12
10
689
-
http://afzarhiv.org/files/original/ebb817123f83ccc227ddbba76c9beb7a.pdf
5d0bcf6e3b668fc06a8c982aaea06f7b
PDF Text
Text
1.1
4
.
-
~-
'
LES FEMMES YOUGOSLAVES DANS
LA CONSTRUCTION DU SOCIALISME
�LA LIBERTE DONT ILS JOUISSENT ET LA VIE HEUREUSE QU'ILS SONT EN TRAIN D'EDIFIER ONT ETE
CONQUISES PAR LES PEUPLES DE YOUGOSLAVIE DANS LA LUTTE DE LIBERATION MENEE CONTRE
l'OCCUPANT FASCISTE. NOS PEUPLES ONT DONNE, PROPORTIONNELLEMENT A LEURS FORCES,
LEUR DIGNE CONTRIBUTION A LJ>, LUTTE CONTRE LE FASCISME, A YANT A SA TETE LA GRANDE
fi
UNION SOVIETIQUE.
DANS LA LUTTE CONTRE l'OCCUPANT, MENEE SOUS LA CONDUITE DU PARTI COMMUNISTE ET
DU CAMARADE TITO, NOS PEUPLES ONT AUSSI COMBA TTU POUR LA YOUGOSLAVIE NOUVEllE,
POUR lE PAYS DE l'AVENIR HEUREUX.DES TRAVAillEURS LIBERES DE TOUTE EXPlOITATION. DEJA
AU COURS DES PREMIERES. ANNEES DE LA lUTTE NOS PEUPlES INSTITUAIENT lEURS COMITES
DE liBERATION NATIONAlE, lEUR PROPRE POUVOIR, lE POUVOIR POPUlAIRE, LA BASE FON. '
DAMENTAlE DE l'EDIFICATION SOCIALISTE ACTUEllE DE LA NOUVEllE YOUGOSlAVIE.
A CETTE REVOlUTION DU PEUPlE, ACCOMPliE DANS NOTRE PAYS, lES FEMMES ONT PARTICIPE
EN MASSE, CONSCIENTES DES EVENEMENTS HISTORIQUES DANS lE MONDE,
CONSCIENTE~
DU
FAIT QUE LA LUTTE DE LIBERATION NATIONAlE EST LA lUTTE POUR l'AVENIR HEUREUX DE NOS
PEUPlES, POUR l'AVENIR HEUREUX DES FEMMES ET POUR lEUR EGAliTE EN DROITS.
AUJOURD'HUI, AlORS QUE DANS NOlRE PAYS SE D5ROUlE LA lUTTE TENACE POUR lE SOCIALISME, POUR LA VIE HEUREUSE DES TRAVAillEURS, LA VIE HEUREUSE DES FEMMES, DES MERES ET DES ENFANTS, DES MilliONS DE FEMMES YOUGOSlAVES Y PRENNENT PART, PENETREES
D'UN AMOUR CONSCIENT ET PROFOND POUR lE PROGRES DE lEUR JEUNE REPUBLIQUE; PENETREES DU FAIT QUE SEUlE l'EDIFICA TION DU SOCIAliSME EST EN ETAT D' ASSURER A LA
FEMME lES POSSIBILITES D'ATTEINDRE UNE VIE DIGNE D'ETRE VECUE PAR UN ETRE HUMAIN;
PENETREES AUSSI D'UNE HAINE PROFONDE CONTRE lES IMPERIALISTES, lES INSTIGATEURS DE
GUERRE ET lES NOUVEllES PROFUSIONS DE SANG, CONTRE
lES OPPRESSIONS DE TOUTE
SORTE ET INDISSOlUBlEMENT UNIES A TOUTES lES FORCES DEMOCRATIQUES A YANT A lEUR
TETE l'UNION SOVIETIQUE.
lA.GRANDE MASSE DES FEMMES YO'UGOSlAVES, DES MilliONS DE TRAVAillEUSES, DEVIENNENT
AINSI lES CREATRICES DU NOUVEl ORDRE SOCIAl, DU SOCIALISME.
��l'occupant a passe par 1.3.
Execwtion en masse de partisans prisonniers
a Celie -
1942
�100.000 femmes se sont
enr6h~es
dans les rangs de l'armee
de liberation nationale, 25.000 d'entre elles sont mortes en
combattant 1 40.000 ont 9t6 blessees et 3.000 sont restees
muti19es.
�«NOS FILLES SE SONT ENG A GEES DANS LES PREMIERS RANGS DE L' ARMEE DE
LIBERATION NATIONALE ET DES DETACHEMENTS DE PARTISANS YOUGOSLAVES.
NOTRE ARRIERE TEMOIGNE TOUT PARTICULIEREMENT OU'EllES SAVENT APPRECIER
LA VALEUR HISTORIOUE DE CE MOMENT, DECISIF POUR LE SORT DE L'HUMANITE
ENTIERE, DECISIF POUR LE SORT DES FEMMES.n
TITO
Exlru1t d'un discours du MarOchu! lito 8 !<:~ PwmiOtc Conference du Front <:Jnllfascislo des Femme$
tie Yougoslavie. lenue sur Je terriloire Jibw en 1942 el
lerriloire llbre el du terriloire occupe.
a laquollo
parlicipOront les dQICgu6os du
L'inflrmiere de Ia troupe.
�l'Armee de liberation nationale 6tait fermement soutenue
a
Varri&re par les femmes.
les femmes de Kozara, RP de Bos·nie, et Herzegovine, dans les brigades de travail, en 1942,
�AU COURS DE LA lUTTE CONTRE l'OCCUPANT ET LES TRAITRES DU PAYS, LE PEUPLE CREA
LES COMITES DE LIBERATION NATIONALE, ORGANES DU POUVOIR POPULAIRE.
a
Meeting pour les elections des ComHes populaires ·en Bosnie,
Titchevo, en 1942. Sur les pancartes on peut lire: «Vive
le P.ouvoir populaire, Vivent les Comites de liberation nationale, Vive le camarade Tito»
�la conference du Front antifasciste des femmes en Dalmatie eil 1943
�L' AMOUR POUR L'UNION SOVIETIOUE, PREMIER PAYS DU SOCIALISM E. LA FOI EN SA FORCE INVINCIBLE, LA LUTTE HEROIOUE DES PEUPLES SOVIETIOUES, LES EXEMPLES DONNES PAR LES CITOYENS
SOVIETIOUES, EXEMPLES QUE NOUS NOUS SOMMES EFFORCES DE SUIVRE, NOUS ONT AIDE A PERSEVERER DANS LA LUTTE SANGLANTE CONTRE L'OCCUPANT.
L'ATTACHEMENT DE NOS PEUPLES A CEUX DE L'UNION SOVIETIOUE S'EST EPANOUI DAVANTAGE
DANS LA LUTTE COMMUNE CONTRE L'ENNEMI COMMUN, LE FASCISME, ET CES LIENS SONT DEVENUS
INDISSOLUBLES.
Les d€1€gu€es au jer Congres du Front antifasciste des Femmes de Yougoslavie acclament Maria Vasi/ievna SariCeva, Chef de Ia
des femmes sovietlques
�•.. lrt'a,ccueil fait a Ia Dele·
des femmes so·
·ietiqtJes en Slovenie
l·es paysans
!(~qvirons de Belg ra·
uMo~
�Meeting du Front antifasciste des Femmes
a
Belgrade
a Ia
veille des elections de novembre 1945
�Boi:idarka DamjanoviC, dOputee
a
I'AssembiOe nationale, en train de signer !a Constitution de Ia R6publique
rative Populai_re de YougosJavie qui forme une communaute de peup!es egaux en drolts
le peuple acclame Ia Republique
Fe
��Avant son depart pour Ia Contereflce de Ia
Paix, Je camarade Kardelj est charge par- les
femmes de Ia Marche Julienne de transmettre
leurs revendlcations pour une Paix justa, con·
forme au droit des peuples de disposer d'euxm~mes
Julienne
et pour le rattachement de Ia Marche
a
Ia Yougoslavie
�LES USINES SONT DEVENUES LA PROPRIETE DU PEUPL
�L A TERRE APPARTIENT A CEUX
au 1
LA CULTIVENT
Une seance du Tribunal agreire dans Ia r0gion du Srem.
Toutes les richesses minieres, toutes ·les communications fcrroviaires et a&riennes, les services des PTT et de Ia TSF
sont devenus Ia propriete du peuple.
Les finances, l'industrie et le commerce ont pass6 dans les mains du peuple.
La terre a 6t6 enlev&e aux grands propri6taires ionciers, aux banquiers et a !'8glise, sans aucune espece de dB·
dommagement et distribw§e gratuilement aux paysans pauvres. La superficie maxima d'une propri6t6 fonciere est.
limitee a 30 hectares.
��«LES FEMMES SONT EGALES EN DROIT AUX HOMMES DANS TOUS LES
DOMAINES DE LA VIE DE L'ET AT, TANT ECONOMIOUE, SOCIAL QUE
POLITIOUE.
A TRAVAIL EGAL, LES FEMMES ONT DROIT A UN SALAIRE EGAL A CELUI
DES HOMMES ET JOUISSENT D'UNE PROTECTION PARTICULIERE DANS
LES RAPPORTS DE TRAVAIL.
L'ETAT PROTEGE PARTICULIEREMENT LES INTERETS DE LA MERE ET DE
L'ENFANT PAR LA FONDATION DE MATERNITES, DE JARDINS D'ENFANTS
ET DE CRECHES ET PARLE DROIT A UN CONGE PAYE AVANT ET APRES
L'ACCOUCHEMENT.>>
Article 24 de Ia Cons1itution de Ia RFP de Yougoslavie.
�CONSACRONS TO UTES NOS FORCES AU REDRESSEMENT DU PA
�~v
Le premier Congres du Front Antifasciste des
Femmes de Croatie s'est tenu en 1945 avec le
mot d'ofdre: <<AC.:;;_¢1erons le redressement du
paysn,
�I
j
I
I
lE PEUPLE lABORIEUX DE YOUGOSlA~
UNI AU SEIN DU FRONT POPUlAIRE,j
PRIS, SOUS LA CONDUITE DU PARTI C~
MUNISTE, lE POUVOIR EN MAINS ET Cc:j
TINUE, SOUS SA CONDUITE, A lUT~
POUR ['EDIFICATION DU SOCIAliSME.
I
'
'
l'ElAN AU TRAVAil QUI SE MANIFEST
Sl VIVEMENT DANS NOTRE PAYS EST l'EX
PRESSION DE LA CONSCIENCE DE NOTR
PEUPlE DE TRAVAillER POUR lUI·MEME
POUR SON AVENIR, DE TRAVAillER
l'EDIFICATION D'UN PAYS OU l'EXPLOITA
TION DE l'HOMME PAR l'HOMME N'EXI
STERA PAS
��<dL VA SANS DIRE OUE, DANS LA YOUGOSLAVIE NOUVELLE, L'ECONOMIE PLANIFIEE ET LA REUSSITE DE CELLE-CI SONT ETROITEMENT
LIEES AU NOUVEL ORDRE SOCIAL. CETTE ECONOMIE PLANIFIEE SERAIT
IRREALISABLE SANS UN TEL ORDRE SOCIAL, SANS LE PASSAGE DES
MOYENS DE PRODUCTION DE LA PROPRIETE PRIVEE A LA PROPRIETE
COMMUNE, SANS LA NOUVELLE DEMOCRA TIE VERIT ABLEMENT PO PULA IRE. ELLE EST POSSIBLE CHEZ NOUS PARCE OUE L'INDUSTRIE, LES
MINES ET TOUTES LES AUTRES RICHESSES DU PAYS SE TROUVENT
DANS LES MAINS DU PEUPLE.
DANS LA PERIODE LIMITEE D'APRES GUERRE, PERIODE DE L'EDIFICATION
QU PAYS, NOS PEUPLES ONT MONTRE UNE TELLE FORCE CREA TRICE
ET ONT ATTEINT DE Sl GRANDS RESULTATS, OUE CELA REPRESENTE
UNE PLEINE GARANTIE DE NOTRE CAPACITE DE REALISER DES TACHES
ENCORE PLUS DIFFICILES OUE CE PLAN OUINOUENNAL.»
TITO
�����LES OUVRIERS, LES PAYSANS, TOUS LES HOMMES LABORIEUX DE NOTRE PAYS ONT ADOPTE AVEC ENTHOUSIASME
NOTRE PLAN OUINOUENNAL. NOUS EN AVONS LA PREUVE DANS LES RESULTATS OBTENUS.
AU COURS DU PREMIER SEMESTRE DE l' ANNEE 1948, lES ENTREPRISES INDUSTRIELLES D'IMPORTANCE NATIONALE ONT
REALISE LE PLAN A RAISON DE 106%. PARMI lES GRAN DES CONSTRUCTIONS TERMINEES, LES PlUS IMPORT ANTES
SONT: LA VOlE FERREE DE LA JEUNESSE CHAMATS·SARAYEVO, LA FABRIOUE DE MACHINES·OUTILS <dVO LOLA-RIBAR»,
LA CENTRALE HYDRAULIOUE PRES DE MARIBOR, ETC.
�POUR ACCELERER LA REALISATION DU PLAN, LE PEUPLE TRAVAILLE BENEVOLEiviENT A DES CONSTRUCTIONS DIVERSES.
L'EiviULATION EST DEVENUE UN SYSTEiviE DE TRAVAIL, AUSSI BIEN SUR LES CHANTIERS DE TRAVAIL BENEVOLE QUE
DANS LES FABRIQUES.
LA PARTICIPATION DES FEMMES A CES TRAVAUX EST TRES MASSIVE. LES FEMMES FORMENT PLUS DE 50% DE L'EFFECTIF
DES BRIGADES DU FRONT POPULAIRE. C'EST AINSI QUE LES FEMMES DE LA RP DE BOSNIE ET HERZEGOVINE, EMPLOYEES
A DES TRAVAUX TRES DIVERS, ONT OFFERT 25.760.140 JOURNEES DE TRAVAIL AU.COURS DE TROIS ANNEES.
LE FRONT POPULAIRE, ORGANISATION MONOLITHE DE NOS TRAVAILLEURS, MOBILISE ET ORGANISE NOTRE PEUPLE
POUR ACCOMPLIR DES TRAVAUX BENEVOLES. LE FRONT ANTIFASCISTE DES FEMMES, EN TANT QUE PARTIE DU FRONT
POPULAIRE, MOBILISE LES FEMMES, AUSSI BIEN POUR LE TRAVAIL BENEVOLE, QUE POUR LA REALISATION DES AUTRES
TACHES DE L'EDIFICA TION SOCIAliSTE.
�DANS LES FABRIQUES, DANS LES CHAMPS, SUR LES CHANTIERS, AU COURS DES TRAVAUX BENEVOLES, L'ELAN AU
TRAVAIL ET L'EMULATION POUR REALISER ET DEPASSER LES TACHES FIXEES PAR LE PLAN SE SONT PARTICULJEREMENT
ACCENTUES A LA VEILLE DU Vema CONGRES DU PARTI COMMUNISTE DE YOUGOSLAVIE, CAR NOS TRAVAILLEURS
SAVENT BIEN QUE LE Vomo CONGRES EST D'UNE IMPORTANCE HISTORIQUE POUR LA DETERMINATION DU COURS QUE
SUIVRA L'EDIFICA TION DU SOCIALJSME DANS NOTRE PAYS.
CERTAINES ENTREPRISES ONT DEJA REALISE LE PLAN PREVU POUR L'ANNEE 1948 AU COURS DE LA COMPETITION QUI
PRECEDAIT LE Vomo CONGRES.
70.000 FEMMES DE ZAGREB ONT FOURNI 191.123 HEURES DE TRAVAIL A LA SEULE CONSTRUCTION DE L'AUTOSTRADE
ZAGREB-BELGRADE.
lE FRONT ANTIFASCISTE DES FEMMES A ORGANISE, AU COURS DE CES TRAVAUX DE COMPETITION, LA GARDE DE
11.000 ENFANTS DES OUVRIERES BENEVOLES. 10.850 fEMMES DE PLUSIEURS VILLAGES DE MACEDOINE ONT PARTICIPE
A LA CONSTRUCTION DE FOYERS COOPERATIFS.
�LE yomo CONGRES DU PARTI COMMUNISTE DE YOUGOSLAVIE, TENU A BELGRADE EN 1948, AU
COURS DE SA SEANCE DU 21 JUILLET.
Parmi 2.344 d&Ji:guli's pr&sent au Congres,
il y avail 227 femmes
����NOTRE PAYS NE CONNAIT PLUS LE CHOMAGE. l'EDIFICATION DU SOCIALISME RECLAME DES
MILLIONS DE MAINS LABORIEUSES. LES FEMMES FONT LEUR ENTREE DANS TO UTES lES BRANCHES
DE l'ECONOMIE.
Partlcipation des femmes
strle:
Industria du tabac
textile
a
. . . . . .
l'indu-
75%
. . . . . . . . . 68 %
Filatures du lin et du chanvre
64%
fndustrie graphique
60%
les femmes font leur entree dans
l'lndustrie metallurgique
�lndustrie alimentaire
. . . .
35,9%
de J'electricite
31,4%
du bois
27 '%
. . . .
metallurgique
22,9%
chimique
2~,2%
L'industrie c:nematographique et l'in·
dustrie radlophonique sent deux nou·
velles
branches industrlelles dans
notre pays
�A TRAVAIL EGAL, SALAIRE EGAL
�LE SALAIRE DES FEMMES, DANS L'ANCIENNE YOUGOSLAVIE, ETAIT DE 25 A 30% INFERIEUR A CELUI DES HOMMES ET
ELLES ETAIENT, EN GENERAL, EMPLOYEES COMME SIMPLE MAIN D'OEUVRE, SANS AUCUNE QUALIFICATION PROFESSIONNELLE. LES JEUNES FILLES DE 13 A 22 ANS CONSTITUAIENT LES 38,5% DES OUVRIERES, ELLES N'AVAIENT AUCUNE
POSSIBILITE D'ATTEINDRE DES POSTES PLUS QUALIFIES; TANDIS QU'AUJOURD'HUI NOS JEUNES APPRENTIES SUIVENT
DES COURS OBLIGATO/RES ET LE TEMPS QU'ELLES Y PASSENT EST COMPRIS DANS LEURS HEURES DE
NOMBREUX SONT lES COURS QUI RENDENT POSSIBLE LA FORMATION PROFESS!ONNELLE DES OUVRIERES.
TRAVAIL.
�OuvriGres~etudiantes
a Ia
sortie de l'Universite de Belgrade
C'EST POUR LA PREMIERE FOIS EN YOUGOSLAVIE QU'UN GROUPE D'OUVRIERS A PU
TERMINER SES ETUDES SECONDAIRES ET S'INSCRIRE A l'UNIVERSITE.
�LE TRAVAIL EST DEVENU UN HONNEUR POUR LES CITOYENS DE LA REPUBliQUE FEDERATIVE POPULAIRE DE YOUGOSLAVIE. LA CONSCIENCE DE TRAVAILLER POUR ELLES-MEMES, POUR UNE VIE PLUS AISEE DE LEURS ENFANTS, FAIT DE
NOS FEMMES DES HEROINES DU TRAVAIL. LES FEMMES CONSTITUENT 25,13% DU NOMBRE TOTAL DES OUVRIERS DE
CHOC ET 23% DES OUVRIERS DE CHOC DANS L'INDUSTRIE METALLURGIQUE.
Mathilde Baruch, nommee sept fois ouvriere de choc, porteuse de l'ordre du travait instruisant des jeunes ouvriCres
�lENTCHE MHKOVA, ouvriOre de MacCdoine, travaillant dans l'industrie du tabac, porteusc de
l'ordre du travail, nous dit au !lOme Congr&s des femmes de Yougoslavle.
«LES FEMMES N'ONT PAS SEULEMENT ADOPTE
L'EMULATION COMME SYSTEME DE TRAVAIL,
ELLES SONT AUSSI LES PROPAGATRICES ET LES INITIATRICES DE CE SYSTEME DANS NOS ENTREPRISE$. APRES QUE J'EUS LANCE MON DEFI A TOUS LES OUVRIERS DE L'INDUSTRIE DU TABAC
DE YOUGOSLAVIE, LES APPELANT A SURPASSER LA NORME DE 40%, LE DEPASSEMENT DE
CELLE-CI DANS TOUTES LES ENTREPRISES SE MIT A MONTER AVEC UNE TELLE RAPIDITE, QU'A
LA FIN DE LA COMPETITION ELLE A TTEIGNAIT 300 %.»
~LSA
VEGMAN, rationalisatrice et ouvriere de choc, dit au
nemo Congr&s des femmes de
Yougos!avie:
«IL Y A 26 ANS QUE JE TRAVAILLE A LA FABRIQUE ET MALGRE DES PROGRES RAPIDES DANS
MON TRAVAIL, JE CONTINUAl$ A TOUCHER, PENDANT DE LONGUES ANNEES, MA PAYE DE
DEBUTANTE. LORSQUE JE DEMANDAIS UNE AUGMENTATION, ON ME LA REFUSAIT SOUS PRETEXTE QU'IL NE SERAIT PAS JUSTE QUE JE SOlS PAYEE COMME UN HOMME.
JE DETESTAIS LE REGIME D'ALORS, MAIS J'AIMAIS TRAVAILLER ET JE DESIRAIS ME PERFECTIONNER, PARCE QUE JE SAVAIS QU'AINSI JE POURRAIS UN JOUR SERVIR MON PEUPLE. CONSCIENTES DE L'AMELIORATION DES CONDITIONS DE TRAVAIL, NOUS AVONS, NOUS AUTRES
FEMMES, ENGAGE TOUTES NOS FORCES POUR
AUGMENTER
LA PRODUCTION. J'AI
ABREGE
LA DUREE DU PROCEDE DE PRODUCTION DE 50%, ECONOMISE DES MATIERES PREMIERES ETC.
TOUT CE QUE l'AI FAIT, JE L'AI FAIT PAR AMOUR POUR MON PEUPLE ET PAR DESIR DE CONTRIBUER A. LA REALISATION DU PLAN.»
�-~,,
.
"J( '·,
·;c,'~:t)'),.::;,
"'
-
.\ __ /. ,_•-','-·.
··, \";.\-.)'-~
/
--";;;;;··-~
�D'apres Ia Joi sur les Assurances sociales, tout trav ailleur est obligatoirement assure, if a droit
a
des
soins gratuits dans Jes h6pitaux, les sanatoria 1 Jes stations de cure d'eau et Jes stations baln&aires, de
meme qu'a une allocation monetaire pour l'entrelien de su famille.
aptitudes au travail, it a droit
a
une rente, sans egard
a
D~ns
Je cas de Ia diminution de ses
Ia duree de son stage de travail et, dans les
cas d'€puisement, Ia rente lui est versee sans consideration d'8Qe. les travailleurs ont droit a un conge
annuel pay€.
�Maison do repos
a Ulcinj
routes les entreprises sont tenues
a
organiser des
restaurants pour leurs ouvriers
Nouvelles maisons d'habitation pour les ouvriers en
Slovenie
�lES PAYSANS TRAVAillEURS CHEZ NOUS, S'APPUYANT SUR LEURS CONVICTIONS ET lEURS EXPERIENCES
PERSONNEllES, lUTTENT POUR LA METAMORPHOSE SOCIALISTE DU PAYS SECONDES EN CELA, PAR LES
AUTORITES DE l'ETAT POPULAIRE, lE PAYSAN TRAVAillEUR SAlT QUE LA SOCIALISATION DU VIllAGE
SIGNIFIE POUR lUI UNE VIE MEillEURE ET QUE lES COOPERATIVES SONT LA VOlE QUI Y MENE, C'EST
POURQUOI lES PAYSANS ADHERENT EN MASSE AUX COOPERATIVES, PROFITANT DE TOUTES lES FACILITES
ET DE l' APPUI COMPLET DE l'ETAT PO PULA IRE, DANS lES COOPERATIVES, EN PARTICULIER DANS LES
COOPERATIVES RURALES DE TRAVAil OU lES PAYSANS METTENT lEUR TERRE EN COMMUN ET LA CULTIVENT ENSEMBLE, l'EXISTENCE DE LA PAYSANNE SE TRANSFORME. AU liEU D'ETRE COMME AUTREFOIS
UNE ESCLAVE, EllE EST MAINTENANT UN MEMBRE DE LA COOPERATIVE EGAl AUX AUT RES ET DE NOUVEAUX HORIZONS SERE INS S'OUVRENT DEVANT EllE, lUI PROMETT ANT UNE VIE NOUVEllE DONT EllE
EST DEJA CONSCIENTE.
�foyer coop4ratif de' Preljina, un des nombreux foyers
termin6s
le Front populaire a prls !'·engagement de. construire dans
tout Je pays, au cours de l'annee 1948, 4.000 sieges de
cooperatives, foyers economiques et culturels des coope-
ratives rurales
�Le nombre des cooperatives
vail etait en d0cembre 1947 de
en avril 1948 il montait
GOJA DJURITCH, chef de brigade de Ia cooperative rura!e de travail du village de Bukvik, a dit au
I!Omo Congres des femmes de Yougos!avie:
«CHEZ
NOUS,
ON
NE
SE
SERT
PLUS
D'ARAIRES SURANNES.
NOTRE TERRE
EST LABOUREE PAR DES
TRACTEURS. NOUS AVONS AUGMENTE LE RENDEMENT DE NOS CHAMPS PAR UNE CULTURE RATIONNELLE,
Sf BIEN OU'IL DEPASSE CELUI DES PROPRIETES PRIVEES. DANS NOTRE COOPERATIVE, COMME DANS UNE
ENTREPRISE, L'EMULATION EST DEVENUE UN SYSTEME DE TRAVAIL. DES DEFIS SONT LANCES DE BRIGADE
A BRIGADE ET DE TRAVAILLEUR A TRAVAILLEUR. L'ANNEE PASSEE NOUS AVONS CONSTRUIT UN MOULIN,
UNE LAITERIE ET PLUSIEURS AUTRES BATIMENTS. NOUS SOMMES EN TRAIN D'INTRODUIRE LA LUMIERE
ElECTRIOUE QUE BEAUCOUP DE NOS VILLAGEOIS N'ONT JAMAIS VUE DE LEUR VIE.»
a 904
�de
de
La cooperative agricole du village de Boljevci a remporte
le premier prix de 100.000 dinars
dulls agricoles de Novi Sad
a
!'exposition des
pro~
�Pres de .deux cents families habitent le village. de Lazaropolje. Autrefois les families pauvres. de ce village etaient
au servlce de quelques paysans riches
a qui
.jJs gardaien t Jes ilroupeaux sur Jes vastes ptiturages du mont Bi·stra.
Aujourd'hui ces familles sent reunies dans une cooperative de travail et .sont en 'train d'&difier une vie meilleur-a. La co!lectivite re<;:oit son bl€- de ses champs qui donnent aussi des betteraves, du tabac et des centaines de
milliers de kilogrammes de pommes de terre. La brigade
agric~le
a construit une citerne et a protege ainsi de
Ia s&cheresse 90% des semences.
Mais ce n'est pas seulement dans les brigades agricoles que les femmes de Lazaropolje travaillent bien. En 1946,
e!Jes ant commence
a
tisser des tapis dans leur cooperative. Ce travail a d&bute par un cours professionnel. La
cooperative a fourni douze ouvri9res sp&cialisees comme instructeurs. II y a aujourd'hui a lazaropolje 400 femmes
qui travaillent dans les brigades de lissage de tapis.
La c'aaperative a aussi son atelier de lissage d'etoffes. les femmes y travaillent egalement.
Une centrale electriqUe a ete elevee. le pauvre village de naguere mene une existence nouvelle.
�La cooperative rura!e de travail <cMar€chal Tito))
a Koria
se prepare
a
Ia semail!e
Labourage et semai!Jes dans Ia cooperative de travail «Fratemile e-t unitEnl de Zrenjanin
��SUIVANT LE PLAN OUINQUENNAL, LA SUPERFICIE ENoEMENCEE EN PLANTE$
INOUSTRIELLES AUGMENTERA DE 241 % PAR RAPPORT A l'ANNEE 1939.
�DANS
L'ANCIENNE YOUGOSLAVIE,
PlUSIEURS
MILLIONS DE FEMMES VIVAIENT DANS
L'OBSCURITE
ET
L'IGNORANCE. 44 % DE LA POPULATION, DONT 73 % DE FEMMES, ETA IT ILLETTREE.
TIRER LES FEMMES DE L'OBSCURITE
ET DE L'IGNORANCE EST LE PREMIER PAS DANS LA VOlE DE LEUR
DEVELOPPEMENT FUTUR. TOUS LES ILLETTRES AU-DESSOUS DE 45 ANS
SUIVRONT, JUSOU'A
LA
FIN DE
L'ANNEE 1951, LES COURS ORGANISES PAR LES AUTORITES POPULAIRES AVEC L'ASSISTANCE DU FRONT
ANTIFASCISTE DES FEMMES. GRACE A LA CREATION
VEAUX
ILLETTRES.
782.789 EN 1938-39.
DE NOUVELLES ECOLES IL N'Y AURA PLUS DE NOU-
PENDANT L'ANNEE SCOLAIRE 1947-48 NOUS AVIONS DEJA 1.669.778 ELEVES, CONTRE
�Un cours pour illetlr&s
Depuis Ia liberation, 902.565 femmes ont apprls
il lire et
a ecrire
L'lnstruclion des femmes musulmanes les libere
de leurs pn§juges seculaires et leur fail en/ever
te voile· traditionnel qui couvreit leur visage
�POUR ELEVER LE NIVEAU CULTUREL DE LA FEMME, ON NE SE BORNE PAS A LUI APPRENDRE A LIRE ET
A ECRIRE. LE FRONT ANTIFASCISTE DES FEMMES A CREE, DEJA AU TEMPS DE LA lUTTE DE LIBERATION
NATIONALE, DES CERCLES DE LECTURE ET DIVERSE$ SORTES DE COURS. PARMI LESOUELS DES COURS DE
CULTURE GENERALE. LE NOMBRE DE CEUX-CI DEPASSE AUJOURD'HUI PlUSIEURS DIZAINES DE MILLIERS.
TOUS CES COURS AIDENT LA FEMME A SE RENDRE APTE A MIEUX SERVIR SON PAYS ..
�Pourcentage des femmes dans les Gcoles secondaires professionnelles:
Ecolos industrie11es
59,6 lf#
d'agronomie
16,1 :1;;
minli3res
13,1%
des transports et communications
8,8 5'~
�landis qu'il y avail en 1939, dans l'ancienne Yougoslavie, 17.739 etudiants dans les Universit&s et
ecole::; superieures, dont 21,4% d'etudianles, en 1947 nous en avo.ns
~6.~23,
dent 32,5% d'etudiantes.
�LA SCIENCE, LA CULTURE ET LES ARTS
SONT DEVENUS LA PROPRIETE DU PEUPLE
En Yougoslavie i! y avail:
en 1938
en 1948
Theatros
24
47
Cin&mas
413
652
llvres et brochures pub\ies
.
. 1.057
2.370 (en 1947)
�LES
FEMMES
OCCUPENT
DES
POSTES RESPON-
SABLES DANS TOUS LES DOMAINES DE LA VIE
DE l'ETAT, TANT ECONOMIOUE, POLITIOUE QUE
SOCIAL
Tomsitch, s'ecrGtaire du Conseil federal de I'Assem-
nationaLe de Ia R6publique Federative Populaire de
oslavie et -presidente du Front an1ifasciste des Fem:le Yougoslavie
ia-Tsana Babovitch, d6put6e a I'Assemblt.~e nationale,
' du travail de Ia RP de Serbie
Vera Aceva, dGputee
a J'Assemblt~e
nationale et pr6sidente
du Comlte populaire de Ia vllle de Skoplje, ville princlpale
de la Macedolne
�Une femme, membre du Comite populaire, en traln de contr61er Ia caisse du Comlte
Le nombre des femmes membres des Comites populaires d&passe 8.000, celui des
jurees aussi. II y a 46 femmes d€!put9es dans les Assemblees republicaines et
22
a
I' Assemblee nationale. Dans les Gouvernements republicains il y a 6 femmes
ministres.
�Mitra Mitrovich, d&put&e
a \' Assembl&e
nale et ministre de !'Instruction publique
RP de Serbie
Anka B&rus, dE!putee a I'As~emblee
et ministre des Finances de Ia RP de
Kata Pei'novitch, deputee
a
I'Ass·embiOe natio·
nale et vice-pr&sidente du Front antifas,iste des
Femmes de Yougoslavie
�deputee
a
l'Assemb!&e natlona!e et vice·
du Front antifasciste des Femmes de
Milada Rajter, mcmbre du
de Yougoslavie
Comit~
Yougo~
Ex&cutif des syndicats
Bosa Cvetich, d&put&e
a
!'Assembl&e na1ionale
�Stana Tomach9vitch, membre de !'Executive du Com!te
Cen~
tral de Ia Jeunesse populaire de Yougoslavie
Lepa Perovitch deputee et secretaire de Ia Commission de
Vukica Mitchunovich 1 officier de l'Armee yougoslave
ContrOie federate
�Dermastia, directrice en chef de Ia Direction g6n6rale
culrs et caoutchoucs
Ankica Miku!itch, mutilee de guerre, membre du Comite
Executif de !'Union des mutilOs de guerre
Bullna Baruh, membra du Comite Executif de !'Union des
muti16s de guerre, me.re de clnq enfants tombes dans Ia
guerre de lib&ration nation~Je
�Dora Filipovitch, professeur de bact6rio·
Iogie
Milica Prodanovitch, dir-ectrice de Ia Biblioth6que universi.
talre de Belgrade
a J'Universite
de Z·agreb
�Desanka ·Maksimovitch, poete,
la.u~
reate du Prix du Comite de Culture
et des Ans
Vika Podgorska, premiere tragedien~
ne du Theatre de Zagreb, membre .
du Comite Central
f~sc;;ist~
du Front anti·
d9s Fernrn'>S de Yougoslavie
�DANS NOTRE PAYS, OU LE SOCIALISME EST EN VOlE DE REALISATION, LA PROTECTION DE L'ENFANCE
INCOMBE A L'ETAT QUI EST SECONDE EN. CECI PAR LES ORGANISATIONS DE MASSE, LE MARl AGE ET LA
FAMillE SONT PlACES SOUS LA PROTECTION DE L'ETAT. LES PARENTS ONT LES MEMES OBLIGATIONS ET
DEVOIRS ENVERS lES ENFANTS NES EN DEHORS DU MARIAGE OU'ENVERS LES ENFANTS NES DU MARIAGE,
l'ETAT PROHGE PARTICULI~REMENT LES INTERETS DE lA MtRE ET DE L'ENFANT PAR LA FONDATION DE
MATERNITES, DE CRECHES, DE GARDERIES D'ENFANTS, D'INTERNATS, DE CANTINES SCOlAIRES, DE CONSUlTATIONS ET DE DISPENSAIRES, LE NOMBRE DE CES INSTITUTIONS GRANDIT SANS CESSE.
�l'anclenne Yougoslavie occupait, par la morta!it& infantile, Ia deuxi&me place en Europe. les conditions
economiques dlfficiles, !'absence d'lnstitutlons sanitaires et !'ignorance des femmes faisaient que seuls
les deux liers des enfants nes vivants atteignaient J'8ge de vingt ans. Dans J'ancienne Yougoslavie un
enfant sur trois t?tait destine
des notions d'hygi&ne et
s'est Cleve de 700
a
a
a
Ia mort. Aujourd'hui on s'efforce systCmatiquement
a
donner
a
Ia femme
multiplier Jes institutions sanitaires. le nombre de lits dans les maternlt&s
3.079, tandis que le nombre des dispensaires et des consultations a
ete
triple.
�Ia clinique d'at:t:ouchement de Ljubljana 4.228 femmes ont accouch& en 1947
�Dans Ia salle d'aHenle d'une consultation
Le m&decin vient d'arriver au village
��UN CONGE DE SIX SEMAINES AVANT ET SIX SEMAINES APRES ['ACCOUCHEMENT EST GARANTI PAR LA LOI A l'OUVRIERE OUI DEVIENT MERE. ELLE A JN
OUTRE DROIT A DES SOINS GRATUITS PENDANT LES COUCHES ET A UNE
ALLOCATION MONETAIRE POUR LA NOURRITURE DE l'ENFANT DURANT TROIS
MOIS.
UNE ORDONNANCE DU GOUVERNEMENT DE LA REPUBLIOUE FEDERATIVE POPULAIRE DE YOUGOSLAVIE PRESCRIT AUX ENTREPRISES OT AUX INSTITUTIONS
LA FONDATION DE CRECHES ET DE GARDERIES POUR LES ENFANTS DE LEURS
EMPLOYES,
ELLES
EN
SUPPORTENT
MINIME DE LA PART DES PARENTS.
LES
FRAIS
AVEC
UNE
CONTRIBUTION
��LE NOMBRE DES ENFANTS QUI ONT PASSE LEURS VACANCES A LA
MONTAGNE OU AU BORD DE LA MER EST DE
34.788 EN 1946
86.166 EN 1947
PlUS DE 120.000 EN 1948
�lE FRONT ANTIFASCISTE DES FEMMES APPUIE FERMEMENT lES
AUTORITES
POPUlAIRES DANS lA
PROTECTION
DE
l'ENFANCE. lES FEMMES CONTRIBUENT A lA FONDATION DE NOUVEllES INSTITUTIONS POUR l'ENFANCE ET ASSURENT DE
lEUR APPUI TOUTES CEllES QUI VIENNENT EN AIDE A l'OUVRIERE ET A lA MERE, EllES CONTROlENT AUSSI lE FONCTIONNEMENT DE CES INSTITUTIONS. lE FRONT ANTIFASCISTE DES FEMMES S'OCCUPE ACTIVEMENT DE L'EDUCATION
SANITAIRE DE lA FEMME.
�Au cours de Ia Semaine de I'Enfance, organis0e chaque annee, les Autorit&s populaires et Jes organisations de masse
recapitulent les resultats de leur activite dans le domaine de Ia protection de J'enfance et posent les taches qui
se presentent immediatement devant elles. Le Front antitasciste des Femmes a organise dans Jes villages une serie
de cours et de conferences sur Ia garde et l'&ducation des enfants, en m&me temps qu'il aidait
a Ia
fondation d'in-
stitutions pour l'enfance. C'est ainsi qu'au cours de Ia Semaine de I'Enfance en 1948, 135 jardins d'enfants ont ete
am6nag6s dans Ia RP de Croatie et 28
a Belgrade.
�<NOTRE DEVOIR EST AVANT TOUT D'APPRENDRE AF\N DE POUVOIR ETRE UTILES
A VOTRE PATRIE. VOUS DEVEZ BIEN APPRENDRE, APPRENDRE DES CHOSES NECESSAIRES DANS L'EXISTENCE D'UN HOMME; ENSUITE, IL FAUT QUE VOUS APPRENIEZ
COMMENT IL FAUT AlMER SA PATRIE QUI A VERSE TANT DE SANG POUR LALIBERTE;
ET ENCORE: IL FAUT QUE VOUS SOYEZ ELEVES DANS L'ESPRIT DES VERITABLES FILS
DE
VOTRE
PATRIE,
COMME
VOS
CAMARADES
AINES,
LES
JEUNES,
ONT
ETE
ELEVES PAR LA GUERRE. NOUS AVONS DEVANT NOUS DE GRANDES TACHES ET
JE SUIS PERSUADE QUE VOUS LES ACCOMPLIREZ.»
TITO
Dans un entretien avec Jes pionniers de Belgrade.
le Pouvoir -populaire ne .se preocC.upe pas seufement de Ia sante des petits et de leur education, mais aussi de leur enfunce joyeuse.
Les voles fern~·es des pionniers de Belgrade, de Ljubljana, de Sara!evo, Skoplje, Zagreb, Kruchevats, comme les cites de pionn!ers _
Zagreb 1et de Belgrade, sont une grande joie pour nos enfants.
��NOUS LES AVONS ACCUEILLIS COM ME S'ILS ET AlENT LES NOTRES.
lES ENFANTS MARTYRS GRECS, FUYANT LA TERREUR DES MONARCHO-FASCISTES
ET DE lEURS MAlT RES AMERICAINS, SE SONT REFUGIES DANS NOTRE PAYS.
��LE
u•mo
CONGRES DU FRONT ANTIFASCISTE DES FEMMES
DE YOUGOSLAVIE TENU A BELGRADE LE 25 JANVIER 1948
«UNE TACHE IMPORTANTE DE VOTRE ORGANISATION CONSISTE DANS LA lUTTE TENACE POUR LA CONSOliDATION
DE LA PAIX. POUR REAliSER CETTE TACHE, MAINTENEZ·VOUS EN CONTACT AVEC TOUTES lES ORGANISATIONS PRO·
GRESSISTES DE FEMMES EN DEHORS DE NOS FRONTIERES. lES FEMMES, PlUS QUE TOUT AUTRE, ONT lE DROIT DE
S'OPPOSER
FERMEMENT AUX
INSTIGATEURS DE GUERRE, ENNEMIS DE LA PAIX. lES FEMMES ET lES MERES QUI
SAVENT CE QUE C'EST QUE DE PERDRE lES ETRES lES PlUS CHERS DANS LA GUERRE, QUI SAVENT CE QUE SIGNIFIE
LA DEVASTATION D'UN PAYS, SONT CEllES DONT LA HAINE CONTRE lES FAUTEURS DE GUERRE DOlT ETRE LA
PlUS FORTE. QUE CETTE HAINE CONTRE lES INSTIGATEURS DE GUERRE SOIT UNE CONTRIBUTION PUISSANTE A LA
�CONSOLIDATION DE LA PAIX DANS LE MONDE. LA HAINE CONTRE LES INSTIGATEURS DE GUERRE DOlT ETRE LA
FORCE QUI RENDRA POSSIBLE LE RASSEMBLEMENT DE TOUS LES HOMMES PROGRESS)STES DU MONDE EN LUTTE POUR .
LA PAIX, EN LUTTE CONTRE LES FOMENTATEURS DE GUERRE IMPERIALISTES
ELEVEZ VOS VOIX, FEMMES DE YOUGOSLAVIE, FEMMES ANTIFASCISTES, DE CONCERT AVEC LES FEMMES DU MONDE
ENTlER, CONTRE CES EXECRABLES INSTIGATEURS DE GUERRE QUI N'ONT EPROUVE Nl MISERE, Nl MALHEUR ET QUI
N'ON.T PAS TRAVERSE LES CHAMPS DE BATAILLES SANGLANTS OU TOMBERENT LES FILS ET LES FILLES DE NOS PEUPLES.»
lo Mar6cha! T!to, lors de lllOm0 CongrGs dos fommos do Yougoslavie.
�LA CELEBRATION DU 8 MARS 1948 A BELGRADE
�INSCRIPTIONS SUR LES PANCARTES:
«VIVE LE 8 MARS, FETE DES FEMMES DU MONDE ENTlER»
«A BAS LES INSTIGATEURS DE GUERRE»
«A BAS LES IMPERIAliSTES AMERICAINS»
«VIVE l'UNION SOVIETIOUE, REMPART DE LA PAIX DANS LE MONDE»
«VIVE LE MARECHAL TITO, ORGANISATEUR DE TOUTES LES VICTOIRES DE NOS PEUPLES»
«VIVENT LES FEMMES HEROIOUES DE l'UNION SOVIETIOUE»
EN EDIFIANT LE SOCIALISME DANS
NOTRE PAYS, NOUS CONTRIBUONS
A
l' ACCROISSEMENT DES
FORCES
DEMOCRA TIOUES DANS LE MONDE.
Un des mots d'ordre du 8 mars.
�LES FEMMES DE YOUGOSLAVIE, PAR CENTAINES DE Mlll!ERS, ADRESSENT A l'ASSEMBLEE GENERALE DE
L'ORGANISATION DES NATIONS UNIES LEURS REVENDICATIONS RELATIVES A LA DIMINUTION DE L'ARME·
MENT ET A L'INTERDICTION DE L'EMPLOI DES ARMES ATOMIOUES.
<lDiscutant de I'Assembl&e G&n&rale des Nations Unies nous maintenons notre attitude ferme du cOte de nos dirigeants ayant
a leur 19te le camarade Tito, du cOte -de I'URSS et des autres pays d&mocratiques en lutte pour Ia paix durable dans Je monde.
Nous, les femmes, qui avons tant -soutfer! pendant Ia guerre, qui semmes rest&es sans nos enfants, sans nos pEnes, nos freres
et ,nos soeurs, sans maisons et sans foyers, nous demandons energlquement Ia diminution de l'armement, nous exigeons Ia paix.
Nous nous dressons reso!ument centre fes instigateurs de guerre qui, pour assouvir leurs app&tits imp&riallstes, essayent de
pr&cipiter le monde a nouveau dans un massacre pareil a celui de Ia derniere guerre dont les femmes ont le plus souffert.
Dans !'interet des femmes du monde entier les femmes de Tchitlouk et des environs demandent que les propositions de !'Union
Sovletique, de Ia Yougos/avie et des autres pay,s democratiques soumises
a I'Assembl8e
Generale, soien1 accept8es en entier.))
La lollro des fommcs do Tchitloul::.
���
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Knjige
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
M
Knjiga
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Les Femmes Yougoslaves dans la construction du socialisme=Žene Jugoslavije u izgradnji socijalizma
Subject
The topic of the resource
Socijalizam, Jugoslavija
Creator
An entity primarily responsible for making the resource
Comité central du Front antifasciste des femmes de Yougoslavie
Source
A related resource from which the described resource is derived
Historijski muzej Bosne i Hercegovine
Publisher
An entity responsible for making the resource available
Comité central du Front antifasciste des femmes de Yougoslavie
Date
A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource
1948
Rights
Information about rights held in and over the resource
Comité central du Front antifasciste des femmes de Yougoslavie
Language
A language of the resource
francuski
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
14-M
Coverage
The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant
88 str.
Jugoslavija
socijalizam
žene
-
http://afzarhiv.org/files/original/3f684dbc196ffbf631dab7ba0a9c4124.pdf
cdd3f247023a982d2a22046e5923251c
PDF Text
Text
,ZJ;EOAHRA MAROIIMOBII'B.
OOJ10BO~ElhE
UBETE AH-l!PllTt
•
H3)J;AihE
~EHTPAJIHOr
O)J;BOPA A<l>JR JYrOCJIABHJE
BEQrpA,!!; 1945
�HOCHJia je oRa ;n;o~:··:c?:Bor. s:,aC:a:~:>.: ··: <:::J
·, --
HagHH<rapKa, npemaj' .c:SoroJ:by:6oBa::<IKeHa;: .•
cap;a [(Be'l'a A:a;u;pH'Ii, H3 BPaHKOBHHe;
CpnKHHoa, jyrocrroBeHcKor no;o;aHcma,
H;o;e
y OIIIIITHHy ;o;a rrraca,
H <rHHH joj"cl32ci:(accy;:me:8:a: ·
l~
�. ga Tylje meTbe ycrrymHa noralja,
CBaKH HOMe ce xTen:o p;o cap;a
Mesao je cyp;6HHY OBara cTBopesa,
B:ao ?KeHc:s:a :rnaBa,
Maser op; cBaKor Hero TPYHKa CHBa;
ga soj cy sayBe.K aBge ogyseTa
cap; ll;BeTa AHp;pH'Ii Mame
cBa Th Yi'~CKa npaBa
oeM npaBa ga .. liyTH, pagH H palja.
cyp;6HHY 3eMI!De p;a Mesa
H IIOHOCHTO ra3H npeKO H>HBa.
Cag ycnpaBHO Kopa~a oRa
MHCJIHJIH cy ThYAH
y
IIpeKO n;pHHD;e HaTOIITbeHe KHIIIOM,
cerry
p,a je npeTba Rcnop; KH'IeJ)a
cTBopeHa caMe BYHY p;a npep;e,
H cTap;a ,[(a Tepa,
KaO KpHliHMa HOIIIeHa XHTa caga
I
·~
H celiase Kao KygeTbHe Hcnpega JKRn;e:
JKHBerra j e Ha p;Hy MHoror Tbyp;CKor j RAlL!
j:la Meiiia nperpiiiT Y3aBperror rpaxa,
a cag ocefia ce OA CBHX BRIIIOM,
H npej:~ CBaKHM ga CTOJR
nopacrra go mHpaKe
nyHa no:amKem.a H CT.paxa,
He6a mapeHHn;e.
MHcrrHrrH cy l'la AHgpH'Ii ll;BeTa
'IRHH joj ce rrrega)y Je ca CBHX CTpaHa
CTBapeH"a je caM<;> p;a .crryma,
myMe jecesy opomeHe,
6
7
�nosp;pailm•!l·je·c:ca: cylla:p'l!ayja~o: !>paHa, .D;HJKYhR rpajy,
::..··""
•::o•
crap;o ceoCKo.•·sa:p;:aBJ;&eHo ·y "lf>Y•: 6?I_<:JJ;Ie;:
CBe MpTBO H :?KHBO
pap;yje · ce 'H..~HOM··p;o~liB~.a.j·y,,_
*
..
npor~~~g~he/ ~~~c,ic,~~g~s~~-~~~- ·_: :.
rrocne TOIIRKO Her,nix nera,
H 3aTO KaO Ha KpRIIRMa XHTa,
rrporollop:ahe AHp;p:ah IJ;sera:
HHKo joj BKIIIe Helie; pe~:-::'
,,nyTH, KO':Te6e:·:IlRTa:'f;:: .;
8
9 '!'-
~.
�A Morna je op; no?tq>Tl!Ol!BH>a p;a ce caTpe,
. .n;a npyma cByrp;e PYRe mTo 6rrame,
p;a KpOTKB 6yp;e KBO 6y6:an;a CKpHTa,
Kao HeKomeHo no~S,
. HH norne;I(oM joj m;:je Kap; peKao XB'arra
HH IIOTpBl'KHO 38 mTO op;o6pe:&oa.
p;a rop:a or:&oeM Ma Koje n.yp;cKe BaTpe
Ty 3anrraKa ce :&oeHo celia:&oe,
H Ma mTa IIaMeTHO p;a KalKe;
Kao p;a je Hom nop; cpn;eM Kon.e.
Kao 6:a'< joj je <fl:ajyKarro Hap; p;ymoM:
,,'nyTH, KO Te6e IIHTa,"
Cap; l.\BeTa AHp;pHh cTB30M xHTa
B:arra j e ,n;eBoj Ka mTo 'l:e3He H ca:&oa,
nyna 6p:are
6oraTa MHIIOmTOM
y op;rosopy p;a He norpemH.
Kao pocoM jyTapsa TpaBa,
I.J;ena cap; seMn.a je 3a cal!eT IIHTa,
Hel!HHa KaO p;y60KH KyTOl!H rryra;
H TO !UTO peKHe
a m;:je HMarra npasa
IIHCBHO 6Hfie
y BeJIHKe, l!Bl'KHe KHoHre.
p;a CBMa. :a:3a6epe p;pyra
ROMe fie IIOKIIOHHTH IIpl!a MHIIOBB:Hoa.
H oHaj RoMe je p;ei=ly p;arra;
· H cse 6oraTCTBo Mrrap;ora JKHBOIXa
10
·11
�}Tcn;oMeHa op; Koje.je y!leK 6e>KaJ'Ia,
---·::·.·::.·_.···
·a Koja ce Bpahana H p;yiii6'M: ifei:i:a·
·•• - '--•c • •. ~ --'
Ka'o nHK ii<li'cei'ir:B:xa ·'ire6o'M:
:M:~cen;a::
CeTH ce BpeMeHa Kap; je 6:ana iiiarra;' · ·
Kap;a cy Kpa] :e.ej' y6oror ):leTeTar
npolta3Hrra y IIIKony p;en;a.
.;,·-, --~ -··
I1 C<'!Ei B~p;~.::lf>~'l"9!1\\lc Cp~Jm:a, pi!IB,:: .
:aiiirra :"'" _,_., ·-; ·-- .. ... ... ·y11eK. hepr<:a· Kl!4e~a,
jew@pep; '. '· ..
.. -- -· -- ·-- -, .....
'-
C
na 3a HoOM
H.aje;t~HoM yKa3a ce p;HMHiaK Ha IIIKOJIH
na ce sapyMeHH caB KPq.B H3a rpa:&.a,
H 6paHa npep; :&.eHY pap;ocT CTap;e.
IloBpBHIIIe oneT reiiiKa ceha:&.a
H no'!e jep;Ha ycnoM.eHa
ropKo p;a 6onH.
12
,
D;pBeHHM y BHTH!IH
'•
_:-
'•
ynne~~\'),K!),M,.
:. .
.···
HeKOJI¥0:,6JI:I!~~;E!>C~:a:>i ~a~a ...•. ·
r~lf!!lt~ ~~~. 'l?~HI~El :•Y :~YP~~a,,
0, KaKo cy
KaKo je rrena 6Hrra Top6a '1;~1\~1'1:
y cycep;o!ior cHHa npBaKa!
•..: ....... .
�nyHor HeMe ,n;eTH:ELe Tyre
r,n;ero,n; cKpKTa,
H o6MBHyTHX Ha,n;a1
H Ka.KO cy joj' npe,n; cy3HHM O'!HM8
KaKO OHH HH3 nyT IBeCeJIO BpBe,
BaJf<HH 36ar CBOr JKHBOTa HOB'a,
THTparre ;n;yre
crrymarra HX Kap; cpH'Iy crroBa,
H Hep;pa 6Krra CY30M IToKanaHa.
CKYUiJI,arra sHa:e.e
KaO illTO CHpOMaCH Kyrre MpBe.
CBaKH TpeHyTaK joj ce >KKBO Bpaha
IIOCIIe TOIIHKHX TSillKHX rreTa:
nomJIH cy·y illKOJIY H MHOrH CKpOMaCK,
Bpaha joj ce CBaKH TpeHYTaK MarrH
nomrra cy H>eHa o,n; CTPH'!eBa 6paha,
H3 THX p;aHa:
a CTpHn; je peKao,
KaKo ce 3eneHHna oTa:sa Kpo3 lDHBe,
y
Kao ,n;a HX y paT cnpeMa:
H KyKypysK Beh
,O;n;ome HliM ,IJ;ymaH K Pa,n;o! ·
KaKo ce 6JIHCT81IH H Ma'!eBaJIH,
0Tca;n;a he lJ;BeTa
Ka.Ka cy CBy;!(a ;MKp:a:carre .IIIn.HBe
'IyBaTH CTa,n;o."
K Kyp;en.a noTonn.eHa y peky. ·
Crrymarra je '!ecTo noToM,
j eKy
*
Kp03 CBe B>HXOBO illKOJIOBa:e.e,
14
15
�J1 Tyra je nOHOBO o6pB8B<;ly.:c:·
CTHp;n.HBa :.Tyra
ceoc~x
me:aa,
:aHj ep;Hora· BHrne., cn:.oaa :· • · ·
:ae Mome• cap;a p;a.·ce':ce'l':H;
H Helie norop;HTH HMeHa npaBa
p;one
y '<eTH
6pojKH, n.yp;H H HMeHa.
; :.
A '<HHH joj ce :.aKO ·srpen:,r;Lsa· ;c;nasy;
::
3JI.O HeKO fie. Ha 3.e:t.fn.y: JJ;a:.C.e ,p;()BaJ:I><I.i
H
:e.oj op;Hece npaBa cTe'!eHa,
<Ono6op;y cBaKy;
Ha np~br~;?g\~El H~~UJ!~~a.,
H 'IHHH joj c~{;.a~o BehBHgH '
6Hfie Ozl9T C8MO H<lp;HH'IapK<', npan.a,
•.•::c.:
,,
:Boron.y6oBai>Re>ta ..:· ·
,. ··· •·•·
-· :;1-
HH3 KOB'l:e>RHfla Op; p;pBeTa
H Ha CBaKOM HM9Ha Hej'acHe rnape,
H KpaJ B>HX CBe'!aHe Op;6opHHKe
Ropa"a H MHCnH 6es•.npep;axfl~· · ·
H OniHTHHape.
nyH<l, \l(o1'rie: joj He3>taHe•:6pHiii, ..:........... ,
16
17
�He3HaHor cTpaxa: ·
3a KOJY cy p;eBOJKS H3rHHyne MHore,
'IHHH joj ce a'KO ·IIOrpemR OH<I. jep;RHa,.
H TOliRKe TSIDKe My'<eHe
nponamhe CBe ceno R Ta seMn.a .
sa Kojy cy ;o;anH o6a oKa
KOjoj je po;o;Rna TpR KfiepR H CHHa.
MHOr'H H ocTaJIH 6e3 p;eCHH:qe pyKe,
MyKe~
KOjOM cy IIOIDII;H p;a je CBSTS.
KH;o;Rcahe Ha seMn.y BOJCKe TY'Ije,
. Kao pojeBR R3 oCH:e.a.Ka,
'IHHH joj ce cl'IMo :e.eHoj 6pH3H ocTaBn.exa
p;orop;Rhe ce cTpamHe noMeT:e.e1
caTpli.e' ;tJ;OMOBHHY KaKBa CRna jaKa .
Kao ;n;a je :e.eHo y KoneBn;H ;n;eTe.
Kao rpap; jyHCKR ycene neTH.e,
IIyHa 6pRre Kopa'<a AH;n;pRh Il;Be'l'a,
cBa seMn.a mRpoKa,
XTena 6R p;a ce He IIOCTH}J;H
ca;o;a K<t;o;a lilY xa;n;HR'IapKy
H3 cena 3'a6HTa,
Kao p;a 1e Ha :e.oj ocTao saneT,
KOjy HHKO 3a ·MH'mJ.be:e.e IIRTaO HHje,
npRKynn.a cny p;yme HCKOHCKY cHary:
n;ena 3eMn.a Ha caneT soBe
ca'<yBaTH Mopa seMn.y ;o;pary
H sa MHmn.e:e.e ca;o;a IIRTa: ·
3a Kojy je TOliHKO CSOCKHX Mnap;Rfia
nano, sa Kojy: cy
y
rpo6 nernR.
· ,IJ;paroMHp ConpHH H JoBaHRH MHha;
18
·.*
19
�;_,_ ...
BpHHyna ce oHa nyTa n;ena;
H ca;n: ce B!luie · He ·6pH:s:e, He cTpenH;
.
--.
--.
OIJ:IIYKY je OHa ;n:aBHO IJ:OHSJia
;n:a ce HH npe;n: KHM :s:e nocTHp;H:
1\0B'!eJ><Hfiy fie QHOM H OHa. npHfiH
1\0Me 6y;n:y npHIUIIH HHBaliH;rJ;H,
mTo cy ce6e ;n:eo seMn.iH ;n:anH,
1\0Me 6y;n:y npHIUIIH Hajxpa6pHjH
y
ceny MiiattB:hil:.
fnacafie, rnacafie C OHHMa InTO cy
Kao 3MHje · ce rposHnH TytjH:s:a,
Y
o~1U.TH:S:y GE:J
} \'
':;!}<;lfj/'(?,
~(?Jl? c~~ji''
KaO HH)e;rJ;HOr A~~~~: ;rJ;1!-~1'!·
CTHrrta j e nHn;a o 61!-.ci~.<l
;· ,·,·; <.-· •
mTo ;n:anH cy ;n:en;y sa pop;:s:y rpy;n:y,
rnacahe r;n:e ·M'ajKe
rna.cane 6y;n:y
InTO 3eMll>H cy ;n:ane je;n:HHOr CHHa.
,., • ' .-.- •
. H cpn;a O;qJIYKOM npHMiipeHa,
:s:a rnacaae H A:s:;n:pHh ~eTa
1'\pe:s:yfie OHOM. 1\0.B'!eJKHfiy r;n:e KpeHe
H c'l'ana noKpaj ;n:pyrHx JKe:s:a.
HH:;!. i:IpBHX ll>YIJ:H• H3 H.e:s:or Celia'
20
21
�Kcj a cy amna 3e1vrn. y ll:a' 6paHe; ',
·KcjHM jecnpeKo ·cie,n;aM· eyperoBa
._,.
ce,n;aM ,n;OJJ<K:~ta; · ·· ·
CyTpa ·Beh 1:1ena 3eMn.a he 3HaTH
IliTil je CPI:IY H'>HHOMe y BOll>H.
y3 .n;pyre ·meHe
H oiiiFHocnna py6n.a H'. «paHe .. ,, · ·
JlHI:\El joj je Cap; MHpHO H CJ8JHO
Kao Kag ca .n;yme ce TepeT CBanH:
fnacafie C
,n;ymeBHll:_i\l~i :~y; yli)ory
rnacahe c OHHMa mTo cy o PycHjH
•.
Koja cy c:Matpana 3a 'j;o!leKa,
npH"l:alfll: noTajHo,
H y no6e,n;y H>eHy BepoBanH.
Koj !< npe.n; CBaKy npa!lp;Y Mory
MHpHO ··cTaTH:,.
•mja je .n;ynia 6~<na y ·6ojy
Kao Ma"l: ·n.yTa,
a y MHpy Kao Mene~·:l\i!eKtC ·
[(BeTa AH,n;pnh ce oceha je,n;HaKa
Ca Haj6on.HM myp;HMa 3eMn.e CBoje
H o.n;roBopHa Kao .n;a j e
soj caMe o;ra Ha cTapa:a;e ,n;aTa;
fnacafie, rlfacafie OHa r,n;e 6y,n;y
;rnacaJIH y6orH· H apraTH, ·.
:r:.n;e 6y.n;y ycTan$ rnacanW:Haj6offiH:.
22
npBH nyT
y >I<HBOT'j[ JIH"l:HOCT npaBa
H BeJIHKa Kao .n;a caMa pemaBa
cy,n;6HHY n.y,n;H H KOHTHHeHaTa,
23
�
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Knjige
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
M
Knjiga
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Oslobođenje Cvete Andrić
Creator
An entity primarily responsible for making the resource
Desanka Maksimović
Source
A related resource from which the described resource is derived
Historijski muzej Bosne i Hercegovine
Publisher
An entity responsible for making the resource available
Izdanje Centralnog odbora AFŽ Jugoslavije
Date
A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource
1945
Rights
Information about rights held in and over the resource
Centralni odbor AFŽ Jugoslavije
Language
A language of the resource
SH
Type
The nature or genre of the resource
poezija
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
17-M
Coverage
The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant
23 str.
Cveta Andrić
Desanka Maksimović
poezija
-
http://afzarhiv.org/files/original/16881fe8ebdd4a569d619417977dbf7d.pdf
a2343b7170f86817d01af92d6c46b24f
PDF Text
Text
�HISTORIJSKI ARHIV U KARLOVCU
�REPUBLIČKA KONFERENCIJA SSRN HRVATSKE
KONFERENCIJA ZA DRUŠTVENI POLOŽAJ ŽENE
I PORODICE, ZAGREB
HISTORIJSKI ARHIV U KARLOVCU
Redakcija
LJERKA BEGIĆ, NEDA DRAKULIC, BEŠKA FRNTIĆ,
KATICA MESAROŠ, MILICA POSAVEC,
dr ĐURO ZATEZALO
Odgovorni urednik
Dr ĐURO ZATEZALO
Štampa
Štamparski zavod »Ognjen Priča« Zagreb
�Desanka Stojić
KARLOVAC, 1987.
�Knjigu izdajemo u čast
50-godišnjice dolaska Josipa Bro^a Tita
na čelo Komunističke partije Jugoslavije,
50-godišnjice osnivanja Komunističke
partije Hrvatske i
45-godišnjice Prve zemaljski konferencije
AFZ Jugoslavije
Vrhovni komandant NOV i POJ Josip Broz Tito
��Predgovor
Monografiju
Prve
ženske
partizanske
čete
čitao
sam s velikim interesom.
Literarno i historijski u ovoj knjizi obrađene
su, kao rijetko gdje, ondašnje prilike — geneza
Ženske čete.
Ovo štivo je satkano od ratnih događaja i bio
grafskih podataka pripadnica Čete, ali i iz imena
naših drugarica koje su, na teritoriju Like iz po
kreta ličkih žena, emanirale Prvu žensku četu.
Lika je bila strateško-politički prostor, gdje je
naša
Partija
već
davno
prije
rata
ugradila
Revoluciju, svoje ljude, svoje Ličane
Oreškovića, Radu Končara i brojne druge...
—
svoju
Marka
Tako je i Prva ženska partizanska četa izrasla
iz borbenog raspoloženja u Lici, kao rezultat revo
lucionarnog poleta ličke omladine, služeći kao pu
tokaz u formiranju ostalih ženskih četa, a knjiga
o njoj je historijsko-politički vrijedna i danas, jer
analizira psihologiju i osobenost žene u NOB-u,
njene patnje, stradanja i vjeru u novo vrijeme.
Da kažem još nešto: Ono što nam autorica daje
u ovom spisu nije samo fotografija, dokumenta
cija,
historiografija
i
slično.
To
nije
samo
goli
7
�prilog
historije
Prve
ženske
partizanske
čete
—
nabrajanje datuma, ljudi, zbivanja i drugo.
Drugarica Stojić je dala u svom djelu široku
panoramu na kojoj se razvijala naša revolucija,
a koju su tamo, u ličkim krajevima, čvrsto uzele
u ruke naše žene, majke, njihova djeca-muškarčići
i djevojčice.
Autorica nam ističe značenje
možda najbolje ovim riječima:
žene
u
NOB-u
—
»Omladinke Like odazvale su se pozivu Partije i
SKOJ-a, spremne da pođu teškim, ali slavnim pu
tovima borbe za slobodu i bolje sutra. Bile su svje
sne da će svojim učešćem u prvim borbenim redo
vima najviše pridonijeti i borbi za emancipaciju
žena, za njihov bolji i pravedniji život.«.
Vrijednost njenog pisanja jest baš to, kako su
Tito — naša Partija i oslobodilački rat — udah
nuli dušu Revolucije i digli na noge baš one koji
su čekali svoje vrijeme.
S literarne i estetske strane to je tekst izvan
rednih dosega i emocija, da ne govorim o politič
kim kriterijima.
Sve je to autorica uspješno ispreplela. To, na
ravno, može samo onaj tko zna i tko to nosi u
srcu — samo taj može sve to predočiti mladim
generacijama.
A to je u ovoj knjizi najvrednije!
U Zagrebu, 30. 10. 1986.
Jakov BLAŽEVIĆ
8
�Uvod
Osvještavanje i oslobađanje ličke žene teklo je
uporedo s osuvremenjivanjem ličkog sela. Taj put
bi se mogao okarakterizirati kao vrlo postepen.
Sve do prvog svjetskog rata lička žena se bez
pogovora brinula o djeci i kući, plela je i tkala,
vezla. U doba velike ekonomske krize, kad muš
karci masovno odlaze na rad u zapadne zemlje i
rudnike Jugoslavije, žena se bavi i poljoprivred
nim poslovima te uzgojem stoke. Kako je lička
zemlja škrta, a onovremeno oruđe primitivno, ta
ko su sitna gospodarstva u prosjeku bila na gra
nici bijede i žena se morala nadljudski dovinjavati da bi prehranila mnoga dječja usta.
Dakle, najelementarniji opstanak bila
je
velika
briga ličkog stanovništva toga vremena, pa se ri
jetko pohađala osnovna škola, jer su i djeca bila
potrebna kao pripomoć u poljoprivredi i stočar
stvu. Stoga je u Lici evidentiran ogroman posto
tak nepismenog stanovništva, što su ga u većem
dijelu sačinjavale djevojke i žene.
Iako će se to stanje iz temelja promijeniti tek
9
�s NOB-om, začetak promjene je u periodu između
dva
rata.
Nakon
oktobarske
revolucije
i
formira
nja KPJ napredne ideje pomalo prodiru i u ličko
selo. No, tek s osnivanjem partijskih i skojevskih
organizacija dolazi do političkog buđenja ličkog
sela. U tom periodu i žene se počinju zanimati za
obrazovanje, djecu upisuju u škole, a one poha
đaju razne analfabetske i domaćinske tečajeve.
Sa sviješću da se zemlja može lakše i brže obra
đivati interesiraju se za moderan način obrade,
tako
i
za
higijenske
mjere,
zdravlje
i
ishranu
djece i odraslih.
Sva ta saznanja usvajaju zajedno s ostalim pro
gresivnim idejama i stavovima, s kojima ih upo
znaje napredna omladina. Komunistički orijenti
rani studenti, učitelji i srednjoškolci u tome im
pomažu i opskrbljuju ih s progresivnom litera
turom.
Aktivnost članova KPJ i SKOJ-a bila je vrlo uticajna na području Like od 1936. godine nadalje.
No, pošto je KPJ bila u ilegali, svoje djelovanje
na mase provodila je preko legalne organizacije
»Seljačko kolo« koje je formirano u okviru Sa
mostalne demokratske stranke u svrhu prosvje
ćivanja sela.
Do 1938. godine, dakle, godinu dana od početka
formiranja društva, osnovani su u mnogim selima
Like ogranci »Seljačkog kola«, među kojima i ne
koliko ogranaka s aktivnim ženskim omladinskim
sekcijama.
�Te su ženske sekcije radile u mnogim mjestima
širom Like, kao na primjer: Babin Potok, Končarev Kraj, Trnavac, Turjanski,
zerce, Visuć, Divoselo i drugdje.
Čuić
Krčevina,
Je
U nekim selima kotara Gospić, Perušić i Otočac,
KPJ je na žensku omladinu djelovala preko organizacje »Seljačka sloga«. Ženske sekcije okupljale
su iz dana u dan sve više članica u organiziranom
političkom radu.
pomoć u hrani
Žene su vrlo predano sakupljale
i odjeći za španske dobrovoljce,
te zajedno s muškom omladinom održavale pri
redbe revolucionarnog karaktera po okolnim se
lima i gradovima, isticale crvene zastave povodom
Prvog maja i proslave oktobarske revolucije.
Na sastancima tih naprednih grupa čitala se na
predna literatura socijalne tematike, kao i publi
kacije:
»Žena
danas«,
»Seljačka
misao«,
»Naša
brazda«, »Ženski svijet« itd.
Cilj ovih organizacija, pod uticajem Partije i
SKOJ-a, bio je razvijanje bratstva i jedinstva, ši
renje borbe protiv nacionalizma i šovinizma te
upozoravanje na opasnost od fašizma i rata. Tako
je Partija u neprekidnom političkom djelovanju
među
dane.
masama
vršila
pripreme
za
predstojeće
O
radu ženskih sekcija iz sela Babin Potok i
Končarev Kraj najbolje govore zapisnici Naranče
Končar i pisma Lucije Borjan sa sastanaka sek
cije, a koji su pohranjeni u arhivu Muzeja naroda
i narodnosti Jugoslavije u Beogradu.
11
�Rad i omasovljenje ženskih sekcija dobij a na
širini nakon Prve okružne konferencije KPH za
Liku jula 1940. na Plitvicama, kao i nakon Pete
zemaljske
konferencije
KPJ,
održane
oktobra
1940. u Zagrebu. Tom prilikom su određeni i pri
marni zahtjevi u odnosu na žene, koji su ušli
u Program KPJ, što su se naročito progresivno
odrazili na rad i omasovljenje ženskih ličkih sek
cija.
Žene Like su u to vrijeme prolazile teško raz
doblje, ali prvi puta se oslobađaju svih stega što
su ih tradicijom stekle. To će dokazati u danima
koji su upravo nadolazili, strašni dani okupacije
i proglašenje tzv. Nezavisne Države Hrvatske, dani
pokolja i stradanja.
Taj period narod je doživio kao krajnje rasulo.
Svakodnevne opasnosti, neredi, izgoni i pokolji
ostavili su dubok trag u svakom čovjeku, a odrasli
su uz to preživljavali i patnje djece. Strah, neiz
vjesnost i nesigurnost čitala se s lica ljudi, jer su
divljanja, teror i nasilja ustaša iz dana u dan po
primala sve stravičnije razmjere. Narod je ostao
sam u košmaru koji do tada nije poznavao, bez
ičije zaštite i pomoći. No, nikako ne sasvim sam.
Ubrzo je uslijedio Proglas KPJ i poziv na usta
nak. Saznanje da se podiže ustanak pružilo je
olakšanje i samopouzdanje masama. Muškarci se
u velikom broju odazivaju i organiziraju u vojne
jedinice, dok za žene još nije bilo mogućnosti zbog
pomanjkanja oružja.
12
�U partizane su, odmah po dizanju ustanka, pri
stizale mnoge omladinke i žene sa završenim sred
njim medicinskim školama. Među prvima su bile:
Slava Blažević,
Desanka
Marunić,
Janja
Hrženjak,
Boja Tišma, Mica Žigić, Milica Šainović, dr Slava
Očko i druge. One su dale veliki doprinos u orga
nizaciji bolničkih tečajeva, prihvatilišta za ranje
nike, ambulanti, kao i sanitetske službe u bolnici
Bijeli potoci.
Borbeni polet ličke omladine
Nakon dizanja
tičko previranje
ustanka nastaje masovno poli
kod ličke omladine. Ona je dala
bezrezervnu podršku općenarodnom pokretu. Skojevke, antifašistkinje te omladinke iz predratnih
ženskih sekcija mnogo su pridonijele da narod
brže usvoji ciljeve NOB-a, kao i u raskrinkavanju
politike okupatora i domaćih izdajica.
Skojevke su organizirale omladinke i žene u
radu na raznovrsnim zadacima: sakupljanju hra
ne, obuće, odjeće, oružja i raznog drugog materi
jala za potrebe prvih partizanskih jedinica. Orga
nizirale
su
skloništa
i
prihvatilišta,
opskrbljivale
ranjenike. Skojevke su bile inicijatori u formira
nju omladinskih radnih četa, koje su otimale lje
tinu
ispred
neprijatelja,
kopale
rovove,
dizale
pruge i prenosile ranjenike.
13
�Koristio se svaki skup i sastanak da bi se popu
larizirao NOB, pa tako i lička prela:
»Drugarice, hajdemo na prelo
Partizanim’ praviti odijelo . . . «
Lička prela dobivaju pomalo drugi izgled. Nisu
to više neozbiljni sastanci momaka i djevojaka u
zabavne svrhe. Ozbiljna su vremena dala svoj pe
čat i prelima. Djevojke pletu više nego prije. Pletu
čarape, maje i rukavice .. .
»To je za naše drugove partizane, što se pro
bijaju šumama i planinama po snijegu za našu
slobodu. Rade tako djevojke, rade žene, i starice
rade. I pjesme su drukčije nego prije. Pomalo ne
staju stare bećarske pjesme i niču nove o parti
zanima i narodnoj borbi. To postaju svakodnevne
teme razgovora na prelima i sastancima . . . «
(Članak iz »Vjesnika« br. 9, od pros. 1941. god.)
Mnoge su omladinke već u jesen 1941. inzistirale
na uključenju u operativne jedinice, ali im iz
opravdanih razloga to nije omogućeno. Tek počet
kom 1941. godine pet djevojaka iz Bruvna, kotar
Gračac odlazi u bataljon »Gavrilo Princip«, kas
nije »Bićo Kesić« i to: Grozdana Krajnović, Sava
Radaković, Zorka Japundžić, Sokica Pokrajac i
Soka Kolundžić. Nešto ranije nekolicina djevo
jaka stupila je i u bataljon »Marko Orešković«.
14
�Tako su i u ostale ličke odrede u 1941. godini dola
zile
omladinke.
Među
prvim
djevojkama
koje
su
se borile s puškom u ruci bila je poznata omla
dinka Jela Končar iz Končareva Kraja, koja je
kasnije,
prilikom
borbe
na
Tušiloviću,
teško
njena na bunkeru i od zadobijenih rana umrla.
Već početkom 1942. nezaustavljiv je
ra
odaziv,
kako muške tako i ženske ličke omladine, u par
tizanske jedinice u kojima se kovalo borbeno je
dinstvo srpske i hrvatske omladine, što je bila
najbolja garancija naše pobjede. To
put osuječenja planova okupatora
je
i
bio jedini
izdajničke
politike vrhova građanskih stranaka, a narod se
time spasio četničke kame i ustaškog noža.
U to vrijeme štabovi NOP odreda i skojevska
rukovodstva na terenu formiraju veći broj muš
kih omladinskih četa, i s njima organiziraju vojno-političku obuku radi popune svojih jedinica
s novim borcima iz redova omladine.
»OMLADINSKI BORAC«, organ
SMG
za
Hrvat
sku, br. 3, juni 1942. godine, pod naslovom SKOJ
KAO
ORGANIZATOR
OMLADINSKIH
ČETA,
is
tiče slijedeće:
»Da bi doprinio
što
više
narodnooslobodilačkoj
borbi i olakšao rad naših komandi, SKOJ je dao
inicijativu za stvaranje omladinskih četa. SKOJ
je izvršio mobilizaciju omladine za te čete i svr
stao veliki broj omladine u njih. On je primio na
sebe organizaciju smještaja i ishrane. Preduzeo
je političko odgajanje i uniformiranje tih četa.
15
�Njegovi
rukovodioci
neumorno
rade
na
političkom
i kulturnom odgajanju omladine u duhu narodnooslobodilačke borbe .. .«
U to vrijeme ženska je omladina sve energičnija
u traženju da se odobri formiranje ženskih omla
dinskih četa. Uvidjevši njen borbeni polet OK
SKOJ-a daje inicijativu, pa je više dogovora o
tome pitanju vođeno s OK KPH za Liku i ličkom
grupom
NOP
odreda.
Na
OK SKOJ-a inzistirao je
na čelu s Katom Pejnović.
sprovođenju
i
Okružni
inicijative
odbor
AFŽ-a
Iako je, zbog opravdanih razloga, u prvo vri
jeme bilo dosta otpora, borbeno je raspoloženje
ženske ličke omladine prisililo vojno-političko ru
kovodstvo
Like
da
odobri
formiranje
ženskih
omladinskih partizanskih četa.
Odluka OK SKOJ-a za Liku
Zbog takvog borbenog raspoloženja ženske omla
dine Okružni komitet SKOJ-a, u suglasnosti s
Okružnim komitetom KPH za Liku i Štabom Gru
pe NOP odreda za Liku, na svom sastanku u selu
Krbavici, polovinom juna 1942. godine, donosi
odluku
o
formiranju
PRVE
ŽENSKE
LIČKE
PAR
TIZANSKE ČETE. Skojevska rukovodstva na te
renu preuzela su obavezu u prikupljanju kandi
data za četu.
U četu se javio daleko veći broj omladinki nego
što
16
je
četa
mogla
primiti.
Omladinke
Like
oda
�zvale su se pozivu Partije i SKOJ-a, spremne da
pođu teškim, ali slavnim putevima borbe za slo
bodu i bolje sutra. Bile su svjesne da će svojim
učešćem u prvim borbenim redovima najviše pri
donijeti
i
borbi
za
emancipaciju
žena,
za
njihov
bolji i pravedniji život.
Zbog poteškoća u smještaju i bojazni kako će
se ženska omladina snaći u prvim borbenim redo
vima, u četu su primljene 74 omladinke i jedna
žena. Nekolicina od primljenih bile su već u sa
stavu partizanskih jedinica koje su ih uputile na
vojno-političku obuku.
Tako je 25. augusta 1942. u selu Trnavcu, neda
leko Korenice, formirana PRVA ŽENSKA LIČKA
PARTIZANSKA ĆETA. Koliko je poznato to je
prva ženska vojna formacija u svijetu, do tada
jedinstven primjer u NOP-u Jugoslavije. Nije slu
čajno da je to ustaničko selo — Trnavac — bilo
određeno za formiranje i domaćina obuke Prve
ženske omladinske čete, jer je i ranije imalo svoju
naprednu
političku
prošlost.
Neposredno
prije
rata u njemu je formirana partijska i skojevska
organizacija. One su politički djelovale na mase
preko ogranka »Seljačkog
za nadolazeće dane.
kola«
pripremajući
ih
Prva ženska četa bila je sastavljena pretežno od
skojevki koje su u nju došle već idejno-politički
orijentirane, jer su bile pod uticajem komunista
— naprednih ljudi iz svoje bliže okoline.
Za političkog komesara čete postavljena je Na-
2
PRVA
ŽENSKA
LICKA
PART.
CETA
17
�ranča
Končar,
dotadašnji
član
Okružnog
komi
teta SKOJ-a za Liku, koja je prisustvovala i sjed
nici Komiteta na kojoj je donesena odluka o for
miranju čete. Po naredbi Štaba Grupe NOP od
reda za Liku, Štab 2. NOP odreda uputio je na
stavnike
vanca,
»Krbava«
voda u
iz
do
vojnoborbene
tada
zamjenika
i vodnika
bataljonu
obuke
—
Đuru
komandanta
Iliju Vukmirovića,
»Mičo Radakovič«,
podučavanje partizanki.
ske
partizanske
čete
Rado-
bataljona
komandira
za vojno
Povodom formiranja Žen
neprijateljska
propaganda
služila se najpogrdnijim klevetama i lažima, kako
bi spriječila politički uticaj Ženske partizanske
čete na masovni odlazak omladine u jedinice Narodnooslobodilačke vojske.
Da bih potvrdila autentičnost formiranja, na
stanka i brojnog stanja Prve ženske partizanske
čete, poslužit ću se samo nekim dokumentima
koji se čuvaju u Vojnoistorijskom institutu u Beo
gradu. Tako u Operativnom izvještaju Štaba Gru
pe NOP odreda za Liku od 6. septembra 1942.
piše: »Pri 2. odredu obrazovana je 1. ženska četa,
ali o organizaciji te čete, njenom brojnom stanju
i ostalom nismo dobili nikakav izvještaj. Nare
đeno je da se taj izvještaj što prije dortavi«. Me
đutim, u napomeni istog dokumenta se već kaže:
»Komandir čete je Đuro Radovanac, a politički
komesar Naranča Končar. Sastav čete činile su
omladinke koje su dobrovoljno stupile u parti
zanske redove.«
18
�U izvještaju Grupe odreda za Liku upućenom
Prvoj operativnoj zoni 12. septrembra 1942. na
vodi se da je formirana Prva ženska omladinska
četa na sektoru Ličke grupe i da u svom sastavu
ima 75 partizanki.
I u hronologiji oslobodilačke borbe naroda Ju
goslavije 1941—1945 zapisano je da je 25. augusta
1942. u selu Trnavcu kod Korenice, po naređenju
Štaba Grupe NOP odreda za Liku, formirana Prva
ženska četa od 75 najborbenijih seljanki i učenica
iz Like, te da je poslije vojno-političkog kursa
četa rasformirana, a partizanke su raspoređene u
bataljone 2. brigade Narodnooslobodilačke vojske
Hrvatske.
Vojno-politička obuka
Četa je bila smještena u Osnovnoj školi sela
Trnavca. Djevojke su spavale u zgradi koja je pri
padala školi, a u kojoj je bilo dosta sijena. Do
tog vremena selo Trnavac nije stradalo od nepri
jatelja pa je bilo u mogućnosti da prihvati četu.
Narodnooslobodilački odbor bio je stalno u kon
taktu s četom, starajući se o redovitoj dopremi
hrane i vode kada bi je ponestalo u školskom bu
naru.
Četa je već 24. augusta 1942. bila na okupu
pa su u toku dana izvršene sve potrebne pripreme
2*
19
�oko smještaja i ishrane. Djevojke su bile unifor
mirane
u
odijela
skrojena
od
talijanskih
ćebadi
i obojenog domaćeg platna. Sve su imale kape
partizanke s petokrakom zvijezdom. Bile su oši
šane na mušku frizuru zbog lakšeg održavanja hi
gijene. Njih nekoliko vrlo su teško podnijele skra
ćivanje dugačkih pletenica. Bile su stare od 15 do
25 godina. Samo nekoliko njih bilo je iznad dva
deset godina starosti. Sava Miljanović je bila je
dina žena u četi. Prosjek starosti bio je 18 godina.
Nakon izvršenih priprema slijedećeg dana,
25.
augusta 1942. godine, otpočela je obuka s četom.
Prije toga sastavljen je plan rada koji se u toku
obuke dopunjavao. Izvršena je smotra i održan
sastanak, a zatim je četa položila partizansku za
kletvu. Izvršena je djelomična podjela rada u četi.
Organizaciju nastave gađanja i naoružanja izvo
dio je Đuro Radovanac, dok je Ilija Vukmirović
bio zadužen za strojnu obuku. Naranča Končar je
organizirala politički rad s djevojkama, dok su
kulturno-prosvjetni
rad
preuzele
su imale poneki razred gimnazije.
O
koliko
drugarice
koje
provođenju vojne obuke s četom navodim ne
podataka o kojima piše Đuro Radovanac
na str. 532—536. u Zborniku 10 Historijskog ar
hiva u Karlovcu.
Odmah poslije ustajanja bila je obavezna fiskultura, zatim umivanje i doručak. Prije podne izvo
dilo se strojno pravilo, a poslije podne nastava ga
đanja,
20
naoružanja
te
politički
i
kulturno-prosvjet-
�ni rad. Za izvođenje nastave raspolagalo se jed
nom puškom, pištoljem i manevarskom bombom,
tako da su se omladinke upoznale s glavnim ka
rakteristikama svakoga ovog oružja. Iz nastave
gađanja, kojoj je dat poseban prioritet s obzirom
na njenu važnost, četa je upoznata s najosnovnijim elementima iz teorije gađanja kao što su
nišanjenje i okidanje.
U vojnoj obuci pošlo se od jedinačne obuke na
taj način što su vodovi i desetine bili postrojeni
u dvije vrste — okrenute licem jedna nasuprot
drugoj, a zatim im je objašnjena i praktično poka
zana svaka radnja iz strojnog pravila. Nakon to
ga su omladinke jedna drugoj naizmjenično komandovale i izvršavale određene radnje. Ova jedinačna obuka trajala je pet do šest dana. Po završe
noj prethodnoj obuci određeni su komandiri vo
dova, politički delegati i desetari između druga
rica iz sastava čete. U obzir su došle one koje su
zapažene u bržem usvajanju vojne obuke i bile
energičnije. Tako su za komandire vodova postav
ljene: Sofija Drakulić, Danica Mirić i Milica Obradović, a za političke delegate vodova Nena Lazić,
Desanka Stojić i Kata Radaković. Također su po
stavljeni i desetari, koji po pitanju obuke nisu
puno izostajali iza komandira vodova. Pošto je
određen četni kadar, prešlo se na desetičnu obuku
koja je trajala nešto duže zbog uvježbavanja slo
ženijih borbenih radnji.
Prelaskom na vodnu obuku uvježbavane su sve
21
�složenije
borbene
radnje.
Ovom
obukom
uvježba
vano je niz radnji koje su se mogle postaviti u
raznim situacijama, bilo da ih se izvršava samo
stalno ili u sastavu čete. Komandiri vodova su se
izvanredno analizirali u svim tim situacijama.
Brzo su donosili odluke i izdavali naređenja pra
vom
vojnom
terminologijom,
što
svakako
treba
istaći. Bilo bi nepravedno ne istaći i desetare, koji
su uspješno komandovali desetinama, jer od nji
hovog uspješnog
voda kao cjeline.
rukovođenja
zavisio
je
i
uspjeh
Prelaskom na četnu obuku pristupilo se uvjež
bavanju još složenijih borbenih radnji s četom
kao cjelinom. Na kraju se prešlo na taktičnu obu
ku: četa u napadu i odbrani, nastupanju te odstu
panju i drugo. Ivođena je vježba — jedan vod u
odbrani, a dva voda u napadu. Ukoliko je dolazilo
do izvjesnih propusta, vježba se uvijek ponavljala
sve dotle dok se pravilo ne izvede tačno. Poslije
svake praktične vježbe redovno je s četom odr
žana analiza vježbe. Cilj je bio da se konstatiraju
svi uočeni nedostaci i skrene na njih pažnja, kao
i to da se istakne sve ono što je bilo dobro. Na
ovim sastancima bilo je bučne diskusije s obzirom
da je u četi postojalo takmičenje po vodovima i
desetinama. Ta velika želja da se bude najbolji u
vodu, odnosno četi, dovodila je du bučnih disku
sija. Dežurstvo, kao i stražarska i požarna služba,
besprijekorno su funkcionirali.
Pri
22
izvođenju
obuke
potrebno
je
bilo
do
kraj
�nosti
biti
pažljiv
prema
pojedinim
osjetljivijim
omladinkama. Vodilo se strogo računa o njiho
vom ponosu i dostojanstvu. Bilo ih je sramežlji
vih, posebno onda kada je trebalo da izvedu neku
komandu, tako da se svaki neuspjeh u tome vrlo
neprijatno
odražavao
na
njih.
Međutim,
hladno
krvnim i strpljivim radom uspjelo se da i ovaj
nedostatak bude kod njih u dobroj mjeri otklo
njen.
S obzirom na kratkoću vremena, koje je dato
za obuku, sve je učinjeno da se rad ne bi ometao,
jer je svaki čas bio planiran i dragocjen za sa
vlađivanje gradiva. Četa je uz vrlo naporan rad
u potpunosti izvršila svoj zadatak. Bilo je sluča
jeva da su neke drugarice uslijed dnevnog optere
ćenja čak i u snu komandovale, što je bio dokaz
dnevnih naprezanja.
Iako je prioritet
dat
vojnoj
obuci,
nije
zapo
stavljen niti političko-kulturni te prosvjetni rad.
Održavana su politička predavanja, iznošene in
formacije o našoj zemlji i o svijetu. Redovno su
dobivani dnevni izvještaji o borbama u Lici, kao
i o borbama koje su se vodile u drugim dijelovima
Jugoslavije. Politički rad je oganizirala Naranča
Končar,
politički
komesar
čete.
Svaki
slobodan
čas korišten je za opismenjavanje, što je bilo za
svaku pohvalu. Četa je izdavala zidne novine ko
je su redovito izlazile s vrlo aktivnim sadržajem
i s puno humora.
Kako su gotovo sve omladinke bile skojevke
23
�1
—
to je Naranča Končar, zajedno sa sekretarom
skojevske
organizacije
održavala
skojevske
Desankom
sastanke.
Stojić,
Na
tim
redovito
sastanci
ma se obično raspravljalo o radu i ponašanju,
kako za vrijeme obuke, tako i van nje. Na dnev
nom redu češće je bila tačka — kritika i samokri
tika. Bilo je tu i tamo izvjesnog pretjerivanja u
kritici, što se može objasniti velikom željom da
se obuka što bolje savlada.
Po završetku obuke, 26. septembra 1942. go
dine, četa je predata Štabu Grupe NOP odreda
za Liku u Šalamuniću, gdje se tada nalazio. On
je četu uputio na raspored u 2. ličku udarnu brigidu, koja se trebala uskoro vratiti iz zapadne
Like. Komandir čete Đuro Radovanac vratio se u
svoj bataljon »Krbavu«, a s četom je ostala kome
sar Naranča Končar i vodnik Ilija Vukmirović.
Ratna štampa o Prvoj ženskoj
omladinskoj četi
Uvidjevši
koliki
moralno-politički
uticaj
vrši
Prva
ženska četa na mase, ratna partizanska štampa
dala joj je veoma širok publicitet, a time povećala
njen politički značaj u podizanju svijesti i borbe
nog poleta.
Tako je »Lički partizan« broj 5. od 1. IX 1942.
godine,
unutar
naslova
»PRVA
SKOJ-a ZA LIKU, objavio slijedeće:
24
KONFERENCIJA
�»LIČKI PARTIZAN« br. 5. od 1. 9. 1942.
... Naročito je očit rad omladine u našoj vojsci.
U našim partizanskim bataljonima ima ponajviše
omladinaca, koji su često vodnici, delegati, koman
diri, komandanti i politički komesari. Uz to da
25
�nas je formirano oko 10 omladinskih četa i jedna
omladinska
kursu.«
ženska
četa,
koja
se
već
nalazi
na
Mjesec dana kasnije »Lički partizan« broj 6. od
1. X 1942. godine objavio je članak Mladena Berovića,
dopisnika
Agitpropa
Okružnog
komiteta
KPH za Liku, pod naslovom »MOJ SUSRET
PRVON ŽENSKOM OMLADINSKOM ČETOM«.
SA
Dopisnik vrlo impresivno opisuje prirodu i svo
je dojmove o susretu sa ženskom omladinskom
četom te, između ostalog, navodi:
» . . . Ali to što sam nedavno doživio ostavilo je
na mene neizbrisive utiske.
Bio je krasan dan — makar je jesen. Jabuke i
šljive ponovo su cvjetale . . . pravo bablje ljeto.
Svuda vidim otkose sijena i stogove zrelog žita.
Jata čvoraka — jesenjih vjesnika — lete po ob
zorju kao crni oblaci gonjeni burom.
Bacim pogled udesno na zelena polja i ugledam
jednu dugu kolonu kako se kreće ritmički. Mislio
sam to je sigurno neka nova omladinska četa par
tizana tek formirana.
Ali, najednom se zaori pjesma
skih grla i zaleprša veselo i snažno:
iz
mladih
»Drugarice, hajte u borbu s nama,
jer sloboda neće doći sama!
Drugarice, hajmo s drugovima,
jer sloboda mila nam je svima!«.
26
žen
�Pohrlim im u susret sav radostan da ću imati
prilike razgovarati s našim prvim partizankama
o kojima se već toliko mnogo govori.
— Smrt fašizmu, drugarice!
—
Sloboda narodu! — zaori se gromko iz nji
hovih mladih grla.
Kažem političkom
komesaru
čete
drugarici
N.
(Naranči) da sam iz Agitpropa, da bih rado govo
rio s drugaricama. Nato pada komanda:
— Četa voljno!
Savi se oko mene kolo drugarica kao kita polj
skog cvijeća. Plamte oči vatrom mladosti i borbe
nosti, rumene se od sUnca preplanula lica. Sve
svježe, mlade i snažne«.
Tom prilikom dopisnik
intervjuira
7
drugarica
Prve ženske omladinske čete, koje su dale iskaze
prožete poletom i vjerom u slobodu — svjesne da
se ona samo borbom može izvojevati i da za nju
žrtve nisu uzaludne. Četiri od sedam intervjuira
nih nisu dočelake slobodu za koju su se zdušno
borile, ali su zato njihovi iskazi ostali vjerna slika
tog doba.
Pri intervjuiran ju drugarica Ženske omladinske
čete dopisnik se poslužio skraćenicama pa je sto
ga
potrebno
dati
objašnjenje
s
prema redoslijedu datih iskaza.
Prvu je intervjuirao Drakulić
punim
Sofiju
imenima,
—
Koku,
vodnika Prvog voda u ženskoj četi:
»Kako si ti stupila u omladinsku četu?«, pitam
drugaricu K., »šta ti je dalo podstreka?«
27
�»Mržnja
protiv
okupatora
i
njegovih
pomaga
ča ustaša i četnika«, govorila je ona vrlo ozbiljno.
»Nisam bila zadovoljna radom u pozadini, težila
sam uvijek za borbom. I da bih dala oduška svom
raspoloženju, hoću da se s puškom borim protiv
porobljivača naše zemlje . ..«.
Nakon toga razgovarao
lundžić Bosiljkom-Lolom:
je
s
partizankom
Ko-
»Pričaj nam ti, drugarice, o svom životu«, oslo
vim partizanku B.
»Drugovi i drugarice iz naše masovne organiza
cije Saveza mlade generacije govorili su mi o na
šoj svetoj narodnooslobodilačkoj borbi, o uzroci
ma koji su doveli do nje. To je bila moja prva po
litička škola. Ja sam se silno oduševila. Išla sam
s drugovima u borbu. Čula sam kako im kugle
fijuču oko glava. Zavoljela sam borbu i čim sam
čula da se osniva Ženska omladinska četa prija
vila sam se .. .«
Tko ti je ostao kod kuće, jesu li ti sprečavali
da ideš u partizane?«
»Ne!« — klikne ona s ponosom. »Kod kuće
imam majku, malu sestru i dva brata. Jedan od
njih već se javio u partizane, a ima svega 16 go
dina. Jedan mi je brat poginuo nedavno na Udbini.
Vidjela sam ga mrtva.«
»A kako narod u vašem kraju gleda na odlaže
nje žena u partizane?«
»Ko nije za borbu i za partizane, taj ne treba
da živi!
28
�—
Tako narod govori u našem kraju, a majka
mi je rekla na rastanku: »Hajde, kćeri, ali dobro
se drži. Blago meni što vas opremani tim putem,
a ne kao ona Božica Jovu u četnike. Vi se borite
s puškom, a ja ću raditi u pozadini...«
»Pričaj mi ti, drugarice, nešto o sebi?«, obra
tim se drugarici N. iz Mogorića. (Odnosi se na Nenu Lazić koja je poginula 14. XI 1942. u borbi
kod Slunja).
»Mržnja protiv okupatora i ustaša, a osobito
četnika, izdajica srpskog naroda i saveznika ustaš
kih koji su klali naš narod«, siječe ona riječima,
a oči joj sijevaju. »Borba protiv njih to mi je da
nas jedina želja . . . «
»Kako se slažeš s drugaricama?«
»Odlično! Volim ih više nego sestru. Ovo je ne
ko posebno drugarstvo, drugačije
Sve smo prožete jednom mišlju
od
—
onog prije.
težnjom za
oslobođenje našeg naroda. Svima nam je ista sud
bina. Svi naši životi pretopili su se u jedno tijelo
i jednu dušu.«
Potom je dopisnik razgovarao s Desankom Stojić,
sekretarom
SKOJ-evske
organizacije
Ženske
omladinske čete:
»Upravim zatim
sela Jošana.«
slična
pitanja
drugarici
D.
iz
» . . . Potiče me na borbu prolivena krv nevinog
naroda, svijest i mržnja protiv svih izdajica i
krvoloka. Osjećam samo jednu želju da se borim.
29
�Mislim da ne bih bila dostojna da dočekam slo
bodu, ako i ja ne bih nešto pridonijela«.
Zatim je dopisnik razgovarao s Bosiljkom Marčetić.
Partizanka
M.
povijeda:
»Ja sam
iz
iz
Zrmanje,
kotar
neoslobođenog
kraja.
Gračac,
pri
Okupator
i
četnici tamo vrše užasan teror nad našim naro
dom. Nisam više mogla to gledati. Odmah sam
stupila u našu Žensku omladinsku četu. Hoću da
se borim protiv okupatora, ustaša i četnika koje
osobito mrzim. Oni su mučili moju majku. I ja
sam bila šest nedjelja u zatvoru kod četnika. Go
vorila sam s popom Đujićem i rekla sam mu u
oči da ga mrzim.«
»Kako izgleda taj sramni izdajnik?«
»Kao vrag sa četiri roga.« (Svi se od srca smi
jemo).
»A gdje se četnici nalaze?«
»Na Otriću u žici.«
»A što četnici rade u žici?«
»Idu u pljačku. Samo piju, žderu i viču: Eviva
Musolini!«
»A tko je uz njih u vašem kraju?«
»Samo kukavice!«, uzvikne s
prezirom.
»Misle
da će ih spasiti fašistički avioni i topovi. Osjećam
da bih se protiv njih borila i golih šaka. Nemam
riječi da izrazim mržnju protiv njih.« Tu zastane
stisnuvši šake.
U nastavku slijedi razgovor s Milicom — Mi-
30
�kom
Vejnović,
koja
je
kao
bataljonski
rukovodi
lac SKOJ-a poginula 25. maja 1944. prilikom de
santa na Drvar.
»Nastavljam razgovor
Vrela, kotar Korenica.
s
partizankom
M.
iz
sela
Kako si se ti priključila četi?«
»Brat mi je pričao o ciljevima borbe. On je bio
ranjen u borbi. . . Kad su ustaše i okupator palili
kuće i vršili pokolje, moje je srce kipjelo mržnjom
i osvetom. Jedva sam dočekala ovaj čas. Nisam
mogla dozvoliti da moje
ja ostanem u podazini. ..«
»Pitam je dalje:
drugarice
odlaze,
a
da
Mlada si, je li ti žao poginuti?«
»Kada sinovi i sestre sretne zemlje Rusije na
hiljade ginu za svoju slobodu, i nije im žao, zašto
da ja žalim svoj život? Strašnije je ostati rob ne
go poginuti za slobodu svog naroda!«, kazala je
u neodoljivom zanosu, a oči su joj plamtjele.
Svoj intervju dopisnik završava razgovorom s
Narančom Končar, komesarom Prve ženske omla
dinske čete.
»I na koncu razgovaram s drugaricom N. polit,
komesarom čete.«
»U naš kraj dolazio je Rade Končar. Njegov lik,
njegove plamene riječi, sve me je to uzbuđivalo,
otvaralo mi oči. Narod je dolazio da sluša Radu
koji je dizao klonuli duh, hrabrio u teškim časo
vima ustaških pokolja. Ja sam se odlučila za
borbu.
31
�Kad kam god radila na terenu, znala sam da je
taj rad vrlo važan, ali uvijek mi je bila želja da
idem tamo gdje je opasnost, gdje je borba. Sma
trala sam da ću svome narodu više pomoći ako
se s puškom borim.«
»Kako si zadovoljna sa svojim partizankama?«
»Moral je visok. One hrabrošću i velikim požrtvovanjem snose sve teškoće.
U četi ima najviše seljanki, zatim nekoliko in
telektualki, većinom gimnazijalke. Na kursu osim
učenja vojničkoj vještini učilo se također o cilje
vima narodnooslobodilačke borbe, a drugarice ko
je nisu znale ni čitati ni pisati prošle su analfabetski tečaj. Sve mi s nestrpljenjem očekujemo
prvi okršaj s neprijateljem. To nam je vruća že
lja. Vjerujem da ćemo opravdati povjerenje koje
drugovi u nas polažu . . . «
Oprostim se našim borbenim pozdravom.
Četa kreće.
Opet se ori pjesma:
»Izdajice, jađena vam majka,
Platit ćete Končara i Marka« ...
Ulazak čete u sastav 2. ličke brigade
Sjećam se dobro dana dolaska na mjesto formi
ranja, augusta 1942. godine. Bio je lijep sunčan
dan. Sa svih strana Like, puteljcima niz padine
32
�planinskih masiva, stizale su u Trnavac pjevajući
djevojke u grupama. Prešle su uvale i jezera ka
ko bi 25. augusta stigle na svoje prvo ratno zborište. Većina ih je bila ispod 20 godina starosti.
Seljačke marame su zamijenile titovkama, napu
stile školske klupe i svoja polja da bi na poziv
Partije i SKOJ-a krenule u obranu zemlje. Bile
su veoma mlade, osjetljive i prerano sazrele, jer
su osjetile sav užas života pod tuđinskom okupa
cijom, preživljavajući obiteljske tragedije u krva
vim ustaškim, četničkim i talijanskim represali
jama. Na mjesto formiranja došlo je mnogo više
djevojaka nego što je četa, zbog ograničenog bro
ja, mogla primiti. Mnoge su bez odobrenja napu
stile skojevsku organizaciju, općinske i kotarske
komitete i došle u Trnavac, pa su se plačući vra
ćale kućama.
Formiranje
Ženske
omladinske
čete
kod
izvjes
nog dijela naroda i boraca izazvalo je čuđenje i
nevjericu. Zar bi žene mogle biti vojnici? To je
oduvijek bio muški posao. Na pravo žene za bor
bu teško se privikavala većina seljaka patrijar
halno odgojenih. Po njima je žena trebala ostati
u kući, uz djecu i da obavlja kućne i poljopri
vredne poslove.
Nakon formiranja položile su zakletvu i otpo
čele s vojno-političkom obukom, jer ju je trebalo
završiti u toku mjesec dana. Djevojke su ozbiljno
shvatile borbenu obuku i vojnu disciplinu. Za to
vrijeme su nam neprijateljski avioni bombardira-
3
PRVA
ŽENSKA
LICKA
PART.
ČETA
33
�njem i mitraljiranjem
vježbe na terenu.
Tako
je
došao
i
često
kraj
ometali
obuke.
nastavu
Krenule
smo
i
u
Šalamunić na raspored u Štab Grupe NOP odre
da za Liku. Tamo nam je rečeno da ćemo ući u
sastav 2. ličke udarne brigade, koja se tada nala
zila na borbenom zadatku u zapadnoj Lici. Četa
se vratila u Trnavac da sačeka naredbu vojnog
rukovodstva. Za to vrijeme vodnik Ilija Vukmirović izveo je s djevojkama u Trnavcu, kod brda
Živulje, manevarsko gađanje iz puške. Tih dana
održala se i ratna vježba s Drugom ženskom om
ladinskom četom, koja je tada već bila formirana
i nalazila se na obuci nedaleko od Trnavca u selu
Turjanskom.
Saznale smo da se 2. brigada vratila iz zapadne
Like i da se nalazi na kratkom odmoru u okolnim
selima Korenice. Međutim, od rukovodstva ne sti
že nikakvo naređenje. Prolaze dani, nestrpljive
smo.
Saznajemo da kod nekih vojnih rukovodilaca
postoji bojazan i kolebanje da možda nisu preuranili s tom odlukom — masovnim odlaskom žena
u vojsku. To je za nas bio užasan šok i uvreda
zbog nepovjerenja. Bilo nam je strašno. Kako se
sada vratiti u svoja sela ošišane, da nam se ru
gaju i podsmjehuju? Odlučile smo se dokazati,
iako smo bile svjesne da neće biti lako i da je
vojnički život težak, ali je potreba za borbom do
oslobođenja bila jača od svega.
34
�Zahtijevamo od
Korenicu u Štab
komesara čete da nas vodi u
2. ličke brigade. Krećemo pu-
teljcima preko Mrsinja i 13. oktobra stižemo u
Korenicu. Komesar i vodnik odlaze u Štab bri
gade na dogovor dok smo čekale u stroju. Minute
su bile duge kao sat. Nervozne smo i napete zbog
bojazni da nas brigada ne prihvati.
Nakon pola sata komesar se vraća s Jakovom
Blaževićem i komesarom brigade Pepom Babićem. Saopćava nam da je donesena odluka i da
ulazimo u sastav 2. ličke udarne brigade. Odu
ševljenju nema kraja.
Zatim nam je govorio
Jakov
Blažević,
sekretar
OK KPH za Liku. Govori nam o teškoćama puta
na koji smo krenule i kakve trebamo biti. U svom
govoru izlaže sažeto ono najvažnije, jer za duži
razgovor nije bilo vremena. Pažljivo slušamo sva
ku njegovu riječ i dajemo obećanje da
opravdati povjerenje koje nam je ukazala Partija
i SKOJ.
Pozdravljamo
se
borbenim
pozdravom
ćemo
s
dru
gom Jakovom i krećemo u stroju za brigadom.
Prolazimo kroz Korenicu i ostala sela. Ispraćaju
nas brižne oči u kojima se vidi čuđenje i sažalje
nje. Čule smo primjedbe: »Sve će izginuti, rano
moja, i razboljeti se. Težak je vojnički život i za
muškarce, a kamoli za ženu«. Istog dana u suton
pristižemo
ćiti,
a
brigadu
sutradan
na
jezerima.
krećemo
na
Tu
Kordun
ćemo
na
preno
borbeni
zadatak.
3*
35
�Đorđe J. Orlović u svojim sjećanjima piše:
» . . . Pored ostale popune, na Plitvicama 13. ok
tobra uveče, na prvom konaku marša za Kordun,
u sastav
četa...«
brigade
ušla
je
kompletna
Prva
ženska
Druga lička brigada bila je sastavljena od se
ljaka, s vrlo malo radnika i intelektualaca. Teško
je u glavama nekih momaka prodiralo shvaćanje
o ženi borcu s puškom u ruci. Smatrali su da je
ženi mjesto u pozadini. Govorili su: »Samo će
nam
smetati«.
Bilo
je
i
iskrenog
sažaljevanja
da
nećemo izdržati sve teškoće koje nas čekaju. Iz
vjesnu podršku imale smo od rukovodećeg kadra,
naročito političkog. Bodrile smo se uzajamno i
čekale prve borbe. Trebalo se dokazati, a bilo je
to teško i krvavo dokazivanje.
Zbog masovnog odaziva ženske omladine u je
dinice NOV, a po uzoru na Prvu žensku četu, u
Lici su, od 10. septembra do 15. oktobra, formira
ne još četiri ženske omladinske partizanske čete.
Pokroviteljstvo i organizaciju četa preuzela su
skojevska rukovodstva na terenu i štabovi ličkih
NOP odreda, koji su u dogovoru sa Štabom NOP
odreda za Liku obezbijedili nastavnike iz vojne
obuke.
Ćete su bile formirane isključivo na vojničkom
principu — podijeljene na desetine i vodove. Duž
nosti vodnika, delegata i desetara vršile su same
omladinke.
36
�Druga ženska omladinska četa
Ova četa je organizirana od djevojaka iz svih lič
kih sela. Odluku o njenom formiranju donio je
OK SKOJ-a i Štab Grupe NOP odreda za Liku.
Ona je formirana od stotinu omladinki 10. sep
tembra 1942. u selu Turjanskom.
OK SKOJ-a za Liku uputio
je
za
komesara
čete Katu Bubalo, predratnu revolucionarku, stu
denticu iz Beograda, a za komandira je postav
ljen Luka Čanak.
Nakon
završene
vojno-političke
obuke
počet
kom decembra 1942. godine, po povratku 1. i 2.
udarne brigade iz Banije, četa je rasformirana, a
omladinke su raspoređene po brigadama 6. divizi
je kao borci, bolničarke i vezisti.
Komesar čete Kata Bubalo u svom pismu ob
javljenom u listu »ŽENA U BORBI« broj 9. str.
14. i 15. od decembra 1942. godine, između osta
log, izvještava:
» . . . Kad smo
došle
u
štab
6.
divizije
dobile
smo raspored. Neka je otišla u vod za vezu, neke
za bolničarke, a neke kao borci po brigadama.
Drug komandir je raspoređivao i mi smo se do
brovoljno javljale. Bilo je dosta muke pri odabi
ranju za bolničarke, jer je svaka htjela da bude
borac s puškom u ruci. Nas je sve vukla samo
jedna želja i misao: dobiti pušku i tući se s ne
prijateljem. Sve smo mi čule o našim drugarica-
37
�»ŽENA U BORBI« br. 9. od decembra 1942.
38
�39
�I
ma iz Prve ženske čete. One su se pokazale kao
dobri i neustrašivi borci. Mi treba da postanemo
takve
i
još
bolje,
govorile
smo
Moramo dokazati svima da smo
borimo kao i naši d r u g o v i . . . «
među
sobom.
sposobne
da
se
Ženska omladinska četa odreda „Velebit“
Štab 1. NOP odreda »Velebit« i KK SKOJ-a Gos
pić, formirali su sa svog terena, 15. septembra
1942. u selu Zavode kod Pavlovca, Žensku omla
dinsku četu od 40 omladinki. Za komesara čete
postavljena je Anđa Obradović iz Divosela, a Štab
NOP odreda »Velebit« uputio je za komandira
Branka Rudića,
u Bosni.
koji
je
početkom
1944.
poginuo
Partizanski vjesnik »VELEBIT« od 7. septem
bra 1942. objavio je članak VAŽNOST STVARA
NJA PRVE OMLADINSKE ŽENSKE ČETE U LI
CI, na teritoriju 1. ličkog
se, između ostalog, navodi:
NOP
odreda
u
kome
» . . . Stvaranje Prve ženske čete treba da poslu
ži kao uzor i podstrek našim ženama i omladinkama za što prije organizovanje ženske čete na sek
toru našeg 1. odreda . ..«
Objava ovog članka u pomenutom listu
tivno se odrazila na masovni odaziv ženske omla-
40
pozi
�Partizanski vjesnik »VELEBIT« od 7. septembra 1942.
41
�dine,
koja
je
uglavnom
pristizala
iz
sela
kotara
Gospić.
Nakon dvomjesečne obuke ova četa je polovi
nom novembra 1942. godine, u začelju bataljona
»Božidara Adžije« u sastavu 4. ličkog NOP od
reda, krenula za Kordun i 18. novembra 1942. sti
gla na Veljun. Nakon par dana četa je rasformira
na, a djevojke su raspoređene po bataljonima i
u četu za vezu 1. ličke udarne brigade, u čiji sa
stav je ušao i 4. lički NOP odred. Omladinke ove
čete pokazale su se kao neustrašivi borci na bor
benom putu 6. proleterske divizije.
Ženska omladinska četa 3. NOP odreda
Štab 3. ličkog odreda i KK SKOJ-a D. Lapac for
mirali su, 20. oktobra 1942. u selu Kestenovcu ne
daleko Lapca, Žensku omladinsku četu od 76 omladinki. Četa je uglavnom organizirana s terena
kotara D. Lapac, a nekolicina djevojaka je došla
iz nekih sela kotara Gračac.
Štab 3. NOP odreda uputio je za komesara če
te Miću Medića, a za komandira Dušana Majstorovića.
U to vrijeme list »PARTIZANSKA ZVIJEZDA«
od septembra 1942. godine, broj 14., str. 12, unu
tar naslova MEĐU
NIMA izvještava:
42
DRUGARICAMA
—
PARTIZA
�»Po ugledu na druge odredbe i naš odred for
mirao je Žensku četu. One još nisu učestvovale u
borbama. Vježbaju se u istom
jem, u političkom izgrađivanju . . .«
rukovanju
oruž
U dopisu KK SKOJ-a D. Lapac — OK SKOJ-u
za Liku navodi se:
« . . . R e d o v n o obilazimo
i
Žensku
četu
kojoj
smo isto dali pomoć u ishrani i prikupljanju plah
ta za šivanje odijela.
Dostavljamo vam spisak Ženske čete, koji smo
mi primili preko naše kancelarije, dočim se broj
no stanje povećalo na 76 drugarica.
SF — SN!
Drugarskipozdrav
Kotarski rukovodilac SKOJ-a
S. Štikovac, v.r.«
D. Lapac 5. X 1942.
Nakon dvomjesečne vojnopolitičke
je oko 10. decembra 1942. predata
obuke četa
na raspored
Štabu 6. divizije u selu Omsici kod Gračaca. Tu
je četa rasformirana, a omladinke su raspoređene
po brigadama u jedinice veze i saniteta, a neke
i za borce.
Ženska omladinska četa 4. NOP odreda
Prilikom
napada
Talijana
na
Kosinj,
početkom
oktobra 1942. godine, grupa djevojaka iz tog mje
sta nosila je za bolnicu ranjenike 2."brigade i 4.
43
�ličkog NOP odreda. Spustivši se u Krbavsku do
linu, ranjenike je preuzela bunićka omladina.
Kako
je
borba
još
trajala,
a
narod
izbjegao
iz Kosinja, ove se djevojke nisu mogle vratiti u
svoje rodno mjesto. Upućene su u selo Turjanski.
Tu je po odluci OK SKOJ-a i 4. ličkog NOP odre
da formirana Ženska četa. Sastavu čete u Turjanskom priključila se nekolicina omladinki iz Otoč
ca, Škara i Brloga jer zbog ograničenog broja ni
su mogle biti primljene u Drugu žensku omladin
sku četu, koja se tada nalazila na obuci u istom
selu.
Četa od 40 omladinki formirana je 15. oktobra
1942. godine. Štab 4. ličkog odreda preuzeo je or
ganizaciju čete i uputio nastavnike za vojnu obu
ku. Dok se četa okupljala, dužnost komandira vr
šio je Grga Lulić. S obzirom da je isti morao otići
na drugu dužnost, Štab 4. NOP odreda uputio je
za komandira čete Živka Vukmanovića iz bataljona »Božidar Adžija«. OK SKOJ-a za Liku posta
vio je za komesara čete Mandu Hećimović (Kučišec) iz Perušića, člana KK SKOJ-a Perušić. U
svom sjećanju komandir čete Živko Vukmanović,
između ostalog, navodi:
« . . . Pored obuke u izučavanju strojnih radnji:
gađanja, stražarske službe i borbene obuke, dao
sam inicijativno da drugarice u slobodno vrijeme
i kad god postoje uslovi izučavaju Morzeovu az
buku, jer je tada bilo u toku formiranje jedinica
za vezu po brigadama, a predviđajući da će neka
44
�od djevojaka ići i u ove jedinice. Ova problema
tika mi je bila dobro poznata jer sam to učio
prije rata.
Drugarica
Manda
je
s
četom
izvodila
političku
nastavu
(političke
informacije),
zidne
novine
i
drugo. U stvari, ja sam se uglavnom bavio voj
nom obukom, a Manda je rješavala sva druga pi
tanja: oko reda, discipline, ponašanja i svih dru
gih problema . . . «
Nakon završene vojno-političke obuke četa je
ušla u sastav 4. ličkog NOP odreda, s kojim je
u
začelju
bataljona
»Matija
Gubec«
krenula
15.
novembra za Kordun i nakon nekoliko dana stigla
na Veljun. Četa je do prve borbene akcije na Lovinac, Medak i Raduč, koncem decembra 1942. go
dine, ostala u bataljonu »Matija Gubec«, a nakon
toga omladinke su raspoređene po jedinicama 6.
divizije.
Prvo borbeno krštenje
Dok su ostale ženske čete nastavile s obukom, Pr
va četa se uključila u sastav 2. ličke udarne bri
gade, te je na začelju njene kolone kretala za
Kordun gdje je brigada upućena po borbenom za
datku 1. operativne zone Hrvatske. Nakon neko
liko dana napornog marša stižemo u Veljun gdje
smo i prenoćili. Tu smo u vodovima raspoređene
45
�u bataljone i dobile nešto oružja. Napomenuli su
nam da bombe ne smijemo
ih sačuvamo za krajnji čas.
upotrijebiti,
već
da
Vjetar je s okolnih brežuljaka donosio miris
paleža. Talijani harače po Kordunu — ubijaju, pa
le i pljačkaju. Stiže naredba za pokret. Spuštamo
se puteljcima prema Korani, preko koje se preba
cujemo i nastavljamo kretanje u pravcu Poloja.
Na pomolu su događaji koje još nismo doživjele.
U sutonu se provlačimo kroz njive pokrivene bujadima
ju. U
i približujemo se neprijateljskom položa
selu osvijetljenom od plamena zapaljenih
kuća čuje se dreka Talijana, rika krava i kokoda
kanje kokošiju. »Talijani se bezbrižno časte, prisjest će im gozba.«, reče jedan borac. Stiže kurir
koji prenosi naređenje Štaba brigade o planu na
pada.
Noć je 17. oktobra 1942. pomalo spuštala svoja
krila i zavila okolicu sela u mistični polumrak.
U svakom od nas uzvitlala se još snažnije sva ona
mržnja i bijes prema zlikovcima, koji su nanijeli
nevinom narodu strahovite patnje i stradanja. Ne
strpljivo čekamo čas kad ćemo najuriti te fašisti
čke žabare, te »junake« nad nevinom djecom i že
nama, da im pla+imo za sve ono što su učinili.
Pala je naredba za juriš. Sručili smo se zajed
no s drugovima na palikuće i ubice. Nastala je
užasna pometnja — borba prsa o prsa. U trku
hvatamo konjicu i skidamo oficire s konja. Oti
mamo oružje i naoružavamo se, jer su mnoge ušle
46
�u borbu goloruke. S vremena na vrijeme dočeku
jemo grupe pješadije, koja je bježala prema Perjasici. Hvatamo talijanske vojnike koji su se razbježali po šumi.
Uspaničeni Talijani bježe u svoje vučje brloge
—
glavom bez obzira. Da bi se spasili, skrivaju
se u krošnje hrastova, odakle ih skidamo. Kukaju:
»Mia, mama, ima malo bambino!« Misle na svo
ju djecu, a našu ubijaju i spaljuju u kućama.
Partizanske ženske čete ne zaostaju iza svojih
suboraca.
Junačke
primjere
pokazuju:
Bosiljka
Lola Kulundžić, Zorka Gajić, Bosiljka Marčetić,
Jeka Radaković, Nena Lazić, Anđa Serdar i druge.
Mica Bjelobaba, vidjevši mrtvog brata koji je po
ginuo na tenku, ubija talijanskog oficira na ko
nju. No, gotovo se nijedna ne može posebno izdvo
jiti.
»Ne samo jedna, već sve drugarice bez razlike
pokazale su u ovoj velikoj bici da su i vješte oruž
ju i vrlo hrabre.«, navodi »Udarnik«, glasilo 2.
partizanske udarne brigade.
U osvit dana ukaza se stravična slika sela. Zga
rišta, leševi djece, žena i staraca. Bolno je bilo
slušati plač preživjelih, koji su izgubili svoje naj
bliže. Svuda se osjetila zločinačka ruka neprija
telja.
No, u borbi je poginulo i dosta Talijana, koji
su se, bježeći ispred naših, opskrbili kokošima
opljačkanima od ubogog stanovništva. Oni koji su
pogođeni pri bijegu čvrsto su umirući stisnuli ne-
47
�»UDARNIK« izdan povodom 3-godišnjice 2. brigade
6. proleterske divizije augusta 1945.
48
�4
PRVA 2ENSKA LICKA PART. ČETA
49
�suđenu hranu, pa se njivama pružao zaista čudan
prizor: žive kokoši lepršaju iz ruku mrtvih crno
košuljaša. Ne zove naš narod uzalud Talijane kokošarima.
Narod Korduna u borcima je gledao oslobodi
oce. Glasilo »ŽENA U BORBI« broj 9. od decem
bra 1942. godine, pod naslovom KAKO SE BO
RE LIČKE PARTIZANKE iznosi: »Narod odušev
ljeno
dočekuje
partizane,
koji
su
osvetili
popa
ljene kuće, stare bake grle naše partizanke. One
su njihov ponos«.
Prvo
borbeno
krštenje
prošlo
je
neočekivano
povoljno. Pohvaljene smo pred strojem. Priznato
nam je da smo i mi pridonijele uspjehu brigade
u polojskoj
nevjerice.
borbi.
Raspršile
su
se sve sumnje i
Tako je u listu »ŽENA U BORBI«, u novembar
skom broju 7—8, u članku OMLADINKE U BOR
BI, objavljeno:
»Kad je organizirana Ženska omladinska četa,
među mnogim drugovima, našim partizanima, vla
dalo je mišljenje da će vojne jedinice omladinki
biti samo neki prirepak i da drugarice neće biti u
stanju podnijeti onaj napor koji od nas iziskuje
naša partizanska borba. Drugaricama je bilo te
ško naslutiti primjedbe,
preko njih i dodavale:
ali
su
strpljivo
prelazile
— Druže, vidjet ćemo! ...
... Sa sumnjom se gledalo na borbenu vješti
nu drugarica, međutim, sve te sumnje su se da
50
�nas rasplinule kao laka ljetna jutarnja magla. Na
še drugarice, naša Prva lička četa omladinki do
bila je pravo vatreno krštenje, sa svim vrstama
neprijateljskog
oružja:
konjicom,
artiljerijom,
tenkovima i avionima.
Na našem putu kroz Kordun naša 2. partizan
ska udarna brigada, u čijem je sastavu bila i četa
omladinki, sukobila se s jakim neprijateljskim
motorizovanim,
te
jakom
tenkovskim
neprijateljskom
i
pješačkim
konjicom.
snagama
Fašistički
okupator — palikuća spremio je jaku ofenzivu na
oslobođeni dio Korduna u pravcu: Donje Dubra
ve — Slunj i na svom putu sve je palio, ništio i
pljačkao. Prisjelo mu je! U borbi koja se razvila
mlade partizanke, zajedno sa svojim drugovima
partizanima, neustrašivo su jurišale na neprija
teljsku konjicu, kamione, pa čak i tenkove. Kao
da su to davni, stari i iskusni borci, a ne mlade se
ljanke koje su tek jučer prvi puta primile pušku
u ruku«.
O Prvoj ženskoj četi, kao i o njenoj akciji na
Poloju, između ostalih, komentira i list »OMLA
DINSKI BORAC«, broj 2, oktobra 1942. godine,
ovim riječima:
» . . . I njihova se najveća želja najzad ostvarila.
SKOJ ih je mobilizirao i to njih 70 najborbenijih
seljakinja, radnica i učenica iz čitave Like. Mobi
lizirao ih je i poslao na vojno-politički kurs, koji
je sam SKOJ pripremio i kojim je on uz pomoć
vojnih stručnjaka rukovodio.
4*
51
�»ŽENA U BORBI« br. 7—8 od novembra 1942.
52
�53
�Svršivši vojno-politički kurs, omladinke su upu
ćivane u okršaj. Dodijeljene su 2. ličkoj brigadi i
ne sluteći ušle u borbu mnogo brže no što su i
mislile.
Neprijatelj je neočekivano nadirao prema Ko
rani. Brigada je stupila u djelovanje i s njom 70
omladinki. To je bila jedna od najvećih bitaka ko
je su do sada vodili hrvatski partizani. Omladin
ke u streljačkom stroju sa svojom braćom odjed
nom
su
se
našle
pred
7
neprijateljskih
tenkova.
Teren je bio dosta ravan. Nigdje se zakloniti od
čeličnih mašina.
Omladinke se nisu zbunile. Zajedno
drugovima krenule su na juriš . . .
sa
svojim
Bezbroj je primjera junaštva, samoprijegora i
brzog snalaženja koje su pokazale omladinke Hr
vatske u svojoj prvoj oružanoj borbi s okupato
rom. Počevši od komandanata pa do komesara,
svi se slažu da su omladinke sjajno položile ispit.
»Idu u prethodnicu kao muškarci«, veli jedan
vodnik. »Kod mene su čak bodrile neke drugove«,
dodaje jedan politički komesar.
Tako su omladinke osvjetlale obraz u velikoj
bici kod Poloja i Perjasice. One imaju čast da su
zajedno sa svojim drugovima izvojevale jednu od
najvećih pobjeda Narodnooslobodilačke vojske u
Hrvatskoj . . . «
54
�Dokazivanje u narednim borbama
Ratni listovi sa svih strana naše zemlje Ženskoj
četi poklonili su izuzetnu pažnju, naročito povo
dom učešća u borbama na Kordunu i Baniji.
»RIJEČ ŽENE«, glasilo AFŽ-a Korduna,
okto
bra 1942. godine, broj 3, u članku NAŠE BRIGA
DE, o tome pitanju izvještava slijedeće:
» . . . u borbama kod Perjasice i Tušilovića na
ročito su se istakle drugarice Ličanke. U 2. brigadi
ima oko 70 drugarica, a Perjasica je mnogima bi
la prva akcija. Usprkos tome crne košulje su za
pamtile ove naše junačke Ličanke . . .«
U istom broju lista »RIJEČ ŽENE« objavljen
je članak JUNAČKE LIČKE PARTIZANKE JURI
ŠAJU NA TENK I ROVOVE, u kome se, između
ostalog, navodi:
»U borbama s talijanskim fašističkim okupato
rom kod Gornjeg Poloja, gdje je zaplijenjen veliki
ratni plijen, istakle su se naše hrabre partizanke.
S drugovima, ne prezajući od smrti, nalijetale su
u talijanske redove i jurišale na tenkove ... Fa
šistički pljačkaši čudili su se poletu i hrabrosti
ovih naših junakinja.
Nakon završene akcije kod Perjasice naše bri
gade krenule su dalje na put prema Tušiloviću.
Neprijatelj se dobro utvrdio. Svuda bunkeri, bod
ljikava žica. Ništa ne smeta. Juriš na bunkere. Ne
prijatelj tuče iz topova, bacača mina. Sve se di-
55
�»OMLADINSKI BORAC« br. 7. od oktobra 1942.
56
�mi. Oganj i pakao. Ali, naši junački udarnici juri
šaju na bunkere. Među njima su i drugarice. U
jednom takvom jurišu na bunkere na Macutovom
brdu jurišala je i Jela Končar iz Končareva Kra
ja. Nije dočekala konačni uspjeh ove akcije .. .«
Taj je članak objavljen kao posve identičan
tekst i u listu »PRIMORKA« (Glasilo AFŽ-a Hrvat
skog primorja, broj 1. decembra 1942. godine), a
0
borbenom poletu partizanki Prve ženske
pisala je i »BORBA«, »VJESNIK« i drugi listovi.
čete
Borba na ustaško-domobranski garnizon na Tušiloviću iziskivala je mnogo napora i vještina, na
ročito pri osvajanju bunkera na glavicama oko Tušilovića. To je bila druga borbena akcija partizan
ki Prve ženske čete, koja se po složenosti i žestini
razlikovala od prethodne borbe. I u ovom sukobu
partizanke su pokazale zamašnu hrabrost, moral
1 vojničku disciplinu. Tako je i njihovom zaslu
gom neprijateljsko uporište ubrzo osvojeno.
Nakon oslobođenja Tušilovića 2. lička
brigada
se vraća prema Lici, pa 29/30. oktobra 1942. na
pada ustaška uporišta na vanjskoj obrani Biha
ća: Rakovicu, Jelov Klanac, Poljanak i Čatrnju.
Tom prilikom na brdu iznad Čatrnje pogiba veli
ka patriotkinja Zorka Gajić, prva poginula dje
vojka naše čete. Njena smrt sve nas je snažno po
tresla. Usprkos učestalim ustaškim napadima i
teškom ranjavanju u obje noge neprestano se bra
nila, ubivši u tom košmaru trojicu ustaša, a zad
njim je metkom sebi oduzela život.
57
�»RIJEČ ŽENE« br. 3. od oktobra 1942.
58
�Borbe su se redale jedna za drugom: Ličko Pe
trovo Selo, Željava, Lađevac, prvi pa drugi napad
na Slunj — gdje pogiba druga partizanka Ženske
čete, mlada gospićka gimnazijalka Nena Lazić.
Omladinke se već bore kao iskusni borci. Svo
59
�jom borbenošću i nadalje pozitivno djeluju na po
let i entuzijazam drugova.
U listu »ŽENA U BORBI«, decembar 1942. go
dine, broj 9, u okviru članka, KAKO SE BORE
LIČKE PARTIZANKE, navodi se:
» . . . Na Rakovici — ustaškom gnijezdu — že
stoka borba. Drugarice partizanke se već bore kao
stari borci,. ..
U Petrovom Selu one se takmiče s najhrabri
jim partizanima. Hvataju žive ustaše.
Oslobađa se Petrovo Selo, Bihać, Vaganac, mje
sto za mjestom. Svaka borba znači novi uspjeh
naših partizanki . . .«
U teškom vatrenom okršaju u Dvoru na Uni 27.
XI 1942. ranjeno je šest partizanki Ženske čete.*
Među ostalim izbačena je iz stroja i Bosiljka Marčetić, koja je oktobra 1943. poginula u selu Turovcu kao član Općinskog komiteta KP Otrić — Zr
manja.
Glasilo 6. divizije NOV Hrvatske »LIČKA DIVI
ZIJA«, januara 1943. godine, broj 1, donosi još
nekoliko primjera smjelosti iz redova Prve žen
ske čete:
» . . . Ranjena drugarica Petrović Bosiljka osta
je i dalje kod svog teškog mitraljeza. Ona neće ni
ranjena da ostavi svoje drugove i mitraljez .. .
* U Dvoru na Uni ranjena je Naranča Končar, komesar Žen
ske čete, Bosiljka Petrović, Mara Dukić, Milja Ugarak i teško
ranjena Milica Obradović.
60
�»PRIMORKA« br. 1.
Od
decembra 1942.
61
�I
Želja i ljubav ranjene drugarice Danice Mirić
da bude u svojoj jedinici bila je toliko jaka da se
vratila među svoje drugove ne dočekavši da pot
puno ozdravi. . .«
62
��Sin naše čete
Teški su oblaci najavljivali kišu i sve više se spu
štali na opustjelo
kih jezera.
selo
Čatrnju
nedaleko
Plitvič
U koloni po jedan, borac iza borca, svaki sa svo
jim mislima i strepnjama, a opet jedinstveni, pri
bližavamo se zadnjem zaseoku ovog sela, u kome
smo noć ranije napali ustaški garnizon. Borba je
prošla. Povlačimo se prema Plitvicama, ali pod
uticajem
neprijatelske
vilno stanovništvo
marcima.
i
propagande
sklonilo
se
izbjeglo
po
je
ci
obližnjim
šu-
Tamna i prohladna oktobarska noć. Sve više
nas zaogrće u svoj tmurni ogrtač. Samo u dalji
ni, bit će da je zadnja kuća, zapaljena ustaškim
bacačem mina, dogorijevao je plamen. (Spomen na
protekle okršaje). Ali, ne samo to. Isprva u nevjerici, zatim sve jasnije čuli smo plač, upravo
vrisku djeteta, što je dopirala iz kuće koja je do
gorijevala.
Odlučno sam istrčala iz kolone da bi spasila di
jete, samo što brže jer su krici postojali sve gr
čevitiji.
»Pazi da to nije zasjeda!«, upozorio me vodnik.
»To je kuća jednog ustaše.«
No, ja sam već bila daleko, preletjevši uzbrdi
cu do kuće i, u zadnji čas, dok su već lizaji vatre
zahvaćali biljčić i robicu šestomjesečne bebe, iz-
64
�»BORBA« br. 28. od 25. novembra 1942.
5 PRVA ŽENSKA LICKA PART. CETA
65
�vukoh je pred razjarenim požarom. Bilo je to mu
ško
dojenče
od
6 mjeseci. Čim sam ga spasila,
prestao je plakati. Još dugo me čvrsto držao svo
jim malini ručicama iz bojazni da ga ne ostavim.
Kad sam dostigla svoju četu, drugovi nisu zna
li da li da se smiju ili negoduju. Mnogi su se pi
tali što ću s djetetom i zaključili da ću četi za
dati nemilu brigu. A zatim uslijediše šale: »Ima
mo jednog više u brojnom stanju i trebovanju«,
čulo se sa svih strana. »Ne treba ti puška, imaš
dijete, pa kad oslobodimo Jugoslaviju, bit ćeš ko
mandant djece«, reče mi jedan borac. »Kako će
mo ga zvati?«, upita drugi. »Sin naše čete«, odgo
vori vodnik.
I tako ga prozvasmo SINOM ČETE.
Sinu čete je išlo u prilog što smo tri dana imali
slobodno, za vrijeme logorovanja na Plitvičkim
jezerima. Tako smo svaki čas poklanjali njemu.
No, sigurno da ga je smetala kiša koja je svako
dnevno padala, a bili smo bez ikakvog zaklona pa
je noću, pripijen uz mene ispod šatorskog krila,
češće plakao. Tada sam i ja znala krišom zapla
kati, ne samo nad njegovom već i nad sudbinom
ostale djece koja su patila u ratu.
Svi
su
borci
nešto
pridonijeli
u
»odgoju«
Sina
naše čete, za vrijeme njegovog čeličenja u parti
zanima. Tako mu je u mom odsustvu vodnik sta
vio oveći komad mesa u usta. Mali ga je isprva po
kušao izbaciti, no meso mu se ipak spustilo du
blje u grlo pa poče grcati.
66
�»Udavi mi dijete!«, jedva sam uspjela, sva ušpuhana od trčanja, progovoriti, izvlačeći mu ovče
tinu iz usta.
»Jesmo rekli da je Sin naše čete? Neka onda je
de meso kao pravi, šta će mu vodurina!« i ne trepnuvši odgovori vodnik.
Drugarice su mi u
brizi
oko
dječačića
najviše
pomagale. Iz svojih torbi vadile su sve što su ima
le da bi ga mogle u suho presvući. Kata Radaković
i Danica Stojić zamjenjivale su me kad sam mo
rala na stražu.
Najveći problem bila je ishrana djeteta. Stalno
ista juha iz vojničkog kazana izazivala mu je že
lučane smetnje.
Pred kraj logorovanja počeše se vršiti pripreme
za napad na Ličko Petrovo Selo, a s time je došao
krajnji čas da riješim problem djeteta. Jedina na
da je bila četni kuhar, ali on mi odgovori: »Neću
ja čuvati to kopilče«.
Bilo je već kasno da ga nosim u Korenicu i go
tovo u bezizlaznoj situaciji najednom ugledam
jednog starca koji se preko Plitvica uputio prema
Čatrnji. Tako je slučaj htio da sam mu pronašla
djeda. Uz suze i plač djeteta rastala sam se sa Si
nom čete.
Nakon oslobođenja, kad se naša jedinica našla
na Kordunu nedaleko Čatrnje, spremila sam se u
posjet Sinu čete. Čim sam prišla kući, odmah sam
spazila snažna i čila dječačića od tri godine, kako
se u trku spušta niz stepenice i jurca dvorištem.
�Pomislih: »To je, vjerojatno, taj koga sam u ok
tobru 1942. čeličila na Plitvičkim jezerima.«
Tada sam saznala koliko je ovaj slučaj pozitiv
no djelovao na razvoj NOP-a i širenje bratstva i
jedinstva u tom selu, kao i u okolici.
Povratak za Liku
Nakon borbi na Dvoru na Uni, početkom decem
bra 1942. godine, 1. i 2. brigada se vraćaju za Li
ku. U prolazu kroz lička sela borce je gledalo s
poštovanjem i divljenjem ličko stanovništvo. A
kako i ne bi. Svaki od nas ličnim primjerom po
žrtvovanosti i predanosti ciljevima NOB-a bio je
dostojan član svoje brigade. Tako su i stasite par
tizanke Prve ženske čete posebno primljene jer
se o njihovom entuzijazmu, disciplini i političkoj
svijesti, naročito o neustrašivosti, već pročulo i
pisalo u mnogim ratnim publikacijama. Omladina
je na sastancima i radnim akcijama pjevala pje
sme o Prvoj ženskoj četi.
Nakon kratkog odmora slijedio je napad na ne
prijateljska uporišta: Lovinac, Medak, Raduč, Ričice i Smokrić, 25. decembra 1942. Pored već is
kazanih partizanki Prve ženske čete u navedenim
borbama učestvovale su i pripadnice ostalih žen
68
�skih četa i pokazale se veoma hrabre, iako im je
to bila prva borbena akcija.
Nakon ovih okršaja, koji su na žalost nakon pe
todnevnih napora završili povlačenjem naših sna
ga, Druga brigada 6. ličke divizije prebacila se u
okolicu Gračaca kako bi, u noći 14/15 januara
1943. godine, izvršila napad na ozloglašeno četničko-talijansko uporište u Gračacu i Đekić Gla
vici. No, ova se borba ubrzo pokazala kobnom.
Zbog dolaska velike neprijateljske pomoći i vre
menskih nepogoda brigada je pretrpjela ogromne
gubitke, naročito Udarni bataljon koji se probio
u centar grada i opkoljen se branio iz podruma
kuće oko koje se obruč sve više stezao.
Tu pogiba neustrašiva partizanka Prve ženske
čete Anka Kosanović, kao i Olga Lukić, odvažna
djevojka Druge ženske čete.
Na Đekić Glavici u bataljonu »Ognjen Priča«,
jurišajući na četnički bunker, pogiba mlada dje
vojka Zorka Dukić nedaleko od svog rodnog sela
Deringaja.
Vodena je stihija neprestano nadirala iz potoka
i rječica noseći sve pred sobom povukla je u po
nor teže ranjenike i nekoliko boraca. Partizanku
Prve ženske čete Mariju Bogdanović bujica je iz
bacila nedaleko sela Kijana, gdje su je seljaci
pronašli premrzlu u nesvjesnom stanju. U toj ne
izvjesnoj situaciji partizanke su davale moralni
podtsrek borcima, što je naročito došlo do izra
žaja u udarnom bataljonu, koji se u podrumu op-
69
�»LIČKA DIVIZIJA« br. 1. od januara 1943.
70
�71
�koljene kuće zadnjim snagama borio za opstanak.
Tu se istakla neustrašiva partizanka Prve žen
ske čete Anđa Serdar. Zamijenila je poginulog mitraljesca i kosila neprijateljske vojnike koji su ju
rišali na dijelove Udarnog bataljona. I sve ostale
su se, ne gubeći prisebnost, istakle u toj borbi,
ukazujući pomoć
ral — bodrile.
ranjenicima,
dizale
borbeni
mo
Posljedice četvrte neprijateljske ofenzive
Četvrta
neprijateljska
ofenziva
nemilosrdno
je
ha
rala po Lici, kao i po ostalim krajevima Jugosla
vije, nanijevši velike gubitke slobodnom teritori
ju. Po snijegu i hladnoći vodile su se oštre borbe
sve do kraja februara 1943. Prodrijevši u unutraš
njost Like neprijatelj je već po drugi puta popalio
skoro sva ustanička sela, a civilno je stanovništvo
pretrpjelo ogromne strahote.
Braneći slobodnu teritoriju na svim položaji
ma, borci su se nadljudski borili kako bi onemo
gućili plan neprijateljskih jedinica. Danonoćno, u
najvećoj ciči zimi, pružali su grčeviti otpor nepri
jateljskim snagama, koje su sve više stezale obruč
oko slobodne teritorije Like.
U
na
74
toj užasnoj situaciji s djecom i zavežljajima
leđima narod je bježao kroz snježne namete,
�sklanjajući se ispred neprijatelja u planinske ma
sive Plješivice i Velebita.
Kolone
ispred
Bosni,
izbjeglica
iz
Korduna
i
njemačkih snaga, koje su
preživljavale su strahovite
Banije
bježeći
nadirale prema
patnje i stra
danja. Takvu tragičnu situaciju pogoršavala je epi
demija pjegavog i trbušnog tifusa, koje su izbjeg
lice
prenosile
na
ličko
stanovništvo.
Iznemogli
od
gladi, hladnoće, napornog puta i tifusa, mnogi su
svoje kosti ostavljali na stazama ličke vrleti.
Epidemija tifusa nije mimoišla ni vojne jedini
ce, a mnogi su zbog ranjavanja, smrzavanja i raz
nih drugih bolesti izbačeni iz stroja.
Smrt je bila naš svakodnevni pratilac.
Tako
je
iz
istih
razloga
u
četvrtoj
Ginulo
se.
neprijatelj
skoj ofenzivi izbačeno iz stroja skoro polovica pri
padnica Prve ženske partizanske čete. Na položaju
Ljubova poginule su hrabre omladinke: Pera Klašnja i Milka Lukić, pomoćnik komesara čete, a na
Vrpilima u povlačenju prema Korenici i Sladić
Ivančević Dušanka.
Mnoge su ranjene na položajima koje je držala
brigada. Njih četiri: Milka Grković, Soka Ljubović, Danica Mirić i Milka Pokrajac su kao ranje
nici prešle s Centralnom bolnicom ofenzive na
Neretvi i Sutjesci, gdje su preboljele i tifus.
U četvrtoj neprijateljskoj ofenzivi poginula je
Marica Dešić, junakinja iz Brušana, pripadnica
Omladinske čete odreda »Velebit«. Kobnog janu
ara 1943. izložila se pogibelji štiteći odstupnicu
�svoje
jedinice.
Opkoljena
na
brdu
iznad
Ličkih
Osredaka ubila je četničkog mitraljesca i vodnika,
a kako se nije mogla izvući, posljednji je metak
sačuvala za sebe.
»Drugovi, odstupajte, ja imam najviše municije,
ja ću vas štititi dok se ne prebacite!« Tako je go
vorila drugarica Marija iz Brušana svojim drugo
vima u borbi s četničkim bandama na Dabinoj
strani, piše list »ŽENA U BORBI«, broj 10—11,
januar—februar 1943.
Poslije četvrte neprijateljske ofenzive u inter
vencijama naših jedinica aprila mjeseca 1943. na
Perušičkoj kosi pogiba mlada visućka skojevka
Dragica Cvjetičanin, a u napadu na Široku Kulu
smiona omladinka Soka Priča i komesar Druge
ženske čete velika patriotkinja Kata Bubalo.
U borbama duž sjeverne Dalmacije ranjena je
nekolicina djevojaka pa i Danica Tepavac na Mo
krom Polju. Netom po oslobođenju poginula je u
saobraćajnoj nesreći. U istoj borbi teško je ranje
na Jeka Čanković, delegat voda, i na putu za bol
nicu ubrzo umrla.
„Nagari, neslani Jovane!“
U jeku četvrte neprijateljske ofenzive desio se je
dan događaj koji se kao vic prepričavao do kraja
rata. To je samo još jedan od dokaza da su naši
borci imali duha i sklonosti za šalu, čak i kad je
76
�strašna zima ledila sve ispred sebe, a jedini je
ogrjev bila paklenska vatra neprijateljskog oružja.
Borac Sava Vranić uputio se s porukom Ko
mande Prve čete prema Štabu bataljona »Ognjen
Priča«. Od danonoćnog nespavanja, slabe ishrane
i vidljivosti, posrtao je i upadao u namete kameni
tog Ljubova. Neprobojna koprena ove februarske
noći 1943. i snježni plašt urotili su se protiv Save.
On je tek instinktivno kročio kroz bespuće i na
mete. Da bi zaštitio glavu od hladnoće, na titovku je navukao pletenu kapu od domaće vune.
Uza sve tegobe naredbu je izvršio. Vraćajući se
u četu jak vjetar mu nanosi snježne pahuljice u
oči, a studen ga već opijala. Pa ipak činilo se Sa
vi da povratak nešto dugo traje. Upravo kad je
to pomislio, ugleda improviziran bunker ozidan
od kamena. Konačno je stigao. Brzo uđe da bi
malo odahnuo i zaštitio se od hladnoće. Taman
kada je htio pozdraviti prisutne, jedan će mu:
»Jel’ ladno?«
»Jest, bogami!«, odgovori Sava.
U bunkeru su bila dva vojnika, mitraljezac i
njegov pomoćnik. I oni su zbog hladnoće također
zaštitili glavu vunenim kapama. »Ali ovdje je pu
no toplije«, pomisli Sava, »samo da mi je nešto
pregristi«.
»Esi li gladan? Imamo kruva i slanine«, ponu
di ga pomoćnik.
»Esam, bogami kao vuk«, zadovoljno će Sava,
a zatim malo promisli pa upita: »A odakle vam?«
77
�»ŽENA U BORBI« br. 10—11. januar-februar 1943.
78
�79
�»Donijeli
nam
malo
prije«,
odgovori
mitralje-
zac.
Taman kad je halapljivo zagrizao podobar
mad, zapuca s druge strane, našto će mitraljezac:
»Al’ pucaju majku im njievu!«
»Pucaju,
pucaju,
sunce
im
kalajisano!«,
ko
potvrdi
Sava punih usta. No, ova dvojica ne sačekaše da
Sava završi već zavikaše u glas:
»Nagari, neslani Jovane!«
Od ovih riječi Savu prođoše trnci. To je bila
ustaška poštapalica pa mu je u trenu bilo jasno
da je zabunom upao u ustaški brlog. Od šoka mu
zastade usred grla onaj ustaški komad kruha i
slanine.
»Bjež!«, reče u sebi te se jednom rukom uhvati
za zidić, a drugom, da bi dobio na zamahu, za
prvo što mu je bilo pri ruci — povelik ranac pun
municije. Tako je s najvećom snagom pogodio u
suprotnom pravcu, no zbog traume zaboravio je
ispustiti pozamašni teret municije. Dok mu je
snježna pomrčina išla u prilog, grabio je prema
položaju svoje čete ne ostavljajući se tereta, ko
jeg je poput slijepog putnika teglio sa sobom.
»Pa to je njijev!«, čuo je iznenađenog ustašu,
dok ga je kiša metaka pratila po putu. Tako po
praćen ustaškim rafalom izbio je na čuku gdje se
nalazila Komanda njegove čete.
»Na koga pucaju?«, upita komesar čete.
»Na mene.«, zadihano odgovori Sava.
»Kako na tebe?«, u čudu će komandir.
80
�»Bio sam u ustaškom rovu i divanio s njima«,
reče Sava.
»Ma ti si lud«, nadovezaše se ostali.
Jedino je vodnik, koji ga je pažljivo promatrao,
primijetio da Sava nosi i nešto što ne spada u
njegovu ratnu spremu.
Tako je ustaški ranac s municijom bio najbo
lji dokaz da je Sava zaista doživio izuzetnu dogo
dovštinu, tj. našavši se u teškom položaju, isko
ristio ustašku neopreznost i iznenadivši ih uspio
se izvući nepovrijeđen.
Drugi dan se u bataljonu pročulo da je Sava za
lutao u ustaški brlog gdje su ga lijepo počastili,
a usput je od njih dopremio pun ranac municije.
Od Like do Srbije
Putujući za Bugojno u sastav 1. proleterskog kor
pusa, 11—19. novembra 1943. godine, 6. ličku divi
ziju zadesila je žestoka zima i vijavica, naročito
na brdu Čemernici. To je bila hladnoća pri kojoj
se krv ledi u žilama pa su i najjači znali pokleknu
ti. Pod tim vrlo teškim uvjetima mislile smo na
cilj koji nas čeka, nismo se prepustile ornami i
snu te ni jedna od nas tu nije okončala svoj život.
Kako se u to vrijeme formirala 35. divizija, za
njeno popunjenje upućena je nekolicina partizan
ki naše čete pa tako i Bosiljka — Lola Kolundžić
i Soka Keča, koje su u njoj i poginule.
6 PRVA 2ENSKA LICKA PART. CETA
81
�»LIČKA ŽENA U BORBI« br. 14—15. maj-juni 1945.
82
�6*
83
��85
�86
�Od
broja
ranjenih
i
oboljelih
drugarica
visoki
je postotak ušao u sastav jedinica koje su operi
rale na teritoriju Like, nastavljajući borbenim pu
tem sve do oslobođenja, a neke su upućene na or
ganizirani društveno-politički rad u pozadinu.
17. decembra 1943. bili smo na Šuicama. Već 7.
januara 1944. kod Mrkonjić-Grada poginula je jed
na od heroina naše čete Draga Končar. Kako je
upala u njemačku zasjedu, zarobljena i zlostavlja
na, Draga ipak svakim svojim činom daje otpor
neprijatelju pokazujući izuzetnu snagu i patrioti
zam.
S velikim entuzijazmom borile smo se i u dr
varskoj operaciji, gdje kao sekretar SKOJ-a bataljona »Marko Orešković« pogiba Milica Vejnović,
a kao slušalac oficirske škole Danica Orlić. Tom
prilikom su četiri drugarice naše čete teže ranje
ne, a većina ih se u ovoj akciji posebno istakla.
Tako je Mica Bjelobaba spasila sovjetskog voj
nog izaslanika, dok je komesar Internog odjela
bolnice 1. korpusa Jovanka Budisavljević, uz po
moć bolničkog osoblja, izbavila sve ranjenike iz
Drvara i prebacila na Mlinište.
Obje su za te podvige odlikovane kao i Dragica Ninković, koja je mitraljezom iz ruku pogi
nulog druga ubila nemali broj njemačkih pado
branaca.
Nešto kasnije,
Koričani
iznad
12. jula 1944. godine, u šumi
Glamoča
pogiba
pomoćnik
kome
sara čete Ljuba Šainović.
87
�Džepne novine
88
�89
�Oko 20. jula 1944. godine 2. brigada, u sastavu
6. proleterske divizije, kreće s terena Blagoja na
veliki
marš
za
Srbiju.
Taj
forsirani
marš
preko
rijeke Vrbasa, Rače, Bosne, Sutjeske, Pive, Tare
i Lima te bosanskih i crnogorskih vrleti, nepresta
no prati njemačka SS divizija »Princ Eugen«, a
u stalnom je sukobu i s ostalim neprijateljskim
jedinicama.
Na ovom iscrpljujućem putu od Like preko Bo
sne i Crne Gore, partizanke Prve ženske čete po
nijele su se dostojanstveno i odvažno, kako bi svo
jim primjerom dale podstrek ostalima. U nošenju
oružja i svim ostalim zadacima ravnopravno su
se izmjenjivale s drugovima, a noću umjesto od
mora krpale su, šivale i prale odjeću borcima.
Prelaskom 6. proleterske divizije za
Srbiju
i
drugarice Ženske čete su se pokazale dosljednim
sudionicima svih borbi koje su se vodile na tom
teritoriju, posebno u teškoj borbi na Valjevu sep
tembra 1944. Tu ginu dvije djevojke — Stojanka
Matijević i Soka Medić, u nastojanju da pomognu
ranjenim drugovima.
Od Beograda do Zagreba
U
beogradskoj
operaciji
također
su
učestvovale
partizanke Prve ženske čete, koje su iza sebe ima
le teški borbeni put, a nerijetko i po nekoliko
90
�ranjavanja. Tada su već mnoge bile na rukovode
ćim dužnostima kao delegati voda, komesari četa,
omladinski i sanitetski rukovodioci. U to vrijeme
gotovo su sve bile članovi KPJ i vrlo aktivne kao
komunisti, pa su mnoge prisutne kao delegati na
1. partijskoj konferenciji 6. proleterske divizije
u Šidu, 27. februara 1945. godine, o kojoj sam u
svom ratnom dnevniku zapisala slijedeće:
Konferenciju je otvorio sekretar divizijskog
ko
miteta Dane Ćuič i pozdravio prisutne članove CK
KPJ: Edvarda Kardelja, Franca Leskošeka, Mijalka Todorovića — Plavog, kao i ostale počasne uz
vanike i delegate.
U uvodnom izlaganju
sekretar
divizijskog
miteta Dane ćuić, između ostalog, je rekao:
»Naša konferencija je sazvana da se
ko
analizira
bilans našeg dosadašnjeg rada, te da se preispi
taju nedostaci i propusti koji koče daljnji razvoj
i da se donesu potrebni zaključci za budući po
litički i vojnički razvoj naše divizije.
Imenovani je predložio slijedeći dnevni red:
1. Politički referat — pol. komesar Nikica
Pejnović,
2. Organizacioni referat — sekretar divizijskog
komiteta Dane Ćuič
3. Vojnički referat — komandant divizije Đoko
Jovanić
4. Pozdravni telegrami
Nakon podnesenih referata, koje su delegati do
bili umnožene, te diskusije delegata konferencije
♦
91
�POLITDELEGAT MILKA POKRAJAC
l x brošure »Žena vojnik«, izdanje Glavnog odbora AFŽ Hrvatske,
1945. g.
Naš delegat kod straže pri Štabu 1. ud, brigade XXXV. divizije
je drgarica Milka Pokrajac. Na prvi pogled ne čini se da je ta mirna
i tiha drugarica prešla najteže golgote u historiji našega rata.
Među prve drugarice, koje su riješile da puškom u ruci svete
nebrojena stradanja našeg naroda, jest Milka. Ona je neustrašivi
borac u bataljonu »Stojana Matica« u VI. diviziji. U IV. ofenzivi, za
vrijeme najtežih borbi na Ljubovu, zadobiva ona dvadeset i sedam
rana od bacača. Kao teškog ranjenika prebacuju je drugovi preko
Bosne za Crnu Goru. Ona još i danas osjeća na sebi stradanja IV. i V.
ofenzive. Sjeća se i stradanja naših ranjenika na Zelen-Gori, koji su
ubijeni na najsvirepiji način. Ona se tada spasila pukim slučajem
Nakon što su Milki zacijelile rane. vraća se u vojnu jedinicu.
Ona je opet borac VII. divizije, gdje je ponovno ranjena u borbi kod
Pljevlja. Za vrijeme liječenja u bolnici dobiva trbušni, zatim pjegavi
tifus. Sve to preboljeva, i kad je zbog tih rana i bolesti bila poslana
u pozadinu, Milka se suprotstavlja i odlučno traži da je povrate ü
vojnu jedinicu. Ona je danas pri štabu I. udarne brigade XXXV. di
vizije.
Mi smo ponosni i gordi na drugaricu Milku, koja je spremna
da I život da zi spas i dobrobit svoje domovine.
Lalić Jovanka
dopisnik I. udarne brigade XXXV.
divizije XI. korpusa
Politdelegat Milka Pokraj ac
92
�— uzeo je riječ član CK KPJ Edvard Kardelj, ko
ji je, između ostalog, rekao:
»Komunisti
su
inžinjeri
boraca
tj.
vi
komunisti
6. divizije snosite odgovornost za političko djelo
vanje i vojničku spremnost u vašoj diviziji. Voj
ničko i političko osposobljavanje boraca važno je
iz dva razloga:
1. Oslobađanje naše zemlje od okupatora i do
2.
maćih izdajica
Osposobljavanje vojske koja će i poslije ra
ta znati braniti tekovine NOB-a od napada
neprijatelja, koji već sada pokušava rovariti
u našoj zemlji.«
Kardelj je u svom opširnom izlaganju govorio
o
vanjskoj vojnopolitičkoj situaciji, popularizaci
ji
organa
narodne
vlasti
i
narednim
zadacima
u
oslobođenoj zemlji.
U proboju sremskog fronta, 12. aprila 1945. gdje
se neprijatelj strahovito borio pri izvlačenju svo
jih snaga, poginule su naše posljednje tri omla
dinke, tako reći u osvitu slobode. Jeka Radaković,
Borka Rapaić i Anđa Serdar stradale su pri vrše
nju dužnosti kao referenti Saniteta bataljona.
93
�Druže, drži vezu!
Nakon
proboja
sremskog
fronta
desio
se
jedan
slučaj, koji nas je bar za trenutak sve nasmijao.
U noći između 18/19. aprila prolazili smo ob
roncima Dilj-gore srvani umorom.
Naše brigade su se upravo približavale Slavon
skom Brodu, a iza njih su marširale prištapske
jedinice, među kojima i saniteti brigada.
Drugarica Neđa Obradović, bolničarka Saniteta
1. brigade, u jednom se trenu u mrkloj noći su
dari s vojnikom ispred sebe. Misleći da je zaostao
iz prethodne naše jedinice kroz polusan izdera se:
»Druže, drži vezu!«
Vojnik, kojemu je mogla jedino konture naslu
titi, mamuran i iscrpljen odgovori: »Ja vol!«
Drugarica Neđa, koja se do tada već posve raz
budila, začuđena njegovim odgovorom, odbrusi:
»Ma nisi ti samo vol, već i parip što ne držiš
vezu!«
Tek tada je Nijemac dobro čuo s kim razgova
ra, a isto tako i jedinica kojoj je pripadao, pa se
razbježaše glavom bez obzira na suprotnu stra
nu od Saniteta, a pritom je i Sanitet shvatio o če
mu se radi i nagodio što dalje od te njemačke je
dinice.
Drugi dan su borci saznali za strku na začelju,
koja je nastala zbog toga što su Sanitet 1. brigade
i njemačka pozadinska jedinica uvidjeli da ne pri
94
�padaju istom stroju, nakon što
noć mirno hodali jedni za drugima.
su
skoro
cijelu
Nakon oslobođenja Slavonskog Broda naše su
jedinice nastavile munjevito napredovanje prema
Zagrebu. U žestokom sukobu na Čazmi nesvaki
dašnju je hrabrost pokazala Mica Momčilović, ko
ja je po ranjavanju komandira povela 2. četu bataljona »Ognjen Priča« u protunapad.
Dana 9. maja 1945. dijelovi 6. proleterske divi
zije s drugim jedinicama JNA ušli su u Zagreb.
Izvršivši i zadnji zadatak okončan je dugačak
i težak ratni put 6. proleterske divizije, a time i
pripadnica
Prve
ženske
omladinske
partizanske
čete.
Od sedamdeset i pet djevojaka-boraca poginulo
ih je dvadeset i tri, a rat su preživjele pedeset i
dvije drugarice, koje su se po završetku oružane
revolucije uklopile u životne tokove sredina u ko
jima su se našle. Odmah su se aktivirale u društveno-političkom radu i ostale vjerne ideji za koju
su se borile.
Sad mi ostaje još jedino da zaključim, a ja bih
se pri tome poslužila citatom iz predavanja OD
AMAZONKE DO PARTIZANKE, našeg velikog pje
snika i borca Vladimira Nazora (1. januar 1944.
godine, Otočac):
» . . . I mi se možemo ponositi što smo u ove te
ške ali velike dane dali svijetu nov tip žene — že
nu partizanku.«
95
�Prikaz borbi u kojima su ginule i ranjavane
partizanke Prve ženske čete
BORBA
Tušilović,
24. 10. 1942.
Rakovica —
Čatrnja
29/30. 10. 1942.
POGINULA
—
Zor ka Gajić
RANJENA
Mara Zorić
Mica Momčilović
Sofija Ugarković
Mica Počuča
Ličko Petrovo Selo
3. 11. 1942.
—
Dušanka Popović
Prvi napad na
Slunj
7. 11. 1942.
—
Danica Mirić
Milica Čortan
Nevenka Lazić
—
Drugi napad na
Slunj
14. 11. 1942.
Dvor na Uni
26/27. 11. 1942.
Lovinac
25. 12. 1942.
Bosiljka Marčetić
Milica Obradoviđ
Naranča Končar
Bosiljka Petrović
Mara Dukić
Milja Ugarak
—
Milka Grković
Danica Mirić
Gračac
14/15. 1. 1943.
Zorka Dukić
Anka Kosanović
Milica Čortan
Dušanka Čuić
Jelka Dozet
Desanka Stojić
4. neprijateljska
ofanziva
januar-februar
1943. g.
Milka Lukić
Pera Klašnja
Dušanka SladićIvančević
Danica Mirić
Soka Ljubović
Milka Pokrajac
Dragica Ninković
Desanka Stojić
96
�Široka Kula
19/20. 4. 1943.
Soka Priča
Dragica Cvjetičanin
—
Na Gospić i okolicu i
početak maja 1943.
Mica Počuča
Sofija Drakulić
Vida Končar
Milica Vejnović
Sjeverna Dalmacija Jeka Čanković
juni-august 1943.
Mokro Polje,
Dinara, Kijevo,
Vrlika
Jovanka
Budisavljević
Milica Čuić
Zorka Grbić
Danica Stojić
Danica Tepavac
Mutilić,
početkom
septembra 1943.
Mileva Kovačević
—
Desanka Stojić
Šuice
17. 12. 1943.
Anđa Vukmirović
Mrkonjić-Grad
7. 1. 1944.
Draga Končar
Desant na Drvar
25. 5. 1944.
Danica Orlić
Milica Vejnović
Koričani, iznad
Glamoča,
12. jula 1944.
Ljuba Šainović
--
Na rijeci Limu
augusta 1944.
—
Jovanka
Budisavljević
Val j evo,
polovinom
septembra
1944. god.
—
Bosiljka Petrović
Dušanka Popović
Mica Počuča
Mara Zorić
Stojanka Matijević
Soka Medić
7 PRVA ŽENSKA LICKA PART. CETA
97
�Na sremskom
frontu
april 1945.
Jeka Radaković
Borka Rapaić
Anđa Serdar
Selo Turovac,
Gračac,
kao pol. radnik
koncem oktobra
1943.
Bosiljka Marčetić
Dnopolje, kod
D. Lapca,
u 35. diviziji,
oktobar 1944. g.
kontuzovana
Mica Delie
Bosiljka — Lola
Kolundžić
Korita, kod Slunja, Soka Keča
u 35. diviziji,
marta 1945.
MJESTO
Kod Slunja,
augusta 1945.
POGINULA U
SAOBRAĆAJNOJ
NESREĆI
Danica Tepavac
--
UMRLA
—
Jesikovac,
T. Korenica,
u jesen 1946. god.
--
Ljuba Žakula
Apatin
16. 11. 1973.
—
Mileva
Dmitrašinović
Beograd
23. 12. 1985.
—
Đuro Radovanac
98
�STATISTIČKI PODACI
23 poginule u NOR-u
1 poginula nakon oslobođenja u saobraćajnoj
nesreći
2 umrle poslije rata
27 ih je ranjeno, a neke su ranjene i po nekoliko
puta
25 ih je preboljelo pjegavi i trbušni tifus
18 nosilaca »Partizanske spomenice 1941«
22 ratna vojna invalida
27 rezervnih vojnih starješina
Nacionalni sastav: Sve Srpkinje
Socijalni sastav: 71 seljanka i 4 đaka
Memorijalni muzej Prve ženske
partizanske čete
Formiranje,
postojanje
i
djelovanje
isključivo
žen
ske vojne borbene formacije — jedinstven je pri
mjer ne samo u jugoslavenskim, već i u inozem
nim razmjerima pokreta otpora. Isto tako, obi
ljem prikupljenog originalnog materijala i doku
mentacije
opravdava
se
postojanje
i
daljnje
djelovanje Memori jalnog muzeja Prve ženske par
tizanske čete, koji je otvoren septembra 1977. u
selu
Trnavcu
na
teritoriju
Titove
Korenice
i
kao takav pristupačan je široj javnosti.
Velik je značaj spomenutog Muzeja kako u
pogledu njegovanja i prenašanja borbenih tradi-
7*
99
�Zgrada Memori jalnog muzeja Prve ženske čete u Trnavcu
kod Titove Korenice.
cija na mlađe generacije, tako i zbog zahvalnosti
ženama-borcima i zbog čuvanja uspomena na svi
jetle likove drugarica poginulih u borbi za slobo
du, bratstvo i jedinstvo.
Navedene činjenice obavezuju naše društvo da
ovaj dio povijesti i kulturne baštine prezentira
javnosti i sačuva od zaborava, kako bi se na ovim
tradicijama odgajale mlađe generacije.
Borbeni put Prve ženske partizanske čete vjer
no potvrđuje riječi druga Tita iz govora održanog
na Prvoj zemaljskoj konferenciji AFŽ-a Jugoslavi
je, decembra 1942. godine u Bosanskom Petrov
cu, gdje je, između ostalog, rekao:
» . . . Ja mogu kazati da su žene u toj borbi, po
svom heroizmu, po svojoj izdržljivosti, bile i jesu
u prvim redovima — i svim narodima Jugoslavije
čini čast što imaju takve k ć e r i . . . «
100
�Ženska omladinska sekcija »Seljačkog kola« Babin Potok —
Končarev Kraj, jula 1939.
Polaznice djevojačkog domaćinskog tečaja na Plitvičkim
jezerima, 1939.
�Selo Krbavica u kojem je polovinom juna 1942. OK SKOJ-a
donio odluku o formiranju Prve ženske omladinske
partizanske čete.
Dio panorame sela Trnavca u kojem je formirana
Prva ženska četa.
�Odbor AFŽ-a sela Divosela 1942.
Žene nose borcima hranu na položaj.
�Dovoz ranjenika
u bolnicu Bijeli
potoci u
4. neprijateljskoj
ofanziva, februara
1942. Na slici
ranjena Desa
Stojić, delegat voda
u bataljonu
»Ognjen Priča«.
Bolničarke bolnice
Krbavica 1943.
�Prenos ranjenika 2. brigade 6. ličke divizije sa Šuica
(kod Kup resa) decembra 1943.
Bataljon »Ognjen Priča« prelazi preko Tare 25. augusta 1944.
�Medicinski bataljon 6. proleterske divizije po oslobođenju
Beograda oktobra 1944.
Prva partijska konferencija 6. proleterske divizije
27. februara 1945. godine u Šidu.
�Sanitet 2. brigade 6. proleterske divizije marta 1945. u
Malim Vašicama — sremski front.
Transport
ranjenika
2. brigade
6. proleterske
divizije kod Zeline
7. maja 1945. u
nastupanju jedinica
u Zagreb.
�Bataljon saniteta 6. proleterske divizije na dan oslobođenja
Zagreba, 8. maja 1945.
Sastanak referenata saniteta 2. brigade u Dubravi kod
Zagreba, 2. maja 1945.
�LIKOVI BORACA
�Naranča (Petra) Končar-Rodić
POLITIČKI KOMESAR ČETE
Rođena je 1921. u Končarevom Kraju, Korenica,
Hrvatska, kao prvo od osmoro djece Petra i So
fije — Soke, rođene Čuić. Nakon osnovne škole
živjela je s porodicom u selu baveći se, sve do po
lovine 1941. godine, zemljoradnjom i domaćin
stvom.
Za obitelj Petra Končara, stolara, život je bio
težak, kao i za većinu porodica u Končarevom Kra
ju. Radilo se mnogo da bi se nekako preživjelo.
Upravo zbog toga 1929. godine Petar odlazi na
rad u Belgiju, da bi svojom zaradom olakšao život
brojne porodice. Dolaskom u Belgiju uviđa težak
položaj
radničke
klase
i
odmah
se
uključuje
u
rad sindikalnih radničkih organizacija. Tu je upo
znao metode i oblike organizirane borbe radničke
klase protiv izrabljivanja. Nakon povratka kući
neumorno radi na podizanju političke svijesti lju
di i propagira revolucionarne ideje. Naročitu je
111
�pažnju
posvećivao
radu
s
omladinom.
Zbog
svo
je revolucionarne aktivnosti već je 1935. hapšen i
zatvaran kao komunista. Godine 1937. u selu je
formirana partijska organizacija.
Usmjerena očevim odgojem Naranča se vrlo
mlada politički aktivirala. Početkom 1938. godi
ne postala je član SKOJ-a, a već sredinom 1940.
član Partije.
Pored drugih
jom žena
vanja do
aktivnosti
rukovodila
je
Sekci
pri »Seljačkom kolu« od njenog osni
početka 1941. Uz kulturno-prosvjetni
rad, žene su se sistematski upoznavale s politič
kom situacijom u zemlji i svijetu te pripremale za
nadolazeću borbu protiv fašizma. Rezultat
rada bio je masovni odaziv na poziv KPJ u NOB.
takvog
Naranča se u vrijeme ustanka nalazila u Drva
ru, gdje je bila izabrana u Glavni odbor AFŽ-a za
Drvarsku dolinu, a to je ujedno bio prvi odbor
AFŽ-a u Jugoslaviji. Krajem septembra 1941. vra
tila se u Liku, u svoje rodno mjesto. U oktobru
iste godine postala je član Okružnog komiteta
SKOJ-a za Liku, a bila je i sekretar Općinskog ko
miteta SKOJ-a za Korenicu.
Odlukom Okružnog komiteta SKOJ-a za Liku
ona preuzima dužnost komesara Prve ženske om
ladinske čete, koja je formirana 25. augusta 1942.
u selu Trnavcu. Ulaskom te čete u sastav 2. ličke
udarne brigade, raspoređena je na dužnost zamje
nika političkog komesara 2. čete bataljona »Og
njen Priča«. Prilikom borbe u Dvoru na Uni, 27.
112
�novembra
1942.
godine,
ranjena
je
i
otpremljena
na liječenje u bolnicu na Bijele potoke.
Nakon izlaska iz bolnice bila je sekretar Općin
skog komiteta Komunističke partije Plitvički Ljeskovac i član biroa KPH za Korenicu.
Početkom 1944. odlazi u sjevernu
preuzima
KPH
u
dužnost
Koprivnici,
Hrvatsku
sekretara
Kotarskog
a
iste
krajem
godine
i
komiteta
prelazi
na dužnost u Glavni štab Hrvatske gdje ostaje do
oslobođenja.
Od juna mjeseca 1945. do početka 1963. radila
je u Centralnom komitetu SR Hrvatske, a nakon
toga nastavila je rad u Gradskoj skupštini Zagre
ba. S tog radnog mjesta otišla je u mirovinu 1974.
godine.
Uz svoje radne i društvene obaveze, te obaveze
majke koja je odgojila dvoje djece, stekla je i vi
soko stručno obrazovanje.
Ostala je aktivan društveno-politički radnik vr
šeći razne dužnosti, počevši od mjesnih do savez
nih organa. Član je Savjeta SRH.
Po činu je kapetan I klase.
Ratni je vojni invalid 60 posto.
Nosilac je »Partizanske spomenice
i više ratnih i mirnodopskih odlikovanja.
8 PRVA ŽENSKA LICKA PART. CETA
1941.«
kao
113
�Sofija (Bogdana) Drakulić-Bogojević
KOMANDIR 1. VODA
Rođena je 1925. u selu Rijeka, Korenica, u zanatlijskoj porodici od oca Bogdana i majke Drage.
Otac je bio pekar, a majka domaćica. Osnovnu
školu i četiri razreda gimnazije završila je u Korenici. Rat ju je zatekao u petom razredu gimna
zije u Gospiću. Nakon okupacije zemlje vratila se
roditeljima u Korenicu. Oca su joj ubile ustaše
pa je majka s djecom otišla u selo Rijeku. Tamo
su imali kuću i nešto zemlje. Pekarsku radnju
njenog oca uzeli su Talijani i ona im je služila za
kuhinju, a magazan za municiju.
Čitava njena obitelj učestvovala je u NOP-u, a
troje starijih nosioci su »Partizanske spomenice
1941«. Od prvih dana ustanka Sofija aktivno radi
za NOP, zajedno sa starijom sestrom Milicom ko
ja je poginula krajem 1943. kao borac 13. divizije.
Njih su dvije bile partizanski kuriri i prikupljale
su informacije o namjerama i kretanju neprijate
lja u Korenici i okolini. Nabavljale su sanitetski
materijal za partizanske bolnice. U jesen 1941.
smjelo
su
izvele
pravi
podvig.
Naočigled
Talijana
i ustaša odvele su liječnika da previje ranjene par
tizane, koji su rane zadobili u borbama na Ljeskovcu i Plitvičkim jezerima, a teško ranjenog bor
ca dovele su na liječenje u bolnicu. Uzimale su
neprijatelju oružje i municiju te otpremale parti-
114
�zaskim jedinicama. Jednog dana dobile su zadatak
da u talijanskom garnizonu rasture letke štampa
ne u Drvaru. Nakon obavljenog zadatka krenule
su iz grada, ali su ih neprijatelji stigli i uhvatili
na cesti. Starija sestra odvedena je u logor, a So
fija kao maloljetna stavljena je u kućni pritvor. U
novembru 1941. uspijeva pobjeći pa su je drugovi
sklonili u selo Krbavicu, gdje je nastavila da aktiv
no radi u omladinskoj organizaciji.
25. augusta 1942. godine postala je borac Prve
ženske omladinske čete. Nakon vojno-političke obuke raspoređena je u bataljon »Stojan Matić«
2. ličke udarne brigade. Osam mjeseci kasnije pre
šla je na rad u kulturno-prosvjetnu ekipu 6. ličke
divizije i tu ostaje sve do prelaska divizije u Sr
biju. Tada je završila sanitetski tečaj i bila raspo
ređena u protukolski artiljerijski divizion za za
mjenika referenta saniteta. Po proboju sremskog
fronta odlazi u bolnicu teških ranjenika kao se
stra instrumentarka u operacionoj sali. Demobili
zirana je s dužnosti komesara niže sanitetske ško
le 1. armije u činu potporučnika.
Član KPJ postala je u bataljonu »Stojan Matić«
novembra 1942.
Nakon demobilizacije radila je u Ministarstvu
unutrašnjih poslova SFRJ u Beogradu. Bila je se
kretar partijske organizacije svog odjeljenja, a
završila je i tečaj partijske izgradnje. Kao dobro
voljac učestvovala je na izgradnji Omladinske pru
ge Šamac—Sarajevo i bila udarnik.
8
*
115
�Naranča Končar Rodić
Sofija Drakulić Bogojević
Nevenka Lazić Nena
Danica Mirić
116
�Radila
je
u
redakciji
pionirske
štampe
kod
Branka Čopića, a kasnije u Ministarstvu građevi
na FNRJ.
Godine 1949. iz porodičnih razloga vraća se u
SR Hrvatsku i do 1956. godine radi u Općinskom
i Kotarskom narodnom odboru u Titovoj Korenici, a zatim prelazi u Zagreb gdje radi u Narodnom
odboru općine Trnje. Penzionirana je 1963. go
dine.
Sama je odgojila svoja dva sina.
Nosilac je »Partizanske spomenice 1941.«
Za ratne zasluge odlikovana je: Ordenom zaslu
ga za narod i Ordenom bratstva i jedinstva.
Nevenka Nena (Save) Lazić
POLITIČKI DELEGAT 1. VODA
U
ličkom
obitelji
selu
rođena
Mogoriću
je
1925.
u
višečlanoj
Nevenka
—
trgovačkoj
Nena
Lazić.
Bilo ih je osmero djece — četiri brata i četiri se
stre. Dugogodišnjim mukotrpnim radom i odrica
njem roditelji su im omogućili osnovno obrazova
nje u rodnom selu. Troje djece — Nena, Anka i
Dušan, (sve troje su poginuli kao borci u NOR-u),
iako pod vrlo teškim uslovima školovanja djece u
staroj Jugoslaviji, nastavili su srednju školu u Go
spiću, dok je najstariji sin Mile učio zanat u Ba
natu. Djeca su rasla u skladnoj obiteljskoj atmo
sferi, a od djetinjstva i rane mladosti odgajana su
u rodoljublju i patriotizmu.
117
�Nevenka Lazić je već u gimnazijskim klupama
stekla prve spoznaje o revolucionarnom radnič
kom i omladinskom pokretu. Voljela je mnogo či
tati što joj je omogućilo širinu pogleda na svijet,
kao i saznanje da kroz život treba ići s idealima
i za njih ako treba i poginuti. Nije mogla ostati
po strani, uključila se u naprednu grupu srednjo
školske omladine. Sudjeluje u akcijama koje je
pod rukovodstvom Komunističke partije i kroz
legalne
forme
organizirala
napredna
omladina.
Tada se, iako mlada, idejno-politički formirala u
odlučnog
borca protiv vladajućeg reakcionarnog
režima.
Aprila 1941. prekida gimnaziju u petom razre
du i odmah nakon proglašenja tzv. Nezavisne Dr
žave Hrvatske bježi sa sestrom Ankom i bratom
Dušanom, koji su također pripadali naprednom
omladinskom pokretu, u svoje rodno selo. U nji
hovu kuću zalazili su članovi Okružnog i Kotar
skog komiteta, članovi Komunističke partije i na
predno orijentirani ljudi iz sela, po čijem se zadat
ku u nekoliko navrata ilegalno prebacivala u Go
spić, prenoseći razne obavijesti i poruke, a u po
vratku donoseći sanitetski materijal u Mogorić.
Nakon dizanja ustanka s velikim se
žarom
uključila u rad i zadatke omladinske organizacije
u selu. Sudjeluje u organizaciji sabirnih i radnih
akcija, pomaže u pisanju i umnožavanju radio-vijesti, koje prenosi po okolnim selima. Posebno
se
118
isticala
na
organiziranju
kulturno-prosvjetnog
�rada u selu. Zbog svoje izuzetne aktivnosti, no
vembra 1941. godine, primljena je u skojevsku or
ganizaciju.
Cijela njena obitelj učestvovala je
Otac Sava jedan je od organizatora
u NOR-u.
ustanka u
Mogoriću i borac s puškom u ruci od 1941. Četve
ro starijih stupili su u jedinice NOV 1942. godine,
dok je majka Soka s mlađom djecom radila za
NOP u pozadini.
U aprilu 1942. prilikom napada Talijana i četni
ka Nena je učestvovala u obrani Mogorića. Nosi
la je partizanima hranu na položaj i javljala po
datke o kretanju neprijatelja.
O
tome je razgovarala s dopisnikom Agitpropa
OK KP za Liku, prilikom njegovog susreta sa Žen
skom četom septembra 1942. g:
»Jesu li tebi dopustili roditelji da ideš u voj
sku?«
» . . . I još kako! Ta svi su moji u partizanima.
Otac i brat ovdje, a drugi brat u Srbiji. Ja sam već
bila u borbi kada su Talijani napali Mogorić. Čet
nici su vodili preko sedam hiljada Talijana, ali
naši
hrabri
partizani
su
ih
raspršili.
Neobično
sam se radovala kad sam čula da je poginulo mno
go talijanskih oficira. Ja sam tada našim donosi
la hranu na položaj i javljala im vijesti o kretanju
neprijatelja . . .« (Moj susret s Prvom ženskom
omladinskom četom, »Lički partizan«, broj 6)
Nena se nije zadovoljila radom u pozadini, već
se, nakon obavijesti o odluci OK SKOJ-a za Liku,
119
�dobrovoljno
četu.
Na
dolazi
te
je
javila
u
Prvu
žensku
omladinsku
vojno-političkoj obuci u Trnavcu posebno
do izražaja njena skromnost i drugarstvo
izuzetna sposobnost poticaja za akciju. Vrlo
aktivna u političkom i kulturno-prosvjetnom
životu čete. Organizira izdavanje četnih zidnih no
vina, tečaj nepismenih, kojima u slobodno vrije
me nesebično pomaže pri učenju. Također se za
laže i u savladavanju vojne nastave.
Aktivnost u kulturno-prosvjetnom radu nastav
lja i u bataljonu »Stojan Matić«, u koji je raspo
ređena nakon uključenja Prve ženske omladinske
čete u sastav 2. ličke udarne brigade. Vrlo je za
paženo i njeno političko djelovanje među borci
ma, a i među narodom, prilikom prolaska jedini
ca kroz sela. Ne izostaje ni u izvršenju borbenih
zadataka. U prvoj borbenoj akciji, prilikom suko
ba s talijanskim okupatorom na Polo ju kod Per
jasice 17. 10. 1942. godine, izvukla je s poprišta
borbe teško ranjenog zamjenika komandanta 2.
udarne brigade Lazu Radakovića, previla ga i ot
premila u bolnicu.
U daljnjim borbama svog bataljona na Tušiloviću, Rakovici, Ličkom Petrovom Selu, Željavi,
Vagancu i prvom napadu na Slunj, stalno je u
prvim redovima u izvršenju borbenih zadataka.
Nena Lazić bila je visoka, vitka, povučena i veo
ma jednostavna djevojka. Bila je tako vitka da
se činilo da će se slomiti pod težinom puške na
120
�ramenu. Njeno najčešće ozbiljno i zamišljeno lice
izgledalo je još ozbiljnije zbog prirodno sijedog
čuperka kose koji ju je činio posebnom.
Maglovita jesenska noć 14. novembra 1942. Iz
vršen je napad na ustaško-domobransko uporiš
te u Slunju. Bila je to Nenina posljednja borba i
posljednja noć. Nalazila se u prvom borbenom
stroju u zaklonu, s bombom u ruci. Neprijatelj
ska vatra bila je paklenska. Namještajući se za bo
lji položaj i pregled, u momentu kada je pokuša
la da tempira i baci bombu na neprijateljsko mi
traljesko gnijezdo, pokošena je s bočne strane ra
falom. Rana je bila veoma teška s malo izgleda
da preživi. Borci su je izvukli s poprišta borbe i
otpremili u brigadno prihvatilište. U besvjesnom
stanju prebačena je na Bijele potoke. U bolnici
je odmah izdahnula bez riječi i jauka kraj svojih
ratnih drugarica — Milice Čortan i Danice Mirić,
koje su ranjene u prethodnoj borbi na Slunju.
Nena je bila druga poginula partizanka
ženske
partizanske
čete
te
se
njena
smrt
Prve
teško
dojmila ostalih.
Danica (Stojana) Mirić
KOMANDIR 2. VODA
Rođena je 1925. u selu Mirić Štropina, Plitvička
jezera, Korenica, Hrvatska, u siromašnoj radnič
koj porodici Stojana i Latinke> u kojoj je bilo
121
�osmero
kod
djece.
kuće
i
Nakon
pomagala
završetka
roditeljima
škole
u
ostala
je
poljoprivredi
i domaćinstvu.
U junu 1941. ustaške su vlasti iselile sve sta
novništvo plitvičke općine u Bosnu. Tako se Da
nica sa svojom porodicom smjestila u okolicu Dr
vara. Bila je u kući poznatog ilegalca Nikole Kotle. Tu ju je zateklo dizanje ustanka te se pod uticajem naprednih ljudi uključila u NOP.
Septembra 1941. vratila se s ostalim narodom
u Liku i u svom rodnom mjestu nastavila aktiv
no raditi za NOP.
Decembra 1941. godine, zbog pokazane aktivno
sti, primljena je u skojevsku organizaciju. Kao
skojevka radila je na organiziranju omladine u
SMG, aktivirajući mlade na radnim i drugim akci
jama.
25. augusta 1942. stupila je u Prvu žensku om
ladinsku partizansku četu, jer je smatrala da će
u operativnoj jedinici najviše pridonijeti NOB-u.
Nakon završene vojno-političke obuke raspore
đena je u bataljon »Stojan Matić« 2. ličke udarne
brigade. U svim borbenim akcijama svoje jedinice
isticala se i bila veoma hrabra.
Prilikom borbenog napada na Slunj, 7. novem
bra 1942. godine, ranjena je i otpremljena na li
ječenje u bolnicu na Bijele potoke. Kada je ozdra
vila, vratila se u svoj bataljon, ali je u borbi na
Lovincu lakše ranjena i liječena ambulantno. U 4.
neprijateljskoj ofenzivi po treći je put ranjena i
122
�s transportom teških ranjenika otpremljena u Bo
snu u Centralnu bolnicu pri Vrhovnom štabu. S
tom je bolnicom prešla ofenzivu na Neretvi i iz
držala sve napore svakodnevnog pokreta i borbe.
Učestvovala je i u petoj neprijateljskoj ofenzivi na
Sutjesci, gdje je preboljela i pjegavi tifus. Nakon
što je ozdravila stupila je u 1. brigadu 6. divizije
u kojoj je ostala do decembra 1943. godine, kada
se vratila u svoju matičnu jedinicu. Postavljena
je
za
zamjenika
referenta
saniteta
2. brigade 6.
divizije. U toj je jedinici prošla preostali dio bor
benog puta i zamornog marša od zapadne Bosne
do Srbije, u svakodnevnoj borbi i brizi za ranje
nike.
U decembru 1944. otišla je iz 6. proleterske di
vizije s još nekoliko drugarica na rad pri Vrhov
nom štabu. Odmah po dolasku bila je raspoređena
u UDB-u za grad Beograd, gdje je ostala do 1946.
Nakon toga upućena je u Sanitetsku školu u Lju
bljani, a poslije završenog školovanja raspoređe
na je na rad u VMA-a u Beogradu. Penzionirana
je 1968. u činu majora.
Ratni je vojni invalid (40 posto).
Nosilac je više ratnih i mirnodopskih
odliko
vanja.
123
�Desanka (Nikole) Stojić-Marčetić
POLITIČKI DELEGAT 2. VODA
Rođena je 1925. u selu Jošani, Udbina, Hrvatska,
u srednje imućnoj seljačkoj porodici od oca Ni
kole i majke Jelene, u kojoj je bilo devetero dje
ce. Nakon završetka osnovne škole pohađala je
gimnaziju u Zagrebu, zatim u Korenici gdje ju
je rat zatekao. Nakon okupacije zemlje vratila se
roditeljima na selo.
Od prvih ustaničkih dana veoma je aktivno ra
dila za NOP, posebno se angažirajući na kulturno-prosvjetnom radu s omladinom u selu. Budući da
je rasla i razvijala se pod uticajem komunista —
članova svoje porodice, ni njezin put nije mogao
biti drugačiji od onog koji je proklamirala KPJ.
U prvim danima ustanka u njenoj rodnoj kući bio
je smješten partizanski vod, koji je držao položaj
prema neprijateljskom uporištu na Udbini. Desa
je s omladinom preuzela svu brigu oko ishrane i
opskrbe tog voda. Dokazavši se na takvim i dru
gim zadacima, u oktobru 1941. primljena je u
SKOJ. U februaru 1942. postavljena je za sekre
tara skojevske organizacijie u Jošanu. U augustu
iste godine doživjela je svoje prvo ratno kršte
nje učestvujući u drugom partizanskom napadu
na Udbinu.
25. augusta 1942. stupila je u Prvu žensku omla
dinsku partizansku četu, u kojoj je izabrana za
124
�sekretara
skojevske
organizacije.
Po
završetku
vojno-političke obuke raspoređena je vi 1. četu bataljona
Odmah
»Ognjen Priča«
nakon dolaska
2. ličke udarne brigade.
u bataljon postavljena je
za političkog delegata voda i za rukovodioca kulturno-prosvjetnog rada u bataljonu.
U decembru 1942. primljena je u KPJ.
U bataljonu »Ognjen Priča« ostala je sve do
decembra 1944. godine, kada je upućena na duž
nost komesara Saniteta 2. brigade 6. proleterske
divizije. Kao borac i rukovodilac u prvim borbe
nim redovima prošla je čitavi put 2. brigade 6.
proleterske divizije »Nikola Tesla«. Demobilizira
na je marta 1946. u činu kapetana.
U toku rata ranjavana je tri puta te je ratni
vojni invalid (70 posto).
Citava njena uža porodica, osim jedne sestre,
nastradala je u NOR-u uglavnom kao aktivni učes
nici NOB-a.
Nakon demobilizacije došla je u Zagreb, zapo
slila se i obavljala ove dužnosti: bila je upravitelj
kinematografa, član Općinskog komiteta SKOJ-a
Črnomerec, personalac u Tvornici »Franck«, na
stavnik Gradske partijske škole Zagreb, upravnik
Sindikalne škole Mjesnog sindikalnog vijeća, a
zatim službenik u RSUP-u Hrvatske i u CK SK
Hrvatske.
Završila
Hrvatske.
je
Aktivna
je
srednju
u
partijsku
školu
društveno-političkim
pri
CK
SK
organizacija-
125
�ma, a posebno je istrajna u njegovanju i preno
šenju tradicije NOB-a na mlađe generacije.
nas živi u Zagrebu. Majka je ženskog djeteta.
Da
Nosilac je »Partizanske spomenice 1941.«
Za zasluge u ratu odlikovana je Partizanskom
zvijezdom III reda, a za poslijeratne zasluge: Or
denom zasluga za narod sa srebrnim zracima i
Plaketom Saveznog odbora SUBNOR-a.
Milica (Sime) Obradović-Milošević
KOMANDIR 3. VODA
Rođena je 1924. u selu Birovača, Donji Lapac,
Hrvatska, kao drugo od četvero djece u zemljo
radničkoj porodici Sime i Jeke. Kada je imala 7
godina, ostala je bez majke. Tada se o djeci bri
nuo otac i njegovi roditelji. Osnovnu školu nije
završila, a čitati i pisati naučila je od starijeg bra
ta Petra. Do rata je živjela u rodnom mjestu ra
deći u poljoprivredi i domaćinstvu.
Nakon dizanja ustanka i Milicu je zahvatio bor
beni polet na platformi poziva KPJ za borbu.
Uključila
jući
u
se u omladinsku
sabirnim
iradnim
organizaciju učestvu
akcijama.
Organizira
omladinke i žene na pletenju i šivanju odjeće za
prve partizanske jedinice. Na osnovu te aktivno
sti primljena je u SKOJ već u jesen 1941. godine.
U augustu 1942. odlazi u Prvu žensku omladin
126
�sku
tičke
partizansku
obuke
četu.
Nakon
raspoređena
je
završene
u
vojno-poli-
2. četu bataljona
»Ognjen Priča« 2. ličke udarne brigade.
Kao borac učestvovala je u svim akcijama svo
je jedinice na Kordunu i Baniji, ispoljavajući ve
liku hrabrost i izdržljivost. Prilikom borbe u Dvo
ru na Uni, 27. novembra 1942. godine, teško je
ranjena pa je otpremljena na liječenje. Liječena
je u mnogim bolnicama u Lici (oko sedam mje
seci), a za to je vrijeme preboljela i pjegavi tifus.
Kada je donekle zaliječena, a još nije bila spo
sobna za napore u operativnoj jedinici, izabrana
je u Općinski komitet SKOJ-a Donji Lapac i ra
dila na terenu kao politički radnik do augusta
1943. Tada ponovno odlazi u operativnu jedinicu,
ovog puta u bataljon »Stojan Matić« 2. ličke udar
ne brigade, gdje je do oktobra 1943. vršila duž
nost zamjenika referenta saniteta, a tada je upu
ćena na sanitetski kurs pri Štabu 2. ličke brigade.
Nakon završenog kursa raspoređena
rijski divizion 6. ličke divizije.
je
u
Artilje
Ubrzo je, međutim, upućena u 35. diviziju gdje
je bila kratko vrijeme bolničarka, a zatim referent
saniteta diviziona. Na toj dužnosti zateklo ju je
i oslobođenje.
U članstvo KPJ primljena je novembra 1943.
Po završetku rata upućena je u vojno-medicinsku školu u Beogradu, koju je završila 1948. go
dine.
Novembra 1949. demobilizirana je na lični zah-
127
�Desanka Stojić Marčetić
Milica ObradovićMilošević
Kata Radaković Priča
Savka Bjegović Obradović
128
�tjev a i zbog zdravstvenih razloga. Rezervni je ka
petan.
Ratni je vojni invalid (90 posto).
Nosilac je »Partizanske spomenice 1941«.
Poslije demobilizacije aktivira se u društveno-političkim organizacijama. Birana je u izvršne or
gane
RSV
i
SUBNOR-a.
U
nekoliko
navrata
bila
je član sekretarijata Saveza komunista u Mjesnoj
zajednici »Sava« u Beogradu, gdje i sada živi sa
svojom porodicom. Za svoju aktivnost u društveno-političkim
organizacijama
nekoliko
je
puta
po
hvaljivana.
Za ratne zasluge odlikovana je: Ordenom za
hrabrost, Ordenom zasluga za narod III reda i
Ordenom bratstva i jedinstva.
Kata (Ise) Radaković-Prica
POLITIČKI DELEGAT 3. VODA
Rođena je 1924. u selu Mogorić, Gospić, Hrvatska,
u porodici Ise i Jeke, u kojoj je bilo devetero dje
ce. Otac joj je bio lugar, a majka domaćica. Os
novnu školu završila je u selu Vrepcu, gdje joj je
otac službovao, a zatim i Srednju žensku stručnu
školu u Gospiću.
Na školovanju u Gospiću Kata je pripadala gru
pi napredne omladine. Na njenu političku
taciju imali su uticaj starija sestra Danica, koja
9
PRVA
ŽENSKA
LICKA
PART.
CETA
orijen
129
�je kao maturant učiteljske škole bila član KPJ, i
brat Dušan, gimnazijalac, član SKOJ-a.
Nakon okupacije zemlje, kada su uslijedile us
taške represalije, otac joj je odmah uhapšen, mu
čen
mu
i bezuspješno prisiljavan da prizna gdje su
djeca i kojoj organizaciji pripadaju. Poslije
talijanskog
Proglasa
o
zaštiti
Srba
pušten
je
iz
zatvora, te je s čitavom obitelji interniran u Dal
maciju.
Kata je u to vrijeme bila kod tetke u Vrepcu.
Tu ju je zatekao ustanak pa se odmah priključila
ustanicima. U međuvremenu se cijela porodica na
šla u rodnom Mogoriću, gdje je pristupila NOP-u.
Kata se angažirala u omladinskoj organizaciji, a
osim toga održavala je vezu s ilegalcima iz Gos
pića. U novembru 1941. primljena je u SKOJ.
Augusta 1942. stupa u Prvu žensku omladinsku
četu. Nakon vojno-političke obuke u Trnavcu ras
poređena je u 2. četu bataljona »Ognjen Priča«
2.
ličke
udarne
brigade.
U
tom
bataljonu
ostaje
do odlaska na sanitetski kurs, koji je održavan u
Korenici. Po završetku kursa raspoređena je u 3.
ličku brigadu na dužnost referenta saniteta bata
ljona
»Velebit«.
Kasnije
je
obavljala
dužnost
upravnika ambulante 3. ličke brigade.
Član KPJ postala je juna 1943.
U stalnoj borbi i brinući se za ranjenike pro
šla je borbeni put i zamorni marš 6. proleterske
divizije od Bosne do Srbije. Nakon oslobođenja
Valjeva upućena je za referenta saniteta Inžinje-
130
�rijske brigade pri Vrhovnom štabu gdje je ostala
do decembra 1945. Tada je demobilizirana u činu
potporučnika.
Izlaskom iz Armije udala se i rodila troje djece.
S mužem oficirom češće je mijenjala mjesta bo
ravka, ali je u svim tim sredinama ostala društveno-politički aktivna. Danas s porodicom živi u
Beogradu. Za ratne zasluge odlikovana je: Orde
nom za hrabrost i Ordenom zasluga za narod III
reda.
Savka (Jovana) Bjegović-Obradović
Rođena
je
1921.
u
Divoselu,
Gospić,
Hrvatska,
gdje je završila osnovu školu. Potječe iz vrlo si
romašne seljačke porodice. Roditelji su, osim nje,
imali još dvoje djece. Zbog teškog ekonomskog
stanja u obitelji otac je otišao na rad u Kanadu,
ali se više nije ni javio. Tako se odlaskom oca na
rad u tuđinu njihova materijalna situacija nije
izmijenila.
Divoselo
je
bilo
jedno
od
rijetkih
sela
u
Lici
koje je imalo jaku partijsku i skojevsku organi
zaciju. Te organizacije, kao i napredni studenti
i srednjoškolci, imale su velik uticaj na mase, na
ročito na omladinu.
Nakon dizanja ustanka omladina Divosela ma
sovno se odazvala pozivu Partije za borbu pro
9*
131
�tiv okupatora i narodnih izdajica. Tako se i Savka opredijelila za NOP i uključila u rad na provo
đenju
zadataka
omladinske
organizacije.
Učestvo
vala je u sakupljanju hrane, obuće i odjeće, izra
di odjevnih predmeta, kopanju rovova, dizanju
ljetine ispred neprijatelja i nošenju ranjenika.
Zbog takve aktivnosti primljena je u SKOJ jula
1942.
Na sastanku skojevske organizacije dobrovolj
no se javila za Prvu žensku omladinsku četu koja
je formirana u selu Trnavcu, gdje je završila vojno-političku obuku. Ulaskom te čete u sastav 2.
udarne brigade
jan Matić«.
raspoređena
je
u
bataljon
»Sto-
Učestvovala je kao borac u svim borbenim akci
jama, koje je vodila njena jedinica u Kordunu,
Baniji i Lici do proljeća 1943. godine, kada se raz
boljela od pjegavog tifusa i kožne bolesti. Preba
čena je u bolnicu na liječenje, a nakon nekoliko
mjeseci upućena u Lički partizanski odred, gdje
je ostala do kraja 1943. U to vrijeme umrla joj
je majka od posljedica ranjavanja. Zbog naruše
nog zdravlja, vraćena je u Divoselo, gdje nastav
lja aktivnim radom u pozadini do kraja rata.
Nakon
oslobođenja
ostala
je
djece u Divoselu i jedno se
privredom preko SRZ. Kasnije
spiću i nakon sticanja uvjeta
vinu. Sa svojom porodicom i
selu.
132
s
mužem
i
troje
vrijeme bavila poljo
se zaposlila u Go
1966. otišla u miro
danas živi u Divo
�Član KPJ postala je koncem 1943.
Za ratne zasluge odlikovana je Ordenom zaslu
ga za narod II reda.
Milica-Mica (Gavre) Bjelobaba-Tišma
Rođena je 1918. u selu Mutilić, Udbina, Hrvatska.
Potječe iz seljačke porodice od oca Gavre i maj
ke Dragojle. Nakon završene osnovne škole osta
la je u obiteljskom domu baveći se domaćinstvom
i zemljoradnjom.
Kapitulacija bivše Jugoslavije zatekla
rodnom selu. Nakon proglašenja tzv.
ju je u
Nezavisne
Države Hrvatske izbjegla je iz svog rodnog doma
i sklonila se kod prijatelja, jer je bila na spisku
onih koje je trebalo uhapsiti. Nakon dizanja us
tanka pomaže NOP učestvujući u sabirnim akci
jama
i
u
izradi
odjevnih
predmeta
za
prve
us-
taničke jedinice.
U proljeće 1942. odlazi u bataljon »Ognjen Pri
ča«, koji je u augustu iste godine upućuje na obu
ku u Prvu žensku omladinsku četu u selo Trnavac.
Ulaskom čete u sastav 2. ličke udarne brigade
raspoređena je u bataljon »Mićo Radaković«. Po
sebno se istakla 17. oktobra 1942. u borbi s Ta
lijanima na Gornjem Poloju. U njenoj neposred
noj blizini, skačući na talijanski tenk, gine joj
rođeni brat Nikša, a ona, trenutak kasnije, hrabro
133
�je likvidirala talijanskog oficira na konju ne stra
hujući za vlastiti život. Tjedan dana kasnije po
kazala je izuzetnu hrabrost kao bombaš na betoni
rane bunkere prilikom
uporište u Tušiloviću.
napada
na
neprijateljsko
0
borbenim podvizima Mice Bjelobabe pisali
su tada mnogi ratni listovi: »Žena u borbi«, »Om
ladinski borac«, »Udarnik«, i drugi, a u dva na
vrata pohvaljena je dekretom Štaba brigade.
U bataljonu »Mićo Radaković« ostala je do de
cembra 1942. Tada se razboljela te je otpremljena
u divizijski sanitet na liječenje. Nakon ozdravlje
nja ostala je na dužnosti bolničarke u Sanitetu 6.
divizije, a kada je ta divizija odlazila za Bosnu,
upućena je u Sanitet 2. ličke brigade na dužnost
glavne sestre. U tom vremenu prilikom dužeg za
državanja u Drvaru, početkom 1944. godine, odr
žala je kurs za četne bolničarke u brigadi, za što
je posebno pohvaljena. Također se istakla u de
santu na Drvar, u spasavanju sovjetskog vojnog
izaslanika koji je prilikom spuštanja padobranom
bio povrijedio nogu, a za čiju njegu i ishranu je
bila zadužena.
Nakon toga ponovo se vratila u Sanitet 2. lič
ke brigade na istu dužnost, s kojim je prešla na
poran pokret od zapadne Bosne do Srbije, u stal
noj borbi i nesebičnoj brizi za ranjene i bolesne
borce. Učestvovala je u oslobođenju Beograda,
prešla sremski front, Slavoniju i učestvovala u
oslobođenju Zagreba.
134
�Uslijed slabe ishrane i velikih napora već se za
vrijeme rata razboljela od TBC pluća. Nakon oslo
bođenja Beograda, koncem 1944. godine, liječila
se u bolnici Novi Sad, a kasnije u bolnicama Za
greba i Beograda. Nakon toga je demobilisana u
činu zastavnika.
Ostala je živjeti u Beogradu gdje je i zasnovala
porodicu. Majka je dvoje djece.
Član je KPJ od novembra 1942.
Ratni je vojni invalid (50 posto).
Nosilac je »Partizanske spomenice 1941.«
Za ratne zasluge odlikovana je: Ordenom
za
hrabrost, Ordenom bratstva i jedinstva i Ordenom
zasluga za narod sa zlatnim vijencem.
Marija (Miće) Bogdanović-Panjković
Rođena je 1926. u selu Crna Vlast, Vrhovine, Oto
čac, Hrvatska. Potječe iz siromašne seljačke poro
dice od oca Miće i majke Milice. Otac joj je, kao
zarobljenik u prvom svjetskom ratu, učestvovao
u oktobarskoj revoluciji. Nakon povratka u Ju
goslaviju svoje ideje i stavove prenosio je na svo
ju djecu, kao i na bližu okolinu. Zbog toga je po
stao sumnjiv bivšem jugoslavenskom režimu.
Dolaskom tzv. Nezavisne Države Hrvatske otac
joj je bio na spisku onih koje je trebalo likvidira
ti, pa se krio po šumama.
135
�Dizanjem
ustanka
cijela
njena
obitelj
uključu
je se u NOP. Entuzijazam zahvaća i Mariju, iako
je navršila tek petnaest godina. Pristupila je om
ladinskoj organizaciji u kojoj se upoznaje s cilje
vima NOB-a. Radi na prikupljanju prehrambenih
i odjevnih predmeta za prve ustaničke jedinice,
pomaže pri smještaju boraca po kućama, učestvu
je u radnim i drugim akcijama.
25. augusta 1942. odlazi u Prvu žensku omladin
sku četu. Nakon završene borbene i političke obu
ke u selu Trnavcu raspoređena je u 3. četu bataljona »Ognjen Priča« 2. ličke udarne brigade. Tih
dana primljena je i u članstvo SKOJ-a.
Učestvovala je u svim borbenim akcijama koje
je vodila njena jedinica na Kordunu i Baniji, a
povratkom za Liku i u borbi na Lovincu.
Prilikom teškog borbenog okršaja na Gračacu,
polovinom januara 1943. godine, zahvaćena je vo
denom bujicom koja ju je izbacila na polje neda
leko sela Kijana. Tu su je smrznutu, iznemoglu
i onesviješćenu pronašli seljaci i prenijeli u brigadno prihvatilište, odakle
nje u Vrelo kod Korenice.
je
upućena
na
liječe
Nekoliko mjeseci kasnije vraća se u svoje selo
gdje je preboljela i pjegavi tifus. Kada je ozdra
vila, nastavila je s aktivnim radom u pozadini,
jer zbog iscrpljenosti nije više bila sposobna za
napore u operativnoj jedinici. Polovinom 1943.
primljena je u KPJ. U selu je obavljala dužnost
sekretara partijske organizacije, a bila je i član
136
�Općinskog
komiteta
SKOJ-a
Vrhovine.
Na
tim
je
zadacima radila sve do oslobođenja naše zemlje.
Po završetku rata vraća se na zgarišta i s puno
entuzijazma
ne zemlje.
nastavlja
rad
na
izgradnji
opustoše
Zatim je s porodicom kolonizirana u Karađorđevo, gdje je pristupila SRZ i nastavila svoju poli
tičku aktivnost sve do danas.
Zasnovala je porodicu s kojom živi u Karađorđevu. Majka je dvoje djece.
Anka (Miladina) Brkić-Đukić
Rođena je 1925. u selu Mekinjar, Udbina, Hrvat
ska, kao sedmo od osmero djece u seljačkoj po
rodici Miladina i Milice. Osnovnu četverogodišnju
školu završila je u svom rodnom selu. Iako je bi
la odličan učenik, nije imala mogućnosti za dalj
nje školovanje pa se prihvatila poslova u zemljo
radnji i domaćinstvu.
Bezbrižna mladost, kao i svih njenih vršnjaka,
prekinuta je okupacijom zemlje i stvaranjem tzv.
Nezavisne Države Hrvatske. I danas se sjeća upadanja ustaša u selo, njihovih represalija nad ne
vinim stanovništvom i odvođenja ljudi u nepo
vrat.
Nakon straha i neizvjesnosti nastupili su dani
s nadom u spas. Na poziv KPJ za ustanak, s osta
lim djevojkama i mladićima u selu, uključuje se
137
�Milica Bjelobaba Tišma
Marija BogdanovićPanjković
Anka Brkić Đukić
Jovanka BudisavljevićBroz
138
�u
omladinsku
organizaciju.
S
neskrivenim
pono
som prihvatila je zadatke koji nisu bili laki, a ni
bezopasni, jer je svakodnevno prijetila opasnost
iz neprijateljskih uporišta.
Početkom 1942. primljena je u skojevsku orga
nizaciju. U to vrijeme birana je za člana NOO-a
u selu Mekinjar. Raditi tada u NOO-u nije bilo
lako. Trebalo je sakupljati hranu, obuću i odjeću
da bi se snabdjele partizanske jedinice koje su se
nalazile na položaju.
Augusta 1942. odlazi u Prvu žensku omladinsku
četu u selo Trnavac. Nakon završene borbene obu
ke raspoređena je u 3. četu bataljona »Mićo Radaković« 2. ličke udarne brigade. U toj je brigadi
sudjelovala u svim borbenim akcijama koje je
ona na svom borbenom putu vodila na Kordunu,
Baniji, Lici i sjevernoj Dalmaciji. Jedno vrijeme
je bila i delegat voda.
Kako se u augustu 1943. razboljela, vraćena je
kući na rad u pozadinu. Kada je ozdravila, aktivi
rala se u omladinskoj i skojevskoj organizaciji.
Osim toga, radila je na opismenjavanju žena i
školske djece u selima Mekinjar i Kurjak sve do
kraja rata.
Poslije
oslobođenja
završila
je
Učiteljsku
školu
u Gospiću i kraće vrijeme radila kao učiteljica u
Podlapači, zatim u Kurjaku. Kasnije se preselila
u Kolut kod Sombora gdje je nastavila s radom
u
prosvjetnoj
struci
sve
do
odlaska
u
mirovinu
1971. godine.
139
�Majka je troje djece. Danas sa svojom porodi
com živi u Somboru gdje je društveno-politički
aktivna.
Jovanka (Milana) Budisavljević-Broz
Rođena je 1924. u selu Pecani, općina Bunić, Korenica, Hrvatska. Otac Milan i majka Milica ima
li su petero djece — dva sina i tri kćeri. Otac je
dugo bio na radu u Americi gdje se upoznao s
borbom radnika za svoja prava. Pošto je bio du
go odsutan, starije troje djece, Jovanka i njena
dva brata, rasli su uz majku koja je u njima stal
no pothranjivala i održavala ljubav prema ocu.
Otac je bio veoma napredan čovjek. U njegovoj
kući okupljali su se i držali sastanke napredniji
ljudi i komunisti iz sela i okolnih mjesta. Tu je bi
la smještena Čitaonica »Seljačkog kola« preko ko
je su komunisti širili svoj uticaj. Tako je Jovanka
kao
veoma
mlada
djevojka
imala
mogućnost
da
prisustvuje tim sastancima i izvršava razne zadat
ke vezujući se tako uz Komunističku partiju.
Nakon izbijanja ustanka nastavila je organizira
no svoju političku aktivnost. U toku 1941. prim
ljena je u SKOJ i uspješno radila na omasovljenju
skojevske i omladinske organizacije u svom selu
te na uključivanju mladih u NOV. Pored ovih ak
tivnosti često je dobivala i posebne zadatke — bi-
140
�la je kurir i vodič partijskim ilegalcima koji su iz
Zagreba i drugih mjesta prve ratne godine dola
z i l i u Liku.
U Prvu žensku omladinsku
formiranu u selu Trnavcu kod
partizansku četu
Korenice, stupila
je 25. augusta 1942. Po završetku vojno-političke
obuke raspoređena je u 3. bataljon »Mićo Radakovič« 2. ličke brigade gdje je ostala do 1943. Te
godine ranjena je u borbama na Mokrom Polju,
a nešto kasnije na putu za Bosnu preboljela je i
pjegavi tifus. U KPJ primljena je u bataljonu
1942. godine.
U Drvaru je postavljena za političkog komesara
Interne bolnice 1. korpusa i dobila čin poručnika.
Na toj dužnosti zatekao ju je i desant neprijatelja
na Drvar. U toku desanta, zajedno s ostalim bol
ničkim osobljem, uspjela je iznijeti sve ranjene
i bolesne drugove iz Drvara na Mlinište. Za taj
je podvig pohvaljena od Štaba 1. proleterskog kor
pusa. Poslije desanta na Drvar bila je određena za
šefa evakuacije naših ranjenika na liječenje u inostranstvo, a zatim premještena u Prateći bataljon
Vrhovnog štaba. S tom je jedinicom prešla u Sr
biju. Prilikom prelaska preko Lima 1944. godine
ponovno je ranjena. Nakon dolaska u Srbiju, pa
sve do kraja rata, vodila je brigu o ranjenicima
i bila komesar bolnice. U vrijeme proboja sremskog fronta bila je šef prihvatilišta za transport
ranjenika u Iloku. Na toj dužnosti dočekala je os
lobođenje zemlje.
141
�Nakon završetka rata radila je neko vrijeme u
Kadrovskom odjeljenju Generalštaba i pri Štabu
Prve armije u Nišu. Krajem 1945. iz Niša je upu
ćena u Beograd na dužnost domaćice kuće marša
la Tita. Uz to je radila i na sređivanju Titove rat
ne arhive i na umnožavanju raznih povjerljivih
partijskih dokumenata.
Uz rad je nastavila ratom prekinuto školovanje.
Završila je daktilografski kurs, a nešto kasnije i
gimnaziju te se upisala na filozofski fakultet u
Beogradu — odsjek za književnost. Uporedo s
tim učila je i dva strana jezika. 1947. godine uzela
je iz doma za ratnu siročad i svoje dvije mlađe
sestre koje su ostale bez roditelja, podizala ih i
školovala.
Godine 1952. udala se za Tita. Kao supruga
predsjednika Tita s njim je dijelila i dobar dio
njegovih brojnih svakodnevnih obaveza. Život joj
je bio ispunjen radom i obavezama. Na brojnim
putovanjima, na kojima ga je pratila i u zemlji
i u inostranstvu, obilazila je mnoge kulturne, so
cijalne, društvene ustanove i radne kolektive. I
kao domaćica i kao gošća primala je i susretala
mnoge strane državnike i njihove supruge. Prate
ći Tita prisustvovala je mnogim radnim sastanci
ma, svim našim poslijeratnim kongresima, konfe
rencijama nesvrstanih zemalja i međunarodnim
skupovima. Upoznala je i mnoge ženske pokrete u
svijetu, susretala se i razgovarala s njihovim pred
stavnicima.
142
�Nosilac je »Partizanske spomenice 1941« kao i
više ratnih i stranih odlikovanja. Po činu je pu
kovnik JNA.
Danas živi u Beogradu.
D ragie a (Bože) Cvjetičanin
Rođena je 13. augusta 1925. u selu Visuću kod Ud
bine, Hrvatska. Bila je četvrto dijete u porodici
Bože i Savke (Bike). U rodnom selu završila je
osnovnu četverogodišnju školu. Njen život do po
četka drugog svjetskog rata nije se bitno razliko
vao od života ostale djece i omladine u Visuću.
Svakodnevni teški poslovi nisu mimoišli ni Dragicu.
Aprilski rat 1941. zatekao ju je u Visuću kao
šesnaestogodišnju djevojku. Nakon izbijanja op
ćenarodnog ustanka — pod uticajem jake partij
ske i skojevske organizacije u selu, Dragica se
opredjeljuje za NOP te se aktivira u radu omla
dinske organizacije. Sudjeluje u raznim sabirnim
akcijama, izradi odjevnih predmeta, kopanju ro
vova, prenošenju ranjenika, oružja, municije i slič
no. Njena aktivnost bila je vidno zapažena pa je
u jesen 1941. primljena u SKOJ. Kako je otpor
stalno jačao, ta je organizacija, poput svih dru
gih, pružala bezrezervnu podršku masovnom po
kretu, angažirajući mlade za odlazak u NOV. Upo-
143
�redo
s
proširenjem
borbenih
akcija
dobrovoljno
se javlja za borbu prilikom napada na Udbinu. Tu
postaje bolničarka i tad dolazi do izražaja njena
velika odvažnost i humanost u izvlačenju i njego
vanju ranjenika.
Nakon toga, 25. augusta 1942. godine, ulazi u
Prvu žensku omladinsku partizansku četu. Po za
vršetku vojno-političke obuke raspoređena je u
bataljon »Mićo Radaković« 2. ličke udarne briga
de. U sastavu tog bataljona učestvovala je u svim
borbenim akcijama na Kordunu, Baniji i skoro
čitavoj Lici. Već u prvom sukobu s neprijatelj
skim jedinicama na Poloju i Tušiloviću pokazala
je snagu svoje ličnosti u izvršenju borbenog za
datka. Nesebično se zalagala u izvlačenju ranje
nika iz najžešćih okršaja i uz opasnost za vlasti
ti život. Po sjećanju mnogih očevidaca Dragica je
bila borac izuzetne hrabrosti. Ona je u četvrtoj
neprijateljskoj ofanzivi, u okršaju na Šijanovom
Klancu, uništila posadu talijanskog bunkera i za
robila puškomitraljez. Zbog svoje hrabrosti, od
važnosti i izdržljivosti često je bila pohvaljivana
pred strojem i uzimana za primjer ostalima.
Njen lik živi i danas duboko u našem sjećanju,
vazda spremne za topao smiješak i iskreno drugarstvo, lik — reklo bi se krhke, međutim odvažne i snažne ličnosti.
Negdje u martu 1943. kao delegat voda posje
tila je Visuć i to je bio posljednji put da je vidje
la svoje rodno selo. Vijest o smrti brata Petra,
144
�koji
je
strijeljan
kao
omladinski
rukovodilac
u
Novom Bečeju, i sestre Milke, ubijene u bijegu —
nije ju obeshrabrila već je osjećaj dužnosti i pa
triotizma nadvladao bol obiteljske sudbine.
Nedugo zatim, aprila 1943. godine, poginula je
na Perušićkoj kosi i sahranjena na mjestu pogibije
u zajedničku grobnicu s desetak drugova koji su
istog dana poginuli od minobacača.
Godine nisu izbrisale sjećanja na ljubav i ple
menitost ove mlade visućke skojevke.
Jeka (Stevana) Čanković
Rođena je 1926. godine u selu Srednja Gora, kod
Udbine, Hrvatska, od oca Stevana i majke Boje,
gdje je završila i osnovnu školu.
Razlog njenog opredjeljenja za NOB može se
naći i u krajnje teškom položaju njene obitelji.
Zarana se upoznala s potčinjenošću koju je nosio
težak materijalni položaj, a i s potčinjenošću že
ne koja se pokorno rvala s težinom zadataka i vre
menom u kojem nije smjela o njima ni razmišlja
ti, a kamoli izražavati bilo kakav protest.
Godine 1941. bila je vrlo mlada djevojka, sko
ro još djevojčica. Neposredna, susretljiva u opho
đenju,
neprestano
je
oživljavala
sliku
posvemaš-
njeg sklada koji se širio kao dah mladosti što je
pronosila. Iako je bila mlada, nakon izbijanja op
io
PRVA
2ENSKA
LICKA
PART.
CETA
145
�ćenarodnog ustanka sva se unijela u pokret. Od
mah se uklopila u omladinsku organizaciju sela.
Radila
odjeće,
drugo.
je
na
obuće,
raznim
zadacima:
učestvovala
u
skupljanju
radnim
hrane,
akcijama
i
U decembru 1941. primljena je u SKOJ u rod
nom selu. Tada je već težila da se dokaže u nepo
srednom okršaju s neprijateljem. Želja joj se
ostvarila osam mjeseci kasnije ulaskom u sastav
Prve ženske omladinske čete formirane u selu Tr
na vcu. Nakon završene vojno-političke obuke ras
poređena je u 2. četu bataljona »Ognjen Priča«.
Od tada slijede dani borbe i skora smrt ove
hrabre, pune života i životnim radostima sklone
djevojke, koja je često spominjala svoje rodno se
lo i pronosila njegovu pjesmu. Osim toga pisala
je zapažene pjesme i članke za džepne novine, a
učestvovala je i u drugim formama kulturnog ži
vota u svojoj četi.
No, juna 1943. godine u borbi s četnicima i Ta
lijanima kod Mokrog Polja u Dalmaciji teško je
ranjena. U to je vrijeme bila delegat 1. voda 2.
čete bataljona »Ognjen Priča«. Drugovi koji su je
ponijeli u bolnicu strepili su za njen život. Vidjelo
se da je rana teška, ali su se nadali da će mladost
pobijediti, da će Jeka preživjeti. Mladost, među
tim, nije mogla zaliječiti ranu. Jeka je umrla na
putu za bolnicu, nikada više ne vidjevši svoju Sre
dnju Goru.
A imala je samo — sedamnaest godina.
146
�Milica (Jovana) Čortan-Svilar
Rođena je 1923. u selu Debelo Brdo, Bunić, Korenica, Hrvatska, u siromašnoj seljačkoj porodici
od oca Jovana i majke Smilje. Osnovnu školu za
vršila je u rodnom selu, a kako nije mogla nasta
viti školovanje ostala je s roditeljima baveći se
domaćinstvom i zemljoradnjom.
Odmah po dizanju ustanka dva su joj brata stu
pila u prve ustaničke jedinice. Pod uticajem bra
će i komunista u selu aktivno se uključuje u NOP
preko omladinske organizacije, a pored toga bi
rana je u prvi Odbor narodne pomoći u selu. Po
četkom 1942. izabrana je za člana Mjesnog NOO-a.
Zbog svoje aktivnosti primljena je, novembra
1941. godine, u članstvo SKOJ-a, a 25. decembra
1942. i u članstvo KPJ.
U sastav Prve ženske omladinske partizanske
čete ušla je 25. augusta 1942. U selu Trnavcu za
vršila je vojno-političku obuku i nakon toga ras
poređena u Udarni bataljon 2. ličke udarne bri
gade. U prvoj oružanoj akciji na Poloju, kao i dru
gim borbama na Kordunu, bila je u prvim borbe
nim redovima i isticala se hrabrošću. U prvom
napadu na Slunj 7. novembra 1942. ranjena je u
glavu i otpremljena na liječenje u bolnicu na Bi
jele potoke. Polovinom januara 1943. prilikom teš
kog borbenog sukoba naših jedinica s četnicima
i Talijanima na Gračacu, posebno se istakla u iz
vlačenju i pružanju prve pomoći ranjenim dru-
10*
147
�govima.
Tom
je
prilikom
ponovo
ranjena
i
opet
otpremljena na liječenje u bolnicu na Bijele po
toke. Kada se oporavila i ozdravila, priključila se
8. kordunaškoj udarnoj diviziji, jer nije mogla sti
ći svoju jedinicu koja je tada bila izvan Like.
Raspoređena
je
u
artiljerijski
divizion
za
refe
renta saniteta. Februara 1944. prekomandovana je
za referenta saniteta artiljerijske brigade 26. dal
matinske divizije u kojoj je prošla preostali dio
borbenog puta učestvujući i u borbi na Trst maja
1945.
U NOR-u poginuo joj je otac Jovan 1941. godi
ne od ustaša, a brat Mane ubijen je 1945. u nje
mačkom logoru kao ranjenik.
Nakon oslobođenja demobilizirana je u činu sta
rijeg vodnika i vratila se u svoje selo. Tu je na
stavila aktivnim radom na obnovi i izgradnji opu
stošene zemlje. Zasnovala je porodicu i s mužem
oficirom i dvoje djece živjela po raznim mjestima
u Jugoslaviji, uključujući se u svim sredinama u
društveno-politički život.
Danas živi u Karlovcu i angažirana je u mno
gim mjesnim i općinskim društveno-političkim or
ganizacijama.
Od posljedica ranjavanja 70-postotni je vojni in
valid.
Za zasluge u ratu odlikovana je: Medaljom za
hrabrost, Ordenom za hrabrost, Ordenom zasluga
za narod I i II reda i Ordenom bratstva i jedin
stva.
148
�Jeka Čanković
Dragica ćosić
Milica Čortan Svilar
Dušankaćuić
149
�Dragicä (Mile) Ćosić
Rođena je 1919. u selu Rebić, Udbina, Hrvatska.
Potječe iz
le i majke
nu školu,
pomažući
stvu.
Na
siromašne seljačke porodice od oca Mi
Ane. U rodnom selu završila je osnov
a nakon toga ostala u krugu obitelji
roditeljima u zemljoradnji i domaćin
njezinu
političku
orijentaciju
već
su
pred
rat imali znatnog uticaja članovi Partije iz njene
bliže okoline, kao i sestra Desa ćosić (koja je umr
la 1943. od posljedica rata kao član Oblasnog ko
miteta SKOJ-a). Tako je Dragica prva primljena
u SKOJ u selu Rebiću oktobra 1940. godine.
Od dizanja ustanka pa nadalje uključila se u
sve akcije NOP-a u selu. Omladinu organizira u
razne akcije sakupljanja hrane, obuće, odjeće, iz
rade odjevnih predmeta za prve ustaničke čete i
vodove. Organizira ishranu partizanskog voda ko
ji je držao položaj prema neprijateljskom uporiš
tu na Udbini. U taj vod je stupila odmah nakon
formiranja i bila zadužena za organizaciju ishrane
voda. U tom je vodu ostala sve do odlaska u Prvu
žensku omladinsku četu, formiranu 25. augusta
1942. u selu Trnavcu.
Nakon završene vojno-političke obuke raspore
đena je u bataljon »Mićo Radaković« 2. ličke udarne brigade. S tom je jedinicom prošla borbeni
put u prvim borbenim redovima na Kordunu, Ba
nici
150
i
Lici.
U
četvrtoj
neprijateljskoj
ofanzivi
na
�položaju
na
Šijanovom
klancu
ozlijedila
je
nogu
i ruku. Vraćena je kući na terenski rad kao nespo
sobna za operativnu jedinicu. Nakon povratka iz
jedinice
radila
je
i
izvršavala
partijske
zadatke
NOO-a Rebić i okolnim selima. Na tim je i slič
nim zadacima ostala do oslobođenja.
Član KPJ postala je aprila 1944. godine.
Nosilac je »Partizanske spomenice 1941.«
Poslije rata radila je dok nije stekla uvjete za
mirovinu. Živi u Novom Sadu i danas je aktivna
u društveno-političkom životu.
Za ratne zasluge odlikovana je: Ordenom za
hrabrost, Ordenom zasluga za narod II reda i Or
denom bratstva i jedinstva.
Dusanka (Mile) Ćuić
Rođena je 1917. u selu Čuić Krčevina, Pl. jezera,
Korenica, Hrvatska, u brojnoj siromašnoj seljač
koj porodici. Nekoliko godina pred rat pripadala
je naprednom omladinskom pokretu. Veliki uticaj
na formiranje njene idejno-političke svijesti imao
je njen stariji brat Rade, koji je još prije rata bio
član KPJ. On ju je upućivao na čitanje i pomagao
u proučavanju napredne literature. Pripadala je
i ženskoj omladinskoj sekciji pri ogranku »Selja
čkog kola«. Zbog te političke aktivnosti već u ap
rilu 1941. primljena je u SKOJ.
151
�U junu 1941. ustaške vlasti iselile su sve srp
sko stanovništvo iz plitvičke općine u Bosnu. Ta
ko se i Dušanka sa svojom porodicom našla u
okolici Drvara. Tamo se odmah priključila masov
nom pokretu i ustanku.
Septembra 1941. vraća se s narodom u Liku u
svoje rodno mjesto ćuić Krčevinu. Odmah je po
čela predano raditi na organiziranju antifašistič
kih organizacija u selu, kao i na terenu općine Pl.
Ljeskovac. Kao veoma aktivna postala je član op
ćinskog rukovodstva SKOJ-a i član Kotarskog ko
miteta SKOJ-a za Korenicu.
U augustu 1942. dobrovoljno stupa u Prvu žen
sku omladinsku četu. Borbenu obuku prolazila je
u selu Trnavcu kod Korenice, u kojoj je vršila
dužnost ekonoma.
Ulaskom čete u sastav 2. ličke udarne brigade
raspoređena je u bataljon »Stojan Matić«. U tom
je bataljonu učestvovala kao borac u svim borbe
nim akcijama u Kordunu i Baniji, kao i u Lici. Pri
likom borbe s četnicima i Talijanima polovinom
januara 1943. u Gračacu — ranjena je, a nakon
toga i preboljela pjegavi tifus. Polovinom 1943.
vraćena je na politički rad na teren, jer zbog is
crpljenosti te posljedica ranjavanja i bolesti ni
je više bila sposobna za operativnu jedinicu. Uz
mnoge obaveze i dužnosti bila je sekretar Komu
nističke partije za Plitvički Ljeskovac do kraja
rata.
Poslije oslobođenja uključivala se u aktivni
152
�društveno-politički
život
sredina
u
kojima
je
ži
vjela.
Majka je dvoje djece i sa svojom porodicom ži
vi u Zemunu.
Član je KPJ od konca 1942. godine.
Nosilac je »Partizanske spomenice 1941.«
Za ratne zasluge odlikovana je: Ordenom za hra
brost, Ordenom zasluga za narod II reda, Orde
nom zasluga za narod sa srebrnim zracima, Orde
nom bratstva i jedinstva sa srebrnim vijencem
Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vijencem.
i
Milica (Janka) Ćuić-Rađenović
Rođena je 1922. u Ćuič Krčevini, kod Pl. jezera,
Korenica, SR Hrvatska. Potječe iz siromašne se
ljačke porodice od oca Janka i majke Jeke. S rodi
teljima je živjela do svoje sedme godine. Zbog po
sebno teške ekonomske situacije u obitelji odlazi
služiti u najam kod imućnije familije gdje ostaje
do rata.
U junu 1941. plitvička općina je opustjela jer su
ustaše njeno stanovništvo protjerali u Bosnu. Ta
ko se i Milica sa svojim roditeljima smjestila u
okolici Drvara, gdje je zatiče dizanje ustanka. Sep
tembra 1941. vratila se u Liku, te sa stečenim od
ređenim iskustvom nastavlja rad za NOP u om
ladinskoj organizaciji u selu.
153
�Početkom 1942. svestrano se angažira u SMG-e
i postaje član skojevske organizacije.
Augusta 1942. stupa u Prvu žensku omladinsku
partizansku četu. Nakon završene vojno-političke
obuke raspoređena je u Udarni bataljon 2. ličke
udarne brigade. Prošla je borbeni put te brigade
na Kordunu, Baniji i Lici. Posebno se istakla pri
likom borbe na Gračacu januara 1943. godine,
zbog čega je pohvaljena pred strojem. U toj
brigadi ostala do polovine 1943. godine, kad
je
je
ranjena u sjevernoj Dalmaciji — na Dinari od čet
nika popa Đujića.
Nakon liječenja i oporavka stupa u 1. bataljon
1. brigade 35. divizije gdje je obavljala dužnost
bolničarke. Tu je januara 1944. primljena u član
stvo KPJ. Nakon nekog vremena prekomandovana je za referenta saniteta bataljona u 31. sloven
sku diviziju. Prije toga je završila sanitetski kurs.
Demobilizirana je oktobra 1945. u činu starijeg
vodnika. Udala se i posvetila odgoju svoje troje
djece. Danas sa svojom porodicom živi u Beo
gradu.
Ratni je vojni invalid (90 postotni).
Za ratne zasluge odlikovana je: Medaljom za
hrabrost, Ordenom za hrabrost i Ordenom zasluga
za narod III reda.
154
�Milica-Mica (Dušana) Delić-Đukić
Rođena je 1923. u Bjelopolju, Korenica, Hrvatska,
kao jedino dijete u siromašnoj seljačkoj porodici
Dušana i Drage. Osnovnu školu završila je u svom
rodnom selu. Nakon toga ostala je s roditeljima
baveći se zemljoradnjom i domaćinstvom.
Okupacija zemlje i uspostava tzv. Nezavisne
Države Hrvatske zatekla je Micu u rodnom mje
stu Bjelopolju, koje je u to vrijeme bilo izloženo
stalnim ustaškim represalijama.
Nakon dizanja ustanka uključuje se u omladin
sku organizaciju. Prisustvuje skupovima i sastan
cima omladine, upoznaje se s linijom KPJ za bor
bu protiv okupatora i domaćih izdajnika i nastav
lja svoju aktivnost po zadatku skojevske organi
zacije. Decembra 1941. primljena je u SKOJ.
Odmah zatim, pred sam napad na talijanski gar
nizon u Korenici, prilikom dolaska Prve dalmatin
ske čete u Bjelopolje stupa u nju kao kuharica. U
proljeće 1942. prelazi na rad u Kotarski komitet
KP Korenice gdje u svojstvu kuharice ostaje do
ljeta 1942. godine.
Kako se tim radom
nije
zadovoljila,
tražila
je
od članova komiteta da joj odobre odlazak u Pr
vu žensku omladinsku partizansku četu. Stupa
njem čete u sastav 2. udarne brigade raspoređena
je u Udarni bataljon. U članstvo KPJ primljena je
polovinom 1943. U tom je bataljonu kao borac.
Kasnije kao četna bolničarka prešla je čitavi bor
155
�beni put jedinice na Kordunu, Baniji, u Lici i sje
vernoj Dalmaciji. Učestvovala je u četvrtoj, šes
toj i sedmoj neprijateljskoj ofenzivi. Samoprije
gorno je izdržala borbeni put i zamorni marš 6.
proleterske
divizije
»Nikola
Tesla«
od
Bosne
pre
ko Crne Gore, Sandžaka i Srbije. Učestvovala je
i u oslobođenju Beograda. U prodoru na sremski
front, u borbi kod Iloka — kontuzovana je i zado
bila teški potres mozga pa je otpremljena na lije
čenje. Nakon toga je prekomandovana za zamjeni
ka referenta saniteta inžinjerijskog bataljona 6.
proleterske divizije u kojem je ostala do septem
bra 1945. kad je demobilizirana u činu vodnika.
Nakon izlaska iz Armije zaposlila se i zasnovala
porodicu. Bila je veoma aktivna u društveno-političkim organizacijama, te je vrlo često porodične
obaveze podređivala društvenim. I danas je akti
van društveno-politički radnik u sredini gdje živi.
Za ratne zasluge odlikovana je: Medaljom za
hrabrost, Ordenom zasluga za narod III reda i Or
denom rada sa srebrnim vijencem za poslijeratnu
aktivnost.
Mileva (Dragana) Dmitrašinović-Orelj
Rođena je 1924. u selu Trnavcu, Korenica, Hrvat
ska, u siromašnoj seljačkoj porodici Dragana i
Evice, u kojoj je bilo šestero djece. Otac je radio
u rudniku Trepči, gdje ga je i rat zatekao. Najsta-
156
�Milica ćuić Rađenović
Milica DelićĐukić
Mileva Dmitrašinović Orelj
Jelka Dozet Blagojević
157
�rij i brat Milan zaposlio se u Beogradu te je kao
komunista strijeljan 1941. na Banjici. Mileva je
pomagala majci u zemljoradnji i u podizanju mla
đe braće i sestara.
U selu Trnavcu je prije rata postojala partijska
organizacija, koja je veliku brigu posvećivala ra
du među omladinom. Tako se i Mileva pod uticajem brata i komunista u selu uključila u napred
ni omladinski pokret i od 1940. bila član ženske
omladinske sekcije pri ogranku »Seljačkog kola«.
Nakon dizanja općenarodnog ustanka cijela nje
na porodica uključila se u NOP. Mileva se angaži
rala u omladinskoj organizaciji sakupljajući hra
nu, obuću i odjeću za prve ustaničke jedinice. Pre
nosila je oružje, poštu, zbrinjavala izbjeglice te
njegovala ranjenike. Na osnovu takve aktivnosti
primljena je oktobra 1941. u skojevsku organiza
ciju.
Augusta 1942. stupila je u Prvu žensku omla
dinsku partizansku četu, koja je formirana u nje
nom rodnom selu. Vojno-političku obuku završila
je u istoj školi u kojoj je učila osnovnu pisme
nost. Prilikom ulaska čete u sastav 2. ličke udar
ne brigade razboljela se na putu za Kordun, pa
ju je brigadni sanitet otpremio na liječenje.
Nakon prizdravljenja završila je bolnički
pa je jedno vrijeme radila u sanitetima 35. divizije
tečaj,
i partizanskim ambulantama. Kao bolničarka bila
je veoma humana prema ranjenicima, pokazujući
svoje veliko požrtvovanje i pažnju prema boles
158
�nim i iznemoglim. Zbog toga su je svi borci pošto
vali
i
voljeli,
onako
kakva je bila.
Polovinom decembra
skromnu,
1943.
tihu
upućena
i
požrtvovnu
je
na
rad
pri ZAVNOH-u, gdje je ostala oko osam mjeseci.
Zatim je prekomandovana u Građevinski bataljon
4. vojne oblasti u svojstvu službenika. Iz ogulin
skog vojnog područja demobilizirana je jula 1945.
godine. Zasnovala je porodicu te je s mužem ko
lonizirana u Apatin, radeći u SRZ-i do njenog uki
danja. Kroz to vrijeme bila je veoma aktivna i u
društveno-političkom životu.
Kao primjeran
ko
munista dosljedno je provodila liniju Partije, čiji
je član postala još u toku rata.
Između mnogih primjera humanosti evo jednog
koji rječito govori kako je veliko ljudsko srce ima
la Mileva Dmitrašinović. Kada je došla u Apatin,
muž je doveo sedam svojih sestara koje su ostale
siročad. Ona ih je prihvatila, sve othranila i ško
lovala. Ujedno je prihvatila i jednu djevojčicu od
šest mjeseci, koja je ostala bez roditelja. Uz svo
ju kćerku Bogdanku podigla ih je sve i u pravom
smislu riječi zamijenila im majku.
Mileva je bila dobroćudna, tiha, strpljiva i veo
ma uporna, bila je odvažna, humana i pouzdana
ličnost.
Imala je veoma težak život i od ratnih posljedi
ca dugo je i teško bolovala. Četiri godine bila je
vezana za krevet. Posljedice rata i napornog života
vidno su se odrazile na njen iscrpljeni organizam.
159
�Bolest,
ta
njena
neželjena
pratilja
još
iz
ratnih
dana, savladala ju je. Umrla je 16. novembra 1973.
godine u 49. godini života. Sahranjena je u Apatinu i ožaljena od svoje porodice i svih onih koji su
je poznavali kao izuzetnu ličnost.
Jelka (Petra) Dozet-Blagojević
Rođena je 1926. u selu Pećani, Bunić, Korenica,
Hrvatska, gdje je završila i osnovu školu. Potječe
iz siromašne seljačke porodice od oca Petra i maj
ke Milke. Zbog teških socijalnih prilika otac na
kon njezina rođenja odlazi na rad u Francusku.
Kad je navršila osam godina, majka se preudaje.
Jelka ostaje na brizi bake i pradjeda (majčine
majke i djeda).
Partijska organizacija u Pećanima već je pred
rat imala uticaj na omladinu u selu radom u či
taonici i drugim legalnim formama. Prema tome
nije bilo slučajno što se nakon dizanja ustanka
omladina masovno okupila na poziv KPJ za oru
žanu borbu. I Jelka se probuđena borbenim po
letom aktivirala na radu i zadacima omladinske
organizacije u selu. Njena aktivnost naročito jača
od početka 1942. godine, kad kroz SMG učestvuje
svakodnevno u radnim i drugim akcijama.
Tada je primljena i u skojevsku organizaciju.
U to vrijeme umire joj majka prilikom porođa
160
�ja. Uskoro joj ustaše ubijaju baku Mariju, a pra
djeda Stevana spaljuju u kući. Tako Jelka ostaje
bez ikoga od rodbine.
Augusta 1942. dobrovoljno se javlja i odlazi u
Prvu žensku omladinsku partizansku četu u Trnavcu
gdje
čete
u
završava
sastav
vojno-političku
obuku.
Ulaskom
2. ličke brigade raspoređena je u
Udarni bataljon.
U tom je bataljonu bila sudionik mnogih bor
benih akcija na Kordunu, Baniji i Lici. Naroči
to se istakla prilikom teške borbe svoga bataljona
s četnicima i Talijanima polovinom januara 1943.
u Gračacu. U bezizlaznoj situaciji Jelka nije klo
nula duhom. Pružala je pomoć ranjenicima, dodavala municiju, bodrila. Nije ostala nezapažena ni
njena nepokolebljivost i izdržljivost u četvrtoj ne
prijateljskoj ofenzivi te u napadu na Široku Ku
lu, Gospić i okolicu.
Početkom 1943. primljena je u članstvo KPJ.
U junu 1943 oboljela je od pjegavog tifusa te
je otpremljena na liječenje. Nakon ozdravljenja i
oporavka raspoređena je u Šifrantsko odjeljenje
Glavnog štaba Hrvatske. Tu je ostala do 17. apri
la 1945. godine, kada je upućena na PTT tečaj
u Split. Po završenom tečaju raspoređena je au
gusta 1945. na rad u Direkciju PTT u Beograd.
Dva puta je lakše ranjena, ali ratne invalidnine
nema.
Nakon oslobođenja zasnovala je porodicu. Sa
suprugom je preselila u Knjaževac gdje je nasta-
]
1
PRVA
2ENSKA
LICKA
PART.
CETA
161
�vila s radom u PTT do penzioniranja 1978. go
dine.
U
mjestu
boravka
aktivirala
se
u
društve-
no-političkom životu te je dobila i povelju Skup
štine općine Knjaževac za dugogodišnju aktivnost
na tom terenu.
Majka je dvoje djece.
Marija Mara (Nikole) Dukić-Pavičić
Rođena je 1925. kao šesto dijete Nikole i Marije
Dukić u Dukić selu kraj Gračaca, Hrvatska. Za
hvaljujući trudu majke, koja u zimi nije ispuštala
iz ruku preslicu, a u proljeće i ljeti motiku i srp,
te starijim sestrama i braći, kao i djedu — Mara
nije osjetila sve tegobe koje su osjetili drugi čla
novi porodice zbog prerane smrti njenog oca. Te
ško se živjelo pa se i Mara već u ranijim godina
ma uključila u podjelu rada radničko-seljačke obi
telji.
U sličnim su prilikama živjele i druge obitelji
Dukić sela. Uz škrtu zemlju stanovništvo se bavi
lo
kirijanjem u gradu i na željezničkoj stanici.
Mnogi su bili radnici u željezničkoj radionici ili
kod nevelikog broja trgovaca i obrtnika. Stoga
nije čudo što je u selu nekoliko godina prije ra
ta bila formirana partijska organizacija, koja je
djelovala
preko
»Seljačkog
kola«,
organizirajući
prosvjetno-čitalačke grupe, priredbe, recitacije.
162
�Mara dobro pamti prvu recitaciju, pjesmu Alekse Šantića: »0, klasje moje!«, koju je sa žarom
recitirala na priredbama »Seljačkog kola«.
U ustaničkim danima 1941. navršila je šesnaest
godina. Pratila je sva zbivanja od prvih ispaljenih
metaka na gračačkom mostu do akcija u organi
zaciji ustanka. Drugovi su joj davali zadatke, jer
su je smatrali podesnom za kurirsku službu, za
vezu s gradom. Nosila je poruke, kutije lijekova,
ali joj je u sjećanju najviše ostao doživljaj kada
je u kruhu iznijela pištolj pored talijanskih stražara. Zbog te aktivnosti primljena je u SKOJ kra
jem 1941. godine.
Jedna partizanska akcija izazvala je talijansku
reakciju u selu, kojom prilikom je uhapšena i Ma
ra zajedno s grupom mještana, ali okupator od
nje — kao ni od drugih, ništa nije doznao. Izlas
kom iz zatvora morala je izbjeći na oslobođeni te
ritorij Tupaia i Bruvna gdje je nastavila s aktiv
nim i organiziranim radom.
Augusta 1942. odlazi u Trnavac u Prvu žensku
omladinsku četu. U četu je stigla s vojničkom
opremom i bluzom talijanskog vojnika, zbog če
ga su je drugarice nazvale »Digo«. Ulaskom čete
u sastav 2. ličke udarne brigade raspoređena je
u bataljon »Stojan Matić« kao borac. Nakon od
ređenog vremena prekomandovana je na dužnost
bolničarke 1. baterije topova, a zatim za referenta
saniteta bataljona »Krbava«.
beni put 6. proleterske divizije.
u*
Prošla
je
čitavi
bor
163
�šavajući pogoditi cilj, pala je pokošena
kim rafalom iz četničkog bunkera.
mitraljes
Drugovi koji su je veoma cijenili sjećaju se da
je prije akcije bila dobro raspoložena, jer je na
putu za Gračac posjetila svoju rodbinu u Deringaju. Ta osjećajna djevojka, koja je maštala o
sretnom životu u miru i slobodi, nije dočekala
ostvarenje
svojih
želja
pa
ni
one
najveće
—
da
postane član Partije.
Izgubila je život za slobodu, a imala je samo
19 godina.
Bosiljka (Jove) Đerić-Krga
Rođena je 1922. u selu Homoljac, Korenica, Hr
vatska. Potječe iz siromašne seljačke porodice Jo
ve i Milke, u kojoj je bilo devetoro djece. Bosilj
ka je bila sedma po redu. Nakon završetka osnov
ne škole nastavila je rad na zemljoradnji i doma
ćinstvu.
Rat ju je zatekao u rodnom selu. Nakon dizanja
ustanka cijela njena porodica uključila se u NOP.
Tako se i Bosiljka angažira u omladinskoj organi
zaciji i već prvih dana ističe se u sakupljanju hra
ne, obuće i odjeće. S ostalom omladinom prenosi
hranu i oružje našim jedinicama, koje su držale
položaj
166
na
Šijanovom
klancu,
Končarevom
Kra
�ju i Turjanskom. Tako je radila prvu ratnu go
dinu.
Njena je aktivnost bila zapažena pa je organiza
cija prima u SKOJ u decembru 1941. godine.
No, htjela se dokazati kao borac s puškom u
ruci pa 25. augusta odlazi u Prvu žensku omla
dinsku partizansku četu u selo Trnavac. Nakon za
vršene vojno-političke obuke raspoređena je u ba
taljon »Mićo Radaković« 2. ličke udarne brigade.
U sastavu te brigade učestvuje u svim borbama
na Kordunu i Baniji, a kasnije i u Lici. U četvrtoj
neprijateljskoj ofenzivi po ciči zimi u svakodnev
nim borbama i zamornim marševima pokazuje ve
liki samoprijegor i izdržljivost. Zbog primjernosti
u izvršavanju borbenih zadataka primljena je fe
bruara 1943. godine u KPJ.
Pošto se veoma teško razboljela, otpremljena
je septembra 1943. na bolničko liječenje u Otočac.
Prvih dana po dolasku u bolnicu činilo se da će
joj se morati amputirati noga, ali zahvaljujući ve
likom zalaganju liječnika noga joj je spašena.
Nakon izlaska iz bolnice više nije bila sposobna
za napore u operativnoj jedinici. Komanda mjesta
uputila ju je na rad u pozadinu gdje je nastavila
s djelovanjem u pozadinskim organizacijama u
selu.
Početkom 1944. postala je član Općinskog ko
miteta SKOJ-a za Korenicu i nastavila s organizaciono-političkim radom do kraja rata.
Nakon oslobođenja udala se i
nastavila
živjeti
167
�u selu Vrelu baveći se zemljoradnjom i domaćin
stvom. Među prvima je pristupila SRZ-u u kojoj
je radila do njenog rasformiranja.
Majka je jednog djeteta. Aktivna je u društveno-političkim organizacijama u mjestu u kojem
danas živi.
Zorka (Mile) Gajić
Primjer istinskog borca i
mnogih učesnika rata —
danas znanog iz priča
i raznih ratnih novina
(»Žena u borbi«, »Lička divizija«, »Udarnik«). Ro
đena je 1919. u Ploči, Gračac, Hrvatska. Rano os
taje bez roditelja pa raste s djecom najstarijeg
brata.
Dizanjem ustanka uključuje se u NOP i postaje
najaktivnija omladinka u selu.
Septembra 1941. primljena
je
u
skojevsku
or
ganizaciju.
Od početka 1942. angažira se na formiranju or
ganizacija SMG u svom i susjednim selima.
Augusta 1942. godine s Dušankom Popović od
lazi iz sela u Prvu žensku omladinsku partizan
sku četu u selo Trnavac. Na vojno-političkoj obuci
pokazuje
zrelost.
golemu
vojničku
ozbiljnost
i
političku
Raspoređena je u 3. četu bataljona »Ognjen Pri
ča« 2. ličke udarne brigade. U istom bataljonu
168
�Mara Dukić Pavićić
Bosiljka Đerić Krga
Zor ka Gajić
Draga Glumac Drakulić
169
�ali u 2. četi bio je njen bratić Mile Gajić, koji je
ubrzo nakon njezine smrti poginuo kao koman
dir čete u borbi na Dvoru na Uni.
Zorka se već u prvoj borbenoj akciji na Polo ju
kod Perjasice pokazuje veoma spretnom u hva
tanju talijanskih konjanika. Nekoliko dana kasni
je prilikom napada na utvrđenje na Tušiloviću,
bespoštedno juriša na betonirane bunkere ustaško-domobranskog uporišta. Tom je prilikom bila
pohvaljena pred strojem.
Treća borbena akcija ove zbog teškog života
prerano odrasle djevojke — bila je i posljednja.
Noć između 29. i 30. oktobra 1942. spustila je cr
ni pokrov na Zorku Gajić, prvu poginulu parti
zanku ženske omladinske čete, pa nas se njena
smrt posebno dojmila. U fazi bihaćke operacije,
na položaju na Čatrnji, Zorka je hrabra i uznosita
kao i uvijek. Na usnama joj riječi koje liječe strah
suboraca: »Svaka ne pogađa«. No, nedugo zatim
neprijatelj joj je rafalom pokosio obje noge. Svje
sna svoje situacije, a i toga da im ne smije dospje
ti živa u ruke, pružala je otpor — ubivši onako
polumrtva trojicu ustaša. U tim trenucima nepre
kidno
je
uzvikivala:
»Nećete
me,
zlikovci,
živu
uhvatiti! Partizan se ne predaje«. Tako je i bilo.
Posljednji metak sačuvala je za sebe u momentu
kad joj je neprijatelj bio nadomak. Time se okon
čao njen život — pun odlučnosti i u najtragični
jim situacijama.
Kasnije se pronio glas da su joj ustaše mrtvoj
170
�odsjekle glavu i izložile na ulicama Bihaća, koji
još nije bio oslobođen, kao primjer »krvave par
tizanke«.
Draga (Mile) Glumac-Drakulić
Rođena je 1919. u selu Vrelo, Korenica, Hrvatska,
u siromašnoj seljačkoj porodici od oca Mile i
majke Evice. Djetinjstvo i mladost provela je u
rodnom selu radeći na zemljoradnji i u domaćin
stvu.
Nakon dizanja ustanka opredjeljuje se za NOP
i uključuje u rad omladinske organizacije. Radila
je na sakupljanju hrane, obuće, odjeće te pletenju
odjevnih predmeta za prve partizanske jedinice.
Posebnu je aktivnost pokazala prilikom blokade
talijanskog garnizona u Korenici u zimu 1941/
1942. godine. Prenosila je partizanima na položaj
odjevne i prehrambene artikle, koje je s ostalim
aktivistima skupljala u selu. U snijegu do
prenosila je ranjenike u razne bolnice. Koncem
pasa
1941. primljena je u skojevsku organizaciju.
Na takvim i sličnim zadacima radila je do 25.
augusta 1942. godine, a tada je stupila u Prvu
žensku omladinsku partizansku četu u selu Trnavac. Ulaskom čete u sastav 2. ličke udarne briga
de raspoređena je u bataljon »Stojan Matić«. Na
borbenom putu te brigade učestvovala je u svim
njenim akcijama na Kordunu, Baniji, a kasnije i
171
i
�u Lici. U ljeto 1943. upućena je na viši sanitetski
kurs. Po završetku tog kursa razboljela se od pje
gavog tifusa i liječena je u bolnici. Kako je boleš
ću
bila
dosta
iscrpljena,
nije
više
bila
sposobna
za operativnu jedinicu pa je raspoređena na rad
u pozadini. Bila je sekretar Mjesnog NOO-a u se
lu Vrelo, na kojoj ju je dužnosti zatekao kraj rata.
Član KPJ postala je početkom 1945. u
Vrelo.
selu
Poslije oslobođenja kolonizirana je u Bački Bre
stovac. Nakon tri godine vratila se u Titovu Korenicu gdje je zasnovala obitelj. Majka je troje
djece. Zaposlila se i nakon sticanja potrebnih uslova otišla u penziju.
Danas sa svojom porodicom živi u selu Vranovači kod Titove Korenice.
Za ratne zasluge odlikovana
hrabrost i Ordenom zasluga za
nom zvijezdom.
je: Ordenom za
narod sa srebr
Zorka (Blagoja) Grbić-Vujović
Rođena je 1922. u selu Plitvice, Pl. jezera, Korenica, Hrvatska. Odrasla je u višečlanoj seljačkoj po
rodici Blagoj a i Marije u kojoj je bilo devetero
djece. Na Zorku je kao najstariju pao veći dio
obaveza u pomoći roditeljima u zemljoradnji i ču
vanju stoke, kao i u podizanju mlađe braće i se-
172
�stara. No, osnovnu školu je ipak završila u svom
rodnom mjestu.
Nakon stvaranja tzv. Nezavisne Države Hrvat
ske, u junu 1941. godine, čitava plitvička općina
iseljena je u Bosnu. Tako se i Zorka sa svojom
obitelji našla u okolici Drvara gdje ju je zateklo
dizanje općenarodnog ustanka.
U septembru 1941. vraća se s narodom u svoj
kraj i odmah uključuje u aktivan rad s omladi
nom. To je za nju, kao i za ostale ljude u selu,
bio normalan put jer im nije bio nepoznat poziv
KPJ za oružanu borbu. U njenoj je okolici i prije
rata postojala živa politička aktivnost, naročito
među omladinom koju je organizirala Partija i
SKOJ (od raznih tečajeva do političkih akcija pu
tem ženske omladinske sekcije pri ogranku »Selajčkog kola«). Početkom 1942. primljena je u skojevsku organizaciju.
Nakon toga nastavila je s više obaveza i odgo
vornosti svoju aktivnost u organiziranom radu.
Augusta 1942. stupila je u Prvu žensku omladin
sku četu u selu Trnavcu. Po završenoj vojno-političkoj obuci raspoređena je u bataljon »Mićo Radaković«. Kao borac učestovala je u svim borbe
nim akcijama svoje jedinice u Kordunu, Baniji i
Lici, a zatim je postavljena za četnu bolničarku.
Jula 1943. ranjena je u sjevernoj Dalmaciji pri
likom borbe s četnicima i Talijanima na Kijevu
pa je prebačena za Liku na bolničko liječenje u
Podlapaču.
173
�Nakon ozdravljenja ponovo se vraća u svoj bataljon. Prolazi teški i naporan borbeni put i za
morni marš 6. proleterske divizije od Bosne pre
ko Crne Gore i Srbije. Učestvuje u oslobođenju
Beograda i u borbama na sremskom frontu u
stalnoj borbi i brizi za ranjenike kao referent sa
niteta bataljona.
U članstvo
godine.
KPJ
primljena
je
u
oktobru
1943.
Ratni je vojni invalid 20 postotni.
Demobilizirana je početkom 1946. u činu stari
jeg vodnika. Zasnovala je porodicu i danas živi u
Beogradu.
Zaposlila
vinu.
se
i
stekla
potrebne uvjete za miro
Za zasluge u ratu odlikovana je: Medaljoni za
hrabrost i Ordenom za hrabrost.
Mil ka (Marka) Grković-Prstojević
Rođena je 1924. u selu Srednja Gora, Udbina, Hr
vatska. Potječe iz seljačke porodice od oca Marka
i majke Boje. Nakon završene osnovne škole ra
dila je s roditeljima u poljoprivredi. Ubrzo je sta
sala u lijepu djevojku, ali je rat prekinuo sva mla
dalačka maštanja.
Na poziv KPJ za ustanak veoma je aktivno uze
la učešća u provođenju zadataka NOP-a, a poseb
174
�no se angažira na okupljanju mladih u omladin
sku
organizaciju.
Novembra
1941.
primljena
je
u SKOJ.
Od decembra 1941. bila je jedno vrijeme borac
u Srednjogorskoj četi, koja je držala položaj pre
ma Podlapači i Pločanskom klancu. Početkom
1942. angažira se u selu kao član aktiva na formi
ranju organizacije SMG-e.
U augustu 1942. stupa u Prvu žensku omladin
sku četu, a nakon vojno-političke obuke reaspoređena je u Udarni bataljon 2. ličke brigade. Bila
je borac 3. čete tog bataljona, u kojoj je vršila
dužnost sekretara skojevske organizacije.
Odmah je primljena i u članstvo KPJ.
U svojoj jedinici učestvovala je u borbama na
Kordunu i Baniji, a nakon povratka 2. brigade u
Liku teško je ranjena na Cvituši 25. decembra
1942.
prilikom napada na Lovinac. Otpremljena je
na bolničko liječenje na Bijele potoke. Za vrijeme
četvrte neprijateljske ofanzive, u januaru 1943.
godine, s grupom teških ranjenika prebačena je za
Bosnu u Centralnu bolnicu Vrhovnog štaba. S tom
je bolnicom kao teški ranjenik prešla ofanzivu na
Neretvi, zatim i petu neprijateljsku ofanzivu na
Sutjesci.
Nakon proboja obruča u petoj neprijateljskoj
ofanzivi pripojila se 10. hercegovačkoj brigadi. U
2. bataljonu te brigade kao delegat voda, a zatim
pomoćnik komesara čete, sudjelovala je u borba
ma za oslobođenje Hercegovine, a zatim jednog
175
�dijela
Bosne.
Kasnije
je
prekomadovana
na
duž
nost referenta Saniteta artiljerijske brigade 29. di
vizije, s kojom je prošla borbe u Sloveniji kao i
borbu za Trst. Na toj dužnosti zatekao ju je kraj
rata.
U martu 1946. demobilizirana je u činu poruč
nika.
Nakon demobilizacije zasnovala je obitelj. Maj
ka je dvoje djece. Kasnije se zaposlila i nakon sticanja potrebnih uslova otišla
s porodicom živi u Beogradu.
Ratni je vojni invalid 50 posto.
Za
ratne
zasluge
u
odlikovana
mirovinu.
je:
Danas
Ordenom
za
hrabrost, Ordenom zasluga za narod II reda, Par
tizanskom zvijezdom III reda te Ordenom brat
stva i jedinstva sa srebrnim vijencem.
Evica-Dunjka (Bude) Jelavac-Šijan
Rođena je 1923. u selu Krbavica, Bunić, Korenica,
Hrvatska, u siromašnoj seljačkoj porodici od oca
Bude i majke Savke, koji su uz dvije kćeri podiza
li i četvero djece očevog brata. Osnovnu
vršila je u rodnom selu, a nakon toga
kao većina ličkih djevojaka baveći se
njom i domaćinstvom. U porodici i selu
še znaju po nadimku Dunjka.
176
školu za
živjela je
zemljorad
svi je vi
�Zorka Grbić Vujović
Milka Grković Prstojević
Evica Jelavac Šijan
Soka Keča
12 PRVA ŽENSKA LICKA PART. CEI A
177
�Rat ju je zatekao u rodnom selu u kojem su,
nakon uspostave tzv. Nezavisne Države Hrvatske,
našle utočište mnoge izbjeglice, kao i komunisti iz
gradova. Od ustanka nadalje i u Krbavici su bila
smještena rukovodstva vojnih i pozadinskih orga
nizacija. Dunjka je, s ostalom omladinom iz sela,
pružala
bezrezervnu
pomoć
tim
organizacijama.
Učestvovala je u akcijama sakupljanja hrane, od
jeće i obuće, pomoći bolnicama — a osim toga
birana je u prvi odbor AFŽ-a u selu.
U skojevsku organizaciju primljena je jula
1942. godine.
25. augusta 1942. stupila je u Prvu žensku omla
dinsku četu koja je formirana u selu Trnavac.
Poslije završene vojno-političke obuke raspore
đena je u Udarni bataljon 2. ličke brigade. S tom
je jedinicom učestvovala u svim njenim borbenim
akcijama do juna 1943. Tada je zbog promrzlih
nogu teško oboljela i otpremljena u bolnicu
na liječenje. Istovremeno je preboljela i pjegavi
tifus. Zbog iscrpljenosti i posljedica bolesti više
nije bila sposobna za napore u operativnoj jedini
ci, pa je upućena na pozadinski rad.
Radila je u odboru AFŽ-a, a bila je i sekretar
skojevskog aktiva u svom selu do kraja rata.
U članstvo KPJ primljena je juna 1945. godine.
Nakon oslobođenja zemlje kolonizirana je za
jedno s roditeljima u Kolut kod Sombora. Tu se
udala i rodila dvoje djece.
I danas živi u Kolutu sa svojom porodicom gdje
178
�je aktivna u društveno-političkim organizacijama,
a naročito u Konferenciji za društvenu aktivnost
žena.
Za ratne zasluge odlikovana je: Ordenom za hra
brost, Ordenom zasluga za narod i Ordenom brat
stva i jedinstva sa srebrnim vijencem.
Pera (Bude) Klašnja
Rođena je 1920. u selu Šeganovcu, Korenica, Hr
vatska. Djetinjstvo i mladost provela je s rodite
ljima baveći se, kao većina ličkih djevojaka, zem
ljoradnjom i kućnim poslovima.
Okupacija Jugoslavije i proglašenje tzv. Neza
visne Države Hrvatske zatekla ju je u rodnom
mjestu gdje je, kao i ostali narod njenog kraja,
proživljavala psihozu čestih ustaških represalija.
Nakon dizanja ustanka upoznaje se s ciljevima
NOP-a što joj daje samopouzdanje i nadu u op
stanak. Uključuje se u rad omladinske organiza
cije u kojoj sudjeluje u svakodnevnim akcijama.
Njena angažiranost za NOP naročito je zapažena
decembra 1941. godine, prilikom napada naših je
dinica na talijanski garnizon u Korenici. Sudjelo
vala je u izradi odjevnih predmeta, sakupljanju
hrane i ostalog materijala za bolnice te prenošenju
i njegovanju ranjenika. U to je vrijeme primljena
u skojevsku organizaciju. Od početka 1942. sve
12*
179
�srdno se angažira u SMG i kao skojevka prednjači
u radnim i drugim akcijama.
Iako je rad u pozadini bio veoma važan, želje
la se i s puškom u ruci dokazati kao borac. Na
sastanku skojevske organizacije prva se javlja i
odlazi u Trnavac na vojno-političku obuku.
Ulaskom čete u sastav 2. ličke udarne brigade
raspoređena je u bataljon »Stojan Matić«. Već u
prvoj borbenoj akciji u okršaju s Talijanima na
Poloju ističe se u hvatanju neprijateljskih vojni
ka, koji su se noću razbježali po šumi. Očevici se
i danas sjećaju kako je, prilikom napada na ne
prijateljsko uporište na Tušiloviću, vješto tempi
rala bombu na betonirani bunker. Njena je hra
brost došla do izražaja i u borbama na Rakovici,
Ličkom Petrovom Selu i u Dvoru na Uni.
Kada se brigada vratila u Liku, sudjeluje u na
padu na Lovinac i u teškom borbenom okršaju
u Gračacu, u kišnoj noći i u vodi do pojasa ulaže
krajnje napore u izvlačenju ranjenika. U tim teš
kim akcijama činilo se da je ništa ne može poko
lebati — ni čelik, ni krv, ni razrovane staze.
Ipak, ta divna djevojka izražajnih bademastih
očiju nije dočekala pobjedu. Usred zime, januara
1943.
godine, u četvrtoj neprijateljskoj ofanzivi
pala je pokošena rafalom kod kuća Rakića na Ljubovu.
Svi su je poznavali kao veselu djevojku, voljela
je društvo, rado je išla na prela po mjesečini i
na žetelačke mobe po suncu.
180
�Zima 1943. njezina je posljednja zima. Nikada
više nije zapjevala žetelačku pjesmu pod vrelim
ljetnim suncem.
Soka (Jovana) Keča
Rođena je 1923. u selu Ponoru, Korenica, Hrvat
ska.
Već 1926. godine ostaje bez majke Save. Kako
je otac imao još puno djece, prihvaća je ujak Pajo
Knežević i odvodi sebi na Ljubovo.
Koncem 1941. primljena je, na osnovu zapaže
nog djelovanja u NOP-u, u skojevsku organizaciju.
Augusta 1942. stupa u Prvu žensku omladinsku
partizansku
četu,
raspoređena
je
u
a
nakon
bataljon
vojno-političke
»Mićo
obuke
Radaković«
2.
ličke udarne brigade.
Nepokolebljivo se dokazivala u svim akcijama
pa je već decembra 1942. postala član KPJ! I da
lje se dokazivala iz borbe u borbu. Svaki je zada
tak — a bilo ih je mnogo — izvršavala besprije
korno i na vrijeme.
Nakon odlaska 6. divizije u Bosnu upućena je s
ostalim rukovodećim kadrom za popunjenje 35.
divizije, koja je upravo tada formirana u Lici. Po
stavljena je na dužnost referenta saniteta 1. bataljona 3. brigade 35. divizije.
Na toj dužnosti pokazala je sve kvalitete u op
181
�hođenju
taktična,
s
ranjenicima
humana,
i
i
narodom.
posebno
Bila
je
vrlo
disciplinirana.
U
kontaktu s ranjenicima i bolesnima uvijek je pru
žala riječi utjehe.
U borbi s neprijateljem u Koritima kod Selišta
—
nedaleko Slunja, marta 1945. godine, na domaku slobode, hrabro je poginula u momentu kad
je s
poprišta
ta bataljona.
lom.
borbe
izvlačila
Pokošena
je
ranjenog
komandan
neprijateljskim
rafa
Tako se više nikada nije vratila na Ljubovo. Iz
dahnula je na škrtoj kordunskoj zemlji.
Bosiljka Lola (Petra) Kolundžić
Rođena je 1921. u seljačkoj porodici u selu Deringaj, Gračac, Hrvatska. Osnovnu školu nije po
hađala već je od starijeg brata naučila čitati i pi
sati. Do rata je živjela u krugu svoje obitelji po
mažući im u zemljoradnji i domaćinstvu. Pored
rada na poljoprivredi voljela je puno čitati, jer
je bila svjesna činjenice da će u naobrazbi naći
sebe i novi svijet kojem teži. Čitala bi sve do čega
bi
došla,
a
naročito
naprednu
literaturu
koju
bi
ponekad dobivala od komunista i simpatizera.
Okupacija Jugoslavije i proglašenje tzv. Neza
visne Države Hrvatske zatekla ju je u rodnom se
lu Deringaju. U situaciji ustaškog terora i pokolja
182
�znala je suosjećati s onima koji su u nevolji, podi
jeliti s njima bol i ohrabriti ih. Zahvaljujući pred
ratnom uticaju Komunističke partije na omladinu
u Lici, Lola se već u ustanku našla na partijskoj
liniji. Primljena je u SKOJ i nastavila organizira
no svoju političku aktivnost. Radila je na okuplja
nju omladine po zaseocima, omasovljenju skojevske organizacije u selu te na uključivanju mladih
u NOV. Pored ovoga, često su joj povjeravani spe
cifični
zadaci
koji
nisu
bili
lagani
ni
bezopasni.
Ilegalno bi se prebacivala u Gračac i sjevernu Dal
maciju radi nabave oružja i municije. Prožeta
čudesnim mladenačkim poletom težila je da se po
tvrdi kao borac u direktnom okršaju s neprijate
ljem, smatrajući da će time više pomoći svom na
rodu.
U jesen 1941. dobrovoljno stupa u Deringajsku
četu, a zatim u bataljon »Stojan Matić« s kojim
učestvuje u mnogim borbenim akcijama, među
ostalim i u drugom napadu na Udbinu kada joj
u neposrednoj blizini gine stariji brat Dušan.
Nakon toga upućena je na vojno-političku obu
ku u Prvu žensku partizansku četu. Tu se u Trnavcu posebno ističe po disciplini, marljivosti i
drugarstvu, a sudjeluje i u izradi četnih zidnih
novina.
Stupanjem
stav
2.
ličke
Prve
ženske
brigade
partizanske
ponovo
odlazi
čete
u
u
sa
bataljon
»Stojan Matić«. Tu je u prvim borbenim akcija
ma došla do izražaja njena izuzetna hrabrost i
183
�izdržljivost.
Prilikom
utvrđenja redovito se
napada
nalazila
na
neprijateljska
u prvim redovima
dobrovoljaca bombaša u izvršenju borbenog za
datka. Jedno je vrijeme bila i mitraljezac, a osim
toga uzdiže se i politički i ubrzo postaje politički
delegat voda. Kad je polovinom novembra 1942.
primljena u članstvo KPJ, ostvarila joj se davnaš
nja želja pa je s još većim revolucionarnim zano
som nastavila borbu sa svojom jedinicom.
u
U borbama na Kordunu, Baniji i Lici, a naročito
četvrtoj neprijateljskoj ofanzivi, zbog primjer
ne borbenosti i požrtvovnosti, bila je redovito pohvaljivanja pred strojem ili naredbom Štaba bri
gade i divizije. Tako se 1943. u martovskoj nared
bi Štaba 6. divizije navodi:
»...
U
svim
dosadašnjim
borbama
istakla
se
drugarica Bosa Kolundžić iz 1. bataljona 2. udar
ne brigade kao neustrašiv borac i bombaš ...«
I ratne su publikacije u tim teškim danima ob
javljivale
članke
u
za
borbi
o
Lolinom
slobodu.
Njena
posebnom
prisutnost
doprinosu
u
daljnjim
borbama u Lici i sjevernoj Dalmaciji znatno se
odrazila na borbeni moral boraca i naroda pa je
za života postala legenda u Lici.
Lola
je
bila
visoka,
snažna
djevojka,
uspravna
držanja. Iz cijele njene pojave zračila je vitalnost,
energičnost i odlučnost. Posjedovala je izuzetnu
inteligenciju. Čim či progovorila, plijenila bi pri
sutne svojim blagim i mirnim glasom. Posebno
se doimala njena finoća i taktičnost u ophođenju
184
�s
ljudima.
Bila
je
izvanredan
drug.
Pomagala
je
slabim, osjetljivim i nježnim da se lakše prilago
de teškoćama i da lakše prođu kroz ratne okršaje.
Koliko bi puta na ciči zimi skinula svoj kaput i
ogrnula slabijeg. Znala je iskreno suosjećati s čov
jekom u nevolji.
Nakon odlaska 6. divizije za Bosnu, u sastav 1.
proleterskog korpusa, Lola je upućena s ostalim
rukovodećim kadrom za komesara čete u 35. di
viziju, koja se tada formirala u Lici. Pored dužno
sti u jedinici politički se aktivirala u selima ispod
Kamenskog, a povremeno je upućivana na okupi
ranu teritoriju u okolici Donjeg Lapca na ilegalne
zadatke.
Tako je početkom oktobra 1944. godine, po za
datku Štaba 1. bataljona 2. brigade 35. divizije,
upućena
u
selo
Dnopolje
radi
prikupljanja poda
taka o brojnom stanju četnika i Nijemaca u Do
njem Lapcu. Kako su četnici bili obaviješteni da
se Lola nalazi u Dnopolju, opkolili su selo i po
stavili straže iznad njega, dok je ona čekala oba
vještajca koji je trebao stići iz Lapca. Vraćajući
se iz Dnopolja, ispod brda Vršeljka, upala je u
četničku zasjedu i ranjena, ali je i nadalje pru
žala
otpor
do
posljednjeg
metka.
Kad
je
vidjela
da nema izlaza, aktivirala je bombu kojom se ubi
la da im ne bi pala živa u ruke.
Četnici su se na mrtvoj Loli osvećivali. Bacili
su je u jednu udubinu i nisu dozvolili narodu da
je zakopa. Kad su odbornici iz Dnopolja pokušali
185
�da je sahrane, upali su u četničku zasjedu pa su to
kriomice učinila djeca vraćajući se u suton s bla
gom kući. I sada se na livadi Stanine, na prelazu
iz Dnopolja prema brdu Vršeljku, nalazi usjek
gdje je Lola bila privremeno sahranjena.
Njeni posmrtni ostaci preneseni su u Gračac i
sahranjeni u grobnicu heroja.
Lola je još za života, a posebno poslije smrti,
postala pojam junaštva kod boraca i naroda. Ma
ja 1971. Općinski odbor SUBNOR-a Gračac pred
ložio je da dobije Orden narodnog heroja, ali je
na žalost prijedlog kasno upućen.
Draga (Stanka) Končar
Draga Končar rodila se kao šesto i najmlađe di
jete Stanka i Soke 1921. godine u selu Končarev
Kraj, Plitvička jezera, Korenica, Hrvatska. Nika
da nije upoznala oca jer je obolio i umro nekoliko
mjeseci prije njenog rođenja. S tim je događajem
predodređen život te višečlane porodice, koji su
u borbi za osnovnu egzistenciju bili prisiljeni da
rade za nadnicu kod imućnijih seljaka. To nije
mimoišlo ni Dragu, koja je ostala i bez osnovnog
obrazovanja.
Bez obzira na sve nedaće Draga se politički an
gažira, uključujući se u Žensku omladinsku sek
ciju pri ogranku »Seljačkog kola« te učestvuje u
186
�Bosiljka Kolundžić Lola
Draga Končar
Vida Končar
Milica Korać Belić
187
�mnogim aktivnostima koje
i skojevska organizacija.
je
pokretala
U društvu je bila neposredna, vesela.
je se sjećaju stanovnici Končarevog Kraja.
Ali, i suviše brzo došli su još teži dani. Ljeti
1941.
partijska
Takvom
ustaške vlasti iseljavaju sve srpsko stanov
ništvo iz plitvičke općine u Bosnu. Tako je i Dra
ga sa svojom porodicom stigla u Drvar i Bosan
sko Grahovo.
U jesen 1941. vratila se s narodom u Liku. Od
mah se angažirala u radu omladinske organizacije
u svom selu pa je krajem 1941. primljena u SKOJ.
U augustu 1942. stupa u Prvu žensku omladin
sku partizansku četu, a nakon vojno-političke obu
ke, na kojoj je savladala i osnovnu pismenost,
raspoređena je u 2. četu
ča« 2. ličke udarne brigade.
bataljona
»Ognjen
Pri
Učesnik je u svim borbama koje je njena jedi
nica vodila na Kordunu, Baniji, Lici i sjevernoj
Dalmaciji — uvijek u prvim redovima dobrovo
ljaca u izvršavanju borbenih zadataka. Prelaskom
6. divizije u Bosnu, u međuvremenu je prekomandovana u 1. ličku brigadu za bolničarku, gdje je
zapažen njen vrlo predan odnos prema ranjeni
cima. Borci su je stoga veoma cijenili i od milja
zvali »naša Draga«.
Za
vrijeme
šeste
neprijateljske
ofanzive
u
bor
bi između Mrkonjić-Grada i Jajca, kod sela Je
zera, u hladnoj noći 7. na 8. januara 1944. godine,
upala je s još dvojicom drugova u njemačku za
188
�sjedu. Očevici su kasnije pričali da su njemački
fašisti naročito nju tukli i mučili, kako bi mogli
fotografirati izmučenu i nemoćnu partizanku. Ali
Draga je bila ponosna te im je kod svakog poku
šaja fotografiranja plazila jezik i na druge im na
čine onemogućavala da učine što su naumili.
Strijeljali su je, ali cilj ostvarili nisu.
Tako je mladi život, čudesno snažne
djevojke
Drage Končar, na zvjerski način ugašen.
Vida (Nikole) Končar
Rođena je 1925. u Končarevom Kraju, Plitvička
jezera, Korenica, Hrvatska, kao šesto od devetero
djece siromašne seljačke porodice Nikole i Milice.
Završila je četiri razreda osnovne škole, a
teške socijalne situacije u obitelji nije mogla
staviti daljnje školovanje. Ostala je kod kuće
veći se zemljoradnjom i domaćinstvom.
U junu 1941. ustaške vlasti su iselile sve
novništvo plitvičke općine u Bosnu. Tako se
zbog
na
ba
sta
Vida
zajedno s roditeljima smjestila u Bosansko Gra
hovo gdje je dočekala dizanje ustanka. Tu se
uključila u NOP noseći s ostalom omladinom hra
nu,
obuću
i
odjeću
prvim
partizanskim
jedini
cama.
U septembru 1941. vraća se u Liku, u svoje rod
no mjesto koje je bilo opustjelo, a sva imovina
opljačkana. Odmah po dolasku nastavlja da radi
189
�za NOP, učestvujući u raznovrsnim akcijama om
ladinske organizacije u selu.
U oktobru 1941. primljena je u skojevsku orga
nizaciju, što joj je dalo još više podstreka u aktiv
nom radu za NOP.
Augusta 1942. stupila je u Prvu žensku omladin
sku četu i u selu Trnavcu završila vojno-političku
obuku. Ulaskom čete u sastav 2. ličke udarne bri
gade raspoređena je u 2. četu bataljona »Ognjen
Priča«. U toj jedinici učestvuje u svim borbama
na Kordunu, Baniji, a zatim u Lici. U velikoj hlad
noći
za
vrijeme
četvrte
neprijateljske
ofanzive
promrzle su joj noge. U proljeće 1943. ranjena je
na Oštri prilikom napada na Gospić. Liječila se na
Bijelim potocima i u Krbavici i u to vrijeme preboljela i pjegavi tifus.
Nakon izlaska iz
bolnice
nastavila
je
aktivni
rad u Kotarskom komitetu narodne omladine u
Korenici, a bila je i sekretar skojevske organiza
cije u Končarevom Kraju, jer zbog posljedica ra
njavanja i bolesti nije bila sposobna za napore u
operativnoj jedinici.
Nakon oslobođenja radila je u Seljačkoj radnoj
zadruzi u svom selu, a bila je i dobrovoljac na
izgradnji Auto-puta bratstvo-jedinstvo. Uskoro se
udala i s mužem preselila u Beograd gdje se za
poslila. Jedno je vrijeme živjela u Osijeku, a da
nas sa svojom porodicom živi u Beogradu. Aktiv
na je u društveno-političkom životu u sredini gdje
stanuje.
190
�Ratni je vojni invalid (50 posto).
Za ratne zasluge odlikovana je
stva i jedinstva sa srebrnim vijencem.
Ordenom
brat
Milica-Mica (Petra) Korać-Belić
Rođena
je
1919.
godine
u
selu
Visuću,
Udbina,
Hrvatska. Rodila se i odrasla u siromašnoj poro
dici Petra i Boje, u kojoj je bilo petero djece. Ra
no su ostali bez oca pa su već u ranom djetinjstvu
pojačano osjećali sve tegobe siromaštva. Uskoro
im je umrla i majka i baka, pa je Mica kao najsta
rije dijete brinula o cijeloj porodici. Čitavi teret
kuće pao je na njena nejaka pleća. Upravo zbog
toga nije završila ni osnovnu školu, sama se bri
nući da osigura uslove za školovanje mlađe braće
i sestara.
Kao predratni simpatizer SKOJ-a odmah se na
kon dizanja ustanka aktivirala u radu preko om
ladinske
hrane,
organizacije.
obuće,
odjeće
Radila
te
je
na
prihvatanju
prikupljanju
boraca
prili
kom prolaska partizanskih jedinica kroz selo. Iz
među ostalog, nosila je i letke kao i poruku u ne
prijateljsko uporište na Udbini radi zamjene Mićuna Šakića za zarobljene Talijane. U SKOJ je
primljena augusta 1941. godine.
Augusta 1942. stupila je u Prvu žensku omla
dinsku četu u Trnavcu, a nakon završene borbene
�obuke raspoređena je u bataljon »Mićo Radaković«. Sa svojom jedinicom učestvovala je u prvim
borbenim redovima u Kordunu i Baniji, kasnije i
u Lici.
U novembru 1942. bila je kao delegat prisutna
na Prvom zasjedanju AVNOJ-a u Bihaću. U član
stvo KPJ primljena je maja 1943. godine.
U operativnoj jedinici ostala je do juna 1943.
Zbog bolesti i iscrpljenosti vraćena je na rad u
pozadinu jer je u međuvremenu preboljela i pje
gavi tifus.
Po završetku rata kolonizirana je s braćom i
sestrama u Kolut kod Sombora. Tamo se odmah
uključila u Seljačku radnu zadrugu u kojoj je ra
dila do kraja 1953. Kasnije je dopunila radni staž
pa je ostvarila penziju 1972. godine. U sredini gdje
je živjela bila je aktivna u društveno-političkim
organizacijama.
Za zasluge u ratu odlikovana je: Ordenom za
hrabrost, Ordenom zasluga za narod sa srebrnom
zvijezdom i Ordenom bratstva i jedinstva sa sre
brnim vijencem.
Anka (Dane) Kosanović
Rodila se u selu Visuću, Udbina, Hrvatska, 1920.
godine od oca Dane i majke Anđe. Bavila se doma
ćinstvom i zemljoradnjom, a stekla je i osnovno
obrazovanje.
192
�Anka je
selo, svoju
bila plaha djevojka. Voljela je svoje
Krbavu. Život joj je tekao uobičajeno
do tegobne 1941. godine.
U Visuću je još prije
rata
postojala
partijska
i skojevska organizacija koja je veliku pažnju po
svećivala omladini. Tako je i Anka, odmah nakon
dizanja ustanka, bezrezervno prihvaćala i izvrša
vala sve zadatke kojima je mogla pomoći pokretu:
od onih kurirskih do sakupljanja hrane, obuće i
odjeće, tako da je s ostalom omladinom značajno
pomagala. Zato je krajem 1941. primljena u skojevsku organizaciju.
U ljeto 1942. godine, nekoliko dana prije od
laska u Prvu žensku omladinsku četu, učestvo
vala je u drugom napadu na Udbinu, kao bolni
čarka. U Trnavcu 25. augusta 1942. pristupila je
formiranju čete i vojno-političkoj obuci gdje je
već pokazala spretnost u rukovanju oružjem i
idejnu zrelost. Potom je raspoređena u Udarni
bataljon 2. ličke brigade.
S velikim je zalaganjem i izdržljivošću učestvo
vala u svim borbama koje je vodila njena jedini
ca. Često se dobrovoljno javljala za bombaša. Ju
rišala je na tenkove, prikradala se vješto u mrkloj
noći bodljikavoj žici. Naročito se istakla u bor
bama na Poloju, Tušiloviću, Slunju i drugim.
Prilikom borbe s četnicima i Talijanima na Gra
čacu, 15. januara 1943. godine, Udarni bataljon
bio je u teškoj, neizvjesnoj situaciji. Ginulo se,
padalo. Anka je s užasom gledala pogibiju svojih
13
PRVA
2ENSKA
LICKA
PART.
CETA
193
�drugova.
Ipak,
nije
prestajala
da
ih
bodri,
pru
ža pomoć ranjenima. Kada je pao puškomitraljezac u njenoj neposrednoj blizini i tako njegov mi
traljez zašutio, Anka je skočila, uzela teški mitra
ljez i otvorila vatru na neprijatelja. Tu je smje
lost ubrzo platila životom. A bila joj je tek deseta
borbena akcija.
I danas se često prisjećamo ove hrabre djevojke
koja je u sebi bila sjedinila svu dobrotu i smio
nost borca partizanke.
Mi leva (Jovana) Kovačević-Jokanović
Rođena je 1924. u selu Krbavica, Bunić, Korenica, Hrvatska. Osnovnu školu završila je u svom
rodnom selu i do rata se bavila zemljoradnjom i
domaćinstvom.
Nakon izbijanja ustanka 1941. angažirala se u
omladinskoj
organizaciji
obavljajući
raznovrsne
zadatke za NOP. Osim toga aktivirala se i u orga
nizaciji kulturno-prosvjetnog rada među mladima
u selu. U njenoj kući bio je smješten Okružni ko
mitet SKOJ-a za Liku pa je vodila brigu o njiho
vom smještaju i ishrani. Zbog sve te svoje aktiv
nosti primljena je u SKOJ u oktobru 1941. godine.
U augustu 1942. stupila je u Prvu žensku omla
dinsku partizansku četu, formiranu u selu Trnavcu kod Korenice. Za vrijeme obuke povučena je na
194
�skojevski kurs, koji je organizirao Okružni komi
tet SKOJ-a za Liku u njenom selu Krbavici.
Ulaskom Ženske čete u sastav 2. ličke udarne
brigade raspoređena je u 1. četu bataljona »Og
njen Priča«. Kao borac učestvovala je u svim ak
cijama koje je njena jedinica vodila na Kordunu,
Baniji, a zatim i u Lici. U četvrtoj neprijateljskoj
ofanzivi, januara 1943. godine, razboljela se od
pjegavog tifusa i otpremljena u bolnicu na liječe
nje. Kada je ozdravila, vratila se u svoju jedinicu
i nastavila ratovanje na dalmatinskom kršu. Na
kon povratka 2. ličke brigade iz sjeverne Dalma
cije u Liku, septembra 1943. godine, teško je ra
njena u selu Mutilić i otpremljena u bolnicu na
liječenje. Liječila se četiri mjeseca i opet se vra
tila u svoj bataljon, koji se tada nalazio u okolici
Drvara.
Maja 1944. primljena je u KPJ.
Međutim, jula 1944. zbog posljedica
ranjavanja
pogoršava joj se vid pa je opet smještena u bol
nicu 11. divizije u centralnoj Bosni. Više nije bila
sposobna za napore u operativnoj jedinici pa je,
po odluci Sreskog komiteta KPJ za Travnik, osta
la u Bosni kao politički radnik. Bila je član Sres
kog komiteta SKOJ-a za Travnik.
Pred kraj rata prešla je na teritoriju sreza Kotor-Varoš gdje je izabrana za člana Sreskog komi
teta KPJ te za sekretara Sreskog komiteta SKOJ-a
za Kotor-Varoš. Tu je ostala do kraja 1945.
Nakon oslobođenja prešla je na liječenje i ško
13*
195
�lovanje
u
Invalidski
dom
Glavnog
odbora
RVI
Bosne i Hercegovine u Sarajevu. Od 1946. radi u
Glavnom odboru RVI Crne Gore na Cetinju.
Ratni je vajni invalid (70 posto).
Završila je višu pedagošku
školu.
Učestvovala
je u izgradnji Omladinske pruge Šamac —Sara
jevo i bila udarnik. U poslu je više puta pohvalji
vana i nagrađivana.
Zasnovala je porodicu, majka je jednog djeteta.
Danas sa svojom obitelji živi u Beogradu i aktivna
je u društveno-političkim organizacijama.
Za ratne zasluge odlikovana je dva puta Orde
nom za hrabrost i Ordenom zasluga za narod III
reda.
Danica (Jove) Krga-Panjković
Rođena je 1922. u selu Homoljac, Korenica, Hr
vatska, u siromašnoj seljačkoj porodici Jove i
Evice, u kojoj je bilo sedmoro djece. Teško je bi
lo prehraniti mnogočlanu obitelj na dva hektara
škrte ličke zemlje. U takvoj situaciji roditelji dje
ci nisu mogli pružiti ni najnužnije za život, a ka
moli pristojnu egzistenciju. Nije pohađala ni os
novnu školu jer je već od malih nogu pomagala
roditeljima u domaćinstvu i čuvanju stoke.
Danica je ustaničkih dana navršila 19 godina.
Pratila je sva zbivanja od samih priprema do
196
�prvih akcija u ustanku. Prisustvovala je sastanci
ma i dogovorima u selu na kojima se upoznala s
linijom KPJ za borbu protiv okupatora i kvislin
ga. Po zadatku rukovodilaca ustanka okupljala je
omladinu i žene u NOP. Organizirala je sabirne
i radne akcije, nosila poruke i obavijesti. Tako
je s uspjehom izvršavala veoma teške i odgovorne
zadatke. Zbog posebne aktivnosti septembra 1941.
primljena je u skojevsku organizaciju.
Aktivnim organiziranim radom u selu bavila se
od augusta 1942. kad je stupila u Prvu žensku
omladinsku četu u Trnavcu. Ulaskom čete u sa
stav 2. ličke udarne brigade raspoređena je u ba
taljon »Mićo Radaković«.
Dobar dio puta svoje jedinice prošla je u sva
kodnevnim borbama ili zamornim marševima u
Kordunu, Baniji, Lici, sjevernoj Dalmaciji i Bos
ni. Cijelo to vrijeme nalazila se u prvim redovima
dobrovoljaca
u
izvršavanju
borbenih
zadataka
kao skojevski rukovodilac u četi. Početkom 1943.
primljena je u članstvo KPJ.
Aprila 1944. razboljela se pa je upućena na lije
čenje u bolnicu na Bijele potoke. Zbog posljedi
ca bolesti i iscrpljenosti nije više bila sposobna za
napore u operativnoj jedinici. Na preporuku li
ječnika upućena je na rad u pozadinu. Po direktivi
Partije nastavila je s aktivnim organiziranim ra
dom u svim društveno-političkim organizacijama
kao i NOO-u u selu Homoljcu do kraja rata.
Nakon oslobođenja uključila se u rad na iz-
197
�Mileva Kovačević Jokanović
Danica Krga Panjković
Soka Ljubović Džombić
Jovanka Mandarić Hočevar
198
�gradnji opustošene zemlje. Uskoro se udala pa je
s mužem nastavila raditi u poljoprivredi. Život
joj ni tada nije bio naklonjen, jer joj je muž, kad
je bio najpotrebniji djeci, umro od posljedica ra
ta. Kao samohrana majka, bez ičije pomoći, po
digla je i iškolovala tri sina koji su danas visoko
kvalificirani radnici. I pored svih porodičnih teš
koća i ratnih posljedica ostala je društveno-politički aktivna u selu.
Za ratne zasluge odlikovana je: Ordenom za
hrabrost, Ordenom zasluga za narod sa srebrnom
zvijezdom i Ordenom bratstva i jedinstva sa sre
brnim vijencem.
Milka (Mile) Lukić
Godine 1922. rođena je u selu Trnavcu, Korenica,
Hrvatska, u srednje imućnoj seljačkoj porodici.
Tu je završila i osnovnu školu, a zatim se bavila
zemljoradnjom i stočarstvom. Kada je imala šes
naest
godina,
umrla
joj
je
majka
prihvatiti svih domaćinskih poslova.
Godinu dana kasnije, 1939,
ljena za napredni
Omladinske ženske
pokret,
sekcije
već
pa
je
se
morala
opredije
u koji ulazi preko
pri ogranku »Seljač
kog kola«. Njena je aktivnost brzo zapažena pa
je primljena u SKOJ 1940. godine, odmah nakon
što je formirana skojevska organizacija u selu
Trnavcu. Milka se iste godine, u kasnu jesen, is
199
�takla
radom
u
akciji
prikupljanja
Crvene
pomoći
za španjolske dobrovoljce, koji su bili u logoru
u Francuskoj. Tom je prilikom dala i svoje djevo
jačko ruho za prilog.
Prednjači u izvršavanju
svih
skojevskih
zada
taka, kako prije ustanka tako i u vrijeme dizanja
ustanka u selu. Taj oblik iskazivanja patriotizma
činio joj se nedovoljnim pa je 25. augusta 1942.
stupila u Prvu žensku omladinsku partizansku če
tu, a nakon vojno-političke obuke raspoređena je
u 2. četu bataljona »Ognjen Priča« 2. ličke udar
ne brigade.
U novoj jedinici brzo se snašla pokazujući upor
nost u svakom radu, nevjerovatnu odrešitost i
spremnost za sve oblike djelovanja. Za nju se obič
no kaže da je uvijek bila dobrovoljac — od poli
tičkog rada u četi do bombaša. Zato je odmah po
dolasku u jedinicu primljena u KPJ.
Bila je politički delegat voda, a početkom 1943.
primila je dužnost pomoćnika komesara 2. čete
bataljona »Ognjen Priča«. U četi su je cijenili i
voljeli jer je bila primjerna u svakom pogledu.
Na toj se djevojci vidjelo da joj je najviše pri
rasla srcu, da je najviše zaokuplja — sloboda. Sta
ložena, ali odlučna u stavovima i donošenju od
luka, davala je dojam pravog buntovnika — može
se reći da joj je puška u ruci savršeno pristajala.
Srednjeg rasta, tamne valovite kose i tamnih oči
ju, prodornog pogleda — i svojim je izgledom
privlačila pažnju.
200
�Kad
je
započela
četvrta
neprijateljska
ofanziva
na Liku, na već više puta popaljena sela i odav
no ugasla ognjišta, na Ljubovu su stacionirane sve
naše nade i snage prvog i drugog bataljona, kako
bi spriječile prodor prema Krbavi. Na bojištu je
s puškom u ruci bila i Milka. Hrabro se borila,
jurišala dok
rafalima.
nije
pala
izrešetana
neprijateljskim
Gvozdeno Ljubovo i gvozdena volja djevojke-komuniste postadoše jedno — i ostadoše zauvijek
jedno.
Februara
1943.
u
spisak
poginulih
partizana
upisano je i ime naše ljepotice iz trnavačke kotli
ne — Milke Lukić.
Soka (Mojsije) Ljubović-D^ombić
Rođena je 1922. u selu Nebljusi, Donji Lapac, Hr
vatska. Potječe iz siromašne seljačke porodice
Mojsije i Duke, u kojoj je bilo troje djece. Zbog
teške ekonomske situacije u obitelji, a i smrti oca,
nije mogla završiti ni osnovnu školu. Čitati i pi
sati naučila je u Ženskoj omladinskoj četi za vri
jeme obuke u Trnavcu.
Okupacija zemlje zatekla ju je u njenom rod
nom mjestu. Nakon proglašenja tzv. Nezavisne
Države Hrvatske nastali su teški dani zbog čestih
represalija koje su ustaše vršile po Lapcu i oko
lici.
201
�Proglas KPJ bio je veliko ohrabrenje i izazvao je
masovni
odaziv
naroda
na
platformi
borbe
pro
tiv okupatora i domaćih izdajnika. Tako se i So
ka uključuje u NOP preko omladinske organiza
cije. Učestvovala je na sakupljanju hrane, obuće,
odjeće, na prekopavanju putova, prenošenju ra
njenika. Još je većim poletom nastavila tu aktiv
nost kad je u junu 1942. primljena u skojevsku
organizaciju.
U augustu iste godine prva u selu javlja se i od
lazi u Žensku omladinsku četu u selo Trnavac.
Nakon završetka vojno-političke obuke raspore
đena je u bataljon »Stojan Matić«. Kao borac u
tom bataljonu isticala se hrabrošću. Nakon borbi
koje je vodila 2. lička udarna brigada u Kordunu
i Baniji te povratku u Liku prekomandovana je za
bolničarku u bataljon »Matija Gubec«, koji je
bio u sastavu 1. ličke udarne brigade. Na položaju
u četvrtoj neprijateljskoj ofanzivi teško je ra
njena
te
je
s
grupom
ranjenika
otpremljena
u
Centralnu bolnicu pri Vrhovnom štabu s kojom
je prošla ofanzivu na Neretvi. Kasnije je priklju
čena 7. banijskoj brigadi u kojoj ju je zatekla
ofanziva na Sutjesci. U toj je jedinici preboljela
i trbušni tifus.
U jesen 1943. iscrpljena i bolesna vraća se u
Liku. Zbog posljedica ranjavanja, bolesti i teških
fizičkih i psihičkih napora, nije više bila sposob
na za operativnu jedinicu pa je stavljena na raspo
laganje Komandi mjesta Donji Lapac. Tu je os
202
�tala do oslobođenja kad je demobilizirana u činu
vodnika.
Ratni je vojni invalid (70 posto).
Nakon oslobođenja zasnovala je radni odnos i
ostvarila boračku penziju. Majka je dvoje djece.
Sa svojom porodicom živi u Novom Sadu gdje
je ostala društveno-politički aktivna.
Jovanka (Bože) Mandarić-Hočevar
Rođena je 1926. u selu Vrebac, Gospić, Hrvatska,
u seljačkoj porodici od oca Bože i majke Soke.
Nakon završetka osnovne škole ostala je s rodite
ljima u selu baveći se zemljoradnjom i domaćin
stvom.
Nakon dizanja narodnog ustanka opredjeljuje
se za NOP. Uključuje se u rad omladinske organi
zacije u selu i radi na sakupljanju hrane, odjeće
i obuće, kao i drugog materijala za borce partizan
skog odreda. Prenosila je vijesti, poštu, ranjenike
i oružje, a radila je i na prekopavanju putova. Do
bivala je posebne zadatke od starijih članova KPJ
— od Kate Pejnović i Marije Bakarić.
Zbog svoje izuzetne aktivnosti postala je član
SKOJ-a već novembra 1941. godine.
Na spomenutim i sličnim zadacima radila je sve
do 25. augusta 1942. kad je stupila u Prvu žensku
omladinsku partizansku četu. Nakon završene voj
203
�no-političke obuke raspoređena je u Udarni bataljan 2. ličke brigade.
U borbama, koje je vodila njena jedinica, poka
zala je izuzetnu hrabrost i upornost. Posebnu iz
držljivost pokazala je u 4. neprijateljskoj ofanzivi.
U julu 1943. prekomandovana je u Prateću četu
3.
ličke brigade za telefonistu, a jedno vrijeme
obavljala je i dužnost higijeničarke. Polovinom
1943. primljena je u SKOJ. Prošla je čitavi borbeni
put i zamorni marš 6. proleterske divizije od za
padne Bosne do Srbije. Nakon oslobođenja Beo
grada završila je niži sanitetski kurs u Beogradu,
a zatim je upućena u Prateći divizion na dužnost
referenta saniteta. U toj je jedinici ostala do mar
ta 1946. kada je demobilizirana u činu zastavnika.
U NOR-u joj je 1942. poginula sestra Zorka od
četnika, a brat Srđan poginuo je 1943. u napadu
na Gospić.
Nakon demobilizacije
zasnovala radni odnos
nastanila se u Zagrebu i
u Tvornici »IKOM«. Poslije
kraćeg vremena premještena je na rad u Općinski
komitet KPH Črnomerac. Kasnije je opet po za
datku premještena na rad u Tvornicu »Josip
Kraš«. Tu je radila sve do 1952. kada je penzioni
rana.
Nosilac je »Partizanske spomenice 1941«.
Za ratne zasluge odlikovana
hrabrost i Ordenom za hrabrost.
204
je:
Medaljom
za
�Bosiljka-Bosa (Isaka) Marčetić
Rođena
je
u
naprednoj
zemljoradničkoj
porodici,
januara 1921. godine u selu Otrić, Gračac, Hrvat
ska. U rodnom selu završila je osnovnu četvero
godišnju školu i do rata živjela u krugu obitelji.
Prije rata u Otriću nije bilo partijske i skojevske
organizacije, ali je postojala omladinska simpatizerska grupa u kojoj je bila i Bosiljka. Na tu su
grupu odlučujući politički uticaj imali napredni
učitelji, studenti i srednjoškolci iz Otrića i okol
nih sela.
Aprilski rat 1941. zatekao je Bosiljku u Otriću
kao dvadesetgodišnju djevojku. Kao raniji pri
padnik napredne omladinske grupe, nakon diza
nja ustanka odazvala se pozivu KPJ za borbu pro
tiv okupatora i kvislinga. S puno odlučnosti i žara
aktivirala se na okupljanju omladine i žena u
NOP. Neumorno je vršila agitaciju kod širih ma
sa u selu, ne prezajući pred terorom okupatora i
četnika. Njena politička aktivnost ubrzo je zapa
žena pa je aprila 1942. uhapšena i u četničkom za
tvoru u Otriću ostala šest tjedana. Pošto je čet
nici ni batinama nisu uspjela prisiliti na prizna
nje, pustili su je iz zatvora, ali u kućni pritvor.
Bosiljka, međutim, napušta Otrić i prebacuje
se na slobodni teritorij u selo Neteku kod Srba,
rodno mjesto svoje majke. Tu se odmah povezuje
s političkim radnicima i skojevskom organizaci
�jom u selu, nastavljajući da aktivno djeluje do
augusta 1942. kada odlazi u Prvu žensku omladin
sku partizansku četu.
»...
Ja sam iz neoslobođenog kraja. Okupator
i četnici tamo vrše užasan teror nad našim naro
dom. Nisam više mogla to gledati. Odmah sam
stupila u našu žensku četu. Hoću da se borim pro
tiv okupatora, ustaša i četnika koje osobito mr
zim. Oni su mučili moju majku. I ja sam bila 6
nedjelja u zatvoru kod četnika. Govorila sam s
popom Đujićem i rekla sam mu u oči da ga mr
zim .. .«
Ta je Bosiljkina izjava dopisniku Agitpropa OK
KP za Liku, kojom potvrđuje svoju mržnju pre
ma okupatoru i domaćim izdajnicima, zabilježena
u članku »Moj susret sa Prvom ženskom omladin
skom četom«, »Lički partizan«, br. 6. od 1. 10.
1942. godine.
Dolaskom u sastav čete Bosiljka se brzo uklo
pila u kolektivni život na vojno-političkoj obuci
u Trnavcu. Isticala se po disciplini i marljivosti,
a posebno je
i duhovitost.
došlo
do
izražaja
njeno
drugarstvo
Prilikom talijanske ofanzive na slobodni terito
rij Korduna, u borbi kod Poloja, 17. oktobra 1942.
godine, učestvovala je i Prva ženska omladinska
četa
u
sastavu
2.
ličke
udarne
brigade.
Bosiljka
je tada svojom hrabrošću zadivila stare ratnike i
starješine bataljona »Stojan Matić«, ne plašeći se
naleta konjice ni mitraljeskih rafala iz neprijatelj
206
�skih tenkova. Nakon te pobjedonosne borbe pro
tiv talijanskih fašista među najhrabrijim borci
ma
pohvaljivanim
pred
strojem
istaknuta
je
kao
primjer i Bosa Marčetić. Njena je borbenost do
šla do izražaja i 24. 10. 1942. godine u likvidaciji
ustaško-domobranskog
garnizona
u
Tušiloviću,
gdje je kao bombaš išla na betonirane bunkere i
s puno smjelosti izvršila svoj dio zadatka.
Još je i danas svježe sjećanje kad je u fazi bi
haćke operacije, u napadu na Ličko Petrovo Selo
i Željavu, u zidini obrušene kuće uhvatila dvojicu
ustaša i predala ih u Štab bataljona. O tom je
podvigu pisala »Žena u borbi«, broj 9. od decem
bra 1942. godine.
U drugom napadu na Slunj, 14. novembra 1942.
godine,
likvidirala
je
neprijateljsko
mitraljesko
gnijezdo, a iz paklenske vatre, ne
vlastiti život, izvukla je ranjenog druga.
strahujući
za
Nekoliko dana nakon oslobođenja Slunja pri
mljena je s Lolom Kolundžić i Sofijom Drakulić
u članstvo KPJ. Primanje u Partiju još je više po
jačalo njen borbeni polet i vjeru u pobjedu. De
setak dana kasnije, prilikom napada na Dvor na
Uni, teško je ranjena. Bataljon ju je otpremio u
brigadni sanitet s kojim se vratila u Liku. Tada
je prebačena u Partizansku bolnicu u Dobroselo,
a zatim u Bosanski Petrovac na daljnje liječenje i
oporavak.
Budući da je bila nesposobna za napore u ope
rativnoj jedinici, jer joj je pored teške povrede
207
�I
ostao i metak u nozi, vratila se iz bolnice u pro
ljeće 1943. na teren gračačkog kotara.
Njenoj su sestri Anđelki ostale duboko urezane
u sjećanju Bosiljkine riječi izgovorene po povrat
ku kući:
»Žao mi je što se ne mogu vratiti u svoju jedi
nicu, jer sam htjela još više da se dokažem i da
ispitam sebe koliko mogu izdržati«.
Hramljući, odnosno hodajući uz pomoć štapa,
povezala se s rukovodstvom SKOJ-a, nesebično se
angažirajući na proširenju i učvršćenju skojevskih organizacija u širenju partizanskog pokreta.
Nakon toga postala je član Općinskog komiteta
KP Otrić-Zrmanja. Odlazi na sastanke partijskih
ćelija skoro u sva sela na tom terenu, ne prezajući
pred svakodnevnom opasnošću i četničkim prijet
njama. Prenosi stavove Općinskog komiteta par
tije, pomaže u radu pri provođenju zadataka i
postaje neumorni društveno-politički radnik.
Bosiljkin lik duboko je utkan u naše sjećanje.
Bila je brineta, s dugim gustim pletenicama, vi
soka, stasita — prava Dinarka. Uvijek nasmiješe
na pokazivala je poseban smisao za humor, a nje
no drugarstvo i buntovni optimizam, vjera u bo
lju budućnost — ostat će u trajnom sjećanju onih
koji su je poznavali.
Krajem oktobra 1943. otišla je u selo Turovac
na sastanak Općinskog komiteta KP Otrić-Zrma
nja, s članovima Komiteta Sakanom Šujicom i
Danom Savatovićem. U zaseoku Agbaba četnici su
208
�ih napali i Bosiljku smrtno ranili. Dok su se čet
nici zadržali u pljački u zaseoku Agbaba, uspjela
se zadnjom snagom puzeći dovući do prvih kuća
izvan dometa plotunske vatre. Odatle ju je omla
dina prenijela u selo Ruište, gdje je drugi dan iz
dahnula u vojnom bolničkom prihvatilištu.
Njena majka Duka, iako izubijana, modra od
četničkih batina, na njihove sadističke pohvale o
kćerkinom ubistvu — odgovarala je pjevajući par
tizansku pjesmu. Barbarsko mučenje nije ju obes
hrabrilo jer je osjećaj mržnje prema neprijatelju
i privrženost ideji za koju su se borila i njena dje
ca — nadvladao i fizički bol i bol za poginulom
kćerkom.
Bosiljka je pokopana u selu Ruišta. Nakon oslo
bođenja njeni posmrtni ostaci preneseni su u Gra
čac i sahranjeni u grobnicu heroja a njen heroj
ski lik ostao je kao svijetli primjer mlađim poko
ljenjima.
Zbog junaštva
Općinski odbor
i izvanrednih zasluga u NOR-u,
SUBNOR-a Gračac predložio je
juna 1971. da Bosiljka
narodnog heroja, ali je
posmrtno dobije Orden
na žalost taj prijedlog
kasno upućen.
14 PRVA ŽENSKA LICKA PART. CETA
209
�Stojanka (Vuje) Matijević
Rođena
je
1923.
u
Buniću,
Korenica,
Hrvatska.
Bila je drugo po redu od devetoro djece Mike i
Vuje, tako da je i kao malena pomagala majci pri
podizanju mlađe braće i sestara. Još prije rata
udala joj se starija sestra Danica pa je Stojanka,
osim svojih, preuzela i njene kućne obaveze. Po
magala je roditeljima u obrađivanju njihove i tu
đe zemlje, kako bi se prehranila mnogočlana obi
telj.
Bez obzira na svu težinu takvog života, svi su
tu porodicu poznavali kao »veselu družinu Mike i
Vuje«.
Stojanka je bila sitna rastom, izgledala je kao
djevojčica, a i glas joj je bio dječji. Bila je patri
jarhalno odgojena, veoma vrijedna, besprijekor
nog ponašanja.
prozvali »Ćoja«.
Vedra,
živahna.
Od
milja
su
je
Nakon izbijanja ustanka odmah se uključila u
rad omladinske organizacije u selu. Aktivirala se
na sakupljanju hrane, obuće i odjeće za borce.
Prenosila je oružje, ranjenike, poštu, prihvaćala
izbjeglice. Primljena je u SKOJ u jesen 1941. go
dine.
Naredni joj je korak bio dobrovoljno javljanje
u Prvu žensku omladinsku partizansku četu, u
koju je ubrzo bila primljena, pa se 25. auguta
1942. već našla na vojno-političkoj obuci u Trnav-
210
�cu. Zatim je raspoređena u bataljon »Ognjen Pri
ča« 2. ličke udarne brigade. Bila je borac, a na
kon nekog vremena i bolničarka 3. čete tog bata
ljona.
Prelaskom 6. divizije u Bosnu, krajem 1943. go
dine, upućena je za bolničarku u sanitet 2. briga
de. Tu je pokazala posebnu pažnju i strpljenje
prema ranjenicima.
Prešla je dugi put proslavljene 6. proleterske di
vizije od Bosne preko Crne Gore do Srbije. Dolas
kom u Srbiju prekomandovana je u bataljon »Og
njen Priča« za zamjenika referenta saniteta. Na
kon oslobođenja Valjeva, septembra 1944. godi
ne, na raskrsnici puteva Šabac—Debrec—Obrenovac poginula je prilikom spašavanja ranjenika.
Sahranjena je u jednom šljiviku što je bio sli
čan njenom iz rodnog sela. Tako je zauvijek os
tala na raskrsnici puteva u hladovini šljivika, da
leko od svog rodnog Bunića.
Saja (Dane) Medić-Gotovina
Rođena je 1924. u selu Zaklopac, Donji Lapac, Hr
vatska, u srednje imućnoj porodici od oca Dane
i majke Milice. Osnovnu školu nije pohađala —
bila je samouka. Do početka rata živjela je s rodi
teljima i bavila se zemljoradnjom.
U julu 1941. godine, kada su ustaše izvršile ma
sovni pokolj u selima Bubanj i Donja Suvaja, po
14*
211
�bjegla je s porodicom u planine Razboj i Čemernicu. Tu je ostala do dizanja narodnog ustanka i
oslobođenja Boričevca. Tada se vratila u svoje se
lo i odmah uključila u rad omladinske organiza
cije. Bila je veoma aktivna u svim akcijama pa je
več novembra 1941. primljena u SKOJ.
U augustu 1942. stupa u Prvu žensku omladin
sku partizansku četu, a nakon završetka vojno-političke obuke raspoređena je u Prvu četu bataljona »Mićo Radaković« 2. ličke udarne briga
de. Decembra 1942. prešla je u 1. ličku brigadu za
četnu bolničarku u bataljon »Marko Orešković«.
U tim je jedinicama prošla čitavi borbeni put uče
stvujući u svim akcijama na Kordunu, Baniji i
u Lici. Također je prošla borbeni put 6. proleter
ske divizije od Bosne do Srbije. U KPJ primljena
je u decembru 1942. godine.
Nakon
oslobođenja
Beograda
prekomandovana
je u Artiljerijsku brigadu za referenta saniteta
minobacačkog diviziona. U toj je jedinici ostala
do novembra 1945. kada je demobilizirana u činu
zastavnika.
U toku rata tri puta je ranjavana (tako da je
40 postotni ratni vojni invalid).
Iz njene porodice poginuli su kao borci NOV i
otac i stric.
Nakon demobilizacije živjela je u Apatinu, za
snovala porodicu i zaposlila se. Majka je troje dje
ce. Pored službenih i kućnih obaveza bila je društveno-politički aktivna.
212
�Bosiljka Marčetić
Saja Medie Gotovina
Sava Miljanović
Soka Mirić Ratković
213
�Sada s mužem živi u Biogradu na moru.
Za zasluge u ratu odlikovana je: dva puta Me
daljom za hrabrost, Ordenom za hrabrost, Orde
nom zasluga za narod III reda i Ordenom bratstva
i jedinstva sa srebrnim vijencem.
Soka (Nikole) Medić
Rođena
je
1924.
u
selu
Zaklopcu,
Donji
Lapac,
Hrvatska. Potječe iz srednje imućne seljačke po
rodice Nikole i Saje. Drugo je od šestero djece
Nikole Medića, koji se nakon petnaest godina ra
da u Americi vratio kući i osnovao obitelj.
Najstarije dijete, brat joj Rade, nosilac je »Par
tizanske spomenice 1941«. Budući da je Soka bila
najstarije žensko dijete u porodici, osjetila je svu
težinu kućanskih poslova i brige oko podizanja
mlađe braće i sestara. Zbog toga nije pohađala ni
osnovnu školu.
Nakon
dizanja
ustanka,
u
NOP-u
vidi
smisao
svoga života i spas naroda. Stoga se i ističe u iz
vršavanju najrazličitijih zadataka omladinske or
ganizacije u selu. Zbog te aktivnosti krajem 1941.
primljena je u SKOJ.
25. augusta 1942. uključuje se u Prvu žensku
omladinsku partizansku četu u Trnavcu. Poslije
završene vojno-političke obuke, na kojoj je za vrlo
kratko vrijeme, osim vojne i političke obučenosti,
214
�naučila
čitati
i
pisati,
svjesna
da
je
obrazovanje
bitan momenat u procesu napretka — raspoređe
na je u bataljon »Mičo Radakovič« 2. ličke briga
de. Tu se s puno borbenog poleta dokazivala kao
borac, pomoćnik puškomitraljesca,
kao četna bolničarka.
a
kasnije
i
Veliku je volju i elan pokazivala u svim borba
ma koje je vodila njena jedinica: najprije u Poloju i Tušiloviću, a kasnije na Slunju, Dvoru, Gra
čacu i četvrtoj neprijateljskoj ofanzivi.
Prelaskom 6. divizije za Bosnu učestvuje u iscrpljujućim borbama za vrijeme šeste neprijatelj
ske ofanzive, a zatim i drvarskoj operaciji. U to
je vrijeme prekomandovana u 1. ličku brigadu na
dužnost
zamjenika
referenta
saniteta
bataljona
»Marko Orešković«.
Soka je bila lijepa
plavokosa
djevojka,
vrlo
osjećajna, tankoćutna i ozbiljna.
Borbeni put i zamorni marš 6. proleterske di
vizije, od Bosne do Srbije, prešla je uz velike žr
tve i stalnu brigu za ranjenike, savlađujući sve na
pore. I onda kad je oslobođenje zemlje bilo već na
vidiku, septembra 1944. godine, spašavajući ra
njene
drugove
u
borbi
za
Valjevo,
izdahnula
je
zahvaćena neprijateljskim rafalom.
Soka Medić posmrtno je (ukazom br. 21,4. mar
ta 1963. godine) odlikovana Ordenom zasluga za
narod sa srebrnom zvijezdom.
215
�Ljeposavä-Sava (Ise)Miljanović
Rođena je 1910. u selu Ćukovac, Široka Kula, Gos
pić, Hrvatska, u veoma siromašnoj porodici Ise i
Stane u kojoj je bilo devetoro djece. Zbog teških
socijalnih prilika obitelji nije imala mogućnost
da završi osnovnu školu. Svoje djetinjstvo i mla
dost provela je na selu čuvajući stoku i obavlja
jući seoske poslove. Nekoliko godina prije rata
udala se, ali joj je suprug otišao u SAD i više se
nije ni javio.
Rat je Savu zatekao u rodnom mjestu. Nakon
dizanja ustanka odmah se javila u prvu partizan
sku jedinicu gdje je bila borac s puškom u ruci.
Učestvovala je u akcijama u okolici Ćukovca, Ši
roke Kule i Ličkog Osika. Osim toga aktivirala se
i u pozadinskom radu na prikupljanju obuće i
odjeće za partizane.
U augustu 1942. stupa u Prvu žensku omladin
sku partizansku četu u selu Trnavac. U četi je bi
la jedina žena među omladinkama. Na vojno-političkoj obuci pokazala je posebnu vještinu jer je
već imala iskustva u rukovanju oružjem.
Ulaskom Ženske čete u sastav 2. ličke udarne
brigade raspoređena je u 2. četu bataljona »Og
njen Priča«. U svim borbenim akcijama, a naro
čito u borbi na Poloju i Tušiloviću, pokazala je
izvanrednu hrabrost.
U KPJ primljena je krajem 1942. godine.
216
�Nešto kasnije prekomadovana je u 3. ličku bri
gadu, bataljon »Mirko Štulić« u kojem je kao bo
rac, a jedno vrijeme i kao puškomitraljezac, pro
šla sav borbeni put 6. proleterske divizije od Bos
ne preko Crne Gore, Sandžaka, Srbije, sremskog
fronta i Slavonije do Zagreba.
Nakon završetka rata demobilizirala se i zapo
slila u Tvornici »Ivo Lola Ribar« u Karlovcu. Za
svoj rad dobila je mnogo priznanja i pohvala. Pen
zionirana je 1963. Danas živi u Karlovcu gdje je
društveno-politički aktivna.
Nosilac je »Partizanske spomenice 1941«.
Za ratne zasluge odlikovana je: Medaljom za
hrabrost, Ordenom za hrabrost, Ordenom zaslu
ga za narod II reda, Ordenom zasluga za narod
III reda i Ordenom bratstva i jedinstva.
Smilja (Petra) Miljuš-Mitić
Rođena je 1925. u selu Deringaj, Gračac, Hrvat
ska, u siromašnoj seljačkoj obitelji Petra i Milice
u kojoj je bilo dvanaestoro djece. Zbog teške eko
nomske situacije u porodici nije mogla završiti ni
osnovnu školu. Svoje djetinjstvo i mladost pro
vela je u rodnom mjestu čuvajući stoku i baveći
se zemljoradnjom sve do početka rata.
Nakon izbijanja ustanka opredjeljuje se na NOP
i uključuje u rad omladinske organizacije u selu.
217
�Učestvovala je u sakupljanju hrane, obuće, odje
će
i
raznog
materijala
za
prve
partizanske
jedi
nice. Više je puta kao kurir služila za vezu s gra
dom, odakle je prenosila razne poruke i sanitet
ski materijal.
1941. godine.
Član
SKOJ-a
postala
je
krajem
U proljeće 1942. stupa kao borac u 1. lički par
tizanski odred, koji je u augustu iste godine upu
ćuje u Prvu žensku omladinsku partizansku četu
u selu Trnavac. Nakon završene vojno-političke
obuke raspoređena je
2. ličke udarne brigade.
u
bataljon
»Stojan
Matić«
U KPJ primljena je početkom 1943. godine.
Kao borac prošla je sav borbeni put svoje jedi
nice na Kordunu, Baniji, u Lici te sjevernoj Dal
maciji. Sudionik je četvrte, šeste i sedme ofanzive gdje se istakla hrabrošću. Samoprijegorno je
izdržala borbeni put i zamorni marš 6. proleterske
divizije od Bosne do Srbije. Učestvovala je u oslo
bođenju Valjeva i Beograda.
U decembru 1944. završila je niži sanitetski
kurs koji je održan pri Štabu 1. armije u Beogra
du. Nakon toga upućena je na dužnost u kiruršku
ekipu Medicinskog bataljona 6. proleterske
zije gdje je ostala do slobođenja zemlje.
Na
vlastiti
zahtjev
demobilizirana
je
divi
aprila
1946. Nakon toga zaposlila se u Poduzeću »Du
nav« u Beogradu. Bila je devet puta proglašena
za udarnika. Penzionirana je 1962.
Zasnovala
218
je
obitelj,
majka
je
dvoje
djece.
I
�danas sa svojom porodicom živi u Beogradu gdje
je aktivna u društveno-političkom životu.
Za ratne zasluge odlikovana je: Ordenom zaslu
ga za narod III reda, Ordenom zasluga za narod
II reda i Ordenom za hrabrost.
Soka (Save) Mirić-Ratković
Rođena je 1920. u selu Šalamunić, Bunić, Korenica, Hrvatska, u seljačkoj porodici Save i Kate u
kojoj je bilo desetero djece. Osnovnu školu zavr
šila je u rodnom selu, a zatim se do početka rata
bavila zemljoradnjom i poslovima u domaćinstvu.
Nakon dizanja ustanka opredijelila se za NOP.
Bila je aktivna u omladinskoj organizaciji radeći
na sakupljanju hrane, odjeće i obuće za prve par
tizanske jedinice. Učestvovala je u radnim i dru
gim akcijama. Kao veoma aktivna omladinka pri
mljena je u oktobru 1941. u SKOJ. Tako je radila
cijelu prvu ratnu godinu.
25. augusta 1942. stupila je u Prvu žensku omla
dinsku partizansku četu. Vojno-političku obuku
završila je u selu Trnavcu.
Ulaskom te čete u sastav 2. ličke udarne briga
de raspoređena je u bataljon »Mićo
U KPJ primljena je početkom 1943. godine.
Radaković«.
U ovom bataljonu učestvovala je kao borac u
svim borbenim akcijama na Kordunu, Baniji i u
Lici sve do juna 1943. Tada se razboljela od upale
219
�pluća i pjegavog tifusa. Kako ju je bolest veoma
iscrpila, nije više bila sposobna za napore u ope
rativnoj jedinici pa je upućena na rad u pozadinu.
Vratila se u svoje rodno selo Šalamunić, te odmah
je izabrana za sekretara NOO-a, a bila je i sekretar
partijske organizacije u selu. Te je dužnosti obav
ljala do 1946. godine, a onda je sa suprugom ko
lonizirana u Kolut kraj Sombora. Po dolasku u
Kolut nastavila je da radi u Seljačkoj radnoj za
druzi do njenog rasformiran ja.
Danas s porodicom živi u Somboru i aktivna je
u društveno-političkom životu.
Nosilac je »Partizanske spomenice 1941«.
Za ratne zasluge odlikovana je: Ordenom za
hrabrost, Ordenom zasluga za narod i Ordenom
bratstva i jedinstva.
Stoj anka (Nikole) Mirić-Šijan
Rođena je 1924. u selu Krbavica, zaselak Baljkuše,
Korenica, Hrvatska, kao treće od četvero djece
srednje imućne i napredne porodice Milice i Ni
kole Mirića. Rano je djetinjstvo provela uz majku,
brata i sestre, dok je otac kao većina Ličana oti
šao u Ameriku »trbuhom za kruhom«. Stojanka je
dobar dio dana provodila po okolnim pašnjacima
čuvajući ovce i goveda, a po povratku kući poma
gala bi majci u domaćinstvu. Četverogodišnju ško
lu završila je u Krbavici.
220
�Stojanka Mirić Šijan
Smilja Miljuš Mitić
Milica Momčilović Kirin
Maša Narančić Seršić
221
�Pred izbijanje drugog svjetskog rata otac joj
se vratio iz pečalbe kući kako bi u najtežim dani
ma bio uz svoju porodicu. Kada je izbio ustanak,
među prvima se priključio NOP-u. Cijelo vrijeme
rata imao je funkciju člana i predsjednika seos
kog ili člana Općinskog NOO-a. U tim teškim da
nima u njegovom domu našli su utočište dese
tine i desetine partizana. Njegova se kuća pretva
rala čas u bolnicu s težim i lakšim ranjenicima,
a čas u sklonište. Tu je Štab Grupe NOP odreda
za Liku donosio u toku 1941. vrlo važne odluke.
Slijedeći očev put i ideje našli su svoje mjesto u
NOP-u i ostali članovi
Stojanka se već
ponosom aktivirala
cije i AFŽ-a. Radila
obitelji.
od samog početka ustanka s
u radu omladinske organiza
je na prikupljanju hrane, obu
će i odjeće, prenosila poštu, obavljala složene ku
rirske zadatke, obavještavala žene i omladinu za
sastanke i za održavanje raznih kurseva. Zbog te
aktivnosti i primljena je decembra 1941. u skojevsku organizaciju te nastavila s aktivno-organiziranim radom do odlaska u NOV.
Augusta 1942. stupa u Prvu žensku omladinsku
partizansku četu u susjednom selu Trnavcu. Po
završetku vojno-političke obuke raspoređena je u
bataljon »Mićo Radaković« 2. ličke udarne bri
gade. U tom je bataljonu prošla dobar dio borbe
nog puta u Kordunu, Baniji, Lici i sjevernoj Dal
maciji. Kao primjeran borac primljena je počet
kom 1943. u članstvo KPJ.
222
�i
Koncem 1943. razboljela se od pjegavog tifusa
liječena u jednoj od partizanskih bolnica u
svom rodnom mjestu Krbavici. Nakon ozdravlje
nja ostala je na radu u istoj bolnici jer nije mo
gla sustići svoju jedinicu, koja je tada bila dale
ko u Bosni. Bila je pomoćnik ekonoma, ekonom,
higijeničarka, a uz to je vršila dužnost i rukovo
dioca skojevske organizacije pri bolnici.
Početkom 1944. upućena je za komesara bolnice
Komande 1. ličkog partizanskog područja. Kad je
ta bolnica rasformirana, raspoređena je na rad
u OZN-u za Liku, gdje je ostala do oslobođenja
zemlje.
Nakon završetka rata udala se za Đuru Šijana,
oficira JNA, često mijenjajući, zbog prirode nje
govog poziva, mjesta boravka. Međutim, u svim
sredinama gdje je živjela bila je aktivna u svim
društveno-političkim organizacijama.
Danas živi u Beogradu s mužem i dvije kćeri.
Nosilac je »Partizanske spomenice 1941«.
Za
ratne
zasluge
odlikovana
je:
Medaljom
za
hrabrost i Ordenom za hrabrost.
Milica Mica (Bogdana) Momčlović-Kirin
Rođena je 1921. u selu Rebić, Udbina, Hrvatska.
Potječe iz seljačke obitelji od oca Bogdana i maj
ke Sare. Osnovnu školu završila je na Udbini te
223
�je do rata živjela u krugu obitelji baveći se zemljo
radnjom i domaćinstvom.
Aprilski rat 1941. godine zatekao ju je u rod
nom
mjestu
Rebiću.
Nakon
uspostave
tzv.
Neza
visne Države Hrvatske njena je obitelj privremeno
izbjegla u selo Mekinjar, jer im je prijetila opas
nost iz ustaškog uporišta s Udbine. Nakon diza
nja ustanka i Mica se našla među poletnom omla
dinom Rebića na liniji Partije za borbu. U omla
dinskoj organizaciji radila je na sakupljanju hra
ne, obuće i odjeće te izradi odjevnih predmeta za
prve ustaničke vodove, koji su držali položaj pre
ma neprijateljskom garnizonu. I sama je učestvo
vala u prvom i drugom napadu na Udbinu, gdje
je pod paklenskom vatrom izvlačila ranjene dru
gove. To je bilo njeno prvo vatreno krštenje. Svo
ju aktivnost nastavila je u omladinskoj organiza
ciji ističući se i u kulturno-prosvjetnom radu. Na
osnovu toga primljena je u SKOJ u jesen 1941.
Nakon odluke OK SKOJ-a za Liku o formira
nju Prve ženske omladinske čete dobrovoljno se
javlja i odlazi 25. augusta 1942. na vojno-političku
obuku u Trnavac. Ulaskom čete u sastav 2. ličke
brigade raspoređena je u bataljon »Stojan Matić«. Kao borac u tom bataljonu istakla se u bor
bi na Poloju i u Tušiloviću. Prilikom napada na
Rakovicu, krajem oktobra 1942. godine, teško je
ranjena pa je otpremljena u bolnicu na Bijelim
potocima. Kada je ozdravila, vratila se u svoj ba
taljon. U decembru 1942. prekomandovana je u
224
�Četu za vezu 2. ličke brigade za vezistu, a zatim
šifranta na radio-stanici. Tu je vršila dužnost i
omladinskog rukovodioca.
U članstvo KPJ primljena je početkom 1943.
Mica je izdržala sav borbeni put 6. proleterske di
vizije
do
oslobođenja.
Prilikom
nastupanja
jedi
nica JA prema Zagrebu — u borbi za Ćazmu, po
kazala je izuzetnu hrabrost i snalažljivost. Zami
jenivši ranjenog komandira, jurišom je povela 2.
četu bataljona »Ognjen Priča« u protunapad. O
njenom podvigu pisao je u svojim ratnim zapisi
ma komandant 6. proleterske divizije general Đoko Jovanić, a i list »Lička divizija« objavio je čla
nak o njenoj neustrašivosti.
U NOR-u 1943. poginuli su joj majka Sara i
brat Nikica, operativni oficir bataljona.
Demobilizirana je u jesen 1945. u činu starijeg
vodnika.
Majka je dvoje djece. Živi u Zagrebu, općina
Pešćenica,
gdje
je
aktivna
u
društveno-političkom
životu. Posebno je angažirana u organizaciji Spor
ta i rekreacije invalidnih osoba grada Zagreba.
Nosilac je »Partizanske spomenice 1941.«
Ratni je vojni invalid (80 posto).
Za ratne zasluge odlikovana je: Ordenom za
hrabrost, Ordenom bratstva i jedinstva, Ordenom
zasluga za narod II reda i Ordenom Republike sa
srebrnim vijencem.
15
PRVA 2ENSKA LICKA PART. CETA
225
�Maša (Milana) Narančić-Seršić
Rođena je 1923. u selu Barlete, Gospić, Hrvatska,
od oca Milana i majke Stane. Potječe iz siromašne
seljačke porodice, u kojoj je bilo četvero djece.
Otac je rano otišao u svijet radi zarade, a teret
brige o porodici pao je na majku. Kad je majka
1937. umrla, djeca su ostala sama pa su se mo
rala razići kod rodbine. Maša odlazi u Vladimirovac, u Banat kod bake, očeve majke, gdje ostaje
do 1940. godine, a zatim se vraća u rodno mjesto.
Period od kapitulacije stare Jugoslavije do
di
zanja ustanka bio je za Mašu pun straha i neizvje
snosti, bilo je to vrijeme kada su teror i nasilje
ustaša poprimili neopisive razmjere.
Proglas i poziv KPJ za ustanak vratilo joj je
nadu i samopouzdanje. U želji da se uključi u
NOP i pomogne ustanicima bježi sa sestrama u
susjedno selo Vrebac. Tako su slučajno izbjegle
sasvim sigurnu smrt, jer je neposredno nakon nji
hovog odlaska izvršen masovni pokolj naroda u
njihovom selu.
Mašin rad za NOP datira od prvih dana ustan
ka. Angažira se na provođenju svih zadataka omla
dinske organizacije u selu, pa je zbog te aktiv
nosti početkom 1942. primljena u SKOJ.
Augusta 1942. dobrovoljno odlazi u
Prvu žensku omladinsku partizansku
Trnavac u
četu gdje
dolazi do izražaja njena politička svijest, disci
plina i drugarstvo. Nakon završetka vojno-politič-
226
�ke obuke raspoređena je u bataljon »Mićo Radaković« 2. ličke udarne brigade u čiji je sastav
uključena Prva ženska četa. Već u prvim borbe
nim akcijama služila je primjerom, kako borbenošću
tako
i
političkim
djelovanjem
među
borci
ma i narodom, pa je odmah postavljena za sekre
tara
četnog,
a
zatim
bataljonskog
biroa
SKOJ-a.
Svojim je skojevcima služila za primjer u svim
borbenim akcijama svog bataljona u Kordunu,
Baniji i Lici, u teškim borbenim okršajima i za
mornim
marševima
u
četvrtoj
neprijateljskoj
ofanzivi, kao i u borbama na Široku Kulu i oko
licu Gospića.
Polovicom 1943. oboljela je od pjegavog tifusa. Otpremljena je na liječenje, a zatim u selo Vrebac na oporavak. Kada je ozdravila, radila je u
Komandi 1.
u Glavnom
bila daleko u
Završetak
ličkog partizanskog područja, a zatim
štabu Hrvatske jer je njena jedinica
Bosni.
rata zatekao ju je u štabu Druge ar
mije, gdje je ostala do septembra 1946. kada je
demobilizirana.
Nakon demobilizacije zaposlila se u Ministar
stvu industrije NRH, a od juna 1949. prešla je na
rad u UDB-u za Hrvatsku. Odatle je upućena u
Rijeku, također u Upravu državne bezbjednosti
oblasti Rijeka. Iz te je ustanove otišla u penziju.
Zasnovala je porodicu s kojom i danas živi u
Rijeci. Majka je muškog djeteta. Aktivna je u društveno-političkim organizacijama.
15*
227
�U članstvo
godine.
KPJ
primljena
je
decembra
1942.
Za zasluge u ratu odlikovana je: Ordenom za
hrabrost, Ordenom bratstva i jedinstva II reda,
Ordenom zasluga za narod III reda i Ordenom ra
da sa zlatnim vijencem.
Dragica (Ise) Ninković-Vorkapić
Rođena je 1920. u selu Trnavac, Korenica, Hrvat
ska. Potječe iz mnogočlane seljačke porodice Ise
i Marije, u kojoj je bilo devetero djece. Osnovnu
je školu završila u rodnom selu, a zatim je do po
četka rata pomagala ocu u obrađivanju zemlje i
uzgoju stoke.
Nakon okupacije zemlje u njenoj su se kući
okupljali komunisti i napredni ljudi iz sela i oko
lice radi dogovora za dizanje ustanka. Dragica se
već tada upoznala s linijom i pripremama KPJ za
predstojeću borbu. Čim je ustanak planuo, sva se
njena brojna porodica uključila u NOP. Dragica
je već u tim prvim ustaničkim danima bila jedna
od najaktivnijih omladinki u selu. Ustanicima pre
daje uniformu, koju je sačuvala nakon
oca i strica iz bivše jugoslavenske vojske.
povratka
Zbog njene privrženosti i posebne aktivnosti
primljena je novembra 1941. u članstvo SKOJ-a.
Odmah zatim formiran je prvi NOO u selu u koji
228
�je izabrana za člana. Kao odbornik umjela je mo
bilizirati mase — omladinu pa i starije, na razne
zadatke.
Taj način djelovanja nije mogao do kraja zado
voljiti njene mogućnosti i htijenja, zato je u au
gustu 1942. godine, s još dvije djevojke, stupila
u Prvu žensku omladinsku četu koja je formirana
u njenom rodnom mjestu. Ulaskom čete u sastav
2. udarne brigade raspoređena je u bataljon »Stojan Matić«. U toj jedinici kao borac bila je sudio
nik svih akcija na borbenom putu 2. ličke udarne
brigade na Kordunu, Baniji i Lici. Jedno vrijeme
bila je i puškomitraljezac, a žena koje su nosile
puškomitraljez bilo je malo u našoj NOV.
U četvrtoj neprijateljskoj ofanzivi ranjena je
pa je s kolonom ranjenika otpremljena u Bosnu.
Na putu za Centralnu bolnicu preboljela je i pje
gavi
tifus.
Iz
centralne
Bosne
pod
vrlo
teškim
uslovima vratila se kući u Liku gdje je produžila
da se liječi. Kada je ozdravila, vratila se u svoju
jedinicu s kojom je učestvovala u borbama u sje
vernoj Dalmaciji, Lici, a zatim u Bosni.
Posebno se istakla u teškim borbama za vrije
me njemačkog desanta na Drvar. Tu je izvela pra
vi podvig preuzevši puškomitraljez iz ruku pogi
nulog druga, koji je pokošen rafalom u njenoj ne
posrednoj blizini. Za taj je podvig odlikovana i
pohvaljena pred strojem.
Sudionik je daljnjeg borbenog puta 6. proleter
ske divizije od Bosne preko Crne Gore do Srbije.
229
�U to je vrijeme prekomadovana u Medicinski bataljon
nost
6.
proleterske
delegata,
a
divizije
zatim
gdje
komesara
je
vršila
duž
sanitetske
čete.
Na toj je dužnosti ostala do oktobra 1945. kad
je demobilizirana u činu zastavnika.
Radost pobjede bila joj je pomućena vijestima
o
tragediji porodice. U zadnjem prodoru ustaša
u selo, marta 1945. godine, poginulo je četrnaestero članova njene obitelji. Ostali su na životu samo
jedan brat i jedna sestra.
Od oslobođenja živi u Beogradu. Majka je dvo
je djece. Zasnovala je radni odnos i kao poštanski
službenik penzionisana 1960.
Učestvovala je u omladinskoj radnoj akciji na
izgradnji Auto-puta bratstvo jedinstvo 1948. kad
je teško stradala pri vršenju dužnosti i ostala
radni invalid.
Nosilac je »Partizanske spomenice 1941.«
Za ratne zasluge odlikovana je: tri puta Orde
nom za hrabrost, Ordenom zasluga za narod II i
III
reda, Ordenom bratstva i jedinstva sa srebr
nim vijencem i Medaljom rada.
Ljubica (Save) Njegovan -Kleut
Rođena je 1924. u selu Počitelj, Gospić, Hrvatska,
kao prvo od petero djece siromašne seljačke poro
dice Save i Milice. Još kao dijete odlazi kod ujaka
230
�Dragica Ninković Vorkapić
Ljubica Njegovan Kleut
Danica Orlić
Bosiljka Petrović
231
�u Čitluk gdje je završila osnovnu školu i ostala
do odlaska u NOV.
Nakon izbijanja ustanka odmah se opredjelju
je za NOP i uključuje u omladinsku organizaciju
Čitluka. Radila je na sakupljanju hrane, odjeće
i obuće za borce, sakupljanju sanitetskog materi
jala za bolnice, prenošenju ranjenika, oružja i mu
nicije. Često je služila kao kurir u prenošenju po
šte i vijesti. Kao veoma aktivna i savjesna omla
dinka primljena je u SKOJ novembra 1941.
U augustu 1942. dobrovoljno se javlja i odlazi
u Prvu žensku omladinsku partizansku četu. Po
završenoj
vojno-političkoj
obuci
raspoređena
je
u bataljon »Ognjen Priča« 2. ličke udarne brigade.
Kasnije je prekomandovana u sanitet 1. ličke udarne brigade. Tu je početkom 1943. primljena u
KPJ.
Kao borac s puškom u ruci prvo je vrijeme uče
stvovala u svim borbenim akcijama koje je njena
jedinica vodila u Kordunu, Baniji i Lici. U sani
tetu Prve brigade prošla je sav borbeni put i za
morni
marš
kroz
Bosnu,
Crnu
Goru,
Sandžak
i
Srbiju, stalno se brinući za ranjenike.
Nakon
formiranja
Medicinskog
bataljona
6.
proleterske divizije prelazi za bolničarku u taj ba
taljon i tu ostaje do završetka rata.
Nakon oslobođenja upućena je
u
sanitet
Gar
dijske brigade, a krajem 1945. u Sanitetsku ofi
cirsku školu JNA u Beogradu. Tu je ostala do kra
ja 1947. kada je na vlastiti zahtjev, zbog udaje de
232
�mobilizirana.
Majka
je
dvoje
djece.
Rezervni
je
stariji vodnik.
Danas s porodicom živi u Beogradu. Aktivna je
u društveno-političkim organizacijama na terenu
gdje stanuje. Za zasluge u ratu odlikovana je: Me
daljom za hrabrost, a za aktivnost u društveno-političkom radu — Ordenom za narod sa srebr
nom zvijezdom.
Danica (Vaje) Orlić
Rođena je 1924. u selu Kalebovac, Korenica, Hr
vatska. U porodici Vaje i Perke bilo je jedanaeste
ro djece, a živjeli su baveći se zemljoradnjom i
domaćinstvom. Danica od početka rata živi po
put drugih djevojaka, ali zbog blizine grada u nje
zinu se ponašanju osjeća spoj gradskih i seoskih
elemenata
življenja.
Osnovnu
školu
završila
je
u
Korenici.
Nakon dizanja ustanka angažira se u omladin
skoj organizaciji, sakuplja hranu, odjeću, preno
si vijesti i sanitetski materijal iz Korenice na os
lobođeni teritorij. U SKOJ je primljena u novem
bru 1941. Njezina je aktivnost posebno došla do
izražaja prilikom blokade talijanskog garnizona u
Korenici, u zimu 1941/1942. godinu, kad se, osim
u opskrbi, isticala i u izvlačenju i prenošenju ra
njenika u bolnicu.
233
�Nakon
oslobođenja
Korenice,
u
proljeće
1942.
godine, po zadatku SKOJ-a odlazi za kuharicu u
Kotarski NOO Korenica.
Međutim, uporno je željela da se dokaže kao bo
rac s puškom u ruci, pa uz odobrenje drugova iz
Kotarskog NOO-a odlazi u Prvu žensku omladin
sku partizansku četu augusta 1942. Poslije završe
ne obuke raspoređena je u bataljon »Stojan Matić« 2. ličke udarne brigade.
Danica je bila primjeran borac i iskren drug,
a nadasve dobar čovjek. Uporna je i precizna u
izvršavanju zadataka. Učestvovala je u svim bor
benim akcijama koje je vodila njena jedinica na
Kordunu, Baniji, u Lici i sjevernoj Dalmaciji. Uvi
jek je bila u prvim redovima dobrovoljaca u izvr
šenju borbenih zadataka.
Odlaskom 6. divizije u Bosnu u sastav 1. prole
terskog korpusa sudjeluje u borbama u šestoj ne
prijateljskoj ofanzivi — i to na dužnosti političkog
delegata voda. Ubrzo je upućena na oficirski kurs
u Drvar gdje ju je zatekla sedma neprijateljska
ofanziva. S ostalim kursistima sudjelovala
obrani VŠ NOV i POJ s drugom Titom na čelu.
je
u
Tu je i poginula, tu su surovo okončani njeni
ratni pohodi, razmišljanja o slobodi i sretnijem
vremenu.
25. maja 1944. životni put hrabre Danice Orlić
prekinut je u njenoj dvadesetoj godini.
234
�Bosiljka (Mile) Petrović
Rođena je 1921. u selu Deringaj, Gračac, Hrvat
ska, u siromašnoj seljačkoj obitelji od oca Mile i
majke Marije. U obitelji je bilo desetoro djece.
Osnovnu školu završila je u rodnom selu i do ra
ta živjela s roditeljima baveći se zemljoradnjom
i poslovima u domaćinstvu.
Nakon okupacije zemlje,
u
ljeto
1941.
godine,
ustaše su iz njene bliže i daljnje familije ubili
21 osobu, a kuću i ostalu imovinu potpuno uni
štili.
Nakon dizanja ustanka odmah se opredijelila
za NOP i uključila u omladinsku organizaciju u
selu. Radila je na sakupljanju hrane, odjeće i obu
će i različitog materijala potrebnog za prve parti
zanske jedinice. Veliki politički uticaj na nju iz
vršila je Bosiljka — Lola Kolundžić, s kojom je
već u prvim danima ustanka u nekoliko navrata
putovala u Dalmaciju radi nabave oružja i muni
cije. U oktobru 1941. primljena je u SKOJ.
Početkom 1942. stupila je kao borac u 1. lič
ki partizanski odred u kojem je ostala do odlaska
u
Prvu
žensku
omladinsku
partizansku
četu.
Po
završetku vojno-političke obuke raspoređena je u
Prateću četu 2. ličke udarne brigade. Tu je prim
ljena u KPJ novembra 1942.
Već u prvim borbenim
akcijama
svoje
jedinice
redovito se nalazila u prvim redovima dobrovolja
ca — bombaša u izvršenju zadataka. Prilikom bor-
235
�be u Dvoru na Uni, 27. novembra 1942. godine, is
takla
se
izuzetnom
hrabrošću.
Tom
je
prilikom,
mada ranjena, izvukla teški mitraljez s položaja.
Zbog tog podviga pohvaljena je pred strojem, a
0 njenoj izuzetnoj hrabrosti pisala je i ratna štam
pa.
Kao
ranjenik
liječila
se
u
bolnici
Krbavica,
a tu je preboljela i trbušni tifus.
Nakon ozdravljenja, u proljeće 1943. godine,
stupila je u bataljon »Bićo Kesić« 3. ličke udarne
brigade, jer je njena brigada, kojoj je ranije pri
padala, bila na borbenim zadacima u sjevernoj
Dalmaciji.
Prilikom
neprijateljskog
desanta
na
Drvar,
ma
ja 1944. godine, Bosiljka je po drugi puta teško
ranjena te je s grupom ranjenika prebačena na
liječenje na Siciliju.
Kad je ozdravila, stupila je u 1. tenkovsku bri
gadu koja je formirana u Gravini — Italija. U toj
je jedinici bila referent saniteta 3. bataljona do
kraja 1946.
Početkom 1947. demobilizirana je u činu stari
jeg vodnika i zaposlila se u trgovini u Zagrebu.
Po stjecanju
1963.
Ostala
je
potrebnih
aktivna
u
uvjeta
penzionirana
društveno-političkim
je
orga
nizacijama u sredini gdje stanuje.
Ratni je vojni invalid (40 posto).
Za zasluge u ratu odlikovana je: Medaljom za
hrabrost, Ordenom za hrabrost, Ordenom bratstva
1 jedinstva i Partizanskom zvijezdom s lentom.
236
�Borka (Đure) Pilja- Hrnjak
Rođena je 1923. u selu Brotinja, Donji Lapac, Hr
vatska. Potječe iz seljačke porodice Đure i Pere u
kojoj je bilo jedanaestero djece. Nakon završetka
osnovne škole živjela je s roditeljima i bavila se
zemljoradnjom i domaćinstvom.
Nakon dizanja ustanka odmah se opredijelila
za NOP i uključila u rad omladinske organizacije.
U prvim danima ustanka učestvovala je s parti
zanskom jedinicom u borbi na žandarmerijsku
stanicu u selu Doljani. U to je vrijeme njena kuća
služila za prihvatilište ranjenih partizana, a ona
je bila zadužena za organizaciju ishrane. Osim
toga, radila je na prikupljanju i dopremanju hra
ne u bolnicu. Također je učestvovala u radnim ak
cijama — na rušenju pruge i prekopavan ju pu
tova.
Na
osnovu
takve
aktivnosti
primljena
je
u
SKOJ koncem 1941.
U augustu 1942. stupila je u Prvu žensku omla
dinsku partizansku četu, a nakon završene vojno-političke obuke raspoređena je u Udarni bataljon 2. ličke brigade. Kao borac u tom bataljonu,
učestvujući u svim njegovim borbenim akcijama
na Kordunu, Baniji i Lici, ostala je do maja
1943. Tada je prekomandovana za kuharicu kursistima pri Štabu 2. ličke udarne brigade. U martu
1944. upućena je'na sanitetski kurs za četne bolni
čarke, koji je održavan pri Štabu brigade. Nakon
237
�toga raspoređena je na dužnost u brigadnu apo
teku.
U oktobru 1944. primljena je u KPJ. Prošla je
borbeni put i zamorni marš 6. proleterske divizije
od
Bosne
do
Srbije.
Nakon
oslobođenja
Valjeva
jedno je vrijeme bila četna bolničarka u bataljonu »Ognjen Priča«. Decembra 1944. po potrebi
službe prekomandovana je na dužnost bolničarke
u 3. bateriju Artiljerijske brigade, na kojoj je
dužnosti i dočekala kraj rata. Nakon oslobođenja
bila je bolničarka u Sanitetu 4. artiljerijske bri
gade iz koje je septembra 1945. demobilizirana u
činu mlađeg vodnika.
Nakon oslobođenja zasnovala je porodicu. Maj
ka je troje djece. U svim sredinama, u kojima je
živjela poslije rata, bila je veoma aktivna u društveno-političkom životu.
Za ratne zasluge odlikovana je: Medaljom za
hrabrost, Ordenom zasluga za narod sa srebrnom
zvijezdom i Ordenom bratstva i jedinstva sa sre
brnim vijencem.
Milica Mica (Nikole) Počuča
Rođena je 1926. na Počučiča Brdu kraj Gospića,
Hrvatska, kao peto od desetero djece u radničkoj
porodici Nikole i Savke. U Gospiću je pohađala
školu i provela djetinjstvo i ranu mladost. Rat i
238
�okupacija prekinuli su njeno školovanje i mašta
nje o budućem životu.
Stvaranjem tzv. Nezavisne Države Hrvatske pet
naestogodišnja Mica doživljava strašnu
tragediju. Trećeg augusta 1941. ustaše
kuće, pred cijelom
s ostalim članovima
gor u selo Čitluk.
tukli, mučili i tjerali
obiteljsku
joj usred
porodicom, ubijaju oca. Nju
obitelji odvode u zbirni lo
Svakodnevno su ih ispitivali,
da na poljani kopaju grobo
ve. Uvečer su ih odvodili da gledaju klanje ljudi,
žena i djece iz njihovih porodica i iz susjedstva.
Njena mnogobrojna bliža i daljnja rodbina pokla
na je u tom genocidu. Nakon osam dana pustili
su je na osnovu proglasa koji su talijanske oku
patorske vlasti izdale »o zaštiti Srba«. Kući se
nije mogla vratiti jer je sve bilo spaljeno i opljač
kano. Otišla je u selo Ostrvicu gdje je ustanak već
bio u toku.
Ogorčena zbog svega što je vidjela i proživjela
uključila se u NOP. Izvršavala je mnoge, nimalo
lake zadatke. Izlažući se velikoj opasnosti, češće
je bila vodič partizanskim jedinicama od Ostrvice preko pruge do Divosela. Dokazavši se na ta
kvim zadacima primljena je u skojevsku organiza
ciju oktobra 1941.
Aprila 1942. stupa u jurišni vod bataljona »Pekiša Vuksan«. Tu ostaje do augusta 1942. kada od
lazi u Trnavac u Prvu žensku omladinsku parti
zansku četu. Nakon završene vojno-političke
ke raspoređena je u 2. četu bataljona »Ognjen
obu
239
�Priča«. U trećoj borbenoj akciji ranjena je 30.
oktobra 1942. na Čatrnji kraj Plitvica i otpremlje
na na bolničko liječenje.
Kada je ozdravila, vratila se u svoju jedinicu i
nastavila da se bori do 29. aprila 1943. Tada je
ponovo ranjena prilikom prvog napada na Gospić
te je upućena na liječenje u selo Frkašić. Nakon
liječenja i oporavka opet se vraća u svoj bataljon
s kojim prolazi zamorni put od Like do Bosne i
teške borbe u šestoj neprijateljskoj ofanzivi.
Prilikom desanta na Drvar, 25. maja 1944. go
dine, po treći je put teško ranjena i s grupom ra
njenika prebačena na liječenje u južnu Italiju,
u Bari. Tu je preboljela i pjegavi tifus, od čega
je liječena u Gravini — Italija.
Nakon oslobođenja zemlje vraća se iz Italije.
Jedno je vrijeme radila u štabu 2. armije u Zagre
bu kao vojni službenik. Kako joj se zdravstveno
stanje pogoršalo, jer je u međuvremenu morala
izdržati i operaciju krivo srasle ruke, otpremljena
je transportom ranjenika u Gajdobru kod Novog
Sada. Nakon prizdravljenja raspoređena je na rad
u Štab 3. armije u Novom Sadu, odakle je u no
vembru 1945. demobilizirana.
Zbog čestog ranjavanja i mijenjanja jedinica, u
KPJ primljena je tek augusta 1945. u armijskoj
organizaciji u Zagrebu.
Ratni je vojni invalid (60 posto).
Nakon
demobilizacije
pa je završila srednju
240
nastavila
je
školovanje
ekonomsku školu. Osim
�ratnih rana i trauma koje je preživljavala za vri
jeme rata, oboljela je i od plućne astme. Kako joj
se stanje pogoršalo, na preporuku liječnika napu
stila je Novi Sad i otišla u Rovinj gdje i danas
živi.
Za ratne zasluge odlikovana je: Medaljom za
hrabrost, Ordenom zasluga za narod i Ordenom
bratstva i jedinstva.
Milka (Nikole) Pokrajac-Zorić
Rođena je 1924. u selu Bruvno, Gračac, Hrvat
ska, kao treće od sedmoro djece u seljačkoj po
rodici Nikole i Sa je. Nakon završetka osnovne
škole ostala je u krugu obitelji baveći se zemljo
radnjom i domaćinstvom.
Nakon
dizanja
ustanka
odmah
se
opredjelju
je za NOP. Aktivno je izvršavala različite zadatke
omladinske organizacije u selu Bruvnu, pa je već
decembra 1941. godine primljena u SKOJ, a kra
jem 1942. u KPJ.
U augustu 1942. odlazi u Prvu žensku omladin
sku partizansku četu u selu Trnavac gdje je za
vršila vojno-političku obuku. Ulaskom te čete u
sastav 2. ličke brigade raspoređena je u bataljon
»Stojan Matić«. Sa svojom jedinicom učestvuje
u svim borbenim akcijama na Kordunu, Baniji i
Lici. U toku četvrte neprijateljske ofenzive ra-
16
PRVA
2ENSKA
LICKA
PART.
CETA
241
�njena je na Ljubovu, januara 1943. godine, te je
s kolonom teških ranjenika prebačena u Central
nu bolnicu pri Vrhovnom štabu. S Centralnom
bolnicom prešla je kalvariju u ofenzivi na Neretvi.
Kada
je
prizdravila,
priključila
se
7.
banijskoj
brigadi s kojom je učestvovala u petoj neprijatelj
skoj ofenzivi na Sutjesci. Tu je ponovno ranjena
te je nakon sedme ofanzive upućena na liječenje
u bolnicu u Petrovu goru.
Po izlasku iz te bolnice kratko je vrijeme bila
borac u Ličkom odredu, a zatim u 35. diviziji. U
toj je diviziji vršila dužnost političkog delegata
voda,
pomoćnika
komesara
čete,
komesara
čete
i pomoćnika komesara bataljona. S tom je jedini
com učestvovala u oslobađanju Like, Gorskog
kotara, Hrvatskog primorja i Istre.
Nakon oslobođenja zemlje raspoređena je u
OZN-u JRM gdje je obavljala dosta odgovorne
dužnosti. Demobilizirana je 1946. u činu poručni
ka. Udala se i majka je jednog djeteta.
Nakon demobilizacije uključila se u rad društveno-političkih organizacija. Radila je u raznim
rukovodstvima — od sekretara osnovne organiza
cije do člana Kotarskog komiteta Saveza komu
nista. Ratni je vojni invalid (60 posto).
Nosilac je »Partizanske spomenice 1941«. Za
ratne zasluge odlikovana je: Ordenom za hrab
rost, Ordenom bratstva i jedinstva i Partizanskom
zvijezdom III reda.
�Borka Pilja Hrnjak
Milka Pokraj ac Zorić
Milica Počuča
Dušanka Popović
16*
243
�Dusanka (Mile) Popović
Rođena je 1925. u selu Ploča, Gračac, Hrvatska,
kao četvrto od sedmero djece u seljačkoj porodi
ci Mile i Jage, rođene Kuprešanin. Do početka
rata živjela je u krugu obitelji i bavila se zemljo
radnjom i domaćinstvom.
Nakon dizanja ustanka opredjeljuje se za NOP
i uključuje u rad omladinske organizacije u svom
selu. Učestvovala je u sabirnim, radnim i drugim
akcijama.
jedinicom
U ljeto 1942. sudjeluje s partizanskom
u rušenju željezničke pruge te likvidi
ranju žandarmerijske stanice na teritoriju Lovinca. Dokazavši se na tim i takvim zadacima, pri
mljena je u SKOJ septembra 1941.
U augustu 1941. odlazi u Prvu žensku omladin
sku partizansku četu, a nakon završene vojno-političke obuke raspoređena je u Prvu četu bataljona »Ognjen Priča« 2. ličke udarne brigade.
Sa svojom jedinicom učestvovala je u borbenim
akcijama na Kordunu potvrđujući se kao hrabra
djevojka. Prilikom borbe na Ličkom Petrovom Se
lu, početkom novembra 1942. godine, lakše je ra
njena pa je liječena ambulantno. Početkom 1943.
primljena je u KPJ.
Polovinom te godine prešla je na rad u sanitet
6. divizije, a početkom 1944. upućena je u sanitet
1. proleterskog korpusa gdje je bila rukovodilac
medicinskog osoblja i sekretar skojevske organi
zacije. Uskoro je ranjena pa je u maju 1944. s
244
�grupom
ranjenika
prebačena
na
liječenje
u
Ita
liju. Iz Italije se vraća početkom 1945. u Vojnu
bolnicu u Beograd na dužnost zamjenika, a zatim
komesara bataljona.
Jula 1946. demobilizirana je u činU kapetana.
Po izlasku iz Armije zaposlila se u Savezu ratnih
vojnih invalida Srbije, a od 1959. radi u Central
nom odboru SUBNOR-a Jugoslavije. Uz svoje rad
ne i druge obaveze završila je Višu školu za soci
jalne radnike. Penzionirana je 1982. s dužnosti
saradnika u Komisiji za molbe i žalbe pri Central
nom odboru SUBNOR-a.
Nakon oslobođenja neprekidno je bila aktivna
u društveno-političkim organizacijama
snih do gradskih foruma. Ratni je
— od mje
vojni invalid
(70
posto).
Nosilac
je
»Partizanske
spomenice
1941«. Odlikovana je s više ratnih i poslijeratnih
odlikovanja.
Soka (Koje) Prica
Rođena je 1921. u malom ličkom selu Vrpile, Ko
renica, Hrvatska, u šestočlanoj siromašnoj seljač
koj porodici Koje i Anđe. Zbog teških socijalnih
prilika već u ranoj mladosti primorana je privre
đivati — i to svaki dan više.
Ratni je vihor i ustaški teror, koji je uslijedio
nakon okupacije zemlje, raspršio njene snove o
245
�porodičnom životu i zamijenio ih borbom za odr
žanje.
Nebrojeno je puta kći solunskog dobrovoljca
slušala priče sa starih bojišta, ne pomišljajući
da u ovom novom boju neće biti pošteđena ni ma
lodobna djeca i starci. Zamijenivši oca i brata,
koji su se krili u šumi da bi izbjegli sudbinu onih
koji
su
završili
u
Jadovnom,
bezvoljno
je
radila
i najteže seljačke poslove koji su do tada bili
predodređeni za jače. Iako se u tim momentima
suočavala s mnogim opasnostima,
privikavala na nastalu tešku situaciju.
postepeno
se
Nakon dizanja ustanka bojažljivost ustupa mje
sto borbenosti pa poziv KPJ u borbu za Soku zna
či veliku satisfakciju. Brzo pristupa ustanku i od
mah se uključuje u sve pore NOP-a u selu. U lje
to 1941. primljena je u skojevsku organizaciju.
Također su svi punoljetni članovi njene obitelji
pristupili NOP-u. Otac Kojo, iako u poznim godi
nama, angažiran je u NOP-u od ustanka; cijelo
vrijeme rata bio je član NOO-a u selu. Brat Grujo borio se u operativnoj jedinici od 1942. godine,
a od posljedica rata umro je 1951.
u
Sokina istinska želja bila je da se bori s puškom
ruci. To joj se ostvarilo godinu dana kasnije
kada je stupila dobrovoljno, augusta 1942. godine,
u Prvu žensku omladinsku partizansku četu. Ula
skom čete u sastav 2. ličke udarne brigade raspo
ređena je u bataljon »Mićo Radaković«.
I danas se sjećaju njeni suborci dana kad je
246
�došla u Treću četu tog bataljona. Tiha i bjeloputa
kakva
je
bila
nije
odmah
osvojila
simpatije
onih
nepovjerljivih: »Đavola će ova ratovati. Mirna je
kao jagnje. Nije ta u stanju ni pile zaklati,« pro
komentirao
je
komandir
Sarač, »Jedna iz plejade
nica — Udbina, str. 537).
zvani
»Čapajev«.
hrabrih«,
Zbornik
(Savo
Kore-
Ali snagom duha i volje ta je djevojka brzo
uklonila sve sumnje svojih suboraca.
Htijući se dokazati prvi puta se javlja u bom
bašku grupu prilikom napada na neprijateljsko
uporište u Tušiloviću. Vođa bombaša sa sumnjom
je primio novog dobrovljca, ali se uzdržao od pri
mjedbi. Izvan svakog očekivanja Soka je pokazala
svu smjelost u izvršenju bombaškog zadatka, dje
lujući tako pozitivno na borbeni polet boraca. Dva
dana kasnije, 26. oktobra 1942. godine, zbog tog
je podviga pohvaljena Naredbom Štaba 2. udarne
brigade.
U bataljonu »Mićo Radaković« ratovala je više
od šest mjeseci učestvujući u borbama: na Poloju,
u Tušiloviću, Rakovici, Vagancu, Ličkom Petro
vom Selu, Lađevcu, Slunju, Dvoru na Uni, Lovincu, Gračacu, Babinu Potoku i drugdje, redovito
među prvim komunistima — dobrovoljcima u za
uzimanju
neprijateljskih
uporišta.
Nevjerojatnu
izdržljivost u borbama i zamornim marševima po
kazala je u četvrtoj neprijateljskoj ofanzivi. Pri
likom juriša na Šijanov klanac javila se u bom
bašku grupu iako je bila ozbiljno bolesna i pod
247
�poštedom. Sva nastojanja njenih drugova i druga
rica bila su uzaludna, nisu je mogla odvratiti od
želje da se bori.
Takva je bila:
nenametljiva,
skromna
i
mirna,
a u stvari izrazito čvrsta ličnost. Bila je izrazita
plavuša, višeg rasta, nježnog profila.
Sjećanje
njene
ratne
drugarice
Maše
Seršić-Na-
rančić najbolje će ilustrirati Soku kao svestranu
ličnost: »Kada je riječ o Soki Priča, valja još ne
što nadodati. Pored svoje više puta pokazane hra
brosti, discipline i drugarstva, u četi je bila pozna
ta i po izradi slapa za borce. Činila je to u časo
vima predaha, a to tako znalački i lijepo da bi
joj
mogli
pozavidjeti
mnogi
današnji
tvorci
tak
vih suvenira u stilu narodnih vezova«.
A onda je došla noć 20. aprila 1943. i njena po
sljednja borba. I tu je njena odlučnost došla do
izražaja što je djelovalo i na grupu bombaša:
»Znate li, drugovi, što smo obećali? Nema za nas
nemoguće.«, rekla je svojim suborcima. Bila je u
prvoj borbenoj liniji s bombom u ruci nedaleko
žandarmerijske stanice iz koje je pružen vrlo jak
otpor. Puzeći, privlačila se žici preko brisanog
prostora koji su ustaše
mitraljeskom vatrom. U
držale pod neprekidnom
času pokreta, kada je
htjela baciti bombu, pokošena je mitraljeskim ra
falom. Premda teško ranjena u glavu, junački je
podnosila
bolove.
Ubrzo
je
rukama svojih ratnih drugova.
248
umrla,
bez jauka, na
�Jeka Radaković
Dušanka Sladić Ivančević
Anđa Serdar
Danica Stojić Naranćić
249
�Jeka (Mile) Radaković
i
Jeka, od milja nazvana Jekica, rođena je 1924. u
selu Bruvnu, Gračac, Hrvatska, u seljačkoj poro
dici.
U vremenu prije rata živjela je teško.
Živahna i neposredna, šali sklona, često se smi
jala i s veseljem obavljala kućne poslove, uče
stvovala u sjetvama i žetvama, izvršavajući svoj
dio obaveza za egzistenciju mnogočlane porodice.
Od 1941. u Jekinoj porodici nižu se tragedije
jedna za drugom. Otac Mile i brat Petar, koji su
bili otišli na pečalbu u rudnik u Srbiju, pri po
vratku
kući
ginu
u
aprilskom
ratu
1941.
prili
kom talijanskog bombardiranja vlaka kod Vrhovina. Ubrzo nakon toga, poslije uspostave ustaš
ke vlasti, gine joj i majka Soka pa je bila prisilje
na preuzeti brigu za mlađu braću i sestre.
Međutim, te su nedaće još više usmjerile njen
put prema NOP-u. Uključuje se u rad omladinske
organizacije u selu i radi na sakupljanju dobro
voljnih priloga za prve partizanske jedinice, prekopavanje putova, rušenju željezničkih pruga. Ta
ko je radila cijele prve ratne godine te je koncem
1941. primljena u SKOJ.
25. augusta 1942. stupa u Prvu žensku omladin
sku partizansku četu, a nakon vojno-političke obu
ke raspoređena je u bataljon »Stojan Matić« 2.
ličke udarne brigade.
250
.
�Od
samog
dolaska
u
brigadu
Jekica
doživljava
naklonost svojih drugarica i drugova jer je spada
la među hrabre i izdržljive borce. Jedno se vrije
me dokazala kao puškomitraljezac i bombaš, a
kasnije je postavljena za četnu bolničarku. U sva
koj borbi koju je vodila njena jedinica služila je
za primjer ostalima. Naročito se istakla u četvr
toj neprijateljskoj ofanzivi, zatim prilikom desan
ta na Drvar te u oslobođenju Valjeva i Beograda.
Sa zadivljujućom je odlučnošću prošla teški rat
ni put 6. proleterske divizije. Kao primjeran bo
rac i bolničarka nekoliko je puta pohvaljena od
Štaba brigade i divizije. Tako se u Naredbi Štaba
6. divizije, iz početka 1943. godine, navodi:
»U svim dosadašnjim borbama hrabrošću i požrtvovnošću kao i ljubavlju za ranjene drugove is
takla
se
drugarica
Jeka
Radaković,
bolničarka
1.
bataljona 2. udarne brigade.«
Jekica je bila u igri i pjesmi, na maršu i u boju
uvijek među prvima. No, slučaj je htio da život iz
gubi na samom kraju teškog puta.
Poginula je na dužnosti referenta saniteta bata
ljona »Stojan Matić«, u proboju sremskog fron
ta, na Ilincima aprila 1945. godine.
U osvit oslobođenja ugasio se njezin život.
251
�Borka (Vaje) Rapajić
Rođena je 1922. u selu Jezerce kod Plitvica, Korenica, Hrvatska,
Vaje i Milice.
kao
osmo
od
petnaestero
djece
Osnovnu školu je završila u Prijeboju, a 1939.
i domaćinski tečaj koji su vodili napredni učitelji
na Plitvičkim jezerima. Te i slijedeće godine su
djeluje u raznim akcijama pri ogranku »Seljač
kog kola«.
i
Nakon dolaska ustaša na vlast, u junu 1941.
godine, s ostalim je narodom protjerana u Bosnu
s obitelji smještena u okolicu Drvara. Njena je
aktivnost i tu došla do
ustanka u Drvaru i okolici.
izražaja
prilikom
dizanja
Početkom septembra vraća se u Jezerce. Uklju
čuje se u rad omladinske organizacije i prihvaća
različite zadatke zbog čega je koncem 1941. prim
ljena u SKOJ.
25. augusta 1942. ulazi u sastav
ladinske čete u Trnavcu. Poslije
-političke obuke raspoređena je
ljon (kasnije: »Staniša Opsenica«)
brigade.
Prve ženske om
završene vojnou Udarni bata2. ličke udarne
Borka je bila prava lička djevojka, jedra, samo
prijegorna, voljela je svoje Jezerce, Plitvice i Ka
pelu.
Bila je požrtvovan borac. Po povratku u Liku,
krajem 1942. godine, postavljena je za četnu bol
ničarku. Isticala se u svim akcijama svoje jedini-
252
�ce, a naročito u Rakovici, Ličkom Petrovom Selu,
Gračacu, zatim u borbama u četvrtoj neprijatelj
skoj ofanzivi i u sjevernoj Dalmaciji. Mnogi se
sjećaju njene izdržljivosti i plemenitosti prema
ranjenicima
u
šestoj
neprijateljskoj
ofanzivi
te
na
borbenom putu u zamornom maršu 6. proleterske
divizije od Bosne do Srbije.
Dolaskom u Srbiju prima dužnost referenta sa
niteta svoga bataljona u činu vodnika. Tu je duž
nost vršila časno sve do 26. oktobra 1944. Tad je
u prvom naletu na sremski front poginula kod Ve
likih Radinaca, nedaleko Sremske Mitrovice. S
fronta su je izvukla braća Dušan i Nikola, a kas
nije, tokom 1946. godine, posmrtni su joj ostaci
preneseni na gradsko groblje u Rumu. Tu joj je
podignut spomenik.
Sahranili su je i ožalili svi koji su je poznavali
kao čilu djevojku i vrsnog borca.
Anđa (Miće) Serdar
Rođena je 1924. u Širokoj Kuli, Gospić.
»Na Tušiloviću je druga bitka u kojoj učestvu
ju naše partizanke. Hrabro jurišaju s partizanima
na utvrđene bunkere. U jurišu na bunkere među
prvima je bila Serdar Anđa« (»Žena u borbi«,
broj 9, decembar 1942.)
Prvi put smo se srele kad je došla u Prvu žen-
253
�sku omladinsku partizansku četu 25. augusta
1942. Bila je nižeg rasta, blaga, povučena. Imala
je plave oči u kojima se ogledala tuga zbog gubit
ka oca. Otac Mićo Serdar bio je predratni komu
nista i on je na Anđu i ostale članove porodice pre
nosio napredne ideje. Međutim, nedugo nakon
okupacije zemlje živ je bačen u bezdan Jadovna
na Velebitu. Iako joj je bilo teško, to Anđu nije
obeshrabrilo pa se ubrzo uključila u rad NOP-a.
Učinila je to ne u rodnom selu Širokoj Kuli, već
na Ljubovu, budući da je zbog teških socijalnih
prilika porodice bila prisiljena raditi kod Opsenice. S puno elana aktivira se u sakupljanju hra
ne, odjeće i obuće za borce, prekopavanju puto
va te podizanju i sklanjanju ljetine ispred nepri
jatelja. Krajem 1941. primljena je u SKOJ.
Ubrzo nakon toga upoznale smo se u našoj četi,
slušala sam je kako priča. Ugodnog glasa, stalože
na, pričala je na jednostavan način i o najtežim
trenucima života. Govorila je o ocu, s tugom i sje
tom, ali i buntovno o slobodi, o novim danima.
Među ostalim rekla mi je da je rođena 1924. u
Širokoj Kuli, zaseoku Podovi. Još smo dugo pri
čale — neposredno i bilo mi je jasno da se radi
o smirenoj, ali odvažnoj djevojci kojoj je jasan
cilj kome teži.
Ulaskom čete u sastav 2. ličke brigade raspore
đena je u Udarni bataljon.
Opravdala je sva očekivanja. Već se u prvoj bor
bi na Poloju i drugoj na Tušiloviću pokazala ne
254
�ustrašivom.
To
se
uostalom
navodi
u
početnom
citatu iz »Žena u borbi«, a nekoliko je puta po
hvaljena i pred strojem. Anđa dugo sudjeluje kao
borac i pomoćnik puškomitraljesca pa je tako u
borbi na Gračacu, kad je neprijatelj stvarao ob
ruč sa svih strana, uzela puškomitraljez iz ruku
poginulog druga — i otvorila vatru.
U prvim redovima, s puno volje
i
odlučnosti,
izdržala je sve teškoće borbenog puta 6. prole
terske divizije »Nikola Tesla«.
Krajem 1944. godine postavljena je na dužnost
referenta saniteta bataljona za vezu pri 6. diviziji.
U proboju sremskog fronta, aprila 1945.
godi
ne, kod Batrovaca nailazi na minu koja je raznosi.
Tako je okončan život te toliko hrabre i plemenite
djevojke.
Dušanka (Miće) Sladić-Ivančević
Rođena 1925. u zaseoku Sječivica, selo Turjanski,
Otočac, Hrvatska, od oca Miće i majke Božice ko
ji su jedno vrijeme zbog ostavštine živjeli nevjen
čani pa je prvo dvoje djece nosilo majčino prezi
me. Stoga je Dušanka imala oba prezimena.
Prije rata živjela je kao i mnoge druge ličke
djevojke, a kada je otpočeo rat, aktivno se uklju
čila na strani NOP-a te je u jesen 1941. primljena
u skojevsku organizaciju.
255
�U
augustu
1942.
godine
—
uz
blagoslov
maj
ke koja izjavljuje: »Moja je Dušanka dobra i znam
da će se časno ponijeti, danas nije sigurno nigdje«
— odlazi u Prvu žensku omladinsku četu, a za
tim u bataljon »Stojan Matić« 2. ličke udarne bri
gade.
Kada je stigla u bataljon, mnogo se govorilo
o
njenoj
ljepoti,
pažnji
i
pristupačnosti.
Iz
svih
pojedinačnih zapažanja drugarica i drugova može
se zaključiti da je iz nje zračio savršen sklad.
Bila je blaga, uvijek prirodna i druželjeubiva pa
nije čudno da se — u to vrijeme krvoprolića i
svakodnevnih
mučnih
slika
čalo jer je bila nešto
teškim zbivanjima.
—
posve
o
njoj
suprotno
toliko
pri
tadašnjim
Rado se i često smijala kako bi skrenula misli
s ratnih zbivanja, a lijepo je i pjevala. Rijetko sa
ma, odmah bi se pridružili i ostali. Tako je Du
šanka za sve borce njenog bataljona značila tra
čak svjetla i nade na čemernim i kaljužnim puto
vima kojima se jedinica kretala. A i u borbi je bi
la svjesna, upečatljiva i snalažljiva. Uvijek je sti
gla biti tamo gdje je najpotrebnija, previti ranje
nog druga.
Februara 1943. u četvrtoj neprijateljskoj ofanzivi, u vihoru straha i smrti koji je bjesnio kroz
Liku i nosio sve na što je naišao, u tom je vihoru
na Vrpilama kod Korenice nestala i Dušanka. Ni
grob joj se ne zna.
Kada je glas o pogibiji stigao do njene majke,
256
�koja je u to vrijeme bila u zbjegu pred fašizmom,
zapitala je: »Da li će netko zapamtiti Dušankin
grob i da li će doživjeti slobodu onaj tko ga za
pamti?«
Danica (Marka) Stojić-Narančić
Rođena je 1923. u selu Jošan kod Udbine, općina
Korenica,
Hrvatska,
kao
najstarije
od
četvero
djece iz seljačke porodice Marka i Smiljane. Os
novnu školu završila je u rodnom selu, ali zbog
obaveza u domaćinstvu, koje su na njena leđa pa
le već u ranom djetinjstvu, upisala se četiri go
dine kasnije.
Presudne 1941. Danica se zatekla u rodnom selu
Jošanu, kod Udbine, u kojoj je nakon proglašenja
tzv. NDH uspostavljeno ustaško poglavarstvo. U
tom periodu punom straha, nesigurnosti i neiz
vjesnosti, kada je ustaški teror poprimio neopisi
ve razmjere, suočavala se s mnogo teškoća i opas
nosti.
Vijest o pozivu KPJ na ustanak vratila joj je
nadu i samopouzdanje. Njen rad za NOP datira
od prvih dana ustanka, kada se uključuje u om
ladinsku
organizaciju
i
upoznaje
s
ciljevima
NOB-a. Sudjelovala je u sakupljanju hrane, obu
će i odjeće, u kopanju rovova, u izradi odjevnih
predmeta za prve ustaničke čete i vodove.
17 PRVA ŽENSKA LICKA PART. CETA
257
�Gornji Jošan, a naročito zaselak Stojića, nala
zio se od ustanka nadalje na ratnom poprištu. Si
gurnost naroda bila je ugrožena, zbog čestih is
pada iz neprijateljskog uporišta i neposredne pri
sutnosti ustaškog mitraljeskog gnijezda u planta
ži ispod prvih kuća. Danica je često po direktivi
SKOJ-a izvršavala zadatke koji nisu bili laki ni
bezopasni. Ona je s dvije omladinke preuzela svu
brigu za smještaj, ishranu i pranje rublja boraca
partizanskih vodova koji su obezbjeđivali selo pre
ma neprijateljskom uporištu. Po sjećanju mnogih
Danica je bila djevojka izuzetne odvažnosti. Ko
liko bi puta na čistini usred dana, uz pratnju us
taških plotuna, nosila hranu i vodu našoj posadi
teškog mitraljeza na brdo Stražbenicu!
Zbog svoje izuzetne aktivnosti i neustrašivosti
primljena je u SKOJ početkom 1942.
Prilikom prvog napada na Udbinu juna 1942.
bila je vodič partizanskoj jedinici, koja je napada
la na Gradinu, a u drugom napadu 21. 8. 1942.
i sama je učestvovala kao borac.
Nakon nekoliko dana stupila je u Prvu žensku
omladinsku četu koja je 25. augusta formirana u
selu Trnavcu. Ulaskom te čete u sastav 2. udarne
brigade raspoređena je u bataljon »Ognjen Priča«.
Ognjenovci se i danas sjećaju Daničinih podviga
u borbi na Poloju, 17. oktobra 1942. godine, kad
je hvatala talijanske konjanike u trku. Sa svojim
bataljonom učestvovala je u svim borbenim akci
jama u Kordunu, Baniji i Lici pokazujući hra
258
�brost
i
staloženost.
Posebno
se
istakla
polovinom
januara 1943. u napadu naših jedinica na četničko-talijanske snage u Gračacu.
Koncem januara 1943. godine, u četvrtoj nepri
jateljskoj of anzi vi na položaju na Ljubovu, obo
ljela je od pjegavog tifusa i otpremljena na lije
čenje. Kad se aprila 1943. vratila u svoju jedini
cu, primljena je u KPJ i postavljena za rukovodi
oca SKOJ-a u bataljonu »Ognjen Priča«.
Njena hrabrost i izdržljivost dolaze
do
izraža
ja i u borbama s Talijanima i četnicima u sjever
noj Dalmaciji gdje je 2. brigada upućena po za
datku u ljeto 1943.
Koristeći svaki
slobodan
momenat,
nesebično
se angažira u radu sa skojevcima i drugom omla
dinom kojoj je pri izvršenju svakog borbenog za
datka služila primjerom. Polovinom juna 1943.
ranjena je u sjevernoj Dalmaciji kod Kistanja i
otpremljena u Liku na bolničko liječenje.
Neposredno pred polazak 6. divizije u Bosnu u
sastav 1. proleterskog korpusa vraća se u svoj bataljon i dalje vršeći dužnost sekretara bataljonskog biroa SKOJ-a. Početkom 1944. godine, zbog
posljedica ranjavanja i opekline, ponovo je ot
premljena u bolnicu u Bosanski Petrovac, zatim
u Dobroselo pa Otočac. Kako više nije bila sposob
na za napore u operativnoj jedinici, upućena je
u Kotarski komitet KP Udbina gdje je aktivno ra
dila do kraja rata.
Nakon oslobođenja upućena je na rad u Zagreb,
17*
259
�u kadrovsku službu Ministarstva trgovine i opskr
be. Kako joj je muž 1949. službeno premješten u
Osijek, zapošljava se u Povjereništvu trgovine i
opskrbe Oblasnog narodnog odbora. U Zagreb se
vraća 1962. i radi kao administrativno lice na Prirodoslovno-matematičkom fakultetu te nakon sticanja potrebnih uvjeta odlazi 1973. u penziju.
Kroz cijelo poslijeratno razdoblje nastavila je
s društveno-političkom aktivnošću u sredinama u
kojima je boravila. Danas s porodicom živi u Za
grebu te je na terenu svoje mjesne zajednice osta
la i dalje aktivna u društveno-političkom životu.
Zbog posljedica ranjavanja ratni je vojni invalid
(30 posto).
Za ratne zasluge odlikovana je: Ordenom za hra
brost, Ordenom zasluga za narod II reda i Orde
nom bratstva i jedinstva.
Ljuba (Maksima) Šainović
Rođena je 1921. u Svračkovom Selu, Udbina, Hr
vatska, od oca Maksima i majke Pere.
Primljena je u SKOJ decembra 1941. nakon što
je sudjelovala u izvršavanju raznih zadataka za
NOP preko omladinske organizacije. Ljuba je bi
la posebno zainteresirana za politička kretanja i
vrlo aktivna. Tako je u jesen 1941. prilikom na
pada na Podlapaču prihvaćala i njegovala ranje
nike. Učestvovala je u drugom napadu na Udbinu.
Nakon dolaska u četu, 25. augusta 1942. godine,
260
�i završene vojno-političke obuke raspoređena je u
Udarni bataljon 2. ličke brigade.
Od prvog je dana bila istaknuti borac, a zatim
se
i
politički
razvijala
i
postala
politički
delegat
voda. Osim na Poloju, Tušiloviću i drugim bitka
ma, Ljuba je naročito zapažena u borbi na Slunju
gdje je pokazala veliku hrabrost kad je s grupom
boraca uskočila u žandarmerijsku postaju. Za taj
je podvig pohvaljena, kao politički delegat voda,
pred strojem bataljona. Ta pohvala upućena Lju
bi Šainović nije bila jedina koju je dobila. Više je
puta
pohvaljivana
zbog
izvanredne
hrabrosti.
Zbog toga je već u novembru mjesecu primljena
u KPJ. Imala je još jednu sposobnost, vrlo zna
čajnu. Cesto bi pisala zanimljive članke za džep
ne novine i na druge se načine isticala u kulturno-prosvjetnom radu.
Kao rukovodilac uvijek je bila na visini zada
taka. Njen se nježni glas čuo u svim prilikama, bo
drila je svoje borce u teškim časovima.
Junački je izdržala tri ratne godine. Poginula
je jula 1944. kao pomoćnik komesara čete, na po
ložaju Korićani između Glamoča i Livna.
Njen ratni drug Milan Balać, komandir 2. čete
Udarnog bataljona, piše: »Pored ostalih njenih
saboraca ja sam živi svjedok mjesta i vremena po
gibije drugarice Šainović Ljube. Drugom polovi
nom mjeseca jula 1944. godine 2. brigada na svom
polaznom maršu za Srbiju vodila je žestoke borbe
s njemačkim i ustaškim jedinicama na položaju
261
�Livno — Korićani i uspješno sprečavala neprija
telja na Glamoču, nanijevši mu osjetne gubitke.
Na položaju šume Korićani 2. četa Udarnog bataljona uspješno je odbijala napade — i u toj bor
bi hrabro je poginula drugarica Ljuba.«
Sara (Mile) Šijan-Spoja
Rođena je 1921. u selu Debelo Brdo, Bunić, Korenica, Hrvatska, kao treće od petero djece u se
ljačkoj porodici Mile i Božice. Osnovnu školu za
vršila je u rodnom mjestu. Nakon toga ostala je
u selu baveći se zemljoradnjom i domaćinstvom.
Poslije dizanja ustanka odmah se uključila u
NOP angažirajući se u omladinskoj organizaciji
u selu. Učestvovala je na organiziranju omladin
skih skupova, u sabirnim akcijama. Prenosila je
iz okupirane Korenice različiti materijal, poštu i
poruke. Od početka 1942. aktivira se u SMG na
radnim i drugim akcijama. Tada je primljena u
SKOJ.
U augustu 1942. odlazi u Prvu žensku omladin
sku partizansku četu u Trnavac gdje završava i
vojno-političku obuku. Ulaskom Ženske čete u sa
stav 2. ličke udarne brigade raspoređena je u 2.
četu bataljona »Mićo Radaković«. Sa svojom je
dinicom učestvovala je u svim borbenim akcija
ma na Kordunu i Baniji. Nakon povratka 2. bri-
262
�Sara Šijan Spoja
Zorka Škorić Mitrović
Danica Tepavac
Milja Ugarak Balać
263
�gade u Liku sudjeluje u borbi na Lovincu i Gra
čacu. U četvrtoj neprijateljskoj ofanzivi, na polo
žaju u Končarevom Kraju, oboljela je od upale
pluća i otpremljena na liječenje u bolnicu u Vrelo
kod Korenice. Kako je bolnica evakuirana, lije
čenje
i
oporavak
nastavila
je
u
selu
Krbavici
u
zaseoku Baljkuši.
Kada je ozdravila, u proljeće 1943. godine, pri
ključila se Artiljerijskom divizionu 8. kordunaške divizije jer nije mogla sustići svoju jedinicu,
koja je tada bila na borbenom zadatku u sjever
noj Dalmaciji. Krajem 1944. prekomandovana je
u KNOJ u kome je ostala do septembra 1945. ka
da je demobilizirana.
U članstvo KPJ primljena je juna 1945.
Nakon demobilizacije zasnovala je porodicu
kojom živi u Beogradu. Majka je dvoje djece.
s
Aktivna je u društveno-političkim organizacija
ma na terenu gdje stanuje.
Za ratne zasluge odlikovana je: Ordenom za
hrabrost i Ordenom zasluga za narod III reda.
Zorka (Mile) Škorić-Mitrović
Rođena je 1923. u selu Donji Frkašić, Korenica,
Hrvatska, u siromašnoj seljačkoj porodici Mile
i Boje u kojoj je bilo troje djece. Zbog teške eko
nomske situacije otac je morao otići na rad u
264
�Francusku, jer nije mogao na malo oskudne zem
lje izdržavati šestero članova obitelji. Osnovnu
školu završila je u rodnom mjestu, a kako nije
imala mogućnosti za daljnje školovanje, ostala je
u krugu obitelji pomažući u zemljoradnji i doma
ćinstvu.
Nakon dizanja ustanka uključuje se u omladin
sku organizaciju koja je bila bezrezervna podrška
masovnom pokretu u selu. Tako se i Zorka aktivi
ra na sakupljanju hrane, obuće i raznog drugog
materijala za prve partizanske jedinice. U decem
bru 1941. primljena je u SKOJ te ju je skojevska
organizacija zadužila za rad među ženama. Naroči
to se isticala u organiziranju žena i omladine na
sakupljanju hrane i raznog materijala za bolnice
u Frkašiću i Bijelim potocima.
Na tim i sličnim zadacima radila je do augusta
1942. kada odlazi u Prvu žensku omladinsku par
tizansku četu u selo Trnavac. Ulaskom čete u sa
stav 2. ličke udarne brigade raspoređena je u 2.
četu Udarnog bataljona. U sastavu tog bataljona
učestvovala je u prvim borbenim redovima na bor
benom putu 2. ličke udarne brigade u Kordunu i
Baniji. Novembra 1942. primljena je u KPJ. Na
kon povratka 2. brigade za Liku učestvuje u bor
bama u Lovincu i okolici, zatim u teškom borbe
nom okršaju s četnicima i Talijanima na Gračacu.
Nakon toga završila je kurs za političke delegate
pri Štabu 6. divizije te je po završenom kursu po
stavljena za delegata svoga voda.
265
�Juna mjeseca 1943. razboljela se od pjegavog tifusa pa je otpremljena na liječenje u bolnicu u
Krbavici.
kod
Nakon
kuće
bolničkog
Kotarski
liječenja
komitet
Korenica
i
oporavka
rasporedio
ju je na teren za političkog radnika. Birana je za
člana Općinskog NOO-a i Općinskog komiteta KP
Bjelopolje. Na tim je zadacima radila sve do os
lobođenja zemlje.
Nakon toga radila je u Kotarskom NOO-u u
Titovoj Korenici u odjeljenju unutrašnjih poslo
va. U oktobru 1945. kolonizirana je s porodicom
u Zemun. Tu se odmah društveno-politički aktivi
rala. Bila je sekretar Mjesne partijske organiza
cije, član Općinskog komiteta i član odbora za na
seljavanje kolonista. Početkom 1947. zaposlila se
u tekstilnoj industriji »Sutjeska«, a oktobra mje
seca 1947. postavljena je za personalnog referenta
Poduzeća »Miloš Mamić« u Zemunu. U tim je po
duzećima bila društveno-politički aktivna.
Kako je zasnovala porodicu i rodila dvoje dje
ce, bila je prisiljena da iz obiteljskih i zdravstve
nih razloga prekine radni odnos 1952. godine, ali
je i dalje ostala aktivna na terenu gdje je stano
vala. Penzionirana je 1958. kao borac NOR-a.
Rezervni je kapetan JNA.
Ratni je vojni invalid (30 posto).
Nosilac je »Partizanske spomenice 1941.«
Za ratne zasluge odlikovana je: Ordenom za
hrabrost, Ordenom zasluga za narod sa srebrnim
zracima,
266
Ordenom
bratstva
i
jedinstva
sa
srebr-
�nini
vijencem,
Ordenom
Republike
sa
srebrnim
vijencem. Za društvenu-političku aktivnost dobi
la je tri puta Plaketu grada Beograda i Plaketu
SUBNOR-a Zemun.
Danica (Bo^e) Tepavac
Rođena je 1922. kao peto od šestero djece Bože i
Smilje u selu Visuću, Udbina, Hrvatska. Bavila
se zemljoradnjom i domaćinstvom. Osnovnu je
školu završila u svom selu.
Nakon izbijanja ustanka odmah se opredjelju
je za NOP, djelujući preko omladinske organiza
cije.
Prenosi
predmete
i
oružje,
hranu,
poštu,
spašava
prikuplja
i
njeguje
odjevne
ranjenike.
Krajem 1941. primljena je u SKOJ.
25. augusta 1942. stupa u Prvu žensku omladin
sku partizansku četu i prolazi vojno-političku obu
ku u Trnavcu.
Ulaskom čete u sastav 2. ličke udarne brigade
raspoređena je u bataljon »Mićo Radaković«.
U razgovorima s borcima Danica je znala reći
da joj ništa nije teško. Bila je staložena i kao oso
ba veoma upečatljiva. Imala je takta u ophođenju
s ljudima pa je stekla mnoga prijateljstva. Svi su
je cijenili i gledali u njoj ličnost koja se pamti.
Već u prvim akcijama prijavljuje se za
bom
baša. Ističe se u svim borbama svoje jedinice. Već
početkom 1943. postaje član KPJ.
267
�U to je vrijeme pohađala sanitetski kurs u Podlapači. U ljeto 1943. prolazi sav dinarski krš, a
u borbi s četnicima na Mokrom Polju u sjevernoj
Dalmaciji, jula 1943. godine, teško je ranjena (u
obje noge). Prenesena je u Partizansku bolnicu
u Krbavicu na liječenje. Tu je preboljela i pjega
vi tifus.
Kada je ozdravila i izašla iz bolnice, više nije
bila sposobna za napore u operativnoj jedinici jer
se teško kretala. Stoga je određena na politički
rad u pozadinu i ubrzo izabrana u Mjesni NOO.
O toj njenoj aktivnosti napisano je ovo: »Kao naj
bolja odbornica NOO-a od 1943. do 1945. godine
istakla se Danica Tepavac. Ona je najprije bila
borac s puškom u ruci. Teško je bila ranjena. Kad
se, oporavila, izabrana je u NOO.« (Jelena Bićanić,
»Rad žena u nekim kotarima Like, Korduna i Ba
nije i prva konferencija AFŽ-a Hrvatske.«
Uz dužnost u NOO-u aktivira se i u skojevskoj
organizaciji pa je tako vrlo uspješno radila do
kraja rata. A kada je došla dugo očekivana slo
boda, kada su njeni snovi već postajali stvarnost,
septembra 1945. godine, na putu na Kongres om
ladine u Zagreb, poginula je u saobraćajnoj ne
sreći kod Slunja.
Poslije svih patnji i borbenih okršaja za slobo
du teško mi je napisati da je poginula nakon os
lobođenja zemlje. Sahranjena je u Visuću, u svo
joj 23. godini života.
268
�Milja (Jovana) Ugarak-Balać
Rođena je 1925. u selu Vrebac, Gospić, Hrvatska,
gdje je završila osnovnu školu. Potječe iz seljač
ke porodice Jovana i Marije u kojoj je bilo četve
ro djece. Do rata je živjela u krugu svoje obitelji
baveći se zemljoradnjom i domaćinstvom.
Poziv KPJ za ustanak zatekao ju je u rodnom
selu. Opredijelila se za NOP i uključila u rad om
ladinske organizacije. Bila je i član Odbora na
rodne pomoći u selu i angažirala se na sakupljanju
hrane, obuće, odjeće i drugog materijala za prve
partizanske jedinice. Krajem 1941. primljena je u
skojevsku organizaciju. Od proljeća 1942. bila je
član Mjesnog NOO-a u kojem je djelovala do od
laska u Prvu žensku omladinsku partizansku četu.
Nakon završene vojno-političke obuke raspore
đena je u bataljon »Ognjen Priča« u sastavu 2.
ličke udarne brigade. Kao borac bila je sudionik
svih borbenih akcija koje je ta brigada vodila na
Kordunu, potvrđujući svoju hrabrost i istrajnost.
Zbog primjernog držanja u borbama, već u no
vembru 1942. godine, primljena je u KPJ.
Nedugo zatim, 27. novembra 1942. godine, ra
njena je prilikom borbe u Dvoru na Uni. Liječe
na je u partizanskim bolnicama: Slunju, Zbjegu
i Petrovoj gori. Kada je ozdravila, raspoređena je
u 3. ličku brigadu, u bataljon »Velebit« za bolni
čarku. Nakon izvjesnog vremena prekomandovana je u bataljon »Bićo Kesić«, a zatim u Artilje
269
�rijsku brigadu 6. proleterske divizije. U sastavu
tih jedinica prošla je cijeli borbeni put i zamorni
marš 6. proleterske divizije kroz Bosnu, Crnu Go
ru i Srbiju u stalnoj borbi i brizi za ranjenike.
Sudionik je u oslobođenju Valjeva i Beograda.
Aprila 1945. godine, na sremskom frontu, upu
ćena je za referenta saniteta bataljona za vezu pri
6. proleterskoj diviziji gdje je ostala do kraja rata.
Nakon oslobođenja zemlje demobilizirana je u
činu zastavnika. Zasnovala je porodicu i majka je
ženskog djeteta. Danas sa svojom obitelji živi u
Beogradu.
Ratni je vojni invalid (40 posto).
Poslije demobilizacije radila
je
kao
tvornička
radnica. Kada je stekla potrebne uvjete, otišla je
u penziju. Za ratne zasluge odlikovana je: Meda
ljom za hrabrost, Ordenom za hrabrost, Ordenom
zasluga za narod i Ordenom bratstva i jedinstva.
Sofija (Stanka) Ugarković-Popadić
Rođena je 1924. u selu Komić, Udbina, Hrvatska,
gdje je završila osnovnu školu. Potječe iz siromaš
ne seljačke porodice Stanka i Milke u kojoj je
bilo dvanaestero djece. Mnogočlana obitelj teško
je sastavljala kraj s krajem. Kada je 1939. umro
otac, tako teška ekonomska situacija još se pogor
šala. Zato se i Sofija već u ranim godinama mora-
270
�la uključiti u rad na obrađivanju zemlje i u do
maćinstvu.
Okupacija zemlje zatekla ju je u rodnom selu.
Nakon dizanja ustanka, poziva KPJ za borbu, nje
na se čitava obitelj opredjeljuje za NOP. Sofija
se angažira u omladinskoj organizaciji i postaje
jedna od najaktivnijih omladinki u selu. Oktobra
1941. primljena je u SKOJ. Od tada pa dalje ak
tivira se na okupljanju omladine na raznim ak
tivnostima u sklopu NOP-a.
Juna 1942. godine stupa u bataljon »Mićo Radaković« gdje je bila bolničarka. Da bi završila vojno-političku obuku, prelazi u augustu iste godine
u Prvu žensku omladinsku četu u selo Trnavac.
Ulaskom čete u sastav 2. ličke udarne brigade ras
poređena je u Udarni bataljon. U trećoj borbenoj
akciji na Rakovici, krajem oktobra 1942. godine,
ranjena je i liječena u partizanskim bolnicama u
Zbjegu i Skradu. Početkom 1943. jedno je vrije
me liječena u Sanitetu 6. divizije u kojem je, na
kon što je ozdravila, zadržana na dužnosti bolni
čarke.
U KPJ primljena je u decembru 1943. godine.
Početkom 1944. upućena je na viši sanitetski
kurs pri Štabu 1. proleterskog korpusa. U to je
vrijeme u Drvaru održavan Drugi kongres USAOJ-a, na kojem je bila prisutna kao delegat sanitet
skog kursa. Kurs nije završio po planu zbog de
santa na Drvar pa je s ostalim kursistima učestvo
vala u borbama za obranu Drvara.
271
�Nakon toga raspoređena je na dužnost glavne
sestre u Medicinskom bataljonu 6. proleterske di
vizije. U njemu je bila i sekretar bataljonskog
biroa SKOJ-a te sekretar partijske ćelije u četi.
Prošla je zamorni marš i borbeni put 6. proleter
ske divizije od Drvara do Srbije, zatim oslobođe
nje Valjeva, Beograda, sremski front — do oslo
bođenja Zagreba.
Septembra 1945. demobilizirana je u činu ka
petana. U Zagrebu je zasnovala radni odnos, a za
tim se udala i s mužem preselila u Pančevo gdje i
danas živi. Majka je ženskog djeteta.
U svim mjestima boravka bila je društveno-politički aktivna u mjesnim i općinskim društveno-političkim organizacijama. Više puta bila je dele
gat na raznim kongresima i konferencijama.
Ratni je vojni invalid (80 posto).
Za ratne zasluge odlikovana je: Ordenom za hra
brost, Ordenom zasluga za narod III reda, Orde
nom Republike s bronzanim vijencem i s dva stra
na odlikovanja.
Milica-Mika (Marka) Vejnović
Rođena je 1920. u selu Vrelu, Korenica, Hrvatska.
Otac joj se bavio zemljoradnjom, mlinarenjem i
stuparenjem. Prije rata pripadao je SDS. Majka
Evica umrla je 1934. Za Miku su tada nastupili
veoma teški dani jer je kao najstarija kćerka u
272
�porodici preuzela sve kućne obaveze, ali i rad na
polju i u šumi. Uz to je završila osnovnu školu u
selu i dva razreda gimnazije u Korenici.
Pod uticajem komunista — brata joj Marka i
Ilije Milanovića, Mika se već u ljeto 1940. poli
tički opredjeljuje. Postaje član SKOJ-a.
Godine 1941. aktivno surađuje u NOR-u. Sep
tembra 1941. nakon paljenja Vrela od strane Tali
jana, Mika odlazi kod tetke u Debelo Brdo gdje
nastavlja svoju aktivnost za NOP. Nakon nekoliko
mjeseci vraća se u rodno selo angažirajući se na
okupljanju mladih u SMG i omasovljenju skojevske organizacije.
U augustu 1942. stupa u Prvu žensku omladin
sku četu. Njen iskaz dopisniku Agitpropa OK KP
za Liku, na vojno-političkoj obuci u Trnavcu, sep
tembra 1942. godine glasi:
»Nije mi žao poginuti. Zašto da ja žalim svoj
život? Strašnije je ostati rob nego poginuti za
slobodu svoga naroda!« (»Lički partizan«, godina
I, broj 6).
Nakon završene obuke raspoređena je u bataljon »Mićo Radaković« 2. ličke udarne brigade. S
velikim je borbenim zanosom učestvovala u svim
bitkama svoje jedinice. Budući da se politički br
zo razvijala, već je u oktobru 1942. primljena u
KPJ, što je bila rijetkost za mlada čovjeka u to
vrijeme. Zatim je postavljena za delegata voda u
svojoj četi.
U proljeće 1943. ranjena je u borbama oko Gos-
18
PRVA
ŽENSKA
UČKA
PART.
CETA
273
�pića. U Krbavici na liječenju preboljela je pjega
vi tifus.
Kada je ozdravila, prekomandovana je u 1. lič
ku brigadu za sekretara biroa SKOJ-a, u bataljon
»Marko Orešković«. Kao politički radnik bila je
samopouzdana i odlučna, jednako kao i u borbi.
Krajnje koncizna i odmjerena u stavovima veoma
je pozitivno djelovala na okolinu.
Poginula je 25. maja 1944. prilikom njemačkog
desanta na Drvar. Hrabro je položila svoj život u
obrani
vrhovnog
rukovodstva
NOP-a
dosljedno
se boreći do zadnjeg časa.
And a (Petra) Vukmirović
Rođena je 1922. na Ljubovu, Bunić, Korenica, Hr
vatska, kao treće dijete u seljačkoj obitelji Petra
i Mileve (Čuje). Potječe iz siromašne mnogočlane
seljačke porodice, koja je teško egzistirala na os
kudnom imanju kamenitog i vrletnog Ljubova.
Zbog lošeg imovinskog stanja otac i najstariji brat
Jovo često su odlazili na rad u inozemstvo i to u
zemlje Evrope i Amerike, gdje su se upoznali s
idejama radničkog pokreta. Nakon povratka ku
ći svoja su uvjerenja i saznanja prenosili na svo
ju djecu: Anđu, Milana te Jovinu djecu: Dušana,
Milu i Petra. Najstariji brat Jovo i dalje odlazi
na rad u Francusku, kako bi prehranio šestero
274
�djece i teško bolesnu ženu, dok se starija sestra
Mika udaje. Na Andina leđa pada briga o čitavoj
obitelji. Pored kućnih poslova obavlja i teške te
žačke radove. U zimsko doba marljivo bi prela,
tkala i plela, spremajući djevojačko ruho, a kad je
stasala za udaju došli su teški dani: okupacija
zemlje, hapšenja, progoni, pokolji. . .
Juna 1941. ustaše joj odvode oca i bacaju u
jamu na Prijeboju. Neposredno pred ustanak hap
se brata Milana i njegovog sina Petra te ih zatva
raju u Korenici.
Naravno, to ne plaši Anđu. Ona i cijela porodica
aktivno se uključuju u NOP na poziv KPJ na us
tanak. Postaje jedna od najaktivnijih omladinki
u selu, zbog čega je u oktobru 1941. primljena u
skojevsku organizaciju.
Nakon odluke OK SKOJ-a prijavljuje se i od
lazi (augusta 1942. godine) u Prvu žensku omla
dinsku četu u Trnavac. Na žalost, nakon završene
borbene obuke nije mogla biti raspoređena u ope
rativnu jedinicu, jer je u međuvremenu doživjela
tešku tjelesnu povredu, pa je morala ostati na li
ječenju. U januaru 1943. ulazi u sastav bataljona
»Ognjen Priča« koji je upravo tada, u četvrtoj
ofanzivi, držao položaj na Ljubovu. Kasnije sa
svojim bataljonom učestvuje u borbama: na Širo
koj Kuli, Bilaj Ribniku, u prvom napadu na Gos
pić te u borbama u sjevernoj Dalmaciji, gdje je 2.
udarna brigada upućena radi čišćenja tog terena
od četnika i Talijana. Povratkom brigade u Liku
18*
275
�Sofija Ugarković Popadić
Mara ZorićTrstenjak
učestvuje u borbama na komunikaciji Bihać—Do
nji Lapac—Gračac te ponovo u borbama za Gospić
i okolicu.
Na forsiranom maršu 6. divizije od Like preko
Čemernice, Drvara, Glamoča, do Bugojna Anđa
je išla ponosno, kao da nije znala za umor. Izmje
njivala bi borce u nošenju oružja i municije, a
svaki zastoj i kraći odmor koristila je da im ušije
dugme ili okrpi čarape i odjeću. Nakon kratkog
odmora u Bugojnu 2. brigada je upućena po naj
većoj ciči zimi i vijavici preko Kupresa i Kupreškog polja na borbeni zadatak u Šujicu.
Tu je borbeni put Anđe Vukmirović zauvijek
prekinut. Njen san o slobodi i ljepšoj budućnosti
izgubio se uz zvižduk vjetra i prasak topovske gra-
276
�nate. Poginula je 17. decembra 1943. u svojoj dva
deset prvoj godini života na Šujici — daleko od
rodnog sela — željenog Ljubova. Sahranjena je
u zajedničku grobnicu s grupom boraca koji su
istog dana poginuli od topovske granate.
Bila je tiha, ali čvrsta i hrabra
glasnik pobjede koju nije dočekala.
djevojka
—
Mara (Jove) Zorić-Trstenjak
Rođena je 1926. u selu Lički Osreci, Donji Lapac,
Hrvatska, kao šesto od devetero djece u siromaš
noj seljačkoj porodici Jove i Duke. Nakon zavr
šetka osnovne škole otišla je u Žednik kod Subotice gdje se zaposlila. 1941. godine vratila se u rod
no selo.
Nakon dizanja ustanka opredjeljuje se za NOP.
Preko omladinske organizacije angažira se u ak
cijama na sakupljanju hrane, obuće, odjeće i dru
gog materijala za prve partizanske jedinice. U skojevsku organizaciju primljena je decembra 1941.
U augustu 1942. dobrovoljno se javlja i odlazi
u Prvu žensku omladinsku partizansku četu u se
lo Trnavac. Nakon završene vojno-političke obuke
raspoređena je u Udarni bataljon 2. ličke brigade.
U svojoj borbenoj akciji, u borbi s talijanskim
jedinicama na Poloju kod Perjasice, pokazala je
primjernu hrabrost. Već u drugom sukobu s ne
277
�prijateljem, prilikom napada na Tušilović, 24. ok
tobra 1942. ranjena je u jurišu na betonirane bun
kere
pa
je
otpremljena
na
liječenje.
Nakon
po
vratka u jedinicu raspoređena je u četu za vezu
iste brigade. U toj je jedinici prošla daljnji bor
beni put u Lici, sjevernoj Dalmaciji, a učestvova
la je i u borbama u šestoj neprijateljskoj ofanzivi
u Bosni. U članstvo KPJ primljena je početkom
1944.
Nedugo zatim ponovo je teško ranjena prilikom
njemačkog desanta na Drvar 25. maja 1944. Ot
premljena je s grupom teških ranjenika na liječe
nje na Siciliju — u Italiju.
Nakon oslobođenja zemlje vratila se u Jugosla
viju pa je produžila liječenje u Zagrebu još godi
nu i pol dana. Nakon toga otišla je u Apatin gdje
joj je bio koloniziran otac. U to je vrijeme pen
zionirana u činu potporučnika.
Nakon nekoliko mjeseci prešla
je
u
Beograd
i
upisala gimnaziju, ali je zbog bolesti nije mogla
završiti. Ubrzo se zaposlila u invalidsko-privrednom poduzeću u kojem je radila do 1950. Te je
godine kao stipendista OUN-a otišla na šest mje
seci u skandinavske zemlje na izučavanje socijal
ne problematike. Po povratku u Beograd radila je
još godinu dana, ali je zbog pogoršanog zdrav
stvenog stanja otišla u penziju. Danas sa svojom
porodicom živi u Sarajevu. Majka je ženskog dje
teta. Još je uvijek društveno-politički aktivna, ko
liko joj dopušta zdravstveno stanje.
278
�Ratni je vojni invalid (100 posto) I grupe.
Za zasluge u ratu odlikovana je: Ordenom
hrabrost i Ordenom zasluga za narod III reda.
za
Ljuba (Proke) Žakula
Ova najmlađa pripadnica Prve ženske partizanske
čete rođena je 1927. od oca Proke i majke Mare
u
Jasikovcu,
Korenica,
Hrvatska,
gdje
je
završila
osnovnu školu.
Odmah nakon dizanja ustanka 1941. aktivan je
sudionik
u
radu
omladinske
organizacije
u
Jasi
kovcu. Te joj godine umire majka pa sav teret do
maćinstva pada na nju i stariju sestru Savku. Savka se morala nastaviti brinuti za obitelj, dok je
Ljuba,
ponesena
omladinskim
entuzijazmom
i
borbenošću, prva u selu dobrovoljno otišla u Pr
vu žensku omladinsku četu u Trnavcu.
Nakon završene vojno-političke obuke raspore
đena je u bataljon »Mićo Radaković« 2. ličke udar
ne brigade.
Već u tim danima postaje svjesna da je fizički
malaksala. No, kad je to uspoređivala sa sveko
likom patnjom boraca i naroda, izgledalo joj je
nevažno te je još upornije išla naprijed. A ići na
prijed to je značilo — ne štedeći se, u prvim bor
benim redovima proći sve teške borbe: Poloj, Tušilović, Vaganac, Rakovica, Ličko Petrovo Selo,
Slunj i Dvor na Uni. U povratku jedinice u Liku
279
�učestvovala je u napadu na Lovinac i Gračac, a
zatim se u četvrtoj neprijateljskoj ofanzivi suoči
la s danonoćnim napadom neprijatelja kao i s vre
menskim nepogodama, što je prevazilazilo njenu
snagu i znatno se odrazilo na već načetom joj
zdravlju.
Nakon četvrte ofanzive s jedinicom kreće u sje
vernu Dalmaciju, a po povratku iz Dalmacije ta
krhka djevojka, već ozbiljno bolesna, učestvuje
u napadu na Gospić.
Desetak dana usiljenog marša, prilikom odlaska
6. divizije u sastav 1. proleterskog korpusa, dalje
pogoršava njeno zdravstveno stanje da bi pred
napad na Drvar bila već na izmaku snage. No, nije
pristala da ide na liječenje u Italiju, već je za
vrijeme desanta na Drvar radila kao bolničarka
da bi uskoro i sama pala u krevet. Bolest ju je sva
kodnevno pratila u obliku otežanog disanja i krva
vih tragova. Stoga će još neko vrijeme biti liječena
u partizanskim bolnicama, a zatim vraćena kući
1945. godine.
Nadala se da će u slobodi lakše podnositi svoju
bolest i pobijediti je. Ali duge patnje i stradanja
već su joj iscrpile organizam. Svenula je. Dijag
noza je bila kobna: TBC kostiju, od koje je okto
bra 1946. i umrla.
Kao djevojčica je došla u četu, a kao tek puno
ljetna djevojka, prošavši cio borbeni put do desan
ta na Drvar — umrla je, umrla u proljeću života
s prvim jesenskim kišama.
280
�Đuro Radovanac
IlijaVukmirović
Đuro (Sofronija) Radovanac
Rođen je 1907. u selu Mekinjar, Korenica, Hrvat
ska, od oca Sofronija i majke Janje. Tu je
osnovnu školu. Porodica je bila siromašna
on već u šesnaestoj godini otišao u Srbiju
fizički radnik radio na željezničkim prugama
završio
pa je
i kao
i pu
tovima do 1928.
Po odsluženju vojnog roka stupio je u žandar
meriju i tu ostao do 6. aprila 1941. U žandarme
riji je završio pripremnu, patrolnu i podoficirsku
školu. Zatim je raspoređen u Dravski žandarmerijski puk u Ljubljani. Rat ga je zatekao u stanici
Jezersko
nad Kranjem u svojstvu komandira sta-
281
�nice.
Kapitulaciju
bivše
jugoslavenske
vojske
do
živio je u Litiji kod Ljubljane. Odatle je uspio da
se prebaci u svoje rodno selo.
Drugog augusta 1941. kada je u njegovom selu
planuo ustanak, izabran je za komandira sela Do
nji Rebić i zaseoka Gornji Rebić. Formirao je seo
sku stražu i postavio osiguranje prema ustaškom
garnizonu na Udbini. Od prvih dana ustanka uče
stvovao je u svim oružanim akcijama koje su vo
đene na udbinskom području.
Krajem
januara
1942.
formiran
je
bataljon
»Krbava« u kojem je Đuro Radovanac postavljen
za komandira 2. čete. U maju iste godine postav
ljen je za zamjenika komandanta bataljona, a is
tovremeno je vršio dužnost operativnog oficira
bataljona do jula mjeseca te godine.
Naredbom Štaba 2. ličkog partizanskog odreda
određen je da obavi vojnu obuku s Prvom žen
skom omladinskom partizanskom četom koja je
formirana 25. augusta 1942. u selu Trnavcu kod
Korenice. Kad je završena obuka, četu je predao
Štabu Grupe ličkih partizanskih odreda u Šalamuniću i 28. septembra vratio se na svoju raniju duž
nost u bataljon.
Početkom decembra 1942. postavljen je za ko
mandanta bataljona »Krbava«, a 21. decembra po
stao je član KPJ. U bataljonu »Krbava« bio je do
2. marta 1943. godine, a tada je primio dužnost ko
mandanta bataljona »Velebit« 3. ličke brigade. Od
mah zatim razbolio se od tifusa. Kada je ozdravio,
282
�10. maja iste godine postavljen je za komandanta
bataljona »Pekiša Vuksan« i na toj dužnosti ostao
do januara 1944. Tada je primio dužnost obavje
štajnog oficira brigade, a poslije 7. oktobra duž
nost komandanta grada Valjeva gdje je ostao do
marta 1945. Tada je prešao u Narodnu miliciju u
svojstvu
komandanta
Oružane
milicije
Valjevo.
U januaru 1946. godine postavljen je za upravnika
Oficirske škole Narodne milicije SR Srbije, a u
septembru 1948. za upravnika Oficirske škole Mi
nistarstva
unutrašnjih
poslova
FNRJ.
U
septem
bru 1951. otišao je na školovanje u Višu školu Mi
nistarstva unutrašnjih poslova FNRJ.
Nakon tog školovanja 1953. odlazi na dužnost
komandanta Narodne milicije za grad Beograd.
Na tom je položaju ostao do novembra 1956, a
zatim je postavljen za inspektora u Republički se
kretarijat unutrašnjih poslova. Uskoro je proiz
veden za višeg savjetnika s kojim je zvanjem oti
šao u mirovinu krajem 1963.
Već 1953. imao je čin pukovnika.
Nosilac je »Partizanske spomenice
1941«,
a
za
ratne zasluge, kao i za zasluge u miru, odlikovan
je s više ratnih i mirnodopskih odlikovanja.
Živio je u Beogradu gdje je 23. 12. 1985. godine
umro i uz najveće počasti sahranjen na gradskom
groblju.
283
�Ilija (Peträ) Vukmirović
Rođen je 1914. u selu Ljubovu, općina Bihać, u
veoma siromašnoj seljačkoj porodici. Zbog siro
maštva nije imao mogućnosti za školovanje pa je
već u četrnaestoj godini počeo raditi kao sluga
i nadničar na dobrovoljačkim imanjima u banat
skom mjestu Karađorđevo. Radio je i kao drvo
sječa i na izgradnji putova i željezničkih pruga
sve do 1937.
U vremenu od 1937. do 1939. godine bio je na
odsluženju vojnog roka. Nakon godinu dana po
stao je kaplar jugoslavenske vojske. Po odsluže
nju vojnog roka radio je na utvrđivanju vojnih
objekata
na
jugoslavensko-talijanskoj
granici
u
blizini Škofje Loke. Odatle je kao vojni obveznik
u aprilu 1941. otišao u Banju Luku gdje ga je za
tekla kapitulacija zemlje. Poslije kapitulacije pao
je u zarobljeništvo ustaša koji su ga sproveli u
Zagreb i predali njemačkoj vojsci. Nijemci su ga
odveli u sabirni logor odakle je trebao biti trans
portiran u Njemačku. Međutim, prilikom ukrca
vanja u transport uspio je pobjeći i pod lažnim
imenom stići u svoje selo.
Nakon izbijanja ustanka odmah je stupio u od
red Staniše Opsenice na Ljubovu. Bio je izabran
za komandira voda na kojoj je dužnosti ostao do
augusta 1942.
Kada je 25. augusta 1942. formirana Prva žen
ska omladinska partizanska četa u selu Trnavcu,
284
�nedaleko od Korenice, Ilija je, po nalogu Štaba
Grupe NOP odreda za Liku, poslat za vojnog in
struktora u tu četu koja je u Trnavcu imala vojno-političku obuku. Četu je s uspjehom obučio ru
kovanju oružjem, savlađujući i sav ostali vojnički
dio
programa
na
vrijeme.
Po
završetku
vojno-po-
litičke obuke sve su drugarice raspoređene u 2.
ličku brigadu. Ilija se s četom oprostio u Veljunu na Kordunu i otišao na novu dužnost. Bio je
raspoređen u bataljon »Stojan Matić«, a nešto
kasnije prekomandovan je u bataljon »Mićo Radaković« gdje je primljen u KPJ.
Tu je bio komandir čete sve do ranjavanja 1943.
Kada je ozdravio, ostao je na radu u obavještaj
nom centru sa sjedištem u Korenici. Na toj je duž
nosti ostao do oslobođenja zemlje.
Poslije oslobođenja
u Bački Brestovac.
koloniziran je s porodicom
U Seljačkoj radnoj zadruzi
radio je kao traktorista, a 1963. otišao je u pen
ziju.
Bio je član Sreskog narodnog odbora. Aktivan
je u političkom životu u Veterniku gdje danas
živi.
Nosilac je »Partizanske spomenice 1941«.
Odlikovan je s više ratnih odlikovanja.
285
�Palim drugaricama Prve periske
partizanske cete
Bunkeri, čuke i strništa
ostala su stalna prebilavišta
Zorke, Nene i Dušanke,
partizanki Prve ženske čete.
Junački su na Kordunu pale
na žici život ostavile.
One su ne samo živjele, već
i mrtve s nama nastavile.
Na Gračacu na dnu mutne bare
u podrumu kod četničke navale,
posljednjim pogledom, drugarski
pozdrav su nam dale.
Tri djevojke odvažne i hrabre
Zorka, Anka i Borka,
u grabi zakopane mlade
mrtve, aV gorde su ostale.
I tako smo mladost pokopavali
s osjećajem bola za njima,
njihove sudbine oplakivali
i dužnu im počast odavali.
286
�Iz dnevnika Dese STOJIĆ
Pjesma je napisana na Ljubovu u rovu 29. 1. 1943.
godine u IV neprijateljskoj ofanzivi.
Nezaboravni likovi prve ženske
partizanske čete
Ostale su nijeme usne
nedorečene riječi:
Mene, Dušanke, Drage,
Bosiljke jedne i druge,
obje Zorke, Stojanke, Jeke i Danice,
Ljube, Anđe i Milice,
i onih na Ljubovu
što život izgubiše —
mlade hrabre bombašice.
Oči su im htjele da gledaju
riječi sa usana da naviru,
a ležale su s rukama ispruženim
pokraj srušenog zida.
U samrtnom pogledu i nijemim usnama —
dok im se život prekida,
plamtjela je snaga u njima.
Ostao im je osmijeh na licu
usred puste bare
i podruma u Gračacu.
287
�Svoj život hrabro su dale —
za slobodu, mir i zoru,
koja više neće biti tragična,
tmurna, crna i stravična,
već svijetla kao biser u moru.
Palim partizankama — herojima
Prve ženske čete
neka je vječna slava!
A zora nek blista
kao nedorečene riječi —
zora sunčana, slobodna i plava.
Desanka STOJIČ — MARČETIĆ
288
�Tužni povratak
Vraćam se sama — ranjena — pored groblja.
Ponoć je — kasno doba.
Proljeće je počelo — aV tmurno,
selo ofanzivom opustjelo — tužno.
Nema više roditelja
a ni obiteljskog doma,
ni lasta da sviju gnijezda —
jer nema ni krova.
Grobovi i goli zidovi ostali su u seocu,
kao otvorena rana na srcu.
U surovom ratu život je zamro i u maju,
jedino je kukavica tužno kukala u gaju.
U mašti sam se prisjećala djetinjstva
i dana ranijeg povratka,
kad sam se ljeti kući vraćala
gledajući burno rađanje života.
Slušala sam lavež pasa oko tora,
veseli cvrkut ševa iznad polja,
bleket janjeta zalutalog kod vrela
i odjek djevojačke pjesme sa prela.
Preživljavajući ljudske sudbine
bol je potisnuo oživjele uspomene,
a s golih zidina ispod brine
osjetih pustoš i miris paljevine.
19 PRVA 2ENSKA LICKA PART. CETA
289
�Al’ na tragičnom umiranju u sumraku
rađao se novi život u svitanju!
Polet zore u svom tinjanju —
navješćuje slobodno proljeće u maju.
Proljeće, 1943.
Desanka STOJIĆ — MARČETIĆ
290
�Sadržaj
Strana
7
Predgovor................................................... .....
Uvod..........................................................................
9
Borbeni polet ličke omladine...................................13
Odluka OK SKOJ-a za Liku.................................... 16
Vojno-politička obuka.................................................. 19
Ratna štampa o Prvoj ženskoj omladinskoj četi
. . 24
Ulazak čete u sastav 2. ličke brigade...................... 32
Druga ženska omladinska četa............................... 37
Ženska omladinska četa odreda »Velebit« . . . .
40
Ženska omladinska četa 3. NOP odreda..................42
Ženska omladinska četa 4. NOP odreda..................43
Prvo borbeno krštenje.............................................45
Dokazivanje u narednim borbama.......................... 55
Sin naše čete.......................................................... 64
Povratak za Liku.....................................................68
Posljedice četvrte neprijateljske ofanzive . . . .
74
»Nagari, neslani Jovane!«........................................76
Od Like do Srbije....................................................81
Od Beograda do Zagreba........................................ 90
Druže, drži vezu!..............................................
94
Memorijalni Muzej Prve ženske partizanske čete
. . 99
Likovi boraca ............................................................ 109
Politički komesar čete Naranča (Petra) Končar-Rodić
111
Komandir 1. voda Sofija (Bogdana) Drakulić-Bogojević 114
Politički delegat 1. voda Nevenka Nena (Save)
Lazić 117
19*
291
�Strana
Komandir 2. voda Danica (Stojana) Mirić . . . . 121
Politički delegat 2. voda Desanka (Nikole) Stojić-Marčetić.................................................................. 124
Komandir 3. voda Milica (Sime) Obradović-Milošević 126
Politički delegat 3. voda Kata (Ise) Radaković-Prica .
129
Savka (Jovana) Bjegović-Obradović............................. 131
Milica-Mica (Gavre) Bjelobaba-Tišma...........................133
Marija (Miče) Bogdanović-Panjković.............................135
Anka (Miladina) Brkić-Đukić....................................... 137
Jovanka (Milana) Budisavljević-Broz........................... 140
Dragica (Bože) Cvjetićanin........................................... 143
Jeka (Stevana) Čanković..............................................145
Milica (Jovana) Čortan-Svilar...................................... 147
Dragica (Mile) ćosić..................................................... 150
Dušanka (Mila) Ćuiđ................................................... 151
Milica (Janka) Čuić-Rađenović.................................... 153
Milica-Mica (Dušana) Delić-Đukić .
. . . .
155
Mileva (Dragana) Dmitrašinović-Orelj.......................... 156
Jelka (Petra) Dozet-Blagojević...................................... 160
Marija Mara (Nikole) Dukić-Pavičić.............................. 162
Zorka (Petra) Dukić..................................................... 164
Bosiljka (Jove) Đerić-Krga............................................166
Zorka (Mila) Gajić........................................................ 168
Draga (Mile) Glumac-Drakulić .
. . . .
. 171
Zorka (Blagoja) Grbić-Vujović...................................... 172
Milka (Marka) Grković-Prstojević................................. 174
Evica-Dunjka (Bude) Jelavac-šijan.............................. 176
Pera (Bude) Klašnja..................................................... 179
Soka (Jovana) Keča..................................................... 181
Bosiljka Lola (Petra) Kolundžić.................................... 182
Draga (Stanka) Končar................................................ 186
Vida (Nikola) Končar....................................................189
Milica-Mica (Petra) Korać-Belić....................................191
Anka (Dane) Kosanović................................................ 192
292
�Strana
Mileva (Jovana) Kovačević-Jokanović...........................194
Danica (Jove) Krga-Panjković...................................... 196
Milka (Mile) Lukić........................................................ 199
Soka (Mojsije) Ljubović-Džombić..................................201
Jovanka (Bože) Mandarić-Hočevar............................... 203
Bosiljka-Bosa (Isaka) Marčetić.....................................205
Stojanka (Vuje) Matijević............................................. 210
Saja (Dane) Medić-Gotovina................................... ..... 211
Soka (Nikole) Medić..................................................... 214
Ljeposava-Sava (Ise) Miljanović....................................216
Smilja (Petra) Miljuš-Mitić........................................... 217
Soka (Save) Mirić-Ratković.......................................... 219
Stojanka (Nikole) Mirić-Šijan....................................... 220
Milica-Mica (Bogdana) Momčilović-Kirin . . . .
223
Maša (Milana) Narančić-Seršić.................................... 226
Dragica (Ise) Ninković-Vorkapić...................................228
Ljubica (Save) Njegovan-Kleut..................................... 230
Danica (Vaje) Orlić.......................................................233
Bosiljka (Mile) Petrović................................................ 235
Borka (Đure) Pilja-Hrnjak............................................ 237
Milica Mica (Nikole) Počuča......................................... 238
Milka (Nikole) Pokrajac-Zorić....................................... 241
Dušanka (Mile) Popović............................................... 244
Soka (Koje) Priča......................................................... 245
Jeka (Mile) Radaković.................................................. 250
Borka (Vaje) Rapajić.................................................... 252
Anđa (Miče) Serdar...................................................... 253
Dušanka (Miće) Sladić-Ivančević................................. 255
Danica (Marka) Stojić-Narančić................................... 257
Ljuba (Maksima) Šainović............................................260
Sara (Mile) Šijan-Spoja................................................ 262
Zorka (Mile) Škorić-Mitrović.........................................264
Danica (Bože) Tepavac.................................................267
293
�Strana
Milja (Jovana) Ugarak-Balać........................................ 269
Sofija (Stanka) Ugarković-Popadić............................... 270
Milica-Mika (Marka) Vejnović............................... 272
Anđa (Petra) Vukmirović..............................................274
Mara (Jove) Zorić-Trstenjak.........................................277
Ljuba (Proke) Žakula................................................... 279
Đuro (Sofronija) Radovanac.................................. 281
Ilija (Petra) Vukmirović......................................... 284
Palim drugaricama Prve ženske partizanske čete .
. 286
Nezaboravni likovi Prve ženske partizanske čete .
. 287
Tužni povratak..................................................... 289
294
�Desanka Stojić
PRVA ŽENSKA PARTIZANSKA ČETA*
Izdavač
REPUBLIČKA KONFERENCIJA SSRN HRVATSKE
KONFERENCIJA ZA DRUŠTVENI POLOŽAJ ŽENE
I PORODICE, ZAGREB, Vlaška 70a
HISTORIJSKI ARHIV U KARLOVCU, Lj. Šestica 5
Za izdavača
JELENA CUKROV
Dr ĐURO ZATEZALO
Redaktor
Dr GOJKO VEZMAR
Oprema i grafičko uređenje
Graf. ing. ROKO BOLANCA
Lektor
VERA BATELJ, prof.
Korektor
JELENA ZATEZALO
Naklada
3 000 primjeraka
�
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Knjige
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
M
Knjiga
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Prva ženska partizanska četa
Subject
The topic of the resource
partizanke
Creator
An entity primarily responsible for making the resource
Desanka Stojić
Source
A related resource from which the described resource is derived
web
Publisher
An entity responsible for making the resource available
Republička konferencija SSRN Hrvatske; Konferencija za društveni položaj žene i porodice; Historijski arhiv
Date
A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource
1987
Rights
Information about rights held in and over the resource
Republička konferencija SSRN Hrvatske; Konferencija za društveni položaj žene i porodice; Historijski arhiv
Language
A language of the resource
SH
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
40-M
Coverage
The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant
294 str.
Narodnooslobodilačka borba
NOB
partizanke
ženska partizanska četa
ženski pokreti
-
http://afzarhiv.org/files/original/53625e7047a6e98a5988594c525856e6.pdf
47886e78e8ea659ddff5af928a3542fa
PDF Text
Text
��Biblioteka LEGENDE je dobitnik Povelje »4. jui«,
-najvećeg društvenog priznanja za doprinos
u gajenju revolucionarnih tradicija
naših naroda i narodnosti
Ovo kolo od šest knjiga
o istaknutim herojima naše revolucije izdavač posvećuje
jubilejima pobeda NOVJ na Neretvi i Sutjesci
i Drugog zasedanja AVNOJ-a
��DRA G U TIN BAJIĆ
MILICA
PAVLOVIĆ
DARA
ŽIVOTNI PUT I REVOLUCIONARNO DELO
Gornji Milanovac, 1983.
�Biblioteka LEGENDE, XVI kolo
ISTAKNUTI REVOLUCIONARI JUGOSLAVIJE
���PREDGOVOR
Narodnooslobodilački rat naroda i narodnosti Ju
goslavije, vođen od 1941. do 1945. godine, gotovo
da nema premca među brojnim revolucionamo-oslobodilačkim i socijalnim pokretima širom sveta. Narod
- seljaci, radnici, intelektualci - gotovo nenaoružan
ali svestan da je došao istorijski trenutak da poka
že svoju slobodarsku i klasnu svest, krenuo je u samo
naizgled bezizglednu borbu, s Titom i Komunističkom
partijom na čelu. Slobodari ovog podneblja - ljudi,
žene i deca, postajali su nesalomljivi pod teretom oku
patora i domaćih izdajnika, izrastali u heroje u okrša
jim a sa najmodernijom ratnom mašinom sveta, da bi
u borbi stasali u vojskovođe, zakonodavce, diplomate.
I pobedili su.
Među onima koji su u toj surovoj četvorogodišnjoj
borbi svesno žrtvovali sve što su mogli i imali, pa
i život, bila je devojka-heroj Milica Mike Pavlović
Dara. Njen životni put, započet u Čačku 18. marta
1915. godine, završen je juna 1944. godine, pod kamom
četnika, kod Valjeva, što je verno opisano u ovom
štivu biblioteke »Legende« koje je pred čitaocem.
Da bi osvetlio njen lik i delo, Dragutin Bajić
je brižljivo izučavao arhivsku građu, koristio se lite
raturom, razgovarao sa njenim preživelim saborcima
i rodbinom. Takav stvaralački napor urodio je plodom,
i ovo je prvo obimnije štivo o revolucionari Milici
Pavlović, poznatoj po ilegalnom nadimku Dara. Ono
sadrži nove i značajne podatke koji će budućim istra
živačima biti dragoceni i podsticajni.
Potka monografije je hronološke prirode; od Miličina rođenja do smrti, u tih tridesetak veoma burnih
godina, redaju se pojedinosti i celine o njenom životu.
Upoznajemo je u zavičajnom Čačku kao gimnazijalku
7
�/ skojevku, zatim kao pripadnika Ujedinjene studentske
omladine, kolevke neustrašivih boraca i revolucionara
na Beogradskom univerzitetu, sa koga je školske 1939/40.
godine otišla kao diplomirani student filozofije i kao
član Komunističke partije. U Leskovcu i Valjevu se
predstavila kao sposoban i ozbiljan nastavnik, omiljen
među svojim učenicima, tako da su reakcionarni direk
tori škola u kojima je radila ćutke prelazili preko
njene političke opredeljenosti. U Valjevu je aktivno
sudelovala u ilegalnom radu pa je tamo i ostala posle
propasti monarhističke Jugoslavije. Tamo se, već u
ustanku, afirmisala kao sposoban i odgovoran partijsko-politički radnik i rukovodilac.
U rukopisu druga Bajića se sreću hronološke celine koje nisu samo svedočenje o Miličinom životnom
putu, nego i znatno više od toga. To su celovite priče,
pune upečatljivih slika o sredinama u kojima je Mi
lica živela i radila, o usponima ljudi s kojima je
sarađivala, te o porazima onih protiv kojih se borila.
To su, u stvari, kazivanja o usponima, posustajanjima
i ponovnim razmasima osnovnih ćelija revolucionarnog
pokreta, o dramatičnim okolnostima i naporima ko
munista, skojevaca i svih rodoljuba oko organizovanja
ustanka u valjevskom kraju. Naposletku, tu su ocene
mnogih pojava i događaja u kojima se Milica Pavlović
angažovala kao čovek i revolucionar.
Bez sumnje, najupečatljivije je obrađen Miličin par
tijski rad u periodu okupacije i ustanka. Tu su pla
ninski putevi i sela, žene i ljudi slobodarski nadahnuti
i spremni da se žrtvuju; tu je Valjevo, u kome ko
munisti i skojevci, doslovno pred očima okupatorske
i izdajničke vojske i policije, održavaju sastanke i
savetovanja, organizuju akcije za pom oć ustanicima,
izvode diverzije, kažnjavaju kvislinge. . . Ostale su u
sećanju njenih saboraca i u Bajićevom rukopisu zabeležene dramatične pojedinosti o njenom boravku i
delovanju • na teritoriji svih srezova valjevskog okruga,
gde je p o d kraj 1941, po odluci partijskog rukovpdstva,
izašla iz okupiranog grada. Odevena kao seljanka Hi
kao doseljenik, išla je od sela do sela ili od sela do
grada, i obratno, da organizuje ljude, povezuje grupe,
umnožava propagandni materijal, objašnjava ratnu si
tuaciju u zemlji i svetu. Prolazila je hladnokrvno i
hrabro pored Nemaca, nedićevaca i četnika, snalazeći
8
�se i u najtežim situacijama. Na kraju, kao osvedočeni
humanista i borac, žrtvovala se za decu i svoje par
tijske drugove: u kući u kojoj su je opkolili četnici
nije se branila, nije upotrebila oružje, strepeći za sud
binu ukućana više nego za vlastiti život.
Veliki broj imena autor pominje u vezi s radom
ilegalke Milice. Tu su, ponajpre, istaknuti članovi
Partije koji rukovode ustankom i revolucijom u vaIjevskom kraju, ali je, s pravom, najviše običnih ljudi
iz naroda - pouzdanih radnika i slobodoumnih seljaka,
rodoljuba svesnih da treba da daju svoj udeo u borbi
za bolju budućnost. Bez njihove pomoći i saradnje,
ilegalka Milica Pavlović ne bi mogla da bude ono
što je bila i ostala u valjevskom kraju.
Iz ovog se štiva stiče globalna predstava o ustanku
u valjevskom kraju, o formiranju partizanskih odreda
i okolnostima zbog kojih su bili razbijeni i prisiljeni na
povlačenja sa matične teritorije, što je širok prostor
za nova istraživanja. Pri tom je veoma važno što je
autor uspeo da uoči i prikaže akcije i napore koji
svedoče da se partizani, u prvom redu komunisti i
skojevci, nikad nisu pomirili s okupacijom. Uprkos
masovnim streljanjima u gradu i bezbrojnim zločinima
u selima širom ćele zapadne Srbije, preostali, neuhapšeni članovi Okružnog komiteta, kojim je Milica ruko
vodila u najtežim danima, za kratko vreme su pri
kupljali rasturene redove, da bi se ubrzo ponovo kre
nulo, s nepokolebljivom revolucionarnom svešću.
Jednom rečju, sa svake stranice izbija saznanje
0 novom, velikom vremenu, o nepokolebljivoj veri u
bolju budućnost koja je nadahnjivala ilegalne borce,
partizane i sve rodoljube uključene u front bespoštedne
borbe za slobodu.
Autor je diskretno naglašavao ulogu Milice Pavlović
u revolucionarnim događajima, iako je njegova knjiga,
1 po naslovu i po sadržaju, kazivanje o njoj i o tome
kako se sazreva i izrasta u krilu pokreta. Njenu ulogu
nije bilo potrebno posebno naglašavati jer činjenice i
svedočenja sami po sebi o tome uverljivo govore.
Autor je dobro uanio što je na kraju svog izla
ganja stavio posmrtno slovo, izgovoreno na godišnjicu
Miličine sahrane na groblju u Čačku. Visoki partijski
rukovodilac Miloš Minić, njen saborac iz studentskog
pokreta i iz najtežih dana revolucije, sintetično je
izložio njene zasluge i veličinu njenog udela u borbi
9
�za nacionalno i socijalno oslobođenje radnog naroda,
kome je pripadala celim svojim bićem, da bi onda,
s razlogom, pozvao omladinu da se skuplja na grobovima
takvih revolucionara - ne da bi plakala, već da bi
se sećala njih i nastavljala njihovo delo. To je, zaista,
lepo izabran detalj za kraj biografije Milice Pavlović,
koja je zaslužila pažnju i sećanje i onih koji dolaze
- onih za čiju se lepšu mladost i budućnost žrtvovala.
Dr Marija Isailović, prof.
�U zavičajnom Čačku
U drugoj polovini devetnaestog veka, obnavlja
njem starih zanata i esnafa Čačak je postao važno
središte varoške Srbije. Ali bez industrije i sa za
postavljenom i krajnje izrabljenom okolinom grad
nije mogao napredovati, pa je i u naš vek ušao
kao palanka i takav ostao do oslobođenja u narodnooslobodilačkom ratu.
Između dva svetska rata, u njemu je, sem Vojnog
arsenala, s malim brojem radnika, podignuta samo
fabrika hartije. A usitnjena gradska privreda nije se
mogla održati u vreme oštre ekonomske krize krajem
dvadesetih godina. Zanatske, ugostiteljske i trgovačke
radnje nestajale su jedna za drugom. Među njima
je nestala i mesnica Filipa Pavlovića, i on se, s mno
gim sitnim trgovcima i zanatlijama, našao bez posla,
i to baš kad je svojoj deci morao najviše pružiti
da bi dovršila školovanje.
Kao i sav malovaroški trgovački svet posle prvog
svetskog rata, Filip je tražio i video izlaz za svoju
decu u njihovom školovanju. Imao je tri kćeri i sina.
Najmlađe njegovo dete bila je Milica Mike, poznata
revolucionarka iz tridesetih godina i narodnooslobodilačkog rata. Rođena je 18. marta 1915. Od malih
nogu odlikovala se izvanrednom bistrinom i radoznalošću. Pre nego što je pošla u školu, prateći u
stopu stariju sestru Darinku, niaučila je da piše slova
i sriče reči na slogove, što je u to vreme bila retkost
među prvacima. Pored sestre, naučila je izvestan broj
pesmica da recituje, odnosno da deklamuje, kako
se tada govorilo. Ponekad, u prilikama kada su imali
goste u kući, podsticali su je da pokaže to svoje
znanje i umeće. Tako se, u ranom detinjstvu, začela
izvesna njena ambicija, plemenita u suštini, koju je
negovala tokom celog života.
11
�Kao najmlađe dete, inače veoma umiljata, po
nekoj patrijarhalnoj navadi, bila je predodređena da
bude maza u kući. Nije slučajno imala nadimak
Mike. Njeno je detinjstvo bilo lepo i bezbrižno dok
je ocu s mesarskom radnjom išlo kako treba. Ali
ona nije zloupotrebljavala naklonost ukućana i oko
line. Od početka školovanja bila je vredna učenica.
Posebno zbog toga otac ju je voleo. Često kad bi
došao s posla, ma koliko da je bio umoran, uzimao
ju je na krilo da bi mu ispričala kako je protekao
dan u školi. Voleo je pri tom da mu »izdeklamuje«
Zmajevu baladu »Tri hajduka« ili neku novu pesmu
koju je naučila.
Bucmasta devojčica, s krupnim crnim očima i
crnom kosom, vedra i živahna, trudila se uvek da
ničim ne izaziva zavist svojih vršnjakinja. I u školi
i kod kuće, mnogo njih je dolazilo da se s njom
igraju. Dvorište kuće njenih roditelja je bilo puno
igre i dečjeg žagora kad god je bilo lepo vreme.
Istina, Miličina majka Vinka imala je pravu majčinsku
ljubav i razumevanje za tu decu koja su se okupljala
u dvorištu. To je bilo vreme izvesnog prosperiteta
kad se socijalne razlike, bar među decom, nisu osećale.
Tako su maloj Milici neosetno proricale osnovačke
godine, koje deca često po zlu pamte jer im škola
zakida lepotu i bezbrižnost predškolskih dana. Doduše,
kad je reč o njenom odličnom uspehu u osnovnoj
školi i školovanju uopšte, valja reći da ju je izdašno
pomagala i pomogla sestra Dara, koja je takođe bila
marljiva učenica, s retko viđenom radnom disciplinom.
Prirodno, roditelji su na svaki način želeli da
njihova mezimica, kao odlična učenica, produži ško
lovanje dok se najdalje može. Ali njen polazak u
gimnaziju, 1926. godine, razlikovao se od polaska u
osnovnu školu. Ne samo po tome što je zahtevao
Miličino veće i ozbiljnije zalaganje nego po oskudnim
materijalnim mogućnostima koje su je, u stvari,
usmerile sudbonosnim životnim putem kojim je pošla.
Ekonomska kriza je bila na pomolu u gradu i,
još više, u njegovoj okolini. Veći deo čačanskog
okruga sačinjavala su sela u kojima je zemljoradnja
bila na najnižem stupnju. Seljak je bio izložen suš
nim i gradobitnim vremenskim nepogodama. Prinosi
sa zemlje bili su niski čak i u ravnom Pomoravlju,
a porezi i dažbine veoma visoki. Siromašni i srednji
12
�seljak se zaduživao da bi opstao na svom usitnje
nom posedu. Pa opet, bankari, zajmodavci su ga,
pre ili kasnije, ostavili bez te njegove »zemlje hraniteljke«. Statistike kažu da je čak i srez ljubićki,
poljoprivredno najrazvijeniji u okrugu čačanskom, postao
u to vreme najzaduženiji u Srbiji. Šta li je tek bilo
u drugim, siromašnijim srezovima?
Pauperizacija seoskog stanovništva bila je neminovna
i nagla. Osiromašeno seljaštvo tražilo je utočište
u gradu, gde se, s njegovim dolaskom, stvarala re
zerva radne snage, tako da se rentijerima i kapita
listima pružila mogućnost za brutalnu eksploataciju
u gradu i na selu.
U Čačku, kao i u celoj zemlji, raslo je, moralo
je porasti, nezadovoljstvo radnika i siromašnih slojeva
građanstva. To nezadovoljstvo nije mimoišlo ni Filipa
Pavlovića, koji se, brižno nadnet nad sudbinom svoje
dece, morao zaduživati da bi kraj s krajem vezi
vao. A dugova se nikako nije mogao osloboditi.
Kupovna moć stanovništva se sve više srozavala i
on je osećao bedu i neizvesnost svoga posla i po
ložaja. Ali je bio uporan što se tiče dece: »Kada
se već mučim i grbačim, neka mi bar deca postanu
ljudi«. Naivno je verovao da će se njima, kao ško
lovanim, rad više ceniti od njegovog. Bio je, inače,
ponosan na svoju decu, koja su dobro učila, i to
je govorio pred njima, iskazujući tako poverenje u
njih. Dok je najstarija Darinka bila već pri kraju
školovanja u Učiteljskoj školi u Jogodini (Svetozarevo), ostala deca su se školovala u Čačku. Filip
i Vinka su čvrsto verovali da će izdržati u borbi
za bolju i izvesniju budućnost svoje dece, pa su se
dokraja zalagali i samoodricali, učeći ih, u isto vreme,
da dostojanstveno podnose lišavanja i da »ne gledaju
u tuđ lonac«.
Milica je kao gimnazijalka dosta čitala, pokla
njajući poverenje svakoj knjizi do koje je dolazila
mahom preko profesora. Posebnu pažnju i naklonost
je pokazivala za istoriju i književnost, interesujući
se naročito za sudbinu istorijskih ličnosti. Njeni škol
ski drugovi se sećaju da se nije moglo dogoditi da
ona dođe u školu nespremna ili bez urednih doma
ćih zadataka. Kada dođe kući, sve je ostavljala na
stranu dok ne završi domaće zadatke, a onda je
pravila raspored drugih dnevnih obaveza. Nikada ro
13
�ditelji nisu imali potrebe da je opominju da uči ona je to radila samodisciplinovano i odgovorno.
Zanimljivo je da su roditelji, iako su bili spremni
da sve žrtvuju za svoju decu, zarana ih vaspitavali
da štede i da sami privređuju gde im se ukaže pri
lika. Tako je Milica, još u nižim razredima gimna
zije, počela da pomaže pojedinim učenicima koji su
teže savlađivali gradivo iz pojedinih predmeta. Tako
je »držanjem kondicija«, kako se u njeno vreme na
zivao taj mukotrpni posao, oslobađala roditelje čak
i da joj nabavljaju knjige i druge školske potrebe,
što je, ipak, bila pomoć za njih, budući da su imali
znatno veće izdatke za Darinku, koja je dovršavala
Učiteljsku školu u »dalekoj Jagodini«.
Stvaranje radnih navika i razvijanje odgovornosti
i osećanja kod dece da treba što pre samostalno
da zakorače u život pokazalo se, u izvesnom smislu,
kao spasonosno. Porodica se našla u najtežoj situaciji
kad je Filip umro. Milica je, tako reći, ostala bes
pomoćna u petom razredu gimnazije. Školovanje je
nastavila, ipak, zahvaljujući zdravom vaspitanju i ste
čenom samopouzdanju, tako da je brzo shvatila kakve
teškoće porodici predstoje, i da treba, s majkom,
da podmetne svoja nejaka leđa.
Po svemu sudeći, reklo bi se da su sam život
i vaspitanje u porodici orijentisali Milicu Pavlović
mukotrpnim putem borbe i pobune. Ona neće postati
revolucionarka iz romantičnih pobuda i samo zato što
ju je zaneo mladalački polet, nego zato, pre svega,
što se na pragu života suočila s mukom i očiglednom
socijalnom nepravdom. U varoši, sa nešto više od
9000 stanovnika u 1931. godini, nije bilo teško uočiti
klasne suprotnosti, tj. da se na jednoj strani nalazi
mali broj kapitalista i veleposednika, a na drugoj
ogromna većina onih koji su tražili posao ili živo
tarili s bednom nadnicom, padajući sve više u dugove.
Posle krvavih obračuna monarhističkog režima s opo
zicijom u Narodnoj skupštini, a zatim, u vreme
šestojanuarske diktature, i sa svim progresivnim sna
gama u zemlji, zaoštrile su se ne samo klasne nego
i nacionalne suprotnosti u »troimenoj« Kraljevini Srba,
Hrvata i Slovenaca. Komunistička partija Jugoslavije
prva je organizovana snaga koja je i u čačanskom
okrugu ukazala da će se te suprotnosti, podstaknute
ekonomskom krizom kakvu svet do tada nije doživeo,
14
�sve više zaoštravati i izazvati odlučne borbe radnog
naroda u bliskoj budućnosti. Čim se oporavila od
udara diktature, koja joj je nanela velike gubitke u
rukovodećem kadru, ona je organizovala 1931. godine
prve štrajkove šivačkih i obućarskih radnika, koji
nisu ostali usamljeni. Tokom tridesetih godina usledili
su štrajkovi u fabrici hartije, pa čak i u Vojnom
arsenalu; zatim štrajkovi građevinskih radnika, trgo
vačkih pomoćnika i potrošača električne energije, ru
dara u Gornjoj Garevnici i dr.
Taj otpor radnika imao je odjeka i u srednjoj
školi. Tim više jer se u pojedinim štrajkovima angažovao sav demokratski Čačak, zajedno s radničkom
klasom susednih gradova. Takav je bio, na primer,
prvi štrajk 140 radnika u fabrici hartije, koji je izbio
zbog nepriznavanja radničkih poverenika i otpuštanja
s posla predsednika sindikalne podružnice. Štrajk je
trajao 47 dana. Radnici su postavili poslodavcu sledeće uslove: vraćanje na posao otpuštenog predsed
nika i priznavanje radničkih poverenika kao njihovih
zakonitih predstavnika, zaštitu radnika na poslu i
bolje higijenske uslove na radnim mestima, poštovanje
zakonskog roka u slučajevima otkaza, povećanje nad
nica za 50% kada rade prekovremeno, i 100% ako
rade nedeljom.
Sama okolnost da je štrajk trajao 47 dana i da
su prihvaćeni i ostvareni zahtevi radnika, svedoče o
jačini i ugledu partijske organizacije u Čačku, koja
je stajala iza štrajkača. Taj štrajk je ostao u ovakvom
sećanju učesnika: »Učesnici štrajka su stupili u borbu
s naoružanim žandarima, braneći ulaz u fabriku
motkama, kamenjem i gvozdenim šipkama. Tri reda
radnika i radnica ostali su nepomični pri naletu žan
dara sa bajonetima na puškama. Pao je jedan radnik
povređen udarom bajoneta. Uplašen hladnokrvnom
smelošću i borbenošću radnika, načelnik je obustavio
nalet žandara.
Vlasnik je na sve načine pokušavao da slomi
štrajk. Jednoga dana je pokušao da 50-60 seljaka,
zatvorenih u furgone, prebaci u fabrički krug pod vi
dom sirovina. Strajkači su o tome bili obavešteni i
onemogućili ga. Lokomotiva je u naletu slomila branik
koji su štrajkači stavili preko industrijskog koloseka
što vodi u krug fabrike, ali su u istom trenutku
15
�desetak radnika i radnica polegali po koloseku i svo
jim telima sprečili ulazak voza u fabriku.
Četrdeset sedam dana radnici su čuvali fabriku,
provodili dane i noći u njenom krugu i najzad
primorali poslodavca da usvoji njihove zahteve. U ovom
velikom štrajku došlo je do izražaja jedinstvo rad
nika Čačka i okolnih gradova koji su slali mate
rijalnu pomoć štrajkačima da bi istrajali u štrajku
(Užice, Kragujevac, Niš, Ivanjica, Požega, Milanovac
i drugi). Štrajkači su dobili i veliku pomoć u ži
votnim namirnicama iz obližnjih sela?«
Je li senzibilna Milica Pavlović mogla ostati po
strani od snažnog revolucionarnog pokreta u njenom
gradu? Nije, razume se, već samim tim što je po
ticala iz porodice koja je po materijalnom položaju,
pripadala proletarizovanom trgovačkom esnafu, i što
se u gimnaziji orijentisala na tzv. socijalnu literatu
ru, u kojoj se identifikovala s pobornicima i pripad
nicima boljeg i pravičnijeg čovečanstva.
Kao učenica u višim razredima, poseban afinitet
je ispoljila za književnost, čitala je mnogo, a izdva
jala se od ostalih u rezredu lepom pismenošću i
smislom za analizu pročitanog dela. Zato nije slučajno
što je na preporuku nastavnika srpskohrvatskog jezika
njen referat o Cankarevom »Martinu Kačaru« pročitan
u svim odeljenjima sedmog razreda, kao primer temelj
ne literarne i sociološke studije tog romana sa jakom
socijalnom potkom, koju je veliki slovenački pisac
umetnički izvanredno uobličio.
Nije isključeno da je njen gimnazijski uspeh u
domenu književnosti uticao da se opredeli za stu
dije srpskohrvatskog jezika i književnosti na Filo
zofskom fakultetu u Beogradu. Uz onaj teški mate
rijalni položaj porodice, socijalna literatura i burni
događaji u samom Čačku presudno su uticali da
se definitivno opredeli, u političkom smislu, za rad
nički pokret i njegovu ideologiju. To se može zak
ljučiti i po jednom pismenom zadatku što ga je
radila u sedmom razredu gimnazije. Sem ostalog,
ona u njemu kaže: »Volim prirodne lepote, reke,
brda, selo, more i gradove moje domovine. Volim
radnike u fabrici i seljake žuljevitih ruku na njivi.I
I »čičak 1941 1944«. izdanje »Čačanskog glasa«. 1964. godine, sir. 7.
16
�Volim svoj napaćeni i namučeni narod, koji je u
svojoj bogatoj zemlji često gladan.« U ovom kratkom
odlomku prepoznaje se odvažna i borbena skojevka,
koja nije naučila »pravila konspiracije«, jer još nije
bila primljena u skojevsku ogranizaciju, budući da ju
je šestojanuarski režim 1929. i 1930. godine razbio
strahovitim tererom. Tek s popuštanjem i uzmicanjem
diktature, krajem 1931, skojevske organizacije, kao i
partijske, počele su se obnavljati u razvijenim rad
ničkim sredinama i pojedinim školama. Istina, SKOJ
će se 1933. godine ozbiljnije potvrditi u celoj zemlji
kao masovnija organizacija, odnosno »kao rezerva i
prvi pomoćnik Komunističke partije«. Tada je ruko
vodstvo Partije postavilo pred svoje organizacije, kao
jedan od najvažnijih zadataka, stvaranje skojevskih grupa,
naglasivši da »u svim omladinskim komitetima treba
da se nalaze partijski predstavnici, a u partijskim predstavnici odgovarajućih komiteta Skoja.«2
Te godine je primljena u SKOJ borbena i u svojoj
maturskoj generaciji pupulama Milica Pavlović. Za njen
prijem nije bilo ni najmanje rezerve, jer je njena
aktivnost, koliko je mogla doći do izražaja, zapažena
u đačkim družinama, u kojima je mesna partijska
organizacija imala znatan uticaj. Kako se vidi iz jed
nog dokumenta, taj je uticaj poticao i od pojedinih
profesora.
Jedan od njih je bio Milutin Smiljanić, koji
je uživao tako dobar glas da je od njega zazirao
sreski načelnik. U jednom izveštaju nadležnoj Banskoj
upravi u Sarajevu, načelnik kaže da je pokušavao
da »preko nacionalno i politički ispravnih ličnosti
isključi na zgodan i neupadljiv način komuniste iz
uprave Ujedinjene knjižnice i čitaonice«. Ona je u
sastavu Narodnog univerziteta bila uporište komunista,
kao i sam univerzitet, čiji je delegat bio profesor
Smiljanić. Uprkos »neupadljivom« nastojanju sreskog
načelnika, kao delegat, profesor Smiljanić je ponovo
izabran za predsednika Ujedinjene knjižnice i či
taonice.
Van svake sumnje, Milica Pavlović je ponikla
u dobroj revolucionarnoj sredini. Njeno borbeno vaspitanje bilo je solidna podloga da se, po dolasku
na Beogradski univerzitet, brzo razvije i postane veo-1
1 Zapisnik sa sednice Privremenog njkovodsia KPJ od 16. maru JS J3
2 Milica Pavlović Hara
17
�ma zapažena ličnost u naprednom studentskom po
kretu.
Studentkinja na Beogradskom univerzitetu
S gledišta revolucinarne delatnosti, dolazak Milice
Pavlović na Beogradski univerzitet pao je u vreme
kad su baš takvi srednjoškolci bili preko potrebni.
Za njih je to bilo teško, a ponekad i zlo vreme,
u kome su mogli istrajati i ostati uspravni samo
hrabri i postojani u svojim idealima.
Kao tradicionalno demokratska institucija, Univerzi
tet se našao, morao se naći (!), na udaru šestojanuarske diktature. Ali, progresivne snage i duh otpora
na njemu nisu uništeni, iako je napredni studentski
pokret bio malobrojan i heterogen u političkom pogle
du. Iz jednog izveštaja koji je 26. novembra 1932.
poslao Centralnom komitetu KPJ Stevan Lilić, član
Pokrajinskog rukovodstva KPJ, vidi se da se jedino
na Univerzitetu održalo revolucinamo jezgro koje je
bilo kadro da organizuje otpor nasilju diktature.
»Javni i aktivni protest protiv režima šestojanuarske
diktature«, kaže se u tom izveštaju, »došao je upravo
odande odakle ga je, prema našim prilikama, najpre
trebalo i očekivati, tj. od studenata«. Na izgled čudno
ako se zna da su se u tom razdoblju rukovodstva
KPJ sektaški postavljala prema radu intelektualne
omladine, pa čak ga i ignorisala, što je bilo posledica direktiva sa Petog kongresa Komunističke internacionale mladih (KIM) iz 1929. godine. Srećnom
okolnošću, studentski pokret se razvijao u vreme dik
tature mimo tih direktiva, rukovodeći se faktičkim
stanjem stvari. Otuda mu snaga da odoli brutalnom
naletu diktature i da digne glas protesta, koji se čuo
u celoj zemlji za vreme izbora, u novembru 1931.
godine. I on se više nije stišao do sloma diktatorskog
režima.
Na dvogodišnjicu proglašenja diktature, 6. januara
1931, sastao se novoizabrani parlamenat Tog dana sastao
se i zbor studenata u zgradi Univerziteta, na kome
je odlučeno da učesnici pođu i demonstriraju ispred
Narodne skupštine, u kojoj se verifikovao šestojanuarski
režim. Studenti nisu uspeli da se probiju dalje od
današnjeg Trga Republike jer ih je policija, zajedno
sa žandarmerijom, na surov način razbila i raste-
18
�rala. Od proglašenja diktature, to su bile prve ulične
demonstracije u zemlji, u kojima je povređeno 11
studenata.
Režim se nije na tome zadržao. Da bi se sprečili novi nemiri Ministarstvo prosvete je donelo Opštu
uredbu o univerzitetima, kojom se htelo ograničiti
svako političko delovanje na njima. Sem ostalog, lom
je uredbom predviđeno javno glasanje prilikom iz
bora uprava za studentska udruženja, a Zdravstveni
fond Univerziteta i studentski dom »Kralj Aleksandar
Karađorđević« stavljeni su pod neposrednu kontrolu
Ministarstva prosvete. U stvari, Opštom uredbom
Ministarstvo je odbacilo sve zahteve koje su studenti
postavili tokom novembra i decembra prethodne go
dine, i to ne samo zahteve u vezi sa promenom po
litičkog stanja u zemlji nego i u vezi sa odbranom auto
nomije Univerziteta. U isto vreme, Ministarstvo je,
u zajednici s policijom, aktiviralo režimska studentska
udruženja, naročito tzv. Jugoslovenski akademski
klub (JAK), iz kojeg će se kasnije izroditi Organi
zacija nacionalnih studenata (ORNAS), u doslovnom
smislu teroristička studentska organizacija.
Kratko rečeno, nakon trogodišnjeg surovog obra
čuna s demokratskim snagama u zemlji i fizičkog
uništenja znatnog broja rukovodilaca KPJ I SKOJ-a,
šestojanuarski režim je potcenio demokratske tradicije
i studentski pokret na Beogradskom univerzitetu. Ga
ženjem univerzitetske autonomije, drugim rečima, os
novnih prava nastavnog kadra i ogromne većine stu
denata, režim je izazvao protiv sebe i znatan deo
profesora koji su pre donošenja nove uredbe »stajali
van politike«. Tako se, uz profesore koji su poka
zivali razumevanje za studente i njihove zahteve,
stvorila većina u Univerzitetskom senatu, koji je od
7. decembra 1931. svakodnevno zasedao, pokušavajući
da nađe zadovoljavajuća i pomirljiva rešenja između
studenata, odnosno Univerziteta, i uzurpatorske vlasti.
Povodom postavljanja policijske uprave u Studentskom
domu, u Memorandumu koji je Univerzitetski senat
dostavio Ministarstvu prosvete, kao svoj predlog i
mišljenje da se stvore povoljniji uslovi za nastavlja
nje učestalo neredovne nastave, rečeno je (očevidno
bez pardona!) da je Ministarstvo »bez ikakvog prav
nog osnova ušlo potpuno nezakonito u pravnu nad
ležnost Univerziteta, zaboravljajući, svakako, da je ovde
19
�posredi jedan privatno-pravni odnos, a nikako odnos
više prema nižoj administrativnoj vlasti«. U smišljenoj
i dobro organizovanoj borbi, napredni studentski pokret
je od početka 1932. godine, s malim odstupanjem,
uvek imao podršku velikog dela nastavnog kadra.
Tim pre i tim više su imali i podršku javnog mnenja
čak i u pojedinim evropskim zemljama.
Znajući da Memorandum Univerzitetskog senata
sadrži bitne zahteve koje su sami postavili, znajući,
takođe, da neće to urazumiti šestojanuarske vlastodršce,
studenti su nastavili da štampaju i rasturaju letke
i proglase i da živom rečju popularišu svoje zahteve,
naročito protiv iseljavanja njihovih »nepodobnih«, dru
gova iz Studentskog doma; istovremeno, oni su kompromitovali postupke režima i njegova nastojanja da
zloglasnim Sudom za zaštitu države, progonstvom
pojedinih studenata u rodna mesta i drugim prinud
nim merama, razbije i uništi studentski pokret. Do
1. aprila 1932. izvršeno je razgraničavanje sa studen
tima koji su bili »fanatički privrženi« JAJK-u. 0 miru
i predavanjima nije moglo biti reči. Univerzitetski
senat je obustavio nastavu od 1. do 10. aprila, za
tim do 20. aprila, da bi potom i rektor, u grani
cama svoje nadležnosti, produžio obustavu za tri
dana. Pošto se za to vreme nespokojstvo i vrenje
na fakultetima nisu stišali, rektor je izvestio Mini
stra presvete da se stanje ne popravlja i pored toga
što su on i Senat »iscrpli sva sredstva na koja imaju
pravo«. Ministar je u tome našao »dobar« razlog
da nastavu prekine do 15. juna, tj. do kraja letnjeg semestra.
Pomenuti Memorandum i homogenije istupanje
studenata u 1932. godini predstavljali su, uveliko, po
laznu osnovu za konsolidovanje i šire delovanje stu
dentskog pokreta, u prvom redu studenata-komunista.
Upravo su se time karakterisale dve naredne školske
godine. Postavljajući svoje zahteve otvoreno, ističući,
pre svega, goruće probleme koji si pritiskivali ve
ćinu studenata (smeštaj, ishrana, semestralna školarina,
dvostruko povećanje taksa za ispite, laboratorijske takse
na Tehničkom i Medicinskom fakultetu, kao i mnogo
šta drugo što se najbolje moglo rešavati preko stu
dentskih udruženja) komunisti su kao najaktivniji deo
studentskog pokreta stekli masovnu bazu. Umesto
600-800 studenata, koliko ih je ranije dolazilo na
20
�zborove, sada se okupljalo oko 2000. Razume se, i
sam opšti razvoj događaja tome je išao u prilog.
U pregovorima sa rektorom i Univerzitetskim se
natom studentski predstavnici su lakše nalazili zajed
nički jezik. Oni su već imali provereno iskustvo da
preko stručnih udruženja mogu neposrednije postavljati
opšte i posebne zahteve i tražiti rešenja. Ali studenti-nacionalisti još su imali upravu pojedinih udru
ženja u svojim rukama, i među njima čak i najmasovnijeg Studentskog pravničkog društva, koje su,
kao i Studentski dom i Udruženje studentkinja, grče
vito čuvali za sebe, služeći se svakakvim mahinacijama. Takva situacija zahtevala je dugotrajnu i ži
lavu borbu, koja se nije mogla okončati bez pro
livene krvi.
Upravo u tu i takvu borbu ušla je Milica Pavlović, školske 1933/34. godine, pošto se upisala na
Filozofski fakultet. S obzirom na to da je došla
kao skojevka, nije joj se bilo teško uključiti u stu
dentski pokret. Ali, da bi kao skojevka mogla pri
miti obaveze koje joj je taj pokret nametnuo, tre
balo je imati hrabrosti. Mnogo hrabrosti! Pre njenog
dolaska skojevska organizacija na Univerzitetu bila je
malobrojna i nejaka. Na fakultetima su postojale i
delovale manje grupe, uglavnom kao vaspitne i čita
lačke. Mada su prilike i jačina studentskog pokreta
zahtevale da se te grupe umnože i brojčano pove
ćaju, što podrazumeva i mnogo veću aktivnost, to
je ostvareno tek u fazi organizovanja partijskih i
skojevskih foruma u Beogradu, krajem 1933. godine,
kad je formiran i Univerzitetski komitet SKOJ-a. Za
nepuno pola godine SKOJ je na Univerzitetu brojčano
ojačao, tako da je organizacija imala 125 članova
(18 skojevskih grupa, među njima je bila jedna ženska,
i 8 simpatizerskih). Grupe su se sastajale po stano
vima ili napolju. Nije bilo zadatka koji one ne bi
prihvatile i izvršile. Raznosile su letke po fakultetima
i određenim rejonima. Sem »Nolitovih« izdanja, či
tale su ilegalne brošure i »Proleter«, organ Central
nog komiteta KPJ; pojedinci su bili zaduženi da
prilaze studentima zainteresovanim za studentski pokret
i da ih privlače na konferencije, književne večeri,
predavanja pa, napokon, i na demonstracije. Najteže
je bilo savladati emotivnost i eksplozivnost pojedi
naca na konspirativnim zadacima i u taktici prilikom
21
�osvajanja studentskih udruženja, kad je, kao po pra
vilu, uvek vamičilo i pretilo tučam a. . .
Učestvovati u mnogim od tih akcija značilo je
izložiti se vandalizmu beogradske policije i njenih
najamnika u Studentskom domu i na fakultetima;
u izvesnim slučajevima nije bila isključena ni robija,
jer je režim, s gaženjem autonomije, odlučio da se
brani i Sudom za, zaštitu države. U vreme rektorovanja dr Vladimira Čorovića, kad se nisu birala sredstva
da se od Univerziteta napravi vaspitni zavod, pod
policijskim nadzorom, niko od naprednih studenata nije
bio siguran da će osvanuti tamo gde je zanoćio jer
su policijski agenti u racijama kupili i organizatore
i učesnike na protestnim zborovima ili demonstra
cijama.
Eto zašto je trebalo imati hrabrosti pa biti član
te viteške falange koja se uhvatila ukoštac s veoma
surovim šestojanuarskim režimom i njegovom divljom
i primitivnom policijom. Ali, sve to, kao ni mnoge
druge drastične mere iz tog vremena, nije obeshrabri
lo pripadnke studentskog pokreta (sem retkih izuze
taka, razume se), u njihovoj borbi za autonomiju
Univerziteta i, u krajnjoj liniji, za njihov opstanak
i školovanje na fakultetima. U letnjem semestru 1934.
godine, ta borba je krunisana do tada najvećim uspehom: 10. juna izabran je na zborovima studenata
Akcioni odbor stručnih studentskih udruženja (AOSSU),
koji je postao legalni rukovodeći organ naprednog
studenstskog pokreta na Beogradskom univerzitetu. Nje
govim je izborom savladano uveliko, ako ne i pot
puno, usko grupno delovanje pojedinih udruženja ili
grupa. Odbor je veoma brzo stvorio uslove i našao
nove oblike rada za okupljanje pripadnika svih poli
tičkih grupacija, izuzimajući studente-nacionaliste.
Preuzimanjem većine stručnih udruženja, napredni
studenti su pokazali neospornu zrelost i smisao za
realnost, te tako demantovali pojedine profesore koji
su ih smatrali i proglašavali »oruđem u rukama ne
vidljivih spoljašnjih sila«, strahujući pri tom od »student
skog sovjetizma«, kako se nešto kasnije izrazio profesor
Vladimir Ćorović u svojstvu rektora Univerziteta. A dok
tor Ivan Đaja, tadašnji rektor, predložio je da se
obrazuju odbori od nastavnika i studenata koji će
proučiti pitanja i zahteve koje su studenti postavili
10. juna, na svojim zborovima. Šest odbora (u svakom
22
�od njih bila su zastupljena po dva profesora) našli
su zadovoljavajuća rešenja, bezmalo, za sva pitanja počev od autonomije Univerziteta i Fonda za poma
ganje siromašnih studenata do načelne saglasnosti da
se požuri sa izgradnjom doma studentkinja.
Izuzetnim uspehom studenata smatran je prista
nak univerzitetskih vlasti da se otvori Opšta studentska
menza. Ona je osnovana dobrotvornim prilozima gra
đana, a da bi njihov odziv bio veći studenti su za
molili rektora Daju da on bude predsednik osni
vačkog odbora. Menza je otvorena 7. novembra u
prizemlju zgrade Srpske akademije nauka, u Knez-Mihailovoj ulici, i odigrala je ogromnu ulogu u
prehrani siromašnih studenata i, ne manje, tim što
je postala središte političkog života i rada naprednih
studenata.
Studentski pokret je u 1934. godini postigao
izvanredne uspehe. Međutim nacionalističke grupe bile
su jake, još su zadržale uprave nekih udruženja i
Dom studenata. Od 7. novembra imale su i svoj
organ »Studentske novine«. Prirodno, one su se
našle pogođene i ugrožene političkom platformom i
programskim zahtevima Akcionog odbora, koji su
mogli izgledati suviše radikalni usled uplitanja spoljašnjih faktora i njihovog nepoznavanja stvarnog stanja
stvari na Univerzitetu. Na primer, u organu SKOJ-a
»Mladom boljševiku« ceo Univerzitetski senat je okarakterisan kao reakcionaran, a svi profesori kao »najvemije sluge v. f. diktature«.
U studentskom pokretu kao član KPJ
Osećajući nemoć svojih štićenika na Univerzitetu
i među omladinom pred jedinstvenim studentskim po
kretom, nestabilni režim, s vladom Bogoljuba Jevtića,
procenio je da mora paralisati uticaj tog pokreta
u kampanji pred petomajske izbore 1935. godine.
Makar i primenom najgorih fašističkih sredstava otvaranjem koncetracionih logora. Budući da je i
prethodna vlada imala tako nešto u planu, i da je
na Univerzitetu bilo profesora koji su podržavali
takav projekt, Jevtićeva vlada se nije mnogo dvoumila:
23
�polovinom januara 1935, otvorila je koncentracioni
logor u Višegradu isključivo za studente Beogradskog
univerziteta. To je bio prvi koncentracioni logor u
Jugoslaviji i veliko iskušenje i proveravanje moralne
i političke snage studentskog pokreta. Tu se i tada
ponajbolje ogledala i politička zrelost Milice Pavlović,
koja je već bila član KPJ.
Povod za odvođenje studenata u koncentracioni
logor bili su neredi i tuča koje su izazvali studenti-nacionalisti 17. januara 1935. Oni su imali u svojim
rukama upravu Studentskog pravničkog društva, najmasovnijeg studentskog udruženja. Od ukupno 7307
studenata, koliko ih je te godine bilo na Univerzi
tetu, 3426 su bili studenti prava. Studenti-nacionalisti
i njihovi zaštitnici na Univerzitetu osetili su mnogo
ranije da više ne mogu zadržati upravu tog udru
ženja. Zato su izbori odlagani raznim izgovorima
još od novembra 1934. Kad se više nisu mogli od
lagati, kad je Univerzitetski senat odobrio da se iz
bori izvrše 20. januara, nacionalisti su 17. januara
primenili isti metod kojim su omeli izbore u aprilu
1934: istaknute kandidacione liste u auli univerzitetske
zgrade su pocepali i izazvali tuču, koja se prenela
na ulice i nastavila u Opštoj studentskoj menzi. Ne
moćni da se sami obračunaju s mnogobrojnijim pro
tivnicima, »omasovci« su pozvali u pomoć policiju.
Ministar prosvete je iz kabineta ministra unutrašnjih
dela, kojemu je referisao o nastalim neredima, atakovao u telefonskom razgovoru na rektora zato što
je pristao da se izvrše izbori kad se znalo da je
»većina studenata levičarska«. Pri tom je naredio
da se izbori odlože, napominjući da će rektor, zbog
svega što se dogodilo, povući konsekvence.
Na sednici Univerzitetskog senata, 18. januara,
rektor je podneo ostavku, a Senat je odlučio da se
Univerzitet zatvori do 23. januara. U isto vreme,
najviši državni organi su rešili da »učine kraj ko
munističkoj akciji na Univerzitetu«. Opšta studentska
menza je zapečaćena, a policijski agenti i njihovi
doušnici sa Univerziteta su u toku noći i izjutra
18. januara pohapsili desetine studenata od kojih su
petnaestoricu, u noći 19. januara, vezane u lance,
odveli u koncentracioni logor, u Višegrad.
Ni jednim događajem u studentskom pokretu nije
javnost tako bila uzburkana kao otvaranjem kon-
24
�centracionog logora. Nije bilo u pitanju samo to
što je u prvoj grupi odvedeno 15 studenata i što
su stavljeni u najgore životne uslove, već što je Ko
munistička partija, kao i ćela demokratska javnost,
videla u tome povredu osnovnih ljudskih prava i
otvoreno fašističko varvarstvo, kojim je vlada Bogoljuba Jevtića htela onemogućiti porast revolucionarnih
snaga i ugušiti rastuće opoziciono raspoloženje ši
rokih slojeva naroda U akcijama koje su preduzete
došli su do izražaja potpuno jedinstvo studentskog
pokreta i smišljeno delovanje Akcionog odbora u
saradnji sa partijskim i skojevskim rukovodstvima u
gradu i na Univerzitetu. U tome su od presudnog
značaja bili brzo posredovanje univerzitetskih vlasti i
dobra obaveštenost. Studenti su u logoru predati
»na nadležnost« nekakvom krvoločnom sreskom na
čelniku i surovim i sirovim žandarmima, koji su
znali samo da kundače i primenjuju silu, ali ne i
da otkriju i onemoguće veze interniraca sa građanstvom
koje im je bilo naklonjeno. Odmah po dolasku u
logor organizovano je partijsko rukovodstvo koje je
naložilo Mladenu Patemosteru studentu prava, da napiše
pismo kojim će obavestiti Pokrajinski komitet KPJ
0 tome u čijim su rukama, kako se s njima postupa
1 u kakvim uslovima žive. On je pismo poslao na
adresu MilicePavlović, tadašnje njegove devojke, koja
je, po tome kako je bilo naslovljeno, zaključila da
ga treba predati sekretaru Pokrajinskog komiteta Trajku
Stamenkoviću. Iz te, na prvi pogled nevažne, poje
dinosti vidi se da je Milica Pavlović tada već bila
član KPJ, s velikim poverenjem. (To je bilo vreme
u kome su, konsipiracije radi, samo retki pojedinci
poimenično znali više partijsko rukovodstvo.) S tim
pismom odmah su upoznati CK KPJ u Beču, par
tijska rukovodstva u Beogradu i na Univerzitetu,
kao i univerzitetske vlasti, razume se. Sem toga,
ono je štampano i deljeno kao letak, pod naslovom
»Pismo drugovima od drugova iz prvog koncentra
cionog logora Jugoslavije« i uz sledeće objašnjenje
»U poslednje vreme došlo je do zaoštrenih sukoba
između grupe plaćenih studenata iz Doma - fašista
i jedinstvenog studentskog antifašističkog fronta (de
mokratska ljevica, Zemljoradnička socijalna ljevica i
studenti marksisti).
25
�Rezultat sukoba je interniranje petnaestorice dru
gova u Višegrad. Režim pod kojim se oni tamo na
laze vidi se iz sledećeg pisma.« Ono glasi:
Višegrad, 25. januar 1935. god
Dragi Milane,
Kao što ti je možda poznato, 18. ov. mjes. ujutro
nas petnaestorica studenata uhapšeni smo i strpani u
Upravu grada. Drugog dana su nam saopštili da smo
kažnjeni sa po tri dana zatvora i progonom u Vi
šegrad. Zbog čega i na osnovu kojeg zakonskog pro
pisa - nisu nam dali objašnjenja.
19-og noću povezali su nas lancem i »maricom«
pod jakom stražom sproveli na stanicu. Tu su nas
ubacili u višegradski voz.
U nedelju, 20-og, jednu stanicu pre Višegrada
skinuli su nam okove.
I Višegradu na stanici dočekao nas je Sreski na
čelnik sa 20 žandarma sa bodežima na puškama.
Odatle smo sprovedeni u Sresko načelstvo. Nas pet
naestorica bačeni smo u jednu malu ćeliju u podrumu.
Ne mogu sebi predstaviti strašnije ni zatvore srednjevekovne inkvizicije. Tri dana tu ostati znači gotovu
smrt. Sutradan, u ponedeljak, 21-og, sprovedeni smo
u jednu napuštenu kasarnu skroz vlažnu i zatvoreni
u jednu sobicu svi zajedno.
Odmah smo objavili štrajk gladu. Pojedince od
nas su zvali i posebno saslušavali. Priprećeno nam
je da ćemo biti ubijeni ako ne primimo hranu. Sve
te pretnje nisu im upalile.
Noć u ponedeljak bila je strašna. Bez vatre, bez
pokrivača u toj potpuno vlažnoj i memljivoj sobi cvokotali smo od hladnoće čitavu noć.
Sutradan, u utorak, u samu zoru, sprovedeni smo
pod jakom stražom na prinfudni rad i to tucanje gra
nita iz Drine koga ni dinamitom ne bi mogao raz
biti.
Kako smo savršeno bili iznureni, to smo toga
dana padali na ulici od iznemoglosti i time smo »pre
kinuli« rad. Zbog »sabotaže« javnog rada petorica su
kažnjeni od strane g. načelnika zatvorom 10— dana,
15
s tim da ga izdržavaju u onome podrumu u kome
su nas prvoga dana smestili.
U utorak uveče, petorica kolega, kao jako bolesni,
sprovedeni su u bolnicu. Naravno, čuvani od žandar
ma, kao najopasniji zlikovci.
Rastavljeni, jedni za druge ne znamo. Znamo samo
to da ni oni, kao ni mi, nećemo nikakvu hranu primiti.
26
�Zbog čega smo zatvoreni i na osnovu kog za
konskog propisa se sve ovo nad nama sprovodi, nisu
nam kazali. Već četiri dana kako štrajkujemo gladu.
Ali kad se uzme u obzir da smo tri dana živeli na
golom hlebu, u zatvoru i pod najgorim uslovima,
predpostavljam da će bar jedan deo nas slabijih kroz
nekoliko dana podleći. To osećam po sebi, jer već
imam jaku nesvesticu.
Moje je mišljenje da smo iz Beograda sklonjeni
samo da bi ovde sistematski bili ubijeni, daleko od
javnosti i rodbine, da niko ne zna.
Molim te, Milane, čim primiš ovo pismo, zajedno
sa ostalim drugovima saopštite univerzitetskoj vlasti.
Neka preduzumu sve što mogu da nas spasu. Takode
treba zainteresovati javno mnjenje, naše i strano. Ako
sve to ne bi uspelo i nama se ovde izgubi svaki trag
molim te javi mom ocu da krivce za moju smrt traži u
Beogradu.
JEDAN OD DRUGOVA
IZ KONCENTRACIONOG LOGORA
Studenti su odmah preduzeli što je bilo u nji
hovoj moći. Njihovi su predstavnici obavestili rektora
o stanju u kome se nalaze intemirci. Pri tom su
tražili od rektora da, s univerzitetskim vlastima, ener
gično interveniše kod ministra unutrašnjih dela da
se raspusti logor i da dopusti da se delegacija uni
verzitetskih profesora, s rektorom na čelu, upozna na
licu mesta s neljudskim uslovima i maltretiranjem ko
jima su izloženi njihovi drugovi u memljivim kasar
nama koje je ogradila Austro-Ugarska Monarhija.
Koliko su studenti bili ogorčeni i šta su sve bili
spremni da preduzmu, brzo i neodložno, može se
zaključiti iz toga što su zahtevali da ih univerzitetska
delegacija izvesti o svemu najkasnije do 1. februara.
Rektor u ostavci Ivan Đaja s prorektorom Vla
dimirom Ćorovićem, posetio je ministra unutrašnjih
dela, a potom i internirane studente. Ministar je
bio »velikodušan« pa je priznao da vlada nije ukinula
autonomiju Univerziteta iz obzira prema Univerzitetskom
senatu, što ne znači da će odustati od namere da
učini kraj studentskim neredima. Iz toga je bilo jasno
da vlada ne namerava za zatvori logor u Višegradu,
iako je njegovim otvaranjem izazvala ogorčenje širom
27
�zemlje. Po njegovom nahođenju, studenti moraju tu
cati kamen i raditi dok su u logoru jer nije pred
viđena nikakva budžetska partija iz koje bi se mogla
obezbediti njihova ishrana.
Studenti su s nestrpljenjem očekivali povratak
rektora i prorektora iz Višegrada. Njih 700-800 sa svih
fakulteta okupilo se 1. februara na Pravnom fakul
tetu, gde su se zabarikadirali da ne bi ponovo došlo
do tuče i nereda s »omasovcima«, koji su bili za
dovoljni razvojem događaja. Što je dan više odmicao,
to ih je više izdavalo strpljenje. Zatvoreni u zgradi
Fakulteta, oni su zborovali, čitali pismo interniranih
drugova i većali šta da rade. Najzad su se odlučili
da proglase štrajk glađu u znak solidarnosti sa intemircima. U međuvremenu rektor je s prorektorom
bio kod ministra prosvete, a potom su došli kod
studenata. Van običaja, rektor je bio revoltiran zbog
toga što je naišao na zaključana vrata i na odluke
i ultimativne zahteve studenata o raspuštanju kon
centracionog logora. Da bi razgovarao s predstavnicima
okupljenih studenata, zatražio je prethodno da se
otvori zgrada Fakulteta i uklone postavljene barikade,
što su studenti shvatili kao učenu, pa su naelektrisanu atmosferu pretvorili u žestoke demonstracije.
A rektor je hitno sazvao sednicu Univerzitetskog
senata, koji je odlučio da se pozove policija da us
postavi red na Pravnom fakultetu ako studenti ne
napuste zgradu do 20,30 časova. O tome su studenti
obavešteni pismeno. Tom je odlukom Senat, u stvari,
pogazio član 1. Opšte uredbe o univerzitetima, odnosno
univerzitetsku autonomiju. Policija nije čekala 20,30
časova, već je u rano popodne zajedno sa žandar
merijom, opkolila zgradu Pravnog fakulteta, a potom
i osvojila njeno prizemlje, iz kojeg je suzavcima
pokušala da natera studente na predaju. Oni su se bra
nili svim sredstvima. Po službenoj dužnosti, rektor
ih je kasnije optužio za pričinjenu štetu - uništeno
je 150 klupa, desetine stolova i stolica i čitavi pre
gradni zidovi u pojedinim učionicama iz kojih su
vađene opeke, kojima je sprečavan prodor policajaca
na spratove.
Oko 16,30 časova, kada se nagnuo kroz prozor
da gada ciglom policijske agente u dvorištu, Mirko
Srzentić, student prava, pao je između Puniše Perovića
i Milinka Marojevića, pogođen revolverskim zrnom.
28
�U prvi mah, svi su bili zbunjeni: nigde kapi krvi
da se vidi, a on bez daha. Tek kad su ga preneli
u jednu učionicu i raskopčali mu sako, videli su da
je pogođen pravo u srce. U sećanjima na 1. februar
1935. Peko Dapčević je zapisao i ovu pojedinost:
»U odgovor na ubistvo Srzentića, strahovito ogorčeni,
nastavili smo još jače da protestujemo, izvikujući nove
parole sa prozora prema Studentskom trgu, ne plašeći
se revolverskih pucnjeva. Milica Pavlović je pocijepala
cmu kecelju, stavila je na štap i isturila na ulicu
vičući iz sveg glasa: ’Ubice! Ubili ste nam druga!
Ubili ste nam druga!’ ...«
Ogorčenje studenata je dostiglo kulminaciju, ali
i njihova iscrpenost usled gladi, suzavaca i nervne
prenapregnutosti tokom celog dana. Pred noć su stu
denti Mirko Tomić i Vukman Kruščić upućeni u
Rektorat, na pregovore sa Univerzitetskim senatom.
Senat je obećao da će im se omogućiti da mirno
napuste zgradu, bez hapšenja. Međutim, policiji nije
bilo do reči i obećanja univerzitetskih vlasti. Oko
22 časa zaplenili su 500 studentskih
legitimacija
(đačkih listova) i uhapsili na licu mesta 66 studenata.
Od njih je 30 upućeno u Višegrad, a ostali su kaž
njeni sa po nekoliko dana zatvora i progonstvom
u rodna mesta, s tim da se ne mogu vratiti na
studije bez odobrenja Uprave grada Beograda. Uni
verzitet je zatvoren do 15. februara.
Vlada ipak nije bila zadovoljna. Prisustvo na
sahrani Mirka Srzentića velikog broja Beograđana,
sa oko 2000 studenata, komemoracija zagrebačkih
studenata, sa istaknutom crnom zastavom na zgra
di Sveučilišta, protestni zborovi i slični skupovi širom
zemlje opominjali su da studenti imaju jaku i ma
sovnu podršku, te da se neće tako lako smiriti. O
nezadovoljstvu vlade i njenom strahu od novih potresa
svedoči činjenica da je ministar prosvete, sutradan
posle ubistva Mirka Srzentića, pozvao rektora Univer
ziteta i predočio mu da vlada namerava da ukine
studentska stručna udruženja i dovede policiju na
Univerzitet. S tako drastičnim merama nisu se složili
ni najreakcionamiji profesori univerziteta. Zato je od
lučeno da se obrazuje posebna komisija koja će raz
motriti sva pitanja i saopštiti ministru prosvete mišljenje
i stavove Univerzitetskog senata.
29
�Izazvanim krvoprolićem, zgaženom autonomijom,
odvođenjem nove grupe studenata u koncentracioni
logor, zatvaranjem Opšte studentske menze, nagoveštajem drugih drakonskih mera od strane državne
vlasti, usvajanjem ostavke profesoru Ivanu Đaji i ime
novanjem Vladimira Ćorovića za rektora, studentima
je najavljen otvoren i dugotrajan rat. Njihov je pokret
ušao u novu, najtežu fazu borbe protiv režima.
Angažovanjem KPJ i SKOJ-a, izazvano je ogromno
antirežimsko rasploženje u celoj zemlji. Na Univer
zitetu se za poslednje dve godine afirmisala jaka
komunistička organizacija, s istaknutim kadrom koji
je bio u stanju da samostalno donosi adluke i u najslože
nijim situacijama. Sa dobrom procenom situacije i
poznavanjem odnosa među profesorima, taj kadar je
uspeo da pridobije Univerzitetski senat da se suprotstavi
suspenziiji nekih stručnih udruženja (vlada je tvrdila
da su njihove uprave društvenim novcem pomagale
štampanje letaka protiv režima), da se založi za ponovno
otvaranje Opšte studentske menze i kao najvažnije,
da onemogući Upravu grada s ucenjivačkom namerom
prema kojoj bi se pustili svi studenti iz koncentra
cionog logora, osim sedmorice koji se smatraju or
ganizatorima komunističke aktivnosti na Univerzitetu.
Osećajući da bi to izdvajanje bilo dolivanje ulja na
vatru, lično rektor Ćorović je protestvovao kod predsednika vlade i uticao da se ta odluka povuče.
Elastični stavovi studentskih predstavnika u borbi
za raspuštanje koncentracionog logora, koja je vođena
dugo i s promenljivim izgledima na uspeh, poslu
žili su kao pozitivno iskustvo u novim akcijama i
radu studentskog pokreta.
Posle raspuštanja logora, polovinom marta, goruće
pitanje studenata bilo je Opšta studentska menza,
u kojoj se hranilo 250 studenata. Odlukom ministra
prosvete, ona je vraćena studentima, pod uslovom
da je vode profesori koje odredi Ministarstvo, s tim
što će oni pozvati »studente-nacionaliste u koje imaju
poverenja da ih u radu u menzi pomažu«. Takvo se
stanje u menzi nije moglo održati budući da je menza
postala stecište svakodnevnih provokacija pa i fizičkih
obračuna, kao što se desilo 26. marta, baš kad je
u ime naprednih studenata, Đoko Kovačević (sekre
tar Univerzitetskog komiteta KPJ, poginuo u španskom
građanskom ratu, kao borac internacionalnih brigada)
30
�obaveštavao studente o pregovorima sa Univerzitetskim
senatom o potpunom vraćanju menze studentima na
upravljanje. Zbog loše ishrane, 4. aprila je došlo do
sukoba između studenata i »ministarske« uprave, koja
je optužila 20 studenata Disciplinskom sudu kao
podstrekače protesta i izazivače nereda. Među optu
ženim bila je Milica Pavlović - jedina studentkinja.
Uprkos okrutnom stavu rektora Corovića, na čiji je
predlog menza zatvorena nekoliko dana, studenti su
bili uporni u svom nastojanju da isključe neprija
teljski raspoloženu upravu iz te svoje oaze. Najzad
su je dobili na upravljanje 15. oktobra 1935. godine.
Za predsednika studentske uprave 1935. je izabran
Hasan Brkić, a za sekretara Veljko Vlahović.
Na početku nove 1935/36. školske godine, stu
dentski pokret je bio toliko jak da je osvojio gotovo
sva studentska udruženja. Od velikog je značaja bilo
što je Univerzitetski senat odobrio osnivanje Udruženja
studenata protiv tuberkuloze. To je odobrenje jedva
dočekano nakon deset meseci od kako je predata
molba sa 40 potpisnika, među kojima je bila Milica
Pavlović, u ime studenata sa Filozofskog fakulteta.
Ministarstvo prosvete i Univerzitetski senat su odu
govlačili s tim odobrenjem zato što su studenti pra
vilima Udruženja predvideli da se polovina uplate
za Zdravstveni fond ne ustupa Ministarstvu socijalne
politike, kao i to da se oboleli studenti šalju u kli
matska lečilišta o trošku Udruženja kad god to zahteva
njihovo zdravstveno stanje. Tuberkuloza je, inače,
harala među studentima (na Univerzitetu je bilo 1300
obolelih) i nije se slučajno nazivala sirotinjskom i
studentskom bolešću.
Gotovo na svim godišnjim skupštinama udruženja
studenti su postavljali pitanje vraćanja Studentskog
doma univerzitetskim vlastima. I ne samo to. Zajedno
s Domom, Ministarstvo prosvete je 20. januara 1932.
preuzelo milion i po dinara studentske ušteđevine,
čijem nestanku studenti nisu mogli ući u trag uprkos
mnogim pismenim predstavkama i zahtevima na mno
gobrojnim skupovima. Od početka, prilikom prijema
u Dom, prvenstvo su imali studenti-nacionalisti. Pod
upravnikom Radivojem Mirkovićem režim u Domu je
imao policijski karakter. Zbog povlašćenog položaja
pojedinaca, cinkarenja i kojekakvih nepravdi prema
studentima-levičarima, jedan deo studenata je tražio
31
�da se preispita rad domske uprave i da se Dom,
konačno, vrati u nadležnost univerzitetskim vlastima.
U oktobru se na tom pitanju angažovao i Akcioni
odbor, mobilišući stručna udruženja koja su uputila
jednoobrazno pismo rektoru Univerziteta sa 3000 pot
pisnika. Osim toga, Akcioni odbor je uputio ministru
prosvete pismo s izričitim zahtevom »da Dom stu
denata u Beogradu odmah i neizostavno pređe u
ruke univerziteta«.
Krajem meseca upravnik Mirković je smenjen,
ali su ostali zahtevi studenata prećutani. S tim se
studenti nisu zadovoljili. Zato je pitanje Studentskog
doma iskrslo kao najaktuelnije posle opšteg studentskog
zbora koji je, uz odobrenje univerzitetskih vlasti,
održan 8. decembra. To je bio veoma dobro priprem
ljen zbor, za koji je vladalo veliko interesovanje na
svim fakultetima. Ža zbor je bilo prijavljeno 26 go
vornika, od kojih je Akcioni odbor, uoči zbora, odabrao
20, među kojima je bila i Milica Pavlović. Osim
solidarisanja sa studentima iz Zagreba i Ljubljane,
koji su energično protestvovali protiv uredbe o ogra
ničenom broju studenata prilikom upisa na Tehnički
i Medicinski fakultet (numerus klauzus), Akcioni odbor
je za zbor predvideo tri ključne teme: neodložno
donošenje uredbe kojom će se omogućiti puna sloboda
udruživanja i stavljanja svih stručnih udruženja pod
nadzor isključivo univerzitetskih vlasti; zatim, eko
nomska i socijalna pitanja (pitanja smeštaja, ishrane,
smanjenja školarine za siromašne studente i dr.); i
treće, nacrti uredbi za pojedine fakultete. Razume
se, u sklopu tog dnevnog reda raspravljalo se i o
Studentskom domu.
Na zboru se manifestovalo jedinstvo studenata
i on je uspešno završen. To je ohrabrilo onaj deo
studenata koji su već tražili da se Dom stavi pod
nadzor univerzitetskih vlasti - da taj zahtev ponove.
Njihovi predstavnici (tzv. direktorij um) od Rektorata
su tražili da se Univerzitet zatvori dok se, već jednom,
to pitanje ne skine s dnevnog reda. Rektor je odbio
taj zahtev. Međutim, Akcioni odbor se solidarisao
sa stanarima Doma koji su stupili u štrajk i odlučio
da 13. decembra počne generalni štrajk studenata.
Pri tom se desilo nešto izuzetno i neobično: za
kazala je saradnja između Akcionog odbora i studenata
u Studentskom domu, koji su naseli obećanju da
32
�će, za koji dan, biti rešena sporna pitanja u vezi sa
Domom, pa su obustavili štrajk, očekujući da dođe
novopostavljeni upravnik, vanredni profesor Radivoje
Kašanin. Umesto upravnika, dočekali su ljotićevce,
udarnu terorističku grupu unutar ORNAS-a, sa ozlo
glašenim »studentom« - policijskim agentom - Omi
ljenom Milićem. Kako su ušli među studente, u auli
Doma, stvorili su izazivačku atmosveru povicima »Živeo
kralj«, »Zar na dan kraljeve slave komunisti da štrajkuju i prave demonstracije?« i si. Došli su, zapravo,
da izazovu nered i tuču, u koju se ubrzo umešala
policija na poziv privremenog upravnika koji je zamenio Mirkovića. Policija je »zavela« red tako što je
odvela u Upravu grada studente na koje je prstom
pokazao Omiljen Milić. Drugi deo studenata, uglav
nom komunista, izbačen je iz Doma, bez odeće, u
hladnu decembarsku noć.
Akcioni odbor je na to što se desilo u Domu
sutradan reagovao rezolucijom, bolje reći, zahtevima
koji su tangirali lično profesora Ćorovića, ne samo
kao rektora koji je uzurpirao prava studenata zagarantovana autonomijom, nego i kao počasnog predsednika ORNAS-a, čije se raspuštanje neodložno tra
žilo. Međutim, rektor je bio nezadovoljan i onim
o čemu se raspravljalo i što se odlučilo na opštem
studentskom zboru, tako da je bio spreman na kraj
nji otpor svim studentskim zahtevima. U tome je
imao podršku Ministarstva prosvete, pa i Univerzi
tetskog senata delimično. Pristao je samo da interveniše da se puste pohapšeni studenti, koje je policija
krvnički isprebijala u Upravi grada. S kakvim je potcenjivanjem gledao na studentski pokret vidi se po
tome što je branio Omiljena Milića i njegovu te
rorističku družinu, koji su, tobože, bili povređeni i
ozlojeđeni proglašenjem štrajka u Domu koji nosi
kraljevo ime, i to uoči njegove slave. Jednostavno,
on se nije hteo zamisliti nad ozbiljnošću situacije
u kojoj se našao Univerzitet, pa je na sednici Uni
verzitetskog senata, 20. decembra, sugerisao da se
preduzmu mere koje je režim hteo zavesti ranije da su ih hteli prihvatiti prethodni rektori (Aleksandar
Belić i Ivan Đaja) sa većinom univerzitetskih profesora.
Naređeno je da se Senat obračuna sa studentskim
pokretom tako što će Disciplinski sud kazniti oko
50 članova Akcionog odbora udaljavanjem na go
3 Milica Pavlović Dara
33
�dinu ili pola godine sa Univerziteta. Time su se
želela paralisati studentska stručna udruženja. Uzgred,
kažnjeno je veoma blago (zabranom upisa letnjeg
semestra!) i 18 studenata izgrednika u Studentskom
domu. Dalje, Senat je naredio da se iseli Studentski
dom, naravno, s ciljem da se prilikom novog use
ljavanja ne prime studenti-levičari. Najcrnja odluka sa
te sednice bila je - da se uvede univerzitetska po
licija, što je prihvatilo i Univerzitetsko veće, tako da
je sutradan raspisan konkurs za prijem 40 stražara.
Ministar finansija je odobrio vanredni kredit od tri
miliona dinara za isplaćivanje prinadležnosti stražarima
(850 dinara mesečno) i nabavku njihove uniforme.
Rektor se još postarao preko Uprave grada da se
kažnjenim članovima Akcionog odbora oduzmu stu
dentske legitimacije kako bi se sprečio njihov ulazak
u fakultetske zgrade.
Sve te mere, ma koliko da su bile rigorozne,
nisu mogle razbiti studentski pokret Akcioni odbor
je funkcionisao kao da je bio u punom sastavu. Da
ne bi bio sprečen u akcijama koje je trebalo preduzeti, na sednici održanoj 4. januara 1936. odlučeno
je da se prekine štrajk koji je bio proglašen u znak
solidarnosti sa studentima iz Studentskog doma. Takođe
je odlučeno da se sa svih fakulteta protestuje protiv
novih odluka i mera koje su preduzele i nameravaju
da preduzmu univerzitetske vlasti.
Akcioni odbor je računao na podršku javnosti.
Zato je obrazovan odbor za skupljanje potpisa i angažovanje javnih radnika da protestuju protiv zavo
đenja »univerzitetske straže«. Osim toga, Odbor je
objavio jednoobrazan cirkulami tekst, pod naslovom
»Studenti Beogradskog univerziteta svome narodu«, u
kome se kaže, između ostalog: »Duboko pogođeni
poslednjim nekulturnim bestidnim nasrtajem na os
novna naša prava i slobode, kojim se ponižavamo
do robova i kojim se sprečava stvaranje slobodne
narodne inteligencije, mi, studenti Beogradskog univer
ziteta, zbijeni u jedinstvene redove, produžavamo
odlučnu borbu za svoje životne interese, a naročito
borbu protiv poslednjih mera reakcije i fašiziranja
Univerziteta«.
Na bazi tog proglasa, koji sadrži tri bitna ul
timativna zahteva (poništenje kazne članovima Akcionog
34
�odbora, suspenziju odluke o uvođenju policije na
Univerzitet, realnu procenu i zadovoljenje osnovnih
zahteva iz rezolucije opšteg studentskog zbora od
8. decembra), studenti su do kraja marta pregovarali
sa univerzitetskim vlastima, odnosno sa rektorom,
koji se nagađao i pogađao, cenjkao i ucenjivao,
kako ne dolikuje čoveku i naučniku visokog ranga,
računajući da vreme (i policija!) rade za njega i
donete odluke. Međutim, što se više odlagalo udovoljenje studentskih zahteva, atmosfera je postajala
obostrano eksplozivnija, tako da je proglašenje gene
ralnog štrajka bilo neizbežno. Akcioni odbor je 2. i
3. aprila organizovao konferencije na svim fakultetima,
na kojima su studenti za 4. april proglasili štrajk
u znak protesta zato što se rektor oglušuje o sve
njihove zahteve i u znak solidarnosti sa studentima
u Zagrebu i Ljubljani, gde se nastavljala borba protiv
visoke školarine, taksa i uredbi kojima je dovedeno
u pitanje školovanje studenata iz siromašnih slojeva
stanovništva. Rektor se nije dvoumio šta će da
preduzme protiv štrajka: istog dana je pozvao predstav
nike studenata-nacionalista da ih ovlasti da postupe
kao u Studentskom domu 13. decembra prethodne
godine. Ma koliko da je bio razuman čovek, nije
umeo da proceni i oceni da na jednoj strani ima
malobrojnu organizaciju predisponiranih zlikovaca, a
na drugoj ogromnu masu intelektualne omladine koja
je znala i pokazala šta hoće i koliko može.
Pred Patološkim institutom u krugu Državne
bolnice, ljotićevac pripadnik terorističke organizacije,
student Slobodan Nedeljković_ je ubodom kame s
leđa usmrtio studenta prava Žarka Marinovića, dok
su njegovi saučesnici u zločinu na istom mestu
povredili studenta medjcine Kostu Hadži Popovića i
studenta prava Jovana Šćepanovića.
Rektor je na sednici Univerzitetskog senata konstatovao »da je slučaj težak, a posledice još teze«.
Međutim, saopštio je i to da je do tuče došlo zbog
letka koji su izdali studenti-nacionalisti da bi, kao
bajagi, sprečili generalni štrajk. Takvom motivacijom
i obrazloženjem zločina pred Patološkim institutom
rektor je načinio ono što nije zabeleženo u istoriji
visokog školstva: pokušao je da opravda upotrebu
kame i drugog oružja njegovih »jurišnika« koji su
nastupali divljački, drsko, jer se, kao manjina, nisu
35
�mogli drukčije suprotstaviti procesu demokratizacije
i slobodnog razvitka kome je stremila ćela mlada ge
neracija.
Aprilski štrajk je trajao 25 dana i označio je
prekretnicu u studentskom pokretu: od novembarskih
dana 1931, iz opozicionog raspoloženja relativno ma
lih grupa i uticajnih pojedinaca, on je narastao u
snažan i jedinstven pokret ogromne većine aktivnih
studenata. On je odoleo svim iskušenjima i izvojevao
pobedu ne samo nad univerzitetskom reakcijom nego
i nad monarhističkim režimom koji je, iz godine u
godinu, sve više gravitirao prema fašizmu. Od završetka
aprilskog štrajka započeo je na Univerzitetu period
obostranog razumevanja i plodne saradnje ne samo
s pojedinim profesorima nego sa unierzitetskom vlašću,
na čije je čelo došao dr Dragoslav Jovanović, koga
su studenti i demokratska javnost nazvali studentskom
majkom.
Eto takvom je pokretu pripadala i u njemu
sazrevala i stasala Milica Pavlović za vreme studija,
dok nije diplomirala na Filozofskom fakultetu 1939/40.
godine. Njena je aktivnost bila neprekidna i raznovrsna.
Kao skojevka, a potom kao član KPJ, s pravom je
uživala poverenje partijskih rukovodstava. Na studentskim
skupovima istupala je u ime studenata levičara, odnosno
narodnih studenata (pod tim imenom su živeli i
radili od 1936. godine članovi KPJ i SKOJ-a). Na
protestnim zborovima i u demonstracijama zapažena
je po njenoj izvanrednoj hrabrosti.
Inače, kao redovni student imala je različita za
duženja i obaveze u studentskim udruženjima, prvenstve
no u Udruženju studentkinja i njihovom domu, u
kome je stanovala od dolaska na studije.
Udruženje studentkinja najduže je ostalo pod
upravom studentkinja »vaspitanih u nacionalnom du
hu«. Umesto da se zauzima kod vlasti da se rešavaju pitanja opstanka i studija siromašnijih stu
dentkinja, kojih je, iz godine u godinu, bilo sve
više na fakultetima, ta je uprava, svojom pasivnošću,
odlagala i kočila rešenja tih pitanja, razume se, s
podrškom vlasti i univerzitetske reakcije. Od početka
1935. godine, kad je na inicijativu studenata osnovana
Omladinska sekcija u narodnofrontofskom Ženskom
pokretu, državna vlast je izrično zahtevala od Uni
verzitetskog senata da onemogući izbore za upravu
36
�Udruženja studentkinja, jer je među 1700 studentkinja,
koliko ih je te godine bilo na Beogradskom univer
zitetu, odveć malo bilo onih koje bi podržale do
tadašnju ili njoj sličnu upravu. U međuvremenu su
studentkinje - članovi KPJ i SKOJ-a - razvile živu
agitaciju da se što više njihovih drugarica učlani u
Udruženje, tako da je u njemu, početkom 1936.
godine, preovladala osetna većina koja je zahtevala da
se sazove vanredna izborna skupština. Dotadašnja uprava
je na to morala pristati i 17. maja je izabrana upra
va pod predsedništvom omiljene i poznate studentkinje
sa Tehničkog fakulteta Leposave Mihailović (za vreme
okupacije streljana je na Banjici).
Najvažniji zadatak nove uprave bio je da traži
dovršenje Studentskog doma) svega 40 studentkinja
imalo je smeštaj u dotadašnjem domu). U tome je
stvarno i uspela. U novi dom se uselilo 100 stu
dentkinja, pretežno siromašnog stanja. Dužnost uprav
nika je primila Mila Dimić, veoma kulturna žena,
antifašistkinja, sa ugledom ne samo među studentkinjama nego i u građanstvu (streljana je na Banjici
za vreme okupacije). Pod njenom upravom Dom je
postojao i delovao kao svojina Udruženja studentkinja,
mada je taj status dobio mnogo kasnije, uz veliko
zalaganje Akcionog odbora.
Udruženje studentkinja, pa samim tim i studentkinje
smeštene u Domu, u početku se najviše bavilo rešavanjem ekonomskih pitanja i sređivanjem materijal
nog stanja u samom domu (10 studentkinja dobijalo
je hranu u Domu kao nadoknadu za posluživanje).
Kasnije je, u okviru Udruženja, osnovana kulturna
sekcija od 20 članova, koja je preuzela organizovanje
kulturnog i vaspitnog rada među studentkinjama,
koji se manifestovao u raznovrsnim oblicima (debatni
sastanci, usmene i zidne novine, književne večeri,
predavanja istaknutih javnih radnika i si.).
Nakon dve godine, kada se broj studentkinja
znatno povećao, ukazala se potreba da se, u sklopu
stručnih udruženja, formiraju ženske sekcije na fa
kultetima sa većim brojem studentkinja. A kad se
rad Udruženja razgranao - u domu, na fakultetima
pa i u javnom životu uopšte - kad je trebalo obezbediti veći uvid i uticaj u celoj toj aktivnosti, os
novan je aktiv studentkinja-komunista, u kom je bila
Milica Pavlović, pored Šonje Marinković, Danice
37
�Marinović, Ljubinke Milosavljević, Nede Božinović i
dr. Taj aktiv je bio, po rečima Milice Damjanović,
dobrog poznavaoca studentskog pokreta između dva
rata, ona pokretačka snaga i autoritet koji je Udru
ženju davao ton i osiguravao istaknuto mesto u
sklopu celokupnog pokreta beogradskih studenata.
Na izuzetnu energiju i pupulamost Milice Pavlović
ukazuje arhivska građa i drugih studentskih udruženja,
pre svega Akcionog odbora. Naime, prilikom konstituisanja Odbora za školsku 1936/37. godinu, Milica
je izabrana u njegovo najuže rukovodstvo, koje su,
pored predsednika, sačinjavali tri sekretara, blagajnik
i predsednik Opšte studentske menze. Kakve je napore
i angažovanost zahtevao taj izbor može se pretposta
viti na osnovu toga što je 15. aprila 1937. sazvana
vanredna skupština, na kojoj su neki članovi kritikovani zbog neredovnog dolaska na sednice. U samom
užem rukovodstvu, osim predsednika Voja Deretića,
drugog sekretara Milice „Pavlović i predsednika Opšte
studentske menze Miloša Minića, ostali članovi su
smenjeni. Tada je odlučeno da se sednice Odbora
održavaju svake subote.
Logično, Milica Pavlović se profesionalno morala
zalagati u stručnom Udruženju za srpskohrvatski
jezik i književnost, u kome je, na godišnjoj skupšti
ni, 10. novembra 1935, izabrana za člana uprave,
koju su sačinjavali isključivo komunisti (Avdo Humo,
Zlata Šegvić, Boško Babović, Jelena Popović i dr.).
Nije bez značaja njena pomoć i učešće u radu
Udruženja studenata protiv tuberkuloze. Studentskom
letovališnom savezu i, verovatno, u zavičajnom Udru
ženju studenata, čija arhiva nije sačuvana tako da
se ne može videti kad se i koliko bavila u Čačku
dok je bila na studijama.
Prvo nameštenje u državnoj službi
Uoči rata, kada se prilično namnožio intelektualni
proletarijat, teško se nalazio odgovarajući posao bez
preporuke uticajnih ljudi u društvu. Diplomirani stu
denti filozofije, ako su bili kompromitovani kao
levičari nalazili su posao, većinom kao honorarni nas
tavnici, u provincijskim nižerazrednim gimnazijama ili
38
�srednjim stručnim školama. Razume se, uz odobrenje
načelnika za prosvetu u nadležnoj Banskoj upravi ili
direktora škole. U stvari, tako postavljen nastavnik
bio je na probi: ako se zapazi da nastavlja svoju
»subverzivnu delatnost« - automatski je gubio službu!
Eto s takvim se poslom sastavila Milica Pavlović
u Srednjoj tekstilnoj školi u Leskovcu. Ona sigurno
nije bila zadovoljna tim prvim nameštenjem pa nije
slučajno da se zadržala samo jedno polugodište u
Leskovcu. Svakako, posredi su bili jaki razlozi.
Iako su se dvojica direktora škole, Franjo Divšek
i Franjo Turina, od 1932. do 1941. godine, izborili
da se poprave i prošire školske prostorije i da se
nabave bar najpotrebnija sredstva za održavanje nasta
ve, škola je bila siromašna, naročito za opšteobrazovni
i kulturni prosperitet učenika. Objektivno uzev, ona
je vegetirala između siromašne opštine i bogatih vlasnika
tekstilne industrije. Opština nije bila voljna da po
maže školu jer se u njoj školovalo svega 10% uče
nika iz Lesićovca i njegove okoline. Najviše ih je
bilo iz
Slovenije - 40%. U Leskovcu, kao i na
drugim područjima sa srpskim življem, postojala je
izvesna odbojnost prema stručnim školama, u prvom
redu zbog toga što one nisu obezbeđivale državnu
službu i, što je takođe bilo od značaja, što svršeni
učenici iz njih nisu mogli nastaviti školovanje; osim
toga, nigde u zemlji tekstilci nisu imali manju zaradu
nego u »srpskom Mančestru«, kako se Lesicovac na
zivao pre rata zbog njegovih osam tekstilnih fabrika.
S druge strane, kad je za školu trebalo nešto
žrtvovati, industrijalci su bili tvrđi, škrtiji i od siro
mašne opštine. To su bili lakomi skorojevići, a ne
industrijalci s dugogodišnjom tradicijom, i za njih je,
kao takve, bila nepojmljiva i neshvatljiva svaka hu
manitarna akcija Ilustrativan primer o tome sačuvan
je sajednog konkursa i školi.
Škola je imala »Zadrugu đaka« koja je poma
gala siromašne učenike stičući sredstva prodajom ogled
nih proizvoda iz školskih radionica. Za raspisani konkurs
za najbolje đačke radove iz dezinature, koji su nagra
đivani iz školskog fonda, direktor Divšek je 1933.
godine odredio stručni žiri od nastavnika, s tim da
predsednik bude jedan leskovački industrijalac. Kad
je trebalo doneti odluku, taj predsednik je poslao
na sastanak svog činovnika, da ne bi, za račun te
39
�počasti koja mu je ukazana, morao da pokloni nešto
za školu ili za najboljeg učenika!
Tako je propao pokušaj preduzetnog Čeha Franje
Divšeka da vlasnike fabrika približi školi koja im
je spremala stručni kadar.
Drugi, možda važniji, razlog zbog koga se Milica
nelagodno osećala u leskovačkoj Tekstilnoj školi bio
je taj što se njen predmet smatrao drugorazrednim.
Naime, u školi su bili na ceni stručni predmeti
(poznavanje robe, tehnologija predenja i tkanja, tekstil
na hernija, stručno crtanje i dr.). Njen srpski jezik,
iz grupe opštih predmeta, imao je, prema nastavnim
planovima, svega dva časa sedmično i bio je, po
važnosti, sve do školske 1937/38, čak iza nemačkog
jezika. Stoga je Milica, da bi imala odgovarajući
broj časova u sedmici, predavala, sem svog predmeta,
istoriju i geografiju. Inače, na završnim ispitima nije
se polagala čak ni matematika, a za srpskohrvatski
je napravljen »ustupak« da se polaže samo pismeni,
jer se stalo na gledište »da je za tekstilne tehničare
važno da oni samo pismeno budu obrazovani«.
Da su tzv. opšti predmeti bili u drugom planu
može se zaključiti i po pismenim zadacima iz srpskohrvatskog jezika. To su bile teme iz stručnih pred
meta kojima se želela popularisati tekstilna industrija
(»Delovanje zaštitnih carina na razvoj naše tekstilne
industrije« ili »Tekstilna industrija Jugoslavije i njena
budućnost« i si.). Tek je dr Emil Štampar, kojeg
je nasledila Milica Pavlović, uspeo da poveća nastavu
matemjeg jezika na tri časa sedmično i da stane na
put uskom prakticizmu u korist opšte naobrazbe. I
po temi koju je dao na završnom ispitu (»Značaj
Radoja Domanovića«) očevidno je da je bio autori
tativan i kulturan čovek, kakav je nedostajao Tekstil
noj školi.
Njegovim putem pošla je Milica Pavlović, što se
vidi po temi koju je dala za pismeni zadatak: »Kome
zakon leži u topuzu, tragovi mu smrde nečovještvom«
(Njegoš). Njen je odnos prema učenicima bio ko
rektan i, može se reći, prijateljski. Svoj poziv je
volela i samim tim bila je potrebna afirmacija mar
ljivog i savesnog suplenta. S druge strane, kao član
KPJ, nije se mogla zatvoriti u krugu škole. Pošto
ju je policija »preporučila« kao opasnu komunistkinju,
predanim radom u školi se donekle prikrivala i šti
40
-
�tila, što ne znači da je bila sasvim pasivna kao
društveni radnik i komunista. Doduše, angažovala se,
po svemu sudeći, u kulturnom životu grada i, manje-više, na legalnim poslovima U svakom slučaju
dovoljno da ju je zapazila policija i da bi to bilo zapisano
u jednom poverljivom dopisu leskovačke gimnazije
Prosvetnom odeljenju Moravske banovine. »Radošević
Stojanka, suplent srpskog jezika, sumnjiva je,« piše
u tom dokumentu, »jer je bila nerazdvojna drugarica
sa bivšom nastavnicom srpskog jezika Milicom Pavlović, koja je radila u Srednjoj tekstilnoj školi, a sada
je sa službom u Valjevu. Radi toga druženja Stojanka
nije mogla dobiti časove kada je pravljen raspored
predmeta 4. avgusta 1941. godine«.
Mada je u Leskovcu provela nepunu godinu dana,
Milica je ostavila lep trag u školi, a ostala je u
nezaboravnoj uspomeni i u gradu. O tome svedoči
činjenica da literarna družina u posleratnoj Tekstilnoj
školi nosi njeno ime, a mnogi meštani se sećaju da
su je lepo ispratili njeni učenici i građani kad je,
u septembru 1940. godine, otišla u Srednju tehničku
školu u Valjevu.
U gradu ustanika
Kako i čime objasniti odlazak Milice Pavlović
iz leskovačke Srednje tekstilne u valjevsku Srednju
tehničku školu, kad između njih nije bilo velike raz
like? Čak je valjevska škola bila siromašnija utoliko
što je osnovana tek 1938. godine. Bila je bez odgo
varajućih prostorija i radionica, tako da se ni stručni
(glavni) predmeti nisu mogli savlađivati na zadovolja
vajući načia Razumljivo, opšteobrazovni predmeti su
bili - sporedni. Sem toga, Milica se i u Valjevu
srela s potcenjivanjem takve škole od strane meštana.
Ali, kako god se uzme, izgleda da je Valjevo,
kao grad ustanika, s radničkim pokretom koji je već
imao šezdesetogodišnju prošlost (4. marta 1882. osnova
no je radničko udruženje »Sloga valjevskih radnika«),
bilo privlačnije za čoveka-revolucionara kao što je bila
Milica. Nije isključeno da ju je privlačilo i to što
je u njemu imala znanaca iz studentskog pokreta,
a ne može se zanemariti ni okolnost da joj je iz
Valjeva Beograd bio bliži.
41
�Milica Pavlović Dara, kao profesor Srednje tehničke škole u Valjevu.
aprila 1941.
Mada je uoči rata Valjevo bilo grad mnogo
brojnih štrajkova i demonstracija, organizacija KPJ
je bila malobrojna. Iz referata koji je na Okružnoj
partijskoj konferenciji podneo Obren Nikolić, početkom
1940. godine, vidi se da je valjevski okrug imao
svega 40 članova KPJ, oko 20 kandidata i svega
30 članova SKOJ-a. Međutim, bilo je u njemu mnogo
simpatizera, što se može zaključiti i iz Nikolićevog
referata u kome je konstatovano da je organizacija
ostvarila snažan uticaj u sindikatima i među omladinom.
42
�U okrugu je bilo 30 kružoka, u kojima su se okupljali
ne samo skojevci i kandidati nego i simpatizeri, a
u većini tih kružoka čitali su se partijski organi
(»Proleter« i »Komunist«) i druga partijska 'literatura.
To svedoči da su Partija i SKOJ imali široke mo
gućnosti da ojačaju svoje redove. Pa ipak, brojno
stanje nije se povećavalo u odgovarajućoj srazmeri:
do 6. aprila 1941. Partija je imala svega 46 članova.
Istina, sa SKOJ-em je bilo drukčije - ojačao je u
svakom pogledu, naročito u Gimnaziji, Trgovačkoj
akademiji i Poljoprivrednoj školi, koja je, kao i
Tehnička, osnovana 1938. godine. Izuzimajući Gimna
ziju, u kojoj se osećao uticaj izvesnog broja ljotićevaca, u ostalim školama skojevski aktivi su imali
apsolutnu prevlast. Zato su u toku 1940. i 1941.
godine srednjoškolci bili najaktivniji deo omladine.
Njihove manifestacije, posebno izleti, s priredbama
antiratnog karaktera, bile su uvek dobro organizovane
i posećene. U oktobru 1940, za vreme štrajka gra
đevinskih radnika, oni su osetno pomogli u prikuplja
nju pomoći štrajkačima, a masovno su učestvovali
u demonstracijama povodom mučkog ubistva radnika
Nikole Špoljarića, člana štrajkačkog odbora. Takođe,
u martovskim događajima 1941. prvi su izašli na
ulice i bili najbrojniji.
Kada se aktivnost SKOJ-a pogleda u svetlosti
ustaničkih dana, zapaža se da je za odgoj i pripreme
omladinaca sa sela, sem krajnje odlučnosti i požrtvovanja, kojima se odlikovao čitav SKOJ, karakteristično
da su zrelo i konstruktivno delovali u svojoj seoskoj
sredini. Rukovodilac organizacije i član Okružnog
komiteta, student Milivoje Radosavljević, zahtevao je
od njih da organizuju omladinske grupe i kružoke
preko kojih će prenositi, delimično, ono što čuju
i saznaju u školskim aktivima. To je bila lepa pomoć
da odziv seoske omladine za Valjevski NOP odred
bude velik, a takođe da komunisti koji su morali
napustiti grad posle okupacije nadu sigurnije utočište
u selima valjevskog okruga.
Energičnoj Milici Pavlović je nova sredina potpuno
odgovarala. Cim je došla, uključila se u partijski
život i rad. Bolje se snalazila i u samoj školi, mada
su direktor i njegov zamenik bili tupoglavi ljudi vla
daj ućeg režima i njegovi žandarmi. Čak je dobila i
razredno starešinstvo u II e odeljenju. Taj susret sa
43
�odeljenjem ostao je u živom sećanju Borivoju Petroviću i Dimitriji-Diši Koljkoviću, jednom od pet članova
tadašnjeg skojevskog aktiva (svi su stupili u borbu
1941 - dvojica su ostali živi).
- U jednom sukobu - priča Koljković - koji
se pretvorio u pravu uličnu tuču »zboraši« (pripadnici
fašističke organizacije Zbor Dimitrija Ljotića) uspeli
su da se probiju do Oficirskog doma. Pripremali
su se da održe miting. Mi smo, sa razvijenom zasta
vom, probili kordon žandarma i rasturili »zboraše«.
Tom prilikom su uhapšeni i odvedeni u Sreski sud
učenici Petar Topalović i Stevan Didulica. Skojevci
i njihovi drugovi su se okupili pred Sreskim sudom
i protestovali protiv hapšenja njihovih drugova, tražeći
da ih puste. Tu se ubrzo okupio veliki broj građana.
Učenici su, tako reći, odmah oslobođeni.
Drugi dan, umesto policije, ćelu stvar je preuzeo
direktor škole. Na njegov predlog, profesorski savet
je isključio iz škole Topalovića i Didulicu. Direktor
je potom sam išao po odeljenjima, čitao naredbu
o isljučenju, grdio i pretio učenicima, nazivajući ih
razbojnicima, banditima. Dok je govorio u odeljenju
II e, sa dnevnikom ispod ruke, pored katedre, sa njim
je stajala mlada žena. Zaokupljen policijskom dužnošću,
nije se setio da je predstavi. Ona ga je mimo slu
šala, a na našu reakciju da ćemo sami izdržavati
isključene drugove, blago se nasmešila. Tek kada je
napustio učionicu, ona se predstavila kao nastavnica
srpskog jezika, naš novi razredni starešina - Milica
Pavlović. Rekla je da žali što se to dogodilo našim
drugovima, ali se raduje što smo tako složni. Ubrzo
sam saznao od Milivoja Radosavljevića da je član
KPJ, i da ćemo imati sreće što će nam ona biti
razredni starešina.
Koljković je ispričao i neke pojedinosti koje ilustruju
Radosavljevićevo mišljenje o Milici kao razrednom starešini.
Početkom 1941. godine, vlada je mešetarila i
maskirala svoje kapitulantsko lice pozivanjem velikog
broja obveznika na vojnu vežbu. Tako se desilo da
pozovu i derektora škole. Zamenjivao ga je nastav
nik Kosimenka, koji je prosto terorisao učenike. U
to vreme došao je inspektor Ministarstva prosvete
u redovnu godišnju reviziju i učenici su iskoristili
44
�taj dolazak da se žale i optuže direktorovog zamenika
zbog njegovog neljudskog odnosa prema njima.
- Inspektor je bio grub čovek - kaže Koljković
- i odbijao je sve naše zahteve, poričući istinitost
naše optužbe. Dogovorili smo se da sačekamo da
obiđe sva odeljenja, pa smo se posle četvrtog časa
složili u tome da ćemo, zbog arogantnosti ministarskog
izaslanika, imati težu situaciju. Takođe smo ocenili
da je raspoloženje učenika za štrajk sasvim povoljno
i, - pokupili smo knjige i pošli na Pećinu da se tamo
0 svemu dogovorimo.
Za vreme našeg štrajka profesorski savet je stalno
zasedao. Ja sam od Milice Pavlović, na koju sam kao
skojevac bio upućen, dobijao obaveštenja o toku svih
sednica. Bez toga, mi bismo bili obmanuti i naš
bi štrajk, verovatno, propao, a mnoge bi kaznili kao
buntovnike i kolovođe štrajka.
Kad je naša delegacija po drugi put pošla na
pregovore, Kosimenko je usmeno preneo da je tele
fonski premešten i da, sa svojom ženom, odlazi iz
Valjeva. Imajući rđavo iskustvo s njim i direktorom,
mi smo se potrudili, za svaki slučaj, da proverimo
koliko je to tačno. Posle provere, iz Vojvodine nam
je stiglo pismo u kome je stajalo da će se Kosimenko
vratiti za desetak dana, kad mi prekinemo da štrajkujemo.
Pismo sam odneo Milici da vidim šta će ona
na sve to da kaže. Ona je savetovala da izaberemo
delegaciju, s kojom ću ja, lično, poći u Beograd i
uporno tražiti prijem kod načelnika Ministarstva prosvete
da ga upoznamo čime se u školi sve služe protiv
učenika da bi zadržali nastavnika koji se prema njima
odnosi kao prema poslednjim valjevskim uličarima.
Na naše insistiranje, načelnik je napisao naredbu
sa kojom nas je upoznao pre nego smo pošli. Po
dolasku u Valjevo, o svemu sam obavestio Milicu
1 Milivoja Radosavljevića. Oni su se složili da nasta
vimo štrajk do krajnjeg ishoda sa našim zahtevima.
U štrajku su nas zatekli martovski događaji. Sa
našeg zbornog mesta, na kome smo se svakodnevno
okupljali i dogovarali, 25. marta smo se pridružili
drugovima iz Pojoprivredne škole koji su prvi izašli
na ulice da protestuju protiv pristupanja Jugoslavije
45
�Trojnom paktu, koji je potpisala izdajnička vlada
Cvetković-Maček.
Iz kazivanja preživelih skojevaca može se pret
postaviti da Milica Pavlović nije zapostavila obaveze
člana KPJ i komuniste za račun državne službe. U
školi i van nje radila je kao čovek i komunista koji
se ne miri sa postojećim stanjem stvari. Ne računajući
dve partijske ćelije, u banci i fabrici »Vistad« (Vojna
industrija Stanković A.D.), u gradu su do kapitulacije
postojale četiri gradske partijske ćelije. U drugoj, čiji
je sekretar bio Milorad-Mile Milatović, radila je Milica.
Budući da su je znali sa Univerziteta Milka Minić,
sekretar druge gradske ćelije, Sava Stanišić, Milorad
Milatović, i drugi, ona je tretirana kao čovek od
velikog poverenja. Stoga je krajem 1940. godine, kad
je Okružni komitet oiganizovao sastanak da bi se
istaknuti komunisti i članovi Komiteta upoznali s ma
terijalom i odlukama Pete zemaljske konerencije KPJ,
pozvana i Milica, iako je u to vreme bila bez ru
kovodeće funkcije u organizaciji. Uzgred, sastanku je
prisustvovala Vukica Mitrović, u svojstvu instruktora
Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju.
U istom smislu karakterističan je i drugi slučaj.
Uoči martovskih događaja u Valjevu je boravio Petar
Stambolić, kao instruktor Pokrajinskog komiteta. Po
njegovom nahođenju, trebalo je da neko obavi određeni
zadatak u Beogradu. Izabrana je Milica. Zato ona nije
bila angažovana u martovskim događajima. Međutim,
iz Pokrajinskog komiteta su je vratili 26. marta da
obavesti Stambolića da dođe u Beograd.
Sekretar Mesnog komiteta KPJ za Valjevo
U aprilskom ratu, komunisti u Valjevu su nava
ljivali, kao i u drugim gradovima, na vojne komande
i institucije da ih rasporede u jedinice da brane
otadžbinu. Partijska organizacija je, preko omladine,
zgradu osnovne škole pretvorila u bolnicu: doneti
su kreveti, posteljina i nešto najnužnijeg sanitetskog
inventara. A nekoliko žena, uglavnom intelektualki
(dr Julka Pantić, profesori Milica Pavlović i Milka
Minić, studentkinje prava Branka Ilić i Sofija Stanišić),
javile su se da budu raspoređene kao sanitetsko osoblje.
Ali nisu primljene. Tek drugi put kad su se prijavile,
46
�dobile su nekakvu objavu sa kojom su krenule prema
Užicu, gde je, navodno, trebalo izvesti odlučujući
protivudar i zaustaviti neprijatelja koji je prodro iz
Bugarske. Shvativši ubrzo da su obmanute, te su
drugarice htele krenuti prema Sarajevu da ih nije
vratio u Valjevo Miloš Minić, koji je saznao da je
izdajnička vlada u bekstvu, a vojska pred kapitu
lacijom.
U Valjevu, pošto su ostaci stare vlasti požurili
da se stave Nemcima na uslugu i izvrše njihova
naređenja, komunisti su takode žurili da ih u tome
onemoguće, pre svega, da spreče predaju oružja na
određenim punktovima. Za Okružni komitet i malo
brojnu partijsku organizaciju to je bio danonoćni
posao, bez predaha, jer je valjevski okrug obuhvatao
osam srezova: valjevski, kolubarski, podgorski, rađevski,
azbukovački, posavsko-tamnavski, kačerski i tamnavski.
U daljem toku zbivanja, zadaci Okružnog komiteta
i partijskih organizacija proizlazili su iz direktiva i
Prvomajskog proglasa Partije u kojem je rečeno,
između ostalog: »Na okup! U ovim sudbonosnim
danima potrebno je ujediniti sve snage u borbi za
opstanak. Ustrajte u borbi u koju vas poziva i koju
vodi avangarda radničke klase Komunistička partija
Jugoslavije... «
Okružni komitet je raspolagao tehnikom i znatnom
količinom hartije, tako da je mogao umnožavati pro
pagandni materijal i štampati svoje letke i proglase
koje je iziskivala novonastala situacija na njegovom
području. Radi veće sigurnosti, ona je iz grada pre
nesena u selo Bujačić, u kuću Sofije i Sava Stanišića. Tu je do 22. juna štampano i razdeljeno dosta
partijskog materijala. Iz straha da se s tehnikom ne
rizikuje, s obzirom na agresivniji odnos neprijatelja
posle napada na Sovjetski Savez, odlučeno je da se
ona prenese u selo Zabrdicu, gde ju je, u kući zem
ljoradnika Krstivoja Jankovića, montirao učitelj Bora
Jevtić. Osim učitelja Jevtića, tu su radili Milica Pavlović,
inž. Bora Atanacković i đak Vlada Atanacković. I tu
je štampano dosta propagandnog materijala, najviše
letaka kojima se stanovništvo pozivalo da ne predaje
9kupatoru ništa od vrednosti, naročito ne oružje.
Štampani su takode izvodi iz »Osnova lenjinizma«
i uputstva za idejno-vaspitni rad s novoprimljenim
47
�članovima Partije i skojevcima. Taj je materijal podeljen
sekretarima partijskih ćelija.
Razvoj događaja, Majsko savetovanje Centralnog
komiteta KPJ, razni proglasi i direktive viših partijskih
rukovodstava, kao i stanje u novostvorenim partijskim
organizacijama, zahtevali su od Okružnog komiteta da
organizuje savetovanje s rukovodećim kadrom sa svog
područja. Pošto se u gradu nije mogla naći pogodna
prostorija, organizacija i izbor mesta su povereni Dragojlu Dudiću. On je izabrao školu u selu Zlatariću,
u kojoj je radila njegova kćer Zora, kao učiteljica.
Na sastanku Komiteta, 16. juna, odlučeno je da se
savetovanje održi 21. i 22. juna. Članovi Komiteta
su bili dužni da o mestu i vremenu obaveste dele
gate i da ih prihvate.
Uoči savetovanja, u Zlatarić je došao Milorad
Milatović da se dogovori sa Zorom Dudić, koja je
u to vreme bila kandidovana za prijem u Partiju, šta
treba da uradi. Ona je pripremila prostoriju za rad
i, pod izgovorom da joj dolazi otac s nekim gostima,
zamolila svog kolegu učitelja i školskog poslužitelja
da 21. i 22. juna napuste školu. Pošto su Nemci
pravili ispade u okolna sela da bi oduzeli hranu i
stoku od seljaka, za obezbeđenje je zadužen bio
Dmitrije Koljković, onaj skojevac kojeg je Milica Pavlović slala u Beograd za vreme štrajka u Tehničkoj
školi.
Sa Milošem Minićem, instruktorom Pokrajinskog
komiteta za okrug valjevski, na savetovanju se
okupilo 20 komunista, uglavnom rukovodeći kadar
iz celog okruga. Posle dvodnevnog rada, kao naj
važnije je zaključeno da treba intenzivno nastaviti
pripreme za oružanu borbu, mada učesnici još nisu
imali vesti o fašističkom napadu na SSSR.
Očevidno, fašistička agresija na Sovjetski Savez
zatekla je valjevske komuniste u mobilnom stanju.
Odmah je naređeno da se povuku iz grada istaknuti
komunisti. U toku noći i sutradan izašli su dr Miša
Pantić, Milan Kitanović, Žikica Jovanović Španac,
Milorad Milatović, Zdravko Jovanović i dr.
U prisustvu Filipa Kljajića, člana Pokrajinskog
komiteta KPJ za Srbiju, Okružni komitet je održao
sastanak 25. juna u Valjevu, u Knez-Jovičinoj ulici,
na kome je doneta odluka o formiranju Valjevskog
NOP odreda, sa četiri čete. Na sastanku je imenovan
48
�komandni kadar. Time su izazvane personalne promene u Okružnom komitetu i partijskim organizacijama.
Za komandanta odreda imenovan je podoficir bivše
vojske Zdravko Jovanović, član KPJ od 1938. godine,
a za njegovog zamenika zemljoradnik Rajko Mihailović,
član KPJ od 1940; radnik Milosav Milosavljević,
član Partije od 1936. godine,* dotadašnji sekretar
Okružnog komiteta, imenovan je za političkog kome
sara odreda.
Na tom je sastanku rešeno, takođe, da se osnuju
Mesni komitet KPJ za Valjevo i partijsko rejonsko
rukovodstvo za srez Ljig. Tada je Milica Pavlović
imenovana za sekretara Mesnog komiteta, a samim
tim postala je i član Okružnog komiteta, koji su
sačinjavali, za izvesno vreme, osim nje, Obrad Stefanović (sekretar), Milan Kitanović, Milorad Pavlović
i Milka Minić.
Od sastanka sa Filipom Kljajićem u gradu je
gotovo sve podređeno prikupljanju oružja. Zanimljivo
je da se već na tom zadatku ispoljila bitna parti
zanska odlika - da ljudi mogu i nemoguće, zahvalju
jući hrabrosti i neviđenoj snalažljivosti. Tako je početkom
jula izvedena jedna od najsmelijih akcija u prikupljanju,
bolje reći, u otimanju oružja. Akcija je izvedena
po uputstvu stolarskog radnika Živomira Jeremića Mo
delara, koji je 25. juna, prilikom reorganizacije par
tijskih rukovodstava, izabran za sekretara Mesnog ko
miteta SKOJ-a za Valjevo. On je naručio seljačka
kola iz sela Klinaca, koja su doveli Živorad Gajić
i Milorad Dudić. Kod kafane »Mostar« on ih je sačekao
i s njima produžio na brdo Krušik, sa kojeg su se
spustili u jarak, blizu ograde fabrike »Vistad«. Tu
su već bili Mile Bjelica, Drago Grujičić, Grozdan
Gajić, Radenko Gavrić i Jordan Radoičić. Momci
su kroz razvaljenu ogradu upali i munjevito izneli
iz jednog magacina 12 sanduka ručnih i sanduk
avionskih bombi. Za to vreme, svršeni učenik Po
ljoprivredne škole Milivoje Bjelica, član Mesnog komiteta
SKOJ-a, ostao je na straži, sa zapetom puškom, da
ubije nemačkog stražara ako se slučajno približi dok
oni obave posao. Srećom, niko se nije pojavio Nemci još nisu znali u čiju su zemlju ušli.
S natovarenim kolima, »vlasnici« koji su ih doveli
hladnokrvno su prošli kroz grad i stigli do sela
Milica Pavlović Dara
49
�Đurđevac, gde je sanduke s bombama preuzela Kolubarska četa Dragoj la Dudića.
Plima opštenarodnog ustanka
Kad je u valjevskom okrugu počeo ustanak onom
čuvenom oružanom akcijom Žikice Jovanovića Španca,
opet je, po nalogu partijskog rukovodstva, izvestan
broj komunista morao da napusti grad. Mesni ko
mitet je ostao sa svega 19 članova Partije i 23 sko
jevca, a našao se pred mnogobrojnim zadacima i u
najtežoj situaciji. Pre svega, trebalo je svakodnevno,
ponekad i po dva puta, obaveštavati Okružni komitet
i štab Odreda o događajima i situaciji u gradu.
Takođe, za njihov račun, morala se neprekidno držati
veza sa Pokrajinskim komitetom u Beogradu. A kre
tanje po gradu je, i bez policijskog časa, bilo jako
otežano. Nije se samo Gestapo dao u potragu za
komunistima nego i domaći izrod, koji je, može
se reći, bio opasniji i nesnošljiviji utoliko što je
poznavao prilike i ljude u gradu.
Milica Pavlović se nije štedela, niti, pak, stra
hovala na dužnosti sekretara Mesnog komiteta. Ona
je znala realno da proceni šta i koliko može postići
sa svega tri člana Komiteta u tako složenoj situaciji.
Zato je logično što je zahtevala da se on poveća.
i, polovinom jula, povećan je sa dva člana. Tada
je svaki član Komiteta dobio posebno zaduženje.
Milica je ostala i dalje sekretar, tehničar Rata Vasiljević je imao, kao glavni zadatak, angažovanje ko
munista i simpatizera u fabrici »Vistad«, profesor
Neda Oklopdžija zadužena je za održavanje veze s
Pokrajinskim komitetom u Beogradu, Milorad Pavlović
za rad SKOJ-a, a Milivoje Bjelica i inženjer agro
nomije Bora Atanacković bili su, u izvesnom smislu,
»slobodnjaci«.
Posle 7. jula, u mnoštvu zadataka i obaveza
koji su stajali pred reorganizovanim Mesnim komite
tom, neki su iziskivali svakodnevnu potpunu angažovanost Tako, na primer, osim nabavljanja oružja,
trebalo je organizovati pomoć u ishrani boraca u
Odredu da ne bi sasvim zavisili od sela; dalje, oku
patoru je i u gradu trebalo staviti do znanja da
ustanički plamen iz Bele Crkve nije slučajnost ili
50
�delo »komitske družine«, već početak borbe organizovanih snaga koje će istrajati do pobede.
Što se tiče domaćih izdajnika, upravo onog
društvenog taloga koji se u gradu nudio okupatoru
špijunskim uslugama, prostituisanjem i sličnim izmećarenjem, njih je što pre trebalo zastrašiti, u prvom
redu likvidacijom onih najaktivnijih. I ne kao poslednje, štab Odreda je zahtevao da se svakodnevno obaveštava o neprijatelju, rasporedu i kretanju njegovih
snaga, rasporedu i vrsti oružja kojim raspolaže, po
sebno o raspoloženju vojnika. (Ne verujući da je
nacionalsocijalizam prihvaćen u Nemačkoj onako kako
se to videlo tokom rata, pretpostavljalo se da će se
raspoloženje nemačkih vojnika promeniti s napadom
»na prvu zemlju socijalizma«. Zato su u Valjevu,
kao i u celoj Srbiji, skojevci ubacivali u kasarne
i među nemačke vojnike letke na nemačkom jeziku,
koji su štampani u Beogradu, nadajući se, uzalud (!)
da će se mnogi pokolebati i dezertirati iz zahuktale
vojničke mašine koja je do tada lako dolazila do
pobeda.)
Razume se, Mesni komitet, s malobrojnim ljudstvom
koje mu je stajalo na raspolaganju, nije mogao ostva
riti tako brojne i delikatne zadatke bez pomoći spolja.
Ali mnogo je toga u gradu preduzeto i postignuto
sopstvenim snagama. Obaveštajnu službu Komitet je
obavljao tako što je grad podelio na pet rejona,
odredivši za svaki rejon člana Partije ili pouzdanog
skojevca koji je na dobijenom području organizovao
obaveštavanje. Prikupljene podatke sabirao je radnik
Ljubomir Petrović Mingej, član Mesnog komiteta
SKOJ-a i slao ih za Odred.
Od diverzantskih akcija najznačajnija je izvedena
u »Vistadu« za koji je bio zadužen Rata Vasiljević.
Kad se ukazala povoljna prilika, on je angažovao
14 drugova koji su radili u fabrici da, tobože, posle
završenog posla očiste mašine. Pošto su već imali
pripremljen pesak, oni su ih njime brzo »podmazali«,
a onda ih pustili da rade, tako da su potpuno onespo
sobljene za proizvodnju. Ta je diverzija imala na
ročito moralni efekat jer se o njoj naveliko pričalo
u gradu, s različitim dodacima i preuveličavanjem,
kako j to običaj u takvim slučajevima. Doduše,
ona je imala i svoju cenu: 14 aktera su morali otići
51
�iz fabrike u Odred. Na žalost, ne i njen organizator
Rata Vasiljević.
Što se tiče obračuna s neprijateljem, drugovi iz
grada su u tome najviše zavisili od pomoći iz Odreda.
Te akcije bilo je lakše izvesti kad je trebalo likvi
dirati neku postaju na periferiji ili u neposrednoj
blizini grada. U selu Dračin, na primer, pošto su
pribavili podatke o brojnom stanju i naoružanju
žandarmerijske stanice, drugovi su pozvali borce Kolubarske čete koji su 12. jula uhvatili i razoružali
5 žandarma. Dvojica su im pobegli, sa predsednikom
opštine, koji se toliko kompromitovao kao kolaboracio
nista da je morao noćiti u žandarmerijskoj stanici.
Ponovo se vratio u selo kad su mu dali pojačanje
od 25 dobro naoružanih žandarma. (U julu i avgustu
partizani su zarobljene žanadarme puštali da pođu
kućama, uz obećanje da se neće vratiti u službu.)
Mnogo je teže bilo u gradu naći i uništiti po
jedinačno ljude koji su se, bez dvoumljenja, stavili
u službu Nemaca. Ali, s velikim rizikom i sa hrabrošću koja se često graničila s drskošću, u toku jula
i avgusta ubijeno je ili ihvaćeno i osuđeno 8 nemačkih
fašista i 20 ljotićevaca. O kakvom je riziku i hrabrosti
reč može se zaključiti iz sledećeg primera.
Marko Cvijović i njegova sestra Nadežda bili
su bezobzirni dok su služili nemačku policiju. Da
bi bili »vredniji« i uslužniji od drugih, prokazivali
su ne samo komuniste i skojevce, ako su im udarili
na trag, nego i patriotski raspoložene građane. Na
dežda je još »ukomunila« svoju ličnu imovinu s
jednim višim nemačkim oficirom. Da bi se onemogućio
Marko i njemu slični, Milica je tražila pomoć od
Okružnog komiteta i štaba odreda Komanda Kolubarske čete, koja je tada već prerasla u bataljon,
primila je na sebe da likvidira Cvijoviće, s tim da
Mesni komitet tačno utvrdi kad su oni kod kuće
i da u to vreme prihvati i dovede do njih naoružane
borce. Tu je ulogu preuzeo član Komiteta Bora
Atanacković - uveo je u grad Srećka Milićevića,
Mihaila Đorđevića i Nikolu Varagića. Pošto je provereno da je kuća Cvijovića bez nemačke straže i
da su njih dvoje kod kuće, partizani su upali unutra.
Marko i njegova sestra su bili iznenađeni. Izbezum
ljene, partizani su ih bez reči izveli iz kuće. Napolju
su čekali članovi Partije i SKOJ-a da bi ih, zajedno
52
�s partizanskom trojkom, izveli iz grada ranije proverenim putem.
U selu Robaje, gde se nalazio štab Kolubarskog
bataljona, završila se, konačno, izdaja Marka Cvijovića i njegove sestre.
Mesni komiteti Partije i SKOJ-a su organizovali
niz uspešnih akcija i veoma dobro obavljali postavljene
zadatke. Ali nije sve išlo glatko i bez velikog za
laganja i dobrog promišljanja, kako bi se moglo
pretpostaviti ceneći akcije o kojima je bila reč. I
najmanja neopreznost, kao što se može zaključiti po
oktobarskim provalama, krvavo se svetila ne samo
pojedincima nego i ćelom pokretu. Reklo bi se da
su ljudi bili previše opterećeni obavezama, tako da
nisu mislili o sebi i ličnoj bezbednosti i opstanku.
A nije isključeno da su se, zaneti uspesima, opustili,
potcenili neprijatelja i zaboravili na najvažniji preduslov
svoga delovanja - na konspiraciju! Neprijatelj je trpeo
gubitke i doživljavao neuspehe, ali se i organizovao.
Angažovao je čete agenata da tragaju i njuškaju i dan
i noć za svakim na koga se posumnja da je u ma
kakvoj vezi s narodnooslobodilačkim pokretom. I
čudno je da su na to zaboravili odmereni inž. Bora
Alanacković i Milica Pavlović, snalažljivi i, čak za
zloglasnu beogradsku policiju, neuhvatljivi borci iz
jedinstvenog studentskog pokreta. U kakvu su situaciju
sebe doveli članovi partijskih rukovodstava lepo je
osvedočeno kraćim poglavljem u obimnom mono
grafskom delu »Valjevo - grad ustanika«. U celini,
ono glasi:
»Sastanak Mesnog komiteta je bio zakazan za
6. X 1941. godine u 17.30 časova u kući inž. Bore
Aianackovića. U istoj kući pre ovog sastanka održan
je sastanak aktiva SKOJ-a, koji je duže trajao no
što je bilo predviđeno; zbog ovoga, sastanak MK je
bio kratak, informativan, sa primanjem određenih di
rektiva, posle čega su se članovi razišli. Međutim,
održavanje ova dva sastanka u isto vreme i u istoj
kući predstavljalo je krajnju neobazrivost članova Mesnog
komiteta, jer je ulazak više lica u isto vreme u dvorište
Bore Aianackovića skrenuo pažnju nekim agentima.
Milica Nožica je bila praćena od jednog agenta kada
je išla na sastanak aktiva SKOJ-a, te je ovaj počeo
posle nje da prati sve koji su ulazili i izlazili iz
kuće Bore Atanackovića. Istoga dana, posle policijskog
53
�časa kuća Bore Atanackovića je blokirana i izvršen
je pretres. Bora je uhapšen sa ženom i troje dece.
On na saslušanju nije hteo da prijavi nikoga, pod
vlačio je da je kuća u velikom dvorištu koje vezuje
dve ulice te ljudi prolaze preko dvorišta skraćujući
tako put iz jedne u drugu ulicu. On je jedino rekao
da je toga dana bio kod njega Cvetko Jovanović te
je tako i Cvetko uhapšen iste noći.
U ovo vreme u Valjevu je bilo stvoreno neko
liko punktova za prihvatanje kurira i održavanje veze
sa štabom Valjevskog odreda Najglavnije punktove
su predstavljali stanovi Rate Vasiljevića, Milorada Pavlovića, ing. Bore Atanackovića (svi stanovi članova
MK! - prim. D. B.). Nešto pre hapšenja Bore Ata
nackovića, neko je prijavio iz fabrike »Vistad« Gestapou da Rata Vasiljević sarađuje sa partizanima i
održava veze sa štabom VPO. Na osnovu ovoga
gestapovci su iznenada upali u stan Rate Vasiljevića
i tu zatekli jednog kurira iz Kolubarskog bataljona.
Kod kurira su našli dosta letaka i propagandnog ma
terijala, a u stanu i nešto oružja, odela i sanitetskog
materijala što je bilo spremljeno za Odred. Rata i
kurir su odmah uhapšeni.
Posle hapšenja Rate Vasiljevića, provaljen je Milorad
Pavlović, sekretar Okružnog komiteta SKOJ-a. Do ove
provale je došlo zato što je prilikom rasturanja le
taka po gradu uhvaćen jedan omladinac, član SKOJ-a,
koji je pri saslušanju odao da mu je letke dao Mi
lorad Pavlović. Jedan gestapovac je došao u stan
Milorada Pavlovića da ga liši slobode. Kad je gesta
povac ušao, Milorad mu je bacio mantil na glavu
i počeo da ga bije. Pošto je uspeo da onemogući
gestapovca i u stanu zapali materijal koji je imao,
izleteo je napolje i počeo da beži. U bekstvu je
naleteo na jednog žandarma koji ga je uhvatio i uz
pomoć nekoliko žandarma uhapsio.
Milorad Pavlović, Rata Vasiljević i inž. Bora Atanacković su imali pred neprijateljem odlično držanje.
I pored najvećih muka, nisu nikoga odali niti su
što kazali o radu Mesnog komiteta, SKOJ-a i partijskih
ćelija u gradu. Međutim, Cvetko Jovanović je imao
loše držanje. Iako nije nikoga odao obavezao se gesta
povcima da će voditi borbu protiv komunista, te je
tako iz zatvora pušten uz obavezu da okupatoru po
54
�maže u hvatanju komunista. Posle ovoga Cvetko je
upućen na prinudan rad na valjevski aerodrom3
.
Usled nedostatka dokaza a i zbog intervencije gra
đana, pušten je 10. oktobra inž. Bora Atanacković,
bez prava udaljavanja iz Valjeva i uz obavezu pri
javljivanja nemačkoj komandanturi dva puta nedeljno.
Rata Vasiljević i Molorad Pavlović su ostali u
zatvoru i sa prvom grupom talaca, od 50 lica, 20.
oktobra 1941. godine su streljani u krugu preduzeća
»Vistad« - današnji »Krušik«.
Zbog ranjavanja jednog nemačkog vojnika 21.
oktobra 1941, na putu prema Užicu, 31. bataljon
724. nemačkog pešadijskog puka streljao je šest talaca
u Valjevu dana 22. oktobra.
Istoga dana gradsko poglavarstvo je izdalo saopštenje: » . . . na temelju objave od 20. X 1941. Stojićevlć
Vladeta, Valjevo, Birčaninova streljan je danas kao taoc,
pošto je bio ranjen jedan nemački vojnik«.
Opasnost od hapšenja u ovom momentu pretila je
kako novom rukovodstvu SKOJ-a tako i članovima
Okružnog i Mesnog komiteta. Pošto je okupator u
Valjevu otpočeo sa streljanjima kao merom odmazde,
to je i sama provala dovodila u pitanje živote mno
gih članova Partije. Zbog svega ovoga rešeno je da
Vera Valjarević, Milica Pavlović Mika, Ljubomir Petrović Mingej, inž. Bora Atanacković i Milica Nožica
napuste Valjevo. Tako je u gradu od 12 članova
Mesne organizacije ostao samo Mile Bjelica sa još
2-3 člana Partije i SKOJ-a koji nisu bili kompromitovani.
Greška je što su svi članovi povučeni iz grada,
ali Okružni komitet i instruktor Pokrajinskog komiteta
su hteli da sačuvaju kadrove i precenili su opasnost
po njih, jer je bila u pitanju provala pošto nijedan
od uhapšenih drugova nije nikoga odao. Ova greška
stvara kasnije mnogo teškoća Okružnom komitetu u
obnovi partijskog rada u Valjevu«.4
> Cvetko kasnije nije samo odavao drugove, vcc je i pomagao okupatora. /bog
čega je isključen i/ KPJ
4 Grupa autora: »Valjevo
grad ustanika«, izdanje »Kulture«, Beograd
1967. godine.
55
�Teške posledice četničke izdaje
Možda se nigde tako očigledno kao na valjevskom
području ne reflektuje činjenica da partizanske snage
nisu mogle uspešno delovati bez jake partijske organi
zacije u njihovoj pozadini, tj. na neoslobođenoj i delovima oslobođene teritorije. U Valjevskom odredu
mnogo se brže i bolje učvršćivala i povećavala partijska
organizacija nego u samom Valjevu i ostalim delovima okruga. To je razumljivo. Iz grada i sa neoslo
bođene teritorije bili su neophodni odlasci partijskog
kadra u Odred i radi organizovanja narodne vlasti
na oslobođenoj teritoriji, ili, najčešće, usled opasnosti
od provale. Jednostavno, partijski život nije imao nor
malan i kontinuiran tok (kandidatski staž se odlagao
u nedogled, silom okolnosti, sastanci se nisu redovno
zakazivali i t.sl.). A mnoge započete akcije su osta
jale nedovršene ili bez željenog učinka. Uporedo sa
tekućim zadacima, na primer, Mesni komitet je uspeo
da organizuje Narodnooslobodilački odbor u gradu,
mada je to bilo skopčano sa mnogim teškoćama.
Najteže je bilo naći ličnosti koje će pristati da prime
takvu dužnost koja ne nudi fotelju, već preti smrću,
i na koje će pristati i Okružni komitet. Kad je Mi
lica podnela Komitetu listu odbornika, Komitet je ocenio da je to trenutno najbolji mogući izbor. Za
sekretara odbora je bio određen Bora Atanacković,
koji je izradio predlog statuta. Ali ni 24 časa nisu
protekla od prvog sastanka (5. oktobra) na kome se
odbor konstituisao, a njegovi su zaključci paralisani
oktobarskom provalom. Sutradan, 6. oktobra, uhapšen
je sekretar odbora pa zatim i onaj tehničar iz »Vistada«,
Rata Vasiljević. A onda je usledila odluka instruktora
Pokrajinskog komiteta Miloša Minića da izađe na
oslobođenu teritoriju Milica Pavlović, sa članovima
Partije i skojevcima, jer se pretpostavljalo da svi mogu
biti zahvaćeni provalom. U gradu su ostala samo dva
člana Partije.
Prirodno, u takvim ili sličnim situacijama, tre
balo je počinjati iznova. U Odredu je drukčije - u
njemu je bio koncentrisan najbolji partijski kadar. On
se normalno razvijao, pojedine njegove čete su brzo
prerasle u bataljone. Već u septembru, posle oslo
bođenja Krupnja, gde je zadobijen veliki plen u
oružju i municiji, oni su bili kadri da opkole i uspešno
56
�Kuća Lelekovića u B. Po , i kraj Vaijeva, u kojoj su boravili
gde se Milica krila jedno vreme
članovi OK KPJ Valjevo
�drže u blokadi snage nemačke 704. divizije koje
su se zatekle u Valjevu. Ta bi blokada imala znatno
veći uspeh da se bolje čuvala vojna tajna i da je
u gradu postojala jača partijska organizacija. Istina,
već u septembru su se osetili simptomi četničke izdaje
i da od saradnje s četnicima neće biti ništa. Stoga
nije čudno da su Nemci u Valjevu tražili pomoć
pre nego što su bili blokirani. Oni su u septembru
uzalud pokušavali da se probiju iz grada. U dva puta,
18. i 25. septembra, pa 6. oktobra, upotrebili su
jake snage, s podrškom artiljerije i tenkova. Kako
se vidi iz »Dnevnika« Dragojla Dudića, koji se ubraja
među najbolja svedočanstva iz NOR-a, partizani su se
održali na položajima i naneli prilikom svakog napada
Nemcima osetne gubitke.
Zanimljivo je kako je nemački zapovednik Turner, kome je bila poverena organizacija civilne vlasti,
ocenio tadašnje događaje u Srbiji: »Pokušavali smo
svim sredstvima, nagovarali smo, govorili, pretili, ali
ništa ne pomaže. Ne verujemo da je mogućno nešto
da postignemo na račun autoriteta u ovoj zemlji.
U ovoj zemlji narod ne poznaje autoritet. Svi naši
pokušaji da se narod kanalizuje u jednom konstruktiv
nom pravcu i odvoji od komunista - propali s u . . .
Pozicije partizana u šumama su takve de je, tako
reći, nemoguće pogoditi ih u srce. . . Dobija se utisak
da ni vesti o kapitulaciji SSSR ne bi dovele do ka
pitulacije ovih bandita, koji su žilavi kao đavoli. Osim
toga, njihova organaizacija je izvrsna. Ona bi mogla
biti klasičan primer najbolje tajne organizacije. Mnogi
bi mogli da od njih uče, pa čak i Poljaci koji su
dosta vešti takvoj borbi«.
Snagu ustaničkog pokreta i njegovu početnu aktiv
nost, ilustruju, takođe, izveštaji sreskih načelnika u
valjevskom oknigu. Sreski načelnik Valjeva, na primer,
ovako je video organizovanje ustanika i prve akcije:
»Javna bezbednost u srezu valjevskom od momenta
kada je Nemačka objavila rat Rusiji je prilično ugro
žena. Komunisti bezobzirno nasrću na državne objekte
i žandarmerijske organe. U početku ih je bilo vrlo
malo, ali posle kratkog vremena uspeli su da privuku
veći broj omladine. . . Komunistička akcija je sve žešća
i sve više ugrožava mir. Kreću se u velikim masama,
u grupama od 80-150 ljudi. . . Isto tako, pojedina
oružana lica obilaze vršalice, cepaju knjige koje su
58
�dužni voditi vlasnici vršalica. Komunisti su rasturili
i dezorganizovali sve opštinske uprave.«
Nemci su blokadu načeli ubacivanjem pojačanja
spolja. U Valjevo je prodro 21. septembra 125. pešadijski puk, ojačan jednim artiljerijskim divizionom
i vodom tenkova; zatim je i nemačkoj 718. diviziji
naređeno da, zajedno sa ustaško-domobranskim je
dinicama, pređu Drinu i pomognu blokiranim snagama
704. divizije. No, za ustanak u valjevskom okrugu
bila je od svega kobnija izdaja četnika. Valjevski odred
je, pod pritiskom velikog broja novodošlih neprija
teljskih jedinica, morao da odstupi od Valjeva i na
pusti deo oslobođene teritorije. Šaljući u napuštena
sela svoje članove da očuvaju ustaničko raspoloženje
i duh naroda, Okružni komitet je savetovao da oni
»još ne saopštavaju situaciju sa četnicima«. Takav
stav i odnos prema četnicima zadržao se i kad su
poveli otvorenu borbu s partizanskim snagama u
Sumadiji, i kad je jedan od nemačkih propagandista
napisao u Nedićevom »Vremenu«: »Nemački okupatori
realno su očekivali da će sukob partizana i četnika
olakšati njihovu kontrarevolucionamu akciju«. Četnici
su takav stav partizanskog rukovodstva iskoristili da
mučki i na prevaru pohvataju znatan broj partijskih
radnika, članova Okružnog komiteta i već osnovanih
narodnooslobodilačkih odbora. Između ostalih, uhvaćeni
su članovi Okružnog komiteta Živorad Gajić i Milovan
Radojević, članovi Okružnog komiteta SKOJ-a Vera
Vajarević i Milivoje Bjelica, i član Mesnog komiteta
inž. Bora Atanacković. Svi su oni predati četničkom
sudu u Brajićima, koji je po zlu ušao u istoriju, ili
Nemcima u Valjevu, koji su ih 27. novembra streIjali na Krušiku.
Posle pada Užica i povlačenja Vrhovnog štaba
sa glavninom partizanskih snaga u Sandžak, u va
ljevskom okrugu, čiji se Odred našao u predelu užički
put - Maljen, naišli su veoma teški ratni dani. Nastu
pajući kao kaznena ekspedicija, Nemci su sa te teri
torije masovno streljali i odvodili i nedužno stanovništvo
u sabirne logore. A preostali delovi Odreda, usled
četničke izdaje i nemačke premoći, morali su da se
povlače s glavninom partizanskih snaga. Za vreme povla
čenja, Milica se, s nekoliko političkih radnika, našla
u koloni ranjenika, koju je predvodio sanitetski major
dr Dimitrije Pitović. Doktor je zaustavio kolonu u
59
�hotelu na Divčibarama da bi se videlo kuda će
i kako će dalje krenuti. Tu ih je opkolila veća grupa
četnika, koji su, sad već otvoreno, napadali i zarob
ljavali partizane da bi ih predali Nemcima. Budući
da su ranjenici i ljudstvo koje ih je pratilo bili bez
oružja kojim bi se mogli suprostaviti četnicima, dr
Pitović je predložio da pokušaju pregovorima sprečiti
četnike u njihovoj nameri. On je, sa Milicom i Sretenom Čitakovićem, članovima Okružnog komiteta,
apelovao i uticao, u ime lekarske etike, na četničkog
starešinu da im omogući da produže put s ranje
nicima, da ne bi pali u nemačko zarobljeništvo. Valjda
zato što u tom trenutku nije imao uputstvo kako će
postupiti s ranjenicima (i neboračkim stanovništvom
koje je na strani partizana), četnik je naredio da
njegovi »ratnici« ništa ne preduzimaju, i oni su krenuli
u pravcu Maljena, a ranjenička kolona se u sumrak
prebacila preko užičkog puta, prema Radanovcima,
na kome su partizani ulagali poslednje napore da
zadrže nadiranje nemačkih snaga.
Posle izlaska na oslobođenu teritoriju i za vreme
neprijateljske ofanzive delovanje Okružnog komiteta i
ostalih komunista koji su izašli iz grada ograničavalo
se, uglavnom, na Odred i teritoriju na kojoj su se
kretale njegove jedinice. Međutim, osipanje ljudstva
i kolebanje seljačkih masa uzimalo je maha, naro
čito kad je Odred počeo da se povlači sa matične
teritorije. Tada je, u mnogim slučajevima, i živa reč
komunista bila prilično nemoćna.
Milica je sa partizanskim jedinicama prispela u
Sandžak. Međutim, po odluci Vrhovnog štaba, ona
se s Kolubarskom četom i grupom političkih radnika
vraća na svoj teren, u valjevski i kolubarski kraj. U
Radoinji su prenoćili i izjutra krenuli na put. Kako
je most na reci Uvcu bio miniran, išli su nizvodno
dok nisu pronašli plićak da pređu na desnu obalu.
Odmah po prelasku reke, sukobili su se sa nekoliko
stotina četnika. Posle žestoke borbe, četnici su se
razbežali, a partizanska kolona je produžila marš
pored Zlatibora, preko sela Šljivovice.
Nedaleko od Drine, izbegli su sukob sa Nemcima
i ljotićevcima i uputili se, preko Šargana, na pla
ninu Taru. Prenoćili su u Dečijem domu, na Ka
luđerskim Barama. Tu su našli pune kazane spremljene
hrane za četnike, koji su glavom bez obzira, ispred
60
�nekoga pobegli. U Kaluđerskim Barama su se zadržali
dva dana. Milica je odatle, s grupom partizana, kre
nula prema Medvedniku, gde su se nalazili borci
Kolubarskog bataljona i štab Valjevskog partizanskog
odreda.
S gubitkom slobodne teritorije, prekinute su sve
veze s jedinicama koje su prešle u Sandžak. U
zapadnoj Srbiji, osim Radevskog bataljona, zadržale su
se jedinice Valjevskog partizanskog odreda, Kolubarski
bataljon, pod komandom Žikice Jovanovića Španca,
Mačvanski partizanski odred i Tamnavski bataljon. One
su morale da vode svakodnevne žestoke borbe s
Nemcima, četnicima i Ijotićevcima. Njihova je slobodna
teritorija bila od čela do začelja kolone. Izbegavajući
frontalne sukobe sa brojno nadmoćnijim neprijateljem,
morale su stalno da se kreću, a sa njima su se
kretali i politički radnici da ne bi bili pohvatani.
Nemačke jedinice, koje su za vreme ofanzive
nastupale kao kaznena ekspedicija, a potom četnici i
pripadnici Nedićeve Nacionalne straže počinili su na
bivšoj slobodnoj teritoriji, posebno u neposrednoj
okolini Valjeva, nečuvena zverstva nad nedužnim sta
novništvom, šireći u isto vreme vesti da su partizani
uništeni, da ih više nigde nema.
Seosko stanovništvo je toliko bilo zaplašeno da
se ilegalac-partijski radnik nije smeo usuditi da zakuca
ni na vrata onih za koje je znao da su prijatelji,
da nisu izdali pokret Takve su mnoge oči vrebale
da ih prijave četnicima ili nedićevcima, koji su se
utrkivali ko će ih više poslati u Valjevo, odnosno
u šabački ili banjički logor, gde su se streljanja u to
vreme iskazivala trocifrenim brojevima. Situacija se
pogoršavala sa saznanjem ’ da partizani nisu uništeni
i da partijski radnici nalaze utočišta u selima valjevskog
okruga, pa i u samom Valjevu. Teror i oblici zastra
šivanja su se umnožavali. Uobičajenim batinama, sa
obaveznim novčanim kaznama koje su primenjivale
nemačke i četničke komande, i prinudnim radom,
na koji je Nedićeva »vlada nacionalnog spasa« upući
vala pohapšene, nije se postiglo ono što su izdajnici
želeli, kao što ni Nemci nisu bili zadovoljni učinkom
streljanja, ma koliko da je bilo masovno. Zato su
naredili da se osuđeni na smrt vešaju na trgovima,
u prisustvu građana. A kad je Stevan Filipović ispod
vešala održao govor kojim je zbunio okupatorske voj-
61
�Hrabra ilegalka Milica Pavlović Dara, preobučena u nošnju seljanke,
da bi se bezbednije kretala i izvršavala mnoge zadatke
nike i domaće izdajnike, okružni načelnik je službeno
molio da se osuđeni vešaju tajno, »a ne javno, jer
bi javna vešanja više štete nanela nego koristi«.
U situaciji kakva je nastala posle povlačenja glav
nine partizanskih snaga iz Srbije, partijskim radnicima
u zapadnoj Srbiji nije preostalo ništa drugo nego
da udvostruče napore da bi zadržali sudbinu ustanka
u svojim rukama. Prirodno, Okružni komitet Valjeva,
sa instruktorom Pokrajinskog komiteta Milošem Minićem, nije se kolebao: zajedno sa političkim i vojnim
mkovodiocima Valjevskog odreda, analizirali su 1.
decembra novonastalu situaciju i doneli određene
zaključke. Na sastanku je ocenjeno da treba hitno,
već 4. decembra, održati savetovanje na kome će se
detaljno razmotriti situacija i postaviti odgovarajući
zadaci. Na tom su savetovanju, u selu Dragodolu,
bili rukovodioci Valjevskog i Mačvanskog odreda i
Tamnavskog bataljona, članovi okružnih komiteta KPJ
62
�Valjeva i Šapca i komandiri i komesari obližnjih
jedinica, ukupno oko 40 vojnih i političkih rukovo
dilaca. Služeći se procenom i zaključcima sa prethod
nog sastanka, Miloš Minić je podneo referat na ovom
skupu, podvlačeći naročito težinu stanja izazvanog
neprijateljskom ofanzivom i četničkom kontrarevolu
cijom. Na osnovu njegovog referata i diskusije, od
lučeno je da se stvaraju manji partizanski odredi
od 150 do 200 boraca, s tim da njihove partijske
organizacije pojačaju političko-propagandni rad među
borcima i na teritorijama preko kojih će se kretati.
Iako je četnička izdaja, sa svim posledicama, bila
očigledna, zauzet je stav da se treba uzdržati od
bratoubilačkih obračuna, gde god je mogućno, i po
zivati u borbu borce-dobrovoljce s parolom: Za hleb
i sloboda
Pošto je prestala da izlazi užička »Borba«, ocenjeno je da se njena agitacionopropagandna uloga mora
nadomestiti štampanjem što većeg broja vesti, letaka
i drugog materijala. Uporedo s tim, Okružni komitet
je pokrenuo i list »Partizan«, na kome je i Milica
radila, s Radovanom Vukovićem, jednim od onih ko
munista koji su kroz prokopani kanal pobegli iz
mitrovačke robijašnice. U tom listu, sem informacija
o tekućim događajima, objavljen je niz članaka teo
rijskog karaktera.
Obilje i složenost zadataka pred kojima se našao
Okružni komitet nalagali su neodložnu popunu nje
govog sastava. Savetovanju u Dragodolu nisu prisustvo
vala četiri njegova člana: sekretar Obrad Stevanović
je odstupio sa partizanskim snagama prema Užicu,
gde je i poginuo, Živorada Gajića i Milovana Radojevića su početkom novembra uhvatili četnici i
predali ih Nemcima u Valjevu, a Milica Pavlović se
još nije bila vratila iz Sandžaka. Sada je izabran Milan
Kitanović za sekretara, a za članove Milica Pavlović,
Sreten Čitaković, Milka Minić i Ljubomir Petrović
Mingej. Milica je od tada imala legalno (partizansko)
ime - Dara. Sa odlukama i zaključcima sa ovog i
narednog savetovanja upoznala se kasnije, po dolasku
na valjevsko područje.
Nekoliko dana posle savetovanja u Dragodolu,
došao je Mirko Tomić Seljak, član Pokrajinskog ko
miteta, sa direktivom i širokim ovlašćenjima Central
nog komiteta KPJ, što je Okružni komitet obavezalo
�da održi novi sastanak, sredinom decembra, mada su
zaključci doneseni na prethodnim sastancima, kako se
pokazalo, bili saglasni sa direktivom Centralnog komiteta
i pismom Pokrajinskog komiteta »O radu partijskih
organizacija u partizanskim odredima«, koje je u
međuvremenu prispelo. Na novom sastanku, u selu
Brezovicama, odlučeno je da se formiraju partijska
povereništva za srezove valjevski, kolubarski i podgorski, s ciljem da se brže oživi partijski rad,
prvenstveno na onim područjima sa kojih su dob
ro poznati članovi Partije povučeni u jednice
ili su pohapšeni za vreme neprijateljske ofanzive.
Izabranim poverenicima je preporučeno da pođu na
određena područja bez oružja i da se, po mogućnosti,
legalizuju. U duhu preporuke Centralnog komiteta,
rečeno im je, takođe, da četnike Draže Mihailovića
treba politički neutralisati, što znači da političkim
radom treba onemogućavati njihovo kontrarevolucionamo delovanje i uticaj u narodu. Pri tom je pozitivno
ocenjen postupak Valjevskog i Podrinskog odreda,
koji su, nekoliko dana ranije, pustili četnike kapetana
Račića da nesmetano prođu za Bosnu, iako su ga
mogli napasti i, eventualno, uništiti.
U diskusiji je ukazano na obavezu da se izbegne
bratoubilačka borba, da se zavedeni seljaci na svaki
način pokušaju odvojiti od četničkih komandi i starešina.
Kad se povela reč o daljim dejstvima partizanskih
odreda, naglašeno je da se striktno primenjuje gerilski
način borbe, zapravo, da se sa frontalnog načina
ratovanja pređe na gerilski. Kao i na prethodnom
savetovanju u Dragodolu, konstatovano je da na
teritoriji Posavine i Mačve postoje povoljniji uslovi
za omasovljavanje narodnooslobodilačkog pokreta, pa tu
teritoriju treba »pokriti« manjim, pokretljivijim jedini
cama radi proširenja slobodne teritorije i jačanja
partizanskog uticaja na širem području. Zbog toga je
preporučeno da se dejstva Podrinskog i Valjevskog
odreda i Tamnavskog bataljona što više međusobno
povezuju.
Ubrzo se pokazalo da je mnogo toga što je
zaključeno na sastancima i savetovanjima u decembru
gotovo neizvodljivo budući da je neprijatelj, i posle
ofanzive, zadržao na valjevskoj teritoriji ogromne snage, s
ciljem da iskoreni teškoće tada već oslabljenog oslo
bodilačkog pokreta. No to ne znači da je Okružni
64
�komitet Valjeva odustao i oglušio se o uputstva i
zahteve viših rukovodstava. Osmog januara on je
dobio pismo od Centralnog komiteta KPJ iz Bosne
kojim se od njega traži da uspostavi stalnu ve
zu sa sekretarom Pokrajinskog komiteta u Beogradu
i da se čvršće poveže sa partijskim rukovodstvima
u ostalim gradovima Srbije. U pismu je poručeno
i to da se Komitet i instruktor Pokrajinskog komiteta
o svemu konsultuju sa Mirkom Tomićem, koji je
uskoro uspeo da uspostavi vezu sa sekretarom Pokrajin
skog komiteta.
Na putevima ilegale
Na sastanku Komiteta, u selu Leskovicama, konstatovano je da se izvesni zadaci teško i sporo ostvaruju
zato što Komitet nema čvršće veze sa širom teritorijom
okruga i, posebno, sa Valjevom. Zato je odlučeno
da se članovi Komiteta i sreskih poverenstava pojedinačno
rasporede i zaduže za rad na određenim područjima.
U svakom slučaju, bilo je najvažnije i najteže prodreti
i održati se u Valjevu i njegovoj bližoj okolini,
gde je neprijatelj koncentrisao najveći deo oružanih
i policijskih snaga, smatrajući, opravdano, da je tu
središte i žarište ustanka i oslobodilačke borbe.
Na sastanku su članovi Komiteta i poverenstava
ovako raspoređeni: Ljubomir Petrović Mingej upućen
je u Valjevo, Milica Pavlović u sela oko Valjeva,
a na teren Azbukovice, Rađevine i Podgorine otišli
su Stevan Milatović, Milijan Mića Jeremić i Rade Joksimović.
Delovanje Ljubomira Petrovića i Milice Pavlović
bilo je uzajamno. Petrovićev ulazak u grad i Miličina
aktivnost u njegovoj okolini brzo su se ispoljili
vidnim rezultatima. Pre svega, u gradu su obnovljeni
prvobitni punktovi i tajni kanali preko kojih se svako
dnevno mogla održavati veza sa okolinom. Po izboru
i nalogu Komiteta, Petrović je imenovao Mesni komitet,
čiji je glavni zadatak bio da pribavlja i dostavlja
vesti o neprijatelju i njegovim namerama. Mesni
komitet je obezbedio pisaću mašinu, geštetner, matrice
i izvesnu količinu hartije, tako da su se u sklo
ništu Ljubomira Petrovića počele štampati vesti, leci
5 Milica Pavlović Dara
65
�i drugi propagandni materijal. Preko očekivanja, već
u martu, u gradu su osnovane tri partijske ćelije,
a vezu s Pokrajinskim komitetom u Beogradu preuzela je
Katarina Mutić, kao sekretar Mesnog komiteta.
Milica Pavlović je i pre sastanka u Leskovicama
radila u selima za koja je na sastanku bila zadužena.
Početkom februara, ona je došla, s Milojem Spasojevićem, u selo Zarube, kod Živorada D. Godevca,
u čijoj se kolibi dosta dugo zadržala. Iz tog prilično
sigurnog skloništa ona je obilazila druga sela i povezivala
simpatizere pokreta i rudoljube duhom otpora i verom
u pobedu. Međutim, i pored velike opreznosti, njeno
je prisustvo kod Gođevčevih primetila neka žena iz
sela Prijezdića pa se, radi sigurnosti, morala preseliti
u selo Žabare, kod Marka Kuzmanovića. Inače, u
selu Prijezdiću se sastajala, kod Aleksandra Golubovića,
sa Milošem Minićem, Radivojem Jovanovićem Bradonjom, Miloradom Milatovićem i drugima.
Dok je bila na terenu Zaruba, uspostavila je
vezu sa Lazarom Mosurovićem iz tog sela, koji
je nosio poštu u Valjevo kod Raše Lalovića, a
kasnije kod Dušana Andrića Solida. Sa Solidom su bili
ugovoreni znaci raspoznavanja: »Došao sam da vam
dam vunu za pamuk«. Mosurović je od Andrića
donosio razne stvari za ilegalce i borce Suvoborskog
odreda.
U drugoj polovini februara kretala se kratko vreme
sa Suvoborskim odredom u kolubarskom srezu da bi
videla kakve mogućnosti postoje za ilegalni rad. U
stvari, tamo se zadržala, s Milojem Spasojevićem,
toliko koliko je bilo potrebno da se obnove ranije veze
i punktovi.
Imajući na umu izdaju četnika i ofanzivu Nemaca,
masovna streljanja i mnogobrojna zverstva što su ih
počinili u toku ofanzive Nemci, četnici, nedićevci i
tzv. dobrovoljci /ljotićevci/, kao i teror koji su sproveli
nakon ofanzive, s pravom se može reći da su se, u
ovom periodu, zalaganje i rad Okružnog komiteta
i partijskog članstva graničili s najvećim požrtvovanjem.
U martu su se članovi Komiteta našli pred
novim iskušenjem: partizanski odredi su preživljavali
poslednje dane. A čim nema vojske, kolebljivi seljak
66
�Članovi OK KPJ za Valjevo krajem 1943: sleva: Milovan Milosavljević.
Milorad-M ile M ilalpvič, Sreten Čilakovič, Milica Pavlović Dara i
Žika G ajić (Snim io S. Čitaković)
�postaje malodušan, pa nastupi zlo vreme kad niko
nikome ništa ne veruje. Članovi Komiteta su bili
rasuti po ćelom okrugu. U Valjevu i njegovom užem
području zatekli su se Milica i Milka Minić, Sreten
Čitaković i Ljubomir Petrović Mingej; sekretar Milan
Kitanović je bio sa Suvoborskim odredom.
Instruktor Pokrajinskog komiteta Miloš Minić je
uputio članove Okružnog komiteta početkom marta
da obiđu Kolubaru i Kačer, radi obnavljanja i oživljavanja
političkog rada u tim oblastima. Milica se nalazila
u Zabarima, kod Marka Kuzmanovića, odakle je,
preko Zorke, žene Mihaila Kuzmanovića, koja joj
je služila kao kurir, tražila od Anice Spasojević iz
Rajkovića da je poveže sa Radmilom Spasojević.
Radmila je tada bila uhapšena pa joj je Anica poručila
da dođe u Rajković i da će joj biti obezbeđeno
sklonište kao da je Radmila u selu.
Posle dva-tri dana, Milica je, preobučena u odelo
seljanke, za dana došla sa Zorkom u Rajković.
U kući Sretena Spasojevića ostala je dva dana, a
onda se prebacila kod Simke Spasojević.
U Rajkoviću je, sa Milojem Spasojevićem, napravila
plan za obilazak sela u Kolubari. U isto vreme,
uspostavila je vezu sa Kajom Lalović iz Sankovića,
Živoradom Milinkovićem iz Brežđa i Zlatijom Radisavljević iz Pauna. Sa Mihailom i Markom Kuzmanovićem
u Žabarima već je bila povezana.
Izvestan broj sela kroz koja se kretala bila su,
maltene, periferija Valjeva. Zato, ako u njima nije
bilo četničke komande ili stanice Srpske državne
straže, bilo je svakakvih patrola i kojekakvih protuva,
od ranog jutra do mraka. S obzirom na to, Milica
se morala dovijati na razne načine da je ne prepoznaju
i da ne bude sumnjiva. Nije bilo dovoljno maskirati
se seljačkom odećom. Pokušala je da se obezbedi
kakvom-takvom legitimacijom i, prilikom boravka u
selu Bujačiću, u neposrednoj blizini Valjeva, gde je
tokom celog rata kuća Ranka Kuzmanovića bila
jedno od najsigurnijih partizanskih uporišta, nabavila
ju je na način kao iz kakvog akcionog filma. Zamolila
je Ranislavu (Racu) da kaže svojoj snahi Angelini,
Rankovoj ženi, da se ona o tome stara. A Angelina
68
�je bila glavni kurir iz te kuće neustrašivih ljudi5
.
Nije bilo jednostavno naći ženu, po prilici, Miličinih
godina, uzeti joj legitimaciju i vezati je tako da ne sme
poći dalje od seoskog atara. Angelina i Raca su
shvatile koliko je stvar delikatna. Ali su se odlučile,
ipak, da Raca uzme legitimaciju od Kasije Kuzmanović,
pod izgovorom da joj privremeno treba. Milica je »našla«
da joj ta legitimacija odgovara, i mali Nikola je
doveo Stepana Vučićevića, krojača iz Žabara, koji se
amaterski bavio fotografskim zanatom, da slika Milicu.
Vučićević je u toku dana napravio snimak i Milica je
tako mogla da nastavi da putuje kao Kasija Kuzmanović.
Sve su tri znale da to nije bogzna kakva siguracija,
ali nisu o tome razmišljale. U slučaju ako bi neko
Milicu prepoznao i prijavio da se kreće pod tuđim
imenom, bila bi streljana ne samo ona nego i sve
tri Kuzmanovićeve.
Iz sećanja njenog učenika Borivoja Petrovića
vidi se da se, prema potrebi, služila i drugim
legitimacijama. U isto vreme, to je sećanje zanim
ljivo i radi toga što pokazuje da je Milica,
ponekad, radila i ono što, po logici stvari, kao
partijski rukovodilac, nije morala. Evo, ukratko, Petrovićevog iskaza.
5 Iz te bogate i zadružne porodice, koja je imala imanje i u Žabarima,
najstariji sin Slobodan, je bio učitelj, član KPJ: sjajan govornik. On je uoči 7.
novembra 1941. s Borom Atanackovićem. u selu Baćcvcima. pripremao proslavu Dana
oktobarske revolucije i organizovao izvlačenje prikupljenog žita za jedinice Odreda.
Tu su ih uhvatili četnici i predali Nemcima, koji su ih istog mcscca streljali
na Krušiku.
Mladi sin Radivoje. borac Kolubarskc čete. jedva se spasio, kao ranjenik, prilikom
razbijanja Suvoborskog odreda. U novembru 1942. kad je uhapšeno oko ISO
saradnika NOP-a, uhapšen je i on. sa sestrom Dragicom. i odveden u Banjički
logor, iz kojeg su prebačeni u Smederevsku Palanku, u logor za prevaspitavanje omladine.
Sin Marko, oženjen, otac sedmoro dece. živeo je, povremeno, s porodicom
na imanju u Žabarima. Bio je član narodnooslobodilačkog odbora koji je osnovao
Miloš Minić 1942. godine. U maju 1943, njega su na zverski način ubili četnici.
Sa još pet ljudi. Njihova tela bez glava poredali su na putu i pet dana niko im
nije smeo prići da ih sahrani.
Sin Pero je bio zarobljen u aprilskom ratu i oslobođenje je dočekao u
zarobljeničkom logoru.
Vojnički rečeno, kuća Ranka Kuzmanovića u Bujačiću bila je suhoputna stanica:
kroz nju je prošao veliki broj boraca iz grada u Valjevski odred prilikom nje
govog formiranja, kao i oni koji su stupili kasnije u odred »Žikica Jovanović
Španac«. Pošto je bila blizu grada, do nje se prenosila municija, sanitetski i
propagandni materijal, oprema za borce i dr. Čika Ranka i najstarijeg unuka Dragana
često su hapsili i saslušavali. Angelina je znala sve ilegalce. partijske kurire i
ujne punktove u gradu. Iz njihove kuće su i unučad, na neki način, sudelovala u
borbi i radila za ilegalce. Od najstarijeg do najmlađeg če|jadeu svi su bili,
manje ili više, na velikim iskušenjima, ali iz njihove kuće nikad njje potekla reč
izdaje ili terećenje nekog od pripadnika oslobodilačkog pokreu.
69
�Krajem 1941. ili početkom 1942. godine, njemu
je Kaja Mutić donela film da uradi nekoliko foto
grafija jer je znala da se, kao amater, bavio foto
grafskim zanatom. Kad je razvio film, prepoznao je
Milicu, povezanu maramom, obučenu u seljačku odeću.
Bio je iznenađen, videvši kako se njegov razredni
starešina »poseljačio« i otisnuo iz grada - ko zna gde!
Znao je samo da treba napraviti fotografije za legitimaciju
i više se nije raspitivao o svom profesoru, pred
kojim će se još jednom naći na neobičnom ispitu.
U leto 1942, rečeno mu je da se obavezno
sastane s Milicom. Ona je poručila da se nađu u
šumi na Boričevcu, nadomak Valjeva. Seća se da je
njihov razgovor počeo »izdaleka« - o omladini, njenoj
odanosti i udelu u oslobodilačkoj borbi, o njenoj
hrabrosti, u prvom redu. Tek kasnije, kad je bolje
razmislio o tom susretu i razgovoru, bilo mu je
jasno da je Milica u to vreme imala vojničku
i mobilizatorsku ulogu. Pitala ga je, kao uzgred,
šta bi radio, na primer, ako bi se našao na mostu,
s revolverom u džepu, u trenutku kad Nemci presretaju
i pretresaju građane? Da li bi pucao na Nemce,
ili bi tražio neki drugi izlaz?
Povezujući to s nekim drugim pitanjima slične
prirode, bio je impresioniran time kako je, na izgled,
mirna nastavnica iz Srednje tehničke škole postala ratnik
i vojnik revolucije.
Sekretar Okružnog komiteta Partije
Nedićevsko-četnička komanda, zajedno sa nemačkim
komandantom u Valjevu, ocenila je da se otpor
seoskog stanovništva i njegova prikrivena privrženost
narodnooslobodilačkom pokretu najviše pothranjuju pos
tojanjem partizanskih jedinica u zapadnoj Srbiji. Zato
je isplanirana zajednička operacija, s ciljem da se u
martu uništi i poslednja najjača partizanska jedinica
- Suvoborski odred. (Posavsko-tamnavski odred je većim
delom izginuo u borbi s Nemcima kod sela Čuruge
i Dokmira, a Valjevski odred je faktički prestao da
postoji 5. marta, odlaskom 70 boraca u Bosnu.)
Borbe koje su Suvoborci vodili 11. marta, noću
12/13. marta, pa 16. marta i, konačno, 17/18. marta,
predstavljaju najslavnije stranice NOR-a u tom kraju jer,
70
'
�u svim tim dramatičnim borbama protiv združenih
snaga neprijatelja (nemački 741. puk i pet dobro
opremljenih četa iz pet četničkih odreda) 240 neustra
šivih partizana herojski su se borili i ginuli dok, naj
zad, nije ponestalo i snage i municije. U protivnapadu,
12. marta, u popodnevnim časovima, poginuo je i
komesar Odreda Zikica Jovanović Španac.
Posle tih žestokih bojeva, valjda zato što nije ispalo
sve kako je planirano (gubici su bili nepredviđeno
veliki), ostrvljeni domaći izdajnici su preduzeli »češljanje«
terena, pri čemu ni dete nisu ostavili živo ako su
ocenili da je partizansko. Milici Pavlović nije bilo
prvi put da čuje i vidi kako to »čiste« izdajnici sela i
seoske domove, pa je smatrala da je bolje da se
skloni u Valjevo. Tako je »seljanka« Kasija Kuzmanović
oko 20. marta, iz sela Sankovića, preko Rajkovića
i Paune, ušla u grad, gde se zadržala dok se
stanje koliko-toliko smirilo, a onda je, sa Sretenom
Čitakovićem, pošla u kolubarski srez.
Posle razbijanja Suvoborskog odreda, Milan Kitanović jedva je uspeo da se skloni i ne padne
neprijatelju u ruke. Okružni komitet u dotadašnjem
sastavu nije više održao ni jedan sastanak. On je teš
ko oboleo, a Milka Minić je uhapšena u selu
Cvetanovcu. Zbog bolesti Kitanovića i nastale situacije,
na inicijativu Miloša Minića, 6. aprila je održan
sastanak u kući Ranka Kuzmanovića, u Bujačiću,
na kome je popunjen Okružni komitet, tako da su
ga od tada sačinjavali Milica Pavlović, sekretar, Sreten
Gtaković, Kaja Mutić i Živorad-Zika Gajić. U avgustu
je kooptiran metalski radnik Vlada Ivanov. Prvi zadatak
novoformiranog Komiteta je bio - stvaranje novih
partijskih organizacija i uporišta po selima, kao i sreskih
poverenstava.
Odmah je zapaženo da reorganizovani Komitet
smelije deluje. Već 8. aprila, u Sankoviću, u kući
Živka Lalovića, formirano je sresko poverenstvo za
kolubarski srez. A za Prvi maj štampan je letak u
kojemu su prikazani, sem ostalog, rezultati borbe Sovjet
skog Saveza i, prilično opširno, razvoj događaja u
Jugoslaviji. Letkom su pozvani radnici, seljaci, omladina
i svi srpski rodoljubi na aktivnu borbu protiv okupatora
i domaćih izdajnika.
Od članova Komiteta Milica Pavlović i Sreten
Gtaković su živeli ilegalno; Kaja Mutić je živela u
71
�Milica
Pavlovu
kao sekretar OK KPJ za Valjevo,
S. Čitakoviea iz 1943. godine
na
snimku
Valjevu, a Živorad Gajić u selu Paunama, pošto je
bio pušten iz valjevskog zatvora 22. januara 1942.
To je bila nova, znatno bolja okolnost da Komitet
može ostvariti niz zadataka sa članovima koji se mogu
slobodno kretati po terenu. Doduše, i Milica se kretala
slobodno. Čak i suviše slobodno. Imala je sreće,
doista, sa prerušavanjem u izbeglicu ili seljanku za
vreme putovanja od sela do sela, ili od sela do
grada, i obratno. Bila je povoljna okolnost da nije
duže radila kao profesor u Valjevu, te da nije sasvim
72
�zapažena kao njegov građanin. Ipak je ponekad previše
rizikovala i, reklo bi se, sudbinu svoju izazivala.
Razume se, uvek je imala pri sebi lično naoružanje
- dve bombe i revolver na vojničkom opasaču
ispod ženske rekle ili bluze. Od oružja se nije raz
dvajala ni dok je spavala - revolver je obavezno
stavljala pod jastuk, spreman za upotrebu, jer »zlu ne trebalo«, kako je u šali govorila. Sa oružjem se
osećala slobodnijom i sigurnijom.
Početkom maja ponovo je došla u selo Rajković
da se sastane sa Milkom Spasojević, koja je bila puštena
iz šabačkog logora, i sa Milošem Minićem i Milojem
Spasojevićem, koji su se tada tu nalazili. Raspitivali su
se o pojedinostima i stanju u logoru. Milka im
je pričala o herojskom držanju sestara Ilić iz Valjeva,
posebno Branke.
Kao sekretar Komiteta, Milica se posebno angažovala
na obnavljanju i organizovanju narodnooslobodilačkih
odbora. Pri tom je bila u nedoumici zbog formiranja
pododbora, čiji se rad, po njenom nahođenju, podudarao
s radom aktiva, koji su u Valjevu bili dobro organizovani.
O toj njenoj nedoumici govori pismo Pokrajinskom
komitetu, od 24. septembra, u kome ona kaže:
»Nego, da Ti učinim neke napomene u tom pogledu da
bi Ti bilo lakše da se snađeš u praktičnom poslovanju
odbora. Dok nismo došli na ideju da stvaramo NOO,
a ukidamo aktive kao stalna tela mi smo imali
svuda aktive. Njih smo tretirali kao partijska uporišta . . .
Ta forma rada je vrlo pogodna. . . Posle je došla
ona velika zabuna šta će da rade aktivi, a šta
pododbori. . . Međutim, desilo se da su se aktivi gde
god su postojali i dalje održali. Tako Ti je slučaj u radu
kod zanatskih radnika, kod žena. Negde su produžili
stvarati pododbore, npr. kod činovnika, kod železničara,
te tako sada imamo i aktive i pododbore. Moje
lično mišljenje je da se mi sa ovim nemamo
šta natezati. Jedino ostaje da produžimo rad preko
aktiva, da aktive proširujemo i obratimo veću pažnju
na njih, a da stvorimo, naravno, ako se bude moglo,
jedan NOO za ceo grad. Mi ćemo uticaj u NOO
osigurati preko naših ljudi koji budu odbornici, simpati
zeri ili pristalice. .. «
Iz Pokrajinskog komiteta dobila je ovo objašnjenje
o radu i narodnim odborima: »Treba raščistiti pojam
73
�»aktiv«. Aktivi su uopšte pomoćna tela preko kojih
se sprovodi određen rad, npr. omladinski aktivi,
ženski aktivi, partijski aktivi i si. Sve su te razne
vrste aktiva podređene raznim rukovodećim organima
u razvijenoj organizaciji, a u nerazvijenoj aktivi vrše
više funkcija. . . narodnooslobodilački odbori su organi
narodne vlasti na oslobođenoj teritoriji i organi političke
borbe na neoslobođenoj teritoriji. Ali, i na neoslo
bođenoj teritoriji oni su organi narodne vlasti, uporedo
se okupatorskom vlašću, oni treba da budu »država u
državi«, da preotimaju političku vlast iz ruku okupatora
i njegovih slugu, da narod sprovodi odluke i rešenja
narodnooslobodilačkih odbora, a ne okupatorski organi,
da se na taj način, uz oružanu podršku partizan
skih odreda, iz ruku okupatora i njegovih slugu preotme
ne samo politička već i vojna vlast«.
Jasno je da rukovodeći kadar na terenu, koji se
bavio praktičnim radom, nije imao vremena ni moguć
nosti da se bavi teorijom. Osim toga, bogata partizanska
praksa nije se mogla sasvim objasniti oskudnom
literaturom koju su posedovali ilegalci-praktičari. Ono što
je poticalo iz viših rukovodećih centara stizalo je na
udaljena područja s velikim zakašnjenjem.
U svakom slučaju, sporni momenat u praksi
Milice Pavlović svedoči o njenom samostalnom i smelom
rezonovanju o problemima i pojavama na koje je
nailazila
Formiranje novog odreda
Posle poraza Suvoborskog partizanskog, odreda, za
partijska rukovodstva i članove Partije bilo je primamo
- stvaranje novog odreda Razume se, najviše se oče
kivalo od Okružnog komiteta i tzv. mobilnog poverenstva,
koje je formirano pri Komitetu, polovinom avgusta
1942. Poverenstvo su sačinjavali Milorad Milatović,
Miloš Milosavljević Pipin, radnik iz »Vistada«, Steva
VUkosavljević, obućarski radnik, i Milivoje Bjelica,
svršeni učenik poljoprivredne škole.
Kao sekretar Komiteta, Milica je bila stalno
u pokretu i kontaktu sa pojedincima; bila je, zapravo,
sekretar, i kurir, i radnik na terenu. Uspostavljala
je kontakte sa članovima Partije i SKOJ-a i njih
74
�međusobno povezivala. Sastajala se više puta s Milošem
Minićem i vojnim rukovodiocima.
Na formiranju novog odreda insistirao je Pokrajinski
komitet, koji je, u vezi s tim, napisao nekoliko pisama
Okružnom komitetu. Međutim, iz pisma koje je Komitet
poslao 11. avgusta Pokrajinskom komitetu vidi se d aje
to bio jedan od najtežih zadataka koji komunisti nisu
mogli sami da izvrše: »Formiranje odreda pašće
početkom septembra . . . Biće potrebno da nas pomognete
sa izvesnim brojem ljudstva, sa oružjem - puškomitraljezima. Vi ljude pripremite pa ćemo nešto prebaciti
preko Aranđelovca, a nešto preko Valjeva«. Osim
toga, u pismu se kaže da je šteta što baš u tom
času Miša Dudić i Miloš Minić treba da se povuku na
teren Šumadije.
Međutim, iako je formiranje odreda zahtevalo
nešto više vremena, i Okružni i Mesni komitet
su požurili, i to tim više jer je iz Bosne došao
kurir, »koga su poslali Tempo (Svetozar Vukmanović D.B.) i ostali drugovi . . . da dobije izveštaje o političkoj
situaciji i, naročito, o potrebi i mogućnosti prebacivanja
i opstanka jedne ili više proleterskih brigada u Srbiju«.
Tom kuriru, koji se kao četnik morao vratiti za sedam
dana s četničkim odredom Pere Vukanovića, trebalo
je pokazati da i u zapadnoj Srbiji postoji parti
zanski odred s kojim drugovi u Bosni mogu računati.
Početkom septembra Milica je, u dogovoru s
Milošem Minićem, zakazala sastanak Okružnog ko
miteta, na kome je imenovano rukovodstvo novog
odreda, u sastavu: Miša Dudić, komandant, Andra
Savčić, politički komesar, i Milivoje Bjelica, zamenik
političkog komesara. Za nekoliko dana su izvršene
i druge pripreme oko ljudstva, opreme i naoružanja.
Uprkos svim teškoćama, 20. septembra, u šumi zvanoj
Piljevina, kod sela Prijezdića, formiran je novi par
tizanski odred, koji je poneo ime »Žikica Jovanović
Španac«.
Odred je bio malobrojan, vojnički nepripremljen
i politički neproveren da bi uspešno mogao povesti
borbu i održati se na teritoriji prezasićenoj neprija
teljskim formacijama, koje su, zaslepljene, još verovale
u pobedu fašističkog »novog poretka«. Stanje je postalo
tim teže jer je na samom početku došlo do ozbilj
nog razilaženja s jednim od drugova iz mobilnog
poverenstva.
75
�Iz svega što se ubrzo dogodilo s novoformiranim
odredom proizlazi da u njemu, kao i na terenu,
nije bilo dovoljno revolucionarne snage da agitaciono i mobilizatorski iskoristi stvaranje i pojavu oru
žane jedinice i njene početne uspehe. Deset partijskih
organizacija, odnosno 57 članova Partije učinili su
najviše koliko se moglo na doista velikom prostranstvu
koje je bilo u nadležnosti Okružnog komiteta. Ob
jektivno uzev, sa Odredom se htelo više, a ispalo
je manje, jer je upravo iz njega potekla izdaja i nova
provala koja je dobila strahovite razmere. Dogodilo
se, naime, da Odred ne pretrpi nikakav poraz, a da
iz njega dezertiraju Mirčeta Kovačević, Jože Borovnik
i Milivoje Jovanović. Pretpostavljajući da to njihovo
dezerterstvo može izazvati novo kolebanje i bekstvo
pojedinih boraca, sazvan je partijski sastanak, na kome
je osuđen postupak trojice odbeglih i doneta odluka
da se na zajedničkom sastanku svih boraca svakome
postavi pitanje - hoće li dobrovoljno da ostane u
Odredu? Na sastanku su dvojica izjavila da bi radije
nastavili da rade u pozadini, jer imaju, navodno,
sigurna skloništa.
Nekoliko dana kasnije, nedićevci su pojedinačno
pohvatali begunce iz Odreda. Najpre je uhvaćen Mir
četa Kovačević, učenik iz sela Slatine. Na saslušanju
je, pred islednikom Srpske državne straže, kazao sve
što je znao ne samo o ljudstvu Odreda i akcijama
koje je izveo nego i o porodicama u Valjevu, i se
lima za koja je znao ili pretpostavljao da su pomagala
oslobodilačku borbu. Tako je prokazao Živka Markovića, zemljoradnika iz sela Krčmara, u čijem je
senu bila skrivena oprema zaplenjena od ljotićevaca,
u prvoj akciji koju je Odred izveo 26. septembra,
u selu Rajkovcu. Marković je, pod batinama, odao
Živorada Milenkovića iz sela Brežda, a ovaj. . . Sve
je poteklo kao u kakve opake bolesti - provala se
proširila i u grad, gde je otkriven Stevan Vukosavljević, za koga je okružni načelnik napisao u svom
izveštaju da »komunističku organizaciju nije izdao. . . ,
14. oktobra nađen je u ćeliji obešen« (da ne bi bio
izložen većim mukama, sam se obesio načinivši omču
od košulje). Osim Stevana, od istaknutih rukovodilaca
uhapšena je Kaja Mutić, sekretar Mesnog komiteta,
koja nije bila kadra da izdrži torturu beogradske
policije, koja ju je preuzela iz Valjeva.
76
�To je bila jedna od najvećih provala u valjevskom
kraju, kojom je do sredine oktobra 1942. zahvaćeno
278 lica osumnjičenih za učešće i saradnju sa narodnooslobodilačkim pokretom. Među uhapšenima bio
je izvestan broj članova Partije, od kojih je 20 preuzela
beogradska policija.
Tragedija s novim odredom uvećala se njegovim
razbijanjem na ograncima Povlena, 28. oktobra. Mali
broj boraca uspeo je da se izvuče i prebaci u Šumadiju, gde su priključeni 1. šumadijskom odredu.
Na Povlenu su poginuli Miloje Spasojević i Milivoj
Bjelica, zamenik političkog komesara, a ranjen je
Dušan Repac.
Na izmaku životnog puta
Mnogo toga što je s velikom mukom stvoreno
tokom proleća i leta 1942. godine uništeno je okto
barskom provalom. Trebalo je početi iznova. Na žalost,
Milici Pavlović nije bilo prvi put da tako počinje.
Iskusna ilegalka nastavila je, sa reorganizovanim Okruž
nim komitetom, da radi po uputstvima Pokrajinskog
komiteta, ali sada bez pomoći partijskog instruktora
Miloša Minića, koji je premešten na rad u uže za
vičajno područje. Reklo bi se da nikad nije bila u
težem položaju od kad je postala član Okružnog ko
miteta, a zatim i njegov sekretar. Ceo partijski rad
je paralisan. A Pokrajinski komitet je poručio: » ... Pred
vas se postavljaju dva najodgovornija zadatka: Stva
ranje partijske organizacije i stvaranje Odreda«. Kako,
kad su samo dva člana Partije ostala neuhapšena
u gradu, bez čije se pomoći ni jedna dalekosežnija
zamisao nije mogla ostvariti? Čak ni Okružni ko
mitet nije ostao čitav. Upravo od njegove popune i
obnavljanja baze u gradu valjalo je početi.
Preko člana Komiteta Živorada Gajića i uz pomoć
Živana Đurđevića dosta brzo je uspostavljena veza
sa neuhapšenim komunistima i aktivistima u gradu
i pojedinim srezovima. U Valjevu je najpre obnovljeno
uporište u kući Vere Milatović, koje se održalo još
od 1942. godine; zatim u kućama Milorada Markovića Mikinovca, Kaje Leleković, Ruže Leleković Kame
i Vaše Nožice.
77
�Pre nego što će poći u Šumadiju, Milica se
sastala sa aktivistkinjama sela Jovanje - sa Slavkom
Manojlović, Darkom Milivojević, Zorom Petrović i
Borkom Antić. Razgovarale su o ekonomski ugroženim
partizanskim porodicama i o mogućnostima kako da
se prikuplja hrana za njih i za novi odred, koji će
se, kako je predvideo Okružni komitet, formirati u
aprilu uz pomoć 1. šumadijskog odreda.
Odred je stvarno formiran i Okružni komitet
je štampao jedan mobilizatorski letak koji je nosio
i potpis štaba Valjevskog partizanskog odreda. S ob
zirom na vreme kad je štampan (6. april 1943), taj
letak, kratak i jezgrovit, izraz je samopouzdanja i
vere u pobedu, iako su Jajce s AVNOJ-em i ishod
rata još daleko. Štab odreda i partijsko rukovodstvo
veruju, u stvari, u narod i njegovu podršku Narodnooslobodilačkoj vojsci i partizanskim odredima i po
zivaju ga u borbu ovim rečima:
VALJEVCI I PODRINCI
Neka vaša odlučnost, neka vaša hrabrost, neka
vaša osvetnička puška budu odgovor na sva zverstva
okupatora i njegovih slugu, neka vaše pristupanje
u redove partizanske vojske bude odgovor na Hitlerovu naredbu i Nedićev poziv za totalnu mobi
lizaciju. Junački i smelo kakvi ste bili uvek, ustajte
u borbu! Dan slobode korača, on nije daleko, uči
nimo sve da on bude što skorije.
Na Hitlerovu totalnu mobilizaciju odgovorimo
mobilizacijom svih snaga protiv Hitlerovog varvarstva,
a za slobodu i srećnu budućnost našeg naroda.
K oružju - u boj protiv neprijatelja.
Živelo borbeno jedinstvo srpskog naroda!
Smrt fašizmu - Sloboda narodu!
Valjevskog narodnooslobodilačkog
partizanskog odreda
Komunistička partija
Jugoslavije
Okružni komitet Valjevo
U 1943. godini Milica je dosta često išla na
teren Kolubare i Kačera. Zajedno sa Sretenom Čitakovićem, obnovila je stara uporišta i stvorila nova.
Čitaković je u tim krajevima uživao dobar ugled, i
78
�svi koji su išli s njim ili koje je upućivao kod po
jedinih ljudi osećali su se sigurnim. Zahvaljujući
Citakovićevoj popularnosti, Milica se neko vreme sama
kretala po selima Kolubare i Kačera. Tamo je 27.
marta 1943, u selu Poljanice, podnela izveštaj na
sastanku Okružnog komiteta o dotadašnjem radu, posle
čega su, suviše kritički, konstatovani sledeći nedostaci:
»Uprkos velikoj pomoći Pokrajinskog komiteta,
organizacija na teritoriji Okružnog komiteta Valjevo
nije još dovoljno jaka.
On (Okružni komitet - prim. D. B.) nema jake
partijske organizacije, niti organizovane sekcije.
On nije davao konkretne zadatke članovima, zato
se nisu mogli razviti, te su zbog toga mnogi pali
i likvidirani.
On je više gledao na teškoće, a ne na mo
gućnosti .. .«
Posle ovih konstatacija, u zajednici s Momom
Markovićem, koji je prisustvovao sastanku kao član
Pokrajinskog komiteta, postavljeni su sledeći zadaci:
»Prestati sa sektašenjem i pristupiti masovnijem
političkom radu, prelazeći na sektore partijskog rada.
Sprovesti široku kandidaciju proverenih ljudi i smelo
ih primati u Partiju.
Osposobljavati i teoretski uzdizati ljude za ru
kovodioce, i preko njih raditi sledeće:
Pojačati aktivnost na mobilizaciji ljudi za Odred.
Povećati konspiraciju i budnost radi čuvanja kadrova.
Obezbeđivati skloništa i stanove za istaknute
radnike.
Učvrstiti kurirsku vezu s Pokrajinskim komitetom
i susednim Okružnim komitetima i odredima«.
Posle sastanka, Okružni komitet je odmah obavestio partijske radnike o tome kako je ocenjen dota
dašnji rad Komiteta i partijske organizacije, kao i o
zadacima koji su postavljeni na osnovu donete ocene.
Od aprila pa nadalje, Milica se angažovala u
selima i u gradu. U grad je dolazila radi važnijih
sastanaka, na uspostavljenu vezu, obučena kao seljanka.
U junu, na primer, javila je Radmili Spasojević da
je u određeno vreme sačeka na Nenadovića keju.
Ona ju je sačekala i odvela u kuću svoga strica
Dušana Spasojevića, poznatog trgovca u Valjevu. U
toj kući, u Miličinom prisustvu, formirana je partijska
ćelija, u sastavu: Radmila Spasojević, sekretar, Rosa
79
�A <Xcu G.tM.
A.
co -
c/ f-'
^rr.
Kraj je d n o g o d izveštaja M ilice Pavlović, sekretara OK KPJ, upućeno
drugovima u Arandelovcu
Paunović Krulj i Dara Pevčević. Sa Radmilom se
dogovorila da se stvori sigurno sklonište, isključivo za
prihvatanje kurira sa terena. Pošto je Radmila bila
kompromitovana kod policije, tu je ulogu preuzela
njena nekompromitovana sestra od strica, Milena
Spasojević. Ona se odlučila za kuću svoga oca. Tako
su, od juna 1943, kod Spasojevića kuće prihvatani
kuriri iz Šumadije, Kolubare, Kačera, Rađevine i sa
drugih strana. Milena je preuzimala materijal i po
ruke i prenosila ih Radmili da bi ih ona prenela
onima kojima su bili namenjeni.
Posle nekoliko dana provedenih u selima, Milica
se vratila u Valjevo, preobučena u crno odelo, kao
ožalošćena žena. Došla je kod Nade Nožice radi
formiranja odbora Antifašističkog fronta žena. U odbor
su izabrane Nada Nožica, predsednik, Dara Pevčević,
sekretar, Spomenka Ristivojević, Lela Vučinić i Mi
lena Pecelj. Radi efikasnijeg delovanja ovog odbora
grad je podeljen na četiri rejona. Svaka članica od
bora je imala u svom rejonu da organizuje aktiv
žena sa kojima će raditi i pomoć prikupljati.
U to vreme Milica se postarala da se pribavi
tehnika za potrebe Komiteta. Po njenom uputstvu,
Rosa Paunović je iznela iz finansijske direkcije presu
80
�za umnožavanje i predala je Radmili Spasojević, koja
ju je, sa sestrom Milenom, smestila u šupu svoga
strica, i samo su njih dve znale da se tu nalazi.
U toj se šupi umnožavao izvesno vreme sav pro
pagandni materijal Okružnog komiteta.
Početkom juna, Milica je, sa Sretenom Čitakovićem,
došla u kolubarsko selo Bošnjanoviće, najpre kod Živojina Nikolića, da sa njim razgovaraju o opasnosti
koja mu preti od četnika. On je bio poznat još iz
ustanka kao rodoljub koji je pozdravio ustanak i bez
rezerve se angažovao na prikupljanju hrane za par
tizane. Takav je ostao i kasnije, pa su ga četnici,
zbog saradnje s terenskim radnicima, tukli i više
puta zatvarali. Kao poštena čoveka i rodoljuba, Milica
i Čitaković su želeli da ga sačuvaju. Zato su mu
predložili da se skloni u Beograd jer, zbog starosti,
nije mogao opstati na putevima i u skloništima ilegalaca. On ih je poslušao.
Tadašnji boravak u Kolubari iskoristili su da
ohrabre ljude u Bošnjanoviću, da ih međusobno povežu i učine aktivnijim za oslobodilački pokret. To
baš nije bilo jednostavno, što se može zaključiti po
tome što su se samo preko dana mogli zadržati u
kući Tihomira Krstića, a noću su boravili u mlinu
njegovog bratstvenika Božidara.
U julu je Milica prešla u Šumadiju da bi učestvo
vala na vojno-političkom savetovanju, koje je na pla
nini Bukulji organizovao Pokrajinski komitet. Na njemu
su bili predstavnici i članovi Pokrajinskog komiteta,
Glavnog štaba NOV i PO Srbije, Šumadijskog i
Čačanskog NOP Odreda i delegacije okružnih komi
teta Valjeva, Požarevca, Aranđelovca, Kragujevca i
Čačka, ukupno oko 40 učesnika. Dok su došli na
Bukulju delegati su morali da se probijaju preko
okupirane teritorije, i to samo ■noću, zato što je
neprijatelj držao jake snage na prugama i putevima.
Pojedine delegacije su ostale na putu po nekoliko
dana, jer su letnje noći bile kratke, pa su mali deo
puta mogle da prevale.
Pre savetovanja na Bukulji, koje je trajalo pet
dana (od 10. do 15. jula), održan je dogovor po
litičkih rukovodilaca i partijskih radnika iz centralne
i zapadne Srbije. Tom dogovoru je prisustvovao po
litički komesar Glavnog štaba Miroslav Jovanović, a
6 Milica Pavlović Dara
81
�učesnike su obezbeđivali 1. bataljon NOV Srbije i
Šumadijski NOP odred. Tu su se sreli rukovodioci
iz valjevskog kraja Milica Pavlović, Sreten Čitaković,
Milorad Milatović i Živorad Gajić sa saborcima iz
najtežih dana, među kojima su bili Milka Minić,
koja je u to vreme radila u kragujevačkom okrugu,
i Miloš Minić, koji je došao sa čačanskog područja.
Ubrzo po povratku sa savetovanja na Bukulji,
15. avgusta, Pokrajinski komitet je organizovao savetovanje okružnih komiteta na planini Rudniku. Iz
izveštaja koji je podnela Milica, u svojstvu sekretara
Komiteta, vidi se da su od februara 1943. godine
Komitet sačinjavali dva radnika i tri intelektualca,
a organizacija je imala svega 25 članova. Kao i na
Bukulji, u izveštaju su izložene teškoće sa kojima
su se u proteklom periodu borili članovi Komiteta
i partijsko članstvo. Sem ostalog, naglašeno je da
Komitet nije uspeo da upozna dovoljno prilike i
mogućnosti za rad u Rađevini.
Posle savetovanja na Rudniku, Okružni komitet
Valjeva su sačinjavali Milovan Milosavljević, sekretar,
Milica Pavlović, Sreten Čitaković, Živorad Gajić i
Milorad Milatović.
Shodno zadatku koji je postavljen na savetovanju
na Bukulji (»osposobljavati i teoretski uzdizati ljude
za rukovodioce«), Okružni komitet je organizovao po
četkom septembra, odmah po Miličinom dolasku sa
Rudnika, petnaestodnevni partijski kurs u selu Jovanji,
uglavnom za ljude za koje se pretpostavljalo da mogu
biti politički radnici na terenu, i za »jednu petorku
iz Šumadije«, koja je došla, zajedno sa partijskim
radnicima koji su učestvovali na rudničkom saveto
vanju. Milica i novi sekretar Komiteta Milovan Mi
losavljević bili su predavači na kursu. Izučavana su
neka pitanja iz »Osnova lenjinizma« i, pretežno,
materijal o Komunističkoj partiji, posebno organizaciono
pitanje i diktatura proletarijata, i o kadrovima uopšte.
Po stečenoj praksi na partijskim kursevima, radilo
se posle predavanja po kružocima, a pojedine teme
su dorađene u diskusijama i propitivanjem polaznika
kursa.
Radi sigurnosti, kurs je počeo u selu Jovanji,
a selio se u Balinović i Poćutu, dok nije završen
u selu Brezovicama.
82
�Ako se sumiraju rezultati koje je Milica postigla
u poslednjoj godini na dužnosti sekretara Komiteta,
naći će se da su oni veći nego što se može zaklju
čiti na osnovu ocene izrečene na savetovanju, na
Bukulji. Utoliko veći ako se gledaju u uslovima u
kojima su stvarani. Treba imati na umu da je pod
ručje zapadne Srbije bilo zastrjo svakojakim neprija
teljskim formacijama. Takode, valja znati da je nepri
jatelj bio suroviji i krvoločniji kad bi osetio porast
i aktivnost oslobodilačkog pokreta, ili kad je, posle
staljingradske bitke, počeo da doživljava poraze na
velikim evropskim ratištima. U zapadnoj Srbiji zaista
se ne zna ko je bio gori i krvoločniji: Nemci ili
njihove sluge? Četnici, sa svojim »crnim trojkama«,
koji su, kao bajagi, stajali postrani, izvan nemačkih
garnizona, nisu manje partizana i rodoljuba pobili
ili predali Nemcima nego pripadnici Nedićeve Državne
straže. S obzirom na to da su »operisali« po selima,
uz rakiju i gibanicu, bez ičije kontrole, toliko su
se ostrvili i počinili takve zločine kakvi nisu viđeni
na jugoslovenskom ratištu. Jedan od njih je, na
primer, slučaj sa Živanom Đurđevićem, onim Živanom za koga hroničari kažu da je »početkom 1943.
godine, u najtežim danima, predstavljao glavnu vezu
Okružnog komiteta ne samo sa Veljevom nego i sa
ostalim srezovima«. Kuća tog seljaka iz Balinovića
bila je ćelo vreme sigurno sklonište partijskih kurira
i članova Komiteta. Tako do 22. maja 1943, kada
je veća skupina Kalabićevih četnika opkolila kuću,
u kojoj se toga dana zatekao član Okružnog komi
teta Milan Kitanović, inače profesionalni revolucionar
od 1937. godine. Da ne bi pao živ četnicima u
ruke, Kitanović je otvorio vatru i pokušao da beži.
Ali nije uspeo da pobegne. Četnici su ga ubili i
doneli u Valjevo da ga pokažu narodu, verujući da
su ubili starog valjevskog revolucionara dr Mišu Pantića, čije su ime ispisali krupnim slovima nad Kitanovićevim lešom. (Doktor Pantić je odstupio s glav
ninom partizanskih odreda i poginuo u Sandžaku
19. februara 1942, prilikom prelaska Lima.) Živana su,
sa starijim sinom Radomirom, vezali i odveli u Zarožje, kod Debelog brda. Dok su prolazili kroz Balinović, oslobodivši se nekako konopca, Radomir se
dao u bekstvo. Pri tom je pogođen u kičmu. Pred
ocem, četnici su ga ranjenog motkama dotukli.
83
�Na Živanu su primenili sve što su naučili mu
čeći uhvaćene komuniste da bi od njih iznudili priz
nanja. Ali od Živana ništa nisu dobili. Čak je i
Milan Kitanović za njih bio »slučajni namernik iz
Azbukovice«. Onda je Kalabić naredio da Živana
živom vatrom nateraju da oda komuniste koji su
kod njega nalazili utočište. Sa drvljanika koji se tu
našao napravili su veliku_ lomaču i napravili ražanj.
Zapalili su drva, svukli Živana, vezali ga za ražanj
pa tako vezanog približili velikoj lomači. Dok su
ga vrteli na ražnju, on je crveneo, a oči mu oticale.
Uzalud su tražili priznanja, primičući ga sve više
raspaljenoj vatri dok nije u mukama izdahnuo. Onda
su ga zakopali nedaleko od lomače.
Posle Zivanove smrti, u njegovoj kući ostala je
kćerka Cveta, stara 16. godina, i sin Marko, star
13 godina. Decu je prihvatio Milijan Đurđević, a
četnici su kuću opljačkali i stavili na nju ovu preteču
opomenu:
»Na znanje svima da su ovog komunistu i, po
pričanju seljaka, dr Mišu Pantića ubili vojnici Jugoslovenske vojske u otadžbini pod komandom Draže
Mihajlovića. Kako ovi tako će i svako onaj biti ubi
jen koji radi protiv kralja i srpskog naroda.
Ubijen je 22 ovog meseca u 4 časa.
22 maja 1943. godine
Jugoslovenski vojnici
Balinović
oficiri JV - kapetan
Eto takve su bile prilike u valjevskom kraju,
u kojima su partijski radnici, sa instruktorom Pokra
jinskog komiteta, povezivali i aktivirali članove Partije
i SKOJ-a, i to bez oružanih snaga već od marta
1942, jer se partizanske jedinice nisu mogle održati
u zapadnoj Srbiji.
Koliko li je truda, samopregora, žrtava i krvi u
takvim prilikama i suočenjima sa smrću, vrlo često
s mučeničkom smrću, kao što je bila Živanova, tre
balo uložiti da bi se sačuvao ustanički duh, da bi
se razvila svest i ojačala vera u pobedu, koje su
narodu ulivali, u ime Komunističke partije, neustra
šivi borci i revolucionari kojima je pripadala Milica
Pavlović! Bilo je malodušnosti, neverice, beznađa i
84
�izdaje, što je razumljivo s obzirom na silnu kon
centraciju vojnih i policijskih snaga, koje su, ne birajući
sredstva, bdele i čuvale nemačko-kvislinški poredak
u
zapadnoj Srbiji. Ali, zanemarljive su takve pojave
i primeri u poređenju s masovnim heroizmom na
roda i, u prvom redu, njegove mlade generacije.
To su pokazali omladinci »Vistada« u prvoj ratnoj
godini ili, još masovnije, učenice i učenici na početku
školske 1943/44. godine. U ženskoj gimnaziji jedno
je
odeljenje odbilo da radi pismeni zadatak »Zašto
je srpski narod protiv komunizma?«, što znači da je
to odeljenje bilo privrženije skojevskom rukovodstvu
nego idiotskom profesoru koji je zadao takvu pro
vokatorsku temu.
Lepota otpora i beda izdaje divno su se ispoljile
te iste godine u muškoj gimnaziji. Šačica povlašćenih ljotićevaca podnela je predstavku direktoru gim
nazije, svome štićeniku, kojom optužuje generaciju
osmog razreda da je »još u V razredu bila zatrovana
raznim idejama Karla Marksa«. Po mišljenju tih »na
cionalno svesnih omladinaca«, toj generaciji, »u inte
resu srpskog naroda«, ne treba priznati zrelost. Da
bi potkrepili to svoje mišljenje oni su naveli sledeći
slučaj iz razreda: » ... Dana 13. oktobra 1943: godine
nastavnik zemljopisa g. Lončar je prozvao Anđelka
Petrovića koji se sada nalazi u dobrovoljcima da
govori zemljopis. Nekoliko nas je kazalo da taj ne
dolazi u školu. Drago Pamučina je rekao: »Taj nije
živ, on je umro«. Na to mu je Jakov Nenadović
rekao: »Nije umro, on je u dobrovoljcima«, a Pa
mučina je rekao: »Ako nije, umreće«. Tu se jasno
vidi mržnja prema onima koji svoju krv prolivaju
za svoj narod. . . Komunisti u školi nastoje da ome
taju rad na časovima, a naročito na času veronauke,
nacionalne istorije, hernije. . . Najgori su od komu
nista: Jovan Đurdević, Aleksandar Mihajlović, Aleksan
dar Obradović, Pavle Božić i Nenad Prodanović«.
U tom otporu koji se manifestovao baš kad je
u gradu besneo teror i carovala crna berza, i u
bezbroj sličnih primera mladog pokolenja utkan je
i deo zasluge neumornog agitatora Milice Pavlović,
koja se kao partijski rukovodilac, uz krajnju opasnost
po život, uvlačila iz sela u grad da bi saznala, pored
ostalog, kako živi i misli školska omladina, sa kojom
ju je rat podelio. Ona nije obavljala svoju rukovo-
85
�Sa
kursa
partijske izgradnje u selu Jovanji, septembra
godine; Milica u prvom planu, u beloj košulji
1943.
�deću funkciju iz nekog bezbednog skloništa, do koga
su dolazili samo specijalni kuriri. Nije imala običaj
nikoga da šalje u prethodnicu. Ako je nekome tre
balo sugerisati da ozbiljno shvati svoju dužnost i
obavezu činilo joj se da će to ona, lično, najbolje
učiniti. Neumorni pešak! Nije slučajno za nju rečeno
da je prošla kroz sva brda i šume zapadne Srbije.
Neka sećanja na ulaske u okupirani grad
U gradu nemačka i Nedićeva vojska, policija i
agenti, po selima četnici. Svi pokušavaju da udu u
trag iščezlim partizanima i ilegalcima, koji su najednom
nestali, a do juče su bili u gradu i okolnim selima.
Sada su opet tu, kao_ i posle svakog »čišćenja« i
»pročešljavanja« terena. Žive i rade ilegalno, ali obavljaju
revnosno svoje vojničke i partijske dužnosti. Istina,
opasnost nije prošla, smrt vreba na svakom koraku,
i sva je muka u suočenju s njom, bolje reći, sva
je muka da se nadmudri taj agent, ta patrola - taj
neprijatelj, koji čuva za tuđ račun ono što je osvajač
oteo.
Milica Pavlović je veći broj svojih ratnih dana
provela u tom suočenju sa smrću i nadmudrivanju
sa neprijateljem. Kao retko ko, radila je to uspešno
jer je imala mnogo hrabrosti i dosta pouzdanih pri
jatelja, koji su često noć probdeli da bi ona mirno
prespavala i bila odmorna za sutrašnji naporni i
neizvesni put. O tome govore neki tajni ulasci u
grad i susreti u njemu.
Kako li je izgledala ta devojka, koja je tog vru
ćeg leta 1943, obučena i povezana kao seljanka, sa
zavežljajem, žurila Radničkom ulicom da bi što pre
ušla u dvorište, a onda u kuću Nade Nožice? Kod
kuće je našla neku njenu rođaku, kojoj se učinila
sumnjiva.
- Nada će sada doći. Pričekajte je tu, u dvo
rištu - reče žena, zatvarajući vrata na koja je Milica
pokušala da uđe.
Ne navaljujući da je pusti u kuću i ne uzbu
đujući se, sede na klupu ispod lipe. Malo je potra
jalo kada se začu škripa i lupa kapije na ulazu u
dvorište. Iza ugla se pojavi Nada. Pre nego što će
87
�ući u kuću, na vratima še pojavi ona žena, njena
rođaka, i pokaza rukom prema lipi:
- Eno, tamo te čeka seljanka. Treba te lično.
Nada pozva Milicu i uđoše obe u sobu. Dugo
su razgovarale, a onda je Milica ustala i otišla kod
Kaje Leleković, gde je bilo izgrađeno sklonište za
ilegalce i partijski materijal. Ilegalci su se tu najbezbednije osećali.
Od leta 1941. godine, kada je poslata od Kaje
Mutić da se skloni u kuću četiri sestre Leleković,
često je tu nalazila utočište. Održavajući veze sa sestra
ma, ona ih je upućivala u poslove ilegalnog rada
i na izvršavanje određenih zadataka.
U zapadnom delu njihove kuće, ispod kreveta,
nalazilo se iskopano sklonište. Ulaz je bio kamu
fliran tepih-stazom. U skloništu je istovremeno moglo
da se sakrije 5-6 ljudi i da boravi, po potrebi, du
že vreme.
Milica je u početku, preko sestara Leleković, organizovala za Odred prikupljanje materijala i informacija
o neprijateljskim snagama. Tu je u 1942. i 1943. go
dini Okružni komitet održao više sastanaka, a četiri
sestre su čuvale stražu na smenu. Kod Lelekovića
uvek je neko bio od članova Okružnog komiteta,
ponajviše Milica. Ona je tu bila prikupila i neko
liko desetina knjiga i uredila malu biblioteku.
Kod Dare Pevčević, udate Pavlov, navraćala je
više puta i boravila u skloništu koje se nalazilo u
vešemici, u dvorištu.
- Sa Milicom sam se poznavala još od prvih
dana okupacije, - priča Dara - a možda i pre. Nismo
bile na vezi, niti smo mnogo znale jedna za drugu,
posebno ne na političkom radu. Poslednji put smo
se videle u selu Prijezdić, februara 1942. godine.
Bio je neki sastanak. Ja sam se tada nalazila u par
tizanima, kao borac Suvoborskog odreda, a Milica
je došla na teren kao politički radnik. Izenada su
nas napali četnici i Nemci. Ja sam uhvaćena, a Mi
lica je uspela nekako da se izvuče.
Dara Pevčević je prošla svu torturu valjevskog
zatvora i beogradske Specijalne policije, odakle je
88
�puštena. Njen otac je uspeo da je oslobodi velikim
novcem koji je dao četnicima i agentima. Kratko
vreme ona se smirila, a onda je počela ponovo da
uspostavlja veze. Jednoga dana Rada Spasojević joj
je saopštila da će joj u 7 sati doći jedna drugarica.
- Treba joj obezbediti sklonište za dan-dva - rekla
je Rada - ali je i sačekati tačno u 7, na keju izme
đu dva mosta, pored Kolubare. Ona će ti se javiti.
Samo ti budi tačna. Doneće ti neki materijal. Treba
da obezbediš dalje rasturanje.
Dara je pospremila sklonište u vešernici. Spremila
ga je da se u njemu može duže boraviti. U zaka
zano vreme izašla je na kej. U prolazu je srela nemačke i nedićevske patrole. Nije se obzirala na njih.
Na keju, u senci starih lipa, sačekala je da joj se
približi seljanka u opancima, zabrađena crnom ma
ramom. U ruci je nosila korpu prekrivenu belom ma
ramom. Na marami kitica bosiljka - ugovoreni znak.
- Zdravo, drugarice, - progovorila je »seljanka«,
a čim joj se približila uzbuđeno je rekla »zdravo
Daro«. Prepoznala ju je iako je nije videla od onog
sastanka u februaru, u selu Prijezdiću.
Pošle su prema stanu. Kad su naišle ispod sija
lica, Dara je tek tada prepoznala u liku »seljanke«
Milicu, pa je nehotice uzviknula: »Jaooo, pa ti s i...«
Stavljajući kažiprst na usta, Milica je procedila
kroz zube: »Pst!«
Sretno su stigle do stana. Milica je počinula na
sigurnom mestu, a materijal je iste večeri otpremljen
ilegalcima.
Usred dana, kad je mnogo naroda na ulicama,
kad svakog prolaznika prati par špijunskih očiju, ona
je ušla u grad i prispela na ugovoreni sastanak kod
Lele Vučinić, učiteljice stručne škole, udate za pu
kovnika jugoslovenske vojske, koji se nalazio u nemačkom zarobljeništvu. To je bio stan »nacionalno
ispravne žene«. Ona je bila simpatizer oslobodilačkog
pokreta, pouzdana žena i ilegalna veza. Iako nije
bila član Partije, Milicu je dočekivala kao najrođeniju.
Ta veza, kao i veza s Nadom Nožicom, nikada nije
otkrivena.
89
�Na sastanku je prisutno desetak žena. Samo su
dve poznavale nekadašnju nastavnicu Srednje tehničke
škole. Ostale su bile ubeđene da je neka partizanka
iz Bosne, kako im je na početku rečeno.
Milica je na sastanku govorila o političkoj si
tuaciji i stanju na frontovima, o partizanima i sugurnoj
pobedi Narodnooslobodilačke vojske. Na tom sastanku
formiran je odbor Antifašističkog fronta žena. Zaklju
čeno je, kao najglavnije, da se taj odbor što više
angažuje na prikupljanju pomoći za partizane, i da
se tajnost organizacije sačuva po svaku cenu. . .
Pošto je sastanak završen, kako se neopaženo
pojavila u gradu, tako je iz njega otišla. Žurila je,
verovatno, na neki drugi sastanak van grada, o kome
nikom ništa nije rekla.
Kad je duže ostajala u gradu, radila je sa par
tijskim ćelijama pojedinačno. Dolazila je na sastanke,
obaveštavala članove ćelija o stanju na terenu i dru
gim zbivanjima.
U leto 1942, sastanke jedne partijske ćelije zaka
zivala je van grada, u vrbaku ispod Kuzmanovića
kuće. To je radila zbog veće sigurnosti jer je u gradu
bilo rizično dolaziti na ma kakav skup ili sastanak.
Na zakazano mesto, u određeno vreme, moglo se
doći neopaženo sa više strana. Na jedan od tih sasta
naka došla je preobučena u nošnju seljanke, noseći,
za svaki slučaj, naramak drva. Partijsku ćeliju su tada
sačinjavali Zora Ristivojević, sekretar, Rada Milovanović,
Selimir Desnić, Voja Lukić i Aca Popović. Sem osta
log, naramak drva koji je donela, poslužio je kao
povod da razgovaraju o konsipraciji i posledicama koje
ima svaka neopreznost, koja, u krajnjoj liniji, povlači
policijsku provalu.
Kad su sastanak završili, ona se sa naramkom
drva izgubila, a ostali su se razišli na razne strane.
Nakon oktobarske provale, kad je i sekretar Mes
nog komiteta, Kaja Mutić, »pustila jezik« i pričala
pred policijom sve što je znala, svako je živeo u
strahu od hapšenja, što je razumljivo, jer među 278
pohapšenih bilo je mnogo i nevinih. Zato je u takvim
prilikama opasno tražiti i teško pronaći i povezati
90
�komuniste, skojevce i patriotski raspoložene ljude da
bi se iznova krenulo i pokazalo neprijatelju da je
neuništiv oslobodilački pokret. U to vreme Milica je
imala najboljeg saradnika u hrabroj ženi i samopregornoj majci Angelini Kuzmanović.
Susret s ljudima u Joševi
Trebalo je otići u selo Joševu, gde je ilegalno
živela Milica Nožica, s kojom Okružni komitet dosta
dugo nije imao vezu. Sela Joševa i Kotešice nisu
se smela ispustiti, s obzirom na to da su tamo živeli ljudi s kojima se sarađivalo od ustanka. Zato
je smatrala da baš ona treba da pode o uveri se na
licu mesta kako stvari stoje.
Dok je išla seoskim putem, razmišljala je, razum
ljivo, o mogućem susretu s nepiijateljem. Nije to tako
bezazlen susret - ima ih svakakvih u tim patrolama
koje krstare seoskim putevima. Mora biti spremna
na sve. I nije se prevarila.
U Kotešicama je pred nju, iznenada, iskrsla
četnička patrola, njih dvojica. Nije imala kud, išla im
je u susret Čim se s njima srela, zatražili su joj
legitimaciju. Živka Rajić, tako je stajalo u legitima
ciji koju je pružila. Pogledali su sliku, pogledali nju
i pitali kuda ide?
- Idem u selo da nabavim namirnice. . . ponela
sam ovo - rekla je i pokazala marame u korpi. Da zamenim i prodam da bih dobila namirnice.
- Daj da joj udarimo dvedeset pet - predložio
je jedan od njih - ovi su crnoberzijanci najveći
špijuni.
Milica se nije dala zbuniti.
- E, kada bi tebi deca plakala, bez hleba, ne bi
tako govorio. Išao bi na kraj. sveta da prehraniš
svoju decu. Nevolja ne pita za teškoću, prijatelju.
- Ostavi ženu, vidiš da ima legitimaciju - rekao
je drugi. - Naći će ona šta traži.
Oni nastaviše svojim putem. I Milica takođe.
Uz put, kao da je proveravala sebe pred patrolom,
setila se da je bila iznenađena njenom pojavom, pa
je zato, činili joj se, delovala i nervozno. A šta bi
bilo, pomislila je, da je naišao neki od njenih uče
91
�nika, ili neko ko je poznaje? Stresla se od te pomisli.
Ubrzo je ugledala kuću Miloša Andrića, okruženu
voćkama i seoskim plotom. Sa puta je skrenula Miloševoj kući. Spazila je domaćina i uputila se k
njemu. Pokazala je svoju robu i tražila brašno za
zamenu.
Miloš, malo ljut, reče više za sebe:
- Baš su ove žene naopake. Kao da će za to
dobiti mnogo žita!
Okrenu se i ode dalje, za svojim poslom. Mi
lica je zastala, gledajući neće li se pojaviti Milošev
sin Zlatomir, na koga je upućena. Uto začu kako
Miloš kaže ženama: idem ja do Zlatomira. Tada
ona odluči da ga prati.
Na izvesnom odstojanju pratila ga je prema Potesu,
gde je Zlatomir orao. Ubrzo se našla u polju na
kome je ugledala orača, kome se Miloš samo javio
i produžio prema opštini. Milica je prišla kolima na
sredini njive. Sela je na rudu od kola i čekala dok
je Zlatomir isterao brazdu. On ju je primetio i po
žurio. Pošto je zaustavio volove da se odmore,
prišao je Milici koja mu je ponudila marame na
prodaju. Zlatomir se nasmejao - veza je uspostavljena.
Izmenjao je sa njom nekoliko reči i ona je onda
pošla prema obližnoj šumici. . .
Obavila je toga dana važan zadatak: uspostavila
je vezu sa ilegalkom Milicom Nožicom, koja je ra
dila na terenu Joševe i Kotešica.
Pošto je Milica bila obučena kao izbeglica, u
selu su poverovali da je došla kao špijunka, a ne
da prodaje marame. To je bio razlog što je i Miloš
Andrić postupio onako negostoljubivo i osorno.
U jesen 1943. godine Milica je sa Sretenom
Čitakovićem u Kolubari, u selu Bošnjakoviću. Došli
su i predanili kod Miodraga Jovanovića. Milica je
odatle otišla u Cvetanovce, na sastanak sa Miloradom
Kusturićem. Do tada tamo uopšte nije odlazila, niti
je Milorada poznavala. Čitaković je prethodno ugo
vorio taj sastanak, sa određenim znacima. Jedan ak
tivista iz Bošnjakovića doveo ju je do određenog
92
�mesta, a onda je, prema Čitakovićevom uputstvu, sama
našla Kusturićevu kuću.
Koliko se vodilo računa o tajnosti pokreta i veza
svedoči i činjenica, o ovom slučaju, da onaj akti
vista nije smeo znati kod koga je Milica došla u
Cvetanovce.
Poslednje pismo svojima
Sa svojima u Čačku poslednji put se videla u
aprilu 1941. Ali i tada ne sa svima. Najstarija sestra
Kaja je bila u Užicu. Toga susreta se seća sestra
Kosara Stošić: » ... Mike je iz Beograda putovala za
Valjevo i navratila je u Cačak da se s nama vidi.
Znala je da je majka želela da je vidi. Sa njom je
doputovala jedna drugarica, zvala se Jelena. Prenoćile
su zajedno. Mike je uveče dugo razgovarala sa majkom
i sestrom. Sutradan je rano otputovala sa svojom dru
garicom. Više se sa nama nije videla«.
Mike je bila pravična i nesebična, za sve je po
kazivala razumevanje. Prilikom tog poslednjeg susreta
sa svojima u Čačku, sestra Kosara je spremala do
ručak. Mleko je sipala u šolje. Mike je pogledala
u šerpu i videla da nije ostalo mleka za sestru. Nije
rekla ništa, prišla je šporetu i iz svoje šolje vratila
pola u onu šerpu.
»Nije joj bilo prvi put da tako nešto uradi«,
kaže Kosarin muž Lazar. »Kada je bila student prve
godine u Beogradu, sreo sam je na Terazijama, bila
je
u društvu sa dve drugarice. Pozvao sam je da
pođemo u poslastičarnicu. Pristala je, ali pod uslovom
da podu i njene drugarice, a ne samo ona.«
***
Posle okupacije zadržala se u Valjevu. Nije išla
u Čačak iako je znala da majka, brat_ i sestra brinu
o njoj. Ali nije im se smela javljati. Živela je u po
četku poluilegalno, a u jesen je prešja u ilegalnost
Tada već nije ni mogla od svojih iz Čačka da dobija
pisma, a želela je i trudila se na svaki način da nađe
mogućnost da im se bar povremeno javi. Nekad je
to činila preko poverljivih ljudi koji su putovali za
93
�Čačak. Ali je uvek strahovala da svojima ne pričini
neprilike. Ako bi policija i agenti doznali da se do
pisuje sa svojima, mučili bi ih i odveli, možda, u
logor. Radi toga je prestala da se javlja
Devetog avgusta 1941. godine napisala je poslednje pismo majci. »Doći ću, ako mognem, da se vi
dimo«, napisala je u tom pismu, i potpisala se onako
kako su je ukućani zvali - Mike. Obećanje nije
ispunila. Ne da nije htela. . .
Od početka ustanka 1941. godine, javila se svojima
svega tri puta, sa tri dopisnice. Dve je napisala sestri
Daći. Na njima ne piše ono omiljeno »Mike«. Potpi
sala se sa Zora. Jedna dopisnica je datirana 23. novembra
1943, a druga 12. aprila 1944. godine, nepuna dva
meseca pred pogibiju. Drugi put se potpisala sa Soja.
Sadržaj tih dopisnica je škrt, telegrafski - tek
toliko da znaju njeni da je u tom vučjem vre
menu još živa. Onom dopisnicom iz 1943. godine,
»poznanica« Zora čestita slavu, a drugom »poznanica«
Soja čestita uskrs. Kakva li je to predostrožnost! Zar
su cenzori i policija mogli da pretpostave da sa tih
nekoliko reči proganjana komunistkinja javlja svojima
da je živa i da ne brinu za nju.
Na poslednjem zadatku
Dan lep i topao, 26. juna 1944. godine, u selu
Joševi sastanak seoskog Narodnooslobodilačkog odbora.
Sastanak se održava u šumi zvanoj Rezine, ispod
Andrića kuća. Na sastanku su prisutni osim članova od
bora, ilegalci, partijski radnici - Andra Savčić, Mića
Jeremić i Milica Pavlović, član Okružnog komiteta.
Kroz šumu, pored samoga mesta gde se održavao
sastanak naišao je nepoznat čovek. Razgovor se prekida.
Tišina. Covek se približava.
- Ko je taj čovek? - šapatom pita Savčić i pokazuje
prema nepoznatom.
- Milivoje Matić! - odgovara Živan Andrić, predsednik odbora.
- Otkuda on? - kao da se pogledom pitaju Andrić
i prisutni odbornici. Andra Savčić ga zaustavlja:
- Ko si ti? - pita ga.
- Milivoje Matić. Slučajno se uputih ovuda da
prekratim put
94
�Pogledi odbornika se susretoše ponovo. Neki
ne govore ništa, samo nepoverljivo vrte glavom. Njegov
nailazak nije ih obradovao.
Do pre izvesnog vremena Matić se nalazio u
dobrovoljcima (Ijotićevcima), pa je otud pobegao. Sada
se kreće slobodno po selu, nije pristupio četnicima.
Video je ovaj skup, video je prisutne, od kojih
je većinu poznavao.
Savčić ga je zaustavio s namerom da ga zadrži
i, kad padne noć, da ga možda ubiju.
- Znate, drugovi, postoji mogućnost. .. Treba ga
zadržati.
- Ma, neće on, naš je čovek - reče Živan.
I ostali odbornici iz sela izjavili su da je bio
u dobrovoljcima, ali je pobegao i, kao takav, naklonjen je
narodnooslobodilačkom pokretu i neće nikome ništa
reći o sastanku koji je video.
Obazriva Milica saslušala je meštane i prihvatila
njihovo mišljenje da nema opasnosti od tog čoveka,
iako ih je zatekao na sastanku za koji zna da je
partizanski. On je Živana lično poznavao i sada
ga dobro video. Toga dana nije se nešto dobro
osećala pa se nije ni trudila da o ćelom slučaju nešto
kaže.
Savčić je pustio Matića.
Posle završenog sastanka, Živan je s Milicom
pošao svojoj kući. Kako se ona nije osećala dobro,
ostala je da prenoći. Savčić i Jeremić su se zadržali
u šumi. Nedaleko od mesta gde je održan sastanak
nalazio se bunker. Za njih je Živanova kći Olgica
donela večeru.
Milivoje Matić je požurio kod Dušana Grujičića,
četovođe sela Joševe, da mu ispriča šta je video
ispod Andrića kuća. A onda su obojica pošli u selo
Kozličić, gde su se nalazili četnici.
Noć je uveliko odmakla. Sve spava. Dva čoveka brzo
odmiču kroz atar sela Joševe prema Kozličiću. Zadihani
i oznojeni stigoše do kuće gde se nalazio četnički štab.
Napolju je samo stražar, ostali su u kući, spavaju
bezbrižno.
- Imamo hitne vesti za komandanta - reče Dušan
stražaru koji ih je zaustavio.
Stražar ih je prepoznao i propustio, jer oni su ljudi
od poverenja, njih ne treba proveravati.
95
�Ne čekajući šta će im stražar reći, odjuriše pravo u
sobu kod komandanta.
- Ene, otkuda vi, momci, u ovo doba?! - iznena
đeno će komandant Simo Radović pridošlima.
- U Rezinama, ispod Andrića kuća, partizani reče Milivoje još zadihan. - Sa njima je i Živan. . .
Sve sam ih video ja, lično. Naišao sam slučajno na
čestar, pravo na njih.
- Pričaj, koliko ih ima, i ko je sve tamo?
- požuruje ga komandant _
- Poznao sam samo Živana, i više nikoga. Bilo
ih je desetak. Sa njima je jedna žena.
Komandant naređuje uzbunu. A kako i ne bi
kada su im partizani pod samim nosem, a oni to
ne znaju! Ustajanje, postrojavanje napolju. Domaćin
i njegovi ukućani unezvereno gledaju u četnike.
- Gde li tako žure? - pita se seljak. - Koja im
je golema nevolja. Ako su Nemci, gde ću ja sa svojima.
Jadna li nam m ajka. . .
- Pokret! - naređuje komandant
Matić je na čelu četničke kolone, hita prekim
putem Andrića kućama. On poznaje kraći put do
šume_ Rezi ne.
Četnici su te noći opkolili Andrića kuće, misleći da
su partizani u kućama. Prvo su došli kod Živanove
kuće, jer je Matić njega video na sastanku.
Pred ^zoru, kada se deli noć i dan, četnici
su tražili Živana da izađe iz kuće, tobože, treba im,
kao njihov čovek. On je video da ih ima dosta
i da je opkoljena kuća sa puno čeljadi. Otvorio je
vrata i izašao napolje s namerom da beži.
Četnici su pokušali da ga zadrže, dvojica su ga
uhvatili, ali on im se istrgao, probio se kroz njihov
obruč i nastavio da beži. Četnici su otvorili vatru,
prvo pojedinačno, a onda plotunskom paljbom. U tihom
letnjem praskozorju odjeknuli su pucnji u Joševi.
Živana su ubili na 30-40 metara od kućnog praga, uz
povike i psovke.
U Miloševoj i Živanovoj kući svi su na nogama.
Dvoje dece bezbrižno spavaju, ne znajući šta se radi
napolju, oko njihove kuće. U kući su živeli zajedno:
Živan, član Partije, osamnaestogodišnji Zlatomir6 sko
6 Zlalomir Andrić je posle oslobođenja radio u OZNI i SUP-u. a poslcdnjih
godina bio je načelnik SUP-a OpSlinc Čukarica.
96
�jevac, Mašinka-Bula, skojevka, četrnaestogodišnja Olga,
omladinka, deda Miloš, baba, žene. . . , jedanaest čla
nova Miloševe i Živanove porodice. Dvanaesti član
je te noći, ne prvi put, bila Milica Pavlović.
Živanova žena kada je čula pucanje, vrisnula je i
kroz plač povikala:
- Deco moja, izginućemo noćas. . .
Milica priđe prozoru. Imala je revolver i dve
odšrafljene bombe. Videla je siluete ljudi u šljiviku
ispod kuće. Blizu su jedni drugima. U tom je času mislila,
verovatno, da bombama može napraviti prolaz. I tek što
nije odlučila da to pokuša učiniti, preseče je dečiji
plač u sobi. Trže se i odmače od prozora. Pogleda
na krevet gde su spavala deca.
- Ne! - reče odlučno sama sebi.
Odloži bombe i revolver vrati za pojas ispod
bluze.
- Ako neko treba u ovoj situaciji da strada, to
ću biti ja. Deca ne smeju biti žrtve. Ovi su bez
milosti, ubaciće bombe i pobiti decu.
Četnici koji su bili određeni da uđu u kuću,
neodlučno su stajali napolju, zbunjeni događajem
koji se odigrao. Milica i Darinka, iako preplašene,
iskoristile su taj trenutak i ubacile u dimnjak neki propa
gandni materijal koji se zatekao kod Živana. I Zlatomir
je iskoristio zbunjenost četnika. U drugoj sobi izvadio
je iz slamarice i pocepao a delom i sažvakao neku svoju
hartiju. Ne gubeći prisebnost, mladić je zatim prišao
Buli, pa Olgici i tiho im šapnuo:
- Seko, neka te tuku, neka te peku, ni reči ne smeš
reći. Ni reči!
Na vratima obasjanim baterijskom lampom pojaviše
se puščane cevi. Četnici su se pribrali, ulaze galameći
i psujući, kao da sebi strah razgone: »zaklati i pobiti...« ,
»i decu zaklati u kolevci. . .«
Komandant Radović ulazi sa još dvojicom četnika u
kuću i traži da se zapali svetio.
- Ko je ovaj što je poginuo? - pita ljutito žene.
Pogledi Milice i Darinke se susreću u mraku.
Darinka pribra malo snage i reče:
- Moj muž, Živan.
Ne daju joj da izađe napolje, traže da se upali
svetio, a onda poče ispitivanje i šamaranje. Komandant
Radović bije divljački. I psuje. To kod četnika jedno
1 Milica Pavlović Dara
97
�bez drugog ne može. A onda Milicu izvode u drugu
sobu. Komandant je besan što ona ćuti. Malo-malo,
on nastavlja svoj krvnički posao. Ali ona i ne čuje
više njegova pitanja. To ga je razgoropadilo, hoće
pošto-poto da sazna makar kako joj je ime. Četnici
koji su s njim ušli čitaju kućnu listu i vide da u
njoj nije upisano dvanaesto čeljade koje su zatekli u
kući, računajući i ubijenog Zivana. Dok su jedni
pretresali kuću, dotle su drugi ispitivali ukućane.
Zainteresovalo ih je naročito ko je žena čije ime nisu
našli u_ kućnoj listi. Iako je bila uzbuđena i preplašena
zbog Živanove smrti, Darinka je mimo odgovorila:
- Naišla je pred samo veće, pošla je u Brankovinu.
Velimo, noć je i zaustavismo je da prenoći, znate, žensko
je, gde će noćas. . .
- Vama je poznato da svaki član porodice, kao
i gost^ mora biti prijavljen vlastima i upisan u kućnu
listu. Sto je niste prijavili?
- Bilo je kasno, nismo stigli - reče domaćica.
Četnik koji je to pitao zavrte glavom, istera ih
sve napolje i u kući nastavi sistematski da pretura
i pretresa. Stvari iz ormana, posteljina, sve je na
gomili izmešano. Ništa sumnjivo nije nađeno.
U međuvremenu, četnici su Milicu saslušavali
u dvorištu - ko je, odakle je, šta je tražila, kud
je pošla. . . Uto četnici koji su pretresali kuću izlaze
i izvode Zlatomira i njegovu sestru Bulu da bi
uveli Milicu da
je pretresu i nateraju da nešto
kaže o sebi. Našli su bombe i revolver, s kojima se
nije htela razdvojiti. Mogla ih je baciti u dimnjak,
s propagandnim materijalom. Ali, šta ako ih nađu neće verovati da je to njeno oružje, stradaće ukućani,
zapaliće kuću. Ostala je čvrsto pri svojoj odluci:
da samo ona bude žrtva!
Vezali su je, kad su našli oružje kod nje, još
im je više postala zagonetna. Pošto ništa o njoj nisu
mogli saznati, ni od nje ni od ukućana, poslali su
kurira u selo Lelić, gde se nalazi njihova komanda.
Posle otkrivanja oružja, šest puščanih cevi je
bilo upereno u nju. Šest hitaca bilo je spremno
da se sruči na
nju u slučaju da nešto pokuša.
Bili su još grublji prema njoj. Udarili su je nekoliko
puta kundakom,
iako je bila vezana i nemoćna,
stavljajući joj na znanje da sa njima nema šale.
98
�Bez reči je izašla napolje, uz nju je i dalje stajalo
šest čuvara.
U kući opšti haos. Ni decu nisu štedeli.
- Svi su oni partizani! - vikao je jedan bradonja.
- Svi su oni zadojeni komunizmom, - veli
drugi. - Sve ih treba pobiti, i dete u kolevci treba zaklati.
Zaokupljeni najviše Miličinim slučajem i čekajući
da se vrati kurir iz komande, četnici su trenutno
izgubili iz vida ukućane. Zlatomir je ugrabio priliku i
uskočio u štalu, nedaleko od kuće, a onda produžio
da se skloni kod prijatelja da ne bude ubijen.
Posle jednog sata, Milicu su vratili u kuću.
Jedva je ušla. Bleda, iznemogla od bolesti i batina,
srušila se na stolicu. Ponovo saslušanje, ispitivanje sa
naperenim cevima u njene grudi. Dok su je vodili
u kuću, ostale su preselili u drugu sobu. I sa njima
su bezdušno postupali. Olgicu su udarili kondakon
samo zato što je htela napolje. U sobi gde su bili
članovi porodice čuli su se samo plač i jecanje.
Setili su se da im je Zlatomir umakao. Radi
toga je komandant još više ljut. On naređuje Darinki,
ženi Zivanovoj, da »onoga sahrane bez opela i pokajanja«.
Kao komunist on ne zaslužuje da se žali.
- Pazi šta radiš, mi ćemo vas pratiti. Nikakav
skup naroda ne srne biti, jesi li rezumela? zapretio je ljutito. A onda se okrenuo Milošu:
- A ti, matori, da nađeš sina i u toku dana da
ga dovedeš, ionako ćemo sve vas pobiti.
Naredio je zatim da Milicu odvedu u kuću
Ivka Matića, a on je, sa grupom četnika, ostao u
kući da od Darinke traži pare.
- Predaj nam pare koje ste dobili za Milicu Nožicu.
- Ja ne znam ni za kakve pare. Za koju Milicu?
- Znaš ti dobro, reći ćeš sve. - Izvadio je revolver
i ispalio metak preko njene glave. - Govori gde su
pare ili ću te ubiti
- Ne znam ni za kakve pare - ponavljala je
Darinka po ko zna koji put.
Kada je Radović zaključio da je dosta, uz psovke
je prosiktao:
- Sutra ću doći, moraš stvoriti pare! Pri tom je
žestoko udario nesretnu ženu.
Kurir se vratio oko osam sati iz Lelića. Četnički
komandant Marković poručio je: »Opasnog komunistu
dovesti u štab«.
99
�Četnici su se okupili kod kuće Ivka Matića i
odatle krenuli, preko Kotešice, Zlatarića i Radevog Sela,
u Lelić. Kad su naišli kroz Radljevo Selo, pored
Dragojlovića kuća, gde se nalazila škola, Krstivoje
Milatović, koji je u njoj hio na službi, izašao je da
vidi koga to četnici sprovode. Bio je nemalo iznenađen
kada je video Milicu, svezanu, među stražarima.
Učitelj ju je od ranije poznavao kao ilegalnog partijskog
radnika. Osim toga, znali su se i po tome što
je njegova supruga završila učiteljsku školu zajedno s
njenom sestrom Daćom. Četnički komandant se poz
navao s njim, pa kad ga je video, malo je zastao.
A učitelj je to iskoristio da ga upita ko je ta
žena i zašto je vode vezanu? Ne čekajući odgovor,
napravio se naivan pa je primetio:
- Simo, bolan, što je ne pustite, šta ona zna.
Možda je izbeglica i traži hleba za decu.
- Ne, Krstivoje, ona je opaki komunista. Kod nje
smo našli pištolj i bombe. Vodimo je u komandu
zone, pa neka oni rade šta znaju.
Milica je čula razgovor između komandanta i Krstivoja i, da bi otkonila svaku sumnju sa svog znanca i
prijatelja, okrenula se svojim čuvarima i upitala:
- Ko je taj čovek koji se interesuje ko sam
i gde me vodite?
- To je ovdašnji učitelj Milatović - objasnio joj
je jedan od četnika.
Četnici su došli i sutradan kod Andrićevih da vide ko
će prisustvovati Živanovoj sahrani. Pri tom nisu propustili
da ponovo narede Milošu da nađe sina i da ga
dovede u komandu. U protivnom. ..
Posle dva-tri dana četnici su opet došli u Andriće,
prikupili ukućane, sem dece, i odveli ih kod Ivka Matića
kuće. Prethodno su saslušavali sve redom, ne bi li
saznali gde je Zlatomir, pa pošto im je sve bilo
uzalud, odveli su ih u Lelić. Ostavili su samo Darinku,
koja je bila bolesna i nije mogla da se kreće.
Njoj su naredili da ide u Jeremiće da bi je otuda
sproveli u Lelić.
Plašeći se za živote svojih roditelja, Zlatomir je
otišao i prijavio se sam četničkoj komandi u Lelić.
Tada su ostale pustili, a njega zadržali. U Leliću
je ostala i njegova majka Stana, da bi našla nekoga
ko bi joj pomogao da spasi sina, jer je znala,
otprilike, šta ga čeka.
100
�Zlatomir je dobio 180 batina, ali ni reci nije
prozborio. Njegova majka, koja se još uvek vijala oko
četničkog štaba, prenela je, napokon, prebijenog sina u
jednom starom ćebetu, uz pomoć nekih ljudi, u selo
Zlatarić, kod svojih, a onda u Joševu. Prošlo je
dosta vremena dok su mladiću ubojotine izlečene,
i dok se oporavio.
U Leliću su Milicu smestili u kući Petra Krstića.
Tu se nalazila četnička komanda. Usledilo je ispitivanje
i ponovo udarci, mučenje, psovke i poniženje. Ona
je za četnike još nepoznata žena, komunista. Treba
saznati njeno ime, ali to ne ide lako. Ona je za
njih ostala bezimena.
Tu, u komandi je zanoćila, a čuvali su je četnici
Aćim Stojić iz Brezovica i Miroslav Bobovac iz
Jovanje. Taj Bobovac je dezertirao sa partijskog kursa,
septembra 1943. godine. Znajući da je on poznaje,
Milica mu je predložila da je pusti da ide, tobože
u klozet, i da će ona pokušati da pobegne.
Milica Pavlović je bila gorkijevski vaspitana. Uprkos
mnogim iskušenjima i razočaranjima, verovala je do
poslednje ure u ljudskost i veličinu čoveka. Nikad
joj, valjda, nije pala na um misao Dostojevskog da
»u svakom čoveku po jedan zločin spi«. Hoće
li se on osloboditi tog zločina - zavisi od mnogih
činilaca. U pojedinim slučajevima zločin se u njemu
umnožava, dobija patološke razmere. Milica se, na ne
sreću, namerila na takvog (ne)čoveka. Poverovala je da
će joj Miroslav Bobovac pomoći. Predložila mu je
(naivno!) da pođe s njom ako se plaši da će mu
se nešto desiti posle njenog bekstva. Skinula je s ruke
zlatnu narukvicu i prsten i dala mu da ga odobro
volji i unapred nagradi. A on, strvina, rođeni zlikovac,
kako je postupio? Obećao je da će joj pomoći. I . . .
Pustio je da pođe, a kada je odmakla desetak
metara, pucao je i teško je ranio. Alarm je uspeo.
Ranjenu Milicu su previli i odveli je na saslušanje,
bolje reći, na svirepo mučenje. Krvnici su se smenjivali
do pred svitanje. A ona je stisla zube i ćutala.
Opet im ni svoje pravo ime nije rekla. Videći da je
uzaludno sve, komandant Marković je naredio Miroslavu
Bobovcu i Aćimu Stojiću da je streljaju. Međutim,
oni je nisu streljali, već zaklali.
Zaklali su je na jednom proplanku nedaleko od
101
�Krstića kuće. Na njenom telu je bilo desetak uboda
kamom.
Kada se jutarnja izmaglica razišla sa proplanka, telo
je bilo pokriveno zemljom koju je volela i za čiju se
slobodu borila.
Ugasio se život devojke, komuniste, kada su divizije
Narodnooslobodilačke vojske upravo prelazile u Srbiju.
Ugasio se život žene koja je volela i borila se za
slobodu maloga čoveka. Ugasio se na pragu slobode
život omiljene Mike, koja je volela da živi. Samo tri
meseca kasnije proleteri su prispeli u selo gde je
ubijena.
Kako su u Čačku saznali za pogibiju
Moma Mihajlović, rodom iz Čačka, radio je u
Valjevu. Kao Čačanin, poznavao je Miličinu porodicu.
Za Milicu je čuo da radi i živi u Valjevu, ali
ratno vreme je učinilo da se o njoj nije smeo
raspitivati.
Od nekih svojih prijatelja saznao je krajem juna
1944. godine da su četnici uhvatili i ubili njegovu
sugrađanku Milicu Pavlović, profesorku. Saznao je,
takođe, šta se dogodilo u selu Joševu, o Miličinom he
rojskom držanju i o ubistvu u selu Leliću, nedaleko, od
Valjeva. Nije znao sve pojedinosti, ali je znao dosta.
Neposredno posle pogibije, otišao je u Čačak.
Na ulici
je sreo Miličinu sestru Kosaru. Kad ju
je video,
kanio se da li da joj kaže, ili ne.
Ako kaže da je poginula - može se doznati da je on
doneo tu vest pa se bojao nekih nezgoda. Ipak je
u njemu prevagnulo ono ljudsko, i rekao je sestri
Kosari da je Milica umrla »Sahranjena j e ...« , kazao je
na kraju. Iz predostrožnosti, prećutao je mnogo više
nego što je rekao.
U tom momentu Kosara samo što se nije
srušila Požurila je kući i prvo se isplakala Majci
i sestri Daći nije_ rekla ništa o razgovoru sa Mihailovićem.
Ona je tetka Živani platila put da pođe u Valjevo,
da se raspita, da proveri.
Tetka Živana je odmah krenula. Živana je morala
pronaći učiteljicu s kojom je najstarija sestra Daća
završila učiteljsku školu u Jagodini, kako bi joj
ona pružila pomoć.
102
�Kad je stigla u Valjevo, otišla je prvo kod
Nade Nožice, koja joj nije mnogo rekla, jer se i ona
plašila da se ne dozna da su od nje vesti potekle.
Išla je Živana i kod Blagoja Milatovića, i kod učiteljice
Soje iz Grabovice, snahe Blagojeve. To je ta učiteljica
koja je završila sa Daćom učiteljsku školu. Za svaki
slučaj, Živana je ponela sliku iz učiteljske škole
da ona ne posumnja u nju radi čega se raspituje.
U svojoj torbi nosila je i nekoliko džakova da
ima izgovor da je pošla da kupuje šišarku za štavljenje
koža. Sin joj je bio opančar.
Ali nigde nije mogla da sazna pravu istinu.
Svi su živeli u strahu. Učiteljica iz Grabovice je
rekla, čak, da je Milica živa, ali da se mnogo muči.
To što je rekla Živani nije joj dalo mira. Dugo
je razmišljala o tome kada je Živana otišla, i na kraju
je odlučila da izađe na železničku stanicu i kaže
tetki sve što je znala.
Sutradan, pre nego što će voz krenuti za Čačak,
učiteljica je stigla na železničku stanicu. Našla je tetku
Živanu i kazala joj da je videla da su četnici juče
proveli kroz selo vezanu Milicu.
Po svemu sudeći, uoči oslobođenja, teror i zlodela
neprijatelja uzeli su takve razmere da su se ljudi
plašili i svojih senki. Čak i pojedinci koji se nisu
tako držali u toku rata. Doduše, na pragu slobode
najteže je bilo rizikovati svojim životom. . .
Hrabra Mike Pavlović koja je dve godine išla
od sela do sela u zapadnoj Srbiji da bi podigla
moral i ubedila ljude da se četnici i okupator neće
i ne mogu održati u ustaničkoj Srbiji, kad bi saznala kojim
čudom, kako su ljudi sa strahom izgovarali njeno^ ime,
sigurno bi se nasmejala i, u svojoj dobroti, našla bi
neko opravdanje za takvo njihovo držanje.
Živana se vratila u Čačak, ne saznavši, tako
reći, ništa pouzdano o Milici. Sve što je čula i
doživela ispričala je Kosari.
Kosara je smatrala da bi ona, u svakom slučaju,
nešto više saznala pa se spremila i krenula u
Valjevo. Sa sobom je povela čoveka čiji je brat bio
u četnicima u Valjevu. Računala je da, ako nađe
živu sestru Miku, da mora nešto preduzeti da je nekako
spasi. Verovala je da je učiteljica iz Grabovice kazala
istinu.
103
�Stigla je i do štaba četničkog komandanta Markovića,
koji je Milicu osudio na sm rt Tamo su joj rekli:
»Mala je bila opasan komunista. Ni reči nam nije
priznala. .. «
Sestrino srce od bola je htelo prepući; nije se
smela više ni raspitivati, a ni četnici joj nisu ništa
više hteli reći. Sva skrhana, vratila se u Čačak i
tada je rekla majci i sestri Daći kakva je sudbina
njihove ljubimice Mike.
Posmrtni ostaci profesorke Milice Pavlović preneti
su, marta meseca 1945. godine, u Čačak i sahranjeni
na čačanskom groblju. Milica je sahranjena sa svim
vojnim počastima, kao veliki borac i revolucionar.
Pod naslovom »Milica Pavlović Dara«, čačanski »Glas«
je te godine, 17. marta, povodom prenošenja pos
mrtnih ostataka iz okoline Valjeva i njihove sahrane,
objavio članak, u kome se kaže, sem ostalog:
»Posmrtni ostaci preneseni su iz okoline Valjeva,
gde je Milica radila za vreme okupacije. Velika masa
sveta na groblju dokaz je koliko je Milica bila voljena i
cenjena u svom rodnom mestu. U ime profesora,
sa drugaricom se oprostio pred Čačanskom gimnazijom
Milivoje Rašević, profesor. Na trgu, u ime vojske,
govorio je drug Perišić, komesar komande mesta, a na
groblju Ratko Petrović, u ime Komunističke partije,
i Milorad Čvorović, u ime drugarica i drugova iz
detinjstva«.
Na groblju je 24. juna, na godišnjicu Miličine
pogibije, priređena komemoracija, kojoj je prisustvovao,
pored rodbine, prijatelja i znanaca, sav revolucionarni
Čačak. Uz obaveštenje o komemoraciji, »Glas« je
doneo, u većem izvodu, govor koji je tom prilikom
održao Miloš Minić, Miličin saborac iz studentskog
pokreta i partijski rukovodilac iz slavnih dana NOR-a
i revolucije:
U svom izlaganju Minić je naveo da je Milica
odrasla u kući siromašnih roditelja, učila školu u Čačku
i studije završila u Beogradu, pod teškim uslovima.
Još tada je upoznala sve nepravde tadašnjeg društva.
Kada je stupila na studije, napredna studentska omladina
Beogradskog univerziteta počela je borbu protiv ne
narodnih režima, protiv fašističkih provokatora, koji
104
�su vodili našu zemlju putem izdaje i predaje našeg
naroda u čeljusti fašizma. Još od tada, drugarica
Milica bila je medu prvima. Kada je 1941. godine
Komunistička partija pozvala prvo svoje članove, a i
čitav narod, u borbu protiv okupatora, ona se,
kao disciplinovana, odaziva i polazi teškim ali slavnim
putem, i postaje jedan od organizatora partizanskih
jedinica u valjevskom kraju. Jednoga dana odlazi u
oružani Odred i nastavlja borbu. Dolazi novembar
1941. godine, i dani izdaje od strane četnika. Draže
Mihailovića koji, u zajednici sa svim izdajnicima
i petokolonašima našeg naroda, uz pomoć okupatorskih
kaznenih ekspedicija, napadaju i počinju uništavanje
partizanskih formacija. Partizani se povlače u Bosnu.
Neko mora ostati sa narodom. Milica opet, po odluci
drugova, ostaje na terenu zapadne Srbije. To su sada
najteži dani. Probija se ona, sa jednim revolverom i
sa jednom bombom, kroz sela kuda krstare na svakom
koraku četnici i okupatori. Pred njom to nisu prepreke.
Ona ide ka jednom cilju. Borbu treba nastaviti, prikupiti
snage, uspostaviti vezu između pozadine i ostalih jedinica,
koje su ostale u Srbiji. I tu uspeva, ali samo zato
što u njoj gori beskrajna ljubav za slobodom, za
otadžbinom.
Nema zadatka, kaže drug Minić, koji je Mike
odbila da izvrši, ili koji nije u potpunosti izvršila.
Redak je to bio borac, neustrašiva i besprekomo
požrtvovana žena. Kao takva, ona postaje rukovodilac
narodnooslobodilačkog pokreta u okrugu valjevskom,
i na toj dužnosti je odgovorila. Prošla je kroz
sva brda i šume zapadne Srbije. Uspostavila veze između
pojedinih odsečenih partizanskih delova odreda. I na tom
putu je pala, oduživši se svojoj otadžbini na način kako
dolikuje prvoborcima, pravim sinovima naših naroda
Završavajući prigodni govor, drug Minić je pozvao
omladinu da se na grobovima kao što je Miličin
ne skuplja da plače, već da se okuplja da se setimo
života i napora takvih prvoboraca i da nastavimo njihovim
putem.
U tom smislu pozivaju i javna zdanja kojima je,
u znak slave, priznanja i zahvalnosti, dato ime ove
hrabre devojke sa studentskih barikada i mukotrpnih puteva revolucije. U rodnom gradu, sem pionirskog od
reda, i jedna osnovna škola nosi njeno ime; u
Beogradu takođe. A Valjevo, grad koji i po tradiciji
105
�ceni junake, najlepše se odužio junaku-devojci: dao je
njeno ime ne samo školi u kojoj je radila nego i
jednoj od onih ulica kojom je izlazila, možda, iz
okupiranog grada ili se u njega uvlačila da nepokorene
građane ohrabri i poveže duhom otpora i vere u pobedu.
* * *
Odlukom Predsedništva Antifašističkog veća narod
nog oslobođenja Jugoslavije i Vrhovnog komandanta
Jugoslovenske narodne armije, za pokazano herojsko
delo, za- izvanrednu hrabrost i požrtvovanost na organizovanju ustanka i narodnooslobodilačke borbe i heroj
sko držanje, 14. decembra 1949. godine odlikovana
je Ordenom narodnog heroja Milica Dara Pavlović.
Sa valjevskog područja Ordenom narodnog heroja
odlikovano je još petnaest istaknutih rukovodilaca narodnooslobodilačkog pokreta.
�R EČ A U TO RA
Ova knjiga je nastala nakon dužih istraživanja životnog
puta i revolucionarnog rada narodnog heroja Milice Mikc
Pavlović kasnije poznate ilegalke Dare. Pri tome se nastojalo
da se, u obimu koji dozvoljava koncept ove biblioteke,
zabeleže one činjenice koje su od najvećeg značaja za upoz
navanje njenog života i dela. Opredelivši se za to, život
Milice Pavlović sam rekonstruisao idući tragom njenog re
volucionarnog delovanja. Nastojao sam da se svaka tvrdnja
navedena u knjizi temelji na dokumentu, ili pismenim svedočenjem ljudi koji su poznavali Milicu Miku Pavlović,
odnosno sarađivali sa njom.
U nedostatku dokumenata, prilikom pisanja ove knjige
poslužio sam se tekstovima, odnosno kazivanjima iz dosada
objavljenih knjiga koje sam naveo u popisu literature.
U pisanju knjige naišao sam na pomoć i razumevanje
Međuopštinskog istorijskog arhiva u Valjevu i Čačku, zatim
drugarica i drugova koji su službovali sa Milicom, kao i
učesnika NOR-a koji su sa njom sarađivali. Svi oni su
mi svesrdno pomogli da se što bolje osvetli lik narodnog
heroja Milice Pavlović Dare. S tim u vezi ovom prilikom
zahvaljujem svim drugovima i drugaricama koji su mi dali
podatke, a posebno Miroljubu Pantoviću, penzioneru iz
Čačka, prvoborcima i nosiocima Partizanske Spomenice 1941.
Radi Talić rođenoj Spasojević iz Beograda, Kaji Stojanović
rođenoj Lalović iz Mionice, Dari Pavlov rođenoj Pevčević
iz Valjeva, Zori Ristivojević iz Valjeva, kao i Darinki Andrić
i Olgi Jeremić rođenoj Andrić u čijoj je kući uhvaćena
Milica, dr Mariji Isailović profesoru školskog centra »Milica
Pavlović« iz Valjeva, saborcima i ratnim članovima Okružnog
komiteta KPJ za Valjevo Miloradu Milu Milatović i Žiki
Gajiću.
107
��LITERATURA
Meduopštinski istorijskiarhiva Valjevo,
Valjevski partizanski odred, sveska 171.
stenografske beleške:
Meduopštinski
istorijski arhiv Valjevo,
Opširna Dračić, sveska 119.
stenografske beleške:
Meduopštinski istorijski arhiv Valjevo,
opštine Jovanja i Joševa, sveska 90.
stenografske beleške:
Meduopštinski istorijski arhiv Valjevo,
Žene Valjevskog kraja u NOB, sveska 223.
stenografske beleške:
Aleksandar Jevlić: »Uspravni
Sl'BNOR-a Valjevo 1974.
u
vekove«,
Opštinski
odbor
Isidor Đuković: »Prva šumadijska NOU brigada«, VIZ 1978.
Grupa autora: »Valjevo grad ustanika«, Kultura 1967.
M.
P a v lo v u «
Pantović i M. Vojinović: »Narodni heroj Milica Dara
Pionirski odred »Milica Pavlović«. Čačak 1959.
Milica Damnjanović: »Napredni pokret studenata Beogradskog
univerziteta«, knj. II, Nolit 1974.
Čačanski »Glas« od 20. jula 1945. godine: »Na grobu Milice
Mike Pavlović«.
»Čačak 1941-1944.« »Čačanski glas« 1964.
»Naše ćetri decenije 1939-1979.« monografija Srednje tehničke
škole Valjevo, izdavač OOUR za usmereno obrazovanje »Milica
Pavlović«- 1980. godine.
��SA DRŽAJ
PREDGOVOR ........................................................................
U ZAVIČAJNOM Č A Č K U ....................................................
STUDENTKINJA NA BEOGRADSKOM
UNIVERZITETU
................................................................
U STUDENTSKOM POKRETU KAO ČLAN KPJ . . .
PRVO NAMEŠTENJE U DRŽAVNOJ SLUŽBI
U GRADU USTANIKA ....................................................
SEKRETAR MESNOG KOMITETA KPJ ZA VALJEVO . .
PLIMA OPŠTENARODNOG U STA N K A .........................
TEŠKE POSLEDICE ČETNIČKE IZDAJE .................
NA PUTEVIMA ILEGALE ...............................................
SEKRETAR OKRUŽNOG KOMITETA PA R TIJE............
7
11
1«
23
41
46
50
56
65
70
FORMIRANJE NOVOG ODREDA................................
74
NA IZMAKU ŽIVOTNOG P U T A ...................................
NEKA SEČANJA NA ULASKE U OKUPIRANI GRAD
77
87
SUSRET S LJUDIMA U JOŠEVI ..............................
91
POSLEDNJE PISMO S V O JIM A ........................................
NA POSLEDNJEM ZADATKU ........................................
KAKO SU U ČAČKU SAZNALI ZA PO G IB IJU ............
REČ AUTORA .....................................................................
93
94
102
107
LITERATURA.....................................................................
109
����
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Knjige
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
M
Knjiga
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Milica Pavlović Dara
Životni put i revolucionarno delo
Creator
An entity primarily responsible for making the resource
Dragutin Bajić
Publisher
An entity responsible for making the resource available
NIRO "Dečje novine" Gornji Milanovac
Date
A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource
1983.
Rights
Information about rights held in and over the resource
NIRO "Dečje novine" Gornji Milanovac
Format
The file format, physical medium, or dimensions of the resource
PDF
Language
A language of the resource
SH
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
59-M
Coverage
The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant
108 str.
1983.
Čačak
Dragutin Bajić
Milica Pavlović Dara Životni put i revolucionarno delo
-
http://afzarhiv.org/files/original/5820d067868c15b21f7d1332b42d426c.pdf
47886e78e8ea659ddff5af928a3542fa
PDF Text
Text
��Biblioteka LEGENDE je dobitnik Povelje »4. jui«,
-najvećeg društvenog priznanja za doprinos
u gajenju revolucionarnih tradicija
naših naroda i narodnosti
Ovo kolo od šest knjiga
o istaknutim herojima naše revolucije izdavač posvećuje
jubilejima pobeda NOVJ na Neretvi i Sutjesci
i Drugog zasedanja AVNOJ-a
��DRA G U TIN BAJIĆ
MILICA
PAVLOVIĆ
DARA
ŽIVOTNI PUT I REVOLUCIONARNO DELO
Gornji Milanovac, 1983.
�Biblioteka LEGENDE, XVI kolo
ISTAKNUTI REVOLUCIONARI JUGOSLAVIJE
���PREDGOVOR
Narodnooslobodilački rat naroda i narodnosti Ju
goslavije, vođen od 1941. do 1945. godine, gotovo
da nema premca među brojnim revolucionamo-oslobodilačkim i socijalnim pokretima širom sveta. Narod
- seljaci, radnici, intelektualci - gotovo nenaoružan
ali svestan da je došao istorijski trenutak da poka
že svoju slobodarsku i klasnu svest, krenuo je u samo
naizgled bezizglednu borbu, s Titom i Komunističkom
partijom na čelu. Slobodari ovog podneblja - ljudi,
žene i deca, postajali su nesalomljivi pod teretom oku
patora i domaćih izdajnika, izrastali u heroje u okrša
jim a sa najmodernijom ratnom mašinom sveta, da bi
u borbi stasali u vojskovođe, zakonodavce, diplomate.
I pobedili su.
Među onima koji su u toj surovoj četvorogodišnjoj
borbi svesno žrtvovali sve što su mogli i imali, pa
i život, bila je devojka-heroj Milica Mike Pavlović
Dara. Njen životni put, započet u Čačku 18. marta
1915. godine, završen je juna 1944. godine, pod kamom
četnika, kod Valjeva, što je verno opisano u ovom
štivu biblioteke »Legende« koje je pred čitaocem.
Da bi osvetlio njen lik i delo, Dragutin Bajić
je brižljivo izučavao arhivsku građu, koristio se lite
raturom, razgovarao sa njenim preživelim saborcima
i rodbinom. Takav stvaralački napor urodio je plodom,
i ovo je prvo obimnije štivo o revolucionari Milici
Pavlović, poznatoj po ilegalnom nadimku Dara. Ono
sadrži nove i značajne podatke koji će budućim istra
živačima biti dragoceni i podsticajni.
Potka monografije je hronološke prirode; od Miličina rođenja do smrti, u tih tridesetak veoma burnih
godina, redaju se pojedinosti i celine o njenom životu.
Upoznajemo je u zavičajnom Čačku kao gimnazijalku
7
�/ skojevku, zatim kao pripadnika Ujedinjene studentske
omladine, kolevke neustrašivih boraca i revolucionara
na Beogradskom univerzitetu, sa koga je školske 1939/40.
godine otišla kao diplomirani student filozofije i kao
član Komunističke partije. U Leskovcu i Valjevu se
predstavila kao sposoban i ozbiljan nastavnik, omiljen
među svojim učenicima, tako da su reakcionarni direk
tori škola u kojima je radila ćutke prelazili preko
njene političke opredeljenosti. U Valjevu je aktivno
sudelovala u ilegalnom radu pa je tamo i ostala posle
propasti monarhističke Jugoslavije. Tamo se, već u
ustanku, afirmisala kao sposoban i odgovoran partijsko-politički radnik i rukovodilac.
U rukopisu druga Bajića se sreću hronološke celine koje nisu samo svedočenje o Miličinom životnom
putu, nego i znatno više od toga. To su celovite priče,
pune upečatljivih slika o sredinama u kojima je Mi
lica živela i radila, o usponima ljudi s kojima je
sarađivala, te o porazima onih protiv kojih se borila.
To su, u stvari, kazivanja o usponima, posustajanjima
i ponovnim razmasima osnovnih ćelija revolucionarnog
pokreta, o dramatičnim okolnostima i naporima ko
munista, skojevaca i svih rodoljuba oko organizovanja
ustanka u valjevskom kraju. Naposletku, tu su ocene
mnogih pojava i događaja u kojima se Milica Pavlović
angažovala kao čovek i revolucionar.
Bez sumnje, najupečatljivije je obrađen Miličin par
tijski rad u periodu okupacije i ustanka. Tu su pla
ninski putevi i sela, žene i ljudi slobodarski nadahnuti
i spremni da se žrtvuju; tu je Valjevo, u kome ko
munisti i skojevci, doslovno pred očima okupatorske
i izdajničke vojske i policije, održavaju sastanke i
savetovanja, organizuju akcije za pom oć ustanicima,
izvode diverzije, kažnjavaju kvislinge. . . Ostale su u
sećanju njenih saboraca i u Bajićevom rukopisu zabeležene dramatične pojedinosti o njenom boravku i
delovanju • na teritoriji svih srezova valjevskog okruga,
gde je p o d kraj 1941, po odluci partijskog rukovpdstva,
izašla iz okupiranog grada. Odevena kao seljanka Hi
kao doseljenik, išla je od sela do sela ili od sela do
grada, i obratno, da organizuje ljude, povezuje grupe,
umnožava propagandni materijal, objašnjava ratnu si
tuaciju u zemlji i svetu. Prolazila je hladnokrvno i
hrabro pored Nemaca, nedićevaca i četnika, snalazeći
8
�se i u najtežim situacijama. Na kraju, kao osvedočeni
humanista i borac, žrtvovala se za decu i svoje par
tijske drugove: u kući u kojoj su je opkolili četnici
nije se branila, nije upotrebila oružje, strepeći za sud
binu ukućana više nego za vlastiti život.
Veliki broj imena autor pominje u vezi s radom
ilegalke Milice. Tu su, ponajpre, istaknuti članovi
Partije koji rukovode ustankom i revolucijom u vaIjevskom kraju, ali je, s pravom, najviše običnih ljudi
iz naroda - pouzdanih radnika i slobodoumnih seljaka,
rodoljuba svesnih da treba da daju svoj udeo u borbi
za bolju budućnost. Bez njihove pomoći i saradnje,
ilegalka Milica Pavlović ne bi mogla da bude ono
što je bila i ostala u valjevskom kraju.
Iz ovog se štiva stiče globalna predstava o ustanku
u valjevskom kraju, o formiranju partizanskih odreda
i okolnostima zbog kojih su bili razbijeni i prisiljeni na
povlačenja sa matične teritorije, što je širok prostor
za nova istraživanja. Pri tom je veoma važno što je
autor uspeo da uoči i prikaže akcije i napore koji
svedoče da se partizani, u prvom redu komunisti i
skojevci, nikad nisu pomirili s okupacijom. Uprkos
masovnim streljanjima u gradu i bezbrojnim zločinima
u selima širom ćele zapadne Srbije, preostali, neuhapšeni članovi Okružnog komiteta, kojim je Milica ruko
vodila u najtežim danima, za kratko vreme su pri
kupljali rasturene redove, da bi se ubrzo ponovo kre
nulo, s nepokolebljivom revolucionarnom svešću.
Jednom rečju, sa svake stranice izbija saznanje
0 novom, velikom vremenu, o nepokolebljivoj veri u
bolju budućnost koja je nadahnjivala ilegalne borce,
partizane i sve rodoljube uključene u front bespoštedne
borbe za slobodu.
Autor je diskretno naglašavao ulogu Milice Pavlović
u revolucionarnim događajima, iako je njegova knjiga,
1 po naslovu i po sadržaju, kazivanje o njoj i o tome
kako se sazreva i izrasta u krilu pokreta. Njenu ulogu
nije bilo potrebno posebno naglašavati jer činjenice i
svedočenja sami po sebi o tome uverljivo govore.
Autor je dobro uanio što je na kraju svog izla
ganja stavio posmrtno slovo, izgovoreno na godišnjicu
Miličine sahrane na groblju u Čačku. Visoki partijski
rukovodilac Miloš Minić, njen saborac iz studentskog
pokreta i iz najtežih dana revolucije, sintetično je
izložio njene zasluge i veličinu njenog udela u borbi
9
�za nacionalno i socijalno oslobođenje radnog naroda,
kome je pripadala celim svojim bićem, da bi onda,
s razlogom, pozvao omladinu da se skuplja na grobovima
takvih revolucionara - ne da bi plakala, već da bi
se sećala njih i nastavljala njihovo delo. To je, zaista,
lepo izabran detalj za kraj biografije Milice Pavlović,
koja je zaslužila pažnju i sećanje i onih koji dolaze
- onih za čiju se lepšu mladost i budućnost žrtvovala.
Dr Marija Isailović, prof.
�U zavičajnom Čačku
U drugoj polovini devetnaestog veka, obnavlja
njem starih zanata i esnafa Čačak je postao važno
središte varoške Srbije. Ali bez industrije i sa za
postavljenom i krajnje izrabljenom okolinom grad
nije mogao napredovati, pa je i u naš vek ušao
kao palanka i takav ostao do oslobođenja u narodnooslobodilačkom ratu.
Između dva svetska rata, u njemu je, sem Vojnog
arsenala, s malim brojem radnika, podignuta samo
fabrika hartije. A usitnjena gradska privreda nije se
mogla održati u vreme oštre ekonomske krize krajem
dvadesetih godina. Zanatske, ugostiteljske i trgovačke
radnje nestajale su jedna za drugom. Među njima
je nestala i mesnica Filipa Pavlovića, i on se, s mno
gim sitnim trgovcima i zanatlijama, našao bez posla,
i to baš kad je svojoj deci morao najviše pružiti
da bi dovršila školovanje.
Kao i sav malovaroški trgovački svet posle prvog
svetskog rata, Filip je tražio i video izlaz za svoju
decu u njihovom školovanju. Imao je tri kćeri i sina.
Najmlađe njegovo dete bila je Milica Mike, poznata
revolucionarka iz tridesetih godina i narodnooslobodilačkog rata. Rođena je 18. marta 1915. Od malih
nogu odlikovala se izvanrednom bistrinom i radoznalošću. Pre nego što je pošla u školu, prateći u
stopu stariju sestru Darinku, niaučila je da piše slova
i sriče reči na slogove, što je u to vreme bila retkost
među prvacima. Pored sestre, naučila je izvestan broj
pesmica da recituje, odnosno da deklamuje, kako
se tada govorilo. Ponekad, u prilikama kada su imali
goste u kući, podsticali su je da pokaže to svoje
znanje i umeće. Tako se, u ranom detinjstvu, začela
izvesna njena ambicija, plemenita u suštini, koju je
negovala tokom celog života.
11
�Kao najmlađe dete, inače veoma umiljata, po
nekoj patrijarhalnoj navadi, bila je predodređena da
bude maza u kući. Nije slučajno imala nadimak
Mike. Njeno je detinjstvo bilo lepo i bezbrižno dok
je ocu s mesarskom radnjom išlo kako treba. Ali
ona nije zloupotrebljavala naklonost ukućana i oko
line. Od početka školovanja bila je vredna učenica.
Posebno zbog toga otac ju je voleo. Često kad bi
došao s posla, ma koliko da je bio umoran, uzimao
ju je na krilo da bi mu ispričala kako je protekao
dan u školi. Voleo je pri tom da mu »izdeklamuje«
Zmajevu baladu »Tri hajduka« ili neku novu pesmu
koju je naučila.
Bucmasta devojčica, s krupnim crnim očima i
crnom kosom, vedra i živahna, trudila se uvek da
ničim ne izaziva zavist svojih vršnjakinja. I u školi
i kod kuće, mnogo njih je dolazilo da se s njom
igraju. Dvorište kuće njenih roditelja je bilo puno
igre i dečjeg žagora kad god je bilo lepo vreme.
Istina, Miličina majka Vinka imala je pravu majčinsku
ljubav i razumevanje za tu decu koja su se okupljala
u dvorištu. To je bilo vreme izvesnog prosperiteta
kad se socijalne razlike, bar među decom, nisu osećale.
Tako su maloj Milici neosetno proricale osnovačke
godine, koje deca često po zlu pamte jer im škola
zakida lepotu i bezbrižnost predškolskih dana. Doduše,
kad je reč o njenom odličnom uspehu u osnovnoj
školi i školovanju uopšte, valja reći da ju je izdašno
pomagala i pomogla sestra Dara, koja je takođe bila
marljiva učenica, s retko viđenom radnom disciplinom.
Prirodno, roditelji su na svaki način želeli da
njihova mezimica, kao odlična učenica, produži ško
lovanje dok se najdalje može. Ali njen polazak u
gimnaziju, 1926. godine, razlikovao se od polaska u
osnovnu školu. Ne samo po tome što je zahtevao
Miličino veće i ozbiljnije zalaganje nego po oskudnim
materijalnim mogućnostima koje su je, u stvari,
usmerile sudbonosnim životnim putem kojim je pošla.
Ekonomska kriza je bila na pomolu u gradu i,
još više, u njegovoj okolini. Veći deo čačanskog
okruga sačinjavala su sela u kojima je zemljoradnja
bila na najnižem stupnju. Seljak je bio izložen suš
nim i gradobitnim vremenskim nepogodama. Prinosi
sa zemlje bili su niski čak i u ravnom Pomoravlju,
a porezi i dažbine veoma visoki. Siromašni i srednji
12
�seljak se zaduživao da bi opstao na svom usitnje
nom posedu. Pa opet, bankari, zajmodavci su ga,
pre ili kasnije, ostavili bez te njegove »zemlje hraniteljke«. Statistike kažu da je čak i srez ljubićki,
poljoprivredno najrazvijeniji u okrugu čačanskom, postao
u to vreme najzaduženiji u Srbiji. Šta li je tek bilo
u drugim, siromašnijim srezovima?
Pauperizacija seoskog stanovništva bila je neminovna
i nagla. Osiromašeno seljaštvo tražilo je utočište
u gradu, gde se, s njegovim dolaskom, stvarala re
zerva radne snage, tako da se rentijerima i kapita
listima pružila mogućnost za brutalnu eksploataciju
u gradu i na selu.
U Čačku, kao i u celoj zemlji, raslo je, moralo
je porasti, nezadovoljstvo radnika i siromašnih slojeva
građanstva. To nezadovoljstvo nije mimoišlo ni Filipa
Pavlovića, koji se, brižno nadnet nad sudbinom svoje
dece, morao zaduživati da bi kraj s krajem vezi
vao. A dugova se nikako nije mogao osloboditi.
Kupovna moć stanovništva se sve više srozavala i
on je osećao bedu i neizvesnost svoga posla i po
ložaja. Ali je bio uporan što se tiče dece: »Kada
se već mučim i grbačim, neka mi bar deca postanu
ljudi«. Naivno je verovao da će se njima, kao ško
lovanim, rad više ceniti od njegovog. Bio je, inače,
ponosan na svoju decu, koja su dobro učila, i to
je govorio pred njima, iskazujući tako poverenje u
njih. Dok je najstarija Darinka bila već pri kraju
školovanja u Učiteljskoj školi u Jogodini (Svetozarevo), ostala deca su se školovala u Čačku. Filip
i Vinka su čvrsto verovali da će izdržati u borbi
za bolju i izvesniju budućnost svoje dece, pa su se
dokraja zalagali i samoodricali, učeći ih, u isto vreme,
da dostojanstveno podnose lišavanja i da »ne gledaju
u tuđ lonac«.
Milica je kao gimnazijalka dosta čitala, pokla
njajući poverenje svakoj knjizi do koje je dolazila
mahom preko profesora. Posebnu pažnju i naklonost
je pokazivala za istoriju i književnost, interesujući
se naročito za sudbinu istorijskih ličnosti. Njeni škol
ski drugovi se sećaju da se nije moglo dogoditi da
ona dođe u školu nespremna ili bez urednih doma
ćih zadataka. Kada dođe kući, sve je ostavljala na
stranu dok ne završi domaće zadatke, a onda je
pravila raspored drugih dnevnih obaveza. Nikada ro
13
�ditelji nisu imali potrebe da je opominju da uči ona je to radila samodisciplinovano i odgovorno.
Zanimljivo je da su roditelji, iako su bili spremni
da sve žrtvuju za svoju decu, zarana ih vaspitavali
da štede i da sami privređuju gde im se ukaže pri
lika. Tako je Milica, još u nižim razredima gimna
zije, počela da pomaže pojedinim učenicima koji su
teže savlađivali gradivo iz pojedinih predmeta. Tako
je »držanjem kondicija«, kako se u njeno vreme na
zivao taj mukotrpni posao, oslobađala roditelje čak
i da joj nabavljaju knjige i druge školske potrebe,
što je, ipak, bila pomoć za njih, budući da su imali
znatno veće izdatke za Darinku, koja je dovršavala
Učiteljsku školu u »dalekoj Jagodini«.
Stvaranje radnih navika i razvijanje odgovornosti
i osećanja kod dece da treba što pre samostalno
da zakorače u život pokazalo se, u izvesnom smislu,
kao spasonosno. Porodica se našla u najtežoj situaciji
kad je Filip umro. Milica je, tako reći, ostala bes
pomoćna u petom razredu gimnazije. Školovanje je
nastavila, ipak, zahvaljujući zdravom vaspitanju i ste
čenom samopouzdanju, tako da je brzo shvatila kakve
teškoće porodici predstoje, i da treba, s majkom,
da podmetne svoja nejaka leđa.
Po svemu sudeći, reklo bi se da su sam život
i vaspitanje u porodici orijentisali Milicu Pavlović
mukotrpnim putem borbe i pobune. Ona neće postati
revolucionarka iz romantičnih pobuda i samo zato što
ju je zaneo mladalački polet, nego zato, pre svega,
što se na pragu života suočila s mukom i očiglednom
socijalnom nepravdom. U varoši, sa nešto više od
9000 stanovnika u 1931. godini, nije bilo teško uočiti
klasne suprotnosti, tj. da se na jednoj strani nalazi
mali broj kapitalista i veleposednika, a na drugoj
ogromna većina onih koji su tražili posao ili živo
tarili s bednom nadnicom, padajući sve više u dugove.
Posle krvavih obračuna monarhističkog režima s opo
zicijom u Narodnoj skupštini, a zatim, u vreme
šestojanuarske diktature, i sa svim progresivnim sna
gama u zemlji, zaoštrile su se ne samo klasne nego
i nacionalne suprotnosti u »troimenoj« Kraljevini Srba,
Hrvata i Slovenaca. Komunistička partija Jugoslavije
prva je organizovana snaga koja je i u čačanskom
okrugu ukazala da će se te suprotnosti, podstaknute
ekonomskom krizom kakvu svet do tada nije doživeo,
14
�sve više zaoštravati i izazvati odlučne borbe radnog
naroda u bliskoj budućnosti. Čim se oporavila od
udara diktature, koja joj je nanela velike gubitke u
rukovodećem kadru, ona je organizovala 1931. godine
prve štrajkove šivačkih i obućarskih radnika, koji
nisu ostali usamljeni. Tokom tridesetih godina usledili
su štrajkovi u fabrici hartije, pa čak i u Vojnom
arsenalu; zatim štrajkovi građevinskih radnika, trgo
vačkih pomoćnika i potrošača električne energije, ru
dara u Gornjoj Garevnici i dr.
Taj otpor radnika imao je odjeka i u srednjoj
školi. Tim više jer se u pojedinim štrajkovima angažovao sav demokratski Čačak, zajedno s radničkom
klasom susednih gradova. Takav je bio, na primer,
prvi štrajk 140 radnika u fabrici hartije, koji je izbio
zbog nepriznavanja radničkih poverenika i otpuštanja
s posla predsednika sindikalne podružnice. Štrajk je
trajao 47 dana. Radnici su postavili poslodavcu sledeće uslove: vraćanje na posao otpuštenog predsed
nika i priznavanje radničkih poverenika kao njihovih
zakonitih predstavnika, zaštitu radnika na poslu i
bolje higijenske uslove na radnim mestima, poštovanje
zakonskog roka u slučajevima otkaza, povećanje nad
nica za 50% kada rade prekovremeno, i 100% ako
rade nedeljom.
Sama okolnost da je štrajk trajao 47 dana i da
su prihvaćeni i ostvareni zahtevi radnika, svedoče o
jačini i ugledu partijske organizacije u Čačku, koja
je stajala iza štrajkača. Taj štrajk je ostao u ovakvom
sećanju učesnika: »Učesnici štrajka su stupili u borbu
s naoružanim žandarima, braneći ulaz u fabriku
motkama, kamenjem i gvozdenim šipkama. Tri reda
radnika i radnica ostali su nepomični pri naletu žan
dara sa bajonetima na puškama. Pao je jedan radnik
povređen udarom bajoneta. Uplašen hladnokrvnom
smelošću i borbenošću radnika, načelnik je obustavio
nalet žandara.
Vlasnik je na sve načine pokušavao da slomi
štrajk. Jednoga dana je pokušao da 50-60 seljaka,
zatvorenih u furgone, prebaci u fabrički krug pod vi
dom sirovina. Strajkači su o tome bili obavešteni i
onemogućili ga. Lokomotiva je u naletu slomila branik
koji su štrajkači stavili preko industrijskog koloseka
što vodi u krug fabrike, ali su u istom trenutku
15
�desetak radnika i radnica polegali po koloseku i svo
jim telima sprečili ulazak voza u fabriku.
Četrdeset sedam dana radnici su čuvali fabriku,
provodili dane i noći u njenom krugu i najzad
primorali poslodavca da usvoji njihove zahteve. U ovom
velikom štrajku došlo je do izražaja jedinstvo rad
nika Čačka i okolnih gradova koji su slali mate
rijalnu pomoć štrajkačima da bi istrajali u štrajku
(Užice, Kragujevac, Niš, Ivanjica, Požega, Milanovac
i drugi). Štrajkači su dobili i veliku pomoć u ži
votnim namirnicama iz obližnjih sela?«
Je li senzibilna Milica Pavlović mogla ostati po
strani od snažnog revolucionarnog pokreta u njenom
gradu? Nije, razume se, već samim tim što je po
ticala iz porodice koja je po materijalnom položaju,
pripadala proletarizovanom trgovačkom esnafu, i što
se u gimnaziji orijentisala na tzv. socijalnu literatu
ru, u kojoj se identifikovala s pobornicima i pripad
nicima boljeg i pravičnijeg čovečanstva.
Kao učenica u višim razredima, poseban afinitet
je ispoljila za književnost, čitala je mnogo, a izdva
jala se od ostalih u rezredu lepom pismenošću i
smislom za analizu pročitanog dela. Zato nije slučajno
što je na preporuku nastavnika srpskohrvatskog jezika
njen referat o Cankarevom »Martinu Kačaru« pročitan
u svim odeljenjima sedmog razreda, kao primer temelj
ne literarne i sociološke studije tog romana sa jakom
socijalnom potkom, koju je veliki slovenački pisac
umetnički izvanredno uobličio.
Nije isključeno da je njen gimnazijski uspeh u
domenu književnosti uticao da se opredeli za stu
dije srpskohrvatskog jezika i književnosti na Filo
zofskom fakultetu u Beogradu. Uz onaj teški mate
rijalni položaj porodice, socijalna literatura i burni
događaji u samom Čačku presudno su uticali da
se definitivno opredeli, u političkom smislu, za rad
nički pokret i njegovu ideologiju. To se može zak
ljučiti i po jednom pismenom zadatku što ga je
radila u sedmom razredu gimnazije. Sem ostalog,
ona u njemu kaže: »Volim prirodne lepote, reke,
brda, selo, more i gradove moje domovine. Volim
radnike u fabrici i seljake žuljevitih ruku na njivi.I
I »čičak 1941 1944«. izdanje »Čačanskog glasa«. 1964. godine, sir. 7.
16
�Volim svoj napaćeni i namučeni narod, koji je u
svojoj bogatoj zemlji često gladan.« U ovom kratkom
odlomku prepoznaje se odvažna i borbena skojevka,
koja nije naučila »pravila konspiracije«, jer još nije
bila primljena u skojevsku ogranizaciju, budući da ju
je šestojanuarski režim 1929. i 1930. godine razbio
strahovitim tererom. Tek s popuštanjem i uzmicanjem
diktature, krajem 1931, skojevske organizacije, kao i
partijske, počele su se obnavljati u razvijenim rad
ničkim sredinama i pojedinim školama. Istina, SKOJ
će se 1933. godine ozbiljnije potvrditi u celoj zemlji
kao masovnija organizacija, odnosno »kao rezerva i
prvi pomoćnik Komunističke partije«. Tada je ruko
vodstvo Partije postavilo pred svoje organizacije, kao
jedan od najvažnijih zadataka, stvaranje skojevskih grupa,
naglasivši da »u svim omladinskim komitetima treba
da se nalaze partijski predstavnici, a u partijskim predstavnici odgovarajućih komiteta Skoja.«2
Te godine je primljena u SKOJ borbena i u svojoj
maturskoj generaciji pupulama Milica Pavlović. Za njen
prijem nije bilo ni najmanje rezerve, jer je njena
aktivnost, koliko je mogla doći do izražaja, zapažena
u đačkim družinama, u kojima je mesna partijska
organizacija imala znatan uticaj. Kako se vidi iz jed
nog dokumenta, taj je uticaj poticao i od pojedinih
profesora.
Jedan od njih je bio Milutin Smiljanić, koji
je uživao tako dobar glas da je od njega zazirao
sreski načelnik. U jednom izveštaju nadležnoj Banskoj
upravi u Sarajevu, načelnik kaže da je pokušavao
da »preko nacionalno i politički ispravnih ličnosti
isključi na zgodan i neupadljiv način komuniste iz
uprave Ujedinjene knjižnice i čitaonice«. Ona je u
sastavu Narodnog univerziteta bila uporište komunista,
kao i sam univerzitet, čiji je delegat bio profesor
Smiljanić. Uprkos »neupadljivom« nastojanju sreskog
načelnika, kao delegat, profesor Smiljanić je ponovo
izabran za predsednika Ujedinjene knjižnice i či
taonice.
Van svake sumnje, Milica Pavlović je ponikla
u dobroj revolucionarnoj sredini. Njeno borbeno vaspitanje bilo je solidna podloga da se, po dolasku
na Beogradski univerzitet, brzo razvije i postane veo-1
1 Zapisnik sa sednice Privremenog njkovodsia KPJ od 16. maru JS J3
2 Milica Pavlović Hara
17
�ma zapažena ličnost u naprednom studentskom po
kretu.
Studentkinja na Beogradskom univerzitetu
S gledišta revolucinarne delatnosti, dolazak Milice
Pavlović na Beogradski univerzitet pao je u vreme
kad su baš takvi srednjoškolci bili preko potrebni.
Za njih je to bilo teško, a ponekad i zlo vreme,
u kome su mogli istrajati i ostati uspravni samo
hrabri i postojani u svojim idealima.
Kao tradicionalno demokratska institucija, Univerzi
tet se našao, morao se naći (!), na udaru šestojanuarske diktature. Ali, progresivne snage i duh otpora
na njemu nisu uništeni, iako je napredni studentski
pokret bio malobrojan i heterogen u političkom pogle
du. Iz jednog izveštaja koji je 26. novembra 1932.
poslao Centralnom komitetu KPJ Stevan Lilić, član
Pokrajinskog rukovodstva KPJ, vidi se da se jedino
na Univerzitetu održalo revolucinamo jezgro koje je
bilo kadro da organizuje otpor nasilju diktature.
»Javni i aktivni protest protiv režima šestojanuarske
diktature«, kaže se u tom izveštaju, »došao je upravo
odande odakle ga je, prema našim prilikama, najpre
trebalo i očekivati, tj. od studenata«. Na izgled čudno
ako se zna da su se u tom razdoblju rukovodstva
KPJ sektaški postavljala prema radu intelektualne
omladine, pa čak ga i ignorisala, što je bilo posledica direktiva sa Petog kongresa Komunističke internacionale mladih (KIM) iz 1929. godine. Srećnom
okolnošću, studentski pokret se razvijao u vreme dik
tature mimo tih direktiva, rukovodeći se faktičkim
stanjem stvari. Otuda mu snaga da odoli brutalnom
naletu diktature i da digne glas protesta, koji se čuo
u celoj zemlji za vreme izbora, u novembru 1931.
godine. I on se više nije stišao do sloma diktatorskog
režima.
Na dvogodišnjicu proglašenja diktature, 6. januara
1931, sastao se novoizabrani parlamenat Tog dana sastao
se i zbor studenata u zgradi Univerziteta, na kome
je odlučeno da učesnici pođu i demonstriraju ispred
Narodne skupštine, u kojoj se verifikovao šestojanuarski
režim. Studenti nisu uspeli da se probiju dalje od
današnjeg Trga Republike jer ih je policija, zajedno
sa žandarmerijom, na surov način razbila i raste-
18
�rala. Od proglašenja diktature, to su bile prve ulične
demonstracije u zemlji, u kojima je povređeno 11
studenata.
Režim se nije na tome zadržao. Da bi se sprečili novi nemiri Ministarstvo prosvete je donelo Opštu
uredbu o univerzitetima, kojom se htelo ograničiti
svako političko delovanje na njima. Sem ostalog, lom
je uredbom predviđeno javno glasanje prilikom iz
bora uprava za studentska udruženja, a Zdravstveni
fond Univerziteta i studentski dom »Kralj Aleksandar
Karađorđević« stavljeni su pod neposrednu kontrolu
Ministarstva prosvete. U stvari, Opštom uredbom
Ministarstvo je odbacilo sve zahteve koje su studenti
postavili tokom novembra i decembra prethodne go
dine, i to ne samo zahteve u vezi sa promenom po
litičkog stanja u zemlji nego i u vezi sa odbranom auto
nomije Univerziteta. U isto vreme, Ministarstvo je,
u zajednici s policijom, aktiviralo režimska studentska
udruženja, naročito tzv. Jugoslovenski akademski
klub (JAK), iz kojeg će se kasnije izroditi Organi
zacija nacionalnih studenata (ORNAS), u doslovnom
smislu teroristička studentska organizacija.
Kratko rečeno, nakon trogodišnjeg surovog obra
čuna s demokratskim snagama u zemlji i fizičkog
uništenja znatnog broja rukovodilaca KPJ I SKOJ-a,
šestojanuarski režim je potcenio demokratske tradicije
i studentski pokret na Beogradskom univerzitetu. Ga
ženjem univerzitetske autonomije, drugim rečima, os
novnih prava nastavnog kadra i ogromne većine stu
denata, režim je izazvao protiv sebe i znatan deo
profesora koji su pre donošenja nove uredbe »stajali
van politike«. Tako se, uz profesore koji su poka
zivali razumevanje za studente i njihove zahteve,
stvorila većina u Univerzitetskom senatu, koji je od
7. decembra 1931. svakodnevno zasedao, pokušavajući
da nađe zadovoljavajuća i pomirljiva rešenja između
studenata, odnosno Univerziteta, i uzurpatorske vlasti.
Povodom postavljanja policijske uprave u Studentskom
domu, u Memorandumu koji je Univerzitetski senat
dostavio Ministarstvu prosvete, kao svoj predlog i
mišljenje da se stvore povoljniji uslovi za nastavlja
nje učestalo neredovne nastave, rečeno je (očevidno
bez pardona!) da je Ministarstvo »bez ikakvog prav
nog osnova ušlo potpuno nezakonito u pravnu nad
ležnost Univerziteta, zaboravljajući, svakako, da je ovde
19
�posredi jedan privatno-pravni odnos, a nikako odnos
više prema nižoj administrativnoj vlasti«. U smišljenoj
i dobro organizovanoj borbi, napredni studentski pokret
je od početka 1932. godine, s malim odstupanjem,
uvek imao podršku velikog dela nastavnog kadra.
Tim pre i tim više su imali i podršku javnog mnenja
čak i u pojedinim evropskim zemljama.
Znajući da Memorandum Univerzitetskog senata
sadrži bitne zahteve koje su sami postavili, znajući,
takođe, da neće to urazumiti šestojanuarske vlastodršce,
studenti su nastavili da štampaju i rasturaju letke
i proglase i da živom rečju popularišu svoje zahteve,
naročito protiv iseljavanja njihovih »nepodobnih«, dru
gova iz Studentskog doma; istovremeno, oni su kompromitovali postupke režima i njegova nastojanja da
zloglasnim Sudom za zaštitu države, progonstvom
pojedinih studenata u rodna mesta i drugim prinud
nim merama, razbije i uništi studentski pokret. Do
1. aprila 1932. izvršeno je razgraničavanje sa studen
tima koji su bili »fanatički privrženi« JAJK-u. 0 miru
i predavanjima nije moglo biti reči. Univerzitetski
senat je obustavio nastavu od 1. do 10. aprila, za
tim do 20. aprila, da bi potom i rektor, u grani
cama svoje nadležnosti, produžio obustavu za tri
dana. Pošto se za to vreme nespokojstvo i vrenje
na fakultetima nisu stišali, rektor je izvestio Mini
stra presvete da se stanje ne popravlja i pored toga
što su on i Senat »iscrpli sva sredstva na koja imaju
pravo«. Ministar je u tome našao »dobar« razlog
da nastavu prekine do 15. juna, tj. do kraja letnjeg semestra.
Pomenuti Memorandum i homogenije istupanje
studenata u 1932. godini predstavljali su, uveliko, po
laznu osnovu za konsolidovanje i šire delovanje stu
dentskog pokreta, u prvom redu studenata-komunista.
Upravo su se time karakterisale dve naredne školske
godine. Postavljajući svoje zahteve otvoreno, ističući,
pre svega, goruće probleme koji si pritiskivali ve
ćinu studenata (smeštaj, ishrana, semestralna školarina,
dvostruko povećanje taksa za ispite, laboratorijske takse
na Tehničkom i Medicinskom fakultetu, kao i mnogo
šta drugo što se najbolje moglo rešavati preko stu
dentskih udruženja) komunisti su kao najaktivniji deo
studentskog pokreta stekli masovnu bazu. Umesto
600-800 studenata, koliko ih je ranije dolazilo na
20
�zborove, sada se okupljalo oko 2000. Razume se, i
sam opšti razvoj događaja tome je išao u prilog.
U pregovorima sa rektorom i Univerzitetskim se
natom studentski predstavnici su lakše nalazili zajed
nički jezik. Oni su već imali provereno iskustvo da
preko stručnih udruženja mogu neposrednije postavljati
opšte i posebne zahteve i tražiti rešenja. Ali studenti-nacionalisti još su imali upravu pojedinih udru
ženja u svojim rukama, i među njima čak i najmasovnijeg Studentskog pravničkog društva, koje su,
kao i Studentski dom i Udruženje studentkinja, grče
vito čuvali za sebe, služeći se svakakvim mahinacijama. Takva situacija zahtevala je dugotrajnu i ži
lavu borbu, koja se nije mogla okončati bez pro
livene krvi.
Upravo u tu i takvu borbu ušla je Milica Pavlović, školske 1933/34. godine, pošto se upisala na
Filozofski fakultet. S obzirom na to da je došla
kao skojevka, nije joj se bilo teško uključiti u stu
dentski pokret. Ali, da bi kao skojevka mogla pri
miti obaveze koje joj je taj pokret nametnuo, tre
balo je imati hrabrosti. Mnogo hrabrosti! Pre njenog
dolaska skojevska organizacija na Univerzitetu bila je
malobrojna i nejaka. Na fakultetima su postojale i
delovale manje grupe, uglavnom kao vaspitne i čita
lačke. Mada su prilike i jačina studentskog pokreta
zahtevale da se te grupe umnože i brojčano pove
ćaju, što podrazumeva i mnogo veću aktivnost, to
je ostvareno tek u fazi organizovanja partijskih i
skojevskih foruma u Beogradu, krajem 1933. godine,
kad je formiran i Univerzitetski komitet SKOJ-a. Za
nepuno pola godine SKOJ je na Univerzitetu brojčano
ojačao, tako da je organizacija imala 125 članova
(18 skojevskih grupa, među njima je bila jedna ženska,
i 8 simpatizerskih). Grupe su se sastajale po stano
vima ili napolju. Nije bilo zadatka koji one ne bi
prihvatile i izvršile. Raznosile su letke po fakultetima
i određenim rejonima. Sem »Nolitovih« izdanja, či
tale su ilegalne brošure i »Proleter«, organ Central
nog komiteta KPJ; pojedinci su bili zaduženi da
prilaze studentima zainteresovanim za studentski pokret
i da ih privlače na konferencije, književne večeri,
predavanja pa, napokon, i na demonstracije. Najteže
je bilo savladati emotivnost i eksplozivnost pojedi
naca na konspirativnim zadacima i u taktici prilikom
21
�osvajanja studentskih udruženja, kad je, kao po pra
vilu, uvek vamičilo i pretilo tučam a. . .
Učestvovati u mnogim od tih akcija značilo je
izložiti se vandalizmu beogradske policije i njenih
najamnika u Studentskom domu i na fakultetima;
u izvesnim slučajevima nije bila isključena ni robija,
jer je režim, s gaženjem autonomije, odlučio da se
brani i Sudom za, zaštitu države. U vreme rektorovanja dr Vladimira Čorovića, kad se nisu birala sredstva
da se od Univerziteta napravi vaspitni zavod, pod
policijskim nadzorom, niko od naprednih studenata nije
bio siguran da će osvanuti tamo gde je zanoćio jer
su policijski agenti u racijama kupili i organizatore
i učesnike na protestnim zborovima ili demonstra
cijama.
Eto zašto je trebalo imati hrabrosti pa biti član
te viteške falange koja se uhvatila ukoštac s veoma
surovim šestojanuarskim režimom i njegovom divljom
i primitivnom policijom. Ali, sve to, kao ni mnoge
druge drastične mere iz tog vremena, nije obeshrabri
lo pripadnke studentskog pokreta (sem retkih izuze
taka, razume se), u njihovoj borbi za autonomiju
Univerziteta i, u krajnjoj liniji, za njihov opstanak
i školovanje na fakultetima. U letnjem semestru 1934.
godine, ta borba je krunisana do tada najvećim uspehom: 10. juna izabran je na zborovima studenata
Akcioni odbor stručnih studentskih udruženja (AOSSU),
koji je postao legalni rukovodeći organ naprednog
studenstskog pokreta na Beogradskom univerzitetu. Nje
govim je izborom savladano uveliko, ako ne i pot
puno, usko grupno delovanje pojedinih udruženja ili
grupa. Odbor je veoma brzo stvorio uslove i našao
nove oblike rada za okupljanje pripadnika svih poli
tičkih grupacija, izuzimajući studente-nacionaliste.
Preuzimanjem većine stručnih udruženja, napredni
studenti su pokazali neospornu zrelost i smisao za
realnost, te tako demantovali pojedine profesore koji
su ih smatrali i proglašavali »oruđem u rukama ne
vidljivih spoljašnjih sila«, strahujući pri tom od »student
skog sovjetizma«, kako se nešto kasnije izrazio profesor
Vladimir Ćorović u svojstvu rektora Univerziteta. A dok
tor Ivan Đaja, tadašnji rektor, predložio je da se
obrazuju odbori od nastavnika i studenata koji će
proučiti pitanja i zahteve koje su studenti postavili
10. juna, na svojim zborovima. Šest odbora (u svakom
22
�od njih bila su zastupljena po dva profesora) našli
su zadovoljavajuća rešenja, bezmalo, za sva pitanja počev od autonomije Univerziteta i Fonda za poma
ganje siromašnih studenata do načelne saglasnosti da
se požuri sa izgradnjom doma studentkinja.
Izuzetnim uspehom studenata smatran je prista
nak univerzitetskih vlasti da se otvori Opšta studentska
menza. Ona je osnovana dobrotvornim prilozima gra
đana, a da bi njihov odziv bio veći studenti su za
molili rektora Daju da on bude predsednik osni
vačkog odbora. Menza je otvorena 7. novembra u
prizemlju zgrade Srpske akademije nauka, u Knez-Mihailovoj ulici, i odigrala je ogromnu ulogu u
prehrani siromašnih studenata i, ne manje, tim što
je postala središte političkog života i rada naprednih
studenata.
Studentski pokret je u 1934. godini postigao
izvanredne uspehe. Međutim nacionalističke grupe bile
su jake, još su zadržale uprave nekih udruženja i
Dom studenata. Od 7. novembra imale su i svoj
organ »Studentske novine«. Prirodno, one su se
našle pogođene i ugrožene političkom platformom i
programskim zahtevima Akcionog odbora, koji su
mogli izgledati suviše radikalni usled uplitanja spoljašnjih faktora i njihovog nepoznavanja stvarnog stanja
stvari na Univerzitetu. Na primer, u organu SKOJ-a
»Mladom boljševiku« ceo Univerzitetski senat je okarakterisan kao reakcionaran, a svi profesori kao »najvemije sluge v. f. diktature«.
U studentskom pokretu kao član KPJ
Osećajući nemoć svojih štićenika na Univerzitetu
i među omladinom pred jedinstvenim studentskim po
kretom, nestabilni režim, s vladom Bogoljuba Jevtića,
procenio je da mora paralisati uticaj tog pokreta
u kampanji pred petomajske izbore 1935. godine.
Makar i primenom najgorih fašističkih sredstava otvaranjem koncetracionih logora. Budući da je i
prethodna vlada imala tako nešto u planu, i da je
na Univerzitetu bilo profesora koji su podržavali
takav projekt, Jevtićeva vlada se nije mnogo dvoumila:
23
�polovinom januara 1935, otvorila je koncentracioni
logor u Višegradu isključivo za studente Beogradskog
univerziteta. To je bio prvi koncentracioni logor u
Jugoslaviji i veliko iskušenje i proveravanje moralne
i političke snage studentskog pokreta. Tu se i tada
ponajbolje ogledala i politička zrelost Milice Pavlović,
koja je već bila član KPJ.
Povod za odvođenje studenata u koncentracioni
logor bili su neredi i tuča koje su izazvali studenti-nacionalisti 17. januara 1935. Oni su imali u svojim
rukama upravu Studentskog pravničkog društva, najmasovnijeg studentskog udruženja. Od ukupno 7307
studenata, koliko ih je te godine bilo na Univerzi
tetu, 3426 su bili studenti prava. Studenti-nacionalisti
i njihovi zaštitnici na Univerzitetu osetili su mnogo
ranije da više ne mogu zadržati upravu tog udru
ženja. Zato su izbori odlagani raznim izgovorima
još od novembra 1934. Kad se više nisu mogli od
lagati, kad je Univerzitetski senat odobrio da se iz
bori izvrše 20. januara, nacionalisti su 17. januara
primenili isti metod kojim su omeli izbore u aprilu
1934: istaknute kandidacione liste u auli univerzitetske
zgrade su pocepali i izazvali tuču, koja se prenela
na ulice i nastavila u Opštoj studentskoj menzi. Ne
moćni da se sami obračunaju s mnogobrojnijim pro
tivnicima, »omasovci« su pozvali u pomoć policiju.
Ministar prosvete je iz kabineta ministra unutrašnjih
dela, kojemu je referisao o nastalim neredima, atakovao u telefonskom razgovoru na rektora zato što
je pristao da se izvrše izbori kad se znalo da je
»većina studenata levičarska«. Pri tom je naredio
da se izbori odlože, napominjući da će rektor, zbog
svega što se dogodilo, povući konsekvence.
Na sednici Univerzitetskog senata, 18. januara,
rektor je podneo ostavku, a Senat je odlučio da se
Univerzitet zatvori do 23. januara. U isto vreme,
najviši državni organi su rešili da »učine kraj ko
munističkoj akciji na Univerzitetu«. Opšta studentska
menza je zapečaćena, a policijski agenti i njihovi
doušnici sa Univerziteta su u toku noći i izjutra
18. januara pohapsili desetine studenata od kojih su
petnaestoricu, u noći 19. januara, vezane u lance,
odveli u koncentracioni logor, u Višegrad.
Ni jednim događajem u studentskom pokretu nije
javnost tako bila uzburkana kao otvaranjem kon-
24
�centracionog logora. Nije bilo u pitanju samo to
što je u prvoj grupi odvedeno 15 studenata i što
su stavljeni u najgore životne uslove, već što je Ko
munistička partija, kao i ćela demokratska javnost,
videla u tome povredu osnovnih ljudskih prava i
otvoreno fašističko varvarstvo, kojim je vlada Bogoljuba Jevtića htela onemogućiti porast revolucionarnih
snaga i ugušiti rastuće opoziciono raspoloženje ši
rokih slojeva naroda U akcijama koje su preduzete
došli su do izražaja potpuno jedinstvo studentskog
pokreta i smišljeno delovanje Akcionog odbora u
saradnji sa partijskim i skojevskim rukovodstvima u
gradu i na Univerzitetu. U tome su od presudnog
značaja bili brzo posredovanje univerzitetskih vlasti i
dobra obaveštenost. Studenti su u logoru predati
»na nadležnost« nekakvom krvoločnom sreskom na
čelniku i surovim i sirovim žandarmima, koji su
znali samo da kundače i primenjuju silu, ali ne i
da otkriju i onemoguće veze interniraca sa građanstvom
koje im je bilo naklonjeno. Odmah po dolasku u
logor organizovano je partijsko rukovodstvo koje je
naložilo Mladenu Patemosteru studentu prava, da napiše
pismo kojim će obavestiti Pokrajinski komitet KPJ
0 tome u čijim su rukama, kako se s njima postupa
1 u kakvim uslovima žive. On je pismo poslao na
adresu MilicePavlović, tadašnje njegove devojke, koja
je, po tome kako je bilo naslovljeno, zaključila da
ga treba predati sekretaru Pokrajinskog komiteta Trajku
Stamenkoviću. Iz te, na prvi pogled nevažne, poje
dinosti vidi se da je Milica Pavlović tada već bila
član KPJ, s velikim poverenjem. (To je bilo vreme
u kome su, konsipiracije radi, samo retki pojedinci
poimenično znali više partijsko rukovodstvo.) S tim
pismom odmah su upoznati CK KPJ u Beču, par
tijska rukovodstva u Beogradu i na Univerzitetu,
kao i univerzitetske vlasti, razume se. Sem toga,
ono je štampano i deljeno kao letak, pod naslovom
»Pismo drugovima od drugova iz prvog koncentra
cionog logora Jugoslavije« i uz sledeće objašnjenje
»U poslednje vreme došlo je do zaoštrenih sukoba
između grupe plaćenih studenata iz Doma - fašista
i jedinstvenog studentskog antifašističkog fronta (de
mokratska ljevica, Zemljoradnička socijalna ljevica i
studenti marksisti).
25
�Rezultat sukoba je interniranje petnaestorice dru
gova u Višegrad. Režim pod kojim se oni tamo na
laze vidi se iz sledećeg pisma.« Ono glasi:
Višegrad, 25. januar 1935. god
Dragi Milane,
Kao što ti je možda poznato, 18. ov. mjes. ujutro
nas petnaestorica studenata uhapšeni smo i strpani u
Upravu grada. Drugog dana su nam saopštili da smo
kažnjeni sa po tri dana zatvora i progonom u Vi
šegrad. Zbog čega i na osnovu kojeg zakonskog pro
pisa - nisu nam dali objašnjenja.
19-og noću povezali su nas lancem i »maricom«
pod jakom stražom sproveli na stanicu. Tu su nas
ubacili u višegradski voz.
U nedelju, 20-og, jednu stanicu pre Višegrada
skinuli su nam okove.
I Višegradu na stanici dočekao nas je Sreski na
čelnik sa 20 žandarma sa bodežima na puškama.
Odatle smo sprovedeni u Sresko načelstvo. Nas pet
naestorica bačeni smo u jednu malu ćeliju u podrumu.
Ne mogu sebi predstaviti strašnije ni zatvore srednjevekovne inkvizicije. Tri dana tu ostati znači gotovu
smrt. Sutradan, u ponedeljak, 21-og, sprovedeni smo
u jednu napuštenu kasarnu skroz vlažnu i zatvoreni
u jednu sobicu svi zajedno.
Odmah smo objavili štrajk gladu. Pojedince od
nas su zvali i posebno saslušavali. Priprećeno nam
je da ćemo biti ubijeni ako ne primimo hranu. Sve
te pretnje nisu im upalile.
Noć u ponedeljak bila je strašna. Bez vatre, bez
pokrivača u toj potpuno vlažnoj i memljivoj sobi cvokotali smo od hladnoće čitavu noć.
Sutradan, u utorak, u samu zoru, sprovedeni smo
pod jakom stražom na prinfudni rad i to tucanje gra
nita iz Drine koga ni dinamitom ne bi mogao raz
biti.
Kako smo savršeno bili iznureni, to smo toga
dana padali na ulici od iznemoglosti i time smo »pre
kinuli« rad. Zbog »sabotaže« javnog rada petorica su
kažnjeni od strane g. načelnika zatvorom 10— dana,
15
s tim da ga izdržavaju u onome podrumu u kome
su nas prvoga dana smestili.
U utorak uveče, petorica kolega, kao jako bolesni,
sprovedeni su u bolnicu. Naravno, čuvani od žandar
ma, kao najopasniji zlikovci.
Rastavljeni, jedni za druge ne znamo. Znamo samo
to da ni oni, kao ni mi, nećemo nikakvu hranu primiti.
26
�Zbog čega smo zatvoreni i na osnovu kog za
konskog propisa se sve ovo nad nama sprovodi, nisu
nam kazali. Već četiri dana kako štrajkujemo gladu.
Ali kad se uzme u obzir da smo tri dana živeli na
golom hlebu, u zatvoru i pod najgorim uslovima,
predpostavljam da će bar jedan deo nas slabijih kroz
nekoliko dana podleći. To osećam po sebi, jer već
imam jaku nesvesticu.
Moje je mišljenje da smo iz Beograda sklonjeni
samo da bi ovde sistematski bili ubijeni, daleko od
javnosti i rodbine, da niko ne zna.
Molim te, Milane, čim primiš ovo pismo, zajedno
sa ostalim drugovima saopštite univerzitetskoj vlasti.
Neka preduzumu sve što mogu da nas spasu. Takode
treba zainteresovati javno mnjenje, naše i strano. Ako
sve to ne bi uspelo i nama se ovde izgubi svaki trag
molim te javi mom ocu da krivce za moju smrt traži u
Beogradu.
JEDAN OD DRUGOVA
IZ KONCENTRACIONOG LOGORA
Studenti su odmah preduzeli što je bilo u nji
hovoj moći. Njihovi su predstavnici obavestili rektora
o stanju u kome se nalaze intemirci. Pri tom su
tražili od rektora da, s univerzitetskim vlastima, ener
gično interveniše kod ministra unutrašnjih dela da
se raspusti logor i da dopusti da se delegacija uni
verzitetskih profesora, s rektorom na čelu, upozna na
licu mesta s neljudskim uslovima i maltretiranjem ko
jima su izloženi njihovi drugovi u memljivim kasar
nama koje je ogradila Austro-Ugarska Monarhija.
Koliko su studenti bili ogorčeni i šta su sve bili
spremni da preduzmu, brzo i neodložno, može se
zaključiti iz toga što su zahtevali da ih univerzitetska
delegacija izvesti o svemu najkasnije do 1. februara.
Rektor u ostavci Ivan Đaja s prorektorom Vla
dimirom Ćorovićem, posetio je ministra unutrašnjih
dela, a potom i internirane studente. Ministar je
bio »velikodušan« pa je priznao da vlada nije ukinula
autonomiju Univerziteta iz obzira prema Univerzitetskom
senatu, što ne znači da će odustati od namere da
učini kraj studentskim neredima. Iz toga je bilo jasno
da vlada ne namerava za zatvori logor u Višegradu,
iako je njegovim otvaranjem izazvala ogorčenje širom
27
�zemlje. Po njegovom nahođenju, studenti moraju tu
cati kamen i raditi dok su u logoru jer nije pred
viđena nikakva budžetska partija iz koje bi se mogla
obezbediti njihova ishrana.
Studenti su s nestrpljenjem očekivali povratak
rektora i prorektora iz Višegrada. Njih 700-800 sa svih
fakulteta okupilo se 1. februara na Pravnom fakul
tetu, gde su se zabarikadirali da ne bi ponovo došlo
do tuče i nereda s »omasovcima«, koji su bili za
dovoljni razvojem događaja. Što je dan više odmicao,
to ih je više izdavalo strpljenje. Zatvoreni u zgradi
Fakulteta, oni su zborovali, čitali pismo interniranih
drugova i većali šta da rade. Najzad su se odlučili
da proglase štrajk glađu u znak solidarnosti sa intemircima. U međuvremenu rektor je s prorektorom
bio kod ministra prosvete, a potom su došli kod
studenata. Van običaja, rektor je bio revoltiran zbog
toga što je naišao na zaključana vrata i na odluke
i ultimativne zahteve studenata o raspuštanju kon
centracionog logora. Da bi razgovarao s predstavnicima
okupljenih studenata, zatražio je prethodno da se
otvori zgrada Fakulteta i uklone postavljene barikade,
što su studenti shvatili kao učenu, pa su naelektrisanu atmosferu pretvorili u žestoke demonstracije.
A rektor je hitno sazvao sednicu Univerzitetskog
senata, koji je odlučio da se pozove policija da us
postavi red na Pravnom fakultetu ako studenti ne
napuste zgradu do 20,30 časova. O tome su studenti
obavešteni pismeno. Tom je odlukom Senat, u stvari,
pogazio član 1. Opšte uredbe o univerzitetima, odnosno
univerzitetsku autonomiju. Policija nije čekala 20,30
časova, već je u rano popodne zajedno sa žandar
merijom, opkolila zgradu Pravnog fakulteta, a potom
i osvojila njeno prizemlje, iz kojeg je suzavcima
pokušala da natera studente na predaju. Oni su se bra
nili svim sredstvima. Po službenoj dužnosti, rektor
ih je kasnije optužio za pričinjenu štetu - uništeno
je 150 klupa, desetine stolova i stolica i čitavi pre
gradni zidovi u pojedinim učionicama iz kojih su
vađene opeke, kojima je sprečavan prodor policajaca
na spratove.
Oko 16,30 časova, kada se nagnuo kroz prozor
da gada ciglom policijske agente u dvorištu, Mirko
Srzentić, student prava, pao je između Puniše Perovića
i Milinka Marojevića, pogođen revolverskim zrnom.
28
�U prvi mah, svi su bili zbunjeni: nigde kapi krvi
da se vidi, a on bez daha. Tek kad su ga preneli
u jednu učionicu i raskopčali mu sako, videli su da
je pogođen pravo u srce. U sećanjima na 1. februar
1935. Peko Dapčević je zapisao i ovu pojedinost:
»U odgovor na ubistvo Srzentića, strahovito ogorčeni,
nastavili smo još jače da protestujemo, izvikujući nove
parole sa prozora prema Studentskom trgu, ne plašeći
se revolverskih pucnjeva. Milica Pavlović je pocijepala
cmu kecelju, stavila je na štap i isturila na ulicu
vičući iz sveg glasa: ’Ubice! Ubili ste nam druga!
Ubili ste nam druga!’ ...«
Ogorčenje studenata je dostiglo kulminaciju, ali
i njihova iscrpenost usled gladi, suzavaca i nervne
prenapregnutosti tokom celog dana. Pred noć su stu
denti Mirko Tomić i Vukman Kruščić upućeni u
Rektorat, na pregovore sa Univerzitetskim senatom.
Senat je obećao da će im se omogućiti da mirno
napuste zgradu, bez hapšenja. Međutim, policiji nije
bilo do reči i obećanja univerzitetskih vlasti. Oko
22 časa zaplenili su 500 studentskih
legitimacija
(đačkih listova) i uhapsili na licu mesta 66 studenata.
Od njih je 30 upućeno u Višegrad, a ostali su kaž
njeni sa po nekoliko dana zatvora i progonstvom
u rodna mesta, s tim da se ne mogu vratiti na
studije bez odobrenja Uprave grada Beograda. Uni
verzitet je zatvoren do 15. februara.
Vlada ipak nije bila zadovoljna. Prisustvo na
sahrani Mirka Srzentića velikog broja Beograđana,
sa oko 2000 studenata, komemoracija zagrebačkih
studenata, sa istaknutom crnom zastavom na zgra
di Sveučilišta, protestni zborovi i slični skupovi širom
zemlje opominjali su da studenti imaju jaku i ma
sovnu podršku, te da se neće tako lako smiriti. O
nezadovoljstvu vlade i njenom strahu od novih potresa
svedoči činjenica da je ministar prosvete, sutradan
posle ubistva Mirka Srzentića, pozvao rektora Univer
ziteta i predočio mu da vlada namerava da ukine
studentska stručna udruženja i dovede policiju na
Univerzitet. S tako drastičnim merama nisu se složili
ni najreakcionamiji profesori univerziteta. Zato je od
lučeno da se obrazuje posebna komisija koja će raz
motriti sva pitanja i saopštiti ministru prosvete mišljenje
i stavove Univerzitetskog senata.
29
�Izazvanim krvoprolićem, zgaženom autonomijom,
odvođenjem nove grupe studenata u koncentracioni
logor, zatvaranjem Opšte studentske menze, nagoveštajem drugih drakonskih mera od strane državne
vlasti, usvajanjem ostavke profesoru Ivanu Đaji i ime
novanjem Vladimira Ćorovića za rektora, studentima
je najavljen otvoren i dugotrajan rat. Njihov je pokret
ušao u novu, najtežu fazu borbe protiv režima.
Angažovanjem KPJ i SKOJ-a, izazvano je ogromno
antirežimsko rasploženje u celoj zemlji. Na Univer
zitetu se za poslednje dve godine afirmisala jaka
komunistička organizacija, s istaknutim kadrom koji
je bio u stanju da samostalno donosi adluke i u najslože
nijim situacijama. Sa dobrom procenom situacije i
poznavanjem odnosa među profesorima, taj kadar je
uspeo da pridobije Univerzitetski senat da se suprotstavi
suspenziiji nekih stručnih udruženja (vlada je tvrdila
da su njihove uprave društvenim novcem pomagale
štampanje letaka protiv režima), da se založi za ponovno
otvaranje Opšte studentske menze i kao najvažnije,
da onemogući Upravu grada s ucenjivačkom namerom
prema kojoj bi se pustili svi studenti iz koncentra
cionog logora, osim sedmorice koji se smatraju or
ganizatorima komunističke aktivnosti na Univerzitetu.
Osećajući da bi to izdvajanje bilo dolivanje ulja na
vatru, lično rektor Ćorović je protestvovao kod predsednika vlade i uticao da se ta odluka povuče.
Elastični stavovi studentskih predstavnika u borbi
za raspuštanje koncentracionog logora, koja je vođena
dugo i s promenljivim izgledima na uspeh, poslu
žili su kao pozitivno iskustvo u novim akcijama i
radu studentskog pokreta.
Posle raspuštanja logora, polovinom marta, goruće
pitanje studenata bilo je Opšta studentska menza,
u kojoj se hranilo 250 studenata. Odlukom ministra
prosvete, ona je vraćena studentima, pod uslovom
da je vode profesori koje odredi Ministarstvo, s tim
što će oni pozvati »studente-nacionaliste u koje imaju
poverenja da ih u radu u menzi pomažu«. Takvo se
stanje u menzi nije moglo održati budući da je menza
postala stecište svakodnevnih provokacija pa i fizičkih
obračuna, kao što se desilo 26. marta, baš kad je
u ime naprednih studenata, Đoko Kovačević (sekre
tar Univerzitetskog komiteta KPJ, poginuo u španskom
građanskom ratu, kao borac internacionalnih brigada)
30
�obaveštavao studente o pregovorima sa Univerzitetskim
senatom o potpunom vraćanju menze studentima na
upravljanje. Zbog loše ishrane, 4. aprila je došlo do
sukoba između studenata i »ministarske« uprave, koja
je optužila 20 studenata Disciplinskom sudu kao
podstrekače protesta i izazivače nereda. Među optu
ženim bila je Milica Pavlović - jedina studentkinja.
Uprkos okrutnom stavu rektora Corovića, na čiji je
predlog menza zatvorena nekoliko dana, studenti su
bili uporni u svom nastojanju da isključe neprija
teljski raspoloženu upravu iz te svoje oaze. Najzad
su je dobili na upravljanje 15. oktobra 1935. godine.
Za predsednika studentske uprave 1935. je izabran
Hasan Brkić, a za sekretara Veljko Vlahović.
Na početku nove 1935/36. školske godine, stu
dentski pokret je bio toliko jak da je osvojio gotovo
sva studentska udruženja. Od velikog je značaja bilo
što je Univerzitetski senat odobrio osnivanje Udruženja
studenata protiv tuberkuloze. To je odobrenje jedva
dočekano nakon deset meseci od kako je predata
molba sa 40 potpisnika, među kojima je bila Milica
Pavlović, u ime studenata sa Filozofskog fakulteta.
Ministarstvo prosvete i Univerzitetski senat su odu
govlačili s tim odobrenjem zato što su studenti pra
vilima Udruženja predvideli da se polovina uplate
za Zdravstveni fond ne ustupa Ministarstvu socijalne
politike, kao i to da se oboleli studenti šalju u kli
matska lečilišta o trošku Udruženja kad god to zahteva
njihovo zdravstveno stanje. Tuberkuloza je, inače,
harala među studentima (na Univerzitetu je bilo 1300
obolelih) i nije se slučajno nazivala sirotinjskom i
studentskom bolešću.
Gotovo na svim godišnjim skupštinama udruženja
studenti su postavljali pitanje vraćanja Studentskog
doma univerzitetskim vlastima. I ne samo to. Zajedno
s Domom, Ministarstvo prosvete je 20. januara 1932.
preuzelo milion i po dinara studentske ušteđevine,
čijem nestanku studenti nisu mogli ući u trag uprkos
mnogim pismenim predstavkama i zahtevima na mno
gobrojnim skupovima. Od početka, prilikom prijema
u Dom, prvenstvo su imali studenti-nacionalisti. Pod
upravnikom Radivojem Mirkovićem režim u Domu je
imao policijski karakter. Zbog povlašćenog položaja
pojedinaca, cinkarenja i kojekakvih nepravdi prema
studentima-levičarima, jedan deo studenata je tražio
31
�da se preispita rad domske uprave i da se Dom,
konačno, vrati u nadležnost univerzitetskim vlastima.
U oktobru se na tom pitanju angažovao i Akcioni
odbor, mobilišući stručna udruženja koja su uputila
jednoobrazno pismo rektoru Univerziteta sa 3000 pot
pisnika. Osim toga, Akcioni odbor je uputio ministru
prosvete pismo s izričitim zahtevom »da Dom stu
denata u Beogradu odmah i neizostavno pređe u
ruke univerziteta«.
Krajem meseca upravnik Mirković je smenjen,
ali su ostali zahtevi studenata prećutani. S tim se
studenti nisu zadovoljili. Zato je pitanje Studentskog
doma iskrslo kao najaktuelnije posle opšteg studentskog
zbora koji je, uz odobrenje univerzitetskih vlasti,
održan 8. decembra. To je bio veoma dobro priprem
ljen zbor, za koji je vladalo veliko interesovanje na
svim fakultetima. Ža zbor je bilo prijavljeno 26 go
vornika, od kojih je Akcioni odbor, uoči zbora, odabrao
20, među kojima je bila i Milica Pavlović. Osim
solidarisanja sa studentima iz Zagreba i Ljubljane,
koji su energično protestvovali protiv uredbe o ogra
ničenom broju studenata prilikom upisa na Tehnički
i Medicinski fakultet (numerus klauzus), Akcioni odbor
je za zbor predvideo tri ključne teme: neodložno
donošenje uredbe kojom će se omogućiti puna sloboda
udruživanja i stavljanja svih stručnih udruženja pod
nadzor isključivo univerzitetskih vlasti; zatim, eko
nomska i socijalna pitanja (pitanja smeštaja, ishrane,
smanjenja školarine za siromašne studente i dr.); i
treće, nacrti uredbi za pojedine fakultete. Razume
se, u sklopu tog dnevnog reda raspravljalo se i o
Studentskom domu.
Na zboru se manifestovalo jedinstvo studenata
i on je uspešno završen. To je ohrabrilo onaj deo
studenata koji su već tražili da se Dom stavi pod
nadzor univerzitetskih vlasti - da taj zahtev ponove.
Njihovi predstavnici (tzv. direktorij um) od Rektorata
su tražili da se Univerzitet zatvori dok se, već jednom,
to pitanje ne skine s dnevnog reda. Rektor je odbio
taj zahtev. Međutim, Akcioni odbor se solidarisao
sa stanarima Doma koji su stupili u štrajk i odlučio
da 13. decembra počne generalni štrajk studenata.
Pri tom se desilo nešto izuzetno i neobično: za
kazala je saradnja između Akcionog odbora i studenata
u Studentskom domu, koji su naseli obećanju da
32
�će, za koji dan, biti rešena sporna pitanja u vezi sa
Domom, pa su obustavili štrajk, očekujući da dođe
novopostavljeni upravnik, vanredni profesor Radivoje
Kašanin. Umesto upravnika, dočekali su ljotićevce,
udarnu terorističku grupu unutar ORNAS-a, sa ozlo
glašenim »studentom« - policijskim agentom - Omi
ljenom Milićem. Kako su ušli među studente, u auli
Doma, stvorili su izazivačku atmosveru povicima »Živeo
kralj«, »Zar na dan kraljeve slave komunisti da štrajkuju i prave demonstracije?« i si. Došli su, zapravo,
da izazovu nered i tuču, u koju se ubrzo umešala
policija na poziv privremenog upravnika koji je zamenio Mirkovića. Policija je »zavela« red tako što je
odvela u Upravu grada studente na koje je prstom
pokazao Omiljen Milić. Drugi deo studenata, uglav
nom komunista, izbačen je iz Doma, bez odeće, u
hladnu decembarsku noć.
Akcioni odbor je na to što se desilo u Domu
sutradan reagovao rezolucijom, bolje reći, zahtevima
koji su tangirali lično profesora Ćorovića, ne samo
kao rektora koji je uzurpirao prava studenata zagarantovana autonomijom, nego i kao počasnog predsednika ORNAS-a, čije se raspuštanje neodložno tra
žilo. Međutim, rektor je bio nezadovoljan i onim
o čemu se raspravljalo i što se odlučilo na opštem
studentskom zboru, tako da je bio spreman na kraj
nji otpor svim studentskim zahtevima. U tome je
imao podršku Ministarstva prosvete, pa i Univerzi
tetskog senata delimično. Pristao je samo da interveniše da se puste pohapšeni studenti, koje je policija
krvnički isprebijala u Upravi grada. S kakvim je potcenjivanjem gledao na studentski pokret vidi se po
tome što je branio Omiljena Milića i njegovu te
rorističku družinu, koji su, tobože, bili povređeni i
ozlojeđeni proglašenjem štrajka u Domu koji nosi
kraljevo ime, i to uoči njegove slave. Jednostavno,
on se nije hteo zamisliti nad ozbiljnošću situacije
u kojoj se našao Univerzitet, pa je na sednici Uni
verzitetskog senata, 20. decembra, sugerisao da se
preduzmu mere koje je režim hteo zavesti ranije da su ih hteli prihvatiti prethodni rektori (Aleksandar
Belić i Ivan Đaja) sa većinom univerzitetskih profesora.
Naređeno je da se Senat obračuna sa studentskim
pokretom tako što će Disciplinski sud kazniti oko
50 članova Akcionog odbora udaljavanjem na go
3 Milica Pavlović Dara
33
�dinu ili pola godine sa Univerziteta. Time su se
želela paralisati studentska stručna udruženja. Uzgred,
kažnjeno je veoma blago (zabranom upisa letnjeg
semestra!) i 18 studenata izgrednika u Studentskom
domu. Dalje, Senat je naredio da se iseli Studentski
dom, naravno, s ciljem da se prilikom novog use
ljavanja ne prime studenti-levičari. Najcrnja odluka sa
te sednice bila je - da se uvede univerzitetska po
licija, što je prihvatilo i Univerzitetsko veće, tako da
je sutradan raspisan konkurs za prijem 40 stražara.
Ministar finansija je odobrio vanredni kredit od tri
miliona dinara za isplaćivanje prinadležnosti stražarima
(850 dinara mesečno) i nabavku njihove uniforme.
Rektor se još postarao preko Uprave grada da se
kažnjenim članovima Akcionog odbora oduzmu stu
dentske legitimacije kako bi se sprečio njihov ulazak
u fakultetske zgrade.
Sve te mere, ma koliko da su bile rigorozne,
nisu mogle razbiti studentski pokret Akcioni odbor
je funkcionisao kao da je bio u punom sastavu. Da
ne bi bio sprečen u akcijama koje je trebalo preduzeti, na sednici održanoj 4. januara 1936. odlučeno
je da se prekine štrajk koji je bio proglašen u znak
solidarnosti sa studentima iz Studentskog doma. Takođe
je odlučeno da se sa svih fakulteta protestuje protiv
novih odluka i mera koje su preduzele i nameravaju
da preduzmu univerzitetske vlasti.
Akcioni odbor je računao na podršku javnosti.
Zato je obrazovan odbor za skupljanje potpisa i angažovanje javnih radnika da protestuju protiv zavo
đenja »univerzitetske straže«. Osim toga, Odbor je
objavio jednoobrazan cirkulami tekst, pod naslovom
»Studenti Beogradskog univerziteta svome narodu«, u
kome se kaže, između ostalog: »Duboko pogođeni
poslednjim nekulturnim bestidnim nasrtajem na os
novna naša prava i slobode, kojim se ponižavamo
do robova i kojim se sprečava stvaranje slobodne
narodne inteligencije, mi, studenti Beogradskog univer
ziteta, zbijeni u jedinstvene redove, produžavamo
odlučnu borbu za svoje životne interese, a naročito
borbu protiv poslednjih mera reakcije i fašiziranja
Univerziteta«.
Na bazi tog proglasa, koji sadrži tri bitna ul
timativna zahteva (poništenje kazne članovima Akcionog
34
�odbora, suspenziju odluke o uvođenju policije na
Univerzitet, realnu procenu i zadovoljenje osnovnih
zahteva iz rezolucije opšteg studentskog zbora od
8. decembra), studenti su do kraja marta pregovarali
sa univerzitetskim vlastima, odnosno sa rektorom,
koji se nagađao i pogađao, cenjkao i ucenjivao,
kako ne dolikuje čoveku i naučniku visokog ranga,
računajući da vreme (i policija!) rade za njega i
donete odluke. Međutim, što se više odlagalo udovoljenje studentskih zahteva, atmosfera je postajala
obostrano eksplozivnija, tako da je proglašenje gene
ralnog štrajka bilo neizbežno. Akcioni odbor je 2. i
3. aprila organizovao konferencije na svim fakultetima,
na kojima su studenti za 4. april proglasili štrajk
u znak protesta zato što se rektor oglušuje o sve
njihove zahteve i u znak solidarnosti sa studentima
u Zagrebu i Ljubljani, gde se nastavljala borba protiv
visoke školarine, taksa i uredbi kojima je dovedeno
u pitanje školovanje studenata iz siromašnih slojeva
stanovništva. Rektor se nije dvoumio šta će da
preduzme protiv štrajka: istog dana je pozvao predstav
nike studenata-nacionalista da ih ovlasti da postupe
kao u Studentskom domu 13. decembra prethodne
godine. Ma koliko da je bio razuman čovek, nije
umeo da proceni i oceni da na jednoj strani ima
malobrojnu organizaciju predisponiranih zlikovaca, a
na drugoj ogromnu masu intelektualne omladine koja
je znala i pokazala šta hoće i koliko može.
Pred Patološkim institutom u krugu Državne
bolnice, ljotićevac pripadnik terorističke organizacije,
student Slobodan Nedeljković_ je ubodom kame s
leđa usmrtio studenta prava Žarka Marinovića, dok
su njegovi saučesnici u zločinu na istom mestu
povredili studenta medjcine Kostu Hadži Popovića i
studenta prava Jovana Šćepanovića.
Rektor je na sednici Univerzitetskog senata konstatovao »da je slučaj težak, a posledice još teze«.
Međutim, saopštio je i to da je do tuče došlo zbog
letka koji su izdali studenti-nacionalisti da bi, kao
bajagi, sprečili generalni štrajk. Takvom motivacijom
i obrazloženjem zločina pred Patološkim institutom
rektor je načinio ono što nije zabeleženo u istoriji
visokog školstva: pokušao je da opravda upotrebu
kame i drugog oružja njegovih »jurišnika« koji su
nastupali divljački, drsko, jer se, kao manjina, nisu
35
�mogli drukčije suprotstaviti procesu demokratizacije
i slobodnog razvitka kome je stremila ćela mlada ge
neracija.
Aprilski štrajk je trajao 25 dana i označio je
prekretnicu u studentskom pokretu: od novembarskih
dana 1931, iz opozicionog raspoloženja relativno ma
lih grupa i uticajnih pojedinaca, on je narastao u
snažan i jedinstven pokret ogromne većine aktivnih
studenata. On je odoleo svim iskušenjima i izvojevao
pobedu ne samo nad univerzitetskom reakcijom nego
i nad monarhističkim režimom koji je, iz godine u
godinu, sve više gravitirao prema fašizmu. Od završetka
aprilskog štrajka započeo je na Univerzitetu period
obostranog razumevanja i plodne saradnje ne samo
s pojedinim profesorima nego sa unierzitetskom vlašću,
na čije je čelo došao dr Dragoslav Jovanović, koga
su studenti i demokratska javnost nazvali studentskom
majkom.
Eto takvom je pokretu pripadala i u njemu
sazrevala i stasala Milica Pavlović za vreme studija,
dok nije diplomirala na Filozofskom fakultetu 1939/40.
godine. Njena je aktivnost bila neprekidna i raznovrsna.
Kao skojevka, a potom kao član KPJ, s pravom je
uživala poverenje partijskih rukovodstava. Na studentskim
skupovima istupala je u ime studenata levičara, odnosno
narodnih studenata (pod tim imenom su živeli i
radili od 1936. godine članovi KPJ i SKOJ-a). Na
protestnim zborovima i u demonstracijama zapažena
je po njenoj izvanrednoj hrabrosti.
Inače, kao redovni student imala je različita za
duženja i obaveze u studentskim udruženjima, prvenstve
no u Udruženju studentkinja i njihovom domu, u
kome je stanovala od dolaska na studije.
Udruženje studentkinja najduže je ostalo pod
upravom studentkinja »vaspitanih u nacionalnom du
hu«. Umesto da se zauzima kod vlasti da se rešavaju pitanja opstanka i studija siromašnijih stu
dentkinja, kojih je, iz godine u godinu, bilo sve
više na fakultetima, ta je uprava, svojom pasivnošću,
odlagala i kočila rešenja tih pitanja, razume se, s
podrškom vlasti i univerzitetske reakcije. Od početka
1935. godine, kad je na inicijativu studenata osnovana
Omladinska sekcija u narodnofrontofskom Ženskom
pokretu, državna vlast je izrično zahtevala od Uni
verzitetskog senata da onemogući izbore za upravu
36
�Udruženja studentkinja, jer je među 1700 studentkinja,
koliko ih je te godine bilo na Beogradskom univer
zitetu, odveć malo bilo onih koje bi podržale do
tadašnju ili njoj sličnu upravu. U međuvremenu su
studentkinje - članovi KPJ i SKOJ-a - razvile živu
agitaciju da se što više njihovih drugarica učlani u
Udruženje, tako da je u njemu, početkom 1936.
godine, preovladala osetna većina koja je zahtevala da
se sazove vanredna izborna skupština. Dotadašnja uprava
je na to morala pristati i 17. maja je izabrana upra
va pod predsedništvom omiljene i poznate studentkinje
sa Tehničkog fakulteta Leposave Mihailović (za vreme
okupacije streljana je na Banjici).
Najvažniji zadatak nove uprave bio je da traži
dovršenje Studentskog doma) svega 40 studentkinja
imalo je smeštaj u dotadašnjem domu). U tome je
stvarno i uspela. U novi dom se uselilo 100 stu
dentkinja, pretežno siromašnog stanja. Dužnost uprav
nika je primila Mila Dimić, veoma kulturna žena,
antifašistkinja, sa ugledom ne samo među studentkinjama nego i u građanstvu (streljana je na Banjici
za vreme okupacije). Pod njenom upravom Dom je
postojao i delovao kao svojina Udruženja studentkinja,
mada je taj status dobio mnogo kasnije, uz veliko
zalaganje Akcionog odbora.
Udruženje studentkinja, pa samim tim i studentkinje
smeštene u Domu, u početku se najviše bavilo rešavanjem ekonomskih pitanja i sređivanjem materijal
nog stanja u samom domu (10 studentkinja dobijalo
je hranu u Domu kao nadoknadu za posluživanje).
Kasnije je, u okviru Udruženja, osnovana kulturna
sekcija od 20 članova, koja je preuzela organizovanje
kulturnog i vaspitnog rada među studentkinjama,
koji se manifestovao u raznovrsnim oblicima (debatni
sastanci, usmene i zidne novine, književne večeri,
predavanja istaknutih javnih radnika i si.).
Nakon dve godine, kada se broj studentkinja
znatno povećao, ukazala se potreba da se, u sklopu
stručnih udruženja, formiraju ženske sekcije na fa
kultetima sa većim brojem studentkinja. A kad se
rad Udruženja razgranao - u domu, na fakultetima
pa i u javnom životu uopšte - kad je trebalo obezbediti veći uvid i uticaj u celoj toj aktivnosti, os
novan je aktiv studentkinja-komunista, u kom je bila
Milica Pavlović, pored Šonje Marinković, Danice
37
�Marinović, Ljubinke Milosavljević, Nede Božinović i
dr. Taj aktiv je bio, po rečima Milice Damjanović,
dobrog poznavaoca studentskog pokreta između dva
rata, ona pokretačka snaga i autoritet koji je Udru
ženju davao ton i osiguravao istaknuto mesto u
sklopu celokupnog pokreta beogradskih studenata.
Na izuzetnu energiju i pupulamost Milice Pavlović
ukazuje arhivska građa i drugih studentskih udruženja,
pre svega Akcionog odbora. Naime, prilikom konstituisanja Odbora za školsku 1936/37. godinu, Milica
je izabrana u njegovo najuže rukovodstvo, koje su,
pored predsednika, sačinjavali tri sekretara, blagajnik
i predsednik Opšte studentske menze. Kakve je napore
i angažovanost zahtevao taj izbor može se pretposta
viti na osnovu toga što je 15. aprila 1937. sazvana
vanredna skupština, na kojoj su neki članovi kritikovani zbog neredovnog dolaska na sednice. U samom
užem rukovodstvu, osim predsednika Voja Deretića,
drugog sekretara Milice „Pavlović i predsednika Opšte
studentske menze Miloša Minića, ostali članovi su
smenjeni. Tada je odlučeno da se sednice Odbora
održavaju svake subote.
Logično, Milica Pavlović se profesionalno morala
zalagati u stručnom Udruženju za srpskohrvatski
jezik i književnost, u kome je, na godišnjoj skupšti
ni, 10. novembra 1935, izabrana za člana uprave,
koju su sačinjavali isključivo komunisti (Avdo Humo,
Zlata Šegvić, Boško Babović, Jelena Popović i dr.).
Nije bez značaja njena pomoć i učešće u radu
Udruženja studenata protiv tuberkuloze. Studentskom
letovališnom savezu i, verovatno, u zavičajnom Udru
ženju studenata, čija arhiva nije sačuvana tako da
se ne može videti kad se i koliko bavila u Čačku
dok je bila na studijama.
Prvo nameštenje u državnoj službi
Uoči rata, kada se prilično namnožio intelektualni
proletarijat, teško se nalazio odgovarajući posao bez
preporuke uticajnih ljudi u društvu. Diplomirani stu
denti filozofije, ako su bili kompromitovani kao
levičari nalazili su posao, većinom kao honorarni nas
tavnici, u provincijskim nižerazrednim gimnazijama ili
38
�srednjim stručnim školama. Razume se, uz odobrenje
načelnika za prosvetu u nadležnoj Banskoj upravi ili
direktora škole. U stvari, tako postavljen nastavnik
bio je na probi: ako se zapazi da nastavlja svoju
»subverzivnu delatnost« - automatski je gubio službu!
Eto s takvim se poslom sastavila Milica Pavlović
u Srednjoj tekstilnoj školi u Leskovcu. Ona sigurno
nije bila zadovoljna tim prvim nameštenjem pa nije
slučajno da se zadržala samo jedno polugodište u
Leskovcu. Svakako, posredi su bili jaki razlozi.
Iako su se dvojica direktora škole, Franjo Divšek
i Franjo Turina, od 1932. do 1941. godine, izborili
da se poprave i prošire školske prostorije i da se
nabave bar najpotrebnija sredstva za održavanje nasta
ve, škola je bila siromašna, naročito za opšteobrazovni
i kulturni prosperitet učenika. Objektivno uzev, ona
je vegetirala između siromašne opštine i bogatih vlasnika
tekstilne industrije. Opština nije bila voljna da po
maže školu jer se u njoj školovalo svega 10% uče
nika iz Lesićovca i njegove okoline. Najviše ih je
bilo iz
Slovenije - 40%. U Leskovcu, kao i na
drugim područjima sa srpskim življem, postojala je
izvesna odbojnost prema stručnim školama, u prvom
redu zbog toga što one nisu obezbeđivale državnu
službu i, što je takođe bilo od značaja, što svršeni
učenici iz njih nisu mogli nastaviti školovanje; osim
toga, nigde u zemlji tekstilci nisu imali manju zaradu
nego u »srpskom Mančestru«, kako se Lesicovac na
zivao pre rata zbog njegovih osam tekstilnih fabrika.
S druge strane, kad je za školu trebalo nešto
žrtvovati, industrijalci su bili tvrđi, škrtiji i od siro
mašne opštine. To su bili lakomi skorojevići, a ne
industrijalci s dugogodišnjom tradicijom, i za njih je,
kao takve, bila nepojmljiva i neshvatljiva svaka hu
manitarna akcija Ilustrativan primer o tome sačuvan
je sajednog konkursa i školi.
Škola je imala »Zadrugu đaka« koja je poma
gala siromašne učenike stičući sredstva prodajom ogled
nih proizvoda iz školskih radionica. Za raspisani konkurs
za najbolje đačke radove iz dezinature, koji su nagra
đivani iz školskog fonda, direktor Divšek je 1933.
godine odredio stručni žiri od nastavnika, s tim da
predsednik bude jedan leskovački industrijalac. Kad
je trebalo doneti odluku, taj predsednik je poslao
na sastanak svog činovnika, da ne bi, za račun te
39
�počasti koja mu je ukazana, morao da pokloni nešto
za školu ili za najboljeg učenika!
Tako je propao pokušaj preduzetnog Čeha Franje
Divšeka da vlasnike fabrika približi školi koja im
je spremala stručni kadar.
Drugi, možda važniji, razlog zbog koga se Milica
nelagodno osećala u leskovačkoj Tekstilnoj školi bio
je taj što se njen predmet smatrao drugorazrednim.
Naime, u školi su bili na ceni stručni predmeti
(poznavanje robe, tehnologija predenja i tkanja, tekstil
na hernija, stručno crtanje i dr.). Njen srpski jezik,
iz grupe opštih predmeta, imao je, prema nastavnim
planovima, svega dva časa sedmično i bio je, po
važnosti, sve do školske 1937/38, čak iza nemačkog
jezika. Stoga je Milica, da bi imala odgovarajući
broj časova u sedmici, predavala, sem svog predmeta,
istoriju i geografiju. Inače, na završnim ispitima nije
se polagala čak ni matematika, a za srpskohrvatski
je napravljen »ustupak« da se polaže samo pismeni,
jer se stalo na gledište »da je za tekstilne tehničare
važno da oni samo pismeno budu obrazovani«.
Da su tzv. opšti predmeti bili u drugom planu
može se zaključiti i po pismenim zadacima iz srpskohrvatskog jezika. To su bile teme iz stručnih pred
meta kojima se želela popularisati tekstilna industrija
(»Delovanje zaštitnih carina na razvoj naše tekstilne
industrije« ili »Tekstilna industrija Jugoslavije i njena
budućnost« i si.). Tek je dr Emil Štampar, kojeg
je nasledila Milica Pavlović, uspeo da poveća nastavu
matemjeg jezika na tri časa sedmično i da stane na
put uskom prakticizmu u korist opšte naobrazbe. I
po temi koju je dao na završnom ispitu (»Značaj
Radoja Domanovića«) očevidno je da je bio autori
tativan i kulturan čovek, kakav je nedostajao Tekstil
noj školi.
Njegovim putem pošla je Milica Pavlović, što se
vidi po temi koju je dala za pismeni zadatak: »Kome
zakon leži u topuzu, tragovi mu smrde nečovještvom«
(Njegoš). Njen je odnos prema učenicima bio ko
rektan i, može se reći, prijateljski. Svoj poziv je
volela i samim tim bila je potrebna afirmacija mar
ljivog i savesnog suplenta. S druge strane, kao član
KPJ, nije se mogla zatvoriti u krugu škole. Pošto
ju je policija »preporučila« kao opasnu komunistkinju,
predanim radom u školi se donekle prikrivala i šti
40
-
�tila, što ne znači da je bila sasvim pasivna kao
društveni radnik i komunista. Doduše, angažovala se,
po svemu sudeći, u kulturnom životu grada i, manje-više, na legalnim poslovima U svakom slučaju
dovoljno da ju je zapazila policija i da bi to bilo zapisano
u jednom poverljivom dopisu leskovačke gimnazije
Prosvetnom odeljenju Moravske banovine. »Radošević
Stojanka, suplent srpskog jezika, sumnjiva je,« piše
u tom dokumentu, »jer je bila nerazdvojna drugarica
sa bivšom nastavnicom srpskog jezika Milicom Pavlović, koja je radila u Srednjoj tekstilnoj školi, a sada
je sa službom u Valjevu. Radi toga druženja Stojanka
nije mogla dobiti časove kada je pravljen raspored
predmeta 4. avgusta 1941. godine«.
Mada je u Leskovcu provela nepunu godinu dana,
Milica je ostavila lep trag u školi, a ostala je u
nezaboravnoj uspomeni i u gradu. O tome svedoči
činjenica da literarna družina u posleratnoj Tekstilnoj
školi nosi njeno ime, a mnogi meštani se sećaju da
su je lepo ispratili njeni učenici i građani kad je,
u septembru 1940. godine, otišla u Srednju tehničku
školu u Valjevu.
U gradu ustanika
Kako i čime objasniti odlazak Milice Pavlović
iz leskovačke Srednje tekstilne u valjevsku Srednju
tehničku školu, kad između njih nije bilo velike raz
like? Čak je valjevska škola bila siromašnija utoliko
što je osnovana tek 1938. godine. Bila je bez odgo
varajućih prostorija i radionica, tako da se ni stručni
(glavni) predmeti nisu mogli savlađivati na zadovolja
vajući načia Razumljivo, opšteobrazovni predmeti su
bili - sporedni. Sem toga, Milica se i u Valjevu
srela s potcenjivanjem takve škole od strane meštana.
Ali, kako god se uzme, izgleda da je Valjevo,
kao grad ustanika, s radničkim pokretom koji je već
imao šezdesetogodišnju prošlost (4. marta 1882. osnova
no je radničko udruženje »Sloga valjevskih radnika«),
bilo privlačnije za čoveka-revolucionara kao što je bila
Milica. Nije isključeno da ju je privlačilo i to što
je u njemu imala znanaca iz studentskog pokreta,
a ne može se zanemariti ni okolnost da joj je iz
Valjeva Beograd bio bliži.
41
�Milica Pavlović Dara, kao profesor Srednje tehničke škole u Valjevu.
aprila 1941.
Mada je uoči rata Valjevo bilo grad mnogo
brojnih štrajkova i demonstracija, organizacija KPJ
je bila malobrojna. Iz referata koji je na Okružnoj
partijskoj konferenciji podneo Obren Nikolić, početkom
1940. godine, vidi se da je valjevski okrug imao
svega 40 članova KPJ, oko 20 kandidata i svega
30 članova SKOJ-a. Međutim, bilo je u njemu mnogo
simpatizera, što se može zaključiti i iz Nikolićevog
referata u kome je konstatovano da je organizacija
ostvarila snažan uticaj u sindikatima i među omladinom.
42
�U okrugu je bilo 30 kružoka, u kojima su se okupljali
ne samo skojevci i kandidati nego i simpatizeri, a
u većini tih kružoka čitali su se partijski organi
(»Proleter« i »Komunist«) i druga partijska 'literatura.
To svedoči da su Partija i SKOJ imali široke mo
gućnosti da ojačaju svoje redove. Pa ipak, brojno
stanje nije se povećavalo u odgovarajućoj srazmeri:
do 6. aprila 1941. Partija je imala svega 46 članova.
Istina, sa SKOJ-em je bilo drukčije - ojačao je u
svakom pogledu, naročito u Gimnaziji, Trgovačkoj
akademiji i Poljoprivrednoj školi, koja je, kao i
Tehnička, osnovana 1938. godine. Izuzimajući Gimna
ziju, u kojoj se osećao uticaj izvesnog broja ljotićevaca, u ostalim školama skojevski aktivi su imali
apsolutnu prevlast. Zato su u toku 1940. i 1941.
godine srednjoškolci bili najaktivniji deo omladine.
Njihove manifestacije, posebno izleti, s priredbama
antiratnog karaktera, bile su uvek dobro organizovane
i posećene. U oktobru 1940, za vreme štrajka gra
đevinskih radnika, oni su osetno pomogli u prikuplja
nju pomoći štrajkačima, a masovno su učestvovali
u demonstracijama povodom mučkog ubistva radnika
Nikole Špoljarića, člana štrajkačkog odbora. Takođe,
u martovskim događajima 1941. prvi su izašli na
ulice i bili najbrojniji.
Kada se aktivnost SKOJ-a pogleda u svetlosti
ustaničkih dana, zapaža se da je za odgoj i pripreme
omladinaca sa sela, sem krajnje odlučnosti i požrtvovanja, kojima se odlikovao čitav SKOJ, karakteristično
da su zrelo i konstruktivno delovali u svojoj seoskoj
sredini. Rukovodilac organizacije i član Okružnog
komiteta, student Milivoje Radosavljević, zahtevao je
od njih da organizuju omladinske grupe i kružoke
preko kojih će prenositi, delimično, ono što čuju
i saznaju u školskim aktivima. To je bila lepa pomoć
da odziv seoske omladine za Valjevski NOP odred
bude velik, a takođe da komunisti koji su morali
napustiti grad posle okupacije nadu sigurnije utočište
u selima valjevskog okruga.
Energičnoj Milici Pavlović je nova sredina potpuno
odgovarala. Cim je došla, uključila se u partijski
život i rad. Bolje se snalazila i u samoj školi, mada
su direktor i njegov zamenik bili tupoglavi ljudi vla
daj ućeg režima i njegovi žandarmi. Čak je dobila i
razredno starešinstvo u II e odeljenju. Taj susret sa
43
�odeljenjem ostao je u živom sećanju Borivoju Petroviću i Dimitriji-Diši Koljkoviću, jednom od pet članova
tadašnjeg skojevskog aktiva (svi su stupili u borbu
1941 - dvojica su ostali živi).
- U jednom sukobu - priča Koljković - koji
se pretvorio u pravu uličnu tuču »zboraši« (pripadnici
fašističke organizacije Zbor Dimitrija Ljotića) uspeli
su da se probiju do Oficirskog doma. Pripremali
su se da održe miting. Mi smo, sa razvijenom zasta
vom, probili kordon žandarma i rasturili »zboraše«.
Tom prilikom su uhapšeni i odvedeni u Sreski sud
učenici Petar Topalović i Stevan Didulica. Skojevci
i njihovi drugovi su se okupili pred Sreskim sudom
i protestovali protiv hapšenja njihovih drugova, tražeći
da ih puste. Tu se ubrzo okupio veliki broj građana.
Učenici su, tako reći, odmah oslobođeni.
Drugi dan, umesto policije, ćelu stvar je preuzeo
direktor škole. Na njegov predlog, profesorski savet
je isključio iz škole Topalovića i Didulicu. Direktor
je potom sam išao po odeljenjima, čitao naredbu
o isljučenju, grdio i pretio učenicima, nazivajući ih
razbojnicima, banditima. Dok je govorio u odeljenju
II e, sa dnevnikom ispod ruke, pored katedre, sa njim
je stajala mlada žena. Zaokupljen policijskom dužnošću,
nije se setio da je predstavi. Ona ga je mimo slu
šala, a na našu reakciju da ćemo sami izdržavati
isključene drugove, blago se nasmešila. Tek kada je
napustio učionicu, ona se predstavila kao nastavnica
srpskog jezika, naš novi razredni starešina - Milica
Pavlović. Rekla je da žali što se to dogodilo našim
drugovima, ali se raduje što smo tako složni. Ubrzo
sam saznao od Milivoja Radosavljevića da je član
KPJ, i da ćemo imati sreće što će nam ona biti
razredni starešina.
Koljković je ispričao i neke pojedinosti koje ilustruju
Radosavljevićevo mišljenje o Milici kao razrednom starešini.
Početkom 1941. godine, vlada je mešetarila i
maskirala svoje kapitulantsko lice pozivanjem velikog
broja obveznika na vojnu vežbu. Tako se desilo da
pozovu i derektora škole. Zamenjivao ga je nastav
nik Kosimenka, koji je prosto terorisao učenike. U
to vreme došao je inspektor Ministarstva prosvete
u redovnu godišnju reviziju i učenici su iskoristili
44
�taj dolazak da se žale i optuže direktorovog zamenika
zbog njegovog neljudskog odnosa prema njima.
- Inspektor je bio grub čovek - kaže Koljković
- i odbijao je sve naše zahteve, poričući istinitost
naše optužbe. Dogovorili smo se da sačekamo da
obiđe sva odeljenja, pa smo se posle četvrtog časa
složili u tome da ćemo, zbog arogantnosti ministarskog
izaslanika, imati težu situaciju. Takođe smo ocenili
da je raspoloženje učenika za štrajk sasvim povoljno
i, - pokupili smo knjige i pošli na Pećinu da se tamo
0 svemu dogovorimo.
Za vreme našeg štrajka profesorski savet je stalno
zasedao. Ja sam od Milice Pavlović, na koju sam kao
skojevac bio upućen, dobijao obaveštenja o toku svih
sednica. Bez toga, mi bismo bili obmanuti i naš
bi štrajk, verovatno, propao, a mnoge bi kaznili kao
buntovnike i kolovođe štrajka.
Kad je naša delegacija po drugi put pošla na
pregovore, Kosimenko je usmeno preneo da je tele
fonski premešten i da, sa svojom ženom, odlazi iz
Valjeva. Imajući rđavo iskustvo s njim i direktorom,
mi smo se potrudili, za svaki slučaj, da proverimo
koliko je to tačno. Posle provere, iz Vojvodine nam
je stiglo pismo u kome je stajalo da će se Kosimenko
vratiti za desetak dana, kad mi prekinemo da štrajkujemo.
Pismo sam odneo Milici da vidim šta će ona
na sve to da kaže. Ona je savetovala da izaberemo
delegaciju, s kojom ću ja, lično, poći u Beograd i
uporno tražiti prijem kod načelnika Ministarstva prosvete
da ga upoznamo čime se u školi sve služe protiv
učenika da bi zadržali nastavnika koji se prema njima
odnosi kao prema poslednjim valjevskim uličarima.
Na naše insistiranje, načelnik je napisao naredbu
sa kojom nas je upoznao pre nego smo pošli. Po
dolasku u Valjevo, o svemu sam obavestio Milicu
1 Milivoja Radosavljevića. Oni su se složili da nasta
vimo štrajk do krajnjeg ishoda sa našim zahtevima.
U štrajku su nas zatekli martovski događaji. Sa
našeg zbornog mesta, na kome smo se svakodnevno
okupljali i dogovarali, 25. marta smo se pridružili
drugovima iz Pojoprivredne škole koji su prvi izašli
na ulice da protestuju protiv pristupanja Jugoslavije
45
�Trojnom paktu, koji je potpisala izdajnička vlada
Cvetković-Maček.
Iz kazivanja preživelih skojevaca može se pret
postaviti da Milica Pavlović nije zapostavila obaveze
člana KPJ i komuniste za račun državne službe. U
školi i van nje radila je kao čovek i komunista koji
se ne miri sa postojećim stanjem stvari. Ne računajući
dve partijske ćelije, u banci i fabrici »Vistad« (Vojna
industrija Stanković A.D.), u gradu su do kapitulacije
postojale četiri gradske partijske ćelije. U drugoj, čiji
je sekretar bio Milorad-Mile Milatović, radila je Milica.
Budući da su je znali sa Univerziteta Milka Minić,
sekretar druge gradske ćelije, Sava Stanišić, Milorad
Milatović, i drugi, ona je tretirana kao čovek od
velikog poverenja. Stoga je krajem 1940. godine, kad
je Okružni komitet oiganizovao sastanak da bi se
istaknuti komunisti i članovi Komiteta upoznali s ma
terijalom i odlukama Pete zemaljske konerencije KPJ,
pozvana i Milica, iako je u to vreme bila bez ru
kovodeće funkcije u organizaciji. Uzgred, sastanku je
prisustvovala Vukica Mitrović, u svojstvu instruktora
Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju.
U istom smislu karakterističan je i drugi slučaj.
Uoči martovskih događaja u Valjevu je boravio Petar
Stambolić, kao instruktor Pokrajinskog komiteta. Po
njegovom nahođenju, trebalo je da neko obavi određeni
zadatak u Beogradu. Izabrana je Milica. Zato ona nije
bila angažovana u martovskim događajima. Međutim,
iz Pokrajinskog komiteta su je vratili 26. marta da
obavesti Stambolića da dođe u Beograd.
Sekretar Mesnog komiteta KPJ za Valjevo
U aprilskom ratu, komunisti u Valjevu su nava
ljivali, kao i u drugim gradovima, na vojne komande
i institucije da ih rasporede u jedinice da brane
otadžbinu. Partijska organizacija je, preko omladine,
zgradu osnovne škole pretvorila u bolnicu: doneti
su kreveti, posteljina i nešto najnužnijeg sanitetskog
inventara. A nekoliko žena, uglavnom intelektualki
(dr Julka Pantić, profesori Milica Pavlović i Milka
Minić, studentkinje prava Branka Ilić i Sofija Stanišić),
javile su se da budu raspoređene kao sanitetsko osoblje.
Ali nisu primljene. Tek drugi put kad su se prijavile,
46
�dobile su nekakvu objavu sa kojom su krenule prema
Užicu, gde je, navodno, trebalo izvesti odlučujući
protivudar i zaustaviti neprijatelja koji je prodro iz
Bugarske. Shvativši ubrzo da su obmanute, te su
drugarice htele krenuti prema Sarajevu da ih nije
vratio u Valjevo Miloš Minić, koji je saznao da je
izdajnička vlada u bekstvu, a vojska pred kapitu
lacijom.
U Valjevu, pošto su ostaci stare vlasti požurili
da se stave Nemcima na uslugu i izvrše njihova
naređenja, komunisti su takode žurili da ih u tome
onemoguće, pre svega, da spreče predaju oružja na
određenim punktovima. Za Okružni komitet i malo
brojnu partijsku organizaciju to je bio danonoćni
posao, bez predaha, jer je valjevski okrug obuhvatao
osam srezova: valjevski, kolubarski, podgorski, rađevski,
azbukovački, posavsko-tamnavski, kačerski i tamnavski.
U daljem toku zbivanja, zadaci Okružnog komiteta
i partijskih organizacija proizlazili su iz direktiva i
Prvomajskog proglasa Partije u kojem je rečeno,
između ostalog: »Na okup! U ovim sudbonosnim
danima potrebno je ujediniti sve snage u borbi za
opstanak. Ustrajte u borbi u koju vas poziva i koju
vodi avangarda radničke klase Komunistička partija
Jugoslavije... «
Okružni komitet je raspolagao tehnikom i znatnom
količinom hartije, tako da je mogao umnožavati pro
pagandni materijal i štampati svoje letke i proglase
koje je iziskivala novonastala situacija na njegovom
području. Radi veće sigurnosti, ona je iz grada pre
nesena u selo Bujačić, u kuću Sofije i Sava Stanišića. Tu je do 22. juna štampano i razdeljeno dosta
partijskog materijala. Iz straha da se s tehnikom ne
rizikuje, s obzirom na agresivniji odnos neprijatelja
posle napada na Sovjetski Savez, odlučeno je da se
ona prenese u selo Zabrdicu, gde ju je, u kući zem
ljoradnika Krstivoja Jankovića, montirao učitelj Bora
Jevtić. Osim učitelja Jevtića, tu su radili Milica Pavlović,
inž. Bora Atanacković i đak Vlada Atanacković. I tu
je štampano dosta propagandnog materijala, najviše
letaka kojima se stanovništvo pozivalo da ne predaje
9kupatoru ništa od vrednosti, naročito ne oružje.
Štampani su takode izvodi iz »Osnova lenjinizma«
i uputstva za idejno-vaspitni rad s novoprimljenim
47
�članovima Partije i skojevcima. Taj je materijal podeljen
sekretarima partijskih ćelija.
Razvoj događaja, Majsko savetovanje Centralnog
komiteta KPJ, razni proglasi i direktive viših partijskih
rukovodstava, kao i stanje u novostvorenim partijskim
organizacijama, zahtevali su od Okružnog komiteta da
organizuje savetovanje s rukovodećim kadrom sa svog
područja. Pošto se u gradu nije mogla naći pogodna
prostorija, organizacija i izbor mesta su povereni Dragojlu Dudiću. On je izabrao školu u selu Zlatariću,
u kojoj je radila njegova kćer Zora, kao učiteljica.
Na sastanku Komiteta, 16. juna, odlučeno je da se
savetovanje održi 21. i 22. juna. Članovi Komiteta
su bili dužni da o mestu i vremenu obaveste dele
gate i da ih prihvate.
Uoči savetovanja, u Zlatarić je došao Milorad
Milatović da se dogovori sa Zorom Dudić, koja je
u to vreme bila kandidovana za prijem u Partiju, šta
treba da uradi. Ona je pripremila prostoriju za rad
i, pod izgovorom da joj dolazi otac s nekim gostima,
zamolila svog kolegu učitelja i školskog poslužitelja
da 21. i 22. juna napuste školu. Pošto su Nemci
pravili ispade u okolna sela da bi oduzeli hranu i
stoku od seljaka, za obezbeđenje je zadužen bio
Dmitrije Koljković, onaj skojevac kojeg je Milica Pavlović slala u Beograd za vreme štrajka u Tehničkoj
školi.
Sa Milošem Minićem, instruktorom Pokrajinskog
komiteta za okrug valjevski, na savetovanju se
okupilo 20 komunista, uglavnom rukovodeći kadar
iz celog okruga. Posle dvodnevnog rada, kao naj
važnije je zaključeno da treba intenzivno nastaviti
pripreme za oružanu borbu, mada učesnici još nisu
imali vesti o fašističkom napadu na SSSR.
Očevidno, fašistička agresija na Sovjetski Savez
zatekla je valjevske komuniste u mobilnom stanju.
Odmah je naređeno da se povuku iz grada istaknuti
komunisti. U toku noći i sutradan izašli su dr Miša
Pantić, Milan Kitanović, Žikica Jovanović Španac,
Milorad Milatović, Zdravko Jovanović i dr.
U prisustvu Filipa Kljajića, člana Pokrajinskog
komiteta KPJ za Srbiju, Okružni komitet je održao
sastanak 25. juna u Valjevu, u Knez-Jovičinoj ulici,
na kome je doneta odluka o formiranju Valjevskog
NOP odreda, sa četiri čete. Na sastanku je imenovan
48
�komandni kadar. Time su izazvane personalne promene u Okružnom komitetu i partijskim organizacijama.
Za komandanta odreda imenovan je podoficir bivše
vojske Zdravko Jovanović, član KPJ od 1938. godine,
a za njegovog zamenika zemljoradnik Rajko Mihailović,
član KPJ od 1940; radnik Milosav Milosavljević,
član Partije od 1936. godine,* dotadašnji sekretar
Okružnog komiteta, imenovan je za političkog kome
sara odreda.
Na tom je sastanku rešeno, takođe, da se osnuju
Mesni komitet KPJ za Valjevo i partijsko rejonsko
rukovodstvo za srez Ljig. Tada je Milica Pavlović
imenovana za sekretara Mesnog komiteta, a samim
tim postala je i član Okružnog komiteta, koji su
sačinjavali, za izvesno vreme, osim nje, Obrad Stefanović (sekretar), Milan Kitanović, Milorad Pavlović
i Milka Minić.
Od sastanka sa Filipom Kljajićem u gradu je
gotovo sve podređeno prikupljanju oružja. Zanimljivo
je da se već na tom zadatku ispoljila bitna parti
zanska odlika - da ljudi mogu i nemoguće, zahvalju
jući hrabrosti i neviđenoj snalažljivosti. Tako je početkom
jula izvedena jedna od najsmelijih akcija u prikupljanju,
bolje reći, u otimanju oružja. Akcija je izvedena
po uputstvu stolarskog radnika Živomira Jeremića Mo
delara, koji je 25. juna, prilikom reorganizacije par
tijskih rukovodstava, izabran za sekretara Mesnog ko
miteta SKOJ-a za Valjevo. On je naručio seljačka
kola iz sela Klinaca, koja su doveli Živorad Gajić
i Milorad Dudić. Kod kafane »Mostar« on ih je sačekao
i s njima produžio na brdo Krušik, sa kojeg su se
spustili u jarak, blizu ograde fabrike »Vistad«. Tu
su već bili Mile Bjelica, Drago Grujičić, Grozdan
Gajić, Radenko Gavrić i Jordan Radoičić. Momci
su kroz razvaljenu ogradu upali i munjevito izneli
iz jednog magacina 12 sanduka ručnih i sanduk
avionskih bombi. Za to vreme, svršeni učenik Po
ljoprivredne škole Milivoje Bjelica, član Mesnog komiteta
SKOJ-a, ostao je na straži, sa zapetom puškom, da
ubije nemačkog stražara ako se slučajno približi dok
oni obave posao. Srećom, niko se nije pojavio Nemci još nisu znali u čiju su zemlju ušli.
S natovarenim kolima, »vlasnici« koji su ih doveli
hladnokrvno su prošli kroz grad i stigli do sela
Milica Pavlović Dara
49
�Đurđevac, gde je sanduke s bombama preuzela Kolubarska četa Dragoj la Dudića.
Plima opštenarodnog ustanka
Kad je u valjevskom okrugu počeo ustanak onom
čuvenom oružanom akcijom Žikice Jovanovića Španca,
opet je, po nalogu partijskog rukovodstva, izvestan
broj komunista morao da napusti grad. Mesni ko
mitet je ostao sa svega 19 članova Partije i 23 sko
jevca, a našao se pred mnogobrojnim zadacima i u
najtežoj situaciji. Pre svega, trebalo je svakodnevno,
ponekad i po dva puta, obaveštavati Okružni komitet
i štab Odreda o događajima i situaciji u gradu.
Takođe, za njihov račun, morala se neprekidno držati
veza sa Pokrajinskim komitetom u Beogradu. A kre
tanje po gradu je, i bez policijskog časa, bilo jako
otežano. Nije se samo Gestapo dao u potragu za
komunistima nego i domaći izrod, koji je, može
se reći, bio opasniji i nesnošljiviji utoliko što je
poznavao prilike i ljude u gradu.
Milica Pavlović se nije štedela, niti, pak, stra
hovala na dužnosti sekretara Mesnog komiteta. Ona
je znala realno da proceni šta i koliko može postići
sa svega tri člana Komiteta u tako složenoj situaciji.
Zato je logično što je zahtevala da se on poveća.
i, polovinom jula, povećan je sa dva člana. Tada
je svaki član Komiteta dobio posebno zaduženje.
Milica je ostala i dalje sekretar, tehničar Rata Vasiljević je imao, kao glavni zadatak, angažovanje ko
munista i simpatizera u fabrici »Vistad«, profesor
Neda Oklopdžija zadužena je za održavanje veze s
Pokrajinskim komitetom u Beogradu, Milorad Pavlović
za rad SKOJ-a, a Milivoje Bjelica i inženjer agro
nomije Bora Atanacković bili su, u izvesnom smislu,
»slobodnjaci«.
Posle 7. jula, u mnoštvu zadataka i obaveza
koji su stajali pred reorganizovanim Mesnim komite
tom, neki su iziskivali svakodnevnu potpunu angažovanost Tako, na primer, osim nabavljanja oružja,
trebalo je organizovati pomoć u ishrani boraca u
Odredu da ne bi sasvim zavisili od sela; dalje, oku
patoru je i u gradu trebalo staviti do znanja da
ustanički plamen iz Bele Crkve nije slučajnost ili
50
�delo »komitske družine«, već početak borbe organizovanih snaga koje će istrajati do pobede.
Što se tiče domaćih izdajnika, upravo onog
društvenog taloga koji se u gradu nudio okupatoru
špijunskim uslugama, prostituisanjem i sličnim izmećarenjem, njih je što pre trebalo zastrašiti, u prvom
redu likvidacijom onih najaktivnijih. I ne kao poslednje, štab Odreda je zahtevao da se svakodnevno obaveštava o neprijatelju, rasporedu i kretanju njegovih
snaga, rasporedu i vrsti oružja kojim raspolaže, po
sebno o raspoloženju vojnika. (Ne verujući da je
nacionalsocijalizam prihvaćen u Nemačkoj onako kako
se to videlo tokom rata, pretpostavljalo se da će se
raspoloženje nemačkih vojnika promeniti s napadom
»na prvu zemlju socijalizma«. Zato su u Valjevu,
kao i u celoj Srbiji, skojevci ubacivali u kasarne
i među nemačke vojnike letke na nemačkom jeziku,
koji su štampani u Beogradu, nadajući se, uzalud (!)
da će se mnogi pokolebati i dezertirati iz zahuktale
vojničke mašine koja je do tada lako dolazila do
pobeda.)
Razume se, Mesni komitet, s malobrojnim ljudstvom
koje mu je stajalo na raspolaganju, nije mogao ostva
riti tako brojne i delikatne zadatke bez pomoći spolja.
Ali mnogo je toga u gradu preduzeto i postignuto
sopstvenim snagama. Obaveštajnu službu Komitet je
obavljao tako što je grad podelio na pet rejona,
odredivši za svaki rejon člana Partije ili pouzdanog
skojevca koji je na dobijenom području organizovao
obaveštavanje. Prikupljene podatke sabirao je radnik
Ljubomir Petrović Mingej, član Mesnog komiteta
SKOJ-a i slao ih za Odred.
Od diverzantskih akcija najznačajnija je izvedena
u »Vistadu« za koji je bio zadužen Rata Vasiljević.
Kad se ukazala povoljna prilika, on je angažovao
14 drugova koji su radili u fabrici da, tobože, posle
završenog posla očiste mašine. Pošto su već imali
pripremljen pesak, oni su ih njime brzo »podmazali«,
a onda ih pustili da rade, tako da su potpuno onespo
sobljene za proizvodnju. Ta je diverzija imala na
ročito moralni efekat jer se o njoj naveliko pričalo
u gradu, s različitim dodacima i preuveličavanjem,
kako j to običaj u takvim slučajevima. Doduše,
ona je imala i svoju cenu: 14 aktera su morali otići
51
�iz fabrike u Odred. Na žalost, ne i njen organizator
Rata Vasiljević.
Što se tiče obračuna s neprijateljem, drugovi iz
grada su u tome najviše zavisili od pomoći iz Odreda.
Te akcije bilo je lakše izvesti kad je trebalo likvi
dirati neku postaju na periferiji ili u neposrednoj
blizini grada. U selu Dračin, na primer, pošto su
pribavili podatke o brojnom stanju i naoružanju
žandarmerijske stanice, drugovi su pozvali borce Kolubarske čete koji su 12. jula uhvatili i razoružali
5 žandarma. Dvojica su im pobegli, sa predsednikom
opštine, koji se toliko kompromitovao kao kolaboracio
nista da je morao noćiti u žandarmerijskoj stanici.
Ponovo se vratio u selo kad su mu dali pojačanje
od 25 dobro naoružanih žandarma. (U julu i avgustu
partizani su zarobljene žanadarme puštali da pođu
kućama, uz obećanje da se neće vratiti u službu.)
Mnogo je teže bilo u gradu naći i uništiti po
jedinačno ljude koji su se, bez dvoumljenja, stavili
u službu Nemaca. Ali, s velikim rizikom i sa hrabrošću koja se često graničila s drskošću, u toku jula
i avgusta ubijeno je ili ihvaćeno i osuđeno 8 nemačkih
fašista i 20 ljotićevaca. O kakvom je riziku i hrabrosti
reč može se zaključiti iz sledećeg primera.
Marko Cvijović i njegova sestra Nadežda bili
su bezobzirni dok su služili nemačku policiju. Da
bi bili »vredniji« i uslužniji od drugih, prokazivali
su ne samo komuniste i skojevce, ako su im udarili
na trag, nego i patriotski raspoložene građane. Na
dežda je još »ukomunila« svoju ličnu imovinu s
jednim višim nemačkim oficirom. Da bi se onemogućio
Marko i njemu slični, Milica je tražila pomoć od
Okružnog komiteta i štaba odreda Komanda Kolubarske čete, koja je tada već prerasla u bataljon,
primila je na sebe da likvidira Cvijoviće, s tim da
Mesni komitet tačno utvrdi kad su oni kod kuće
i da u to vreme prihvati i dovede do njih naoružane
borce. Tu je ulogu preuzeo član Komiteta Bora
Atanacković - uveo je u grad Srećka Milićevića,
Mihaila Đorđevića i Nikolu Varagića. Pošto je provereno da je kuća Cvijovića bez nemačke straže i
da su njih dvoje kod kuće, partizani su upali unutra.
Marko i njegova sestra su bili iznenađeni. Izbezum
ljene, partizani su ih bez reči izveli iz kuće. Napolju
su čekali članovi Partije i SKOJ-a da bi ih, zajedno
52
�s partizanskom trojkom, izveli iz grada ranije proverenim putem.
U selu Robaje, gde se nalazio štab Kolubarskog
bataljona, završila se, konačno, izdaja Marka Cvijovića i njegove sestre.
Mesni komiteti Partije i SKOJ-a su organizovali
niz uspešnih akcija i veoma dobro obavljali postavljene
zadatke. Ali nije sve išlo glatko i bez velikog za
laganja i dobrog promišljanja, kako bi se moglo
pretpostaviti ceneći akcije o kojima je bila reč. I
najmanja neopreznost, kao što se može zaključiti po
oktobarskim provalama, krvavo se svetila ne samo
pojedincima nego i ćelom pokretu. Reklo bi se da
su ljudi bili previše opterećeni obavezama, tako da
nisu mislili o sebi i ličnoj bezbednosti i opstanku.
A nije isključeno da su se, zaneti uspesima, opustili,
potcenili neprijatelja i zaboravili na najvažniji preduslov
svoga delovanja - na konspiraciju! Neprijatelj je trpeo
gubitke i doživljavao neuspehe, ali se i organizovao.
Angažovao je čete agenata da tragaju i njuškaju i dan
i noć za svakim na koga se posumnja da je u ma
kakvoj vezi s narodnooslobodilačkim pokretom. I
čudno je da su na to zaboravili odmereni inž. Bora
Alanacković i Milica Pavlović, snalažljivi i, čak za
zloglasnu beogradsku policiju, neuhvatljivi borci iz
jedinstvenog studentskog pokreta. U kakvu su situaciju
sebe doveli članovi partijskih rukovodstava lepo je
osvedočeno kraćim poglavljem u obimnom mono
grafskom delu »Valjevo - grad ustanika«. U celini,
ono glasi:
»Sastanak Mesnog komiteta je bio zakazan za
6. X 1941. godine u 17.30 časova u kući inž. Bore
Aianackovića. U istoj kući pre ovog sastanka održan
je sastanak aktiva SKOJ-a, koji je duže trajao no
što je bilo predviđeno; zbog ovoga, sastanak MK je
bio kratak, informativan, sa primanjem određenih di
rektiva, posle čega su se članovi razišli. Međutim,
održavanje ova dva sastanka u isto vreme i u istoj
kući predstavljalo je krajnju neobazrivost članova Mesnog
komiteta, jer je ulazak više lica u isto vreme u dvorište
Bore Aianackovića skrenuo pažnju nekim agentima.
Milica Nožica je bila praćena od jednog agenta kada
je išla na sastanak aktiva SKOJ-a, te je ovaj počeo
posle nje da prati sve koji su ulazili i izlazili iz
kuće Bore Atanackovića. Istoga dana, posle policijskog
53
�časa kuća Bore Atanackovića je blokirana i izvršen
je pretres. Bora je uhapšen sa ženom i troje dece.
On na saslušanju nije hteo da prijavi nikoga, pod
vlačio je da je kuća u velikom dvorištu koje vezuje
dve ulice te ljudi prolaze preko dvorišta skraćujući
tako put iz jedne u drugu ulicu. On je jedino rekao
da je toga dana bio kod njega Cvetko Jovanović te
je tako i Cvetko uhapšen iste noći.
U ovo vreme u Valjevu je bilo stvoreno neko
liko punktova za prihvatanje kurira i održavanje veze
sa štabom Valjevskog odreda Najglavnije punktove
su predstavljali stanovi Rate Vasiljevića, Milorada Pavlovića, ing. Bore Atanackovića (svi stanovi članova
MK! - prim. D. B.). Nešto pre hapšenja Bore Ata
nackovića, neko je prijavio iz fabrike »Vistad« Gestapou da Rata Vasiljević sarađuje sa partizanima i
održava veze sa štabom VPO. Na osnovu ovoga
gestapovci su iznenada upali u stan Rate Vasiljevića
i tu zatekli jednog kurira iz Kolubarskog bataljona.
Kod kurira su našli dosta letaka i propagandnog ma
terijala, a u stanu i nešto oružja, odela i sanitetskog
materijala što je bilo spremljeno za Odred. Rata i
kurir su odmah uhapšeni.
Posle hapšenja Rate Vasiljevića, provaljen je Milorad
Pavlović, sekretar Okružnog komiteta SKOJ-a. Do ove
provale je došlo zato što je prilikom rasturanja le
taka po gradu uhvaćen jedan omladinac, član SKOJ-a,
koji je pri saslušanju odao da mu je letke dao Mi
lorad Pavlović. Jedan gestapovac je došao u stan
Milorada Pavlovića da ga liši slobode. Kad je gesta
povac ušao, Milorad mu je bacio mantil na glavu
i počeo da ga bije. Pošto je uspeo da onemogući
gestapovca i u stanu zapali materijal koji je imao,
izleteo je napolje i počeo da beži. U bekstvu je
naleteo na jednog žandarma koji ga je uhvatio i uz
pomoć nekoliko žandarma uhapsio.
Milorad Pavlović, Rata Vasiljević i inž. Bora Atanacković su imali pred neprijateljem odlično držanje.
I pored najvećih muka, nisu nikoga odali niti su
što kazali o radu Mesnog komiteta, SKOJ-a i partijskih
ćelija u gradu. Međutim, Cvetko Jovanović je imao
loše držanje. Iako nije nikoga odao obavezao se gesta
povcima da će voditi borbu protiv komunista, te je
tako iz zatvora pušten uz obavezu da okupatoru po
54
�maže u hvatanju komunista. Posle ovoga Cvetko je
upućen na prinudan rad na valjevski aerodrom3
.
Usled nedostatka dokaza a i zbog intervencije gra
đana, pušten je 10. oktobra inž. Bora Atanacković,
bez prava udaljavanja iz Valjeva i uz obavezu pri
javljivanja nemačkoj komandanturi dva puta nedeljno.
Rata Vasiljević i Molorad Pavlović su ostali u
zatvoru i sa prvom grupom talaca, od 50 lica, 20.
oktobra 1941. godine su streljani u krugu preduzeća
»Vistad« - današnji »Krušik«.
Zbog ranjavanja jednog nemačkog vojnika 21.
oktobra 1941, na putu prema Užicu, 31. bataljon
724. nemačkog pešadijskog puka streljao je šest talaca
u Valjevu dana 22. oktobra.
Istoga dana gradsko poglavarstvo je izdalo saopštenje: » . . . na temelju objave od 20. X 1941. Stojićevlć
Vladeta, Valjevo, Birčaninova streljan je danas kao taoc,
pošto je bio ranjen jedan nemački vojnik«.
Opasnost od hapšenja u ovom momentu pretila je
kako novom rukovodstvu SKOJ-a tako i članovima
Okružnog i Mesnog komiteta. Pošto je okupator u
Valjevu otpočeo sa streljanjima kao merom odmazde,
to je i sama provala dovodila u pitanje živote mno
gih članova Partije. Zbog svega ovoga rešeno je da
Vera Valjarević, Milica Pavlović Mika, Ljubomir Petrović Mingej, inž. Bora Atanacković i Milica Nožica
napuste Valjevo. Tako je u gradu od 12 članova
Mesne organizacije ostao samo Mile Bjelica sa još
2-3 člana Partije i SKOJ-a koji nisu bili kompromitovani.
Greška je što su svi članovi povučeni iz grada,
ali Okružni komitet i instruktor Pokrajinskog komiteta
su hteli da sačuvaju kadrove i precenili su opasnost
po njih, jer je bila u pitanju provala pošto nijedan
od uhapšenih drugova nije nikoga odao. Ova greška
stvara kasnije mnogo teškoća Okružnom komitetu u
obnovi partijskog rada u Valjevu«.4
> Cvetko kasnije nije samo odavao drugove, vcc je i pomagao okupatora. /bog
čega je isključen i/ KPJ
4 Grupa autora: »Valjevo
grad ustanika«, izdanje »Kulture«, Beograd
1967. godine.
55
�Teške posledice četničke izdaje
Možda se nigde tako očigledno kao na valjevskom
području ne reflektuje činjenica da partizanske snage
nisu mogle uspešno delovati bez jake partijske organi
zacije u njihovoj pozadini, tj. na neoslobođenoj i delovima oslobođene teritorije. U Valjevskom odredu
mnogo se brže i bolje učvršćivala i povećavala partijska
organizacija nego u samom Valjevu i ostalim delovima okruga. To je razumljivo. Iz grada i sa neoslo
bođene teritorije bili su neophodni odlasci partijskog
kadra u Odred i radi organizovanja narodne vlasti
na oslobođenoj teritoriji, ili, najčešće, usled opasnosti
od provale. Jednostavno, partijski život nije imao nor
malan i kontinuiran tok (kandidatski staž se odlagao
u nedogled, silom okolnosti, sastanci se nisu redovno
zakazivali i t.sl.). A mnoge započete akcije su osta
jale nedovršene ili bez željenog učinka. Uporedo sa
tekućim zadacima, na primer, Mesni komitet je uspeo
da organizuje Narodnooslobodilački odbor u gradu,
mada je to bilo skopčano sa mnogim teškoćama.
Najteže je bilo naći ličnosti koje će pristati da prime
takvu dužnost koja ne nudi fotelju, već preti smrću,
i na koje će pristati i Okružni komitet. Kad je Mi
lica podnela Komitetu listu odbornika, Komitet je ocenio da je to trenutno najbolji mogući izbor. Za
sekretara odbora je bio određen Bora Atanacković,
koji je izradio predlog statuta. Ali ni 24 časa nisu
protekla od prvog sastanka (5. oktobra) na kome se
odbor konstituisao, a njegovi su zaključci paralisani
oktobarskom provalom. Sutradan, 6. oktobra, uhapšen
je sekretar odbora pa zatim i onaj tehničar iz »Vistada«,
Rata Vasiljević. A onda je usledila odluka instruktora
Pokrajinskog komiteta Miloša Minića da izađe na
oslobođenu teritoriju Milica Pavlović, sa članovima
Partije i skojevcima, jer se pretpostavljalo da svi mogu
biti zahvaćeni provalom. U gradu su ostala samo dva
člana Partije.
Prirodno, u takvim ili sličnim situacijama, tre
balo je počinjati iznova. U Odredu je drukčije - u
njemu je bio koncentrisan najbolji partijski kadar. On
se normalno razvijao, pojedine njegove čete su brzo
prerasle u bataljone. Već u septembru, posle oslo
bođenja Krupnja, gde je zadobijen veliki plen u
oružju i municiji, oni su bili kadri da opkole i uspešno
56
�Kuća Lelekovića u B. Po , i kraj Vaijeva, u kojoj su boravili
gde se Milica krila jedno vreme
članovi OK KPJ Valjevo
�drže u blokadi snage nemačke 704. divizije koje
su se zatekle u Valjevu. Ta bi blokada imala znatno
veći uspeh da se bolje čuvala vojna tajna i da je
u gradu postojala jača partijska organizacija. Istina,
već u septembru su se osetili simptomi četničke izdaje
i da od saradnje s četnicima neće biti ništa. Stoga
nije čudno da su Nemci u Valjevu tražili pomoć
pre nego što su bili blokirani. Oni su u septembru
uzalud pokušavali da se probiju iz grada. U dva puta,
18. i 25. septembra, pa 6. oktobra, upotrebili su
jake snage, s podrškom artiljerije i tenkova. Kako
se vidi iz »Dnevnika« Dragojla Dudića, koji se ubraja
među najbolja svedočanstva iz NOR-a, partizani su se
održali na položajima i naneli prilikom svakog napada
Nemcima osetne gubitke.
Zanimljivo je kako je nemački zapovednik Turner, kome je bila poverena organizacija civilne vlasti,
ocenio tadašnje događaje u Srbiji: »Pokušavali smo
svim sredstvima, nagovarali smo, govorili, pretili, ali
ništa ne pomaže. Ne verujemo da je mogućno nešto
da postignemo na račun autoriteta u ovoj zemlji.
U ovoj zemlji narod ne poznaje autoritet. Svi naši
pokušaji da se narod kanalizuje u jednom konstruktiv
nom pravcu i odvoji od komunista - propali s u . . .
Pozicije partizana u šumama su takve de je, tako
reći, nemoguće pogoditi ih u srce. . . Dobija se utisak
da ni vesti o kapitulaciji SSSR ne bi dovele do ka
pitulacije ovih bandita, koji su žilavi kao đavoli. Osim
toga, njihova organaizacija je izvrsna. Ona bi mogla
biti klasičan primer najbolje tajne organizacije. Mnogi
bi mogli da od njih uče, pa čak i Poljaci koji su
dosta vešti takvoj borbi«.
Snagu ustaničkog pokreta i njegovu početnu aktiv
nost, ilustruju, takođe, izveštaji sreskih načelnika u
valjevskom oknigu. Sreski načelnik Valjeva, na primer,
ovako je video organizovanje ustanika i prve akcije:
»Javna bezbednost u srezu valjevskom od momenta
kada je Nemačka objavila rat Rusiji je prilično ugro
žena. Komunisti bezobzirno nasrću na državne objekte
i žandarmerijske organe. U početku ih je bilo vrlo
malo, ali posle kratkog vremena uspeli su da privuku
veći broj omladine. . . Komunistička akcija je sve žešća
i sve više ugrožava mir. Kreću se u velikim masama,
u grupama od 80-150 ljudi. . . Isto tako, pojedina
oružana lica obilaze vršalice, cepaju knjige koje su
58
�dužni voditi vlasnici vršalica. Komunisti su rasturili
i dezorganizovali sve opštinske uprave.«
Nemci su blokadu načeli ubacivanjem pojačanja
spolja. U Valjevo je prodro 21. septembra 125. pešadijski puk, ojačan jednim artiljerijskim divizionom
i vodom tenkova; zatim je i nemačkoj 718. diviziji
naređeno da, zajedno sa ustaško-domobranskim je
dinicama, pređu Drinu i pomognu blokiranim snagama
704. divizije. No, za ustanak u valjevskom okrugu
bila je od svega kobnija izdaja četnika. Valjevski odred
je, pod pritiskom velikog broja novodošlih neprija
teljskih jedinica, morao da odstupi od Valjeva i na
pusti deo oslobođene teritorije. Šaljući u napuštena
sela svoje članove da očuvaju ustaničko raspoloženje
i duh naroda, Okružni komitet je savetovao da oni
»još ne saopštavaju situaciju sa četnicima«. Takav
stav i odnos prema četnicima zadržao se i kad su
poveli otvorenu borbu s partizanskim snagama u
Sumadiji, i kad je jedan od nemačkih propagandista
napisao u Nedićevom »Vremenu«: »Nemački okupatori
realno su očekivali da će sukob partizana i četnika
olakšati njihovu kontrarevolucionamu akciju«. Četnici
su takav stav partizanskog rukovodstva iskoristili da
mučki i na prevaru pohvataju znatan broj partijskih
radnika, članova Okružnog komiteta i već osnovanih
narodnooslobodilačkih odbora. Između ostalih, uhvaćeni
su članovi Okružnog komiteta Živorad Gajić i Milovan
Radojević, članovi Okružnog komiteta SKOJ-a Vera
Vajarević i Milivoje Bjelica, i član Mesnog komiteta
inž. Bora Atanacković. Svi su oni predati četničkom
sudu u Brajićima, koji je po zlu ušao u istoriju, ili
Nemcima u Valjevu, koji su ih 27. novembra streIjali na Krušiku.
Posle pada Užica i povlačenja Vrhovnog štaba
sa glavninom partizanskih snaga u Sandžak, u va
ljevskom okrugu, čiji se Odred našao u predelu užički
put - Maljen, naišli su veoma teški ratni dani. Nastu
pajući kao kaznena ekspedicija, Nemci su sa te teri
torije masovno streljali i odvodili i nedužno stanovništvo
u sabirne logore. A preostali delovi Odreda, usled
četničke izdaje i nemačke premoći, morali su da se
povlače s glavninom partizanskih snaga. Za vreme povla
čenja, Milica se, s nekoliko političkih radnika, našla
u koloni ranjenika, koju je predvodio sanitetski major
dr Dimitrije Pitović. Doktor je zaustavio kolonu u
59
�hotelu na Divčibarama da bi se videlo kuda će
i kako će dalje krenuti. Tu ih je opkolila veća grupa
četnika, koji su, sad već otvoreno, napadali i zarob
ljavali partizane da bi ih predali Nemcima. Budući
da su ranjenici i ljudstvo koje ih je pratilo bili bez
oružja kojim bi se mogli suprostaviti četnicima, dr
Pitović je predložio da pokušaju pregovorima sprečiti
četnike u njihovoj nameri. On je, sa Milicom i Sretenom Čitakovićem, članovima Okružnog komiteta,
apelovao i uticao, u ime lekarske etike, na četničkog
starešinu da im omogući da produže put s ranje
nicima, da ne bi pali u nemačko zarobljeništvo. Valjda
zato što u tom trenutku nije imao uputstvo kako će
postupiti s ranjenicima (i neboračkim stanovništvom
koje je na strani partizana), četnik je naredio da
njegovi »ratnici« ništa ne preduzimaju, i oni su krenuli
u pravcu Maljena, a ranjenička kolona se u sumrak
prebacila preko užičkog puta, prema Radanovcima,
na kome su partizani ulagali poslednje napore da
zadrže nadiranje nemačkih snaga.
Posle izlaska na oslobođenu teritoriju i za vreme
neprijateljske ofanzive delovanje Okružnog komiteta i
ostalih komunista koji su izašli iz grada ograničavalo
se, uglavnom, na Odred i teritoriju na kojoj su se
kretale njegove jedinice. Međutim, osipanje ljudstva
i kolebanje seljačkih masa uzimalo je maha, naro
čito kad je Odred počeo da se povlači sa matične
teritorije. Tada je, u mnogim slučajevima, i živa reč
komunista bila prilično nemoćna.
Milica je sa partizanskim jedinicama prispela u
Sandžak. Međutim, po odluci Vrhovnog štaba, ona
se s Kolubarskom četom i grupom političkih radnika
vraća na svoj teren, u valjevski i kolubarski kraj. U
Radoinji su prenoćili i izjutra krenuli na put. Kako
je most na reci Uvcu bio miniran, išli su nizvodno
dok nisu pronašli plićak da pređu na desnu obalu.
Odmah po prelasku reke, sukobili su se sa nekoliko
stotina četnika. Posle žestoke borbe, četnici su se
razbežali, a partizanska kolona je produžila marš
pored Zlatibora, preko sela Šljivovice.
Nedaleko od Drine, izbegli su sukob sa Nemcima
i ljotićevcima i uputili se, preko Šargana, na pla
ninu Taru. Prenoćili su u Dečijem domu, na Ka
luđerskim Barama. Tu su našli pune kazane spremljene
hrane za četnike, koji su glavom bez obzira, ispred
60
�nekoga pobegli. U Kaluđerskim Barama su se zadržali
dva dana. Milica je odatle, s grupom partizana, kre
nula prema Medvedniku, gde su se nalazili borci
Kolubarskog bataljona i štab Valjevskog partizanskog
odreda.
S gubitkom slobodne teritorije, prekinute su sve
veze s jedinicama koje su prešle u Sandžak. U
zapadnoj Srbiji, osim Radevskog bataljona, zadržale su
se jedinice Valjevskog partizanskog odreda, Kolubarski
bataljon, pod komandom Žikice Jovanovića Španca,
Mačvanski partizanski odred i Tamnavski bataljon. One
su morale da vode svakodnevne žestoke borbe s
Nemcima, četnicima i Ijotićevcima. Njihova je slobodna
teritorija bila od čela do začelja kolone. Izbegavajući
frontalne sukobe sa brojno nadmoćnijim neprijateljem,
morale su stalno da se kreću, a sa njima su se
kretali i politički radnici da ne bi bili pohvatani.
Nemačke jedinice, koje su za vreme ofanzive
nastupale kao kaznena ekspedicija, a potom četnici i
pripadnici Nedićeve Nacionalne straže počinili su na
bivšoj slobodnoj teritoriji, posebno u neposrednoj
okolini Valjeva, nečuvena zverstva nad nedužnim sta
novništvom, šireći u isto vreme vesti da su partizani
uništeni, da ih više nigde nema.
Seosko stanovništvo je toliko bilo zaplašeno da
se ilegalac-partijski radnik nije smeo usuditi da zakuca
ni na vrata onih za koje je znao da su prijatelji,
da nisu izdali pokret Takve su mnoge oči vrebale
da ih prijave četnicima ili nedićevcima, koji su se
utrkivali ko će ih više poslati u Valjevo, odnosno
u šabački ili banjički logor, gde su se streljanja u to
vreme iskazivala trocifrenim brojevima. Situacija se
pogoršavala sa saznanjem ’ da partizani nisu uništeni
i da partijski radnici nalaze utočišta u selima valjevskog
okruga, pa i u samom Valjevu. Teror i oblici zastra
šivanja su se umnožavali. Uobičajenim batinama, sa
obaveznim novčanim kaznama koje su primenjivale
nemačke i četničke komande, i prinudnim radom,
na koji je Nedićeva »vlada nacionalnog spasa« upući
vala pohapšene, nije se postiglo ono što su izdajnici
želeli, kao što ni Nemci nisu bili zadovoljni učinkom
streljanja, ma koliko da je bilo masovno. Zato su
naredili da se osuđeni na smrt vešaju na trgovima,
u prisustvu građana. A kad je Stevan Filipović ispod
vešala održao govor kojim je zbunio okupatorske voj-
61
�Hrabra ilegalka Milica Pavlović Dara, preobučena u nošnju seljanke,
da bi se bezbednije kretala i izvršavala mnoge zadatke
nike i domaće izdajnike, okružni načelnik je službeno
molio da se osuđeni vešaju tajno, »a ne javno, jer
bi javna vešanja više štete nanela nego koristi«.
U situaciji kakva je nastala posle povlačenja glav
nine partizanskih snaga iz Srbije, partijskim radnicima
u zapadnoj Srbiji nije preostalo ništa drugo nego
da udvostruče napore da bi zadržali sudbinu ustanka
u svojim rukama. Prirodno, Okružni komitet Valjeva,
sa instruktorom Pokrajinskog komiteta Milošem Minićem, nije se kolebao: zajedno sa političkim i vojnim
mkovodiocima Valjevskog odreda, analizirali su 1.
decembra novonastalu situaciju i doneli određene
zaključke. Na sastanku je ocenjeno da treba hitno,
već 4. decembra, održati savetovanje na kome će se
detaljno razmotriti situacija i postaviti odgovarajući
zadaci. Na tom su savetovanju, u selu Dragodolu,
bili rukovodioci Valjevskog i Mačvanskog odreda i
Tamnavskog bataljona, članovi okružnih komiteta KPJ
62
�Valjeva i Šapca i komandiri i komesari obližnjih
jedinica, ukupno oko 40 vojnih i političkih rukovo
dilaca. Služeći se procenom i zaključcima sa prethod
nog sastanka, Miloš Minić je podneo referat na ovom
skupu, podvlačeći naročito težinu stanja izazvanog
neprijateljskom ofanzivom i četničkom kontrarevolu
cijom. Na osnovu njegovog referata i diskusije, od
lučeno je da se stvaraju manji partizanski odredi
od 150 do 200 boraca, s tim da njihove partijske
organizacije pojačaju političko-propagandni rad među
borcima i na teritorijama preko kojih će se kretati.
Iako je četnička izdaja, sa svim posledicama, bila
očigledna, zauzet je stav da se treba uzdržati od
bratoubilačkih obračuna, gde god je mogućno, i po
zivati u borbu borce-dobrovoljce s parolom: Za hleb
i sloboda
Pošto je prestala da izlazi užička »Borba«, ocenjeno je da se njena agitacionopropagandna uloga mora
nadomestiti štampanjem što većeg broja vesti, letaka
i drugog materijala. Uporedo s tim, Okružni komitet
je pokrenuo i list »Partizan«, na kome je i Milica
radila, s Radovanom Vukovićem, jednim od onih ko
munista koji su kroz prokopani kanal pobegli iz
mitrovačke robijašnice. U tom listu, sem informacija
o tekućim događajima, objavljen je niz članaka teo
rijskog karaktera.
Obilje i složenost zadataka pred kojima se našao
Okružni komitet nalagali su neodložnu popunu nje
govog sastava. Savetovanju u Dragodolu nisu prisustvo
vala četiri njegova člana: sekretar Obrad Stevanović
je odstupio sa partizanskim snagama prema Užicu,
gde je i poginuo, Živorada Gajića i Milovana Radojevića su početkom novembra uhvatili četnici i
predali ih Nemcima u Valjevu, a Milica Pavlović se
još nije bila vratila iz Sandžaka. Sada je izabran Milan
Kitanović za sekretara, a za članove Milica Pavlović,
Sreten Čitaković, Milka Minić i Ljubomir Petrović
Mingej. Milica je od tada imala legalno (partizansko)
ime - Dara. Sa odlukama i zaključcima sa ovog i
narednog savetovanja upoznala se kasnije, po dolasku
na valjevsko područje.
Nekoliko dana posle savetovanja u Dragodolu,
došao je Mirko Tomić Seljak, član Pokrajinskog ko
miteta, sa direktivom i širokim ovlašćenjima Central
nog komiteta KPJ, što je Okružni komitet obavezalo
�da održi novi sastanak, sredinom decembra, mada su
zaključci doneseni na prethodnim sastancima, kako se
pokazalo, bili saglasni sa direktivom Centralnog komiteta
i pismom Pokrajinskog komiteta »O radu partijskih
organizacija u partizanskim odredima«, koje je u
međuvremenu prispelo. Na novom sastanku, u selu
Brezovicama, odlučeno je da se formiraju partijska
povereništva za srezove valjevski, kolubarski i podgorski, s ciljem da se brže oživi partijski rad,
prvenstveno na onim područjima sa kojih su dob
ro poznati članovi Partije povučeni u jednice
ili su pohapšeni za vreme neprijateljske ofanzive.
Izabranim poverenicima je preporučeno da pođu na
određena područja bez oružja i da se, po mogućnosti,
legalizuju. U duhu preporuke Centralnog komiteta,
rečeno im je, takođe, da četnike Draže Mihailovića
treba politički neutralisati, što znači da političkim
radom treba onemogućavati njihovo kontrarevolucionamo delovanje i uticaj u narodu. Pri tom je pozitivno
ocenjen postupak Valjevskog i Podrinskog odreda,
koji su, nekoliko dana ranije, pustili četnike kapetana
Račića da nesmetano prođu za Bosnu, iako su ga
mogli napasti i, eventualno, uništiti.
U diskusiji je ukazano na obavezu da se izbegne
bratoubilačka borba, da se zavedeni seljaci na svaki
način pokušaju odvojiti od četničkih komandi i starešina.
Kad se povela reč o daljim dejstvima partizanskih
odreda, naglašeno je da se striktno primenjuje gerilski
način borbe, zapravo, da se sa frontalnog načina
ratovanja pređe na gerilski. Kao i na prethodnom
savetovanju u Dragodolu, konstatovano je da na
teritoriji Posavine i Mačve postoje povoljniji uslovi
za omasovljavanje narodnooslobodilačkog pokreta, pa tu
teritoriju treba »pokriti« manjim, pokretljivijim jedini
cama radi proširenja slobodne teritorije i jačanja
partizanskog uticaja na širem području. Zbog toga je
preporučeno da se dejstva Podrinskog i Valjevskog
odreda i Tamnavskog bataljona što više međusobno
povezuju.
Ubrzo se pokazalo da je mnogo toga što je
zaključeno na sastancima i savetovanjima u decembru
gotovo neizvodljivo budući da je neprijatelj, i posle
ofanzive, zadržao na valjevskoj teritoriji ogromne snage, s
ciljem da iskoreni teškoće tada već oslabljenog oslo
bodilačkog pokreta. No to ne znači da je Okružni
64
�komitet Valjeva odustao i oglušio se o uputstva i
zahteve viših rukovodstava. Osmog januara on je
dobio pismo od Centralnog komiteta KPJ iz Bosne
kojim se od njega traži da uspostavi stalnu ve
zu sa sekretarom Pokrajinskog komiteta u Beogradu
i da se čvršće poveže sa partijskim rukovodstvima
u ostalim gradovima Srbije. U pismu je poručeno
i to da se Komitet i instruktor Pokrajinskog komiteta
o svemu konsultuju sa Mirkom Tomićem, koji je
uskoro uspeo da uspostavi vezu sa sekretarom Pokrajin
skog komiteta.
Na putevima ilegale
Na sastanku Komiteta, u selu Leskovicama, konstatovano je da se izvesni zadaci teško i sporo ostvaruju
zato što Komitet nema čvršće veze sa širom teritorijom
okruga i, posebno, sa Valjevom. Zato je odlučeno
da se članovi Komiteta i sreskih poverenstava pojedinačno
rasporede i zaduže za rad na određenim područjima.
U svakom slučaju, bilo je najvažnije i najteže prodreti
i održati se u Valjevu i njegovoj bližoj okolini,
gde je neprijatelj koncentrisao najveći deo oružanih
i policijskih snaga, smatrajući, opravdano, da je tu
središte i žarište ustanka i oslobodilačke borbe.
Na sastanku su članovi Komiteta i poverenstava
ovako raspoređeni: Ljubomir Petrović Mingej upućen
je u Valjevo, Milica Pavlović u sela oko Valjeva,
a na teren Azbukovice, Rađevine i Podgorine otišli
su Stevan Milatović, Milijan Mića Jeremić i Rade Joksimović.
Delovanje Ljubomira Petrovića i Milice Pavlović
bilo je uzajamno. Petrovićev ulazak u grad i Miličina
aktivnost u njegovoj okolini brzo su se ispoljili
vidnim rezultatima. Pre svega, u gradu su obnovljeni
prvobitni punktovi i tajni kanali preko kojih se svako
dnevno mogla održavati veza sa okolinom. Po izboru
i nalogu Komiteta, Petrović je imenovao Mesni komitet,
čiji je glavni zadatak bio da pribavlja i dostavlja
vesti o neprijatelju i njegovim namerama. Mesni
komitet je obezbedio pisaću mašinu, geštetner, matrice
i izvesnu količinu hartije, tako da su se u sklo
ništu Ljubomira Petrovića počele štampati vesti, leci
5 Milica Pavlović Dara
65
�i drugi propagandni materijal. Preko očekivanja, već
u martu, u gradu su osnovane tri partijske ćelije,
a vezu s Pokrajinskim komitetom u Beogradu preuzela je
Katarina Mutić, kao sekretar Mesnog komiteta.
Milica Pavlović je i pre sastanka u Leskovicama
radila u selima za koja je na sastanku bila zadužena.
Početkom februara, ona je došla, s Milojem Spasojevićem, u selo Zarube, kod Živorada D. Godevca,
u čijoj se kolibi dosta dugo zadržala. Iz tog prilično
sigurnog skloništa ona je obilazila druga sela i povezivala
simpatizere pokreta i rudoljube duhom otpora i verom
u pobedu. Međutim, i pored velike opreznosti, njeno
je prisustvo kod Gođevčevih primetila neka žena iz
sela Prijezdića pa se, radi sigurnosti, morala preseliti
u selo Žabare, kod Marka Kuzmanovića. Inače, u
selu Prijezdiću se sastajala, kod Aleksandra Golubovića,
sa Milošem Minićem, Radivojem Jovanovićem Bradonjom, Miloradom Milatovićem i drugima.
Dok je bila na terenu Zaruba, uspostavila je
vezu sa Lazarom Mosurovićem iz tog sela, koji
je nosio poštu u Valjevo kod Raše Lalovića, a
kasnije kod Dušana Andrića Solida. Sa Solidom su bili
ugovoreni znaci raspoznavanja: »Došao sam da vam
dam vunu za pamuk«. Mosurović je od Andrića
donosio razne stvari za ilegalce i borce Suvoborskog
odreda.
U drugoj polovini februara kretala se kratko vreme
sa Suvoborskim odredom u kolubarskom srezu da bi
videla kakve mogućnosti postoje za ilegalni rad. U
stvari, tamo se zadržala, s Milojem Spasojevićem,
toliko koliko je bilo potrebno da se obnove ranije veze
i punktovi.
Imajući na umu izdaju četnika i ofanzivu Nemaca,
masovna streljanja i mnogobrojna zverstva što su ih
počinili u toku ofanzive Nemci, četnici, nedićevci i
tzv. dobrovoljci /ljotićevci/, kao i teror koji su sproveli
nakon ofanzive, s pravom se može reći da su se, u
ovom periodu, zalaganje i rad Okružnog komiteta
i partijskog članstva graničili s najvećim požrtvovanjem.
U martu su se članovi Komiteta našli pred
novim iskušenjem: partizanski odredi su preživljavali
poslednje dane. A čim nema vojske, kolebljivi seljak
66
�Članovi OK KPJ za Valjevo krajem 1943: sleva: Milovan Milosavljević.
Milorad-M ile M ilalpvič, Sreten Čilakovič, Milica Pavlović Dara i
Žika G ajić (Snim io S. Čitaković)
�postaje malodušan, pa nastupi zlo vreme kad niko
nikome ništa ne veruje. Članovi Komiteta su bili
rasuti po ćelom okrugu. U Valjevu i njegovom užem
području zatekli su se Milica i Milka Minić, Sreten
Čitaković i Ljubomir Petrović Mingej; sekretar Milan
Kitanović je bio sa Suvoborskim odredom.
Instruktor Pokrajinskog komiteta Miloš Minić je
uputio članove Okružnog komiteta početkom marta
da obiđu Kolubaru i Kačer, radi obnavljanja i oživljavanja
političkog rada u tim oblastima. Milica se nalazila
u Zabarima, kod Marka Kuzmanovića, odakle je,
preko Zorke, žene Mihaila Kuzmanovića, koja joj
je služila kao kurir, tražila od Anice Spasojević iz
Rajkovića da je poveže sa Radmilom Spasojević.
Radmila je tada bila uhapšena pa joj je Anica poručila
da dođe u Rajković i da će joj biti obezbeđeno
sklonište kao da je Radmila u selu.
Posle dva-tri dana, Milica je, preobučena u odelo
seljanke, za dana došla sa Zorkom u Rajković.
U kući Sretena Spasojevića ostala je dva dana, a
onda se prebacila kod Simke Spasojević.
U Rajkoviću je, sa Milojem Spasojevićem, napravila
plan za obilazak sela u Kolubari. U isto vreme,
uspostavila je vezu sa Kajom Lalović iz Sankovića,
Živoradom Milinkovićem iz Brežđa i Zlatijom Radisavljević iz Pauna. Sa Mihailom i Markom Kuzmanovićem
u Žabarima već je bila povezana.
Izvestan broj sela kroz koja se kretala bila su,
maltene, periferija Valjeva. Zato, ako u njima nije
bilo četničke komande ili stanice Srpske državne
straže, bilo je svakakvih patrola i kojekakvih protuva,
od ranog jutra do mraka. S obzirom na to, Milica
se morala dovijati na razne načine da je ne prepoznaju
i da ne bude sumnjiva. Nije bilo dovoljno maskirati
se seljačkom odećom. Pokušala je da se obezbedi
kakvom-takvom legitimacijom i, prilikom boravka u
selu Bujačiću, u neposrednoj blizini Valjeva, gde je
tokom celog rata kuća Ranka Kuzmanovića bila
jedno od najsigurnijih partizanskih uporišta, nabavila
ju je na način kao iz kakvog akcionog filma. Zamolila
je Ranislavu (Racu) da kaže svojoj snahi Angelini,
Rankovoj ženi, da se ona o tome stara. A Angelina
68
�je bila glavni kurir iz te kuće neustrašivih ljudi5
.
Nije bilo jednostavno naći ženu, po prilici, Miličinih
godina, uzeti joj legitimaciju i vezati je tako da ne sme
poći dalje od seoskog atara. Angelina i Raca su
shvatile koliko je stvar delikatna. Ali su se odlučile,
ipak, da Raca uzme legitimaciju od Kasije Kuzmanović,
pod izgovorom da joj privremeno treba. Milica je »našla«
da joj ta legitimacija odgovara, i mali Nikola je
doveo Stepana Vučićevića, krojača iz Žabara, koji se
amaterski bavio fotografskim zanatom, da slika Milicu.
Vučićević je u toku dana napravio snimak i Milica je
tako mogla da nastavi da putuje kao Kasija Kuzmanović.
Sve su tri znale da to nije bogzna kakva siguracija,
ali nisu o tome razmišljale. U slučaju ako bi neko
Milicu prepoznao i prijavio da se kreće pod tuđim
imenom, bila bi streljana ne samo ona nego i sve
tri Kuzmanovićeve.
Iz sećanja njenog učenika Borivoja Petrovića
vidi se da se, prema potrebi, služila i drugim
legitimacijama. U isto vreme, to je sećanje zanim
ljivo i radi toga što pokazuje da je Milica,
ponekad, radila i ono što, po logici stvari, kao
partijski rukovodilac, nije morala. Evo, ukratko, Petrovićevog iskaza.
5 Iz te bogate i zadružne porodice, koja je imala imanje i u Žabarima,
najstariji sin Slobodan, je bio učitelj, član KPJ: sjajan govornik. On je uoči 7.
novembra 1941. s Borom Atanackovićem. u selu Baćcvcima. pripremao proslavu Dana
oktobarske revolucije i organizovao izvlačenje prikupljenog žita za jedinice Odreda.
Tu su ih uhvatili četnici i predali Nemcima, koji su ih istog mcscca streljali
na Krušiku.
Mladi sin Radivoje. borac Kolubarskc čete. jedva se spasio, kao ranjenik, prilikom
razbijanja Suvoborskog odreda. U novembru 1942. kad je uhapšeno oko ISO
saradnika NOP-a, uhapšen je i on. sa sestrom Dragicom. i odveden u Banjički
logor, iz kojeg su prebačeni u Smederevsku Palanku, u logor za prevaspitavanje omladine.
Sin Marko, oženjen, otac sedmoro dece. živeo je, povremeno, s porodicom
na imanju u Žabarima. Bio je član narodnooslobodilačkog odbora koji je osnovao
Miloš Minić 1942. godine. U maju 1943, njega su na zverski način ubili četnici.
Sa još pet ljudi. Njihova tela bez glava poredali su na putu i pet dana niko im
nije smeo prići da ih sahrani.
Sin Pero je bio zarobljen u aprilskom ratu i oslobođenje je dočekao u
zarobljeničkom logoru.
Vojnički rečeno, kuća Ranka Kuzmanovića u Bujačiću bila je suhoputna stanica:
kroz nju je prošao veliki broj boraca iz grada u Valjevski odred prilikom nje
govog formiranja, kao i oni koji su stupili kasnije u odred »Žikica Jovanović
Španac«. Pošto je bila blizu grada, do nje se prenosila municija, sanitetski i
propagandni materijal, oprema za borce i dr. Čika Ranka i najstarijeg unuka Dragana
često su hapsili i saslušavali. Angelina je znala sve ilegalce. partijske kurire i
ujne punktove u gradu. Iz njihove kuće su i unučad, na neki način, sudelovala u
borbi i radila za ilegalce. Od najstarijeg do najmlađeg če|jadeu svi su bili,
manje ili više, na velikim iskušenjima, ali iz njihove kuće nikad njje potekla reč
izdaje ili terećenje nekog od pripadnika oslobodilačkog pokreu.
69
�Krajem 1941. ili početkom 1942. godine, njemu
je Kaja Mutić donela film da uradi nekoliko foto
grafija jer je znala da se, kao amater, bavio foto
grafskim zanatom. Kad je razvio film, prepoznao je
Milicu, povezanu maramom, obučenu u seljačku odeću.
Bio je iznenađen, videvši kako se njegov razredni
starešina »poseljačio« i otisnuo iz grada - ko zna gde!
Znao je samo da treba napraviti fotografije za legitimaciju
i više se nije raspitivao o svom profesoru, pred
kojim će se još jednom naći na neobičnom ispitu.
U leto 1942, rečeno mu je da se obavezno
sastane s Milicom. Ona je poručila da se nađu u
šumi na Boričevcu, nadomak Valjeva. Seća se da je
njihov razgovor počeo »izdaleka« - o omladini, njenoj
odanosti i udelu u oslobodilačkoj borbi, o njenoj
hrabrosti, u prvom redu. Tek kasnije, kad je bolje
razmislio o tom susretu i razgovoru, bilo mu je
jasno da je Milica u to vreme imala vojničku
i mobilizatorsku ulogu. Pitala ga je, kao uzgred,
šta bi radio, na primer, ako bi se našao na mostu,
s revolverom u džepu, u trenutku kad Nemci presretaju
i pretresaju građane? Da li bi pucao na Nemce,
ili bi tražio neki drugi izlaz?
Povezujući to s nekim drugim pitanjima slične
prirode, bio je impresioniran time kako je, na izgled,
mirna nastavnica iz Srednje tehničke škole postala ratnik
i vojnik revolucije.
Sekretar Okružnog komiteta Partije
Nedićevsko-četnička komanda, zajedno sa nemačkim
komandantom u Valjevu, ocenila je da se otpor
seoskog stanovništva i njegova prikrivena privrženost
narodnooslobodilačkom pokretu najviše pothranjuju pos
tojanjem partizanskih jedinica u zapadnoj Srbiji. Zato
je isplanirana zajednička operacija, s ciljem da se u
martu uništi i poslednja najjača partizanska jedinica
- Suvoborski odred. (Posavsko-tamnavski odred je većim
delom izginuo u borbi s Nemcima kod sela Čuruge
i Dokmira, a Valjevski odred je faktički prestao da
postoji 5. marta, odlaskom 70 boraca u Bosnu.)
Borbe koje su Suvoborci vodili 11. marta, noću
12/13. marta, pa 16. marta i, konačno, 17/18. marta,
predstavljaju najslavnije stranice NOR-a u tom kraju jer,
70
'
�u svim tim dramatičnim borbama protiv združenih
snaga neprijatelja (nemački 741. puk i pet dobro
opremljenih četa iz pet četničkih odreda) 240 neustra
šivih partizana herojski su se borili i ginuli dok, naj
zad, nije ponestalo i snage i municije. U protivnapadu,
12. marta, u popodnevnim časovima, poginuo je i
komesar Odreda Zikica Jovanović Španac.
Posle tih žestokih bojeva, valjda zato što nije ispalo
sve kako je planirano (gubici su bili nepredviđeno
veliki), ostrvljeni domaći izdajnici su preduzeli »češljanje«
terena, pri čemu ni dete nisu ostavili živo ako su
ocenili da je partizansko. Milici Pavlović nije bilo
prvi put da čuje i vidi kako to »čiste« izdajnici sela i
seoske domove, pa je smatrala da je bolje da se
skloni u Valjevo. Tako je »seljanka« Kasija Kuzmanović
oko 20. marta, iz sela Sankovića, preko Rajkovića
i Paune, ušla u grad, gde se zadržala dok se
stanje koliko-toliko smirilo, a onda je, sa Sretenom
Čitakovićem, pošla u kolubarski srez.
Posle razbijanja Suvoborskog odreda, Milan Kitanović jedva je uspeo da se skloni i ne padne
neprijatelju u ruke. Okružni komitet u dotadašnjem
sastavu nije više održao ni jedan sastanak. On je teš
ko oboleo, a Milka Minić je uhapšena u selu
Cvetanovcu. Zbog bolesti Kitanovića i nastale situacije,
na inicijativu Miloša Minića, 6. aprila je održan
sastanak u kući Ranka Kuzmanovića, u Bujačiću,
na kome je popunjen Okružni komitet, tako da su
ga od tada sačinjavali Milica Pavlović, sekretar, Sreten
Gtaković, Kaja Mutić i Živorad-Zika Gajić. U avgustu
je kooptiran metalski radnik Vlada Ivanov. Prvi zadatak
novoformiranog Komiteta je bio - stvaranje novih
partijskih organizacija i uporišta po selima, kao i sreskih
poverenstava.
Odmah je zapaženo da reorganizovani Komitet
smelije deluje. Već 8. aprila, u Sankoviću, u kući
Živka Lalovića, formirano je sresko poverenstvo za
kolubarski srez. A za Prvi maj štampan je letak u
kojemu su prikazani, sem ostalog, rezultati borbe Sovjet
skog Saveza i, prilično opširno, razvoj događaja u
Jugoslaviji. Letkom su pozvani radnici, seljaci, omladina
i svi srpski rodoljubi na aktivnu borbu protiv okupatora
i domaćih izdajnika.
Od članova Komiteta Milica Pavlović i Sreten
Gtaković su živeli ilegalno; Kaja Mutić je živela u
71
�Milica
Pavlovu
kao sekretar OK KPJ za Valjevo,
S. Čitakoviea iz 1943. godine
na
snimku
Valjevu, a Živorad Gajić u selu Paunama, pošto je
bio pušten iz valjevskog zatvora 22. januara 1942.
To je bila nova, znatno bolja okolnost da Komitet
može ostvariti niz zadataka sa članovima koji se mogu
slobodno kretati po terenu. Doduše, i Milica se kretala
slobodno. Čak i suviše slobodno. Imala je sreće,
doista, sa prerušavanjem u izbeglicu ili seljanku za
vreme putovanja od sela do sela, ili od sela do
grada, i obratno. Bila je povoljna okolnost da nije
duže radila kao profesor u Valjevu, te da nije sasvim
72
�zapažena kao njegov građanin. Ipak je ponekad previše
rizikovala i, reklo bi se, sudbinu svoju izazivala.
Razume se, uvek je imala pri sebi lično naoružanje
- dve bombe i revolver na vojničkom opasaču
ispod ženske rekle ili bluze. Od oružja se nije raz
dvajala ni dok je spavala - revolver je obavezno
stavljala pod jastuk, spreman za upotrebu, jer »zlu ne trebalo«, kako je u šali govorila. Sa oružjem se
osećala slobodnijom i sigurnijom.
Početkom maja ponovo je došla u selo Rajković
da se sastane sa Milkom Spasojević, koja je bila puštena
iz šabačkog logora, i sa Milošem Minićem i Milojem
Spasojevićem, koji su se tada tu nalazili. Raspitivali su
se o pojedinostima i stanju u logoru. Milka im
je pričala o herojskom držanju sestara Ilić iz Valjeva,
posebno Branke.
Kao sekretar Komiteta, Milica se posebno angažovala
na obnavljanju i organizovanju narodnooslobodilačkih
odbora. Pri tom je bila u nedoumici zbog formiranja
pododbora, čiji se rad, po njenom nahođenju, podudarao
s radom aktiva, koji su u Valjevu bili dobro organizovani.
O toj njenoj nedoumici govori pismo Pokrajinskom
komitetu, od 24. septembra, u kome ona kaže:
»Nego, da Ti učinim neke napomene u tom pogledu da
bi Ti bilo lakše da se snađeš u praktičnom poslovanju
odbora. Dok nismo došli na ideju da stvaramo NOO,
a ukidamo aktive kao stalna tela mi smo imali
svuda aktive. Njih smo tretirali kao partijska uporišta . . .
Ta forma rada je vrlo pogodna. . . Posle je došla
ona velika zabuna šta će da rade aktivi, a šta
pododbori. . . Međutim, desilo se da su se aktivi gde
god su postojali i dalje održali. Tako Ti je slučaj u radu
kod zanatskih radnika, kod žena. Negde su produžili
stvarati pododbore, npr. kod činovnika, kod železničara,
te tako sada imamo i aktive i pododbore. Moje
lično mišljenje je da se mi sa ovim nemamo
šta natezati. Jedino ostaje da produžimo rad preko
aktiva, da aktive proširujemo i obratimo veću pažnju
na njih, a da stvorimo, naravno, ako se bude moglo,
jedan NOO za ceo grad. Mi ćemo uticaj u NOO
osigurati preko naših ljudi koji budu odbornici, simpati
zeri ili pristalice. .. «
Iz Pokrajinskog komiteta dobila je ovo objašnjenje
o radu i narodnim odborima: »Treba raščistiti pojam
73
�»aktiv«. Aktivi su uopšte pomoćna tela preko kojih
se sprovodi određen rad, npr. omladinski aktivi,
ženski aktivi, partijski aktivi i si. Sve su te razne
vrste aktiva podređene raznim rukovodećim organima
u razvijenoj organizaciji, a u nerazvijenoj aktivi vrše
više funkcija. . . narodnooslobodilački odbori su organi
narodne vlasti na oslobođenoj teritoriji i organi političke
borbe na neoslobođenoj teritoriji. Ali, i na neoslo
bođenoj teritoriji oni su organi narodne vlasti, uporedo
se okupatorskom vlašću, oni treba da budu »država u
državi«, da preotimaju političku vlast iz ruku okupatora
i njegovih slugu, da narod sprovodi odluke i rešenja
narodnooslobodilačkih odbora, a ne okupatorski organi,
da se na taj način, uz oružanu podršku partizan
skih odreda, iz ruku okupatora i njegovih slugu preotme
ne samo politička već i vojna vlast«.
Jasno je da rukovodeći kadar na terenu, koji se
bavio praktičnim radom, nije imao vremena ni moguć
nosti da se bavi teorijom. Osim toga, bogata partizanska
praksa nije se mogla sasvim objasniti oskudnom
literaturom koju su posedovali ilegalci-praktičari. Ono što
je poticalo iz viših rukovodećih centara stizalo je na
udaljena područja s velikim zakašnjenjem.
U svakom slučaju, sporni momenat u praksi
Milice Pavlović svedoči o njenom samostalnom i smelom
rezonovanju o problemima i pojavama na koje je
nailazila
Formiranje novog odreda
Posle poraza Suvoborskog partizanskog, odreda, za
partijska rukovodstva i članove Partije bilo je primamo
- stvaranje novog odreda Razume se, najviše se oče
kivalo od Okružnog komiteta i tzv. mobilnog poverenstva,
koje je formirano pri Komitetu, polovinom avgusta
1942. Poverenstvo su sačinjavali Milorad Milatović,
Miloš Milosavljević Pipin, radnik iz »Vistada«, Steva
VUkosavljević, obućarski radnik, i Milivoje Bjelica,
svršeni učenik poljoprivredne škole.
Kao sekretar Komiteta, Milica je bila stalno
u pokretu i kontaktu sa pojedincima; bila je, zapravo,
sekretar, i kurir, i radnik na terenu. Uspostavljala
je kontakte sa članovima Partije i SKOJ-a i njih
74
�međusobno povezivala. Sastajala se više puta s Milošem
Minićem i vojnim rukovodiocima.
Na formiranju novog odreda insistirao je Pokrajinski
komitet, koji je, u vezi s tim, napisao nekoliko pisama
Okružnom komitetu. Međutim, iz pisma koje je Komitet
poslao 11. avgusta Pokrajinskom komitetu vidi se d aje
to bio jedan od najtežih zadataka koji komunisti nisu
mogli sami da izvrše: »Formiranje odreda pašće
početkom septembra . . . Biće potrebno da nas pomognete
sa izvesnim brojem ljudstva, sa oružjem - puškomitraljezima. Vi ljude pripremite pa ćemo nešto prebaciti
preko Aranđelovca, a nešto preko Valjeva«. Osim
toga, u pismu se kaže da je šteta što baš u tom
času Miša Dudić i Miloš Minić treba da se povuku na
teren Šumadije.
Međutim, iako je formiranje odreda zahtevalo
nešto više vremena, i Okružni i Mesni komitet
su požurili, i to tim više jer je iz Bosne došao
kurir, »koga su poslali Tempo (Svetozar Vukmanović D.B.) i ostali drugovi . . . da dobije izveštaje o političkoj
situaciji i, naročito, o potrebi i mogućnosti prebacivanja
i opstanka jedne ili više proleterskih brigada u Srbiju«.
Tom kuriru, koji se kao četnik morao vratiti za sedam
dana s četničkim odredom Pere Vukanovića, trebalo
je pokazati da i u zapadnoj Srbiji postoji parti
zanski odred s kojim drugovi u Bosni mogu računati.
Početkom septembra Milica je, u dogovoru s
Milošem Minićem, zakazala sastanak Okružnog ko
miteta, na kome je imenovano rukovodstvo novog
odreda, u sastavu: Miša Dudić, komandant, Andra
Savčić, politički komesar, i Milivoje Bjelica, zamenik
političkog komesara. Za nekoliko dana su izvršene
i druge pripreme oko ljudstva, opreme i naoružanja.
Uprkos svim teškoćama, 20. septembra, u šumi zvanoj
Piljevina, kod sela Prijezdića, formiran je novi par
tizanski odred, koji je poneo ime »Žikica Jovanović
Španac«.
Odred je bio malobrojan, vojnički nepripremljen
i politički neproveren da bi uspešno mogao povesti
borbu i održati se na teritoriji prezasićenoj neprija
teljskim formacijama, koje su, zaslepljene, još verovale
u pobedu fašističkog »novog poretka«. Stanje je postalo
tim teže jer je na samom početku došlo do ozbilj
nog razilaženja s jednim od drugova iz mobilnog
poverenstva.
75
�Iz svega što se ubrzo dogodilo s novoformiranim
odredom proizlazi da u njemu, kao i na terenu,
nije bilo dovoljno revolucionarne snage da agitaciono i mobilizatorski iskoristi stvaranje i pojavu oru
žane jedinice i njene početne uspehe. Deset partijskih
organizacija, odnosno 57 članova Partije učinili su
najviše koliko se moglo na doista velikom prostranstvu
koje je bilo u nadležnosti Okružnog komiteta. Ob
jektivno uzev, sa Odredom se htelo više, a ispalo
je manje, jer je upravo iz njega potekla izdaja i nova
provala koja je dobila strahovite razmere. Dogodilo
se, naime, da Odred ne pretrpi nikakav poraz, a da
iz njega dezertiraju Mirčeta Kovačević, Jože Borovnik
i Milivoje Jovanović. Pretpostavljajući da to njihovo
dezerterstvo može izazvati novo kolebanje i bekstvo
pojedinih boraca, sazvan je partijski sastanak, na kome
je osuđen postupak trojice odbeglih i doneta odluka
da se na zajedničkom sastanku svih boraca svakome
postavi pitanje - hoće li dobrovoljno da ostane u
Odredu? Na sastanku su dvojica izjavila da bi radije
nastavili da rade u pozadini, jer imaju, navodno,
sigurna skloništa.
Nekoliko dana kasnije, nedićevci su pojedinačno
pohvatali begunce iz Odreda. Najpre je uhvaćen Mir
četa Kovačević, učenik iz sela Slatine. Na saslušanju
je, pred islednikom Srpske državne straže, kazao sve
što je znao ne samo o ljudstvu Odreda i akcijama
koje je izveo nego i o porodicama u Valjevu, i se
lima za koja je znao ili pretpostavljao da su pomagala
oslobodilačku borbu. Tako je prokazao Živka Markovića, zemljoradnika iz sela Krčmara, u čijem je
senu bila skrivena oprema zaplenjena od ljotićevaca,
u prvoj akciji koju je Odred izveo 26. septembra,
u selu Rajkovcu. Marković je, pod batinama, odao
Živorada Milenkovića iz sela Brežda, a ovaj. . . Sve
je poteklo kao u kakve opake bolesti - provala se
proširila i u grad, gde je otkriven Stevan Vukosavljević, za koga je okružni načelnik napisao u svom
izveštaju da »komunističku organizaciju nije izdao. . . ,
14. oktobra nađen je u ćeliji obešen« (da ne bi bio
izložen većim mukama, sam se obesio načinivši omču
od košulje). Osim Stevana, od istaknutih rukovodilaca
uhapšena je Kaja Mutić, sekretar Mesnog komiteta,
koja nije bila kadra da izdrži torturu beogradske
policije, koja ju je preuzela iz Valjeva.
76
�To je bila jedna od najvećih provala u valjevskom
kraju, kojom je do sredine oktobra 1942. zahvaćeno
278 lica osumnjičenih za učešće i saradnju sa narodnooslobodilačkim pokretom. Među uhapšenima bio
je izvestan broj članova Partije, od kojih je 20 preuzela
beogradska policija.
Tragedija s novim odredom uvećala se njegovim
razbijanjem na ograncima Povlena, 28. oktobra. Mali
broj boraca uspeo je da se izvuče i prebaci u Šumadiju, gde su priključeni 1. šumadijskom odredu.
Na Povlenu su poginuli Miloje Spasojević i Milivoj
Bjelica, zamenik političkog komesara, a ranjen je
Dušan Repac.
Na izmaku životnog puta
Mnogo toga što je s velikom mukom stvoreno
tokom proleća i leta 1942. godine uništeno je okto
barskom provalom. Trebalo je početi iznova. Na žalost,
Milici Pavlović nije bilo prvi put da tako počinje.
Iskusna ilegalka nastavila je, sa reorganizovanim Okruž
nim komitetom, da radi po uputstvima Pokrajinskog
komiteta, ali sada bez pomoći partijskog instruktora
Miloša Minića, koji je premešten na rad u uže za
vičajno područje. Reklo bi se da nikad nije bila u
težem položaju od kad je postala član Okružnog ko
miteta, a zatim i njegov sekretar. Ceo partijski rad
je paralisan. A Pokrajinski komitet je poručio: » ... Pred
vas se postavljaju dva najodgovornija zadatka: Stva
ranje partijske organizacije i stvaranje Odreda«. Kako,
kad su samo dva člana Partije ostala neuhapšena
u gradu, bez čije se pomoći ni jedna dalekosežnija
zamisao nije mogla ostvariti? Čak ni Okružni ko
mitet nije ostao čitav. Upravo od njegove popune i
obnavljanja baze u gradu valjalo je početi.
Preko člana Komiteta Živorada Gajića i uz pomoć
Živana Đurđevića dosta brzo je uspostavljena veza
sa neuhapšenim komunistima i aktivistima u gradu
i pojedinim srezovima. U Valjevu je najpre obnovljeno
uporište u kući Vere Milatović, koje se održalo još
od 1942. godine; zatim u kućama Milorada Markovića Mikinovca, Kaje Leleković, Ruže Leleković Kame
i Vaše Nožice.
77
�Pre nego što će poći u Šumadiju, Milica se
sastala sa aktivistkinjama sela Jovanje - sa Slavkom
Manojlović, Darkom Milivojević, Zorom Petrović i
Borkom Antić. Razgovarale su o ekonomski ugroženim
partizanskim porodicama i o mogućnostima kako da
se prikuplja hrana za njih i za novi odred, koji će
se, kako je predvideo Okružni komitet, formirati u
aprilu uz pomoć 1. šumadijskog odreda.
Odred je stvarno formiran i Okružni komitet
je štampao jedan mobilizatorski letak koji je nosio
i potpis štaba Valjevskog partizanskog odreda. S ob
zirom na vreme kad je štampan (6. april 1943), taj
letak, kratak i jezgrovit, izraz je samopouzdanja i
vere u pobedu, iako su Jajce s AVNOJ-em i ishod
rata još daleko. Štab odreda i partijsko rukovodstvo
veruju, u stvari, u narod i njegovu podršku Narodnooslobodilačkoj vojsci i partizanskim odredima i po
zivaju ga u borbu ovim rečima:
VALJEVCI I PODRINCI
Neka vaša odlučnost, neka vaša hrabrost, neka
vaša osvetnička puška budu odgovor na sva zverstva
okupatora i njegovih slugu, neka vaše pristupanje
u redove partizanske vojske bude odgovor na Hitlerovu naredbu i Nedićev poziv za totalnu mobi
lizaciju. Junački i smelo kakvi ste bili uvek, ustajte
u borbu! Dan slobode korača, on nije daleko, uči
nimo sve da on bude što skorije.
Na Hitlerovu totalnu mobilizaciju odgovorimo
mobilizacijom svih snaga protiv Hitlerovog varvarstva,
a za slobodu i srećnu budućnost našeg naroda.
K oružju - u boj protiv neprijatelja.
Živelo borbeno jedinstvo srpskog naroda!
Smrt fašizmu - Sloboda narodu!
Valjevskog narodnooslobodilačkog
partizanskog odreda
Komunistička partija
Jugoslavije
Okružni komitet Valjevo
U 1943. godini Milica je dosta često išla na
teren Kolubare i Kačera. Zajedno sa Sretenom Čitakovićem, obnovila je stara uporišta i stvorila nova.
Čitaković je u tim krajevima uživao dobar ugled, i
78
�svi koji su išli s njim ili koje je upućivao kod po
jedinih ljudi osećali su se sigurnim. Zahvaljujući
Citakovićevoj popularnosti, Milica se neko vreme sama
kretala po selima Kolubare i Kačera. Tamo je 27.
marta 1943, u selu Poljanice, podnela izveštaj na
sastanku Okružnog komiteta o dotadašnjem radu, posle
čega su, suviše kritički, konstatovani sledeći nedostaci:
»Uprkos velikoj pomoći Pokrajinskog komiteta,
organizacija na teritoriji Okružnog komiteta Valjevo
nije još dovoljno jaka.
On (Okružni komitet - prim. D. B.) nema jake
partijske organizacije, niti organizovane sekcije.
On nije davao konkretne zadatke članovima, zato
se nisu mogli razviti, te su zbog toga mnogi pali
i likvidirani.
On je više gledao na teškoće, a ne na mo
gućnosti .. .«
Posle ovih konstatacija, u zajednici s Momom
Markovićem, koji je prisustvovao sastanku kao član
Pokrajinskog komiteta, postavljeni su sledeći zadaci:
»Prestati sa sektašenjem i pristupiti masovnijem
političkom radu, prelazeći na sektore partijskog rada.
Sprovesti široku kandidaciju proverenih ljudi i smelo
ih primati u Partiju.
Osposobljavati i teoretski uzdizati ljude za ru
kovodioce, i preko njih raditi sledeće:
Pojačati aktivnost na mobilizaciji ljudi za Odred.
Povećati konspiraciju i budnost radi čuvanja kadrova.
Obezbeđivati skloništa i stanove za istaknute
radnike.
Učvrstiti kurirsku vezu s Pokrajinskim komitetom
i susednim Okružnim komitetima i odredima«.
Posle sastanka, Okružni komitet je odmah obavestio partijske radnike o tome kako je ocenjen dota
dašnji rad Komiteta i partijske organizacije, kao i o
zadacima koji su postavljeni na osnovu donete ocene.
Od aprila pa nadalje, Milica se angažovala u
selima i u gradu. U grad je dolazila radi važnijih
sastanaka, na uspostavljenu vezu, obučena kao seljanka.
U junu, na primer, javila je Radmili Spasojević da
je u određeno vreme sačeka na Nenadovića keju.
Ona ju je sačekala i odvela u kuću svoga strica
Dušana Spasojevića, poznatog trgovca u Valjevu. U
toj kući, u Miličinom prisustvu, formirana je partijska
ćelija, u sastavu: Radmila Spasojević, sekretar, Rosa
79
�A <Xcu G.tM.
A.
co -
c/ f-'
^rr.
Kraj je d n o g o d izveštaja M ilice Pavlović, sekretara OK KPJ, upućeno
drugovima u Arandelovcu
Paunović Krulj i Dara Pevčević. Sa Radmilom se
dogovorila da se stvori sigurno sklonište, isključivo za
prihvatanje kurira sa terena. Pošto je Radmila bila
kompromitovana kod policije, tu je ulogu preuzela
njena nekompromitovana sestra od strica, Milena
Spasojević. Ona se odlučila za kuću svoga oca. Tako
su, od juna 1943, kod Spasojevića kuće prihvatani
kuriri iz Šumadije, Kolubare, Kačera, Rađevine i sa
drugih strana. Milena je preuzimala materijal i po
ruke i prenosila ih Radmili da bi ih ona prenela
onima kojima su bili namenjeni.
Posle nekoliko dana provedenih u selima, Milica
se vratila u Valjevo, preobučena u crno odelo, kao
ožalošćena žena. Došla je kod Nade Nožice radi
formiranja odbora Antifašističkog fronta žena. U odbor
su izabrane Nada Nožica, predsednik, Dara Pevčević,
sekretar, Spomenka Ristivojević, Lela Vučinić i Mi
lena Pecelj. Radi efikasnijeg delovanja ovog odbora
grad je podeljen na četiri rejona. Svaka članica od
bora je imala u svom rejonu da organizuje aktiv
žena sa kojima će raditi i pomoć prikupljati.
U to vreme Milica se postarala da se pribavi
tehnika za potrebe Komiteta. Po njenom uputstvu,
Rosa Paunović je iznela iz finansijske direkcije presu
80
�za umnožavanje i predala je Radmili Spasojević, koja
ju je, sa sestrom Milenom, smestila u šupu svoga
strica, i samo su njih dve znale da se tu nalazi.
U toj se šupi umnožavao izvesno vreme sav pro
pagandni materijal Okružnog komiteta.
Početkom juna, Milica je, sa Sretenom Čitakovićem,
došla u kolubarsko selo Bošnjanoviće, najpre kod Živojina Nikolića, da sa njim razgovaraju o opasnosti
koja mu preti od četnika. On je bio poznat još iz
ustanka kao rodoljub koji je pozdravio ustanak i bez
rezerve se angažovao na prikupljanju hrane za par
tizane. Takav je ostao i kasnije, pa su ga četnici,
zbog saradnje s terenskim radnicima, tukli i više
puta zatvarali. Kao poštena čoveka i rodoljuba, Milica
i Čitaković su želeli da ga sačuvaju. Zato su mu
predložili da se skloni u Beograd jer, zbog starosti,
nije mogao opstati na putevima i u skloništima ilegalaca. On ih je poslušao.
Tadašnji boravak u Kolubari iskoristili su da
ohrabre ljude u Bošnjanoviću, da ih međusobno povežu i učine aktivnijim za oslobodilački pokret. To
baš nije bilo jednostavno, što se može zaključiti po
tome što su se samo preko dana mogli zadržati u
kući Tihomira Krstića, a noću su boravili u mlinu
njegovog bratstvenika Božidara.
U julu je Milica prešla u Šumadiju da bi učestvo
vala na vojno-političkom savetovanju, koje je na pla
nini Bukulji organizovao Pokrajinski komitet. Na njemu
su bili predstavnici i članovi Pokrajinskog komiteta,
Glavnog štaba NOV i PO Srbije, Šumadijskog i
Čačanskog NOP Odreda i delegacije okružnih komi
teta Valjeva, Požarevca, Aranđelovca, Kragujevca i
Čačka, ukupno oko 40 učesnika. Dok su došli na
Bukulju delegati su morali da se probijaju preko
okupirane teritorije, i to samo ■noću, zato što je
neprijatelj držao jake snage na prugama i putevima.
Pojedine delegacije su ostale na putu po nekoliko
dana, jer su letnje noći bile kratke, pa su mali deo
puta mogle da prevale.
Pre savetovanja na Bukulji, koje je trajalo pet
dana (od 10. do 15. jula), održan je dogovor po
litičkih rukovodilaca i partijskih radnika iz centralne
i zapadne Srbije. Tom dogovoru je prisustvovao po
litički komesar Glavnog štaba Miroslav Jovanović, a
6 Milica Pavlović Dara
81
�učesnike su obezbeđivali 1. bataljon NOV Srbije i
Šumadijski NOP odred. Tu su se sreli rukovodioci
iz valjevskog kraja Milica Pavlović, Sreten Čitaković,
Milorad Milatović i Živorad Gajić sa saborcima iz
najtežih dana, među kojima su bili Milka Minić,
koja je u to vreme radila u kragujevačkom okrugu,
i Miloš Minić, koji je došao sa čačanskog područja.
Ubrzo po povratku sa savetovanja na Bukulji,
15. avgusta, Pokrajinski komitet je organizovao savetovanje okružnih komiteta na planini Rudniku. Iz
izveštaja koji je podnela Milica, u svojstvu sekretara
Komiteta, vidi se da su od februara 1943. godine
Komitet sačinjavali dva radnika i tri intelektualca,
a organizacija je imala svega 25 članova. Kao i na
Bukulji, u izveštaju su izložene teškoće sa kojima
su se u proteklom periodu borili članovi Komiteta
i partijsko članstvo. Sem ostalog, naglašeno je da
Komitet nije uspeo da upozna dovoljno prilike i
mogućnosti za rad u Rađevini.
Posle savetovanja na Rudniku, Okružni komitet
Valjeva su sačinjavali Milovan Milosavljević, sekretar,
Milica Pavlović, Sreten Čitaković, Živorad Gajić i
Milorad Milatović.
Shodno zadatku koji je postavljen na savetovanju
na Bukulji (»osposobljavati i teoretski uzdizati ljude
za rukovodioce«), Okružni komitet je organizovao po
četkom septembra, odmah po Miličinom dolasku sa
Rudnika, petnaestodnevni partijski kurs u selu Jovanji,
uglavnom za ljude za koje se pretpostavljalo da mogu
biti politički radnici na terenu, i za »jednu petorku
iz Šumadije«, koja je došla, zajedno sa partijskim
radnicima koji su učestvovali na rudničkom saveto
vanju. Milica i novi sekretar Komiteta Milovan Mi
losavljević bili su predavači na kursu. Izučavana su
neka pitanja iz »Osnova lenjinizma« i, pretežno,
materijal o Komunističkoj partiji, posebno organizaciono
pitanje i diktatura proletarijata, i o kadrovima uopšte.
Po stečenoj praksi na partijskim kursevima, radilo
se posle predavanja po kružocima, a pojedine teme
su dorađene u diskusijama i propitivanjem polaznika
kursa.
Radi sigurnosti, kurs je počeo u selu Jovanji,
a selio se u Balinović i Poćutu, dok nije završen
u selu Brezovicama.
82
�Ako se sumiraju rezultati koje je Milica postigla
u poslednjoj godini na dužnosti sekretara Komiteta,
naći će se da su oni veći nego što se može zaklju
čiti na osnovu ocene izrečene na savetovanju, na
Bukulji. Utoliko veći ako se gledaju u uslovima u
kojima su stvarani. Treba imati na umu da je pod
ručje zapadne Srbije bilo zastrjo svakojakim neprija
teljskim formacijama. Takode, valja znati da je nepri
jatelj bio suroviji i krvoločniji kad bi osetio porast
i aktivnost oslobodilačkog pokreta, ili kad je, posle
staljingradske bitke, počeo da doživljava poraze na
velikim evropskim ratištima. U zapadnoj Srbiji zaista
se ne zna ko je bio gori i krvoločniji: Nemci ili
njihove sluge? Četnici, sa svojim »crnim trojkama«,
koji su, kao bajagi, stajali postrani, izvan nemačkih
garnizona, nisu manje partizana i rodoljuba pobili
ili predali Nemcima nego pripadnici Nedićeve Državne
straže. S obzirom na to da su »operisali« po selima,
uz rakiju i gibanicu, bez ičije kontrole, toliko su
se ostrvili i počinili takve zločine kakvi nisu viđeni
na jugoslovenskom ratištu. Jedan od njih je, na
primer, slučaj sa Živanom Đurđevićem, onim Živanom za koga hroničari kažu da je »početkom 1943.
godine, u najtežim danima, predstavljao glavnu vezu
Okružnog komiteta ne samo sa Veljevom nego i sa
ostalim srezovima«. Kuća tog seljaka iz Balinovića
bila je ćelo vreme sigurno sklonište partijskih kurira
i članova Komiteta. Tako do 22. maja 1943, kada
je veća skupina Kalabićevih četnika opkolila kuću,
u kojoj se toga dana zatekao član Okružnog komi
teta Milan Kitanović, inače profesionalni revolucionar
od 1937. godine. Da ne bi pao živ četnicima u
ruke, Kitanović je otvorio vatru i pokušao da beži.
Ali nije uspeo da pobegne. Četnici su ga ubili i
doneli u Valjevo da ga pokažu narodu, verujući da
su ubili starog valjevskog revolucionara dr Mišu Pantića, čije su ime ispisali krupnim slovima nad Kitanovićevim lešom. (Doktor Pantić je odstupio s glav
ninom partizanskih odreda i poginuo u Sandžaku
19. februara 1942, prilikom prelaska Lima.) Živana su,
sa starijim sinom Radomirom, vezali i odveli u Zarožje, kod Debelog brda. Dok su prolazili kroz Balinović, oslobodivši se nekako konopca, Radomir se
dao u bekstvo. Pri tom je pogođen u kičmu. Pred
ocem, četnici su ga ranjenog motkama dotukli.
83
�Na Živanu su primenili sve što su naučili mu
čeći uhvaćene komuniste da bi od njih iznudili priz
nanja. Ali od Živana ništa nisu dobili. Čak je i
Milan Kitanović za njih bio »slučajni namernik iz
Azbukovice«. Onda je Kalabić naredio da Živana
živom vatrom nateraju da oda komuniste koji su
kod njega nalazili utočište. Sa drvljanika koji se tu
našao napravili su veliku_ lomaču i napravili ražanj.
Zapalili su drva, svukli Živana, vezali ga za ražanj
pa tako vezanog približili velikoj lomači. Dok su
ga vrteli na ražnju, on je crveneo, a oči mu oticale.
Uzalud su tražili priznanja, primičući ga sve više
raspaljenoj vatri dok nije u mukama izdahnuo. Onda
su ga zakopali nedaleko od lomače.
Posle Zivanove smrti, u njegovoj kući ostala je
kćerka Cveta, stara 16. godina, i sin Marko, star
13 godina. Decu je prihvatio Milijan Đurđević, a
četnici su kuću opljačkali i stavili na nju ovu preteču
opomenu:
»Na znanje svima da su ovog komunistu i, po
pričanju seljaka, dr Mišu Pantića ubili vojnici Jugoslovenske vojske u otadžbini pod komandom Draže
Mihajlovića. Kako ovi tako će i svako onaj biti ubi
jen koji radi protiv kralja i srpskog naroda.
Ubijen je 22 ovog meseca u 4 časa.
22 maja 1943. godine
Jugoslovenski vojnici
Balinović
oficiri JV - kapetan
Eto takve su bile prilike u valjevskom kraju,
u kojima su partijski radnici, sa instruktorom Pokra
jinskog komiteta, povezivali i aktivirali članove Partije
i SKOJ-a, i to bez oružanih snaga već od marta
1942, jer se partizanske jedinice nisu mogle održati
u zapadnoj Srbiji.
Koliko li je truda, samopregora, žrtava i krvi u
takvim prilikama i suočenjima sa smrću, vrlo često
s mučeničkom smrću, kao što je bila Živanova, tre
balo uložiti da bi se sačuvao ustanički duh, da bi
se razvila svest i ojačala vera u pobedu, koje su
narodu ulivali, u ime Komunističke partije, neustra
šivi borci i revolucionari kojima je pripadala Milica
Pavlović! Bilo je malodušnosti, neverice, beznađa i
84
�izdaje, što je razumljivo s obzirom na silnu kon
centraciju vojnih i policijskih snaga, koje su, ne birajući
sredstva, bdele i čuvale nemačko-kvislinški poredak
u
zapadnoj Srbiji. Ali, zanemarljive su takve pojave
i primeri u poređenju s masovnim heroizmom na
roda i, u prvom redu, njegove mlade generacije.
To su pokazali omladinci »Vistada« u prvoj ratnoj
godini ili, još masovnije, učenice i učenici na početku
školske 1943/44. godine. U ženskoj gimnaziji jedno
je
odeljenje odbilo da radi pismeni zadatak »Zašto
je srpski narod protiv komunizma?«, što znači da je
to odeljenje bilo privrženije skojevskom rukovodstvu
nego idiotskom profesoru koji je zadao takvu pro
vokatorsku temu.
Lepota otpora i beda izdaje divno su se ispoljile
te iste godine u muškoj gimnaziji. Šačica povlašćenih ljotićevaca podnela je predstavku direktoru gim
nazije, svome štićeniku, kojom optužuje generaciju
osmog razreda da je »još u V razredu bila zatrovana
raznim idejama Karla Marksa«. Po mišljenju tih »na
cionalno svesnih omladinaca«, toj generaciji, »u inte
resu srpskog naroda«, ne treba priznati zrelost. Da
bi potkrepili to svoje mišljenje oni su naveli sledeći
slučaj iz razreda: » ... Dana 13. oktobra 1943: godine
nastavnik zemljopisa g. Lončar je prozvao Anđelka
Petrovića koji se sada nalazi u dobrovoljcima da
govori zemljopis. Nekoliko nas je kazalo da taj ne
dolazi u školu. Drago Pamučina je rekao: »Taj nije
živ, on je umro«. Na to mu je Jakov Nenadović
rekao: »Nije umro, on je u dobrovoljcima«, a Pa
mučina je rekao: »Ako nije, umreće«. Tu se jasno
vidi mržnja prema onima koji svoju krv prolivaju
za svoj narod. . . Komunisti u školi nastoje da ome
taju rad na časovima, a naročito na času veronauke,
nacionalne istorije, hernije. . . Najgori su od komu
nista: Jovan Đurdević, Aleksandar Mihajlović, Aleksan
dar Obradović, Pavle Božić i Nenad Prodanović«.
U tom otporu koji se manifestovao baš kad je
u gradu besneo teror i carovala crna berza, i u
bezbroj sličnih primera mladog pokolenja utkan je
i deo zasluge neumornog agitatora Milice Pavlović,
koja se kao partijski rukovodilac, uz krajnju opasnost
po život, uvlačila iz sela u grad da bi saznala, pored
ostalog, kako živi i misli školska omladina, sa kojom
ju je rat podelio. Ona nije obavljala svoju rukovo-
85
�Sa
kursa
partijske izgradnje u selu Jovanji, septembra
godine; Milica u prvom planu, u beloj košulji
1943.
�deću funkciju iz nekog bezbednog skloništa, do koga
su dolazili samo specijalni kuriri. Nije imala običaj
nikoga da šalje u prethodnicu. Ako je nekome tre
balo sugerisati da ozbiljno shvati svoju dužnost i
obavezu činilo joj se da će to ona, lično, najbolje
učiniti. Neumorni pešak! Nije slučajno za nju rečeno
da je prošla kroz sva brda i šume zapadne Srbije.
Neka sećanja na ulaske u okupirani grad
U gradu nemačka i Nedićeva vojska, policija i
agenti, po selima četnici. Svi pokušavaju da udu u
trag iščezlim partizanima i ilegalcima, koji su najednom
nestali, a do juče su bili u gradu i okolnim selima.
Sada su opet tu, kao_ i posle svakog »čišćenja« i
»pročešljavanja« terena. Žive i rade ilegalno, ali obavljaju
revnosno svoje vojničke i partijske dužnosti. Istina,
opasnost nije prošla, smrt vreba na svakom koraku,
i sva je muka u suočenju s njom, bolje reći, sva
je muka da se nadmudri taj agent, ta patrola - taj
neprijatelj, koji čuva za tuđ račun ono što je osvajač
oteo.
Milica Pavlović je veći broj svojih ratnih dana
provela u tom suočenju sa smrću i nadmudrivanju
sa neprijateljem. Kao retko ko, radila je to uspešno
jer je imala mnogo hrabrosti i dosta pouzdanih pri
jatelja, koji su često noć probdeli da bi ona mirno
prespavala i bila odmorna za sutrašnji naporni i
neizvesni put. O tome govore neki tajni ulasci u
grad i susreti u njemu.
Kako li je izgledala ta devojka, koja je tog vru
ćeg leta 1943, obučena i povezana kao seljanka, sa
zavežljajem, žurila Radničkom ulicom da bi što pre
ušla u dvorište, a onda u kuću Nade Nožice? Kod
kuće je našla neku njenu rođaku, kojoj se učinila
sumnjiva.
- Nada će sada doći. Pričekajte je tu, u dvo
rištu - reče žena, zatvarajući vrata na koja je Milica
pokušala da uđe.
Ne navaljujući da je pusti u kuću i ne uzbu
đujući se, sede na klupu ispod lipe. Malo je potra
jalo kada se začu škripa i lupa kapije na ulazu u
dvorište. Iza ugla se pojavi Nada. Pre nego što će
87
�ući u kuću, na vratima še pojavi ona žena, njena
rođaka, i pokaza rukom prema lipi:
- Eno, tamo te čeka seljanka. Treba te lično.
Nada pozva Milicu i uđoše obe u sobu. Dugo
su razgovarale, a onda je Milica ustala i otišla kod
Kaje Leleković, gde je bilo izgrađeno sklonište za
ilegalce i partijski materijal. Ilegalci su se tu najbezbednije osećali.
Od leta 1941. godine, kada je poslata od Kaje
Mutić da se skloni u kuću četiri sestre Leleković,
često je tu nalazila utočište. Održavajući veze sa sestra
ma, ona ih je upućivala u poslove ilegalnog rada
i na izvršavanje određenih zadataka.
U zapadnom delu njihove kuće, ispod kreveta,
nalazilo se iskopano sklonište. Ulaz je bio kamu
fliran tepih-stazom. U skloništu je istovremeno moglo
da se sakrije 5-6 ljudi i da boravi, po potrebi, du
že vreme.
Milica je u početku, preko sestara Leleković, organizovala za Odred prikupljanje materijala i informacija
o neprijateljskim snagama. Tu je u 1942. i 1943. go
dini Okružni komitet održao više sastanaka, a četiri
sestre su čuvale stražu na smenu. Kod Lelekovića
uvek je neko bio od članova Okružnog komiteta,
ponajviše Milica. Ona je tu bila prikupila i neko
liko desetina knjiga i uredila malu biblioteku.
Kod Dare Pevčević, udate Pavlov, navraćala je
više puta i boravila u skloništu koje se nalazilo u
vešemici, u dvorištu.
- Sa Milicom sam se poznavala još od prvih
dana okupacije, - priča Dara - a možda i pre. Nismo
bile na vezi, niti smo mnogo znale jedna za drugu,
posebno ne na političkom radu. Poslednji put smo
se videle u selu Prijezdić, februara 1942. godine.
Bio je neki sastanak. Ja sam se tada nalazila u par
tizanima, kao borac Suvoborskog odreda, a Milica
je došla na teren kao politički radnik. Izenada su
nas napali četnici i Nemci. Ja sam uhvaćena, a Mi
lica je uspela nekako da se izvuče.
Dara Pevčević je prošla svu torturu valjevskog
zatvora i beogradske Specijalne policije, odakle je
88
�puštena. Njen otac je uspeo da je oslobodi velikim
novcem koji je dao četnicima i agentima. Kratko
vreme ona se smirila, a onda je počela ponovo da
uspostavlja veze. Jednoga dana Rada Spasojević joj
je saopštila da će joj u 7 sati doći jedna drugarica.
- Treba joj obezbediti sklonište za dan-dva - rekla
je Rada - ali je i sačekati tačno u 7, na keju izme
đu dva mosta, pored Kolubare. Ona će ti se javiti.
Samo ti budi tačna. Doneće ti neki materijal. Treba
da obezbediš dalje rasturanje.
Dara je pospremila sklonište u vešernici. Spremila
ga je da se u njemu može duže boraviti. U zaka
zano vreme izašla je na kej. U prolazu je srela nemačke i nedićevske patrole. Nije se obzirala na njih.
Na keju, u senci starih lipa, sačekala je da joj se
približi seljanka u opancima, zabrađena crnom ma
ramom. U ruci je nosila korpu prekrivenu belom ma
ramom. Na marami kitica bosiljka - ugovoreni znak.
- Zdravo, drugarice, - progovorila je »seljanka«,
a čim joj se približila uzbuđeno je rekla »zdravo
Daro«. Prepoznala ju je iako je nije videla od onog
sastanka u februaru, u selu Prijezdiću.
Pošle su prema stanu. Kad su naišle ispod sija
lica, Dara je tek tada prepoznala u liku »seljanke«
Milicu, pa je nehotice uzviknula: »Jaooo, pa ti s i...«
Stavljajući kažiprst na usta, Milica je procedila
kroz zube: »Pst!«
Sretno su stigle do stana. Milica je počinula na
sigurnom mestu, a materijal je iste večeri otpremljen
ilegalcima.
Usred dana, kad je mnogo naroda na ulicama,
kad svakog prolaznika prati par špijunskih očiju, ona
je ušla u grad i prispela na ugovoreni sastanak kod
Lele Vučinić, učiteljice stručne škole, udate za pu
kovnika jugoslovenske vojske, koji se nalazio u nemačkom zarobljeništvu. To je bio stan »nacionalno
ispravne žene«. Ona je bila simpatizer oslobodilačkog
pokreta, pouzdana žena i ilegalna veza. Iako nije
bila član Partije, Milicu je dočekivala kao najrođeniju.
Ta veza, kao i veza s Nadom Nožicom, nikada nije
otkrivena.
89
�Na sastanku je prisutno desetak žena. Samo su
dve poznavale nekadašnju nastavnicu Srednje tehničke
škole. Ostale su bile ubeđene da je neka partizanka
iz Bosne, kako im je na početku rečeno.
Milica je na sastanku govorila o političkoj si
tuaciji i stanju na frontovima, o partizanima i sugurnoj
pobedi Narodnooslobodilačke vojske. Na tom sastanku
formiran je odbor Antifašističkog fronta žena. Zaklju
čeno je, kao najglavnije, da se taj odbor što više
angažuje na prikupljanju pomoći za partizane, i da
se tajnost organizacije sačuva po svaku cenu. . .
Pošto je sastanak završen, kako se neopaženo
pojavila u gradu, tako je iz njega otišla. Žurila je,
verovatno, na neki drugi sastanak van grada, o kome
nikom ništa nije rekla.
Kad je duže ostajala u gradu, radila je sa par
tijskim ćelijama pojedinačno. Dolazila je na sastanke,
obaveštavala članove ćelija o stanju na terenu i dru
gim zbivanjima.
U leto 1942, sastanke jedne partijske ćelije zaka
zivala je van grada, u vrbaku ispod Kuzmanovića
kuće. To je radila zbog veće sigurnosti jer je u gradu
bilo rizično dolaziti na ma kakav skup ili sastanak.
Na zakazano mesto, u određeno vreme, moglo se
doći neopaženo sa više strana. Na jedan od tih sasta
naka došla je preobučena u nošnju seljanke, noseći,
za svaki slučaj, naramak drva. Partijsku ćeliju su tada
sačinjavali Zora Ristivojević, sekretar, Rada Milovanović,
Selimir Desnić, Voja Lukić i Aca Popović. Sem osta
log, naramak drva koji je donela, poslužio je kao
povod da razgovaraju o konsipraciji i posledicama koje
ima svaka neopreznost, koja, u krajnjoj liniji, povlači
policijsku provalu.
Kad su sastanak završili, ona se sa naramkom
drva izgubila, a ostali su se razišli na razne strane.
Nakon oktobarske provale, kad je i sekretar Mes
nog komiteta, Kaja Mutić, »pustila jezik« i pričala
pred policijom sve što je znala, svako je živeo u
strahu od hapšenja, što je razumljivo, jer među 278
pohapšenih bilo je mnogo i nevinih. Zato je u takvim
prilikama opasno tražiti i teško pronaći i povezati
90
�komuniste, skojevce i patriotski raspoložene ljude da
bi se iznova krenulo i pokazalo neprijatelju da je
neuništiv oslobodilački pokret. U to vreme Milica je
imala najboljeg saradnika u hrabroj ženi i samopregornoj majci Angelini Kuzmanović.
Susret s ljudima u Joševi
Trebalo je otići u selo Joševu, gde je ilegalno
živela Milica Nožica, s kojom Okružni komitet dosta
dugo nije imao vezu. Sela Joševa i Kotešice nisu
se smela ispustiti, s obzirom na to da su tamo živeli ljudi s kojima se sarađivalo od ustanka. Zato
je smatrala da baš ona treba da pode o uveri se na
licu mesta kako stvari stoje.
Dok je išla seoskim putem, razmišljala je, razum
ljivo, o mogućem susretu s nepiijateljem. Nije to tako
bezazlen susret - ima ih svakakvih u tim patrolama
koje krstare seoskim putevima. Mora biti spremna
na sve. I nije se prevarila.
U Kotešicama je pred nju, iznenada, iskrsla
četnička patrola, njih dvojica. Nije imala kud, išla im
je u susret Čim se s njima srela, zatražili su joj
legitimaciju. Živka Rajić, tako je stajalo u legitima
ciji koju je pružila. Pogledali su sliku, pogledali nju
i pitali kuda ide?
- Idem u selo da nabavim namirnice. . . ponela
sam ovo - rekla je i pokazala marame u korpi. Da zamenim i prodam da bih dobila namirnice.
- Daj da joj udarimo dvedeset pet - predložio
je jedan od njih - ovi su crnoberzijanci najveći
špijuni.
Milica se nije dala zbuniti.
- E, kada bi tebi deca plakala, bez hleba, ne bi
tako govorio. Išao bi na kraj. sveta da prehraniš
svoju decu. Nevolja ne pita za teškoću, prijatelju.
- Ostavi ženu, vidiš da ima legitimaciju - rekao
je drugi. - Naći će ona šta traži.
Oni nastaviše svojim putem. I Milica takođe.
Uz put, kao da je proveravala sebe pred patrolom,
setila se da je bila iznenađena njenom pojavom, pa
je zato, činili joj se, delovala i nervozno. A šta bi
bilo, pomislila je, da je naišao neki od njenih uče
91
�nika, ili neko ko je poznaje? Stresla se od te pomisli.
Ubrzo je ugledala kuću Miloša Andrića, okruženu
voćkama i seoskim plotom. Sa puta je skrenula Miloševoj kući. Spazila je domaćina i uputila se k
njemu. Pokazala je svoju robu i tražila brašno za
zamenu.
Miloš, malo ljut, reče više za sebe:
- Baš su ove žene naopake. Kao da će za to
dobiti mnogo žita!
Okrenu se i ode dalje, za svojim poslom. Mi
lica je zastala, gledajući neće li se pojaviti Milošev
sin Zlatomir, na koga je upućena. Uto začu kako
Miloš kaže ženama: idem ja do Zlatomira. Tada
ona odluči da ga prati.
Na izvesnom odstojanju pratila ga je prema Potesu,
gde je Zlatomir orao. Ubrzo se našla u polju na
kome je ugledala orača, kome se Miloš samo javio
i produžio prema opštini. Milica je prišla kolima na
sredini njive. Sela je na rudu od kola i čekala dok
je Zlatomir isterao brazdu. On ju je primetio i po
žurio. Pošto je zaustavio volove da se odmore,
prišao je Milici koja mu je ponudila marame na
prodaju. Zlatomir se nasmejao - veza je uspostavljena.
Izmenjao je sa njom nekoliko reči i ona je onda
pošla prema obližnoj šumici. . .
Obavila je toga dana važan zadatak: uspostavila
je vezu sa ilegalkom Milicom Nožicom, koja je ra
dila na terenu Joševe i Kotešica.
Pošto je Milica bila obučena kao izbeglica, u
selu su poverovali da je došla kao špijunka, a ne
da prodaje marame. To je bio razlog što je i Miloš
Andrić postupio onako negostoljubivo i osorno.
U jesen 1943. godine Milica je sa Sretenom
Čitakovićem u Kolubari, u selu Bošnjakoviću. Došli
su i predanili kod Miodraga Jovanovića. Milica je
odatle otišla u Cvetanovce, na sastanak sa Miloradom
Kusturićem. Do tada tamo uopšte nije odlazila, niti
je Milorada poznavala. Čitaković je prethodno ugo
vorio taj sastanak, sa određenim znacima. Jedan ak
tivista iz Bošnjakovića doveo ju je do određenog
92
�mesta, a onda je, prema Čitakovićevom uputstvu, sama
našla Kusturićevu kuću.
Koliko se vodilo računa o tajnosti pokreta i veza
svedoči i činjenica, o ovom slučaju, da onaj akti
vista nije smeo znati kod koga je Milica došla u
Cvetanovce.
Poslednje pismo svojima
Sa svojima u Čačku poslednji put se videla u
aprilu 1941. Ali i tada ne sa svima. Najstarija sestra
Kaja je bila u Užicu. Toga susreta se seća sestra
Kosara Stošić: » ... Mike je iz Beograda putovala za
Valjevo i navratila je u Cačak da se s nama vidi.
Znala je da je majka želela da je vidi. Sa njom je
doputovala jedna drugarica, zvala se Jelena. Prenoćile
su zajedno. Mike je uveče dugo razgovarala sa majkom
i sestrom. Sutradan je rano otputovala sa svojom dru
garicom. Više se sa nama nije videla«.
Mike je bila pravična i nesebična, za sve je po
kazivala razumevanje. Prilikom tog poslednjeg susreta
sa svojima u Čačku, sestra Kosara je spremala do
ručak. Mleko je sipala u šolje. Mike je pogledala
u šerpu i videla da nije ostalo mleka za sestru. Nije
rekla ništa, prišla je šporetu i iz svoje šolje vratila
pola u onu šerpu.
»Nije joj bilo prvi put da tako nešto uradi«,
kaže Kosarin muž Lazar. »Kada je bila student prve
godine u Beogradu, sreo sam je na Terazijama, bila
je
u društvu sa dve drugarice. Pozvao sam je da
pođemo u poslastičarnicu. Pristala je, ali pod uslovom
da podu i njene drugarice, a ne samo ona.«
***
Posle okupacije zadržala se u Valjevu. Nije išla
u Čačak iako je znala da majka, brat_ i sestra brinu
o njoj. Ali nije im se smela javljati. Živela je u po
četku poluilegalno, a u jesen je prešja u ilegalnost
Tada već nije ni mogla od svojih iz Čačka da dobija
pisma, a želela je i trudila se na svaki način da nađe
mogućnost da im se bar povremeno javi. Nekad je
to činila preko poverljivih ljudi koji su putovali za
93
�Čačak. Ali je uvek strahovala da svojima ne pričini
neprilike. Ako bi policija i agenti doznali da se do
pisuje sa svojima, mučili bi ih i odveli, možda, u
logor. Radi toga je prestala da se javlja
Devetog avgusta 1941. godine napisala je poslednje pismo majci. »Doći ću, ako mognem, da se vi
dimo«, napisala je u tom pismu, i potpisala se onako
kako su je ukućani zvali - Mike. Obećanje nije
ispunila. Ne da nije htela. . .
Od početka ustanka 1941. godine, javila se svojima
svega tri puta, sa tri dopisnice. Dve je napisala sestri
Daći. Na njima ne piše ono omiljeno »Mike«. Potpi
sala se sa Zora. Jedna dopisnica je datirana 23. novembra
1943, a druga 12. aprila 1944. godine, nepuna dva
meseca pred pogibiju. Drugi put se potpisala sa Soja.
Sadržaj tih dopisnica je škrt, telegrafski - tek
toliko da znaju njeni da je u tom vučjem vre
menu još živa. Onom dopisnicom iz 1943. godine,
»poznanica« Zora čestita slavu, a drugom »poznanica«
Soja čestita uskrs. Kakva li je to predostrožnost! Zar
su cenzori i policija mogli da pretpostave da sa tih
nekoliko reči proganjana komunistkinja javlja svojima
da je živa i da ne brinu za nju.
Na poslednjem zadatku
Dan lep i topao, 26. juna 1944. godine, u selu
Joševi sastanak seoskog Narodnooslobodilačkog odbora.
Sastanak se održava u šumi zvanoj Rezine, ispod
Andrića kuća. Na sastanku su prisutni osim članova od
bora, ilegalci, partijski radnici - Andra Savčić, Mića
Jeremić i Milica Pavlović, član Okružnog komiteta.
Kroz šumu, pored samoga mesta gde se održavao
sastanak naišao je nepoznat čovek. Razgovor se prekida.
Tišina. Covek se približava.
- Ko je taj čovek? - šapatom pita Savčić i pokazuje
prema nepoznatom.
- Milivoje Matić! - odgovara Živan Andrić, predsednik odbora.
- Otkuda on? - kao da se pogledom pitaju Andrić
i prisutni odbornici. Andra Savčić ga zaustavlja:
- Ko si ti? - pita ga.
- Milivoje Matić. Slučajno se uputih ovuda da
prekratim put
94
�Pogledi odbornika se susretoše ponovo. Neki
ne govore ništa, samo nepoverljivo vrte glavom. Njegov
nailazak nije ih obradovao.
Do pre izvesnog vremena Matić se nalazio u
dobrovoljcima (Ijotićevcima), pa je otud pobegao. Sada
se kreće slobodno po selu, nije pristupio četnicima.
Video je ovaj skup, video je prisutne, od kojih
je većinu poznavao.
Savčić ga je zaustavio s namerom da ga zadrži
i, kad padne noć, da ga možda ubiju.
- Znate, drugovi, postoji mogućnost. .. Treba ga
zadržati.
- Ma, neće on, naš je čovek - reče Živan.
I ostali odbornici iz sela izjavili su da je bio
u dobrovoljcima, ali je pobegao i, kao takav, naklonjen je
narodnooslobodilačkom pokretu i neće nikome ništa
reći o sastanku koji je video.
Obazriva Milica saslušala je meštane i prihvatila
njihovo mišljenje da nema opasnosti od tog čoveka,
iako ih je zatekao na sastanku za koji zna da je
partizanski. On je Živana lično poznavao i sada
ga dobro video. Toga dana nije se nešto dobro
osećala pa se nije ni trudila da o ćelom slučaju nešto
kaže.
Savčić je pustio Matića.
Posle završenog sastanka, Živan je s Milicom
pošao svojoj kući. Kako se ona nije osećala dobro,
ostala je da prenoći. Savčić i Jeremić su se zadržali
u šumi. Nedaleko od mesta gde je održan sastanak
nalazio se bunker. Za njih je Živanova kći Olgica
donela večeru.
Milivoje Matić je požurio kod Dušana Grujičića,
četovođe sela Joševe, da mu ispriča šta je video
ispod Andrića kuća. A onda su obojica pošli u selo
Kozličić, gde su se nalazili četnici.
Noć je uveliko odmakla. Sve spava. Dva čoveka brzo
odmiču kroz atar sela Joševe prema Kozličiću. Zadihani
i oznojeni stigoše do kuće gde se nalazio četnički štab.
Napolju je samo stražar, ostali su u kući, spavaju
bezbrižno.
- Imamo hitne vesti za komandanta - reče Dušan
stražaru koji ih je zaustavio.
Stražar ih je prepoznao i propustio, jer oni su ljudi
od poverenja, njih ne treba proveravati.
95
�Ne čekajući šta će im stražar reći, odjuriše pravo u
sobu kod komandanta.
- Ene, otkuda vi, momci, u ovo doba?! - iznena
đeno će komandant Simo Radović pridošlima.
- U Rezinama, ispod Andrića kuća, partizani reče Milivoje još zadihan. - Sa njima je i Živan. . .
Sve sam ih video ja, lično. Naišao sam slučajno na
čestar, pravo na njih.
- Pričaj, koliko ih ima, i ko je sve tamo?
- požuruje ga komandant _
- Poznao sam samo Živana, i više nikoga. Bilo
ih je desetak. Sa njima je jedna žena.
Komandant naređuje uzbunu. A kako i ne bi
kada su im partizani pod samim nosem, a oni to
ne znaju! Ustajanje, postrojavanje napolju. Domaćin
i njegovi ukućani unezvereno gledaju u četnike.
- Gde li tako žure? - pita se seljak. - Koja im
je golema nevolja. Ako su Nemci, gde ću ja sa svojima.
Jadna li nam m ajka. . .
- Pokret! - naređuje komandant
Matić je na čelu četničke kolone, hita prekim
putem Andrića kućama. On poznaje kraći put do
šume_ Rezi ne.
Četnici su te noći opkolili Andrića kuće, misleći da
su partizani u kućama. Prvo su došli kod Živanove
kuće, jer je Matić njega video na sastanku.
Pred ^zoru, kada se deli noć i dan, četnici
su tražili Živana da izađe iz kuće, tobože, treba im,
kao njihov čovek. On je video da ih ima dosta
i da je opkoljena kuća sa puno čeljadi. Otvorio je
vrata i izašao napolje s namerom da beži.
Četnici su pokušali da ga zadrže, dvojica su ga
uhvatili, ali on im se istrgao, probio se kroz njihov
obruč i nastavio da beži. Četnici su otvorili vatru,
prvo pojedinačno, a onda plotunskom paljbom. U tihom
letnjem praskozorju odjeknuli su pucnji u Joševi.
Živana su ubili na 30-40 metara od kućnog praga, uz
povike i psovke.
U Miloševoj i Živanovoj kući svi su na nogama.
Dvoje dece bezbrižno spavaju, ne znajući šta se radi
napolju, oko njihove kuće. U kući su živeli zajedno:
Živan, član Partije, osamnaestogodišnji Zlatomir6 sko
6 Zlalomir Andrić je posle oslobođenja radio u OZNI i SUP-u. a poslcdnjih
godina bio je načelnik SUP-a OpSlinc Čukarica.
96
�jevac, Mašinka-Bula, skojevka, četrnaestogodišnja Olga,
omladinka, deda Miloš, baba, žene. . . , jedanaest čla
nova Miloševe i Živanove porodice. Dvanaesti član
je te noći, ne prvi put, bila Milica Pavlović.
Živanova žena kada je čula pucanje, vrisnula je i
kroz plač povikala:
- Deco moja, izginućemo noćas. . .
Milica priđe prozoru. Imala je revolver i dve
odšrafljene bombe. Videla je siluete ljudi u šljiviku
ispod kuće. Blizu su jedni drugima. U tom je času mislila,
verovatno, da bombama može napraviti prolaz. I tek što
nije odlučila da to pokuša učiniti, preseče je dečiji
plač u sobi. Trže se i odmače od prozora. Pogleda
na krevet gde su spavala deca.
- Ne! - reče odlučno sama sebi.
Odloži bombe i revolver vrati za pojas ispod
bluze.
- Ako neko treba u ovoj situaciji da strada, to
ću biti ja. Deca ne smeju biti žrtve. Ovi su bez
milosti, ubaciće bombe i pobiti decu.
Četnici koji su bili određeni da uđu u kuću,
neodlučno su stajali napolju, zbunjeni događajem
koji se odigrao. Milica i Darinka, iako preplašene,
iskoristile su taj trenutak i ubacile u dimnjak neki propa
gandni materijal koji se zatekao kod Živana. I Zlatomir
je iskoristio zbunjenost četnika. U drugoj sobi izvadio
je iz slamarice i pocepao a delom i sažvakao neku svoju
hartiju. Ne gubeći prisebnost, mladić je zatim prišao
Buli, pa Olgici i tiho im šapnuo:
- Seko, neka te tuku, neka te peku, ni reči ne smeš
reći. Ni reči!
Na vratima obasjanim baterijskom lampom pojaviše
se puščane cevi. Četnici su se pribrali, ulaze galameći
i psujući, kao da sebi strah razgone: »zaklati i pobiti...« ,
»i decu zaklati u kolevci. . .«
Komandant Radović ulazi sa još dvojicom četnika u
kuću i traži da se zapali svetio.
- Ko je ovaj što je poginuo? - pita ljutito žene.
Pogledi Milice i Darinke se susreću u mraku.
Darinka pribra malo snage i reče:
- Moj muž, Živan.
Ne daju joj da izađe napolje, traže da se upali
svetio, a onda poče ispitivanje i šamaranje. Komandant
Radović bije divljački. I psuje. To kod četnika jedno
1 Milica Pavlović Dara
97
�bez drugog ne može. A onda Milicu izvode u drugu
sobu. Komandant je besan što ona ćuti. Malo-malo,
on nastavlja svoj krvnički posao. Ali ona i ne čuje
više njegova pitanja. To ga je razgoropadilo, hoće
pošto-poto da sazna makar kako joj je ime. Četnici
koji su s njim ušli čitaju kućnu listu i vide da u
njoj nije upisano dvanaesto čeljade koje su zatekli u
kući, računajući i ubijenog Zivana. Dok su jedni
pretresali kuću, dotle su drugi ispitivali ukućane.
Zainteresovalo ih je naročito ko je žena čije ime nisu
našli u_ kućnoj listi. Iako je bila uzbuđena i preplašena
zbog Živanove smrti, Darinka je mimo odgovorila:
- Naišla je pred samo veće, pošla je u Brankovinu.
Velimo, noć je i zaustavismo je da prenoći, znate, žensko
je, gde će noćas. . .
- Vama je poznato da svaki član porodice, kao
i gost^ mora biti prijavljen vlastima i upisan u kućnu
listu. Sto je niste prijavili?
- Bilo je kasno, nismo stigli - reče domaćica.
Četnik koji je to pitao zavrte glavom, istera ih
sve napolje i u kući nastavi sistematski da pretura
i pretresa. Stvari iz ormana, posteljina, sve je na
gomili izmešano. Ništa sumnjivo nije nađeno.
U međuvremenu, četnici su Milicu saslušavali
u dvorištu - ko je, odakle je, šta je tražila, kud
je pošla. . . Uto četnici koji su pretresali kuću izlaze
i izvode Zlatomira i njegovu sestru Bulu da bi
uveli Milicu da
je pretresu i nateraju da nešto
kaže o sebi. Našli su bombe i revolver, s kojima se
nije htela razdvojiti. Mogla ih je baciti u dimnjak,
s propagandnim materijalom. Ali, šta ako ih nađu neće verovati da je to njeno oružje, stradaće ukućani,
zapaliće kuću. Ostala je čvrsto pri svojoj odluci:
da samo ona bude žrtva!
Vezali su je, kad su našli oružje kod nje, još
im je više postala zagonetna. Pošto ništa o njoj nisu
mogli saznati, ni od nje ni od ukućana, poslali su
kurira u selo Lelić, gde se nalazi njihova komanda.
Posle otkrivanja oružja, šest puščanih cevi je
bilo upereno u nju. Šest hitaca bilo je spremno
da se sruči na
nju u slučaju da nešto pokuša.
Bili su još grublji prema njoj. Udarili su je nekoliko
puta kundakom,
iako je bila vezana i nemoćna,
stavljajući joj na znanje da sa njima nema šale.
98
�Bez reči je izašla napolje, uz nju je i dalje stajalo
šest čuvara.
U kući opšti haos. Ni decu nisu štedeli.
- Svi su oni partizani! - vikao je jedan bradonja.
- Svi su oni zadojeni komunizmom, - veli
drugi. - Sve ih treba pobiti, i dete u kolevci treba zaklati.
Zaokupljeni najviše Miličinim slučajem i čekajući
da se vrati kurir iz komande, četnici su trenutno
izgubili iz vida ukućane. Zlatomir je ugrabio priliku i
uskočio u štalu, nedaleko od kuće, a onda produžio
da se skloni kod prijatelja da ne bude ubijen.
Posle jednog sata, Milicu su vratili u kuću.
Jedva je ušla. Bleda, iznemogla od bolesti i batina,
srušila se na stolicu. Ponovo saslušanje, ispitivanje sa
naperenim cevima u njene grudi. Dok su je vodili
u kuću, ostale su preselili u drugu sobu. I sa njima
su bezdušno postupali. Olgicu su udarili kondakon
samo zato što je htela napolje. U sobi gde su bili
članovi porodice čuli su se samo plač i jecanje.
Setili su se da im je Zlatomir umakao. Radi
toga je komandant još više ljut. On naređuje Darinki,
ženi Zivanovoj, da »onoga sahrane bez opela i pokajanja«.
Kao komunist on ne zaslužuje da se žali.
- Pazi šta radiš, mi ćemo vas pratiti. Nikakav
skup naroda ne srne biti, jesi li rezumela? zapretio je ljutito. A onda se okrenuo Milošu:
- A ti, matori, da nađeš sina i u toku dana da
ga dovedeš, ionako ćemo sve vas pobiti.
Naredio je zatim da Milicu odvedu u kuću
Ivka Matića, a on je, sa grupom četnika, ostao u
kući da od Darinke traži pare.
- Predaj nam pare koje ste dobili za Milicu Nožicu.
- Ja ne znam ni za kakve pare. Za koju Milicu?
- Znaš ti dobro, reći ćeš sve. - Izvadio je revolver
i ispalio metak preko njene glave. - Govori gde su
pare ili ću te ubiti
- Ne znam ni za kakve pare - ponavljala je
Darinka po ko zna koji put.
Kada je Radović zaključio da je dosta, uz psovke
je prosiktao:
- Sutra ću doći, moraš stvoriti pare! Pri tom je
žestoko udario nesretnu ženu.
Kurir se vratio oko osam sati iz Lelića. Četnički
komandant Marković poručio je: »Opasnog komunistu
dovesti u štab«.
99
�Četnici su se okupili kod kuće Ivka Matića i
odatle krenuli, preko Kotešice, Zlatarića i Radevog Sela,
u Lelić. Kad su naišli kroz Radljevo Selo, pored
Dragojlovića kuća, gde se nalazila škola, Krstivoje
Milatović, koji je u njoj hio na službi, izašao je da
vidi koga to četnici sprovode. Bio je nemalo iznenađen
kada je video Milicu, svezanu, među stražarima.
Učitelj ju je od ranije poznavao kao ilegalnog partijskog
radnika. Osim toga, znali su se i po tome što
je njegova supruga završila učiteljsku školu zajedno s
njenom sestrom Daćom. Četnički komandant se poz
navao s njim, pa kad ga je video, malo je zastao.
A učitelj je to iskoristio da ga upita ko je ta
žena i zašto je vode vezanu? Ne čekajući odgovor,
napravio se naivan pa je primetio:
- Simo, bolan, što je ne pustite, šta ona zna.
Možda je izbeglica i traži hleba za decu.
- Ne, Krstivoje, ona je opaki komunista. Kod nje
smo našli pištolj i bombe. Vodimo je u komandu
zone, pa neka oni rade šta znaju.
Milica je čula razgovor između komandanta i Krstivoja i, da bi otkonila svaku sumnju sa svog znanca i
prijatelja, okrenula se svojim čuvarima i upitala:
- Ko je taj čovek koji se interesuje ko sam
i gde me vodite?
- To je ovdašnji učitelj Milatović - objasnio joj
je jedan od četnika.
Četnici su došli i sutradan kod Andrićevih da vide ko
će prisustvovati Živanovoj sahrani. Pri tom nisu propustili
da ponovo narede Milošu da nađe sina i da ga
dovede u komandu. U protivnom. ..
Posle dva-tri dana četnici su opet došli u Andriće,
prikupili ukućane, sem dece, i odveli ih kod Ivka Matića
kuće. Prethodno su saslušavali sve redom, ne bi li
saznali gde je Zlatomir, pa pošto im je sve bilo
uzalud, odveli su ih u Lelić. Ostavili su samo Darinku,
koja je bila bolesna i nije mogla da se kreće.
Njoj su naredili da ide u Jeremiće da bi je otuda
sproveli u Lelić.
Plašeći se za živote svojih roditelja, Zlatomir je
otišao i prijavio se sam četničkoj komandi u Lelić.
Tada su ostale pustili, a njega zadržali. U Leliću
je ostala i njegova majka Stana, da bi našla nekoga
ko bi joj pomogao da spasi sina, jer je znala,
otprilike, šta ga čeka.
100
�Zlatomir je dobio 180 batina, ali ni reci nije
prozborio. Njegova majka, koja se još uvek vijala oko
četničkog štaba, prenela je, napokon, prebijenog sina u
jednom starom ćebetu, uz pomoć nekih ljudi, u selo
Zlatarić, kod svojih, a onda u Joševu. Prošlo je
dosta vremena dok su mladiću ubojotine izlečene,
i dok se oporavio.
U Leliću su Milicu smestili u kući Petra Krstića.
Tu se nalazila četnička komanda. Usledilo je ispitivanje
i ponovo udarci, mučenje, psovke i poniženje. Ona
je za četnike još nepoznata žena, komunista. Treba
saznati njeno ime, ali to ne ide lako. Ona je za
njih ostala bezimena.
Tu, u komandi je zanoćila, a čuvali su je četnici
Aćim Stojić iz Brezovica i Miroslav Bobovac iz
Jovanje. Taj Bobovac je dezertirao sa partijskog kursa,
septembra 1943. godine. Znajući da je on poznaje,
Milica mu je predložila da je pusti da ide, tobože
u klozet, i da će ona pokušati da pobegne.
Milica Pavlović je bila gorkijevski vaspitana. Uprkos
mnogim iskušenjima i razočaranjima, verovala je do
poslednje ure u ljudskost i veličinu čoveka. Nikad
joj, valjda, nije pala na um misao Dostojevskog da
»u svakom čoveku po jedan zločin spi«. Hoće
li se on osloboditi tog zločina - zavisi od mnogih
činilaca. U pojedinim slučajevima zločin se u njemu
umnožava, dobija patološke razmere. Milica se, na ne
sreću, namerila na takvog (ne)čoveka. Poverovala je da
će joj Miroslav Bobovac pomoći. Predložila mu je
(naivno!) da pođe s njom ako se plaši da će mu
se nešto desiti posle njenog bekstva. Skinula je s ruke
zlatnu narukvicu i prsten i dala mu da ga odobro
volji i unapred nagradi. A on, strvina, rođeni zlikovac,
kako je postupio? Obećao je da će joj pomoći. I . . .
Pustio je da pođe, a kada je odmakla desetak
metara, pucao je i teško je ranio. Alarm je uspeo.
Ranjenu Milicu su previli i odveli je na saslušanje,
bolje reći, na svirepo mučenje. Krvnici su se smenjivali
do pred svitanje. A ona je stisla zube i ćutala.
Opet im ni svoje pravo ime nije rekla. Videći da je
uzaludno sve, komandant Marković je naredio Miroslavu
Bobovcu i Aćimu Stojiću da je streljaju. Međutim,
oni je nisu streljali, već zaklali.
Zaklali su je na jednom proplanku nedaleko od
101
�Krstića kuće. Na njenom telu je bilo desetak uboda
kamom.
Kada se jutarnja izmaglica razišla sa proplanka, telo
je bilo pokriveno zemljom koju je volela i za čiju se
slobodu borila.
Ugasio se život devojke, komuniste, kada su divizije
Narodnooslobodilačke vojske upravo prelazile u Srbiju.
Ugasio se život žene koja je volela i borila se za
slobodu maloga čoveka. Ugasio se na pragu slobode
život omiljene Mike, koja je volela da živi. Samo tri
meseca kasnije proleteri su prispeli u selo gde je
ubijena.
Kako su u Čačku saznali za pogibiju
Moma Mihajlović, rodom iz Čačka, radio je u
Valjevu. Kao Čačanin, poznavao je Miličinu porodicu.
Za Milicu je čuo da radi i živi u Valjevu, ali
ratno vreme je učinilo da se o njoj nije smeo
raspitivati.
Od nekih svojih prijatelja saznao je krajem juna
1944. godine da su četnici uhvatili i ubili njegovu
sugrađanku Milicu Pavlović, profesorku. Saznao je,
takođe, šta se dogodilo u selu Joševu, o Miličinom he
rojskom držanju i o ubistvu u selu Leliću, nedaleko, od
Valjeva. Nije znao sve pojedinosti, ali je znao dosta.
Neposredno posle pogibije, otišao je u Čačak.
Na ulici
je sreo Miličinu sestru Kosaru. Kad ju
je video,
kanio se da li da joj kaže, ili ne.
Ako kaže da je poginula - može se doznati da je on
doneo tu vest pa se bojao nekih nezgoda. Ipak je
u njemu prevagnulo ono ljudsko, i rekao je sestri
Kosari da je Milica umrla »Sahranjena j e ...« , kazao je
na kraju. Iz predostrožnosti, prećutao je mnogo više
nego što je rekao.
U tom momentu Kosara samo što se nije
srušila Požurila je kući i prvo se isplakala Majci
i sestri Daći nije_ rekla ništa o razgovoru sa Mihailovićem.
Ona je tetka Živani platila put da pođe u Valjevo,
da se raspita, da proveri.
Tetka Živana je odmah krenula. Živana je morala
pronaći učiteljicu s kojom je najstarija sestra Daća
završila učiteljsku školu u Jagodini, kako bi joj
ona pružila pomoć.
102
�Kad je stigla u Valjevo, otišla je prvo kod
Nade Nožice, koja joj nije mnogo rekla, jer se i ona
plašila da se ne dozna da su od nje vesti potekle.
Išla je Živana i kod Blagoja Milatovića, i kod učiteljice
Soje iz Grabovice, snahe Blagojeve. To je ta učiteljica
koja je završila sa Daćom učiteljsku školu. Za svaki
slučaj, Živana je ponela sliku iz učiteljske škole
da ona ne posumnja u nju radi čega se raspituje.
U svojoj torbi nosila je i nekoliko džakova da
ima izgovor da je pošla da kupuje šišarku za štavljenje
koža. Sin joj je bio opančar.
Ali nigde nije mogla da sazna pravu istinu.
Svi su živeli u strahu. Učiteljica iz Grabovice je
rekla, čak, da je Milica živa, ali da se mnogo muči.
To što je rekla Živani nije joj dalo mira. Dugo
je razmišljala o tome kada je Živana otišla, i na kraju
je odlučila da izađe na železničku stanicu i kaže
tetki sve što je znala.
Sutradan, pre nego što će voz krenuti za Čačak,
učiteljica je stigla na železničku stanicu. Našla je tetku
Živanu i kazala joj da je videla da su četnici juče
proveli kroz selo vezanu Milicu.
Po svemu sudeći, uoči oslobođenja, teror i zlodela
neprijatelja uzeli su takve razmere da su se ljudi
plašili i svojih senki. Čak i pojedinci koji se nisu
tako držali u toku rata. Doduše, na pragu slobode
najteže je bilo rizikovati svojim životom. . .
Hrabra Mike Pavlović koja je dve godine išla
od sela do sela u zapadnoj Srbiji da bi podigla
moral i ubedila ljude da se četnici i okupator neće
i ne mogu održati u ustaničkoj Srbiji, kad bi saznala kojim
čudom, kako su ljudi sa strahom izgovarali njeno^ ime,
sigurno bi se nasmejala i, u svojoj dobroti, našla bi
neko opravdanje za takvo njihovo držanje.
Živana se vratila u Čačak, ne saznavši, tako
reći, ništa pouzdano o Milici. Sve što je čula i
doživela ispričala je Kosari.
Kosara je smatrala da bi ona, u svakom slučaju,
nešto više saznala pa se spremila i krenula u
Valjevo. Sa sobom je povela čoveka čiji je brat bio
u četnicima u Valjevu. Računala je da, ako nađe
živu sestru Miku, da mora nešto preduzeti da je nekako
spasi. Verovala je da je učiteljica iz Grabovice kazala
istinu.
103
�Stigla je i do štaba četničkog komandanta Markovića,
koji je Milicu osudio na sm rt Tamo su joj rekli:
»Mala je bila opasan komunista. Ni reči nam nije
priznala. .. «
Sestrino srce od bola je htelo prepući; nije se
smela više ni raspitivati, a ni četnici joj nisu ništa
više hteli reći. Sva skrhana, vratila se u Čačak i
tada je rekla majci i sestri Daći kakva je sudbina
njihove ljubimice Mike.
Posmrtni ostaci profesorke Milice Pavlović preneti
su, marta meseca 1945. godine, u Čačak i sahranjeni
na čačanskom groblju. Milica je sahranjena sa svim
vojnim počastima, kao veliki borac i revolucionar.
Pod naslovom »Milica Pavlović Dara«, čačanski »Glas«
je te godine, 17. marta, povodom prenošenja pos
mrtnih ostataka iz okoline Valjeva i njihove sahrane,
objavio članak, u kome se kaže, sem ostalog:
»Posmrtni ostaci preneseni su iz okoline Valjeva,
gde je Milica radila za vreme okupacije. Velika masa
sveta na groblju dokaz je koliko je Milica bila voljena i
cenjena u svom rodnom mestu. U ime profesora,
sa drugaricom se oprostio pred Čačanskom gimnazijom
Milivoje Rašević, profesor. Na trgu, u ime vojske,
govorio je drug Perišić, komesar komande mesta, a na
groblju Ratko Petrović, u ime Komunističke partije,
i Milorad Čvorović, u ime drugarica i drugova iz
detinjstva«.
Na groblju je 24. juna, na godišnjicu Miličine
pogibije, priređena komemoracija, kojoj je prisustvovao,
pored rodbine, prijatelja i znanaca, sav revolucionarni
Čačak. Uz obaveštenje o komemoraciji, »Glas« je
doneo, u većem izvodu, govor koji je tom prilikom
održao Miloš Minić, Miličin saborac iz studentskog
pokreta i partijski rukovodilac iz slavnih dana NOR-a
i revolucije:
U svom izlaganju Minić je naveo da je Milica
odrasla u kući siromašnih roditelja, učila školu u Čačku
i studije završila u Beogradu, pod teškim uslovima.
Još tada je upoznala sve nepravde tadašnjeg društva.
Kada je stupila na studije, napredna studentska omladina
Beogradskog univerziteta počela je borbu protiv ne
narodnih režima, protiv fašističkih provokatora, koji
104
�su vodili našu zemlju putem izdaje i predaje našeg
naroda u čeljusti fašizma. Još od tada, drugarica
Milica bila je medu prvima. Kada je 1941. godine
Komunistička partija pozvala prvo svoje članove, a i
čitav narod, u borbu protiv okupatora, ona se,
kao disciplinovana, odaziva i polazi teškim ali slavnim
putem, i postaje jedan od organizatora partizanskih
jedinica u valjevskom kraju. Jednoga dana odlazi u
oružani Odred i nastavlja borbu. Dolazi novembar
1941. godine, i dani izdaje od strane četnika. Draže
Mihailovića koji, u zajednici sa svim izdajnicima
i petokolonašima našeg naroda, uz pomoć okupatorskih
kaznenih ekspedicija, napadaju i počinju uništavanje
partizanskih formacija. Partizani se povlače u Bosnu.
Neko mora ostati sa narodom. Milica opet, po odluci
drugova, ostaje na terenu zapadne Srbije. To su sada
najteži dani. Probija se ona, sa jednim revolverom i
sa jednom bombom, kroz sela kuda krstare na svakom
koraku četnici i okupatori. Pred njom to nisu prepreke.
Ona ide ka jednom cilju. Borbu treba nastaviti, prikupiti
snage, uspostaviti vezu između pozadine i ostalih jedinica,
koje su ostale u Srbiji. I tu uspeva, ali samo zato
što u njoj gori beskrajna ljubav za slobodom, za
otadžbinom.
Nema zadatka, kaže drug Minić, koji je Mike
odbila da izvrši, ili koji nije u potpunosti izvršila.
Redak je to bio borac, neustrašiva i besprekomo
požrtvovana žena. Kao takva, ona postaje rukovodilac
narodnooslobodilačkog pokreta u okrugu valjevskom,
i na toj dužnosti je odgovorila. Prošla je kroz
sva brda i šume zapadne Srbije. Uspostavila veze između
pojedinih odsečenih partizanskih delova odreda. I na tom
putu je pala, oduživši se svojoj otadžbini na način kako
dolikuje prvoborcima, pravim sinovima naših naroda
Završavajući prigodni govor, drug Minić je pozvao
omladinu da se na grobovima kao što je Miličin
ne skuplja da plače, već da se okuplja da se setimo
života i napora takvih prvoboraca i da nastavimo njihovim
putem.
U tom smislu pozivaju i javna zdanja kojima je,
u znak slave, priznanja i zahvalnosti, dato ime ove
hrabre devojke sa studentskih barikada i mukotrpnih puteva revolucije. U rodnom gradu, sem pionirskog od
reda, i jedna osnovna škola nosi njeno ime; u
Beogradu takođe. A Valjevo, grad koji i po tradiciji
105
�ceni junake, najlepše se odužio junaku-devojci: dao je
njeno ime ne samo školi u kojoj je radila nego i
jednoj od onih ulica kojom je izlazila, možda, iz
okupiranog grada ili se u njega uvlačila da nepokorene
građane ohrabri i poveže duhom otpora i vere u pobedu.
* * *
Odlukom Predsedništva Antifašističkog veća narod
nog oslobođenja Jugoslavije i Vrhovnog komandanta
Jugoslovenske narodne armije, za pokazano herojsko
delo, za- izvanrednu hrabrost i požrtvovanost na organizovanju ustanka i narodnooslobodilačke borbe i heroj
sko držanje, 14. decembra 1949. godine odlikovana
je Ordenom narodnog heroja Milica Dara Pavlović.
Sa valjevskog područja Ordenom narodnog heroja
odlikovano je još petnaest istaknutih rukovodilaca narodnooslobodilačkog pokreta.
�R EČ A U TO RA
Ova knjiga je nastala nakon dužih istraživanja životnog
puta i revolucionarnog rada narodnog heroja Milice Mikc
Pavlović kasnije poznate ilegalke Dare. Pri tome se nastojalo
da se, u obimu koji dozvoljava koncept ove biblioteke,
zabeleže one činjenice koje su od najvećeg značaja za upoz
navanje njenog života i dela. Opredelivši se za to, život
Milice Pavlović sam rekonstruisao idući tragom njenog re
volucionarnog delovanja. Nastojao sam da se svaka tvrdnja
navedena u knjizi temelji na dokumentu, ili pismenim svedočenjem ljudi koji su poznavali Milicu Miku Pavlović,
odnosno sarađivali sa njom.
U nedostatku dokumenata, prilikom pisanja ove knjige
poslužio sam se tekstovima, odnosno kazivanjima iz dosada
objavljenih knjiga koje sam naveo u popisu literature.
U pisanju knjige naišao sam na pomoć i razumevanje
Međuopštinskog istorijskog arhiva u Valjevu i Čačku, zatim
drugarica i drugova koji su službovali sa Milicom, kao i
učesnika NOR-a koji su sa njom sarađivali. Svi oni su
mi svesrdno pomogli da se što bolje osvetli lik narodnog
heroja Milice Pavlović Dare. S tim u vezi ovom prilikom
zahvaljujem svim drugovima i drugaricama koji su mi dali
podatke, a posebno Miroljubu Pantoviću, penzioneru iz
Čačka, prvoborcima i nosiocima Partizanske Spomenice 1941.
Radi Talić rođenoj Spasojević iz Beograda, Kaji Stojanović
rođenoj Lalović iz Mionice, Dari Pavlov rođenoj Pevčević
iz Valjeva, Zori Ristivojević iz Valjeva, kao i Darinki Andrić
i Olgi Jeremić rođenoj Andrić u čijoj je kući uhvaćena
Milica, dr Mariji Isailović profesoru školskog centra »Milica
Pavlović« iz Valjeva, saborcima i ratnim članovima Okružnog
komiteta KPJ za Valjevo Miloradu Milu Milatović i Žiki
Gajiću.
107
��LITERATURA
Meduopštinski istorijskiarhiva Valjevo,
Valjevski partizanski odred, sveska 171.
stenografske beleške:
Meduopštinski
istorijski arhiv Valjevo,
Opširna Dračić, sveska 119.
stenografske beleške:
Meduopštinski istorijski arhiv Valjevo,
opštine Jovanja i Joševa, sveska 90.
stenografske beleške:
Meduopštinski istorijski arhiv Valjevo,
Žene Valjevskog kraja u NOB, sveska 223.
stenografske beleške:
Aleksandar Jevlić: »Uspravni
Sl'BNOR-a Valjevo 1974.
u
vekove«,
Opštinski
odbor
Isidor Đuković: »Prva šumadijska NOU brigada«, VIZ 1978.
Grupa autora: »Valjevo grad ustanika«, Kultura 1967.
M.
P a v lo v u «
Pantović i M. Vojinović: »Narodni heroj Milica Dara
Pionirski odred »Milica Pavlović«. Čačak 1959.
Milica Damnjanović: »Napredni pokret studenata Beogradskog
univerziteta«, knj. II, Nolit 1974.
Čačanski »Glas« od 20. jula 1945. godine: »Na grobu Milice
Mike Pavlović«.
»Čačak 1941-1944.« »Čačanski glas« 1964.
»Naše ćetri decenije 1939-1979.« monografija Srednje tehničke
škole Valjevo, izdavač OOUR za usmereno obrazovanje »Milica
Pavlović«- 1980. godine.
��SA DRŽAJ
PREDGOVOR ........................................................................
U ZAVIČAJNOM Č A Č K U ....................................................
STUDENTKINJA NA BEOGRADSKOM
UNIVERZITETU
................................................................
U STUDENTSKOM POKRETU KAO ČLAN KPJ . . .
PRVO NAMEŠTENJE U DRŽAVNOJ SLUŽBI
U GRADU USTANIKA ....................................................
SEKRETAR MESNOG KOMITETA KPJ ZA VALJEVO . .
PLIMA OPŠTENARODNOG U STA N K A .........................
TEŠKE POSLEDICE ČETNIČKE IZDAJE .................
NA PUTEVIMA ILEGALE ...............................................
SEKRETAR OKRUŽNOG KOMITETA PA R TIJE............
7
11
1«
23
41
46
50
56
65
70
FORMIRANJE NOVOG ODREDA................................
74
NA IZMAKU ŽIVOTNOG P U T A ...................................
NEKA SEČANJA NA ULASKE U OKUPIRANI GRAD
77
87
SUSRET S LJUDIMA U JOŠEVI ..............................
91
POSLEDNJE PISMO S V O JIM A ........................................
NA POSLEDNJEM ZADATKU ........................................
KAKO SU U ČAČKU SAZNALI ZA PO G IB IJU ............
REČ AUTORA .....................................................................
93
94
102
107
LITERATURA.....................................................................
109
����
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Knjige
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
M
Knjiga
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Milica Pavlović Dara
Životni put i revolucionarno delo
Creator
An entity primarily responsible for making the resource
Dragutin Bajić
Publisher
An entity responsible for making the resource available
NIRO "Dečje novine" Gornji Milanovac
Date
A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource
1983.
Rights
Information about rights held in and over the resource
NIRO "Dečje novine" Gornji Milanovac
Format
The file format, physical medium, or dimensions of the resource
PDF
Language
A language of the resource
SH
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
61-M
Coverage
The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant
110 str.
1983.
Čačak
Dragutin Bajić
Ilegalni rad
Milica Pavlović Dara
narodna herojka
Valjevo
Životni put i revolucionarno delo
-
http://afzarhiv.org/files/original/dc952fa1b033705a6e18c9a76aecf317.pdf
89dfed9cdeda91fab926ae8a523fe70a
PDF Text
Text
�
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Dokumenti iz arhiva
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
A
Dokument
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Dopis Društva za kulturnu suradnju Jugoslavije sa SSSR
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
151-A
Subject
The topic of the resource
Dopis Glavnom odboru AFŽ-a BiH
Creator
An entity primarily responsible for making the resource
Društvo za kulturnu suradnju Jugoslavije sa SSSR
Source
A related resource from which the described resource is derived
Arhiv Bosne i Hercegovine
Publisher
An entity responsible for making the resource available
Udruženje za kulturu i umjetnost CRVENA
Date
A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource
27.01.1947.
Rights
Information about rights held in and over the resource
Arhiv Bosne i Hercegovine; Udruženje za kulturu i umjetnost CRVENA
Format
The file format, physical medium, or dimensions of the resource
PDF
Language
A language of the resource
SH
Coverage
The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant
1 str.
1947
časopis Jugoslavija-SSSR
Društv za kulturnu suradnju Jugoslavije sa SSSR
izdavaštvo
kultura
-
http://afzarhiv.org/files/original/86fa9267c4b899a2e07791a9fb4c0860.pdf
7a3fedd4caaf22bc6bbed492fdcdcab3
PDF Text
Text
POLITICKA
BIBLIOTEKA 5
DUsANKA KOVAcEVIc
>
ZENA - PROIZVOHAC
I {JPRAVLJAC
SARAJEVO
. ,;
'
NIP »ZADRUGAR«
�...
~.;
\
UVOD
Prije kratkog vremena u Saveznoj narodnoj skupstii skupstinama re!'mblika izglasani su Ustav Socijalisticke Federativne Republike Jugoslavije i ustavi pojedinih
socijalistickih republika. U stvaranju ovih najznacajnijih
dokumenata naseg socijalistickog drustva ucestvovali su
milioni gradana nase zemlje. Jedna od novina u ustavima
je da ne sadrze posebnu deklaraciiu o ravnopravnosti zena,
jer je potrebu za takvu deklaraciju prevazisao nas razvitak.
Ne samo promijenjeni polozaj zene, nego cjelokupna
<Jrganizacija nase socijalisticke zajednice otklanja potrebu
da se zene izoliraju od ostalih gradana i da se posebno
iormulisu njihova gradanska i politicka prava. Zene su ne<Jdvojivi diO: drt!Stva i njegovog razvitka, a njihova ravnopravnost integralni dio privrednog razvoja, razvoja socijalisticke demokratije i izgradnje sistema radnickog i dru-·
st)lenog samoupravljanja. Svim svojim razvitkom i kretanjem· naSe druStvo Cini Zenu raVnopravnim -uCesnikom u
r.adu na izgradnji socijalizma Lkorisnikom politicklh, ekonomskih, kulturnih i drugih dostign'l\ca zemlje. Zena kao
gradanin svoje socijalisticke zemlje nalazi sebe u svim
formulacijama koje govore o pravima i duznostima gra<lana. Ta prava su takva da u stvari predstavljaju poveJju samoupravljanja. U njegovim. formulacijama nalazi si:rok prostor i daljnji program nase zajednice na rjesava:nj\,t i onih pitanja koja ce dovesti do takvih drustvenih
lli
/
3
/
�promjena u kojima ce puna emancipacija zene biti prirodno stanje naseg drustva.
U nacelima Ustava Socijalisticke Republike Bosne i
Hercegovine, kada se govori o Socijalistickom savezu, izmedu ostalog se kaze da gradani treba da se bore >>polazeCi od principa ravnopravnosti i jednakosti zene i muilkarca, za Sto Sire i potpunije uCeSCe Zene u ekonomskonl, drustvenom i politickom zivotU<<. Jer, i pored toga sto je ravnopravnost zena ustavni princip, sto je sastavni dio dubokih drustveno-ekonomskih promjena i sistema vlasti,
-njeno puno ostvarenje zavisno je od stepena privredne razvijenosti zemlje, od stepena uposlenosti zene i njenog
znacaja u nacionalnoj privredi, od zastitnog zakonodav. stva za majke i djecu, od nivoa prosvjecenosti i kvalifikovanosti _u kome Zene zatiCu politiCki i pravni akti ravnopravnosti.
.
'
·
Polozaj zene je zavisan i od stanja svijesti citavoga
druStva, pa i samih Zena, ~ad tradicija, navika i vaspitanja koje i_muSkarci i Zene nose iz porodice i dru.Stvehe sredine u kojoj su rasli. J er, r:i.di se ne samo 6 jednakosti
... zena u sirokoj drustvenoj zajednici, nego i 0 njenom polozaju u porodici, shvatanju uloge zene, majke, zenskog
o!jeteta i njegove buducnosti.
Radi se i o tome koliko_jedrqstvo.svojim objektivnim
razvitkdm i svjesnim nastojanje~ preuzim;, na sebe rjeoavanje tmih: pitanja koi'! stoje na putu ostvarenju pune
ravnopra,vnosti: omogucavanje zapqsljavanja pod jednakim uslovima, obezbjedivanje prava na skolovanje,- kao i
rjesavanje konflikta koji nastaje izmedu funkcija zene u
javnom zivotu 1 funkcija materinstva-.
BILA JE DVOSTRUKI ROB
·. Milione zena u nasoj zemlji zatekla je ravnopr;wnost
. kao nepiSmene, ekonomski zavisne, nenavil$:nute na druiltveni Zivot i koriscenje svojih prava.
l
Osim u_.najdrastiCnijim vidovima nepismenosti, niSke
kvalifikacione struke, pune ekonomske zavisnosti - breme proslosti ispoljava se-i u drugim vidovima. Vijekovima
formfrana pravila ponaSanja i obiCajne norme ne mogu se
mijenjati dekretima i odjednom. Pogotovo, kada se te pro.mjene odraZavaju· na naCin Zivota- ljudi u porodici, u braku, u odnosima roditelja i djece itd. Pa iako se nacin ziVO"
ta porodice i polozaj zene u njoj i u drustvu svakodnevno
mijenja, jos uvijek djeluju stara i pravila i norme pored
novog sto je tek pocelo da · se afirmise. Treba da proc1e
mnogo ·vremena dok jedno stanje koje stvaraju zakoni;
pravna alda i svijest avangarde dode do takve cvrstine da
postaj e · obicaj i moral drustva .
Zene Jugoslavije, a naroCito zene Bosne.i Hercegovine imaju za sobom teSku proSlost Ciji- tragovi nisu mogli
bi ti izbl:isani u kratkom vremenu od 18 godina kada j e
proklamovana ravnopravnost Zena Jugoslavije. Danas_nam
izgleda neshvatljivo da je prije nepunih 20 godina__Bosna i
Hercegovina na evropskom kontinentu hila jedna od posljednjih oaza zara i feredZe,. najveCe, nepismenosti i degradacije zene na bice bez punih osobina covjeka. Sva
-ropstva kroz koja su proSli naSi narodi i naSa zemlja za
zene su bila dvostruka. Osim sto su. sa ci tavim narodom
dijelile sve tegobe, bijedu, siromastvo i politicku obespravljenost, Zei:te su i pravno, i politiCki i ekonomski, u drusivu i u porodici tretirane kao drugorazredna bica. Svi v lacJ.ajuci pravni akti diskriminalisali su zene ne samo u drustveno-politickom i ekonomskom zivotu, nego i u braku
i porodici. Takav polozaj zene, regulisan zakonima, obilno
su <,iopunjavale i reli_giozne_ norme j obiCajno ·pravo, Cime
se upotplinjavao kodeks pravpa i normi o ulozi zene, nje. nom ponasanju, vaspitanju i moralnim kvalitetima. Du"
gotrafria turska vladavina sa posebnim reZimom za· Zene,
koji je propisivala vjera i obicaji, stvarali su u Bosni i Hercegovini i najropskije oblike zivota zene, kao sto su noSenje zara i feredZe, fi?.nogoZenstvo, totalno izoliranje Zene
od druiltva koje je iskljucivalo svako obrazovanje i svaki
uticaj zene cak i u sopstvenoj porodici. ·U inaee nepovoljnim uslovima za najminimalnije obrazovanje naroda, Zen-
4
5
�ska djeca su, po pravilu, bila iskljucena od svakog skolo~
vanja, u selu u potpunosti, a u gradskim naseljima je skolovanj~ zenske djece bilo daleko manje nego muske.
Prema zvaniCnim podacima austro..:.ugarske uprave iz
1910. godine u Bosni i Hercegovini bilo je od 7 godina pa
na vise svega 177.168 pismenih lica ili 11,95% od cjelokupnog stanovnistva. Na 100 muskaraca bilo je pismenih
16,81•/o, a ad 100 zena bilo je pismeno 6,54%. Pismenost
hrvatskog stanovnistva iznosila je 22,55°/o, srpskog 10,08''/o,
a muslimanskog svega 5,35°/o. Nepismenost Zena Hrvatica
iznosila je 83,86'0/o, Srpkinja 95,60'0/o, a muslimanki 99,68D/o.
Kolonijalnoj upi'avi i njenim ciljevima u Bosni i Her.:.
cegovini nije ni trebalo, ni odgovaralo da uCini viSe na
prosvjecivanju naroda i bi!o joj je u interesu da se slozi sa
otporima konzervatizma· koji je pruZan naroCito prosvjeCi"' yanju Zena. Tako su, na primjer, na zahtjev jednog broja
konzervativnih muslimanskih poslanika u Bosariskom saboru 1912. godine u Zakonu o osnovnoj .skoli mo<·ala biti
izuzeta muslimanska Zenska. djeca od obaveze da je pohadaju.
Izgleda cudovisno, ka!l.a se danas Cita koliko je polemika vodeno, koliko je lmjiga napisano, koliko je argun1enata- upotrijebljeno u odbrani neznanja i primitivizma,
kolika je pogrda upuceno protiv svega sto je napredno,
protiv svakag pokusaja da se zene izvuku iz mraka .u kome
su zivjele. Begovi i age, politicari i vjerki funkcioneri;
SkOlovani reakcionari i zatuc~ni primitivci na1azli su zajed_;
nicki jezik kada je trebalo nesto mijenjati u polozaju zene.
Ulaza_k Zene u privredu, izazvan prvim poCecima industrij e i kapitalistickih drustvenih odnosa, a kasnij e i prvim svjetskim ratom bio je, osim niskim nadnicama; teskim uslavima rada i ekspldatacij om, pracen moralnGm
osudom zena koje rade. Naziv »fabrikusa« bio je pogrdan
izraz za hiljade zena koje je bijeda natjerala da se zaposljf!vaju i da izdrzavaju svoju porodicu. Dak su konzervativci sa sentimentalnom romantikom idealizirali ulogu
zene i ~majke, njenu nezamjenjivost na kucnom GgnjiStu,
.siromastvo je tjeralo zene u prostituciju, prasnju ili podnosenje najgorih ponizenja u braku. Malo koja istorija obi6
I
!
··~:,
i
'
luje taka drasticnim primjerima dru.Stvenog i licnag negiranja ljudskag dastajanstva zene i totalne obespravljenosti. Od obicaja da sijeda starica ustaje pred djecakom i
ljubi mu ruke, da zena ne sjeda za isti sto sa mu.Skarcem,
da rada u stali, dane maze biti. tutor svajoj rodenoj djeci,
da-<ljevojka mora da se ·udaje za onaga koga joj roditelji
odaberu, do pokrivanja muslimanskih zena i' djevojaka,
prava »pustanja« zene - sve je to upatpunjavalo zakonima utvrdenu paliticku, drustvenu i ekonomsku nejednac
kost zene. Materinstvo - proglasenim prirodnim i svetim
· pozivom zena, - biljezilo je preko 50•/o smrtnasti djece
od jedne godine.
' Zakoni i vj era propisivali su:
'
»Ljudi 'SU skrbnici, starjeSine i zaStitnici nad Zenama,
zato sto ih je bog uzvisio nad zene i zato. sto !judi trose
na potrebe Zena«.
»Dobre, valjane Zene su one koje su posluSne, odane
cuvarice svog postenj a i cuvari svega sto.. im muzevi povjere, cuvari imetka muzeva. One koje vam izgledaju neposlusne, neodane, upucujte blagim uputama, predikom iz
vj erskih prppisa, aka to ne pomogne, onda se odvoj i te od
postelje, aka ni tq ne pomogne, onda upotrebite silu koja
ne ostavlja znaka, masnice na njenam tijelu, pa ako vam
· se pokore, vise nemate sta od njih tra~iti«.
Prava otpustanj a zene kod i:nuslimana koje j e, po serijatskam zakonu, a on je imao znacaj drzavnag zakona,
predate muzevima, branjena je kao stvar koja je u interesu Zena:
·
»Maze zena pociniti sramotna·djelo iii imati'manu koju
ni vjera ni ljudska savjest ne· trpe. Kada ne bi bio vlastan
muz da sam raskine .bracnu vezu i rijesi se takve supruge,
n ona neCe dp. se rastavf, onda bi muZ morao iCi na sud i
traziti sudbimu rastavu braka, gdje bi valjalo .otkriti zeninu sramotu. Na primjer, zena u potaji pdcini preljubu
s nekim i njezin mu:l za to sazna pa ne maze da ostane
s njom u zajednici. I drugih takvih ruznih djela i mana
moze biti s kojima se covjek maze opravdati za otpustanje zene, kada bi morala ici na sud, ta bi se sramota at7
�I
I
i
I
krila, tako da bi zena tesko nasla iza toga cestita covjeka
koji bi je uzeo. Ovako, kada je muz vlastan sam razvrgnui.i brak, on jednostavno i tiho izjavi Zeni: nisi viSe za mene
i puStam te«.
Ovo je pisano 19.31. godine u mnogobrojnim polemikama koje su vodene 6 emancipaciji muslimanske Zene. Bilo . ·
je trezvenih pojedinaca, narocito medu mladom muslimanskom inteligencijom, koji su shvatili neoddivost takvog ·
stanja i drustvene posljedice koje proizilaze iz izoliranosti muslimanke i njene nepismenoSti u druStvu, koje se
mijenjalo i postavljalo druge zahtjeve i zivotne uslove.
Kroz polemike koje su vodene moze se najbolje pratiti polozaj muslimanske zene Ciji su zivot iza musebaka i pod
zatom prikazivali kao srecu i ideal protivnici i najmanjih .
promjena u poloZaju Zene pozivajuCi se na vjeru, svetinju ognjista i prirodne funkcije zene. U jednoj brosuri izdatoj 1918. godine pise:
»Zatvorenu mU:slimanku nista nije bodrilo na borbu,
nije je podsticalo.da se dusevno i umno jaea prikupljajuci
iskustvo iz j.avnog Zivota i rada i uopCe upoznavarije druStvenog stanja, napretka, njegove mane i dubine zla, da
bi se· licno uzdizala i da bi se osposobljena posluzila idealima svoga naro,da.
'
A sto je najgore, najzalosnije i najkobnije, ana ne
moZe radi svoj e ograniCeriosti i skuCenosti svoj e rodeno
dijete podstaci i oduseviti za svoj harod, njegovu slobodu,
prosvj etu, privredu, rna za -niSta.
0 svijetu riisu im ulijevani nikakvi ispravni pojmovi. Od nje se je stvorilo lutkicu, bebicu jadnu. K,ada je rat
nastao i muske glave otisle na ratiste, za one koje su bile
ovisne b · zaradi skrbnika prestala je opskrba. ~Bebica je
ipak morala jesti; jer nije znala privredivati, rasprodala
je sto je mogla. Sto je prodavala i kupovala silno su je
bezdusnici izvarali. Kada je i toga nestalo, bila je upu6ena
stalno na ono drzavne potpore, da s njom kupi neku crkavicu iz aprovizacije«.
·
ZalazuCi se za otkrivanj e muslimanki i njihova skolovanje,. pisac otkriva i to da su se muslimanke pocele pro'bijati kroz neprohodr:ost ropstva u. korrie su zivljele i kaze.:
8
I
I
I
I
t
. »Ima jos jedna vrlo interesantna r\ltna pofB:va k~>jE1
. vrlo karakteristi.cno crta du8evni i uopste kulturnl mvo
nase _zene. To je ana ele!<tricna brzina kojom je veliki broj
:mush_mank! grada Sara] eva stupio u socijalisticki organi:zr.ram prole.tanJat. Socijalisticke ideje, ideje nezadovolj;n~a sa dr:>stveml!' poretkom, bile su dakle prve, koje su
b£.le u stanJu da ucme ono na oci nemogucno cudo: da mushrna~ka •zade' u svijet. Mozda je ta struja potekla od sil;ne;blJede, a mozda i iz nemara i bezbriznosti naseg duhov':''~tva.} prvaka! ah kad d':' pred rat.mirna, kao crna plaha
1 :s,rdlJwa mushmanka, bnzno sakrita lica i. vanjstine, kada
:Sl', dakle, ta musl!manka baca u narucje socijalizmu to zna.Ci da se iz.a njena vela zbio u dusi takav preokret koji niko
od nas nije ni zapazio, a kojim niko ni danas ni' iz daleka
ne _daje <;V~ v!'~nosti koja ga ide. U radnickom domu prec
sta)e moe carsiJe. Tu gospodare samo drugovi i druo;arice
tu mWJlimanka sa svojim drugom zajedno sjedi za stolom'
raspravlja> tu i!! zariste odakle ce se iz mase musliman~
t.o~ ,naroda ~ciniti proletarijat u internacionalnom socijalistlckom sm1slu«.
·
UZ RADNICKI POKRET I REVOLUCIJU
: Svi ~i zakon~ i obicaj_i bili s': ria snazi sve do 1941. godme. Om su odrzavam bi]edom 1 neznanjem, romanticnim
uljepsavanjem i idilicnim predstavljanjem zene koja »drzi
tri ·stupp. kuCe«, »kuCa _ne Stoji na zemlji nego na· Zeni«,
»junacka majka koja rada junake« itd. A za to vrijeme
nepismenost zene u BiH iznosila je 84"/oa u nekim kraje~
vima i '91% (bivsa Vrbaska banovina ~ 1937. godine),
Nije slucajno da su zene u BiH pri]azile radnickom
pokretu koji je sadrzavao u svom programu i oslobodenje
Zene. Ula'zeCi u J?rivredu, one su ulaZile u klasnu borbu sa·
poslodavcima i kao radnici i kao zene ciji je rad bio manje
placen, materinstvo nezasticell.o, eksploatacija najsutovija.
Prvi ulazak zena u fabrike obiljezen je i njihovim borbec
roim akcijama koje su vodile sa svojim.drugovima za bo]ji
zivot i zastitu radnicke klase. Od prve velike akcije rad9
�:nica sarajevske Duhanske tvornice, velikog strajka 1900.
godine, do narodnooslobodila~ke borbe rastao je broj _rena
boraca za emancipaciju zene na strani radnickog pokreta
koji je jedini tretirao zenu kao ljudsko bice, pozivajuc~ je
kao ravnopravnog i sposobnog clana drustva u borbu 1 za .
njeno oslobodenje. Ukljueujuci u. ':_VDj progr~:n .ostvaren~e
pravne i politicke ravnopravnosti zene, radmckl P.okret J.e
· sirio svoj uticaj ne samo na zaposlene zene, nego 1 na m1"
lione zena koje su zivljele pod terorom srednjovjekovnih
zakona i obicaja, koji su ih obespravljivali i u drustvu i u
porodici.
.. · ·· ·
Opredjeljlvanje'''ia marksisticku. ideologiju i borbu
radnickog· pokreta{pHpadanje Komunistickoj pa~tiji znacilo je .i usvajanje 1lovog morala u odnosu. n~ zenu kao
Clana drustva borca za nove odnose medu lJudrma, novog
morala u braku iporodici: Sarno u takvim odnosima mogla se stvarati drukcija svijest zene, njeno povjerenie u
pokret za koji se bori, kao i povjerenje u sv:~ie vlas!ite
snage. Uticaj ideologije radnickog pokreta, kOJl se snazno
sirio medu zenama, izazvao je ogorcenu hajku svih neprijatelja radnicke klase, svih pobornika burzoaskog poretka
i ugnjetacke vlasti. Ukljucene u radnicki pokret, z~e su
postavljale zahtjeve za pravnom i politi~ko_m r~vnoprav
noscu izmjenama zakona 0 bra:ku 1 nasl]edlvan]U, ]ednakim ~agradivanjem u privredii javnim sluZbama, zastitnim mjerama na radu i zastiti materinstva. One su uccstvovale u akcijama protiv skllpoce, za povecanje nadnica, ukljucivale se u velikllnarodnu borbu protiv rata i fasizma. Sve tribine nenarodne vlasti, burzaske politicke partije, ·crkveni oltari l- reakcionarna drililtya, pomaga.le su rezimima u suzbijanju naraslog radnickog pokreta i njegove
ideologije. U ime vjere, .svetosti porodice, spasavanja morala i cednosti zene- bacane su najvece klevetena komuniste
i njiltove, prisi;alice; optuzujuci ih kaq nosioce razaranja
porQJ:llce, ia;>:bijace sV-etih tradicija koje su stvarale vjera
i obicaji naroda.
·
· . Pobjedonosna revolucija i narodnooslobodilacka borba potvrdili su visokll politiekll svijest zena, njihQvubqrbenu spremnost i pripadnost naprednim snagama dl>ujtvi>Oslobodenje je zateldo zene Jugoslavije na frontovim:lt,,JJ!',
10
'i
I
!
I
!
1
l
rukovodeCint duznostima, raZU:im. politickim funkcijama i
u odborima nar.odne vlasti, pri cijem su stvaranju imale
vee aktivno i pasivno biracko pravo. Svojim ucescem u
borbi, u birackom tijelu, u politickim akcijama i radu drustveno-politickih organizacija, zene Jugoslavije su se identifikovale sa najprogresivnijim snagama zemlje i ogromne
doprinijele pobjedi nad okupatorom. i reakcionarnim snac
gama.
. . Ucestvovanje u oslobodilackoj borbi uzdiglo je za
kratko vrijeme na najodgovornije polozaje 'stotine i hiljacte·zena i mladih djevojaka sposobnih i nezamjeniivih na
svim radnim i borbenim mjestima i u svim politickim i
drugim forumima,. svuda gdje se rjesavala pobjeda revolucije. Tada su vee -zapocele duboke promjene u shvatanjima mjesta i uloge zene u dru5tvu i utvrdeni putevi za
njenu afirmaciju u privrednom i drustvi>no-politickom z.ivotu zemlje ..
Narodnooslobodilacka borba i r~volucija ubraja tekovinu ravnopravnosti Zene medu- svoje najkrupnije tekovine. Za zerie Jugoslavije ravnopravnost znaci ne samo ukidaJ?-je najropskijih oblika zivota; nego siroka politicka prava, pravo na rad, na skolovanje, na jednaki licni dohodak,
na zastitu materinstva. Ali dekretima revolucije nije moglo biti llklorijeno naslijedeno stanje koje je ostavi(} period
neravnopravnosti i diskriminacije. Zato se u programu Saveza komunista ka.Ze: »Problem ravnopravno~?ti Zene u Jugoslf!Viji nije vise politicki problem, niti problem pravnog
polozaja zehe u dru5tvu; on je uglavnom postao kao problem· ekonomske nerazvijenosti, primitivizma, religioznih
shvatanja i drugih konzervativnih predrasuda, privatoosvojinskog odnosa koji jos dejstvuje na zivot·u porodici«.
VECA EKONOMSKA NEZAVISNOST
Sa promjenama politickog polollaja zene poslije revolucije iSle su i promjene njenog polozaja i znacaja u !lko~
nomskom zivotu. Opsti ekonomsko-drustvenl razvita(<, brlJ
�za industrijalizacija u uslovima druiltvenog vlasnistva nad ..
sf.edstvima za proizvodriju i planskog usmjeravimja privrednog razvoja, stvorili sumogucnost za bdi ulazak zena
u privredu i sticanje njihove ekonomske nezavisnosti.
Sarno od 1952. do 1961. godine broj zaposlenih zena u Jugoslaviji povecao se za 80°/o. One predstavljaju u · Jugoslaviji treCinu, a u Bosni i Hercegovini_20,5°/o od ukupno
zapo&lenih u druiltvenom sektoru. Manji procenat zaposlenosti Zena u Bosni i Hercegovini proizila,zi iz strukture
privrede u kojoj preteze metalurgija, rudarstvo, gradevinarstvo i drvna industrija, dok su nedovoljno razvijeni industrija iliroke potrosnje i tercijalne djelatnosti ·u kojima
najvise 'nalaze primjenu zenski rad.
.U nekoliko grana privrednih djelatnosti i javnih slu~
zbi zene u nasoj Republici Cine znatan ili cak pretezan dio ·
zaposlenih: tekstilna industrija 60'/o, duvanska.56,9'io, graficka 49,2°/o, elektro-industrija 28'0/o, prehrambena · 29,8'/o
itd.; trgovina i ugostiteljstvo 35,6'/o, u ustanovama i slui:bama radi 41,1'/o zena. u ukupno zaposlenim zene predstavljaju u bankama 63,6'/o, finansijama i osiguranju 60,4'io,
u zdravstvenoj djelatnosti 61,9'/o, socijalnoj zastiti 56,7'/o,
prosvjeti 52,3'/o, socijalnom osiguranju 51,9°/o itd. Alm bi
zaposlenost zena· u ovim granama djelatnosti posmat!'ali
u pojedinim komunama dosli bi do jos vecih procenata,
sto narocito vazi za najrazvijenije koinune nase Republike. U pi'eko 20 opstina Republike procenat uposlenih zena
nalazi se iznad republickog prosjeka i krece se i do 39%
od ukupnog broja zaposlenih (opstimi Centar-Sarajevo).
U navedenim··procentima rijeC je samo o Zenama za--poslenim u gradskoj privredi. Ako podemo jos i od Cinj~
nice da u Jugoslaviji na selu ima preko 47'/o privredno
aktivnih zena, da su domacini velikog broja poljoprivrednih gazdinstava zene, onda se dolazi do zakljucka da su
zene postale znacajan faktor privrede i njenog daljeg ,iacanja.
Uoeljivo je da je procenat zaposlenih zena u .druiltvenm'ri ·sektoru polj oprivrede znatno ispod opsteg procen ta
njihove zaposlenosti i i2nosi u· Jugoslaviji 18'/o, a u Bosni
i Herceg'ovirii jos inanje. I pored porasta broja drustvenih
'12
i
~j
\
'
,,
i
·~
gazdinstava u poljoprivredi i njihove sve vece uloge u
stvaranju tdnih viskova, i pored sve brzeg procesa. razvoja kooperativnih odnosa individualnih proizvodaca sa
druiltvenim sektorom (zadruge, preradivacka industrija),
na mehanizaciju i savremenije tehnoloske procese poljoprivredne proizvodnje, kao i na tradiciju zenskog rada u
poljoprivredi, mnogi faktori, medu kojima je krupan ikonzervativno shvatanje da zene ne mogu uspjesno obav1jati
poljoprivredne poslove, uticu na manje zaposljavanje zena
u poljoprivredi i nedovoljnu druiltvenu orijentacijv na
ukljucivf'mje seoskih zena urad na drustveno-ekonomskom
preobrazaju sela. Mi se danas nalazimo u fazi kada potrebe zemlje 'zahtijevaju sve veeu i raznovrsniju poljoprivrednu proizvodnju i brze mijenjahje drustvenih i ekonomskih odnosa na selu. Sigurno je da ovaj veliki rad moze
ici brze ako se u njega ukljuce i zene kao vazan faktor
proizvodnje i mijenjanja drustvenih odnosa.
U Bosni' i Hercegovini, prema popisu stanovniStva, ima
oko 100.000 zena vise nego muskaraca. Veei broj zena nalazimo naroCito u pretezno poljoprivrednim rejonima. Mo. starski srez ima 25.000 viSe Zena nego mu.Skar..aca, banjalucki oko 24.000, dobojski oko 16.000, bihacki oko 12.000,
· tuzlanski oko 13.000, a Sarajevo svega 6.000, sto potvrduje cinjenicu da je odnos muskaraca i zena disproporcionalan u pretezno poljoprivrednim srezovima; a po pojec
dinim opstinama razlike iznose i po nekoliko hilj ada. Ove
· disproporcije ne pojavljuju se kao vitalni fenomen, jer sli·ka radanja muske i zenske djece ne pokazuje digresije.
Razlike u ukupnom broju su posljedica rata, a posmatrane. na uzim teritorijama pok>f;<uju da su nastali ka!> poslje- ·
dica .vece migracije muskog stanovnistva u gradsku privredu, usljed cega su viskovi karakteristicni samo za selo.
Oko 34'/o seoskih gazdinstava u Bosni i Hercegovini
imaju prihode i od rada van poljoprivrede, a postizu ih
zaposljavanjem muske radne· snage u industriji, rudarstvu, gradevinarstvu i raznim sezonskim djelatnostima,
sto povecava ovisnost ovakvih gazdinstava od zenske radne snage. Prema popisu stanovnistva od. marta 19fiL goIJ
�~
dine, procenat ~tivnog zenskog stanovnistva na selu~~ u
ukupnom zenskom stanovnistv)l iznosi 68,5'/o.
Sarno ovo nekoliko 'podataka dovoljno je df! se dode
do zakljucka da borba za povecanje polji>privredne proizvodnje ne moze biti uspjesna,· ako i seoske zene kao proizvodaci i gradani ne budu ukljucene u drustvene naponi da se to postigne. Njihovo kvalifikovanje i ukljucivanje u ovaj rad znacice brzi korak i u proizvodnji, a i brze
~ mijenjanje drustvenih i porodicnih odnosa na selu. f'oljoprivreda je oblast u kojoj novi odnosi tieba da seoslm
z.enu, koja je u privatno-svojinskim odnosima anonimni
proizvodac i ekonomski zavisna, legalizuje kao znacajnog
cinioca proizvodnje i graditelja novih drustvenih odnosa.
To ce mijenjati i seosku porodicU: i njen~a: shvatanja u odnosu na ~kolovanje zenske djece i njihovog pripremanja
za Zivot.
SKOLOVANJE I STRUCNO OERAZOVANJE
~
Ostvarenje ekona:mske samostalnosti Zene kao uslova
njene emancipacije ne ide ravnon'ljerno u Citavoj zemlji.
Ulazak zene u privredu odnosio se u prvom periodu industrijalizacije vecim dijelom na gradske zene, dok je poe
sljednji period obiljezen sve veCim ulaskom seoske zene
u drustveni sektor privredivanja. Time je pojacan pritisak za ulazak u privredu zena bez kvalifikacije sto predstavlja specifican drustveni problem. Sasvim je drugi polozaj zene koja se kao nekvalifikovana pojavljuje sa zeljom da se zaposliod one koja sa odgovarajucom spremom
popunjava radno mjesto na kome je neophodna. Razlikuje
se ~i njihov licni odnos prema ra:du, a i stav sredine u koju
dolaze: u prvom slucaju zaposljavanje djeluje~ kao licna
potreba, ,:~ u ~drugom kao zadovoljavanje potreba drustva.
~ Posebne teskoce za nekvalifikovane zene predstavlj a
promjena sredine i· cinjenica da nisu vaspitavane u skladu
sa druiltvenim kretanjima i svojim sopstvenim putem u zivot. U tom pogledu nije jedoaka situacija u cit'!voj zemlji.
Republika Slovenija, kao i dijelovi Hrvitske, danas~ su na
takvom >1iupnju privredoe razvijenosti, ne sa~o u P.ogledu razvijenosti pri'vrede nego i u pogledu razVlJenostl terdjalnih djelatnosti, da mogu obezbijediti mno~o razn.ovr~
snije djelatnosti i radoa mjesta za~zene. . OVl~ kraJ.7Vl-~
'!
rna u kojima ima manje seoskog stanovmstva,. 1 u l<,<;Jlma
~ ~su radne rezerve sa sela daleko manje, otvaraJU se s1roko
vrata za Ulazak zena u proizvodoju. Potreba za radnom
snagom, veca tradicija poslovnosti zena, vis~. nivo obrazovanja i kvalifikovanosti cirri taj proces brzlm, bezbolmjim i sadrzi komponentu veceg drustven_og . interesa .za
u]djucivanje zena U drustvenu proizvodnJU 1~ osta]e dJeJntnosti. u tim krajevima na zaposljavanje zena i zenske omladine djeluje pozitivno i raspored industrije na
sirem podrucju, sto doprinosi vecim mogucnostima da se ~
zene i zenska omladina lakse ukljucuju u privredne organizacije svoje komun,e ili kraja u kome zive.
~
Neke republike, kao na primjer, Makedonija, Bosna
i Hercegovina, Crna Gora i dijelovi Srbij e (Kosmet i Metohija), tek ~poslije rata dozivljavaju najdublje promjene
u privrednom razvitku. ·One su u isto vrijeme i dijelovi.
Jugoslavije u kojima su zene prije rata predstavljale, po
pravilu izdrzavano stanovnistvo, najmimje se skolovale i
ii.ivjele pod uticajem najkonzervativnijih pravnih i religioznih shvatanja i obicaja o mjestu i Ulozi zene u drustvu i porodici. Pa, i' pored ogromnih uspjeha postignti~
tih dosada u izmjeni njihovog polozaja, naroCito polozaja
mladih zenskih generacija, treba jos velikog napora i vremena da zene mogu pod jedoakim uslovima stupiti u privredoi tivot i drust:veni rad.
Na putu najosnovnije afirmacije ~ i Jicne i drustvene ~ za puho zadovoljavanje na radnom mjestu u pro1Zv'odofi kao i za puno koriscenje svih prava i duznosti clana radoog ~kolektiva pred veliki ·broj zena isprecavaju se
teskoce zqog nedovoljne pismenosti, ili.skog opsteg ob~a~
zovanja i nemanja strucili.h kvalifikacija. Iako se u naso]
~ privredi zaposlio najveci broj niladih zena i. djevojaka?
ipak su one jos uvijek na~nizem nivou kvahftkovanostt
nego muSkarcL·
15
�U poredenju sa stanjem prije rata postignuti su znatni uspjesi u skolovanju omladine ucipste, pa i u skolovanju zenske omladine. Sarno izmedu dva posljednja popisa
stanovnistva - 1953. 1 1961. - pokazuju se vidne razllke
u broju kvalifikovanih zena. Za tih osam godina ucetvorostrucen je broj fakultetski obrazovanih zena, za dva i p<>
puta povecan. je broj zena sa gimnazijskim obrazovanjem,
za 50'0Lo je viSe Zena sa srednjom struCnom spremom, za
120'/o vise je djevojaka sa punom osmogodisnjom skolom
· itd. U ukupnom broju ucenika u srednjim skolama djevojke uCestVuju sa znatnim procentom: u gimnazijama ~a
42'/o, skolama za nastavni kadar 52°/o, u raznim skolama
za srednji strucni kadar sa 45°/o, ·u ekonomskim sa 51'/o,
·medicinskim 68'/o, tehnickim 28'/o, poljoprivrednimsa 19%
itd.
Sa opstim povecanjem visih skola i fakulteta i porastom bmja studenata znatno je povecan i hroj djevojaka:
u skolskoj 1961/62. bilo je 4.567 studenata visih skola, a
od toga 26°/o djevojaka; od 10.058 studenata n_a fakultetima bilo je 27'/o dj.evojaka itd.
·
Ipak skolovanje i kvalifikovanje zena u Bosni i Hercegovini jos uvijek znatno· zaostaje za opstim drustvenoc
ekonomskim razvitkom i. potrebama.
Zaostajanje u skolovanju zenske cljece i omladine postoji i u osnOvnom Skolovanju, naroCito u vi.Sim razredima
osmogodisnje skole. Dok je brojcani odnos muske i zenske
djece u prv,a Cetiri razreda normalan, u viSim razredima
osmogodisnje skole dolazi do naglog opadanja ucenica,
taka da njihov broj od V-VIII razreda iznosi svega 20'/o.
Te su pojave karakteristicne za. selo gdje jos vlada slwatanje -da djevojci, s obzirom na buducnost majke i doma/ dee, skolovanje nije potrebno. Time se vee pocinje·sa ogranicavanjem mogucnoSti seoske djevojke da odabere put
u zivot i umanjuje njena sp 0 sobnost za snalazenjem u raznim Zivofnim situacijarna. Bez osmogodiSnje Sko~e_ -t?Ze se
16
:zaposliti i napredovati na radnom mjestu, bilo da se radi
,0 privredivanju u gradu ili u poljoprivrednoj proizvodnji.
Popis sta\}ovnistva dao je najnovije podatke o pismenosti stanovnistva. Po.datak od 32% nepismenih u Bosni i
T!ercegovini rasclanjen na muskarce i zene pokazuje da je
nepismenost u prvom redu problem zene. Pai ako postoje
·ogromne razlike u pismenosti zena prema starosniri1 gru"
:pama, oCigletlno je da ce proCi jos dosta vremena dok se
postigne cilj da. se ne stvaraju nove generacije nepismenih.
u periodu izmedu dva popisa ucinjen je vidan korak.
:naprijed u razvoju skolstva i samim tim znatno smanjeni
procenti nepismenosti. Tako je prema popisu iz 1953. godine broj nepismenih- muSkaraca iznosio 21,81{1!o, ·a Zena 57°/o,
dok je.1961. godine zabiljezeno 16°/o nepismenih muskara·ca .i 47,7'/o nepismenih zena.- Iako je procenat nepismenih
u Bosni i Hercegovini medu najveCim u Jugoslaviji, on je
narocito visok ako se uporeduje samo pismenost zena. Tako
na primjer Srbija ima 32,8'/o nepismenih zena, Crna Gora
33,1'/o, Makedonija 34,6"/o, .a Bosna i Hercegovina 47,7'/o.
Jos su vece razlike kada se uporeduje odnos nepismenosti
djevojaka u starosnoj grupi od 10-19 godina - Srbiii
taj procenat iznosi 5,9'0/o, u Crnoj_ Gori 4,1'0/o,. a u. Bosni i
Hercegovini 18,2°/o.
U starosnoj grupi od 10-19 godina ko)a ima 310.632
djeyojke, bila je 56.391 nepismena. U uzrastu od 20-34
godine- podatak je jos tezi: od 452.537 mladih zena i dje, vojaka bilo ih je nepisp:1eno 187.420.
· U dvije opstine u Bosni i Hercegovini ima nepismene zenske omladine od 10-:-19 godina preko. 50'/o - Kotor Varos 57,8'/o i Skender Vakuf 72,2'/o. U cetiri opstine
nepismenost se krece od 40-50'/o - Teslic 46,6'/o, Vlasenica 40,3'/o, Seko;,.ici' 48, 7''/o, Trnovo 41,8''/o. U osam opstina nepismenost iznosi od 35-40·0fo - Drvar 38,1'/o, Te, Sanj 37,T9/o, Bratunac 39,5"/o, Kalesija 34,5'0/o, Srebrenica
. 36,6'/o, Cazin 38,1 'lo it d. U 27 opstina procenat nepismene
zenske omladine iznosi od 30-35'/o u 22 opstine., od
:: 25-3 0'/o i td.
17
�Jos. je teza situacija sa .pismenoscu zena u starosiwf
grupi od 20~34 gocline. Opstine Donji Vakuf, Gornji Vakuf, Kljuc, Jajce, Kotor Varas, Skender Vakuf, Bos. Krupa, Cazin, Kladusa, Teslic, Tesanj, Prozor, Bratunac, Kalesija, Sekovici, Vlasenica,.Zvornik i Zivinice imaju preko·
50•/• zena nepismenih u ovoj starosnoj grupi.
Kad govorimo o ovim brojkama, onda njih treba gledati ·sa stanovista licne sudbine ovih zena i djevojaka · i
drustvenih problema koji iz njih proizilaze. Drustvo se·
njima ne bavi samo sa stanovista ispunjenja zakona o obaveznom skolovanju djece i omladine. Obrazovanje i kvalifikacije su postale sastavni dio problema nacionalne privrede, njenog napretka i rentabilnosti, a zene su znatan
faktor privrede i kada je rijec. o njenoj ulozi u poljoprivrednoj proizvodnji, a postaju to sve vise i u gradu.
Zaposljavanje zena islo je mnogo brze od skolovanja.
i kvalifikovanja.
·
Jedna od oblasti u kojoj je znatno zaostajanje zena je ..
njihova ·uces6e u skolama · Z'l kvalifikovane radnike, kao ;·
u centrima za sticanje kvalifikacija zaposlene radne snage. u skolama ucenika u privredi i u skolama sa prakticnom obukom od ukupnog broja ucenika, koji je iznosio ··
na· pocetku 1962/63. skolske godine 12.659, djevojke ucestvuju sa 11% .. Ako se zna da se u ovim skolama pripremaju kvalifikovani radnici za razne grane industrije, pro-·
izvodno i usluZilo zanatstvo, trgovinu i ug.osti te1j stvo i ostale servisne djelatnosti, da je ponuda zenske radne sriage
u zavoclima za zaposljavanje znatn::t, da su to pretezno ·
zene .i zenska omladina bez kvalifikacija ~ onda je pri- ··
prema omlaclinki z<,t poziv kvalifikovanih radnika ozbiljan
problem. Pogotovo sto se niz djelatnosti, narocito u zanat- ·
stvu, mogi.t obavljati s,amo pod. uslovom pripreme i kvali- ·
fikovanosti.
Slicnu situaciju nalazimo i u institucijama u' kojima
sticu kvalifikaciju radnici koji su vee zaposleni. Tako je
u 1961. godini stoklo zvanje visokokvalifikovanih radnika
2.376; od toga 1,1% zena, kvalifikovanih 9.475 od toga ,
6,3% zena, polukvalifikovanih 4.444 od toga 14% zena.
18
U ukupnom broju radpica )1. Bosni i Hercegovini prerna anketi Saveznog zavoda za statistiku o problemima zaposlene zene nekvalifikovane radnice ucestvnju sa 47,7°1•.
Prema istoj ailli:eti vicli se da vecina zaposlenih zena .p;i7
pada·m]adim generacijruna: 29,8'/o.imale su staz do 3 g()"
cline, 21,3°/o od ~6 godina, od 7~9 godina 7,4%, od 10~12
godina 18,3%, sto znaCi da j:e i u njihovom interesu i u in. teresu druiitva da ra:de na svom strucnom uzdizanju.
U sistemu strucnog pbrazovahja, kakav se razvija kod
nas, postoje velike mogucnosti sticanja strucnih kvalifika~
cija na radnom mjestu, u veCernjim Skolama~ specijalizo.:.
vanim kursevima) rad...lliCkim Univerzitetima i drugim in"':'
stitucijarria. Veliki broj radnika i radnica, narocito mlac1ih,
sa zavrsenom osnovnom skolom, sa uspjehom se kvalifi~
kuju ne samo za radno mjesto na kome se nalaze, nego
sticu kvalifikacije rukovodilaca pogona, tehnicara, inzenjera i predstavljaju~ragocjene kadrove pojedinih priv~·
rednih organizacija. Alije kljucno pitanje obuhvatanje sve
djece obaveznom osmogodisrij om skolom, kao polazrie osnove za svako drugo obrazovanje, profesionalnu orij entaciju
i zaposljavanje. U uslovima sve vece zaposlenosti, sve znatnije uloge zenske radne snage u nizu privrednih grana,
kao neophodnost se pojavljuje potreba brzeg skolovanja
i strucnog uzdizanja zena. Ako mozemo biti zadovoljni pro"
cesom ukljucivanja zena u ekonomski zivot, onda je daljnja etapa u tom procesu napor da se zene i zenska omladina sto brze strucno osposobe za rad u preduzecu ili ustanovi, kao i da se postigne da buduce mlade generacije ulaze sve vise u privredu kao strucnjaci za svoj posao. Borba
za produktivnost i vecil proizvodnju, kao i raspodjela lic7
nog dohotka ·prema radu, pretvara ovu potrebu u krfrpan
druiitveni. interes i zadatak i sigurno ce ta Cinjenica jos
vise ubrzati ra.d na kvalifikovanju zaposlenih zena· da· bi
i u svom lienom. i. u. druiitven<w:~ · interesu, .pov..,eale svoi<; . ·
sposobnostd mogucnosti radnog ui:inka.
19
�. UCESCE U ORGANIMA DRUSTVENOG
SAMOUPRAVLJANJA
Cjelokupni nas drustveni razvitak u pravcu preobra:Zaja Jugoslavije u industrijsku zemlju uredenu na socijalistickim osnovama nosio je sa sobom uslove za izmjenu po-·
lozaja zene ne samo u politickom i privrednom zivotu zemlje i stvaranje ekonomske samostalnosti, nego i u sticanju
licne slobode i novog polozaja u braku i porodici. Razumije se da se to novo cvrsto i dosljedno oblikuje u prvom
redu u bracnim odnosima i u porodicama gdje je zena ekonomski nezavisna. Takve porodice svojim unutrasnjim od.nosom negiraju stara shvatanja o podjeli dllZnosti izmedu
muskarca i zene u tom smislu da muZ i otac materijalno
obezbjeduje, a zena vodi domacinstvo i vaspitava djecu.
U njima se daje jednako vaspitanje muskoj i zenskoj djeci i uklanjaju predrasude u odnosu na drustvene mogucnosti zena. Ne moze se reCi da.je taj proces bezbolan. On
je bremenit starim naslijedem u vaspitanju, utoliko vise
ukolikose desava u sredinama koje su bile zaostalije i gdje
su tragovi dvojnog morala i patrijarhalnih obicaja veci. ·
Ali on postoji kao istorijska neminovnost i kao odraz· drustvenih kretanja ciji je rezulta.t ne samo nova uloga zene
u proizvodnji i novim drustvenim odnosima, nego i .u bra1m i u porodici.
Vecinu zaposlenih zena u J'ugoslaviji cine mlade zenske generacije. One zive i rade u novim drustvenim uslovima i gledaju promijenjenim ocima na zivot, na rad i na
svoje sopstvene mogucnosti. U svim granama privrede i
dru§tvenog zivota nalaze se dragocjeni kadrovi zena i u
sve vecem broju pridolaze novi,
Zbog toga -je pitanje nijhovog ucvrscivanja na. radnom mjestu cvrsto vezano za organizovanje druiitvene brige za djecu zaposlenih r9ditelja. Nije rijetka pojiwa da
udaj a i materinstvo dovode do prekida· radnog odnosa ilf ogranicavanja mogucnosti ovih mladih zena da zadovolje
u potpunoj mjeri na radnom mjestu i da ispune svoje materinske dllZnosti.
Ima pojava da zene sa najviSim kvalifikacijama prekidaju radni odnos kada, postanu majke. To doprin,osi mi-.
20
sljenju da. je zenska radna smiga, zbog funkcije materin~
stva nesigurnija, skuplja, manje produktivna. Zaposlena
znna, ima, pored druiitvenog rada, jos i velike obaveze u
porodici i d<;>macinstvu. Putevi rjeiiavanja tog konflikta su
u druStyenoj brizi za vaspitanje djece i rastereCivanje zaposlene zene · od roslova u domacinstvu. Ukoliko vise ra~
ste broj ·zaposlenih zena, ukoliko vise raste broj lwalifikovanih Zena,- sve viSe mora da se mijenja odnos druStva
prema problemima zastite djece zaposlenih roditelja, jet
to nije samo potreba zena, nego zajedn\ce u cjelini. U usloc
vima kada privreda jedne komune i jacanje njenih materijalnih snaga zavisi i od toga kako ce moCi da ostvare
svoj doprinos zapo3lene zene, onda se pitanje djecjih ustanova i razvijanje usluga domaCinstvima ne postavlja viSe
kao stvar »brige o problemima zaposlene zene«, nego kao
stvar brige za izvrsenje drustvenog plana komune i radne
organizacije, kao problem postiza.'J.ja planirane proizvodnje i standarda. Jos ·u vecoj mjeti ovo postaje interes komune i radne organizacije kada se radi o takvoj kvalifi-.
lmcionoj strukturi zaposlenih zena da su nezamj en!jive il1
teiiko zamjenljive na radnom mjestu. Sve brzi ulazak skoc.
Iovanih generacija zens)<e omladine u drustvene djelatno-.
ccti uticace u znatnoj mjeri na mijenjanje odn\)Sa prema
problemirna koje imaju ove zene kao majke i domacice ..
Preko 36'1o zaposlenih zena u Bosni i Hercegovini imaju djecu do 14 godina starosti sto iznosi skoro 34.000 djece
(stanje na dan 31. marta 1962. godine). Medutim, broj usta-.
·nova za dnevni boravak · djece zaposlenih roditelja iznosi
svega 48.. sa kapacitetom od 3.347 mjesta. Sarno u Saraje-'
vu, gdje je zaposleno 23.000 zena, ima oko 9.000 djece do.
J 4 godina ciji su roditelji zaposleni, a kapaciteti ustanova
'znose oko 1.250 mjesta. Slicno je stailje i u vecim gradovima Republike iako i tani.o zene predstavljaju znatan dio
radne snage. U razvoju djecjih ustanova poseban problem'
;oredstavlja i nivo uplata koji je za nize placene kategorije
porodfea a naroCito Zena bez n.:tuZeva · veoma visok.
Potrebe savremene porodice i njen standard ne mogli
se obezbjedivati samo onim sto !judi zaraduju kao licnf
rlohodak, ni samo zastitnim mjerama radnog i socijalnog'
21
�zakonodavstva koj~ zenama obezbjeduje porodajno odsu- ,
stvo, skra~no_ radno vrijeme za vrijeme ddjenja, odsustvo
zbog bolest, dJeteta, zabranu nocnog rada, djecji doplatak
Itd. N~ophodne su druiltvene institucije za prihvatanje djece koJe _ce ne samo obezJo.jedivati djecu dok majke rade,
nego zaJedno sa porodicom predstavljaju jedinstveni si, stern brige za djecu i njihova vaspitanje. Qne sve vise poe
sta]u nova komponenta komunalnog standarda kao i niz
dr~gih djelatnosti koje se razvijaju kao javna industrija i
··
usJUge za rastereeenje zene u domacinstvu.
. Drustvena zastita djece doprinosi skladu izmedu drustvel_log i porodicnog ·vaspitanja, ne potcjenjujuci porodicu i njenu ulogu, nego dovodeci je na nivo neophodne i
savremene drustvene institucije. Zaposlene zene koje povjeravaju svoju djecu drustvenim ustanovama mijenjaju
svoja shvatanja i u tom· pogledu da nisu prepustene same
.sebi kada je rijee o materinstvu. Materinstvo je drustvena funkcija zene, a briga drustva za djecu ~produkuje i
novu svijest i !judi i :lena. Pravi cvrst most izmedu lienih
i drustvenih interesa, ujedinjuje druiitveno i porodicno va.spitanje. Vkoliko vise raste uloga drustva u pomoei. porodici, utoliko vise raste i svijest zene o tome da je moguca
puna drustvena afirmacija,
da pri tom materinstvo ne
postane teret i obratno. '
a
.. Sve vise ra_ste broj m!adih zena i djevojaka: kojima
nJihova struka 1 poziv predstavljaju zivotni ideal. To ne
:znaCi da one iz svog programa u zivotu izostavljaju brak.
licnu srecu i' materinstvo. Naprotiv, u -situaciji da im od
toga ne zavisi buducnost, one su umogucnosti da sa pu':?m ~dgovornoscu prema sebi i drugima izgraduju svqj
]Icru z1vot, ne gubeci pravo na drustveni rad i ostvarenje
drugih zivotnih ideala.
... Sav nas drustveni i politicki zivot pociva na ueescu
· '":~liona ~ra~a u odlu_civanju o svim drustvenim pitan!un~ _pocevs:_od r~spod]ele Jicnog dohotka u radnoj orga~
nizaCIJl, odlumvanJu o raspodjeli dru8tvenog dohotka do
-upravljanja i odlucivanja o radu. drustvenih institucija i
:22
slu:lbi. Poslovi upravljanja zemljom sve vise postajt\ stvar
miliona ljudi, i to ne samo povremeno nego u svakodnev.
:nom zivotu.
Jedno od mjerila drustvenog polozaja zena je i to u
kojoj mjeri koriste mogucnosti uticaja na drustveni zivot
i nacin rjesavanja problema koji ih kao. gradane interesuju. Bilo da je zena zaposlena ili se bavi domacinstvom, ona
u punoj mjeri osjeca sve probleme zajednice u kojoj zivL
'I'rgovina, saobracaj, skolstvo, zdravstvene ustanove, za··
natstvo, sve ,to ima ogromnog uticaja na uslove zivota sva1<e porodice i domacinstva.
I kao proizvodac, i kao potrosac, svaki gradanin ima
in teresa da ucestvuje u odlucivanju o razvoju svoje radne
organizacije i sire zajednice u kojoj zivi. Taj sistem neposredne demokratije stvara mogucnost da svaki gradanin svakodnevno ucestvuje u svim pitanjima koja se tieu
· i njegovog licnog napretka i polozaja .
Zene se jos uvijek u najvecem broju, bilo da su zapo. slene iii ne, have domacinstvom i vaspitanj em dj ece i zato
su vanredno zainteresovane za rad sluzbi i institucija koje
posredno iii neposredno uticu na zivot porodice, ishranu,
higijenu stanovanja, itd. Zbog toga bi bilo normalno da u
sto vecem broju uticu na formiranje komunalne politike
i rad komunaluih institucija .. To je i najdirektniji, za dru'"stvo i pojedinca cajkorisniji put za .ulazak zene u drustveni zivot i za jacanje njene uloge u cjelokupnom zivotu
zernlje, Samoupravljanje je pravo, a ne samo-du:lnost. Ono
· o cemu odlucuju pojedini drustveni ·organi tijesno je povezano sa interesima svakog gradanina. Samim tim· neucestvovanje u takvoni radu znaci odricanje od jednog
prava, odstupanje od svog vlastitog interesa.
Nekada se manje ucesce zepa u organima upravljanja
pravdalo nj enim poslovima u sopstvenom domacinstvu.
Ali dio tih poslova zavisi i od organizacije komtffialnih slu:Zbi i usluga na koje treba vrsiti odredeni uticaj i nametati potrebna rjesenja. Citava drustvena organizacija, zasnovana na samoupravljanju, omogucuje da ne samo. uza:k
krug zena, nego milioni ucestvuju u politickom zivotu i
upravljanju zernljom. Mjerilo polozaja zena i njihove dru-
�stvene aktivnostL nije vise samo broj zena izabranih u raine drustvene. i politicke foruine i predstavnicke organe,
Eego masovnost ucesca svuda gdje se rjesavaj\1' zivotna
pitanja radnih !judi i zajednice. U nasem komunalnom si~
stemu vee je izgraden razgranat mehanizam ucesca i uticaja radnih !judi na rad sluzbi i institucija. Podaci pokazuju da zene jos ne koriste ta svoja prava u dovoljnoj mjeri. Bilo bi, na primjer, prirodno da zene; zbog svog veceg
angazovanja u domacinstvu, u velikom broju ucestvuju u
radu stambenih zajednica kao siroke zajednice potrosaca.
koji sami odlucuju i rje5avaju probleme koji su im svima
zajednicki. Medutim, prema podacima, procenat zena
ukljucenih u rad savjeta stambenih zajednica iznosi svega
15,9"/o. Jos te2e je sa ucescem zena u skolskim odborima
gdje njihov broj u ukupnom izn6si svega 8,1% iako je za
rad skole zainteresovan ogroman broj majki:
Vidnije mjesto u samoupravljanju zene imaju u socijalnim ustanovama (37,9'/o), savjetima i upravnim. odborima zdravstvenih ustanova (42,7), savjetima potrosaca
(25%).
.
U radnickim savjetima privrednih preduzeca i vijecima proizvodaca jos nije postignut onaj nivo uces6a '&ena
koji bi, s obzirom na stepen zaposlenosti zena, mogao da
se ostvari. u industrijski!'ll preduiecima procenat zena u
radnickim savjetima iznosi 1.2''/o, u poljoprivrednim organizacijama 5,8%, u trgovini i ttgostiteljstvu 22,2%, u zac
natstvu 12,3-'lo,u komunalnoj djelatnosti 8,5%. Narocito je
malo zena uclanjenih u zemljoradnicke zadruge i izabranih u zadruzne savjete, sto ne odgovara ulozi zene b. po'ljoprivrednoj' proizvodnji. Broj. Clanova opstih zemljoradnickih zadruga bio je 255.000 od toga 54.000 zeria, odnosno 21%.
U· 61 opstini u Bosni i'Hercegovini u vijeca proizvodaca nije hila izabrana ni jedna zena, cak i u nekim gdje
je zapoolenost zena znatna (Gorazde, Zenica, Novi Travnik, Bugojno, itd.).
·
.
U 50 opstinskiir vijeca Republike nije bila izabrana
nijedna zena. U opstinskim vijeCima od ukupnog broja Cianova, koji iznosi 4.833, zena je 179 iii 3,6%, u opstinskim
vijecima proizvodaca od ukupno· 3.781 Clana svega je.l30
24
:Zena odnosno 3,4"/o. U komisije narodnih odbora opstina
.bilo je izabrano 5"/o zena, a u savjete 10%. u 650 mjesnih
-odbora, odnosno u 48% ukupnog broja ~vih odbora nema
ni j edne zene.
U vijeCinia srezova proce_nat Zena iznosi 7,1-o/o, u vije--Fi.ma proizvodaCa u. srezovima 4,3°/o.
Sliku zaostajanja pokazuje i ucesce zena u raclu politickih organizacija. U Socijalistickom savezu radnog naro·da ukljuceno j e preko pola miliona zena sto predstavlj a
oko 45% ukupnog Clanstva. Medutim u ·mjesnim odborima Socijalistickog saveza radnog naroda ima svega 8,2%
-Zena, a u opStinskim 14,8'0 /o.
Ovakvo stanje ne odrazava sliku pqliticke svijesti i
drustvenih mogucnosti zena. Ono odrazava potrebu da se
·drustveno-politicke organizacije vise angazuju na afirmi·sanju zena u drustvenom i politickom zivotu.
N arocito su velike · mogucnosti . angazovanj a mladih
·zena i djevojaka koje su po strucnosti, vaspitanju i drustvenoj odgovornosti dorasle i za najkrupnije drustvene
funkcije i aktivnosti.
Izgradnja novog drustva i koriscenje tekovina materijalnog i kulturnog razvitka pripada nedjeljivo mladici·ma i djevojkama u nasoj socijalistickoj zemlji. I drustveni i licni interes mladih j e koriscenje · vanrednih mogucnosti koje pruza nasa drustvena zajednica svakom gradaninu da ucestvuje u odlucivanju o svim pitanjima koja ih
interesuju. Drustveni polozaj mladih generacija omogucuje im da u punoj mjeri doprinose savremenosti rjesavanja svih pitanja, 'da snagom mladosti i zivotnih ideala
unapreduju drustvene odnose i naCin zivota. Mlade generacije Zena i djevojaka, sa veCim obrazovanjem i stru~nO-·"
.SCu, sa veCom druStvenmn _
svij eSCu i odgovornoSCu, imaju
vanredne drustvene uslove da, · uporedo sa svojim drugovima, uticu na rjesavanje i onih drustvenih problema koji
doprinose i poboljsanju polozaja zene i ostvarenju pune·.
-ravnopravnosti.
Oslobodenje zene i razvijanje njene cjelovite licnosti ne maze se postici bez svjesnog napora Citavog aru..:Stva ...na izmjeni svijesti i muSkaraca_ i Zena.:_ Na formira-
25
�,_.- __. -/.
1<ie~vijesti uticu i materijaJru uslovi zivota alii razni utiu kojim~ ~e formira~u pogled n:a svij~ti zivotni ide-
Zevnost i umjetnost. Likovi Zena boraca, nauCnika i umjetnika koje je dalo covjecanstvo daleko se manje koriste ne·go sto bi tr.ebalo za razvijanje radnih i drustvenih ideala
mladih zenskih generacija. Sjenke· ptoslosti brze ce odstupati ako ham proslost bude jasnija u svoj svojoj mracnoj
i neljudskoj strani odnosa prema zeni i kao gradaninu, i
kao drustvenom bicu, pa i kao majci i vaspitacu novih generacija.
Pored svih postignutih uspjeha joS je potrebno da se
Citavo drustvo, a zene posebno, bore za ostvarenje programa pune emancipacije zene kao djela izgradnje socijalistickih drustvenih odnosa. u tome narocitu ulogu imaju
mlade zenske generacije. Sa novom svijescu i smjelo5cu
koju daje slobodna zemlja i socijalisticki drustveni odnosi
one treba da zauzmu jos vidnije mjesto u razvoju privrede, drustveno-ekonomskom i kulturnom preobrazaju, · u
upravljanju svojom socijalisticKom zemlj'om.
\ca~i
ah. N!Je sluca]no da neKadasnji ideal zene formiran u
uslovima di.skrimTI;acije,.ekonomske zavisno~ti i dvojnog ·
m?rala!. kOJl J€ z;ase _drustvo u svom razvitku prevazislo,
J~S UV!Jek n~laz1 SV?Je ~ristalice, jer jos nisu uk!onjeni
m ekono.mskl. faktor~ ko]i su ga uslovljavali, niti su se
nov1 drustvem odnos1 do kraj a formirali ..
.. Istorijsko i~.naslijede da se vrijednost muskaraca mjen 1 stepenom UJlho;re k':'a!ifi~a.cije, licnih primanja i drustvenog ugJeda kO]l prmzr]az! lZ drustvenih veza i aktiV"
nosti. Za zene ~u postojala druga mjerila: povucenost, vezanost za porod1cu, prrpremanje za brak i materinsvo. Ekon?mski polozaj i drustveni ugled zene zavisio je ad muza,
n]eg.ov~g. ekono~skog st~nja i njegovog licnog stava _prerna zem 1 porod1c1. U _?.asem drustvu tek se izgraduj e pro~
f1l savr~mene mlade. zene, drukCiji po svijesti i idealima,
sa drug1m ekonomsklm polozajem.
.
. · U nasem drustvu tek pocinje da se afirmise novi !ik·
mlade zene, drustvenog aktiviste svestrano zainteresova- ·
n~ z~ drustv~na zb~vanja koja se osjeca dorasla da u punoj
rnJen da svoJ doprmos u drustvenom radu. Drustveni adnasi i u~lovi ~ivota ractaju svijest zene o .!icnoj snazi i spos.~bnostlma, zelJu 1 af1:maciju da obezbijedi drustvenu i:
hc~m s1g';l;~ws~ 1 nezavJsriost putem vlastitog rada i svjesz:.!m korrscenJern prava koja je stekla. Ali ima i shvata~
';?-J~ koja nema~u nikakve veze sa nasim socijalistickim teznJama 1 razVItkom. Uticaji malogradanstine se na razne
nac~ne P":?b~jaju u z;a~ zivot i pomazu da se odrzavaju
stan, preziVJeh 1deah zen e. Obilj e razne literature fi.]mskih zu:nala, ilustracij": sumnjivog sadrzaja, pre~edene·
petpa~ack~. h!~rature, !:I;oova koji idealiziraju malogradanskl nacm z1vota, a ClJl je konzument najces(;e omladina~. dopun~uje _djelovanje svih onih negativnih naslijeda_kOJl su pnsutm u vaspitanju omladine. u nizu porodica i
njihovom naCinu zivota.
.
U izgradnji novog profila mlade zene i novog drustven?.g kriterija o pra_vima i :O?gucnostima zena kod nas jos.
-mJe dovolJno ucmJeno. M1 JOS nemamo savremeniie lite~
rature o tim pitanjima, malo se njima bavi i nauka,"i knji-
26.
'[
'l
1
I
i
i
l
I
27
�SADRZAJ
Uvod .
3
Bila je dvostruki rob . .
4
Uz radniCki. pokret i revoluciju
f1
Veca ekonomska nezavisnost . ·
Skolovanje i struC!)o obrazovanje .
i
j
l
I
14
Ucesee u organima drustvenog samouJ?ravljanja .
\
11
20
�
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Knjige
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
M
Knjiga
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Žena - proizvođač i upravljač
Subject
The topic of the resource
ravnopravnost žena
Creator
An entity primarily responsible for making the resource
Dušanka Kovačević
Source
A related resource from which the described resource is derived
Historijski muzej Bosne i Hercegovine
Publisher
An entity responsible for making the resource available
Zadrugar, Sarajevo
Language
A language of the resource
SH
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
28-M
Coverage
The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant
27 str.
građanska prava
politička prava
ravnopravnost žena
Ustav SFRJ
-
http://afzarhiv.org/files/original/ac272ddb9114c8ddc0461ac129506926.pdf
9c24f8b6566d3204cd7b4473aa48d373
PDF Text
Text
���
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Dokumenti iz arhiva
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
A
Dokument
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Izvještaj Dušanke Kovačević o radu organizacije AFŽ-a u okrugu Banja Luke.
Subject
The topic of the resource
izvještaj o radu
Description
An account of the resource
izvještaj pisan rukom
Creator
An entity primarily responsible for making the resource
Dušanka Kovačević
Source
A related resource from which the described resource is derived
Arhiv Bosne i Hercegovine
Publisher
An entity responsible for making the resource available
Udruženje za kulturu i umjetnost CRVENA
Date
A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource
1945
Rights
Information about rights held in and over the resource
Arhiv Bosne i Hercegovine; Udruženje za kulturu i umjetnost CRVENA
Language
A language of the resource
SH
Type
The nature or genre of the resource
dopis
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
45-A
Coverage
The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant
3 str.
1945
AFŽ
aktivistkinje
Bosna i Hercegovina
Dušanka Kovačević
Lepa Perović
-
http://afzarhiv.org/files/original/b5a58b7f3ad7beca75665c900324ca24.pdf
068f40182d71462c5801093abd2862b4
PDF Text
Text
'
, I
LEKSIKOGRAFSKI ZAVOD
oSVEZNANJEo BEOGRAD
1972.
�Kreditiranje izdavanja ave publikacije kao i ostalih
edicija Leksikografskog zavoda Sveznanje vrsi
BEOGRADSKA BANKA • FILIJALA
U BEOGRADU
I
I
I
I
!
I
PRVO IZDANJE • TIRA:Z 10.000 • III 1972 • SVA
PRAVA PRIDR:ZANA
!
�I sam naziv ove edicije govori o doprinosu zena u borbi nasih naroda za slobodu i socijalizam. Za nas pokret od samog pocetka do danasnjeg dana karakteristicno je veliko ucesce
zena.
Treba najprije podsjetiti na veliku ulogu zena u predratnom revolucionarnom periodu, na
odvafnost i samoprijegor na svim sektorima rada, na njihovo aktivno ucesce u demonstracijama, strajkovima i drugim oblicima borbe. Ta aktivnost nije jenjavala ni u vrijeme najdublje ilegalnosti KPJ, kao sto je bio slucaj poslije zavodenja sestojanuarske monarhofasisticke diktature. stavise, u periodima nemilosrdnih progona i najsurovijeg terora, kojemu
su bile izlozene isto kao i muskarci, medu zenama je jos vise jacalo uporiste Partije. I sam
polozaj zena u predratnoj Jugoslaviji podsticao je njihovu aktivnost u revolucionarnom pokretu. Jer, nije se radilo samo o njihovoj politickoj neravnopravnosti, vee i o najizrazitijoj
eksploataciji. Poznato je, pored ostalog, da su za jednak rad dobijale cesto i upola manju
platu od muskaraca.
UkljucujuCi se u svenarodnu borbu protiv klasnog i nacionalnog ugnjetavanja, za socijalnu
pravdu i gradanske slobode, zene su se borile i za svoju politicku ravnopravnost, za pravo na
rad i jednake plate za isti ucinak. Bilo je dosta zadataka koji su posebno povjeravani zenama i koje su one savjesno i disciplinovano izvrsavale izlazuci se i najveCim opasnostima.
Svoju hrabrost zene su ravnopravno dokazivale i onda kada bi pale u ruke policije, u trenucima najveceg zlostavljanja i mucenja.
KPJ je posebnu paznju poklanjala razvijanju aktivnosti zena u predvecerje teskih borbi za
koje se znalo da dolaze. Do velikog uce5ca zena' u nasem narodnooslobodilackom ratu nije
doslo slucajno. To je bio rezultat rada Partije prije rata i visoke drustvene svijesti, politicke
zrelosti i patriotizma velikog broja zena u nasoj zemlji.
0 doprinosu zena u tim sudbonosnim danima za nase narode, kako na frontu tako i u pozadini, zna se dosta i van nase zemlje. Ni teske borbe, ni dugi iscrpljujuci marsevi, ni razne
druge nedace koje su zene morale da savladuju sa krajnjim fizickim i psihickim naporimanisu nikada dovodili do pojava malodusnosti i do gubljenja vjere u pobjedu. U historiji su
zaista :Hjetki primjeri tako masovnog ucesca zena u borbi i njihove tako velike hrabrosti i
stoicizma. Svojim pozrtvovanjem u borbi za spasavanje ranjenika zene su dale poseban doprinos humanoj strani nase revolucije. A ta briga o covjeku jacala je borbeni moral uopste
kao jedan od odlucujucih faktora pobjede.
·
�Ravnopravnost zena u nasem drustvu, sto je jedna od tekovina nase borbe, nije, dakle, nesto
sto je zenama poklonjeno. Ona je stecena u borbi u kojoj su zene ravnopravno ucestvovale
i podnijele ogromne zrtve. Dovoljno je pomenuti da je 88 zena u nasoj zemlji proglaseno za
narodne heroje.
U razvitku socijalistickih drustvenih odnosa poslije rata doslo je do bitnih promjena i u pogledu polozaja i uloge zena, ciji znacajan doprinos nije izostao ni u jednoj oblasti zivota. Koliko se samo povecalo njihovo ucesce u privredi i drustvenim sluzbama, najbolje govori podatak da danas jednu treCinu svih zaposlenih u zemlji cine zene. Jos je znacajnije od toga
da su to, u sve vecem broju, generacije skolovanih zena, sto jos viSe doprinosi njihovoj radnoj i drustvenoj afirmaciji.
Naravno, ravnopravnost zena nije neilto sto je staticno i sto je jednom za svagda zagarantovano. Potrebne su stalne akcije drustva i njegovih najsvjesnijih snaga za potpuno uklanjanje starih shvatanja i ukorijenjenih navika i za obogaCivanje te ravnopravnosti novim sadriajima. A za to upravo nas samoupravni socijalisticki sistem pruza sve vece mogucnosti.
U demokratskim procesima izgradnje slobodnog i humanog drustva u kome svi gradani treba
da odlucuju o svim drustvenim poslovima - siroki su prostori i za aktivno, ravnopravno
ucesce zena, kao i za doprinos njihovih organizacija. Nema sumnje da ce zene znati da koriste svoja prava isto onoliko koliko su spremne da i ubuduce ispunjavaju svoje obaveze.
Ovaj Zbornik bice od velikog znacaja i kao vrijedan prilog historiji naseg radnickog pokreta
i revolucije i kao dragocjeno stivo za vaspitanje novih generacija zena na koje treba prenositi duh slobodarskih i borbenih tradicija.
TITO
�������I
Jugoslovenska clrzava, Kraljevina Srba, Hrvata i
Slovenaca stvorena je 1918. gocline. Ujeclinjenje
je bilo zelja svih jugoslovenskih narocla. Oni su
u stvaranju jugoslovenske zajednice vicljeli izlaz
iz nacionalnog ropstva i potcinjenosti u kojoj su
zivjeli vijekovima bilo kao clio otomanskog ili
austro-ugarskog carstva odupiruCi se pokusajima
asimilacije i nasilne denacionalizacije neprestanom borbom za nacionalnu slobodu i nezavisnost.
Ali novostvorena clrlava nije hila tvorevina naroda.
Umjesto najsirih narodnih slojeva o nacinu njenog konstituisanja, o njenim granicama i unutrasnjem poretku odlucivale su velike sile pobjeclnice u imperijalistickom ratu i burloaski vrhovi
u zemljama koje su ulazile u sastav nove drlave,
osobito velikosrpska burloazija i monarhija, koje su svoj prestiz nacl ostalim graclile na zrtvama
koje je clao sprski narocl od 1914 - 1918.
gocline u ratu protiv Austro-Ugarske i njenih saveznika.
Nova clrlava zapocela je svoje postojanje sa nesigurnim granicama izvan kojih je, ocllukom velikih sila, ostao znatan clio nacionalnih teritorija
Hrvatske, Slovenije i Makeclonije. Citava Istra,
znatan clio clalmatinske obale i njenih otoka, slovenacko primorje i clijelovi Koruske, veliki dio
makeclonske zemlje nisu usli u sastav nove clrlave bez obzira na narodno raspolozenje.
Zivot u zajednickoj clrlavi poceo je u znaku clubokih unutrasnjih sukoba oko clrustvenog uredenja, nacionalnih odnosa, revolucionarnih pokreta seljastva koje je traZilo closljeclno sprovodenje
agrarne reforme i radnicke klase koja se borila
protiv kapitalisticke eksploatacije, za praveclnije
drustveno uredenje, povoljnije uslove racla i zivota.
Drustvene krize izazvane nerijesenim nacionalnim
i socijalnim problemima sve su se viSe zaostravale. Drlava u koju su usli vee razvijeni narodni
incliviclualiteti sa teznjom da se nesmetano i sloboclno razvijaju postala je zemlja nacionalne neravnopravnosti i najsurovijeg klasnog ugnjetavanja.
Nacionalna neravnopravnost ispoljavala se kao hegemonizam jedne nacije nacl drugima, kao nasilna clenacionalizacija i asimilacija, kao sto je bio
slucaj sa Makedonijom, kao negiranje svakog in·
cliviclualiteta, kao sto je bio slucaj sa Bosnom i
Hercegovinom, u neravnopravnosti jezika, nejednakoj zastupljenosti pojeclinih nacionalnosti u
driavnom aparatu, u nejeclnakim uslovima privrednog i kulturnog razvoja pojeclinih krajeva.
Ono sto je ujeclinjavalo burioaziju pojeclinih jugoslovenskih zemalja i sto ju je sililo na medusobne
kompromise bio je strah ocl revolucionarnog gibanja najsirih narodnih slojeva kojima je oktobarska revolucija otvarala nove viclike, ulijevala
vjeru u narodne snage u borbi protiv nepravcli,
nasilja i bijede u kojima su zivjeli.
Jugoslovenska burloazija stajala je u vanjskoj politici na pozicijama najreakcionarnijih snaga medunarodnog imperijalizma. Kraljevina Jugoslavija ne samo cla nije priznala Sovjetski Savez, nego
je postala azil mnogih kontrarevolucionara iz bivse carske Rusije i pomagac intervencionista protiv mlacle Sovjetske Republike i revolucija koja
je buktala u blizini nasih granica.
U zemlji su vladali bijecla i besposlica. Radnicke nadnice bile su bezvrijeclne u oclnosu na zivotne
troskove. Inclustrijalci su uzimali na racl u fabrike zene i maloljetnike, jer su im mogli plaeati
manje nadnice i time ubrzavati svoje bogacenje.
Veleposjednici, ratni bogatasi i razni spekulanti
uiivali su zastitu nove vlasti.
Medu krupnim socijalnim pitanjima bila su i ona
koja je za sobom u svim krajevima ostavio prvi
svjetski rat. Srbija i Crna Gora bile su opustosene. U borbama na frontovima, u progonstvu, od
ratnih nedaca i gladi poginulo je i umrlo u Srbiji
oko milion stanovnika. Iz zemalja koje su bile u
13
�sastavu Austro-Ugarskc !judi su gonjcni na front
da sc bore za tude intcrcsc. Od naroda jc oduzirnano svc za potrcbc rata. Glad jc harala Slovenijom, Hrvatskorn, Dalrnacijorn, !strom, Bosnorn
i Hcrccgovinorn i drugim krajcvirna. Prerna sluzbcnoj statistici za vrijerne prvog svjetskog rata
sarno u Bosni i Hcrccgovini umrlo je od gladi i
bolcsti 165.000 djcce.
U takvoj politickoj i privrcdnoj situaciji i takvirn
odnosirna u zcrnlji sastavljenoj od naroda koji
su dotada zivjcli i razvijali se pod razlicitirn drustvcno-istorijskirn uslovirna nije se rnoglo oceki·
vati njihova istinsko sjcdinjavanje. Drug Tito o
torn periodu kaze: »Ovdjc sc nc radi o tome da li
je trcbalo doCi do stvaranja nove drl.avc, odnosno do ujcdinjavanja. Nc, do ujedinjavanja Juznih
Slovena jc trcbalo i rnoralo doci. To je hila idcja
najnaprcdnijih !judi u zcrnljarna kojc su se na·
zivale juznoslovenskirn. Ali radilo sc o tome na
kojirna cc principirna hiti zasnovano to ujedinje·
njc, radilo sc o tome da sc jed no nacionalno ugnjc·
tavanjc nc zamijeni drugirn, da sc socijalno iz·
rahljivanje radnih !judi pod Austro-Ugarskom ne
zamijcni jos gorim izrahljivanjem od rnlade, nezajaZljive burZoazije u novostvorenoj drZavi<( (V
kongres KPJ).
lako su u svakoj od zcmalja koje su usle u sastav
Jugoslavijc postojalc radnickc partijc i tradicija
sindikalnog pokreta, ani nisu bili dorasli ni idejno ni organizaciono revolucionarnoj situaciji u
zcmlji.
Revolucionarna spremnost masa bila je isprcd organizacionc i programske sposobnosti organizovanog radnickog pokreta da se stavi na celo tog
rnilionskog pokreta koji je sadrlavao kompleks
problema cije su rjcsavanjc narodi Jugoslavije
uzalud ocekivali od vlastodrbca novostvorene
drfuve.
U svim tim pokretima ucestvovalc su rnase radnih
zena Jugoslavije ispoljavajuci svoju nacionalnu
svijest, socijalne teznje i borbene tradicije.
rr
I pored zaostajanja u industrijskom razvitku iza
14
naprednijih zcrnalja Evrope. uporcdo sa pojavorn kapitalisticke privrede i drustvcnih odnosa
koji je prate, u svakoj od zemalja koje su usle u
sastav Jugoslavije nastajao je i razvijao se krajern
XIX i pocctkorn XX vijcka, pod uticajem napre·
dnih pokrcta u zernljarna Evrope, pokret zena za
ernancipaciju. On se razvijao zavisno od uslova u
kojima su zivjcle zenc pojcdinih krajcva. Ideja o
ravnopravnosti Zena sadrZavala je zahtjcve za izjcdnacenjern zene sa rnuskarccrn u pravu naslje·
divanja, ll roditeljskirn pravima, u pravu na sko·
lovanje i ulazak u sve profesijc, zahtjeve radnica
i sluzhenica koje su trazilc za jcdnak rad jednaku
platu, pravo na zastitu rnaterinstva, politicka i
izborna prava.
Pravni propisi koji su regulisali polozaj zcna u bra·
ku i porodici, odnose rnuia i zene, roditclja i dje·
ce, pravo nasljcdivanja, razlikovali su se u pojedinim dijclovima zernlje, pa se moze govoriti o
sest pravnih podrucja. Medutirn, u svojoj osnovi
svi su ani znacili diskrirninaciju zena u drustvu,
braku i porodici. U Srbijj i Makcdoniji, na pdm·
jer, hio je na snazi Srpski gra<1anski zakonik iz
1844. godine koji jc zcnc izjednacavao sa malo·
ljetnicima i rnaloumnicima.
U Clanu 39. toga Zakona pisalo jc: »Mladoljetnici
se clr2e za nedozrelc i ani stojc pod osohitorn za·
stitorn zakona.« A daljc sc objasnjava: »Mlado·
ljetnima sc upodohljavaju svi oni koji ne mogu
iii im je zabranjeno sopstvenim irnanjern rukova·
ti, a takvi su: svi urna IiSeni, raspikuCe sudorn
oglaScni, propalicc, prezaduZenici Cijc je imanje
pod stcCajcm i udate Zene za Zivota muZevljeva.<c
Na podrucju Slovenije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine prirnjenjivao sc austrijski Gradanski zakonik iz 19.11. god inc, s tim sto su u Slovenij i i Dalmaciji vazilc i kasnijc izmjene i dopune. Prerna
ovom Zakoniku zena nijc mogla biti zakonski zastupnik ni svojc djecc ncgo samo sututorica, nijc
mogla svjedociti prilikorn sastavljanja testamenta itd. U Bosni i Hercegovini bio je na snazi i turski gradanski zakonik - Mcdzelc. Za sve MusHmane jugoslavenskc driavljanc vazilo jc Serijat·
sko pravo koje je rcgulisalo porodicne i nasljed·
ne pravne odnose. U Crnoj Gori bio jc na snazi
Opsti imovinski zakonik od 1888. godinc, ali on
nije obuhvatao porodicnc i nasljednc odnose ne·
go su sc oni regulisali obiCajnim pravom.
U S!ovcniji, Hrvatskoj i Vojvodini jedan dio :lena
irnao je, pod odredenirn uslovirna, neposredno iii
posredno pravo ucesca u izboru organa lokalne
sarnouprave. Taka su u Sloveniji zene koje su bi·
lc direktni porcski obveznici rnogle prcko svojih
zastupnika uccstvovati ll izborirna za opstinske
organc vlasti. To pravo irnale su i skolovanc ZC·
ne u nckirn slovenackim opstinama. U Bosni i Hercegovini, za vrijen1c Austro-Ugarske, !male su pravo glasa feudalnc pos jcdnice ako su bile nos ioci
posjccla.
Pripadnost stanovnistva raznim konfcsijama (ka·
tolici, pravoslavni, pripadnici islarnske vjeroispovjesti i drugi) sa svoje stranc jc upotpunjavala
kodcks kojirn se reguli.sao polozaj zcna. Svirna je
bilo zajcdnicko da zcna trcba da se pokorava
rnuskarcu i da zavisi ocl njega. Kupovina i proda·
ja zena, mnogozenstvo, pravo rnuskaraca da u
svako doha »otpusti« zenu i dtugi vladajuci obi·
caji stavljali su Muslirnanke u rang najnizih ljudskih bica. Spoljni znak ropstva Muslirnanki, Turkinja i Albanki bio je tarnni veo prcko lica, zar i
feredia, na koje su ih osudivali ohicaji koji su
irnali rang vjcrskc dogrne. Pa i onda kada je fe·
udalizarn propao, dccenijama je vodena hcz uspjeha horba da sc zena oslohodi zara i feredZe
kao znamenja obespravljenosti u drustvu i porodici.
Taka su se u jeclnoj rnaloj zernlji stekli svi vidovi
diskrirninacije zena, od najprirnitivnijih oh!ika zi·
vota zene nasledcnih od turske fcudalne vladavine do tcgoba proletcrske zcne koja je usla u fa·
brike i postala predrnet najgrublje eksploatacije
od strane kapitalista.
Slovenacke zemlje i dijelovi Hrvatske bili su industrijski razvijcniji od ostalih krajeva, sto se odraiavalo i u vecoj zaposlenosti zena u industriji
i javnirn sluibarna. Osobito je za vrijernc prvog
svjetskog rata zaposlen ve6i broj zena zhog od-
�Iaska muskaraca u vojsku. Srbija, iako pretezno
agrarna zcmlja, imala jc izvjestan broj zaposlcnih zcna u Beogradu i drugim vecim mjcstima,
ali u procentima znatno manje ncgo Slovenija i
Hrvatska. U Makcdoniji, Bosni i Herccgovini i
Crnoj Gori uccsce zena van poljoprivredne djclatnosti bilo je jos manjc. U ovim krajevima zene su najviSe zapoSljavane u tvornican1a duvana
i tekstilnoj industriji, zatim kao sezonske radnicc u duvanskim stanicama i kao kucna pos]uga.
Razlicita privredna razvijenost odrazavala se i na
prosvijecenost naroda, a osobito zena. Dok je u
Sloveniji, Hrvatskoj i Vojvodini zakonima regulisano obavezno osnovno Skolovanje sve djece u
dmgoj polovini XIX vijeka, u Bosni i Herccgovini
jc tck 1928. godinc dat prijcdlog da se skolska
obavcza protegnc i na 1nuslin1ansku Zensku dje~
cu. Nerazvijenost skolske mreze u dijelovima Srbijc, u Makcdoniji, Crnoj Gori, a osobito na Kosovu i u Bosni i Hercegovini, zakonsku obavew
jc pretvarala u prazna slova na hartiji.
Prvi slrajkovi radnica u jugoslovenskim zemljama
zabiljcZ.cni su vee u drugoj polovini 19. vijcka. Za
vrijeme I svjetskog rata Zenc su postale znaCajan faktor u pt·ivredi zemljc. One su zamijcnile
muSkarce u tvornicama, u poljoprivredi u raznim sluzbama. To je doprinijelo i njihovom politiCkom budenju i saznanju o vlastitim sposobnostima.
U krajevima koji su bili u sastavu Austro-Ugarskc
medu zenama se snazno razvila svijcst 0 potrebi
borbe za nacionalno osloboacnje. U akcijama protiv skupoce, ratnog bogacenj a, za pravedniju raspodjclu racioniranc hranc, protiv samovolje po·
slodavaca zcnc su spadale mcilu najborbenije
drustvenc clemente. U socijalisticke partije
u svim zemljama Jugoslavije bilo je uclanjeno na
hiljade zena.
U nasljeilu radnickog pokreta pojedinih zemalja Jugoslavije bile su ne samo akcije Zena nego i na·
stojanja da se teorijski postavi zensko pitanje i
da se povcze sa rcvolucionarnim radnickim pokretom.
U Srbiji se tim pitanjem posebno bavio Dimitrije
Tucovic. 1911. godine pisuCi o zalaganju socijal·
-demokratije za ravnopravnost zena, on kaze da
ona »to ne Cini samo sa glediSta pravde i morala,
vee je na to primorana samim istorijskim razvitkom. Ekonomski razvitak je u polozaju zena
izvrsio silnu revoluciju i nagnao zenu da uile u po·
liticku borbu«.
U radnii'koj stampi objavljivanc su rasprave i clan·
ci o zenskom pitanju, polemike sa klerikalnim i
ostalin1 konzervativniin snagama, a u nekim ve·
cim gradovima iz]azili Slt i posebni listovi nami·
jenjcni radnicama u kojima je pisano o polozaju
zena i njihovoj borbi.
Taj vee prcdeni borbcni put zena proleterki u radnickom pokretu bio jc dragocjeno iskustvo u borbama koje su se nastavljale u novoj drzavi.
U aprilu 1919. godinc odrlan je Osnivacki kongres
&ocijalisticke radnicke partijc (komunista), a godinu dana kasnije II kongres u Vukovam, na ko·
me je naziv partije promijcnjen u Komunisticka
partija Jugoslavije. U okviru Osnivackog kongre·
sa odt-.\ana je Konferencija zena socijalistkinja,
1
!
I'
na kojoj jc doncscna odluka o ujedinjavanju
svih zcnskih socijalistickih pokreta u jugoslovenskim zcmljama u jedinstveni (Zenski) socijalisticki pokret Jugoslavije. U Statutu ove Konfercncijc reccno je da sc zene socijalisti (komunisti) srnatraju dijelom partijske cjeline i da
usvajaju n1aksimalni i tninimalni program Partije.
Osnivacki kongres i II kong res ( vukovarski) imali
SU zadatak da StVOt'C idcjnu p]atformu i 11UOU Ol'·
ganizacione forme ujedinjavanja dotada razdvojenih radnickih pokreta i partija u pojedinim jugoslovcnskim zemljama. Na njima je trebalo zauzeti stavove prcma osnovnin1 pitanjin1a koja su
potresala zcmlju. Bilo jc polrcbno razgraniciti se
idejno i akciono sa Socijaldcn1okratijom u zen1lji i stavovima II intcrnacionale u rnedunarodnom radnickom pokrctu.
U Program Socijalistickc radniCke partije ( komunista) osnovunc na I kongrcsu uSao je zahtjev za
jcdnakost n1uSkaraca i Zena.
Komunisli su vodili borbu ZC> izjednacavanjc zena
sa n1uSkarcin1a u radnom odnosu, za zaStitu tru·
dnica i majki, za porodiljska odsustva, za uvoaenjc zcnskih inspcktora u inspekcijama rada i zascbnc konlrolc za zastitu iena na radu. To je po·
scbno istaknuto na Vukovarskom kongresu.
Komunislicka partija jc jedina partija koja se u
bivsoj Jugoslaviji izjasnila i dosljedno borila za
politiCku i druStvenu ravnopravnost Z.ena.
Gradanske zcnske organizacijc koje su postojak u
nckin1 dijclovin1a zernlje imale su raznovrsne
plutformc udruZivanja i progrmne rada. Forn1irane su prema nacionalnoj ili vjerskoj pripadno·
sti kao dobrotvorna, prosvjctna i profesionalna
udruzenja. Neka od njih su imala izrazito feministicki karakter. Njihov manevarski prostor ni·
je prelazio okvire poslojcceg poretka, mada je u
ovim drustvima bilo i naprednih struja, osobito u
borbi za rjcScnjc nacionalnog pitanja i za naprednije zakonodavstvo u oblasti porodiCnih odnosa
i gradanskih prava zena. U razvijenijim sredinama, a poscbno u velikim gradovima, vee se formirala zenska inteligencija. Zene su bile uCiteljicc, profcsori, ljekari, umjetnici, javljale su se u
knjizcvnosti, u slikarstvu i u nauci. Ali su i one
bile izlozenc ogranicenjima kada jc rijec o licnoj
slobodi i odabiranju profesije, roditeljskim pravima i jednakim uslovima dmstvenog rada.
U scptcmbru 1919. godine odrzan je i Kongres ujedinjcnja grailanskih zenskih drustava i organizacija na kojem je formiran »Narodni savez Srpkinja, Hrvatica i Slovenki«. Ovaj Kongres je odrzan u atmosferi koja je bila karakteristicna za
zemlju. Ncrijcscni nacionalni odnosi prijetili su
svakog casa da sc ova manifestacija ujedinjenja
spotakne i oneinogud na osnovnim pitanjima ko·
ja su razdirala zemlju. Sukob je izbio vee pri formulisanju naziva ujedinjenih drustava i organizacija. Iako su dclegatkinje bile slozne u mnogim
pitanjima koja su zajednicka zenama, bilo je ocevidno da ce ovaj savez razdirati protivrjecnosti
karaklcristicne za Citavo drustvo. Predlozi da sc
za prcdsjednicu uvijck bira Srpkinja zbog zasluga
kojc pripadaju Srbiji za ujedinjenje jugoslovenskih zemalja, i slicni istupi jasno su pokazivali
1
�neprcmostivc teSkoCe za ostvarivanje jedinstva i
saradnje u tim uslovima.
Daljnja karakteristika ovog Kongresa bila je iluzija
da se interpelacijama vladi i pojedinim ministrima
o potrebi mijenjanja postojeCih reakcionarnih zakona, upozoravanjem na teske posljcdicc rata kojc
treba sto prije ukloniti mozc poboljsati situacija
u zemlji i izmijeniti polozaj :i.cna. Ovaj Savcz bio
je izrazito konzcrvativan Cak i u pogledu postizanja ravnopravnosti Zcna.
Takav kakav jc bio, »Narodni savcz Srpkinja, Hrvatica i Slovenki« nijc mogao zadovoljiti ni potrebc progrcsivnog dijcla icna gradanskog drustva, pa jc zapoCcla akcija za formiranje nove Zenskc organizacije, FcministiCkc alijanse. Alijansa
jc formirana na skupStini Zenskih organizacija za
pravo glasa 1923. gocline u Ljubljani (ocl 1926. godine naziva se »Aiijansa zenskih pokreta«). Clanovi Alijanse mogla su da postanu sva Zenska
druStva i organizacijc koji su imali za cilj zaStitu
Zena i borbu za izmjenu njihovog pravno-politiC-
kog polozaja. Alijansa je stajala na pozicijama
politickc neutralnosti koju su njcne protagonistkinjc objasnjavale time sto cc politicki ncoprcdijeljena organizacija postiCi vcCe uspjehe u bor-
bi za izmjenu polozaja zcne u drustvu. Ta politiCka }>neutralnost<{, bcz obzira na nastojanje pojedinih organizacija Zcnskog pokrcta cia se ukljuCe u masovnc akcije i pokret Citavog naroda, astala jc trajna karaktcristika rukovodstva ove organizacije.
Burzoaske politickc partijc iii sc nisu izjasnjavale o
pitanju ravnopravnosti Zena ili su stajale na stanoviStu da su Zene neprOsvijeCene i da zato tre-
ba odgoditi davanjc prava glasa zenama. Zemljoradnicka, Demokratska i Republikanska stranka
su, doduse, prilikom svog osnivanja istakle potrebu ravnopravnosti iena sa muskarcima, ali se
tim pitanjem nisu bavile. Ovakav stav burioaskih
partija proizlazio je iz drustvenog sistema, a pocldavan je konzervativnim tradicijama, vjerskim
dogmama i demagogijom o velicini. zenskog poziva kao majke i domaCice. Taka su samo klerikalne organizacije izdavale pet listova iskljucivo
namijcnjenih zcnama i 15 casopisa koji su svojom
tematikom teZili da od Zena napravc svoje glavne Citaoce.
Gradanski feministicki pokrct nije mogao privuCi u
svoje redovc radnicc i siromasnc seljankc, jer se
nijc bavio polozajem njih kao dijela ugnjetene i eksploatisanc klase, nego samo problemom njihovog pravnog polozaja u odnosu na muskarce. Cinjcnica da u sistcmu klasnog i politickeg bcspravlja ni muskarce, pripadnike siromasnih narodnih slojeva, njihova politicka prava ni·
su stitila od svc gore eksploatacije, syc jc vise
razvijala svijcst raclnih zena da je njihova mjes·
to u opstcnarodnom pokrctu u kome cc se rjcSavati i ukidanje njihove neravnopravnosti.
Radnice su Strajkovale, radniCke Zene pravile ))cr-
16
veni obruc« oko fabrika u kojima sc strajkujc i
svojim tijclima sprecavale prodor strajkbrchcra
i policijc, organizovale su kuhinje za ishranu
strajkaca, ulazilc u sindikate i preko njih trazile
svoja prava i ukljuCivale se u opStu borbu radniCke klasc. Uz revolucionarne snagc radnica i
radnickih zena ulazile su i clruge, na razne nacine
cliskriminisane mase zcna. U radnickom pokretu
nalazilc su mjesto i siromasne seljanke koje su
najtezc osjeealc bijcclu u koju je seljastvo gur·
nuto politikom clrzave i kapitalistickih elemenata na selu. U pokret su ulazile djevojke kojima
je driava zabranila pohadanje uCiteljske skole,
jer ima nezaposlenih ucitelja i mlade uciteljicc
kojima je drzava zakonom propisala da se mogu
udati samo za uCitelja ako zelc da sacuvaju namjestenje. Bile su nczadovoljnc zaposlcnc udatc
zcne iii zaposlene djevojke kojc su stanovale kod
porodica, jer su, bez obzira na sposobnosti i kvalifikacije, bile manje placcne od muskaraca i prve na udaru kada je trebalo smanjiti broj zaposlenih. u pokrctu su sc nasle intelektualke pred
kojima su bila zatvorena vrata sudova, advokature i slicnih profesija, precl kojima su se tesko
otvaralc fakultetske katedre bez obzira na sposobnosti.
Nacionalno ugnjetavanje izraZeno u najdrastiCnijim
oblicima ekonomske, kulturne i politickc diskriminacije, zene su duboko osjecalc i u razbijenosti svojih nacionalnih teritorija, od kojih su veliki clijelovi iskoriscavani kao moneta za srcdivanje racuna meciu imperijalistima poslije I svjctskog rata, i u moguCnostima za razvoj nacionalnih
privreda, i u pitanjima jezika, kulturc i istorijc pojedinih naroda koja je falsifikovana u intcresu
vladajuceg stanja i odrl:avanja hegcmonije.
Ncgiranje nacionalnosti i svodenjc postojeCih nacija na troimena plemena istog narocla (Srbi, Hrvati, Slovcnci), nasilno srbiziranje Makedonije,
politickc spekulacijc u visenacionalnoj Bosni i
Hcrcegovini oko koje su se borile velikosrpska i
velikohrvatska burzoazija - sve je to duboko zadiralo u zivot naroda, u zivot svake poroclice. Sve
vise je, u svakodnevnom iskustvu naroda, postajalo jasno da teorija o jedinstvenoj jugoslovenskoj naciji prikriva prioritet velikosrpskc burzoazije i monarhije, oslonjene na vojnu silu i policijski aparat.
Zene koje su u svim nacionalnooslobodilackim pokretima svojih zemalja uzimale vidnog uccsca bile su nepomirljivi borci protiv progona i diskriminacije svcga Sto jc Cinilo individualnost naroda kojima pripadaju. Makcdonkc su sc borile da
njihova djeca ucc u skoli na jeziku pradjedova,
Slovcnke i Hrvatice da odgajaju svoju djecu na
bogatoj proSiosti i tradiciji narodnog jezika, kulture i nacionalnosti. One nisu mogle obezliciti
svojc n1aterinstvo u ))troimenosti(< nad kojom je
stajala sjenka monarha i kazne za sva nacionalna
i klasna osjccanja. Siroki slojevi zena Srbije, cije je irtve i patnje u minulim ratovima uzurpirala, kao lovorove vijencc, velikosrpska burzoazija
da bi nametnula hegemoniju citavoj Jugoslaviji,
zivjele su u siromastvu i obespravljenc. To su osjccale i Crnogorkc, vjekovni borci i ucesnici u
svim borbama za slobodu svoje zcmlje. Stupale su
u borbu i zenc pokrivenc zarom i fcredzom u vrijeme kacla jc taj simhol ogranicenja licnc slobodc, potcinjenosti i ugnjetavanja zabranjen cak i
u zemlji iz kojc je clonesen u nasc krajeve. I po
tome Sll zene preclstavljaJc borbcni elemenat.
Svega toga burzoazija se bojala. Bilo da su se na-
�Jazile na vlasti ili u opoziciji, burzoaske partije
su bile jedinstvene u stavovima prema radnickoj
klasi i pravima zena. Zato clan 70. Vidovdanskog
ustava iz 1921. godine glasi: ,Q pravu glasa zena
odlucuje se posebnim zakonom«. Ta ista formulacija ponovljena je i u Ustavu iz 1931. godine, a
zakon nikada nije donesen.
Donosenju Vidovdanskog ustanka prethodili su burni dogadaji u zemlji. Iako su se neprestano borile zbog nejednako podijeljene vlasti i ekonomskih pozicija u novoj drzavi, nacionalne burzoazije su uvijek bile spremne na paktiranje kada se
suoce sa zajedniCkim neprijateljem: proletarijatom i komunistima. To se najbolje pokazalo na
izborima u ljeto 1920. godine, kada su komunisti
u vise mjesta dobili vecinu na izborima za lokalne organc vlasti. Na izborin1a za Ustavotvornu
skupstinu komunisti su bili treCi po broju poslanickih mandata. Iza ovih pobjeda stajale su pobunjene masc radnika i siromasnih seljaka i ostalih slojeva radnog stanovniStva na koje je snazno djelovala oktobarska revolucija.
Pored borbe za rjesavanje unutrasnjih pitanja, radnicki pokret Jugoslavije vodio je akcije medunarodne radnicke solidarnosti protiv intervencije
protiv mlade Sovjetske Rusije, gusenja revolucije u Matlarskoj itd. Na seljake nezadovoljne naCinozn sprovoOenja agrarne reforn1e vlasti su slalc policiju i vojsku. Talas strajkova gusen je pu·
canjem u strajkace, pozivanjem radnika u vojsku,
hapsenjem, otpustanjem sa posla, pa cak i prisilnim rascljavanjcm radnika iz pojedinih reona.
Na StrajkaCe su upuCivane vojnc jedinice, Cak i
topovi.
Tada je donescna Obznana kojom jc 30. deccmbra
1920. godine zabranjena Komunisticka partija Jugoslavijc, sindikati, izdavanje radnickih novina,
zabranjeni su strajkovi i svi vidovi ispoljavanja
nezadovoljstava. Ali i Obznana se Cinila nedovoljna vlastodrscima. U Skupstini je ubrzo poslije
toga po skracenom postupku izglasan zloglasni
,zakon o zastiti javne bezbednosti i poretka u
driavk Taj Zakon proglasio je komunisticku aktivnost zloCinom i dopustao takve progone komunista i njihovih simpatizera da se moglo nekaznjeno ici i na njihova fizicko istrebljenje. Sve sto
je znaCilo opoziciju unitarizmu i hegemoniji slamano je nasiljem i najsurovijim progonima.
Time je legalizovana neprikosnovenost monarha,
centralistiCko uredenje, nacionalna neravnopravnost i mnoguCeno da kapitalisti, pomognuti terorom ddave, po svojoj volji otpustaju radnike,
produzuju radni dan, smanjuju i onaka bijedne
nadnicc, vrSc besprin1jcrnu cksploataciju Zenskog i djci'jcg rada.
Ali ni najsurovijim oblicima politickc obespravljenosti, bijelog tcrora, otpustanjem sa posla, nije
sc mogao unistiti radnicki pokret. U dubokoj
ilegalnosti, desctkovana i progonjena, obnavljala
jc svoje redove i svoj rad KPJ. Organizovana jc
Crvena pomoc, organizacija za sakupljanje priloga za pohapscnc komuniste i njihove porodice,
za pomoc gladnima u Sovjetskoj Republici u kojoj su impcrijalisti vrsili vojnu intervenciju i ekonomsku blokaclLL U torn su znacajnu ulogu imale
zene, clanovi Partije i simpatizerke radnickog pokreta i socijalizma.
Znacajan vid politicke aktivnosti ilegalne KPJ, koja
se u novim uslovima pocela razvijati kao kaclrovska partija, u povezivanju sa radnim masama bilo je nastojanje da se stvore legalne radnicke organizacije. Tako su stvoreni 1921. godine Nezavisni sindikati, a 1923. godine Nezavisna radnicka partija koja je veoma brzo zabranjena. Jedna
od aktivnosti Nezavisne radnicke partije bio je
i rad medu radnicama. Pri rukovodstvu Partije
stvorcn je i Sckretarijat zena sa zadatkom da
okuplja radnice i ostale zaposlene zene u akcije
za poboljsanje polozaja zaposlenih zena. Komunisti su, u uslovima ilegalnosti, djelovali u raznim kulturnim, sportskim, omladinskim i zenskim druStvin1a i organizacijama.
Iako je izmcdu idcjne i akcione orijentacije gradanskog zenskog pokreta i drugih slicnih organizacija i drustava i stava komunista prema problemu osloboilenja zene postojala sustinska razlika, zenc komunisti su trazile puteve za saradnju sa ovim organizacijama. Radilo se o tome da
se nadu one zajednickc akcije kojc bi doprinosile da se zensko stanovnistvo ukljuci u borbu za
poboljsanje svog polotaja i za rjesavanje zivotnih pilanja naroda. Prednost ovakvog nacina djeJovanja bila je u mogucnostima da se u clanstvu
ovih organizacija nadu i osposobe najnaprednije
zene kako za objasnjavanje polozaja zena i puteva njihovog oslobotlcnja, tako i za pokretanje raznih akcija kojima bi se pomoglo prosvjctno uzdizanje najsirih masa zena. Zene komunisti preduzimalc su u krajevima gdje je vladala nepismenost akcije za opismcnjavanje zena i za podizanje njihove higijenske svijesti. Stalan pratilac zena - nepismenost, koja je vladala u mnogim
krajevima, uticala je, pored ekonomske bijede; i
na sirenje zaraznih bolesti, na smrtnost djece,
koja je u pojedinim dijelovima zemlje spadala
medu najvece u svijetu, na veliki broj porodaja
od kojih se nepismena zena nije ni mogla ni znala braniti.
Prema popisu iz 1931. godine u Jugoslaviji je procenat nepismenih zena iznosio 56,40/o. U Sloveniji
je bilo najmanje nepismenih - 5,80fo, u Hrvatskoj 39,80/o, u Srbiji 78,7%, u Makedoniji 81,70/o,
u Bosni i Hercegovini 840/o, a na Kosovu cak
93,90/o. Uz to je islo i svc drugo sto je vezano za
socijalnu bijedu i kulturnu zaostalost: ogroman
natalitet, velika smrtnost djece, prerano starenje
i kratko trajanje zivota stanovniStva.
Na polozaj zenc u radnom odnosu uticalo je, prije
svega, zvanicno stanoviSte da jc mjesto zene kod
kuce, da budc majka i domaCica. S druge strane,
ogranicenost broja radnih mjesta u uslovima nerazvijene privrede, davala je mogucnost poslodavcima da izigravaju i one socijalno-zaStitne mjere
koje su bile propisane zakonima i drugim pravnim propisima. U periodu burnih revolucionarnih pokreta radnicke klase i drugih siromasnih
slojeva i neposredno poslije stvaranja driave doneseno je nekoliko znacajnih zakona iz oblasti
socijalnog zakonodavstva. Oni su sadrzavali obaveze poslodavaca 0 zastiti zena na poslovima stetnim po njihova zdravlje, trajanje porodiljskog
17
�odsustva, za vrijeme kojeg zene nisu mogle biti
otpustene, zabranu nocnog rada i sl. Medutim,
ove mjere nisu bile dosljedno sprovodene, a krsenje zakona najcesce je prolazilo bez posljedice
za poslodavce. Pogotovo su to mogli ciniti nesmetano nakon zabrane Komunisticke partije i razbijanja sindikata.
Nesigurnost na radnom mjestu, diskriminacija u
platama, ogranicavanje broja zena u pojedinim
sluzbama, izigravanjc propisa o radnom vremenu, zaStiti na radu i zaStiti materinstva stvarali su ogorcenje kod radnica i drugih zaposlenih
zena i spremnost na akcije protiv eksploatacije
koja je vrsena nad njima.
Ta spremnost ispoljila se osobito za vrijeme ekonomske krize koja je zahvatila zemlju nakon 1925.
godine, cija su obiljeija bila drasticno smanjivanje zaposlenosti i pad realne radnicke nadnice.
Na Cetvrtom kongresu KPJ 1928. godine, koji je adrian u Drezdenu, konstatovano je da se porast
zenskog proleterskog pokreta ocituje u posljednje vrijcmc kako najzivljim ucestvovanjem u
strajkackim borbama u zemlji, taka i u aktivnom
ucescu napreduih elemenata radnica u politickim
akcijama KPJ. U rezoluciji, koja je tada donesena kaze se da »treba posvetiti neuporedivo vecu
paznju politickom radu zena, koji sc nece zadrzati samo u fabrikama i industrijskim naseljima,
nego treba da se prosiri narocito medu seoskim
zcnama koje predstavljaju ogroman broj zenskog
stanovniStva<<.
18
Istaknuto je da politicki rad sa zenama nije nikakav
zenski rad, nego da u njemu treba da ucestvuju
najsposobniji komunisti.
Monarhisticka diktatura, proglasena 6. januara
1929. godine, znacila je jos zesCi obracun sa svim
demokratskim snagama u zemlji, sa svim sto je
stajalo na putu apsolutistickoj monarhiji. Diktaturi je prethodio burni period parlamentarnih
kriza izazvanih neuspjelim pokusajima da se u
borbi za vlast i ekonomske privilegije pojedinih
nacionalnih burzoazija nadu rjesenja u okviru
postojeceg poretka. Iako je citav izborni sistem
i parlamentarni zivot bio privid i fasada iza kojih
se krila hegemonija, apsolutizam monarhije i korupcionastvo vrhunskih politicara, iako je u sukobu osnovnih konccpcija o urcdenju drlave
izmedu ccntralizma i fcderalizma dolazilo do kompromisa onda kada su to zahtijevali interesi krupne burzoazije, postalo je ocito da se takvo stanje ne maze odrzati. cak i minimalne ustavne
slobode bile su smetnje hegemonizmu i monarhiji. Izbori 1926. godine provedeni su u znaku
terora, zloupotrebe vlasti, hapsenja biraca koji
su se opredjeljivali za opoziciju; cak nisu isplaccne penzije glasacima koji su bili p,rotiv vladinih
kandidata. Bio je to obracun sa burzoaskom opozicijom koja je trazila povoljnije uslove za ekonomiku svojih nacionalnih burioazija. Za pobjedu centralistickih koncepcija na izborima upotrebljena je zandarmerija, pa eak i vojska. Novoizabrani parlament zapoceo je rad u nepomirljivom sukobu interesa, koji je svoj vrhunac dostigao u parlamentu 1928. godine, kada je revolverskim mecima ranjen nosilac federalistickih koncepcija Stjepan Radic, koji je ubrzo umro od za-
dobijenih povreda. Kralj autokrat iskoristio je
ovaj slucaj da nametne svoju volju i obezbijedi
interese hegemonizma. Ukidanjem Ustava srusile su se i posljednje kulise kojima je bilo zaklonjeno pravo lice diktatorske vlasti.
Opet su se punile tamnice. Na udaru je bilo sve
sto je i najmanje moglo znaciti zelju za demokratijom, osnovnim gradanskim slobodama i promjenom postojeceg stanja.
U takvim uslovima cak su i gradanska zenska drustva smanjila svoju aktivnost iii je potpuno obustavila. Ono sto je bilo dopusteno i pomagano bi·
Ia su ona zenska drustva koja su na razne nacine
podJ-lavala rdim, monarhiju i hegemoniju, svetosavskim proslavama, nacionalistickim priredbama na kojima jc kroz patetiku Kosova i S'oluna
trebalo da se sakrije istina da i srpski narod, koji je stvarao tu veliku istoriju, zivi bez slobode.
Dokumenti iz tog vremena potvrduju da je veliki
broj zena bio svjestan da se samo borbom maze
mijenjati postojece stanje. Iz redova naprednih
radnica, studentkinja, intelektualki, omladinki i
ucenica raznih skola izrastale su revolucionarke
koje su politicki rad smatrale obavezom i svakodnevnim zadatkom. Bilo bi nepodesno mjeriti uticaj revolucioname ideologije na zene njihovom
organizovanom pripadnoscu Komunistickoj partiji. Dijelom zbog duboke ilegalnosti u kojoj je
Partija bila, zbog cega je i broj clanova partije bio
manji nego sto je bilo komunista, zbog unutarnjih kriza i frakcijskih borbi, a dijelom zbog ukorijenjenih shvatanja ll odnosu na zene, ccga nisu
bili oslobodeni ni svi komunisti, ulazak zena u
Partiju bio je manji od zenskih snaga koje su se
formirale i potvrdivale u rcvolucionarnoj borbi.
Kada se govori o istoriji radnickog pokreta i njegovoj borbi, mora se istaci da je njcgova sirina u
raznim periodima zavisila od toga u kojoj je mjeri, pored organizovanja borbe protiv klasnog ug·
njetavanja bio idejno i programski u stanju da
shvati revolucionarni znacaj pokreta ugnjetenih
naroda za nacionalnu ravnopravnost, kao i da
osjeti kakva se revolucionarna snaga krije u i.enama kao dvostruko obespravljenom dijelu naroda. Sve do tridesetih godina bilo je mnogo nejasnoca i gresaka u stavu KPJ o nacionalnom pitanju. Ukoliko je KPJ u svom razvitku uspijevala
da svojim programom i akcijama izrazi interese
i teznje najsirih slojeva naroda, ukoliko je sadrzinu klasne borbe vise bogatila i ostalim rjesenjima bez kojih nema ljudske slobode - nacionalnom ravnopravnoSCu, ravnopravnoSCu polova,
slobodom misli, nauke i umjetnickog stvaralastva
- utoliko jc sticala viSe pristalica spremnih da
radnickom pokretu stave na raspolaganje svoju
borbenost i svoje sposobnosti.
Pokret je imao svoje plime i osjeke, lutanja, povremena zastranjivanja, nastupanja i odstupanja u
raznim periodima. :Zensko pitanje, kao clio opsteg
radnickog pokreta, imalo je u raznim periodima
vecu iii manju aktuelnost.
Pojave nedosljednosti u KPJ u tretiranju problema
zena i njihovom okupljanju u borbu za izmjenu
stanja u drustvu, a samim tim i izmjenu polozaja
�zena, izrazavale su se cesto u izdvajanju ovog
pitanja u poseban »zenski« sektor, kojim su se
jedino ili u prvom redu bavile zene. To znaCi da
u sukobu dviju ideologija, marksistickog i burZO·
askog pogleda na svijet, iensko pitanje komunisti nisu uvijek dovoljno razumjeli kao neodvojivi
dio borbe za revolucioname promjene u drustvu,
porodici i ljudskim odnosima. To je, sa jedne
strane, odrazavalo sektaski odnos prema zenama,
nedovoljno razumijevanje te'zine njihovog poloza·
ja, pa, prema tome, i njihovih potencijalnih sposobnosti za borbu, a s druge strane uticalo da se
i kod jednog dije!a komunista odriavaju stara
shvatanja u odnosu na zene, osobito kada je rijec o razvoju drugarskih odnosa, jednakosti i po·
stovanja u radnim, licnim i porodicnim odnosima. Duboko ukorijenjena shvatanja ne samo o
manjim sposobnostima zena za drustveno-politicki rad i zivot, nego gotovo netaknuta svijest o
manjoj odgovornosti muskaraca u licnom zivotu
i postupcima, 0 tome da je izolacija zena iz drustva posljedica prirodne funkcije zena, trazilo je
stalan i uporan rad na idejnom uzdizanju svijesti komunista u ovom poglcdu.
To su bile godine znacajnih promjena u Komunistickoj partiji Jugoslavije koja je izlazila iz zacaurenosti i scktastva. Veliki uspjeh bila je evolucija KPJ u shvatanju znacaja nacionalnog pitanja
i izgradnja stavova u njegovom rjesavanju.
Period konsolidacije Partije u pocetku tridesetih
godina koji je posebno izrazen na IV zemaljskoj
konferenciji KPJ odrianoj u Ljubljani 1934. godine uticao je i na snainiju orijentaciju rada Partije medu zenama.
Partijski dokumenti iz tog vremena ponovo upozoravaju na vaZnost uCeSCa Zena u revolucionarnom
pokretu. U uputstvu CK KPJ iz 1934. godine koje
je upuceno partijskim organizacijama kaze se da
»svaki mjesni komitet treba da odredi druga koji
ce prcd Centralnim komitctom biti odgovoran za
rad mcdu zcnama ... Komisije za rad medu zenama ne smiju prcdstavljati neke zenske organizacije u kojima Cc raditi sa1no drugatice.a
III
Sredinom tridesetih godina u zemlji je snazno rastao pokret za stvaranje Narodnog fronta, cija je
platforma bila: demokratija, ekonomsko poboljsanje narodnog zivota, borba protiv profasistickc
orijentacije rezima, za pomoc republikanskoj
Spaniji, za uspostavljanje prijateljstva sa Sovjetskim Savczom. U to vrijemc za rad komunista
imale su izvanredan znacaj organizacije koje su
mogle lcgalno raditi: sindikati, radnicka kulturno-umjetnicka drustva, razna kulturna i sportska
udruzenja, zavicajni klubovi studenata i njihove
organizacije na univerzitetima, organizacije Zenskog pokreta, Liga za mir, organizacije »Seljacko
kolo«, srednjoskolska udruzenja, drustva »Prijatelja prirodc« i druga. Mnogobrojne zajednicke
akcije, koje su objedinjavali komunisti, dobijale
su zamah jedinstvenog revolucionarno-demokratskog pokreta koji je snazno uticao na politiCki
zivot zemlje.
KOJ je ukljuCivala svoje clanove svuda gdje se mo-
glo djelovati na okupljanje naroda u antifasisticku borbu. Proslave Osmog marta, Prvog maja,
razne kulturne priredbe, radnicki strajkovi, demonstracijc radnika i studenata, protesti protiv
hapsenja i zlostavljanja naprednih gradana i komunista - sve je to u isto vrijeme bilo dosljedno
obiljezeno ne samo unutarnjim problemima zemlje nego i jasnim stavovima prema ratnoj opasnosti koja je zaprijetila covjecanstvu. Fasisticka
Njemacka i Italija vee su intervenisale vojskom u
Spaniji, italijanski fasisti okupirali su Etiopiju,
medunarodna reakcija kovala je planove o unistenju prve zemlje socijalizma. Na bojiSta Spanije
od!azile su stotine dobrovoljaca iz zemlje. Medu
njima bilo je i 14 zena.
Kada je 1935. godine doslo do izvjcsnog ozivljavanja parlamentarnog zivota, stvorena je jedinstvena radnicka stranka, koja kasnije dobija naziv
Stranka radnog naroda, Ciji je program odrazavao interesc najsirih slojeva radnog naroda. Ova
stranka predstavlja zapravo pocetak stvaranja
Narodnog fronta Jugoslavije. Nezadovoljni politikom reiima i oportunizmom gradanskih partija, u Stranku radnog naroda ukljuCivali su se
demokratski opredijeljeni gradani, radnici, se!jaci i intelektualci. Program strankc je medu najvaznije zadatke stavio borbu za demokratizaciju
zemlje, rjesavanje nacionalnog pitanja, poboljsanje ekonomskog polozaja naroda i stvaranje jcdinstva naroda u borbi protiv fasizma.
Stranka radnog naroda dala je vise mogucnosti
za politicki rad mcdu zcnama. One su, pored ostalih akcija, najvise doprinijele u prikupljanju sredstava Narodne pomoCi za republikansku Spaniju,
za pohapsene komuniste i njihove porodice, za
ilegalnu partijsku stampu itd.
U svim akcijama koje su se vodile pod rukovJdstvom Partije sve masovnije su se pojavljh•ale zene. One su bile aktivne u fabrikama, u radnickim
i drugim naprednim drustvima, na fakultetima i
u skolama. Proslave Osmog marta bile su zajednicke proslave radnog naroda na kojima su, osim
zahtjeva za ravnopravnost zena, isticana i ostala
pitanja koja su tistala radni narod.
Na snazan otpor demokratske javnosti naisao je,
na primjer, pokusaj vlade da se finansijskim Zakonom od 1934/35. godine »zbog stednje budzeta«
udate zene uklone iz driavne sluzbe. Vladina
stampa je pisala: »Da bi se postigle budzetske ustede, Ministarski savjet ce utvrditi uslove da!jeg
opstanka u drzavnoj ili samostalnoj sluzbi onih
Zcna Ciji su rnuZevi zaposleni u drZavnoj, sarnoupravnoj iii privatnoj sluzbi, ili inace imaju dovoljno prihoda za oddi;avanje porodice.« Ova mjera izazvala je talas protesta zena, sindikata i svih
naprednih gradana, zbog cega je vlada bila primorana da se povucc.
Shvatanje da su interesi radnih zena ncdjeljivo povezani sa radnickim pokretom sve viSe je privlacilo zene u radnicki pokret i razvijalo kod njih
povjerenje u Komunisticku partiju. Komunistkinje su bile clanovi sportskih, omladinskih, prosvjetnih, dobrotvornih drustava i organizacija,
radile u organizacijama zenskog pokreta, bile aktivne u sindikatima. Na skucenom prostoru za
drustveni rad zene i omladinke iz redova komu-
19
�20
nista svim snagama su se borile za novu svijest
zena, za njihovo kulturno i politicko uzdizanje.
Njihova snaga hila je u jasnoCi pogleda na svijet,
u ubjedenju da se bore za novo drustvo i bolji polozaj zene.
U okviru zenskog pokreta pocele su se organizovati
omladinske sekcije. Od 1935-1937. godine ovakve sekcije osnovane su u preko stotinu gradova
Jugoslavije. U svojoj sustini duboko politicke,
ove sekcije su organizovale razne akcije - opismenjavanje zena, kulturne priredbe, zdravstvene
i domaCinske tecajcve, kurseve stenografije i stranih jezika, organizovale su zadruge mladih djevojaka, Zenske nabavno~prodajne zadruge sa zadatkom samopomoCi itd. Uporno se radilo na
politickom organizovanju zena u borbi protiv
rastuce opasnosti od fasizma i rata, za pravo glasa
zena, za osujeCivanje raznih mjera poslodavaca i
rezima koje su vodile pogorsavanju i onako teskih uslova zivota naroda.
Godine 1936. organizovana je zemaljska akcija zena
pod parolom ,.za mir i slobodu«. Tom prilikom
prikupljeno je preko 600 hiljada potpisa zena.
Dolazak druga Tita na celo KPJ 1937. godine znaci
pocetak novog razdoblja ne samo u razvoju KPJ
i rcvolucionarnog radnickog pokreta nego i u istoriji naroda Jugoslavije. Ucvdcivanjem idejnog
i organizacionog jedinstva komunista protiv frakcionaskih i kolebljivih elemenata u ·KPJ, odlucnim mjerama protiv sektastva u radu komunista,
Centralni komitet KPJ pod rukovodstvom Josipa
Broza Tita zapocinje novi period brojnim jacanjem redova Partije i SKOJ-a i povezivanjem Partije sa svim drustvenim snagama koje su prihvatile program Narodnog fronta u borbi protiv fasizma i rata. To je period kada se komunisti bore
za idejne i politicke pozicije u Ujedinjenom radnickom sindikalnom savezu, preko kojeg se povezuju sa masama industrijskog proletarijata i njegovim akcijama. Jasni stavovi o rjesavanju nacionalnog pitanja u Jugoslaviji, o jedinstvu radnih
!judi svih jugoslovenskih zemalja pred zajednickom opasnoscu od rata i fasistickog porobljavanja zemlje imali su dubokog odjeka u narodu i
sve vise jacali ugled i povjerenje mas a u KPJ.
Tito je dragocjene borbene snage video u omladini i zenama. Rad Partije i na ovim sektorima
postao je stalniji i jasnije usmjeravan. Pri CK
KPJ, kao i pri centralnim komitetima Slovenije,
Hrvatske i pri PK Srbije, stvorene su posebne ko·
misije za rad medu zenama.
Tada je od ukupnog broja zaposlenih bilo 25% zena. Neke grane industrije, kao sto su tekstilna,
duvanska i druge zapoSljavale su pretdno zensku radnu snagu. Pored toga, zene su radile u velikom broju u trgovinama i drugim usluznim djelatnostima. Zakonske propise o zasiiti porodilja,
o osnivanju djecjih ustanova, o zabrani nocnog
rada za Zene, o osmoCasovnom radnom vremenu,
o garantovanim nadnicama vlasnici fabrika i poslodavci cesto su izigravali. Teskoce oko zaposljavanja zbog malog broja radnih mjesta prisiljavale su radnice da trpe razne vrste izrabljivanja
i da se pokoravaju najgrubljim postupcima poslodavaca i raznih sefova u fabrikama.
Vladala je nesigurnost ne samo za osnovne uslove
rada zena, nego i za njihov opstanak na radnom
mestu. To je uticalo da se sve veci broj zena uclanjivao u radnicke sindikate, shvatajuCi da ce organizovano moCi vise uCiniti za poboljsanje svojih zivotnih uslova i obezbjedenje egzistencije. u
redovima radnica i drugih naprednih zena formirale su se snaine ienske licnosti i nepokolebljivi borci. One su mnogo doprinijele da se u svakodnevnom zivotu komunista i drugih naprednih
!judi mijenjao odnos prema zeni. Bilo je to postovanje prema drugu, prema covjeku i saborcu.
Zene su izdrlavale strahovita mucenja u zatvorima i nisu nikoga izdavale. Stotine zena osudeno
.ie na viSegodisnju robiju u pozarevackom zatvoru. Mnoge su po kiSi i snijegu stajale pred zatvorima, vrijedane od zandarma, da bi predale
hranu i odijelo koje su sakupile za pohapsene
drugove i drugarice. Zene su godinama cekale
svoje drugove koji su eamili u tamnicama, logorima iii se borili u dalekoj Spaniji.
Uvijek kada jedan sistem propada, osim snage naroda koji ga rusi, njegovom padu doprinosi i trulez u samoj vladajucoj klasi. I obratno, u velikim
pokretima naroda jedno od borbenih oruzja je i
etika onih koji prvi koracaju u stroju. Ona zahtijeva hrabrost, samoodricanje, drugarstvo, nove
odnose muskarca i zene, novi ideal muskarca i zene. Ona duboko mijenja Jicne i porodicne odnose.
Snaga prijateljstva i ljubavi zasniva se na zajednickoj ideji, zajednickoj zrtvi i zajednickom inte·
resu. U borbi za preporod drustva, osim svjesnog
prihvatanja revolucionarnog programa i njegovih
akcija, u ljudima je hila prisutna i zelja da se u
svemu razgranice sa malogradanskim nacinom
zivota. Stvarala se jedna nova kulturna, misaona,
osjecajna atmosfera kao svijetli okvir revolucionarnog pokreta. 0 borbi i revoluciji pisali su svoje najljepse stihove napredni pjesnici, slikari
stvarali platna, muzicari svoje kompozicije, njima
su posvecena velika djela umjetnika, boraca za
slobodu naroda. Omladina se nadahnjivala djelima stvorenim u oktobarskoj revoluciji. U taj mozaik revolucionarnih stremljenja naroda ugradivale su napredne zene Jugoslavije svoje vrijednosti, snagu, svoje irtve i nade u ljepsu i srecniju
sutrasnjicu. Zivjele su teskim, ali ponosnim livetom covjeka i borca.
U decembru 1938. godinc odrzani su izbori na kojima su, pored svih napora driavnog aparata i
policije, falsifikovanja izbornih rezultata, vladinih parola da su to izbori ,.za iii protiv driave«,
,.za iii protiv kralja«, vladajuce stranke pobijedile s neznatnom veCinom. Bilo je jasno da je nezadovoljstvo naroda sa stanjem u zemlji u takvom
porastu da je potrebno naCi neki nacin da se stvori bar privid rjesavanja gorucih pitanja koja su
postavljale radne mase. To su zahtijevali i spoljnopoliticki uslovi. Zato je 1939. godine doslo do
nagodbe izmedu velikosrpske i velikohrvatske
burzoazije. Stvorena je Banovina Hrvatska i formirana takozvana ,.vJada sporazuma«. Nije trebalo dugo cekati da se narod uvjeri da novostvorena vlada nema namjeru da izvrsi obecanja o
demokratizaciji, da rijesi najteze ekonomske probleme, ni da osposobi zemlju za otpor u ratu koji
se priblizavao. Iste te godine na ulicama Beog-
�rada, Zagreba i Splita prolivena je krv demonstranata koji su trazili demokratske slobode, pakt
sa Sovjetskim Savczom, mjere protiv skupoce i
gladovanja.
U toku priprema koje je vlada vrSila za donosenje
izbornog zakona, pod rukovodstvom komunista
sprovedena je siroka akcija za dobijanje prava
glasa zena. »Zcna danas« - list koji je pokrenula
grupa mladih komunistkinja iz Omladinske sekcije Zenskog pokreta u Beogradu uputio je proglas zenama Jugoslavije u kome ih poziva u borbu za pravo glasa zena. Prikupljanjem potpisa
sirom Jugoslavije trebalo je podrl.ati masovnost
pokreta za proglasenje ravnopravnosti iena kao
jednog od akata demokratizacije koju je nagovijestila vlada sporazuma Cvetkovic-Macek. Osnovna misao proglasa i cjelokupne akcije za pravo
glasa bila je: zene ce se pravom glasa koristiti u
borbi za mir, za slobodu i napredak naroda. Rukovodeci se odlukama Kongresa Internacionalne
alijansc zenskih pokreta, koji je odrzan u Kopcnhagenu 1939. godine i na kome je izglasana »Deklaracija nacela« ( u kojoj je glavna misao bila
da se zenske organizacije ne mogu ogranicavati
samo na borbu za svoja prava, vee treba da se
ukljucuju u demokratskc pokrete naroda), napredni dio Alijanse i organizacija :Zenskog pokreta
u JugJs!aviji dao je ovoj akciji najsiri drustveni
znacaj postavljajuci najosnovnija politicka i ekonomska pitanja zemlje.
Centralni odbor Alijanse zenskih pokreta slozio se
da se pokrene pitanje prava glasa zena, jer je tada bio u pripremi izborni zakon. Medutim, bio je
protiv siroke politicke akcije, pa je ona vrsena
protiv volje konzervativnog dijela rukovodstva
Alijanse i organizacija Zenskog pokreta u nekim
gradovima. One su se distancirale i osudile akciju
u trcnutku kada je ona pokazala jasno svoju antifasisticku usmjerenost. Prema nekim podacima
broj sakupljenih potpisa prelazio je 100 hiljada.
Odriano je oko 50 zborova u zemlji. Samo u Zagrebu je 1939. g. odriana skupstina radnica za politicka i gradanska prava 'lena sa 5000 ucesnika,
zena i muskaraca. Veliki zbor odrz.an je i u Ljubljani, a u Beogradu su odrzana tri skupa itd.
Tada je doslo do potpunog rascjepa izmedu gradanskog feministickog pokreta i naprednih snaga •1
redovima zena Jugoslavije. Akcija »Zene danas«
jednako je napadnuta od socijaldemokratije, desnicarskih partija, zenske grane Hrvatske seljacke
stranke i konzervativnih rukovodstava zenskih
organizacija.
Razumije se da u ovom sukobu konzervativnih rukovodstava i naprednih snaga u zenskom pokretu
pravo glasa nije bilo osnovno pitanje. To je bio
izraz diferencijacije snaga na osnovnim pitanjima
buducnosti zemlje kada su fasisticke vojske bile
vee na granicama, kada su sile Osovine vee uveliko oruzanom silom mijenjale kartu svijeta.
Proglasenje ravnopravnosti sa muskarcima u uslovima kada su radnici i najsiri slojevi radnog naroda bi!i bez osnovnih sloboda i prava u odlucivanju o politici zemlje ne bi znaCilo promjenu polozaja zena i povecalo njihov uticaj na politicki
zivot. Postavljanje zahtjeva za ravnopravnost
zena bilo je sastavni dio borbe za demokratizaci-
ju zemljc i na taj nacm postajalo sastavni dio
borbe antifasistickih snaga.
Svojom politickom sadrl.inom akcija za pravo glasa
snazno je uticala na razvijanje svijesti o potrebi
ucesca zena u zajednickim akcijama protiv unutarnje i spoljne politike rezima. Mnogobrojni zborovi koji su tada odr1ani sirom zemlje i na kojima su uccstvovale desetine hiljada zena, bili su
znacajna manifestacija borbe demokratskih snaga
protiv fasizma i rata. Ti zborovi, koji su se kao
talas sirili zcmljom od Slovenije do Makedonije,
pokazali su sirinu uticaja Partije na radne mase
zcna. Na zborovima zena govorile Sll predstavnice
raznih · slojeva Zenskog stanovniStva - radnice,
seljankc, intelektualkc, domaCice, kao i predstavnici sindikata, napredni pojedinci iz gradanskih
partija i drustva i predstavnici omladine.
Vlada sporazuma nije rijesila ovo pitanje, kao ni
druga goruca pilanja naroda. Zabranom strajkova, demonstracija, koncentracionim logorima, ubijanjem demonstranata, pmgonima antifasista
ona jc sprovodila dosljedno politiku povezivanja
sa silama Osovine i fasizacije zemlje.
Mnogobrojni dokumcnti govore o tome. U zemlji
neometano djeluje pcta kalona. Vlada donosi uredbu o osnivanju privatnih njemackih gimnazija
sa pravom javnosli u nekoliko mjcsta u zemlji.
Doncsena jc uredba o uslovima za »Upis jevrejskih lica« na univerzitet i druge skole u zemlji.
Vozovi odnose iz Jugoslavije u Njemacku hiljade
vagona poljoprivrednih proizvoda. Sarno za dvije
godine izvoz u Hitlerovu Njemacku povecao se za
preko dvadeset puta. Policija puca na radnike i
omladinu koji traze hljeb, slobodu i odbranu zemlje.
Sile Osovine pokoravaju jednu za drugom zemlje
Evrope. Fasisticka Italija 1935. godine okupirala
je Etiopiju. Uz pomoc njcmackih i italijanskih
trupa u Spaniji osvaja vlast diktatorski Frankov
rezim. Poslije pripajanja Austrije Trecem Rajhu,
Minhe!)!;kim sporazumom Njemackoj su predati
Sudeti, a zatim je zaposjednuta cijela Cehoslovacka. Italija je okupirala Albaniju. Napadnuta je
Poljska, Francuska, pregazena Belgija, Holandija,
Danska i Norveska. Rumunija, Madarska i Bugarska pristupile su paktu Osovine. Godine 1940. napadnuta je Grcka. Fasisticke trupe bile su vee
odavno na granicama Jugoslavije. Jedini glas koji
upozorava na opasnost od fasisticke agresije je
glas zabranjene Komunisticke partije. Jedina partija koja organizuje narod za odbranu zemlje je
KPJ. On a tumaci zajednicku opasnost koja prijeti od fasizma svim narodima J ugoslavije, tumaci njihov zajednicki interes u borbi protiv fasizma i poziva narod na bratstvo i jedinstvo. Partija
zahtijcva stvaranje pakta o prijateljstvu sa Sovjetskim Savezom. Omladina na poziv Partije uCi
rukovanje oruzjcm, djevojkc i zenc idu na bolnicke kurscve i pripremaju sc za odbranu zemlje. U zakljuccima doncscnim na zemaljskom savjetovanju KPJ pod Smarnom gorom ncdaleko od
Ljubljane 1939. godine insistira se na sirem angazovanju zena u odbrani zemlje. »Zene su glavna
radna masa pozadine, jer ostaju na njivi, na ulici, u porodici bez hranioca. Znacaj rada medu ze-
21
�22
nama jc ocl suclbonosne vaznosti zbog ratne opasnosti.«
I rezim je svjestan snage koja se krije u zenama i
shvata na Cijoj su strani. »Komunisti uvlaCe u
svoje reclove zenc, posvccuju sve vise paznje zenskarn pokretu.« Policija uvocli posebne kartone
i spiskove zena komunista.
Ali i pored zaista ogromnog uticaja koji je Partija
imala u ienskim masama, i pored nesumnjive
cinjenice cla su stotine hiljacla zena raznim aktivnostima potvrdivale svoju politicku orijentaciju,
prijcm zcna u Partiju nije iSao onim tempom kojim su izrastali kaclrovi zena. To je konstatovano
i na Petoj zemaljskoj konferenciji KPJ koja je
oclrzana u Zagrcbu 1940. gocline. Na njoj je poclnesen poseban referat o raclu Partije medu zenama.
»Rae! medu zenama postajc za nas sve vazniji sektor racla. ImperijalistiCki rat, mobilizacija, nestasica zivotnih namirnica, bcsposlica i skupoca pojave su koje cluboko zacliru u zivot ogromne veCine zena, ocl raclnice, pa svc do gradanskih zena.
Ove pojave koje clonosi sa sobom rat, bacaju zene
iz letargije, u revolucionarni prolctarijat. Rae! medu zenskim masama postaje, claklc, sa imperijalistickim ratom, sve vazniji«, istakla je u svom referatu na ovoj konferenciji Vida Tomsiceva.
Peta zemaljska konferencija clala je oclgovor na neka pitanja oclnosa KPJ prema problemima polozaja zene u clrustvu. Na njoj su jasnije izraieni
stavovi KPJ ne samo o politickim pravima zena i
njihovoj ravnopravnosti u clrustvu, nego je postavljeno vise krupnih zaclataka komunista u politickom raclu sa zenama. To je bilo vrijeme kacla
su se rukovoclstva gradanskog zenskog pokreta
clistancirala ocl svake akcijc koja bi stvarala teskoce vlaclajucem porctku. Daljnji pokusaj cla se
u tim organizacijama trazi rjcsenje za okupljanje zena znacili bi oportunizam koji bi upravo
koristio vlaclajucoj klasi i vlaclajueoj politici.
Bilo je ocito cla »sto jasnije postavlja KPJ zensko
pitanje, to vise feminizam gubi svoj uticaj i opravclanje« (iz referata na V zemaljskoj konferenciji).
V zemaljska konferencija istakla je izmedu ostalog
cla, iako su radnice izlozene najgoroj eksploataciji
ocl strane kapitalista, postoje i problemi seljanki,
sluzbenica i ostalih radnih zena, postoje i clrugi
viclovi cliskriminacije, ponizavanja i nepravcli cije su zrtve zene i u clrustvu i u poroclici. Sve je to
zahtijevalo ocl komunista cla vocle racuna o teskom polozaju raznih slojeva zcna i cla shvate vainost okupljanja zena u svcnaroclnu borbu za promjenu postojeecg stanja. Vanrcclni znacaj zakljucaka ove konferencijc bio je u tome cla sc komunisti ne mogu ograniCiti na to cla teorijski priznaju zenama pravo na jeclnakost koja ee biti ostvarena pobjeclom proleterske revolucije, nego cla se
moraju boriti za ukljuCivanje u revolucionarne
pripreme zcna kao elementa koji, zajeclno sa klasom prolctarijata, ima najviSe razloga cla se bori
protiv postojeceg poretka. Ukljucivanje zena u
reclove boraca protiv impcrijalistickog rata, aktiviranje cjelokupnog partijskog clanstva na razvijanju i prihvatanju rcvolucionarnih te2nji jugoslovenskih zena bio je najbolji put cla se razbiju
»iluzije cla se zensko pitanje moze rijesiti u ok·
viru klasnog clrustva i pomocu nekakvih reformi.«
Rat koj i se priblizavao vee je pokazivao svoje surovo
lice narodima Jugoslavije. Sve teskoce koje su proizlazile iz poremecaja koji su sile Osovine izazvale
svojim haranjem po Evropi vee su skupo placali
i nasi narocli. Oskudica u zivotnim namirnicama
zbog izvoza u fasisticku Njemacku i Italiju, skupoca, spekulacije na kojima su se bogatili kapi·
taJisti, minima!ne potpore poroclicama ciji Sll
hranioci mobilisani u vojsku, sto je clovodilo do
jos veeeg siromastva i bijecle, prekovremeni rae!
u fabrikama u korist Crvenog krsta - sve je po·
tvrdivalo Cinjenicu cla burloazija ratne teskoce
prebacuje na leda raclnog narocla. Takode je bilo
jasno cla su zene onaj clio naroda koji je svim
ovim teskocama najviSe pogoden. To je ukazivalo
na neophoclnost cla se KPJ ocllucnije nego ikacl
angazuje kao nosilac revolucionarnih akcija raclnih zena i cla ih ukljuci u opstenaroclni pokret.
Na Petoj konferenciji su closljeclno obiljezene iclejne pozicije KPJ u odnosu na probleme zena i njihovu clrustvcnu ulogu. Zensko pitanje, pored
klasnog i nacionalnog, clobilo je viclno mjesto u
teoriji i praksi komunista Jugoslavije. Osim programskih nacela o politickim pravima i ravnopravnosti zene u svim oblastima zivota, istaknuti
su problcmi zastite materinstva, borba protiv
clvojnog morala, nekaznjcnog zavoclniStva, kupovine zena, prostitucije i clrugih oblika nejeclnako·
sti zene u clrustvenom i privatnom zivotu. Dublje
iclejno osposobljavanje clanova KPJ za razumije·
vanje polozaja zena u kapitalistickom drustvu, za
istorijske uslove nastanka neravnopravnosti zena bilo je ocl ogromnog znacaja, osobito za mlacle
generacije koje su preclstavljale stub partijskih i
skojevskih organizacija.
Na Petoj partijskoj konferenciji konstatovano je cla
u cjelokupnom clanstvu KPJ procenat zena iznosi
svega 6%, sto nije oclgovaralo masovnom ucescu zena u revolucionarnom raclnickom pokretu.
U preclvecerje rata zapoceta je siroko organizovana
akcija KPJ cla iz reclova potlacenih zena Jugoslavije primi u svoje clanstvo sto vise onih koje su
vee bile spremne cla svoju snagu, znanje i revolucionarnu sposobnost stave na raspolaganje u velikim borbama koje su preclstojale.
IV
Iako je u naroclu vlaclalo antifasisticko raspolozenje
koje se manifestovalo u javnom nezaclovoljstvu
politikom rezima, closlo je do potpisivanja sporazuma o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu.
Vlacla Cvetkovie-Macek potpisala ga je sporazumno 25. marta 1941. gocline, a 27. marta milioni
!judi i zcna Jugoslavije hili su na ulicama, ogorccni izclajom, spremni cla ginu za sloboclu i nezavisnost svoje zemlje. Narocli Jugoslavije su zapravo toga dana zapoccli borbu protiv sila Osovinc i clomaeih izclajnika.
Sestog aprila 1941. god. njemacke bombe zasule su
Beograd. Fasisticke armije napale su Jugoslaviju: u!azile su u zemlju trupe fasisticke Njemacke, Italije, Bugarske i Madarske. Nastalo je komaclanje jeclne male zemlje ciji su se narocli uje-
�dinili da hi hili jaCi, ali u kojoj je vodena politika
razjedinjavanja, nacionalne i socijalne neravnopravnosti, na sta su, pored nadmoenosti oruzja,
okupatori racunali kao na najvazniji uslov vojnog
i drzavnog uniStenja Jugoslavije. Svega 12 dana
trajao je zvanicni rat. Slaho oprernljena i izdana
vojska nije mogla sprijeCiti da nadmocni neprijatelj vojnicki pohijedi. Ali narod nije kapitulirao.
U sjenci kukastih krstova i uz prijetnju tenkova dijeljen je ratni plijen: Slovenija je podijeljena izrnedu Italije, Madarske i Njemacke, stvorena je
takozvana Nezavisna Driava Hrvatska sa kvislingom Antom Pavelicem na celu. Dalmaciju i Hrvatsko primorje anektirala je Italija. Bosna i
Hercegovina naSle su se u sastavu Nezavisne
Dr~
:lave Hrvatske, Srhija pod okupacionim statusom
dohija kvislinsku vladu, Kosovo i Metohija pripojeni su Alhaniji pod okupacijom Italije i Njemacke, Backa i Medumurje dodjeljeni su fasistickoj Madarskoj, Makedonija je dozivjela okupaciju
od strane italijanske i hugarske fasisticke vojske,
koja je tvrdila da »Oslobada« Makedoniju, Crnu
Goru su okupirali italijanski fasisti. Okupatori su
raskomadali Jugoslaviju.
Okupatorska politika u zaposjednutoj zemlji hila je
u ekonomskom i vojnom pogledu usmjerena na
jacanje vojnog potencijala fasistickih okupatora
pred predstojeCi napad na Sovjetski Savez. U isto
vrijeme svi okupatori nastojali su da sto viSe
ucvrste svoj plijen sluzeci se najvarvarskijim
sredstvima. Iz sjevemih dijelova Slovenije koji
su dosli pod okupacionu vlast fasisticke Njemacke nasilno je iseljavano slovenacko stanovnistvo,
italijanski fasisti sprovodili su denacionalizaciju
hrvatskih krajeva koji su doSli pod njihovu vlast,
iz Backe su progonjeni kolonizirani Srbi, bugarski fasisti proglasavali su Makedonce Bugarima
itd. - Ustaska vlast u »Nezavisnoj Drzavi Hrvatskoj« pocinjala je svoj plan istrebljenja srpskog
naroda u ovim krajevima.
Necuveni su zlocini okupatora i domacih izdajnika
u svim zemljama Jugoslavije. Ubijanje, vjesanje,
protjerivanje sa kucnog praga, silovanje zena i
djevojaka, ubijanje djece, pljacka i paljevina, masovno hapsenje i progoni stanovniStva hili su
sredstva kojima su se sluzili u borbi protiv naroda. To nije hila vojnicka akcija; to je bio genocid. Najnizi instinkti koje je mogla raspaliti
ideologija rasne, klasne i nacionalne mrznje pos·
tali su zakon okupirane zemlje.
J edina organizovana snaga koja je u tim danima
hila spremna da pripremi i izvede otpor naroda
hila je Komunisticka partija. I pored svih nasto·
janja okupatora i izdajnickih garnitura da raz·
biju KPJ i istrijebc komuniste kao organizatore
antifasisticke borbe, Partija je bas u to vreme
ispoljila svoju sprcmnost i prekaljenost svojih
kadrova za borbu koja im predstoji. PreuzimajuCi zatvore, policijski aparat, spiskove osumnjicenih, okupacione vlasti su organizovale progone,
hapsenjc i ubijanje komunista kao najveCih protivnika porobljavanja zemlje. Tako su ustase odmah po dolasku na vlast pobile 200 hrvatskih
komunista koje je pohapsila jos bivsa jugoslovenska policija.
Komunisti su organizovali masovni pokret naroda
dvadeset sedmog marta. Oni su pisali u »Proletern« da je duznost svih svjesnih radnika i pa·
triota da budu u prvim redovima borbe za od·
branu zemlje. Oni su u vrijeme dvanaestodnevnog
rata davali primjer i pozivali u borbu protiv os·
vajaca. Oni su u trenutku »bezuslovne kapitulaci·
je« kralja i vlade savjetovali da se izbjegava za·
robljenistvo i organizovali sklanjanje oruzja. Oni
su trazili pakt o uzajamnoj pomoci sa Sovjetskim
Savezom. Zato se s njima trebalo obracunati uoci
napada na prvu zemlju socijalizma. Namjerama
fasizma o istrebljcnju naroda Jugoslavije trebalo
je prokrciti put ljesevima onih koji su u svoj pro·
gram stavili borbu za bratstvo i jedinstvo naroda
Jugoslavije. A sto je najvaznije, Komunisticka
partija Jugoslavije jasno je rekla da se nece miriti sa okupacijom i da ce organizovati borbu
naroda protiv okupatora. Vee u aprilu 1941. godi·
ne Centralni komitet KPJ izdao je proglas u kome
se istice da ee KPJ i radnicka klasa nastaviti bor·
bu protiv agresora i boriti se za slobodnu i ravno·
pravnu zajednicu naroda Jugoslavije. Stvoren je
Vojni komitet pod rukovodstvom generalnog se·
kretara KPJ, druga Tita i pocele su vojne pripreme za borbu protiv okupatora.
Narodnooslobodilacki pokret je bio nastavak siroko organizovanog antifasistickog pokreta, Narodnog fronta, koji se razvijao u nasoj zemlji nakon
pojave fasisticke opasnosti u svijetu. Narodnooslobodilacki pokret nije bio koalicija partija, jer
su burzoaske partije nestale sa pozornice, a njihova rukovodstva izdala iii napustila narod u naj·
tezim trenucima. Pokret je bio djelo najsirih slojeva naroda koje je u borbi okupljala KPJ.
Produzujuci svoju politiku okupljanja svih antifa·
sistickih, demokratskih i rodoljubivih snaga u
borbu protiv fasizma, Komunisticka partija je na·
stojala da pod zastavu oslobodilacke borbe okupi
sve drustvene snage spremne da se bore za oslo·
bodenje zemlje od okupatora. Vee u aprilu 1941.
godine u Sloveniji je stvorena Osvobodilna fron·
ta u kojoj su se nasle sve one snage slovenackog
drustva koje su usvajale program borbe protiv
okupatora i izdajnika.
Narodnooslobodilacki pokret u svim zemljama Jugoslavije izrastao je iz nepremostive podjele na
ogromnu masu rodoljubivih gradana koji su usta·
jali u borbu protiv okupatora i onih cija je nena·
rodna politika dovela do sloma i raspada Jugoslavije. Boriti se protiv okupatora znacilo je boriti
se za novu Jugoslaviju u kojoj neee biti mjcsta
izdajnickoj vladajucoj burioaziji i saradnicima o·
kupatora. To je uslovilo socijalisticki karakter
narodnooslobodilacke borbe i revolucije. Narodi
Jugoslavije nisu se u toj borbi osjecali ni sami,
ni pokoreni. Neogranicena vjera u snagu Sovjet·
skog Saveza, osjecanje povezanosti sa svjetskim
antifasistickim pokretom, snazno su zivjeli ne sa·
mo u komunistima Jugoslavije nego i citavom narodu.
Cetvrtog jula 1941. godine Centralni komitet KPJ
pozvao je na ustanak narode Jugoslavije. Tako
je pocela cetvorogodisnja oruzana borba protiv
okupatora i njegovih pomagaca za novu Jugosla·
viju.
2
�Jos prije pocctka oruzanih borbi mnogi komunisti
morali su preCi u ilegalnost iii su odlazili iz gradova da bi pripremali narod na ustanak. Partijski
rad u okupiranim gradovima sve viSe su obavljale zene. A taj rad nije bio jednostavan. Svaki grad
bio je pun ncprijateljske vojske, spijuna i policije. Nocu su vrsene racije po kucama. Nakon policijskog casa, patrole su pucale u zadocnjele prolaznike. A trebalo jc naci skloniSte za progonjene
rodoljube, prikupljati oruzje, sanitetski materijal, prenositi partijsku stampu, kupiti priloge za
ishranu uhapsenih i njihovih porodica, brinuti se
za odjecu vojsci, drzati vezu sa teritorijom na
kojoj su vee pocele borbe, doci do planova ncprijatelja. Trebalo je organizovati bjekstvo pohapsenih. likvidirati izdajnike, vrsiti diverzantskc
akcije. Trebalo je otpremiti iz okupiranih gradova rodoljube koji su zeljeli da stupe u narodnooslobodilacku vojsku. Trebalo je organizovati
stamparije i obavjestavati narod o dogadajima.
Beograd, Zagreb, Ljubljana, Skoplje, Sarajevo, Titograd (Podgorica), Novi Sad, Pristina i hiljade
manjih i veCih gradova i se]a bili su poprista borbe naroda koga ni sve oruzje okupatora ni svc
represalije nisu mogli pobijediti. Na mjesta palih
ilegalaca dolazili su drugi. Na takvim poslovima
danonoeno su bile angazovane desetine hiljada zena iz svih drustvenih slojeva. Mlade gimnazijalke
su u skolskoj torbi prenosile bombe, majke su u
kolicima sa djetetom nosile pistolje i municiju,
u krajevima sa muslimanskim stanovnistvom ilegalke su navlacile zar da bi mogle raditi.
Na poziv Komunisticke partije zene Jugoslavije,
gradanke i seljanke, stavile su domovini na raspolaganje svoj rad, svoj patriotizam, svoju potrebu za osvetom nevine djece i svojih uniStenih po·
rodica. Ono sto je okupator smatrao svojom prednoscu - mnogonacionalnost Jugoslavije - okrenulo se protiv njega. Zajednicka patnja i borba
vezali su narode Jugoslavije viSe nego ikada u odluci da zive u zajednici, ali takvoj koja ce odgovarati interesima svih naroda Jugoslavije. Jaeanju bratstva i jedinstva ogromno su doprinijele
zene. One su se sestrimile u ime zivota svoje djece nad svojim ponizenim materinstvom i razorenim domovima.
1:
24
*
*
U ratu nije bilo ni jednog posla na kome nisu radile zene, a na nekima su bile nezamjenljive. Zene
su bile nezamjenljive u sanitetu Narodnooslobodilacke vojske, u ratnim bolnicama, one su se
brinule za odijevanje i ishranu vojske, smjestale
izbjeglice ispred okupatorskog terora, brinule o
djeci bez roditelja. Djeca su smje5tana u porodice
iii su stvarani djecji domovi na slobodnoj teritoriji. Neprijatelj je masovno uniStavao djecu. Oko
hiljadu djece ubijeno je u cast Pavelicevog rodendana 1942. god. u logoru Stara GradiSka. Iste
godine u logoru u Jaski, u Hrvatskoj, zatvoreno
je 900 djece sa Kozare koju su neprijatelji zarobili za vrijeme ofanzive na Kozari. Njih su oslobodili hrvatski partizani i vratili u rodni kraj.
Tragicna pogibija kragujevackih gimnazijalaca
govori o monstruoznim zloeinima okupatora.
Hiljade djecaka i djevojcica rasli su na zgaristima kuea. Medu njima bilo je mnogo onih Ciji su
roditelji izginuli. Njih su, kao i svoju djecu, prihvatale umorne ruke seoskih zena pruzajuCi im
sve sto su u to ratno doba mogle.
»Ni zrna Zita okupatoru« - pisalo je na zastavama
omladinskih i zenskih radnih brigada. Zene, djevojke i djeca znjeli su noeu zito i ispred samih
neprijateljskih uporista. One su ruSile pruge, prekopavale ceste, euvale straie iznad sela i na putevima. Borile su se i ginule na frontovima.
Kada su se, uporedo sa vojnickim akcijama i sve
vecim brojem vojnih jedinica, poceli formirati organi nove narodne vlasti, narodnooslobodilacki
odbori, zene Jugoslavije su prvi put u svojoj istoriji birale i bile birane. Vee 1941. godine nije bilo
ni jednog odbora u koji nisu birane i zene. U Crnoj Gori, u prvim danima ustanka, proglasena je
ravnopravnost zena i njihovo pravo na ulazak u
organe narodne vlasti koja se stvarala. Vrhovni
stab NOV u februaru 1942. godine donio je dva
dokumenta: o zadacima i ustrojstvu narodnooslobodilackih odbora i objasnjenje i uputstva za njihov rad u oslobodenim krajevima. U tim dokumentima je takode podvuceno da zene imaju pravo da biraju i da budu birane. Sve odluke i druga akta iz tog perioda sadrie nacela o ravnopravnosti zena. Nacelo ravnopravnosti zena zapisano
je u najznaeajnijim aktima sa pravom zakona Deklaraciji o pravima gradana Antifasistickog vijeca narodnog oslobodenja Jugoslavije i zemaljskih antifasistickih vijeca.
Izbori za odbornike narodnooslobodilackih odbora
su vrseni na najsirim skupovima naroda. Zadaci
narodnooslobodilackih odbora nisu bili laki. To
je bio neprestani rad za potrebe fronta, organizo·
vanje obrade zemlje, smjestaj porodica koje su
ostale bez krova, pomoc u radnoj snazi domacin·
stvima ciji su clanovi otiSii u Narodnooslobodilacku vojsku i partizanske odrede, prihvatanje
naroda koji se povlaCio pred neprijateljem, briga
o ratnoj sirocadi, prenos ranjenika u partizanske
bolnice, organizovanje smjestaja i ishrana vojnih
jedinica koje prolaze preko slobodne teritorije,
organizovanje zbjegova naroda i sklonista za ranjcnike u slucaju prodora neprijatelja, sakupljanje i sklanjanje rezervi hrane za potrebe vojske
i drugi poslovi. Sve je to zahtijevalo da u odbore
dodu najsposobniji i najsvjesniji clanovi Narodnooslobodilackog pokreta. Izbor zena nije, prema
tome, znacio formalnu potvrdu njihovog prava
da budu birane, nego povjerenje naroda da ce izabrane zene sigurno i savjesno izvrsiti sve poslove.
I one su to povjerenje opravdale. Upadljive osobine te prve generacije zena koje su birane u organe narodne vlasti bile su, osim odgovornosti,
nepomirljivost prema svakom oportunizmu, prerna sebicnosti, vjernost zadacima revolucije. Ucesce u vlasti one su razumjele kao veliku duznost i licnu odgovornost pred narodom. Radno
mjesto odbornika i odbornica bilo je za p]ugom,
na pjesackim stazama sa hranom i odjecom za
vojsku, na strazarskim mjestima iznad sela; njihova imena bila su prva na spiskovima davalaca
za vojsku. Biti u vlasti znacilo je tada najvise
�raditi, najvise dati za borbu. U to doba rastao je
sve vise broj zena u odborima, :lena s bijelim iii
crnim maramama, iza cijeg se skromnog lika krila volja, snaga i sposobnost neumornih pregalaca i revolucionara. One su izrastale iz milionske
mase zena kojima je revolucija otvorila puteve
iz tame i ropstva u kojima su dotada zivjele.
Na slobodnoj i okupiranoj teritoriji stvarani su aktivi, odbori i organizacije :lena s~ zadatkom najsireg okupljanja :lena u Narodnoslobodilacki pokret. U decembru 1942. godine odriana je Zemaljska konferencija Antifasistickog fronta zena
Jugoslavije. U mali bosanski gradic Bosanski Petrovac 6. decembra 1942. godine stigle su, izuzev
Makedonki koje zbog ratnih uslova nisu mogle
stiCi, predstavnice zena svih krajeva Jugoslavije.
Iz Slovenije su stigle nakon konferencije, probijaju<'i se sa velikim teskocama kroz neprijateljske
linije. Zene - ratnici sa puskama i bombama na
sebi, seljanke iz Bosne, Like, Gorskog kotara i
drugih krajeva, intelektualke iz raznih gradova
zemlje, radnice, zene Cazinske krajine pokrivena
lica - sve sjedinjene zajednickom borbom za slobodu zemlje. Mnoge od njih imale su na svojim
tijelima o:l.iljke od rana zadobijenih u borbi, ruke
su im bile pune zuljeva, u srcu su nosile tugu zbog
pogibije najmilijih, ali bile su ponosne sto su svoju duznost prema domovini casno vrsile. One su
predstavljale milionsku armiju zena u borbi protiv fasizma. Pozdravljajuci Konferenciju drug
Tito je rekao:
• Vasa danasnja skupstina ima veliki istorijski znacaj. Antifasisticki pokret :lena postoji u Jugoslaviji vee odavno, ali nikada nije mogao u svojoj
punoj organizacionoj formi doCi do takvog izrazaja kao sto je danas dosao. To je zasluga nasih
slavnih boraca koji su dali svoje zivote, svoju krv
i onih koji se bore u svim dijelovima nase napacene zemlje. Zene Jugoslavije pokazivale su svoj
heroizam jos u ono vrijeme kada se tek zaCinjao
Antifasisticki pokret zena, 1936. godine, tezeei
da budu u prvim redovima borbe za ugnjetene i
izrabljivane narode Jugoslavije. Danas Antifasisticki front zena ima visestruki znacaj. Zene se
bore danas rame uz rame sa muskarcima za slobodu naroda Jugoslavije, protiv zvjerskih okupatorskih osvajaca i protiv njihovih domacih sluga.
One se bore za slobodu i nezavisnost svojih naro·
da, protiv fasistickog sistema srednjovjekovnog
ropstva, kakav postoji u Njemackoj. One se bore
za nezavisnost svojih naroda, a to je sastavni dio
velike borbe za njihovu ravnopravnost koju sti
nasim zenama u staroj Jugoslaviji osporavali, ne
dajuci im ni pravo glasa, ni pravo odluCivanja o
pitanjima drustvenog zivota. U ovoj borbi one se
bore danas i za ravnopravnost zena. U ovoj nejednakoj, nadcovjeeanskoj borbi one su dokazale
da su imale pravo traziti svoju ravnopravnost,
one su to dokazale svojim zivotima, svojom krvlju na nolju bitke sa njemaokim, italijanskim i
madarskim fasistima i ostalim osvajacima.
Kceri nasih naroda stale su u prve redove narodnooslobodilacke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije. Nasa pozadina je, vise nego iSta drugo,
dokaz koliko su one svjesne ovog istorijskog momenta, kada se odlucuje sudbina citavog covje-
canstva, kad se odlucuje sudbina zena. I bas zato,
ova danasnja skupstina ima ogroman istorijski
znacaj. Nase :i.ene, nase kceri, majke, ucestvuju
s puskom u ruci u narodnooslobodilackoj borbi.
Ja se ponosim sto stojim na celu armije u kojoj
ima ogroman broj zena. Ja mogu kazati da su
zene u ovoj borbi po svom heroizmu, po svojoj
izdrlljivosti bile i jesu na prvom mjestu i u prvim
redovima, i nasim narodima Cini cast sto imaju
takve kceri.«
Na ovoj konfercnciji organizaciono je oformljen
Antifasisticki front zena sa zadatkom politicke
borbe za dalje okupljanje zena u narodnooslobodilacku borbu. Time ce :i.ene postati jos aktivnija snaga bez koje se pobjeda nad fasizmom nije
mogla zamisliti.
Zene su u vojsci bile borci, radile u sanitetu, vrSile
partijske i politicke funkcije. One su ugled i Cinove u armiji sticale hrabroscu, istrajnoscu i visokom vojnickom disciplinom.
Veliki h1·vatski pjesnik Vladimir Nazor napisao je
o zenama-borcima: »Mozemo sc ponositi sto smo
u ove teske, ali i velike dane, dali svijetu novi tip
zene-partizanke.« Spremnost i zelju zena da se
bore sa oruzjem u ruci izrazio je u svojim dokumentima i Vrhovni stab Narodnooslobodilacke
vojske. U svojoj naredbi o izradi spiskova vojnih
obveznika Vrhovni stab odlucuje da se u njih
moraju uvesti i imena zena od 17 do 45 godina
koje se dobrovoljno jave u redove boraca.
U narodnooslobodilackoj borbi sa oruzjem u ruci
ucestvovalo je preko 100 hiljada zena. Cetvrtina
njih je poginula u borbi, 40 hiljada je ranjeno;
od toga su preko 3 hiljade teski invalidi. Za narodne heroje proglaseno je 88 zena. Nekoliko hiljada zena dobilo je »Spomenicu 1941« godine. U
toku rata preko 2.000 :lena postale su oficiri Narodnooslobodilacke vojske. Ogromna vecina zena-boraca Jugoslavije odlikovana je medaljama i
ordenima za hrabrost, za zasluge u razvijanju
bratstva i jedinstva, medaljama i ordenima zasluga za narod i drugim odlikovanjima.
Oko 620 hiljada grobova zena koje su pale kao
borci iii 2rtve fasistickog terora predstavlja vise
od trecine ukupnih gubitaka koje je Jugoslavija
imala u II svjetskom ratu.
Pred kraj rata u raznim vidovima borbe za pobjedu
nad fasistickim okupatorima i izdajnicima, u borbi za novu Jugoslaviju, bilo je organizovano preko
dva miliona zena i djevojaka Jugoslavije.
Takvo uCeSCe Zena Cinilo je revoluciju svenarodnom.
Zene su joj, osim hrabrosti i ogromnih napora,
darovale plemenitost materinstva, iskonski nagon
zene da se brine o ranjenim i bespomocnim. Drug
Tito je to ovako izrazio:
»Zene su unosile humanost u nasu borbu i ona se
prenosila i na sve nase borce. Tako je u toku rata
i:'uvanje i spasavanje ranjenika predstavljalo moralnu obavezu svakog naseg borca. A nju su bas
zene unijele medu nas. Taj humani elemenat odigrao jc ogromnu ulogu u jacanju borbenog morala, jer su nasi !judi znali da ce, ako budu ranjeni, biti ucinjeno svc da se spasu. To je bio slucaj i kod Prozora, za vrijeme Cetvrte neprijateljske ofanzive kada smo nosili sa sobom 4.000 ranjenika, a i u drugim situacijama.«
2.'
�zene borci i aktivisti narodnooslobodilackog pokreta razumjelc su da za sve ono svijetlo i radosno
sto se nazire u buducnosti pobjede, u boljem sutra, !reba zrtvovati danasnja htenja pojedinaca,
da !reba htjeti samo ono sto je u interesu citavog
naroda. Revolucija nema vremena za pojedince,
za njeinost, za ljubav, za materinstvo. Bored se
za sve to, ona trazi u svom stroju asketizam i samoodricanje. Zenc Jugoslavije naucile su tu ratnu
istinu i bile njeni vjerni sljedbenici. Ruke zena-ratnika bile su promrzlc i natecene od mraza, umora, prerane bore na mladim licima pricale su
o strahotama rata, u nekoj tihoj, ponosnoj tuzi
nad svirn Sto jc preZivljavala domovina, zamirao
je jecaj za roc1enim djetetom. Mlade bracne parove rastavljalc su nc samo ruke smrti nego i
potrebc borbc. U kratkom mimoilazenju ratnih
ko]ona sreta]e Sll SC OCi muza i zene, m]adica i
djcvojaka koji se vole, novorodence je odvajano
od toplog tijela majke da bi raslo cekajuCi oca i
majku koji sc bore.
Uhvaccne partizanke umirale su hrabro na vjesalima upucujuci posljednje rijeci svojoj nejakoj
djcci. To su svjedocanstva o putu jedne generacije zena za koju nijc bilo dilema. One su istrajale snagom svijcsti, ponosom patriotizma, vjerom u buducnost, bez obzira na zrtvc. Revolucija
nije prckrasna bajka ni legenda. Ona ima svoje
pjesme, svojc zastave, svoje krvavo crvcnilo. U
njoj se ne sarno gine nego sc i Zivot Zivih svodi na
26
pusk u i surovc zakonc rata. Iz toga je izasla svjesna svoje snage, barutom opaljena, nova zena Jugoslavije.
U borbi za slobodu zemlje u zenama su se zbivale
duboke promjene. Te promjene predstavljaju zajednicku karakteristiku zena koje su prosle rat i
revoluciju. Mora imati posljedica ucesce u oruzanoj borbi u kojoj se zena izjednacuje sa muskarcem u zasjedi, u ponocnoj straZi, u nocnom
juriSu, u ulicnim borbama, u dugim marsevima
preko brda i planina, u tami zatvorskih tamnica,
u izdriljivosti cutanja uprkos najstrasnijim mucenjima, na politickim tribinama provjeravajuCi
sebe u sposobnosti da ljudima objasni puteve borbe i da ih povede u nju. Muskarci ratuju vijekovirna, ani su ratnici sa tradicijom, sa oreolom muM
cenika ili pobjednika. Masovna borba zena kao
vojnika i revolucionara ima daleko kraCi staz to je pojava vezana za proleterske revolucije i narodnooslobodilacke pokrcte 20-tog vijeka. zene
Jugoslavijc su decenijama, rame uz rame sa muskarcima, vodile borbu protiv reakcije i eksploatacije da bi u cetvorogodiSnjoj oruzanoj borbi dale
neocjenjiv doprinos pobjedi nad okupatorom i
pobjcdi socijalisticke revolucije. Promjene koje
su se dogadalc u zenama bile su u stvari saznanje zena o sebi i vlastitim mogucnostima. Kroz
vijekove su muskarci odredivali ne samo drustvcni polozaj i norme ponasanja zenama, nego su definisali i njihove intelektualnc i moraine sposobnosti, njihovc psihicke osobine, odredivali su sta
je za muskarce a sta za zenc. Doprinos koji su
zene vijekovima davale u borbi za slobodu ostajao je anoniman.
U novoj politickoj i idejnoj klimi koju je stvorila
revolucija, u situaciji kada su zajedno sa mus-
karcima drzale sudbinu zemlje u rukama, zene su
izasle iz anonimnosti i one i citavo drustvo postali su svjesni uloge koju su zene imale u ovim
sudbonosnim danima. Revolucionarke Jugoslavije nisu u sebi imale niSta sifrazetsko, niSta fcministicko. Za njih su ljudske vrijednosti bile hrabrost, patriotizam, solidarnost u zajednickoj borbi. Ostvarenje svojih ljudskih i gradanskih prava
one su vezale za pobjedu revolucije, za socijalizam. Otuda pojava da se vecina zena - aktivista
narodnooslobodilackog pokreta ideoloski opredeljivala za Komunisticku partiju, za socijalisticko drustveno uredenje.
Kada je 1945. godine donesen prvi Ustav nove Jugos]avijc, u njcmu je ozakonjcna jedna od velikih
tekovina narodnooslobodilacke borbe i revolucijc: })Zenc su ravnopravne sa muSkarcin1a u svim
podrucjima ddavnog, privrednog i drustveno-politickog zivota ... Za jednak rad zene imaju pravo
na jednaku platu kao i muskarci i uzivaju posebnu zastitu u radnom odnosu ... Driava narocito
stili interese majke i djeteta osnivanjem porodiliSta, djecijih domova i obdanista i pravo majke
na placeni dopust prije i poslije porodaja .•,
Iza ovih nekoliko recenica koje su objavljiva]e novi
polozaj zena u Jugoslaviji stajala je burna revolucionarna proslost, ucesce u oruzanoj borbi i revoluciji, doprinos koji su zene dale u borbi za
stvaranjc novog drustva.
v
Kada se desavaju promjenc u polozaju potlacenih,
onda su to raskrsca koja donose vise rjesenja buduCim generacijama, nego onima koji su otvorili
nove puteve zivota. Klasna borba i revolucija u
svom oruzanom trajanju ostvaruje globalne interese klase i potlacenog naroda. Tada se stvaraju
uslovi za izgradnju bogatijeg i pravcdnijeg drustva.
Jugoslavija je izasla iz rata kao jedna od najopustosenijih zemalja Evrope. Gubici u stanovnistvu iznosili su 1,700.000 muskaraca, zena i djece, sto je
premasilo procenat od !0°/o ukupnog stanovnistva. Stotine hiljada djece ostalo je bez jednog iii
oba roditelja. Prema popisu stanovnistva iz 1953.
godinc bilo je u Jugoslaviji oko 600 hiljada porodica kojc su sc sastoja]e samo od majki i nepunoljetne djece. 71 Ofo ovih zen a bile su udovice.
I inace nerazvijena privreda hila je gotovo potpuno
unistena. Takvo stanje bilo jc i sa skolama, bolnicama, stambenim prostorom i drugim komunalnim objektima. Zivot u tim pos]ijeratnim godinarna znaCio je novu bitku da se na ruSevinama
i pustosi koje je ostavio rat obnovi i izgradi ekonomska snaga zemlje.
Dos]jedno sprovodenje mjera za stvaranje socijalistickih drustvenih odnosa podrustvljavanje
srcdstava za proizvodnju i nacionalizacija, sprovodcnje agrarne reforme, konfiskacija imovinc
saradnika okupatora, vrseno je uz neprestanu borbu protiv otpora razvlasccne budoazije koja
se raznim sredstvima politicke i diverzantske aktivnosti u zemlji i inostranstvu borila protiv postojeceg stanja. Masovne drustvcne organizacije
- Sindikat, Ujedinjeni savez antifasisticke omla-
�dine, Antifasisticki front zena ujedinjeni u Na·
rodni front bile su organizovana snaga naroda u
sprovoaenju revolucionarnih promjena i milionska podrska Komunistickoj partiji i narodnoj vlasti. To se ispoljilo osobito kada je doslo do neocekivane antijugoslovenske kampanje i napada na
KP .T ugoslavije od strane rukovodilaca Sovjetskog Saveza i drugih socijalistiCkih zemalja
1948. godine, kad je donesena poznata rezolucija
Informbiroa u kojoj je izvrsen klevetnicki napad
na Jugoslaviju i njen put u socijalizam. Optuibe
kojc su sadriavale tvrdnje da je jugoslovenska
KP »antisovjctski orijentisana«, da je postala >>kulacka partija«, da prijeti opasnost da se Jugoslavija prctvori u »koloniju imperijalistickih zemalja« bile su zavjesa za stvarne razloge nezadovoljstva Staljina zbog toga sto se Socijalisticka Jugoslavija dosljedno borila za samostalan razvitak svake socijalisticke zemlje, protiv hegemonizma ma koje partije i ma koje zemlje, za rav·
nopravne odnose meau socijalistickim partijama
i dJ-Lavama.
Pokusaj razaranja narodnog jedinstva u zemlji i
kan1panja protiv Jugoslavije u inostranstvu samo je jedan clio teskoca koje su Jugoslaviji na·
ncscnc u tom pcriodu. Politicki pritisci praceni
su vojnim prijetnjama, prekidom mcduddavnih
odnosa, otkazivanjem ekonomskih ugovora, sto
je znacilo vcliki udarac za mladu jugoslovensku
privrcdu koja se u svom razvoju i najvecoj mjeri oslanjala na saradnju sa socijalistiCki1n zemljama.
Jedino jc narod koji zna cijenu slobode i nezavisnosti, jcr ih je izborio sopstvenim zrtvama, mogao odoljeti i tim teskocama koje su dosle sa
strane od koje su se mogle najmanje ocekivati.
To je period u kome je snazno dolazila do izrazaja
nova ljudska zajednica, u kame osnova za podjelu mcclu ljudima nije bila nacionalna pripadnost,
pol i druge razlike nego odnos prema rcvolucio·
narnim zadacima i savladivanju teskoca kojc su
stajale na putu njihovom izvrsenju. Ta moralno·politicka snaga stvorcna jos u toku oruianc borbe bila jc odlucujuCi faktor u svim uspjcsima koji su postignuti u ckonomskom i drustveno-politickom zivotu zemlje. Milioni zena i djevojaka
ucestvovali su u dobrovoljnim akcijama na izgradnji poruscnih domova i skola, obnovi i izgradnji puteva i pruga, u organizovanju djecjih domova, skolskih kuhinja, u raznim aktivnostima
na za.Stiti i vaspitanju djece koja su ostala bez
roditelja. Zene su imale znai'ajnu ulogu u obnovi seoskih domaCinstava i povecanju poljopriv·
redne proizvodnje, jer zbog ratnih gubitaka ili od·
Iaska muskaraca u rudnike i druge grane privre·
de nije bile dovoljno muske radne snage.
Stanje u zemlii stvorilo je od drustvenog rada os·
novno mjerilo za vrijednost i iena i muSkaraca.
To je iskljucivalo kako pasivnost zene, tako i njenu drustvcnu podrcdcnost. U ratu i u obnovi zemlje potvrdcn jc znacaj rada zcna u privredi i
u drustvu, a sve jc to uticalo ina mijcnjanje svijesti Zena i Citavog druStva.
Otuda potice i jedna crta nostalgijc kod zena kojc
su uCestvovale u revoluciji i obnovi zemlje za vre·
menom koje je, ma koliko da je za njih i za i'i·
tav narod bilo tesko, izgledalo mnogo blize zeljama zena za afirmacijom i uticajem na drustveni Zivot.
U stvari, nekoliko godina poslijeratnog razvoja bile
su godinc jednakosti u bijedi. Racionirana hrana,
po]uprazne trgovine, redovi za sve ~to je covjeku
potrebno, stambena kriza, blijeda djeca hranjena
iz oskudnih posiljki medunarodnih humanitamih
organizacija - bili su teska stvarnost zemlje. Nedostatak savremenih tehnickih oruda nadoknadi·
van je ogromnim utroskom fizicke snage koju jc
narod davao dobrovoljno ili uz najniza primanja.
Socijallsticka sadrlina i brzi tempo drustvcno-ekonomsk.og razvitka zahvatili su sve oblasti zivota
u zemlji. Za zenc je od velikog znai'aja bilo ukidanje patrijarhalnih i reakcionarnih zakona i donosenje novih koji su pratili ustavnu deklaraciju
o ravnopravnosti Zena. Njima su rjeSavani na pojedinim teritorijama i odnosi prema ieni zaostali jos iz feudalnog doba ( mnogozenstvo, obaveza
nosenja zara i fcredze), pitanja iz radnog odnosa
zaposlcnih zena (jednake plate za jednak rad, za·
stita majki i djece), doneseni su zakoni o bracnim odnosima i odnosima roditelja i djece. Njihova sprovodenjc bilo je u tijesnoj vezi sa stupnjem drustveno-ekonomskog razvitka pojedinih krajeva, sa nacinom privredivanja i prven·
stveno sa ekonomskim polozajem zena, odnosno
stepenom njihove zaposlenosti u drustvenom sektoru privredivanja.
Veliki broj zena koje su se zaposlile u poslijerat·
nom periodu nije se spremao za poziv, cak je medu njima bio veliki broj zcna bez osnovne skolske naobrazbe. Prema podacima iz 1957. godine
bilo jc u Jugoslaviji oko 450 hiljada radnica. One
su u ukupnoj radnoj snazi predstavljale svega
25°/o kvalifikovanih, a svega 0,8% visokokvalifikovanih. Obrazovanje na radnom mjestu koje je
zahvatilo cijclu zemlju kao izraz potrebe da se
kvalifikaciona struktura sto prije uskladi sa razvojem i potrebama privrede, zene su manje koristile zbog obaveze u porodici i domacinstvu koje su, po tradiciji, bile u orvom redu briga zena,
kao sto je tradicija davala vece obavezc muskar·
cu u pogledu materijalnog obezbjedenja porodice. U svoj jasnoCi ispoljavala se istina da promjena drustvenog poretka, proglasenje ravnoprav·
nosti i donosenje zakona kojima se ravnopravnost obezbjedujc znaCi stvaranje tck primarnih
uslova za proces emancipacije i dubljih promjena u zivotu zena. I najdosljednije provodenje
revo]ucionamog programa osloboacnja covjeka i
najhumanijc zakonodavstvo koje sadi-li ideaina
rjeSenja o ravnopravnosti Zena ne mogu preko
noci ukloniti tcsko nasljcae koje ostavlja proslost nepismenost, nekvalifikovanost, uticaj
predrasuda, religije, patrijahalnog vaspitanja i
konzcrvatizma. Organizovane druStvene snage mo·
gu mnogo uCiniti da se tragovi proslosti brze uklanjaju, ali izmjenu svoga po]ozaja i izmjenu
drustvene svijesti vrse u prvom redu same zene
svojom ulogom u privredi i drustvenim odnosi·
rna. Ta uloga rasla je iz godine u godinu sve vecim ulaskom zena u privrcdni zivot pod promijenjenim uslovima. Ne same da je rastao broj
zena kojc su se skolovale i profesionalno ospo-
li
�sobljavalc, nego sc stvaralo i iskustvo :lena o putu slobodi i drustvenoj sigurnosti. Ucesce u dru·
stvenom radu sve manje je bilo samo neophodnost da se stvorc sredstva za zivot, nego zelja i
potreba da se stvori vlastita egzistencija i dru·
stveni poloi.aj nezavisno od braka, licnog zivota
i situacijc u braku i porodici. To je postalo ne·
deljivi clio bica miliona zena i djevojaka sirom
Jugoslavije koje sc skoluju i profesionalno obrazuju. Prcko 40% studenata na univerzitetima u
Jugoslaviji predstavljaju djevojke, a u skolama
drugog stupnja gotovo jc izjednacen broj omladinaca i omladinki. Stalno se prosiruje broj zanimanja i profesija kojc mladc djevojke uzimaju
kao svoj poziv. I pored jus prisutne atmosfere
da Zcna svoj prestiZ treba da traZi u prvom redu
u braku i porodici, svc je manje pojava da dje·
vojke nakon udaje napustaju zaposlenje i posvecuju se iskljucivo porodici, odnosno domaCin·
stvu.
Bavljenje profcsijom je oblik zivljenja i sastavni
clio planova za buducnost ogromnog broja mladih zena. ViSe od milion zena u drustvenom sektoru privrede i drustvenim sluzbama predstavlja
prcko trcCinc svih uposlcnih. Ako se tome dada
privrcdna aktivnost Zcna·proizvodaCa na sdu koja jc raznim oblicima kooperacijc, clanstvom u
zcmljoradnickim zadrugama povezana sa drustvenirn sektorom privredivanja, jasno je da Zenama
pripada znaCajan udio u stvaranju nacionalnog
dohotka, prema tome i u cjelokupnom drustvenom razvoju. Elektrifikacija, razvoj industrije
aparata za domaCinstvo, modernija stambena izgradnja, postcpeni razvoj usluznih djelatnosti i
djecjih ustanova, porast drustvene brige za vaspitanjc djece i omladine mijenjaju svakodnevno
polozaj zena u drustvu.
Svi ti procesi nc teku mirno i istovremeno u svim
srcdinama i za svc zcne jednako. Negdje se tek
nagovijcstilo novo doba clcktricnom sijalicom, a
negdjc jc to armija zcna koja nasi proizvodnju u
fabrikama, u laboratorijama, unaprcdujc tehno·
logiju proizvodnjc, predstavlja odlucujuCi faktor
u Skolstvu, zdravstvenim i nauCnim ustanovama.
Industrijsko-urbane sredine u kojima su socijalisticka obiljczja privredivanja izrazcna i odgovarajucom politikom u odnosu na sve razvijenije
nove porodicne odnose predstavljaju jezgra za ostvarivanje novih odnosa medu ljudima i novog
polozaja zcnc i kao proizvodaca i kao nosioca
upravljackih funkcija.
U Zivotu savrcmcnc jugoslovcnske Zene isprcpletcni
su mnogobrojni uticaji od proslosti koja je svc
donedavno trajala, od iluzija da su sva prava izvojcvana, do stvarnosti u kojoj sc zbog objcktivnih tcskoca, ali i djelovanja starih oblika zivota
i svijcsti, javljaju konzcrvativni otpori, dvojni
28
moral, a naslijedcni primitivizam rada politicki
konzervatizam u odnosu na znaCaj uCeSCa Zcna u
neposrednom politickom odluCivanju.
U takvoj situaciji raste i postaje sve vidljiviji i ne·
opravdaniji nesklad izmedu uloge koju zauzima·
ju zene u drustveno-ekonomskom zivotu i njihovog udjela kako na rukovodccim mjestima u radnim organizacijama, tako i njihovog broja u samoupravnim organima i predstavnickim tijelima.
Cesto se ova pojava objasnjava velikim obavezama kojc :lena ima jos, kao majka i domacica.
Iako jc vcca zauzetost zena u porodici i domaCinstvu joS stvarnost, ona sve manje ima rang
drustvene norme i pravila u ime kojih je moguce
vrsiti diskriminacije prema zenama u osnovnim
demokratskim pravima gradana i samoupravljaca. Samoupravljanje nije formalna demokratija.
To je odlucivanje o raspodjeli viska rada, odlucivanjc o politici razvoja racine organizacije, komune, citave zemlje. A to je bio i ostao najdublji
smisao revolucionarnog radnickog pokreta u bar·
bi za oslobodenjc covjcka i stvaranje novih odno·
sa medu ljudima.
I u ovoj fazi duboko su povezani intcrcsi zena sa
interesima i borbom radnicke klase za demokra·
tizaciju politikc u smislu sticanja sve vecih pra·
va neposrcdnog odluCivanja o sredstvima koja
stvaraju. U samoupravnom drustvu drustveni polozaj zena ne maze se izraziti obezbedivanjem odredenog veceg ili manjeg broja mjesta za :i.enc u
parlamentima, vladama i drugim drustvenim forumima nego i postizanjem siroke politicke aktivnosti mase radnih :i.ena i ostvarivanjem njihovog
neposrednog uticaja na politiku i drustvene adnose u radnim organizacijama, druStvenim sluZbama, komunalnoj zajednici itd. Ostvarivanje od·
govarajuce uloge zena u odluCivanju o svim drustvcnim poslovima nijc formalnost kojom sc iz·
ra:lava njihov novi drustveni polozaj ncgo zauzimanjc odgovarajuccg mjesta u odlucivanju o zivotnim pitanjima koja ih kao proizvodace i kao
gradane duboko zaokupljaju.
Kao i u cjelokupnom naporu za izgradnju novog
druStva, taka i u procesu ostvarivanja ravnopravnosti zene i njene emancipacije kao sastavnog dijela novih drustvenih odnosa, pokazuje se
da odnosi snaga izmedu onog sto se rusi i onog
sto se stvara u oblasti ljudske kulture, meduljudskim odnosima i drustvenoj svijesti nisu uvijek
takvi da bez borbe obezbjeduju pobjedu novog.
Dosadasnji rezultati u izgradnji socijalistickog dru·
Stva snaZan su tcmelj za ostvarenje istinske rav·
nopravnosti :i.ena kao jcdnog od uslova izgradnjc
slobodne i ravnopravne ljudske zajednice. Kao
ni drugc pobjede u dugogodisnjoj borbi radnic·
ke klase, ni ova se ne maze izvojcvati bez ucesca
miliona zcna, njihove svestrane radne i politicke
aktivnosti i borbe.
�������������0 sudbini Bosne i Hercegovine rjesavali su stoljeCima strani osvajaCi i kolonizatori. Od Carigrada
do Beca, od Peste do Berlina, od Versaja do Beograda rjesavalo se pitanje cija je Bosna i Hercegovina, jer je narodima koji je naseljavaju, Srbima, Hrvatima i Muslimanima, bilo oduzeto pravo da je smatraju svojom.
Godine 1463. srednjovjekovnu bosansku driavu pokorili su Turci i pripojili je otomanskom carstvu.
Kroz viSe od cetiri stoljeca turske vladavine u
Bosni i Hercegovini klasna struktura feudalnog
bosanskog drustva formirala se i izrazavala i religioznom opredjeljenoscu stanovnistva. Feudalci i slobodni seljaci pripadali su islamskoj vjeroispovijesti, odnosno religiji turskih osvajaca. Pripadnici katolicke i pravoslavne religije hili su,
po pravilu, kmetovi feudalnih gospodara. Unutrasnje klasne, religiozne i nacionalne suprotnosti jos vise je zaostravao vanjskopoliticki polozaj
Bosne i Hercegovine. Geografski na medi izmedu
dva velika osvajacka cars tva ( turskog i austro-ugarskog) Bosna i Hercegovina su i vojno-politicki zavisile od odnosa snaga medu velikim silama. Tako je 1878. godine oslabljena turska carevina morala pristati na odluku Berlinskog kongresa na osnovu koje je Bosnu i Hercegovinu okupirala Austro-Ugarska da bi je 1908. godine i
pravno pripojila svojoj teritoriji. Tako su Bosna
i Hercegovina postale kolonija Austro-Ugarske.
Uporedo sa naslijedenim feudalnim odnosima koje
novi okupatori nisu mijenjali poceo je razvoj kapitalisticke privrede, obiljezen prodorom stranog
kapitala koji su privukla ogromna prirodna bogatstva ovog teritorija i izobilje jevtine radne snage. Pocele su se razvijati neke grane industrije i
saobracaja. Tako se poeela stvarati radnicka klasa Bosne i Hercegovine. Ona se formirala iz redova siromasnih seljaka i stranih radnika koji su
se doseljavali u ove krajeve. Racuna se da je pocetkom XX vijeka vee bilo oko 100.000 radnika i
radnica, sto je predstavljalo 5-6'/o od ukupnog
stanovnistva. Zenska radna snaga koriScena je
najviSe u duvanskoj i tekstilnoj industriji. 1904.
godine, na primjer, u tvornicama duvana i otkup·
nim stanicama od 2.549 radnika bilo je 1.736 zena. Radnici u Bosni i Hercegovini radili su pod
losim uslovima i bili manje placeni od radnika u
ostalim krajevima Austro-Ugarske. Nadnice zena
bile su i za tri puta manje nego nadnice muskih
radnika. Taka su 1881. godine nadnice zena u duvanskim tvornicama u Mostaru i Sarajevu iznosile 30-50 novcica, a nadnice muskaraca 50-150
novcica.
Seljastvo je predstavljalo vise od 85'/o stanovnistva. Najveci dio zemlje bio je u posjedu feudalnih
vlasnika. Povrsine kojima su raspolagali pojedini feudalni vlasnici iznosile su i do 1.000 hektara
na kojima su radili kmetovi. Seljastvo je, osim
toga, bilo izlozeno i nametima koje je propisivala
driava. 0 politickoj obespravljenosti naroda govori i podatak da je u Bosni i Hercegovini, iako
je u doba Austro-Ugarske imala preko 2 miliona
stanovnika, broj gradana sa pravom glasa iznosio svega 400 hiljada. Birai'ko pravo je bilo ograniceno imovinskim cenzusom i obezbjedivalo u
saboru vecinu predstavnika klase veleposjednika,
trgovaca, visokog CinovniStva i sl. Sa izuzetkom
malog broja samostalnih veleposjednika, zene su
bile bez prava glasa.
·
Ekonomsku bijedu i teske uslove rada bosansko·hercegovackih zena dopunjavali su surovi zakoni
i obicaji kojima su zene bile izlozene u drustvu i
porodici. Zene nisu imale pravo da sjede za istim stolom sa mu5karcima, seoske zene poradale
su se u stalama, Muslimanke su od najranijih godina nosile zar i feredzu, mnogozenstvo je bila
obicna pojava zakonom i vjerom zasticena.
Prema podacima austrougarske uprave iz 1910. go·
dine u cijeloj Bosni i Hercegovini bilo je svega
177.168 pismenih lica iznad sedam godina. To je
predstavljalo svega 11,95% stanovniStva. Od stotinu muskaraca bilo je pismeno 16,81%, od sto·
41
�42
tinu zena 6,54%. Nepismenost Hrvatica bila je
83,86%, Srpkinja 95,60%, Muslimanki 99,68%.
Tek 1911. godine izglasan je u Bosanskom saboru
Zakon o obaveznom pohadanju osnovne skole,
ali su, na zahtjev konzervativnih muslimanskih
poslanika, od te obaveze izuzeta muslimanska zenska djeca.
Radno vrijeme koje je nekad iznosilo i do 16 i 18
casova dnevno, niske nadnice, zloupotreba djecjeg rada - bila je stvarnost u kojoj su zivjele
prve generacije bosansko-hercegovackog proletarijata. U izvjestaju Glavnog radnickog saveza Bosne i Hercegovine navodi se da je 1910. godine od
cjelokupnog registrovanog radnistva bilo 40% ispod 18 godina. Cesto su zaposljavana i djeca od
7 - 10 godina.
Brojno jacanje radnickc klase i njeno organizovanje u borbi protiv kapitalisticke eksploatacije oznacava i pocetak borbe za izmjenu polozaja zene
u Bosni i Hercegovini, za ukidanje vjekovnih tradicija potCinjenosti i neravnopravnosti.
Radnice su se, uglavnom, regrutovale iz redova gradske sirotinje. Mnoge su bile nepismene, mnoge
pokrivene zarom. One su ulazile u radni odnos
bez ikakvog iskustva i svijesti o vrijednosti svoga rada i na taj nacin postajale predmet najsurovije eksploatacije poslodavaca.
Teski radni i zivotni uslovi uticali su da je medu
prvim organizovanim radnicima bilo i dosta zena. One su svojim drustvenim polozajem i svojom
borbenoscu poeele krciti puteve oslobodenja zena Bosne i Hercegovine.
Peticija sarajevskih radnika austrougarskim vlastima o nesnosnim uslovima rada i zivota radnika od
21. avgusta 1905. godine nosi i potpis Elize ::iimic,
tekstilne radnice. Ona se nalazi i medu sazivacima prvog radnickog zbora 27. avgusta 1905. godine u Sarajevu. Veliki strajk radnica u sarajevskoj Fabrici cilima 1905. godine bio je znacajna
manifestacija borbenosti i organizovanosti radnica. Iako je policija uhapsila veliki proj ucesnica,
strajk nije slomljen. U krvavim majskim demon·
stracijama 1906. godine u Sarajevu, koje su bile
uvod u generalni strajk radnicke klase Bosne i
Hercegovine, radnice Tvornice duvana i sarajevske Cilimare posrtale su pod udarcima kundaka,
padale pod kopita policijskih konja, ali su izdriale do kraja, do pobjede radnika u ovoj velikoj
akciji bosansko-hercegovackog proletarijata. Rezultat uspjesnog generalnog strajka bilo je obezbjedenje prava na strajk, slobodu udruzivanja, potvrda sindikalnih pravila, odobrenje za stampanje lista »Radnik«.
U junu 1907. godine adrian je Prvi kongres Glavnog radnickog Saveza Bosne i Hercegovine na kome su delegati predstavljali oko 3.QOO clanova
organizovanih u sindikate. Najvise sindikalno organizovanih radnica bilo je u Savezu tvornicko·nadnicarskih i nekvalifikovanih radnika. U njima je bilo organizovano 259 radnica, a od IS cianova Uprave ovog saveza bilo je 5 Zena.
Prema podacima sa IV kongresa Socijaldemokratske partije Bosne i Hercegovine odrzanog 1912.
godine od 2445 clanova stranke bilo je 130 zena.
Prvi svjetski rat znaCio jc za Bosnu i Hercegovinu i
njene narode nove nevolje i nova pustosenja. Po-
slije ubistva austrijskog prestolonasljednika uSarajevu 1914. godinc u Bosni i Hercegovini je zaveden vojno-okupacioni rezim. 1915. godine ukinut je Bosansko-hercegovacki sabor. Interniranje
i progoni protivnika austrougarske vlasti, mobilizacija u austrougarsku vojsku, ratni nameti na
stanovniStvo, kuluk, rekvizicija poljoprivrednih
proizvoda doveli su do gladi i masovnog umiranja stanovnistva, osobito djece.
Godine 1917. doslo je do pobune zena seljanki u okolini Sarajeva.
»Bilo je to 1917. godine, kada je pored svih nevolja i muka kroz koje je bosanski narod prolazio,
nastupila i velika glad. Muskarce su poslali na
front iii su se nalazili u internacij i i medu taocima. Zene sa djecom ostale su kod kuca i obavljale sav privredni posao. Godina 1917. donosi
glad pred kojom se svako uzasava. Djeca su bila
najstrasnije pogodena. Nastupilo je masovno umiranje od gladi. U planinskim predjelima Bosne,
gdje je kora sa drveca i Iisee bila iskljucivo hrana, sitna djeca su oticala i u najstrasnijim mukama umirala. U takvoj atmosferi austrijske vlasti
su vrSile po selima rekviziciju hrane ... «1 )
Seljanke iz okoline Sarajeva pocele su se organizovati u borbi protiv vojnih liferanata koji su vrsili
rekviziciju hrane. Deputacija seoskih zena predala je intendantu okupacionc vojske pismo u kome je stajalo: »Dosie smo da se tuzimo na tvoje
sluzbenike, otjerase nam sinove u vojsku, muzeve u zatvor i taoce, a stoku i hranu spekulantima da se bogate na nasem znoju!«
Kada je protest seoskih zena odbijen, one su se pocele sakupljati pazarnim danom na sarajevskoj
pijaci naoruzane koljem i stapovima i vracati sve
one koji su tjerali stoku. Liferanti su obavijestili
policiju koja je pokusala da rasturi pobunjene
zene. Tek kad je dobila pojacanje, policija je uspjela da •napravi red«. Deset :lena bilo je uhapseno. One su oslobodene tek 1918. godine.
VeCina fabrika dosla je pod vojnu upravu. Sastanei radnickih organizacija bili su pod prismotrom.
Organ Socijaldemokratske partije ·Glas slobode«
pod pritiskom cenzure prestao je da izlazi. Glavnu radnu snagu u fabdkama predstavljale su zene, jer su muskarci mobilisani u vojsku. Duzina
radnog dana i visina nadnica zavisili su od volje
poslodavaca.
U »Glasu slobode« ,broj 30 iz 1917. godine pisalo
JC: »U fabrikama, radionicama i rudnicima, pored izvjesnog broja starih radnika, danas rade
zarobljenici, zene i djeca. Zarobljenici rade za
hranu (glavna hrana repa i tikva), a zene i djeca
imaju nevjerovatno male nadnice s kojima mogu
provoditi vrlo kukavan zivot na ovoj skupoci. A i
zene i djeca rade teske poslove i izlozeni su svakodnevnim opasnostima u poslu.«
Neaktivnost radnickih organizacija za vrijeme I
svjetskog rata bila je s jedne strane posljedica
terora okupatorskc vlasti, mobilizacije znatnog
broja radnika u vojsku, ali i stava socijaldemokratskih partija pojedinih zemalja prema ratu.
Austrijska socijaldemokratija, pod cijim se uticajem razvijao radnicki pokret u Bosni i HerceI)
Izvor: Glas slobode, 1918. godine.
�govini, prihvatila je imperijalisticki rat svoje burzoazije pretpostavljajuci ocuvanje austrougarske
monarhije interesima radnicke klase i potlacenih
naroda koji su zivjeli u njenom sastavu.
Tek 1917. godine, kao odjek oktobarske revolucije
i bliskog poraza austrougarskog carstva, poCinje
brie ozivljavanje radnickih organizacija i Socija·
listicke partije u Bosni i Hercegovini. Zene su
predstavljale znatnu snagu ovih organizacija.
U junu 1917. godine, kada je ponovo pokrenut or·
gan Socijalisticke partije »Glas slobode«, radni·
ce sarajevske Tvornicc duvana, medu kojima je
od 600 radnica bilo 250 uclanjeno u sindikat, organizovale su priredbu Ciji je sav prihod iSao u
korist »Glasa slobodc«.
Velika paznja posvecena je organizovanju zena ciji
su muzevi hili vojnici rezervisti. Formiran je »Odbor rezervistickih zena« koji je tijesno saradivao
sa sindikatima i Socijalistickom strankom.
U martu 1918. godine formiran je i »Zenski soci.ia·
listicki agitacioni odbor« koji je zajedno sa ,Qdborom rezervistickih zena« organizovao proslavu zenskog dana. Na »Veliki sastanak zena«, ka·
ko je nazvan zenski zbor odrian 24. marta 1918.
god.ine, odazvalo se oko dvije hiljade zena. od ce·
ga tri do cetiri stotine Muslimanki. Na zboru je
govorilo 5 zena - 0 pitanjima aprovizacije, polozaju radnica u fabrici duvana. o polozaju zena
ciji su muzevi u vojsci. kao i o znacaju socijalisticke stampe. U rezoluciji koja je tom prilikom
donesena konstatuje se da je polozaj zena veoma
tezak i da »su siroke mase zena pocele voditi brigu o poboljsanju svoga stanja i pocele stupati u
socijalistiCke organizacije«.
U broju 20 »Glasa slobode« od 9. marta 1918. godine
navodi se da u Socijaldemokratskoj stranci ima
preko 1000 zena.
Zene-radnice prilazile su radnickom pokretu bez obzira na vjersku i nacionalnu opredijeljenost; nj ih
su ujedinjavalc patnje i interesi klase kojoj su
pripadale. U jednoj brosuri koja govori o po·
lozaju Muslimanki izdatoj 1918. godine piSe:
»Ima jos jedna vrlo interesantna ratna pojava koja
vrlo karakteristicno crta dusevni i uopste kulturni nivo nase zene. To je ona elektricna brzina kojom je veliki broj Muslimanki grada Sarajeva stupio u socijalisticki organizovani proletarijat. Socijalisticke ideje, ideje nezadovoljnika sa drustvenim poretkom, bile su dakle prve koje su bile
u stanju da uCine ono na oCi nemoguCno Cudo:
da Muslimanka izadc u svijet. Mozda je ta struja
potekla iz silne bijedc, a mozda i iz nebrige i bez·
briznosti naseg duhovniStva i prvaka, ali kad do
pred rat mirna, kao srna plaha i stidljiva Musli·
manka, brizno sakrivcna lica i vanjstine, kada se,
dakle, ta Muslimanka baca u narucje socijalizmu.
to znaCi da se iza njenog vela zbio takav preokret, koji niko od nas nije ni zapazio, a kojem
niko ni danas ni izdaleka ne daje one vaznosti
koja ga ide.«
Znacaj i potreba organizovanja zena u radnickom
pokrctu i njegovoj borbi za ekonomska i politicka prava postao je jasan osobito u godinama I
svjetskog rata, kada su zene zamijenile muskarce u fabrikama, u raznim sluzbama i u poljoprivredi.
0 tome pise »Glas slobode« organ Socijaldemokratske stranke od 30. marta 1918. godine:
»Rat je morao dokazati muzevima-radnicima da oni
najzad moraju ostaviti malogradanski ideal porodice, ako hoce da ne ugrozavaju svoju sopstvenu demokratsku buducnost i uspjehe svoje klasne borbe« ... »Organizovanje zena i borba za njihova prava nisu viSe stvari koje samo stoje po·
red zadataka radnickih organizacija, no jedan va:i.an dio same oslobodilacke borbe radnic·
ke klase.«
:iene Bosne i Hercegovine u radnlckom I
antifasistickom pokretu izmedu dva rata
Stvaranje nove drlave nije donijelo nikakve znacajnije promjene u ekonomskom polozaju naroda, pa tako ni u iivotu zena. Radni i zivotni uslovi radnika i seljaka ostali su i dalje teski, cak su
se negdje i pogorsavali. Iluzije o oslobodenju raspadale su se pred stvarnoscu koja je pokazivala
da se ne rjesavaju ni najosnovnija pitanja cije je
rjesenje ocekivano od nove vlasti. Medu njima
bilo je i seljacko pitanje, odnosno pitanje ukidanja feudalnih odnosa. koje je rjesavano u vidu
kompromisa nove vlasti sa begovatom, na stetu
seljastva.
Revolucionarni pokret i akcije u Bosni i Hercegovini zahvatili su u prvom redu radnicku klasu. U
aprilu 1919. godine odrl.ani su kongresi 5ocijalistickc stranke i Glavnog radniCkog saveza Bosne i Hcrcegovine na kojima je donesena odluka o
ujedinjenju u Socijalisticku radnicku partiju Jugoslavije (komunista) odnosno u Jedinstvene radnicke sindikate Jugoslavije.
Nakon Kongresa ujedinjenja i Konferencije zena
socijalistkinja u Beogradu, u Sarajevu je formiran Pokrajinski sekretarijat zena socijalista (komunista). Sekretarijati zena formirani su i u Banjaluci, Zenici, Mostaru, Tuzli, Jajcu, Dervcnti,
Doboju i Bugojnu.
Prema izvjestaju Sekretarijata Pokrajinskog izvrsnog odbora Socijalistickc radnicke partije Jugoslavije (komunista) za Bosnu i Hercegovinu i Cr·
nu Goru vidi se da jc polovinom juna 1920. godine u Bosni i Hercegovini bilo preko 25 hiljada
sindikalno organizovanih radnika i raclnica i 7426
clanova Partije, od cega 1200 zena. ( »Glas slobode« broj 121 od juna 1920. godine)
Godinc 1920. u Bosni i Hercegovini vodena su 52
strajka, medu kojima su najpoznatiji strajk zeljeznicara u aprilu i gcneralni strajk rudara u
decembru 1920. godine, koji jc doveo do poznatc
»l-Iusinskc bunc«.
Husinska buna se desila u okviru generalnog strajka rudara Bosnc i Hercegovinc u dccembru 1920.
godine i predstavlja jednu od najkrvavijih i najpotresnijih akcija ne samo radnicke klase Bosne
i Hercegovinc nego i J ugoslavije.
Seljaci i rudari iz sela Husina koji su radili u rudniku Kreka ustali su za vrijeme strajka u zastitu
svojih radnickih drugova - Slovenaca zaposle-
43
�nih u Kreki, kada su zbog ucesca u strajku izbaceni sa posla i iz dnavnih stanova u namjeri da se
zajedno sa porodicama, protjeraju u Sloveniju.
Husinjani i ostali seljaci primili su u svoje domove svoje slovenacke drugove i njihove porodice i bili spremni da se oruzjem i svim drugim
sredstvima odupru nasilju policije.
Protiv njih je izvedena ne samo policija nego i vojska sa topovima. U sukobu rudara sa vojskom i
policijom poginula su u borbi i u kasnijim progonima 32 rudara i seljaka. U ovoj krvavoj borbi
ucestvovalc su i hrabre zene rudara boreCi sc sa
svojim muzevima i bracom golorukc protiv topova i bajoneta.
Krvavi dogadaji u Husinu bili su neposredni povod
za donosenje Obznane i Zakona o zastiti dr2ave.
Ubijanje rudara i kasnija osuda 35-orice ucesnika u
buni na smrt, robiju i progone praceno je nezapamCenim terorom nad rudarima, seljacima i
njihovim porodicama. Tuce, paljevine, silovanjc
zena i djevojaka bile su odmazda nad rudarima
Husina i njihovim porodicama.
Kasnije ce u godinama narodnooslobodilacke borbe
djeca slavnih husinskih rudara ostati vjerna slobodarskoj tradiciji husinske bune. 1941. godine
formirana jc partizanska ceta mladih husinskih
rudara koja je do posljednjeg covjeka polozila
zivot za pobjedu revolucije.
u svim ovim akcijama zcne su ucestvovale bilo kao
radnice, bilo kao zcnc radnika strajkaca dijeleCi
sa njima sve tegobc progona. S.trajkovi duvanskih
radnica u Mostaru, Banjaluci, Travniku, koji su
zavrseni znai'ajnim ustupcima drl;avnog monopo·
Ia u poglcdu plata, sastavni su clio mnogobrojnih
akcija radnickc klasc Bosnc i Herccgovine u tom
periodu. Zenc su masovno ucestvovale i u protestima protiv izbornog zakona za Konstituantu po
kame zene nisu imale pravo glas\1. U Sarajevu je
Pokrajinski sekretarijat zcna organizovao protestni zbor, a upucen je i proglas zenama Bosne i
Hcrcegovine.
Osobito snazan otpor pruzila je radnicka klasa Bosne i Hercegovine pokusaju vladajuce jugoslovenskc burzoazije da od jugoslovenskih vojnika napravi instrumcnat kontrarevolucije. 17. januara
1919. godine nekoliko hiljada radnika i radnica
uccstvujc na skupstini organizovanoj protiv pokusaja intervencije protiv Sovjetskog Saveza i
revolucionarnog proletarijata u Njemackoj i Madarskoj. Rezolucija koja je na toj skupstini usvojena zavrSava sljedeCim rijeCima:
»Mi ncccmo cia ratujcmo protiv Sovjctske Rusije, ni
protiv njcmackih i madarskih komunista, vee
protiv kapitalistickog jarma u Jugoslaviji i u citavom svijetu.<(
44
Polozaj Bosne i Hcrcegovine u jugoslovenskoj drzavi stvorcnoj 1918. godinc odrazavao je na najdrasticniji nacin ncrijeseno nacionalno pitanje u
zemlji. Ne samo cia je zbrisan svaki drustveno-politicki individualitet bosansko-hercegovackog drustva, nego jc ova tcritorija za sve vrijeme postojanja bivse Jugoslavijc hila predmet rivalskih pretenzija velikosrpske i velikohrvatske burzoazije.
Decenijama prije stvaranja jugoslovenske drl;avc
prikljucenjc Bosne i Hercegovine Srbiji bio je na-
cionalni program srpske bur2oazije, dok su hrvatski burzoaski politicari smatrali da Bosna i Hercegovina treba cia udu u sastav Hrvatske. Feudalno gradanska muslimanska struktura zastupala
je autonomiju Bosne i Hercegovine radi ocuvanja
klasnih privilegija, sto je podrazumijevalo vodeCi
polozaj Muslimana. Radnicki pokret u Jugoslaviji, pa taka ni u Bosni i Hercegovini, nije u tom
periodu pridavao odgovarajuci znacaj nacionalnom pitanju, pa prema tome i nije mogao posto·
jati program koji bi zastupao ravnopravnost naroda Bosne i Hercegovinc u okviru zajednice u
kojoj zive. Tako su Bosna i Hercegovina postale
»jabuka razdora« izmedu rivalskih budoazija, a
najsiri narodni slojevi izlozeni uticaju antagonizama vladajuCih partija koje su koristeCi nacionalne i vjerske razlike nastojale cia obezbijede
svoje pozicije u pojedinim nacionalnim strukturama.
Takvu situaciju odrazava i stanje zenskih organizacija i drustava koja su najcesce organizovana na
nacionalnoj osnovi. Osim izrazito zenskih drustava, organizovane su i u okviru postojeCih nacionalnih druStava (})Gajret«, »Prosvjeta«, l>Napredak<<, nNarodna uzdanica«) zenske sekcije koje
su okupljale zene odredenih nacionalnosti i razvijale svoju djelatnost, uglavnom u okviru pripadnika istc nacionalnosti. Vecina zenskih drustava
iz Bosne i Hcrcegovine bila jc uclanjena u Jugoslovcnski zenski savcz osnovan 1919. godinc u Beogradu. Kasnije dolazi do stvaranja organizacija
Zenskog pokreta koje se uclanjuju u Alijansu
zenskih pokreta.
I pored zajednickog clanstva u Jugoslovenskom
Zenskom savezu, veCina Zenskih druStava u Bosni
i Hercegovini nije bila medusobno povezana nikakvim zajednickim programom ni akcijom. Neka od njih, nalazeCi se pod patronatom i idejnim
uticajem vladajuCih krugova, i sama su bila faktor nacionalne podijeljenosti i antagonizma.
Koliko su to bile raznorodne i nepovczane djelatnosti, govori podatak cia su samo u Sarajevu izmeou
dva rata djclovala 22 zcnska drustva iii udruzcnja.
Vise zcnskih drustava imali su i drugi veCi gradovi
u Bosni i Hercegovini: Banjaluka 5, Tuzla 4, Mestar 4, Doboj 3 itd.
Postojanje ovako velikog broja zenskih drustava u
Bosni i Hercegovini uslovljcno je, u prvom redu,
visenacionalnom strukturom stanovnistva, koju
su vladajuci krugovi iskoriscavali za sirenje vjerskog i nacionalnog antagonizma bored se za svoje
pozicije u vlasti i ekonomici zemlje. Tome treba
dodati nastojanje vladajuce klase cia putem ovakvih organizacija zadrze zene pod uticajem vjere
i vladajuce idcologijc. Ali je ocevidno i to da je
teski polozaj zcna u pravnom, politickom i ekonomskom zivotu morao dovesti do njihovog organizovanja i pokusaja da se, bar parcijalnim akcijama, utice na rjcsavanje nekih pitanja koja su
tistila zenc, kao sto su ncpismenost, smrtnost
dijecc, socijalna bijcda, nezapos]enost itd.
Izmedu elva rata u Bosni i Hercegovini vooena je,
na primjer, zestoka borba izmedu konzervativnog
dijela muslimanskih politickih i vjerskih prvaka
i naprednih muslimanskih intelektualaca oko pi-
�tanja obaveza muslimanskih zena da pokrivaju
lice, kao i oko prava i obaveza muslimanske zenske omladine da pohada osnovnu skolu. Tek 1928.
godine Kongres Muslimana intelektualaca, upozoravajuci da je prosvjeCivanje Muslimanke jedan
od osnovnih uslova za napredak i preporod muslimanske sredine, u donesenoj rezoluciji trazi da
se u Zakon o obaveznoj osnovnoj nastavi unese
da zenska muslimanska djeca moraju pohadati
osnovnu skolu. Isto tako, pozivajuCi se na izjavu
vrhova muslimanskog svestenstva u kojoj je izrazeno misljenje da »Muslimanke treba da posjecuju sve vrste svjetovnih skola, da mogu obavljati zanate i ulaziti u razna zvanja koja ne stoje u
protivnosti sa nacelima Islama, da mogu, u slucaju potrebe, skinuti zar i otkriti lice« - pledirali
su za vecu prosvjecenost i vecu drustvenu aktivnost muslimanskih zena.
Ali teski polozaj zena, kao i radnika, nisu mogli
promijeniti, pa cak ni ublaziti apeli, peticije i dobrotvorne akcije.
Korijeni su bili dublji i zato se i pitanje promjene
zivota zene moglo rijesiti samo njihovim ulaskom
u revolucionarni radnicki pokret, u borbu protiv
kapitalistickog poretka. Zbog toga nije s!ucajno
sto je izmedu dva rata u redovima zena neprestano rastao broj pristalica radnickog pokreta i
Komunisticke partije. Njihove pristalice bile su
ne samo radnice, nego se uticaj Partije snazno os·
jecao i medu ostalim zenama, a osobito zenskom
omladinom u gradovima. Broj zaposlenih zena
bio je malen, svega oko deset hiljada. Teski eko·
nomski polozaj zbog malih mogucnosti za zaposljavanje i skolovanje unosio je zabrinutost za buducnost hiljada siromasnih djevojaka, jer su zavisile od udaje za isto tako siromasne mladice iii
su ostajale neudate i teret porodici.
£Jacka, radnicka i studentska zenska omladina hila
je sredinom tridesetih godina obuhvacena napred·
nim omladinskim pokretom i hila neodvojivi clio
svih akcija revolucionarno-demokratskog pokreta.
Statisticki podaci govore da su u Jugoslaviji najslabije hili placeni radnici u Bosni i Hercegovini, pa,
kako su plate zena bile nize od plata muskaraca,
lako je zakljuciti da su radnice u Bosni i Hercegovini bile placene ispod svih prosjeka. Posluzicemo se podacima okruznih ureda za osiguranje
radnika za 1937. godinu na podrucju Banjaluke,
Sarajeva i Tuzle. Za pomenutu godinu pri sarajevskom OUZOR-u zenska nadnica je iznosila 17,54
dinara, u Banjaluci 14,35 dinara, dok je nadnica
zaposlenih zena u Tuzli hila 12,82 dinara. Iste godine prosjecna zenska nadnica u Jugos!aviji, prerna podacima SUZOR-a iznosila je 18,34 dinara.
Cinjenica sto su zene velikim dijelom bile zaposlene u tekstilnoj industriji uticala je da njihov eko·
nomski polozaj bude jos slabiji.
U juJu 1936. godine u Sarajevu je osnovan Pododbor Saveza tekstilnih radnika za radnice koje su
bile zaposlene u tekstilnoj industriji. Tada je
u sarajevskoj tekstilnoj industriji ( Cilimara,
»Kijuc« i nekoliko sitnih preduzeca) bilo zaposleno oko 1.200 radnica, ciji je radni dan trajao i
do 10 casova.
U Tkaonici cilima u Sarajevu cak i one radnice
koje su radile preko dvadeset godina jedva su
mjesecno zaradivale oko 300 dinara. 0 teskom
polozaju tekstilnih radnica govori i podatak da
su zaradivale svega 0,40 dinara po satu, sto je hila
najmanja satnica u zemlji.
Novembra 1939. godine organizovana je velika konferencija radnica i radnika tekstilaea u Radnickom domu, a glavno pitanje je bilo polozaj zene·radnice u tekstilnoj industriji. Na ovoj konferenciji izneseni su primjeri da u Tvornici cipaka u
Sarajevu rade djevojcice od 10 do 14 godina za
svega nekoliko dinara dnevno, da je radno vrijeme prijavljeno na sest casova, a u stvari se radi
punih osam casova. Na konferenciji su istupile
radnice iz )>KljuCa<<, ))Globusa<<, »Like<<, »Merime<<,
»Cilimare« i ostalih sarajevskih tvornica i radionica. Radnicki povjerenik Tvornice cilima iznijela je da su organizovanom borbom radnice postigle priznanje bolcsnicke nedjelje i da su kazne,
koje su iznosile od 50 do 100 dinara za prestupe,
smanjene na 5 dinara, a da novae od kazni ide u
zajcdnicki fond radnica za uzajamnu pomoc, kojim one same raspolazu. Ova konferencija je
predstavljala smotru radnicke solidarnosti i hila
izraz snage sindikalno organizovanih radniea.
Pocetkom 1940. godine dolazi do jacanja pokreta i
medu radnicama duvanske industrije. U Duvanskoj stanici u Ljubuskom izbio je 5. januara 1940.
godine strajk zbog otpustanja sa posla 20 radnica
i radnika. U i,;vjcstaju sreskog nacc!nika sreza
ljubuskog od 5. januara 1940. godine banskoj
vlasti u Zagrebu, stajalo je: »Kod Duvanske stanice Ljubuski uposleno je 650 radnika, od toga su
73 muskarci, a ostalo zene. Svi su stupili u strajk.
Na poslu je ostalo samo 20 ljudi. Razlozi stupanja u strajk su sljedeCi: u proslom mjesecu otpusteno je sa posla nekoliko sezonskih radnika zbog
pomanjkanja posla, a takode se trazi i povecanje
nadnica.«
Sredinom marta 1940. godine zbog niskih nadnica
dolazi do obustave posla u Tekstilnoj tvornici
platna d.d. Vitkovic u Mostaru. Strajk je objavljen 19. marta 1940. godine poslije odbijanja poslodavca da vodi pregovore o zahtjevima radnica.
To je bio drugi strajk zena radnica u Hercegovini
od pocetka 1940. godine.
Sresko nacelstvo Mostar trazilo je intervenciju visih
vlasti zahtijevajuCi da se zabrani rad URS-a, da se
raspuste radnicke organizacijc i da se zatvori
Radnicki dom u Mostaru, »jer veCina voda podruznice medustrukovnog saveza URS-a u Mostaru
su komunisti iii su sudeni po Zakonu o zastiti
drZave.<c Po cnergiCnim zahtjevima, po odluCnow
sti i ostrini, ovaj strajk spada svakako medu najuspjesnije strajkove koji su vodeni u 1940. godini.
U decembru 1940. godine otpocele su pripreme za
strajk radnica i svalja bijelog rublja u Sarajevu.
Pripremama je rukovodila sindikalna komisija
Mjesnog komiteta KPJ Sarajevo. Radnice su upu.
tile zahtjev Udruzenju zanatlija za grad i srez
Sarajevo za povecanje nadnica, obavezno placanje godiSnjeg odmora od najmanje 14 dana i sklapanje kolektivnog ugovora. Posto nije moglo doCi
do nagodbe, 90 radnica i svalja stupilo je u strajk.
Strajk je otpoceo 14. decembra 1940. godine. Pododbor Saveza tekstilaea dodjeljivao je redovno finansijsku pomoc od po 30 dinara ucesnicama
45
�46
strajka. Strajk radnica i svalja bijelog rublja zatekla je zabrana Ujedinjenih radnickih sindikata.
Nakon uspjesnog 14-dnevnog strajka 1938. godine
radnice Tvornice »Kljuc« u Sarajevu vode akciju
u novembru i decembru 1940. godine protiv pokusaja vlasnika Tvornice >>Kljuc« da obustavi proizvodnju u nekim pogonima i da otpusti jedan clio
radnica s posla. Vlasnik Tvornice obrazlagao je
svoju odluku o otpustanju radnica nedostatkom
sirovina za rad i I. januara 1941. godine otkazao
posao na dva mjeseca svim radnicima i namjestenicima u >>Kljucu«. Obrazlozenje za ovaj otkaz
bilo je kratko: >>zbog nedostatka sirovina«. Zbog
opsteg negodovanja koje je nastalo u Tvornici, a
i u gradu, na intervenciju vlasti, vlasnik je bio
prisiljen da povuce otkaz. Ova intervencija dosla
je iz straha od eventualnih nereda i demonstracija zbog zabrane URS-a i radnickih organizacija.
Veliki broj radnica bio je ukljucen u rad na organizovanju >)crvene«, odnosno narodne pomoCi, prikupljanju priloga za borce republikanske Spanije, pohapsene komuniste, na rasturanju napredne
stampe. Nakon hapsenja clanova sarajevske partijske organizacije 1936. godine, kojom prilikom
su pale u zatvor desetine komunista, Crvena pomoc organizuje slanje pisama ministru unutrasnjih poslova u Beograd, u kojima se protes(uje
protiv mucenja kojima su podvrgnuti zatvorenici
- komunisti i simpatizeri u sarajevskom zatvoru. Zahtijevano je da se prema zatvorenim komunistima (medu kojima je bilo i sedam :lena) policijske i zatvorske vlasti odnose kao prema politickim zatvorenicima, bez fizickog nasilja i dmgih sikaniranja koji su primjenjivani za vrijeme
istrage.
Ideje radnickog pokreta prodiru i u neke od postojeCih gradanskih zenskih organizacija, osobito
Zenskog pokreta. PridruzujuCi se akcijama ovih
organizacija za prosvjecivanje zena, borbi za izmjenu politicko-pravnog polozaja zena, pripadnice radnickog pokreta su doprinosile razjasnjavanju povezanosti borbe zena za izrnjenu njihovog
drustvenog polozaja sa borbom radnicke klase i
cijelog naroda protiv ekonomske bijede, nacio·
nalnog i klasnog ugnjetavanja, s antifasistickim
pokretom koji je rastao u zemlji.
Sredinom tridesetih godina postojale su organizacije Zenskog pokreta samo u Sarajevu i Banjaluci, a kasnije se te organizacije stvaraju u Mostaru, Bijeljini, Tuzli i drugim vecim mjestima
Bosne i Hercegovine. To je bio period kada se
poslije sestojanuarske diktature Komunisticka
partija, iako u dubokoj ilegalnosti, pocinje organizaciono konsolidovati, zauzimati jasan stav o
nacionalnom pitanju, stvarati akcioni program u
borbi protiv opasnosti od fasizma. Zbog toga je
i stvaranje organizacija Zenskog po~reta u Bosni
i Hercegovini, koje je uslijedilo u tom periodu,
bilo pod jakim uticajem zena koje su ideoloski
bile vezane za radnicki pokret i unosile u ove
organizacije stavove Komunisticke partije prema
najaktuelnijim pitanjima u zemlji, kao sto su borba protiv fasizma i rata, za demokratske slobode,
za siroku platformu Narodnog fronta a protiv fasizacije zemlje.
Sredinom 1935. godine osnovane su omladinske sek-
cije Zenskog pokreta u Banjaluci i Sarajevu. Omladinske sekcije okupljale su omladinke svih nacionalnosti i, preko predavanja, biblioteka i seminara, djelovale na okupljanje i angazovanje zenske omladine u antifasistickoj borbi.
Jedna od veCih akcija Zenskog pokreta u Sarajevu
u 1936. godini bila je priprema predloga za izradu novog Gradanskog zakona. U vezi sa izradom
ovog zakona vlasti su trazile predloge pojedinaca
i organizacija, pa je izradena analiza gradansko·pravnog polozaja zene u Jugoslaviji, kao i predlog organizacije Zenskog pokreta za poboljsanje
tog polozaja.
Banska uprava Drinske banovine takode je traZila
od Zenskog pokreta u Sarajevu da izradi analizu
polozaja zcna u Jugoslaviji >>jer ce se pitanje pravnog polozaja zena tretirati na jednom od zasjedanja Drustva naroda u Zencvi«. Kako je to hila
prilika da se javnosti jos jednom pruzi materijal
o teskom i neravnopravnom polozaju zene, Zenski pokret u Sarajevu sazvao je u decembru
1936. godine konfcrenciju predstavnica veceg broja zenskih drustava iz Sarajeva. Konferencija je
izradila slijedece zahtjeve u vezi sa poboljsanjem
polozaja zena:
>>Potpuna politicka ravnopravnost zena, odnosno izjednacenje zena u svim politickim pravirna, aktivno i pasivno pravo glasa bez ikakvih ogranicenja, bez obzira na skolsku spremu iii profesiju,
za skupstinske, banovinske i opstinske samouprave, kao i za sve druge javne institucije sa izbornim sistemom.«
Sto se tice ekonomskog statusa zena, konferencija
je zakljucila da se trazi >>pravna sposobnost za sva
zvanja, jednake mogucnosti pristupa naobrazbi,
skolovanju, pristup u sva zvanja koja mogu imati
i muskarci i zakonom zagarantovan princip: jednak rad - jednake plate.«
Prva veca manifestacija organizacije zenskog pokreta u Banjaluci bio je veliki politicki zbor zena za pravo glasa odrzan 20. oktobra 1935. godine u Banjaluci. Istaknuta je potreba aktiviranja
zena u drustvenom zivotu, izneseni su podaci 0
stanju radnica i teskom polozaju u kome se one
nalaze u preduzeCirna. Na zboru je usvojena rezolucija u kojoj je trazeno >>da se u novi izborni
zakon unese jednako opste, tajno, aktivno i pasivno pravo glasa za sve muskarce i zene«, isticuCi
da za savjesno ispunjavanje svojih gradanskih
duznosti zene treba da imaju uticaj na formiranje drustva i dr:l:ave.
VladajuCi politicki krugovi i policija osjecali su novi duh u radu organizacija Zenskog pokreta. Pocetkom 1936. godine nadlezni organi su upozoreni da »paze na Zenski pokret«. Rasp is Banske
uprave Vrbaske banovine iz aprila 1936. godine
upozorava sve nadlezne organe >>na obnovu zenskog pokreta u postojeCim zenskim organizacijama, kao i na nove komunisticke direktive«. Dva
mjeseca docnije ista hanska uprava salje novi raspis svojim institucijama, pa ponovo stavlja na
znanje »da ce komunisti specijalno poduprijeti
akcije SKOJ-a i sprovodenje akcije za zensko pravo glasa i ravnopravnost zena«.
Prikupljanje potpisa i odriavanje zborova za pravo
glasa koje je vrseno u okviru zemaljske akcije
�1939. godine imalo je znatno siru politicku sadrlinu i znacaj. Sve te akcije bile su clio revolucionarno-demokratskog pokreta za demokratiju,
nezavisnost i slobodu. :Zene su masovno ucestvovale u akcijama protiv skupoce, otpustanja sa po·
sla, demonstracijama protiv spekulanata koji su
iskoristili razne mjere vlasti (zabranu prodaje bijelog hljeba i brasna, ogranicenje prodaje kukuruza i druge mjere) da se obogate na oskudici
zivotnih namirnica, koje su sve viSe odlazile u
fasisticke zemlje. Pod rukovodstvom komunista
stvarani su po ulicama, u preduzeCima, blokovima kuca i po selima odbori protiv skupoce, u kojima su zenc bile vrlo aktivne i ucestvovale u
mnogim akcijama koje su ovi odbori organizovali.
Karakteristika antifasistickog pokreta koji se stvarao bila je u svestranoj povezanosti svih organizacija i akcija koje su usvajale program Narodnog fronta. Taka su i proslave Osmog marta bile po pravilu smotra svih snaga demokratske i
antifasisticke borbc u gradovima i mjestima u
kojima su se odrlavale. To su hili i zborovi za
pravo glasa, prikupljanje potpisa za unosenje u
izborni zakon politickih prava za zene i druge
akcije.
:Zenski pokret u Banjaluci ucestvovao je u svim akcijama protiv skupoce trazeci da se pri gradskoj
opstini formira komisija za odredivanje i kontrolu
cijena. Napredne zene Banjaluke bile su ucesnice protesta demokratske javnosti protiv zabrane
rada Studentskog kluba akademicara. Pokusaj organizovanja vojnih vjezbi za pripadnike fasisticke Ljoticeve stranke naiSao je na jednodusan atpar svih antifasistickih snaga u gradu, meO:u kojima su zene zauzimale vidno mjesto.
Prilikom odrlavanja Skupstinc Jugoslovenskog uCiteljskog drustva 1939. godine na kojoj je veoma
brojna bila takozvana »treca grupa« sastavljena
od komunista i antifasista, organizovane su, uz
podrsku Mjesnog komiteta KPJ, demonstracije
za odbranu zemlje od fasizma i rata. U tim demonstracijama bilo je veoma vidno ucesce omladine i zena Banjaluke, koje su, pored ostalog, protestovale i protiv celibata za uCiteljice.
U Tuzli je u septembru 1939. godine doslo do demonstracija radnickih zena povodom mobilizacije radnika i rudara u vojsku, odnosno u rezervu. :Zene su, izmeO:u ostalog, traiile vece potpore
za porodice mobilisanih. Demonstracije su cdrzane pred vojnim okrugom i pred zgradom opstine u Tuzli, a u njima je ucestvovalo preko 200
zena izvikujuCi parole protiv rata i protiv skupace. Posta je policija uspjela da demonstracije
rasturi, uCesnice su sc, prema dogovoru, uputile
ka tuzlanskom radnicko-rudarskom kvartu Tusnju, gdje je odrlan zbor protiv fasizacije zemlje i
nenarodne politike rel:ima.
U bijeljinskom srezu u pokretu za dobijanje prava
glasanja bilo je obuhvaceno oko 8.000 zena.
Velike demonstracije izbile su 1940. godine i u Mostaru, kada je oko 2.000 radnika, radnica, domaCica i omladine izaslo na ulice grada demonstrirajuCi protiv skupoce i ratnih spekulanata. Demonstranti su nosili transparente sa zahtjevom
da se stvori vojni savez Jugoslavije sa SSSR-om.
Sarno deset dana kasnije mostarski proletarijat
ponovo je izasao na ulice grada da demonstrira
sa istim parolama. Ovog puta naoruzana policija
i zandarmi napali su na demonstrante otvorivsi
puscanu vatru. Teze i lakse je ranjeno 10 lica, a
medu njima i jedna omladinka.
Kao jedan od prvih zadataka u odbrani zemlje u
okviru Narodnog fronta postavljeno je organizovanje kurseva za prvu pomoc, koje su pohaO:ale
djevojke i mlade zene. Uspjesno su organizovani
kursevi u Banjaluci, Tuzli, Bijeljini i Sarajevu.
U Banjaluci su odrlana dva kursa koje je zavrsilo oko 40 zena, a u Tuzli dva sa SO polaznica. U
Bijeljini je organizacija kurseva vrsena u okviru
Crvenog krsta.
Uticaj Partije u masama zena, osobito mladih zena i djevojaka, bio je mnogo siri, aktivnost zena
u radnickom pokretu mnogo veca nego sto bi se
to moglo zakljuCiti po broju organizovanih zena
u KPJ i u SKOJ-u. Dijelom se to maze objasniti
uslovima rada Partije i SKOJ-a, ali u svakom slui'aju bilo je i rezultat ukorijenjenog nepovjerenja prema zenama. Na to navodi i podatak da,
iako je ucesce radnica i ostalih slojeva zena u
antifasistiCkom pokretu raslo, osobito od 1935.
godine, od 1936. godine do sredine 1939. godine u
Bosni i Hercegovini nije u redove KP primljena
ni jedna zena. Nesta omladinki bilo je primljeno
u SKOJ-evske organizacije.
Iz dokumenata sa Pete partijske konferencije za
Bosnu i Hercegovinu (jul 1940) vidi se da je u
Sarajevu bilo 7 clan ova KPJ, a 40 zena bilo je
obuhvaceno pripremnim radom, da je, »U Mostaru rad medu zenama vrlo slab«, da u Banjaluci
»postoji jak zenski pokret, koji je vodio akciju
za pravo glasa, adrian je jedan zbor, ali je samo
jedna zena Clan KPJ«, a za tuzlansku partijsku
organizaciju se konstatuje da se »radu sa zenama tek pristupa«.
Stanje sa zenskim kadrovima u partijskim organizacijama i u SKOJ-u znacajnije se izmijenilo u
Bosni i Hercegovini poslije Pete zemaljske konferencije KPJ na kojoj je veoma snazno podvucena uloga zena u antifasistickoj borbi i odbrani zemlje i potreba njihovog organizovanja u
KPJ. Tada je pri Pokrajinskom komitetu KPJ za
Bosnu i Hercegovinu hila stvorena i Komisija za
rad sa zenama.
Pripadnost zena naprednom pokretu, njihova visoka politicka svijest i spremnost za akciju, najbolje se mogu sagledati iz ucesca u borbi protiv
klasnog i nacionalnog ugnjetavanja, pokusaja fasizacije zemlje prije rata, a osobito iz ucesca zena BiH u oslobodilackom ratu i revoluciji.
Bosanke i Hercegovke u narodnooslobodilackoj
borbi
Nakon okupacije Jugoslavije od strane fasistickih
dnava, Bosna i Hercegovina su usle u sastav
kvislinske »Nezavisne Drlave Hrvatske<<. Stav ustaskog vodstva bio je da su teritorije Bosne i
Hercegovine »hrvatske zemlje<<, da su Muslimani
»Hrvati muslimanske vjere<<, a da su Srbi doseJjenici kojima nema mjesta u ovim krajevima.
�48
Osim prisilnog iseljavanja, glavni nacin obracuna
sa srpskim stanovniStvom, osobito na se!u, bile
je fizicko istrebljivanje. Pored nacionalnog ropstva i okupatorskog terora, nad narode Bosne i
Hercegovine nadvila se opasnost od najstrasnije
tragedije: medusobnog istrebljivanja i bratoubilacke borbe. Na plodnom tlu vjerskog i nacionalnog antagonizma, koje su raspirivali velikosrpski, vclikohrvatski i muslimanski reakcionari,
okupator je uz pomoc domaCih izdajnika zapoceo plan istrebljivanja naroda. Protjerivanje u
Srbiju, nasilno pokrstavanje, hapsenje, odvodenje !judi u taocc i fizicko istrebljenje !judi. zena
i djcce, pljacka i otimanje imovinc, zapaljena sela - hila je stvarnost u kojoj su se naslc Bosna
i Hercegovina nakon okupacije.
Mirni gradiCi i sela Bosnc i Hercegovine postali su
klaonice !judi, zena i djece. Neka o tome kaze i
ovaj podatak iz saopstenja Drzavne komisijc za
utvrdivanje zlocina okupatora i njihovih pomagaea:
»Na signal ustaSkog vodstva izvrSeni su istovremeni masovni pokolji, kojc su organizovali i sprovcli Pavcliccvi stozernici. Take je i u Bosanskoj
krajini, u organizaciji i po naredbama stoZernika
Gutica, nastalo opstc ubijanjc, klanje i mrcvarcnje. 31. jula stigli su naoruzani odredi ustasa
koji su 1. avgusta i slijedeCih dana po svim selima i gradovima izvriiili zlocine cudoviSne i po
brojnosti i po svireposti. Citava scla bila su spaljena i porusena, !judi klani i bacani u jame cesto jos zivi, djeca nabadana na bajoncte, a jos
nerodena sjecena majkama u utrobi. U samom
Prijedoru pobijeno je oko 700 dusa. Ustase su
blokirale cijelu varas, pa onda pokupile i spro·
vele sve Srbe u zatvor. Potom je nastalo ubijanje: u zatvoru, po ulicama, u kucama, na mostu
preko Sane, u parku precl gimnazijom, na pijaci
»Zitarnica({, u polju zv. »Urije«, na mostu zvanom »Tukovk U Prijedor su neprestano stizali
kamioni puni seljaka, vodenih na strijeljanje. Po
ulicama su bile gomile leseva i potoci krvi, koju
su docnije skupljenc Ciganke morale da peru. U
okolini Prijedora, u cijcm je srezu pobijeno oko
4.000 !judi, plamtjela su scla, dok su ustase klale
i mucile svoje Zrtvc ... U Sanskom Mostu i okolini, gdje je pokolj vriien na dan 2. avgusta pobijeno jc 3.000 Srba u zitnom magacinu, a u polju
zvanom »Susnjar« oko 4.000 !judi, zena i djece.
U selu Podlugu ubijeno je.oko 100 dusa, a u opstini Stari Majclan oko 400. Treceg avgusta objavljeno je dobosom u Sanskom Mostu da se do 6
casova uvece imaju javiti svi daci iznad 12 godina. Potom su i oni sa ostalim zrtvama vodeni na
strijcljanje. Strijeljanje se vrsilo u polju »Susnjar«, u velikim, unaprijed iskopanim jamama,
u koje su zrtvc morale same sici, pa su take mitraljezom pobijene. Po selima su ustase obicno
prethodno ubijale zene i djecu, a muskarce odvodile u Sanski Most. Zene su cesto najprije silovane, a potom ubijane ... U Kljucu je, po sopstvenom ustaskom priznanju i javnom saopstenju pobijeno oko 1.700 !judi, koji su likvidirani
u tamosnjoj osnovnoj skoli, a dijelom na obali
Sane.c(
U maloj opstini Bosanska Krupa ustase su spalile
veliki broj sela i uni.Stile u njima veliki broj stanovnika: u selu Puceniku ubijeno je 100 muskaraca, 39 zena, 30-oro djece; Srednji Busevic 178
mu5karaca, 46 zena, 22 djeteta; Potkalinje 51 muskarac, 37 zena, 44 djeteta; Srednji Dubovik 51
muskarac, 47 zena, 63 cljeteta; Jasenica 145 mu·
skaraca, 121 zena, 150-oro djece; Veliki RadiC 74
muskaraca, 52 zene, 46-toro djece; Vojevac 61 muskarac, 49 zena, 41 dijete;Vranjska 124 mu.Skarca, 84 zene, 85-oro djece; Benakovac 92 muskarca, 90 zena, 98-oro djece; Gorinja 113 muskaraca, 79 zena, 99-oro djece. Slicno je bile u prijedorskoj, novskoj i nmogim drugim opstinama u
Bosni i Hercegovini.
Zloglasni usta.Ski stozernik Gutic u Bos. krajini pozivao je Hrvatc i Muslimane: »UniStimo sve Srbc, koljimo ih, ubijajmo ih, protjcrajmo ih. Ako
je kame potrebna krava, konj ili vo, ima toga
svega u Srba, uzmite, ne boj te se.«
Muslimani i Hrvati koji su se opirali nasiljima us·
taske vlasti proganjani su, hapseni, mucki ubija·
ni. Hiljade muslimanskih i hrvatskih domova, i
pored toga, postali su skloniste za Srbe, Jevreje
i druge kojima je prijetila smrt, zatvori, logori
i prisilni rad u hitlerovskoj Njemackoj.
U proglasu Okruznog komiteta KPJ za banjalucki
okrug iz 1941. gocline povoclom nasilja ustaskih
vlasti pise izmedu ostalog:
))No, svi ovi zloCini izvrSeni nad n1irnim gradanM
stvom do sada, nisu mogli cia zadovolje ~loglas
nog Pavelica i njegove sluge. Stoga se ovih dana
donose nove odluke koje imaju za cilj nova hapscnja i proganjanja, nova ubistva, nova izgladnjavanja ... Poslije Srba i Jevreja dolaze na red Muslimani. Najprije treba svrsiti s jednima, pa onda sa drugima.cc
U tim danima najveCih iskusenja za nase narode
Komunisticka partija sve svoje snage posvecuje
stvaranju borbcnog jedinstva naroda Bosne i Hercegovine u borbi protiv zajcdnickog neprijatelja,
okupatora i clomaCih izdajnika. Trebalo je »Ostvariti jeclinstvo zivih, da ne bi u zajednickoj grobnici ostvarili jedinstvo mrtvih«.
U proglasu Pokrajinskog komiteta Bosne i Hercegovine izdatom neposreclno pos!ije okupacije izmedu ostalog stoji:
»Komunisticka partija, iako progonjena za ovih 20
godina, uvijek je stajala u prvim redovima borbe za pravo ugnjctenih i porob]jenih. Nasuprot
tcroru, hapsenjima i ubistvima, ona ce jos upornije i odlucnijc organizovati borbu protiv okupatora i njegovih agenata. Komunisticka partija poziva svc narode Bosne i Hercegovine da prestanu sa mcdusobnom borbom, mrznjom i krvoprolicem, jer to okupatori i pljackasi zele, jer same
time mogu odriati svoju vlast. Hrvati i Muslimani, nemojte dopustiti da vi budete tlaCitelji svoje
brace Srba i Jevreja. Komunisticka partija vas
poziva: Srbe, Hrvate, Muslimane da stvorite bratstvo i jedinstvo u borbi protiv okupatora, za bolju i srecniju buducnost.«
Pod zastavu narodnooslobodilackog pokreta pocele
su se svrstavati hiljade !judi i zena Bosne i Her·
cegovine, Srba, Muslimana i Hrvata, u zajednicku borbu protiv okupatora i domaCih izdajnika.
�>>Istorija je htjela da bas Bosna i Hercegovina koja
je hila gotovo kroz citavo stoljece pozornica borbe bratskih naroda, borbc koju su hranili i potpirivali tuai interesi i uticaji, da je bas Bosna i
Hercegovina postala koljevka novih bratskih odnosa medu narodima Jugoslavije.« (Iz govora Edvarda Kardelja na III zasjedanju ZAVNOBiH-a).
Zlocine nad srpskim narodom u Bosni i Hercegovini nastojali su iskoristiti velikosrpski dementi
usmjeravajuCi ogorcenje i borbenu spremnost srpskih masa protiv Muslimana i Hrvata. Pod vidom
borbe protiv ustasa pocelo se oformljavati cetniStvo kao vojna i politicka formacija velikosrpske reakcije. CetniCko vojno i politicko vodstvo
nastojalo je da u srpskom narodu stvori uvjerenje da je spas u istrebljivanju Muslimana i Hrvata. 1942. godine su cetnici izvrsili masovna nasilja nad muslimanskim stanovnistvom Visegrada,
Caj nica, Face i Gorazda i drugih krajeva. Tekle
su Drina i druge bosanske rijeke krvave noseci
ljeseve Muslimana i njihove nejake djece. Hiljade
muslimanskih i hrvatskih porodica bjdalo je iz
svojih domova i sela u kojima su, u imc srpstva,
haracili cetnici. A u isto vrijeme cetnicke komande stvarale su sporazume sa okupatorskim i ustaskim vodstvom za zajednicku borbu protiv naroda koji se ujedinjavao u borbi protiv fasistickih okupatora i domacih izdajnika, ustasa i cetnika. GovoreCi o cctnickim elementima koji su
se borili protiv zblizavanja naroda Bosne i Herccgovinc drug Tito kaZe: nNa njihovoj zastavi
nije bila ispisana parola »borba protiv okupatora(<, »Sn1rt ugnjetaCima naSe zernlje<( itd., veC pa~
role ))smrt I\1uslimanima((, ))smrt Hrvatima« itd.«.
Sto su· srpski, hrvatski i muslimanski narod vise razumijcvali da im jc spas u zajednickoj borbi protiv okupatora i izdajnika, sto su sc vise okupljali
u narodnooslobodilacki pokrct, sve vise je dolazilo do zajednickih akcija ustasa, cetnika i okupatorskih vojski protiv Narodnooslobodilacke
vojske, jcr je snazni razvoj narodnooslobodilackog pokreta u Bosni i Hercegovini jednako zabrinuo i okupatore, i ustase, i cetnii'ke vade.
Vee pocetkom 1942. godine cetnici zajedno sa okupatorom i ustaSama otvoreno nastupaju protiv
Narodnooslobodilacke vojske i pokreta. Vojnicki
malobrojni i nesposobni za borbu, ani pomazu
okupatoru i ustaskoj vlasti zavodeCi necuveni teror nad stanovnistvom koje se opredeljivalo za
narodnoosloboclilacki pokret. Batinanje, izrucivanje zarobljenih partizana okupatorskim vlastima, silovanje, vjesanjc i strijeljanje djevojaka i
zena, pljacka i paljevine bili su najcesca sredstva
borbe cetnika. Dokumenti iz ratnog perioda o selima ispod Majevice, Romanije, Manjace, Ccmernice, Sirom Hercegovine govore o mnogobrojnim
zlocinima cetnika vrsenim nad srpskim stanovnistvom koje je bilo naklonjeno partizanima. Tako
je 1942. godine samo iz sela Odzak- Ziljevo (Nevesinje) otjerano od strane cctnika i Italijana u
mostarski zatvor 60 zena, 16 zena iz sela Fatnice
( trebinjski srez) bile su u cetnickom zatvoru podvrgnute najvecim nasiljima i patnjama. Narodni
heroj Hercegovine Dragica Pravica, studentkinja
Beogradskog univerziteta, podlegla je kao zrtva
najstrasnijih mucenja koja su nad njom izvrsili
cetnici i italijanski okupatori.
Od 14 zena i djevojaka koje su uhvacene i ubijene
kao saradnici narodnooslobodilackog pokreta u
opstini Ugljevik 7 su strijeljali iii zaklali cetnici.
Za vrijeme VII ofanzive cetnici su izvrsili krvavu
odmazdu nad srpskirn stanovnistvom u Bircu
zbog njegove pripadnosti narodnooslobodilackom pokretu.
U krajevima gdje je okupator uz pomoc ustasa izvrsio najvece zloCine nad srpskim narodom duboko je prodrla istina o namjerama fasistickih
okupat.ora. Istina o raspirivanju bratoubilacke
borbe da bi se Srbi, Hrvati i Muslimani medusobno unistavali nasla je put do ogorcenog srpskog naroda i usmjerila njegov pravedni gnjev
protiv stvarnih potpaljivaca bratoubilacke borbe.
U redovima ustanika i organizatora ustanka na~
sle su se stotine komunista iz redova hrvatskog
i muslimanskog naroda, patrioti koje je okupatorska i ustaska vlast progonila kao i Srbe. Dokumenti iz tog vremena govore o tome sa koliko
su razumijevanja Zene Drvara, PodgrmeCa, Koza-
re prihvatile program narodnooslobodilackog pokreta, koliko su razumjele da je spas Bosne i He•·cegovine u jedinstvu njenih naroda i zajednickoj
borbi.
U arhivama Vojnoistorijskog instituta u Beogradu
cuvaju sc dva dokumenta koja govore 0 tome.
Oba datiraju iz prvih mjeseci ustanka u Bosanskoj krajini. Jedan od njih je:
»Pismo hrabrim vojnicima na~ih narodnooslobodilackih gerilskih odreda« - koje su uputile sa
svog zbora Zcne i djcvojke drvarske doline, a u
kame, izmedu ostalog, pisc:
»Mi zenc i djevojke drvarske doline, vase majke,
vaSe kCeri i vaSe scstre, toplo vas i zahvalno pozdravljmno kao na.Se neustraSive spasioce i zaSM
titnike i mi vas pozivamo da istrajete u borbi sve
dok narodi Jugoslavije, sve dok narodi Evrope i
ostalog svijeta ne izvojuju svoju punu slobodu i
ravnopravnost.
Mi vas pozivamo da budetc nemilosrdni prema faSistiCkin1 okupatorin1a i njihovin1 plaCcnicin1a
prema nasim zakletim neprijateijima koji su i sa
nama bili ncmilosrdni.
Mi vas pozivamo da suzdrZite svoj gnjev, svoju ZeM
lju za osvetom kada je u pitanju mirni i posteni
hrvatski i muslimanski svijet koji nije htio i koji
nije skrivio zlodne nad srpskim narodom i koji
danas zajedno sa nama stupa u borbu protiv zajednickog ncprijatelja, protiv krvolocnog fasizma
i njegovih pscCih sluga.«
Iz istog pcrioda datira i »Rezolucija sa zbora zena
na teritoriji opstinc Rujiska« (Podgrmec) u kojoj se kaze:
»Mi, napaccnc zene i djevojke sa sela, okupile smo
se danas prvi put da slobodno govorimo o sebi,
da kazemo nase misljenje o narodnoj borbi, da
kazemo da mi ucestvujemo u njoj, jer uvidamo
da ce jedino borba donijeti spas nasem napacenom narodu.
Mi znamo da je i ovaj nas zbor i ova nasa sloboda
samo jedan dio one velike naroclne slobode koja
ce doci sa pobjedom naseg oruzja.
U nasoj Bosni u kojoj su neprijatelji bratstva na1
49
�so
roda bacili iskru bratoubilacke mrinje meau Sr·
be, Hrvate i Muslimane, palo je mnogo zrtava sa
jedne i sa druge strane.
Mi znamo da klanje i ubijanje hoce fasisti. Mi znamo da je nasa Narodnooslobodilacka vojska nosi·
lac pobjede i bratstva, nosilac borbe protiv klanja i ubijanja. Mi pozivamo borce nase, nasu po·
nosnu narodnu vojsku da bez milosti iskorijeni
sve one zlocince i placenike koji su prolijevali nevinu narodnu krv.
Ali vas isto tako zaklinjemo suzama koje smo prolite nad nasim zgazenim pravima i slobodom, nad
nasim popaljenim selima i poklanim zrtvama, zaklinjemo vas patnjama koje smo podnijeli, da
svoje svijetlo oruzje, da svoju cast Narodnooslobodilacke vojske nikad ne okaljate krvlju nase
brace druge vjere koji nisu niSta skrivili, da ne
dopustite da na nasu vojsku padne prokletstvo
hiljada nesretnih majki druge vjere nad grobovi·
rna njihovc ncjake djece koju ste vi uniStili.«
Od prvih dana ustanka partijski komiteti i orga·
nizacije posvetile su najvecu paznju okupljanju
zena u narodnooslobodilacki pokret kako na os·
lobodenoj, tako i na okupiranoj teritoriji.
Povezanost oslobodene i neoslobodene teritorije
obezbjedivala se pozrtvovanim i samopregornim
radom hiljada ilegalaca u okupiranim gradovima
i selima. Oni su odriavali partijske i vojne veze
sa Narodnooslobodilackom vojskom i pokretom,
slali obavjestenja o neprijatelju, prihvatali kurire, prebacivali !jude u partizane, sakupljali pomoc za NOP.
U Sarajevu je medu mnogobrojnim zenama aktivistkinjama radila odmah u pocetku ustanka narodni
heroj Radojka Lakic, studentkinja iz Bijeljine.
Kada je u septembru 1941. godine uhapsena, i po·
red najstrasnijih mucenja kojima je izlozena, nije
odala ni jcdno ime, ni jedan podatak o ilegal·
nom pokrctu. Strijeljana je po odluci Prijekog
suda koji ju je osudio na smrt.
Mlada sarajevska radnica Adela Sunaric vrsila je
duznost kurira izmcdu Sarajeva i Bosanske kra·
jine. Poginula je u kozarskoj ofanzivi. Medu zenama koje su poginule junackom smrcu na ilegalnom radu je i poznata sarajevska omladinka
Jelena Vilas. Vee u prvim transportima kojima
su rodoljubi slani u koncentracione logore nalazi
se veliki broj zena. Tako je.S. avgusta 1941. godine
u logor Stara GradiSka upuceno 18 zena iz Sarajeva i okoline. Medu njima su bile najpoznatije
aktivistkinje zenskog i radnickog pokreta od kojih su mnoge u logoru ubijene. Osobito je mnogo
zrtava bilo iz redova mladih Jevrejki od kojih su
mnoge bile poznate jos u predratnom periodu kao
antifasistkinje i borci za socijalnu pravdu. Ovaj
kadar naprednih jevrejskih zena i djevojaka rastao je u siromaSnim porodicama rano se povezujuCi sa radnickim pokretom i ucestvujuCi u njegovim akcijama za bolji zivot radnicke klase.
U Banjaluci je, pored ostalih, djelovala narodni heraj Vahida Maglajlic, kCi banjaluckog kadije. Kada je uhapsena, ustaske vlasti u Banjaluci htjele
su da izbjegnu da joj sude u njenom rodnom gradu, jer su se bojale protesta gradana. Odlucili su
da je prebace u Zagreb. Uoci dana kada je trebalo da bude sprovedena u Zagreb, Vahida je sko-
Cila sa II kata banjaluckog zatvora i pobjegla u
partizane. Mira Cikota, sekretar opstinskog ko·
miteta u okupiranom Prijedoru, uspjela je da do·
de do podataka o vojnim snagama i rasporedu
neprijatelja u Prijedoru i time znatno olaksala
oslobodenje grada u proljece 1942. godine. Uhvacena je u Kozari za vrijeme ofanzive. Iako je hila
u drugom stanju, osudena je na smrt i javno objesena u Prijedoru.
U Mostaru su 1943. godine pored Gradskog odbora
AFZ-a u svim kvartovima i veCini preduzeca po·
stojali aktivi :lena koji su obuhvatili 262 zene.
Mnoge ilegalke nosile su zar i feredzu da bi se odrzale u uslovima ilegalnog rada. Osobito uspjesan
rad bio je na otpremanju iz gradova novih boraca. sakupljanje podataka i obavjestenja o vojnim
i politickim namjerama neprijatelja, sakupljanje
oruzja i lijekova za jedinice Narodnooslobodilacke vojske, organizovanje akcija protiv skupoce,
gladi, erne berze, terora i nezakonitog hapsenja
gradana, za pomaganje porodica Ciji su clanovi
otiSli u partizane ili su u zatvoru, slanje hrane i
ostalc pomoCi zatvorenicima. Zatvore Sarajeva,
Mostara, Banjaluke, Tuzle, Dubrovnika, Trebinja,
koncentracione logore Bosanske GradiSke i Jasenovca upoznale su hiljade hrabrih ilegalki Bosne
i Hercegovine. Prijeki sudovi, strijeljanja, javna
vjesanja u Sarajevu, Bos. Dubici, Bos. Gradiski
i mnogim drugim mjestima izvrsena nad zenama
i djevojkama pohapscnim u ilegalnom radu u
okupiranim gradovima dokaz su teskog fronta
narodnooslobodilacke borbe na kame su se casno
i uspjesno borile zene i omladinke. Hiljade zapisnika sastavljenih u mucilistima ustaske i okupatorske policije svjedoce da veCinu njih ni najstrasnije muke nisu mogle pokolebati. Uz mnoga
imena ovih zena stoji: »Posta je svojim upornim
niekanjem zavodila vlast u b!udnju da se ne ot·
kriju veze u komunistickom pokretu i pokazala
veoma zao karakter predlaze se slanje na izdr·
zavanje kazne u sabirni logor, predlaze se itd ... «
Mnoge su jos u toku isljedivanja podlegle.
Iz okupiranih gradova tekla je neprekidna rijeka
gradana i gradanki u oslobodilacku vojsku i na
razne dijelove oslobodene teritorije. Radnice, uciteljice, Ijekarke, medicinske sestre i bolnicarke,
sluzbenice, ucenice i studentkinje, majke i kcerke zajedno napustale su svoje rodne gradove da
bi se borile za slobodu. Sarno za vrijeme dva napada narodnooslobodilacke vojske na Banjaluku
(u januaru i septembru 1944. godine) izislo je na
slobodnu teritoriju oko 10 hiljada banjaluckih
gradana medu njima ogroman broj zena i zenske
omladine.
U svim selima i gradovima koje je oslobadala rna
i na kratko vrijeme narodna vojska odrzavani su
razgovori sa zenama, formirani aktivi zena pristalica narodnooslobodilackog pokreta sa zadatkom da politicki djeluju medu zenama. Poseban
rad sa zenarna imao je svoje opravdanje zbog toga Sto je za ogromne mase Zena, osobito na selu,
to znacilo prvo politicko i drustveno organizova·
nje zbog toga sto je to bilo put da se govori o polozaju zene i zbog toga sto je postojao niz poslova koje su najuspjesnije mogle organizovati i izvrsiti zene. Kod Muslimanki je posebno organi·
�zovanje bilo nuino i zbog obicaja da sakrivaju
lice pred stranim muskarcima.
Stvaranju borbenog jedinstva naroda BiH, od cega
je zavisio opstanak i Srba, i Hrvata, i Muslimana, mnogo su doprinijele zene Bosne i Hercegovine. Zajednicka sudbina ujedinjavala je zene
grada i sela, svih drustvenih slojeva i nacionalnosti. uZa zivote nase djece, za mir nasih domova
da nikada viSe ne bude klanja i ubijanja - mi
smo se ujedinile« bio je najcesCi natpis u salama
gdje su se zene okupljale.
Vee 21. avgusta 1941. godine u tek oslobodenom
Drvaru odr2ana je prva konferencija zena Drvara i okoline na kojoj je odluceno da se zene organizuju za pomoc narodnooslobodilackoj borbi.
Kad je pocetkom 1942. godine veliki clio zapadne
Bosne osloboden, rad na organizovanju zena uzeo
je pun zamah. Marta 1942. godine formiran je
sr~ski odbor iena za srez Drvar, a u aprilu su u
svim drvarskim selima postojale organizacije zena. U tom radu angaiovali su se i Sreski komitet
i svi Clanovi Partijc.
Odmah u pocetku ustanka u svim selima Hercegovine formirani su aktivi iena. Neki od njih su i
nakon cetnickog puea 1942. godine i zaposjedanja
slobodne teritorije od strane italijanskih fasista
i cetnika radili ilegalno za narodnooslobodilacki
pokret.
Na terenu Podgrmei:a su sredinom 1942. godine bile
formirane organizacije zena u 72 sela od 80 koliko ih je ukupno bilo. Na podrucju Kljuca i Mrkonjic-Grada do kraja godine bilo je 25 seoskih
odbora. Krajcm godine formirani su seoski odbori i u srezu jajackom. Uspjesno se razvijala organizacija i medu Muslimankama Cazina, Velikc
Kladuse i u muslimanskim selima bosanskokrupskog sreza. U cazinskoj opstini je organizovano
350 Muslimanki.
Narodnooslobodilacki odbori tijesno su saradivali
sa seoskim odborima icna, a Clanice tih odbora
na jcesce su predlagane i birane u narodnooslobodilacke odbore. Partijske organizacije i forumi posve6ivali su veliku brigu razvoju AFZ-a.
Najsposobnije komunistkinje radile su na orga·
nizovanju zena, a jedno od mjerila uspjesnog rada partijskih organizacija bilo je i koliki se broj
zena prima u organizacije KPJ i SKOJ-a, koliko
ih se bira u narodnooslobodilai:ke odbore.
Organizovane zene uzimale su na sebe velik dio duznosti u ishrani i odijevanju vojske, prihvatanju
i lijei:enju ranjenika, odriavanju bolnica. Da bi
se zemlja sto bolje i na vrijeme obradila, NOO su
organizovali akcije prilikom sjetve, kosidbe i zetve u kojima su velikog uce5ca imale i organizacije zena, a radne brigade, sastavljene najveCim
dijelom od Zena i omladine uCestvovale su u svim
poljskim radovima.
Prva radna brigada u 'Bosni i Hercegovini osnovana jc u Sanickoj dolini, u blizini Kljuca, u ljeto
1942. godine, kada je ovaj kraj bio osloboden.
Brigada je radila na zetvi i vrsidbi zita, branju
voea i povrca. Sastavljena je hila od omladinskih
ceta i ba talj ana iz Drvara, Petrovca, Bosanskog
Grahova, Ribnika, Prekaje, Sanice i Podgrmeca.
U njoj je bio velik broj omladinki i mladih zena. Radilo se pod kisom mitraljeskih zma i born·
1
bi iz neprijateljskih aviona, ali je posao uspje5no zavrsen. Slicne akcije su organizovane i na Kozari, kada je sakupljena ljetina u plodnoj Dubickoj ravni.
U juJu 1942. godine u Bosansku krajinu stigle su
proleterske jedinice i Vrhovni stab. Mnogo ranije narod je doznao za priblizavanje ovih jedinica.
Svuda je pripremljen doi:ek kakav samo moze
da priredi narod koji se bori. Drvar je tada prihvatio ranjenike proleterskih jedinica. Sve je bilo spremno za junacke borce Srbije, Cme Gore,
SandZaka. I smjestaj u improviziranim bolnicama, i dezume bolnicarke, i radne cete omladinki
i iena spremnih da nose teske ranjenike, i sofre
duz rijcke Unca pune hrane, i borbena pjesma, i
strukovi poljskog cvijeca, i skromna seoska odjeca i obuca. Hiljade zena i djevojaka drvarske
kotline danju i nocu su ucestvovale u organizovanju prijema ranjenih proletera.
Radne cete zena postojale su iii se formirale gdje
god se ukazala pot reba. U zimu 1942. godine osam
stotina zena Kozare organizovane u radnim cetama krenule su u Lijevce polje, udaljeno preko
30 kilometara da izvuku zito iz sela gdje je bio
neprijatelj. Slabo obucene, mnoge samo u pletenim seoskim priglavcima na nogama, one su taj
posao uspjesno izvrsile. Kada su se vratile kucama, zatekle su pusta zgariSta. Neprijatelj je popalio njihove domove. Tada su hrabre Kozarcanke spjevale ove stihove:
))J a sc krenuh u akciju
u LijevCe po pScnicu,
Kad se vratih iz akcije,
iz kuCe n1i din1 se vije,
Moje selo vatru sije
- Pavelicu da te nije!
Kad ja pridoh kuCi blize,
a iz kuce plamen liZe,
Kuce meni zao nije,
ali oko suze Jije,
Jer su mrtva djeca nasa
- poginula od ustasa.
Udri, Tito, bande klete
i zene ce da se svete!
A sad naprijed, drugarice mile,
Pri kraju su fasisticke sile,
Docekujmo fasiste na noze,
Kozara se uniStif ne maZe.«
1
Posebnu paznju istorieara i hronicara nase narodne revolucije privlai:i razvitak narodne vlasti.
Svuda, a osobito u krajevima gdje se duze vremena
odriavala slobodna teritorija, izgradivana je narodna vlast u vidu narodnooslobodilackih odbora, stvarane su drustveno-politicke organizacije u
kojima je masovno bio okupljen narod, organizovan je zivot na nacin koji je znacio cvrstu povezanost vojske i naroda.
Svi uspjesi narodnooslobodilacke vojske nedjeljivo
su vezani sa politickim i vojnim organizovanjem
citavog naroda u oslobodilackoj borbi i revoluciji.
Iako se s pravom istice uloga zena u pozadinskim
radovima na oslobodenoj teritoriji, mora se imati u vidu relativnost slobodne teritorije, zbog cega je borbena spremnost Citavog naroda hila us-
5
�lov i uspjesnih akcija Narodnooslohodilacke vojske i hezhjednosti naroda.
Svi vidovi pomoCi vojsci - od hrane i ohuce, njege
ranjenika do spremnosti da se uvijek popune horheni redovi hrigada i divizija - hili su organizovani na slohodnoj teritoriji. Vee u jesen 1941. godine 30 djevojaka iz sela Trninic-hrijeg, Sipovljani i Drvar-selo u drvarskoj opstini proslo je kroz
vojnu ohuku. Prva zena narodni heroj Jugoslavije je mlada seljanka iz sela Kamenice u hlizini
Drvara. Bila je horae - homhas u X krajiSkoj
narodnooslobodilackoj udarnoj brigadi - Marija Bursae. Njoj je posvetio svoju pjesmu »Marija na Prkosima« knjizevnik Branko Copic. Drvarska opstina dala je jos jednu zenu - heroja. To
je Danica Materic iz sela Trninic-hrijega. Zarohljena je tesko ranjena dok je svojoj ceti vatrom
stitila odstupnicu. Strijeljali su je fasisti. U Podgrmecu su jos od pocetka 1942. godine organizovani vojno-politicki kursevi na kojima su mladici i djevojke osposohljeni za ulazak u redove Narodnooslohodilacke vojske. U Drvaru je 1942. godine osnovana radionica za izradu bombi, slicnih
»kragujevcankama«. Osim 25 stalnih radnika.
svakodnevno je po smjenama radilo i 50-60 zena i djcvojaka koje su se i same osposobile za
upotrebu hombi u borbi.
Omladinske pozadinske cetc koje su formirane za
obavljanjc raznovrsnih radova u poljoprivrcdi,
prckopavanju ccsta, izgradnji bolnica, zemunica
i sl. imale su u programu i osposobljavanje za
neposrednu borbu sa neprijateljcm. Tako su za
vrijeme kozarske ofanzive iza borackog stroja stajale djevojacke cete spremne da prihvate oruzje
poginulih i ranjenih boraca.
U zapisniku sa savjetovanja Okruznog komiteta
KPJ za Kozaru koje je odrzano iza kozarske ofanzive 21. i 22. septembra stoji slijedeca ocjena koju
su svi prisutni primili:
)>Pozadinu kakvu smo mi in1ali sigurno nije imao
nijedan odred u zemlji. Odana do kraja narodnooslobodilackoj borbi, dala je sve sto se od
nje zatrazilo. U Kozari su podignuti cijeli gradovi. Kilometrima po najdubljem snijegu nosen je
materijal za izgradnju nasih logora. Najboljim
sto ima narod je darovao svoju vojsku. Politika bratstva Srba, Hrvata i Muslimana postala je
dio bica ovog naroda. Ljubav prema partizanima
i mrlnja prema fasistima osjeca se na svakom
koraku, u svakom selu.
Pa i sada nakon ovog velikog preloma i poraza, narod koji je ostao, gleda u nas kao najbolje svoje
sinove. Sjetite se onog slucaja kada je majka, sakrivajuCi dijete pod sebe, ranjena od topovske
granate, odgovorila odborniku koji je salje u bolnicu da se previje: >>Nemojte, djeco, sramota je
da trosim lijekove, to treba borcima!« Svjedoci
ste trenutka kada su u najtezoj situaciji uzvikivale vojnicima: >>Sarno se vi spasite, a sa nama sta
hude!«
A ta pozadina bile su desetine hiljada kozarskih zena i djece medu kojima su nakon ofanzive spjevani stihovi:
52
••Grob do groba u zrelome zitu,
A Kozara zaklinje sc Titu!«
Za vrijeme cetvrte neprijateljske ofanzive jedna njemacka divizija pomognuta kvislinskim trupama
opustoSila je usred zime sela Podgrmeca. Narod
se povukao u planinu. Zbjegovi su hili dobro organizovani. Na celu svakog zbjega bili su clanovi narodnooslobodilackih odbora. Citavim zbje:
gom, koji je brojao preko pet hiljada stanovnika
Podgrmeca, rukovodio je zajednicki odbor zbjega u kome su pored ostalih bile i Soja CopiC, predsjednica Oblasnog odbora AntifasistiCkog fronta
zena za Bosansku krajinu i njena kcerka Smiljka
Copic-Raseta, Danica Medan, seljanka iz Jasenice,
clan opstinskog narodnooslobodilackog odbora,
Lepa Radic, ucenica iz sela Bistrice kod Bosanske GradiSke. Lepa Radic je bila clan staba za
evakuaciju stanovniStva. Uhvacena je zajedno sa
150 zena i djece o kojima se brinula u zbjegu.
Nijemci su je osudili na smrt vjesanjem i javno
izvrsili smrtnu kaznu u Bosanskoj Krupi. Vee
pod samim vjesalima Nijemci su joj obecavali
zivot ako otkrije clanove Partije i ostale rukovodioce zbjega, na sto im je odgovorila: ,J a nisam
izdajnik svoga naroda, a oni ce se i sami otkriti
kada budu unistavali zlikovce kao sto ste vi sve
do poslednjeg.«
Sa njom je isto tako hrabro poginula i Smiljka Copic-Raseta. Lepa Radic proglasena je za narodnog heroja.
Za vrijeme IV neprijateljske ofanzive poznate po
tome sto su jcdinice koje su u njoj ucestvovale
imale zadatak da spasu od unistenja cetiri hiljade
ranjcnika, sa jcdinicama narodnooslobodilacke
vojskc kretalc su hiljade izbjeglica iz Banije, Like, Bosanskc krajinc i drugih krajeva gdje su voilcnc borbc. Omladina, medu kojom jc bilo najvise scoskih djcvojaka, ukljuCivala se u vojne jedinicc. Bilo ih jc na hiljadc. Mnoge od njih prosic su ne samo kroz oganj bitke na Neretvi, nego
i na Sutjcsci, kao borci, bolniCarkc, ne uzmiCuCi,
ni pred kakvim zadacima i teskocama. Zajedno
sa ostalim nosilc su prcko rijcka i planina ranjcnike i bolesnike da bi mnogc od njih i same pale
u borbama iii podlegle bolestima, osobito tifusu
koj i je u to vrijeme harao.
Bijele seoske marame i nosnje u kojima su krenule
po januarskom mrazu na daleke puteve borbe polako su nestajalc. U borbama osvojeno oruzje i
vojnicka odijela postali su nova djevojacka oprema koju su skinule tek poslije oslobodenja zemlje.
Primjer nedjcljivosti naroda i njegove vojske predstavlja i otpor naroda drvarske doline za vrijeme
desanta njcmackih padobranaca i ofanzive ostalih
vojnih formacija u maju 1944. godine sa ciljem
da uniste Vrhovni stab. Uz jedinice narodnooslobodilacke vojske borio se Citav narod uniStavajuCi neprijateljske vojnike, paleCi tenkove, otkrivajud neprijateljske polozajc. Svaka ulica, svaka
kuca hila je uporiSte za borbu protiv neprijatelja.
U tim borbama pala je Rada Vranjesevic, clan
Oblasnog komiteta KPJ, narodni heroj Bosne i
Hercegovine, Razija Omanovic i Zora 2eljkovic,
clanice Okruznog komiteta SKOJ-a, Smilja Bursac, sekretar Opstinskog komiteta KPJ za Drvar i
mnoge druge.
U odgovoru marsala Tita na pismo zena i omladinki
�okoline Drvara u komc mu javljaju da je Drvar
ponovo osloboden (nakon desanta 1944. godine)
dmg Tito kazc izmedu ostalog:
»Sa mnom varna su zahvalni proslavljeni borci srp·
skih i crnogorskih brigada koje ste vi na zenskim
i djevojackim rukama nosile kilometrima i u nje·
drima krajiskih planina cuvale i njegovale kao
rodene. Oni su se i ovdje, pod zidinama Beogra·
da, borili zajedno sa vasom bracom i muzevima
Krajine.
Poslednji dani sedme njemacke ofanzive spadaju u
red dana koje smo zajedno proveli. OdlazeCi sa
teritorije Krajine mi smo znali da je jos nekoliko
stotina sinova i kceri Krajine palo od bjesnila fa·
sistickih zvijeri kojc su pokusale posljednje sto
su mogle. Ali mi smo znali da hrabri, istorijski
Drvar nece pokleknuti i da ce Krajina samo jos
vise zamrziti pobjesnjelog neprijatelja i vratiti
mu stostruko.«
Veliki znacaj za dalji razvoj organizacije zena u
Bosni i Hercegovini, a osobito u Bosanskoj krajini, imala je Prva zcmaljska konferencija Antifasistickog fronta zena Jugoslavije, koja je u decembru 1942. godine odriana u Bosanskom Petrovcu. Osim 166 delegata, na Konferenciji je bilo
prisutno i nekoliko stotina zena sa oslobodene
teritorije Bosanske krajine.
Neposredno iza Konferencije organizovani su i ilegalni gradski odbori AFZ·a u okupiranom Sara·
jevu, Tuzli, Mostaru, Prijedoru, Bosanskoj Dubiel, Banjaluci i drugim mjestima.
Na oslobodenoj teritoriji zapadne Bosne u toku
1942. godine organizacijama AFZ·a bilo je obuh·
vaceno preko 40 hiljada zena. Sarno u seoskim
odborima, u koje su birane najaktivnije zene, bilo
je oko 3.000 odbornica, medu kojima je bilo vise
od trecine clanova KPJ. Kada se zna da do ustanka u ovim selima nije bilo zena u clanstvu KPJ,
onda je jasno koliko su za to kratko vrijeme zene
pokazale svoje sposobnosti da ulaze u politicki
zivot i da se svim snagama bore za slobodu zemlje
i naroda.
Neprijateljske vlasti i vojska bili su svjesni kakvu
snagu predstavljaju organizovane zene u narodnooslobodilackom pokretu. Pri upadima na slobodnu teritoriju i u provalama u okupiranim gradovima aktivistkinje AF:Z-a su hapsene, proganjane
i ubijane. Tako je u Prijedoru 1943. godine uhapsen citav odbor AFZ-a koji je sakupljao priloge
za pomaganje porodica palih boraca i interniranih rodoljuba. Sa ovim odborom je uhapseno ISO
prilagaca, medu kojima je bio velik broj zena.
Prva oblasna konferencija AFZ.-a za Bosansku krajinu odr:lana je 5. septembra 1943. godine u Podgrmecu. Na konferenciji je donijeta rezolucija i
postavljeni su zadaci: dalji rad na okupljanju
svih zena u narodnooslobodilacki pokret, ucvrscenje jedinstva srpskih, hrvatskih i muslimanskih
zena, stvaranje organizacija na neoslobodenoj teritoriji, da se poveca pomoc vojsci putem
takmicenja, pomoc narodnooslobodilackim odborima u sabiranju ljetine, pomoc izbjeglicama i
postradalim krajevima, vece ucesce zena u narodnoj vlasti, suzbijanje nepismenosti putem analfabetskih tecajeva, rad na opstem uzdizanju zena
preko politicko-vaspitnih kurseva i predavanja.
Kakav je sirok krug aktivistkinja obuhvacen organizacijom govori i podatak sto je npr. u sanskom
srezu bilo sredinom 1944. godine 3.695 zena koje
su aktivno radile u AFZ-u, u srezu Bosanski Novi
3.000, u Bosanskoj Krupi bilo je organizovanih
zena 2.984 (neorganizovanih 251). Oktuzna konferencija zena Podgrmeca odr2ana je 16. septembra 1944. godine u prisustvu 300 delegatkinja koje
su predstavljale 11 hiljada organizovanih zena.
Jajce, Grmec, Kupres, Prozor, Travnik, Mrkonjic·
-Grad, Teslic, Tesanj, Prnjavor, Kotor-Varos, gradove i sela prekrila je mreza organizacija AFZ-a,
snazal) oslonac narodne vlasti i narodne armije.
Rad na organizovanju AFZ-a u Hcrcegovini razvio
se osobito 1944. godine. Formiran je Oblasni odbor AFt.-a za Herccgovinu od 5 clanova, o brazovana su dva okruzna odbora, dok je u cijeloj Hercegovini u to doba organizovano 8 opstinskih i 87
seoskih odbora sa 3.694 clanice AFZ-a.
U svom prvom izvjestaju Centralnom odboru AF:Z-a
Oblasni odbor Antifasistickog fronta zena Hercegovine izmedu ostalog pise:
»Narodnooslobodilacki pokret u Hercegovini razvijao se pod specijalnim uslovima, te je to ostavilo
traga i na Antifasistickom frontu zena.
U prvom ustanku, do neprijateljske ofanzive, pocel·
kom 1942. godine citava teritorija Hercegovine
sem gradova hila je oslobodena. Na oslobodenoj
teritoriji formiraju se vrlo brzo i aktivi zena.
Poslije ofanzive na Hercegovinu nase su snage bile
prisiljene da napuste teren Hercegovine.
Poslije pete neprijateljske ofanzive hercegovacka
brigada vraca se na teren Hercegovine.
Iako okupator drii jake garnizone u gradovima i
cesto kontrolise teren iii sam ili preko cetnika,
ipak u narodu ne vlada strah i u veCini aktivno
pomaze nasu borbu. To se odrazava i na zenama.
U svim.krajevima Juzne Hercegovine postoje vrlo
dobri uslovi za stvaranje i razvijanje organizacije
AF:Z-a.
U gradovima smo uspjeli da stvorimo ilegalne or·
ganizacije u Gacku, Stocu i Mostaru.
U gradu Mostaru imamo vrlo masovnu i aktivnu
organizaciju koja obuhvata oko 500 zena. Rad
organizacije je raznolik, a narocito je jak u ekonomskim akcijama. Zene, obuhvacene nasom organizacijom u Mostaru su jako uporiste narodnooslobodilackom pokretu i spremnc su da izvrse
svaki zadatak koji se pred njih postavi.«
U jednom clanku koji je objavila »Nova zena«, organ Glavnog odbora AFZ-a Bosne i Hercegovinc,
pise: »Svako oslobodenje Livna, a ono je za ceti·
ri godine rata dozivjelo cetiri pula taj radosni
cas, svaki boravak crnogorskih, sandzackih i sr·
bijanskih proletera, dalmatinskih brigada i krajiskih udarnika, povecao je broj ovih jedinica
novim borcima iz Livna i sela oko njega. Gotovo
svi muskarci iz ovih sela koja su imala prije rata
oko 700 kuca, njih vise od 1.200, javilo se u razne partizanske jedinice. Zene i omladinke orale
su, proizvodile hranu, obezbjedivale svoju vojsku,
a kroz njihova sela proslo je za cetiri godine viSe
hiljada partizana i na hiljade izbjeglica iz Banije
i Korduna. I svi su nasli prijateljsko utoCisce i
hranu, ma kako bila oskudica. Oko 2.500 zena i
djevojaka ucestvovale su u toku rata u prenose-
53
�nju ranjcnika u udaljenc bolnicc. U vojnim jedinicama ucestvovalo je viSe od 200 zena sa puskom u ruci. Najvise ih jc stupilo u brigade za vrijemc prvog i drugog oslobodenja Livna. Iz Livna
i okolice javilo se u partizane 60 djevojaka Muslimanki. Najvise ih jc stupilo u bataljon »Vojin
Zirojevic«, koji je, nakon formiranja Desete hercegovacke brigade krajcm 1942. godine, usao u
njen sastav. Mnoge od djevojaka koje su stupile
LI ovaj bataljon poginule su u mnogobrojnim bitkama koje je vodila ova brigada.«
U cdiciji »Hercegovina u narodnooslobodilackoj
borbi« govori sc o jednom od najvecih podviga
ilegalnog narodnooslobodilackog pokreta u Mostaru, u kome su veliku ulogu imale zene. Citiramo ncke dijelove:
»Poslije bitke na Sutjesci veCina pre:livjelih boraca
Mostarskog bataljona okupila se u podveleskim
selima i odatle se spustila u Mostar . . . Pored
80 boraca iz bataljona, krilo se isto tolikg drugova i drugarica kojc jc traZila policija. Tom prilikom Mjesni komitet Partije i SKOJ-a, a narocito organizacija AFZ-a i odbori narodne pomoci.
svestrano su se angaZovali. Gotovo nije bilo kuCe
aktivista i simpatizera u kojoj se neko nije krio.«
Kad je u drugoj polovini 1943. godine istocna Bo·
sna ponovo oslobodcna, organizacije AFZ-a na
tom terenu poCcle su sc joS snaZnije razvijati, osobito u bijeljinskom srezu, kako u gradu tako i u
selima ispod Majevice. U toku godine omasovili
su se odbori ll citavom tuzlanskom okrugu, a 22.
oktobra u oslobodenoj Tuzli odrzana je konferencija AFZ-a, koja je predstavljala desetine hiljada organizovanih :lena istocne Bosne. Poslije
oslobodenja Visegrada oktobra 1943. godine orga·
nizovan je mjesni odbor AFZ-a, u kome je predsjednica bila Ljubica Dukic, a potpredsjednica
Lepa Milovanovic. Kasnije su obje strijeljali cetnici. Krajem 1943. godine poceli su se formirati i
seoski odbori na terenu Romanije.
U clanku »Nasa zena« u oslobodilackom ratu objavljenom u pr-vom broju lista bosansko-hercegovackih Zena >)Nova Zcna«, Duro Pucar piSe: ))Vclike
su Zrtve kojc je naS narod uloZio u ovom oslobodilackom ratu, a narocito su velike zrtve bosansko-hercegovackih 7.ena koje su od prvog dana, sa muZcvima, sa braCom i oCevima stale rame
uz rame, uzele puSku u ruku i poSle u neravni
boj sa neprijateljem. Posle su da brane svoj krov
nad glavom, svoju zemlju, svoju Cast i svoju slobodu. Mnoge zene koje su do juce bile majke i
kucanice, radnice u polju, danas su borci na fronlu. Nema ni jednog posla, rna kako bio tezak i
naporan, koji naSc Zcne ne bi uspjeSno obavile.
One danas rade kao bolnicarke i njeguju bolesne
i ranjene borce. One kose, oru i siju i obavljaju
sve poljoprivrednc poslove. One isto tako uspjesno rade na kidanju i popravljanju cesta i pruga.
One na svojim ple6ima vuku hranu za vojsku na
frontu onim stazama kojima nikakvo prevozno
sredstvo ne moze proci, One predu, pletu i tkaju
i time ublazavaju oskudicu nase vojske. Zene sa
Lispjchom rade na suzbijanju bolesti koje su neminovne u svakom ratu. Sve tc Zrtve i svi ti napori koji su do sada cinjeni i koji se neprestano
54
. 'I .....
·'' ..J
cine jesu plemenita djela nasih zena na dobrobit
svoju i cijelog naroda,«
Vizija novog Zivota nc samo nasluCena nego prisutna u svim vidovima narodne borbe pretvarala je
zene iz vjekovnih robova u vezilje slobode. Hiljade naivnih i divnih zelja cvalo je u djevojackim kolonama dok su prekopavale ceste da ne
produ neprijateljski tenkovi, dok su orale, kopale, nosile hranu vojsci, prenosile ranjenike, dok
su spavale pod vedrim nebom nad dalekim pjesackim stazama.
One su zeljele iCi u skolLI, biti babice, uciteljice, pisati u novinama, uCiti za ljekare, ostati u armiji,
putovati vozom, raditi u fabrici - osvajati taj
cudesni svijet novih mogucnosti koji je pred njima otvorila revolucija. Pobjeda za njih nije znacila samo istjerivanje okupatora iz zemlje, Nema
povratka na slaro - za zcne je imalo dvostruko
znaCenje.
Djevojkc iz scla ispod Vlasica prvi put su vidjele
krevct kada su sa karavanon1 iSle u prnjavorsku
opstinLI da prenose zito. Mladc skojevke iz sela
Smoljane pod Grmccom uccstvovale su sa svojom radnom celom na evakuaciji zarobljenog
oruzja i ostalog materijala iz oslobodenog Bihaca. Tamo su prvi put vidjcle elektricno svjetlo.
Penjuci se vrletnim ripackim klancem sa teretom na lcdima one su neun1orno govorile o tom
divnom cudu, 0 tome kako ce »nakon pobjedc
sva naSa zemlja svijetliti kao BihaC.((
To su bile godine kada su hiljade seoskih stanovnika Bosne i Hercegovine pr-vi put osjetile ljekarsku pomoc, kada su zene mnogih sela prvi put
radale uz pomoc babice iii ljekara, kada su pred
divnom publikom boraca, seoske omladine i zena
zaigrale pozorisne prcdstavc, zapjevali horovi,
kada se u selima prvi pill pojavilo bioskopsko
platno, kada su knjizevnici, slikari, glumci, kompozitori, muzicari i pjevaci, baletski umjetnici
doCaravali umjctniCkim srcdstvima veliCinu i
snagu naroda u rcvoluciji.
Uporcdo s tin1 pojavili su se narodni umjetnici. Ro·
c1ene u ropstvu i vjckovnim b.unama, tuZne i jed·
nostavne melodijc bosansko-hercegovackih seljaka dobile su kroz stihove rodene u narodnoj borbi potresnu ljepotu i snagu.
Autori najljepsih narodnih stihova o narodnooslobodilackoj borbi u Bosni i Hcrcegovini su seoske Zenc i djevojkc.
U oslobodenim gradiCima sa muslimanskin1 stanov·
nistvom Muslimankc su pocclc dolaziti i na opste zborove i konferencije. Do zcna pokrivenih
tamnim velom stizalc su rijeci slobode i ravnopravnosti. Mnogc muslimanske djevojke skidale
su zar onog trenutka kada su, oblaceCi partizansku uniformu, krenule u brigadu.
Ta vitalnost i uvjerenje da se nalazimo na pragu
novog zivota ispoljavala se, izmedu ostalog, i u
veoma rasprostranjenoj mrdi kurseva za analfabetc u vojsci i pozadini, improvizovanih skola koje su cesto radile pod vedrim nebom.
Stotine mladih srcdnjoskolki, studentkinja, djevojaka sa nizom gimnazijom okupljane su na kratkotrajne ucitcljske kurseve na kojima su pored
metodike ucilc osnovne stavove narodnooslobodilackog pokrcta, preradivale odluke Antifasistic-
�kog vijeca narodnog oslobodenja, vjezbalc sc na
tekstovima umjetnika revolucije.
Rad na likvidaciji nepismenosti bio je razvijen vee
u toku 1942. godine na podrucju Hcrcegovine, istocne Bosne, Krajine. Usred najteiih borbi poceo
se u Bosni i Hercegovini rjesavati najtezi problem zaostalosti - ogromna nepismenost stanovniStva, osobito :lena. Oko 370 muskaraca i zena
osposobljeni su za rukovodioce analfabetskih tecajeva u Bosanskoj krajini. Tecajevima je bilo
krajem 1944. godine obuhvaceno oko 12 i po hiljada polaznika, medu kojima je bilo najviSe lena i omladinki.
Revolucija je pocela rjesavati ono sto je bilo uzaludna nada naroda Bosne i Hercegovine u bivsoj
drlavi. Dovoljno je t·eCi da je u svim osnovnim
skolama u Bosni i Hercegovini 1939. godine bilo
svega 150.783 ucenika (prema popisu stanovnika
iz 1939. godine). a za skolu dorasle djece bilo je
547.900 djece. Od pomenutog broja djcca koja su
pohadala skole bilo jc svega 37.262 djevojCice.
Krajem 1944. godinc radilo je na oslobodenoj teritoriji 200 osnovnih skola sa 20.700 uccnika i
ucenica i 355 ucitelja.
U jeku najkrvavijeg rata organizovane su na slobodnoj teritoriji prosvjetno-zdravstvene akcije opismcnjavanje, borba protiv epidemije tifusa,
organizovanjc zdravstvene sluzbe ne samo u vojsci nego i u pozadini.
Medu mnogobrojnim ljekarima i ostalim zdravstvenim radnicima koji su doSli u partizane bilo je
mnogo :lena, a veliki broj ih je iz okupiranih gradova organizovao slanje lijekova i sanitetskog
materijala.
Medu prvim organizatorima zdravstvene sluzbe i
partizanskih bolnica u Bosanskoj krajini nasla se
dr Danica Perovic, poznati hirurg Banjalucke belnice. Jos prije odlaska u partizane oddala je u
Banjaluci nckoliko kurseva prve pomoCi kroz koje su prosle mnogc ratne bolnicarkc. Bila je or·
ganizator nekoliko partizanskih bolnica, spasavala stotine ranjenika od smrti vrseci pod najtezim uslovima, bez narkoze i bez dovoljno instrumenata, i najtete hirurske zahvate.
Za sve vrijeme rata briga o zdravlju boraca i naroda predstavljala je vazan sektor rada i narodnooslobodilackih odbora i vojnih jedinica i masovnih antifasistickih · organizacija. Partizanskc
bolnicc i vojnc ambulante brinule su se ne samo
za ranjene i bolesne vojnike, nego su ukazivale
pomoc citavom narodu. Ljekari i drugo medicinsko osablje bjczali su iz okupiranih gradava i
stavljali svoje znanje i rad na raspolaganje revoluciji. Odriavani su kursevi za pruzanje hitne
pamoCi i borbu protiv zaraznih bolesti. Bilteni
i listovi vojnih jedinica testo su donosili clanke
o higijeni stanovanja, organizaciji vajnih !agora,
borbi protiv zaraznih bolesti. U Livnu je, na primjer, vee u septembru 1942. godinc osnavana partizanska bolnica u kajaj su odriavani bolnicki
kursevi na koje su se dobrovaljno javljale djevojkc iz Livna i okoline. Tako jc bila prilikom svakog oslobadenja pojcdinih gradova - Tuzle, Gorazda, Face, Bijeljinc i drugih mjesta. Po bolnicama sklonjcnim u dubokim sumama, po brigadnim ambulantama, u oslobodenim selima i gra-
diCima organizovanc su akcije prikupljanja krvi
za ranjenike, takmicenja u postizanju cistoce, organizovana je uredivanjc bolnickog kruga, krecenje kuca itd.
Mnogi napisi u nasoj ratnoj stampi govore o ratnim
bolnicarkama - o njihovim junastvima u iznosenju ranjenika za vrijeme borbi, pozrtvovanosti
pri evakuaciji bolnica, odbrani ranjenika od neprijateljskih napada, hrabrom i savjesnom vrse·
nju svojih zadataka. Za desetke takvih herojskih
podviga praglasena je za naradnog heroja Rava
Jankovic, mlada ucenica iz Blazuja pokraj Sarajeva. Poginula je 3. novembra 1944. godine kod
Crvenili stijena, na vrhu Romanije sa mitraljezom
u ruci brancCi ranjene drugove svoje brigade u
kojaj je bila referent saniteta.
Odbori AFZ-a su organizovali i svoje zdravstvcne
sekcije koje su sc starale o ranjenim, iznemoglim
i bolesnim, o osnovnim zdravstvenim uslovima,
o zdravlju djece. Odbor AFZ-a Majkic Japra (PadgrmeC) izvjestava u deccmbru 1943. godine da je
»od 200 kuca u selu okrcccno 120, da u selu ima
80 bunara i izvora, od kojih je 15 neCista, da ima
49 nuznika, a potrebno je jos 155 i da ima
dosta bolesnih.« U velikoj akciji koju je vodila
Zemaljska kamisija federalne BiH u proljece
1945. godine za suzbijanje pjegavca ucestvovali
su svi odbori AFZ-a i imali svoje predstavnike u
sreskim komisijama.
Briga za djecu poginulih boraca spadala je medu
najvece zadatke Antifasistickog fronta zena. Djeca su dijelila sudbinu svojih roditclja u strasnim
pokoljima, bila progonjena kao i odrasli od okupatora i izdajnika, ostajala bez roditelja na zga·
riStima domova u kojima su se rodila. Zbog toga
je zastita djece bio jedan od vaznih zadataka narodne vlasti, u cemu su zene imale odlucujucu
ulogu. U toku rata jednog Hi oba roditelja izgubilo je 151.800 djece u Bosni i Hercegovini. Njih
su prihvatile pojedine porodice, iii su bila smjestena u djecje domove na slobodnoj teritoriji. Vee
1942. godine formiran je prvi djecji dom u selu
Jasenice u Podgrmecu. U njega su smjestena djeca sa Kozarc koju su u toku kozarske ofanzive
zarobili fasisti i odveli u djccji logor u Jaski, odakle su ih oslobodili hrvatski partizani. 0 tome
piSe nekadasnji djecak sa Kazare Dragoje Lukic,
koji je kao djecak ovo stradanje i sam dozivio:
»Julskih dana 1942. godine poslije proboja obruca
na Kozari, ustasc su, radi odmazde, povele ogromne kolone naroda ka Prijedoru, Novom, Dubici
i Gradiski. Oko 80 hiljada !judi, mahom staraca,
:lena i djece (medu njima je bilo oko 23 hiljade
djece) odlazilo je u neizvjesnost, tamo kuda su
ih ustaske puske gonile.
Imao sam 14 godina, bio sam pionir pod slobodnom
Kozarom i dobro se sjecam tih julskih dana 1942.
g. Ustase su stalno poravnavale kolonu, iako to
nije bio vojnicki stroj, vee starci, zene i djeca ...
Koliko je u tom stroju bilo majki sa malom djecom, ne znam. To niko nikad nece saznati. Znam,
bilo je mnogo djece svih uzrasta. Rijetke su bile
majke koje su imale samo po jedno dijctc. Ustase
su uzimale prvo djccu iz narucja, a onda i onu
malo odrasliju. Tu, pored stroja, stajali su cira·
s.:
�dama pDkriveni kamioni, u koje su usta5ke slui·
benice slagale djecu otrgnutu od majki.
Sutradan dosli smo na red i mi, najstarija djeca ...
Za trenutak sam ostaC> bez dva brata i sestrc, svi
mladi C>d mene. Najmladi, Marko, imao je nepune
tri godine. Kada je oduzet, umjesto imena dati su
mu broj. (Nasli smo se tek poslije 12 godine, !954.
godine). Strini Jovanki oduzeli su pet djevojcica,
sve su bile ispod IS godina. Ostao joj je bio samo
jedinac sin floko. Nadala se da ce bar njih dvoje
ostati negdje zajedno. Ali, kada su i nas poeeli
postrojavati, majka se, grcevito drzeCi sina, opirala. Driali su se tako cvrsto da ih niko na svijetu, u tom trenutku, ne bi bio u stanju razdvojiti.
Medutim ustasa, ciji mi je lik ostao i do danas u
sjecanju, sa dva revolverska pucnja, ucinio je da
su majka i sin - Jovanka i floko ostali vjeeno
nerazdvojni .. ,«
:l:ene nisu falilc zrtve u borbi za pobjedu
pravedne stvari
56
Na II zasjcdanju Zemaljskog antifasistickog vijcca
narodnog oslobodcnja Bosne i Herccgovine donesena je Deklaracija o pravima gradana Bosne i
Hercegovine. U njoj pise:
» ..• Izrazavajuci pravedne teznje naroda za covjecnijim zivotom u slobodi i dostojanstvu, narodna
demokratska vlast u Bosni i Hercegovini, olicena
u narodnooslobodilackim odborima i Zemaljskom
antifasistickom vijecu narodnog oslobodenja Bosne i Hercegovine, zajamcuje:
Ravnopravnost Srba, Muslimana i Hrvata Bosne i
Hercegovine, koja je njihova zajednicka nedjeljiva domovina.
Slobodu zbora i dogovora, udruzivanja i stampe.
Licnu i imovinsku sigurnost gradana, kao i slobodu privatne inicijative u privrednom zivotu.
Ravnopravnost zene sa muskarcem, kako u politickom zivotu zemlje, tako i u svim oblastima drustvene djelatnosti.«
GovoreCi na ovom zasjedanju dr Danica Perovic,
clan ZAVNOBiH-a iz Banjaluke i upravnik bolni·
ce XI divizije Narodnooslobodilacke vojske, rekla
je povodom odluke o ravnopravnosti zena sa muskarcima:
•Ova odluka sc vee o7.ivotvoruje. Danas na skupstini politickih predstavnika Bosnc i Hercegovine
vidimo i zene. To je novo u politickom zivotu nase zcmljc. Kako je doslo do ove odluke?
Odmah nakon poziva na ustanak Zene su svim sila~
rna prcgle da pomognu svojim mu:lcvima, braCi i
sestrama. u toj borbi zene nisu ialile zrtve, jer
su znalc da sc bore za pravcdnu stvar, protiv tiranije, za slobodu i srccu svog naroda. StupajuCi u
borbu iz temelja sc izmijenio zivot zerre i pokazao
joj put kojim treba da ide ne samo najsvjesniji
dio zcna, ncgo su one sve masovno stupile u borbu, ocl radnicc i intelektualkc, pa do nepismene
seljanke.
Mnogc od njih uzidalc su svojc zivote u temelje nase nove domovinc. Svaki kraj pamti bezbroj herojskih podviga nasih zena. Ncmoguce je navesti
sva imena bezbrojnih junakinja fronta i pozadinc. Navcscu primjer mlacle partizanke Zore Ko-
vaccvic, borca II krajiske brigade, koja je, prilikom jcdnog proboja kroz neprijateljske linije,
smrtno ranjena. u zadnjem trenutku zivota, na listicu papira napisala je ove rijeci: »Za slobodu
sam sc borila - za slobodu i umirem.«
Divljcnja jc vrijcdan slucaj kozarske seljanke Nene
Bokanove. Ona ni poslije strasnih muka nije gubila hrabrost, nije odala drugove, nego je ustasi koji joj jc kazao: »Sedam godina ce Kozara
smrditi od vasih leseva" - odgovorila: »Sedam
stotina godina ce se spominjati slava Kozare• i
iza tih rijcci skocila u Unu. Divan je primjer he·
rojskog drianja pred ncprijateljem Mire Cikote,
koja nije klonula duhom ni pod vjeilalima, odbila
je pomilovanje, sa osmjehom oprostila se sa narodom, prezrivo poglcclala krvnike i sama sebi namaknula omCu na vrat. Za vrijeme zadnjcg muC·
kog napada ncprijatelja na Drvar, zene su se borilc goloruke i uniStavale neprijatelja. Da ne nabrajam bezbrojnc primjere pozrtvovanja nasih
bolnicarki koje su pod kisom neprijateljskih
kuriiuma izvlacilc ranjenc drugove iz streljackog
stroja. i njegovale ih pod najtezim okolnostima i
uslovima.
Zenc su ocl pocetka ustanka do danas sve vise uzi·
male uccsca u izgradnji narodnc vlasti, pokazale
sc sposobnim da izvrse svaki zadatak koji se postavlja pred narodnu vlast.
Svc ovc prim jere junastva u danasnjem os!obodilackom ratu ucinila je ona zaostala zena Bosne i Hercegovine, kojoj nije hila pristupacna skola, niti
ikakva prosvjeta, koja je hila dvostruko potlacena u porodici i u drustvu. U ovim teskim dani·
rna rata vukla ju je u borbu ljubav prema porob·
ljenoj clomovini, a mrznja prema okupatorima i
izdajnicima. I tako je kroz patnje i napore stvoren Iik nove zene, zene-borca koja je u toku borbe
politicki zrela i osposobila se da vodi i odlucuje o
svim pitanjima borbe i narodnog zivota ... «
Koliko god je velicina zena dosla do izrazaja u danima nepostedne borbe za pobjedu u ratu protiv
fasistickih okupatora i domacih izdajnika, toliko
je potresna njihova zelja i nagon za stvaranjem u
mirnom zivotu. Jos nisu umuknuli topovi, jos nisu unistcna sva uporista neprijateljske vojske, a
vee se !iirom zemlje otvarao novi front - borba
za obnovu zcmljc. Proljecc 1945. godine zene Bos·
ne i Hcrccgovinc docekale su na poljoprivrednim radovima, na obnovi skola, na popravljanju
putcva, na izgradnji kuCa.
>>DruZe Tito, mi nemamo kuCa,
Sarno slozno, plcscemo od pruca«
pjevale su zenc u popaljenim selima Kozare obnavljajuci svoja pomsena domaCinstva. U ovim
selima 80% zena ostale su ratne udovice. Njihove konferencijc bile su, kako je narod govorio,
»sabori crnih marama«. Jedine svijetle boje bile
su trobojne i crvenc zastave slobode i crvene ispisane parole na ostacima zidova kuca crnih od
poZara.
»Nema odmora, dok traje obnova« - novi poklik,
novi smisao Zivota.
Kao i u cjclokupnom razvoju Bosne i Hercegovine
u novostvorenoj narodnoj zajednici, tako i u zi-
�votu bosansko-hercegovackih zena trebalo je poceti od rjesavanja citavi vijek zadocnjelih problema. Skolovanje i zaposljavanje pod jednakim uslovima, zastita materinstva, borba protiv smrtnosti djece, prosvjeCivanje majki- sve to, kao i politicku ravnopravnost, garantovati zakonima, a
pored toga boriti se za dosljednost u sprovodenju
pravnih propisa, bored se protiv siromastva i materijalne nerazvijenosti kao i protiv zaostale svijesti, protiv neznanja.
U septembru 1950. godine ulicama bosansko-hercegovackih gradova nocu su se kretale eudne kolone.
Hiljade zena muslimanki vjezbale su pustim uli-
cama hod bez zara i feredze. Zbijene jedna uz drugu, zbunjene i radosne, pripremale su se da provedu u zivot Zakon o zabrani nosenja zara i feredze koji je tih dana izglasan u Narodnoj skupstini Bosne i Hercegovine.
Orijentalna, misticna Bosna i Hercegovina, kako su
je nazivali turisti, u stvari zemlja kojoj su vijekovi tudinske i nenarodne vlasti ostavili teske
rane siroma!itva i opste zaostalosti, zapocela je
svoj hod na svijetle drumove nove istorije u kojoj i zene prvi put ostvaruju svoja prava i vrse
svoje duinosti ravnopravnih gradana.
57
������'.
.,
..
_'
I
)
l
-''!,._
t ,,
'
\
~
\4
i
.{
������������I
Stara Crna Gora je u privrednom i ekonomskom
pogledu bila pretezno agrarno-stocarska zemlja
sa veoma slabo razvijcnim proizvodnim snagama.
Dugo godina jc zadrlala patrijarhalnc odnose koji su bili dijelom uslovljeni i geografskim poloiajem i okolnostima njcnog razvoja. Bila je daleko
od uticaja stranih kutlura i revolucionarnih pokreta koji bi razbijali stare oblike zivota davno
prevazidene u najvecem broju evropskih zemalja.
Iako je dugo godina egzistirala kao nezavisna drzava, Crna Gora je zadrlala mnogo elemenata
plemenskog i patrijarhalnog.
Crna Gora je stalnim ratovima branila svoju nezavisnost i slobodu. U tom smislu je ratnicki moral
bio uzdignut na visinu ideala. I 10 je bio jedan
od razlog_a sto je muskarac imao znacajniju ulogu
i vcca prava. Jer, on je bio ratnik. Zeni je ostavljena briga oko porodice, sto se u ratnom vremenu smatralo drugorazrednim poslom. Muskarac je
kao stalni ratnik bio zastitnik slobode svoje zemlje i predstavnik kuce i bratstva u odnosu na drustvo i drlavu. Na polozaj zene dijelom je uticala
i blizina Turaka kod kojih je zena bila potpuno
iskljucena iz bilo kakvog drustvenog zivota zemljc.
Stranci o poloiaju Cmogorke
Pa ipak, razliciti su utisci stranaca o polozaju zene
u Crnoj Gori. Za jcdne ona je tretirana kao rob.
Tako Vuk Karadiic koji je boravio u Crnoj Goti
1834. i 1835. godine smatra: »Kod sviju Srba iene
su jako potCinjene muzevima, au Crnoj Gori drle
ih gotovo kao roblje.« Dobar poznavalac prilika
u Crnoj Gori, Milorad Medakovic piSe da su Crnogorci »drlali vazda zenu za roba.« Ljubomir Nenadovic je drugoga misljenja o Crnogorki: »Zene
koje radaju junake- pisao je- nisu robovi ni u
kuCi, ni na putu, ni na suvu. One se svuda ponosito dric. Na svojc oskudno stanje nigda sene zale.«
Interesantno je zapazanje Francuza Viale de Somijera koji je 1810. godine boravio u Crnoj Gori.
U knjizi »Tri Francuza u Crnoj Gori« na str. 47.
on iznosi misljenje jednog crnogorskog glavara
koji je osporavao uvjerenje stranaca o ropskom
polozaju zene u Crnoj Gori: »Vi ste, rece on, u
velikoj zabludi i sto se rice nase paznje prema
naSim Zenama i Sto se tiCe nj ihovog stvarnog po~
lozaja. Mi viSe volimo nase zene, nego sto vi volite vase. Vi ih volite iz razmetljivosti i interesa,
mi iz pa:lnje i postovanja ...
Mi. rna koliko da smo grubi i zaostali, volimo iz
ciste ljubavi, katkada iz duznosti, ali nikada iz
interesa. NaSa vjernost prema Zcnama se uCvr·
scuje i po utvrdenim obicajima i po svakodnevnoj
paznji. koju nam poklanjaju nase drugarice. One
nijesu ropkinje kao sto se misli, ali vole povucenost i tacno je da mi nc cinimo ni'lta da ih toga oslobodimo. ObiSao sam skoro Citavu Evropu
i mogu reCi da nasa situacija u poredenju sa danaSnjim cvropskim stanjern nije gora, jer mi se
jos drlimo izvjesnih obzira na koje vi ni malo ne
mislite.«
Zene su polozaj koji su imalc u drystvu smatrale
prirodnim. One su znale da su napori, pa cak i
zrtve muskaraca u interesu porodice, bili veci.
Na zenu nijc padala krvna osveta, bila je pastedena u medusobnim sukobima bratstava ili plemena itd.
Iako ncravnopravan, polozaj zene u drustvu i porodici nijc bio specificnost Crne Gore; elementi neravnopravnosti zene u Crnoj Gori su brojniji i
drasticniji nego u drugim evropskim zcmljama.
Zene su ljubile ruke svakom odraslijem muskarcu,
u porodici je bila izvrsena podjela rada na »zenske,{ i »muSke« poslove, pri Cemu su »Zenski« po·
slovi bili nize vrstc i kao takvi nedostojni muskarca, kuca bez muske glave smatrana je >>iskopanom«, u crkvi je zena uvijek stajala iza muska-
75
�raca, sklanjala se n1uSkarcu sa puta, smrtna kazna nad Zenom zani.jcnjivana jc vjcSanjcm, jcr pre-
rna clanu 73. Zakonika knjaza Danila Petrovica
»Zcna ne moZe biti ubijena iz puSke, jer je oruZje
i strijeljanje samo za onoga ko nosi oruZje i oruZjem se brani.« Do donosenja ovog Zakonika muskarac je po svojoj volji i nahodenju mogao da
otjera svoju zcnu, a djevojka jc udajom. bila iskljucena iz prava nasljedstva. Zakonom iz 1879.
godine raspuStenicama je bilo zabranjeno noditi
po pazarima, glavnim skupstinama i seoskim kolima, a taka i izvan naSe drl:ave.(( Neravnoprav
nost se ogledala i u skolovanju djece. Tek 1867.
godine pominju se zenska djeca u skoli: u osnovnoj skoli na Cetinju tada je bilo oko 12 djevojcica. Dvije godine kasnije, od 1424 skolske djcce
bile su samo 23 djevojcice. Skolske 1873/74. godine bilo je ukupno upisano 1744 ucenika, od kojih je bilo 39 djevojCica. Premda su kasnije u Crnoj Gori O!)novane i Zenske osnovne Skole, zatim
srednja zenska skola, pa cak i zenski institut ipak sc maze reci da jc samo neznatno poboljsan
odnos skolovanja zenske djece. Skolske 1900. i
1901. godine u skolama u Crnoj Gori je bilo 4906
djecaka i 203 djevojcica, 1909/:0. godine bilo je
od ukupno 10368 ucenika 931 ucenica.
Zene se dosta kasno pojavljuju i kao driavni sluzbenici. Sve do 1907. godine ni u jednom od centralnih organa vlasti nije bila zaposlena ni jedna
Zena. Pri tome trcba znati da jc veC tada bilo Zena
sa solidnin1 obrazovanjcm. ·
Najcescc su bile zaposlene kao ucitcljice, vaspitacice, postanskc sluzbenice i kao zanatske radnice.
vijeka. Ako nijcsu sa oru'i:jcm u ruci branile svoju zemlju, njihov doprinos toj borbi ipak nije
bio mali. Nairne, one su vaspitavale svoje sinove
u duhu patriotizma pripremajuCi ih za rat i oruzje. Dobro su poznate zakletve majki sinovima-ratnicima kada su ih u rat ispracale. U zapisima
Ljube Nenadovica te poruke su najbolje izraiene
u samo nekoliko rijeci: »Ne vracaj mi se bez svijetla obraza.« U zbirci crnogorskih narodnih junackih pjesama, koja je izasla na Cetinju 1953.
godine C:itamo i ovakve stihove:
4
Kult majke
Pa ipak jc Zcna u Crnoj Gori na odrcden naCin uva~
Zavana i po.Stovana viSe nego u mnogim sredinama toga vrcmcna. Poscbno je njegovan kult maj-
76
ke. Majka jc hila svetinja koju je svako postovao.
Njoj sc sin pokoravao iako jc bio domaCin kuce.
Poznati su primjcri uglcdnih zcna kojc su kao dobre majkc postajalc postovani domaCini kuce. Po
nekima od njih ptozvala su sc Citava bratstva
(Mandici, MariCi, DokniCi i dr.).
Djevojke su bile takode veoma uva:Zavane. Smatralo
se za grijeh govoriti neSto loSe o njima. Vjerovalo se da djevojacka ruka lakse rane zalijeci i da
njena pojava ozdravljuje bolesnog.
DeSavalo sc, zbog Cestih ratova, da izginu sve muSke
glave u porodfci. Tada bi se djevo]ka zavjetovala
da se neCe Lfdavati, veC da Ce preuzeti na sebe sve
muske poslove u kuci. Takva djevojka imala je
sva prava kao muskarac. cak je imala pravo da
nosi musko odijelo, oruzje i da ide·u rat.
Ratovi su povccali broj udovica. Svojim velikim samooclricanjen1 i zalaganjem ove Zene su nastojale
da djcca ne osjctc nedostatak dntgog roditelja.
To je udovicama obezbjedivalo posebno postovanjc i priznanjc. One su pozivanc na plemenske
skupove kao domaCini kuCe i na njima ravnopravno uccstvovale u donosenju odluka.
lako zene u Crnoj Gori nijesu imale politickih prava, ne maZe se osporavati njihovo uCeSCe u politickim zbivanjima krajem XIX i pocetkom XX
»Hajde zbogom, sinko Selic Zivko,
nema majka do tebe jcdnoga,
kad mi s puta donio sramotu,
ne imala ni tebe jednoga,
ostala ti majka kukavica.«
1
Ovakav odnos majke prema sinovima izvrsio je snazan uticaj na njihovu hrabrost. To je bio doprinos Crnogorke borbenom vaspitanju mlade generacije. Medutim, on se tu ne iscrpljuje. Poznati
ruski publicista Aleksandrov najbolje je ocrtao
ulogu Crnogorke u ratu »jer bez svojih zena ni
Crnogorci ne bi mogli ispoljiti pred svijetom svojc velikc junacke podvigc u krvavim bojevima, u
kojima su Zene njihova desna ruka.«
»SreCna ti rana!«
U ratovima su se Crnogorke isticalc radon1 u komori i sanitctu. One su nosilc ratnicima hranu i mu-
niciju, previjalc ranjenike i izvlacile ih sa bojista. U istoriji je poznat bataljon iena koji je 1858.
godine u Cuvenoj bici na Grahovu donio hranu i
n1uniciju crnogorskim ratnicima. Bilo je to presudno za odlucujucu pobjedu Crnogoraca nad
Turcima.
I u crnogorsko-turskim ratovima poznatim u istoriji pod nazivom »Omer-pasine godine« ( 1862. godine) zapazeno je znacajno ucdce Crnogorki. Ruski publicista Aleksandrov, inacc savremcnik tih
dogadaja, pisao je: »Mali su zadaci koji se daju
Zeni, ali je velika njcna pomoC za vrijemc rata u
kome sudjcluje svum svojom snagom i okretnoscu, koja se ne da lako ocijeniti, kao sto se ne
moze predstaviti ona ljubav i odusevljenjc kod
Cmogorki koji ih pokrccu na tako velike podvige, Cime snaZe i bodre same vojnike da joS lakSe
trpe svoje ratne muke i patnje.«
I kasnije, u balkanskim ratovima i u prvom svjetskom ratu, zene su aktivno ucestvovale. u poznatoj bici na Bardanjoltu 1913. godine poginulo je
nekoliko zena.
Tcror austrougarskc okupacije 1916--1918. godine
rodio jc komitski pokret u Crnoj Gori. U njemu
su ravnopravno u akcijama komitskih grupa ucestvovale i Zenc. Njihova junaStvo nije zaostajalo
za junaStvom muSkaraca. Zbog aktivnosti u po·
zadini okupatora, zbog podsticaja otpora, pomaganja i uCestvovanja u njcmu, mnogc od njih su
bile hapScnc i u logorima u Tuzima, BilcCi, Baru,
a zatim u logorima u Madarskoj osjetile strahote
intcrnacije. U tim logorima je umrlo 37 zena. U
sanitetu Sll zene predstavljale glavnu snagu.
�Hronicar Milakovic u jednom putopisu piSe 1834.
godine: >>One im ( Crnogorcima) i u vojsku, za
njima po dva-tri dana iduci, brasnjenike na svojim lec!ima nose, ranjenike vodom umivaju i rakijom zalivaju i krpama koje sobom nose rane
zavijaju.« Slican zapis nalazimo i kod Marije Markovic: »A sta pak da se kaze o junackim kcerima Crne Gore sto po vrletima i krsevima neguju,
docekuju svoje muzeve, bracu, roditelje i sino·
ve, pa im Cestitaju i previjaju rane ne zaziruCi ni
od kakve opasnosti.« U knjizi »Iz Crne Gore i
Hercegovine« putopisac Pajevic piSe o Crnogorkama: »Crnogorka ratuje kao muskarac i samo
sto ne sece muske glave; podnosi svaku junacku muku, kakvu ni muskarci ne mogu podnositi.
Njihove zasluge za vrijeme rata ne daju se ocijeniti ... A cim se boj prekine, zene Jete kao bez duse na razbojiste i po njemu traze ranjenike, ako
ih borci vee dotle iz boja nisu izneli. Svaka uza
se nosi tikvicu vode iii rakije da njome okrepi
rnalaksale vojnike iii ranjenike. Ako nacre vojnika
na zivotu ona mu prvo cestita iz sveg glasa »Srecna tirana!«, pa ga tek onda prihvati i pomaze ... «.
Ovakva uloga Crnogorke izazvala je rijeci divljenja
i hvale i u inostranstvu. Engleskinja Mis Durham
(Dejm), u razgovoru sa kraljicom Milenorn re·
kla je:
»Mislila sam da u zenskom svetu svojom plemenitoscu i pozrtvovanoscu prednjace Englcskinje. Sada sam se uvcrila da su nas Crnogorke premaSile.«
Crnogorka je bila Zivo zaintcresovana za ono Sto je
okupiralo paZnju njenog n1uZa ili sina, brata ili
oca. Ne samo u pitanju rata vcC i u svim drugim
pitanjima politiCkog Zivota. Taka su Zenc
Ccti~
nja 1904. godine pokrenule akciju prikupljanja
pomoCi za ruske vojnike po,·odom pocetka rusko·
-japanskog rata. Slicna akcija uspjesno je organizovana i u Djevojackom institutu u Cetinju.
Dvije godine kasnije zene su, takode u Cetinju,
pokrenule akciju prikupljanja pomoci za izgradnju doma za siromasnu djecu. Od znacajnijih politickih manifestacija u kojima su ucestvovale zene treba izdvojiti masovnc manifestacije koje su
izbile u Crnoj Gori 1908. godine povodom austrougarske aneksije Bosne i Hercegovine.
Iako se i dalje zadrialo uvjerenje da zenarna nije
rnjesto u politickom i javnorn zivotu, ipak su one
postepeno pocele zauzimati mjesta u javnim sluzbama i na taj naCin krcile put za svoju jacu
afirmaciju. Taj put nije bio lak jer su i same zene bile jako opterecene prosloscu, odnosno tradicijom koja im je, uglavnorn, krnjila prava. Pa ipak bi se moglo zakljuciti da iako su zene u forrnalno-pravnom pogledu bile bez ikakvih
prava, sustinski je njihova uloga u zbivanjirna u
Crnoj Gori rasla iz godine u godinu.
Nije bez znacaja istaCi da Crna Gora u ova vri jeme
gotovo da i nije imala pravog proletarijata, jer
industrijskih pogona nije bilo. Zbog toga se ne
moze govoriti ni o :i.eni kao industrijskom radni1."U. Izuzetak, istina, cini Duvanska stanica u Titogradu, gdje se stvarao prvi radnicki kadar u
Crnoj Gori. VeCinu radne snage u Duvanskoj stanici Cinile su zene.
II
Nakon stvaranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 1918. godine, Crna Gora nije bitnije izmijenila svoju ekonomsku strukturu. Sporo i rnnogo
kasnije nego u veeini jugoslovenskih zemalja poCinje se razvijati industrija i zanatstvo. Industrija je bila na niskom stupnju razvitka i po broju
i po sastavu industrijskih pogona.
Pojavom industrijskih pogona, koja upravo pada u
ovo vrijeme, povecao se i brcj radnika. Premda
ih je najveCi broj bio sa sela, bilo je slucajeva da
su dolazili i sa strane, zapravo iz zemalja u kojima je radnicki pokret vee imao tradiciju. Ovi radnici su to iskustvo prenosili na svoje drugove u
Crnoj Gori. Oni su upravo bili kana! kojim su dopirale socijalisticke ideje u Crnu Goru. Za sirenje sooijalistickih ideja, medutim, zasluga pripada i naprednoj crnogorskoj intelektualnoj omladini koja se skolovala u drugirn zemljama, odnosno u drugim krajevima tek stvorene nove driavnc organizacije i potorn dolazila u Crnu Goru.
Revolucionarna gibanja tog vremena nasla su odraza i medu radniStvom i u sirokim rnasama naroda u Crnoj Gori. Ovdje se pn•enstveno misli na
oktobarsku rcvoluciju, koja je sa simpatijarna
primljcna u Crnoj Gori, zatim na cuvenu pobunu
mornm·a austrougarske flotc u Boki Kotorskoj
itd.
Upravo u ovo vrijcme stvaraju se u Crnoj Gori politichc organizacijc radnicke klase. Prvo u Boki
Kotorskoj, zatim u Cctinju, Rijeci Crnojevica i
Podgorici, a kasnijc u Danilovgradu i Niksicu
formiraju sc radniCke organizacije pod razliCitin1 nazivin1a. One su izvrSile uticaj na Sirenje
socijalistickih ideja i na selu, gdje je zi\'io najveCi
dio stanovnist,·a, jer jc Crna Gora i dalje bila
pretezno agrarno-stocarsko podrucje. Od interesa
je spomenuti revolucionarnc organizacije seljaka
u Ceklinu i Grahovu.
KPJ i stvaranje socijalistickih
odbora iena
Osnivanjc KPJ i stvaranjc njenih pravih organizacija u Crnoj Gori 1919. godine je znacajan rnorncnat u politickom, ckonornskom i drustvenom zivotu crnogorskog naroda. Program njenog rada
oznacavao je pocetak borbc protiv eksploatatorskog drustvenog poretka. Razumljivo je sto su
ideje i program KPJ i radniCkog pokreta bili prihvatljivi za zene radnicc u Crnoj Gori. Uporedo
sa razvijanjem partijskih organizacija u Crnoj
Gori formiraju se i zenski socijalisticki agitacioni odbori u Kotoru, Tivtu i Herceg-Novorn. Broj
clanova organizacije zena pri SRPJ (K) u Kotoru
bio je uoci Vukovarskog kongresa 1920. godine
oko 40. Zajcdno sa partijskom organizacijom, ova
zenska organizacija organizovala je 8. marta 1920.
godine protestni zbor protiv skupoce na korne je
uzelo ucesca oko 300 radnika i radnica. Ovo je bila i pn•a organizovana proslava 8. marta u Crnoj
Gori.
Iako nema podataka o postojanju ovakvih zenskih
77
�78
organizacija i u drugim mjestima u Cmoj Gori,
cinjenica jc da je u veCini partijskih i sindikalnih
orgahizacija bile i organizovanih zena. Delegati
zena Crne Gore uccstvovali su na Konferenciji juo-oslovcnskih zena socijalista, koja je odriana 20.
~prila 1919. godinc u Beogradu uporedo sa Osnivackim kongrcsom SRPJ (K). U Statutu koji je
usvojen na ovoj Konfcrcnciji predvideno je osnivanjc sekretarijata zena u osam vcCih centara
u zemlji, od kojih jc jedan bio u Cetinju. Zadatak ovih sekretarijata i onih mjesnih po varosima i manjim mjcstima formulisan je ovako: ,Pored svog redovnog rada na agitaciji i organizovanju Zena po varoSima, odnosno varoSicarna, osnivati po selima, gdje sc god mogucnosti i potrebc jave, svoja povjcrcnistva, u koja ce se birati
po cetiri clana, a mjesecno jcdnom odasiljati po
jednog dclegata iz odgovarajuceg mjcsnog sekretarijata radi kontrole i obavjestcnja.« Inace, ove
organizacije zena starale su se i o vaspitavanju
omladine u duhu rcvolucionarnih ideja. One su
vcdilc brigu oko organizovanja naprcdnog podmlatka, gdjc su bila svrstana djcca u tri kategorijc po uzrastu od 7-15 godina. Posebno zapazcne rezultatc u organizovanju radnicke djece postigao jc Sekrctarijat zcna komunista u Kotoru.
Prisustvo delegata - Zcna Crnc Gore na ovoi Konferenciji po~itivno jc uticalo na njihovu kasniju
aktivnost. SocijalistiCko obrazovanje Zena svc sc
vise sirilo. u svojoj i drugoj partijskoj stampi zcne vee postavljaju pitanje svojih politiCkih prava
i dolaze do uvjcrenja cia sc ana ne mogu dobiti
»n1olbama i cleputacijama, niti ga mogu dati pojcclini ministri, vee ga n1ogu izvojevati partija sa
svojirn programim3«. Zene aktivno uCestvuju u
akcijama koje su organizovalc partijske organizacije u Crnoj Gori. Jedna od prvih takvih akcija
bila je i proslava 1. maja 1919. godine koja je sa
uspjchom organizovana u Rijcd CrnojeviCa. Ko·
tont, Tivtu, Cctinju i Podgorici. Polovinom iste
godine uspjcSno su organizovanc dcmonstracije.
protiv skupoce u Podgorici, Kotoru i Tivtu. U Podgorici, Kotoru, Tivtu i Hcrccg-Novom odrZani su
i protcstni zborovi protiv planiranc intervencije
Vlade protiv Sovjetskc Rusije i rcvolucionarnih
pokreta u Madarskoj. Navodimo samo nekoliko
znacajnijih akcija koje je organizovala KPJ u Crnoj Gori uz zapaZeno uCcSCc Zena: Strajk kotorskih radnika i polaganje vijenaca mi. dan dvogodisnjice stdjeljanja mornara pobtlnjcne austrougarskc flote u Kotoru, veoma uspjela prcslava 1.
maja 1920. godine, koja je odrhna u gotovo svim
veCim mjestima Crne Gore. U kampanji za opstinske izbore i izbore za Ustavotvornu skupstinu 1920. godine zenc su rasturale izborne plakate, proglase, lctke i dr. L:ene su takode bile ukljuccne u akciju radnickih domova tamo gdje su
oni postojali: Kotor, Cetinje, Podgorica, Niksic
i dr.
Bilo je i akcija koje su zene samostalno organizovale i izvodile. Najznacajnija je, svakako, organizovana pocetkom 1920. godine, kada su odriani
brojni zborovi zena u Cetinju, Kotoru, Tivtu, Herceg-Novom, Rijeci CrnojeviCa, Podgorici, na kojima je postavljen zahtjev zena za politicko izjednacavanje polova. Ova akcija je izvedena u cita-
voj zemlji prije donosenja izbomog zakona, a
njen inicijator je bio Centralni sekretarijat ze,
na. Takode valja napomenuti cia su napredne zene u Crnoj Gori organizovale sakupljanjc priloga i pretplate na svoj list »Jednakost«. U svim
ovim akcijama posebno mjesto pripada sekretarijatima zena koji su postojali pri mjesnim partijskim organizacijama, a osobito Sekretarijatu
zena u Kotoru.
»Dosia sam da svjedoclm«
Nakon zabrane rada KPJ 1920. godine i donoscnja
Zakona o zastiti drzave svi radnicki domovi su
zatvoreni, radniCka druStva raspuStena, mnogo·
brojni aktivisti naprednog pokreta otpusteni sa
posla, a njegO\i rukovodioci uhapseni. Organizuju se pojedinacna i grupna sudenja komunistima.
Jedno od najvecih odr/;ano je sredinom 1922. godine u Podgorici. Sudeno je grupi od 22 komunista i simpatizcra naprednog pokreta iz Danilovgrada, Podgorice i okolnih sela. Bio je to. prvi
proccs po Zakonu o zastiti drzave organizovan u
Crnoj Gori. Intercsantno je bilo drianje Marice
Jovanovic iz Danilovgrada koja je na sudu izjavila: »Ja sam dosla da svjedocim u vezi postupka
prema ovoj grupi uhapsenika. Prcvario se sudski
isljednik koji mi je prijctio, a koji je mislio da
cu zbog straha neistinu govoriti. Moram da kazem da su neki od ovih drugova, kojima sc sudi,
nemilosrdno tuccni ne samo pred mojim ocima
nego i pred ocima drugih. Ja imam dovoljno hrabrosti da kazem da su njihova priznanja batinama iznudcna.(c
Zbog progona komunista i terora kojima su bili izlozcni i simpatizcri pokreta, bile su vcoma ote·
zane ili cak prekinute medusobne veze partijskih
organizacija u Crnoj Gori, kao i veza sa eentralnim partijskim rukovodstvom. U takvoj situaciji kao partijska vcza korisc'cne su napredne zene,
kojc dotada nijesu bile policiji poznate kao cianice iii pripadnicc naprcdnog pokreta. Na tom zadatku bila je uhapsena Makica Malisic', koja je
odrzavala vezu izmedu partijskih organizacija u
Cetinju i Danilovgradu i zbog toga osudcna na
elva mjeseca zatvora koje je izdriala u Podgorici.
Veliku pomoc pokretu dr Vukasina Markoviea koji
se 1921. odmetnuo u sumu namjeravajuc'i da digne ustanak, pruzile su osobito zene iz Pipera
kraj Podgorice. One su donosile hranu i obavjestavale ga 0 kaznenim grupama koje je policija
organizovala protiv njega i njegovih pristalica.
Zajedno sa njim odmetnula se i sinovica mu Stoja Markovic, koja je, zbog licne hrabrosti, u narodu bila poznata kao »hajduCica Stoja«. Ona je,
za vrijeme jedne kaznene policijske ekspedicije,
bila ranjena i uhvacena. Novembra 1925. godine
Okruzni sud u Cetinju osudio ju je na 15 godina
zatvora. Na istu kaznu robije sa njome je osuaena
i Jokica Markovic. Pocetkom 1926. njima je bilo
poslo za rukom cia pobjegnu iz cetinjskog zatvora, ali su odmah uhvacene. Ponovo im je sudeno.
Sud ih je, ovoga puta, osudio na po 20 godina
zatvora. »Hajdudca Stoja« je bila upucena u Zagreb na izdriavanje kazne u zenskom zatvoru kod
�opatica. Nepunu goclinu dana kasnije (1927) partijska organizaoija u Zagrebu organizovala je njeno uspjesno bjekstvo. Na putu za Sovjetski Save-L, Stoja se jednom kartom javila Okrui.nom sudu u Cetinju: »Nevini jos po tamnicama trunu,
ali ce doci dan kada ce biti pravde za one koji
su sada potlaceni, i to skoro.«
Zaista, zatvori u Crnoj Gori bili su puni pripadnika
i simpatizera naprednog pokreta. Medu njima bile je i :lena. Pocetkom 1928. godine samo u zatvoru »Jusovaca« u Podgorici bilo je oko 40 politickih zatvorenika. Od 12 zena u ovom zatvoru
neke su bile osudene kao politicki krivci. One su
morale prati i Cistiti kancelarije, cinovnicke stanove i ves Cinovnickih porodica. 0 higijenskiip
uslovima ovoga zatvora imamo sacuvane biljeske u »Radnom narodu« - Organu Pokrajinskog
komiteta KPJ za Crnu Goru i Boku. U broju od
1. aprila 1928. godine piSe: »Kupatila nema u zatvoru, ali ima usi, buva i narocito mnogo kimaka
(stjenica) ljeti. MiSeva i pacova ima na gomile.
Po jedan osudenik tuce dnevno u svojem odjeljenju po 16 miSeva. MiSevi i kimci tezi su ljeti
zatvorenicima nego sva druga robija. Zatvorenici
se kupaju goli u avliji.«
Uslovi za organizovaniju aktivnost poboljsali su se
stvaranjem Nezavisne radnicke partije Jugoslavije. U Cetinju, Rijeci CrnojeviCa, Danilovgradu,
Podgorici, Grahovu, Niksicu, Kotoru itd. stvorene
su organizacije NRPJ. U njima je aktivan i znatan broj zena. Ponovno se otvaraju domovi kulture, pripremaju prigodni programi za radnicke
praznike u kojima aktivno ucestvuju zene. Ovakva aktivnost je prekinuta zabranom Nezavisne radnicke partije Jugoslavije 12. juna 1924. gocline.
Raste broj naprednlh :iena
Zene su sve viSe ulazile u revolucionamu borbu.
One su umjesto svojih muieva koje je rezim hapsic zaradivale hljeb za porodicu, prikupljale pomoc za uhapsene rodoljube i revolucionare, ueestvovale u prenosenju propagandnog i drugog materijala i njegovom rasturanju. »Siobodna misao«
je zabiljezila da je 1926. godine oko 30 zena demonstrativno napustilo skupstinu zenskog burloaskog drustva ,zensko kolo« u Podgorici, sto se
smatralo i kao akt demonstracije protiv burloaskog drustva. Pa, ipak, Partija zadugo nije shvatila znacaj ukljucivanja zena u njene redove iako
je veoma cijenila njihov rad. Stoga su one neopravdano dugo ostajale partijski neorganizovane. Gotovo isti odnos je bio i prema naprednim
omladinkama
srednjoskolkama ili studentkinjama.
Godine 1929. zavedena je kraijevim manifestom od
6. januara monarhofasisticka diktatura u nasoj
zemlji.
Kakvo je stanje bilo u Cmoj Gori vidi se i na osnovu izvestaja pokrajinskog rukovodstva od 10. aprila 1931. godine: »Od dolaska diktature na vlast
policijske mjere predostroznosti znatno su pojacane. Crna Gora izgleda kao neki logor pun voj-
ske i zandarmerije. Detek;ivi prate svaki korak
sumnjivih lica. U svakoj opstini postoje zandarmerijske stanice koje u provodenju ciljeva ne vezu nikakve zakonske forme. Narocito se progoni
komunisticka propaganda.«
Juna 1929. godine u Podgorici je sudeno grupi od
oko 100 komunista i simpatizera. Sreclinom aprila 1930. godine u Cetinju je ubijen Marko Masanovic, Clan CK KPJ. U vezi sa ovim ubistvom uhapsene su ili privedene na saslusanje u cetinjsku policiju tri zene. Bile su optuzene da su pomagale uspostavljanju veze izmedu M. Masanovica i drugih komunista u Crnoj Gori. Mnoge zene su bile stavljene pod prismotru policije, jer
su bile osumnjicene da se preko njih rastura partijski materijal. Ljubica Kovacevic iz Grahova
hila je pod strogim nadzorom policije koja je
sumnjala da preko nje salje partijski materijal
i drugu pomoc KPJ u Crnu Goru njen suprug Nikola Kovacevic koji se tada nalazio u SSSR-u.
Stavovi o zadacima Partije u radu sa zenama koji
su doneseni na IV kongrcsu 1928. godine pocinju
da se ozivotvoruju u Crnoj Gori polovinom 1931.
godine, kada je Pokrajinsko rukovodstvo uspjelo
da uspostavi vezu sa Centralnim komitetom KPJ.
U naredne dvije godine zavrsen je i proces konsolidacije partijskih organizacija u Crnoj Gori.
Aktivnost KPJ postaje u tom periodu sve intenzivnija. Rasturanjem proglasa, letaka i drugog propagandnog materijala objasnjavana je i popularisana politika KPJ. U ovom periodu djelovanja
KPJ istiCe se svojim radom Bo:lana Vucinic iz
Podgorice. U njenoj kuCi je umnozavan partijski
materijal i odatle odasiljan na teren. Njena kuca
sluzila je za odr.lavanje partijskih sastanaka i hila sigurna partijska veza. Zahvaljujuci njenom
radu uspjesno je okupljen jedan broj zena od
kojih je KPJ kasnije regrutovala zenski partijski
kadar. I u drugiin mjestima Cme Gore osjecala
se pojacana aktivnost KPJ i aktivno ucesce :lena
u njima.
U dokumentima partijskih foruma konstatovano je
1933. godine da »posebnu brigu treba posvetiti
radu mcdu proleterskim i radnim zenama... U
svakoj partijskoj jedinici mora se odrediti zenski organizator koji treba da se bavi organizacionim i agitacionim radom medu zenama.« Krajem maja 1934. godine Centralni komitet KPJ
uputio je PK KPJ za Crnu Goru, Boku, SandZak,
Kosovo i Metohiju pismo o radu sa zenama. Kritikuje se sektaski odnos u vezi prijema zena u
KPJ i sugerira se da treba raditi na omasovljenju KPJ naprednim zenama. Preporucuje se intenzivan rad sa narodnim masama i insistira
da im se povjeravaju odgovorne funkcije u rukovodstvu rcvolucionarnog pokreta. Posebno je
istaknuto da je »rad medu zenama vazan deo celokupnog rada nase Partije.«
Ovakav stav CK KPJ imao je uticaja i na stav Pokrajinskog komiteta KPJ u Crnoj Gori. Na Petoj
pokrajinskoj konferenciji odrtanoj godinu dana
kasnije na sasvim nov nacin jc razmatrano pitanje rada KPJ medu zenama i doneseni su odgovarajuCi zakljucci. Zatim je uslijedilo tretiranje
ovog pitanja i na konferencijama ostalih partijskih rukovodstava. Na Okrui.noj konferenciji
79
�80
KPJ u Podgorici, odr.'ianoj decembra 1935. godine, izlozen je zahtjev da se u svim partijskim celijama razmatra zensko pitanje, da se u selima
osnuju analfabetski tecajevi i citaonice i da se
omoguCi sazivanje jedne konferencije zena.
Vecina partijskih organizacija u Crnoj Gori shvatila je da je njihova aktivnost dobrim dijelom uslovljena brojnim ukljucivanjem zena u napredni
pokret. Jedan od vaznih zadataka koje su preuzele bio je sistematski ideolosko-politicki rad meau zenama. Organizovanje tog rada prilagodavano je uslovima pojedinih krajeva, kao i socijalnom i intelektualnom sastavu zena koje su okupljane.
Provjerene forme rada sa zenama bile su vaspitne
grupe, koje su pocele sa radom 1933. godine. One
su bile formirane u gradovima, fabrikama i skolama, a nesto kasnije i u selima. Broj vaspitnih
grupa je stalno rastao kao i broj organizovanih
zena u njima. Postojale su u Podgorici, Cetinju,
Niksicu, Danilovgradu i drugim mjestima Crne
Gore. Njima su rukovodile zene - clanovi KPJ.
J edna od Clanica vaspitne grupe u Veljem Brdu
sjeca se uloge rukovodilaca grupe: »Oni su nam
govorili o naprednom revolucionarnom pokretu,
o KPJ, o potrebi borbe zena za svoju ravnopravnost i slobodu. Taka smo znale zbog cega se 8.
mart proslavlja kao praznik zena, kao i to kako
se svuda u svijetu radne, napredne zene bore za
izjednacenje u svojim pravima sa muskarcima.
Doznale smo i to kako je zena u SSSR-u, poslije
oktobarske revolucije, izborila svoju ravnopravnost i kako je za jednak rad zena jednako placena kao i muskarac. Znale smo i to da zena,
aka pokaze svoju sposobnost maze da bude traktorist, kopac ruda, avijaticar, ministar, kuvarica,
da mnoge poslove izvrsi kao muskarac ... Nijesmo
se vise kao nekada sustezale da povedemo razgovor sa drugovima, nijesmo se viSe posramljene
tiskale po mracnim uglovima sobe kad bi muskarci dosli kuci, niti smo kao mnogo puta do tada
zalile sto nijesmo rodene kao muskarci.« Godine
1935. KPJ u Crnoj Gori je imala ukupno 610 cianova, od kojih je bilo 12 zena: Bozana VuCinic,
Jclena Cetkovic, Vasa Pavic, Lidija Jovanovic, Olga Lekic, Katica Muk, Dina Vrbica, Mileva Vukovic, Bojana Ivanovic, Danka Kovacevic, Vasilija
Durovic i Milica Lopicic.
U vaspitnim grupama jc proradivan raznovrstan
materijal: partijski proglasi i leci, clanci iz ilegalne stampe, marksisticka i druga naprcdna literatura. Citana su djcla Maksima Gorkog, Tilera, Dzeka Londona, Rcmarka i dr. Od marksisticke literature razradivani su: Komunisticki manifest, Istorija SKP (b), Porijeklo porodice, privatne svojine i driave, DrZava i rcvolucija, Zena
i socijalizam itd. To je bio put i nacin za sticanje osnovnog marksistickog obrazovanja.
Postojale su i omladinske grupe u koje je na slican nacin okupljana zenska omladina. U istom
smislu i sa istim zadatkom osnovane su u mnogim mjestima, pa cak i u selima, citaonice i biblioteke. Da navedemo samo neke: Podgora kod
Zabljaka, Ljubotinj i Ceklin kod Cetinja, Piperi
kod Podgorice, Gornja Sela kod Ivangrada. Ove
institucije su istovremeno bili centri za rastura-
nje propagandnog materijala. Mnoge od njih bile su pod prismotrom policije i cesto im je zabranjivan rad.
Da bi ilustrovali nacin kako su zene uvodene u revolucionarni pokret i kako su one to osjecale, navescemo nekoliko njihovih zapazanja.
»Da se pravilno opredijelim - kaze Velika Kovacevic iz Danilovgrada, clan KPJ od 1936- namene su uticali komunisti - studenti, koji su dolazili naroCito preko ferija u svoj rodni kraj, a
narocito moja braca od kojih sam najprije doznala za ideje marksizma-lenjinizma i ciljeve Komunisticke partije. Od njih sam dobila i prva uputstva za rad u naprednom pokretu, isto taka i
prvu partijsku stampu, letke i drugo.«
»Naravno, ja u to vrijeme nijesam znala ko je clan
KPJ - sjeca se Bosa Durovic - ali sam bila po.zivana od naprednih drugova i drugarica na sasfanke, razgovore itd. Po njihovom radu i dr.'ianju racunali smo da su oni komunisti.«
Milosava Mickovic-Pajovic pripada naprednom pokretu od 1935. godine. Od 1938. godine je clan
SKOJ-a. U svojim sjecanjima ona kaze: »Nekada
su mi davali da prenosim i sklanjam ilegalni materijal, knjige, stampu, brosure i letke. Docnije
sam i sama rasturala i lijepila po zidovima i telefonskim stubovima.« Treba napomenuti da je rad
djevojaka bio otezan strahovanjem roditelja »Za
obraz svojih kceri«. Policija i reakcionari su, racunajuCi na patrijarhalnu sredinu, proturali vijest da komunisti zavode djevojke i zene, stvarajuCi tajnu, »slobodnu ljubaw. Zbog toga su mnoge djevojke trpjele prijekore roditelja: »Kuda
divljas?«, »Obraz mi ocrni« ili »I ti si posla davoljim tragom«. Kasnije su i sami roditelji, a osobito majke, strazarilc dok su se u kuci odr:lavali
ovakvi sastanci.
»Ovo ju je Partlja nauclla«
Veliki broj :lena se aktivno ukljucivao u akcije koje
je organizovala KPJ. One su tako sticale revolucionarno iskustvo, pa su im bili povjereni i rukovodeCi zadaci. Godine 1934. one su zastupljene
u pokrajinskoj tehnici KPJ (Bozana Vucinic i Lidija Jovanovic), zatim u Upravi strukovnih sindikata u Podgorici (Jelena Cetkovic i Anda Zivkovic). u odbore Crvene pomoci u gotovo svim mjestima birane su zene.
Zene su ucesnici u svim prvomajskim proslavama,
a posebno su bile svecane proslave 8. marta, koje su organizovane u svim mjestima Crne Gore.
Aktivist naprednog pokreta Marija Besic se sjeca proslave 8. marta: »Ne sjecam se vise ko je
otvorio ovaj sastanak i govorio o znacaju 8. marta, a onda je dao meni rijec. Ja sam govorila o
potrebi ravnopravnosti zena, o znacaju 8. marta,
o emancipaciji zene, o borbi zena u Spaniji itd.
itd. Sjecam se, zene oko mene sapucu »Ova ju je
Partija naucila.« Odmah je i meni u narodu porastao ugled, i svi su, narocito zene kojima sam
se obracala, poceli da postuju moju rijee.«
Najprikladnija forma rada sa zenama na selu bili
su izleti i seoska sijela. Tamo se okupljala uglavnom omladina - radnicka, studentska i seas-
�ka. Na ovim skupovima izvoden je zanimljiv pro·
gram. Citana su pisma spanskih boraca, pjevane
revolucionarne pjesme. Specijalno pripremljeni
saljivi program bi ismijavao ondasnji reiim.
Na seoskim sijelima nekad je bilo prisutno i do
400 lica. Program je bio slican kao na izletima.
Desavalo se da policija intervenise i zahtijeva da
sc sijelo razide zato sto je na njemu izvoden i su·
viSe revolucionaran program. Pokusaj policije da
6. I 1936. godine rasturi sijelo u Pescima kod Bcrana izrodio se u sukob, pa je policija upotrije·
bila oruzje. Tom prilikom je ranjena jedna omladinka.
Godine 1935. u Crnoj Gori je izbio citav val dcmonstracija povodom ubistva crnogorskog studenta
Mirka Saentica na Beogradskom univeaitetu.
Do zestokih sukoba sa policijom doslo je u Cetinju, Podgorici, Niksicu, Barn, Ulcinju i Peci.
Nakon demonstracija u Podgorici bilo je mnogo
uhapsenih. Preko 40 ucenica Trgovacke akademije i radnica Duvanskog monopola bilo .je sasluSavano u policiji.
»Dvadeset sestog bjese juna ...«
Potetkom 1936. godine doslo je do velike provale u
KPJ u Crnoj Gori. Posljedice su bile dosta teske:
nekoliko stotina cla11ova KPJ i simpatizera naprednog pokreta naslo se iza resetaka u zatvorima Dubrovnika, Sarajeva i Ade Ciganlije kod Beograda. Medu uhapsenima bilo je preko 20 zena
- clanova ili simpatizera KPJ. Uhapseni su hili
izlozeni stalnim mucenjima, osobito u novootvorenoj tamnici »Termoterapija« kod Dubrovnika.
Desavalo se da su neki izgubili u zatvoru i preko
30 kg tezine, zatim da su na sudenje donosili via·
stite dijelove koze koji su im odvajani prilikom
batinanja. Bilo je i nekoliko pokusaja samou·
bistva. Posebno treba istaknuti izvanredno hrabro
drianje mlade Dine Vrbice. Eksere su joj zabadali pod nokte i izlagali drugim mucenjima. To
je, medutim, nijc slomilo. Ona je ostala nijema
za policiju.
Najznacajnija akcija koju jc KPJ u Crnoj Gori organizovala u znak demonstracija protiv hapsenja
komunista i torture kojoj su hili izlozeni u zatvorima - poznata je pod imenom »Belvederski
dogadaji«. Belvederskc demonstracije od 26. ju·
na 1936. godinc bile su jedna od najznacajnijih
akcija jugoslovenskog proletarijata. Na njima je
uzclo ucesca oko 3.000 demonstranata. u nasto·
janju da rasturi zbor, policija je upotrijebila oruije. Ubijeno je i ranjeno oko 300 demonstranata. Medu brojnim uhapsenim demonstrantima
bilo je i iena. Uhapsena Milica Lopicic strajkovala je gladu 17 dana.
Ovaj dogadaj koji se desio nadomak Cetinja ozlojedio je narod, koji nije krio svoje ogorcenje
prema ondasnjem rdimu. Milica Tomasevic, samouka scljanka iz Crmnice, nepun mjesec dana
nakon dogadaja sastavila je pjesmu o Belvederu
koja ima 154 stiha:
»Dvadeset sestog bjese juna,
Kad krvava izbi buna,
Na Belveder kod Cetinja,
Vise sela od Ceklina
Protiv rata i fasizma.«
Ova pjesma posvecena zrtvama na Belvederu zavr·
sava se stihovima:
»0 drugovi na Belveder pali,
Vi ste svojom krvlju zavjestali,
Crne Gore patnju i nevo!ju
Boriste se za buducnost bolju.
S!ava vasoj pod ranama sjeni
K!anjamo sc bolnoj uspomeni.«
Zene su masovno ucestvovale u demonstracijama
solidarnosti sa borbom spanskog naroda koje je
KPJ organizovala u Crnoj Gori i osobito uspjesno izvela u Podgorici 1. avgusta 1936. godine.
Medu oko 300 dobrovoljaca koji su se javili za
odlazak u Spaniju bilo je oko 20 zena.
Rad Crvcnc pomoCi bio je gotovo cio u rukama zena. U okviru Crvene pomoCi organizovano je pri·
kupljanjc obavjestenja o uhapsenim komunisti·
ma, obczbjedivana im je pomoc u hrani, novcu i
drugom, vodena jc briga o njihovim porodicama,
praccni su sudski procesi komunistima, odr'lavana je veza sa njihovim braniocima~advokatima
i dr. Osobito jc bila znacajna uloga Crvene po·
moCi prilikom sprovodenja akcija, koje su iziskivale vcce materijalne izdatke. Izvjesno je da su
mnogi strajkovi u Crnoj Gori uspjesno okoncani
dobrim dijelom zahvaljujuCi materijalnoj podrs·
ci koja je strajkaCima obezbijedena preko odbora Crvcne pomoCi. Samo u periodu od maja do
kraja 1940. godine sakupljeno je u Crnoj Gori
oko 50.000 dinara za pomoc zrtvama reakcije.
Preko svojih odbora organizacija Crvene pomoci je
obuhvatala najveCi dio naroda. Odbori su postojali u svim veCim mjestima Crne Gore.
2enski pokret
Prije ncgo sto je doslo do stvaranja organizacije
Zcnskog pokreta u Crnoj Gori, KPJ je povela si·
roku akciju za afirmaciju zena r.a svim poljima
drustvenog i politickog zivota. Za tu svrhu je ko·
risc'cna naprcdna stampa. Clanke su pripremali
rukovodioci naprcdnog pokreta u Crnoj Gori i
vee afirmisanc zenc-komunisti. Zbog predostro:<nosti obicno su svi clanci potpisivani pseudonimom. Preko njih jc KPJ iznosila svoj stav na problem ravnopravnosti Zena: to se mora rjeSavati u
sklopu sireg problema koji ne tangira samo zenu.
Rjescnja nc mozc biti ako su odnosi nedemokrat·
ski i nesocijalni.
Argumentima se valjalo sukobiti sa nastojanjima
da sc zcne odvoje od opstenarodne borbe pod pa·
rolom da »'lena pripada porodici - jedinom ze·
ninom prirodnom pozivwc, da njenim drustvenim
angazovanjem »prijeti opasnost porodici«, da bi
je politika uCini!a »muskobanjom« i dr.
I zaista, u ondasnjoj stampi, na pocetku 1936. godi-
8
�ne, pojavljuju se napisi koji se zalaiu za novi
tretman i novu ulogu zena u drustvu. »Istorija ne
poznaje darivanje slobode - kaie se u listu »Zeta«, koji je izlazio u Podgorici- vee je moramo
mi sami izvojevati... Zato trazimo i prava kad
imamo sve dumosti. Upuceno je dosta primjedaba na drustveni sistem koji posebno ugnjetava
zenu, stoga njima nije svejedno sto se zbiva i
dogada oko njih i u drustvenom, javnom i politickom zivotu. Od tih izmjena zavisi i njihov zivot i sudbina. Zato i one moraju napregnuti sve
svoje snage da uticu na te izmjene.« Zbog ovako
ostro izrecene kritike ondasnjeg rezima desavalo
se da su pojedini brojevi listova hili zabranjivani.
Uporedo sa ovom kampanjom preko stampe, na inicijativu naprednih zena dolazi do stvaranja organizacije Zenskog pokreta u Crnoj Gori. Prva je
osnovana u Podgoriei pocetkom marta 1936. godine, a zatim u Cetinju, Kolasinu i jos nekim mjestima Crne Gore.
Zenski pokret u Crnoj Gori od prvog dana razvijao se pod uticajem rad11ickog pokreta. Njegovo
uspjesno djelovanje i rezultati o okupljanju zena
hili su vidljivi i rezimu, pa je doslo do zabrane
ovih organizacija. Aktivistkinje »Zenskog pokreta« aktivirale su se nakon zabrane Zenskog pokreta u raznim gradanskim zenskim drustvima
( »Zensko dobrotvorno drustvo«, »Kola sprskih
sestara« i dr.). U nekima od ovih drustava osnivaju se omladinske sekcije - u Podgorici, Niksicu, Beranama, Bijelom Polju, Kotoru i Cetinju.
U njihovom radu koriScena su iskustva iz rada
vaspitnih grupa, organizacija zenskog pokreta i
dr. Omladinska sekcija u Cetinju brojala je oko
50 clanova. Medutim, policijske vlasti su zabranile rad i ovih organizacija naprednih zena i djevojaka.
DugogodiSnji intenzivni rad KPJ medu zenama u
Crnoj Gori poceo je da daje bogate rezultate osobito od 1937. godine. Partija se vee hila oporavila od udarca koji joj je bio zadan poznatom provalom iz 1936. godine, Ekspanzijom partijskog
rada na svim poljima djelatnosti ukljucen je jos
veCi broj zena iz grada i sa sela. U dotadasnjem
radu Zena iz svih slojeva druStva ostvarivano je
njihova jedinstvo u mnogobrojnim antifasistickim akcijama u tom periodu.
Rad na selu
82
KPJ u Crnoj Gori posvcCivala je posebnu paznJu
organizovanju seljastva koje je predstavljalo vecinu stanovnistva. 1937. godine poceo se formirati siroki pokret za kulturno i ekonomsko podizanje sela - »Seljacko bratstvo«, ·ciji je cilj bio
da »njeguje cojstvo kao sto se njegovalo junasS!VO«. Isto tako se formira pokret »Seljacka samopomoc«. Razvijanje solidarnosti je jedan od
glavnih zadataka novog pokreta za selo. Oko
7.000 porodica prislo je pokretu »Seljacko bratstvo«, a oko 5.000 clanova imala je »Seljacka samopomoc« u Crnoj Gori. RazvijajuCi napredni
pokret na selu KPJ je uspjela da uspostavi snaznu vezu sela i grada. Zato je dolazilo do onako
snaznih manifestacija solidarnosti stanovniStva
sa sela sa onim iz grada prilikom izvodenja brojnih strajkova i demonstracija.
Tim radom bile su obuhvacene i zene. Organizovani
su kursevi sivenja, krojenja, pletenja i dr. na
kojima je vrsen i politicki uticaj na zene. Jedna
aktivistkinja iz Berana ovako govori o uslovima
rada: »Mi smo organizovale vecemja prela na kojima smo citale partijski i drugi ilegalni materijal. Da bismo radile razne rucne radove, jedna izmedu nas Citala je odredeni partijski materijal.
M\ bismo tada odlozile rad i pazljivo pratile citanje, ucestvovale u diskusijama, odgovarale na
pitanja i sl. Na najmanju sumnju, ako bi nam se
ucinilo da se neko prikrada kuCi, odmah smo taj
materijal sklanjale na sigurno mjesto i pocele da
predemo, pletemo i radimo ostale rucne poslove.«
Treba istaCi ulogu jednog dijela strucnih uciteljica
koje su bile uposlene kod poznate firme »Singer«.
Prilikom organizovanja tecajeva krojenja i sivenja one su ostvarivale vezu sa naprednim zenama i omladinkama u mjestima koja su obilazile.
One su prenosile partijski materijal i bile sigurna veza KPJ u Crnoj Gori. Strucne uciteljice iz
Podgorice odlazile su u Ulcinj, Niksic, Berane i
dr. i obavljale vaZan partijski zadatak.
Masa je pjevala »Pocivaj mirno ... «
Na komemoracijama istaknutim komunistima koji su podlegli mucenjima u zatvorima i logorima
cule su se ostre rijeci otpora protiv nasilja i terora. Noseni su vijenci sa crvenom trakom. Pozdravljalo se stisnutom pesnieom; u govorima se
isticao zivotni put pokojnikov. Ovi tilZni skupovi,
na taj nacin, postajali' su mjesta na kojima je izricana astra osuda rezima,
Najimpozantnija pogrebna povorka bila je 30. marta 1937. godine prilikom sahrane Bozane Vucinic, clana Mjesnog komiteta KPJ Podgorica i jedne od najistaknutijih revolucionarki u Crnoj Gori. Iako je :i.ivot gubila i izgubila u tamnicama ondasnjeg rcZima, ipak je nalazila dovoljno snage
da radi i vrsi snaZan uticaj licnim kontaktima,
putem stampe iii na neki drugi nacin. Njeni clanci u novinama, najcesce objavljivani pod pseudonimom, hili su rado citani i lijepo primani. I kada je skrhana bolescu zavrsila svoj zivot, na sahranu u Piperima kod Podgorice doslo je vise
hiljada !judi. U broju od 21. jula !937. godine
»Slobodna rijcc« je detaljno pisala o ovom pogrebu: »Prilikom njenog pogreba sakupila se ogromna masa seljastva i podgorickog radnistva. Polo:i.eno je oko 30 vijenaca crvenih kao krv. Grupe
iz pojedinih mjesta pristupale su sa vijencima i
oprostile se od pokojnice pozdravom Narodnog
fronta. Govorilo je vise govornika. Najznacajniji
su govori drugarice J elene Cetkovic i studenta
Branka Bozovica. Osvrnuli su se na rad ove rijetko plemenite kulturne radnice - jednog od najljepsih primjera zenskih boraca za slobodu i pravdu. Tom prilikom izlio se sav gnjev zbog zlocinstva koje je u Dubrovniku pocinjeno nad pokojnicom. To joj je skrhalo i prekratilo zivot. Na
grobu masa se posljednji put oprostila sa pokoj-
�nicom pozdravom Narodnog fronta i otpjevala
))PoCivaj mirno ... ,<.
Meilu mnogobrojnim telegramima saucesca zapazeno je i pismo grupe politickih zatvorenika u Sremskoj Mitrovici. U pismu se iznosi zivotni put
Bozanin, njena odanost borbi radnicke klase:
»Ona narn je dala i sjajni primjer drugarice Crnogorke, dostojne drugarice svojih najboljih drugova, koji ce u istoriji nase borbe biti meilu prvima. Drugarica Bozana je u toku svoje duge i
plodne borbe uputila veCi broj drugarica istini i
borbi za bolju buducnost covjecanstva.« Meilu
157 potpisa ovog pisma nalaze se i imena Ivana
Milutinovica, Otokara Kersovanija, Slobodana
Skerovica, · Borisa Krajgera, Mil ana Bogdanovica,
Mose Pijade, Dure Pucara, Eriha Kosa, Jovana
Vcselinova i dr.
Na barikadama
Strajkacki pokret u Crnoj Gori dobija u intenzitetu 1937. godine. Upravo tada je odrl.an jedan od
najveCih strajkova u istoriji str~j!mckog pokreta u Crnoj Gori. Na inicijativu Pokrajinskog komiteta KP J, oko 600 grailevinskih radnika u Podgorici stupilo je u strajk zbog niskih nadnica i
desetocasovnog radnog dana. Da bi strajk uspio,
trebalo je prikupiti hranu za siromasne radnike-strajkace i clanove njihovih porodica. Pomoc je
dolazila sa svih strana, a osobito sa sela. Karavani konja sa tovarima hrane kretali su se iz sela
ka gradu. Glavni teret u prikupljanju hrane ponijele su zene. One su i same prenosile prikupljenu
hranu. Nakon mjesec dana strajka udovoljeno je
radnickim zahtjevima.
Poslije protcstnog zbora koji jc u organizaciji KPJ
odr:ian jula 1937. godine na Podgrailu kod Berana policija je uhapsila oko 40 omladinaca. Osam
uhapsenih omladinki bilo je zadr:Zano u zatvoru
punih 6 nedclja. Prema sjecanju jedne od njih,
drzanje ovih djevojaka u zatvoru bilo je na visini: ))Prvu noC u zatvoru naSa braCa i drugovi, pro·
kopali su zicl izmcilu njih i nas gvozclenom sipkom i proturili nam cedulju na kojoj su napisali
Sta trcba da govorin1o prcd policijom i Zandari-
ma i pred nacelnikom sreza. Mi smo se toga strogo pridrZavale, i po cijenu Zivota i muka nijesn1o
mijenjale iskaz.«
Slicni zborovi, mitinzi, strajkovi i demonstracije,
uz brojno uCeSCe Zena, organizovani su i u dru~
gim mjestima Crne Gore. U Mojkovcu je na primjer strajkovalo 60 djevojaka domaCickog tecaja.
»Pravo glasa nam treba da bisn1o i
njega upotrijebile za stvar mira«
Pod tom parolom poceo je 1939. godine siroki po·
kret za zensko pravo glasa.
Dalje organizaciono sarailivanje KPJ u Crnoj Gori
neposreclno je uticalo na sirenje i omasovljenje
zenskog pokreta. u tom smislu posebno mjesto
pripacla Sedmoj pokrajinskoj konferenciji KPJ
koja je odr1ana avgusta 1939. godine. U Zaklju-
cku o radu sa zenama konstatovano je: »Konferencija stavlja Pokrajinskom komitetu u zadatak da povede sto viSe racuna 0 radu medu zenama i njihovim organizacijama i da stvara zenske organizacije u mjestima gdje ne postoje, koordinirajuci akciju u tom pravcu u citavoj Pokrajini preko Zenske komisije Pokrajinskog komiteta.« Zene-komunisti, koje su izrasle u partijskom raclu u rukovodeCi kadar Partije, dobijaju i odgovarajucu ulogu. U novoformirani Pokrajinski komitet SKOJ-a izabrana je Dina Vrbica. Clan Oblasnog odbora sindikata za Crnu
Goru i Boku hila je Janica Milickovic. U Komisiju za sindikalni rae! koju je imenovao Pokrajinski komitet KPJ izabrana je Lidija Jovanovic,
Komisiju za rad sa zenama pri Pokrajinskom komitetu KPJ, pored ostalih sacinjavali su: Lidija
Jovanovic, Vasa Pavic, Dina Vrbica, Blaza VidojeviC, Dika Marinovic i Dara Vukovic. U okru:lnim i mjesnim partijskim rukovodstvima KPJ
bio je izvjestan broj zena.
Nalazec'i se na rukovodeCim mjestima u KPJ i drugim naprednim organizacijama u Crnoj Gori, zene su mogle da izvrse neposredniji uticaj na veliki broj svojih drugarica. Sve je to bilo od izvanrednog znacaja za njihovo jos jace i masovnije angazovanje, sto se ispoljilo u akciji za zensko pravo glasa i drugc akcije revolucionarnog
pokreta u Crnoj Gori.
Godinc 1939. Crna Gora je imala 24 industrijska
preduzeea sa 1.386 radnih mjesta, a samo u nekim od njih radile su zenc (Duvanski monopol
Podgorica i Rivijera- Fabrika sapuna u Kotoru). Prema statistickim podacima najveCi procenat uposlenih zena u Jugoslaviji tada je bio u Dravskoj banovini- 6,16'/o od ukupno uposlenih. U
Zetskoj banovini procenat uposlenih zena iznosio
je samo 1°/o. zene su najcesce radile kao nekvaiifikovane radnicc i kao· nadnicarke u poljoprivrcdi. Statistika biljdi da je 1939. godine u Crnoj Gori bi!o 3.307 nadnicara i slugu, od kojih je
bilo 1.020 zcna. Vcliki procenat nepismenog stanovniStva, a on jc u pojcdinim krajevima Crne
Gore iznosio i do 90%, govori, takoile o polozaju
Zen a.
Z:ene su imale puno razloga da ustanu protiv polozaja u kome su bile. Pravo glasa je bio jedan od
uslova cia se otpocnc borba za promjenu takvog
stanja. Tako je poceo masovni pokret za zensko
pravo glasa u cijeloj zemlji kojim je rukovodila
KPJ. Na stranicama stampe u Crnoj Gori pojavljuju se clanci koji objasnjavaju i populariSu ovaj pokret zena. U njima se kaze da je »sudjelovanje zcna u oclluCivanju o ratu iii miru potrebno i od ogron1ne vaZnosti. Pravo glasa nam treba
cia bismo i njega upotrijebile za stvar mira.«
Zborovi i konferencije odrzavani su gotovo u svim
vecim mjestima Crne Gore. Isticano je da ce se
zene »oprcdijeliti za one partije koje ce im ostvariti sva ona prava kojih su lisene od postanka
ove zemljc« i cia ce se boriti za mir, hljeb i sloboclu.
Jedan od najinteresantnijih zborova zena odr:Zan je
10. dccembra 1939. godine u Niksicu. Dva dana
ranije grad je osvanuo izlijepljen brojnim paralama i proglasom u kome je stajalo:
�»i:ene i djevojke Niksica i okoline, dodite neizostavno na veliki zbor za pravo glasa i ravnopravnost.
Crnogorke, u odlucnom trenutku pred donosenjem
novog izbomog zakona, zene u cijeloj zemlji vade akciju za ostvarivanje svojih prava. U toj borbi zauzmimo i mi dostojno mjesto i pokazimo istrajnost i hrabrost kao sto smo je pokazale pornaZuCi naSe oCeve, muZeve, sinove i braCu u bor
4
bi za narodne i politicke slobode.
Gradanke, seljanke, radnice, cinovnice, domacice,
majke, zenska omladino - sve zene, u jedinstvenu akciju za pravo glasa. Za jednake duinosti i
jednaka prava! Slozno sve zene za mir, slobodu
i bolji zivot svoje djece!«
Zboru je prisustvovalo preko 1.000 zena iz Niksica
i okoline. Govornice su se zalozile za demokratiju, socijalnu pravdu i zensku ravnopravnost,
sto cini nerazdvojnu cjelinu jedinstvene borbe
za opste pravo. Istaknuto je da ce biracko pravo
znaciti jos jedan glas vise protiv novog svjetskog
rata i nadiruceg rezima.
Masovni zborovi zena odr'Zani su 17. decembra 1939.
godine u Beranama i Cetinju, a krajem iste godine i u Podgorici. Ucestvovalo je od 600 do 1.000
zena. Svi ovi zborovi su bili dobra organizovani
i veoma uspjeli Na njima su govorile predstavnice svih slojeva druStva.
Na ovim i drugim zborovima bilo je sakupljeno nekoliko hiljada potpisa zena za pravo glasa koji su
sa usvojenim rezolucijama hili upuceni u Beograd.
Na prosirenom plenumu Pokrajinskog komiteta
KPJ za Cmu Goru, Baku i Sandzak, koji je cdrzan krajem 1940. godine, konstatovano je da je
broj clanova poslednjih pet mjeseci porastao za
13% i da je to povecanje osobito vidno medu
Zenama.
))BraniCemo zemlju!«
Ratna opasnost primicala se nasoj zemlji. KPJ organizuje niz akcija koje su bile uperene protiv
fasizacije zemlje, sve teieg polozaja radnih !judi,
a za mir, prijateljske odnose sa SSSR-om, za bolje uslove rada, za demokratizaciju drustva. U
svim ovim akcijama uceiice zena je bivalo sve
brojnije.
Proslava 8. marta 1939. godine u Podgorici dobila
je sve clemente opstenarodne borbe protiv ratnohuskacke i profasisticke politike rezima.
Veoma je znacajan strajk daka Uciteljske skole u
Cetinju marta 1940. godine. Ucesce zenske omladine u njemu bilo je masovno. Pojedine omladinke bile su Clanovi strajkackog odbora. Povod za
strajk bilo je naredenje policije skolskim vlastima da iskljucc sve ucenike i ucenice za kojc se
sumnjalo da pripadaju komunistickoj omladini,
sto je i ucinjeno. Nakon uspjelog strajka, iskljuceni i uhapseni daci, a njih je bilo 44, dobili su
ponovo pravo upisa u skolu.
Prilikom proslave 1. maja 1940. godine na markantnim mjestima u Podgorici istaknute su crvene
zastave. U njihovom postavljanju ucestvovale su
i Zene.
Titovo priznanje
84
Broj ukljucenih zena u raznovrsne aktivnosti naprcdnih snaga u Crnoj Gori rastao je iz godine u
godinu. Uspostavljcna jc cvrsta veza KPJ sa sirokim slojevima zena.
Vee smo napomenuli da je 1935. godine bilo samo
nekoliko zen a - clanova KP J; 1940. godine jc
njihov broj povecan do 55, da bi ih uoci ustanka
1941. godine bilo nekoliko stotina.
Najbolj ll potvrdu masovnog i stalnog ucesea :lena u
akcijama koje je preduzimala KPJ u Crnoj Gori
predstavljaju ocjene najvisih partijskih foruma iz
tog vremena.
Osma Pokrajinska konferencija KPJ koja je odriana avgusta 1940. godine kod Z:abljaka i kojoj je
prisustvovao Josip Broz Tito, ocijenila je rad
KPJ sa zcnama kao jedan od najboljih sektora
partijske· djelatnosti.
Priznanjc koje je dobio ovaj rad sa zenama na Petoj zemaljskoj konferenciji Centralnog komiteta
KPJ ( oktobra 1940) bilo je jos potpunije.
U Titovom referatu na ovoj konferenciji odato je
priznanje radu sa zenama i raclu :lena u Crnoj
Gori: .. Potrebno je ovdje naglasiti to da se bas u
onoj Pokrajini, gdje se bilo najmanje za nadati,
ispoljilo najvise razumijevanja kod drugova za
zensko pitanje, a to je u Crnoj Gori. U Crnoj Gori partijska organizacija ima preko 50 clanova
Partije, mnogo vise no i jedna druga pokrajina,
iako su u drugim pokrajinama uslovi za rad medu zenama jos rnnogo bolji.<<
Gotovo svi sabori i izleti odl'Zani ljeta 1940. godine
prctvorcni su u rcvolucionarne manifestacije i
antirezimskc dcmonstracijc.
Na demonstracijama u Podgorici (21. VI 1940) koje su odl'Zanc pod parolom "Branicemo zemlju
od fasistickih zavojcvaea« poginuo je jedan demonstrant, a dva su ranjcna, od kojih jcdna omladinka.
Z:ene su i same organizovale skupovc i akcije protiv profasistiCke politike i pozivale narod u borbu protiv nje. Komisija za rad sa zenama, koja
je radila pri Pokrajinskom komitetu KPJ, izdala
je 1940. godine proglas u kame se govori o dvostrukom ugnjetavanju zena protiv kojega se moraju boriti svi napredni elementi, a posebno revolucionarne zene. u proglasu se iznose podaci 0
besposlici, skupoCi i gladi koji vladaju u zemlji
i pozivaju se zenc u borbu za mir i nezavisnost
zemlje. Proglas se zavrsava parolom protiv fasizma, terora, impcrijalistickog rata i dr.
Marta 1941. godine u Crnoj Gori su organizovane
demonstracije protiv koncentracionih ]agora u
koje su odvodeni komunisti, navodno na vjeibu,
a prakticno to je znacilo hapsenje komunista.
Najmasovnije ucesce zena u ovakvim demonstracijama bilo je u Beranama; ad oko 700 demonstranata, hila je preko 400 zena. Demonstranti
su klicali: "Dolje logori! Ne damo nasu djecu u
logorc!« itd. Z:ene ucesnici ovih demonstracija
napravile su i potpisale protestnu peticiju, koju
su predale Nacelstvll sreza.
Demonstracije od 27. marta 1941. godine bile su
�jos jedan dokaz o izrastanju velikog broja zena
u borbenu snagu koja je jula 1941. godine zauzela odgovarajuce mjesto u oslobodilackoj borbi
KPJ protiv okupatora i njegovih saradnika.
III
U sklopu opsteg komadanja jugoslovenske teritorije koja je izvr5ena poslije aprilskog sloma Crna
Gora se nasla u italijanskoj interesnoj sferi. Baku Kotorsku su Italijani anektirali, a Ulcinj, Tuzi, Plav, Gusinje i Rozaje, sa okolinom pripojeni
su italijanskom protektoratu, tzv. Velikoj Albaniji. Sandzak je takode podijeljen izmedu kvi·
slinskih tvorevina (Velike Albanije, NDH, Nediceve vlade »narodnog spasa« i italijanskog civilnog
komesarijata za Crnu Goru). Kao posljedice okupacije i komadanja jugoslovenske teritorije u
Crnu Goru se vratilo oko 20.000 Crnogoraca koji
su veCim dijelom hili kolonizovani iii su se nalazili na radu u Metohiji, Kosovu, Makedoniji,
Vojvodini, Hercegovini, Bosni i Hrvatskoj.
Okupator je u svim vetin1 gradovin1a i veCim seli~
ma uspostavio svojc garnizone, kon1ande mjesta,
karabinjcrskc (zandarmcrijske) stanice, finansijske straze i policijskc aparate. Sekvcstrirana su
sva privredna preduzeca, banke i drugi novcani
zavodi, izvrSena jc zan1jena dinara za liru ( na
stetu dinara). Okupator je primijenio svoje zakonodavstvo i jezik u Crnoj Gori, a ejelokupno
sudstvo stavljeno je pod kontrolu Kasacionog suda u Rimu. Takode je uspostavljen okupatorski
vojni sud koji je sudio po italijanskom vojnom
krivicnom zakonu. U Boki Kotorskoj je pocela
nasilna denacionalizacija stanovnistva.
I pored ovakvih mjera okupator je razvio propagandu o svojoj »oslobodilackoj« misiji s ciljem da
pripremi teren za proglasenje crnogorske drlave
pod italijanskim protcktoratom. U tom poglcdu
je nasao oslonac kod jcdnog dijcla vodstva Crnogorskc fcderalisticke stranke. Uz pomoc ove grupe separatista izreziran je Petrovdanski sabor
(12. VII 1941), na kame je proCitana deklaracija
(sastavljena u Rimu) o uspostavljanju »nezavisne'< i »Suverenc({ dr.l:ave Crne Gore pod okriljem
fasisticke Italije. U citavoj toj farsi crnogorski
narod nije imao nikakvog udjela, sto je priznao
i sam civilni komesar Macolini u izvjestaju Ministarstvu spoljnih poslova od 17. jula 1941, sto je
uostalom crnogorski narod pokazao vee sjutra·
dan kada jc predvoden Komunistickom partijom
otpoceo trinaestojulski ustanak.
Partijska organizacija u Crnoj Gori se na borbu
protiv okupatora orijentisala od prvih dana okupacije. Svcga scdam dana poslije aprilskog sloma odr£an je prosireni sastanak PK KPJ u selu
Veljem Brdu, na kame jc odluceno da se odmah
poC:nc sa pripremama za oruZanu borbu protiv
okupatora. U tom cilju jc formirana Komisija za
prikupljanje oruzja. Ubrzo zatim pristupilo se
formiranju vojnih komisija pri mjesnim (sreskim) komitetima sa istim zadatkom. Da bi se
uspjesno izvrSile pripreme za borbu protiv okupatora partijska organizacija je, u duhu odluka
Majskog savjetovanja KPJ odrianog u Zagrebu,
proSirena prijemom novih clanova iz redova seljaka, radnika, napredne inteligencije, omladine,
:lena. Od aprilskog sloma do pocetka ustanka partijska organizacija je narasla sa 1.200 na 1.800 cianova. Na taj nacin je povecana i organizacija
SKOJ-a, koja je uoci ustanka imala oko 5.000 cianova. Tokom maja pristupilo se formiranju udarnih grupa, koje su sacinjavali pretemo Clanovi
KPJ i SKOJ-a. Do ustanka formirano je oko 285
udarnih grupa sa preko 6.000 clanova. Istovremeno su prikupljene i znatne kolicine oruzja ( oko
12.000 pusaka, oko 165 puskomitraljeza i mitraljeza. nekoliko artiljerijskih oruda), municije i
drugog ratnog materijala.
U svim ovim akcijama KP je imala dragocjene karlrove u zenama, koje su svojom bogatom aktivnoscu uoci rata stekle dragocjeno revolucionarno
iskustvo. UoCi aprilskog rata, ocekujuci da ce
clanovi Pokrajinskog komiteta KPJ morati da idu
na front izabran jc rezervni Pokrajinski komitet
u koji je usia Lidija Jovanovic, dok je clan Pokrajinskog komiteta SKOJ-a hila Dina Vrbica.
Za vrijcmc aprilskog rata zene Clanovi Partije odrzavalc su vezu sa clanovima Partije koji su bili na
frontu prenoseCi im proglas Pokrajinskog komitela, letke i drugi partijski materijal. Znacajan
su udio imale u akcijama KPJ na prikupljanju i
sklanjanju oruzja, sanitetskog i drugog materijala za borbu protiv okupatora.
U proglasu ko'ji je objavljen pocetkom juna 1941.
godine Pokrajinski komitet KPJ za Crnu Goru,
Baku i Sandzak posebno se obracao zenama:
»Imperijalisticki rat i okupator donijeli su glad
vasoj djeci, smrt, zarobljeniStvo i odvodenje u
logore vasih muzcva. brace, sinova, ponizenje vas
kao zena ... Ustanite u odbranu vase casti, u odbranu zivota vase djece i povdite vasu borbu sa
borbom vasih muzeva, brace i sinova.«
Partijska organizacija u Crnoj Gori je u toku priprema za ustanak organizovala rad sa zenama preko posebnih komisija koje su formirane pri Pokrajinskom i mjesnim (sreskim) komitetima.
Pored toga formirani su posebni aktivi Zena i vas~
pitne grupe u kojima su se okupljale zene u gradovima, i na selu. Sa zenama su odr:iane i posebne konferencije. U aktivima zena i vaspitnim grupama objasnjavan je stav Partije o najaktuelnijim problemima, kako u pogledu medunarodne
situacije, taka i u odnosu na emigrantsku vladu,
okupatora i domace izdajnike, o karakteru drugog
svjetskog rata i dr. Na ovim skupovima je posebno govoreno o ulozi zena u predstojecoj borbi.
U tom periodu primljen je u clanstvo KPJ i u SKOJ
veliki broj zena i djevojaka. U nedostatku potpunijih podataka navodimo da su uoci trinaestojulskog ustanka samo u selima niksickog sreza bile
24 zcnc u clanstvu KPJ, dok ih je pet bilo kandidata KPJ, a u cetiri opstine danilovgradskog sreza 12 Clanova KPJ i cetiri kandidata. U Podgorici
i Piperima bilo je 17 clanova, a u mojkovackoj i
poljskoj opstini (bjelopoljski srez) bilo je 14
:lena clanova i cetiri kandidata KPJ. Jedan broj
politicki uzdignutijih zena izabran je u sreska partijska rukovodstva. Taka su Zaga Pavlovic i Vjera
Kovacevic bile clanovi MK KPJ - Niksic, odnosno Grahovo, Vasa Pavic MK KPJ - Podgorica,
85
�Danica Marinovic MK KPJ :.___ Cetinje, Marija
Soljaga MK KPJ- Bar, Milica Musikic MK KPJ
- Andrijevica, Radmila Nedic MK KPJ - Be·
rane.
Organizovano je nckoliko sanitetskih kurseva za
obczbjcdcnjc sanitetskog kadra, koje su pohadalc prctczno mladc zene. Takode je izvjestan broj
omladinki, clanica KPJ i SKOJ-a, bio ukljucen u
udarnc grupc, sa kojima je izvodena politicka i
vojna nastava, a poscbno rukovanje oruzjem.
U predustanickim danima zene su prul:ile znacajnu
pomoc u organizovanju prikupljanja pomoci za
siromasne grac1ane, a prije svega za izbjeglice. Odbori Narodne pomoCi su uoci ustanka preimenovani u odbore Narodnooslobodilackog fonda. Na
inicijativu komunistkinja pomoc za izbjeglice dodjeljivana je iz kasa zenskih dobrotvornih drustava.
13. jul 1941.
Cetiri dana poslijc istorijske sjednicc Politbiroa CK
KPJ od 4. jula 1941. g. odrtan je sastanak PK
KPJ za Crnu Goru, Baku i Sandzak, na kame jc
odluccno da borba protiv okupatora otpocnc sto
prijc. Istovremcno je odluccno da udarne grupe
prerastu u gcrilskc odrede, naimenovana su ruko·
vodstva okruznih komiteta KPJ, a jedan broj cianova PK KPJ upuccn je na teren da pruzi pomoc
lokalnim partijskim rukovodstvima. Neposredno
poslije toga odrzani su sastanci okruznih i mjesnih (sreskih) komitcta na kojima su utvrdeni planovi oruzanih akcija.
Uprkos ncprijatcljskom drzanju najveccg broja
pripadnika bivsih gradanskih partija, u vrijcme
kada su njemacke oruzane snage silovito nadirale
kroz tcritoriju SSSR-a, u Crnoj Gori je 13. jula
pod rukovodstvom KPJ otpoceo ustanak protiv
okupatora. Zahvaljujuci velikom uticaju KPJ u
narodnim masama, slobodarskoj_ tradiciji crnogorskog naroda i njcgovim simpatijama prema
Sovjctskom Savezu i vjeri u njegovu nepobjedivost, akcijc gerilskih odreda vee prvih dana preraslc su u opstcna.-odni ustanak. Od 417.000 stanovnika koliko je Crna Gora imala, oko 32.000
!judi uzelo je neposrednog ucesca u ustanku. Za
deset dana oslobodeni su Danilovgrad, Berane
(Ivangrad), Kolasin, Andrijevica, Bijelo Polje,
Virpazar, Zabljak, Savnik. Grahovo i vcliki broj
sela i manjih mjesta. Izbaceno jc iz stroja oko
4.000 neprijatcljskih vojnika i oficira, a zaplijenjcnc su velike koliCine oruzja, municije i drugog
u
ratnog materijala.
trinacstojulskom ustanku zenc su aktivno ucest·
vovale, kako u opsacli i oslobadanju graclova, taka i u bojcvima na Vcljem Brdu, Cakoru i drugim
mjestima. One su najvcCim dijclom ucestvovale
u pomocnim sluzbama ustanicke vojske kao sanitetkc, donosioci hrane, municijc. Na osloboc1enoj
teritoriji one su organizovano radile na sakupljanju Zetve, izvlaCcnju hrane i ratnog materijala iz
86
gradova cia nc padnc ponovo u ruke okupatora, a
ucestvovale su i u odriavanju veze izmedu fronta
i pozadine. Na Vcljem Brdu i drugim ustanickim
bojiStima ginu1e su i Zene.
Na osloboc1enoj teritoriji unistcna je vlast okupatora i njegovih saradnika. BuduCi da se stara
vlast raspala ili kompromitovala u sluzbi okupatora, ustanici su organizovali svoju narodnu vlast.
Pored niza seoskih, opstinskih i drugih formirani
su sreski narodnooslobodilacki odbori u Kolasinu, Beranima, Andrijevici, Bijelom Polju i Dani·
lovgraclu. Nacionalno-oslobodilacki odbori dobili
su zadatak »da organizuju red i poredak na svo·
joj teritoriji; da po zahtjevima narodne vojne vlasti obczbijede ishranu trupa; da mobilisu radnu
snagu ... , radi uspostavljanja privrednog zivota,
svrsavanja poljskih poslova, organizovanja saobracaja i drugih sluzbi; da, po potrebi, organizuju naroclnu miliciju radi borbe protiv kriminalnih elemenata, spijuna i neprijateljskih agenata;
da preduzmu sve sto ce pomoCi privrednoj i nacionalnoj obnovi zemlje.«
Ustanicka vlast je u prvim revolucionarnim aktima
proglasila da su zene ravnopravni gradani i taka
_ oZivotvorila program KPJ u pogledu ravnoprav-
nosti zena. Privremena vrhovna komanda nacionalnooslobodilackih trupa Crne Gore, Bake i Sandzaka objavila je 22. jula 1941. godine saopstenje
u kame se kaze: »Pravo birati i b;ti biran imaju
svi grac1ani koji su napunili 18 godina, muskarci
i zcnc, bcz obzira na vjeroispovijest, nacionalnost
i rasu. Pravo gla~a imaju, razu'nlijc sc, i vojnici.
Ncmaju pravo glasa lica koja su se bila stavila
u sluzbu okupatora.« Taj rcvolucionarni akt dobio je svoju prakticnu primjcnu odmah. Prilikom
izbora Odbora narodnog osloboc1enja u Beranama (21. jula 1941. godinc) mcdu dclegatima su
bile i dvije zenc: Hristina Ncdic, ucitcljica, i Milcva Kastratovic, profesor. To je prvi put u Crnoj
Gori da Zene uzirnaju
uCeSCe u izboru
organa
vlasti.
)>Danas se vodi rat izmcdu Italijc i Crne Gore«
Ustanak je iznenadio okupatora. Ministar spoljnih
poslova fasisticke Italije grof Cano zabiljezio je
u svom dnevniku 17. jula: ,(rnogorski se ustanak
siri i dobija sve vece razmjere. Kad stvar ne bi
imala duboko i gorko znacenje, bila bi smijesna,
jer zapravo danas se vodi rat izmedu Italije i Crne Gore.« Fasisticko vodstvo je sumnjalo cia ce
sopstvenim snagama uspjeti cia izade na kraj s
ustanicima, pa je pomisljalo cia zatrazi pomoc od
Nijemaca. Okupator je preduzeo energicne mjere
radi ugusivanja ustanka. Svu vojnu i civilnu vlast
u Crnoj Gori okupator je prenio na komandanta
9. italijanskc armijc A. Pircija Birolija, kame je
naredeno cia ustanak ugusi a ustanike kazni »krajnje strogo i primjcrno.« Za operacije protiv usta·
nika okupator je upotrijcbio sest divizija, alban·
sku kvislinsku grupu Skenderbeg, nekoliko posebnih planinskih, konjickih, vazdusnih i tenkovskih grupa, mornaricke jedinice u Crnogorskom
primorju, jedinice finansijske straze, kompanije
crnih kosulja i crvenih kravata i razne kvislinskc
albanske i muslimanske bandc (i'ete), sto je ukupno iznosilo preko 100.000 vojnika.
Prve pokusaje okupatora da ovlada glavnim komunikacijama i razbije ustanicku blokadu oko poje-
�dinih svojih garnizona ustanici su osujetili i na-
nijcli mu tcskc porazc na Koscelama i BrajiCima
(kod Cetinja), Sozini i drugim bojistima. Medutim, posto je okupator izvrsio koncentraciju svih
svojih moderno naoruzanih snaga, ustanici nijesu
mogli da im se suprotstave. Do sredine avgusta
1941. okupator je uspio ponovo da zauzme gradove i vaznija mjesta koja su ustanici hili oslobodili i ovlada svim vaznijim komunikacijama. 0kupatoru je islo na ruku drianje reakcionarnih gradanskih politicara i oficira bivse
jugoslovcnske vojske koji su vrsili razornu propagandu medu ustanickim redovima. dezcrtirali
sa fronta i na kraju formirali svoje delegacije koje su posle u susret okupatorskim trupama i izrazilc im lojalnost.
Okupator je izvrsio masovne represalije. Mnoga naselja duz komunikacija su spaljena, a ljetina i
·usjevi uniSteni. Izvjestan broj ustanika i neborackog stanovniStva je strijeljan, a veliki dio zatvoren i interniran, priblizno 15.000 !judi.
Medu zarobljenim i interniranim ustanicima bilo je
i zena, od kojih su dvije strijeljane. Jedna od njih
Vukosava Ivanovic-Masanovic, studentkinja-komunist, koja. je jula 1941. g. strijeljana u Baru,
zadivila je svojim neustrasivim dr2anjem i samog
okupatora. Kada joj je posljje strijeljanja njenog
muza italijanski oficir prinio Musolinijevu fotografiju da je poljubi, obecavsi joj da ce u tom
slucaju biti slobodna, ona je to prezrivo odbila
pljunuvsi na fotografiju fasistickog diktatora.
Uspon NOP-a
Neprijateljska ofanziva ostavila je tcske posljcdice.
Oruzanc snagc narodnooslobodilackog pokreta
svedcne su uglavnom na ono jezgro koje su sacinjavali gerilski odredi, koji su i zapoceli ustanak. Rukovodstvu NOP predstojao je veliki politicki i organizacioni rad za dalju borbu protiv
okupatora i njegovih domaCih saradnika.
Jos u toku neprijateljske ofanzive, 8. avgusta odrzano je prosireno savjetovanje PK KPJ. Odluceno je da se izvrsi reorganizacija gerilskih odreda.
U tzv. internoj rezoluciji koja je na savjetovanju donesena istaknuto je: »Gerilac moze
biti svako bez obzira na pol i starost.« Poslije
pokrajinskog savjetovanja, tokom septcmbra i
oktobra, odrzane su mjesne (sreske) partijske
konferencije, poslije cega je nastupio nov uspon
NOP-a.
U drugoj polovini avgusta i tokom septembra gerilski odredi su nastavili sa oruzanim akcijama
protiv okupatora. Oni su postepeno prerastali u
vodove, cete i bataljone, odnosno u partizanske
odrede. Poslije savjetovanja u Stolicama izvrsena
jc reorganizacija partizanskog komandovanja u
Crnoj Gori i Sandzaku. Odlukom CK KPJ i Vrhovnog staba formirani su posebno Glavni stab za
Sandzak a posebno za Crnu Goru i Boku. Izvrsena je takode reorganizacija partizanskih jedinica
u Crnoj Gori. Pocetkom novembra formiraju se
cetiri veca partizanska odreda (Lovcenski, Zetski,
Durmitorski i Komski), a uskoro zatim jos dva
(Niksicki i »Bijeli Pavle<< ). Sredinom novembra,
po naredbi Vrhovnog staba, od crnogorskih partizana formiran je poscban odrcd za operacije u
Sandzaku, koji je u svom sastavu imao 3.690 boraca.
Ovaj odrcd je 1. decembra 1941. godine izvr5io napad
na utvrdeni okupatorski garnizon u Pljevljima,
ali ga nije uspio osvojiti, a uz to pretrpeo je velike gubitke. Ali i pored toga dejstvo ovoga odreda u Sandzaku znatno je podstaklo razvitak
NOP-a u tom kraju. Poslije napada na Pljevlja
320 boraca iz ovog odreda uslo je u sastav I prolcterskc brigade, oko 200 u sastav novoformiranog Crnogorsko-sandzackog odreda, dok se nesto
ljudstva vratilo u svojc maticne jcdinice.
Partizanski odredi u Crnoj Gori od sredine oktobra
1941. g. uspjeli su da porusc vaznije komunikacije
i da blokiraju okupatora u nckoliko garnizona, a
pored toga odnijcli su nad n j ima i nekoliko znacajnih pobjeda (Jelin dub lwei Podgoricc, kod
Vilusa, u KuCima, da navedemo samo najvaznije).
Okupator je bio prinuden da evakuise svoje garnizone iz Savnika, Zabljaka, Grahova, Lijeve Rijeke, Kolasina, Mateseva. U prvim mjesecima 1942.
g. okupator je pretrpio nekoliko osjetnih poraza,
pored ostalog na Obadovom.brijegu (kod Danilovgrada), na Zirovnici (kod Niksica), na Sv. Jeremiji (u Boki Kotorskoj) i drugim mjestima.
Tokom zime okupator je izvrsio pregrupisavanje
svojih snaga. U proljece 1942. godine ponovo ubacuje u borbu protiv snaga NOP u Crnoj Gori pet
svojih divizija i jake cetnicke i separatisticke snage kao svoje pomocne odrede. Sve je to praceno
jakom cetnickom propagandom u namjeri da se
narod politicki odvoji od narodnooslobodilackog
pokreta. Prema pripadnicima narodnooslobodilackog pokreta vr5ene su drasticne represalije.
Pored grcevite borbe da se odbrani slobodna teritorija, partizanski odredi bez dovoljno municije
i hrane nijesu mogli da se suprotstave nesrazmjerno nadmocnijim neprijateljskim snagama.
Odlukom Centralnog komiteta KPJ i Vrhovnog
staba od partizanskih snaga iz Crne Gore i Sandzaka formirane su tri proleterske brigade, koje
su preduzele veliki mars u Bosansku krajinu.
Usponu NOP-a u drugoj polovini 1941. godine nesumnjivo je doprinijelo nastojanje njegovog rukovodstva da izgradi siroku platformu na kojoj
bi se u borbi protiv ·okupatora okupile sve drustvenc snage bcz obzira na politicka ubjedenja,
nacionalnu i vjersku pripadnost i pol.
Uskoro poslije pokrajinskog partijskog savjetovanja od 8. avgusta odr2ane su, tokom septembra
i oktobra, i mjesne odnosno sreske partijske konfercncije, na kojima su proradivani zakljucci i rezolucija savjetovanja.
Na srcskim partijskim konferencijama poklonjena
je posebna paznja radu sa zenama. Jedan broj
zena koje su se svojom aktivnoscu istakle u ustanku primljen je u clanstvo KPJ. Novoizabrani partijski komiteti su takode popunjeni istaknutim
zenama clanovima KPJ. Tako su Danica Marinovic, Milica Musikic i Radmila Nedic ponovo
izabrane za clanove mjesnih (sreskih) komiteta
za cetinjski, andrijeviCki i beranski srez, dok su
za clanove novih mjesnih komiteta izabrane:
Lidija Jovanovic i Ljubica Popovic (podgoricki),
8~
�88
Stana Tomasevic (barski), Nada Jovanovit (danilovgradski). Neda Bozinovic-Vidovic (niksicki)
i Irina Knezevic (savnicki srez). Prema nepotpunim podacima po jedna zena je izabrana za clana
mjesnog komiteta - Herceg-Novi, odnosno Kolasin. Nesto kasnije Danica Marinovic, Lidija Jovanovic i Neda Bozinovic-Vidovic izabrane su za
clanove okruznih komiteta za okruge Cetinje,
Podgoricu i Niksic.
Partijsko rukovodstvo u Crnoj Gori je jos u avgustu postavilo zadatak da se zene sto masovnije
angazuju u narodnooslobodilackom pokretu, posebno na pitanjima kao sto su zbrinjavanje djece strijeljanih i intcrniranih rodoljuba, prikupljanju pomoCi za partizanske odrede i slicno. Odluceno je da se formiraju zenski odbori koji bi sistematski radili na okupljanju i politickom uzdizanju zena, a takode je insistirano da zene punopravno ucestvuju u radu narodnooslobodilackih
odbora.
Odmah poslijc odriavanja mjcsnih (sreskih) partijskih konferencija poceo je rad na formiranju novih zenskih odbora i okupljanju u njih rodoljubivih zena. Krajem 1941. i pocetkom 1942. godine
seoski i opstinski odbori zena hili su formirani
na citavoj slobodnoj teritoriji u Crnoj Gori. Na
podrucju savnickog (durmitorskog) sreza, koji je
u zimu 1941/42. godine bio sav slobodan, postojalo je 90 seoskih i sest opstinskih odbora :lena.
U nekim mjestima, kao u Grahovu, umjesto odbora postojao je aktiv zena, koji je vrsio funkcije
opstinskog odbora. U nekim okupiranim gradovi·
rna formirani su takode odbori zena. Tako je na
Cetinju krajem 1941. godine formiran Gradski
odbor zena.
Pocetkom 1942. godine u krajevima gdje su posto·
jali uslovi odriavane su sreske konferencije i for·
mirani sreski odbori zena. Tako je I. februara odriano savjetovanjc zena za srez niksicki, a 20.
februara za srez savnicki, na kojima su izabrana
sreska rukovodstva. Sresko rukovodstvo zena u
savnickom srezu nazvano je Komisija za rad sa
zenama. Ona je radila pri Mjesnom (Sreskom)
komitetu KPJ - Savnik, a sacinjavalo ju je sest
zena, tj. po jedna predstavnica iz svake opstine
ovog sreza.
Okupatorska i cetnicka separatisticka ofanziva protiv snaga NOP ameli su dalji rad na stvaranju or·
ganizacije zena u Crnoj Gori. Iako se nije uspjelo
da se u ovom periodu formira organizacija AFZ·a,
ipak su u drugoj polovini 1941. i pocetkom 1942.
godine udareni njeni temelji, tako da ce se u to·
me uspjcti cim sc u ovim krajevima ponovo stvo·
ri slobodna teritorija, tj. u drugoj polovini 1943.
god in e.
Pocev od septembra 1941. godine pocelo se intenzivno raditi i na stvaranju Crnogorske narodne omladine (CNO). Taj rad bio je od znacaja za vece
ukljucivanje zenske omladine. U privremeni po·
krajinski odbor CNO, koji je formiran pocetkom
septembra, izabrane su dvije zene: Dina Vrbica·Miodragovic i Ljubica Popovic. Tokom septemb·
ra i oktobra odriane su omladinske konferencije
(seoske, opstinske i sreske) u najvecem dijelu
Crne Gore. Na ovim konferencijama, kao i u ru·
kovodstvima koja su tom prilikom izabrana, zas·
tupljena je bila i zenska om!adina u znatnoj
mjeri.
Na Pokrajinskoj konferenciji CNO (30. novembra
1941) od 36 delegata koji su ucestvovali u njenom radu bilo je osam omladinki. U Pokrajinski
odbor, koji je imao 12 clanova, izabrane su tri ZC·
ne: Dina Vrbica-Miodragovic, Dara Krstajic i Mi·
lica MiSikic, od kojih je prvoimenovana izabrana
i u Izvrsni odbor od tri clana. Pos!ije Pokrajinske
konferencije pojacan je priliv zenske omladine u
CNO. Tako je u vrijeme odriavanja konferencije
zenska omladina cinila nesto viSe od jedne petine
( od 13.011 clan ova u CNO bilo je nesto preko
3.000 omladinki), dok se pocetkom 1942. godine
broj zenskc omladine povecao za jednu trecinu
(od oko 18.000 clanova CNO bilo je oko 6.000 omladinki). U nekim krajevima na slobodnoj teritorij i zenska omladina je hila ukljucena u CNO i
preko 90% ( Grahovo i neke opstine cetinjskog,
podgorickog, danilovgradskog, niksickog i savnickog sreza).
U organima vlasti
Uporedo sa razvitkom narodnooslobodilackog pokreta i ponovnim stvaranjem vece slobodne teritorije, tokom jeseni 1941. godine, ponovo se formiraju narodnooslobodilacki odbori kao organi narodne vlasti i organizatori svenarodnog ucesca u
narodnoos!obodilackoj borbi. U to vrijeme zene
su ispoljavale veliku aktivnost u odborima Narodnooslobodilackog fonda u prikupljanju pomo·
Ci za porodice koje su nastradale u toku neprijateljske ofanzive, kao i za izbjeglice i zatvorene
rodoljube, zatim na snabdijevanju partizanskih
odreda i prikupljanju podataka obavjestajne pri·
rode.
Prilikom izbora narodnooslobodilackih odbora u
drugoj polovini 1941. i prvim mjesecima 1942. go·
dine zene su aktivno ucestvovale. Istina, u pocetku, usljed konzervativnog shvatanja sredine, bilo
je u tome i raznih otpora. Medutim, postepeno, a
osobito poslije Ostroske skupstine na kojoj je izabran Narodnooslobodilacki odbor za Crnu Goru
i Boku, takvi otpori su uglavnom prevazideni.
Veliki broj zena izabran je u odbore bilo da su delegiranc kao prcdstavnice seoskih i opstinskih odbora zcna, bilo da su predlozene na narodnim
skupovima. Gotovo bez izuzetka zene su bile iza·
brane u svc seoskc i u vcCinu opstinskih narodnooslobodilackih odbora. Tako su u Plenumu Opstinskog NOO u Gornjoj MoraCi izabrane Dunja Dokic i Stanojka Mandie, u Donjoj Moraci Vuka Rasovic, u Rovcima Julka
Selic, u kolasinsko-recinskoj opstini J asna Bulatovic, Darinka Vlahovic i Olga Vujisic, a u
Varoski NOO Kolasin Spasa Boskovic. U plenum Opstinskog NOO Grahovo izabrano je !8
clanova od toga tri zene: Danka Kovacevic, Ljubica Kovacevic i Milka Milovic. Za Clana Opstinskog
NOO u Banjanima hila je izabrana Anda Bacovic,
u Spuzu Olga SaviceviC, a za sekretara Opstinskog
NOO u Zagarcu Julka Velimirovic. Zene su tako·
de birane i u sreske narodnooslobodilacke odbore. Tako je u Sreski NOO za Primorje izabrana
�Andelka Andus, a u Sreski NOO za Kolasin Evgenija Selic.
Z:ene su aktivno ucestvovale u partizanskim strazama koje su organizovane pri narodnooslobodilackim odborima. U jednom izvjestaju sa terena Pipera i Kuca piSe: »Drugariee vrse dobro svoje
duznosti. Organizovale su zenske straze na onim
mjestima kuda se ide u Podgoricu. One vrse pretrese i kontroliSu zene koje idu i dolaze iz varosi.«
U jednom izvjestaju MK KPJ Grahovo od marta
1942. godine kaze se: »Obicna je pojava da zenska
omladina dd:i straze i ide u patrole po selima sa
puskom, revolverom i bombama.« Slicna situaeija je bila i u drugim krajevima. Komandant NOP
odreda »Bijeli Pavle« poslije obilaska niksiCkog
sreza obavijestio je: »Svuda gdje sam prolazio -putem iii selom - naisao sam na zenske patrole
sa puskama (bilo je i starijih, udatih zena) koje
kontrolisu teren.«
Sanitetski tecajevi
Velika paznja posveCivana je zdravstvenom prosvjeCivanju zena. u tom cilju organizovano je vise sanitetskih kurseva.
U avgustu 1941. u Piperima je pod rukovodstvom
dr SaSe BoZoviCa, organizovan dvomjeseC:ni sani~
tetski kurs, koji je pohadalo oko 80 zena, pretezno mladih djevojaka. Uskoro zatim organizovani
su kursevi u Zeti i Ljesanskoj nahiji. Tokom jeseni dr Milo Savicevic je organizovao nekoliko sanitetskih kurseva u danilovgradskom srezu. Takve kurseve u niksickom srezu organizovali su dr
Radoje Mijuskovic, dr Olga Milosevic, dr Vojo
Dukanovic i dr .fovan Bulajic. U novembru 1941.
godine u Stitarima, sjedistu staba Lovcenskog odreda, organizovan je takode sanitetski kurs pod
rukovodstvom dr Stanka Martinovica. Organizacijom sanitetskih kurseva na podrucju Komskog
NOP odreda rukovodila je dr Ruza Rip uz pomoc apotekara Jele Zunjic i babice Ljubice Zivkovic. Poslije pljevaljske bitke na Zabljak je pocetkom decembra 1941. g. pristigao veliki broj ranjenika, pa se osjetila potreba za bolnicarima.
Zbog toga je pod rukovodstvom Radmile Corovic
organizovan dvanaestodnevni sanitetski kurs, na
kome je strucni predavac bila dr Irina Knezevic.
Ovaj kurs je pohadalo oko 50 djevojaka iz Zabljaka i okoline. Pocetkom januara na Z:abljaku
je organizovan joS jcdan petnaestodnevni kurs,
koji je vodio dr Duro Mestcrovic. U bjelopoljskom
srezu organizovan je jedan kurs, koji je zavrSila
grupa djevojaka iz Sahovica (Tomasevo).
Sanitetski kursevi organizovani su i u okupiranim
gradovima. U decembru 1941. g. organizovan je
sanitetski kurs u Podgorici, koji je morao biti
prekinut zbog nastalih hapsenja u gradu. Krajem
1941. godine organizovano je nekoliko kurseva u
Cetinju, koji su, zbog opasnosti od hapsenja, radili po manjim grupama. Zbog planiranog napada
na Niksic krajem 1941. i pocetkom 1942. g. u gra·
du je organizovano nekoliko sanitetskih kurseva
kako bi njegovi slusaoci mogli da pruze pomoc
ranjenicima.
Sanitetski kadar radio je dijelom u partizanskim
jedinicama, a dijelom u partizanskim bolnicama
koje SLI postojale pri Stabovima partizanskih Od·
reda. Veliki broj zena koje su zavrsile ove kurseve stupio je u proleterske brigade prilikom njihovog formiranja (I proletersku, III sandzacku, IV
i V crnogorsku).
Sanitetski kursevi su bili od velikog znacaja i za
politicko uzdizanje :lena, jer su na njima pored
strucnog rada dl"Zana i politicka predavanja. Politicki rad medu zenama bio je vrlo razvijen. Povodom 8. marta 1942. godine, koji je prvi put proslavljen na slobodnoj teritoriji, organizovane su
brojne politicke konferencije, na kojima je istican zn·acaj ovog medunarodnog praznika zena i
narodnooslobodilacke borbe za njihovu ravnopravnost i polozaj u novom drustvu. Ovaj praznik
je inace svecano proslavljen u svim veCim mjestima na slobodnoj teritoriji.
Pored rada na politickom i strucnom uzdizanju radilo se i na opismenjavanju zena i omladine (analfabetski tecajevi) i njihovom kulturnom uzdizanju. Zgrade skola na oslobodenoj teritoriji bile su pretvorene u domove kulture, gdje su drlane konferencije, zborovi, priredbe, organizovane
biblioteke, zidne novine, razni tecajevi i drugo.
Zene su organizovale i posebne higijenske komisije
koje su se starale o Cistoci kuca i naselja, kao i o
zdravstvenom prosvjecivanju naroda.
Sa puskom u ruci
Tokom jeseni 1941. godine zene su uzele ucesca u
svim oruzanim akcijama protiv okupatora. Medutim, one su u tim akcijama ucestvovale preteZ·
no kao sanitetsko osoblje i bolnicarke, jer tada
jos nije bio jasan stav u pogledu ucesca zena kao
boraca u partizanskim jedinicama. Uglavnom se
smatralo da je dovoljno da zene pruzaju u raznim
vidovima pomoc oslobodilackoj borbi. Prelom u
tom pogledu predstavljalo je formiranje Crnogorskog NOP odreda za operacije u Sandzaku i njegov pohod na Pljevlja. U sastav odreda uslo je
oko 60 zena koje su preuzele ulogu sanitetki. One
su prilikom napada na Pljevlja neposredno ucestvovalc u borbi i tom prilikom pokazale veliku hrabrost i pozrtvovanje, zbog cega je jedan broj njih
i pohvaljen. Poslije pljevaljske bitke jedan broj
zena iz ovog odreda usao je u sastav I proleterske
brigade.
Zbog odlaska velikog broja boraca iz Crne Gore
morala se izvrsiti popuna parlizanskih jcdinica
na terenu. Medu novim borcima nalazio se i veliki broj zena. Taka se krajem 1941. godine u bataljonu >>Jole Piletic« nalazilo 125 partizanki. Pocetkom 1942. godine povecava se priliv zena i u
druge partizanske jedinice. Tako je u selu Velestovu medu 38 partizana koji su pocetkom 1942.
polozili zaklctvu bilo 10 zena, a u Zagredi od 95
partizana bilo je 15 zena. Pocetkom marta 1942.
godine Primorski bataljon ( »Stevan Siljanovic«)
imao je 38 zena. U bataljonu ,J ovan Tomasevic«
bilo je u aprilu 1942. godine 85 partizanki. Razumije se da je i u drugim partizanskim odredima,
osobito u Durmitorskom, bio znatan broj zena.
Prilikom reorganizacije partizanskih jedinica i for-
89
�miranja udarnih bataljona ( tokom april a i poeetkom maja 1942) zene u njih stupaju u velikom
broju. Prvi niksicki udarni bataljon imao je u
svom sastavu 60 partizanki iz raznih krajeva sre·
za, dok je u ostalim udarnim bataljonima sa podrucja ovog sreza bilo oko 100 zena. Prvi i Drugi
udarni bataljon od ukupno 223 borca imao je sre·
dinom maja 42 partizanke. Omladinski udarni ba·
taljon Durmitorskog NOP odreda imao je u svom
sastavu 20°/o omladinki. I u svim drugim udar·
nim bataljonima u Crnoj Gori bio je veliki broj
zena, ali o njihovom broju nema potpunijih po·
dataka.
Jedan broj politicki razvijenijih zena imao je u udarnim bataljonima odgovorne funkcije. Tako je
zamjenik politickog komesara Treceg niksickog
udarnog bataljona bila Neda BoZinovic-Vidovic, a
omladinski rukovodilac Mila Mijuskovic. Zamjenik politickog komesara I. cete Omladinskog U·
darnog bataljona Durmitorskog NOP odreda hila je Vinka Obradovic, a druge cete Stanica Glomazic. Politicki komesar samostalne omladinske
cete Lovcenskog NOP odreda hila je Stana To·
masevic.
Prilikom formiranja Ill sandzacke, IV i V crnogorske proleterske brigade u prvoj polovini juna
1942. godine u njihov sastav uslo je oko 400 zena.
Neke od njih su bile na rukovodecim polozajima
pocev od desetara do clana politodjela brigade.
Ucestvovale su u svim slavnim bojevima i bitka·
rna koje su ove brigade vodile. Partizanski hro·
nicari su zabiljezili podvige Jelice Maskovic, Mi·
lice Vucinic, Vukice Micunovic, Dobrile Ojdanic,
sestara Martinovic, Dragice Durasevic, Danice La·
zarevic, Dunje Dokic, sestara Radovic, Mileve La·
jovic-Lalatovic, Branke Dedovic, Anke Cerovic, i
mnogih drugih, koje su kao borci, puskomitraljesci i bombasi juriSale zajedno sa svojim drugovima na neprijateljske polozaje u Livnu, Kupresu,
Jajcu, Gornjem Vakufu, Bugojnu, Travniku, Prozorn, Vilica Guvnu, Konjicu, Jablanici, Nevesinju,
Sutjesci, Zelengori i drugim bojistima sirom ze·
mlje.
Posljednje poruke
90
Poslije formiranja proleterskih brigada i povlace·
nja partizanskih glavnina, u Crnoj Gori su ostali
Pokrajinski komitet KPJ, okruzni i sreski komi·
teti, Pokrajinski komitet SKOJ-a i izvjestan broj
gerilskih grupa, ukupno oko 700 !judi. Po partijskom zadatku ostao je i izvjestan broj zena, pri·
je svega clanovi okruznih i sreskih komiteta KPJ,
a zatim i druge. Pored ostalih, na terenu su ostale
Ljubica Popovic, Lidija Jovanovic i Velika Kovacevic (podrucje OK KPJ - Podgorica), Danica·Dika Marinovic (OK KPJ- Cetinje), Vjera Ko·
vacevic i Dara Cokorilo (OK KPJ Niksic). Milica
Musikic (OK KPJ - Berane) i druge. One su i·
male zadatak da razviju politicku aktivnost u na·
rodu, a po mogucnosti i da organizuju orul!ane
akcije protiv okupatora i njegovih saradnika. Partijski radnici, odnosno gerilske grupe djelovali su
pod vrlo teskim uslovima, izlozeni svakodnevnim
potjerama od strane okupatora, cetnika i sepa-
ratista. Tokom ljeta poginulo je iii zarobljeno
odnosno strijeljano oko 100 partijskih radnik~. i
gerilaca, a tokom zime, osobito sa prvim snijegom, jos pribliZno toliko. Tom prilikom je pogi·
nulo i nekoliko zena.
Sve surovosti rata, pa i smrt, zene su podnosile dostojanstveno i herojski. Iz niza drugih izdvojicemo samo dva primjera. - DvadesetogodiSnja Ljubica Popovic je kao clan OK KPJ za Podgoricu
i Clan PK 'SKOJ-a vracena iz vojne jedinice na
ilegalni partijski rad na terenu. U jednoj borbi sa
cetnicima ona i Rasko Bozovic su bili ranjeni i
sklonili su se u jednu staju u Kucima. Cetnici su
ih sredinom novembra 1942. otkrili, izvrsili na
njih napad, a zatim pozvali na predaju. Kada su
oni to odbili, cetnici su zapalili staju. Na iznena·
denje cetnika u staji se zaorila pjesma. Kada im
se plamen priblizio Ljubica i Rasko su izvrsili samoubistvo. Cetnici su nasli samo njihova uglje·
nisana tijela. - U dolini Tare, u cetnickom osinjaku, bio je najveci broj gerilskih grupa, kao da
su prkosili neprijateljskoj jacini. Jedne decembarske noei 1942. godine cetnici su opkolili gerilsku grupu J agosa Rabrena i brace Vidakovica
(Milana i Janka) u jednoj pecini kod sela Dobri·
lovina (Mojkovac). Sa njima je hila i Jela Rabren,
uciteljica, zivotna saputnica Jagosa Rabrena, ko·
mandanta partizanskog bataljona. Posto nijesu
mogli da ih prisile na predaju, cetnici su doveli
njihovu djecu i pozvali opkoljene partizane na
predaju iii ce im djecu pred njihovim oeima zak·
lati. Poslije izvjesnog kolebanja roditelji su odlu·
cili da zrtvuju svoje zivote samo da bi djecu spa·
sli. Kada su ih doveli na gubiliste, cetnici su Jeli
i J agosu Rabrenu obecali da ce im postedjeti zivote ako se odreknu Komunisticke partije. Oni su
im na to prkosno odgovorili: »Mi sa varna nemamo sta da razgovaramo. Mi smo se predali nasoj
djeci, a ne varna.«
Okupator, cetnici i separatisti zaveli su surov teror
nad pripadnicima i pristalicama NOP-a. U svim
gradovima, pri eetnickim komandama i u opstin·
skim centrima formirani su okupatorski, cetnicki
iii separatisticki zatvori, a u nekim gradovima,
kao u Cetinju, Podgorici i Niksicu, bilo ih je i po
nekoliko. Pored logora u Albaniji (Klos, Kavaja,
Tepe kod Skadra, Burel. Korea, Valona) i Italiji
(Ponza, Kolfiorito), u kojima je bio veliki broj crnogorskih rodoljuba, osnovani su logori i u Crnoj
Gori (Bar, Mamula, Prevlaka, Zabjelo kod Podgo·
rice i drugi manji). Pored okupatorskog suda na
Cetinju, pri komandama cetnickih odnosno naci·
onalistickih odreda u Cctinju, Podgorici, Dani!ovgradu (jedno vrijeme), Niksicu i Kolasinu ustanovljeni su >>narodni vojni sudovi« odnosno sudovi »Za zastitu naroda« koji su tokom ljeta i je·
seni 1942. godine osudili na smrt oko 1.400 rodoljuba.
Kroz neprijateljske zatvore i koncentracione logore
proslo je u toku rata oko 30.000 !judi, a od toga
veliki broj zena i djece. Sarno kroz zatvor u Kolasinu proslo je oko 700, a kroz logor u Baru oko
1.100 zena.
U toku rata strijeljano je i objeseno 6.655 rodoljuba, od toga 1.804 zene. Najveci broj je strijeljan
u periodu od povlacenja proleterskih brigada iz
�Crne Gore (juna 1942) do kapitulacije Italije. Na
streliStima su se podjednako hrabro driali stari
ratnici kao i mladiCi i djevojke. U uspomenama
pre'livjelih rodoljuba sacuvan je veliki broj svijetlih likova koji su umirali uspravno.
Na strelistu Dara Cokorilo je skinula cipele sa porukom: »Posaljite ovo drugovima, to im je posljednji pozdrav od Dare.«
Mlada ljekarka Ruza Rip, kada su je u Kolasinu, u
martu 1942. cetnici Pavia Durisica odveli na vjesanje, nije dozvoli!a da je dzelat dotakne, vee je
pred uplakanim narodom sama sebi stavila omcu
na vrat i sama odgurnula dasku ispod nogu.
Slicno je postupila i 17-godiSnja partizanka Joka
Baletic. Nije dozvolila da joj dzelat stavi omcu na
vrat vee je to sama ucinila, a kada su je, na vjesalima, pitali za posljednju zelju, prkosno je odgovorila: »Ona je poznata mojim drugovima ...
Cucete je kada je budu ispunjavali.«
Anoa Bacovic iz Banjana izddala je strasna mucenja na koja su je cetnici stavili u nadi da ce odati
svoje saborce koji su bili u ilegalstvu. Zabadali
su joj igle u tijelo, eksere pod nokte, sibali je korbacem, gazili, ali na sve to ona je ostala - nijema.
Herojsko drianje pred smrt ispolji!e sui Desa Adzic,
Vasilija Kostic i mnoge druge zene-borci.
Sacuvana su i brojna pisana svjedocanstva o heroj·
skom drian ju zena-boraca pred smrt. 0 tome govore njihova predsmrtna pisma od kojih ccmo ne·
ka citirati.
Vidna Mijanovic iz Gornjeg Polja kod NiksiCa posto
je osudena na smrt napisala je oprostajno pismo
majci: »Draga mama, dosao je cas da se razdvojimo. No, ti se neces iznenaditi, jer ti znas da mi
moramo dati sve od sebe. Mi idemo kuda sav posteni narod ide, pa nemoj slucajno suzu da prolijes . . . Budite odani nasoj borbi, pa makar svi
nestali ... <(
Mlada djevojka Anka Knezevic uoci strijeljanja pise svojim roditeljima: »Dragi moji, danas vam pi·
sem posljednje pismo, jer znam da cu sjutra u 10
sati poCi u smrt. Ne zalim sto odlazim tako mlada
u hladan grob. Ne zalim, jer casno i posteno odlazim i dajem svoj zivot kao i hiljade i hiljade
mladih i naprednih omladinaca .. ·"
Majke su posebni likovi boraca-heroja
Mara Radulovic, partizanka, izgubila je sva cetiri
sina u narodnooslobodilackoj borbi. Kada joj je
prvi sin, puskomitraljezac, poginuo, majka je njegove drugove samo pitala - je li mu puskomitraljez spasen. Drugog sina je sahranila daleko od
rodnog kraja, bez rijeci, bez suza. Kada su
joj kazali da joj je poginuo i treCi, njen pr·
venae Veljko, Mara je stegla srce i kazala: »Kada smo u borbu krenuli, znali smo da se mora gi·
nuti. Rodila sam ih da poginu za slobodu kad zatreba.« Najteze joj je palo kada je poginuo posljednji - cetvrti, koji je istovremeno bio i najmladi, njen mezimac. Ni tada se majci oko nije
zamaglilo. A kada su joj njegovi drugovi omladinci to saopstili, ona je odgovorila: »Neka je njegova smrt srecna za nasu borbu. Vi ste svi moji sinovi.«
Zora Vujisic iz Lipovske Bistrice, kod Kolasina, iz·
gubila je tri sina partizana. »Ne bi mi bilo tako
tesko da su poginuli u borbi - govorila je - ali
me strasno boli sto svu trojicu uhvatise zlikovci
(Italijani i cetnici).«
Milica Orlan die je takooe izgubila tri sina. Kada joj
je treCi objesen, rekla je: »Neka moj Ivo bude
posljednja zrtva okupatora!«
U toku bitke na Sutjesci njemacki okupator je u
durmitorskom kraju ostavio pravu pustos. Sarno
u Pivi je tom prilikom ubijeno i masakrirano preko 1.200 osoba, pretezno neborackog stanovnistva: zena, djece i staraca.
Glavni inicijativni odbor AFt.
U toku bitke na Neretvi, u kojoj su cetnici doziv·
jeli tezak poraz, NOP u Crnoj Gori ponovo je ozi·
vio. Formirano je viSe partizanskih ceta i bataljona, koji su izveli i nekoliko znacajnijih akcija.
Dolazak divizije glavne operativne grupe NOVJ jos
vise je doprinio usponu NOP-a. Preduzete su mjere za ponovno ozivljavanje narodnooslobodilackih
odbora, Crnogorske narodne omladine i organizacije zena. Tada je u Crnoj Gori osnovan glavni
inicijativni odbor AFZ-a. Ali su uslovi za rad bili
teski, jer je poeela nova neprijateljska ofanziva
koja se zavrsila bitkom na Sutjesci. Glavna operativna grupa NOVJ presla je u istocnu Bosnu. U
Crnoj Gori su ostale manje partizanske snage. U
toku bitke na Sutjesci reorganizovani Pokrajinski
komitet, koji su saCinjavali: Blazo Jovanovic,
Veljko Zekovic, Radoje Dakic, Stana Tomasevic i
Andrija Mugosa, odvojio se od Glavne operativne
grupe i sa grupom partijskih i vojnih rukovodilaca (52 covjeka) uspostavio vezu sa partijskim
komitetima i partizanskim snagama. Uskoro poslije PK u Crnu Goru je dosao i Ivan Milutinovic,
clan CK KPJ i Vrhovnog staba. Poslije bitke na
Sutjesci u Crnu Goru se probio i jedan bataljon
V crnogorske brigade koji je u ognju bitke odsjecen od svoje maticne jedinice.
PK KPJ je pristupio ucvrscivanju partijske organi·
zacije povezivanjem sa masama i aktivnijem politickom radu. Od boraca koji su se vratili sa Sutjeske i gerilaca sa terena formirana su dva bataljona u niksickom srezu, jedan bataljon u BjelopavliCima i Piperima i nekoliko partizanskih ceta
u drugim mjestima. Ove jedinice kao i Vasojevic·
ki udarni bataljon izveli su nekoliko uspjesnih
akcija protiv okupatora i cetnika.
Sedamnaestog avgusta na planini Lukavici oddan
je prosireni sastanak PK KPJ, kojem je prisust·
vovao I. Milutinovic. Na sastanku je razmatrana
politicka situacija i rad partijske organizacije. Pored ostalog, konstatovano je da je politicki rad na
organizovanju zena nedovoljan, iako su zene u velikoj mjeri bile privriene narodnooslobodilackoj
borbi. U zakljuccima koji su doneseni na sastanku rijeseno je da se odmah pristupi ozivljavanju
svih sektora partijskog rada. Pri tome je sektoru
rada u AFZ-u posvecena posebna p3Znja.
pisalo je u zakljuc»Organizacije AFZ-a cima prosirenog sastanka PK KPJ od 17. avgusta
1943 - treba stvarati svuda po selima, opstina·
91
�rna, srczovima ild., i na slobodnoj i na okupiranoj
teritoriji. U inicijativne odbore AFZ-a okupljati
sve aktivne i narodnooslobodilackoj borbi odane
zene iz svih drustvenih redova. Sto prije je potrebno inicijativne odbore AFZ-a zarnijeniti odborima AF:1:-a izabranirn na sirokirn sastancima
i konferencijarna zena. Partijska rukovodstva i
svi clanovi Partije duzni su da ukazu punu pornoc
u ovorn radu«, pisalo je u pomenutorn dokurnentu.
Zakljucci PK KPJ od 17. avgusta 1943. godine imali
su veliki znacaj za razvitak organizacije AFZ-a u
Crnoj Gori.
Antlfaslstickl front zena
92
Kapitulacija Italije podstakla je siri zamah narodnooslobodilackog pokreta, jer je ispadanje jednag - iako slabijeg - partnera iz tabora sila
Osovine ulivalo vjeru u skoro okoncanje rata i
konacnu pobjedu.
Poslije kapitulacije Italije u Crnu Goru su urnarsirale tri njemacke divizije (118, 297. i 7. SS divizija), koje su razoruzale italijanske divizije Ferrara i Emilia i dijelove Taurlnense. Medutirn, Nijemci nijesu imali dovoljno snaga da posjednu
sve gradove u kojirna su Italijani driali svoje
garnizone. Oni su zaposjeli Niksic, Danilovgrad,
Podgoricu, Cetinje i primorski pojas sa ciljem
da sprijece eventualni pokusaj iskrcavanja saveznika. Oni su povremeno preduzimali operacije,
prije svega dui komunikacija, angaiujuCi za njih
snage iz drugih krajeva.
Cetnicki pokret, vojnicki porazen na Neretvi za vrijeme IV neprijateljske ofanzive, a uz to kompromitovan saradnjom sa okupatorom, nije viSe
predstavljao nikakvu politicku snagu. Jedno vrijeme, poslije kapitulacije Italije, cetnici su u Crnoj Gori taktizirali i izbjegavali otvorenu saradnju sa novim okupatorom. Medutim, poslije unistenja njihovog glavnog staba u Ostrogu ( 18. X
1943) sa Blazom Dukanovicem i Bajom StaniSicem na celu i uniStenja njihove najjace grupacije
u kolasinskom srezu i VasojeviCirna, cetnicki komandanti su stupili u otvorenu saradnju s Nijemcima.
Partizanske snage, koje su se u vrijerne italijanske
kapitulacije zatekle u Crnoj Gori, oslobodile su
:1:abljak, Savnik, Cevo, Tivat, Petrovac, Ulcinj i
neka druga rnanja mjesta, a na Cevu, Kusidama
(kod Niksica) u Gosti!ju (kod Danilovgrada) razoru:lali su dijelove italijanske divizije Taurlnense. Dva dana poslije kapitulacije Italije formiran
je II udarni korpus NOVJ, ciji su dije!ovi uskoro
dosli u Crnu Goru. Za nepun mjesec dana snage
II udarnog korpusa i partizanskih odreda oslobodile su Pljevlja, Bijelo Polje, Kolasin, Matesevo, Bcrane, Andrijevicu, Velimlje, Grahovo i druga mjesta. Po dolasku snaga II udarnog korpusa,
jedan puk divizije Taurlnense i divizije Venezia,
pos!ije izvjesnog kolebanja, preS!i su na stranu
NOVJ. Od njih je poeetkom decernbra 1943. godine formirana partizanska divizija Garibaldi.
Narod je svc masovnije poceo da pristupa NOP-u.
To je omogucilo da se reorganizuje Durmitorski,
Komski, Zetski, Niksicki i Lovcenski NOP odred
i da se popune novirn borcima. Ovi odredi su u
drugoj polovini 1943. godine imali ukupno 24 bataljona. U juznorn dijelu Sandiaka reorganizovani
su Bjelopoljski i Pljevaljski NOP odred. Novim
borcima su popunjeni III sandiacka, IV i V crnogorska i II dalrnatinska brigada, koja je u to vrijerne djejstvovala u Crnoj Gori. Do kraja 1943. g.
formirane su i nove brigade: VI i VII crnogorska
i IV sandiacka.
U partizanske odrede i jedinice NOVJ stupio je i
veliki broj zena. 0 tome, medutirn, nema potpunijih podataka, osobito ne za broj :lena u partizanskim odredirna. Krajem 1943. god. V crnogorska brigada je imala 872 borca, ad toga 105 zena, a od
236 clanova KPJ bile su 32 zene. Na dan formiranja VI crnogorska je imala 560 boraca, od toga
60 zena. Pocetkorn maja IV sandzacka imala je
471 borca, a od toga 40 zena. U isto vrijerne IV
crnogorska je imala 488 clanova KPJ, a od toga
60 zena. U vrijerne formiranja VII crnogorska
je imala 646 boraca. Broj clanova KPJ i SKOJ-a
u brigadi iznosio je ukupno 290, a od toga 29 zena.
III sandzacka je pocetkom 1944. godine imala
783 borca. Broj clanova KPJ u brigadi iznosio je
165, a od toga 15 zena.
Na slobodnoj tcritoriji odvijao se intenzivan politicki zivot. Narodnooslobodilacki odbori postepeno prcrastaju u novu narodnu vlast. Na skupstini
narodnih predstavnika u Kolasinu 15. novernbra
1943. godine izabrano je Zemaljsko antifasisticko
vijece narodnog oslobodenja (ZAVNO) Crne Gore i Bake, koje jc preuzelo ulogu narodnog predstavnistva i politickog rukovodstva NOP-a. Pet
dana kasnije u Pljevljima je izabrano Antifasisticko vijece narodnog oslobodenja Sandzaka. Na
skupstini u Kolasinu ucestvovalo je 544 delegata,
od toga 20 iena. Za vijecnike ZAVNO-a izabrane
su: Danica Marinovic, Lidija Jovanovic, Dobrila
Ojdanic, Milica Musikic, Stana Tornasevic i Desa
Andelic. To je nesumnjivo dogadaj od velikog
znacaja. Prvi put u svojoj istoriji Crnogorke su
birane u predstavniCki dom. Preko svojih prcdstavnika na skupstini crnogorski narod se izjasnio za fcderativno uredenje dr:lave i za ravnopravnost i bratstvo svih naroda Jugoslavije.
Poslije kapitulacije Ita!ije nastaju rnnogo povoljniji uslovi za stvaranje AFZ-a. Postepeno, kako se
stvarala slobodna teritorija, taka su formirani i
odbori AF:1:-a, koji su u pocetku irnenovani, a kasnije, kada se za to stvaraju povoljniji uslovi, odbori AF:1:-a se biraju na konferencijama. Vee od
septembra formiraju se odbori u savnickom i niksickom srezu. Oslobadanjem Kolasina (27. septembra) i Vasojevica (sredinorn oktobra) i stvaranjem slobodne teritorije u danilovgradskom i
podgorickorn srezu, odbori su formirani i u ovim
krajevima. Pa ipak Pokrajinski komitet KPJ nije
bio zadovoljan tern porn formiranja odbora AFZ-a,
pa je odluceno da se aktivnost u tom pravcu sto
vise pojaca. Sredinom oktobra PK KPJ upozorava okruzne komitete da se rad u AF:1:-u ne smije zanemariti, potcjenjivati i srnatrati rnanje vaznim od ostalih sektora rada.
Glavni inicijativni odbor je imao zadatak da poveze
i ucvrsti vee postojece i formira nove odbore
AFZ-a i najzad da priprerni kongres. Krajern okto-
�bra Glavni inicijativni odbor je uputio pismo
svim organizacijama AF2-a u Crnoj Gori, u kome
se podvlaci znacaj prosirivanja i ucvrsCivanja organizacije AF2-a. U pismu se insistira da se po·
jaca politicko uzdizanje zena, u prvom redu preko kratkih politickih kurseva, kako bi se kod zena sto prije razvila svijest o potrebi organizacije
i o tome sta narodnooslobodilacka borba donosi
zenama i, najzad, kako bi se za najkrace vrijeme
osposobile za rukovodenje organizacijom. U pismu Glavnog inicijativnog odbora istovremeno se
ukazuje na zadatke odbora AF2-a kako izabranih
tako i ilegalnih. Tako su ilegalni odbori u gradovima imali zadatak da organizuju pomoe i prehranu zatvorenika i nezbrinutih porodica, a zatim da prikupljaju sanitetski materijal za partizanske bolnice, priloge za partizanske odrede i
NOV itd. Odbori AFZ-a na slobodnoj teritoriji
imali su zadatak da se staraju o nezbrinutim porodicama boraca koji su poginuli ili se nalaze na
frontu, organizuju sklonista za porodice koje su
nastradale od paljevine i pljacke, prikupljanju
zivotnih namirnica za partizanske jedinice i dr.
Ipak, po svom znacaju isticu se dva posebna za·
datka organizacije AFZ·a i to: 1) razvijanje agi·
tacije da sto veCi broj zena stupi u partizanskc
jedinice i 2) angai<ovanjc u izgradnji narodne
vlasti.
Angazovanjc partijskog rukovodstva i formiranje
Glavnog inicijativnog odbora doprinijeli su brzcm stvaranju AF:1'.-a. Tako su u periodu od I kongresa AFZ-a Crnc Gore i Boke (5. XII 1943) izabrani sreski odbori AF2-a za: Savnik, Niksic, Ko·
lasin i Berane, dok su za srezove Bijelo Polje i
Pljevlja formirani sreski inicijativni odbori. Ta·
kode je na slobodnoj teritoriji postojala citava
mreza opstinskih i seoskih odbora bilo inicijativnih, bilo da su izabrani na konferencijama.
Pored navedenih postojala su i dva okruzna od·
bora AF2-a: za Podgoricu i za Niksic. Okrufni
odbor - Podgorica objedinjavao je odbore AFZ·a
na teritoriji podgorickog i danilovgradskog src·
za, a Okruzni odbor - Niksic na teritoriji niksickog i savnickog sreza.
Na okupiranoj teritoriji formiran je gradski odbor
u Podgorici i tri seoska odbora u cetinjskom
srezu.
U toku novembra odboDi AFZ-a su razvili siroku
politicku aktivnost u vezi sa proslavom dana
oktobarske revolucijc i u vezi sa pripremama za
izbor delegata za skupstinu ZAVNO-a i I kongres
USAOJ-a za Crnu Goru.
Da bi se postig]o sto cvr5ce jedinstvo zena Crne
Gore, ucvrstila organizacija AF2-a i izabrao Glavni odbor, Glavni inicijativni odbor AF2-a je sazvao za 5. decembar 1943. godine u Kolasinu zemaljsku konferenciju, odnosno Kongres svih rodoljubivih zena Crne Gore i Bake. Bilo je predvideno da se iz svakog sreza izabere najmanje po
20 delegata. Partijskim organizacijama je skrenuta paznja da prilikom izbora delegata obuhva·
te ne samo partijke vee i druge rodoljubive zenc.
Glavni inicijativni odbor AF2-a je uputio pismo,
koje je istovremeno vazilo i kao legitimacija, po·
jedinim istaknutijim zenama rodoljubima u kome
ih poziva da uzmu ucesca u radu kongresa i iz·
born Zemaljskog odbora AFZ-a, isticuci da ce se
okupljanjem i organizovanjem zena u AF2-u najbolje pomoei jedinstvu naroda i narodnooslobodilackoj borbi. Prema ocjeni Pokrajinskog komi·
teta, Kongres AF2 je bio jedan od najbolje pri·
premljenih politickih skupova u to vrijeme. Kongres je poceo sa radom u Kolasinu 5. decembra
u prisustvu oko 400 delegata, koji su dosli iz svih
krajeva Crne Gore (i sa slobodne i sa okupirane
teritorije). 2ene sa neoslobodene teritorije mo·
rale su da se probijaju izmedu neprijateljskih zasjeda i borbenih linija da hi dosle na Kongres.
Zbog velikog snijega neke zene su se vratile s pula, ne mogavsi podnijeti toliki napor. Kongres su
pozdravili predstavnici AVNOJ-a, ZAVNO-a Crne
Gore i Bake, 2. udarne divizije, Glavnog staba
Srbije, PK KPJ za Crnu Goru i Boku, PK SKOJ-a,
zene predstavnice crnogorskih brigada 4, 5, 6. i 7.
i predstavnica odbora AFZ-a sreza domaCina. Podnesena su dva refera ta: Uloga zene u narodno·
oslobodilackoj borbi (Dina Prlja) i o organizaciji
AFZ-a u Crnoj Gori i Boki (Lidija Jovanovic).
Poslije proeitanih referata na govornici u diskusiji je ucestvovao veliki broj zena. Crnogorske
zene su ispoljile na Kongresu spremnost da aktivno ucestvuju u narodnooslobodilackoj borbi i
da istraju do pobjede.
Kongres je iza brao Glavni odbor AF2-a za Crnu
Goru i Boku koji je imao 20 clanova. Za predsjednika odbora izabrana je Marija Mitrovic, za
sekretara Lidija Jovanovic. U izvrsni odbor Glavnog odbora izabrano je jos 5 drugarica: Danica
Marinovic, Bosa Durovic, Bosa Pejovic, Dobrila
Ojdanic i Dina Prlja.
Kongres je donio rezoluciju u kojoj se istice cilj
AFZ-a: organizaciono povezivanje najsirih masa
zena, jos vece ucvrscivanje jedinstva meuu njima,
organizovanje jos veee i sistematskije pomoCi narodnooslobodilaekoj vojsci, jos veea aktivnost u
izgradnji narodne vlasti, razvijanje politicke svijesti zena o ciljevima narodnooslobodilacke
borbe.
Kongres je uputio proglas zenama Crne Gore i Bake u kome ih poziva da uzmu aktivnog ucesca u
narodnooslobodilackoj borbi i napregnu sve svo·
je snage u borbi protiv okupatora i domacih izdajnika. U proglasu se, pored ostalog kaze:
»Zene Crne Gore i Boke, majke i sestre, drugarice
borci!
Sarno ujedinjene u borbi protiv fasizma mi eemo
izvojevati slobodu svome narodu i sebi pravo na
dostojan zivot. Mi cemo zauvijek izbrisati sva
ona vremena i zakone koji su nas smatrali nizim
i poniZavali ... «
Kongres je imao veliki uticaj na dalji razvitak organizacije AF2-a. Odrlavani su politicki kursevi,
konferencije, zborovi, mitinzi na kojima su se
zene upoznavale sa ciljevima narodnooslobodilacke borbe, sa situacijom u svijetu i drugim aktuelnim dogadajima. Osobito su bile brojne konferencije zena, na kojima su, pored ostalog, tumacene odluke kongresa AFZ-a. Tako je samo u toku decembra 1943. godine na podrucju Okru:l.nog
odbora AF2 - Podgorica odr:l.ano 59 seoskih konferencija na kojima je uzelo ucesea 1.067 zena. u
toku decembra 1943. i prvoj polovini januara
93
�1944. u srezu niksickom odriano je 30 seoskih
konferencija i drugih skupova AFZ-a na kojima
je ucestvovalo oko 1.000 zena. U srezu savnickom
je u toku decembra 1943. i januara 1944. odrlano 124 konferencija AFZ-a na kojima je ucestvovalo 2.798 zena. Za isto vrijeme u kolasinskom
srezu odrlano je 67 seoskih i 8 opstinskih konferencija AFZ-a. U nekim srezovima, kao na primjer u beranskom i andrijevickom, odrlani su i
sreski odbori zena, dok su seoske konferencije
bile veeinom mjdovite, tj. uz ucesce zena i muskaraca. Tako je u to vrijeme u srezu andrijevickom odrlano 70, a u beranskom 130 konferencija. U ovim srezovima odrlane su i tri konferencije intelektualki.
Za nepuna dva mjeseca, tj. u toku decembra 1943.
i u januaru 1944. godine na slobodnoj teritoriji
je uglavnom zavr!ieno formiranje odbora AFZ-a,
a na okupiranoj teritoriji broj ilegalnih odbora
AFZ-a se osjetno povecao. Krajem 1943. god.ine
formiraju se sreski, opstinski i seoski odbori
AFZ-a u cetinjskom i kotorskom, a krajem januara i u barskom srezu. Takode su formirani gradski odbori AFZ-a u Dani!ovgradu i Kotoru. U isto vrijeme u hercegnovskom srezu formirano je
nekoliko seoskih i izvrsene pripreme za formiranje sreskog odbora AFZ-a.
Krajem 1943. godine organizacija AFZ-a u Crnoj
Gori imala je oko 10.000 clanova. Od 930 clanova
KPJ, koliko je u to vrijeme imala partijska organizacija u Crnoj Gori (ovdje nijesu uracunate
vojne jedinice, zatim Boka kao ni &andzak, za koje nijesmo uspjeli da pronademo preciznc podatke) bilo je 158 :lena, a od 163 kandidata KPJ bilo
je 39 zena.
CASNO i NOF
94
Poslije II zasijedanja AVNOJ-a, koje je svojim odlukama ozakonilo dotadasnje tekovine revolucije, pored ostalog i pravo glasa zenama, na inicijativu PK KPJ i ZAVNO-a odrlani su masovni opstenarodni zborovi na citavoj slobodnoj teritoriji
u Crnoj Gori, na kojima su zene uzele vidno ucesce. Na tim zborovima narod je sa odusevljenjem
prihvatio odluke II zasijedanja AVNOJ-a. Takade je odrlano i viSe konferencija AFZ-a sa kojih
su upuceni pozdravni telegrami AVNOJ-u i Nacionalnom komitetu oslobodenja Jugoslavije, u kojima je izrazena puna solidarnost sa odlukama
AVNOJ-a. Na ovim konferencijama je izrazen zahtjev da saveznicke vlade priznaju Nacionalni komitet oslobodenja Jugoslavije sa marsalom Titom na celu, kao jedinu zakonitu vladu nasih naroda. Jedan od takvih pozdravnih telegrama uputile su ucesnice Gradske konferencije Kolasina
13. februara 1944. godine u kome se kaze:
»Mi zene grada Kolasina okupljene na svojoj konferenciji, svjesne velike istorijske odluke naseg
najveceg politickog organa AVNOJ-a, kao predstavnika svih naroda Jugoslavije, saljemo Vam
svoje borbene pozdravc i zelimo da Vas rad bude
na srecu svih napacenih naroda Jugoslavije.
Ujedno, zavjetujemo se da ccmo preko svoje moene
organizacije AFZ-a uciniti sve od sebe da se nase
zapoceto djclo narodno oslobodenje sto prije zavrsi i da se nasa narodna vlast kroz ovu borbu
sto bolje uevrsti.«
Poslije masovnih zborova na slobodnoj teritoriji
odrlano je 15. i 16. februara 1944. godine II zasijedanje ZAVNO-a Crne Gore i Boke, na kome su
odluke II zasijedanja AVNOJ-a sveeano primljene.
Svoju privrlenost odlukama AVNOJ~ i rijesenost
da istraju u borbi protiv okupatora i njegovih saradnika zene su izrazile i u manifestacijama povodom dana :lena - 8. marta 1944. koji je sveeano proslavljen na slobodnoj teritoriji.
Poseban znacaj u razvitku oslobodilackog rata i narodne revolucije u Crnoj Gori ima III zasijedanje ZAVNO-a u Kolasinu (13-14. VII 1944) na
kome je ZAVNO prerastao u crnogorsku antifasisticku skupstinu narodnog oslobodenja (CASNO). Na ovom zasijedanju donesene su odluke kojima su utvraeni rezultati trogodiSnje oslobodiiacke borbe crnogorskog naroda i postavljeni temelji Crne Gore kao federalne jedinice u demokratskoj federativnoj Jugoslaviji. Jedna od odluka
CAS NO-a hila je lzjava o pravlma gradana, po kojoj su svi graaani Crne Gore jednaki i ravnopravni, a zene uzivaju ista prava kao i muskarci. Svakom graaaninu obczbjcaujc se sloboda govora,
stampe, udruzivanja i vjcroispovijesti. Izborno
pravo imaju svi gradani oba pola koji su navrsili
18 godina.
Tako su ozakonjcnc tekovinc koje su zene dobile u
revoluciji. Na taj naCin je u Crnoj Gori zena prvi
put zvanicno stekla potpunu ravnopravnost i pravo da rjesava o svim pitanjima narodnog zivota.
Formiranjem CASNO-a i udaranjem temelja federalnoj Crnoj Gori nametnula se potreba za formiranjem jcdne jedinstvene politicke organizacijc narodnooslobodilackog pokreta, u kojoj bi
se okupile svc rodoljubivc snage za uspjesno vodcnjc oslobodilackog rata i izgradivanje nove drzavne zajednice na temelju odluka II zasijedanja AVNOJ-a. Tako je na inicijativu CASNO-a 16.
jula 1944. godine u Kolasinu odrlan skup poslanika CASNO-a, istaknutih rodoljuba i delegata iz
svih krajeva Crne Gore, na kome je formiran Narodnooslobodilacki front ( NOF). Tom prilikom
su pozvani svi rodoljubi bez obzira na politicko-partijsku. nacionalnu i vjersku pripadnost ili drustveni polozaj da stupe u NOF. Istovremeno su
pozvani da pod zastavom NOF-a stanu svi oni koji su do tada ostali po strani oslobodilacke borbe, iii su pak, zavedeni laznom propagandom,
sluzili okupatoru.
Na skupu u Kolasinu formiran je Glavni odbor
NOF-a, a uskoro zatim pristupilo se formiranju
okruznih, sreskih, gradskih i opstinskih odbora
na terenu.
Prilikom formiranja NOF-a, antifasisticke organizacije - AFZ i USAO dobile su zadatak da se do
maksimuma zaloze na sirenju i ucvrsCivanju ove
organizacije.
U prilikama kada je AFZ trebalo da postane cvrst
oslonac u sprovoaenju zadataka narodne vlasti,
NOF-a i NOVJ, pred organizaciju AFZ-a postavili
su sc osnovni zadaci: proSiriti i omasoviti antifasisticki pokret zena, okupiti i aktivirati »i po-
�sljednju zenu« i uloziti napore da se zene uzdignu
u politiCkom i kulturnom pogledu.
Sredinom 1944. godine izvrsena je reorganizacija
AFZ-a, pa se na mjesto dotadasnjih formiraju takozvani siroki odbori, koji su imali po nekoliko
desetina clanova. To jc doprinijelo omasovljavanju organiz~cljc.
U zavrsnim opcracijama za oslobodenje Crne Gore
pod parolom »sve za front, sve za pobjedu« zene
ulaZu maksin1alnc napore.
Oslobodenjem Niksica (18. IX 1944), Cetinja (13.
XI 1944), Crnogorskog primorja, Plava, Gusinja,
Rozaja i u ovim mjestima se pristupilo organizovanju odbora NOF-a, narodne vlasti, AFZ-a, USAOJ-a i Crvenog krsta. Stvaraju se uslovi za svestran rad Zena. L.enc su masovno birane u odbore
NOF-a i narodne vlasti. Tako je u niksiCkom i
savnitkom srezu 65 zena izabrano u odbore NOF-a, dok je u danilovgradskom srezu 80 zena bilo
u narodnooslobodilackim odborima.
Stvaranjem slobodne tcritorije u krajevima naseljenim muslimanskim zivljcm posveCivana je posebna paznja radu sa Muslimankama. Mnoge muslimanske omlaclinkc u pljevaljskom, bjelopoljskom i bcranskom srczu ucestvuju u narodnooslobodilackom pokretu kao borci iii bolniearke u
brigadama i odrcdima, a neke kao pozadinske
radnicc. U drugim pak krajevima sa muslimanskim zivljem, kao sto su Plav, Gusinje, Rozaje,
Krajina, Ulcinj, pocelo sc kasnije sa radom, jer
su ovi krajevi kasnije i oslobodeni, mada je bilo
slucajeva da grupe Muslimanki i iz ovih krajeva
prelaze na slobodnu teritoriju. Oslobodenjem ovih
krajeva stvaraju se uslovi za rad sa zenama i na
ovom terenu. Sa formiranjem narodnooslobodilackih oclbora i drugih organa NOP-a formiraju
se i odbori AFZ-a. Tek tada se u ovim krajevima
pocinju suzbijati tradicionalni obicaji koji su Muslimanku drlali u podredenom, gotovo ropskom
polozaju, tako da su i muslimanskc zene ucestvovale na zborovima, konferencijama i priredbama.
U decembru 1944. na podrucju Plava i Gusinja
Odrzane SU 22 konfercncijc na kojima Sll UCeSlVOvale 933 Muslimanke. Na ovim konferencijama su
izabrani odbori AFZ-a.
Krajem 1944. godine u tek oslobodenim gradovima
se formiraju gradski odbori AFZ (Kotor, Herceg-Novi, Bar, Ulcinj). U to vrijeme AFZ je postao
jedna od najmasovnijih organizacija i imao je
oko 50.000 clanova.
Rad na politickom i kulturno-prosvjetnom
uzdizanju i zdravstvenom prosvjecivanju zena
Forme rada na politickom, prosvjetnom i kulturnom uzdizanju i zdravstvenom prosvjeCivanju,
zapocete u toku 1941. i 1942. godine dobile su
pravi sadrlaj tek krajem 1943. i u 1944. godini.
Jedan od najvainijih zadataka u radu sa ienama hila je njihova politicka izgradnja kako bi se one
mogle uvesti u sveopsti drustveni i politicki zivot kao ravnopravni clanovi drustva.
NajcesCi vid aktivnosti u tom pogledu bile su politicke konferencije. Pored toga koriscena su i druga sredstva: stampa, zidne novine, usmene novi-
nc, radio-vijcsti. Na slobodnoj teritoriji izlazila
su brojna glasila kao: Narodna borba, Omladinski pokrct, Rijec slobode, Pobjeda, Glas Sandzaka,
Od I. aprila 1944. poeela je da izlazi Nasa zena,
kao organ AFZ Crne Gore i Boke. Ona je odigrala znacajnu ulogu u objasnjavanju sustine AFZ-a
i njegovog znacaja za NOP, u tumacenju i priblizavanju zenskim masama odluka kojima se rjesavala sudbina nasih naroda, zatim odluka koje su
zenu izjednacavale u njenim pravima i dutnostima sa muskarcem.
Veliku smetnju politiCkom uzdizanju zena predstavljala je nepismenost. Zbog toga je opismenjavanje zena bila stalna briga organa narodne vlasti,
a na III zasijeclanju ZAVNO-a doncsena je odluka
o obaveznom uklanjanju nepismenosti. Taj problem se ublazavao organizovanjem analfabetskih
tecajcva. U januaru 1944. g. analfabetske tecajeve
u andrijevickom srezu pohadalo jc 58 zena. U februaru istc godinc organizovani su takvi tecajevi
u 15 scla zupopivskc opstine (savnicki srez). U
toku 1944. godinc u niksickom srezu organizovan
jc 61 analfabetski tccaj koji je pohadalo prcko
hiljadu zena.
U jedinicama NOVJ takodc sc radilo na opismenjavanju nepismenih.
Rae! na kulturnom uzdizanju naroda bio je takode
stalna briga organa narodnc vlasti. On se razvijao u kulturno-umjetnickim grupama koje su formirane pri sreskim, a negdje i pri opstinskim narodnooslobodilackim
odborima. Organizacija
AFZ:-a imala je i svoj program rada na kulturnom uzdizanju zenskih masa. Pri sreskom odboru AFZ-a - Andrijevica formitan jc decembra
1943. Kulturni odsjek, a pri Sreskom odboru
AFZ - Berane Kulturni odbor. Odbori AFZ
imali su takodc svojc kulturno-umjetnicke ekipe,
koje su organizovale priredbe povodom 8. marta,
kao i prilikom zavrsetka politickih i sanitetskih
kurseva iii u drugim prigodama.
Krajem 1943. i u toku 1944. godine organizovani su
i brojni sanitetski kursevi, koji su pohadale preteino zene. Oni su organizovani najcesce pri bolnicama, pri Stabu II udarnog korpusa, a zatim
pri divizijskim i brigadnim bolnicama, pri stabovima odreda, sreskim ambulantama itd. Glavni
zadatak sanitetskih kurseva bio je da osposobi
bolnicko i sanitetsko osoblje u jedinicama, a zatim kadrove za sprovodenje higijenskih mjera i
za suzbijanje zaraznih bolesti, zatim za podizanje opste prosvijecenosti kod naroda, suzbijanje
praznovjerica i nadriljekarstva. Posebno su ulagani veliki napori za zdravstveno prosvjeCivanje
sirokih narodnih masa kao preventivna mjera
protiv pojavc raznih zaraznih bolcsti. Zbog toga
su na slobodnoj teritoriji formirane zdravstvene
komisijc i komisije za odrlavanje Cistoce, koje
su organizovali narodnooslobodilacki odbori. Znacajnu pomoc narodnooslobodilackim odborima u
tom pogledu pruZili su odbori AFZ-a.
Radionice i radne brigade
Pored racla u narodnooslobodilackim odborima, na
organizovanju i jacanju narodnooslobodilackog
95
�fronta, organizovanju obavjestajne sluzbc i neesea u jedinicarna NOV i POJ, zene su pokazale izvanrcdnu aktivnost na prikupljanju dobrovoljnih
priloga za jedinice NOVJ i bolnice, ucestvovale su
u prenosenju ranjenika i rnunicije, popravljanju
kuca, rusenju i popravljanju puteva. Organizovane su perionice pri kornandarna rnjesta, kuhinje
za sirornasnu djecu, obdanista itd. Posebnu aktivnost zene su pokazale u organizovanju radionica,
u kojirna su za potrebe NOV preradivale vunu,
kozu, sile odjecu, plele carape, izradivale obucu.
Pocetkorn 1944. godine u srezu savnickorn postojalo je 37 radionica u kojirna je radilo oko 500
zena. Takve radionice su organizovane i u drugirn
krajevirna Crnc Gore.
Pored prenosenja ratnog rnaterijala, rada u radionicarna i dr. osjecala se potreba za izvodenjern i
drugih radnih akcija za potrebe NOP-a, kao sto
su sjetva, prikupljanje ljetine i sl. U pocetku takve radne akcije izvodila je organizacija AFZ-a, a
kasnije to je uglavnorn preslo na ornladinu, pa
razurnije se i zensku. Za takvu vrstu posla u drugoj polovini !944. godine forrnirane su specijal-
96
nc radne brigade. Taka su u niksickorn, durrnitorskorn, ko!asinskorn, andrijevickorn i cetinjskorn
srezu postojale po dvije radne brigade, dok za
druge krajeve nernarno potpunijih podataka.
U zavrsnim operacijama za oslobodenje zernlje ucestvovalo je 2.108 zena iz Crne Gore. U narodnooslobodilackorn ratu poginulo je 48_3, strijeljano i
objeseno 1.804, a u neprijateijskim zatvorima i
logorirna umrlo je 268 zcna. Za izvanrcdne zasluge
i hrabrost pokazane u ratu osam Crnogorki je
odlikovano Ordenom narodnog heroja (Dina Vrbica, Milica Vucinic, Jelica Maskovic, Vukosava
Micunovic, Vukica Mitrovic, Dobrila Ojdanic, Ljubica Popovic i Jelena Cetkovic).
Konacnim oslobodenjern Crne Gore ( pocetkom januara 1945) pred organizaciju AFZ-a, kao i pred
sve snage koje su iznijelc revoluciju na svojim ledirna, postavilo se kao osnovni zadatak borba za
ocuvanje tekovina narodnooslobodilacke borbe.
Porusena i ratom opustosena zemlja cekala je
svojc graditeljc. Zene su se u toj akciji rnasovno
ukljucile. Parola »Sve za front!« ustupila je mjesto novoj paroli »Sve za izgradnju!•
�����������������, ... Kad se poccla formirati radnicka klasa, Hrvatska nije predstavljala jedinstveno administrativno-politicko podrucje. Poslije austro-ugarske i
ugarsko-hrvatske nagodhe iz godine 1867, odnosno 1868, Hrvatska sa Slavonijom nalazila se u
sklopu ugarskog dijela dualistiCke monarhije,
uzivajuci odredenu autonomiju. Rijeka je hila poseban teritorij pod direktnom upravom pestanske
vlade, Medumurje je bilo sastavni clio Madarske.
Dalmacija je hila austrijska pokrajina, a Istra clio
pokrajine koja se nazivala Austrijsko Primorje i
Istra. Takvo je stanje ostalo do propasti Austro-Ugarske Monarhije 1918. Ovakva administrativno-politicka rascjepkanost Hrvatske imala je za
pos!jedicu da su se ekonomske, drustvene i politicke prilike u raznim dijelovima Hrvatske znatno razlikovale i da su one bile od prilicnog utjecaja na tempo razvitka kapita!izma, a prema tome i na sam razvitak modernog proletarijata, a i
na uvjete u kojima je taj proletarijat vodio svoju
ekonomsku i politicku horbu ...
... Citavo pomenuto razdohlje, razdohlje je okupljanja i organiziranja relativno jos malobrojnog
proletarijata, jacanja njegove klasne svijesti, postepenog pripremanja i osposohljavanja za rjesavanje zadataka usmjerenih na korjeniti politicki i drustveni preohrazaj u jednoj ekonomski zaostaloj zemlji, au uvjetima nacionalne potlacenosti i cesto prave polukolonija!ne eksp!oatacije.
Razumljivo je da je radnicki pokret u Hrvatskoj,
iako se djelatnost Prve internacionale (1864-1872)
i pojava PariSke komune (1871) i ovdje odrazila,
nastao u prvom redu kao zivotna nuzda, kao otpor hezohzirnom klasnom izrahljivanju putem
niskih nadnica i pretjerano dugog radnog dana,
kao horha protiv nepodnosljivih prilika u kojima
se radilo kad nije hilo ni najelementarnijeg radnickog zastitnog zakonodavstva( ... ).
U pokretu koji se razvijao u svakodnevnoj borbi
s vlasnicima tvornica, rudnika i velikih posjeda, u
borbi s drlavnim aparatom koji je stitio interese
tih vlasnika, bile su stalno prisutne i zene, hilo
radnice, hilo zene radnika i majke eksploatirane
djece, noseci teret svoje klase i borbe koju je ona
vodila...
·
... Nakon potpunog poraza na hojiStima, Austro-Ugarska Monarhija raspala se krajem oktobra
1918, au novcmharskom ustanku iste godine srusena je i njemacka carevina. Revolucionarno vrenje zahvatilo je tada gotovo sve zemlje Evrope,
pa su valovi oktoharske revolucije u Rusiji, revolucije u Madarskoj, Bavarskoj i drugdje zapljusnuli i duhoko ustalasali radnicke i seljacke
mase u Hrvatskoj. I one su pregnule da se odlucno ohracunaju sa svima sto ih je dugo pritiskalo,
da zbace vlast kapitalista i posjednika, da likvidiraju monarhiju, da razhiju birokratsko-policijsku drzavu. Burioazija u Hrvatskoj, preplasena
agrarnim nemirima i masovnim radnickim akcijama u gradovima, vidjela je jedinu zastitu kapitalistickog poretka i svoje eksploatatorske vladavine u sprezi sa srbijanskom burioazijom i srpskom monarhijom, pa je tako doslo do njenog
bezuslovnog prihvatanja monarhije, i do formiranja Drzave Srha, Hrvata i Slovenaca 1. decembra
1918. u Beogradu.
Stvaranje nove driave uz to je mijenjalo polozaj
domaceg kapitala u Hrvatskoj, u prvom redu polozaj krupnog industrijskog i hankovnog kapitala. Iz jedne drlave, u kojoj se Hrvatska nalazila
na periferiji i imala karakter industrijski nerazvijene oblasti, a gdje se sretala s jacim i od dr:lavne vlasti favoriziranim konkurentima, ona je usia
u drugu driavu, u kojoj je hila relativno industrijski razvijena, gdje je kapital dobivao nove mogucnosti plasmana, industrija nova trliSta hez
ozhiljnije konkurencije, nove mogucnosti unosnih pos!ova i izvlacenja visokih profita. No realizaciju tih povoljnih mogucnosti odmah i u neposrednoj buduc'nosti ugrozava dinamican i borben
radnicki pokret, koji se i organizaciono ucvrscivao ( obnov!jeni OpCi Radnicki 5avez odr.lao je
�prvu skupstinu 21. VII 1918. u Zagrebu), i seljacki nemiri, bune bezem!jasa i seoske sirotinje koja
je prisvajala veleposjednicku zemlju zajedno s inventarom, gonila seoske trgovce, spekulante i
lihvare, i u gradskom radniku sve viSe spoznavala svog saveznika u borbi protiv zajednickog eksploatatora ...
... U burnim poslijeratnim danima, u izrazito revolucionarnoj situaciji, u eri masovnih politickih
strajkova i demonstracija, radnicke organizacije
rastu, prosiruju se i ucvrscuju. Pravo udruzivanja, osamsatni radni dan, kolektivni ugovori, radnicka vijeca itd. bile su tekovine izvojevane bas
u tom vremenu. Mnogobrojna kulturna, prosvjetna, sportska i druga radnicka drustva, radnicke
zadruge, velik broj radnickih listova i pub!ikacija
daju radnickoj klasi novu snagu u javnom zivotu
zemlje. NaroCito je velik broj zena clanova i aktivnih boraca sindikalnih organizacija i politicke
partije, a Zene saCinjavaju znaCajan procent i u
Clanstvu raznih drugih radnickih organizacija. SocijalistiCka partija Jugoslavije (komunista), odnosno Komunisticka partija Jugoslavije bila je
ona politicka partija koja je u svoje clanstvo ravnopravno ukljucila i iene, premda one na izborima za predstavnicka tijela u drzavi nisu imale
pravo glasa. Na opcinskim izborima u januaru
1920. komunisti su postigli velike uspjehe. U 16
gradova i 25 sela Hrvatske oni su dobili relativnu
vednu usprkos policijskom tcroru i represivnim
mjerama vlade. Izbori za Ustavotvornu skupstinu
odrzani su koncem decembra 1920. Iako su ti izbori bili provedeni na temelju opceg prava glasa
(razumijc sc, samo za muSkarcc s navrScnom 21
godinom) i tajnog glasanja, izborni sistem nosio
je u sebi citav niz diskriminatorskih ograniCenja
(u cijeloj Jugoslaviji bilo je upisano nesto ispod
dva i po miliona biraca, a glasalo nesto vise od
jednog i po miliona). No pored svega toga, Komunisticka partija uspjela je da bude po broju
glasova cetvrta, a po broju poslanika treca stranka u Ustavotvornoj skupstini. Hrvatska republikanska seljacka stranka (NRSS) zauzela je na
tim izborima po broju glasova trece mjesto, sto
je takoder bila nova pojava u politickom zivotu
Hrvatske, vazna za odredivanje daljnje politicke
linije i taktike komunista u odnosu na seljastvo ...
... Komunisticka partija, koja je u periodu revolucionarne krize 1919-20. dozivjela ogroman uspon, bacena je Obznanom i Zakonom o zastiti drZave u ilegalnost, i zatim gonjena i zatirana za
114
sve vrijeme postojanja Kraljevine SHS, odnosno
Kraljevine Jugos!avije. Posto je bila zabranjena i
stavljena izvan zakona, ona pokusava da stvori
sebi legalna uporista formiranjem Nezavisne radnicke partije i Nezavisnih sindikata. S druge strane, ona je uspjela da i u ilegalnim uvjetima odrzi kontinuitet u radu, da djeluje u razlicitim situacijama s manjim iii veCim uspjehom i da vrsi
masovan politicki utjecaj.( ... )
... I to sve u situaciji kad je djelovanje Komunisticke partije bilo pod udarom citavog driavnog
aparata vlasti, kad se nemilice gusila radnicka
stampa, kad su uniStavane organizacije - pa i
one kulturno-prosvjetne i sportske u kojima su
se okupljali radniei - kad su fizicki istrebljivani
iii osudivani na dugogodiSnju robiju partijski i
sindikalni aktivisti medu kojima i ne mali broj
zena radnica, studentkinja i intelektualki. ...
... VII kongres Kominterne 1935, na osnovi negativnih i pozitivnih iskustava (Njemacka, Austrija,
Francuska), dao je novu platformu za okupljanje
narodnih masa, za zajednicke akcije svih slobodoljubivih snaga, za jedinstveni front radnicke klase i za siroki narodni front protiv rata i fasizma.
Kom'unisticka partija Jugoslavije brzo se oporavlj~.Ia poslije teskih udaraca koje joj je zadala
sestojanuarska diktatura. Ona je vee pocetkom
tridesetih godina organizaciono ojacala i imala
znatan udio u ozivljavanju progresivnih drustvenih kretanja u zemlji. Ona je mogla da izvrsi prebacivanje tciista svog rada u skladu sa zaertanom taktickom linijom VII kongresa Kominterne i da prokri'i put ideji i praksi narodnog fronta
protiv rata i fasizma. Provedeni su u zivot zakljucci IV zemaljske konferencije (decem bar
1934): o ukljucivanju Partije u masovnu politicku borbu i o koristenju svih legalnih mogucnosti
radi sto efikasnije borbe protiv ofanzive fasizma,
o osnivan ju Komunisticke partije Slovenije. U
augustu 1937, na osnivackoj konfereneiji, izabran
je Centralni komitct Komunisticke partije Hrvatske.( ... )
Platforma Narodnog fronta postavila je pred jugoslovenske komuniste potpuno nove i veoma slozcne zadatkc. Opozicione gradanske partije, cije
je djelovanje pocelo da jaea prilikom petoma.iskih izbora 1935, vodenih pod parolom liberalizacije rciima, formirale su Udruzenu opoziciju. Ali
njeni voile nisu bili voljni da suraduju s i!egalnom Komunistickom partijom, a isto tako ni s
Jedinstvenom radniCkom strankom, Ciji je Inicijativni odbor tada stvoren. Ni kasnije, kad je partija sasvim oformila Stranku radnog naroda, sa
snaznim organizacijama na terenskom principu,
koja je, djelujuti bez dozvole vlasti, okupljala
na svojim redovitim tjednim sastancima hiljade i
hiljade !judi sirom Hrvatske, nisu se vrhovi Udruzcne opozicijc mogli privo]jeti ni na kakav oblik
suradnjc. Ni na parlamentarnim izborima decembra 1938. Partija, uza sva nastojanja, nije mogla
svojc kandidatc u Hrvatskoj vezati za !istu Udruzcnc opozicije s Macekom na celu. Pokazalo se
jos jedanput da je svim opozicionim gradanskim
politiearima u prvom redu lezalo na srcu ocuvanje interesa odredenih frakcija burzoazije i njihovih klasnih privilegija. Uporna nastojanja predstavnika radnicke klase da nadu formulu koja bi
omogucila organiziranu suradnju s vrhovima gradanskih opozicionih stranaka nisu u cijelom tom
periodu urodi!a plodom ....
... Komunisti u Hrvatskoj, prevladavsi nekadasnja
sektaska uska shvacanja prcma onim sindikalnim
organizacijama kojima su bila namctnuta socija]demokratska rukovodstva, orijentirali su se na
omasovljenje tih sindikalnih organizacija i, djelujud u sindikatima u koje je ulazilo sve viSe i vise radnika, prctvarali su ih u borbene organizacije radnicke klase. Val strajkova koji pocinje
1934. nije splasnuo sve do 1941. Borbeno i akciono jedinstvo radnicke klase ostvarivano je svuda. Sindikalne podruznice i Citavi sindikalni save-
�zi hili su u rukama borbenih i odlucnih revolucionara, clanova Komunisticke partije i njenih idejnih pristasa koji su uZivali puno povjerenje radnika. URSS-ove sindikate, najbrojnije i najjace,
prve su hili »Osvojili« komunisti. Savez bankovnih, osiguravajuCih i trgovackih Cinovnika
(SBOTIC) bio je znacajno uporiste komunista u
provodenju jedinstvenog radnickog fronta, jezgre Narodnog fronta.(. .. )
•.. Hrvatska seljaoka stranka sredinom dvadesetih
godina pristupila je stvaranju svojih radnickih
organizacija Hrvatskog radniCkog saveza
(HRS). Djelovanje tog saveza bilo je intenzivnije u prvoj polovini tridesetih godina kad je u nekim mjestima i nekim strukama okupio izvjestan
broj radnika, i propagirajuci klasnu saradnju s
nacionalnom burioazijom, odvlacio radnike od
zajednicke borbe i jedinstvenog istupanja. Komunisti su u pocetku, uzimajuci u obzir konkretne
prilike, ulazili i u te sindikate, pokretali borbene
akcije u toku kojih se rukovodstvo HRS-a i
HSS-a samo raskrinkavalo, a neodrZivost klasne
saradnje s nacionalnom burioazijom postala i zaostalijim radnicima oeigledna. Prakticki, HRS je
bio razbijac radnickog jedinstva, malobrojna i po
svom utjecaju na radnike malo znacajna organizacija. Nekoliko organizacija, slabih po broju i
idejnom utjecaju na radnike, osnovali su i klerikalci, ali su se te organizacije ubrzo prikljuCile
HRS-u i zajedno s njim uplovile, za vrijeme okupacije, u sinclikalnu fasistiCku organizaciju formiranu u takozvanoj NDH ....
• . . Sindikati su djelovali u procesu razvijanja svijesti o zajednickim interesima radnicke klase, jacanja solidarnosti medu radnicima istih i raznih
struka, solidarnosti s radnicima sirom Jugosla·
vije, medunarodne solidarnosti radnicke klase.
Posebno je posvecena paznja radu sa zenama u
sindikatima. U URSS-ovim sindikatima formirane
su zenske sekcije u svim strukovnim savezima u
kojim su radile zene.( ... )
•.. Uoci drugog svjetskog rata narodne mase bile
su duboko zatalasane. Idejni utjecaj komunista
osjecao se u gotovo svim porama javnog zivota.
S druge strane, privreda sila osovine, sasvim preorijentirana na ratnu privredu, dovela je do ne·
kog privrednog uspona u nizu drugih zemalja, osobito onih koje su bile izvoznice sirovina i poljo·
privrednih proizvoda. J ugoslavenska burioazija,
uzeta u cjelini, osjetila je mogucnost stjecanja
visokih profita u takvoj situaciji, pa se odlucila
na sredenje »najbolnijeg pitanja«, tzv. >>hrvatskog
pitanja«, odluCila se zapravo na to da jednim novim manevrom utjece na stanje u zemlji. Tako
je doslo, na samom pocetku drugog svjetskog ra·
ta, koncem augusta 1939, do sporazuma Cvetkovic-Macek i formiranja Banovine Hrvatske. Ali
taj sporazum nije mogao da obmane narodne mase nigdje, pa ni u Hrvatskoj. To je bio sporazum
srpske i hrvatske burioazije, diktiran strahom od
masovnog pokreta za dosljedan demokratski put
razvitka. Stari sestojanuarski zakoni bili su ne
same zadriani vee i poostreni racli sto drasticnijeg ugusivanja narodne slobode.
Stanje u zemlji nije se konsolicliralo, vee se nepre-
stano zaostravalo zbog reakcionarnih vladinih
mjera i nasilja policijskog aparata. Brojni straj·
kovi, osobito u Hrvatskoj, velike radnicke i stu·
dentske demonstracije sirom zemlje svjedocile su
o nesmanjenom borbenom raspolozenju masa.
Vlada Cvetkovic-Macek vrlo je brzo dokazala da
na demokratizaciju zemlje ne misli: niz zakona i
uredaba stavljao je radnicku klasu u jos gori polo:Zaj. U mnogim privrednim granama zabranjivani su strajkovi, vrsena je vojna mobilizacija
radnika strajkasa, poostren je Zakon o zastiti dr·
zave uvodenjem novog clana o formiranju koncentracionih Iogora u koje su tjerani komunisti,
sindikalni rukovodioci, kulturni i javni radnici. U
Banovini Hrvatskoj odredena je za koncentracioni Iogor - kaznionica u Lepoglavi. Otvarala se
vatra i ubijani su demonstranti (Split, Beograd).
Zabranjeni su URSS-ovi sindikati. Kruna svih tih
krajnje reakcionarnih i teroristickih mjera bilo
je hapsenje komunista 30. marta 1941. u Zagrebu
koje je izvrsila policija Banovine Hrvatske, zatim
njihova predaja i predaja interniraca iz Lepoglave u ruke ustaskih krvnika i njemackog okupatora. Cvetkovic-Macekova vlada potpisala je najzad i sramni pakt s Hitlerom koji je, kao i samu
vladu Cvetkovic-Macek, odnio u nepovrat opCi
narodni revolt posljednjih dana marta 1941. Kraljevska jugoslavenska vojska kapitulirala je vee
poslije nekoliko dana aprilskog rata 1941. Ali zato
nisu kapitulirali narodi Jugoslavije koji su, pod
vodstvom Komunisticke partije, organizirali ot·
por hitlerovskofasistickom okupatoru i njegovim
slugama .
Dru5tveni odnosi u predratnoj Jugoslaviji, kao i
dogadaji u vezi s drugim svjetskim ratom, ucinili
su stari drustveni poredak neodriivim, jer on nije
mogao da rijesi ni jedno bitno pitanje zivota naroda. I zato je sasvim razumljivo sto su se na·
rodne mase odazvale pozivu Komunisticke par·
tije i slijedile je na putu kojim ih je vodila. Pod
njenim vodstvom izvojevali su prvu veliku pobjedu osvojivsi vlast u narod'looslobodilackom
ratu i revoluciji. Oni su izgradili i organizirali
svoju zajednicku driavu, zajednicu ravnopravnih
naroda, socijalisticku federativnu Jugoslaviju.« 1 )
:lENE HRVATSKE U RADNICKOM POK.RETU DO
DRUGOG SVJETSKOG RATA
1. Hrvatska je zemlja sitnog seoskog posjeda
Hrvatska je za vrijeme kapitalizma hila pretefuo
agrarna zemlja. Usitnjenost i slabost industrijskog i obrtrwg kapitala uvjetovala je da su sekundarne privredne grane u Hrvatskoj samo polagano pratile tokove razvijenih kapitalistiCkih
zemalja u Evropi. Na podrucju Hrvatske obradom zemlje bavilo se je gotovo cetiri petine stanovniStva (1890. godine 84,5%, 1910. godine
78,82'/o, 1931. godine 0,77'/o) od cega su velik
dio sacinjavale zene. Pored toga posjedovna struk1) Izvodi iz predgovora Anke Berns pod naslovom •U ime
redakcije« u knjizi "Zene Hrvatske u radnickom pokretu«, Zagreb, 1967. g. str. V - XV.
11.:
�tura sela hila je veorna nepovoljna. Prevladavao
je mali seljacki posjed s povrsinorn ispod pet
hektara zernlje, te je na torn kornadicu zernlje
bilo nernoguce voditi racionalno privredno gospodarstvo i ostvarivati dovoljno prihoda za pri·
stojan zivot. Na pocetku velike svjetske krize
1931. godine, u Hrvatskoj je bilo 511.000 posjeda
ispod pet hektara, u Dalrnaciji oko· 80.000, a u
Istri oko 27.000, te su ovakovi usitnjeni posjedi
predstavljali jednu od osnovnih karakteristika
agrarne strukture Hrvatske, kao posljedica ne·
dosljedno provedene agrarne reforrne i agrarne
prenaseljenosti.
Uslijed zaostale privredne strukture Hrvatske i veorna sporog privrednog razvitka agrarna prenaseljenost postaje stalna pojava na nasern selu od
kraja XIX stoljeca dalje. Pod utjecajern rastuc'ih
ekonornskih i socijalnih suprotnosti ona se cak i
povecava u razdoblju izrneau dva svjetska rata,
uslovljavajuCi sve jacu rnigraciju muskeg seoskog
stanovnistva prerna gradovirna, trajno iseljavanje
u izvanevropske zernlje iii odlazak na privrernene
radove u druge evropske drzave.
Uslijed ovakovih kretanja radne snage na osirornasjelirn seoskirn parcelarna ostaju zene, djeca i star·
ci. Kakove je razrnjere dostigao ovaj proces najbolje ce narn ilustrirati podatak da su uoci drugog svjetskog rata zene vodile sarnostalno svako
peto seosko dorna6instvo, te da 1931. godine
76,79% svih zena u Savskoj i 84,37°/o svih zena u
Primorskoj banovini zivi od poljoprivrede i od
ostalih prirnarnih djelatnosti. Ove zene, koje su
cinile viSe od polovine sveukupnog stanovniStva
na podrucju Hrvatske bile su osuilene na sirorna·
stvo i robovanje zernlji, rnutu i djeci. Rucna obrada slabo gnojene zernlje, kao i rasutost parcela
ionako malenog seoskog posjeda, uCinili su obrailivanje zernlje jos rnukotrpnijirna, a rezultate rada slabirna. Visok rnortalitet seoskog stanovnistva
uslijed tuberkuloze i slabih sanitarnih prilika posljedica je teskog zivota i velikog sirornastva, a polozaj zene kao glavne hraniteljice· porodice postaje s vrernenorn sve tezi teret seoskih zena. S pravorn kaze Mihovil Pavlek Miskina, seljaCki pisac
iz Podravine, da bi pisuCi o seljackoj zeni trebalo
mnogo stvari
» ...
reCi, viknuti, kriknuti«, te je
upravo tim jednostavnim izrazima najbolje iska·
zan teski zivot seoskih zena u Hrvatskoj.
2. Zene kao privredni i politick! faktor do prvog
svjetskog rata
116
Izvan primarnih djelatnosti pocinje se zena zapos·
ljavati u drugoj po]ovini XIX stoljeca, ali i to
sarno iznirnno i uglavnorn u sporednim privrednirn granarna. Prerna popisu stanovniStva iz 1890.
godine na podrucju Hrvatske i Slavonije u industriji i obrtu bilo je zaposleno ukupno 8.196 zena, tj. sarno 10,80/o sveukupne radne snage zaposlene u sekundarnirn djelatnostirna.
Za rnalu nadnicu zene su obavljale najprljavije i
najnezdravije poslove u tvornicarna. Sortirale su
stare krpe u tvornicama papira, prenosile cigle u
ciglanarna, a bile su glavna radna snaga u tvor·
nicama duhana, tekstila i konfekcije.
Kako su zene obavljale poslove za koje se nije zah·
tijevala veca strucnost, priliv zen~ke radne snage
u industriju ostao je dugo vrernena nezamijecen.
Rad zene izvan kuce srnatrao se sarno privrerne·
nirn, pa je poslodavac ovo opcenito shvacanje is·
koriStavao pri odreilivanju nadnice. U pravilu za·
rada zene hila je znatno manja od zarade rnuskar·
ca na istom poslu. U praksi zene su za isti rad dobivale 60-80% zarade muskarca. Potkraj XIX
stoljeca dnevna placa radnika u osjeckoj Tvornici
sibica, na prirnjer, kretala se izrneilu 70 novciCa
i jedne forinte i 40 novcica. Placa radnice varirala je od 50 novcica do jedne forinte. Vrijednost
te zarade i!ustrira podatak da je kilogram rnasti
tih godina stajao 80 novcica, a kilogram kruha 15
novcica. A taka slabo bile su placene gotovo sve
zene. U tri najniza razreda socijalnog osiguranja
za slucaj bo!esti, u koji su hili uvrsteni radnici s
prirnanjirna od jedne do tri krune bilo je 1910.
godine osigurano na podrucju Hrvatske i Slavo·
nije 92,88°/o radnica i 77 ,02°/o radnika. ZnaCi, da
je od 7.147 tada zaposlenih radnica njih 6.638 i·
malo dnevnicu ispod tri krune. Osim toga, tre·
ba sc sjetiti da jc radni dan onda trajao 10 i
viSe sati, i da osirn vee zastarjelog Obrtnog zako·
na iz 1884. nije postojao nikakav zakon koji bi
regulirao radnc odnose izrneilu poslodavaca i radnica koje su taka bile izvrgnute necuvenoj eksploataciji.
Izvanrcdno tcske radne i platetne prilike prisilile
su zene veorna rano na borbu s poslodavcirna.
Zbog niskih placa buknuo je 1875. strajk u zagrebackoj Tvornici sibica. G. 1885. stupilo je u strajk
350 radnica Tvornice duhana u Rijeci, a u rnnogirn kasnijim strajkovirna zene istupaju zajedno
s rnuskarcima. Zbog sudjelovanja u generalnorn
strajku u Osijeku 1905. godine tri zene bile su
osuilene na tarnnicu. Zene se javljaju i kao aktiv·
ni sudionici prvih prvornajskih proslava u nasoj
zernlji 1890. godine, a 1908. godine posebice je
zabiljezen istup varaZdinskih zena prilikom praznika rada.
No pristup u radnicke i sindikalne organizacije dobivaju zene tek postepeno. Prvo zagrebacko radnicko drustvo, osnovano 1872. godine, dopusta U·
pis radnicarna Zagrebacke tvornice duhana tek
sedam godina nakon svog osnutka. U hurnanitar·
nom drustvu radnika Tvornice cipela u Zagrebu
(osnovanom 1874. godine) zene su dobivale znat·
no manju bolesnicku pomoc nego rnuskarci. OsjecajuCi tu zapostavljenost, radnica zagrebacke
Tvornice cipela Venutti traZi!a je jos 1892. godine
od vodstva Socijaldernokratske stranke da vodi
vecu brigu o materijalnorn i rnoralnorn polozaju
:lena. Nairne, ni Socijaldernokratska stranka, iako
je nacelno priznavala jednakost zena s muskarcirna, za citavo vrijerne svog djelovanja prije prvog svjetskog rata nije provodila konsekventno
to nacelo. Ogrornna steta priCinjena je radnickorn
pokrctu Hrvatske ogranicavanjern zenana kulturni, hurnanitarni i opceobrazovni rad u zenskim
sekcijarna, jer su zene radnice taka izdvajane iz
politicke i ekonornsko-socijaine borbe koju su
vodili muskarci. Ipak, bilo je zena koje su uspjele
probiti barijeru. Izuzetan lik svakako je Giuseppina Martinuzzi. Njen razvoj od provincijske uci·
�)/
t;
l-
(:-
I
E_
'
r
i
F
teljice, rouene u Labinu, pa do poznate socijalistkinje i prvog sekretara zenske sekcije Komunisticke partije u Trstu dvadesetih godina ovog stoljeca odvijao se vise decenija, a njen rad na pedagoskom, knjizevnom i politickom polju zavreauje i danas punu pafuju.
Giuseppina Martinuzzi shvatila je svu bijedu proletera, te je nekoliko decenija svog zivota posvetila
buuenju klasne svijesti radnika Trsta i Istre. Kao
uciteljica u predgradu Trsta, ana je uocila svu
tezinu problema s kojima su se suocavale zaposlene majke pri odgoju svoje djece. »Burloazija
se u svom okrutnom egoizmu ne brine o proleterskim majkama koje zive u neopisivim naporima i
u svakojakim poteskocama, u podrumima, na
tavanima, u nezdravim stanovima, dok ih monstrum kapitala, nikad sit proleterskog mesa, uvaljuje u zvjerski vrtlog borbe za opstanak i prisiljava
te zene da rade na poljima, u tvornicama, u rudnicima, lose placene i bez mogucnosti da se posvecuju odgoju svoje djece« pise Giuseppina u pocetku ovog stoljeca. ZahvaljujuCi dobrom poznavanju marksistiCke teorije, ova velika licnost naseg radnickog pokreta mogla je uociti zamrsen
kompleks problema koji su optereCivali mnogonacionalnu Istru, te trazi rjesenje istarskog nacionalnog problema u medusobnoj suradnji i ravnopravnosti postojecih nacija. Njen sprovod 1925.
godine, u njenom rodnom mjestu Labinu, pretvorio se u pravu manifestaciju labinskih rudara, koji su ovu veliku zenu ispratili na posljednji pocinak sa zapaljenim bakljama.
Tragovima svoje velike istarske sunarodnjakinje
ide i Ana Delic, rijecka socijalistkinja. Ona u toku 1906. i 1907. godine drli predavanja o polozaju
zena i ulozi zena u politici, drustvu i porodici. Na
godiSnjicu smrti Petra Kobeka'), kojeg su ubili
rijecki strazari prilikom jedne demonstracije,
Ana Delic drli govor pred sest tisuca radnika, a
nesto kasnije, na velikoj radnickoj skupstini za
opce pravo glasa, govori protiv poviSenja cijena
namirnica pred sedam tisuea !judi.
zene se javljaju u politickom zivotu i u drugim krajevima Hrvatske. Taka su npr. Zagrepcanke kad
je u sukobu seljaka s policijom u Zapresieu 1903.
godine poginulo nekoliko seljaka, organizirale zadusnice u crkvi pred samom banskom palacom
na Gornjem gradu. Na taj je tihi nacin oko 800
zena demonstriralo protiv neustavnog Khuenovog
rezima i prisilne mauarizacije. Nekoliko godina
kasnije zbog izvikivanja parola protiv vladanja
bana Raucha sedam zena iz Slavonskog Broda osudeno je na viSednevni zatvor.
U tim akcijama, koje je potaknula denacionalizatorska politika promadarske vlade, zajedno istupaju radnice i grauanke. s intenzivnijim sirenjem naobrazbe meuu zenama, one se sve viSe
aktiviraju u politickom i privrednom zivotu. Na
prijelazu stoljeca zene pocinju sve viSe prodirati i u Cinovnicka zvanja. Godine 1872. otvorena
je u Zagrebu prva ViSa djevojacka skola, a 1892.
godine osnovan je i Zenski licej. Otvaranjem tih
skola zenama se otvorila mogucnost da se zaposle u uciteljskim zvanjima i u postanskoj sluzbL Godine 1901. zene su dobile pravo upisa na
Filozofski fakultet u Zagrebu. Od tada se broj
obrazovanih zena brzo povecavao.
Polozaj cinovnica bio je nesto bolji od polozaja
radnica, iako je i ovdje neravnopravnost zena i
muskaraca bila velika. Cinovnici i Cinovnice iste
skolske naobrazbe razlikovali su se placom,
polozajem i mogucnoscu napredovanja. Zahtjevi da se ukinu ove razlike stari su koliko i zaposljavanje zena, ali oddale su se sve do kraja drugog svjetskog rata. Jos 1871. godine na Prvoj
hrvatskoj uCiteljskoj skupstini u Zagrebu uciteljice Marija JambriSak i Marija Fabkovic zahtijevale su ravnopravnost s uCiteljima u placi. Takav zahtjcv istakle su i uciteljice Sibenika uoCi
drugog svjetskog rata. Ovc razlike su postojale
i u drugom vidu. Uciteljice su se ponajviSe namjestale u malim selima, daleko od zeljeznicke
pruge i urbanih sredista, gdje im je bila onemogucena svaka dalja izobrazba. Pored toga, ddava se na razne naCine mijeSala u liCni Zivot uCi-
teljica. To se manifestiralo i u davanju odobrenja za izbor bracnog druga. Tako je bilo sve do
1939. godine.
Postanske sluzbenice bile su takoaer zapostavljene.
One su morale najprije jednu do tri godine prakticirati bcsplatno iii uz minimalnu novcanu naknadu. Zatim su sluiile kao otpravnice pasta pet
do dcset godina, a to vrijcmc nije im se uracunavalo u penzijski staz. Tek nakon tog vremena
zenama sc sluiba uzimala u obzir za penziju,
premda jc jasno da je uz tczak, ponajviSe nocni
rad i bijcdnu zasluzbu za vrijcme Austro-Ugarske
vrlo malen broj zena docekao zasluzenu mirovinu u starosti.
3. Zene u radnickom pokretu za
svjetskog rata
vrijeme
prvog
Za vrijeme I svjetskog rata oskudica i glad strahovito su pogor5ali polozaj radnicke klase. Duboka ekonomsko-drustvena kriza koja je dovela
do propasti Austro-Ugarske zaostravala se iz dana u dan. Sve teze stanje na frontovima praceno je u pozadini nezadovoljstvom naroda, nemirima, strajkovima i sabotazama. Usprkos zabrani
rada sindikalnih organizacija, sve cesce dolazi do
stihijskih istupa gladnih masa u gradovima i pasivnim krajevima Dalmacije, Primorja i Istre. Sa
rastucom nestasicom ovi nemiri zahvacaju sve
sira podrucja i sve vece razmjere.
Kako bi te pokrete stavila pod svoju kontrolu, vlada je, uplasena naletom revolucije u Rusiji i revolucionarnim gibanjima u svijetu i zemlji, u juJu 1917. g. dopustila djelovanje sindikata. Obnovljen jc OpCi radnicki savez u koji su usli radnici
svih struka i u koji su sc masovno uclanile radnicc po tvornicama. Srcdinom 1918. godine u Opcem radnickom savezu u Zagrebu bilo je uclanjeno viSe od tisucu zena koje su cinile dvije treCine svcukupnog clanstva ovog sindikalnog
saveza. Sada organizirani radnici sve cesce straj') Radnik koga su ubili zandarrni u Susaku. Vidi knjigu
»Zene Hrvatske u radnickom pokretu« (Zagreb 1967),
dokument 29, str. 19-20.
117
�kuju zahtijevajuCi bolje place i bolje ureaeno
snabdijevanje prehrambenim namirnicama (aprovizaciju). osobito u onim tvornicama koje su
ratnim liferacijama ostvarivale ogromne zarade
(Tvornica koza u Zagrebu, Tvornica cikorije
Franck, Tvornica Union, Tvornica penkala itd.).
Znatno ucesce u ovim akcijama imale su radnice,
kojih je broj zbog mobilizacije odraslih muskaraca veoma porastao. Za vrijeme rata bujica zenske radne snage preplavila je tvornice i kancelarije. Zene su preuzete duinosti obavljale savjesno i dosta uspjesno, te su se sve viSe utvrdivale na radnim mjestima, koja su dotada bila
rezervirana iskljucivo za muskarce.
Potkraj rata zene su razvile i zivu politicku aktivnost. Godine 1917. progresivne Hrvatice i Srpkinje zahtijevaju politicka prava i aktivno pravo
glasa od Hrvatskog sabora jer ». . . i mi zene
trebamo pravo, trebamo mjesta gdje cemo moCi
da razvijemo nase sposobnosti, da budu na korist i nama zenama i djeci nasoj i Citavome narodu. Dajte nam prava i tad ste nam dali duznosti!«1) Istovremeno javlja se i napredni list
»Zenski svijet« u kojem urednica socijalistkinja
Zofka Kveder-Demetrovie objavljuje niz Clanaka o polozaju radnih zena.
4. Zene u radnickom pokretu Hrvatske do velikc
svjetske krize
118
Rat je ostavio za sobom velik broj udovica i bezbroj sirocadi. Mnoge zene, koje su bile prisiljene
da se zaposle za vrijeme rata, nastoje iz ekonomskih i socijalnih razloga zadrlati posao i sada,
kada povratnici s frontova pojacavaju pritisak
na radna mjesta. Na zestinu tog pritiska utjecala je kratkotrajna poratna kriza uzrokovana nestasicom sirovina, zastojem u prometu i nesposobnoseu drlavnog aparata da preuzme vodenje
privrednih poslova na prosirenom podrucju novostvorene drlave. Ova situacija, osobito pod
utjecajem ruske revolucije pokrenula je siroke
drustvene slojeve i ozbiljno uzdrmala temelje
nove drlave, koja je vee u samom pocetku patila
od nerijesenih socijalnih, klasnih i nacionalnih
problema. Nerijesenost ovih pitanja bila je uzrok krize meduratne Jugoslavije za citavo vrijeme njezina postojanja, a borba za vlast voaena
izmedu pojedinih burioaskih stranaka i gusenje
naprednog radnickog pokreta davali su osnovni
ton politickom zivotu zemlje. Politicka kriza dosegla je kulminaciju 1929. godine progla5enjem
sestojanuarske diktature i uvoaenjem apsolutistickog poretka. Istovremeno izbija velika svjetska
ekonomska kriza koja je uskoro uzdrmala u korijenu i citav privredni zivot stare Jugoslavije.
Meautim, nakon kratkotrajne poratne krize buri.oazija je vee 1920. pod utjecajem inflacije uspjela
uspjesno organizirati proizvodnju ostvarujuei
velike zarade. Ove zarade bile su postignute uglavnom na racun jeftinih sirovina i jos jeftinije
radne snage radnika i radnica. Kako je zenska
radna snaga bila jeftinija od muske, poslodavci
su rado zaposljavali zene. Tome je pogodovala
modernizacija proizvodnje, uz koju se za rad u
tvornici nije zahtijevala strucnost vee izdrlljivost
u lancanom sistemu. Zenska radna snaga kao jeftinija i pogodnija za izrabljivanje zbog svog podredenog drustvenog polozaja sve vise potiskuje
musku radnu snagu ne samo za vrijeme kriza
1925/6. i 1931-34, vee j u citavom meduratnom
razdoblju. Prema statistici socijalnog osiguranja
u slucaju bolesti radilo je na podrucju Hrvatske
i Slavonije 1919. godine 14.287 zena u industriji,
zanatstvu, trgovini i usluznim djelatnostima. Tri
godine kasnije, tj. u decembru 1922. godine saroo na podrucju grada Zagreba radi vee to!iko
zena, koliko je 1919. godine radilo u citavoj Hrvatskoj i Slavoniji. Na podrucju Hrvatske registrirano je prema popisu stanovniStva 1921. godine
718.047 zaposlenih :lena, a u neokupiranom dijelu Dalmacije 60.951. Ova sluzbena statistika iz
1921. kao i ona iz 1931. god. daje krivu sliku o
broju zaposlenih zena, iskazujuCi brojne seoske
zene kao izdriavane i nezaposlene. Meautim, seoske zene, koje su od rane mladosti pa do duboke starosti obraaivale njive od jutra do mraka
ne mogu se uvrstiti u kategori.iu nezaposlenih,
jer su svojim radom doprinosile nacionalnom
dohotku i bile vazan faktor u privredi zemlje.
Prema statistici socijalnog osiguranja samo u
roku od tri godine, tj. od 1923-1926, zenska radna snaga porasla je u Hrvatskoj i Slavoniji od
19,70/o na 24°/o sveukupne radne snage, a u Dalmaciji od 15,5 na 18,80fo. Poslodavci su najradije
zaposljavali mlade radnice koje su, nesvjesne svog
klasnog polozaja, u ocekivanju udaje, smatrale
svoje zaposlenje samo privremenim, te nisu bile
pripravne da vode dugotrajne i teske strajkaske
borbe. Podatak da je u Jugos!aviji trecina svih
radnica bila mlada od 20 godina, a preko polovina ispod 23 godine govori o masovnom ulasku
zene u proizvodnju i o procesu otpustanja starijih :lena.
0 bijednim zaradama radnica na podrucju Hrvatske
imamo mnogo podataka u stampi. Godine 1922.
dnevnica najbolje placenih radnica Tvornice duhana u Zagrebu iznosila je 92 krone. NajveCi dio
radnica zaraaivao je medutim 62 krune na dan, a
za tu svotu radnica je mogla kupiti priblizno dva
kilograma brasna. Vrlo su niske bile zarade tekstilnih radnica u provinciji. U jednoj cakovackoj
tvornici zene su zaradivale 1924. godine 10 dinara
dnevno, sto nije bilo nikako dovoljno za zivot.
Istu dnevnicu imale sui radnice najvece hrvatske
tekstilne_ tvornice u Dugoj Resi. Zbog raznih globa, zadriavanJa zarade zbog naknade stete u slucaju otkaza, radnice cesto nisu dobivale niti tu
bijednu zaradu.
Takve prilike morale su potaknuti izvjesne radnice
da se organiziraju i da borbom pokusaju izboriti
bolji zivot za svoje drugarice, te je historija radnickog pokreta zabiljezila nekoliko svijetlih imena zena toga tipa.
Neposredno pred zavrsetak rata pocela je u Zagorju
djelovati krojacica Gizela BlazaiC. Pod utjecajem
1) Vidi
knjigu »2ene Hrvatske u radnickom pokretu«
(Zagreb 1967) str. 41--42, dokument 61 pod nas1ovom
»Adresa hrvatskih zena upucena 1917. godine Hrvatskom Saboru.
�ruske revolucije ona je propagirala proglasenje
socijalisticke republike, te je postala prvi tajnik
Radnickog vijeca u Varazdinskim Toplicama. Nakon Ujedinjenja ona se javlja na celu svih socijalnih pokreta u svom kraju, te aktivno ucestvuje u revolucionarnoj pobuni u Varazdinu drieCi
govore protiv namjere vlasti da provede djelomic·
nu agrarnu rcformu. Zbog pisanja prvomajskog
letka 1919. godine, u kojem se zahtijeva samoodreaenje naroda, mir, politicka prava za sve, saziv
konstituante i formiranje socijalisticke republike,
Gizela Blazaic provela je dulje vrijeme u zatvoru.
Na javnom zboru Socijaldemokratske stranke u
Krizevcima istupa 1918. Anka Mihota govorom o
polozaju zene u nasem drustvu. Iako slaba zdrav·
lja, ona usprkos cestim progonima i zatvaranjima
Citav svoj kasniji zivot posvecuje aktivnom radu
u radnickom pokretu. Zbog ustrajnog rada na
zbrinjavanju maaarskih izbjeglica nakon sloma
maaarske revolucije, a onda i radom u Crvenoj
zvijezdi i Internacionalnoj radnickoj pomoci, An·
ka je hila najpozvanija da 1928. godine primi mje·
sto u administraciji lista ,zastita covjeka«, koji
je poceo izdavati knjizevnik August Cesarec radi
pomaganja zatvorenih komunista i njihovih obitelji. Anka Mihota-Supanc aktivno sudjeluje u
svim masovnim akcijama sve do drugog svjetskog
rata. Ona rastura naprednu stampu i letke, uspostavlja veze izmeau pojedinih komunistickih punktova u Hrvatskoj i Sloveniji, a njezina najveca
zasluga je organiziranje pomoci zatvorenim komunistima neposredno nakon donosenja Obznane
i Zakona o zastiti driave. Izdrzala je dvogodiSnju
robiju za vrijeme sestojanuarske diktature.
U Slavoniji istaknula se kao horae za radnicka pra·
va Adela Pavosevic. Ona sudjeluje na prvoj jugo·
slavenskoj socijalistickoj konferenciji zena pot·
kraj travnja 1919. godine u Beogradu, a na Dru·
gom kongresu Komunisticke partije u Vukovaru
u junu 1920. g. drii govor. Za Citavo vrijeme svog
politickog rada, koji trajc do kraja 1925. godine,
kada sc povlaCi iz javnog zivota zbog uznapredovale tubcrkuloze, Adela Pavosevic istaknuta je licnost osjcckog radnickog pokreta. Ona suraauje
s Bozidarom Maslaricem i s Marijom Sukic, te
drugim komunistima slavonske regije. Prvi je zenski clan Mjesnog odbora Partije u Osijeku, a zbog
svojega rada u zenskoj sekciji imala je velikih zasluga za kulturno-politicko prosvjecivanje slavonskih :lena. Nerijetko istupa i govori na radnickim
skupovima. Usprkos policijskim progonima i zatvaranju koji su joj narusili zdravlje, Adela sve
do svoje smrti radi na umnal'anju letaka, a njezinim angaziranjem formirana je 1923. g. partijska
celija u BeliScu, gjde je u drvnoindustrijskom
kombinatu radilo tada nekoliko tisuca radnika.
Dobra govornica i predan borac za radnicka pra·
va, ona je nazivana s postovanjem »osjecka Roza
Luxemburg«, a njezinom pokopu 1928. g. prisust·
vovalo je veliko mnostvo radnika Osijeka i predgraaa Retfale.
Pod utjecajem Adele Pavosevic sve do Obznane ra·
dili su u istocnoj Slavoniji mjesni sekretarijati
zena socijalista (komunista) u Vukovaru, Vinkovcima i drugdje. Ocito je da je u Slavoniji bilo
mnogo zena pristalica komunistickog pokreta. Sa-
mo zene Vukovara bile su pretplacene na 240
primjeraka lista »Jednakost« koji je u to doba
bio jedini zenski komunisticki list u Jugoslaviji.
Jak centar naprednog zenskog pokreta do Obznane
bio je u Dalmaciji. Organizacija u kojoj su djelovale socijalistkinje u Splitu nazivala se Udruga socijalistiCkih zena i brojila je 1919. godine oko
250 Clanica. Ove zene razvile su vrlo veliku ak·
tivnost, prireaujuCi predavanja u kojima se govorilo o polozaju zena kroz historiju i objasnjavala
ideologija radnickog pokreta i marksizma. U
povodu prvomajske proslave 1919. godine Udruga
je izdala poseban letak. Udruga u Splitu pretvara
se 25. VIII 1919. g. u Pokrajinski sekretarijat :lena komunista Dalmacije. Ovaj sekretarijat nastavlja rad Udruge, te prireauje radnicke zabave, organizira predavanja i zborove protiv skupoce. Ponegdc se formiraju i mjesni sekretarijati :lena u Splitu, PuciSeu na Bracu i u Makarskoj. Oni su
brojili polovinom 1920. godine oko 260 aktivnih
zena. Sarno grad Split imao je 300 pretplatnica
na list ,Jednakost«.
Mnoge zene dobile su u to vrijeme solidnu politicku
naobrazbu. Anka Mihota-Supanc polaznik jc prve
socijalisticke skole u Zagrebu 1919. godine, a An·
ka Butorac zavrsava u Rusiji cetverogodisnji Komunisticki univerzitet.
***
Prilike u kojima je djelovala Komunisticka partija
u Hrvatskoj poslije 1920. godine bile su veoma nepovoljne. Donosenjem Obznane i Zakona o
zastiti driave zabranjen je rad Komunisticke
partije. Od tada pa sve do drugog svjetskog
rata Komunisticka Partija Jugoslavije radi ilegalno, sto je oiezalo rad u masama. Kako bi se otklo·
nila ta poteskoca, pored ilegalne organizacije djeluju sve do sestojanuarske diktature Nezavisni
sindikati, odnosno ranije Nezavisna radnicka par·
tija u okviru koje je 8. III 1924. g. osnovan Sekretarijat zena za Hrvatsku i Sloveniju, koji je organizirao mnogobrojne akcijc protiv skupocc. Nairne, ncposredno nakon rata poslijeratna inflacija uzrokovala je
strahovito poskupljenje hrane i odjece, pri cemu
su nadnice neprestano zaostajale za porastom cijena, uzrokujuci val strajkova i tarifnih pokreta.
Kasnije driava provodi umjetnu deflaciju, pod cijim pritiskom citav privredni zivot dolazi u krizu.
IskoriScujuCi nedostatak kredita, poslodavci su
· snizili radnicke zarade, ukinuli sva primanja u
naturi i uvoaenjem akorda produzili radno vrijeme. Ova monetarna kriza dosegla je svoju kulminaciju 1924. godine, pri cemu snizenje nadnica nije bilo praceno adekvatnim snizenjem troskova
Zivota. Zbog takvog raskoraka zarada i cijena Citava radnicka klasa zapala je u tciak po]o:laj, uto·
liko viSe sto u tom pcriodu driava dopusta poviscnje stanarina i uvodi porez od 2°/o na zarade
fizickih radnika.
Kao reakcija na takvo stanje nastao je 1924. g. Citav
niz demonstracija protiv skupoce, u kojima aktivno sudjcluju ne samo radnice vee i domacice.
Angaziranjem Josipa Broza i jos nekoliko snaZnih
licnosti u radnickom pokretu Hrvatske, revolucionami pokret meau zenama dobiva nov polet. Na
�sjednici Mjesnog sindikalnog vijeea u Zagrebu 17.
X 1927. Anka Butorac i Barica Debeljak ostro su
kritikovale slabo djelovanje Partije menu zenama. Poslije opsirne diskusije izabrana je za rad
menu zenama komisija u koju su usle Barica Debeljak, Anka Butorac, Anka Grzetie, Zora Nikolic,
Ivan Krndelj i Josip Broz. Ova je komisija veoma
uspjesno radila menu radnicama zagrebackih tvornica odriavajuCi usprkos policijskoj zabrani predavanja o znacajnijim doganajima u radnickom
pokretu i veoma intenzivnom politickom zivotu
zemlje, a i u "Borbi« se pojavljuje u to vrijeme
nekoliko clanaka 0 polozaju zena.
Prigodom 8. marta 1928. g. izdan je letak zagrebackog Mjesnog komiteta Komunisticke partije, koji
je sastavio tadasnji sekretar Josip Broz. Pozivajud proleterke da se bore "· .. zato, sto burioaska drZava ne vodi nikakova raCuna o radnim
Ze~
nama i njihovoj djeci ... Radnica je u kapitalistickom drustvu bespravni stvor, ponizena je kao
Zena od n1uSkarca, a kao radnica izvrgnuta bes-
primjernom vrijenanju, ponizavanju i nemilosrdnom izrabljivanju od strane kapitalisticke klase«.
Ovc akcijc Mjesnog sindikalnog vijcea u Zagrebu
to su znacajnije sto su pokrenute godinu dana
prije IV kongresa KPJ, koji je donio rezoluciju o
Zcnskon1 pitanju
1
konstatirajuCi da sc »porast
zenskog proletcrskog pokreta ocitujc u posljcdnjc
vrijcme kako najzivljim uccstvovanjem u strajkaskim borbama u zemlji, tako i aktivnim uccstvovanjcm najboljih clemenata radnica u politickim
akcijama Komunisticke partije.« Materijali koje
je policija pronasla kod ubijenih sekretara SKOJ-a
u Samoboru i drugih komunista tokom 1929. gocline ukazuju da je Centralni sekretarijat zena
KPJ izraclio opsezan plan racla za 1929. goclinu i
pripremio akcije medu zenama u povoclu Osmog
marta, Prvog maja i proturatnog dana.
Proveclba rezolucije IV partijskog kongresa pala je
u vrijemc kacla su cloganaji u zemlji zaostrili klasne, naciona!ne i socijalne sukobe do usijanja. Proglasenjem scstojanuarske cliktature jos viSe su
pojacani i progoni komunista, sto gotovo posvc
umrtvljuje rae! Komunisticke partije u zemlji.
Prema policijskim izvjestajima samo u Zagrebu
bilo jc ocl ozujka do studenog 1929. g. uhapseno
zbog komunizma 450 ljucli, a medu ovima bilo
je closta zena. Kroz zagrebacke zatvore pro!aze
Anka Butorac, Marija Uzelac, Jaga Oreski, Marija
Blau, Milcva Birt, Ljubica Birt, Milica Pecarski,
Anka Mihota i mnoge clruge zene. Sarno u oktobm 1929. g. zloglasni upravnik zagrebacke policije
Beclekovie predao je istraznom sucu clevet komunistkinja na clalji postupak. Masovna hapsenja,
neprestane racije, ubacivanje konficlenata i sve
ucestalija mucka ubistva komunista ocl strane
policijskih organa, kao i mnogobrojni politicki
procesi na Suclu za zastitu clrL3ve govore o zestini
progona kojima su bili izvrgnuti borci za raclnicka prava.
5. :Zene u radnickom pokretu Hrvatske od velke
svjetske krize do drugog svjetskog rata
120
Velika svjetska kriza uzclrmala je kapitalistiCku Ju-
goslaviju u temeljima. Ne samo raclnicka klasa u
gradovima vee i masa siromasnih seljaka bila je
dovedcna na mb propasti, a nezaposlenost je u
to vrijeme prcrasla kriticne granice.
Ekonomska dcpresija djelovala je snazno i na izmjenu strukturc radnika. Svc se viSe intenzivirao
proces uv!acenja zena U proizvodnju jer Sll se za
minimalnu nadnicu maksimalno iskoriStavalc racine sposobnosti zena. Precl clrugi svjetski rat na
poclmcju banovine Hrvatskc statistika socijalnog
osiguranja evidentirala je 68.894 zaposlenih zena, odnosno Cetiri puta viSe nego neposredno nakon prvog svjctskog rata. Prema ovoj statistici
zaposlenc zene sacinjavale su 28,2% sveukupne
racine snage u banovini, sto je ukazivalo na znatan porast zaposlenih u oclnosu na prijasnje razclobljc. Na poclrucju sjeverne Hrvatske udio zaposlenih zena u sveukupnoj raclnoj snazi bio je
jos veci. Vee 1934. godine na poclrucju Savske
banovine zene su cinile 32% osiguranika. Sarno
u Zagrebu bilo jc 1937. gocline 23.093 socijalno
osiguranih zena, pa je Zagreb po broju zaposlenih zena u staroj Jugoslaviji bio na prvom mjcstu.
Pored nezaposlenosti uocljivo je tih godina sve znatnijc opadanje zarada. Ovaj proces pocet za vrijemc krize 1930-1934. gocline nastavio se i nakon njczina zavr5ctka, prouzrokovavsi 1935. i
1936. godine pravu bujicu strajkova, sto je morale izazvati intervenciju drzave, koja je u pocetku 1937. gocline Uredbom o minimalnim naclnicama ustalila donju granicu zaracle na 2 clinara po satu.
U to vrijeme poslije teskih iskustava ilegalnog racla i borbi s policijom, posebno poslije proglasenja sestojanuarske cliktature, kacla je poginulo
nekoliko clesetaka najodabranijih komunista, a
stotine osunene na clugogoclisnju robiju, Komunisticka partija, trazeCi nove snagc iz svoje klase,
pocela se koristi ti tada legalnim radnickim organizacijama, reformistickim sinclikatima, za oma·
sovljenje svog rada. Unoseci borben i revolucionaran club u rad ovih sinclikata, Partija je uspjela
do pocetka clmgog svjetskog rata pretvoriti te
sinclikalne organizacije u snazno oruzje klasne
borbe.
Komunisti i komunistkinje ulaze u URSS-ove organizacije, te raznovrsnim akcijama vrse klasno
i politicko obrazovanje c!anova ovih reformistickih sinclikata. Pod utjecajem komunista sve se
cesec u savezima URSSJ-a formiraju zenske sekcijc u kojima se oclrzavaju razlicita predavanja i
tccajcvi s ekonomsko-socijalnom problematikom.
Takvom politikom komunisti su posrcclno utjecali
na jaeanje aktivnosti sindikata, koji su trcbali postati revolucionarna sinclikalna opozicija. I cloista! Pod utjecajem komunista izbija sve veCi broj
strajkova. Dok je u toku 1933. gocline na poclrucju citave Hrvatske bilo organizirano samo 9
strajkova s oko 1.000 ucesnika, u 1934. goclini
broj strajkova povecao se na 40, a broj strajkaca
na 7 .000. Slijcdeee gocline, kacl je politicki teror
ponesto oslabio, organizirano je na poclrucju Hrvatske 106 strajkova s oko 20.000 ucesnika, a
1936. godine 241 strajk s oko 40.000 strajkasa.
Treba istaci cia je ne samo po broju vee i po intenzitetu strajkaskih pokreta tih godina Hrvat-
�ska bila prva u staroj Jugoslaviji, sto je vjerojatno posljedica jedinstvenog istupanja Citave radniCke klase i veceg dijela demokratskih i naprednih snaga Hrvatske. Kao primjer treba navesti
sestotjedni strajk u varazdinskoj tvornici Ti"ar
1936. godine za kojeg su seljaci okolnih sela opskrbljivali strajkase hranom i taka omogucili organiziranje strajkaske kuhinje. Kod mnogih straj·
kava akciji pomaganja pridruzuje se i napredna
studentska omladina i Cinovnistvo. ZahvaljujuCi
ovom akcionom jedinstvu radnika i seljaka straj·
kovi na podrucju Hrvatske bili su veoma zestoki,
dugotrajni, ali i uspjesni, a sudjelovanje velikog
broja zena u tim akcijama pokazalo je da su ze.
ne postale snazan faktor u radnickoj klasi. Ova po·
tvrduje intenzitet strajkova u tekstilnim tvornicama, gdje glavninu radne snage cine zene. Sarno
u toku 1935. godine buknulo je na podrucju sje·
verne Hrvatske 16 tekstilnih strajkova u kojima je
bilo oko 4.250 ucesnika. Strajkovi su organizirani
ponajviSe radi reguliranja radnih i plateznih adnasa, jer se satnica velike veCine radnica po tvor·
nicama kretala izmcdu jednog i dva dinara. Uvodenjem »norma-sistema« po tekstilnim tvornicama i drugim nacinima povecanja intenziteta rada polozaj radnica postajao je iz dana u dan sve
gori, te ih je prisiljavao na organiziranu borbu.
Zbog toga ne iznenaduje sto mnoge radnice pomaZu organiziranje Strajkova i Sto ih susreCemo
u strajkaskim odborima. Maca Grzetic, Ruzica
Turkovic, Anka Butorac i mnoge druge komunist.
kinje rade neposredno medu radnicama na organiziranju ovih akcija.
· Pod pozitivnim utjecajem Partije zene su pocele
pokazivati vecu aktivnost i na razlicitim zenskim
zborovima, pa se poslije 1934. godine u stampi
sve cesce nalaze zahtjevi zena za politicku i eko·
nomsku ravnopravnost.
Posebno veliku paznju posveCivala je Partija borbi
za zensko pravo glasa, jer su za taj problem bile
zainteresirane mnoge zene. u jesen 1935. godine
organizirala je Partija u Zagrebu niz zborova za
opce pravo glasa. Jedan takav zbor kojemu je
prisust:vovalo nekoliko tisuca Zagrepcana prctvo·
rio se u demonstraciju protiv profasisticke viadine politike.
U Splitu je akciju zcna za opec pravo glasa
pokrcnula Anka Berus. Velikom javnom zboru u
kinu »Sirius« 20. X 1935. godinc prisustvovalo je
oko 700 zena. Zbor je prekinula policija za vrijeme govora Ane Roje koja je pocela opisivati te·
zak zivot seljanki. Ovaj sastanak splitskih zena imao je veliki moralni uspjeh i politicki ad·
jek medu naprednim zenama Dalmacije.
Medutim, Narodna skupstina oglusila se na sve ave
zahtjeve, te je iz dana u dan neprestano odlagala
raspravu o zenskom pravu glasa. Ogorcene takvim stavom vlade, zene su 1937. godine organizirale anketu te prikupile izjave najpoznatijih politicara o tom pitanju. Tom prilikom dr Ivan
Ribar dao je ovu izjavu: >> ••• duznost nam je da
podvucemo da je protivno principima demokratije praviti razliku izmedu muza i zene, aka su u
pitanju politicka i gradanska prava zena.« I dalje: »Ona je isto taka svesno bice kao i muskarac. Njena politicka podredenost smeta njenom
potpunom razvitku. Jedna je samo kategorija
!judi u demokratskom drustvu, a u tu kategoriju
spada i zena, jer i ona je covjek«.
Hrvatska seljacka stranka s Macekom na celu takoder je obecavala zenama pravo glasa za vrijeme izborne borbe. Medutim, kada je stranka dosla na vlast, Macek je zaboravio svoja obecanja
dana zenama.
Na VII kongresu Kominterne 1935. godine u Moskvi donesena je odluka o nuznosti povezivanja
svih progresivnih demokratskih snaga u borbi
protiv sve veee fasisticke opasnosti. Iste godine
osnovan je u Zagrebu Glavni inicijativni odbor
Jedinstvene radnicke stranke. Njegov rad usmje·
rio je dr Bozidar Adzija ne samo na ostvarenje
jedinstva radnicke klase vee i na okupljanje svih
naprednih grupacija u Narodnu frontu slobode,
odnosno u Stranku radnog naroda kasnijih godi·
na. Politika Narodne fronte omogucila je partijskoj organizaciji da prosiri aktivnost medu zena·
rna novim oblicima rada. Taka su na primjer u
Stranci radnog naroda u Dalmaciji formirane zenske sekcije. Zene okupljene u tim sekcijama obradivale su pojedina politicka i socijalna pitanja
i u okviru rada citalackih grupa. Clanice tih grupa povremeno su se ukljuCivale u pojedine progresivne akcije. U akcijama sakupljanja pomoCi
za strajkase i politicke zatvorenike i u radu na
umnozavanju i raspacavanju komunistickih letaka sudjelovao je velik broj zena. Sarno u Splitu
radilo je desetak takovih zenskih grupa, koje su
u sustini imale politicki karakter.
Radnice organizirane u URS-ovim sindikatima, Ci·
novnice organizirane u SBOTIC-u u svojim ,zenskim sckcijan1a« i uCestvovanjem u jedinstvenim
akcijama radnicke klase sve su vise prelazile od
svakodnevnih borbi za ekonomsko poboljsanje
svog klasnog polozaja na politicku borbu.
Osmi mart kao internacionalni dan zena redovno
se proslavljao sve do samog rata ne samo oddavanjem kratkih leteCih mitinga pred tvornicama
vee i dobra organiziranim zabavama u sindikatima i drugim druStvenim organizacijama. Na pro~
slavama Prvog maja obicno je sudjelovao velik
broj zena, a na izletima organiziranim na taj dan
drzali su komunisti kra tke govore s osvrtom na
najaktuelnije dogadaje iz historije radnickog pokreta i suvremenih politickih zbivanja.
Osobito je znacajna pomoc zena zrtvama reakcije.
Zbog terora vlasti Crvena pomoc postala je neap·
hodna olaksavajuCi zivot zatvorenih komunista
i pomazuCi njihove obitelji. Godine 1935. Glavni
inicijativni odbor i Crvena pomoc poveli su siru
akciju za amnestiju politickih zatvorenika, koja
je zavrsila zatvaranjem nekoliko desetaka komunista, medu kojima je bilo dosta zena (npr. Terka Richtman i Marija Bevandic u Zagrebu). Na
poziv Komunisticke partije akcije za pomoc politickim zatvorenicima postajale su sve masovnije. Od jula 1936. godine Crvena pomoc organizirala je prikupljanje pomoCi za spanjolske borce, a kasnije su komiteti za pomoc spanjolskim
borcima radili na pomaganju i oslobadanju na·
sih boraca u Spanjolskoj iz !agora u juznoj Francuskoj i na njihovom prebacivanju u zemlju.
Sto se viSe priblizavao rat, to su cesce odbori za
12
�122
pornaganje politickih osuaenika otvorenirn apelirna izvje5tavali javnost o strahovitirn prilikarna
politickih zatvorenika u zatvorirna i koncentracionirn logorirna, te se pred drugi svjetski rat ponovo poduzirnaju akcije za arnnestiju politickih
osudenika sa zahtjevorn da se uvede sloboda zbora, dogovora i strajka.
U svirn tim akcijarna znacajan faktor bila je zenska
ornladina u cijirn je redovirna bilo dosta kornunistkinja. Zene kornunisti uC!anjivale su se u legalne zenske organizacije unutar kojih su sirile progresivne ideje. U jesen 1934. godine nekoliko progresivnih studentica kornunistkinja uclanilo se u
ferninistiCko drustvo ,zenski pokret« i osnovalo
u torn drustvu studentsku sekciju. Usprkos protivljenju nekih vodeCih ferninistkinja, studentice
su uspjele odrzati niz predavanja o fasizrnu i ratu, o polozaju gradskih i seoskih zena, razvijajuCi pri tome otvorene diskusije i o drugirn socijalno-ekonornskirn ternarna. Zbog takvog djclovanja studcntska sckcija »Zcnskog pokreta« ubrzo je postala popularna, te su na sastanke sekcije
u sve veccrn broju pocele dolaziti i radnickc zene.
Taka su npr. na proslavu Dana mira u Novinarskorn dornu u Zagrebu u studenorn 1934. godinc
dosli i neki radnici i radnice iz URSS-ovih sindikata, a na kongres Alijanse jugoslavenskih zena u
proljece 1935. godinc doslc su i rnnoge zene sa
sela privucene diskusijorn o polozaju zena. Djelovanje studentica u Zenskim orcanizacijama, u sindikatu, rncclu radnicarna i na selu nerazdvojno je
vezano uz rad i prograrnsku orijentaciju opceg
studentskog kulturnog udruzenja >>Svjetlost« osnovanog na zagrebackorn sveucilistu 1935. godine.
Studenti okupljeni u »Svjetlosti«, izucavali su
rnarksisticku i drugu progrcsivnu literaturu i tako stjecali potrcbno ideolosko obrazovanje. U
druStvu sc osobito isticala Marijana Lazar-Novase!, koja je neko vrijerne bila predsjcdnica drustva. Prethodnik ,Svjetlosti« na Zagrebackorn
sveucilistu bila je rnarksisticka grupa studentica,
koja je osnovana jos 1932. godine na inicijativu
Ivana Korskog i Olge Macek. Vclik broj zena
razvija svoju klasnu svijest citanjern rnarksistiCke i socija!isticke literature, te taka steceno znanje upotpunjava na diskusioniln sastancirna.
Politicka aktivnost ornladinske sekcije ,zenskog pokt·eta« u Zagrebu privukla je paznju naprednih
zena Citave Hrvatske. Godine 1936. osnovana je
na inicijativu Kornunisticke partije podruznica
ornladinske sekcije >>Zenskog pokreta« u Slavonskorn Brodu. Medutirn, u to vrijerne rukovodstvo
ferninistickog pokreta pocelo je onernogucavati
rad ornladinske sekcije, te je on a potkraj 1937. go·
dine definitivno raspustena.
Kornunistkinje tada nalaze nova drustva i novu rnasovnu bazu za svoje djclovanje, a svaki neuspjeh,
odnosno relativan uspjeh znacio je iskustvo viSe
za daljnju borbu. I u »Udruzenju univerzitetski
obrazovanih zena« osnovana je 1935. godine >>juniorska« sekcija, koja je pokrenula akcije protiv
rata, propagirala borbu za bolji ekonornski polozaj zena i prikupljala sredstva za izgradnju dorna
za sirornasne studentice na Josipovcu. Juniorska
sekcija dje!uje takoaer putern raznovrsnih tecajeva ( tecaj za prvu pornoc). okupljajuCi na taj
nacm zene razlicitih slojeva. Kornunisticko jezgro ove sekcije cinile su i Anica Rakar-Magasic,
Dora Mayer-Vinski, Ana Prokop i druge zene.
Da bi prosirile svoju djelatnost na selo, kornunistkinje se ukljucuju i u raznovrsna kulturno-prosvjetna i slicna drustva koja dje!uju rneau seaskim zenarna. Godine 1935. osnovano je na inicijativu Partije •Drustvo za prosvjetu zene«. Ovo
drustvo irnalo je zadatak da na sirokoj antifasistickoj bazi okuplja sve napredno orijentirane zene na podrucju Hrvatske. Drustvo je razvilo veliku aktivnost pornocu naucnih predavanja, tecajeva, izleta i zabava, a kornunisticka jezgra davala je i ovdje ton rada citavorn drustvu. Ova drustvo prosirivalo je postepeno svoju aktivnost sve
viSe na se!o, te je ova akcija bila veorna znacajna.
Pod utjecajern kornunistkinja progresivnu akciju
na se!u vrsi neko vrijerne i zadruga »Hrvatsko
srce« i zenska sekcija >>Seljacko kola« Sarnostalne dernokratske stranke, a pojedine kornunistkinje djelovale su i u drustvu »Katarina Zrinska«. Vclik uspjeh naprednih zena bio je i organiziranje rnec1usobnih posjeCivanja delegatkinja
pojedinih drustava, iz cega su slijedile i pojedine
zajednicke akcije antiratnog i hurnanog karaktera.
Napredne zcne okup!jale su se takoaer i u nizu drugih drustava, kao sto su bila ,Esperantsko drustvo<< i )>DruStvo prijatclja prirode<<. Kasnije se
zene okupljaju u zadrugarna ,Izletnicki dorn« iii
»Ornladinska sloga« koje, zbog brojnosti zadruga, polieija teze kontrolise. Zcne nalazirno okupljene i oko Puckog teatra, a kasnije, kad je ovaj
zabranjen, oko Drarnskog studija koji je forrnirala grupa naprednih glurnaca.
Vecina tih drustava izclavala je i svoje listove. »Pregled« i >>Odjek« Puckog teatra 1934. godine, »Glas
ornladine«, »Gias mira«, >>Mlada zena« progresivni su listovi koji cesto donose clanke o najaktuelnijirn zenskirn problernirna.
Godine 1939. >>Drustvo za prosvjetu« pokrenulo je
u Zagrebu list >>Zenski svijet«. U petnaestak brojeva ovog lista, koliko ih je izaslo od ve!jace
1939. do veljacc 1941. godine nalazirno clanke
Magdc Boskovic, Ankc Butorac, Kate Govorusic
i rnnogih drugih kornunistkinja. Na stranicarna
ovog zenskog lista nalazirno radove pisane snaznirn jezikorn potlacenih i s puno osjecanja za tezak polozaj radnih :lena. Pored toga list je trctirao najaktuelnije suvrernene problerne i u njernu
su suradivali rnnogi poznati napredni knjizevnici.
Medu najsnaznijirn radovirna u torn listu treba
svakako spomenuti pjesrnu »Mati« Mije Mirkovica
(Balote) u kojoj je jednostavnirn narodnirn rijecirna opisana sva bijeda seoske rnatere. Uspjeh
ovog lista na podrucju Hrvatske najbolje pokazuje njegov tirai. Dok je prvi broj »Zenskog svijeta« bio starnpan u sarno 2.000 prirnjeraka, uoCi
slorna Kraljevine Jugoslavije list se raspacavao u
17.000 prirnjeraka. Prerna izjavi Bebe Evic-Krajacic, clana redakcije ovog !ista, broj za mart
1941. starnpao se u 20.000 prirnjeraka, ali je zbog
izbijanja rata cijela naklada posljednjeg broja
propala i list je prestao izlaziti.
Napredne zene radile su i na izdavanju zenskih listova, a usporedo i na raspaCavanju i umnoZava-
�nju ilegalne literature i letaka. Na adrese naprednih, kod policije nekompromitiranih zena stizale
su postanske posiljke s ilegalni~ materij<;li~a iz
zemlje i inozemstva. U stanov1ma mnogih zena
umnozavali su se ilegalni materijali i leci, a
mnoge su i same prepisivale le!ke. na pisac_im
strojevima iii rukom. Poput Korcagmove majke
u djelu Gorkog »Mati«, zene _radnice unosil':. su
!etke u nase tvornice, te su 1h na razne nacme
raspacavale. Na sela su npr. ovi materijali stizali u kantama za mlijeko.
Veliki broj naprednih zena bi~ je zbog_ ov~~-akcij~
zatvaran i osuaivan. Studentice, radmce 1 cmovmce osuaivali su zbog raspacavanja i umnozavanja
komunisticke stampe Sud za za5titu drzave u
Beogradu, a i sudovi u Hrvatskoj, na viSemjesecne zatvore i robiju. Na viSe od godinu dana osuaena je 21 zena iz Hrvatske, a kaz;:tu su izdrfuvale u Pozarevcu. To su Anka M1hota-Supanc,
Marija Matosic, Ivanka Muacevic, Zlat~, Stos~.r
-Marusic Lenka Maestro, Galja Korponc, Lld!Ja
Hercog-Ziatic, Merika Marcelja-Zovko, Mira Antolic, Elizabeta Turkovic, Mira Saks, Tonka Marie, Anka Berus, Mira Lederer, Mila Herceg, Ma·
rica Pataki Anka Grletic, Anka Sertic, Zora Bockaj, Maja Habulin i Lea Klaus. Mnoge su bile kaznjavane na razlicite vremenske kazne, kao npr.
Ada Fiser, Natasa Znidarsic-Tkalec, Ruth Lederer i druge zene.
Osnutkom Komunisticke partije Hrvatske 1937. go·
dine teziste partijskog rada postavljeno je n~ jos
siru drustveno-politicku osnovicu. Opsegom 1 raznovrsnoseu oblika svog djelovanja Komunisticka partija postala je osnovni pokretac a;ntifasistickog i proleterskog pokreta u HrvatskoJ. S':'aga
i utjecaj organizaciono ojacane KPH neprek1dno
su rasli. Akcije policije nisu mogle oslabiti stalno rastueu snagu i masovnost radnickog pokreta.
Tako je, na primjer, po izlasku iz zatvora vecina
zena komunista odmah nastavila dalju borbu, te
mnoge zene predstavljaju u to vrijeme prekaljene borce i veoma sposobne rukovodioce.
Preko Stranke radnog naroda Komunisticka parti·
ja uspjela je odista provesti akciono jedinstvo
svih naprednih demokratskih snaga naseg drus·
tva. Akcije Partije postajale su sada sve zbijenije, masovnije i imale su sve vecu politicku notu
sto se viSe priblizavao drugi svjetski rat.
Komunisticka partija angazirala je svoje najbolje
rukovodioce za rad meau zenama. Sastankom
URSS-a u Zagrebu u ozujku 1938. godine rukovodio je u ime Mjesnog medustrukovnog odbora
URSSJ-a Josip Kras pozivajuCi zene na sto cvrsce jedinstvo i organiziranu ekonomsku borbu.
Godine 1938. ponovno dolazi do vala strajkova. Zbog
svakodnevnog porasta skupoee kao posljedice po·
jacanog izvoza u fasisticke zemlje i inflacije realna nadnica znatno opada, pa se polozaj radnicke klase zbog smanjenja kupovne moCi opet znatno pogorsao. Sve su cesce demonstracije protiv
skupoee i sve je brojnije ucesce radnika i radnica u tim akcijama. U strajkove radnici ulaze ne
samo radi poviSenja zarada, nego sve cesce dolazi do strajkova i zbog solidarnosti sa strajkasima susjednih tvornica. Time strajkaske akcije
dobivaju sve viSe u masovnosti. Godine 1938. su-
djelovalo je u Hrvatskoj u strajkovima oko
40.000 radnika, au tarifnim pokretima 35.000 radnika. U tim akcijama zenama pripada znatan udio.
Prilikom strajka u rafineriji Sisak zene su svojim tijelima sprijeeile izvoz nafte iz tvornice. Sve
cesce dolazilo je do istovremenog strajkaskog pokreta radniStva istovrsnih tvornica. Tako se npr.
44-dnevni strajk u zagrebackoj tvornici »Siemens«
( danas »Rade Koncar«) vodio istovremeno sa
strajkom u Tvornici elektrotehnickog materijala
»Kontakt«. Tako se akciono jedinstvo radnog naroda ostvaruje sve vise odozdo, u toku samih
strajkaskih akcija pod rukovodstvom KPH.
U znatno izmijenjenim politicko-ekonomskim prilikama koje su nastale izbijanjem drugog svjetskog rata sredinom 1939. godine sve su brojniji
otvoreni politicki pokreti radnicke klase Hrvatske prilikom proslava Prvog maja, Osmog marta,
antiratnog dana i u slicnim prilikama. Demonstracije na mitingu radnika i radnica u Sestinama
kod Zagreba 1938. godine i prvomajsk.a proslava
1939. godine bile su samo uvod u prvomajske dogadaje 1940. godine, kada je MMO URSSJ-a Zagreba uputio radnicima poziv za zajednicku proslavu. Prvog maja 1940. obustavljen je rad vecine
zagrebackih tvornica i saobracajnih poduzeea.
Grad je bio bez novina, bez tramvaja i bez kruha.
Na Tresnjevackom trgu okupila se tada velika
masa radnika zena i djece, koji su nakon javnog
skupa krenuli u povorci prema centro grada trazeCi da se rijese goruci nacionalni i socijalno-ekonomski problemi.
Banska vlast Banovine Hrvatske poduzela je nakon
toga ostrije mjere protiv komunista, te je na osnovu prosirenog zakona o zastiti drlave bilo po·
zatvarano i internirano nekoliko desetaka istak·
nutih komunista rukovodilaca, medu njima i ne·
koliko zena. Medutim, ove akcije vlasti nisu mo·
gle sprijeciti istupe masa niti zaustaviti val daljeg revolucioniranja.
Masovne demonstracije organiziraju se i dalje pod
vodstvom URSS·ovih sindikata i Partije. U povodu godiSnjice pocetka drugog svjetskog rata, prilikom proslave oktobarske revolucije, kao i prilikom uspostave diplomatskih veza sa Sovjetskim
Savezom radnici i radnice i ostale progresivne
snage masovno izlaze na ulice Zagreba i drugih
industrijskih centara Hrvatske.
Te godine odrlava se i Prva konferencija Komunis·
ticke partije Hrvatske u Zagrebu, na kojoj je naglasena va:lnost rada medu omladinom i zenama
i istaknuta specificnost zenskih problema. Na
ovom skupu sudjelovale su istaknute komunistkinje Kata Dumbovic, Maca Grzetic i Neda Maravic. Treba naglasiti da su mnoge komunistkinje
bile u to vrijeme na istaknutim partijskim polozajima u mjesnim, kotarskim i oblasnim komitetima Partije u raznim komisijama.
Rezim i dalje pojacava svoj pritisak. Potkraj 1940.
godine vlada Cvetkovic - Macek raspustila je
URSSJ i zabranila svaki rad ovih sindikata. Ova
zabrana izazvala je niz demonstracija i obustava
rada u Zagrebu i u provinciji. Protestnirn akcijama radnica Tvornice papirnate robe »Lipa Mill«
u Maksimirskoj cesti u Zagrebu pridru:lile su se
i seljanke koje su na Kvaternikovom trgu pro·
12
�davale svoje poljoprivredne proizvode.
Sukobi s vlastima nastavljaju se i kasnije zbog odgadanja izbora za radnicke povjerenike i zbog jednostranog razvrgnuca mnogih kolektivnih ugovora sklopljenih izmedu uprava tvornica i predstavnika sada zabranjenih URSS-ovih sindikata.
Zbog zabrane URSS-ovih sindikata vodenje masovnih sindikalnih akcija preuzimaju sada odbori radnickog jedinstva, te se masovne akcije produzuju sve do samog rata. U njima zene sudjeluju u velikom broju i pokazuju visoku klasnu svijest.
ANTIFASISTICKA FRONTA ZENA U PERIODU
OSLOBODILACKOG RATA I SOCIJALISTICKE
REVOLUCIJE U HRVATSKOJ
Politicka mobilizacija i organizaciono povezivanje
zena u predratnom razdoblju i veliko znacenje
koje je KP pridavala tom radu jasno nam daju
do znanja da je i doprinos zena u NOB-u bio od
izuzetne vainosti.
124
Peta zemaljska konferencija KPJ odrzana u oktobru 1940. godine u Zagrebu posvetila je posebnu
paznju i radu sa zenama. Na toj konferenciji govori se o zenama kao vaznom faktoru u politickoj borbi.
Do okupacije djelovale su zenske komisije formirane pri zemaljskim i pokrajinskim rukovodstvima
KP.
Godine 1940. osnovana je pri CK KPH nova Komisija za rad sa zenama, koju su sacinjavale: Marija Soljan, Maca Grletic, Olga Zerdik (Olga Kovacic - Kreacic), Danica Cazi i Ruzica Turkovic.
Komisija je djelovala samo nekoliko mjeseci i za
to vrijeme organizirala akcije i ustanovila nove
forme djelovanja.
Iako su poslije okupacije sva zenska dru~tva bila
zabranjena i raspu~tena, partija je stavila u zadatak aktivistkinjama iz tih organizacija da rade
na daljem okupljanju zena u NOP-u. Formiraju
se aktivi sastavljeni od zena svih slojeva i zanimanja, koji redovito odriavaju sastanke na kojima se tumacila aktuelna politicka linija Partije, citala i proradivala politicka literatura, mobilizirale zene u raznim akcijama itd.
Uoci potpisivanja Trojnog pakta u Zagrebu je svecano proslavljen Osmi mart. Na taj dan odrlani
su u Zagrebu brojni mitinzi na kojima su zene
isticanjem specificnih zahtjeva provodile direktivu Partije donesenu na I konferenciji KPH. Isto
tako zene nastavljaju sa strajkovima do u sam
rat. Sukobi rada i kapitala postaju u to vrijeme
sve ostriji, te je u trikota2i Gaon i u Tvornici papira u Zagrebu d0Sio u martu 1941. do krvavog
obracuna izmedu radnica s jedne i policije i cianova uprave tvornice s druge strane.
Na samom pocetku ustanka zene se masovno i svuda ukljucuju u borbu protiv okupatora za oslobodenje zemlje. U mnogim bombaSkim akeijama
i napadima na fasisticke vojnike i ustaske glavesine na ulicama Splita, Karlovca, Zagreba i drugih gradova susrecemo zene. One sudjeluju u dizanju u zrak zagrebacke telefonske centrale, u tro-
vanju njemackih oficira, u likvidaciji okupatorskih i ustaskih spi juna, a u fabrikama vrse sabotaZe, kvare sirovine i strojeve.
To je hila baza na kojoj se odmah poslije okupacije stvarala Antifasisticka fronta zena, koja je dohila svoj pocetni organizacioni oblik formiranjem
Inicijativnog odbora AFZ-a za Hrvatsku u Zagrebu u septembru 1941. godine. U ovom odboru su
bile: Vanda Novosel kao sekretar, zatim Slava Ogrizovic, Sanda Santic-Matijasic, Marija Kos i Olga
Kreacic-Kovacic. Zbog teskih uvjeta u kojima se
Zagreb nalazio u vrijeme okupacije, Inicijativni
odbor nije mogao svoje djelovanje prosiriti na
ostale krajeve Hrvatske, pa se pretvara u rukovodstvo AFZ-a u Zagrebu.
ProvodeCi politiku CK KPH partijska su rukovodstva u prvoj ratnoj godini u svim dijelovima Hrvatske dala inicijativu za stvaranje odbora Antifasisticke fronte zena. »Zenska radna komisija«
koja djeluje u Splitu jos prije drugog svjetskog
rata pretvara se s jeseni 1941. godine u Gradski
odbor AFZ-a, u Cijem su okviru zene za citavo
vrijeme okupacije pod najtezim uvjetima ilegalnog rada pruzale svestranu pomoc narodnooslobodilackom pokretu.
U Drvaru, u Bosanskoj krajini je 21. avgusta 1941.
odrzana prva konferencija zena, na kojoj prvi put
istupaju na govornicu seljanke. Toj konferenciji
su prisustvovale zene izbjeglice iz Like koje ce kasnije postati organizatori AFZ-a u svom kraju. Tako se vee 7. septembra 1941. u Donjem Lapcu odr.Zava prvi veci zbor zena tog kraja. Slicnih akcija
bilo je i u ostalim dijelovima Hrvatske. Spomenut cemo samo odrlavanje javnih skupova u Krbavici, Debelom Brdu i nizu drugih mjesta u svim
kotarima Like; formiranje »aktiva zena« u delnickom partizanskom logoru i raznih odbora zena za
pomoc narodnoj vojsci u velikom broju mjesta u
Gorskom kotaru i Hrvatskom primorju. Do sirenja organizacija i odbora dolazi u cije!oj Dalmaciji. I u ostalim podrucjima u Hrvatskoj (Zag·
reb, Hrvatsko zagorje, Kordun, Slavonija, Mosla·
vina i Banija) javlja se proces ukljucivanja zena
u opci narodni pokret protiv neprijatelja.
CK KPH izdao je 6. decembra 1941. g. Okruznicu
br. 4 u kojoj daje upute o osnivanju AFZ-a koji
nulazi u sastav Narodnooslobodilacke fronte«, sa
svrhom da se aktivira i poveze sto veCi broj zena,
te da se one ukljuce u narodnooslobodilacku borbu koja treba da obuhvati zene svih slojeva, bez
obzira na njihovu politicku, vjersku iii nacionalnu pripadnost.
Na citavom podrucju Hrvatske, na oslobodenom i
neosloboclenom teritoriju, osnivaju se u to vrijeme u okruzima, kotarima, gradovima, opCinama i
selima antifasisticke organizacije zena i inicijativni odbori koji su preuzeli ulogu rukovodecih tijela do konacnog organizacionog formiranja Antifasisticke fronte zena u Hrvatskoj. Te zenske organizacije (iako tada jos nisu dobile svoj konacni
organizacioni oblik, iako ce se Prva konferencija
AFZ-a za Hrvatsku odrzati mnogo kasnije) intenzivno su radile na svim zadacima koje im je nametao rat.
U decembru 1941. godine formirani su inicijativni
odbori AFZ-a Korduna i Like, a uskoro i Banije,
�koji su kasnije prerasli u okruine odbore AFZ-a.
Predsjednica Inicijativnog okruinog odbora AFZ-a
za Liku 1941. godine bila je Kata Pejnovie. Na
teritoriji ovih triju okruga (Lika, Kordun, Banija) stvara se u to vrijeme (prva polovina 1942.
godine) gusta mreza seoskih, opCinskih i kotarskih odbora AFZ-a, taka da je organizacijom bio
vee u to vrijeme obuhvacen najvcci dio zena tih
okruga. U pocetku 1942. godinc formirani su kotm·ski odbori AFZ-a u kotarima Korcnica, Udbina,
Otocac, Brinje i Gracac, a 11. januara 1942. godine
na prvoj konfercnciji AFZ-a za kotar Vojnie izabran je Kotarski odbor AFZ.-a Vojnic, dok se u
Okruznici AFZ.-a za Kordun od 26. januara 1942.
kotarskim odborima AFZ.-a na Kordunu napominje da je »obrazovan Odbor antifasistickog pokreta zena za Korcjun od kojeg cete dobivati sva potrebna uputstva« itd. Potkraj maja 1942. godine
odrzana je Okruzna konferencija AF:Z-a za Baniju,
kojoj su prethodile konferencije zena po selima,
mjestima i kotarima Banije. I u ostalim krajevima Hrvatske stvaraju se odbori AFZ-a po gradovin1a i selima, a s razvojem NOP-a stvaraju se i
viSi odbori - kotarski, okruzni i oblasni. 6. juna
1942. g. odrzano je partijsko savjetovanje za Dalmaciju o zadacima AFZ-a, koje je usvojilo Rezoluciju u kojoj se izmedu ostalog kaze: »Rad medu
zenama mora se smatrati duznoscu svih partijskih organizacija«, a malo zatim: »Antifasisticke
odbore :lena po pojedinim mjestima treba povezivati sa Antifasistickim odborom zena za Dalmaciju, koji treba u najskorije vrijeme obrazovati«. Taka je vee 10. augusta 1942. godine odrzana Prva konferencija AFZ-a za juznu Dalmaciju,
koja je konstatirala da u svim kotarima postoje
snazne organizacije zena. 25. augusta 1942. godine
odr:Zana je prva Okruzna konferenciia AFZ-a za
okrug Karlovac. U pojedinim kotarima Slavonije
stvaraju se u toku 1942. godine odbori AFZ-a, posebno u kotarima Daruvar, Pakrac (u kojem je
odr:Zana i kotarska konferencija AFZ-a za Pakrac),
Podravska Slatina, Novska itd. U oktobru iste godine formirana je komisija AFZ-a za Slavoniju pri
Povjerenstvu CK KPH. Ova komisija kasnije prerasta u Oblasni odbor AFZ-a za Slavoniju. Potkraj 1942. godine formirani su odbori AFZ-a u kotarima Nova GradiSka, Virovitica, GrubiSno Polje, Osijek, Daruvar itd. Na podrucju Slavonskog
Broda potkraj 1942. godine djeluje 49 odbora
AF:Z:-a, na nodrucju Osijeka 12, a na podrucju Nove Gradiske 59 odbora AFZ-a.
Prva okru:Zna konferencija AFZ-a za Liku odrzana
je 15. scptembra 1942. godine u oslobodenom Salan1uniCu. U vrijcn1e odrZavanja ovc konfcrencije
u Lici su radila 203 odbora AFZ-a, od toga 180 na
oslobodenom teritoriju (6 kotarskih, 19 opCinskih i 155 mjesnih, od toga 2 gradska) i 23 na neoslobodenom teritoriju (2 kotarska i 21 mjesni,
ad toga 3 gradska) sa 1.399 odbornica. Konferencija je izabrala i okruzno rukovodstvo od 15 cianova (8 seljanki, 2 gradanke i 5 intelektualki). Za
predsjednicu Okruznog odbora AFZ-a izabrana je
Kata Pejnovie, a za tajnicu Jela Bicanie. Ostale
clanice Okruinog odbora bile su: Smilja Pokrajac
Zorka Kovac, Marija Katie, Stojanka Aralica,
Dusanka GostoviC-Grubor, Milka Solaja, Mileva
Milojevic, Milka Utvie, Dara CudiC, Danica BuzoviC, Gaga Z.iljic, Danica Brozovie, Marija Glumicie
-Prilic i Pepica Saban.
Organizacija AFZ-a u Dalmaciji veoma se razvila u
toku 1942. godine, te Pokrajinski komitet KPH za
Dalmaciju iste te godine formira Izvrsni odbor
AFZ-a za Dalmaciju. U to vrijeme u Dalmaciji su
formirana okruzna rukovodstva AF2:-a s velikim
brojem odbora i aktivnih clanova. Treba posebno
istaCi u to vrijeme veliku aktivnost Gradskog adbora AFZ-a u Splitu koji je rukovodio sa cetiri
vanjska odbora obuhvativSi u njin1a organizaciono
oko 2.500 zena. Vrlo su aktivne bile i organizacije
AF2:-a u drugim mjestima Dalmacije. U decembru
1942. godine formiran je Inicijativni odbor AFZ-a
za Hrvatsko primorje, kojem su prethodile kotarske konferencije AFZ-a po Hrvatskom primorju.
Organizacija
AFZ~a
u
Zagrebu
brzo
se
razviM
jala i sirila, pri cemu je znatnu pomoc pri rjesavanju niza organizacionih problema dobivala ad rukovodeCih organa AFZ-a Hrvatske s kojima je
mjesna organizacija odriavala stalne veze.
Velik broj organizacija razvio se i u neposrednoj
blizini Zagrcba: Zumberku, Hrvatskom zagorju i
Moslavini. Taka npr. na podrucju Okruznog komiteta KPH za Cazmu djeluje u 1942. godini 25
odbora AFZ-a, od kojih su posebno aktivni odbori AFZ-a u kotarima Garesnica, Kutina, Sisak i
Cazma.
Po direktivi CK KPH Okruzni komitet KPH za Hrvatsko primorje vee 1941. godine pocinje uspostavljati veze i stvarati organizacije u Istri i Rijeci.
Postepeno su se u Istru prebacivali i komunisti
Istrani koji su zivjeli u Jugoslaviji, te vee 1941.
i 1942. godine nekoliko desetaka drugarica dolazi
u Rijeku, u Pazinstinu, Kras, Labinstinu i u Pulu,
gdje se ukljucuju u rad. Narod tih krajeva spremno je prihvatio poziv u NOB. Organiziraju se ilegalni NOO-i, organizacije omladine i zena i partij·
ske organizacije.
Taka je Antifasisticka fronta zena u Hrvatskoj uz
pomoe partijskih organizacija vee u prvoj ratnoj
godini uspjela formirati mnostvo aktiva, veci broj
opcinskih i kotarskih odbora, a na nekim podrucjima (Lika, Kordun) i okruina rukovodstva
AF:Z:-a.
Zene antifasistkinje, okupljene u AFZ-u svojim su
radom (od prikupljanja oruzja, hrane, odjeee, sanitctskog i stamparskog materijala, prikupljanja
podataka o neprijatelju, organiziranja sklonista
za ranjene borce i terenske partijske radnike itd.,
pa do upoznavanja naroda s ciljevima NOP-a, njegovog politickog prosvjeCivanja i sudjelovanja u
odborima narodne vlasti) bile postale vazna spona izmedu oslobodenog teritorija i okupiranih
krajeva i snazan faktor u konsolidiranju pozadine.
Sirenje NOP-a u Hrvatskoj u toku 1942. pa do kraja ljeta 1943. godine bilo je znacajno i za razvitak
Antifasisticke fronte zena. Organizacija AFZ-a u
Hrvatskoj do odrlavanja Prve zemaljske konferencije AFZ-a Jugoslavije u Bosanskom Petrovcu
6. decembra 1942. g. postize znacajne rezultate i
po broju formiranih odbora AFZ-a i omasovljavanju organizacije i u radu na sakupljanju i pruzanju raznovrsne pomoCi NOP-u, te vlastitim sudje-
125
�126
lovanjem i borbom zena na fronti. U drugoj polovici 1942. godine djelovali su gotovo u svim okruzima okruzni odbori AFZ-a s gusto razgranatom
mre:iom kotarskih odbora i mnogobrojnih nizih
organizacija. U to vrijeme djeluje Okruzni odbor
AFZ-a za Kordun, koji u augustu ima 6 kotarskih,
15 opCinskih i 202 seoska odbora AFZ-a, te obuhvaca oko 8.000 zena, a u Karlovcu je istodobno
bilo 15 pododbora u tvornicama, uredima i teritorijalnih ( ulicnih); u Lici uz Okruitni odbor AFZ-a
djclujc 8 kotarskih i ukupno 321 opCinski, mjcsni
i scoski odbor AFZ-a, obuhvacajuCi oko 15.000 zcna; u Gorskom kotaru i Hrvatskom primorju takodcr djeluju okruzni i kotarski odbori AFZ-a, a
u gradovima Susak i Rijeka bili su formirani rajonski i ulicni odbori AFZ-a. U Slavoniji i zagrebackoj oblasti djeluje niz kotarskih, opCinskih,
mjesnih i seoskih odbora AFZ-a i Izvrsni odbor
AFZ-a za Slavoniju. Vrlo je aktivan bio Mjesni
odbor AF2-a u Zagrebu, koji je u decembru 1942.
g. rukovodio sa 6 rajonskih odbora, 13 maticnih
oclbora i 37 podoclbora.
Oc!bori Antifasisticke fronte zena, koji se formiraju
od samog pocctka ustanka imaju vaznu ulogu u
mobilizaciji zena u NOB-u za priclobivanje i onih
masa zena koje u Kraljcvini Jugoslaviji nisu imale nikakva udjela u politickom zivotu, vee su sistcmatski ostajale zapostavljcnc, au vclikom broju
i nepismene. Oclbori AFZ-a imaju i sasvim konkretne zaclatke: snabdijevanjc vojskc hranom, odjecom i sanitetskim materijalom, organiziranje
sjctvc i zctvc, bojkot ncprijatcljskih trziSta, spremanjc bolnicarki za front, briga za djccu u ugrozcnim predjelima, kao i za c!jecu ilegalaca i boraca, kurirska sluzba itd. Rad odbora AF2-a bio
jc politicki u najsirem smislu rijeCi, te oni postaju vazan oslonac u politickom radu KPJ i Naroclne fronte. Zbog odlaska muskaraca u NOV ovi odbori su bili vazna politicka snaga, nosioci su poJi.
ticke aktivnosti i snazan oslonac u organiziranju
i radu narodne vlasti.
Potkraj 1942. gocline vrse se i pripreme za Zemaljsku konferenciju AF2-a za Jugoslaviju. 25. novembra 1942. g. CK KPH saljc svim okruznim komitetima KPI-1 na podrucju Hrvatske okruznicu, u kojoj sc izmcdu ostalog kaze:
,u cilju koordiniranja rada Antifasistickog fronta
zcna na oslobodcnoj teritoriji, te povezivanja i
pojacanja rada u ncoslobodenim dijelovima Jugoslavije odrzat cc sc 26. deccmbra o.g. sira konfcrcncija Antifasistickog fronta zena, Sazivacki
oc!bor poziva svc organizacijc AFZ-a, kako na osslobodenoj tako i na ncoslobodcnoj tcritoriji, da
na ovu konfcrcnciju posalju ncizostavno svojc delegate iz svih pokrajinskih, oblasnih, okruznih
kotarskih, a po mogucnosti i svih opcinskih i mjcsnih oclbora AF2-a. Bilo bi pozcljno da svi delegati budu birani od svojih organizacija putem
konfcrencija i sastanaka, cla kao predvodnici zena
svoga mjcsta i kraja dodu sa izvjestajima i predlozima za buduci racl. Nasa herojska Naroclnooslobodilacka vojska, brigade i odredi, u kojima se
sve cesce srecu zene-borci, treba takoder da posalju svoje delegate, clrugove ili drugarice, koji ce
donijcti konferenciji zena pozdrave sa nasega fronta i sa konferencije oclnijeti plamene pozdrave i
iskrenu poruku svima borcima: da ce zene u poza·
dini uciniti sve za front.«
Delegati iz Hrvatske na Prvoj zcmaljskoj konfercnciji AF2-a za Jugoslaviju bile su: iz Like - Kata
Pejnovic, Jela Bicanic, Dara Cudic-VujnoviC, Milka Solaja, Milcva MilojcviC, Pepica Saban, Smilja
Pokrajac, Stojanka Aralica, Smilja Popovic, Ana
Vujnovic, Dusanka Gostovic-Grubor; iz Gorskog
kotara - Marija Pap-Valika, Draginja Metikos,
Simica Trbovic, Danica RaduloviC, Vera Gasparac;
sa Banije - Milka Vrancsevic, Kata Vujaklija,
Kata OpaCic; iz Dalmacije - Marija Novak, Milka Lasic, Vescla Segvic, Dobrila Kukoc, Juga Kesic, Mila Karadolc, Vjera Trinaestic-Dubajic, Antica Spiric, Ilinka Sprljan, Stana Miletic, Milka
Mrsa, Marija Skorin, Necla Marovic-Stefanovic
Ranka; sa Korduna - Anica Rakar, Dragica Karan, Dragica OpaciC, Cana Bogdanovic, Draga Bakic, Jela Predovic, Milica Vujicic. Osim spomenutih delcgata iz Hrvatske na konfercnciji su bile i
Olga Krcacic-Kovacic, Anka Berus, Vanda Novosel i Marica Zastavnikovic.
Dclcgatkinjc iz Moslavine i Slavonijc nisu stiglc na
konferenciju jcr se zbog neprijateljskc ofanzivc
nisu moglc probiti kroz neprijateljske linije.
Na ovoj Konfcrenciji izabran jc Centralni odbor
AF2-a Jugoslavijc.
2:ene-vojnici u jedinicama narodnooslobodilacke
vojske
U narodnoosloboclilackoj borbi jedan od najznacaj·
nijih i u historiji rijetkih nacina aktivizacije zena
bilo jc nijhovo sudjelovanje u vojnim jedinicama.
Ogromnim naporima, hrabrim drzanjem i juriSima na jaka neprijatcljska uporista, u borbama
s dalcko nadmocnijim ncprijateljem zene dokazuju da su u svemu ravnc svojim drugovima.
U Hrvatskoj nije bilo odrcda, brigade ni takvog
kraja u kome se ne bi borio oruzjem u ruci velik
broj zena. VI licka divizija imala je u svojim reclovima vise od 600 zena boraca, mitraljezaca, bolnicarki, vojnih i politickih rukovodilaca, koje su
pros!e sav njezin teski i slavni put kroz Liku, Bosnu, Srijem itd.
U toku 1942. gocline pocinju se formirati zenske partizanske cete sastavljene uglavnom od omladinki.
Prva zenska ceta formirana je u Trnavcu (Lika)
25. augusta 1942. Ceta je bila organizirana po svim
vojnickim principima. Omladinke zcnske cete prosic su kroz jcdnomjcsccni vojno-politicki kurs, na
kojcm jc Naranca Koncar bila i komesar cete.
Nakon vojnc obuke omladinkc iz ccte, bile su rasporedene u jcdinicc I i II lickc brigade, s kojirna
odlaze na Kordun do Perjasicc. Srcdinom oklobra 1942. godinc, na Perjasici, prcd samu akciju
rasporeden je po jcdan vod omladinki u sva cctirl
bataljona. U borbama na Pcrjasici omladinke pokazuju da sc po borbenom duhu ne razlikuju od
svojih clrugova. Poslijc prvih borbi u kojima je sudjelovala ccta omlaclinki u clanku »Partizanke u
borbi« (Udarnik, glasilo uclarne brigade I operativne zone Hrvatske, iz 1942.) piSe izmcdu ostaloga:
» ... Sa sumnjom sc gledalo i na borbenu vjestinu
�drugarica. Medutim sve te sumnje su se danas
rasplinule kao !aka ljetna jutamja magla.
. . . Na nasem putu kroz Kordun, nasa II partizanska udarna brigada, u Cijem je sastavu bila i ceta
omladinki, sukobila se s jakim neprijateljskim
motoriziranim, tenkovskim i pjesackim snagama.
U borbi, koja se razvila, mlade partizanke, zajedno
sa svojim drugovima partizanima, neustrasivo su
juriSale na neprijateljsku konjicu, kamione, pa
cak i tenkove. Kao da su to divni, stari i iskusni
borci, a ne mlade seljanke, koje su tek juce prvi
put primile puske u ruke ...«
Osobitom hrabroscu u prvoj borbenoj akciji, u kojoj je sudjelovala I zenska ceta, istakle su se Milka Bjelobaba, Dragica MarinkoviC i Desa StojiC,
koje su sve do kraja rata kao borci VI proleter·
ske divizije izdciale sve borbe i napore.
U septembru 1942. godine formirana je u Turjanskom Druga zenska ceta, ciji je komesar bila Kata
Bubalo. Po zavrsetku jednomjesecnog kursa i
omladinke ove cete bile su rasporedene u razne
jedinice VI divizije. Treca zenska ceta formirana
je pri IV lickom partizanskom odredu, a njezin
komesar bila je Manda HeCimovic-Kucisec. I u
ostalim dijelovima Hrvatske nalazimo u brigadama velik broj zena vojnika. U jesen 1942. godine
dvije stotine omladinki i zena odlazi u IV, V i XI
kordunasku brigadu. U VI slavonskom korpusu
od prvog dana ustanka do oslobodenja borilo se
oko 1.670 iena. XVII slavonska brigada imala je
vise od 200 drugarica s kojima je osvajala uporiSta po Slavoniji i sjevernoj Hrvatskoj. Prema
podacima iz aprila 1943. godine u XVI omladinskoj NO brigadi bile su 83 zene, a XVII NO brigada brojila je u maju iste godine oko 250 iena pa
su je cesto nazivali »Zenska brigada«. U isto vrijeme (maj 1943. godine) u XVI diviziji NOVH ima
95 iena.
U I dalmatinskoj proleterskoj brigadi bilo je u toku
rata oko 130 zena, a u XIX diviziji 258 zena. U X
zagrebackom korpusu bilo je u 32. diviziji 130
zena, a u 33. diviziji 107 iena.
U okiobru 1944. godine u jedinicama IX divizije
NOV Jugoslavije na raznim duznostima i u redovima boraca bilo je 315 iena.
S razvitkom ustanka iene sve viSe ulaze u NOV.
Radi ilustracije navodimo: 1941. godine u Narodnooslobodilackoj vojsci bilo je samo dvadesetak
zena, 1942. godine 479, 1943. godine 4211, a 1944.
godine oko 6.610 :lena.
U borbama udarne brigade »Braca Radic« X korpusa kao horae i bolnicar istakla se osobito Rosa
Bajda iz Ludbrega. Ona je u borbama u Gornjim
Sredicama, pod kiSom neprijateljskih metaka
prenosila i izvlaCila ranjenike. Svakako treba spomenuti i prvu ienu oficira iz Hrvatskog primorja,
narodnog heroja Anku Padjen koja je bila komandir cete. Iako smrtno ranjena, ona se i dalje
kao komandir brine za svoju jedinicu, te u posljednjim casovima svoga zivota opominje svoje drugove: »Oprezno, drugovi, povlacite se u koloni po
jedan, da ne bi koji nastradao.«
Medu prvim komesarima u vojsci bila je Milka Kufrin. Za njezino junastvo i poirtvovnost znalo se
i izvan vojnih jedinica u kojima se borila.
Borbi kod Gornjeg Poloja jos se dobro sjecaju po-
jedini prezivjeli borci, a uz te borbe nerazrjesivo
su vezani juriSi na italijanske tenkove Saje i Mike
Sakic iako im je to bila prva borba .
Spomenuli smo kao primjer samo nekoliko zena
vojnika iz nase narodnooslobodilacke borbe. 0
tim uglavnom mladim djevojkama i njihovom herojstvu, borbenosti, pozrtvovnosti i sl. mogle bi
se citave knjige napisati. Tako i o djevojci Milenki Kljajic, koja je hvatala zive Nijemce, o studentici Kati Bubalo, koja je poginula jurisajuCi s
bombom u ruci, o Ljubici Gerovac, o Dragici Bu·
!at, Mladenki Ostojic i mnogim drugim poznatim
i nepoznatim junakinjama Hrvatske. Sve su one
bile hrabre, izdr.lljive i borbene. Zene u vojnim
jedinicama bile su uglavnom omladinke, sto je i
razumljivo, jer je omladina i bila osnovni kadar
NOV.
Velik je broj :lena koje su u vojnim jedinicama vrsile sanitetsku sluibu. Nezaboravna je pohtvovnost, hrabrost i briga oko ranjenih drugova ogromnog broja bolnicarki koje su vrlo cesto znanje
stjecale u samoj borbi.
U oktobru 1941. godine osnovana je na Petrovoj gori
prva partizanska bolnica, koja je neprekidno ra·
dila za cijelo vrijeme narodnooslobodilacke bar·
be i za neprijatelja ostala neotkrivena. U decembru 1941. godine za vrijeme prvih borbi kod Korenice pocinje formiranje partizanskog saniteta
u Lici. Istog mjeseca uredena je u skolskoj zgra·
di u Krbavici prva partizanska bolnica u Lici. Ova
bo!nica postal ce u pocetku 1942. godine centralna bolnica za teske ranjenike. U njoj je od samog
osnivanja radila dr Slava Ocko-Cetkovic.
U maju 1942. godine pocinje gradnja bolnice na Bijelim Potocima, na Pljesivici. U mei:luvremenu je
uredena u Farkasicu prihvatna bolnica sa dvadesetak kreveta koja je ubrzo prosirena smjestajem ranjenika u obliinje seoske kuce. Upravnik
ove bolnice bila je med. sestra Desa Marunic, a
kasnije med. sestra Mira Zigic.
Centralna bolnica na Bijelim Potocima hila je relativno dobra snabdjevena i ljekovima i sanitetskim materijalom, te je za tadasnje prilike predstavljala veliki napredak partizanskog saniteta.
Ova ie bolnica u jesen 1942. godine imala rendgenski aparat, a imala je i zasebne paviljone za
interne bolesnike, kao i za tifusare. Ta bolnica
postojala je sve do jeseni 1943. godine, kada su
ranjenici preneseni u bolnicu u Otocac. Odigrala
je znacajnu ulogu narocito za vrijeme IV nepri·
jateljske ofanzive kad je u njoj bila smjestena
glavnina ranjenika s cijelog podrucja Korduna i
Like. Do augusta 1942. godine bolnicom je uprav·
ljala dr. Slava Ocko-Cetkovic. Ljeta 1943. godine
bili su iz bolnice zbog cestih bombardiranja evakuirani ranjenici, a nesto kasnije spalili su je cetnici.
U toku 1942. i 1943. godine na Citavom podrucju
Hrvatske postojala je dobra organizirana sanitetska sluiba. U to vrijeme vee rade bolnice u Dreznici, Otoccu, Korenici, Skradu, Peckoj. na Biokovu, Visu, na Papuku, u Psunju, u Pozeskoj ko·tlini, Garesnici i drugdje. Lijekovi i sanitetski rna·
terijal za bolnice redovito su dolazili preko AFZ-a
i omladine.
121
�128
U pocetku 1942. godine osnivaju se na raznim mjestima i sektorima gdje su se vodile borbe privremene prihvatne i odredske bolnice za lakse ranjenike. Tako je u januaru osnovana bolnica za lakse
ranjenike u Trnavcu (oko 20 kreveta), kojom je
upravljala mcd. sestra Slavka Blazevic. Bolnica je
radila do aprila, kada je rasformirana zbog italijanske ofanzive. U pocetku 1942. godine uredena
je u nekoliko seoskih kuca u Buljmizama i Pavlovcu bolnica I odreda sa 25 kreveta. Upravnik
ove bolnice bila je med. sestra Janja Hrienjak. U
veljaci prilikom oslobodenja Lapca, uredena je
prihvatna bolnica u Lapcu za oko 50 ranjenika u
zgradi bivse zandarmerije. Ovu je bolnicu uz po·
moe naroda uredila Boja TiSma.
Ina osta]om teritoriju Hrvatske postojala su u toku
1942. i 1943. godine prihvatne bolnice za lakse i
teie bolesnike u kojima su rukovodeCi kadar uglavnom bile zene.
Veliki je broj zena lijecnika, koje su aktivno sudjelovale u NOP-u. Navodimo nekoliko imena: dr Ruza Blau-FrancetiC, referent saniteta Zagrebackog
odreda i kalniCkog i bjelovarskog podrucja; dr
Slavka Blazevic, upravnik Bolnice za lakse ranje·
nike u Trnavcu i Bolnice III odreda u Do broselu,
referent saniteta u III odredu, komesar u vojnoj
bolnici na Bijelim Potocima; dr Anka Budak-Morovic radi u sanitetu na kninskom sektoru, sef
Vojne ambulante u Korenici, upravnik Bolnice u
Skradu i Peckoj, !ijecnik u partizanskoj bolnici
Grunnu (Italija) i nacelnik saniteta u XXII i
XLVIII srpskoj cliviziji; clr Nada Drenovac, lijecnik je ambulante kalnickog poclrucja, referent
Zdravstvenog ocljela kotara Garesnica i okruznog
NOO za Moslavinu; dr Slava Cetkovic·Ocko, prvi
lijecnik u Lici, organizira sanitet u grupi lickih
partizanskih odreda, ureduje centralnu partizansku bolnicu u Krbavici i na Bijelim Potocima, referent je saniteta u VIII diviziji i clan Sanitetskog
odsjeka GSH, zamjenik upravnika partizanske
bolnice u Grunnu i upravnik Vojnopartizanske
sanitetskc skole u Grunnu; dr Teodora Fischer·
-Sartorius radi u civilnim i vojnim bolnicama na
Psunju i Papuku i na tercnu. organizira higijen·
sko-epiclemiolosku sluzbu i kurseve za higijcnicarke; clr Smilja MikaCic racli u Livnu, gclje organizira visu sanitctsku skolu VIII korpusa, sanitetski jc referent Komandc splitskog podrucja u
Brstanovcu i Oblasnog NOO·a za Dalmaciju; dr
Olga MiloscviC radi u Zdravstvenom ocljelu
ZAVNOH-a i cljeluje u Gorskom kotaru i Slavoniji; clr Tea Obcrhofcr·Sik, upravnik bolnice clilj·
skog podrucja, upravnik poljskc bolnice XII
clivizije i referent saniteta XII divizije; dr
Bonka Orescanin radi u Vojnom sanitetu u Petrovoj gori, Zbijegu, na Bijelim Potocima i Otoccu, sef je prve zclravstvene ekipe ZAVNOH·a i clan
Zdravstvenog ocljela ZAVNOH-a; dr Alenka Paja•
lic·Hrovat racli u bolnicama VI korpusa, referent
je saniteta XVII brigade i saniteta u bolnicama
pozeskog poclrucja, upravnik poljske bolnicc
XXXII clivizije X korpusa; clr Vera Polak racli u
vojnom sanitetu u Moslavini, sef je Vojnc bolnice
u Varazclinu; dr Zora Steiner-Golclschmiclt, lijecnik u I partizanskoj brigadi, sef kirurskog odjeljenja Centralne bolnice Vrho·mog staba, sef raz-
nih kirurskih ckipa VII clivizije i X korpusa »Zagrcbackog«, referent saniteta I clalmatinske brigade i I gardijske brigade; clr Vera Saric, lijeenik je
u Vojno-partizanskoj bolnici u Drdnici, upravnik
Bolnice u Skradu, bila je u Sanitctskom ocljeljenju GSH, scf saniteta Korclunskog poclrucja, organizirala partizansku bolnicu i dom za truclne
zene u Gravini (Italija); dr Jelka Vesenjak-Zmijanec, prvi lijecnik na Kalniku- upravnik partizanske bolnice, referent ONOO Varazdin, lijecnik
XXXII divizije, sanitetski referent i lijecnik Oblasnog NOO. Osim njih aktivno su radile i dr Cila
Albahari, clr Milica Band-Kun, dr Magda Friclman-Hersarcl, clr Rasija Hadziomerspasic, dr Nacla HandZekovic, clr Boziclara Herkov, clr Helena
Hellenbach, clr Erna Holik, clr Marta Husar, dr
Juclita Golclzancl, dr Pava Jajac, clr Natalija Kiseljevskaja, clr Zora Klasnja, clr Irina Knezevic-Kovanjko, clr Zelenka Kranjc, dr Vera Kuscc, clr.
Ivanka Moacevic, clr Suzana SariC, clr Marija
Slczinger, clr Marija Tomasco·Novak, clr Marija
Zbornikova i clruge.
Za citavo vrijcme rata osobljc u sanitetu, koje su
vecinom Cinile zcne, ulagalo je ogromne, viSe puta natcovjccanske napore u vrscnju svojih cluznosti prema ranjenicima. Pri organiziranju prihvatilista i transporta ranjenika veoma su aktivno
sudjelovale zene, poscbno omladinke. Pred svaku
akciju sakupljao se zavojni materijal, pravile su
se drvene udlagc, pripremala improvizirana nosila. uredivale kuce za prihvatiliste i kola za transport ranjenika.
Problem - pomanjkanje strucnog sanitetskog kadra rjesavao se tako sto su se za rad u bolnici uzimale dobrovoljke-omladinke, kojima su se u toku
rada u bolnici davale upute i objasnjavali osnovni
pojmovi iz higijene i njege bolesnika.
Kursevi za cetne bolnicare odrzavali su se u svim
odredima u februaru, martu i aprilu 1942. g., a
vodili su ih referenti odreda po dobivenim upu·
tama. U maju 1942. gocline odr1an je u Korcnici,
pod rukovoclstvom dr Slave Ocko-Cetkovic. kurs
za bataljonske bolnicare, koji je trajao oko 15
dana, a pohadalo ga je 10 polaznika. Neste ranije,
u pocctku 1942. godine, clr Antonjeta Monti odrzava sanitetski kurs prve pomoCi u svom stanu u
Kistanjima s omladinkama i zcnama iz okolnih
sela te nabavlja potrcbni sanitetski materijal za
partizane. Kurscve za bolnicarc i higijenicare,
koji su se odriavali u toku 1943. i 1944. godine u·
glavnom su pohadale zene, i to vecinom omlaclin·
kc. Takvi kursevi oddavali su se vrlo cesto pod
najtezim okolnostima, s polupismcmm, pa i nepi·
smenim drugaricama, ali su rezultati uglavnom
bili dobri. U novcmbru i decembru 1943. godinc
oclrzan je u Trnavcu jednomjesecni kurs za bolnicare sa 30 polaznica, medu kojima je osim seoskih djevojaka iz Like bilo i sest djevojaka iz Gorskog kotara i Primorja. U januaru 1944. godine
odrian jc kurs za bolnicare u Otoccu. I na ovom
kursu bilo je ukupno oko 30 polaznika, medu nji·
rna samo 5 muSkaraca.
Iza clrugc evakuacije Otocca u februaru 1944. goclinc poceo je u Trnavcu kurs koji je trebalo cia osposobi za jeclinice i bolnice higijcnicare, koji ce
u prvom rcclu sprecavati sirenje pjegavca. Na tom
�kursu bilo je 18 polaznika, a od toga 12 zena. Kurs
je dao vrlo dobre rezultate, iako je oddan u vrlo
teskim uvjetima. Organizacijom i pedagoskim radom na kursevima za bolnicarke i higijeniearke
bavile su se pretezno zene, lijecnice i sestre pomocnice. Potkraj 1943. i u 1944. godini u Lici su
radile na kursevima sestre pomocnice J elka Kralj,
Slavka Blazevi6 i dr Dora Filipovic.
Narod je od prvog dana ustanka smatrao partizanski sanitet svojim. Masovni posjeti zena i omladine bolnicama, pranje bolnickog rublja, posteljine i zavoja, snabdijevanje boraca koji napustaju
bolnicu odjecom i obucom - sve je to bila ogromna pomoc i jedna od glavnih zadaca AFZ-a i
omladine.
Svakako treba spornenuti i ogrornan broj zena, u
prvorn redu ornladinki, koje su uspjesno radile
u obavjestajnoj sluzbi, obavljale kurirske duitnosti, kao i veliki broj zena koje su tokom narodnooslobodilackog rata postale invalidi.
Prva konferencija AFZ-a za Hrvatsku
Neposredno nakon odrlavanja Prve zernaljske konferencije AFZ-a Jugoslavije u Hrvatskoj je osnovan Sazivacki odbor AFZ-a sa zadatkorn da priprerni konferenciju AFZ-a Hrvatske. Ovaj odbor
razaslao je 15. deccrnbra 1942. godine Okruinicu
svim okruznim odborima AFZ-a u Hrvatskoj u
kojoj se govori o ciljcvima i zadacirna konfcrencijc. U okruznici sc izrnedu ostalog kaze: »Tokorn
18 mjeseci narodnooslobodilackog rata podigla se
i ucvrstila i sve viSe jaca Antifasisticka fronta zena u svirn dijelovima oslobodenog teritorija Hrvatske, kao i u mnogim dijelovima neoslobodenog
teritorija. Mreza odbora razgranala se po citavoj
Hrvatskoj obuhvatajuci sve sire mase zena sviju
slojeva, vjera i narodnosti i predstavljajuCi cvrsti oslonac narodnooslobodilacke vojske i narodne vlasti u pozadini. Medutim, u radu organizacije AFZ-a kao cjeline pokazala se dosadasnja nepovezanost izmedu pojedinih odbora na citavom
teritoriju Hrvatske kao nedostatak koji je postao
i kocnicom u daljcm razvitku i osamostaljenju
pojedinih odbora, odnosno Citave organizacije.
Da bi se taj nedostatak uklonio, saziva se 24. i 25.
sijecnja 1943. godine konferencija Antifasisticke
fronte zena za Hrvatskw<.
Medutim, konfcrcncija AF:Z.-a za Hrvatsku nije odrzana u predvideno vrijeme, vee jc zbog pocetka
cetvrte neprijatcljske ofanzive (januar-mart 1943)
odgodcna. Kako neke organizacije i neki delegati
o odgadanju konferencije nisu na vrijeme bili obavijesteni, Sazivacki odbor odrzao je sastanak
sa prispjelim delegatkinjama (iz Hrvatskog primorja, Slavonije i zagrebacke oblasti) 25. janu;lra 1943. godine u selu Seganovcu (kotar Korenica). Na ovom sastanku formiran je Izvrsni odbor AFZ-a za Hrvatsku koji je do saziva Prve konferencije AFZ-a Hrvatske rukovodio i usmjeravao
rad organizacija AFZ-a u Hrvatskoj. U Izvrsni
odbor uS!i su: Vlatka Babic (predsjednik), Jela
Bicanic ( tajnik), Anka Berus, Kata Pejnovic i Olga Kovacic-Kreacic. Nepun mjesec dana nakon
formiranja Inicijativni odbor AFZ-a za Hrvatsku
o tome obavjestava sve organizacije AFZ-a u Hrvatskoj te ujedno objasnjava svoje zadatke i daje upute za rad na terenu.
Prva konferencija AFZ-a Hrvatske odrzana je nakon
sirih politiCkih i organizacionih priprema 11, 12. i
13. juna 1943. godine. Na konferenciji je sudjelovalo 80 delegatkinja i viSe od stotinu ucesnika iz
Slavonije, Dalmacije, Pokuplja, Gorskog kotara,
Hrvatskog primorja, Banije, Korduna i Like, te
Narodnooslobodilacke vojske, Vojnog saniteta i
Sekcije za vezu Glavnog staba NOV i PO Hrvatske. Prvog dana konferencija je odrzana u oslobodenom Otoccu, a druga dva dana, zbog opasnosti od neprijateljskog bombardiranja, u selu
Prozoru blizu Otocca.
Konferenciju je otvorila Kata Pejnovic, prva predsjednica AFZ-a Jugoslavije, kratkim govorom u
kome je podvukla historijsko znacenje ove konferencije, na kojoj su se zene Hrvatske prvi put
ovako organizirano sastale.
Zatim su konferenciju pozdravili Karlo Mrazovic,
predstavnik CK KPH, Vlado Bakaric, politicki komesar NOV i POH, Pajo Gregoric u ime
ZAVNOH-a i Milka Kufrin u ime PK SKOJ-a.
Pozdravljajuci ovu konferenciju, Vladimir BakariC
je izmedu ostalog naglasio:
» ... Nama su u sasvim svjezoj uspomeni oni prvi
dani nase borbe, kada su borci uzeli pusku u ruke, kada je zena krpala, prala i njegovala nase
borce. Nama su u svjezoj uspomeni one mase ze- ·
na, koje su sudjclovale u prekopavanju cesta, u
rusenju komunikacija, koje su sudjelovale u borbi s roguljama u ruci. Mi danas na ovom stupnju
narodnooslobodilacke borbe, na ovom stupnju
nase Narodnooslobodilacke vojske s ponosom govorimo svuda da nasa vojska nije vojska kao
druga vojska, nasa vojska je i vojska zena ...«
Na konferenciji je Anka Berus govorila o medunarodnim, ratnim i politickim dogadajima, o situaciji u zemlji, tc naglasila ogromnu ulogu Komunisticke partije u organiziranju ustanka.
"· .. Komunisticka partija uputila je poziv i nama
zenama, poziv istog sadriaja, i zene su prihvatile
poziv Komunisticke partije, te je danas politicka
osnova AFZ: Jedinstvo svih rodoljubivih antifasistickih snaga, bez obzira na vjeru, narodnost,
raniju stranacku pripadnost i drustveni polozaj.
Da su rnase zena prihvatile tu platformu, da su posle putem koji je ukazala Komunisticka partija,
dokaz su danas nase organizacije, njihova sirina i
njihova rasprostranjenost po cijeloj zemlji. Tomu je dokaz bila u zemaljskom opsegu i Zemaljska konferencija AFZ-a za Jugoslaviju, a dokaz
tome je i danasnja konferencija .... « A. Berus ukazala je dalje na sve oblike ucesca i aktivnosti
zena od samog pocetka NOP-a te nastavila: »•.• U
tim prvim akcijama kovalo se jedinstvo, cvrsto
borbeno jedinstvo, nesalomljivo jedinstvo izmedu
Srpkinja i Hrvatica, izmedu gradova i sela, i sto
se danas nalazimo na okupu, povezane i organizaciono obuhvacene u jednoj jedinoj jedinstvenoj
antifasistickoj organizaciji, nije drugo nego logicna posljedica jedinstva, koje je niklo o borbi protiv okupatora, jedinstvo koje je izraslo iz patoka
krvi i znoja, koje su nase zene Hrvatske bez raz-
12S
�130
like po narodnosti i vjeri dale u ovoj dzinovskoj
borbi.
Bas to, sto su zene u svim tim raznolikim oblicima
sudjelovale i sudjeluju u borbi, omogucilo je da
borba bude tako cvrsta i odlucna, da se redovi
rodoljuba antifasista tako zbiju da ih nikakav
prodor neprijatelja ne moze razdvojiti ... << Istaknuto je bezuspjesno djelovanje onih organizacija
koje su pokusale da odvuku zene od aktivnog djelovanja u NOP-u pasiviziraju ih iii cak da ih angaziraju na strani neprijatelja. Dalje je naglaseno:
» ••• Bez obzira na udio, koji su pridonijele zene,
bez obzira na njihov broj, koji je vrlo cesto mnogo znacio i za samu borbu, narodnooslobodilacki
pokret ne bi bio uopce narodni, da u njemu nisu
u istoj mjeri s muskarcima sudjelovale i zene ... <<
0 organizacionim pitanjima AFZ-a govorila je na
konferenciji Jela Bicanic. Posto je evocirala borbu naprednih zena, antifasistkinja, prije rata i na
samom pocetku okupacije, zadriala se na problemima organizacionog okupljanja zena u toku narodnooslobodilackog rata i socijalisticke revolucije. Prikazavsi organizaciono stanje AFZ-a u Hrvatskoj, gdje su do odrzavanja Prve konferencije
djelovala 2 oblasna odbora AFZ-a, 14 okruznih,
49 kotarskih, 125 opCinskih, 1325 seoskih i 125
gradskih odbora AFZ-a, Jela Bicanic opsirno je govorila 0 ucvrscenju i prosirenju
organizacija u svim pokrajinama Hrvatske
kao i o aktivnosti zena u pozadini, na
fronti i na neosloboilenom teritoriju do odriavanja Prve konferencije AFZ-a za Hrvatsku.
Osvrnuvsi se na vaznost kurseva za osposobljavanje kadrova naglasila je: "· .. Za osposobljavanje
nasih drugarica aktivistkinja moramo osnivati
kurseve. Oni mogu biti i nizi. Visi se mogu odriati
u pojedinim okruzima i oblastima, nizi po kotarima, a kasnije i po opCinama. Na kursevima
!reba objasniti zenama koji su ciljevi narodnooslobodilacke borbe, ulogu zene u toj borbi i zadatke AFZ-a, te ih konkretno primjenjivati na njihov teren, na njihove prilike, objasniti pitanje
saradnje s NOO-ima i omladinom. Kursevi treba
da se odriavaju i na neosloboilenom teritoriju,
pa cak i u neosloboilenim gradovima.<<
Jedan dio svog referata Jela Bicanic posvetila je i
antifasistickim listovima za zene naglasivsi da u
casu odriavanja konferencije AFZ-a za Hrvatsku
u Hrvatskoj i7Jazi 5 listova.
Rezolucija koju je usvojila konferencija ukazuje na
uvjete u kojima se bore nasi narodi na celu s Komunistickom partijom Jugoslavije za svoje nacionalno i socijalno osloboilenje, te istice zadatke
koji jos stoje pred organizacijom AFZ-a u Hrvatskoj:
»1. Prozeti sve antifasistkinje svije5cu da je Antifasisticka fronta zena politicka organizacija koja
!reba da razvija svoju budnost i aktivnost u svim
politickim zbivanjima, u borbi protiv okupatora i
domacih izdajnika. Zato treba pojacati politicki
rad sa zenama, prvenstveno onima koje jos nisu
dovoljno aktivizirane, koje na bilo koji nacin pomazu antifasisticku borbu, aktivizirati one zene
koje su antifacisticki raspoloiene, ali im se dosada jos uopce ni.ie pristupilo, aktivi:llirati sve zene
Hrvatske da sto masovnije ucestvuju u svim obli-
cima borbe protiv okupatora i njihovih slugu,
drugim rijeCima, osamostaliti ih politicki.
2. Razviti do maksimuma rad na pomoci Narodnooslobodilackoj vojsci i jacanju njene materijalne
haze.
3. Aktivizirati mase :lena u pitanju pomoci
ZAVNOH-u i NOO-ima u svim njihovim naporima
u prosirenju borbe i u izvrsenju zadataka koje
borba postavlja pred narodnu vlast.«
Posebno znacenje konferencija je dala u Rezoluciji
kulturno·prosvjetnoj djelatnosti meilu zenama:
»Pojacati kulturno-prosvjetni rad likvidacijom
nepismenosti, organiziranjem politickih kursova,
predavanja o zdravstvu, kao i predavanja o ostalim temama, koja ce podiCi prosvjetni nivo zena,
osigurati redovno izla:Zenje okru:Znih oblasnih i
pokrajinskih listova, u cemu treba da im pomogne i izla:Zenje glasila AFZ-a, »Zena u borbi<< koji
treba da budu ogledalo rada nase organizacije, izraz jedinstvenih napora zena Hrvatske u borbi za
narodno osloboilenje.«
Prva konferencija AFZ-a za Hrvatsku izabrala je i
svoj Glavni i Izvrsni odbor AFZ-a Hrvatske.')
1) U Glavni odbor u.Sle su: Kata PejnoviC, seljanka iz Like,
predsjednica AFZ-a Jugoslavije, clan AVNOJ-a i
ZAVNOH-a; Jela BicaniC, uciteljica; Dara Cudic, seljanka
iz Like, clan Okruznog NOQ.a za Liku; Seka Dosen, seljanka, odbomica Opcinskog AOZ.: Cana Bogdanovic, seljanka iz Korduna, predsjednica Okruinog AOZ.; Milica
Vujicic, seljanka iz Korduna, tajnica Okrufuog AOZ, clan
ZAVNOH-a; Draga Bakic, radnica iz Korduna, odbornica
Okruinog AOz; Kata Opacic, seljanka iz Banije, prcdsjednica AOZ; Marija Novak, studcntica, predsjcdnica Inici·
jativnog odbora AFZ-a za Dalmaciju, Clan NOO-a za
Dalmaciju, Clan Centralnog odbora AFZ-a Jugoslavije;
Nevenka PajiC, radnica iz Dalmacije, tajnica Inicijativnog
pokrajinskog odbora A02-a, Z.:'l Dalmaciju, Clan NOO-a;
Anka Bents, profesor iz Dalmacije, Clan Politbiroa CK
KPH, clan ZAVNOH-a; Marija Bracka, seljanka, odbornica Kotarskog AOZ; Milka Bogunovic, seljanka iz Dalmacije, odbornica Okruinog AOZ, clan NOO-a za Dalmaciju; Mica MiljaniC, seljanka iz Slavonije, odbomica
Oblasnog AOZ; Smilja Stimac, studentica iz Slavonije,
odbornica Oblasnog AOZ; Jovanka Pavic, radnica, odbornica Oblasnog AOZ; Jula Raskovic, seljanka iz Slavonije,
odbornica Kotarskog AOZ; Nada Trbovic, seljanka iz
Gorskog kotara, prcdsjednlca Inicijativnog okruZnog adbora AF:I:·a za Gorski kotar; Vera Ga.Sparac, seljanka iz
Gorskog kotara, odbornica Okrumog AOZ.; Vlatka BabiC, uCiteljica iz SuSaka (Hrvatsko primorje) Clan Izvrsnog odbora ZAVNOH-a; Milka Milenic, domaCica iz Kastva (Hrvatsko primorjc), odbornica Okrufnog AO:l:.; Marija Derda, uCiteljic.a iz Pokuplja, tajnica Inicijativnog
Okruinog odbora AFZ-a; RuZa KumiC, seljanka iz Pokuplja, odbornica Okru:lnog AOZ; Mara KordiC, radnica
iz Zumbcrka (Pokuplje) odbornica OpCinskog A02; Maca GrZctiC, radnica iz Zagreba, Clan Centralnog odbora
AF2-a Jugoslavije; Olga KovaCk-KreaCiC, Cinovnica iz Zagreba, Clan Centralnog odbora AF2:-a Jugoslavije; Marica
ZastavnikoviC, Cinovnica iz Zagreba, Clan ZAVNOH-a,
tajnica Zcnske grane HSS-a; MaSa VejnoviC, seljanka iz
Like, bolniCarka; Ljubica BrkoviC, uCenica iz Karlovca,
partizanka VIII divizije NOV.
U izvrSni odbor uSle su: predsjednica Maca GdetiC, taj~
nica Jcla BiCaniC, Kata PcjnoviC, Anka Berus, Olga KovaCiC-KrcaCiC, Ncvcnka PajiC, Vlatka BabiC, Milica VujiCiC.
�Politicki zadaci o kojima je raspravljala konferencija AF:Z Hrvatske i koji su usli u rezoluciju, postali
su platforma novoosnovanom listu »Zena u barhi•, glasilu Glavnog odbora AFZ-a Hrvatske ( prvi
broj izisao za vrijeme konferencije). Prve
urednice lista bile su Valerija Pap i Olga Kovacic-KreaCic :Zoga, a kasnije Bosiljka Krajacic,
Nada Sremec i Veda Zagorac. »Zena u borbi•
izlazi u doba kada su jedinice NOV oslobodile
veci dio Hrvatske, u znacajnim danima formiranja ZAVNOH-a, prvog opceg drustveno-politickog
tijela naroda Hrvatske u vrijeme kada je organizacija AFZ·a u Hrvatskoj ucvr5cena i prosirena.
Razvoj i rad ovog lista usko je povezan sa svim
etapama rada i razvoja organizacije AF:Z-a. Medutim, ,zena u borbi• nije bio prvi list za zene sto
je za vrijeme narodnooslobodilackog rata i socijalisticke revolucije izlazio na podrucju Hrvatske,
pa ni prvi koji je nosio to ime. »Zena u borbi«,
kao prvi antifasisticki list za zene na podrucju
Hrvatske, poceo je izlaziti na oslobodenom teritoriju u Lici 1942. godine (prvi broj iziSao je uoci
Osmog marta). Izdavao ga je Okruzni odbor
AF:Z-a za Liku, a u redakciji lista u pocetku su
bile: Kala Pejnovic, Jela Bicanic, Stojanka Arali·
ca, Jela Cuk-Bojanic, dr Slava Ocko-Cetkovic i
Marija Soljan. List se stampao u viSe od 1.000 pri·
mjeraka u stampariji OkrliZnog komiteta KPH za
Liku. Od pocetka izlatenja lista »Zena u borbi«,
glasila Glavnog odbora Antifasisticke fronte zena
za Hrvatsku (juni 1943), list mijenja svoj naziv
u »Licka zena u borbi«. Stampanje listova u ratnim uvjetima bilo je veoma tesko, a jedna od najvecih poteskoca bilo je nabavljanje papira i pisacih strojeva, pa zene same organiziraju kupovinu papira na neoslobodenom teritoriju. I pored
tih teskoca tokom 1942. godine u viSe pokrajina i
kotara Hrvatske javljaju se i drugi listovi za zene.
Vecinom su stampani u tehnikama okruznih i ko·
tarskih komiteta na sapirografu iii ciklostilu, a
uredivale su ih same zene. Svakako treba prikaza·
ti kako se ti listovi za zene, javljaju jedan za dru·
gim u svim dijelovima Hrvatske. Vee 1. juna 1942,
dakle samo dva mjeseca poslije prvog broja »Zene u borbi«, glasila Okruznog odbora AF:Z-a za Li·
ku, pojavljuje se drugi zenski list »Drugarica•,
koji izdaje Kotarski odbor AF:Z-a Ogulin (urednik
Ana Konjovic). U augustu 1942. godine Okruzni
odbor AFZ-a Kordun izdaje svoj list »Rijec zene•,
koji izlazi u viSe od 1.000 primjeraka ( urednici
Barka Benic, Nada Drakulic, a kasnije Anica Rakar-Magasic), a 1. decembra 1942. AF:Z za Hrvatsko primorje izdaje kao svoje glasilo »Primorku«,
koja gotovo redovito izlazi sve do oslobodenja, a
naklada joj prelazi 1.000 primjeraka (urednice
Ruzica Turkovic i Nada Brncic).
U januaru 1943. godine Okrutni odbor AFZ-a za Slavoniju i Srijem pocinje izdavati svoj list »Udarnicu« (urednice Bosiljka Krajacic i Eva Domanji
Gr!ic, a kasnije i Maja Jankez). U Dalmaciji 15.
aprila 1943. izlazi »Dalmatinka u borbi« (urednici Milka Lasic, Blatenka Mimica, Milos :Zanko,
Marija Novak i Vanja :Zanko). U Dalmaciji su jos
1943. godine izlazila dva lokalna lista »Korculanka« i »Peljescanka«. Okrutni odbor za Gorski ko·
tar pokrece 1. jula 1943. list »Rodoljupku« (ured-
nica Jelena Jancic, list izlazi cijelu 1943. i 1944.
godinu). Mjesec dana kasnije Okruzni odbor
AF:Z-a Cazma (Moslavina) pokrece »Glas zene•
( urednici I vo Doncevic i Laura Sobol, a Inicija·
tivni okruzni odbor AF:Z-a Pokuplje svoj list »Antifasistkinja• ( urednice: Marija Derda i Zora Ahmetovic). Iste go dine pocinje izlaziti i list Okruznog odbora AFZ-a Banije »Banovka« ( urednice
Milka Vranesevic i Vera Krunic) i list Okruznog
odbora AFZ Bjelovar »Antifasistkinja« (urednice
Krunka Zastavnikovic, Maca Kendel, Ida Simic i
Kata Jakopovic). I zene Istre izdaju svoj list na
hrvatskom jeziku pod naslovom »Istranka«, a na
italijanskom jeziku »La donna istriana«. Oba lista
poCinju izlaziti u juJu 1944, a ureduje ih Dina Zlatic. Iste godine zene zbjega u El Shattu i Kairu
takoder izdaju svoj list »Zena zbjega«, glasilo
AF:Z-a zbjega iz Jugoslavije (urednice Marija Lujak i Katica Batinic).
Svi ovi listovi, Cija je naklada ponekad iznosila i
do 3.000 primjeraka, odigrali su ogromr,u ulogu u
politickom i opcem prosvjeCivanju zena. Svakako
da su najvrednije i najpotresnije one stranice na
kojima su objavljeni dopisi zena s terena koje,
do jucer nepismene, piSu same o sebi, o svom zivotu i svom radu. Listovi su se raspacavali na sve
moguce nacine, ali su ih uglavnom prenosile zene
preko najopasnijih terena u okupirane gradove.
Cak i one koje su bile u zatvorima i logorima dobivale su poneki broj tih listova. Pojava taka velikog broja listova za zene takoder je znak i potvrda masovnog aktiviranja zena. Listovi su po·
vezivali organizacije, a oslanjali su se na mnogobrojne suradnice, mrezu sakupljacica papira, raznosaca, partizanskih kurira, na citavu organizaciju AF:Z-a. Okruzni i pokrajinski listovi objavljuju
mnostvo dopisa 0 pomaganju zena fronti, izborima za narodne odbore, kursevima za politicko
izgradivanje i borbu protiv analfabetizma, borbenim grupama zena, o radnim akcijama na zasijavanju polja i zetvi, u ucescu partizanki u bitkama
i pozrtvovnosti bolnicarki, o akcijama zena u okupiranim gradovima, o Zenama zatvorenicama. Ovi
listovi postaju pomagac i »ucitelj u radu«, kako
piSe ,zena u borbi• od augusta 1942. godine. Listovi pomaZu u sirenju organizacije, u njezinom
ucvrscenju, prenoscci direktive od viSih odbora
na nize. Velika je zasluga ovih listova i u sirenju
organizacije na neoslobodeni teritorij.
Dok su okruzni listovi puni dopisa zena o njihovom
radu i borbi, na stranicama glasila Glavnog odbora AFZ-a Hrvatske »Zena u borbi« citamo direktive koje Glavni odbor i rukovodioci Partije salju
drugaricat':l.a, uceCi ih i pomazuCi im u radu. »Zena u borbi« piSe o politickoj situaciji i stanju na
frontovima, o aktiviranju :lena u opcenarodnom
javnom zivotu i zadacima, sto ih imaju ne kao
predstavnici zena nego kao najbolji predstavnici
naroda Hrvatske. Brojevi >>Zene u borbi« iziSli u
toku 1944. godine puni su znacajnih napisa od
kojih je svaki poziv na organiziranje opcenarodne
djelatnosti za ostvarenje zadataka narodne vlasti.
U drugoj polovini 1943. godine, nakon odrlavanja
Prve konferencije AF:Z-a za Hrvatsku, rad organi·
zacije mnogo je dobio u sirini u organizacionom i
politickom pogledu. Na osnovi stavova prihvace-
131
�132
nih na konferenciji AFZ-a za Hrvatsku, adrian je
niz konferencija organizacija AFZ-a po okruzima,
kotarima i opeinama na kojima su analizirane pokazane slabosti i usvojene metode rada u njihovom uklanjanju. Take su vee u junu 1943. godine
odriane konferencije AFZ-a za: okrug Nova GradiSka (13. VI 1943) i kotar Cazma (27. VI 1943);
u juJu 1943. godine odriana je Prva konferencija
AFZ-a za otok Korculu, a 1. augusta okruZna konferencija AFZ-a za Cazmu. U okrugu Bjelovar formiran je 10. augusta Inicijativni okruzni odbor
AFZ-a. I u ostalim djelovima Hrvatske organizacije AFZ-a jaca i organizaciono se ucvrscuje .. Potkraj augusta 1943. godine oddana je Druga konferencija AFZ-a okruga Karlovac, a istog mjeseca
pocinju se vrsiti i organizacione pripreme za formiranje Inicijativnog odbora AFZ-a za Istru. Sredinom 1943. godine u Istru dolaze Mira Ban-Raduna i Milka Milenie da rade s omladinom i zenama. TeiiSte je bilo osposobljavanje i osamostaljenje najboljih drugarica iz tih odbora, pa Milka
Milenie sa 8 clanica odbora u Brgudcu organizira
kurs za zene rukovodioce AFZ-a. 12. septembra
1943. godine odrzana je okruzna konferencija
AFZ-a za okrug Krapinu, a 19-21. istog mjeseca
u VoCinu oblasna konferencija AFZ-a za Slavoniju. U oktobru 1943. godine odrl'ana je u Krbavici
Druga okruzna konferencija AFZ-a za Liku, koja
je postavila slijedeee zadatke: ucvrseenje organizacije AFZ-a u hrvatskim selima, jaeanje politickeg rada medu zenama, osobito medu Hrvaticama, objasnjavanje zenama znacenje AVNOJ-a i
ZAVNOH-a. Potrebe sve sireg ukljucivanja zena u
politicki rad bile su posebno prisutne na Oblasnom savjetovanju AFZ-a za Dalmaciju odrzanom
18. i 19. novembra 1943. u Bolu na otoku Bracu.
15. decembra iste godine oddana je u selu Jamnici (kotar Pisarovina) Prva okruzna koferencija
AFZ-a za okrug Pokuplje. U to vrijeme bile je na
teritoriju okruga Pokuplje organizirano 190 seoskih odbora AFZ-a, 12 opCinskih i 3 kotarska odbora AFZ-a, koji su okupljali oko 4:000 zena. Rad
organizacije AFZ-a u ovo vrijeme zahtijevao je uz
vee spomenute zadatke i brigu oko zetve, zbrinjavanje djece, odriavanje bolnicarskih i kulturno-prosvjetnih kurseva, a posebno se manifestirao
u radu NOO-a.
Antifasisticka fronta zena u Hrvatskoj nastavlja
svoj pun razvoj i u organizacionom i u politickom
pog!edu bile da se radi o oslobodenom iii neoslobodenom teritoriju sve do potpunog oslobodenja.
U pocetku 1944. godine Citava Hrvatska je obuhva. cena gustom mrezom seoskih, mjesnih, gradskih,
kotarskih, okruZnih i oblasnih odbora AFZ-a. U
to vrijeme na citavom teritoriju Hrvatske odrl'avaju se konferencije AFZ-a, a rad organizacije
usmjeren je na pomoc vojsci i pozadini, na pridobijanJe i okupljanje onih zena koje je neprijatelj
uspio pokolebati i koje jos stoje po strani. Ti zadaci posebno su istaknuti na Drugoj okruznoj
konferenciji AFZ-a Moslavine, odrianoj 18. juna
1944. Neste ranije (28. maja 1944) odriana je na
Vratima u Gorskom kotaru Prva okrufua konferencija AFZ-a za Hrvatsko primorje, a 26. juna
1944. odriana je Okrufua konferencija AFZ-a za
okrug Nasice. Prvo kotarsko savjetovanje AFZ-a
na otoku Krku odriano je 16. jula, a 30. istog mjeseca odriana je Prva okruzna konferencija AFZ-a
za Gorski kotar.
Kad je u pocetku 1944. godine u Istri odluceno da
se odrii oblasna konferencija AFZ-a, na tom teritoriju bili su vee formirani svi okruzni, kotarski i
veCi dio opCinskih komiteta. U svakom komitetu
bila je zadu:lena po jedna drugarica za rad sa
zenama. Isto su take u opCinskim komitetima i u
partijskim jedinicama bile zadu:lene za AFZ.
Do oblasne konferencije bile su odriane sve kotarske konferencije, izabrani kotarski odbori i delegatkinje za oblasnu konferenciju. Kao i sve
konferencije odrzane na teritoriju Hrvatske i ove
su pokazale da su svjesne i organizirane zene ogromna snaga koja je omogucavala uspjesno vodenje NOR-a. Partija je i na tom teritoriju uspjela preko tih konferencija borbenu spremnost zena
pretvoriti u odlucujueu snagu koja je omogueila
masovnu mobilizaciju novih boraca, bila neposredna podrska nasim vojnim jedinicama i osigurala brzi razvoj narodne vlasti.
Kotarskim konferencijama prisustvovao je pored
zena velik broj predstavnika NOO-a i ostalih organizacija. Tako je npr. na kotarskoj konferenciji Labin, odrl'anoj u selu Marieu u maju 1944.
godine, bile prisutno oko 600 !judi, od toga 350
zena, a prema podacima u to vrijeme u kotaru
Labin organizirano je radilo oko 3500 zena. Slitno je bile i u drugim kotarima. Kotarske konferencije uglavnom su svuda bile odraz vee dobra
organiziranih odbora AFZ-a i masovnog sudjelovanja zena u NOB-i. Posebno treba istaknuti uspjeh konferencije za kotar Buje, koja je odriana
u julu 1944. godine u selu Oskorusu, udaljenom
same 4 km od jakog neprijateljskog garnizona
Buje. Ova konferencija kojoj je prisustvovalo oko
400 zena imala je ogroman utjecaj na razvitak organizacije AFZ-a i na jacanje borbenog duha naroda. Zato i nije cudo sto je iz tog kotara na ob- .
lasnu konferenciju doslo 120 zena, od toga 70 Italijanki.
Kotarska konferencija krasa odrzana je 1. lipnja
1944. g. uz prisustvo boraca talijanskog bataljona
»Pine Budicini« koji se nalazio na ovom terenu.
Vrlo jaka organizacija AFZ-a postojala je u Puli, osobito u predgradima Sijani, Montegrandu, Verudi i Kastanjeri. U gradu se sakupljala hrana,
sanitetski matcrijal, odjeca i novae. Preko zena bila jc organizirana mreza tajnih puteva za prebacivanje izvan grada. Zcne su bile kuriri, prenosile
su postu, stampu i sl. Odbori zena bili su organizirani po tvornicama i ulicama, a okupljali su oko
sebe na stotine zena. Tako je npr. u tvornici duhana bilo organizirano oko 500 zena, u tvornici
trikotaze 65, itd. U gradu je postojao i Gradski
odbor AFZ-a.
Posebno teski uvjeti rada bili su na Rijeci. Ceste
provale i hapsenja nanosili su velike gubitke organizaciji AFZ-a. Sarno u junu 1944. godine od 40
uhapsenih 23 su bile odbornice AFZ-a, i to vecim
dijelom one koje su prebacivale iz grada novomobilizirane borce i sakupljeni materijal. No unatoe hapsenjima i provalama odbori AFZ-a neprekidno su se obnavljali. Pred oblasnu konferenciju
�u Rijeci je bilo u gradskim rajonskim i tvornickim odborima oko 90 drugarica, a viSe od 1.000
zena redovito se sastajalo, citalo stampu, sudjelovalo u sabirnim i drugim akcijama.
Posto su odriane sve mjesne i kotarske konferencije
AFZ-a na teritoriju Istre, 22. i 23. juna 1944. u Rasporu, na Krasu, .odriava se Prva oblasna konferencija AFZ-a u Istri, uz prisustvo 2.500 !judi, od
toga 1.500 zena. Konferenciji su prisustvovali partijski rukovodioci, rukovodioci NOF-e, NOO-a i
omladine i predsjednica Glavnog odbora AFZ-a
Hrvatske Maca Grietic.
Konferencija je zavrsila rad donosenjem zakljucaka
i biranjem Oblasnog odbora AFZ-a u koji je uslo
85 zena. Za predsjednicu je izabrana Dina Zlatic,
za potpredsjednicu Ersilia Rismondo, za tajnicu
Nada Raner, a clanice Izvrsnog odbora bile su:
Silva Kopitar, Lea Raner, Milka Milenic, Antica
Suvan i Ivana Fusile.
Na ovoj konferenciji formiran je bataljon »Olga
Ban<(.
Do kraja 1944. godine i u ostalim krajevima Hrvatske odriavaju se konferencije: Prva kotarska konferencija AFZ-a Pisarovine (15. VIII), Druga okruzna konferencija AFZ-a Pokuplje (20. VIII),
Prva kotarska konferencija AFZ-a Sisak (23.
VIII), Prva kotarska konferencija AFZ-a Karlovac (8. IX), Druga okrutna konferencija AFZ-a
Pisarovina (10. IX), Oblasna konferencija AFZ-a
Slavonije (24. IX), Prva konferencija AFZ-a za kotar Imotski (5. X), Treca kotarska konferencija
AFZ-a Gline (8. X), Prva konferencija AFZ-a za
okrug Sibenik (22. i 23. X). Treca okruzna konferencija AFZ-a za okrug Karlovac (29. X), Treca
okrutna konferencija za AFZ-a Like (4. i 5. XI),
Treea okrutna konferencija AFZ-a Banije (11. i
12. XI). U toku oktobra i novembra 1944. godine
u Dalmaciji je odr2ano nekoliko okrutnih konferencija (okrug Knin, srednjodalmatinsko otocje,
okrug Dubrovnik, Biokovo). U drugoj polovini
1944. godine pocele su pripreme za Prvi kongres
AFZ-a za Hrvatsku u ocekivanju potpunog oslobodenja zemlje i pripremanja za obnovu i izgradnju
ratomopustosene zemlje, u mobilizaciji na zadacima zena u tek oslobodenim krajevima i u pripremanju za mobilizaciju onih zena, koje ce biti
oslobodene tek nakon konacnog oslobodenja.
Organ Glavnog odbora AFZ-a Hrvatske ,zena u
borbi« u to vrijeme intenzivno pise o pripremama za Prvi kongres AFZ-a za Hrvatsku i donasi vise podataka 0 pretkongresnom zivotu brojnih organizacija AFZ-a u Hrvatskoj.
Zene se masovno i svuda ukljucuju u NOP
Uporedo sa orl1Zanom borbom protiv okupatora i
njegovih suradnika, od samog pocetka ustanka
razvijala se i narodna vlast kao izraz socijalistickog karaktera revolucije i kao neophodni uvjet
uspjesne borbe.
U vrijeme kad su se organi narodne vlasti tek radali, niz poslova organiziranja smjestaja i
snabdjevanja ceta, bataljona i brigada i sl.- gdje
nije bilo NOO-a iii su bili slabi, obavljale su zene
preko svojih organizacija. Septembra 1942. godi-
ne Vrhovni stab izdaje naredbu o izborima za
NOO-e i o reorganizaciji vojnopozadinskih vlasti,
koju Lika, posebno zene Like, odu5evljeno prihvacaju. Izbori sada daju AFZ-u nove zadatke: isticati najbolje! Zene koje su samo godinu dana
sudjelovale u narodnooslobodilackoj borbi dozivjele su preokret i pokazale da svjesno nose velik dio borbe na svojim plecima, pa postepeno ulaze i u organe narodne vlasti. Na prvim izborima
za narodnu vlast, posebno u selima, kandidiraju
se po prvi puta zene. Zene odbornike susrecemo
podjednako i u gradovima i u selima. U Dalmaciji je npr. 1942. godine bilo oko 110 zena u
NOO-ima, 1943. oko 320, a 1944. eak 965 zena.
Slicno je i u ostalim krajevima Hrvatske. U Slavoniji je npr. bilo u NOO-ima oko 600 zena, a viSe
od 300 zena na raznim eivilnim duznostima. U
Istri je do odrzavanja Oblasne konferencije AFZ-a
bilo oko 400 zena u seoskim i oko 50 zena u opcinskim, kotarskim i okruznim NOO-ima. Marija Kopitar bila je delegat Istre na Prvom zasjedanju
ZAVNOH-a, a Stefanija Ravnic bila je clan Oblasnog NOO-a Istre. Velik broj zena bio je u raznim
komisijama NOO-a.
Formiranjem ZAVNOH-a u junu 1943. godine zene
ulaze i u najvise organe narodne vlasti. Vazno je
istaknuti da su na Prvom, Drugom i Trecem zasjedanju ZAVNOH-a zene birane i za clanove Izvrsnog odbora i za vijecnike ZAVNOH-a. Na I zasjedanju ZAVNOH-a, odrlanom 13. i 14. VI 1943,
izabrana je za clanicu Izvdnog odbora ZAVNOH-a
Vlatka Babic (Hrvatica, uCiteljica iz Susaka, clan
Glavnog odbora AFZ-a Hrvatske), a za vijecnice
ZAVNOH-a: Anka Berus (Hrvatica, profesor iz
Splita, clan Politbiroa CK KPH, clan Glavnog ddbora AFZ-a Hrvatske), Milka Ilic (seljanka iz
Primislja), Ljubica Kovacic, (kucanica iz Sesveta), Milka Kufrin (Hrvatica, studentica iz Okica),
Kata Pejnovic, ( Srpkinja, seljanka iz Smiljana,
vijecnik AVNOJ-a predsjednica AFZ Jugoslavije),
Katie a Sperac, Milica Vujicic ( Srpkinja, seljanka
iz Korduna, clan Glavnog odbora AFZ-a Hrvatske), Marija Vukmirovic, Marica Zastavnikovic
(Hrvatica, tajnica kotarske organizacije Zenske
grane HSS-a u ZagrEbu, clan Glavnog odbora
AFZ-a Hrvatske); za vijecnice na II zasjedanju
ZAVNOH-a, odrlanom 12.- 15. X 1943, izabrane
su i slijedece drugarice: Mil eva Cetusic ( Srpkinja,
seljanka iz Koprivnice), Maca Grletic (Hrvatica,
radnica iz Zagreba, predsjednica AFZ-a Hrvatske). Pavka Jaksic (Hrvatica, seljanka iz Starih
Mikanovaca), Marija Kopitar, Katica Nola (Hrvatica, domaCica iz Podgore), Nevenka Pajic (Hrvatica, radnica iz Splita, clan Glavnog odbora
AFZ-a Hrvatske), Nada Sremec (Hrvatica, publicist iz Zagreba, Clan Glavnog odbora AFZ-a Hrvatske). Na III zasjedanju ZAVNOHca, odrianom
8-9. V 1944, za clanice Predsjednistva ZAVNOH-a
izabrane su Maca Grietic i Kata Pejnovic, a za
vijeenice ZAVNOH-a su birane iste drugarice koje
su bile izabrane i na II zasjedanju ZAVNOH-a.
Pri formiranju prve vlade Federalne Hrvatske 14.
travnja 1945. godine za ministra financija izabrana je Anka Berus.
U toku 1943. godine Inicijativni odbor ZAVNOH-a
formira kod svih NOO-a, od seoskih do okruZ-
�134
nih, komisije: prehrambene, kulturno-prosvjetne,
zdravstvene i dr. Zadatak tih komisija bio je sakupljanje hrane za vojsku i narod, formiranje
kulturno-prosvjetnih odbora i organiziranje zdravstvene sluzbe na osloboaenom teritoriju Hrvatske. U svim tim komisijama bile su i zene. Da se
vidi aktivnost rada tih komisija, navodimo slijedece podatke: od sredine marta do sredine aprila
1943. godine sakupljeno je u Lici viSe od 9 vagona
hrane za vojsku, a u Baniji u isto vrijeme preko
8 vagona.
Na osloboaenom teritoriju oblasni, kotarski i opcinski NOO-i organizirali su uCiteljske tecajeve za
narodne ucitelje. Odrhvani su i tecajevi za odrasle koje su pohaaale uglavnom zene. UceCi, zene
su se oslobaaale, stjecale samopouzdanje da svoju borbenu odlucnost pretoce u rijeci i djela. Slobodnije su istupale na sastancima, pisale clanke
za stampu, ispisivale letke, parole i sl.
Na svojim brojnim konferencijama zene stalno izvjestavaju o svom radu i prave planove na koje
ce sve nacine bolje iskoristiti svoje sposobnosti,
znanje i snagu. U toku NOB-a bila je parola: »Ni
zrna zita okupatoru, ni pedalj zemlje ne smije ostati neobraaen.« Realizaciji ave parole mnogo je
doprinijela organizacija AFZ-a. Od zena i omladinki formirane su radne grupe i brigade, koje su
pomagale u obradi zemlje i zetvi onima Ciji su
muzevi bili u partizanima, zatvorima iii su poginuli. Na II okruznoj konferenciji AFZ-a u Moslavini ( 18. VI 1944) Sava Svilar, seljanka, clan
NOO-a, rekla je: »... Na nasim poljima i livadama
ne osjeca se da su nam muskarci odsutni ... « Poznata je akcija u Pozeskoj kotlini, u kojoj su zene uz zastitu vojske, samo u jednoj noCi poznjele
300 vagona psenice, a upravo je nezaboravna
akcija 370 zena i omladinki Istre, koje su ljeti
1944. godine za samo nekoliko dana poznjele na
CepiC-polju 53 hektara psenice i neprijatelju otele oko 700 kvintala zita. U dolini Rase nije se moglo zeti danju pa su zene nocu skarama rezale
klasje i u vrecama ga odnosile na odreaeno mjesto. Slicnih akcija bilo je i u ostalim krajevima
Hrvatske.
Zene su drlale straze i onima koji bi pokusali nositi hranu u neprijateljske garnizone plijenile je za
vojsku iii bolnice. Plelc su carape, sivale papuce,
kuhale za borce kad su se nalazili po selima, prale
i krpalc njihovu odjecu. Prenosilc su stampu i
postu, sakupljeni matcrijal, vrsile kurirsku i obavjestajnu sluzbu te savjesno i hrabro izvrsavale i
n:ijteze zadatke.
Nije ni potrebno posebno spominjati da je skrb za
djecu i omladinu bila u toku NOB-a jedan od zadataka organizacije AFz-a koji je ona takooer uspjesno izvrsila. Organizacija AFZ-a zbrinjava djecu ciji su roditelji u borbi iii su poginuli.
U toku narodnooslobodilacke borbe osnovana su 83
djecja doma sa 10.000 djece, organizirano je 5
aackih kolonija sa oko 2.000 djece, oko 50 djecjih obdanista s viSe od 5.000 djece, 2 grupna djecja doma sa 5.000 djece, 25 internata sa 5.000 omladine, a oko 40.000 djece smjesteno je po privatnim porodicama. Otvorene su dvije djeeje bolnice i bolnicko odjeljenje za djecu u vojnim partizanskim bolnicama. Osnovana su rodilista, domo-
vi za majke i sirocad gdje god se za to ukazala
potreba.
I u najte2im danima NOR-a zene ne zaboravljaju
svoj praznik Osmi mart - Dan zena. Na taj dan
zene posebno manifestiraju privrlenost NOB-u i
KPJ. Proslave se odrlavaju i na osloboaenom i
neoslobodenom teritoriju Hrvatske. Na osloboaenom teritoriju odrlavaju se zborovi, prireduju se
razne kulturiw-umjetnicke priredbe, zene su se
natjecale u raznim naCinima pomoCi NOB-u i sl.
Na neosloboaenom teritoriju mjesta su osvanjivala oblijcpljena partizanskim plakatima, raspacavali su sc lcci i partizanska stampa, zene i tu
cesto ucestvuju u raznim akcijama za pomoc borbi, a ponekad i u diverzijama.
Veliki broj zena obavljao je i niz tchnickih poslova, koji su proizlazili iz potrebe svakodnevnog
zivota i rada u ilegalnim uvjetima. Vrijedno je
podsjetiti se jednog oblika aktivnosti zena; akcija za spasavanje djece iz fasistickih logora i pru'lanje pomod transportima civilnog stanovniStva
na njihovom putu u logore, internaciju iii na prisilni rad. Zene na tom humanom radu okupljaju
zaista velik broj simpatizera i dobivaju masovnu
podrsku i pomoc.
Za vrijeme IV neprijateljske ofanzive sve organizacije, pa i organizacije AFZ-a, bile su koncentriranc iskljucivo na pomoc fronti. Rad se sastojao
u snabdijevanju bolnica, u smjestaju izbjeglica
i u politickopropagandnom radu. Zene su plele i
spremale na hiljade pari odjece i obuce te je nosile na poloZaje borcima. Bilo je primjera da su
se zene vracale s polozaja u carapama, jer su svoje »coklje« ostavljale borcima. Posljedice IV ofanzive bile su strasne. Ustanicki dio Like bio je opustosen. Prema nepotpunim podacima u toj ofanzivi poginulo je oko 6.800 djece, zena i staraca,
oko 2.200 boraca, unisteno je 10.850 kuca, 14.100
gospodarskih zgrada 11.700 komada stoke itd.
U isto vrijeme Liku zahvaca jaka epidemija tifusa.
Iz Bosne se u martu vracaju svojim kucama izbjeglice iz Like, Banije i Korduna, koje su za vrijeme IV neprijateljske ofanzive bjezale pred neprijateljem. Sve organizacije u Lici aktivizirale
su se na sprecavanju epidemijc tifusa, smjestaju
bolesnika u karantine i na snabdijevanju vojske
i bolnica. Osnivala su se prihvatilista i kuhinje
za izbjeglice, koje su radilc u Lici na putu od Doljana do Rakovice. Jcdna od takvih kuhinja za izbjcglice osnovana je na Kamenskom na Pljesevici, a organizirala ju jc Marica ZastavnikoviC. Hranu za ovu kuhinju davao je Ekonomski odjel Glavnog staba Hrvatske iz magazina za vojsku. Kuhinja je radila danju i nocu, jer su stalno stizale
velike mase !judi i djece, koji su bili iscrpljeni
od zime, gladi i tifusa. Ova kuhinja imala je i jos
jednu funkciju - otpremiti tifusne bolesnike u
bolnice, a djecu u Djecji dom u Farkasic. U izbjeglickoj kuhinji na Kamenskom isticale su se radom Marica Zastavnikovic, Mileva Bozic, Mila
VuckoviC, predsjednica Okruznog odbora AF:Z-a
Kar!ovac, koja je neko vrijeme bila rukovodilac
kuhinje, Krunka Zastavnikovic i Ante Ruzic.
Poseban do jam ostavlja primjer patriotizma, borbenosti i odanosti idealima za koje se borila KPJ
�i svi nasi narodi koji je pokazala organizacija
AFZ-a u El Shattu.
Potkraj 1943. godine neprijatelj vrsi osobit pritisak
na Dalmaciju, te se javlja potreba da se evakuira
stanovniStvo s tog podrucja. Posto je postignut
sporazum sa saveznicima da prihvate izbjeglice,
Oblasni NOO Dalmacije evakuirao je stanovnistvo
jednog dijela Dalmacije, osobito makarskog primorja, srednjodalmatinskih i nekih sjevernodalmatinskih otoka, Bukovice i Ravnih kotara. Od
pocetka evakuacijc, u januaru 1944. godine, pa
do posljcdnjih skupina cvakuirano je oko 28.000
osoba, najvise starih !judi, zcna i djece. Evakuacija se vrsila preko Visa i Italije u Egipat (EI Shatt,
Katatba, Tolumbat).
U organizaciji politickog, socijalnog i kulturnog zivota zbjega intenzivno su sudjelovale i zene kojih
je u zbjegu bilo 10.000. One su organizirale radne
cete kako bi zivot u zbjegu normalno tekao. Treba napomenuti da je narod u zbjegu u pocetku
bio u vrlo teskom polozaju, jer saveznicko snabdjevanje zbjega hranom, odjecom i sanitetskim
materijalom nije moglo zadovoljiti sve potrebe
zbjega. Klimatski uvjcti bili su takode nepovoljni, te je dolazilo do brojnih slucajeva bolesti i
umiranja, poscbno medu malom djccom. Zcne su
radilc u rajonskim kuhinjama zbjega, u krojackin1 radionica1na 1 u djeCjin1 domovima, domu sta·
raca, bolnicama
1
odrZavale
nastavu i teCajeve.
Osim toga zcne su polazilc na uciteljske i bolnicarskc tccajevc i na kulturno-prosvjctna prcdavanja nastojcCi da se politicki i kulturno sto vise
podignu.
Politii:ki racl medu zenama provoclili su rajonski
oclbori AFZ·a, kojima je na celu bio Centralni odbor AFZ-a zbjega.
U Inicijativni ccntralni odbor AFZ-a zbjcga, koji je
osnovan u Italiji potkraj 1943. godine prccl ocllazak
u El Shatt, usle su Marija Lujak (preclsjednica),
Nikica Soljak-Kirigin i Paula Zon-Jaksic, a nesto
kasnije u Oclbor su usle jos i Katica Batinic, Zorka Vcza, Tonca Boric, Bosa Milun i Marija Butorovic. One su bile prvc koje su pocele okupljati
i organizirati zcne zbjcga. Politickom organizacijom bilo je u zbjegu 1944. gocline obuhvaceno oko
5.640 zena, a izlazio je i list zbjcga »Nas list«.
Takvim svojin1 radom, potpuno organizirajuCi
svoj politiCki, druStveni i kulturni Zivot, Zcne or~
ganizirane u AFZ-u, doprinijcle su afirmaciji zbjega precl saveznicima i narodom Egipta.
U posljeclnjoj ratnoj godini organizacija AFZ-a u
suraclnji sa NOO-ima na Citavom oslobodenom
podrucju Hrvatske veliku paznju posvecuje organiziranju i raclu kurseva, posebno analfabetskih,
opceobrazovnih, uciteljskih, sanitetskih, claktilografskih itcl. Prvi poslijeratni brojevi »Zene u borbi({, organa Glavnog odbora AFZ-a Hrvatske, osvrCu se u viSe napisa na prijedeni put organizacije AFZ-a u Hrvatskoj analizirajuCi uspjehe i nedostatke u razvoju. Taj razvojni put formuliran
je u clanku Marije Soljan-Bakaric »Antifasisticka
fronta zena« (:lena u borbi, br. 16-17, juli 1945):
»Potrebno je posebno naglasiti golemu ulogu, koju
su odigrali oclbori AFZ u prvim goclinama naroclnoosloboclilacke borbc. Organi narodne vlasti tek
su se radali, a u sclu je trebalo raditi, brinuti sc
oko smjestaja i snabclijevanja ceta, bataljona i
brigacla. Gclje nije bilo NOO-a ili gclje su oni bili
slabi, taj su posao obavljale zene same preko
svojih organizacija. Dok je prvih godina narodnooslobodilacke borbe AFt. djelovala kao organizacija, vezana Cvrstim organizacionim formarna,
razvitak narodnooslobodilacke borbe i izgradnja
narodne vlasti stavile su zene precl nove i sire
zaclatke. NOO-i kao organi naroclne vlasti sve vise
jacaju i postaju sposobni da na sebe preuzmu
sve poslove drzavne uprave.
Kakav je sad a posao AFZ-a?
AFt. jc ona organizacija, na koju se naJVIse i najcvrsce oslanja narodna vlast i pomocu koje ona
ostvaruje svoje zadatke. NOO je sada onaj organ,
koji organizira ishranu vojske, skole, sjetvu itcl.,
a Zene su mu, na tome poslu, Cvrst oslonac.<c
Na prvom kongresu AFZ-a Hrvatske, oddanom u
oslobodenom Zagrebu 21-23. jula 1945, sagleclan
je doista bogat revolucionarni uclio zena Hrvatske u NOR-u i prihvaceni su novi zadaci u tek
oslobodenoj zemlji.
* * *
Na kraju se moze n;Ci, cla su u naroclnoosloboclilackoj borbi, koju su vodili nasi narodi protiv fasistickih okupatora i njihovih pomagaca uzelc ocl
prvog dana aktivno uCeSCc i Zcne Hrvatske. One
su svestrano pomagale razvoju borbe u najraznovrsnijin1 oblicitna: nalazile su sc u redovin1a naro-
clnooslobodilacke vojske kao borci s puskom u
ruci, kao bolniCarke, organiziralc su svestrano
snabdjevanje vojske hranon1, odjeCom i sanitet~
skim materijalom, raclile u informativnoj i kurirskoj sluzbi, ucestvovale u seoskim strazama Lt diverzantskim akcijama, organizirale bojkot okupatorskih trZLSta, demonstracije protiv gbdi, spre~
Cavale n1obilizaciju racine snage i vojnika za ne~
prijateljsku frontu itd.
Oko 1.200 zcna nosioci su Partizanske spomcnice
1941. godine, ocl ukupnog broja ratnih vojnih invalida u Hrvatskoj 46°/o su zcne, a prcma anketi
ocl 1964. godine ocl ukupnog broja ucesnika NOB-a
(329.570) 113.544 bile su zcne ili izrazcno u postocin1a 34°/o. UCestvovanjc Zcna u takvon1 opsegu
i broju u naroclnoosloboclilackoj borbi cloprinijelo je ne sarno njcnon1 brzom Sircnju i razmahu
vee joj je clalo i opccnarodni karakter.
U toku narodnoosloboclilacke borbe narod je stvarao svoje narodnoosloboclilacke oclbore, svoju novu istinsku demokratsku narodnu vlast u kojoj
su zene aktivno sudjelovale. Time se promijenio i
drustveni polozaj zenc - ukinuta je njena politicka zapostavljenost, a time se mijenja i lice javnog zivota naroda - naroclna vlast postajc stvarno clemokratska u najsirem smislu rijeci.
Duboki patriotizam koji su pokazale zene Hrvatske
bio je potkrijepljen u toku borbe cvrstim politickim saznanjem. Poziv Komunisticke partije, koji
je upucen i njima, cla stupe u borbene redove nepokorenog narocla i da aktivno sucljeluju u borbi,
omoguCio je zenama cla do maksimuma razviju
svoj patriotizam i svoje snage u borbi za naroclno
os!obodenjc.
135
������������������Ucesce zena u narodnoos!obodilackim i revolucionarnim pokretima, kao i u naprednom radnickom
pokretu u Makedoniji, ima dugu istoriju. Nemoguce je govoriti o bilo kojem periodu borbene isstorije makedonskog naroda, a da se pri tome ne
govori 0 zenama kao ucesnicima i organizatorima.
Zato piSuCi o revolucionarnoj aktivnosti zena Makedonije neizbezno zalazimo u sve tokove narodnooslobodilackog i radnickog pokreta u Makedoniji.
Udeo makedonske zene u razliCitim oblicima narodnog otpora protiv porobljivaca i eksploatatora
datira iz daleke proslosti. Istorijski izvori koji se
odnose na dalju prosiest makedonskog naroda
registruju borbenu aktivnost zena protiv osmanlijskog gospodstva vee u prvoj polovini XVII veka. U turskoj i drugoj dokumentaciji iz tog vremena srecu se u viSe mahova podaci o zenama
hajdukinjama kakve su Kira iz sela Capari kod
Bitolja, Sirma, Rumena i druge zene - vojvode.
Jos je masovnije ucesce Makedonki u kasnijoj fazi, u doba preporoda i organizovanog revolucionarnog pokreta.
Od svog pocetka narodnooslobodilacki pokret stvara mogucnosti za ukljucivanje zena u drustvenopoliticki zivot, pa samim tim i u borbene akcije.
Tako na primer, u drugoj polovini XIX veka u
makedonskim skolama zene se prvi put javljaju
u ulozi prosvetnih radnika. Medu prvim makedonskim uciteljicama je Slavka Dinkova, koja ce
1866. godine u svojoj kuCi u Solunu formirati prvu makedonsku narodnu (svetovnu) skolu.
Makedonke u ilindenskom periodu
Kroz ceo ilindenski period revolucionarni polet zena i njihova gotovost na zrtve daju posebno obelezje opstenarodnoj borbi. 0 tome govore dokumenti, objavljena i neobjavljena secanja savre-
menika i narodno predanje, koje je u legendama
i pesmama ovekovecilo patnju i borbu zene, majke i revolucionarke.
U periodu priprema za ilindenski ustanak najmasovnije je ucesce seoskih zena. Ekonomsko i politicko ugnjetavanje nezasticenih makedonskih sela,
svakodnevni zulum turskog askera i basibozuka
(a ovaj se cesto manifestuje i u skrnavljenju casti makedonskih devojaka i zena) stvaraju uslove
za prerastanje narodnog nezadovoljstva i revolta
u masovnu i organizovanu borbu. Masovni protesti zena protiv terora jedan su od oblika politickeg otpora, a predstavljaju podrsku oruzanoj
borbi. Delegacije sastavljene od zena Ciji se broj
ponekad penje na nekoliko stotina odlazile su u
oblasne centre da bi tamo protestovale pred najviSim organima turske vlasti. Svoje zalbe i zahteve one su redovno stavljale na znanje balkanskim
i evropskim diplomatskim predstavnicima, pa je
na taj nacin nasilje nad makedonskim narodom
bilo poznato i medunarodnoj javnosti. Zene su
ogorceno protestovale protiv masovnih hapsenja
i ubistava, koja su danomice vrsena nad stanovnistvom, protiv pljacke i pa!jenja sela. Masovni protesti su samo jedan karakteristican izraz masovne
angazovanosti zena u politickoj i revolucionarnoj
borbi makedonskog naroda pred ilindenski ustanak.
U vreme izgradnje i sirenja Unutrasnje makedonske
revolucionarne organizacije (VMRO) zene pristupaju stvaranju tajnih revolucionarnih kruzoka i
drustava iii unose revolucionarne sadrtaje u postojece zenske dobrotvorne organizacije. Udteljice
imaju u tome posebnu ulogu, sto je u skladu sa
predvodnickom ulogom koju je imala makedonska inteligencija u narodnooslobodilackom pokretu. Tajna zenska drustva hila su osnovana u
mnogim gradovima i selima, kao u Ohridu, Strugi,
Bitolju, Banskom, selima Kosturskog revolucionarnog reona i drugim mestima. Njihov program
15~
�154
proizlazio je iz programa VMRO-a, pa je njihova
aktivnost u svemu bila orijentisana prema zadacima koje je postavljala ova svcnarodna revolucionarna organizacija. Obezbedivanje ilegalnih skloniSta za borce, snabdevanje ceta odelom, priprema hrane, kurirska sluzba, izrada ustanickih zastava, sve je to ulazilo u delokrug rada ovih organizacija. Mnoge Makedonke je borbeni put odveo
u oruzane okrsa je. Ucesce zen a u revolucionarnim
cetama veoma je znacajno, jer je to bila najvidnija manifestacija njihove revolucionarne svesti
i resenosti da se svim sredstvima i po svaku cenu
izvojuje nacionalno oslobodenje. To je bio slucaj
sa zenama iz bitoljskog sela Smileva, Struge, Kruseva, sa uCitcljicama: Anom Malesevskom, Zoicom Ivanovom, Frosinom Pop-Ivanovom, Marom
Bujnovom i dr.
Socijalisticke idejc koje su krajem XIX-og veka zahvatile Makedoniju donele su sa sobom i borbu
za emancipaciju zene i njeno ukljucivanje u drustveni i politicki zivot. Prvi pokusaj rada medu
zenama potice jos iz 1894. godine, kada je Vasil
Glavinov obrazovao u Velesu socijalisticko radnicko drustvo. Medu prvima u drustvo je ukljucena
i Rosa Plaveva sa jos nekoliko uciteljica iz grada.
Kad se uzme u obzir ekonomska zaostalost Makedonije i mali broj industrijskih preduzeea, jasno je da je i broj zena u radnom odnosu bio mali,
pa je to smanjivalo krug dejstvovanja socijalista.
Pobeda mladoturske revolucije i uvodenje ustavnog
- parlamentarnog politickog sistema u Turskoj
u julu 1908. godine stvorili su nove mogucnosti za
ucestvovanje Makedonke u politickoj i drustvenoj
borbi. U masovnim antisultanskim demonstracijama u Solunu, Bitolju i dr. ucestvovalo je mnogo zena Ma]<edonki. Dogadaji posle toga jos izrazitije obeldavaju put zena socijalistkinja. U Skopju i Velesu socijalistkinje uspevaju da skupe
oko sebe vise naprednih zena. Treba da se naglasi
da je medu njima bio i znacajan broj Turkinja.
Tako su, na primer, skopske socijalistkinje zajedno sa 40 Turkinja organizovale akciju za skidanje zara i fcrcdzc (1908. godinc). Medutim,
sastanak ovih zena je bio provaljcn, a neke od
njih, medu njima i Rosa Plaveva i Nakija Bajrami, bile su zatvorcne.
Imamo dokumenata za postojanje cvrstog socijalistii'kog jezgra u skopskom pokretu, koji
beleie kontinuiranu aktivnost, posebno intenzivnu od vremena formiranja prve socijalistickc organizacije u Skopju (9. fcbruara 1909.
godine). To se odnosi na grupu zena, Makedonki i Turkinja, skupljenih oko socijalistkinje Rose Plaveve. Iako ih nije bilo mnogo, one
su organizovale brojne akcije, koje su manifestovale ne samo odlucnost i beskompromisnost u
klasnoj borbi, nego su otkrivale i njihov internacionalizam. Postoje podaci a korespondenciji Rose
Plaveve sa Rozom Luksenburg iz 1917. godine. Pisma Roze Luksenburg koja su dolazila u Skoplje,
citana su na sastancima naprednih zena. A kad je
stigla vest o zatvaranju Roze Luksenburg i Karla
Libknehta, one su ucestvovale u formiranom >>Odboru za akciju kod nemacke vlade za oslobodenje
Roze Luksenburg i Karla Libknehta«. Na odrlanom protestnom zboru bila je donesena i rezolu-
cija u kojoj se od nemacke vlade trazila njihova
oslobodenje. Uz rezoluciju dodata je i peticija sa
brojnim potpisima skopskog gradanstva kaju je
potpisalo ako sta zena.
Balkanski ratovi (1912-1914), kao i I svetski rat
nisu doneli slobodu Makedoniji. Ona je podeljena
medu balkanskim drtavama. Njen juzni deo prikljucen je GrCkoj, istocni Bugarskoj, a centralni
je usao u sastav nove drlavne tvorevine na Balkanu - Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. U
svim tim drzavama vladajuca hegemonisticka burzoazija negirala je postojanje samobitnosti makedonskog naroda i uskracivala je postojanje samobitnosti makedonskog naroda i uskraCivala mu
svako pravo slobodnog izrazavanja, ukljucujuCi i
upotrebu makedonskog jezika. Podeljena Makedanija imala je u ovim svojim delovima kolonijalni status. U Kraljevini SHS, adnosno u manarhofasistickoj Jugoslaviji, poricana je i samo ime
Makedonija i Makedonac. Makedonija je nazivana
Juznom Srbijom, a njeni stanovnici Juznosrbijancima.
Zenske arganizacije u Makedoniji u prvim godinama
posle prvog svetskag rata
U godinama posle prvog svetskog rata razorena privreda, nezaposlenost, postojan rast cena osnovnih
artikala za zivot, kao i si!ni odjek oktobarske revolucije pokrecu makedonske radne mase u barbu. Izvestan rast kapitalisticke privrede, izrazen u
izgradnji nekoliko fabrika, cilimara i mehanickih
radionica, prehrambene i keramicke industrije,
kao i dva preduzeca za obradu duvana - monopola dovodc i do brzeg porasta radnicke klase. Uporedo s tim povecava se i broj zena u najamnom
radnom odnosu, buduCi da one predstavljaju jevtiniju radnu snagu, a po svom drustvenom statusu pogodnije su kao objekat eksploataeije. Zene
saCinjavaju glavnu radnu snagu u monopolima,
tekstilnim fabrikama i cilimarama. Teski radni uslovi, neograniCeno radno vreme i mala zarada uz
sezanski karakter rada bude kod zena nezadovoljstvo i revolt, a uz to i saznanje o neophodnosti
ukljuCivanja u organizovanu revolucionarnu barbu radniCke k!ase. Tako su se zene Makedonije,
pre svega radnice, nasle u redavima radnickog pokreta i ukljucile u akeije koje je organizovala i
prcdvodila KPJ.
Najveci utieaj naprednog radnickog pokreta bio je
medu monopolskim i tekstilnim radnicama koje
su sacinjavale najveCi cleo zena u najamnom radnom odnosu i medu poljoprivrednim radnicama.
U pokret je ulazila i zenska omladina - sluzbenice i intelektualke. Pokret je obuhvatio i veCi braj
gradskih domacica, medu kojima je bilo dosta
iena turske i albanske narodnosti. Na taj nacin
prvi put, obicajima i verom izolovana i zadriavana u neprosvecenosti, Muslimanka u ovim krajevima cini korak napred iz vekovne tiranije i socijalne nejednakosti.
u drugoj polovini 1919. godine u vecim gradovima
Makedonije doslo je do obnavljanja postojecih i
stvaranja novih socijalistickih arganizacija u koje se ukljucuju i zene. Na drustvenopolitickaj see-
�ni sve jasnije i cesce pojavljuju se zene sa zahtevima za politickom i ekonomskom ravnopravnoscu, jer je u novostvorenoj jugoslovenskoj drlavi
politicki i socijalni polozaj zena ostao nepromenjen. U Makedoniji je bio na snazi stari srpski
gradanski zakon iz 1844. godine, koji je izjednacavao zenu sa maloletnicima i slaboumnima. Primena starih zakona koji su sankcionisali neravnopravan polozaj zena u dritstvu bila je u nepomirljivom raskoraku sa razvitkom drustvenih odnosa
i jos viSe upucivala zenu u borbu za menjanje
svog polozaja.
Na Kongresu socijalistickih organizacija i radnickog
pokreta (aprila 1919. godine) socijalisticki pokret Makedonije postaje cleo novoformirane Socijalisticke radnicke partije Jugoslavije (komunista). Zene-socijalistkinje u Makedoniji vee pocetkom 1920. godine pristupaju formiranju svojih organizacija u duhu odluke Kongresa i Konferencije zena socijalista Jugoslavije. U Skoplju, Kumanovu, Velesu, Kavadarcima i dr. odriani su osnivacki skupovi i izabrani mesni sekretarijati »Zena socijalista (komunista)« sa zadatkom da rade
na osposobljavanju zena za borbu u redovima
proletarijata. U nastojanju da obuhvate i seljanke, komunistkinje su organizovale popularna predavanja na selu. Posebnu brigu posvetila je ova
organizacija radu medu zenama turske i albanske
narodnosti. Ove zene su bile jos u vecoj meri nepismene, nosile zar i feredzu, mogle su biti kup·
ljene i prodate.
U ispunjavanju osnovnog zadatka, obuhvatanja sto
veceg broja zena u Makedoniji i njihovog socijalistickog obrazovanja i vaspitanja, organizacija ,zena socijalista (komunista)« pristupila je organizovanju prvomajske proslave 1920. godine. Zene su
se ukljucile u predizbornu kampanju za opstinske
i parlamentarne izbore (1920), aktuelizujuCi svoje trazenje prava glasa i pruzajuci svestranu podrsku komunistickim odbornicima.
Pored diskriminacije u radnom odnosu, izrazene u
kapitalistickom pravilu »za isti rad manja zara·
da«, zene tiSti i nacionalna i politicka neravno·
pravnost.
Posebno je bio tezak polozaj poljoprivrednih radnica. Karakter njihovog posla nije dozvoljavao
koncentraciju radnica. Cesto je bio menjan sastav radnih grupa, pa su se teze mogle organizovati. Njihova zarada je najniza, a sezonski karakter njihovog rada i odsustvo svake zastite na radu
donose im krajnju obespravljenost. 0 zivotu ovih
radnica, takozvanih »argatki«, ne jednom je pisala
napredna stampa. Taka je u ,socijalistickoj ZO·
ri« od 13. marta 1920. godine u Clanku »Strasna
eksploatacija radnika i radnica na poljoprivrednim radovima u Kumanovu(< zabeleZeno: )) ...uve*
liko je pocelo okopavanje afiona (maka) u Kumanovu. Svako jutro mogu se videti povorke siromasnih :lena i devojaka kako, sa komadom crnog hleba, malo luka i testijom vade, zure ka ku·
manovskim njivama. One ce se sa neprekidnog i
vrlo napornog rada, kakav je okopavanje afiona,
vratiti po mraku ... «
U slicnom polozaju nasle su se i monopolske radnice, ali je u njihovoj sredini bilo lakse okupljanje i zajednicka borba. One koriste svaku prili·
ku da bi protestovale i zahtevale poboljsanje radnih uslova i poviSenje zarade. Skopske monopolke organizuju strajk koji je izbio bas u vreme Generalnog strajka zeleznicara, aprila 1920.
godine. Svojim revolucionarnim drzanjem istakle su se socijalistkinje Rosa Plaveva i Sofija Mladenovic, te su bile uhapsene na samom pocetku
strajka. Borbenoscu se istakla i Persida Trifunova-Trpkova, monopolska radnica i jedna od organizatorki strajka, koja je bila otpustena sa posla bez prava na ponovno zaposljavanje. Umrla
je 1922. godine od tuberkuloze. Njen se pogreb
pretvorio u demonstraciju skopskog proletarija·
ta protiv re?.ima, tim vise sto je pogreb dosao u
vreme zatvaranja vece grupe skopskih komunista. Njen kovceg je prekriven crvenim zastavama,
a mesto krsta su noseni srp i cekic. Govori na
grobu, pred mnostvom naroda, izrazavali su protest protiv nasilja i nepravde nad radnicima.
Od ilegalnih do javnih akcija
Kada su posle Obznane 1920. godine bili zatvoreni
svi radnicki domovi i pocelo proganjanje komu·
nista i drugih progresivnih graaana, partijske organizacije u Makedoniji, izuzev veleske i kumanovske, bile su razbijene. Veleska i kumanovska
organizacija uspevale su i dalje, u uslovima terora, da povremeno organizuju akcije.
Veleska partijska organizacija je 1923. godine organizovala miting, kome je prisustvovalo viSe od
3000 radnika i ostalih gradana. Na mitingu je manifestovano ogorcenje zbog bespravlja i terora r
doneta rezolucija kojom se izrazava spremnost
radnicke klase na borbu. 0 kakvom se teroru
radilo, govori clanak pod naslovom »Strahote re·
.Zima u Makedoniji« koji je preneo iz beogradskog
lista »Vreme« list »Radnik« od 4. marta 1923. godine: »Poslednje vesti koje stizu iz Makedonije ...
govore najjasnije kakav je pakao zavladao u ovim
vekovima nesreaenim oblastima duz obale Vardara. Sada su posledice toga toliko strahovite da
se citava sela odmecu u goru ... «
»Vreme« donosi vest o tome kako se celo selo Dokotarce zbog straha od kazne odmetnulo u goru.
»Razlog straha jeste da su komite u tom selu zarobile jednu zandarmerijsku patrolu, a stanovnistvo stavljeno pred izbor: iii represalije iii go·
ra, izabralo je ovo poslednje kao manje strasno.«
U to vreme teror je bio takav da covek le:Zuci uvece
nije znao da li ce osvanuti ziv. Ljudi su se plaSili kako legalnih vlasti tako i velikosrpskih, pa i
velikobugarskih cetnika, koji su se ubacivali ilegalno u Makedoniju.
U prvim godinama po Obznani vidlj ivi su napori
partijskih organizacija u Makedoniji da se kon·
soliduju i da pronadu legalne forme za svoj rad,
pre svega da se orijentiSu na nezavisne sindikate.
Kada je 1923. godine doslo do formiranja Nezavisne radnicke partije Jugoslavije i obnavljanja rada Centralnog sekretarijata .Zena, doslo je do formiranja Oblasnog sekretarijata zena Makedonije
u Skoplju. U godinama ilegalnog delovanja Par·
tije svojom aktivnoscu posebno se istakla Ma-
155
�156
!ina Pop-Ivanova. Ona je hila clan partijskog rukovodstva u Skoplju i prva Jugos!ovenka slusalac na komunistickom univerzitetu ,J. M. Sverdlova« u Moskvi (1914. godine). Kasnije je na IV
kongresu KPJ izabrana za clana CK i radila je na
obnavljanju partijske organizacije u Zagrebu i
Dalmaciji.
Osnouni cilj obnovljenog sekretarijata bio je politicki i kulturno-prosvetni rad Partije medu radnicima, jacanje njihove sindikalne organizacije i
pokretanje u ekonomsko-politicku borbu.
Do kraja 1928. godine uspelo se ojaeati partijske
organizacije u Stipu, Prilepu, Tetovu i drugim
gradovima. Medutim, posle zavodenja sestojanuarske diktature 1929. godine provaljene su i razbijene ponovo skoro sve partijske organizacije u
Makedoniji, a zajedno sa njima i Pokrajinski komitet KPJ. Veliki broj komunista i rukovodilaca
nasao se u zatvoru. Tek krajem 1931. godine u
Ve!esu se ponovo formira Mesni komitet, a do
1933. godine obnavljaju se organizacije u· Skoplju, Kumanovu, Prilepu, Tetovu i nekim drugim
graclovima. Formiran je i nov Pokrajinski komitet.
Preslo se na ilegalne akcije, a posebno uspesan bio
je rae! u organizaciji »Crvene pomoCi«. Aktivnost
ove organizacije claje najvece rezultate u sakupljanju clobrovoljne pomoCi koja ce u preclratnom
perioclu predstavljati glavni izvor sredstava za
ilegalni pokret. U ovim akcijama zene su uccestvovale licnim prilozima, pletenjem, sivenjem,
pripremanjem hrane i slicno. Sakupljena pomoc
hila je u prvom reclu namenjena politickim zatvorenicima i nj ihovim poroclicima. Zene su pripremale, slale iii same nosile pakete zatvorenim
komunistima, odriavale sa njima vezu putem pisama i preko njih je cesto oclrzavana veza izmedu partijskih organizacija i zatvorenika.
Jeclno od uporiSta revolucionarnih snaga u Makedoniji bio je i skopski filozofski fakultet, koji je
forrniran da bi ispunio sasvim clrugu zadacu: treba!o je preko njega da se ubrza denacionalizacija Makeclonije, a nauka da se stavi u sluzbu politike velikosrpske hegemonisticke klike. Medutim,
cleo profesora i jos veCi cleo stuclenata suprotstavili su se ovoj politici i hili su nosioci naprednih
ideja.
Medu ovim studentima hila je i Rumenka Hadzipanzova, Clan Partije, koja je zhog svoga rada u
Skoplju i Ve!csu hila nekoliko pula zatvarana, a
na kraju se pod sumnjivim okolnostima uclavila
u Dunavu.
Ocl 1935. godinc pocinju se u Makecloniji organizovati razna predavanja za zene po graclovima, fabrikama i vcCim radionicama, zatim izleti i clrugarske veccri. Organizovane su citalacke i simpatizcrskc grupe u Skoplju, Prilcpu i drugim gradovima. U Skoplju su se zene i omlaclinke okupljale i u kulturno-umetnickim clrustvima ,Kosta
Abrasevic« i »Sar<<, a 1938. godine se u okviru
»Zenskog pokreta« organizuje omladinska sekcija. Ona je bila nosilac akcija za pravo glasa zena,
za pomoc spanskim borcima i niza clrugih akcija.
U mnogim gradovima partijske organizacije su obratile posebnu paznju okupljanju zena. Napredne omlaclinke u Prilepu organizovale su »Zensko
omladinsko kola« sa oko 120 clanova kao ogranak »Trezvene laze«. Njegova aktivnost oseea se
ocl 1938. gocline do pocetka rata. Sa omladinkama
se radilo pa citalackim grupama. Priredivani su
izleti, a jeclnom nedeljno ocldavana su politicka
predavanja. Radili su marksisticki i sanitetski
kursevi. Posebno su organizovane proslave Osmog
marta i Prvog maja. Napreclni gradani Prilepa
okupljali su se i u klubu »Esperanto«, koji je bio
pod jakim uticajem Partije.
Zene pripadnice naprednog raclnickog pokreta u
Strumici i Krusevu okupljale su se oko kluba >>Esperanto«. Ovaj klub je radio na okupljanju clanica iz redova raclnica i omlaclinki. U tu svrhu u
klubu su organizovana raznovrsna predavanja, a
klub je raspolagao i bogatom knjiznicom sa naprednom literaturom.
Jeclna od formi legalne aktivnosti zena bila je ,,zenska nabavljacka zadruga« u Skoplju i Bitolju.
Vee na samom pocetku svog rada skopska zaclruga je hrojala 120, a bitoljska oko stotinu zena clanica. Iako su ove zadruge bile pre svega ekonomskog i kulturno-prosvetnog karaktera, KPJ je preko naprednih zena delovala medu neorganizovanim zenama i omladinkama priclobijajuCi ih za
ideje Komunisticke partije Jugoslavije. Radom
zaclruga rukovoclili su upravni oclbori sastavljeni
ocl napreclnih, sposobnih zena, nekompromitovanih pred policijom.
Celokupnim svojim clelovanjem ove zaclruge, kao i
ostala napreclna clrustva, ukljucuju se u antifasisticki front. U njima se poseban akcenat stavlja
na objasnjavanje fasisticke opasnosti i porrebe
jedinstva makeclonskog naroda·, kao i jeclinstva
makedonskog radnog narocla sa ostalim naroclima
Jugoslavije. Tih godina i omladina u srednjim
skolama postaje sve aktivnija. 1937. godine u
skopskoj Zenskoj gimnaziji kao i svim drugim
gimnazijama pocinje da se razrasta veoma jaka i
cvrsta skojevska organizacija. Iako je iz te gimnazije 1940. gocline iskljuceno deset ucenica, organizacija produzuje svoj rad. U toj gimnaziji su
ucila elva naroclna heroja Vera Radosavljevic i
Darinka Dragisic i vise nosilaca Partizanske spomenice.
Uprkos zabranama, praznovanja Osmog marta uvck su imala pretdno politicki karakter. U Velesu, Bitolju, Kumanovu i po citavoj Makecloniji
tom prilikom odrzavani su skupovi posveceni horbi zena za svoja prava, borbi protiv eksploatacije
i fasizma. U Velesu su 1940. gocline za Osmi mart
zene organizovale izlet kraj reke Topolke, u neposrednoj blizini gracla. Mala poljana ocljekivala je
ocl revolucionarnih pesama i makeclonskih ora.
Procitan je i rcferat o znacaju Medunaroclnog dana Zena.
Zene su ucestvovale i u proslavama Prvog maja. Na
prvomajskom izletu u Velesu 1939. godine, closavsi sa crvenim maramama, zene su se odlucno suprotstavile zahtevu zanclarma cia ih skinu. Zene
su ucestvovale i u proslavama odrzavanim na clan
ilindenskog ustanka koristeCi te proslave da bi izrazile svoje te:Znje za nacionalnim oslobodenjem.
Ovakve proslave katkacl su prerastale u prave demonstracije i bile su surovo proganjane od policije. Taka je na Ilindan 1939. godine u Prilepu i
�1940. godine u Skoplju policija zatvarala demonstrante sveteCi se za neuniStivo osecanje patriotizma i klasne solidarnosti radnih !judi i zena Makedonije.
Strajkovi tekstilnih i monopolskih radnika
Svetska ekonomska kriza ostavi!a je duboke posledice u Makedoniji. Pored hronicne nezaposleno·
sti, sad se na ulici naslo bez posla preko trideset
hiljada radnika. U ovom periodu industrija radi
sa pola kapaciteta, a zarada opada. Nezaposlenost, niske zarade i neograniceno radno vreme
stvaraju veliko nezadovoljstvo kod radnicke klase. Nezadovoljstvo nalazi svoj izraz u tarifnim
akcijama i strajkovima u kojima i zene imaju
svoje mesto i aktivnu ulogu. Kao clanice URS·ovih
sindikata, radnice stupaju u borbu i ucestvuju u
strajkovima sa zahtevima za poboljsanje radnih
i zivotnih uslova. Medu prvim strajkovima radnica u anale sindikalne borbe u tom periodu ulazi veliki strajk kumanovskih svalja belog rublja
zaposlenih u preduzecu »Nada« Vlade Sumano·
vica 1936. godine. Polozaj kumanovskih radnica
nije se ipak mnogo promenio, pa u novembarskom
broju lista »Nasa rec« 1940. godine citamo: »... Radno vreme je 9 - 10 sati dnevno. Svakog dana
posle svrsenog rada po jedna od nas mora ostati
pola sata kasnije da pocisti i dovede u red radionicu ... Iako propis po Uredbi o minimalnoj nadnici predvida 4 dinara na sat, nase nadnice se
krecu od 12 - 20 dinara na dan ... Sa 12 - 20 dinara na dan sta se moze kupiti na danasnjoj skupoci! Kilogram hleba, paradajz, paprika i nista
vise ... Zar se danas maze ziveti sa 12 - 20 dinara na dan? Ne. Mise same moramo pomoci... Po·
jedinacno istupati beznadezna je... Sarno slozna
i organizovano mi cemo uspeti, jer sloga i organizacija slobodnih sindikata cini od nas slabih
devojcica veliku cvrstu snagu sa kojom cemo se
odupreti necovecnoj eksploataciji i poboljsati nas
bedni zivot...«
u tekstilnim fabrikama. i cilimarskim radionicama
zene su bile gotovo jedina radna snaga. I njihova
radno vreme kretalo se i do 14 casova, a velil<e
radne norme i male zarade, uz krajnje lose higijenske uslove na radnom mestu, cinili su da se
zene-tekstilke prerano iscrpu i ostare. Napredna
stampa je pavremeno informisala javnost 0 takvom stanju u Makedoniji, a cemu nam govori
i clanak objavljen pod naslovom: »Polozaj radnice u fabrici cilima« u listu »Nasa rec« 1939.
godine: »...u tkackaj radianici persiskih cilima u
Skaplju grazna je eksplaatacija ... Tamo rade devajcice neprekidno pa 11 sati dnevno, pa i viSe.
Njihove se nadnice krecu ad 5 do 20 dinara. Plata im se po istkanim redovima. Jedan red po 70
do 80 para dinarskih. Najvestije radnice izrade
20 - 30 redova, a ostale jedva dostignu do 10 rv
dova ... Ima i pocetnica kojima se nista ne plata.
U jednoj takvoj radionici ima oko desetak razboja. Slobodnog prostora nema.«
U krusevskoj cilimari bilo je zaposleno oko 30 radnica, devojCica od 14 - 18 godina. Rad je poci-
njao u 6 easova, i sa preki~om od jetJ:Iog. cas:'
trajao do 7 casova uvece. U Jednom dop1su 1z Bltolja objavljenom u oktobarskom broju li~ta. »Nasa ree« iz 1940. godine ka:le se: »... U Bito!JU JC nedavno otvorena radionica za persiske cilime. Prijavilo se viSe ucenica koje zele da nauce ovaj l~i,
ali teski zanat. Sve su ove ucenice iz siromasmh
bitoljskih kuea, i dok ne nauce zanat, ~ne ne~e
primati nikakvu platu, te ce se na taj nacm profit
sopstvenika znatno povecati.«
.
U slicnom polo:Zaju nalazile su se i radnice u drugim granama tekstilne industrije. Eksploatacija
je neodlozno podsticala tekstilne radnic~ ~a organizovanje i uClanjivanje u URS-ove smd1kate,
pa se taka u njihovim redovima sirio i uticaj Partije. Kao rezultat tog procesa doslo je do velikog
strajka tekstilnih radnica u Bitolju, o kome nas
obave5tava oktobarski broj »Radnick.ih novina«
iz 1939. godine: »Tekstilno radniStvo u Bitolju
nalazi se preko 50 dana u strajku. U ovoj borbi
veCinom su radnice ... Radnice koje vade strajk,
i ako su veCinom mlade, pokazale su veliku cvrstinu ... « Dok je ovaj strajk bitoljskih radnica okoncan delimicnim zadovoljavanjem njihovih zahteva, strajk cilimarskih radnica u Skoplju, u
maju 1940. godine, koji je trajao 4 dana, zavrsio
se povecanjem nadnica. Prema kolektivnom
ugovoru radnicama je priznata URS-ova organizacija i pravo na biranje radnickih povereniStava. Radnice su, osim toga, dobile rucnu apoteku i sudove za umivanje.
Strajk je zahvatio i tekstilne fabrike »Vardar« i
»Tulbend« u Skoplju. Osnovni povod za strajk bilo je devetcasovno radno vreme i niske zarade,
nize od onih predvidenih Uredbom o minimalnim
nadnicama. Strajk je izbio u maju 1940. godine.
Iako su radnice fabrike »Vardar« strajkovale 13
dana, strajk nije bio uspesno okoncan, dok je
strajk u fabrici »Tulbend« radnicima doneo povecanje zarade.
Delovanje Partije i URS-ovih sindikata osobito se
oseeao medu monopolskim radnicima, medu kojima je bilo najviSe zena. Organizovane,. on~ su
CCS(O strajkovaJe trazeci poveeanje nadmca I pO·
boJjsanje uslova rada, kao i vracanje na posao
otpustenih. U 1938. godini dolazi do strajkova monopolsk.ih radnica u Prilepu i Skoplju. Markantan primer borbe monopolskih radnica bili su
veliki strajk i demonstracije 15, 16. i 17. januara
1939. godine u Velesu. Losi radni uslovi, mala zarada i sve veea skupoca u tim predratnim danima, otpustanje monopolaca i besposlenost u gradu - sve su to bili faktori koji su pokrenuli na
strajk monopolske radniee. Medu organizatorima
strajka osobito se istakla svojom aktivnoscu Nada Butnokosarova. BuduCi da strajkacke zahteve
monopolska uprava nije prihvatila, tada se, kako je zabelezeno u izvestaju Komande mesta:
»... 16. januara masa demonstrativno uputila ka
gradu Velesu, uvetana sa oko 1000 liea zenskog
i muskog pola, zaustavila se pred zgradom Sreskog nacelnika vicuCi: »Hleba, rada, pravde ... « 17.
januara 1939. godine masa od 1500 demonstranata skupila se pred monopolom trazeei da svi budu zaposleni. Pred opstinom, gde je straza cak i
pucala na demonstrante, jos se sna:lnije razlegao
157
�protest i zahtev radnika: Hleb, rad, pravda, radnicka sloboda .. «
U clanku »Duvanskc radnice u Velesu stradaju«,
objavljcnom u »Radnickim novinama« od 30. decembra 1939. godine, citamo: »... Radnice Dorila
Filipovica, poznatog veleposednika u Velesu, kalupe duvan kod njega. Njihovi uslovi rada su
strasni. Radno vreme je 12 - 14 casova dnevno.
Nadnice su toliko niske da ne mogu podmiriti
ni najosnovnije potrebe za zivot. Higijenski uslovi pri radu su nemoguci. Pored ovakvih teskoca
one podnose i najgrublje psovke koje se mogu
cuti svakog dana od poslodavca. Radnice su jednostavno zahtevale da se prestane sa psovanjem.
Na to on nije pristao, radnice su napustile posao
i trazile isplatu. Gazda nije hteo isplatiti radnicama zaradene nadnice nego je drsko izbacio nekoliko radnica sa posla ... «
Ucestali strajkovi i tarifne akcije, kao i masovno
ucesce radnica u njima, govore o klasnoj svesti
i svc vecoj angazovanosti radnica u borbi radnickc klase protiv eksploatacije u Makedoniji.
Akcija za zensko pravo glasa, za borbu
protiv fasisticke opasnosti
158
U ogorcenim protestima protiv fasiziranja i ratne
opasnosti koje su se nadvile nad zemljom, bio je
prisutan i narodnooslobodilacki momenat, sto je
dalo i specificno obelezje zenskom naprednom
pokretu u Makedoniji.
U borbi zena za pravo glasa posebno mesto pripada
akciji iz 1939. godine, koja je vodena kao jedinstvena akcija radnih zena Jugoslavije. Zene Makedonije ukljucile su se u akciju veoma organizovano. Nosioci akcije skoro svuda su bile komunistkinje, napredne zene i omladinke. Sa svojim entuzijazmom osobito su se isticale seoske
uCitcljice. U 26. broju »Zene danas« koji je iziSao
januara 1940. godine jedna uciteljica iz Skopske
Crne Gore koja je pozvala seljanke svoga sela da
im objasni apel piSe: ,.Odazvale su se mom pozivu i odredenog dana dosle su u prilicno velikom
broju, nasmejane, lepo i cisto obucene u svoju
narodnu nosnju. Shvatile su taj dan kao svecanost i to me je prijatno iznenadilo i obradovalo.
Nikada se mi nismo nalazile na slicnom poslu ...
Rekla sam im da sam ih skupila da bi trazilc pravo glasa, i da je dosao dan da zene budu izjednacene sa muskarcima ... Mnoge od nj ih su govorile,
meilu njima je jedna starija zena - majka cetvoro dece. Ona je pravilno rezonovala o svim nepravdama koje se nanose zeni... Zatim se preslo
na potpise. Tu je bilo malo nezgoda, jer su rnahom sve te zone bile nepismene. Posluzila sam se
cisto sudskim metodom - otiskom prsta.«
Iz skopskog sreza jos jedna uciteljica salje potpise
seljanki i opisujuCi bedu u kojoj zive ove zene
piSe: »Nc bih mogla da verujem da ih ima toliko
nepismenih da nisam pocela da prikupljam potpise.<c
Za uspesan tok akcija za prikupljanje potpisa kojima sc trazilo pravo glasa od »Vlade sporazuma«,
u nekim gradovima Makedonije, kao sto je bio
slucaj u Skoplju i Tetovu, hili su oddani javni
skupovi, a u drugim su formirani akcioni odbori
ili specijalne grupe. 0 radu jedne takve grupe,
kakvih je bilo viSe u Makedoniji, govori i dopis
iz Prilcpa, objavljen u »Nasoj red« broj 8 iz 1939.
godine: >> ••• Ulazili smo u kuce ocekujud otpor,
nerazumevanje. Ali jedva da je toga bilo negde.
Zcne su nas primale, razumele i priSle nam. Posle malo objasnjenja, shvatile su i svojim od rada
nazuljanim rukama sarale nezgrapna slova. Nepismene zene su nam rekle: »PotpiSi me, cerko«.
I mi smo videli da u njima zivi osecaj za pravdu,
vidcli smo da razumeju borbu i da ce je prihvatiti.«
Sa jasnim konccpcijama sta ocekuju od dobijanja
prava glasa, Zenc
su
argumentovano postavi1e
svoje trazcnje za jednako aktivno i pasivno pravo glasa za sve zene, za sva zakonodavna i uprav·
na tela u slobodnim i tajnim izborima. Kao sto
potvrduju i navcdeni navodi, napredna stampa u
Makedoniji dala je punu podrsku ovoj velikoj akciji Zena.
Prema nepotpunim podacima kojima raspolazemo
u Makedoniji je bilo skupljeno oko 3000 potpisa
zena u toku ove akcije. 56,60/o od onih koje su
dale svoj glas bile su nepismene. Neki od spiskova sadrlali su toliko otisaka prstiju koliko je bilo
i trazenja za jednako pravo glasa.
Nasuprot obimnim i solidnim pripremama i masovnom odzivu zena, i ova akcija, kao i prethodne,
ostala je samo poziv ne nalazeCi svoje resenje u
zakonskim paragrafima Kraljevine Jugoslavije.
Kako je postala ocevidna neposredna fasisticka opasnost po Jugos]aviju i njcne narode, sve akcije
naprednih zcna u Makedoniji dobijaju izrazito
antifasisticko obelezje, Zene postaju cleo masovnog antifasistickog fronta koji se stvarao sirom
Jugoslavije. Ovakvo kretanjc imalo je svoj koren
vee u danima spanskog rata, u kome su ucestvovali na strani republikanske vladc i dobrovoljci iz
Makedonije.
ZahvaljujuCi doslcdno shvacenim zadacima o radu
sa zenama onako kako su oni hili formulisani na
Petoj zemaljskoj konfereneiji 1940. godine, pavecava se broj zena clanova i kandidata KPJ. Od
247 clanova KPJ u Makedoniji 1940. godine 23
su bile zene. Od 1940. godine u sastavu gotovo
svih mesnih komiteta u Makedoniji zastupljene su
i zene. One se najcesce angazuju na sektorima rada sa zcnama, u SKOJ-u i u Narodnoj pomoci.
Osim toga, pri mcsnim komitetima KPJ formirane
su komisije za rad sa zenama. Rezolucija Pokrajinskc konferencijc KPJ u Makedoniji 1940. godinc, u kojoj se konstatujc da rad sa zcnama u poredenju sa njihovim uccscem i brojem u radnickim
rcdovima i radnickom pokretu nije na potrcbnoj
visini, ukazuje i na potrcbu rada meilu seljankama, kao i na vecu aktivnost medu Turkinjama i
Albankama. Ovakav stav partijskih organizacija
doneo jc ploda, sto se najbolje videlo u danima
ncposredno poslc okupacije. ZahvaljujuCi pravilnoj orijentaciji i ulozenom radu na budenju zena
na selu i u nacionalnim manjinama, Partiji je bilo
lakse da u odsudnim danima stvori oslonac meau
njima.
Pred sam rat Partija je najvise radila na idcolosko-politickoj priprcmi clanova i na najsirem pave-
�zivanju sa radnim narodom grada i sela na antifasistickoj platformi. U skladu s tim bio je u
stalnom porastu broj aktivnih antifasistkinja. U
Makedoniji je tada vee bila formirana gencracija
zcna-komunista, istaknutih radnickih boraca.
Partija je svojom jasnom linijom i odlucnoscu otvorila pcrspcktive i mobilisala mase u akciju. Zenc su se nasle sa ostalim radnim ljudima, licem u
lice sa otvorenom faSizacijom politiCkog Zivota,
raspuStanjcrn sindikalnih organizacija, stvaraw
njem koncentracionih logora i radnickih bataljona. Poslc potpisivanja Trojnog pakta 25. marta
1941. godine, dosledne svojim borbenim tradicijama, zene Skoplja masovno ucestvuju u demonstracijama. Medu govornicima na protestnom mitingu ima i zena. Slicno je bilo i u Velesu i u Kumanovu, gde zene ucestvuju u javnim protestima
protiv Pakta i fasizma.
Ovakva revolucionarna aktivnost zena uoci napada
fasistickih sila na Jugoslaviju ukazuje na jedan
nezamenljiv rezervoar revolucionarnih snaga. Borw
bene tradicije stecene u predratnom periodu, is·
kustvo i masovna organizovanost Zcna u Makedow
niji biCc od neocenJivog znaCaja za masovno uCeSce zcna u narodnooslobodilackoj borbi.
Prvi dani posle okupacije
Nakon okupacije zcmlje, Makedonija je podeljena
izmedu bugarskog i italijanskog osvajaca. Iz Bugarskc, od~osno Italije, stigao ~je kompletan upravni, administrativni i prosvetni aparat. Bugarski fasisti su dosli u Makedoniju kao »Oslobodioci« od velikosrpskog hegemonizma i ocekivali su
da ih u Makedoniji taka i prime uveravajuci Makedonce da ani nisu Makedonci vee Bugari. Vee
u prvim nedeljama okupaoije, bugarski i italijanski osvajaci nastupili su sa svojim denacionalizatorskim programom. Bugarskc okupatorske vlasti
osobito su se okomile na makedonsku omladinu.
Na nju su pokusali dclovati preko skola u kojima se ucilo na bugarskom jeziku, a nastavu su
izvodili odabrani i provcreni nastavnici dovedeni
iz Bugarske. Preko mrde fasistickih organizacija
za omladinu ()}Branik«, »Legionari«, »Otec Paisii(<
i dr.), kao i preko drugih kulturno-prosvetnih institucija, zelelo se nacionalno otuditi i fasizirati
omladinu. Bezocna denacionalizatorska nastojanja bugarskih fasista uz teror, potkupljivanje i
ucene imali su obrnut efekat od zeljenog: time je
samo ubrzano revolucionisanje najsirih masa makedonskog naroda. Vee prvih dana dolazi do sukoba u kojima su komunisti imali velikog uspeha
u skidanju »oslobodilacke« maske bugarskog okupatora i ukazivanju na pravi karakter okupaoije.
Medu zenama, kao i u citavom narodu, neizmerno
je porastao ugled Partije kao jedine snage kadre
da ih povede u borbu protiv porobljivaca. Perspektiva nacionalnog oslobodenja i opstanka makedonskog naroda povezana je sa razvojem i ishodom borbe protiv okupatora. Takvu borbu najsvesniji sinovi i kceri makedonskog naroda, pod
rukovodstvom Komunisticke partije, pocinju vee
u prvim danima okupacije. Po odluci Mesnog ko-
miteta, pocevsi od 8. aprila 1941. godine, zene Prilepa ukljucuju se u veliku akciju pomoCi pripadnicima jugoslovenske vojske pri povlacenju. Formirana je specijalna komisija sa tim zadatkom.
Komisija najpre sakuplja medu gradanima civilna odela za vojnike, pa onda pomaze vojnicima da
se preobuku kako bi izbegli zarobljavanje, a od
njih uzima uniforme i oruzje. Na taj nacin se prilepska organizaeija odmah posle okupacije snabdela vojnickim uniformama i, sto je jos vaznije,
oruzjem i munieijom.
Masovni karakter ima i poznata nuskrSnja akcija<c
koju je organizovao Mesni komitet u Kumanovu.
To je akcija obezbedivanja hrane za jugoslovenske ratne zarobljenike u improvizovanom vojnom
logoru u jednoj od kumanovskih osnovnih skola.
U toj akciji su, osim clanova Partije, ucestvovale
sve clanice simpatizerskih i citalackih zenskih
grupa.
Jedan od prvih politickih udara koji je okupator
doziveo u Makedoniji bile su protestne demonstracije u Strumici koje je organizovala i vodila
Partija. Ulazak bugarskih fasistickih jedinica u
Strumicu u aprilu 1941. godine na zaprepascenje
okupatora docekan je velikom demonstracijom
gradana. Demonstranti su nosili transparente sa
natpisima »Makcdonija Makcdoncima(< i izvikiva~
li parole protiv okupatora. Okupator je bio uniZen, ali iznenaden i zbunjcn, u tom trenutku nijc
niSta preduzeo. Medu gradanima okupljenim u
demonstraeijama najvise su se istakli monopolski
radnici i radnice.
U danima kad je bugarska vojska ulazila u vardar- ·
ski deo Makedonije pojacana je i prosirena aktivnost odbora Narodne pomoci. Oni su radili na
stvaranju uslova za smeStaj i Cuvanje sve veCeg
broja ilegalaca, pronalazenju ilegalnih stanova,
stvaranju rezervnih skladiSta hrane itd. Odborima narodne pomoCi najcesce rukovode istaknute
Clanice Partije.
Mesni komiteti nastoje da koordiniraju aktivnost
komisije za rad sa zenama i rad mesnih odbora i
pododbora narodnc pomoCi u ispunjavanju ovako postavljenih zadataka. Vcliki je broj zena angazovan u sabirnim akeijama narodne pomoci.
Osim licnih priloga u hrani, odelu i novcu, one uspevaju da od patriotskog stanovnistva, koje je i
samo u oskudici, sakupe vece koliCine hrane i raznih predmeta za potrebe boraca partizanskih odreda i ilegalaea. Zene ucestvuju u pripremanju
hrane, sivenju odela, pletenju dzempera, carapa i
salova, izradi ranaca itd. Morale se brinuti o bezbednom uskladiStenju hrane i predmeta, kao i
oruzja. Cesto su i u njihovim domovima pravljene tajne skrivnice za koje su znali samo odgovorni Clanovi mesnih komiteta ili vojnih stabova u
gradu. Takve skrivnice postojale su u svim mestima od 1941. godine do kraja rata.
Pismo Narodnooslobodilackog fronta za Makedoniju od 4. maja 1942. godine saddi program organizacije Narodne pomoci u uslovima narodnooslobod.ilackog rata. Nakon ovog pisma, organ veleske
partijske organizacije »Narodni bilten« u clanku
»Polofuj zene i njeni konkretni zadaci«, objavljenom u broju 21. od 17. maja 1942. godine, istice:
», .. kad fasizam hoce da nas utera u rat, da gine-
159
�mo za racun nasih porobljivaca, i kad se istovremeno kod nas zaostravaju otvoreni sukobi i revolucionarne akcije za isterivanje okupatora, nase
zene treba da budu nasi najverniji pomagaci. I
onda kad nisu partizanke, kad ostaju kod kuce,
one mogu biti od velike koristi. U snabdevanju
organizacije i partizanskih odreda gotovo sav rad
ce pasti na pleca nasih zena .. ·"
Partija je postavila zadatak da se koriste i legalne
forme rada sa zenama, gde je to moguce, smatrajuCi da ce se taka ostvariti sire veze i uticaj na
zene i zensku omladinu i ujedno suzbiti delatnosti zenskih drustava koje je formirao okupator.
U leta 1941. godine doslo je do obnavljanja rada
zenskih zadruga u Skoplju i Bitolju. I komisija
za rad sa zenama u Velesu dobila je zadatak da
formira legalno drustvo u gradu. Bugarska vlast
je dala dozvolu za rad ovih organizacija nadajuci
se da ce preko njih siriti bugarsku propagandu.
Na osnivacki sastanak u Velesu dosla je predstavnica iz Sofije. Ali na sastanku je pocela astra rasprava izmedu nje i :lena Velesa, koje su osujetile
nameru da se iz Sofije nametne predlog uprave
drustva i u upravni odbor izabrale su svoje kandidatkinje.
Ideolosko-politickim radom u zadrugama u Skoplju
i u Bitolju i u zenskom drustvu u Velesu rukovodili su aktivi koji su hili pod direktnim rukovodstvom mesnih komiteta, odnosno zenskih komisija. Rad ovih organizacija tekao je preko citalackih kruzoka, kurseva, raznih prigodnih predavanja, zidnih novina. U okviru priprema za oruzani
ustanak u Makedoniji bitoljska zadruga je pocela
razvijati medu svojim clanicama i jednu drugu
vrstu aktivnosti: obuku u rukovanju oruzjem i sanitetski kurs za partizanske bolniCarke. Sanitetski kursevi su organizovani i u drugim gradovima.
U viSe akcija preduzetih radi ozivljavanja borbenih
tradicija i raskrinkavanja bugarskog okupatora
dostojne su pomena ilindenske proslave u 1941.
godini. Bugarski okupator se i sam spremao za
praznovanje Ilindena kako bi ga prikazao bugarskim ustankom. Njegova namera bila je osujecena, jer su 2. avgusta 1941. godine gotovo po celoj
Makedoniji odriani skupovi i demonstracije sa
antifasistickim parolama i pozivanjem na ilindenske tradicije oruzane borbe protiv porobljivaca.
Bugarska policija je svugde intervenisala, ali u
najviSe slucajeva kad je policija stigla, hili su vee
odrzani antiokupatorski govori, recitacije i otpevane revolucionarne pesme.
Demonstraclje I
tlv okupatora
160
~trajkovl
zena -
oblik borbe pro-
Okupator je sva znacajnija privredna preduzeca
stavio pod kontrolu, sproveo rekviziciju prehrambenih proizvoda i uveo racionirano snabdevanje. I
pri takvom oskudnom snabdevanju vrsena je diskriminacija prema svim anima koji su smatrani nelojalnim i nepouzdanim prema okupatorskom rezimu, posebno prema Jevrejima i Ciganima. Nastupila je oskudica u svim osnovnim proizvodima, dok je okupator rekviriranu robu i poljoprivredne proizvode izvozio u Bugarsku i Ne-
macku. Slicna je bila situacija i na teritoriji koju
su okupirali italijanski fasisti.
Koristeci nezadovoljstvo masa ekonomskom politikom okupatora, Partija je pristupila organizovanju demonstracija. One su formalno bile ekonomskog karaktera, a u stvari su imale antiokupatorski i antifasisticki karakter i odigrale veliku ulogu u razoblicavanju okupatora i okupljanju narodnih masa oko Partije. Taka vee sredinom maja 1941. godine zene u Strumici javno protestuju
protiv visokih cena, erne berze i nestasice namirnica. Delegacija sastavljena od :lena zahteva od
organa okupatorske vlasti preduzimanje mera za
stabilizaciju cena i onemogucavanje spekulanata.
Njihov zahtev je odbijen, a protiv delegatkinja
je intervenisala policija. U isto vreme dolazi do
strajka strumickih monopolskih radnika.
Pomenutim protestima i demonstracijama protiv
okupatora i denacionalizatorske politike pridruzila se uskoro jos jedna eksplozija narodnog gneva. Okupatorska vlast je 24. maja 1941. godine organizovala miting povodom donosenja takozvanog »Sve!itenog ognja«. »Sveti oganj« je imao biti
prenet u Strumicu iz drevnog hrama u Trnovu,
stare prestonice bugarskog carstva. Ova politicka manifestacija imala je za cilj da simbolicno
prikaze prisajedinjenje Makedonijc Bugarskoj. Za
prenos »Svctog ognja« bio je vezan pompezan cercmonijal, bogosluzenjc i politicki govor. Strumicka partijska organizacija je rasturila ovu svecanost i pretvorila je u demonstraciju protiv bugarskog fasistickog okupatora.
Do slicnih demonstracija doslo jc i u drugim mcstima Makedonije. U leta 1941. godinc grupa od trideset :lena, aktivnih pripadnica antifasistickog
pokreta u Skoplju, izrazila je svojevrstan ekonomsko-politicki protest pred skopskim gradonacelnikom.
Grupa od sezdesetak seljanki i seljaka, na inicijativu komunista, sisla je iz sela Dzavata u Bitolj da
protestuje pred oblasnim direktorom protiv neredovnog snabdevanja i pljacke seljackih proizvoda.
U prvoj polovini 1942. godine okupator je poceo
odvoditi musko stanovniStvo u radne Iegore, na
prisilan rad. Mesni komitet i odbor :lena u Velesu
na to su odgovorili organizovanjem antifasisticke
demonstracije zena 11. maja 1942. godine. U jutarnjim casovima masa od priblizno 200 zena krenula je uskim veleskim ulicama ka zgradi opstine
protestujuci. Demonstrantkinje su izabralc de]egaciju, koja se uputi!a gradskom upravitelju i iznela mu uzroke demonstracije energicno traieCi
da se prestane sa prisi!nim odvodenjem graaana.
Ali ovaj je najgrublje isterao zene i naredio da
protiv demonstrantkinja intervenise policija. Uprkos svemu zene su uspele da na ulicama grada
demonstriraju sve do podne.
Organ veleske partijske organizacije »Naroden bilten« u svom 21-om broju od 17. maja 1942. godine donosi opsirniji clanak o demonstraciji: »Ovih
dana zene Velesa, Makedonke, Turkinje i Ciganke,
solidarno i uspesno su istupile protiv mobiliziranja njihovih muzeva i dece u bugarsku vojsku,
koja tajno i pod maskom izvodi mobilizaciju u
etapama, po grupama, izgovarajuCi se da ih salje
na rad. Karakteristicno je hrabro i pozrtvovano
�istupanje Vclcski pred bugarskom vlascu i policijom .. ,<(
Mcdu zapazene proteste i dcmonstracije protiv bugarske okupatorske vlasti i njenc politike u Makedoniji spada i dvodnevni strajk monopolskih
radnika u Krusevu. U monopolu, najvecem preduzccu grada, u kome su od 400 zaposlenih oko
300 bile zenc, 16. maja 1942. godine, dolazi do
strajka. Povocl za strajk bila je oclluka uprave o
otpustanju radnika iz monopola. Odmah jc formirana delegacija od 5 clanova, medu kojima su
bile tri zene. Predvodeni dclegacijom, strajkaci
su se uputili ka Komesarijatu uz glasne protcste
protiv gladi i besposlicc. Posta u Komcsarijatu
nisu dobili nikakav odgovor, uputili su se ka opstini. Delegacija je tu iznela radnicki zahtev, da
sc na posao vrate otpu~teni radnici, da se povc·
caju nadnicc i dnevr.o slcdovanjc hleba. Umesto
odgovora pozvana jc policija. Uprkos intervenciji
policijc dcmonstranti su sc razisli sa ulica grada
tek kasno u noc. Sutradan je doslo do novog sukoba izmedu policije i monopolaca. Zene su kan1enovale policajce, go lim. su se rukama ustrenl·
ljivale na njih. Upornost i jedinstvcno istupanje
krusevskih radnica natcralo je monopolsku upravu na izvesno popuStanje i kompromis. PovuCena
je odluka o otpustanju radnika, a doslo je i do
manjeg povi.Senja dnevne zarade.
U prolece 1942. godine dcmonstrirale su zene Kiceva. U demonstracijama je uCestvovalo stotinu
zena. One su se probile do italijanske i albanske
prefekture trazeCi hleba, posla, mere protiv spekulacije i slobodno kretanje po gradu. Nesta obecanjima, viSe silom, demonstrantkinje su bile udaljene od prefekture. Ali to je samo povecalo
revolt zena. Demonstracije su sc prencle na ulicc grada i tck poslc intcrvencije karabinjera den1onstrantkinje su se rasturilc.
Ovc akcije protiv okupatora su imale karaktcr zaostravanja odnosa sa njim, bio je to jedan od
naCina borbe, a bile su praCene protivrnerarna:
hapSenjin1a, otpuStanjima sa posla, internacijmn
i slicno i prerastale su u oruzanu akciju protiv
njega.
Zene Makedonije u oruzanom ustanku
Vest o nemackom napadu na SSSR izazvala je previranje u partijskim organizacijama. U njima je
vladalo miSljenje cia treba zapoceti odmah oruzanu borbu protiv okupatora radi nacionalnog
oslobodenja, pruzanja pomoCi Sovjetskom Savezu
i uniSta,;anja faSizma.
Medutim, politika sekrctara Pokrajinskog komiteta,
njegova pogresna ocena situacijc izazvala je sukob u Pokrajinskom komitetu koji se preneo i
na partijske organizacije na terenu. Ali i pored
toga pripreme za oruiani ustanak se nastavljaju.
U Skoplju se organizuje Vojni stab i formiraju se
diverzantske grupe jos u avgustu 1941. godine.
One su odmah izvele nekoliko diverzantskih akcija. Krajem avgusta 1941. god. formiran je i Prvi
skopski partizanski odred u kome su bile i dve
zene: Nevena Georgieva i Bosa Duraskovic. U oktobru je od partizanske grupe u Prilepu formiran
prilepski partizanski odred u kome su bile i Vesa Krsteva, Venda Nikolova, Mara Josifovska, Danica Orovcanec i Pavlina Perganova. Istovremeno
je formiran i Kumanovski partizanski odrcd u
kome su bile i Magdalena Anteva, Filimena Mihajlova i Evica Kipra.
Svemu OVO!ll je prethodilo formiranje vojnih stabova u gradovima koji su dobili materijal CK KPJ
i hili upoznati sa odlukom CK od 4. jula i, slozivSi se sa njOin, zapoCeli pripren1e za oruZani usta~
nak. Za vreme priprema jednc diverzijc, kod Prilepa je doslo do oruzanog sukoba sa bugarskom vojskom. 13. jula, vrseCi pripreme za formiranje odreda poginuo je kod Kavadara Dime
Pop-Atanasov u sukobu sa bugarskim policajeima. U Skoplju su formirane tri radionice oruzja.
Posle uklanjanja oportunistickog rukovodstva i formiranja novog Pokrajinskog komiteta sredinom
septembra 1941. godine pripreme za oruzani ustanak prihvatile su sve partijskc organizacije u Makedoniji.
Prvi oruzani sukobi Prilepskog i Kumanovskog partizanskog odreda sa okupatorom poceli su 11. oktobra. U borbi Kumanovskog odreda i policije
poginula je Magdalena Anteva.
Sa razvojem oslobodilackog rata u Makedoniji raste i broj zena boraca u vojnim jedinicama. Ucesce zena u oruzanim jedinicama oslobodilacke
vojske bilo je ne samo odraz njihove revolucionarnosti vee i potvrda dotadasnjih stavova i borbe KPJ za ravnopravan poloZaj Zena u druStvu.
Za zenu borca u oslobodilackom ratu bile su dostupne svc ratne funkcije. Ona jc horae, bolnicar,
politicki dclcgat cete, komcsar u odredu, omladinski iii partijski rukovodilac, politicki komesar bataljona ili brigade.
Prvim pucnjevima partizani su objavili da nikakva
sila nijc u stanju da spreci makedonski narod da
se zajedno sa ostalim narodima Jugoslavije bori
za istcrivanjc okupatora, za slobodan i Coveka do~
stojan zivot na svom rodnom tlu. Vise nego bilo
sta drugo, pucnjevi partizana izvrgli su ruglu bugarsku propagandu o "oslobodilackoj« misiji bugarske vojske u ovom delu Jugoslavije. Zato se
okupator tako nemilosrdno okomio na sve komuniste i patriote i zaveo otvoreni teror. Pocela su
masovna hapsenja i rae! prekih vojnih sudova sirom Makedonije. Ucestale su blokade i pretresi
na ulicama i drumovima, ograniCeno je kretanje
i putovanje gradana, uveden policijski cas.
Proglas privremenog Pokrajinskog komiteta KPJ
za Makedoniju 12. novembra 1941. godine izdat u
vezi sa terorom bugarskog okupatora navodi podatke o represa!ijama okupatora nad makedonskim patriotima: "· .. Sa svakim novim danom
doznajerno o novim hapSenjin1a i ubistvima Sto
ih vrsi bugarska policija i o novim smrtnim presudama sto ih izricu vojni sudovi u Makedoniji.
Samo u Kumanovu je ubijeno sedam, a osudeno
na smrt 11 lica i mnogo njih na dugu robiju. U
Prilepu je ubijeno jedno, a osudeno na smrt 6,
internirano 12 lica i mnogo njih ceka da bude
sudeno. U Skoplju je u zatvoru 60 lica i za mnoge
od njih tuzilac trazi smrt. U Bitolju je ubijen jedan, a internirana sestorica. U Ohridu je dvadesetak !judi zatvoreno, dva osudena na smrt ... «
161
�Posle napada partizana na policijsku stanicu u Prilepu policija i vojska tuku i hapse koga nadu na
ulici, pa je u toku nekoliko casova broj premlacenih i uhapsenih gradana, medu kojima i zena,
dostigao sest stotina. Masovna hapsenja od oklobra uzimaju jos viSe maha. Tih poslednjih meseci 1941. ina samom pocetku 1942. godine u Skoplju i Bitolju na pet procesa vojnih prekih sudova
osudeno je i 19 zena. Teror okupatora govori i o
panici koja ga je zahvatila. Prema nepotpunim
podacima vojni preki sudovi i Makedoniji izrekli
su zenama oko 120 presuda na viSe godina zatvora, vise od 10 smrtnih presuda, ne uzimajuCi u
obzir broj interniranih i bez suda egzekutiranih
Zena.
U toku novembra i decembra 1941. privremeno su
prekinute oruzane akcije partizanskih odreda, a
borci se povlace na ilegalan smeiltaj u vece gradovc. Sarno u Velesu, jednom od najveCih prihvatilista ilegalaca u toku oslobodilackog rata i revolucije, bilo je u to vreme oko pedesetak ilegalnih stanova. Takvih stanova je bilo i u Skopju, Stipu, Kocanima, Strumici i drugim gradovima. Glavnu brigu o njima vodile su zene. One su bdele da ih oku·
patorska policija ne otkrije, odl"Zavale vezu izmedu njih i rukovodstva, informisale ih o dogadajima, snabdevale hranom i odecom, po potrebi or·
ganizovale njihova premestanje.
Pokrajinski komitet KPJ saziva 7. januara 1942. godine partijsko savetovanje, na kame su doneti zakljucci o daljem toku narodnooslobodi!acke borbe.
Na savetovanju je reseno da se pristupi stvaranju
manjih odreda, koji bi hili pokretljiviji. Uporedo
s tim pocela je siroka politicka aktivnost u gradu
i selu radi ostvarivanja sto sireg politickog jedin·
stva masa. Poeetkom 1942. godine stvoreni su ilegalni odbori narodnooslobodilacke vlasti u ve!eskom, prilepskom i hitoljsko-prespanskom kraju.
Prvi narodnooslobodilacki odbor je hio formiran
4. oktohra u selu Cucer (Skopska Crna Gora). Odhornik je hila i Ilinka Ackova. Ubrzano se radi
na daljem sakup!janju oruzja, municije, odece,
vrse se izvidanja po terenu, prikupljaju podaci o
neprijatelju i stvaraju partizanske haze. U prvoj
polovini 1942. godine formirani su Veleski, Bitoljski, Drugi skopski, Drugi prilepski, Krusevski i
Bitoljsko-prespanski partizanski odredi. Oni vade
stalne akcije protiv bugarske vojske i policije. Svi
pokusaji okupatora da stvori kontraske formacije
nailazile su na otpor seljaka i gradana. Za sastav
svojih kontraskih ceta Bugari moraju dovoditi
dobrovoljce iz Bugarske, jer u Makedoniji nalaze
samo saku plaeenika i kriminalaca.
Ucesce Makedonki u narodrooslohodilackom ratu je
u neprestanom porastu. Zelja da se postane partizanka u ono vreme zivi i postoji u svakoj komunistkinji, clanu Partije i SKOJ-a, clanu simpa·
tizerske iii citalacke grupe. Nije slucajno u to vreme nikla poznata partizanska pesma:
»Ah, sta mi e milo em drago,
mlada partizanka da stanam
na Pelisterska planina
162
...............•
sa pripevom:
»Zbogom vek, prostavaj rode moj,
jas adam vo boj!«
Pesma ispevana zeni horcu, njenoj neustrasivosti i
odlucnosti u borbi protiv neprijatelja, kakva je
pesma o Elpidi Karamandi, munjevitom hrzino~
se siri i postaje popularna. Elpida Karamandi,
studentkinja iz Bitolja, clan KPJ iz 1941. godine,
jedna od organizatorki zena u oslobodilackom pokretu u svom gradu, tesko je ranjena 3. maja
1942. godine kao horae Bitoljskog partizanskog
odreda u horbi sa bugarskim okupatorom. U is·
toj horhi poginula je Mara Josifovska, a ranjena
Venda Nikolova, ohe partizanke iz Prilepa. Elpidu su okupatorski vojnici vezali za dvokolicu
i taka dovukli u prvo selo. Seljaci, doterani da hi
hili zaplaseni ovim prizorom, pricaju da je pevaIa sve dok nijc izdahnula.
Posle masovnog hapscnja 11. jula 1942. godine u
Strumici, od ilegalaca koji su uspcli da izheg!l'-:
hapsenja formira se partizanska grupa u. koJOJ
je hila i Nevena Georgieva Dunja, partlzanka
Prvog skopskog odreda.
U Veleskom partizanskom odredu horilo se sedam
partizanki, Cija je hrabrost postala legendarn~.
u borhama sto ih je u jesen 1942. godine vodto
odred. medu prvima su pale Rodna Iveva i Nada
Butnikosareva. Uskoro zatim tragicno je poginula Mara Ovcareva. Teska ranjena i uhvacena od
hugarske policije, posle dvodnevnog mucenja ziva je zakopana zajedno sa ubijenim komandantom odreda. Uskoro ce u jednoj horhi u neposrednoj hlizini Velesa poginuti i cetvrta partizanka
iz Veleskog odreda Nonca KamiSova. Herojska i
mucenicka je smrt skopske partizanke Nevene
Georgijeve Dunje, koja je iz Strumicke grupe
dosla u ovaj odred. U horhi koju je njena ceta
vodila sa hugarskom policijom 6. decembra 1942.
godine na padin~ma pla~in~ Lis:X:: ~?a _ie teskc:;
ranjena i zaroblJena. Fas1stl su JOJ ZlVOJ od~ekl~
glavu i noseci je po veleskim se!i~a po~aztva~t
narodu da hi sejali strah. Jedna se!Janka tz NeztIova izdvojila se iz redova na silu prikupljenih
mestana uzela iznenadenom krvoloku Dunjinu
glavu i poljubivsi je poeela da zapeva: nKa:Zi mi,
kerko, Iepoto moja, koju li majku danas rasplaka ...« Potresen tragicnom smreu partizanke Dunje, poznate u narodu veleskog kraja kao Rajna
Skoplj'anka, narodni pesnik spevao je jedinstvenu, duzu epsku pesmu sa zeljom da ne hu~e .:a·
horavljen nijedan detalj njene uzasne pogthtJe:
» •••••••••••••••
A pak Rajna, Rajna e padnala
tamu dolu, dolu na Korita
Pod Korita pusto Ramno Borje
i toa kraj Gorni Kozov Kamen,
i toa kaj dvata viSni vrva.
Tamu glava nea e seeena,
trupot momin i go valkaa
go sterae Dolni Kozov Kamen,
.a potova glava e setaa,
mrtva glava od selo do selo,
a najposle nazad e vratija.
Tri dni Rajna na megdan lezala,
�Na cetvrti pusti ponedelnik,
poncdelnik tokmu na polnoCi
selanite groba e kopaa.
. . . . . . . . . . . . . . .«
Zene u Egejskoj Makedoniji su se ukljuCile u napredni radnicki pokret jos pre rata, a 1940. godinc
su se ukljucile u AntifasistiCki pokret koji se ra·
zvijao pod parolom: »DomaCi fasizam je tezak tudi jos gori.«
Medutim, masovno ukljucivanje zena iz sela i gra·
dova pocelo j e 1941. godine, kada su zene - Makedonke, kao uostalom i Makedonci iz Egejske
Makedonije, masovno stupale u jedinice ELAS-a,
EAM·a, zatim u zenske partijske i omladinske organizacije i EPOM (zenske pozadinske organizacije).
1943. godine formiranjem S. N. 0. F. (Slaveno-makedonski narodnooslobodilacki front) u borbu
polazi sve sto moze da drii pusku. Smatra se da
jc u makedonskim jedinicama bile 30% zena.
Scm toga sto su ucestvovale u borbama, one su nasile ranjenike, nabavljale hranu, kopale ravove,
gradile puteve po sumama. Ucestvovale su u svim
borbama jedinica ELASA ne samo u Egejskoj
Makedoniji, nego su se borile u celoj Grckoj. Gi·
nule su, a od prezivelih zena 70'/o su ratni invalidi.
Jedan od heroja borbe u Egejskoj Makedoniji je
Mirka Ginova, udteljica grckog jezika. Mirka je
ucesnik iz 1941. godine, bila je u omladinskim
rukovodstvima, zatim sekretar vodenskog okruga. 1946. godine monarhofasisti su joj postavili
zasedu i uhvatili je. Sudeno joj je u Atini. Na sudu je rekla:
,J a nisam Grkinja, ja sam Makedonka, clan sam
NO F-a i AFZ-a« ( 1945. je u Egejskoj Makedaniji
formiran Glavni odbor NOF-a i AFZ-a i stvorene
organizacije). Osudena je na smrt i streljana. 0
njenam hrabrom drzanju pisala je demokratska
stampa u celom svetu.
Posta su skoro sve zene i devojke (osim starijih)
bile u partizanima, postavio se problem dece koju su monarhofasisti ubijali kao da su adrasli. Tada je PDEG (Svegrcki demokratski savez zena)
arganizovao evakuaciju dece u socijalisticke zemlje. Taka je evakuisano 20.000 makedonske dece.
Prve partizanske grupe u Pirinskoj Makedoniji su
formirane 1941. godine u razloskom srezu; 1942.
gadine se formiraju partizanski odredi i grupe i
u gorno-dzumajskom, nevrekopskom i petrickom
srezu.
U avom pokretu i uopste u borbi protiv fasizma
u Pirinskoj Makedonij i j e ui'estvovalo i mnogo
zena. Taka 1942. godine prelaze u ilegalstvo Veska Baranovska, Anka Urdareva, Stefka Urdareva, koje u odsustvu sudi i osuduje bugarska fa·
sisticka vlast u Gornjoj Diumaji 1943. godine.
Ove tri drugarice su ubijene iz zasede iste godine.
Te godine u partizane odlaze i Mara Meiudrecka
i Blaga Meiudrecka. Mara Mezudreeka prelazi
1948. godinc u SR Makedoniju, gde i umire 1957.
godine. U borbi prativ fasizma se isticu i mnoge
druge drugarice iz pirinskog kraja.
Vojne akcije partizanskih odreda od avgusta do
septembra 1942. godine izmenile su situaciju u
krajevima njihovog delovanja. Likvidirana je okupatorska opstinska vlast, spaljeni su opstinski arhivi, osudeni su kmetovi i drugi saradnici okupatora, prekinuta nastava ucitelja dovedenih iz Bugarske. Partizanski odredi vrse svakodnevne akcije na prugama, unistavaju urede u zeleznickim
stanicarna, prekidaju telefonske i druge komunikacije, napadaju radnike. Ovim akcijama omoguceno je stvaranje prve slobodne teritarije. Osobito je bila znacajna teritorija oslobadena u jesen
1942. godine na prostoru izmedu Prilepa, Velesa
i Skoplja, u samom centru Makedonije i u neposrednoj blizini najvece saobraeajne arterije.
Besan zbog sirenja narodnaoslobodilackog pokreta
i sve jaceg uticaja KPJ medu Makedoncima, okupator je presao na masovni teror. Zatvori su puni, a postoje u svakom mestu, cak i po selima.
Pored zatvora i zandarmerij skih stanica nasledenih od stare Jugoslavije, za zatvore se koriste i
druge zgrade. U Bitolju postoje tri zatvora: jedan
u policijskoj zgradi, drugi u predratnom dackom
intematu, treCi u selu Kazani. U Skoplju su takode tri zatvora: u zgradi policije, Centralni zatvor sa posebnim zenskim ode!jenjem i u selu
Idrizovu. Osudeni komunisti i antifasisti veCinom
su odvodeni u zatvo~e na teritoriji Bugarske (Pleven, Varna, Stara Zagora), odnosno na teritoriji
Albanije (Tirana). Pored zatvora, u fasistickoj
Bugarskoj su pastojali i logori. Takve je fermirae i italijanski okupator u Albaniji. U Prilepu
1942. godine postoji specijalno zensko odeljenje
pri zatvoru. Tame su svakodnevno rnucene i saslusavane aktivistkinje narodnooslobodilackog
pokreta. Odavde su one, izmrcvarene i iscrpene,
prenosene na nosilima u gradski zatvor, a odatle prebacivane u koncentracioni Iogar za zene
»Sveti Nikola« kod Asenovgrada u Bugarskaj i u
druge logore.
Okupatori sprovode masovan teror po selima ne
stcdeCi ni decu, unistavajuCi cela sela. Albansko
se!o Dolno Jabolciste u veleskom kraju bile je
partizanska baza. Oktobra 1942. godine bugarska
kaznena ekspedicija trazila je od seljaka pod pretnjom smrtne kazne da otkriju partizane. Posta
to nisu ui'inili, okupator je presao na masovno
ubijanje. Anifa Kadriova koja je znala za ilegalna skloniSta u selu nije ih otkrila ni onda kada
su joj pred ocirna zaklali maloletnog sina. Ubijena je. Isla sudbina je snasla Bitulu Mustafovu i
jos neke zene u selu. Kaznena ekspedicija posle toga obrela se u selima Oreov dol, Teovo, Bogomila,
Mokreni hapseCi i kinjeCi narod. Bugarske okupatorske vlasti internirale su ovom prilikom oko
150 porodica iz ovog kraja u Bugarsku. Iz akaline Kumanova su internirali cela sela.
U julu 1943. godine bugarska policija vrsi masovna
hapsenja po bitoljskim selima po prethodno napravljenim spiskovima. Na spiskovima su cesto
bile zene. Ne maguCi da smesti sve pohapsene u
bitoljske zatvore, policija je veliki broj zena i
drugih pohapsenih oterala u Iogar stvoren za ovu
priliku pod vedrim nebom medu barustinama reke Cme u Bitoljskom polju.
Dokumenti nas vade do jednog od slucajeva iz tog
16
�doba koji ilustruje hrabrost i od!ucnost seljanki
ucesnica narodnooslobodilacke borbe. U junu
1943. godine uhapseno je u selu Lavci kod Bito!ja 5 zena, mcdu kojima i Lena Taskova-Bavtirova. Lena je, pre nego sto ce joj biti sudeno, uspe!a da pobcgne iz bitoljskog zatvora i da se pridruzi borcima partizanskih odreda.
Masovna hapscnja i tcror nisu mimoisli ni stipski
kraj. U leto 1943. godinc u gradu Stipu i okolnim
selima, osobito u selu Doljanc, bilo je pohapscno
mnogo komunista i patriota. Oni koji su umakli
hapsenju prcbacili su se u partizanc.
Tada je u partizanc posla i Viktorija Pop-Jordanova, clan SKOJ-a, od 1940. godine i politicki radnik u Stipu. Od septembra 1943. godine Viktorija
jc borac Sarplaninskog partizanskog odreda i uccstvuje u svim njegovim akcijama. Novembra
1943. godine u jcdnoj bici sa balistima kod Kljuca na Karadaku tcsko je ranjena. Zarobljcna je i
mucki ubijena.
U zapadnom delu Makedonije italijanski okupator
jc takode prcduzeo nemilosrdne mere ne bi li
ugusio oslobodilacki pokret makedonskog stanovnistva. U tom cilju jc i sejao razdor izmedu Makedonaca i Albanaca parolom stvaranja »Velike
Albanije«, formirajuCi ba!isticke bande za borb!l
protiv partizana i vrsenja terora nad stanovnistvom. Makcdonci su masovno odvodeni u koncentracione logore, dok su drugi bdali ispred balista u gradove (najcesce u Skoplje i Bitolj). Tako
su neki delovi te teritorije bukvalno raseljeni.
Za Makedonce iz kicevskog, gostivarsko-tetovskog, struskog, ohridskog i debarskog kraja najozloglaseniji je bio zatvor u Tirani, a od logora
))Porto Romano« i »Porto Germano«.
Vlast i policija su bili uznemiravani i od sve cescih
akcija u pirinskom delu Ma kedonije. Zato vrse cesto blokade gradova, masovno hapse i interniraju
narod. Sarno u selu Belica, Razlosko, 1941. godine
je uhapseno 150 antifasista i poslano u koncentracione logore.
.
Tog terora nije bila postedena ni Egejska Makedonija. Pored masakriranja koje je izvrSi!a bugarska okupatorska policija i vojska, Nemci su u
centralnom delu Makedonije samo za jedan dan
(27. decembra 1941. godine) streljali 496 !judi
okrivljenih za skrivanje oruzja i sabotaze. Iste godine su bugarski fasisti u gradicu Drami ubili
3800 muskaraca, zena i dece.
Ustanak se razgoreo
164
1943. godine plamcn ustanka obuhvatio jc sve krajeve Makedonije. Oslobodena teritorija i udari
zadati okupatoru vee otvaraju perspektivu nacionalnog oslobodenja i isterivanja porobljivaca, utoliko pre sto partizanski odredi i narodnooslobodilacka vojska u svim krajevima Jugoslavije postifu velike pobede, Cime se stvaraju us]ovi za drugo zasedanje AVNOJ-a i njegove odluke. I iz redova zena ukljucuju se nove snage u oslobodi!acki pokret i partizanske odrede.
Zene se nalaze u svim organima narodnoos!obodi]ackog pokreta, i to pocevsi od masovnog ucesca
u pozadini i na frontu, pa do najviSih par-
tijskih foruma. A kada su u proleee 1943. godine
formirane operativne zone, u njihova rukovodstva
usle su vee istaknute partijske radnice. Kad je
marta 1943. godine u Tetovu formiran Ccntralni
komitet Komunisticke partije Makedonije, medu
njcgovih prvih pet C!anova bila je jedna zena.
Krupni organizacioni i politicki potczi CK KPM
i Glavnog staba PO i NOV Makedonije daju nov
zamah ustanku od proleca 1943. godine. Celom
Makedonijom krstare partizanski odredi. Pored
toga jcdna partizanska grupa deluje u sastavu
J uznomoravskog odrcda, a druga samostalno operiSe u reonu Prilep-Azot. Za ovaj period je karakteristicno novo omasovljavanjc pokreta i svakodnevni priliv boraca. Porast partizanskih odreda
i aktivna pomoe naroda stvaraju realne uslove
za formiranje veCih vojnih jedinica. Jedna od odluka donetih na partijskom savetovanju ad 2. avgusta 1943. godine u blizini Ote5cva ( Prespansko
savetovanje) odnosi se na formiranje vojnih jedinica sposobnih za dejstvovanje u celoj Makedoniji, pa i van njenih granica. Tako se vee 18.
avgusta formiraju bata!joni, a kasnije i brigade.
Na Prespanskom savetovanju doneto je resenje o
prosirenju mreze narodnoos!vbodilackih odrcda
i pripremama za sazivanje i konstituisanje najviseg predstavnickog tela - AntifasistiCkog sobranja narodnog oslobodenja Makedonije (ASNOM).
Zene su najvazniji cinilac u snabdevanju vojske.
One su kuriri i obavestajci jer su stekle iskustvo
vee u prethodnom periodu. Obavestajna sluzba
veleske partijske organizacije postigla je znacajan
uspeh vee prvih dana okupacije, kada su se u veleskoj posti zaposlile kao telefonistkinje tri devojke. One belde svakodnevne razgovore okupa·
tora, i o njima obavestavaju partijsku organizaciju. Zene su i kuriri partizansbh odreda kao i
kuriri Pokrajinskog komiteta i mesnih partijskih
organizacija, veza izmeau partijskih rukovodstava i partizanskih odreda, prenosioci va.Znih pismenih i usmenih poruka i i!egalne !Hampe. Tesko sc
maze zamisliti odrzavanje veza u tom periodu izmedu partijskih rukovodstava i partijskih organizacija, ukljucujuCi vezu izmeau KPJ za Makcdoniju i CKKPJ (do uspostavljanja radio-veze)
bez angazovanja zena - kurira.
Vrlo je karakteristiean iako ne jedinstven slucaj neustrasive veleske kurirke Kamke Tocinovske,
majke cetvoro maloletne dece, koja je bi!a veza
ilega!aca iz grada sa Veleskim partizanskim odredom. Smestena u jednom od tesnih ve!eskih sokaka, do kog se !aka i neprimetno dolazi!o sa
brda nad gradom, Kamkina kuca je bila sigurno
sk!oniSte velikom broju ilegalaca koji su upucivani u partizanske odrede. 1942. godine petog septembra u njenoj kuCi se krilo osam seljaka iz sela Rudnika, koje je u to vreme bilo izlozeno bugarskom teroru. Sledeceg dana, zajedno sa Rodnom Ivevom, ona je seljake povela ka mestu Rastanska cesma, gde je treba!o da ih preda kuriru
Veleskog partizanskog odreda. Uz put je grupu otkrila bugarska po!icija. U pucnjavi je grupa seljaka pohvatana. Kamka je uspela da pobegne, ali
se vraca kuCi zbog dece, dok Rodna Iveva odlazi
u partizanski odred. Uhapsena, Kamka je odvedena sa ostalim u skopski zatvor. Svi su bez pre-
�sude, zajedno sa jos jednom grupom politickih
zatvorenika, streljani u blizini Velesa, kod mesta
Pusta Kula 14. septembra 1942. godine.
Rajna Sokolova iz Kavadara, majka troje dece, bila
je partizanski kurir i oddavala je vezu sa tikveskim odredom »Dobri Daskalot«. Bugarska policija naslutila je njenu aktivnost i juna 1943. godine
je hapsi. Posle desetak dana mucenja, ne izustivsi nista, streljana je kod mesta Radiski Dol u
Tikvesu.
Ilegalne partijske stamparije postojale su od 1941.
godine u svakom gradu Makedonije kao neophodni instrumenat za informisanje naroda i politiCko delovanje. Stampani su pozivi za oruzanu
borbu protiv italijanskog i bugarskog okupatora,
protesti protiv svakodnevnog terora, protiv denacionalizatorske politike i pokusaja bugarskog
okupatora da prikaze svoj dolazak u Makedoniju kao osloboaenje makedonskog naroda, informacije o zlocinima okupatora o situaciji na svetskim bojistima, a i periodicna partijska stampa-bilteni i listovi pojedinih organizacija. Okupator i njegova policija, kao i obavestajna sluiba,
cinili su sve da otkriju ilegalne stamparije. Vrsene su specijalne blokade i pretresi u sumnjivim
rejonima i celim naseljima i gradovima, ali nijednom nisu uspeli da trajno prekrate rad stamparija.
Za stamparije su bili zaduzeni provereni clanovi
Partije. Zbog prirode posla o radu u stampariji
bili su obicno upuceni i clanovi porodica, pri cemu je pomoc zena bila nezamenljiva. Takav je
slucaj i sa Ljubom Mitrovom iz Velesa, u cijem
je domu bila smestena ilegalna stamparija. Posta
je stampanje obavljano nocu, baka Ljuba je po cele noci bdela cuvajuCi straw. Ljuba Mitrova je tragicno poginula zajedno sa svojim sinom Dimkom Mitrevim, Katom Kapcevom i njenim sinom
Trajkom Kapcevim od eksplozije u kuCi, novembra 1942. godine. Eksplozija se desila kada su ona
i ostali pripremali eksplozivni materijal za diverziju na zeleznickoj pruzi kod Velesa, koju je organizovao njen sin Dimko zajedno sa Kapcevim.
Partijska stamparija je meautim vee bila preneta
u drugu kucu. Stipska partijska stamparija bila
je smestena u domu sezdesetogodiSnje Sahibe Nazim. Ona je tu ostala neotkrivena sve do osloboaenja.
·Dugacak je put pokrajinske stamparije od dana kada je bila u kuCi proverenog partijskog radnika
Gige Mihajlova do dana kada je ta stamparija
pod imenom »Goee DelceV« u selu Garno Vranovci kod Velesa liferovala na stotinu kilograma
stampanog materijala, da bi odatle bila preneta
u osloboaeno Skoplje, gde i danas radi pod istim imenom.
Stampariju Pokrajinskog komiteta nije otkrio okupator uprkos brojnim provalama u partijskoj organizaciji Skoplja. Da bi se izbeglo njeno otkrivanje, viSe puta je seljena.
u skopskoj partijskoj stampariji takoae su radile
Zene.
ViSe zena radilo je u prilepskoj ilegalnoj stampariji
kao i u stipskoj i kavadarskoj stampariji. I sve
su ostale neotkrivene za celo vreme okupacije.
Zene su ucestvovale u pokretanju partijskih i omladinskih listova, u ureaivanju biltena i raznih
glasila, pisale c]anke, izvestaje, proglase i letke.
Urednik skopskog ilegalnog Jista >>Vesnik« koji
izlazi od 2. maja 1942. godine do 15. juna 1943.
godine u Skoplju bila je zena. Zene su i clanovi
redakcije casopisa >>Nasa hronika«, pokrajinskog
biltena sa radio-vestima, cija su dva broja izasla ·
u !eto 1942. godine. One su i clanovi redakcija
brigadnih listova.
U oktobru 1944. godine pojavljuje se organ Antifasistickog fronta zena Makedonije, casopis >>Makedonka«.
Zene Makedonije na slobodnoj teritoriji
U toku 1943. godine stvara se osloboaena teritorija
u zapadnoj Makedoniji u tikvesko-aevaelijskom
i kumanovsko-krivopalanackom kraju. Posle kapitulacije Italije slobodna teritorija u zapadnoj
Makedoniji obuhvata ceo prostor izmeuu Gostivara, Struge i Ohrida. Ova relativno velika slobodna teritorija ad epohalnog je politiCkog i vojnog znacaja, buduCi da je bila organizovana kao
nova i slobodna ddava. Na slobodnoj teritoriji bilo je sediSte CK KP Makedonije, Glavnog staba
NOV i PO Makedonije i PK SKOJ-a, a cela teritorija obuhvacena organima narodne vlasti. Buja
politicki zivot i svestrana aktivnost u borbi za osloboaenje Makedonije u Jugoslaviji.
U decembru 1943. godine u Fustanima je oddan Prvi kongres makedonske omladine. U prvi Glavni
odbor NOMSM-a je izabrano sedam devojaka.
Poseban odjek imale su za makedonski narod istorijske odluke Drugog zasedanja AVNOJ-a. Bratstvo i jedinstvo makedonskog naroda sa ostalim
narodnostima u Makedoniji postalo je nacelo zivota i borbe u ovim krajevima.
Zivot na osloboaenoj teritoriji zaokuplja zene svakodnevnom aktivnoscu. Geslo »Sve za slobodu sve za front«, izra'lava i njihova osecanja i resenost na zrtve za pobedu nad fasizmom, za osloboaenje zemlje ad okupatora. Briga o zdravlju i
ishrani boraca, 0 pranju, sivenju za borce i decu,
o lecenju bolesnih i ranjenih, o prosveCivanju zadatak jc koji zene obavljaju pozrtvovano i sa
poletom. Tada se i formalno stvara na osloboaenoj i neosloboaenoj teritoriji Makedonije Antifasisticki front zena. A on je sustinski uveliko postojao jos pre nego sto je dobio status organizacije.
Na slobodnoj teritoriji dolazi do masovnog priliva
novih boraca i vracanja interniraca i politickih
zatvorenika pos!e kapitulacije Italije, meau kojima je bio i veliki broj zena. Od prvobitnih odreda i bataljona formira se u selu Slivovu 11. oktobra 1943. godine Prva makedonsko-kosovska
brigada. U njoj su bila i dva bataljona Srba i Crnogoraca sa Kosova, koji su ovamo dospeli iz italijanskih kazamata. u sastav brigade usia je i ceta Slovenaca. Tako je ova brigada bila simbol
bratstva jugoslovenskih naroda. Njen komesar je
bila zena.
U redovima Prve makedonsko-kosovske udarne brigade zene su bile zastupljene u relativno velikom
165
�166
broju. Najvise su bile angazovane u sanitetu. Najstarija partizanka u brigadi hila je 60-godiSnja
Jana Radusinovic, koja je protiv okupatora vojevala zajedno sa sinom Mitrom i kcerkom Milicom, a najmlaaa je hila 16-godisnja Fana Kocevska, danas narodni heroj.
Slobodna teritorija u zapadnoj Makedoniji izlozena
je bila stalnim napadima nemackog okupatora i
balista. u borbama sto ih je brigada vodila po
Makedoniji, a zatim na sremskom frontu poginulo je 16 partizanki. U borbi su poginule 3. oktobra 1943. godine Olga Sofevska iz Kiceva, Petraklija Stefanovska i Petra Markova. Nekoliko
dana kasnije u borbi ked Celopeka gine Cvetanka Kostadinova iz Prilepa, a u februarskom pohodu 8. februara 1944. godine ginu Mara Dimova
i Ljubica Bogevska. U borbama za odbranu slobodne teritorije poginule su Crnogorke Dara Dragic i Danica Strugar. Danica je neposredno pred
pogibiju za hrabrost pokazanu u prethodnoj bici
kod Bukovika pohvaljena pred brigadom. Ginu
Beka Vlahovic, a zatim i Jelka Radovic, koja je
ked Klenovca iz prve bojne linije izvukla pet ranjenih boraca.
Zivot na slobodnoj teritoriji prekinut je nemacko·balistickom ofanzivom. Decembra 1943. godine
brigada i Glavni stab Makedonije prelaze u ju:Zni,
jegejski deo Makedonije, gde ih makedonsko stanovniStvo prima oberucke. Potrebno je istaCi veliko odusevljenje Makedonki u ovom delu Makedonije. koje pomazu u spremanju hrane, negovanju ranjenih i bolesnih boraca, u dostavljanju
obavestenja o kretanju neprijatelja, u organizovanju oroladinki i zena u svenarodni oslobodilacki front protiv okupatora i velikogrCke politike.
Njihova pozrtvovanost hila je velika kao sto su
bile velike njihove zrtve.
Posle povlacenja glavnine vojske, na teritoriji zapadne Makedonije ostao je samo jedan partizanski odred. Tada je Mesni komitet grada Kiceva
(na pocetku 1944. godine) sastavljen iskljucivo
od zena. U uslovima najveceg terora ovaj komitet donosi odluku o obnavljanju i jaeanju partijske organizacije primajuCi u Partiju one koji su
se upravo u takvim uslovima pokazali cvrsti i odani. Komitetu je u izvrsenju ovog i drugih zadataka pomagala instruktor III oblasnog komiteta Ilka Prisaganka, duvanska radnica iz Prilepa, clan
Partije od 1941. godine, koja je iz vojne jedinice
dodeljena na rad na slobodnoj teritoriji kao iskusan partijski radnik sa velikim smislom za organizacioni rad. Ona je mnogo pomogla u razvitku partijske organizacije u kicevskom kraju u
tim sudbonosnim danima, kad je sav stariji partijski kadar otisao u vojsku. Poginula je u maju
1944. godine naisavsi na balisticku zasedu prilikom prebacivanja od haze III oblasnog komiteta
ka planini Bistri. Videvsi da je neprijatelj jaci i
da je pogibija neizbezna, naredila je mladom kuriru koji ju je pratio da se spasava, zatim se sama izlozila mecima balista osiguravsi mu odstupnicu. To je odgovaralo njenoj zakletvi da se »nikad nece ziva predatk Progla5ena je za narodnog
heroja.
Zahvaljujuci oruzanim akcijama partizanskih odreda u Tikvesu i itevaelijskom kraju u jesen 1943.
godine stvorena je slobodna teritorija. U reporta:Zi u listu »Mlad horae« opisuje se teror okupatora u tikveskom i aevaelijskom kraju: »Okupator besan zbog svoje neuspele ofanzive bacia se
kao razbesneli tigar na tikvesko stanovnistvo.
Poznat je junski pokolj koji je izvrsio krvolok pukovnik Apostolov, poznato je vatasko klanje kada su na podmukli nacin hili izmrcvareni 12 omladinaca. Kao rezultat svih tih zverstava i nedela
doslo je do formiranja Prvog tikveskog bataljona i svakodnevnog priliva novih boraca u oslobodi!acku vojsku.« Uskoro Tikveski bataljon prerasta (20. XII 1943. godine) u Drugu makedonsku brigadu i zadaje okupatoru teske poraze.
U prolece 1944. godine plamen svenarodnog ustanka zahvata podrucja Tikvesa i Devaelije. U tikveskim i aevaelijskim selima nema kuce koja nije
dala borca u narodnooslobodilacku vojsku. Cest
je slucaj bio da odu otac i sin, otac i cerka, brat
i sestra, iii dvojica, trojica brace. Okupator je bio
iznenaaen poletom naroda. Zato je vrsio najveea
zverstva kako bi ugusio ovaj svenarodni pokret.
Zapalio je sela Radnja, Buola, BojanciSta, Strmesevo i druga.
Sloboda je na pragu
Godine 1944. opstenarodni ustanak obuhvata Makedoniju do njenog poslednjeg kuta. Zene su u
svim jedinicama narodnooslobodilacke vojske, a
mnoge od njih su vee proslavljeni borci, vojni i
politicki rukovodioci, o njima se prepricavaju legende i one sluze za primer mladim borcima koji
pristifu u redove narodne vojske.
U anale bitaka koje je vodila Prva makedonsko-kosovska udarna brigada usli su podvizi zena boraca. od kojih su neke svojim m!adim zivotima zauvek obelezile slavni put eve jedinice od Debarca
do Srema. Pomenimo neke od njih: Milena Andrijevic, Periklija Veljanovska, Danica Vujovic,
Ljubica Bogevska, Dunavka Borozanovska, Jovanka Brajevic, Mara Dimovska, Darinka Dragisic, Cvetanka Kostevska, Tasa Marinovska, Periklija Markovska, Mirka Nasteva, Olga Sofevska,
Periklija Stefanova.
Zenama borcima sa Kosova koje su se borile na teritoriji Makedonije devojke-seljanke iz Debarca
podigle su neizbrisiv spomenik u svojoj pesmi o
Milevi Kosovarki, koja se ubrzo pocela pevati po
ce!oj Makedoniji.
Medu borcima Prve makedonsko-kosovske udarne
brigade u prvim redovima nalazi se i Estreja OvadZa Mara, ranije horae odreda »Goce DelceV« i
»Pitu Gulk Osobito je herojstvo pokazala u borbama za Kicevo, Debar i u bici sa balistima kod
se]a Mramorac. Kasnije, sa grupom bataljona ana
dolazi na teren kumanovske oslobodene teritorije, gde njen bataljon »Stiv NaumoV« ulazi u sastav III makedonske udarne brigade. Pred kraj
rata postaje politicki komesar bataljona u VII
brigadi. Take je Mara prosla skoro celu Makedoniju kroz bitke spasavajuCi i negujuCi uz to
ranjene partizane, kao sto je slucaj u februarskom pohodu grupe bataljona kroz istoenu Makedoniju i u borbama koje je vodila III udarna
�brigada. Poginula je 1. septembra 1944. godine u
bici sa bugarskom vojskom na Kajmakcalanu kao
politicki komesar VII brigade.
Februara 1944. godine u selu Zeljane u kumanovskom kraju formira se III udarna brigada. Brigada je ubrzo, zahvaljujuci pobedi nad bugarskom
vojskom i drafinovcima, i na ovom terenu prosirila oslobodenu teritoriju, cime su stvoreni uslevi za normalan rad antifasistickih drustvenih
organizacija. Osobito se sirila organizacija zena.
Zadaci orgauizacije sastojali su se u okupljanju
zena kako bi se one mogle ukljuCiti u borbu za
konacno oslobodenje zemlje.
U to vreme u centru politicke aktivnosti na oslobodenoj teritoriji je formiranje organa narodne
vlasti. Na opstim konferencijama, uz prisustvo
celog sela, javnim glasanjem biraju se odbornici.
U sve odbore birane su i zene. Odbori se bave
svim pitanjima narodnog zivota i svim onim !ito
je u vezi sa borbom za oslobodenje. One organizuju popravke raznih mostova i puteva, pruzaju
pomoc nastradalim porodicama itd. Borba protiv
nepismenosti vodi se na sirokom frontu: organizovani su mnogi analfabetski kursevi, a po vecim
selima otvaraju se skole.
Pored konfcrencija, jedna od redovnih formi politickog rada su veliki narodni zborovi i mitinzi.
Izmedu ostalih govornika na mitinzima su redovno istupale zene-partizanski borci, politicki radnici u pozadini, Clanice narodnooslobodilackih
odreda i seoskih odbora AFZ-a.
Na s!obodnu teritoriju Kozjaka od februara 1944.
godine dolaze mnoge aktivistkinje narodnooslobodilacke borbe. Medu njima je Lenka Dzunova,
koja je jedna od najstarijih aktivistkinja u Makedoniji. Najpre je radila u Kavadaru, zatim u
Skoplju, cuvajuCi ilegalce i vrseci uz to duznost
kurira.
U velikoj prolecnoj ofanzivi 24. aprila do 19. juna
1944. godine, od Kozjaka kroz celu Makedoniju,
s jedne i druge strane Vardara, sve do blizu So·
luna, vode se ogorcene borbe sa bugarskim i ne·
mackim vojnim snagama i grckim kontrasima.
Sarno u istocnoj Makedoniji koncentrisano je bilo 40.000 bugarskih vojnika ne bi li svojom nadmocnoscu smrvili jedinice Narodnooslobodilacke vojske i onemogucili sazivanje zasedanja ASNOM-a na slobodnoj teritoriji. U prolecnoj ofanzivi jedinice Narodnooslobodilacke vojske su u danonocnim borbama razbijale obruce okupatorskih vojski, odnosile pobedu za pobedom, sejuCi
demoralizaciju medu neprijateljskim vojnicima.
U borbama je za to vreme izgubilo zivote mnogo
vrsnih boraca. Iz odreda Hristijana Todorovskog
Karposa izasla je plejada boraca zvanih »karposevci«. Medu njima se isticala Vera Jocic svojom hrabroscu i vojnom vestinom. Na Osogovu
14. maja 1944. godine smrtno je ranjena kao politicki komesar Karposevog bataljona III makedonske udarne brigade. Odrasla u Makedoniji, ova
kCi srpskog naroda oseeala se vezana za sudbinu
makedonskog naroda. Ona 1942. godine prelazi
kao partizanka iz Srbije u Makedoniju i postaje
borac u odredu Hristijana Todorovskog Karposa. Nju pamti vrletno osogovsko selo Sasa, u
koje su je na nosilima mrtvu doneli njeni dru-
govi, a se!jaci je sahranili. 0 Veri je njen saborac
i pesnik Aco Sopov spevao jednu od najlepsih
lirskih pesama u narodnooslobodilackom ratu »Ljubav« - koja je objavljena u »Oginu« listu
III makedonske udarne brigade (broj od 15. juna 1944. godine):
»Oci ti sakam moljna da reiat,
kipnati gradi ogin da gorat,
vreli ti usni zar da se storat,
pod tvojte race, pod tvojte sila
vragoi da mrznat i da se eiat,
drugarko moja, drugarko mila.
Ne za ljubovni pesni ti peam
ne za veceri nespani tleam,
ovaa pesna za bunt ti zbori
i krvta moja vo nea gori.
Tam kaj sto plamen naroden plamti
i puski grmat,
i gori ecat,
tam kaj sto hrabri Titovi borci
za zivot vo smrt bez zalba letat,
tam ljubov raste,
tam ljubov krepne.
Sred tie buri,
sred dozd kursumi,
drugarko zlatna,
drugarko mila,
prva da ides,
prva da bides.
A ako kursum mladost ti zgrabi,
nemoj da tafis, nemoj da zaliS,
·ogneni oci neke ti svenat,
iljadi race so zar ke palis,
iljadi masi s borba ke krenat!
.................
,((
I ana je proglasena za narodnog heroja.
U prolecnoj ofanzivi izgul;>ila je zivot Vera Trajkova Kotorka iz Kumanova, ucenica VII razreda gimnazije. I ona je bila borac Karposovskog bataljona. U pocetku bolnicarka i politicki delegat u
vodu, posle borbe za oslobodenje Kratova postaje
politicki komesar cete i omladinski rukovodilac.
Poginula je u juriSu na fasisticka utvrdenja.
Za slobodu Makedonije dala je svoj zivot i rolada
Albanka iz Debra, narodni heroj Ibe Palikuca.
BraneCi odstupanje jednog deJa svoga bataljona
poginula je 22. septembra 1944. godine ked sela
Sutovo u kicevskom kraju. Jos 1942. godine bila
je clan omladinske grupe koja je formirana u Debru, a jula 1943. godine primljena je u partiju. Uskoro dolazi u partizane. To je prva devojka Albanka u partizanskim odredima Makedonije.
Pri kraju rata okupator se, osecajuCi da mu se blizi kraj, nemilosrdno obracunavao sa svakim ucesnikom u NOB-u i masovno uniStavao stanovnisstvo, osobito po selima. Iz mnogih svedocanstava toga doba vidi se da su bili posebno krvoloCni
prema zenama-borcima. U izvestaju sekretara II
167
�oblasnog komiteta Blagoja Talevskog od 12. maja 1944. godine citamo: »Sedam nasih boraca koji
su se sklonili u Krapjanske kolibe (Poreeje), izdati su od strane draiicevaca bugarskoj vojsci.
I svi su uhvaceni. Vojnici su ih odvukli na Barbarac (blizu Dobriskih cesama) gde su dobili naredbu da ih likvidiraju. Prvo su ih skinuli do koze, a zatim su ih streljali. Oni su od tela mrtvih
partizana napravili krstinu, a drugaricu koja je
bila medu njima, stavili iznad svih ... Posle nekoliko dana dobriski seljaci sahranili su streljane ... «
Kruna dotadasnjih napora i zrtava u narodnooslobodilackoj borbi bilo je sazivanje Antifasistickog
sobranja narodnog oslobodenja Makedonije. Prvo zasedanje ASNOM-a odriano je u manastiru
»Prohor Pcinski« 2. avgusta 1944. godine, na dan
ilindenskog ustanka. Na njemu se ASNOM konstituisao u najvisi organ narodne vlasti na teritoriji Narodne Republike Makedonije. Medu odlukama Prvog zasedanja ASNOM-a bila je i Deklaracija o osnovnim gradanskim pravima, bez
obzira na nacionalnost, veru i pol. Tim aktom je
ozakonjen ravnopravni polozaj zena, izvojevan s
oruijem u ruci, bczbrojnim :Zrtvama u toku narodnooslobodilacke borbe.
Prvo zascdanje ASNOM-a u imc zena pozdravila je
Mara Naceva, koja je tom prilikom rekla: >>U ime
makedonskih zena i majki rodoljupki, htela bih
da vam kazem da je danasnji dan veliki praznik
za nas makedonske zcne. Mi se danas radujemo,
a i ponosimo, sto smo svojim delima, svojim neeseem u NOB-u, pridonele stvaranju ASNOM-a.
ASNOM, pored ostalog, za nas znaci garanciju
da se u makedonskoj dr:tavi ukida vecita nepravda prema makedonskim zenama ... «
Izmedu 122 predstavnika ASNOM-a izabrano je i 6
zena: Vera Aceva, Mara Naceva, Ljiljana calovska, Vcselinka Malinska, Maca Karbeva i Mileva
Sabo. U Prezidijum ASNOM-a koji je vrsio funkciju privremcnc vladc, izabranc su Vera Accva i
Ljiljana calovska, a mcc1u 40 prcdstavnika delegiranih za clanovc AVNOJ-a nalazilc su sc Mara
Naceva, Ljiljana calovska i Olga Petruseva.
Uskoro posle prvog zasedanja ASNOM-a usledila je
kapitulacija Bugarske. Nemacka vojska ubl"Zano
se povlaCi iz Grcke preko Makedonije ostavljajuCi jace snage po gradovima. Jedinice Narodnooslobodilacke vojske oslobadaju gradove i nanose neprestane udare nemackom okupatoru ote-
168
zavajuCi mu povlacenje i osujecujuci njegove pianove za ruscnje komunikacija i objekata. Bitka
za oslobodenje glavnog grada Makedonije, Skoplja poCinje 11. novembra. Borba se pobcdonosno
zavrsava u noCi izmedu 13. i 14. novembra. U dccembru 1944. godinc u glavnom gradu Republike
Makedonije odrlava se vanredno zasedanje ASNOM-a, u kome Prczidijum u svojstvu Privremene vlade podnosi izvestaj o svome radu. Rat, mf!dutim, jos nije zavrsen i jedinice Narodnooslobodilacke vojske Makedonije i dalje ucestvuju u
borbama protiv nemackog okupatora za konacno
oslobodenje cele Jugoslavije.
U slobodnoj, ali razrusenoj i opustosenoj domovini
zene dobijaju nove, ne manje odgovorne zadatke.
Sad se po celoj Makedoniji odriavaju zborovi i
konferencije zena, koje se pretvaraju u manifestacije njihove svesti o tome da borba nije zavrsena sve dok i poslednji okupatorski vojnik ne
bude oteran iz Jugoslavije. Zene ucestvuju u pripremama XV makedonskog korpusa za polazak
na sremski front. Brinu se o radu bolnica, o opremi i hrani boraca. U isto vreme preko organizacije AFZ-a i Narodnooslobodilackog fronta ukljucuju se u najrazliCitije akcije za rasCiscavanje
rusevina i obnovu zemlje. Pored parole »Sve za
front, sve za pobedu«, sad je aktuelna i parola
»Dok traje obnova, nema odmora.<(
Jedan od najvaznijih zadataka koji su se postavili
pred organizaciju antifasistkinja bio je priprema
XV korpusa za sremski front. Majke su slale svoje sinove i kceri sa zeljom da preko njih daju
svoj deo u konacno oslobodenje zajednice jugoslovenskih naroda, svesne da je samo zbratimljena i slobodna Jugoslavija jedinstvena garancija i
za slobodu Makedonije. Pred njima su bili likovi
majki - heroja Ciji su najdraii polozili svoje
mlade zivote u temelj slobode. Pred njima je lebdeo lik majke - heroja Pare Aceve, majke koja
je dala slobodi svoja dva sina, majke narodnih
heroja Vere i Mirceta. Tu je i hrabri i skromni
lik Vase Kosulceve, kojoj je pet sinova poginulo
u narodnooslobodilackom ratu. Ubedljivoscu i
cvrstinom revolucionarne majke ozaren je lik starice Efke Menkove, majke trojice sinova boraca
za slobodu Makedonije, majke partizanskih kurira sa Kozjaka Lefterije Josifove, majke narodnog heroja Kuzmana Josifovskog Pitu i mnogih
drugih makedonskih majki-heroja.
��:1
l
/1
�������������Od svih Slovena preci danasnjih Slovenaca prodrli su najdalje na zapad i prvi meilu Juznim Slovenima stvorili dr1avu - Knezevinu Karantaniju
sa sredistem u danasnjoj Koruskoj severno od
Celovca. Ali su brzo dosli pod tudu vlast. Sa tudom vlascu od VIII veka pocelo je medu njih
prodirati hriScanstvo i strani feudalni poredak.
Slovenci su postali najveCim delom narod potCinjenih - neslobodnih seljaka-kmetova i to ostali
viSe vekova.
Teritorija koju su Slovenci naselili u prvo doba
smanjila sc do XV veka otprilikc na trcCinu, to
jest na 24.000 km 2 • Korusku, Stajersku, Kranjsku, Gorisku i Trst u borbama sa drugim jakim
feudalnim porodicama od XII do XV veka prisvojili su Habsburzi, koji su 1526. godine posredno preko Madara postali vladari i prekomurskih
Slovenaca, a poslc Napoleonovog pada i gospodari nekadasnjih posjeda Venecijanske Republike - dela severozapadne Istre i Beneske Slovenije. I sve ovo - osim Beneske Slovenije, koja je
1866. godine pripala Italiji, gde se nalazi jos i
danas - ostalo je Habsburzima u okviru Austro-Ugarske sve do kraja prvog svetskog rata. Sada
je oko 20.000 km2 slovenacke teritorije u Socijalistickoj Republici Sloveniji, a ostalo podeljeno je
izmedu Austrije, Italije i Madarske.
Raspadanjem slovenacke teritorije na pojedine samostalne krajine svest o povezanosti svih alpskih
Slovena, to jest Slovenaca, pocela se gubiti i umesto nje jacati posebna pokrajinska svest - koruska, stajerska, kranjska itd. Tek od kraja XV veka, kada se seljacki slovenacki narod poeeo buniti protiv feudalnih gospodara, i od sredine XVI
veka, kada su poceli slovenacki protestantski pisci pisati i stampati prve knjige na slovenackom
jeziku, ponovo je proklijala svest o povezanosti
citavog slovenackog naroda i poceli su rasti privredni, politicki i kulturni temelji slovenackog
naroda.
Tuda feudalna vlast, bilo da su u pitanju german-
ski, madarski iii italijanski feudalci, svojom
privrednom, politickom i kulturnom nadmocnoscu kroz vekove je denacionalizovala slovenacki narod. Od Marije Terezije i Josifa II naovamo svesno se htelo viSenacionalnu austrijsku drlavu pretvoriti samo u nemacku. U drugoj polovini XVIII
veka pocinje, u tada vee klasno diferenciranom
slovenackom narodu - iz scljaka-kmetova nastalo je radniStvo i podiglo se gradanstvo, malogradanstvo i inteligencija - svesna borba za narodna prava, za oblikovanje jedinstvenog i svim Slovencima zajednickog knjizevnog jezika i za njegovu ravnopravnost u javnom zivotu. u tome je
tada znacajnu ulogu imao odnos slovenackog gradanstva i malogradanstva, pre svega njegovc inteligencije, prema slovenackom nacionalnom pitanju. To je bilo od prcsudne vafuosti da slovenacki narod postane svestan samog sebe, da se konacno zbije i sazri u naciju.
Kroz sve teske vekove borbe za nacionalno i socijalno oslobodenje slovenackog naroda imale su i
zene znacajnu ulogu, a u vekovima kmetstva do
prvih slovenackih knjiga u XVI veku i do slovenackog narodnog budenja u drugoj polovini
XVIII veka naprosto presudnu ulogu. One su iz
generacije u generaciju cuvale slovenacki jezik i
najviSe doprinosile stvaranju nase tada jedine govorne umetnosti - narodne pesme, koja je u najpotresnijim primerima manifestovala bas njihovu tesku zensku sucjbinu, a i njihovo juna5tvo u
borbi protiv Turaka, koji su preko dve stotine godina pljackali, pustosili i ubijali u svim slovenackim pokrajinama i odvodili zene, muskarce i decu u ropstvo. U seoskim bunama su se kao i njihovi ocevi, braca i sinovi borile protiv ugnjetavanja tudih feudalaca koji ih nisu izrabljivali samo
kao radnu snagu vee i kao zene. A svoj otpor prerna nepravednom drustvenom poretku i svoju zelju za ravnopravnoscu najjace su u feudalno doba
manifestovale pripadniStvom verskim sektama seosko-plebejske reformacije, u kojima su bile rav-
187
�nopravne »sestre« svojoj verskoj »braCi« i mogle
biti i svestenice.
Vee nasi protestanti, osobito pisac prve slovenacke
knjige Primoz Trubar, nastojali su da uvedu za
sve slojeve i za aha pola jednaku slovenacku os·
novnu skolu i taka i u njima susrecemo u doba re·
formacije - pored onih u manastirskim zenskim
skolama koje su uglavnom bile namenjene plemickim i imucnim gradanskim kcerima - izvestan
broj uciteljica. Ali kao i sve sto je hila protestant·
sko, katolicka reakcija unistila je i protestantske
skole. Tek ad reformi Marije Terezije mogle su i
devojcice opet pohadati osnovnu skolu. A otkako
je Marija Terezija 1770. g. proglasila skolstvo za
»politicum«, pa sve do kraja austrijske vladavine - osim za vreme kratkotrajnih Ilirskih provincija (1809-1813)- u slovenackim pokrajinama borba za skole i skolstvo stalno je hila povezana sa borbom za nastavu na slovenackom jeziku.
Da hi se slovenacki narod nacionalno probudio, bile
su dakle, potrebne i nacionalno svesne gradanke
kao nosioci slovenackog duha u porodicama i u
kulturnim krugovima. Zato slovenacko gradanstvo i malogradanstvo nije branilo svojim zenama
i kcerima da ulaze u javni zivot. Prvi istupi pevacica i glumica na citaonickim pozornicama, to
jest na slovenackim kulturnim priredbama koje
su istovremeno bile i politicka manifestacija slovenstva, poznjcli su mnoge pohvale i podstreke.
Rodoljubivi literarni prvenci prve slovenacke pes·
nikinje Fani Hausmanove (1819-1853) i prve slovenacke knjizcvnicc Josipine Urbancic - Turnograjske (1833-1854) upravo su odusevljeno paz·
dravljeni. Ali to nije znacilo spremnost i nameru
da se i zenama priznaju prava koja su imali iii
zahtevali muskarci.
Taka je, na primer, pisac Josip Stritar, koji je prolio
mnogo suza ))nad svetskim britkim Cemerom«,
1876. g. u jednom svam romanu odredio granice
zenama i njihovom putu ka samostalnosti i ravnopravnosti piSuci da bi zene smele biti samo
)>Cinovnice, naravno niZe, uCiteljice, samo ne u la~
tinskim (to jest srednjim) i visokim skolama, a
i to samo one, koje se ne bi udavale, »jer zenama
ne pristoji javnost«. I kad je cetiri godine pre toga
jedan ad prvih slovenackih socijalista Matija
Kune predlozio da i zene pohadaju ljubljansko
radnicko vaspitno drustvo i da se tamo obrazuju,
liberalnom listu »Siovenski narod« cinio se ovaj
predlog nc samo neumestan vee i sme5an, a i vlast
je hila protiv toga.
A bas u to doba Slovenke su zapaieno istupale u javnosti, i to na taborima, to jest na velikim narod·
nim skupovima na kojima je zahtevano uvodenje
slovenackog jezika u skole i nadlestva i - kao
1848. g. - trazena Ujedinjena Slovenija. Slovcnacke radnice su prvi put strajkovale vee 1871.
godine, i to u ljubljanskoj fabrici bombona.
Bilo je i drugih, naprednijih, koji su poceli uvidati
da se sa ogorcenoscu i ismejavanjem ne maze
zaustaviti razvoj, da je »zenski rad, zenska konkurencija ... istorijska cinjenica koja postoji i koja
ce verovatno i ostati, bilo nam to po volji iii ne~')
188
t) Fran Celestin, Zensko vprasanje, Ljubljanski zvon 1884.
Da hi lakse denacionalizovali slovenacki narod, nemacki i italijanski nacionalisti su, osobito u perifernim krajevima osnivali preko svojih skolskih
drustava (Schulverein, Lega nazionale) nemacke
odnosno italijanske skole. Zato je 1885. g. osnovana narodnoodbrambena skolska »Druzba sv. Ci·
rila in Metoda« i pocela u nacionalno ugrozenim
krajevima osnivati decje vrtice, osnovne i gradanske skole. Ova Drustvo sv. Cirila i Metodija imalo
je mnogo podruznica - muskih, zenskih i me5ovitih. I bas njegova zenska podruinica u Trstu,
osnovana 1887. g., hila je prvo slovenacko zensko
drustvo.
Skalski zakon iz 1869. g., koji je za oba pola uvea
obavezno osmogodisnje skolovanje, otvorio je devojkama driavne zenske uciteljske skole (u Celovcu, Ljubljani, Trstu i Gorici) i put do jednakog
rada u uCiteljskom pozivu, ali ne i do ravnopravnosti u tom pozivu. Ne samo sto su bile slabije
placene, vee sui njihove kolege- ucitelji hili protiv toga da zene za isti rad primaju istu platu kao
muskarci, te su se 1897. g. u vezi s tim posebnom
»spomenicom« obratili kranjskom pokrajinskom
vecu. Zbog toga su uciteljice 1898: g. osnovale svo·
ju stalesku organizaciju - »Drustvo slovenskih
uciteljic«, - koje je sa svojim zahtevima - ista
plata za isti rad, ravnopravnost u sluzbi, a kasnije
i sa zahtcvom za zensko pravo glasa - hila prvo
borbeno slovenacko zensko udru:Zenje.
Od 1900. g. poccli su sc u Austriji osnivati sestoraz·
redni devojacki liceji.') a ljubljansko slovenacko
liberalno gradsko vece osnovalo je jos 1896. g.
slicnu zensku srednju skolu - Visu devojacku
skolu - da hi se gradska zenska omladina skolovala u slovenackom duhu. I zaista, omladinke sa
ave skole - ,Jicejke« - odusevljeno su saradivale u revolucionarnom slovenackom dackom pokretu osnovanom dve godine pre prvog svetskog
rata (nPreporod«). Cilj mu je bio rusenje austro·
ugarske driave i stvaranje nove - jugoslovenske
-. zbog cega se povezivao i sa omladinom drugih
jugoslovenskih naroda, osobito sa nMiadom Bos·
nom«.
Vee od ranog kapitalizma u XV i XVI veku susrece·
mo u slovenackim krajevima i radnicc, koje rade
u vrlo te5kim prilikama prvobitne akumulacije
kapitala, osobito otkad su se reformama prosve·
cenog apsolutizma sirom otvorila vrata industrijalizaciji.
U drugoj polovini XIX veka radnice su vee previadale u papirnicama, u fabrikama sesira i. u ljubljanskoj fabrici duvana. Godine 1876. sprovele su
radnice cak i prvi pravi strajk u Trbovljama, a
prilikom prvog velikog strajka u ugljenom bazenu
Trbovlje - Zagorje - Hrastnik 1889. g., pored
muskaraca i dece, uhapseno je i 56 zena. Godine
1905. i 1910. opet je doslo do zenskih strajkova
u Trbovljama. Zene su obustavljale rad i u drugim
industrijskim pogonima, taka 1890. g., u svilani u
Gorici, a 1904. kovacice eksera na Jesenicama,
2) Gimnazije su se otvorile devojkama u Austriji, dakle
i u slovcnaCkim pokrajinama 1872, ali samo kao privatnicima; na filozofskom fakultetu mogle su studirati od
1897, a od 1900. godine na medicinskom i na farmaceutskom fakultetu. Na druge fakultete i visoke S.kole, kao
i na driavne gimnazije, morale su Cekati do propasti
Austro-Ugarske.
�posle strajka na Javorniku, dale su podstrek i za
strajk na Jesenicarna. Radnice susrecerno vee i na
radnickirn zborovirna i u radnickirn drustvirna, na
primer na prvoj prvornajskoj proslavi u Ljubljani 1890, u odboru 1892. g. u Ljubljani osnovanog
»Sp!osnega delavskega napredno izobratevalnega·pravovarstvenega in podpornega drustva« i drugde.
Na spornenutoj prvoj prvornajskoj proslavi usvojene su odluke pariskog osnivackog kongresa Druge
internacionale a sa njirna i duinost da radnici
srnatraju radnice kao ravnopravne saborce i da
se bore za »istu platu za isti rad«. I na kasnijirn
prvornajskim zborovima socijaldemokrati su traZili »Za Zene ista prava i du.Znosti<c kao i za muS~
karce (1891), pravo glasanja i za zene (1893) itd.
I sve vise su na ovim zborovima ucestvovale i radnice i zene radnika. A da bi »obranili« radnice
od socijalnih demokrata hriscanski socijalisti krajem 1894. g. osnovali su prvo slovenacko zensko
radnicko udruzenje - »KatoliSko drustvo za delavke« (Katolicko drustvo za radnice), u kame je
bilo najviSe radnica Ljubljanske fabrike duvana,
a predsednik je bio muskarac - svestenik.
Slovenacki socijaldemokrati su 1896. g. osnovali
»Jugoslovansko socialdemokratiCno stranko«
koja je preuzela hajnfeldski program austrijske
socijaldemokratije i sa njim zahteve za opste, jednako i direktno pravo glasa bez obzira na pol,
zahtev za osmocasovno radno vreme, zabranu
nocnog rada i za zcne jos poscbno zabranu za
njihov organizam stetnog rada, ali nije zahtevala
jednaku platu za jednaki rad iako je to jedan od
osnovnih zahteva pokreta za zensku ravnopravnost.
Docnije su socijaldemokrati osnivali i radnicko-prosvetna drustva, u kojima su ucestvovale i radnice,
a i druge zene-socijalistkinje. Jedno od takvih drustava bio je »Ljudski oden< u Trstu, koji je imao
i poseban zenski odsek.
U Trstu je 1897. g. pocela izlaziti »Slovenka«- prvi
»list slovenackih zena«. Osnovana s ciljem nacionalnog budenja, »Slovenka« je ukazivala i na nepravde koje dozivljavaju zene u porodici i drustvu
i zauzimala se za zensku ravnopravnost. U tom
smislu su bili najizrazitiji i najnapredniji idejni
pogledi uciteljice Elvire Dolinarjeve, koja je u
clanku »Zenska emancipacija« - pozivajuCi se na
Bachofena i Morgana - vee u prvom godiStu napisala: »Muskarac neka ne bude gospodar, a ni
zena gospodarica sveta. Neka zive ravnopravno,
razliCiti jedino po polu, a ne po pravima.« Ali za
tadasnje slovenacke gradanc i malogradane ideje
Elvire Dolinarjeve, osobito o porodici, kao i shvatanja druge urednice, koja je iako sa stanoviSta
hriscanskog socijalizma prvenstveno isticala socijalno pitanje u koje je ukljucivala vee i zensko pitanje - bile su suviSe revolucioname, i tako je
list I 902. g. pres tao da izlazi.
Trst nije dao sarno prvo slovenacko zensko drustvo
i prvi slovenacki zenski list. Trscanske Slovenke
su godine 1898. osnovale i prvo utociste za besposlene sluskinje - ,zavod sv. Nikolaja«, jer je
u Trst dolazilo mnogo devojaka iz svih slovenackih pokrajina da trazi posao, paSt.! u tom velikom
luckom gradu bile izlozene mnogim opasnostima.
U Ljubljani je slicno utociSte - »Zavod sv. Marte«, pod svestenickim rukovodstvorn, nastalo tek
pet godina kasnije.
Godine 1900. u Idriji, gde postoji cuveni rudnik
zive, osnovano je prvo slovenacko socijalisticko
zensko drustvo- »Veda« (Nauka) sa ciljem: zenski pol dusevno podizati iz naucnog, socijalnog i
polnog neznanja, stititi ga od moralnog i fizickog
propadanja i pomagati zenama da poboljsaju svoj
ekonomski polozaj. U vezi sa ovim drustvom osnovana je i prva idrijska cipkarska zadruga. Jedan od tadasnjih istaknutih socijalista Karel Linhart, je krajem 1901. g. u beckim »Dokurnente der
Frauen« (Dokumenti :lena) razmisljao o »slovenackom zenskom pokretu«. Nadao se da ce se iz
kruga »Vede" razviti siri zenski pokret premda je
duhovnim vodom onih nezadovoljnih Slovenki Ciji
bi se krug mogao u sirem smislu poistovetiti sa
zenskim pokretom nazvao Zofku Kvedrovu. Ona
je godinu pre sa svojom prvom knjigom »Misterij
zene• jako uznemirila kako liberate, taka i kJerikale, jer je ovaj »misterij« razotkrila u iskoriScavanju, zapostavljanju i ponizavanju zena, cak i
onih iz visih slojeva. Krivce ovog iskoriScavanja i
zapostavljanja, kao i krivce dvojnog morala jednog za zene a drugog za muskarce - videla je
u kapitalistickom drustvu. Ali posle 1913. g. o
»Vedi« nije se viSe culo. Dosao je rat, a posle rata
Idrija je pripala Italiji.
Od svih tadasnjih »krugova« slovenackog zenskog
pokreta, kako ih je video Linhart, najduze je radilo - do drugog svetskog rata - »Splosno slovensko zensko drustvo« ( Opste slovenacko zensko
drustvo) osnovano 1901. g. sa ,feministickim i socijalnirn zadacima«. Borilo se protiv paragrafa 30.
Zakona o drustvima po kome zene nisu mogle biti
Clanice politickih drustava, kao i protiv paragrafa 7. driavnog Zakonika koji je zene iskljucivao
iz opsteg izbornog prava. Do prvog svetskog rata
ono je bilo u Savezu austrijskih zenskih drustava,
mada je od samog pocetka bilo izrazito sveslovenski usrnereno i zbog toga se u borbi za zenska
prava povezivalo osobito sa Hrvaticama i Cehinjama.
Zbog »klerikalne opasnosti« slovenacki liberali su
u godinama borbe za opsta izborna prava
( 1905-1907), hili protiv zenskog prava glasa. Tada su socijaldemokratski, a i hriscanskosocijalisticki radnici odrzavali zborove u raznim krajevima Slovenije i na njima trazili opste i jednako
pravo glasa za sve gradane muskeg i zenskog pola
starije od 20 godina u ddavnom i u pokrajinskom
okviru. Godine 1907. izborna prava dobili su samo
muskarci, a nemacki socijaldemokrati, posebno
Klara Zetkin, kao i Lenjin, prebacili su austrijskim drugovima da su zbog kompromisa sa gradanskim strankama oportunisticki zrtvovali zahtev za zensko pravo glasa.
Godine 1911. austrijski par!amenat na predlog socijaldemokrata promenio je Zakon o drustvima, tako da su i zene mogle biti clanice politickih drustava. Slovenacki socijalisticki list »Rdeci prapor«
(Crveni barjak) tada je, upozoravajuci na zborove
za zensko pravo glasa zakazane u citavoj Austriji
189
�190
za 19. mart 1911. (prvi »Socijalisticki zenski dan«,
prvi »Osmi mart« u austrijskim pokrajinama),
napisao da je time socijaldemokratija svoju duinost prema zenama obavila i da je od sada duinost njih samih da se politicki organizuju i bore
za svoja prava.
Ovakav organizacioni i mobilizacijski zadatak medu
zenama, osobito medu radnicama, preuzeo je prvi
»list slovenackih socijalistkinja« - »Zenski list«,
koji je 1913. g. izdavala i uredivala Lojzka Stebijeva, dakako u duhu tadasnjeg socijaldemokratskog reformizma i parlamentarizma. Ali, list je
izasao same sest puta, jer »nije naiSao ni na kakvu pomoe od same stranke«.
Kao opste socijalno pitanje, tako je Stebijeva htela
i zensko pitanje re!lavati »mirno i dostojanstveno«, i zato otklanjala borbu engleskih sufraietkinja ne samo »Sto zeli pravo glasa samo za deo
zena«, vee i zbog toga »sto je krajnje neesteticka«,
mada je smatrala da se »proleterski i gradanski
zenski pokret ... potpuno kriju u politickim i socijalnim zahtevima«, s obzirom na to sto se moderni zenski pokret »ne bori viSe samo za feministicke zahteve, vee je svoj rad poeeo da organski
unosi urad za opsti ljudski napredak«.
Svetski rat je doneo sa sobom mnoge strahote, ali i
velika obeeanja za buduenost. Godina 1917. je
snazno razdrmala slovenacke zene svih slojeva i
svih politickih shvatanja. To je bila godina »Majske deklaracije« i ona je bez obzira na svoj austrijskomonarhisticki okvir budila u narodu, a i
kod zena koje su za nju sakupile sedam debelih
knjiga potpisa, dva velika ocekivanja - nacionalno oslobodenje i spajanje svih Slovenaca i ujedi·
njenje Slovenaca sa ostalim jugoslovenskim naro·
dima, kao i socijalno pravednu drlavu, pravednu
i prema zenama. Posebno je radni narod oziveo
posle ruske oktobarske revolucije. Vojska se bunila, a zene-radnice, sluzbenice i zene radnika su
demonstrirale. Marta 1918. g. u Ljubljani zeleznicarske zene su sa crvenom zastavom na celu dosic pred zgradu pokrajinske vlade zahtevajuci poboljsanje ishrane. (:Zene zeleznicara su uopste bile
vrlo revolucionarne i 1920. g. zivo ucestvovale u velikom strajku zeleznicara). Marta 1918. g. adrian
je i javni zenski zbor na kome su zene traiile mir
i izborno pravo, pozdravljajuCi istovremeno revolucionarni ruski proletarijat. Aprila iste godine
su - uglavnom izbeglice koje je front oterao od
kuce - tri dana uzastopce demonstrirale po Ljubljani i zahtevale mir i hleb, zbog cega je uveden
policijski cas, a gradanima zabranjeno da se okupljaju na ulicama.
Medutim, kraj rata je doneo prvo veliko razocaranje- jos veeu rascepkanost slovenacke teritorije.
Ono sto su dotada delile pokrajinske granice, sada je pretilo ·da raskomadaju nove drlavne granice. Zato su zene 2. marta 1919. g. priredile u raznim krajevima Slovenije protestne zborove protiv
londonskog ugovora iz 1915. g., prema kome je veliki deo slovenacke zemlje obeean Italiji. Istovremeno su poslale odgovarajuce rezolucije na.Soj delegaciji na Pariskoj mirovnoj konferenciji.
Slovenke su, dakle, budno i revolucionarno ucestvovale u tadasnjim politiCkim i privrednim zbivanjima i opravdano ocekivale da ce im nova drlava
priznati ljudsku i gradansku ravnopravnost. Ali
ovo se nije desilo. Naprotiv! Pokazalo se da su
Slovenke donele iz Austrije bolji socijalni i gradanski pravni polozaj ncgo sto su ga imale zene u
Srbiji, Cmoj Gori, Makedoniji, Bosni i Hercegovini. Stara Jugoslavija dodu!le nikad nije izjednacila zakonodavstvo koje je nasledila sa svojim tolike razlicitim sastavnim delovima - a sva ta raznolikost zakona pogadala je uglavnom zene -, a
uvek je postojala opasnost da ce srpske zakone
uvesti i u druge delove drlave.
U svojim nacrtima za buduce uredenje driave samo
je socijaldemokratska stranka tada govorila o
politickim pravima zena i trazila i za njih opste i
jednako, neposredno i tajno pravo glasa za sva
zakonodavna i upravna predstavnistva. Medutim,
vee prilikom pripremanja novog izbornog sistema
za biranje narodnog predstavniStva dalo se naslutiti, da ce zajedno sa radnim narodom biti prevarene i zene. Zato su »ljubljanske socijalistkinje« na javnom zboru januara 1920. g. - na kome su se inace opsirno bavile privrednim pitanjima - od!ucno protestovale protiv namere vlade
da ih prevari novim izbornim zakonom u pogledu
izbornih prava. Zbor je pozvao zene da se sjedine
u Socijalistickoj strand i zajedno sa svetskim
proletarijatom podu u energicnu borbu za postizanje svih ljudskih prava. A tada su se socijaldemokrati onako kao i liberali vee poceli pribojaviti zenskog prava glasa, cak i opstinskog. No,
zene su izgubile i ono pravo glasa koje su neke
kategorije dotada imale. 1 )
Osnivanjem Trece internacionale marta 1919. g. nastao je i nov proleterski - komunisticki zenski
pokret. Dok je Druga internacionala priznavala opravdanost zenskih zahteva za ravnopravnost, Treca internacionala je izjavljivala da komunisticki
pokret ne moze uspeti bez saradnje zena, da moze
postiCi svoje ciljeve samo u zajednickoj borbi citave radnicke klase - muskaraca i zena.
Vee i prvi list slovenackih komunista »Baklja« u
svom prvom i jedinom broju jula 1919. g. pozivao
je zene na put proleterske klasne borbe navodeCi
Bebelove reci da buducnost pripada radniku i zeni. Na osnivackom zboru slovenacke komunistiCke stranke aprila 1920. g. bio je i kraCi referat o
zenskom pokretu, a za sekretaricu zbora izabrali
su mladu sluibenicu iz Trbovlja Toncku Ceeevu.
Ceceva je bila ina celu zena koje su krajem 1920.
g. javno pripremale »zensku politicku organizaciju«, odnosno ,,zensku komunisticku organizaciju«. List P.ove slovenacke socijalisticke, odnosno
komunistii'ke stranke »Rdeci prapor« objavio je
jula 1920. g. »Manifest komunisticke internacionale« od 4. marta 1920. g., u kome je zenama preporuceno da osnivaju svoje organizacije, legalne
ako je to moguce, inace ilegalne. Ali do ove organizacije nije doslo jer je sa Obznanom i komunisticki zenski pokret morao da prede u ilegalnost,
odnosno da potrazi odgovarajuce legalne mogucnosti za rad.
1) U Austriji su naime direktno oporezovane Zene i inte~
lektualke, u ono vreme uglavnom uCiteljice, imale oppravo glasa, ali i jedne i druge mogle su ucestvovati na izborima samo preko svojih zakonitih pred
stavnika, odnosno opunomoCenika.
~tinsko
4
�Posle rasula Austro-Ugarske i stvaranja nove drtave
Srba, Hrvata i Slovenaca, nastalo je mnogo novih
ienskih drustava i udruienja - dobrotvornih, obrazovnih i strucnih, a prvih godina su preovladivala izrazito narodnoodbrambena, jer se tada za
Slovence odlucivalo vrlo znacajno i bolno pitanje
- sta ce biti sa Trstom, Goricom, Primorjem,
Istrqm i Koruskom. U Mariboru je 1919. g. osnovano »Slovensko zensko drustvo«, a u Velikovcu
•Zveza zenskih drustev na Koroskem« (Savez zenskih drustava u Koruskoj). Ovaj Savez povezivao
je 56 zenskih drustava i izdavao list »Koroska zora«. U Gorici su Slovenke 1922. g. osnovale »Splosno slovensko drustvo« ( Opste slovenacko drustvo) i iste godine izdavale list »Goriska Slovenka«.
Izgubljena je borba za Korusku i fasizam na slovenackoj teritoriji pod Italijom unistio je brzo
tamosnja drustva i listove. Najdu2e se zadrzao mesecni casopis »Zenski svet«, osnovan u Trstu 1923.
g. Izdavalo ga je »Zensko dobrodelno udruzenje•,
koje je zelelo da pruzi pomoc siromasnim i da u
tom vidu oddava slovenstvo tamo gde su fasisti
vee od 1920. g. spaljivali slovenaeke narodne i radnicke domove. A i »Zenski svet• je sa godistem
1929. morao najzad da se preseli u Ljubljana, gde
je izlazio sve do okupacije 1941. godine. •Zenski
svet• se prosirio ne samo po slovenackoj i hrvatskoj okupiranoj teritoriji (u poeetku je donosio
i priloge na hrvatskom), vee i na celu Jugoslaviju, iSao po citavoj Evropi, pa eak u Severnu i Ju2nu Ameriku, Afriku i Aziju, svuda gde je sudbina
odnela slovenaeke iseljenice.
Zbog teskih privrednih prilika, naime vee od poslednjih decenija proslog veka pa do prvog svetskog
rata, gotovo cetvrtina slovenackog naroda otisla
je za radom i hlebom u tudinu, pre svega u SAD,
a mnogo zena otislo je u Egipat. Posle rata iselilo
se zbog fa5istickog progona osobito mnogo primorskih Slovenaca, najviSe u Argentina. Ubrzo su
nasi iseljenici poceli osnivati drustva i listove.
Svuda su u velikom broju i samopregorno radile
i iseljenice, koje su imale i svoje kruioke u zajednickim udruzenjima, pa i svoja udruienja, od kojih su posebno poznata 1926. g. osnovana »Siovenska zenska zveza• ( Slovenacki zenski savez) i
1934. g. »Progresivne Slovenke Amerike« u SAD.
Od 1929. g. »Siovenska zenska zveza« izdaje i svoj
mesecni casopis >>Zarja«.
Otkako je Komunisticka stranka morala preci u ilegalnost, njeni ilegalni listovi i forumi, kao i legalni listovi i organizacije koji su bili pod uticajem
komunista, cas su viSe a cas manje temeljito razmatrali polozaj i zahteve zena, njihovu ulogu u
borbi za novo drustveno uredenje ukazujuCi na
odgovarajuce organizacione oblike za uspesnu
borbu zenskog proleterskog pokreta. Osim toga,
mozemo iz komunistickih legalnih i ilegalnih listova i iz listova redigovanih u marksistickom duh?' oc_enjivati i teo:ijski nivo i shvatanje zenskog
pltanJa, odnosno zenskog pokreta u odredenim
periodima i trenutnu »strategiju i taktiku• Komunisticke stranke u njenom unutrasnjem odnosu
prema resavanju ovog pitanja i prema zenskom
pokretu izvan stranke, na primer iz clanka •Feminizam i borba radne iene« M. Knapove, to jest
uCiteljice Poldke Kosove, objavljenog 1934. g. u
mesecnom listu •KnjiZevnost• iii iz uvodnog clanka u prvom broju »Nase iene• 1941. g. •Putevi
i ciljevi zenskog pokreta• Vide Tomsiceve. Pored
nekih u tridesetim godinama izaslih temeljnih
marksistickih dela, koja su se posredno iii neposredno razracunavala i sa burtoaskim stavovima o
potcinjenosti :lena po prirodnim i bozjim zakonima, posebno su bile zapazene i izazvale veliko
klerikalsko negodovanje tri knjige Angele Vode»Zena v sedanji druZbi« (Zena u sadasnjem drustvu, 1934) i »Spol in usoda« (Pol i sudbina, 1938,
1939). A o revolucionarnim naporima radnica i
drugih radnih :lena u borbi za bolju sudbinu njih
samih i radnicke klase uopste najbolje svedoce
ilegalni dokumenti Komunisticke stranke.
Kada se 1923. g. Komun'isticka stranka legalizovala
u •Nezavisnoj radnickoj partiji Jugoslavije«
(NRPJ) i nameravala da organizuje sirok •zenski
pokret NRPJ«, i Pokrajinski sekretarijat NRPJ za
Sloveniju imao je u Ljubljani svoj zenski sekretarijat. Legalni slovenacki organ ove stranke »Glas
svobode« juna 1923. g. pisao je o »Zenskom pitanju• i konstatovao da u Sloveniji »naglo raste
broj radnica po fabrikama, rudnicima, kancelarijama, uredima itd.«, ali da uporedo s tim »ne raste proleterski zenski po kret•. J os iste go dine objavio je i nacela i organizacione mere »zenskog
pokreta NRPJ « koji je izmedu ostalog zahtevao
istu platu za isti rad i potpunu ravnopravnost polova pred zakonom i na svim podrucjima privatnog i politiCkog zivota.
Krajem 1923. g. Pokrajinski sekretarijat Komunis·
ticke stranke za Sloveniju doneo je i rezoluciju o
»zenskom pokretu•, verovatno u vezi sa odlukom
Izvrsnog odbora Komunisticke stranke Jugoslavije u Been jula 1923. g. da zenski pokret treba
oziveti. Od maja 1924. g. sacuvan je »izvestaj• o
radu i polozaju •Nezavisne radnicke partije Jugoslavije• koji u poglavlju •Zenski proleterski pokret - rad zenskog sekretarijata• konstatuje da
jugos!ovenskoj kapitalistickoj klasi i pored neeuvenog nasilja nije poslo za rukom da unisti revoJucionarni radnicki pokret, a isto tako ni proleterski zenski pokret. Zenski sekretarijati obnavljaju
svoj rad, pa i Pokrajinski sekretarijat u Ljubljani. Osim prosvetno-vaspitnog rada preko stampe,
predavanja i kruioka, izvestaj pominje i •celije•
u organizacijama gradanki- feministkinja, kao i
to da komunistkinje cesto objavljuju svoje clanke i rasprave u listu »Zenski pokret«.
S!ovenacka zenska drustva su se u maticnoj drtavi
osim katolickih - ukljuCila u •Narodni zenski
savez SHS« osnovan 1919. g., kasniji »Jugoslovenski zenski savez«, gde su dosledne i odlucne
napredne zene nailazile na prilicno nazadnjacka
shvatanja, osobito u pocetku. Zato su radikalnije
predstavnice veeine zenskih drustava U dr:lavi OS·
novale 1923. g. »Feministicku alijansu•, od 1926.
nazvanu •Alijansa zenskih pokreta«. Iako je bio
osnivacki zbor »Alijanse• odrZan u Ljubljani, drustvo •Zenski pokret« u Ljubljani osnovano je tek
januara 1926. godine.
•Feministicka alijansa• je prilikom osnivanja oznacila svoj pokret kao »izricito kulturni pokret•,
191
�svakako prema konceptu Lojzke stebijeve, njezine pokretacke snage, o velikoj zenskoj organizaciji1), ciji bi zadaci u prvom redu bili kulturni.
,>Glas
svobode«
se
sa
zahtevima
}>Alijanse<(
slozio, ali je istakao da je potpuno pogresno
ovaj zenski pokret nazivati izricito kulturnim pokretom, jer je zensko pitanje samo deo socijalnog pitanja, dakle prvenstveno privredno i
»eminentno polilicko pitanje«.
Ali Lojzki Stebi bila je kultura rezultanta »svih
vrcdnota, koje stvaraju radnici na umetnickom,
naucnom, nacionalnom, politickom, socijalnom i
nacionalno-privrednom polju«, a feminizam »oblik politickog, socijalnog i kulturnog rada« za
postizavanjc njezinih ideala socijalizma i humanizma.
Godine 1924. u Ljubljani je osnovana socijaldemo-
kratska ,zveza delavskih zona in dcklet« - ZDZD
( Savez radnickih zen a i devojaka), a u toku jeseni
iste godine pocela jc da izdaje i svoj »Zenski list«,
koji se ovako predstavio: »TeZimo za
ravnoprav~
noscu zcna . . . Nas zadatak bice ... prvenstveno
organizatorski i obrazovni, a sve ostalo i taka mora dod kao nuzna poslcdica svega toga ... Zah tevamo politiCka prava, zahtevamo socijalnu ravno-
pravnost, zahtevamo takvu socijalnu politiku koja cc jednako uvazavati potrebe oba pola ... Sarno u pobedi najsire i prave demokratije, kao i u
jakom, stalnom socijalistickom delovanju vidimo
mogucnost pune ravnopravnosti svih klasa i polova. Nas list je, dakle, istovremeno i klasno glasilo
socijalisticki misleCih zena ...«
Neki socijaldemokrati bili su protiv posebnog zenskog lista, a komunisti su pokusavali da ZDZD
pridobiju za sebc. U jesen 1925. g. u Centralnom
odboru u Ljubljani - ZDZD imala je i podruznice, osobito u industrijskim krajevima - nastupila
je komunisticka opozicija pod rukovodstvom Toneke Ceccve. Kongres adrian 1926. godine iskljucio je komunistkinje uveren da »proletarijat treba dusevnu revoluciju, a ne krvavu ...« Posle sestojanuarske diktature 1929. g. doslo je u Centralnom odboru ZDZD do nove komunisticke opozicijc, koju su ostale clanice odbora takode htele iskljuCiti, ali sada - maja 1934 - kongres to nije
potvrdio, i to uglavnom zaslugom podruznica cije
su Clanice bile tesno povezane s raznim radnickim
akcijama, i nisu dopustile da socijaldemokratski
politicari i sindikalne vode koriste njihovu organizaciju i njihov list za svoje ciljeve. ZDZD radikalizirala se i zaslugom zenske komisije kod Pokrajinskog komiteta KPJ za Sloveniju.
Sve do sestojanuarske diktature ZDZD je priredivala prilikom »zenske nedelje« zborove u raznim
krajevima Slovenije i na njima zahtevala zenska
izborna prava, mir u svetu, osiguranje za slucaj
nesrece i starosti, zastitu majke i dece itd. Ove
»medunarodne zenske nedelje« organizovane su
na inicijativu socijalisticke internacionale, ali su
se kako »Delavsko-kmetski Jist« (Radnicko-seljacki list) i kasnije »Enotnost« (Jedinstvo) - legalni listovi Komunisticke stranke - slagali sa
zahtevima i teinjama ovih »Crvenih nedelja«.
1) U Clanku »0 Zenskom pokretu u Sloveniji« u listu »De-
192
mokracija«, koji je 1918. i 1919. godine pod urednistvom
Lojzke Stcbijeve izdavala ,.socijalistiCka omladina«.
Juna 1925. g. »Udruzene zene Slovenije« (to jest 12
zenskih drustava) organizovale su javni zenski
zbor »bez razlike na stranke i stalcz« protiv preteceg prosirenja srpskog naslednog prava na celu
drzavu. Ovakvi zborovi odriani su tada i u nekim
drugim krajevima Slovenije. Na njirna su Zene,
pored ravnopravnosti u nasledivanju za zene i
bracnu decu, trazile i ravnopravnost za vanbracnu dectl, zensko pravo glasa i pozivale na borbu
protiv alkoholizma i prostitucije, manifestovale
za mir u svetu i podsticale sve jugoslovenske zene
na »zajcdnicki rad i borbw<. Oktobra 1927. g. apet su sva zenska drustva u Ljubljani na javnom
zboru trazila pravo glasa za narodnu skupstinu i
za sva sarnoupravna zastupniStva, a osin1 toga i
mir u svetu i pravednije socijalno uredenje.
Vee decembra 1928. g. Komunisticka partija Jugoslavijc u rezoluciji o radu mectu zenama konstatovala jc da radnice sve aktivnije ucestvuju u
strajkovima i raznim politickim akcijama i da
zbog toga !reba neizbezno u Ccntralnom komitetu
strankc osnovati komisiju za rad mcdu Zenama.
Zaista su strajkovi bili sve cesCi, osobito od 1932.
g., a u njima su u velikoj meri ucestvovale bas
zene (Maribor. Jesenice. Javornik. Trbovlie. Cclje, Kocevje, Murska Sobota, Kranj, Trzii', Novo
Mesto). Najvisi r,ivo i najsirc okvire dostigli su
1935. i 1936. g., osobito velikim strajkovima tckstilaca 1936. g., ll kojima su prcovladivale zene
(Ljubljana, Kranj, Maribor itd.). Taka Citamo u
jednom partijskom izvestaju za 1934. g. o radu
medu Zenama, o porastu >>revolucionarne volje i
spremnosti radnlca i radnickih iena za borbu«,
sto su >>dokazale borbe trbovljanskih radnickih
zena, strajkovi radnica u Hrastniku, Jesenicama,
strajk tekstilnih radnica u Mariboru i najnoviji
strajk radnica u Novom Mestu ... «,a to pokazuje
»cia radnice i radnicke zene kriju u sebi ogromne
rezcrve revolucionarnc energije«, koju bi trebalo
radom medu njima razviti u svesnu borbu.
Ilegalnu stampu Komunisticke stranke i razne njene forume najvise su angazovali dogadaji do kojih je doslo 1933. g. u rudarskim revirima. 0 njima su osobito mnogo pisali ilegalni »Rdeci prapor« i njegov prilog »Proletarka«. Po >>izvestaju
iz trbovljanskog revira«, 30. juna 1933. g. poceo je
>>zenski ustanak« u Trbovljama i mimo ocekivanja prosirio se i na Zagorjc i Hrastnik. Sa parolom »rad i hleb« rudarske zene su se okupljale
prcd kancelarijom rudnika. »Rdeci prapor« je tada zapisao da su zenc stale cak na celo borbe radnika. A >>Proletarka« je konstatovala da jos nikad
dotle »u istoriji radnickog pokreta u Sloveniji, a
ni u istoriji Slovenaca ... , zena nije nastupila kao
odlucujuCi faktor, kao snaga pred kojom mora
klonuti bes reakcionarnih vlada« i zakljucila da
se od sada i ubuduce mora racunati sa zenama,
jer ce se one jos boriti za svoja prava, i to u jedinstvenom frontu radnicke klase - »za rad i
hleb, za pravo i slobodu, protiv vojnofasisticke
diktature, za radnicko-seljacku vladu.«
Prosirena sednica CK KPJ oktobra 1933. g., u vezi s
tim dogadajima, konstatovala je borbcnost radnickih zena i ulogu koju one mogu imati u revolucionarnoj borbi, smatrajuCi da bez mobilizacije
�:lena i rada meau njima revolucija ne moze pobedili. Posebno se treba pobrinuti za rad u raznim
reformistickim i drugim zenskim organizacijama,
kao sto su ZDZD, »Zveza kmeckih fantov in deklet« (Savez seoskih mladica i devojaka), »Poselska zvcza« (Savez sluzavki) itd.
Zene su zaista hrabro i revolucionarno nastupale i
tada i kasnijc: strazarile u rudnicima i fabrikama,
cak i spavalc u njima da strajkbreheri ne bi mogli
na posao, bacale se pred lokomotive da za vreme
strajka niSta ne bi otislo iz fabrike itd. Napose
n1oran1o podvuCi da su u Strajkovima na svoj na-
cin saraaivale i seljanke. Seljaci i seljanke su za
vremc strajkova dobrovoljno i besplatno dovozili
Zivotnc nan1irnice radnicima. Taka se nije ostvari-
valo samo radnicko jcdinstvo vee i savcz radnika
i seljaka.
Krajem maja 1934. g. CK KPJ u posebnom pismu o
zenskom pitanju upozorio je svoje pokrajinske organizacije i na med:unarodni kongres radnih Zena
u Parizu, gdc bi trcbalo da bar ZDZD posaljc delcgata, s obziron1 na to Sto u Sloveniji in1a mnogo
radnica u industriji, a njihov broj jos rastc, a
osobito zbog cinjcnice sto jc pokret prolctcrskih
zena u Sloveniji »U poslcdnje vrcme odigrao znacajnu ulogu u borbi protiv besposlenosti (Trbovljc), kao i prijc u strajkovima (Jcsenice itd.)«. s
obzirom na to Sto je kongres legalan i Sto Ce na
njemu ucestvovati pored komunistkinja i napredne Zene iz gradanskih krugova, o njemu treba pi-
sati i u gradanskoj stampi. U pismu se posebno
traze podaci o zaposlenosti zena u Sloveniji, o njihovom polozaju i njihovim teskocama. Iduce godine meseca jula CK KPJ ponovo je pisao Pokrajinskom komitetu za Sloveniju o tim pitanjima,
jer su u Sloveniji »radne zene viSe nego u bilo
kojoj drugoj pokrajini Jugoslavije pokazalc i pokazuju spremnost i odlucnost za borbu«. Zato
rad meau njima mora biti masovan i obuhvatiti
sve slojeve radnih zena, zaposlene i nezaposlene,
organizovane i neorganizovane, takoae one u klerikalskim i reformistickim organizacijama, radnice i sluzbenice. Pokrajinski komitet KPJ za Sloveniju septembra 1934. g. potvrdio je navodeCi pored demonstracija u Trbovljama jos i strajkove u
Mariboru, Duplici i Rusama da su »Zene vrlo revolucionaran element« i da su »mestimiCno poka-
zivale cak i vecu spremnost za borbu od muskaraca<c.
Novembra 1935. g. vlast je raspustila »Savez radnickih zena i devojaka« sa svim podruznicama tvrdeCi da deluje politicki, mada je bio osnovan kao
nepoliticka organizacija da njegove podruznice
drle pozitivna propagandna predavanja o Sovjetskom Savezu i pozivaju radnike u borbu protiv
kapitalizma, i najzad, da je Savez u vezi sa ilegalnom Komunistickom strankom, jer je njena delegacija uzela ucesca na kongresu zena u Parizu.
Ovaj meaunarodni kongres protiv rata i fasizma oCigledno je ljubljanskoj politickoj vlasti bio sumnjiv od samog pocetka, jer nije htela da potvrdi
pravila zenskog »Odbora protiv rata i fasizma«
tvrdeci da ne moze dopustiti politicko drustvo.
I pored toga, novembra 1934. g. u Ljubljani i drugim krajevima Slovenije odr2:avani su zborovi zena protiv pretece opasnosti od rata i fasizma.
Vee u dvadesetim godinama i napose u godinama
posle diktature 1929. g., zene su radile u velikom
broju i u pokretu za pomoc politickim zatvorenicima i njihovim porodicama (Crvena pomoc). I
svc viSe Zcna, one najaktivnijc u Strajkovilna i demonstracijama i politicki najsvesnije, posebno iz
redova radnica i studentkinja, postaju Clanice Komunisticke stranke, mnoge sa vaznim politickim
i drugim partijskim zadacima, kao na primer
Zdcnka Kidric i Lidija Sentjurc. Pepca Macek·Kardelj postaje 1937. g. Clanica prvog CK KP Slo·
venije, a Vida Tomsic 1940. g. clanica CK KPJ.
Sve viSe je i zbog l>propagande komunizma« poli-
cijski progonjenih, hapsenih, mucenih i na robiju
osudivanih zena. Marija i:umer je 1937. g. napisala Cak i knjiZicu »Sedemdeset dni v glavnjaCi<c
o policijskim metodama pri istrazivanju politickih hapsenika, a 1940. g. odvedene su i tri zene
u koncentracioni logor u Bilecu.
Bilo je i drugih represalija. Zabranjeno je radnicko
prosvctno drustvo »Svoboda« kao i docnije radniC.ko prosvetno druStvo »Vzajernnost« sa mnogo
svojih podruznica, u kojima je radio i veliki broj
radnica i drugih zena. Zabranjeno je ,zensko drustvo« u Murskoj Soboti, a nije dopusteno ni osnivanjc ,>Z:enskog pokreta« i zbog rczolucije, koja
je trazila amnestiju politickih zatvorenika, usvojene na godiSnjoj skupstini slovcnacke sekcije Jugoslovcnskog zenskog saveza 1935. g. predsednica
sekcijc, Minka Govckar osuaena je na noveanu
globu, odnosno na zatvor.
Same prilike, sve gore, kako u socijalnom, tako i u
nacionalnom pogledu, a i politicki rad meau njiDla, sve viSe su udruZ.ivale slovcnaCkc Zenske or-
ganizacije,
godina, na
stracije i
ganizatori
venaCka
veza«
osim klerikalskih, osobito tridesetih
zajednicke akcije, proteste, demonmanifestacije. Kao inicijatori i orovih akcija nastupali su ili slo-
sekcija
sama iii
»Jugoslovenskog
neko u
njoj
Zenskog
sa-
uclanjeno dru-
Stvo, najCeSCe })Zenski pokret«, >)DruStvo akademw
ski obrazovanih Zena«, »DruStvo domaCica« ili
})Savez radniCkih Zena i devojaka<( ili viSe druSta-
va zajedno. Tako je u Ljubljani 1933. g. odrlan
velik zbor protiv paragrafa 171, to jest za legalizaciju pobacaja iz socijalnih razloga, zatim zbor
protiv skupoce. Iste godine zenske organizacije
su protestovale posebnom rezolucijom sto skolske 1933/34. god. nisu hteli primati devojke u
ljubljansku Uciteljsku skolu. U prolece naredne
godine u Ljubljani je odrhn protestni zbor protiv redukcije zena u javnim sluzbama, a u toku jeseni protestni zbor protiv zapostavljanja :lena s glavnim zahtevom: isla plata
za isti rad. I 1935. godine bio je protestni zbor:
protiv nameravanog ukidanja Zenske gimnazije u
Ljubljani, protiv ukidanja prvog godista u zenskim uCiteljskim skolama i protiv naredbe koja
je smanjivala dodatak na skupocu udatim javnim
sluzbenicama. Oktobra 1935. g. u Sloveniji su kao i u ccloj zemlji - odrlavani zborovi za zensko pravo glasa. Go dine 1937. zene su na zboru u
Ljubljani protestovale protiv finansijskog zakona
po kome su uCiteljice, ako su htele ostati u sluz-
193
�194
bi, morale da se udaju samo za ucitelja. 1938,
1939. i 1940. bilo je viSe demonstracija protiv
skupoce. Na njima su zene protestovale i protiv
izvoza namimica u Nemacku, a istovremeno manifestovale za mir i za oslanjanje na Sovjetski Savez. Dccembra 1939. g. opct su i u Sloveniji, kao
i u drugim krajevima zemlje, hili veliki zborovi
za zensko pravo glasa, a u Mariboru su zene cak
osnovale i »Medudrustveni akcijski odbor za zensku ravnopravnost«. U januaru 1941. g. na svim
veCim stanicama, pocev od Jesenica, zene su protestovale protiv progona !judi u internaciju u
Ivanjicu.
Sa prestankom rada »Saveza . radnickih zena
i devojaka« prestao je i njegov »Zenski list«, ali
ostali su i osnivali se drugi zenski listovi. »Zveza
gospodinj« (Savez domacica) imao je list »Gospodinja«, »Zveza gospodinjskih pomocnic« ( Savez
kucnih pomocnica) list »Gospodinjska pomoenica« (Kucna pomo6nica), >>Zveza kmeckih fantov
in deklet« (Savez seoskih mladica i devojaka) list
»Gruda«, zatim su postojali i razni strucni i katolicki zenski listovi, zenski prilozi u dnevnim i
nedeljnim listovima itd. »Zenski svet«, najrepre·
zentativniji slovenacki zenski list, sredinom 1940.
g. zbog novcanih teskoca pre5ao je u ruke liberalnag dnevnika »Jutro«, zbog cega su ga izrazito levicarski orijentisane saradnice napustile. A tada
se u vezi sa referatom o radu medu zenama oklobra 1940. g. na Petoj zemaljskoj konferenciji KPJ
vee spremao nov zenski list, prvi slovenacki zenski list koji je pokrenula slovenacka Komunisticka stranka - »Nasa zena«, koji je izasao legalno
pre rata samo tri puta- januara, februara i marta 1941. godine.
U borbi protiv ogranicavanja starih i za sticanje
novih zenskih prava, u borbi protiv pretece ratne opasnosti i fasizma, i pored raznih idejnih i
taktickih razlika, ostvarivao se jedinstven zenski
front i sve viSe usmeravao u nacionalnoodbrambena nastojanja, jer - s obzirom na spoljni i unutrasnji politicki polozaj - kao sto je konstatovala i rezolucija osnivackog kongresa Komunisticke stranke Slovenije 1937. g. »Siovenacki narod
u Citavoj svojoj istoriji jos nikad nije bio u tako
velikoj opasnostk Ali o tome nije bilo dopusteno ni pisati ni govoriti. Tako je na primer zbog
upozoravanja na tu opasnost sa dokumentovanom
okruznicom o nacistickoj propagandi u nasim
krajevima, predsednica slovenacke sekcije Jugoslovenskog zenskog saveza 1938. g. hila ponovo
osudenan. »Drustvo Dam visokosolk« prvo je
1937. g. poeelo da organizuje takozvane »radne
tabore«, najpre u socijalno, a kasnije posebno
u nacionalno ugrozenim pogranicnim krajevima
Slovenije. Ovo drustvo, osnovano 1934. g. ultraklerikalci su vee iduce godine oglasili za »zensku
ekspozituru marksizma i komunizma« u Ljubljani, a univerzitetski senat ga raspustio u jesen 1940.
godine. Iz njega su pored mnogih drugih aktivistkinja i borki narodnooslobodilackog pokreta
izasle i tri narodne herojke.
Marta 1939. g. je 67 slovenackih zenskih i 185 mesovitih drustava potpisalo posebnu spomenicu koja
je u okviru narodnoodbrambenih akcija manifestovala za narodnu ddavu i isticala da Slovenke
zele »S obzirom na ozbiljnost situacije napustiti
sva trenja i zajednicki raditi za zajednicke koristk Tada je osnovan i »Mcdudrustveni odbor slovenackih zenskih drustava«, ali bez katolickih, koja su poziv odbila. »HriScanski zenski savez« smatrao je, naime, da za ddavu ne postoji nikakva
opasnost.
Godine 1918. Ivan Cankar je u jednom govoru u
Trstu u vezi sa slovenackom Socijaldemokratskom strankom rekao da »Stranka nije videla naroda, narod nije video stranke«. Au godinama pre
drugog svetskog rata sve viSe se u vezi sa slovenackim narodom i njegovom Komunistickom
strankom moglo kazati da je stranka videla narod
i zbog toga je i narod video stranku.
Jula 1940. g. Komunisticka stranka Slovenije diskutovala je 0 brizi za »Stvaranje i Vaspitavanje zenskog kadra«, a za 8. mart 1941. g. izdala je poseban letak. I tada vee ilegalna »Ljudska pravica«,
koja je za svog legalnog izlazenja 1934. do 1936.
g. bez teoretisanja jednostavno obavestavala o neizddljivim prilikama u kojima su zivele i radile
radnice, o teskom zivotu seljanki, a i pi tala se jednostavno: kako to da najdosledniji borci za slobodu naroda, radnici i seljaci, taka cesto zaboravljaju i za zene traziti one slobode koje zele za
sebe, objavila je februara 1941. g. za medunarodni Dan zena clanak u kame provejava osnovna misao komunistickog zenskog pokreta: »Od oslobodenja proletarijata zavlsl oslobodenje zene. Nema
oslobodenja proletarljata bez oslobodenja zene.«
Ova misao se uskoro ne samo nacelno vee u krvavoj
stvarnosti uopstila u slovenackom narodnooslobodilackom pokretu. Istorija je pokazala da se
narod ne maze osloboditi ako se za njegovu slobodu ne bore i zene i da se zene ne mogu osloboditi ako se ne oslobodi narod. A Slovenke - ne
samo one koje su zivele u Jugoslaviji vee i one
pod Italijom i Austrijom - borile su se i pada\e
za svoje, za socijalno i za nacionalno oslobodenje.
ULOGA lENA U BORBI ZA ZIVOT I SLOBODU
SLOVENACKOG NARODA 1941. DO 1945. GODINE
Okupatori su raskomadali slovenacku teritoriju; juzni deo je kao Ljubljanska pokrajina pripao fasistickoj Italiji. severni deo (Gorenjsku i Stajersku) okupirale su hitlerovske trupe, a severoistoeni deo (Prekomurje) pripao je Madarskoj. Zapadni i najseverniji deo slovenacke teritorije ( Slovenacko primorje i Koruska) su vee posle prvog
svetskog rata predati Italiji i Austriji. Mada su se
novookupirani krajevi nasli pod istom vladavinom sa anima koji su hili okupirani vee davno,
okupatori su zadriali stare ddavne granice, a postavili su i nove; da bi stanovniStvo pojedinih
slovenackih pokrajina bilo sto vise razdvojeno,
nametnuto mu je sest razlicitih okupatorskih
reiima.
Sada je viSe nego ikad bio nuino potreban masovni
i jedinstveni otpor svih Slovenaca. Jedinstvo radnog naroda Slovenije, u cemu su ucestvovale radnice, seoske zene, studentkinje i intelektualke, kovalo se vee godinama inicijativom KP Slovenije i
�utvrdivalo se u zajednickim akcijama, strajkovima i demonstracijama protiv iskoriScavanja i te·
rora, u akcijama protiv skupoce, u nacionalnoodbrambenim akcijama protiv preteceg fasizma i rata, u pomoCi politii'kim zatvorenicima. Ovo borbeno iskustvo radnih !judi bilo je dragocena osnova za stvaranje nesalomljivog jedinstva slovenackog naroda u narodnooslobodilai'koj borbi.
Poslednjih dana aprila 1941. g. rukovodstvo KP Slovenije dalo je inicijativu i organizovalo osnivacki
sastanak Antifasisticke fronte, koja je ubrzo posle
osnivanja dobila naziv »Osvobodilna fronta slovenskega naroda«. Osvobodilna fronta slovenai'kog na~oda - OF - je u borbi protiv okupatora
povezala komuniste, demokratsko krilo »Sokola«,
hriScanske socijaliste i napredne kulturne radnike. Kratko vreme iza toga Osvobodilnoj fronti
prikljucilo se jos oko 20 znacajnijih grupa sa razlicitom politickom i idejnom opredeljenoscu usvajajuCi program Osvobodilne fronte.
Osnova za udruzivanjc tih organizacija bila je usvajanje »Temeljnih tacaka Osvobodilne fronte slovcnskega naroda«. Osvobodilna fronta nc samo
sto ni]c priznala fasistii'ko-imperijalistii'ko komadanje Slovenije i Jugoslavije, ncgo se borila za
oslobodcnjc i ujcdinjcnjc i'itavog slovenackog naroda, i zato je od samog pocetka borbom obuhvatila Citavu slovenaCku nacionalnu teritoriju i
sve Slovcnce, pa i one koji su dotada ziveli izvan
granica stare Jugoslavije. Za grupe koje su se
udruzile u OF vazio je princip da sacuvaju svoju
grupnu autonomiju u okviru opste discipline OF
i obaveza na medusobnu lojalnost. Opsta discipUna OF istovremeno je predstavljala opstu narodnu disciplinu i jedinstvo. Zakljuceno je da posle oslobodcnja OF kao celina preuzme vlast, a
dotle sve snage udruiiti za podrsku oruzanoj partizanskoj akciji protiv fasisticko-imperijalistii'kog
okupatora.
Vee u maju 1941. godine pocinje siroka politicka akcija. Sistcmatski sc organizuju sastanci i konferencije na kojima kornunisti i drugi osnivaCi OF
objasnjavaju uccsnicima principe i zadatke OF i
bo.rbc protiv okupatora. Odbori OF stvoreni su
u maju, junu i juJu, prvo u Ljubljani, po ulicama
i kvartovima, u fabrikama, ustanovama, medu
kulturnim i prosvetnim radnicima, lekarima,
pravnicima, na Univerzitetu itd. Pocetkom 1942.
godine bilo je u samoj Ljubljani, koja je tada brojala nesto preko 60 hiljada stanovnika, viSe od
400 odbora OF. Odbori OF su organizovani i u
svim pokrajinama Slovenije, u gradovima i po
selima; u· neke, osobito sire odbore, bili su ukljuceni, pored komunista, predstavnici osnovnih grupa OF: hriScanski socijalisti i sokoli, a u vecini
odbora su se neposredno ukljucivale hiljade sta·
novnika koji su hteli da organizovano doprinesu
borbi za uniStenje okupatora i oslobodenje citavog slovenackog naroda.
Razvijanju i jacanju OF, kao i oruzanoj borbi u
citavoj Sloveniji, znatno je doprinela partijska
konferencija za Sloveniju odriana 1. i 2. juna
1941. godine u Ljubljani, na kojoj su, uprkos tolikim granicama, ucestvovali delegati iz gotovo
svih pokrajina Slovenije. Detaljno su razmatrani
uloga i znacaj OF i pripreme za oruianu borbu.
Na inicijativu KP odriana je konferencija »Delavske enotnosti<< - DE - (Radnicko jedinstvo) na
kojoj su ucestvovali predstavnici dotadasnjih sindikalnih organizacija. Zatim se organizacije DE
osnivaju gotovo u svim fabrikama; »Delavska
cnotnost<< je tom prilikom usla u OF kao celina i
prcko svojih osnovnih jcdinica u fabrikama. U
organizacijama· DE bile su organizovane u velikom
broju i <adnice.
Pored odbora OF i DE, koji su imali politicko-propagandni akcioni karakter i neumorno jacali meau ljudima ideju oruzane borbc, organizovane su
i »ilegalna tehnika<< kao sluzba za stampanje i rasturanje ilegalne stampe, izradu ilegalnih dokumenata, organizaciju radio-veza i kurirskih veza,
osnivanje razliCitih ilegalnih radionica itd. Posebno su organizovane borbene grupe koje su izvodile prve sabotaze i diverzantske akcije i Varnostno obve5cevalna sluzba- VOS - (Zastitno-obavestajna sluzba), koja je budno pratila politicku
i vojnicku aktivnost okupatora i domacih izdajnika i sprecavala njihove akcije protiv OF i partizana. Treba napomenuti da su vee 1941. g. organizacijama OF u zeleznickoj sluibi i medu lekarima povercni specijalni zadaci: jednima koriScenje saobracajnih veza za potrebe OF i NOV i informisanje o vojnickim transportima, a drugima
osnivanjc partizanskog saniteta, sto je uspesno
obavljeno osobito u Ljubljani.
Oclmah posle vee pomenutc prvojunske partijske
konferencijc poccle su se u sumama okupljati pr·
ve grupe partizana. Komunisti i skojevci su svuda bili u prvim redovima ovih formacija i u akcijama. Glavni stab slovenackih partizanskih jedinica pripremio je jedinstveni plan oruzane borbe. U citavoj Sloveniji je u pocetku bilo 12 partizanskih jedinica koje su se brzo istakle u dobro
organizovanim i vojnicki izvedenim sabotazama i
diverzijama. Uprkos tolikom komadanju slovenacke teritorije i razlicitoj taktici sest okupatorskih reiima organizacija OF i oruiana borba pocele su skoro istovremeno na svim podrucjima i
sirile su se svuda.
U podnozju planine Storl.ic, u Gorenjskoj, avgusta
1941. g. pali su prvi partizani, medu njima 3 zene,
i streljani prvi taoci. Posle napada Rasicke cete
na nemacku vojnicku autokolonu 20. septembra
1941. g. spaljeno je prvo slovenacko selo Rasica u
neposrednoj blizini Ljubljane, muskarci streljani
iii odvedeni u zatvore, porodice iseljene. U jesen
1941. godine napadnute su okupatorske baze u Zagorju i Sostanju u Stajerskoj, Lozu u Notranjskoj, Buckoj u Dolenjskoj itd. Bilo je takode v1se
junackih borbi prvih partizana sa okupatorima u
raznim krajevima Slovenije. Decembra 1941. g.
organizovani su ustanci u Gorenjskoj: u Poljanjskoj, Gornjesavskoj i Bohinjskoj dolini. Ustanci
su silom okupatora ugu5eni, ali su partizanske jedinice ostale organizovane i kompaktne. U trodnevnoj borbi partizana sa nemackom vojskom u
Drazgosama pocetkom januara 1942. g. poginulo
je oko 70 Nemaca. Selo Draigose poruseno je i
zapaljeno, stanovniStvo najvecim delom odvedeno
u logore. Oruzana borba se razvijala postepeno,
uporno, bez prekida. KP i OF su stalno ukljuCivale nove borce u partizanske jedinice i nove aktivi-
195
�196
ste u redove OF. Aktivisti su neposrednim politickim radom u narodu i organizovanjem masovne
saradnje i pomoCi partizanima isto taka rizikovali svoje zivote boreCi se da okupatori nikad ne
uniste OF i partizane, ni da ih proteraju sa slovenacke teritorije.
Neprekidna aktivnost i oruzana borba protiv okupatora sve jasnije su diferencirale pripadnike OF
i one sto su oportunisticki i spekulantski savetovali opreznost, upozoravali na zrtve itd., cekali
koje ce velike sile pobediti, pozivali se na stav izbeglicke jugoslovenske vlade u Londonu, a na taj
nacin namerno ili nenamerno delovali u korist
okupatora. Osvobodilna fronta je svojim programom i akcijama uspela da okupi i aktivira najsi·
re mase slovenackog naroda; narod koji je u isto·
riji uvek bio potCinjen, uzeo je svoju sudbinu u
svoje ruke i uspesno se borio za svoju slobodu i
buduenost.
Dubljem razumevanju situacije i mera KP i OF u
to vreme mogu doprineti reci Borisa Kidrica, tadasnjeg politickog sekretara Izvrsnog odbora OF
- IO OF: >>Masovni razvoj OF stvorio je osnovu
za partizanstvo u Sloveniji. Treba biti svestan da
bi u Sloveniji, s obzirom na vrlo razgranate saobraeajne arterije i sve vrste komunikacija, kao i
s obzirom na vrlo gustu mrezu nemackih i italijanskih okupacionih posada, partizanski pokret
bio potpuno onemogucen aka ne bi imao jako,
pravilno organizovano i vodeno masovno politicko zalede.«
Nacifasisticki teror je odmah u pocetku najgore po·
godio stanovnistvo i jako otdavao narodnooslo·
bodilacki pokret u Gorenjskoj, a osobito u Stajerskoj. U plodnim vinorodnim podrucjima Sta·
jerske se vee godinama pre okupacije ukorenila
peta kalona. Nemei i nemacki orijentisani vlasnici
mnogih imanja driali su siromasne slojeve slovenackog zivlja u matcrijalnoj zaostalosti i bcdi i
obmanjivali ih demagogijom. Pritisak germanizacije na slovenacku teritoriju vrsen tokom vekova,
pos]e okupacije pojavio se u vidu monstruoznog
plana Hitlera i Himlera o preseljavanju 230 hiljada Slovenaca iz Gorenjske, Stajerske i Krskog polja, to jest sa teritorije gde je tada zivelo nesto
vise od 500 hiljada Slovenaca. Hitlerovim recima
prilikom njegove posete aprila 1941. Mariboru:
»UCinite mi tu pokrajinu opet nemackom!« poee·
lo je neopozivo uniStavanje slovenackog naroda.
Organizovani otpor stanovniStva i oruzane akcije
partizanskih jedinica su vee u samom pocetku
sprecavale ove Hitlerove namere, tako da je pre·
seljavanje slovenackog stanovnistva samo delimicno izvedeno.
Vee krajem 1941. godine OF je imala tako snazan
utieaj u narodu da je dobivala, posebno u Ljubljani i clemente vlasti, pa je u neku ruku postajala driava u driavi. Rukovodstvo OF je izdavalo
odluke, raspisivalo narodni porez i narodni zajam
koji su gradani placali u osnovnim organizacijama OF. Izricane su i izvrsavane presude izdajnicima. Redovno je izlazila ilegalna stampa OF. Izvesno vreme je u Ljubljani radila i tajna radio·Stanica OF. Odbori, aktivi i grupe OF hili su utkani u sve institucije javnog zivota, cak i u usianove i preduzeca koje su osnivali okupatori. OF
je delovala organizovano u okupatorskim upr.
no-politickim i vojnim institucijama, u poli<
skarn aparatu, u redovima okupatorskih sarad
ka - be!e i plave garde, gde je tajna delatnost 1
stalno ugrozavala njihove planove i akcije. Sta
na primer, za stanovnike Ljubljane znacila 1
OF, neosporno dokazuju i stoprocentno usp
manifestacije jedinstva 29. oktobra i I. deceml
1941, pa 3. januara i 8. februara 1942 - dani1
znacajnim u istoriji i kulturi Slovenaca - k<
su imale pravi plebiscitarni karakter. Po narc•
nju IO OF tih dana je izmedu 19 i 20 casova s
novnistvo u celini disciplinovano i istovreme
napustilo sve ulice i lokale i demonstrativno.
naslo u kucama.
Napredne i slobodoljubive slovenacke zene su ol
paciju docekalc spremno i hrabro. Mozemo r
da gotovo nije bilo odbora OF iii akcije gdc n
vee od samog pocctka delovale i zene iz svih d
stvenih slojeva. Na nekim sektorima rada bile
Cak u veCini: u organizaciji pomoCi Zrtvama ol
patorskog terora i porodicama partizana, u
galnoj tehnici, intcndanturi, kurirskoj i masov1
obave5tajnoj sluibi, u radio-vezama i radio-stan
OF u Ljubljani. Nalazimo ih i u prvim partiz;
skim jedinicama, u borbenim grupama i Nan
noj zastiti, na sanitetskim i radio-telegrafskim k
sevima. Zene su se ukljucivale u odbore i akt
OF najcesce neposredno, a i preko organizacij.
grupa koje su imale svoje predstavnike u Vrh<
nom plenumu OF. Povezivale su se postepeno,
i u dogadajima koje su izazivali okupacija i f2
sticko nasilje. Pocetkom jula 1941. g., kada
prolazili transporti iseljenih porodica, iene su
dovno dolazile na zeleznicke stanice, npr. u Ljt
ljani u SiSki, da bi im pomogle hranom i op
mom. Istovremeno, kada jc narod iz Gorenjsk
Stajerske masovno bezao u Ljubljansku pokn
n·-> da bi izbegao prinudno preseljavanje, zatvo
logore i smrt, zene su pomagale na italijansko--J
mackoj granici, na prelazima preko granica, (
vale prenocista, hranu, informacije itd. Seoske
ne, majke i domacice, osobito u planinskim S<
rna, zaseocima i usamljenim domaCinstvima, 1
magale su prvim partizanskim . jedinican
organizovale ishranu, negovale i sakriv;
ranjenike, mada o Osvobodilnoj fronti
organizovanoj
narodnooslobodilackoj
bo1
jos tada nisu mnogo znale. Kasnije su se hilja
zena ukljuCivale i u odbore OF. Ni surove odm:
de okupatora, o kojima govori i veliki broj spa!
nih i porusenih sela i domaCinstava i traged
majki koje su sa svojom decom nestale u nem;
kim i italijanskim logorima zbog necovecnih rr
ka i gladi, nisu mogle sprecili da seoske zene
Sloveniji masovno ucestvuju u pomaganju nar<
nooslobodilacke borbe.
Razvijali su se i posebni oblici rada na sistem
skom ukljucivanju, aktiviranju i idejno-polit
kom uzdizanju zena. Jos ranije, a i neposred
posle okupacije, pri CK KP& je delovala poseb
komisija koja je imala zadatak da razvija rad n
du zenama i time pomaie parti j skim organiza
jama. Pojedine zene
predratni clanovi l
(Marjana Draksler, Pepca Kardelj, Zden
Kidric, Darinka KovaCic, Ana Krivic, Angel
�Ocepek, Lidija Sentjurc, Mira Svetina, Vida Tomsic itd.) bile su odmah u pocetku 1941. godine, a
neke od njih jos i ranije, clanovi iii sekretari okmznih, rejonskih i drugih komiteta KP, odbora
OF iii drugih rukovodstava. U jesen 1941. godine
je i kod Izvrsnog odbora OF osnovana posebna
komisija za rad meclu zenama. Tu su radile predstavnice osnovnih grupa OF, clanice partije, hriscanske socijalistkinje i clanice »Sokola«, to jest
za KPS Lidija Sentjurc, za hriscanske socijalistkinjc Jozica Toman-Kovac i kao prcdstavnica
»Sokola« Marta Pustisck. Na slican nacin su zene
delovalc i u nckim okruznim organizacijama. Na
tcrenu se formiralo i delovalo sve vise zenskih
grupa koje su se, medutim, veCinom ukljui'ivale
u snazno prosiren organizam OF. To su bile veCinom zene koje se nikad nisu politicki opredeljivale, a koje su se tada okretale KP i OF neposredno kao jedinoj nadi za spasenje iz tadasnje situacije.
Kada su partizanske jedinice u prolece i leto 1942.
godine izborile u Dolenjskoj, Beloj Krajini i u
Notranjskoj prve osloboclene teritorije, zene su
se odmah ukljucile u rad na organizovanju pomoCi partizanskim jedinicama u ishrani i opremi,
prikupljanju opreme za partizanske bolnice, lekova, sanitetskog materijala i bolje hrane za ranjenc
i bolesne partizane. Trebalo je obraditi svaki delie zemlje i brzo prikupljati ranc poljoprivrcdnc
proizvode. U ovaj posao ukljuCivalc su i omladinu, cak i decu, a naravno i starijc !jude. Trebalo
se boriti protiv spekulanata koji su iskoriscavali
opstu oskudicu i protiv onih koji su pokusavali
da po svaku cenu izbegnu l.rtve koje je iziskivala borba za slobodu.
Veliki znacaj za stanovnistvo oslobodene teritorije
imali su u to vreme izbori za mesne narodnooslobodilacke odbore. Izbori i ucesce u njima bilo je
takode za zene najznacajniji politicki zadatak, a
istovremeno i jedan od velikih dogadaja u njihovom zivotu. To su bile ve6inom seoske zene. Mada je to za njih bilo nesto savim novo i neocekivano, one su odusevljeno i ponosno sprovele ovo
svoje pravo i duznost izlazeCi na izbore gotovo
stoprocentno.
0 broju zena izabranih u narodnooslobodilacke adbore nema preciznih podataka. Prema prosecnoj
oceni bilo ih je vise od jedne tre6ine svih izabranih. Posto je veliki broj muskaraca odlazio u partizane, zene su u odborima samostalno obavljale
veoma teske zadatke i poslove. U nekim odborima birane su i radile same zene.
Zene su hrabro podnosile i sve strahote okupatorske ofanzive u julu, avgustu i septembru 1942. godine. Velike vojne snage neprijatelja prosle su
preko oslobodene teritorije i kroz prastare sume
Koeevskog Roga, po kome je ova neprijateljska akcija dobila i svoj naziv »roska ofanziva«.
Fasisti su za izvesno vreme razbili osloboilenu teritoriju, ali nisu mogli uniStiti partizanske jedinice. Zato su se okomili na goloruko stanovniStvo
koje se nije blagovremeno sklonilo. Spalili su stotine domaCinstava i citave zaseoke i sela od Notranjske, preko Kocevja sve do Kupe, ubijali i
bacali u plamen zene, starce i deeu, odvodili u
Iegore cak i bremenite zene, novorodencad, boles-
nike i starce. Preko II hiljada interniranih Slovenaca na Rabu- od kojih je od hladnoce i gladi umrlo oko 4.000 - svedoci o uzasima ove ofanzive.
Poznato je selo Babna Polica u Loskoj dolini u
Notranjskoj, gde su 1942. godine sve zene ostale
udovice, jer su okupatori iznenada napali selo i
streljali sve muskarce.
Prema dogovoru italijanskih i nemackih okupatora
istovremcno je bcsnela ofanziva i u Gorenjskoj,
gde su nemacki okupatori imali zadatak da po
svaku cenu oCiste teren od partizana.
Najtcii teror je sve od prvih provala 1941, kroz celu
1942. godinu i dalje besneo u Stajerskoj. Tu su se
partizanske jedinice, organizacije OF i KP uspele
odrzati samo u pojedinim predelima i naseljima, i
to po cenu velikih htava i u najte:lim uslovima.
Nemacki okupatori su za svaku partizansku akciju streljali taoce, i to jos veCi broj nego u Gorenjskoj. Od jula 1941. do marta 1943. g. su samo
u Stajerskoj streljane 82 zene kao taoci.
Zene koje su uspele da se sa decom sklone od unistenja jos u toku ofanziva uspostavljaju ponovo
veze sa partizanima i dalje im, prema svojim mogucnostima, pomazu. Bas u toj neprekidnoj saradnji i svestranoj pomoci stanovnistva je - pored
vojnih i drugih uslova specificnih za Sloveniju u
to vreme - tajna neuniStivosti partizanskih jedi~
nica i narodnooslobodilackog pokreta u Sloveniji.
Za vrcme italijanske - »roske« ofanzive 1942. godine nastupile su prvi put zajedno sa okupatorom
i 01·uzane belogardisticke jedinice koje je organizovala domaca klerikalna reakcija. Pretnjama ili
obecanjima hteli su da od Osvobodilne fronte odvoje sto vise njcnih pristalica tvrdeCi »da je sada
najopasniji bezbozni komunizam koji se krije u
Osvobodilnoj fronti i da je jcdina mogucnost za
slovenacki narod da u zastiti okupatora ceka rezultat rata i preuzimanje vlasti u dogovoru s izbeglickom jugoslovenskom vladom i njezinim zapadnim pomagacima«. Belogardisti su za borbu
protiv partizana naoruzavali prvenstveno seoske
mladice i manje svesno stanovnistvo, cesto i prinudno. Sa njima su na razne nacine saraaivali i
plavogardisti, veCinom oficiri bivse jugoslovenske
vojske i pristalice Draze Mihajlovica. Izdajnici su
u ime odbrane vere i boga ubijali, palili i pljackali svuda gde su se !judi povezivali i saradivali
sa partizanima i Osvobodilnom frontom.
Odmah posle oruzanih nastupanja kvislinskih formacija bilo je nuzno da se jos pojaca rad i uticaj
OF na mase koje su ostale na periferiji politickih
i vojnih zbivanja, a osobito na religiozno stanovniStvo na selu, da se paraliSe pritisak bele garde i
izdajnickih popova koji je narod zbunio, razdvo·
jio i uplasio. Bilo je nuzno da OF sve jace uevrscuje u masama svoj koncept samostalne oruzane
narodnooslobodilacke borbe nasuprot pristalicama misljenja da jos treba cekati rezultate na »velikim« frontovima ili nasuprot onima koji su ve6
nasli »resenje« u udruiivanju sa okupatorima, i
da, na taj nacin, narodnooslobodilacki pokret osigura i za sebe rezultate zajednicke borbe antihitlerovske koalicije.
U toj situaciji, kada je klerikalska reakcija nastojala da bar deo masa odvoji od OF i njenog idejnopolitickog uticaja, bile su posebno zene - i to
197
�198
zene sa sela, vaspitavane u religioznom duhu najvise na udaru, izlozene vanredno teskom mo·
ralnom pritisku.
Premda je briga za aktivizaciju zena u revolucionar·
nom procesu bila uvek prisutna, ona se sada oso·
bito pojacava. 0 tome govore i dokumenti iz 1942.
godine, ocuvana pisma Edvarda Kardelja Central·
nom komitetu KPS i Izvrsnom odboru OF Slove·
nije, kao i preporuke Pokrajinskom komitetu KP
za Slovensko primorje koje je u ime CK takode
napisao Edvard Kardelj. U njima se govori o na·
Cinu organizovanja zena u borbi protiv fasizma,
za ciljeve OF i za posebne zahteve zena u opstoj
narodnoslobodilackoj borbi. U toku leta i jeseni
1942. godine osnivaju se inicijativni odbori anti·
fasisticke zenske organizacije u okruzima Novo
Mesto, Kocevje, u Beloj Krajini i u Ljubljani. U
Dolenjskoj i u Ljubljani stampaju se prvi brojevi
posebnog casopisa za zene.
Decembra 1942. godine pisao je Boris Krajger, orga·
nizacioni sekretar CK KPS, u posebnom izvestaju
CK KPJ: »Konacno nam je uspelo da u svim po·
krajinama, a naroCito u Ljubljani, viSe angazuje·
mo zene za narodnooslobodilacki pokret i u na·
sim ( tj. partijskim - op. M. S.) organizacijama.
U Ljubljani su vise od polovine clanova partije
zcne. Sve jc to uspelo organizovanjem samostal·
nog masovnog antifasistickog pokreta zena ... Na
oslobodenoj teritoriji- po selima- su masovno
organizovani antifaSistiCki korniteti Zena. JoS pre
nego smo saznali za vas rad (rad CK KPJ - op.
M.S.) po tom pitanju, u novembru 1942. g. poceli
smo u Ljubljani organizovanje »Protivfasistickog
saveza Zena« na istim opStim osnovama na kojima
je taj pokret organizovan kod vas.«
U toku cele druge polovine 1942. a osobito u pro·
Ieee 1943. g., stanovnistvo Ljubljane se svesno i
hrabro odupiralo posledicama belogardistickog
izdajnistva. Ljubljana je vee od februara 1942. g.
okruzena blokom bunkera i bodljikave zice. Iz
grada se moglo izaCi samo uz posebnu dozvolu i
posle detaljnih pretresa. Trebalo je da se na taj
nacin prekinu sve veze izmedu OF u Ljubljani i
njene partizanske okoline. Belogardisti su od leta
1942. godine zajedno s okupatorima odlucivali o
blokadama, racijama, hapsenjima, slanju rodolju·
ba ll logore itd. Italijanski fasisti su mucili hilja·
de zena, silovali omladinke. Poznat je primer
majke Pepce :Zagar sa tri maloletne kceri koje su
zajedno mucili da bi izvukli bilo kakvo priznanje.
Pocetkom 1943. g. za vreme saslusavanja u poli·
C!Jl ubijena je narodni heroj Malci Belie. Sve je
to izazivalo sve zesce ogorcenje celokupnog sta·
novniStva. Ljubljanske zene su masovno demon·
strirale za pustanje interniranih gradana i protiv
necovecnog postupka i mucenja u zatvorima i Ia·
go rima.
U kracim intervalima ove revolucionarne akcije rc·
dale su se pred uredima okupatorskih vlasti, zat·
vorima, biskupijom. Od proleca do jeseni 1943. g.
broj zena demonstranata je rastao od 500 u po·
cetku do 10 hiljada. Rukovodstvo Komunisticke
partije i Osvobodilne fronte u Ljubljani pretva·
ralo je spontana istupanja ogorcenih zena u or·
ganizovane akcije. 0 tome drugarica Zima Vrscaj·
·Holy - ucesnica tih demonstracija - piSe pored
ostalog i sledece:
»Za svoje muzeve, roditelje i decu bile su zene
spremne da ucine sve kako bi ih spasle smrti.
Pojedinacnim molbama nije se postizalo niSta.
Ponovo su se zene okupile u sredu 28. aprila i u
sredu 5. maja. Bilo ih je dva, cak i tri puta viSe,
ali jos uvek nedovoljno. Za sledecu demonstraciju
- ope! u sredu - agitacija je iSla od usta do
usta, po kucama, ducanima, mlekarama, pijaca·
rna, svuda gde su se okupljale zene. Preko lista
»Slovenski porocevalec«, letaka i listiea, OF je
pozivala da svoju nacionalnu i covecansku duz·
nost pokazu svi, a ne samo oni koji imaju rodake
u internaciji.
Dok je 12. maja delegacija zena sa >>Spomenicom«
iSla ka zgradi italijanskog vojnog rukovodstva Carpo d'Armata - zene su izvikivale borbene pa·
role i pozivale Gambaru da oslobodi internirana
lica i promeni odnos prema naSim zatvorenicima.
Naravno, docekale su prazna obecanja i poziv da
se mirno vrate kucama. Gambara ih nije ni pri·
m1o. To je ucesnice demonstracije- kojih je bilo
vise ad 2.000 - strahovito razljutilo. »Dobra, aka
nece Gambara, govoriee Gracioli!«. Odmah su pro·
sirila parola: »Gracioliu! Pred Visoki komesari·
jat!« Medutim, masa je rasla, jer su se usput pridruzivale i druge zene. Pred zgradom danasnjeg
Izvrsnog veca SRS, u Presernovoj ulici, glasnim
uzvicima su zahtevale Graciolija, koji, naravno,
nije bio tu. Njegovi sluzbenici su posmatrali s pro·
zora i pokusavali da smire zene mahanjem ruku,
a one su bile sve ogorcenije i nepomirljivije. Primio ih je neki »zamenik« u pratnji kvesturina.
Kada se delegacija vratila iz zgrade i obavestila da
ponovo nijc niSta obavila, jer je toboze »spome·
nica« napisana u nepristojnom tonu i da trcba
napraviti drugu, pristojniju molbu, ogorcenje ze·
na bilo je jos vece nego ranije na Kongresnom
trgu. Jedan uzvik Angele Ocepek je kao varnica
pokrenuo zene, taka da su se ustalasale u svojoj
srdzbi i navalile na vrata zgrade. Sada su dojurile
vece grupe policajaca i agenata koji su munjevito
pristizali sa svih strana da bi iene iznenadili, raz·
bili, rasterali ih i najborbenije medu njima po·
haps iii. Nastala je prava borba za spasavanje drugarica iz ruku kvesturina. Hrabro su ih spasavale
i pesnicama udarale neprijate!ja.
Razisle su se - neke krvave i oz!edene - ali bar·
benije nego ikad ranije. Jos nikad u zivotu nisu
vi dele pred sobom naoruiane !judi koji su se njih
plasili. Prvi put su osetile da predstavljaju silu,
jer su nastupalc zajednicki, hrabro i organizova·
no. Nckoliko zena je uhapseno, vecina od njih ka·
snije, kada su se vee razilazile u manjim grupa·
rna po obliznjim ulicama. Iz dokumenata italijan·
skog vojnog suda vidi se da su saslusanja bila
precizna, brizljiva i uporna. Po svaku cenu su
okupatori hteli doznati ko je voda demonstracija,
kako bi mogli pohvatati rukovodioce oslobodilac·
kog pokreta Ljubljane.
U to vreme je Graciolija kao komesara zamenio
Lombraso. Vee u svanuce 21. juna, ulice su bile
zasute listiCima sa ispisanim parolama, leci su
svuda lezali, na tlu, u hodnicima zgrada, medu
stranicama legalnih dnevnih listova nS!ovenac« i
�»Slovenski dom«. Nesto posle devet casova Siroka
ulica - danas Presernova - ispred palate Viso·
kog komesarijata bila je ispunjena sa viSe od dve
i po hiljade zena. »Ispunite Graciolijeva obecanja,
novi visoki komesaru! Ne mo!imo, nego zahtevamo!«
Tada su iz susednih ulica, hodnika kuca, sa svih
strana, jurnuli prema zenama naoruzani fasisti.
Poceli su ispunjavati Lombrasovo naredenje: hapsiti ih, tuci pendrecima, kundacima, pesnicama,
Cizmama, rasterati ih po svaku cenu. Zene su se
tukle goloruke i njihove pesnice su udarale po licima i ledima omrznutih napadaca. Svojim ledima su prihvatale udarce koji su bili namenjeni
slabijima. Fasisti su im upirali cevi pusaka u lice,
pretili streljanjem i ubijanjem. Medutim, u kriticnom trenutku je pala parola: ,Zene, pred biskupiju! Ako nece da nas slusa Lombraso, slusace nas
biskup!'
Bujica razjarenih zena je probila kordon, sli!a se
preko Kongresnog trga i Tromostja i zaustavila
se pred biskupijom. Citav put od komesarijata do
biskupije presle su uzvikujuCi parole i moral je
rastao. Medutim, biskup Rozman je bio blagovremeno obavesten, jer se glas o demonstracijama
prosirio kao munja po celoj Ljubljani. Brizljivo
se zabarikadirao sa svojim saradnicima i iza prozora posmatrao ogorcene zene. To je zene talco
strahovito razjarilo, da su pocele da tuku pesnicama po vratima zahtevajuCi da se biskup pojavi
i izjavi sta je ucinio za svoje »mucene i progonjene ovcice«. Ali, slovenacki biskup je »odgovorio«
:Zenama samo sa mlazevima vode iz va trogasnih
cevi, sto je razbilo sva ocekivanja onih :Zena koje
su jos verovale u postenje i moe ovog najviseg
predstavnika cr kve.
Nekoliko dana posli:> pada fasizma u Italiji, 1. avgusta, ljubljanske zene su se ponovo okupile na ulicama zahtevajuCi oslobodenje zatvorenih i interniranih lica, ovog puta zajedno sa citavim stanovnistvom. Pred sudskim zatvorima u Miklosicevoj
ulici i u obliznj im ulicama okupilo se tada preko
10.000 !judi koji su glasno zahtevali od okupatora
da otvori zatvore.«
U tim demonstracijama se stotine zena organizaciono osposobilo i prekalilo za dalje zadatke u toku
1944. godine.
Na osnivanje i razvijanje inicijativnih antifasistickih zenskih odbora uticala je, pored ostalog, posebna okru:Znica koju je januara 1943. g. izdao
Izvrsni odbor OF Slovenije u kojoj su istaknuti
zadaci zenskih organizacija medu kojima su najvazniji sledeci: privuCi u borbu sve Slovenke,
svim sredstvima pomagati OF i NOV u borbi protiv fasizma, okupatora i njihovih pomagaca, p>gzati pomoc zrtvama okupatorskog terma i politicki vaspitavati :Zene za afirmisanje njihovih politickih i socijalnih prava u smislu ravnopravnosti
i demokratije.
Masovna :Zelja i inicijativa zena za sopstvenom organizacijom sve viSe se realizuju. Posle I konferencije AFZ-a Jugoslavije odr:Zane u decembru
1942. g. u Bosanskom Petrovcu uspostavljene su
neposredne veze sa CO AFZ-a Jugoslavije. Mara
Rupena, koja je kao sekretar Okru:Znog odbora
SPZZ ( Slovenske protifasisticne :Zenske zveze)
Novo Mesto upucena na Konferenciju u Bosanski
Petrovac, stigla je prekasno, ali je u Bosni ostala
vise od dva meseca. Za vreme IV ofanzive dozivela je sve ratne strahote u tim krajevima i upoznala velike napore za razvoj zenske organizacije.
Kada se vratila marta 1943. godine, o tome je napisala brosuru >>Pri sestrah na jugu«.
IO OF je u maju 1943. godine razmatrao rad zenskih
organizacija i tom prilikom imenovao Glavni inicijativni odbor protifasisticne zenske zveze za
Sloveniju. Njegove clanice su bile: Angela Dovc-Ocepek, Marjana Draksler, Dana Misigoj-Kozak,
Helena Puhar, Mara Rupena, Zora Rupena Katja,
Mica Slander i Zima Vrscaj-Holy. Uspesan rad sa
zenama u to vreme je pomagala i stampa izdavanjem posebnih publikacija i listova za zene. Prvi
je izaSao Casopis »NaSim Zenam<' u okrugu Novo
Mesto novcmbra 1942. g., a decembra 1942. g. u
Ljubljani »Nasa zena«. U jesen 1943. godine ova
su se dva lista spojila i nastavila izla:Zenje na oslobodenoj teritoriji kao organ Glavnog odbora
SPZZ za Sloveniju pod nazivom »Nasa zena«. U
gotovo svim pokrajinama Slovenije poceli su izizlaziti zenski listovi u kojima su mnoge zene objavljivale svoje Clanke, pisma, pesme i dogadaje
iz svog organizaciono-politickog i kulturno-umetnickog delovanja. Kao primer prosirenja zenske
stampe u pojedinim pokrajinama mozemo izneti
cinjenicu da su pojedini brojevi »Slovenke« u Slovenackom primorju umnozavani 1944. godine u
11 ciklostilnih tehnika. Zene su sarailivale i u glasilu OF »Slovenski porocevalec« i u brojnim
brigadnim listovima.
Posle pada fasizma i kapitulacije Italije oslobodena
je citava Ljubljanska pokrajina osim zeleznicke
pruge Ljubljana- Trst i grada Ljubljane. Granice slobodne teritorije prote:Zu se do predgrada
Ljubljane, a partizanske puske i topovi cuju se u
samoj Ljubljani. Za nekoliko dana otvorili su blokove od bunkera i zice oko grada. Oslobodeno
je i citavo Slovenacko primorje s Istrom,
a za krace vreme i gradovi Gorica, Ajdovscina
i Vipava, tj. teritorija koja je jos za vreme stare Jugoslavije bUa pod italijanskom
fasistickom vlascu. J edinice NOV su tu najsvecanije i veoma odusevljeno docekane. Clanovi
KP i aktivisti OF, koji su ovde ilegalno radili jos
od 1942. g., i domace partizanske jedinice povezane su tada pobednickom radoscu i trijumfom sa
drugim jedinicama narodnooslobodilacke vojske.
Od 9. do 12. septembra 1943. uspesno je izvrsena
masovna mobilizacija i organizovano 12 brigada
koje su se kasnije ukljucile u sastav IX korpusa.
Tesko je, gotovo nemoguce, opisati sa kakvom su
radoscu, predanoscu, pozrtvovanjem i poletom
ulazile u redove OF i NOV bas primorske zene,
majke i devojke. Teska je izraziti recima sta je
za njih predstavljala slobodna atmosfera i prikljucenje Sloveniji i novoj Jugoslaviji. Stotine zena
je odlazilo u partizane, a hiljade se ukljucivalo za
obavljanje drugih zadataka: prikupljale su hranu,
odecu, sanitetsku i tehnicku opremu, kuvale, prale i brinule se za ranjenike, ucestvovale u politickom i kulturnom zivotu, pohadale raznovrsne kurseve itd. Posebno su se brinule o osnivanju i razvoju partizanskih skola, pa je za kratko vreme
199
�200
osnovano 477 takvih skola. Sta je za rodite!je i
decu Primorja u to vreme znacila slovenacka skola, najbolje su znali ani sami, jer su osetili na
sopstvenoj kozi diskriminaciju u fasistickim italijanskim skolama i iz njih cesto izlazili neuki i
slabo pismeni. Nedostatak u uciteljicama nadoknadivan je na taj naCin sto su se mnoge mlade
devojke potrudile da se osposobe toliko da su
mogle uspesno raditi sa decom u skolama.
I na oslobodenoj teritoriji u Ljubljanskoj pokrajini
jedinice NOV su se znacajno povecale i ojacale
novim borcima. Sarno iz Ljubljane doslo je viSe
hiljada novih boraca, bez obzira na to sto je Ljubljana vise puta desetkovana hapsenjima, a osim
toga iz nje su za sve vreme redovno odlazili aktivisti i pripadnici OF u partizane.
Na oslobodenoj teritoriji u Dolenjskoj nizali su se
u to vreme i znacajni politicki dogadaji. Izvrsni
odbor OF kao najviSi organ OF, a i najviSi organ
nove narodne vlasti, raspisao je 11. septembra
1943. izbore za Zbor odpos!ancev slovenskega naroda (Vece delegata slovenackog naroda) -paznat kao Kocevski zbor - jer se sastao u Kocevju
3. oktobra 1943. godine. Vece su sacinjavali delegati narodnooslobodilackih odbora i odbora OF
iz veeine slovenackih pokrajina, kao i borci Narodnooslobodilacke vojske.
Prema odredbama raspisa aktivno i pasivno izborno pravo imali su svi muskarci 'Lzene koji su napunili 17 godina starosti. Od 572 ucesnika Kocevskog zbora bile su 62 zene koje su na
zboru aktivno ucestvovale. Tu gde su kao
parola bile napisane reci slovenackog pisca
Ivana Cankara: >>Narod si bo pisal sodbo sam!•
(Narod ce sam od!ucivati o svojoj sudbini!) je
izabran Slovenski narodnoosvobodilni svet SNOS - ( Slovenacko narodnooslobodilacko vece) od 120 clanova kao prva slovenacka skupstina.
Izabrano je i 12 zena. U de!egaciji od 40 c!anova
koja je izabrana za zasedanje AVNOJ-a bile su
tri zene.
Oktobra 16. i 17. godine 1943. po odluci iukovodstva
odr:Zan je u Dobmicu u Dolenjskoj prvi kongres
Slovenske protifasisticne zenske zveze na kame
je ucestvovalo 180 zena-delegata. Put ovih zenana
kongres bio je vrlo tezak, osobito zato sto je poCinjala nova nemacka ofanziva. Morale su izostati zene-delegati iz Slovenackog primorja i Gorenjske. Sekretarica Pokrajinskog inicijativnog
odbora za Gorenjsku Milka Mezek poginula je na
putu. Brojno je bilo ucesce zena boraca iz partizanskih jedinica, koje su se vee do tada proslavile
u pobedonosnim borbama i pohodima NOV, kao
i majki poginulih boraca. Doslo je i 5 zena iz okupirane Ljubljane koje su se probile i pored svih
blokova, bunkera i bodljikave zice kojom je Ljubljana ponovo bila skoro hermeticki zatvorena
kao koncentracioni Iogar. Zene-delegati kongresa
posebno su ih .toplo pozdravi!e.
U radu kongresa ucestvovali su i predstavnici CK
KPS i IO OF, Glavnog staba NOV i POS, kao i
saveznickih vojnih misija. Kongres je pokazao
dotadasnje uspehe borbe u kojoj su zene ucestvovale svim svojim snagama i u isto vreme izrazio
spremnost slovenackih zena za da!je napore u borbi za slobodu. Kongres je zakljucio da se c!anice
antifasistickog fronta br:Ze ukljucuju u rad svih
politickih organa i organa vlasti, da saraduju u
daljoj mobilizaciji stanovnistva za NOB i da jos
viSe aktiviraju mase slovenackih zena.
Za predsednicu SPZZ izabrana je Angela Dovc-Ocepek, radnica iz ljubljanske fabrike &atumus, predratni clan Komunisticke partije, clan CK KPS
koja je rukovodila organizacijom sve do svoje prerane smrti 1959. godine.
Velika nemacka oktobarska ofanziva 1943. godine
za kratko vreme je omela rad ocekivan pos!e kongresa. Ali posle ofanzive rad je ponovo oziveo i
obuhvatao sve ved broj zena. Tako je, na primer,
Bela Krajina ima!a osim okruznog odbora SPZZ
jos 9 rejonskih i 2 mesna, od 212 sela 130 je imalo seoske odbore, a u 36 sela delovale su poverenice. U Primorju je pos!e kongresa, osim Pokrajinskog odbora, bilo jos 11 okruznih, od kojih je
svaki imao 5 do 8 rejona, a rejoni su obuhvati!i
prosecno 60 do 80 sela, gde su gotovo svuda postojali seoski odbori.
Posebno treba istaci veliki udeo zena iz Trsta u osnivanju narodnooslobodilackih organizacija, odrzavanju veza s Narodnooslobodilackom vojskom,
o~lasku_ tr~canskih, patriota u partizane, u orgamzovanJu 1legalne stampe, odrzavanju radio-veza,
nabavljanju raznog materijala itd. Treba podvuCi da su u Trstu bila vrlo uspesna nastojanja KP
da se stvori slovenacko-italijanski antifasisticki
f~o1_1t, i to posebno medu radnicima. Uz pomoc jedmJCa IX korpusa NOV organizovane su u samom
gradu znacajne akcije. Pripreman je s hiljadama
:r~canskih radnika -. Slovenaca i Italijana - opst1 ustanak. Nemackl okupator pritiskao je na
sve_~t i borbenost Trscana mnogim ostrim represahJama. Poznato je npr. streljanje i vesanje talaca u Ulici Gega aprila 1944. godine. Medu 50
zrtava bilo je 5 :i:ena, 3 Slovenke i 2 Italijanke. U
tzv. »Rifurni«, u predgradu Trsta, u krematoriju
spaljeno je viSe od 3 hiljade nepoznatih zrtava
iz svih evropskih zemalja; medu njima su takode
zene iz Trsta i okoline.
U to vreme mnogo su se pobo!jsali uslovi za rad
medu zenama u Gorenjskoj i Stajerskoj. Posle !egendarnog marsa XIV divizije iz Dolenjske preko
Hrvatske u Stajersku, i ovde je stvorena velika
oslobodena teritorija.
U jesen 1944. godine se organizaciono ucvrstio i narodnooslobodilacki pokret u Prekomurju, osobito
kada je tamo stiglo Poverenistvo OF za istocnu
Sloveniju. Istovremeno sa organizacijama OF poce!e su se osnivati i zenske grupe.
Aktivi;t,kinje Gorenjske i Stajerske otisle su u pomoc zenama Koruske. Tokom 1944. godine vee je
tamo delovao Pokrajinski odbor SPZZ za Korusku i rad zena brzo se razvijao. Hitlerovski vlastodrsci su hteli da bas tu, u Koruskoj, podrucju koje je bilo najbli:i:e jezgru Nemacke, po svaku cenu
ugu_se svaku oslobodilaCku misao. Taka su jos
apnla 1942. godine iselili u Nemacku 160 slovenackih porodica. U aprilu 1943. godine u Becu su
g_iljotinirali 13 ~oru.skih Slovenaca; Micejeva (mali 1 kcerka) Rez1ka 1 Jelka iz St. Vida u Podjuni bile su januara 1945. obesene u Gracu; 12-Cianu porodicu Sadovnik ubi!i su aprila 1945. itd. Aktivistkinje. iz Gorenjske i Stajerske takoae su bile iz-
�lozene najveCim opasnostima: Franja Markelj
Breda, koja je otiSla u Korusku iz Gorenjske u
toku jeseni 1943. godine poginula je februara
1945. godine. Andreja Kmet Mila iz Ljubljane ubijena je istovremeno, a takode su ubijene neposredno pre oslobodenja Ivica Pirjevec i narodni
heroj Majda Vrhovnik Lojzka iz Ljubljane.
Pored zadataka koje su zene obavljale kroz Citav
rat, u 1944. godini - cetvrtoj godini ratovanja
- zene su preuzimale u svim pokrajinama Slovenije nove, veoma odgovorne zadatke. To su radi!e posebno posle opste mobilizacije u NOV, kad
je veCina muskaraca otisla u vojsku. Nekoliko
pokrajinskih savetovanja za aktivistkinje OF i
okruznih konferencija SPZZ odrzanih 1944. godine imali su na dnevnom redu pitanja od zivotnog
znacaja: sakupljanje namirnica, krajnja stednja i
medusobna pomoc, kampanja protiv preprodavaca, obradivanje napustene zemlje, briga da deca
ne gladuju itd.
Iznosimo jos slucaj Ljubljane koji govori kakvo je
po broju i znacaju rada bilo ucesce zena ovde
gde su se zene neprekidno, bilo preko zenskih
grupa, bilo neposredno ukljuCivale u odbore i
najrazliCitije aktive OF, i takode masovno, u njena rukovodstva. Posle kapitulacije Italije zene su
preuze!e, taka reci, »SVe« U SVOje ruke j citaV rad
je u stvari bio »jedna velika i neprekidna zenska
akcija«. Posle masovnog odlaska u NOV septembra 1943. godine i u Ljubljani je, takode, ostalo
malo muskaraca, a redovi aktivista OF stalno su
se proredivali zbog udruzenog terora gestapoa,
generala Rupnika - predsednika Pokrajinske uprave Ljubljanske pokrajine - i njegovih domobrana. Tokom 1944. godine su na dnevnom redu
bila hapsenja, mucenja i ubijanja u zatvorima,
kao i transporti u logore smrti. Crkva i bunkeri
kod »Svetog Urha« u blizini Ljubljane pretvorili
su se u mucionicu i gubiliSte, u kojima su belogardisti-domobrani ubijali stotine slobodoljubivih
!judi iz Ljubljane i okoline. Sarno je tu muceno
i ubijeno oko 60 zena. Ubijali su i na drugim usamljenim mestima oko Ljubljane, u sumama i jarcima. Skole su pretvarane u zatvore za rodoljube itd.
Uprkos tome sto su centralno rukovodstvo KP i OF
i sve njihove sluzbe vee odavno bili smesteni van
Ljubljane, sto su kadrovi iz Ljubljane bili u vojnim jedinicama i radili u svim slovenackim pokrajinama i sto je Ljubljana celo vreme rata podnosila ogromne ljudske i materijalne htve, ilegalna narodnooslobodilacka borba u samoj Ljubljani bila je nastavljena neprestano sve do oslobodenja.
0 tome govore i podaci iz 1944. godine kada je u
Ljubljani mesecno sakupljeno od 270.000 do
370.000 lira pomoCi za potrebe OF. Hiljadu i tri
stotine !judi je za 3 meseca dalo preko milion
lira ,zajma narodnog oslobodenja«. Hiljade paketa hrane, odece i ostalih potrepstina slani su u
zatvore i logore. Mada su zene prikupljale namirnice od porodice do porodice, na kasike i dekagrame od onaga sto su porodice dobijale na bonove za namirnice, sakupljene su ogromne kolicine. Jos je naizmenicno radilo 8 ilegalnih ciklotehnika, a u dve legalne stamparije clanovi KP i
aktivisti OF ilegalno su stampali materijal OF.
Sarno u avgustu 1944. godine je, pored drugih
publikacija, izradeno i rastureno preko 40 hiljada letaka. Stampani su i unovceni falsifikovani bonovi za namirnice, izradivane falsifikovane licne karte i dozvole za prelaze preko blokova itd. Akcije za rasturanje letaka i pisanje raznih napisa stalno su se nizale cas u jednom, cas
u drugom kraju grada. Ako je u nekom rejonu
uhapsen veci broj !judi, bas u tom kraju su aktivisti iz susednog rejona obavljali akcije da bi dokazali da se narodnooslobodilacki pokret ne maZe uniStiti.
U to vreme je bilo znacajno i usvajanje i potpisivanje pozdravnih rezolucija AVNOJ-u i prvoj slovenackoj skupstini - SNOS-u. Mada nema tacnih podataka, jer su ovi dokumentarni materijali propali, prema licnim secanjima ustanovljeno
je da je PovereniStvo CK KPS i IO OF za Ljubljanu raspolagalo u proleee 1944. godine sa najmanje 200 rezolucija koje je licno na raznim sastancima potpisalo preko 5 hiljada !judi.
Ana Ziherl Mami, sa svojim saradnicama-aktivistkinjama OF, sve do oslobodenja se brinula za bezbedan dam i toplo zbrinjavanje preko 100 dece
- malih ilegalaca, dece onih politickih i vojnih
kadrova koja su bila zbog svojih oceva i majki u
najvecoj opasnosti. Kada je sama morala da zivi
ilegalno u gradu, ana je oddavala kontakte sa
poverljivim porodicama koje su preuzele decu i
cuvale ih. Vise puta morala je decu premestati na
drugo mesto aka se posumnjalo da neprijatelj
kontrolise porodicu sa detetom. Za sve vreme rata okupatori i domaci izdajnici nisu usli u trag
ni jednom detetu.
Ogromna zasluga za neuniStivost NOP pripada pre
svega stotinama svesnih i predanih zena, cesto
majki s malom decem, koje su izvrsavanjem na
prvi pogled sitnih zadataka pruiale takvu pomoc
bez koje rukovodstva OF uopste ne bi mogla razvijati svoju delatnost: snabdevale su hranom i
davale prenoCiste ilegalcima i kompromitovanim
aktivistima, stavljale na raspolaganje stanove za
sednice i sastanke, za skladiSta, ciklostilne tehnike, javke itd. Nisu se plasile ni mucenja, smrti,
!agora, pa ni uniStavanja svojih domova i porodica koje im je pretilo svakog trenutka.
Trebalo bi navesti vrlo mnogo imena, cak i ako bismo govorili samo o mrtvim drugaricama koje
su u svim krajevima Slovenije polagale svoje zivote u temelje oslobodenja i suverenosti svog naroda. Setimo se samo nekih. U juJu 1941. godine
streljana je prva zena u Sloveniji. Bila je to mlada uciteljica Ivanka Uranjek iz Grih kod Celja
koja je streljana s prvim taocima u Stajerskoj.
U Ljubljani je u avgustu 1942. godine prva streljana Vida Pregarc, sluibenica fabrike »Saturnus«, u fabrickom dvoristu (krugu), pred ocima
svih radnika. Kao prva zena-talac u Gorenjskoj
streljana je oktobra 1941. godine radnica Rezka
Dragar koju su uhvatili kao partizanku Rasicke
cete. Prilikom provale u avgustu 1941. godine u
Mariboru uhapsena je i kasnije streljana studentkinja Slava Klavora. Obe su proglasene za narodne heroje.
201
�Nije poznato koliko se zena horilo iii poginulo u
oruianim borbama s okupatorom u partizanskim
jedinicama, koliko je bilo poirtvovanih bolnicarki, bombasa i boraca sa puskom u ruci, boraca
prekomorskih brigada, koje su usle u borbu cim
su se spasle fasistickih zatvora i !agora. Podaci
kao sto su: 21 zena od 175 narodnih heroja Slovenije i 318 zena od 1.811 nosilaca Spomenice
1941. godine- dokazuju mnogohrojno ucesce zena menu prvohorcima i organizatorima OF i NOB.
Od 21 iene- narodnih heroja- 16 njih je poginulo, 7 u horhama u partizanskim jedinicama, a
9 u izvrsavanju politickih zadataka. Da navedemo samo primer narodnog heroja Pavle Mede Katarine, tekstilne radnice, koja je u januaru 1943.
godine poginula kao komandir zenskog voda Pohorskog bataljona, koji je posle duge i ogorcene
borhe s nemackim okupatorima na Pohorju u
Stajerskoj poginuo do poslednjeg coveka.
I mnoge druge zene borci i aktivistkinje OF poginulc su na izvrSavanju organizacionih i propa-
202
gandno-politickih zadataka: Lencka Mrzel, kurir
stajerskih partizanskih jedinica, ubijena 1944. godine; Zora Rupena Katja, radom iz Dolenjske, radila u Slovenackom primorju, poginula je u istocnoj Sloveniji u februaru 1945. godine; Vera Slander, organizator SKOJ u Stajerskoj, poginula
1943. godine; Minka Peternelj Marta, sekretar
kamnickog Okruinog odbora SPZZ, poginula
1944; Toncka Mokorel. kurir Pokrajinskog komileta KP za Gorenjsku odvedena 1942. u Iogar, gde
je ubijena,
U Ljubljani je u 1944. godini uhvacena na ulici sa
ilegalnom postom kurirka Poverenistva CK i IO
OF Zora Regancin-Dolnicar. U zatvoru nije nista
izdala, nestala je bez traga u zloglasnim tamnicama; profesorka Vida Janezic Vilma, clanica Okruznog odhora OF u Ljubljani je iz nemackog !agora ponovo vracena u Ljuhljanu i posle dugotrajnih saslusanja mucena do smrti; ohe su narodni
heroji. Tekstilna radnica Marija Jerin - Vajsl
Darja, 1944. god. clanica Okruznog komiteta KP u
Ljubljani, vodila je organizaciju »Delavskc enotnosti« i organizovala borbene grupe mladih radnika. Uhvatili su je na uliei, driala se junacki i podlcgla strahovitom mucenju u zatvorima. Sluibenica Angela Dolhar rukovodila jc 1944. godinc intendanturom za potrebe OF, student Neda Gerzinic je racfila u specijalnoj obavestajnoj sluzbi OF,
Marica Malahovska, sluzbenica u aparatu kvislinskog generala Rupnika radila je po nalogu OF.
Sve tri su prilikom jedne provale uhvatili domobrani i ubili poslednjih dana uoci oslohonenja sa
jos 25 boraca i aktivista u sumi kod zamka Turjak.
Menu stotinama iena koje su umrle u logorima nalazimo rnnoga znacajna imena: Anica Cernej. profesorka UCiteljske skole u Ljuhljani i pesnikinja,
predratna revolucionarka Marija Zumer-Potocnik
iz Gorenjske, koju su jos u Glavnjaci mucili 70
dana o cemu je napisala hrosuru; Toncka Cec,
predratni komunist, narodni heroj iz trbovljanskih revira; Cirila Plesko-Stehi, poznati borac za
ravnopravnost iena jos u preaprilskoj Jugoslaviji, trscanska omladinka Zora Percle; Katarina
Miklav, narodni pesnik iz Koruske itd.
Hrabro su se driale i slovenacke zene koje su se
ukljuci!e u redove narodnooslobodilacke borbe u
drugim krajevima Jugoslavije. Profesorka Silvira Tomazini, koja je hila jos pre okupacije nastavnica u Kosovskoj Mitrovici, hila je menu organizatorima narodnooslobodilacke borbe na Kosovu i tamo se 1942. godine u rukama gestapoa
junacki driala i streljana je kao wanredno opas?a licnost«. I ona je, na predlog Kosova, proglasena za narodnog heroja. Malcka Podgorsek, medicinska sestra, hila je jos predratni komunist,
organizator rcvolucionarnog pokreta u Beogradu
i Vrscu. Pocetkom 1942. godine uhapsena je, mucena i zagusena plinom. Julka Pibernik je kao
Iseljenik od 1941. godine bila komesar kasarni u
oslobonenom Uzicu 1941. godine. Umrla je u FoCi
posle Igmanskog marsa zbog posledica smrzavanja.
Posebnu painju zasluzuje i rad partizanskih lekara-iena. Dr Bozena Ravnikar kao predratni aktivni
clan KP hila je vee 1941. godine organizator adbora OF menu lekarima i zdravstvenim radnicima u Ljubljanskoj bolnici i na celu njihove vrlo
aktivne borbe protiv okupatora. Svoj rad je produzila u partizanima kao jedan od najuspesnijih
organizatora partizanskog saniteta. Dr Franja Bidovec i dr Pavia Jerina-Lah organizovale su i uspesno vodile dve partizanske bolnice, bolnicu
»Franja« i bolnicu »Pavia«, koje okupator nikad
nije otkrio. Dosetljiv je bio i rad dr Bozene Grosmanove koja je organizovala i vodila posebno porodiljsko odeljenje u sklopu Centralne partizanske bolnice. Tu su od 1944. godine partizanke i aktivistkinje OF mogle u miru ranati svoju decu. U
tom odeljenju nije umrlo ni jedno novoronence.
Osim njih, posebno su uslc u istoriju kao oraanizatori iii lekari dr Ru:Za Germ-Segedin, dr E~1a
Kreps-Krajger, dr Zvezda Zadnik i druge.
Osob1te zasluge stekle su zcne u toku svih godina
NOB-a i u svim pokrajinama za organizaciju i
odriavanje ilegalnih tehnika. U njima se neprestano, i pored opasnosti, pripremala stampa bez
~oje se ne moze zamisliti tako veliki razvoj OF
1 NOB-a. Na takvom poslu uhvacena je i spaljena
u »tehnici« Silva Jansa Darja kod Skofje Lake u
Gorenjskoj kada je neprijatelj 1944. godine otkrio
to mesto. Znacaja ilega!ne stampe bile su svesne
i seoske zene koje su u blizini svojih kuca i po
cenu svog zivota odr:<avale tehnike i snabdevale
ih svim potrebnim materijalom.
Tokom celog NOB-a hila je od posebnog znacaja
bas pomoc seoskih majki i zena nasim borcima.
Kuvale su, prale, davale hranu, svakodnevno primale borce u svoje kuce, mesecima krile i negovale ranjenike, bez obzira na to sto su u njihova
sela stalno upadalc okupatorskc i izdajnicke par:·ole i jedinice i nemilosrdno ubijale, rusile, pahle. Mnoge od tih iena i devojaka u toku horbe
izrasle su takone u politicke licnosti. Menu tim
zenama poznato je ime Marije Kuder, narodnog
heroja, seljanke-domacice iz okoline Ljubljane,
koju su streljali u Ljuhljani jos 1942. godine.
Spremno su radile u korist naseg narodnooslobodilackog pokreta i nove Jugoslavije nase iseljenice
u Americi. Godine 1942. osnovan je odhor SANS
(Slovenacko-americki narodni savjet) za pomoc
�novoj Jugoslaviji, u kome su vrlo uspesno radile
i zene. U okviru odbora sakupljala su se znacajna materijalna sredstva i organizovala snazna
propagandna aktivnost da bi se obezbedilo pravilno informisanje o dogailajima koji su se zbivali u domovini.
Zene i kulturno stvaralastvo u NOB-u
Valja istaci da u narodnooslobadilackoj borbi u
Slaveniji nije zaastala ni umetnicka stvaralastvo.
Siroko se rasplamsala, osobito narodno pesnistva. I zene su bile stvaraoci mnagih pesama barbene sadrzine. Pesme su nastajale i iza zica okupiranih gradova, kao npr. pesme 75-godiSnje pesnikinje Kristine Sulerave u Ljubljani, i na oslobailenaj teritariji, kao pesme mladih pesnikinja
Vide Brestove i Marije Dernovsek iii Ane Gale koju su damabrani zverski ubili u Dolenjskoj, i u
tamnicama i logorima. Koruska seljanka Katarina Miklav, tri dana pre smrti u nemackom koncentracionam lagaru Ravensbrik, napisala je:
»Tamo prcd kucom- moj dragi vrt!
A tu, a tu, svuda samo smrt. .. «
Tc borbene pesme, narodne i umetnickc, izraiavaju pre svega neograniCenu veru u pobedu. Kao
Sto je Zena ravnopravno i sasvim svesno uSla u
borbene redove na svim podrucjima borbe, taka
je i pesma, osobito partizana - pesnika Kajuha i
Bora, odmah, kao nikad ranije, priznala Zenu za
ravnopravnog Coveka.
Nasi likavni umetnici - partizani Bozidar Jakac,
Ive Subie, Niko Pirnat, Alenka Gerlovic, Milena
Dolgan u svojim mnogobrojnim delima ostvarivali su nove !ikove: majke-borca, partizanke, zene-taoca.
OF je u Ljubljani jos 1941. godine odredila kulturno cutanjc. Ali sc kulturna delatnost na osloboilenim teritorijama i u vojnim formacijama snazno
prosirila nc samo u pesmi vee i u drugim granama
umetnosti. Pojedine vojnc formacije imalc su svojc umctnicke grupe u kojima su hili pevaci i pevacice, recitatori i recitatorke, glumci i glumice, kao
i drugi umetnici, profesionalni i amaterski, a i
oni cijc je stvaralastvo probudila tek narodnooslobodilacka borba. Kao primer navodimo kulturnu grupu XIV divizije, u kojoj su hili pesnik
Kajuh, vajar Belac, muzicar Spik, igraCica Marta
Paulin-Erina, Vera Hrescak-Bebler i drugi. Grupa je ucestvovala u vanredno teskom ali slavnom
pohodu XIV divizije zimi 1943. do 1944. godine
u Stajersku i hrabro podnosila sve napore i patnje, ali su Kajuh, Belac i Spik u borbama poginuli. Od profesionalnih glumaca i mladih talentovanih !judi nastalo je na osloboilenoj teritoriji i
Slovenacko narodno pozoriSte.
Sve jc to borcima i aktivistima u najteZim borbama, kao i napaCenom i izmuCenom stanovniStvu
davalo nove snage i veru u pobedu, pribliiavalo
ideju narodnooslobodilacke borbe i narodne revolucije, oplemenjivalo duh i uzdizalo ljudski lmmanizam koji je bio znatno ugrozen uiasima i
stravicnoseu rata.
Osloboitenje
Jedinice NOV i PO Slovcnije su casno ispunile svoju duinost i u poslednjim danima rata. U borbama za Trst hiljade trscanskih radnika - Slovenaca i Italijana - pridruZilo se i pomagalo jedinice IX korpusa i IV armije; a u scvernim podrucjima je ucestvovala i Koruska grupa odreda
koja je brojala oko 3.500 boraca. Trst je bio osloboilen nesto pre Ljubljane.
U osloboilenoj Ajdovscini u Slovenackom primorju
5. maja 1945. godine formirana je· prva slovenacka v!ada, koja je 9. maja dosla u osloboilenu
Ljubljanu. Cak i kada su jedinice NOB-a usle u
Ljubljanu, docekane sa neizmernom radoseu stanovnistva, kada su ulice kojima su koracali borci, braea, sinovi, muzevi, majke, sestre, keeri zasipane cveeem i kada je prepun Kongresni trg pozdravio dolazak prve slovena6ke vlade, kada je
vee u Citavoj Jugoslaviji ov!adao trijumf pobede,
u nekim krajevima Slovenije rat je jos trajao.
Slovenija je svoje potpuno osloboilenje dozivela
najkasnije. Preko nasih krajeva vukle su se gomile pobeitene okupatorske vojske sa svom svojom bedom i neizvesnoscu prema severn, preko
Koruske i daljc, a sa njima domaCi bclo-plavi izdajnici, domobrani, kvislinzi svih vrsta koji su
panicno bdali da izbegnu pravedni narodni sud.
U to vreme poeela je nova borba za pravcdne granice na zapadu i severn, u Primorju i KoruSkoj,
protiv imperijalistickog nacina resavanja nacionalnog pitanja - kako su ga sprovodile vlade
velikih saveznickih zemalja. Isto taka kao u toku
rata, u ovom trenutku cuo se odlucni i borbeni
glas slovenackih zena, osobito u Primorju, koje
su hiljadama napisa, pisama i rezolucija koje su
donosile na sastancima dokazivale gde sve zive
Slovenci koji zele da budu pripojeni novoj Jugoslaviji.
Na kraju, moze se reCi da su slovenacke zene masovno ucestvovalc u narodnooslobodilackom ratu i casno ispunilc svoju duznost prema svom narodu i prema sebi za svoju punu ravnopravnost
u drustvu. Svoju afirmaciju postigle su upomim
radom u OF kao zajednickoj masovnoj narodnooslobodilackoj organizaciji, kao i u sopstvenoj
antifa5istickoj organizaciji, u organima narodne
vlasti, od seoskih i gradskih narodnooslobodilackih odbora do Slovenackog narodnooslobodilackog veea.
Kako je za ostvarenje narodnooslobodilacke borbe
u Sloveniji u okviru OF dala zamisao i inicijativu KPS, tako se KPS u toj borbi zalagala za ravnopravnost, jedinstvo i osloboilenje zena. Zene su
sve viSe osecale da se u borbi za narodno osloboilenje istovremeno resavaju i pitanja njihovog
osloboilenja, njihovih politickih i socijalnih prava. Zato je razumljivo sto ih se tako mnogo borilo u prvim redovima OF, sto su u tako velikom
broju usle u redove KP i pozrtvovano radile i u
njenim rukovodstvima. Zato su istorijski znacajne reci Borisa Kidrica - napisane u »Slovenskem
porocevalcu« - vise puta koriScene:
203
�»Ravnopravnost zena se afirmisala bas zbog toga
sto su zene s jedne strane ucestvovale u opstem
narodnooslobodilackom pokretu, a s druge strane, sto su u tom pokretu doprinele isti udeo u
patnjama, oskudici i odricanjima, isti udeo u zrtvama i isti udeo u svesti a zato i isti udeo u po~
bedama ... Danas se viSe ne postavlja pitanje da li
zcni priznati ravnopravnost iii ne. Zena je svoju
1
204
ravnopravnost izborila ... Danas je pitanje daljeg
razvoja nase zene kao gradanina. Koliko ce nasa
zena koristiti ova prava koja je izborila u teskoj
narodnooslobodilackoj borbi, toliko ce biti njeno
ucesce u politickim organizacijama i u organima
vlasti. Sto ce vise nasih, dosad nepoznatih i zanemarenih kadrova izrasti, utoliko ce biti uspesniji
razvoj naSe Zene kao ravnopravnog gradanina<c.
�������������������U svojoj bogatoj i burnoj desetvekovnoj istoriji srpska drZa.va je prolazila kroz sve faze drustvenog
razvoja, dozivljavala svoje uspone i padove, narastala u sna:lnu drZavu, da hi uhrzo hila raspareana i rastrzana unutrasnjim sukohima i horhom o
prevlast. U svakoj etapi njenog razvoja hilo je :lena kojima je padalo u cleo da ohavljaju veoma
znacajne, cesto sudhonosne zadatke. I one su ih
ohavljale na najholji moguci nacin. Na zalost njihova uloga i njihov znaeaj nisu ispitani. Te su
zene viSe poznate iz literature, predanja i legendi
nego iz istorije. A izdvojiti iz svega toga istorijske
cinjenice zahteva posebno istra:livanje. Uprkos tome necemo pogre5iti ako pomenemo srpsku despoticu Jelenu, poznatiju kao monarhinju Jefimiju, prvu srpsku zenu pisca, za koju je istorija
nesumnjivo utvrdila da je ohavljala diplomatske
misije za kneza Lazara, na cijem je dvoru zivela
posle maricke hitke 1371. godine.
I danas, posle nekoliko vekova, izaziva divljenje diplomatska vestina kneginje Milice, koja posle kosovske katastrofe 1389. godine, uzima u svoje ruke krmilo pora:lene Srhije, vodi pregovore s turskim sultanom i ohezheauje opstanak Srhije kao
vazalne dr:lave. Kao monahinja Jevgenija opisala
je kosovski h oj, pa je u istoriji ostavila traga i
kao pisac.
Tursko nadiranje se nije moglo zaustaviti. Srhija je
hila konaeno porazena i prega:lena 1459. godine.
Za narod je i pre toga situacija hila te5ka, a tada
je postala jos te:ta. Nameti nad osvojenim teritorijama bili su sve veci. Carovalo je bezvla5ce. 0bespravljenoj raji niSta nije bilo sigurno, pa ni
zivot. Ali je svest naroda rasla i budio se otpor,
koji jc sa svakim novim nametom postajao jaci.
Taj sc otpor manifestovao u borbi hajduka. Brojne hajducke eete su vrsile prepade na turske karaule i trgovacke karavane i na taj nacin slabile
turske snage na osvojenoj teritoriji i ometale trgovinu. U tom otporu aktivno sudeluju i zene.
One su hajducki jataci, njihovi pouzdani obaves-
tajci i njihove vidarice. A kada su poslednje godine XVIII veka janicari zaveli re:tim nasilja, Srbi
su poceli sa pripremama za oruzanu borbu. I
buknuo je ustanak februara 1804. godine, najpre
u Sumadiji, geografskom, etnickom i politickom
centru Srbije, da bi se odmah prosirio na zapadnu
i istocnu Srbiju. Zene su i ovoga puta, kao i uvek,
bile verne saputnice svojih mu:teva, brace, oeeva.
One su se prerusene provlacile kroz turske redove
da bi obavestile svoje o jaeini turske vojske i njenim namerama. Branile su svoja ognjilita i svoju
nejac nateoveeanskom snagom, deli!e sa ustanicima njihove uspehe i poraze. Mnoge od njih su
ucestvovale i u oru:tanoj borbi. Dok bi njihovi najmiliji pucali na neprijatelja, one su punile puske
ne obaziruci se na okolnost da i same mogu poginuti. Takvih je primera bilo bezbroj. Pomenucemo samo CuCuk Stanu, zenu Veljka Petroviea, ustanickog vojvode, cije je junastvo opevala i narodna pesma.
Napomenuli smo vee da bi pracenje uloge zena Srbije kroz istoriju tra:lilo posebna istrazivanja, pa
cemo se - imajuCi u vidu da to nije primarno
za ovu ediciju, jer se radi o pretkapitalistickom
periodu koji je manje-vise karakteristican za sve
zemlje i sve narode - ograniciti samo na ucesce
zena u radnickom pokretu, u pokretu koju se
jedini bori za osloboaenje ljudske licnosti i punu
ravnopravnost zene. To je i uslovilo njeno masovno i organizovano ucesce u svim akcijama pokreta a i u oru:tanoj borbi za slohodu. U tome i
jeste znacaj izueavanja uloge zene u radnickom
pokretu.
Borba zena za emancipaciju i ravnopravnost u
okviru Srpske socljaldemokratske radnicke
partije (1903-1919)
Borba :lena Srhije za ekonomsku i politicku ravnopravnost poeinje krajem XIX veka sa pocetkom
223
�224
razvoja industrije i zaposljavanjem zena kao jevtinije radne snage. Prvi pobomici za ravnopravnost
zena sa muskarcima bill su prvi srpski socijalisti sa Svetozarom Markovicem na celu, koji je u
svom clanku: ,Je li zena sposobna da bude ravnopravna sa eovekom«, napisanom jos 1870. godine, istakao da je davanje zeni ekonomskih i politickih prava jedna od osnovnih potreba drustva.
Prve zene socijalisti u Srbiji koje su, pod uticajem
Svetozara Markoviea, ne samo usvojile socijalisticke ideje vee su radile i na njihovom propagiranju i praktienom ostvarenju bile su Draga Dejanovic i sestre Milica i Anka Ninkovic iz Novog
Sada. Draga Dejanovic je, kao clan Ujedinjene
omladine srpske koja je delovala u Vojvodini,
postavljala konkretne zahteve za jednakost zena,
kao sto je, na primer, otvaranje zenske uciteljske
skole u Somboru, a sestre Ninkovic su, posle zavrsenih studija u Cirihu 1877. godine, dosle u Srbiju i osnovale u Kragujevcu prvu fensku skolu
novog duha. One su bile prve zene koje su aktivno sudelovale u organizovanju socijalistickog pokreta u Srbiji, a bile su ne samo pristalice ideja
socijalizma vee borci koji su recju i delom ostvarivali te ideje.
Ove prve zene socijalisti u Srbiji dobile su svoje
naslednice na pocetku XX veka, a to su u prvom
redu Stojanka Canka Dragneva-JovanoviC i Ljubica Ivosevic-Dimitrova, prva organizator i propagator, a druga pesnik i pionir kulturnih drustava i sindikalnih organizacija. One se mogu svrstati medu one koji su udarili temelje radnickom pokretu koji se radao na pocetku ovoga veka. Pomenucemo ovde i Kristinu Tutunovic-Savic iz sela Le5tice koja je radila na sirenju socijalistickih ideja po selima oko Ivanjice, a kao
prvoj poznatoj socijalistkinji na selu nesumnjivo
joj pripada mesto medu prvim zenama koje su
se ukljuCile u socijalisticki pokret na pocetku
XX veka.
Pocetkom XX veka nastaje i rad na osnivanju zenskog radnickog pokreta, koji Ieee uporedo sa razvojem organizovanog radnickog pokreta i stvaranjem Srpske socijaldemokratske radnicke partije. Avgusta 1903. godine osnovano je Zensko radnicko drustvo »Svest« na inicijativu Stojanke
Canke Dragneve-Jovanovic, kome je ona bila i
prvi predsednik. Iako je Drustvo bilo vezano za
Radnicki savez, ono je imalo svoja pravila u kojima su istaknuti zahtevi:
»Da se zakonom uredi stanje zenskih radnika i da
se zenska zarada izravna sa zaradom muskih.
Da se zeni da pristup na svim slobodnim zanimanjima i oblastima rada.
Da se od strane dnave daje podjednako obrazovanje obadva pola: nize, srednje, viSe i strucno.
Da opstina osnuje besplatno zabavista i trpeze za
decu radnica koje rade van kuce«.
Uskoro se osetila delatnost Zenskog radnickog drustva. Radi obrazovanja i politickog vaspitanja zena Drustvo prireduje predavanja. sa temama iz
radnickog pokreta uopste, a posebno o zenskom
pitanju. Za nepismene radnice organizuju se besplatni analfabetski tecajevi. Pored toga, Dru5tvo
ispituje uslove zivota i rada radnica, skuplja pri-
loge za strajkace, a docnije organizuje i strajkove u fabrikama i radionicama sa pretefuo zenskarn radnom snagom. Odrlavaju se i zenski zborovi od kojih je najuspeliji bio 12. oktobra 1903.
u Beogradu, kojem je prisustvovalo oko 400 zena, a na kome su istaknuti zahtevi za zastitu Zenskih i ma!o!etnih radnika i za izjednacenje radnica i radnika u pogledu nagradivanja. Dru5tvo
agituje kod zena za od!azak na opste radnicke
zborove, predavanja, zabave, koje organizuje Glavna uprava Srpske socijaldemokratske radnicke
partije (SSDRP) i Radnickog saveza.
Zensko radnicko drustvo »Svest<< prestalo je sa radom maja 1905. godine, ali su njegove clanice i
dalje ostale aktivne u okviru partijskih i sindikalnih organizacija SSDRP. One ucestvuju u svim
radnickim akcijama i strajkovima (npr. u strajku radnika fabrike secera na Cukarici 1907), u
akcijama za opste pravo glasa,') u proslavama
Prvog maja i dr. »Radnicke novine«, organ SSDRP, donose i dalje clanke i vesti o aktivnosti radnica.
I pored te5kog polozaja radnica, cije je radno vreme u radionicama i fabrikama iznosilo i preko 12
casova, uza znatno rrianju nadnicu nego sto su
to bile inace bedne nadnice radnika, proslo je nekoliko godina dok se nije prislo sirem mobilisanju iena i njihovom organizovanju u posebnu
zensku organizaciju u okviru radnickog pokreta
i SSDRP.
Inicijativu za organizovanje zena radnica dao je Dimitrije Tucovic, koji je avgusta 1910. godine prisustvovao Medunarodnoj konferenciji zena socijaldemokrata odrzanoj u Kopenhagenu uoci Kongresa Socijalisticke internacionale, kojoj je predsedavala Klara Cetkin. 0 ovo j konferenciji fena
Tucovic je poslao opsiran dopis »Radnickim novinama« u kome je naglasio da je »krajnje vreme da se agitaciji i propagandi socijalizma kod
zena posveti i kod nas vise sistematske painje«.
Po povratku iz Kopenhagena Tucovic je sa velikom
energijom prisao radu na stvaranju zenskog socijalistickog pokreta. Na poziv Glavne partijske
uprave adrian je 12. septembra 1910. godine u
Beogradu veliki socijalisticki zbor zena na kome
je D. Tucovic podneo izvestaj o Medunarodnoj
konferenciji zena socijaldemokrata, a zatim je
govorio o teskom polozaju radnica u Srbiji i o
potrebi njihovog organizovanja. Zbor je jednoglasno usvojio predlozenu rezoluciju i program
rada na sprovodenju sistematske agitacije i propagande kod zena u duhu socijalne demokratije.
Na zboru je izabran i Sekretarijat zena socijaldemokrata u koji su usli: Sofija Levi, Draga Predojevic, Jela Ristic, Persa Zivanovic i Milos Timotic.
Sekretarijat zena poceo je sa radom odmah posle
zbora. Prvim sednicama prisustvovao je u ime
Glavne partijske uprave Dimitrije Tucovic koji
je clanicama Sekretarijata bio prvi ucitelj u rukovodenju organizacijom.
Na prvoj sednici Sekretarijata usvojen je predlog
D. Tucoviea da se o formiranju Sekretarijata zena socijaldemokrata u Srbiji obavesti Medunaro') Po Srpskom graaanskom zakoniku iz 1844. godine koji
je bio na snazi u Srbiji, Zene su bile izjednaCene s3_ maloletnim i maloumnim licima.
�dna organizacija zena socijaldemokrata, ciji je
sekretar bila Klara Cetkin, i da se trazi uclanjenje
u ovu organizaciju. Na ovoj sednici doneta je odluka o pokretanju lista pod nazivom »Jednakost«
(prvi broj pojavio se 1. oktobra 1910). Takode je
odluceno da se - radi organizovanog rada sa zenama, prvenstveno sa radnicama, naimenuju poverenice za sve fabrike, radionice i kancelarije i
da se stvori cvrsta veza sa sindikalnim organizacijama.
Prva znacajna politicka akcija zenskog socijalistickog pokreta bila je demonstracija zena sa zahtevom za opste pravo glasa izvedena 24. oktobra
1910. godine prilikom izbora za predsednika beogradske opstine, koja je ostavila sna'lan utisak
kako na proletarijat Beograda tako i na celokupno grai.lanstvo. Glavna partijska uprava i Sekretarijat zena optu'leni su u vezi s ovom demonstracijom kao organizatori pravljenja nereda, a
dr'lavni tuzilac pozvao je na saslusanje Clanice
Sekretarijata zena.
Od 1911. godine Sekretarijat zena poceo je sa organizovanim proslavama Medunarodnog dana zena
( 6. a docnije 8. marta). Is to tako zene, a osobito
radnice, masovno su ucestvovale u proslavama
Prvog maja.
Uoci IX kongresa SSDRP, 28. maja 1911. odrlana
je I zemaljska konferencija zena socijaldemokrata, na kojoj je, pored izvestaja o devetomesecnom
radu Sekretarijata na organizovanju i socijalistickom prosveCivanju zena, odrl.an i referat sa
temom »Zensko pitanje i socijalna demokratija«.
Posle konferencije Sekretarijat nastavlja rad na
propagiranju socijaldemokratskih ideja medu radnicama i na njihovom organizovanju. Posebno je
vodena agitacija za sprovodenje Zakona o radnjama koji je trebalo da stupi na snagu 1. jula
1911. godine. Ovaj Zakon, i pored mnogih nedostataka, trebalo je da radnickoj klasi Srbije da
prve osnove zastite i osiguranja radnika a posebno radnica (zabrana nocnog rada za rene). Zakonom je bilo predvideno obezbedenje radnika i
radnica u slucaju bolesti, povrede, iznemoglosti,
starosti i smrti. Za obolele radnike i radnice
predvidena je novcana pomoc koja nije mogla
biti manja od polovine obezbedene nadnice. Osigurane radnice u slucaju porodaja imaju pravo
na istu pomoc sest nedelja pre i sest nedelja posle poroi.laja. - Ovakav zakon nije pogodovao
poslodavcima i oni su radili na tome da ne same
odgode njegovo stupanje na snagu, vee i da ga
sasvim obore. Zato je SSDRP povela odlucnu akciju za sprovodenje Zakona u zivot. U ovoj akciji
ucestvovao je vrlo aktivno i Sekretarijat zena.
Godina 1912. postavila je pred SSDRP i radnicki
pokret Srbije kao najva'lnije zadatke: ocuvanje
Zakona o radnjama, sprovodenje skupstinskih izbora, borbu protiv skupoce, pokretanje akcije za
mir a protiv rata na Balkanu. U svim ovim akcijama ueestvovale su i radnice preko Sekretarijata zena.
U toku kampanje za skupstinske izbore (koji su
raspisani za 1. april 1912. godine) SSDRP je podnela Skupstini predlog za izmenu Zakona o izborima s ciljem da se zenama prizna aktivno i pasivno pravo glasa. Sekretarijat zena je vrlo Zivo agi-
tovao za ovaj predlog, a »Jednakost« je donela
vise clanaka i jedan proglas upueen zenama da
svojim muzevima, braCi, sinovima i prijateljima
obja5njavaju da treba da glasaju za SSDRP, jedinu partiju koja se bori za prava zena.
Zbog balkanskih ratova Sekretarijat zena prestao
je sa radom marta 1912. godine, a pocetkom juna prestaje da izlazi list »Jednakost«, sto je dovela do prestanka rada na sistematskom organizovanju radnica.
Ratovi koje je Srbija vodila 1912. i 1913. godine tesko su pogodili siromasni svet grada i sela. U posebno teskim uslovima nalazile su se radnice ciji
su mui.evi otiSli u rat. I pored velikog poskupljenja zivota koje su sobom donosile ratne prilike,
nadnice su snizavane, a radno vreme produ'lavano na 12 pa i 13 casova.
Sredinom 1913. godine obnovljen je Sekretarijat
zena socijaldemokrata, a vee 22. septembra cdrzan je zbor u Socijalistickom domu, kame je prisustvovalo oko 300 zena. Jedan od govornika na
zboru bio je i Dusan Popovic, sekretar SSDRP,
koji je govorio protiv ratova vodenih za racun
burloazije. U govorima su izneseni zahtevi da se
hranioci porodica sto pre oslobode vojne obaveze i vrate kucama i da se njihovim porodicama
deli veea pomoc.
Sekretarijat zena je odlucio da ponovo pokrene list
»Jednakost« ciji se prvi broj, posle prekida, pojavio 1. januara 1914. godine. U novu redakciju
je usao od strane Glavne partijske uprave i Filip
Filipovic, jedan od najistaknutijih rukovodilaca
radnickog pokreta.
Uoci X kongresa SSDRP odriana je 29. januara
1914. godine II zemaljska konferencija zena socijaldemokrata, kojoj je prisustvovalo 5 delegata iz
unutrasnjosti i 21 delegat iz Beograda. Izabran
je novi Sekretarijat zena u koji ce nesto docnije
uCi i Filip Filipovic od strane Glavne partijske
up rave.
Pored zborova i konferencija rena uvedena je i nova forma agitacije medu radnicama - kucne konferencije.
Za vreme kampanje za skupstinske izbore, koji su
zakazani za 1. avgust 1914. godine, adrian je 27.
juna veliki predizborni miting SSDRP. »Jedna
trecina ucesnika bile su zene koje su energicno i
silno manifestovale za opste pravo glasa« pisala
je ,Jednakost«.
Mei.lutim, I svetski rat 1914. godine prekinuo je aktivnost Sekretarijata zena socijaldemokrata i dalje izlazenje lista »Jednakost«.
Prvi svetski rat (1914--1918)
Godine 1914. na Srbiju su se sruCile austrougarske
trupe sa dljem da je uniSte kao drfuvu zbog podrlavanja teznji porobljenih jugoslovenskih naroda za stvaranjem jedinstvene jugoslovenske drfuve. Ovaj rat bio je posebno teZak za Srbiju kao
ekonomski nerazvijenu zemlju, uz to i iscrpenu
balkanskim ratovima i zahtevao je maksimalno
anga'lovanje celokupnog stanovniStva. Gotovo svi
sposobni muskarci pozvani su u rat, a svu brigu
o privredi i domacinstvima preuzele su u velikoj
225
�vecm1 zene. Na njima je uglavnom ostala industrijska proizvodnja, a posebno poljoprivreda,
koja je inace bila karakteristicna za Srbiju u to
vreme. Zene su preuzele ulogu domaCina, hranilaca porodice i glavnog snabdevaea vojske. Mnoge su zavrsavale bolnicarske kurseve a zatim bile
bolnicarke u vojnim bolnicama sirom Srbije. U
Beogradu je, na primer, samo u jednoj grupi, bilo 70 devojaka i zcna na bolnicarskom kursu. I
sve su one posle da neguju ranjene i bolesne srpske vojnike.
Beogradanke su ucestvovale i u odbrani svoga grada. I one su, pored pukova srpske vojske i stotina momcica ispod 18 godina i dece od 12-14
godina, branile nepokoreni Beograd. Prenosile su
i previjale ranjenike, sakupljale hranu, raskrCivale rusevine, sahranjivale mrtve, gasile pozare i
vrseCi te zadatke junacki ginule na ulicama voljenoga grada.
Austrougarske trupe pod komandom generala Pocoreka pustosile su teritoriju koju bi zaposele, a
stanovnistvo ubijale. Nadiruci kroz Macvu i Podrinje ove su trupe pocinile necuvene zlocine.
Prema podacima dr Rajsa zverski je ubijeno
1.300 lica, mcilu kojima 306 zcna i 113 dcce 1 ). Vrlo su potresnc sacuvane fotografije kojc prikazuju obesene seljankc ovoga kraja. Narod koji jc
izbc:gao masakr napuStao je svoje domove i _sklanjao sc zajedno sa decom u unutrasnjost zemlje.
Ova zverstva nisu obeshrabrila srpski narod. Naprotiv, dala su 1nu natCovcCansku snagu, tako da
je zajcdnickim akcijama cclokupnog stanovnistva srpska vojska uspcla cia protera ncprijatclja
sa svoje teritorije.
Pored borbi sa neprijatcljem, srpski narocl je preZivljavao i jednu dntgu tragcdiju, koja je opet
hila posleclica rata. Zavlaclala je epiclemija tifusa,
koja je oclnela oko 400.000 stanovnika Srbije, oko
100.000 vojnika i trednu ukupnog sanitetskog osoblja, meclu kojima je bilo mnogo zena. Od tifusa
je umrla u bolnici u Valjevu aprila 1915. godine
i Naclcicla Petrovic, velika srpska slikarka, dobrovoljna bolnicarka, koja je svoju kicicu i palctu zamcnila bolniearskom oclecom, pa se negujuCi tifusarc i sama razbolcla. PomcnuCcmo ovdc
i Jelisavelu Dzuverovic koja je u elva svetska rata bila dobrovoljna bolnicarka. Njen zivotni put
sc zavrSio u logon1 na Banjici 1944. godine.
I pored junackog otpora nc samo vojske vee i celokupnog naroda, Srbija nijc mogla da se oclupre
udruZcnim snagama daleko nadmoCnijeg neprijatelja - austrougarskog, nemackog i bugarskog
osvajaca. Pocelo je opste povlacenje. I vojska i
narocl Sll se nasli na istim putevima. Povlacenje
je vrseno pod stalnom borbom. U tim kriticnim
trcnucima zene su jos vise vezalc svoju suclbinu
za sudbinu vojske. I same su uzimale puskc u ruke iii su zajeclno sa vojnicima izvlacile topove na
polozaj. Zene iz krajeva kroz koje se povlacila
vojska iznosile su i poslednje zalihe hrane da bi
pomog]e vojnicima cla izdr.:ie napore koji su ih
ocekivali, svesne da njih i njihovu decu ocekuju
tcski clani pod okupatorskom tiranijom.
Na putu povlaccnja kroz Srbiju, Crnu Goru i Alba-
226
') Kroz Albaniju 1915-1916, spomcn-album.
niju straclale su i mnoge zene. Jedan mali broj
njih uspeo je cla preile srpsku Golgotu, a veCi deo
se morao vratiti u okupiranu i opustosenu Srbiju, gde jc bio izlozen teskim iskusenjima. - Od
zena koje su izclrlale sve tegobe puta kroz Albaniju pomenucemo samo clve, kojc su taj put prosic kao srpski vojnici: Milunku SaviC i Sofiju J ovanovic. Obe su dobile cin nareclnika srpske vojske, sto jc predstavljalo poseban podvig kad se
ima u vidu Cinjcnica da su Zenc pred zakonom
bile obespravljene. Ove dve icne-ratnici prezivele su sve ratne strahote. Njihove grudi krase brojna ocllikovanja, kojima su ocllikovane za izuzetnu hrabrost. Milunka Savic je nosilac Karailorcleve zvczcle s macevima, clve Lcgije casti, Albanske spomenice i clrugih stranih i nasih odlikovanja. Sofija Jovanovic je prvoga dana rata napravila svojevrstan poclvig. Otisla se preko Save i
pobola srpsku zastavu kod austro-ugarske karaule.
Vojska je oclstupila. Srbija je okupirana i pocleljena meilu okupatorima. StanovniStvo je podvrgnuto oclmazdi i internaciji u logore, a toga nisu bile posteclene ni zenc. Ovaj pritisak je izazivao otpor. Narod je clizao bune. Stvarali su se
dobrovoljacki odrcdi u koje su stupale i zene.
Neki ocl tih oclrecla su ostali u Srbiji, a neki su
uspeli da se 1917. gocline, provlaccCi sc kroz bugarske rovove, prebace na Solunski front i nastave borbu u sastavu srpskc voj skc. Meilu ovim
clobrovoljcima bila je i Ljubica Cakarevic, uciteljica iz Uzica, koja je za pokazano junastvo ocllikovana zlatnom meclaljom za hrabrost »Milos
Obilic«. Kosara PaciC iz Ivanjice borila se u jednom dobrovoljackom odreclu u Srbiji i zbog toga
je clobila naclimak »komitara«. A kacla je jula
1941. godine Komunisticka partija pozvala narode Jugoslavije na ustanak, u njenim se reclovima
nasla i Kosara. Preclano je izvrsavala sve zaclatkc koji su joj bili poveravani. Posle povlacenja
glavnine partizans kih snaga u Sanclzak uhvatili
su jc celnici i streljali u Ivanjici pocetkom decembra 1941. godinc.
Aktivnost zena u vreme legalnog rada KPJ
(1919-1921)
Posle prekicla od cetiri gocline, koji je nastao sa I
svetskim ratom, Glavna partijska uprava SSDRP
donosi novembra 1918. godine oclluku o obnavljanju partijskog zivota u Srbiji. Sekretarijat zena-socijaldemokrata obnavlja svoj rad meclu prvim organ.izacijama- 21. novembra 1918. godine
i pomaze na obnovi starih i osnivanju novih partijskih i sindikalnih organizacija.
Krajem 1918. i pocctkom 1919. gocline SSDRP, Glavni radnicki savez Srbije i Sekretarijat zena razvijaju vrlo zivu aktivnost. Akcije sa politickim i
ekonomskim zahtevima voilcne su svakodnevno
na protestnim zborovima, konfcrencijama, preclavanjima, demonstracijama i strajkovima. Glavni zahtcvi i parole su: osmocasovno radno vreme u fabrikama i raclionicama, minimalne nadnice, za demobilizaciju i vracanje kueama vojni-
�ka-hranilaca, protiv skupoce i besposlice, za resavanje stambenog pitanja itd. U svim akcijama
ucestvuju i radnice.
Pred Kongres ujedinjenja radnickih, socijalistickih
i komunistii'kih organizacija (20-25. aprila 1919.
go dine u Beogradu), Sekretarijat zena oddao je
nekoliko vrlo uspelih skupova :lena sa temama
koje su u to vreme osobito interesovale zene: »Zena i za5titno zakonodavstvo«, »Protiv skupoce i
za demobilizaciju vojske«, »Opste pravo glasa i
za zene« (Izvestaj Sekretarijata zena, od 20. aprila 1919. do 1. juna 1920). Uoci Kongresa ujedinjenja odrmna je zavrsna partijska konferencija
zena-socijalista Srbije na kojoj je izraden privremeni Statut zena-socijalista (komunista) koji je
potom usvojen na Kongresu ujedinjenja kao Statu! zena-socijalista (komunista) Jugoslavije. Statutom je predvideno ponovno pokretanje lista
»Jednakost« sa dodatkom za decu i omladinu »Buducnost« (prvi broj izasao 1. marta 1920, ukupno izaslo 11 brojeva).
Glavni zadaci Sekretarijata su: agitaciono-prosvetni rad medu zenama, organizovanje zborova, konferencija i predavanja, izdavanje brosura i knjiga, osnivanje agitacionih biblioteka. Rezultati rada Sekretarijata :lena Srbije ogledali su se i u
broju partijski organizovanih :lena ne samo u Beogradu, gde ih je bilo najvise, vee i u ostalim mestima u Srbiji i Vojvodini. U nekim mestima
(Mladenovac, Jagodina, Valjevo, Uzice, Zajecar,
Pil·ot) broj organizovanih zena i citalaca »Jednakosti« iznosi po nekoliko desetina, a u NiSu,
Novom Sadu, Velikom Beckereku po nekoliko
stotina. Mnogo je veCi broj sindikalno organizovanih zena, osobito u onim strukama gde su preteino radnice. Taka je Savez krojackih radnika-ca obuhvatao 800 radnica, Savez monopolskih 600
radnica, grafickih oko 200 itd.
Centralni sekretarijat zena pruiao je veliku pomoc
Centralnom izvrsnom vecu Partije i sindikata u
svim akcijama koje su oni vodili za poboljsanje
polozaja radniCke klase. Ucestvovao je i u organizovanju strajkova i pomoCi strajkacima ( osobito za vreme generalnog strajka zeleznicara juna
1920). Gotovo na S\'im zborovima i skupovima
koje su organizovale mesne organizacije KPJ i
sindikata istupale su kao referenti i zene.
U svecanom obelciavanju Prvog maja, koji je 1919.
i 1920. godine, i pored zabrane, u Beogradu i u
mnogim mestima Srbije i Vojvodine masovno
proslavljan, zene-radnice su ueestvovale u velikom. broju. I Medunarodni zenski dan, 8. mart
proslavljen je u znaku parola »Zahtevamo istu
platu za isti rad« i »Zahtevamo pravo glasa i za
zenu«.
Intenzivnu aktivnost pokazao je Sekretarijat zena
za vreme kampanje za opstinske izbore. U svim
mestima gde su postojali mesni sekretarijati odr:lani su zborovi zena, a na sam dan, 22. avgusta
1920. godine, zene su u velikim grupama obilazile
biraliSta traieCi pravo ueesca u glasanju.
Posle pobede komunista na opstinskim izborima u
beogradskoj opstini i u jos nekim opstinama u
Srbiji i Vojvodini zene su masovno ucestvovale
u manifestacijama. Isto tako su ucestvovale i u
demonstracijama i protestnim zborovima protiv
nasilnog suspendovanja komunisticke opstinske
uprave u Beogradu.
I u okviru kampanje pred izbore za Ustavotvornu
skupstinu (Konstituantu) koji su odr:Zani 28. novembra 1920. godine organizovani su mnogi zborovi i konferencije zena.
Pred donosenje Zakona o zastiti dr.lave, za vreme
diskusije o projektu novog Ustava, Sekretarijat
zena komunista, zajedno sa feministickom gradanskom organizacijom »Zenski pokret« 1 ), odrzao je 8. maja 1921. godine u Beogradu »veliku
skupstinu za zensko pravo glasa« na kojoj su
ucestvovale delegatkinje iz cele Jugoslavije i sa
koje je upucena rezolucija Parlamentu sa zahtevom da se novim Ustavom predvidi »jednako i
opste, aktivno i pasivno politicko pravo glasa za
Zene<t,
Posle proglasenja »0bznane« 2 ) (29. decembra 1920)
i donosenja Zakona o zastiti drlave ( 1. avgusta
1921) zabranjene su sve partijske i sindikalne organizacije i listovi, a Komunisticka partija Jugoslavije morala je preCi u ilegalnost. Komunisticki poslaniei i mnogi drugi clanovi KPJ pohapseni su i osudeni. Sekretariiat zena-komunista
prestaje sa radom. Isto tako prestaje da izlazi i
list »Jednakost«.
Borba I akcije zena pod rukovodstvom KPJ za
ekonomsku jednakost, politicke slobode, za
demokratizaciju zemlje I protiv fasizma
(1921-1941)
U teskim uslovima ilegalnosti Komunisticke partije Jugoslavije zene su i dalje aktivne u radnickom pokretu. One ucestvuju u svim akcijama koje organizuju ilegalna KPJ i Nezavisni sindikati:
u strajkovima, u borbi protiv skupoce i besposlice, u organizacijama Crvene pomoCi (pocele su
se stvarati tokom 1922. godine), u akcijama pomoci gladnima u Rusiji itd.
Veliki broj zena Srbije pokazao je u organizacijama Crvene pomoci znacajnu aktivnost. Zene su
uglavnom zatvorenicima nosile hranu i poseCivale
ih, one su .oddavale vezu izmedu Partije i zatvorenih komunista. Policija je nastavila sa hapsenjem komunista i radnika. Izmedu ostalih uhapsena je pocetkom aprila 1924. u Beogradu platnarska radnica i radnicki poverenik u fabriei VIade Ilica - Ljubica Ljubicic. U zloglasnom beogradskom zatvoru Glavnjaci je tako pretucena da
je od zadobijenih povreda umrla. Vest o njenoj
smrti doneli su svi radnicki listovi (»Radnik«,
»Radnicke novine«, »Borba«), a odrlano je i nekoliko protestnih zborova na kojima je traieno
1) Godine 1919. grupa intelektualki-feministkinja osnovala
je Dru.Stvo za prosveCivanje Zene i zaStitu njenih prava.
DruStvo je u svom programu imalo i polititke zahteve
u okviru burloaskog poretka. Aprila 1920. godine Drustvo
je pokrenulo svoj list »Zenski pokret« i ubrzo i samo primilo kraCe i popularnije ime svoga lista.
Pored Zenskog pokreta u Srbiji je radilo viSe Zenskih gradanskih druStava koja u svom programu nisu imala politicku borbu: Kolo srpskih sestara, Dobrotvorna zadruga, Devojacko kolo, :l:enska zadruga, Drustvo •Kneginja Zorka«, »Kneginja Ljubicao:, »Cvijeta ZuzoriC• i dr.
') Akt koji je donela vlada Mi!enka Vesnica sa ciljem da
onemoguc.i sva1."U dalju delatnost KPJ.
227
�najstroze kamjavanje ubica Ljubice Ljubicic.
Zbog teskog polozaja radnicke klase sve cesce
dolazi do strajkova u kojirna rnasovno ucestvuju
i radnice, osobito u granarna sa pretezno zenskom
radnom snagom. Tako je krajem oktobra 1926.
godine izbio strajk preko 1.200 radnika i radnica
Beogradske tekstilne AD koji je trajao sedam
nedelja. Novembra iste godine strajkovali su tekstilni radnici u Leskovcu. U fabrici sapuna »Merima« u Krusevcu poslodavac je hteo da izbaci sa
posla one radnice koje su bile organizovane u Nezavisnim sindikatima. Zbog toga je stupilo u
strajk svih 120 radnica koje su bile zaposlene u
toj fabrici. - Marta 1928. godine u fabrici trikotaze »Moravija« u Beogradu doslo je do strajka 75 radnika i radnica zbog smanjenja nadnica.
Iako su u to vreme postojale mnogo vece mogucnosti za rad medu zenama, one nisu bile dovoljno
iskoriscene za ukljueivanje zena u revolucionarnu borbu uglavnom zbog nesredene situacije u
KPJ. Rad sa zenama nije bio sistematski i ograniCavao se na radnice i zene radnika, dok rada
medu seljackim zenama gotovo nije bilo.
Na potrebu ukljucivanja zena u klasnu borbu ukazao je i IV kongres KPJ odrzan 1928. godine u
Drezdenu, posto su zene svoju borbenost dokazale »kako najzivljim ucestvovanjem u strajkaskim
borbama u zemlji, tako i aktivnim ucestvovanjem
najboljih clemenata radnica u politickim akcijama Komunisticke partije« - kako je istaknuto
u Rezoluciji prihvacenoj na Kongresu. Naglasena
je i potreba osnivanja komisija za zcne ne samo
pri CK KPJ ncgo i u sindikatima i drugim organizacijama, a isto tako i potreba rada sa zenama
- seljankama.
Monarhofasisticka diktatura proglasena 6. januara
1929. godine pocela je necuveni obracun sa Komunistickom partijom Jugoslavije. Na zvcrski je
nacin pobijeno oko stotinu najboljih clanova
KPJ i SKOJ-a, a na hiljade pohapseno i osudeno
od Suda za zastitu driave. Posle toga zamire organizovani rad KPJ s masama, pa i sa zenama u
Srbiji. Medu prvim komunistima kojima je 1929.
godine sudeno po Zakonu o zastiti driave bile su
i Savka Tasic i Roza Marton. Obe su osudene na
po 10 godina robije.
Period od 1932. godine oznacava ozivljavanje rada
i borbe radnicke klase pod rukovodstvom Partije. Sve je vise zena koje ucestvuju u svim akcijama (radnickim, studentskim) koje organizuje
KPJ protiv diktature, protiv fasizma i rata, za demokratiju i poboljsanje ekonomskog polozaja radnog naroda. Na studentskim demonstracijama u
Bcogradu protiv monarhofasisticke diktature sve
je veCi broj naprednih studentkinja, a radnice,
ucestvujuci u strajkovima, povezuju svoje elwnomske zahteve sa politick om borbom protiv faSizma i rata.
228
Na osnovu zakljucaka plenuma Kominterne od novembra 1933. godine, CK KPJ dao je pocetkom
1934. godine svim partijskim organizacijama Uputstvo za rad medu zenama. U Uputstvu je istaknuta potreba rada sa zenama preko komisija
u koje treba da budu ukljuceni pored drugarica
i drugovi clanovi Partijc zatim potreba ukljucivanja zena u Partiju i omladinsku organizaciju, a
isto tako i snainije delovanje clanova Partije medu sirokim masama zena.
Sredinom tridesetih godina polozaj radnica u
Jugoslaviji bio je vrlo tezak. One su za jednak rad
bile manje placene od radnika. Kao jevtinija radna snaga zene su sve vise zaposljavane u industriji na racun otpustanja muske radne snage.
Osobito je bio tezak polozaj tekstilnih radnica.
Prema zvanicnim podacima oktobra 1935. godine
bilo je u celoj zemlji oko 28.000 tekstilnih radnica (prema oko 21.000 radnika). Od ukupnog broja tekstilki oko 8.500 bilo je usled teskog zivota
i rada nesposobno za rad. U to vreme KPJ je istakla parolu za ulazak komunista i revolucionamo
orijentisanih radnika u sindikate URSS-a (Ujedinjeni radnicki sindikalni · savez) cije je rukovodstvo bilo reformisticko. Preko borbenih akcija u preduzeCima i nizim sindikalnim organizacijama URSS-ovi sindikati dolaze postepeno na
liniju revolucionarne klasne borbe. Organizuju
niz akcija i strajkova za povecanje radnickih nadnica i za sklapanje kolektivnih ugovora sa poslodavcima. Evo nekoliko najznacajnijih strajkova
iz tog vremena u kojima su se istakle radnice:
jula 1935. strajk radnika i radnica Fabrike carapa u Subotici (trajao 9 nedelja),
oktobra 1935. strajk 700 radnika-ca Beogradske
tekstilne AD,
juna 1936. strajk u Fabrici sapuna >>Merima« u
KruSevcu,
1936. strajk poljoprivrednih i tekstilnih radnica
u Beceju (svojim drianjem u strajku posebno
su se istakle tekstilke),
1936, i 1937. strajkovi poljoprivrednih radnika u
Vojvodini, a osobito u Banatu, u kojima je ucestvovalo mnogo zena,
jula 1937. strajk tekstilnih radnika-ca u Leskovcu,
decembra 1937. ponovo strajk radnika-ca u Beogradskoj tekstilnoj AD itd.
Pod uticajem Partije sindikati posvecuju veliku paznju podizanju svesti i organizovanju radnica. U
opsti program borbe radnicke klase ukljucuju se
poznati ekonomski zahtevi za zene ( ,za jednak
rad jednaka nagrada«, zastita majke u radnom
odnosu, zastita dece) i politicki zahtevi (ravnopravnost pred zakonom i politicka prava za zene). Osnivaju se posebne zenske sekcije pri sindikatima, a mnoge sc radnice razvijaju u istaknute borce i rukovodioce radniCkog pokreta.
I polozaj zena driavnih cinovnika i privatnih namestenika nijc bio mnogo bolji od polozaja zena
radnica. Posle zavr5enog skolovanja devojke nisu
mogle racunati na sigurno zaposlcnje, a i kada
bi ga dobile, bile su izvrgavane raznim sikanama
i uvek bile prve na listama za otpustanje. Po jednoj uredbi iz 1935. godine koja je bila sracunata
na to da Zene napuStaju radna mcsta, udatim Ze-
nama u drzavnoj sluzbi oduziman je dodatak koji je sacinjavao treCinu (a kod uCiteljica i polovinu) njihove plate. Uciteljce su cak otpustane iz
driavne sluzbe ako nisu udate za ucitelje.
Na inicijativu clanova i simpatizera KPJ i zene drzavni sluzbenici i privatni namestenici ukljucuju
se u napredni pokret vodeci istovremeno borbu
protiv reakcionamih vladinih uredaba i mera
preko svojih staleskih i strucnih udruzenja.
�U ovom periodu sve se viSe oseca usmeravanje KP
na koriScenje legalnih formi rada za sirenje uticaja meiiu zenama i za borbu za ostvarenje njihovih prava. Za avo je razdoblje veoma znacajno
pismo »Smita« (Blagoja Parovica) od 29. septembra 1935. godine, u kame se kaze da teZiste rada
meiiu zenama !reba staviti na agitaciju i propagandu za konkretne zenske zahteve i na to usmeriti svu delatnost u masovnim zenskim organizacijama, ukoliko one postoje; da umesto komisija
za zene treba stvoriti siri odbor koji bi trebalo
legalizovati pod nekim drugim vidom, stvarati poseban zenski pokret u okviru URSS-a; nastaviti
sa radom na stvaranju nove legalne zenske organizacije; pokrenuti specijalnu zensku agitacionu
literaturu i nastojati da se stvori zajednicki akcioni odbor svih zenskih organizacija za pravo
glasa i slicne opste zahteve koji bi sazivao skupstine, manifestovao u raznim prilikama itd.
U vrcme stvaranja Narodnog fronta aktivnost zena
Srbije postaje sve veca. U duhu partijskih direktiva izgraiiuju se razne legalne forme rada sa zenama, stvaraju se zenske sekcije pri raznim drustvenim organizacijama, pokrecu zenski listovi i
dr. Taka je u jesen 1935. godine jedna grupa omladinki clanova KP, postigla saglasnost sa upravom gradanske feministicke organizacije Zenski
pokret u Beogradu da se pri ovoj organizaciji osnuje Omladinska sekcija. Prva zajednicka akcija
Zenskog pokreta i Omladinske sekcije, uz saradnju ostalih feministickih i staleskih organizacija,
bila je zbor zena, odl'Zan 20. oktobra 1935. godine
na dan otvaranja novoizabrane narodne skupstine. Zbor je postigao veliki uspeh, a imao je manifestacioni i borbeni karakter. Ucestvova!o je
preko 2.500 lica, vecinom omladinki.
Omladinska sekcija ubrzo je okupila veliki broj naprednih zena-antifasistkinja iz svih slojeva dru5tva. U raznim oblicima legalnog rada sprovoiiena
je linija Partije, prikupljana Crvena pomoc, pomoc za spanske borce i dr. Pored toga, najaktivnije clanice su bile obuhvacene radom u polulegalnim vaspitnim grupama kojima su rukovodile
komunistkinje. Na sastancima ovih grupa proucavala se teorijska marksisticka i tekuca partijska literatura. Omladinska sekcija nije de!ovala
izolovano, vee je svojim radom i akcijama bila
povezana sa svim naprednim organizacijama u
Beogradu i sa citavim naprednim pokretom kojim je rukovodila KPJ. Na inicijativu komunista
i naprednih studentkinja osnivaju se zenski pokreti i u unutrasnjosti Srbije, Vojvodine i Kosova ( Cacak, Kragujevac, NiS, Jagodina, Novi Sad,
Vrsac, a docnije Sabac, PriStina, Somber, Petrovgrad). Iskustva i forme rada Omladinske sekcije
u Beogradu prenose se i u zenske pokrete u unutrasnjosti kuda su clanice Partije i SKOJ-a iz beogradske Omladinske sekcije vrlo cesto odlazile
grupno i pojedinacno. One su pokretale i rad sa
zenama seljankama. Za njih su organizovani analfabetski tecajevi, od!'Zavana zdravstvena predavanja i predavanja o nezi dece. Ove i druge forme
rada sa zenama seljankama uticale su na podizanje njihove svesti i na njihova b!'Ze ukljucivanje
u politicku borbu. I zenski pokreti u unutrasnjosti bili su u svome radu povezani sa partijskim
rukovodstvima na terenu i sa drugim naprednim
organizacijama. Znacajna je bila i aktivnost omladinki u Omladinskoj sekciji UdrilZenja univerzitetski obrazovanih zena, u Ligi zena za mir i
slobodu i u drugim graiianskim organizacijama
Zen a.
Za skoro pet godina rada kroz Omladinsku sekciju
Z.P u Beogradu i napredne organizacije Z.enskog
pokreta u unutrasnjosti proslo je na hiljade omladinki i zena koje su vaspitavane u antifasistickom duhu. Iz njihovih redova izrastao je veliki
broj aktivistkinja koje su spremno izvrsavale sve
zadatke koje je pred njih postavljala KPJ.
Omladinska sekcija Zenskog pokreta prestala je sa
radom januara 1940. godine zbog sukoba sa clanicama Zenskog pokreta. Tada je osnovana Nabavljacka zadruga mladih devojaka u kojoj se
okupila veCina clanica Omladinske sekcije, a u
njen su se rad ukljucile i mnoge nove napredne
omladinke. Zadruga je, i pored policijskih progona i hapsenja pojedinih clanica, uspela da se
odrzi sve do aprila 1941. godine.
U okviru naprednog studentskog pokreta, studentkinje-komunisti i simpatizeri KPJ bore se za preuzimanje uprave u Udruzenju studentkinja i za
dovrsenje nove zgrade Doma. UdrilZenje i Dam
studentkinja postali su steciste naprednih studentkinja i masovna baza preko koje je KP sprovodila svoj uticaj na veliki broj studentkinja u
pravcu njihovog ukljucivanja u napredni student·
ski pokret.
Dolaskom druga Tita na celo KPJ borba zena za
politicku i ekonomsku ravnopravnost sve se viSe
povezuje sa opstim zahtevima radnog naroda za demokratizaciju zemlje, protiv profasisticke
politike nenarodnih vlada za odbranu zemlje od
neposredne fasisticke opasnosti, za mir, nezavisnost i slobodu. Sve je to uticalo na razbijanje
feministickih bul'Zoaskih tendencija u zenskom
pokretu i za vaspitanje najsirih masa zena za zajednicku borbu radnog naroda u duhu pravilne
revolucionarne linije Partije.
»Zena danas«, zenski casopis, koji je poceo da izlazi u jesen 1936. godine - i za cetiri godine svoga
postojanja izvrsio veliki politicki uticaj na zene
Jugoslavije i odigrao ogromnu vaspitnu i prosvetnu ulogu u svim slojevima zena - pokrenuo
je, dosledno se ukljucujuci u sve akcije koje je
vodila Partija, u jesen 1939. godine, pred donosenje novog izbornog zakona, akciju za zensko
pravo glasa. U tom smislu je »Zena danas« uputila »svim svojim Citaocima, svirn Zenama, svim
zenskim organizacijama, feministickim, mirovnim, prosvetnim i humanim, svim staleskim i strucnim organizacijama i sindikatima, omladini,
svim javnim radnicima, politickim licnostima,
svim borcima za prava coveka« - ape! da se ukljuce u akciju za pravo glasa zena iii da je podrze. Ape! je prihvacen i akcija potpomognuta od
svih naprednih organizacija, osobito omladinskih
sekcija pri zenskim pokretima u Beogradu i unutrasnjosti, od Udruzenja studentkinja i od svih
demokratskih pojedinaca. Akcija za zensko pravo
glasa koja je imala razne vidove zatalasala je
najsire mase zena iz gradova i sela u celoj zemlji.
229
�2'l()
U rezoluciji donesenoj na velikom zboru u Beogradu koji je sazvao casopis »Zena danas« receno
je, izmedu ostalog:
»Smatramo neophodnim ukidanje i sprecavanje
svake nejednakosti zenc u radu, davanje jednakih
plata i nadnica za jednak rad, stvarnu zastitu zene na radu i punu zastitu materinstva. Brojno uce5ce zena u privrednom zivotu i njihova drustvena uloga kao radnika i majke numo zahteva da
im pripadnu i sva gradanska i politicka prava ...
TraZimo da sc novim izbornim zakonom za Na~
rodnu skupstinu da opste, aktivno i pasivno pravo glasa svim zenama u slobodnim i tajnim izborima.(c
Akcija za pravo glasa zena nije donela prakticne rezultate, ali je imala ogroman politicki znacaj. Ona
je bila jedan od velikih uspeha KPJ u to vreme.
U brojnim strajkovima koji obuhvataju i sve radnice, osobito one u tekstilnoj struci, medu organizatorima i rukovodiocima strajkova i pomoCi
strajkacima (kuhinje, straze) nalaze se radnice·komunistkinje koje je Partija uzdigla ( u Beogradu, Leskovcu, Novom Sadu, NiSu i drugim
mestima).
Zabeldicemo nekoliko strajkova 1940. godine u
kojima je posebno dosla do izraiaja svest i organizovanost :lena.
U velikom strajku radnika metalske industrije koji
je poceo aprila 1940. godine zene su ucestvovale
u demonstracijama protiv mera vlade da slomi
strajk. A kada su vojne vlasti mobilisale 1.500
radnika-strajkaca, :i'ene clanovi Partije su organizovale pohod preko 200 zena radnika-ucesnika u
strajku, koje su dosle pred Ministarstvo socijalne
politike da protestuju protiv postupaka vlade
prema njihovim muzevima. Za pokretanje
strajka u fabrici oruija »Vistad« u Valjevu zene su iskoristile smrt radnice Olge
Milivojevic koja je umrla od povreda zadobijenih na radu. U jednom od najvecih .Strajkova tekstilaca u Leskovcu, kada je
strajkovalo 1.200 radnika i radnica, »U akciji protiv strajkbrehera« sjajno (su) se pokazale zene ... «
(»Komunist, br. 5, 1940). - Decembra 1940. g.
izbio je strajk 1.000 radnika i radnica u Stofari
Vlade Ilica u Beogradu. U znak solidarnosti sa
ovim strajkom stupili su u strajk i radnici Beo·
gradske tekstilne AD, kojih je takode bilo oko
1.000. Strajk je zavrsen neuspehom i nekoliko sto·
tina radnika je otpusteno sa posla. Sarno iz Beogradske tekstilne AD, od 80 otpustenih radnika
bilo je 70 zena. Na njihovim knjiiicama udareni
su pecati koji su upozoravali poslodavce da ih ne
treba primati na posao.
U demonstracijama 1939., a osobito 1940. g., kada
je vlada Cvetkovic-Macek otpocela sa otvorenom
fa.Sizacijom zemlje, masovno ucestvuju: radnice,
Cinovnice, studentkinje, srednjoskolke (demon·
stracije u Beogradu 14. decembra 1939. godine,
2. i 8. septembra 1940; u PeCi 11. maja 1940. g. i u
drugim mestima). U divljackim nasrtajima policije na goloruke demonstrante, medu drugim zrtvama, 14. decembra pala je i jedna omladinka,
studentkinja Bosa Milicevic.
Sve vece angaiovanje zena na zadacima Partije ima·
lo je za posledicu hapsenje i progone komunist·
kinja od strane policije. U svim provalama i
raznim hapsenjima u Beogradu i unutrasnjosti
Srbije drugarice su se u istrazi u veCini dobro
dJ-Zale. ,u ilegalnom radu one su se dobro snalazile, ali, kada bi pale u ruke policiji, za njih je
bilo vazno samo da sto easnije iz nje izidu« (Ti·
to, Intervju »Zeni danas«). Kao primer herojskog
drzanja isticemo drianje Cane Babovic u zatvoru
u Kragujevcu 1937, godine, o kame je pisao i »ProIcier«. :l:ene osudene po Zakonu o zastiti driave
izdriavale su kaznu u Zenskom kaznenom zavodu u Pozarevcu, gde su, uz pomoc Partije, nastavljale borbu za bolje zivotne uslove.
Prema oceni datoj na V kongresu KPJ koja se odnosi na rad Partije sa zenama pre rata vidi se
da su osobit znacaj za taj rad imale komisije za
rad medu zenama koje su bile formirane pri PK
i okruznim komitetima u Srbiji.
Opasnost od bliskog rata bila je povod da Partija
:i'enskim kadrovima posvecuje sve vecu paznju.
Zbog boljih mogucnosti za rad partije u tim us·
lovima ilegalnosti i progona trebalo je sto hitnije
podiCi i izgraditi klasnom neprijatelju nepoznate
kadrove, a posebno zene. Podizanje zenskih par·
tijskih kadrova ocenjeno je na tome savetovanju
kao najvainiji organizacioni zadatak.
0 vainosti rada sa :i'enama diskutovalo se i na pokrajinskim partijskim konferencijama Srbije i
Vojvodine i o tome su doneseni zakljucci.
Peta zemaljska konferencija KPJ, odriana oktobra
1940. g. u Zagrebu, posvetila je posebnu paznju
pitanju rada sa zenama. Podnet je i referat o radu sa zenama koji se umnogome odnosi i na rad
KPJ medu zenama u Srbiji.
Revolucionarnost masa, koju je KPJ godinama razvijala, dostigla je kulminaciju poslednjih dana
marta 1941. g. posle potpisivanja Trojnog pakta
koji je sklopila vlada Cvetkovic-Macek sa Hitle·
rom i Musolinijem. U demonstracijama 27. marta
svuda gde su one organizovane, zene Srbije izrazile su svoje ogorcenje protiv izdaje vladajuce
burioazije i svoju spremnost da podnesu i naj·
vece zrtve za slobodu i nezavisnost zemlje.
Zene Srhije u narodnooslobodilackom ratu
(1941-1945)
Odmah po ulasku nemackih trupa u Jugoslaviju aprila 1941. godine teritorija danasnje Srbije podeljena je na viSe administrativnih delova izmedu
cetiri okupatora. NajveCi deo Srbije ostao je direktno pod nemackom okupacijom ukljucujuCi i
Banal, koji jc imao poseban status; Backa je pre·
pustena Madarskoj; Srem ustaskoj NDH; najveci
cleo Kosova i Sandzaka dobila je Italija, a jugoistocni deo Srbije i mali cleo Kosova Bugarska.
U ovako raskomadanoj Srbiji Komunisticka partija
Jugoslavije je otpocela pripreme za ustanak odmah posle aprilskog rata. U sve ove pripreme ukljuCile su se i zene. One su samopozrtvovano stupale u redove NOP ne stedeCi sebe, svoju decu i
porodicu. U slozenim ratnim prilikama pokazale
su takve borbene kvalitete da nimalo nisu zaostajale za muskarcima.
Ovu borbu i aktivnost zena u toku narodnooslobo-
�dilackog rata veoma je tesko posebno izdvojiti i
opisati, jer je to bio jedinstven proces u kome
su zene bile samo jedan njegov deo. Medutim,
kad smo vee preduzeli jedan takav pokusaj, radi
preglednosti aktivnosti zena Srbije u toku NOP-a,
opisacemo nacin njihovog angazovanja u Beogra·
du, uzoj Srbiji, Vojvodini i na Kosovu.
BEOGRAD
Beograd je bio centar u kome se zateklo najviSe partijskih kadrova, a isto je taka bio i centar u kome
su bile razne nemacke okupacione komande i or·
ganizacije. Posle majskog savetovanja CK KPJ u
Zagrebu 1941. godine Pokrajinski komitet KPJ
za Srbiju odluCio je da celishodnije rasporedi ka·
drove radi jacanja partijskih i skojevskih organi·
zacija na teritoriji Srbije. U tom cilju je PK slao
instruktore u razne krajeve Srbije. Taka je, na
primer, pored ostalih drugova i drugarica, Lepa
Stamenkovic upucena kao instruktor u Okruzni
komitet Leskovca. I u Beogradu je ostao znatan
broj zena, od kojih su neke obavljale vrlo odgovorne duznosti u pripremama za ustanak i kas.
nije.
U toku meseca maja primljen je u Partiju veliki
broj zena, a to su bile sve one aktivistkinje koje
su nekoliko godina izvrsavale zadatke Partije u
raznim legalnim organizacijama. Od oko 400 cianova KPJ u Beogradu bilo je preko 100 zena
rasporcdenih na rad u sedam rejonskih partij·
skih komiteta.
Beograd jc imao i brojnu skojcvsku organizaciju.
Od 1500 clanova SKOJ-a i oko 2000 omladinaca
aktivista polovinu su cinile omladinke. Skojevska
organizacija je imala sest jakih rcjonskih aktiva
na terenu, zatim srednjoskolski aktiv i aktiv na
univerzitetu, koji je radio samo do jula 1941, kada su se njegovi clanovi ukljucili u rad skojevske
organizacije na terenu.
Odmah posle aprilskog rata Partija je izdala direktivu da se formiraju grupe za prikupljanje oruzja koje je ostalo razbacano posle rasula bivse jngoslovenske vojske. Ove su grupe formirane u celoj Srbiji i sa uspehom su obavile svoj zadatak.
Beogradska partijska i skojevska organizacija formirale su viSe ovakvih grupa i u njih je bio ukljucen prilican broj drugarica. Pored toga sto su i
same ucestvovale u prikupljanju oruija i municijc, drugarice su na]azile i sigurna skloniSta za
njihov smestaj.
Priprcmajuci se za ustanak pojedine partijske celijc su organizovale aktive zena u koje su ulazilc
zene-clanovi Partije i pouzdani simpatizeri. Svaka
Clanica aktiva radila je sa grupom od 4-5 zena.
Na sastancima aktiva prenosene su direktive Partije, podnoseni izvestaji o radu i predavani prikupljeni prilozi za Narodnooslobodilacki fond.
U okviru priprema za ustanak partijske organizacije su poklonile veliku paznju organizovanju sanitetskih kurseva. Prvi takav kurs odrl.an je u
Beogradu pocetkom maja, a pohailale su ga napredne omladinke. Kasnije je svaka od ovih drugarica organizovala sliCne kurseve na teritoriji na
kojoj je stanovala ili radila. Skojevska organiza-
cija je takoile organizovala brojne sanitetske kur·
seve, osobito meilu srcdnjoskolcima. Odziv na
kurseve bio je vrlo veliki i oni su se neprestano
odrl.avali sve do marta 1942. g., kada je zbog velikih hapsenja, koja su tad otpocela i trajala sve
do kraja maja, prestao dalji rad na njihovom
organizovanju.
Na poziv Partije na ustanak ranije formirane udar·
ne grupe, kojc su od momenta okupacije pocele
sa akcijama sabotaze, pojacale su svoju aktivnost
unistavajuCi sve ono sto je moglo da koristi ne·
prijatclju. U toku leta i jeseni 1941. g. u Beogradu
jc izvrscn vcliki broj najrazlicitijih akcija - od
cepanja ncprijateljskih plakata, ispisivanja anti·
fasistickih parola, rasturanja partijskih letaka,
paljenja okupatorske i kvislinske stampe, secenja
te]efonskih zica i stubova, bacanja klinova za busenje automobilskih guma, prebacivanja boraca
u odrede, izvlacenja sanitetskog materijala iz
zdravstvenih ustanova i apoteka, pribavljanja legitimacija za kretanje - do paljenja kamiona,
garaza, senjaka, skladista i radionica, ubijanja
okupatorskih vojnika i izdajnika i oslobadanja iz
policijskih kandzi uhvacenih boraca.
Kao primer organizovanc borbc Partije u Beogradu
navodimo samo akciju paljenja neprijateljske
stampe, koja je izvrsena 27. jula 1941. godine. Tacno u 7 Casova u raznim delovima grada viSe dese~
tina skojcvaca i skojevki, svrstanih u grupe po
tri, izvrsili su akciju na taj nacin sto je jcdan
clan gmpe oleo novine i bacia ih na plocnik,
drugi ih polio benzinom, a trcCi zapalio i u isti
tren se cela grupa izgubila. Od svih uccsnika ncprijatelj je uhvatio samo dvojc: sedamnacstogodisnju skojevku Vasiliju Cicu Stamenkovic, kroiacku radnicu, i skojevca Pantu Putnika stolarskog radnika. Svoj bes neprijatelj je iskalio na
njima. Posle svirepog mucenja oboje su streljani, ali nisu odali ni jednog svog druga. Za ostale
ucesnike neprijatelju je ostalo samo to da i zvanicnim aktom konstatuje: »Kao i u drugim kra·
jevima, policijske mere ovoga dana nisu dale skoro nikakve rezultate, jer je akcija izvedena u
svim krajevima Beograda jednovremeno i izne·
nada« 1 ).
Zenc Beograda su dale veoma veliki doprinos na
podrucju partijske tehnike. Dok nisu proradile
prve stamparije, materijal je umnozavan u stano·
vima koje su obezbedivale zene clanovi Partije.
Avgusta 1941. g. proradila je stamparija CK KPJ
koja je bila na Banjickom vencu, u kuCi koju je
Partija sa tom namenom pocela da gradi uoci ra·
ta. Novae za njenu gradnju stavili su Partiji na
raspolaganje Dana i Branko Maksimovic. Oni su
se i pred vlastima vodili kao vlasnici kuce.
u siroko razgranatom tehnickom aparatu uglavnom
su bile angazovane zene. Neke su radile u samoj
stampariji, a druge obezbedivale stamparski materijal i organizovale njegovo prenosenje. Zenama je bilo povereno i donosenje tekstova za stampanje i prenosenje gotovog materijala do odrede·
nih punktova. One su odrl.avale vezu izmedu PK
KPJ za Srbiju i stamparije. Isto su tako odrlavale vezu izmedu PK i okruznih komiteta u unutra5·
') Izvc>taj IV kvarta, br. 4780 od 27. jula 1941. godine.
231
�njosti Srbije. Sarno na ovom zadatku bilo je angazovano 13 drugarica kurira PK, koje tu vezu odrzavaju za sve vreme rata. Mnoge od njih su na
ovom zadatku uhvacene od neprijatelja i zverski
umorene. Pale drugarice zamenjivale su nove i
uvek ih je bilo onoliko koliko je bilo i okrliZnih
komiteta Partije. Daleko je veci broj zena odnavao kurirske vezc sa partizanskim odredima sirom
Srbije i brojnim partijskim celijama u samom
gradu.
Zene su pretezno bile i zakupci partijskih stanova
u kojima su izgraciivana skloniSta za smestaj partijske arhive i za skrivanje ilegalaca. Ovi stanovi
i mnogi drugi, koje su Partiji stavljali na raspolaganje njeni clanovi i simpatizeri, predstavljali su
veliku »slobodnu teritoriju« u okupiranom Beogradu.
U partijskoj organizaciji Beograda zene su imale odgovorne funkcije za sve vreme rata. U provalama,
kojih je bilo vise, mnoge su pale, ali su druge
stupale na njihova mesta i nastavljale rad.
:Zene Beograda su ucestvovale i u oruzanoj borbi.
Vee u vreme formiranja partizanskih odreda u
leto 1941. g. u njihove redove stupilo je preko 50
drugarica. - Na istim zadacima na kojima su
radile zene Beograda radile su i zene Zemuna. Posebne tcskoce u koordiniranju akcija dolazile su
otuda sto jc Beograd i Zemun, kao delove jedno·
ga grada, odvajala reka Sava i posebno obezbeciena granica od NDH, koju je osnovao okupator.
Uprkos tome, Partija je ovu preprcku znala da is·
koristi za svoje ciljeve. Ona je iz Bcograda prcbacivala na partijski rad u Zemun kompromitovane
clanove Partije i obratno i time smanjivala opassnost prodora neprijatelja u njene redove. S druge strane, zamenom kadrova odnavan je kontinuitet rada i akcija i u Beogradu i u Zemunu.
U.ZA SRBIJA
232
Slicni procesi kao u Beogradu odigravali su se sa
zenama u unutrasnjosti Srbije. U okupiranim gradovima formiraju se pod rukovodstvom partijskih organizacija aktivi i grupe zena koje na raz·
nim osnovama razvijaju aktivnost. Aktivi i grupe
izvr5avaju najrazliCitije zadatke od objasnjavanja karaktera ustanka do organizovanja sanitetskih kurseva, prikupljanja priloga za NOF, deljenja propagandnog materijala, obavestenja o kretanju neprijatelja, obavljanja kurirske duznosti i dr. Preko
njih se siri uticaj KPJ na mase zena koje se
postepeno ukljucuju u NOP i pocinju izvrsavati
konkretne zadatke. Aktivi i grupe zena se organizuju i po selima, u pocetku na teritoriji gde su
formirani partizanski odredi, a kasnije po celoj
Srbiji, sa prvenstvenim zadatkom da prikupljaju
hranu i odecu za partizane, ali su anga2ovani i za
izvrsavanje mnogih drugih zadataka.
Aktivi su formirani po mnogim selima kosmajskog,
mladenovackog, oplenackog, orasackog, lepenickog, pozarevackog, timockog, zajecarskog, niskog,
leskovackog, jablanickog i drugih srezova, a samo u selima Toplice do septembra 1941. g. oformljena su 73 takva aktiva i grupe.
Sa razvojem ustanka, a osobito sa stvaranjem slobodne teritorije u Srbiji poCinje potpunije angazovanje masovnijeg broja zena u raznim formama
rada za NOP. Veliki broj ih odmah stupa u partizanske odrede, sto nije bilo iznenaciujuce s obzirom na revolucionarnu proslost srpskih zena.
Za masovno ukljucivanje zena zalagala su se i
partijska rukovodstva. Tako PK u pismu OK Sahac avgusta 1941. godine naglasava:
»Drugarice mogu odlicno koristiti u odredima ne samo na drugom poslu, nego, ako treba i s puskom
u ruci. Ali bi sad bilo pogresno izvuci iz grada
sve drugarice, a narocito nekompromitovane i
poslati u sumu. Svaku zenu kojoj ne preti opasnost od hapsenja i sl. treba ostaviti u gradu ne
samo radi odnavanja veza izmedu vas samih nego i izmedu vas i nas. Kompromitovane privuci
blize partizanima i upotrebiti ih za kurirsku sluibu, negu bolesnika i ranjenika po seoskim kucama, preobucene u seljacko odelo one mogu uspesno obavljati pomenute zadatke.«
.Zenske radionlce kao svojevrsna forma rada
Sa jacanjem rada Partije u narodu jacao je i rad
medu zenama i rezultat je bio taj da su u leta
1941. godine, pored narodnooslabodilackih adbora, novih organa vlasti, vee bili oformljeni odbori zena za pomoc frontu i aktivi zena, koji su u
najtesnjoj saradnji sa NOO prcuzeli skoro celokupnu organizaciju ishrane i opreme boraca.
Sve akcije za pomoc frontu isle su preko partijskih
organizacija, narodnooslobodilackih odbora i odbora zena za pomoc frontu, a omladina i zene su
ave akcije prosirivali na svaku kucu. U sabirnim
akcijama koje su sprovodili odbori zena za pomoc frontu dobijene su velike kolicine platna,
vune, ubrusa, kosulja i drugog materijala od koga
je zatim ;aveno rublje iii su pletene carape, salovi
i druga oprcma za partizane. :Zene bi donele nekoliko sivacih masina na jedno mesto u selu i tu
zajednicki pocele krojiti i siti. Taka su nicale par·
tizanske radionice.
Prva radionica jc osnovana u Pctkovici, sredinom
avgusta pri Macvanskom odredu. Drugarice koje
su radile u njoj bile su pripadnici odreda, polagale su partizansku zakletvu kao i svi borci i bile
su potpuno odvojene od svojih kuca. One su organizovale prikupljanje materijala za radionicu i
rad zena za odred van radionicc (sivenje, pranje,
mesenje hleba itd.) kod svojih kuca.
:Zene macvanskih sela i varosica masovno su prila·
zile Narodnooslobodilackom pokretu. Mnoge me·
du njima pam tile su zverstva Svaba iz prvog svetskog rata - popaljeni Prnjavor, krecane u koje
je neprijatelj bacao zive ljudi, obesene i postreljane u Ljesnici - a sada su docekivale u svojim
selima izbeglice iz Bosne, Hrvatske, Makedonije,
Vojvodine i prihvatale Jevreje koji su bezali ispred tog istog neprijatelja. Drina i Sava su pronosile jezivo unaka2ene leseve, svedoeanstva nemackih i ustaskih zverstava. Ogorcene, rodoljubive zene Maeve opredelile su se za one koji su davali otpor neprijatelju.
Iskustvo radionice u Petkovici pokazalo je da zivot
�i rad u kolektivu revolucionise mase zena i vezuje
ih jos cvrsce za narodnooslobodilacku borbu. Brzi
porast odreda iziskivao je stvaranje novih radionica, a opste raspolozenje zena i masovno prilazenje zenske omladine odredu omogucavalo je
sirenje mre:le radionica. Nekoliko drugarica iz
radionice u Petkovici upuceno je da organizuju
radionice u drugim selima ida rukovode njihovim
radom.
U selima gde je bilo predvideno da se osnuje radionica prethodno su sazivane konferencije zena.
Za nepunih petnaest dana osnovano je desetak radionica u selima Maeve sa 40 masina za sivenje i
oko 120 zena koje su bile stalno anga2ovane na
izradi rublja za partizane, a oko njih su se jos
okupljale zene i omladinke koje su pripremale
zavoje, prele, plele itd. Radionice su osnovane: u
Bogaticu, Prnjavoru, Lipolistu, Petlovaci, Zmi·
njaku, Stitaru, Gluscima, Ribarima i Tabanovicu.
Ove radionice organizovane su nesto drukcije nego
sto je bila organizovana centralna radionica u Petkovici. One, pre svega, nisu bile u sastavu odre·
da, a zene i omladinke, koje su ceo dan provodile
u radionici i unosile svoje masine, ostajale su u
svojoj porodici i kod kuce. Ubrzo se pokazalo da
je ovaj tip radionice pogodniji i prihvatljiviji za
seoske zene i da se preko nijh moze privuCi jos
veci broj zena u Narodnooslobodilacki pokret.
U radionicama je organizovano takmicenje i pohvaljivanje najboljih drugarica. Pri svakoj radionici
postojao je aktiv zena koji je rukovodio sabirnim
akcijama i radio politicki sa zenama u radionici
i u selu. Aktiv je organizovao sela na koja je dolazio veliki broj seoskih zena i omladine.
Na prelima i selima pevane su pored poznatih revo·
lucionarnih pesama i mnoge koje su tada ponikle
u narodu. Ovu pesmicu o zenama i njihovoj pomoCi ustanicima uneo je u svoj dnevnik Sele J o·
vanovic, sekretar MK SKOJ-a za Sabac i borac
Macvanskog odreda. Ispod pesmice je zabelezio:
,Pesmica se dosta peva na prelima. Uklopili su
ove reci u jednu lepu narodnu melodiju.« 1 )
Sad se ceo narod trudi
da se srusi Hitler ludi.
Pa i zene kako mogu
hoce borbu da pomognu.
One Zure na sve strane,
i gde sretnu partizane
pruzaju im pomoc svaku
da im borbu stvore laku.
Malo sira, malo hleba
pa i konak kada treba,
canak mleka, voca torbu,
to ce pomoC' nasu borbu!
Svaka druga nasa snasa
pozna petokolona5a.
Tad je ona Srbin pravi
kad ga nama odmah javi.
1) Pesma je objavljena u 2. nastavku dnevnika Selimira
Sela Jovanovica u •Borbi« od 27. maja 1961.
Bas i ovde, sad na prelo
sastalo se celo selo
i carapa dosta plete
za junacke nase cete.
Tu se, eto, radi, zbori
i drugarska s' pesma ori.
Tu se pomoc sprema rodu
koj' se bori za slobodu.
A sad zbogom, sestre nase,
oduzite sto je vase.
I uz pomoc zena sviju
branicemo mi Srbiju.
Radionice su formirane i u mnogim drugim krajevima &rbije. Tako je, na primer, Posavski parti·
zanski odrcd sredinom septembra formirao krojacku radionicu u Banjanima i u nju povukao iz
odreda 15 drugarica krojackih radnica. Radionica
jc imala oko 20 sivaCih masina i dosta materijala.
Zivot i rad u radionici bili su organizovani kao
u odredu: drugarice su ustajale i legale u odrecleno vrcme, hranilc su se sa vojskom. Pored predanog rada za masinama, radile su i na svom politickom obrazovanju i ucestvovale u selima i pri·
redbama koje je kulturna ekipa odreda davala za
narod. Radionica se pomerala usled nadiranja
neprijatelja, da bi u Uzicu, krajem novembra, bila rasformirana, a drugaricc vracene u cete kao
bolnicarke.
I Valjevski partizanski odred jc septembra meseca
organizovao krojacke radionice na slobodnoj teritoriji u Krupnju, Osecini, Kamenici i Bukovcu.
U radionici u Osei'ini radila je 21 omladinka a u
radionici u Kamenici oko 30.
Sa prosirivanjem slobodne teritorije, a posebno sa
osloboclenjcm gradova u zapadnoj Srbiji i ostvarenjcm UZicke Republike, ucesce zena u NOP-u
postalo je jos masovnije, a njihova aktivnost sve
znacajnija. Zenc su se prihvatile teskih i odgovornih zadataka. · Svesrdno su prihvatile poziv »Sve
za front - sve za pobedu«, koji je predstavljao
nerazlucno jedinstvo fronta i pozadine. I pregle
su na posao. Organizovale su zenske krojacke radionicc u Uzicu i drugim mestima. U Uzicu su postojale cetiri radionice. U centralnoj radionici koja je bila smestena u zgradi Bugarske osnovne
skole krojen je materijal za druge radionice kao i
za zene koje su radile u svojim kucama. U radio·
nicama je pored profesionalnih krojacica radio i
veliki broj domacica, koje su na taj nacin davale
svoj prilog narodnooslobodilackoj borbi. Iako je
u radionicama bio nedovoljan broj masina, rad
je bio dobro organizovan, bilo je posla i za devojcice od 12-13 godina. One su namotavale konac, cistile prostorije, lozile vatru, donosile vodu
i slicno. U radionicama se radilo gotovo bez predaha. Prvih dana se Silo oko 100 pari vesa. Krajem novembra silo se i do 1000 pari dnevno. Od
masina se odvajalo samo za vreme zajednickog
obeda iii nadletanja neprijateljskih aviona.
U Bajinoj Basti, u radionici koja je imala 20 masina
radilo je oko 50 drugarica. Pri radionici je bila
organizovana i grupa za pletenje. Plelo se dnevno
po 15 pari carapa, rukavica i salova.
233
�U radionici u Arilju radilo je oko 20 ucenica zenskc zanatske skole i zena Arilja i izradivalo dnevno 60 pari rublja.
Krojacka radionica jc postojala i u Pozegi i raspolagala je sa vise od 30 masina. Oko nje je bio
okupljen veCi broj omladinki i zena. Dnevno je
izradivano nekoliko stotina pari rublja. Radilo sc
u viSe srnena, pa i noCu. Pri radionici, a i van njc,
bilo je organizovano pletcnje carapa i dzempcra.
Sa platnom i clrugim matcrijalom radionice je snab·
devala uglavnom Tkacnica u Uzicu kojom je rukovodio odbor raclnickih poverenika na cijem je
celu bila Cveta DabiC. U Tkacnici je bio uveden
rae! u dve smenc. Platno i dtugi materijal proiz·
vccleni u ovoj Tkacnici, u kojoj su uglavnom bile
zaposlene zcne, slati su kako krojackim radioni·
cama na podruCju uZiCkog i CaCanskog okruga,
taka i partizanskim jedinicama u Sandzaku i Bo·
sni.
I u drugim n1cstima gde nijc bilo organizovanih ra-
dionica zene su Sile i plelc kod svojih kuca. Se·
ljanke su na prclima do duboko u noc prele i plele
za borce. Na prela je dolazilo od 100 do 400 zena
i omladinki.
Oktobra 1941. goclinc u oslobodenom Cacku organi·
zovana je radionica za Sivenje rublja. Prikup~
ljcno je oko 30 sivacih masina. U pocctku je radi·
onica izradivala po 50 pari rublja clnevno, au vre·
me takmicenja sa Uzicem i prcko 100 pari. Ra·
dilo sc i po kueama. Broj zcna koji je zeleo do·
brovoljno cla radi svakim clanom se povccavao,
pa se prosirivao i broj raclionica. Naroclni odbor
rekvirira kuCe gradana za njihov smcStaj. U delovodnom protokolu NOO u Cacku od 24--27.
novembra 1941. gocline zavcclcn jc i akt: »Ovaj od·
bor clonosi oclluku cla se kuea Mihaila Dordeviea
u CaCku rckvirira za smeStaj Zenske vojne radionicc.«
Raclionice su ujedno bile i ccntar politickog i kul·
turnog rada sa Zenama i omladinom. Posle zavrSe-
nog rada odrzavane su politicke i racine konferen·
cije i priredbe sa kulturno-zabavnim programom.
Horovi pri radionicama su pevali revolucionarne
pesme.
Znacajniji primeri angazovanja zena na slobodnoj
teritoriji 1941. godine
Aktivnost zena se nije svodila samo na rad u racli·
onieama. One su izvrsavale i sve zaclatke kojc su
pred njih postavljali Partija i naroclnoosloboclilacki odbori. Navescemo samo nekoliko primera
koji ilustruju njihovu visoku politicku svest i
odgovornost.
234
Krajem septembra 1941. g. izclato je naredenje da
se prikupe zito, stoka i drugi poljoprivredni pro·
izvocli i cla se evakuiSu ispred neprijatelja. Tada
je narocl Maeve, u ogromnoj veCini zene i omla·
dina, za elva dana i dve noCi izvukao za Krupanj
i Pccku oko 500 vagona psenice, kukuruza, pasulja, masti i drugih namirniea. Z:ene su neumorno
iSle clan i noc uz volovska kola, prelazeci vise clesetina kilometara. Ove ogromne zalihe posluzile
su kasnije za hranu odredima i naroclu na oslobo·
denoj teritoriji. 0 ovoj akeiji drug Tito je u politickom izvcstaju na V kongresu KPJ rekao:
»Prva znacajna mjera koju je CK KPJ, odnosno
Vrhovni stab, sproveo preko Naroclnoosloboclilackih oclbora bila je u tome sto je ... iz Citave Posavine, Maeve i Pocerja, clakle iz najplodnijih djelova zapadne Srbije, prije pocetka njemacke ofanzive izvuceno u ogromnoj kolicini zito i ostale namirnice u planinska sela oko Krupnja, Pecke i daljc prcma Uzicu. Danima i noCima prolazile su
nepreglcclne povorkc kola natovarenih zitom i raznim drugim namirnicama. Seljac.i su gonili stoku i svc sto bi moglo posluziti Nijemcima. Kad
je otpocela Prva ofanziva, vee je uglavnom bila iz.
vczcna vcCina Zivotnih namirnica i Zita iz tih
kra~
jeva, taka cla su se Nijemei i kvislinzi ljuto pre·
varili u racunu cla ce moCi naCi bogat plijen, a to
je i bio jedan ocl glavnih razloga da su pozurili
sa ofanzivom.<(
Z:ene slobodnog Uzica radile su i u industriji naoru·
zanja. U fabriei oruija je clobrovoljno radilo na
desetine zena i omlaclinki. Zbog stalne opasnosti
od uniStavanja iz vazduha, u drugoj polovini ok·
tobra 1941. g. demontirano je i preseljeno u trezore Naroclne banke nekoliko pogona ove fabri·
ke. Neprijatelj je ovaj objekat stalno imao na
oku. I uspeo je cla 22. novembra u 14 casova iza·
zove eksploziju u trezorima Naroclne banke. U
strahovitoj eksploziji za svojim masinama uguScno jc dim om ili izgorclo u plamcnu, pored mno~
gih radnika, i 19 radnica. Sve su one toga dana
raclile u prcthodnoj smcni. Dobrovoljno s;:;_ se prihvatilc da radom i u sledecoj smeni zamene omla·
dinee-radnike koji su otisli u obliznje selo radi
ucestvovanja na priredbi.
Zene su organizovale i naroclne kuhinje i menze. U
Uzieu su bile tri, a u ostalim mestima po dve iii
jeclna takva kuhinja. Sarno u Uzicu u njima se
hranilo oko 3.500 lica.
U Uzicu je bio organizovan i clom u kome je bilo
smesteno nekoliko clcsetina izbcglicke clece, o Cijem se izdr:Cavanju starao Graclski naroc!noosloboclilacki oclbor. A o njihovom prihvatanju, smeStaju, o organizaciji Zivota u domu br.inule su
Ze~
nc UZica.
Gotovo svc aktivnosti zena Cacka bile su usmerenc
ka zadacima koje su imali narodnooslobodilacki
odbori. To ilustruje i delovodni protokol NOO u
Cacku koji jc voden do 27. novembra 1941. godine. Pod rcdnim brojem 1 7. oktobra 1941. g., zabelezeni su i ovi redovi upuceni Odboru zena:
»Komanda mesta Cacak trazi da se otvori jedna
kuhinja za ishranu siromasnog stanovniStva u
Cacku i okolini.« Tacla je organizovana kuhinja
za ishranu porodica sa oskudnim sreclstvima i
boraca koji su clolazili sa polozaja.
Formirane su i prve omlaclinske racine brigade sa
zaclatkom cla saberu letinu inokosnim partizanskim poroclicama i cla na vreme obave jesenju setvu. One su istovremeno predstavljale i mesta za
organizovano okupljanje napreclne omladine i njeno politicko vaspitanje. U sastavu ovih brigada
bilo je mnogo omladinki. Uzicka omladinska brigada je samo na sabiranju letine u selu Dobrunu
ostala 11 dana. Cacanska omladinska brigada se
posebno istakla u fabriei oruzja, a omladinska
brigada iz sela Donje Gorevnice kod Cacka je,
pored toga sto je sabrala svu letinu partizanskim
�porodicama, izvadila potopljenu municiju iz Morave kod Grdice u okolini Kraljeva. Na dnu Morave lezali su sanduci sa puscanim i mitraljeskim
mecima. Omladinci su ronili i konopcima vezivali
sanduke pa ih izvlacili na obalu. Omladinke su
prihvatale sanduke, vadile iz njih municiju i rasprostirale je da se susi, a zatim su je zajednicki
Cistili i odnosili u odred. Tada je ocisceno pet
kola municije.
Posebno treba istaci to da je na osloboelenoj tcritoriji vise zena radilo na organizovanju politickog
i kulturnog zivota, na agitaciji i stampi, po redakcijama listova: )}Borba«,
)>Vest<<, })Omladinska
borba<<, zatim u novootvorenoj knjiZnici i u umetnickoj ceti.
Pored viSe sastanaka, predavanja, kurseva, prela i
priredbi, organizovane su i posebne konferencije
zena koje su bile masovno posecene. U Cacku je,
na primer, na jednoj masovnoj konferenciji formiran Odbor zena u koji su usle predstavnice iz
svih drustvenih slojeva. Ovaj je Odbor koordinirao akcije zena u Cacku. On je izmeelu ostalih akcija novembra 1941. g. pokusao da utice na cetnike da prekinu bratoubilai'ku borbu. U tom cilju
je organizovao veliki miting na trgu u centru grada na kame su pozvane zene da doelu pred artiljerijsku kasarnu, gde su se nalazili zabarikadirani cetnici, da traze od njih prekidanje neprijateljstva. Ogroman miting se pretvorio u dugacku
povorku zena (90°/o zena grada bilo je u povorci).
Na celu povorke nosen je transparent na kame
je pisalo: »Mi majke, zene i sestre, trazimo od vas
da prekinete bratoubilacku borbu.« Kada je celo
povorke stiglo pred kasarnu, cetnici su ga docekali izazovno. Zene su bile ozlojeelene njihovim
drlanjem i napustile su kasarnu bez rezultata.
Cetnici su izazivali masu i pokusavali da je zaplase. Pucali su preko glava, ali su i pored toga
ranili jednu zenu.
Rad zena u partizanskim bolnieama na slobodnoj
teritorlji 1941. godine
Sa stvaranjem slobodnih teritorija formirane su i
prve partizanske bolnice i ambulante. Njihov raspored je bio uslovljen operativnim planom rukovodstva NOP-a, a celokupan teret rada u njima
pao je uglavnom na zene.
Prva partizanska bolnica Macvanskog odreda formirana je u leta 1941. g. na legendarnom Ceru, a
glavna partizanska bolnica za ovo podrucje hila
je smestena u manastiru Cokesini kod Petkovice,
sa stalnim bolnickim personalom od desetak drugarica osposobljenih na sanitetskim kursevima u
Sapcu, Beloticu, Prnjavoru i Stitaru. Bolnica je
imala 35 postelja i u njoj su leceni teski ranjenici.
Aktiv zcna u Petkovici je okreCio manastirsku zgradu, prikupio postelje i postelijnu, organizovao
bolnicku kuhinju, pranje rublja i odrlavanje cistoce. Zene su dolazile u grupama od po 10-15
njih, ostajale na radu preko celog dana, a onda
ih je smenjivala druga grupa.
Osim bolnica, formirane su i tri ambulante u Majuro, Stitaru i Tabanovicu. U njima su leeeni laksi ranjenici, a clanice aktiva zena iz ovih sela su
na smenu kuvale kod svojih kuca i donosile hranu u ambulante.
Posle oslobodenja Krupnja, septembra 1941. g., formirana je jos jedna bolnica i smestena u osnovnoj skoli posto je zgrada mesne bolnice, u kojoj
su se bili zabarikadirali Nemci, jako ostecena u
borbi. U ovoj je bolnici bilo oko 70 ranjenika, od
toga najviSe zarobljenih Nemaca. Na ovom primcru lecenja ranjenika neprijatelja, koji u razdoblju od cetvrt veka po drugi put porobljava i
razara slobodarsku Macvu, najbolje se ogleda humanost naroda koji sc pod rukovodstvom KPJ
digao u borbu za osloboelenje.
Na istom su principu formirane bolnice i ambulante
pri drugim partizanskim odredima: Valjevskom,
Posavskom, Kraljevackom i Pomoravskom. I aktivi zena iz sela gde su bile ove bolnice na isti nacin su se angazovali oko njih kao sto su to radili
i aktivi zena u Macvi.
Bolnica Kragujevackog partizanskog odreda nastala je na taj nacin sto je u jednoj akciji odreda sa
teritorije koju je drzao neprijatelj kompletna bolnica iz Ravnog Gaja kod Kragujevca prebacena
na slobodnu teritoriju u selo Dulene. Pod zastitom odreda, u toku noci, kalona od 40 volovskih
kola prevezla je celokupnu opremu bolnice sa 60
kreveta. Nesta kasnije bolnica je prebai'ena u Toponicu i smestena u osnovnu skolu. U njoj je radilo oko 30 drugarica iz odreda. U bolnici su se
lecili ne samo partizani nego i mestani.
Aktivi zena iz okolnih sela, a i iz samog Kragujevca,
organizovali su prikupljanje hrane za bolnicu. Na
putevima prema bolnici svakodnevno su hitale
zene sa prepunim korpama hrane i drugim darovima za ranjenike. Pored hrane, odece i obuce,
zene su prikupljale i novcanu pomoc ne samo za
bolnicu nego i za odred. U ovu su akciju hili ukljuceni svi aktivi zena na teritoriji koju je obuhvatao odred.
U toku I neprijateljske ofanzive, usled nadiranja neprijatelja, bolnica je sa oko 100 ranjenika, 20 bolesnih partizanki, oko 30 starijih !judi i zena i celokupnim bolnickim inventarom 27. novembra
evakuisana prema Cacku. Kolonu od preko 50
kola pratilo je 30 bolnicarki a obezbeelivao bolnicki vod. U Cacku je bolnica ukrcana u kompoziciju voza i evakuisana u Uzice, a zatim na Zlatibor.
Oktobra 1941. g. u osloboelenom Cacku organizovana je zdravstvena sluzba. Preurcdena jc i prosirena postojeca bolnica, koja je hila van grada, a
u samom su gradu adaptirane dve zgrade, od kojih je jedna sluzila kao prihvatna ambulanta. Na
prikupljanju inventara i opremanju ovih ustanova
mnogo su se angaiovale zene Cacka. One su radile
i na bolnicarskim poslovima. Taka na primer,
bolnicko osoblje u glavnoj bolnici sacinjavalo je
13 profesionalnih i IS dobrovoljnih bolnicarki.
One su stanovale u bolnickoj zgradi i zivele su
vojnickim zivotom. Jedna bolnicarka je imala da
se stara o 30 ranjenika. Pri bolnici je radio i stalni sanitetski kurs, te su i omladinke koje su ga
pohadale pomagale oko ranjenika i bolesnika.
U centralnoj bolnici u Uzicu, u bolnici otvorenoj u
zgradi Crvenog krsta, u bolnici u Sevojnu i u
235
�ambulanti danonoeno je radilo preko SO zena
UZica.
Sem u Uzicu, bolnice su postojale u Pozegi, Arilju,
Bajinoj Basti i Ivanjici, a ambulante u Cajetini,
Kosjericu i Raci. U svim ovim bolnieama radile
su Zene.
Sanitetski materijal je dobavljan preko organizova·
vane kurirske sluzbe iz gradova, osobito iz Beo·
grada, a prilikom zauzimanja varosica, uzimano
je sve sto se naslo u tamosnjim apotekama i am·
bulantama.
Sve partizanske bolnice koje su se zbog nadiranja
neprijatelja morale povlaciti, stekle su se u Uzicu,
gde su brigu o njima, pored drugarica koje su u
njima radile kao bolnicarke, preuzele i zene Uzica,
a kada jc nastao pokrct prcma Zlatiboru, opet su
se zene istaklc svojim samopo2rtvovanjem prili·
kom evakuacije ranjenika i prenosenja sanitct·
skog materijala. Mnoge su od njih poginule spa·
savajuCi ranjenike.
GovoreCi 0 humanosti koju su zene unosile oko TIC·
ge i lecenja ranjenika drug Tito je rekao: ,zene
su unosile humanost u nasu borbu i ona se pre·
nosila i na nase borce. Tako je u toku rata cuva·
nje i spasavanje ranjenika predstavljalo moralnu
obavezu svakog naseg berea. A nju su bas zene
unijele medu nas. Taj humani elemenat odigrao
je ogromnu ulogu u jacanju borbenog morala, jer
su nasi !judi znali da ce, ako budu ranjeni, biti
ucinjeno sve da se spasu.« 1 )
I neprljateljska ofanzlva I teror
Neprijateljska ofanziva na slobodnu teritoriju o:·
pocela je krajem septembra 1941. godine. Pod pn·
tiskom daleko nadmocnijih okupatorskih snaga
potpomognutih ljoticevcima, nedicevcima i cetnicima, partizanski odredi su se morali povlaciti.
Sa njima su se masovno povlacile i zene koje su
radile u partizanskim radionicama i aktivima ze.
na, kao i zene i dec a boraca. Kako je veliki broj ze.
na i dece otezavao pokrete partizanskih jedinica,
to je odluceno da se oni vrate kucama, na ~erit?rij.u
koju je neprijatelj ponovo zaposeo. Vecma 1h Je
tada uhvacena.
Drugarice koje su se povukle sa partizanskim j~di·
nicama za Sandzak usle su u sastav novoform1ra·
nih jedinica. Sa proleterskim brigadama I, II i III
sandZackom i ostalim jedinicama one su prosle
slavni put nasih brigada i borile se na svim boji·
stima Jugoslavije sireci bratstvo i jedinstvo. Sa·
mo u sastavu I i II proleterske brigade prilikom
njihovog fonniranja bilo je preko 100 zena bora·
ca iz Srbije, od kojih je skoro polovina izginula.
Medu njima je i nekoliko :lena narodnih heroja.
U vanredno teskim prilikama, koje su nastale posle
povlacenja glavnine partizanskih snaga, zene su
se nasle na najisturenijim pozicijama. I na njih
se srucio sav bes udruzenih neprijateljskih snaga.
U toj neravnopravnoj borbi sa okupatorima i doma6im izdajnieima pale su kao zrtve hiljade :lena,
omladinki i dece Srbije. Mnoge zene su ubijene i
poklane vee u prvom naletu, a mnoge su oterane
236
1) Zene Jugoslavije u narodnooslol!odilackoj bmbi, Komu·
nist, br. 209. od 27. IV 1961. godme.
u razne Iegore da bi tamo najvecim delom bile
streljane.
Nemacka kaznena ekspedicija je za nepune dve ne·
delje oktobra 1941. g. u Jadru, Tamnavi i Rade·
vini ubila 3SO zena i 220 maloletne zenske dece,
od kojih jc 101 bilo ispod 10 godina, jedno novorodence od tri dana i jedno od mesec dana; u Ve·
likom Selu su ubijene 43 zene, u Korenici 96, a
u Cikotama 194. U selu Jarebici ubijeno je jednog
dana 700 ljudi, zena i dece.
Za vreme pokolja u Kragujevcu u masi od oko 7000
!judi streljano je i 13 zena, 12-toro dece, malih ci·
staca cipela i oko 300 daka. U grupi daka bilo je i
jedno odeljenje V razreda, odeljenje 15-godisnjih
decaka.
U opkoljcnom Kraljevu, nemocan da probije parti·
zanski obruc, okupator se kukavicki i osvetnicki
ponca prema neborackom stanovniStvu grada. Za·
veo je vanredno stanje sa prekim sudom i za ce·
tiri dana streljao oko 5000 gradana, medu kojima i
2S zcna. Neprijateljska komanda je svoj zlocin o·
vako motivisala 1S. oktobra 1941. godine: » ... iza·
zvana zajednickim radom gradanstva sa partiza·
nima, kojima se daje dobrovoljno mogucnost, da
se uvuku u kucc u. gradu i da iz tih kuca otvore
paljbu na nemackc vojnike, izazvana potpomaga·
njem prenosa municijc i oru:Zja partizanima od
strane gradanstva, Nemacka oruzana sila ... ce
objavljenu meru za jednog ubijenog nemackog
vojnika streljanje 100 Srba od danas biti sprove·
deno. Daje se dalje na znanje, da danasnjim da·
nom za narod ovih krajeva stupa na snagu zakon
najtezih represalija, tj. nece biti samo streljano
100 Srba za jednog Nemca, vee i uniStenje poredice i imovine ... «
Sumanuta odluka okupatora da za svakog poginu·
log nemackog vojnika strelja 100 Srba, a za ranje·
nog SO primenjivana je za sve vreme okupacije na
celoj teritoriji Srbije. Sa poznatom pruskom U·
pornoscu ta je odluka dosledno sprovodena u de·
lo, a cesto je i prema5ivana.
Padom Uzicke Republike krajem novembra 1941. g.
za tamosnje stanovnistvo nastali su teski i neizvesni dani. Svaki dan je pocinjao i zavrsavao se
mitraljeskim rafalima. Vee 5. XII 1941. g. u Krcagovu je streljana veca grupa uhvacenih parti·
zana. Istoga dana nemacki vojni zapovednik u
Srbiji uputio je zapovedniku orutanih snaga na
Jugoistoku izvestaj u kome, pored ostalog, stoji:
»Nameravamo da se tokom zime prcko specijal·
nih komandi, uz sadejstvo trupa izvrsi proverava·
nje celokupnog stanovniStva u predelima ustanka.
Bice streljan svaki onaj za koga se utvrdi da je
ucestvovao u ustanku. Jos se proucava pitanje
zena i dece ustanika. Izgleda da nije celishodno
da ovi !judi ostanu u Srbiji juzno od Dunava ...« 2 )
Nemacki general Berne i general Nedic tada nareduju svaki svojim snagama da ne smeju imati ni·
kakve sentimentalnosti prema onima koji su bili
aktivni u ustanku iii se pak sumnja da su ucestvovali iii rna cime pomagali ustanak.
Nemci su samo na podrucju u:Zickog kraja tokom
prve okupacije (do 24. septembra 1941. g.) i po·
sle zauzimanja slobodne teritorije (krajem no•) Zbornik VII, tom I, knjiga I, str. 624.
�vembra) masovno ubijali ne samo uhvacene partizane vee i zene i neduzno stanovniStvo. Iz njihovog dokumcnta K. 5-a 13/18 1 ) vidi se da su u
Uiicu i okolini streljali, povesali iii poslali u logore 1134 lica. ( Ovaj dokumenat obuhvata samo
period do kraja decembra 1941. godine). Preko
200 uhvacenih devojaka i mladica krajem decembra oterano je na Banjicu, gde su neke streljali,
neki su kasnije izgubili zivote u drugim koncentracionim logorima, a samo je mali broj doziveo
slobodu.
Sa ponovnim dolaskom Nemaca u Cacak nastala su
strahovita mucenja kojima su bili izlozcni borci
za slobodu. Mnogc su zcnc tada hvatane, saslusavanc, prebijanc i odvodcnc u zatvore. Ncmacka
ortskomanda je odmah organizovala logor i sprovela racije u Citavom cai'anskom okrugu. Kroz
preki sud, koji je formiran odmah po ulasku Nemaca u Cacak, prvih dana je proslo 320 lica, od
kojih je veCina osudena na smrt iii upucena u
konccntracione logore.
Pored nemackog logora i cetnici su imali svoje zatvorc u svim selima gde su bile njihove cete. Ovaj
zajednicki teror jc trajao sve do kraja marta 1942.
g., knda se nesto stisao da bi ponovo buknuo 1943.
godinc. Sarno u toku 1941. g. u ljubickom i trnavskom srczu Ncmci i njihove sluge ubili su viSe
od 300 muskaraca, zena i dccc.
Ali ni ovaj nezapamceni tcror nije slomio otpor
naroda, u kame su znacajnu ulogu imale zcne.
One su i pod najveeim terorom nastavile borbu
i postajale nosioci partijskog rada i rada za NOP
u mnogim mestima.
Aktivnost zena posle gubljenja slobodne terltorije
U vreme najstrasnijeg terora koji je neprijatelj
sprovodio u toku zime 1941/42. g. i kasnije, zene
i omladinke iz svih krajeva Srbije, ukljucujuci i
zapadnu, koja je posebno bila na udarcu svim
neprijateljskim snagama, prihvatale su partijske
radnike i partizanske borce, brinule se o njima,
donosile im hranu, odecu i obucu, sanitctski materijal i lekove, negovale ranjene i bolesne partizane bile obavestajci i kuriri, rasturale propagandni
materijal, uniStavalc neprijateljske plakate i letke i bile glavni os!onac partijskim radnicima i
borcima.
Smclo mozemo red da se NOP u Srbiji, u ilegalnim
uslovima, u prelomnim godinama oslobodilackog
rata odriao dobrim delom zahvaljujuci masovnom
ucescu zena, njihovoj snalazljivosti i prilagodljivosti najtezim uslovima. Znacajnu ulogu pri tome odigrao je veliki broj zena sa sela, cije su kuce
i pojate bile sigurna utocista partijskim radnicima i borcima. Hiljade takvih zena borile su se na
ovaj nacin protiv okupatora i izdajnika i zahvaljujuCi njima sacuvan je veliki broj partijskih
skloniSta i tehnika, koja je neprekidno radila, dizala moral i hrabrila narod da istraje u borbi do
konacne pobede.
Bezbrojni su primeri pozrtvovanja zena, pa i onih
u poodmaklim godinama. Beskrajan je broj anal) Dokumenat je u Muzeju ustanka 1941. g.
Uticu.
u
Titovom
nimnih zena-junaka za cije se podvige nikad nece
saznati. Jedna baba-Mika iz NiSke Kamenice iii
baba-J cvra iz pozarevackog sela, koje prihvataju
borcc i ranjenike, kriju ih, !wane i peru, postaju
njihovi kuriri i vodiCi, a znaju da se za takav rad
ide u logor, na streljanje iii pod cetnicku kamui preovladuju strah. Majke troje, cetvoro i vise
dcce bore se sa puSkon1 u ruci kao Sto to Cine
Pcrsa LazareviC iz Pustc Rekc i Vlahinja Kruna
LazarcviC iz Ranovca i mnogc drugc Zcne. Dcvoj~
Cica Vukica StankoviC iz P0Zarcv~a, posle pogi-
bije starijc sestre Vide, ne odaziva sc majci koja
sc razbolela od tugc, jer zna da ne bi viSe sn1ogla
snage da sc vrati u odrcd, i uskoro gine u obruCu
neprijatclja, ubija se poslcdnijm mctkom. Ne ginc
tako sumo Vukica, iii narodni hcroj Radmila Trifunovic, iii Radmila Kovacevic i Danica Lala Nikolic kod Nisa - tako ginu na desctine, stoline
i hiljade devojaka i zcna. Marija Vasiljevic iz Prokuplja nije htcla da napusti tcskc ranjcnikc koje
je negovala, pa su je cctnici strcljali zajedno sa
njima. Taka je u Radevini zajcdno s ranjcnicima
poginula Jclka TepavceviC, tako je u borbama u
Jadru »ncstala« medicinska scstra Detcla, Slovenka. Scljanka Darinka Radovic iz Rajkovca imala jc u svojoj kuCi zcn1unicu za ranjcnc parti-
zanc. Ni blcsak cetnicke kame nad glavama njcnih
kccri Radmilc i Stanke nije jc pokolcbao da oda
ranjcnikc. I ona jc zaklana. Ovako jc prosla i seljanka Sofija Ristic iz Manojlovca, ispod Rudnika,
na Cijem su imanju iskopane tri zcmunice za ra*
njenike. Iako jc imala petoro dece o kojima jc sama brinula, jer su joj muza cctnici ranijc zaklali,
nijc htela da prizna da bilo sta zna o partizanima
i herojski je docekala cetnicke kame. Jana Kocic
iz Bucumeta je obesena o verige u odzaku kad
nije htela da otkrije skloniSte u kame su bili
ranjenici, a Ljubicu Ljubic iz Ivanja, u Cijoj je
kuci bila bolnica, cetnici su streljali, a zatim
mrtvu iskasapili, jer ni ana nije htela nista da kaze. Ovako je ginulo bezbroj zena sirom Srbije.
I pored toga rad je i dalje nastavljan. Jcdne su ginule, druge su stupale na njihova mesta i u vcCini krajeva jc postojao kontinuitet u radu.
Za ccntralnu Srbiju je karaktcristicno to sto Stt se na
ovoj teritoriji obnavljali i odrzali partizanski odredi za sve vreme rata. Na ovom su terenu obnovljcni I sumadijski i Kosmajski partizanski odred
u koji je odmah stupilo i nekoliko zena, a kasnijc
ih je bilo sve viSe, jcr su iz Beograda i drugih
ugrozenih krajeva svi kompromitovani !judi slati
uglavnom u ove odredc. Posta nije bilo slobodne
teritorije, na ovom su terenu pravljene zemunice
za ranjenike i tehniku, pa je Arandelovac sa okolinom bio pozna! po bazama, u kojima su se pred
nosom okupatora i cetnika odriavali partijski
kursevi i za sve vreme rata radila partijska tehnika, koja se prema potrebi selila iz sela u selo.
I pored toga sto je partijska organizacija Kragujevca bila desetkovana i uprkos ljoticevskom teroru
koji je u ovom kraju besneo, preostali partijski
radnici, u veCini zene, nastavili su rad ne samo u
gradu nego i u selima kragujevackog sreza koji
se nije prekidao do kraja rata i pored brojnih
hapsenja i stradanja od cetnickog terora.
Za Pozarevac je karakteristicna rukovodeca uloga
237
�238
omladine, osobito radnicke, u organizovanju rada
sa zenama. Tim radom su bile obuhvacene i medicinske sestre i bolnicarke koje su snabdevale
odred sanitetskim materijalom i lekovima. U Pozarevackom odredu se od pocetka borilo oko 60
partizanki, od kojih su se mnoge istakle licnom
hrabroscu.
Iako je krajem 1941. g. teritorija Pomoravlja osta·
Ia bez partizanskih jedinica, rad zena u pojedinim
krajevima razvijao se i dalje, mada u skromni·
jem obimu. Zene i omladinke Cuprije i Ravne
Reke su se posebno angazovale na prikupljanju
hrane, odecc i sanitctskog materijala. One su or·
ganizovale i prebacivanje prikupljcnih priloga na
Juhor, gdc se bio povukao jedan broj boraca iz
Pomoravlja, a isto taka i za Ozrenski odred.
Na teritoriji zajeearskog okruga rad zena sc kontinuirano razvijao. :Z.cne su posebno bile angazo.
vane oko negovanja ranjenih i bo!esnih boraca. U
nekim su selima postoja!e stalne baze, gde su smesteni teski ranjenici. Iako je cuvanje ranjenika
predstavljalo veliku opasnost, mnoge zene i omladinke su spremno prihvatale ovaj zadatak, pa
su i na taj nacin ispoljile svoju privrzenost borbi
koju je vodila KPJ.
Posle odlaska partizanskih jedinica iz zapadne Srbi·
je u Krusevcu nije prestajao partijski politicki
rad iako je u njemu bio pored nemackih i bugar·
skih vojnika i veliki broj nedicevaca, ljoticevaca
i cetnika. Meautim, rad partijskih i skojevskih
organizacija viSe je bio usmeren ka gradu, manje
se radilo na selu, sto je tokom 1942. g. ispravlje·
no. Pored Clanova Partije iz grada koji su posli na
partijski rad u sela, i Rasinski odrcd je sve viSe
razvijao politicku delatnost odr'Zavanjem zborova
i konferencija po selima. Tokom 1943. g. na terenu
je radio veCi broj clanova Partije koji je razvio
veoma zivu aktivnost na formiranju narodnooslobodilackih odbora, partijskih organizacija i
uporiSta. U Partiju je tada primljeno oko 40 kandidata i kandidovano 25 saradnika, a od toga
jedan broj zena. PriS!o se i siroj organizaciji rada
sa zenama. Poslo se od grupa sa 4-5 i viSe zena
u kojima je bio organizovan politicki rad, ali su
zene bile angazovane i na drugim zadacima.
NiS jc i pre rata, a i za vreme okupacije, imao si·
roko razvijcn pokrct zena. Celokupnim radom za
NOP u niSkom okrugu rukovodio je OK KPJ
za Nis, a u samom gradu MK KPJ NiSa. Pocetkom
1942. g. u NiSu je doslo do velike provale u partijskoj organizaciji, ali je i pored toga rad i dalje
tekao prcko skojevske organizacije, koja je bila
jedna od najznacajnijih snaga u Nisu za sve vreme rata. U skojevskim aktivima je bio veliki broj
omladinki, i sve su one izvrsavale raznovrsne zadatke.
Za razliku od gradova, rad medu zenama na selu
nije bio mnogo razvijen, ali je prisustvo odreda
na pojedinim terenima imalo odlucujueu ulogu
u vezivanju zena seljanki za NOP. Sa zenama na
selu radile su drugarice iz odreda i taj se rad ne·
smetano razvijao sve do aprila 1942. g. jer je do
tog vremena teritorija belopalanackog, svrljiSkog
i za.planjskog sreza bila slobodna teritorija.
U selu Veliki Krcimir nalazio se stab SvrljiSkog odreda od januara do marta 1942. godine. Za sve
to vreme zene i omladinke su vodile brigu o ishrani partizana, prale su im rublje, krpile odecu,
negovale ranjene i bolesne borce. One su isto tako
bile i redovni posetioci priredbi, zborova i kon·
ferencija, a bile su i polaznice analfabetskog teca·
ja, koji je posebno za njih bio organizovan. U naj·
tdim danima za odred, marta 1942. g., kada je
otpocela ofanziva na slobodnu teritoriju, zene 0·
voga sela su pokazale visoku svest. Dok su par·
tizani vodili borbu, zene su ceo dan i celu noc iznosile hranu na polobj, a omladinke, Clanovi
SKOJ-a u rancima su nosile municiju puskomitra·
ljcscima. ZahvaljujuCi njihovom zalaganju par·
tizani su mogli da zadde neprijatelja dok iz sela
nisu evakuisani bolesni i ranjeni borci.
U manastiru Sv. Stevana u Lipovcu kod Aleksinca
bio je punkt za vezu s odredom, a tu je bio smesten i cleo partijske tehnike. U manastiru je mon·
tirana i mala elektricna centrala da bi se slusale
radio-vesti, a kaluderice su isle u sanatorijum na
Ozren da pune akumulatore. Pored toga, one su
vrsile kurirsku i obavestajnu sluzbu, negovale su
u manastiru ranjenike i prale odredsko rublje.
Neke od njih su 1944. g. stupile u partizanske je·
dinice kao bolniCarke.
Rad sa zenama u 1941. g. doziveo je svoj procvat
u zapadnoj Srbiji, a od kraja 1941. g. i za sve vre·
me rata on dolazi do punog izrazaja u juznoj
Srbiji.
Postojanje slobodne teritorije u vecem delu Toplice
omogucilo je snazan razvitak partijske organiza·
cije, a time i sirok rad na masovnom pridobija·
nju naroda, omladine i zena za ukljucivanje u
NOP. Po selima Toplice·su organizovane mesne ili
pomocne desetine u kojima je bilo najviSe omladinaca i omladinki. Odrlavane su konferencije i
zborovi kojima je prisustvovao i veliki broj zena.
Stvarane su organizacije omladine, odbori NOF-a,
NOO i grupe zena i razvijan neprekidan politicki
i kulturno-prosvetni rad. ZahvaljujuCi takvom radu svaka je kuca bila uporiSte NOP-a. Toplica je
dala veliki broj zena politickih radnika, boraca i
bolnicarki. Mnoge su zene bile veliki oslonac Par·
tije i Toplickog odreda.
I u Prokuplju i Kursumliji rad se neprekidno razvijao u raznim oblicima.
Jedna od specificnosti rada zena u Leskovcu jeste
u tome sto organizatori rada za NOP nisu bile
omladinke kao u mnogim krajevima Srbije nego
zene radnice, prekaljeni borci jednog od najveCih industrijskih centara u Srbiji, sa dobra organizovanim, jakim sindikalnim pokretom. Iste te
zene koje su se pre rata isticale u radnickim strajkovima organizuju u ustanku aktive zena u fabrikama sa zadatkom da sabotiraju proizvodnju,
kvare masine, iznose iz fabrike tekstil, vunu i masinsko ulje za partizane.
U Leskovcu je bila i tehnika OK za koju su bile
odgovorne zene clanovi Partije. Tehnika je prerna potrebi premestana u okolna sela. Cim bi se
posumnjalo da bi mogla biti otkrivena, masina i
sapirograf bi bili rasklopljeni u delove i sklanjani
po stanovima clanova Partije iii pouzdanih sim·
patizera. Krajem 1942. g. tehnika je iz Leskovca
prebacena na teren i ostala je neotkrivena do kraja rata.
�U cetiri odreda koji su forrnirani na leskovackorn
terenu stupilo je preko 200 zena. Tu su, na prvorn
rnestu, bile zene clanovi Partije i SKOJ·a i aktivistkinje koje su se ispred progona dornaCih
izdajnika i okupatora sklanjale u odred; veCina
ih je radila politicki i u odredu i na tcrenu na korne se odred kretao; rnnoge su bile u sanitctu, a
neke - borci sa puskorn u ruci.
Prva partizanska holnica forrnirana je novernbra
1941. g. i srnestena u skolskoj zgradi u Ohrazdi,
sclu ispod Radan-planinc. Bolnica je irnala 20 postelja za tcze ranjenike, posehno odeljenje za lakse ranjenike i posehno odeljenje za operacije. Bila je dohro snahdevena svirn sanitetskirn rnaterijalorn, instrurnentirna i lekovirna, posto je gotovo cela apoteka iz Lehana preneta u Obraz.du. 0sirn toga, stalno· je prikupljan i donosen sanitetski rnaterijal iz Leskovca i drugih rnesta. U bolnici je radilo 10 drugarica.
Februara 1942. g., kada su pocele akcije zdruzcnih
dornatih fasista i okupatora protiv partizana, holnica je iz Ohrazde prcrnestena u Dohru Vodu;
zadr.<ani su sarno teski ranjenici, a laksi su srnestcni po kucarna. Pocetkorn marta holnica je premcstena u Slisane; tada je irnala oko 60 ranjenika, pa je ponovo vraccna u Dohru Vodu, odakle
su ranjenici i holnicko osohlje zhog nadiranja neprijatelja prehaceni na Pasjacu i Vidojevicu i
tarno srncsteni po kucarna. Ali i posle odlaska hoinice na drugi teren, zene su i dalje prirnale u svoje kuce ranjenike, negovale ih i hrinule o njirna.
Najtezi ranjenici, kojirna je hila neophodna lekarska pornoc, prehacivani su u sam Leskovac i srnestani u kuce clanova Partije i aktivista, gde su
ih lecili lekari i rnedicinske sestre, koji su ornogucavali da se u holnici prikriju tesko ranjeni partizani.
U selima lcskovackog okruga, u prvirn danima ustanka, na okupljanju zcna i ornladinki radile su
uglavnorn drugaricc iz odreda. U rnnogirn su selima vee u jescn 1941. i pocetkorn 1942. g. fermirani aktivi SKOJ-a i aktivi zena. Tako je u aktivirna SKOJ-a u Crnoj Travi, koji su poceli da se
forrniraju krajern 1941. g, hilo preko 50 skojevki.
Teror okupatora i domacih izdajnika
U svorn nernocnorn hesu da potpuno iskorene NOP
u Srbiji, okupatori su cesto slali svoje kaznene
ekspedicije na teritorije gde se pokret ohnavljao
i sirio, a na jugu Srbije, gde su postojale slobodne teritorije koje su hranili partizanski odredi,
preduzirnali su ofanzive. U tome su irn punu pomoc pruzali dornaCi izdajnici.
Fehruara 1942. g. jedan odred hugarske fasisticke
vojske, uz pornoc Nernaca, nedicevaca i cetnika,
preduzco je ofanzivu na slobodnu teritoriju Jablanickog partizanskog odreda. Na tome su pohodu pocinili necuvena zverstva, a rnedu najteze
spada pokolj u Bojniku. , ... Bugari su, kao sto
vam je poznato, zapalili, poru5ili selo Bojnik i
postreljali skoro sve odrasle seljake ... « 1 ) piSe
instruktor Pokrajinskog povereniStva KPJ za Nis
21. aprila 1942. g. Pokrajinskorn komitetu KPJ za
Srbiju.
Na polozaju kod scla Bojnika, 17. fehruara, Jahlanicki partizanski odrcd je docckao jedan hataljon Bugara i naneo rnu velike gubitke, ali se ispred jaceg neprijatclja rnorao povuci. Bugari su
istoga dana hlokirali selo, upali u kuce i oko 500
!judi - staraca, dece i zena, mcdu njima i nekoliko hrernenitih - saterali u skolsko dvoriste, u
sneg i vodu, i zahtcvali od njih da im kazu gde su
partizani. Uzalud su vikali i pretili, niko ni reCi
nijc rekao. Tada su pristupili rnucenju. Muskarce
su holi karnarna i udarali gvozdenirn polugarna,
stavljali ih na zcravicu, pa opet ni jedan nije progovorio. To je trajalo do mraka, a grupe vojnika
su za to vreme pljackale i palile domove. Posle
viSeCasovnog muCenja poterali su iznemogle ljuw
de na Bojnicko polje. Saterali su prvo muskarce
u poluzaledenu harustinu i pred ocirna zena i dece
izholi ih hajonetirna a zatirn pokosili vatrorn iz
rnitraljeza. U torn su trudnicu Vidosavu Kostic
savladali porodajni bolovi. Bugarski kornandant
je presudio: ako rodi zensko detc, oprostice zivot i
rnajci i cerci, a ako rodi rnusko, streljace i nju i
njcno partizansko kopile. Vidosava je rodila kcer
i tako se spasla. Ostale zene i deca poterani su u
haru, gde su vee lezali postreljani muskarci i gde
su uhrzo pod rnitraljeskirn rafalirna i oni pali jedni preko drugih. One koji nisu hili na mestu rnrtvi,
vojnici su dotukli kundacirna i mecirna iz pusaka.
Ovorn su prilikorn ubijene 92 zene i sestoro dece iz
Bojnika, a iste noci streljano je na Bojnickom
polju jos 45 zena i jedno dete iz Dragovca.
Posle ove surove odrnazde, u narodu ovoga kraja
ponikla je pesrna, koja opeva ovaj stravicni dogadaj.
BOJNIK
Narodna pesma posvecena pokolju u Bojniku
pocinjenom 17. februara 1942. godine
U hiljadu devetoj stotini
Cetrdeset i drugo j godini,
J ednog sneznog fehruarskog dana
Zatuiila vila sa Gajtana.
Ljuto cvili nikorn se ne rnili.
Da I' je vila sagorela krila,
II' je rnnogo Srha izguhila?
Rano jutrorn iz Radan-planine,
Glas se cuje dole u nizine.
Zaino place, a tuzno narice,
Pustoj Reci zalosno dovice:
»Pusta Reko. Jahlanice seko,
Ti jos nisi od cilja daleko,
U vas dverna nikad mira nerna,
U vas dverna sve se nesto sprerna.
Sve se sprerna i mora uspeti
Makar Srbi i rnorali rnreti.
Crni vrani a!' ste razdragani
Vi nijeste oskudni u hrani.
Gacu crni vrani na sve strane
Iznad puste Bojnicke crepane.
Bojnik selo, ti si opustelo,
Jos si zivorn vatrorn sagorelo.
t) IRPS br. 1492. -
Zbornik VII, I, 3, str. 179-189.
239
�Tcbc jcstc pomorila kuga,
Dusmanska tc pokosila ruka.
Pokosila i stare i mlado,
Rastavi1a i milo i drago,
Od Kaina pod1og Bugarina,
Verne sl ugc Rima i Bcrlina,
Sto ih veZc njina osovina
za Hitlcra i za Musolina.
Svc Sto kapu i maramu nosi,
Svc bugarski mitraljcz pokosi.
Sad Bojnikom svc crni barjaci,
Pusti clvori, krvavi sokaci.
Nema kuCc, ncrna domaCina.
Nema oca, n1ajka nema sina,
Ncma dccc ni starijih baka,
Ni Emdca, mladanijch claka.
Sad za dugo u to pusto selo
NeCc bi ti igranka ni prelo.
Ncma svaclbc, ncma ni udadbe,
Ni zcnidbc ni cura prosidbc.
J ablanica krvava je bila,
Kraj Leskovca krv je prcnosila
I Ibar jc potckao prvi
I ponca iz Kraljcva krvi.
I svc reke kroza Sumadiju,
Svaka kaze da sc Srbi biju,
Pa odlazc Dunm·om u more,
Gdc sc Rusi sa Nemcima bore.
Dunav teCc, krvava jc pena,
Krv jc avo ocl Jugos!ovena.
Ovo jeste borba za slobodu
Smrt fasizmu, sloboda narodu.
Pusta Reko, i ja cu tc kleti
Ako Bojnik niko ne osveti.
240
Ovo nije bio jedini zlocin bugarskog okupatora na
ovoj tcritoriji. I nc samo na ovoj. Svuda gde su
bile bugarske okupacionc snagc na ovakav su sc
naCin obraCunavale sa stanovniStvom.
Za ncn1aCkim i bugarskim okupatorima nisu zaos~
tajali ni domaCi izdajnici. I ani su verna podrZavali svojc gospoclare. Jos u vreme postojanja sloboclne teritorije u zapadnoj Srbiji i sporazuma
izmcdu partizana i Cctnika DraZe MihailoviCa o
zajcclnickom vodenju akcija protiv okupatora
cetnici su krcnuli putcm izdaje. Pocetkom novembra 1941. godine mucki su ubili u selu BrajiCima grupu partizanskih ranjenika i partizanki koji su sa tcritorijc koju je drlao Kosmajski partizanski odrcd bili upuceni na slobodnu teritoriju. U grupi je bilo 33 druga i drugarice. Iz grupe
streljanih spasla se samo jedna drugarica koja je
bila ranjena i pritajila sc, a kad su cetnici otiSli,
izvukla se i prikljucila partizanima.
Posle gubljcnja slobodne tcritorije cetnici su, pod
okriljcm okupatora, sistcmatski sprovodili teror
u svim krajevima Srbijc i za svc vreme okupacije.
Njihovc po zlu cuvene »erne trojkc« sejale su
smrt i pustos. Kao primer navodimo samo njihova zverstvo u Posavini. U noCi izmedu 20/21. decembra 1943. g. cetnici su izvrSili svirep pokolj u
selu Vranicu; 69 stanovnika ovoga sela, saradnika NOP i clanova njihovih porodica, medu kojima je bilo dece i staraca, izgubilo je zivot u straviCnom cetnickom mahnitanju. U toj jezivoj noCi
ubijcne su 32 clevojkc i zene ocl 16-90 goclina i
dcvctoro clecc ocl 5 mescci do 12 godina.
Poclcljcni u tri grupe, cctnici su sistcmatski obavljali svoj krvavi posao. Citavc poroclice bile su
unistcnc a kucc opljackanc. Najblizi roclaci su sa
ul'asom gledali kako na njihovc oCi ubijaju njihovc najclrazc clok i sami nc bi doS!i pod cctnicku kamu. Malo sc ko spasao od onih koji su tc
noci bili odrcdcni da umru. Jcclno pored drugog
padali su: dcca, starci, mladc clcvojkc i zcnc.
C:ctnici su sc na ovakav naC.in razraCunavali i sa
svim aktivistima i simpatizcrima NOP-a 1 ali je
ncmoguCc u jcdnom ovakvom napisu zabeleZiti
svc njihove zloCine.
Ovo nijc bio jcdini nacin obracuna sa naroclnim
borcima. Okupator je jos u pocetku ustanka organizovao J.:oncentracionc logore sa ciljem da hapsenjcm poznatih komunista spreCi razvoj NOP.
Mcctu prvim takvim logorima nastao je 10. jula
1941. g. logor na Banjici. Od formiranja !ogora
pa do njcgcwog rasformiranja 3. oktobra 1944. g.,
kroz Iogar je proslo oko 3.000 zena, ocl kojih je,
prema zvanicnim podacima, strcljano preko 500.
Mcdutim, ovaj broj sigurno nije konacan, jer ne
postojc ni potpuni spiskovi zatvorcnika, ni tacna
cvidcncija o izvrScnim strcljanjima. Cesto sc dcSavalo da se u toku noCi dovedc u logor grupa
zatvorcnika i sutradan oclvcdc na strcljanjc, a da
se to nigdc nc zabclcZi. Osim toga, jcdan je cleo
!agora bio pod upravom Gcstapoa, a drugi pod
upravom Spccijalnc policije, koji su vodili zasebnc eviclencijc.
Prvo streljanje zcna iz logora na Banjici izvrscno
jc 19. septembra 1941. gocline. Ocl toga dana u
svakoj grupi izvcclenih na streljanje bilo je i zena.
Posleclnje grupc zena streljane su 7. i 11. septembra 1944. gocline.
Drugarice u grupi koja je streljana 11. scptembra
napalc su, po dogovoru, posle prozivke strazare i
agcntc koji su dosli da ih povedu. Nastalo je gusanjc u hodniku, dok jcdan ocl napadnutih strazara nijc uspco da oslobodi ruku i opali iz revelvera. Tada su dojurili drugi strazari i u hodniku
su sc razlegli pucnji. Nije moglo da bude utvrdeno koje su drugarice u toj tuCi ubijene; zna se
samo da je organizator ovog napada bila Radmila Mi!anovic-snajder. U kamion su ubacene i zive
i mrtve zene, i na Jevrejskom groblju su neke
streljane, a neke clotucene i bacene u zajednicku
raku.
Sem na Banjici, u okupiranoj Srbiji je bilo i drugih koncentracionih logora, medu kojima su najveCi bili logor na SajmiStu, na lcvoj obali Save
kocl Beogracla, logor na Crvenom krstu u NiSu,
privremeni logor u Sapcu, a bilo je jos nekih manjih !agora.
Antifaslstickl front zena
Sve masovnije ucesce zena u svim oblicima narodnoos!obodilacke borbe nuzno jc dovelo i do stvaranja Antifasistickog fronta zena. Medu organizatorima I konferencije AFZ-a u Bosanskom Petrovcu bile su i zene Srbije, one koje su se borile u
proleterskim brigadama. Referat o organizacio-
�nim pitanjima i zadacima AFZ·a podnela je Spa·
senija Cana Babovic, a uvodnu rec je dala Mitra
Mitrovic. U Centralni odbor AFZ-a, koji je iza·
bran na konferenciji, pored Cane Babovic i Mitre
Mitrovic usle su jos Judita Alargic i Nada Mar·
koviC.
Iako u Srbiji, zbog specificnih uslova borbe, nije
postojao AFZ u onom smislu kakav je bio u drugin1 krajcvin1a Jugoslavije, gde su postojale vcCc
osloboctcne tcritorije, ipak su organizacije AFZ-a
stvarane gdc god je bilo uslova za to - kako na
oslobodcnoj i poluoslobodcnoj tcritoriji, tako i
na ncoslobodcnoj.
Prvc organizacije AF:Z>a formirane su veC krajem
1942. g. u dcsctak scla Toplice, a od maja 1943. g.
nastaje period masovnijeg formiranja AFZ-a u
svim selima na ovoj teritoriji. Odbori su birani
na konferencijama kojima je prisustvovao veliki
broj zena. Tako je, na primer, u MO AFZ-a u selu
Jugovcu radilo 30 zena, a MO AFZ-a u Bublici,
koji je brojao 11 odbornica, obuhvatao je radom
jos oko 70 Clanica AF:Z: u selu.
U drugoj polovini 1943. g. organizovani su politicki
kursevi za i:lanice AFZ-a na Pasjaci. Jedan takav
kurs je odr/.an u Starom Momcilovu i trajao je
30 dana. Pored politickih kurseva odrzavani su i
analfabetski tecajevi u mnogim selima Toplice.
U jesen 1943. g. formirani su na ovoj tcritoriji op·
stinski i srcski odbori AFZ·a, a krajem godinc i
Okruzni odbor AFZ za Toplicu.
NajveCi broj organizacija AFZ·a na teritoriji Iesko·
vackog okruga formiran jc u toku 1943. godinc.
Odziv zena i njihova ucescc u radu odbora AF:Z:-a
bilo je tako razgranato u celom okrugu, da se u
drugoj polovini 1943. g. moglo pristupiti stvara·
nju organizacija na Sirem terenu: oformljcni su
prvo opstinski odbori AFZ-a, a zatim i sreski, u
koje su usle najaktivnije danice mesnih odbora.
Formirani su opstinski odbori za Slisane, za Prekopcelicu i za Crnu Travu; zatim je krajem avgusta u Vujanovu formiran SO AF:l.-a za Pustu Reku; oktobra su formirani SO AFZ-a za Jablanicu
i za Vlasotincc, a krajem godine SO AFZ-a za Crnu
Travu i za Leskovac.
Prvi GO AFZ·a Leskovca formiran je marta 1944.
godinc. U to su vreme formirani i SO AFZ·a za
krivopalanacki i pCinjski srez. Okruzni odbor
AFZ-a za Lcskovac formiran je prvom polovinom
godinc. Ovaj je odbor pokrenuo svoj list ,J abla·
nicanka u borbi«' ciji jc prvi broj odstampan u
tehnici OK KPJ u Lebanu.
Osim toga sto su sa najveCim trudom izvrsavali svoj
osnovni zadatak - mobilizacije zena na pomoci
narcdnoos!obodilackoj borbi - odbori AFZ-a su
obratili posebnu paznju prosvecivanju i politickom vaspitavanju zena; organizovani su analfabetski tecajevi i Citalacke grupe, politicki te6ajevi
i seminari za aktiviste. Analfabetski teca j u Svinjarici 1943. g. pohadalo je 17 zena, u Slisanu 10
zena, a na tecaju u Gornjim Garama bilo je 15
polaznica. Broj analfabetskih tecajeva jos se povecao u 1944. godini; prema nepotpunim podaci·
rna, te6ajeve u Suvom Polju, Oranu, Lapotincu i
jos nekim selima Jablanice pohadalo je i zavrsilo
213 zena. Citalacke grupe su u mnogim selima o·
driavane po mahalama i kucama; organizovanjem
i vodenjem ovih grupa bila je zaduzena po jedna
drugarica iz odbora AFZ-a, a docnije,.posle oslobodenja, ovaj su rad u mnogim mestima preuzeli
prosvetni radnici.
Na inicijativu i uz pomoc partijskih organizacija,
AFZ jc 1943. i 1944. g. organizovao vise politickih kurseva za svoje aktivistkinje. Desetodnevni
kursevi sa po 20-25 polaznica odriani su u Do·
njern Konju\'cu, Oranu, Slavniku, Brestovcu, Crkvici, Darkovcu i drugim selima. Za sve je polaznice bio obezbeden smestaj i hrana. Pre podne
su dr·iana pr·edavanja, po podne konsultacije, a
uveCe su oddtavanc konferencije po mahalama na
koj ima su govorile polaznice tecaja. Pojedine su
drugarice, pored ovoga, pohadale partijske kursevc i sen1inare.
Tokom 1943. g. formirani su odbori AFz-a i u drugim krajevima. Na teritoriji Krusevca formirano
je uekoliko MO AFZ-a, a na teritoriji niSkog ok·
mga grupa od 17 zena aktivista iz Huma prerasla je u odbor AFZ-a. U Niskoj Kamenici je oko
odbora AFZ·a bilo okupljeno prcko 60 zcna: Tu je
istc godine organizovana radionica za pletcnje Carapa i dzempcra za partizanc u kojoj je radilo
50 zcna.
U prolecc 1943. g. dolazi do formiranja prvih odbora AFZ-a i u centralnoj Srbiji. Krajem marta
formiran je SO AFZ:-a za kosmajski srez, koji je
imao zadatak da u selima formira mesne odbore. No usled strahovitog tcrora Specijalne policijc i Cetnika, u srezu je formiran krajcm godine
samo MO AF:l.-a u Parcanima. U mladenovackom
srezu je maja 1943. g. formiran MO AFZ:-a u Scna·
ji, a zatim u Mcduluzju, Vlaskoj i Kovacevcu. U
jasenii:kom srezu je prvi odbor AFZ-a formiran
novcmbra 1943, g. u Selevcu.
J una 1944. g. form iran jc Okruzni odbor AFZ·a za
Mladcnovac, a ubrzo zatim i SO AFZ-a za mladenovaCki srez i mesni odbori AFZ-a u Granicama,
selu Mladcnovcu, Jagujilu i Scpsinu.
Septcmbra 1943. g. formiran je GO AFZ-a za Aran·
delovac i mcsni odbori u nckim selima kolubar·
skog sreza: Darosa vi (sada Partizani), Sopicu,
Rudovcima i Sakulji.
Na teritoriji pozarevackog okruga mesni odbori
AFZ-a su formirani uglavnom tokom 1943. godine.
U leto 1943. g. formiran je GO AF:l.-a za Negotin, a
nesto kasnije i SO AFZ-a. U izvestaju OK KPJ za
zajecarski okrug PK KPJ za Srbiju iz 1943. g. u
poglavlju 6. kaze se: »Rad sa zenama do partijske konferencije ( odr:iana juna 1943) bio je pot·
puno zapostavljen ... Danas imamo preko 200 zena obuhvacenih radom po raznim pitanjima. Postoji viSe seoskih odbora, jedan gradski odbor
AFZ a i sreski odbor je u projektu. Na ovom sektoru oseca se nedostatak materijala i iskustva.
Zbog toga bi nam trebalo uputstvo o radu AFt. ...
Odbori AFZ imaju redovno sastanke, na kojima
podnose izvestaje o radu i postavljaju sebi nove
zadatke.«
U Sandzaku jc rad na stvaranju organizacija AFZ-a
poceo u prolece 1943. godine. Osobito se intenzivan rad sa zenama Sandzaka razvijao u drugoj
polovini godine, kada je organizovano viSe kon·
ferencija, citalackih grupa, analfabetskih te6aje·
va i dr.
241
�Pocetkom oktobra 1943. g. forrniran je Inicijativni
oblasni odbor AFZ-a za Sandzak, koji je delovao
na teritoriji milesevskog, bjelopoljskog, novovaroskog i pribojskog sreza. Zadatak ovog Odbora
je bio da prosiri rad sa zenama na teritoriji gde
ga dotada nije bilo. Oblasni odbor je pokrenuo
i svoj list »Nova zen a«, koji je za kratko vreme
koliko je izlazio odigrao znacajnu ulogu u privlacenju zena i njihovom ukljucivanju u rad za
NOP.
Jedan od zadataka Oblasnog odbora bio je i osposobljavanje zena-aktivista za ideoloski rad sa zenama na terenu. U tom je cilju novembra 1943.
g. organizovan politicki kurs, koji je pohadalo oko
40 zena i omladinki.
Tokom 1944. g. organizuju se odbori AF:I:-a gotovo
na celoj teritoriji Srbije, scm u zapadnoj Srbiji,
izuzev Valjeva, gde je jos jula 1943. g. na konfercnciji zcna izabran GO AF:I:-a, koji je radio do
oslobodenja.
Sa dolaskom glavnine partizanskih jedinica u Srbiju i oslobac1anjem pojedinih krajeva odmah se
forrniraju organizacije AF:I:-a, koje pruzaju veliku
pomoc frontu i razvijaju raznovrsne akcije (bri·
ga za ranjenike, rad u bolnicama, zbrinjavanje
dece, obrada zemlje i drugo ).
Prva okruzna konferencija AF:I:-a u Srbiji odr2ana
je u oslobodenom Lebanu 10. septembra 1944.
godine. To je u stvari bio veliki okruzni narodni
zbor, na koji je doslo preko 3.000 zena iz najudaljenijih sela, pesice, sa zastavama i transparentima. Na ovoj je konferenciji izabran novi, prosireni Okruzni odbor AF:I:-a. Posle toga se odr2avaju sreske i okruzne konferencije u drugim krajevima Srbije. Januara 1945. g. odr2an je miting
zena Srbijc, na kome je izabran Glavni odbor
AF:I:-a za Srbiju. Na mitingu je drug Tito u pozdravnoj reci odao priznanje zcnama Srbije za njihova ucescc u NOB-u, za svc zrtve i napore koje
su podnele u toku narodnooslobodilackog rata.
Sa matcrijalom sa I mitinga zcna pojavio sc i prvi broj list a ,zora«, organa AF:I:-a za Srbiju.
VOJVODINA
Sa ulaskom okupatora u nasu zemlju Vojvodina je
bila podeljena na tri deJa: Backu i Baranju nacisticka Nemai':ka dala je Hortijevoj Madarskoj,
Banal je pripojila Srbiji i stavila ga pod upravu
kvislinga Nedica, a Srem je pripao tzv. Nezavisnoj Dr2avi Hrvatskoj. Okupator je iSao za tim
da iskoristi nacionalne i druge suprotnosti i da
raspiri mr2nju medu narodima i narodnostima
koji su naseljeni u Vojvodini. 1 ) U takvim uslovima bilo jc veoma tesko organizovati jedinstven
otpor okupatoru. To je konstatovano i na majskom savetovanju CK KPJ u Zagrebu. »Zato komunisti Vojvodine ... imaju tu veliku zadacu da
suzbiju sijanje nacionalne mr2nje, da raskrinka1) Odmah posle okupacije zavcden je u sva tri dela oku-
242
pirane Vojvodinc najsuroviji teror prcma slovenskom
:i..ivlju, posebno prema Srbima - ratnim dobrovoljcirna
i kolonistima koji su se posle I svetskog rata naseiili u
Vojvodini. NernaCki i madarski fa.Sisti, kao i PaveliCeve
ustaSe, takmiC.ili su se u pljaCkanju, ubijanju i proteri~
vanju kolonista sa njihovih ognji.Sta.
vaju pred narodima Vojvodine okupatorske nasilnike kao neprijatelje radnog naroda svih nacionalnosti. Komunisti Vojvodine imaju tu veliku
zadacu da rade na okupljanju svih narodnosti u
borbi protiv zla sto ga je prouzrokovao rat i okupacija, za bratstvo medu narodima Vojvodine, da
vade zajcdnicku borbu protiv imperijalistickih
nasilnika i okupatora, za bratski sporazum i ravnopravnost naroda Vojvodine, za istinsko resenje nacionalnog pitanja putem slobodnog opre·
deljcnja naroda ... « U istom duhu PK KPJ za Vojvodinu izdao je proglas koji je izisao pocetkom
juna 1941. godine.
U pripremama za ustanak u Vojvodini, pored zadataka na koje je ukazivao proglas - a ti su za·
daci hili od prvorazrednog znacaja za celo vreme
narodnooslobodilacke borbe u Pokrajini - rukovodstvo Partije naslo se pred drugim teskocama koje su proizlazile iz posebnog geografskog i
strategijskog polozaja Vojvodine: ravnicarski
kraj, ispresecan rekama i komunikacijama, bogat poljoprivredni rejon potreban okupatoru za
ishranu vojske, slozeni nacionalno-politicki i drustveno-ekonomski problemi.
Zbog takvog znacaja Vojvodine okupator je bio pri·
moran da za ovaj teren veze jake snage - vojne
i policijske - koje su od prvih dana okupacije,
osobito u Backoj, masovnim zloi;inima i iseljavanjem srpskog stanovniStva nastojale da uguse
svaki otpor porobljenog naroda.
Sve je to uslovilo da se ustanak 1941. g. u Vojvodini
od samog pocetka nije u svim krajevima ravno·
merno razvijao niti je u svim fazama bio istog intenziteta. Ustanak je najpre poceo u Banatu, gde
je u prvo vreme bio dosta masovan. I u Backoj je
ustanak poceo dosta rano i po masovnosti nije
mnogo zaostajao za onim u Banatu. Ali vee pocetkom 1942. g. i u Banatu i u Backoj ustanak je
malaksao. Masovnim ubijanjima, »racijama«
(u Backo.i), brojnim hapsenjima i ubijanjem cianova KPJ, SKOJ-a i najboljih simpatizera okupator je uspeo da privremeno dode do oseke u
NOP-u Backe i Banata. Tome je doprinela i cinjenica sto su partijski i skojevski kadrovi, pretpostavljajuci da ce rat izmedu SSSR-a i Nemacke biti kratkotrajan, najveCim delom sami nosili teret
ustanka. Ali, i pored privremene oseke i neprekidnog terora, narodnooslobodilacki pokret u Bac·
koj i Banatu nije prestajao za celo vreme rata.
Slabljenjem NOP-a u Backoj i Banatu u zimu
1941-42. g. tei.iste borbe prenosi se u Srem, koji
do kraja rata ostaje zariSte ustanka u Vojvodini.
Vidnu ulogu u narodnooslobodilackom pokretu
Vojvodine, od njegovog pocetka pa do kraja, imaIe su zene ove pokrajine.
U vreme ulaska okupatora u Jugoslaviju partijskom
organizacijom u Vojvodini rukovodio je Pokrajinski komitet izabran na VI pokrajinskoj konferenciji septembra 1940. godine. U svih sest okruga postojali su okruzni komiteti ( dva u Banatu, tri u Bai':koj, jedan u Sremu), au .veeini srezova - sreski komiteti. U organizacijama Parti·
je i SKOJ-a bilo je zenskih clanova, a isto tako i
u nekim komitetima.
Na majskom savetovanju u Zagrebu ui':estvovao je
i :l:arko Zrenjanin >>Uca«, sekretar PK KPJ za Voj-
�vodinu. Posle njegovog povratka, PK KPJ za Vojvodinu poceo je sa pripremama za ustanak u duhu zakljucaka ovog savetovanja. U sprovoaenju
zadataka pored drugova-Clanova Komiteta Partije i SKOJ-a ucestvovale su i drugarice koje su
se jos pre rata isticale kao partijski i skojevski
rukovodioci i aktivisti. Meau organizatorima ustanka u Vojvodini bila je i Sonja Marinkovic,
clan PK KPJ za Vojvodinu.')
U duhu zakljucaka majskog savetovanja organizevan je preko vaspitnih grupa sirok politicko-propagandni rad na objasnjavanju uzroka propasti
bivse Jugoslavije i okupacijc. Data je direktiva za
prikupljanje orl1Zja i stvaranjc desetina, za odrzavanje sanitctskih tecajeva, prikupljanje sanitetskog materijala, novca i drugih stvari. Na okruznim partijskim savetovanjima diskutovalo se o
jednom vaZnom zakljucku Majskog savetovanja
- da se partijske organizacije prosiruju primanjem novih clanova. Rezultat sprovoilenja ove direktive bio je da su se partijske organizacije u
Vojvodini skoro udvostru6ile. 2 ) Meau novim clanovima Partije i SKOJ-a bilo je dosta zena i omladinki. Ali broj zena i omladinki na koje je KPJ
u to vreme vrsila uticaj i koje su bile na neki naCin obuhvacene radom ( citalacke grupe, sanitetski tecajevi, sabirne akcije, rad na tehnici) bio
je znatno veci.
Odmah posle napada fasisticke Ncmacke na SSSR,
Pokrajinski komitet KPJ za Vojvodinu odriao je
u Petrovgradu (dan as Zrenjanin) sastanak na kame je donesena odluka da se ubrzaju pripreme
za ortiZani ustanak, da se formiraju partizanski
odredi i da se pocne sa diverzantskim akcijama
protiv okupatora. Krajem juna formiran je Stab
partizanskih odreda za Vojvodinu.
Banat
Prvi partizanski odredi formirani su u severnom
Banatu jos u toku jula 1941. g. od pripadnika
mesnih desetina iz onih mesta gde je KPJ imala
jaka uporista jos pre rata (Kumane, Melenci, Petrovgrad, Dragutinovo, Kikinda, Mokrin, Karadordevo, Aleksandrovo). Odredi su vrsili razne
diverzantske akcije. Aktivnost odreda u letnjim
mesecima najvise je bila usmerena na paljenje
zita na prostranim banatskim poljima kako bi se
onemogucilo da ono posluzi za ishranu okupatorskoj vojsci. Iako u ovim prvim odredima gotovo
nije bilo zena i omladinki, njihova aktivnost je
bila vrlo zapaZena na agitaciono-propagandnom
radu, na prikupljanju narodne pomoci, na tehnici,
u organizovanju i svrsavanju sanitetskih teeajeva, u vrsenju kurirskih du:Znosti, a bilo ih je do') Pored Sonje Marinkovic kao clanovi partijskih iii skojevskih komiteta radile su: u severnom Banatu Ruia Sui..
man, K!ara FejeS i druge; u juinom Banatu Udlja AI·
dan, Jcllsaveta, Draglca i Olga Petrov, Lukreclja Anku·
clc; u Sremu Stanka Munean-Vesellnov i druge; u Novom Sadu Livija Bern; u Subotici Laura Lola Vol i druge.
~bijanja ustanka broj clanova KPJ u Vojvodini
lZnOSJo JC oko 1200 prema 650 - koliko ih je bilo u vr"'
me odrfavanja VI partijske konferencije za Vojvodinu
septembra 1940. godine.
•). Uoei
sta i u mesnim desetinama, osobito omladinki.
Posebno su zene bile korisne u prl1Zanju utoei~ta i. skrivanju ilegalaca. U svakom mestu koje
Je b1lo obuhvaceno narodnooslobodi!ackim pokretom bilo je na desetine kuca koje su primale
ilegalce- partijske i skojevske rukovodioce i aktiviste, o kojima su se uglavnom brinule zene. Taka je bilo i u samom Petrovgradu, koji je u pocetku ustanka bio sediste PK i OK Part.ije i
SKOJ-a i gde su najvise boravili organizatori ustanka i drugi aktivisti, koji su se posle 22. juna
povukli u ilegalnost. S druge strane, Petrovgrad
je bio centar neprijateljskih snaga za taj kraj.
Zbog toga je bilo veoma vazno imati sigurne kuce, >>haze«, za sklanjanje partijskih rukovodilaca
i aktivista, za odr"Lavanje partijskih i skojevskih
sastanaka, za smestaj oruzja, tehnickog, propagandnog i drugog materijala. U tu svrhu angaZovane su kuce clanova KPJ i SKOJ·a ili odanih simpatizera- na periferiji grada, u radnickim predgradima, u seljackom kraju ili na salasima i u
vii;w~radima izvan grada. Svu brigu oko ilegalaca
pnmlle su na sebc uglavnom zene, koje su bile i
najpouzdanija veza izmcau pojedinih ilegalaca.
Zcnc i omladinke bile su angazovane i u radu na
tehnici, gdc sc umnozavao propagandni matef!Jal, na prvom mestu partijski proglasi koji su
takode prevodcni na madarski jezik.")
Ilegalm sanitetski tecajevi odriavali su se u sva cetiri rejona u gradu. Na njima se i politicki radilo
sa polaznicima. Sarno u julu i avgustu kroz ove
tecajeve proslo je oko 40 drugarica. Tada je doslo do hapsenja, pa su uhapsene i neke polaznice
sa lekarom koji je rukovodio dtavim radom.')
Prema nekim podacima, prvih meseci ustanka raznim aktivnostima u Petrovgradu je bilo obuhvaceno oko 300 .Zena i omladinki. Meautim, onih koje su davale priloge za narodnooslobodilacki fond
~ilo je. ';lnogo viSe. Prikupljanje priloga za partl~a~e 1 '.lega!ce od narod~, k.ao nacin pridobijanJa 1 vez1van]a za NOP, b1la JC vrlo rasirena forma rada u Vojvodini. U tome su prednjaCile zen~; ~adorn NOF-a r:'kovodila je Sonja MarinkoV!C, ]Cdan od orgamzatora ustanka u Vojvodini.
Na tom po~lu, kao i na drugim zadacima, bila je
neumo~r;a .' neustrasiva svc ?ok nije krajem jula
pala fas!S~Ima u ruke. Strel]ana je 31. jula 1941.
g. u grup1 od 90 komunista i rodoljuba Banata.
Na streljanju nije dopustila da joj pucaju u leda.
Okren:'la se i doviknula nacistickim zloCincima:
»PucaJte, ovo su komunisticke grudi."
Narodnooslobodilackim pokretom bila su obuhvacen.a i druga mesta severnog Banata u prvim meseclma ustanka. Takva su mesta bila Kikinda, Mokrin, Basaid i druga, gde su zene na slican nacin
radile. Posebno su se isticala sela Melenci i Kumane, koja su imala dugu revolucionarnu tradi-
• !J
radu na teh_nici bile su angaiovane Klara Fejes i Ru·
za Sulman, koJa JC uhapSena na jednom salaSu u okolini
grada gde su dan ranije partizani spalili Zito i streljana
26. jula 1941. godine.
•) Tad~ je uhapsena i omladinka qubinka Vukov koja je
stre!Jana 7. septembra 1~1: .godme. N.Sto docnije uhapsene su tak~e Olga UbavJc I Jovanka Dobrosavljev koje
su rukov_odile radom omladine. Streljane su januara
1942. godme.
243
�244
ciju, ciji poceci sezu do socijaldemokratskog perioda. Ustanak su ova mesta docekala sa jakim
partijskim i skojevskim organizacijama koje su
u svom radu imale veliku podrsku u zcnama a
osobito omladinkama. Uskoro se organizacija
SKOJ-a omasovila, taka da je npr. u Kumanu
imala oko ISO clanova, mcdu kojima je bilo oko
30 omladinki. U Melencima ih je bilo znatno vise,
posto je i sclo vec'e. Sa omladinom se radilo po
sistemu vaspitnih grupa, taka da je svaki clan
SKOJ-a imao svoju grupu sa kojom jc citao propagandni materijal i od koje je prikupljao priloge za NOF. Za rad sa zenama i zenskom omladinom bila je zaduzena u Okruznom komitetu Ljubica Odadzin, beogradska tekstilna radnica, dugogodiSnji partijski aktivist, radom iz Kumana,
koja je ovamo dosla na pocetku ustanka. - Radom vaspitnih grupa bile su obuhvacene i zene.
Racuna se da je u svakom mestu bilo po dvadesetak takvih vaspitnih grupa. Ali broj onih zcna
kojc su davale pomoc za partizane i za porodice
drugova u odrcdu iii u logoru bio je mnogo veci.
Preko vaspitnih grupa prikupljane su stvari za
NOF ( odcca, hrana, sanitetski materijal), ali se na
sastancima radilo i na politickom uzdizanju: citale
se vesti o stanju na frontovima umnozavane u odredu i drugi propagandni materijal do koga se
moglo do6i. 2ene i omladinke izvrsavale su i druge zadatke koje je pred njih postavljala partijska organizacija i NOF. Taka je pocetkom septembra odbor NOF-a u Kumanu predao zenama
dvoja kola platna, koje je Odred zadobio u jednoj akciji, da bi se od toga saSilo rublje za borce. Sivenje rublja trajalo je nekoliko dana. Omladinke i mlade zene pohadale su i sanitetske
tecajeve jer je to spadalo u njihovu obavezu.
U blizini Kumana i Melenaca operisao je Kumanacko-melenacki partizanski odred, ciji SU borci U·
glavnom bili regrutovani iz ova dva sela. Danju
je odred bio stacioniran u kukuruznim poljima,
koja su u ovom ravnicarskom kraju predstavljala
jedini zaklon, a nocu je odlazio u akcije. Brigu o
snabdevanju odreda preuzela su oba sela. Oko
80% stanovniStva, obuhvaceno narodnooslobodilackim pokretom, pruialo je svome odredu sve·
srdnu i punu pomoc. Snabdevanje odrcda hranom, odecom i lekovima bilo je vrlo dobro organizovano. Sakupljan je novae, zatim odeca, obuca. Sve je smesteno u pojedinim kucama koje su
sluzile kao sabirni magacin do odredenog dana
kada je iznoscno iz sela i predavano partizanima
na ugovoreni naCin. Skuvana hrana koju su zene
po redu pripremale iznosena je takode kolima u
polje, posto ovaj odred nije imao organizovanu
kuhinju. Ovo bi nedeljom dobilo cak i sveeani
izgled: po nekoliko desetina kola, natovarenih jelima, cistom preobukom i drugim stvarima kretala su se u povorci usred dana prema hataru. Svaka kuca trudila se da sto viSe da za partizane, a
svaka domacica da im pripremi sto bolja jela,
jer je bilo organizovano i takmicenje izmedu re·
jona, ulica i pojedinaca. Za lepih letnjih veeeri,
a osobito nedeljom, u partizanski Iogar dolazilo
jc i po stotinu om!adinaca i omladinki da cuju
vesti, politicka prcdavanja iii da uce da pevaju
borbene pesme. - Sve se to dogadalo u blizini
Petrovgrada i Novog Beceja, gde su bile stacionirane znatne fasisticke snage, i u ravnici, gde je
kukuruzna »suma« bila jedini zaklon. Naravno da
se pri ovakvom javnom masovnom angazovanju
stanovniStva u radu za NOP nije mogla odrlati
potrebna konspiracija toliko nuzna u ilegalnom
radu, sto ce sc ncsto kasnije jako osvetiti narodu
ovog kraja.
Jcdan od glavnih zadataka partijskih organizacija
u oba scla bio je da se za smestaj ilcgalaca obczbedc kucc sa izgradcnim sklonistima - »bazama«. Pitanje baza postalo jc jos akutnije kada su
se u kasnu jesen 1941. g. severnobanatski odredi
posle neuspelog prelaska u Srem morali vratiti
na svoj teren i »bazirati« u selima. Veliki cleo poslova u okviru NOF-a i brigu za partizane, sme$tene po bazama u selu, uzcle su na sebe zene. Ako
se ima u vidu da je u svakom od ova dva sela bilo
po nekoliko desetina kuca koje su imale baze, a
da je dvaput veCi bio broj onih kuca koje su se
brinule da partizani i ilegalci budu snabdeveni
svim potrebama, onda se maze zamisliti koliki je
bio broj zena i omladinki koje su bile angazovane na ovom poslu.
Ovakav rad partijskih i narodnooslobodilackih organizacija u Kumanu i Mclencima nije ostao nezapazen. Nacisticka policija preko svoje obavestajnc mrcic budno je pratila rad NOP-a u oba
sela i cekala pogodan momenat da mu zada tc·
zak udarac. Okupator je odlucio da iskoristi zatisje u odredu kao i ostru zimu i veliki sneg pocetkom 1942. g., te je u toku februara sa jakim
snagama izvrsio dve blokade Kumana. Opkolio
je selo obrucem vojske i policije i sproveo preIres po kucama. Rezultat blokade, koja je trajala oko 20 dana, bio je porazavajuCi za NOP ovog
sela: otkriveno je oko 40 sklonista, pohapseno
oko 200 !judi, zena i omladine, od kojih je uskoro streljano blizu stotinu; poginula je iii uhapsena vecina kumanackih partizana i partijskih i skojevskih rukovodi!aca. U jednoj bazi pronadeni su
dugogodiSnji komunista Ivan Kndic Cota i Ljubica Odadzin. Pre nego sto ce se sam ubiti, Kne·
zic je hteo da ubijc i Ljubicu, ali mu je ona rekla:
»Nccu da me ubijc$, hocu da prkosim fasistima.«
I prkosila im je: i pored strahovitih mucenja, ni·
je ni rcci rckla. Umrla je smrcu hcroja.
Posle dva meseca okupator je blokirao i Mclence. I
tom prilikom uhapseno je oko 250 aktivista i simpatizera NOP-a, medu kojima je bilo dosta i zena. Za vreme same blokade obeseno je 13 rodoljuba koji su se drlali vanredno hrabro. Medutim,
u ovoj blokadi stradalo je malo partizana Melencana, tako da je jezgro !Cumanacko-melenackog
odreda sacuvano. - Iako se okupator posle odmazde hvalisao da je srusena »tradicionalna kula
komunista« u Banatu, to nije bilo taeno. Posle
nekoliko meseci narodnooslobodilacki pokret u
ovom kraju poceo se oporavljati da bi u 1943. g.
ponovo dobio svoj puni zamah.
I u drugim selima severnog Banata: Aleksandrovu,
Karadordevu, ViSnjicevu, Banatskom Dvoru, rna·
hom naseljenim kolonistima posle I svetskog ra·
ta, ustanak je pocco 1941. godine. To su u pravom
smislu bila ustanicka mesta, gde je narodnooslobodilacka borba, bez veCih zastoja i kriza, i po-
�red velikih hapsenja i streljanja pripadnika NOP-a
trajala do kraja rata. Sto se NOR viSe razvijao,
sve je viSe :lena bilo anga:lovano u radu, tako da
je u jesen 1943. g., kada je u ovim mestima poceo rad na formiranju Antifasistickog fronta :lena bilo 80% uC!anjeno u ovu organizaciju. Mnoge
omladinke - skojevke i druge - kao i mlade zene otiSle su u odred odakle ih se dosta nikada nije vratilo. Za ova sela karakteristicno je to sto
su NO P-orn bile obuhvacene i citave porodice, meau kojima i majke sa viSe dece. Evo nekoliko primera iz Karadordeva: Manda Agbaba, udovica,
sa sedam kceri ucestvovala je u radu za NOP od
prvih dana ustanka (dve su joj kceri poginule,
cetiri bile s majkom u logoru); njena najstarija
kCi Milka bila je organizator omladine u selu; zatim, Smilja Milosevic majka petoro dece, imala
je jednu od r:ajsigurnijih baza u selu koja nikad
nije otkrivena; Pera Kovacevic, majka cetvoro
dece, radila je za NOP od prvih dana ustanka da
bi 1944. g. ostavila decu i otiSla u odred. - Takvih i slicnih primera bilo je mnogo.
I u ju:lnom Banatu ustanak je poceo 1941. g. da bi
zbog velikog terora i pogibije mnogih rukovodecih kadrova u prolece 1942. g. dospeo u krizu.
Sto je kontinuitet NOP-a ipak postojao do 1944.
g., kada se opet rasplamsao, zasluga je Juznobanatskog odreda koji se, uz mnoge teskoce i vanredne napore, odrlao do kraja rata. Narodnooslobodilacki pokret razvijao se oko dva zarista Panceva i Vr5ca, u cijoj su okolini mesta sa tradicijom naprednog pokreta (IzbiSte, KrusCica,
Bela Crkva i dr.). U Vr5cu i okolini delovao je
jos pre rata Zarko Zrenjanin. ZahvaljujuCi ovoj
okolnosti, tu je izrasla brojna omladina cija je aktivnost bila vrlo zapazena jos pre rata. Medu njima isticala se porodica Petrov sa Borislavom, J elisavetom, Dragicom i Olgom Radisic-Petrov. Svi
su bili medu organizatorima ustanka u juznom
Banatu i clanovi komiteta Partije i SKOJ-a. Na
zalost, njihova aktivnost, kao i njihov zivot, bili
su kratki: do marta 1942. g. svi su pali. Prva je
uhapsena Dragica (septembra 1941), a za njom
njena snaha Olga. Obe su oterane u logor na Banjici (kod Beograda), odakle su 9. maja 1942. g.
sa grupom Vrscana izvedene i ugusene u gasnom
automobilu. Obe su imale odlicno drLanje. Olga
je na strahovita mucenja i ispitivanja gestapovaca ostala nema da bi im samo rekla: »Mozda ja
necu ziveti, ali ce moj narod pobediti.« Na zidu
zatvorske celije iza nje je ostao zapis: »Ponosno
umirem za KPJ.« - Proglasena je za narodnog
heroja. - Jelisaveta Petrov i njen brat Borislav,
kao clanovi komiteta za juzni Banat, bili su otkriveni i opkoljeni sa jos nekim drugovima u jednoj kuCi na periferiji Panceva. Nisu se hteli
predati vee su pruiili otpor fasistickoj policiji.
B?rba je trajala nekoliko casova. Kad su se pucnJI s tavana kuce utiSali, policija je upala tamo
i nasla mrtvog Borislava, a ostale tesko ranjene.
Na podu je le:iala ceduljica sa ispisanim recima:
»Umiremo za slobodu svoga naroda.« Tesko ranjena Jelisaveta odnesena je u bolnicu, gde je uskoro podlegla ranama. - Slican borbeni put i slican zivotni kraj imale su i druge omladinke juznog Banata. Lidija Aldan, rukovodilac omladine
u okrugu, poginula je aprila 1942. godine. Lukrecija Ankudzic, takode clan OK SKOJ-a, uhvacena je jos jula 1941. godine. U zatvoru je ostala
do oktobra 1942. g. kada je s grupom drugova i
drugarica odvezena u selo Sarno$ i obesena. U
smrt je posla povezana crvenom maramom i celim putem u kamionu izbacivala parole i pevala
borbenu pesmu: »Padaj, silo i nepravdo ... «
Medu brojnim zenama juznog Banata koje su docekivale partizane i ilegalce i brinule se o njima
treba pomenuti Zorku Radovancev iz Idvora. Jos
pre rata je ucestvovala u naprednom pokretu i
izvr5avala poverljive partijske zadatke. Svoju kucu, u kojoj je dr1ala gostionicu, stavila je na raspolaganje ilegalcima od prvog dana ustanka. Zbog
svoje odanosti i pozrtvovanosti u radu uzivala je
veliki ugled medu pripadnicima NOP-a, a njena
materinska briga za borce i ilegalce doneli su joj
opsti nadimak »Mama«. Uhapsena je polovinom
1942. g. i obcsena u Gaju.
U malom selu Hrvatskoj Neuzini kod Alibunara ziveli su Draginja i Milan Stefanovic, cija su cetiri sina bi!i aktivisti NOP-a. Pored dece i roditelji
su radili. U njihovu kucu dolazili su ilegalci o
kojima se Draginja svesrdno brinula kao o svojoj
deci. Jednoga dana marta 1942. g. u kucu je stigao najstariji sin Momcilo s jednim drugom-ilegalcem. Dok su Cistili oruzje, u kucu su upala
dvojica fasista i ustremila se na Momcila. Dok se
jedan fasista gusao s Momcilom, Draginja mu je
zarila noz u leda. Momcilo je uspeo da pobegne,
a Draginja je s muzem odmah uhapsena i uskoro
su oboje streljani. I sva cetiri njihova sina pala
su hrabro za slobodu svoga naroda. Dvojica starijih su uhapseni i streljani, treCi - Strahinja,
kao sekretar OK KPJ za ju:lni Banat, herojski je
poginuo sa sekretarom PK KPJ Zarkom Zrenjaninom, a najmlaai Relja hrabro je pao kao komesar Ju:lnobanatskog odreda. - Tako se ugasio
dom Draginje i Milana Stefanovica.
Backa
Ustanak u Backoj razvijao se u jos tezim uslovima
nego u Banatu. Da bi osigurali svoje pozicije i
da bi se pred Madarima u Backoj predstavili kao
»oslobodioci«, madarski okupatori su u sam om
pocetku zaveli masovan teror koji je u prvom
redu bio uperen protiv srpskog dela stanovniStva,
osobito protiv kolonista i dobrovoljaca iz I svetskog rata. Ubijanje, deportovanje i odvoaenje u
]ogore kolonista: !judi, zena, dece - bilo je na
dnevnom redu prvih dana okupacije. 1 ) Okupator
je hteo da u samom pocetku ugusi svaku pomisao na otpor.
I pored ovakvih objektivnih teskoca, partijska organizacija u Backoj pripremala je ustanak u duhu proglasa CK KPJ i PK KPJ za Vojvodinu. Partijsko rukovodstvo smatralo je da je najvazniji
1) RaCuna se da je na taj naCin u BaCkoj ubijeno oko
8.500 civila, oko 10.000 maltretirano i op!jackano, a oko
15.0_00 proterano u Srem, Banat i druge krajeve. U logore JC oterano preko 20.000 osoba, medu kojima je bilo i
mnogo dece. Sarno u logoru u Sarvaru bilo je oko 1.200
dece.
245
�zadatak otupiti ostricu mr:Znje koju su okupatori
scjali mcau narodima i narodnostima u Vojvodini i boriti sc za njihovo jcdinstvo i zajcdnicki
otpor protiv nemackih i madarskih fasista.
Partijska organizacija u Backoj imala je najjacc uporistc u Novom Sadu, gde je na pocetku ustanka bio jedan dec Pokrajinskog komiteta i Okruzni komitet za novosadski okrug. To je i razumljivo, jer je Nevi Sad imao dugu slobodarsku tradiciju i revolucionarni radnicki pokrct koji su,
pod rukovoc!stvom KPJ, dvac!eset goc!ina izgraaivali rac!nici - Srbi, Maaari, Nemci i Slovaci.
Mean 80 partijaca i oko 200 skojevaca bile je cianova svih narodnosti. Otprilike jedna cetvrtina
toga Clanstva u KPJ i SKOJ-u bile su zene i omladinkc. Nckc oc! njih sa iskustvom iz predratnog
pcrioda postale su clanovi komiteta Partije 1
SKOJ-a. 1 )
Clanicc KPJ i SKOJ-a bile su ukljuccnc u sve forme
rada NOP-a. Dosta ih jc radilo u agitaciono·propaganc!nom aparatu i u tchnici koja jc bila organizovana pri PK~u. Hvatane su vcsti radio-cinisija o osloboc!ilackoj borbi naroc!a Evropc i o na.Scm NOB-u, zatim su prckucavanc i umnoZavane
na geStetncru. Ovaj naCin obavc.Stavanja poStene
javnosti pokazao sc vrlo pogoc!an, a Vcsti su postale vr1o popularne i traZcne medu simpatizerima NOP-a. Izlazilc su 2-3 puta ncdeljno u tirafu
od 1.500 primcraka, a prcvoctene su i na mactarski
jezik. Na ovom poslu bile je angazovano c!osta
drugarica: jec!nc su rac!ile na tchnTckoj strani posla, drugc su c!rzalc veZll sa kuririma koji su Vesti raznosili po ccloj Backoj. Cesto su i one same
bile kuriri.') Scm Vesti, u tehnici su umnozeni
proglasi CK i PK, tri broja Biltcna Vrhovnog staba i jedan broj Borbe.
Narodna pomoc ( docnije Narodnooslobodilacki
fond) bi!a je forma rada u Novom Sadu, a i u
drugim mestima Backe, gde su postojale organizacije NOP-a, kojom su najvise bile obuhvacene
zene. Ona je funkcionisala od prvih dana ustanka. Za organizaciju Narodne pomoCi i za njeno
postavljanje na najsiru osnovu u Pokrajini bi!a
je zaduzena Sonja Marinkovic. U odborima Narodnc pomoci bile su mahom zene. Stvorena je
Citava mreZa poverenika Ciju su veCinu opet saCinjavale zene i omladinkc. Prikupljena sredstva
- novae, namirnice, oc!eca, lekovi - namenjeni
su za slanje paketa zatvorenicima i logoraSima,
za pomoc ilegalcima, za placanje advokata prilikom suctenja zatvorenicima. Organizacija Narodne pomoCi brinula se za pronala:Zenje stanova za
ilegalce, za smestaj prikupljenih namirnica i odece, kao i tehnickih srcdstava za izvoaenjc diver1) Clan PK KPJ bila je Gordana Ivackovic (uhapscna po-
246
Cetkom oktobra 1941. godine; u zatvoru postala izdajnik
i nanela ogromnu stetu NOP-u Vojvodine), Clan OK KPJ
bila jc Livija Bern.
2) Vcsti radio-cmisija hvatane su u kuCi Julije Cimer. Za
tehniCku stranu posla hila je zaduZena Livija Bern, a njen
saradnik bila je Milesa BrkiC. Liviju je docnije zamenila
Mila Cobanski. Vesti su umnoZavane u kuCi Marije i Slobodana KovaCeviCa. Iz kuCe ih je iznosila Marlja deCjim
kolicima ispod tek rod:ene Cerke Slobodankc i prcdavala
jh kuririma na odredenim mestima. Na maclarski jezik
Vcsti su prcvodile Agnes Sas i Zora. RakoSi.
zija. 0 takvim stanovima uglavnom su sc brinule
zene. 3 ) u okviru narodne pomoCi odrzavani su
sanitetski tecajevi. Organizovanje ovog posla primile su na sebc zene-clanovi Partije, a tecajeve su
pohactale uglavnom skojevke. Do polovine septembra eve tecajcve zavrsilo je oko 50 Novosactanki.
U vreme priprema za ustanak i na pocetku ustanka
organizovane su vojne c!esetine i uc!arne grupe.
Njihov je zadatak bio cia prikupljaju oruzje, da
se vojnicki obucavaju i cia budu spremni za izvodenje diverzantskih akcija. Takvih vojnih desetina bile je u Novom Sadu oko 40, vecinom na periferiji grac!a, a bile ih je i u drugim mestima Backe. Kacl jc jula meseca date uputstvo da se poCne sa diverzantskin1 akcijama, drugarice - veCinom omlaclinkc - imalc su zadatak da ucestvuju
u njihovim pripren1ama, a i u samim akcijama.
One su prikupljale podatkc o okupatorskoj vojsci,
o stanovima oficira, o straZama kod pojedinih
vojnih objekata. Neposredno prcd izlazak prvih
vojnih dcsctina u polje radi paljenja zita, omladinkc su izvidalc ima li strazc u polju i kakvo im
je naoruZanje. Drugarice su uCcstvovale i u ispisivanju parola koje su jec!nog scptembarskog dana
osvanule na svim va:Znij im zgradama u centru
Novog Sada:')
Mectu omladinkama-skojcvkama, koje su u godinama okupacije svoja mladalacka mastanja i devojacke snove poclredile borbi protiv okupatora bile
su i Grozda Gajsin i Natalija Stankov. Volele su
svoj grad i gorele od zelje da se svete fasistima za
sva njihova nedela. Pripadale su jednom skojevskom aktivu, ali u izvrsavanju sitnih akcija nisu
cekale clirektivc. Grozda je sama pokusala da zapali flasom benzina jedan kamion, posipala je kolovoz klinastim ekserima, »jdevima« da bi se
neprijatcljskim vozilima izbusile gume; Nata je
pomagala svome bratu Timi pri prenosenju oruzja. Kad je njihov aktiv zbog hapsenja prestao da
radi, njih dve su resile da same izvedu neku vccu
akciju. Pala je odluka da 19. septembra uvece
ubace eksploziv u izloge dve trgovacke radnje u
centru grada, ciji su vlasnici bili predsednik i sckretar Kulturbunda. Nisu mogle gledati Hitlero·
ve slike koje su »ukrasavale« ove i drugc izloge.
Grozda je uhvacena pri samom izvoaenju divcrzije, a Natalija je ncsto docnije uhapsena. U policiji su ih strasno muCili, narocito Grozdu, koja
je poslc scstocasovnog mucenja bila sva krvava i
unakazena. Izvedenc su prcd preki sud u Segedinu. Natalija je kao malolctna osuaena na 14 godina robije, a Grozda na smrt. U svojoj 21. godini
hrabro i hladnokrvno stala je ispod vesala. U
smrt je otiSla sa parolom: »Ziveo komunizam!«
3) Skladiste hrane i drugog materijala (sanitetskog, teh-
niCkog) bilo je u kuCi Vukice Bursae, Cija je sestra Milica bila poznati aktivista. UtoCiSte ilegalcima, pored
drugih, davalc su majke aktivista, kao Sto su: Vida PuSkar, popularna ))Majka Vida« (Cerka Danica bila skojevka), Ljubica RanisavljeviC, zvana »TehniCka mama« (jer
joj je sin, poznati omladinski rukovodilac pre rata kao
uCenik TehniCke Skole, dovodio drugove kuCi, a »Mama«
ih jc izdaSno gostila; i snaha joj je bila aktivna), Zorka
TuciC, majka DuSka SuCova i druge. Gotovo sve su pro·
Sic kroz zatvor i imalc odliCno drl.anje.
4) Na formiranju desetina i organizovanju diverzija radi·
lc su Milesa BrkiC i Milica Bursae.
�Rad partijske i skojevske organizacije budno je pratila okupatorska policija, koja je revnosno prikupljala podatke da bi u pogodnom momentu zadala NOP-u u Novom Sadu odlucujud udarac. U
tome su joj isli na ruku i sami aktivisti koji su
u prilicnoj meri zapostavili pravila konspiracije
i svoj rad ucinili tako red javnim, omalovazavajud i potcenjujud neprijatelja. Ta cinjenica, a
zatim nekoliko slabih i izdajnickih drianja pred
policijom (Gordana IvackoviC), prouzrokovalo je
da su krajem septembra i pocetkom oktobra izvrsena velika hapsenja. U novosadskom zatvoru,
zloglasnoj »Armiji«, nasli su se mnogi clanovi
KPJ, SKOJ-a i odanih simpatizera, meau njima i
dosta rukovodedh drugova i drugarica. Uhapseno je preko 30 omladinki i zena, uglavnom partijki i skojevki. Hapsenja su se protegla i na organizacije u unutrasnjosti Backe- na Becej, Backi Petrovac, Kisac, Backu Palanku i druga mesta,
posle uspesno izvedenih akcija paljenja kudelje od
strane skojevaca. U Beceju je grupa skojevaca pri·
likom hapscnja pruzila oruzan otpor. Meau njima
je bila mlada Rusinka Irena ProvCi. Uspeli su da
pobegnu u polje, ali su ih zandarmi gonili po krvavom tragu koji je ostao iza ranjenog skojevca
Labuda Pejovica. Kad su ih uhvatili, vczali su ih
bose za kola i oterali u zandarmerijsku stanicu.
Hrabra Irena izdahnula je pod batinama, a nije
ni reci rckla.
Pred prekim sudovima okupatora nasli su se komunisti svih nacionalnosti Backe- Madari, Srbi, Jevreji, Slovaci, Rusini, Cesi. U Novom Sadu osudeno je na smrt i 25. novembra obeseno II clanova
SKOJ-a i partijskih i skojevskih rukovodilaca,
medu njima i Livija Bern, Clan OK KPJ.l)
Mnogc majke komunista, koje su i same pomagale
u radu svojoj deci, ostale su ojaaenc, ali i ponosne na drianje svoje dece prilikom izvrsenja smrtne kazne. Ceo Beecj bio je zadivljen hrabrim drzanjem bccejskih skojevaca koji su odbili da im
Se pred streljanje VeZU oci, vee SU, pogleda uprtih
u puscane cevi, klicali slobodi i Partiji. Na poslednjem viaenju mladi Becejae Labud Pejovic
rekao je majci:
»Mama, ako ti danas vidim suzu, nemoj vise nikad
govoriti da si moja majka. Tesko cu pod u grob
ako ti budes plakala. Fasisti ne smeju da vide nase suze, budi hrabra, mama. Vi cete brzo biti osloboaeni. Mama, tada napravi zastavu, veliku crvenu zastavu sa srpom i cekicem i zvezdom petokrakom ... I kada dode sloboda, istakni je, mama,
u centru Beeeja.«
Majka Gotfrida Hovea nije stigla na oprostaj sa
sinom, pa je Gotfrid prisao majci svoga druga
Labuda i rebo joj:
»Ljubice, neni, pozdravi moju mamu i reci joj da
me ne sahrani u nasem groblju, nego zajedno sa
1) Ostali su osudeni na dugogodiSnju robiju. Zene su ka-
znu izdr.lavale u zatvorima u Mat1arskoj i nemaCkim
zloglasnim logorima Dahau, Bergen-Belzenu i drugim, oda~
kle se neke nisu vratile. Taka je u logoru Ravensbrik
spaljena Vera PavloviC, istaknuti partijski i omladinski
rukovodilac Novog Sada.
ostalima, jer mi svi ginemo za istu ideju koja
ne razlikuje veru i naciju.« 2 )
Hapsenja komunista i rad prekih sudova u Novom
Sadu i drugim mestima Backe") trajao je do kraja decembra 1941. godine. A tada se okupator sa
velikim snagama ustrcmio na mali Sajkaski partizanski odred, koji jc bio na salasima uz Tisu
izn1edu Zablja i Curuga, i s natCoveCanskin1 na·
porima odolevao dalcko nadmocnijoj neprijateljskoj sili i zestokoj zimi. Gonjeni su kao zveri po
tiskim zaleaenim mocvarama. Najzad je odred
bio razbijen. VeCina je poginula, a malobrojni os·
taci povukli su se s ranjenicima u okolna se!a. S
njima je bila i jedina zena i bolniCarka Odreda
tcsko ranjena Kata Celovic (kroz nekoliko dana
ubijena je u raciji).
Da bi pokazao kako je ugrozen od partizana, okupator je svoje uspehe udario na velika zvona. I
odmah posle toga, 9. januara 1942. g., organizovao
zloglasnu raciju, masovno ubijanje mirnog sta·
novnistva sela Sajkasa. Priredeni su citavi pogromi. Izvodeni su na Tisu, ubijani i bacani pod
led muskarci, zene, deca, starci. Posle desetak
dana racija je prosirena i na Novi Sad, a zatim
na Becej i druga mesta. Krajem januara sveden
je krvavi bilans: ubijeno je preko 3.500 osoba najviSe Srba i J evreja, ali i pripadnika drugih na·
rodnosti.') Mcuu ubijcnima bile je oko 750 zena, oko 150-toro decc i oko 300 staraca. - Ove
racije samo su pojacalc mrznju slovenskog zivlja
prcma okupatoru, a ked postcnih Madara izaz·
vale su gnuSanjc i osudu.
Posle velikih gubitaka krajem 1941. g., NOP u Backoj, iako nije bio unisten, pocetkom 1942. g. bio
je primoran na povlacenje. Preostali partijski i
skojevski kadrovi prikupljeni su i rasporedeni u
druga mesta Backe sa zadatkom da za NOP pridobijaju nove snage i da se povezuju s najsirim
masama. Sve vecu vaznost su dobijala uporista
NOP-a po selima, koja su i odranije postojala, a
stvarana su i nova ( osobito u selima backopalanackog i zabaljskog sreza, zatim u Vrbasu, Kuli,
Turiji i drugim mestima). Velika sela i prostrana
backa polja sa salasima postajala su sve sigurnije
utociSte aktivistima NOP-a i partizanima, osobito posle formiranja Backo-baranjskog odreda, u
jesen 1943. godine. Kuce koje su ih primale i omogueavale im delovanje nazvane su popularno
»bazc«.') VeCina je imala izgraaena skloniSta (takoae nazvana »haze«) u kojima su se za vreme
policijskih pretresa i blokada krili ilegalci, a koja su redovno sluzila za smestaj propagandnog
materijala, orutja i vojnicke opreme, a nekad je
u njima bila smestena ccla tehnika. DomaCini
su bili iii clanovi KPJ ili pouzdani simpatizeri,
a cesto samo rodoljubi. Oni ~u uzimali na sebe
2) Citati iz knjige Dorda VasiCa ~~Hronika o oslobodilaC~
kom ratu juZne BaCke«.
3) U Subotici jc oktobra 1941. godine obeSena Laura Lola
Vol, clan OK KPJ. Hrabro je stala ispod vesala, a dzelatu
je rekla: ),Sto drhtite, ne veSaju vas!<c
4) Medu nastradalima najmanje je bilo komunista.
:i) Baze su postojale u svim krajevima Vojvodine gde god
je bilo NQP.a. Izgleda da su one nastale spontano iz potreba narodnooslobodilaCke borbe i nikle su istovremeno u Banatu, Sremu i BaCkoj, mada svaka od ovih obla·
sti smatra baze svojom specificnoscu.
247
�veliki rizik, jcr je pri!ikom upada fasisticke policije od njihovc hrabrosti i snalazljivosti zavisio
sclu i pohapscno prcko 30 !judi i zena.') Ali je
ne Sarno Zivot ilcgalaca vee i opstanak njihovc, u
Grupa boraca Backo-baranjskog odreda bila jc 12.
novcmbra 1943. g. stacionirana u Backoj Palanci.
Borci su bili razmc5tcni u tri kuce. Stab Odreda
sa nekoliko boraca i aktivista ovog sreza bio je
smesten u kuCi Lazara i Kate Stojakovic, koji su
imali sedmoro dece. Meau borcima bila je i Lepa
Andric, bolnicarka Odreda. Toga jutra u kucu je
stigla i Klara Fejes sa vaznim porukama za Odred od Oblasnog komiteta. Nije mnogo potrajalo
od njenog dolaska kacl je cerka domacinova viknula da je pun kamion zandarma opkolio kucu.
Ilegalci su se na brzinu potrpali u dva sklonista
koja su bila u dvema prostorijama. U jedno su
usli Klara, Zivko Popovic, sekretar SK KPJ i jedan ranjeni borac, u drugo - Lepa Andric sa jos
dva druga·aktivista i najstariji sin domaCinov,
inacc zamenik komandanta Odreda. On je doviknuo Zivku da je zaboravio pistolj na krevetu. Dok
se Zivko vraCao po piStolj, Zandarmi su ga primetili i oclmah poceli pucati. Drugovi su odgovarali vatrom, bacili su i bombu od koje je poginuo jedan zandarm. Uskoro je pao i ranjeni borac
kad je pokusao cla pobegne kroz prozor. Klara i
Zivko branili su se do poslednjeg metka. Najzad
su preos tal om bombom usmrtili sebe. - Tako je
pala Klara Fejes, clan Oblawog komiteta SKOJ-a,
vecini slucajeva, brojne porodice. Ilegalcima su u
radu pomagali svi clanovi porodice. I najm!ada
deca imala su svoje zadatke: da euvaju strazu, da
prenose poruke i propagandni materijal, da pomazu u tehnici. Tako je u Vrbasu, u kuci Dragutina i Dan ice Radanov bila baza zvana )>Ccntar<<,
ko~
ja je ostala neotkrivena kroz ceo rat. Iako su irna·
li sestoro decc, koja su sva radila za NOP, u njihovoj kuci je uvck bilo ilegalacal) Tu jc radila
i tehnika PK, u kojoj su umnozavanc vesti, a sprcmljcn jc i umnozen jcdan dvobroj »Slobodne Vojvodinc.« - Novi Vrbas jc bio cisto nemacki deo
varosi. Pa i tu jc bilo nekoliko baza. Najpoznatija jc bila kod Ludviga Hengla ( ucesnika u oktobarskoj rcvoluciji). Njegova skromna zena Kristina nijc se mnogo »razumevala« u politiku, ali
jc zato njihova baza spasla rukovodioce pokrcta
ovoga kraja u mnogim
kritiCnim
situacijama.
Zbog Kristinine odanosti NOP-u i socijalistickim
idcjama i zbog njcnog postenog, covccnog odnosa, drugovi su ovu bazu nazvali )>Socijalizam<{,
Teska je nabrojati i cvidentirati sve baze u Backoj.
Ali jedna ce istina ostati zapamcena: da su glavnu brigu oko ilegalaca i partizana u bazama nosile obicne zenc - domaCice. One su ih docekivale i ispracale, pripremale im hranu i prale preabuku. Ali su one ista taka, cesce nega njihovi
muzevi, pri nailasku fasista u sela, sakrivale drugove i kompromitujuCi materijal u skloniste, pazed budnim akam da nesta ne astane napalju, a
anda bi hrabro i na izgled hladnakrvno stale pred
policajce tvrdeCi da nemaju pojma sta su to partizani. Cesti su slucajcvi da su baze bile u kuCama samohranih Zena, udovica ili onih Ciji su
muzevi bili u ropstvu, u logoru iii na prisilnam
radu. Njihova hrabrost, snalazljivost i lukavstvo
za vreme polieijskih pretresa izazivali su divljenje. A njihova materinska briga za drugove, koje
su nazivale svojam decom, toplina i ljubav kojom
su ih obasipale jos i danas zive u secanju prezivelih boraca.
Svi oni koji su prosli kroz bazu nazvanu »Dobra
srce« u backom selu Parage ne mogu nikad zaboraviti njenu vlasnieu Jelku Popov, zvanu i »Majkica«. Mnoge jc ilegalce docekala i ispratila, ali
ni ona ni njeni gosti-ilegalci nisu nikad zaboravili 18. oktobar 1943. godine. Toga dana trebalo
je da se u njenoj kuci odrzi sastanak Oblasnog
komiteta KPJ za Backu. Drugovi su stigli dva dana
ranije da bi iskopali bazu za slucaj upada fasista. Baza jos nije bila gotova kada je javljeno da
veliki broj zandarma i vojnika blokiraju selo. Nareaeno je da se otvore kapije na svima dvoriStima. I pored viSe opomena, »Majkica« je kapiju
otvonla tek kad su drugovi usli u dovrsenu bazu.
Za vreme ove blokade otkrivene su mnoge baze u
1)
248
Ovdc su bili »bazirani«: Svctozar MarkoviC, sekretar
PK KPJ, Nikola Petrovic, Pal Soti, Geza Tikvicki - clanovi PK; zatim: Klara Fejes, Durica Jojkic, Mila Cobanski, Katica Sekicki, Mara PetroviC pa i Englez »Stiv« Devidson, Clan savezn1Cke Vojne misije, kad je boravio u
Backoj.
»Majkica<c svojc drugovc saCuvala.
ncustraSivi i neumorni horae. PoSta jc pucnjava
prestala, ilegalci iz dmge baze jedva su se izvukli ispod gomile namestaja kaje je domacica Kata,
prilikom prctresa kuce nabacala da bi sto bolje
kamuflirala ulaz u bazu. To je i spaslo clmgove.
Kad su iziS!i napolje, naiSli su na strasan prizor:
izmedu razbacanih stvari !ezalo je nekoliko leseva. DomaCina nije nigde bile- njih i njihova dva
sina adveli su fasisti.
Jos dok je trajala pucnjava, domacinov sin mali
Perica neopazeno se izvukao iz kuce i otrcao da o
blokadi obavesti druge dvc kuce u kojima su bili
sklonjeni drugi borci iz Odreda. Ovi su odmah
usli u skloniSta, a domacice Zivka Ristic i Mica
Sijakov su ih zatvorile i sacekale zandarme. I jeddna i druga su tvrdile da u kuci nikoga tudeg nemaju mada su zandarmi bili u staji na samim
bazama i cak pokusali da kopaju zemlju. Partizani u bazama driali su odsraf!jcne bombe i napeto iScekivali najgore. Najzad jc nastupila jeziva
tiS ina.
»Tada smo resili da izaaemo napolje - prica jedan
borac iz baze Sijakovih. - Z:arko sam zeleo da
poginem na vazduhu i suncu. Meni, kao fizicki
najjacem palo je u cleo cla dignem vrata (ad baze). Bila su vrlo teiika i kad sam konacno uspeo,
promolio sam glavu: u stali nije bilo nikoga. Provirio sam kroz vrata - i dvoriSte je bila prazno.
Onda sam uglcdao na pragu kuce strina-Micu. Bila je ogrnuta vuncnim salom. Sacekali smo da dode do stale. Upitala nas je da li smo gladni i pruzila nam svakom po komad hleba. U toj teskoj
situaciji osetio sam grc u grlu. Junastvo boraca
2) Tada jc uhapScna i adana ,~bazadZika~c
Roksa Srcmac
sa sinom Milo.Sem. Odvedeni su u logor gde su izgubili
Zivote.
�bledelo je pred herojstvom ove zene koja je imala punu kucu sitnc dccc«. 1 )
Ovakvih i slicnih primera bilo je mnogo i u dn:gim
selima Backe.')
Iako su backc zcne zbog neprekidnog terora i teskih uslova u kojima sc razvijao NOP na ovom
tcrcnu uspele da stvorc svoju organizaciju AFZ
tek posle oslobodenja, one su ipak bile velika pomoc aktivistima na raznim zadacima: na prikupljanju priloga za NOF, u tehnici, na obavljanju
kurirskih zadataka i sl. Ali su kao »bazadZike«
bile najkorisnije i najdragocenije. Mnoge su zbog
toga bile maltretirane, hapsene, sudene, odvodene na robijn i u logore, pa i ubijane. Njihova deca. omladinci i omladinke - ucesnici NOP-a, takode su masovno hapsena. Neki od njih uspeli su
da se prebace u sremske odrede i vojvodanske
brigade, gde su postali primcrni borci. Katkada
su i majkc poslc za njihovim primerom. Taka su
iz slovackog sela Kisaca, gde je od prvih dana ustanka radila porodica Kardclis, novembra 1943. g.
prebaccne u Srcm Zuzana Kardelis, sa dve kceri
i Marija Kardclis. Svc cetiri su stupile u srcmski
odred i borilc se do kraja rata.
Srem
Pripreme za ustanak u Sremu tekle su ncsto sporije
nego u Banatu i u Backoj, ali su zato bile tcmeljitije. Presudan znacaj za razvoj ustanka u Sremu imalo je oslobodenje trideset dvojice komunista - politiCkih zatvorenika iz kaznione u Sremskoj Mitrovici koji su, sa grupom sremskih aktivista, pokrenuli ustanak u Sremu.") Prvi partizani pojavili su se u Fruskoj gori, a zatim i u podunavskim i posavskim selima. Do leta 1942. g.
na teritoriji istocnog Srema operisala su tri odreda: Fruskogorski, Podunavski i Posavski, a uskoro je u zapadnom Sremu formiran Bosutski adred. Partizani su vriiili brojne akcije, a glavni oslonac i podriiku imali su u narodu srcmskih sela,
uglavnom kod srpskog zivlja. 0 partizanima su
se brinule organizacije NOF-a. Rezultat partizanskih akcija bio je taj da jc uleto 1942. g. iz oko 40
sela u Sremu proterana okupatorska vlast. Nju
su zamenili narodnooslobodilacki odbori koji su
izrasli iz Narodnooslobodilackog fronta. Ova sela
postala su partizanska uporista odakle su partizani odlazili u akcije i kuda su se iz akcija vracali.
Ustankom je rukovodio Okruzni komitet KPJ za
1) Citat iz knji£-c Dorda VasiCa j)Hronika o oslobodilaC·
kom ratu juZne BaCke<c.
2) NemoguCe je pobrojati sve »bazadZike<< u BaCkoj, pa
zato eva samo nekih: u Somboru Milanka i Nada Buza~
dZiC, Zagorka PuSin; u Sivcu Nevcnka SadZakova, Olga
RajiC; u TovariSevu Sofija i Milka RadoniC; u Curugu
(60 baza) Sofija Stojkov, Jeca $eguljev, Mica Mulic, Sofija Satin, Anka CupiC, Desanka Dolovac, Jovanka Gla-
viC, Milena i Jclcna CckiC; u Gospodincima Dobrila i
Smilja Popov; u BegeCu Fema SukiC, u BeCeju Persa
Burgijascv, Kata Curkic, Vuka Vrcbalov; u Turiji (30
baza) Danica SofroniC.
3) Bckstvo iz kaznione izveli su noCu izmedu 21. i 22. avgusta 1941. godine sami robijaSi prokopavSi kanal ispod
zatvorske zgrade i kaznionskog zida. Prihvatila ih je gru-
pa sremskih komunista, uglavnom clanova OK SKOJ-a,
medu kojima su bile Stanka Veselinov i Rosa ViliC.
Srcm koji je, sprovodeCi opstu liniju CK KPJ, uspea da omasovi partijsku i skojevsku organizaciju, tako da je do kraja 1942. g. u Sremu bilo oko
300 Clanova KPJ i oko 600 Clanova SKOJ-a, medu
njima znatan broj zena i omladinki. Oni su se u
radu oslanjali na narod sremskih sela, koji se sve
masovnije povezivao sa oslobodilackom borbom.
'--- Sve je to doprinelo da je jos u toku 1942. g.
ustanak na ovom geografski i strategijski ne baS
povoljnom terenu dobio opstenarodni karakter,
a Srem postao centar ustanka u Vojvodini:1 )
U ustanak su se sve viSe ukljuCivale i zene sremskih
sela. U poi'etku njihov rad se ogranicavao na pomoc ilegalcima i prvim partizanima, i imao je karakter spontanosti i rodoljublja. Ukoliko su odredi rasli, i njihova aktivnost postajala je raznovrsnija. Partijskc organizacije sve su viSe posvecivale paznju radu sa zenama, pa su zadl1Zivale
pojcdine clanovc, uglavnom aktivistkinje, da rade
sa zenama.') Gdc nije bilo zena- clanova KPJ,
ta zaduzenja dobijali su muskarci. U pocetku se
radilo po manjim grupama zena da bi se ubrzo
prciHo na sire forme udruiivanja.
Uslovi za forn1iranje organizacije Zena sazreli su
sredinom 1942. g., kada je ustanak u Sremu bio u
poletu. Zato je OK KPJ za Srcm 22. juna izdao
uputstvo sreskim kon1itetinut da pristupe stvara·
nju AntifaSistiCkog ft·onta Zena. U uputstvuG) stajalo je da u AFZ »mogu uc'i sve zene i devojke
koje su protiv okupatora i njegovih slugu i koje
su voljne dana bilo koji nacin pomognu narodnooslobodilacku borbu. Preko AFZ treba ostvariti
borbeno jedinstvo svih rodoljubivih zena Srema:
Srpkinja, Hrvatica i drugih. AFZ treba da obavlja
poslove: pruzanja pomoCi partizanima, skupljanje hrane, odela, sivenja, pranja vesa, plctenja
carapa . . . U AFZ-u treba organizovati bolnicke
kurseve ... Zenc uvlaCiti u partizanske odrede ... «
Uskoro se pristupilo osnivanju mesnih odbora AFZ,
osobito u selima iz kojih je protcrana okupatorsku vlast. Tu su organizacije zena ubrzo postale
glavni oslonac i pomagac mesnim narodnooslobodilackim odborima. Do kraja 1942. g. u svima tim
selima postojale su organizacije AFZ-a. I ne samo
u njima. AFZ-i su stvarani i u mestima gde je postojala fas1sticka vlast i gde se moralo raditi strogo konspirativno (na primer Zemun, gde je jos
1941. g. bilo 100 prilagaea za NOF, Stara Pazova,
gde je krajem 1942. g. pored AFZ-a u srpskom
kraju, formiran pododbor AFZ-a od Slovakinja).
Cim su u veCini sela jednog sreza formirani mesni
odbori, pristupilo se odrzavanju sreskih konferencija i biranju sreskih odbora AFZ-a. Tako su
do maja 1943. g. sreski odbori izabrani u veCini
srezova Srema: u zemunskom rumskom, pazovackom, mitrovackom, iriSkom, karlovackom.
4) Geografski, Srem predstavlja uzanu teritoriju, obgrlje·
nu dvema velikim rekama Savom i Dunavom, ispresecanu putevima i ZeleznjCkim prugama, gusto naseljenu
meSovitim nacionalnostima i sa nekoliko jakih neprija-
teljskih uporiSta za vreme rata.
s) Medu prvim aktivistkinjama koje su radile sa Zenama
bile su predratne komunistkinje Draginja NikSiC (poginula marta 1942) i Zora Potiparski koja je zbog komumzma pre rata bila osudena na tri godine robije.
6) Uputstvo je pisano prema direktivnom Clanku u listu
»Proleter« br. 14-15. za mart-april 1942.
249
�Tada jc Okruzni komitct dao zadatak jednoj grupi
aktivistkinja da izvrsi priprcme za konferenciju
zena Srema.
Okruzna konferencija AF:Z.-a za Srem odrfuna je 31.
maja 1943. g. u ustanickom selu MiSkovcima, na
poluosloboilenoj teritoriji, u tadasnjem rumskom
srezu. Konferenciji je prisustvovalo oko 20 delgatkinja iz svih srezova Srema. Neke od njih morale su se, uz veliki rizik, provlaciti kroz neprijateljske zasede i pored fasistickih uporiSta dok
nisu stigle na konferenciju. Posle referata o dota·
dasnjem radu organizacija zena razvila se diskusija u kojoj su ucestvovale sve delegatkinje. »Jednostavne zene, seljanke - a njih je bilo veCina koje su do juce bile zapostavljene i nisu znale
ni za sta drugo sem za kucu, za decu i za ropski
racl, govore sloboclno u ime svojih organizacija t)
... Iznose sa koliko paznje zene zbrinjavaju nase
borce ... , kako se hrabro clrie kad padnu u ruke
neprijatelju, sa koliko preclanosti i volje prosiruju i ucvrscuju svoju organizaciju. Iz njihovih
izvestaja u kojima su s ponosom poclvlacile visoke cifre skupljenih priloga ... i isticale broj organizovanih zena u pojeclinim srezovima i selima viclelo se koliko sve teze jeclnom cilju: ne ostaviti
ni jeclno mesto bez organizacije, ni jeclnu zenu van
organizacije ... « kaze se u jeclnom clanku o ovoj
konferenci j i.')
Iz clalje diskusije viclelo se koliko je vee u to vreme organizacija AFZ-a bila masovna. >>U nasem
srezu, i pored cestih upada fasista, ima nekoliko
mesta u kojima su sve Zene organizovane. Sarno u
jeclnom selu nasa organizacija broji preko 600
zena .. ·" izjavila je jeclna clelegatkinja i dodala: »U jeclnoj akciji skupilc smo vesa i namirnica
za jecJnu partizansku CC!U.« U clrugom se]u, posJe
mitinga o 1. maju zene su iseklc trube platna i
iskitile kolonu partizana. U nekim fruskogorskim
selima, posle neprijateljske ofanzive ujesen 1942.
g. ostale su bezmalo same zene, deca i starci, jer
su muskarci ili otiSli ll partizane ili su oterani u
logore. Ipak ta sela nisu zaostajala u raclu iza
drugih. »Mi imamo sela u kojima ne samo nasu
organizaciju vee i mesne odbore drie same zene«
rckla je delegatkinja iz toga sreza.
Na konferenciji je posebno istaknuto hrabro dria·
nje zena u neprijateljskim naletima i svetli pri·
meri drugarica kojc su poginule a fasistima nisu
ni reci rekle o svome radu niti su druge izdale.
Usvojcna je i rezolucija u kojoj su izneseni uspesi
u radu AF:Z.-a, ali i nedostaci koji su se odnosili
na srazmerno mali broj obuhvacenih zena iz redova Hrvatica, Slovakinja, Mailarica. Isto tako
podvuceno je da treba pojacati politiCki i kulturno-prosvetni rad meilu zenama. Rezolucijom su
obuhvaceni zadaci u tom smislu, a usvojen je i
predlog da se pokrene list za zene. - Sa odusevljenjem su prihvaceni pozdravni telegrami Centralnom odboru AF2-a i vojvoilanskim brigada-
rna.") Na kraju je izabran Okruzni odbor Antifasistickog fronta :lena za Srem. 4 )
U leto 1943. g. ustanak u Sremu clostigao je svoj puni razmah. Ustankom je tacla rukovodio Pokrajinski komitet KPJ za Vojvodinu i okruzni komiteti za istocni i zapaclni Srem. 5 ) Obrazovana su
pokrajinska omladinska rukovodstva i Pokrajinski NOO. Formiran je Glavni stab NOV i PO Vojvodine, a u istocnoj Bosni XVI vojvoilanska udar·
na divizija. U Sremu su operisala dva partizanska
oclrcda koja su vrsila neprekidne akcije i borbe.
Vecina srpskih sela bila je oslobodena, a oslobodilacki pokret postojao je i u selima sa mesovitim
stanovnistvom, pa i u fasistickim uporiStima, ko·
ja su prcdstavljala oaze okruzenc slobodnom par·
tizanskom teritorijom. Fasisti su vrsili povrcmene
upade u slobodna sela pracene blokadama, pljackom, ubijanjem, paljenjem kuca, pa i bombardovanjem. Jedini zaklon predstavljala su u takvim
danima kukuruzna polja i Cuvenc srcmske )>haze<(.
A kad sve to proile, narocl se vracao svome »reclovnom« poslu. Sve oslobodilacke organizacije,
od kojih je svaka znala svoje zaclatke, nastavljale
su da rade uiurbano svaka na svome sektoru. A
posla je bilo isuvise: na prvom mestu briga za
odrede; tim poslom su rukovodili mesni odbori,
a zenske i omladinske organizacije bili su im glavni pomagaci; zatim, borba za letinu pod parolom:
»Ni zrna zita okupatoru«, koju su sprovodili odredi uz pomoc omladinskih i zenskih udarnih grupa: rad u bolnicama,G) radionicama. 7 ) - Takav
Srem »U kame je vrilo kao u kosnici,« bio je »ne
samo snazno i neugasivo zariStc (us tanka) nego i
primer monolitnog jcdinstva naroda i masovnosti
oslobodilackih organizacija, primer snage i Cistote narodnooslobodilackog pokreta i raznovrsnih
oblika otpora okupatoru i domaCim izdajnicima ...
Kao Sto su sc u oruZanim jedinicama borili naSi
borci, tako su se junacki driali i njihovi kod kuce ... ,pozadina« nije bila samo baza fronta, ona
se aktivno borila ... U »pozadini« se ginulo kao
3) Aprila 1943. godine na Majevici u istoCnoj Bosni formiranc su I i II vojvodanska brigada. Osnovu ovih brigada Cinili su sremski bataljoni koji su se u jesen 1942.
godinc prcbacili u istoCnu Bosnu.
4) Za prcdscdnicu 00 AFZ~a izabrana jc Milcva SaviC
Olga, a za sekretara Srbislava KovaCeviC Marija: Nekoliko dana poslc konfcrencije poginula je Milcva Sa~
viC, a na njeno mesto do.Sla je Mira Milo.SeviC, seljankaprvoborac iz Iriga.
ti) Radi lakSeg rukovodenja ustankom izvrSena je podela
Srcma na dva okruga sa posebnim okruinim komitctima i rukovodstvirna oslobodilaCkih organizacija.
6) Prvi kursevi 1..a bolniCarke organizovani su u maju
1942. godine u Fruskoj gori. Vodila ih je Zora Potiparski.
Uskoro je tu formirana i bolnica Ci:ji je upravnik bio dr
DuSan SaviC Doda, a politkomesar Ruiica Darmati. Kad
su osnovane komande podruCja, pri svakoj od njih bila
jc bolnica, smcStena u nekom od oslobodenih sela. Ra~
njenicirna su struCnu pomoC ukazivale omladinke koje su
zavrSilc bolniCarskc teCajcvc. Prilikom faSistiCkih upada,
ranjenici su sk!~nja!li u baze Hi noSeni kolima iZV3:fl ~e:
la. Ali -nekad ntJe btlo vremena za to. Tada su ranJenlct
stradali a s njima i bolniCarke koje ih nisu napuStale.
Tako je u jednoj ofanzivi poginula Frida Anaf iz Zemu·
na, omiljena »Dunjaox.
1) Mcdu njima bile su i: Milica LukaC AnCa iz Novih Kar-
lovaca (Sasa), prva zena koja se ukljuCila u NOP u ovom
ustaniCkom sefu: zatim Zagorka Grujii Ujna iz Vojke,
Ljubica KoldZiC-Fatima iz MiSkovaca, Vukosava PeinoviC 2edna iz FruSke gore, Jelena StanivukoviC Silja iz Sida, koja je prva poCela da radi sa Zenama u Sidskom
srezu.
250
•) List »lstina« br. 21, od 10. VI 1943.
7)
Radionice su takmle bile pod komandama mesta. Bilo
ih je od svih zanata. Krojacke su obieno drlale zene.
Jedna krojaCka radionica bila je u ustaniCkom selu Pr·
hovu. Njome je nlkovodila Jelena Grulovic, popularna
...retka«.
�i na frontu ... « piSe Jovan Veselinov Zarko, tada
sekretar PK KPJ za Vojvodinu. 1 )
Sa stvaranjem rukovodstava pokrajinskih NOP organizacija, postavilo se i pitanje, pokrajinskog
rukovodstva AFZ·a. Ali pasta u Backoj i Banatu
JOS nije bilo AFZ-a, formiran je Inicijativni pokrajinski odbor AFZ-a ad dve drugarice. U vrlo
povoljnoj ustanickoj klimi uskoro je ceo Srem
bio pokriven organizacijama AFZ-a. Zene su zavolele svoju organizaciju. Clanice odbora, najce·
see seljanke, u pocetku nevicne rukovonenju, brzo
su izrastale u sposobne rukovodioce. 0 svome ra·
du podnosile su redovno izvestaje mesnoj partij·
skoj organizaciji i mesnim odborima, a slale su
ih i sreskim odnosno okruznim odborima AFZ·a. ·
U svojim izvcstajima, pisanim nevestim rukopisom, iznosile su stanje u selu, rezultate · koje je
postigla njihova organizacija, traZile savete; u
svojoj skromnosti vise su podvlaCile nedostatke
nego uspehe iako su uspesi hili veliki. Podaci su
se slivali u okrui.nim odnosno pokrajinskom odboru i kao opsirni izvestaji dostavljani okruznim
komitetima i PK-u KPJ za Vojvodinu.') Clanice
sreskih odbora AFZ-a stalno su obilazile mesne
odbore; a clanice okruznih i pokrajinskog AFZ-a
obilazile su sreske i mesne organizacije.
U jednom opsirnom izvestaju PK-u za Vojvodinu i
Centralnom odboru AFZ-a za Jugoslaviju od novembra 1943. g. dat je cifarski pregled organizacija AFZ-a u sest srezova istocnog Srema:
Broj organizovanih zena u celom okrugu
od toga ncsrpskih narodnosti
Broj sreskih odbora
Broj clanica sreskih odbora
Broj mesnih odbora
Broj clanica mesnih odbora
13.500
500
6
51
67
435
Snabdevanje vojske hila je svakodnevna briga organizacija AFZ-a. Da bi sabirnim akcijama dali jos
vise poleta, 00 AFZ-a za istocni Srem i PO AFZ-a
organizovali su pocetkom septembra 1943. g. utakmJCu u sakup!janju priloga za vojvodanske
brigade u Bosni. Takmicenje, koje je trajalo 10
dana 1 obuhvatilo svih sest srezova, snazno je zatalasalo ne samo AFZ vee i omladinske i druge
organizacije i dalo gotovo fantasticne rezultate
iako je sprovedeno na terenu gde su stalno bil~
par_tizanske jedinice i gde su fasisti cesto pljackah. Pre ovog takmicenja, popularno nazvanog
»kampanja«, izvrscne su pripreme. 00 AFZ:-a izdao
je proglas u kame je pozvao Srpkinje, Hrvatice,
Slovakinje, Manarice da se ujedine u takmicenje
"k? ce viSe priloziti, ko ce viSe sakupiti za nasu
VOJSku« pod parolom »Svi za vojsku, sve za vojsku!« UoCi takmicenja u svim mestima odrlani
lz P~':!dgovora knjizi Zarka AtanackoviCa uSrem u
NOP-u 1 socijalistiCkoj revoluciji«.
2 ) l_<ad)e u leta _1943. go~!nc 1:1spostavljcna vcza sa Vrhov~um stabom, ~me. P?kraJms~~ odbor AFZ-a slao je izveStaJC CO AF:Z-u 1 od nJega dobiJao savetc i propagandni rna·
tenJal (•Zenu danas• i drugo). Clan CO AFZ-a Mira
MoraCa provela je mesec dana u obilasku organizacija
AFZ-a u Sremu.
1)
su sastanci i konferencije o organizovanju cele
akcije. I utakmica je pocela. TakmiCio se srez sa
srezom, selo sa selom, grupa sa grupom zena.
Mada je nemoguce opisati sav polet koji se ispoljio u takmicenju i navesti sve primere, evo bar
priblizne slike jednog dana ove akcije u dva ustanicka sela - Mihaljevcima i KarlovciCu (b. zemunski srez) koja su hila menu najvise stradalim selima u Sremu:
»Malo sresko selo M. danas je vrlo zivo. Pored bombama i mitraljeskim rafalima unakazenih kuca,
koje ostavljaju tuznu sliku stradanja i patnji, promicu zurno zenske prilike, vecinom u crnini. Svaka ad njih nasi neki zavezljaj, korpu iii vrecu.
Druge, sakupljene u grupi, prepiru se oko neceg.
Trece, opet, nevestim, grubim ciframa, beleze neke rezultate. Otkuda ova uzurbanost? Pa danas
pocinje takmicenje u prikupljanju priloga za naSu vojsku ... Na raskrSCu, na vidn01n mestu,
vee su istaknuti rezultati danasnjeg takmicenja.
Tu je narocito zivo, cuje se prepirka: »Nas sokak
je danas pobedio! Vidi, koliko kod nas ima carapa, kosulja, pa lekova. Gde li samo nanose avolike injekcije? Ali cekaj, da vidiS sta ce sutra nas
sokak dati! Zar mi da izostanemo, to ne mozemo
nikako dozvoliti!« - ,Ja cu sutra dopuniti rubriku zito«, govori postariji seljak. - »A ja sam
se pogodila da tri dana vadim krompir kod Nikole i sve Sto zaradim, daCu za naSe borce«, kaze siromasna starica Cija su dva sina u narodnoj vo)sci. - . »A ja cu doneti jos jedan Cilim,
J?s koJu kosu!Ju. Mi moramo na kraju pobediti,
v1decete samo!« - samouvereno uzvikuje jedna
omladinka.
A u ~elu K. ista. uzurbanost. Na sve strane organi~uJe se koleknvno kuvanje pekmeza. Sakupile se
zene po grupama, podelile posao, pa se takmice
koja c~ vise skl;lvati pekmeza, ciji ce biti bolji.
O~lad.ma pomaze da sve bude sto pre gotovo, i
sv1 zaJedno pevaju, ori se celo selo. Jedna noc
ves~log kolektivnog rada, a sutradan preko 300
tegh gusto skuvanog pekmeza gotovo je da se salje borcima.
N~ dr'7go) stra_ni _de-:<urne preko celog dana primaju
1 upiSUJU pnlozene stvari, uvece sabiraju, a ujut:U. osvanu. ;ez':'ltati. I opet nastaje prepirka i jos
Jace takmxcenJe ... 3 )
U zavrsnom delu utakmice odrlani su mitinzi za
jedno i!i viSe sela na oslobonenoj teritoriji i konferencJJe u neoslobodenim mestima. Menu govormcJma. na mitinzima bilo je i seljanki, koje su sa
radosmm uzbunenjem i ponosom iznosile rezultate
svoje »kampanje«, kojima su dokazale koliko vole narodnu vojsku. To su bile prave svecanosti
pra_c~~e veseljem i pevanjem borbenih pesama.
!'laJVJse. se._revala pesma: »Vojvonanska brigada
1de n~ Juns, nap red ... « Posebno je bilo svecano
u sel~ma zemunskog sreza, jer je to bio srez-pobedmk u takmicenju.
Skupljene stvari - menu kojima je hila namirnica
svih vrsta, zatim odece, obuce, rublja, platna, vune, cebadi, . cilimova, sapuna, duvana, zavoS) Clanak »iz kampanjc« ~oji jc napisala Jela StojanoviC
clan 00 AJ':Z, stampan Je u prvom broju lista »Vojvo<1anka u borbi«.
251
�ja, raznih lekova, pa do pribora za jelo i
cetkica za zube - predate su narodnim odborima. Rezultati akcije, iskazani u ciframa po srezovima, prikazani su u posebnoj brosuri. Uskoro
su povorke kola sve sto je bilo prikupljeno nosile
vee ustaljenim partizanskim putevima brigadama
u Bosnu. Mnogi borci bili su obradovani ne samo
poklonima vee i pismima koja su nasli medu darovima sa adresom: »Nepoznatom borcu«. - 0vakve i slicne akcije ucvrsCivale su jos viSe bratstvo izmedu naroda Srema i onaga u Bosni gde
su se vojvodanske brigade borile zajedno sa bosanskim brigadama.')
Svakodnevna prakticna aktivnost zena bila je protkana politickim i kulturno-prosvetnim radom u
okviru AFZ-a. Svaki sastanak, pored prakticnog
dela, imao je i svoj politicki deo. Citani su partizanski listovi i diskutovano o dogadajima na frontu. Zene su ucestvovale na priredbama povodom
praznika L maja iii proslave oktobarske revolucije, a za 8. mart spremale su same program. Neka
sela imala su svoje zenske horove, a neke zene
glumile su u komadima.2 ) Nepismene su, pored
svih poslova, nalazile vremena da svrsavaju analfabetske tecajeve koje su drzale uciteljice partizanskih skola. UCile su da bi mogle pisati svojim
sinovima koji su otiSli u »redove« (partizane).
Jedna seljanka tek sto je naucila slova nevesto je
napisala svoj prvi sastav: ,J a sam zena od pedeset leta, pa se mucim, prvi razred ucim.«
Politickom uzdizanju zena Srema mnogo je doprinela partizanska stampa. U Sremu je izlazilo nekoliko listova (»Istina«, »Na5a borba«, »Slobodna
Vojvodina«, »Glas omladine«) koji su donosili i
priloge o zenama i njihovoj organizaciji. Najpopularnija i najcitanija bila je »Istina« koja je jedanput nedeljno izlazila od 1942. g. do kraja rata.
Pored toga, stizala je »Borba«, a iz Hrvatske »Zena u borbi« i slavonska »Udarnica«. Osobito interesovanje kod zena izazvali su materijali sa I
konferencije zena Jugoslavije odrlane decembra
1942. g. u Bosanskom Petrovcu i obnovljena ,zena danas«. Sve te materijale zene su proradivale
na svojim sastancima. Ali, mada je propagandnog
materijala bilo dosta, one su prizeljkivale svoj
1) To bratstvo ni do danas nijc ostalo fraza. PotiCc ono
joS ad jeseni 1942. godine, kada je na terenu Srema kratko vreme boravila VI udarna bosanska brigada. Pri povratku VI brigada je u svom sastavu imala i dva bataljona sremskih boraca koje jc povela sa sobom u Bosnu.
Narod je sveCano ispratio brigadu. Tada je nastala ana
i danas popularna pesma:
"Kad su Sremci krenuli iz te FruSke gore
Pa odoSe za Bosnu tamo da se bore...
Oj ti Bosno ponosna, visokih bregova,
Evo tebi u pomoC sremaOkih sinova ...u
252
Posle oslobodenja neka sremska sela »pobratilau su se
sa bosanskim selima i uzajamno se poseCuju, Tako se
selo Golubinci pobratilo sa SekoviCima u istoCnoj Bosni, gde je sahranjeno preko 30 poginulih boraca GolubinCana. Svake godine po stotinu meStana, najviSe majki i sestara poginulih, idu u SekoviCe, a ovo selo im uzvraCa posete.
') Zora Filipovic iz Novih Karlovaca (Sasa), tada vee starija seljanka, igrala je u komadu »Matia. od Capeka, a
Jovanka iz Le:Zimira, »Crnka FruSkogorkau, napisala je
pozori.Sni komad i igrala u njemu.
list. Tu zelju izrazile su jos na Okruznoj konferenciji.
Pripreme za pokretanje lista za zene pocele su kad
je obnovljen NOP u Banatu i Backoj, jer je list
trebalo da ima vojvodanski karakter. Pripremne
poslove uzele su na sebe clanice Inic. PO AFZ-a i
00 AFZ-a. List je dobio naziv »Vojvodanka u
borbi«. Prvi broj izasao je januara 1944. g. i docekan je sa velikim simpatijama. Osim ovoga, izasla su do polovine 1944. g. jos tri broja. 3 ) U sva
cetiri broja objavljeno je viSe clanaka, reportal'a,
nekoliko pripovedaka i pesama, dosta vesti i kratkih dopisa - o borbi zena za slobodu i ravnopravnost. Prestampavan je i pogodan materijal iz
drugih list ova ( ,zene danas«, »Glasa omladine«
i dr.). Bilo je dopisa iz Banata i Backe, a i nekoliko priloga na slovackom jeziku namenjenih zenama slovacke narodnosti.
Pored drugarica iz redakcije, saradnici u listu bili
su: Jovan Popovic, knjizevnik (tada urednik »Slobodne Vojvodine«), koji je urednicama mnogo pomagao svojim savetima; zatim: Stanka Veselinov, Geza Tikvicki, Anka Kmezic, i drugi. Posebnu
brigu listu posveCivao je Jovan Veselinov Zarko,
politicki sekretar PK KPJ za Vojvodinu.- U tehnickom uredivanju lista redakciji je pomagao Vojislav Nanovic Joca, urednik »Glasa omladine«.
List je izlazio u 1000 primeraka, a umnozavan je
u tehnici »>stine«. 4 )
Jos u toku pripremanja prvog broja lista rcdakcija
se obratila clanicama AFZ-a da preko svojih organizacija salju dopise. Vee za prvi broj stiglo je
mnogo dopisa od drugarica sa terena, medu koj ima je bilo dosta pisanih nevestom rukom seljanki, ali napisanih iskreno i toplo, cesto u stilu »na
narodnu«, - Evo nekih odlomaka iz tih dopisa:
•Nee je pune dve godine kako sam upoznala ovu
borbu - pise seljanka Milica. - Skupljale smo se
u jednoj kucici, provodile tu cele noci, slusale vesti koje nam govore kako se bori Crvena armija,
kako se bori nasa vojska sa fasistima, koji nemilosrdno ubijaju nasu decu, videla sam to svojim
ocima« . . . »Meni su fasisti ubili ono sto mi je
najmilije, moga jedinoga sina - piSe jedna majka i nastavlja: »A ponosna sam sto sam majka
cerke koja je posla da osveti brata. Otisla je u
Bosnu, ukrala se .. -" Druga piSe u stihovima:
»Na osvetu stalno mislim, na pobedu partizana ...
3) Urcdnik je bila Srbislava KovaCeviC Marija, a Clanovi
redakcije: DuSanka JovanoviC Branka, Jela StojanoviC,
Jelena PopoviC Marica, Dara StefanoviC Vida i Edita Pisker Mila; sve su one i pisale u listu.
4) »Tchnika« je funkcionisala za celo vreme ustanka u
Sremu. Najpre je to bila samo pisaCa maSina i ciklostil,
odnosno gcStetncr za umnoZavanje. U takvim >-tehnikama« najviSe su radile Zene. Tako je u Zemunu bila »tehniCar« Margita Vuk (za cclo vreme rata); u ))Istini« su
radile Draginja Niksic (dok nije poginula), Edita Pisker
Mila (dok nije presla na rad u 00 AFZ-a).- Docnije su
stvoreni Citavi tchniCki aparati pri organizacijama. U Ok-
ru:Zno) tehnici umnoZavana je »Istina« i drugi okruZni
listOVI. Od 1943. godine radila je mala stamparija u bazi
na jednom sala.Su. Tu su Stampani listovi »NaSa borba«
i »Slobodna Vojvodinaa, a odStampano je i viSe broSura.
Svi listovi su kurirskim vezama stizali u sve krajeve
Vojvodine, pa i do Vrhovnog staba. - •Vojvodanka u
borbi• slata je redovno Centralnom odboru AFZ-a, zatim oblasnim odborima Slavonije i istoCne Bosne, s kojima je PO AFZ-a odriavao vezu.
�Jer svi znate da ja imam jedinicu, cerku milu, dobrovoljno otisla je s drugovima u •liniju« (partizane).- I taka dalje.
I za druge brojeve stizali su dopisi. Posebno su bile
zapazene pesme Stane Petrovic Nane iz sela Karlovcica, koje su izrazavale neodnegovan, samonikli pesnicki talenat ave seljanke. Eva jedne od
njih stampane u •Vojvodanki u borbi«:
RASTANAK
Majka, zasto si taka zabrinuta, tuzna?
Ponekad tvoje oci suze mute,
Pa usta, koja mi nezne reci govorahu,
Sad nemo cute i cute.
Na mene kradom topli pogled bacis,
Mastanjem tvojim sad daleko ti si.
I kao da mi nesto hoces da uskratiS,
A to nikad nisi ...
Znam, moj odlazak je uzrok bola tvoga.
0, majko, nemoj da budcs taka slaba, nejaka,
Vee hrabra, hrabra i kao bedem jaka,
Jer covek u ova burna vremena
Treba da je tvrai i od kamena.
Zar da nam i buduce pokolenje cami
KO suZnji, u veCnom ropstvu u tami?
Ja cu otiCi - jer svest me zove
Da clarno zemlji nove plodove,
Ljudima svetlost umesto mraka.
Ne daj da ti zloslutna mis6 po glavi !uta,
No reci: »Zbogom, sine, zelim ti sreena puta!«
AI' nad njim sa strepnjom i zudnjom,
Bdila je ona dvadeset leta,
A za momenat maze da padne
Od mrska zrna dusmanina kleta.
To majci pamet ometa,
Pa radost, zelje i nade,
U dubok ponor odu.
sta ce joj tada svetlost? Ne mari ni za slobodu.
Ali te njene misli recima i ne zbori,
Jer u njoj ljubav majke i svest visoka se bori.
Da je potrebno - ona saznaje Zbaciti lance ropstva vekovna
7
Skinuti s lica tamne feredze ...
I cedo - najvece blago - od sebe daje
U borbu svetu - bez suza, bez placa.
Jer svest visoka majdnu ljubav- nadjaca ...
»Za svetle ideale i za buducnost bolju,
Podi mi srecno, sine, i imaj cvrstu volju!<<
lake je izlazio kratko vreme, list »Vojvodanka u
borbi« odigrao je znacajnu ulogu u budenju zena
Vojvodine i u njihovom mobilisanju u oslobodilackom ratu.
Da bi se aktivistkinje AFZ-a - clanice mesnih i sreskih odbora sto vise osposobile za rukovodenje
svojom organizacijom, odriavani su kratki politicki kursevi. Vecina odbornica bile su seljanke
koje su sa uspehom obavljale sve praktiene zadatke, ali im je nedostajalo politicko znanje o ciljeyima i karakteru oslobodilackog rata. Od jeseni 1943. do proleca 1944. g. odrlana su cetiri takva kursa: dva za sreske, dva za mesne clanice
odbora AFZ-a. Kroz sva cetiri kursa proslo je
preko 60 odbornica, mectu njima 2-3 drugarice
iz Backe i Banata. Kurseve je organizovao PO
AFZ-a u 00 AFZ-a, a PK KPJ je pomogao u pravljenju programa i dao potrebnu literaturu. Za
smestaj i ishranu brinuo se Mesni odbor AFZ-a
onaga sela gde je kurs radio. Program je obuhvatao desetak tema, 1 ) a predavaci su se trudili da
ga izlazu sto pristupacnije s obzirom na sastav
slusateljki. Posle predavanja sledilo je proucavanje teme po grupama, a zatim propitivanje. Vreme odmora prolazilo je u pravljenju zidnih novina, u zabavi i pevanju borbenih pesama. - Na
kraju kursa odriana je zavrsna konferencija sa
propitivanjem i ocenjivanjem kursistkinja, kojoj
su prisustvovali clanovi mesnog odbora i predstavnici drugih organizacija iz mesta. Posle toga
prireaena je skromna svecanost.
Opsti uspeh ovih kurseva za zene bio je iznad ocekivanja s obzirom na uslove pod kojima se radilo
( dva kursa omela je fasisticka reakcija, ali su
ipak zavrsena) i na sastav kursistkinja, meau kojima je bilo dosta seljanki. Ali i one su se, sa zacudujucom upornoscu, trudile da savladaju program.
Kratki politicki kursevi visestruko su hili od koristi organizaciji AFZ-a. Ucesnice kurseva prenosile
su steeeno znanje na ostale zene u selima; zatim,
one same osposobljavale su se za umesnije rukovodenje organizacijom i sticale samopouzdanjc i
uverenost u sopstvenu vrednost; najzad, zivot u
kolektivu, drugarstvo i atmosfera koja je vladala
medu zenama ostale su im u trajnoj uspomeni.
I u zapadnom Sremu organizacije AFZ-a razvijale su
se slicno anima u istocnom Sremu, mada nesto
sporije. Okruzna konferencija zena odriana je
25. septembra 1944. g. u prisustvu oko 200 delegatkinja. Konferencija je imala manifestacioni
karakter kao i sve konferencije tih dana u predvecerje oslobodenja. Izabran je Okruzni odbor
AFZ-a od 19 drugarica, medu kojima je, pored
Srpkinja, bilo i Hrvatica, Rusinki i Slovakinja. Za
predsednicu izabrana je Sata Milutinovic, seljanka iz Molovina. 2 )
Ovim prikazom nije bilo moguce obuhvatiti i druge
aktivnosti zena Srema u oslobodilackom ratu, na
primer: rad u narodnooslobodilackim odbori·
rna;") straze, koje su zene drhle na kraju sela
budno pazeci da u selo ne ude neko bez partizanske propusnice; obradivanje >>drugarskih« basta
i njiva ( onih porodica ciji su svi clanovi hili u
partizanima); ucesce u udarnim grupama u borbi za zetvu iii u raskopavanju puteva i rusenju
mostova da bi se spreeili neprijateljski kamioni
t) Program je pravljen po ugledu na program za nile
kurseve AFZ-a i Stampan u >lleni danas<( br. 32. Me<tu te-
rnama bile su i: Zena kroz istoriju, 0 faSizmu, Oslobod:ila.Cki rat naroda Jugoslavije, Uloga Zene u NOP-u, AntrfaSistiC.ki front Zena. PredavaCi na kursevima bile su:
DuSanka JovanoviC Branka, Luna Koen Lela, DuSanka JeremiC Sofija, Edita Pisker Mila, Srbislava KovaCeviC Mar-ija, Vida MamuziC Drinka i druge.
su Mira Medic, clan
OK KPJ za zapadni Srem i Zora Potiparski. U pripremanju konferencije uCestvovale su: Milka Bobinac, Jo-Ian Levinger Mira i Luna Koen Lela, aktivistkinje na to-me terenu.
') U leto 1944. bilo je oko 300 zena u raznim narodnooslobodila.Ckim odborima.
2) Referate na konferenciji drlale
253
�da uau u selo, i tako dalje. Tesko je opisati sve
napore i izneti sve opasnosti koje su vrebale zene-kurire, kakve su bile Ivanka Stojanovic iz pazovackog sreza, ili J elena Najic iz zemunskog sreza, ili tetka Ljuba iz ilockog sreza. One su za celo
vreme rata obavljale taj naporni posao. Persa
Barac iz rumskog sreza, koji je vodila jedinice
iz donjeg Srema u Frusku goru, nije ostala do
kraja rata na toj duznosti, jer je poginula od neprijateljske zasede zajedno sa sinom kada ga je
vodila u partizane.
Izostavljen jc i rad zenske omladine koja predstavlja zasebno poglav]je u oslobodilackom ratu Srema. Njcni podvizi u pozadini bili su ravni podvizima omladine u jcdinicama.
Zasebno poglavlje cini i ucesce :lena i omladinki
Srema (i cele Vojvodinc) u odredima i vojvodan·
skim brigadama, gde su bile ne samo pozrtvovane
bolnii'arkc 1) vee i dobri borci i rukovodioci') i
ginule hrabro kao i njihovi drugovi klicuCi Partiji i Titu.
Bilo je :lena i omladinki Srema koje su rukovodile
partijskim i skojcvskim radom u srezu odnosno u
okrugu, kao sto su: Stanka Veselinov Seka, Zora
Krdialic 'Z:aga, Aleksandra Mladenovic Zdenka,
Anka Kmezic, Jovanka Petkovic Jelka, Ruza Durdevic Crna i druge. - Nemoguce je nabrajati dalje, a da se ne ucini nepravda mnogima.
Celokupan rad :lena, kao i NOB Srema uopste,
pratili su stalni fasisticki naleti i reakcije. - Za
vreme tzv. »Velike ofanzive« i akcijc zloglasnog
Viktora Tomica u jescn 1942. g. stradalo je oko
6000 lica, a oko 10.000 odvedeno je u logorc. Meau
njima bilo je mnogo zena, omladinki i dece. Masovna streljanja izvrsena su u Sremskoj Mitrovici i Vukovaru. Citave kompozicije nosile su narod sremskih sela u Jasenovac i Staru Gradisku.
Zatrte su citave porodice, a neka sela ostala su
skoro potpuno bez muskaraca u snazi (na primer, Grgurevci i Bukovac u Fruskoj gori), ali su
zene u njima nastavile da rade i da se bare. Tesko
ce se ikada znati tacne ci[re koliko je zena stradalo u proslom ratu. Ali se zna da u Sremu nije
zabelezen ni jedan slucaj izdajstva ni slabog ddanja zena pred fasistima.
Medu prvim partizankama Srema bile su Jovanka
Gaboscc i Kaja Relic. Uhvacene su u proleee 1942.
g., a 6. maja sa grupom rodoljuba izvedene na
streljanje u Sremskoj Mitrovici. Pre nego sto su
ih pogodili puscani meci, Jovanka je prisla ustaskom oficiru, pljunula mu u lice i uzviknula okupljenom narodu: »Braco, mi ginemo samo zato sto
smo se borili za slobodu.« Zatim su obe klekle pored iskopane rake i zapevale: »Ustajte, vi zemaljsko roblje ...«
U jednoj fasistickoj raciji uhvacena je Danica Andrin, predsednica AF:Z-a u malom fruskogorskom
selu Svilosu i majka troje dece. Iako su joj zapretili strcljanjem, nije htela ni reci da kaze o
1) Poznate bolniCarke bile su, na primer, Velinka Avra
4
254
movie i 2ivka LaziC iz Srerna, pa Gordana Stankov iz
BaCke i mnoge druge; rukovodilac saniteta pri Glavnom
~tabu hila je Anka Jovicic Beba.
2) Janja Dragojlovic hila je komandant bataljona, Du~an
ka JoviCiC Nad komesar bataljona, a Anka Daus Crna
zamenik politkomesara XI vojvoc:lanske brigade.
svojoj organizaciji. Kada su je stavili pred pus·
cane cevi progovorila je: »Gledajte, fasisti, kako
umire zena koja voli svoj narod.«
Za vreme blokada sela fasisti su terali narod, veCi·
nom zene, decu i starce, u crkvenu portu i trazili
da im se izdaju partizani i proka:Zu baze. Zagorka
Gavrilovic") i Sofija Vesic iz Mihaljevaca nad iskopanim rakama ostale su neme iako su u kuci imaJe partizane sakrivene u bazi. Dale su primer celom selu.- Omladinku Rajku Krunic, seljanku iz
Prhova, ubili su fasisti u dvoristu njene kuce, jer
je odbila da ide na rad u Nemacku. - Takvih
primera bilo je mnogo i nemoguce je sve izneti,
kao sto je nemoguce opisati masovne pogibije
1judi, zena i dece u selima kao sto su Bosut, Grk,
Raca koja su tako reei bila opus tela.
Posle oslobodenja Vojvodine zene su pregle na nove zadatke: rad u bolnicama, zbrinjavanje dece
bez rodi telj a, pomoc porodicama cij i su c!anovi
izginuli iii su bili u vojsci, skidanje letine i obrada polja i drugo. Najveci deo tih poslova obavljale su u svojim organizacijama koje su sada formirane u svakom mestu Pokrajine. Do kraja 1944.
g. oddane su i u svih pet okruga Backe i Banata
okruzne konferencije i izabrani okruzni odbori
AFZ.-a. Najzad je 1. i 2. januara 1945. g. u Novom
Sadu oddana Pokrajinska konferencija uz ucesce
650 delegatkinja- predstavnica svih naroda i narodnosti Vojvodine, seljanki, radniea, intelektualki. Posle pozdravnih govora i referata o ulozi ze·
na Vojvodine u oslobodilackom ratu razvila se diskusija u kojoj su ucestvovale odbomice AF:Z-a,
borci, bolnicarke, majke koje su imale sinove i
kceri u jedinicama od kojih su mnogi izginuli.
Majke je predstavljala Krista Badanjac iz sremskog sela Lacarka, koja je imala devetoro dece u
borbi. Ona se na konferenciji obratila s,·im :lenarna i majkama Vojvodine:
»Drage drugarice, majke Backe i Banata, ja kao
majka iz Srema pozivam vas da stupite sa ostalim zenama Vojvodine u Antifasisticki front zena i da aktivno pomazete nasu Narodnooslobodilacku vojsku, koja taka hrabro goni neprijatelja zajedno sa Crvenom armijom. Drugarice, to
je nasa dufuost, dufuost kao majki, kao sestara
da sto pre nest.ane nemackog fasizma. Drugariee,
ja sam majka koja ima osmoro deee u partizanima i jedno u logoru, od kojih je cetvoro palo za
slobodu. Ja sam sa svojom decom rusila prugu
kod Martinaea. Ja sam svoju decu izgubila, ali nisam klonula, jer znam da su pali za slobodu. Zato
pozivam majke da budu hrabre i istrajne u ovoj
teskoj ali slavnoj borbi.«
KOSOVO
Teritorija Kosova i Metohije aprila 1941. g. podeljena je na tri dela. NajveCi cleo pripao je italijanskom okupatoru u okviru »Velike Albanije« Pristina, Urosevae, Gnjilane, Prizren, Dakovica,
Pee, Istok, Srbiea, Orahovae, Suva Reka. i Draga5.
3) Slucaj Zagorkin opisao je knjizevnik Jovan Popovic u
jednoj od svojih legendi mi Cemo ...«
~Kad
je mogla Zagorka, i
�Nemci su zadr:iali teritoriju kosovsko-mitrovackog (zvecanskog), vucitrnskog i lapskog sreza
(Podujevo). Bugarima su pripali Kacanik i neka
sela gnjilanskog i urosevackog sreza.
Prisustvo nemackog i italijanskog okupatora, uz
njih i bugarskih fasista, nedicevaca i domaCih
albanskih placenika predstavljalo je prisustvo jakog, brojnog i organizovanog neprijatelja orijentisanog u prvom redu na borbu protiv KPJ i antifasistickih snaga iskoriscavajuCi postojece nacionalne, verske i druge suprotnosti, raspirujuci sovinisticku mrlnju i razdor medu narodima u ovoj
oblasti. Na taj nacin je stvarana izuzetno teska
situacija za razvitak narodnooslobodilacke borbe.
Iako u posebno teskim uslovima, razvoj n~rodno
oslobodilacke borbe i svih vidova otpora fasizmu
na Kosovu i Metohiji stalno je napredovao. U takvim uslovima i u sprovodenju zadataka koje su
KPJ i njen Oblasni komitet za Kosovo i Metohiju
postavljali pred komuniste i rodoljube razvijao
se antifasisticki pokret u kame su mesto, uloga
i aktivnost zena ovoga kraja bili od velikog znaCaja.
Ne priznajuCi okupatorsku podelu Oblasti, Oblasni
komitet KPJ za Kosmet je stalno pozivao narode
citave Oblasti na bratstvo i jedinstvo i sa ostalim
narodima Jugoslavije u jedinstvenu borbu i antzane akcije protiv fasistickog okupatora.
Partijska organizacija Kosmeta usia je u ratne dogadaje sa preko 25 drugarica predratnih clanova i
kandidata KPJ. Od toga samo u partijskoj organizaciji u PeCi, jednoj od najbrojnijih pre rata,
bilo je 17 drugarica clanova i jedan kandidat KPJ.
Neke drugarice su jos 1941. g. otisle za Cmu Goru,
neke su tokom rata hapsene ili odlazile u partizanske jedinice, a na njihova mesto su dolazile
nove. Prema razvoju i prodiranju NOP-a u pojedina mesta i sela i broj drugarica se povecavao.
One su birane i u mesne i sreske komi tete KPJ.
Drugaricc su pod tcskim uslovima zivele, kretale se i partijski radilc ilegalno. Mnoge od
njih su isle sa fcredzom, oblacile sc u odecu baba,
boravile u raznim kucama, spavale po dvoriStima,
menjale mesta, izvrsavale partijske zadatke i organizovale omladinu i zene u gradovima i selima.
Odlazile su na sastanke i u obliznja sela, stvarale
punktove u njima. Prisustvovale su redovno i aktivno sastancima partijskih celija, aktiva SKOJ-a
i organizovale konferencije zena koje su odrlavane u kucama aktivista i saradnika NOP-a u gradu
i selima.
Oblasni komitet KPJ za Kosmet u svakoj prilici je
isticao znacaj rada sa zenama. Na februarskom
savetovanju Oblasnog komiteta 1942. g., osuden
je sekta5ki odnos prema zenama i omladini, kao i
u pogledu njihovog prijema u clanstvo KPJ.
Pridobijanje albanskih devojaka i zena za NOP bio
je poseban zadatak svih partijskih organizacija, a
osobito drugarica clanova KPJ i SKOJ-a. Ulagani
su stalni napori pojedinaenim radom da se i one
povezu i ukljuce u pojedine njima pogodne aktivnosti i akcije antifasistickh organizacija. Isticano
je da ucesce i pomoc NOB-u, pored doprinosa nacionalnom oslobodenju svih naroda ispod fa5istickog jarma, zeni Albanki posebno donosi slobodu, prava i raskidanje okova ropstva u kojima su
je feredia i obicajne navike vekovima drlale.
Zene albanske narodnosti iz porodica clanova
KPJ, SKOJ-a i partizanskih porodica u Dakovici,
PeCi, Prizrenu, Kosovskoj Mitrovici i PriStini,
medu prvima su primljene u KPJ. Tako je krajem
1945. g. medu 400 clanova KPJ u Oblasti bilo i
7 zena albanske narodnosti.
Pretezan deo clanova KPJ bio je mlad, nedovoljno
iskusan. Zbog toga je i posebna paznja posveCivana njihovoj teorijskoj izgradnji. Od kraja 1941.
i osobito u 1942. g. organizovani su partijski kursevi iz teorije marksizma-lenjinizma na kojima su
aktivno ucestvovale i drugaricc clanovi KPJ. U
PeCi je odrlan kurs iz Osnova lenjinizma. U drugoj polovini 1942. g. organizovane su vaspitne
grupc za kandidate KPJ. U Vucitrnu su clanovi
KPJ izucavali Istoriju SKP (b). U selu Vrelo (Pristina) radio je partijski kurs na komc su obradivani Istorija SKP (b) i Pitanja lenjinizma. U
Prizrenu je organizovan partijski kurs sa temama
iz Dijalektickog materijalizma, Nacionalnog pitanja i Istorije SKP (b), a 1943. g. obradena su pitanja o Partiji, NOB-u i osnovnim principima
marksizma. I u drugim mestima odrl;avani su
slicni kursevi kojima su prisustvovale i drugarice.
U nedostatku materijala za teorijsku izgradnju cianova KPJ pribegavalo se njegovom umnozavanju
(Istorija SKP (b), Osnovi lenjinizma i dr.). Zbog
toga, kao i radi obavestavanja clanstva KPJ,
SKOJ-a i ostalih pripadnika NOP-a o politickoj
situaciji u svetu, nasoj zemlji, Oblasti i gradu,
o borbama na frontovima i partizanskim akcijama, organizovane su jos od 1941. g. partijske tehnike u kojima jc radio i jedan broj drugarica.
Jos krajem juna 1941. g. partijska organizacija u
PeCi organizovala je slusanje, umnozavanje i raznosenje radio-vesti. u pocetku su prepisivane rukom, a kasnije kucane na maSini i izvlaCene na
presi. Radene su svakog dana na srpskom i povremeno i na albanskom jeziku. Pored vesti Moskve, Londona, ))Slobodne Jugoslavije(( i dr. o siM
tuacij i na frontovima donosile su komentare o
situaciji u nasoj zemlji, posebno na Kosmetu i u
gradu, upozoravale kada se priprema hapsenje
itd. Po vesti je dolazio odreden broj drugova i
drugarica, uzimao ih i kamuflirane prenosio na
punktove po rejonima, a odatle su ih drugi prenosili na Citanje u kuce pripadnika NOP-a. Citane su svakodnevno danovima jedne ili viSe porodica na manjim ili veCim skupovima ili pojedinacno. Za vreme tih skupova strazarili su omladina, zene i pioniri. Vesti su nosene i po selima, ponekad i za Plav i Gusinje. Prenosenje vesti uglavnom su obavljale skojevke, zcne i pioniri organizovano, tacna i uredno. Na presi su radeni i proglasi SK, umnozavane i pojedine glave Istorije
SKP (b) i drugi materijal. Tehnika S~( je imala
i sapirograf na kame su umnozavani leci i proglasi. I pored velikog broja pretresa kuca i prebacivanja iz kuce u kucu ni tehnika ni njeni delovi
za citavo vreme rata u PeCi nisu pali u ruke neprijatelju.
Partijska tehnika u PriStini radila je i pored cestih
prebacivanja zbog terora i pretresa. U Prizrenu,
Urosevcu i Kosovskoj Mitrovici takode drugarice su slusale, umnofuvale i prenosile radio-vesti u
255
�256
gradu i selima. Iz Dakovice su drugarice prenosile letke i u druge srezove, osobito u prvoj polovini 1942. g., kada je ovde bilo sediste Oblasnog
komiteta KPJ za Kosmet. Tehnika i njeni delovi
povremeno su sklanjani i radili u pojedinim selima. I u najtezim danima u blokadama i racijama,
u dubokoj ilegalnosti, zahvaljujuCi i brizi zena
koje su je cuvale i obezbedivale tehnika je radila.
U svakom mestu na Kosmetu gde je postojala partijska organizacija ogroman znacaj imale su baze i sklonista po kucama, sto je omogucavalo ilegalcima rad, odrzavanje sastanaka cuvanje prikupljenog materijala itd. Baze su doprinele da su se
drugovi i drugarice ilegalci mogli clute ili krace
vreme odrzati i raditi u uslovima terora, neprekidnih progona i pretresa kuca. U svakoj od njih
pored tehnike i njenih delova sklanjan je i drugi
partijski materijal, oruZje i drugo. Drzane su u
strogoj tajnosti, a vezu sa njima odriavali su odredeni drugovi i drugarice. Sa razvijanjem partijskih organizacija, odlazenjem drugova i drugarica u ilegalnost, prosirivanjem NOP-a i okupljanjem sve veceg broja !judi povecavan je i broj baza i sklonista u gradovima i selima. Ilegalci iz gradova prelazili su u sela i obratno. Dok su hili sklonjeni i boravili u bazama i sklonistima, ilegalni
partijski radnici su smatrani za clanove porodice
i viSe od toga. Iako u oskudici i nemastini, te porodice su se brinule za ishranu ilegalaca, brinule
za njihovu sigurnost i pomagale im u radu. Neke kuce su bile sigurne haze, sklonista i skrivnice
za citavo vreme rata. Nije bilo slucaja da je neka
baza prokazana fasistima.
Gotovo nije bilo crnogorske i srpske kuce u PeCi i
Vitomirici u kojoj nije duze iii krace vreme boravio koji ilegalni drug iii drugarica. Zene, skojevci i deca odrlavali su vezu izmedu ilegalaca.
Kada bi u jednoj usied pretresa bio nemoguc opstanak ilegalaca, odmah je stvarana nova baza i
obezbedivan smestaj. Vitomirica je hila baza za
ilegalne partijske radnike i iz PeCi i okoline. U
skrivnicama je bilo i oruzje i sanitetski materijal. Bilo je vrlo malo kuca koje nisu imale skrivnicu u kojoj je moglo da se skloni oruZje i drugi
materijal.
U Dakovici, Pristini, Prizrenu, Kosovskoj Mitrovici,
Urosevcu, Gnjilanu i mnogim selima veliki broj
zena primao je i cuvao ilegalce. Kuce nekih zena
bile su poznate kao baze i svratista za ilegalce i
kurire.
Odriavanje veza izmedu partijskih organizacija i
ilegalnih partijskih rukovodstava i radnika, pored
drugarica clanova KPJ i SKOJ-a koje su se jos
legalno kretale; snalazljivo i sa uspehom obavljale su i zene i pionirke. ZahvaljujuCi njima radio-vesti i druga obavestenja koja su svakodnevno izlazila dopirala su u odredeno vreme u svaku
kucu. 0 razvoju dogadaja, o svakoj novoj akciji
koju je nameravao da preduzme okupator, o hapsenjima iii pripremama za njih, koliko se do njih
moglo doCi, o pretresima koji su gotovo svakodnevno izvrsavani, svaka kuca je hila odmah obavestavana. Zbog toga, iako su kuce blokirane i
pretresane, !judi hapseni, materijal na vreme sklanjan nije padao u ruke neprijatelju. Ovo je bilo
od velikog znaeaja za partijsku organizaciju Kos-
meta. U selima su radi nesmetanog odrlavanja
sastanaka organizacija, komiteta KPJ, SKOJ-a i
drugih zcne cuvalc strazu, otkrivale neprijateljske
spijune itd.
Pored odrzavanja veze izmedu partijskih i drugih
organizacija, obavljanja kurirskih zadataka u gradovima i selima u Oblasti i sa partizanskim odredima, odrlavane su veze i prenosen partijski materijal u Srbiju, Crnu Goru i Albaniju.
U oktobru 1941. g. na zadatku uspostavljanja veze
izmedu Pokrajinskog komiteta KPJ za Crnu Goru
i Oblasnog komiteta KPJ za Kosmet grupa od 10
drugova, medu kojima je hila i Draga Medenica,
predratni Clan KPJ iz Vitomirice, poginula je· u
planini HajJi.
Zene Prizrena koje su obavljale kurirske zadatke
cesto su znale saddaj poste koju su prenosile i u
slucaju provale i opasnosti od neprijatelja mogle
su ga preneli usmeno. Odigrale su ve!iku ulogu u
prenoscnju oruzja i dr. u dzakovima zita, vune,
u slami, scnu itd., pisanog materijala u hlebu,
hrani i dr., pisama u vesu, carapama, opancima
itd.
Na Kosmetu jc i pre rata bio razvijcn rad KPJ medu
omladinom. Poscbno je bila okupljena studentska
i srednjoskolska omladina. Zavisno od rada i razvoja partijskih organizacija u gradovima i pojedinim selima razvijala se i organizacija SKOJ-a.
U organizacijama SKOJ-a pre rata bilo je dosta omIadinki. U PeCi, gde je jos pre rata postojao i MK
SKOJ-a, skojevska organizacija je bila jedna od
najbrojnijih u Oblasti. U gradu i selima Vitomirica, Dubovik, Gorazdevac i Zlokucane u aktivima
SKOJ-a bilo je oko 80 omladinki. U Dakovici, Pristini, Prizrenu i Kosovskoj Mitrovici je, takode,
u aktivima SKOJ-a pre rata bilo skojevki ucenica, studentkinja i radnica. Od 1941. g. u ovim
mestima jc broj skojevki bio dvostruko veci nego pre rata. Stvaraju se mesni komiteti SKOJ-a,
novi aklivi u kojc je tokom rata prim!jen veliki
broj omladinki, od kojih su neke radile ilegalno,
sklanjale se u sela i tamo nastavljale rad, bile
hap sene iii odlazile u partizanske odrede. U Urosevcu, Gnjilanu, VuCitrnu, Orahovcu i drugim mestima od 1942. g. stvarani su aktivi SKOJ-a, a osobito se razvio rad u selima gracanickog sreza
(Pristina). U mnogim selima u aktivima SKOJ-a
bio je veliki broj omladinki. U Dakovici je od
1942. g. i kasnije u aktivima SKOJ-a bilo viSe od
30 skojevki, a od toga 15 Albanki. I pored hapsenja skojevaca i razbijanja omladinskih organizacija broj clanova SKOJ-a je u svim mestima
stalno rastao. Tako je, na primer, krajem 1942.
godinc taj broj iznosio preko 2.000, medu kojima je bio znatan broj omladinki.
Clanovi SKOJ-a su u citavoj oblasti hili organizo.
vani u aktivima koji su bili iii mesoviti iii odvojeno zenski i muski.
Medutim, kasnije Oblasni komitet SKOJ-a za Kosmet je upozorio na nedostatke u organizacionom
pogledu i radu SKOJ-a i istakao:
»Krupan nedostatak 1 ) u osnovnim jedinicama je i
neravnomernost u uzdignutosti izmedu muskih i
•) Iz zakljucaka Oblasnog savetovanja SKOJ-a sredinom
avgusta 1942. godine u Suvom Dolu u Zavodu za istoriju Kosova.
dok. br. 487, k. 27
�zenskih aktiva. Usled objektivnih teskoca u nekim mestima te jedinice nisu stvarane kao mesovile, a neke organizacije su shvatile da uopste
treba stvarati odvojene aktive i time jos viSe po·
gorsale stvar. Ovo isto vazi i za odvojene siptarske aktive.
... Prekinuti sa praksom izdvajanja siptarskih aktiva, kao i muskih i zenskih i spojiti ih gde za to
postoje uslovi.«
Zadaci zenskih aktiva SKOJ-a i svake skojevke ponaosob bili su osobito znacajni u okupljanju zenske albanske omladine:
»Aktivi zenske omladine 1 ) treba da uloze maksimalne snage da se - uporedo sa jedinstvom srpske
i crnogorske omladine - ozbiljno pozabave pitanjem prodiranja medu siptarskom zenskom
omladinom, da nju upoznaju sa danasnjom barborn, da kod nje razviju interesovanje i da je
ukljuce u borbu protiv fasizma.«
Aktivi SKOJ-a su u svim mestima bili organizovani
prema rcjonima koje su pokrivale i partijske organizacije. Na sastancima aktiva govoreno je o
borbi i akcijama protiv okupatora, citane su radio-vesti i diskutovalo se o politickoj situaciji,
proradivali su se proglasi i drugi partijski mate·
rijal, proucavali su »Razvitak drustva«, »Osnove lenjinizma« i dr. Clanovi SKOJ-a su ucestvovali u aktivnostima i akcijama partijskih organizacija.
Od kraja 1941. i 1942. godine u svim mestima se
formiraju jezgra SKOJ-a, sastavljena od sekretara aktiva i jednog broja uzdignutijih drugova i
drugarica, koja su bila rukovodstva skojevskih
organizacija po rejonima.
Avgusta 1942. g. u Suvom Dolu (Pristina), u prisustvu sekretara Oblasnog komiteta KPJ Bore
Vukmirovica, odrzano je oblasno savetovanje
SKOJ-a kome su prisustvovale i drugarice iz Prizrena, Urosevca i Pristine. Na njemu je pored ostalih istaknut i zadatak veceg okupljanja zenske
omladine.
Istovremeno sa formiranjem aktiva SKOJ-a stvarane su i vaspitne grupe u kojima je pored Cianova SKOJ-a okupljana i antifasisticka omladina,
kao i posebne grupe antifasisticke omladine. Taka je sredinom 1942. g. pocelo okupljanje sve antifasisticke omladine. Svaki aktiv SKOJ-a imao
je oko sebe po nekoliko vaspitnih grupa omladine. Na sastancima ovih grupa razmatrana je po·
liticka situacija, govoreno je o borbi protiv okupatora, o konspiraciji, bratstvu i jedinstvu itd.
Citane su vesti, marksisticke knjige i druga lite·
ratura i najbolji omladinci i omladinke pripremani su i primani u SKOJ. nKako se kalio celik«
i »Mati« bile su knjige koje su kruzile medu omladinom. Akcije omladine, secenje bandera, prenosenje vesti, materijala, oruija, hrane, prikupljanje pomoCi za NOB su bile masovne i organizevane. Omladinke su prikupljale materijalnu pomoe za NOP, sakrivale ·negalce, prebacivale oruzje i drugi materijal, odr:Zavale vezu i radile na
1) Pismo mladim komunistima Kosova i Metohije od per
cetka aprila 1942. godine istoriju Kosova.
dok. hr. 112. u Zavodu za
okupljanju zena i omladine za NOP. Formirale
su i odr.i;avale sastanke citalackih grupa.
Skojevska organizacija se bavila i opismenjavanjem
omladine. Zadatak je bio da se svi omladinci i
omladinke nauce osnovnoj pismenosti. Organizovani su kursevi kroz koje su prolazili nepismeni
omladinci i omladinke u gradu i selima.
Od kraja 1942. g. formiraju se i odbori antifasisticke omladine u svim mestima, koji kasnije prerastaju u odbore USAOJ-a, u kojima je bilo na stotine omladinaca i omladinki.
Krajem 1944. g. na terenu Krume (Albanija) formiran je novi Oblasni komitet SKOJ-a za Kosmct
u koji su usle i drugarice. Novembra 1944. g. u
oslobodenoj Dakovici je odrlana oblasna konferencija USAOJ-a za Kosmet na kojoj je izabran
Oblasni odbor u kome su bile takode zastupljene
i drugarice.
Radu pionirske organizacije partijska organizacija
Kosmeta je jos ad 1941. g. posvetila veliku paznju i na svojim sastancima odredivala zadatke
clanovima KPJ i SKOJ-a za rad sa najmladima.
U PeCi, Prizrenu, Kosovskoj Mitrovici i drugim
mestima formirane su grupe pionira i pionirki.
Pionirke su prenosile radio-vesti, oruzje, odr:Zavale veze i i'uvale ilegalne partijske radnike, ]omile sija!ice kada se neki i!egalac prebacivao, za
vreme odr:Zavanja partijskih i drugih sastanaka
preko udaraca u bandere upozoravale na opasnost itd. Bile su poverljivi kuriri. U dzepovima
i nedrima nosile su poverljive materijale, busile
gume na neprijateljskim vozilima, sipale vodu u
rezervoare benzina, razbijale casice na telefonskim stubovima, otimale oruzje, dinamit i dr., bile putokaz ilegalcima iduci po dve ispred i dve
iza njih, signalizirale opasnost, cuvale strazu, zvizdukom, placem iii pesmom objavljivale kretanje
neprijatelja. Ovim grupama su rukovodili clanovi SKOJ-a.
Jos pre rata u Peci, PriStini, Prizrenu i Kosovskoj
Mitrovici jedan broj zena je aktivno ucestvovao
i pomagao akcije KPJ i radnickog pokreta. U ustanku bi ove drugarice predstavljale jezgro za
okupljanje zena u narodnooslobodilai'ki pokret.
Uporedo sa formiranjem odbora Narodnooslobodilackog fonda u jesen ove godine, u koje se ukljucuju i zene, formiraju se i grupe zena koje
rade na zadacima NOF-a. U Dakovici su formirani aktivi zena. U Urosevcu je bio pojedinacan
rad sa zenama. U jesen 1941. g. u Kosovskoj Mitrovici je formirano i Sresko rukovodstvo zena,
a posle toga i pododbori u rejonima. Rad zena u
PeCi se u pocetku razvijao na konferencijama, a
kasnije u jesen 1941. g. formirane su grupe prerna teritoriji partijskih i skojevskih organizacija.
Grupama su rukovodile drugarice clanovi KPJ.
Oblasni komitet je, shvatajuCi znacaj rada sa zenama, neprekidno upozoravao i insistirao na njihovom vecem ukljuCivanju u NOP, pogotovo sto
je bila u pitanju teritorija gde su vladala najpatrijarhalnija shvatanja u odnosu na zene gde je
veliki broj zena nosio zar i feredzu i bio pot puna
izolovan ad svih drustvenih zbivanja. Trebalo je
pobectivati vekovni konzervatizam i muskaraca i
zena u odnosu na drustvenu aktivnost zena, osobito kod stanovnika islamske veroispovesti.
257
�U rezoluciji sa savetovanja Oblasnog komiteta KPJ
se podvlaCi: »U radu medu zenama 1 ) isto taka
sektastvo i neznanje.
4) Pojacati rad medu zenama angaZovanjem po
svim stvarima sto se tice narodnooslobodilacke
borbe.«
»Crni« - Bora Vukmirovic je 23. marta 1942. g. pisao drugu Titu izmedu ostalog i o zenama sledece: »Sektastvo i neshvatanje uloge zena. Tu se
sasvim malo uradilo kod srpskih i cmogorskih,
kod siptarskih niSta. Pecka organizacija je nesto
radila - konferencije.«
U Izvestaju sekretara Oblasnog komiteta KPJ za
Kosmet istice se:
»Zene. 2 ) Rad po toj liniji je potpuno sektaski. Bilo
je izuzetaka kod pojedinih organizacija - odri.avanje konferencija koje su pokazale da se maze imati velikog uspeha samo aka se pravilno
shvati. Kod muslimanskih zena je vrlo te5ko prodreti, jer, kao sto vidite, .i kadrovi su nam mali.«
U Rezoluciji sa IV oblasnog savetovanja KPJ odrzanog krajem jula 1942. kaZe se:
»6) Treba3 ) odmah pristupiti stvaranju zenskih adbora, koji bi hili organi zena za aktivno ucesce u
opcenarodnoj borbi protiv fasistickog okupatora
i njegovih slugu. Ti odbori bi preko konkretnih
akcija: pletenje, sivenje, prikupljanje priloga itd.
i politickih konferencija omogucili da se te zene
privedu borbi. Treba priCi i upoznavanju zena sa
rukovanjem oru:lja.«
Pocetkom 1942. g. formiran je u PeCi Gradski odbor zena i odbori u rejonima i Vitomirici. Do
kraja 1942. g. u svim mestima formiraju se odbori zena i ilegalni NOO-i kojima su zene pru:lile
veliku pomoc i u koje su bile birane. - Grupe zena obuhvataju skoro sve gradove i mnoga sela,
osobito u gracanickom srezu. Na stotine crnogorskih i srpskih zena u gradovima i selima ucestvuju na zadacima NOP-a. Pored ucesca u skupljanju pomoci, pripremanju baza i sakrivanju partijskih radnika, prenosenju oruzja i partijskog
materijala, u rasturanju letaka, zene su od svojih
skromnih sredstava plele carape, pulovere, rukavice i salove za partizane, pomagale su porodice
partizana, zatvorenika i interniraca, kao i paradice odbegle sa sela, u odeCi, obuCi, novcu i namirnicama, spremale su i nosile hranu zatvorenicima u zatvorima u PeCi, PriStini, Prizrenu i
Kosovskoj Mitrovici i slale u Albaniju i Italiju.
Sarno u jednoj akciji prikupljanja namimica u
Prizrenu skupljcno je: 160 kg rezanaca, 1000 komada jaja, 14 koturova kackavalja i viSe paketa
drugih namiruica koje su porodice davale za zatvorenike u logorima u Puku i Prezi.
U vaspitnim i citalackim grupama za zene, koje su
okupljale vecinu aktivnih zena, proradivani su
1)
Iz rezolucije sa savetovanja Oblasnog komiteta KPJ februara 1942. - dok. br. 144, k. 5 u Zavodu za istoriju
Kosova.
Iz izve5taja sekretara Oblasnog komiteta KPJ CK KPJ
od 23. III 1942. - dok. br. 4831 IRPS.
>) Dok. br. 129, k. 6 u Zavodu za istoriju Kosova.
2)
258
razni partijski materijali, govoreno je o politickoj situaciji, bratstvu i jedinstvu naroda, citane
radio-vesti, )>Proleter«, »Kako se kalio Celik«, »Mrtvo selo((, »Mati«, broSure o Zivotu sovjetskih Ze-
na i drugi materijali koji su dobijani sa slobodne teri torije. Na sastanke su zene nosile rucni
rad da bi u slucaju upada neprijatelja imale izgovor zasto su se okupile. Snalazile su se na razne nacine i prilikom upada neprijateljskih vojnika iii agenata neka od njih, obicno domacica, bi
se »smrtno razbolela«, a ostale kao da su dosle
da je obitl:u. Odriavane su priredbe sa programom, posela i proslave dana Crvene armije, 8.
marta, 1. maja, oktobarske revolucije sa predavanjima i zabavnim delom, na kojima su uzimale
ucesca i zene i omladinke. Organizovani su i analfabetski tecajevi za zene.
Glavna baza za snabdevanje partizanskog odreda
»Zejnel Ajdini« hila su sela oko Urosevca: Grbole, Sovtovic, Ratkoser, Sazlija, Biba, PojatiSte i
Staro Selo. Zene iz ovih sela snabdevale su adred hranom, odelom, skrivale partizane i ilegalce, cuvale Oblasni komitet KPJ za Kosmct itd.
Za vreme priprema za oblasnu konferenciju i formiranje Oblasnog NOO-a u decembru 1943. g. zene Dakovice su prebacivale hranu, odecu i drugo
za delegate. Na konferenciji su kao delegati ucestvovale dve drugarice.
U toku 1943. i 1944. g. u gradovima i selima fermirani su rejonski, gradski, sreski i seoski odbori
AFZ-a, koji su birani na konferencijama zena.
Marta 1945. g. na oblasnoj konferenciji zena odrzanoj u PriStini izabran je i prvi Oblasni odbor
AFZ-a za Kosmet, koji je objedinio rad svih adbora AFZ-a i pokrenuo akcije zena na obnovi zemlje.
Prve zene sa Kosova otiSle su u partizanske odrede
jos jula 1941. godine. To su bile 4 drugarice iz
Kosovske Mitrovice koje su stupile u Kopaonicki odred.
Pocetkom oktobra 1941. g. u Peci je formiran Metohi jski pozadinski partizanski odred sa 750 boraca u 5 bataljona: 3 pecka, 1 vitomiricki i 1 dobruski. U vreme formiranja u odred nisu primane
drugarice. Krajem godine sve drugarice clanovi
KPJ usle su u sastav odreda, au 1942. g. i skojevke, omladinke i jedan broj zena. Prve partizanske zakletve polagane su na skupovima u pojedinim kucama.
Za drugarice, osobito kada su postale borci Metohijskog pozadinskog partizanskog odreda, organizovani su teorijski i prakticni kursevi vojne obuke na kojima su obratl:ivana ista pitanja vojne
teorije kao i sa drugovima. Ucile su rukovanje
oruzjem - puskom i piStoljem, raspored i kretanje jedinica na borbenom polozaju, u mar5u itd.
Kroz ave kurseve prosle su sve drugarice pripadnice odreda. Ovaj odred izvodio je akcije u kojima su ucestvovale i drugarice.
Od kraja 1941. g. i u Pristini i selima gracanickog
sreza formirane su pozadinske vojne desetine u
kojima su takode bile drugarice clanovi KPJ i
SKOJ-a.
U godinama 1943. i 1944. bio je osobito veliki priliv
boraca u Ibarski, Sarplaninski i druge partizanske odrede, bataljone i brigade u Crnoj Gori, Ma-
�kedoniji, Srbiji i Albaniji. Drugarice koje su se
spasle iz zatvora i logora na Kosmetu i u Albaniji i veliki deo onih kojima je pretilo hapsenje sa
terena odlazile su u partizane. Pee je dala najveCi broj partizanki. Sarno u I makedonsko-kosovskoj brigadi fomliranoj novembra 1943. g. u Slivovu u Makedoniji, iz koje je kasnije nastala i I
kosovsko-metohijska brigada, bilo ih je 27, najveCi deo iz zatvora i logora u Albaniji, koje su
posle kapitulacije Italije pobegle i odmah se pridruiile kosovskim bataljonima formiranim iznad
Tirane u Albaniji. U I makedonsko-kosovskoj brigadi bile su i Dara Dragisic, narodni heroj koja
je bila ranjena u borbi kod Debra i poginula kod
Peskopeje 1944. g., 16-togodiSnja skojevka Zork;a
Beka Novakovic, koja je poginula u borbi sa Bugarima na Kozjaku 21. novembra 1943. g., Milena Anaelic koja je bila ranjena u borbama na
Karaormanu jula 1944. g. i umrla od zadobijenih
rana, Mileva Vujacic poginula 1944. g. u borbama u Malesiji (Albaniia), Danica Vujovic, koja
je poginula 25. maja 1944. g. kod Lokova u Makedoniji, Jovanka Brajovic koja je umrla od tifusa 1944. g. u Makedoniji i druge. Po dolasku
ove brigade na Kosovo, krajem 1944. g. veliki
broj omladinki i zena stupio je u njene redove.
Iz PriStine i sela graeanickog sreza, Prizrena, Kosovske Mitrovice, Urosevca, Dakovice, Gnjilana, Istaka, Orahovca i Kacanika veliki broj drugarica,
osobito clanova KPJ i SKOJ-a i omladinki u 1943.
i 1944. g. stupio je u Kopaonicki i Sarplaninski
odred, u brigade u Cmoj Gori i Srbiji i brigade
formirane na Kosovu u 1944. godini. Mnoge drugarice su u ovim jedinicama bile na raznim duinostima, delegati vodova, komesari i zamenici komesara ceta, bataljona i brigada, sanitetski referenti ceta, bataljona i brigada, borile se hrabro,
bile ranjavane i ginule.
Pre i uporedo sa formiranjem pozadinskih partizanskih odreda i desetina organizovani su sanitetski kursevi za omladinke i zene. U PeCi je partijska organizacija organizovala ove kurseve od
avgusta 1941. do proleca 1942. godine. Najpre je
odrzan jedan kurs za oko 10 drugarica. Posle zavrsenog kursa ove drugarice su prenosile steeena
znanja na grupe omladinki i zena, u gradu, Vitomirici i Goraidevcu. Na zavrsetku kursa polagan
je teorijski i pratican ispit. Ovi casovi su koriseeni i za politicki rad. Sve drugarice clanovi KPJ,
gotovo sve skojevke, veliki broj omladinki i vcei
broj mlaaih zena zavrsile su ove kurseve.
U novembru 1941. g. su na terenu Kosovsko-mitrovackog sreza organizovani preko skojevske organizacije sanitetski kursevi u Prvom Tunelu i Starom Trgu.
U Pristini i jednom broju sela su na sliean naCin
bili organizovani sanitetski kursevi i kursevi za
obuku rukovanja oruzjem 1942. g. kao i 1943. i
1944. godine.
Krajem 1943. g. organizovan je sedmodnevni sanitetski kurs za omladinke u Prizrenu.
Stecena znanja na ovim kursevima drugarice su znale da prakticno primene u partizanskim jedinicama i brigadarna u Crnoj Gori, Makedoniji, Sr·
biji i Albaniji.
Pretresi kuca danju i noeu, pljacka imovine, hapsenja, ubijanja, premlaCivanja i interniranja bili
su svakodnevna pojava na Kosmetu citavo vreme rata. Od svega toga nisu bile posteaene ni zene ni omladinke.
Prva hapsenja drugarica pocela su vee 1941. g., da
se jos zesce i masovnije nastave u 1942. g. i traju
sve do osloboaenja. Sarno iz PeCi u 1942. g. bilo
je internirano oko 2.000 ]judi i :lena. Veliki broj
drugarica prosao je zatvore u Pcei ( »Servemetovacu«), Prizrenu, Pristini, Kosovskoj Mitrovici i
Tirani, logore u Albaniji - Burelj, Preza, Puk,
Porto Romano, u Italiji- Porrza i Ustika, na Banjici, u Becu itd. Neke se nisu vratile, a neke su
se na povratku ukljuCivale u partizanske jedinice i brigade. !male su dobro dr:lanje, iako tucene
i premlaCivane. Ne stigavsi do internacije i logora neke su streljane u zatvorima. Isticemo samo
neke. Medu oko 40 komunista, od cega 8 druga·
rica, uhapsenih 19. maja 1942. g. u Kosovskoj Mitrovici bila je i Slovenka Silvira Tomasini, predratni clan KPJ i profesor gimnazije. Mucena je i
tucena svakog dana u zatvoru u Kosovskoj Mitrovici. Zbog svog herojskog ddanja proglasena
jc za narodnog heroja. Sredinom marta 1943. g.
u Kosovskoj Mitrovici je takode uhapscna Jovanka Kica Radivojevic, clan KPJ od aprila 1941, studentkinja iz Prizrena. I ona je mucena i. tucena,
polomljenih ruku i nogu, herojski se drzala i bila
streljana od Gestapoa. I ona je proglasena za narodnog heroja. U martu 1944. g u Dakovici su vrsena vesanja i streljanja. Medu 12 obesenih bila
je i 16-godisnja omladinka Ganimet Terbesi. Veliki broj :lena Kosova dao je zivot za slobodu.
Veliki je broj majki koje su izgubile po jedno,
dvoje pa i troje i cetvoro dece. One su se takode
herojski dr:Zale, stezale srce, gusile bol i suze, jer
su znale da su ih dale za slobodu.
* * *
Masovnost ucesca zena Srbije, Vojvodine i Kosova
u narodnooslobodila6kom ratu pokazuju i ogro·
mne htve koje su one dale. Mnoge su poginule
kao borci, bolnicarke, politicki rukovodioci u je·
dinicama; mnoge su, izvrsavajuCi zadatkc Parti·
je na terenu, uhvacene a zatim streljane, obesene, ugusene ili zaklane. Ogroman broj zena odveden je u logore kojih je bilo u svim krajevima
Srbije, Vojvodine i Kosova, pored mnogobrojnih
van zemlje (u Nemackoj, Madarskoj, Poljskoj,
Italiji, Albaniji). Velika veCina ovih drugarica ni·
su ostale :live vee su posle strasnih mucenja i patnji postreljane ili umorene na razne druge nacine. Ali besprimerni teror nije slomio njihov otpor. One su se u velikoj vceini hrabro dr:lale i na
streljanje odlazile pevaju6i i uzvikujuCi parole
Komunistii':koj partiji i drugu Titu. Mnoge od
njih umrle su mui'eni6kom smreu pod batinama
u zatvorima ili logorima, bez rei':i priznanja.
U narodnooslobodilackom ratu, pored ogromnog
broja bezimenih zena koje su svakodnevno ginn·
le, izrasle sui trideset i tri zene- narodni heroji
u Srbiji, od kojih su dvadeset osam poginule.
259
��������������I
Aceva., Para - 168.
Aceva, Vera - 168.
ACko\·a. Ilinka - 162.
AdZiC, Dcsa - 91.
AdZija, BoZidar - 121.
Agbaba, Manda - 245.
AhmetoviC, Zora - 131.
AlargiC, Judita 241.
Albahari, dr Cila - 128.
Aldan, Lidija - 243, 245.
AlcCkoviC, 1\lira - 221.
Aleksandrov - 76.
Anaf, Frida - 250.
AndriC, lvo - 35.
AndriC, Lcpa. - 248.
AndrijeviC, Milena - 166.
Andrin, Danica, - 254.
AndeliC, Desa - 02.
AndeliC, Ljubo - 72.
Andus, Andelka - 89.
AnkuciC, Lukrecija - 243.
AnkudZiC, Lukrccjja - 245.
Anteva.,. Magdalena - 161.
AntoliC, :Mira - 123.
Apostolov - 166.
Aralica, Stojanka - 125, 126, 131.
AtanackoviC, Zarko - 251.
AvramoviC, Vclinka - 254.
Baba-Jevra - 23i.
Baba-Mika - 237.
BabiC, Vlatka - 129, 130, 133,
BaboviC, Cana - 230.
BaboviC, Spasenlja Cana - 241, 265.
Bachofen - 189.
BaCoviC, Anda - 88, 91.
Badanja.c, Krista - 254.
Bajda, Rosa - 127.
Bajrami, Nakija 153.
BakariC, Vlado - 129.
BakiC, Draga, - 126 1 130.
Baletic, Joka - 91, 101.
Ban Rauch - 117.
Ban·Raduna. Mira - 132.
Baml-Kun, dr Milica. - 128.
BaraC, Persa - 254.
Baranovska, Veska - 163.
BatiniC, Katica - 131, 135.
Bedekovic - 120.
BegoviC, Mehmed - 43.
Belac - 203.
Belie, Malci - 198.
Bern, Livija - 243, 246, 247.
Berne - 236.
BeniC, Barka - 131.
Bcrus, Anka - 115, 121, 123, 126, 129,
130, 133, 141.
BeSiC, Marija - 80.
BevandiC, Marija - 121.
BiCaniC, Jela - 125, 126, 129, 130, 131.
Bidovcc, dr Franja - 202.
Biroli, Pirci - 86.
Birt, Ljubica - 120.
Blrt, Mileva - 120.
Bjelobaba, Milka 127.
Blau, Marija - 120.
Blau-FrancetiC, RuZa - 128.
BlaZaiC, Gizela - 118, 119.
BlaZcviC, Slavka. - 128, 129.
Bobinac, l\olilka - 253.
BoCkaj, Zora - 123.
Bogdano\'ic Cana - 126, 130.
BogdanoviC, Milan - 83.
Bogcvska, Ljubica - 166.
BogunoviC, Milka
130.
Bokan(ova), Nena 56.
Bor- 203.
BoriC, TonCa - 135,
Borozanovska, Dunavka - 166.
BoSkoviC, Magda - 122.
BoSkoviC, Spasa - 88.
BoZiC, Mileva - 134.
BoZinoviC-VidoviC, Neda - 88, 90.
BoZoviC, Branko - 82.
BoZoviC, RaSko - 90.
BoZoviC, SaSa - 89.
BraCka, Marija - 130.
BrajeviC, Jovanka - 166,
Brest, Vida - 185.
Brcstova., Vida - 203.
BrkiC, Milesa - 246.
BrkoviC, Ljubica - 130.
BrnCiC, Nada - 131.
BrozoviC, Danica - 125.
Bubalo, Kata - 12'7.
Budak-1\oloroviC, Anka - 128.
Bujnova, Mara - 153.
BukumiroviC, Srbislava - 218.
BulajiC, Jovan - 89.
Bulat, Dragica - 127.
BulatoviC, Jasna. - 88.
Burgija.Sev, Persa - 249.
Bursae, Marija - 29, 52.
Bursae, lUilica - 246.
BursaC, Smilja, - 52.
Bursae, Vukica - 246.
ButnikoSarcva, Nada - 162.
Butorac, Anka - 119, 120, 121, 122.
ButoroviC, 1\larija - 135.
BuzadZiC, Milanka - 249.
BuzadZiC, Nada - 249.
BuzoviC, Danica - 125.
Cankar, Ivan - 194, 200.
Cazi, Danica - 124.
Celestin, Fran - 188,
CeroviC, Anka - 90.
Cesarcc, August - 119.
Cetkin. Klara - 189, 224., 225.
Cikota, Mira - 50, 56.
Cimer, JuJija - 246.
CvctkoviC-MaCck
21, 22, 115, 123,
230.
CakareviC, L.iubica - 226.
Calovska1 Ljilja-na. - 168.
CcC, Ton-Cka - 202.
Ceceva, Toncka - 190, 192.
CckiC, Jc1cna - 249.
CekiC. 1\ofilena
249.
CcloviC, Kata 247,
Cernej. Anica 202.
C:obanski, Mila - 246, 248
Cokorilo, Dara - 90, 91.
CotakoviC, Rodoljub - 40.
CuCuk, Stana - 223.
CudiC, Dara - 125, 130.
CudiC~VujnoviC, Dara
126.
Cupic, Anka - 249.
Cano- 86.
Cetkovlc, Jelena - 80, 82, 96, 99.
CctkoviC·OCko, Slava - 128,
CetuSiC, Mileva - 133.
CopieS, Branko - 11, 36, 52.
Copic.\ Soja - 52.
CopiC·RaSeta, Smiljka - 52.
CoroviC, Radmila - 89.
Cuk-BojaniC, Jela - 131.
CurkiC, Kata - 249.
DabiC, Cveta - 234.
DakiC, Radojc - 91.
Dans, Anka Crna - 254.
DaviCo, Oskar - 218.
Debeljak, Barica - 120.
DedoviC, Branka - 90.
DcjanoviC, Draga - 224.
DeliC, Ana - 11'7.
DernovSek, Marija - 181, 203.
Devidson, .,Stiv'' - 248.
Dimov~ Mara 166.
Dirnovska, 1\lara - 166.
Dinkova, Slavka - 153,
Dobrosavljev, Jovanka - 243.
Dolgan, Milena - 203.
Dolhar, Angela - 201.
Dolinarjeva., Elvira - 189.
Dolovac, Desanka - 249.
Domanji·GrliC, Eva - 131.
DonCeviC, lvo - 131.
Do.Sen. Seka - 130.
DovC-Occpek, Angela - 199, 200.
Dragan, N ada - 184.
Dragar, Rezka - 201.
DragiC, Dara - 166.
DragiSiC, Darinka - 156, 166.
Dragncva-JovanoviC, Stojanka Stanka
-224.
DragojloviC, Janja 254.
Draksler. Marjana - 196, 199.
DrakuliC, Nada. - 131.
Drenovac, Nada - 128.
Duganova., Vaska - 175.
DumboviC, Kata - 123.
Durham (Dejm), mis - 77.
DuSkova, dr Markovina - .128.
DZunova, Lenka - 167.
DZuverovlC, Jellsaveta - 226.
Darmati, RuZica - 250.
Derda, Marija - 130, 131.
DokiC, Dunja - 88, 90.
DorcleviC, Mihailo - 234,
DukanoviC. BlaZo - 92.
DukanoviC, Vojo - 89.
DukiC, Ljubica, - 54.
Dura.SeviC, Draglca - 90.
Dura.~koviC, Rosa 161.
DurdcviC, RuZa Crna - 254.
DuriSiC, Pavle - 91.
DuroviC. Bosa - 80, 93.
DuroviC, Vasilija - 80.
EviC-KrajaCiC, Bcba -
122.
FabkoviC, Marija 117.
FejeS, Klara - 243, 248.
FilipoviC, dr Dora - 129.
FilipoviC, Dorde - 157.
FilipoviC, Filip - 225.
FilipoviC. Zora - 252.
Fichcr-Sartorius, Teodora - 128.
FiSer, Ada - 123.
FraniCeviC, Marin - 112.
Franko- 21,
Fridman·Hersard, dr Magda - 128.
Fusilc, Ivana - 133.
GaboSec, Jovanka - 254.
GajSin, Grozda - 246.
Gale, Ana - 183, 203.
Galvinov-Vasil - 153.
Gambara - 198.
GaSparae, Vera - 126, 130.
GavriloviC, Za.gorka - 254.
Georgicva, Nevena - 161.
Georgieva, Nevcna Dunja - 162, 171.
GerloviC, Alenka - 203
Germ- Segedin, RuZa - 202.
Gerovac, Ljubica - 127.
GcrziniC, Ncda - 202.
Ginova, Mirka - 162.
C':laviC, Jovanka. - 249.
GlomaziC, Stanica - 90.
GlumiCiC-PriliC, Marija - 125.
Goldzand. dr Judita - 128.
Gorki, Maksim - 80, 123.
GostoviC·Grubor, DuSanka
125, 126.
GovoruSiC, Kata - 122.
Gracioli - 198, 199.
Gregori<;, Pajo - 129.
273
�Grosmanova, dr Bo'l.ena - 202.
Grujin, Zagorka Ujna - 250.
GruloviC, Jclcna 250.
Gr7.etiC, Anka - 120, 123.
GrZetiC, illaca - 121, I:N, 1:10, 133, 143.
GutiC - 48.
Habulin, Maja - 123.
HadZiomerspasiC, clr Rasija - 128.
HadZip;:mzova, Rumenka. - 156.
Ha.nd:i.ekoviC., dr Nada 128.
HeCimoviC-1\uCiSee, 1'\landa 127.
flellenbach, dr Helena - 128.
Hengl, Iiristin.'l. - 2·!8.
Hengl, Ludvig - 248.
Herceg, Mila - 123.
Hercog-ZJatiC, Lidija 123.
llerkov, dr Bo'/.idar - 128.
Hitler - 21, 115, 230, 246.
IJOlil\, dr Erna - 128.
Hove, Gotfrid - 2·17.
HreSCak-Bebler, Vera - 203.
llricnjal\, Janja - 128.
Husar, dr Marta
128.
Husmano,.·a, Fanj - 188,
JliC, MiJka - U3.
IliC, Vlada - 227, 230.
IvaCkovi<\ Gonlana - 2·16, 2':17.
Ivanova, Zoica - 153.
IvannviC, Ro.iana - 80 ..
lvanoviC-1\JaSanovii:, Vukosava 87,
99.
Iveva, Rodna - 162, 16-1.
Ivo.Sevk-Dimitrova, Ljuhlca - 224, 261.
Jajar,, Pava - 128,
Jakac, lloZidar - 203.
.JakOJlOviC, Kata 131.
.Jak5iC, Pa\-·ka H3.
.JambriSak) Marija - 117.
.JanCiC • .Jelena - 131.
.Jant:>Zi<":, Vilma Vida - 202,
.Janke?.. llfaia - 131.
Janf;:ovi,;, Rava 5!;.
,Jansa. Silva Dar.ia - 202.
Jelena (.Jefimi.ia) 204.
.JcrcmiC. DuSanlm Sofi.ja - 253.
Jerin, Marija. Va.iSI DarJa - 202.
.Jcrina~Lah. Pavia 202.
JociC Vera - 167, 265.
Jojl<iC, Burica - 218.
.Josif II ..- 187.
Josifovska. Mara - 161. H)2.
.Josifovski. J{ttzman Pitu - 168.
Jovanka iz LcZimira - 252.
.JovanoviC, BtaZo - 91.
.JovanoviC, DuSanka Branka 252,
2.53.
JovanoviC. I,iclija - 80. 83. 85, 87, 88,
90. 92. 93. 103.
JovanoviC, Madra - 'i8.
•Tova.novit-., Nada. - 88 .
.JovanoviC~ Sele - 233.
226.
.JovanoviC, Sofija .ToviCic~. Anka Beha 2~H.
Jovic~iC-Nad DuSanka 254.
274
H:adriova, :\nifa - 16:L
Ra,juh 203.
KamiSova, NonC<t - 162.
KapCcv. Trajko 16:>.
1\:apCeva, Kata - 165.
Kn.radZiC, VuJ( - 15
Karadoie, Mila 126.
Karamandi, Elpida - 162.
l{aran, Dragic.a 126
Karbeva, i\Iara - 168.
Karclel1s, i'Uarija 2,19.
Kardelis, Zuzana - 249.
Kardelj, Edvard - ·19, 198.
KastratoviC, Milcva - 86.
Katie, Marija - 125.
Rende!, Maca - 131.
l{criwi\Iarton. Roza. - 263.
KerSovani, Otokar - 83.
l{csiC, Juga - 126.
KidriC, Boris - 196, 203, 223.
IOdriC, Zdcnka - 193, 196.
Kipra, Evica - 161.
l{ira - 153.
Kiseljcvskaja, dr Natalija - 128.
l{laSnja, dr Zora - 128.
Klaus, Lea - 123.
Klavora, Slava - 201.
l{ljajiC, Milenko 127.
Rmet, Amlreja Mila. - 201.
1\mcziC, Anka - 2;>2, 25-J.
Kn..1.pova, 1\-1. - 191.
Rncginja Milica - 223.
J{neZcviC, t\nka - 91.
KneZeviC, Irina - 88, 89.
KneZeviC-Kovanjko, dr Irina - 128.
I<:ncZiC~Coto, Ivan 244.
Kobck, Pctar 117.
KociC, .Jana - 237.
KoCevska, Fan.a - 166.
Roen, t.una Lela 253.
Ko1dZiC-Fatima, Ljubica
250.
KonCar, NaranCa - 126.
lioncski, BlaZe - 151.
KonjoviC, ;\na - 131.
Kopitar, 1llarija - 133.
Kopitar, Silva - t:t~.
Kordi<\ l\'Iara. - 130.
KorporiC, Galja - 123".
Korski. Ivan - 122.
Kos) Marija - 124.
Kosova. Poldha - .191.
Ko~ovarka, Ilfileva 166.
Kostadinova. Cveta.nka - 166.
KostcvsJra, Cvetanka. - 166,
KostiC1 Vasili,ja - 91.
KostiC, Viclosava
239.
K oS. F.ri h - 82.
Ko,~uJCeva, Vasa 168 •
KovaC; Zorka - 12S.
KovaCeviC. Danka - 80, 88.
KovaCeviC, L.iubica. - 79, 88,
KovaCeviC, Ilfarija. - 246.
KovaCeviC, Nikola 79.
KovaCeviC, Pcra. - 245.
KovaCeviC, Radmila - 237.
KovaCeviC, Sloboc1an - 246.
KovaCeviC, Srbislava. Marija 250,
252, 253.
KovaCeviC, VcliJm 80, 00.
KovaCeviC, Vera - 85.
I<:ovaCcviC, V.iera - 00.
KovaCeviC, Zora 56.
KovaCiC, Da.rinka - 196.
KovaCiC, Ivan Goran - 110.
KovaCiC, Ljubica 133.
KovaCiCMKreaCiC, Olga - 129, I.'H.
KrajaCiC, Bosiljka - 131.
Krajger, Boris - 8:l, 198.
KraU. Jelka - 129.
KraJjica l\-lilena - 77.
1Cranjc, dr Zdcnka - 123.
Kra.S, Josip - 123.
KrdZaliC, Zora. Zaga - 2:1·1.
KreaCiC-KovaCiC, Olga - 124, 126.
Krcps·Iira.Jgcr, Ema - 202.
li.rivic, Ada - 196.
KrlcZa, I\-liroslav - 109.
Krndelj. Ivan - 1.20.
KrstajiC, Dara - 88.
Krstcva, Vesna 161.
KnmiC, Rajka 25·1.
KruniC, Vera - 131.
Kucler, I\-Iarija - 202.
Kufrin, Milka - 121, 129, 133.
KukoC, Dobrila - 126.
KulenoviC, Skender - 38.
KumiC, RuZa. - 130.
Kunc, Matija - 188.
KuScc, dr Vera - 128.
Kveder-DemetroviC, Zofka Kvedrova., Zofka - 189.
118.
LajoviC-LalatoviC, IUileva - 90.
LaketiC, Kosa - 72.
r.akiC, Itadojka 50.
LaliC, Mihailo - 71.
Las:U:, IUilka - 126, 131.
LazarcviC, Danica - 90.
LazareviC, Kruna - 237.
LazareviC, Persa - 237, 269.
LaziC, Zivka - 254.
Lederer, l\Iira - 123.
Lederer, Ruth - 123.
Lcl:~:iC, Olga.- 80.
Lcnjin - 189.
Levi, Sofija. - 22·1.
Levinger, Jolan Illira
253.
Libkncht, Karl - l!H.
Linhart, Karel - 189.
Lombraso - 198, 199.
London, DZck - 80.
LoiJiCiC, :Miliea.. - 80, 81.
Lozar-Novosel, I\-Iarijana - 122.
J..,ujak, Marija - 131, 135.
LuimC, MiJica. AnCa - 250.
LukiC, Dragoje 55.
I.uksemburg, Roza. - l!i-1.
LjubiCiC. L.iuhh•a - 227, 228.
I,,juhiC, IJjuhic<l - . 237.
Maccl< - 21, 22, 114, 115, 121, 123, 230.
MaCek, Olga - 122,
MaCek-Kanlelj, f>e}Jea - 193, 196.
Maestro, Lenita - 123.
M"agJajliC, Vahlda - 50.
MajldC, Japra - 55.
Mal{simoviC, Uranko - 231.
MaksimoviC, Dana M"akslmovlC, Desanka - 217.
Malahovska, Illa.rica - 202.
1\-Ia.le~evska, t\na 153.
1Ualinska, Vcselinka 168.
MamuziC, Drinka Vida 253.
MandiC, Stanojka - 88 .
Ma.ndiCi - 76.
MarCelja-Zovko, Mcrika - 123•
Marie, Tonka - 123,
~lariCi 70.
MarinlwviC, Dragica - 127 .
l\farinlwviC, Sonja - 243, 246.
1llarino\'iC, nanica - 85, 87. 88, 92.
93.
iUarinoviC, Danica Dika - 90 .
l\larinoviC, Dilm, - 83 .
Marino\•ska, Tasa - 106.
1\Iarllclj, Breda. Fran.ia -201.
lllarkova, Petra - 166.
MarkoviC, .Jokica - '78.
MarkoviC, Marija - 77 •
MarkoviC. Nada - 241.
i'\farkoviC, Sto.ia (,Ha.iduCica Stoja'')
78 .
MarkoviC, Svetozar - 22·~. 248.
JllarkoviC, VukaSin - 78.
Marlmvslm. Pcrikli.ia - 166.
MaroviC, Ncda - 123.
Marovii:-StefanoviC, Ranka
126.
i'\IartinO\'iC. Stanko - 89.
1\-fartinoviC (scstre) - 90.
z:n .
Martinuzzi, Giusepina -
116, 117.
Marton, Roza - 228.
1\-faruniC, Desa - 127.
MaslariC, BoZidar 119.
1\IaSanoviC, Marko - 79.
MaSkoviC, Jelica - 90, 96.
MatcriC, Danica - 52.
MatoSiC, Marija - 12:t.
Maycr~Vinski, Dora 122.
Meda, Pavia Katarin.a - 202.
�:McdakoviC, Milor<ld - 75.
1\Ieda.n, Danica - 52.
Mcdcnica, Draga - 256.
MediC, Mira - 253.
Menkova, Efka - 168.
i\IeStroviC, Duro - 89.
!UetikoS, Draginja - 126.
1\Ie"JtCk, Milka 200.
MeZudreSka, BJaga - 163.
1\IC'LudrcSka, !\lara - 163.
Miliejeva. ltezika Jelka - 200.
MiCunoviCJ Vukica. - 90.
Mi<iunoviC, Vukosava - 96.
Mihajlova, l~ilimcna - 161,
Mihajlova, Giga - 165.
1\lihajloviC, DraZa - 197, 240.
1\Ilhota, Anka - 119, 120.
1\lihota-Supanc, :-\nka - 119, 123.
1\IijanoviC, Vidna - 91.
1\oliju.SkoviC, Mila - 90.
MijuSkoviC, Radojc - 89.
1\-likaCii:, Smilja 128.
1\Iiklav, Katarina - 202, 203.
Miku.Siii, 1\Iilica - 88.
MilalwviC - 77.
MilanoviC-Snajder, Radmila - 240.
MilcniC, 1\lilka - 1:)0, 132, 133.
MiletiC, Stana - 126.
MiliCkoviC, Janica - 83.
MiliCeviC, Bosa - 230.
1\IiliSiC, Makica .- 78.
MilivojeviC, Olga - 230.
MiJojcviC, lUileva - 125, 126.
MiloSeviC, Mira - 250,
MiloSeviC, Olga - 89, 128.
MiloSeviC, Smilja - 245.
MilovanoviC. Lepa --. 54.
MiloviC, Milka - 88.
Milun, Bosa - 135.
MilutinoviC, Ivan - 83, 91.
l\lilutinoviC, Sata - 253.
1\IiljaniC, Mica - 130.
1\-limica, BlaZenka - 131.
MirkoviC~Balota, Mija. 122.
I\liSigoj~Kozak, Dana 199.
Mitrev, Dlmko - 165.
Mitrova. L:iuba - 165.
!Ultrovlc, !UarlJa - 93.
MitroviC, Mitra - 241.
MitroviC, Vukica - 96.
1\IladenoviC, Aleksandra. Zdenka 254.
MladenoviC, Sofija - 155.
MoaCeviC, tlr Ivanka - 128.
Mokorel. TonCka - 202.
Monti. Antonjeta - 128.
MoraCa, Mira - 251.
Morgan - 189.
Mrzel, LenCka - 202.
1\lrazoviC. Karlo - 129.
MrSa, Milka - 126.
MuaCeviC, Ivanka - 123.
MugoSa, Andrija - 91.
Muk, 1\:atica - 80.
MuliC, Mica - 249.
MunCan-Veselinov, Stanka - 243.
Musolini - 87, 230.
Mustafova, Bitola - 163.
MuSikiC, Milica - 85, 87, 90, 92.
Naceva, Mara - 168.
NajiC, Jelcna - 254.
Nasteva, Mirka - 166.
Nazim, Sahiba - 105.
Nazar, Vladimir - 25, 111.
NediC - 236, 242.
NcdiC, llristina. - 86.
NediC, Radmila - 85, 87.
NenadoviC, Ljubomir - 75, 76.
NikoliC, Danica Lata - 237.
NikoliC, Rada - 267.
NikoliC, Zora - 120.
Nikolova, Venda - 161, 162.
NikSiC, Draginja - 249, 252.
NinkoviC, Anka - 224.
NinkoviC, Milica - 224.
Nola, Katica - 133.
Novak, Marija - 126, 130, 131.
Novosel, Vanda - 124, 126.
Oberhofer-Sik, Tea - 128.
ObradoviC, Vinka. - 90,
Ocel>Ck, Angela - 198.
Ocepek, Angelca - 196.
OCko-CetkoviC, dr Slava - 127, 128.
1.11.
OdatlZin, Ljubica - 244.
Ogrizo\•iC, Slava - 124.
OjtlaniC, Dobrila - 90, 92, 93, 96, 103.
OmanoviC, Razija - 52.
OpaCiC Dragica - 126.
OpaCiC, Kata - 126, 130.
OrdiCanin, Bonka - 128.
OrcSki, Jaga - 120.
OrlandiC, Ivo. - 91.
OrlandiC, :Milica - 91.
Orovcanec, Danica - 161.
OstQjiC, I\Iladenka - 127.
OvadZa, Estreja Mara - 166.
OvCarcva, Mara - 162.
PaciC, Kos;.tra - 226.
Paaen, Anka - 127.
PajaliC·Hrovat, Alcnka - 128.
PajeviC - 77.
Pa-jiC, Ncvcnka - 130, 133.
PajoviC-MiCkoviC, 1\lilosava - 80.
PalikuCa, Ibc - 167.
Pap, Valerija - 131.
Pap, Marija Valika - 126.
ParoviC, Blagojc - 229.
Pataki, Marica. - 123.
Paulin-Brinn, Marta - 203.
PaveUC - 24, 48, 51, 242.
PavcliC, Ante - 23.
PaviC, Jovanka - 130.
Pa.viC, Vasa - 80, 83, 85.
Pavlek MiSicina, Mihovil
116.
PavloviC, Vera - Z47.
PavloviC, Zaga - 85.
Pavo~eviC, Adela 119.
Pecarski, Milica - 120.
PeinoviC, Vukosava Zedna - 250.
Pe.inoviC, Kata - 31, 125, 126, 129, 130,
131, 133.
Pe.ioviC, Bosa - 93. 103.
Pe.joviC, Labud - 247.
Perclo, Zora - 202.
Perganova, Pavlina - 161.
PcroviC, Danica - 55, 56,
Pef.erne1j, 1\Iinka Marta 202.
PetkoviC, Jovanka Jelka - 254.
Petrov, Borislav - 245.
Petrov, Dragica - 243. 245.
Petrov, .Jelisaveta - 243, 245.
Petrov, Olga - 243. 263.
PetroviC, Danilo - 76.
PetroviC, Mara - 248.
PetroviC, Nadeitla - 226.
PetroviC, Nikola - 248.
PetroviC, Stana Nana - 253.
PetroviC, Veljko - 223.
PetruSeva, Olga - 168.
Pibernilc, Julka - 202.
Pijade, 1\foSa. - 83.
Pirjevec, Ivica - 201.
Pirnat, Niko - 203.
Pisker, Edita 1\lila - 252, 253.
Plaveva, Rosa - 153, 154, 155.
PleSh:o-Stebi, Cirila - 202.
I,odgorSek, MalCka - 202.
Pokrajac, Smilja - 125, 126.
Polak, Vera - 128.
Pop~Atanasov, Dime 161.
Pop-Ivanova, Frosina - 153.
Pop~Ivanova, Malina 155.
Pop·Jordano\•a, Viktorija - 164.
I,opov, Dobrila - 249.
Popov, Jelka - 2-18.
Popov, Smilja - 249.
PopoviC, DuSan - 225.
PopoviC, Jelcna Marica - 252.
PopoviC, Jovan - 252, 254.
PopoviC, Ljubica - 87, 88, 90, 96.
PopoviC, Smilja - 126.
PopoviC, Zivko - 248.
Potiparski, Zora - 249, 250, 253.
Pravica, Dragica - 49.
PretlojeviC, Draga - 224.
PredoviC, Jela 126.
Pregarc, Vida - 201.
Prisaganlm, Illca - 166.
l'rlja, Dina - 93, 103.
ProkoiJ, Ana - 122.
l)rovCi, Irena - 247.
Pucar, Duro - 54, 82.
Pultar, Helena - 199.
PustiSck, l\larta - 197.
PuSin Zagorka - 249.
PuSkar, Vida 246.
Putnik, Panta - 231.
Rabren, JagoS - 90.
Rabren, Jela - 90.
Radanov, Danica - 248.
Radanov, Dragutin - 248.
Radic.\ Lepa - 52, 63.
RadiC, StjeJJan - 18.
RadiSiC-I,etrov, Olga - 245.
RadivojeviC, Jovanka KiCa
259.
RadoniC, l\lilka - 249.
RadoniC, Sofija - 249.
RadosavljcviC, Vera - 156.
RadovanCev, Zorka - 245.
RadoviC, Darinlm - 237.
RadoviC, Ikonija - 72, 90.
RadoviC, Jelka - 166.
RadoviC, Milja - 72, 90.
RadoviC, Stanka - 72, 90.
RaduloviC, Danica - 126.
Ra<luloviC, Mara - 91.
RatluloviC, Veljko
91.
RadusinoviC, Jana - 166.
Rais - 226.
Ra.iiC, Olga - 249.
Rakar, Anica - 126.
Rakai-~Maga.SiC, Aniea 122, 131.
RakoSi, Zora - 246.
Raner, Lea - 133.
Rauer, Nada - 133.
Ranisavl.ieviC, Ljubica
246.
RaSkoviC, Jula - 130.
RaSoviC, Vuka - 88.
Rauch, v. Ban Rauch - 117.
navniC, Stefanija - 133.
Ravnikar, BoZena - 202.
Regancin-DolniCar, Zora
202.
ReliC, Kaja - 254.
Remark - 80.
Ribar, Ivan - 121.
Richtman, Terka - 121.
Rip, RuZa - 89, 91.
Rismondo, Ersilia - 133.
RistiC, Jcla - 224.
RistiC. JL1.-dojica - 267.
RistiC, Sofija - 237, 267.
RistiC, :Zivlm - 248.
Roje, Ana - 121.
RoZman (Biskup) - 199,
Rumena- 153
Rupena, :Mara - 199.
Rupena, Zora Katja
199, 202.
Rullnik - 201, 202.
RuZiC, Ante - 134.
Sabo, 1\Iileva - 168.
SaCin, Sofija - 249.
Sadovnik - 200.
275
�SadZakova, Ncvenka -
249.
SakiC, Mika - 127.
SakiC, Saja 127.
Saks, Mira 123.
Sa..<o, Agnes - 246.
SaviC, DuSan Doda - 250.
Sa.viC, 1:\otileva Olga - 250.
SaviC, 1\Iilunka - 226.
SaviCeviC, Mito
89.
SaviCcviC, Olga - 88.
8<'kicki, Katica - 248.
SeliC. Evgenija 89.
SeliC, Julka 88.
SertiC, Anka 123.
Scstrc 1\ofartinoviC - 90,
Sestre Ra(loviC - 72, 90.
Simi<":, Ida - 131.
Sirma - 153.
Sobol, Laura - 131.
Sofevska. Olga - 166.
SofroniC. Danica - 249.
Sokolova, Rajna - 165,
Somijer, Viale de - 75.
Srcmac, I\liloS - 248.
Sremac, · Roska - 248.
Sremac, Nada - 131, 133.
SrzentiC, I\lirko - 81.
Staljin - 27.
StamenkoviC, Lepa - 231.
StamcnkoviC, Vasilija Cica - 231.
StaniSiC, Bajo - 92.
StanivukoviC, Jelena Silja - 250.
Stankov, Gordana 254.
Stankov, Natali.ia - 246.
StankoviC, Vukica - 237.
Stefanova, Periklija. - 166.
StcfanoviC, Dara Vida - 252.
StefanoviC, Draginja - 245.
StcfanoviC, Milan - 245.
StefanoviC, Relja - 245.
StcfanoviC, Strahinja - 245.
Stefanovska. Olga 166.
Stcincr-Goldschmit, Zora 128.
Sto,iakoviC, Kata - 248.
Sto,iakoviC, Lazar - 248.
Sto.ianoviC, lvanka - 254.
Sto,ianoviC, Jela - 252.
Sto,iiC, Desa - 12'7.
Stojkov. Sofija 249.
Stritar, Josip - 188.
Strugar. Danica - 166.
Suklc, Marlja - 119.
SunariC, Adela - 50.
Svetina., Mira - 19'7.
Svilar, Slava - 134.
Saban, Pepica -
125, 126.
Santic-Matija!lic, Sanda - 124.
SariC, dr Suzana - 128.
SariC, Vera - 128.
Sa.uliC, Jetena - 9'7.
Scgul.lcv. Jcca - 249.
SegviC, Vesela - 126.
Scntjurc Lldija - 193, 197, 211.
SUakov, Mica - 248.
Si!c, ~Iajda - 209.
Slmic, Eliza -
42.
SkcroviC. Slobodan - 83.
Skorin, Marija - 126.
Stamler, 1\lica - 199.
Slander, Vera - 202.
Stezinger, dr Marija 128.
Solaja, Milka - !25, 126.
276
Soljaga, Marija - 85.
Soljak-Kirigin, Nikica - 135.
Soljan, Marija - 124, 131.
Soljan-BalmriC, Marija - 135,
Sopov, Aco - 149, 167.
Soti, Pal - 248.
Sperac, Katica - U3.
Spik- 203.
Spirit\ Antica. - 126.
SprJjan, Ilinka - 126.
Stcbijeva, Lojzka - 190, 192.
Stimac. SmiUa - 130.
Stoser-l\larnSiC, Zlata - 123.
SubiC, Ive - 203.
SuCov, DuSiw - 216.
SukiC; Fema - 249.
Sulcrova, Kristina - 203.
Sulman, Ru7.a - 243.
SumanoviC, Vlada - 1;)7,
Suvan, Antica - 133.
Veselinov,
Vesclinov,
Veselinov.
Vesclinov,
Televski. Blagoje - 168.
TasiC. Savlm - 228.
Ta.Skova-Bnvtirova, Lena - 164.
Teman-KovaC, JoZica - 197.
TcpavCcviC, Jelka - 23'7.
TerbeSi, Ganimet - 259.
Tcrezi,ja, !\-tarija 187, 188.
Tikvicki, Ge?.a - 248, 252.
Tiler - 80.
TimotiC', MiloS - 22-l,
TiSma, Boja - 128.
Tito, Josip Broz - 7, 9, 14, 20, 23, 25,
49. 51, 52, 53, 84, 119, 120, 147, 1'79,
229, 236, 254, 259.
Tocinovska, Kamka - 164.
Totlorovski, llristijan KarpoS, - 16'7.
Tomaseo-Novak, dr Marija - 128.
Tomasini, Silvira - 259.
TomaSeviC, l\1ilica - 81.
TomaScvil:, Stana - 88. 90, 91, 92.
Tomazini, Silvira - 202.
TorniC, Vfktor, - 254.
TomSiC, Vhla - 22, 193, 197, 213.
TomSiCeva, Vida - 191.
Trajkova, Vera Kotorka - 167.
TrboviC, Nada - 130.
TrbovlC, Simica - 126.
TrifunoviC, Radmlla - 23'7.
Trifunova-Trpkova, Persida
TrinacstiC-DubajiC, Vjera -
155.
126.
Trubar, PrimO'l - 188.
TueiC, Zorka - 246.
TucoviC, Dimitrije - 15, 224.
TurkoviC, Elizabeta. - 123,
TurkoviC, RuZica. - 121, 124, 131.
TutunoviC~Sa.viC,
Kristina -
224.
UbaviC, Olga - 243. ·
Uranjek, Ivanka - 201.
UrbanCiC-Turnograjska, Josipina -188.
Urdareva, Anka - 163.
Urdarcva, Stcfka - 163.
UtviC, Milka 125.
Uzelac Marija - 120.
Vasil!, Dorae - 247, 249.
VasiljeviC, :Marija. - 237.
VejnoviC, MaSa - 130.
VelimiroviC, Julka - 88.
Velja.novska, Pcriklija - 166.
Jovan - 83.
Jovan 2arko - 251,
Stanka - 249, 252.
Stanka Scka - 254.
Vesenjak~Zmijanec, Jelka 128.
VcsiC, Sofija - 254.
VesniC, 1\'lilenko - 22'7.
VeZa, Zorka - 135.
VidakoviC. Janko - 90.
VidakoviC, IUilan - 90.
VidojeviC, BlaZa - 83.
ViliC, Rosa - 249.
Vitas, Jclcna - 50.
VlahoviC, Beko - 166.
VlahoviC, Darinka - 88.
Yode. Angela - 191.
Vol, Laura Lola - 243, 247.
VraneScviC, l\lilka - 126, 131.
VranjeSeviC, Rada - 52, 59.
Vrbica, Dina - 80, 81, 83, 85, 96.
Vrbica~I\IiOllragoviC, Dina 88,
Vrcbalov, Vuka - 249.
Vrhovnik, 1'\ilajda · Lojzka - 201.
VrSCaj-Uoly, Zima - 198, 199.
VuCiniC, BoZana - 79, 80, 82, 99.
VuCiniC, l\lilica - 90, 96.
VuCkoviC, Mila - 134.
Vujaklija, 1\:ata - 126.
Vujii'iiC, Milica 126, 130, 133.
VujisiC. Olga - 88.
VujisiC, Zora - 91.
VujnoviC, Ana - 126.
VujoviC, Danica - 166.
Vuk, 1\'Iargita 252.
VukmiroviC, Bora 258.
VukmiroviC, IUarija - 133.
Vukosavl.icviC, Slavko - 219.
Vukov, Ljubinka - 243.
VukoviC, Cedo 73.
VukoviC, Dara - 83.
VukoviC, Mileva - 80.
Zadnik, Zvezda - 202.
Zagorac, Veda 131.
ZastavnikoviC, Krunka - 131, 134.
Zastavnii<oviC, l\farica - 126, 130, 133,
134.
Zbornikova, dr Marija - 128.
ZekoviC, Veljko - 91.
Ziberl, Ana lUami - 201.
ZlatiC, Dina - 131, 133.
Zon-JakSiC, Paula - 135.
Zx:enjanin, t.arko Uca -
242, 245.
Zagar, Pepea - 198.
>•ZalujoCa mati C.« - 186.
Zanko, MiloS - 131.
Zanko, Vanja - 131.
2eljkovil:, Zora - 5Z.
Zerdik, Olga - 124.
ZigiC, Gaga 125.
ZigiC, !\-lira - 1Z7.
ZivanoviC, Persa - 224.
ZivkoviC, Aneta - 80.
Zivkovic, Ljubica - 89.
2nidarSiC-Tkalec, NataSa Zumer, Ma.rija - 193.
Zumcr-PotoCnik, Marija 2unjiC, Jela - 89.
123.
202.
�II
Ada Ciganlija -
Afrika -
Ajdof'SCina -
Albanija 258, 259.
81.
191.
199, 203.
21, 23, 85, 90, 163, 226, 256,
Alcksandrovo - 243, 244.
Alcksinac - 238.
Alibunar - 245.
Amcrika - 191, 202.
Andrijevica - 85, 86, 92, 95.
ArandeJovac - 237, 241.
Argentina - 191.
Ariljc -
234, 236.
Ascnovgrad Atina - 163.
163.
Austdj" - 21, 114, 187, 188, 190, 194.
Auslrijsko primorje - 113.
Austro-Ugarska-13, 14, 15, 41,117,191.
Azija- 191.
Babin Potok - 137.
Babna Polica - 197.
Backa - 23, 230, 242, 245, 247, 249, 251,
252, 253, 254.
BaCka Palanka - 247, 248.
BaCki Pclrovac - 247.
B"jin" Bast" - 233, 236, 267,
Balkan - 225.
Ban"! - 228, 230, 242, 243, 244, 245, 247,
249, 251, 252, 253, 254.
Banatski Dvor - 244.
B"nija - 52, 53, 124, 125, 126, 129, 130,
131, 133, 134.
Bansko - 153.
Banja Luka - 43, 44, 45, 46, 47, 50,
53, 55.
Banjani - 88, 91, 233.
Banjlc" - 218, 226, 237, 240, 259, 263,
267.
B"r - 76, 81. 85, 87, 90, 95, 99, 101.
Baranja - 242.
Barbarac - 168.
Bardanjolt - 73, 76.
Bare RadoviCa - 72.
BaSaid - 243.
Bavarska - 113.
Bee - 41, 200, 259.
BeccJ - 247, 249.
Begec - 249.
Bela Crkva - 245.
Bela Krajina - 197, 198, 200.
Belgija - 21.
Belie" - 164.
BeliSCe - 119.
BcloliC - 235.
BcJveder - 81.
BcneCija - 184.
BencSka Slovenija - 187.
Bcnkovac - 48.
Beograd - 15, 20, 21, 22, 24, 41, 43, 44,
46. 49. 53, 71, 78. 81, 113, 115, 119, 123.
202, 224, 225, 226, 227, 228, 229, 230,
231, 232, 236. 237, 240, 245. 269.
Berane- 81, 82, 84, 85, 86, 90, 92, 93, 95.
Bergen-Belzcn - 247.
Bevlin - 41.
Bihac - 54.
Bijeli Potoci - 128.
Bi.ielo Polje - 82, 86, 92, 93.
Bijeljina - 46, 47, 50, 54.
BilcCa - 76, 193.
Biokovo - 127, 133.
BirC- 49.
Bistra - 166.
Bistrica - 52.
Bitolj - 153, 156, 157, 160, 161, 162, 163.
Bitoljsko Polje - 163.
Bitovnija - 91.
Bjclobaba - 126.
BjelopavliCi - 91.
Bjclovar -
Blazuj -
131, 132.
Cuprija -
238.
55.
BogatiC - 233.
Bogomila - 163.
Bohinjska Dolina - 195.
BojanCiSta - 166.
BojniCko Poljc - 239.
Bojnik - 239.
Dahan -
Boka - 79. 83, 84, 85, 86, 87, 88, 92, 93,
94, 95, 103.
.Hoka Kotorska - 77, 85, 87.
Bol --- 132.
Danska- 21.
Darkovac - 241.
Darosava - 241.
Dantvar - 125.
Bosanska Dubica - 50, 53.
Bosanska GradiSka - 50, 52.
Bosanska Kra.iina - 48, 50, 51, 52, 53,
Debar -
55, 59, 87, 124.
Bosanska Krupa - 48, 52, 53.
Bosanski Novi - 53.
Bosanski Pctrovac - 9, 25, 51, 53, 125,
199, 240, 252.
Bosansko Grahovo - 51.
Bosna - 25, 42. 49, 51, 53, 54, 55, 85,
91, 134, 199, 232, 234, 250, 251, 252.
Bosna i Hercegovina - 13, 14, 15, 16,
17, 23, 33-68, 77, 190.
Bosut - 254.
Bn1c - 119, 132.
BrajiCi - 87, 240.
Brd - 184.
Brestovac - 241.
Brgudac - 132.
Brinje - 125
BrStanovac - 128.
Bublica - 241.
Butka - 195.
BuCumet - 237.
Bugarska - 21, 22, 154, 159, 160, 162,
163, 230, 233.
Bugojno - 43, 90.
Bujc - 132.
Bukovac - 233, 254.
Bukovice - 135.
Bukovik - 166.
Buljmize - 128.
Buola - 166.
Burel (logor u Albaniji) - 90, 259.
Capari - 153.
Carigrad - 41.
Cazin - 51.
Ccklin - 77, 80.
Celovec - 187, 188.
Cclje - 192, 201, 207.
Cor - 235.
Cerkno -
209.
Crkvica - 241.
Crmnica - 81.
Crna Gora - 13, 14, 15, 23, 24, 43, 51,
69-106, 190, 226, 255, 256, 258.
Crna Trava - 293, 241.
cacak -
Danilovgrad -
95.
229, 234, 235, 237.
77, 78, 79, 80, 86, 87, 90,
92, 94.
166, 167.
166.
Dcbclo Brdo - 124.
Dcbarc -
Dcrvcnta -
43.
Doboj - 43, 44.
Dobra Voda - 239.
Dobrilovina - 90.
DobriSke CeSme - 168.
DobrniC - 200.
Dobrosel - 128.
Dobrun - 234.
DokniCi - 76.
Dokotarce - 155.
Dolenjska - 1S4, 195, 197, 198, 200, 202,
203, 209.
Dolno JaboiCiSte DoJjana - 134.
160.
Hakovica Devdelija -
254, 255, 256, 257.
166.
Egejska Makedonija - 163.
Egipat - 135, 191.
El Shalt - 131, 135.
Etiopija - 19, 21.
Evropa - 14, 21, 22, 26, 49, 75, 115,
191, 246.
FarkaSiC - 127, 134.
Fatnica - 49.
FoCa - 49, 55, 202.
Francuska - 21, 114, 121, 205.
Fruska G<>m - 249, 250, 254.
l::ajetina - 236.
CajniCe - 49.
Gacko -
cakor -
GareSnica -
86.
Cazma - 125, 132.
CehoslovaCka - 21.
celopek Cememica -
166.
49.
cepic-Polje - 134.
Cevo - 92.
cokesina - 235.
CuScr 162.
Cukarica - 224.
curug - 247, 249.
cukovac -
269.
163.
Doljane - 164.
Don.ia Gorevnica - 234.
Donia MoraCa - 88.
Don:H Konjuvac - 240.
Donji Lapac - 124.
DragaS - 254.
Dragovac - 239.
Dragutinovo - 243.
Drami - 164.
DraigoSe - 195.
DreZnica - 127, 139.
Drina - 49, 232.
Drvar - 49, 51, 52, 53, 56, 59, 124.
Drvar-Sclo - 52.
Drvarska DoJina - 61.
Dubica - 55.
DubiCka Ravan - 51.
Dubro,>ik - 50, 81, 82, 133.
Duga Resa - 118.
DuJene - 235.
Dunav - 236, 249.
Dupllca - 193.
Diavat -
Cetinje - 76, 77, 78, 79, 80, 81, 82, 84,
85, 87, 88, 89. 90, 92.
Cikotc - 236.
Cirih - 224.
Crne - 164.
Crnogorsko primorje Crvcne stijcne - 55.
247.
Dalmacija - 14, 23. 113, 116, 117, 118,
119, 121, 124, 125, 126, 128, 129, 130,
131, 132, 133, 135, 156.
53.
125, 128.
Glavnjaca - 193, 202, 227.
Glina - 133.
GluSci -
233.
Gnjilane Golubinci -
254, 256.
252.
Gorazdc - 49, 55.
Gorenjska - 194, 195, 196, 197, 200,
201, 202.
Gorica - 188, 191.
Gorice - 199.
Gorinja - 48.
277
�Goriska - 187.
Gorliika Brda - 184.
Gomo Vranovci - 165.
Gornja DZumaja - 163.
Gornja MoraCa - 88.
Gornja Sela - 80.
Gornjc Gare - 241.
Gornje Polje - 91.
Gornje Srcdice - 127.
Gornjesavska - 195.
Gornjl Poloj - 127.
Gornjl Vakuf - 90.
Gorski Kolar - 25, IZ4, 12b, 128, 129,
130, 131, 132.
Gospolllncl - 249.
Gostilj - 92.
Gostivar - 165.
Grac - 200.
GraCac -
125.
GradaCac GradiSka Grahovo -
65.
55.
76, 77, 79, 85, 86, 87, 88,
89, 92, 97.
Gravina -
128.
Grcka - 21, 154, lb8.
Grdica - 235.
Grgurcvcl -
Griz Grk -
254.
201.
254.
GrmeC -
53, 54.
Grubisno Polje - 125.
Grunn (ltalija) - 128.
Guslnje - 85, 95.
Hajla- 25b.
Herceg-Novl - 77, 78, 88, 95.
Hercegovina - 45, 49, 51. 53, 77, 85.
Holandija - 21.
Hrastnlk - 188, 192.
Hrvatska - 13, 14. 15, 17, 20, 21, 23,
24. 44, 47, 85, 107-14b, 200, 232, 242,
252.
Hrvatska Neuzlna - 245.
Hrvatsko Prlmorle - 23, 124, 125, 126,
127, 129, 130, 131, 132.
Hrvatsko Zagorje - 124, 125.·
Hum- 241.
Huslno - 43, 44.
ldrlja - 189.
ldvor- 245.
Imotskl - 133.
lrlg- 250.
Istocna Bosna - 54, 55, 91, 250,
lstocna Slavonja - 119.
lstok - 254.
lstra - 13, 14, H3, 116, 117, 125,
132, 133, 134, 187, 191, 199.
Itallja - 19, 21, 22, 23, 90, 91, 92,
135, 165, 187. 190, 194, 199, 201,
258, 259.
Ivangrad - 80, 86.
lvanjc - 237.
Ivanjica - 194, 224, 226, 236.
Izbiste - 245.
Iz - 139.
278
236.
48, 52.
Jasenice - 55.
Jasenovac - 50, 254.
Jaska - 24, 55.
Javornik - 188, 192.
Jelln dub kod Podgorlce Jesenlce - 188, 192, 194.
Joslpovac - 122.
131,
128,
230,
191.
JuZ:na Dalmacija -
Jufna Hercegovina Juina Srblja - 154.
124.
53.
87.
Krizcvcl - 119.
Krk- 132.
Krsko Polje - 196.
Knnna- 257.
Krupanj - 233, 234, 235.
Kruscica - 245.
KruSevac -
Kacanlk - 255.
Kadinjaea - 219.
Kairo - 131.
Kajmakcalan - 167.
Kalnlk - 128.
Kamcnica - 52, 233.
Kamensko - 134.
Kana] (sclo) - 213.
Karadak - 164.
Kara<lordcvo -
243, 244.
Karantanija - 187.
Karlovac - 124, 125, 126, 130, 132, 133,
134.
Karlovcic - 251, 253.
Kastanjera - 132.
Kastav - 130.
Katatba - 135.
Kavadar - 161, 165, 167.
Kavadarcl - 155.
Kavaja (logor u A1banijl) - 90.
KaZani - 163.
Kicevo - 161, 166, 177.
Kikinda - 243.
Klsac - 247, 249.
Kistanje - 128.
Klenovac - 166.
K1os (logor u Albaniji) - 90.
Kljt1c - 48, 51. 164.
Knespolje - 39, 61.
Knin - 133.
Kocanl - 162.
Kocevjc - 192, 197, 198, 200.
Kolasin - 72, 82, 86, 87, 88, 89, 90, 91,
92, 93, 94.
Kolftorlto ( logor u Italiji) - 90.
Koncarov Kraj ( Lika) - 137.
Konjic- 90.
Kopenhagen - 21.
Koprivnica - 133.
Korea (logor u Albanlji) - 90.
Korcula - 132.
Kordun - 53, 124, 125, 126, 127, 129,
130, 131, 133, 134.
Kordunslm podrucJe - 128.
Korenlca - 125, 128, 129, 236.
Koruska - 13, 187, 191, 194, 200, 201,
202, 203, 209.
Kosjerlc - 236.
Kosmet - 256.
Kosovo - 15, 17, 18, 23, 31, 79, 85, 165,
166, 202, 229, 230, 231, 254, 255, 256,
257, 259.
Kosovo i Metohija - 23, 79.
Kosovska Mitrovica - 202, 255, 256,
257, 258, 259.
Ko~Ccle 87.
Kosevski Rog - 197.
Kotor - 71, 78, 79, 82, 94, 95.
Kotor-VaroS - 53.
KovaCevac -
241.
Kozara - 24, 38, 39, 49, 50, 51, 52, 55,
56.
Kozjak - 167, 168, 173.
KoZuv- 173.
Kragujevac - 224, 229, 230, 235, 236,
237.
Krajina - 95.
Kraljevo - 235, 236.
Kranj- 192.
Kranjska - 187.
Krapina - 132.
Krapjanske Kolibe - 168.
Jablanlca - 90, 241.
Jadar - 236, 237.
J agnjilo - 241.
Jagodina - 227, 229.
Jajcc - 43, 53, 90.
Jamnica - 132.
Jarebica Jasenica -
252.
Jugovac - 241.
Juhor- 238.
Juina Amerlka -
Kras - 125, 133, 184.
Kratovo - 167.
Krbavica - 124, 128, 132.
Kreka - 43, 44.
228, 238, 241.
Kruscvo - 153, 156, 161.
Kuci - 87, 89, 90.
Kula- 247.
Kumanc - 243, 244.
Kumanovo - 155, 156, 159, 161, 163,
167.
Kupa- 197.
Kuprcs - 53, 63, 90.
Kuside- 92.
Kutlna - 125.
Kvaternikov trg -
123.
Labin - 117, 132.
Labin.Stina - 125.
LaCarak - 254.
Lapac - 128.
Lapotinac - 241.
Lavci- Hl4.
Lehane - 239, 241. 242.
Lepoglava - 115.
J... cskovac - 228, 230, 231, 238, 241.
LeStice - 224.
Lijeva Rijcka - 87.
LijevCe - 51.
LijevCe polje - 51.
Lika - 25, .!J2, 124, 125, 126, 127, 12.8,
129, 130, 131, 132, 133, 134.
J,ipolist - 233.
I..ipovac - 238.
Lipovska Bistrica - 91.
Livno - 5:~. 54, 55, 90, 112, 128.
London - 196, 255.
LoSka. dolina - 197.
IIOZ - 195.
Ludbreg - 127.
Lukavica 72, 91.
Ljeiianska nahija - 89.
Ljubljana - 16, 19, 21, 24, 188, 190,
191, 192, 193, 194, 195, 196, 198, 199,
200, 201, 202, 203, 213.
Ljubljanska pokrajina - 194, 196, 199.
Ljubotlnj - 80.
Ljubuskl - 45.
Macva - 226, 232. 233, 234, 235.
Madarska - 17, 21, 22, 23, 44, 76, 78,
113, 187, 230, 242, 259.
1\'Iajevica - 49, 54, 250.
Ma.jur - 235.
Ma.karska. - 119.
Makcdonija - 13, 14, 15, 16, 17. 21,
23, 85, 147 - 178, 190, 232, 258.
Maksimirska ccsta - 123.
Mamula - 90.
Mana.stir Sv. Stevana - 238.
1\ia.nojlovcc - 237.
I\'Ianojlovci - 267.
1\-JanjaCa - 49.
Maribor - 191, 192, 193, 194, 196, 201.
illariCi 132.
1\-fatcScvo - 87, 92.
MeduluZje - 241.
lUedumurje - 23, 113.
Mclcnci - 243, 244.
Mctohija - 23, 79, 85, 254, 255, 257.
IUihaljevci 251, 254.
MiSkovci - 250.
Mladcnovac - 227, 241.
Mojkovac - 73, 83, 90.
Mokrcni - 163.
Mokrin - 243.
Molovin - 253.
Montegrand - 132.
�'!
1\lorava -
235.
I\Ioskva - 121, 156, 255.
Moslavina 124, 125, 126, 128, 131,
132, 13<1.
.Mostar - .J3, H, 45, 46, 47, 50, 53, 54,
67.
:Mramorac
166.
MrkonjlC-Grad - 51, 53.
1\lurska Sobota - 192, 193.
NaSice - 132.
Ncgotin - 241.
NemaCka - 9, 19, 21, 22, 23, 25, 4.4, 48,
114, 160, 194, 200, 242, 243, 254, 259.
Nerctva - 52, 91, 92.
Ncvcsinje 49, 90.
NeZilovo 162.
NiltSiC - 77, 78, 79, 80, 81, 82, 83, 8-1,
85, 87, 88, 89, 90, 91, 92, 93.
NiS - 227, 229, 2:!0, 2:!7, 238, 239, 240.
NiSka Kamenica - 237, 241.
NorveSka -
I
21.
Notranjska - 195, 197.
No\•a GradiSka - 125, 132.
Novi BcCej - 241.
Novi Karlovci (Sasa) - 250, 252.
Novj Sad
2·1, 224, 227, 229, 230, 243,
246, 247, 254.
Novi Vrbas - 248.
Novo - 55.
Novo 1\lcsto - 192, 198, 199.
Novska - 125.
Obadov Brijeg - 87.
ObraZda - z;m.
OdZak - 49.
Ogu1in - tal.
Ohrid - 15:~. 161, 165.
OldC 133.
Orahovac - 2M, 2SG.
Orane -
241.
Oreov Dol - 163.
OseCina. - 2:~3.
Osijek - 119, 125.
OskoruSno - 132.
Osogovo - 167.
Ostrog - 92.
OtcSevo - 164.
OtoCac - 125, 128, 129.
Podgorica - 24, 77, 78, 79, 80, 81, 82,
84, 85, 87, 88, 89, 90, 92, 93.
Podgradc kod Berana.
83.
PogrmeC - 49, 51, 52, 55.
Podjuna - 200 •
Podlog - 48.
I)odravina. - 116.
Podravska Slatin.'l. - 125.
Podrinje - 226.
Podujevo - 255.
Pokupljc - 129, 130, 131, 132, 133.
Poljanska - 115.
Poljska - 21, 259.
Pomoravlje - 238.
Ponza (logor u Italiji) - 90, 259.
PonjcviCa poljc - 65.
l]OoreCje - 168.
Porto Romano - 259.
Posavina - 234, 240.
Potkalinje - 48.
Poiarevac - 20, 123, 230, 237, 263.
Pozega - 234, 236.
PoicSka Kotlina - 127, 134.
Prekaja. - 51.
Preh.omurjc - 194.
Prevlaka - 90.
Prcza - 258, 259.
Prhovo - 250, 254.
Prijedor - ·18, 50, 53, 55, 63.
Prilep - 156, 161, 162, 163, 166.
PrimiSljc - 133.
Primorje - 2:~. 88, 117, 124, 125, 126,
128, 129, 130, 131, 191, 194, 198, 199,
zoo. 202, 2o:J, 209. 211, 213.
PriSt-ina - 24, 229, 254, 255, 256, 257,
258, 259.
l:.rizrcn - 2iH, 255, 256, 257, 258, 259.
Prkosi - 52.
Prnjavor - 5:i, 232, 233, 235.
l'roJ;:upljc - 237.
Prozor - 25, 53, 90.
Psunj - 128.
PuCiSi;e na BraCu - 119.
Puk - 258, 259.
Pula - 125, l:i2.
Pusta Kula - 164.
Pusta Relm - 237, 241, 269.
Rab- 197.
RaCa -
I)a.krac - 125.
PanCcvo - 245.
Papuk - 128.
Parage - 248.
Parcani - 241.
Pariz- 193.
Partizani - 241.
PasjaCa - 239.
Pavlovac - 128.
PazinStina - 125.
Pecka - 128, 234.
PeCenilc - 48.
Pee - 81, 254, 255, 256, 257, 258, 259.
Perjasica - 126.
Pc.Sci - 81.
PeSta - 41.
Pctko,•ica - 232.. 233, 235.
Petlova.Ca - 233.
Petrova Gora - 128.
Petrovac - 51, 92.
Petrovgrad - 229, 243, 244.
Pipcri - 78, 80, 82, 85, 89, 91.
Pirinska I\Iakcdonija 163.
Pirot - 227.
Pisarovina - 132, 1:~3.
Piva - 91.
Pje.Sivci - 105.
Plav - 85, 95.
Pievcn 163,
Plje.Sevica - 127, 134.
Pljcvlja - 87, 89, 92, 93.
Pocerje - 234.
PoCorek - 226.
Podgora - 80~ 133.
236, 254.
- 239.
lta.diSki Dol - 165.
Radnja 166.
Ra.djcvina - 236, 237.
Ra.fkovac - 237.
Ra!wvica - 134.
Ranovac - 237.
Rastovac - 72.
RaSa - 134.
Ra.<:;ica - 195.
Ra.Sllor - 133.
Ra.Stam;ka CeSma - 164.
Ravensbrik - 203, 247.
Ravna Rcka - 238.
Ravni Gaj - 235.
Ravni Kotari - 135.
RazloSko - H4.
Retfale - 119.
Riba.ri - 233.
Ribnilt - 51.
Ri.icka - 113. 116, 126, 132.
Ri.ielm CrnojeviCa - 77, 78, 79.
lUm- 85.
Romanija - ·19, 55.
Rovci - 88.
RoZajc - 85, 95.
Rudnik - 164, 237.
Rmlovci - 241.
RujiSka - 49.
Rumunija - 21.
Rusija - 13, Il3, ll7, 119, 227.
RuSe - 193.
R:ulan~nlanina
Sad - 191.
Sajmi.Ste - 240.
Sakulja - 2H.
Samobor - 120.
SamoS - 245.
Sana - 48.
SandZak - 51, 79, 84, 85, 86, 87, 89, 92,
9·1, 219, 226, 230, 231, 236, 241, 212.
Sanica - 51.
SaniCka dolina - 51.
Sam;ki I\lost - 48.
Sarajevo - 2<1, 35, 42, 43, 44, 45, 4.6, 47,
50, 53, 55, 59, 67, 81.
Sasa- 167.
Sava - 232, 240, 249.
Savcz Sovjctskih SocijalistiCkih Repu~
blika, v. SSSR.
Segedin - 246.
Scnaja - 241.
Sesvete - 133.
Severna Amerika - 191.
Sevojno - 235.
Sisak - 123, 125, 133.
Sivac - 249.
Skadar - 73, 90.
Skoplje- 24, 155, 156. 157, 158, 160,161,
162, 163, 165, 167, 168, 169, 175.
SJwpska Crna Gora - 162.
Skrad - 128.
Slavnilc - 2•11.
Slavonija 113. 116, 118, 119, 124,
125, 126, 127, 128, 129, 130, 131, 132,
133, 252.
Slavonski Brod - 117, 122, 125,
SHSane - 239, 241.
Slivovo - 165.
SlovenaCko r>rimorje - 194, 199, 200,
203, 209, 211, 213.
Slovenija -
13, 14, 15, 17, 20, 21, 23;
44, 114, 119, 179-214.
Slovensko primorje - 198, 202.
Smilcvo - 153.
Smiljane - 133.
Smoljane - 51,
SoCa - 184.
Sofija - 160.
Solun - 18, 153, 167.
Sombor - 224, 229, 249.
Sozina- 87.
Split - 21, 115, 119, 121, 124, 125, 133.
SpuZ - 88.
Srbica - 254.
Srbija - 13, 14. 15, 16, 17, 20, 23, 44,
48, 51, 93, 15-1, 190, 215-270.
Srednji BuSeviC - 48.
Srednji Dubovik :_ ·18.
Srem - 131, 166, 242, 243, 244, 245, 247
249-255.
Sremsli.a. I\litrovica - 83, 2;19, 254.
SSSR - 13, 17, 19, 21, 23, 27, 44, 47,
78, 79, 80, 84, 86, 123, 161, 193, 194,
243.
Stara GradiSka - 24, 50, 254.
Sta.ra Pazova
249.
Starn Zagora - 163.
Stari I\fajdan - 4.8.
Stari I\likanovci - 133.
Staro MomCilovo - 241.
St.olac - 53.
Stolicc - 87.
StorZiC - 195.
StrmeSevo - 166.
Struga - 153, 165.
Strumica - 156, 160, 162, 169.
Subotica - 228, 243, 247.
SU<lcti - 21.
Susak - 117, 126, 130, 133.
Sutjt-ska - 11, 52, 90, 91.
Suva Reka - 254.
Suvi Dol - 256, 257.
Suvo Poljc - 241.
Sv. Jcrcmija - 87.
279
�Sveta Gora - 184.
SviloS - 254.
Svinjarica - 241,
Sabac - 229, 233, il35, 240.
SahoviCi - 89.
Sajl<aii - 247.
SalamuniC - 125.
Sarvar - 245.
Savnik - 86, 87, 88, 92, 93.
Seganovac - 129.
SckoviCi 252.
SepSin - 241.
Scstinc - 123.
Sibenik - 133.
Sid- 250.
Sijana - 132.
Sipovljani - 52.
SiSka - 196.
fnwrja Lolm - 202.
Smarna Gora - 21.
SopiC -
241.
SoStanj - 195.
Spanija - 19, 20, 21, 46, 80, 121, 205.
St. Vid - 200.
Sta.jerska 187, 194, 195, 196, 19'1',
200, 201, 202.
Stip - 156, 162, 164.
Stitar - 233, 235.
Stitari - 89.
Sumadija 223.
Sutovo - 167
TabanoviC - 233, 235.
Tamarite (Spanija)
205.
Tamnava - 236.
Tara 90.
Tcovo - 163.
Tcpe kod Skadra (Iogar u AJhaniji) 90.
TcsliC 53.
TcSanj 53.
Tetovo - 156, 164.
'l'ikvcS - 165, 166.
Tirana - 163, 16•1, 259.
Tisa- 247.
Titograd - 24, 77.
Titovo UZ.icc - 237.
Tivat - 77, 78, 92.
Tolumbat - 135,
TomaScvo - 89.
TopCider 261.
Topionica - 235.
Toplice - 238, 241.
27E
280
Topolka - 156.
TovariSevo - 249.
Travnik - 44, 53, 90.
Trbovl.je - 188, 190, 192, 193.
Trcbinje - 50.
TrcSnjevaCki trg - 123.
Trnavac - 126, 128.
TrniniC-brijcg - 52.
Tuz1a - 4:l, 44, 45, 46, 47, 50, 53, 54, 55.
Trnovo - 160.
Trst - 117, 187, 188, 189, 191, 194, 199,
200, 203.
TrZiC - 192.
Turija 247, 249.
Turjak - 202.
Turjansko - 127.
TuSanj - 47.
Tuzi - 76, 85.
Udbina - 125.
UgljcviJ;;, - 19.
Ulcinj - 81, 82, 85, 92, 95.
Unac - 51.
UroSevac - 254, 255, 256, 257.
Ustika 259.
Uzicc 202. 219, 226, 227, 233, 234,
235, 236, 237.
UZiCka Republika - 233, 236.
Valona (logor u Albaniji) - 90.
Va!Jcvo - 226, 227, 230, 242.
VaraZdin - 119, 128, 13"1.
VaraZdinske Toplice - 119.
Vardar - 155, 167.
Varna - 163.
Vaso.icviCi - 92.
Vcles 153, 155, 156, 157, 159, 160,
161, 162, 163, 165.
Velestovo - 89.
Velika KladuSa 51,
Veliki BeCkerek - 227, 263.
Vcliki KrCimir - 238.
Veliki RadiC - 48.
Vcliko Selo - 236.
Velikovac - 191.
Vclimljc - 92.
Velje Brdo - 80, 85, 86.
Venccijanska Republika
187.
Versaj - 41.
Veruda - 1.12.
Vido,jevica - 239.
ViliCa Guvno - 90.
Vilusi - 87.
Vinkovci 119.
Vipava - 199.
Vipavslm dolina
211.
Virovitica - 125.
Virpazar - 86.
Vis 127, 135.
ViScgra.d - 49, 54.
ViSnjiCevo - 24.4.
Vitomirica 256, 258.
Vla..o:;enica - 65.
Vlasotince - 241.
VlaSiC - 54.
Vlaiika - 241.
VoCin- 132.
Vojevac - 48.
Vojka- 250,
VojniC - 125.
Vojvodina - H, 15, 85, 224, 227, 229,
231, 232. 242-254. 259.
VraniC - 24.0.
Vranjslm - 48.
Vrati - 131.
Vrbas- 247.
Vrelo - 255.
Vrqinmost - 111.
Vr~ac - 202. 229, .245, 263.
VuCitrn 255, 256,
Vukovar - 15, 29. 119, 254.
Zah.iela - 90.
ZagaraC 88.
Zagor.fe - 118. 124. 125, 188, 192, 195.
Zagreb - 21, 22, 24, 45, 50, 78, 85, 114,
115, 116, 117. 118. 119. 120, 121, 122, 123,
124, 125, 126, 130, 133, 134, 145, 156,
231, 2·12.
Zagrcda - 89.
ZajeCar - 227.
ZaprcSiC - 117.
Zbijeg - 128.
Zeiengora - 90.
Zcmun - 232, 249, 250, 252.
Zenica - 43.
Zeta - 89.
ZiUevo- 49.
Zlatibor - 235, 236.
ZminJak - 233.
Zrcnjanin 243, 263.
:liabalj - 247.
Zabljak - 80. 84, 86, 87, 89, 92.
ZeJ.janc - 167.
Zeneva - 46.
Zirovnica - 87.
2umberak - 125, 130.
�
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Knjige
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
M
Knjiga
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Borbeni put žena Jugoslavije
Subject
The topic of the resource
Žene borkinje
Creator
An entity primarily responsible for making the resource
Dušanka Kovačević ... [et al.]
Source
A related resource from which the described resource is derived
Historijski muzej Bosne i Hercegovine
Publisher
An entity responsible for making the resource available
Leksikografski zavod Sveznanje
Date
A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource
1972
Rights
Information about rights held in and over the resource
Leksikografski zavod Sveznanje
Language
A language of the resource
SH
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
04-M
Coverage
The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant
278 str.
-
http://afzarhiv.org/files/original/797b342eee10ea788255f9439840f070.pdf
5e8972fd79c08471ec8ed5a4e22e6459
PDF Text
Text
�Impressum
THE LOST REVOLUTION – WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT
BETWEEN MYTH AND FORGETTING
Original title: IZGUBLJENA REVOLUCIJA: AFŽ IZMEĐU MITA I ZABORAVA (2016)
Year of publishing: 2018
Published by: Association for Culture and Art CRVENA
www.crvena.ba
www.afzarhiv.org
On behalf of the publisher: Danijela Dugandžić
Edited by: Andreja Dugandžić and Tijana Okić
Ilustrations edited by: Adela Jušić
Ilustrations by: Adela Jušić, Aleksandra Nina Knežević, Kasja Jerlagić, Sunita Fišić,
Nardina Zubanović
Translated by: Emin Eminagić, Mirza Purić and Tijana Okić
Proofreading by: John Heath
Visual identity, Graphic Design, Layout by: Leila Čmajčanin
Translation is made possible by the grant from Mediterranean Women’s Fund. We would like to
thank them for their continued and generous support of the Online archive of Antifascist struggle of
women of Bosnia and Herzegovina and Yugoslavia
Free copy not for commercial use.
�Chiara Bonfiglioli
Ajla Demiragić
Andreja Dugandžić
Adela Jušić
Danijela Majstorović
Boriša Mraović
Tijana Okić
SARAJEVO, 2018
�Contents
4
Introduction
10
About the Illustrations
16
Chiara Bonfiglioli
AFŽ activists’ biographies:
an intersectional reading of women’s agency
42
Nardina Zubanović
Illustrations
50
Ajla Demiragić
Roses are red, violets are blue, me luvly teacher, i believe in you: The role
and the position of the People’s (progressive) teacher in the crucial years
for the construction of a new socialist society in Bosnia and Herzegovina
82
Aleksandra Nina Knežević
Illustrations
88
Danijela Majstorović
The creation of the new Yugoslav woman – emancipatory elements of
media discourse from the end of World War II
121
Kasja Jerlagić
Illustrations
126
Boriša Mraović
Heroism of Labor
The Women’s Antifascist Front and the Socialist Dispositive 1945–1953
152
Sunita Fišić
Illustrations
156
Tijana Okić
From Revolutionary to Productive Subject:
An Alternative History of the Women’s Antifascist Front
200
Adela Jušić
Illustrations
206
Biografije
210
Glossary, Acronyms and Periodicals
�INTRODUCTION
A WORD FROM
THE EDITORS
ANDREJA
DUGANDŽIĆ
TIJANA
OKIĆ
�4
ANDREJA DUGANDŽIĆ, TIJANA OKIĆ
INTRODUCTION
A WORD FROM THE EDITORS
The volume we present to the public is one of the results of many years of work
by the comrades of the Crvena Arts and Culture Association on the digitisation
of documents to create an Archive of the Antifascist Struggle of the Women of
Bosnia and Herzegovina and Yugoslavia (http://afzarhiv.org). The idea of the archive was born in 2010, when we started to research the history of the Women’s
Antifascist Front (AFŽ), under the aegis of the project, “What has our struggle
given us?”. Realising that the history of the largest women’s organisation in our
part of the world was by and large unknown to us, we partly turned our efforts to
make the archive public into an exploration of a facet of history which has always
been, and remains, relegated to the margins. The archive, in its present form, is
limited to the materials collected in Bosnia and Herzegovina, but our idea from
the very outset was to create a Yugoslav archive – an idea based on the realisation that only collective work can open new areas of research and enrich knowledge. In this sense, the archive is ours, it belongs to no one in particular, and
therefore it belongs to everyone. It is in process, becoming, and this is precisely
what manifests its basic purpose: to publicly and critically think our own past.
We would like to extend an open invitation to everyone to contribute materials,
editorial work, and otherwise, and get involved in the collective project of making a more comprehensive archive. At present, the archive comprises a part of
the archives of the AFŽ, books and periodicals, stenographic notes, minutes and
reports, as well as other materials, and it also contains works of oral history,
interviews with surviving members of the AFŽ, a history which Yugoslav historiography failed to record.
Archives are usually seen as repositories of objective truth, or spaces of authenticity where history speaks to us. The archive also legitimates professional history
as a scientific discipline, concerned with the past “as it really happened” (Ranke),
and founded on the critical scrutiny of sources (Quellenkritik). For Derrida, there
is no ‘authentic’ beginning of any archive, since any beginning, is always already
determined by political or scientific authority.1 All archives constitute assemblages of spoken or written words, images and documents, precisely as ‘historical
sources’. Access to these sources is restricted, while the state employs scribes
or clerks to furnish narratives of state order, legitimacy and continuity. It is not
simply that an act of pre-selection precedes the formation of the archive; often
it is the wholesale removal of ‘irrelevant’ materials, as in the ‘rubbish dumps’
of discarded ancient papyri, that upon subsequent discovery forms the basis of
archival knowledge of the past.
1
Derrida, Jacques Mal d’Archive Paris: Editions Galilée, 2008
�THE LOST REVOLUTION:
WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT
BETWEEN MYTH AND FORGETTING
5
The origins of this particular archive are no different. The decision to establish a
central Yugoslav AFŽ archive, and archives in each of the federal republics, can
be found in the archive itself. On 20 February 1950, the Central Committee of
the Women’s Antifascist Front (CK AFŽ) took the decision the decision to establish a commission for the archiving of documents.2 Republic committees were
instructed to start working on “the collection and sorting of historical materials
from the history of the progressive Yugoslav women’s movement – dating from
before, during and after the war.” The available archival material is incomplete
and covers the period from 1942 to 1951, that is to say, from the founding of the
AFŽ to two years before its dissolution. The material covering the period of the
People’s Liberation Struggle (henceforth NOB) is limited, while the immediate
aftermath of the war is covered much more extensively. After its dissolution, the
archives of the AFŽ formed part of the Institute for the History of the Worker’s
Movement, and were eventually taken over by the Archive of Bosnia and Herzegovina. In spite of several attempts, we have not been able to ascertain if the
material was lost or destroyed during the siege of Sarajevo. What we do know
is that a process of archiving took place, in the sense of a committal to the archives, of filing and forgetting, whereby the archive was consigned, in Marx’s
words, to the “gnawing criticism of mice”.
The filing away was indeed thorough. Thus, as early as 1955, with the publication of the first volume of “The Women of Croatia in NOB”, the AFŽ was replaced
by a new subject – “women in NOB”. This marked the beginning of the practice
of writing the history of women, focusing on their role in the liberation war by
republic or region, but not on the antifascist movement of Yugoslav women, i.e.
on the AFŽ.3 Similar publications pertaining to other republics only appeared
several decades later.4 “The Women of Serbia in NOB” was published on the
thirtieth anniversary of victory over fascism, whilst the Bosnian-Herzegovinian
edition appeared in 1977 and was not related to any anniversary. Unlike the Serbian and Croatian editions, it was edited not by the former leaders of the AFŽ,
but by (male) employees of the History Institute, Sarajevo (successor to the Institute for the History of the Workers Movement).
2
Oblasni odbor AFŽ Sarajevo, Dopis Centralnog odbora AFŽ-a Jugoslavije Glavnom odboru
AFŽ-a BiH od 3. marta 1950. Arhiv Bosne i Hercegovine, Kutija 9, 317/50, 1950. str. 2.
3
The thirtieth anniversary of the AFŽ finally saw the publication of the synthesis, “The struggle
of Yugoslav women in the war”); see Dušanka Kovačević, Dana Begić, et al. Borbeni put žena
Jugoslavije (Belgrade: Leksikografski zavod Sveznanje, 1972).
4
The Montenegrin edition appeared in 1969, the Slovenian in 1970, the Macedonian in 1976.
�6
ANDREJA DUGANDŽIĆ, TIJANA OKIĆ
INTRODUCTION
A WORD FROM THE EDITORS
No comprehensive history of the mass antifascist movement of Yugoslav women
was ever written in socialist Yugoslavia. The history of the AFŽ was by and large
dissolved into the history of the NOB, into that of women tout court, and finally into
the figure of the female partizanka. The AFŽ thus died two deaths. The first when
it was dissolved in 1953, the second in the official memory of the past, where it
remained as a spectral trace, the presence of an absence (Derrida), giving way
to a new foundational state narrative, which omitted even the People’s Liberation
Movement (NOP).5
All historical and scientific enquiry is led by a logic of question and answer, of
problematics and the questions that they generate. Such enquiry is itself historically and politically determined. This volume draws on studies of the work
and activity of the AFŽ in particular and women in Yugoslavia in general by Lydia
Sklevicky, Svetlana Slapšak, Renata Jambrešić-Kirin, Gordana Stojaković and
Ivana Pantelić. Its aim is to open a new discussion and to keep this important
heritage alive. Reappropriation of this heritage is an important step in arming a
new liberation movement in the struggle against patriarchal, fascist and capitalist tyranny.
***
What is the significance of an archive that once formed part of the archives of
a people’s state, which then disintegrated into separate nation states? What
does the archive mean to us today? Thinking one’s own history is the basic
precondition and imperative of any critical relation towards the past which
pretends to understand the past as something more than and different to its
mere remembrance. Those who remember the past by monumentalising it are
condemned to forget it and learn nothing from it, while those who remember by
forgetting are doomed to repeat it. By rejecting the history of the AFŽ, we risk
marginalising the whole of its experience and failing to draw the lessons it may
offer us today.
1989 represents a turning point and a line of demarcation – democracy begins
only where communism ends. This view comes to characterise the entire recent
past of this region, in the course of which a “state of immaturity”, in the literal,
Kantian sense, has been imposed upon the post-Yugoslav countries and the rest
5
Hoare, Marko Attila, The Bosnian Muslims in the Second World War: A History.
Oxford: Oxford University Press, 2014.
�THE LOST REVOLUTION:
WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT
BETWEEN MYTH AND FORGETTING
7
of Eastern Europe. Boris Buden has described this state of immaturity as a “democracy in nappies”6 which requires tutors who, being adult and knowing the
rules of proper behaviour, maintain the political status quo by discharging the
ideological function of masters of permissible speech and behaviour. The rise of
historical revisionism after 1989 deprived us of the ability to understand by ourselves the turning points of our own history. Thus the struggle of the Yugoslav
communists, the men and women who fought in the Partisan army, as well as
the afežeovke (members of the AFŽ), is today in part - the “totalitarian” part – inscribed in an history of defeat, and hence of totalitarianism, whilst an unchained
historical revisionism is recorded in the victorious annals, the mythological
state-building narratives of new, free, democratic and progressive societies.
What appears as a remainder in this picture is antifascism. Antifascism is one
of the few legacies of the Yugoslav past that one is “allowed” to discuss publicly.
At the same time, it has been completely emptied of its political charge and
content, separated from the actual, lived historical experience, depoliticised
and individualised, reduced to the experience of victory over fascism, with the
obligatory erasure of Yugoslavism and communism as its constitutive elements,
without which there would have been no victory, either in Yugoslavia or in Europe.
What, then, might it mean to return to the heritage of the AFŽ seventy-odd years
later, after another bloody war which has left Bosnia and Herzegovina ravaged,
plundered and divided? This volume is an attempt to consider this question. It
does not pretend to offer final and definite answers, and its intent is ostensibly
quite simple – to initiate and open a debate, which is why it does not present
an ideologically one-sided representation of the AFŽ. Instead, going beyond the
simple patriarchy thesis and the revisionist concept of totalitarianism, it seeks
to contribute to the collective knowledge of a movement which still inspires awe.
We might say, paraphrasing Nanni Balestrini and Primo Moroni, that this volume was conceived as a research tool, a compass to help us navigate through the
labyrinth of archive materials, but also as an attempt to illuminate the contradictions inherent in the archive, contradictions which are the outcome of historic
events but at the same time their driving force.7
6
Buden, Boris, Zona prelaska. O kraju postkomunizma. Belgrade: Fabrika knjiga, 2012.
7
In the introduction to their collection of primary sources on the revolutionary movements
in Italy after 1968, Nanni Balestrini and Primo Moroni discuss precisely the problem of presenting
archives and oral history, and how one might conceivably represent the complexity of research that
is simultaneously within and without the period covered by the book. See: L’orda d’oro 1968-1977. La
grande ondata rivoluzionaria e creativa, politica ed esistenziale (Milan: Feltrinelli, 2015).
�8
ANDREJA DUGANDŽIĆ, TIJANA OKIĆ
INTRODUCTION
A WORD FROM THE EDITORS
In their different ways, the essays seek to examine on the one hand, revolutionary ruptures and, on the other, the contradictions of a moment which marked a
historical turning point for women in our region. They question the episodes of a
struggle that we must constantly start and accomplish anew. The experience of
victory and defeat, past and present, both the AFŽ’s and our own, is a reminder
that our new and future struggles and fronts, the battles yet to be won, stand
open before us and and testify to the creation of the possible even where everything seemed impossible. The revolution took place. Let’s start another one!
Tijana Okić & Andreja Dugandžić
�ABOUT THE
ILLUSTRATIONS
ADELA
JUŠIĆ
�10
ADELA JUŠIĆ
ABOUT THE ILLUSTRATIONS
“To render women visible is the first step towards questioning the customary
relations between the general and the particular in the hierarchy of relevance
in the writing of history.”1
Not only is there precious little material on the political activities of women,
what little we have has been neglected and is on the verge of disappearing
completely. One of the ways of trying to save history from oblivion is to engage
with it through art.
The art produced in the Yugoslav lands in the second half of the last century is full
of painterly and sculptural depictions of scenes from World War II. The scenes
predominately depict soldiers in decisive battles. In addition to the depictions
celebrating the triumph over fascism, we often see artistic compositions
celebrating the socialist man rebuilding the war-torn country. Depictions of
men predominate; women, although often present on the canvass or relief,
are rarely protagonists. When it comes to People’s Liberation Struggle (NOB)
monuments, they rarely depict women exclusively. Rarer still are those depicting
female historical figures. Women are usually personifications of liberty, victory,
revolution, etc. “Women are depicted as bearers of tradition even as they fight
shoulder to shoulder with their brothers in arms and colleagues, gun or hoe in
hand, child tugging at their skirts.”2
Due to the lack of depictions of the heroic struggle and labour of women who
contributed to the defence and development of socialist Yugoslavia, we reached
for the stories available in the online Archive of the Antifascist Struggle of
Women of Bosnia and Herzegovina and Yugoslavia, the documents which testify
to the political activities of women in this period. For this volume we decided
to produce illustrations which would deal with the key topics of the Archive:
women in the struggle, labour heroism, resistance, etc. Together with artists
Sunita Fišić, Nardina Zubanović, Aleksandra Nina Knežević and Kasja Jerlagić
we selected documents, articles and stories we thought we should try to
immortalise in art.
As an artist and feminist, I have examined the topic of the participation of women
in the NOB and Women’s Antifascist Front in many works produced over the last
five years. The topics I engage with in my work as an artist include the represen1
Sklevicky, Lydia. Konji, žene, ratovi. Zagreb: Ženska infoteka, 1996, p.14.
2
Knežević, Saša. ‘Sjećanje i mjesta sjećanja. Rodna perspektiva spomenika iz NOB-a’, p. 9.
(WAF Archive, accessed on 9 December 2016, available at: http://www.afzarhiv.org/items/
show/355).
�THE LOST REVOLUTION:
WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT
BETWEEN MYTH AND FORGETTING
11
tation of women in the NOB, women’s narratives and oral histories, as well as
other “sub-topics” related to women’s history in this important period. As I did in
some of my previous works, here, too, I am dealing with the topic of the woman
in the struggle. For one of my illustrations I used a map from the book Sutjeska
1943-733 as the background. It’s a facsimile of a sketch outlining the operations
of German, Italian and Bulgarian troops in the canyons or the rivers Piva and
Sutjeska. On the map showing the operations of the enemy forces I repeatedly
show several female silhouettes in a combat position, prone with a gun.
Another contribution of mine, in a textual form, describes a woman in combat,
a soldier, prone, her gun pointing away from the enemy. She is not shooting, but
sleeping. Also, she is not an abstract figure, like in the abovementioned illustration, but an actual historical personage – Mitra Mitrović, a prominent anti-fascist
and participant in the NOB, an important political figure in the post-war period.
Instead of showing her sleeping likeness, I wrote down her frontline memories:
“Cannons roaring, rifles cracking, chaos all around me, and I’m sleepy… And so
I get some sleep, freshen up, and press on. That’s how I survived.”
The reproductive role of the woman is another topic I deal with. In one of the
illustrations, I foreground a realistically drawn woman with three children,
whilst in the background we see the great steel construction of the freshly
inaugurated bridge over the river Sava and the sign which reads “FIVE-YEAR
PLAN – A BRIGHTER FUTURE FOR OUR PEOPLES”. I am connecting the FiveYear Plan with the post-war policies affecting mothers and women. I am trying
to point out that economic progress and the future of the country in general
were closely connected with the issue of reproduction.
Sunita Fišić’s work was inspired by a document from the Archive of Bosnia and
Herzegovina – a memorandum by the county committee of the AFŽ Bijeljina
about the heroic work of women of this county engaged in the construction
of agricultural co-operative halls and lists the example of 56-year-old Blerta
Hodžić, who, “[has been] working with the brick layers from day one, nimbly
climbing up and down the scaffolding, fetching brick and mortar.”4 The artist
uses the ink wash technique to repeat the same female silhouette working on
the construction of the co-operative hall. This highlights the physical strength
3
Belgrade: Monos, 1973.
4
Central Committee of the WAF BiH, ‘Sreski odbor AFŽa u Bijeljini Glavnom odboru AFŽa – o
radu žena Janje na izgradnji zadružnih domova’, Archive of Bosnia and Herzegovina,
Sarajevo, Box 4, 1370/2, 1948.
�12
ADELA JUŠIĆ
ABOUT THE ILLUSTRATIONS
and endurance of the woman working heroically on the scaffold and carrying
heavy construction material, which is usually considered a man’s job.
Kasja Jerlagić also illustrates the heroism of labour. Her allegorical drawing
with five figures carrying a large, heavy log, represents rural women who built
the country stone by stone, log by log. The artist here is not inspired by only one
specific document, article or testimony; instead, she is trying to illustrate the
truth: in the post-war years, women put in an enormous number of (wo)man
hours of all kinds of voluntary work, from tillage to the construction of roads
and bridges, shoulder to shoulder with men, playing a key role in the building of
a new Yugoslavia.
Another subject Kasja Jerlagić deals with, in a very realistic pencil drawing, is
resistance. Her illustration on this topic was inspired by Olga Marasović’s article
titled “Stanodavka jedne ilegalke” (A Resistance Fighter’s Landlady). Olga
describes the courage which the Bašagić sisters showed when the police came to
their house: “Talking to the police, the Bašagić sisters displayed the experience
of seasoned resisters, members of the People’s Liberation Movement (NOP).”5
Thanks to their fearlessness, the police did not spot anything suspicious, and
left their home in a short while. In the illustration we see two police officers at
the house door, opened by one of the sisters who gesticulates with her whole
body communicating that there is nothing hidden in the house and that all their
suspicions are baseless. The work points out the boldness of the rural women
who played important roles in a dangerous time and selflessly risked their lives,
and the lives of the members of their households, in order to help the resistance
movement forces which at the time operated underground, preparing to form
military fronts and liberate the country from the fascist occupiers.
Nardina Zubanović’s expressive illustrations were inspired by an event which
took place in the city of Mostar early in December 1941. The main protagonists of
a mass protest called “Operation Viktorija” were Mostar women who gathered
en masse at Tepa, the city market, to protest against famine and privation,
demanding to be given turnip of a variety known as Viktorija. Incensed, they
went to the mayor’s home to call him to account and demand food. The protest
continued and turned into looting and vandalising of the purchasing offices, after
which the women uprooted vegetables from the farmers’ gardens in order to
5
Jasmina Musabegović et al., Žene Bosne i Hercegovine u narodnooslobodilačkoj borbi
1941-1945. godine: sjećanja učesnika. Sarajevo: History Institute, 1977. Available from: WAF
Archive, accessed on 9 December 2016, http://www.afzarhiv.org/items/show/105, see: Olga
Marasović, Stanodavka jedne ilegalke, p. 9.
�THE LOST REVOLUTION:
WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT
BETWEEN MYTH AND FORGETTING
13
conceal the fact that the protest was in fact a deeply political action against the
occupiers and collaborationists. The protest was finally broken up by the police.
Aleksandra Nina Knežević uses the digital drawing technique to treat the topic
of International Women’s Day, or more specifically the official slogans used to
celebrate this holiday. The slogans greet the women of China and express support to their struggle against fascism, celebrates the unity of the democratic
women’s movement, affirm the role of people’s teachers in the upbringing of
the new socialist man, as well as the role of rural women in the improvement of
the economy, consolidation of the existing co-operatives and the establishment
of new ones. The slogans tell us something about what women in the post-war
Yugoslavia were preoccupied with on their holiday.
Through the illustrations featured in this volume, we deal with the Archive’s
key topics: the heroism of labour, resistance, women in the struggle, personal
narratives and memories. This gesture of post-factum illustration of never
before illustrated events, performed through the subjective experience of the
artists who are trying to fill the blank pages of the female side of history, is
above all a token of gratitude to all the heroines known and unknown.
The stories we recount here are stories of an era, of a struggle, of a heroic age.
Thus, these illustrations do not only reflect the spirit of the age or depict specific
events, they do so in the present moment, from today’s perspective, not only as
an historical depiction of the past, but as a contemporary political act.
Adela Jušić
��AFŽ ACTIVISTS’
BIOGRAPHIES: AN
INTERSECTIONAL
READING OF
WOMEN’S AGENCY
CHIARA
BONFIGLIOLI
�16
CHIARA BONFIGLIOLI
AFŽ ACTIVISTS’ BIOGRAPHIES:
AN INTERSECTIONAL READING OF WOMEN’S AGENCY
Introduction
The experience of entering an archive is always an affective experience, an
encounter. As Antoinette Burton notes, “history is not merely a project of factretrieval (…) but also a set of complex processes of selection, interpretation, and
even creative invention – processes set in motion by, among other things, one’s
personal encounter with the archive, the history of the archive itself, and the
pressure of the contemporary moment on one’s reading of what is to be found
there”.1 The process of history writing is always mediated by our assumptions,
partiality and position. Faced with the vast array of material contained in the
Women’s Antifascist Front (henceforth AFŽ) archive in Sarajevo, I chose to start
from the published memoirs, photographs and oral history interviews, in order
to establish a possible connection through personal stories, visual objects and
sound, which could complement the research on digitalized documents – mainly
organizational papers testifying the widespread, capillary work of the AFŽ after
WW2. The richness of this archive allows for an affective connection with the
stories of the women who were part of the AFŽ, while being aware that the
encounter with their voices – or the voices of those close to them - has much to
do with our own selection, interpretation and invention, or, in other words, with
our own location.2
A figure that emerges prominently is the one of Vahida Maglajlić, the only Bosnian Muslim national heroine, who is remembered by her friends, family and
comrades as an extraordinarily generous, lively and free-spirited comrade, a
portrait confirmed by her beautiful short-haired photographs circulating on the
web. The interview with her youngest brother Alija, in particular, made clear
how much of her personality contributed to her activist choices, and also how
much she did and how much more she could have done for other women, if she
didn’t lose her life in the Resistance.3 It is very uncanny that we can still talk
to those who lived Second World War. But we are not going to be able to talk
to the people who witnessed the war and the Resistance indefinitely. And so I
think that this archive is particularly significant, as a project that is still in the
making and that is not closed, as a living archive of one of the most significant
1
Antoinette M. Burton, Archive stories: facts, fictions, and the writing of history. Durham, nc: Duke
University Press, 2005, 7-8.
2
Chiara Bonfiglioli, “Nomadic Theory as an Epistemology for Transnational Feminist History” in Iris
van der Tuin and Bolette Blagaard, eds., The Subject of Rosi Braidotti London. Bloomsbury, 2014.
3
Andreja Duganžić i Adela Jušić, “Intervju sa Alijom Maglajlićem,” Archive of antifascist struggle
of women of Bosnia and Herzegovina and Yugoslavia, accessed on October 6th, 2016.,
http://www.afzarhiv.org/items/show/16
�THE LOST REVOLUTION:
WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT
BETWEEN MYTH AND FORGETTING
17
grassroots antifascist Resistance movements in Europe during World War Two,
whose legacy has been increasingly marginalized and made invisible with the
end of socialist Yugoslavia and with the growing hegemony of revisionist nationalist historiographies.
What is also not close – and will never be - is the issue of women’s emancipation,
and of feminism, through time and space, and in the post-Yugoslav region more
specifically. Through the archive we can find snippets and glimpses of women’s
agency and of their long-lasting quest for social justice, freedom and equality
during and after World War Two, as in the case of women from the Sreski odbor
in Teslić, who asked in 1947 to be included in the reports of the AFŽ magazine
Nova Žena published in Sarajevo, after repeatedly sending articles. They also
specifically demanded more knitting models and advice on childcare, because
that’s what local women felt was most useful.4 Within the dominant interpretative framework of women’s history during socialism, this report, as well as others, could be read solely as an as immediate proof of patriarchal consciousness,
and as socialism’s failure to undermine prescribed gender roles.5 As I argue
4
“In our opinion, at least one of the issues to be dealt with in the section dedicated to our village
should relate to the interests of our comrades living in villages: housekeeping, generally on women
mothers and children, washing, cooking possibilities feasible for them. From the conversation
with our comrades we found out it would be desirable that the Nova Žena publishes various sewing
patterns and other things useful for it. (…) Comrades like when the children are being written about.
One mother says: impatiently I look forward to each new Nova Žena because there are very useful
advices about children. Following the advice from Nova Žena, I liberated my children from gilt, so
harmful for their gentle organism. Our comrades wonder, how i sit that much is written on other
counties, but nothing on Teslić, nothing, as if we were sleeping. We sent few articles for the New
Žena, but untill today nothing about us came out“ Glavni Odbor AFŽ BiH, ‘Sreski odbor Teslić
Zemaljskom odboru AFŽ-a – povjerenstvo za štampu’, Arhiv Bosne i Hercegovine, Sarajevo, Kutija
3, f. 1178/1, 1947.
5
In anthropological terms, patriarchy defines societies based on the domination of men over women
and children, in terms of authority, property and labour. Historically, families in the Balkans are
patrilineal and based on male authority over the extended household. In more recent times, the term
patriarchy has been strongly re-associated to Balkan societies after the emergence of new nationalist
regimes and after the gendered violence occurred during the Yugoslav wars of the 1990s. Socialist
regimes in Yugoslavia and elsewhere, in turn, have often been defined by local feminist scholars
as a form of “state patriarchy”, in which the state exercised control over women’s productive labour,
while being unable to transform men’s control over women’s bodies and labour in the private sphere
(see notably the works of Žarana Papić and of Mihaela Miroiu on Romania). Such critiques, however,
were also often read by Western scholars through pre-existing Cold War stereotypes, and gradually
crystallized in what Kristen Ghodsee and Kateřina Lišková define as “common knowledge”, namely
a range of simplified, dominant claims that are reinstated almost ritually when dealing with women
in state socialism and state socialist women’s organizations in Central, Eastern and South-Eastern
Europe. Such claims had the result of denying the possibility of women’s agency under the regime
�18
CHIARA BONFIGLIOLI
AFŽ ACTIVISTS’ BIOGRAPHIES:
AN INTERSECTIONAL READING OF WOMEN’S AGENCY
in this essay, however, it is important to look beyond, and to resist reading the
complexity of women’s lives in the WW2 and immediate post-war era through
simplified narratives about the success or failure of socialist emancipation, or
through the presence of absence of authentic agency.6
Through the archive, we can, instead, understand in depth the ambivalence and
complexity of that time. It is hard to imagine today the degree of poverty and
exploitation experienced by most women across Yugoslavia in the mid-1940s,
and how powerful and appealing must have been the newly emerging gendered
imaginaries, which associated women’s emancipation to peace, freedom from
foreign occupation, literacy, work, and a clean, healthy home. As AFŽ activists
quickly learned, however, centuries-old patriarchy could not be easily undone,
and was intimately tied to women’s deprivation, such as in the case of a Muslim
woman in Visoko in 1947, who said she would have been happy to leave the
full face-veil, but had nothing else to wear for the time being.7 Similar details
can give a measure of women’s lives and struggles in that time, and help us
to understand the contradictions of women’s history in Bosnia-Herzegovina,
a history that has been less prominent within the literature on women’s and
feminist movements in the post-Yugoslav space, which has itself been in the
making during the last two decades.8 By engaging with the AFŽ archive, we get
of allegedly homogeneous state patriarchy. See Kristen Ghodsee and Kateřina Lišková, “Bumbling
Idiots or Evil Masterminds? Challenging Cold War Stereotypes about Women, Sexuality and State
Socialism”, Filozofija i društvo XXVII (3), 2016, 489-503.
6
On this discussion about the (im)possibility of women’s agency under state socialism, see Nanette
Funk, “A Very Tangled Knot: Official State Socialist Women’s Organizations, Women’s Agency and
Feminism in Eastern European State Socialism,” European Journal of Women’s Studies 21, no. 4
(2014): 344–360. Kristen Ghodsee, “Untangling the Knot: A Response to Nanette Funk,” European
Journal of Women’s Studies 22, no. 2 (2015): 248–252. Francisca De Haan, et. al. (2016), “Forum: Ten
Years After, Communism and Feminism Revisited”, Aspasia, 10.
7
“In relation to taking off the veil the situation in our conty is not exactly perfect. There are comrades
who took it off and those who want to do it, but cannot for now, since they have nothing to wear. They
do not have money to buy it immediately, but they will try to get something. They are saying that they
want to look with their own eyes” Republican Committee of the AFŽ BiH, ‘Sreski odbor AFŽ Visoko
Zemaljskom odboru AFŽ-a – mjesečni izvještaj za oktobar i novembar’, Arhiv Bosne i Hercegovine,
Sarajevo, Kutija 3, 1290/1, 1947. Similar cases of women bringing up the lack of other garments are
mentioned for other locations, which makes us wonder if women found class-based reasons to avoid
the changes, seen that the opposition to such measures was also strong among women themselves,
see later in this essay.
8
Fabio Giomi, “Introduction” in Aida Spahić et al. Women Documented. Women and Public Life in Bosnia
and Herzegovina in the 20th century. Sarajevo: Sarajevo Open Center, 2014. Gorana Mlinarević and
Lamija Kosović (2011) Women’s Movements and Gender Studies in Bosnia and Herzegovina, Aspasia,
Vol. 5, p. 128-38.
�THE LOST REVOLUTION:
WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT
BETWEEN MYTH AND FORGETTING
19
to know the complex, fragmented and uneven history of women’s engagement,
and we encounter women who were often the bravest of that generation, or
simply those who happened to find themselves in a certain intolerable situation,
and tried to do something about social injustice, the persecution of others, and
their own survival. Our engagement with their engagement is a way to counter
the invisibility of the antifascist legacy, and of its impact on women’s lives.9
In this article, I am reading the experience of the AFŽ through the lenses of intersectionality, that is, through a feminist research methodology that considers
gender relations in intersection with other relevant factors of social differentiation such as class, geographical location, ethnicity, age, nationality and sexual
orientation.10 I analyse women’s biographical differences within the organization,
and the ways in which the AFŽ functioned in fact as a bridge between women of
different geographical locations, educational backgrounds, ethnicities, classes
and political experiences, promoting new forms of solidarity and new life opportunities against patriarchal oppression, but also reproducing new hierarchies
and forms of control over prescribed women’s roles, for instance in the case of
veiled Muslim women. Throughout the article, on the basis of different material (archives, oral history interviews, and published sources), I consider how
women’s individual stories were tied to the collective framework of gendered
“modernity” and “backwardness” promoted by the organization, and how differences among women had a role in the articulation of AFŽ practices dedicated to
the construction of modern and emancipated femininities after 1945.
The hierarchical difference between a minority of urban, educated, politicized
AFŽ leaders and the peasant and working class women who constituted the
rank-and-file base of this organization is characteristic of wartime and postwar women’s mass activism in Yugoslavia. Differences among women are also
a key to understand the organization of AFŽ archives across the post-Yugoslav
space. As Zagreb historian Lydia Sklevicky has shown in her seminal work, antifascist women’s organizations were hierarchically structured, in a pyramidal
way.11 A fundamental distinction existed between the politicized women who
9
On the concept of engagement, see Adriana Zaharijević, Pawning and Challenging in Concert:
Engagement as a Field of Study, Filozofija i Društvo, XXVII (2), 2016.
10
Texts on intersectionality are numerous, but for an introduction, see Helma Lutz, Maria Teresa
Herrera Vivar and Linda Supik (eds)., Framing intersectionality: debates on a multi-faceted concept
in gender studies. Burlington: Ashgate, 2011.
11
Lydia Sklevicky, “Emancipated integration or integrated emancipation: the case of postrevolutionary Yugoslavia” In: Angerman, A., Binnema, G., Keunen, A., Poels, V. & Zirkzee, J. (eds.)
Current Issues in Women’s History. London and New York: Routledge, 1989.
�20
CHIARA BONFIGLIOLI
AFŽ ACTIVISTS’ BIOGRAPHIES:
AN INTERSECTIONAL READING OF WOMEN’S AGENCY
constituted the avant-garde of women’s organizations (the “emancipated” or
“enlightened”) and the (peasant, working class or uneducated) “feminine masses”. The organization itself was functioning through village or city committees
composed of ordinary members, who would then elect delegates to the county
and regional committees, which were in turn united under the republican and
federal committees. Archival sources are reflecting such organization: next to
the representative, agit-prop documents (programmatic statements, speeches
given during mass meetings and public occasions, or the press), we find the
more reflexive, internal debates, such as transcriptions of central committees
and internal reports produced by the local and intermediate cadres of the organizations, who are reconstructing the conditions and problems of a specific
area.12 The local, republican and federal AFŽ cadres, therefore, were waging
a battle against what they defined as “backward” conceptions of the position
of women, encountering fierce resistance from men and party authorities at
the local level, but also from women themselves, since very different femininities co-existed and conflicted in Yugoslavia during World War Two and in the
immediate post-war period.13 In the next sections, I will explore a number of
women’s individual biographies, in relation to gendered imaginaries of tradition
and modernity, and in relation to women’s factors of social differentiation within
the organization.
Women’s agency between “progressiveness” and “backwardness”
Several biographical collections on the lives of female partisans and activists
were published during the socialist era, strongly emphasizing women’s bravery,
party loyalty and sacrifice for the liberation of the country. In turn, the scholarly
works published after 1989 generally dealt with women’s experiences from a
gendered perspective, on the basis of the new feminist paradigm of women’s
history. While U.S. historian Barbara Jancar-Webster interviewed former partisans for her monograph on women in the Yugoslav resistance, Zagreb scholar
Lydia Sklevicky conducted in depth archival research on the AFŽ during World
War Two and in the post-1945 era. The general interpretative framework of
these work tends to emphasize communist party and state control over women’s mobilizations, documenting in particular antifascist women’s gradual loss
12
On this, see also Lydia Sklevicky, Konji, Žene, Ratovi, Zagreb: Ženska Infoteka, 1996.
13
Chiara Bonfiglioli (2014), Women’s Political and Social Activism in the Early Cold War Era: The
Case of Yugoslavia, Aspasia, The International Yearbook of Central, Eastern, and Southeastern
European Women’s and Gender History, vol. 8, pp. 1-25.
�THE LOST REVOLUTION:
WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT
BETWEEN MYTH AND FORGETTING
21
of autonomy during the consolidation of the socialist regime.14 The dissolution
of the AFŽ in 1953 is read as the ultimate proof of such process.15 While feminist
critiques of patriarchal structures during the socialist era are very valuable,
the tendency to see women’s interests as inevitably opposed to state and party
interests has the result of undermining the subjective break in traditional gender roles represented by women’s participation to the partisan struggle and by
their activism within the AFŽ. This dominant narrative also tends to undermine
and dismiss women’s agency, especially when it comes to AFŽ leaders. JancarWebster writes, for instance, that:
“For a while, women communists experienced the power and responsibility
that derived from creating and turning the AFZ into an effective service
and procurement organization in the rear. When they were called to
account and told to turn the organization into a communist-style mass
organization, they did as they were told. The women who sacrificed their
lives to defeat the invaders and protect their homes were in a very real
sense victims of the Party that called them to its standard.”16
In the rest of the passage, the author associates women’s lack of autonomy in the
AFŽ to women’s powerlessness in socialist Yugoslavia, and to gender violence
during the Yugoslav wars, framing Yugoslav women’s lives in terms of constant
victimization, from World War Two until the present. In her recent and thoroughly researched monograph, Jelena Batinić has similarly argued that partisan authorities skillfully managed to adapt their language to the daily needs of peasant and illiterate women, while at the same time considering women a reserve
army in the antifascist mobilization, and while being unable to dispel traditional
gender roles in combat units and in the organization of the mass resistance. Ultimately, her monograph does not challenge existing interpretations of women’s
14
Barbara Jancar-Webster, Women & revolution in Yugoslavia, 1941-1945 Denver Colo: Arden Press,
1998. See also from the same author, “Women in the Yugoslav National Liberation Movement” in
Sabrina P. Ramet (ed.) Gender Politics in the Western Balkans. Women and Society in Yugoslavia
and the Yugoslav Successor States, University Park: Pennsylvania State University Press, 1999.
Lydia Sklevicky, Konji, Žene, Ratovi. See also from the same author “Emancipated integration or
integrated emancipation: the case of post-revolutionary Yugoslavia” in A. Angerman, G. Binnema,
A. Keunen, V. Poels and J. Zirkzee, eds. Current Issues in Women’s History, London and New York,
Routledge 1989.
15
For a critical discussion of this narrative, see Jelena Tešija, “The End of the AFŽ – The End of
Meaningful Women’s Activism? Rethinking the History of Women’s Organizations in Croatia, 1953 –
1961”, Master thesis, Department of Gender Studies, Central European University, Budapest, 2014.
16
Jančar-Webster, Barbara “Women in the Yugoslav National Liberation Movement”, 85.
Emphasis added.
�22
CHIARA BONFIGLIOLI
AFŽ ACTIVISTS’ BIOGRAPHIES:
AN INTERSECTIONAL READING OF WOMEN’S AGENCY
participation to the Resistance and of women’s activism in the AFŽ.17 As a result of such interpretations, AFŽ militants’ biographies, agency and subjective
processes of politicization remain under-researched, notably when it comes to
leaders and intermediate cadres, who were invested with leadership tasks during World War Two and in its aftermath. Lydia Sklevicky, for instance, explicitly
rejected oral history with former participants, who were still retaining public
authority at that time: “Most of the women participants, usually the ones who
were the high-ranking members of the organisation and still held considerable
positions of power afterwards, are eager to present their own experiences, visions
and memories as the only true version.”18
While these interpretations have the merit of cautioning us against an excessively romantic image of the AFŽ experience, they also ultimately undermine
women’s roles as organizational and political leaders, and their different degrees of agency in promoting new gender imaginaries that attempted to establish a “universalizing” discourse of women’s equality across classes, geographical locations and ethnicities. They also conceal that new possibilities for
political engagement, education and labour emerged after World War Two, allowing masses of women to undertake different choices, and making possible
an unprecedented generational break in women’s self-determination as citizens
and workers. As I have shown in my dissertation, new political discourses and
practices of women’s activism in the Cold War era had a transnational character
and went beyond Cold War borders.19
Patriarchy, or, in other words, male domination within public structures and in the
private sphere, certainly did not cease to exist despite the official socialist politics
of women’s emancipation. Discourses and practices of women’s emancipation
had uneven effects, primarily due to the pre-existing strong household patriarchal traditions and unevenness of women’s lives across the region, but also due
to the creation of new forms of social differentiation.20 As different documentary
movies have shown, beside the traditional and widespread double burden, women’s experiences of gender (in)equality and social mobility during socialism were
17
Batinić, Jelena, Women and Yugoslav Partisans: A History of World War II Resistance, New York:
Cambridge University Press, 2016.
18
Sklevicky, “Emancipated integration or integrated emancipation”. Emphasis added.
19
Chiara Bonfiglioli, Revolutionary Networks. Women’s Political and Social Activism in Cold War Italy
and Yugoslavia (1945-1953), PhD dissertation, University of Utrecht, 2012.
20
Rory Archer, Igor Duda, Igor and Paul Stubbs, eds., Social inequalities and discontent in Yugoslav
Socialism, Farnham: Ashgate, 2016.
�THE LOST REVOLUTION:
WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT
BETWEEN MYTH AND FORGETTING
23
very much influenced by their biographical trajectory, and particularly by their
education, class and family politics. 21 Despite the ideal of Yugoslavia as a classless society, different forms of capital (political, social, economic and cultural)
shaped the extent to which women could take advantage of the new possibilities
opened to them in the field of education and labour. Moreover, a “wrong” political
or religious background could compromise such advancements, while educated
women in key positions risked incurring into harsh political repression at times
of turmoil, as it happened after the Soviet-Yugoslav split.22
What I am arguing here, therefore, is for a more nuanced assessment of women’s participation within the AFŽ, one that takes into account intersecting factors
of social differentiation and their constant fluidity, rather than assuming an immediate opposition between “women” and “the state”, particularly in a context
of highly fragmented and decentralized state power. A biographical and intersectional approach also allows us to map the continuities between women’s engagement within feminist organizations and cultural associations in the interwar
period, and their leadership within the AFŽ during wartimes and in the post-war
era, avoiding a paradigm of absolute discontinuity between «feminist» and «proletarian» women’s movements.23 Another element of continuity, is the interpretative framework of modernity vs. backwardness which read gender relations in
rural areas, and particularly among Muslim communities, as an ultimate sign of
backwardness and as a result of feudal Ottoman oppression. This framework existed already in the interwar era, and became particularly strong throughout the
AFŽ existence in the post-war period.24 Female activists, therefore, found themselves at the crossroads of these contradictions, between different conditions of
political engagement, and between different injunctions related to modern vs.
backward ways of living. Women’s individual aspirations to education, work and
marriage intersected with new forms of collective organising and new utopian
gendered imaginaries. Poverty and social justice were also strong elements of
motivation when it cames to paths of engagement. In the rest of this section,
21
See notably Sanja Iveković’s documentary Borovi i jele (2002), as well as Želimir Žilnik’s Jedna Žena,
Jedan Vek (2012) and, earlier, Vera i Eržika (1981).
22
Jambrešić-Kirin, Renata Dom i svijet: o ženskoj kulturi pamćenja. Zagreb: Centar za Ženske Studije,
2008.
23
Emmert, Thomas A. “Ženski Pokret: The Feminist Movement in Serbia in the 1920s” in Sabrina
P. Ramet (ed.), Gender Politics in the Western Balkans. Women and Society in Yugoslavia and the
Yugoslav Successor States. University Park: Pennsylvania State University Press, 1999.
24
Ibidem. See also Pamela Ballinger and Kristen Ghodsee, “Socialist Secularism. Religion, Modernity,
and Muslim Women’s Emancipation in Bulgaria and Yugoslavia, 1945-1991”, Aspasia 5 (2011): 6-27.
�24
CHIARA BONFIGLIOLI
AFŽ ACTIVISTS’ BIOGRAPHIES:
AN INTERSECTIONAL READING OF WOMEN’S AGENCY
therefore, I will provide some biographical material that illustrate the complex
political trajectories of female activists, particularly for women of Muslim background. I will also provide two examples in which education and class were an
important gateway to political engagement, to illustrate how different factors
of social differentiation played a role in women’s mobilization. These examples
are not meant to be representative of the whole situation in Bosnia-Herzegovina or in the rest of Yugoslavia, also since the available published and archival
sources are privileging the pespectives of female leaders rather than the ones of
rank-and-file members. Rather, through these case studies I aim to suggest that
intersectional and biographical approaches might be productive for new fresh
prespectives and interpretations of the AFŽ archival legacy.
When looking at AFŽ activists’ aspirations towards personal freedom and
equality, Vahida Maglajlić (1907-1943) deserves to be recalled25. The eldest of
ten siblings, born in Banja Luka in a respected Muslim family, whose father was
the local kadija, or judge, Vahida expressed a strong, lively personality since
her youth, when she was first a tomboy and then a highly skilled weaver and
tailor. After finishing a girls’ only vocational school, she dreamt of continuing
her studies at the teachers’ high school in Zagreb. Her father, however, did not
allow her to study further, while her brothers were all studying and specializing
in different professions. Her activist brother Efrem, however, started to bring
her clandestine left-wing literature, which she would read avidly, secretly from
her father, gradually becoming a communist activist. Due to her free-spirited
attitude, Vahida quickly abandoned the full face-veil (zar) and even cut her hair
short to the dismay of her parents, following the fashion of the times. She had
a strong influence on other Muslim women and girls, whom she frequently encouraged to pursue an education, and with whom she organised a number of
excursions through cultural associations such as Gajret. Shortly before the war,
she became the secretary and then the president of Ženski Pokret, the women’s
association in which young left-wing women organized before engaging in clandestine partisan work. The kadija house in Banja Luka became a core site of
antifascist activities under Ustasha occupation. Vahida Maglajlić, together with
other notable comrades such as Dušanka Kovačević and Rada Vranješević, frequently used the full veil as a device for hiding and for secret meetings with other
clandestine fighters. Vahida was eventually arrested and tortured, but managed
25
See notably Mila Beoković, Žene heroji. Sarajevo: Svjetlost, 1967. For other biographical accounts
on Vahida Maglajlić, see Himka Maglajlić-Hadžihalilović, Zapisi o Vahidi Maglajlić. Banja Luka:
Glas, 1973. and from the same author Rođena za burno doba: životni put narodnog heroja Vahide
Maglajlić. Kragujevac: Dečje Novine, 1977.
�THE LOST REVOLUTION:
WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT
BETWEEN MYTH AND FORGETTING
25
to escape from the local prison into the liberated territory.26 Before being killed
by German troops in April 1943, Vahida was especially engaged with Muslim
women in the area of Cazin, mobilizing them in support of the partisan movement. She was elected as part of the The Central Committee of the AFŽ during
its first conference in the liberated area of Bosanski Petrovac in December 1942.
The position of Muslim women became particularly sensitive in the post-war
era, also due to the complex political position of Muslim citizens during World
War Two.27 In the late 1940s, the AFŽ engaged in the campaign against the zar
or feredža, a garment which covered face and body, equivalent to today’s burqa,
which culminated in several laws against the full face-veil across Yugoslavia in
1950 and 1951, at a time in which «the simultaneous harnessing of religion and
liberation of women became a potent symbol of progress and modernity». 28 The
veil was strongly Orientalised and negatively associated with the historical legacy of the Ottoman empire.29 A biography that fully showcases the ambivalences
of women’s emancipation in the post-war era is the one of Didara Dukazdjini, a
seventeen-year-old ethnic Albanian girl raised in a wealthy family in the town of
Prizren, who was told by her father that she had to abandon her feredža/ferexhe,
the full Islamic veil that covered her head and face when she ventured outside
the house. 30 The local communist authorities had invited the most important
families in town to set the example, in order to establish the new socialist values
in the traditional and underdeveloped region of Kosovo.
In 1947 a Party directive arrived, about convincing the most influential
people in the city of the necessity for women to take off their veils (…) My
father was present in the first of those meetings, and immediately made
a decision: his daughter was going to take off the veil. Of course, he did
not ask my opinion. My father’s decision seemed to me the most horrible
punishment. I was shocked, stunned, with no force to oppose him when
he told me that he had given his word to the local Party committee. I cried
all night. I was seventeen. I wanted to get married and I did not want to be
different from other girls of my age.31
26
Žene Heroji, 216-218.
27
Hoare, Marko Attila, The Bosnian Muslims in the Second World War: A History. London: Hurst & Co
Publishers Ltd, 2013.
28
Socialist Secularism, 12.
29
For a discussion of Islamic veiling in Bosnia-Herzegovina in a long-term historical perspective,
see Andrea Mesarič, “Wearing Hijab in Sarajevo. Dress Practices and the Islamic Revival in Postwar Bosnia-Herzegovina”, Anthropological Journal of European Cultures, 22(2), 2013: 12-34.
30
Malešević, Miroslava, Didara. Životna priča jedne Prizrenke. Beograd: Srpski genealoški centar, 2004.
31
Didara, 39.
�26
CHIARA BONFIGLIOLI
AFŽ ACTIVISTS’ BIOGRAPHIES:
AN INTERSECTIONAL READING OF WOMEN’S AGENCY
Didara was shocked by her father’s decision. She thought she could not survive
the shame of going out “naked” in the streets. Upon deciding that she had to take
off the veil, her father also decided that she would enroll in a teacher training
course. Three months later, Didara obtained employment as a teacher, since for
the literacy campaign, literate workers who could teach in the different villages
of Kosovo were in great demand. Two years later, at age nineteen, Didara fell in
love with Toša, a Serbian communist militant, who proposed to her: “Communist from head to toe, he did not care at all about the difference in our national
backgrounds”.32. In order to marry the man she loved, and in order to avoid an
arranged marriage with an Albanian man, Didara had to escape from her father’s house, severing relations with her parents for several years to come. She
later became a member of the AFŽ, and as “living example” of women’s emancipation, she was sent to different villages to recruit other Albanian women for
the activities of the Popular Front. While the case of Didara is exceptional, it is
also an illustration of the extraordinary social and political transformations that
took place in Yugoslavia in the immediate post-war period, and of the implications they had for women.
The AFŽ archives from Bosnia-Herzegovina, but also from other former Yugoslav republics, indeed testifies of the strong interest for education and improvement in living standards expressed by women of different ethnicities, also as a
result of the new opportunities available to them, and as a result of the efforts
placed by the AFŽ in grassroots literacy programs, sanitation campaigns and
attempts to reduce infant mortality in rural areas. At the same time, campaigns
such as the one against the full veil were received with mixed feelings, since they
subverted traditional communal ways of life. The fact that women’s illiteracy
was widespread in former Ottoman territories such as Bosnia, Macedonia and
Kosovo, enhanced the connection between “backwardess, religion (especially,
but not only, Islam) and female oppression” in the eyes of AFŽ leaders.33 The
laws against the veil, therefore, was often read by Muslim women themselves
as specific threat against their community, reinforcing the separation between
Muslim women and AFŽ activists of different ethnic origin. Similar perceptions,
for instance, are documented for Muslim women in the Sandjak province of Serbia, who openly described their shame at having to abandon the veil in public.34
In one of the few autobiographies from the region that was translated into English, Sanđak-born scientist Munevera Hadžišehović (born 1933) recalls similarly
32
33
34
Didara, 47.
Socialist secularism, 16.
http://sandzakpress.net/ispovijesti-sandzackih-zena-nakon-prisilnog-skidanja-zara-i-feredze1951-godine
�THE LOST REVOLUTION:
WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT
BETWEEN MYTH AND FORGETTING
27
feelings of discrimination and isolation as a result of her Muslim background,
while also noting the support received by the socialist state, first as a promising
student, then as a scientist employed by a public research institute in Belgrade,
and finally as a single mother in the 1970s and 1980s.35
These biographical accounts of upper class women of Muslim background provide a glimpse of the contradictions and ambivalences that were at stake in the
rapid process of social modernization which affected women in socialist Yugoslavia from 1945 onwards, and also allow us to see that a variety of intersecting social factors were affecting individual life trajectories. Two other important factors that led to political engagement were education and class. Young
students were highly represented in the antifascist movements, as highlighted
by the biographies of other women heroes from Bosnia-Herzegovina, such as
students Dragica Pravica (1919-1943) and Radojka Lakić (1917-1941), and student and clerk (for lack of possibility of becoming a teacher) Rada Vranješević
(1914-1944). An interesting figure in this group is Sida Marjanovic (born 1921 in
Bosanski Alexandrovac near Banja Luka), a former student of the gymnasium in
Mostar and of the conservatory in Banja Luka, member of the communist youth
and member of the resistance. She worked first as nurse, then as a political
worker, and finally she was in charge of radio programs and publications until
the Bosanski Petrovac conference of 1942. Afterwards, she was engaged in establishing AFŽ sections on the Kozara mountain in both liberated and occupied
territory. During the struggle, she witnessed the death of Vahida Maglajlić and
other comrades in April 1943 and gave birth to a daughter in October 1943.36 After the war she was vice-president of the Republican Committee and the secretary of the AFŽ in the city of Banja Luka. She continued to work in the media and
became the director of Bosnafilm, authoring several engaged documentaries
and successively writing the script for the well-known partisan movie The Battle
of Neretva, a battle she had herself witnessed.37 She later became a diplomat
specialized in cultural exchanges, and was the first president of the Association
of Film-Makers of Bosnia-Herzegovina.
35
Hadžišehović, Munevera, A Muslim Woman in Tito’s Yugoslavia. College Station: Texas A&M
University Press, 2003.
Glavni Odbor AFŽ BiH, ‘Centralni odbor AFŽ-a Jugoslavija Glavnom odboru AFŽ-a BiH – biografije
narodnih odbornica, Arhiv Bosne i Hercegovine, Sarajevo, Kutija 7, 2526/5, 1949. Her short
biography is contained in a list of women activists in people’s committees from December. I could
only find the date of birth and a few indications on her life online. I am also collecting biographical
information from the following books: Himka Maglajlić-Hadžihalilović, Rođena za burno doba:
životni put narodnog heroja Vahide Maglajlić. Kragujevac: Decje Novine, 1977. Dragoje Lukić, Rat i
djeca Kozare, Narodna Knjiga 1984.
37
Sida Marjanović, Na Neretvi… Sarajevo: 1950.
36
�28
CHIARA BONFIGLIOLI
AFŽ ACTIVISTS’ BIOGRAPHIES:
AN INTERSECTIONAL READING OF WOMEN’S AGENCY
Beside teachers and students, the antifascist movement was also joined by
women who became politicized through working class circles and trade unions.
Due to women’s concentration in the garment sector, textile workers were especially active in the antifascist movement in the interwar period, and were at
the head of several strikes.38 A prominent figure in this sense was Judita Alargić
(Novi Sad 1917), who got radicalized as a textile worker in the interwar period
and was successively occupying important political tasks within the party and
the AFŽ during and after the war. She was the only female representative from
Vojvodina at the Bosanski Petrovac conference where she became part of the
AFŽ Central Committee.39 She continued to be active in socialist women’s organizations, The Union of Women’s Association of Yugoslavia (SŽD) and Conference for the Social Activities of Women of Yugoslavia (KDAŽ), after 1953. Despite her high political position, she kept being interested in the fate of female
workers, as proven by her intervention during a 1954 SŽD leaders’ meeting, in
which she lamented that women in the garment industry were working in terrible conditions for miserable wages, with no one to take care of their children:
“in any other system these workers would strike, but this is a socialist country and
people understand the situation. We are however indebted to help them as much as
we can”.40
This last quote points at the contradictions of the socialist system when it
came to addressing class and gender inequalities, something of which female
activists were deeply aware. In the next section, I will consider how ethnic and
class differences among women were tackled by the Women’s Antifascist Front
in the late 1940s and early 1950s, especially when dealing with women living in
rural areas. I will also look at the differences between socialist ideals and social
reality, namely at the tension between the idealised model of the new socialist
woman (literate, working, politically active) and women’s widespread illiteracy
and political passivity. Again, I am interested here in an intersectional reading
of women’s agency, and at the ways in which differences in class, ethnicity and
education shaped the discourses and practices of the AFŽ.
38
Lagator Špiro and Čukić Milorad, Partizanke Prve proleterske. Beograd, Export-press, 1978.
Kecman, Jovanka Žene Jugoslavije u radničkom pokretu i ženskim organizacijama 1918-1941.
Beograd: Narodna knjiga, 1978.
39
See the biographical portraits collected by Gordana Stojaković http://www.zenskestudije.org.
rs/01_o_nama/gordana_stojakovic/AFZ/afz_licnosti.pdf
40
“In any other system these workers would go on strike, but this is a socialist country and people
understand the situation, and it is our duty to help them as much as one can.” Beograd, Arhiv
Jugoslavije, fund 354: kutija 1: Zapisnici i stenografske sa sastanaka upravnog odbora i
sekretariata SZDJ i sa savetovanja SZDJ 1954-1961. Zapisnik 6.3.1954, p. X/3.
�THE LOST REVOLUTION:
WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT
BETWEEN MYTH AND FORGETTING
29
Socialist ideals and social reality:
AFŽ activists’ work on the ground
In the post-war era, antifascist female activists were still motivated by the
strong militant ethos that emerged during the antifascist Resistance. The values of constant activism and self-sacrifice for the liberation of the country had
led to the partisans’ victory, also largely thanks to women’s political participation. Mass mobilization, therefore, continued to be seen as a necessary tool to
reconstruct a devastated country and to strengthen the so-called gains of the
revolution, namely the radical transformation of class and property relations
against political and class enemies. After 1945, following the Soviet model, Yugoslav leaders were increasingly radical when it came to the propagation of
class struggle on a national and international level, and this eventually led to
contrasts with the Soviet leadership. The Soviet-Yugoslav split of June 1948 enhanced this radical stance, at least in its immediate aftermath, when Yugoslavia
found itself isolated internationally, and in need to mobilize the population in
support of its authorities. The late 1940s and early 1950s, therefore, were times
in which a high degree of political mobilization and social control was promoted
by the authorities, with “passivity” figuring as one of the greatest sins when
it came to the political realm. Politicized female leaders, generally raised in
urban areas and more educated than the vast majority of the female population, with a long experience of militancy since the interwar period, carried on
the ethos of self-sacrifice and constant political mobilization, and were keen to
propagate their values among “the female masses”.
So, what was the idealized image of the socialist “new woman” propagated by
the AFŽ and how was it enforced on the ground? What were the activists’ expectations and how did they meet with the reality of women’s lives across the country, particularly in Bosnia-Herzegovina? The women’s press, with its agit-prop
character, can give us an idea here of such projections and imaginaries. One
significant editorial by Bogomir Brajković, published in Nova Žena shortly before
the liberation, appealed to the Croatian women of Bosnia-Hercegovina, stating
that many of them had already joined the partisan struggle, while another part
of the Croatian community had trouble to follow the right political path. The
editorial explicitly stated that Croatian and Muslim women were on the same
level of backwardness than Serbian women in the Kingdom of Yugoslavia, but
that Serbian women has managed to elevate themselves in the course of the
partisan struggle. Serbian women were characteristically more prominent in
the struggle in Bosnia, also due to their harsh persecution under the collabo-
�30
CHIARA BONFIGLIOLI
AFŽ ACTIVISTS’ BIOGRAPHIES:
AN INTERSECTIONAL READING OF WOMEN’S AGENCY
rationist regime of the Independent State of Croatia of which Bosnia was part.41
Croatian women from BiH were invited to join the struggle in order to elevate
themselves as well, following the example of Croatian women from Croatia, who
strongly contributed to the Resistance in Istria, Lika, Slavonia and Dalmatia.
Croatian women were explicitly invited to establish a sisterhood with Muslim
and Serbian women, in the name of the common victimization suffered at the
hands of a common enemy (the occupying Axis forces and the local collaborationist forces).42 On the one hand, the AFŽ magazine was attempting to alleviate
ethnic conflicts among women, and to act, as Jelena Batinić writes, as a “transethnic mediator”43, promoting what will be officially defined as the doctrine of
“brotherhood and unity”. On the other hand, ethnic divides had to be taken into
account when designing strategies for women’s interethnic mass mobilization.
Differences among women, however, were not only shaped by ethnicity, but also,
more importantly, by their degree of political awareness, which also often overlapped with ethnic belonging, as in the case of Croatian and Serbian women
mentioned above. In a Nova Žena editorial from 1946, the writer reflected on the
fact that women had become a true political force. Still, many of them could not
be considered antifascists, to the distress of the most engaged activists who
attempted to mobilize them. The author argued that depoliticized women had to
be approached with understanding and care, since even those who were passive or behaving in an oppositional way had also been victimized by fascism.
Their stance was mainly due to ignorance or to the negative influence of family
members, especially in the case of peasant or working class women. Only a few
women were to be considered authentic “enemies” (neprijatelji), and these were
collaborationist women of loose morals, or class enemies, mainly women who
had lived off the work of others in old Yugoslavia, and wanted to turn back time
to pre-war conditions. The article also summoned antifascist women to show
less “sectarianism”, especially when it came to Serbian female activists, who
showed mistrust towards Muslim or Croatian women who had acquired political
responsibility.44 Class struggle was supposed to supersede existing ethnic ha41
See: Jancar-Webster, Women & revolution in Yugoslavia, and Batinić, Women and Yugoslav partisans.
42
“Serbian woman, whose immeasurable sufferings were recorded by the great Croatian poet
Vladimir Nazor in his poem “Orthodox mother”, is giving her hand to Croatian and Muslim
woman and wnats them to mutually cure the wounds afflicted by the common enemy. And
patriotic consciouss Croatian women looks at the Serbian and Muslim women as her sisters.
This siterhood, consecrated by the innocent blood of numerous victims, all Bosnian-Herzegovinian
women must guard as sanctity.”Nova Žena, br.2, 5, «Hrvatice Bosne i Hercegovine».
43
Batinić, op.cit., 218.
44
Nova Žena br.6, p.15, «Pitanja, u koja treba da se udubimo».
�THE LOST REVOLUTION:
WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT
BETWEEN MYTH AND FORGETTING
31
tred and divisions, with women being invited to jointly mobilize for the common
good. At the same time, political awareness had to be shared among women of
different political orientations, in the attempt to gain the sympathy of female
citizens who had been at the margins of public life.
The late 1940s witnessed a truly capillary effort on the part of the AFŽ to create
the preconditions for women’s activism through mass literacy campaigns, as
well as through massive recruitment in voluntary labour brigades and in the
new industrial labour force. AFŽ members were also engaged in the creation of
welfare structures for orphans, maternity clinics, and in the opening of crèches
for female workers and their children. By sharing cultural, economic and political
capital among so-called backward women, AFŽ leaders aimed to expand the
socialist regime’s legitimacy among women, and to make use of women’s work
for purposes of reconstruction and mobilization. Yet, the weakness of political
“cadres” at the local level was very often apparent, and so was the fact that the
organization could not reach and involve all women – especially women in rural
areas – across the country. Despite their socialist ideals, which strongly emerge
in propaganda material such as the women’s press, AFŽ leaders were deeply
aware of the difficulties in changing women’s position. During a plenum of the
AFŽ’s Republican Committee of BiH held in March 1948, prominent Bosnian
leader Dušanka Kovačević lamented that the organization had not managed
to reach all women, especially in villages, due to the gap between urban and
rural realities. Kovačević explicitly stated that the organization had to take into
account, and make use of, peasant women’s agency:
Comrades, what I notice in this meeting is the relation towards the peasant
woman, some comrades said that peasant women are illiterate, that they
are not skilled, and so on. We cannot talk like this, comrades. We cannot
talk about the inability of peasant women, we cannot and won’t listen to
that, it’s not possible to always put the issue in terms of ‘if we would have
more urban women, more teachers, it would be easier’. See instead what
we should do. We want to make political cadres out of peasant women.
The peasant woman showed during war what she was able to do, she gave
a lot during the war, she is a big patriot of our country, and she needs
knowledge. This is our debt towards that woman and we can help her. We
should struggle to raise more village cadres.45
45
“Comrades, for me this meeting revealed something, relation towards peasant-woman, when some
comrades talked about the peasant women as illiterate, incapable…etc..We, comrades, cannot
speak this way. We cannot talk about the peasant-woman’s incapability, we cannot and will not
always listen about it, and we cannot always put things like this: if only we had more citizens,
teachers, etc…it would be easy. Then you would see what we could do! What we want comrades is
�32
CHIARA BONFIGLIOLI
AFŽ ACTIVISTS’ BIOGRAPHIES:
AN INTERSECTIONAL READING OF WOMEN’S AGENCY
This speech testifies that AFŽ leaders were aware of the potential of peasant
women’s agency. Creating cadres in villages, however, appeared extremely difficult, since the most talented activists often moved from AFŽ cells to local institutions, preferring to work for the People’s Liberation Front than among women
(an issue also analyzed in depth by Sklevicky)46. Oftentimes, notable male party
members resisted the wives’ participation in the work of the organization, and
opposed the work of the AFŽ at the local level.47 The reports from the town of
Vareš, for instance, well exemplify similar phenomena.48 Generally, local peasant AFŽ members were village housewives, with three or four years of education, who had become politicized during the war, due to war losses and involvement of family members. Their political level, however, did not always appear
satisfactory, particularly when it came to leadership skills. In a list of biographical sketches of AFŽ members who attended a political course in Sarajevo, many
students were described as inadequate to take up a cadre position (rukovodilac).
Inadequacies most often stemmed from lack of education, or limitations due to
personal character, which made leadership difficult (“tiha”, “šutljiva”, “voli intrigirati”, “ne voli da diskutuje”, “nedisciplinovana”, “nije dovoljno bistra”, “prilično zaostala, skoro je skinula zar”). Women who were too young, too old, or in bad health
to turn the peasant into the director, head. She [peasant women] has shown what she can do during
the war, she gave a lot in the war, she is a big patriot of our contry and needs education. She is our
comarde, and we have to help her. We need to work harder to educate and equip more peasant
women directors” Glavni Odbor AFŽ BiH, ‘Zapisnik IV Plenuma Glavnog Odbora AFŽ-a održanog u
Sarajevu, 13 marta 1948. Arhiv Bosne i Hercegovine, Sarajevo, Kutija 5, 2912/32, 1948.
46
Sklevicky, Konji, Žene,Ratovi, 120-121; 137.
47
Bonfiglioli, Women’s Political and Social Activism.
48
“In the regional organisation in Vareš, one big mistake is related to the fact that the comrade who is
also a head of a Committee lives the Party life in the local organisation, where she dedicates all her
time, and because of it her work in our Regional AFŽ section is neglected (..) In Vareš, the wife of the
member of the SNO refuses to work in the AFŽ and she is happy to point that out everywhere“ Glavni
Odbor AFŽ BiH, ‘Zapisnik 1 October 1950’, ”. Arhiv Bosne i Hercegovine, Sarajevo, Kutija 8, 4288/?,
1950. The situation in Vareš was described as organizationally very weak in another report, which
lamented that wives of party members and notable personalities were avoiding work, and that their
husbands justified it. The influence of the Catholic Church, moreover, was said to be most important
for local women than any conference by the AFŽ or Popular Front. The wife of a local secretary,
for instance, constantly attended Catholic masses and stayed away from AFŽ meetings due to some
personal antipathy with a local activist, even if they were both partisans during the war. Muslim
party members were also not allowing their wives to take off the veil. Glavni Odbor AFŽ BiH, ‘Sreski
odbor AFŽ Vareš Oblasnom odboru AFŽ-godišnji izvještaj o radu’, Arhiv Bosne i Hercegovine,
Sarajevo, Kutija 8, 91/1, 1949.
�THE LOST REVOLUTION:
WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT
BETWEEN MYTH AND FORGETTING
33
were also considered unable to direct the local section, and so were those with
unconventional morals (“nesređen porodični život”). Many candidates showed potential for political work, but needed help and further learning and studying.
Generally, but not always, there was a correlation between years of schooling,
willingness to learn and the possibility of being selected as a local leader. The
ideal new female village cadre, thus, had to be outspoken, disciplined, hardworking, willing to learn and willing to help others. 49
Seen these difficulties in creating local cadres, and in order to bridge the gap
between urban and rural realities, AFŽ leaders placed a great attention towards
education and transformations in overall living standards, seeing an immediate
connection between women’s emancipation and social development in village
communities. A speech by AFŽ president Vida Tomšič sent by the Central Committe (Centralni Odbor) in Belgrade to the Republican Committee (Glavni Odbor)
of BiH in September 1948, for instance, stated that women’s backwardness was
a legacy of old Yugoslavia, and that’s what made work among women so important. Talking in her name and in the name of other AFŽ leaders, she stated:
We should teach women to hate their inequality (neravnopravnost), which
today still for many thousands of women is practically hidden under the veil
and under other less visible habits. We should liberate our female masses
from superstition, different stereotypes and so on. This is a long and tiring
work. Similarly, through the work of our organizations, we should clean,
paint and rearrange our homes, get rid of old fireplaces, bring in beds, teach
how to keep cleanliness and decent health standards. (…) We cannot think of
building socialism without simultaneously raising the living standards, and
specifically without considering the emerging aspirations for a better living
of our working masses, especially at the village level.50
49
Some of the less successful students, for instance, were described as follows: “D.B., Bos. Dubica,
born in 1923, has 4 years of elementary education, vice-president of the County AFŽ Committee.
Though she is young and has all the conditions to develop, she did not show particular interest for
studying. She does not feel responsible and is not disciplined in work. If she is to be named head,
she would have to be familiarised with these mistakes. Thus far, she was not politically elevated and
needs to read and learn more.” Successful students were described along these lines: “N.D., Mostar,
born 1918, has 4 years of elementary education. She has all the preconditions to be independent
director, head, she is familliar wit the AFŽ work, and is eager to know more about it. Disciplined
and shows the will for studying harder. She takes the correct attitude in relation to political events.
Has comradely relation to other comrades and is willing to help them. ” The County Committee
of the AFŽ Sarajevo, ‘Glavni odbor AFŽ BiH Oblasnom odboru AFŽ BiH – karakteristike polaznica
političkih kurseva’, Arhiv Bosne i Hercegovine, Sarajevo, Kutija 9, 352/6, 1950.
50
“We have to teach our woman to hate her inequality, still hidden in thousands of cases behind the
feredža and other, though less visible habits, we have to liberate the masses ouf our women from
�34
CHIARA BONFIGLIOLI
AFŽ ACTIVISTS’ BIOGRAPHIES:
AN INTERSECTIONAL READING OF WOMEN’S AGENCY
The need to promote women’s education, as well as hygienic norms, was also
related to the very high rates of infant mortality across the country, and to the
socialist state’s aspiration to provide its citizens, and especially women, children
and war invalids, with social protection and assistance. A great part of AFŽ work,
therefore, consisted in educational activities that had the aim to propagate new
daily habits and to raise the living standards of the population. The faith placed by
prominent AFŽ activists into peasant women’s agency and ability to improve their
daily lives is perhaps best illustrated by the biography of another notable figure
active in the organization, namely Rajka Borojević. A teacher and partisan from
Herzegovina, she took shelter with her husband and two children in rural Serbia
during the war, and felt indebted to the local peasant population. After founding
the Vitaminka food processing factory in Banja Luka, together with her husband,
she moved to the village of Donji Dubac in the early 1950s, and started her first
workshops with peasant women in 1954. Later she founded the Dragačevo
weavers’ cooperative, which employed 420 women in the early 1960s. 51
A member of the plenum of the Central Committee of the AFŽ in the late 1940s,
Rajka Borojević had already led cultural-political courses for peasant women
in Banja Luka. During the plenum in Sarajevo mentioned earlier, she reported
on such courses, describing the program designed for female villagers. The
women attended conferences, visited children’s homes, a home for invalids as
well as many factories, where they met “many female shock-workers about
whom they had heard previously, but without believing their stories when they
were told at conferences”. The villagers also saw how books and newspapers
were printed, and were taken to the theatre, the cinema and various political
events. They were also “placed in the different homes of the best activists, so
that they could see how to cook, how to raise children, something that is lacking
the superstition, various predjudices and so on..Equally, through the work ouf our organisation we
need to clean, paint, wash our houses, throw out the midleage customs, put the beds inside the
houses, teach women how to keep the place clean and maintain the basic hygiene conditions (...)
we cannot imagine the construction of socialism without, at the same time, raising the aspirations
to improve the life of our working masses, in particular those in villages” Glavni Odbor AFŽ BiH,
‘Centralni Odbor Beograd Glavnom Odboru AFŽ Bosne i Herzegovine›, Arhiv Bosne i Hercegovine,
Sarajevo, Kutija 5, 2051/1, 1950.
51
Rajka Borojević, Iz Dubca u svet (Beograd: Etnografski muzej, 2006), first edition 1964. See also
Natalja Herbst, ‘Women in Socialist Yugoslavia in the 1950s. The Example of Rajka Borojević and
the Dragačevo Women’s Cooperative’, in Roswita Kersten-Pejanić, Simone Rajilić, and Christian
Voß, (eds.), Doing Gender-Doing the Balkans. München, Berlin, Washington D.C.: Verlag Otto
Sagner, 2012. See also the recent artistic project on Rajka Borojević curated by her granddaughter
Ana Džokić, Taking Common Matter into Your Own Hands (last accessed 19.10.2016).
http://www.stealth.ultd.net/stealth/25_taking.common.matter.into.your.own.hands.html
�THE LOST REVOLUTION:
WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT
BETWEEN MYTH AND FORGETTING
35
in the villages”.52 Borojević also discussed issues of schooling and the situation
in the orphanages, which she invited AFŽ activists to visit in order to provide war
orphans with the love and warmth they missed, since their parents had sacrificed
themselves for the liberation of the country. A similar combination of pedagogy,
ethics of care and solidarity is present in Borojević’s later biographical account
of her work in Donji Dubac in the mid-1950s, where she recalls the difficulties
she faced when starting the first workshops with local peasant women in the
Serbian countryside.
The author recalls her feelings when she arrived for the first time in the village
after the war:
I am especially glad because once again, like during the war, I feel closeness
with these people. I’m thinking of how I could help them. This idea is not
new. I have it since the war days. I brought it here - as a promise to myself.
I am the closest to women. They are increasingly coming to see me. Coated,
dressed up as during a holiday. They entrust me with their difficulties. I
advise how best I can. I show them household tasks, I talk about the care
and upbringing of children. I realize it all happens in bits and pieces.53
The rest of the diary retells Borojević’s encounter with local customs and superstitions, detailing her daily struggle against peasant women’s lack of hygienic
norms when it comes to childbirth, childrearing and daily living. It took Rajka
Borojević a long time to convince local husbands that they course would be beneficial for their wives. The activist even publicly denounced one of the husbands
who had beaten up his wife for taking part in the course, through an article
in the Belgrade daily Politika (she, however, omitted his name, threatening him
that she would have revealed it if he would do it again). Her classes in Donji
Dubac included a theoretical part (hygiene of the home, women’s hygiene and
52
“They saw many firms and factories, they saw many women udarnice that they earlier only heard
about, but did not believe when they were mentioned at the Conference. They saw how books and
newspapers are printed. They went to theaters, cinema, manifestations, reading groups, teaparties, etc… They were put into the houses of our most advanced activists and were thus able to
see how to cook, raise and educate their children, and to learn everything that our village still
lacks.” Glavni Odbor AFŽ BiH , ‘Zapisnik IV Plenuma Glavnog Odbora AFŽ-a održanog u Sarajevu,
13 marta 1948 Arhiv Bosne i Hercegovine, Sarajevo, Kutija 8 5, document number missing/7, 1948.
53
“I am very pleased to feel closeness with this people, just like during the war. I ma thinking how to
help them. This idea was did not come yesterday. I have been thinking about it since the war. I took
it from here/ as a promise to myself. I am closest to women. They arrive more and more. Coated,
wearing make up, all ready, like for some fest. They confide their miseries to me. I advise them, as
much as I can. I show them things related to household, about raising and educating their children.
I understand — all this is really only partial and not much.” Rajka Borojević, Iz Dubca u svet, 7.
�36
CHIARA BONFIGLIOLI
AFŽ ACTIVISTS’ BIOGRAPHIES:
AN INTERSECTIONAL READING OF WOMEN’S AGENCY
sexual education, first aid, childcare, alcoholism, food, etiquette) and a practical part (cooking, serving, preparing preserves, making soap, dying textiles,
knitting and sewing, collecting aromatic and medical plants, beekeeping, cultivation of raspberry, handwork, singing).54 Women walked several miles from
various surrounding villages to attend. From the village, they were even taken
to study visits in Belgrade, where they went to the cinema for the first time in
their lives, and later to Sarajevo, Banja Luka, Kumrovec (Tito’s birthplace) and
Zagreb. In the early 1960s, the Dragačevo weaving cooperative was launched,
to increase women’s economic independence in the community. Women’s position in the village gradually improved, and in 1967, the newly founded House of
Culture even hosted the finals of the “best husband” competition, during which
women openly assessed the most respectable prospective mate, as shown in
the original documentary from that time.55 The building itself had been funded
with self-organised “best husband” parties in the surrounding villages.56
Rajka Borojević’s activism, which started within the AFŽ and continued well
beyond the demise of the organization in 1953, well exemplifies the combination
of utopian imaginaries, collective values and individual aspirations which
animated left-wing leaders in their attempt to emancipate women – especially
village women – across Yugoslavia. A number of women who had come out
of the partisan experience embraced socialist values and strived to improve
women’s position, particularly from a social and economic perspective, in line
with the idea that overall social progress had to be achieved also through the
improvement in women’s conditions. While elements of social control and topdown emancipation were present, AFŽ activists were also aware of the situation
on the ground, and of the gap between socialist ideals and reality, which they
tried to bridge as best as they could, sharing social, economic and cultural
capital with other women.
54
Rajka Borojević, Iz Dubca u svet, 39.
55
https://vimeo.com/134070626
56
http://www.stealth.ultd.net/stealth/25_taking.common.matter.into.your.own.hands.html
�THE LOST REVOLUTION:
WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT
BETWEEN MYTH AND FORGETTING
37
Conclusion
This essay provided an intersectional reading of women’s position within the
AFŽ, arguing for the need to further explore women’s social differences in order to understand the complexity of women’s positions within the organization.
The paper strives to overcome dominant interpretations of AFŽ organizational
dynamics, which mainly focus on the opposition between women’s and state’s
interests, and discusses instead the individual biographies of some key activist figures (Vahida Maglajlić, Didara Dukazdjini, Sida Marjanović, Judita Alargić
and Rajka Borojević), in order to show the importance of women’s subjective
aspirations to equality, freedom and social justice, and the ways in which they
were translated into collective political engagement. As I argue in the paper, the
AFŽ was not only an instrument of political mobilisation and social control, but
also a mean to exercise solidarity and care, by sharing cultural, political and
social capital among women. AFŽ leaders, who were generally educated, politically experienced and whose engagement was embedded in the revolutionary
ethos of the partisan Resistance, strived to promote their values among illiterate, apolitical women, and to bridge the gap between urban and rural words.
Hierarchies between politically active and passive women were established,
especially when it came to Muslim women, who were specifically singled out
as backward and forced to abandon their veils. Nonetheless, because of peasant women’s contribution to the antifascist struggle, their social and political
agency was recognized, while ethnic and religious identities were not seen as
fixed, but as something that could be gradually transformed through education, knowledge and political engagement. AFŽ activists themselves had experienced these transformations, and were keen to provide similar opportunities
to other women.
Among AFŽ members, therefore, there were fundamental differences in terms
of ethnicity, class, political background and education, as well as different degrees of political and social agency. Yet, the organization encouraged women
to cross boundaries, from the city to the countryside and back, across national
groups and across class differences. AFŽ activists propagated the socialist ideal
of women’s equality and emancipation against all odds, through alphabetization
courses, courses about hygiene, voluntary work brigades, and various means
of local mobilization. The AFŽ archive testifies of the richness of such capillary
activities, since the reports from the ground are extremely detailed and precise, providing a precious source for women’s history. The archive material can
help us reconstructing differences between communes, regions and republics,
so that in fact the AFŽ archives can be used to compare women’s conditions
�38
CHIARA BONFIGLIOLI
AFŽ ACTIVISTS’ BIOGRAPHIES:
AN INTERSECTIONAL READING OF WOMEN’S AGENCY
across the unevenly developed Yugoslav federation. The archive also allows us
to study how federal directives on women’s emancipation were translated and
negotiated at the local level. Women’s individual life paths and stories, as shown
in this essay, are another crucial theme that deserves to be explored further,
through a combination of archive material, oral history, memoirs and secondary
literature published during the socialist era. While the memoirs, biographies
and compilations of stories on female partisans that were written during socialism are generally dismissed as ideologically biased and hagiographic, they can
nonetheless provide useful historical information on the dominant values and
imaginaries of that time. I will conclude this essay with a last passage from Rajka Borojević’s autobiography, which makes clear the value of memoirs for historical research, and highlights the utopian values that animated AFŽ leaders:
The Belgrade – Bar railway will also connect these villages to bigger centers. The highway Belgrade – Titovo Užice will be half shorter than the
one going through Kragujevac. Roads, railways, houses, schools, power
lines...they go further and further, deeper into the hills and in the former
remote areas. The time will come when a stranger will wonder if Dubac
really was a remote village. The villages are changing faster and faster.
These ones as well. The eletrification already changed them so much. And
in the villages, inevitably, what is new is replacing the old. It’s now possible to reach Busenjači by walk, only with half an hour walk, that’s right.
I sing and I remember those very, very had travels and the hard work.
There were way many. That is the destiny of pioneers. But the fight for the
new, and for the better, is beautiful! New women are really blossoming,
and that’s why I am happy.57
57
“Pruga Beograd—Bar primaknuće i ova sela većim centrima. Auto-put Beograd—Titovo Užice
biće upola kraći od onog preko Kragujevca. Putevi, pruge, domovi, škole, dalekovodi. .. prodiru sve
dalje, sve dublje u brda. U nekadašnje zabačene krajeve. Doći će vreme kada će se došljak čuditi:
zar je Dubac bio zabačeno selo? Sela se menjaju sve bržim tempom. I ova. Koliko ih je već izmenila
elektrifikacija. I u selima, neminovno, staro u-stupa mesto novom.Pešačim lrema Busenjači. Tačno
je tako — samo pola sata pješačenja. Pevam i sećam se onih vrlo, vrlo teških putovanja i teškoća
u radu. Bilo ih je mno-o-o-go. To je sudbina pionira. Ali —lepa je borba za novo, za bolje! Zaista niču
nove žene. I zato sam vesela.” Borojević, Iz Dubca u svet, p. 223.
�THE LOST REVOLUTION:
WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT
BETWEEN MYTH AND FORGETTING
39
Archival Materials:
Glavni Odbor AFŽ BiH, ‘ Sreski odbor Teslić Zemaljskom odboru AFŽ-a – povjerenstvo za
štampu’, Arhiv Bosne i Hercegovine, Sarajevo, Kutija 3, f. 1178/1, 1947.
Glavni Odbor AFŽ BiH, ‘ Sreski odbor AFŽ Visoko Zemaljskom odboru AFŽ-a – mjesečni
izvještaj za oktobar i novembar’, Arhiv Bosne i Hercegovine, Sarajevo, Kutija 3,
1290/1, 1947.
Glavni Odbor AFŽ BiH, ‘Centralni odbor AFŽ-a Jugoslavija Glavnom odboru AFŽ-a BiH
– biografije narodnih odbornica, Arhiv Bosne i Hercegovine, Sarajevo, Kutija 7,
2526/5, 1949.
Arhiv Jugoslavije, Beograd, fond 354: kutija 1: Zapisnici i stenografske sa sastanaka
upravnog odbora i sekretariata SZDJ i sa savetovanja SZDJ 1954-1961. Zapisnik
6.3.1954, p. X/3.
Glavni Odbor AFŽ BiH, ‘Zapisnik IV Plenuma Glavnog Odbora AFŽ-a održanog u Sarajevu,
13 marta 1948. Arhiv Bosne i Hercegovina, Sarajevo, Kutija 5, 2912/32, 1948
Glavni Odbor AFŽ BiH, ‘Zapisnik 1 October 1950’, ” Arhiv of Bosne i Hercegovina, Sarajevo,
Box 8, 4288/?, 1950
Glavni Odbor AFŽ BiH, ‘Sreski odbor AFŽ Vareš Oblasnom odboru AFŽ-godišnji izvještaj
o radu’, Arhiv Bosne i Hercegovine, Sarajevo, Kutija 8, 91/1, 1949
Oblasni Odbor AFŽ Sarajevo, ‘Glavni odbor AFŽ BiH Oblasnom odboru AFŽ BiH –
karakteristike polaznica političkih kurseva’, Arhiv Bosne i Hercegovine, Sarajevo,
Box 9, 352/6, 1950
Glavni Odbor AFŽ BiH, ‘Centralni Odbor Beograd Glavnom Odboru AFŽ Bosne i
Herzegovine’, Arhiv Bosne i Hercegovine, Sarajevo, Kutija 5, 2051/1, 1950
Glavni Odbor AFŽ BiH , ‘Zapisnik IV Plenuma Glavnog Odbora AFŽ-a održanog u Sarajevu,
13 marta 1948, Arhiv Bosne i Hercegovine, Sarajevo, Kutija 5, document number
missing/7, 1948
Bibliography:
Archer, Rory, Duda, Igor and Paul Stubbs, eds., Social inequalities and discontent in
Yugoslav Socialism (Farnham: Ashgate, 2016).
Ballinger, Pamela, and Kristen Ghodsee, “Socialist Secularism. Religion, Modernity, and
Muslim Women’s Emancipation in Bulgaria and Yugoslavia, 1945-1991”, Aspasia,
5, 2011.
Batinić, Jelena, Women and Yugoslav Partisans: A History of World War II Resistance (New
York, Cambridge University Press, 2016).
Beoković, Mila, Žene heroji (Sarajevo, Svjetlost, 1967).
Bonfiglioli, Chiara, Revolutionary Networks. Women’s Political and Social Activism in Cold
War Italy and Yugoslavia (1945-1953), PhD dissertation, University of Utrecht, 2012.
�40
CHIARA BONFIGLIOLI
AFŽ ACTIVISTS’ BIOGRAPHIES:
AN INTERSECTIONAL READING OF WOMEN’S AGENCY
Bonfiglioli, Chiara “Nomadic Theory as an Epistemology for Transnational Feminist
History” in Iris van der Tuin and Bolette Blagaard, eds., The Subject of Rosi Braidotti
(London, Bloomsbury, 2014).
Bonfiglioli, Chiara, “Women’s Political and Social Activism in the Early Cold War Era: The
Case of Yugoslavia”, Aspasia, 8, 2014.
Borojević, Rajka, Iz Dubca u svet, (Zadružna knjiga, 1964).
Burton, Antoinette M., Archive stories: facts, fictions, and the writing of history (Durham, NC:
Duke University Press, 2005).
De Haan, Francisca, et. al. “Forum: Ten Years After, Communism and Feminism Revisited”,
Aspasia, 10, 2016.
Emmert, Thomas A., “Ženski Pokret: The Feminist Movement in Serbia in the 1920s” in
Sabrina P. Ramet (ed.), Gender Politics in the Western Balkans. Women and Society
in Yugoslavia and the Yugoslav Successor States (University Park: Pennsylvania State
University Press, 1999).
Funk, Nanette, “A Very Tangled Knot: Official State Socialist Women’s Organizations,
Women’s Agency and Feminism in Eastern European State Socialism,” European
Journal of Women’s Studies 21 (4), 2014.
Ghodsee, Kristen, and Kateřina Lišková, “Bumbling Idiots or Evil Masterminds?
Challenging Cold War Stereotypes about Women, Sexuality and State Socialism”,
Filozofija i Društvo, XXVII (3), 2016.
Ghodsee, Kristen, “Untangling the Knot: A Response to Nanette Funk,” European Journal
of Women’s Studies 22 (2), 2015.
Giomi, Fabio, “Introduction” in Aida Spahić et al. Women Documented. Women and Public
Life in Bosnia and Herzegovina in the 20th century (Sarajevo: Sarajevo Open Center,
2014).
Hadžišehović, Munevera, A Muslim Woman in Tito’s Yugoslavia (College Station, Texas A&M
University Press, 2003).
Herbst, Natalja, ‘Women in Socialist Yugoslavia in the 1950s. The Example of Rajka
Borojević and the Dragačevo Women’s Cooperative’, in Roswita Kersten-Pejanić,
Simone Rajilić, and Christian Voß, (eds.), Doing Gender-Doing the Balkans (München,
Berlin, Washington D.C.: Verlag Otto Sagner, 2012).
Hoare, Marko Attila, The Bosnian Muslims in the Second World War: A History. (London:
Hurst & Co Publishers Ltd, 2013).
Jambrešić-Kirin, Renata, Dom i svijet: o ženskoj kulturi pamćenja (Zagreb: Centar za Ženske
Studije, 2008).
Jancar-Webster, Barbara, Women & revolution in Yugoslavia, 1941-1945 (Denver, Colo.,
Arden Press, 1998).
�THE LOST REVOLUTION:
WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT
BETWEEN MYTH AND FORGETTING
41
Jancar-Webster, Barbara, “Women in the Yugoslav National Liberation Movement” in
Sabrina P. Ramet (ed.) Gender Politics in the Western Balkans. Women and Society
in Yugoslavia and the Yugoslav Successor States (University Park: Pennsylvania State
University Press, 1999).
Kecman, Jovanka, Žene Jugoslavije u radničkom pokretu i ženskim organizacijama 1918-1941
(Beograd, Narodna knjiga, 1978).
Lagator, Špiro Lagator and Milorad Čukić, Partizanke Prve proleterske (Beograd, Exportpress, 1978).
Lukić, Dragoje, Rat i djeca Kozare (Beograd, Narodna Knjiga, 1984).
Lutz, Helma, Vivar, Maria Teresa Herrera, and Linda Supik (eds)., Framing intersectionality:
debates on a multi-faceted concept in gender studies (Burlington, Ashgate, 2011).
Maglajlić-Hadžihalilović, Himka, Zapisi o Vahidi Maglajlić (Banjaluka, Glas, 1973)
Maglajlić-Hadžihalilović, Himka, Rođena za burno doba: životni put narodnog heroja Vahide
Maglajlić (Kragujevac, Decje Novine, 1977).
Malešević, Miroslava, Didara. Životna priča jedne Prizrenke (Beograd, Srpski genealoški
centar, 2004).
Marjanovic, Sida, Na Neretvi… (Sarajevo, 1950).
Mesarič, Andrea,” Wearing Hijab in Sarajevo. Dress Practices and the Islamic Revival in Post-war
Bosnia-Herzegovina”, Anthropological Journal of European Cultures, 22(2), 2013: 12-34.
Mlinarević, Gorana and Lamija Kosović, “Women’s Movements and Gender Studies in
Bosnia and Herzegovina”, Aspasia, Vol. 5, 2011.
Sklevicky, Lydia, “Emancipated integration or integrated emancipation: the case of postrevolutionary Yugoslavia” In: Angerman, A., Binnema, G., Keunen, A., Poels,
V. & Zirkzee, J. (eds.) Current Issues in Women’s History. (London and New York,
Routledge, 1989).
Sklevicky, Lydia, Konji, Žene, Ratovi, (Zagreb, Ženska Infoteka, 1996).
Tesija, Jelena, The End of the AFŽ – The End of Meaningful Women’s Activism? Rethinking the
History of Women’s Organizations in Croatia, 1953 – 1961, Master thesis, Department
of Gender Studies, Central European University, Budapest, 2014.
Zaharijević, Adriana, “Pawning and Challenging in Concert: Engagement as a Field of
Study”, Filozofija i Društvo, XXVII (2), 2016.
Stojaković, Gordana, Mapa AFŽ-a Vojvodine 1942-1953 (Novi Sad, 2007),
http://www.zenskestudije.org.rs/01_o_nama/gordana_stojakovic/AFZ/afz_
licnosti.pdf
�NARDINA ZUBANOVIĆ
Technical pen drawings
����Thieves!
�We want bread!
��ROSES ARE RED,
VIOLETS ARE BLUE, ME LUVLY
TEACHER, I BELIEVE IN YOU1:
THE ROLE AND THE
POSITION OF THE PEOPLE’S
(PROGRESSIVE) TEACHER
IN THE CRUCIAL YEARS FOR
THE CONSTRUCTION OF A
NEW SOCIALIST SOCIETY IN
BOSNIA AND HERZEGOVINA
1
Letter by a girl named Vojka Beaković. This short letter by a
war orphan who was transported from BiH to Slovenia for respite
over the winter, testifies, amongst other things, to the ability of
teachers to organise instruction successfully even in wartime, and
to build rapport with their pupils. Here I quote it in its entirety:
“Hello comrade teacher, first of all one should ask if you’ve started
teaching year three. Me dear teacher, please let me know who has
made it into year three, and who hasn’t. Have Milanka and Dana
passed, they were doing quite well while I was there. I haven’t
started over here yet, they say we’ll start this winter, and in summer
I’m coming over again for you to teach me. Roses are red, violets are
blue, me luvly teacher I believe in you. Dear teacher are you almost
married yet? Because there is no time to waste, I beg of this letter
to make haste. On a wooden bench I’m sat, in me right hand I’ve
got a pen, in me left a kerchief white, I’m shedding tears as these
words I write. Dear teacher reach out your hand to shake my own
before the break of dawn, blossom ye roses, sprout tiny seed, do you
teacher still remember me. I would give anything to be a bird on the
wing and fly over to you. Long live comrades Tito and Stalin.” The
letter was published in the section titled “Letters from the Children
in Slovenia” in the magazine Nova žena 8 (1945), 12. The same issue
features a detailed account of the departure of the first group of
orphans for wintering in Slovenia. I thank Danijela Majstorović for
bringing this letter to my attention.
AJLA
DEMIRAGIĆ
�50
AJLA DEMIRAGIĆ: ROSES ARE RED, VIOLETS ARE BLUE, ME LUVLY TEACHER, I BELIEVE IN YOU
THE ROLE AND THE POSITION OF THE PEOPLE’S (PROGRESSIVE) TEACHER IN THE CRUCIAL YEARS
FOR THE CONSTRUCTION OF A NEW SOCIALIST SOCIETY IN BOSNIA AND HERZEGOVINA
1. Introduction
Early debates on the invisibility of women in Yugoslav history were initiated as late
as the mid-1980s,2 and the greatest contribution to the promotion and strengthening of feminist historical research of autonomous women’s organisations and
associations was made by the late Lydia Sklevicky, the feminist theorist who left
us too soon.3 In her work4 she consistently criticised the traditional approach to
the ‘grand topics’ of political, military and diplomatic history, and stood up for
the research and analysis of historical change in everyday life, the relationship
between sex and gender, and the writing of a (new social) history of women.5
Although the second half of the 1980s was marked by feminist-orientated works6
and a renewed interest in women’s issues,7 this positive trend in research was
brought to a halt by wartime8 as well as post-war socio-political developments
This research was preceded by philosophical debates aiming to shed light on the position of women
in socialism. Cf. Nadežda Čačinovič-Puhovski, „Ravnopravnost ili oslobođenje. Teze o teorijskoj
relevantnosti suvremenog feminizma“, Žena 3 (1976): 125–128; Dunja Rihtman-Auguštin, „Moć žene u
patrijarhalnoj i suvremenoj kulturi“, Žena 4–5 (1980); Blaženka Despot, „Žena i samoupravljanje“,
Delo 4 (1981): 112–116; Nada Ler-Sofronić, „Subordinacija žene – sadašnjost i prošlost“, Marksistička
misao 4 (1981): 73–80. In addition to these works, one of the first feminist-orientated studies, authored
by the sociologist Vjeran Katunarić, should also be mentioned; it also points to the problem of reducing
‘the Woman Question’ to the status of a general social issue, which avoids active opposition to those
who maintain domination’. Cf. Vjeran Katunarić, Ženski eros i civilizacija smrti (Zagreb: Naprijed, 1984),
239. Also, a matter of exceptional importance is the international conference “Drugarica žena. Žensko
pitanje-novi pristup?” organised in Belgrade in 1978, where the inequality of women in socialism in
different social and political spheres was publicly discussed for the first time.
3
Died in a traffic accident in 1990, aged 39.
2
Sklevicky, Lydia. “Karakteristike organiziranog djelovanja žena u Jugoslaviji u razdoblju do drugog
svjetskog rata”, Polja 308 (1984); and “Žene i moć – povijesna geneza jednog interesa”, Polja 309
(1984). Here I reference the versions from the posthumous volume of Lydia Sklevicky’s works titled
Konji, žene i ratovi. Zagreb: Ženska infoteka, 1996., edited by Dunja Rihtman Auguštin.
5
Cf. Sklevicky, Konji, žene, op. cit. p. 15.
4
6
Cf. edited book Žena i društvo. Kultiviranje dijaloga, Zagreb: Sociološko društvo, 1987, featuring papers
by distinguished feminist theorists of the day: Rada Iveković, Žarana Papić, Blaženka Despot, Lydia
Sklevicky, Andrea Feldman, Vesna Pusić, Željka Šporer, Gordana Cerjan-Letica, Vera Tadić, Vjeran
Katunarića, Đurđa Milanović, Jelena Zuppa, Ingrid Šafranek, Slavenka Drakulić.
7
Senija Milišić made a pioneering contribution to Bosnian-Herzegovinian historiography of the day by
researching the processes of emancipation of Muslim women in BiH. Cf. Senija Milišić „Emancipacija
muslimanske žene u Bosni i Hercegovini nakon oslobođenja 1947 – 1952 (Poseban osvrt na skidanje
zara i feredže)”. Master’s thesis, Faculty of Philosophy, University of Sarajevo, 1986.
8
According to Ines Prica, war yet again “postponed the tasks and the closing of planned gaps which
certain periods leave behind in scholarly records or scholarly conscience, for times of peace.” Ines
Prica, “ETNOLOGIJA POSTSOCIJALIZMA I PRIJE. ili: Dvanaest godina nakon „Etnologije socijalizma
�THE LOST REVOLUTION:
WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT
BETWEEN MYTH AND FORGETTING
51
and cultural and educational policies. The questions of the Women’s Antifascist
Front’s (henceforth AFŽ) legacy and/or the emancipation of women in the People’s Liberation Struggle (henceforth NOB) and during the socialist period were
considered anew from a feminist point of view as late as the beginning of the new
millennium.9 In this regard, a phenomenon of particular import is the emergence
of a new generation of women scholars, in the region and beyond, who have explored, for their master’s and doctoral theses, certain aspects of women’s engagement in the NOB and the AFŽ.10
Although Bosnian-Herzegovinian historiography still does not indicate that an
institutional framework for the systematic study of the modern history of women will be established in the foreseeable future,11 it should be pointed out that
i poslije”, in: Lada Feldman Čale and Ines Prica, eds. Devijacije i promašaji. Etnografija domaćeg
socijalizma, Zagreb: Institut za etnologiju i folkloristiku, 2006, p. 21.
9
See, among other things: Slapšak,Svetlana, Ženske ikone XX veka, Belgrade: Biblioteka XX vek
– Čigoja Štampa, 2001.; Jambrešić Kirin, Renata. Dom i svijet. O ženskoj kulturi pamćenja, Zagreb:
Centar za ženske studije, 2008.; Bosanac, Gordana. Visoko čelo: ogled o humanističkim perspektivama
feminizma, Zagreb: Centar za ženske studije, 2010; Jambrešić Kirin, Renata and Senjković, Reana,
Aspasia: International Yearbook of Central, Eastern, and Southeastern European Women’s and Gender
History, 4, 2010; 71–96; Pantelić, Ivana. Partizanke kao građanke, Beograd: Institut za savremenu
istoriju – Evoluta, 2011. ; Jambrešić Kirin, Renata. „Žena u formativnom socijalizmu“, in: Refleksije
vremena 1945-1955 Zagreb: Galerija Klovićevi dvori, 2013.
10
Cf. Batinić, Jelena. “Proud to have trod in men’s footsteps: Mobilizing Peasant Women into the
Yugoslav Partisan Army in World War II”, (MA thesis, Ohio State University, 2001), and idem, “Gender,
Revolution, War: The Mobilization of Women in the Yugoslav Partisan movement in World War II”
(PhD thesis, Stanford University 2009); Stojaković, Gordana. „Rodna perspektiva u novinama
Antifašističkog fronta žena u periodu 1945-1953”, (PhD thesis, University of Novi Sad, 2011),
Bonfiglioli, Chiara. Revolutionary Networks. Women’s Political and Social Activism in Cold War Italy and
Yugoslavia (1945-1957) (PhD thesis, Utrecht University, 2012), and Jelušić, Iva. Founding Narratives
on the Participation of Women in the People’NOB in Yugoslavia (MA thesis, Central European University,
2015). Some of these research papers were based on the first studies of the participation of women
in the NOB conducted at American universities. Cf. Reed, Mary Elizabeth. Croatian women in the
Yugoslav Partisan resistance, 1941–1945 (PhD thesis, University of California, Berkeley, 1980.) and
Webster, Barbara Jancar. Women & Revolution in Yugoslavia, 1941–1945, Denver: Arden Press, 1990.
Most of these works were subsequently published as monographs.
11
Studies about women in the post-war period are more often sponsored by NGOs and civic
associations then by official institutions or history departments. Cases in point would be the books
by Tanja Lazić, Ljubinka Vukašinović and Radmila Žigić, Žene u istoriji Semberije Bijeljina: Organizacija
žena Lara, 2012, and by Aida Spahić et al., Zabilježene – Žene i javni život Bosne i Hercegovine u 20.
vijeku, Sarajevo: Sarajevski otvoreni centar, Fondacija CURE, 2014. For instance, only one BA thesis
of that kind was defended at the Faculty of Philosophy in Sarajevo: Emira Muhić, Žena u socijalizmu
u Bosni i Hercegovini od 1945. do 1971. godine prema časopisu ‘Nova žena.’ (BA thesis, Faculty of
Philosophy, University of Sarajevo, 2012.)
�52
AJLA DEMIRAGIĆ: ROSES ARE RED, VIOLETS ARE BLUE, ME LUVLY TEACHER, I BELIEVE IN YOU
THE ROLE AND THE POSITION OF THE PEOPLE’S (PROGRESSIVE) TEACHER IN THE CRUCIAL YEARS
FOR THE CONSTRUCTION OF A NEW SOCIALIST SOCIETY IN BOSNIA AND HERZEGOVINA
the establishment of the online Archive of the Anti-Fascist Struggle of Women of
Bosnia and Herzegovina and Yugoslavia12 has been a significant step forward in
the archiving of materials13 pertaining to the engagement of women in the NOB
and the AFŽ,14 if nothing else. The archive makes it possible for new generations
of female scholars and researchers as well as artists and cultural operators to
conduct research15 and offer new answers to questions related to the unfinished
processes of emancipation and participation of women in the political, cultural
and educational life of the community.
Thanks to the invitation extended to me to participate in the production of a publication which aims, among other things, to affirm the Online Archive, I received
the opportunity to explore, to an extent at least, a prominent revolutionary figure – the progressive people’s teacher, or more precisely, her role and tasks in
the revolutionary activities and the establishment and construction of the new
social order. Despite the fact that people’s teachers garnered enormous respect
and admiration in BH society, they mostly remained timeless heroines, symbolical figures, “anonymous accomplices, fellow travellers, fellow fighters, associates”, most of whom have yet to go down in history “with their full names and
surnames, with their roles, functions, thoughts, feelings, hopes and fears”.16
12
The archive was created in the course of the activities of the association for culture and the arts
“Crvena”, Sarajevo. More about the archive and the project at http://www.afzarhiv.org/o-nama
13
For more details on the state of archivalia on WWII, the incompleteness of the fonds and the
collections, see: Kujović, Mina. “Stanje arhivske građe o Drugom svjetskom ratu u Bosni i
Hercegovini” in: Šezdeset godina od završetka Drugog svjetskog rata: kako se sjećati 1945. godine.
Proceedings, Sarajevo: Institut za istoriju, 2006, pp. 217–235.
As early as 1953, the first systematic triennial gathering of archivalia or records on women’s
wartime was started. For more on the launching of this archive and its scope in its initial phase see:
Jambrešić Kirin, Renata. Dom i svijet, pp. 31–33.
15
With due awareness of the numerous difficulties in creating female history through archivalia, press
clippings, recorded accounts and oral sources. For more on certain challenges facing research see:
Bonfiglioli, Chiara. “Povratak u Beograd 1978. godine: Istraživanje feminističkog sjećanja” in:
Glasom do feminističkih promjena, eds. R. J. Kirin and S. Prlenda, Zagreb: Centar za ženske studije,
2009, pp. 120–131.
14
16
Milić, Anđelka. “Patrijarhalni poredak, revolucija i saznanje o položaju žene, Srbija u modernizacijskim
procesima 19. i 20. veka”, Položaj žene kao merilo modernizacije: naučni skup, Belgrade: Institut za
noviju istoriju Srbije, 1998. Quoted in: Petrović, Jelena. “Društveno-političke paradigme prvog
talasa jugoslavenskih feminizama”, ProFemina special issue (2011): 59–81, 62–3. The author
explains that the purpose of female history is not to fill the gaps in the existing historiographical
canon, but to transmit the knowledge based on the female historical experience and everything
that had been systematically left out. This approach makes it possible finally to break “the endless
circle of discovering and forgetting female history, emancipation and resubjugation, from the infinite
renewal of the patriarchal order of values and relations which returns with a vengeance with every
new historical episode.” Ibid.
�THE LOST REVOLUTION:
WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT
BETWEEN MYTH AND FORGETTING
53
To demand that they be recorded in history, together with all the other forgotten,
neglected or erased figures of women workers and revolutionaries from BiH, is
the only way to break the “endless circle of discovering and forgetting women’s
history, emancipation and oppression, from the endless restoration of the patriarchal order of values and relations which becomes more and more ruthless in
every subsequent historical episode.”17
1.1. The Framework and the Aim of the Paper
Even though many researchers18 in our historiography have explored the topic of
the historical development of BiH school system from the Ottoman period to the
end of WWII, relatively little19 has been written about the characteristics of the
teachers’ professional activities and their contribution to the social and cultural
development of the community. Although there had been trained teachers in BiH
as early as the end of the 18 century, and even though they left a deep mark on the
development of culture as such, Mitar Papić notes that “this was written about
only sporadically […] and we still do not have a single synthesis which would show
17
Milić, in: Petrović, “Socio-Political Paradigms”, op. cit. 63.
18
Including: Pejanović, Đorđe, Historija srednjih i stručnih škola u BiH, Sarajevo, 1953.; Esad Peco,
Osnovno školstvo u Hercegovini od 1878. do 1918., Sarajevo 1971; Mitar Papić, Školstvo u Bosni
i Hercegovini za vrijeme austrougarske okupacije (1878-1918), Sarajevo, 1972, Istorija srpskih škola
u Bosni i Hercegovini do 1918. godine, Sarajevo 1978.; Hrvatsko školstvo u Bosni i Hercegovini do 1918.
godine, Sarajevo 1982., Školstvo u Bosni i Hercegovini (1918 – 1941), Sarajevo, 1984., Hajrudin Ćurić,
Muslimansko školstvo u Bosni i Hercegovini do 1918. Godine (Muslim Education in Bosnia and
Herzegovina until 1918), Sarajevo, 1983, and Azem Kožar, “Osnovno školstvo u toku Drugog svjetskog
rata (1941-1945)” and : Osnovno školstvo u Tuzli (istorijski pregled) Tuzla, 1988.
19
In addition to the works which appeared in publications such as “Zbornik sjećanja treće poslijeratne
generacije učiteljske škole u Derventi juni 1951. godine” or “Zbornik radova 100 godina učiteljstva u
Bosni i Hercegovini” and the papers presented at a symposium organised in Sarajevo in 1987 to
mark the centennial of the first school of education in the country, the role of the teacher was
examined in more detail by Mitar Papić in his books Školstvo u Bosni i Hercegovini od 1941. do 1955.
godine, Sarajevo, 1981, and Učitelji u kulturnoj i političkoj istoriji BiH, Sarajevo (Svjetlost, 1987) and, to
an extent, by Mato Zaninović in his study titled Kulturno-prosvjetni rad u NOB-u (1941 – 1945), Sarajevo,
1968, and Snježana Šušnjara, “Učiteljstvo u Bosni i Hercegovini za vrijeme Austro-Ugarske”, Anali
za povijest odgoja 12 (2013): 55–74. An MA thesis was defended at the Faculty of Philosophy in
Sarajevo in 2014, titled „Uloga učitelja u prosvjetnim, političkim i kulturnim promjenama u BiH od 1945.
do 1951. godine”. The author Ademir Jerković examines the material conditions of teaching during
and after the war and looks at teachers’ contribution to the general cultural and educational
progress in BiH; a BA thesis on the position of teachers during the Austro-Hungarian occupation
was also defended. See: Anđa Bandić, Društveni položaj učitelja u Bosni i Hercegovini za vrijeme
Austro-Ugarske (BA thesis, Faculty of Philosophy, University of Sarajevo, 2011.)
�54
AJLA DEMIRAGIĆ: ROSES ARE RED, VIOLETS ARE BLUE, ME LUVLY TEACHER, I BELIEVE IN YOU
THE ROLE AND THE POSITION OF THE PEOPLE’S (PROGRESSIVE) TEACHER IN THE CRUCIAL YEARS
FOR THE CONSTRUCTION OF A NEW SOCIALIST SOCIETY IN BOSNIA AND HERZEGOVINA
that we have never had a profession in BiH whose contribution could bear comparison to that of the teaching profession”.20
However, none of these sporadic notes written before the 1990s specifically examined the status and the social role of female teachers or their contribution to
the development of the school system in BiH. Moreover, although it was precisely
the teachers who championed the establishment of professional associations (as
early as 1896, Marija Jambrišak and Jagoda Truhelka called on teachers to unite
along class lines, which was realised with the formation of the Teachers’ Club
in the reading room of the Croatian Teachers’ Hall in Zagreb in 190021), Jovanka
Kecman, in a study devoted to working and professional women’s associations,
deals with the status of progressive teachers in the 1930s by examining their
activities solely as part of the progressive teachers’ movement and the activities of the Communist Party.22 That is to say, the information on specific aspects
of the teachers’ activities remained rather fragmentary, and was mentioned in
passing in papers which treated the broader topic of education, or the teachers’
movement. The trend continued after the 1990s war, with only a handful of papers
dealing to an extent with the education of women in the BiH school system or with
prominent female educators and cultural figures from the late nineteenth and
early twentieth century.23
20
Papić, Mitar. Učitelji u kulturnoj i političkoj istoriji Bosne i Hercegovine, Sarajevo: Svjetlost, 1987, p. 3.
21
Quoted in: Suzana Jagić, “Jer kad žene budu žene prave: Uloga i položaj žena u obrazovnoj politici
Banske Hrvatske na prijelazu u XX. stoljeće”, Povijest u nastavi 11 (2008): 77–100, 83–4.
22
The author justifies this bias by citing the fact that progressive female teachers in the interwar
period did not form separate professional associations. Cf. Jovanka Kecman, Žene Jugoslavije u
radničkom pokretu i ženskim organizacijama 1918-1941, Belgrade, 1978, p. 373.
23
Cf. Kujović, Mina. Muslimanska osnovna i viša djevojačka škola sa produženim tečajem (1894-1925)
– prilog historiji muslimanskog školstva u Bosni i Hercegovini”, Novi Muallim 41 (2010): 72–79; and
idem, “Hasnija Berberović – zaboravljena učiteljica – prilog historiji muslimanskog školstva u Bosni
i Hercegovini”, Novi Muallim 40 (2009): 114–118; Šušnjara, Snježana. “Jagoda Truhelka”, Hrvatski
narodni godišnjak 53 (2006): 239–256.; idem, “Jelica Belović Bernadrikowska”, Hrvatski narodni
godišnjak 54 (2006): 66–76., idem, “Školovanje ženske djece u BiH u vrijeme osmanske okupacije
1463.-1878, Školski vjesnik 4. (2011); and idem, “Školovanje ženske djece u Bosni i Hercegovini u
doba Austro-Ugarske (1878.-1918.), Napredak 155 (4) (2014): 453–466. In her comprehensive study
on the position of women in society in 19th- and 20th-century Serbia, Neda Božinović also offers a
general overview of the social status of teachers in the lands which made up the Kingdom of Serbs,
Croats and Slovenes and the Kingdom of Yugoslavia, as well as a short overview of the circumstances
in BiH during the Ottoman and Austro-Hungarian rule. Cf. Neda Božinović, Žensko pitanje u Srbiji: u
XIX i XX veku, (Belgrade: “Devedesetčetvrta” and “Žene u crnom”, 1996). It should be pointed out
that most of these works do not engage critically with the traditional historiography and move
towards filling the gaps in the existing historical models (markedly ethno-national in character after
the last war). The focus is on the effort to fit distinguished female figures into the existing canon,
�THE LOST REVOLUTION:
WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT
BETWEEN MYTH AND FORGETTING
55
Like most topics related to the socialist heritage, the topic of the progressive
teachers’ movement is either neglected or mentioned only in passing in general
overviews of the development of the teaching profession in BiH, and not a single
monograph on progressive women teachers has been published hitherto. But, as
I attempt to demonstrate in this paper, it is precisely in the figure of the woman
teacher that all the contradictions of becoming the new working woman in socialism are inscribed. At the same time, having become the possessor of an aversive
excess of memory24 of socialism and anti-fascist struggle in the aftermath of the
war in BiH, the figure of the (progressive) people’s teacher can also point to possible alternative models of thinking the present moment, marked by processes of
faux emancipation and aggressive repatriarchisation of women.
The paper examines the role and position of the (progressive) people’s teacher
from the late 1930s to the early 1950s, considering this to have been a crucial
period of comprehensive transformation of the state-operated system of mass
primary education in which the new type of teacher was constructed. The figure
of the woman teacher is especially indicative in this regard. The process of the
formation of a new type of teacher builds on the effort to completely change the
social position of women 25 and create a new type of woman26 in BiH27 first via Party edicts during the NOB, and subsequently via constitutional and legal solutions.
and there is almost no discussion of how and why one of the most popular female professions
remained historically unrepresented, and no discussion of the still-pressing issues of educational
systems and education of girls and women. More on the concept of gender as a “societal organisation
of sexual difference” in historical research in: Joan W. Scott, Rod i politika povijesti (Gender and the
Politics of History), Zagreb: Ženska infoteka, 1988, 2003, and Feminism and History, Oxford: Oxford
Univ. Press, 1996.
24
Jambrešić-Kirin, Renata. “Politike sjećanja na Drugi svjetski rat u doba medijske reprodukcije
socijalističke kulture”, Lada Feldman Čale and Ines Prica eds., Devijacije i promašaji. Etnografija
domaćeg socijalizma, Zagreb: Institut za etnologiju i folkloristiku, 2006. p. 157.
25
Cf. Katz, Vera. “O društvenom položaju žene u Bosni i Hercegovini 1942.-1953.”, Prilozi 40 (2011):
135–155.
26
In her speech at the Second Session of ZAVNOBiH, Danica Perović pointed out that the new figure of
the woman was “was a female combatant who has grown and matured politically during the
struggle, emancipated herself and is able to lead and make decisions on every issue pertaining to
the struggle and the life of the people.” Cf. Govor Danice Perović na Drugom zasjedanju ZAVNOBiH-a
u Dokumenti 1943–1944, Sarajevo: Veselin Masleša, 1968, p. 200.
27
These changes affected all of Yugoslavia, yet several papers point out the substantial differences
between the previous economic and socio-cultural circumstances in different parts of this former
state. The countries which comprised the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes, and subsequently
the Kingdom of Yugoslavia, had somewhat different social orders, and substantially different
demographic make-ups. This necessarily meant substantial differences and specificities regarding
�56
AJLA DEMIRAGIĆ: ROSES ARE RED, VIOLETS ARE BLUE, ME LUVLY TEACHER, I BELIEVE IN YOU
THE ROLE AND THE POSITION OF THE PEOPLE’S (PROGRESSIVE) TEACHER IN THE CRUCIAL YEARS
FOR THE CONSTRUCTION OF A NEW SOCIALIST SOCIETY IN BOSNIA AND HERZEGOVINA
Assuming that the educational system can be seen as a tangle of discourses,
knowledge, legal and institutional arrangements of the ruling regimes and social
structures that for a long time had ensured and legitimised first the exclusion,
then the discrimination of women in education and teaching, this period is
interesting because it was precisely during those twenty years that the number of
primary school women teachers soared. At the same time, female teachers were
officially made equal to their male colleagues; the new government provided
equal living and working conditions and – nominally, at least – strove to improve
the traditionally unfavourable financial circumstances of teachers.
The intention behind this paper is to outline the numerous social duties of the
teachers during the NOB, first and foremost in spreading literacy and educating
women to meet the needs of the general mobilisation during the NOB, and their
selfless, committed work on raising and educating children and spreading literacy
among adults over the first few years following the liberation of the country as
part of the five-year reconstruction plan. The main goal of the paper is to trace
the trajectory of the progressive teacher from a revolutionary figure forged in
the struggle for a new, more equitable social order to a figure that is gradually
depoliticised and rendered passive, as part of a wider process of feminisation of
the teaching profession.
2. Material Conditions of Work and the Administrative and Legal
status of Female Teachers During the Austro-Hungarian
Occupation and the Interwar Period
Ever since the beginning of the development of a (state-operated) school system
in BiH,28 which dates from the early days of Austro-Hungarian rule in this country,
female teachers, as civil servants, had to work in accordance with markedly
discriminatory public service laws and by-laws which greatly contributed to
the deterioration of the working conditions and advancement opportunities for
female teachers.
the position of women in these countries – from marital status and access to education to the right
to act in the public sphere. Examining this question in a separate Bosnian-Herzegovinian context
seems justified precisely because of those differences and specificities.
28
During the Ottoman rule in BiH, education was private and religious only. After the annexation of
Bosnia and Herzegovina, Austro-Hungarian authorities opened more and more state schools, the
so-called “People’s Primaries”, which operated alongside the existing private religious schools,
and their curricula, textbooks and reading lists were mandated by the state. At the beginning of the
Austro-Hungarian occupation of BiH, 535 so-called sybian-mekteb schools were active in the
�THE LOST REVOLUTION:
WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT
BETWEEN MYTH AND FORGETTING
57
In spite of the increase, compared to the Ottoman period,29 in the number of female primary schools, as well as female teacher training schools,30 the AustroHungarian authorities did not actually strengthen the processes of female emancipation, nor did they think it was in their interests to increase the number of
women in public service. As Suzana Jagić writes, in the Austro-Hungarian period,
alleged bodily and spiritual differences between the sexes were used as a pretext
for different approaches to the education31 of women and men, and for their difcountry (this is to be taken with a grain of salt; a paper by Snježana Šušnjara claims that in 1876
there were 917 mektebs), 54 Catholic schools and 56 Serb Orthodox schools; towards the end of the
Austro-Hungarian rule in BiH, in the school year 1912/13, there were 331 state schools in addition to
the religious schools. Taken from: Mitar Papić, Školstvo u Bosni i Hercegovini za vrijeme austrougarske
okupacije 1878-1918, Sarajevo: Veselin Masleša. 1972.
29
The first girls’ school in the Ottoman period was opened in Sarajevo, as late as the school year
1857/58, thanks to the tenacity, selflessness and dedication of the teacher Staka Skenderova, the
first woman in Bosnia and Herzegovina to write a book (Ljetopis Bosne 1825—1856.). The second girls’
primary was established in 1866 by the Protestant suffragette Miss Adelina Paulina Irby. Both schools
were boarding schools, and both were attended by girls of all faiths. Seeing that some of the pupils
became teachers after graduation, we may treat these schools as the first girls’ schools of education
in BiH. Five years after Miss Irby opened her school, nuns from Zagreb opened the first Catholic girls’
school in Sarajevo. The Sisters of Charity of St Vincent De Paul soon opened schools in Mostar (1872),
Dolac near Travnik (1872), Banja Luka and Livno (1874). Muslim girls, as a rule, attended religious
schools (mektebs). The data on the schools comes from the studies by Mitar Papić, Istorija srpskih
škola u BiH (A History of Serb Schools in BiH), Sarajevo: Veselin Masleša, 1978; and Snježana Šušnjara
“Školovanje ženske djece u Bosni i Hercegovini u doba Austro-Ugarske”, op. cit.
30
In 1884, alongside a separate department of Miss Irby’s Institute for Teacher Education, the
congregation of the Daughters of Divine Charity was given the permit to start a private school for
female teachers in a monastery in Sarajevo which would use Austro-Hungarian curricula. Only
towards the end of the Austro-Hungarian administration, in 1913, did the primary and secondary
school for Muslim girls in Sarajevo launch a three-year teacher education course for Muslim
secondary girls’ school graduates. In 1914, the Serb secondary school for girls obtained the status
of a public school, but it closed that same year when WWI broke out. From 1911 onwards, in addition
to the religious schools, teacher education was also provided at the state-run school for female
teachers in Sarajevo, known as the female preparandija (Germ. Präparandenschule). In addition to
Sarajevo, secondary schools for girls were established in Mostar (1893) and Banja Luka (1898), but
in spite of the increase in the number of female primaries the number of pupils stayed very low,
which is best illustrated by the fact that in BiH in 1910, 88.05% of the population was illiterate –
83.86% of Croat women, 95% of Serb Women and 99.68% of Muslim women. Data taken from Papić,
Mitar, Školstvo u Bosni (Education in Bosnia), and Božinović, Neda, Žensko pitanje, op. cit.
31
As Dinko Župan relates, pedagogical discourse in the Austro-Hungarian monarchy supported sex
policies by producing knowledge on different traits exhibited by sexes on which gender roles were
based. It was precisely in the secondary schools that the desirable female identities were shaped.
Župan writes: “The main traits the female students were to develop at the secondary school for girls
were piousness, sincerity, chastity, meekness, shyness, modesty and taciturnity.” A female identity
developed along these lines was represented as natural and immutable. But this identity was only
�58
AJLA DEMIRAGIĆ: ROSES ARE RED, VIOLETS ARE BLUE, ME LUVLY TEACHER, I BELIEVE IN YOU
THE ROLE AND THE POSITION OF THE PEOPLE’S (PROGRESSIVE) TEACHER IN THE CRUCIAL YEARS
FOR THE CONSTRUCTION OF A NEW SOCIALIST SOCIETY IN BOSNIA AND HERZEGOVINA
ferent positioning in society.32 Thus in this markedly patriarchal society,33 women,
as “lesser beings”, were not only assigned different roles and tasks, but their
freedom to operate in the public sphere was limited too. The public service, as
a potential arena for the engagement of women, did not approve of the hiring of
women, as it was considered that women belonged in the private realm of the
home where their chief roles included those of homemakers, wives and mothers. Thus women were hired as public servants almost exclusively in the field of
education.
Although the number of female teachers was constantly rising, Austro-Hungarian
authorities did nothing to create a legal framework which would ensure the
improvement of the professional and material conditions for women teachers.
On the contrary, the Act on the Rights and Relations in the Teaching Profession
subjected women teachers to multiple discrimination. In addition to their salaries
being lower than those of their male colleagues, and their advancement made
more difficult by the so-called pay grades, they were not allowed to marry; that is,
if they did marry, they would be permanently banned from teaching. An exception
was made for marriages to male teachers, in which case the female teacher’s
salary would be halved and she would lose the right to paid accommodation and
other employment benefits.34
All female teachers graduated from teacher training schools before they turned
seventeen, but many would start working as teaching assistants at fifteen or sixteen. As a rule, after graduation, they would be posted to female primaries. They
were allowed to work at male primaries only if there was a shortage of male
teachers, and could only teach junior years. They would win the right to teach
at secondary schools only in the Kingdom of Yugoslavia. As for advancement
seemingly universal, because the female identity was criss-crossed by a web of other identities
(class, religious, ethnic). Thus, for instance, every class had a unique way of implementing the
universal determinants of womanhood. The desirable behaviour of a mother, wife and a homemaker varied across classes. Cf. Župan, Dinko. “Viša djevojačka škola u Osijeku (1882-1900)”,
Scrinia slavonica 5 (2005), 366–383.
32
Cf. Jagić, “Jer kad žene”, p. 80. The author points out that women were educated with the sole
purpose of becoming good wives and mothers, because only an educated mother and wife was able
to “lay the religious and moral groundwork for the kind of upbringing on which the well-being of the
homeland would depend.” Ibid.
Given that patriarchy can be thought in various ways today, and that it is not a self-explanatory
system, I am taking my cue from Dunja Rihtman-Auguštin, who lists “the domination of men in the
workplace, decision-making and property relations [...] as well as the separation of women from the
public sphere and their subordination” as the basic features of patriarchy. Rihtman-Auguštin,
Dunja. Etnologija naše svakodnevice. Zagreb: Školska knjiga, 1988. p. 193.
34
Cf. Božinović, Neda. Žensko pitanje, op. cit. p. 80.
33
�THE LOST REVOLUTION:
WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT
BETWEEN MYTH AND FORGETTING
59
and pay grades, the process was very slow, and women would, at best, reach
pay grade three towards the end of their careers. Thus, for instance, teacher
Hasnija Berberović took her first teachers’ oath in 1909, and her last in 1934.
She spent 29 years teaching, and was retired in 1939 for health reasons, but, as
Mina Kujović points out, it is questionable whether this hard-working teacher
was able to enjoy her well-deserved pension of 1475 dinars, seeing that she was
committed to a mental hospital, and her pension was deposited with the court.35
Even after the breakdown of the Austro-Hungarian Empire and the formation of
the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes (later known as the Kingdom of Yugoslavia), there was no significant improvement in the financial circumstances
and working conditions of women teachers. The problems faced by teachers remained the same in the newly-formed kingdom; teachers still lived in financial
hardship, which is best illustrated by their excessive debts due to extremely low
salaries36 recorded in some banates, as well as a large number of resolutions on
the issue adopted all over the Kingdom of Yugoslavia.37
Teachers who championed the cause of progressive education38 and were active in the Communist Party of Yugoslavia,39 or openly supported the Party were
35
Cf. Kujović, “Hasnija Berberović – zaboravljena”, p. 116.
36
While other civil servants had salaries ranging from 2,900 to 7,500 dinars, teachers were paid 705 to
2,500 dinars. Reč istine br. 1 (1940), 6. Quoted in: Rade Vuković, Napredni učiteljski pokret između dva
rata Beograd: Pedagoški muzej, 1968, p. 109.
37
The resolutions regularly demanded matching remuneration to the prices of essential items,
matching the salaries of married female teachers to those of male teachers (“equal pay for equal
work”), abolishing the III price grade, the rejection of group V just as with other civil servants, etc.
Cf. Vuković, Napredni učiteljski, p. 93.
38
Progressive schooling is understood as schooling based on socialist ideas. As early as 1873,
Serbian teachers in Zemun launched the socialist teachers’ Učitelj which gathered progressive
teachers from the Vojvodina region; in Serbia proper, a social democratic teachers’ club was
established in 1907 and it stood for free compulsory universal education at all schools, i.e. for
the idea that the state should build and maintain people’s schools. Cf. Vuković, Napredni učiteljski,
10. As early as 1908, the pedagogic book series Budućnost served as a platform for progressive
pedagogy and had an increasingly strong influence on the teaching profession. However, whereas a
certain percentage of the teaching cadre in Serbia and Croatia belonged to various socialdemocratic organisations, teachers from BiH, as a rule, did not enter political life openly during the
Austro-Hungarian rule, and were therefore less in touch with revolutionary pedagogic ideas. It was
only after 1920, and the Congress of Teachers of the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes that the
number of progressive teachers in BiH rose. Mitar Trifunović Učo especially distinguished himself
as one of the first active members of the workers’ movement and a Communist Party of Yugoslavia
MP. Cf. Papić, Učitelji, pp. 45, 46.
39
After the Protection of Security and Social Order Act was passed and the Communist Party of
Yugoslavia banned (by a decree known as “Obznana”) in 1921, the party went underground. The
decree also banned the Communist Teachers’ Club, as well as the party and union press. The 6
�60
AJLA DEMIRAGIĆ: ROSES ARE RED, VIOLETS ARE BLUE, ME LUVLY TEACHER, I BELIEVE IN YOU
THE ROLE AND THE POSITION OF THE PEOPLE’S (PROGRESSIVE) TEACHER IN THE CRUCIAL YEARS
FOR THE CONSTRUCTION OF A NEW SOCIALIST SOCIETY IN BOSNIA AND HERZEGOVINA
at best transferred to other banates or subjected to frequent controls, arrests
and protracted trials; some spent years in prison, including a number of female
teachers. For instance, teacher Lepa Perović, a distinguished Party activist, was
arrested for revolutionary activities and transferred from Bosnia to Serbia, only
to be fired from public service in 1937. Teacher Draginja Savković spent three
months in remand before she was arraigned and charged with spreading communist ideas and propaganda, but the charge was dropped due to a lack of evidence. After the trial she remained under constant police surveillance, and was
transferred to another county.40 Persecution and arrests continued during World
War II. Ilinka Obrenović-Milošević, known as the Red Teacher, was pregnant when
she was arrested for collecting food and clothes for Partisan fighters and deported to the Banjica concentration camp. A similar fate befell the progressive
teacher Živka Vujinović-Bula, who spent eleven months in the Banjica camp, and
was fired from her post upon release.41
In addition to the legally mandated rights and obligations, the profession faced
specific problems in the teaching process itself as well as in extracurricular
activities in the community, especially where the population was largely illiterate.
This was usually the case in rural areas. Working in the country was much
more difficult because rural school buildings often did not meet the most basic
of requirements for work, and instruction was, as a rule, organised in a single
classroom. Jovanka Kecman notes that female teachers were mostly employed
in the country after they graduated from teacher training schools. In addition
to their work at school, they had the obligation to participate in the activities of
all cultural organisations and charities operating in their counties, as well as to
organise literacy courses and housekeeping courses which educated women on
the importance of hygiene, a healthy diet and household economy. In spite of their
much greater workload, female teachers were underpaid – in some cases their
salaries were up to 50% lower than those of their male colleagues.42
January Dictatorship abolished permanent employment for teachers and put them under police
surveillance, while it continued to persecute, fire and imprison them. More in: Vuković, Napredni
učiteljski, 14, 15.
40
In: Kecman, Žene Jugoslavije, op. cit. pp. 381, 82.
41
Quoted in: Radisav S. Nedović, Čačanski kraj u NOB 1941-1945: žene borci i saradnici, Čačak:
Okružni odbor SUBNOR-a, 2010., pp. 59–63.
42
In: Kecman, Žene Jugoslavije, op. cit. 373.
�THE LOST REVOLUTION:
WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT
BETWEEN MYTH AND FORGETTING
61
3. The Development of the Progressive People’s Teacher on the Eve of
World War II and During the People’NOB
On account of their social engagement in the country, women teachers enjoyed
a good reputation among the villagers and were influential in the community, all
the more so because they respected local customs, lived by the village rules and
were therefore treated as full members of the community. For this reason, the
Communist Party, having strengthened and massified the progressive teachers’
movement, would lay particular stress on training female teachers for so-called
political work in the rural areas.43 Since young teachers received their first posts
in villages and towns as a rule, the political mission of the progressive teachers’
movement focused almost exclusively on these rural areas.
Seeing that the CPY operated illegally from 1921 to 1936, their legal activities
among teachers took the form of starting culture and publishing collectives. The
progressive teachers of BiH started their own “Petar Kočić” collective as late as
August 1939, at the Teachers’ Congress 44 held in Banja Luka, having previously operated through the “Vuk Karadžić” and “Ivan Filipović” collectives. These
collectives organised gatherings of teachers, where the so-called Pedagogy
Weeks, organised during winter holidays between 1938 and 1941, were especially important, as political and ideological lectures were held and discussions
on important issues and problems of the profession.45 From 1936 onwards, the
activities of these collectives, and their work with progressive female teachers
were especially intensified.46 In addition to these gatherings, progressive teach43
Ibid. p. 375.
44
At this congress, i.e. at the Nineteenth Annual Supreme Session, the representatives of political
groups submitted three candidate lists for the executive, steering and other committees and
organs of the Yugoslav Teachers’ Association. Three political groups were active within this
umbrella organisation – the Yugoslav Radical Union (YRU) or the New Teachers’ Movement, a group
built round the so-called class line of bourgeois democrats, and a group gathered round the
Učiteljska straža journal including the teachers’ co-operative “Vuk Karadžić”, which gathered
communists and other progressive teachers, male and female. At the congress, the communists
submitted a list which represented the interests of the third group of teachers. Seeing that it was
third in succession, this group was subsequently called Treća učiteljska grupa (Teachers’ Group
Three). More in: Rade Vuković, Napredni učitelji, pp. 74–88. The congress was notable for gathering
female teachers from all over the Kingdom of Yugoslavia in a separate meeting, to discuss the
legal and financial status of female teachers. On that occasion the female teachers motioned again
to create female departments within regional teachers’ association. Cf. Kecman, Žene Jugoslavije,
n.dj., p. 381.
45
Cf. Kecman, Žene Jugoslavije, op.cit. p. 375.
46
Ibid. p. 374.
�62
AJLA DEMIRAGIĆ: ROSES ARE RED, VIOLETS ARE BLUE, ME LUVLY TEACHER, I BELIEVE IN YOU
THE ROLE AND THE POSITION OF THE PEOPLE’S (PROGRESSIVE) TEACHER IN THE CRUCIAL YEARS
FOR THE CONSTRUCTION OF A NEW SOCIALIST SOCIETY IN BOSNIA AND HERZEGOVINA
ers developed their political, cultural and educational activities through people’s libraries and reading rooms.47 Of the several magazines they published,
Učiteljska straža (Teachers’ Guard) was of particular note.
Since progressive teachers were mostly assigned to villages, they became the
core membership of the Communist Party in rural areas; more specifically, in
Bosnia, we are talking about villages in Bosanska Krajina, areas around Sarajevo, Mt Romanija, Semberija, and East Herzegovina. It was in these areas that
most teacher-WW2 volunteers, recipients of the 1941 Partisan Commemorative Medal, lived and worked.48 Whilst the authorities in the territories of Bosnia
and Herzegovina administrated by the Independent State of Croatia (ISC) were
committed to creating a new state-run education system, Croatian in character,
by endeavouring to “[…] breathe into its first laws the ‘ustasha spirit and the
Croatian national spirit’ […] in the spirit of anti-Semitic policies accompanied
by racial laws”,49 the leadership of the People’s Liberation Movement (NOP) endeavoured to implement the CPY programme and the NOP Platform from the
very beginning of the uprising, and worked on developing and improving popular
enlightenment schemes by running literacy programmes on a massive scale
and renewing and developing the regular education system in the aforementioned (free) territories.50
According to a report by the teacher Mica Krpić, organised work in education
commenced as early as April 1942 in villages around the town of Drvar, where
the first cultural and educational committees were established along with literacy courses with classes three times a week.51 Cultural and educational work
spread over Mt Kozara and the villages of the Podgrmeč region, where literacy
47
An article titled Vrijeme zrenja published in a volume of testimonies about the engagement of women
of Mostar in the pre-war period describes various activities of women which took place at the library
and reading room. More in: Mahmud Konjhodžić, Mostarke, fragmenti o revolucionarnoj djelatnosti
i patriotskoj opredjeljenosti žena Mostara, o njihovoj borbi za slobodu i socijalizam, Mostar: Opštinski
odbor SUBNOR-a, 1981., pp. 36–38.
48
Cf. Papić, Učitelji u kulturnoj, 67. Teacher recipients of the 1941 Commemorative Medal are: Vera
Babić, Mila Bajalica, Jela Bićanić, Milka Čaldarović, Dušanka Ilić, Milica Krpić, Danica Pavić, Jela
Perović, Lepa Perović, Nada Prica, Mica Vrhovac and Zaga Umićević. Ibid, p. 82.
49
Gladanac, Sanja. “Uspostava državnog školstva na području Velike župe Vrhbosna”, Husnija
Kamberović ed., Bosna i Hercegovina 1941: Novi pogledi. Zbornik radova. Sarajevo: Institut za istoriju
u Sarajevu, 2012: 67–97, 74, 75.
50
Cf. Kožar, Azem. “O nekim aspektima obrazovno-odgojne politike Narodnooslobodilačkog pokreta na
području Bosne i Hercegovine 1941-1945”, Šezdeset godina od završetka Drugog svjetskog rata: kako
se sjećati 1945. godine. Zbornik radova, Sarajevo: Institut za istoriju, 2006, pp. 235–248, 236 and 237.
51
Zaninović, Kulturno posvjetni rad, p. 20.
�THE LOST REVOLUTION:
WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT
BETWEEN MYTH AND FORGETTING
63
courses were led by, among others, teachers Mica Vrhovec, Ivanka Čanković,
Jela Perović and Anka Kulenović.52 After that, educational departments were
established to organise courses preparing young people for work in schools and
literacy courses. In addition, teachers Nijaz Alikadić and Cecilija Čebo wrote the
first textbook for pupils, the Primer of Livno (Livanjski bukvar).53
After the First Session of the Anti-Fascist Council of the People’s Liberation
of Yugoslavia (Antifašističko vijeće narodnog oslobođenja Jugoslavije – AVNOJ)
which took place in Bihać in late November 1942, the Educational Department of
the Executive Committee of the AVNOJ was tasked with organising educational
activities in the liberated territories. The Department adopted a series of regulations, including the Instruction on Primary School Work, along with a number
of requests and instructions to Narodno-oslobodilački odbori (NOO) to open new
primary schools and literacy courses, as well as syllabi for primary schools,
courses and the people’s university.54 Kožar argues that these documents of the
Educational Department are “an historically significant clue for the reform of
education in the spirit of the ideology of the NOP’s forces. They mark a new era
in the development of schools”.55
From late 1942 onwards, conditions for organising literacy courses in the free
territories as well as in the Partisan units were improving, largely thanks to the
empowerment of the AFŽ as a mass political organisation.56 In addition to the
courses for literacy course leaders, the AFŽ also organised political education
courses for women, regionally and nation-wide. Lectures were given by, among
others, Mara Radić, Nata Hadžić-Todorović (in the region of Bosanska Krajina)
and Radmila Begović and Milka Čaldarević (in Eastern Bosnia). The AFŽ also
set up culture groups comprising poetry recitation sections, event organisation
sections, and sections for reading radio news and Partisan press.
52
Zaninović, op. cit. p. 21.
This textbook had only 44 pages and was a cross between a primer and an exercise book. It is
notable because, among other things, it represents an historical document which features, for
the first time, content promoting different educational, pedagogic and ideological values. Cf. Mihailo
Ogrizović (1962). Quoted in Papić, Učitelji u kulturnoj, p. 74.
54
In: Kožar, “O nekim aspektima”, op. cit.
55
Kožar, “O nekim aspektima”, op. cit.
53
56
The first national conference of the AFŽ Yugoslavia was held from 6–8 December 1942 in Bosanski
Petrovac. The tasks defined during the conference preparations were agreed upon, and two basic
sets of tasks which the AFŽ was to carry out during the war were confirmed: assisting the armed
forces and ensuring the normalisation of life in the liberated territories, and achieving political and
cultural emancipation of women and their integration as equals into the NOB and the fight for a new
society. Cf. Sklevicky, Konji, žene, op. cit. pp. 25–26.
�64
AJLA DEMIRAGIĆ: ROSES ARE RED, VIOLETS ARE BLUE, ME LUVLY TEACHER, I BELIEVE IN YOU
THE ROLE AND THE POSITION OF THE PEOPLE’S (PROGRESSIVE) TEACHER IN THE CRUCIAL YEARS
FOR THE CONSTRUCTION OF A NEW SOCIALIST SOCIETY IN BOSNIA AND HERZEGOVINA
In November 1943, the AFŽ organised the First Educators’ Conference in the
free territories on the topic of literacy courses and drafting a comprehensive
primary school primer.57 Zaninović notes that a new groundwork was laid for the
organisation of literacy courses with the liberation of large tracts of territory,
while from 1944 onward it was compulsory for the courses to last 30 days with
classes four times a week.58 The end of 1944 saw the beginning of a large-scale
process of setting up new schools in the liberated territories.
However, the spreading of the network of primary schools and the rise of other
forms of educational activities put the issue of staffing on the agenda. Just before the war, there were 1043 primary schools in BiH employing 2,321 teachers instructing 150,783 pupils, that is, 65 pupils per teacher.59 At the end of the
1944/45 school year there were 577 schools with 82,705 pupils, 359 male teachers and 741 female teachers.60 Given that, according to incomplete data, 173
male teachers and 80 female teachers were killed during the war,61 it is clear
why restaffing was to become one of the key challenges of the new educational
policies.
As a temporary solution, the decision was made to start training temporary
teaching staff while the war was still on, to have them fully trained after the war.
Teaching courses were set up and all young people who had completed at least
two years of secondary school were invited to enrol. The first course was carried out in Sanski Most in May 1943. Another was then held in Lipnik, and by the
end of the war courses with the same syllabus were organised in several other
towns in BiH. Most attendees graduated from teaching schools and universities
after the war and became the vanguard of new educational policies in BiH.62 It
should be pointed out that seminars were organised for new teachers and those
who joined the movement and the NOB at a later stage, in which they were acquainted with the goals of the NOB and the educational policies implemented
by the People’s liberation committees, as well as with the basic ideas of the
progressive teachers’ movement.63
57
In: Papić, Učitelji u, pp. 78, 79.
58
Zaninović, Kulturno posvjetni rad, 158, 159.
59
In: Papić, Mitar. Školstvo u Bosni i Hercegovini 1941-1945, pp. 4–11.
60
Zaninović, op. cit. p. 176.
61
Ibid. pp. 187, 190.
62
For more on these courses see: Zaninović, Kulturno prosvjetni, n. dj., pp. 124, 180–184.
63
Zaninović, op. cit, p. 185.
�THE LOST REVOLUTION:
WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT
BETWEEN MYTH AND FORGETTING
65
Thus, in addition to the progressive female teachers who started their revolutionary struggle in the interwar period and became prominent political and revolutionary figures,64 another type of people’s teacher emerged during the war:
a young woman who had completed a few years of secondary school and had
voluntarily joined the struggle, or had become a fellow traveller. These women
were trained for teaching in courses started during the war. As a rule, they went
on to graduate from teacher training colleges and continued to work in education until retirement.
3.1. Five Year Reconstruction Plan:
New Challenges and Old Burdens for the Teachers
Educational policies of the Kingdom of Yugoslavia led to an illiteracy rate of
around 75% in BiH in 1941. This undesirable situation was exacerbated by terrifying material and human losses, and thus after the war BiH faced enormous
illiteracy rates, especially among women,65 as well as a lack of professionals,
especially in education, and a large number of destroyed or damaged school
buildings.66 This slowed down the planned tempo of the reconstruction of the
64
A good example is the career of Rada Miljković, who started out as a progressive teacher, became a
successful agitator and finally a soldier killed in action in 1942 near Bugojno; in 1953 she was post
humously awarded the Order of the People’s Hero of Yugoslavia. A detailed account of her revolutionary path is available here: http://www.savezboraca.autentik.net/licnosti_rada_ miljkovic.php
65
In her article titled Narodno prosvjećivanje (The People’s Enlightenment), Danica Pavić points out
that the new people’s government, unlike the previous unpopular one, set the enlightenment of the
masses as a priority. Referring to the data gathered by the educational arm of the G.N.O. (People’s
City Committee) she states that 13,591 illiterate persons were recorded in Sarajevo after liberation,
10,765 of them women, mostly Muslims (9,072) and homemakers (9,563), and argues that women
were obviously the greatest victims of a lack of education. With great enthusiasm, she relates how
118 literacy courses were launched in Sarajevo, and how women, many of them over 50 years of
age, “impress with their eagerness and thirst for knowledge”, in spite of the material hardship. In
her opinion, the extent to which women were excluded from public and cultural life in the pre-war
Sarajevo is best illustrated by the fact that many of them, although born and raised in Sarajevo, went
to the cinema for the first time as part of their literacy courses and saw two films (Days and Nights
and PE Parade in Moscow) which left such a deep impression on them that they discussed them on
several occasions during the course. In the last part of her article, the author makes an assessment
of the AFŽ courses, and thinks that the course teachers, mostly regular teachers from Sarajevan
primary schools, organisationally assisted by the AFŽ and youth, successfully realised the course
activities, and that “during this winter campaign alone, the people’s government managed to teach
more people to read and write than the previous unpopular regime managed in decades.” In: Nova
žena: list Antifašističkog fronta žena Bosne i Hercegovine, Year 2, issue 13 (1946), 9.
66
Just after the war, there were 684 primary schools in BiH, 1,288 teaching staff, and 97,116 pupils.
Quoted in: Enciklopedija Jugoslavije, Socijalistička Republika Bosna i Hercegovina, separat uz II
izdanje Zagreb, LZ, 1983., p. 230.
�66
AJLA DEMIRAGIĆ: ROSES ARE RED, VIOLETS ARE BLUE, ME LUVLY TEACHER, I BELIEVE IN YOU
THE ROLE AND THE POSITION OF THE PEOPLE’S (PROGRESSIVE) TEACHER IN THE CRUCIAL YEARS
FOR THE CONSTRUCTION OF A NEW SOCIALIST SOCIETY IN BOSNIA AND HERZEGOVINA
country set down in the Five-Year Plan,67 which is why the improvement of education was one of the priorities of the new Yugoslav and Bosnian-Herzegovinian
government. It was necessary to reconstruct damaged schools and build new
ones, as well as educate new teachers.
At the same time, the newly-formed socialist state and the CPY had specific
expectations from teachers.68 Among other things, in the first years after the
war, the process of construction or reconstruction of institutions of culture went
in parallel with the construction and reconstruction of schools. Libraries and
reading halls were opened, along with co-operative halls and culture halls. All
these institutions were mainly managed by teachers, often without any kind of
compensation. All of this made the teacher’s job extremely difficult in the first
post-war years. However, in this period primary schools were in the focus of the
state and socio-political organisations, which fired the teachers’ enthusiasm.69
I will now make use of the testimonials quoted below to try to roughly sketch the
extremely difficult working conditions the people’s teachers were facing, but also
their unquestionable enthusiasm.
First, one should mention the literacy courses, that is, one of the most important, most massified social actions of the day – the so-called literacy campaign. In five popular enlightenment actions carried out from 1945 to 1 October
1950, 42,196 literacy courses were organised and 670,874 people were taught
67
The 1947–1951 five-year plan provided for the development of new industrial branches, restauration
of old companies, mechanisation of mining, improvement of agricultural production, construction
of new roads, extension of the network of cultural and educational institutions and development of
healthcare and social care institutions.
68
Cvijetin Mijatović, minister of education in the first post-war government of the People’s Republic
of Bosnia and Herzegovina, pointed out when he opened a course for teacher trainers: “The basic
task of a teacher at our school is upbringing, not in a general sense, but in the spirit of the NOB.
[…] Instruction and appropriate relations with schoolchildren should be abuzz with the spirit of the
new instruction, and the glorious past of our peoples, their desires and goals they sought to attain
[…] We want free, bald, energetic people, not minions.” In the countryside, “a teacher is not the
teacher of children alone. In a situation where he is the only intellectual in his village, he has to bear
the brunt of socially committed work, strive primarily to elevate the area in which he resides. A
village teacher, who works in difficult conditions, must not separate himself from the village, but he
also must not accept the backwardness; instead, he should drive the village forward. Tasks outside
of school in which teachers should participate are work in village co-operatives, literacy courses
and reading rooms, and other tasks related to cultural elevation.” Cf. Cvijetin Mijatović, “Govor na
otvaranju kursa za prosvjetne instruktore održanog u Sarajevu u ljeto 1946”, Prosvjetni radnik 7
(1946), 6.
69
Cf. Papić, Učitelji u, n. dj. 88.
�THE LOST REVOLUTION:
WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT
BETWEEN MYTH AND FORGETTING
67
to read and write.70 The people’s teachers’ contribution was enormous,71 since
the courses ran under their supervision. Teachers taught 3,099 courses along
with regular monthly or fortnightly counselling with course leaders to ensure
highest-quality work. As Papić stresses, “enormous effort and overtime work
were woven into [this undertaking], because every teacher taught, in addition to
the courses, one or two classes at a regular school. The work started early in
the morning and finished at night.”72 This is how teacher Slavica Bureković from
Sarajevo, who served in the village of Pokrajčići near Travnik, described her
experience of organising and leading literacy courses:
Teachers were tasked with spreading literacy, that was one of the biggest
steps society was to take. There were very many illiterate people indeed,
among them great numbers of young men and women. We teachers organised literacy courses even at come-togethers. The instruction usually
took place late at night, when the teachers were free, after their classes
at the regular school. I brought many women to literacy, I reckon seventy
per-cent of attendees were women. I organised these courses not only in
my home, but also in hamlets. On a few occasions I was remunerated for
my work.73
Krunoslava Lovrenović, a teacher from the village of Ričice near Zenica, recounted that the courses were organised in winter months, from late October to late
March or early April. They were mostly
organised late at night, because we teachers worked with regular pupils
during the day. At times we didn’t have enough paraffin [for the lamps]
and we had to be extremely economical, watch the consumption. I’ve had a
mother and daughter or a father and son sharing a desk. An exam had to be
sat at the end of the course. Our attitude was clear – ignorance is our arch
nemesis, the sooner we vanquish it the sooner we will get out of poverty.74
70
Quoted in: Jerković, Uloga učitelja u prosvjetnim, p. 20.
71
However, this does not necessarily mean that the support of female teachers was unconditional
and that there were no obstructions to the many tasks. Thus, for instance, the monthly report of
the Sarajevo County Committee of the AFŽ, no.1/48, relates that female teachers at first agreed to
organise lectures and a general knowledge course, but, when it was launched, they sent word that
they were too busy and unable to teach the course. Sreski odbor AFŽ-a za srez Sarajevski, ‘Izvještaj
o stanju radu organizacije za decembar 1947, Arhiv Bosne i Hercegovine, Sarajevo, Kutija 4, folder
5, 1948.
72
Papić, Učitelji u, 88.
73
Statement made by Slavica Bureković to Ademir Jerković. Cf. Jerković, “Uloga učitelja u”, op. cit. p. 21.
74
Jerković, “Uloga učitelja u prosvjetnim”, op. cit. 28.
�68
AJLA DEMIRAGIĆ: ROSES ARE RED, VIOLETS ARE BLUE, ME LUVLY TEACHER, I BELIEVE IN YOU
THE ROLE AND THE POSITION OF THE PEOPLE’S (PROGRESSIVE) TEACHER IN THE CRUCIAL YEARS
FOR THE CONSTRUCTION OF A NEW SOCIALIST SOCIETY IN BOSNIA AND HERZEGOVINA
Working in rural areas after the war remained the most demanding form of
teacher engagement, just as it was before the war, and the new state continued
the practice of assigning young female teachers to the country. The hardness
of the teachers’ work was reflected by the fact that they were burdened with
extracurricular activities and they had to perform several functions at the same
time. In rural schools, teachers also managed and administrated their schools
and had to submit performance reports on a regular basis. At the same time
they were saddled with great teaching loads and had to work in crammed classrooms.
Pupils attended combined classes. In rural schools, teachers often had to work
with over a hundred pupils at the same time.75 In addition, the material conditions
of work and life in rural schools were exceedingly difficult. Village teachers
were entitled to free lodging and heating fuel.76 However, as most villages could
not provide these entitlements, teachers either had no place to stay, or were
given one to two rooms in the school itself, mostly in disrepair, without running
water and sanitation. There are many eloquent testimonials from the day. When
in 1951 teacher Krunoslava Lovrenović came to the village of Mošćanica near
Zenica, she found the school in dire condition. This is how she describes it:
The school had two classrooms and a hall, and we also had a school
kitchen. I don’t know if it even had bread at the time. There was a stove
in the middle of the classroom. Both Muslim and Orthodox children went
to my class together. When teacher Ljepša Džamonja and I first arrived,
there weren’t even any locks on the doors. We taught so-called combined
classes. First and third grade, or second and fourth, all together in one
classroom in which instruction took place. First you teach one grade, then
the other. As you work with the group you have to talk to, you assign the
other group to draw something, to keep them still. The children were nice,
well-behaved and tidy. Orthodox girls wore blouses with long black skirts
and always plaited their hair, while Muslim girls wore Turkish trousers
and blouses. Each wore whatever footwear they had – woollen socks, hide
shoes or galoshes. There were shelves in the hall for coats. In winter, they
would come to school wading through deep snow […]. Nobody provided
firewood for the school, each child would bring a split log in the morning.77
75
Teacher Slavica Bureković taught combined classes at the school in the village of Pokrajčići near
Bila attended by 110 pupils, while teacher Olga Kurilić from Vrbljani worked with 220 children at
her school and successfully managed fourteen courses. In: Jerković, “Uloga učitelja u”, pp. 28–29.
76
Cf. Uredba o pravu na besplatan stan i ogrjev, 56/46–626 – Uredba o pravu na besplatan stan i ogrjev
učitelja narodnih osnovnih škola u selima, 46/48, 488.
77
In: Jerković, “Uloga učitelja u”, p. 35.
�THE LOST REVOLUTION:
WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT
BETWEEN MYTH AND FORGETTING
69
Seeing that literacy courses in the country were organised in winter, teachers
were often unable to exercise their right to holidays, and they worked hard during the school winter break. Yet, in spite of the exceedingly difficult material
conditions of work, it seems that teachers, as a rule, carried out their tasks
enthusiastically. This can be seen from the many testimonies and recorded interviews with teachers. Thus, for instance, in the Nova žena magazine, teacher
Mileva Grubač from Višegrad went into raptures about working with women in
her literacy course in the village of Dušća. She first relates how she was asked
by the women from that village to “come and teach them, too” and promised to
come on Sundays, as she was busy working at school or at the literacy courses
in Višegrad. This is how she describes her first visit to the village, and the first
class:
On Sunday, they sent a boy to fetch me lest I got lost and wandered about
trying to find the village. I went up the Drina, thinking about that wonderful
river, celebrated in song, bloodied. She flows quiet and blue, as though she
remembers no evil. Steep hills tower above her banks, and on the patches
of flatlands traces of aerial bombs can be seen. Here and there, the steel
frame of a building juts out from the ground, loomed over by a factory chimney. These are the remnants of “Varda”, the erstwhile saw mill. I finally arrive in the village. I am welcomed by women with primers and writing tablets. Merry was our first class, when our grow-up pupils, with great patience
and determination, began to write their first letters in unsteady strokes.78
With their enormous enthusiasm and engagement, progressive people’s teachers laid an important cornerstone for the building of a new state. Together with
their colleagues, female teachers organised schools across the country and
created new educational policies. In their struggle for new schools they not only
changed the curricula, but also established completely new relations with their
pupils. Rigid classroom hierarchy was abolished, and new learning and work
practices were introduced, based on mutual trust and respect. The teachers
were often full of parental concern for their pupils. Instead of corporal punishment they reasoned with pupils, nurtured a competitive spirit and camaraderie.79 This earned teachers a reputation, as well as the recognition and respect
of the whole community, especially children and their parents. In addition, they
organised cultural events in the areas where they served, and often worked at
cultural institutions, from libraries and public reading rooms to amateur theatres and athletics societies.
78
Nova žena: list Antifašističkog fronta žena Bosne i Hercegovine, year 2, no. 13, 1946, p. 20.
79
Cf. Zaninović, Kulturno prosvjetni, op. cit. p. 186.
�70
AJLA DEMIRAGIĆ: ROSES ARE RED, VIOLETS ARE BLUE, ME LUVLY TEACHER, I BELIEVE IN YOU
THE ROLE AND THE POSITION OF THE PEOPLE’S (PROGRESSIVE) TEACHER IN THE CRUCIAL YEARS
FOR THE CONSTRUCTION OF A NEW SOCIALIST SOCIETY IN BOSNIA AND HERZEGOVINA
One such exemplary teaching career is that of people’s teacher Nasiha Porobić.80
She was born in 1928 in Derventa. When the Partisans were in Derventa for a day
in 1944, she joined the movement as a sixth-former. She was wholly unprepared
when she joined the Partisans; at first she served as a nurse in Teslić, then she
was elected to act as a delegate at a congress in Sarajevo, and after the war she
went to the village of Korače, where she taught 146 pupils. First she completed
a teacher training course in Banja Luka, and went on to study to be a teacher of
Serbo-Croat. She worked during her studies. She organised all extracurricular
activities at school, took part in all competitions for pupils and organised events.
She stressed that she loved her calling and her pupils more than anything, and
that she even neglected her family, two children and husband because of work.
She received several awards and honours, including the Order of People’s Merit
With a Silver Star.
I repeatedly listened to the recording of the interview with Nasiha Porobić, attempting to work out what it is in her voice and the way in which she answered
the questions that has an unsettling effect, why her answers rouse a vague feeling of unease. No, her account is not a testimony of the futility of the struggle
which, in her own words, gave her what she was able to receive. Her life was
not without purpose, and there is no remorse. Nasiha claims that, if she could
do it all again, she would not change anything, but this time she would join the
struggle “with a bit more caution and better preparation. I’d take at least two
changes of clothes. I wouldn’t just plunge headlong into it.”
What is unsettling is not the resignation in her voice, or her conciliatory tone –
these are probably just the distance that comes with old age, or perhaps even
a wisdom with which we assess our own decisions at the end of our lives. What
is disturbing is the passive voice in the narration which suggests that Nasiha
accomplished so much in her rich, fulfilling life, but had too little time actually
to live this rich life. What is unsettling is the fact that she, like most women who
participated in revolutionary struggle, uncritically agreed to support the myth of
the woman who gladly gives up her life in favour of building the state and society
of the future.81
However, that is one side of the coin. It is important to keep in mind that, in spite
of the fact that great masses of women accepted the role of self-sacrificing her80
Interview with Nasiha Porobić conducted by Elvira Jahić in January 2016. The interview is stored in
the Audio Collection of the Archive of the Anti-Fascist Struggle of Women of Bosnia and Herzegovina
and Yugoslavia, http://www.afzarhiv.org/items/show/415.
81
Cf. Jambrešić-Kirin, Dom i svijet, 27.
�THE LOST REVOLUTION:
WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT
BETWEEN MYTH AND FORGETTING
71
oines, modern-day Iphigenias, there existed systemic gaps, or conscious strategies of dealing with women, in this case people’s teachers, strategies that saw
to it that the process of transformation from the oppressed to the progressive
teacher remained unfinished.
3.2. Between the Emancipation and the
Feminisation of the Teaching Profession
If we are talking about the specificities of female socio-political organising in
WWII, the massive scale of association, as well as the participation of large numbers of rural women and women of all social and ethnic backgrounds, are brought
up as a rule.82 Ivana Pantelić83 argues that the mass mobilisation of women and
their decision to join the Partisans was influenced by the mass arrival of female
teachers to rural areas after 1918. In various ways, these teachers worked towards the emancipation and empowerment of women.
Although people’s teachers, along with nurses and female fighters, were distinguished activists of the anti-fascist movement and the NOB, they were not
invited to participate in the executive bodies of the government and the highest
bodies of the party during and after the war.84 On the contrary, the emancipatory
figure of the teacher-fighter from the NOB gradually transformed into the figure
of the great selfless mother who is supposed to raise a new generation through
the process of compulsory primary education.
As noted by Amila Ždralović, the mass participation of women in combat units
during the war
82
Cf. Dušanka Kovačević et al. Borbeni put žena Jugoslavije, Belgrade: Leksikografski zavod Sveznanje,
1972, pp. 209–210. Available at http://www.afzarhiv.org/items/show/71
83
Pantelić, Ivana. “Yugoslav female partisans in World War II”, Cahiers balkaniques 41 (2013), 3.
Available at: http://www.afzarhiv.org/files/original/f47c848c2d081c22905ba11a9d869fd3.pdf
84
This was the case not only with people’s teachers, but with all women who participated in the
revolution. Although women’s accomplishments in the NOB were much spoken of, their service was
not adequately rewarded, that is, when the new government was formed, women were not given an
opportunity to participate in its legislative and executive bodies. In her comparative analysis of data
on women on the battlefield and women as delegates to ZAVNOBiH and AVNOJ, Vera Katz shows
that the representation of women in political bodies was not commensurate with their participation
in the NOB. For instance, there were no women ministers in the first post-war government of
Bosnia and Herzegovina. Cf. Katz, “O društvenom položaju”, pp. 139, 141. This trend continued in
the post-war period; thus, for instance, there were only 4.7% of women at the Constituent Assembly
of the Federal People’s Republic of Yugoslavia in 1948, as well as on the Central Committee of the
Communist Party of Yugoslavia.
�72
AJLA DEMIRAGIĆ: ROSES ARE RED, VIOLETS ARE BLUE, ME LUVLY TEACHER, I BELIEVE IN YOU
THE ROLE AND THE POSITION OF THE PEOPLE’S (PROGRESSIVE) TEACHER IN THE CRUCIAL YEARS
FOR THE CONSTRUCTION OF A NEW SOCIALIST SOCIETY IN BOSNIA AND HERZEGOVINA
also meant the beginning of struggle against the traditional notions of
the woman’s role and place in society, in their families as well as in the
units they were joining. From the stories about female partisans it may be
concluded that in their units many of them were in charge of patriarchally
defined female tasks, such as cooking and sewing. However, at the same
time they do tasks patriarchally defined as male, and they often volunteer
for the most difficult assignments. In this way they helped break traditional
notions and stereotypes of the woman’s place and role in society.85
Thus was popularised the figure of the woman-mother, oppressed and kept in
a state of ignorance by the patriarchal bourgeois order, who not only manages
to bring herself to literacy in the revolutionary struggle by attending a literacy
course, but also enters the educational process from the anonymity of the private sphere and teaches others. In Mi se borimo i učimo (We Fight and We Learn),
a regular section in the AFŽ magazine Žena kroz borbu (Fighting Woman), one
such transformation of a woman was described in an article about a celebration
organised by the 16th Muslim Brigade in June 1944 at which distinguished fighters were decorated:
A mere year ago, Zumreta was hauling heavy ewers of water, scrubbing
cobbles in courtyards, labouring in other people’s houses, far from books
and any semblance of cultural life and work. Today she is being honoured
as the best educator and cultural worker in her brigade […] Zumreta has
acquired so much knowledge that she has been able to lead and teach
others.86
However, from the mid-1950s onward, it was precisely these attempts by women to ensure equality and new positions and social roles through selfless commitment, caring for others, volunteering and doing the hardest jobs that led to
the loss of their hard-earn positions, after they had borne the brunt of the effort
to rebuild the country which lay in ruins.87 In other words, they returned (more
precisely: they were returned) to the confines of the traditional patriarchal
roles. Thus, as Vjeran Katunarić puts it, the new socialist woman slipped from
the heroic figure of the woman-fighter to the figure of the tame homemaker and
‘fashion-conscious’ woman:
85
Ždralović, Amila, “Drugi svjetski rat i iskustva bosanskohercegovačkih žena”, Zabilježene, 76.
86
Žena kroz borbu: list Antifašističkog fronta žena istočne Bosne, year 2, no. 3/ 8, 1945.
87
According to Ivana Pantelić, from the mid-fifties onwards, lay-offs of women workers in the
industrial and state sectors were on the rise. Cf. Pantelić, Ivana. Partizanke kao, op. cit. 124–25.
�THE LOST REVOLUTION:
WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT
BETWEEN MYTH AND FORGETTING
73
Immediately after the war, [the figure of the woman-fighter] was supplanted by the woman from the socialist poster, the woman-builder in the
factory, at the construction site, at sporting events, etc. That figure reflected the revolutionary zeal of the young people of both sexes, as well
as the spontaneous assimilation of women into male activities. A strong
flash of light gradually faded from culture and was overwhelmed by the
evolution of standard patriarchal culture. Women were pushed into the
private sphere, and as the living standard of the family rose, the patterns
of petty bourgeois life were renewed […]. The tabloid press exploded in the
1960s as a consequence of the strengthening of the role of the market in
the Yugoslav economy. The female press, focused on fashion and makeup, faithfully copies the Western model of the female body, the female
inner life and sentimentality. Jacqueline Onasis and similar characters
overshadowed the emancipating figures of female social-realist culture,
female fighters, workers and athletes.88
In the post-revolutionary period, the figure of the progressive teacher follows
the same path of transformation previously taken by all revolutionary female
figures. Thus the people’s teacher, on the wings of the ideals of labour, first
became a shock worker who, working more and more to meet the needs of her
great metaphoric89 family, only to gradually put on (or be thrown into) the chains
of patriarchy and tradition of the previous regimes. Her performing of the traditional and ‘natural’ female roles of the nanny of the nation, the caring mother of
all pupils and their mostly illiterate parents, left the people’s teacher, like other
working women in socialism, with less and less “time for self-management”.
Not having time meant “being outside of time, outside of history, being left with
your biological nature”90 permanently stuck in the state of becoming91 a progressive teacher.
88
Katunarić, Vjeran, Ženski eros i civilizacija smrti, Zagreb: Naprijed, 1984, pp. 236, 237
89
According to L. Sklevicky, during the revolution and the construction of the new woman, the proper
family was perceived as contradictory, given that it was necessary on the one hand, but represented
an obstacle for the new social roles of women. As a solution, she offers something she calls the
“metaphorical family”, in which the attributes of a true community of humans are ascribed to the
movement and the NOB. Cf. Sklevicky, Konji, žene, 48.
90
Despot, Blaženka, “Žena i samoupravljanje”, Delo 4 (1981): 112–117, p. 115; see more in: Blaženka
Despot, ‘Žensko pitanje’ u socijalističkom samoupravljanju in: Lydia Sklevicky, ed., Žena i društvo.
Kultiviranje dijaloga. Zagreb: Sociološko društvo, 1987; and idem, Žensko pitanje i socijalističko
samoupravljanje, Zagreb: Cekode, 1987.
91
Tatjana Jukić thinks it is “indicative that communism shows structural affinity for women in places
where for Deleuze the woman is also a platform for becoming, the devenir femme, where for Deleuze
the woman signifies the logic and the dynamics of becoming which lies in the background of every
subsequent identity and identification. Such a woman, a devenir-femme, much like the spectre from
�74
AJLA DEMIRAGIĆ: ROSES ARE RED, VIOLETS ARE BLUE, ME LUVLY TEACHER, I BELIEVE IN YOU
THE ROLE AND THE POSITION OF THE PEOPLE’S (PROGRESSIVE) TEACHER IN THE CRUCIAL YEARS
FOR THE CONSTRUCTION OF A NEW SOCIALIST SOCIETY IN BOSNIA AND HERZEGOVINA
However, it would be false to suggest that the struggle of the progressive teacher for full emancipation, independence, better material conditions of work and
appropriate remuneration92 was left unfinished93 just because teachers obediently agreed to play the imposed roles and operate under unfavourable circumstances. We are dealing with a different, more complex phenomenon. Relying
on Bloch’s claim about the women’s movement being obsolete or supplanted
or delayed, and his hypothesis that after revolution it is the movement’s turn
as a self-realisation of femininity, Nadežda Čačinović94 examines the quality of
being delayed as a new element within the classical doctrine of the workers’
movement, and, among other things, she notes that the possibility of a different
self-realisation of femininity in post-revolutionary societies is still delayed, and
that femininity reappears as an old greatness.95 Čačinović explains that the very
effort to include everyone in the work process, especially in the division of managing duties, is considered positive progress. In principle, it is acknowledged
that ‘the New Woman’ is human and capable of superior achievements whilst
performing all the traditional female roles (consoler, feeder, healer). However,
she concludes, “the inner unsustainability of that role is acknowledged as ‘overburdening’, a euphemism which conceals the draining of women and a complete
lack of improvement regarding the male role”.96
the opening line of the Communist Manifesto, haunts then everything which subsequently develops
as the gender politics of socialism. By the same token, this would mean that the gender politics
of socialism is always and a priori inadequate, because it necessarily fails to grasp that structural
affinity between the woman and communism”. See: Jukić, Tatjana. “Žena kao revolucija: od Garbo
do Tita.” ProFemina Special Issue (2011): 33–39, p. 34.
92
Renata Jambrešić-Kirin talks about the conflicting simultaneity and stratification of female roles
“which produced the triply burdened ‘super-woman’: a worker, a mother/homemaker and a publicspirited citizen who sought role models in at least three different ideospheres”. Renata JambrešićKirin, “O konfliktnoj komplementarnosti ženskog pamćenja: Između moralne revizije i feminističke
intervencije” ProFemina Special Issue (2011): 39–53, p. 47.
93
In her new critical reading of the position of the working woman in socialism, Vlasta Jalušič argues
that the newly attained emancipation which reduced the woman to a worker actually prevented
women from transforming into a complete political being. Cf. Jalušič, Vlasta, “Women in PostSocialist Slovenia: Socially Adapted, Politically Marginalized”, Sabrina Ramet ed., Gender Politics in
the Western Balkans. Pennsylvania: The Pennsylvania State University Press 1999, p. 112.
94
Nadežda Čačinović, “Odgovor na pitanje: kakva je sudbina ženstvenosti s obzirom na emancipaciju”
was originally published in the magazine Žena in 1978. Cit. Čačinović, Nadežda, U ženskom ključu:
ogledi u teoriji kulture, Zagreb: Centar za ženske studije, 2000.
95
Ibid. pp. 14–15.
96
Ibid. 15.
�THE LOST REVOLUTION:
WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT
BETWEEN MYTH AND FORGETTING
75
This process, from the emancipation to the feminisation of the teaching profession, should first and foremost be seen from a wider ideological level of operation within which the hijacking and the abuse of traditional values in a new
context takes place.97 Thus, even during the preparations for the mass agitation
of women and the broad masses and their inclusion in the NOB, the leadership
of the movement and its chief ideologues concluded that the existing tradition
should not be openly questioned, because “respecting the tradition is a better/
more expedient form of propaganda and a way to expand the movement”.98 As
Lydia Sklevicky shows, neither the Central Committee of the Communist Party
(CCCP) nor any other governing body of the NOP was trying to change traditional
values; instead, the focus was on trying to modify them to suit the new historical
moment. Therefore, “traditional ‘female values’ are not questioned or integrated
into some new value system, but their emancipatory charge is reflected by their
utility in spreading and strengthening the NOP.”99
In the case of the progressive teachers’ movement and the position of the progressive female teacher in the NOB, emancipatory values were insisted on only
to the extent that this insistence was conducive to the successful achievement
of the general goals of the struggle. This is why, Sklevicky explains, a pragmatic
approach to traditional cultural values was developed, especially patriarchal
‘female’ values of reverence, selflessness, honour and honesty,100 the values
which had become the cornerstone of all the social functions women had in the
war. Thus it was believed that motherhood and its socialising role helps lay the
groundwork for, among other things, brotherhood and unity.101 Hence the figure
of the progressive teacher was modelled on the figure of the caring mother who
raises generations of pupils – children – in the new spirit of the times.
97
Pointing out the fact that normative and operative ideology formulate the essential values of a
political system differently, and that they diverge the most in the spheres of culture and nation,
Siniša Malešević; in a case study of post-war Yugoslavia, analyses dominant ideologies, their form,
content and the ways in which they attain legitimacy, and shows that it is possible to spot significant
differences in the articulation of the new ‘socialist consciousness’ within these two types of ideology.
“Whereas normative ideology poses [the socialist consciousness] in the context of universal
liberation and the emancipation of human beings from tradition, authority and exploitation, operative
ideology uses and appeals to familiar images of the morally superior and purified community,
images derived from the popularly well-known and recognisable religious tradition”. Malešević,
Siniša, Ideology, Legitimacy and the New State. London: Routledge, 2002, p. 142.
Sklevicky, Konji, žene, p. 46. Through an analysis of particular narratives Sklevicky shows that
propaganda used folk literature formulas, even liturgical language. Ibid.
99
Ibid. 47.
100
Ibid. 56.
101
Ibid. 43.
98
�76
AJLA DEMIRAGIĆ: ROSES ARE RED, VIOLETS ARE BLUE, ME LUVLY TEACHER, I BELIEVE IN YOU
THE ROLE AND THE POSITION OF THE PEOPLE’S (PROGRESSIVE) TEACHER IN THE CRUCIAL YEARS
FOR THE CONSTRUCTION OF A NEW SOCIALIST SOCIETY IN BOSNIA AND HERZEGOVINA
However, this trend continued during the post-war construction of a new socialist society. Although the authorities, in principle, made it possible for women to
realise their political rights, the right to work, education and the protection of
motherhood, and publicly promoted the idea of gender equality in all the spheres
of activity, in the words of Renata Jambrešić-Kirin
Yugoslav ideologues did not practise a radical break with the cultural forms
of pre-revolutionary society based on the idea of gender differences and
compatibility […] Yugoslav politicians eagerly resorted to the traditional
repertoire of gender roles and symbols.102
The process of feminisation103 of the teaching profession and the degradation
of its social status (and, therefore the disempowering of women) began with
the insistence on the figure of the teacher as a caring mother who sacrifices
herself for the good of the community as a whole, and the claims that women
manage to get things done and are better at teaching, which is ‘merely’ an extension of their ‘natural’ roles and a honing of their ‘innate capabilities’. As some
feminist research104 has shown, gender stereotypes and gendered professional
structures largely came about thanks to the rhetoric of a ‘proper/natural female
profession’ which showed teachers as objects of knowledge, not active agents/
subjects. Similarly, their professional activities and their work as educators
were not seen as the practising professional skills based on their education,
which led to the gradual abandonment of progressive ideas about permanently
honing pedagogical methods and improving classroom activities. Thus the concept of feminisation of the teaching profession meant not only an increase in the
number of female teachers, but also low status and inadequate remuneration,
which necessarily led to the profession’s loss of social significance and a radical
reduction of its power.
102
Jambrešić-Kirin, Žene i dom, op. cit. pp. 20, 21.
103
The feminisation of the teaching profession has been a global phenomenon since the 1960s; many
sociologists argue that the drastic increase in the number of women among teaching staff in
primary schools indicates that the role of the mother and homemaker extends into paid professional
posts. Cf. Šime Pilić, Knjiga o nastavnicima. Split: Filozofski fakultet Sveučilišta u Splitu, 2008.
104
Inter alia: M. Grumet, “Pedagogy for patriarchy: the feminization of teaching”, Interchange, 12
(2–3) 1981, pp. 165–184; Acker, ed. Teachers, Gender and Careers, Philadelphia: Falmer Press, 1989;
P. Munro, Subject to fiction: Women teacher’s life history narratives and the cultural politics of
resistance. Buckingham, Philadelphia: Open University Press, 1989.
�THE LOST REVOLUTION:
WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT
BETWEEN MYTH AND FORGETTING
77
4. In Lieu of a Conclusion
The initial premise of this paper is that the figure of the progressive teacher reflects the limits of the professional emancipation of women as well as the consequences of the incompleteness of the process of construction and/or transformation of the woman as a new, independent, liberated and equal subject in a
better, more humane society.
As the paper points out, in spite of the fact that women have made up the bulk
of the teaching cadre since the end of WWII, research has so far paid little attention to the gender dimension of teaching. From 1918 to the beginning of WWII
there was a rise in rural education and an increase in the number of young professional female teachers who joined the progressive teachers’ movement. Because female teachers were still in an exceptionally unfavourable financial position at the time and were subject to a law which discriminated against them by
stipulating that they were to be paid less than men and by prohibiting marriage,
except to other teachers, progressive female teachers fought for equal working
conditions, equal rights and equal pay.
New socio-cultural revolutionary policies which were promoted and spread
during the war led to radical changes in the status of female teachers. Many
progressive female teachers, especially in the countryside and in the free territories in BiH, actively participated in these changes as well as in the implementation of educational reforms and the introduction of a new social order.
Although the figure of the peoples’ progressive teacher was constructed as a
distinguished female revolutionary figure by the new government and the new
official ideology, after the war they were less and less politically active and intellectually committed to further empowerment and professional independence.
Such development of the figure of the female teacher and the practice of female
teaching is partly the result of the fact that the professional skills were treated
as innate rather than acquired skills that required additional learning and honing. The teachers’ profession was increasingly feminised until the 1980s, when
what was left of the teachers’ revolutionary efforts was a limited amount of
cultural capital and a symbolic role.
Thus the transformation of the figure of the people’s progressive teacher could
be ironically and succinctly represented in three images: from a teacher with
a gun in one hand and a primer in the other, to a teacher with a red carnation
tucked in her lapel, to a mid-eighties teacher who expected her pupils to give
her a #16 lipstick on International Women’s Day.
�78
AJLA DEMIRAGIĆ: ROSES ARE RED, VIOLETS ARE BLUE, ME LUVLY TEACHER, I BELIEVE IN YOU
THE ROLE AND THE POSITION OF THE PEOPLE’S (PROGRESSIVE) TEACHER IN THE CRUCIAL YEARS
FOR THE CONSTRUCTION OF A NEW SOCIALIST SOCIETY IN BOSNIA AND HERZEGOVINA
Unfortunately, in the tumultuous post-war years of transition to a market economy, female teachers have lost even this symbolical importance and standing.
In the tempestuous sea of educational reforms and the continued reorganisation of primary education, the female teacher is no longer seen as a strong figure who shapes new generations and inculcates positive values in them. The
teaching profession is further marginalised and devalued, and the rights and
freedoms teachers enjoy in their work with pupils are limited and checked.
Thus, it seems to me, one should advocate the establishment and empowering
of a professional organisation of female teachers which would find a way to act
and formulate new progressive teaching policies, in spite of all the imposed divisions and segregation in the BiH education system.105 Feminism teaches us that
for any kind of female professional association we need to find authentic figures
from the past, predecessors we can rely on and build a more just, more responsible society. In that regard, this paper also pleads for research of the teaching
profession and the status of female teachers conducted from a feminist and
historical standpoint, research that would take a gender perspective and draw
attention to the history of the development of this profession in BiH, in order to
identify the structures which have continually oppressed female teachers and
still keep them in an unfavourable position.
Translated by Mirza Purić
105
More on this issue in: Dvije škole pod jednim krovom. Studija o segregaciji u obrazovanju. Sarajevo:
Centar za ljudska prava i ACIPS, 2012. Study available at: http://www.shl.ba/images/brosure/
Dvije_skole_pod_jednim_krovom.pdf
�THE LOST REVOLUTION:
WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT
BETWEEN MYTH AND FORGETTING
79
Bibliography:
Bonfiglioli, Chiara. “Povratak u Beograd 1978. godine: Istraživanje feminističkog sjećanja,”
in: Glasom do feminističkih promjena, R. J. Kirin i S. Prlenda, eds. Zagreb: Centar za
ženske studije, 2009, 120–131.
Božinović, Neda. Žensko pitanje u Srbiji: u XIX i XX veku. Beograd: “Devedesetčetvrta” and
“Žene u crnom”, 1996.
Čačinovič-Puhovski, Nadežda. “Ravnopravnost ili oslobođenje. Teze o teorijskoj relevantnosti suvremenog feminizma.” Žena 3 (1976): 125–128.
Čečinović, Nadežda “Odgovor na pitanje: kakva je sudbina ženstvenosti s obzirom na
emancipaciju.” in: Nadežda Čečinović, U ženskom ključu: ogledi u teoriji kulture,
Zagreb: Centar za ženske studije, 2000.
Despot, Blaženka. “Žena i samoupravljanje,” Delo 4 (1981): 112–117.
----------. Žensko pitanje i socijalističko samoupravljanje, (Zagreb: Cekode, 1987).
----------. “‘Žensko pitanje’ u socijalističkom samoupravljanju,” in: Lydia Sklevicky, ed.,
Žena i društvo. Kultiviranje dijaloga. Zagreb: Sociološko društvo, 1987.
Enciklopedija Jugoslavije, Socijalistička Republika Bosna i Hercegovina separat uz II izdanje.
Zagreb, LZ, 1983.
Gladanac, Sanja. „Uspostava državnog školstva na području Velike župe Vrhbosna”,
Husnija Kamberović ed., Bosna i Hercegovina 1941: Novi pogledi. Zbornik radova.
Sarajevo: Institut za istoriju u Sarajevu, 2012: 67-97.
Jagić, Suzana. „Jer kad žene budu žene prave: Uloga i položaj žena u obrazovnoj politici
Banske Hrvatske na prijelazu u XX. Stoljeće,” Povijest u nastavi 11 (2008):77-100.
Jalušič, Vlasta. „Women in Post-Socialist Slovenia: Socially Adapted, Politically Marginalized”, Sabrina Ramet ed., Gender Politics in the Western Balkans. Pennsylvania: The
Pennsylvania State University Press 1999.
Jambrešić-Kirin, Renata. “Politike sjećanja na Drugi svjetski rat u doba medijske reprodukcije socijalističke kulture,” in: Lada Feldman-Čale and Ines Prica eds., Devijacije i promašaji. Etnografija domaćeg socijalizma. Zagreb: Institut za etnologiju i
folkloristiku, 2006.
Dom i svijet. O ženskoj kulturi pamćenja, Zagreb: Centar za ženske studije, 2008.
„O konfliktnoj komplementarnosti ženskog pamćenja: Između moralne revizije i feminističke intervencije” ProFemina Specijalni broj (2011): 39-53, 47.
„Žena u formativnom socijalizmu,“ in: Refleksije vremena 1945.-1955. Zagreb: Galerija
Klovićevi dvori, 2013.
Jerković, Ademir. „Uloga učitelja u prosvejetnim, političkim i kulturnim promjenama u BiH od
1945. do 1951. godine,” Magistarski rad, Filozofski fakultet u Sarajevu, 2014.
�80
AJLA DEMIRAGIĆ: ROSES ARE RED, VIOLETS ARE BLUE, ME LUVLY TEACHER, I BELIEVE IN YOU
THE ROLE AND THE POSITION OF THE PEOPLE’S (PROGRESSIVE) TEACHER IN THE CRUCIAL YEARS
FOR THE CONSTRUCTION OF A NEW SOCIALIST SOCIETY IN BOSNIA AND HERZEGOVINA
Jukić, Tatjana. „Žena kao revolucija: od Garbo do Tita.” ProFemina, Specijalni broj (2011):
33-39.
Katunarić, Vjeran. Ženski eros i civilizacija smrti. Zagreb: Naprijed, 1984.
Katz, Vera. „O društvenom položaju žene u Bosni i Hercegovini 1942.-1953.” Prilozi 40
(2011): 135-155.
Kecman, Jovanka. Žene Jugoslavije u radničkom pokretu i ženskim organizacijama 19181941. Belgrade, 1978., 373.
Konjhodžić, Mahmud. Mostarke, fragmenti o revolucionarnoj djelatnosti i patriotskoj opredjeljenosti žena Mostara, o njihovoj borbi za slobodu i socijalizam. Mostar: Opštinski
odbor SUBNOR-, 1981., 36-38.
Kožar, Azem. „O nekim aspektima obrazovno-odgojne politike Narodnooslobodilačkog pokreta na području Bosne i Hercegovine (1941-1945),” Šezdeset godina od završetka
Drugog svjetskog rata: kako se sjećati 1945. godine. Zbornik radova. Sarajevo: Institut
za istoriju, 2006., 235-248.
Kujović, Mina. “Hasnija Berberović – zaboravljena učiteljica – prilog historiji muslimanskog
školstva u Bosni i Hercegovini.” Novi Muallim 40 (2009): 114-118.
Malešević, Siniša. Ideologija, legitimnost i nova država. Trans. Slobodanka Glišić. Zagreb,
Beograd; Jesenskii Turk i Edicija Reč, 2004.
Mijatović, Cvijetin. “Govor na otvaranju kursa za prosvjetne instruktore održanog u Sarajevu
u ljeto 1946.” Prosvjetni radnik 7 (1946).
Milišić, Senija. “Emancipacija muslimanske žene u Bosni i Hercegovini nakon oslobođenja
1947 – 1952 (Poseban osvrt na skidanje zara i feredže)” Magistarski rad, Filozofski
fakultet u Sarajevu, 1986.
Nedović, Radisav S. Čačanski kraj u NOB 1941–1945: žene borci i saradnici.” Čačak: Okružni
odbor SUBNOR-a, 2010.
Pantelić, Ivana. Partizanke kao građanke. Beograd: Institut za savremenu istoriju – Evoluta,
2011.
“Yugoslav female partisans in World War II,” Cahiersbalkaniques 41(2013.)
http://www.afzarhiv.org/files/original/f47c848c2d081c22905ba11a9d869fd3.pdf
Papić, Mitar. Školstvo u Bosni i Hercegovini za vrijeme Austrougarske okupacije 1878-1918.
Sarajevo: Veselin Masleša, 1972.
Istorija srpskih škola u BiH. (Sarajevo: Veselin Masleša, 1978.)
Školstvo u Bosni i Hercegovini od 1941. do 1955. godine. (Sarajevo, 1981)
Učitelji u kulturnoj i političkoj istoriji Bosne i Hercegovine. (Sarajevo: Svjetlost, 1987.).
Petrović, Jelena. “Društveno-političke paradigme prvog talasa jugoslavenskih feminizama”
ProFemina Specijalni broj, (2011):59-81.
�THE LOST REVOLUTION:
WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT
BETWEEN MYTH AND FORGETTING
81
Pilić, Šime. Knjiga o nastavnicima. Split: Filozofski fakultet Sveučilišta u Splitu, 2008.
Prica, Ines. “Etnologija postsocijalizma i prije ili dvanaest godina nakon” Etnologije socijalizma i poslije,” in: Lada Feldman Čale and Ines Prica, eds., Devijacije i promašaji.
Etnografija domaćeg socijalizma. Zagreb: Institut za etnologiju i folkloristiku, 2006.
Rihtman-Auguštin, Dunja. Etnologija naše svakodnevice. Zagreb: Školska knjiga, 1988.
Scott, Joan W. Rod i politika povijesti. Zagreb: Ženska infoteka, 1988 i 2003.
Sklevicky, Lydia. Konji, žene i ratovi. Zagreb: Ženska infoteka, 1996.
Slapšak, Svetlana. Ženske ikone XX veka. Belgrade, Biblioteka XX vek – Čigoja Štampa,
2001.
Šušnjara, Snježana. “Školovanje ženske djece u Bosni i Hercegovini u doba Austro-Ugarske
(1878. – 1918.).” Napredak 155 (4) (2014) : 453 – 466.
Vuković, Rade. Napredni učiteljski pokret između dva rata. Belgrade, Pedagoški muzej, 1968.
Zaninović, Mato. Kulturno-prosvjetni rad u NOB-u (1941–1945) Sarajevo, 1968
Ždralović, Amila. “Drugi svjetski rat i iskustva bosanskohercegovačkih žena.” in: Aida
Spahić et al., Zabilježene – Žene i javni život Bosne i Hercegovine u 20. vijeku. Sarajevo:
Sarajevski otvoreni centar, Fondacija CURE, 2014.
Župan, Dinko. “Viša djevojačka škola u Osijeku (188.-1900.)” Scrinia slavonica 5 (2005.),
366-383.
�ALEKSANDRA NINA KNEŽEVIĆ
Digital illustrations
Working women, let us conquer knowledge and learning. Let us become masters of our trades. Let
us become shock workers, innovators and rationalisers. Let us develop socialist labour competition.
Red salute to women shock workers whose efforts help speed up the realisation of the plan – building
socialism in our country!
Long live 8th March, international day of solidarity of women in the struggle against warmongers!
�Long live the unity of the democratic movement of women – a strong factor at the peace front!
Women of Yugoslavia reject the defamation of our beloved country, our Central Committee and
Comrade Tito, under whose leadership we are building socialism!
People’s teachers – live up to your name and help raise the new socialist man!
AFŽ
��Peasant women, let us strive to improve our economy, let us strengthen the existing co-operatives
and start new ones. Let us fight for greater yields. Long live the socialist transformation of the village!
�Red salute to the women of China, who stand together with their people on the brink of the final
victory over the enemy in their struggle for freedom and independence and for new social relations.
�THE CREATION OF THE
NEW YUGOSLAV WOMAN –
EMANCIPATORY
ELEMENTS OF MEDIA
DISCOURSE FROM THE
END OF WORLD WAR II
DANIJELA
MAJSTOROVIĆ
�88
DANIJELA MAJSTOROVIĆ
THE CREATION OF THE NEW YUGOSLAV WOMAN – EMANCIPATORY
ELEMENTS OF MEDIA DISCOURSE FROM THE END OF WORLD WAR II
The end of WWII is the period of construction of the new Yugoslav woman who
actively participates in the war, educates herself and enters the world of work,
whilst the emancipation of women from the shackles of patriarchal culture was
one of the “undisputable tasks of the Women’s Antifascist Front (henceforth
AFŽ)”.1 In that period, which saw an historical breakaway from predominantly
agrarian economics and a society in which education was mostly reserved for
women from the upper social strata, the conditions were met for the education
of women on a scale never seen before, and for the launching of a process of
modernisation, which could not have taken place without a serious disruption of
patriarchal culture.2
This emancipation did not put an end to patriarchy, far from it; but if we look at
the women’s media from that period (Naša žena, Glas, Žena u borbi), we see that
women are represented and equal subjects: they are combatants, nurses, workers, People’s Heroes (narodni heroji), etc., rather than passive on-lookers. A Yugoslav woman was to be modern and educated, dedicated and determined, “neither a Serb, nor Croat, nor a Muslim,” but rather all three, a Yugoslav. The aim
of this chapter is to look at the issues of the magazine Nova žena from 1945–1946
available in the AFŽ archive, and describe the main emancipatory discourses
addressing women, outline the argumentative and rhetorical strategies, metaphors and lexical and grammatical elements used to constitute this new Yugoslav woman, as well as to establish links between these historiographic insights
and today’s so-called post-socialist moment in history.
1. Entering the Archive
In Yugoslav post-socialism, after all the wars, the plundering of the commons,
the ethnic cleansing, rape and the associated historical revisionism, the regime
of gender inequality still contests the affixation of feminine suffixes to words
denoting occupations, for instance, fighter–fighteress.3 By way of response, the
Banja Luka poet Dragan Studen titled his collection of poems Borkinje (Fighteresses), as early as 1982. In the opening poem he speaks through a woman, a
fighter, warrior who is addressing us in the future:
1
Sklevicky, Lydija. Konji, žene, ratovi. Zagreb: Ženska infoteka, 1996. pp. 25.
2
Ibid. pp. 135.
3
http://www.blic.rs/kultura/kako-reci-zena-borac-ili-borkinja/k7r6r7e
�THE LOST REVOLUTION:
WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT
BETWEEN MYTH AND FORGETTING
89
We shall write it down in coal
We shall fan the fire
And be remembered
If we step into the picture
Hanging on the wall
Only ourselves we will resemble
We shall never stop
Tossing the soil out of the trench
Lest it smother us
Thickened time
We shall slice into slices
And the hopeless knife
Shall burn in the core
If we step into the picture hanging on the wall
We will remain there
Forever and for evermore
Writing about the experience of women in WWII, some forty years after the fact,
he reminds us that “in harm’s way […] is our way out […] in our doom is our survival”, hinting that in the decisive moments of world history people went to fight
and die to be able to live. This collection is part of a larger archive on women in
the Narodno-oslobodilačka borba (henceforth NOB), and it inspired me to write
about the AFŽ archive today, on the semi-periphery of Europe in late-stage capitalism, in post-war, post-socialist countries like today’s Bosnia and Herzegovina.
Thanks for the great step forward made by women – peasants and workers, first
and foremost – are owed to female organising under the auspices of the AFŽ.
The AFŽ was active from 1943 to 1953, first in the Democratic Federal Yugoslavia
(DFJ) and subsequently in the Federal People’s Republic of Yugoslavia (FNRJ)
and it made possible a wide participation of women in all spheres of People’s
liberation struggle. Although the AFŽ initially was not focused on female issues,
but rather on harnessing the volunteer energy of millions of women to ensure
victory in the struggle against fascism4, it was an organisation which, during WWII
and the Yugoslav socialist revolution, undoubtedly influenced the modernising
change that women fought for and won.
4
Jancar-Webster, Barbara. Women and Revolution in Yugoslavia: 1941–1945. Denver: Arden Press,
1990. pp. 122.
�90
DANIJELA MAJSTOROVIĆ
THE CREATION OF THE NEW YUGOSLAV WOMAN – EMANCIPATORY
ELEMENTS OF MEDIA DISCOURSE FROM THE END OF WORLD WAR II
If the point of archival research is to find a lived experience in the past in order
to demonstrate that what we know and the way we speak and act have not been
around since the beginning of time and will not be around till the end of time,
and are therefore subject to change, then the archive is not the sum of all the
documents it preserves, but an historical framework for the conditions of a
statement.5 A reactivation of past statements may offer guidelines on how to set
ourselves free from our own archive, “impossible for us to describe”,6 to be able
to think and act differently today. The intention is not to “try to restore what has
been thought, wished, aimed at, experienced, desired by men in the very moment
at which they expressed it in discourse” but to “join [analysed discourse] in its
identity” by understanding it through “a rewriting […] a regulated transformation
of what has already been written.”7
The meeting of female struggles from two different historical moments, the
present one and that from seventy-odd years ago, is necessary not only for the
fight against historical revisionism, but also for thinking of a new kind of political
action aimed towards achieving equality for all. The crisis in which we live resembles the one from the 1930s and 1940s, given that the processes of the restauration and rehabilitation of these crises are yet again connecting capitalism,
fascism and rising inequality. As we learn from the report by Cana Babović presented at the First State Anti-Fascist Conference of the AFŽ held on 8 December
1942, it was precisely the anti-fascist struggle during the Spanish Civil War, and
the position of women in the USSR, where women enjoyed “full equality” and
“participation in the economic and political life of the country” that inspired Yugoslav anti-fascist women to start publishing as early as the 1930s:
During the bloody events in Spain in 1936, when our women began their
struggle against war and fascism, we saw the emergence of “Žena danas”,
a gazette of young anti-fascist women, in Belgrade. The journal had an
enormous role to play in the gathering and organising of women. It reached
every corner of our country, showed women what fascism had in store for
them, raised their political awareness, deepened their hatred of fascism
and gave them strength in their struggle for equality. The same role was
played by the gazette of Croatian anti-fascist women “Ženski svijet”.8
5
Foucault, Michel. The Archeology of Knowledge. New York, NY: Pantheon Books. 1972. pp. 128–129
6
Ibid., 130.
7
Ibid., 152.
8
Babović, Cana. “Organizaciono pitanje AFŽ” report presented at the First State Conference of the
AFŽ, 8 December 1942, Archive of the Anti-Fascist Struggle of Women of Bosnia and Herzegovina
and Yugoslavia, http://www.afzarhiv.org/items/show/231, accessed on 20 September 2016.
�THE LOST REVOLUTION:
WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT
BETWEEN MYTH AND FORGETTING
91
Although I relied on all kinds of documents available in the digital AFŽ archive,
the basis of this research is formed by the journal Nova žena9 as the first gazette
of the AFŽ BiH, the first issue of which was published in February 1945, and the
last issue available in the archive, issue 20, in November 1946. As a propaganda
tool of the AFŽ and the Communist Party of Yugoslavia (CPY), in addition to the
subscriptions and membership fees, it was financed through the “selling of collected rags to the ironworks.”10 11 The journal was distributed to women in villages and towns to help bring them to literacy and attract them to the tasks and
the work of the organisation. In early 1946, the journal had a circulation of 10,000
copies, and by July 1947 it had reached 22,000.12
Although it focuses on a short period of time at the very end of the war or the beginning of peacetime, the analysis presented in this chapter examines the fifteen
issues of the magazine published in the period 1945–1946, describes how this
“new” Yugoslav woman was constituted through media discourse and establishes
links between such historical insights and today’s life in the so-called “desert of
post-socialism.”13 I was primarily interested in the emancipatory elements of media discourse promised to women by the new socialist era in which the new woman was made. I see these elements, in the broadest possible sense, as the largest
scale inclusion of women in the social and political life of the new Yugoslavia and
BiH, entering the world of work, gaining rights, learning to read and write, etc.14
What is the relationship between modernisation, emancipation and patriarchy
in this context? Modernisation was brought to BiH precisely by socialism after
1945,15 through the largest scale education of everyone, especially women, as its
precondition. Nova žena unabashedly addresses women as equal subjects and
9
The magazine Nova žena was mostly published in Sarajevo, but several issues were published in
Belgrade. The first issue was set and printed in Cyrillic, whilst the subsequent issues used both
Cyrillic and Latin alphabet. It was the official gazette of anti-fascist women of BiH. Issues 7, 11, 15,
16 and 19 are unavailable and were not included in the analysis.
10
Glavni Odbor AFŽ-a BiH, “Okružni Odbor AFŽ Sarajevo Zemaljskom Odboru AFŽ-a – Zapisnik sa
sastanka Okružnog odbora AFŽ-a Sarajevo održanog 24. i 25.11. 1945” Arhiv BiH, Sarajevo, Kutija
1, 13/6, 1945.
11
What was probably meant is “scrap iron” (translator).
12
Glavni Odbor AFŽ-a BiH, ‘Materijali sa Drugog Kongresa AFŽ-a BiH održanog 12 – 13 jula 1947’,
Arhiv BiH, Kutija 3, 1543/109, 1947.
13
Horvat Srećko and Štiks Igor, Welcome to the Desert of Post-Socialism. London: Verso, 2015.
14
Pantelić, Ivana. Partizanke kao građanke: društvena emancipacija partizanki u Srbiji, 1945-1953,
Belgrade: Institut za savremenu istoriju, Evoluta, 2011.
15
Sklevicky, Lidija. Konji, žene, ratovi, Zagreb: Ženska infoteka. 1996. pp. 134.
�92
DANIJELA MAJSTOROVIĆ
THE CREATION OF THE NEW YUGOSLAV WOMAN – EMANCIPATORY
ELEMENTS OF MEDIA DISCOURSE FROM THE END OF WORLD WAR II
represents them as such: they are fighters, nurses, workers, people’s heroes,
etc., not passive onlookers. The entry of women to the labour market because of
the demands of urbanisation, industrialisation, reconstruction and construction
itself meant a serious disruption to patriarchal culture,16 and one can talk about
women’s emancipation from the shackles of patriarchy in BiH and Yugoslavia only
in the context of the socialist state.
As for the relationship between the emancipatory and modernising on the one
hand and the patriarchal on the other, I see the Balkan patriarchy as a complex
of hierarchical values engraved into the social structure of pre-modern, agrarian, pastoral economies and culturally traditional, religious societies in which the
dominant role is played by men while women are subjugated in the context of the
protective family and household.17 In the early days of the NOB, women started to
fill “vacant positions of power” through their participation in the fight, the work
of the CPY and the People’s Front (Narodni front, henceforth NF), and through
organised work in the AFŽ in the rear.18 In this sense, we can tentatively talk about
temporary depatriarchalisation or depatriarchalising potential as a temporary
loosening of patriarchal regimentation brought about by a mass organisation of
women ready to fight and ready for change, free education, access to the world of
work19 and social mobility within a generation for all, especially for women.
With all this in mind, based on the Nova žena corpus available in the archive, I
analyse the role of the AFŽ under the following aspects:
a. The role of the AFŽ in an international context
b. The role of the AFŽ in the struggle against fascism and the struggle for
equality (depatriarchalising potential)
c. The role of the AFŽ in the creation of the new Yugoslav woman through joint
struggle and sisterhood of Croat, Muslim and Serb women, and
d. The role of the AFŽ in the process of the largest-scale literacy drive in the
history of BiH
16
Ibid., 135.
17
Halpern, Joes, Kaser Karl, and Wagner, A.Richard. “Patriarchy in the Balkans: Temporal and
Cross-Cultural Approaches” in: Household and the Family in the Balkans, ed. Karl Kaser. Graz:
University of Gratz Lit Verlag, 2012, pp. 49.
18
Dugandžić, Andreja and Jušić, Adela “Intervju sa Stanom Nastić,” Archive of the Anti-Fascist
Struggle of Women of Bosnia and Herzegovina and Yugoslavia, accessed on 21 November 2016,
http://www.afzarhiv.org/items/show/285.
19
This was the case with my parents, who were born in BiH in the early 1950s in rural poverty, but
were able to study in Novi Sad and Sarajevo, find appropriate jobs in Bihać and become middle
class in Yugoslav socialism.
�THE LOST REVOLUTION:
WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT
BETWEEN MYTH AND FORGETTING
93
and in reference to the present moment in the underdeveloped and impoverished post-Dayton BiH, possibly the largest “desert of post-socialism” in which
the possibility of social change is hardly discernible, excepting the short-lived
protests of February 2014. This can be seen from:
1. The peripheral status of BiH society in relation to the EU countries, and
the lack of internationalisation which affects the comparability and visibility of the social demands and struggles in the centre and on the periphery
2. Insufficient collective mobilisation of women in the new post-socialist state,
in spite of the proliferation of identity politics and gender mainstreaming
which promotes liberal ideas of female human rights, individualism and
entrepreneurship and disregards, for instance, the rights of women workers and the unemployed.
3. The lack of a definite relation to fascistoid policies due to the nationalisms
enshrined in the Dayton constitution stoked by anti-Yugoslav and anticommunist sentiments which mask the relations of inequality contingent
on authoritarian capitalism of the new post-socialist state and are “natural
allies” of the Balkan patriarchy (post-socialist repatriarchisation)
4. The rise of illiteracy, inaccessibility of education for the broad masses, and
generally bad and corrupt education in the country.
2. Why the Archive? Some Theoretical and Methodological Insights
The Discourse-Historical Approach to critical discourse analysis (CDA) is politically committed to social change,20 and it sees identities as contextually
contingent and dynamic moments which are constructed, perpetuated and deconstructed within a discourse, and therefore assume different forms.21 Considering the historical and political context, as well as the earlier research on
the AFŽ, I approached the texts via an analysis of the topics as hierarchicalised
semantic textual macrostructures,22 topoi as basic argumentative structures of
discourse,23 as well as standard tropes such as metaphors and similes. In addi20
Fairclough, Norman. Language and Power. London: Longman, 1989
21
Wodak, Ruth, De Cillia, Rudolph, Reisigl Martin and Liebhart, Karl. The Discursive Construction of
National Identity. Edinburgh: EUP, 1999, pp. 3–4.
22
Van Dijk, Teun. Elite Discourse and Racism. London: Sage, 1993, pp. 33.
Žagar, Igor. “Topoi in critical discourse analysis”. Školsko polje Vol. 20 (5/6) (2009), 47–75.
23
�94
DANIJELA MAJSTOROVIĆ
THE CREATION OF THE NEW YUGOSLAV WOMAN – EMANCIPATORY
ELEMENTS OF MEDIA DISCOURSE FROM THE END OF WORLD WAR II
tion, I attempted to establish the relevance of the emancipatory potential of the
day for the present moment in BiH through an analysis of these problems and
the discourses attached to them.
In a methodological sense, I see Discourse-Historical Analysis (DHA)24 as a way
to show how a reinvented tradition and past are doctored to fit the present moment: the AFŽ propaganda from 1945–1946 responded to the actual needs of
women, but that could not have been discerned by reading Nova žena only, it was
necessary to read archived minutes of AFŽ meetings too. Our present persistently appeals to tradition, but the AFŽ is omitted from that tradition. Useful in
that regard is the cultural-materialist insight that tradition is an element which
makes possible the continuity of past and present, but also an
intentionally selective version of a shaping past and a pre-shaped present,
which is then powerfully operative in the process of social cultural definition
and identification. […] From a whole possible area of past and present, in a
particular culture, certain meanings and practices are selected for emphasis
and certain other meanings and practices are neglected or excluded.25
In researching women’s discourse and discourse about women at a given historical moment, another particularly useful insight is provided by Gadamer’s26
observation that the more complicated the content we need to understand, the
more individual elements become relevant, which in turn necessarily makes our
horizon of understanding richer and broader. Entering an archive from WWII is
important for gaining transgenerational insights into the past of Bosnian-Herzegovinian and Yugoslav women from that period, as well as for examining its
interpretative productivity in relation to the problems women in BiH are facing
today. Only then can we (tentatively) speak of a fusion of these horizons (Horizontsverschmelzung) which makes possible the actualisation of Benjaminesque
The Discourse-Historical Approach (DHA) tries to minimise the risk of excessive subjectivity on the
part of the researcher. This subjectivity is also subject to inclusion or exclusion, and to act through
triangulation, its fundamental constitutive principle, on the basis of the widest possible variety
of information, methods, theories, background information, etc. In this regard, DHA attempts
to “integrate much available knowledge about the historical sources and the background of the
social and political fields in which discursive “events” are embedded” (Wodak 2011, 65) in order
to “denaturalize the role discourses play in the (re)production of noninclusive and nonegalitarian
structures under certain social circumstances” (Wodak 2015, 2). In doing so, this Critical
Discourse Analysis or Critical Discourse Studies method sees discourse as connected with other
semiotic structures and material institutions which jointly reproduce society through semiosis as
the process of signification.
25
Williams, Raymond. Marxism and Literature. Oxford: Oxford University Press, 1979. pp. 115.
26
Gadamer, Hans, Georg. Istina i metoda. Sarajevo: Veselin Masleša, 1978.
24
�THE LOST REVOLUTION:
WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT
BETWEEN MYTH AND FORGETTING
95
historiography of the oppressed where, acting in the light of “experience with
the past”, a “battling, oppressed class” is the “subject of historical cognition.”27
It is precisely this oppression that remains constant when it comes to thinking
and acting after experiencing war and its aftermath, which brought loss, poverty
and peripherality, nationalism, unemployment and precarity, and illiteracy, all
of which survive to this day. All this together makes it more difficult for women,
but also for men, to organise and change their social position, by contributing to
the creation of such an oppressed class which loses its combativeness due to its
inability to articulate its own position as the subordinated class. In this regard,
knowledge about the AFŽ is crucial for a transhistoric fusion of the horizons because it carries the potential to imagine struggle and a different world, precisely
because they articulated this position and tried to solve the problems in an organised manner. I attempt to show this through critical analysis of the elements
I have recognised as having been emancipatory at the time, and to address them
in relation to the present moment.
The task of the historical materialist is to constructively attempt to (re)articulate the historiographic form without returning nostalgically to a past story,
recognising it instead as “a mark, a trace.”28 Only in a rupture, “[w]here thinking suddenly halts in a constellation overflowing with tensions, [and] yields a
shock” lies “a revolutionary chance in the struggle for the suppressed past.”29
In addition, archival research is never just “the question of a concept dealing
with the past which might already be at our disposal or not at our disposal, an
archivable concept of the archive. It is a question of the future, the question of
the future itself, the question of a response, of a promise and of a responsibility for tomorrow” because the meta-archive and the original of any text exist
only “in the times to come.” If we wish to find out what the archive means, “we
will only know in the times to come. Perhaps. Not tomorrow but in the times to
come, later on or perhaps never.”30 At any rate, the first step is the interpretation
of archivalia which “illuminate[s], read[s], interpret[s], establish[es] its object,
namely a given inheritance, by inscribing itself in it, that is to say by opening it
and by enriching it enough to have a rightful place in it.”31
27
Benjamin, Walter. On the Concept of History.
https://www.marxists.org/reference/archive/benjamin/1940/history.htm
Chowdhury, Aniruddha. “Memory, Modernity, Repetition: Walter Benjamin’s History”. Telos: Critical
Theory of the Contemporary 2008 (143), 36.
29
Benjamin, op.cit.
28
Derrida, Jacques. Archive Fever: A Freudian Impression. Chicago: The University of Chicago Press,
1996. pp. 27.
31
Ibid., 67.
30
�96
DANIJELA MAJSTOROVIĆ
THE CREATION OF THE NEW YUGOSLAV WOMAN – EMANCIPATORY
ELEMENTS OF MEDIA DISCOURSE FROM THE END OF WORLD WAR II
3. The AFŽ and the New Woman
3.1. The AFŽ and the International Context
The peripheral status of BiH society in relation to Europe is the consequence of
internal strife in BiH itself, a country in which the only manifestation of internationalism is geopolitical loyalty to Russia, Croatia or Turkey. This is exacerbated
by exclusivist, sometimes fascist political practices of Western Europe and North
America, such as the control of the increasing numbers of migrants and workers
from BiH and other peripheral countries, the rigorous visa policy, the volatility of
the conditions for EU accession and the treatment of the Balkans and BiH as a
“case”. Today there are virtually no forums in which women from the so-called
first and the third world participate and make decisions on an equal footing, whilst
the Europeanisation in BiH, conducted via the Office of the High Representative
(OHR) and the EU Special Representative (EUSR) is nothing but colonisation of
an underdeveloped Other via the introduction of liberal democracy, privatisation
of public companies, the so-called free market, economic reforms and austerity.
This Europeanisation is negotiated with ethnonational political elites only.32
Nova žena in the period 1945–1946 was characterised by a strong internationalist
spirit brought to bear on the issues regarding the “East” as well as the “West”.
There was quite casual talk of the “brotherhood of Bulgarian people and our
people”33 and the “role played by the women of Albania in the struggle for the
freedom of their homeland” (Nova žena 8: 17–18, 1945). In May 1946 we learn that
3,000 apprentices from all over Yugoslavia, “[of whom] 150 [were] from BiH” were
accepted for apprenticeships in “the brotherly Czechoslovakia” in order to receive
their vocational training over three to four years (Nova žena 14:12, 1946). Many
issues featured social-realist narratives, mostly from the Soviet context, which
described work enthusiasm, shockworkership and the self-sacrificing nature of
the “fair-complected” Russian woman as an embodiment of the partisan promise
of post-war life.34 In the August issue (Nova žena 5:6, 1945), we read about the visit
of a delegation of Soviet women to Sarajevo referred to as “the joy and happiness
we dreamed of for years”:
32
Majstorović, Danijela, Vučkovac, Zoran and Pepić, Anđela, “From Dayton to Brussels via
Tuzla: Post-2014 Economic Restructuring as Europeanization Discourse/Practice in Bosnia and
Herzegovina”. Journal of Southeast European and Black Sea Studies 15(4) (2015), 661–682.
Nova žena, Archive of the Anti-Fascist Struggle of Women of Bosnia and Herzegovina and
Yugoslavia, 8: 5, 1945., http://afzarhiv.org/files/original/c130e1fc9258a352e2e949767c6990e9.pdf
Note – due to the large number of citations from the Nova Žena magazine, they are integrated in the
running text and contain issue number, page number and the year of publication. The issues of Nova
žena referred to here are available online at www.afzarhiv.org in the category Periodicals.
34
Jancar-Webster, op. cit., pp. 119.
33
�THE LOST REVOLUTION:
WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT
BETWEEN MYTH AND FORGETTING
97
The raptures peaked when Evgeniya “Zhenya” Zhigulenko – a pilot and
Hero of the Soviet Union who flew the aeroplane the delegation arrived
on showed up on the balcony. She is an approachable and agreeable
woman whom we met a long time ago through Polina Osipenko, Valentina
Grizodubova and other brave women pilots we read about and admired
even as they were just training for the great feats they were to accomplish
in the war of people’s liberation. Zhenya greeted us on behalf of the Red
Army fighters, on behalf of the women who are now returning from the
army to work in fields and factories, to carry out the task of reconstructing
the country with as much success as they had in fighting fascism.
Although the purpose of such reporting was to raise international antifascist
consciousness and boost morale, such pieces valorised courage, female togetherness and solidarity. Homage to the heroism of a woman who fought in
the war and flew an aeroplane to Sarajevo, even though she had to “return from
the army to work in fields and factories”, is not something that can be found in
today’s media. If she is mentioned at all, it is as a pilot of an airline, not a Red
Army pilot. This Stakhanovitesque promise of social mobility achieved by going
from a peasant to a kolkhoz leader or a state official, and social care provided to
pregnant workers whereby “the future mother feels the care of the collective”
is not recognised as newsworthy by today’s media. Joint international mobilisation is present in humanitarian efforts, such as cancer prevention or domestic
violence prevention, but joint antifascist fight is and remains a blind spot of today’s media. Work, partnership and motherhood are treated in an individualist,
consumerist manner, with frequent appeals to the topos of the “super woman”35
36
who is always dolled up, has a fantastic job and education, three kids and a
husband, and is able to do (and buy) anything.
When it comes to the participation of Bosnian-Herzegovinian women in international female organisations, we see that they were zealously preparing for
the First International Congress of Women, convened on 26 November 1945 on
the motion by “comrade Cotton”, the founder and president of the Women’s International Democratic Federation (WIDF). The WIDF and Eugénie Cotton are
to a great extent absent from Western feminist historiography,37 although the
35
Majstorović, Danijela and Mandić, Maja. “What It Means to Be a Bosnian Woman: Analyzing
Women’s Talk Between Patriarchy and Emancipation” in Living With Patriarchy—Discursive
Constructions of Gendered Subjects Across Public Spheres, ed. Danijela Majstorović i Inger Lassen
(Amsterdam: John Benjamins, 2011), 97.
36
Majstorović, Danijela. “(Un)Doing Feminism in Post-Yugoslav Media Spaces”. Feminist Media
Studies 16(6) (2016), 1093–1108.
37
De Hahn, Francisca “The Women’s International Democratic Federation (WIDF): History, Main
Agenda, and Contributions, 1945–1991.” http://wasi.alexanderstreet.com/help/view/the_womens_
�98
DANIJELA MAJSTOROVIĆ
THE CREATION OF THE NEW YUGOSLAV WOMAN – EMANCIPATORY
ELEMENTS OF MEDIA DISCOURSE FROM THE END OF WORLD WAR II
WIDF was the biggest and most influential international female organisation after 1945. From its beginnings the WIDF developed a profile of a leftist and feminist organisation which gathered communist women but also progressive noncommunists from all over the world, including the US, Soviet Union and China.38
When we entered Palais de la mutualite on 2 November, many of us saw the
trappings of a great international conference for the first time: long desks at
which delegations sat and went through documents and notes, on every desk
plates with inscriptions such as China, India, Latin America, the USSR, Yugoslavia, Romania – the names of forty countries, forty nations that want the
eradication of fascism, democracy and peace; then there are loudspeakers,
spotlights, interpreters who make announcements in three different languages; above the podium a great emblem of the Congress – a dove with an
olive branch and a globe. Just before the opening, the hall was echoing with
nervous hubbub in several dozen different languages. (Nova žena 12:5, 1946)
The Bosnian-Herzegovinian delegates participated in these congresses on equal
footing and reported about them, which further points to a strong internationalist drive of female organisations and movements with a wider political agenda,
female organisations from the so-called Third World, as well as those with a socialist, socialist-feminist or pro-communist orientation. As cold war attacks on
the WIDF had a “negative impact on the state and location of, and access to, the
WIDF archive and the possibility of gathering materials through oral histories”,
the accomplishments of this organisation were not inscribed in the collective
feminist memory. Because a searchable, digitalised AFŽ archive was not available until recently, the organisation, being part of a socialist state structure, saw
its feminist potential denied by Western feminists,39 while historians and anthropologists who recognised feminism in female socialist organisations in Eastern
and South-eastern Europe were labelled revisionists.40 41 Thus Lepa Perović reinternational_democratic_federation_widf_history_main_agenda_and_contributions_19451991,
accessed on 20 September 2016.
38
Writing about some of the reasons for such exclusion, de Haan lists the accusations of pro-Soviet
activities made by the U.S. House Un-American Activities Committee (HUAC) in 1949, when the
influence of the WIDF started to weaken, and the focus of Western feminist historiography shifted
mostly to liberal feminism and gender (author).
39
Funk, Nanette. “A Very Tangled Knot: Official State Socialist Women’s Organizations, Women’s
Agency and Feminism in Eastern European State Socialism”. European Journal of Women’s Studies
21(4) (2014), 344–360.
40
Bonfiglioli, Chiara. “Revolutionary Networks. Women’s Political and Social Activism in Cold War
Italy and Yugoslavia (1945–1957)”, PhD thesis, University of Utrecht, 2012).
41
Ghodsee, Kristen. “Untangling the Knot: A Response to Nanette Funk”. European Journal of
Women’s Studies 22, no. 2 (2015), 248–252.
�THE LOST REVOLUTION:
WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT
BETWEEN MYTH AND FORGETTING
99
lates that the preparatory committee of the Congress “included delegates from
England, America, Soviet Union, China, France, Spain, Yugoslavia, Italy, Hungerry
[sic], Romania, Poland, Bulgaria, Brazil, Portugal, Australia, Catalobia [sic], Belgium, Greece, Czechoslovakia and Sweden” and that it decided to “include delegates from the countries which are still not represented” and that “colonies, too,
may have their representatives who will be completely independent” (Nova žena
8:5–6, 1945).
3.2. The Fight against Fascism and Attaining Equality
The goals of the Paris congress of women were to achieve co-operation of women
worldwide on the following, rather progressive programme, which outlines the
same issues the AFŽ insisted on during and after the war:
1. Destroy fascism and ensure democracy
2. Prepare a bright future for new generations
3. Give women the rights listed in the International Charter of Women.
As mothers: the right to bear children in a world free from horrors, poverty and
war, in which every government will provide them with necessary social
and health protection and appropriate housing.
As workers: the right to work in all branches of industry and practise all professions, to receive equal pay for equal work, the right to access vocational
education on an equal footing with men, the right to be appointed to responsible positions; the ending of exploitation of women as a cheap labour
force and the improvement of working conditions.
As citizens: equality with men before the law and full democratic freedom of
expression, the right to vote and sit on judicial councils and participate in
government and international institutions (Nova žena 8: 5–6, 1945).
Anti-fascist struggle and the attainment of equality such as suffrage were among
the goals in Yugoslavia even before the congress, thanks to the influence of the
anti-fascist struggle in Spain and the attainment of equality by Soviet women.
According to Cana Babović, who spoke at the State Conference of the AFŽ on 8
December 1942, these two demands represented a key difference between bourgeois feminists and Yugoslav anti-fascists who were jointly active in the “female
movement” of the day even before the war broke out in 1941, and eventually led
to a schism:
Progressive women of Yugoslavia, that is, anti-fascists, thought that the
struggle of women against fascism and war was best lead by gathering
and connecting women in a single organisation. Anti-fascists joined exist-
�100
DANIJELA MAJSTOROVIĆ
THE CREATION OF THE NEW YUGOSLAV WOMAN – EMANCIPATORY
ELEMENTS OF MEDIA DISCOURSE FROM THE END OF WORLD WAR II
ing feminist organisations and started the work of all women of Yugoslavia against war and fascism. Among the actions taken by women in their
struggle for equality, the most notable was the drive for suffrage which
was organised in the entire country, led by anti-fascists and had at the
time, in 1939, a distinct anti-war and anti-fascist character. […] The leadership of the bourgeois feminist organisations disgracefully betrayed the
women’s struggle, renouncing their own anti-war programme so that they
would not have to fight fascism too, the two being inseparable. During the
great struggle for the right to vote, they were not only passive, they also
sabotaged the struggle of the anti-fascists.42
War was close at hand and great numbers of women were left unorganised, so
the CPY needed to “mobilise women through the AFŽ to ensure victory in the war
as well as to convince women that the victory of the Partisans will mean a brighter future for them.”43 In that regard, the AFŽ was “the most fascinating example
of a relatively small group of communists working meticulously on the ground,
in wartime conditions, and quickly succeeding in convincing great masses of
women to help in partisan warfare in exchange for new rights after the war.”44
Still, the relation of equality between men and women was ambivalent the whole
time. On the one hand, it was undeniable that the top echelons of the Party were
male-dominated and steeped in patriarchal tradition, as female partisans were
wont to say that they “were sent” and “allowed” to do things.45 Such “male politics” were connected with the strict military and political discipline necessary to
win the war, which is corroborated by the fact that, in spite of the lip service paid
to the equality of women to men in political life and all areas of social activity, at
the First Session of the Country Anti-Fascist Council for the People’s Liberation
of BiH (henceforth ZAVNOBiH) there were only four women out of 247 delegates:
Mevla Jakupović, a worker from Tuzla, Zora Nikolić, a worker from Sarajevo, captain Danica Perović from Banja Luka, head of the XI Division hospital and Rada
Vranješević, a student and member of the Central Committee of the AFŽ.46
On the other hand, according to Milka Kufrin, “equality of men and women existed only at the platoon level”,47 which was confirmed in earlier interviews by
the few surviving female Partisans in BiH, Stana Nastić from Sarajevo and Milica
42
Babović, “Organizaciono pitanje AFŽ”.
43
Jancar-Webster, op. cit., pp. 114–116.
44
Katz, Vera. “O društvenom položaju žene u Bosni i Hercegovini 1942.-1953.” Prilozi 40 (2011), 138.
45
Jancar-Webster, op. cit., p. 106.
46
ZAVNOBiH, dokumenti 1943-1944, vol. I, (Sarajevo: IP Veselin Masleša, 1968), 58–63.
47
Jancar-Webster, op. cit., p. 99.
�THE LOST REVOLUTION:
WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT
BETWEEN MYTH AND FORGETTING
101
Stanarević from Banja Luka. By fighting alongside men in the anti-fascist struggle, women won freedom they never knew before and started to actively work on
their enlightenment and the improvement of their social position. “Those who
quietly put up with all the hardship before the war”, “have been elevated to the
rank of valiant freedom fighters (Nova žena 1:6, 1945)” determined to never go
back “to the old ways”. It is precisely the relation between “the old ways” and
“the new” which was changed during the anti-fascist struggle that makes up the
dominant topos in Nova žena, whereby it is observed of the old ways:
Let us remember the old ways. In our peasant households it was important
for a woman to be strong and obedient. We had to do the hardest work, without any recognition. […] We were illiterate, we had no idea what was happening in the world and what was upon us. They said it was not a woman’s
business. It is no wonder then that we are so firmly attached to the struggle.
[…] That is why we are all united in our struggle for the old ways to never
return. (Soja Ćopić, Nova žena 1:7, 1945).
When it comes to family rights – the “new ways” that were sweeping through
social and political life – as early as 1942 the Regulations of Foča (“Fočanski propisi”) were drafted as the first legal act of socialist Yugoslavia, and the Yugoslav
woman won the right to vote and run for office, civil marriage and divorce were
introduced, as well as equality before the law, recognition of the rights of children
born out of wedlock, equal pay for equal work, and access to hospitals and kindergartens, all typical socialist demands. It is precisely in Nova žena 1946 9 and
1946 10 1–3 that we read that “children born out of wedlock [had] equal rights
as the children born in wedlock”, which had previously been unimaginable, as if
“marriage and family, in comrade Kardelj’s words, were too serious institutions
for the state to leave them to some other organisations”, and the state organised
kindergartens for mothers to be able to work.
The state of female workers’ rights where few women make their living in nonagrarian economy in a country which had just emerged from a war is best illustrated by the 1931 census data. According to the Census, BiH had 1,138,515 women (around 46 percent) and 1,185,040 men, while “84.1 percent of the population
[was] made up of peasants living from agriculture, forestry and fishing”.48 On the
other hand, Dobrojević49 claims that “in 1951, according to the official statistics,
48
Brkljača, Seka. “Bosna i Hercegovina u prvim godinama Drugog svjetskog rata od 1939. do 1941.
godine,” in: Bosna i Hercegovina 1941: novi pogledi : zbornik radova, ed. Husnija Kamberović
(Sarajevo: Institut za istoriju, 2012), 16.
49
Ivana Dobrivojević, “Od ruralnog ka urbanom: modernizacija Republike Bosne i Hercegovine
u FNRJ 1945–1955” in: Identitet Bosne i Hercegovine kroz historiju: zbornik radova, ed. Husnija
Kamberović (Sarajevo: Institut za istoriju, 2011), 19.
�102
DANIJELA MAJSTOROVIĆ
THE CREATION OF THE NEW YUGOSLAV WOMAN – EMANCIPATORY
ELEMENTS OF MEDIA DISCOURSE FROM THE END OF WORLD WAR II
the number of female workers was 90 percent higher than in 1939”, while “the
most dramatic rise was recorded in Bosnia and Herzegovina, where the number
of women in work increased two and a half times.” The post-revolutionary period
represented an historical break with the agrarian economy and capitalism of “the
old Yugoslavia” and created jobs for everyone, especially women, but it was not
without its contradictions. Still, this shift in valorisation of work carried the promise of a new way life never before seen. This is what Vida Tomšić, the first chairwoman of the AFŽ, in her report titled “O radu i zadacima žena na socijalnom
staranju” (“On the Work and the Tasks of Women in Social Care”):
As we are trying to build a strong Yugoslavia that could stand on its own feet
economically we are facing the great task of creating better life conditions
for the broadest working masses […] This is not just about renewing the old
Yugoslavia, we are aiming higher. We are trying to create a way of life that
never existed in Yugoslavia before. (Nova žena, 5:4, 1945).
Although the emancipation of women in socialist Yugoslavia did not mean the
end of patriarchy or jobs for all women, it did have an enormous positive impact
on the attainment of equality and made it possible for masses of women to enter
the world of work50 by “aligning the interests of women with the interests of the
proletariat”51 during WW II. In addition, the combativeness, anti-fascism, internationalism and political enlightenment working in conjunction helped women
organised in the AFŽ, especially in its early years, until 1947, “to think like statesmen first and foremost”, which essentially laid the groundwork for the realisation
of all the equal rights won in battle.52
3.3. Common Struggle: National Sisterhood and Unity
In her two poems titled “Uz mangal” (“By the Hot Coal Pan”) and “Žena s transparentom” (“The Woman With a Protest Sign”) (Nova žena 12:27, 1946) Razija
Handžić talks about “Muslim women old and new”. Describing the way they move,
in the former poem she says: “In grim garbs and black veils as though in a dream
they glide away, like blinded birds, like vestals accurs’d, on they glide on a sunny
day”, and in the latter: “to reach the women at the congress, swaying like heavy
seas, the one in the veil holding a sign would wade through blood, it seems”.
50
Jancar-Webster, op. cit., p. 2.
51
Ibid., 122.
52
Ibid. 117.
�THE LOST REVOLUTION:
WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT
BETWEEN MYTH AND FORGETTING
103
Revolutionary ardour, struggle, unity and literacy drives were highlighted through
“the new”, while the valorisation of individual suffering and sacrifice in the struggle against fascism was transformed into a matter of national importance.53 Of
national importance for the new Yugoslavia were also “equality and co-operation
between all the nations and Croat-Serb sisterhood”, while “for the tradition-bound
Muslim women […] joining and working for the AFŽ meant a new life.”54 Still, an
analysis of Nova žena indicates that it was upper-class Muslim women like Vahida
Maglajlić, “the only Muslim (Bosniak) People’s Hero”, her mother Ćamila (kadi’s
wife) and her whole family in Banja Luka who led the way in spreading the ideas
of the NOB and the AFŽ among women of all faiths.55 The interpellation into the
modern and educated “Yugoslav” woman was conducted through the ZAVNOBiH
ideology, according to which she was “neither a Serb, nor a Croat, nor a Muslim”
but all three at the same time as a Yugoslav, and all three groups were fighting
fascism together. Zealous work on building the unity of women in BiH regardless
of their ethnic and religious affiliation during the NOB was necessary to massify
the AFŽ to two million members not only through discourse but through unified
anti-fascist praxis as well.
Through the prism of today’s ethnically divided BiH, this simultaneous interpellation of Serb, Croat and Bosniak (Muslim) women seems nothing short of
incredible, as do the words of Dušanka Kovačević, who legitimised this unity by
invoking their joint struggle for freedom:
For the lives of our children, for the peace of our homes, to make sure killing
and slaughtering should never return, we joined hands. The unity of Serb,
Muslim and Croat women shall explain to the world where our strength to
fight and our belief in triumph comes from. At the Congress, Serb, Muslim
and Croat women will talk about their children who are liberating the country together, about the work they do together. About Serb women who collected seed for a burnt Muslim village, about Muslim women who brought
gifts to hospitals and died for freedom in concentration camps. Our unity
will be the women’s most beautiful gift to the Congress, to our young country, her happiness and future (Nova žena, 1:6, 1945).
In the same issue, a piece by Jela Bićanić “Muslimanke u borbi” (“Muslim Women
in the Struggle”) touchingly describes the suffering of Mrs Maglajlić, the kadi’s
53
54
55
Jancar-Webster, op. cit., pp. 117.
Ibid., 116.
Duganžić, Andreja and Jušić, Adela. “Intervju sa Alijom Maglajlićem,” Arhiv antifašističke borbe
žena Bosne i Hercegovine i Jugoslavije, accessed on 21 November 2016., http://www.afzarhiv.org/
items/show/16.
�104
DANIJELA MAJSTOROVIĆ
THE CREATION OF THE NEW YUGOSLAV WOMAN – EMANCIPATORY
ELEMENTS OF MEDIA DISCOURSE FROM THE END OF WORLD WAR II
wife and the mother of the people’s heroine Vahida Maglajlić, whom “they locked
up, furious about being unable to catch her son. But nothing could break this
mother whose three children fell in combat, and the fourth is now in a concentration camp. She is still cheerful and believes in our victory. ‘When we come to
Banja Luka, I shall lead the celebratory kolo’, she often says, ‘and I’ll be wearing
three red stars by my heart!’”
“During the first autumn of our people’s struggle Ajša Karabegović left her
hometown. In the free territories she displayed exemplary commitment in
nursing our fighters at the hospital in Jošavac. Chetnik criminals have cut
her wonderful spirited life short.”
“At the same time, a mass action to help the Partisans was underway. Raifa
Čorbegović smuggled hand grenades in a pram, under her baby.”
“The mother of the Sarač sisters had to see her daughters shackled by the
fascist, yet she kept smuggling leaflets and ammunition in and out of Banja
Luka.”
In these quotes we see the rise of a new Muslim woman who subverts patriarchal
culture by smuggling leaflets under her veil56 or grenades in her pram in order
to build a new BiH in Yugoslavia. Just like her neighbours, she proudly sent her
children to war, relishing the newly-forged brotherhood and unity of our peoples.
The topos of sacrifice and courage is intertwined with love, which serves as a
justification of the sacrifice:
“As long as we love one another so!” [Mrs Maglajlić] said directly. “That
is why we have no regrets. Five of my children are fighting. Three of my
fighters have fallen. And I am not crying. Mothers of heroes do not cry.”
In the article “One su pale za slobodu” (They Fell for Freedom) in the same issue
it is stated that Vahida Maglajlić “gathers women, brings Muslim, Serb and
Croat women together in a common struggle. Vahida’s sincere and proven love
of people opens up the hearts of bereaved Serb mothers, who accept her as one
of their own.”(Nova žena 1:14, 1945). Anti-fascism, both professed and lived, has
always been averse to nationalisms, which now employ historical revisionism
to rehabilitate former fascists and collaborationists in the cultural and political
mainstream after the wars of the 1990s:57 58 at the Congress of Serbian Women
56
Rada Vranješević also used a veil to smuggle illegal post although she was not a Muslim.
57
Radanović, Milan. Kazna i zločin: snage kolaboracije u Srbiji: odgovornost za ratne zločine (1941-1944) i
vojni gubici (1944-1945) (Belgrade: Rosa Luxemburg Stiftung, 2015).
58
Čović, Bartul. “Povijest pišu gubitnici”. Novosti,
http://www.portalnovosti.com/povijest-pisugubitnici, accessed on 10 September 2016.
�THE LOST REVOLUTION:
WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT
BETWEEN MYTH AND FORGETTING
105
alone, these women “indicted those who, in the name of ‘Serbness’, have killed
tens of thousands of Serbs in concentration camps and dungeons”, who “have
killed the finest sons of Serbia or turned them over to Germans” and “stoked
hatred and killing among the fraternal peoples of Yugoslavia” (Nova žena 1:14,
1945). By condemning these practices in the strongest possible terms, Nova
žena purposely created an ideological matrix for building a new unity on the
experience of suffering on all sides:
The women of Bosnia and Herzegovina have put in great effort and made
great sacrifices. The enemy spared no one. […] Ustašas slaughtered Serb
children, chetniks found their “revenge” in the blood and screams of Croat
and Muslim civilians. (Nova žena 1:6, 1945)
At the first county conference of the AFŽ held in the county of Bihać it was said
that “after the presentations, many women, old and young, Muslims, Serbs and
Croats, talked about their labour, their struggle, their suffering, about the crimes
of the occupiers, of ustashas and chetniks”, that they were “meeting freely for
the first time in [their] lives to decide their own fate” and that they were “happy to
participate in the political life of their people.” (Nova žena 1:19, 1945)
Joint labour also strengthened the unity of women of different ethnic backgrounds:
The property of A. Mešić, the enemy of the people, has been planted with
maize for our poor. A hundred acres of land is to be hoed and moulded!
Serb, Muslim and Croat women are stepping up one by one, old and young,
peasants and city women. (Nova žena 5:13, 1945)
The strengthening of the unity of people, as the new political Yugoslavness, on the
wings of the struggle against fascism, went hand in hand with the recognition of
all ethnic and religious particularities through which unity was built on the basis
of the pain and horrors of the war in which women, too, participated actively. The
article “Hrvatice Bosne i Hercegovine” (Croat Women of Bosnia and Herzegovina)
(Nova žena 1945 2:3–4) states that “Croat women must realise that the NOB is
the fulfilment of the centuries-old aspirations of Croats” and draws a parallel between the struggle of Matija Gubec, “the immortal leader of Croat peasantry”,
against the nobility in the Peasants Uprising of 1573 and the NOB, as both conflicts
had elements of class struggle. In this strategy of recontextualising or equating
the struggles of the Croatian people in the last five centuries with the NOB, the
NOB becomes a reflection of “the centuries-old aspirations of Croats”, something
“the finest Croat patriots have given their lives for throughout the glorious Croatian history” (Nova žena 1945 2:3). Thus the Croatian goals are equated with the Yu-
�106
DANIJELA MAJSTOROVIĆ
THE CREATION OF THE NEW YUGOSLAV WOMAN – EMANCIPATORY
ELEMENTS OF MEDIA DISCOURSE FROM THE END OF WORLD WAR II
goslav goals, as opposed to the ISC (Independent State of Croatia) ones, because
the ISC is “a monstrous criminal creation.” The biblical metaphor of a blind man in
the dark whom Jesus bade see, quite easy for the broadest masses to understand,
was used to say that the (Croatian) people “has been blind so far”, meaning in the
ISC period, but “has come to see now” through the NOB (ibid.).
Yet, such reports of unity were actually addressing the lingering problem of nationalism, about which we can find out more not so much from the magazine
itself, but rather from the minutes of meetings of the AFŽ’s Sarajevo and Banja
Luka county-regional (sreski, regionalni) committees. Nova žena wrote, in cushioned language, about priests “openly hostile to the NOB” who nonetheless had
“great influence” on women as one of the reasons why many Croat men and
women remained outside of the NOB (Nova žena 1945 2:3-4). But from the minutes of the AFŽ meetings we learn that the situation on the ground was far more
severe and that the magazine served as a tool of propaganda that responded
directly to the problem of nationalism and religious divisions. From the minutes
of the Okružni Odbor of the AFŽ Sarajevo held on 25 November 1945 we find out
that the influence of the clergy among Croats was extremely strong, that “nuns
rip down Narodni Front’s posters” and that “in the Croat village of Čajdaš, many
balls were cast into the blind box” which the priests refer to as “the faith box”. We
also learn that “few Serb women in the municipality of Zaborac turn out for meetings” and that they “do not want to mingle with Muslims at all, especially those
from across the Drina”, but also that “chetniks obstruct the women’s work” – just
before the elections they “distributed flyers and opened fire, so that women are
afraid to engage in work.” From the minutes of meetings of the Okružni Odbor
of the AFŽ Banja Luka we also learn about chetniks threatening to “cut off the
hair of women who go to vote”, and that “this is what happened in the districts of
Piskavica, Prnjavor and Srbac.”59
It was clear that 1945 was a crucial year; these articles were published in February, when the war was yet to end officially, but it was obvious enough that the
Narodni Front with Josip Broz at its helm would emerge the victor. Because
there is no research from 1945 about it, it is thankless work speculating about
how common people felt at the time and whether they sidelined their ethnic
background and affiliation in favour of the new Yugoslavness. Yet, in these articles we glean significant ideological interpellation of common people into Yugoslavness, buttressed by the common experience of suffering under fascists,
and by the desire to build a new, better life.
59
Glavni Odbor AFŽ BiH, ‘Okružni odbor AFŽ-a Banja Luka - Izvještaj o radu Okružnog odbora AFŽ-a
Banja Luka od 26.11.1945.’ Arhiv Bosne i Hercegovine, Sarajevo, Kutija 1, 118/1, 1945.
�THE LOST REVOLUTION:
WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT
BETWEEN MYTH AND FORGETTING
107
3.4. Mass Literacy Campaigns
When it comes to features that distinguished BiH from other republics of the
SFRY, it must be said that BiH had the highest rate of female illiteracy at the
time, second only to that of Kosovo and Macedonia. Due to the customs and traditions of the Ottoman Empire, women in BiH, especially Muslims, but also rural
Christians, were much more isolated from public life, including education.60 61
A wide range of rights and the visibility of female fighters may have played the
most important role in the mobilisation of young, educated women and workers. Still, they cannot take all the credit for the movement’s massive two-million
membership. According to Mitra Mitrović,62 “for the first time in their lives, peasant women were appreciated for their everyday work – stitching, cooking, planting, grinding the grain for more people than just their family.” With this cohort,
which comprised the majority of women at the time, education and literacy drives
played a major role in their mobilisation.
The People’s Liberation Movement (NOP) created a new figure of a woman in
BiH, bold, combative and determined. Those who quietly put up with all the
hardship before the war, have been elevated to the rank of valiant freedom
fighters. The doors of people’s government, schools and courses have been
opened to women. Thirsty for knowledge, they have started to learn (Nova
žena 1:6, 1945)
In a society in which education was reserved for women from higher social strata,
conditions were met for mass education of women as a precondition for modernisation.
“We should launch a proper campaign against illiteracy”, said comrade Olga
Kovačić. “Not a single child in our villages, towns and cities, not a single
woman shall remain illiterate.” (Nova žena 5:5, 1945)
On page 20 of the first issue of Nova žena, just before the masthead which reveals
that the issue was printed in Sanski Most, there is an editor’s note: “Dear comrade, you are holding the first issue of the gazette of women of Bosnia and Herzegovina. Broad masses of our women wish to learn, to become enlightened. They
demand the press, they demand answers to the many questions which interest
them.” Here – and in subsequent issues, too – we see insistence on mass literacy,
especially female literacy, which followed other emancipatory efforts.
60
Jancar-Webster, op. cit., pp. 27–31.
Popov Momčinović, Zlatiborka, Giomi, Fabio and Delić, Zlatan. “Uvod: period austrougarske
uprave” u Zabilježene – žene i javni život Bosne i Hercegovine u 20. vijeku, ed. Jasmina Čaušević.
Sarajevo: Sarajevski otvoreni centar and Fondacija Cure, 2014., pp. 24–26.
62
Jancar-Webster, op. cit., pp. 142.
61
�108
DANIJELA MAJSTOROVIĆ
THE CREATION OF THE NEW YUGOSLAV WOMAN – EMANCIPATORY
ELEMENTS OF MEDIA DISCOURSE FROM THE END OF WORLD WAR II
The second issue is dominated by an article titled “Bosna i Hercegovina neće
ostati nepismena” (“Bosnia and Herzegovina Will Not Remain Illiterate”) (Nova
žena 2:7, 1945) from which we find out that the occupation found the country in
a state of great backwardness, to which people were “until recently, mostly resigned.” In the same issue it is stated that “according to 1931 data, the state of
literacy was as follows: in Bosnia, 31 percent are literate, and 69 percent illiterate. In Herzegovina, 34 percent are literate, 66 percent illiterate. The illiteracy
rate is disproportionately higher among womenfolk. In Bosnia, 39 percent of
men are literate, in Herzegovina 55 percent, whilst in Bosnia and Herzegovina
only 15 percent of women are literate.” (Nova žena 2:7, 1945). It is also stated that
12,500 adults learnt to read and write behind the front lines during the struggle. The magazine writes about this enthusiasm and the idea of progress for all
walks of life using lyrical yet folksy language:
The force of the uprising filled the masses with an enthusiasm for culture.
Until recently mostly resigned to their backwardness, the young and old,
women and children all wished to learn to read and write. Pen and paper
have become part of our fighters’ combat kit. […] A girl knits socks, sings
songs of struggle straining to embroider letters on a towel, kerchief and
socks. A little shepherd tends to his flock, engraves his first letters into a
spindle and a water bottle, asks every fighter he meets for a pen and paper, to teach himself to write. Girls and women keep their favourite book
of songs and stories of struggle in their bosom. Literacy becomes mandatory, at the front and in the rear. An illiterate nurse, writing her first letters, shouts: “I thought this was much harder, I thought I was never going
to learn …” A woman from Podgrmeč teaches herself to write using her
son’s tablet. Even old women in the region of Podgrmeč are wont to say:
“It is a sin to remain illiterate in this day and age.”
The credit for spreading literacy primarily goes to the popular movement which
“took illiterate Serb, Muslim and Croat women to a literacy course, so that together they may learn to read and write.” (ibid.) The alarming illiteracy rates
necessitated that those who were able to read and write teach those who were
unable. Bringing people to literacy was a volunteering effort, and every woman
shockworker engaged in reconstruction was expected to “find a comrade who
will devote her free time, strength and love to introduce her to books.” (Nova žena
5:13, 1945). In the same article, young members of the AFŽ and Young Communist League say that “we must learn if we want to teach,” because “pen and paper
will teach us to appreciate the rights we have won and help us understand our
freedom and equality, to learn the duties of a free, upstanding citizen” and also
“put us at liberty, as new mothers, to raise our children for a rich, happy life in
a new, born-again Yugoslavia.” (Nova žena, 5:13, 1945). From the minutes of the
�THE LOST REVOLUTION:
WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT
BETWEEN MYTH AND FORGETTING
109
first meeting of the educational arm of the Central Committee of the AFŽ, held
on 23 November 1945, we learn that in the interest of effectiveness four subsections were formed: a sub-section for the liquidation of illiteracy, a sub-section
for political education, a sub-section for general education and a sub-section for
courses.
“Illiteracy” is a metaphorical enemy, and as such needs to be “liquidated”, a
“campaign should be launched” against it (ibid.), and we need to “arm ourselves
with knowledge”. Literacy courses and press readings were organised at gettogethers in each hamlet and village where “the press is read in groups”, “the
radio is listened to collectively”, and there were “mobile libraries” as well as
“NF reading groups”.63 In addition to the AFŽ’s social affairs section, in charge of
children’s homes and homes for the disabled, a propaganda section in charge of
campaigns, radio and press, as well as an education section in charge of bringing youth and adults to literacy were growing stronger in BiH, which made literacy a precondition for the construction of the “new” woman:
Then the 60-year-old Zlata Halić signed up for the course and sent a
message to other women: “Shame on all the young women who aren’t
signing up. I’ll be the first to go, though I’ve got one foot in the grave, I
want to die literate.” Darinka Tasić from the village of Bijela […] learnt all
the letters in eight days. This is a wonderful example which show how new
free women amaze with their work, just as they amazed with their heroism
in battle. (Nova žena 5:13, 1945).
4. The Significance of the AFŽ Today:
Ethno-Capitalism, Repatriarchisation, Illiteracy
Although subjective, as becomes a qualitative analysis, what has been crucial
for me is reading the archive as an exercise in critical literacy. It is important
especially because of the generations for whom historical revisionism by ethnonational-capitalist elites has literally blocked all socialist and anti-fascist
horizons. After the destruction of the SFRY and the emergence of new nationstates, the knowledge and experiences of the Yugoslav NOB, in spite of their
contradictions, have been completely neglected and revised through neoliberal,
anti-communist narratives. I will try to unpack these claims by describing their
interaction.
63
Glavni Odbor of the AFŽ BiH, ‘Okružni odbor AFŽ-a Sarajevo Zemaljskom odboru AFŽ-a - zapisnik
sa sastanka Okružnog odbora AFŽ-a Sarajevo održanog 24. i 25.11. 1945’, Arhiv Bosne i
Hercegovine, Sarajevo, Kutija 1, 13/nedostaje broj stranice, 1945.
�110
DANIJELA MAJSTOROVIĆ
THE CREATION OF THE NEW YUGOSLAV WOMAN – EMANCIPATORY
ELEMENTS OF MEDIA DISCOURSE FROM THE END OF WORLD WAR II
In spite of the proliferation of identity politics and twenty years of so-called gender mainstreaming, which promoted liberal ideas of women’s human rights,64
individualism and entrepreneurship, today there is very little “basis for collective
mobilisation of women”,65 unlike in the period of creation of the new Yugoslav
woman. In spite of all the limitations and stages of Yugoslav modernity, it must
be said that patriarchy survived in the SFRY, especially in the private sphere66
where, for instance, domestic violence remained a taboo into the 1980s.67 This
was never completely solved, in spite of the efforts undertaken by feminists in the
1970s,68 and the representation of women in Yugoslav film in the late 1980s was
such that it recontextualised the women’s demand for the benefits of socialist
modernity, such as employment, as insufficient motherhood.69 “Killing the actual
woman was preferable to letting the traditional ideal of the woman as a mother
die”,70 and Badema, the “bad mother” from Ademir Kenović’s film Kuduz was ultimately killed by an ethnically conscious man who kills “for our cause”, who is “a
hero, not a criminal”, which, according to Jovanović, foreshadows the 1990s wars
that brought ethnic homogenisation and spelt the end of socialism, for which
they needed repatriarchisation.
The post-socialist period saw a stricter division between two “seemingly separate, but in reality networked and interdependent spheres of productive and re64
Helms, Elissa. Innocence and Victimhood: Gender, Nation, and Women’s Activism in Postwar BosniaHerzegovina. Madison: University of Wisconsin Press, 2013.
65
Kaneva, Nadia. “Mediating Post-socialist Femininities: Contested Histories and visibilities”. Feminist
Media Studies 15 (1) (2015), 12.
66
Dunja Rihtman Auguštin, Etnologija naše svakodnevnice. Zagreb: Školska knjiga, 1998.
67
Majstorović, “(Un)Doing Feminism in Post-Yugoslav Media Spaces”, 1096.
68
In the 1970s, Yugoslavia saw the arrival of the second wave of feminism, encouraged by the student
protests of 1968. In 1978, the international conference “Drug-ca – Žensko pitanje. Novi pristup?”.
(Tovarish/Tovarka – the Woman Question: New Approach?) The conference was the first tumultuous
appearance of feminists on the public scene in the socialist Yugoslavia. The focus on the woman
question and the problem of the sexual division of labour was highlighted by the prominent slogan
of the confederation: “Proleteri svih zemalja – ko vam pere čarape?” (Workers of the world – who
washes your socks?). The topics included patriarchy, the intersection of feminism and Marxism,
feminism and psychoanalysis, as well as identity, sexuality, language and the invisibility of women
in culture and scholarship. Also discussed were the everyday lives of women, discrimination in the
public and private sphere, women’s double burden, violence and the survival of traditional
patriarchal roles. (Čaušević 2014)
69
Nebojša, Jovanović, “Bosanski psiho: Kuduz, rat spolova i kraj socijalizma”. Sarajevske sveske: Da li
je Balkan muškog roda” 39/40 (2013), 156–175.
70
Ibid., 167.
�THE LOST REVOLUTION:
WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT
BETWEEN MYTH AND FORGETTING
111
productive labour” which have been “hierarchically reorganised.”71 Reproductive
work was naturalised through repatriarchisation as exclusively women’s, whilst
ethno-nationalism and the Dayton division of the country as desirable affiliations in the new capitalist society further galvanised these relations. According
to Močnik:72
In tightening the control and discipline, whatever tools are at hand will do:
religious ideology, ethnic loyalty, traditional values, the renewal of the patriarchal family, the resurrection of traditional patterns, “retraditionalisation” – all of these are new modes of socialness coerced by contemporary
capitalism.
The contemporary capitalism which we have in BiH today as a species of the
so-called authoritarian capitalism73 typical of all ex-Yugoslav countries whose
captains are mostly profiteers of the 1992–1995 war ensured the division of
assets through ethnic cleansing and subsequent privatisation. It ensured the
return of patriarchy, which established continuity with the legacy of the colonial,
agrarian, pre-socialist era. As was the case before WWII, the collusion of
institutionalised religion and ruling elites in the new post-socialist era in which
power is evenly distributed between the clergy and ethno-capitalists, society
has been retraditionalised74 75 and gender roles and relations repatriarchised,
which goes hand in hand with the rising poverty and unemployment.
I base the repatriarchisation hypothesis on the depatriarchising potential of the
socialist period, which is at odds with the present rise of misogyny, discrimination, exploitation and violence76 as integral parts of the process of restauration of
capitalist relations. Within these relations, social reproductive labour is “classi71
Burcar, Lilijana “Iz socijalizma natrag u kapitalizam: repatrijarhalizacija društva i redomestifikacija žena”. Dva desetljeća poslije kraja socijalizma. Zagreb: Rosa Luxemburg Stiftung,
2014, pp. 114.
72
Močnik, Rastko. “Dvije vrste fašistoidnih politika”. Novosti, no. 677 (2012). http://arhiva.
portalnovosti.com/2012/12/dvije-vrste-fasistoidnih-politika1/, accessed on 20 August 2016.
73
Dolenec, Danijela. “Prema reartikulaciji otpora ekonomskom liberalizmu”.
http://slobodnifilozofski.com/2016/09/prema-reartikulaciji-otpora-ekonomskom-liberalizmu.html
(2016), accessed on 10 October 2016.
74
Popov-Momčinović, Zlatiborka. Ženski pokret u Bosni i Hercegovini: artikulacija jedne
kontrakulture. Sarajevo: Sarajevski otvoreni centar, Fondacija CURE and Centar za empirijska
istraživanja religije u BiH, 2013.
75
Leinert Novosel, Smiljana. Žena na pragu 21.stoljeća – između majčinstva i profesije
(Zagreb: Ženska grupa TOD, EDAC, 1999), 18.
76
Marina Blagojević, “Mizoginija: nevidljivi uzroci, bolne posledice” in Mapiranje mizoginije u Srbiji:
diskursi i prakse, drugo izdanje, ed. Marina Blagojević (Belgrade: AŽIN, 2002), 31–55.
�112
DANIJELA MAJSTOROVIĆ
THE CREATION OF THE NEW YUGOSLAV WOMAN – EMANCIPATORY
ELEMENTS OF MEDIA DISCOURSE FROM THE END OF WORLD WAR II
fied as non-labour, not worth a mention”,77 which endangers women’s economic
self-sufficiency and puts them “in a position of complete or partial dependence
on their families […] reducing them to the level of socially and politically disenfranchised subjects, that is, second class citizens”,78 which says something about
intergenerational solidarity as opposed to state intervention in the field of care.
Today, it is precisely this type of unpaid labour that the feminist critique of the socalled care economy79 sees as further facilitating the exploitation and devaluation
through the hidden “sexual contract”80 of patriarchal capitalism.
“Anti-communist revisionism has become the dominant way of remembering
socialist Yugoslavia”, which in turn “conveniently coincides with the neoliberal
economic measures of the new political elites.81 Theorists today speak about the
so-called post-fascism of the elites in contemporary practices of the new liberal capitalist states reflected in racism, homophobia, the abolition of workers’
rights, media manipulations, bureaucratic apparatuses which crush dissent
within institutions and hate-mongering campaigns against dissident groups and
individuals. In such a world, a woman solves problems by “buying the product”,
while unpaid domestic labour and motherhood, ideologised as “natural”, in fact
create invisible surplus value for capitalism. While class inequality within all
groups deepens, especially among women, an organisational effort is missing
because the left cannot articulate these contradictions and the struggles attached to them.
Discourse after the 1992–1995 war in BiH has permanently broken up the former
sense of togetherness among women by producing solely Bosniak, Serb and
Croat victims, and there has been little effort to turn the experience of war into
a common experience of suffering on all sides. This wartime suffering has been
exacerbated by post-war suffering embodied in the experience of transition and
the precariousness of life in what used to be a common economic and political
space, and is now two entities and a district in BiH. Except for the handful of leftleaning feminists with a class consciousness, who do not merely follow the liberal agendas of the numerous women’s and human rights organisations, we do
Burcar, “Iz socijalizma natrag u kapitalizam: repatrijarhalizacija društva i re-domestifikacija žena”,
114.
78
Ibid., 115.
77
Folbre, Nancy. Who Cares? A Feminist Critique of the Care Economy. New York: Rosa Luxemburg
Stiftung, 2014.
80
Pateman, Carol. The Sexual Contract. Stanford: Stanford University Press, 1988.
79
81
Krašovec, Primož. “Svi anti-komunisti su tigrovi od papira”. http://slobodnifilozofski.com/2010/06/
primoz-krasovec-svi-antikomunisti-su.html, accessed on 20 September 2016.
�THE LOST REVOLUTION:
WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT
BETWEEN MYTH AND FORGETTING
113
not have a single political voice attempting to gain the trust of masses of women
by simultaneously calling on Serb, Bosniak and Croat women to stand up for their
rights as enemies of the rising ethnonationalist fascism. Such interpellations inherent in referring to all women in BiH, Croats, Serbs and Bosniaks, as Bosnian
and Herzegovinian (just as they were once referred to as new Yugoslavs), remain,
unfortunately, marginal and unorganised. Seeing that they are not articulated in
the programme of any political party, they remain outside of discursive practice,
as their introduction is considered too risky for the ruling Dayton order.
Last but not least, when it comes to education, the results of the 2013 census
indicate that, 70 years after WWII, not only has illiteracy in BiH not been eradicated, at 2.82 percent it is also highest in the region, compared to 1.9 percent in
Serbia and 0.8 in Croatia82. Of the 89,794 illiterate persons in our country, 77,557
are women. The living experience of the Dayton order, which has been furthering ethnic exclusion and isolation for over twenty years (this is also shown by the
census results – both entities are to a great extent ethnically homogeneous),83
renders impossible any large-scale effort to organise women that would work
towards a state-sanctioned policy of promoting literacy and education for women, especially those from rural areas, and those of advanced age.84
With all of this in mind, we see that the changes and efforts made by the AFŽ
during WWII were emancipatory, especially for the women who had previously
never enjoyed any kind of privileges – peasants, workers, youth. Whilst most
of this legacy has been completely destroyed, some remnants of it can still be
barely discerned, smothered under the wave of robbery and privatisation. In a
patriarchal ethno-capitalist hegemony that is today’s BiH, led by nationalist parties as the main political actors backed by EU agencies, tradition cherry-picks a
past to match the manufactured present, in order to create a sense of continuity.
Rada Vranješević and Vahida Maglajlić do not figure in this past, especially not
at the same time. The AFŽ Archive represents, if nothing, a counter-hegemony
82
Arnautović, Marija. “Popis u BiH: Nacionalnost važnija od pismenosti”, 30 June 2016.
http://www.slobodnaevropa.org/a/popis-bih-nacionalnost-vaznija-od-pismenosti/27831061.html,
accessed on 13 September 2016.
83
As for the ethnic structure by entity, there are 74 percent of Bosniaks in the Federation of BiH,
22.4 percent of Croats and 3.60 percent of Serbs. In the Republika Srpska there are 81.51 percent
of Serbs, 2.41 percent of Croats and 13. 99 percent of Bosniaks. In Brčko District there are 42.36
percent of Bosniaks, , 20.66 of Croats and 34. 58 percent of Serbs (Arnautović 2016). More at:
http://www.slobodnaevropa.org/a/popisni-rezultatinakon-25-godina-u-federaciji-vecina-bosnjaciu-rs-srbi/27830387.html.
84
http://balkans.aljazeera.net/vijesti/u-bih-gotovo-90000-nepismenih
�114
DANIJELA MAJSTOROVIĆ
THE CREATION OF THE NEW YUGOSLAV WOMAN – EMANCIPATORY
ELEMENTS OF MEDIA DISCOURSE FROM THE END OF WORLD WAR II
in response to these regimes by introducing into discourse powerful actors,
women of all social and ethno-national backgrounds, who organise, charge at
the enemy, work and build and change the existing social relations.
5. For Some Future “Grand Times”
How to “write down in charcoal” to “fan the fire”, to remember these struggles
not as a “picture hanging on the wall” in which we are stuck “forever and forevermore”, but as fuel for the active mobilisation of today’s women, now that most
female veterans and fronties (AFŽ members) are deceased, and the knowledge
of the struggles is absent from the public sphere, as well as everyday life. Insights into transgenerational, suppressed knowledge shed light on the battles
won by the women of the day riding on a wave of revolution, but these discourses
need to be reactivated by placing them in “a homogenous and empty time” into a
time “which is fulfilled by the here-and-now”, otherwise “not even the dead will
be safe from the enemy, if he is victorious.”85
Writing about the great organisation and movement that is the AFŽ requires
great effort, first and foremost because of the unavailability of the main actors and archives, as well as because of the complexity of the relations within
and around it. The AFŽ’s influence was greatly weakened, especially after the
directive of the Central Committee of CPY from January 1944 when the CPY dissolved its internal hierarchy.86 In the article titled “Za čvršću povezanost među
odborima AFŽ-a” (“For a Closer Connection Between the AFŽ’s Committees”)
(Nova žena 6:9-10, 1945) we see a trend of abolishing the organisations internal
hierarchical structure and submitting to the Narodni Front, that is, people’s liberation committees joined by the so-called “progressive women”.87 The article
begins with a generalisation that it is “natural that every organisation made up
of living beings should expand and develop”, heralding the end of the AFŽ and
its marginalisation in relation to the NF.88 89 The decision is legitimised in the
article via claims that the “strict submission of the lower-level [AFŽ] committee
to the higher-level one has started to separate women from the people’s movement as a whole” and that the organisation had become “too cramped to receive
new female anti-fascists” so “instead of closed, cliquish AFŽ committees, broad
people’s committees (NO) are being created now.”
85
Benjamin, op. cit.
Jancar-Webster, op. cit., p. 148.
Sklevicky, op. cit., p. 120.
88
Ibid.
89
Jancar-Webster, op. cit.
86
87
�THE LOST REVOLUTION:
WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT
BETWEEN MYTH AND FORGETTING
115
It was precisely Sklevicky90 who wrote in most detail about the vertical mobility of
women, the ambiguity of the AFŽ’s tasks in relation to the NF and the phasing out
of direct work with women; in the latter two she saw the end of this organisation
in 1953, after which the AFŽ remained “at the margins of the text of history.”91
With the women’s organisation evidently lacking “autonomy of the goal” and the
“latent fear” of “feminist deviations” in parts of the Party ranks, it was clear that
the revolutionary zeal of the AFŽ and its depatriarchalising potential,92 discernible
from Nova žena, would not last long enough to carry out total depatriarchisation of
either Bosnian-Herzegovinian or Yugoslav society, both of which, in fact, needed
“more socialism.”
Today there is no broad-based participation of women in everyday political, social
and economic life in BiH, and nobody articulates why female engagement would
be necessary in the first place. We see similar observations in the closing speech
given at the Plenum of the Central Committee of the AFŽ Croatia by the chairwoman Cana Babović, who said “that we have got nothing in particular, nothing
specific, some issue to fight for as women, is a different matter.”93
Women fighters recognised the meaning of Yugoslav national unity forged in the
anti-fascist struggle. They had won the battles for literacy, education and equal
pay, putting socialist and feminist ideals in practice as much as they could. The
Yugoslav woman, who had won her emancipation, equality and access to the
world of work by fighting Nazi Germany and traitors shoulder to shoulder with
her comrades-in-arms, knew that she was the backbone of the struggle, and that
she must be the backbone of the new society forged in battle:
So Croatian, Slovenian, Montenegrin, Bosnian, Dalmatian, Macedonian,
Voivodinian and Serbian women parted ways, each went to her homeland
overcome by the joy of living in such grand times, working on the large
part of the effort to build a new life. And in each of their souls a decision
was solidifying, unshakeable as a vow: we, women, have been the backbone of the NOB, the backbone of the superhuman effort of our peoples
to free their motherland, but from now on we will be the backbone of her
magnificent reconstruction, of her happy future. (Nova žena 5:5, 1945)
90
91
Sklevicky, op. cit., 121
Ibid., 113.
Although they had rights, women in the SFRY started to exercise them only in the 1960s. Katz (2011,
154) argues that “the equality of men and women […] rested more on the laws than on some crucial
change of relations in everyday life. The Bosnian-Herzegovinian woman started to exercise her
rights won in the 1940s only in the 1960s, when society started to achieve more substantial economic
progress.” In this regard we may also talk of some thirty years of depatriarchalising potential.
93
Sklevicky, op. cit., pp. 122.
92
�116
DANIJELA MAJSTOROVIĆ
THE CREATION OF THE NEW YUGOSLAV WOMAN – EMANCIPATORY
ELEMENTS OF MEDIA DISCOURSE FROM THE END OF WORLD WAR II
This cache of the AFŽ media texts from the end of WWII reveals a promise of a
socialist revolution with a profusion of emancipatory opportunities for women
of all classes, ages and ethnic backgrounds, especially for the great majority of
unemployed, poor women who can only be further exploited by capitalism. To
write about that which cannot be suppressed in the AFŽ’s experience is to reclaim it through contemporary socialist and feminist political practices as the
Blochian principle of hope in which social utopia creates awareness of and abolishes human and female misery. It is to reject and resist the status quo in which
feigned nationalism laced with patriarchy has been masking mass exploitation
under ethno-capitalists for two decades now by producing kids for war and unpaid labour. To “fuse the horizons” from an historical distance is to repoliticise
the status quo by providing a “meeting point” for some future grand times where
we will able to organise for struggle. The knowledge about these horizons represents an alternative history crucial for understanding future social struggles for
a more egalitarian society, for resisting not only the capitalist mode of production
but also the production of “kids for war” which reverberates in the verses of the
contemporary Sarajevan poet Dijala Hasanbegović:94
I’m not giving you kids
for war:
I’m telling you with my palms facing upwards
palms sticky from the acrid yellow cords
which the cutthroats shall never cut.
Translated by Mirza Purić
94
Dijala Hasanbegović, “Djeca za rat”, http://darkocvijetic.blogspot.ba/2014/01/veliki-odmordijalahasanbegovic.html, accessed on 10 September 2016.
�THE LOST REVOLUTION:
WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT
BETWEEN MYTH AND FORGETTING
117
Archival Materials:
Glavni Odbor AFŽ BiH ‘Okružni odbor AFŽ-a Sarajevo Zemaljskom odboru AFŽ – Zapisnik
sa sastanka Okružnog odbora AFŽ-a Sarajevo održanog 24. i 25.11. 1945.’ Arhiv
Bosne i Hercegovine, Sarajevo, Kutija 1, 13/6, 1945.
Glavni Odbor AFŽ BiH, ‘Materijali Drugog kongresa AFŽa BiH održanog 12 – 13. Jula 1947’,
Arhiv Bosne i Hercegovine, Sarajevo, Kutija 3, 1543/109, 1947.
Glavni Odbor AFŽ BiH, ‘Okružni odbor AFŽ-a Banja Luka - Izvještaj o radu Okružnog
odbora AFŽ-a Banja Luka od 26.11.1945.’ Arhiv Bosne i Hercegovine, Sarajevo,
Kutija 1, 118/1, 1945.
Glavni Odbor AFŽ BiH, ‘Okružni odbor AFŽ-a Sarajevo Zemaljskom odboru AFŽ-a - zapisnik
sa sastanka Okružnog odbora AFŽ-a Sarajevo održanog 24. i 25.11. 1945’, Arhiv
Bosne i Hercegovine, Sarajevo, Kutija 1, 13/nedostaje broj stranice, 1945.
Bibliography:
Arnautović, Marija. “Popis u BiH: Nacionalnost važnija od pismenosti”. 30. 6. 2016.
http://www.slobodnaevropa.org/a/popis-bih-nacionalnost-vaznija-odpismenosti/
27831061.html
Babović, Cana. “Organizaciono pitanje AFŽ” referat predstavljen na I Zemaljskoj konferenciji
AFŽ, 08.12.1942. Arhiv antifašističke borbe žena Bosne i Hercegovine i Jugoslavije,
http://www.afzarhiv.org/items/show/231
Benjamin, Walter. On the Concept of History. https://www.marxists.org/reference/archive/
benjamin/1940/history.htm
Blagojević, Marina. “Mizoginija: nevidljivi uzroci, bolne posledice”. U Mapiranje mizoginije u
Srbiji: diskursi i prakse, drugo izdanje, 31-55. ed. Marina Blagojević. Belgrade: AŽIN,
2002.
Bonfiglioli, Chiara. “Revolutionary Networks. Women’s Political and social activism in Cold
War Italy and Yugoslavia (1945–1957)”. Doctoral dissertation. University of Utrecht,
The Netherlands, 2012
Brkljača, Seka. 2012. “Bosna i Hercegovina u prvim godinama Drugog svjetskog rata od
1939. do 1941. godine”, 9–29. In: Bosna i Hercegovina 1941: novi pogledi : zbornik
radova. Ed. Husnija Kamberović. Sarajevo : Institut za istoriju, 2012.
Burcar, Ljiljana. “Iz socijalizma natrag u kapitalizam: repatrijarhalizacija društva i redomestifikacija žena”, 112–150. Dva desetljeća poslije kraja socijalizma. Zagreb: Rosa
Luxemburg Stiftung, 2014.
Chowdhury, Aniruddha. “Memory, Modernity, Repetition: Walter Benjamin’s History.” Telos
143.2 (2008): 22–46.
Čović, Bartul. 2015. “Povijest pišu gubitnici”. Novosti.
http://www.portalnovosti.com/povijest-pisu-gubitnici.
�118
DANIJELA MAJSTOROVIĆ
THE CREATION OF THE NEW YUGOSLAV WOMAN – EMANCIPATORY
ELEMENTS OF MEDIA DISCOURSE FROM THE END OF WORLD WAR II
De Haan, Francisca. 2016. “The Women’s International Democratic Federation (WIDF):
History, Main Agenda, and Contributions, 1945–1991”.http://wasi.alexanderstreet.
com/help/view/the_womens_international_democraticffederation_widf_history_
main_agenda_and_contributions_19451991, 2016.
Derrida, Jacques. Archive Fever: A Freudian Impression. Chicago: The University of Chicago
Press, 1996
Dobrivojević, Ivana. 2011. “Od ruralnog ka urbanom: modernizacija Republike Bosne i Hercegovine u FNRJ 1945–1955, 7-26. In: Identitet Bosne i Hercegovine kroz historiju:
zbornik radova, Ed. Husnija Kamberović. Sarajevo: Institut za istoriju, 2011.
Dolenec, Danijela. “Prema reartikulaciji otpora ekonomskom liberalizmu”. Slobodni Filozofski, avgust 2016., http://slobodnifilozofski.com/2016/09/premareartikulacijiotpora-ekonomskom-liberalizmu.html.
Dugandžić, Andreja and Adela Jušić. “Intervju sa Stanom Nastić,” Arhiv antifašističke borbe
žena Bosne i Hercegovine i Jugoslavije. http://www.afzarhiv.org/items/show/285
Fairclough, Norman. Language and Power. London: Longman, 1989.
Foucault, Michel. The Archaeology of Knowledge. New York, NY: Pantheon Books, 1972.
Fuko, Mišel. Arheologija znanja. Belgrade: Plato, 1998.
Folbre, Nancy. Who Cares? A Feminist Critique of the Care Economy. New York: Rosa
Luxemburg Stiftung, 2014.
Funk, Nanette. “A Very Tangled Knot: Official State Socialist Women’s Organizations,
Women’s Agency and Feminism in Eastern European State Socialism”. European
Journal of Women’s Studies 21, no. 4 (2014): 344–360.
Gadamer, Hans Georg. Istina i metoda. Sarajevo: Veselin Masleša, 1978.
Ghodsee, Kristen. 2015. “Untangling the Knot: A Response to Nanette Funk.” European
Journal of Women’s Studies 22, no. 2 (2015): 248–252.
Halpern, Joel, Kaser, Karl i Richard A. Wagner. “Patriarchy in the Balkans: Temporal and
Cross-Cultural Approaches”. In: Household and the Family in the Balkans. Ed. Karl
Kaser, 47-64. University of Graz. Graz: Lit Verlag, 2012
Hasanbegović, Dijala. 2013. “Ne dam djecu za rat”. (http://darkocvijetic.blogspot.ba/2014/
01/veliki-odmor-dijala-hasanbegovic.html)
Helms, Elissa. Innocence and Victimhood: Gender, Nation, and Women’s Activism in Postwar
Bosnia-Herzegovina. Madison: University of Wisconsin Press, 2013.
Horvat, Srećko and Igor Štiks. Welcome to the Dessert of Postsocialism. London: Verso, 2015.
Jancar-Webster, Barbara. Women and Revolution in Yugoslavia 1941–1945. Denver: Arden
Press Inc., 1990.
Jovanović, Nebojša. 2013. “Bosanski psiho: Kuduz, rat spolova i kraj socijalizma. Sarajevske
sveske: Da li je Balkan muškog roda.” 39–40 (2013): 156–175
�THE LOST REVOLUTION:
WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT
BETWEEN MYTH AND FORGETTING
119
Kaneva, Nadia. “Mediating Post-socialist Femininities: Contested Histories and visibilities.”
Feminist Media Studies 15 (1) (2015): 1–17
Katz, Vera. “O društvenom položaju žene u Bosni i Hercegovini 1942.–1953.”. Prilozi 40
(2011), 135–155.
Krašovec, Primož. 2010. “Svi anti-komunisti su tigrovi od papira”. Slobodni Filozofski. Juni
2010. http://slobodnifilozofski.com/2010/06/primoz-krasovec-svi-antikomunistisu.
html.
Leinert Novosel, Smiljana. Žena na pragu 21.stoljeća – između majčinstva i profesije. Zagreb:
Ženska grupa TOD, EDAC, 1999.
Majstorović, Danijela.“Femininity, Patriarchy and resistance in the Postwar Bosnia and
Herzegovina.” International Review of Sociology 21 (2) (2011): 277–299
Majstorović, Danijela, and Mandić, Maja. “What It Means to Be a Bosnian Woman: Analyzing
Women’s Talk Between Patriarchy and Emancipation.” In Living With Patriarchy—
Discursive Constructions of Gendered Subjects Across Public Spheres, 81–109. Eds.
Danijela Majstorović and Inger Lassen. Amsterdam: John Benjamins, 2011
Majstorović, D. “(Un)Doing Feminism in Post-Yugoslav Media Spaces”. Feminist Media
Studies 16 (6) (2016): 1093-1108.
Majstorović, Danijela, Zoran Vučkovac and Anđela Pepić. 2015. “From Dayton to Brussels
via Tuzla: Post-2014 Economic Restructuring as Europeanization Discourse/
Practice in Bosnia and Herzegovina”. Journal of Southeast European and Black Sea
Studies 15(4) (2015): 661–682
Močnik, Rastko. “Dvije vrste fašistoidnih politika”. Novosti, br. 677. Decembar 2012. http://
arhiva.portalnovosti.com/2012/12/dvije-vrste-fasistoidnih-politika1/
Nova žena – list Antifašističkog fronta žena Bosne i Hercegovine, Arhiv antifašističke
borbe žena Bosne i Hercegovine i Jugoslavije, Periodika, http://afzarhiv.org/items/
browse?collection=5
Pantelić, Ivana. Partizanke kao građanke: društvena emancipacija partizanki u Srbiji, 19451953. Velgrade: Institut za savremenu istoriju, Evoluta, 2011.
Pateman, Carol. The Sexual Contract. Stanford: Stanford University Press, 1988
Popov-Momčinović, Zlatiborka. Ženski pokret u Bosni i Hercegovini: artikulacija jedne kontrakulture. Sarajevo: Sarajevski otvoreni centar, Fondacija CURE i Centar za empirijska
istraživanja religije u BiH, 2013.
Popov Momčinović, Zlatiborka, Giomi, Fabio and Zlatan Delić. “Uvod: period austrougarske
uprave”. U, Zabilježene - žene i javni život Bosne i Hercegovine u 20. vijeku, 16-38. Ur.
Jasmina Čaušević. Sarajevo : Sarajevski otvoreni centar : Fondacija Cure, 2014.
Radanović, Milan. Kazna i zločin: snage kolaboracije u Srbiji: odgovornost za ratne zločine
(1941-1944) i vojni gubici (1944-1945). Belgrade: Rosa Luxemburg Stiftung, 2015
Rihtman Auguštin, Dunja. Etnologija naše svakodnevnice. Zagreb: Školska knjiga, 1998.
�120
DANIJELA MAJSTOROVIĆ
THE CREATION OF THE NEW YUGOSLAV WOMAN – EMANCIPATORY
ELEMENTS OF MEDIA DISCOURSE FROM THE END OF WORLD WAR II
Sklevicky, Lydia. Konji, žene, ratovi. Zagreb: Ženska infoteka, 1996.
Studen, Dragan. Borkinje. Belgrade: Obeležja, 1982.
Van Dijk, Teun. Elite discourse and Racism. Sage, 1993
Williams, Raymond. Marxism and Literature, Oxford: Oxford University Press, 1997
Wodak, Ruth., De Cillia, Rudolph., Reisigl, Martin. and Liebhart, Karl. The Discursive
Construction of National Identity. Edinburgh: EUP, 1999
Wodak, Ruth. Discourse of Politics in Action: Politics as Usual (2nd. Ed.). Basingstoke, UK:
Palgrave, 2011
Wodak, Ruth. The Politics of Fear: What Right-Wing Populist Discourses Mean. London: Sage,
2015
ZAVNOBiH, dokumenti 1943-1944, knj. I, Sarajevo: IP Veselin Masleša, 1968, 58–63
http://balkans.aljazeera.net/vijesti/u-bih-gotovo-90000-nepismenih
Žagar, Igor. “Topoi in critical discourse analysis”. Školsko polje Vol. 20 (5/6), (2009): 47–75
�KASJA JERLAGIĆ
Pencil drawings
����Heroism of Labor
The Women’s Antifascist
Front and the Socialist
Dispositive 1945–1953
BORIŠA
MRAOVIĆ
�126
BORIŠA MRAOVIĆ
HEROISM OF LABOR
THE WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT AND THE SOCIALIST DISPOSITIVE 1945–1953
1. Introduction
Any attempt to understand and valorize the rise and decline of the Women’s
Antifascist Front in Yugoslavia (AFŽ) today is faced with the question of how to
read and comprehend the organization’s archive. The problem is broader, however, and has to do not only with the AFŽ archive, but also with the archive as an
institution that enables contemporaneity through a critical view into the past,
as it appears precisely in the archives (where they exist) that constitute history as such.1 The AFŽ was formed in 1942 during the Second World War [and
is the result of long-term attempts to mobilize and organize women within the
Communist Party of Yugoslavia (CPY), when the leaders of the people and the
nascent state were faced with difficult and urgent organizational and political
questions. The AFŽ integrated itself into the tradition of the international socialist movement, which, from the 1930s onwards, developed the idea of a Popular
front as a response to the fascist mobilization and rise to power. Tremendous
physical effort is imbued into the AFŽ’s history, first and foremost in organizing
the resistance against the local collaborators and the foreign occupation forces, followed by the post-war reconstruction of the country and the formation of
the state structures. The history of the AFŽ, however, bears witness to the dynamic convergence between strong social organizations and ideas and masses
of ‘common’ and ‘small’ women, who together with their male comrades created Yugoslav history. Though this history continues to live as a memory of the
few, the reconstruction of such a convergence is made rather difficult by the
intricate historical developments, the mutation of our political glossary and the
abandonment of previous socio-political formations.
Some of the basic insights of the more recent critical and feminist insights into
the women’s history (especially those relating to the questions of patriarchy’s
historic character and the effect of such a construct on the writing of history)
can help with the reconstruction. The pioneering return to this unwritten history
undertaken by Lydia Sklevicky is based precisely on this perspective insisting on
the fundamental importance of the content of the women’s question.2 Analysing
different understandings of the idea of continuity within historiography and history, anthropologist Svetlana Slapšak notes that the idea of “continuity which in
historiography does not have a very good position given that it is often used as
Parikka, Jussi. „Archival Media Theory An Introduction to Wolfgang Ernst’s Media Archaeology“ in
Wolfgang Ernst, Digital Memory and the Archive, ed. Jussi Parikka, Minneapolis/London: University
of Minnesota Press, 2013., p. 7.
2
Sklevicky, Lydia. Konji, žene, ratovi, ed. Dunja Rihtman Auguštin. Zagreb: Ženska infoteka, 1996.
1
�THE LOST REVOLUTION:
WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT
BETWEEN MYTH AND FORGETTING
127
a tool of nationalist imaginaries, in women’s history means something else. It is
inscribed into a socio-cultural formation which we known for a long time now,
whose real origins are almost unknown, and which still cannot be classified as
the past – the patriarchy“. The present and the AFŽ are thus related precisely
by this particular continuity, given that “it has no connection to ethnic mapping,
it cannot be aligned with a religious conglomerate or an ideology”.3 From this
perspective, the AFŽ’s organizational history, its internal relations as well as relations toward other elements of the nascent society can be reconstructed as a
reconstitution of patriarchal culture. This leaves us with the question of how to
understand the history of the abovementioned continuity despite the AFŽ.
More recent debates on the AFŽ analyze the way and the extent to which the
traditions of socialism and feminism collide and are expressed and combined in
the history of the organization. Maca Gržetić, in her speech at the first Congress
of the AFŽ Croatia in July of 1945, emphasized that women were “doubly unfree
and as twice as oppressed until the victory of the People’s Liberation Movement
(NOP) in our country”. Although it is hard to pinpoint what exactly she was referring to, we can assume that she had important questions regarding the two
traditions in mind. Unfortunately, the idea of double unfreedom, as a criterion
that could serve as an indicator of the real freedom of women, was never examined seriously, hence there was no plan for a double liberation.4 After the war,
the AFŽ is strongly integrated into the new order led by the Party as the ruling
societal power which considers the woman question as subordinate to the general goals of the Party.5 Thus the Party, at least in principle, considered that the
woman question would be solved through a progressive realization of the popular socialist rule. Given that even the AFŽ, almost without exception, advocated
this position, the important question arises as to how one of the two constituent
intellectual traditions embodied in the movement was eliminated and whether
the archive can tell us something about that.
On the other hand, if we leave this question aside for now, we can say that the
AFŽ was undoubtedly an exceptional organizational societal formation which, as
Adrijana Zaharijević notes, gave the woman question “a singular and autono3
Slapšak, Svetlana. “Balkanske žene: rod, epistemologija i istorijska antropologija“, ed.
Babić-Avdispahić, Jasminka, Bakšić-Muftić, Jasna, and Vlaisavljević, Ugo. Sarajevo: Centar za
interdisciplinarne postdiplomske studije, 2009. p. 63.
4
Sklevicky, 98, 107-108.
5
Jancar-Webster, Barbara. Women and Revolution in Yugoslavia: 1941 – 1945, Denver: Arden Press,
1990. p. 20.
�128
BORIŠA MRAOVIĆ
HEROISM OF LABOR
THE WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT AND THE SOCIALIST DISPOSITIVE 1945–1953
mous status that emerged in the spirit of a specifically socialist arrangement of
governance”.6 Over a relatively unique and long historical period, the AFŽ was
ensuring, in a most direct way, the social and economic reproduction of society
and the new social order through constant reproductive work and unpaid public
work on a massive scale. This leads us to the second, fundamental question:
what is to be gained from returning to this organization and its epoch today when
our participation in society is reduced more and more to individual labor on the
market valorized in monetary terms only, while patriarchal oppression remains
deeply structured in hybrid physical, transitional and digitally mediated spaces?
Can it point us to some significant questions and can it teach us anything? In
order to at least touch upon some of these questions, in this paper I focus on the
post-war period until the abolition of the AFŽ (1953). My ambition is to at least
partially reconstruct the dynamics of the creation of the heroic figure. My thesis
(and my hope) here is that a return to this path – a return to the female in constructing the heroic – can outline a new heroic figure that could intervene into the
present as an emancipatory figure. Something of this “figure that is coming” can
be discovered through an open, critical and creative return to collective action,
which has already been exemplified in our history.
There are three basic theoretical concepts I rely on here. The first is Foucault’s
concept of the dispositive. I understand the dispositive as a wide institutional and
conceptual framework and circuit which directs societal activity in general. It is
within this framework that the figure (relatively productive in symbolic terms)
that intrigues me most is constituted, i.e. the heroic figure. In this sense, the
second important theoretical concept I lean on is related to the reflections of
Alain Badiou, who seeks to point out the theoretical and political path towards
the reconstitution of the heroic as a figure that could extricate humanity from
the quagmire of the present.7 Last but not least, I rely on the concept of anthro6
Zaharijević, Adriana. “Fusnota u globalnoj istoriji: Kako se može čitati istorija jugoslovenskog
feminizma?” Sociologija 57:1 (2015), 76. However, Zaharijević adds: “Yet it was within that same
order, in the moment when the socialist arrangement based itself self-consciously on an even
more fundamental equality in self-management, that the independence of the woman question
was abolished. From that moment onwards it was treated as an integral part of the class question,
which is a key issue of society, an issue that all other issues could be reduced to.” See the debate
initiated by Nanette Funk’s text: ‘A very tangled knot: Official state socialist women’s organizations,
women’s agency and feminism in Eastern European state socialism’, European Journal of Women’s
Studies, 21, No. 4 (2014): 344-360; and the response to this text in Aspasia, The International
Yearbook of Central, Eastern, and Southeastern European Women’s and Gender History: Is ‘Communist
Feminism’ a Contradictio in Terminis? 1 (2007); Ten Years After: Communism and Feminism
Revisited, 10, 2016.
7
Badiou, Alain. Philosophy for Militants, New York/London: Verso, 2012., p. 42 – 47.
�THE LOST REVOLUTION:
WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT
BETWEEN MYTH AND FORGETTING
129
potechnology – a historically constructed set of basic epistemological assumptions about the technological construction of society through “proper upbringing” – which Ugo Vlaisavljević suggested as one of the imperative tools for the
analysis of Yugoslav socialism.8 When about it comes to the AFŽ itself, my basic
theoretical and empirical reference is the work of Lydia Sklevicky, to whom we
owe not only the renewed interest in the AFŽ, but also some important methodological and theoretical insights. The primary materials I use for illustrating
the dynamics of the construction and articulation of the heroic are the materials
from the Archive of the Anti-Fascist Struggle of Women of Bosnia and Herzegovina and Yugoslavia.9
2. The Socialist Dispositive, Heroism and the Education of Society
The dispositive is a useful analytical tool as it enables us to have an all-encompassing view of the set of social and political relations that play a constitutive
role in the formation of a society. In a general sense we can understand it as a
strategic formation that responds to small or large scale needs. Foucault defines the dispositive as a “heterogeneous collection consisting of discourses, institutions, architectural forms, regulatory decisions, laws, administrative measures, scientific statements, philosophical, moral and philanthropic attitudes,
in short that which is said as well as that which is left unsaid […] the dispositive
is a system of relations that can be established among these elements.”10 Relying on Foucault’s definition, Giorgio Agamben defines the dispositive as “a set of
practices and mechanisms (both linguistic and non-linguistic, juridical, technical and military) aiming to face an urgent need and to obtain an effect that is
more or less immediate”.11 The dispositive thus at the same time encompasses
a set of practices and a set of institutions and their respective discourses as
8
Vlaisavljević, Ugo. Lepoglava i univerzitet – Ogledi iz političke epistemologije, Sarajevo: Centar za
interdisciplinarne postdiplomske studije, 2003.
9
The Archival corpus is part of the Archive of Bosnia and Herzegovina in Sarajevo. The Archive was
digitized between 2013 and 2015 by Crvena, while part of the archive was made available at:
www.afzarhiv.org.
10
We can find this “definition” in the translator’s note in the Serbian edition of Michel Foucalt’s The
Will to Knowledge – History of Sexuality (Mišel Fuko, Volja za znanjem – Istorija seksualnosti I).
Transl. Jelena Stakić: Karpos, 2006, p30. Also see: Jefferey Bussolini, “What is a Dispositive?
Foucault Studies 10, 2010, pp. 85-107.
11
Agamben, Giorgio. What is an Apparatus? And Other Essays, Stanford: Stanford University
Press, 2009, p.8. For a critical review see: Pasquinelli, Matteo, “What an Apparatus is Not: On the
Archeology of the Norm in Foucault, Cangulihem and Goldstein, “Parrhesia Journal 22, 2015: 7989. Available at: www.parrhesiajournal.org/parrhesia22/parrhesia22_pasquinelli.pdf
�130
BORIŠA MRAOVIĆ
HEROISM OF LABOR
THE WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT AND THE SOCIALIST DISPOSITIVE 1945–1953
well as their linkages that structure the relations within each individual sphere
of action. It includes biological and bodily, conceptual, material and institutional
efforts to construct a socialist world as a new world, which in practice are realized as the work of organizations and institutions committed to structuring
the relations of material construction of society, and its conceptual foundation.
Thus we can interpret the project of creating socialist Yugoslavia as a dynamic
construction of the socialist dispositive whose task it is to organize the newly
established labor, political, and production relations. It is within this strategic
space that the AFŽ is developed as a distinct element that, in a given historical moment, articulates itself as a response to a specific and urgent need for
the creation of a new society. The general process of dispositive construction
operates, from its very beginning, with one significant figure around which it
seeks to organize societal energy: the figure of the hero. Historically, the figure of the hero was usually associated with the imaginary and praxis of war,
although some traditions developed on somewhat different principles. Up until
the French Revolution, the figure of the hero as an individual “warrior” predominated, but was replaced by the democratic and collective figure of the soldier
in the revolution.12 Badiou believes that “our task is to find a new heroic figure,
which is neither the return of the old figure of religious or national sacrifice, nor
the nihilistic figure of the last man” which should be a “paradigm of heroism
from beyond war, a figure that would be neither that of the warrior nor that of
the soldier.”13 All socialist projects, to a lesser or greater degree, were attempts
to connect the figure of the hero with labor as a process, and thus establish
heroism of labor as the most important societal value.
Yugoslavia’s history, especially the early years of the second Yugoslavia, is a history of one such attempt. During this period, a demand was repeatedly made for
heroism as a unifying signifier that should directed the efforts to create a new
society. It was an important element of “anthropotechnology”, the general task
of which is to educate in a predefined manner. The economic model was simple:
“electrification and industrialization”, however, Vlaisavljević claims that things
were much subtler. According to him, the basic element of the transformation
upon which a new society was built was in fact an epistemological revolution that
was realized as a “technological revolution which in its ‘real essence’ was an
industrial revolution”, and even though it was realized “with power-lines and columns reaching to the remotest villages”, in another sense it was actualized as
a discourse “that described a new human and technological reality, while having
12
Badiou, Alain. Philosophy for Militants, New York/London: Verso, 2012
13
Ibid.
�THE LOST REVOLUTION:
WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT
BETWEEN MYTH AND FORGETTING
131
an educational effect”.14 Anthropotechnology, as the knowledge of “technology of
liberation”, as a technological solution to societal labor as the basic mechanism
of the production of people, in a general sense includes material construction of
the human world, as well as the processes of proper upbringing of humans. Here
one must seek an explanation for the relatively quick abandonment of mass-organizational forms – especially in the case of women’s organizing – which then
determined the general character of the political and economic development of
the new state in a period of tumultuous post-war consolidation.
3. A Society of the People
How was the dispositive established immediately after the war? In the public political dictionary, words and phrases such as “socialism”, “communism”,
the “dictatorship of the proletariat” or the “socialist state” were mostly omitted. The figure of the people constructed in the Narodno-oslobodilački rat (NOR)
emerged victorious from the war, hence the political discourse is dominated by
the peoples’ democratic terminology: “the peoples’ rule”, “the peoples’ democracy”, “the rule of the working people”, “the peoples’ state”, etc. The Constitution of 1946 does not mention the word “socialism” but rather formulates “the
principle of the rule of the people through their representative bodies – peoples’
councils and peoples’ assemblies”.15 The state-crafting ideology was the continuation of the People’s Liberation War (NOR) tradition, the core cadre of which
consisted of frontmen within the CPY. In August 1945, the People’s Front of Yugoslavia (Narodni front, henceforth NF/NFJ) was established as a coalition of different groups and political parties lead by the Communist Party of Yugoslavia.16
Even though it initially consisted of a number of weak political organizations, the
NF was quickly homogenized by “assimilation of bourgeois groups, that adopted
the program and lost their earlier individuality, or by the departure of the groups
that could not keep up with the development inspired by the CPY”.17 The forces
outside of the NF submitted to the political pressure and were removed.18 The
14
Vlaisavljević, p. 50.
15
Babić, Nikola. Na putevima revolucije. Sarajevo: Svjetlost, 1972., p. 125.
16
Bilandžić, Dušan. Historija Socijalističke Federativne Republiike Jugoslavije – Glavni procesi 1918. –
1985., Zagreb: Školska knjiga 1985. P. 110.
17
In Tito’s opinion, as noted by Bilandžić, the opposition “did not put forth a single idea that would
be better than what we put forth in the program of the Narodni Front. They [the opposition] have no
program at all. It is that old camp of enemies of the people pulling the wheel of history back, while
the wheel spins them around itself and will, of course, eventually crush them.” Bilandžić, History, 103.
18
Petranović notes: “Narodni Front Jugoslavije (NFJ) also comprised bourgeois parties that
approached it at the end of the war. Formally speaking, the NFJ’s principles provided for a multi-
�132
BORIŠA MRAOVIĆ
HEROISM OF LABOR
THE WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT AND THE SOCIALIST DISPOSITIVE 1945–1953
main force of the NF consisted of “mass organizations” – the United Alliance of
Anti-Fascist Youth, the AFŽ, United Trade Unions of Workers and Employees of
Yugoslavia. The Party’s ideas and its political platform “found their formal and
public expression in the programs of the mass organizations it created”19, while
the real control of decision-making posts in the newly formed bodies enabled
the Party to dominate all levels of social organization. Thus, as early as 1947, the
NF, through progressive industrialization, became “an apparatus for the execution of specific state tasks and economic operation, losing its markers as a political organization”.20
Building up on the foundations of the heroic popular armed resistance, the mass
inclusion of the people in work during the reconstruction project, was constructed as an important social value and duty, and this task was given to mass organizations. The Fifth Congress of the CPY emphasized the mobilization of the masses “in the struggle for socialism” and highlights the problem of bureaucratization
as a large obstacle to attracting the masses. Political work with the masses was
defined as the Party’s main task, whereas the NF was tasked with “explaining
the tasks and paths of our socialist development, the fight against the remnants
of the reaction, the interpretation of concrete measures of the popular government in the construction of socialism”, while developing “new relations between
party structure that would maintain party particularities within the organization and its steering
bodies – which was an expression of internationalist tendencies and aspirations to involve all
patriotic and democratically inclined citizens in the program of further revolutionary-democratic
development – but the significance of such multi-party structure was diminished by other
provisions. First and foremost, the existing parties had to accept the NFJ’s program, while their
members had to join the NFJ’s local councils. There were some minor elements of coalition, with
some exceptions, in the governing structures of the NFJ. The real existing political relations were
far more important than the formal aspects of this issue. Ever since its founding, the NFJ built
itself as a unique organization of masses that accepted and acknowledged the CPY’s rule. The
existing bourgeois groups could not endanger the political solidity of the organization without an
external intervention, as they were small and weak. The path toward democratic development,
according to the NFJ, did not lead through a multi-party organization, but rather its negation.“
Cf. Branko Petranović, Istorija Jugoslavije 1918.–1988.: Treća knjiga: Socijalistička Jugoslavija
1945.–1988., Belgrade: Nolit, 1988, 43. Mass organizations made an effort to isolate the “noncommunist” aspects of their own traditions such as “old trade-unionism” among workers or
“feminist deviations” in the AFŽ. The election preparations during the summer and fall of 1945
included “political cleansing” during which “those opposing revolutionary measures were out,
and those who would implement these measures more consistently entered government bodies.”
Bilandžić, op. cit. p. 104.
19
Skleivcky, op. cit. p.108; Čupulo Dalibor. “Razvoj političkog i pravnog sistema Jugoslavije u
poslijeratnom periodu, 1945.–1968. – Pristup istraživanju i litetatura” PP 7, 1988: 203-204.
20
Petranović, op. cit. p.57.
�THE LOST REVOLUTION:
WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT
BETWEEN MYTH AND FORGETTING
133
the working class and the working masses towards labor in organizing socialist
competition and elevate shock work” was a separate task.21
Through the NF, the people issued a general demand to the people to take up
work on a voluntary basis and to push themselves to the limit. Here it is important
to point to the ambiguous position of the Narodni Front of Yugoslavia and the AFŽ,
which, according to Lydia Sklevicky, unites the positions of the order in whose
name it acts. Organizational discourse was deeply integrated into the regime’s
narrative structures, and at the same time it discovered their clash with the
social reality of the position of women, which articulated itself through the real
connections inherent in movements, especially those movements whose main
aim is massification. This dual position points to a very specific configuration of
power and control. It consists of societal forces that consolidated the leading
role of the Party and the real political experience of countrywide mobilization of
the movement. The Party eliminated the basic political question of the structure
of governance and took on the task of directing general social development as
economic, while removing the question of power from the equation of the new
social contract.22 Although the history of Yugoslavia would still be marked by
various articulations of the national and workers’ question, the “economic base”
remained the main focus of the efforts to create social and political structures.
In 1946, general competition was introduced, that was transformed into a “mass
movement, comprising 60% of workers and civil servants”.23 Although today it
is difficult to understand the scope and character of such a mass mobilization,
it represented a turning point in the creation of Yugoslav society. The majority of the population was rural, while workers made up a much smaller portion
of the population. The country received limited influx of funds and donations in
goods; however “in a devastated country, facing general shortages and extinguished foreign trade – the mobilization of the masses [was] the only means of
reconstruction”.24 An important example is the mass mobilization of youth. The
21
Resolution of the Fifth Congress of the CPY on the basic upcoming organizational tasks of the CPY.
Available at: http://www.znaci.net/00001/138_77.pdf
22
Bilandžić, p. 111.
23
Petranović, p. 79.
24
Bilandžić writes: “The formation of the modern working class mainly from the ranks of peasantry
had actually just begun. Due to its fewness, youth and inadequate involvement in the armed
revolution, the great turn of the tide was the direct accomplishment of the working class, but of
the Communist Party – its political leadership. However, the working class recognized in this a
new revolutionary step that would prevent it from being reduced to a tool of economic power and
the political rule of the bureaucratic and technocratic class, which is the direction the revolution
�134
BORIŠA MRAOVIĆ
HEROISM OF LABOR
THE WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT AND THE SOCIALIST DISPOSITIVE 1945–1953
youth movement emerged from the war with a vast legacy of direct participation
in combat, and thanks to this a considerable number of leadership positions were
occupied by young people. Continuity was established between fighting in the war
and the reconstruction of the country; the reconstruction was “an essential […]
part of the great fight on the battlefield where tens of thousands of young men
and women lost their lives”. With the formal post-war establishment of the youth
movement at the First Congress of the United Alliance of the Anti-Fascist Youth
of Bosnia and Herzegovina held in Sarajevo from April 6-9 1945 the youth joined
the competition.
The peak of mass mobilization of youth were the Youth Work Actions that existed
as a movement and an organization until 1988 – although their impact was significant only in the late 1940s.25 Data shows that until 1947, almost 85% of the
youth participated in the labor actions. By 1948, the model of mass voluntary
engagement of the youth typical of the first post-war years points towards a productive convergence of impulses emitted by the social order, staged through a
mass organization with the sense that the only possible way was forward. During
this period, Petranović claims, “volunteering not only made up for the missing
financial resources and machinery, but expressed a new attitude toward labor”26,
which is clearly illustrated by the phenomenon of work actions. These actions,
however, were not mere labor drives, but also an anthropotechnological element
of the new regime. They had a particular political and educational character as
they “forged and hardened new people with a new understanding of labor. A new
working collective is formed that is proud of its labor, of that which its members
create with their own hands.”27
would have necessarily taken had it remained based on the old, received ideas and theories.”
Bilandžić, p. 207.; Petranović notes: “For ‘selfless work’, one would receive the title of a shock
worker. In 1946, labor competition turned into a mass movement that included 60% of workers
and civil servants. The press popularized the Stakhanovite movement in the USSR, which in
Yugoslavia will bring about heroes of labor such as Alija Sirotanović and his successors. Masses
of workers, peasants and especially youth gave breadth to voluntary labor and infused it with
enthusiasm.” Petranović, p. 207.
Vejzagić, Saša. The Importance of Youth Labour Actions in Socialist Yugoslavia, 1948-1950: The
Case study of the Motorway “Brotherhood-Unity”. Master’s Thesis (Budapest: Central European
University, 2013). 4. The fact is that almost 60 years of this organization (1941-1988) still remains
under-researched. See also: Muhamed Nametak “Uloga omladinskih radnih akcija u stvaranju
socijalističkoga društva u Bosni i Hercegovini 1945. – 1952. godine”, Časopis za Savremenu
Povijest3 [2014]: 437-452.
26
Petranović, op. cit. p. 81, my italic.
25
27
Erak, Zoran, ed. Tito i mladi, Belgrade: Mladost 1980., p. 19. Actions also function as immediate
spaces of education and upbringing, even in the most literal sense: during only two actions,
�THE LOST REVOLUTION:
WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT
BETWEEN MYTH AND FORGETTING
135
Soon, however, voluntary mass labor was gradually replaced by paid industrial
labor, for technical reasons and in accordance with “the technological” paradigm
upon which the new regime rested. By 1948, the mass model of social engagement became symbolically less effective and started to lose its real mobilizing
power. However, as late as 1949, the Party leadership maintained its position that
only the broad masses can be the bearers of the revolution. Edvard Kardelj, a
long-standing high-ranking official of the CPY said
Socialism can only grow out of the initiative of the million-strong masses,
with the adequate role of the proletarian party, that is, the most advanced
socialist forces. Therefore, the development of socialism cannot follow any
path other than that of constant deepening of socialist democracy in the
sense of ever-greater self-management of the masses, and drawing them
to the state apparatus – from the lowest bodies to the highest, in the sense
of participating in the managing of every single company, institution, etc.28
Here we can still see a very firmly articulated idea of mass socialism, as well as
hints of something we may call the idea of the mass state along with a somewhat
limited role of the Party. The developments, however, took a different direction:
after the transformation of 1950, when the economy was organized on more and
more original and newly-established principles, mass organization started to
fade as the basic element of social development.
4. The Paradigm of Production
The dispositive is never a homogenous field, but is rather constructed at the intersection of societal forces that affirm and question it. This is particularly visible in Yugoslavia after the Second World War where Chetnik and Ustasha forces
were still operational, individual’s participation in the war was being checked and
verified, the figure of the people was strengthened and the basic institutional
structure of the new state was built. The flipside of this process were the objective circumstances in which an attempt was made to realize certain material
and symbolic goals. The construction of Yugoslav socialism, until June 1948, was
based on close practical and theoretical relations with the USSR headed by Stalin. Thus the early post-war period mainly consisted of practical activities aimed
at establishing a Soviet model with two basic aspects: state-ownership and cenBrčko-Banovići railroad and Šamac-Sarajevo railroad, in 1946 and 1947 respectively, almost
22.000 young people were brought to literacy. Nametak, op. cit. p. 446.
28
Kardelj, Edvard. Quoted from Vladimir Barakić’s speech at a commemoration in February 1979 in
Josip Arnautović et al. ed. Edvard Kardelj, 1910-1979, Belgrade: News Agency Tanjug, 1979, p. 29.
�136
BORIŠA MRAOVIĆ
HEROISM OF LABOR
THE WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT AND THE SOCIALIST DISPOSITIVE 1945–1953
tral planning, which was to be effected by a range of economic and administrative
measures such as price control, limitations on free trade, fixed rent and wages,
organized supply system, etc.
As a follow-up, in 1945, gradual nationalization was introduced, starting with the
redistribution of large landowners’ agricultural resources and the estates of collaborators. In 1946, private capital in mining, industry, banking, wholesale, and
transport was nationalized, followed by the nationalization of retail and service
industries. Planning was codified with the adoption of the 1946 Constitution,
and as early as the following year a basic planning apparatus was established.
In 1947, the first five-year plan was elevated to “the level of a national patriotic
goal”.29 By eliminating the influence of private capital and transitioning to stateownership, the new order succeeded in establishing what was considered the
basis of the socialist project. The initial results were very good. In 1947, with
great effort, the pre-war production levels were reached. Through the growth of
investment and a large number of new jobs, mass urbanization and industrialization were accelerated and promoted.30
The Cominform Bureau Resolution of June 28 1948, thoroughly shook up the
ideological identification of the Yugoslav communist leadership and considerably influenced the transformation of the socio-economic model. Soon after the
Resolution was passed, the CPY leadership at its fifth congress, although still
confused, maintained its allegiance to the Soviet line and decides to answer the
Soviet accusations by accelerating and widening collectivization and nationalization efforts.31 Economic consequences were felt soon after. Agreements with
the USSR and other countries of the Eastern Bloc were terminated, loans were
terminated as well, and economic boycott ensued, forcing Yugoslavia to establish new import and export relations. Under such conditions, mass mobilization became an essential political and economic strategy. In December 1948,
the state introduced a system of special acknowledgements, “moral stimula29
Vera Katz, Social and Economic Development of Bosnia and Herzegovina 1945-1953. Sarajevo:
Institute for History, 2011, p. 14. On the goals of the five-year plan also see: Babić, p. 131.
30
For investment, cf. Branko Horvat, Privredni sistem i ekonomska politika Jugoslavije, Belgrade:
Institute for Economics, 1970, p. 34; In terms of employment, in 1945 there were 461.000 workers;
in 1946, 721.000, that is, 260.000 new workers; in 1947, 1.167.000, i.e. 446.000 new workers; in
1958, 1.1517.000, i.e. 350.000 new workers, and in 1949 1.990.000, i.e. 473.000 new workers and
civil servants.
31
Dedijer, Vladimir. Izgubljena bitka Josifa Visarionoviča Staljina, Belgrade: Rad, 1978, p. 186.
Collectivization slowed down only at the end of 1949, following the decisions passed at the CPY
Plenum on December 29 and 30 of the same year.
�THE LOST REVOLUTION:
WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT
BETWEEN MYTH AND FORGETTING
137
tions”, and emphasized the symbolic figure of the shock worker, the champion
and the hero of labor, as well as a range of other particularly valuable forms of
labor in agriculture, which was supposed to stimulate zealous labor.32 Heroism
of labor was thus institutionalized as an officially recognized status incentive.
Despite these efforts, morale began to dwindle. In 1950, the country was hit by
a severe draught, which drastically reduced the revenue from agriculture. That
same year, the enormous growth in employment also started to lose momentum, with just a little over 15,000 new workers being employed in the following
three years.33
As a response to the ideological clash and economic deadlock, a critique of bureaucratization and the fundamental Soviet ideas about the relation between
ownership and management was developed. The notion that “socialist social relations cannot be actualized on the basis of state-ownership and state management of the economy, as this leads to the bureaucratization of the entire political
system”34, soon became prevalent and was adopted as the programmatic stance
of the Party. In this we find the basis of the revolution within the revolution that
would actualize itself through an original model of management of economic activity. In 1950, the groundwork for self-management was laid with the adoption
32
Bilandžić notes: “To ensure greater commitment of workers and civil servants in the workplace,
it was decided to pass federal regulations in order to try to introduce norms for all labor, therefore
the regulations laid down the amount of remuneration in proportion with the norm. Federal
regulations also instituted a system of moral stimulation. The Law on Honorary Titles for Toilers
from December 8, 1948, introduces the following honorary titles: shock worker, champion
of socialist labor, meritorious agricultural worker, distinguished cooperating agricultural
worker; and for worker collectives: shock collective, champion collective of socialist labor; for
cooperatives: cooperative striving for high yields, meritorious cooperative, champion cooperative
of the people’s republic, champion cooperative of the FNRJ (People’s Federal Republic of
Yugoslavia).” Bilandžić, op. cit. p. 123. The Law on Decorations and Distinctions (November
14, 1955) classified the Order of the Hero of Socialist Labor as a decoration for distinguished
service by a citizen, ranked second, after the Medal of the Great Star of Yugoslavia and before the
Order of People’s Liberation. According to this law, the Order of the Hero of Socialist Labor was
awarded to: “…individuals, military units, institutions, economic and social organizations that
achieve exceptional work achievements or results, thus earning special credit for the economic,
social, scientific or cultural development of the country”. The content and scope of the formal
acknowledgements were amended several times by 1976, after which they remained unchanged;
see: http://www.hrvatskanumizmatika.net/
33
In the first three years of the five-year plan 1.269.000 new workers were employed. The following
year registers a considerable decrease. Between 1950 and 1954, only 15.000 new workers were
employed, while between 1964 and 1967 the number of employed drops from 3.608.000 in 1964 to
3.561.000 in 1967. Bilandžić, p.114; Horvat, Privredni sistem, p. 27.
34
Babić, op. cit. p. 134; Bilandžić, op. cit. p. 208.
�138
BORIŠA MRAOVIĆ
HEROISM OF LABOR
THE WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT AND THE SOCIALIST DISPOSITIVE 1945–1953
of the Basic Law on Managing State-Owned Companies and Higher-Level Economic Associations by Worker Collectives. The following year, the first five-year
plan was extended by a year, but its goals were never accomplished, nor was a
final report on it ever published. Soon, “the economic system was completely
changed, and by the end of 1951 centrally planned economy became a thing of
the past”.35
5. The AFŽ, the Great Turn of the Tide and the Woman Question
What was happening with the organization of women during these turbulent
times? After its foundation in 1942, the AFŽ focused on organizing women activists, whose tasks mainly had to do with war-related activities. The AFŽ “sprang
up from the people’s anti-fascist movement organized and led by the CPY”;. its
edifying work “in the spirit of the Anti-Fascist Front’s program“ put “thousands
and thousands of women in the vanguard of the fight against fascism”.36 As of
1944, the organization focused on recruiting new members on a mass scale,
abandoning its original activist orientation. Thus the AFŽ, along with other large
voluntary associations, joined the mass voluntary movement to reconstruct postwar Yugoslavia and puts in thousands of hours of voluntary labor.
The activities and directions of the AFŽ are deeply integrated in the NF. In her
closing address to the First Congress of the AFŽ of Croatia, in July 1945, Kata
Pejnović summarized the basic tasks of this organization (in: Sklevicky): 1)
strengthening brotherhood and unity, cleansing the country from the remnants
of fascism, 2) strengthening the people’s rule, 3) reconstruction of the homeland
through the development of a broad initiative, through discovery of new forms
of shock work, the change of relationships towards labor, 4) edification of the
young, caring for children, assisting medical services and the Yugoslav army and
5) combating illiteracy.37
35
Horvat, op. cit. p. 11. The new economic system was established in 1952, by replacing central
planning with planning of the so-called “basic proportions” (e.g. accumulation rate and
distribution of investments), the devaluation of the Dinar, introduction of the market mechanism
as the price regulator in most production and commerce spheres, and giving some companies
independence, which meant the creation of conditions for the decentralization of the economy.
After that, until 1956, work was based on annual plans.
36
Centralni Odbor of the AFŽ “Postavke o AFŽ-u”, Arhiv Bosne i Hercegovine, Sarajevo, Kutija 8,
63/4, 1949.
37
Sklevicky, op.cit. p. 97.
�THE LOST REVOLUTION:
WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT
BETWEEN MYTH AND FORGETTING
139
Lydia Sklevicky places the first three into the category of “frontline goals”,
whereas the other two she labels as specifically women’s tasks, as they consist
of “the socialization of [women’s] reproductive labor”.38 However, one must not
overlook the fact that the general goals, in the long-term, were only achievable
if the specifically women’s goals were achieved. How else could one secure the
intergenerational transmission of the changed attitude towards labor and the
lesson of brotherhood and unity – which was supposed to secure the people’s
rule? Here we see the complexity of the women’s task. New shock work was to
complete difficult specific tasks, care for a large population of children, bring
society to literacy, but also mobilize the masses without losing sight of the basic
edification goals.
5.1. The Woman Question and the Question of the Heroic
In 1944, Vladimir Nazor stated: “The woman question, as far as we are concerned, has been resolved”. His historical metaphor of this resolution was illustratively built into the title of his “From Amazon to Partisan” lecture, which
outlined the heroic history of women as fighters, politicians and rulers, and resolved it in the figure of the female partisan. In her discourse analysis of the
AFŽ Conference in Sinj in 1944, Lydia Sklevicky notes: “Only the phrase ‘comrades, women fighters’ acknowledges the identity of women commensurate
with their own achievements”39, or: the heroic ability of the woman was proven
in war, which rendered the women’s question resolved. The resolution, however
leaves the “patriarchal prefix of traditional culture untouched by doubt”, and
instead of trying to “change the traditional values”, they are “modified according to the new context/historical moment”, which creates the framework within
which the “emancipatory charge” is used for the “widening and strengthening of
the Narodno-oslobodilački pokret (NOP)”.40
Although the CPY felt, as a matter of principle, that the woman question was resolved, the Party leadership considered the organization of women necessary.
In the fall of 1945, the CPY ordered “the Party’s managing bodies to pay closer
attention to the development and advancement of the AFŽ’s work”.41 The specifIbid. 97. On reproductive work in general and on some of its contemporary characteristics and
linkages to international processes of capital circulation and the restructuration of labor relations
see: Frederici, Silvia. Revolution at the Point Zero: Housework, Reproduction and Feminist
Struggle. Oakland: PM Press, 2012.
39
Sklevicky, op.cit. p. 50.
40
Ibid. pp. 47-51.
41
Petranović, op.cit. p. 53.
38
�140
BORIŠA MRAOVIĆ
HEROISM OF LABOR
THE WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT AND THE SOCIALIST DISPOSITIVE 1945–1953
ically female part of the task of creating a new society was not laid down beforehand, but was to be defined “when the gunfire dies down, when the ruins are
cleaned up, when the new home is built”.42 However, before the specific tasks
were defined, within the AFŽ itself an open call for shock work was issued. In
a letter by the Central Committee of the AFŽY to the Republican Committee of
the AFŽBiH (June 4 1945), a call was issued to women stating that they should
apply themselves to “shock work in their everyday tasks” during the preparations of the First Congress and “take on new obligations before the congress”.43
There was no time for organizing competition, but it was “precisely because
of this [that] it is necessary to intensify women’s activity in all organizations,
everywhere, in all lines of work, and this must continue after the congress”.44
At the AFŽ BiH’s second congress, Tito referred to women comrades who “distinguished themselves during the war, but now, in peacetime, they do not participate in public life, or in the political or creative work in the community.” In
this way they “become alienated from the vast majority of our women who have
understood their duties and the spirit of the new Yugoslavia.” What was that
spirit like, and what were the duties? Tito answered these questions quite succinctly, on the same occasion, making a remark that falls under the domain of
work ethic: “No one can ever claim that they have given enough of themselves
to society if they are still capable of physical and mental labor”.45 There it is, a
direct call to heroic engagement that gives to society the greatest possible gift,
the gift of heroism, the gift of life. It establishes a paradigm that needs to be
infused with different content, one that transcends its origin in the heroic war
sacrifice and establishes something different.
Heroic labor was to be actualized as part of the general efforts of society as
a whole, and in April 1947, it was cast in the form of a five-year economic development plan. The general goals of this plan were: 1) Overcoming economic
and technological backwardness, 2) strengthening the country’s economic and
military might, 3) strengthening and developing a socialist economic sector, 4)
increasing the general well-being of the population. Although this plan did not
contain specifically women’s tasks, the AFŽ used it as a measure of its own gen42
Sklevicky, op. cit. p. 55.
43
Glavni Odbor AFŽ-a “Pismo Centralnog odbora AFŽ Jugoslavije Glavnom odboru AFŽ BiH”. Arhiv
Bosne i Hercegovine, Sarajevo, Kutija 1, 1/12, 1945.
44
Glavni Odbor AFŽ-a “Pismo Centralnog odbora AFŽ Jugoslavije Glavnom odboru AFŽ BiH”
45
II kongres Antifašističkog fronta žena Jugoslavije: održan u Beogradu 25, 26, 27 januara 1948.
Sarajevo: Glavni odbor AFŽ-a Bosne i Hercegovine, 1948, Kutija 6;
available at: http://www.
afzarhiv.org/files/original/00d53e25cc67684ddcbf27af4ff8d839.pdf
�THE LOST REVOLUTION:
WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT
BETWEEN MYTH AND FORGETTING
141
eral contribution to society. A “battle” was fought over the plan and it “places
the task of mobilizing the women’s workforce with the organization”.46 A part
of the AFŽ Archive contains a multitude of reports on women comrades who
“completed” the goals of the five-year plan, and on many who did not, as well
as on the necessity to always to more. The effort to realize the plan becomes
the framework within which it is possible to work heroically. This, in accordance
with the inclusion paradigm and the basic interpretative framework, meant volunteering a certain amount of work hours thus “saving the state money”. After
the adoption of the plan, tasks were discovered that were described and understood as explicitly heroic:
Our women will set out as a tight-knit army of labor comprising fraternal
Serb, Muslim, and Croat women into the fray for the triumph of the reconstruction and rebuilding of our country. By working to elevate the masses
culturally and intellectually, helping to realize the economic plan, and by
investing the utmost enthusiasm into our work, we will create a new form of
heroism, the HEROISM OF LABOR […]47
Determined to do the best they can, women created a “new form of heroism”. It
was a heroism that was not like a “rank” that could have been awarded to one
woman or one man who could carry it like a medal. It was an effort for the community, a collective heroism built on a mass effort of voluntary labor that worked
thousands of bodies to exhaustion before it faced the fact that the set goals were
unattainable precisely because they were of heroic proportions, because they implied that one could always work more, harder. Only in a mass effort was it possible to produce the super-human, the heroic – as only the heroic was worthy of
the heroically fallen heroes. Here we find the basic lesson of the dispositive as
the technology of the social: labor will transform society, and in order to truly
transform it, we need to work heroically.
The construction of the heroic past, that is, the continuity of the heroic, started
immediately after the war. In 1945, an instruction to “gather materials, specific
data, photographs, etc.” was distributed. This testifies to the attempt to record
the baseline for unification and take stock of women’s immediate engagement
in warfare up to that point, which included the heroic wartime sacrifices, but
46
Centralni Odbor AFŽ-a ‘Centralni odbor AFŽ-a Jugoslavije Glavnom odboru AFŽ-a Bosne i
Hercegovine – o vođenju evidencije raspoložive ženske radne snage’. Arhiv Bosne I Hercegovine,
Sarajevo, Kutija 2 711/1, 1947.
47
Centralni Odbor AFŽ-a, ‘Referat- Plenarni sastanak Sreskog odbora AFŽ-a Bosanski Brod’, Arhiv
Bosne I Hercegovine, Sarajevo, Kutija 3, 1554/4, 1947.
�142
BORIŠA MRAOVIĆ
HEROISM OF LABOR
THE WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT AND THE SOCIALIST DISPOSITIVE 1945–1953
also the “traditional victims” of the atrocities committed “against women and
children by the enemy” or “mothers who have lost their sons in combat” who
“distinguish themselves with their bravery”.48 Such activities would continue,
but the focus would shift somewhat. For example, in a letter from February
1949, the Central Committee of the AFŽ of Yugoslavia, as part of the preparations for a March 8 exhibition, asked the Republican Committee of the AFŽ Bosnia and Herzegovina to gather data including “various documents on women’s
labor before the war/strikes, photographs of strikes, manifestos, resolutions
of the Party on women’s labor[…]” and other documents illustrating the life of
women in cooperatives and other areas of activity at the time.49 In her address
to the Second Congress of the AFŽY, Mitra Mitrović-Đilas points out that the set
of female characteristics defined in the war, “now must be further edified and
nurtured in a spirit of a conscious relationship toward labor […] in the spirit of
work discipline and responsibility, in the spirit of readiness for new efforts and
overcoming of all obstacles”. The motive of the heroic had a deep presence and
the transition from the wartime heroic to its new form was obvious: “Let the new
figure of the woman who builds socialism, like the figure of women war heroes,
grow out from these characteristics. Let the nurturing these characteristics
be our task […]”50 In this example we see how the relationship with the wartime
heroic is maintained as constitutive, making heroes and heroic names the guarantors of socialization of children and adults alike.51
5.2. The AFŽ in Transition
How was the AFŽ affected by the wider socio-economic transformation that
started with the conflict with the Soviet Union and the opening towards the West
that would later considerably influence the foreign policy position as well as the
position within the international economic relations52? In the internal CPY discussions on the AFŽ (during 1947/48), the opinion that a unique women’s organi48
Centralni Odbor AFŽ, “Pismo Centralnog odbora AFŽ Jugoslavije Glavnom odboru AFŽ BiH”, 1945.
49
Centralni Odbor AFŽ-a, “Centralni odbor AFŽ Jugoslavije Glavnom odboru AFŽ BiH – povodom
organizacije 8. martovske izložbe” Arhiv Bosne i Hercegovine, Sarajevo, Kutija 6, 137/1, 1949.
50
II Congress of the Women’s Antifascist Front of Yugoslavia: Belgrade, January 25–27, 1948, 15.
51
On the socialization of adults see: Ugo Vlaisavljević, Rat kao najveći kulturni događaj: ka semiotici
etnonacionalizma, Sarajevo: Meuna-fe Publishing, 2007, pp. 35-50.
52
For a historical analysis of these processes and their consequences today see: Živković, Andreja.
“From the Market… to the Market: The Debt Economy After Yugoslavia” in Welcome to the Desert of
Post-Socialism: Radical Politics after Yugoslavia, eds. Horvat, Srećko, Štiks, Igor. London/New York:
Verso. 2015. pp. 45-64.
�THE LOST REVOLUTION:
WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT
BETWEEN MYTH AND FORGETTING
143
zation was needed prevailed, but the question of “how and through which organizational forms [to] connect the revolutionary power of women with the power
of the working class and the people as a whole, with the aim of their complete
liberation”53 was also raised. The CPY defined the NF as the main political power,
transferring the woman question to the NF, while within the CPY committees
for work with women were abolished. In practice, the NF was, for the most part,
never too concerned with the woman question, which created an open space for
the political work of the AFŽ.
The AFŽ, along with other organizations, entered the general social competition
for the reconstruction of the country early on, but toward the end of the 1940s,
the physical and practical limits of shock work started to show. The AFŽ’s organizational structure underwent several changes, which ultimately sapped the
strength of its organizational structures.54 At an AFŽ meeting in March 1949 in
Sarajevo, it was concluded that “not all tasks of the NF are our tasks”, but that
“the most important task during the elections is to bring out all women to the
polls”. The basic task was to bring 100% of women to the elections.55 There were
still signs that the tasks of this organization were being internally redefined and
that there was still dissatisfaction among active women from time to time with
the fact that there were almost no women in governmental bodies.56 Previous
work was critically evaluated: “We have degraded the woman activists to the
level of an errand girl, when we should have elevated her to the role of a political leader”.57 And there we have it, a yardstick of the organization’s success: a
woman as a political leader.
53
Božinović, Neda. Žensko pitanje u Srbiji u XIX I XX veku, Belgrade: Pinkpress, 1996, p. 161.
54
Centralni Odbor AFŽ-a ‘Sreski odbor AFŽ-a Bosanska Gradiška Zemaljskom odboru AFŽ-a –
izvještaj o radu organizacije žena za mjesec august’, Arhiv Bosne i Hercegovine, Sarajevo, Kutija 2,
838/1, 1947. “When the Narodni Odbori were being fused together, we failed to fuse the local AFŽ
committees, so our organization dispersed considerably…”
55
Oblasni Odbor AFŽ-a Sarajevo, Oblasni odbor AFŽ Sarajevska oblast – najava takmičenja u čast
izbora za Narodne izbore,, Arhiv Bosne i Hercegovine, Sarajevo, Kutija 8, 4/1, 1949.
56
In a letter from September 1947, the County Committee of the AFŽ Doboj, notes that the NF did
not help with the larger political engagement of women and mentions the dissatisfaction of the
female comrades which they expressed thus “if we can labor voluntarily shoulder to shoulder
with our male comrades, then we can also be appointed to the councils.” Centralni Odbor AFŽ-a,
“Sreski odbor AFŽ-a Doboj Zemaljskom odboru AFŽ-a – izvještaj o radu organizacije za mjesec
august”. Arhiv Bosne i Hercegovine, Sarajevo, Box 2, 842/1, 1947.
57
Centralni Odbor AFŽ-a, Zapisnik sa savjetovanja rukovodioca reonskih odbora AFŽ-a grada
Sarajeva – 30.- 31. mart, Arhiv Bosne i Hercegovine, Kutija 6, 776/6, 1949.
�144
BORIŠA MRAOVIĆ
HEROISM OF LABOR
THE WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT AND THE SOCIALIST DISPOSITIVE 1945–1953
The third Congress of the AFŽ Yugoslavia was held in October 1950. According
to the conclusions of the congress, the AFŽ was integrated into the NF, which
from that moment on was in charge of the AFŽ’s political and educational work.
The focus of the AFŽ shifts towards more particular women’s issues, mother and
child protection, maintenance of children’s institutions, etc.58 The AFŽ archive
holds hundreds of reports that testify to the work of the “mother and child”
division and the almost complete cessation of political work. It was insisted on
employment as the main condition for equality. On the other hand, the majority of
women still lived in the rural areas, and only a few were employed in the cities;
the conservative stance towards the inclusion of women in industrial relations
still had a firm hold over society.59 However, even before these points of view were
articulated, the scope of action was considerably narrowed. At the first plenum of
the Sarajevo region in February 1950, there were only two items on the agenda: 1)
the question of the elections for the Assembly of the FNRJ; and 2) the AFŽ’s work
on youth education. Both items were accepted unanimously.60
These examples of organizational speech suggest a decisive effect of societal
change on the AFŽ’s work. Steps towards decentralization, in the cessation of
collectivization efforts after the unrest in 1950 and the general course of action
in the fight against bureaucratization inevitably pressured the work and the
structure of the women’s organization. All socio-political organizations redefined
their own identity and form, after the Party did so in November of 1952 at the Sixth
Congress, when it changed its name to the League of Communists of Yugoslavia,
breaking away from the Soviet model of a classic centralized party. During the
congress, “the new concept of the CPY was more clearly defined, rejecting the
path to state socialism, and accepting the struggle for the construction of a selfmanaging society in Yugoslavia”. At the time, there was still insistence on working
toward women’s emancipation. Tito espoused this viewpoint and emphasized
the need to leave the old views on the societal role of women. In January of the
following year, the NF changed its name to the Socialist Alliance of the Working
People, thus the socialist workers pushed the people to the end of the line of
representation.61
58
Božinović, op. cit. p. 154.
59
Ibid. p. 154.
60
Oblasni Odbor AFŽ-a, ‘I Plenum AFŽ-a Sarajevske oblasti održan 22.02.1950. godine – zapisnik’
Arhiv Bosne i Hercegovine, Sarajevo, Kutija 8, 422/1, 1950.
61
Božinović, op. cit. pp. 166-167. In other words, well before the Constitution of 1974, the people
were replaced with the working man, the only real subject of the socialist project; cf. Zaharijević,
op. cit. p. 75.
�THE LOST REVOLUTION:
WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT
BETWEEN MYTH AND FORGETTING
145
The critique here is much more pronounced. The NF believed that “the AFŽ did
not change their content and methodology fast enough, working people grew
into builders of socialism much faster”; as a result “separate political work with
women either became superfluous, or required substantial changes”.62 The NF
did not ask for the AFŽ to be abolished, but believed that, in keeping with the
socio-economic changes, the AFŽ also had to take measures towards decentralization. At the AFŽ’s Fourth Congress, Milovan Đilas, then a member of the
Politburo of the CCCPY, advocated that – due to the change of circumstances
– the existence of this organization had become undesirable. On that note, even
the AFŽ leadership believed that the AFŽ “became an obstacle for work among
women” and that “changes are necessary in the organization of women themselves, and in the forms of political work among them”. Accordingly, a resolution
declared that a separate organization would “separate women from the common
effort to solve societal problems, encourage the false thinking that the question
of women’s position is somehow a separate one and not a question that concerns
our entire society, all fighters for socialism.”63
On the basis of these resolutions, the AFŽ was formally abolished and transformed into the Alliance of Women Associations. There was a substantial change
in the semantic content: the words front and anti-fascism were removed – the
symbols of women’s participation in the people’s revolution. Although socialism
was “formally introduced” into the name of the basic social organization, there
was no place for it in the name of the organization that formally succeeded the
AFŽ. It was the real and the symbolic end of that which the AFŽ represented.64
The AFŽ, like central planning a few years prior, was consigned to history, marking the end of an era. How did the base react? There are few sources that can tell
us about this. Neda Božinović notes that, long after the abolition of the AFŽ’s,
women, especially in rural areas, often asked leading women in the organization
“why did you abolish our AFŽ”, as this rearranged the relationship with the male
part of the population, who “gloated”, telling women: “enough of your shenani62
Božinović, op. cit. p. 165.
63
Ibid.
64
Vera Katz summarizes the evolution of the organization’s work as: “a relatively small group of
communists managed, through meticulous work on the ground, in wartime conditions and in
a very short period of time, to convince large masses of women to aid the partisan war, so they
could attain new rights after the war. The program succeeded completely, so much so that the
women’s political organizing became a danger to communists soon after the war and the AFŽ was
abolished. After that, the ideological turn would survive a peculiar combination of a consumeristpatriarchal model imposed on women, while a majority of the promised rights survived.” See: Vera
Katz, “O društvenom položaju žene u Bosni i Hercegovini 1942.-1953.” Prilozi 40 (2011), p. 138.
�146
BORIŠA MRAOVIĆ
HEROISM OF LABOR
THE WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT AND THE SOCIALIST DISPOSITIVE 1945–1953
gans”; or “it’s over, it’s over!”; or “no more!” Men had “their bars, football and
even the Narodni Front”, while an initiative that gathered women “eager to hear
and talk about their female things” disappeared.65
This points to the character of the loss the end of this organization represented.
It is a known fact that the bulk of the AFŽ’s work was directed towards rural
areas, especially in Bosnia and Herzegovina, which remained predominantly rural long after the war. In rural areas, the AFŽ undoubtedly presented an avantgarde platform that offered for the first time in the (women’s) history of this
region a possibility to imagine something like a collective women’s political subject formed through “gathering” and talking about “[women’s]” things. Once this
platform, the space for gathering and opening up possibilities’ to speak about
creative possibilities of self-definition and collective action was lost as well.
6. Labor, Heroism, and the Woman
Question a Thousand Years Later
The problems of practical and technical organizational structures of the selfmanaged production and consumption system would become a lasting challenge of the Yugoslav socialist project. The dispositive was supposed to receive
its definitive legal expression when the Yugoslav socialist project’s avant-garde
process saw its culmination in the introduction of the Law on Associated Labor. During this period, many “honestly believed that the transformation towards self-management would lead to a ‘Republic of associated labor’”.66 Ivan
Stojanović believes that such a narrative was a mythologization that saw in the
legislation related to self-management “programs of the epoch and the future,
not laws needed to regulate the behavior of social subjects and economic operators of today” which in turn made it possible for “hyper-normativism” and
“hyperinstitutionalization” to eliminate the basis of self-management, the “selfinitiative and self-organizing of people and their work collectives.”67
Thus the form that women’s organizing took after the war should be viewed as
an attempt to answer the urgent call to organize society by reformulating labor
and gender relations in a specific historical moment. In the earliest stages of
65
Božinović, op. cit. p. 170.
66
Petranović, op. cit. p. 468.
67
Stojanović, Ivan. Kuda i kako dalje? Zapisi o odnosima i protivrečnostima ekonomije i politike,
Belgrade: Ekonomika, 1989, pp. 15-16.
�THE LOST REVOLUTION:
WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT
BETWEEN MYTH AND FORGETTING
147
the effort to build socialism, the AFŽ, along with other organizations that were
part of the NOM, was established as an element of a broad, general struggle
headed by the CPY. In the post-war period, its edifying role came to the fore.
Faced with a demand for heroism, the women’s organization took on the general
educational and edifying role, as well as the general task of organizing work with
women, on the ground of the mass social mobilization. Some materials point to
a particular dimension of autonomy that did not belong to the organization as a
structure made up of committees, but rather to the women who, with the help
of the organization, created a space that made possible at least a fragile path
towards emancipation, if not true emancipation itself. This is certainly one of the
farthest-reaching consequences of the organization’s dissolution, as it led to the
disappearance of an open space for women’s political organizing that contained
the possibility of a double liberation. The dissolution also led to the disappearance of the only possible arena and the only possible form of women’s activity. A
partial insight into this historical era of the women’s movement can help us better understand the convoluted web of instructions that contain today’s labor and
gender policies.
The Heroic remained an important signifier of socialism for a long time. It would
be necessary to trace its construction even after 1953 and describe the transition, completely expected from the point of view of socialism’s technological
paradigm and the theoretical evolution of its bearers and leaders, from massheroism to the next form of the heroic, in which the collective effort of the masses is substituted with biotechnological labor of self-managed companies and
corporations.68 It should be determined if the connection with the original heroic
acts was maintained, and if so, how. The practice of naming factories and institutions after people’s heroes indicates that it was, and that there was an effort
to homogenize the material progress and transition are within the same horizon. It can be assumed that heroism was supposed to act as binding tissue connecting the heroic of the (woman) soldier, the heroic of the masses, and modern
industrial collectives. The question remains how effective this binding was, and
for how long. It points to the fact that socialism in the second Yugoslavia failed
to emancipate the heroic from the soldier-warrior figure. The heroic figure that
witnessed the dissolution of Yugoslavia was already spent. In a certain sense,
when it comes to industrial heroism, worthy of the heroic were ultimately only
68
In addition to this highest honor, the Order of the Red Banner of Labor was instituted late in 1968,
and was awarded to 245 collectives by the end of 1980. These collectives included teaching, learning and research institutions, as well as self-managed industrial enterprises as well as construction companies. See: Heroji rada Jugoslavije, Belgrade: Zavod za informacione sisteme, 1981, p. 4.
�148
BORIŠA MRAOVIĆ
HEROISM OF LABOR
THE WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT AND THE SOCIALIST DISPOSITIVE 1945–1953
those self-managed collectives that “employ and do good business”. Here we
find ourselves faced with a completely transfigured picture of individual heroes
whose acts and deeds are no longer in their hands. Instead, the heroic intention
must adapt to the powers of the market, successes and failures in the market
competition.
Today, this figure, too, is a thing of the past; successful companies are respected,
but not as collective projects of hundreds of thousands of workers, but rather as
manifestations of the entrepreneurial vision of owners and managers. Heroes
constructed after the bloody and complicated dissolution of Yugoslavia are again
exclusively heroes of war, heroes of defeats and victories on the battlefield, not
heroes of agriculture or industry. The end of Yugoslavia brought about total privatization of labor and production relations, the privatization of ownership and management, executed as the adoption and institutionalization of the Western model,
and the process is still ongoing. This transformation was (and still is) accompanied by a discursive superstructure that reinterprets labor as a means for producing a society into labor as a disciplinary technique of bodies, a mechanism transforming us individually into capital, forcing us to adopt the changed conditions and
means of labor, supply and demand, as well as organizational innovations.
Is it then possible, under such conditions, at least roughly to outline some new
heroic figure? What kind of heroic labor would it entail? Work collectives are less
and less sources of pride, and dynamic elements of one’s identity, and are increasingly seen as despised places of everyday exploitation (unless they are former giant state-owned companies that were destroyed or split up leaving behind
not only misery and decay, but also complex identity-related consequences which
are yet to be analyzed). There is no doubt that the heroic, that which can respond
to the urgent challenges of today that threaten to consume not only human life,
but also the conditions for it, must be created through a collective effort – for
which we lack a name and a format. This reveals the difficulty of the task faced by
all who dream of liberation. Undoubtedly, liberation must include the liberation
of women, which may be the only thing that can make possible for us to name and
initiate a project of universal liberation. The name and description of such a project, along with the outlines of a new heroic figure can only come from the future,
to paraphrase Marx’s famous words, but a collective effort of the future can only
be launched as an act of facing up to the forces of the present.
Translated by Emin Eminagić
�THE LOST REVOLUTION:
WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT
BETWEEN MYTH AND FORGETTING
149
Archival Materials:
Centralni Odbor AFŽ-a “Postavke o AFŽ-u”, Archive of Bosnia and Herzegovina, Sarajevo,
Box 8, 63/4, 1949.
Glavni Odbor AFŽ-a BiH “Pismo Centralnog odbora AFŽ Jugoslavije Glavnom odboru AFŽ
BiH”. Arhiv Bosne i Hercegovine, Sarajevo, Kutija 1, 1/12, 1945.
Centralni Odbor AFŽ-a, “Pismo Centralnog odbora AFŽ Jugoslavije Glavnom odboru AFŽ
BiH”, 1945.
II Congress of the Women’s Antifascist Front of Bosnia and Herzegovina, Belgrade,
January 25-27 1948, Arhiv Bosne i Hercegovine, Kutija 6; available at: http://www.
afzarchive.org/files/original/00d53e25cc6768ddcbf27af4ff8d839.pdf
Centralni Odbor AFŽ-a ‘Centralni odbor AFŽ Jugoslavije Glavnom odboru AFŽ Bosne i
Hercegovine – o vođenju evidencije raspoložive ženske radne snage’. Arhiv Bosne i
Hercegovine, Sarajevo, Kutija 2 711/1, 1947.
Centralni Odbor AFŽ-a ‘Referat- Plenarni sastanak Sreskog odbora AFŽ-a Bosanski Brod’,
Arhiv Bosne i Hercegovine, Sarajevo, Kutija 3, 1554/4, 1947.
Centralni Odbor AFŽ-a, “Centralni odbor AFŽ Jugoslavije Glavnom odboru AFŽ BiH –
povodom organizacije 8. martovske izložbe” Arhiv Bosne i Hercegovine, Sarajevo,
Kutija 6, 137/1, 1949.
Centralni Odbor AFŽ-a ‘Sreski odbor AFŽ-a Bosanska Gradiška Zemaljskom odboru AFŽ-a
– izvještaj o radu organizacije žena za mjesec august’, Arhiv Bosne i Hercegovine,
Sarajevo, Kutija 2, 838/1, 1947.
Oblasni odbor AFŽ-a Sarajevo, Oblasni odbor AFŽ Sarajevska oblast – najava takmičenja u
čast izbora za Narodne izbore,, Arhiv Bosne i Hercegovine, Sarajevo, Kutija 8, 4/1,
1949.
Centralni Odbor AFŽ-a, “Sreski odbor AFŽ-a Doboj Zemaljskom odboru AFŽ-a – izvještaj
o radu organizacije za mjesec august”. Arhiv Bosne i Hercegovine, Sarajevo, Kutija
2, 842/1, 1947.
Centralni Odbor AFŽ-a, Zapisnik sa savjetovanja rukovodioca reonskih odbora AFŽ-a
grada Sarajeva – 30.–31. mart, Arhiv Bosne i Hercegovine, Kutija 6, 776/6, 1949.
Sreski Odbor AFŽ-a, ‘I Plenum AFŽ-a Sarajevske oblasti održan 22.02.1950. godine –
zapisnik’ Arhiv Bosne i Hercegovine, Sarajevo, Kutija 8, 422/1, 1950.
Bibliography:
Agamben, Giorgio. What is an Apparatus? and Other Essays. Trans. David Kishik and Stefan
Pedatella. Stanford: Stanford University Press, 2009.
Arnautović, Josip et al. ed. Edvard Kardelj, 1910-1979. Belgrade: Novinska agencija Tanjug,
1979.
�150
BORIŠA MRAOVIĆ
HEROISM OF LABOR
THE WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT AND THE SOCIALIST DISPOSITIVE 1945–1953
Babić, Nikola. Na putevima revolucije. Sarajevo: Svjetlost, 1972.
Badiou, Alain. Philosiphy for Militants. New York/London: Verso, 2012.
Bilandžić, Dušan. Historija Socijalističke Federativne Republiike Jugoslavije – Glavni procesi
1918. – 1985. Zagreb: Školska knjiga, 1985.
Božinović, Neda. Žensko pitanje u Srbiji u XIX i XX veku. Belgrada: Pinkpress, 1996.
Bussolini, Jeffrey. „What is a Dispositive?“ Foucault Studies 10 (2010) 85-107.
Čupulo, Dalibor. „Razvoj političkog i pravnog sistema Jugoslavije u poslijeratnom periodu
(1945-1968) – Pristup istraživanju i literatura“. Povijesni prilozi 7:1 (1988): 203—248
Dedijer, Vladimir. Izgubljena bitka Josifa Visarionoviča Staljina. Belgrade: Rad, 1978.
Erak, Zoran. ed. Tito i mladi. Beograd: Mladost, 1980.
Ernst, Wolfgang. Digital Memory and the Archive. ed.: Jussi Parikka. Minneapolis/London:
University of Minnesota Press, 2013.
Federici, Silvia. Revolution at Point Zero: Housework, Reproduction and Feminist Struggle.
Oakland: PM Press, 2012.
Fuko, Mišel. Volja za znanjem – Istorija seksualnosti I. trans. Jelena Stakić. Loznica: Karpos,
2006.
Kecman, Milorad. ed. Heroji rada Jugoslavije. Belgrade: Zavod za informacione sisteme,
1981.
Horvat, Branko. Privredni sistem i ekonomska politika Jugoslavije. Belgrade: Institut
ekonomskih nauka, 1970.
Katz, Vera. Društveni i ekonomski razvoj Bosne i Hercegovine 1945-1953. Sarajevo: Institut
za istoriju, 2011.
Katz, Vera. „O društvenom položaju žene u Bosni i Hercegovini 1942.-1953“, Prilozi 40
(2011), 135-155.
Jancar-Webster, Brabara. Women and Revolution in Yugoslavia: 1941 – 1945. Denver: Arden
Press, 1990.
Nametak, Muhamed. „Uloga omladinskih radnih akcija u stvaranju socijalističkoga društva
u Bosni i Hercegovini 1945. – 1952. godine“, Časopis za savremenu povijest 3 (2014):
437-452.
Pasquinelli, Matteo. „What an Apparatus is Not: On the Archeology of the Norm in Foucault,
Canguilhem, and Goldstein. “ Parrhesia Journal 22 (2015) 79-89. available at:
www.parrhesiajournal.org/parrhesia22/parrhesia22_pasquinelli.pdf
Petranović, Branko. Istorija Jugoslavije 1918 – 1988 - Treća knjiga: Socijalistička Jugoslavija
1945 – 1988. Beograd: Nolit, 1988.
Sklevicky, Lydia. Konji, žene, ratovi. Ed. Dunja Rihtman Auguštin. Zagreb: Ženska infoteka,
1996.
�THE LOST REVOLUTION:
WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT
BETWEEN MYTH AND FORGETTING
151
Slapšak, Svetlana. „Balkanske žene: Rod epistemologija i istorijska antropologija“ in: Rod I
nauka. Eds. Jasminka Babić-Avdispahić, Jasna Bakšić Muftić and Ugo Vlaisavljević,
57-73. Sarajevo: Centar za interdisciplinarne postdiplomske studije, 2009.
Stojanović, Ivan. Kuda i kako dalje? Zapisi o odnosima i protivrečnostima ekonomije i politike.
Beograd: Ekonomika, 1989.
Vejzagić, Saša. The importance of Youth Labour Actions in Socialist Yugoslavia (1948-1950):
The case study of the Motorway „Brotherhood-Unity.“ MA thesis. Budimpešta: Central
European University, 2013.
Vlaisavljević, Ugo. Lepoglava i univerzitet – Ogledi iz političke epistemologije. Sarajevo:
Centar za interdisciplinarne postdiplomske studije, 2003.
Vlaisavljević, Ugo. Rat kao najveći kulturni događaj: ka semiotici etnonacionalizma. Sarajevo:
Meuna-fe Publishing, 2007.
Zaharijević, Adriana. „Fusnota u globalnoj istoriji: Kako se može čitati istorija
jugoslavenskog feminizma?“ Sociologija, Vol. 57:1 (2015), 72-89.
Živković, Andreja. „From the Market…to the Market: The Debt Economy after Yugoslavia“
in Welcome to the Desert of Post-socialism: Radical Politics after Yugoslavia. Eds.
Horvat, Srećko and Štiks, Igor. 45-64. London/New York: Verso, 2015.
��SUNITA FIŠIĆ
Ink drawings
��FROM REVOLUTIONARY TO
PRODUCTIVE SUBJECT:
AN ALTERNATIVE HISTORY
OF THE WOMEN’S
ANTIFASCIST FRONT
TIJANA
OKIĆ
�156
TIJANA OKIĆ
FROM REVOLUTIONARY TO PRODUCTIVE SUBJECT: AN
ALTERNATIVE HISTORY OF THE WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT
But you, when the time comes
Where man can help his fellow man
Remember us
With forbearance.
Brecht
1. Introduction, or Beginning After the End of History –
Thinking the Women’s Antifascist Front Again and Anew
Thinking the Women’s Antifascist Front (henceforth AFŽ) today, 74 years after its
formation and 63 years after its “dissolution”, requires a lot more than merely
knowing the (archival) facts. Although the facts cannot and should not be neglected, it is our duty to put them in their, and then in our, historical context. But
what is the relation between these two contexts and should we persevere with
this problem, insisting on political continuities? And which and what kind of continuities would these be? Is it not precisely the alleged closure of the revolutionary
horizon, a rupture in historical memory expressed in various ideologies of “transition” and the “end of history”, which separates our time from that of the AFŽ? In
such a balance of forces, thinking the AFŽ would mean using the old language in
new circumstances to rewrite and imagine anew the possibility of action, a space
where, to begin with, we could, by ourselves, once again think our own history.
This is exactly why we will proceed from the question posed by Daniel Bensaïd:
“What conceivable politics is there without history…and what imaginable history
without a political invention of the possible”1 If there is no politics without history,
then neither is there any history without politics, and standing between them is
precisely the space of the possible. How to rise up and endure after the experience of defeat, which the alleged end of history proclaims as the beginning and
the end of every thought of possible utopias and/or strategies? Contemporary
historiography, in the wake of a wave of historical revisionism lasting already
more than fifty years, routinely minimizes and negates any experience that offers
even a shred of political resistance to the dominant revisionist image of the age.
This is where problem areas appear and this is what I want to consider here in
relation to the history of the AFŽ in Yugoslavia and today. In other words, to avoid
the monumental and antiquarian2 portrayal of our own history, we need to think
1
Bensaïd, Daniel. Éloge de la politique profane. Paris: Albin Michel, 2008. p. 355
2
Nietzsche, Friedrich. O koristi i šteti istorije za život. Belgrade: Grafos, 1977.
�THE LOST REVOLUTION:
WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT
BETWEEN MYTH AND FORGETTING
157
Yugoslavia critically, which means that, as feminists, we must speak of the first
and the second death of the AFŽ. Writing about these two deaths does not mean
facing up to the past, as the revisionists of today demand – nor does it mean imprisoning oneself in the past, since our relation to the past is always anchored in
place, time and, in Foucauldian terms, the body from which we write: thus it is
mediated by both accumulated experience and interpretations of the past, and
equally by the burden of the present. Writing about the two deaths of the AFŽ
simply means reading the past not from the resignation of the present moment the misery and despair of a transition where the desire to see a better tomorrow,
in the midst of today’s poverty, is read back into the past – but from tomorrow’s
future. To read the AFŽ’s past in this manner means not denying its emancipatory
character or doing away with its utopian impulse. It means to recognize it, embrace it, and precisely to act from a present that gazes towards the future.
Eppur si muove - despite repression, hopelessness, and poverty. I write the following pages in the belief that the only trace worth following is precisely the “principle of hope”. To paraphrase Ernst Bloch, I would like read the AFŽ archive as
the simultaneity of the non-simultaneous (die Ungleichzeitigkeit). However, this
sort of reading entails certain consequences. Namely, it must necessarily proceed from an analysis of the contradictions inherent to the Yugoslav conception
of the ‘woman question’ if it is ever to arrive at the problems and contradictions
of today. In this sense, the specter haunting this work is the specter of Marxism. All of our analyses on the post-Yugoslavia left/lefts have failed miserably
in the attempt to apply basic Marxist categories of production and reproduction
to Yugoslavia, while at the same time we are taught to list all the institutions of
the Yugoslav welfare state, as if they represented the socialisation of family and
everyday life, without making clear that we are not dealing with the same things.
More importantly, we do not emphasize that social services were paid for on the
basis of value produced on the market, and paid twice over: by male and female
workers who serviced the market. That is why the dissolution of the AFŽ should
be seen as Yugoslavia’s failure to establish a socialist-communist social order,
despite proclaiming socialism as the ruling and foundational idea of society. The
first death of the AFŽ already occurred in Yugoslavia, not only with its formal
“self-abolition” in 1953, but also much earlier, in 1944, as Lydia Sklevicky suggests. The second death occurred after 1989, drowned by a wave of historical
revisionism in which women’s history could only be rewritten/erased through an
“invention of tradition”, where there was and is no place either for the figure of
the afežeovka (member and activist of the AFŽ) or that of the partizanka (women Partisan soldiers). For these reasons, the left should not take the assumptions imposed by historical revisionism as the starting point of its own historical
�158
TIJANA OKIĆ
FROM REVOLUTIONARY TO PRODUCTIVE SUBJECT: AN
ALTERNATIVE HISTORY OF THE WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT
understanding. It should not be a mirror image of revisionism. Enzo Traverso
states that we must resist “the temptation…of certain communists, historians,
and political scientists [specifically, Domenico Losurdo] who turn [Ernst] Nolte’s
revisionist scheme on its head and represent Stalinism as a product of a grave
fascist threat: exaggerated and pitiable, criminal in its final outcome, but nevertheless derivative and reactive”.3 In this sense, Daniel Bensaïd warns us to reject
the juridical (“tribunalisation”) function of history, without renouncing historical
judgment.4
This essay is greatly inspired by Darko Suvin’s last book, Splendour, Misery and
Possibilities, An X-Ray of Socialist Yugoslavia, but with two important additions: the
first being that it continues exactly where Suvin left off – from the problem of the
organisation and position of women. I share Suvin’s opinion that “there existed
a strong emancipatory sense…although always threatened and later betrayed“.5
The second is that I date this betrayal to a somewhat earlier period than Suvin.
Additionally, but no less importantly, I would like to emphasize that I rely on the
pioneering studies of the work and activities of the AFŽ written by Lydia Sklevicky,
Gordana Stojaković, and Renata Jambrešić-Kirin, women responsible for some
of the most important steps in this field, and this work is a contribution to the
critique they commenced. It is impossible to fully acknowledge the profound impact of their work on mine. Reading them, I have come to the conclusion that
history of the AFŽ sections of the different federal republics can be taken pars pro
toto. Hence, I focus on other elements, which, through their work, opened up the
space for mine. I refer the reader to their work should they wish to learn something of their own (women’s) history.
There are three important issues in understanding the history and then the dissolution, i.e. the so-called self-abolition of the AFŽ: a) the historical forgetting of
some political continuities, especially on the left; b) the relations the public and
private in postwar Yugoslavia; c) the issue of market reform and the relationship
between production, subsistence, and reproduction in relation to the family and
household. When it comes to the family, my views on patriarchy are to an extent
influenced by Göran Therborn6 and his understanding of the dynamics of family
Traverso, Enzo, De l’anticommunisme. L’histoire du xxe siecle relue par Nolte, Furet et Courtois,
L’Homme et la société, 2001/2: 169–194, p.189.
4
Bensaïd, Daniel, Qui est le juge? Pour en finir avec le tribunal de l’Histoire. Paris: Fayard, 1999, p. 127
3
Suvin, Darko, Samo jednom se ljubi. Radiografija SFR Jugoslavije. Beograd: Rosa Luxemburg Stiftung,
2014, p. 23. (English edition: Splendour, Misery, and Potentialities: An X-Ray of Socialist Yugoslavia.
Leiden: Brill, 2016, p11).
6
Therborn, Göran, Between Sex and Power, Family in the World 1900–2000. London: Routledge, 2004.
5
�THE LOST REVOLUTION:
WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT
BETWEEN MYTH AND FORGETTING
159
relations. Namely, he shows that the family in and of itself does not have any internal dynamic of change until it is influenced by external factors. These external
factors are the subject of this text.
2. On the Prehistory of the AFŽ
Attempts to think the AFŽ historically are often characterized precisely by a lack
of historical consciousness. The AFŽ is mostly portrayed, especially on the left, as
an organisation that came into existence without any prior influences, as something sui generis. Such a view is part of a general historical forgetting – present in
an especially questionable form on the post-Yugoslav left – where we remember
the past either selectively or reactively. Historical amnesia has disastrous consequences. One of the most disastrous is an ahistorical understanding of what
became of ‘the woman question’ and the position of women in the first, and then
in the second Yugoslavia. Bearing in mind that the AFŽ was a unique and unprecedented organisation, but by no means the first women’s revolutionary movement in Yugoslavia, it is necessary to recall forgotten and forbidden models. A
minimum of historical consciousness and intellectual honesty demands that we
do not forget the activities of the Communist Party of Yugoslavia (CPY) between
the two world wars, or the activities of the women’s civic associations and movements preceding the AFŽ. This is necessary if we are not to “read our own history
as a mistaken footnote”7. Not reading our “own history as a mistaken footnote”
in the case of AFŽ means talking about some continuities in women’s organising.
Precisely for this reason, I would like to offer one possible historical analogy, fully
aware of the dangers of reasoning by analogy. By way of analogy, to the extent
that it allows, I will follow the development of the AFŽ in section 2.3, indicating
some important differences in comparison with the Soviet Zhenotdel, and thus, if
nothing else, open a space for future thought and research.
The aim of the following section is precisely, in opposition to historical forgetting,
to establish a theoretical framework which considers the formation of the AFŽ as
the final outcome of at least three sources, currents, and tendencies preceding
it. We are referring primarily to women’s organising within the Socialist and subsequently Communist Party of Yugoslavia, to women’s and feminist movements
between the two world wars, to the youth sections of the women’s movements
which played a crucial role in the subsequent front politics of the CPY, and finally,
to the Zhenotdel as a forbidden model.
7
Adriana Zaharijević, Fusnota u globalnoj istoriji: kako se može čitati istorija jugoslovenskog
feminizma. “Sociologija” Vol. LVII: 72-89, 2015. p. 86
�160
TIJANA OKIĆ
FROM REVOLUTIONARY TO PRODUCTIVE SUBJECT: AN
ALTERNATIVE HISTORY OF THE WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT
2.1. Women’s Organisation within the Workers’ Movement
The women’s sections of the communist movement, the methods and goals of
their work, are the direct heritage of the Second International (the Socialist International, 1889–1916) and particularly of the decisive role of Clara Zetkin in imposing the practice of the women’s organisation of the Social Democratic Party
of Germany on the entire International. Clara Zetkin is responsible for two fundamental innovations.8 The first is related not only to questions of politics but also
to those of the organisation: the woman question cannot be separated from the
question of class. The second is even more important: the idea that women, although exploited as workers, are subjected to a specific type of oppression which
implies specific, historically conditioned methods of organisation and political
activity of women and women workers. Following the resolutions of the Second
International, every socialist (then known as social-democratic) party was obliged
to incorporate women’s sections and committees in its work, and publish magazines covering women and women’s issues. Thus, in years preceding the formal
establishment of the AFŽ, the activity of the pre-World War I socialist movement
in the region, and thus that of the later CPY, was directed towards organising
women workers and founding women’s sections and committees. Although few
in number, women socialists (and communists) organised activities within their
ranks. Thus, to take one of many examples, in March 1919 the Regional Secretariat of Women Socialists of Bosnia and Herzegovina organised literacy and other
classes for women.9 In April of that same year, the Unification Congress of the
Socialist Workers’ Party of Yugoslavia (Communists) was held in Belgrade, where
a Central Secretariat of Women Socialists (Communists) was elected. Its statute
states that the Secretariat “considers itself a part of the Party whole…rules out
any separate women’s organisation, and considers itself a technical-executive
committee for agitation and organising women”.10 The relationship between the
women’s secretariat and the Central Party Council was such that “according to
instructions issued by the Central Party Council of the Socialist Workers’ Party of
Yugoslavia, the Central Secretariat of Women Socialists (Communists) issues directives for women’s activities in general”11. The “Theses on methods and forms
8
What follows is my reading of Zetkin’s articles collected in the edited volume Clara Zetkin, Selected
Writings, New York: International Publishers. Ed. Philip S. Foner, foreword by Angela Davis. I would
like to thank Ajla Demiragić for this book.
9
Kecman, Jovanka, Žene Jugoslavije u radničkom pokretu i ženskim organizacijama 1918-1941. Belgrade:
Modern History Institute, 1978, p. 93.
Historijski Arhiv KPJ, Vol. 2, Kongresi i Zemaljske konferencije 1919-1937. Belgrade: History
department of the CPY, 1949, pp. 24–26.
11
Ibid., p. 25.
10
�THE LOST REVOLUTION:
WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT
BETWEEN MYTH AND FORGETTING
161
of work of the Communist Parties among women” adopted in 1921 at the Third
Congress of the Comintern (the Communist International, 1919–1943), later also
adopted by the CPY, arguably did not represent a significant innovation in existing
socialist practice other than in the fact of demanding, in more explicit terms, the
involvement of women as equal members in the work of communist parties and
other proletarian organisations. This continuity was embodied by Clara Zetkin,
the former Secretary of the International Women’s Bureau of the Second International, who in 1920 became Secretary of the International Women’s Secretariat of
the Communist International.
The second part of the Statute of Women Socialists (Communists), adopted at
the Belgrade Unification Congress in 1919, states that work with youth is one of
the special tasks of the women’s movement: “because women are, by nature,
the most suited for and competent in this work […] and it should be carried out
according to contemporary pedagogical principles and, from a purely practical
point of view, lead to an overall education”.12 The purpose of the work was to
prepare the youth to be “loyal members of the proletarian movement”.13 In those
days, rarely did any socialist movement question the fundamental and primary
social role of women, that is, the role of women as mothers and primary carers
responsible for the education and upbringing of new generations. Later on we
will see that Tito, like Stalin, insisted that the primary task of the “new woman”
was bound up with her specific biological function as mother, but we will also see
how Alexandra Kollontai, and the avant-garde of the Bolshevik Revolution, maintained that the socialist revolution had to grow over into a sexual one. Thinking
the AFŽ historically enables us to once again question different models of women’s emancipation on the left, bearing in mind its importance for us today. On the
one hand, we have the model of economic emancipation which follows the argument that economic independence will necessarily, by mathematical progression, result in the emancipation of women through wage-labour. On the other
hand, there is the model of Alexandra Kollontai and the Zhenotdel, for whom the
socialisation of care work is not merely the first prerequisite for women’s entry
into wage-labour, but is considered an end in itself, one of the objectives of communism as the self-management of the direct producers.
While CPY leaders, from Tito to Vida Tomšić, Mitra Mitrović, and Cana Babović,
also affirmed a certain continuity of work among women as the foundation for
the later activity of the AFŽ, from an historical point of view it is also important to
insist on specific ruptures. It is necessary to differentiate periods of activity and
12
Ibid. p. 26.
13
Ibid. p. 26
�162
TIJANA OKIĆ
FROM REVOLUTIONARY TO PRODUCTIVE SUBJECT: AN
ALTERNATIVE HISTORY OF THE WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT
the political perspectives that conditioned them. In the so-called “revolutionary
period”, i.e. the period of the painful birth of the Kingdom of Serbs, Croats, and
Slovenes, characterized by strikes, peasant uprisings, and nationalist guerilla
resistance to Belgrade, the women’s work of the Party came down to organising
working women. Following the so-called “Proclamation” of 30 December 1920,
the CPY was formally proscribed, but operated under various semi-legal fronts,
and work with women was transferred to the trade unions. From the 30s onwards, there was a tendency to extend the influence of the CPY to mass organisations like the women’s movements. In 1935, with the definitive imposition of
the Comintern policy of the Popular Front in the struggle against fascism, the
final rupture occurred.14 From that point onwards, participation and entrism in
bourgeois women’s organisations, in order to form special (front) organisations,
became the starting point and model for creating an all-class women’s alliance
in a progressive struggle for the equality of women, against war and fascism.
This approach represents a break with the model of Clara Zetkin, who refused
any kind of cooperation between the labour movement and “bourgeois feminists”
(Frauenrechtlerinnen or ‘women’s righters’), for example in the struggle for female suffrage, or civil rights and equality, as well as with her opposition to the
creation of separate non-party women’s organisations. This example shows us
how the Yugoslav communist movement reshaped itself according to Stalinist
models in the direction of limiting the struggle for the emancipation of women
to a democratic phase whose key task was defeating fascism and defending the
Soviet Union. From the beginning of the Second World War, the struggle to realise
the democratic perspective of national liberation and women’s equality collided
with a political problem, i.e. a barrier: the alliance between Stalin and the Allies.
Although we cannot discuss this policy in detail here, it is important to emphasize that Yugoslavia and China were the only states in which the revolutionary
and democratic forces managed to overcome these barriers, unite the people in
antifascist struggle against the ancien régime, and open up the horizon of social
revolution. From revolutionary Spain to the French Popular Front, to the Italian
and Greek resistance movements, blind obedience to Stalin’s dictate meant the
downfall of the revolution. Historically, we would also have to take into consideration the presence of a paradoxical and creative synthesis and enrichment of
bourgeois feminism and Yugoslav communism, the organisational, moral, and
political precondition for one of the biggest mass movements of women ever
seen in Europe: the AFŽ.
14
Sklevicky, Lydia, Organizirana djelatnost žena Hrvatske za vrijeme NOB-e 1941-1945.
Available at: https://hrcak.srce.hr/file/158396
�THE LOST REVOLUTION:
WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT
BETWEEN MYTH AND FORGETTING
163
2.2. “Elective Affinities”: the Women’s Movement
and Communism in the Kingdom of Yugoslavia
The feminist and women’s civic associations of Yugoslavia initiated some of the
first campaigns for women’s literacy, gave literacy classes, worked on raising
consciousness of the woman question and women’s rights, and engaged in propaganda work by publishing newspapers. From the 1920s right up to the end of
the 1930s, one of the most important of these was the Feminist Alliance, which
in 1926 changed its name to the Alliance of Women’s Movements. In Notes on the
feminist history of the city of Zagreb, 1919–1940, Gordana Stojaković lists the longforgotten names of all the important representatives of the feminist and women’s
movements of the day, whose personal commitment and agitation represented
first steps enabling women to come out of the invisibility of the private sphere
into the public realm.15 Although these were all women from rich families, literate, often university educated, their demands aimed at the equality of all women.
In her history, The Woman Question in Serbia in the 19th and 20th Centuries, written
more than half a century after the dissolution of the AFŽ and in the teeth of the
bloody collapse of the second Yugoslavia, Neda Božinović, a former activist in
the Serbian section of the AFŽ, goes out of her way to underline and reaffirm the
legacy of the pre-1945 women’s movement in which she was formed:
[…] already from the time - before the Second World War – I became involved
in the women’s movement, I was impressed by the women who founded
and developed it. I have no less regard for the women of my generation
who, especially during the war, did not spare themselves, but laid down their
lives, giving their all to realise the fundamental preconditions for women’s
liberation. It is my profound belief that women of all generations, in their
own times, with all its and their own limitations, did all that could be done.
This work is […] an attempt to present in one place the history of the women’s movement in Serbia, to point out the efforts and the resolve of women
themselves to contribute to change, to transform their status, and both the
support and resistance they encountered. For they are largely forgotten –
history has hardly anything to say about them.16
For this reason, it is not enough to simply say that we need to take into consideration the historical context, and all the limitations and obstacles that feminists
encountered, to grasp just how progressive their demands were. In fact, a revolu15
The text is available at: http://pravonarad.info/?p-350
16
Ženski pokret, January/February, 1937, pp. 5–6. I am thankful to Gordana Stojaković for forwarding
me these two issues of the review.
�164
TIJANA OKIĆ
FROM REVOLUTIONARY TO PRODUCTIVE SUBJECT: AN
ALTERNATIVE HISTORY OF THE WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT
tion and a further 20 years were needed for these demands to be met, and even
then only partially! Neda Božinović confirms that the feminist programs of the
interwar period were not only adopted by socialist Yugoslavia, but also served as
the basis for its laws and legislative practice all the way up to the mid-1960s.17
It is worth underlining the two most important contributions (innovations) of the
feminist and women’s movement, which were of paramount importance for the
later development of the woman question. One of the most important demands
was for the reform of civil law and the unification of all the legal codes valid in the
Kingdom of Yugoslavia.
In fact, it is often forgotten today that there was no uniform legal system in the
Kingdom. According to the Alliance magazine Ženski pokret (Women’s Movement),
there were six legal territories with six different codes of civil law.18 But one
thing they all shared: women were in a legally subordinate position, completely
dependent, both physically and materially, on male family members. The Alliance put forward two highly important reforms to civil law: a) the jurisdiction of
secular, civil courts in all matters, the abolition of the father’s and husband’s authority, b) the recognition of the equal rights of women to dispose of themselves
and their property, introducing the concept of acquired property and equal right to
inheritance. The second element refers to social legislation where the Alliance
offered the following solutions:
[that] employers strictly enforce the ban on night shifts for women, on women working before and after childbirth, make sure to provide children’s shelters according to their legal obligations, where children would be looked
after by trained female personnel, to ensure hygienic conditions at work,
especially proper ventilation, setting up kitchens, separate wash rooms for
men and women, changing rooms etc.; with a view to establishing the most
effective maternity protection for women employed in industry, crafts, the
home and in agriculture, we propose: that the Employee Insurance Act be
extended to cover the agricultural workforce; that the 1922 Employee Insurance Act be amended to regulate the insurance period for obtaining the
right to maternity allowance, the duration of maternity leave, the right to
maternity support, child accessories and breastfeeding support [...]19
The Alliance of Women’s Movements also called for the introduction of female
labour inspectors to enforce the implementation of both the above demands and
17
Božinović, Neda, Žensko pitanje u Srbiji u XIX i XX veku, Beograd: Žene u crnom, 1996. p. 262.
18
Ženski pokret, op.cit.
19
Ibid.
�THE LOST REVOLUTION:
WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT
BETWEEN MYTH AND FORGETTING
165
already existing laws. The same demands are to be found in the socialist women’s journal Equality (Die Gleichheit, 1892–1923), founded and edited by Clara
Zetkin. The claim of the historian Lidia Sklevicky that the AFŽ “was and remains
the only legitimate heir of this movement”20 concurs with that of the former AFŽ
militant Neda Božinović.
Although the majority of histories present narrative accounts of the women’s
movement, or concern themselves with prominent figures, conference resolutions, or descriptions of organisations, thus far not a single comprehensive social
history of women in the Kingdom of Yugoslavia has been written. In the absence
of such a history, I would like to emphasize a few important elements. The emergence and proliferation of prominent and important women’s movements, from
the left-leaning to the religious and charitable, is the result of what, in Bloch’s
terms, we could call the simultaneity of the non-simultaneous, or more simply,
in Lenin’s words, uneven development. Whilst from a legal perspective, women
basically remained minors, immature, and subordinated principally to the authority of elder men, and secondarily to their sons, while every second woman
was illiterate, the inter-war period was nevertheless, according to the anthropologist Vera Erlich, “a time of crisis […] of general unrest and conflict in the
family”.21 The traditional forms of the patriarchal family (the extended family,
zadruga, and multigenerational households) began to disintegrate – but not in
Macedonia or among Muslim populations – with the further penetration of the
money economy into subsistence agriculture. Fathers could no longer command
in the old way, and the relations between young men and women became freer.
Losing the real protection of partriarchal custom, peasant women found themselves caught between, on the one hand, the patriarchal legal order, and on the
other, the freedom of unlimited exploitation in the market.
Women’s employment trends, often meaning in reality the replacement of male
workers by women and children, were conditioned not only by male deaths in
the First World War, but also by the sharp demographic changes that followed.
For example, in 1921, 40% of the population of the Kingdom of Yugoslavia was
under the age of 14.22 In addition, the fragmentation of landholdings continued in
the already impoverished countryside, increasingly forcing the rural population
to seek additional sources of income. The rising class of worker-peasants, and of
20
Sklevicky, p. 81.
21
Erlich, Vera S. “Das Erschutternd Gleichgewicht in der Familie, aus eine Jugoslawischen Studie”.
Quoted in: Holm Sundhaussen, Historija Srbije od 19. do 21. veka, p. 296. Belgrade: Clio, 2009.
22
Čalić, Žanin-Mari. Socijalna istorija Srbije 1815.-1941. Belgrade: Clio, 2004, pp. 253–254.
�166
TIJANA OKIĆ
FROM REVOLUTIONARY TO PRODUCTIVE SUBJECT: AN
ALTERNATIVE HISTORY OF THE WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT
female and child labour, represented a reserve army of the unemployed, enabling
employers to reduce both the cost of labour and wages.
The new era of total war, with its erasure of boundaries between front and rear,
also called into question the gendered boundaries between the private and the
public. Thus, it was during the First World War that, due to the absence of men,
women were able to occupy important social functions, which they managed to
keep (at least in the cities) even after demobilisation.23 In the cities, under the
influence of Western trends, women attended schools, universities and fought
for greater political rights. Around 20% of the overall university population were
women, who under the strong influence of liberal and socialist ideas of gender
equality turned against sexual double standards. It was not simply a question of
rejecting of outmoded customs, but also, according to the Youth Section of the
Women’s Movement of Serbia, of the fact that the “dictatorship and its reactionary forces [...] had implemented their regressive measures against women and
threatened them with taking away the few rights they have acquired.”24
The above processes were decisive as they conditioned and enabled the formation
of a CPY core and AFŽ cadre on the very eve of war. The cadre mostly consisted of
a young group of female village school teachers and workers who, having acquired
education or work experience in the cities, brought back liberal and progressive
ideas to the countryside, and university-educated, young bourgeois women, who
under the influence of communist ideals, in a Turgenevian drama of mothers and
daughters, clashed with the “ladies” from the feminist movement. By the mid1930s a new generation of young women, female students and female workers
joined the existing women’s and feminist organisations. Faced with the menacing
shadows of war and fascism, the youth sections of the women’s movement strove,
under communist influence, to unite the feminist with the antifascist movements.
For example, in the struggle for the right to vote in 1939 in Serbia, “for the first time
a broad social movement accepted the idea that freedom and democracy could be
applied to the oppressed half of society – women”.25 In 1941, following the Nazi invasion of Yugoslavia, former members of youth sections of the women’s movement,
members of the Movement of University-Educated Women and other women’s organisations all participated in preparations for an armed uprising, and spontaneously founded women’s antifascist committees – the forerunners of the AFŽ.
23
Čalić, Žanin-Mari. Historija Jugoslavije u XX veku. Belgrade: Clio, 2013, p. 123.
24
Bilten “Ženski pokret kroz omladinsku sekciju”, izveštaj br. 2. Januar 1940, in: Bosa Cvetić (ed.),
Žene Srbije u NOB-i, pp. 56-9.
25
Božinović, Neda, Položaj Žene u Srbiji u XiX i XX veku, Belgrade: Žene u crnom, 1996, p. 260.
�THE LOST REVOLUTION:
WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT
BETWEEN MYTH AND FORGETTING
167
A national pre-congress conference of the CPY held in May 1939, on the eve of
war, debated the incorporation of women as equal members in the activities of
the Party and other labour organisations, an issue that had been on the party
agenda since its very foundation two decades before. Fearing that mobilisation
and repression would decimate the party leadership, Tito now saw women as potential leading cadre that was “unknown to the class enemy”. This was precisely
the source of the idea that “there must not be a single forum without female
members. If the majority of members have thus far underestimated the importance of involving women in the CP – they must now realise that forming female
Party cadre is our most important organisational task”.26 If the chronic habit of
male comrades to consider work with women as women’s work was roundly criticised then, in the wake of the moral collapse of the leadership of the women’s
movement in the face war and repression, feminism was the greater danger. As
Vida Tomšič argued in 1940, in a speech delivered to the party congress: “Feminism presents the common demands of women of all classes separate from the
demands of working people. By emphasizing the common demands of women, in
opposition to and in struggle against men, feminism hides the class basis of the
woman question, and in so doing, deflects the female masses from fighting capitalism and class society in general.”27 This could have been said, and with equal
justice, by Clara Zetkin circa 1890. But the party, under the auspices of the Popular Front, was itself separating general democratic questions from the struggle
against capital: it was the hour of the democratic antifascist alliance.
2.3. The AFŽ as a Revolutionary Movement
According to official figures, some two million women participated in the People’s Liberation Struggle (henceforth NOB), certainly one of the largest organised
movements of women anywhere during the Second World War. 100,000 women
fought as partizanke, while 2000 achieved officer’s rank. 25,000 partizanke were
killed and over 40,000 were wounded in battle. If we remember the all-embracing
conditions of fascist terror and genocide, inter-communal massacres orchestrated by collaborationist forces, and the total collapse of social and economic
life, then the achievement of the AFŽ, the organised, multinational, mass antifascist movement of peasant women, is nothing short of awe-inspiring.
26
See: Proleter, no. 1–2, January/February, 1940, p. 6.
27
Vida Tomšić, quoted in: Šolja Marija (ed.), Žene Hrvatske u NOB-u, Vol. I, pp. 1–8.
�168
TIJANA OKIĆ
FROM REVOLUTIONARY TO PRODUCTIVE SUBJECT: AN
ALTERNATIVE HISTORY OF THE WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT
From the very beginning of the uprising, with the establishment of the People’s
Liberation Army (NOV) and expansion of liberated territories, elections were
held to the new organs of revolutionary struggle, the People’s Liberation Committees (henceforth NOO), in which all citizens over the age of 18, regardless of
religion, gender or nationality, could vote. Women’s suffrage was born of their
participation in the struggle for a new constituent power, the People’s Liberation Movement (NOP). The AFŽ mobilised women to vote in the first elections
based on universal suffrage in the Yugoslav lands and encouraged them to put
themselves forward as candidates for election. By the end of the war, 3000
women had been elected to village and municipal NOOs in Bosnia alone. However, as in the CPY, far fewer women were elected to higher bodies. Five women
were elected to the revolutionary government of Bosnia and Herzegovina, the
State Antifascist Council for the People’s Liberation of Bosnia and Herzegovina
(ZAVNOBIH), four times fewer than to the equivalent State Antifascist Council
for the People’s Liberation of Croatia (ZAVNOH), where the AFŽ section was by
far the strongest. There was only one woman delegate to the historic first session of the Antifascist Council for the People’s Liberation of Yugoslavia (AVNOJ)
in Jajce, where the NOOs declared themselves the legitimate and sovereign
government of Yugoslavia – Kata Pejnović, President of the Central Committee
of the AFŽ, who was elected to the Presidency of AVNOJ. At the second session
of AVNOJ in Bihać, female delegates made up only 4% of the total, and only two
women were elected to the Presidency, Spasenija Babović and Maca Gržetić,
both members of the Central Committee of the AFŽ.
One of the first founding documents of the AFŽ, in which the objectives and
methods of the organisation are outlined, is Circular Letter number 4 of the
Central Committee of the Communist Party of Croatia of 1941. The letter speaks
of the formation of the AFŽ and its role in ““activating and connecting the broad
layers of women and involving them in the People’s Liberation Struggle”; it was
to include “all women...regardless of their political, national, or religious affiliation.” The AFŽ’s future organisational structure was first sketched here. Like
the Party, it too was territorial and electoral, rising from a series of neighbourhood, city, county and regional groups up to the Republican Committee; and centralised, with lower committees being subordinated to higher ones. The AFŽ’s
primary task was to ensure support for the Partisan units, and the AFŽ itself
became a component of the People’s Front (Narodni Front, henceforth NF).28
The struggle for equality between the sexes appears in a list of further political
tasks. It was to become the second core concern of the AFŽ. 29
28
29
Bakarić-Šoljan, Marija (ed.), Žene Hrvatske u NOB-u, Vol I, str. 57.
Ibid., p. 57.
�THE LOST REVOLUTION:
WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT
BETWEEN MYTH AND FORGETTING
169
At the First Congress of the AFŽ in Bosananski Petrovac in 1942, the organisational continuity of the AFŽ was confirmed by Tito himself: “and finally I would also
like to say that the AFŽ, which exists for some time now, and has finally obtained
its organisational form, is truly one of the organisations that have sprung up from
below”.30 Two other important documents from the First Congress attest to the
fact that the AFŽ is a women’s organisation but not separate from other organisations of the NOB. These are the reports given by Cana Babović and Mitra Mitrović,
who was the Secretary of the Youth section of the Women’s Movement of Serbia
and one of the leading women in the Party.31 They give an overview of the prewar
work of the organisation and confirm that its formation was the result of many
years of activity and struggle by the women of Yugoslavia for a more just world.
Both should be read as programmatic, especially given the fact the AFŽ adopted
its statutes much later, but also because the CPY is presented as the bearer of the
struggle against fascism and for the equality of all. The emphasis on the importance of the CPY represents a subtle shift from the politics of the Popular Front,
which once again confirms the aforementioned fact that the CPY at the same time
followed but also deviated from the hard line of the Popular Front.
From the very beginning, the CPY understood that (to paraphrase Mitra Mitrović)
it was waging a struggle and war in which the distinction between front and rear
had been erased. It was no longer possible to consider the front as male and the
rear as female domains. Hence, without the support of women and total mobilisation the popular uprising could not have grown over into a nation-wide struggle
and insurrection. Women had to be mobilised for the struggle, but more importantly for the work in the rear, vital for supplying the army and the NF, for relaying messages, and facilitating communication between higher- and lower-level
committees of the Party, as well as between the AFŽ committees. The peasantry
represented a major problem in this regard. Since peasants made up the majority of the population, the course of the struggle depended on the degree of
their mobilisation into Partisan ranks. Just as important was the proclamation
of equality between men and women, the promise of a better future and social
justice on which the entire revolutionary undertaking rested: destroying the old
and creating the new.
30
‘Tito to Women of Yugoslavia, available at: http://www.afzarhiv.org/items/show/92
31
Cana Babović, Organizaciono pitanje AFŽ-a, available at http://www.afzarhiv.org/items/show/231
Mitra Mitrović, Antifašistički pokret žena u okviru Narodno-oslobodilačke-borbe, available at:
http://www.afzarhiv.org/items/show/232
�170
TIJANA OKIĆ
FROM REVOLUTIONARY TO PRODUCTIVE SUBJECT: AN
ALTERNATIVE HISTORY OF THE WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT
The struggle of the Partisans drew upon guerilla strategies, but also on the
local traditions of peasant rebels, the uskoks and the hajduks, the First and the
Second Serbian Uprisings (1804–1817), the 19th century peasant revolts against
the Ottoman Empire in Bosnia and Herzegovina, the Women’s Revolutionary
Army Committees of the Internal Macedonian Revolutionary Organisation (IMRO)
which participated in the Ilinden Uprising of 1903, the women guerilla fighters
of the Montenegrin resistance to Austro-Hungarian occupation from 1916 to
1918, as well as other insurgencies against earlier occupiers. In his memoirs,
Milovan Djilas recalls that the Party consciously used „ancient traditions and
myths“ in order to present the NOB as the continuation of „the centuries-old
struggle of our freedom-loving peoples”.32 Jelena Batinić33 shows how the
CPY constructed the figure of a new woman, linking it to epic figures of South
Slav folklore. Partisan femininity rested on two pillars: the noble heroine who
proves her honor and worth (i.e. equality) in battle, and the mother demanding
that her dead children be avenged. The embodiment of the latter was Kata
Pejnović, known among the people as “Mother Kata”, who called for revenge at
the First National Congress of the AFŽ. The first figure is comparable to the role
of young peasant women as fighters and nurses, and the second with the role of
older peasant women, mothers who carried out traditional women’s jobs in the
rear. Together, they had an enormous mobilising potential among the peasantry
since they contained elements of tradition that aroused patriotic feelings and
prompted people to join the fight.
These figures of the new woman were united on front cover of the very first issue
of Žena u Borbi (Woman in Struggle), the journal of the AFŽ Croatia, in the image
of a woman, babe in arm, gun in hand. Fusing the traditional with the new and
modern, the CPY took an entirely legitimate step, creating the conditions for a
possibility of a revolutionary overthrow. Although neither Chetniks nor Ustashas
underestimated the importance of women, in their propaganda women remained
inferior and were tied to church, home, and children.34 Clearly differentiating itself on this issue, the CPY gained a strategic advantage over the forces of occupation and collaboration.
32
Đilas, Milovan, Wartime. New York: Harcourt Brace Jovanovich, 1977, p. 227.
33
Batinić, Jelena, Women and Yugoslav Partisans. A history of World War II Resistance. New York:
Cambridge University Press, 2015.
34
On women and the Ustashas, see: Bitunjac, Martina, Le donne e il movimento ustascia. Rome:
Edizioni Nuova Cultura, 2013; Jambrešić-Kirin, Renata and Senjković, Reana, Puno puta bi vas bili...,
Narodna umjetnost, 42/2, 2005, pp. 109–126.
�THE LOST REVOLUTION:
WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT
BETWEEN MYTH AND FORGETTING
171
In her Report on the Organisational Question, Cana Babović emphasised that the
struggle the AFŽ was leading was the struggle of the CPY, hence the main task
that lay before the movement was “total support for our army”. She fiercely attacked “bourgeois” feminist movements to drive home the point that the goal of
equality was subordinate to the general aims of the NOB.
The second important task was publishing magazines to help mobilise women
and thus also assist the army. The magazines were supposed to promote the
political education of women, which was also stated as one of the aims of the organisation itself. Internal party and archive documents repeatedly complain that
women, even many AFŽ activists, were ignorant not only of their role in the NOB,
but even that this struggle was being fought for their own rights. Only through the
political education of women was it possible to ensure that all women understood
the importance of the struggle and the necessity of uniting all women antifascists
(regardless of class, religion, and nationality) for the struggle against fascism.
But in order to “raise [political] consciousness”, the overwhelming illiteracy of
peasant women first had to be eradicated, and so literacy classes, covering also
hygiene, housekeeping, and the political objectives of the NOB were organised on
liberated territories by the Party cadres that led the AFŽ.
The third important element was activities in the liberated territories aimed at
strengthening the people’s government and supporting the People’s Committees. Mitra Mitrović posed the aim of equality within these broader objectives,
stating in her report that “orphanages and kindergardens are being built in the
liberated territories”. One of the points of interest of her speech is the description of the way women transformed themselves in struggle and through struggle, taking on the same positions as men. Women proudly pointed out how they
took over men’s roles and proved their “heroism, courage, and competence” in
the struggle. And while one of the most important contributions was undoubtedly that, in a moment of crisis, women - as Partisans - through a transgression
of traditional gender roles - were at all allowed to enter the political arena, this
act of joining the struggle for a more just society never in essence questioned
gender relations and norms, but rather repeated and perpetuated them (which
is also confirmed by both congress reports).
Although CPY strategy largely depended on successfully mobilising women into
the movement and struggle, the mobilisation of women into the AFŽ coexisted
with traditional attitudes, and the women who contributed to the Partisan cause
did so, as a rule, by performing traditional women’s tasks and chores: cleaning,
washing, looking after and caring for others. Thus, from the outset, the work of
the AFŽ was conceived strictly as women’s work, largely resting on the tradi-
�172
TIJANA OKIĆ
FROM REVOLUTIONARY TO PRODUCTIVE SUBJECT: AN
ALTERNATIVE HISTORY OF THE WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT
tional model of “feminine” nature and “female” qualities. And while this strategic
concession brought the Partisans a significant advantage during the war and enabled women to also affirm themselves as revolutionary subjects, in the postwar
period the contradictions of gender roles took on a different trajectory.
Problems in the work of the AFŽ already arose in its initial phase. Although
Lydia Sklevicky 35 speaks of the initial phase as the phase of autonomy, basing
herself on Mitra Mitrović’s report to the First Congress of the AFŽ, I do not find
any evidence of it there. It is more likely that she confused the reports of Cana
Babović and Mitra Mitrović, because the former explicitly states that the “Central Committee of the AFŽ will strive to make our organisations independent
over time”. On the basis of the available archival evidence, I conclude that these
strivings remained on paper. The AFŽ never was nor did it ever become an autonomous organisation. From the outset, the work of the AFŽ was subordinated
to the NF, and the latter was directly subordinated to the CPY. Although the AFŽ
had limited operational autonomy, it never had full organisational autonomy.
Operational autonomy was more prevalent in the occupied territories; since the
flow of the information from the CC CPY and the NF to the committees of the
AFŽ was much more difficult, it meant that AFŽ committee members had to find
a way to act on their own. Therefore, I consider the repeated claims on the left
concerning the autonomy of the AFŽ to be completely unjustified, as is demonstrated by numerous archive documents. To attribute the AFŽ the autonomy it
never had means not to historicise but rather to mythologize it. The main aim
of the autonomy myth is to legitimise the liberal or second wave feminist thesis that the women’s movement should be politically and organisationally independent of the left. From this follows a metaphysical dualism, first posited
in the work of Sklevicky, between a largely heroic phase of the AFŽ and a diabolic phase of increasing subordination to the Party, culminating in dissolution
in 1953. But, even if this were true, it would not explain the limits to women’s
emancipation either during or after the war. The autonomy thesis evacuates the
central political stakes, that is, the question of political strategy in relation to
the general goals of the revolution and to the meaning of emancipation: the conflict noted above between the model of economic emancipation and that of the
abolition and withering away of the family, classes and the state in communism,
which will be dealt with later.
The Central Committee of the CPY’s letter of January 1944 represents the first
step towards an even greater centralisation of the AFŽ, is confirmed as policy
35
Sklevicky, Organizirana djelatnost žena Hrvatske za vrijeme NOB-e 1941-1945, p. 108.
�THE LOST REVOLUTION:
WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT
BETWEEN MYTH AND FORGETTING
173
at the Fifth Congress of the CPY when a second redistribution of tasks between
the NF and the AFŽ occurred, and the AFŽ becomes an administrative organ of
the NF and is no longer concerned with the political education of women. The
archives also testify to problems that surfaced after the war. Internal reports repeatedly mention that wives of the officials and members of the People’s Front
did not participate at all in the work of the AFŽ.36 This presented a problem for
many women, and some took it as a sign that they too should not participate in
the work of the committees. The reports also state that male comrades did not
allow female comrades to attend courses or that the wives of officials “proudly
stated” that they did not want to work in the organisation.37 It would not be wrong
to say that in the midst of the revolution the very idea that women were equal to
men was revolutionary. The very idea had already met with resistance from the
outset, and it was precisely because of this that women had to find ways to prove
they were not backward and ignorant. All this affected the AFŽ’s work. Thirty
years later, Dušanka Kovačević, one of the leading members of the AFŽ of Bosnia
and Herzegovina, described it thus:
by turning their back on tradition, which weighed them down, women became […] morally, physically, and psychologically different, not in the sense
that they acquired male traits as it is often thought, but that they were becoming what was necessary for the freedom of the people and the revolution. Women and girls found their place in the revolution, which is more important than the personal destiny written in the history of women, but they
instinctively sought to escape the fate of their mothers and grandmothers.
Perhaps for the first time in history, women were creating their own ideal
of womanhood, regardless of what men wanted. That ideal was built on the
standard of revolution and triumph over the enemy. Values such as loyalty
to the people, courage, knowledge, and initiative suppressed the age-old
standards that required women be obedient, not interfere in the affairs of
men, to stay at home, etc. Men changed less. Many of them accepted this new
woman, a comrade, as a necessary, but also temporary feature of the war, part
of the harsh realities of war.38
36
Republican Committee of the AFŽ Bosnia and Herzegovina, Dopis sreskog odbor AFŽ-a Velika
Kladuša, Archive of Bosnia and Herzegovina.
37
For instance: Glavni Odbor AFŽ-a BiH, Zapisnik plenarnog sastanka Sreskog odbora AFŽ- održan
26.9.1948. godine” Arhiv Bosne i Hercegovine, Kutija 5, 84/48, 1948. Oblasni Odbor, “Zapisnik
Plenarnog sastanka AFŽ-a u Bihaću održanog u prostorijama u vjećnici G.N.O dana 9.2.1950.
godine”, p. 2. Arhiv Bosne i Hercegovine, Kutija 9, 1061/5, 1950. Oblasni Odbor AFŽ-a, “Zapisnik sa
sastanka sekretarijata Oblasnog odbora za oblast sarajevsku koji se održaje 10.1.1950. godine”,
Arhiv BiH, Kutija 9, 1053/4, 1950.
38
Žene BiH u NOB-u, Svjetlost, Sarajevo, 1977, pp. 38–38, my emphasis.
�174
TIJANA OKIĆ
FROM REVOLUTIONARY TO PRODUCTIVE SUBJECT: AN
ALTERNATIVE HISTORY OF THE WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT
However, in the existing archive documents the struggle of the CPY is nowhere
bound up with the struggle against capitalism, which is a function of the aforementioned question of revolutionary strategy and greatly conditioned the reaction that in turn largely shaped the later policy of the CPY. The fact that from 1935
onwards the program of the CPY balanced between an independent revolutionary policy and the politics of the Popular Front, produced two significant results:
on the one hand, the revolutionary policy secured the opening of the revolutionary field and created conditions for the possibility of revolution; but on the other,
pursuing the politics of the Popular Front prevented the CPY from relating the
struggle against fascism, which was its number one goal, to the struggle against
capital and capitalism. This is especially important for understanding the position of women in Yugoslavia and the relationship between production and reproduction, as well as the form this relation took in the 1950s, as can be seen in the
archive documents.
2.4. Of what is “Zhenotdel” [not] the name?
I have stated above that I will try to examine the limits of a possible historical analogy. In the AFŽ archive, in later female Partisan biographies, and in most of the
works of Yugoslav historiography dealing with “the woman question”, one sees
something that for the purposes of this paper I will call a symptomatic absence.
Namely, the literature on the Yugoslav communist movement and the AFŽ does
not even mention the Soviet Zhenotdel (Женотдел), or its main protagonists Alexandra Kollontai, Inessa Armand, Nadezhda Krupskaya, Konkordiya Samoilova,
and Klavdiia Nikolayeva. Even a random Google search barely provides any results in Serbo-Croatian, and the few positive results are connected solely with
the name of Alexandra Kollontai. The fact that there is barely any mention of the
Zhenotdel is surely the result of the erasure of its history – firstly from Soviet,
and then necessarily from all the other Eastern Bloc historiographies, including
the Yugoslav. This absence necessarily gives rise to the following questions: at
the time of the formal establishment of AFŽ was it forbidden to speak in Yugoslavia of the Zhenotdel, which by then had ceased to exist? Was the model of the
Zhenotdel one that had to be forgotten and was not to be referred to or remembered? And finally, the main question: what is the difference between the AFŽ and
the Zhenotdel? The structure of the AFŽ greatly – but not entirely – imitated that
of the Zhenotdel.39 This alone is enough to talk about the Zhenotdel as an absent
model, and – in the period of the AFŽ’s formal establishment – also as a forbid39
See: Stites, Richard, Zhenotdel: Bolshevism and Russian Women, 1917-1930, Russian History, Vol.
3, no. 2, p. 182.
�THE LOST REVOLUTION:
WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT
BETWEEN MYTH AND FORGETTING
175
den model, since Yugoslavia at that time entirely followed Stalin’s politics of the
Popular Front.40
Today, it is a commonplace in Soviet historiography that the October Revolution
introduced one of the most progressive bodies of legislation ever to be enacted.
It is a well-known fact that the February Revolution of 1917 – led by women demanding an end to a war that deprived them of the most basic necessities – was
a catalyst and a trigger for later revolutionary events. Shortly after February, and
after a great deal of pressure and demonstrations led by women and supported
by Bolshevik and bourgeois feminist agitation, the Provisional government granted universal suffrage. Following the establishment of the first Soviet government
in December 1917, divorce was legalised, marriages and civil partnerships were
made equal in the eyes of the law, thereby recognising the rights of children
regardless of whether born in or out of wedlock. In November 1920, abortion
was legalised for the first time in history, while backstreet abortions now carried heavy sentences. This was followed (on 30 December 1922) by the New Land
Code, which represented the most profound and systematic legislative attempt to
break traditional patriarchal, cultural and legal-property relations and norms.
The attempt to change traditional patriarchal relations, affecting the greatest part
of the population, was obliged to grasp the problem at its root and hence caused
the most resistance. This law made possible the equality of men and women in
the Dvor [the peasant homestead]; the management of the household became
equally the affair and obligation of both partners, and women were granted equal
inheritance rights to the property of the Dvor.41 All the above laws were the outcome of the drive and determination of Alexandra Kollontai, who after the revolution became People’s Commissar for Social Welfare.42 The abolition of the family,
40
Supplementary evidence that Soviet models were never far from the minds of the leaders of the AFŽ
may be seen in the frequent use of Soviet jargon, for example the significant reference to besprizorniki,
that is, the millions of orphans of the Civil War whose care and accommodation were given over to
the Zhenotdel. See: Glavni Odbor AFŽ-a BiH, Arhiv Bosne i Hercegovine, Kutija 2, 149–147, as well
as “Zapisnik sa održanog savjetovanja žena iz grada i sreza Zenice po pitanju formiranja raznih
društava a u vezi zaključka sjednice Izvršnog odbora C.O. AFŽ-a”
41
On the laws of the early post-revolutionary period, as well as later Stalinist counter-revolutionary
measures see: Schlesinger, Rudolf (ed.), The Family in the U.S.S.R., Documents and Readings,
Routledge, 2000.
42
While historians disagree as to the precise contribution of Alexandra Kollontai to drafting Soviet
family law and the formation of the Zhenotdel, Carol Eubanks Hayden is convinced that without
her individual efforts many things would have remained on paper. See her doctoral dissertation:
Feminism and Bolshevism: The Zhenotdel and the Politics of Women’s Emancipation in Russia 1917–
1930. University of California, Berkeley, 1979.
�176
TIJANA OKIĆ
FROM REVOLUTIONARY TO PRODUCTIVE SUBJECT: AN
ALTERNATIVE HISTORY OF THE WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT
inconceivable without a complete and radical overturning of gender and patriarchal norms, was one of the key characteristics of Bolshevik revolutionary theory
which drew “upon accepted Marxist theory (Engels, Bebel) and on the work of
native Russian Marxists, such as Kollontai and Krupskaya”.43
The conception of gender roles as fluid and fluctuating is one of the basic ideas
behind the idea of communal living, the attempts (only partially successful) to
fulfill the utopian dream of creating institutions for the socialisation of housework, the sharing of household chores and obligations, and the “withering away”
of the family as a unit of social reproduction, together with the state and classes.44 The ideas that guided the leaders of the October Revolution represent the
only attempt thus far to realise communism not only in the ownership of the
means of production but also in the abolition of the family, which they considered
no less a part of the revolutionary transformation of society. By deconstructing
and overturning the rigidity of gender markers and categories, which had held
women in a subordinate position for centuries and bound them to housework
- which, in the words of Lenin, “dulls, stultifies and enslaves”45 - they strove to
realise these ideals. That is precisely why, as early as 1905 and 1909 respectively,
Kollontai and Krupskaya voiced the importance and necessity of organising proletarian and peasant women through special groups, committees, or sections.
However, the idea of founding a separate women’s organisation within the party
remained unrealised until 1917. In that year, the prewar Bolshevik newspaper
for women workers, Rabotnica,46 was revived, serving as one of the main propaganda tools for agitation and work amongst women. The story of the Zhenotdel
is a story of how a specifically women’s organisation was formed despite internal Party resistance. The diversity of positions amongst the Bolsheviks during
the October Revolution is perhaps best portrayed by the fact that both male and
female party members opposed its foundation. On this basis a conflict arose between Alexandra Kollontai and Klaudia Nikolaeva47 during the First Conference
43
Carol Eubanks Hayden, The Zhenotdel and the Bolshevik Party, Russian History, Vol, no. 2, 1976,
pp.150–173.
44
Stites, Richard, Revolutionary Dreams. Utopian Vision and Experimental Life in the Russian Revolution,
Oxford University Press, 1989. It is interesting that Stites dates these aspirations to the period from
1917 to 1930, which coincides with the establishment and the activities of the Zhenotdel.
45
Lenin gave unreserved support to the work and activities of the Zhenotdel and spoke on several
occassions at women’s congresses organised by the Zhenotdel. See: Stites, 1989, op. cit.; Hayden,
1976 op. cit.
See Hayden, 1976, op. cit.; Stites, 1976, op. cit. It is important to note that Rabotnica was launched
following the International Socialist Women’s Congresses held concurrently with the conferences of
the Second International in Stuttgart in 1907 and Copenhagen in 1910.
47
Nikolaevna would later become the director of the Zhenotdel.
46
�THE LOST REVOLUTION:
WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT
BETWEEN MYTH AND FORGETTING
177
of Petrograd Women Workers held on 6 November 1917, where Nikolaeva along
with Konkordiya Samoilova opposed the formation of a women’s section within
the Party.48 At the Seventh All-Russian Congress of Bolsheviks held in April 1917,
Alexandra Kollontai motioned that a meeting of female delegates be held to form
a women’s department within the Bolshevik Party. In September that same year
a women’s section was established, but it would only obtain the status of a Party
department (otdel) in 1919 after considerable political pressure and mobilisation.
The decisive event was the First All-Russian Congress of Working Women organised by Kollontai and Armand in November 1918 with the help of workers,
peasants and other delegates from all over Russia who came to Moscow in the
teeth of the perils and hardships of the civil war. Carol E. Hayden points out that
the organisation of women in a separate department (Zhen-otdel) in the midst
of civil war was all the more significant because it was necessary to defend and
consolidate the revolutionary government to enable the enactment of its laws
and decrees. The Bolsheviks thus found themselves in the contradictory position
of having to “appeal to women as a separate group in order to convince them that
they were not a separate group”.49 In its work, the Party was acutely aware of
both the inadequacy of formal legal equality and the pressing need to strengthen
and enforce the law.
Armand and Kollontai worked to the limits of endurance, traveling all over the
country, organising women factory workers and peasants, involving them in the
work of the Zhenotdel and the revolutionary wave in general. They agitated not only
among women factory workers and peasants, but also the unemployed, wives of
military personnel, etc. It is in this particular context that Carol E. Hayden talks
about an important principle of the Zhenotdel, “agitation by deeds, not words”,
while Richard Stites points out that the true context of the Zhenotdel is that the
“formal, legislative program of emancipation (the only one usually noted by historians) had to be given meaning in the social revolution from below”.50 One of the
main mechanisms for accomplishing “agitation by deeds” was the system of delegates (delegatki). The essence of this system was that the women workers and
peasants elected delegates who would spend three to six months as apprentices
(praktikantki) at Zhenotdel headquarters, visit and acquaint themselves with the
work of courts, Party departments, hospitals, and other institutions, getting to
know their rights in order to be able to expose irregularities in the application of
48
Hayden, 1976, op. cit.
49
Ibid.
50
Stites, 1976, op. cit., p. 176.
�178
TIJANA OKIĆ
FROM REVOLUTIONARY TO PRODUCTIVE SUBJECT: AN
ALTERNATIVE HISTORY OF THE WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT
laws and regulations in their factories, homes, and villages. According to Stites,
the delegatki“as a rule, saw much, and reported honestly”. The goal was clear:
training female personnel to achieve more thorough and comprehensive changes
in everyday life and the socialisation of housework. Wendy Zeva Goldman remarks that membership in the Zhenotdel forever changed the lives of thousands
of women workers, peasants, housewives, and domestic servants who gained
experience through the apprenticeship system and passed it on to others.51 In
spite of its enormous influence, and importance for the daily lives of hundreds
of thousands of women, the work of the Zhenotdel was from the start weighed
down with prejudice and problems. Male and female party members of all ranks
opposed the establishment and work of the Zhenotdel, accusing it of feminist
deviations, forcing its female members to constantly justify themselves and explain that their work had nothing to do with such deviations. Conflicts broke out,
with presidents of provincial committees in Central Asia committing acts of violence against women involved in the work of the Zhenotdel, and there was even
a case of a Zhenotdel office being burned down, as well as cases of domestic
violence where husbands beat their wives for daring to go to “women’s” meetings.52 In a letter from 1920, Konkordiya Samoilova wrote that their colleagues
gave them sexist nicknames such as ‘granny center’ (Tsentro-baba) or ‘commissariat of grannies’ (bab-kom). Many high-ranking female members of the Party
refused to work in the Zhenotdel, considering it inferior and unbecoming, and
sought recognition in the affairs of men.53 Enormous problems arose in the work
of the Zhenotdel in the aftermath of the Civil War, with the demobilisation of the
Red Army and the introduction of the market mechanisms of the New Economic
Policy. Soviet enterprises were obliged to adhere to profit criteria and women
bore the brunt of the resulting wave of layoffs. In 1922, although representing approximately a quarter of the labour force women accounted for some 60% of the
unemployed. There was less and less money in the budget for the Zhenotdel and
its tasks while the mass unemployment of men and women merely exacerbated
the financial squeeze on the organisation.
After the death of Inessa Armand, the first director of the Zhenotdel, and the
removal of Alexandra Kollontai (who joined the Workers’ Opposition against the
51
Goldman, Wendy Zeva, Women, the State and Revolution, Soviet Family Policy and Social Life
1917–1936. Cambridge University Press, 1993. On the changes the Zhenotdel brought about, see
also: Stites, Richard: Did the Bolshevik Revolution Improve the Lives of Soviet Women – available at:
http://faculty.sfhs.com/lesleymuller/ap_euro/Debates/debate_soviet_women.pdf
52
Hayden, 1976, op. cit., p. 161.
53
Clements, Evans, Barbara, The Bolshevik Women, Cambridge: Cambridge University Press, 1997.
�THE LOST REVOLUTION:
WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT
BETWEEN MYTH AND FORGETTING
179
emerging one-party state), there followed a series of female directors whose
work became more and more difficult under the glare of the Stalinist apparatus. From 1924 and the doctrine of “socialism in one country”, little by little the
Stalinist counterrevolution began to hollow out the heritage of the October Revolution. In 1930 the Zhenotdel was abolished by Party decree under the pretext
that equality between men and women had been achieved, “that women had
been ‘advanced’ to the level of men”,54 and the activities of the Zhenotdel were
transferred to the AgitProp section of the Secretariat of the Central Committee
of the CPSU. In 1936, the counterrevolution was finally able to deliver the coup
de grâce to the cultural gains of the revolution, reinstating tsarist laws against
abortion and homosexuality, and making divorce practically impossible through
various legal impediments. In this way the emancipatory potential of the October
Revolution was erased, and the idea of the abolition (withering away) of the family and the elimination of patriarchal and gender roles and norms was forever
thrown into the dustbin of history.
We have seen that the Zhenotdel arose from the previous revolutionary mobilisation of women in order to defend the Soviet government and the achievements
of the revolution from counterrevolutionary attack during the Civil War, while
the AFŽ, even before the fascist invasion and occupation of Yugoslavia, was conceived as an organisation for mobilising women for a war of national liberation,
based on alliances with both the Yugoslav Government in Exile and the Allies.
If we compare the Zhenotdel and the AFŽ as women’s organisations in countries where revolutionary overthrows took place, one of the most important differences lies in the fact that in the case of the Zhenotdel the function of political mobilisation became more important over time, while in the case of the AFŽ
less so. The AFŽ focused less and less on political mobilisation and more on the
distribution of goods, the work of the mother-child section and social issues in
general. These two organisations faced similar, if not exactly the same, difficulties, ones necessarily faced by any attempt to change centuries-old relations,
traditions and beliefs. Both the Zhenotdel and the AFŽ radically changed the lives
54
Wood, Elizabeth A., The Baba and the Comrade. Gender and Politics in Revolutionary Russia,
Bloomington: Indiana University Press, 1997. Although Elizabeth Wood’s research is extraordinary,
I disagree with her (revisionist) assessment that women were “the reserve army of the revolution, a
group to be drawn to the labour pool and into the political struggle when needed and to be dismissed
when no longer needed”. It is precisely the Zhenotdel, the subject of her book, that embodies the
attempt to make the struggle universal, because without the joint efforts of both women and men
there could be no material realisation of revolutionary principles. For the same reasons, I disagree
with the analysis of Jelena Batinić, which follows Wood and sees Soviet politics as undifferentiated
top-down emancipation.
�180
TIJANA OKIĆ
FROM REVOLUTIONARY TO PRODUCTIVE SUBJECT: AN
ALTERNATIVE HISTORY OF THE WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT
of the women who participated in their work. However, the fact remains that different means were used for different ends. Namely, the Bolsheviks, and therewith also the Zhenotdel, fought against capitalism from the outset, and therefore
against the bourgeois form of the family. In the case of the CPY and the AFŽ, the
struggle against capitalism, for communism, was not a constituent part of the
struggle, but was presented as the real objective only after the CPY assumed
power. Because of this, the Yugoslav revolution never declared, even for a moment, the abolition of the family. Today the aspirations of the Zhenotdel exist only
in a specialised historical literature, and no longer have a name or a place. The
abolition of the family, the specter announced in the Communist Manifesto, no
longer haunts anyone or anything.55
3. From Revolutionary Subjects to the Productive Subject
By the 30s, the Soviet model of women’s emancipation came down, as Barbara
Clements wittily puts it, to the „emancipated worker and the happy homemaker.”56
For Stalin, they formed the two pillars of the female productive subject: “women
make up half the population of our country […] they constitute a great army of
labour and are fit to raise our children”.57 In theory, the economic independence
of women in a socialist economy would lead to their full emancipation. Eric
Hobsbawm notes:
For while major changes, such as the massive entry of married women into
the labour market might be expected to produce concomitant or consequential changes, they need not do so - as witness the USSR where (after
the initial utopian-revolutionary aspirations of the 1920s had been abandoned) married women generally found themselves carrying the double
load of old household responsibilities and new wage earning responsibilities without any change in relations between the sexes or in the public or
private spheres.58
In all economies based on free wage-labour, the status of the “emancipated female worker” is subordinate to her social function of mother. Such a vision of
55
Marx, Karl, Engels, Friedrich, Manifest komunističke partije (Manifesto of the Communist Party),
available at: http://staro.rifin.com/root/tekstovi/casopis_pdf/ek_ec_586.pdf
56
Clements, E. Barbara, A History of Women in Russia, from the Earliest Times to the Present,
Bloomington: Indiana University Press, 2012, p. 429.
57
Cited in: Filipova, Jelena, Iz USSR, Šta je dala ženi velika Oktobarska socijalistička revolucija, in
Nova žena, year 2, no. 20, November, 1946, p. 20.
58
Hobsbawm, Eric, The Age of Extremes: The Short Twentieth Century, 1914-1991, London: Abacus, p.313
�THE LOST REVOLUTION:
WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT
BETWEEN MYTH AND FORGETTING
181
the new woman was also present in Yugoslav practice. At the Third Congress
of the AFŽ in 1950, Tito declared: “I think, comrades, that you should primarily
carry out, with all your strength and enthusiasm, duties proper to your specific
obligations, such as, for example, caring for women, mothers, caring for children’s hygiene and for children in general, health, and the education of women in
Yugoslavia”.59 We find no evidence in the archives that the idea of abolishing the
family ever existed in Yugoslavia, as we saw by contrast in the case of the Russian
revolution.
No such steps were ever taken in Yugoslavia. During the war, the AFŽ journal,
Žena u Borbi (Woman in Struggle), proselytised the Soviet formula of wage-labour
and motherhood, introducing its readers to a new productive subject, “the free
and equal citizen of a socialist country”, whose achievements as tractor driver,
shock worker and chemist were commended as models to be emulated. Hence
we should not be surprised that the first constitution of the Federal People’s Republic of Yugoslavia (1946) was almost identical to that of the USSR of 1936. For
example, abortion continued to be illegal under the new constitution, it was only
later (in the early 60s) that it was liberalised, and made legal by the Constitution
of 1974. Where Yugoslav and Soviet practice were to differ was in the degree to
which the new woman depended on mechanisms of state or market accumulation for her reproduction.
All revolutions may be essentially defined by their approach to women. In form,
they can be modernising-emancipatory or patriarchal. The difference is that the
former aim at the emancipation of women, emphasizing equality, while the latter
bind women to the family and emphasize sex (therefore also gender) differences.60 All great revolutions proclaimed a new type of woman. Yugoslavia, as we
have seen, was no exception. If we know that “the position of women in any society depends on how that society organzies basic human functions, such as reproduction, subsistence and production”,61 then it is important to examine all the
contradictions present from the outset in the manner in which the organisation
of these basic functions is approached. Here, when we address the Yugoslav past
and future, we must discuss the mutual interpenetration of the modernising59
From Tito’s speech at the Third Congress of the Women’s Antifascist Front of Yugoslavia, 1950.,
available at: http://afzarhiv.org/items/show/481
60
Mogadham, Valentine M., Gender and Revolutionary Transformation, Iran 1979 and Eastern Central
Europe 1989, Gender & Society, June 1995, pp. 328–356.
61
Woodward, Susan L., The Rights of Women: Ideology, Policy and Social Change in Yugoslavia, in:
Susan L. Wolchik and Alfred G. Mayer (eds.), Women, State and Party in Eastern Europe, Duke
University Press, Durham. 1985, pp. 576–636.
�182
TIJANA OKIĆ
FROM REVOLUTIONARY TO PRODUCTIVE SUBJECT: AN
ALTERNATIVE HISTORY OF THE WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT
emancipatory and the patriarchal conceptions of the position and role of women
in revolution, or more precisely in the post-revolutionary period. To talk about
this interpenetration is precisely to remain true to the AFŽ, i.e. to understand the
historical trajectory of its development and dissolution as deeply antagonistic.
Only in this way can we understand the fundamental antagonism that existed and
exists when it comes to the position of women in society.
While in the context of postwar Yugoslavia the creation of a new woman was,
on the one hand, rhetorically emphasized as one of the main goals and tasks of
the new government, on the other hand, we can observe how the reality became
divorced from the militant ideals in which women had confirmed themselves
as subjects of revolutionary struggle. The end of the war meant a fresh start
in building a new country and new society. The old order was demolished and
the new one was on the agenda, which required the unification of all available
forces and resources for the renovation and reconstruction of the country, but
also the introduction of a whole series of political-legal acts and new mobilising
strategies.
Maxine Molyneux62 points out that one of the main tasks of every post-revolutionary government in Third World countries or those ruled by an ancien régime
is the progressive replacement of the old by the new, for the sake of accelerated
economic development and social change. This entails “creating a centralised,
secular, and more egalitarian social order”. Creating such an order depends on
implementing laws that are also valid in rural areas where customary law predominates. Following the adoption of the 1946 Constitution, a gradual enactment
of new, standardized legal regulations followed.63 One of the most important
achievements for women was the abolition of legal differences existing in the six
legal territories of the former Kingdom. For instance, Susan Woodward64 points
out that the authority of fathers in Yugoslavia was substituted by the authority of
the state, which did indeed displace the predominantly patriarchal and patrilocal structure of society. With the 1946 Constitution,65 the CPY took the first step
in creating the conditions for bettering the lot of women. Subsequently, uniform
legislation and civil court jurisdiction were introduced in matters of marital, famMolyneux, Maxine, Socialist Societies Old and New: Progress Towards Women’s Emancipation,
Feminist Review, Summer 1981, pp. 1–34.
63
Božinović, 1996, op- cit., pp. 157–158.
64
Woodward, 1985, op. cit.
62
65
The AFŽ was mobilised in discussing the issues of the Constitution, as seen in for example:
Centralni Odbor AFŽ-a Jugoslavije, Glavni Odbor AFŽ BiH, 10. Decembar 1945, and Glavni Odbor
AFŽ-a BiH, Arhiv Bosne i Hercegovine, Sarajevo, Kutija, , 1/ 135, 1945.
�THE LOST REVOLUTION:
WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT
BETWEEN MYTH AND FORGETTING
183
ily, labour and criminal law, thus fulfilling the demands of the women’s movement from the 1930s. In this way, what women had achieved by force of arms was
given formal legal sanction.
But what had they achieved by force of arms? Equality or equality of rights, to
use Marx’s distinction? Already in the first (wartime) phase of the AFŽ’s activities, there was mostly talk of “equal civil and social rights”, but not of equality. If equality was mentioned, it was in the context of equality with men, which
once again brings back to equal rights and making men’s and women’s rights
equal. The unquestionable, enormous, and indescribable historical merit of the
CPY remains that, for the first time in history, women in Yugoslavia became, legally speaking, persons. That is, as Ivana Pantelić66 splendidly observes, women
became citizens – which the archival documents confirm. Women fought for and
won the right to vote, to education, employment, and equal pay for equal work
(at least nominally); there was a public healthcare system, maternity and child
protection, maternity leave, etc. This overturning of a patriarchal legal order of
rule by fathers shook social relations from top to bottom and ensured a greater
degree of autonomy and independence for women. Even today, exposed as we are
to ever more powerful and violent assaults by conservative and neoliberal policies, we stand on the ground and heritage of these victories.
Many feminists and theorists67 have already pointed out that the Yugoslav political project ran into problems as early as the late 1940s and early 1950s. All
these writers recognise that the revolutionary heroine, the new woman, had to
remain her old self, i.e. the question of general social emancipation (and with it
the emancipation of women) was increasingly seen as secondary. Since Yugoslav
politics was conditioned by both internal and external factors, which in turn determined the trajectory of social and economic relations, this primarily affected
the aforementioned organisation of production, reproduction, and subsistence.
What interests me here is, taking Marxist and feminist analyses into consideration and following the archival evidence, to show how these conditions affected
the position of women.
To understand this it is first necessary to grasp the incommensurability of the
concepts of modernity and of revolution – revolution as the destruction of a state
order and the establishment of a new one. These concepts are not identical
although they both imply a radical rupture with the past, the idea of historical
66
Pantelić, Ivana, Partizanke, građanke, Beograd: Institut za savremenu istoriju, Evoluta, 2011.
67
For instance: Lydia Sklevicky, Gordana Stojaković, Renata Jambrešić-Kirin, Susan Woodward, and
Svetlana Slapšak. See bibliography below.
�184
TIJANA OKIĆ
FROM REVOLUTIONARY TO PRODUCTIVE SUBJECT: AN
ALTERNATIVE HISTORY OF THE WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT
progress, and a vision of the future as open horizon. Moreover they are radically
opposed to one another. As Perry Anderson reminds us, each has a distinct temporality: “The characteristic time of ‘modernity’ is continuous, and all encompassing, like the process of industrialisation itself: at its most extended, nothing
less than the totality of the epoch itself. The time of revolution is discontinuous,
and delimited: a finite rupture in the reproduction of the established order, by
definition starting at one conjuncture and ending at another.”68 Modernity is characterized by Benjamin’s empty, linear time “in which each moment is perpetually
different from every other by virtue of being next, but – by the same token – is also
the same, as an interchangeable unit in a process of indefinite recurrence.”69 The
time of capitalist reproduction is a time that finds its purest ideological expression in the teleological concept of modernisation. By contrast, the act of revolution is broken, discontinuous, a moment of condensed political transformations
that opens up a revolutionary space. But this also necessarily means opening a
new, different temporality, which cannot be reduced to the linear time and linear
unfolding of events characteristic of the capitalist mode of production, i.e. the
endless production of commodity relations.
Socialist revolutions entail three discontinuous and contradictory conjugations of
the revolutionary event and processes in time: a sudden transition from democratic to social revolution, a prolonged transition from political revolution (transformation of the legal-political order) to cultural revolution (transformation of
customs), and finally a transition from national to world revolution.70 Thus, we
have here discontinuities, broken and differential temporalities and rhythms of
class struggle, i.e. revolution and counterrevolution, economic experiment, cultural revolution, and social emancipation, in which neither events nor processes
in time proceed in a straight line; we cannot know them in advance, nor can we be
sure of the outcome. It is precisely for this reason that Antonio Gramsci emphasized that we should not confuse “the explosion of political passions […] with cultural transformations which are slow and gradual” because “changes in ways of
thinking do not occur through fast, simultaneous, and generalised explosions”.71
Thus we see the defeat of the utopian and fragmented temporality opened up by
the Russian Revolution, the defeat of the time of the Zhenotdel, of the revolution
68
Anderson, Perry, A Zone of Engagement, London: Verso, 1992. pp. 46–47.
69
Ibid., p. 30.
70
Bensaïd, Daniel, Le pari mélancolique, Paris: Fayard, 1997. p. 73.
71
Gramsci, Antonio, Quaderno 24, Giornalismo, §3, in: Quaderni del carcere, Vol III, Torino: Einaudi,
1975, p.2269; cited in: Anderson, 1992, op., cit.
�THE LOST REVOLUTION:
WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT
BETWEEN MYTH AND FORGETTING
185
in everyday life (byt) and the abolition of the family, and their replacement by the
temporality of the “Soviet new class”, “socialism in one country”, “Thermidor
in the family”, and the formation of the modern, nuclear family. And I think it is
precisely here that we should look for the reasons and causes of the slowing
down of the emancipation process in Yugoslavia. If patriarchy is more than just
a set of social values but also has something to do with the mode of production,
then we can say that in the Yugoslav case modernisation as the reproduction
of market relations is precisely the key element bridging the reproduction of
patriarchy. The moment a gradual self-limitation set in there also appeared an
apologetics that denied the existence of relations of domination and subordination, their systemic causes, and the fact that – precisely because they are systemic – they reproduce themselves automatically over time. The reproduction
of patriarchy takes the form of modernity through the legal and political division
between the private and the public and is best seen in the distinction between
equality of rights and equality.
Therefore, following the young Marx, we will distinguish between equality of
rights and equality.72 From the perspective of the Marxist theory of emancipation
as disalienation, and of demands for (radical) equality, these concepts should
not be reduced to one another. As the young Marx already demonstrated, equality of rights does not imply equality, other than in the formal sense. Formal, i.e.
juridical equality presents real social relations in a mystified form, concealing
the real material inequalities existing between formally free and equal citizens.
At the same time, the separation of economic from political power represents
their production as two separate spheres, the “economic” and the “political”, i.e.,
the sphere of civil society as a sphere of free, private contracts between ownerspossessors, and the sphere of the political as one in which we, as citizens, enjoy
universal legal-political rights. As G.M.Tamás reminds us, the very production of
the private-public distinction means precisely that the sphere of free exchange
between free owners of labour-power is also the sphere of limitless domination
and exploitation of wage-labour. The freedom peculiar to free labour also tells
us something about the formal equality of gendered labour. Within the modern,
nuclear family there is no exchange of values, and men and women enter into
contract as free and equal in order to reproduce their own labour-power and the
labour-power of future generations.
Since the woman is responsible for social reproduction, her free choice to enter
into family relations is an expression of the fact that owners of labour-power
72
Marx, Karl, Prilog kritici Hegelove filozofije prava, Beograd: Kultura, 1957.
�186
TIJANA OKIĆ
FROM REVOLUTIONARY TO PRODUCTIVE SUBJECT: AN
ALTERNATIVE HISTORY OF THE WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT
can access the means of subsistence only through the market. Given that the
market continues to value private labour as socially necessary labour, the
formal equality of the male and the female worker is the precondition for the
division of the bourgeois subject into bourgeois and citizen, male and female
genders, the private and the public, the economic and the political, and all other
possible separations and alienations characteristic of commodity fetishism.
Thus we can also apply Marx’s critique of formal equality to the contradictions
which, immediately after the war, led to the first difficulties in realising socialist ideals in Yugoslavia. From subjects of revolution and revolutionary subjects,
women became citizen-owners (of their own labour-power). With this, the revolution was effectively stopped, processes of general social emancipation slowed
down, and the question of the emancipation of women was postponed to some
distant future time.
The majority of documents in the archives from this period testify to the emancipation of women being increasingly understood exclusively as an economic category, to an insistence on the greater usage of female labour (with the constant
problem of a lack of institutions that would socialise the burden of reproduction, especially conspicuous in less developed areas/republics), thereby reducing
emancipation to the contractual, wage-labour form.
In the archives we find testimonies to the new progressive measures whose goal
was to increase the participation of women in public life, production processes,
and economic activities, but we also find field reports that tell a somewhat different story. It is logical to ask why and how was it possible that after the revolution,
despite legal equality and exceptionally progressive laws, women still remained
unequal. The answer is offered by the aforementioned distinction between the
private and the public, based on the Marxian category of free wage-labour. According to Maxine Molyneux, it is often overlooked, although it is of the utmost
importance, that the formal equality (equal of rights) obtained by women only after revolution, and the fact that women sometimes perform “non-female” work,
in no way contradict a persistent sexual-gender division of labour, and the failure
to diminish or eradicate the burden of housework and responsibility between the
sexes.73 In what follows, relying on documentary evidence, I will try to demonstrate how these contradictions were manifested in the Socialist Federal Republic of Bosnia and Herzegovina (SRBiH), but also in Yugoslavia as a whole.
73
Molyneux, 1981, op. cit.
�THE LOST REVOLUTION:
WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT
BETWEEN MYTH AND FORGETTING
187
In the first postwar years, the AFŽ entered a phase oriented, in the words of Gordana Stojaković,74 toward “consolidation, renovation, and reconstruction”. In addition, it was important that other structures, like the NF, continue their work
unhindered. Hamdija Čemerlić, representing the NF, stated at the Congress of
the AFŽ of Bosnia and Herzegovina (AFŽBIH) on 8 June 1945:
Through their efforts and accomplishments, our women have forever earned
their political rights and forever become equal to our men. There is no sowing and no harvest without the great efforts of our women. Caring for invalids, tending our wounded soldiers, looking after orphans – these are all
your achievements. This is what you have done until now, and this is what you
will continue to do.75
This example illustrates the tendency to expect women to accept the “biological
and natural” roles they had played throughout history, but now under new circumstances – as equals enjoying all rights attached to the status of formal-legal
equality. In this phase, the AFŽ’s work was organised through the work of sections: mother-child, cultural-educational, and social-health. The archives contain detailed information about the extent of women’s involvement in the renovation and reconstruction of the country; in organising and preparing elections,
constructing infrastructure and new buildings, painting walls, running literacy
courses in villages and hamlets, running lectures on domestic science, housekeeping, hygiene, prevention of infectious diseases, approved methods of childcare and upkeep of the home, superstition, and midwifery courses, etc.76 They
74
Gordana Stojaković argues that there were three phases of AFŽ activity. Although her focus is the
AFŽ of Vojvodina, the same argument can be applied to the AFŽBiH. The first phase of supporting
the NOB lasted from 1942–1945; the second phase, in which the remit was expanded to postwar consolidation, renovation and reconstruction, lasted from 1946–1949; and the third phase of
dissolution, involving a shift to the provision of social services and care work, lasted from 1949–
1953. See: Partizanke, žene u narodno-oslobodilačkoj borbi, in: Duško Milinović and Zoran Petakov
(eds.), Partizanke, žene u narodno-oslobodilačkoj borbi, Novi Sad: Cenzura, 2010, p. 13.
75
Welcoming speech of dr. Hamdije Čemerlića at the First Congress of the AFŽ BiH on June 8, 1945,
Arhiv Bosne i Hercegovine, Glavni Odbor AFŽ-a BiH, 1945, Kutija 1, available at:
http://www.afzarhiv.org/items/show/272
76
For instance: Glavni Odbor AFŽBiH, Glavni odbor AFŽ-a BiH, “Sreski izvještaj AFŽ-a za srez
sarajevski Glavnom odboru AFŽ-a BiH (elections, building a children’s summer camp, national
education, literacy courses), Arhiv Bosne i Hercegovine, Kutija 4, 1137/48, 1948. Glavni odbor AFŽ-a
BiH, “Dopis Sreskog odbora AFŽ-a Doboj Glavnom odboru AFŽ-a za BiH, 7.2.1947. godine” (report
on the work of the health section, literacy courses) Arhiv Bosne i Hercegovine, Kutija 2, 199/47,
1947. Glavni odbor AFŽ-a BiH, Sreski Odbor AFŽ-a Bijeljina, Zapisnik sa sastanka Sekretarijata
Zemaljskom odboru AFŽ-a BiH (organising women for construction of the Bijeljina-Rača railway).
Arhiv Bosne i Hercegovine, Kutija 5, 1182, 1948.
�188
TIJANA OKIĆ
FROM REVOLUTIONARY TO PRODUCTIVE SUBJECT: AN
ALTERNATIVE HISTORY OF THE WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT
prove that the tasks assigned to AFŽ members were nearly always related to
their biological perception as women, mothers, sisters, and comrades, who were
expected to fulfil all norms and requirements inherent in their “natural” roles.
The plenary session of the Republican Committee of the AFŽBiH in 1946 reaffirmed these tasks, as well as the importance of voting.77 However, it quickly
become clear that the AFŽ’s work in the second phase was linked to modernisation – mass shock working, construction and industrialisation – together with
all the other obligations arising from the gender division of labour and its perpetuation. After political work was transferred to the NF, the AFŽ became an
organisation with exclusively social functions, in cooperation with the Front and
the ministries.
The year 1948 was a turning point: the break with Stalin and conflict with the
Cominform, the turn toward market mechanisms, and accordingly, with the introduction of self-management, the first economic reforms. Fearing attack and
invasion, the state initially mobilised the masses for labour and non-stop production. After 1949 and Yugoslavia’s admission to the UN Security Council the threat
of war receded. Yugoslavia turned to self-management, which was, in its first
phase, supposed to increase profitability in investments and production, thus
accelerating the accumulation of capital. Under the logic of production, women
became the first “suspects”. In the words of Vida Tomšić, the first postwar president of the AFŽ, “they were regarded as unprofitable labour due to maternity”.78
However her argument nevertheless assumes that women, as free and autonomous wage-labourers, were in reality labour-power that produced value and
surplus value.
Field reports preserved in the archives illustrate how the country turned to the
market and how this affected women and the AFŽ’s work. This period would
prove to be paradigmatic since it conditioned the later approach toward women
and the system of social production, reproduction, and subsistence. With the
coming to power and gradual demobilisation of the mass antifascist movement,
the AFŽ became less and less a revolutionary organisation, and more and more
an administrative body of the NF. The AFŽ performed background functions related to the social preconditions for the mass entry of peasant women into the
77
Glavni Odbor AFŽ-a BiH,“Zapisnik sa plenuma Glavnog odbora AFŽ-a BiH održanog 05. i 06.06.1946.”
Arhiv Bosne i Hercegovine, Sarajevo, 116/46, 1946. Available at:
http://www.afzarhiv.org/items/show/332
78
Quoted in: Stojaković, Gordana: “Vida Tomšič – zašto je ukinut AFŽ”, 2014b;
available at: http://www.afzarhiv.org/items/show/353
�THE LOST REVOLUTION:
WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT
BETWEEN MYTH AND FORGETTING
189
industrial workforce, while at the time of (failed) collectivization one of its tasks
was to organise the entry of women into the cooperatives. We find numerous
reports describing the organisation of 8th March Women’s Day celebrations,
which always culminated in competitions between women workers from different counties to see who could fulfil production norms “more closely, better,
faster” and produce more goods.
Although cooperatives and agro-industrial combines were introduced after 1945,
the state never fully carried through the formal expropriation of landed property,
so the category of rural private ownership never disappeared. Susan Woodward79
argues that the progressive laws explicitly relating to the protection of women,
children, and family, taken separately, are merely logical means to an end. However, as she notes with such brilliance, we only see the real picture when all
these laws are taken as a whole:
in fact the new policies prepared what was a compromise between the commitment to prohibit wholesale all those customs and laws seen to demean
women on the one hand, and the need for families to take responsibility for
tasks the government was not ready to assume, on the other, with a vision of
relations between men and women as equal, nurturing, voluntary, and free
(that is “private”).80
In other words, Susan Woodward observes the same thing in Yugoslavia as does
G. M. Tamás in the case of the Soviet Bloc, namely that the distinction characteristic of market society between the private and the public persists despite the
fact that the East Bloc countries were indeed more egalitarian. Tamás emphasises that truly socialist societies are societies in transition to a social order without wage-labour, the production of commodities, money, a strict gender division
of labour, material, social and cultural inequalities, without a state in the sense
of superiority, institutions of the repressive state apparatus like the army, the
police, prisons, camps, churches, compulsory doctrines, and oppressions of all
kinds.81 Taking into account the discontinuous and unequal temporality of revolutionary change noted above, this is the measure of Yugoslav and any other possible and imaginable socialism (let alone communism) – this, and not the greater
equality that existed in Yugoslavia and other Eastern Bloc societies.
79
Woodward speaks of the feminisation of agricultural labour, one of the consequences of introducing
market mechanisms. See Woodward, 1985, op. cit.
80
Ibid., p.430–431.
81
G. M. Tamás, Normative orders; available at: https://www.youtube.com/watch?v=2ZyKxnPUrVo
�190
TIJANA OKIĆ
FROM REVOLUTIONARY TO PRODUCTIVE SUBJECT: AN
ALTERNATIVE HISTORY OF THE WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT
Tamás’s analysis is outstanding because it shows that what is posited by classical liberal philosophy – labour as a private act entered into of one’s own (private,
autonomous) will, which therefore does not belong to the public, political sphere
– also survived in really-existing socialism. Therefore, in ‘really-existing socialism’ (and this also applies to Yugoslav socialism), labour is in its essence free
wage-labour which, regardless of the institutions of workers’ self-management
and associated labour, falls within the rule of exchange value. Given that the nature of labour remained private, so remained the reproduction of systemic exploitation and domination, i.e. market exchange motivated by profit, leading to
what we find in the archives from 1950 onwards: mass lay-offs of women workers, pregnant women, and female labour in general (despite legal prohibitions
and extremely progressive measures protecting mothers and children82). In other
words, the moment when respecting the law became too expensive, and profit had to be made, women were the first to suffer. Thus, reports from the field
contradicted the laws adopted the year before and AFŽ members were evidently
deeply disorientated. In a memo to the Information Department of the Central
Committee of the CPBiH, the Republican Committee of the AFŽ wrote,83: “credits worth 1,700,000 dinars were earmarked for the construction of a kindergarten in Brezničani, but nothing so far has been done about this […] out of a total
of 75 workers, the enterprises have sacked 50 women, some of whom are on sick
82
Glavni Odbor AFŽ-a BiH, Izvještaj Centralnog odbora Beograd sa sastanka socijalno-zdravstvenog
saveta pri Komitetu za socijalno staranje pri Vladi FNRJ Glavnom odboru AFŽ-a BiH, Arhiv Bosne i
Hercegovine, Kutija 3, no. 1124-47, 1947: A set of laws and directives on the protection of pregnant
women and mothers with newborn babies was adopted, giving women in employment the right
to maternal leave six weeks prior to and six weeks after childbirth. These laws entitled them to take
breaks from work in order to breastfeed every three hours during the first six months after childbirth.
In 1949 these directives were amended to include additional relief for mothers and came as the
result of more favorable economic conditions in the country as a whole. The new amendments
granted shorter working hours to pregnant women and mothers who lived far from their place
of work. For these women, the working day was 4 hours long during the first six months after
childbirth, and this particular arrangement could be prolonged for up to three years if there was
valid reason. During that time, the mother received 75% of her salary for six months, 50% after that.
Women were entitled to a vacation after three months of maternity leave. The directives prohibited
assigning pregnant woman tasks that required overtime work, night shifts, and provided for the
transfer of women to easier jobs. The directive on establishing crèches and kindergartens obliged
every company with over 200 female employees (there were over 100 such companies in the Kingdom
of Yugoslavia) to open a crèche with their own funds to provide working mothers with a place for their
children. In the journal Ženski pokret (Women’s Movement) from 1937 we read almost identical
proposals for the protection of pregnant women and maternity rights as were to become law in
socialist Yugoslavia. See: Ženski pokret, 1937, op. cit., pp. 10–11.
83
Oblasni odbor AFŽ-a Sarajevo, “Dopis glavnog odbora AFŽ CK KP BiH, Arhiv Bosne i Hercegovine”,
Kutija 9, 497/50, 1950.
�THE LOST REVOLUTION:
WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT
BETWEEN MYTH AND FORGETTING
191
leave and some pregnant”. With the introduction of self-management, reports
come back with a mass of information regarding layoffs of women, budget cuts, a
lack of crèches and nurseries, and hence the impossibility for women to advance
themselves politically because they had no one to whom they could leave their
children. All this hit women in more ways than one, so that the decisions adopted by a consultation meeting of leaders of county and regional branches of the
AFŽBiH84 state as one of the main tasks of the organisation: “In addition to carrying out agitation for the involvement of women in the economy, our organisation
has to provide housing for women, oversee the living and working conditions of
women in the economy. To make sure that firms do not reduce the number of workers at the expense of pregnant women and women with children”.
If we place this in a wider perspective, it becomes clearer that the emancipation
of women was increasingly thought of as the “emancipation from the constraints
of the traditional social order, rather than the broader meaning of liberation from
all forms of oppression”.85 Consequently, the 1950s generally represent a regression in relation to the proclaimed equality. The dominant role of women was increasingly bound up with motherhood, a virtually Fordist model of the nuclear
family was promoted, together with monogamous relationships and the consolidation of the gender division of labour in both the home and industry. Women’s
employment now began to decline, the trend continuing in the following decades.
Barbara Jančar-Webster points out that the process of industrialisation already
entailed the feminisation of certain sectors and professions in the inter-war period, and the same trend persisted in the second Yugoslavia.86 In the Kingdom,
industry (textile, tobacco, services) employed approximately 200,000 women
84
Oblasni odbor AFŽ-a Sarajevo, Zaključci sa savjetovanja rukovodilaca sreskih i oblasnih organizacija
AFŽ-a Arhiv BiH, Kutija 9, 422/50; Oblasni odbor AFŽ-a Sarajevo, Zapisnik plenuma oblasnog odbora
AFŽ-a za Mostarsku oblast održanog 18.5.1950. godine, Arhiv Bosne i Hercegovine, 1071/6, 1950.
The information in this document also points to the same trend. In a meeting between activists from
Sarajevo and Mostar, Ševala Tanović, a committee member from Gacko, stated: “The entire work of
our organisation relies on full-timers. Women are opposed to kindergartens. Three heavily pregnant
comrades were fired a month ago. The Secretariat of the AFŽ asked for them to be rehired, pointing
to the improper attitude toward pregnant women. The effort to have them rehired failed. When an
explanation was requested as to why they were not fit for work, the following was stated of one of
the female comrades: she has three children, and is about to have a fourth. We do not need that kind of
employee, and in her place we will hire a man.” (My emphasis.) The mass layoffs of the 50s are also
documented by Ivana Pantelić: see, Pantelić, 2011, op. cit.
85
Molyneux, Maxine, Family Reform in Socialist States: a Hidden Agenda, Feminist Review, 1985, 47–
64, p. 52.
86
Jančar-Webster, Barbara, Women and Revolution in Yugoslavia 1941-1945. Arden Press: Colorado,
1990, p. 17, 165.
�192
TIJANA OKIĆ
FROM REVOLUTIONARY TO PRODUCTIVE SUBJECT: AN
ALTERNATIVE HISTORY OF THE WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT
workers, while in 1939 domestic servants comprised the largest group of workers outside agriculture. In the second Yugoslavia, women also constituted a less
skilled workforce: they were employed in industrial sectors with lower pay, were
generally more likely to be unemployed and represented a reserve army of labour. In my opinion, Susan Woodward has successfully exploded the myths of
women’s equality in Yugoslavia, which have today attained the status of legend:
the pressures on women to enter the labour force that are familiar in the
rest of Eastern Europe and the Soviet Union were never present in Yugoslavia. The share of women in the social sector labour force actually declined
during the 1950s and has grown only gradually since 1957 to reach, by the
late 1970s, those levels associated with Western European averages (about
33 percent), rather than those of high participation countries of Scandinavia
or Eastern Europe. On the other hand, women have been disproportionately
subject to unemployment since the government began gathering unemployment data in the early 1950s.87
Only on the basis of uneven market development can we understand the astonishing data presented by Tea Petrin and Jane Humphries: „the share of women
workers in the total active labour force and the gross female labour force participation rate are little different in the post-war period as compared with the 1920s
and 1930s. Especially egregious is the fact that in 1931 women represented 33.5%
of the total labour force, and the number barely rose to 36% in 1971”.88 From the
1950s, documents in the archives display what in later years and decades would
become and remain a chronic problem for Bosnia and Herzegovina, only worsening over time due to increasing inequality between the federal republics. Thus we
read that, “the budget did not approve the building of day care centers”;89 while a
woman from the Ukrina enterprise stated that, “the company needs a daycare facility, but there is no building to house one. Women with young children are sent
home to feed them, while other women leave their children with their neighbors
because there is nowhere else to leave them”.90
Self-management gave enterprises and economic actors greater freedom to decide about their work, while the consequences of market-based decision-making
Woodward, 1985, op.cit., p. 549. See also: Tea Petrin and Jane Humphries, Women in the SelfManaged Economy of Yugoslavia, Economic Analyses and Workers’ Managment, 1, XIV, 1980, p. 77.
88
Petrin and Humphries, 1980, op. cit., pp. 71–73.
87
89
Glavni odbor AFŽ-a BiH, Zapisnik sa savjetovanja s rukovodiocima srezova održanog 24. i 25. januara
1950.” Arhiv Bosne i Hercegovine, str. 2 Kutija 8, no. of document unknown 1950.
90
Oblasni odbor AFŽ-a Sarajevo, „Zapisnik sa OOAFŽ-a održanog u Tuzli 14.2.1950.” Arhiv Bosne i
Hercegovine, Kutija 9, 276, 1949-1950
�THE LOST REVOLUTION:
WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT
BETWEEN MYTH AND FORGETTING
193
only exacerbated the position of women as a whole. All the problems observed in
the capitalist West at the time were also present in Yugoslavia: the feminisation
of certain industries and professions, which is to say that women always worked
in low pay sectors, there was a gender pay gap, almost no women in managerial
positions, whilst in the Yugoslav case the gender pay gap in the poorer republics stood out even more due to structural differences. The end result for poorer
parts of the country, like Bosnia and Herzegovina and Kosovo, could only be even
greater inequalities in development. Thus, from 1959 to 1979 the coverage (of
children up to seven years of age) of nurseries and kindergartens rose from 2.4%
to 10% in Yugoslavia as a whole. Of course, they were mostly children of skilled
and semi-skilled workers, with a large number of middle class children as well.
This followed the same trend as in the West: middle class parents benefited most
from the institutions of the welfare state. However, in Bosnia and Herzegovina,
between 1959 and 1979 the number of crèches, kindergartens and nurseries
reached 137, but only 3.2% of children found places. If we compare this to Slovenia, the most developed republic, where 616 such institutions were established in
the same period, covering 27.7% of children, the consequences of unequal market development are crystal clear.91
4. After the End, a Beginning instead of a Conclusion
It was my intention in this work to reconstruct a historical event and through
such a reconstruction trace the history of the AFŽ. The AFŽ was formally dissolved in 1953 and its then President, Vida Tomšić, gave the reason that, “we have
fulfilled one of our tasks to a considerable degree, if such a thing can be said of a
country […] in a certain sense, in some parts of our country, and especially in the
cities, we have achieved equality”.92 In this, she was merely repeating what was
said in the Soviet Union when the Zhenotdel was dissolved in 1930. But the fact
that in Serbia, for instance, a law on equal inheritance was only adopted in 195593
is sufficient proof that her claim was plainly false. At the point of the dissolution
91
Milić, Anđelka, Berković, Eva and Petrović Ruža, Domaćinstvo, porodica i brak u Jugoslaviji.
Belgrade: Institute for Sociological Research of the Faculty of Philosophy in Belgrade, 1981, p.
102. The data contained in this work confirms that the same trends existed in Yugoslavia as in
the Western countries at the time, and, more importantly, that since the 1950s we can observe
greater inequalities between poorer and richer republics and their consequences for the structure
of education, healthcare, and society in general.
92
Cited in: Stojaković, 2014b, op. cit.
93
Gudac-Dodić, Vera, Under the Aegis of Family, Women in Serbia, The Journal of International Social
Research, Vol. 3 no. 13, 2010. p. 112.
�194
TIJANA OKIĆ
FROM REVOLUTIONARY TO PRODUCTIVE SUBJECT: AN
ALTERNATIVE HISTORY OF THE WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT
of the AFŽ, many laws that were gradually implemented in the 1960s and 1970s
had not yet been adopted, so we cannot even speak of equal civil rights. Already
by the mid-1950s, the narrative of the AFŽ disintegrated and was dissolved into
that of the NOB, which became the centerpiece and the ideological pillar of the
state apparatus. The AFŽ collective was supplanted by individual heroines who
had their very own names and surnames, words and deeds. Thus was the history of the AFŽ first revised and the division between the private and the public
institutionalised. If Svetlana Slapšak94, in her analysis of the film Slavica (1947),
talked of the death of the figure of the partizanka, perhaps we should say that it
was preceded by the death of the afežeovka, even though the AFŽ was only officially dissolved five years later. In death, the partizanka lives on and recedes
into a glorious past, becoming a symbol of postwar socialist Yugoslavia. She is
the subject of officially sanctioned historical memory as promoted by state commemorations, historiography, and memorials. She becomes part of the glorious
past, while female citizens as productive subjects become figures of the present
and the future.
The fact that there is no historical overview of the engagement of Yugoslav women as a whole in the AFŽ, while there exist many histories of women’s participation in the NOB, suggests that the AFŽ started to disappear from public memory
as early as the mid-1950s when the first, Croatian work on the role of women
in the NOB was published. It would take three whole decades after the end of the
war for the first Bosnian work to appear. In that time much had changed. The
memories of the AFŽ survivors, the very nature of the revolution, the country
and its laws – all were changed. But, one thing remained the same. Women were
still unequal and did not enjoy equal rights. That is why Lydia Sklevicky’s gender analysis of school textbooks is timeless. Women became or remained invisible citizens, while references to horses and men continued to govern the dominant historical and educational narratives95. It is impossible to see Vida Tomšić’s
statement that women “turned to fashion and antiquated modes of behaviour
[…] as witnessed in the daily newspapers”, as anything other than moralising
because it completely disregards the class differences which started to appear
in Yugoslav society, not just between classes, but also within the working class.
They started to appear due to the denial of the simple fact that the division between the public and the private, the economic and the political, still existed.
Women still produced labour-power, yet the burden of reproduction remained in
94
Slapšak, Svetlana. Ženske ikone XX veka. Belgrade: Biblioteka XX vek, 2001.
95
Sklevicky shows that references to horses (and men) far supercede references to women in school
textbooks. See: Konji, žene, ratovi (Horses, women, wars), op.cit.
�THE LOST REVOLUTION:
WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT
BETWEEN MYTH AND FORGETTING
195
the private sphere. The peculiarity of labour-power is that it not only produces
value but is also the only commodity that is not produced in the direct process
of production. Since the private reproduction of labour-power in the family does
not produce value, i.e. it produces it only indirectly, it has as such no exchange
value. Hence female labour-power has less value on the market because it is
considered, more or less, as a temporary supplement to family income. Such was
also the case in Yugoslavia. The progressive measures implemented by the state
in fact shifted responsibilities from traditionally male preserves and professions,
so that from the outset a growing burden of private and privatised reproduction
fell to women. That is precisely why women oscillated between “profitable” and
“non-profitable” labour-power – and that is why the end of the AFŽ initiates the
forgetting of the fact that without the socialisation of the burden of reproduction
there can be no socialist society. Today, when formal rights and freedoms – won
through hard struggle – collapse like a house of cards under the onslaught of
political reaction and its economic assaults, the domination of the market (and
fathers, priests, and leaders) becomes increasingly without limit. The entire burden of social reproduction is transferred to the working class in general and to
women in particular.
What then would the AFŽ mean today? What political lessons can we draw? First
and foremost, the left’s response to contemporary historical revisionism cannot and must not be revisionist. The second lesson has already been indicated:
Marx and Fourier’s claim that the position of women is the measure of humanity’s progress, meaning here that the defeat of women’s emancipation was at the
same time necessarily the defeat of the revolution. As Lenin used to say, the longevity of a revolution depends on the extent to which women are actively involved.
The third, but no less important lesson is that the halting of the revolution does
not mean it is impossible. On the contrary, the AFŽ demonstrates that although
we cannot repeat the past we can learn from it that only through joint political
struggle – which is also always a struggle for (but not only for) rights – can we
emancipate ourselves and the conditions in which we live. Emancipation can only
come from collective efforts, which, paraphrasing Bensaïd, must never abandon
itself to the idea that revolution is impossible. That is the final and most important lesson of the history of the AFŽ and of Yugoslavia.
Translated by: Tijana Okić
�196
TIJANA OKIĆ
FROM REVOLUTIONARY TO PRODUCTIVE SUBJECT: AN
ALTERNATIVE HISTORY OF THE WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT
Archival Materials:
Glavni odbor AFŽ-a BiH, Dopis sreskog odbora AFŽ-a Velika Kladuša, Arhiv BiH, Kutija 2,
901/47, 1947.
Glavni odbor AFŽ-a BiH, Izvještaj Centralnog odbora Beograd sa sastanka socijalnozdravstvenog saveta pri Komitetu za socijalno staranje pri Vladi FNRJ Glavnom
odboru AFŽ-a BiH, Arhiv Bosne i Hercegovine Kutija 3, br. 1124-47, 1947.
Glavni odbor AFŽ-a BiH, Zapisnik sa savjetovanja predsjednica i sekretara sreskih odbora
AFŽ održan u Sarajevu 20.1.1949. godine, Arhiv Bosne i Hercegovine, ” Kutija 7a,? 1949.,
Oblasni odbor AFŽ-a Sarajevo, Zapisnik s plenuma za oblast Bihać,? Arhiv BiH, Kutija 9, br.
dokumenta nepoznat, 1950.
Glavni odbor AFŽ-a BiH, Zapisnik plenarnog sastanka Sreskog odbora AFŽ-a održan
26.9.1948. godine, Arhiv Bosne i Hercegovine, Kutija 5, 84/48, 1948.
Oblasni odbor AFŽ-a, Zapisnik Plenarnog sastanka AFŽ-a u Bihaću održanog u prostorijama
u vjećnici G.N.O dana 9.2.1950. godine, str. 2. Arhiv Bosne i Hrecegovine, Kutija 9,
1061/5, 1950.
Oblasni odbor AFŽ-a Sarajevo, Zapisnik sa sastanka sekretarijata Oblasnog odbora za
oblast sarajevsku koji se održaje 10.1.1950. godine, 1950.
Oblasni odbor AFŽ-a, Arhiv Bosne i Hercegovine, Kutija 9, 1082/4, 1950.
Glavni odbor AFŽ BiH, Pozdravna riječ dr. Hamdije Čemerlića sa Prvog kongresa AFŽ-a
BiH od 08.06.1945, Arhiv Bosne i Hercegovine, 1945, Kutija 1, 1945.
Glavni odbor AFŽ-a BiH, Sreski izvještaj AFŽ-a za srez sarajevski Glavnom odboru AFŽ-a
BiH, Arhiv Bosne i Hercegovine, Kutija 4, 1137/48, 1948.
Glavni odbor AFŽ-a BiH, Dopis Sreskog odbora AFŽ-a Doboj Glavnom odboru AFŽ-a za
BiH, 7.2.1947. godine (izvještaj o radu zdravstvene sekcije, analfabetski tečajevi),
Arhiv Bosne i Hercegovine, Kutija 2, 199/47, 1947.,
Glavni odbor AFŽ-a BiH, Zapisnik sa sastanka Sekretarijata sreskog odbora AFŽ-a Bijeljina
Zemaljskom odboru AFŽ-a BiH (organiziranje žena za rad na izgradnji pruge
Bijeljina-Rača), 1948. Arhiv Bosne i Hercegovine, Kutija 5, 1182, 1948.
Glavni odbor AFŽ-a, Zapisnik sa plenuma Glavnog odbora AFŽ-a BiH održanog 05. i 06.06.
1946., Arhiv Bosne i Hercegovine Sarajevo, Kutija 1, 116/46., 1946. Plenum je
održan u Napretkovoj čitaonici, a pored članica AFŽ ispred NF-a bio je prisutan
Ljubo Babić. dostupan na: http://www.afzarhiv.org/items/show/332
Oblasni odbor AFŽ Sarajevo, Dopis glavnog odbora AFŽ CK KP BiH, Arhiv Bosne i
Hercegovine, Kutija 9, 497/50, 1950.
Oblasni odbor AFŽ Sarajevo, Zaključci sa savjetovanja iz rukovodilaca sreskih i oblasnih
organizacija AFŽ-a Arhiv BiH, Kutija 9, 422/50
Oblasni odbor AFŽ-a Sarajevo, Zapisnik s plenuma oblasnog odbora AFŽ-a za Mostarsku
oblast održan 18.5.1950.
�THE LOST REVOLUTION:
WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT
BETWEEN MYTH AND FORGETTING
197
Glavni odbor AFŽ BiH, Zapisnik sa savjetovanja sa rukovodiocima srezova koji se održaje
24. i 25. januara 1950. Arhiv Bosne i Hercegovine, str. 2 Kutija 8, ? 1950.
Oblasni odbor AFŽ Sarajevo, Zapisnik sa OOAFŽ-a održan u Tuzli dana 14.2.1950., Arhiv
Bosne i Hercegovine Sarajevo, Kutija 9, br. 276. 1949-1950
Časopis Alijanse ženskih pokreta, Ženski pokret, br. 1-2, 1937. godina.
Bibliography
Anderson, Perry, A Zone of Engagement, London: Verso, 1992.
Babović, Spasenija Organizaciono pitanje (Organisational Question). Pristupljeno: 10. 7.
2016. http://www.afzarhiv.org/items/show/231.
Batinić, Jelena. Women and Yugoslav Partisans. New York: Cambridge University Press, 2015.
Bensaïd, Daniel, Le pari mélancolique. Pariz: Fayard, 1997.
— Qui est le juge? Pour en finir avec le tribunal de l’Histoire. Paris: Fayard,1999.
— Éloge de la politique profane. Pariz: Albin Michel, 2008.
Bitunjac, Martina. Le donne e il movimento ustascia (Women and the Ustasha Movement).
Rome: Edizioni Nuova Cultura, 2013.
Božinović, Neda. Žensko pitanje u Srbiji u XiX i XX veku (Women›s question in Serbia in XIX
and XX Century). Beograd: Žene u Crnom, 1996.
Broz, Tito Josip. Tito ženama Jugoslavije (Tito to Women of Yugoslavia). Pristupljeno: 8. 8.,
2016. http://www.afzarhiv.org/items/show/92.
Burcar, Lilijana. Restavracija kapitalizma: repatriarhalizacija družbe (Restoration of
Capitalism: Repatriarchalisation of Society). Ljubljana : Sophia, 2105.
Cazi, Nada. Društveni položaj žene (The Social Position of Women). Zagreb: Društvenoizdavačka kuća Pregled, 1976.
Clements, Evans Barbara, The Bolshevik Women, Cambridge: Cambridge University Press,
1997.
— A History of Women in Russia, from te Earliest Times to the Present, Bloomington:
Indiana University Press, 2012.
Cvetić, Bosa Ed., Žene Srbije u NOB (Women of Serbia in the People›s Liberation Struggle),
Beograd: Nolit, 1975.
Čalić Žanin, Mari. Historija Jugoslavije u XX veku (A History of Yugoslavia in XX Century).
Beograd: Clio, 2013.
— Socijalna istorija Srbije 1815-1941 (A Social History of Serbia 1815-1941). Beograd:
Clio, 2004.
Djilas, Milovan, Wartime. New York: Harcourt Brace Jovanovich, 1977.
Eubanks Hayden, Carol. „The Zhenotdel and the Politics of Women’s Emancipation in
Russia 1917-1930.” Russian History (Vol 2.), 1976: 150-173.
�198
TIJANA OKIĆ
FROM REVOLUTIONARY TO PRODUCTIVE SUBJECT: AN
ALTERNATIVE HISTORY OF THE WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT
— Feminism and Bolshevism: The Zhenotdel and the Politics of Women’s Emancipation
in Russia 1917-1930. University of California, Berkley, 1979.
Gudac-Dodić, Vera. „Under the Aegis of Family, Women in Serbia.” The Journal of International Social Research 3. 2010: 110-119.
Hobsbawm, Eric, The Age of Extremes: The Short Twentieth Century, 1914–1991, Abacus;
New Edition, 1995.
Jambrešić Kirin, Renata i Senjković, Reana, Puno puta bi vas izbacili kroz vrata, biste bila išla kroz prozor nutra: preispisivanje povijesti žena u Drugom svjetskom ratu,
(When you would be kicked out the door, you›d climb back through the window: Rewriting women’s war histories in Croatia) Narodna umjetnost 42/2, 2005: 109-126.
Jančar-Webster, Barbara. Women&Revolution in Yugoslavia 1941-1945. Colorado: Arden
Press 1990.
Kecman, Jovanka. Žene Jugoslavije u radničkom pokretu i ženskim organizacijama 19181941. (Women of Yugoslavia in Labour Movement and women›s organisations 19181941) Beograd: Institut za savremenu istoriju, 1978.
Kovačević, Dušanka. „Značaj programskog načela o ravnopravnosti žena i njihovo okupljanje i učešće u ustanku BiH 1941. godine.” (The Importance of the Programmatic
Principle on the Equality of Women and their Gathering and Participation in the Uprising in BiH in 1941), Institut za istoriju Sarajevo, 34-45. Sarajevo: Svjetlost, 1977.
Milić, Anđelka, Berković, Eva i Petrović Ruža, Domaćinstvo, porodica i brak u Jugoslaviji.
(Household, Family and Marriage in Yugoslavia) Beograd: Institut za sociološka
istraživanja Filozofskog fakultet, 1981.
Marx, Karl, Prilog kritici Hegelove filozofije prava, (Critique of Hegel’s Philosophy of Right).
Beograd: Kultura, 1957.
Marx, Karl i Engels Friederich, Manifest komunističke partije (Manifesto of the Communist
Party), available at: http://staro.rifin.com/root/tekstovi/casopis_pdf/ek_ec_586.pdf
Mitrović, Mitra. AFŽ u okviru NOB-e. (Women in the People’s Liberation Struggle) Accessed:
2.10.2016. http://www.afzarhiv.org/items/show/232.
Mogadham, Valentine M. „Gender and Revolutionary Transformation, Iran 1979 and
Eastern Europe 1989.” Gender&Society 328-356, 1995.
Molyneux, Maxine. „Women in Socialist Societies Old and New. Progress Towards Women’s
Emancipation.” Feminist Review 1981: 1-34.
— „Family Reform in Socialist States: The Hidden Agenda.” Feminist Review, 1985: 47-64.
Nietzsche, Friedrich. O koristi i šteti istorije za život (On the Use and Abuse of History for Life).
Beograd: Grafos, 1977.
Pantelić, Ivana, Partiznake kao građanke (The Female Partizans as Citizens), Beograd:
Institut za savremenu istoriju, Evoluta, 2011.
Petrin Tea and Humphries Jane, Women in the Self-Managed Economy of Yugoslavia,
Economic Analyses and Workers’s managment, 1, XIV, 1980: 69-91
�THE LOST REVOLUTION:
WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT
BETWEEN MYTH AND FORGETTING
199
Schlessinger, Rudolf. The Family in the U.S.S.R. Documents and Readings. Oxon: Routledge,
2000.
Sklevicky, Lydia. Konji, žene, ratovi (Horses, Women, Wars). Zagreb: Ženska infoteka. 1996.
— Sklevicky, Lydia. „Organizirana djelatnost žena Hrvatske za vrijeme NOB-e 19411945.” PP 3, 1984: 85-127.
Stites, Richard. Revolutionary Dreams. Utopain Vision and Experimental Life in the Russian
Revolution. Oxford: Oxford University Press, 1989.
— „Zhenotdel: Bolshevism and Russian Women 19197-1930.” Russian History 1976:
174-193.
Slapšak, Svetlana. Ženske ikone XX veka (Female Icons of the XX Century). Beograd:
Biblioteka XX vek. 2001.
Stojaković, Gordana. u: Ur: Duško Milinović i Zoran Petakov, Novi Sad: Cenzura, 2010.
— Ženski mirovni aktivizam u Jugoslaviji (Women’s Peace Activism in Yugoslavia),
2014a. Pristupljeno: August. 2016. http://pravonarad.info/?p=20.
— Vida Tomšič- zašto je ukinut AFŽ (Vida Tomšič, Why was the AFŽ Dissolved), 2014b.
Accessed: Septembar. 2016. http://www.afzarhiv.org/items/show/353
— Crtica o feminističkoj istoriji grada Zagreba 1919-1940 (A Note on the Feminist History of Zagreb 1919-1940). Accessed: September 2016. http://pravonarad.info/?p=350
Suvin, Darko. Samo jednom se ljubi: radiografija SFR Jugoslavije. Beograd: Rosa Luxemburg
Stiftung, 2014. (Splendour, Misery, and Possibilities: An X-Ray of Socialist Yugoslavia, Brill, 2016.)
Šoljan, Marija, ur. Žene Hrvatske u Narodno-oslobodilačkoj borbi (Women of Croatia in the
People’s Liberation Struggle). Zagreb: Savez ženskih društava Hrvatske, 1955.
Tamás, G. M. A Post Capitalist Order, Normative Ideas versus History,
available at: https://www.youtube.com/watch?v=2ZyKxnPUrVo
Therborn, Göran, Between Sex and Power, Family in the World 1900-2000, London: Routledge,
2004.
Traverso, Enzo. De l’anticommunisme. L’histoire du xxe siècle relue par Nolte, Furet et
Courtois, L’Homme et la société 2001/2: 169-194.
Wood, Elizabeth A. The Baba and the Comrade. Bloomington : Indiana University Press, 1997.
Woodward, Susan L. „The Rights of Women: Ideology, Policy and Social Change in Yugoslavia .” In Women, State and Party in Eastern Europe, ur. Susan L i Mayer, G. Alfred
Wolchik, 417-459. Durham: Duke University, 1985.
Zaharijević, Adriana. „Fusnota u globalnoj istoriji: kako se može čitati istorija jugoslovenskog feminizma.” (A Footnote in Global History: on how we can read the history
of Yugoslav Feminism) Soiologija Vol. LVII, 2015: 72-89.
Zeva Goldman, Wendy. Women, the State and Revolution. Soviet Family Policy and Social Life
1917-1936. Cambridge: Cambridge University Press, 1993.
��ADELA JUŠIĆ
Combined technique
�ADELA JUŠIĆ
Combined technique
Cannons roaring, rifles cracking, chaos all around me, and I’m sleepy … And so I get some sleep,
freshen up, and press on. That’s how I survived.
�ADELA JUŠIĆ
Pencil drawing
��BIOS
CHIARA BONFIGLIOLI
AJLA DEMIRAGIĆ
DANIJELA MAJSTOROVIĆ
BORIŠA MRAOVIĆ
TIJANA OKIĆ
NARDINA ZUBANOVIĆ
ALEKSANDRA NINA KNEŽEVIĆ
SUNITA FIŠIĆ
KASJA JERLAGIĆ
ADELA JUŠIĆ
�206
BIOS
CHIARA BONFIGLIOLI currently works as a EURIAS Junior Fellow at the
Institute for Human Sciences in Vienna, and also works with the Centre for
Cultural and Historical Research of Socialism in Pula on the NEWFELPRO
programme. She graduated in political science in Bologna and completed
her postgraduate and doctoral studies in Gender Studies at the Culture and
History Institute in Utrecht. From 2012 to 2014 she worked at the University
of Edinburgh as a post-doc and associate at the CITSEE project. In her thesis
she examined women’s social and political engagement in Italy and Yugoslavia
(1945–1957). She has published a number of papers on the history of women
in a European context. In recent years she has been researching the effects
of post-socialist transition and deindustrialisation on gender relations in the
former Yugoslavia, with a focus on textile workers.
AJLA DEMIRAGIĆ is a Senior Lecturer at the Faculty of Philosophy, University
of Sarajevo. At the Department of Comparative Literature and Librarianship
she teaches Introduction to the Study of Literature, Introduction to Narratology,
and Feminist Literary Theories. She has also worked as an associate at the
Interdisciplinary Post-Graduate Gender Studies Programme at the University
of Sarajevo. She received her PhD from the Faculty of Philosophy in Sarajevo;
the topic of her thesis was Prikaz rata u tekstovima bosanskohercegovačkih
spisateljica: žensko ratno pismo 1992.-1995. (Representation of War in Texts
by Bosnian-Herzegovinian Women Writers: Women Writing War 1992–1995.) Her
research focuses on feminist theories, theories of narration and literarytheoretical research on war literature.
DANIJELA MAJSTOROVIĆ is a reader in English linguistics and cultural studies
at the Faculty of Philology, University of Banja Luka. She has published over
thirty articles on representation, ethnicity, gender, discourse analysis, media
and film, as well as three monographs: Diskurs, moć i međunarodna zajednica
(Discourse, Power and the International Community) (2007, Filozofski fakultet,
Banja Luka), Youth Ethnic and National Identity in Bosnia and Herzegovina: Social
Science Approaches (2013, Palgrave, London) and Diskursi periferije (Discourses
of the Periphery) (2013, Biblioteka XX vek, Belgrade). She has edited three
conference proceedings: Living with Patriarchy: Discursive Constructions of
Gendered Subjects Across Cultures (2011, John Benjamins, Amsterdam), U
okrilju nacije: konstruisanje nacionalnog i državnog identiteta kod mladih u Bosni i
Hercegovini (Under the Wing of the Nation: the Construction of National and State
Identity in Bosnian-Herzegovinian Youth) (2011, CKSP, Banja Luka), and Kritičke
kulturološke studije u post-jugoslovenskom prostoru (Critical Cultural Studies in
a Post-Yugoslav Space) (2012, Filološki fakultet, Banja Luka). She has produced
�THE LOST REVOLUTION:
WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT
BETWEEN MYTH AND FORGETTING
207
and directed two documentary films: Kontrapunkt za nju (Counterpoint for Her)
(2004) and Posao snova (Dream Job) (2006). She has taught at and visited many
institutions of higher education at home and abroad, co-founded the BASOC
(Banja Luka Social Centre) and as an activist she fights against nationalism
and historical revisionism, for social justice and workers’ issues. She tries to
live her life and raise her son in line with the principles of feminism.
BORIŠA MRAOVIĆ is a researcher, editor and a member of the operations team
at the Association for the Arts and Culture “Crvena”, where he researches
the political economy of the urban question, management of urban resources,
and urban mobilisation. He is currently preparing extensive research on rave
culture in Bosnia and Herzegovina 1996–2006. He has published articles in
international journals and proceedings, and has edited the volume Šta da
napišem na zidu? (What Shall I Write on the Wall) published by “Crvena”. He
has won the Open Society Fund Research Fellowship (2013–2014), the ERSTE
Fundation Social Research Fellowship (2015–2016), and in September and
October 2013 he was guest researcher at the Centre for Democracy Studies in
Aarau, Switzerland. He has worked with a number of local and international
organisations and academic institutions researching migration, electoral
systems, local governance and political theory.
TIJANA OKIĆ was born in Sarajevo in 1986. She read philosophy and sociology
and obtained a Master’s degree in philosophy in Sarajevo, where she subsequently worked as an assistant lecturer-instructor. Since 2015 she is enrolled
in PhD programme in philosophy at the Scuola Normale Superiore in Pisa,
Italy. She has published several philosophical texts. Tijana organised and participated in the Plenums after the 2014 riots in Sarajevo. She is a contributing
editor of the Viewpoint magazine. She translates from several languages, enjoys poetry and fiction. She currently lives between Sarajevo and Pisa.
NARDINA ZUBANOVIĆ was born in Sarajevo in 1987. In 2014 she graduated
from the Department of Sculpture, Academy of Fine Arts in Sarajevo, where
she is currently pursuing post-graduate studies. She uses different media,
from sculpture to spatial intervention/installation, performance, photography
and video. In 2009 she established the informal cultural organisation “Kolektiv
Kreaktiva”, which has produced over 30 art events (exhibitions, workshops,
concerts and performances) and has co-operated with over 100 cultural workers from all over the world. In addition to co-ordinating and programming for
“Kolektiv Kreaktiva”, Nardina Zubanović has curated and participated at numerous solo and group exhibitions and art workshops in the region and be-
�208
BIOS
yond, in co-operation with institutions and associations such as the Historical
Museum of BiH, (Exhibition ZID 2015), The National Gallery of BiH, (Sara Art
Fair, 2015), The Seventh Art Club, (Bahanalije), Sarajevo, BiH, 2014, La Kultur
Centre, (Dani otvorenog ateljea), Sarajevo BiH, 2015 and 2016, Land Art Colony,
Javorwood Festival, Jahorina, BiH, 2016, Factory of Memories, Tirana, Albanija
and Sarajevo, BiH, 2015, Actopolis, Crvena, Sarajevo, BiH, 2016, etc.
ALEKSANDRA NINA KNEŽEVIĆ was born in Sarajevo in 1973. She graduated
at the Academy of Fine Arts in Cetinje, Montenegro, Department of Graphic
Design. Her playful typography and illustration work is marked by a pure,
modern idea, and it communicates easily in an international visual language.
She has received numerous international prizes and honours, and her work has
been featured in many specialised art and design magazines (Communication
Arts, Luezers Archive, Print, Typo, Fontmagazine …). In 2010 she featured in
the Lürzer’ s Archive 200 Best Illustrators Worldwide 09–10 list. In the period
between 2006 and 2010 she was Head of the Association of Applied Artists
and Designers BiH (ULUPUBiH). She works as a freelance designer and inhouse designer and illustrator at the publishing house Buybook in Sarajevo.
Her project Sarajevo Dingbats won the 2014 annual prize of the Collegium
Artisticum group.
SUNITA FIŠIĆ was born in Livno in 1989. She lives and works in Sarajevo,
where she studies at the Academy of Fine Arts. Besides other artistic media,
she is works with forms such as illustration, painting and street art. She has
participated in numerous exhibitions around the world, including: Wall Painting, LAB-1, Eindhoven, Hollang, 2016; Painting workshop, Grassroots project,
Kolektiv Kreaktiva, LA Kultur, Sarajevo, BiH, 2015; Split 3D Street Art Festival,
Split, Croatia, 2015; Beton IV Festival 3D street art, Sarajevo, BiH, 2015; Mostar Street Art Festival, decorating the walls in the city of Mostar, BiH, 2015;
Individual Exhibition and Wall Painting, LAB 1, Dutch Design Week, Eindhoven,
Holland 2014; Pecha Kucha art presentation, SOS Design Festival, Kriterion,
Sarajevo, 2014; Individual exhibition of digital works, Bitola Open City Festival,
Macedonia, 2014; Wall painting workshop, entrance of the Zetra Olympic Hall,
Kids festival, Sarajevo, 2014; Mostar Street Art Festival, decorating the walls in
the city of Mostar, 2014; Collective exhibition Inicijacija, Yage, Collegium Artisticum, 2014, etc.
�THE LOST REVOLUTION:
WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT
BETWEEN MYTH AND FORGETTING
209
KASJA JERLAGIĆ was born in Sarajevo in 1996, where she lives and works. She
studies at the Printmaking Department, Academy of Fine Arts in Sarajevo. She
has just begun her career as an artist, and has so far participated in only one
collective exhibition – Kupujmo domaće at the Duplex100m2 gallery in Sarajevo
in 2016. She volunteers at Duplex100m2 and the 11/07/95 gallery, and works
at the Charlama gallery in Sarajevo, led by the artist Jusuf Hadžifejzović.
ADELA JUŠIĆ (1982) was born in Sarajevo, where she lives and works. She
took a Master’s degree in printmaking at the Academy of Fine Arts, University of Sarajevo, in 2007, and holds another Master’s degree in human rights
and democracy at the University of Sarajevo and the University of Bologna.
She co-founded the Association for Culture and the Arts “Crvena”, where she
has worked since 2010. Adela Jušić has exhibited at nearly 100 international
exhibitions, including the Manifesta 8 biennial, Murcia, Španija; Videonale, Kunstmuseum Bonn, Germany; Image Counter Image, Haus der Kunst, Munich,
Germany; Balkan Inisight, Pompidou Center, Paris, France, etc. She has participated in several residential programmes for artists umjetnike/ce (ISCP, New
York; Kulturkontakt, Vienna; i.a.a.b. Basel, etc). She won the 2010 Young Visual
Artist Award for the best young Bosnian artist, Henkel Young Artist Prize CEE
2011, and the special prize of the October Salon, Belgrade, 2013. She has participated in a number of panels, workshops and conferences (London School
of Economics, Royal College of Art, London, UK, etc.).
�210
GLOSSARY, ACRONYMS AND PERIODICALS
Glossary, Acronyms and Periodicals
AVNOJ
AFŽ
afežeovke
CC CPY
chetniks
DFJ
feredža
FNRJ
hajduci
kadija
kadinica
CPBiH
CPH
CPY
CPSU
NDH
NF
NOB
NOF
NOO
NO
NOP
NOR
NOV
partizanke
Anti-Fascist Council of People’s Liberation of
Yugoslavia
Women’s Antifascist Front
members and activists of the Women’s Antifascist
Front
Central Committee of the Communist Party of
Yugoslavia
Serb-nationalist rebels, in particular members of
Draža Mihailović’s ‘Yugoslav Army in the Fatherland’
Democratic Federal Yugoslavia
burka, a veil covering the face and body worn by
Muslim women
Federal People’s Republic of Yugoslavia
Christian anti-Ottoman rebel or outlaw
judge in the Ottoman period
wife of the judge in the Ottoman period
Communist Party of Bosnia and Herzegovina
Communist Party of Croatia
Communist Party of Yugoslavia
Communist Party of the Soviet Union
Independent State of Croatia, Axis puppet-state
established in Occupied Croatia and BosniaHercegovina in April 1941
People’s Front
People’s Liberation Struggle
People’s Liberation Front
People’s Liberation Committees
People’s Committees
People’s Liberation Movement
People’s Liberation War
People’s Liberation Army
Female Partisan soldiers
�THE LOST REVOLUTION:
WOMEN’S ANTIFASCIST FRONT
BETWEEN MYTH AND FORGETTING
SFRJ
SKOJ
udarnice
ustasha
uskoci
WIDF
ZAVNOBiH
ZAVNOH
211
Socialist Federal Republic of Yugoslavia, SFRY
League of Communist Youth of Yugoslavia, the CPY’s
youth organisation
female shock workers
‘Insurgent’, a Croat fascist
Croatian anti-Ottoman naval irregulars or pirate
Women’s International Democratic Federation
State Anti-fascist Council for the People’s Liberation
of Bosnia and Herzegovina
State Anti-fascist Council for the People’s Liberation
of Croatia
Organisational Structure of the AWF/AFŽ 1:
Centralni Odbor AFŽ-a
Glavni Odbor AFŽ-a
Mjesni Odbor AFŽ-a
Okružni Odbor AFŽ-a
Regionalni Odbor AFŽ-a
Sreski Odbor AFŽ-a
Zemaljski Odbor AFŽ-a
Central Committee of the AFŽ of Yugoslavia
Republican Committee of AFŽ (each of the
republican organisations of the AFŽ was led by a
Republican Committee)
Local Committee of the AFŽ
District Committee of the AFŽ
Regional Committee of the AFŽ
County Committee of the AFŽ
Country Committee of the AFŽ
List of Periodicals and Newspapers
Ženski pokret
Nova Žena
Žena u borbi
Naša žena
Glas
1
As the word ‘councils’ is normally used in English translations of AVNOJ, ZAVNOBiH and ZAVNOH,
we have rendered the ‘odbori’ of the AFŽ as ‘committees’. The structure of AFŽ Committees was
hierarchical, that is they were organised on the top-down principle.
�Acknowledgments: We would like to thank everyone,
from Burma to Beijing, from Sweden to Texas, who contributed to the crowdfunding campaign which raised the
initial funds for the digitisation of archival materials as
part of the Šta je nama naša borba dala? (What Has Our
Struggle Given Us?) project. We also wish to thank the
staff of the Historical Museum and the Archive of Bosnia
and Herzegovina, without whose help the Archive of the
Anti-Fascist Struggle of Women of Bosnia and Herzegovina would not be possible. Also, we wish to thank the
numerous organisations and persons who have supported our work and enriched the Archive: the Museum
of the Second Session of the AVNOJ, UABNOR Centre
Sarajevo, the Association of Anti-Fascists and Veterans of the National Liberation War of Tuzla canton, the
Mediterranean Women’s Fund, Eve Ensler, Nina Karač,
Feđa Kulenović, Boro Jurišić, Elvira Jahić, Stana Nastić,
Lucija Mravić, Šemsa Galijašević, Alija Maglajlić, Nasiha
Porobić, Milka Jakšić, Miholjka Reljić, Jelena Lazić, Ankica Đurić, members of “CRVENA” and many others.
���
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Istraživački radovi
Knjiga
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
The lost revolution – Women’s Antifascist Front between myth and forgetting
Creator
An entity primarily responsible for making the resource
Edited by: Andreja Dugandžić and Tijana Okić
Illustrations edited by: Adela Jušić
Publisher
An entity responsible for making the resource available
Published by: Association for Culture and Art CRVENA www.crvena.ba
www.afzarhiv.org
Date
A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource
2018.
Contributor
An entity responsible for making contributions to the resource
Supported by Rosa Luxemburg Stiftung Southeast Europe with funds of the German Federal Ministry for Economic and Development and by Mediterranean Women’s Fund
Rights
Information about rights held in and over the resource
Association for Culture and Art CRVENA
Format
The file format, physical medium, or dimensions of the resource
PDF
Language
A language of the resource
English
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
63-M
Coverage
The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant
211 pages
Adela Jušić
Ajla Demiragić
Aleksandra Nina Knežević
Andreja Dugandžić
Boriša Mraović
Chiara Bonfiglioli
Danijela Majstorović
Kasja Jerlagić
Nardina Zubanović
revolution
Sunita Fišić
Tijana Okić
women's activism
women's emancipation
Women’s Antifascist Front
World War II
Yugoslavia (History)