ-a za srez Petrovgrad. Posebno se istakla u akcijama snabdevanja vojnih bolnica, osnivanja dečjih prihvatilišta... 18  Zuzana Huravik je rođena u Kovačici 1904. U napredni pokret se uključila 1939. U veoma teškim uslovima ona je aktivno organizovala ilegalni rad i otpor okupatorima u Kovačici i južnom Banatu. U KPJ je primljena 1944. Posle oslobođenja je bila članica mesnog Narodnooslobodilačkog odbora, a izabrana je za predsednicu Okružnog odbora AFŽ-a za južni Banat. Aktivno je, kao udarnica u radnim i omladinskim brigadama, učestvovala u obnovi i izgradnji zemlje. Za dugogodišnji društveni i politički rad Zuzana Huravik je 1971. odlikovana Ordenom zasluga za narod sa srebrnom zvezdom. 19  Kornelija Ankucić se u napredni omladinski pokret uključila u Vršcu gde je 1939. primljena u SKOJ. Sledeće godine primljena je u KPJ. Uhapšena je 1941. i zatvorena u logoru na Banjici a zatim i u logoru u Smederevskoj Palanci, gde je dočekala oslobođenje. Posle oslobođenja obavljala je odgovorne dužnosti kao članica Sreskog komiteta KPJ za južni Banat. Birana je u rukovodstvo Okružni odbor AFŽ-a. (sekretarka). Nosilac je Partizanske spomenice 1941. 19 �grupe po mestima/selima, mesni odbori (gradovi, sela), u gradovima su formirani i pododbori (po delovima grada), sreski odbori (srezovi), okružni odbori (više srezova), pokrajinski odbor za Vojvodinu. Najaktivnije žene su birane u sreske odbore, a iz sreskih odbora najbolje su delegirane u okružne odbore. Tamo gde nisu bili formirani mesni odbori AFŽ-a obično je taj zadatak preuzimala komunistkinja-članica mesnih komiteta KPJ. I tamo gde su odbori formirani „drugarica koja je od strane KPJ određena da rukovodi AFŽom trebala je u mesnom odboru da zauzme položaj predsednice ili sekretara. Partijska linija se ne sprovodi naređivanjem, već davanjem pravilnih usmenih predloga, saveta.“ (Golubović i Kuzmanov, 1984:348) Tokom 1943, gde je to situacija dozvoljavala, održavani su politički kursevi za aktivistkinje AFŽ-a sa ciljem da se osposobe buduće liderke u organizaciji. Pogibijom20 velikog broja komunistkinja, koje su imale iskustvo u organizacionim poslovima postalo je jasno da se moraju uložiti dodatni napori da bi se aktivistkinje AFŽ-a politički edukovale. Teme kurseva za žene su bile: razvitak društva, žena kroz istoriju, seljačko pitanje, nacionalno pitanje, o fašizmu, današnji rat protiv fašizma i uloga SSSR u njemu, narodnooslobodilačka borba naroda Jugoslavije, organizaciona struktura AFŽ-a.21 Edukacija članica AFŽ-a je bilo vrlo važno pitanje o kome je pisala Vanda Novosel.22 Uz program „nižeg kursa“ za aktivistkinje i rukovotkinje nižih odbora AFŽ-a, Vanda Novosel razmatra koje drugarice treba birati za kurs: „Drugarice koje šaljemo na kurs moraju biti one žene koje su najčvršće povezane sa ženskim masama. One treba da se regrutuju iz jezgra naše organizacije koja sačinjavaju naše najaktivnije članice. Borbenost, odanost osnovni su uslovi, a znanje može biti minimalno.“ (Vanda Novosel, Naši kursevi u: Žena danas, br. 33, novembar 1943:18). Srbislava Kovačević Marija je, ispred Inicijativnog odbora AFŽ-a za Vojvodinu, 25. 11.1943. Pokrajinskom komitetu KPJ za Vojvodinu podnela izveštaj o radu organizacija AFŽ-a na teritoriji Vojvodine23. Ona konstatuje da se „razvijenost organizacija AFŽ-a“ mora povezati sa „razvojem Narodnooslobodilačke borbe“. Srbislava Kovačević svedoči da su prvoformirane organizacije „išle neispitanim putevima“ jer nije postojalo prethodno iskustvo niti veze sa drugim krajevima Jugoslavije da bi se iskustva mogla razmenjivati. Jedino je KPJ pružala pomoć u vezi sa organizovanjem žena, a Srbislava Kovačević u Izveštaju piše da je bilo i „drugova-partijaca koji su bili prvi aktivisti“ AFŽ-a. Među ozbiljne probleme u radu AFŽ-a Srbislava Kovačević je navela sledeće: nedovoljna pismenost žena, nedovoljan broj aktivistkinja za kulturno-prosvetni i politički rad sa ženama, nedovoljan broj žena drugih nacionalnosti osim srpske, nedostatak propagandnog materijala – naročito posebnog lista za žene, organizovaniji 20  Ne postoji poseban rad koji uzima u obzir činjenicu da je veliki broj devojaka i žena studentkinja i diplomiranih studentkinja stradalo u prvim godinama rata i posledicama koje je to imalo na tokove emancipacije žena. Rad Nede Božinović predstavlja pionirski početak: Božinović, N. (1988) Studentkinje i diplomirane studentkinje Beogradskog univerziteta u narodnooslobodilačkom ratu i revoluciji u: Studentkinje Beogradskog univerziteta revolucionarnom pokretu, Centar za marksizam Univerziteta u Beogradu, Beograd, str.173–176. 21  Kontrolna pitanja na završnoj konferenciji kursa AFŽ, Muzej Vojvodine br.18655. 22  Vanda Novosel je jedna od najznačajnijih liderki AFŽ Jugoslavije. 23  Izveštaj o radu organizacija AFŽ u Vojvodini, Muzej Vojvodine br. 668 20 �pristup u prikupljanju hrane i drugog materijala za borce kroz kampanje i takmičenja i „pogrešno postavljen odnos“ prema Narodnooslobodilačkim odborima jer je „žena u NOO smatrana samo kao delegat svoje organizacije koja je trebala da polaže račun o svojoj organizaciji“. Masovno organizovanje žena i stvaranje mreže organizacija AFŽ-a, najviše u seoskim sredinama, bio je proces koji se kretao „neispitanim putevima.“ Sa jedne strane žene su vrlo često predstavljale odlučujuću snagu NOB-a kao partizanke, bolničarke, kurirke, ilegalke, one koje su održavale vlast na oslobođenim teritorijama (gde su muškarci bili u logorima, partizanima ili ubijeni) i snabdevale borce, a sa druge strane njihov izlazak iz kućnog okruženja u mirnijim fazama rata nije nailazio na opšte odobravanje saboraca i sredina u kojima su živele. Već su se tokom 1944. pojavila pitanja „treba li još da postoji Antifašistički front žena?“ (Mitra Mitrović, O Antifašističkom frontu žena u Žena danas, br. 33, septembar 1944:6-8). Ali to nije bilo samo pitanje izlaska žena na javnu scenu već i pitanje mere njihovog delovanja, ili još preciznije kontrole njihovog delovanja. Mitra Mitrović24 u navedenom članku25 piše: „Kome bude trebalo da i tačno zabeleži datum kad su to žene Jugoslavije stekle jednaka politička i građanska prava, može slobodno staviti: 29. novembra 1943. godine, na dan kada su donesene Odluke AVNOJ-a... tako je za žene Jugoslavije jednom zauvek skinuto s dnevnog reda pitanje njihove ravnopravnosti.“ Žene u Jugoslaviji su izborile pravo da „ravnopravno učestvuju u životu svog naroda... i pre nego što je napisan ikakav zakon... to pravo je postalo svakodnevni život i praksa.“ Tada se pojavila i dilema da li je u tim uslovima potrebno da i dalje postoji jedna posebna organizacija žena kakav je AFŽ. Mitra Mitrović daje potvrdan odgovor i obrazlaže da AFŽ nije organizacija koja se „isključivo bavi pitanjem žena, već (je to) pokret koji je okupio žene u borbi čitavog naroda protiv okupatora“. Još uvek je pred narodom bio čitav niz problema koje je trebalo rešavati a u vezi sa stvaranjem novog sistema, nove države, a tu je bilo potrebno angažovanje žena. One su se, kako piše Mitra Mitrović, zahvaljujući AFŽ-u, lakše i efikasnije uključile u javni i politički život jer se žene „još uvek lakše okupljaju preko svog, da kažemo ’ženskog’ pokreta.“ One su se i na potpuno poseban način vezivale za svoju organizaciju koja sada postaje „njihov krov nad glavom“. U takvim uslovima, ali i zbog zasluga koje je AFŽ imao u NOB-u, i koje nisu bile sporne, Mitra Mitović smatra da se opstanak AFŽ-a ne može dovoditi u pitanje. Bilo je potrebno promeniti način rada AFŽ-a i postaviti nove zadatke. Gde su bila sporna pitanja u vezi sa radom AFŽ-a? Žene su u ratnim uslovima uz velike žrtve i kroz primere velikog junaštva održale život na okupiranim i slobodnim teritorijama. One su stekle svest o sopstvenoj snazi i sposobnostima. Životni tokovi su često nametali rešavanje problema koji nisu bili unapred zadati direktivama KPJ. 24  Mitra Mitrović je jedna od naših najpoznatijih revolucionarki i komunistkinja. Njen rad spada u najznačajniju feminističku baštinu. Članica KPJ postala je 1933. Bila je jedna od osnivačica Omladinske sekcije Ženskog pokreta i urednica lista Žena danas (1936–1940). Jedna od glavnih organizatorki osnivanja AFŽ-a i jedna od najvažnijih liderki organizacije. Bila je i ministarka – predsednica Saveta za prosvetu, nauku i kulturu u Vladi NR Srbije. O njenom životu i radu a nadasve o značaju njenog dela i njenih teorijskih stavova do sada nije sveobuhvatno pisano. 25  Žena danas, Beograd, br. 33, septembar 1944:6–8. 21 �Preuzimanje inicijative, što se izgleda često dešavalo naročito u nižim odborima AFŽ-a, tumačeno je kao „zastarelo i feminističko“, nastalo „iz neveštine ili uskih shvatanja“ što je AFŽ „počelo svoditi na žensku i krutu organizaciju.“26 Jovan Veselinov Žarko, sekretar Pokrajinskog komiteta KPJ za Vojvodinu poslao je 1944. pismo Pokrajinskom odboru AFŽ-a Vojvodine u kome najavljuje cirkularno pismo svim partijskim organizacijama sa porukom da postoji „opasna tendencija ’osamostaljivanja’ AFŽ-a, odvajanja AFŽ-a u neku potpuno samostalnu organizaciju“ (Kovačević, 1984:120). U pismu upućenom vojvođanskim partijskim organizacijama između ostalog stoji: „Niži odbori... često su se razvili u usku terensku žensku organizaciju koja se (u mnogim mestima) smatra mnogo više obaveznom prema višim odborima AFŽ-a, nego prema lokalnim telima i lokalnim potrebama i zadacima opšte narodnooslobodilačke borbe...“ (Kovačević, 1984:120). Da bi se izbegle tendencije osamostaljivanja žena članice rukovodstava okružnih, sreskih organizacija AFŽ-a su odmah potom bile uključene u rad mesnih i sreskih partijskih organizacija, a ostale članice AFŽ-a su bile uključene u rad narodnooslobodilačkih odbora i angažovane u Narodnooslobodilačkom pokretu. KPJ je kontrolu ostvarila tako što se AFŽ utopio u Narodni front (NF) uz obrazloženje da će žene „tamo da nađu još širi, zajednički i prostorno, krov nad glavom“ (Mitra Mitrović, O Antifašističkom frontu žena 1944:6–8). Mitra Mitrović je smatrala da je „prirodno“ da se za potrebe vojske (hrana, smeštaj, bolnice) setve, žetve, škole... pitaju odbori Narodnog fronta, a da su žene članice AFŽ-a sada dužne da preuzmu odgovornost za rad tih novih organa vlasti. Ne može se u šali govoriti da „kad žene to ne organizuju, ne ide dobro.“ (Ibid, str.7), već su žene odgovorne da pomognu novu vlast ali „pod novim krovom“. Konferencije AFŽ-a treba održavati i dalje i na njima raspravljati i problemima i potrebama grada i sela ali u sklopu programa Narodnog fronta. Pokrajinska konferencija AFŽ-a Vojvodine održana je u Novom Sadu 1, 2. i 3. januara 1945. Za predsednicu pokrajinskog odbora je izabrana Mira Milošević, a za sekretarku Srbislava Kovačević Marija. Odbor je brojao oko tridesetak članica iz svih delova Vojvodine. Pokrajinska konferencija nije donela novine u pogledu forme i sadržaja rada organizacije. AFŽ je u oslobođenoj Vojvodini (i u drugim delovima Jugoslavije) trebalo da pronađe mesto u okviru zadatom i za druge frontovske organizacije. Na prvom posleratnoj konferenciji antifašistkinja Srbije održanom 29. januara 1945. AFŽ Jugoslavije je odlikovan Ordenom narodnog oslobođenja. U oslobođenoj zemlji od 16–18. juna 1945. u Beogradu održan je I kongres AFŽ-a Jugoslavije koji je sve žene Jugoslavije pozvao da udruženim snagama krenu u obnovu i izgradnju zemlje i da se aktivno uključe u sve oblike političkog, privrednog i društvenog života nove države. Vida Tomšić27 je u referatu pod nazivom „Socijalno 26  Ibid, str. 7 27  Vida Tomšič (1913–1998) je bila slovenačka komunistkinja, jedna od organizatora ustanka u Sloveniji, partizanka i narodna herojka. Posle oslobođenja je obavljala odgovorne političke zadatke između ostalih: predsednica Narodne skupštine Republike Slovenije, predsednica Veća građana Savezne skupštine Jugoslavije. Od 1948. bila je na čelu AFŽ-a Jugoslavije. Njeni stavovi o ženskom pitanju u socijalističkom društvu pripadaju našoj najvažnijoj feminističkoj baštini. 22 �staranje kao jedan od najvažnijih zadataka antifašističkog fronta žena u obnovi zemlje“ dala pregled najvažnijih zadataka AFŽ-a. Ona je iznela podatak da je prema nepotpunim podacima u Jugoslaviji 1945. bilo „534.000 dece koja su ostala bez roditelja, bez opskrbe ili nastradala na bilo koji način u toku rata... A ukupni broj socijalno ugrožene dece i mladeži u Jugoslaviji je 1.200.000.“ (Tomšič, Naši zadaci 1945:4) U tom poslu veliku odgovornost nose osnovne organizacije AFŽ-a u svakom selu, okružne i sreske organizacije jer su one neposredna veza „sa masama, ali i garancija za to da niko od onih kojima je potrebna pomoć ne ostane nezbrinut ili prepušten sebi...“ (Ibid,14–15) Žene su 1945. prvi put mogle da biraju i da budu birane u organe vlasti. Zato su predstavljale važnu ciljnu grupu, a AFŽ je u predizbornoj kampanji imao izuzetnu ulogu. To pokazuje i lista kandidata Narodnog fronta Jugoslavije za narodne poslanike za Saveznu, Ustavotvornu skupštinu i Skupštinu naroda, na kojoj su po prvi put bile žene.28 Ceneći važnost izbora i učešća žena na izborima Centralni odbor AFŽ Jugoslavije je štampao posebnu brošuru Pravo glasa žena dokaz i oruđe demokratije29 koju je napisala Mitra Mitrović, jedna od liderki jugoslovenskog AFŽ-a. O pravu glasa za žene Mitra Mitrović je napisala: „...Isto je tako i Zakon o pravu glasa žena došao mnogo kasnije nego što smo mi to svoje pravo na našim oslobođenim teritorijama, još od 1941. godine, koristile... Ova ravnopravnost žena jeste i zasluženo izvojevano pravo žena koje su pokazale tako visoku nacionalnu svest, takva junaštva, takvu ljubav za domovinu, takvu otpornost i u okupiranim gradovima i selima, i u vojsci, i u ratu i u posleratnoj obnovi zemlje. Ta ravnopravnost upisana je sada i u zakone koje je donela, na III zasedanju, Privremena narodna skupština. Ta ravnopravnost zagarantovana je i programom Narodnog fronta... Ono što karakteriše današnju opoziciju, reakciju, jeste to što ona više ne učestvuje ni u pobedama ni u nevoljama naroda, već želi samo da ga demorališe. Ona likuje što žene satima stoje na pijaci u tim prokletim redovima – znači raduju se što još ima špekulanata... Šta je dužnost žena na ovim izborima? Prvi naš zadatak jeste da sve iziđemo na birališta. Ne bi se smelo dogoditi da na ovim izborima bude žena koje nisu izašle da glasaju.“ O novom položaju žena u socijalističkoj Jugoslaviji 1945–1953. Ustav Federativne Narodne Republike Jugoslavije donet je 31. januara 1946. Definisao je novu državu kao „saveznu, narodnu republiku, zajednicu ravnopravnih naroda gde je narod imao suverenitet.“ (Petranović, 1981:394). Ustav (čl. 24) je garantovao ravnopravnost žena: Žene su ravnopravne sa muškarcima u svim područjima državnog, privrednog i društveno-političkog života. Za jednaki rad žene imaju jednaku plaću, 28  O ženama u organima vlasti pogledati rezultate istraživanja Stojaković Gordana. (2007), AFŽ Vojvodine 1942–1953 (CD), izdanje autorke, Novi Sad. 29  Mitrović, Mitra. (1945), Pravo glasa žena dokaz i oruđe demokratije, Centralni odbor AFŽ-a Jugoslavije, Beograd. 23 �kao i muškarci i uživaju posebnu zaštitu u radnom odnosu. Država naročito štiti interese matere i dijeteta, osnivanjem rodilišta, dečijih domova i obdaništa i pravo matere na plaćeni dopust prije i poslije porođaja. Žene su izborile politička prava što znači da sve žene koje su punoletne (imaju 18 godina) imaju potpuno biračko pravo (da biraju i da budu birane) u sve organe narodne vlasti i da su im sve javne funkcije dostupne pod istim uslovima kao što su dostupne i muškarcima. U saglasnosti sa Ustavom bili su i zakoni iz oblasti ličnog i porodičnog prava. Na osnovu Zakona o braku ona je mogla „da zadrži svoje devojačko prezime, da muž doda svome prezimenu – ženino, žena je raspolagala delom imovine koju je unela u brak i ravnopravno upravljala imovinom koju je sa mužem stekla u braku... Žena je mogla biti staratelj i vršiti sva druga prava u oblasti starateljstva... Ženska deca su u pogledu nasleđivanja potpuno izjednačena sa muškom... a žena je ravnopravni naslednik sa decom i braćom i sestrama umrlog supruga...“ (Božinović, 1953:10–12). Zakon o socijalnom osiguranju radnika i službenika i njihovih porodica (1950) odredio je posebne uslove za starosnu penziju ženama u radnom odnosu, ali i pravo na porodičnu penziju za žene posle smrti supruga. Radno zakonodavstvo je potvrdilo ravnopravnost žena i muškaraca, s tim da je trudnicama i ženama koje doje svoju decu omogućena posebna zakonska zaštita u radnom odnosu. Zagarantovano je tromesečno porodiljsko odsustvo (šest nedelje pre i isto toliko posle porođaja), ali je zakonska obaveza bila da se korišćenje odsustva mora započeti 21. dan pre porođaja. Porodilji koja doji svoje dete bilo je omogućeno da posle porođajnog odsustva koristi i godišnji odmor. Za sve vreme porodiljskog odsustva žena je isplaćivana puna plata sa svim dodacima (ako ih je imala pre porođaja) pod uslovom da je pre porođajnog odsustva imala odgovarajući30 radni staž. Trudnicama i porodiljama novo radno zakonodavstvo omogućavalo je i druge pogodnosti koje su podrazumevale pun iznos plate, prelazak na lakše radno mesto (pod određenim uslovima), zabranu noćnog i prekovremenog rada, četvorosatno radno vreme, pravo na petnaestodnevno odsustvo za negu bolesnog člana porodice (obično su to bila deca). Zakon je štitio trudnice i žene koje doje svoju decu i u slučaju kada su one počinile neko krivično delo. Posebnim zakonima i uredbama štitio se položaj majke i deteta. Tokom 1948. i 1949. donete su Uredba o materijalnoj pomoći za decu radnika i nameštenika, Uredba o zaštiti trudnih žena i majki dojilja u radnom odnosu, Uredba o osnivanju dečjih jasli i vrtića. Žene su u novoj državi aktivno učestvovale u političkom životu. Na prvim posleratnim izborima glasalo je 88% žena Jugoslavije, a 22 žene izabrane su za poslanice Narodne skupštine (Stojaković, 2007). Na izborima za članove narodnih odbora, mesnih sreskih i pokrajinskih u 1949. u Vojvodini izašlo je 95,6% žena (Stojaković, 30  Uslov je bio šest meseci neprekidnog radnog staža u jednoj godini ili 14 meseci ukupnog radnog staža u periodu od dve godine. (Stojaković, 2007, CD) 24 �2007). U isto vreme broj žena u narodnim odborima je bio nizak što je bila posledica predrasuda u odnosu na žene, ali i nespremnosti žena da se aktivnije uključe u političke aktivnosti. Uvođenjem samoupravljanja (1950) i rentabilne proizvodnje došlo je do smanjenja državnih subvencija za dečje ustanove i ustanove društvenog standarda i do gašenja dela ovih institucija. Time je jedan broj zaposlenih žena izgubio mogućnost da njihova deca budu jeftino i bezbedno zbrinuta. Uvođenje relativno visokog dečjeg31 dodatka 1951. uticalo da veliki broj žena napusti posao. Socioekonomski položaj žena u socijalističkoj Jugoslaviji je potpuno izmenjen u odnosu na period Kraljevine Jugoslavije. Žene su se kvalifikovale za nova zanimanja i po prvi put ušle u mnoge privredne grane. Zabeležen je napredak u pogledu položaja seoskih žena zahvaljujući razvoju zadrugarstva. Antifašistički front žena Vojvodine 1946–1949. U periodu 1946–1949. članice AFŽ-a Vojvodine su se radno angažovale u fabrikama, na njivama, gradilištima, setvama i žetvama. Radile su i u okviru radnih akcija, angažovale se na otkupu žita. Pomagale su ustanove dečje zaštite, siromašnu decu, držale patronate nad ustanovama socijalne zaštite, vodile brigu o novoosnovanim porodilištima u Vojvodini. Pored socijalnih važne su postale i ekonomske aktivnosti. Uvode se masovne radne akcije a da bi se aktivnosti AFŽ-a koordinirale rad se odvija kroz sekcije:32 privrednu, kulturno-prosvetnu, organizacionu, socijalnu – sekciju „Majka i dete“, propagandnu ili ideološko-političku. Ustanovljena su i permanentna takmičenja u svim oblastima rada AFŽ-a. Takmičenja su organizovana između mesnih, sreskih, okružnih odbora, ali i u okviru mesta ili sela, po rejonima ili ulicama. Naročito su bila važna takmičenja povodom 1. maja, 29. novembra ili 8. marta. Oblasti33 koje su spadale u nadležnost AFŽ-a bile su: 1. Kulturno-prosvetni rad: – analfabetski tečajevi, – čitalačke grupe, – osnivanje knjižnica, – organizacija priredbi, – razvijanje dopisništva za ženske listove, „Slobodnu Vojvodinu“... 31  Svi koji su imali pravo na taj dodatak primali su u novcu ili bonovima ukupno 3.000 din mesečno po detetu pa su porodice „sa većim brojem dece u znatnom dobitku... ali i porodica sa jednim ili dvoje dece dečijim dodatkom delom nadoknađuje eventualni gubitak koji nastaje zato što jedan od roditelja nije u radnom odnosu... Sredstva za dečje dodatke obezbeđena su iz budžeta države, društvenih doprinosa... te neće biti bojazni da će rukovodioci nekih preduzeća primati samo radnike bez dece da bi se oslobodili plaćanja dečjeg dodatka...“ Slobodna Vojvodina 26. 11. 1951. str. 2. 32  Zapisnik sa sastanka Izvršnog odbora Pokrajinskog odbora AFŽ-a održanog u Novom Sadu 6. juna 1946. Arhiv Vojvodine, F.338 knjiga br. 1. (rukopis). 33  Popis zadataka i poslova za koji su bile zadužene članice AFŽ-a preuzet je iz Zapisnika sa sastanka plenuma PO AFŽ održanog u Novom Sadu 14. marta 1946. Arhiv Vojvodine F.338 knjiga br. 1. (rukopis). 25 �2. Zdravstvena delatnost: – formiranje ekipa za suzbijanje bolesti, – formiranje ekipa za predavanja o higijeni, zdravlju žena i dece. 3. Socijalna problematika: – otvaranje obdaništa (stalnih i sezonskih), – otvaranje porodilišta, – otvaranje savetovališta za žene i decu kao i posebne čekaonice u domovima zdravlja. 4. Zadaci u privredi: – dobrovoljni rad na obnovi i izgradnji zemlje, – setva, žetva i obrada bašti za dečje domove i internate, – pomoć kolonistima, – pomoć siromašnim porodicama koje su izgubile radnu snagu u NOB u obrađivanju zemlje, – takmičenje u održavanju štala i staja, – popis kukuruza, – suzbijanje crne berze i borba protiv sabotera, – plaćanje poreza. 5. Politički zadaci: – svaku akciju treba posebno pripremati tako što će se objasniti svrha i korist od nje. 6. Organizacioni zadaci: – obuhvatiti što više žena u rad organizacije, – poboljšati rad među pripadnicima nacionalnih manjina, – uspostaviti efikasnu komunikaciju među odborima, – uspostaviti efikasnu saradnju sa odborima Narodnog fronta. AFŽ Vojvodine je 1947. imao 337.50086 članica, od toga najviše Srpkinja a najmanje Rumunki (Popov, 1986:203). Mesni odbori postojali su svim selima i gradovima. Najveći broj članica AFŽ-a u Vojvodini bile su „službenice, seljanke i domaćice. Radnica je bilo malo jer su se one okupljale u sindikatu“ (Popov, 1986:203). Najveći uspesi organizacije bili su na obnovi zemlje kroz „973.736 radnih sati koji su državi uštedeli 12 miliona dinara“ za 1947. (Popov, 1986:208). Najveći problemi su bili na planu političke i ideološke edukacije žena. Zbog toga je u 1947. održano 22.600 konferencija AFŽ-a. (Stojaković, 2007) 26 �Ruža Tadić34 predsednica Pokrajinskog odbora AFŽ-a Vojvodine je predstavila podatke o radu pokrajinske organizacije na II kongresu AFŽ-a Srbije (1948). Navela je rezultate kampanje za izbore u 1948. Izbore za sreske i mesne odbore Narodnog fronta održane u februaru 1948. obeležio je veliki odziv žena. Za listu Narodnog fronta glasalo je 94,99% birača, a preko 90% žena, ili 97% za odbore Narodnog fronta, gde je glasalo preko 94% žena. (Drugi kongres žena Srbije, 1948:76) Pozitivan stav koji su žene Vojvodine pokazale prema izborima za organe Narodnog fronta na izborima nisu pokazale i kao članice organizacije, jer od „500.492 žene koliko ih ima u Vojvodini, 132.505 su bile van članstva Narodnog fronta“ (Ibid, 77). Ruža Tadić je navela da je razlog za to bio nedovoljan rad organizacija AFŽ-a, naročito u višenacionalnim sredinama. Situacija se kasnije nešto popravila jer je do II kongresa AFŽ-a Srbije u „Narodni front upisano 18.396 žena, većinom iz nacionalnih manjina“ (Ibid, 77). Ženama na selu je posvećena posebna pažnja zbog obaveza koje su one imale u razvoju poljoprivrede i stvaranju radnih zadruga. Tako je tokom 1948. težište rada bilo na uključivanju žena u zadruge. „U 26 srezova u Vojvodini u zemljoradničke zadruge upisano 66.608 žena, dok je u seljačke radne zadruge upisano 18.362. žena“ (Slobodna Vojvodina, 5. januar 1950:1). U okviru radnih zadruga otvorena su sezonska obdaništa kako bi se omogućilo da žene budu aktivnije u radu u „poljoprivredi, ali i u kulturnom unapređenju“. Petogodišnjim planom predviđeno je bilo „dati privredi 400.000 novih stručnih radnika“ a zalaganjem AFŽ-a u 1948. „u privredu su se uključile 2.704 žene“ (Drugi kongres žena Srbije, 1948:79). Za novu vlast seljačke radne zadruge bile su „najpogodniji oblik ujedinjavanja individualnog interesa radnog seljaka s opštim interesom socijalističke zajednice“ (Glas žena, br. 2, 1948:23). AFŽ Vojvodine je kao jedan od prioriteta imao zadatak da radi na što većem uključivanju žena u zadruge. Konkretni zadaci aktivistkinja AFŽ-a su bili vezani za organizovanje kurseva i predavanja o poslovima i dužnostima žena u zadruzi, briga o deci kroz organizaciju obdaništa i organizovanje kurseva i predavanja u vezi sa savremenom proizvodnjom. Drugi kongres Antifašističkog fronta žena Jugoslavije održan je 25, 26. i 27. januara 1948. u Beogradu. Učestvovalo je oko 800 delegatkinja – predstavnica republičkih, pokrajinskog, sreskih, okružnih i mesnih odbora AFŽ-a iz svih krajeva Jugoslavije. Predsedavala je Cana Babović,35 predsednica Centralnog odbora AFŽ-a Jugoslavije. 34  Ruža Tadić je po zanimanju bila učiteljica. Odmah po započinjanju ustanka priključila se Narodnooslobodilačkom pokretu. Članica KPJ postala je 1943. Posle završetka Drugog svetskog rata izabrana je za predsednicu AFŽ-a Vojvodine. Obavljala mnoge važne političke funkcije. Bila je narodna poslanica u skupštinama Vojvodine, Srbije i Jugoslavije, kao i članica Saveta Vojvodine. Posle gašenja AFŽ-a bila je predsednica Inicijativnog odbora za formiranje Saveza ženskih društava, organizacije koja je nasledila AFŽ i predsednica Crvenog krsta Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije /SFRJ/. 35  Spasenija Cana Babović (1908–1977) se kao osamnaestogodišnja radnica uključila u radnički i sindikalni pokret. Ubrzo je postala članica SKOJ-a. Zbog učešća u radničkim štrajkovima u periodu 1934–1937. je više puta hapšena. Godine 1937. osuđena je po Zakonu za zaštitu države na dve godine zatvora. Jedna je od organizatorki ustanka 1941. Od početka ustanka je u partizanskim jedinicama. Godine 1942. je postala zamenik političkog komesara II proleterske brigade. Od septembra 1942. je radila na organizovanju žena u Narodnooslobodilačkom pokretu. Bila je članica Predsedništva AVNOJ-a. Jedna je od najpoznatijih liderki AFŽ-a Jugoslavije: potpredsednica Glavnog odbora AFŽ-a Srbije (1945) predsednica Centralnog odbora AFŽ-a Jugoslavije (1945–1948). Obavljala je i druge odgovorne političke dužnosti: ministarka – predsednica Saveta za narodno zdravlje i socijalnu politiku u Vladi Narodne Republike Srbije (1951). Bila je nosilac više odlikovanja i priznanja. Ordenom narodnog heroja je odlikovana 1953. 27 �Značaj ovog kongresa je u tome što je usvojen Statut organizacije i što su doneti planovi rada koji su sadržani u rezolucijama Drugog kongresa AFŽ-a Jugoslavije:36 Iz Statuta organizacije vidi se da je AFŽ bio frontovska organizacija žena – sastavni deo Narodnog fronta. Pokrajinska organizacija AFŽ-a je bila u rangu sreskih, okružnih i mesnih organizacija čiji je najviši organ – konferencija AFŽ-a. Opismenjavanje nepismenih žena u Vojvodini bio je redovni zadatak svih organizacija u sistemu AFŽ-a Vojvodine. Akcija je vođena i preko osnovnih organizacija AFŽ-a, na osnovu registrovanog broja nepismenih za svako mesto, grad i srez, i imala je takmičarski karakter. „U Vojvodini je 1949. bilo 8.994 nepismenih žena a do kraja 1949. opismenjeno je 4.500 žena“ (Popov, 1986:207). Te, 1949. u AFŽ štampi su se mogli naći članci koji su nagoveštavali da je do kraja godine u Vojvodini bilo moguće „iskoreniti nepismenost“. Prema podacima Pokrajinskog odbora AFŽ-a u 19 srezova sa novim pravilima seljačkih radnih zadruga na konferencijama je upoznato 29.399 zadugarki i 6.000 žena van zadruga (Slobodna Vojvodina 14. januar 1950:2). Pokrajinski odbor AFŽ-a organizovao je dva kursa za političku edukaciju žena – jedan na mađarskom a drugi na rumunskom jeziku. Pri sreskim odborima održano je „45 ovakvih kurseva sa 1.763 žene i 242 seminara sa 600 žena“ (Slobodna Vojvodina 14. januar 1950:2). U 1949. u Vojvodini je bilo otvoreno 48 dečjih ustanova, a u seljačkim radnim zadrugama 74, što nije bilo dovoljno. Takođe je otvoren jedan broj dečjih restorana, ali problem njihovog snabdevanja nije bio rešen. Zaključeno je da bi trebalo uključiti zadruge koje bi davale svežu hranu, pre svega mleko. (Stojaković, 2007) U 1949. preko 1.940 žena je u Vojvodini uključeno u industriju, kao povremena radna snaga (Slobodna Vojvodina 14. januar 1950:2). One su ostvarile 108.840 radnih sati. Na radnim akcijama lokalnog značaja učestvovalo je 76.395 žena, a u frontovskim brigadama još oko 300.000 žena koje su ostvarile 961.822 radna dana (Slobodna Vojvodina 14. januar 1950:2). PO AFŽ Vojvodine je formirao 4 radne brigade od 294 žene koje su mesec i po dana gradile Novi Beograd. 1949. godine 1.022.140 žena u Vojvodini ostvarilo je 4.483.885 radnih dana (Slobodna Vojvodina 14. januar 1950:2). List Žena danas (br. 77–78, 1950:13) donosi podatak da je Zora Krdžalić, članica Pokrajinskog odbora AFŽ-a Vojvodine, na III kongresu AFŽ-a Jugoslavije 1950. iznela podatak da su „žene Vojvodine samo u toku 1949. dale u radnim akcijama 6.000.000 dobrovoljnih radnih časova i uštedele državi preko 55.000.000 dinara.“ Antifašistički front žena Vojvodine 1950–1953. U periodu 1950–1953. dolazi prvo do redefinisanja zadataka a zatim i do gašenja AFŽ-a. Uloge koje su namenjene ženama se iz sistema aktivnih uloga (udarnica, brigadirka, zadrugarka, radnica, politički aktivna i ekonomski nezavisna žena) 36  Rezolucije Drugog kongresa AFŽ-a Jugoslavije, Žena danas br. 52. Beograd 1948, str. 36. 28 �pomera ka ekonomiji nege i brige (majke, negovateljice i vaspitačice dece). Na IV plenumu Centralnog odbora AFŽ-a Jugoslavije održanog 4. i 5 februara 1950. među novim zadacima koji su u prvom planu je odgoj predškolske i školske dece. Organizacije AFŽ-a je trebalo da organizovano i sistematski pomažu školi, porodici i „narodnoj vlasti“ u realizaciji programa predškolskog i vanškolskog vaspitanja. Centralni odbor AFŽ-a Jugoslavije je izdao posebnu brošuru: „Uputstvo o organizaciji i zadacima komisije za odgojna pitanja pri odborima AFŽ-a“ (Beograd 1950). Uputstvo je bilo namenjeno komisijama za „odgojna pitanja“, a odbori AFŽ-a, od gradskog do Pokrajinskog, imali su zadatak da takve odbore i formiraju. Tokom 1950. u AFŽ štampi se pojavljuju i tekstovi koji do tada nisu bili uobičajeni: saveti o modi (Žena danas, br. 67, 1950). Treći kongres AFŽ-a Jugoslavije održan je u Zagrebu od 28. do 29. oktobra 1950. Uvodni referat je podnela Vida Tomšič, predsednica Centralnog odbora AFŽ-a Jugoslavije. U okviru izveštaja o radu AFŽ-a ona je posebno podvukla uspehe koje je organizacija imala u vezi sa ulaskom žena u privredni i društveni život zemlje i donošenjem zakonske regulative koja će da štiti specifičan položaj žena. Promena statusa AFŽ-a jasno je najavljena u referatu Vide Tomšič, ali nije bilo objašnjeno šta će tačno dešavati (sa) i u sistemu AFŽ-a. Nejasna obrazloženja o potrebi redefinisanja AFŽ-a dovela su do konfuzije koja je pokazala da su očigledno političku odluku o gašenju AFŽ-a nespremno dočekali u organizacijama AFŽ-a, ali i Narodnog fronta. Pokrajinski odbor AFŽ-a Vojvodine hitno je organizovao savetovanje predstavnica/ predstavnika Narodnog fronta i AFŽ-a. Zaključeno da su neki sreski odbori Narodnog fronta „nepravilno shvatili“ da radi prisajedinjenja AFŽ-a Narodnom frontu nema više potrebe za održavanjem posebnih sastanaka žena. U izveštaju sa Devete pokrajinske partijske konferencije (Slobodna Vojvodina 2. mart 1951:3) zaključeno je da će PK KPJ za Vojvodinu organizovati sastanke u okviru Narodnog fronta sa ciljem da se opovrgnu shvatanja „o likvidaciji AFŽ-a“. Najveće zamerke radu organizacija AFŽ-a odnosile su se na „nedovoljnu političku zrelost rukovodećeg kadra“ (Zadaci žena Vojvodine pred III kongres AFŽ-a Jugoslavije, Slobodna Vojvodina 14. maj 1950:3). U isto vreme Pokrajinski odbor AFŽ-a Vojvodine organizovao je političke kurseve za žene na mađarskom i rumunskom jeziku jer je primećen nedostatak predstavnica nacionalnih zajednica u organizacijama AFŽ-a. Nedostatak se naročito osetio u srezovima i gradovima gde je u većini mađarski živalj. Pokrajinski odbor AFŽ-a Vojvodine je želeo da sve zajednice budu zastupljene u radu organizacije na odgovarajući način. Konkretnom obukom pod rukovodstvom članica Pokrajinskog odbora AFŽ-a iz mađarske zajednice „kursistkinje“ su obučavane da preuzmu rukovodeće37 uloge u sistemu AFŽ-a. Promene u funkcionisanju AFŽ-a nagoveštavale su kraj organizacije. Ukinut je profesionalni rad u AFŽ-u a uvedena je potpuna dobrovoljnost. Profesionalni rad u organizaciji je bio nužnost i on je započet 1947. uvođenjem sekretarijata. Veliki obim 37  U avgustu 1950. u Vojvodini su održani izbori u sistemu AFŽ-a. Promene su bile u sreskim i mesnim odborima. Tako je u Senti za predsednicu sreskog odbora AFŽ-a izabrana Vince Eržebet a u gradski odbor Buranj Irma, Gambketa Ilona i Gujaš Ilona... (Stojaković, G. (2007) AFŽ Vojvodine 1942–1953. (CD)) 29 �organizaciono-administrativnog rada nije bilo moguće uspešno savladati bez profesionalnih funkcija. Njihovim ukidanjem urušila se organizaciona struktura AFŽ-a. Sada su organizacije Narodnog fronta, kao temeljne organizacija vlasti, trebale da budu mesta za aktivizam žena uz obrazloženje da „ne treba da postoji osnovna organizacija AFŽ-a jer bi se time uvodio formalizam i šablon“ (Glas žena br. 11, 1950:5). Zadatak odbora AFŽ-a kao sekcije osnovne organizacije Narodnog fronta je da predlaže frontovskom odboru šta treba učiniti da bi se rad među ženama bolje odvijao. Time su se osnovne organizacije AFŽ-a svele na savetodavna tela koja su mogla da predlažu i ukazuju, „razrađuju probleme rada među ženama, predlažu Partiji i Frontu potrebne mere za otklanjanje nekih pojava koje su posledica nedovoljnog političkog rada među ženama“ (Žena danas br. 81, 1951:1). Utapanje u organizacije Narodnog fronta odmah je dovela do toga „da u nekim mestima žene nisu bile izabrane38 u odbore Narodnog fronta... da je mali broj žena bio među članovima Partije...“ (Žena danas br. 81, 1951:1). Da bi se apsorbovala velika aktivistička energija žena koja je formirana u sistemu AFŽ-a predloženo je formiranje drugih ženskih društava, pre svega humanitarnih kao što su organizacije „Majka i dete“ koje su se bavile zaštitom dece. Tokom 1951. zapažena je pojava opadanja broja zaposlenih žena u svim granama privrede. Samoupravni sistem u privredi značio je i smanjenje svih troškova van proizvodnje tako su institucije društvenog standarda (jaslice, obdaništa, restorani društvene ishrane) postali nerentabilni.39 Jedan od razloga povratka žena u kuće je bila i Uredba o dodacima za decu iz 1951. Majke sa više dece napuštale su posao i posvećivale se njihovom odgoju. Povratak žena u kuće je bio i posledica predrasuda prema ženama. Radilo se i o „malograđanštini i preživelom odnosu prema ženama preživelog kapitalističkog društva, odnos iz društva sa dvojnim moralom, sa prostitucijom, visokim pričama o ženi, o svetosti materinstva, o kraljici kuće i domaćinstva i sa beskrajnom bedom radnih žena, visokom smrtnošću porodilja, male dece, sa besposlicom...“ (Tomšič, 1952:1) Vida Tomšič je zabrinuto zaključila kako se zaboravilo da pitanje položaja žena nije samo pitanje zakonodavstva već i društvenog konsenzusa da se zakoni sprovode na svim nivoima. Pri tome se, sem u referatima liderki AFŽ-a, nije više pominjala teza da je ekonomska samostalnost žena preduslov za njenu ravnopravnost. Kako još nije bila doneta jasna odluka o prestanku rada AFŽ-a i kako je trebalo kanalisati aktivističku energiju žena, PO AFŽ-a Vojvodine je 29. februara 1952. 38  Na izborima za organe NF 1950. u Vojvodini primećeno je da su birači-muškarci bili protiv žena (kandidatkinja). Tako je u Jaši Tomić od 28 žena izabrano 14, u Kovinu od 16 kandidovanih žena izabrane su 3, a u Bečeju od 58 kandidovanih izabrano je 12. U somborskom srezu je 50 žena vratilo kandidature jer im muževi nisu dozvoljavali da ih prihvate. (Stojaković, G. (2007) AFŽ Vojvodine 1942–1953. (CD)) 39  U seljačkim radnim zadrugama u Vojvodini je 1950. godine bilo 120 dečjih obdaništa sa oko 3.700 dece. U 1951. otvorena su 2–3 sezonska obdaništa. Otvaranju obdaništa protivili su se „rukovodioci, predsednici zadruga i brigadiri“ (Slobodna Vojvodina 17. maj 1951:3) zbog „materijalnih troškova održavanja.“ Smatrali su da brigu o dečjim obdaništima treba da preuzmu „zadružni savezi i poljoprivredni fondovi.“ (Slobodna Vojvodina 17. maj 1951:3) U Slobodnoj Vojvodini je 23. juna 1951. objavljen članak „Zašto ne rade dečji vrtići u zadrugama“ gde se navode izgovori kojima su se rukovodioci zadruga služili da opravdaju novonastalu situaciju: suša je i ne mogu da obezbede hranu za decu, majke neće da daju decu u vrtiće, zgrade u kojima su bili vrtići su izdate i ne mogu da se vrate... Za otvaranje vrtića su posle Trećeg kongresa AFŽ-a bili zaduženi „Saveti za prosvetu i kulturu a dešavalo se da u Savetima za prosvetu i kulturu niko i nije bio zadužen za sezonske vrtiće u zadrugama. Članice AFŽ-a nisu mogle da spreče zatvaranje obdaništa.“ (Slobodna Vojvodina 23. jun 1951:3) 30 �organizovao savetovanje predstavnica sreskih odbora AFŽ-a Bačke i Srema. Govorilo se o zadacima organizacije na selu, o zdravstvenom, kulturno-prosvetnom radu sa ženama na selu. PO AFŽ-a Vojvodine je 1. marta 1952. održao savetovanje sa predstavnicama gradskih odbora AFŽ-a. Zaključeno je da organizacije AFŽ-a u gradovima treba da se bave radnicama, jer je postalo evidentno da su one preopterećene40 i nemaju vremena za „kulturno i političko uzdizanje, a neke ne poklanjaju dovoljno pažnje odgoju dece“ (Slobodna Vojvodina 2. mart 1951:3). Zaključeno je da treba osnovati grupe u okviru GO AFŽ-a koje treba da prate uslove pod kojima žene rade, vode domaćinstvo, vaspitavaju decu. O položaju žena u Vojvodini na VI plenumu CO AFŽ-a Jugoslavije je govorila i Ruža Tadić, predsednica Pokrajinskog odbora AFŽ-a. Žene na selu su bile „mnogo manje ravnopravne od žene radnice i uopšte žene u gradu“ (Ruža Tadić, Žena danas br. 103:3). Ona je iznela podatak da su u seljačkim radnim zadrugama u Vojvodini žene činile pretežnu radnu snagu od 60% do 80%, ali su neznatno učestvovale u upravljanju. Od 1050 seljačkih i zemljoradničkih zadruga u Vojvodini samo je u jednoj žena bila predsednik. Ruža Tadić je u tekstu Osmi mart međunarodni praznik žena dala podatak da u Vojvodini „u 201 selu nijedna žena nije izabrana u narodne odbore“. Broj žena u sreskim narodnim odborima pao je sa 8,75% u 1950. na 3% u 1952 (Ruža Tadić, Slobodna Vojvodina 8. mart 1953:2). U Sarajevu je 26. i 27. decembra 1952. održan VI plenum Centralnog odbora AFŽ-a Jugoslavije. Predstavnice AFŽ-a su na osnovu Rezolucije VI kongresa Saveza komunista Jugoslavije raspravljale o položaju žene u socijalističkom društvu i zadacima koji iz Rezolucije proističu. Zaključeno je: – da rad u domaćinstvu predstavlja „neracionalno trošenje rada“ žena (Žena danas br. 103,1953:1) naročito zaposlenih i društveno angažovanih žena. Cilj je raditi na stvaranju uslova za rasterećenje žena podizanjem praktičnih i udobnih stanova, izgradnjom komunalne infrastrukture, uslužnih delatnosti, restorana, zdravstvenih i vaspitnih institucija, izgradnji industrije za proizvodnju robe široke potrošnje... – da je prosvećivanje prioritet u radu sa ženama, naročito na planu vođenja domaćinstva u seoskim sredinama. Potrebno je postići higijenske navike, uvesti zdravu ishranu, racionalnu ekonomiju seoskog domaćinstva, pravilnu negu i vaspitanje dece, boriti se protiv sujeverja, zaostalosti... 40  Dr Bosiljka Milošević, ugledna lekarka, profesorka Beogradskog univerziteta i članica Centralnog odbora AFŽ-a Jugoslavije, analizirala je radnu sposobnost žena u novim okolnostima. Konstatovala je da se zaposlene žene brže zamaraju od muškaraca zbog dodatne opterećenosti radom u domaćinstvu i podizanjem dece. Dok muškarac može da se odmori posle napornog rada u fabrici, ustanovi… žena započinje još jedan radni dan kod kuće, gde se troši njena psihička i fizička snaga i gde nema neradnih dana. Takav rad se kretao „za ženu bez dece do 9 sati dnevno a za ženu sa decom do 2 godine i do 15 časova dnevno.“ Zato je dr Bosiljka Milošević zaključila „da za ženu u radnom odnosu domaći rad predstavlja faktor koji štetno deluje na njeno zdravlje i oštećuje njenu radnu sposobnost… a zbog nedostatka stvaralačkog efekta domaći rad deluje depresivno na životnu energiju žena.“ Dr Bosiljka Milošević je iznela i neke egzaktne podatke koje je ona posmatrala kao posledicu potpuno izmenjene uloge žena u društvu u odnosu na živote žena ranijih generacija. Radilo se o podacima iz porodilišta Klinike za ginekologiju i akušerstvo u Beogradu. U prethodnih 10 godina broj samotrovanja organizma žena zbog trudnoće (gesteza) bio je dva puta veći kod zaposlenih žena nego kod domaćica. Takođe je registrovan veći broj prevremenih porođaja, vanmateričnih trudnoća i nedonesene dece kod zaposlenih žena nego kod domaćica. Dr Bosiljka Milošević je takođe zaključila da organizam žene evoluira savlađujući nove životne uslove i postepeno ovladava „svim vrstama radova i zanimanja.“ Dr Bosiljka Milošević, O radnoj sposobnosti žene, Žena danas br. 103. Beograd 1953, str 15. 31 �– da organizacije AFŽ-a treba da rade na prosvećivanju i rasterećenju žena tako što će predlagati da se neophodne mere sprovedu. AFŽ treba da ističe opšte probleme svih žena Jugoslavije radnica, žena na selu i u gradu, ali da pruži slobodu za organizovanje žena u druge ženske organizacije a da „AFŽ eventualno predstavlja savez ženskih društava“ (Tomšič, Žena danas br. 103, 1953:3). Dvostruka opterećenost ili preopterećenost žena je u mnogim društvenim slojevima bila shvaćena kao znak slabosti i argument za vraćanje žena u kuću. Predstavnice AFŽ-a su sasvim jasno shvatile opasnost od toga. Neke liderke AFŽ-a, kao što je bila Cana Babović smatrale su da se nije moglo čekati „da proces opšteg razvitka stigne dotle da možemo reći: sad su stvoreni uslovi da žena može da koristi svoju ravnopravnost“ (Babović, 1953:3) već je trebalo da žena „sama sebe dovede u položaj ravnopravnosti“. Cana Babović je smatrala da komunistkinje „ne treba da se angažuju isključivo na radu sa ženama... ali ne mogu da ne osete izvesnu odgovornost za slab rad i slabo učešće žena u društvenom životu...“ (Ibid, 3) Vida Tomšič je na poslednjem, IV kongresu AFŽ-a Jugoslavije u septembru 1953. u uvodnom referatu „Mesto i uloga ženskih organizacija u današnjoj etapi razvitka socijalističkih društvenih odnosa“ napravila rezime rada organizacije navodeći uspehe u radu kao i probleme sa kojima su se žene susretale u pokušaju da ih reše, sa većim ili manjim uspehom. Težište rada organizacije je bilo okrenuto ka ženama na selu. To pokazuje i tema Kongresa „Položaj žena na selu“. Zaključeno je da bi posebna organizacija žena odvojila žene „iz zajedničkog političkog života i dovelo do pogrešnog shvatanja da se za ostvarivanja prava žene moraju same boriti protiv ostalog društva..“ (Tomšič, Žena danas br. 112, 1953:10). Zato je Izvršni odbor AFŽ-a Jugoslavije predložio Kongresu da donese odluku o ukidanju AFŽ-a. Dat je predlog da se žene uključe u postojeće, ili osnuju nova društva koja bi se bavila različitim problemima žena. Predloženo je da se tako osnovana društva horizontalno povežu u Savez ženskih društava čiji bi zadatak bio da organizuje najširu raspravu „o svim problemima a naročito ženskim“ (Tomšič, Žena danas br. 112, 1953:10). Poslednji (IV) kongres AFŽ-a je bio i osnivački kongres Saveza ženskih društava. Doneta je Rezolucija o osnivanju Saveza ženskih društava Jugoslavije.41 Socijalistički savez radnog naroda Jugoslavije42 je bila organizacija koja je imala vrlo široku bazu. Komisija za rad među ženama Socijalističkog saveza radnog naroda Jugoslavije trebalo je da pomogne da se u politički i privredni život zemlje uključi što više žena. Pored toga ohrabreno je organizovanje žena u posebna društva: za prosvećivanje žena, brigu o vaspitanju dece, unapređenje domaćinstva. 41  Na IV kongresu Narodnog fronta 1953. organizacija je promenila funkciju u društvu i naziv u Socijalistički savez radnog naroda (SSRN). Prema Statutu SSRN sindikat i omladinska organizacija su bile autonomne u radu ali ne i AFŽ. Za rad sa ženama predviđeno je osnivanje posebnih komisija u osnovnim organizacijama SSRN. 42  Na IV kongresu Narodnog fronta 1953. organizacija je promenila funkciju u društvu i naziv u Socijalistički savez radnog naroda (SSRN). Prema Statutu SSRN sindikat i omladinska organizacija su bile autonomne u radu ali ne i AFŽ. Za rad sa ženama predviđeno je osnivanje posebnih komisija u osnovnim organizacijama SSRN. 32 �Zaključna razmatranja AFŽ Jugoslavije i Vojvodine je bila svojevrsna škola u kojoj su žene naučile da budu aktivne u javnom i političkom životu zemlje. Rad se odvijao pod rukovodstvom Komunističke partije Jugoslavije i bio je oslonjen na temeljna opredeljenja da su žene ravnopravne sa muškarcima u svim segmentima života i rada. U praksi se rad organizacije odvijao u ciklusima: od autonomije do direktive. Ravnopravnost žena u FNR Jugoslaviji i formalno je potvrđena Ustavom iz 1946. i čitavim setom zakona među kojima su bili i zakoni koji su štitili položaj majke i deteta. U periodu 1945–1949. započeo je masovni ulazak žena u politički i privredni život zemlje. Žene su masovno glasale na izborima za savezne, republičke, pokrajinske i lokalne organe vlasti. One su i birane u organe vlasti i uključivale se u privredni razvoj zemlje. Ženama su ideološkim i partijskim odlukama bile namenjene aktivne uloge u kreiranju društveno-ekonomske sfere: radnice, udarnice, zadrugarke, političarke („društveno političke radnice“), ekonomski samostalne žene koje su ovladale različitim profesijama i onim koje su, do tada, bile rezervisane samo za muškarce. Pri tome se priznavao poseban društveni plan obrazovanja i edukacije žena kako bi savladale nasleđenu neobrazovanost i uključile se u privredni i politički život. Ipak, i dalje je bila važna uloga žene kao majke (ne samo sopstvene dece već i dece koja nisu imala roditelje) kao i čitav arsenal uloga iz ekonomije nege i brige (briga o porodiljama, dojiljama, invalidima, učenicima u domovima, kolonistima). Društveni i politički angažman žena počeo je da se smanjuje od 1950. Promene u ekonomskom i političkom sistemu, gde su lokalni organi vlasti imali sve veći značaj, tražila je od izabranih osoba veće znanje i sposobnost u radu. Žene su sada morale da se kvalifikuju znanjem i sposobnostima, a ne potrebom da se izabere predstavnica žena. S druge strane patrijarhalna svest koja je vremenom prevladala učinila je da žene na svakom poslu moraju mnogo više da se dokazuju. U toku NOB-a i posleratne obnove patrijarhalno shvatanje položaja žena je odmah bilo prepoznavano i osuđeno kao nazadno i pogrešno. Žene u Vojvodini su slobodno odlazile u rejonske i mesne organizacije AFŽ-a. Početkom pedesetih godina „otupela“ je oštrina razračunavanja sa patrijarhalnim shvatanjima. Dešavalo se da su u Vojvodini 1951, 1952. žene masovno vraćale kandidature za izbore na lokalnom i regionalnom nivou, jer se muževi i porodica nisu sa tim slagali. U prvim posleratnim godinama takva situacija nije bila moguća. Od 1950. se uvodi samoupravljanje a privredna preduzeća moraju da pokažu pozitivan rezultat. Do tada realizovana društvena briga o deci i majkama sada postaje skup projekat. Ženama se nudi visok dečji dodatak tako da mnoge napuštaju posao. Čak ni u retorici aktivnih ženskih uloga u AFŽ štampi od 1951. nema brigadirki, udarnica a sve je manje fabričkih radnica. Jedino se žene na selu posebno podržavaju, jer projekat socijalističkog preobražaja sela nije bio završen. 33 �Praksa je i tada, u socijalističkoj Jugoslaviji, pokazala da su zaposlene žene u periodu 1945–195343 morale podjednako dobro da rade u fabrikama, preduzećima, institucijama... i kod kuće. Njihovo angažovanje je zahtevalo i potporu države u vidu plaćenog porođajnog odsustva, plaćenog odsustva zbog bolesti deteta, prekidanje posla zbog dojenja, dečji dodatak, što su sve bila ogromna materijalna sredstva za ratom razorenu zemlju. Takav društveni napor je počev od 1950. proizvodio stavove da je najbolje da se žene „vrate u kuću“ jer je to najracionalnije i u „interesu dece“ (Žena danas br. 81, 1951:11). Članice AFŽ-a Vojvodine postigle su odlične rezultate na planu zaštite radnica i majki. Organizacije AFŽ-a sarađivale su sa nadležnim resorima kod „otklanjanja uzroka oboljenja i smrtnosti dece“ (Tomšič, Žena danas br. 93, 1952:1), donošenja uredbi o zaštiti majke i deteta, osnivanja domaćičkih učiteljskih škola, organizovanja tečajeva negovateljice i vaspitačice u dečjim obdaništima... Aktivnosti su se odvijale kroz rad na zdravstvenom prosvećivanju žena, kurseve za mlade majke, negu dece, osnivanje aktiva žena koji su se bavili problematikom zaštite majke i deteta, organizovanjem stalne pomoći radnoj ženi i majci, organizovanjem pravne pomoći za žene, pružanje pomoći institucijama koje se brinu za majku i dete (vrtići, jaslice...), pružanje pomoći održavanju školskih kuhinja, dečjih restorana... U FNRJ je materinstvo bilo delom i društvena briga i na tom je planu socijalistička Jugoslavija mnogo postigla. Pored različitih oblika materijalnih davanja cilj je bio da se društvo organizuje tako da zaposlenoj majci omogući da i dalje radi. Zato je formirana mreža dečjih i zdravstvenih ustanova. U prvim godinama stvaranja socijalističke Jugoslavije vaspitanje dece je shvaćeno kao društvena obaveza, da bi pedesetih godina 20. veka ta politika korigovana priznavanjem veće uloge porodice. Najčešći oblici rada AFŽ Vojvodine su bili rad na kulturnoprosvetnom i političkom obrazovanju žena kao što su bili: tečajevi opismenjivanja, domaćički tečajevi, čitalačke grupe, kursevi i seminari na različite teme, predavanja, izložbe, ženska štampa. Rad na uključivanju žena u privredu uglavnom se odvijao kroz mobilizaciju žena za dobrovoljni rad. Tu je AFŽ dao odlične rezultate. Uključivanje žena u privredu je bila obaveza i drugih masovnih organizacija, ali i organa vlasti. Saradnja svih ovih činilaca pokazala se plodnom u Vojvodini gde su organizacije AFŽ-a Vojvodine (Sombor, Subotica i Novi Sad) uticale da se tokom 1950. zaposli na neodređeno vreme 15.530 2 žena (Tomšič, Žena danas br. 93, 1952:1). Ravnopravni položaj žena u društvu je bio opšti društveni projekat socijalističke Jugoslavije. U člancima koje su pisale liderke AFŽ-a posebno je isticana ekonomska samostalnost žena koja „im jedina daje mogućnost da se u životu stvarno osećaju nezavisnim i samostalnim“ (Ibid, str. 1). Radno angažovanje žena je u periodu 1945–1950. bilo podržavano ideološki, zakonski i finansijski jer je ideološki plan radno angažovanje žena smatrao uslovom za mnoga opšta i specifična ženska prava. Pri tom se kućni rad tretirao kao nužnost koja će u dužem vremenskom periodu, razvojem proizvodnih snaga i uvođenjem „javne 43  Pogledati rezultate istraživanja Stojaković Gordana. (2007), AFŽ Vojvodine 1942–1953 (CD), izdanje autorke, Novi Sad. 34 �industrije“, smanjiti na prihvatljivu meru. Ali, u praksi sukob između društvenog i porodičnog angažovanja se nije mogao rešiti lako i brzo. U prvim godinama posle rata žene su teret „dvostruke opterećenosti“ lakše podnosile, jer su imale svest o tome da su postigle ravnopravnost i jer su delovale u periodu opšteg društvenog poleta. Kasnije se preopterećenost žena manifestovala kroz česta bolovanja i odsustvovanja sa posla. U uslovima privrednog razvoja to je provociralo stavove o tome da su zaposlene žene teret za privredu. Žene su češće otpuštane s posla, ali je zalaganjem AFŽ-a uz podršku sindikata bilo zabranjeno otpuštanje trudnica i dojilja. Žene Jugoslavije su u periodu 1945–1953. nepovratno iskoračile u društveni i privredni život zemlje. Prema kriterijumima procene položaja žena u društvu u koje spadaju pravne norme, mera učešća u političkom i privrednom životu zemlje, ostvarile su vidan napredak u odnosu na položaj žena u Kraljevini Jugoslaviji. Uvođenjem jednakih prava za žene u odnosu na muškarce i posebnom zaštitom majke i deteta socijalistička Jugoslavija je osigurala visok stepen ravnopravnosti žena. Ali, u korišćenju zakonskih prava bilo je velikih regionalnih razlika i razlika između žena u seoskim i gradskim sredinama. U Vojvodini je nivo korišćenja prava u odnosu na čitavu Jugoslaviju bio visok. I tada je bilo jasno da je pitanje ravnopravnosti žena zbir mnogih pitanja koja se moraju rešavati u dugom vremenskom periodu, uporno i strpljivo i to ne samo kroz ekonomski i tehnički razvoj zemlje već radom i zalaganjem samih žena. AFŽ Jugoslavije (i Vojvodine) je ukinut jer je po svedočenju Nede Božinović „teško bilo prihvatiti ženu kao ravnopravnog čovjeka“. (Stojaković, 2002:48). Jedan broj delegatkinja na poslednjem kongresu AFŽ-a Jugoslavije kao i jedan broj članica AFŽ-a zaključke kongresa (pa i uvodni referat) razumeo je kao „degradiranje ženskih organizacija i samih žena... a mnoge organizacije AFŽ-a reagovale su tako što su prestale da rade...“ (Božinović 1996:170). AFŽ Vojvodine je nastao kao organizacija žena koja radi za žene i za opšte dobro. Samo u tim uslovima moglo se započeti oslobađanje žena i njen masovan ulazak u društvenu, privrednu i političku stvarnost. Taj zamah, polet, energija i upornost kojom su žene ženama u direktnim kontaktima prenosile znanja, iskustva, pružale neposrednu podršku predstavlja, u našem istorijskom pamćenju, najefikasniji model ženskog aktivizma koji je stigao u svako selo i grad Vojvodine. 35 �Literatura: Blagojević, Marina (1998) Feminizam na kraju veka: lekcije o različitosti u: Feministička teologija, Svenka Savić (ured.) Futura publikacije, Novi Sad, 9–17. Božinović, Neda (ured.) (1953), Položaj žene u FNRJ, Savezni odbor Socijalističkog saveza radnog naroda Jugoslavije, Beograd. Božinović, Neda (1996) Žensko pitanje u Srbiji u XIX i XX veku. Beograd: Devedesetčetvrta Božinović, Neda (1988). Studentkinje i diplomirane studentkinje Beogradskog univerziteta narodnooslobodilačkom ratu i revoluciji u: Studentkinje Beogradskog univerziteta u revolucionarnom pokretu. Beograd: Centar za marksizam Univerziteta u Beogradu, 173–176. Golubović, Zvonimir i Kuzmanov, Živan (1984) Žene Novog Sada u NOB-u i socijalističkoj revoluciji 1941–1945, u: Žene Vojvodine u ratu i revoluciji 1941–1945 (Radovi sa savetovanja održanog 27. i 28. marta 1984. u Novom Sadu), Novi Sad, 332–360. Isanović, Adla (2007) Medijski diskurs kao muški domen: predstavljanje roda u dnevnim novinama u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Srbiji, u: Stereotipizacija: predstavljanje žena u štampanim medijima u jugoistočnoj Evropi (ur. Nirman Moranjak). Sarajevo: Mediacentar, 49–82. Kecman, Jovanka (1975) Žene u sindikalnim organizacijama i štrajkovima u Jugoslaviji (1935–1941) u: Istorija XX veka – Zbornik radova XII, Narodna knjiga, Beograd, 257–321. Kecman, Jovanka (1978) Žene Jugoslavije u radničkom pokretu i ženskim organizacijama 1918–1941, Institut za savremenu istoriju, Beograd. Kingsley Kent, Susan (1987) Sex and Suffrage in Britain 1860–1914, Princeton University Press Kovačević, Srbislava (1984) Antifašistički front žena u Vojvodini, u: Žene Vojvodine u ratu i revoluciji 1941–1945, (Radovi sa savetovanja održanog 27. i 28. marta 1984. u Novom Sadu), Novi Sad, 93–127. Nađ, Dušanka (1984) Veliki transport, u: Žene Vojvodine u ratu i revoluciji 1941–1945 (Radovi sa savetovanja održanog 27. i 28. marta 1984. u Novom Sadu), Novi Sad 1984, 591–592. Naši zadaci (1945) Referati na I kongresu antifašistkinja Jugoslavije, Centralni odbor AFŽ-a Jugoslavije, Beograd. Nedović, Slobodanka (2005) Savremeni feminizam – položaj i uloga žene u porodici i društvu, izdanje autorke, Beograd Mali, Milan (1984) Istorijsko mesto i značaj stvaranja i delatnosti pokrajinske organizacije AFŽ-a, u: Žene Vojvodine u ratu i revoluciji 1941–1945 (Radovi sa savetovanja održanog 27. i 28. marta 1984. u Novom Sadu), Novi Sad, 127–141. Milivojević, Snježana (2004) Žene i mediji: strategija isključivanja, u: Genero, časo- 36 �pis za feminističku teoriju, Centar za ženske studije, Beograd str. 11–24. Mitrović, Mitra. (1945), Pravo glasa žena dokaz i oruđe demokratije, Centralni odbor AFŽ-a Jugoslavije, Beograd. Moranjak Nirman (et al), (2007) Stereotipizacija: predstavljanje žena u štampanim medijima u jugoistočnoj Evropi, Mediacentar, Sarajevo Mršević, Zorica (et al) (1999) Rečnik osnovnih feminističkih pojmova, IP Žarko Albulj, Beograd Papić, Žarana (1989) Sociologija i feminizam, Istraživačko-izdavački centar SSO Srbije, Beograd Petranović, Branko (1981) Istorija Jugoslavije 1918–1978, Nolit, Beograd Popov, Jelena (1986) Narodni front u Vojvodini 1944–1953, Filozofski fakultet u Novom Sadu, Institut za istoriju –Monografije knjiga 27, Novi Sad. Prica, Radomir (1984) Organizacija antifašističkog fronta žena u sremskomitrovačkom srezu, u: Žene Vojvodine u ratu i revoluciji 1941–1945 (Radovi sa savetovanja održanog 27. i 28. marta 1984. u Novom Sadu), Novi Sad, 575 – 577. Sabo, Ida (1984) Učešće žena Vojvodine u revolucionarnom radničkom pokretu i socijalističkoj revoluciji, u: Žene Vojvodine u ratu i revoluciji 1941–1945 (Radovi sa savetovanja održanog 27. i 28. marta 1984. u Novom Sadu), Novi Sad, 9–37. Savić Svenka (1993), Diskurs analiza, Filozofski fakultet, Novi Sad. Savić Svenka (1995), Jezik i pol: istraživanja u svetu, Ženske studije, 1, Beograd, 197– 209. Savić Svenka (1995), Jezik i pol: istraživanja kod nas, Ženske studije, 2–3, Beograd, 228–244. Sklevicky, Lidija (1996) Konji, žene, ratovi, Ženska infoteka, Druga, Zagreb. Stojaković, Gordana (ur.) (2001). Znamenite žene Novog Sada I. Novi Sad: Futura publikacije. Stojaković, Gordana (ur.) (2002). Neda – jedna biografija. Novi Sad: Futura publikacije. Stojaković, Gordana (2007), AFŽ Vojvodine 1942–1953 (CD), izdanje autorke, Novi Sad. Tito (1945), Antifašistički front žena u Narodnooslobodilačkoj borbi, Okružni odbor AFŽ-a Čačak, Čačak. Šušnjic, Đuro (1973), Analiza sadržaja, u: Kritika sociološke metode, Gradina, Niš, 247–248. Čudić, Dušan (1984) Žene iriškog sreza u NOB-u, u: Žene Vojvodine u ratu i revoluciji 1941–1945 (Radovi sa savetovanja održanog 27. i 28. marta 1984. u Novom Sadu), Novi Sad, 509–527. Vasić Vera (1995) Novinski reklamni oglas, Studija iz kontekstualne lingvistike, LDI, Veternik. Vojvodina u borbi (1963), Savez udruženja boraca narodnooslobodilačkog rata SR Srbije, Predsedništvo AP Vojvodine, Novi Sad Žene Srbije u NOB (1975), Nolit, Beograd; 37 �Arhivska građa: Arhiv Vojvodine: Zapisnici PO AFŽ-a F.338 Knjiga zapisnika br.1. (rukopis) Muzej Vojvodine (Istorijski arhiv PK KPS) Kovačević, Srbislava (Marija), Izveštaj o radu organizacija AFŽ za Vojvodinu, 25. 11.1943. inv. br. 668 Kovačević, Srbislava (Marija), Ženama zapadnog Srema, februar 1944. inv. br. 22135. Kovačević, Srbislava (Marija), pismo Jovanu Veselinovu Žarku o listu Vojvođanka, 25. februar 1944. inv. br. 22911 Kontrolna pitanja na završnoj konferenciji kursa AFŽ, avgust 1943. inv. br. 18655. Izveštaji o radu organizacija AFŽ-a u Vojvodini: CO AFŽ Subotica 1945–1946. inv. br. 18648; CO AFŽ Alibunar, Pančevo (1945) inv. br. 12518; CO AFŽ Žitište (1944) inv. br.2347; CO AFŽ Kikinda (1936–1948) inv. br.22095. Rezolucije, referati, govori i diskusije Rezolucije Drugog kongresa AFŽ-a Jugoslavije, Žena danas br. 52. Beograd 1948, 36. Babović, Cana u diskusiji na VI plenumu CO AFŽ-a Jugoslavije. Koji su naši zadaci, u: Žena danas br. 103. Beograd 1953, str. 3. Cvetić, Bosa Položaj žena na selu, referat na IV kongresu AFŽ-a Jugoslavije, u: Žena danas br. 112. Beograd 1953, str. 21. Tadić, Ruža Koji su naši zadaci,diskusija na VI Plenumu CO AFŽ-a Jugoslavije, u: Žena danas br. 103. Beograd 1953, str. 3. Tomšič, Vida Postoji li kod nas žensko pitanje u: Žena danas br. 99, Beograd 1952, str 1. Tomšič, Vida Uloga žena u socijalističkoj izgradnji, govor održan povodom 8. marta preko Radio Ljubljane u: Žena danas br. 93. Beograd 1952. str 1. Tomšič, Vida u diskusiji na VI Plenumu CO AFŽ-a Jugoslavije. Koji su naši zadaci, u: Žena danas br. 103. Beograd 1953, str. 3. Tomšič, Vida Mesto i uloga ženskih organizacija u današnjoj etapi razvitka socijalističkih društvenih odnosa, referat na IV kongresu AFŽ-a Jugoslavije u: Žena danas br. 112. Beograd 1953, 10. Novine i časopisi: Slobodna Vojvodina, organ (Antifašističkog) Narodnog fronta za Vojvodinu, Novi Sad (1946–1953) Žena danas, glasilo AFŽ-a Jugoslavije Beograd (1945–1953) Zora, glasilo AFŽ-a Srbije, Beograd (1947, 1949, 1951, 1953) Glas žena, glasilo PO AFŽ Vojvodine, Novi Sad (1946–1953) 38 �39 �IDA Rođena sam 1913 godine u Pečuju to je danas Mađarska, a tad je Mađarska bila deo Austro Ugarske monarhije. Rođena sam u radničkoj porodici otac mi je radio na železnici, tako da je moje klasno poreklo radničko. Moja majka i otac nisu bili registrovani u građanskom braku jer je on bio jevrejin, a ona katolkinja i to porodično prokletstvo je važilo iako sam već imala i brata od 8 godina. Otac je ubrzo po mom rođenju otišao u rat, tako da ja svoga oca nisam ni upoznala. Onda se moja majka pošto je ona rođena u Subotici vratila kod svoje porodice. Moj brat i ja smo imali sreću da je naš deda iako je bio radnik bio veoma napredan i jako mnogo je čitao. Ja sam imala 13 godina kad mi je dao da čitam Ilijadu, nije bilo bitno da li razumem ili ne, važna je bila ljubav prema knjizi. Verovatno je i to što nam porodica nije bila suviše religiozna uticalo na naše opredeljenje jer nas u crkvu nisu terali pustili su nam da slobodno izaberemo svoj put. U Vojvodini, je tada vladalo siromaštvo bilo je strahovito mnogo sirotinje i vladala je tuberkuloza. Inače kraljevina Jugoslavija je bila nerazvijena, samo jedan autoput smo imali, najveći deo stanovništva je bio nepismen. Oni delovi Kraljevine koji su ranije bili pod Austrougarskom ,dakle Hrvatska, Slovenija i Vojvodina u odnosu na ostale delove Jugoslavije su bile nešto razvijenije, a još za vreme Marije Terezije je naređeno da svako selo mora imati školu. I jedino zato smo mi imali u svakom selu po nekoliko pismenih. Ali i ovde nije bilo fabrika najveća fabrika imala je 50- 60 radnika a gazde su se htele brzo bogatiti jer je to bila mlada buržoazija tako da su i primanja bila veoma niska. Moj život je bio što se tiče materijalne strane jako težak. Još teži je postao kada mi je 1929. godine uhapšen brat. Ja sam morala zbog toga što je on bio uhapšen prekinuti školovanje. Išla sam tada u drugi razred niže gimnazije i morala sam je napustiti i od svoje 13 godine biti zrela da radim štogod se moglo raditi. Izdržavala sam sebe, majku koja se razbolela posle hapšenja brata i bratu slala pare u Sremsku Mitrovicu. Tavankut je selo u okolini Subotice. Pre II svetskog rata tamo je bilo jako mnogo biroša. Išla sam svake nedelje peške u Tavankut a uveče sam se vraćala, uvek peške. Bila sam zadužena za rad sa omladinom, među kojima je bilo omladinki. Radili smo u kružocima. Nosila sam im knjige za čitanje a oni su meni dali ogromnu lubenicu da pokažu kolko me vole. Morala sam tu lubenicu da ostavim na prvom mestu gde sam je mogla sakriti, jer nisam mogla da je nosim do Subotice. Omladina je bila dobro organizovana, ne samo Tavankut nego u svim okolnim mestima: Morovica, Bačka Topola, Čantavir i Ljutovo. Svi su bili dobro organizovani. Biroši i siromašni seljaci su na dan velikog poljoprivrednog štrajka masovno sa motikom i lopatama na ramenu dolazili peške na zbor. I uglavnom su žene išle napred. Recimo, iz Tavankuta su žene 40 �na zbor išle sa motikama i lopatama. Na ulazu u Suboticu, tamo gde je igralište, tu ih je sašekao kordon žandara. Žene su sa lopatama i motikama razbile žandare i stigle na mesto zbora gde je Matko Vuković držao veliki govor. Žene je predvodila Marga Beretići. Mi žene u sindikatu smo organizovale kuhinju za štrajkače, i to ne samo tada. Kad god je bio štrajk u sindikatu organizovele smo kuhinju za štrajkače i njihove porodice da ne bi gladovali. Hrana se nabavljala tako što su mlade devojke sa velikim korpama išle na pijaci i tražile od prodavaca hranu. Najveći broj je dao. Jer, i to je bila sirotinja koja je kupovala od seljaka, ili preprodavala, tako da su davali i uvek je bilo hrane. Bilo je hrane uvek i za zatvorenike. Subotica je bila poznata po tome što su donosili zatvorenike iz cele zemlje, čak i iz Zagreba i Beograda. Tada su žene u sindikatu iz komisije za žene išle u posetu zatvorenicima i nosile hranu, uzimale veš, prale i nosile natrag čist veš. U Subotici je bio jedan istražni sudija Ristić, Makedonac, veoma pošten, čak su ga poslali i na razgovor u Beograd jer je davao komunistima u pritvoru napredne knjige. A on njima kaže: Ja ne mogu njima dati Bibliju, jer oni to neće čitati već im dajem knjige koje znam da će čitati. No, taj sudija je davao i dozvole da se posete komunisti koji su donešeni recimo iz Beograda u Subotici. Ja sam imala zadatak da posetim Baruh Rašelu koju tada nisam poznavala ali sam se prijavila kod sudije Ristića da mi da dozvolu da je posetim. Rekla sam da mi je sestrična od ujaka ili ujne, kaže: Dobro. I dao mi je. Dođem u posetu, stojim u krugu za zatvorenike a tamo su bile dve žene. Ne znam koja je od njih Baruh Rašela. Sudija kaže: Dođi ovamo, evo ti sestrične. Eto i takve doživljaje smo imali. Sećam se porodice Đeri. Bila su tri mladića. Njihov otac je bio revolucionar i decu je tako vaspitavao. Radio je u fabrici Ferum gde je 1933. istakao crvenu zastavu. Najstariji sin, Đeri Franja likvidiran je u Dahau. Bio je član Partije, Uhapšen je 1941. i osuđen. Bio je oženjen Jucom Đeri, svojom saradnicom. Ona je bila politirka. Nju su takođe uhapsili, a bila je u drugom stanju. Toliko su je tukli da je pobacila. Posle rata i dalje je bila aktivna. Kćerka, Eržebet Đeri je bila udata za srednjeg brata Lukača. Ona je pre rata bila član SKOJ-a. Organizovala je čitalačke grupe. Čitali su Antidiring i Babela. Njen muž je sa dva brata, starijim i mlađim, bio uhapšen 1941. Stariji brat je imao porodicu, ženu –Lukač Anu koja je takođe bila veoma aktivna u naprednom pokretu. Braća Lukač su osuđeni 1941. Najstariji, Anin muž, je bio osuđen na smrt, a srednji na vremensku kaznu a pošto je najstariji brat imao dete srednji brat je tražio da se kazne promene. Da on ide na vešala, a stariji brat da dobije vremensku kaznu i to je učinjeno. Morala sam savladati sve te prepreke da bi se mogla uključiti u pokret. Mene su kasno primili u partiju jer sam 1936. otišla iz Vojvodine a morala sam proći probni staž u Sloveniji. Tako da sam tek 1939. u januaru primljena u partiju. Kada govorimo o položaju žena treba se vratiti u nazad. Poznato je da su žene u vreme stare Jugoslavije bile neravnopravne, drugorazredne u odnosu na muškarce, da su im postavljali staratelje kad bi muž ili otac umro. Nisu se mogle starati o sopstvenoj deci. Inače, u ovoj bogatoj Vojvodini je bilo starhovito mnogo sirotinje i nezaposlenosti. 41 �Bilo je malo fabrika i te koje su bile imale su najviše pedest, šezdeset radnika. U nekima su radile većinom žene, recimo u Hartmanki iz Subotice koja je izvozila živinu i perje. Tamo su žene bile nemilosrdno izrabljivane i iskorišćavane, čak su i batine dobijale. Pre II svetskog rata je bio ogroman broj seoske sirotinje i jako malo intelektualki jer ženama, u suštini, školstvo nije bilo dostupno. Još su u Vojvodini, Hrvatskoj, Sloveniji neke i dospele do srednje škole, ali imali smo krajeve u celoj Jugoslaviji posebno Bosna, Makedonija, Kosovo, pa južna Srbija, gde žene nisu išle u školu. Znam da su na Kosovu očevi tukli žensku decu da ne uče, da ne bi završavale razred, da bi padale. Postojalo je jedno užasno shvatanje o ženama. U Vojvodini, pored svog bogatstva, harala je tuberkuloza. Mi koji smo bili uključeni u napredni, revolucionarni pokret, nismo imali zadatak samo da govorimo o potrebi borbe sveukupnog naroda koji je bio potlačen, nego smo imali zadatak i zdravstvenog prosvećivanja. Imali smo u svojim redovima i lekare koji su nama držali predavanja o zdravstvenoj zaštiti, borbi protiv tuberkuloze, o borbi za normalan, zdravstveno siguran porođaj, jer kod porođaja su žene masovno dobijale sepsu. Veliki broj žena je rađao kod kuće, često i bez babice. To je privuklo veliki broj žena. Ne samo u Vojvodini, već u celoj zemlji pokret žena za ravnopravnost bio je veoma jak i to zahvaljujući Komunističkoj partiji Jugoslavije. Poznato mi je da su se prikupljali potpisi za ravnopravnost žena, pre svega za pravo glasa žena. Borba za ravnopravnost žena počela je daleko, daleko ranije, s obzirom da je žena imala tako strašan, ponižavajući položaj. U mnogim kućama je bila nesreća kad bi se rodila devojčica. Prevladavala su takva shvatanja. Zaostalost je bila velika kad je u predratnoj Jugoslaviji preko 90% ljudi bilo nepismeno, kad smo imali svega jedan autoput, onda se može zamisliti kakva je bila i zaostalost. Zato smo posle rata mnogo radili na prosvećivanju žena. Formirali smo analfabetske tečajeve, čitalačke grupe, da bi se žene opismenile. Jugoslovenskim ženama niko nije poklonio ravnopravnost već su one svojim učešćem u narodnooslobodilačkoj borbi, i to masovnim učešćem – sa oružjem u ruci, izborile. One su bile uključene u sve oblike borbe za ravnopravnost, ali ne samo za ravnopravnost žena već i radnika i seljaka koji su takođe bili izrabljivani. Oko 620 hiljada žena je aktivno učestvovalo u borbi, to znači i u gradovima, i moram da kažem da je bilo daleko teže biti u gradovima nego u partizanskim jedinicama. Iskusila sam i jedno i drugo i odahnula sam kada sam otišla u partizanske jedinice. Bila sam u Sloveniji tokom II svetskog rata. U Ljubljani je tada bilo preko šest stotine dece do dve, tri godine, čiji su roditelji morali da ih napuste, jer su Gestapo i OVRA, italijanska obaveštajna služba, tragali za njima. Briga o deci je bila organizovana akcija. I to su radile žene na čelu sa majkom književnika Ziherla. Ona je brinula o svoj toj deci i nijedno dete nije bilo otkriveno. Ali moram reći da su morali biti premeštani skoro svake nedelje u drugu porodicu. Zahvaljujući tome da je preko 90% Ljubljančana bilo za narodnooslobodilačku borbu, to nije bio toliko težak zadatak. Žene su bile herojke. Blizu Ljubljane, ima jedno brdašce, mislim da se zove sv. Petar. Tu je bila jedna mala crkvica u kojem je bio jedan pop koji je organizovao 42 �mučilište dole u podrumu. Tu je 7000 ljudi pobijeno uz njegovu pomoć. I posle rata, počelo mu je sudjenje, ali živih svedoka nije bilo. Javila se jedna žena. I kaže mu: Da li me se sećaš? Ja sam bila pred porodjajem. Klečeći sam te molila da me pustiš da rodim pa me posle streljaj. Ne, ti si naredio tom mladom belogardejcu da me strelja. On me je odveo i reko – pucam u vazduh. Reći ću da sam te bacio u reku. Beži i skloni se da te uopšte niko ne vidi jer ćemo i ti i ja stradati. I onda je ona pokazala jednu šumicu gde su bile mlade jelke, a pod svakom jelkom je bio grob. Kad su otkopali grobove u svakom je bilo po deset, petnaest ljudi zakopano. Bilo je i drugih primera herojstva žena. Sećam se Vide Pregar radnice u jednoj ljubljanskoj fabrici suđa. Italijani su 1941. opkolili fabriku i počeli pretres. U jedan pisaći sto podmetnuli su letak. Bilo je to radni sto jedne vrlo mlade devojke, Vide Pregar. Italijani su skupili sve radnike i pred njima su osudili Vidu Pregar na smrt. To se desilo ujutru. U podne su joj rekli da izda sve za koje zna da su u Narodnooslobodilačkom pokretu. Ona je to odbila. Zatim su joj rekli da klekne i moli ih za milost i da će je tada pomilovati i poslati u logor. Vida Pregar je odbila da klekne i da ih moli. Posle podne su je izveli i stavili pred zid i pokušali da joj vežu oči. Nije im dopustila. Ja se vas ne plašim da gledam u oči, a vi se plašite da mene gledate u oči. Jedan vojnik je odbio da puca u Vidu Pregar. Stavili su ga pored nje i zajedno sreljali. Sećam se i herojstva Zore Krdžalić-Zage. Njoj i njenom suprugu je javkljeno da se hitno skolne jer ih je nemačka tajna policija otkrila i dolazi po njih. Zora Krdžalić nije imala vremena da se spakuje već je samo javila rođaki da dođe po jednogodišnjeg sina. U parizanima je kasnije saznala da je dete na sigurnom mestu. Mislim da je to bilo veliko herojstvo. Bilo je mnogo primera herojstva žena tokom NOB-a. Kako ste vi učestvovali u ratu? Jako raznovrsno (smeh). Prvo sam učestvovala u Ljubljani kao jedan od organizatora omladine. Mi smo imali u Ljubljani svakodnevne akcije, dajući do znanja okupatoru da nije vlast. Svaki dan bi osvanule parole: „ živela KPJ“, „živeo Tito“ „Smrt fašizmu sloboda narodu“ itd . Svako jutro su bile razasuti leci sa pozivom na ustanak protiv okupatora. Imali smo organizovane već uoči rata ilegalne stanove, jer smo znali da će neki morati ići u ilegalnost da nećemo moći ostati u svojim stanovima. Tako sam ja stanovala kod jednog lekara zvao se Kuruh. Jedno veče, policijski čas je bio u 8 sati svaki dan, ja sam stigla 15 do 8. on je rekao ne znam šta da radimo Ida danas su se raspitivali kod mene šta si ko si. Ja sam rekao da si dolazila kao bolesnica, da ja ne znam. Ali treba da znaš. Kažem: Ne ne ostajem ja ni minuta. I sad to je bilo u Šiški a ja sam stanovala u cesti to preći za to kratko vreme je bilo peške nemoguće. I sad ja idem i uvučem se u prvu zgradu na koju sam naišla pod stepenice i čujem domara kako zaključava. I celu noć sam ja tamo provela i kad je on otključavao ja pored njega izađem. Pa gde ste vi bili? I ja sad njemu ispričam da me je uhvatio policijski čas pa mi je bilo neprijatno da me slučajno ne zaustave. što niste pokucali na prva vrata kaže on svi bi vas primili. Ovo sam ispričala zato da vidite kakva je bila Ljubljana u to ratno vreme. U Ljubljani smo imali 500 dece od naših ilegalaca starosti od 2 do 4 godine. Bila je jedna drugarica mi smo je svi zvali Majka Zigarlov, majka od njihovog književnika 43 �Zigarlova. Ona je vodila računa o tih 500 dece, ali su se ta deca morala premeštati skoro svake nedelje u drugu porodicu da ih gestapo ne bi otkrio, jer je gestapo računao ako uhvate decu onda će se roditelji sami predati. Zahvaljujući toj ženi Gestapo tokom čitavog rata nije pronašao ni jedno dete toliko je bila dobro organizovana. Jedan slučaj jedne naše divne omladinke. Bila je veoma lepa, zgodna i dobila je zadatak da se upozna sa komandantom grada Ljubljane. Da ga izmami u Tivoli da bi ga naši likvidirali. I ona se upoznala u baru sa njim on je pratio kući. Ona drugi dan kad iziđe napolje a svi oko nje pljuju i viču za nju talijanska kurva. Možete misliti kako je taj osećaj bio! I ona je to 3-4 dana radila i rekla drugovi ja dalje ne mogu. Sve me komšije pljuju svi mi viču talijanska kurvo, neko ko me ne zna čak će me ubiti. Dajte meni pištolj ja ću ga ubiti odvešću ga u Tivoli ali obezbedite da ja odmah mogu u partizane. I tako je bilo ona ga je likvidirala u šumi Tivoli i odmah su je prebacili u partizane. O narodnooslobodilačkoj borbi je dosta pisano. Reći ću samo da su žene obezbeđivale sve što je potrebno partizanima: odeću, obuću, hranu, lekove, baze za ilegalce. Posle oslobođenja čertdesetšeste sam se vratila u Vojvodinu, u Suboticu. Išla sam da vidim šta se dešava sa mojom porodicom koja je ostala ovde. U Subotici su bili moja majka, brat, snaha i njena ćerka. Moj prvi muž, Kovač Janoš, je poginuo u poslednjim danima borbe za oslobođenje u Sloveniji. Bio je Vojvođanin, Mađar. Proveo je četiri godine u zatvoru u Sremskoj Mitrovici kao komunista i četiri godine u ratu. Poginuo je 2. aprila 1945. Došla sam da i njegovim roditeljima saopštim da nije više živ. Sa nama je bio i Paško Romac, a išli smo kolima odavde iz Novog Sada. Kad smo došli blizu Subotice, Miha Marinko mi je rekao: Jel` ti kuca srce? Paško Romac je pitao: A zašto da joj kuca srce kod Subotice? Ona je iz Subotice. Šta, nije Slovenka? Rekoh: Ne, nego Mađarica. Nikad se nisam nacionalno izjašnjavala, jer meni je bio važan čovek, bez obzira koje nacije i vere bio. I tako sam se ja, na zahtev iz Vojvodine vratila. Nisam radila na liniji AFŽ-a, ali sam znala šta su radili. Posle oslobođenja udala sam se za Filoksisa Kozmidisa, poverenika grčkih partizana koji su bili smešteni u Bujkesu (mislim da to danas Gakovo). On je postao pravi Novosađanjin, kao i njegovi sunarodnici u početcima nastanka grada. Sa njim imam dve kćerke koje su zahvaljući svojim sposobnostima i socijalizmu postale doktori fizike. Ne zna se šta je bilo teže. Boriti se za vreme rata s puškom u ruci, ili posle rata za ravnopravnost, za shvatanje da žena treba da prodre u sve pore društva, da žene treba da idu u školu, i to masovno, da joj se otvore svi prostori. Teško je bilo boriti se protiv zaostale svesti i svatanja, to nije bilo jednostavno. Žene su nosile feredže u Makedoniji, Bosni, na Kosovu. U Srbiji su mlade devojke od dvanaest godina udavali. Roditelji bi zakazali svadbu, udali bi je kao devojčicu a zatim su je u porodici koristili svi muškarci dok ne sazri. Moralo je biti i zdravstvenog prosvećivanja, i osnovnog obrazovanja. Organizovali su se kursevi za žene, da se opismene, organizovale su se ekipe – i to zahvaljujući AFŽ-u, 44 �ekipe lekara, prosvetnih radnika, raznih stručnjaka. Zatim se išlo od kuće do kuće i to u Makedoniji, Bosni, pa i u Srbiji, jer žene nisu izlazile iz kuće. Učili su ih osnovnoj higijeni, pravilnom načinu života, i da se skidaju feredže. To je bila jako velika borba a nju su uglavnom nosile žene. Ne zaboravimo, ova zemlja je izišla iz rata, i sve zemlje koje su izišle iz rata imale su glad, gladovalo se. U Jugoslaviji nije bilo gladnih, ni u najzabačenijim krajevima. Nije bilo obilja, nije bilo dovoljno, ali nije bilo gladi zahvaljujući otkupu koji se danas mnogo psuje, a ne zna se da je to bilo organizovano da ova zemlja i narod ne bi gladovali. Nije bilo izobilja u Vojvodini i u krajevima koji proizvode, ali ni u Crnoj Gori, Makedoniji nisu gladovali. I tu je AFŽ jako mnogo nosio na leđima. Najveća bitka se vodila da ženska deca idu u školu. I to se budno, budno pratilo. U predratnoj Jugoslaviji, žene koje su bile zaposlene, čak i intelektualke imale su skoro pola plate od svojih kolega. Posle rata mi smo se zalagali da za isti rad svi isto primaju, bez obzira na pol, bez obzira na nacionalnost, bez obzira na veru. Nismo imali laka vremena. Imali smo 48-mu, kad su nam na granici bili ruski vojnici. Onda je trebalo obezbeđivati vojsku, trebalo je ponovo brinuti o njima, da se odbrani ova zemlja. Ja se ne slažem sa svim onim što se dešavalo na Golom otoku, za to sam saznala tek sada, ali bez toga mi bi imali rusku okupaciju, kao što su imali Mađari, kao što su imale istočne zemlje, kao Poljska i druge. Mi smo birali slobodu, jer smo se za nju sami izborili, to nam nisu Rusi doneli. Bilo je grešaka, ali su one bile neminovne. Nema, i nije bilo savršenog ljudskog društva, ali u socijalizmu se bar postiglo to da je brisana vekovna nepravda prema ženama. U Budimpešti je bio održan jedan okrugli sto. Šteta što nije održan i ovde. Tema je bila - kad je počela neravnopravnost žena. I jedna žena je rekla da je počelo od Biblije. Rečeno je da je bog ženu stvorio od rebra i da je prvi greh napravila Eva, rečeno je da se beži iz Sodome i Gomore i da se niko ne okreće ali okrenula se žena i postala kip od soli. Tu je počela neravnopravnost, a najveća neravnopravnost je počela sa privatnom svojinom. Kad je gospodar hteo da ima sigurnog naslednika. I ja mislim da smo mi danas otišli korak nazad, iako vidim da neke stranke nešto pokušavaju i pojavljuju se neke žene, i pametne žene moram reć. Ali, nema ih na najistaknutijim mestima. Za to smo se i mi morale boriti. Posle rata smo imali jako mali broj intelektualki. Imali smo jedan dobar broj radnica koje su bile obrazovane, jer je bilo naređenje iz Partije da se obrazujemo. Ja verujem da sam pročitala mnogo više nego mnogi fakultetski obrazovanih ljudi, ali ne samo ja. Čitali smo Dostojevskog i Tolstoja i Zolu... Bilo je obrazovanih žena, bilo je borbe da žene više dođu do izražaja, ali je često bilo teško boriti se protiv zaostalih svatanja. Bila sam jednom predsednik Komisije za pomilovanje Predsedništva Jugoslavije. Najveći broj osuđenika, posebno Albanaca, bili su silovatelji žena. Bila je i jedna žena osuđena na 20 godina robije jer je ubila muža, tasta i dva muževljeva brata. Imala je četrnaest godina kad su je takoreći prodali u muževljevu kuću. I kad je dozrela bilo joj je dosta jer je prvo počeo tast da živi sa njom, pa braća, pa muž. Ona je jednog dana uzela pušku, pobila ih je i ranila svekrvu jer je i ona znala za to. Ja sam tada rekla da bih je momentalno pustila, jer ako je prema nekome izvršen zločin, izvršen je prema 45 �njoj. Prvo su joj umanjili kaznu za pet godina, pa posle su opet umanjili. Nije odležala mnogo, ali hoću da kažem kako je bilo teško boriti se protiv prave zaostalosti. Kad je meni jedan drug rekao: Pa zašto ti tolko strogo gledaš na ta silovanja? Ajde rekao je ne mora baš sve u braku da bude. Odgovorila sam: Imaš li ti ćerku, šta bi ti rekao da sad tvoju ćerku neko siluje? Onda je zaćutao. Mislim da takih shvatanja o ženi i sada još ima mnogo, a posebno što se danas društvo nalazi u jednom takvom periodu kad se najmanje vodi briga o tome kakav je položaj žena i majki. Jer, kad žene imaju loš položaj mislim da ispaštaju deca i celokupno društvo koje zaostaje i ne može napredovati ako polovina stanovništva nije zaštićena. Posle oslobođenja žene su bile veoma, veoma spremne, a želele su da uče. Bio je i drugi položaj žena jer su bile potpuno ravnopravne u svemu, ali trebalo je mnogo raditi da postanu toga svesne i da i u porodici izbore pravo na drugačiji život. Bilo je i teško jer zaostalost nije bilo lako savladati. Zvali smo lekare da drže predavanje ženama, organizovali smo krojačke kurseve, da žene nauče da same sebi nešto sašiju, učile su da kuvaju... Nismo vodili neku visoku politiku, ali jasno, govorili smo da žena sve to može ostvariti, mora da se boriti. Pre rata smo bili protiv feministkinja jer smo smatrali da izolovani ženski pokret ne može ništa postići. Samo ujedinjene sa svima potlačenima, sa svima koji su iskorišćavani, sa svima koji žive u bedi, samo organizovano postavljajući i pitanje ravnopravnosti žena kao problem može se delovati i postići rezultat. Feministkinje su smatrale da žene treba da se bore protiv muškaraca, jer ih oni tlače. To nije bila i naša borba. Žene nikad, nikad ne bi postigle ravnopravnost da su se na takav način borile. Zato su se uključivale u Antifašistički front žena i u antifašističku borbu. Preuzele su na sebe brigu o štrajkačima. Štrajkovali svi ne samo žene. One su išle da organizuju radnike i radnice u fabrikama. Ako hoćemo da budemo iskreni danas su žene ponovo diskriminisane. One se prve otpuštaju sa posla, mnogo teže se zapošljavaju bez obzira na školsku spremu. Svi govore o beloj kugi, ali kako da žena rodi jer kad hoće da se zaposli prvo je pitaju da li je trudna i ako jeste ne zapošljavaju je. Dešava se da otpuštaju trudnice sa posla i one nigde ne mogu da nađu zaštitu. Praktično ukinuti su pozitivni zakonski propisi koji su štitili majku i dete i koji su postojali u socijalističkoj Jugoslaviji. Žene su imale jednaka prava kao i muškarci i posebnu zaštitu za majku i dete. Bilo je puno dečjih jasli obdaništa, a organizovana su i posebna dečja odmarališta (na moru i planinama). Sva su deca, bez obzira na materijalni položaj roditelja, mogla da idu i išla su u ta odmarališta. Bila je organizovana i društvena ishrana u skoro svim fabrikama, odakle su žene mogle da nose hranu kući. Posebno se može govoriti o zdravstvenoj zaštiti žena. U socijalističkoj Jugoslaviji je bilo organizovano da žene najmanje svakih šest meseci idu na preventivne preglede za rano otkrivanje raka. Tu je bila i posebna zaštita trudnica. One su koristile sva prava iz radnog odnosa i za vreme trudnoće i posle porođaja do navršene godine dana deteta, pa i duže ukoliko su postojali medicinski razlozi za to. Žene koje su bile zaposlene, koje su bile kvalifikovane, isto su tako bile sposobne kao što su bili i muškarci. To da su žene i njihov rad manje vredani, to je još ostatak iz prošlosti, kad je ženski rad upola plaćan od muškog. I tu se morala voditi borba 46 �i vodila se borba i u Partiji i u Skupštini. Ja sam recimo, postala član Predsedništva Jugoslavije, to nije mali položaj. Ali vidite, tamo gde je sredina i pre rata bila razvijenija, recimo u Sloveniji, tamo je daleko više žena bilo i na visokim položajima, pa su se i one morale boriti, dokazivati. Dakle, žena se morala daleko više dokazivati u svom radu, bez obzira, bila za razbojem, bila sudija, bila lekar, bila politički radnik, morala se daleko više dokazivati. Nije lako menjati zaostalu svest. Nije se to moglo preko noći. Bez obzira što je tolko žena učestvovalo u NOB-i, i to puškom u ruci. Promene u privredi su počele 50-te ali se ipak uspelo da se ostvari da se žene ne otpuštaju, da se uvede godinu dana plaćenog porođajnog odsustva, da se održe i otvaraju nove dečje ustanove, nove jaslice, nova obdaništa, nova zabavišta. Tada je počela da funkcioniše i društvena ishrana po fabrikama, gde su žene mogle uzimati hranu i nositi kući. Nema za svagda dobijenih pozicija za žene. Postoje razlike i u odnosu na sistem. Ipak je kod nas drugačiji položaj žene nego recimo u Africi, drugačiji položaj nego što je u Iraku, pogotovo sad Iraku. Kad sam ja bila u Egiptu, kao član naše delegacije, videla sam da su nesvrstani bili zaslužni što su u Egiptu su bile skinute feredže. Žene su se normalno, lepo oblačile, u Iraku isto. Sve škole su bile otvorene za žene, no oni su imali mnogo teže muke za borbu za ravnopravnost. Dekret Naserov nije bio dovoljan. Dekreti i zakoni nisu dovoljni u borbi za ravnopravnost niti su stvoritli ravnopravnost. Za to se mora boriti. Kad je Naser umro, vratili su se unazad dvesta godina. Žene su opet, na žalost, u tim feredžama, i u toj crnoj odeći. Bila je interesantna Indija. Tamo je Indira Gandi bila predednik. Bila je vanredno pametan čovek i vanredno ugledan. Ali vidite šta religije rade. Pogledajte sad šta se dešava u Iraku. Isti narod, suniti i šiiti a Amerikanci su uspeli da ih zavade međusobno. Možete misliti šta sve žene trpe. Ipak, žena ne može i ne sme ostati pasivna jer ako ostane pasivna vratićemo se pedeset, šezdeset, sto godina u nazad. 47 �ETA Ja sam dr Eta Najfeld, rođena 1916. u Slavonskom Brodu, od oca trgovca, i provela sam detinjstvo u Slavonskom Brodu. Nakon mature, upisala sam Medicinski fakultet u Zagrebu, koji nisam uspela da završim jer sam bila Jevrejka, a oni u to vreme nisu više dozvoljavali Jevrejima da završe studije. Ostala su mi svega dva ispita do početka rata. Međutim, organizovana je akcija suzbijanja endemskog sifilisa u Bosni, koja je imala propagandni zadatak da se prikaže ustaška Hrvatska kao dobročinitelj koji se brine za zdravlje „hrvatskog cvijeća“. Prijavila sam se zajedno sa mužem i mi smo otišli u Bosnu. Za ovaj angažman smo dobili papir u kom se tvrdilo da nas štiti od odvođenja u logore, što nije bilo ispoštovano, jer su neki od naših kolega lekara ipak odvedeni u ustaške logore. Kasnije, gotovo svi od nas 80 lekara smo se priključili Narodnooslobodilačkoj borbi. Za nas je NOB bila jedina mogućnost da se spasimo logora, jer smo dobro znali ideološki karakter tog ustanka i znali smo da je je to prilika da se borimo protiv zajedničkog neprijatelja – fašizma. Mi nismo isprva imali prilike da se priključimo partizanskom pokretu, iz razloga što sam ja imala malo dete i majku koju sam uspela da izvučem iz Đakovačkog logora, upravo na osnovu tog papira koji smo dobili od ustaša. Ali smo muž i ja sarađivali sa partizanima u ulozi informatora o kretnjama ustaške i nemačke vojske, tako da su ti podaci partizanima bili dragoceni, a moj muž je čak uspevao da šalje i lekove koje smo imali na raspolaganju partizanskim jedinicama. Ta saradnja je počela 1943. godine. I ranije smo slali lekove, i podržavali borbu na druge načine, ali taj datum uzimamo kao početak aktivnog pristupanja borbi. Kada su nam prijatelji javili da nam je život u opasnosti i da moramo da se maknemo, otišli smo dobrovoljno u NOP. Istog dana sam ja rodila svog sina u Podgrmeču. Moj muž je postao upravnik bolnice 39. krajiške divizije, a ja sam sarađivala kao lekar na zaraznom odeljenju, iako su mi falila dva ispita do diplome. Boravak u partizanima je za mene bio izuzetno inspirativan, iz razloga što sam održavala kurseve prve pomoći i kurseve za opismenjavanje nepismenih bosanskih seljanki koje su se priključile NOP-u. Položaj žena u partizanima je bio izuzetno ravnopravan sa svim muškarcima i nije postojala nikakva razlika. Bilo je mnoštvo žena u borbenim jedinicama, ali žene su uglavnom radile kao telefonistkinje, agenti, farmaceuti, pomoćnici u sanitetu, propagandistkinje, i nisu bile pošteđivane ni u kom pogledu. Možda su ih drugovi malo pazili i držali podalje od borbenih jedinica, ali to je bilo isključivo zbog poštede od velikog napora koji su prvi borbeni redovi iziskivali, a nikako zbog patrijarhalnog odnosa među rodovima. Žena jeste bilo manje u borbenim jedinicama, ali to ne znači da nas nije bilo. Mi smo pokrivale druge sektore koji su bili od izuzetnog značaja za funkcionisanje 48 �NOP-a, možda čak i više od direktnog nošenja puške. Ja moram da kažem da sam bila u specifičnom položaju u odnosu na ostale, možda i privilegovanom, sa jedne strane, jer sam imala malo dete, sa druge strane, što sam bila Jevrejka. Rukovodioci su znali da nijedan Jevrejin ne može da sarađuje sa okupatorom, što me je dovelo u situaciju da nikad ne dođem na listu sumnjivih. Radilo se o sistemu koji je fizički hteo da nas uništi, tako da nije bilo ni govora da ijedan Jevrej sarađuje sa Nemcima ili domaćim izdajnicima. U samom partizanskom pokretu nikad nisam osetila bilo kakvu vrstu predrasuda i nejednakosti sa ostalima, bio to seksizam ili antisemitizam. Osećala sam se potpuno ravnopravna i radila srcem i dušom za taj pokret. Ja sam i ranije pripadala jednoj studentskoj grupaciji, levo orijentisanih studenata ali nisam bila u KPJ niti u SKOJ-u. Ne mogu da kažem da sam bila baš komunistkinja, ali sam definitivno verovala u dosta komunističkih principa, kao što je jedno društvo u kome niko nikog ne ugrožava zbog nacionalnog, verskog ili klasnog porekla. Ne sećam nekih specijalnih tegoba, osim onih tegoba koje smo svi imali, a to su bili loša ishrana i nemogućnost održavanja lične higijene. Meni je taj higijenski aspekt posebno teško pao, jer sam odmah po stupanju u partizane dobila vaške, na koje do tad baš i nisam navikla. Ali je to bilo nešto što su svi imali, a kad svi imate iste poteškoće, onda to nekako lakše pada svima. Ne bih mogla govoriti o tome da sam imala neka naročite poteškoće, osim hrane, ali i tu sam imala neku vrstu privilegije, jer sam imala malo dete, tako da sam uvek dobijala neki dodatak. Ako ga je bilo, naravno. Nisam bila izolovana. Šta god su imali drugi imala sam i ja, možda i više, zbog deteta. Najlepša scena meni je bila kad sam se porodila u sobi u kojoj je spavalo desetak ljudi. Oni su bili toliko tihi, nisu ni reč govorili a ja sam se porađala. Ujutro sam zatekla moje dete sa vaškom na glavi. Premeštali smo se na volovskim kolima, jer smo bili u blizini neprijateljskih linija. I on je dobio sunčanicu, jer je sunce jako bilo. Jovan Bilbija, koji je pratio ta kola, pita mene kako će se zvati maleni. Ja kažem da ne znam, ali će biti na „i“ jer se moja ćerka, koja je poginula pre mesec dana zvala na „i“ i imala je rusko ime. I kažem mu ja, neka se on zove Igor. A on ode do prvog stabla, otkine jednu granu, zatakne iza maloga i kaže: „Evo ti hlada, to ti daje tvoj kum, Jova Bilbija.“ Muško-ženski odnosi su bili jako interesantni, jer se vodilo računa da ipak ne dođe do nekih seksualnih „izleta“. A razlozi za to su bili vrlo praktične prirode – bilo je, na primer, nemoguće vršiti abortuse u toj situaciji, a i zbog opšteg morala se takvi odnosi nisu tolerisali. Međutim, to nije bilo izričito zabranjeno, niti su ljudi koji su se zavoleli u toj situaciji imali bilo kakve probleme represivne prirode zbog svoje ljubavi, već se više išlo na propagandu i ukazivanje ljudima na činjenicu da baš i nije momenat za takve odnose. Međutim, mora se priznati da je bilo nekih vidljivih simpatija i ljubavi koje su se tu dogodile, što je i normalno, jer, ljudi smo, na kraju krajeva. Međutim, vodilo se računa o tome, da ne bi došlo do nekog stanja koje se ne bi moglo kontrolisati. Ne mogu ni da se setim svog slobodnog vremena, niti da li sam ga uopšte imala. Ja sam radila u bolnici i imala malo dete. A između obaveza sam držala kurseve koje ne znam da li bih mogla da ocenim kao rad ili moje lično zadovoljstvo. Morate da 49 �razumete nešto. Ja sam bila u Bosni. Bosanski seljak je digao ustanak, nakon hrvatske okupacije Bosne, zbog očajnog položaja u kome se našao, jer su bosanski Srbi i ostali nehrvati odvođeni u logore, ubijani i masakrirani bez objašnjenja i razloga. Taj nepismeni srpski seljak koji je kukom i motikom dizao ustanak bio je do te mere neupućen i neobrazovan da je morao od početka da se obrazuje i uzdiže. I u tome je vrednost Narodnooslobodilačke borbe. Njima su organizovani kursevi za opismenjavanje, kursevi za žene medicinske sestre, kursevi kuvanja... uvek je bilo posla. Tako da nikad praktično nije bilo vremena za opuštanje, jer čak i kad nije bilo posla, uvek sam sretala nekoga sa kim je bilo neophodno porazgovarati, uputiti ga, pomoći mu. Ako se ičega dobro sećam, sećam se nepismene seljanke Dragice, koja je prala gnojave zavoje. Ona je napravila sebi vatru i kantu, gde je kuvala vodu da bi iskuvavala zavoje. Ali prethodno ih je sve oprala u ledenom potoku. Kada sam je pitala: „Dragičice, šta to radiš?“, odgovorila mi je: „Eto vidiš, perem“, i pokazala mi plave, otečene ruke. Rekla sam joj da stane, da se odmori, na šta mi je ona odgovorila: „Imam još puno zavoja.“ Te plave otečene ruke mi i dalje dolaze u sećanje, i sada, 65 godina po završetku rata. Ona jednostavno, ništa nije znala i nikako nije mogla da pomogne drugovima i drugaricama osim pranjem tih prljavih, gnojavih zavoja, i to je radila do iscrpljenja. Takvih do suza dirljivih situacija mogu da vam ispričam mali milion. Sećam se kuvarice Mare, koja je kuvala lošu hranu, malo zbog toga jer sastojaka nije bilo, a malo više zbog toga što prosto nije znala da kuva, ali uveče, kad raspali kozaračko kolo, nigde joj nijedne nije bilo ravne. Čak je i ranjenike podizala na noge da igraju. Takvih sećanja ima beskonačno i moram da odam dužno poštovanje tim nepismenim srpskim seljankama koje su mnogo, mnogo učinile za našu stvar. Ja sam držala kurseve o higijeni – pojma nisu imale jadnice, ni kako, ni zašto treba sterilisati zavoje, i tako su željno iščekivale naše priče, da je prosto dirljivo. Mi smo na tim kursevima jednostavno sedeli u krugu, kako je ko stigao, bez hijerarhijske podele. One su neprestano pitale, željne saznanja, a ja sam odgovarala. Upravo iz razloga što sam se prema njima postavljala kao jednaka, koja sticajem okolnosti možda malo više ima znanja, one se nisu ustručavale da pitaju. Ne mogu to da vam na pravi načim dočaram kako je to izgledalo. To nije bila nastava, kao ona koju sam vodila posle rata, kad sam vodila postdiplomsku nastavu za lekare specijaliste. To je nije bilo predavanje, već druženje, razgovor, radi opšteg dobra i znanja cele jedinice. Da sam se postavila kao predavač, to ni bi tako izgledalo niti bi bio upola uspešno kao što je, mora se priznati, bilo. Naši drugovi su na svaki način podržavali naše male ženske kurseve. Podrazumevalo se da nam drugovi pomažu i daju savete, i nikakvog odboja nisu imali, bože sačuvaj. U partizanima se podrazumevalo da je svaki skup namenjen nekakvom uzdizanju, vaspitnom, obrazovnom, nebitno kakvom, važno je bilo da je u pitanju jedan konstantan progres. Svaki momenat se koristio za podizanje nivoa svesti o potrebi borbe i upućivanju pojedinca da je ta borba nužno potrebna i da smo svi jednaki. Mislim da je to veličina te borbe. Naravno da je bilo izuzetaka, i grešaka, ali u 99% slučajeva je ta partizanska borba bila veličanstvena, i u porobljenoj Evropi ne postoji veći ustanak protiv nacizma nego što je to bio jugoslovenski ustanak. To 50 �se mora glasno kazati. To je zasluga našeg naroda, jer je bio na pravoj strani i što se svim srcem i raspoloživim sredstvima borio protiv fašističkog okupatora. Ne postoji ništa veličanstvenije, po mojoj proceni. Na primer, ustanak u Poljskoj, to je bila armija „Krajova“, gde su vladale vrlo nezdrave prilike. On je bio katastrofalan, jer su mnoge Jevreje, čak španske borce, ponižavali i streljali, što nije bio slučaj u našoj borbi. Duboko sam zahvalna toj borbi, jer sam ostala živa. Da nije bilo NOB-a, sigurno ne bih bila živa. Zagreb nas je dočekao zatvorenih prozora, sa drvenim žaluzinama, zatvorenim vratima, na ulici nikoga. A kad se setim dana kada su Nemci i ustaše ulazili u Zagreb, i mi se zatekli na ćošku Draškovićeve i Jurišićeve ulice, kad je publika bacala i cveće i bombone i pomorandže. Razlika je bila ogromna. I nakon određenog vremena kad smo stigli u Zagreb, ja sam se demobilisala i rešila da ne mogu ostati u Zagrebu, da moram da krenem za Beograd, da me ništa više ne podseća na ono što sam doživela. I ceo svoj radni vek provela sam u Higijenskom zavodu, na istoj stolici do penzionisanja 1973. godine. Vrlo sam se brzo navikla na uslove mira. Smatrala sam da treba da živim, jer imam dete, jer imam muža, kojega sam beskrajno volela i koji mi je spasao život. Da treba da radim. Nisam imala vremena ni za kakve posttraumatske stresove. Moralo se raditi i živeti. Objektivno moram da kažem, da poštujem Nemce zbog njihove marljivosti i rada. Da su nakon svega toga što su izgubili rat, uspeli da postanu prava sila. Međutim, ako ikako mogu ja izbegavam da putujem preko Nemačke, da imam bilo kakav kontakt sa Nemcima. Zaboraviti nikada, oprostiti nikada. 51 �DANICA Ja sam Pavlović Bulat Danica. Rođena sam u Kirinu, općina Brgin Most na Kordunu. Ja sam išla u osnovnu školu u Kirinu, imali smo i popa Stanka Kangrgu i učitelja Dmitra Mitića. Dobri ljudi a mi dječica dobra, slušali su oni nas a i mi njih. Išlo je kako treba. Negde ja još imam spisak učenika. Pita učiteljica u prvom razredu: ko se javlja, ko zna. Odmah Danica Bulat. Onda neko drugi nastavlja. Eto tako su se dječica učila. Ja isto mislim da se sada i bolje uče, jer uče strani jezik, a mi smo samo srpskohrvatski. Prije rata sam radila ručne radove. Sve ručne radove što je trebalo ja sam radila, to je bilo za pohvaliti. A kad sam dobila šivaću mašinu, onda sam nastavila sa šivaćom mašinom. Još meni tata veli zapiši, a ja velim – ja to sve pamtim. Bila sam angažovana sa omladinom, sa tom dječicom. Moj tata je bio prvi angažovan u ratu i bio je Branko Žutić u istom selu. Oni su prvi počeli, pa onda sva omladiina koja je bila u tom raspoloženju se priključila. Tako sam se i ja priključila. Pošto sam se odmah priključila, zato i jesam nosilac spomenice. Ja sam ratni vojni invalid. To je bilo četrdeset druge godine, i onda tako dalje četrdeset treće, četvrte, ali prošla sam i period kada je bilo puno tifusa, puno bolesti. Ja sam sa dugačkom kosom došla u Zagreb. Nisam se dala ošišati i nisam htjela obući hlače. Bilo me je sramota, onda je to bilo sramota. Većina djevojaka se priključila partizanima iz moje okoline. U stvari priključili su se meni. I ja njih vodila, one su išle. Ja sam išla i na kurs u Gornji Budački. Bila sam na partijskom kursu, bila sam u Topuskom na zasjedanju. A organizovala sam i omladinu. Išli smo lijepo, onako, nije bilo ni svađe ni tuče. Druge devojke, drugarice su isto radile ručne radove. Priključile su se NOB i išle su na partijske sastanke. Kao prvo je bilo da se ide na sastanak omladine koja poziva na sastanak. Dođe na sastanak i sasluša šta se to dešava. Zbog čega se sastajalo? Sastajalo se da pomažemo narodnooslobodilačku borbu. Pored radova, mi smo i skupljale hranu za partizane i nosili na front i onda se uključili u 3. četu gdje je moj muž bio komandir. Moj zadatak u samim partizanima, u prvi momentima bila je hrana. A u drugim momentima da opismenim onog koji nije bio pismen. Jer ja sam bila pismena bolje od ostalih. Moj tata je bio priodbornik i on je to tako organizirao zajedno sa Brankom Žutićem iz našeg sela. Kad ja sad o tome razmišljam, to je sve za pohvaliti. Nije bilo svađe i mržnje. Ja sam radila i sa jednima i drugima. Priključili su se i omladinci i omladinke. Druge devojke su isto radile ručni rad i čuvale stoku i naučiti se čitati i pisati. To je bio glavni zadatak. A u borbi, kada su krenule, bilo je onih koje su poginule na Sutjesci, 52 �koje su krenule odmah. A bilo je onih koje su kružile po okolnim mestima u bližim sredinama Vrgin Most, Karlovac, Topusko... Ja sam neko vreme bila u Karlovcu u odboru. Tako sam malo proširila svoje rukovođenje po Kordunu. Mladima je život u partizanima bio jako ljep, i jako veselo. Nije bilo tužno, bilo je onoga da je neko poginuo, neko od tifusa umro, i slično. Ali uglavnom je bilo u raspoloženju za pokret. Slobodno vreme sam provodila u ručnom radu. Sve što je trebalo ja sam naučila. Da li je to za ono vrijeme bilo bolje od ostalih? Neko je teže malo učio, jedna curica je na primer bolje pjevala od mene. Pjevala da se sve ori, a ja malo tiše, ja ne možem onako. Kad je nastao tifus pa onda uši... ja se nisam ošišala dok nisam došla u Zagreb. Ali meni nikada nije bilo da uši idu na kosu. Prala sam i češljala, nisam dozvolila da mi dođu uši na kosu. U borbi je odnos između muškaraca i žena bio uglavnom dobar. Ako neko nosi pušku, onda je to borac sa puškom, a ako ne nosi pušku, onda je politički radnik. Ja nisam bila nosila pušku, ja sam bila politički radnik. Sve što je trebalo pročitati, napisati, to sam ja radila. Bila sam i u 3. četi i u 4. bataljonu, ali nisam nosila pušku. U 3. četi sam bila dok je muž bio, onda je on otišao na Žumbreg. Ja sam tražila samo da ga posetim i ništa drugo. Muža sam upoznala kada je on bio u Žumbregu, a ja sam bila na terenu politička radnica. I kada se on vratio u Žumbreg onda je nosio u Glavni štab, ono što su tamo zarobili. Onda on sam jednom desetoricom ide na Žumbreg, tako smo se našli... Onda smo se odmah oženili. Ja sam došla s njime do njegove kuće. I komšinica zove Tešinu majku, da se Teša oženio. Jao, ona veli, u ratu. Pa sad se niko nije oženio, nego samo moj Tešo. I nije se oženio kod svoje kuće, nego u selu otkud je moja majka. Tu smo se oženili, i otišli njegovoj kući, on se odmah nakon otišao prijaviti na svoju dužnost, a ja isto tako na svoju dužnost. Uglavnom smo bili razdvojeni tokom rata, ali puno puta smo pisali jedno drugom, sastajali se. I kad je doša’ u Sisak, on je doša’ poslovno. A ja sam prešla sa dva vojnika koja su isto išla poslovno. On izvršio posao i pleše u jednoj kućici i ja odmah ulazim unutra, on skida kapu sa mene i pliješemo kao da smo to radili ne znam koliko puta. Jedna ženica veli vidi se da su završili tečaj. Nismo, nego to ide tako. Plijes ide dobro bez tečaja. S vrijeme na vrijeme smo se vidili, al’ se nikad nismo zaboravili. Najteže u ratu mi je bilo što sam bila gladna. Najviše sam bila gladna kad je bio tifus. Nisam se smjela svratiti u ničiju kuću da bih jela, jer dobiću tifus. I svoj nožić i kašiku i sad imam. Uvijek sam nosila tu kašiku kad mi treba ići da jedem negde. Onda uzmem svoju kašiku a ne onu koju je neko već služio pa ću dobiti i ja tifus. Tako sam prošla i nisam imala ni tifus ni uši. Prošla sam kroz rat malo laganije, nego neko ko je imao tifus. Kao jedna naša drugarica, tu ona živi u Beogradu. Ona nikako ne može ovako normalno sjesti, kako treba sjesti. Ali evo živa je i dan-danas a imala je tifus. Kad je rat završen, ja sam već bila u Zavnohu na zasjedanju. I bila sam onda već povezana sa rukovodstvom u Hrvatskoj. Tako me je i zateklo da sam bila na sastanku u Zavnohu. Kao pismenija ženica, a to je bila zasluga moga tate, onda sam išla dalje do 53 �Budačkog i tako sve po redu. Pjesma na sve strane! Kao kada se skoro neki oženio iz mog sela, svi su išli da vide kako je to, da se ne umire samo nego da se neki i oženio. Nakon završetka rata sam ostala u Hrvatskoj, malo u Zagrebu a onda sam došla ovde u Beograd jer je moj muž došao u Glavni štab. Dobili smo stan u Dušanovoj 34, na prvom spratu i tu smo stanovali dosta dugo. Nije mi bilo teško da se naviknem na život u Beogradu poslije rata. Ja sam bila u Čika Ljubinoj ulici, tu je bio Odbor, Narodnooslobodilački odbor a to se zvalo rejon. Jedna Zrinka bila je rukovodilac toga odbora, i ja sam tu radila a moj muž u Generalštabu. I išlo je to dosta dobro. Bilo je i smiješnih stvari i tužnih stvari, sve evo do sada. Sad su godine pritisle ali idemo dalje. Bolje je za ove velike sile da se svađaju, samo neka se ne tuku. Ne valja ni da se svađaju, ali samo da se ne čuje puška, da se ne ubijaju. Ako im je stalo do toga, ali bolje je nego da se puca, da jedna drugoga ubija. To niukom slučaju. Jedan puni džepove i hvali se koliko ima novaca a drugi je gladan. Ali i ovaj će valjda nešto zaraditi pa će se nahraniti. Bila sam na nekoj sahrani, bilo je jako teško. Došao je jedan čovek, doneo je jedan cvijetić zamotan u novine. On ne može kupiti, ja sam kupila buket cvijeća i ovaj što je mene vozio. A onaj što nema, došao je sa čime? To je to. Nekome nije pravo, pa uvijek kritikuje. A neko pristaje na to. Ja ne mogu nikoga kriviti, moje godine nisu za to, ali ostajem za ono za šta sam bila, za šta sam se borila. Ostalo mi je jako mnogo toga u sećanju po ljudima. Bilo je jako dobrih ljudi koji su mi ostali u sećanju kao takvi. A bilo je isto tako onih koji nisu pristali na ono što ja želim. Ja kad sam došla u Gornji Budački, gde sam počela rat, u Odbor žena. A ide odozdo pjevački hor i dogovaraju se: hoće ljepši šešir, hoće ovo, hoće ono. A prijedsednik stoji gore i čeka da se oni dole slože i da pjevaju. Kad su se složili i gore počeli pjevati, a onda ovaj gore što čeka da ih pozdravi kaže: šta ovi ovako polako, šta se dogovaraju? 54 �55 �JELENA Rođena sam 1921, zovem se Aralica djevojačko. A udato Kadenić. Rođena sam u jednom selu u opštini Vrgin Most. Odnosno bila je naša opština Bović pre rata a uglavnom je šire Vrgin mostu pripadalo. Pre rata sam se bavila poljoprivredom. Odnosno majka sa nas dvoje bavila se poljoprivredom, drugo nije bilo. Kod nas industrije nije bilo ništa. Nisam bila uključena u pokret pre rat, ali sam volela da čitam i družila sam se sa naprednima mladim ljudima. Kod nas je bilo dosta, baš dosta siromašne dece koja su išla na školovanje. Da na neki način nađu posao i da se obezbede. I sa njima sa se družila. Tu je bilo i naprednih Nikola Mraović Ćurćija. Moj komšija prvi je bio napredan i sa njim sam se dosta družila i čitala sam stvari. Onda moja sestra, koja je išla u gimnaziju, ja sam njene udzbenike sve čitala. Čuvajući krave, čitala sam udzbenike njene. Onda porodica Bulat iz Vrgin mosta, koja je čitava bila u pokretu. Oni su često dolazili tu kod nas i oni su sa nama omladinom...Nije to bio neki organizovani rad, ali s vremena na vreme smo imali razne skupove i unosili su nešto što je nas interesovalo. Kao mlade da nađemo neki izlaz iz teže situacije, jer to je.... Vi znate da je Kordun siromašan, tu nije bilo perspektive neke. Moj otac je otišao, meni je bilo tri godine u Kanadu. S tim da nas školuje, međutim bio je zgodan pa eto...skrenuo (smeh). Narodno oslobodilačkoj borbi sam se priključila, zato što je počeo teror. To je srpski kraj, uglavnom Srbi su naseljeni tu. I mi pre rata smo išli, ja sam išla u školu sa Hrvatima. Mislim nije nikakvog problema bilo. Međutim 41 je došla i došao je teror, počeli su ljude da hapse, da odvode i onda je narod počeo da se buni. Da se organizuje da vidi šta će. Došli su i komunisti koji su iskoristili tu situaciju i sa nama omladinom počeli da rade. Da nas organizuju da nam pričaju o nekakvoj perspektivi boljoj nego što smo imali. Tako smo se priključili pokretu. Žene su apsolutno bile ravnopravne u partizanima. Recimo mi smo imali u početku odmah organizovane. Ja sam primljena u Partiju, partija je tada bila nije Savez komunista decembra 41. Odmah su nas primali, čim smo se opredelili za pokret. Nije bilo nikakvog razloga da se drugačije odnose prema ženama. U početku rata sam bila na terenu, radeći sa omladinom. Skupove, organizovala sam skupove. Na tim skupovima, pričala ono što su meni rekli da pričam, ovi moji koji su bili organizovani. I sa ženama. I jedno vreme sam bila u Kirinu, Kirin je bio centar, kod nas, ustanka. Nikola Vujvidović je bio komandant. I tu je već bilo žena dosta. Ove Bulatkinje one su bile, one su išle u gimnaziju. One koje su išle u škole one su odmah se priključile pokretu, jer su ipak imale više kontakta sa pokretom nego što smo mi imali tamo. U svakom slučaju i kod nas je bio demokratski neki pokret pre rata, ali ne komunistički ne onaj oštri koji je došao od 41 do izražaja. Uglavnom sam to radila. 56 �Kasnije kada su me primili u partiju onda su me premestili u Široku Rijeku. Tamo sam išla u to područje jedno opštinsko i radila sa ženama, sa omladinom sastanke držala, organizovala ih. Pričala sam o ciljevima NOB-a. Zašto se mi borimo, da skinemo jaram sa vrata. Da fašizam uništimo. Eto to su bile osnovne stvari. I narod je prihvatao apsolutno gde god sam bila. Ne znam šta mi je bilo najteže u ratu. Meni je sve bilo dobro zato što sam osjetila da se nešto radi što je bolje, što je pravednije, drukčije i drukčiji odnos prema ženama i prema omladini prema svemu. Bila sam zadovoljna bez obzira na teškoće. Nije tu bilo, ne znam ja, neke hrane neke odeće i tako dalje. Ostala sam u toj Širokoj Rijeci jedno vreme. A Huska Miljković, on je bio član Okružnog komiteta Karlovac, on je nas nekoliko političkih radnika sa Korduna, kad Cazinska krajina oslobođena 42, pokupio sve. I mene i ja sam tu bila i prebacili su nas na Cazinsku kraniju. E tu je bilo malo teže, zato što ja nisam poznavala taj elemenat naroda. Bilo mi je smiješno recimo, tamo u jednom selu kad sam otišla na sastanak. Tražio je jedan da dođem da govorim sa ženama, međutim puna kuća žena je bila. Ja pitam ovog dobro kad su one došle pre, pre mene. Kaže nisu još došle. Kako nisu došle? Pa kaže: moje su četiri, moga sina dve, onog drugog četiri. A ja došla da govorim o ravnopravnosti žena. (smeh) Eto to su bile teškoće. Kako da izađem iz toga. Ja sam se snalazila kako sam znala i umela, ne znam više ni ja kako sam. Uglavnom bili su svi zadovoljni. Morali smo se snalaziti. Tu su mahom bile muslimanke. Nisu one mnogo se angažovale. Niti su mogle, njima vjera nije odobravala. Prema tome, mi smo imali nekoliko tih muslimanskih mladića koji su učestvovali, bili su aktivni. A ženski manje je bilo, bilo je i nih ali manje. To je bilo malo teže, vjerski. One su se krile pa smo mi protiv toga bili. Govorili o tome, čak krijući se išle sa mnom da razgovaraju, zvale mene da pričam. Jer je njima bilo u interesu da se otkriju. A nisu dali. Ali su prihvatile mene dosta. Ja se sjećam jednom tamo kod Cazina, odnosno u jednom selu dva dana, stalno po terenu, nisam ništa jela. Crkla od gladi. Jedna muslimanka djete veli dođi ti kod mene ja ću tebi nešto napraviti. I ona meni iznese jednu ćasu šećera, ja sam taj šećer sav pojela. I od tada kažem ja rešavam glad sa šećerom. Spasla me. Kao primer odnosa drugova partizana prema žena ću konkretan primer izneti, moga muža. Ja sam moga muža srela tada na Cazniskoj krajini, on je došao iz Banja Luke. On je bio predratni komunista tada već. I bio je vedar, veseo družili smo se, stvarno je bio jedan fini odnos. I odjedanput partija rekla, sazvali su sastanak i rekli ne može ići tako druženje. Ili vi legalizujte vaš brak ili rasturajte se, jedno na jednu stranu, drugo na drugu. Ja velim, pa šta je sad. Nismo se zabavljali uopšte, ni govorili o nekakvoj ljubavi o nečemu. Moj muž kaže, ja se slažem da legalizujemo brak. (smeh) Takav je odnos bio i taj brak bio je sve dok, kad je on umro 2000. Nikada se nismo zavadili. Pa bilo je dosta takvih veza u partizanima. Ali tako nisu svi, ja sam došla sa jednog takvog područja. Nikog drugog nisam ni znala. I elemenat taj meni je bio nepoznat. Međutim Rakmija je bio toliko fin da sam čovek da sam ja prevazišla sve te probleme. 57 �Partija je dala ultimatum da nije se moglo zabavljati. Takav je bio stav, rečeno je ako se simpatišete i ako ima uslova nekakvih legalizujte pred partijom i svako na svoju stranu. Ja sam posle onda otišla u Krajini, bila sam u 8. Brigadi i posle udata za Rakmiju, on je bio isto u 8. Jer su svi politički radnici sa Cazinske otišli u 8. Brigadu kada se formirala. E onda je jedno vreme koje sam provela u 8. brigadi bila sam pomoćnik komesara čete. A Rakmija je bio pomoćnik komesara brigade. Svi moji drugovi su napredovali samo ja nisam. I onda su videli tamo, Blažo Đurčić je bio tamo politički radnik i razgovarao sa mnom. Kaže bilo bi bolje da ti ideš na teren jer ne može da budeš u Brigadni biro jer svi pomoćnici su bili članovi brigadnog komiteta. I onda su me poslali na teren za sekretara Sreskog komiteta Ključ zato što sam supruga i nisam mogla da napredujem onda sam otišla na Ključ. I tu sam, uglavnom, dočekala oslobođenje. U tom momentu bila sam sretna zato što ću sad živeti sa mužem i što ću nekako imati i kuću, imaću i nekakav...imaću mjesto gde ležem, gde spavam. Inače sam uvek išla sa jednog kreveta na drugi, ne znam gde stignem da spavam, stignem da jedem. To je mladost bila i ja sam bila vedra i vesela. Meni teškoće uopšte nisu predstavljale ništa skoro. Tifus sam imala, onda sam bila ranjena. Kod Cetinjgrada se to desilo. Sve sam ja to prevazilazila. Recimo meni je kosa bila opala od tifusa a bila sam tada još u četi. I one Krajiškinje, one žene kaže vidi ovog malog kud ide. A bila sam sitnija... kažem nisam ja mali, ja sam mala. (smeh) Pošto je kosa bila opala, nisu mogli da razlikuju šta sam. Kada sam ranjena, bili smo kod Cetinjgrada. Ja sam otišla sa četom. Nisam bila direktno u četi, bila sam u Komitetu. Ali kada je akcija bila, onda svi idemo. I pošto su bila dva brda ja, onako mlada, interesovalo me kako to oni otuda pucaju. Ja se ispravim pa gledam ao ono oni pustili rafal i onda me rafal tu prošao a ovde samo ogrebotina bila. I ja sam mislila samo da sam tu, tu sam imala ranu i to je zaraslo nakon nekoliko meseci. A ovo ništa nije bilo dok nisu došle stare godine. E tada je počela ruka da otkazuje. I sad ja sam operisala prst i onda su mi rekli na VMA da se ne sme dirati ovaj metak koji je tu, otišla bi ruka odmah sva. Rekoh onda ga neka. Eto tako sam ranjena. Posle rata odmah sam pozvana u Sarajevo. I u Sarajevu sam bila org-sekretar reonskog komiteta Novo Sarajevo sa Vasom Rajićem. On je bio sekretar, ja org-sekretar. Tu sam rodila Gorana. Od mjesec dana sam ga na kamionu donela u Beograd. Onda je premještaj došao u Beograd. Pa u Beogradu sam bila u Gradskom komitetu kadrovskom, pa onda poslije toga opet smo išli za Sarajevo. U Sarajevu sam radila u CK-u, u Aparatu. Za to vreme u Sarajevu završila sam dva razreda gimnazije, večernje onako usput i partijsku školu. Ali dvoje dece već na putu i posle se nije moglo dalje a to mi je najžalije. To mi je jedina želja bila, bila sam dobar đak. Volela sam da čitam da učim. Međutim nije bilo moguće. Nisam imala mogućnosti zbog dece i zbog rada. Ja sam uvek bila angažovana, kažem to org-sekretar. Pa onda ponovo Beograd, onda u Beogradu sam bila sekretar gradskog Saveza boraca jedno vreme. Pa onda za Niš. A u Nišu bila sam u Socijalnom osiguranju i u Komitetu. Povratak u Beograd onda sam bila Upravnik Socijalnog 58 �osiguranja, jedne filijale pet. I posle otišla u Komunalni savez Beograda i tu sam najduže ostala. Bila sam načelnik Zdravstvenog osiguranja Beograda i to mi je bilo ovako i najteže. Najduže sam ostala tu. I sad od mog brata sin, pravnik kad je zavrsio zaposlio se tamo, ja sam već bila otišla. Šta je tebi Jela Kadenić? Pa kaže od mog tate sestra. Kaže ako ti budeš radio kao ona, da će biti dobro. Mi smo, kaže, od nje učili kako treba raditi. Najupečatljiva od uspomena iz rata mi je bilo kad pričam sa narodom, sa ljudima pa prihvate. To mi je bilo, ovako, najdraže. Da prihvate pokret, da se uključuju. To je dosta bilo u Bosanskoj krajini uglavnom, pa i na Kordunu. Kordun je bio sav u pokretu odmah u početku, jer je tako moralo. Ljudi su počeli da se hapse, pravi, zdravi. Jedna okrutnost fašizma koju morao je svako osuditi bez obzira da li je bio već nešto organizovan ili nije bio. Mislim da je Narodno oslobodilačiki pokret bio jedan divan pokret koji je trebalo završiti sa otklanjanjem manjih grešaka. I moralo se produžiti dalje a ne ovo što se uradilo. Imam isti stav prema neprijateljima iz II Svetskog rat. Ne menjam ja tu ništa. Da fašista nema, nema drugog stava. Kada se završio rat imala sam čin poručnika, ali ja sam običan borac, radnik. Nisam bila na viskim položajima ali sam uvek bila angažovana i radila. I mislim da su me voleli ljudi kad dođem, kad pričam sa njima. 59 �OLGA Ja sam Olga Dujmović, rođena sam u Bihaću 1925. godine. U Bihaću sam završila četiri osnovne i pet gimnazije do okupacije, kad su došli ’41. godine. ’42. sam otišla u partizane, tad je prekinuto svako školovanje, jer je bilo užasno vrijeme od ’41. do ’42. koliko sam ja bila u Bihaću. To je bilo vrijeme pogroma svih Srba iz Bihaća i svih Jevreja iz Bihaća. Tako da o nekom školovanju nije bilo ni govora, a ’42. sam otišla u partizane. Bihać je oslobođen 4. novembra 1942. godine, do tada smo za okupatore imali najprije Nemce, ustaše, koji su bili valjda najmasovniji i najgrozniji, domobrane koji su bili redovna vojska. U Bihaću je bio i prije rata 55. pešadijski puk i sve vrijeme je i ostao tu. Borbe oko Bihaća, pucanje zapravo, ja ne znam koliko su borbe bile, ja nisam bila ni u SKOJ-u ni u bilo kojoj organizaciji, ali je bilo svaku noć nekog pucanja. Ali ne samo u Bihaću, nego i na periferiji. Bihać je ispod planine Pješevice, na tim obroncima planine Pješevice. Da bi ’42. dva dana posle dvodnevne i dvonoćne borbe Bihać bio oslobođen. Ja sam se strahovito plašila rata i svih vojski, iako ništa nisam bila kriva. Neki glasovi su bili da partizani ubijaju sve gde god su zauzeli. Prije toga su jedno selo Golubić, možda jedno 4-5 kilometara udaljeno od Bihaća zauzeli, da su tamo sve poklali, da su djevojke sve poveli sa sobom. I sam napad, prvi napad, prvu noć kad su napadali, onda su prolazili tik do moje kuće, uz baštu, kroz baštu. I ja sam pod krevet pobjegla, jer sam se plašila pa da me ne nađu. Međutim, pošto mi je majka bila kod komšinke, onda ujutro kad je svanulo, pošla sam sa rođakom da vidim nju i to je bio moj prvi susret sa partizanima. Dva partizana su izišla iz kuće, nose hljeb i šećer. I valjda su mene vidjeli izbezumljenu od straha i kaže: hoćeš li hljeba, hoćeš li šećera? To je momenat koji je prvi odlučio da ja vidim da ti ljudi nisu vampiri, nisu zvijeri, da su sasvim pristojni. I kad su se povukli meni je bilo žao. Međutim drugu noć su napadali, ujutro su zauzeli Bihać. U Bihaću je bila partijska organizacija, bio je gradski odbor Komunističke partije, postojala je skojevska organizacija. Oslobođenjem Bihaća je oslobođen dobar deo manjih mjesta, gradovi Petrovac, Drvar, Prahovo, Krupac, Cazin. Održano je prvo zasjedanje AVNOJ-a u Bihaću 26. novembra ’42. godine, održan je kongres USAOJ-a u Bihaću, održana je konferencija žena, formirana je 8. brigada u Cazinu, na nekih dvadesetak kilometara od Bihaća. Sve je to moglo jer je Bihać objeručke prihvatio partizane, tu borbu, tu ideju i široko organizovanje omladine. Tako da sam ja odmah, bukvalno odmah od tog šećera pa nadalje prišla radu. Tu je bila i bolnica smještena u logoru u Bihaću, pa je bio rad sa omladinom, pa kulturno-prosvijetni rad, pa prikupljanje za ranjenike hrane i odjeće. Pa je bilo organizovano pletenje čarapa za partizane, pa kulturno-umetničke priredbe tu u dvorani gde je bilo i prvo zasjedanje AVNOJ-a. I kad je trebalo da se ide, iz Bihaća je otišao bataljon omladine, čak kompletne porodice, hrvatske porodice su otišle u partizane. Moje prvo odlaženje je bilo jedno dvadeset 60 �kilometara od Bihaća sa nekolicinom. Neki su otišli u bihaćku četu koja je bila pri odredu, neki su otišli u 8. brigadu. Ja konkretno nisam, ja sam ostala u Bihaću dok god se nije povlačilo iz Bihaća. I otišli smo do Hrgara, pa smo se tu zadržali i počela je četvrta ofanziva. I tu smo se zadržali, pa smo otišli dole da rušimo unsku prugu, to je bila pruga Bihać–Knin koja je bila samo do pola napravljena. Pa smo onda, pošto su nas potiskivali, svakodnevno su bile borbe vođene, išli smo dalje do Lipe, pa još dalje do Oštrelja. Tu je bio štab brigade osme. I tu sam bila raspoređena u zaštitnu četu brigade, ja i mojih par drugarica koje smo zajedno bile iz Bihaća. U samoj borbi, u samom povlačenju iz Bihaća nikakvih konkretnih zadataka, sem tog zajedničkog silaženja na unsku prugu i rušenja, mi nismo imali, jer smo bili svaki dan u pokretu. Svaki dan se bježalo, da ne kažem bježalo, povlačilo, jer su Njemci napredovali. Sve do dolaska na Oštrelj, gdje sam raspoređena u prateću četu brigade. Toliko je bilo mnogo djevojaka u pratećoj brigadi jer su to bili i terenski radnici, priključeni pratećoj četi i djevojke iz sela koja su bila okupirana. Tako da smo mi bile uz brigadu, pomagale ranjenicima – prateća brigada je imala svoju bolnicu. Pa u bolnici da se nađemo, pa da se operu zavoji, pa da se pomogne. Nemamo kursa sanitetskoga, ne znamo bogzna šta. Sa Oštrelja smo išli do Drvara, a iz Drvara prema Grahovu smo krenuli i tu smo kod Drvara u jednom selu bili i ja se više ne sjećam kako se zove to selo. I brigada je kompletna trebala da pređe preko ceste Drvar–Grahovo, na drugu obalu, i tu su nas presjekli tenkovi, našu kolonu su presjekli tenkovi. Štab brigade sa dva bataljona je prešao, bili smo u selu Očijevo, a druga dva bataljona otišla na planinu Šator, gde su golgotu jednu preživeli. Konkretno u tim danima se nije mnogo imalo šta da radi. Ranjenika je bilo puno, a koliko smo mogle, mi djevojke iz Bihaća u pratećoj četi smo se našle tu da pomognemo, da nešto skuvamo. Ona koja je znala da skuva – ja konkretno nisam ni to znala. I onda su nas odredili da idemo na kurs sanitetski na Korčanicu. Korčanica je na obroncima Grmeča, tu je bila bolnica divizije i tu smo mi otišle da nešto savladamo kursa da bismo se mogle aktivno uključiti u borbu. Taj kurs je trajao nedelju, možda neki dan više, međutim, tad je bila četvrta ofanziva koja je bila grozna, bez hrane, bez smještaja, odjeća nikakva. To su bili najteži dani u partizanima koje sam ja doživela. Bilo je i posle teških dana ali to su valjda ti početni i najteži. Na tom kursu bili smo, kažem, jedno desetak dana, možda i manje, i onda je divizijska bolnica morala da se evakuiše odatle zbog napredovanja neprijatelja. A prije nego što smo krenuli u evakuaciju, ja sam dobila visoku temperaturu i dobila sam tifus, pjegavi tifus. Tako da sam ja evakuisana, više ne kao slušalac kursa sanitetskoga, nego kao tifusar. Nas su u nekim kolima spustili negde, sa visokom temperaturom. To je toliko visoka temperatura da čovjek izgubi svijest, ne zna uopšte koliko je budan, koliko nije budan. Nas su spustili s kolima u neko selo, to sam kasnije saznala da se zove Tuk Bobija, blizu Lušci Palanke u kojoj su bili Njemci, po pričama tih koji su sa nama kontaktirali, bolničarima, ljekarima. A u te prirodne zemunice su nas spuštali, u kantama, to nisu ove kofe, nego to su vjerovatno burad koja su prerezana, pa smo mi mogli da sjednemo u to. Konopcima je spuštano dolje. Dolje su bili bolničari koji su nas 61 �razmještali kojekuda. A pošto je hladno ljudi su se smrzavali u tim prostorijama. U tim zemunicama nije bilo uslova za loženje vatre, nije bilo ništa. Ja sam vrlo malo bila pri svijesti ali svaki put kad bih došla do svijesti, čula sam razgovor – pobjegli su ljekari, pobjegli su bolničari, mi smo ostali prepušteni sami sebi. U toj zemunici je puno njih i ranjenika i tifusara umiralo. Preko noći se to vadilo i kopalo i zakopavalo. Koliko smo bili ne znam. S čim smo se hranili ne znam. Liječili nas nisu ničim, jer tifusari i inače nisu imali nikakvog lijeka. Čak po nekim preporukama, ni voda im nije davana. I voda im je uskraćivana. Najteži mi je bio taj period rata. I ne samo taj period u zemunicama, nego i taj do zemunica. Jer taj period od Bihaća do dolaska na Korčanicu bio je užasan, užasan. Stalno se borbe vode, stalno pristižu ranjenici, stalno se bježi, ne spava se. Snijeg, zima i to baš zima. Nespavanje pa plus ovo što sam bila u zemunicama. To veliki dio nisam znala gde sam, nisam znala ko sam. I to mi nije tako teško palo. Međutim, došlo je vreme i da nas izvlače iz zemunica. Ja sam već bila pregurala to najgore. Kosa je bila opala i meni i svim tifusarima kao što je to bilo pravilo. Onda su nas negde kuriri odveli u štab brigade. U Podgrmečju je i Tuk Bobija i Lušci Palanka. A štab divizije je bio tu negde, i tu su nas odveli, dva-tri dana smo bili tu da se malo oporavimo. Svi tifusari, baš svi, koji su i prije i poslije mene oboljevali, nisu bili uračunjivi. Da li od te velike temprerature, da li od te velike iscrpljenosti, uglavnom su bili takvi. I malo kad smo došli sebi, svako je u svoju brigadu vraćen. Moja brigada, osma, iz koje sam ja i došla na Korčanicu, bila je u Lici. Sad je trebalo preći Unu pa otići na ličku stranu. I tamo su nas odveli u ambulantu brigade kao rekonvalescente. Tu smo izvesno vrijeme bili, pa krenuli preko Plitvičkih jezera, tu smo bili za 1. maj, pa u Baniju u Žirovac kao rekonvalescenti. S tim da smo na Petrovoj gori jedno vrijeme se zadržali. Sve vrijeme usput brigada je imala borbe. Sve to je bilo van moga domašaja, jer ja sam bila tu. Onda smo u Žirovcu konačno se malo oporavili i raspoređena sam u 3. bataljon, 2. četu kao bolničarka. Tu sam ja došla do izražaja, sad imam neko iskustvo u previjanju u liječenju. Mi smo pored tifusa imali i češu. To je bila bolest koju je nehigijena izazivala, obično je to bilo po rukama, po prstima. Tu smo imali ranjenike, četna bolničarka je prva tu prilikom akcija. Nismo imali većih akcija, ali smo imali napade na uporišta, ili nas napadaju, pa se branimo. U svakom slučaju smo imali povrijeđenih. Sanitet je funkcionisao tako što smo imali četne bolničarke, imali smo u bataljonu referenta saniteta i zamjenika i nosioce ranjenika. I imali smo dalje ambulante brigadne, divizijske bolnice. Tu se previje i ide se dalje, šalje se u ambulantu, zavisi već od toga šta mu je. U 8. brigadi ja sam bila do negde juna-jula 1943. godine. I onda su me premjestili u hiruršku ekipu 4. divizije. Ta hirurška ekipa sastojala se od hirurga, hirurg je bio Zdenko Kraus, Jevrej, anesteziolog Lilika Kraus. Ja sam bila instrumentarka. Bio je jedan pomoćnik ljekara i bio je još jedan ljekar, bilo je obezbeđenje. Vod jedan koji je bio u stalnom sastavu, oni koji su vodili konje, nosili instrumente. Tu sam ostala do odlaska u brigadu. I jednu stvar hoću da kažem iz hirurške ekipe. Hirurška ekipa je imala svakodnevno, jer sve ono što nije išlo u bolnicu, ono je dolazilo u hiruršku ekipu. Ona nije samo operisala, imali smo jako puno amputiranja, operacija glave, što obično nije uspjevalo, jer uslovi 62 �nisu bili takvi. Operacije grudnog koša, jer ako je neko ranjen u stomak tome nije ni pokušana operacija, njemu nije bilo spasa, jer nije bilo uslova. Ali ja sam tu slušala o nevjerovatnoj borbi, o nevjerovatnoj hrabrosti kozaračkih boraca. To su ispod Kozare, mi smo bili preko Sane, pa smo bili Podgrmečlije, a oni su bili Kozaračani. I jednoga dana nama je došao jedan drug sa Kozare. Oni su napadali na pruge, blokirali su, dizali su u vazduh, pa voz koji je naišao, dignu lokomotivu, ili pratnju ako već ima. Onda opljačkaju taj voz, pa smo se tako i snabdjevali i mi i oni. I došao je jedan borac kojem je trebalo amputirati nogu. I ovaj doktor Kraus kaže da mi nemamo ništa za anesteziju. Obično se davao etar. Na nos se stavi maska i onda se kaplje kap po kap, dok ga ne uspava i onda se to radi. Međutim, kaže, ako mu ne amputiramo nogu, on će umrijeti, dobiće tetanus i umrijeće. I nemamo niotkud mogućnosti da nabavimo, sami nemamo. I on kaže, ja ću njemu to reći pa da vidimo šta kaže. To je momenat koji me je moralno podigao. Uz sve te muke koje mi imamo, njemu treba da se seče noga bez anestezije ikakve, nema ni lokalne. Ne totalne, nema ni injekcije da mu se da, da mu se to ublaži malo. On kaže: „Sjecite doktore, ja sam dijete ispod Kozarice, gdje ne rađa majka izdajice, a ni kukavice.“ Kaže doktor, dajte mu rakije da popije koliko god može. I on se u toku operacije, jer tu pored rezanja tkiva, vezanja, privezivanja vena, treba sjeći i kost koja se testeriše sa testerom, onesvjestio. Sreća pa je mogla ta operacija do kraja da se izvede. Bilo je puno ljudi koji prosto nisu vjerovali da će živi ostati, ali zahvaljujući brzim operacijama, to se ipak uspijelo. Žene su imale vrlo komplikovan život. U borbama su bile uz borce, žene su bile te, djevojke su to bile, ne žene. Borac kad bude ranjen, on je u prvim redovima, i to ga izvuku nosioci ranjenika. Te žene ga previju, i pošalju dalje bilo u bataljom, bilo u hiruršku ekipu zavisi šta je bliže, ili u bolnicu, zavisi od rasporeda: gdje je ko, gdje se borba vodila. Borbe su bile uvijek organizovane, ako nisu nametnute, uvijek organizovane i povezane među sobom. Bataljona, brigada, čak i divizija drugih, i one su to radile dok traje borba. Kad prestane borba, dok se ovi odmaraju, koji su ratovali, ne računajući njih da su one ratovale, one peru zavoje, previjaju bolesnike, puno je oštećenih nogu, puno je ovih sa svrabom, sa češom (kako se to u to vrijeme zvalo). Kuvaju, peru veš, pare... mi smo imali strahovito puno vaški, i onda te vaške su i bile glavni uzročnik prenosa tifusa. I onda su žene i to radile, istina uz pomoć bolničara, nosioca ranjenika, oni su se smatrali bolničkim osobljem. Tako da su one bile angažovane i u borbi i van borbe. Odnosi među muškarcima i ženama su bili drugarski drugarski. O vezama je strogo bilo vođeno računa. Veze između drugarica i drugova, emotivne veze, nije bilo, sem tih drugarskih. Ljubavne veze – to nije bilo. Ja sam kao referent saniteta bataljona u jednoj sobi bila. Dobijemo sobu, pa ako ima nešto da se dole stavi neka slama ili nešto. To ako nema legne se na pod, jedan, drugi, peti, šesti, ja na kraju. Nikad, niko me ni za ruku uhvatio nije. Jer to bi bilo strahovito, to bi bilo strašno. Moral je bio na takvoj visini da današnja omladina to ne bi mogla da zamisli. A drugarstvo toliko veliko, toliko razvijeno da bi drug za druga, drugarica za druga, drug za drugaricu život dao. To je nešto nevjerovatno i to je nešto najljepše bilo u u svim tim danima i kad se 63 �nema šta da se jede i kad se nema šta da obuče, i kad se ne može da spava. Zapjeva se i zaigra se, nadoknadi se na taj način. Bilo je i slobodnog vremena i zatišja. Na kraju krajeva, niko nije toliko izdržljiv da može iz borbe u borbu, iz dana u dan da se kreće, da ne spava, a da se ne odmori. Tako da se povremeno povlačilo, jedna četa, jedan bataljon na odmor dva-tri dana, malo da se snađu. E tad je bilo i priredbi, tad je bilo i kolo. Tako da nije bilo baš samo borba, borba. E onda sam otišla, u hirurškoj ekipi je ipak bilo lakše nego u jedinicama. U jedinicama je daleko teže. Hirurška ekipa je bila i van mjesta borbe, i imalo se više prostora za slobodno vrijeme. Gdje se i učilo. Dok sam bila još u četi, bila je još jedna Bibić Soka. Ona je bila vodna bolničarka. I u jednom momentu vidim nju sa komesarom brigade, čete, neki Rudi Baumbiger bio je. I njih nekoliko, pet-šest ih ima. I ja pošto sam jedina, Soka je tamo, nas dvije smo bile stalno skupa, ja ti priđem tamo. I oni prestanu da govore. Kažem ja, je l’ ja to nešto smetam? Kaže komesar čete, ne, upravo smo razgovarali o tebi. Primićemo te u SKOJ. I tako sam ja primljena u SKOJ. A u hirurškoj ekipi sam primljena u partiju, Komunističku partiju. Tako da su to dva događaja koja mnogo znače, koji su i cilj bio. Naši drugovi su, nevjerovatno ali kad je trebalo bacati bombe na bunkere onda su se tražili skojevci i članovi partije. Oni su bili ti koji su prvi išli. Tako da, neko kaže, upisao sam se u Komunističku partiju. E kod nas nije bilo upisivanja, kod nas je bio život u pitanju da bi bio primljen u partiju. Onda sam iz hirurške ekipe u aprilu ’42. godine, prebačena na Kozaru, u 11. kozaračku brigadu. Tamo sam bila referent saniteta bataljona prvoga. Bataljon je imao četiri čete, svaka četa je imala svoj sanitet. Moja dužnost je bila konkretno da radim sa bolničarkama u sanitetu, u četama, da obilazim te čete. Ja sam imala konja, sednem na konja i ništa mi nije bilo, iz čete u četu otići, nekad ide kurir sa mnom, nekad ne ide kurir sa mnom. Koliko god sam bila kukavica dok sam bila u Bihaću, plašila se i duhova, i mrtvih i živih, toliko sam prestala da se plašim. Više nije bilo straha nikakvoga, jer je to vjerovatno život učinio svoje. Tako da meni ništa nije bilo, i noć i ne noć. Pa sam iz prvog bataljona premeštena u četvrti. Mi smo često napadali, kad god nam se pruži prilika napadamo. Na Ključ smo napadali, nismo uspeli da ga osvojimo ali smo se povratili. Ja sam na Ključ išla bosa, potpuno bosa. Od kuće sam pošla u gojzericama, dubokim cipelama, pa kad je došlo ljeto, onda mi je bilo vruće u njima pa sam mijenjala za opanke, oputnjaše. Pa kad je blato, onda se ti oputnjaši iskrive pa koža dođe gore a oputa dođe dolje, pa sam njih bacila, i napad na Ključ sam ja išla bosa po pruzi, željezničkoj, gdje je tucani kamen. Kad sam se vratila – noge neupotrebljive. Nismo ga osvojili, dio Ključa smo zauzeli, ali smo se vratili. Međutim i to se nekako lako preguralo i to je možda zato što je čovek mlad i što to lakše zarasta i što sam dobila neku adekvatnu obuću. E onda sam u 4. bataljonu, kad smo bili, imali smo položaje na Gučo gori. Guča gora to je bio neki manastir, i odatle smo išli u zasjede. Zasjeda je takva da se očekuje dolazak neprijateljske kolone, bilo vozila, bilo pješadije, i da se mi pritajimo i čeka64 �mo pogodan momenat pa ih napadnemo. Nama je jedino snabdevanje bilo i hrane i municije i odjeće od neprijatelja. Niko drugi nam nije mogao nešto omogućiti, nego sami sebi. I jednu noć, ciča zima i u zasjedi čučimo cjelu noć, ne naiđe niko, povlačimo se i ja ne mogu krenuti. To se smrzlo, kad se počelo zagrijavati to su tako užasni bolovi. Ja prosto nisam mogla da vjerujem, ne samo meni nego i drugima. Ali se i to eto preguralo. Posle sam otišla za referenta saniteta brigade, iste 11. I tu bih htela da ispričam napad na Travnik. Mi smo iz Kozare došli, Zenica, Travnik, tu smo bili nekih šest meseci. Borbe su se vodile: Hankupanje, Musovača gdje god je moglo ili su nam namjetnuli ili smo mi izazivali. Znalo se, naše borbe su bile uglavnom noću, koje mi organizujemo, a njihove su bile i po danu. I napad na Travnik koji je trajao dva dana. Drugi dan, pošto sam ja bila referent saniteta brigade, onda smo mi bili malo izolovani, na nekoj čuki. Tu je bila i ambulanta brigade, tu je bio i ljekar brigadni, apotekar. Tu je bilo i nekoliko bolničarki. I kad se ujutro razdanilo, pošto je dio Travnika bio oslobođen, siđemo mi da vidimo kako napreduju te borbe, da vidimo je l’ sve u redu. Ja se više ne sjećam ko je sa mnom bio: bio je zamjenik, valjda je bio neko i od štaba brigade, neko od tih nosioca ranjenika. I u jednom momentu vidim na cesti, nije ulica nego cesta, makadam, dva vojnika, dva borca naša bauljaju. I ja potrčim da im pružim prvu pomoć, i neko me zadrži. Kaže ne, oni su streljani. Ja nisam mogla da shvatim, kako streljani, pa naši drugovi. Par partizana ima oko njih. Kako streljani!? Kaže jedan komandant bataljona je naredio kuriru da ih strelja, kurir nije to htijeo i on ih je streljao. A zašto ih je streljao? Partizani su bili visoko moralni. Kako su bili moralni u odnosu muško-ženskom, tako su bili moralni u odnosu svojina privatna. Bez obzira što ništa nismo imali, apsolutno ništa nismo imali. Mi smo ležali u voćnjaku gladni, mrtvi gladni šljivu jednu da ne uberemo, jabuku jednu da ne uberemo, dok domaćin ne dođe i ne kaže: „Evo vam“. Ova dva mladića – to je bila neka prčvarnica, ušli su i uzeli ogledalca, češljiće. I ovaj što je bio mještanin, bio je komandant jedne druge jedinice, on valjda da bi dokazao koliko smo mi principijelni on ih je ubio. Ja sam počela tako da plačem, tako da ridam. Oni su imali samo devetnaest godina, koliko sam i ja imala. A leže tu, ja im ne mogu pomoći. Nisu mrtvi, bauljaju. I naiđe komandant, iz kojeg su bataljona oni, Đuro Milinović, kojeg ja znam iz brigade, sa šmajserom u ruci, zakrvavljenih očiju i pita: Ko je taj bandit koji je to učinio? Normalno njemu su prišli da ga smire, pored jednog zla da ne bude još veće zlo. To mi je tako teško palo, to mi je pored onih mojih fizičkih teškoća, ova psihička, psihičko opterećenje me je dugo proganjalo. To je nešto što ni posle ne znam koliko vremena nisam mogla da shvatim, da prihvatim, da neko za tako jednu sitnu stvar uradi. Bez obzira na visinu morala ili nemorala. Završetak rata smo vodili u Hrvatskoj. Mi smo išli prema Splitu kada je kapitulirala Italija, mi smo se i tamo našli, pa smo došli i do Vrlike, ne do Splita, ali smo se fino obukli, najeli. Cijelo vrjeme rata mi smo non-stop hodali gore-dolje. Da je nevjerovatno gde mi sve nismo bili. E sad kad smo krenuli iz Splita, vratili se iz Dalmacije, pa smo bili u Podgrmečju. Podgrmeč i Kozara nam je bila baza. A Kozarčani jedno vrijeme 65 �nisu htjeli nigde da maknu sa Kozare. Oni su bili vezani za Kozaru, međutim eto kada je bio pokret za Travnik to im je bio prvi izlazak sa Kozare. 1945. je to već, idemo mi za Zagreb, napada se Zagreb. Međutim naša četvrta divizija nije išla prema Zagrebu, nego je išla direktno na Karlovac. Tu smo imali jako velike gubitke. Borbe su dosta trajale, dva-tri dana su trajale za Karlovac. Oslobodili smo Karlovac i onda krenemo za Zagreb. Dođemo do Svete nedelje i onda je Zagreb oslobođen, to je valjda 9. maj ’45. godine. Ne znam možda je bio 10. Ali 9. vjerovatno jer se taj uzeo za dan oslobođenja. Onda smo odatle krenuli ka Celju. Zašto, kako, to ja ne bih mogla da vam kažem. To su neke vojničke strategije. I došli smo do ispred Celja, to se zvao Rajhenburg. Kako se on danas zove ja ne znam, ja nikada više nisam pitala. Taj Rajhenburg je bio u to vrijeme a sad je dobio neko drugo ime. Tu je bio štab brigade, ja sam bila sa štabom, tu se fino odmaralo, više se ne vode borbe, došli smo malo sebi. Bilo je i piva, za one koji su pili piva. Tu je bila neka pivara. Međutim odjednom, pokret Split – Šibenik – Zadar. Iskrcavaju se Englezi i da se ne bi oni iskrcali, idemo dole. To je nevjerovatno koliko mi sa jednog kraja zemlje na drugi kraj idemo, zemlje koja nije bila mala kao sada. I dođemo mi dole, pješke se to uglavnom ide, možda nešto malo se upotrebio voz na onoj unskoj pruzi do Knina valjda. I tu se rasporedimo. Moja brigada je bila u Šibeniku konkretno. Tu sam i prvi put vidjela more. Ja koja sam dijete sa Une, a Una je brza i duboka i hladna. Kad sam vidjela more, ja nisam smjela da zagazim u njega. Pri pomisli koliko je široko, koliko je duboko, ali sam lijepe momente doživela u Šibeniku. Bili smo smješteni u hotelu jednome, i tu smo ostali mjesec i po dana. Odatle smo onda krenuli u Srbiju, opet pješke. To nam je sad stalno mjesto boravka, u logor. Mi smo tako ušli u Valjevo, pretpostavljam da su i sve ostale brigade. Mi smo imali jedno dva sata pripreme, da se pripremimo, da se postrojimo, da sredimo brigadu. Na čelu je bio štab brigade na konjima, ja sam bila među njima na mom bjelom konju a sve vrijeme rata sam imala konja i imala sam svoje ćebe za spavanje. I onda smo ušli svečano u Valjevo, gdje su nas dočekali sa ovacijama, sa pljeskom, sa oduševljenjem. Tu smo raspoređeni u kuće, ja sam bila oficir – dobila sam čin oficira ’43, vodnika, pa onda oficira ’44. godine, tad su i počeli da se daju činovi. I dobili smo smještaj u namještenim sobama. Ja sam uglavnom svakodnevno išla na posao u ambulantu, brigadnu ambulantu. Tu su bili uglavnom lakši ranjenici, rekonvalescenti, bolesnici lakši. U Valjevu sam se i udala. Tu su mi svadbu napravili i moj muž pošto je otišao u Niš, onda sam i ja za njim u Niš. Kratko vrijeme smo bili i u Valjevu i u Nišu. Onda je on otišao na dužnost u Zaječar i ja s njim, 6. maja na Đurđevdan smo došli u Zaječar. I pošto sam ja sina dobila u junu mjesecu, onda sam izišla iz armije. Tako da sam se demobilisala. Meni nije odgovarao život kakav mi je nametnut u Zaječaru. Imala sam 21 godinu kad sam sina rodila. Nametnut mi je rad sa omladinom, rad u gradu, non-stop sam bila na terenu. I ja zatražim da se reaktiviram i vratim se ponovo u armiju. Onda sam počela da radim u Zaječaru, pa odatle u Kragujevac, pa Mostar, pa iz Mostara u Titograd, pa u Tuzlu. Pa iz Tuzle u Beograd. Sve to vrijeme ja više nisam bila u sanitetu, bila sam u administraciji: divizije, korpusa, armije, kako je gdje šta bilo. I u Beogradu sam bila u prvoj armiji, u političkom odeljenju, tu sam radila. Pa pošto sam ja, kao borac ’42. godine, kao 66 �žena, imala sam beneficirani radni staž, svi borci su imali beneficirani staž, a ja sam sa 22 godine radnog staža mogla da idem u penziju. Imala sam troje djece i meni je i te kako penzija bila potrebna. I ja odem u personalno, zatražim penziju i penzionišem se u Beogradu, u činu majora. O odnosu naše države o NOB-u mislim sve najgore. Za državu NOB ne postoji, niti postojimo mi, niti postoji vrhovni komandant, niti postoji ono što smo mi stvorili. To je užas, užas to je poražavajuće, ne za mene, nego za ovu zemlju. A o narodu? Nije ni narod bolji. Da je narod bolji, onda ne bi se moglo tako ponašati. 67 �SKRAĆENICE AFŽ – Antifašistički front žena AVNOJ – Antifašističko veće narodnog oslobođenja Jugoslavije APV – Autonomna Pokrajina Vojvodina CK – Centralni komitet CO – Centralni odbor FNRJ – Federativna Narodna Republika Jugoslavija GO – Gradski odbor/Glavni odbor GIO NS APV – Glavni izvršni odbor Narodne skupštine Autonomne Pokrajine Vojvodine IO – Izvršni odbor JNA – Jugoslovenska narodna armija KPJ – Komunistička partija Jugoslavije MK – Mesni komitet MO – Mesni odbor MDSŽ/MDFŽ/ –Međunarodni demokratski savez žena / Međunarodna demokratska federacija žena NOO – Narodnooslobodilački odbor NOB – Narodnooslobodilačka borba NOP – Narodnooslobodilački pokret NOV – Narodnooslobodilačka vojska OK – Okružni komitet OMPOK – Omladinski kulturno-privredni pokret OO – Okružni odbor ONOO – Okružni narodnooslobodilački odbor PK KPJ za Vojvodinu – Pokrajinski komitet Komunističke partije Jugoslavije za Vojvodinu PO – Pokrajinski odbor SK – Sreski komitet SKJ – Savez komunista Jugoslavije SKS – Savez komunista Srbije SO – Sreski odbor SBOTIC – Savez bankovnih, osiguravajućih, trgovačkih i industrijskih činovnika SSRNJ – Socijalistički savez radnog naroda Jugoslavije SSSR – Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika URSSJ – Ujedinjeni radnički sindikalni savez Jugoslavije USAOJ – Ujedinjeni savez antifašističke omladine Jugoslavije 68 �KOMUNISTIČKA PARTIJA JUGOSLAVIJE /KPJ/ Socijalistička radnička partija Jugoslavije (komunista) osnovana je 1919. Sekretarijat žena socijalista (komunista) stvoren je u toku kongresa Socijalističke radničke partije Jugoslavije (komunista) – SRPJ(k) za zadatkom da propagira jednakost za muškarce i žene bez obzira na zanimanje, naciju ili veru, sa posebnim naglaskom na pravo glasa za muškarce i žene sa navršenih osamnaest godina. Sekretarijat žena socijalista (komunista) nije bila samostalna tvorevina već deo Socijalističke radničke partije Jugoslavije (komunista). Tokom 1919. formira se mreža komunističkog ženskog pokreta u Vojvodini: Novi Sad, Sombor, Pančevo, Petrovgrad (Zrenjanin), Subotica, Vršac. Socijalistička radnička partija Jugoslavije (komunista) – SRPJ(k) na Drugom kongresu u Vukovaru 1920. promenila je ime u Komunistička partija Jugoslavije – KPJ. U Novom Sadu je 1920. održana Konferencija žena pripadnica ženskog komunističkog pokreta na kojoj je učestvovalo osamdeset žena. U Vojvodini je bilo sekcija žena komunista u Novom Sadu, Temerinu, Subotici, Petrovgradu (Zrenjanin), Melencima, Čurugu, Kisaču i dr. VI Pokrajinska konferencija KPJ za Vojvodinu održana je 1940. Tada je posebno naglašena potreba da se što veći broj žena uključi u rad KPJ. Na Konferenciji su aktivno učestvovale Sonja Marinković, Gordana Ivačković i Judita Alargić. U PK KPJ za Vojvodinu izabrane su i: Sonja Marinković i Gordana Ivačković, koja je izabrana i za delegatkinju (kao jedina žena) Pete zemaljske konferencije KPJ. Na Petoj zemaljskoj konferenciji KPJ (1940) „žensko pitanje“ postavljeno je kao posebno pitanje, ali uz već prihvaćenu tezu da se radi o sastavnom delu borbe radničke klase. Ipak, izdvojeni su i posebni zahtevi koji se tiču žena, a koji su u domenu političkih prava (pravo glasa za žene), radnog prava (za isti rad ista plata za muškarce i žene, ukidanje noćnog rada za žene, plaćeno porođajno odsustvo), borba protiv prostitucije i dvojnog morala, zaštita dece, pravnog izjednačavanja bračne i vanbračne dece. Josip Broz Tito (1892–1980) Vodeća politička figura socijalističke Jugoslavije. Njegova biografija predstavlja i najznačajni deo istorije KPJ/SKJ (na čijem je čelu bio od 1937), Narodnooslobodilačke borbe i izgradnje socijalističke Jugoslavije. Bio je na čelu KPJ/SKJ, predsednik Vlade FNRJ i Ministar narodne odbrane, Maršal Jugoslavije, vrhovni komandant oružanih snaga, najpoznatija ličnost pokreta nesvrstanih zemalja. Tokom Narodnooslobodilačke borbe na oslobođenim terotorijama formirani su narodnooslobodilački odbori – začeci buduće socijalističke vlasti. Osnivali su se na osnovu dokumenata koje je 1942. izdao Vrhovni štab Narodnooslobodilačke vojske –„Zadaci i ustrojstvo narodnooslobodilačkih odbora u oslobođenim krajevima“ kao i na osnovu „Naredbe o izborima narodnooslobodilačkih odbora“ koju je doneo Vrhovni komandant Narodnooslobodilačke vojske – Josip Broz Tito. Tu se izričito naglašava da se u narodnooslobodilačke odbore biraju muškarci i žene ravnopravno. 69 �Tokom II svetskog rata u narodnooslobodilačkim odborima žene su najčešće bile (ili rukovodile) u zdravstvenim, prosvetnim, ili komisijama za socijalna pitanja, a bilo ih je i u poljoprivrednim komisijama. Od velike važnosti bio je rad kulturno-prosvetnih odbora koji su organizovali predavanja, pozorišne predstave amatera, muzičke priredbe, tečajeve opismenjavanja (naročito žena). Vrlo popularan vid rada bile su zidne novine, a organizovane su i proslave povodom 8. marta. Žene su radile i u „partizanskim radionicama“, a obično su rukovodile – krojačkim. Pokrajinski komitet KPJ za Vojvodinu je 1942. doneo odluku da se osnuje Narodnooslobodilački odbor za Vojvodinu i pokrene list Slobodna Vojvodina. SREZ Teritorijalna i administrativna jedinica društvenopolitičkog sistema, oblik lokalne samouprave. U Vojvodini je bilo 25 srezova, a van njih su bili gradovi: Novi Sad, Subotica i Zrenjanin (Statut AP Vojvodine 1953). Srezovi su ukinuti 1960. SKOJ I USAOJ SKOJ – Savez komunističke omladine Jugoslavije osnovan je 1919. Radilo se o organizaciji mladih komunista direktno pod nadzorom i rukovodstvom KPJ. Peta pokrajinska konfrencija SKOJ-a održana je 1940. Među učesnicima su bile i: Sonja Marinković, Stanka Munćan, Jelisaveta Petrov-Beba, Lidija Aldan, Olga Radišić, Rosa Vilić-Nada. Jelisaveta Petrov-Beba izabrana je za članicu Pokrajinskog komiteta SKOJ-a kao jedina žena. USAOJ – Ujedinjeni savez antifašističke omladine Jugoslavije, formiran tokom NOB-a, bio je organizacija koja je okupljala omladinu koja je bila protiv fašizma. Organizacija je 1946. promenila naziv u Narodna omladina Jugoslavije. SKOJ je od 1948. bio najelitniji deo USAOJ-a. U novembru 1944. omladinski pokret je predstavljao vrlo važnu antifašističku snagu, jer je u Vojvodini bilo10 7.800 članova SKOJ-a i 70.000 članova USAOJ-a, među kojima je bio veliki broj ženske omladine. Okružne konferencije Ujedinjenog saveza antifašističke omladine Vojvodine /USAOV-a/ za istočni i zapadni Srem održane su 1944. 27–30. decembra 1944. održan je Prvi kongres Antifašističke omladine Vojvodine u Novom Sadu. Narodni front Jugoslavije bio je organizacija čije se članstvo borilo za „puno ostvarenje prava na rad, pravo na odmor, socijalno i penziono osiguranje, pravo na lečenje...“ Organizacija je 1945. godine zbrinjavala žrtve rata i zalagala se za potpuno i ravnopravno učešće žena u svim segmentima života i rada. Narodni front je bio krovna organizacija za druge frontovske organizacije: Savez sindikata, SKOJ, AFŽ... Na IV kongresu Narodnog fronta 1953. organizacija je promenila funkciju u društvu i naziv u Socijalistički savez radnog naroda (SSRN). Prema Statutu SSRN sindikat i omladin70 �ska organizacija su bile autonomne u radu ali ne i AFŽ. Za rad sa ženama predviđeno je osnivanje posebnih komisija u osnovnim organizacijama SSRN. Narodna skupština FNRJ donela je Zakon o petogodišnjem planu razvoja narodne privrede Jugoslavije (1947–1951). Petogodišnji plan je bio izrađen po uzoru na sovjetske petogodišnje planove razvoja. Zadatak Plana je bio da kroz industrijalizaciju zemlje i centralizovanu akumulaciju socijalistička Jugoslavija postane privredno samostalna zemlja. Tešište je stavljeno na razvoj teške industrije, a planiran je ubrzan razvoj Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Makedonije. 71 �72 �73 �74 �75 �76 �77 �78 �Gordana Stojakovic Outline for a Portrait: Women’s Anti-fascist Front of Vojvodina 1942-1953 In this paper I gave basic information about the founding, operation, performance and closing of the Women’s Anti-Fascist Front (AFŽ) of Vojvodina (1942-1953), an organization that has been part of AFŽ of Serbia, and AFŽ of Yugoslavia - an umbrella organization for all other bodies of AFŽ’s. My aim was to list the main tasks of AFŽ, realization of which gave women a chance to overcome centuries of repression in the private, domestic circle. In this paper I gave facts about the importance AFŽ - as a women’s organization has played a key role in long-range project of emancipation of women in socialist Yugoslavia in the period 1945-1953. Women’s Antifascist Front of Yugoslavia was a mass, frontal organization established in 1942, during the World War II, which aimed to gather and organize women to fight against the invading armies and their allies. The tasks have changed over time, depending on the socio-political and historical conditions in which the organization operated, and needs that life has imposed. During the NOB1, the priority was the struggle for liberation, that in the aftermath of the war aims of the organization adapt to new circumstances. Massive influx of women to AFŽ, after the liberation of Yugoslavia, led to formation of county, municipal, provincial and republican organizations, in addition to the “state” organization (AFŽ of Yugoslavia). The work of AFŽ in Vojvodina focused on the inclusion of women of all ethnic communities. AFŽ was a collective member of the People’s Front2, but its numbers, enthusiasm and work results in the period of reconstruction and rebuilding of the country, constituted it as the original women’s organization with elements of political organization. I have split the period of AFŽ into three cycles: 1942-1945, 1946-1949 and 1950-1953. The first cycle was the time of the creation of the organization, when we find examples of women taking initiative and worked outside of the ordered directives, during the NOB. The second cycle was a period of expansion and strengthening of the organization and women’s great engagement in reconstruction and development, but also in the fields of education, political engagement and activity in the economy. The third cycle is a period of stagnation and the closing of the organization, where active female roles 1 People’s Liberation Struggle (Narodnooslobodilačka borba) 1941-1945 2  People’s Front was formed in 1945 out of organizations from Unitary People’s Liberation Front, which were formed after the II Session of AVNOJ. Its objectives were: independence of Democratic Federal Yugoslavia, federal regulation of the new state, republican state, brotherhood and unison between the nations, equality for all the nations, and a whole set of regulations concerning workers and women political and social rights. See: Petranović, B. (1981) Istorija Jugoslavije 1818-1978, Nolit, Belgrade, 391. 79 �(economically independent women, politically and socially active) were mentioned in rhetoric, but the real roles of women were in economics of healthcare and nursing. AFŽ was a necessary step in the emancipation process of socialist Yugoslavia. The women had to explore their own possibilities in the areas that they were not allowed to participate before: independent organization of actions (also political), participation in the government (ranging from national liberation committees and farmers’ cooperatives to the National Assembly of the FNRJ3), organizing the everyday life (sowing, harvesting, education, cultural events, helping those in need…). It was a difficult task, because they were still responsible for their households. To equally participate with men in political, economic, and cultural life they have had to organize and prepare for all the above mentioned tasks. Education, or as it is then called “Cultural elevation of women”, carried out and design by women and for women, who were fully aware that a wide stratum of women should be educated, so they can exercise all of their new rights, that they were given in the new, socialist Yugoslavia. Communists came to power in Yugoslavia in 1945, and they have, since their formation as Socialist Workers Party (of Communists)4, adopted the principle of equality between men and women. But women’s rights (which after World War II have been legally regulated) would not be beneficial to dependent, uneducated and uninformed women. The experience of women within AFŽ relies and builds upon the experience of organizing the women workers’ involved in worker’s/communist organizations5 since 1920’s. Equally important was the experience of women’s civil6 and feminist organizations in Vojvodina, which, apart from humanitarian function and education programs for women, had political demands as well. Many of the subjects that have been brought up by those civil and feminist organizations where imported and developed in the AFŽ system, in the form that was dictated by the political moment. Socialist ideology didn’t view the emancipation of women outside of the labor system (working class), and because of that, emancipation of women was determined, primarily, according to the labor laws. Economic independence of women is a major 3  FNRJ - Federal People’s Republic of Yugoslavia, constituted in 1945. 4  Secretary of Women Socialists (Communists) was formed as a part of Socialist Workers Party (of Communists), with a task to propagate the equality between man and women, regardless of their profession, nation or creed, emphasizing the right to vote, for both men and women. Neda Božinović remembers that the Secretary of Women Socialists (Communists) “ created a program to organize women through Socialist Party, but due to developed autonomy and very independent work program that women had created, there was an agreement that the Secretary should work inside the trade union. That was in… 1920/21…The fact that Secretary was subordinated to the union, and effectively subordinated to the party, actually meant it was closed. The most active women in the movement joined the opposition, after that agreement… Most of the members of the KPJ were workers, who didn’t care much about women issues, but also didn’t knew much about them neither. The situation remained until 1933, when Blagoje Parović opened the agenda on women’s equality. He was joined by the women, who were members of the KPJ at the time…” (Stojaković, G. (ed.) 2002: 49). 5  See: Kecić, Danilo. (1984), Vojvođanke u radničkom i revolucionarno-demokratskom pokretu in: Žene u ratu i revoluciji 19411945, (Proceedings from the meeting held on March 27th and 28th, 1984 in novi Sad), Novi Sad; Kecman, Jovanka. (1978) Žene Jugoslavije u radničkom pokretu i ženskim organizacijama 1918-1941, Institut za savremenu istoriju, Belgrade; Kecman, Jovanka. (1975) Žene u sindikalnim organizacijama i trajkovima u Jugoslaviji 1935-1941 in: Istorija XX veka – Zbornik radova XII, Narodan Knjiga, Belgrade, 257-321; Stojaković, gordana (2007), CD-AFŽ Vojvodine 1942-1953, self-published, Novi Sad. ISBN 978-86909833-0-8; Sklevicky, Lidia. (1996) Konji, žene, ratovi, Ženska infoteka, Druga, Zagreb. 6  Stojaković, Gordana. (1999), Znamenite žene Novog Sada I, Futura publikacije, Novi Sad; Božinović, Neda. (1996) Žensko pitanje u Srbiji u XIX i XX veku, Devedesetčetvrta & Žene u crnom, Beograd; Sklevicky, Lidia. (1996) Dvjesta godina tišine: Pokušaj tipologije ženskih pokreta u modernom periodu in: Konji, žene, ratovi, Ženska infoteka, Druga, Zagreb, 73-107. 80 �achievement of socialist Yugoslavia. It was not achieved easily – it was the widest process of rallying of women, in recent history, for the purpose of reconstruction and development of the country, during which the project of education of women and their involvement in all aspects of life and labour was supported ideologically, legally and financially. Ideological plan, dictated by the KPJ7 in the period 1945 – 1953, was spread by the printed media. The Women’s Anti-fascist Front Press (AFŽ štampa) was the medium that carried the messages to all the women. During the reporting period in addition to the press part of the transmission of messages and creation of identity, cultural values and social relations (Isanović, Adla, 2007) are accounted for and “Reading Classes” and “literacy courses”. These amendments to the printed media were the usual and required a system that was applied because of the number of illiterates, particularly among women. It is based on the need to overcome the legacy of centuries of inequality of women and to convey the message to as many women as possible. That was the time of AFŽ press. Magazine “Vojvođanka u borbi” (Vojvodinian Woman in Struggle) was printed during the war, in the region of Srem. The magazine was printed in very difficult conditions, and it was printed with mimeograph in small circulations. Three magazines were printed in Vojvodina after the war, “Glas žena”, “Dolgozó Nő” and “Femeia noua”. “Žena danas” (AFŽ of Yugoslavia, Belgrade) was printed in 30.000 copies, “Zora” (AFŽ of Serbia, Belgrade) had about 50.000, and solely in Vojvodina the number of copies of three listed magazines was over 100.000, which wasn’t just an option, but a duty of AFŽ women, under a organization called “Reading groups”. It is quite a paradox, because, at the time being, 20% of women in Vojvodina were illiterate (in the year of 1946 there were 69.0008 illiterate women). On the other hand, political engagement was obvious, because women had a priority in rebuilding the country., and AFZ press was used to mobilize women and it was considered as the most inferential medium for transmitting messages to women. AFZ had the role of educating women in a socialist manner, but also education, economic independence and legal knowledge were important in the same amount. Mass incursion of women in the public sphere in the period between 1945 and 1953 could not be done with just forming a women’s organization, even if it was supported ideologically, by personnel and financially. There was a need for socio-historical conditions to appear, which came during, and soon after the WW2. Enormous human sacrifices, mass atrocities, death camps, masses of wounded, disabled, parentless children, destroyed villages, cities, hunger, winter... all came as a result of the terror, which lived on after the guns went silent. To overcome that situation, it was necessary that the other, female half of the population get involved in all sorts of public activities: political, economical, humanitarian, cultural. Women, because of the consequences of the WW2, even without an ideological planning, stood in the place of their dead fathers, husbands, and sons, and made chance for gaining their personal liberties, up until then, reserved for men only. In that period, AFŽ played a crucial role. 7  Communist Party of Yugoslavia (Komunistička Partija Jugoslavije) 8  400.000 women lived in Vojvodina in 1948 (Zaga Krdžalić, Slobodna Vojvodina, March 7th, 1948:1) 81 �Goal, method and theory The main goal of this paper is to make sure everyone understands that there is no “conquered final positions” in the struggle against oppression of women. To keep the rights someone gained, the experience of everyone involved must be kept alive. One of those experiences is the experience of women of AFŽ. My goal is to give basic references about transformation of position of women in Vojvodina in the period 1942-53 from a gender perspective and feminist theory. Historical context of AFZ was observed in the manner of Lidija Sklevicky in her historical discipline research. The aim was to reconstruct not only the key events in the organization, plans for the emancipation of women through the supported women’s roles (women as worker, cooperative farmer, udarnik, brigadier, politically active and economically independent women), but also to name leaders and some members of the organization, based on the research I did on AFŽ of Vojvodina (Stojaković, 2007). In the aforementioned article I tried to listen to the arguments of women, so I used not only the works of other authors9 (who didn’t exclusively wrote about AFŽ, but wrote about NOB, NOR and People’s Front) but also archived10 AFŽ Press, and also unused testimonies about AFŽ and the main directions of emancipating women in to the public sphere. I analyzed the texts of AFŽ women leaders, the Communist: Mitra Mitrović, Srbislava Kovačević, Ruža Tadić, Zora Krdžalić, Vida Tomšić and others, but also some activists from AFŽ, who were reporting about the daily lives of women in socialist Yugoslavia. I have used the methods of discourse analysis to analyze text (Vasić, 1995; Savić, 1993) which allow showing gender differences in relation to the context (political-economic and cultural). I also used the methods used in the presentation of women in the media (Moranjak, 2007) and the methods to explain the ideologization of the gender roles (Kingsley Kent, 1987). Sequence of ideas, events and strategies of social change that are chronologically listed in the paper, which are aimed at redefining women’s roles in society and follow the words which signified a new (better) role of women. Emancipation is a term used in the countries with socialist socio-economic and political system and it usually described the legal equality of men and women. The feminist theory and practice today uses the term: women’s liberation and it defines the liberation of women from the men dominance in every aspect of life and work. Feminist ideology is a set of ideas about the relations of social domination (Mršević, 1999:55). Feminist theory deconstructs various aspects of patriarchal models 9  The most important are: Vojvodina u borbi (1963), The League of Societies of People’s Liberation Struggle Combatants of SR of Serbia, Presidency of AP Vojvodina, Novi Sad; Žene Srbije u NOB (1975) Nolit, Belgrade; Kecić, Danilo (ed.) (1984) Žene Vojvodine u ratu I revoluciji 1941-1945-radovi sa savetovanja održanog 27 I 28. Marta 1984. u Novom Sadu, Novi Sad; Popov Jelena (1986), Narodni front u Vojvodini 1944-1953 , Filozofski fakultet u Novom Sadu, Institut za istoriju -Monografije knjiga 27, Novi Sad; Lidia Skelevicky wrote about AFŽ of Croatia. See: Skelevicky, Lidia (1996) Konji, žene, ratovi, Ženska infoteka, Druga, Zagreb. 10  Memorandums, resolutions, reports from meetings, conferences and congresses of PO AFŽ of Vojvodina, GO AFŽ of Serbia and CO AFŽ of Yugoslavia. Memorandums of PO AFŽ of Vojvodina are kept in the Archive of Vojvodina F.338, Book of Memorandums No.1 (manuscripts). Reports of work of AFŽ in Vojvodina are in the Museum of Vojvodina. See: Stojaković, 2007, CD. Reports, resolutions from the meetings and congresses of the GO AFŽ of Serbia and CO AFŽ of Yugoslavia, are published in the papers: Žena danas (AFŽ of Yugoslavia), Zora (AFŽ of Serbia) and Glas žena (PO AFŽ of Vojvodina). 82 �of women’s subordination. Socialist and Marxist feminists argue that there is a clear and unavoidable link between class relations and relations between the genders. For the theorists of radical feminism, patriarchy exists regardless of socio-economic system, and therefore they rely on research related to the formation of gender identity (Mršević, 1999:103). All feminist theories share a common goal: to liberate women in all spheres of life and work. Because of that, feminist theory and practice are reviewing all structures of authority and power, ideology, culture, economy... Transition of women from private to public sphere, outside the family circle, which has traditionally belonged to women’s sphere, and its economic independence that took place during the socialist transformation of Yugoslav society, were not the final solution for the complete transformation of women in society. The problem remained in the domain of the private and family “where the patriarchal order lives on in the minds and hearts of men” (Papić, 1989:37). The family in socialism, as well as in civil capitalist society, was a place of reproduction of hierarchical relations because “genders keep their ‘embodied’ naturalness” (Papić, 1989: 39). In practice, socialism has solved the problem of gender inequality through a solution of class issues by the formula: the socialist transformation of society + woman = independent economic emancipation of women (Stojaković, 2007). Socialist transformation of society did not include all of the patriarchal relations and this has resulted in very substantial, but still only a partial transformation of women’s place in society. The hardest part of the process of emancipation was a process of transformation of ideas men and women had. Ida Szabo11 says in her speech12, marking the 8th of March (Novi Sad, 1960), that during the socialist transformation of society, “there is (was) the process of transforming the old ideas into new ideas, the process of adopting new views regarding the status of women in family and society.” In this process, dictated by the KPJ, the main course of action (1942 - 1953) are implemented, and partly invented, by the organizations of AFŽ-in Vojvodina. AFŽ of Vojvodina 1942-1945 Historiography recognizes the fact that Antifascist Front of Women was founded in December of 1942, in Bosanski Petrovac, although there were organized women in the anti-fascist struggle prior to that date, with same tasks and same way of operat11  Ida Szabo has a Commemorative Medal of the Partisans 1941. After the Liberation she conducted important political responsibilities in Party, Union and State organizations, first in Slovenia, and then in Vojvodina, Serbia and Yugoslavia. She was a member of Republic and Federal Assembly, member of the AP Vojvodina Assembly, where she was vice-president in the period 1963-1967. She was elected president of the Regional Board of AFŽ of Vojvodina (1946). She had other responsibilities in the League of Societies of People’s Liberation Struggle Combatants, Socialist League of Working People of Yugoslavia. She was a member of the Presidency of SFRJ, Presidency of Serbia, Federal Counsel. She was decorated on several occasions: Order of Bravery, Order of the Hero of the Socialist Labor, Order of Merits for the People with Golden Star, Order of Brotherhood and Unity with Golden Wreath and other domestic and foreign decorations. For the testimony of Ida Szabo about NOR and AFŽ of Vojvodina see: Stojaković, G. (2007), CD-AFŽ Vojvodine 1942-1953, authors edition, Novi Sad. 12  The Speech was released in: Stojaković, G. (2007), CD-AFŽ Vojvodine 1942-1953, author’s edition, Novi Sad. 83 �ing. Ideological work of the organization was complementary with basic principle of KPJ that women have to be equal with men in every aspect of society. During the NOB13 it was understood that fighting fascism also implied fighting for woman’s rights in future socialist society. Josip Broz Tito clearly stated it for antifascist, both men and women: “…Women of Yugoslavia, who sacrificed themselves without hesitation in this struggle, who persistently stood on the frontlines of People’s Liberation Struggle, here and today have the right, once for all times, confirm one fact: this struggle has to benefit women of all of Yugoslavia’s nations, and that no one will ever be able to take away those hard earned rights away from them!...” (Tito, 1945:13) The heart of antifascist struggle in Vojvodina was in Srem. Srbislava Kovačević Marija14 writes about those days, saying that KPJ organized work with women and formed first women groups in villages in Srem, in order to help the partisan units and illegals (Kovačević, 1984:93-127; Kovačević, 1943 Izveštaj). District Committee of KPJ for Srem sent a document to all of the Party organizations, titled “Instructions for Organization of Women in People’s Liberation Struggle – Create Women’s Anti-Fascist Organizations everywhere” in Jun 1942 (Kovačević, 1984:95). The instruction was a direct consequence of J. B. Tito’s directive, which states the importance of women’s participation in NOB and the creation of stand-alone women’s anti-fascist organization. That league should consist of “all those women and girls that are against the fascist occupier and their servants – ustašas and fifth column.”, and also “women from all social layers: working women, peasant women, intellectual women and city women”, but it was also important that members are “Serbian women, Slovak women, honest and anti-fascist Croatian women, German women and others.” (Kovačević, 1984:96) The creation of the Initiative Boards of the anti-fascist women was a responsibility of the County Committees of KPJ, and the women members were the most responsible for that task. It wasn’t a simple process of organizing one single organization, but a difficult and long trial of “fighting the prejudice that the women are less worthy”, both with men and women. Srbislava Kovačević testifies that the women were more eager to accept the changes concerning their own status then their husbands were, even if they were members of the KPJ (Kovačević, 1984:97). A network of AFŽ organizations was formed in Srem by 1943, because by that time there was “9 County boards with 16.843 members” (Sabo, 1984:28). District 13  People’s Liberation Struggle 14  Srbislava Kovačević Marija joined the advanced student movement, as a student in Belgrade in 1935. She was a member of Youth Section of Women’s Movement. She became a member of the KPJ in 1940. She Joined the People’s Liberation Struggle as soon as the uprising began. Following year she moved to her home region of Srem, where she took part in organizing of Women’s Anti-fascist Front. She was a secretary of the District board of AFŽ in Srem, and a secretary of Regional board of AFŽ in Vojvodina, since 1943. The same year she became head editor for the magazine “Vojvodinian Women in Struggle”. She was elected for the Central board of AFŽ of Yugoslavia In October 1943, as a representative of PO AFŽ of Vojvodina. She became a member of the District Committee of KPJ in East Srem in 1944. She has a Commemorative Medal of the Partisans. After the Liberation, she was elected for the secretary of the Regional Committee of AFŽ of Vojvodina, but also for the organizational secretary of the District Committee of KPJ for Novi Sad county and a member of the Regional Committee of KPJ for Vojvodina 84 �conference of the Women’s Anti-fascist Front in Srem was held on May 31, 1943 in Miškovci. The first president of the District Board AFŽ of Srem was Mileva SavićOlga, who was killed soon after her appointment. Mira Milošević15 replaced her. The Initiative Board of AFŽ of Vojvodina was formed in the late 1943. Mira Milošević was elected for the president, and Srbislava Kovačević Marija was elected secretary. District conference of AFŽ in West Srem was held in Morović on September 25th 1944, and there were 250 women delegates: “212 Serbian women, 18 Croatian women, 15 Rusynian women, 2 Slovakian women and 3 Slovenian women”. It was concluded that active members of AFŽ in the district consist of “8.000 women…36 in People’s Liberation Boards, 12 in agricultural commissions, 25 in cultural-educational boards, 250 comradettes in People’s Liberation Army, and there is 50 permanent couriers” (Kovačevć: 1984:117). Local and District Boards in Bačka and Banat were more intensively formed from the autumn of 1944, on the liberated territories. District conference AFŽ for North Banat was held in Petrovgrad16 on October 21st, 1944. Emilija Kolarov17 was elected for the president. District Conference for the South Banat was held in December. Zuza Huravik18 was elected for the president, and Kornelija Ankucić19 was the secretary. Local Boards conducted their work through following activities: regular weekly meetings, gathering food, footwear, clothes and other materials for the partisans and illegals, nursing the wounded, and in the villages: cultivation of the fields, lookouts. “Political work” was also important, and that implied “reading of the propaganda material, discussing the current front situation etc.”(Kovačević, 1984:102). Local and county boards of AFŽ were connected with other organizations in the People’s Liberation system: League of Communist Youth (SKOJ), People’s Liberation Boards 15  Mira Milošević was a housewife in village Šuljam in Srem, until the beginning of the war. When the Uprising began, she immediately joined the People’s Liberation Struggle by gathering food, footwear and clothes for the partisans. She soon joined the Podunavska unit. She was especially involved in organizing the AFŽ in Srem. She was elected for the president of the Irig county AFŽ in 1943, and in the same year she was elected for the president of the District Board of AFŽ for Srem. She was one of the elected candidates from Vojvodina for the Second Session of AVNOJ in 1943, but the Sixth Enemy Offensive prevented a number of delegates from Vojvodina, including her, from going to Jajce. She was elected for the president of the Initiative Board of AFŽ of Vojvodina, and after the Liberation she became the first president of the Regional Board of AFŽ of Vojvodina. She bears the Commemorative Medal of the Partisans 1941. After the Liberation she was elected for the member of the Federal Assembly. 16  Zrenjanin 17  Emilija Kolarov was one of the organizers of the Women’s Movement in Petrovgrad during 1939. She was a “kinderer” – a teacher in the kindergarten, and she was also a member of the “Kolo srpskih sestara”. She joined the People’s Liberation Movement as soon as the Uprising began. She was elected president of the District Board of AFŽ for the Petrovgrad County, in liberated Petrovgrad (Zrenjanin) in 1944. She especially stood out during the actions of supplying the army hospitals and founding the shelters for children… 18  Zuzana Huravik was born in Kovačica in 1904. She joined the advanced movement in 1939. She actively organized illegal actions and resistance to the occupying forces in Kovačica and South Banat under very difficult conditions. She became a member of the KPJ in 1944. After the Liberation she was a member of the Local People’s Liberation Board, and was elected president of the District Board of AFŽ in South Banat. As udarnik in worker’s and youth brigades she actively participated in the rebuilding and development of the country. Zuzana Hurvak was decorated with the Order of Merits for the People with Silver Star in 1971, for her many years of social and political work. 19  KornelijaAnkucić joined the advanced movement in Vršac, where she was admitted to SKOJ in 1939. Next year she was admitted in to the KPJ. She was arrested in 1941 and imprisoned in the Banjica camp, and later moved to camp in Smederevska Palanka, where she was until the Liberation. After the Liberation she had responsible duties as a member of the County Committee KPJ for South Banat. She was elected for the leadership of District Board AFŽ (secretary). She has the Commemorative Medal of the Partisans 1941. 85 �(NOO). At least one member of the local AFŽ boards was member of SKOJ, and there was always at least one woman in the local People’s Liberation Boards. Women organized and kept life and works going in villages in Fruška Gora, because the men joined the partisans, were in camps, or were killed. “Women in those villages held all of the People’s Liberation organizations.” (Kovačević, 1984:102). Organizational structure of AFŽ was formed on the principals of territory: groups in the villages, local boards in villages and cities, sub-boards were formed in some parts of the cities, county boards in counties, district boards for several counties and Regional Board for Vojvodina. The most active women were elected for the county boards, and the best from the county boards were delegated into the district boards. A women member of local committee of KPJ would have the task to form a local board, where there wasn’t one. In the places where boards were formed “a comradette who was appointed by the KPJ to manage AFŽ, should have a presidential or secretary position in the local board. The Party line is not conducted by orders, but rather by making right suggestions, advices.” (Golubović and Kuzmanov, 1984:348) Political courses for AFŽ activists were held during 1943, wherever the situation would allow it, in order to educate the future leaders of the organization. Killings20 of many women communists, who had the experience in organizing, made it clear that additional efforts are to be made in order to politically educate AFŽ activists. The courses where covering issues: developing the society, women through history, peasant question, national question, fascism, ongoing war against fascism and the role of the USSR in it, People’s Liberation struggle of the Yugoslavian people, organizational structure of the AFŽ21. Vanda Novosel22 discuses which comradettes should be chosen to take the course: …”Comradettes that are attending the courses should be the ones who have the closest relations with the women masses. They should be recruited from the core of our organization, which is made out of our most active members. Militancy and loyalty are the main preconditions, and the knowledge can be minimal…” (Vanada Novosel, Naši kursevi in: Žena danas, No.22, November 1943:18). Srbislava Kovačević Marija handed in the report about the work of AFŽ organizations in Vojvodina23to the Regional Committee of KPJ Vojvodina, on November 25th 1943, in the name of the Initiative Board of AFŽ for Vojvodina. She notes that “the development of the AFŽ organizations” must be connected with “the development of the People’s Liberation Struggle”. Srbislava Kovačević testifies that the first organizations “were walking an unknown road”, for there was no earlier experience, nor connections with other regions of Yugoslavia, so that experiences could be exchanged. 20  There is no single paper that is considering the fact that many girls and women students and graduated students were killed in the first few years of the war, and the consequences that it had on the emancipation of women. The work of Neda Boažnović is a pioneering work: Božinović, N. (1988) Studentkinje i diplomirane studentkinje Beogradskog univerziteta u narodnooslobodilačkom ratu i revoluciji in: Studentkinje Beogradskog univerziteta u revolucionarnom pokretu, Centar za Marksizam Univerziteta u Beogradu, Belgrade, 173-176. 21  Control questions at the final conference of the AFŽ course, Museum of Vojvodina No. 18655. 22  Vanda Novosel is one of the most significant leaders of AFŽ of Yugoslavia. 23  Report about the wok of AFŽ organizations in Vojvodina, Museum of Vojvodina No. 668. 86 �Only KPJ offered some assistance in organizing of the women, and Srbislava Kovačević writes in her report that there were “comrades from the Party who were real activist” of the AFŽ. Srbislava Kovačević notes some of the serious problems in the work of the AFŽ: inadequate number of literate women, inadequate number of activists for the cultural-educational and political work with women, inadequate number of women of other nationalities besides Serbian, lack of propaganda material – most notably a special magazine for women, better organized collection of food and other materials for the combatants, with campaigns and competitions and “wrong relationship” towards the People’s Liberation Boards, because “the woman in the NOO was considered just as a delegate of her own organization, who’s task was just to report of her organization”. Mass organizing of the women and creating a network of AFŽ organizations, mostly in the villages, was a process that moved along “the unknown roads”. On one hand, women often represented a decisive force of the NOB, as partisans, nurses, couriers, illegals, they were in command on the liberated territories (on those territories where men were either in the camps, joined the partisans, or were killed) and they supplied the combatants, and on the other hand when they would leave the house, in those more peaceful days of the war, their absence was not approved by their comrades and their communities. As soon as 1944 there was a question “should the Women’s Anti-fascist Front still exist?” (Mitra Mitrović, O Antifašistikom frontu žena in Žena danas, issue 33, September 1944:6-8). It wasn’t just a question of women’s entrance into the public sphere, but also a question of the measure of their influence, or more specifically, the question of control over their actions. Mitra Mitrović24 writes in the aforementioned article25: “Who would like to record the exact date when women of Yugoslavia got equal political and citizen rights, they can write down: November 29th 1943, the day when AVNOJ declared its Resolutions…and so the agenda of equal rights, for the women of Yugoslavia, was resolved once and for all. Women in Yugoslavia gained the right “to equally participate in the life of their people…even before any laws have been written down…that right became everyday practice”… A dilemma emerged at that time, should an organization of women like AFŽ still continue to exist under those conditions. Mitra Mitrović says “yes” and argues that AFŽ isn’t an organization that deals with “exclusively women issues, but (it is) a movement that rallied all of the women from the people in struggle against the occupying forces.” There were still a lot of problems in front of the people, concerning the creation of the new system, new state, which had to be solved, and the women’s involvement was necessary in those fields. Mitra Mitrović writes that the women, thanks to the AFŽ, were more easily and more efficiently involved in public and political life, because the 24  Mitra Mitrović is one of our most famous revolutionaries and communists. Her work is one of the most important within the feminist agenda. She became a member of the KPJ in 1933. She was one of the founders of the Youth Section of the Women’s Movement and editor of the magazine Žena danas (1936-1940). She was one of the most important organizers of the founding of the AFŽ, and one of the most influential leaders of the organization. She was also a minister – president of the Council for Education, Science and Culture in the Government of the People’s Republic of Serbia. Her life and work, and also the importance of her work and her theoretical positions have not been examined in literature as a whole, as of today. 25  Žena danas, Belgrade, issue 33, September 1944:6-8 87 �women “still gather around their, so to say, ‘women’s’ movement…” Women also had a specific bond with their organization, which now became “a roof over their heads”. In those conditions, but also because of the merits of AFŽ during the NOB, and which were not questioned, it was Mitra Mitrović’s opinion that the exiatance of the AFŽ can not be questioned. There was a need to change the way AFŽ functioned and to set new tasks for the organization. What was questioned in the work of the AFŽ? In the war times women had, with great sacrifice and through the examples of great bravery, preserved life on the occupied and liberated territories. They became aware of their own strength and abilities. The way of life often imposed solutions to problems that were not specified by the KPJ directives. Taking over the initiative, which seems to happen often, especially in the lower boards of AFŽ, was interpreted as “old and feminist”, derived “from lack of skill or narrowmindedness” and AFŽ “was becoming increasingly women’s and rigid organization”26 Jovan Veselinov-Žarko, a secretary of the Regional Committee KPJ for Vojvodina sent a letter to the Regional Board of AFŽ of Vojvodina in 1944, in which he announces a circular letter to all of the Party organizations, which will carry a message that there is a “dangerous tendency of ‘independency’ of AFŽ, separation of AFŽ to some completely autonomous organization” (Kovačević, 1984:120). In the letter that was sent to Vojvodinian Party organizations, it was also written: “…Lower boards…are often developed to a narrow women’s field organization, which is considered (in many towns) more obliged to the higher boards of AFŽ, than it is to local bodies and local needs and tasks of the People’s Liberation Struggle…” (Kovačević, 1984:120). In order to avoid those independency tendencies, women members of the leadership of district and county organizations of AFŽ were immediately included in the work local and county Party organizations, and the rest of the AFŽ members were included in the work of People’s Liberation Boards and involved in People’s Liberation Movement. KPJ gained the control by emerging AFŽ in the People’s Front (NF), explaining that the women will “find there even wider, common and spatial roof over their heads” (Mitra Mitorivć, O Antifašističkom frontu žena 1944:6-8). Mitra Mirović had the opinion that it is natural for the boards of the People’s Front to be responsible for the needs of the army (food, accommodation, hospitals) sowing, harvest, schools…and that the women members of AFŽ are now obliged to take over the responsibility for the work of those new governing bodies. One can not make a joke saying “if the women don’t organize it, it’s not going well.” (Ibid, 7), but rather, women have a responsibility to help this new government, but “under the new roof”. AFŽ conferences should still be regularly organized, and discuss about problems and needs of cities and villages, but in the scope of the People’s Front program. Regional Conference of AFŽ of Vojvodina was held in Novi Sad on 1st, 2nd and rd 3 of January 1945. Mira Milošević was elected president of the Regional Board, and Srbislava Kovačević-Marija was elected secretary. The Board consisted of some thirty 26  Ibid, 7 88 �members from all parts of Vojvodina. Regional Conference gave nothing new in the aspects of form and content in organization’s work. AFŽ was supposed to find its place in the framework that was given to all of the Front’s organizations, in liberated Vojvodina (and the rest of the Yugoslavia). AFŽ of Yugoslavia was decorated with the Order of People’s Liberation, on the first post-war conference of women antifascist from Serbia, on January 29th 1945. The First Congress of AFŽ of Yugoslavia, in the liberated country, was held in Belgrade on Jun 16th to 18th 1945, and it called out to all the women in Yugoslavia to join their forces in rebuilding and development of the country, and to actively engage in all forms of political, economic and social life of the new state. Vida Tomšič27 presented an overview of the most important tasks of AFŽ in a report named “Social Welfare as One of the Most Important Tasks of the Women’s Anti-fascist Front in Rebuilding of the Country”. She presented a data that, according to incomplete data, in 1945 Yugoslavia had some “534.000 children, who were parentless, without provision, or have been scared by the war in some other way… And the total of socially endangered youth and children in Yugoslavia amounts to 1.200.000.” (Tomšič, Naši zadaci, 1945:4) Huge responsibility for this task falls on the backs of the base organizations of AFŽ in each village, district and county organizations, because they are a direct link “with the masses, but also a guarantee that none of those in need will remain neglected or uncared for...” (Ibid, 14-15) For the first time in 1945 women could vote, and be elected for the governing bodies. Therefore they presented an important target group, and AFŽ had a very important role in the electoral campaign. One of the indicators is the list of candidates of the People’s Front of Yugoslavia for the Federal, Constituent and People’s Assembly, where women appeared for the first time28. Understanding the importance of the elections and the participation of the women in the elections, Central Board AFŽ of Yugoslavia printed a special brochure, entitled: Women’s Right to Vote, Evidence and Weapon of Democracy29, written by Mitra Mitrović, one of the leaders of AFŽ. She wrote about women’s right to vote: …In the same manner the Law Concerning Women’s Right to Vote arrived much later, after we already exercised that right on our liberated territories since 1941… This equality of women is, at the same time, well earned right for women who showed such strong national consciousness, such bravery, such love for the homeland, such resilience in occupied cities and villages, in the army, in war, and in the post-war rebuilding of the country. That equality is now written in the laws that Temporary People’s Assembly passed, on the 3rd Session. Equality is guarantied by the People’s Front program…A characteristic of today’s opposition, reaction 27  Vida Tomšič was a Slovenian communist, one of the organizers of the Uprising in Slovenia, a partisan and People’s Hero. After the Liberation she performed responsible political tasks, some of which were: president of the People’s Assembly of Republic of Slovenia, president of the Citizens Council of Federal Assembly of Yugoslavia. She was the head of AFŽ of Yugoslavia since 1948. Her positions on women’s question in socialist society belong to our most important feminist heritage. 28  For information about women in the government bodies see the results of the research conducted by Stojaković Gordana (2007), CD-AFŽ Vojvodine 1942-1953, author’s edition, Novi Sad. 29  Mitrović, Mitra (1945), Pravo glasa žena, oruđe I dokaz demokratije, Central Board AFŽ of Yugoslavia, Belgrade. 89 �is that it no longer participates in the victories nor in troubles of the people, but its only wish is to demoralize the people. Opposition is exalted when woman waits for hours in the queue on the market – they are happy that speculators still exist… What is the duty of the women on these elections? Our first task is that all of us go to the polling places. There shouldn’t be any women that didn’t vote on these elections. About the New Position of the Women in Socialist Yugoslavia 1945-1953 The Constitution of the Federative People’s Republic of Yugoslavia was adopted on January 31st 1946. It defined the new state as “a union, a people’s republic, a congregation of the equal nations, where people hold sovereignty.” (Petranović, 1981:394). The Constitution’s (Article 24) guarantied the equality of women: Women are equal to men in all aspects of state, economic and socially-political life. For equal work women receive equal pay as men, and are specially protected in the working relation. The State particularly protects the interests of mother and her child, by founding maternity hospitals, children’s homes and kindergartens and by mother’s right to paid maternity leave before and after the birth. Women earned their political rights, which means that all eligible women (18 and older) have full electoral rights (to choose and to be chosen to any body of the People’s Government) and that all of the public functions are available to them, the same way they are available to men. Laws concerning the fields of personal and family law were also in accordance with the Constitution. According to the Law Concerning Marriage, she could “keep her maiden name, that a husband can add her name to his, women was entitled to the part of the property that she brought with herself in to the marriage and she was equally managing the property that she acquired with her husband, in marriage… Woman could be a guardian and exercise all other parental rights…Daughters are equal to sons in all aspects of inheritance…and wife is equal successor with the children, brothers and sisters of the deceased husband…” (Božinović, 1953: 10-12). The Law Concerning Social Security of Workers and Officials and Their Families (1950) determined special conditions for old age pension for working women, but also the right to a family pension for women, after the death of husband. Work legislation confirmed the equality of women and men, with the addition that pregnant and nursing women had a special legal protection in the work relation. A three month maternity leave was guarantied (six weeks before, and six weeks after the birth), but there was a legal obligation to start the leave at least 21 day before the birth. A nursing woman could take a regular leave, after her maternity leave. Woman received her full salary, with all the bonuses (if she had any before she gave birth), during the maternity leave, given that she had adequate work years before the maternity leave30. New work legislation offered other benefactions to pregnant and nursing 30  Six months of continual work in one year, or a total of 14 months of work in period of two years (Stojaković, 2007, CD) 90 �women, which included full salary, transfer to a better work place (under certain circumstances), prohibition of nocturnal work, or overtime, four hour work time, a right to a fifteen day leave for nursing a sick member of family (usually children). The law also protected pregnant and nursing women in case they committed a criminal act. Special laws and regulations were protecting the status of mother and child. Regulation Concerning Material Aid for the Children of Workers and Appointees, Regulation Concerning Pregnant Women and Nursing Mothers in a Work Relation, Regulation Concerning the Foundation of Nurseries and Kindergartens were passed during 1948 and 1949. Women participated actively in the political life of the new state. 88% of the Yugoslav women voted on the first post-war elections, and 22 women were chosen for the People’s Assembly (Stojaković, 2007). 95,6% of the women in Vojvodina voted on the elections for the members of local, county and regional People’s Boards in 1949 (Stojaković, 2007). At the same time there were few women in People’s Boards, which came as a consequence of prejudice towards women, but also as a consequence of women’s lack of will to participate more actively in political activities. With the introduction of self-management (1950) and profitable production, the state subventions for children’s institutions and institutions for social standard were cut, which led to the closing of some of these institutions. A certain number of employed women lost the possibility to secure their children cheaply and safely. Introduction of relatively high child bonus31 in 1951 had the effect that many of the employed women left their jobs. Socio-economic status of women in socialist Yugoslavia was completely changed compared to the status in Kingdom of Yugoslavia. Women began qualifying for new professions and for the first time they have entered many industrial branches. The status of women in villages was improved thanks to the development of agricultural cooperatives. Women’s Anti-fascist Front of Vojvodina 1946-1949 During the 1946-1949 period members of AFŽ of Vojvodina were working in factories, fields, construction sites, sowing and harvesting. They also participated in work actions, and were involved in the mandatory purchase of the grain. They were helping with the institutions for children, poor children; they were patronages of the social institutions, running newly formed maternity hospitals in Vojvodina. Economic activities became important, along with the social activities. Mass work actions are introduced, and in order to coordinate the actions of AFŽ, work is divided between 31  Everyone who was entitled to receive this bonus, received 3000 dinars, in cash or coupons, per child, and so the families “with more children are in a serious advantage”… but the families with one or two children could partially compensate eventual lose with this children’s bonus, if one of the parents was without a job “…Funds for the children bonuses are coming from the state’s budget, social contributions…so there is no fear that the managers of some companies will employ only workers with no children, in order to avoid paying this bonus…” Slobodna Vojvodina issue 26, November 1951. pg. 2. 91 �sections32: economic, cultural-educational, organizational, social – section “Mother and Child”, propaganda and ideological-political. Constant competitions in all the fields of action of AFŽ were established. Competitions were organized between local, county, district boards, but also in the villages or towns, between the regions or streets. Especially important were the competitions on the 1st of May, November 29th, or 8th of March. Areas33 in AFŽ’s jurisdiction were: 1. Cultural-educational work: - courses for illiterate - reading groups - founding of libraries - organizing cultural events - developing correspondence for the women’s magazines, “Slobodna Vovjvodina”… 2. Healthcare: - creating the crews for disease control - creating the crews for lectures about hygiene, women’s and children’s health 3. Social issues: - forming kindergartens (seasonal and permanent) - forming maternity hospitals - forming counseling offices for women and children, and special waiting rooms in health centers 4. Economic tasks: - volunteering for the reconstruction and development of the country - sowing, harvesting and arranging the gardens for children’s homes and boarding schools - helping the colonists - helping the poor families, which had lost their workforce during NOB, to cultivate fields - competition in maintenance of stables - indexing the corn - fighting the black market and struggle against saboteurs - tax payment 5. Political tasks: - explaining the purpose and benefits of each action, during its preparation 32  Record from the meeting of Executive Board of the Regional Board AFŽ, held in Novi Sad on Jun 6th 1946. Archive of Vojvodina, F.338 book 1. manuscript. 33  A list of tasks and assignments of AFŽ members was taken from the Record of the Plenary Meeting of PO AFŽ, held in Novi Sad on March 14th 1946. Archive of Vojvodina F.338, book No. 1 (manuscript). 92 �6. Organizational tasks: - gather as many women as possible in to the organization - improve the cooperation between the members of minorities - create an efficient communication between the boards - create an efficient cooperation with boards of the People’s Front. AFŽ of Vojvodina had 337.586 members in 1947, most of them Serbian women, and least of al Romanian women (Popov, 1986:203). There were local boards in every village and every city. Most of the members of AFŽ of Vojvodina were “clerks, peasants and housewives. There were a few working women, for they were gathering in the unions” (Popov, 1986:203). The organization’s biggest success was in the rebuilding of the country, with “973.736 work-hours, which saved some 12 million dinars for the state” in 1947 (Popov, 1986:208). The biggest problems were in the fields of political and ideological education of the women. Because of that, 22.600 AFŽ conferences were held, during the 1947 (Stojaković, 2007). Ruža Tadić34, president of the Regional Board AFŽ of Vojvodina, presented data about the work of the regional organization, during the 2nd Congress of AFŽ of Serbia (1948). She recorded the results of the campaign for 1948 elections. Elections for county and local boards of People’s Front, held in February 1948, were marked by huge response from the women voters. 94,99% of the voters voted for People’s Front list, and more than 90% of the women voters, and 97% voted for the boards of People’s Front, where 94% of the women voters voted” (2nd Congress of Women from Serbia, 1948:76). Positive attitude of the women voters, during the elections for People’s Front bodies, was not shown in their membership, because of “500.492 women in Vojvodina, 132.505 were not members of the People’s Front” (Ibid, 77). Ruža Tadić pointed that the main reason for this was insufficient work of the AFŽ organizations, especially in multinational environments. Situation improved a bit later, because “18.396 women signed in the People’s Front, mostly minorities” until the beginning of the 2nd Congress of AFŽ of Serbia (Ibid, 77). Women in villages deserved special attention, because of the role they played in the development of agriculture and forming of cooperatives. Major task in 1948 was the inclusion of women in cooperatives. “In 26 counties in Vojvodina, 66.608 women joined agricultural cooperatives, while 18.362 women joined peasant’s working cooperatives” (Slobodna Vojvodina, January 5th, 1950:1). Seasonal kindergartens were established within the cooperatives, so the women could be more active working “in agriculture, but also in culture.” It was determined by the Five Year Plan to “include 400.000 new skilled workers in economy”, and with the help of AFŽ, there were “2.704 women included in the economy” in 1948 (2nd Congress of Women from 34  Ruža Tadić was a teacher. She joined the People’s Liberation Movement when the Uprising started. She became a member of the KPJ in 1943. After the war she was elected president of AFŽ of Vojvodina. She conducted many important political functions. She was a member of the People’s Assembly in Vojvodina, Serbia and Yugoslavia, a member of the Council of Vojvodina. After the closing of AFŽ she was president of the Initiative Board for Forming of Federal Women’s Societies, the offspring of AFŽ, and a representative of the Red Cross of SFRJ. 93 �Serbia, 1948.79). Agricultural cooperatives were “the most suitable form of combining the individual interest of working peasant with the common interest of socialistic community” for the new government (Glas žena, issue 2, 1948:23). One of the priorities for AFŽ of Vojvodina was the inclusion of women in cooperatives. The tasks of AFŽ activists were considered to be organizing of courses and lectures about jobs and duties of women in cooperatives, taking care of children, by organizing kindergartens and by organizing courses and lectures considering the modern way of production. The 2nd Congress of Women’s Anti-fascist Front of Yugoslavia was held on January 25th, 26th and 27th, 1948 in Belgrade. There was about 800 women delegates – representatives of republic, regional, county and local boards of AFŽ, from all parts of Yugoslavia. Cana Babović35 was chairwomen, a president of the Central Board of AFŽ of Yugoslavia. This Congress was important, because the Statute of the Organization was adopted and work plans, which are a part of resolutions of the 2nd Congress of AFŽ of Yugoslavia, were determined36: Statute of the Organization shows that AFŽ was a frontal organization of women – essential part of the People’s Front. Regional organization of AFŽ was on the level of county, district and local organizations, whose highest body was – the Conference of AFŽ. Teaching women to read and write was a permanent task for all the AFŽ organizations in Vojvodina. The action was conducted and with base organizations of AFŽ, based on the registered number of illiterate women for every town, city and county, and its character was competitive.”There was 8.994 illiterate women in 1949 and by the end of the year 4.500 were educated” (Popov, 1986:207). The same year AFŽ Press printed articles proclaiming it possible to “eradicate illiteracy” by the end of the year. According to the data from Regional Board of AFŽ, 29.399 women in 19 counties were introduced to new rules of peasant’s working cooperatives, on the conferences, and 6.000 women outside of the cooperatives” (Slobodna Vojvodina, January 14th 1950:2). Regional Board of AFŽ organized two courses for the political education of women – one in Hungarian, and the other in Romanian language. County boards held “45 of these courses with 1.763 women, and 242 seminaries, with 600 women” (Slobodna Vojvodina, January 14th 1950:2). 48 children’s institutions were formed in Vojvodina in 1949, and 74 in peasant’s working cooperatives, which was not enough. A number of children restaurants were formed too, but they lacked supplies. It was concluded that cooperatives should get involved to provide fresh food, milk above all (Stojaković, 2007). 35  Spasenija Cana Babović (1908-1977) joined the worker’s and union movement when she was eighteen. She soon became a member of SKOJ. She was arrested on several occasions, for her involvement in worker’s strikes between 1934 and 1937. In 1937 she was sentenced to two years in prison, by the Law Concerning the Protection of the State. She is one of the organizers of the Uprising in 1941. She was with the partisans since the beginning of the Uprising. In 1942 she became a deputy of the political officer of 2nd Proletarian Brigade. Since 1942 she has been organizing women in People’s Liberation Movement. She was a member of the presidency of AVNOJ. She is one of the most famous leaders of AFŽ of Yugoslavia: vice-president of Head Board of AFŽ of Serbia (1945), president of the Central Board of AFŽ of Yugoslavia (1945-1948). She conducted other responsible political duties: minister – president of the Counsel for People’s Health and Social Politics with the Government of the People’s Republic of Serbia (1951). She has several orders and decorations. She was decorated with the Order of People’s Hero in 1953. 36  Resolutions of the Second Congress of AFŽ of Yugoslavia, Žena danas, issue 52, Belgrade 1948, 36. 94 �More than 1.940 women in Vojvodina have been employed in industry, as temporary work force, in 1949 (Slobodna Vojvodina, January 14th 1950:2). They produced 108840 of work hours. In the local working actions there were 76.395 women, and 300.000 more in Frontal brigades, who produced, all together, 961.822 work days (Slobodna Vojvodina, January 14th 1950:2). POAFŽ of Vojvodina formed 4 work brigades from 294 women, who spent month and a half in building New Belgrade. In 1949, 1.022.140 women in Vojvodina produced 4.483.885 work days (Slobodna Vojvodina, January 14th 1950:2). Magazine Žena danas (issue 77-78, 1950:13) informs that Zora Krdžalić, a member of the Regional Board of AFŽ of Vojvodina, presented data, during the 3rd Congress of AFŽ of Yugoslavia in 1950, that “women in Vojvodina, during the 1949, produced 6.000.000 volunteer work hours and doing so, they have saved 55.000.000 dinars to the state”. Women’s Anti-fascist Front of Vojvodina 1950-1953 In the period between 1950 and 1953, tasks of AFŽ were redefined, and eventually AFŽ was closed. Roles that were intended for women (udarnik, brigadier, cooperative worker, worker, politically and economically independent women) were shifted towards attendance and nursing (mothers, nurses and kindergarten teachers). During the 4th Plenary Meeting of the Central Board of AFŽ of Yugoslavia, on February 4th and 5th, 1950, one of the prime tasks was raising pre-school and school children. AFŽ organizations were supposed to systematically and in organized manner help the school, family and “people’s government” in the realization of the pre-school and facultative educational programs. Central Board of AFŽ issued a special brochure: “Instructions on Organization and Assignments of the Commission for Questions Concerning Upbringing within AFŽ Boards” (Belgrade 1959).The instruction was intended for commissions concerning “upbringing questions”, and AFŽ boards, from local up to the Regional, had the task to form such boards. During 1950 AFŽ Press publishes articles, unusual up until then: fashion guidance (Žena danas, issue 67, 1950). 3rd Congress of AFŽ of Yugoslavia was held in Zagreb on October 28th and 29th, 1950. Vida Tomšič, president of Central Board of AFŽ of Yugoslavia, read the opening report. In her report about the work of AFŽ, she especially noted the successes the organization had in incorporating women in economic and social life in the country, and introduction of legislation which will protect special status of women. A change in the statute was clearly announced in her report, but it didn’t exactly explain what the change will bring to the AFŽ system. Unclear explanations about the need to redefine AFŽ led to confusion, which showed that organizations of AFŽ and People’s Front were unprepared for the political decision of AFŽ’ dissolution. Regional Board of AFŽ of Vojvodina immediately called for a meeting of representatives from People’s Front and AFŽ. It was concluded that some county boards of People’s Front “misunderstood” that the merging of AFŽ with People’s Front implies no separate 95 �meetings just for women. It was concluded, in the report from the 9th Regional Party Conference (Slobodna Vojvodina, March 2nd, 1951:3), that the PK KPJ for Vojvodina will organize meetings inside People’s Front, in order to refute the wrong idea “of liquidation of AFŽ”. Most objections to the work of AFŽ were aimed at “insufficient political maturity of the leadership” (Assignments for the women of Vojvodine before the 3rd Congress of AFŽ of Yugoslavia, Slobodna Vojvodina May 14th, 1950:3). At the same time Regional Board of AFŽ of Vojvodina had organized political courses for women in Hungarian and Romanian, because there was a lack of representatives from those national communities in AFŽ organizations. This absence was particularly noticeable in those counties and cities in which Hungarians were a majority. Regional Board of AFŽ of Vojvodina wanted to adequately include all the communities in its work. Practical training, under the leadership of members of Regional Board of AFŽ from Hungarian community, was used to prepare the “trainees” to take over some leading37 roles in the AFŽ system. Changes in the way AFŽ works indicated the closing of the organization. Professional work had been abolished, and volunteering was introduced. Professional work was a necessity in the organization, and it began in 1947, with the opening of secretariats. There was a lot of organizational-administrative work, that could not be handled without professional functions. Organizational structure of AFŽ collapsed without them. Organizations of People’s Front, as the foundations of government, were supposed to be focal points for women activism, with an explanation that “there shouldn’t be a base organization of AFŽ, for that would introduce formalism and routine” (Glas žena, issue 11, 1950:5). The main task of AFŽ boards, as a section of base organization of People’s Front, is to make propositions to Front’s board on how to improve cooperation between women. This degraded AFŽ’s base organizations down to counseling bodies, which could make suggestions and point out “work put the problems of cooperation between women, suggest some measures for removing some of the consequences of inadequate political work amongst women to the Party and Front” (Žena danas, issue 81, 1951:1). Merging with People’s Front organizations immediately led to fewer elected38 women for the boards of People’s Front “…for there were not enough women in the Party…” (Žena danas, issue 18, 1951:1). Some other women societies were suggested39, in order to absorb the huge amount of women’s activist energy formed in the AFŽ system, especially humanitarian organizations, like “Mothr and Child”, which were involved in child protection and caring. 37  In August 1950, in Vojvodina, elections were held within the AFŽ system. County and local boards suffered changes. Vince Eržebet was elected president of County Board of AFŽ in Senta, and Buranj Irma, Gambketa Ilona and Gujaš Ilona were elected for the Local Board…Stojaković, G. (2007) AŽF Vojvodine 1942-1953. CD 38  During the elections for the bodies of People’s Front in 1950 in Vojvodina, it was recorded that men voters were against the women candidates. Out of 28 women candidates, only 14 were elected in Jaša Tomić, 3 out of 16 in Kovin, 12 out of 58 in Bečej. 50 women gave up their candidacy in Sombor county, because their husbands didn’t allow them to candidate. (Stojaković, G. (2007) AFŽ Vojvodine 1942-1953. CD). 39  For more information about new “suggested” women’s organizations, see the results of research in (Stojaković, G. (2007) AFŽ Vojvodine 1942-1953. CD). 96 �During the 1951 there was a trend of decline of employed women, in all the branches of economy. Self-management in economy implied reduction of all costs outside of the productions, and so the institutions of social standard (nurseries, kindergartens, public kitchens) became unprofitable40. One of the reasons why women returned to their households was the Regulation Concerning Children Bonuses from 1951. Mothers with several children were leaving their jobs and dedicated themselves to their upbringing. Women’s return to households was also a consequence of prejudice towards women. There was also the aspect of “petite bourgeoisie and leftover capitalist relations to women, relations from the society with double standards, prostitution, tall tales of woman, sanctity of maternity, queen of household and endless misery of working women, high mortality rates of pregnant women, little children, lack of jobs…” (Tomšić, 1952:1). Vida Tomšić concluded, with concern, that people forgot that the question of women’s status is not just a legal issue, but also a question of social consensus of implementing those laws on all levels. At the same time, with the exception of AFŽ’s leaders reports, there was no mention of the thesis that the economic independency of women is a prerequisite for her equality. Since there was no clear decision to close AFŽ, and the activist energy of women had to be directed, PO of AFŽ of Vojvodina organized a session for representatives of county boards of AFŽ for Bačka and Srem, on February 29th, 1952. They were discussing the organization tasks in villages, healthcare and cultural-educational work with women in villages. PO of AFŽ of Vojvodina held a session with representatives of local boards of AFŽ, on March 1st, 1952. It was concluded that the local organizations of AFŽ should turn to women workers, for it became evident they are under pressure41 and they have no time for “cultural and political advancements, and some of them don’t pay enough attention to their children” (Alobodna Vojvodina, March 2nd, 1951:3). It was concluded that it was necessary to form groups inside local 40  There were 120 kindergartens with more than 3.700 children in peasant cooperatives in Vojvodina in 1950. In 1951, only 2-3 seasonal kindergartens were formed. “Heads, presidents of cooperatives and brigadiers” (Slobodna Vojvodina, May 17th, 1951:3) were objecting the forming of kindergartens. They thought that “cooperative unions and agricultural founds” (Slobodna Vojvodina, May 17th, 1951:3) should take over the management of kindergartens. An article was published in Slobodna Vojvodina on Jun 23rd, 1951 named “Why kindergartens in cooperatives are not working”, where heads of cooperatives gave their excuses for the new situation: it is draught, and there is not enough food for children, mothers are not signing up their children, buildings in which kindergartens were, are now rented, and they cannot be taken back… After the 3rd Congress of AFŽ, for the formation of kindergartens were responsible “Councils for Education and Culture, and there were cases that there was no one legally obliged for the formation of kindergartens in cooperatives. Members of AFŽ could not prevent the closing of kindergartens” (Slobodna Vojvodina, Jun 23rd, 1951:3). 41  Dr Bosiljka Milošević, a respectable physician, professor from the Belgrade University and a member of Central Board of AFŽ of Yugoslavia, analyzed the work capabilities of women in new circumstances. She concluded that employed women tire more easily than men, because they are additionally working at home and raise children. While men can rest after a hard working day in a factory, or an institution…women starts another work day at home, where her strength is being depleted and there are no free days. That sort of work ranged from “9 hours, for women with n children, up to 15 hours for women with children under age of 2”. Therefore dr. Bosiljka Milošević concluded that “work at home presents health risk factor for an employed woman, and damages her work ability…and due to lack of creative work, housekeeping causes depression in the lives of women.” Dr. Bosiljka Milošević presented some precise data, which she viewed as consequences of completely changed role of women compared to women of earlier generations. The data in question were from the Gynecology and Obstetrics Clinic in Belgrade. In the past 10 years the number of employed women with self-poisoning of women’s organisms due to pregnancy (gestosis) was double the number of housewives with gestosis. Also the number of premature births, eccysis was larger with employed women than housewives- Dr. Bosiljka Milošević also concluded that woman’s organism evolves, overcoming new circumstances, and gradually conquers “all types of works and professions”. Dr. Bosiljka Milošević, Concerning Work Capabilities of Woman, Žena danas, issue 103, Belgrade 1953, 15. 97 �boards of AFŽ, to monitor women’s work conditions, housekeeping and upbringing of children. Ruža Tadić, president of the Regional Board of AFŽ of Vojvodina, also spoke about the position of women in Vojvodina, during the 6th Plenary Session of CO of AFŽ of Yugoslavia. Women in villages were “much less equal then working women and city women in general” (Ruža Tadić, Žena danas, issue 103:3). She reported a data that women formed the majority of 60-80% of work force in peasant’s working cooperatives in Vojvodina, but were insignificant when it came to managing. Out of 105 peasant’s and agricultural cooperatives in Vojvodina, only one had a women for president. Ruža Tadić presented the data, in her text “8th of March, the International Day of Women”, that in Vojvodina “in 201 villages had no women members in the People’s Boards”. Number of women in county people’s boards decreased from 8,75%, in 1950, to 3% in 1952 (Ruža Tadić, Slobodna Vojvodina, March 8th, 1953:2). 6th Plenary Session of Central Board of AFŽ of Yugoslavia was held in Sarajevo, on December 26th and 27th, 1952. Representatives of AFŽ debated, based on the Resolution from the 6th Congress of League of Communists of Yugoslavia, about the position of women in socialist society and about tasks which derive from the Resolution. It was concluded that: Housekeeping represents “irrational use of work force” of - women (Žena danas, issue 103, 1953:1), especially of employed and socially engaged women. The aim is to work to create conditions to relive women, by building economical and comfortable flats, building communal infrastructure, services, restaurants, health and educational institutions, building the industry for production of consumer goods… - - Education is a priority for work with women, especially when it comes to housekeeping in villages. Develop hygiene, introduce nutrition, rational economy of the village household, adequate care and education for children, fight the superstition, backwardness… AFŽ organizations should educate and relieve women by pro- posing that these necessary measures be practiced. AFŽ should present general problems of all the women from Yugoslavia: workers, women in villages and cities, but also to provide the liberty for organizing the women in other women’s movements, and that “AFŽ could just represent a league of women’s societies” (Tomšič, Žena danas, issue 103, 1953:3). The fact that women had twice as much work as men, was interpreted in many social stratus as a sign of weakness and as an argument for women’s return home. Representatives of AFŽ understood, quite clearly, the dangers of woman’s return back home. Some of the leaders of AFŽ, like Cana Babović, argued that one couldn’t wait for the “process of general development reaches the point where we could say: now we have created the conditions for women to exercise their equality” (Babović, 1953:3), 98 �but the woman should “take herself to the equal position”. Cana Babović argued that women communists “shouldn’t just work with other women…but can not escape the responsibility for inadequate work and for the lack of women’s involvement in social life…” (Ibid, 3). During the 4th and final Congress of AFŽ of Yugoslavia, in September 1953, Vida Tomšič made a summary of organization’s work, in her report “Place ad Role of Women’s Organizations in Today’s Stage of Development of Socialistic Social Relations”, listing the successes and problems that women encountered, and which they tried to overcome, more or less successfully. Focus of organization was on the women from villages. The topic of the Congress proves it: “Position of Women in Villages”. It was concluded that a special organization of women would separate women “from overall political life and led to a wrong conclusion, that women have to fight against the rest of the society, in order to achieve their rights…” (Tomšič, Žena danas, Issue 112, 1953:10). Because of that, the Executive Board of AFŽ of Yugoslavia recommended that Congress should make a decision to disband AFŽ. There was a proposition that women should involve in some existing, or form new societies, which would address various women’s issues. It was proposed that those societies should horizontally connect into a League of Women’s Societies, and its task would be to organize a wide discussion “on all problems, especially the problems of women” (Tomšič, Žena danas, Issue 112, 1953:10). The final (4th) Congress of AFŽ was at the same time the founding congress of League of Women’s Societies. A Resolution on Forming of League of Women’s Societies42 was created. Socialist League of Working People of Yugoslavia43 was an organization with a broad base. Commission for Work With Women of the Socialist League of Working People of Yugoslavia, had the task to include as many women as possible in political and economical life of country. Besides that, women’s organizing into separate societies was encouraged: for education of women, care and education of children, development of households. Concluding Remarks AFŽ of Yugoslavia and Vojvodina had been a specific school, in which women learned how to be active in public and political life of their country. Its work developed under the leadership of Communist Party of Yugoslavia and relied on basic idea that women are equal with men in every aspect of life. Practical work developed in cycles: from autonomy to directive. 42  See: Žena danas, issue 112, 1953:2. Resolution states: “the main attention should be the ability of women to become economically independent by working within the society, for that is the base of her true equality”. 43  On 4th Congress of People’s Front in 1953, organization changed its function and name to Socialist League of Working People (SSRN). According to the statute of SSRN the union and youth organization were working independently, but AFŽ wasn’t. Special commissions were to be formed to work with women inside the base organizations of SSRN. 99 �Equality of women in FNRJ was formally confirmed by Constitution from 1946, and with a complete set of laws, including the laws that protected the rights of mother and her child. Between 1945 and 1949 numerous women started entering political and economic life of the country. Women voted on elections for federal, republic, regional and local authorities. They were also elected for the governing bodies and were involved in country’s economic development. Ideological and Party decisions intended the roles of active participants in the creation of socio-economic sphere for women: workers, udarniks, members of cooperatives, politicians (“socio-political workers”), economically independent women, who mastered different professions which were, up till then reserved for men. A special social plan was adopted for teaching and education of women, so they could overcome the inherited lack of education and join the economic and political life. Woman’s role as a mother was still very important (not just as a mother of her own child, but as a mother of children without parents), as was her role in healthcare and nursing (nursing pregnant women, women with babies, disabled, pupils in children’s homes, colonists). Social and political activity of women started to decrease in 1950. Changes in economic and political system, where local authorities were more and more significant, demanded more knowledge and capabilities from elected persons. Women now had to be better qualified, because just simple need to have a woman elected was not enough. On the other hand, patriarchal attitude prevailed in time, so women had to work harder to prove themselves. Patriarchal attitude towards women during the NOB and post-war rebuilding was immediately recognized and judged as backward and wrong. Women from Vojvodina were free to join regional and local organizations of AFŽ. By the beginning of the 50’s, dealing with patriarchal attitude was “blunted”. In 1951 and 1952 there were a lot of examples where women gave up their candidacy for local and regional elections, because their husbands and families were against it. During the first few years after the war, that was not possible. Self-management was introduced in 1950, and companies had to make positive economic status. Social care for children and mothers which was realized by this time now became an expensive project. Women were offered high child bonuses, so many of them left their jobs. Not even the rhetoric of active women’s roles in AFŽ press mention women brigadiers and udarniks, and there are less and less women workers. But women in villages are specially supported, because the socialistic transformation of village was not yet complete. Even then, in socialist Yugoslavia, practice showed that employed women in period 1945 to 195344 had to work equally well in factories, companies, institutions… and at home. Their engagement required the state support in the form of paid maternity leave, paid leave if a child is sick, interruption of the work for breastfeeding, child bonuses, and those were all huge expenses for a country devastated by war. That social 44  See the results of the research conducted by Stojaković Gordana (2007), CD AFŽ of Vojvodina 1942-1953, author’s edition, Novi Sad. 100 �strain produced the attitude, since 1950, that it was better for women “to return home”, because it was rational and in the “interest of children” (Žena danas, issue 81, 1951:11). Members of AFŽ of Vojvodina achieved excellent results in the fields of women workers and mother’s protection. AFŽ organizations cooperated with authorized bodies to “remove the causes of sickness and mortality of children” (Tomšič, Žena danas, issue 93, 1952:1), introduce regulations concerning protection of mother and child, forming the teachers school for housewives, organizing classes for nurses and kindergarten teachers…Activities were developed through healthcare education of women, courses for young mothers, child care, forming the woman’s assets which dealt with problems of protection of mother and child, by organizing constant assistance to women workers and mothers, organizing legal help for women, helping the institutions which take care of mother and child (kindergartens, nurseries…), helping with maintenance of school kitchens, children restaurants… Maternity was partially a social care in FNRJ, and socialist Yugoslavia achieved high results in that field. Together with different forms of material donations, the goal was to organize the society to help the mother to continue with her work. A network of children’s and health institutions as formed for that reason. During the first years of creation of socialist Yugoslavia, education of children was considered a social issue, but in the 50’s that policy was corrected to acknowledge the importance of family. In most cases work of AFŽ of Vojvodina was concentrated on cultural-educational and political education of women: literacy courses, housekeeping courses, reading groups, courses and seminaries with different topics, lectures, exhibitions, women’s press. Mobilizing women for volunteering was usual method for inclusion of women into economy. AFŽ had great results in that field. Inclusion of women in economy was the obligation of other mass organizations, but government’s duty too. Cooperation of all these factors proved to be fruitful in Vojvodina, where the organizations of AFŽ of Vojvodina (Sombor, Subotica and Novi Sad) influenced that 15.532 women were employed permanently during 1950 (Tomšič, Žena danas, issue 93, 1952:1). Equal status of women was a general social project of socialist Yugoslavia. Articles written by the leaders of AFŽ especially highlighted economically independent women, which is “their only option to make them feel truly independent and autonomous” (Ibid, 1). During the period from 1945 to 1950, working women were supported ideologically, legally and financially, because the ideology plan considered working woman a prerequisite for other general and specific women’s rights. Work at home was, at the same time, was considered a necessity, which will be reduced to reasonable measure in time, by development of production forces and implementing “public industry”. But in reality, the conflict between social and family engagement could not be quickly resolved with ease. Women carried the burden of “two workplaces” more easily during the first post-war years, because they were aware that they achieved equality and they were working in the period of general social enthusiasm. Overworking manifested itself later, through often sick leaves and absence from workplace. That provoked the attitude that employed women are burden for economy, in time of eco101 �nomic development. Women were fired from their workplaces more often, but it was forbidden to fire pregnant women and mothers of babies, because of the support of AFŽ and unions. During the period between 1945 and 1953 women irrevocably stepped into social and economical life of the country. The criteria for assessment of women’s position in a society, which include legal regulations, degree of involvement in political and economical life in a country, showed a significant progress compared to women in the Kingdom of Yugoslavia. By implementing equal rights for women, compared to men, and by special protection for mother and child, socialist Yugoslavia secured a high degree of women’s equality. But there were big differences in the practice of implementation of those laws between regions and big differences between women in cities and women in villages. Compared to the rest of Yugoslavia, implementation of those laws was high in Vojvodina. It was clear even then, that the issue of women’s equality is a sum of many issues, which must be solved in a long time period, persistently and patiently, and not just by economic and technical development of the country, but by work and commitment of women themselves. AFŽ of Yugoslavia (and Vojvodina) was closed because, as Neda Božanović says, “it was hard to accept a woman as an equal man” (Stojaković, 2002:48). A number of delegates on the Final Congress of AFŽ of Yugoslavia, and a number of members of AFŽ, interpreted the conclusions of the Congress (and the introduction) as “degrading of women’s organizations and women themselves…and many organizations of AFŽ reacted by …” (Božinović, 1996:70). AFŽ of Vojvodina was created as an organization of women working for the good of women and for common good. Only under those circumstances was possible to begin the liberation of women, and their mass entry into social, economic and political reality. The momentum, enthusiasm and persistency with which women taught other women in direct contact their knowledge, experiences, offered direct support, represents, in our historical memory, the most efficient model of women activism, which reached every town and every village in Vojvodina. 102 �103 �Ida I was born in 1913 in Pečuj. It is a place in Hungary, but back then it was AustroHungarian Monarchy. I was born in a working class family. My father was a railway worker, so my family background is working class. My mother and father could not get registered as a civil matrimony, because he was a Jew, and she was a catholic, and that family curse followed us even when my older brother was 8 years old. Soon after I was born, my father went to war, so I never had a chance to meet him. Then my mother returned to her family in Subotica, where she was born. My brother and I were lucky that our grandfather, although a worker, was very progressive and have read many books. I was 13 when he gave me a copy of “Iliad” to read. It didn’t matter do I understand it or not, because the love of books was most important. Our orientation was probably influenced by a lack of religion in our family, because they didn’t force us to go to church. They allowed us to freely choose our path. Vojvodina was quite poor back then. There were so many poor people and there was an epidemic of tuberculoses. The Kingdom of Yugoslavia was much undeveloped back then. There was just one high-way, and most of the population was illiterate. The parts of the country that were under the Austro-Hungarian rule were a bit more developed: Croatia, Slovenia, Vojvodina. The only reason we had a few literate people in each village was because Maria Theresa ordered that each village must have a school. But there were no factories here neither. The largest one had 50-60 workers, and bosses wanted to make quick profit, because they belonged to the young bourgeoisie, so wages were very low. My life was very difficult. It became even harder when my brother was arrested in 1929. I had to quit my education. I was in second grade in high school, and with the age of 13 I had to be prepared to work whatever I was offered. I had to support myself, my mother, who fell sick after my brother was arrested, and I had to send money to my brother in prison, in Sremska Mitrovica. Tavankut is a village near Subotica. Before the WWII there were a lot of biroshs45 there. I went to Tavankut each Sunday and returned back home in the evening, always on foot. I was working with the youths, which included some girls. We were divided in the work groups. I gave them some books to read and they gave me a huge watermelon, to show me how much they like me. I had to hide that water-melon somewhere by the road, because I couldn’t carry it all the way back to Subotica. The youth was well organized, not just in Tavankut, but in all the nearby places: Moravica, Bačka Topola, Čantavir and Ljutovo. They were all well organized. Biroshs and poor peasants, with 45  Biroshs were peasants who were working at the private large scale farms for a wage – wage peasants. They had their own homes, but had no land to cultivate. 104 �their hoes and shovels on their shoulders, came by foot to assembly, on the day of the great agricultural strike. Women were mostly in front. Women from Tavankut were going to the assembly with their hoes and shovels. In front of Subotica, where the playground stands today, they were stopped by a cordon of gendarmes. Women broke through gendarmes with their shovels and hoes, and reached the assembly, where Mato Vuković held an important speech. Women were led by Marga Beretić. We, women from the union, organized a kitchen to cook meals for the strikers. We organized it for the strikers and for their families each time there was a strike by the union, so they wouldn’t starve. Young girls with big baskets went around the markets and asked for some food from the dealers, to supply us with food. Most of the dealers gave them food. They were also poor who bought that food from the peasants, to sell it on the market, so we always had something to cook. We always had food for the prisoners too. Subotica was famous for deported prisoners from all over the country, as far as Zagreb and Belgrade. Women from the union’s women committee visited the prisoners, sent them food, washed their clothes. There was an investigating magistrate in Subotica, named Ristić, a Macedonian. He was very honest. On one occasion he was even invited to Belgrade, under an investigation, because he was giving progressive books to the communist. He answered: I cannot give them bible, because I know they will not read it. I give them books which they will read. That judge even gave permits for visits to communists who were brought in from Belgrade. I had a task to make a visit to Baruh Rašela, who I didn’t know up until then, so I turned to judge Ristić to give me a permit to visit her. I told him she was my cousin, and he just said: Very well. He gave me the permit. When I came to the prison, they took me to the yard, and there were two women standing there. I didn’t know which one of them was Baruh Rašela. Judge told me: Come over here. Here is your cousin. We also had those kind of experiences. I remember Đeri family. There were three young men. Their father was a revolutionary, and he brought up his children the same way. He was working in the Ferum factory, where he put up the red flag. His oldest son, Đeri Franja, was killed in Dachau. He was a member of the Party, and was arrested in 1941 and convicted. He was married to Juca Đeri, his associate. She was a furniture polisher. She was pregnant when she was arrested, and they have beaten her so badly, that she miscarried. She was also active after the war. Their daughter, Eržebet Đeri, was married to Lukač’s middle son. She was a member of the SKOJ before the war. She organized reading groups. They were reading “Antiduring” and Babel. Her husband and his brothers were arrested in 1941. The older brother had a family. His wife – Lukač Ana was also active in the progressive movement. Lukač brothers were convicted in 1941. The oldest one, Ana’s husband, was sentenced to death, and the middle one got a prison sentence. Since the oldest brother had a child, the middle brother asked that their sentences be interchanged, so that he would go to the gallows, and the oldest brother would serve his sentence in prison. And so they did. I had to overcome all these obstacles in order to join the movement. I was accept105 �ed late in the party, because I had to leave Vojvodina, and I had to pass the trial time in Slovenia. I was accepted in the party in 1939. When we are talking about the position of women, we have to look back. It is a known fact that women in old Yugoslavia weren’t equal to men. They were second class citizens, and they had to have a guardian, when their husband or father died. They couldn’t take care of their own children. By the way, in this rich Vojvodina there were a lot of poor and unemployed people. There were a few factories, and most of them had only fifty to sixty workers. Some of them employed exclusively women workers, like “Hartmanka” from Subotica, which exported poultry and feathers. The women were mercilessly exploited and used, and they were also beaten. Before the WWII there was a lot of poor villagers and very few women intellectuals, because women, in general, weren’t allowed in high schools. In Vojvodina, Croatia and Slovenia, some women managed to enter high schools, but there were parts in Yugoslavia like Bosnia, Macedonia, Kosovo and even Southern Serbia where women didn’t go to school. I know that in Kosovo fathers would beat up their daughters if they studied, because they wanted them to fail. There was this horrifying notion of women. There was an epidemic of tuberculosis in Vojvodina, despite all the wealth. We who were involved in the progressive, revolutionary movement weren’t only tasked with spreading the word about the necessity of nationwide people’s struggle against the exploitation, but we also had a task to enlighten the people about health care. Among us were physicians who lectured us about health care, fighting tuberculosis, struggling for a normal, safe childbirth, since sepsis was common among women in those times. Many women gave birth at home, often without a midwife. This attracted many, many women. Women’s rights movement was strong in Vojvodina and other parts of country, thanks to the Communist Party of Yugoslavia. I know they were signing a petition for women’s rights, women’s right to vote in particularly. Struggle for women’s equality began much, much earlier, considering the horrible, degrading status of the woman. In many families it was considered a misfortune if a baby girl was born. Those type of ideas prevailed. People were backward, because 90% of them were illiterate in pre war Yugoslavia, we had only one high-way, so you can imagine it. That’s why we work so hard on education of women after the war. We started courses for illiterate, reading groups in order to teach women to read and write. Equality wasn’t given to Yugoslav women. They had to fight for it, by massively participating in People’s Liberation Struggle, with guns in their hands. They were involved in all forms of struggles for equality, but not just women equality, but workers and peasants, who were also exploited. There were around 620 thousand women actively involved in combat, and that implies cities too, and I have to say that being in the city is far more difficult than being in the partisan units. I experienced it both and I was relieved when I went to the partisan units. I was in Slovenia during the WWII. There were more than six hundred children, ages two to three, in Ljubljana, who were left by their parents who had to leave, 106 �because Gestapo and OVRA, the Italian secret service, were looking for them. Taking care of the children was an organized action. It was a task for women, led by mother of writer Ziherl. She took care of all those children, and none of them was ever discovered. But they had to be moved to some other family each week. Since 90% of Ljubljana population was for the liberation struggle, that wasn’t so difficult. Women were heroines. Near Ljubljana, there is a hill. I think it’s called St. Peter. There was a small church on the hill, in which one priest organized torture chambers in the basement. 7000 people were killed there, with his help. After the war, he was brought to trial, but there were no living witnesses. One woman answered the call. She told him: Do you remember me? I was pregnant. I kneeled before you and beg of you just to allow me to have my baby, and then you can shoot me. But you ordered that young white trooper to shoot me. He took me and said – I‘ll shoot in the air. I will tell him that I’ve thrown you in to the river. Run and hide, that no one can see you, or else we are both dead. Then she showed a forest with young firs and under each fir there was a grave. When they unearthed the graves, there were ten to fifteen people in each grave. There were also other examples of heroism amongst women. I remember Vida Predrag, a worker in cookware factory in Ljubljana. Italians surrounded the factory in 1941, and began the search. They planted a leaflet in one of the desks. The desk belonged to a young woman, named Vida Predrag. Italians gathered all of the workers and in front of them, they sentenced her to death. That happened in the morning. At noon they asked of her to betray everyone she knew from People’s Liberation Movement. She refused. Then they ordered her to kneel and beg them for mercy, in which case they will not shoot her, but send her to camp. Vida Predrag refused to kneel and to beg. In the afternoon they took her to the wall and tried to blindfold her. She didn’t allow them. I am not afraid to look in to your eyes, but you are afraid to look in to mine. One of the soldiers refused to shoot at Vida Predrag. He was placed beside her, and they were both shot. I also remember the heroism of Zora Krdžalić –Zaga. She and her husband were informed to hide immediately, because German secret police found out about them and is coming to get them. Zora Krdžalić didn’t have the time to pack herself. She just called one of her cousins to come and take away her one year old son. Later, when she was in a partisan unit, she found out that her child is safe. I think that was also heroism. There was a lot of examples of heroines during the NOB. In various ways (laughter). First I organized youth in Ljubljana. We had regular actions in Ljubljana, making the occupying forces know they are not in charge. New slogans would dawn each day: “Long live KPJ”, “Long live Tito”, “Death to fascism, liberty to the people” etc. Each morning leaflets would appear, calling for an uprising against the occupation. Even before the war we had organized illegal apartments, for we knew that some of us will have to go underground, and that we couldn’t stay in our apartments. So I lived in apartment of doctor Kuruh. There was a curfew each evening at 8 pm, and one day I came home at quarter to 8 pm. He told me that he doesn’t know what to do, because they were asking him about me. He told them that I was a patient, and that he doesn’t know much. But he 107 �wanted to inform me. I told him: I’m not staying a minute longer. That was in Šiška, and I lived down the road. To walk that far was impossible for such a short time. I went out, and hid myself under the stairways inside the first building I could enter, and I heard when the janitor locked the door. I spent the whole night there, and in the morning, when janitor unlocked the door, I came out. He asked me where was I. I told him that I was out during curfew and that I would be embarrassed if they should caught me. Why didn’t you knock on any door, he asked me, everybody would let you in. I told you this so you could understand the situation in Ljubljana in war times. There were 500 children, age 2 to 4, whose parents were illegals in Ljubljana. There was one comrade, we called her Mother Zigarlov, mother of writer Zigarlov. She was taking care of those 500 children, but those children had to change foster families almost every week, so Gestapo wouldn’t find them. Gestapo thought if they catch the children, the parents would give them self up. Thanks to that women Gestapo wasn’t able to find a single child during the entire war. She was so well organized. There is one case of one of our beautiful girl. She was very pretty and handsome and she was given the assignment to socialise with the commanding officer of Ljubljana, to lure him to Tivoli, so that our people could kill him. She met with him in a bar and he walked her home. When she went out tomorrow, everyone was spiting and shouting, calling her Italian bitch. Can you imagine the feeling? She continued like that for 3-4 days and then said: Comrades, I can not continue with this. All of my neighbours are cursing me, calling me Italian whore; someone who doesn’t know me might even kill me. Give me the gun. I will take him to Tivoli and kill him, but arrange me an immediate transfer to the partisans. And so she killed him in the forest of Tivoli and she was immediately transferred to the partisans. A lot of it was written about People’s Liberation Struggle. I will just say that the women supplied partisans with everything they needed: clothes, shoes, food, medicine, bases for the illegals. After the liberation, I came back to Vojvodina, to Subotica in 1946. I went to see what happened to my family that remained to live here. My mother, brother, sister in law and her daughter were in Subotica. My first husband, Kovač Janoš, got killed in the last days of liberation of Slovenia. He was from Vojvodina, a Hungarian. He served four years in prison in Sremska Mitrovica, for being a communist and four years in war. He was killed on the April 2-nd 1945. I also came to inform his parents that he was no longer alive. Paško Romac was with us, and we were riding on a cart from Novi Sad. When we approached Subotica, Miha Marinko asked me: Is your heart pounding? Paško Romac asked: Why should her heart pound near Subotica? She is from Subotica. What, she isn’t Slovenian? I answered: No, I’m Hungarian. I never nationally declared myself, because for me the humanity was important, not nation or creed. And so I came back, answering the call from Vojvodina. I didn’t work in AFŽ, but I was familiar with their work. 108 �After the Liberation I married Filoksis Kozmidis, trustee of the Greek partisans, who were stationed in Bujkes (I think it’s called Gakovo today). He became a true citizen of Novi Sad, as have his countrymen, back when city was founded. We have two daughters, who have PhD in physics, thanks to their abilities and their socialism. I can’t say what was more difficult: fighting with the gun in my hand, during the war, or fighting for equality after the war. Fighting for acceptation of women in each level of society, the right for education, for all women, so women can have more options. It was hard to struggle against backward consciousness and ideas. It was not simple. Women used to wear headscarves in Macedonia, Bosnia and Kosovo. Young girls age twelve were getting married in Serbia. Parents would arrange a wedding, got her married as a girl, and then all the men would use her, until she was an adult. We had to teach people health care, hygiene and basic education. There were literacy course for the women; crews were organized – thanks to the AFŽ – medicine crews, teachers, various experts. They were doing house visits in Macedonia, Bosnia, and even Serbia, because women didn’t come out of the houses. They thought them basic hygiene, correct life style and why to take of veils. That was really a hard struggle, and it was mostly carried out by women. Let us not forget that this country was in war, and all the countries that were in war were plagued by hunger. There were no hungry in Yugoslavia, not even in the most remote parts. There wasn’t an abundance of food, there wasn’t enough, but there wasn’t any hunger, thanks to the program of buying off the food, which is cursed a lot these days. But that was organized so that the people of this country wouldn’t starve. There wasn’t abundance in Vojvodina and in food producing regions, but they didn’t starve in Montenegro, Macedonia. AFŽ carried most of that burden too. The biggest struggle was for the young girls, who should to go to school. It was very closed monitored. Employed women in pre-war Yugoslavia, even the intellectuals, had almost half the amount of the wages as their male counterparts. After the war we advocated that everyone should have the same wage for same work, regardless of their gender, nationality or creed. The times were tough. There was the ’48, when Russian soldiers were on our borders. We had to supply the army then, take care of them, so they can defend this country. I do not agree with everything that was going on the Goli Otok, I found about that just recently, but without that we would suffer Russian occupation, like Hungary, like the East, like Poland and others. We choose freedom, because we fought for it ourselves. It wasn’t the Russians who liberated us. There were mistakes, but they were inevitable. There is, and there never was a perfect human society, but socialism at least erased centuries old injustice towards women. There was a round table in Hungary. Pity there wasn’t one here. The agenda was the beginning of the women inequality. One woman said that it had all started with the Bible. It was told that the god created woman from the rib of a man, and that the first sin was a woman’s sin. It was told to run from Sodom and Gomorrah and that no one should turn back, but the woman turned back and was turned into a statue made 109 �of salt. That was the beginning of inequality, and the biggest injustice started with the private property, when the master wanted to have a male successor. I think that today we went a step back, although I can see that some parties are trying to do something, and there are some women appearing, even smart ones. But there are no women in high positions. We also had to fight for that right. There were just a few women intellectuals after the war. We had a number of educated women workers, because there was an order from the Party to educate ourselves. I think we read more books than some people with a University degree. We were reading Dostoyevsky and Tolstoy and Zola... There were educated women; there was a struggle for acknowledgement of women, but it was difficult to fight against backward beliefs. In one period I was a president of the Parole Committee for the Yugoslav Presidency. The most of the convicts, especially Albanians, were rapists. There was one woman, sentenced to 20 years of hard labour, because she killed her husband, father in law and two brothers in law. She was fourteen, when she was literally sold to her husband. When she was mature, she had enough, because at first her father in law started living with her, then brothers in law, and then her husband. One day she took a riffle, killed them all, and wounded her mother in law, who also knew about that. I told her I would let her go immediately, because she was the victim in this case. First they reduced her sentence for five years, and later reduced it even more. She didn’t do much time in prison, but the point was how difficult it was to struggle against such primitivism. When one of my comrades asked me: Why are you so harsh on those rapists? At least those in marriage, he said. I answered him: Do you have a daughter and what would you say if someone raped her? He was silent. I think that those kinds of attitude towards women are wide spread even today. Especially since our society is in such a difficult period, and there is no concern for the status of women and mothers in society. When women are in bad position, I think that the children suffer and the entire society degrades, and it cannot move forward since the half of its population is not protected. What was the platform of the AFŽ, and what can the platform be today? Women were quite prepared after the Liberation, and they were keen to learn. The position of the women was different, since they were equal in everything, but it required a lot of work to make them feel equal and to conquer a right to a different life style within their families. It was also difficult, because it was not easy to defeat backward ideas. We called physicians to lecture women, organized sewing courses, so that women can sew something for themselves, they were learning how to cook... We weren’t imposing some political ideas, but we told them that a woman can do anything, but she has to fight for it. Before the war we were against the feminist movement, because we thought that an isolated women’s movement cannot achieve much. 110 �Only united with all of the oppressed, with all of the exploited, with all those who are living in misery, only as an organisation presenting the issue of women’s equality we can operate and achieve results. The feminists argued that they should fight against the males, because they oppress them. That wasn’t our fight. Women would never achieve equality if they had fought like that. That’s why they joined the Antifascist Women’s Front and the anti-fascist struggle. They were taking care of the strikers. Everybody was on strike, not just women. They too were going from factory to factory, organizing workers. If we are to be honest, we must say that women today are being discriminated again. They are the first to lose their jobs. It is harder for them to find work, regardless of their qualifications. Everyone is talking about the “white plague”, but how can a woman be pregnant, when the first thing they ask her at the job interview is whether she is pregnant. If she is, she cannot get a job. Pregnant women are losing their jobs, and they can’t find any protection. Legal regulations that protected the mother and her child in socialist Yugoslavia are practically abolished. Women had the same right as men, and there were special rights for women and their children. There were many nurseries and kindergartens, and there were also children’s camps (at the seaside and in the mountains). All the children, regardless of their parents’ economic status, could visit those holiday camps. Relief meals were distributed in almost all of the factories, and women could take that food back home. We can talk in particular of the health care for women. In socialist Yugoslavia women were organized to visit medical institutions twice a year, for preventive cancer examinations. Special care was reserved for the pregnant women. They could use all of their rights based on their employment status, during their pregnancy, and after the pregnancy, until the child’s first year, and even longer, if there were medical reasons for that. Employed women, who were qualified, were as competent as the men were. Idea that the woman’s labour is worth less is recidivism from the past, when women were paid half the wages less than men. We also had to fight on that field too, and we fought it in the Party and in the Parliament. For example, I became a member of the Presidency of Yugoslavia, and that is not a minor position. But even in more developed regions, in Slovenia for example, there were far more women in high places, and they had to prove themselves too. A woman had to work more to prove herself everywhere: at the loom, in the court, as a physician, as a politician. She always had to prove herself more than men. It is not an easy job to change a primitive consciousness. You couldn’t do it over night. Despite all those women who were participating in the NOB, with riffles in their hands. Economic changes started in the 50’s, but it was possible to achieve rights for women: women were not losing their jobs, they had one year of paid maternity leave, new institutions for children were opened, new nurseries, new kindergartens, new preschools. At that time the relief meals were being distributed in the factories, and women could take that food back to their families. The women’s position is not permanently secured There are differences between 111 �systems. Position of women is different in our country than position of women in Africa or Iraq, especially in Iraq today. When I was in Egypt, as a member of our delegation, I saw that the Nonalignment Pact was responsible for the abolishment of the veils. Women were dressing normally, elegantly in Iraq also. All the schools were opened for the women, but they had more difficulties in struggling for equality. Nasser’s Decree was not enough. Decree’s and laws were not enough in the struggle for equality, nor have they created equality. You have to fight for it. When Nasser died, they stepped back for two centuries. Women wear black clothes and veils again, unfortunately. India was interesting. Indira Gandhi was president there. She was rarely smart and rarely respected. But look what religions are doing today. Look at the Iraq. Sunni and Shiite are the same people and Americans managed to divide them. You can just imagine what the women are going through. But woman must not be passive, for if she is passive, we will fall back fifty, sixty, a hundred years back. 112 �113 �Eta My name is Dr. Eta Najfeld. I was born in Slavonski Brod in 1916. My father was a trader. I spent my childhood in Slavonski Brod. I enrolled at the Medicine faculty in Zagreb, after high school, but I never graduated because I was Jewish, and in those times, they didn’t allow for Jewish students to graduate. I had only two exams left to pass, when the war started. However, there was an organized action of suppression of the endemic syphilis in Bosnia, which was a propaganda task in order to portray Ustaša’s Croatia as a benefactor that looks out for the health of the “Croatian flowers”. My husband and me enlisted and went to Bosnia. For this task we received a document claiming that we are protected from imprisonment in concentration camps, which wasn’t true, for some of our colleagues were actually forced to Ustaša’s camps. Eventually, almost all of us, about 80 doctors, joined People’s Liberation Struggle. For us the NOB was the only way to save ourselves from camps, for we knew very well the ideological character of that uprising, and we knew that it was the oportunity to fight against our common enemy – fascism. At first we didn’t have any chances to join the Partisan movement, for I had a little baby and a mother, who I succeed to get out from the camp in Đakovica, thanks to that document we recived from Ustaša’s authorities. But my husband and I helped partisans by informing them abot the movements of Ustaša and German armies, and those informations were valuable to the partisans. My husband even managed to send medications, that we could get, to the partisan forces. The cooperation started in 1943. We sent medications and supported the struggle in various ways, but we take this date as a beginig of our active combat involvement. When our friends alerted us that our lives are in danger, and that we must hide, we voluntarily joined the NOP. The same day i gave birth to my son in Podgrmeč region. My husband became head of 39. Krajiška division’s hospital, and I cooperated as a doctor at the department for infectious disease, although I was two exams short of my graduation. Life with partisans was a real inspiration for me because I teached first aid courses and literacy courses for iliterate Bosnian peasant women, who joined the NOP. Women were equal to men in partisan movement, and there was no difference. There was a multitude of women in combat units, but women mostly acted as phone operators, agents, pharmacists, nurses, propaganda agents and were not spared in any way. Comrades probably took care of them, and hold them further from first battle lines, but it was only to spare them great physical strain, which was common for the front lines, but not because some patriarchal relations between genders. There were fewer women than men in combat units, but that doesn’t mean there were none. We covered some other sectors, vital for the functioning of NOP, maybe 114 �even more than carrying the riffle is. I have to say that my position was in some way specific, compared to others, maybe even privileged position, on one hand because I had a little child, and on the other hand, I was a Jewish woman. Head officers knew that no Jew could collaborate with the enemy, so I never got on the list of suspicion. It was a system that was intent on destroying us physically, so there was no chance that any of the Jews collaborate with Germans or domestic traitors. I never experienced any kind of prejudice in partisan movement, be it sexism or anti-Semitism. I felt absolutely equal, and put my heart and soul into this movement. Even before this, I was a member of a left-wing student organization, but I wasn’t a member of KPJ nor a member of SKOJ. I can’t say that I was a communist, but I definitively believed in many communist ideas, like an idea of a society in which no body threatens no one because of his or hers national, religious or class background. I don’t remember having any difficulties, besides those that we all had to endure: lack of nutrition and lack of personal hygiene. The lack of hygiene was quite tough on me, because I got lice when I joined the partisans, which was something I wasn’t used to. However, everyone had head lice, and when you all have to endure the same difficulties, it is somewhat easier for all of you. I can’t say that I had some unique difficulties, besides food rations, but even when it comes to food I had some privileges, since I had a little baby, so I would always get some extra rations, if there was any, of course. I wasn’t isolated. Whatever the others get, I got it too, and maybe even more, because of my child. For me the most striking scene was when I gave birth in the same room where ten other people were sleeping. They were so quiet, didn’t spoke a word, and I was in labour. In the morning I found that my baby has head lice. We were transporting on an ox cart, because we were close to the enemy lines, and my son suffered sunstroke, from the hot sun. Jovan Bilbija, who followed after our cart, asked me for the name of my son. I said that I don’t know, but it will begin with an “I”, because my daughter, that got killed about month ago, had a Russian name beginning with an “I”. So I told him that the boy’s name will be Igor. And he approached the nearest tree and had broken off a branch from it, placed it over the baby’s head and said:”Here is some shade for you, from your godfather Jova Bilbija”. Relations between men and women were very interesting, since there was great care to prevent any sexual “incidents”. Reasons for such care were of a practical nature – for it was impossible to perform an abortion in that kind of situation, and such relations were not tolerated, because they could affect the moral. However, it wasn’t explicitly forbidden, nor did the people who’ve fallen in love in that situation suffered any repressive measures because of their relationship. The focus was more on propaganda and pointing out the fact that it isn’t quite the right time for such relationships. But I have to admit that there were some obvious flirting and romances going on, which is quite normal. We are all just people, after all. However, there was a great deal of care, in order to prevent any situations that could get out of hand. I cannot even remember how I spent my free time, if there was any. I was working 115 �at the hospital, and I had a little child. When I didn’t have any duties, I was teaching some courses, for which I am not sure if it was work or pleasure. You have to understand something. I was in Bosnia. Bosnian peasant rose up, after Croatia occupied Bosnia, because of the desperate situation that he was in, when Bosnian Serbs and other non-Croats were driven of to camps, killed and massacred without any explanation or reason. That illiterate Serbian peasant, who started the uprising bear handed, was so uninformed and uneducated, that he had to be educated and enlightened from the start. And that is the virtue of People’s Liberation Struggle. They attended literacy courses, first aid courses for women, cooking courses...there was a lot of work. I almost never had any time for relaxation, for if there was nothing to do, there was always someone that needed some conversation, directions or help. I remember very well one illiterate peasant women, named Dragica, who was washing bandages from pus. She started a fire, and prepared a bucket with some water, to boil the bandages. But before that, she washed them all in an ice cold stream. When I asked her: “Dragičica, what are you doing?”, she answered me: “I’m washing”, and showed me her swollen, blue hands. I told her to stop and take a break, and she just replied: “I have many more bandages”. Those swollen, blue hands still come to my memories, even now, 65 years after the war ended. She simply didn’t know anything and didn’t knew how to help comrades, except by washing those dirty, stained bandages, and she was working until she was exhausted. I could tell you a million of such tear-jerking stories. I remember a cook, named Mara, who prepared really bad meals, partial because the ingredients were scarce, but mostly because she didn’t know how to cook. But in the evening, when she danced kozaračko kolo, none could match her. Even the wounded would get up and dance. Memories like those are countless and I have to admire those illiterate Serbian women that have done so much for our cause. I taught them about hygiene – those poor girls didn’t have any clue how, nor why we should sterilise bandages, and the desire with which they anticipated our conversations was touching. During those courses we would just sit around in a circle, without any order, with no hierarchy. They always asked questions, thirsty for knowledge, and I answered their questions. I presented myself as their equal, who just happens to be a bit more informed, and because of that they didn’t hesitate to ask. I can not exactly describe it to you. It wasn’t a class, like those that I taught after the war, when I lectured physician specialists postgraduates. It wasn’t a lecture, it was socialisation, conversation, for the common good and knowledge of our unit. If I presented myself as a lecturer, I have to admit that it wouldn’t look like that, and it wouldn’t be as effective as it was. Our male comrades supported our female courses in every way. It was normal that our comrades would help us and give us some advices, without any hesitation. It was considered that every meeting within partisans had a purpose to raise the level of education, no matter in which field; the important thing was to make progress. Each moment we raised the level of consciousness about the necessity of our struggle and pointing out to the individual that this struggle is necessary and that we are all equals. I think that is the greatness of our struggle. Of course there exceptions and 116 �mistakes, but in 99% of the cases this partisan struggle was magnificent, and there was no greater upraising against Nazism, in the concurred Europe, than this Yugoslavian upraising. It must be said loud and clear. It is the merit of our people, for we were on the right side and we fought with all our hearts and means necessary against the fascist occupation. In my judgement, there is nothing more glorious. For example, the uprising in Poland, in army “Krajova”, the internal atmosphere was not good. It was a disaster, for many Jews, even Spanish veterans, were humiliated and even executed, which wasn’t the case in our movement. I am eternally grateful to our struggle, for I survived. If there wasn’t for NOB, I would certainly perish. In Zagreb we were greeted with closed windows and shutters, closed doors and empty streets. And when I remember the day the Germans and Ustaše entered Zagreb, and we were standing on the corner of Drašković’s and Jurišić’s street, the people were throwing flowers and candy and oranges. The difference was huge. After a certain time in Zagreb I demobilised myself and decided that I can not stay in Zagreb any longer, and that I have to move to Belgrade, so nothing ever reminds me of what I have gone through. I spent my entire carrier at the Health Centre, at the same desk, until my pension in 1973. I adapted to the peace fairly easily. I figured that I should live, for I had a child and a husband, whom I loved endlessly, and who saved my life. I figured I should work. I didn’t have any time for post-traumatic stresses. I had to keep on working and living. I must say that I do respect Germans, for their work and their diligence. They had lost the war, and succeeded in becoming a power again. However, I avoid travelling across Germany, or having any contacts with Germans. Never forget, never forgive. 117 �DANICA My name is Pavlović Bulat Danica. I was born in Kirin, Brgin Most District upon Kordun. I attended elementary school in Kirin, where we had a priest Stanko Kangrga and a teacher Dmitar Mitić. They were good people, and we were good children. They would listen to us and we would listen to them. Everything went well. I still have a list of pupils somewhere here. When we were in first grade, teacher would ask us: who will answer, who knows. Danica Bulat will answer. Someone else will continue. That’s how children used to learn. I think children today are learning better, because they learn foreign languages, and we just learned Serbo-Croatian. I used to hand-sew before the war. All of my works were commended. When I got the sewing machine, I continued to work with it. My dad would always tell me to write it down, but I would tell him I can remember it all. I was engaged with the youth, with those children. My dad was the first to get engaged in war, and Branoko Žutić, from the same village. They’ve started it, and all of the youth who were willing, joined them. So I joined also. Since I joined from the start, now I have the Commemorative Medal. I am a disabled war veteran. It was during the ’42, and it continued through ’43 and ’44, but I also went through a period of typhus, disease. I arrived at Zagreb with a long hair. I didn’t want to cut my hair, and I didn’t want to wear trousers. I was embaraced, it was a shame back then. Most of the girls from my surrounding joined the partisans. Actually they’ve joined with me. I led them, they followed me. I also went to a course in Gornji Budački. It was a party course, and I was in Topuski on the meeting. I also organized the youth. It all went well, without any arguing or fighting. Other girls were also sewing. They joined NOB and attended Party meetings. First thing was to attend the Party’s youth meetings. We would come to meetings and listen to what was going on. Why were the meetings called for? We were meeting to help the People’s Liberation Struggle. Besides sewing, we also gathered food for the partisans and took it to the frontlines, and after that we joined the 3rd company, where my husband was a commander. My first assignment with the partisans was the food. My second assignment were the literacy classes. I was more literate than most of them. My dad was in the Board and he organized everything, together with Branko Žutić, from our village. Now when I think about it, it was all worth praise. There was no arguing or hatred. I worked with both of them. Young men and women joined us too. Other girls were also sewing, attending to the cattle and they were learning how to read and write. That was the main task. When the battles started, some of them were killed at 118 �Sutjeska, those who were first. There were others, which circulated in the region, in towns Vrgin Most, Karlovac, Topusko... I spent some time in Karlovac in the Board. That’s how I expanded my leadership through Kordun. Young people had a nice life with the partisans, quite merry. It wasn’t sad, although some were killed, some died from typhus and so on. But most of the time, young people were willing to react. When I had some free time, I used to sew. I’ve learned everything I needed to know. Was it more than others knew back then? Some had problems to learn something. One girl sang better than me. She had a powerful voice, and I was quieter. I couldn’t sing like that. When the typhus came, and lice after it... I didn’t cut my hair until we reached Zagreb. I never had lice in my hair. I washed it and combed it, and didn’t want to have any lice. During the battles, men-women relationship was good. If someone carries a riffle, then it was a combatant with a rifle, and if someone didn’t have a rifle, then it was a political worker. I didn’t carry a rifle, so I was a political worker. I wrote and read everything. I was in the 3rd company and in 4th battalion, but carried no rifle. I was in the 3rd company while my husband was there, and then he went to Žumbreg. I just asked if I could visit him. I met my husband while he was in Žumbreg, and I was a field political worker. When he went back to Žumbreg, he took prisoners to the Head Quarters. He was alone with ten prisoners when I met him... We married soon after that. I went to his house with him. The neighbour was calling Teša’s mother, to tell her that Teša got married. Oh my, she said, in the midst of the war. No one would get married now, except my Tešo. And he didn’t get married in his home, but in a village where my mother was born. We got married there, went straight to his home, and he reported to duty, and so did I. We were separated for the most of the time, during the war, but we wrote to each other a lot, and we were meeting. When he came to Sisak, he came by order. I also came with two other soldiers, also by duty. When he finished his work, he went dancing in a small house, and when I stepped in, he took of my cap and we danced like we were used to dancing. One woman said that we studied a dancing course. We didn’t, it was just like that. You can dance well without a course. We used to see each other from time to time, but we never forgot about each other. The most difficult thing for me, during the war, was hunger. I was most hungry when typhus started. I couldn’t enter any house to eat, for I will catch typhus. I still have my knife and spoon. I always carried that spoon with me, so I could eat. So i could use my own spoon, and not someone’s other spoon, and get infected. I didn’t have typhus, nor lice. Unlike one of our comradette, who lives in Belgrade. She still can not sit properly. But she is alive even today, and she survived typhus. After the war, I was already in Zavnoh, on a session. I was linked with the leadership in Croatia. And there I was, on a meeting in Zavnoh, when the war ended. I was one of the most literate women, thanks to my dad, and then I went to Budački and so on. Songs were everywhere! Like when someone would get married back in 119 �my village, and everyone would come out to see what was going on, that there was a wedding and not just death. After the war, I stayed in Croatia for some time, in Zagreb, and then I moved to Belgrade, because my husband was transferred to the Head Quarters. We got a flat in Dušanova 34, on the first floor and we lived there for a long time. It was not difficult to get used to live in Belgrade after the war. I was in Čika Ljubina Street, where the Board was, People’s Liberation Board for that region. Certain Zrinka was the manager of that Board, and I worked there, and my husband in Head Quarters. It went pretty well. There were funny moments; there were sad moments, until today. Now I am old, but we must go on. It’s better that super powers just argue, and not start fighting. It is not good if they argue, but it is alright until there are gunshots and killing. If they want to argue, just don’t let them start with killing and shooting. No way. One has pockets full and brags about it, and the other one is hungry. But this other guy will earn some money, so he can survive. I was on a funeral, and it was really sad. A man came and brought a tinny flower, wrapped up in the newspaper. He can not afford it. I bought a bouquet of flowers, and so did the man who drove there. And those who have nothing brought what? That’s it. Some people feel injustice, so they always criticize. Some people accept it. I can not blame anyone, that’s not for my age, but I still stand for what I used to stand for, for what I used to fight. I have so many memories of people. So many people left trace in my memories as good people. But some people didn’t agree with what I wanted. When I came to Gornji Budački, where I started the war, in Women’s Board, a choir came arguing: they want nicer hats, they want this, they want that. President was standing there and he was waiting for them to start. When they finally started singing, the man who was waiting to greet them, asked: why are they late, what were they arguing about? 120 �121 �Jelena I was born in 1921 and my maiden name is Aralica. My married name is Kadenić. I was born in a village in Vrgin Most County. Actually it was Bović County, before the war, but it was in Vrgin Most County. Before the war I was in the agriculture. Actually our mother was in the agriculture, because there was nothing else to do. There was no industry. I wasn’t involved in the movement before the war, but I liked to read, and I associated myself with young prosperous people. There were a lot of poor children who were going to schools. So they could find some jobs. I was friends with them also. There were some prosperous people. I associated a lot with my neighbor Nikola Mraović Ćurćija, who was prosperous, and we read a lot. I also read all of my sister’s high school textbooks. I read books while cow herding. Family Bulat from Vrgin Most was involved in the movement. They used to come often and they worked with us, the youth… It wasn’t some kind of organized work, but from time to time we had different meetings and they would bring us something interesting. So we could find some way out of our situation, because… You know that Kordun was poor region, and there wasn’t a lot of perspective. My father went to Canada, when I was three. He wanted to provide us with education, but since he was quite handsome, well he… took a detour (laughter). I joined the People’s Liberation Struggle because of the terror. It was a Serbian region, mostly Serbs live there. Before the war we were in the same school with Croats. There were no problems. But in 1941 the terror began, people were arrested and taken away and so people started rebelling. Started organizing, to do something. Communists came and took advantage of the situation and started working with the youth. They started organizing us and telling us of some better perspective than we had. So we joined the movement. Partisan women were absolutely equal. We were organized from the start. I joined the Party, which later became League of Communists, in December of 1941. They accepted us as soon as we decided to join the movement. There was no reason to treat women differently. At the beginning of the war I was working on the field, with the youth. I organized meetings. During those meetings I talked about what others have told me. I talked with women also. I spent some time in Kirin, which was the center of the Uprising. Nikola Vujvidović was our commander. There were a lot of women. Women from the Bulat family, who were in high school, were also there. Those who were in the schools joined the movement immediately, since they had more contact with the movement then us. There was a democratic movement before the war, but not as 122 �strong as the communist movement from 1941. I mostly worked like that. Later, when I was accepted into Party, I was transferred to Široka Rijeka. I worked with women, had meetings with the youth, organizing them. I talked about the goals of NOB. That we are fighting to liberate ourselves, to destroy fascism. Those were the basics. And people accepted it, where ever I went. I can’t say what the most difficult thing in the war was. Everything was fine with me, because I felt I was doing something better, more righteous, different, different for the women and towards youth, towards everything. I was satisfied, despite the difficulties. There wasn’t a lot of food or clothing. I stayed in Široka Reka for some time. Huska Miljković, a member of the District Committee in Karlovac, and he took a few of us political workers from Kordun, when Cazinska Krajina was liberated in 1942. I was also transferred to Cazinska Krajina. It was a bit harder over there, because I wasn’t familiar with the mentality of the people. It was funny when I went to a meeting in one of the villages. A man asked of me to come and speak with some women, but when I got there, the house was full of women. I asked him how come those women came before me. He told me: “They haven’t come yet”. What do you mean? He said: “four of them are mine, two belong to my first son, and four of them to my second son”. And I was there to talk about women’s equality (laughter). Those were the difficulties. How should I manage all of that? I found a way. I don’t remember anymore. The important thing was that everyone was satisfied. We had to deal with it. Most of the women were Muslims. They weren’t engaged a lot. They couldn’t. Their faith forbade them. That’s why we had several Muslim youngsters that were active. There were some women, but just a few of them. It was difficult because of the religion. They were hiding, and we were against it, and spoke against it. They were coming to our meetings in secret, and called me to speak to them. They wanted to reveal themselves. But they weren’t allowed. They accepted me. One time I was near Cazin, in a village, and hadn’t eaten anything for two days, for I was always on the move. I was starving. One Muslim girl called me to her home, and said she will give me something to eat. She gave me a bowl of sugar, and I eat all of it. Since then I always say that I won’t starve if I have sugar. The girl saved my life. As an example of relationship between partisans and women, I will tell you about my husband. I met him in Cazinska Krajina, when he came from Banja Luka. He was a communist before the war. He was merry and cheerful and we were friends. We had a really nice relationship. But all once Party held a meeting and told us that we can not go on like that. Either we will legalize our marriage or break up and go our separate ways. I was amazed. We weren’t in a relationship, there was no talk of love, or anything like that. My husband said he would agree to legalize our marriage (laughter). That was our relationship, and our marriage lasted until his death in 2000. We never argued. There were a lot of relationships like that amongst partisans. But not all people were like us. I was from another region. I knew no one else. The mentality was unfamiliar to me. But Rakmija was such a nice man, that I overcome all those problems. Party made an ultimatum that there shall be no dating. That was the attitude. It 123 �was said that if there are some sympathies and if there are adequate circumstances, people should legalize their relationship before the Party, and each one should go their separate ways. I went to Krajina, in the 8th Brigade, and then I married Rakmija, who was also in the 8th Brigade. All of the political workers from Cazina were transferred to 8th Brigade when it was formed. I was the assistant of the company’s political officer. Rakmija was the assistant of the Brigade’s political officer. All of my comrades were promoted, except me. Blažo Đurčić was a political worker in the Brigade, and we had a conversation. He said it was best for me to do some field work, for I can not be in the Brigade’s biro, because all of the assistants were members of the Brigade’s Committee. So they’ve sent me on the field work to be a secretary for the County Committee of Ključ, because I was a wife, and I couldn’t get promoted. So I went to Ključ, where I stayed until the Liberation. I was happy at that moment, because I would live with my husband, and I will have some sort of home, and I would have some…a place to lei and to sleep. I usually went from one bed to another, didn’t know where I will sleep, where I will eat. I was young back then, and cheerful and merry. Difficulties almost didn’t bother me. I had typhus, I was wounded. It happened near Cetinjgrad. I overcame all of that. I’ve lost my hair due to typhus, while I was still in the company. And those women, from Krajina, called me a little boy when they saw me. I was small in stature…I told them: “I’m not a boy, I’m a girl” (laughter). They couldn’t recognize me without my hair. I was wounded near Cetinjegrad. I was there with my company. Well not actually with the company, but I was in the Committee. But when the action starts, we all go. There were two hills, and I was a young girl, and I was interested how they can shoot from over there. I rose up to take a look, and a burst from a machine gun hit me, but I thought it was only a scratch. I thought that was all, and it healed after a few months. I didn’t feel anything, until I got old. Then my arm started to go numb. I had an operation recently, and they told me in the hospital that they couldn’t remove the bullet, because I would lose the whole arm. I said it is alright. That’s how I was wounded. After the war I was called to Sarajevo. I was appointed for the organizational secretary for the Regional Committee of Novo Sarajevo, together with Vasa Rajić. He was a secretary, and I was organizational secretary. My son Goran was born there. When he was a month old, I brought him to Belgrade, in a back of a truck. I was transferred to Belgrade. I was a member of the Local Staff Committee, and then I returned to Sarajevo, where I worked in the CK, in the Apparatus. I finished two years of night high school and the Party’s school. But I had two children and I couldn’t continue my education, and I regret it. That was my only wish, for I was a good student. I liked to read and to learn. But it was impossible. I couldn’t do it because of my children, and my work. I was always active as an organizational secretary. Then I went back to Belgrade, where I was a secretary for the Local Combatant’s League for a time. Then I went to Niš. I worked for Social Security and in the Committee. Returned to Belgrade. I was a manager in one of the offices of Social Security for five years. After that I worked in Municipal League of Belgrade, 124 �and there I spent the most of my time. I was a chief in the Health Insurance of Belgrade, and that was most difficult job. I worked there for the longest period. When my brother’s son graduated from the Law Faculty, he got a job there, but I was already retired. Are you a relative of Jela Kandelić? He said: “My father’s sister”. If you work like she used to work, it will be alright. They said I tought them how to work. The most memorable scene from the war were my meetings with the people, where I would talk, and they would accept it. It was dearest to me. That they accepted our movement, to join us. Most of that was in Bosanska Krajina, and in Kordun. All of Kordun was involved in the movement from the beginning, because it was necessary. They started arresting straight, healthy people. A cruelty of fascism that everyone had to condemn, no matter if they were in the movement or not. I think that People’s Liberation Movement was a beautiful movement, which should be fixed by removing some minor mistakes. And it had to go on, and not to allow that we end up like this. I have the same attitude towards the enemies from the Second World War. I won’t change a bit. While there are fascist I can not change it. After the war I was lieutenant, but I am just a combatant, a worker. I held no high positions, but I was always active, and I was always working. I think people liked me while I was talking with them. 125 �Olga My name is Olga Dujmović. I was born in Bihać in 1925. I studied four years in the elementary school, and one year in junior high in Bihać, and then the occupation began in ’41. I joined the partisans in 1942 and quit my education, because the period of 194142 was a terrible one in Bihać. It was the time of persecution for all the Serbs and all the Jews in Bihać. There was no talk of education, so I joined the partisans in 1942. Bihać was liberated on November the 4-th 1942. Up until then we were occupied by Germans, ustašas, who were probably the most numerous and most horrible and domobrans, who were the regular army. The 55-th infantry regiment was in Bihać even before the war, and they stayed there when the war started. Battles around Bihać, shooting actually, for I don’t know how much combat there was, I wasn’t a member of SKOJ or any other organization, but there was shooting each night. But not just in Bihać, but in the area too. Bihać is on the slopes of mountain Pješevica. After two days and two nights of battle, Bihać was liberated in 1942. The war and all the armies terrified me, although I was not to be blamed for anything. There were some stories of partisans killing everyone wherever they arrived. A village of Golubić, some 4 or 5 kilometres from Bihać, was taken by partisans, and there were stories that they slaughtered everybody and took away all the girls. The very first night they attacked, they were passing by my house, through the garden. I hid myself under the bed, so they couldn’t find me. However, since my mother was staying over at the neighbour’s, in the morning I went over there with my cousin to see her, and that was my first contact with the partisans. Two of them stepped out of the house, carrying some bread and sugar. I guess they saw that I am terrified and asked me: Do you want some bread? Some sugar? That moment convinced me that those people were not vampires or beasts, and that they are quite decent people. I was sad when they had to leave. But they also attacked on the second night, and in the morning they liberated Bihać. There was a party organization in Bihać, city board of the Communist Party and organization of SKOJ. By liberating Bihać, the also liberated some other towns: Petrovac, Drvar, Prahovo, Krupac, Cazin. The First Session of the AVNOJ was held in Bihać on November 26, 1942, USAOJ congress was held in Bihać, there was a conference of women, the 8th brigade was formed in Cazin, some twenty kilometres from Bihać. It was all possible because Bihać accepted the partisans, the struggle, the idea of and the organization of the youth. So I immediately, after that sugar, joined the movement. There was a hospital in the camp in Bihać, there was organization of the youth, cultural and educational work, collecting food and clothes for the wounded. Knitting socks for the partisans, cultural-artistic performances were also organized in the hall where the First Session of the AVNOJ was held. When the 126 �time came to leave, a whole battalion of youth left Bihać, even some complete families, Croatian families that joined the partisans. When I first left with the partisans, it was some twenty kilometres from Bihać, with a few of them. Some joined the Bihać company that was a part of the detachment, and some joined the 8th brigade. I didn’t, for I remained in Bihać until the retreat from Bihać. We went to Hrgar, where we stayed until the beginning of the Fourth Offensive. We stayed there for a while, and then left in order to demolish the Una railroad. That was the Bihać-Knin railroad, only partially completed. Since we were under constant pressure of everyday battles, we went to Lipa, and even further to Oštrelj. There was the headquarters of the 8th brigade. Few of my girl friends and I were then transferred to the protective company of the brigade. During the battle, while we were retreating from Bihać, we had no missions, except that one time we went to destroy the railroad, for we were always on the move. We were on the run, or maybe I should say on the retreat, because Germans were advancing. Up to the arrival at Oštrelj, where I was transferred to the supporting company of the brigade. There were many girls in that company, because those were field workers, accompanied to the supporting company and the girls from the occupied villages. So we were assigned to the brigade, helping the wounded – supporting company had its own hospital. We were helping in hospital, washing the bandages and helping the others. We had no medical course, we didn’t knew much. From Oštrelj we went for Drvar, and from Drvar we continued to Grahovo. There we stopped in some village near Drvar, I don’t remember the name of that village. The whole brigade had to go across the road Drvar-Grahovo, to the other bank of the river, and on that spot the brigade was cut in half by tanks. The headquarters of the brigade, together with two battalions got across, to the village Očijevo, and the other two battalions went to mountain Šator, where they suffered horribly. There wasn’t much to do in those days. There was a lot of wounded, and we, Bihać girls from the supporting company, helped as much as we could, by cooking. Those of us who knew how to cook – I didn’t knew. We were assigned to take a medical course in Korčanica. Korčanica lies on the slopes of Grmeč mountain, and there was a hospital where we went to finish a course, so we could actively join the combat. The course lasted for a week, maybe a few days more, but that was the time of the Fourth Offensive, which was horrible: no food, no accommodations, no clothes. Those were the most difficult times during the war. There were difficult times after that, but I guess that these first days were also the most difficult. So we spent almost ten days on that course and then the division’s hospital had to evacuate because the enemy was advancing. But before we left, I got a fewer, because I had typhus – epidemic typhus. So I was evacuated not as a participant in the course, but as a typhus diseased. We were taken down the mountain in some cart, with a high fewer. That fewer is so high that you lose your consciousness, you don’t know if you are awake or not. So they took us down to some village, I later found out it is called Tuk Bobija, near Lušci Palanka, where Germans were stationed, as the doctors and nurses informed us. And they were lowering us down in some buckets, probably bar127 �rels cut in half so we can sit in them, into those natural dugouts. They were lowering us by ropes. Nurses were waiting for us below, and placing us where they could. People were freezing in those holes, because it was cold. There were no conditions to light a fire down there. There was nothing. I was mostly unconscious, but each time I came to my senses I could hear talks – doctors have run away, nurses have left us, we are left alone. There was a lot of wounded and sick dying down there. During the night, they were taken out and buried. How much time we spent there, I have no idea. What we eat, I don’t know. We were given no medicine, because there was no cure for typhus. Some prescribed that we shouldn’t even get water. We were deprived of water. That was the most difficult period of war for me. Not just the period in the dugouts, but before that too. That period from Bihaća, until we arrived at the Korčanica was horrible, just horrible. Constant combats, wounded were piling up, always on the run, no sleep. Snow, winter, really cold winter. Depraved of sleep, and then the dugouts. For the most part I didn’t know where am I, I didn’t know who am I. Nevertheless, that was not so difficult on me. However, it was time to pull us out of those dugouts. I survived the worst. Me and others infected had lost all of our hair, as it was normal. The couriers took us somewhere to our brigade’s headquarters. Tuk Bobija and Lušuc Palanka are both in Podgrmečje. The headquarters was somewhere in that region, so they have taken us there, to recover for two or three days. All the typhus diseased, those that were sick before and after me, were not quite sane. Was it of the high fewer, was it due to the exhaustion, but almost all were such. After a while, when we were better, they have sent us back to our respective brigades. My brigade, the 8th, that carried me to the Korčanica, was in Lika. Now we had to cross over the river Una, and go to the Lika’s side. When we got there, they have taken us to the brigade’s ambulance station as convalescents. We spent some time there, and went to Plitvica Lakes, where we spent the May Day, and continued to Žirovac in Banija as convalescents. Before that, we had to stop for a while on Petlova Gora. The brigade was engaged in combat this whole time. This was all out of my reach, although I was there. We finally had a break in Žirovac and I was transferred to the 2nd company of the 3rd battalion as a nurse. Because I had some experience in treatment of wounded and sick, I could be of some help. We had to deal with typhus and scabies. Scabies was a disease spread by unhygienic conditions. It usually manifested on hands and fingers. We also had wounded, where the company’s nurse would be first during the actions. We had no large-scale actions, but we attacked enemy positions, or they were attacking us, and then we had to defend ourselves. Either way, there were wounded. We operated with company’s nurses, battalion’s sanitary officers and their deputies, and people who carried the wounded. We also had brigade’s ambulance stations, division’s hospitals. Wounded would be treated there and then sent somewhere else, and that depended on the state of the wounded. I was in the 8th brigade until the Jun or July 1943. After that I was transferred to the surgical crew of the 4th division. Our crew consisted of a surgeon Zdenko Kraus, a Jew, anesthesiologist Lilika Kraus, and me as a scrub nurse. There was also one physician and his aid and some security. One of the platoons, that 128 �led the horses, carried our instruments. I stayed there until I moved to the brigade. I just need to say one thing about the surgical crew. They always had work, because all of those that didn’t go to the hospital, went to the surgical crew. We didn’t just operate. We had many amputations, head surgeries, that didn’t always went well, because we had really bad conditions. We also had chest operations, because those who were wounded in the stomach weren’t even operated. We couldn’t help them, because we didn’t have adequate conditions. But there I heard of a greate battle, of great bravery of the fighters from Kozara. They were from under the Kozara mountain, and we, across the river Sana, were from under the Grmeč mountain. One day a comrade from Kozara came to us. They were attacking the railroads, blocking them, blowing them up, and the train and its escort would jump out of the tracks. Then they would rob that train, and that’s how we supplied ourselves. There was one combatant whose leg we had to amputate. Doctor Kraus said that we have nothing for anesthesia. We usually gave ether to patients. We would put a mask on patients nose and drip one drop at the time, until patients falls asleep, and then we operate. However, doctor said, if we don’t amputate, he will die, he will get tetanus and he will die. And we have nowhere to get some by ourselves. Other comrade said, I will tell him that, and we’ll see what he will say. That moment raised my moral. With all the hardship we were through, we have to cut off his leg with absolutely no anesthesia, not even local. Not total anesthesia, no injections to give him, to ease his pain. He just said: “Cut it doctor, I’m born under mountain Kozara, where mothers don’t give birth to traitors, nor to cowards.” Doctor said: “Give him rakia, to drink as much as he can.” During the operation he fainted, because we had to cut the tissue, tie it, tie the veins, cut through bone with a saw. Luckily, we could perform the whole procedure. Many people didn’t believe that he will survive, but thanks to the quick procedures, we succeeded. Women had very complicated life. They were side by side with combatants, girls they were, not women, but girls. When a combatant is wounded, he is on the frontline, and they would carry him from the battle. Then women would bind his wounds, and send him to the battalion, surgical crew, or hospital, depending where the battle was fought. Battles were always organized, if we weren’t attacked, and always coordinated. Battalions, brigades, even divisions, women were working during the battle. When the battle is over, combatants would rest, and women continued working as if they weren’t in the battle: washing bandages, take care of the wounded, there were many wounded legs, many of those with itch, with scabies (as we called it). Women are cooking, washing laundry, steaming it...we had so many lice, which were the main reason for the typhus. Women were also doing that, with the help of nurses and those that carried the wounded, who were considered as a medical staff. Women were active in the battle and after the battle. Relationships between men and women were friendly. We were strict when considering intimate relationships. There were no emotional relationships between comrades and comradettes, besides friendship. There were no love affairs. I was in 129 �one room, because I was an ambulance officer. We would get one room, and if there is something to cover the floor with, some straw or something. If there isn’t, we would lie on the floor, one, two, five, six and me at the end. No one ever even tried to hold my hand or anything. That would be horrible, that would be bad. Moral was so high, that today’s youth couldn’t imagine it. And comradery so strong, so developed that comrade would die for his comrade, comradette for comrade, comrade for comradette. That’s something amazing and that was the most wonderful thing in those days, when we had nothing to eat, nothing to wear and when you can not sleep. You sing, you dance, and that’s how you make up for it. We also had some free time and periods of peace. In the end, no one is so durable to go from battle to battle, to move each day, not to sleep, and not to take a rest. So sometimes we retreated, one company, one battalion, to rest for a few days, to recover. Than we had shows, we danced in kolo. Therefore, it wasn’t all just battle after battle. And then I left, for serving in surgical crew was easier than in combat units. It was far more difficult in units. Surgical crew was out of the combat, and there was more free time. Time for learning. While I was in company, there was one Bibić Soka. She was the squad’s nurse. I spotted her once with the brigade’s political officer, one Rudi Baumbiger, and some other people with them. I was always with Soka, and so I approached them. They stopped talking. I asked them if I am interrupting them. The political officer said: “No, we were just talking about you. You will be a member of SKOJ.” And so I became a member of SKOJ. And while I was in surgical crew, I was admitted to the Party, the Communist Party. Those two moments mean a lot to me, and they were my goal. It sounds unbelievable, but when someone was needed to attack a bunker, they were looking for volunteers amongst the members of SKOJ and Party. They were the first to attack. People say that they joined the Communist Party. But we didn’t join, we were risking lives if we are admitted to the Party. From surgical crew I was transferred to Kozara , in 11th Kozara brigade, in April ’42. I was ambulance officer of the first battalion. Battalion had four companies, and each had its own ambulance. My duty was to work with the nurses in ambulances, in companies, to monitor the companies. I had a horse, and when I sit on the horse it wasn’t a problem to go from one company to another, sometimes with a courier, sometimes alone. I was a coward when I lived in Bihać, I was afraid of ghosts; afraid of the living and of the dead, but now I wasn’t afraid anymore. There was no more fear, because life has been like that. So I wasn’t afraid, be it night or day. From the 1st battalion I was transferred to the 4th battalion. We always attacked, whenever we had a chance. We attacked Ključ, but didn’t succeeded in capturing it, although we recovered after that. I was bare foot when we attacked, no shoes. I left my home in heavy boots, and when the summer came, it was too hot to walk in them, so I traded them for leather opanke. When I walked through mud those opanke deformed, so I throw them away and attacked Ključ bare footed, walking on the railroad, on the macadam. When I returned my legs were useless. We captured one part of Ključ, but 130 �we had to retreat. However I survived that too, probably because I was young, and my wounds healed quick and I also got some shoes. While I was in 4th battalion we were stationed on Gučo mountain. It was some old monastery, from where we used to organize ambushes. We would sit in ambush and wait for an enemy convoy, infantry or vehicles and we wait for the right moment to attack. The only supplies we could get were from the enemy: food, ammunition and clothes. No one supplied us; we had to do it ourselves. One night was really cold, and we were waiting in the ambush the whole night, but no one came. When we started retreating, I couldn’t move. I had frostbites and when we wormed ourselves, we had horrible pains. I simply couldn’t believe it. Others also had frostbites. Nevertheless, we survived that too. After that I was ambulance officer of the 11th brigade. I would like to tell you about the attack on Travnik. We came from Kozara to Zenica and Travnik, where we spent about six months. There were battles in Hankupanje, Musovača, wherever we could attack, or were attacked. We mostly attacked at night, but they sometimes attacked us at day light. We attacked Travnik for two days. Second day we were stationed on some hill, and since I was ambulance officer, we were a bit isolated. Brigades ambulance was there, brigade’s physician and pharmacist. A few nurses were also with us. When the daylight came, a part of the Travnik was liberated, so we came down to see the situation, how battle was progressing. I can’t remember any more who was with me: my deputy was with me, someone from the brigade’s headquarters, some people who were carrying the wounded. Suddenly I spotted two of our combatants staggering down the road, it was a road, with macadam, not a street. I run towards them, to help them, but someone stopped me. He said: “No! They were shot.” I couldn’t understand how could they be shot, they are our comrades. A few partisans surrounded them. Why were they shot!? A commander of a battalion has ordered a courier to shoot them, but he refused, so the commander shot them. And why? Partisans were highly moral. They were moral in relations between men and women, but they were also moral when it came to the private property. Although we had nothing, absolutely nothing. We would lie in the orchard starving, but we wouldn’t pick a plum or an apple, until the owner would come and told us: “Here, take some.” These two youngsters went into some shad and took some mirrors and some combs. The one of the locals, who was also a commander of another unit, to show to everyone that we stick to our principles, shot them. I started to cry to sob. They were only nineteen, like me. And they are lying there, and I cannot help them. They are not dead they are still staggering. Then their commander came, Đuro Milinović, whom I known from brigade, with a schmeisser in his hands, with blood red eyes, asked: “Who is the bandit that did this?” Others approached him to calm him down, to prevent one more evil. That was so difficult for me, besides all of those physical hardships; this mental burden haunted me for a long time. I couldn’t accept or understand that someone could do something like that for such a tiny offense. Regardless of the moral or lack of moral. 131 �We fought in Croatia at the end of the war. We were advancing towards Split when Italy capitulated, and we reached Vrlika, not Split, but we could get some clothing and food. During the entire war we were always going somewhere. You can’t believe where we went. When we left Split, we came back to Podgrmečje from Dalmatia. Podgrmečje and Kozara was our base. And combatants from Kozara didn’t want to leave Kozara for some time. They were bonded to Kozara, but when we had to move to Travnik, that was the first time they had left Kozara. That was in 1945, when we advanced to Zagreb. However our 4th division didn’t advance towards Zagreb, but went straight to Karlovac. We suffered heavy casualties there. Battle for Karlovac lasted for two or three days. We liberated Karlovac and headed for Zagreb. We came all the way to the Sveta Nedelja, but by that time Zagreb was already liberated, on May 9th ’45. I don’t know. Maybe it was May 10th, but probably 9th, because that day is celebrated as the day of liberation. From there we advanced to Celje. How and why, I can’t tell you. That was the strategy. We came near Celje, to Reichenburg. How it is called today, I don’t know, I never asked after that. Now it has some other name. Brigade’s headquarters was stationed there, and I was with the headquarters, and we rested there, there were no more battles, we recuperated a bit. We also had beer, for those who drank beer. There was a brewery. Suddenly – move on: Split – Šibenik – Zadar. English are disembarking and we went there so they don’t disembark. That was amazing how we moved from one part of the country to the other, and that country was not small as this one today. And so we moved to the coast, mostly on foot, but we travelled by train for a bit, on the Una railroad, to Knin. We were reassigned from there. My brigade went to Šibenik. That’s the first time I saw the sea. I grew up by river Una, which is rapid, deep and cold. When I saw the sea, I was afraid to go in to the water, when I just imagined how wide and deep it is. I had some nice moments in Šibenik. We were stationed in a hotel for a month and a half. From there we went to Serbia, again on foot. There was our permanent camp. And so we entered Valjevo, as I suppose the other brigades did. We had about two hours to get ready, and to stand in line. The brigade’s headquarters was in front, riding on horses, and I was with them on my white horse. During the war I had a horse and a blanket for sleeping. We ceremonially entered Valjevo, and we were welcomed with ovations, eith applause, with delight. Then we were assigned to households. I was an officer – I earned the rank of sergeant in ’43, and I was promoted in ’44, when they started giving ranks. We were accommodated in rooms. I usually went each day to work at the ambulance station, our brigade’s ambulance station. We mostly had lightly wounded, convalescents and some patients. I also got married in Valjevo. We had our wedding in Valjevo, and since my husband had to go to Niš, I went with him. For a short period we lived in both Valjevo and Niš. Then he was assigned to duty in Zaječar and I followed him. We came to Zaječar on May 6th, on St. George’s day. I left the army when I gave birth to my son in Jun. And so I was demobilised. I was imposed a lifestyle in Zaječar that didn’t suit me. I was 21 when I had my son. I had to work with youth, in the city, and I was constantly on the move. Then I joined the army again. Then I started working 132 �in Zaječar, after that I moved to Kragujevac, Mostar, Titograd, Tuzla. From Tuzla I moved to Belgrade. I was no longer in medical corps during that period, I worked in administration: division, army corps, army, depending on the situation. I was working in political department of the 1st army in Belgrade. As a women combatant since 1942 I was entitled to reduced service years, and so I could start my pension after 22 years of service. I had three kids and I needed my pension. I asked to go to the retirement in Belgrade, with a rank of major. When it comes to the attitude of our state to NOB I can say only the worst. For our state there is no NOB, we do not exist, supreme commander doesn’t exist, everything we created doesn’t exist. That’s horrible, that’s degrading, not for me, but for this country. And the people? They are not better. If the people was any better, the state could not act this way. 133 �Abbreviations AFŽ – Women Anti-fascist Front AVNOJ – Anti-fascist Counsel of Peoples Liberation of Yugoslavia APV – Autonomous Region Vojvodina CK – Central Committee CO – Central Board FNRJ – Federative Peoples Republic of Yugoslavia GO – City Board/Head Board GIO NS APV – Head Executive Board of People’s Assembly of Autonomous Region Vojvodina IO – Executive Board JNA – Yugoslav People’s Army KPJ – Communist Party of Yugoslavia MK – Local Committee MO – Local Board MDSŽ/MDFŽ – International Democratic Union of Women/International Democratic Federation of Women NOO – People’s Liberation Board NOB – People’s Liberation Struggle NOP – People’s Liberation Movement NOV - People’s Liberation Army OK – District Committee OMPOK – Cultural-economical youth movement OO – District Board ONOO – District People’s Liberation Board PK KPJ za Vojvodinu – Regional Committee of Communist Party of Yugoslavia for Vojvodina PO – Regional Board SK – County Committee SKJ – Communist League of Yugoslavia SKS – Communist League of Serbia SO – County Board SBOTIC – Union of Banking, Insurance, Trading and Industrial Clerks SSRNJ – Socialist League of Yugoslav Working People SSSR – Union of Soviet Socialist Republics URSSJ – United Worker’s Union League of Yugoslavia USAOJ – United League of Anti-fascist Youth of Yugoslavia 134 �Communist Party of Yugoslavia (KPJ) Socialist Worker’s Party of Yugoslavia (of Communists) was founded in 1919. Secretariat of Women Socialist (of Communists) was created at the Socialist Worker’s Party of Yugoslavia (of Communists) – SRPJ(k) congress, with a task to propagate equality between man and women, regardless of their avocation, nation or creed, with a strong accent on a right to vote, for both men and women, after the age of eighteen. Secretariat of Women Socialist (of Communists) wasn’t a standalone institution, but a part of Socialist Worker’s Party of Yugoslavia (of Communists). During 1919 a network of communist women’s movement is formed in Vojvodina: Novi Sad, Sombor, Pančevo, Petrovgrad (Zrenjanin), Subotica, Vršac. Socialist Worker’s Party of Yugoslavia (of Communists) – SRPJ(k) changed its name to Communist Party of Yugoslavia – KPJ, on the Second Congress in Vukovar, in 1920. Women’s Conference for women members of Communist Party was held in Novi Sad in 1920, when eighty women participated. There were sections of communist women in Vojvodina in Novi Sad, Temerin, Subotica, Petrovgrad (Zrenjanin), Melenci, Čuruk, Kisač etc. 4-th Regional Conference of KPJ in Vojvodina was held in 1940. It specifically stressed a need for a larger involvement of women in KPJ. Active participants included Sonja Marinković, Gordana Ivačković and Judita Alargić. Sonja Marinković and Gordana Ivačković were chosen as members of PK KPJ for Vojvodina. Gordana Ivačković was also chosen as an only women delegate for the Fifth Land’s Conference of KPJ. At the Fifth Land’s Conference of KPJ (1940) “the women question” was an individual subject, but was recognized as an integral part of the working class struggle. However, there were specific demands concerning women, from the field of political rights (a right to vote), labour rights (same work and same wages as men, abolishment of the night shifts for women, paid maternity leave), against prostitution and double standards, children rights, legal indentation of martial and extramarital children. Josip Broz Tito (1892-1980) The main political figure of Socialist Yugoslavia. His biography is also the most important entry in the history of KPJ/SKJ (he was its chief since 1937), Peoples Liberation Struggle and building of Socialist Yugoslavia. He was the chief of KPJ/SKJ, Prime Minister of FNRJ and Minister of People’s Defence, Marshal of Yugoslavia, Head Chief of Armed Forces, the most significant figure of the Non-Aligned Movement. During the People’s Liberation Struggle, People’s Liberation Boards were formed in liberated regions – the seeds of the future socialist government. They were founded based on the document that was issued by the General Staff of the People’s Liberation Army in 1942 – “Missions and Organization of the People’s Liberation Boards in Liberated Regions”, and also based upon “Orders for Election of People’s Liberation Boards”, which was written by the Head Chief of the People’s Liberation Army – 135 �Josip Broz Tito. It was explicitly stressed that the election of men and women into these boards should be equal. During the World War II women often participated as members (or chiefs) of health, education or social commissions, and also agricultural commissions. Cultural-educational boards had a major significance, for they organized lectures, amateur theatre, instrumental performances, and literacy courses (especially for women). Wall newspapers were very popular. 8-th of March was also celebrated. Women used to work in “partisan workshops” too, and usually they were in charge of the sartorial workshops. Rеgional Committee of KPJ for Vojvodina made a resolution in 1942, to found a People’s Liberation Board for Vojvodina and start magazine Free Vojvodina. County Territorial and administrative unit of socio-political system, a form of local selfmanagement. There were 25 counties in Vojvodina, and independent from them were cities: Novi Sad, Subotica and Zrenjanin (Statute of AP Vojvodina 1953.). Counties were abolished in 1960. SKOJ and USAOJ SKOJ – Young Communist League of Yugoslavia was founded in 1919. It was an organization of the young communist under the direct supervision and command of the KPJ. The Fifth Regional SKOJ Conference was held in 1940. The participants, among others, were: Sonja Marinković, Stanka Munćan, Jelisaveta Petrov-Beba, Lidija Aldan, Olga Radišić, Rosa Vilić-Nada. Jelisaveta Petrov-Beba was only women elected as a member of Regional SKOJ Comittee. USAOJ – United League of Anti-fascist Youth of Yugoslavia, formed during the NOB, was an organisation that included the youth that were against fascism. Organisation changed its name to People’s Youth of Yugoslavia in 1946. Since 1948, SKOJ was the most elite part of the USAOJ. In 1944 the youth movement presented very important anti-fascist force, for there was 107.800 members of SKOJ and 70.000 members of USAOJ, which included a large number of women members. Local conferences of the United League of Anti-fascist Youth of Vojvodina (USAOV) for Eastern and Western Srem were held in 1944. The First Congress of Anti-fascist Youth of Vojvodina was held in Novi Sad on 27-30 December 1944. People’s Front of Yugoslavia was an organization whose members were fighting for “full realization of rights to work, right to rest, social and pension insurance, healthcare right...” In 1945, the organisation was taking care of war victims and advocated full and equal participation of women in all aspects of life and labour. People’s Front was an umbrella organisation for other front-like organisations: League of 136 �Trade Unions, SKOJ, AFŽ... The organization changed its social function and name to Socialist League of the Working People (SSRN), during the 4-th Congress of People’s Front in 1953. According to the Statute of the SSRN Trade Union and youth organizations are working autonomously, but AFŽ is not. Special commissions are to be formed for work with women, based in the SSRN. People’s Assembly of FNRJ passed a law considering Five year plan of development of Yugoslav people’s economy (1947-1951.) Five year plan was designed accordingly with Soviet five year development plans. The purpose of this plan was to develop industry and centralize the accumulation in order to create an independent Yugoslav economy. The focus was on heavy industry, and intensive development of Bosnia & Herzegovina, Montenegro and Macedonia were planned. 137 �� Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Knjige Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context M Knjiga Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Partizanke : žene u Narodnooslobodilačkoj borbi Subject The topic of the resource Narodnooslobodilačka borba Creator An entity primarily responsible for making the resource urednici Daško Milinović i Zoran Petakov Source A related resource from which the described resource is derived web Publisher An entity responsible for making the resource available Cenzura, Novi Sad Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 2011 Rights Information about rights held in and over the resource Cenzura, Novi Sad Language A language of the resource SRP Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 44-M Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 137 str. AFŽ Jugoslavija narodna herojka Narodnooslobodilačka borba Vojvodina