24
10
689
-
http://afzarhiv.org/files/original/14f53b8645b76e5d94523c7b99903eab.pdf
5fc02dd4c6ff25d455865b0a1427dd81
PDF Text
Text
I
TI-TO:
GOVOR NA ZBORU ZENA .SRBIJE
QDR2AN. 28. J; 1945. U BEOGRADU
•
�.
'
---~----;.-~--·~~--·~ r .-1Q-··_··:·r:·
...
.
'•
rho:
,
.
.
GOVOR NA ZBORU>ZENA SRBIJE
ODRzAN 28. 1: 1945. U BEOGRADU
'
+
•
•
•
�brugarice!Dozvolite mi, da va.s po:Zdravim~u in:e Narodno• ..
OsJobodiJacke vojske, •U ime vasih sinova i vase braCCI, koji se
· donas, na ovoj cici zimi, tamo na · fronti bore za konacno
istjerivanje okupatora iz nose napacene zemlje. Srpske 01ajke
i sestre, kpje ste u ovoj teskoj i krvavoj borbi dale najbolje svoie
s!_l!ove, za.hvc;di!'iem '~am,....n!l o~~me, .Sto ste do .d~nas clopri"'lele nalcov1ecanskof borb1 nas1h naroda. Zahvalfufem vam na
ogromnhn zrtvama, koje ste podnijele za spas svoje otadzbine,
za spas nasih naroda, nose slobode i nezavisnosti. Ali, dozvolite mi, da vas d.anas ponovno podsjetim. na zrtve i zadatke,
koji jos, stoje pred nama i koje cemo moci savladati samo tako,
ako vi, srpske zene, majke i sestre, builete stajale kaa 'kremim-stijene uz one, koji no fronti prolijevclju svoju mladu krv za
sJobodu. (Poviei: »Ho6emo!«)
Vas rod, vase duznosti su mnogostruke. Nasoj fronti, ·nasim
. borcima treba pomoc. (Glasovi: »Tako jel«) Nasi J,orci nisu
dobili odjecu iz magacina, jer ih nismo ni ima!i. Oni su polugoli, bos.i. u ovoj t<;!skoj zim1, i njima !reba pcimoc. Vi, srpske
zerie i 'sve zene u Jugoslaviji, mozete ublaziti taj nedoslatak,
!ito ga osjeca nasa herojska armija. (Burni povici:. »Zivjela,
zivjela!«) Zato, u svakom selu, u sval<oj varosi napregnite
· sve svoje snage, sabirajte materijal, ·odjecu, sredstva za zi\·ot,
namirnice, kako bismo mogli na.sim borc;ma no fronti dati bar.
minimum onaga, Sto irn je potrebno - cla bi se .· mogli boriti
i konacno. osloboditi nasu zemlju. To je prvi i najvazniji zadatak. i vi get same vidite, vi ga cisjecate svakodnevno, osjecate. !,JO :i:ato, sto SU vasa braca, Vasi ocevi, vasi sinovi tamo
gdje re tesko, ,gdje padaju zivoti najboljih Ijudi, tamo gdje se
kute sloboda i sreca n.ove federativne Jugoslavije. (Povici:
~Zivjela!«)
.
ZDRAVA KONSTRUKTJVNA KRITIKA MOzE
SAMO DA POMOGNE
.
Drul!i zadatak - to je stvaranje nose nove federativne.
JugoslaviJe, federalne Srblje i narodne vlasti. I to. je, drugarice,
i
�teiak zadatak. I tu vam se obracam - pomognite nam (jfJdnoglasno: »Hot5emo!«), da stvorimo istins_ku narodnu vla$t,_
za koju su ·od 1941. god. ginuli najbolji sinovi Srbije i 9stalih
naroda Jugoslavije, istinsku demokratsku narodnu vlast. (»Ta"ko
ja!«) • Zato budite ne sam~ poi.rtvovni pob?rnici l«;!kve ylasti,
nego 1 stroga kontrola. omh, ko1e -ste posloh do vrse drzavne
poslove. Gonite sabolere (»Hocemo!«), gonite one, koji bi
htj11li do izigrovoju toboznje narodne prijate!je, !l u. st~ari gledaju
lcako do nam odmognu. lma dosta postemh l1ud1, 1ma _mnogo
· poirtvovnih -I judi, k~ji su i sposobni i voljni ~a pravilno i pra.;
vedno vode ovu vehku narodnu stvar. Nemo(fe se ustrucavat1
do kritikujefe, ako vidite do neilo ne valja. _Zdrovq_konstruktivna kritika moze somo __do pomogne. I onaj, koga se ona
· tice, ako je poiten .i cestit, ne ee se ljutiti, nego ce mu to biti
putokaz: do pravilno radi, do pravilno vodi norodnu stvar.
Onaj1 koga zd.rava.. nar?dna ~ritika--vr_i.ieda_. to nije vas prija~e~j.
to n11e narodm pn1alell, to. 1e nepr1(atel1 narodal (Po'VIct:
»Tako jet«) Budite uvjerene, do cemo mi uvijek, u svakom
pojedind!nom slucoju uciniti sve, do se vee soda u zametku
ugusi. svako _
ukorjenjivanje svih birakrctskih metoda u narodnoj
vl:~sti. (»Tako je!«) Onaka, kako je bila zdrava ova narodna
borba, koja je potekla od samih naroda, tako treba da bude
zdrava i_nova vias!, jer soma na provoj narodnoj vlasti moze da. pociva jedinstvena demokratska._ federativna Ju!laslavija, u kojoj
ce svi narodi - i Srbi, i Hrvati, i Slovenci, 1 Makedoncj, -1 ·
Crnogorci - zivjeti srecno, slo:Zno i ulagati zajednicke n(I()Ore
za opci procvat 1 balju buducnost novih pokoljenja, koja kad
dod" treba da vide, da su njihovi ocevi j majke ucinili sva, '
- kako bi njima bilo bolje.
. _ - ,
A soda ini, drugarice; dozvolite, do se osvrnem malo i _· na one,· koji sabotiraju narodnu borbu;
ile
NARODNO-OSLOBODILAfKI POKRET NIKAO JE.JZ NARODA
Prije godinu, prije dvije, prije tri godine moglo se pricatl kojeita, jer no rod nije b1o o~avijesten. Mi ~mo cutali dugo
vramena, dvije godine borili smo se sami bez igdje icije pomoci, samo uz pomoc naroda, samo uz pomoc naiih siromainih seljaka. (Odobravanje.) Mi smo bili no udaru svih snaga
ileprijatelja, izdrzali smo. 0 nama se govorilo u inostranstvu
i u zemljl tako, kao dg je u pitanju sacica komunista, jedna
grupa ljudi, koja hoce do. se docepa vlasti. Ja vas pitam, drugarice, koliko bi sa odrzala jedna sacica ljudi, koiu ·narod ne
-·
bi podupirao, k?iil ne _bi narod V<;Jiio? fO~b;a_vanje i Pl:!lli?i: ·'
.. >>Tako jet) Kohko bi trebalo, rec1mo, tadasnJal ogramno1 nJemackoj sili, talijanskoj sili! raznim cetnici~a, n.e~!cev~im?, p~
velicevcima (popici: »Dolje!«), da uguse tu sac1cu l1ud1, ko1a
tobo:Ze hi:>ce da podjarmi narod, da mu sjedne no grbacu.
· Narodno-oslobodilacki pokret nikaa je iz naroda. On je
narodni, istinski narodni pokret. lsti- oni, · koji su govorili _i ~a
nos 901(0re drugacije, smatraju da je nilrod nesto drugo, ~ISle "
narod vi ovdje, nije ono selo koje se l:lori, nije ona va1ska '·
koja proliva krv no rodnoj grudi, nego su narod oni, koji su
tamo u Londonu i oni, koji· su i:>tisli Hitleru, u jazbinu njema;
ckog faiizma - Nedic, Ljoti~ i razni drugi. Oni sebe smalraju
narodom. Vas ne smatraju narodom i boje se za vas, boje se
za vasu slobodu. Jadni srpski narod, sto dp radi bez njih? A
ja pitam vas, drugarice: Pa kad su tolika voljeli srpski narod,
slo su pobjegli? Ja
bih pobjegao. Ja bih ostao ovdje, ja
bih se borio. (Burna pljeskanje i neprekidno skandira,:je: »Kralj
se zenio- Tito se borio!«) Ja bih vas bo dobar sm naroda,
za ito ani sebe pro'glaiuju, pozvao i rekao bi_h: Gledajte, tje~
. rajte uljeze, koji su· doili u vusu Memlju. Tako bih .rekao narodu.
. Ali oni to ne mogu reCi, oni Ia nisu mogli reci ni onda, bd su bili
ovdje, jer su ih cuvali njemacki bajuneti, jer su pred varna vee bili
omrazeni svojim krvavim djelima. Otkad sam u Beogradu, dolaze k meni u crno zavijene :Zene i pricaju mi - one iz Timocke Krajine, iz Toplice, iz srca Sumadije· i sa svih strana - i
pricaju mi. kako su im poginuli-inili i dragi, ocevi, sinovi, braca.
Ja pit(lm: Tko ih je pobio? - «Cefnici, sjeme im se zatrlo!«
- ka:Ze srpska majka. (Povici: »Dolje koljai5-i!«). E .eta, ilode
tih koljaca, koji-su pobjegli u- njemacku fasisticku jazbinu, boje
se za slobodu . srpskoga naroda. A· mi im kazemo,: Ne bojte
se za rtas, mi cemo se vee snaci kako tako, ali ito cete vi
tamo? (Buran smijeh.) Kud cete vi soda; kada se priblizava
sudnji dan, kad Crvena armija vee marsira prema srcu ,Nie.'!la·
- eke (Burni povici·: »Zivjela Orvena armija!«), a savezn1cke
,armije ~a 'zapada idu sve d.alje i. dalje~ ~ sebi bi. trebalo da
govorite, a o nama ne vod1te bngu! M1 cemo sam1.
i
'
I
Ill cEMO SAcUVATI PRAVA ZA KOJA SMO SE BORILI, Ill
NAS NE cE BITI
.
Slicnih dobrotvara ima nazalost i u Londonu, i u Americi.
I oni se boje za slobodu srpskog i za slobodu oslalih naroda
Jugoslavije. Bojite li se i vi, d~- ne cemo imati. dem.okrocije?,
( J ednodusan odgovor: »Ne boJ~mo se! <<) Ono kozu: treba
5
�o
: dat,i d~ll)okraciju; ...,.,-• jed no partija, to je diktatura. Nikak9 jedna partija! Dajte s!obodu svim. partijama - kazu. A ako norod ne .. ce nikakve razne. partijice, nego hoce jedan narodni
sporazum
stvaranju; jedne .jedinstvene vtade, Pristallsmo da<
i kralj ima u nas!)j zemlji sv:oje · namjesnike. Sve smo ·. ucinili;
ito smo mogli; !t'i.smo; ucini!i ~oncesije:ne' d.o.bivs.i· ~ista; Aka .
se stvar uzme u uzem sm1slu, mumo samo·•z!jubd1. Ah .ako se stvar·
gledala. u .sirem· smislu, u . . smislu ujedinjenJa svih• snaga, pa r
onih koje. su se• do soda. kolebale, - dobili sm.o. I eto, donas, kad· smo pokazali takovu sirokogrudnost1 dblazi kralj'sa
svojim• sav·letnicima .i· veli, da net.eJ takav SJ1orazum, nego hoce da ,slav ja uslove. (Burni povici: >Dolje kratj izdajnik!«')
Razumljiva stvar; da se kralj bori za sv!lj prijesto. Jasno je, da
se· nijeclnom kralju ne· ide sa prijestolja; · Ja to potpuno razumijem; Ali, kad jedan kralj uzme sebi provo, d!l· poslije svega·
onog·a ito se u·Jugosla"iii·dogada vecHetiri godine, sumnja u to;
da.li ie• ovdje· demokracijaJda• postavlja zahtjeve da narod !reba sl.obodu, da narod !reba da. se sam izjasnjava, -· onda•. ·
s!: ne ~o¥e ~eci, da. je to· najpostenija pol.itika. To su ma~ina
CIJO koJe· 1ma1u za. c11), da. stvor!'l zabunu· , 1 unesu · smulnJU' u
nose redove, da izazovu. grcidanski rat; Ali, umjesto gradan··
· skog rata - ito se dogodilo? Gradanskog rata. nema, . nego ·
se u citavoj zemlji podiglo -sveopce nezadovoljstvo i protesti
protiv kraljeve izjave. (Dugotrajiw odobravanje.) Eto plfi!~is· ·
cita; To je probm plebiscit. (»Tako je!«) lzveo g.a je· sam norod! (Dugotrajno klicanje: »Hocem.o Tita ~ ne cemo kr~N-.
ljal«Y Dakle, drugarice, Ia stvar je pro pal a, ali ne za nos, netgo· za one, koji su htjeli da tu nesto care na racun krvi,. na···
racun irtava koje daju jugosl.avenski narodi.
· pokret1.(0dobravanj~ i povici: >>.Saino jedan pokretf«)
Ja u principu ni.sam protiy partija, jer demokracija predvida i slol:iodu ispovijedanja sv~jih nacela. r svojih ideja. Ali
stvaratj partije radi partija .sad a, kada se vodi borl:ia na zivot
i .smrt (jedni5glasno: »Nel«), kad !reba svi kao jedan da sve
snage usmjerimo u · pravcu istjerivanja- okupatora iz nase zemlje, kad .je domovina razorena do tla, kad nemamo nista do
svoje svijesti i. svojih rukiJ. -,_ i dajte sad da. se. razmile agi. tatori po svim selima i 'gradovima, udrite stari kortesi! Ja, snsvoje strane, ne bih imao nista protiv toga, da idu i da go•
vore,. jer znam, da bi se brzo vratili. u Beograd. Ali, mi sad a
. nemamo vremenaza to. I ovdje je narodni pokret. Tu· mogu biti
svi- j komunisti, i oni,koji su bili demokrati, i radikali i t; d.rna kako se ranije zvali, samo ·ako imaju dobru vqlju i postenje,
teb.ariele ,dobra ov:oj. ::emlji. !aj pokret je on'! s~oga, jedina
snag a, ·JoJa dan as moze do 1zvede nasu zemiJU oz ove. strah91e ibijede i .da joj donese potpunu slob6du. A kad b.udemo
· oslobodeni ~ izvolite.. lzv.olite onda, da se ogledamo, da
vidimo i tamo, na megdcmu, koja (e partija postojati! .
.
. Dakle, drugarice, kilo sto vidite, oni se boje da nas no- ·
rqd ne ce dobiti demo~racije. A mi vas pitamo: Bojite li se i
vi, da ne· cete dobiti demokracije? (Jednodusni. povici:. »Mi
smo je dobili!<< »Ne bojimo!«) Bojite li se da ne cete imati
sv9ja prava, za koja ste se borile? (~Ne bojimo se!«). Varna
ta prava nitko i nikada ne ce moci oduzeti! (Buran aplaus.)
Mi cemo ih stititi, mi cemo se svim silama zalagati, ..dCI. OCUc:
vamo-ta .prava naroda. (»Hocemo.«) IIi cemo sacuvati ta prCIva, ill nas ne ce biti!, (Buran aplaus.) Prema.tome drugarice,
ja ovdje, pred varna, porucujem svirna onima, koji misle dace ..
donas, ti OVOj ZCI nas narod· feskoj situaciji moCi da skrenu
· isloriju Jugoslavij!'l nazad - do S'e ljuto varaju. (Povici: >>Ne
ce!«)
·
NEKOLIKO R.IJECI 0 SPORAZUMU
Nekoliko rij<lci o sporazumu. Mi smo. samim tim, sto smo
u ljetu 1944. godine pristali do pregovaramo s jugoslavenskom
vladom Ivana Subasica u emigraciji, pokazali, da nam je· stolo da ujedinimo sve .snage, da nismo nikakvi sektasi, nikakvi
uzurpatori, nego da zelimo samo. jed no: da ujedinimo lito vi- .
se naroda, da bude sto cv•·sce jedinstvo nase zemlje. Posli smo
na taj sporazum, produzili smo pregovore i napravili novi
6
-:>;.
TKO MO%ECBITI u VlADI?
Danos· bi oni htjeli, da se taj sporazum nekako· promije. ni; da ·u vladu ude'nekakav Krnj;lv:ic i sto ja znam· tko sve
jos., Mi mo,. kad. je g. dr. Subasic bio ovdje, jasno. rekli s. kim
. mozemo da' ,radimo i za koga. smatramo.• da ce raditi u. interesu naroda. Molim lijepo, - imat cemo vladu - ali,. da ovdje u Jugoslaviji, u Beogradu, u ovoj situaciji. kada se vodi.
bo~ba na iivot i smrt, kad svako treba da da od sebe, _... u' vedemo u vladu elemente, koji · ce · se· samo natezati, d.ogovarali, podnositi ostavke, stvarati krize, .,_, to. nom . ne lrE!ba.
(Odobravwnje i povici: »Tako je!«) Ti Ijudi bili su u Londo•
nu od 194l. g. i po pedeset pula su se mijenjpli i stalno davali ostavke. Nama ta'kvi ministri ne tre)?aj.u. Nama trebaju
ministri; koji ce raditi dan i noc; (Povici: »Tako je!«) Nama trebaju ministri, koji ce vidjeti samo ono sto narodu Ire- ·
ba,. a ne svoje, mazda uskopartijske, mozda i cisto licne• in'
7
�c ':
.teres.e•. Nama trebaju Ijudi od ilkcije. i-djela, ~ci.ne .od. fraza. i
diskusija. Mi smo imali prilike, da vidimo . sto su nam donijele. taky~ vlade u proslosti, u. bJvsoj J11goslaviji .. Sto se. tice. na"
seg- pokreta, Narodno-(!slobodilackog pokreta, to nitko. vise,
ni _od onih koji nisu biH il nasim redovima, pa rna gledaiLsa
strane iii bili odavde, ne moze .tvrditi, da. se ovdje vodi uska
partijska politika. Ovdje su istinski sinovi i kceri naroda Ju-.
-gosla:vije, ovdje .su pravi rodoljubi, ovdje su oni, koji sy se; ·
iako su bili u raznim partijama, danas ujedinili u jedan sna. zan front, fro.nt naroda, koji !reba _da· izvuce ovu iemlju .iz
rana-i rusevina. (Buran aplauz i povici: »Zivio•NOP!«) ,Premo
tome, drugarice, tekovine NOB, formulirane .na 11. zasjedanju
AVNOJ-a u Jajcu, !reba da budu svetinja ne s.amo za nas, nego
i za svakog Jko zeli dobra ovoj zemlji. Neka se n.asi prijatelji
, u. inostranstvu· jos jed nom ubijede u to, da smo.vrlo tvrdoglavi
Lnepokolebljivi.u svojim zahtjevima. (Buran aplauz.) Mi nismo
navikli na gnjile kompromise, mi smo navikli da govorimo otvoreno .oci u oci ono sto mislimo - jer ne mislimo nista ne•
posteno, nego samo to, kako bi bolje bilo nasoj zemlji, kako
bi~nio je cim prije izvvkli iz ove razorenosti i kako bismo
istjerali qkupatora..
· · -·
..
·
. · Narod · je ostao ovdje: n.a fronti -to je narod prvoborac,
.na.,selu _,.... to.je.narod. On'? tamo, to su otp~ci naroda. ·(Burno oilobravanje:) Ja sam uvjeren - ima prilicno zrrakova koji
tq govore,- da 'ce nasi veliki Saveznici·konacno ubrzationo
·natezanje ·u Londonu; pa da. se sporazum odmah provede ·u .
djelo .iii da ga ne bude. (»Tako je!«) To je mojo poruka ani- ·
mau Londonu.Mi smoposli sami i mi cemo ici-sami. stotoznaci
sami? Zncici- sam n~rod. lsli smo i dosad, pa cemo i ads-ad .bez
onih riekoliko lama, ici i dcilje, ako btide trebalo.(Poldici:' »Tako
je! <<) Mi _se n_e bojimo nikal<vih teskoca. Ne.bojimo se teskoca,
jer zn.amo da je nasa snaga u. nasoj jedinstvenosti, u . nasoj
najvecoj tekovini, li bratstvu i jedinstllu sv.ih naroda Jugoslayije,
u jedinstvu svakog naroda, u svakoj fecleralnaj jedinici posebice. Mi idenio smjelo n:~p~ijed! Mi cemo ostvariti nase ciljeve! ·
Mi cemo istjerati okupatora, mi cemo podici nasu zemlju iz
olle razorenosti· i mi cemo d.anas-sutrci ritoCl kazciti, da·· sm_o·
. radili -sve ono, sto smo' govorili, nista drugo, .
.
Nekci zivi ilasa nova federa.tivna Jugoslavija! (»Zivjela!<<)
i:ivio miting zena-boraca Srbije! (>>Zivio!«)
.
· ·
Neka zive nasi veliki Sal(eznici!(»Zivjeli!«) ·
. · Neka zivi nasa N.OV! (Buran aplauz i povici": »Zivjela
•• c
:_,':·~-:.:-
J • ' -·-··'
<<-, ·-·
.
'
E. KARDEtJ:
HJSTORIJSKO ·
MJESTO .NOVE JUGOSLAVIJE
A
.u_.
'
.
;~
.
/
'
nasa oslobodilai5ka vojska! Zivio marsalJugoslavije drug Tito! <<)
8·
:I
.;·
:--:·o-~
�..,
\
.
1
. Vise nego ikac!a prije, danas je jasno, da. je moralnopoliticka polpora slobodoljubivih snaga drugih zemalja bila ·
jedan od najvazllijih faktora pobjede Narodno-oslobodifackog
pokrela, pobjede naroda Jugoslavije. U ovim danima, kada·
neke reakcionarne· soage u s:vijetu pokuiavaju da slome volju.
malih naroda za istinskom nezavisnoscu, taj faktor dobiva jos
vise u svojoj vaznosti. Stvar rukovodstva nasih .naroda je da
ucini sve, da bi ta polpora mogla doci do najpotpunijeg izrazaja. :Z:ato i jest linija nase. unutarnje politike · tako : tijesno
vezana s osnov'nim pravcem nase spoljne" politike; •. . .
..
·
Nema sumnje da postoje svi uslovi, ·da pomoc meduna:
rodne slobodoljubive javnosti i dalje ostane snaznim potpor. nim stubom u borbi nasih naroda za slobodu i istillsku neza. visriost. Pitanje nase nove Jugoslavije i osiguranje r\'jenih de- ·
· mokratskih tekovina vee odavno je postafo vise nego Sarno nase
pitanje. Ono, s jedne strane, mobilizira slobodoljubive mase
>
drugih zemalja za odbranu demokratskih prava,. nacionalnog
· scimoopredjeljEmja i nezavisnosti, a s druge, slrane - vezuje
ruke zavjerenicima protiv principa demokracije i nacionalne
slobode. Ne precjenjujuci vaznosti te cinjenice mozemo svakako
reci, da je pitanje opstanka i slobodnog razvitka nove Jugo~lavije postalo stvar citavog naprednog i slobodoljubivog covjeca.nstva, stvar svih onih, koji mrze tiraniju. i barbarstvo. ·
· U tome i jest osobitost medunarodnog poloz 0 ja nase no.ve
.Jogoslavije. Upravo ta osobitost. ncim je donijela tu moralnopolificku pcitporu medunarodne slobodoljubive javnosti, koja
'
nam je toliko .pomogla u nasoj borbi.
Pet faktora, prije svega, odreduju tu osobitost.
Na prvom mjestu je, nesumnjivo, sama cmreniea, da su
se narodi Jugoslavije pokazali kao uporan i vjeran saveznik
· u borbi protiv najvece opasnosti za slobodoljubivo covjecanstvo, protiv fasizma. Ni jedan istinski neprijatelj fasizma ne ce
~· zaboraviti 27. mart 1941. godine u·Jugoslaviji. Churchill je tad a
rekao, da je Jugoslavija nasla svoju dusu. Ali 27. mart je
mnogo vise od toga. Razumije se, 27. mart je odredio put citave kasnije borbe nasih naroda protiv tu.ilih zavojevaca, on je
11
�?ilr?bl'io cmli~asisl.icke rslobodoljubive ¥nage ndse ze~lje, dao
i~~, ~~ :,nu .pc:wspe~{hvu •. ls.!o'. ~·_e~Em.o,,. '27. mort ie ·i;:q~vao simpa:.
"'" Chavog slobod_ol,ub•vog COVjeCanslva :za nose narode. Podije uzaslopnih s·ramnih kapituladja evropskill vloda pred diklc.tom n<lcistii!ke- Njemacke, koje .su se nizale jedna za do·ugom
27,_mml je bio prvi gest jednogno:.ciondnog ponosa i ljiJbavi
za slobodom, koja je r61 i bezgrcmicne palnje pretpostavila,
nesiGvnoj lwpitulaciji. Taj g<~sl je slobodoljubivim masama ci- tavog svijeL1;- okd kojim je visio krvovi mac fosisticke opasn()s!i, ·o·ikr!o, cb n.asuprol izdajnickoi re"kciji, koja je u- mnogim
- evropslnm zeml1ama dovelo dp kapilulacije pred_ Hit!erom, u
nurodriim nlasam<l Jugoslavije_ postoje joke svijesne snage, koje
na ce_nik<lkvog kompromisa s f"sizmo'm i koje su tako bliske
niihovim siobocloljubivim- demoltratskim l<iznjama. Naroc!no"··
oslobocli!ac!d rat je kroz celiri godine probuclio takve moraine snpge ndih norocla, do su oni pos!oli primjer borbe ugnjeienii-1 ncroda ·proliv okupatora. TClj ie primjer hrobrio ostale
"~""de,. pok"zao im ne~ mogucnosti 'njihove vl<lslite borbe, ·
dok~zao, d~ i mdi iwrod_i mcgu sacuvati nezavisnost i slobodu.
·
-Bilo''je u Evropi dos!a odvokata kapituladje i izdaje, koji
su tvrdili, cia u _lakvoi konstelaciji medunarodnih odnosa, t<akva ie bila 1941•1943. gocline -- nema mogucnosti za otvorenu politicku i. _
oruzcmu bor:~!.l malih narodo protiv ugnjet;:,ca
i d.:1. bi svaki otpor proliv n«cimocnog neprijatelj;:J znacio avon-luru, u kojoj bi m<:!li narodi iskrvarili: Daleko smo, razuinije
se, od lvrdenja, do je oblik oruzanog otpora pogod!ln za sve .
situilcije. ·Ali je Jugosl~viia svakako potvrdi!a jednu cinjenicu;·
. narodi, koji su kapitulirali _bez. otpora, nis~ ni kasnije nasli.
snoge, dr1 bi se digli protivugnjet<:~ca. Oni, koji su posli -za
lozinkom .,cekati na :inak, ne· prercmol"-nikada nisu docekali
ovog .vremena. Uslovi za uslcmak pod najpogodnijim uslovima ·
r: zumije se dosli su, zna~ je bio daro; ali ,--. subjektivnog fak- lora !. j. · svijesnih snag a, koje bi mogle podici ustanok vise nije bilo, odnosno - nitko ih nije slu5ao i ne~suprol poe
. kc!zalo se, da je norod, lcoji se digao no olpor mogao i poslije privremenih poraza .d~ sve vise uj~dinjuje svoje snage, da
s!var<> sebi _jedinstveno, cvrsto rukovodstvo i da za svoje pobjede i jacanje svojih snaga iskoriscuje svaki momenat neprij!lteljske sil:lbosti. Pokazalo se · ponovo, de~ u rplu u prvom redu
ocllucuie covjek. Njegova mora!na snago cesto premasuje snagu oruzja. Ta m()ra!na snaga ""''~ie i jacC! samo u borbi.
.
Drugi faktor, koji je. osvojio nasoj zemlji simpatije slobo".
.
12
-
dolj~bivog ~vijeta jest· nasa Narodno-oslobodllacka vojska. Put
raz~11tka n:.se Aarodna vojske sam ·po sebi dovoljno jasno govoro .o kara.kteru te vojske.
·
··
. Stare _iugosl~venskc:'. vojska, u svojim vrhovima, bila je i ·
form1rona · 1 odga(ana v1se za borbu protiv vlastitog naroda
nego proli'! vc;"niskog. neprijatelja; ~ato je i dozivjeia tako br;
~!-om u apnlsk1m. dammo 1941. god me; Ali su, .uprkos tome,
s1rok.e mase nas1h naroda osjecale, da bit!ia jos nije izgublje_na,., ~~jeca.le J"• .cia ce doci vrijeme, kada_ ce biti moguce opel•
pr•1ec• u oruzam napad protiv okupatora. Zato su nose naro-~.ne 11'1<;'se. ~.rizljivo. sakrile puske, mitraljeze, municiju oru"
_'Z(e, ko1e Je odbac1la stara .regularna jugoslavenska vojskq.
·
Oruzani. narod ~ to je bio prvi nosilac nase oruzaneborbe protiv .okupat~~ra poslije aprilskog _
sloma. Ta· cinjenica_
·soma .PO seb1 govor1 o demokratskom, narodn()m karakteru
nose "!arod_no-osl.ob?dil.acke vojske. !'J?sa nova regularna narodna VO(Ska (e prOIZOSia IZ mnogobrO(nlh odreda naoruzanog na-·
roda, kc;wa!a se. u bo~bi, uci!ci se u borbi i ~a sve vrijeme njeg(lvala na(vecom l(ubavl1u vloshtog naroda. N1ene vanjske forme su
se, ~~iro~no, '!'ijo:niale, kako su to trazili interesi rata protiv
nepn(atel,a, ah n(ena demokratska, narodna sustina ostala je
nepromjenljiva. Nasa. Narodno-oslobodilacka vojska je · zaista
prav() cedo svoga naroda, njegov direktni proizvod. U njoj
se u potpunpsti · slivaju interes nacionalne nezavisnosti i interes demokratskih prava osnovnih narodnih masa. ·
Razumljivo je, da takva irtinski narodna armija mora na- _
ici na simpalije i ·Jjubav svih onih u svijetu, kojima je drag a
sloboda i demokracija.
.•. Treci fa~!or, koji je veza~. simpaHje s!obodoljubive javnq-.
st1 c•tavog SVIJela za borbu nas1h oaroda 1est rjesenje nacion,alnog ZJitanja. '!. nasoj z!'il!lji. p~ bismo m'ogli shvatiti ogromnu moralno-pohhcku UJedm(aVaJucu snagu Narodno-oslobodil'!~ko!! pokreta, treb'! se sjetiti cinjeni~a~ da je st'!ra JugoslaVI(O bda prava tamn1ca noroda, u koJOI se rasad1vala medusobn!! n~cio~ci!na mrznja, !. da ,ie I'!_ mri:nju fasisticki okupcitor
·_kasm1e 1skoml10 za raspai(IVOnJe uzasnog medusobnog pokolj,a, _u. kojem s~ izgi~ule s~otine hiljada ljudi. Narodno-oslobocillackl r.okret 1e usp1o da 1 pored takve proslosti postigne jedinslvo n~s•.h naroda zbog t9ga, ito je od samog pocetko zapisao
na svo1o1 zastavi lozinku: provo na samoopredjeljenje ukljucujuci P!<lVo na otcjepljenje iii dobrovoljno ujedinjenje s drugim
narod1ma. Taj princip_ je mogao biti i jest jedina moguca os13
�'
..
-
novci, istinskog l;~a!s!Vtl i rovnopru~nost! n.aroda, 'Na toj osil?;vi
. je nastala nova cvrsta· dr.Zavna za1eclntca narocla Jogoslav11e.
Historija nam govorj, ~-" su t?kvi piill!jeri rjesenj? ~a.c]o- ·
nalnog pitanja rijetki .. Poslqe Vehke okt~Hlprske SOC!(ahsllcke
revolucije u Rusiji ne.mamo ni io;dn<?g pru:n1era tok~og .d:m?·
krqtskog rjesenja naCIOnalnog P!!a~,~~ Ah u sss.~ le qes!'nle
· _nacionalnog pilanja rezultal sociJah>!i~ke .te~oluc•Je, d~~ 1e u
· Jugoslaviji ono rezultal naro.~no-os!?oo~!lackolJ rala 1 !edne.
narodne demokratske revoluciJe. Oc11o 1e, da 1e sttmo 1edntt
temeljntt promjena u l'ukovod~!vu nttroda mogla d~. dade takv-:
rezu!tale. Ocito je, do su !tara rukovodslva n~slh nuroda 1
ddave, koja su clovela nos: narode do vrh.~nca. ~edusobne
. mrznje i . do uzajam'!og kl"!nl<i, postala nep~.'Jale_ll t1~ !"arod?
i opstanka. JugoslttviJe· uopce. Sarno odstra~JIVO'!Ie.m 1.•zql<tcl·
jom tih · protivnarodnih snag a, i uspos~avljon!em 1slmsk• dem.ok-iotskog ·rukovodstva, · mogla 1e nf~slati prom1ena u medusobmm
odnosima nasih narodo.
' .
. . TakciV proces rjesenia nacionalnog pilanja u 'Jugoslaviji
morao je, razumije se; uljecoti ko_o pri~je~ na ostale n:::rode,
naroci!O ila ug.njel<i>119 rl?rode. Jugos!~V,'j<l 1e_ukazda na,Jedan
specijol'ni . put - ne. tohko po sodrzm1, kohko po obhku rjesava'nja nocionalnog pitanja.
'
Cetvrti faktor, koji je 6svojio simpatije slobodoljubive javnosti za nase narode, je demokratska praksa naseg Narodnoosloboclilackog pokrelo. Rijec se · u tom' pokretu niie _razilozilo
5 djelom. U narodno·o~lob~dila.ckim ocl!oorima, "'!. c<:lu .s:n~
cionalnim vijecima i opceclrz·:wnun AVN9J-em, l~op ~~"~.m1r)u
zakon6cl'avnu Lizvrsnu vlost, ostvarena I" dovna zel1a s1rOK1h
-norodnih masa, koje s~. uvijek b.ile -~oliski!ane o;:l' ~c;sco. ~
vlasti, Nitko nije una'pr11ed odred10 m sadrz1nu, m ool1k, n;t•
podrobnije zadatke ~a':.~~no-osl<:boclilo?~im odborima .. Nayr?·
tiv. narodno-oslobodliaCKI odbor• su or;gmaln::~ hlol·evmo zel1,o
i ;vijesti nasih norodn!h !:'asa .. One s~. i~ slv.'?.rile onaka, koko
su najbolje odgovarah nt•hovol potrem ! vol11. I;at?. se na~od
i vezao ti:lko cv;-sto Ztl te odbore, zolo 1 poka:zu1e ' 1mcrtohko
inicijative i stvoralacke. snoge. Ni jed an .~r~kciji orgcm vlosti
ne bi mogoo do do. toh~og step_;na mobohz;1r:". norodne mase_
u borbi protill nepri1ale)1o, kao · sto su lo uc•mh nnrodno-oslol;odilacki odbori.
Nesumnjivo, norodno-oslol;odilacki odbori su origindno
forma demokratske vlasti, koja ,ne moze iscezn.uti. Mogu. se .·
promijeniti ime i neki zadaci, ali ce oslati i sadriino i · oblik, ·
14
jer ie u toj ~acldi~i i ~ tomobiiku_ najd~slied~ije'-()fi~otvoren
demokratski princiR~onako, kako 'go shvocaju nos~ narodne rnase .
Prirodno ·je;''l:J~; je
donimo, kada u mnogim zemljama
razne reakciooarne,.::~like ukidaju demokratsko prava poCI izgovorom rata, tcikvo .'stvaranje jednog demokrcitskog poretka·
imalo snaznog . uticaja .·riel. dernokratske i slobodoljubive Ijude
.
·
·. ·•
.·
u .mnogim clrugim zemljalri:(l, - ·..
Naposljetku, vazan je ~ktor uticaja nove Jugoslavije ila
medunarodnu slol;odoljubiv~::,javnost dernokratska struktura Narodno-oslobodilai5kog pokrefa i njegovog rukopodstva. Sili
sm6 oduvijek misljenjo, da sarria po s.ebi demokratska· frazo
ne cini jednu partiju iii jedan pokr.et demokratskim. Te cinjenice ·ne trebo mnogo do.kazivati; .nazalost, u ovim danimt~ im 0 . mo i suvise mnogo primjero, gdje se demokratska fraz.o uprqvo
strasno razilazi- s antidemokratskim . postupcima. · Dl:lrnokratska
·frazo ne moze, na primjer, ni kod grcke . ni. k.od poljskevlade
· pokriti njihov antidemokratski i profasisticki karakter. •J~dan
pokret moze l;iti ist1nski demokratski samo onda, kada u nie·
mu dolazi do izrazaja voijo demokratskih masa t.j. osnovnih.
narodnih masa, kado njegovo j'ezgro 'tvore dempkratske narodne mase. Sarno jedan takav pokret moze demokratske parole. pretvoriti u demokratsku stvarnost .. Medutim, u dan<isnje
vrijeme i pod uslovima kakvi vladaju u nasoj zemlji, volja 'tih
· osnovnih narodnih masCL moze ·doci do iz~azaja samo u formi.
· jednog cvrstog bloka radniko, srednjih slojevo i onih patriota,
. koji nacionolne interese pretpostavljaju posebnim ekonomskim
i · politickim interesima raznih privilegiranih izrabljivackih klika.
· Takav l;lok j·e . dovoljno sirok; - da iskljucuje zatrcavanje· u
neke preuronjene radikalne socijalne pokrete i dovoljnq cvrst
· ~ 'da ·moze osigurati .slol;odno izrazovanje narodne volje u
· pogledu buduceg unutarnjeg politickog i · socijalnog razvitka.
Svako drugo strukturo Narodno-oslol;odilacl<og pokreto mo. rala !;j u sadosnjim okolnostima u nosoj zemlji iii dovesti
do poilovnog porobljavanja i obespravljivanj:t sirokih narodnih
masa (u slucoju, ako l;i teziste narodnog pokrelo !;ilo no nedemokratskim. socijalnim elementima) iii do kakvih sudbonosnih
preuranjenih socijalnih zaostravanja (u slucaju, ako bi se rat!·. 'nicka klasa Hi njeno avangarda nekim uitrolijevim grjeskama
. izolirala od osnovnih narodnih masa), koj~ !;i t;,koder dovela
do poraza demokratskjh snogo.
Jugoslovija je izl;jegla i jedno i drugo. U tome je jedan
od glavnih faktora njenog utjecaja na demokrotske mase dru'
gih iiaroda.
u
15
�...,
·'
l
•.-
'•
'
'
�
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Knjige
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
M
Knjiga
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Govor na zboru žena Srbije održan 28. I. 1945. u Beogradu / Tito. Historijsko mjesto nove Jugoslavije / E. Kardelj.
Subject
The topic of the resource
Antifašistički front žena
Creator
An entity primarily responsible for making the resource
Josip Broz Tito i Edvard Kardelj
Source
A related resource from which the described resource is derived
Historijski muzej Bosne i Hercegovine
Publisher
An entity responsible for making the resource available
Naprijed
Date
A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource
1945
Rights
Information about rights held in and over the resource
Naprijed
Language
A language of the resource
SH
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
09-M
Coverage
The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant
16 str.
1945
AFŽ
Edvard Kardelj
Josip Broz Tito
-
http://afzarhiv.org/files/original/5e6add91d7bc0659d25ef0439a456213.pdf
95ec930d841f3a3ea51068463725ab0a
PDF Text
Text
Antologija
marksističkih tekstova
radnička štampa
����2ENSKO PITAN JE
�Izdavač
Novinsko preduzeće
,.RADNIČKA ŠTAMPA”
Beograd,
Trg Marksa i Engelsa 5/V
Direktor
ŽIVOTA KAMPERELIC
Glavni i odgovorni urednik
CEDO MALES
Tehnički urednik
DIMITRIJE DUDVARSKI
Naslovna strana
STEVAN VUJKOV
Lektor
MIROSLAV NIK0LIĆ
Korektor
TANJA SRNIC
Štampa
„SLOBODAN J0VIC”
Beograd,
Stojana Protića 52
�Antologija marksističkih tekstova
Priredio i predgovor napisao
dr Jovan Đorđević
radnička Štampa
�BIBLIOTEKA „IDEJE'
I I I KOLO
Uređivački odbor
Dr JOVAN ĐORDEVIC
Dr STANISLAV GROZDANIC
Dr VOJISLAV STANOVCIC
Izdavanje I, II i III kola biblioteke „IDEJE'’
pomogao je svojim sredstvima Fond za naučno-is traživački rad
Veća Saveza sindikata Jugoslavije
46 . 2 <)&
: 1C-. Ofc
r a n s „m o S a p ij a d e t
b ib lio t e k a
BEOGRAD. 1975.
�M A R K S IZ A M I 2 E N E
„Promene u istorijskoj epohi uvek se
mogu odrediti napretkom žena prema
slobodi
Š. Furie
„Stepen emancipacije žene može da poslu
ži kao merilo opšte emancipacije”.
K. Marks
I
1.
Nema nijednog značajnog problema savremenog
sveta koji se može naučno definisati, idejno i politički
rešavati bez uticaj a i uloge marksizma. To se u punoj
meri odnosi na tzv. žensko pitanje, 'koje je, ne samo u
ovoj godini žena već i uopšte, od izvanrednog interesa
za rešavanje ne samo dugo potiskivanog i uglavnom
nedovoljno rešenog pitanja ravnopravnosti društvene
situacije i položaja žene već i od neposrednog značaja
za prelazak iz relativnog varvarstva u stvarniju civili
zaciju koja se očekuje u trećem milenijumu naše posthristovske ere.
Odnos marksizma prema pitanjim a položaja i
uloge žene uopšte, a naročito u socijalističkom društvu,
je višedimenzionalan. U svojoj opštoj teoriji o društvu
i društvenim preobražajima marksizam je, u tradiciji
radikalne demokratske misli i premarksističkog soci
jalizma, definisao i osnovni problem žene, koja je shva
�6
Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ
ćena ikao ljudsko biće čija je emancipacija uslov i merilo društvene i ljudske emancipacije.
Pored toga, u radovim a Marksa, Engelsa i Lenjina,
kao i docnijih m arksističkih teoretičara, nalazi se zna
čajan broj ideja i stavova kojim a se ne samo u istorijskom već i u savremenom svetu definiše „žensko
pitanje", odnosno problem atika oslobođenja žena. N a j
zad, marksizam je teorija koja objašnjava svet da bi
ga menjala i tim e kao teorija predstavlja inspiraciju
i animiranost za društvene, političke i kulturne akcije i
to za akcije kako žena kao takvih tako i svih ugnjetava
nih društvenih klasa i grupa, odnosno progresivnih i
demokratskih snaga savremenog društva.
T o sve objašnjava široku i značajnu obnovu mark
sizma i njegovo prihvatanje kako u razvijanju savremene m isli o ženi tako i u organizovanju, akcijama, i
programim a raznih pokreta za oslobođenje žena, naro
čito savremenih.
K ao što nema naučnog i m odernog postavljanja
problem atike žena van marksizma, tako je i pokre
tanje ove problem atike potvrdilo njegov značaj i dalo
mu nova osveženja, uz potrebu da se i sam preispita
u odnosu na savremene tekovine društvenih i prirod
nih nauka i na osnovi kolektivnog i ličnog iskustva u
istoriji i u sadašnjici žena.
2.
Ova opšta razmatranja nalaze svoju potvrdu i
u konkretnim pojavama u oblasti savremene misli i
političke prakse. U m nogobrojnim studijama i knjiga
ma posvećenim ženskom pitanju
marksizam je
m etod analize i m išljenja ili u najm anjoj m eri služi
kao sistem referencija.1 Nema nijedne ozbiljnije
)
*) La Femme dans la s o ciiti, ćd. Centre national de la Recherche
sciemtifique, Paris, 1969; Female Liberation, New York, A. Knopf, 147Z; The
unifinchued revolution. New American Library, 1975.
�ŽENSKO PITANJE
7
zbirke studija o ženi i ženskom pitanju, koje objavlju
ju velike izdavačke kuće u svetu ili su izdanja samih
žena i ženskih organizacija, u 'kojima se ne nalaze
tekstovi Marksa, Engelsa, Lenjina i drugih marksista
koji se odnose na ženu ili u kojim a se tekstovi i ne
komentarišu, služeći često kao polazna tačka analize
i mišljenja.2 Ozbiljnost i uticaj niza grupa i organiza
)
cija, koji pripadaju širokom pokretu ili akciji oslobo
đenja žena proizilazi iz činjenice da se oni u svojim
programima i akcijama vezuju za revoluciju, socijali
zam i druge premise za ljudsko oslobođenje koje su
naučno utvrdili prvenstveno Marks, Engels i Lenjin.
Ali uprkos oživljavanju marksizma i njegovom aktualizovanju u studijama i akcijama raznih pravaca
pokreta oslobođenja žena, danas još nije objavljena
antologija osnovnih marksističkih tekstova o ženi i
ženskom pitanju.
Odsustvo ovih tekstova utiče između ostalog i na to
da se često marksistička misao o ženi predstavlja ili
iz „druge ruke", ili u krivom svetlu, bez obzira na to
da li se to čini tendenciozno ili iz neznanja. Odsustvo
jedne ovakve antologije čini jednu nedopustivu idejno-političku grešku i intelektualnu prazninu u socija
lističkim zemljama i u onima u kojim a se prihvata so
cijalistički program ili priprema njegovo ostvarivanje,
a on se nigde, i kad se neposredno ne poziva na mark
sizam, ne može od njega oštrije odvajati. U nizu rani
jih prilika pojedini marksisti, naučni radnici i napred
ni ljudi ukazivali su, a i danas ukazuju, na potrebu da
*) Marxism and the Liberation of Women, N. Y. ed. Union of
c 1 1 ^i°r Liberation, 1969; Womens Liberation and Revolution, ed.
?]?1
„Falling world Press", London, 1971; Les communistes et la condition
de la Femme, ćd. Sociales, Paris, 1975.
�8
Dr JOVAN ĐORĐEVIČ
se sređeno i autentično prikažu osnovni stavovi mark
sizma o ženskom pitanju, kao što je to u nekim zem
ljam a učinjeno u pogledu literature, umetnosti, kul
ture, nacionalnog pitanja, politike i morala.
U Jugoslaviji je potreba za ovakvom antologijom
zapažena i ona proizilazi iz dva osnovna zahteva sa
dašnjeg političkog i idejnog „m om enta":
a) obnova interesa i uticaja marksizma, posle jed
nog perioda relativne ravnodušnosti prema njemu;
b) problem atika žene je relativno odgurnuta u
stranu (ne prvenstveno stoga što je promena u stvar
nom položaju i ulozi žene zapostavljena) i pored sazna
nja da je svaki korak da lje u ostvarivanju samouprav
nog i humanističkog, demokratskog i civilizovanog pro
jekta socijalizm a neodvojiv od teorije i prakse oslobo
đenja žene. Ovo saznanje je kritika postojećeg stanja
i kategorički im perativ ostvarivanja samoupravnog so
cijalizma.
3.
Sastavljanje i objavljivanje jedne antologije
marksističkih tekstova o ženi obuhvaćeno je opštim
program om biblioteke Id e je i odgovara njenoj kultur
noj i idejnoj m isiji. Ova, 1975. godina, „godina žene"
omogućila je i olakšala shvatanje i ostvarivanje ovog
zadatka.
N ije prvi put u istooriji marksizma da se problema
tika žene stavlja na njegove osnove, ali to se najčešće
činilo (a i danas čini) prigodno i im provizovano. To ne
znači da se svaka nova publikacija te vrste m ože li
šiti iskustava koja proizilaze kako iz otkrivenih sla
bosti tako i na osnovu pozitivnih strana prethodnih. Od
tog se pošlo i u sastavljanju ove knjige. Ali, za razliku
od poznatih i pristupačnih antologija i kolekcija mark
sističkih ideja i stavova o ženi, knjiga koju predajem o
našoj javnosti polazi od am bicije da bude više pregledna
�2ENSK0 PITANJE
9
i sistematska i vernija trajnosti i aktuelnosti marksis
tičke misli. T o opet ne znači da ona, u ovom svom pr
vom izdanju, može biti potpuna i završena, a sasvim
je izvesno da nije savršena. Kao i svaka teorija, ona
je i istorija.
Pored predgovora, ona sadrži strukturu čija je lo
gika ne toliko istorijska, koliko teorijska.
01 Prvi deo obuhvata osnovne tekstove tvoraca m ark
sizma i docnijih teoretičara i pisaca k o ji su u svom
izlaganju prihvatili osnovne m isli tvoraca marksizma
i nastojali da ih razvijaju, potvrđuju i, po potrebi, pro
širuju i aktualizuju. To nije sve što je marksizam dao u
teoriji o ženi i neizbežno su izostali m nogobrojni
marksistički pisci, pa i dokumenti, k o ji su se ovim
problemima bavili uzgredno ili prigodno. Ovaj deo je
podeljen na dva odeljka. U , rvom su poznati ili manje
p
poznati tekstovi Marksa, Engelsa, Lenjina, Ž. Geda,3)
P. Lafarga,4) A. Bebela, K. Cetkin, S. Markovića, E.
Marks-Eveling, E. Eveling, L. Kaucki5) L. Lafarg.6
)
Tekstovi koje sadrži ovaj odeljak preuzeti su iz srpskohrvatskog prevoda dela Marksa i Engelsa, a ostali tek
stovi su prevedeni sa originala, ruskog odnosno francuskog.pj drugom odeljku se nalaze stavovi o ženi koji
razrađuju i dopunjuju marksističke m isli o ženi čiji su
autori žene marksisti i to prvenstveno manje poznati
tekstovi Marksovih kćeri Eleonore i Laure, kao i oni
čiji je autor Edvard Eveling, drug Eleonore Marks,
poznati engleski radnički i socijalistički borac i pisac.
•) 2il Ged, jedan od prvih teoretičara i boraca francuskog radničkog
pokreta.
. ‘) Pol Lafarg, muž Marksove kćeri Laure Marks, osnivač francuske
radničke partije i istaknuti prvoborac francuskog i međunarodnog radnič
kog pokreta, pisac poznatog rada Žensko pitanje (1904).
‘) Lujza Kauoki, austrijska socijalistkinja, prva žena Karla Kauckog
i dugogodišnjeg sekretara Fridrih Engelsa.
') Laura Marks-Lafarg, žena P. Lafarga, aktivni učesnik u radnič
kom pokretu Francuske.
�10
Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ
Svi tekstovi iz ovog drugog odeljka o ženi, nepoznati
su našoj javnosti i ovde se prvi put objavljuju na na
šem jeziku. Uostalom, oni se tek u ovoj godini prvi
put predaju široj javnosti, je r su dugo vremena bili
zatvoreni isključivo u okviru engleske, odnosno nemačke i francuske m arksističke i socijalističke lite
rature.
U drugom del u se nalaze izvesni tekstovi k oji ima
ju aktuelni značaj i donekle proširuju marksističke
ideje o ženi ili uopšte saznanja u njenoj istoriji ili sa
dašnjici.7 Otuda su oni shvaćeni kao prilog, dodatak,
)
i predstavljaju akt izbora ad-hoc; to znači da oni nisu
jedino mogući kao tekstovi ove vrste. N e ulazeći ovde
u pitanje da li su (i u k o joj su m eri) marksisti, razgovor
k o ji su Simon de Bovuar i Sartr vodili o problemima
žene izražava jedno stanje napredne francuske misli
koja pokreće neka aktuelna pitanja i to u težnji da služi
interesima socijalizm a i stvarnoj jednakosti i emanci
paciji žene, ne samo u Francuskoj već i uopšte.
N a kraju ovog priloga data je, manje ili više is
crpna, bib liografija značajnih ili savremenih knjiga i
radova posvećenih ženskom pitanju.
4.
Tekstovi Marksa, Engelsa i Lenjina su preuzeti
iz njihovih radova koji su ob javljeni na našem jeziku,
a izuzetno na jeziku originala. T o se odnosi i na Bebelove tekstove koji se nalaze u njegovoj kn jizi S oci
jalizam i žene, a koja je objavljena na našem jeziku
posle rata; poznato je da ova knjiga u svom posleratnom izdanju ne predstavlja nov i b o lji prevod u od
nosu na prvo izdanje, objavljeno pre rata. U sravnji
7 Tako prilozi sadrže, najpre, pismo J. B. Tita upućeno Svetskoj
)
konferenciji za međunarodnu godinu žena (Meksiko, juni 1975), kao i
tekstove deklaracije ove konferencije i prve deklaracije sa prve istorijske
konferencije za prava žena.
�2ENSK0 PITANJE
11
vanju sa originalom vršene su.na pojedinim mestima u
svim ovim tekstovima ispravke, ukoliko je to bilo nuž
no, radi utvrđivanja autentičnosti misli kakva je bila
izražena u originalu.
Tekstovi Eleonore Marks, E. Evelinga, Lujze Ka
ucki i Laure Lafarg su prevedeni sa francuskog jezi
ka, na kom e su objavljeni u novom marksističkom ča
sopisu „Dealictiques" (No 8), a tekstovi P. Lafarga i 2.
Geda su preuzeti i prevedeni iz njihovih radova posve
ćenih ženi.
A ntologija marksističkih tekstova k o je obuhvata
ova knjiga delimično je ograničena prostorom kao i
samom namenom ove knjige.
Polazeći od shvatanja da oslobođenje žene može
biti samo kolektivni akt i da bez (masovnog učestvova
nja žena i drugih socijalističkih lju di i građana taj akt
nije ni moguć ni efikasan, dat je pretežno selektivan
izbor marksističkih tekstova, i to u dva smisla: a) od
nosi se samo na neposredno izjašnjavanje autora o ženi
i ženskom pitanju, i to) izbor se odnosi na jasne ideje
i na inspirativne stavove za misao i akciju.
Nesumnjivo je da ova antologija prvenstveno mo
že da posluži za podizanje i proširivanje kolektivne i
pojedinačne svesti naših žena o sebi, o svojim pravi
ma, problemima i mogućnostima. Ali ona istovremeno
sadrži i elemente za promenu i širenje svesti i dru
gog pola.
Jednakost i oslobođenje žene je društveno i opšte
pitanje socijalizma. Ako nema oslobođenja žene bez
njihove svesti i akcije, sigurno je da stvarnost tog os
lobođenja zavisi od svesti, ponašanja i kulture celokupne socijalističke zajednice, odnosno svih njenih ak
tivnih članova koji prihvataju istinu marksizma da
nema oslobođenja pojedinaca i pojedinačnih grupa bez
�12
Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ
opšteg i ljudskog oslobođenja. Oslobođenje i socijalis
tički status žene je m erilo civilizacije i opšteg druš
tvenog oslobođenja, kao što je isticao Marks posle Furijea, a nema tog opšteg i kompleksnog oslobođenja
bez promene života, kao što je pevao francuski pesnik
Rem bo a potvrđivao Lenjin.
II
1.
Generalna skupština Organizacije ujedinjenih
nacija je jednoglasnom odlukom svojih članova (donetom 18. decembra 1972) proglasila godinu 1975. za j
„međunarodnu godinu žena". Inicijativa za donošenje i
ovakve odluke je potekla od samih žena i njihcvih o r - '
ganizacija, a neposredno od strane Međunarodne de
mokratske federacije žena.
Ova odluka n ije bila demonstrativna i slučajna, ni
početak saznanja o značaju žena u društvu, o činje
nici njihove aktivne uloge i o nužnosti njihovog rav
nopravnog položaja (sa muškarcima) i u svim sferama
nacionalnog i međunarodnog života savremenog sveta.
Ona je značila potvrdu duge istorije teške i složene
borbe žena, i demokratskih grupa i pojedinaca, u jo š
nezavršenom procesu k o ji se uopšteno naziva „oslo
bođenje žene” . U toku ove istorije, a posebno u pe
riodu k o ji se poklapa sa krajem X I X i prvom polo
vinom X X veka, žene su skoro u ćelom svetu, u raz
ličitom stepenu i sa više ili m anje uspeha, pokazale
volju i sposobnost za učešće u svim sferama nacional
nog, društvenog, političkog i kulturnog života u među
narodnim zbivanjima.
Jedna od zakonitosti savremenog perioda istorije
društva jeste stalni porast broja žena u odnosu na b roj
�ŽENSKO PITANJE
13
muškaraca. Od početka X X veka njihov broj je stalno
rastao. Već nekoliko decenija, a naročito danas, one
predstavljaju veću polovinu stanovništva i to radnog
stanovništva u svetu, a ne samo u pojedinim zemljama.
Žene su značajna polovina „radnih lju di" skoro svuda
u svetu, ako se shvati da žene koje nisu „zaposlene" (a
rade u kući, u domaćinstvu i u porodici) jesu isto
tako deo aktivnog i radnog stanovništva.
Žena je danas masovno ušla u proizvodnju; od fa
brike i „adm inistracije" do zadruge i seoske privrede.
Žena je ne samo nezamenljiva potpora već i aktivni
učesnik svih revolucija, oslobodilačkih pokreta, kao i
antifašističkih otpora savremenog doba. Ona je u sre
dištu klasnih, nacionalnih, društveno-političkih i kul
turnih akcija i organizacija. Ona je poznati i priznati
graditelj socijalističkog društva i m odernizacije zema
lja u razvoju. Svoju individualnu sposobnost za izu
zetni heroizam i žrtvovanje za drugog (a ne samo za
svog) žene su u toku prvog i drugog svetskog rata i
posle njih pretvorile u kolektivni čin i u masovnu po
javu. One su se pokazale nenadmašnim, a često i nezamenljivim, ne samo ,,u iradu za fro n t" već i na samom
frontu, kome su one dale posebnu dubinu u takozva
noj pozadini. Nenapisanu epopeju ličnog junaštva, samoodricanja i samožrtvovanja napisale su, skoro u
svim zemljama saivremene epohe, pojedine žene hero
ji, najčešće iz reda seljanki, radnica i drugih „običnih
žena” .
Od početka X X veka žena ima značajnu i aktivnu
ulogu na svetskoj, društvenoj i političkoj pozornici,
koja je pozorište ako je bez nje.
Područje uloge i uticaja žena danas se poklapa sko
ro sa ćelom zemaljskom kuglom, a posebno obuhvata
zem lje u kojima se život bori protiv nemaštine i gladi,
�14
Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ
u kojim a postoji sukob između snaga socijalizma i „sta
rog režim a", dem okratije i reakcije, slobode i nasilja,
razuma i iracionalnosti, znanja i ignoratizma, između
humanosti i varvarstva, napretka i nazadnjaštva, m o
dernizacije i status quo-cu
Iz n ajnovijih poprišta ovih sukoba i ovih borbi za
izlazak iz zaostalosti i ugnjetavanja (Španija, Portugalija, Vijetnam , Kambodža, Grčka, Laos, Angola itd.)
žene ne samo da nisu izostale već su i nastavile, često
u težim uslovima, svoju dragocenu ulogu kako saradnika i pomagača tako i ravnopravnog druga borcu
— muškarcu.
M ilioni žena su doprineli da se obezbede i da se ^
razvijaju među narodima i državama ako ne prija telj
ski, a ono sigurno snošljiviji odnosi, k o ji su nedovolj
na (ali još uvek realna) osnova, kao što stoji u Rezolu
c iji Organizacije ujedinjenih nacija, „uspostavljanja
m ira u svetu” .
2.
Međunarodna godina žena daje univerzalnu di
m enziju jednom procesu koji, uprkos svim teškoćama
i zakonima, teče naročito posle drugog svetskog rata i
koji danas obuhvata ne samo sve zem lje već i sve vi
talne sfere života i akcije svake od njih.
Ali ova univerzalnost ne znači izjednačenost i uni
formnost. Postavljanje i rešavanje „ženskog pitanja"jT
n ije u svim krajevim a sveta isto, ne pokazuje iste r e - 1
zultate niti otvara istovremeno probleme.
__LS druge strane, n ije potrebno posebno dokazivati
da međunarodna godina žena ni po vremenu ni pre
ma projektu n ije dovoljna. N i u jednoj zem lji, ni u
onim u kojim a postoje najpovoljnije okolnosti za prevazilaženje svih oblika otuđenosti, nejednakosti i ne
pravde, ona ne može sama po sebi da reši sva pitanja
koja se odnose na dugo zapostavljenu i mitologozovanu
�2ENSK0 PITANJE
15
situaciju žene u svetu. Ali, nijedna pojedinačna zem lja
ne može ozbiljno pretendovati na to da se nalazi u
stanju da sama m ože rešiti ova pitanja, i to bez obzi
ra na njen objektivni „razvitak" i inače napredni
„sistem".
Ova rešenja još manje mogu dati deklarativni do
kumenti, pa i tzv. „akcioni program i" k o ji su doneti u
nizu zem alja sveta, a ne m ože ih dati ni Međunarodna
deklaracija o pravima žena (proglašena od strane Među
narodne konferencije žena održane juna meseca 1975.
godine u Meksiku) fi)
Iaiko je opravdano biti obazriv i budan prema normativističkom iluzionizmu k oji izazivaju i podržavaju
donosioci i izvršioci deklarativnih akata, broj, sadržina i domašaj svih ovih deklaracija i norm ativnih akata
programskog ili organizacionog karaktera koji su u
toku ove godine doneti, bili bi pire toga nezamislivi
uopšte, a naročito u pojedinim zem ljam a sa vekovnim
i opštim ugnjetavanjem žena koje se shvatalo kao pri
rodno i „normalno". Doneti i šire prihvaćeni od demo
kratskih grupa, ovi akti su oruđa borbe, a negde i „ka
men međaš" u borbi žena za oslobođenje ili bar za promenu njihovog potčinjenog i ugroženog položaja u
društvu.
Suprotno od ovoga je m išljenje, koje zastupaju
pojedini radikalni pokreti za oslobođenje žena (na
ročito u SAD, Francuskoj, švedskoj), po kome su pro
glašenje „međunarodne godine žena" i sve akcije koje
se vode u tom okviru „lukavost vladajućih klasa i dru. ' *) Na univerzalizaciju, naročito ekonomskih prava žena, posebni uticaj
je imala i danas ima Međunarodna organizacija rada, a posebno međuna
rodne konvencije: o jednakosti nagrađivanja; o zapošljavanju žena koje
.porodične obaveze; o zaštiti materinstva; o noćnom radu žena
v^f^nisation internationale du travail. Conventions et Recommandations
1919—1966, Geneve. Bureau international du travail, 1966).
�16
Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ
štvenih grupa" (naročito muškaraca) i da su to nove
bizarne igračke („gad gets") koje se nude ženama da bi
i dalje ostale ili „lutke", ili „sluškinje" muškaraca (pre
ma francuskim izrazim a „la fem m e potiche et la
fem m e bonniche"). Ovo m išljenje nije uvek i u sve
mu bez povoda; apsolutizovano, ono je pre izraz verbal
nog pseudoradikalizma k o ji se uvek ja vlja u periodi
m a kriza, preobražaja i me šanja realizma i marksizma.
Sve to ponovo pokreće pitanje odnosa form alizm a
i realizma u odnosu na ljudska prava, a posebno na
prava žena.
3.
U period proglašenja i univerzalizovanja, jed
nakosti i drugih prava i sloboda žena utisnuta je
i borba žena za svoje sopstveno oslobođenje i
za preuzim anje odgovornosti i odgovarajućeg mesta u društvenoj misli i praksi. U oblasti prava (u sub
jektivnom i objektivnom značenju ovog pojm a) žene
su u X X veku postigle u načelu ravnopravan status sa
ostalim građanima; one su čekale skoro dva veka da
ideja jednakosti postane zaista „ljudsko pravo". N ije
ni izvesno ni dokazano da će ova „form alna prava"
svuda i brzo biti i stvarna prava koja će uživati svaka
žena. Međutim, potcenjivanje form alnih prava i suprot
stavljanje tih prava „stvarnim pravim a" je ostatak
apstraktnog racionalizm a i pozitivizma, k oji se često
predstavljaju kao naučni i čak marksistički način miš
ljenja. U istorijskom smislu, i u skladu sa naukom, ne
osnovano je i neopravdano suprotstavljati formalna i
stvarna prava. Sve dok prava čoveka ne budu utisnuta
u strukturu društva i duh ljudske zajednice, borba za
pojedinačna prava podrazumeva osvajanje formalnih
i stvarnih prava. Stvarno, tj. doživljeno, prihvaćeno i
�ŽENSKO PITANJE
17
ostvarivano pravo je i jedno i drugo: form alno i stvar
no pravo. Formalna prava nisu nikakav form alizam , je r
u pravu je form a izraz, m era i gairantija stvarne
situacije.
U određenim uslovima dvosmislenosti, licem erja,
dominacije i nemoći određenog društva sve m ože pos
tati formalizam, podrazumevajući tu da sve m ože biti
izigrano, zloupotrebljeno i u sferi manipulacije i pre
vare. Društvo, 'koje je spremno za borbu protiv ovih
strana dosadašnje „civilizacije", nalazi u form alnim
pravima sredstvo za otklanjanje licem erja i protivrečnosti svih vrsta. T o se odnosi i na postignuta i danas
proglašena prava žene.
Međunarodna godina žena ima i drugi domašaj,
koji -sam po sebi ne m ora pasti u formalizam, a još
manje u „rekuperaciju"«) široko produbljenih i retkih
energija m ilionskog kolektiva savremenih žena. Ona
svojim univerzalizmom prevazilazi dosadašnji individualistički i parcijalni odnos prema pitanju prava i
uloge žena kao takvih. Univerzalizam, isto tako, može
postati formalizam u savremenom svetu k o ji je podeljen u osnovnim strukturama i time, i u okviru po
jedinih nacionalnih grupa, na pojedine socijalne grupe
žena. Kao što jedinstvo formalnih i stvarnih prava zahteva borbu, i to borbu za egalitarne i humane odnose
među ljudima, tako i univerzalizam ovog borbenog po
kreta žena pretpostavlja promeniu sveta u skladu sa
navedenim projektom društva.
Tako se danas, više nego ranije i na novoj osnovi,
uspostavlja organski odnos između socijalizma i oslo
bođenja žena. Jednog nema bez drugog; i to pod uslovom da socijalizam postane praksa društvenih odnosa u kojoj se ostvaruju, prevazilaze i stalno kritikuju
•) Lukavo integrisanje u postojeći sistem.
�18
Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ
ne samo nasleđeni odnosi nejednakosti već i novi, oni
k o ji se zasnivaju na načelno jednakim pravima žena
(sa muškarcima).
Socijalistička m isao i praksa m oraju se zasnivati
na stalnom ispitivanju, na novim saznanjima i na sa
m okritici. „Socijalistička revolucija", pisao je Marks,
„razlikuje se od buržoaske po tom e što se stalno kritiku je". T o se odnosi d na sve oblasti stvaralaštva u
društvu, a time i na m isao i praksu oslobođenja žena
i to utoliko više, ukoliko u odnosu na žene postoje sve
češće pojave da se one idealizuju i fetišizuju („večito
žensko” ).
4.
Iza svih deklaracija, institucija, pisanja i go
vora koje je pokrenula i om ogućila ,»međunarodna go
dina žena" nalazi se jedan društvenchpolitički i kulturno-moraLni kompleks k o ji određuje domašaj i daje
smisao svim ovim aktima d poduhvatima.
2ene su danas (danas — k o je m ože i treba da
traje) jedan od osnovnih problem a sveta i istorijskog
di-namizma k oji je alternativa uporednoj nemoći i blokiranosti tog sveta u celind i skoro svih njegovih delova. Stupajući u sve ljudske odnose kao sve važniji i
osnovniji činilac i partner, one su proširile svoju ulo
gu ko ja se vekovima zasnivala na funkciji prokreacije
i reprodukcije čoveka i time društva. A li i ova stalna
i uglavnom nezamenljiva prirodna funkcija dobi ja daj
nas novi, više društveni i politički smisao. U sklopi
sveg toga žene su pokazale, i sve više pokazuju, n<
samo „svest po sebi” nego i „svest za sebe". Tim e si
one svojom snagom, voljom i aktivnošću počele da me*
njaju sliku tradicionalnog sveta i da postaju novi zna
čajan činilac savremene istorijske epohe.
j
Tu epohu, između ostalog, čine: a) stalno prošire-1
nje mesta i značaja uloge žene u proizvodnji, u ćLruš- []
�ŽENSKO PITANJE
19
tvenom radu i u svim sferama javnog života ljudi; b)
sticanje svesti žene o njenim pravim a i odgovornosti
ma; c) odbacivanje ropstva, tj. odbacivanje svih obli
ka ugnjetavanja, ponižavan ja i nepravde u odnosima
među ljudima, a pre svega u odnosu na same žene; d)
skidanje vekovnih tabua i zabrana, naročito brisanje iz
mentaliteta same žene principa krivice i srama u odno
su na njen lični život, a pre svega na odnos između
žene i muškarca (ili seksualna revolucija u njenom kul
turnom i moralnom značenju 'koje se suprotstavlja nje
noj divljoj i pornografskoj primeni koja se i danas
komercijalizuje i zloupotrebljava); e) oslobođenje i su
kobljavanje raznih potlačenih m anjina i marginalnih
grupa; oslobođenje koje nikad nema kraja; f) isticanje
ljudskih potreba, želja i uopšte prirodnih i potiskiva
nih pulsacija ljudskog tela kao kategoričnog im pera
tiva individualnog i društvenog života nasuprot odr
žavanju frustracija i -kompleksa kao „fatalnosti" ljud
skog bića; g) nova uloga i značaj ljubavi u njenom to
talnom, tj. u njenom biološkom, socijalnom i moral
nom značenju, uz širenje svesti o značaju ljudske me
đuzavisnosti, solidarnosti, bratstva i „sestrinstva” kao
derivata te ljubavi i to u jednom svetu k o ji živi sve
više u mržnji, zavisti i ljubomori, pretvarajući ženu u
večiti mit i fetiš starih i obnovljenih robno-novčanih
odnosa; h) prodiranje nauke i naučnih istina u svest
najširih narodnih masa; popularisanje Frojda i psi
hoanalize i seksualne psihologije, uz ostvarivanje n ji
hove ozbiljne naučne kritike; i) širenje i produbljiva
nje revolucionarnog optimizma i oslobodilačkog ro
mantizma i utopizma u odnosu na ljudsko biće i nje
gove poznate i prikrivene mogućnosti, nasuprot pe
simizmu nemoćnih klasa, dekadentnosti kulturnih „eli
ta” , hrišćanskom asketizmu i lažnom moralizatorstvu
�20
Dr JOVAN ĐORĐEVIČ
društvenoprivilegisanih, i po pravilu, muških grupa i
birokrati je kao njihovih savremenih oblika; j ) uticaj
socijalističkih zem alja, sa njihovim postojećim razli
kama i nedovršenostima u stavovima i rešenjim a druš
tvenih i ljudskih dilema, gde dolazi do izražaja naro
čito relativna zatvorenost u pravcim a i idejam a za rešavanje situacije žene i u samom socijalizmu; k) šire
n je i piihvatanje marksizma kao naiuke i sredstva za
akciju, uz uporedno njegovo vitalizovanje, osvetljeno
na osnovu novih rezultata klasne borbe i nezadovolj
ne, uznemirene, ispitivačke i istraživačke m isli savrem enog čoveka, podrazumevajući tu i praksu borbe
žena za oslobođenje i rezultate njihove m isli k o ja se
ne udaljuje od marksizma, već u njemu se aktuaiizuje i produžuje; 1) početak procesa vraćanja ljudskog
otuđenja na osnovi postepenog prevazilaženja otuđe
nog rada u skladu sa razvitkom nauke i tehnologije, us
postavljanja samoupravljanja u proizvodnim i društveno-političkim odnosima, uz njihovo opšte humanizovanje i demokratizovanje, uprkos pritiscima klasa,
grupa i ideologija koje i dalje nameću društveni
status quo zasnovan na otuđenom radu i ugnjetavanju
ljudske ličnosti, a time i ličnosti žene.
Ova epoha objektivno predstavlja početak i nas
tavljanje jedne nove faze u „p rom ociji" i oslobođenju
žene, odnosno u potvrdi i razvitku njene uloge i zna
čaja u savremenom i budućem društvu i za njega. Ta
nova faza je neodvojiva od podizanja i širenja svesti
žena o njihovoj ulozi i identitetu. Sve to dovodi do za
ključka da je ova faza sve više projekcija i delo sa
m ih žena, ukoliko su one istovremeno svesne da je
ona uslovijena opštim promenama u društvenim i po
litičkim, kulturnim i m oralnim odnosima; i da je „od
zvonilo” lažnoj svesti, koja je bila (i još uvek jeste) ne
�ŽENSKO PITANJE
21
samo podrška zatvorenim društvenim sistemima zas
novanim na hijerarhijama, vladanju jednih ljudi od
strane drugih, već i pothranjivao mentaliteta straha i
samopotčinjavanja, krivice i okultizma u odnosu na
ljudski život i posebno na situaciju i sudbinu žene.
5.
U ovom pogledu, odnos između žene (po pravilu
udate iz siromašnijih slojeva) i muškarca (po pravilu
pijanice i frustriranog nasilnika) nije se mnogo promenio od srednjeg veka do danas. U odredbi običaj
nog prava u Brižu (X IV vek) je normirano: „Muž može
da tuče i rani svoju ženu, da je reže od gore do dole i
da greje noge u njenoj krvi. On ne čini nikakvo kaž
njivo delo ako je poveže i ako ona nadživi". Provansalsko pravo (i rusko i kinesko tog doba) još je kategoričnije kad određuje: ,,Le fem o noun soun gen” (že
ne nisu ljudska bića, ljudi). U nizu zem alja (i Evrope)
muževi, očevi i braća imaju „pravo na sm rt” devo ja
ka i žena njihove porodice. U njim a se smatra da je
izraz „poznavanja žene” arapska izreka: „Tuci ženu
stalno. Ako ti ne znaš zašto, ona to zna” . U nekim zem
ljama za ubistvo žene zbog „neverstva” (i zamišljenog)
muž se oslobađa, ali i nedavno doneti zakoni (u Ita liji)
predviđaju male kazne za ovakvo ubistvo.
Ovaj oblik varvarstva još uvek se obavija jednom
ideologijom u kojoj se spajaju elementi -prava svoji
ne, „muške časti” i vlasti, i praćen je ravnodušnošću
(drugih i društva), trpljenjem (žene) i gospodarskom
agresivnošću i cinizmom (muškarca).
Ovi društveni oblici nejednakosti između žene i mu
škarca su posledica preovlađujućeg mentaliteta društ
va i položaja žene (koja se teže oslobađa, naročito zbog
dece i „onog što će se kazati” ): pre svega, oni su pro
izvod društva u kome se žilavo održavaju odnosi ne
jednakosti, represije, mržnje, sebičnosti i nehumanos-
�22
Dr JOVAN ĐORĐEVIC
ti. I u ovom fizičkom odnosu između muškarca i žene
osnovni uslov oslobođenja žene je radikalna promena
postojećeg društva represije svih i svakoga.
Na m oralno psihičkom planu, oslobođenje čoveka
od panike i straha i ovde je uslov vraćanja sigurnosti,
realizm a i dostojanstva ženi. Sve dotle ostaje za mase
žena Bebelova misao „N a jja d n iji proleter ima kod
kuće nekog k o je još ja d n iji od njega: ženu".
6.
Žena je danas u m nogim odnosima ravnopravna:!
ona glasa i m ože biti birana, iako je izuzetno birana na \
vodeće položaje; otvorene su jo j sve škole, ali ne i sve
profesije; ona m ože da sklapa ugovore i otvara ban
karski račun, iako je ranije m orala da traži odobre
n je (oca ili muža); ona može samostalno da otuđuje
svoju imovinu (kad je im a); ona može birati mesto
bračnog stanovanja; ona odlučuje (a u poslednje vreme
i u katoličkim zem ljam a — ne svim) i o prekidu trud
noće (o pobačaju).
Ona je još uvek zarobljenik dvostrukog radnog
vremena (na radnom mestu i u kući). U određenim si
tuacijam a ona može sve, ali mnoge od njih ne mogu
ništa kad su m aterijalno i porodično zavisne, a na
ročito ne m ogu ništa protiv batina i grubosti (supruga
i muškarca). Nekad je to bilo „muško pravo" (trpljeno
i čak odobravano), a i -danas se sreće ta pojava (i u
„civilizovanom svetu”) koja je poslednjih meseci ove
godine žena izazvala više radoznalosti nego gnušanje i osudu.
Pre četiri godine je Erin Pizi, majka više dece,
trideset dve godine stara, osnovala u jednom london
skom kvartu „Centar za socijalnu pomoć ženama". Od
tog vremena otvoreno je ovih institucija u više mesta
u Engleskoj, i nedavno u Irskoj. N ajveći broj žena koje
su prošle kroz ove centre ili su u njim a danas (oko
�ŽENSKO PITANJE
23
10 000) jesu tučene žene; obično žene sa decom, žene
koje su muževi (po pravilu) fizički zlostavljali, nanoseći im često teške udarce po svim delovima tela. Ove
žene su tražile pom oć i utočište ne samo da se leče od
povreda već da bi izbegle nova i dalja mučenja. N ji
hova svedočanstva su porazna, ali bolni krici ovih žena
nisu „specijalnost" engleskih muževa i nisu odjekivali
u ćelom svetu samo u prošlosti. Za razliku od drugih
žena, koje su ćutale i danas ćute, pojedine od njih iz
institucije Erin Pizi počele su da govore.1 One govore
«)
i za sebe i za sve tučene žene ili one koje neće biti u
stanju da savladaju „mušku vlast” i „silu” .
U ovoj godini žena (pred ulazom čovečanstva u tre
ći milenijum) žene su tučene, a neke od njih su razoru
žane pred udarcima muškarca (jačeg).
Nisu samo proleteri koji tuku i ugnjetavaju žene
(po mnogim istraživanjima) oni to čine danas manje
nego ranije i manje u odnosu na druge klase. T o su
činili i aristokrati,1 ) a danas čine „gazde” i „gospoda” .1 )
1
2
U dugoj pisanoj ili poznatoj istoriji ljudskog druš
tva jedna „dobra” kazna za ženu shvaćena je kao op
ravdana i nužna; i „ništa ružno” da bi se ,,u kući
uspostavio m ir i red” . Kazna se prim enjivala i skoro
uvek prema ženi; ženi koja je od pojave patrijarhata
smatrana kao „mutivoda” , nosilac skandala i greha.
Takvoj kreaturi se u srednjem veku stavljao zaključa
ni ,pojas nevinosti” , a prema opštim shvatanjima i na
vikama, ne samo blaziranih i cinika, danas jo j pripada „lanac oko vrata” .
. .
v - E. Pizev, Ne viči toliko, susedi će te čuti, knjiga koja se uskoro
objavljuje i na francuskom jeziku u izd. „Femmes” .
“ ) Francuski pisac Kontesa de Segir (Sćgur) opisuje kako general
Durakin „tufie po stražnjici" gospođu Popovski uz nasmejano radovanje
prisutnog otmenog društva.
“ ) Savremena bumorištička i i(porno”-literatura je puna ovakvih scena
Tući žene je još uvek znak lažne snage „jakog pola", zadovoljstvo bednika
i mraćnjaka.
�24
Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ
Tragedija barbe žena za oslobođenje od batina po
kazuje da, i pored svih njenih nesumnjivih uspeha u
borbi za jednakost i oslobođenje, ona u znatnom delu
ostaje ne samo ugnjetavana već i ponižavana, kako u
svom ljudskom, m oralnom tako i u neposrednom fi
zičkom biću; u onom Sto je u n joj najdragocenije i
najspecifičnije, u njenom telu.
Bez ovog dostojanstva sva prava postaju iluzorna,
a borba za njih besciljna. Kao i uopšte, tako je i ovde
ljudsko dostojanstvo istovrem eno najvažnije pravo čo
veka i tim e početak i najviši izraz emancipacije žena.
Mnogi progresivni civilizovani lju d i u svetu na rečima često vrednuju to dostojanstvo, ali se skoro u svim
zem ljam a i sredinama zatvaraju oči i uši pred kricima
k o ji proizilaze iz bola i patnje žene. N iko nema više
prava da ravnodušno prolazi pored zatvorenih vrata
koja prigušuju krik i urlik tučene žene. Tako ponaša
nje n ije izraz „zaštite privatnosti" i „nemešanja u tu
đe stvari” , već je prim er ljudske ravnodušnosti i se
bičnosti; k o se tako ponaša gubi svoj ljudski lik i svoje
dostojanstvo.
7.
Bez pojave i jačanja socijalizma, bez akcije, paro
la i uspeha borbe Crnaca, bez nezadovoljne i odgovorne
omladine i uopšte bez oslobodilačkih pokreta ugnjeta
vanih naroda, grupa i „m anjina” , i u krajn joj liniji, bez
potencijala i strategije klasne borbe udružene sa bor
bom masa i naroda za novi i b o lji život, situacija žena
bi ostala i dalje bez izlaza a pravci u kojim a
se ti izlazi traže i nalaze ostali bi blokirani i ogra
đeni bodljikavom žicom neznanja, nametnutog i prih
vaćenog porobljavanja i potčinjavanja. T o se posebno
odnosi na oslobođenje žene koja je od svih društvenih
grupa najduže trpela zatvorenost i vremenski najduže
bila predm et dom inacije i eksploatacije. Proces oslo
�2ENSK0 PITANJE
25
bođenja iz ovakvog položaja i odnosa prolazi kroz isto
toliko duge i teške periode kroz koje je prolazio i pro
ces uspostavljanja žene kao objekta istorije i društveno-političkih, a pre svega muških odnosa. Proces
„vraćanja otuđenja", isticao je Marks, ima isto traja
nje i prolazi kroz iste ograničenosti i dvosmislenosti,
zabune i samozablude, kao i sam proces otuđivanja. T o
je opomena protiv nervoze i uobraženosti, ali ne i po
ruka za odlaganje i čekanje.
S obzirom na sve to, međunarodni značaj ženskog
pitanja se mora shvatiti ne samo kao ujedinjavanje
svih žena za oslobođenje iz statusa potčinjavanja i ponižavanja, već i kao međusobni odnos njihove oslobo
dilačke svesti i akcije i opštih društvenih, političkih,
kulturnih i moralnih pokreta za prevazilaženje diskri
minacije i dominacije u savremenom društvu. Bez uza
jamnosti, sarađnje i koordinacije opšteg oslobođenja
čoveka i specifičnog oslobođenja žene, prvi pokret je
ograničen, a drugi pada u izolovanost. Praksa hijerar
hijskih odnosa među njim a (neko mora „uvek biti glav
ni i centralni” ) slabi ih pojedinačno i u celini.
Geto je okvir za održavanje zaostalosti i podelu
društvenih grupa, a u njemu i pomoću njega ne može
se voditi oslobodilačka akcija ni postavljati društvena
i specifična svest žena, a još m anje se ona m ože raz
vijati i aktivirati. Oslobođena izolacije i svesna svoje
osobenosti, sposobna da je manifestuje u svojoj i u op
istoj oslobodilačkoj akciji i misli, žena je danas znača
jan, iako ne isključivi kvasac revolucionarne atmosfe
re, kao što je njen položaj merilo iskrenosti snaga koje
hoće da menjaju društvo. Dubljih i stvarnijih društve
nih promena nema ako se ne odnose na sve i svakoga,
jer inače revolucionarna misao postaje a pstrak dflg?^
�26
Dr JOVAN ĐORĐEVIC
akcija kretanje u krugu 'koji obeležavaju prošlost i za
ostalost.
8.
N e postoji identičnost između žena i žene, kao
što nema uniform nosti u položaju žena ni u svetu, ni u
svakoj pojedinačnoj zem lji. Klasna struktura, istorij
ske okolnosti, društveni, ekonomski i kulturni deter
m inizam i ovde vrše svoj uticaj. Položaj i problem i
žena i njihovog oslobođenja m enjaju se u odnosu na
društvene klase i društveni sistem u kome one žive; u
odnosu na stupanj kulturnog razvitka i odgovarajuće
kodekse norm i koje regulišu shvatanja, osećanja i po
našanja pojedinaca i grupa.
Uslovljenost položaja žene stanjem jednog istorijski konsistuisanog društva i postojećim objektivnim
društvenim strukturama i klasnim odnosima — danas
je radna hipoteza svih istraživanja društvenih nauka.
Sve ozbiljn ije sociološke ankete, objavljene u toku
poslednjih godina, ukazuju da se nijedan od proble
ma položaja, uloge i značaja žene, od porodice do po
litike, ne postavlja u istom vidu i značaju u sistemima
k o ji se društveno i politički bitno razlikuju, ili neza
visno od nivoa njihovog m aterijalnog i kulturnog raz
vitka, od preovlađujućih ideoloških i moralnih shvata
nja. Uzm im o kao prim er, problem eksploatacije žene u
braku i u domaćinstvu. Pojedini zapadni sociolozi, zas
nivajući svoje zaključke na širokom em pirijskom istra
živanju, smatraju da građanka, žena buržuja, pre eksploatiše svog muškog partnera nego što je eksploatisana od njega. Neki od istraživača skoro cinično doda
ju da je u savremenom buržoaskom braku i sama do
minacija izvrnuta, tako da je pretežno muškarac njen
objekat i to i kad brak ne znači zarobljavanje slobo
de muža, kad ne postoji vešto iskorišćavanje afiširane neslobode žene u korist njenog slobodnog povre
�ŽENSKO PITANJE
27
menog izlaska iz braka i manipulisanje sredstvima „za
jednice", ne samo onim koje je žena unela u brak.
Ovo „izvrtanje odnosa" bi se zasnivalo na neradu i do
kolici (lenstvovanju) žene (što podržava cela ideologi
ja „uspešnog" buržoaskog braka) i na javnom i ličnom
moralu, k o ji podržavaju istovrem eno sliku žene „lu1>
ke" i fetiša, i korišćenje te „slike" za konkretni para
zitizam i preokretanje svih zvaničnih, od društva pro
glašenih fo rm i „nerazlučive bračne zajednice". Crkva
(naročito katolička), održavajući princip „nerazlučivosti” braka, podržava i stvarne odnose dominacije i
eksploatacije u kojima se ob jekti i subjekti m enjaju
i to češće na štetu muškarca.
Takva situacija ne postoji ni .u radničkim porodi
cama i brakovima (gde je žena u osnovi objekt više
struke eksploatacije i dominacije, tj. gde žena ne može
biti parazit kome se svi dive), ni u malograđanskim
institucijama ovog karaktera (ukoliko malograđanski
parovi i porodice ne im itiraju ponašanja odnosno mo
ral buržoazije, što je inače sve češće ne samo u razvi
jenim kapitalističkim zemljama).
Pored svega tog (čije saznanje kao takvo može
smanjiti uticaj utopizma i pojave preterivanja koje
nalazimo u opštim raspravama o ženama), postoje za
jednički problem i žene kao takve k o ji prevazilaze po
jedinačne probleme žena. Oni čine ono što se naziva
specifičnost problematike žene. Dijalektička logika od
nosa između opšteg (univerzalnog), pojedinačnog i po
sebnog (specifičnog), spasava istraživače i studiju veštačkih problema, misao i akciju žena, kako od prag
matizma i fragmentarnosti tako i od apstraktnosti i
frazeološkog uopštavanja.
9.
Od svih savremenih društvenih problema onaj
■koji se odnosi na žene (na čoveka uopšte) je najslo-
�28
Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ
ženij i i još uvek otvoren za stvarnije razumevanje i
rešavanje u teo riji i praksi. Razlog je jednostavan: to
je problem društvenih i ljudskih odnosa. U odnosu f
žene prema društvu i drugom, a posebno muškarcu,
nalazi se rezim e svih međusobnih osnovnih društve
nih i prirodnih odnosa ljudi. U tom odnosu se interi-*
zuju istorijski, savremeni i budući društveni odnosi “
i izražavaju odnosi između dva partnera različitog
pola čije jedinstvo je osnovni uslov društvene repro
dukcije i obnove čoveka. U konkretnom odnosu izme
đu žene i muškarca se stvaraju, ostvaruju, proveravaju, oplem enjuju ih izobličavaju instinkti i potrebe koji
čine suštinu ljudske i socijalne energije; uslovi za ljud
sko individualizovanje i ■samoostvarivanje, a to su
seksualno zadovoljenje, ljubav, prijateljstvo, uzajam
nost i uopšte sublim iranje i eksteriorizovanje ljud
skog, u prirodnom i humanom značenju ovog pojma. ,
Bez isticanja i obuhvat anja ovih složenih odnosa
žensko pitanje gubi istovrem eno svoju opštost i spe- I
cifičnost i postaje apstraktno ili političko u vulgarnam značenju ovog pojma. Bez zadovoljenja žene u
svakoj konkretnoj i pojedinačnoj ženi nema njenog |
f
punijeg oslobođenja, tačnije ostvarenja. Mera postig
nutog oslobođenja je u ostvarenom biću žene. Psiho
logija, i naročito psihoanaliza, u znatnoj m eri su uti
cale na to da se otk rije i uvaži ovaj individualni vid
ženskog pitanja. To se i danas čini često primenom jed
nostranog psihičkog determinizma, kao što se i soci
ologija žene i danas slabo razvija, preopterećena jed
nostranim sociologizmom.
Nem a područja istraživanja u kom e jednostrani i
pravolinijski determinizam ne proizvodi u toj m eri po
luistine kao što je to studija žene. Naklonost pojedi
nih intelektualnih i političkih krugova da svoje ori-
�ŽENSKO PITANJE
29
jentacije i akcije zasnuju na jednoj superdeterminističkoj ideji m ože objasniti, ali ne i opravdati, popular
nost koja se širi u ikorist površnih i jednostranih teori
ja socio-psihoanalize; a naročito teorija bizarnog biv
šeg marksiste i frojdovca Rajha, k o ji je poreklo fa
šizma svodio na seksualni problem . Obnavljajući stare
i odavno napuštene koncepcije o biorasističkom tuma
čenju istorije, Rajh je uneo izvesne devijacije u savremenu praksu tziv. seksualne revolucije.
Ako se problem i žena ne mogu svesti na problem
žene kao takve, oni se ne mogu ni oštro odvajati. Oni
čine jedinstvo i to jedinstvo u različitosti: jedinstvo u
kome se vidovi stvarnosti suprotstavljaju i dopunjuju,
isprepleću i odvajaju. Nem a punog oslobođenja žene
bez oslobođenja žena i vice versa. Ostvarenje žene ne
gira i prevazilazi odnose i situacije k o ji traži i izra
žava ovaj dvostruki proces njenog oslobođenja. Ostva
renje žene sledi put ostvarivanja ljubavi u njenom ko
lektivnom i individualnom značenju. Ljubavni odnos
pretpostavlja slobodu i jednakost, ali i nešto više, tj.
slobodu i jednakost koje se ne mere, već se izazivaju,
dopunjuju i prelaze u nove ljudske kvalitete. U nemerenoj i neizm erljivoj recipročnosti žene i muškarca,
ličnost koja voli postaje svoja i stvara ljubav („ljubav
izaziva ljubav” , kaže Marks); a ukoliko to čini stvar
nije i više, i ona postaje bolja, odnosno b o lji je onaj
koji to čini. („V o li me više da bih i ja bila dostojna
tvoje ljubavi” — glasi jedan od najlepših stihova en
gleske i svetske ljubavne i misaone poezije).
U takvom odnosu nastaje istinitost i ostvarivanje
ljudskog bića, a tim e i žene, žene koja nije neprijatelj
i suprotnost drugom (muškarcu), već su zajedno, kao
„par” (dvojstvo, a ne neizbežno i brak), nova pluralis
�30
Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ
tička i individualna stvarnost (dvoje su prava stvar
nost", piše Ogist Kont).
10.
Borba pojedinačne žene protiv pojedinačnog
muškarca i u m ikroorganizm im a društva (porodica,
susedstvo i okolina) n ije istoveitna sa kolektivnom bor
bom žena; ove borbe nisu podvrgnute istim zakonitos
tima niti rađaju iste probleme. Prva je u svim istorijskim epohama, i danas je, individualni odnos k o ji se
ogleda ne samo u pojedinačnosti subjekta i problema
već i u tom e što on sadrži nešto što često prevazilazi
kolektivne okvire i situacije, obuhvatajući razlike u
strukturi i mentalitetu ličnosti, u spremnosti da se
koristi drugim i da se protiv njega iskorišćavaju pred
nosti i slabosti angažovanih partnera. U drugoj borbi
postoji kolektivni odnos žena prema vladajučim druš
tvenim i političkim , kulturnim i moralnim struktura
ma i vrednostima.
Ove dve sfere ženskog pitanja nisu jednake, ali se
dodiruju i prepliću. One se m oraju razlikovati, ali ne i
izdvajati i suprotstavljati. U društvu u kome su sve žene
ugnjetene, odnosno u kome je žena kao takva ugnjetena,
svaka žena u m ikroorganizm im a društva (porodica,
brak i uopšte odnos žene i muškarca) nije i ne mora
biti u ropskom položaju. „V o lja za m oć" i za potčinjavanje drugog u političkom smislu je ekonomski i druš
tveno uslovljena, ali ona ima izvor i u individualnoj
psihi čoveka. U njenom ispoljavanju pol m ože imati
samo posredničku i sekundarnu ulogu. To znači da je
naučno neosnovana uobičajena podela na „ja k "
i
„slab” pol; na muškarca, kao „urođenog osvajača" i
„gospodara” , i na ženu, kao „pasivnu" i samo sebično
„posesivnu ličnost” . U ovim konvencionalnim i vulgarizovanim ocenama, koje ispunjavaju ne samo pomod
nu savremenu publicistiku već i u nizu radova sa nauč
�ŽENSKO PITANJE
31
nim pretenzijama, nalazi se m išljenje koje se zasniva
na empiriopsihizmu i empiriokriticizmu.
Pri tome, nema znaka da se prelazi granica ovak
vog mišljenja u pojedinim modernim shvatanjima pre
ma kojima se izvesne negativnosti u ponašanju i men
talitetu i savremenih žena objašnjavaju, a kasnije i
opravdavaju, time što su one bile (i još uvek su) ugnjetene. Na planu psihologije i ideologije nejednakost,
potčin javan je, a naročito ugnjetavanje proizvode i po
zitivne i negativne osobine i posledice, čiju ocenu vred
nosti jedino m ožem o zasnivati na kriterijum u slobode,
istine i borbe za ljudsku autentičnost i novi život. N ik o
ne može tražiti za sebe nova prava zato što je bio ug
njetavan; nova ljudska prava proizilaze iz ukidanja i
prevazilaženja, a ne iz činjenice same ugnjetenosti.
N ovi život se ne pravi na osnovu rezidiuma prošlog
stanja nejednakosti i ugrožavanja jednih od strane
drugih.«)
Mehanističko je, a time i idealističko, m išljenje (ko
je između ostalih zastupa Sartr)1 ) da je ženski pokret
4
zbir akcija i stavova pojedinih žena. Taj odnos nije
zbiran, već dijalektičan: uzajamno uslovljen, kontra
diktoran i komplementaran. Pojedinačna žena i ženei
nije ista stvarnost. Pored opštih i zajedničkih crta, one
i ona su specifična stvarnost, posebne manifestacije
ljudskih odnosa i čoveka. U pojedinim ljudskim odnoJ
sima, naročito u ljubavi, postoji određena ljudska po
treba ne za jednakošću, već za ujedinjenjem; više za
davanjem nego za primanjem. Poznato je da je snaga
ljubavi (ne samo žene) u predavanju i divljenju dru
'») V. razgovor Simon de Bovuar i Sartra o „ženskom pitanju",
str. 24« ove knjige.
*0 Isto.
�32
Dr JOVAN ĐORĐEVIČ
gom . Drugi nije uvek „pakao", on može biti najbo
lje „ ja ” .
Pravo oslobođenje žene (čoveka uopšte) jeste u za
dovoljenju i ostvarivanju složene ličnosti, koja se ne
m eri prosečnim m erilim a, je r je svaka žena i posebna
ličnost po sebi; a još m anje se m ože m eriti m erilim a
koja važe u .političkoj akciji i političkom pokretu, je r
o n i u svojim zahtevima neizbežno prelaze pojedinačnost i teže uniformnosti.
11.
Svaka žena ne m ora biti naklonjena da se uklju
č i u politički, odnosno u opšti masovni ženski pokret,
niti je ona uvek u njemu pozitivna i korisna snaga. S
druge strane, zajednički pokret žena (revolucionarni
ili reform istički), iako m ože ograničavati ili zbuniti že
nu u njenoj konkretnoj životnoj situaciji i poziciji, no
si u sebi i nove mogućnosti za podizanje njene svesti
i rešavanja odnosa „ ja " i „m i" (tako da „m i" ne bude
više „o n e " ili „on i", kao što to još uvek tvrdi ne mali
broj žena, i kad nisu fem inistkinje).
Politički pokret daje pojedinačnoj ženi nove snage
vi perspektive, kako u opštoj borbi za njeno oslobođe
nje tako i za njeno lično zadovoljenje i ostvarivanje. U
zavisnosti od karaktera i vrednosti ovog projekta, žena
postaje „drugarica" i „sestra", razume bolje i doživ
ljava ravnopravnost tako da se oslobađa težnje za nejednakošću i za iskoriščavanjem drugog, što je često
izraz težnje za osvetom ili zadržanog kompleksa ranije
ugnjetenosti.
Ovakvu funkciju nema i ne može imati svaki po
kret. T o je iskustvo mnogih žena; ovo iskustvo goni
pojedine i borbene grupe žena da ovakvu funkciju tra
že samo u čisto ženskom i partikularističkom (feminnističkom ) pokretu. Pozivanje na revoluciju i na izvesni form alni revolucionarni dinamizam ne m enja pri
�33
2ENSK0 PITANJE
rodu ovakvog pokreta, tj. ne podiže pokret do sposob
nosti da razreši postojeće i često obnovljene dileme
između individualnog i kolektivnog, između „ja " i „m i” .
Istorija i savremena praksa žena pokazuju da ovu
funkciju može imati samo društveno-politički pokret, sa
odgovarajućom strukturom i organizacijom, koji je no
silac istinske oslobodilačke i humanističke ideologije
i akcije i čiju slobodu akcije omogućuju demokratske
i oslobodilačke snage, što u savremenom društvu zna
či ujedinjene i svesne grupe radnih i sve više emancipovanih ljudi, odnosno žena. To je onaj isti pokret koji
je osposobljen i usmeren da nosi ne samo projekt ko
munizma već i da stvara zajednice slobodnih i brat
skih ljudi i naroda, i to sve više na planetarnom planu.
III
1.
Isticanje specifičnosti situacije i bića žene nije
nova pojava u istoriji misli: od Platona do danas žena
je, u ovom pogledu, predmet i sadržina velikog broja
filozofskih i umetničkih dela, i to među najsnažnijim.
Nova i savremena pojava je sve veći interes društvenih
nauka za ženu i njene probleme i time podizanje pro
blematike žene na nivo opštih društvenih i teorijskih
pitanja. Problemom žene se bave danas skoro sve druš
tvene nauke, od sociologije, politikologije i antropolo
gije do socijalne psihologije i prava. Ali ni prirodne
nauke ne izostaju u tom pogledu: dugo vremena pri
svajana kao predmet biologije, žena danas nalazi sve
značajnije mesto u radovima psihologa, a naročito u
oblasti psihoanalize.
U toku poslednjih godina, a naročito u 1975, napi
sano je u svetu više knjiga i studija o problemu žena
�34
Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ
nego u celokupnom prethodnom periodu. Nem a skoro
nijedne zem lje u k o joj za vrem e međunarodne godine
žena nisu objavljeni istraživački radovi i teorijske re
fleksije o ženskom pitanju.
N a engleskom, francuskom, švedskom,/ španskom
(izuzetno na ruskom i kineskom jeziku, a sasvim izu
zetno u socijalističkim zem ljam a) objavljeno je neko
liko stotina knjiga koje su isključivo ili pretežno po
svećene ženi. Nem a skoro nijednog časopisa iz oblasti
društvenih nauka, politike i kulture koji u ovom p e ri-1
1
odu nisu objavili najm anje jednu studiju, prikaz ilij|
osvrt o ovim problemima.
Do tog vremena svedena na položaj čitaoca uglav
nom „ženskih” i modnih publikacija, žena je postala
opšti i aktuelni problem filozofske refleksije, naučnog
istraživanja i drugih ozbiljnih studija i proučavanja.
U tom e se m ože naći i pomodnost ili refleks jedne me
đunarodno proglašene „ženske godine” , ali ova mno
gobrojna literatura, pored svestranosti i različitosti
u postavkama i naučnoj i idejnoj vrednosti, pokazuje
kako jednu novu orijentaciju, prvenstveno društvenih
nauka, tako i spremnost i sposobnost niza pisaca i
naučnika, od k o jih su mnogi i žene, da se proširi pro
blematika društva i horizont znanja na jednu neoprav
dano zaboravljenu i potcenjenu oblast. Pojedine žene
i kritičari dosadašnjeg razvitka društvene svesti i na
učne misli pripisuju tu zaostalost uglavnom „mahizmu” ili čak „fa lok ra tiji” . Ali, ne može se sporiti to da
su i mnoge žene, naučnici i filozofi, pisci i umetnici,
radije obrađivali problem e k o ji nisu bili tesno vezani
za ženu i uopšte za interese žena i njihove načine gle
danja na sebe i druge. Može se reći da su se žene
više bavile muškim problemima, kao što su se robovi
�2ENSK0 PITANJE
35
više bavili gozbom gospodara (Aristofan) i Crnci živo
tom i kućom belaca (Fokner).
2.
Pored obimnosti ove literature koja govori sa
ma po sebi, nužno je istaći njen izuzetan značaj koji
proizilazi iz sadržine i kvaliteta znatnog broja radova
posvećenih ženi. Žena je proučavana (što ne znači da
je potpuno i svestrano proučena) u svim raznovrsnim
situacijama i odnosima u kojim a se od početka druš
tvene istorije nalazila, a naročito u onima pod kojima
danas živi, dela i misli.
Ona je ispitivana od ekonomskog, društvenog, po
litičkog i kulturnog položaja do odnosa u porodici,
prema muškarcu, drugim ženama i prema sebi.
Sve do ovog perioda, koji na intelektualnom i mo
ralnom planu znači renesansu žene i ženskog pitanja
uopšte, svetska literatura o ženi se svodila najčešće na
književnost o idealizovanom ili degradiranom ženskom
biću, na pravne rasprave o formalnim odnosima žene
u braku i na njene obaveze prema deci, kao i na mno
gobrojne radove koji su ponavljali pozitivne ili nega
tivne misli o ženi kao mitu i o njoj kao „dragom ” , ali
— „po prirodi” nižem biću.
Izuzetak u ovom pogledu predstavlja poznato delo
Fridriha Engelsa Poreklo porodice, Bebelova knjiga
Žene i socijalizam, i Lafargova studija Problem i žene
u kojima su razrađene neke osnovne Marksove misli
0 ženi, njenom položaju u kapitalizmu i u budućem
komunističkom društvu. Posle ovih pionirskih radova,
marksistička misao je bila samo izuzetno okrenuta
prema ženi i njenoj problematici. Međutim, bez dela
Marksa, Engelsa i Bebela, a docnije i Lenjina, savremena literatura o ženi ne bi pokazivala nove rezultate
1 novi kvalitet; bez njih ne bi bilo ni značajnih priloga
ovim pitanjima od marksistički inspirisanih teoretiča
�36
Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ
ra i pisaca. I u ov oj oblasti teorijske misli i naučnog
ispitivanja konzervativna i reakcionarna misao se ućutala, ukoliko n ije jalova. Stvaralačka misao je ona ko
ja polazi od marksizma i inspirisana je njim e. Ona da
nas nastoji (i većinom uspeva) da proširi i obogati na
učni studij žene. Ako je akt kompetentnih i darovitih
pisaca, ona postiže ujedno da .proširi predmet i vidi
ke kako marksizma tako i savremene društvene nauke.
Združena sa revolucionarnim preobražajim a i ten
dencijama u savremenom društvu, marksistička naučna
misao je omogućila i doprinela da se žensko pitanje po
stavi kao totalno i višedimenzionalno pitanje i da se
pojedine nedoslednosti, površnosti i form alizm i u sa
vrem enom (i m arksistički usmerenom) načinu m išlje
nja, kao i u prim eni marksističkih stavova o ženi (na
ročito ponegde u socijalističkoj praksi) stave pod oštri
nu sopstvene kritike i m odernizovane naučne misli,
osvetijene novim iskustvima i pogledima i novom
kritikom .
Determinisanost ili „superdeterminisanost” mark
sizma u odnosu na postavljanje i rešavanje problema
žene ne može značiti i ne znači (za marksiste i uopšte)
n jihov monopolizam u ovoj oblasti društvene prakse,
akcije i misli. N e može se danas potcenjivati ozbiljan
doprinos niza istoričara, sociologa, politikologa i kri
tičkih psihoanalitičara i psihologa za konstituisanje
ako ne „jedne nauke o ženi” , a ono izvesno jednog
kompleksnog studija o ženi kao svestranom i višedimenzionalnom subjektu društva i sadašnjice naročito.
Iz ove ocene ne m ože se izostaviti ni činjenica da su
same žene dale svoj nezam enljivi ulog i u ovoj oblasti
saznanja.
Ako predviđena „nova nauka o ženi” (ili, skrom
nije, kompletni studij žene) ama izvesnu budućnost.
�2ENSK0 PITANJE
najveća zasluga za to pripada nizu žena sociologa, an
tropologa i psihoanalitičara, kao i žena koje su preuzele
ulogu aktivnih i misaonih boraca u savremenom pokre
tu za oslobođenje žena u čiju spontanost one nastoje da
unesu misao o ženi, o njenim problemima i potreba
ma, mogućnostima i težnjama: u savremenom društvu,
a naročito u novom, socijalističkom društvu, za k o je se
one, u večini, zalažu.
3.
Za ocenu dalekosežnosti promena u načinu miš
ljenja o pojedinim pitanjima položaja, osećajnosti i
težnji žene, naročito u odnosu na muškarca, može po
služiti novo tumačenje M olijerovog Don Žuana kao
istorijske ličnosti i kao književnog dela.
Na jednom nedavno održanom naučnom simpozijumu,is) na kome su glavnu reč imali književnici, istoričari, politikolozi, i sociolozi marksisti (i to pretežno
žene), najpre je postavljena razlika između jednog
„seksistiokog" mita (donžuanstva) i Don Žuana kao
stvarne istorijske ličnosti u M olijerovoj komediji, a za
tim je na osnovu dublje i originalne naučnoistorijske
i sociološke analize pokazano da je u Don žuanovoj
ličnosti sadržana kritika muškog „seksizma"; da je u
tom delu, u stvari, ismejan i opovrgnut m it o uobraže
nom i nadmoćnom „osvajaču žena" i data osuda dru
štva koje je ljudske odnose podredilo raznim religiozno-monarhističkim i patrijarhatskim hijerarhijama.
Niz naučno zasnovanih i kritičkih radova savremene literature o ženi ističe se već tim e što postavlja
granice između mita i stvarnosti i uspeva da demistifikuje kako pojam žene tako i muškarca. To nije moglo
“ ) Ovaj simpozijum je održan u Internacionalnom kulturnom centru
£,tra?cu*“.°™ tnestu Scrlzi-la-Sal (juna 1975) pod predsedniStvom poznato«
nlozoia Kirkegara. Simpozij um je obuhvatio veliki broj priloga mladin
i stanjih istraživača 1 naučnih radnika oba pola.
�38
Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ
biti učinjeno bez istovrem enog dem istifikovanja niza
pojava, institucija i vrednosti ko je su činile osnovu
dosadašnje „civiliza cije". To se, najpre, ogledalo u raz
nim pokušajima i težnjama da se razotkrije mit donžuanstva koji prema konvencionalnim shvatanjima iz
ražava ideju o nadmoći muškarca, tobožnjeg osvajača,
a objektivno prikriva vladajuću ideologiju feudalnog
riterstva i buržoaske privatne svojine o ženi kao ,,plenu” i time kao predmetu sa kojim se „poigrava"
„viša rasa".
Tako je jedan m lađi književni istoričar (R. Miša)
istakao duboki pad donžuanskog mita, čija je krajnja
inkarnacija epileptički i impotentni knez Miškin iz
Id io ta F. M. Dostojevskog.
Sa više naučne ozbiljnosti i sociološko istorijske
verodostojnosti, ne napuštajući pri tom analizu samog
dela D on Zuan i muzike mnogih poznatih opera koje
su stvarane po tom tekstu, pojedini mlađi naučni rad
nica, ne samo m arksisti i ne samo žene, ističu sledeće
činjenice na kojim a zasnivaju jedno radikalno novo
objašnjenje Don Žuana i (time kritiku donžuanstva.
Društvo u kom e je nastao D on Zuan je zatvoreno
muško društvo čiju strukturu čini kruta hijerarhija:
bog — kralj — otac — muž. Žena, zarobljenik religi
oznih i moralnih zabrana i normi, a politički obesprav
ljena, nema izbora izvan „.predodređenog", utabanog
društvenog i ljudskog puta. Taj put čini: porodica pod
vlašću oca, koji ženu, svoju kći, upućuje mužu ili bogu.
Ona koja ne nađe muža i ne uda se za boga (ne uđe u
manastir), nema drugi izbor nego da bude opšta stvar
ili prostitutka. U ovom drugom slučaju ona ne pripa
da sebi, već opet muškarcu: muškarcima kao kolektivu
ili, kao što je glasila vladajuća ideologija (ne samo
verska), ona je „nevesta đavola". U tim uslovima, don-
�2ENSK0 PITANJE
39
žuanstvo je konsumirano, a u ličnosti Don Žuana
je izražen antidonžuanizam. Ova istorijska ličnost,
prema Molijeru, izražava osvetnički akt svih potčinjenih i uvređenih žena i kompenzaciju za njihov poni
žavajući društveno-politički položaj. Don Žuan nije na
stao van vremena i prostora. N jegova pojava uslovljena je određenom društveno-političkom i kulturnom si
tuacijom i u tome leži veličina i smisao ovog umetničkog dela i snaga i inspirisanost njegovog tvorca, geni
jalnog protivnika i kritičara režima koji predstavlja
„kralj — sunce” („L'E tat, c ’est m oi” ).
To jedino može objasniti stalni i raznovrsni inte
res istoričara, naučnika i umetnika za ovo delo ovu lič
nost, a ne želja da se održava jedna vulgarna istorija
o pojedinim muškarcima kao „neodoljivim ” i „večitim
osvajačima” „ženskog srca” . Čisto ,žensko srce” tog
doba je kucalo samo za osvetu i oslobođenje, a ne za
„predavanje” spojeno sa poniženjem. Genijalni umetnik i mislilac M olijer je morao osetiti da je ovo srce
počelo da kuca „ulevo” .
Dublji smisao ličnosti i ponašanja Don Žuana leži
u nameri da ruši „vrednost” starog, hijerarhijskog i feudalno-monarhističkog zatvorenog društva: autoritet bo
ga, kralja, oca i muža. On bogu uzima kaluđericu, ocu
kćer, mužu ženu, a kralju njegove zakone i običaje.
U još dubljem smislu Don Žuan izvodi ženu iz robno-novčane cirkulacije i uvodi je u svet prirode. Pod
mantilom „spontanog osvajača” , on je vesnik slobode i
prirodnog prava i oslobađa ženu statusa roba i objekta.
On je prvi čovek u svetskoj literaturi koji se u tome ne
koristi privilegij ama (očinskim, bračnim i političko-verskim). Prema ženi on uspostavlja odnose jednakosti:
najprirodnije jednakosti dva seksa koji se slobodno opredeljuju i koji se traže, odnose zasnovane na spontanoj
�40
Dr JOVAN ĐORĐEVIČ
želji i potrebi ljudskog tela i duha da postigne zadovolj
stvo i sebe. D on Zuan je u tim uslovima oslobodilac, a ne
osvajač: on oslobađa ženu (m uških) nametnutih zako
na da bi je uveo u carstvo prirodnih zaikona.
U našem veku D on Zuan, ni kao simbol ni kao društveno-politička uloga, n ije moguć. Ali, ne postiže se nje
govo razumevanje i kritika, je r nije kompenzacija za
ženu, time što se on danas često predstavlja kao ostarela, nemoćna i smešna figura. Pored toga, on je kao
problem još uvek predm et različitih književnih, umetničkih i filozofskih tumačenja i dela, koja su se naročito
pojavila uporedo sa novom literaturom o ženi. Ovaj ne
presušni interes proizilazi iz otkrića prave istine o smi
slu ove ličnosti i dela o njemu. On, istina je, više ne
m ože biti simbol „večite superiorne muškosti". On osta
je i jeste znak i putokaz otvaranja znatnog dela savremenog društva prema stvarnosti koja traži i obezbeđuje jednakost, dostojanstvo ličnosti i ljubav kao odnos
uzajamnog ostvarivanja dva bića koja hoće sebe i dru
gog, bez nametanja, pretnji, zabrana, potčinjavanja i
sankcija.
4.
Sim pozijum o D on Zuanu, koji je mogao biti, da
je ranije organizovan, muška odmazda i revanš za go
dinu žena, samo je povećao i ojačao poverenje žene u
sebe i u borbu za novo i bolje društvo. Ovo samopoveren je i samopouzdanje je praćeno nizom novih pojava od
interesa za žene. U ćelom svetu osnovani su raznovrsni
vladini i nevladini centri i organi za proučavanje situa
cije i problema žena. U francuskoj vladi je u početku
1975. godine osnovan „državni sekretarijat" (jedna vr
sta m anjeg ministarskog resora) za „uslove žene" (na či
jem čelu je jedna žena). Glas žena u njim a i izvan njih
je sve glasniji i ubedljiviji. Žena više ne grca kad govori.
N jen je glas sve kristalniji i odlučniji.
�ŽENSKO PITANJE
41
Uporedo s tim, one same, ili u zajednici sa drugima
i muškim saradnicdma uopšte, organizovale su desetine
naučnih simpozijuma i drugih sastanaka posvećenih raz
novrsnim problemima žene. Broj časopisa koje su že
ne pokrenule i u kojima incijativno i slobodno rasprav
ljaju svoja pitanja (i ona koja se njih tiču) je sve veći. U
pojedinim zemljama žene imaju svoje izdavačke kuće
koje, ako su nekad sektaške u izboru dela koje objav
ljuju, nisu bez uticaja na razvijanje znanja, isticanje
novih istina o ulozi i problemu žena u društvu, kao i
na buđenje svesti žena i na masovnost njihove akcije.
Sve ove institucije i akcije uticale su na rešavanje
nekih aktuelnih pitanja od interesa za ličnost i položaj
žena (kontracepcija, dozvoljeni abortus, liberalizacija ra
zvoda, neka prava — privilegije za majke i trudnice) kao
i na buđenje svesti žena u zemljama u razvoju, naročito
u onim u kojima tradicija, vera i održavani opskurantizam drže još uvek ženu u podređenom i pasivnom po
ložaju, ne samo prema muškaroima već i u odnosu na
celo društvo.
U celini uzevši, u situacijama koje se stvaraju, dru
štvene nauke se oslobađaju niza opštih mesta, dogmat
skih i tradicionalističkih mišljenja o ženi (i ne samo o
n jo j). Savremena naučna misao oslobađa se i poslednjih
oblika etnocentrizma, biocentrizma i najžilavijih ostata
ka nacizma. Bez poznavanja žene i njene nove svesti o
sebi, ova promena od dalekosežnog značaja za razvitak
društva i nauke ne hi se mogla ostvarivati, što ne znači
da je već i ostvarena.
5.
Polje ispitivanja žene je beskrajno i neiscrpno.
Ono tiraži makroskopske i mikroskopske metode, jer
svako saznanje je u celind, kao što je naglašavao Heraklit, ali i u delu koje je pokazatelj celine, kao što je isti
cao Hegel. Saznanje je istinitije ukoliko ima za predmet
�42
Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ
vertikalne i horizontalne linije jedne stvarnosti. Misao
koja ovo ne obuhvata prelazi preko stvarnog predmeta i
zato se može nazvati dogmatskom i konvencionalnom.
Pored toga, studija o jednom društvenom subjektu/
(konkretno o ženi) n ije naučna ako nije deo istorije i|
teorije društva i ako ne otvara u njima nove horizonte.
Bez istine o ženi nema pune i prave istine o društvu a
čoveku, kao što se bez njenog oslobođenja i ostvariva-J
nja opšta društvena i ljudska emancipacija ne mogu
privesti kraju.
I
Jedna emancipovana žena je pre patetična i izolovana pojava, nego što je vesmik oslobođenja žena. Frag
m entarno saznanje o ženi kao izolovanom pitanju do
vodi samo do parcijelne i paroijalne istine i sadrži u
sebi više ekstravagantnosti nego novih istina i ideja. Sve
što je do danas napisano o ženama (i ono najbolje) ima
značaj ako i ukoliko predstavlja prilog budućoj zaokru
ženoj i svestranoj studiji o ženi; ti prilozi su utoliko
podsticajniji i konstruktivnijd ukoliko su akt misli i is
kustva žena k o je se ne izoluju u ženu (pasivno ženstve
nu ili pobunjenu) i koje se ne odvajaju od opštih proce
sa društvenih, kulturnih i misaonih borbi i preobražaja.
Ovi radovi znače i doprinos borbi žena za emanci
paciju ako osvetljavaju put i angažuju pokret u borbi
za jedno demokratsko društvo u kome će žene, organizovane i pojedinačno, udružene sa svim oslobodilačkim
i stvaralačkim pokretima savremenog društva, hteti da
uspostave novi život, istovremeno slobodan, odgovoran
i prozračan, najzad, autentičan ljudski život. Život s onu
stranu hijerarhije d dominacije, m itologije i okultovanosti; život od čoveka i za čoveka. Život o kome je imaginativno pevao inspirisani komunar i veliki pesnik
Rembo, a čije je puteve i mogućnosti nastupanja teo
rijski utvrdio veliki naučnik i vizionar K arl Marks.
�ŽENSKO PITANJE
43
6.
Žena je vitalni i osnovni uslov postojanja i ži
vota čoveka. Ona je, kao što je pokazao Engels, početak
čoveka i društva sa svim njihovim protivrečnostima i
lutanjima. Ona je, kao što peva Aragon, budućnost čo
veka sa svim njegovim mogućnostima i izgledima koje
sadrže nezadržive mutacije društva, kulture i misli, dinamizirane borbom klasa pre svega.
To je sve uslovilo ne samo problematiku već i semantičnu složenost, dvosmislenost i ambivalentnost sa
mih definicija, pojm ova i reči u odnosu na ženu. Na
svim jezicima reč i pojam žena imaju više i raznih
značenja u koja su utisnuti interesi i shvatanja različitih
klasa, kulturnih struktura, moralnih režima i društveno-političkih sistema. To se odnosi i na jugoslovenske na
cionalne jezike. Na srpskohrvatskom jeziku reč žena se
upotrebljava da označi: 1) lice određenog (ženskog) pola;
2) suprugu (bez obzira na to da li je ili nije u bračnom
odnosu); 3) onu koja je bila udata; 4) „kućnu pomoć
nicu” (uopšte onu koja je u kućnoj ili hotelskoj službi);
5) opšti naziv za sve žene; 6) simbol (ženskosti ili žen
stvenosti); 7) javnu ženu; 8) opšti naziv za sve uzraste,
od ženskog deteta do starice; 9) pežorativni ili idealizovani odnos prema određenom licu suprotnog pola (u
muškom rečniku „ta žena” ; „kakva žena” ); 10) pežora
tivni odnos prema muškarcu kome se osporava muškost („on je prava žena” ); 11) „obična” žena, „prosta”
žena, „dobra” žena i ista reč žena sa nizom drugih prideva, kojima se obično kvaldfikuje određena ličnost
ženskog pola. Pored toga, u govornom jeziku, naročito
muškom, u samom naglašavanju pojedinih prideva,
upotrebljava se reč žena da bi se pojedina od njdh kvalifikovala ili da bi se odredio odnos prema njoj (naj
češće u pogledu na ženski izgled ili telo). U političkom i
pravnom rečniku kad se govori, na primer, o zaštiti i
�44
Dr JOVAN ĐORĐEVIČ
pravima žene, često se podrazumeva i majka sa decom
ili bez đece.
U razvijenijim jezicim a reč žena ima znatno više
značenja. (U teorijskom časopisu K P Francuske1 utvr
«)
đeno je da reč žena ima najm anje deset značenja.) U en
gleskom, francuskom i nekdm drugim jezicim a za pojam
žene se upotrebljava i reč „gospođa” (m adam e). U en
gleskom jeziku, pored toga, u izvesnom odnosu pravi se
razlika između „gospođa” (ledies) i „žena” (wom en), ta
ko da se ovaj drugi term in rezerviše samo za „obične”
žene, dok bi „led i” bila žena iz otmenih krugova. Za ovu
razliku u jeziku ironično je prim etio oštroumni engleski
pisac Oskar V a jld da vodi u jednu vrstu deseksualizovanja pojedinih grupa žena („viših krugova”) koje kao
žene nestaju u korist jedne klasne kategorije.
Od posebnog teorijskog i društveno-političkog (po
red ideološkog, estetskog i intelektualnog) značaja je
utvrđivanje i razlikovanje značenja izvesnih pojava koje
čine sadržinu ne samo m nogih rasprava o ženama već i
u znatnoj m eri sadržinu same problem atike o ženi. To su
sledeći pojm ovi: ženskost i ženstvenost, a donekle i ženskarstvo i ženstvo.
U objektivnom smislu, ženskost je izraz za skup
osobenosti koje ne samo odlikuju ženu već je razlikuju
od muškosti, odnosno muškarca; otuda se pod „že
nom ” često podrazumeva ženskost. U tom smislu žen
skost je izraz za specifičnost i identifikovanje žene i
tim e za njeno razlikovanje od bića drugog pola, odnos
no od muškarca. Ženskost ne uspostavlja razliku iz
među žene i muškarca kao ljudskih bića. Ta razlika je
specifična karakteristika između ljudskih bića različitog
pola. S obzirom na to, neosnovano je terminološko
>•) Nouvelle critique, br. 82 za 1975. godinu.
�2ENSK0 PITANJE
45
razlikovanje između žene i čoveka koje preovlađuje ne
samo u literaturi X I X veka već i danas.
U antropološkom i društveno-političkom značenju
žena je čovek u istoj meri kao i muškarac, što ne znači
da među njima ne postoje biološko-psihičke i socijalno-kultume razlike uslovljene prirodnim razvitkom vrste
i društvenim razvitkom ljudskih individua. Polazeći od
ovog saznanja, pojam i jezički kriterijum razlikovanja
ljudskih grupa na ovoj osnovi jeste razlika između žene
i muškarca, a ne između „čoveka" i „žene” , jer je žena
u osnovi isto ljudsko biće kao i muškarac.1 )
7
Ženskost se često pojmovno i jezički izjednačava sa
„ženstvenošću” . Ovom drugom pojmu se pripisuju pre
težno psihičko-emotivne karakteristike u kojima se, u
zavisnosti od ideologije i društvene strukture epohe,
utvrđuje čas osećajnost sa potčinjavanjem i posluš
nošću, čas emocionalnost puna m isterija i nepredvid
ljivosti. Najpoznatiji metafizički izraz ženstvenosti sa
drži romantizam X I X veka, a njegov filozofsko-poetski
izraz dat je u delu J. W. Getea, koji je ujedno iskovao
poznati termin „večito žensko” (evich veiblih).
Pod ženskarstvom se podrazumeva pežorativno i
mizogensko značenje ženskosti ili ženstvenosti, ili samo
negativna strana psihe i ponašanja žena.
U nizu radova o ženi, naročito od radikalnih feminista žena, svi ovi pojm ovi se odbacuju kao tenden
ciozni, a ove reči kao izrazi muškog (čak falokratskog)
„govora” . Bez obzira na to, zadatak je društvene nauke
da ih odredi, a naučni studij o ženi ne može ih zaobići
da ne bi pao u idejno sektaštvo i problemsko siro
maštvo.
, w) U francuskom jeziku upravo se, u odnosu na razlikovanje prema
ženi, muškarac označava kao covek (l’homme), što je poslcdica uticaja
..mahistićkog" govora.
�46
Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ
„Ženstvo” (izraz za teško prevodivu francusku reč
„fćm initu dć") je prihvaćen po analogiji sa pojm om
„c m s tv o " („nćgritu d e") k o ji je prvi upotrebio i pustio u
prom et senegalski predsednik, pesnik Sengor. Ova ko
vanica nije do danas šire prihvaćena (utoliko pre što
teži da označi posebni rasnopsihološki supstrat revandikacije i pokreta žena koji bi bili izvan opštih zakona o
društvu i njegovom razvitku). Ovaj pojam nije dobio
širu primenu ni u zem ljam a u kojim a je nastao (Fran
cuska, SAD) i samo se izuzetno, od strane manjinskih
grupa ženskog pokreta u zapadnom svetu, prihvata kao
izraz osobenosti ideologije oslobodilačkog pokreta žena.
Nem a teorijskih i političkih razloga da se traže biološko-psihološki koreni savremenih oslobodilačkih ideologija
i svaki pokušaj u ovom pravcu slabi uticaj naprednih
i demokratskih pokreta i smeta ostvarivanju interesa
žena (danas i uopšte) i vraća naučnu misao o društvu na
biologizam , a tim e i na idealizam.
7.
Sve što se odnosi na ženu izraženo je zamenom i
mešanjem m itova i istine, m itologije i realnosti. Žena
je suviše dugo bila (i danas je ) u robnoj cirkulaciji da
ne bi bila m istifikovana i fetišizovana. Naučna studija o
ženi nužno m ora razlikovati ženu kao mit i ženu kao
socijalno, ljudsko i svojstveno biće. Sve je u odnosu
na ženu još uvek istovrem eno m istifikovano i realno, što
je jedan vid dvostrukosti birokratskih i realnih pojmo;
va koja, prema Marksovom mišljenju, karakteriše savremenu misao klasnog i birokratizovanog društva.
U pojm ovim a „ženskost" i „ženstvenost" (i dru
gim koji se izvode iz termina žena) ima nesumnjivo
elemenata m itskog i čak mistifikatorskog. Odbacivanje
ovih pojm ova a p riori, pod izgovorim a da su u njim a
nataložena značenja određenih klasa, ideologija i ljud
skih grupa (muških), sprečava da se oni kritički shvate
�2ENSK0 PITANJE
47
i da se problematika žene postavi u svim njenim vido
vima i dimenzijama. Saznanje žene i o ženi gubi svoj
autoritet a misao oštrinu ako se zasniva na neomanihejskom načinu mišljenja, koje se sastoji u tome da se
sve ono što smeta određenoj koncepciji o ženi, i pokretu
koji je zastupa, proglasi za tuđe, „muško” i „crno” , a sve
što se slaže sa tom koncepcijom za jedino „pravilno” ,
„žensko” i „belo” . U takvom načinu m išljenja koji se
nalazi u nizu programa i shvatanja, naročito radikalnih
feminističkih grupa, često se iza ženskih pojm ova kriju
muški i iza prisutne muške misaone dominacije nastoja
nje da se ona produži u korist žene i njenih shvatanja.
8.
Ovakav manihejski način m išljenja je proizveo
izvesne nove pojm ove i termine (kao što su seksizam,
mahizam, falokratizam, falokratocentrizam) kojim obi
luje savremena literatura krajnjeg i poluideološkog fe
minističkog radikalizma (koji često nije daleko od lezbejstva).
„Seksizam” je termin koji označava mušku psiho
logiju i ideologiju, a danas se prim enjuje na svaki
oblik mišljenja koji je isključivo naklonjen interesima
jednog ili drugog seksa. „Mahizam” (reč španskog po
rekla) je reč kojom se označava shvatanje o muškoj su
periornosti, stavove i ponašanja koji iz njega proizilaze
ili ga potvrđuju. „Falokratizam” (od grčke reči sa zna
čenjem „seksističkog značaja”) označava režim domi
nacije i vladavine muškarca, odnosno muškog pola.
Termin se široko upotrebljava u radovima i proklama
cijama radikalnih feminista i pisaca koji su naklonjeni
brzim i opštim ocenama. „Falokratocentrizam” (slično
„etnocentrizmu” i „sociocentrizmu”) je pojam kojim
se karakterišu ideje ili praksa koje polaze od isticanja
postojanja ili nužnosti jednog centra izvora misli, tu
mačenja i uticaj a koji podvrgava sve druge doktrine
�48
Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ
i idejne prakse svojoj superiornoj centralnoj, konkret
no muškoj moći.
Svi ovi izrazi, a naročito dva poslednja k oji su pre
uzeti iz grčkog jezika, kriju jednu određenu ideologiju
koja proizilazi iz opravdane osude vekovne dominacije
i prevlasti muškaraca u istoriji i njihovog neopravda
nog izjednačavanja sa polom . Ali, ovakav antropomorfizam n ije sredstvo za nalaženje pravih korena nejedna
kosti (i uopšte ugnjetavanja) žene danas. Jake reči ne
kriju ni jake misli, ni jake karaktere, kao što je to
isticao francuski moralista Vovnarg.
IV
1.
O odnosu marksizma, posebno društvene teorije
Marksa, Engelsa i Lenjina, prema ženskom pitanju po
stoje različita m išljenja ne samo među nemarksistima
već i marksistima. Među prvim a nisu retka tvrđenja da
teoretičari socijalizm a i ljudske emancipacije nisu poka
zali poseban interes za žene i njihove probleme. Pored
poznate težnje konzervativnih i reakcionarnih pisaca
da se delu ovih teoretičara (odnosno marksizmu uopšte)
oduzme ono što stvarno ima, a pripiše ono što u njemu
nema, ovo tvrđenje se zasniva na ovim osnovnim sla
bostima koje karakterišu savremenu analizu i kritiku
marksizma:
a) ocene se daju na osnovu više ili manje istrgnutih
fragmenata iz Marksovih i uopšte marksističkih radova,
uz očigledno malo poznavanje njihove celine;
b) sa marksizmom se izjednačavaju pojedini sta
vovi izneti u programima i deklaracijama određenih ko
munističkih partija, m išljenja o stvarnom položaju žene
u odgovarajućim radničkim pokretim a ili stanje u prak
si pojedine socijalističke zem lje danas;
�2ENSK0 PITANJE
49
c) ideološka otuđenost, čak i zaslepljenost.
Ocena doprinosa marksizma u postavljanju, definisanju i rešavanju ženskog pitanja je neodvojiva od po
znavanja celokupnog dela Marksa, Engelsa, Lenjina i
drugih marksističkih teoretičara i ne može imati auto
ritet naučnog saznanja i objektivne istine ako se ova
značajna teorija o društvu i njenom razvitku ne stavi
u opštu misaonu i stvarnu istoriju društva i čoveka.
Sve do sredine X I X veka m išljenje o ženi je ostalo
na planu sentimentalnosti i romantizma, kao i očigled
nih gluposti i legendi o ženi „koja je stvorena od rebra
muškarca" (Adama) ili o ženi kao „po prirod i” nižem i
potčinjenom ljudskom biću. Biologizam je osnova
društvene misli uopšte. Biologizam je i prva „naučna”
osnova svih ranijih i tadašnjih „teorija ” o fundamen
talnoj i večitoj nejednakosti žene prema muškarcu
već i o njenoj „inferiornosti” . On je izražen u
poznatoj formuli Sv. Pavla i Avgustina („tota mulion
in utero, totas vir in ejaculatio” ) koja je vodeća ideja
svih docnijih psihologija o ženi i uopšte, svih ne samo
„mahističkih” i „falokratskih” već i elitističkih i biro
kratskih ideologija o „ženskosti” kao pasivnoj funkciji
(katolički filozofi Vinterštajn, ničeizam, frojdizam i aparatska ideologija); kao i široko rasprostranjenih „popu
larnih” (muških) mišljenja o večitoj inferiornosti žene.
Promena ovih teorija nastaje pod uticaj em radikal
nog romantizma, a naročito socijalističkih ideja i radnič
kog pokreta. To se dešava oko 1840— 1845. godine u po
znatoj revolucionarnoj situaciji koja stavlja u pitanje
sve dotle važeće vrednosti i tradicionalne teorije o drža
vi, vlasti, čoveku i njegovim pravima; to je epoha u
kojoj sazreva jedna nova revolucionarna misao.
U to vreme Marks postavlja temelje jednoj novoj
i smeloj nauci koja otkriva klasnu borbu kao motor
�50
Dr JOVAN ĐORĐEVIC
istorije i ističe ulogu radničke klase u konačnom ukida
nju kapitalizma i stvaranju jednog novog društva u
kome će se razrešavati mnoge zamršene protivrečnosti
postojeće civilizacije. N jegovo delo, koje je sazrevalo i
razvijalo se (u saradnji sa Engelsom) do kraja X I X
veka, izvršiće duboku kritiku i reviziju dotle opšteprihvaćenih shvatanja o društvu i čoveku, a time i o ženi.
2.
M išljenje o ženi kao nižem biću, form irano na
osnovu bioloških i seksualnih zabluda, ispunjava jednu
viševekovnu „m ahističku" ideologiju i „krivu svest" koje
su izražene ne samo u, za ženu potcenjujućim, narodnim
izrekama i pesmicama već i u koncepcijama niza filozo
fa, psihologa i državnika; u pisanim tekstovima i usme
nim ponašanjima; u tradiciji i u savremenosti. U tom
pogledu se često navode „te o r ije " i izreke ne samo po
znatog ženomrsca Šopenhauera već i Kanta, Ničea i
Frojda. N apoleon je svoj stav o ženi kao nižem biću
u odnosu na muškarca ozakonio za čitav jedan vek u
Code Civilu, najvećem spomeniku buržoaskog prava i
kodeksu o nejednakosti žene.
Niče, pesnik-filozof, k oji je inače za čitavu glavu iz
nad m islilaca i pesnika svog vremena, ženu shvata kao
tajanstveno biće koje se izražava u funkciji ridanja i
materinskom instinktu: „Žena je puna m isterija, ali ona
nosi i njihovo rešenje: trudnoću". Frojdizam (i psiho
analiza) nastoje da m odem izuju i „p rofin e" biološki
apriorizam.
Polazeći od N ičeovog tvrđenja o m isterioznosti že
ne, F rojd razvija čitavu psihoanalitičku teoriju čiji je
cilj da objasni, tačnije da opravda, potčinjen i niži polo
žaj žene na svim planovima (porodičnom, socijalnom, in
telektualnom, seksualnom), zasnivajući tu teoriju na
„anatomskom siromaštvu žene". Definišući ženskost kao
nedostatak, F rojd shvata ženu kao „kastriranog muškar
�ŽENSKO PITANJE
51
ca". Opsednut seksom kao rešenjem svih tajni, ne samo
čoveka već i društva, on celokupnu istoriju nejednakosti
žene svodi na seksualne razlike između žene i muškarca:
žena je niža je r je seksualno izvrnuta i biološki nedo
vršena. Žena je puna stida što nije muškarac; ona
je pod stalnom potrebom famozne frojdovske „želje za
penisom".1 ) Žena se može osloboditi anatomskih nedo
8
stataka i psihičkih muka ako postane „norm alna", a to
će biti, zaključuje Frojd, ako postane „Što je moguće
više slična večitom predmetu želje — muškarcu". Odu
zimajući ženi svaku seksualnu vrednost (ona je biće sa
„šupljim seksom", a to znači aseksualno biće), Frojd
osporava ženi svaku sposobnost za naučna otkrića i
doprinos civilizaciji: ljubomorna i zavadljiva, lišena je
i osećanja pravičnosti; ona se ne interesuje za javne
poslove; ona je u tridesetoj godini „svršena” , itd. Pod
izgovorom naučnosti i misaone suptilnosti, Frojdova
teorija o ženi ne donosi ništa novo, već ponavlja vekovne
predrasude o odnosu među polovim a,1 ) ne prelazeći
8
niski nivo biologizma2 ) i psihologizma i time, u krajnjoj
8
liniji, idealizma (u filozofskom značenju reči).
3.
Biologizam i psihologizam predstavljaju uvek jed
nu ideologiju jer polaze od težnje da opravdaju društve
f ) Suprotno ovom Frojdovom „otkriću” , pojedini savremeni sociolozi
lAmuun, „rocicet b o o k ” , 1965) i ljubomoru na „moć začeća žene*r (M. Meaa,
„Male and Famale” , NY, 1
966 i B. Betleheim, Symbolic Wounds, NY, 1970).
,,
” ) Kao mlad i zaljubljen, Frojd „nežno” piše svojoj verenici: „Drago
oiago, dok ti uživaš u svojim domaćim poslovima, ja se predajem zado
voljstvu da rešavam tajne strukture duha (V. C. David, Freud Superm&le,
Pans, ćd. „Minuit”, 1975).
Mnogi biolozi, i sami pristalice psihoanalize, podvrgavaju Frojdovu
teoriju o ženi i celokupnu psihoanalizu (i posebno Frojda) svestamoj
analizi i kritici: od tih radova se posebno ističu pisci marksisti (podrugljivo
i uomCno delo Luce Irigaray, Speculum de l'antre femme, ćd. „Minuit” ,
rans, 1975) i donekle knjiga u nizu pitanja smela 1 originalna, američkog
teoretičara ženskog porekla kate Millet, La Politique du Mdle, Paris, ćd.
Stocek, 1974).
�52
Dr JOVAN ĐORĐEVIČ
ne nejednakosti i osujete oslobodilačke pokrete potčinjenih grupa, uz opravdanje opresija i vladavine jednih
od strane drugih.
Pored reakcionarnog karaktera svih ovih „teorija",
najveći broj njih, u odnosu na žene, spadaju u grupu
čiji su autori otvoreno ili prikriveno mahisti i otvoreni
protivnici jednakosti žene i muškarca i time emancipa
cije žena; ovi pisci su poznati i kao antifeministi.
A li biologizam i naturalizam služe kao osnova izvesnih novih teorijskih pokušaja koji za nejednakost že
ne i muškarca nalaze objašnjenje ili opravdanje u nuž
nim razlikama među polovim a i u izvesnim vrednostima
koje proizilaze iz „prirod e bića” predstavnika ova dva
pola, pokazujući pri tom e ili „razum evanje" (i čak sim
patije) za položaj žene (prihvatljiv ili neprihvatljiv), ili
tražeći rešenje za postojeću nejednakost u novoj nejed
nakosti i izvrtanju vrednosti — žena se oslobađa time
što se ponovo postavlja na vrh društvene piramide, tamo
gde je nekad bila i gde je opravdano da se nalazi s ob
zirom na svoje biološke funkcije.
Prvi je pravac neomahistički (Dž. S. Mil, Vilar, A.
Breton, Mead i dr.), a drugi je „proto-fem inistički” .2 )
1
Ovi pisci, naročito A. Lekler, preuzimaju na nov
način tradicionalne biologističke premise o podeli ljud
skih grupa, navodeći tvrđenje o imanentnosti („tako je
to bilo od početka i ne može biti drugačije”) položaja
žene. Žene i muškarci kakvi su danas su „date” i prirod
ne kategorije. H ijerarhija među njim a nastaje posle
i nezavisno od ovih podela i njihovog sadržaja. Podela
između poslova (dužnosti), nužna za žene, izvršena je
prema m erilim a koja nisu merila socijalnog ugnjetava
nja. Kad je ova podela jednom izvršena i priznata, ljudi
M) Najpoznatija varijanta ovog pravca data je u knjizi jedne žene:
A. Leklerc, Parole de femme.
�ŽENSKO PITANJE
53
su sve učinili da ova podela bude shvaćena kao dobra i
opravdana (ona je izvršena racionalno i opravdano). Pre
ma tome, potcenjivanje i obezvrednjivanje žene i njen
niži položaj proizilaze iz obezvrednjivanja, potcenjivanja, prezira i neinteresantnosti onog što jo j je „tra
dicionalno ili prirodno pripalo i dodeljeno".
Iza ovog statičkog biologizma, koji meša društveni
fenomen (podelu rada) i prirodne razlike (razlike prema
polu), krije se poznata „seksualistička" ideologija koja
opravdava društveni odnos (ugnjetenost žene) razlikom
među subjektima kojima se odriče društvena uslovljenost. Svaki biologizam vodi u idealizam i meša uzroke
i posledice, pripisujući posledici karakter uzroka; to još
jednom potvrđuje ocenu starih kineskih filozofa da su
biologizam i idealizam reakcionarna mišljenja. Ovakva
misao ne objašnjava ništa; ona je tautološka: devalviranje žene ima uzrok u obezvređenosti b i t i žena.
Žena je podređena jer ima (ili je preuzimala) niže
i podređenije funkcije i poslove (ne samo kućno-domaće
već i biološke, u vezi sa rađanjem) kojim a su muškarci
(neopravdano) pripisali nižu vrednost, a ona ne vrši
subalteme poslove zato što je raspadom matrijarhata,
širenjem privatne svojine i klasne borbe postala objekt
dominacije i eksploatacije. Engels se „ispravlja” tamo
gde se potvrđuje i podržava nauka i istorijsko istraži
vanje do danas. Žena je žrtva svoje sudbine, a ne društva
nejednakosti, oskudice i dominacije.
Za razliku od grubog biologizma i antifeminizma,
ova shvatanja uključuju i učešće same žene u igri uspo
stavljene inferiornosti. Po „prirodi” smerna, pasivna i
zahvalna, žena prihvata svoju ulogu, i čak u njoj uživa,
jer jo j to omogućuje da se razlikuje, da bude „druga” ,
da ulepšava život (ne kaže se čiji), pošto je ona jedini
i pravi proizvod života kao takvog.
�54
Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ
Zahvalnost kao psihički odnos prati svaki sistem
potčinjavanja; to su zapazili i opisali mnogi pisci22) i
istraživali m oderni sociolozi,22) ali objašnjenja se gube
iza često tačnih analiza i opisa. Zahvalnost nije ni osobenost žene, ni izraz potčinjenosti. Moralno-psihološki,
ona, kao ponašanje robova (potčinjenih), može sadrža
vati elemente koji proizilaze iz konkretnog boljeg ili hu
m anijeg držanja (gospodara) i koji odgovaraju potrebi
ljudskog bića da smanji otuđenost, da priđe sredini u
ko joj m ože isp oljiti svoju ljudsku potrebu za toplinom
i prijateljstvom što nastaju kad su m ržnje sankcionisane, perspektive oslobođenja daleke, a kultura i svest pot
činjenih niske. N a planu ličnih odnosa ona je rekompenzacija za isti stav drugog, za stav izvan granica mazo
hizma, ona je odnos slobodnog osećanja koje vapi za
jednakošću i dobrotom .
K ao kolektivni fenom en u izražavanju i poniženju
potčinjenih (robova, slugu itd.), zahvalnost se hrani vrednostima i uopšte ideologijom vladajućih klasa (čija je
namena i uloga da uvek integrišu sve, a naročito potčinjene grupe u „sistem ” ). Svim mogućim kanalima
vlasti i ideologije, od bića do kulture, ova politika mora
da utiče na kolektivnu i individualnu psihu izraženu u
zahvalnosti i drugim prihvatljivim i „olakšavajučim ”
ponašanjima.
T o se sve odnosi na položaj, odnose i ponašanje
žene. Neosnovano je, je r je nenaučno, antipsihološki i
apolitički tvrditi (kao što čine ne samo pisci sa ideo
loške „desnice” već i Mario, Sartr, S. de Bovuar i dr.) da
je zahvalnost i ceo kompleks onog što se naziva ženstve
nost posledica i izraz njenog ugroženog i podređenog
položaja i opresije.
“ ) Flaubert, Trols Contes; Jack London, Priče sa ju ln ih mom.
**) Fenon, La sociologie de la revolution, Paris, 6d. ,.Maspero” , 1967.
�ŽENSKO PITANJE
55
Zahvalnost je psihologizovanje jednog vladajućeg
sistema vrednosti politike u društvu koje proizvodi i
održava odnose eksploatacije i dominacije. Ona nije sta
bilna vrednost je r je subjekt osećanja, a ono je, kao
nametnuto, nužno; ona je vrednost kritike koja je, kao
takva, na ivici svog pretvaranja u nezadovoljstvo i pobu
nu. Kao zahvalnost za trpljenje, i za prihvaćenu potčinjenost, ona je elemenat vladajuće ideologije i sredstvo
održavanja potčinjenosti žene; ukoliko nije posledica
radikalnog negiranja društvenih odnosa s onu stranu
hijerarhije i iskorišćavanja drugog, ili na individual
nom planu, svest o krivoj svesti čiji su m aterijalni,
društveni i politički osnovi ugroženi ili se menjaju.
Teorija o zahvalnosti kao privilegiji i „preimućstvu"
žene je sastavni deo biološko-psiholoških doktrina koje
ističu da je potčinjeni položaj žene psihološki odnos, a
svaki drugi odnos dominacije i eksploatacije materijalno-politički odnos. U sociološko-političkom smislu ne
ma ni osnova, ni razloga da se pravi ovakva diferencija
cija, što bi vodilo u seksističku ideologiju i u ilu
ziju da oslobođenje žena nije prvenstveno društveno i
političko pitanje i stvar snaga koje su pozvane da
društvenim i političkim sredstvima menjaju društvo (a
time i psihologiju čoveka), već običnih ubeđivanja i manipulisanja.
i
4. Kao i u momentu kad su stvorene, tako i docnije
I (i danas), Marksove ideje o ženi predstavljaju diskontinuitet sa ovom literaturom zasnovanom na predrasu
dama, poluistinama i patrijarhatskoj ideologiji.
Marks nije smatrao ženu kao bitan elemenat revo
lucionarnog preobražaja društva. Ali ona ima značajno
mesto u njegovoj opštoj revolucionarnoj teoriji, i to
ne samo usled njenog položaja društvene grupe koja je,
pod uticajem klasnog društva, podvrgnuta svestranom,
�56
Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ
a ne samo ekonom skom ugnjetavanju. Pored toga,
Marks je u više mahova dao analizu ne samo političkog
položaja žene u uslovima društva u kome je živeo već
je utvrdio niz pogleda i istina koje su izmenile celokupnu dotadašnju teorijsku i političku raspravu o prirodi
„ropstva'*2 žena i o mogućnostima njihove emancipacije
4)
i koje čine osnovu savremene društvene nauke u odnosu
na žensko pitanje. Marks je prvi veliki mislilac koji je
žensko pitanje shvatio kao totalno i specifično pitanje,
izražavajući svoje stavove ne samo o nejednakosti, domi
naciji, eksploataciji i uopšte potčinjavanju i unižavanju
žena u klasnim društvima, već i o suštini odnosa izme
đu muškaraca i žene i o dubini i značaju ljubavi.
T Marks nije „izm islio" novu teoriju o ženi i njenoj
em ancipaciji, ali je on utvrdio osnove i dao sadržaj tak
voj teoriji. U toj teoriji nalaze odjeka promene i teko
vine u društvu i ljudskoj misli koje su rezultat društve
ne, političke i intelektualne borbe u periodu od velike
francuske revolucije do sredine X I X veka i docnije^U
tom periodu bio je ostvaren veliki napredak ne samo u
kritici postojećeg društva i njegove ideologije već i u
pogledu poznavanja prethodnih istorijskih formacija.
Pored novih istorijskih i socioloških otkrića, uspostav
ljaju se i daju prve rezultate takve nauke kao što su an
tropologija i seksualna psihologija. Uporedo s tim, rad
nički pokret podiže sve više radničku klasu i radne mase
na rang odlučujućeg društvenog činioca, koji je sposo1 ) Pojedini naučnici (i marksisti) osporavaju tačnost ovog izraza,
4
ističući s pravom da žene nisu klasa i da se njihov položaj ne može
izjednačiti s položajem robova. Marks, a naročito Engels, pojmu ropstvo
žene ne daju značaj naučne definicije društveno-ekonomskog položaja žene u
kapitalizmu, već se služe jednom figurom da bi istakli kako višestranu
potčinjenost tako i otuđenost žene od njenog ljudskog bića. Neosnovano je
mišljenje da je ovaj pojam izazvao pojavu teorije o „barbi polova" kao
istorijskom zakonu: svaka revolucija XX veka preuzima iz marksizma svoj
govor i verbalizam i ne osporava, već potvrđuje ulogu i značaj klasne
borbe kao motornu snagu istorije.
�2ENSK0 PITANJE
57
ban ne samo da ruši režim represije već i da ukaže na
nove društvene alternative. Takav pokret je neizbežno
morao imati svoje poglede na društveni i ljudski razvi
tak i svoje odgovore za životna pitanja društva i čoveka.
Kao i svaki stvarni političko-idejni pokret jedne
klase ili ljudske grupe koja hoće da men ja svet i sebe u
njemu, pokret radničke klase je imao potrebu da odredi
svoja rešenja za ova pitanja, suprotstavljajući se shvatanjima i idejama vladajuće buržoazije, i da, preduzimajući njen izazov nastoji da ga zameni svojim novim i
radikalnim izazovom. U takvim uslovima i odgovara
jućim zahtevima radničke klase celokupnog socijalisti
čkog pokreta njihovi su vodeći teoretičari, i originalni
i odgovorni ideolozi, Marks i Engels form ulisali kako
svoju opštu teoriju o oslobođenju radničke klase i čo
veka tako u njenom okviru, a delimično i preko toga,
teoriju o ženi i njenoj emancipaciji. Oni nisu filozo
firali o ženi, već su je uveli u proces promene stvar
nosti i njenog sopstvenog oslobođenja; ia pre svega
su dali teorijske elemente da se shvati žena po onom
što je bila, što danas jeste i što može biti na putu opšte i svoje emancipacije. ^
Pri tome su neosporne tri činjenice: a) ova teorija
izražava društvenu i idejnu situaciju u kojoj je stva
rana, tako da osnovni problemi i rešenja koja ona, u
radovima Marksa i Engelsa obuhvata, proizilaze iz po
sebnog iskustva kapitalizma X IX veka i njegovih efekata na žene svih klasa; b) marksistička teorija o eman
cipaciji žena je neodvojiva od njegove opšte društveno-političke teorije, odnosno od celine i jedinstva teorije
Marksa i Engelsa; c) ova teorija o ženama po mnogim
svojim idejama predstavlja nastavak, ali i prevazilaženje prvih originalnih i velikih ideja o ženi i njenom
oslobođenju koje su nastale u revoluciji X V I I I i X IX
�58
Dr JOVAN ĐORĐEVIČ
veka, u ideologiji rom antizm a i naročito u delima utopij
skog socijalizm a. U nekim pitanjim a ona nosi tragove
ovih prihvaćenih ideja, naročito onih koje je izrazio je
dan od najinventivnijih „fem inističkih” filozofa, raspevani i ponekad konfuzni Sari Furije — istovremeno mo
dem i dijalektičar i vizionar, sa Hegelom , Ničeom i na
ravno, Marksom, kreator modernosti savremenog doba.
Sve ovo čini prirodnom i realnom osnovnu činjenicu
da su Marks i Engels postavili sociološko-idejnu osnovu,
teorijsku čvrstinu i političku usmerenost teoriji o ženi
u celini, a naročito u pogledu uslova i oblika represije
koju trpi i puteva njene moguće emancipacije.
Od tog vremena je revolucionarna i teorijska raspra
va o ženi ušla u naučnu raspravu o saznatim i pravim
pitanjim a; raspravu koja se oslobađa ne samo tradicoinalističkih i zaostalih shvatanja vladajućih klasa i
„m ahizm a” već i romantičarske retorike utopijskog so
cijalizm a i blažene naivnosti verskih pridika o jedna
kosti „božijih stvorenja” .
5.
Marks i Engels su smatrali da je žensko pitanje
izuzetno složeno i značajno i zato su ga postavljali i na
stojali da reše pod svim, u to vrem e mogućim, uglovima
po smatran ja istorije i prakse, i pokazali su, i na ovom
polju znanja i istraživanja, svoju spremnost da dopune
i isprave svoja ranija gledišta kad su ostvarena nova
otkrića i utvrđene nove činjenice. U tome se oni razli
kuju ne samo od niza naučnika tog vremena već i od
pojedinih docnijih „m arksista" (zbog kojih je Marks bio
prinuđen da se ograđuje da „n ije marksist”). U pogledu
na teorijsko raspravljanje o ženama, Marks i Engels su
bili ispred tog (svog) vremena, obuhvatajući teorijski
smisao i vid ove stvarnosti koji su pripadali aktuelnom
i budućem.
�2ENSK0 PITANJE
59
Njihovi stavovi i zaključci nisu iscrpni i defini
tivni i kad bi se tako shvatili, oni bi se stavljali izvan
okvira svoje epohe, što oni izričito nisu ni hteli, ni mogli.
Ne smanjuje se neiscrpna i nezamenljiva vrednost n ji
hovih ideja, njihovih doprinosa definisanju i rešavanju
ženskog pitanja kad se utvrdi da su njihove misli ne
odvojive od vremena u kome su živeli i mislili, kao i od
njihovog socijalnog i muškog statusa. To ne znači da
bi drugi, pa ni žene, u tim uslovima mogli ići dalje i
dublje u teorijskom doprinosu. Oni su ti koji su om o
gućili da se danas i sutra ide dalje i postavljaju i
rešavaju problemi žena i da se stvara jedna teorija o
ženi. Ta teorija je još uvek istorija i svežanj usmerenih
i usmeravajućih ideja, što je osobenost svake teorije
koja nas približava istini i stvarnosti.
Niko do danas nije otišao dalje od Marksa u defini
sanju suštine ženskog pitanja. Osnovne postavke ove
teorije su sledeće. ćovek je deo prirode i prirodno
biće, a istovremeno i „predstavnik svoje vrste".
Ljudska priroda nije nešto što je usađeno u čoveku; on
ima prirodne apetite i težnje, ali način na koji ih zado
voljava je uslovljen društvenom i ekonomskom revo
lucijom koja uključuje umerenost i moral. Kad čovek
smatra ženu kao roba, ili isključivo kao ličnost koja
treba da mu sprema hranu, on se odriče jednog dela
svojih sposobnosti da ostvaruje svoju prirodu kao
društveno biće. Privlačnost među polvima nije nešto
što je dato po prirodi. Lična svest o drugom polu je
jedno istorijsko ostvarivanje, prilog čoveka u stvaranju
sopstvene prirode. Shvatajući ženu kao ljudsko biće
koja ima različitu svest, čovek čini korak napred prema
jednoj potrebi koja „nije prirodna".odnosno biološka,
već prirodna „ljudskoj prirodi” .25)
**) K. Marks, Ekonomsko-filozofski rukopisi, Rani radovi, ,,Naprijed” ,
Zagreb, 1961. str. 241.
�60
Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ
Sledeći poznatu Furijeovu misao, Marks je, isto
tako, u društvenom statusu žene nalazio istorijsko merilo sposobnosti ljudskih bića da postanu svesni svoje
okoline i da je savlađuju; meru društvenog pokreta ko
j i vodi iz nužnosti u slobodu. Ali, za razliku od Furijea^
on ističe da su postojeći odnosi među ljudskim bićima
jedna vrsta „odstupanja" u odnosu na prirodu i na
druge. Ljudski sastav čoveka je postao animalan, a
n jegov animalni sastav se humanizovao. Čovek je po
stao uglavnom „stom ak i apstraktna aktivnost". N je
gove prirodne funkcije (kao što je produženje vrste,
prokreacije) su animalne, a ne ljudske. Položaj žene
odražava ovu deform aciju ljudskih bića.26)
Marks je isticao način na k oji ljudi mogu da prevaziđu otuđenje u društvenim odnosima. Tradicional
na filo zo fija tu ne pomaže, je r se može pristupiti
filozofiran ju samo polazeći od perspektive otuđenja.
U skladu s tim, koncepcija o ženi u takvoj filo zo fiji
nije ništa drugo do projekcija unutrašnje podele fi
lozofa. Sposobnost poimanja, upravljanja i stva
ranja m ora se izraziti praktičnom aktivnošću sa ciljem
da se svet promeni. Ako toga nema, čovek se ograni
čava na komentarisanje svoje sopstvene nesposobno
sti da shvati. Situacija radnika je opšti izraz ljudskog
otuđenja, dok je odnos između žene i muškarca u najopštijem vidu prostitucija, koja je opet poseban oblik
univerzalne prostitucije radnika. Jedno komunističko
društvo m ože da učini kraj ovom e stanju.27)
Razvijajući ove opšte filozofsko-antropološke ideje,
Marks ne odvaja ženu od svoje definicije ljudskog bića.
A li je ona — u ovom periodu razvitka njegove teorije o
**) Ekonomsko-fiiozofski rukopisi, Rani radovi, „Naprijed", Zagreb,
1961, sur. 240.
" ) Isto.
�ŽENSKO PITANJE
61
ženi — još uvek onaj „drugi” , elemenat spoljnog sveta
kakvog poima i kontroliše čovek, tačnije muškarac. Žena
još uvek nije društvena grupa u pokretu u kome stiče i
koristi svest o sebi; ona je pre reprezentativni simbol
čoveka (tačnije muškog ljudskog bića) u njegovom odno
su sa prirodom. Ali, žena je u mogućnosti da postane
autonomno i svojstveno ljudsko biće u komunizmu, ka
da će, oslobađajući se svih otuđenosti koje je podnosila,
uspeti da prisvoji autentičnu ljudsku prirodu.
To je u skladu sa Marksovim gledištem po kome
oslobođenje žene od ekonomske zavisnosti, od koje ona
pati u režimu privatne svojine, otvara vrata za istorijske
ljudske odnose. Ali, suprotno „vulgarnom komunizmu” ,
Marks je oštro odbacio tzv. „ideju ” o ženi „kao zajed
ničkoj svojini” . U slučaju „komunizma” , kaže Marks,
javna svojina bi zamenila privatnu svojinu, a u jednoj
i drugoj situaciji žena bi se našla isključena iz ljudskog
razvitka.
Engels je tu ideju još naglašenije izrazio u svom
radu P rincipi komunizma (koji je poslužio kao prva
skica „Komunističkog manifesta” od 1847. godine), na
vodeći da „komunističko društvo, umesto da uvodi za
jedničku svojinu žena, ukida je ” .
U istom radu Engels polemiše sa tvrđenjem tadaš
njih i docnijih (današnjih) „kritičara” , odnosno nepri
jatelja komunizma, po kome komunizam vodi u „zajed
ničku svojinu žena” . Sa njemu svojstvenom logikom,
on objašnjava poreklo ovog tobožnjeg i licemernog ,,užasavanja” „dobromislećih” duhova, „užasavanja” koje u
periodima misaonog mraka i laži (kao što je to nedavno
predstavljao nacional-socijalizam) ispunjava svu „kri
tiku” marksizma i socijalizma. Buržuj nalazi u ženi obič
no sredstvo za proizvodnju. On je „obavešten” da sred
stva za proizvodnju treba da budu korišćena zajednički
�62
Dr JOVAN ĐORĐEVIČ
od proizvođača i dolazi do logičnog zaključka da će ova
zajednička svojina neizbežno pogoditi žene. Ali, zaklju
čuje Engels, stvarni cilj komunizma je ukidanje statusa
žene k o ji od nje čini obično sredstvo za proizvodnju 28)
Prihvatajući ovu misao, Marks i Engels su u K om u
nističkom manifestu izneli još neke argumente o odnosu
novog društva (komunizm a), prema ženi koji danas čine
osnovne pojm ove i elem ente u analizi ženskog pitanja.
Oni ističu da se u postojećem buržoaskom društvu mu
škarac služi svim ženama kao objektim a i smatra ženu
kao svoju svojinu.
Od posebnog su interesa za svestrano poimanje žen
skog pitanja i društvene i lične situacije žene karakteris
tične M arksove analize Pariških m isterija, poznatog po
pulističkog pisca tog vremena Evžen Sia (u S vetoj poro
dici). On ističe još uvek raširenu pojavu poznate hipo
krizije onih k o ji hoće da pojedinu ženu „spašavaju" i
da se prema n joj odnose „plem enito", a u stvari podrža
vaju (ili su nesposobni da shvate) mehanizam pomoću
kojeg se žena eksploatiše. Pojedinačna humanost, koja
ne dira u opštu nehumanost, n ije radikalan akt, već
povrem ena „sentim entalnost" ili traženje alibija za
stvarno učestvovanje u nehumanosti. U ovom pogledu
ima više radikalizm a i realizma odgovor koji daje jedna
javna žena „plem enitom gospodinu" koji jo j savetuje
da postane „poštena žena” (i koji u istom radu pom inje
Marks): „Poštena, prema kome hoćete da budem po
štena?"
6.
Ovu teoriju (ideje) o ženi razvijaju Marks i En
gels u N em ačkoj id eolog iji (1845— 1846. godine). N a ši
rem planu nego ranije, oni utvrđuju društveni status že
ne i uopšte društveni položaj žene, i to prvenstveno u
“ ) Principes du Communisme, Paris, ćd. Socialis, 1962.
�63
2ENSKO PITANJE
funkciji materijalnih preobražaja osnove društva i promena u društvenim odnosima, uključujući tu i seksualne,
moralne i duhovne odnose. S druge strane, oni razvijaju
već poznatu Marksovu naučnu hipotezu (do danas ne
oborivu) da odnos ljudskih bića sa prirodom ne utiče
samo na njihovu sopstvenu prirodu već i na prirodu
njihovih međusobnih odnosa. Iz tog proizilazi da se ši
rina promene što je čovek može u toku istorije ostva
riti u odnosu na prirodu odražava u načinu na koji on
ima svest o drugim ljudskim bićima. Iz ove svesti se
rađa „udruživanje” (asocijacija) koja rađa podelu rada,
koja opet u početku nije ništa drugo do „podela rada u
polnom aktu” . Ovde se uvodi razlikovanje koje će docnije predstavljati teorijsku kičmu Engelsovog Porekla
porodice, svojine i države i njegove podele rada koja se
zasniva na polu i prirodnim dispozicijama, s jedne stra
ne i na svojini s druge strane. Dalji zaključak iz ovog
razlikovanja, koje izričito čine oba pisca, jeste da je za
proučavanje društvenih odnosa i shvatanje položaja čo
veka, a time i žene, značajna reprodukcija koliko i pro
dukcija^«)
7.
Dva su još istaknuta marksistička teoretičara po
kazivala interes za žensko pitanje, dajući svoj doprinos
potvrdi, razvijanju i konkretizovanju Marksovih osnov
nih postavki o ženi, njenom statusu i oslobođenju. To
su, i na određenom nivou, Lenjin i Bebel. (Ali, i drugi
marksistički teoretičari, od E. Marksa, Lafarga, Geda,
Kauckog i Roze Luksemburg do Gramšija i Mao Ce
Tunga, nisu zapostavljali i ženu i njene probleme, na
ročito u okviru svojih društveno-političkih shvatanja i
pogleda).
M) Nemačka ideologija,
„Kultura",
Beograd,
1964.
�64
Dr JOVAN ĐORĐEVIC
Len jin piše o ženskom problem u uglavnom posle
pobedonosne oktobarske revolucije, kad se ono pojav
lju je kao konkretno životno pitanje novog društva koje
proizilazi iz utrobe jednog zaostalog i patrijarhalnog,
pretežno seljačkog i patrijarhatskog društva ukrućenog
u poznatu strukturu zasnovanu na principu muške hije
rarhije: bog, car, otac, muž.
Kao i u drugim oblastim a u kojim a je mislio i stva
rao, Lenjin je u odnosu na ženu ostao verni i samo
stalni učenik Marksa i Engelsa, ali i originalni i smeli
nastavljač njihovih ideja i shvatanja. S obzirom na vre
me i uslove u kojim a je m islio i stvarao, i odgovarajući
na društvena pitanja koje ie_ postavljalo novo društvo
koje je nastajalo iz starog,(*Lenjin se posebno interesovao za postojeći i mogući odnos između stanja proizvod
nih snaga i novih oblika svojine i položaja žene, za pro
blem mesta i uloge žene u partijskoj organizaciji i poli
tičkom životu, a pre svega za oslobođenje žene-radnice
od dosade i trivijalnosti rutinskog, domaćinskog i kućevnog rada, najzad, i za novi odnos između muškarca i
žene, uključujući i problem lju bavi.-J
U svim ovim shvatanjima Lenjin se ne udaljuje od
poznatih Marksovih, a naročito Engelsovih postavki (iznetih u Poreklu porodice i Položaju radničke klase u
Engleskoj, delu koje sadrži izvesne stavove za društveno
i praktično rešavanje problem a i potreba žene-radnice
kao domaćice i m ajke). Više od Engelsa, on pokazuje
posebnu osetljivost za oslobođenje žene od ponižavaju
ćeg tereta sitnih, banalnih i zaglupljujućih poslova oko
održavanja domaćinstva i porodice. U kritici ovog dra
stičnog oblika iskorišćavanja i odgovarajućeg poniža
van ja žene Lenjin je pokazao posebnu osetljivost za
životna i svakodnevna pitanja, predviđajući i preporu
čujući društevnu akciju u pravcu pomoći ženi da smanji
�ŽENSKO PITANJE
65
teret pod kojim stenje, naročito u materijalno i kultur
no nerazvijenom društvu, društvu opterećenom svim
vrstama zabluda i fanatizma u pogledu odnosa muška
rac— žena. On je marksist koji je, kao vod prve socija
lističke države, najviše učinio za konkretno oslobođenje
žene i za podizanje svesti sovjetskih žena (i žena uopšte),
o njihovom ljudskom biću, društvenom značaju i o
njihovoj političkoj ulozi. Ostvarivanje velikih ideja je
akt njihovog stvaranja i ima ne samo praktično-kritičku
već i teorijsku vrednost. To čini da je Lenjin ogromno
zadužio savremeni socijalistički pokret oslobođenja že
na i da je znatno obogatio marksizam i u odnosu na
žensko pitanje.
Lenjin je poznati protivnik tzv. slobodne ljubavi,
koja je često pratilac prve faze posle svake revolucije,
ukoliko praksa slobodne ljubavi nije prethodila pripre
mi same revolucije (što je Engels tačno zapazio da je
to skoro zakonitost). Iako je po sopstvenom tvrđenju
bio u svom životu i shvatanju „asket", Lenjin je izrazio
dve misli koje su i danas poruka svakom pokretu za istin
sko oslobođenje žene, kad se taj pokret razlikuje od anar
hizma i kad je svestan opasnosti skretanja u avanturi
zam i preteranost (ekscese). Na pitanje šta misli o lju
bavi, koje mu je postavio stari francuski marksista i nje
gov lični prijatelj Šari Rapapor, Lenjin je odgovorio:
»T o je privatna stvar koje čovek ne može da se lišava".3
0)
Na drugom mestu, poznata Lenjinova formula o čaši
vode (izrečena u razgovoru sa Klarom Cetkin) sadrži
stav o ljubavi kao o duboko doživljenom i osnovnom
odnosu žene i muškarca.
w) Na francuskom jeziku Lenjin je to izrazio igrom reči: „S'est une
cnose privće dont on ne doit pas se priver” . Ovaj citat je autor dobio od
Kapapora u jednom usmenom razgovoru s njim.
�66
Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ
8.
Bebelovo delo le n a i socijalizam imalo je veliki
od jek na socijalistički fem inistički pokret, doprinoseći
da se iz zaborava izvuče „žensko pitanje" i da se čak u
program nemačke socijalističke partije krajem X I X veka unese zahtev o jednakim pravima muškarca i žene.
Zahtev k oji je naročito isticao Engels i podržavale
Marksove kćeri, Eleonora i Laura Marks (posebno poli
tički angažovane).
Bebel je istakao dva osnovna shvatanja koja će i
danas im ati odjek u socijalističkom pokretu za oslobo
đenje žena: a) oslobođenje žena je neodvojivo od oslo
bođenja svih ljudskih bića od „ugnjetavanja, eksploata
cije, nužnosti i bede” u svim oblastima; b) žensko pita
n je nije ništa drugo do vid socijalnog pitanja i oba su
nerazlučivo povezana i samo zajedno mogu naći konačno
rešenje.
Polazeći od toga, ističe da se neophodni uslovi za
oslobođenje žene nalaze u tzv. „kom unalizaciji"3 doma
1)
ćih poslova, tj. u osnivanju ustanova za čuvanje dece i
pom oć domaćinstvu; a sve to je nemoguće obezbediti
van „socijalističkog režim a". Isto tako, oslobođenje žene
od eksploatacije i dom inacije je u zavisnosti od osnov
nog preobražaja društvene strukture (kapitalističke).
Bebel je smatrao, kao i Engels, da potčinjenost
žene ne počinje sa kapitalizmom, je r je osećanje inferi
ornosti „duboko usađeno u žensku dušu” i da se ono
izražava na područjim a u kojim a se navike i priroda
mešaju do tog stepena da se izjednačavaju. „Žena je bi
la, piše on, robinja pre no što je ropstvo pronađeno” .3 )
2
Kao i Engels, on je smatrao da se oslobođenje žene
•«) Izraz koji su socijalisti, naročito posle Pariške komune, upotreblja
vali za proces koji danas označavamo terminom „podruitvljenje’ .
“ ) Bebel. Socijalizam i žene, „Rad” , Beograd, 1909, str. 1.
�ŽENSKO PITANJE
67
ne može izvršiti samo putem revolucije: ona je tek
početak jednog dugog procesa emancipacije.
Pored ovih teorijskih stavova, Bebel nije otklanjao
mogućnost promena i u kraćem roku i nije izbegavao
da prizna mogućnost konkretnih sukoba između „žena
i ljudi” (kao i svi pisci tog vremena, a i danas, on upo
trebljava reč „čovek” za muški pol), ne samo u kapita
lizmu već i u socijalizmu. On je istovremeno otvoreno
naglašavao da je žena dvostruko eksploatisana: od stra
ne kapitalizma i jedne specifične situacije podređenosti
koju je uslovio istorijski i moralni razvitak društva u
svim prethodnim etapama. On ujedno prihvata radikal
nu tradiciju, pozivajući potčinjene žene da neumorno
rade na svom sopstvenom oslobođenju, jer „kao što se
ne mogu interesi radnika izjednačiti sa interesima ga
zda” , tako ni „interesi žene ne mogu se potpuno uključiti
u interese muškaraca” . Ali za razliku od niza radikalnih
i socijalističkih mislilaca, uključujući i žene-revolucionare (kao što su Meri Volkokraft i fantastična i umna francuskinja Flora Tristan)33) koje su smatrale da žene treba
da čekaju da se muškarci odluče da pokrenu njihovo
oslobođenje,^Bebel je ocenjivao da ima malo izgleda da
se muškarci, kao društvena grupa, jednog dana odluče
da usvoje ideje „emancipacije žene” . Zašto bi oni to
učinili, zaključuje ovaj skromni i jednostavni mislilac,
kad im zavisnost i podređenost žene u društvu i poro
dici neposredno koristi.
Bebelova knjiga nema sjaj smelih i originalnih idej
nih varnica Marksa, Engelsa i Lenjina (pa čak i nekih
docnijih marksista i socijalista), ali ona je prva mono
grafija posvećena ženi od jednog socijalističkog borca i
pisca koji nastoji — najviše pod uticaj em Engelsa —
**) Bebel, Socijalizam i len t. „Rad” . Beograd, 1909, str. 1.
�68
Dr JOVAN ĐORĐEVIČ
da m isli marksistički, realno i jednostavno. T o nije obič
na vulgarizacija marksističkih i socijalističkih ideja (pre
svega Furijea i F. Tristan), već pristupačna i sistematizovana obrada problem a k oji su se postavljali pred
žene, naročito pred ženu radnicu pri kraju X I X veka.
Inspirisan marksizmom, Bebel je nedvosmisleno po
tvrdio dve postavke na kojim a se zasniva revolucionar
ni pokret žena. Nikakav mecena ili „lju bitelj žena” neće,
i n ije u stanju, da se angažuje u borbi za oslobođenje
žene. T o oslobođenje m ora obuhvatiti svest, angažovanost i borbenost samih žena. Revolucija je put za ostva
rivanje tog oslobođenja, a to pretpostavlja postojanje
ne samo oduševljenosti žene već i socijalističke vlasti
koja je spremna i sposobna da započne i vodi duboke
društvene, duhovne i moralne promene. Iako je napadan
i vređan od strane buržoaskog feminizma, Bebel je otvo
reno i neposredno u svoje delo uneo izvesne probleme i
zahteve radikalnog feminizma, vezujući ih za socijalis
tički pokret. Analize, opisi, poruke i osude koje sadrži
ovo delo ulaze u antologiju socijalističke i pretežno
marksističke m isli o problemu žena i nisu izgubili svoju
aktuelnost ni danas.
Iak o pod uticajem ideja utopijskog socijalizma,
Bebel i nije nikad napustio kontakt sa problemima svog
vremena i b rižljivo se čuvao svakog dogmatizma i kad
je često prihvatao i razrađivao naročito Engelsove misli.
Engels je s pravom cenio i isticao ove Bebelove kvalitete
ličnosti i dela, koje još uvek ostaje jedina m onografija
o ženskom pitanju u socijalizmu, iako je u nizu pitanja
zastarela i prevaziđena docnijim razvitkom znanja i
istorije.
9.
Jedno od najznačajnijih otkrića ljudske m isli
jeste osnovni teorijski koncept marksizma — borba kla
sa (mada je postojanje klasa i borbe u društvu utvrđeno
�ŽENSKO PITANJE
69
znatno pre Marksa). Ovaj koncept, još uvek predmet
raznih i različitih shvatanja i tumačenja, doprineo je
da se konstituiše istorijska i moderna nauka o društvu i
čoveku; da se naučno zasnuje svest čoveka o zakonima
koji vladaju nastankom, evolucijom i protivrečnostima u
istoriji i društvu, kao i o nosiocima tih procesa, i o pred
stavama (ideje, teorije) koje se stvaraju u njima i pod
njihovim uticajem. Borba klasa je danas skoro opšteprihvaćeno sredstvo saznanja o društvenom dinamizmu
i borbenoj svesti društva i čoveka o sebi. To ne znači
da nije uvek bilo klasno i ideološki motivisanih poku
šaja da se klasna borba, kao koncept i materijalni prin
cip istorije, ospori i da jo j se nađe zamena. Najpoznatiji
od tih pokušaja su oni koji, prihvatajući postojanje ili
samu nužnost borbe za saznanje društva i njegove nužne
mutacije, uspostavljaju njene posebne nosioce, kao što
su rase, nacije, religije, političke institucije, pa čak i
kontinenti. Tako istorija političkih i društvenih teorija
poznaje ideje o „borbi rasa", „borbi nacija” , „borbi demokratije i totalitarizma", o „borbi kontinenata" itd.
Biologizam i socijalni darvinizam su najčešće „naučna”
osnova ovih shvatanja.
Jedna od novih teorija, koje su stvorene na istom
planu, je ona koja se zasniva na konceptu borbe polova;
ova teorija ima pretenzije da proces emancipacije žena,
i uopšte rešavanje složenih pitanja položaja i uloge žene
u istoriji i savremenom društvu, zasnuje na borbi izme
đu žena i muškaraca, da ih time objasni, ili uopšte da
ideju o seksualnoj revoluciji izjednači sa pojmom savremene revolucije i da razlike, nejednakosti i sukobe
među polovima proglasi za osnovni princip objašnjenja
i pravca promene u društvu. Teorija o borbi polova ima
svoje poreklo u platonizmu i svim oblicima misli koji
ljudske odnose svode na biologiju i psihu čoveka, a
�70
Dr JOVAN ĐORĐEVIC
docnije je hranjena naročito idejam a Kanta i neokantizma. U svom savremenom vidu teorija o borbi polova
se naslanja na psihoanalizu i sve više na jednu vrstu
teorijske sim bioze koja se naziva frojdo-marksizam.
Svodeći ljudske (i tim e društvene) odnose na sek
sualne odnose, psihoanaliza je pružila osnovu za dva
sim plicistička zaključka: a) sama ili samo seksualna
situacija određuje situaciju žene ili muškarca; b) „uslov”
ili položaj žene se svodi na njen seksualni uslov.
Teorijska uproštenost i očigledna apstraktnost ovih
postavki psihoanalize nisu m ogle odoleti pod pritiskom
teorijske ozbiljnosti i društveno-političkog realizma,
marksizma i pod uticaj em razvitka savremenog kritič
kog nerva u okviru same psihoanalize. Izlaz iz krize psi
hoanalize i potreba da se održe klasni interesi buržoazi
je u oblasti teorije i politike doveli su do onog poznatog
intelektualno-političkog postupka na osnovu kojeg se
jedna nedovoljna i osporena misao pokušava „spasti” ,
odnosno održati naslanjanjem na teoriju koju nastoji
da kritikuje, pa čak i da menja. Tako je nastao kao
savremeni teorijski i ideološki „m odel” : frojdo-m ark
sizam.
U odnosu na problem atiku žene, frojdo-marksizam
pretenduje da dokaže da je (za neke pisce u socijalizmu,
a za druge i u postojećem kapitalističkom društvu) sek
sualna revolucija moguća i da ona sama po sebi, i čak
jedino ona, može dovesti do punog oslobođenja žene.
Frojdo-marksizam pozajm ljuje pojm ove i term inologiju
marksizma, dajući im često drukčiji smisao, tačnije
prazneći njihov autentični idejni i politički sadržaj i zam enjujući ga pretežno verbalnim i psihofeminističkim
sadržajem. On govori o revoluciji, ali pretežno pod njom
podrazumeva seksualnu revoluciju. On meša privatnu
svojinu sredstava za proizvodnju sa privatnom svoji
�ŽENSKO PITANJE
71
nom polova. On zamenjuje klasnu borbu borbom polova
ili smatra borbu polova kao neophodni uslov borbe klasa.
Frojdo-marksizam ističe da je žena eksploatisana od
strane muškog pola kao što je radnik od kapitaliste. U
uslovima savremenog društva, ženski pol se konstituiše
u autonomnu ugnjetenu klasu koja se mora osloboditi
od „muške vlasti". Borba klasa je gigantska i večita
borba u društvu koje se ne može izraziti u svakodnev
nom životu, a pre svega u seksualnom i porodičnom ži
votu. Borba polova je princip koji je u ovim situacijama
jedino primenljiv. Borba polova dovodi i do solidar
nosti polova i uspeva da preovlada nad društvenim kla
sama, naročito u stvarnosti kapitalizma.
Frojdo-marksizam je spoj jednog oblika rasizma i
seksizma sa pseudorevolucionamim verbalizmom. N je
gov program o borbi polova klizi od gubitka zdravog
razuma do blaženog simplicizma preobučenog u marksi
stičku frazeologiju, zbunjujući mešavinom im itacije i pa
rodije revolucionarnih tekstova,3“) kao i često komičnom
naivnošću.3 Na teorijskom planu osnovne greške froj5)
do-marksizma se sastoje u sledećem: u posebnom redukcionizmu ženskog pitanja na seksualni odnos; u nepri
rodnom opsesionističkom shvatanju seksualne funkcije;
u neobrazloženoj konfuziji između jedne sociološke ka
tegorije (klase) i jedne biološke kategorije (pola); u
neadekvatnoj (naučno i političkoj) upotrebi jednog nauč.. ,M) tJ jednoj studiji inspirisanoj frojdo-marksizmom stoji: ,,CeIa isto
nja do danas je bila istorija i borba polova, iskorišćeni, podvlašćeni, ospo
ravani potćinieni i ugnjeteni pol može se osloboditi od pola koji ga
iskonšcava ako u isto vreme oslobodi društvo od ugnjetavanja kapital-falusa. Jedan spektar opseda Evropu; spektar feminizma sa falusom
u zubima, u pratnji onog što ga podržava — „Iezbejstva” Les Temps
modernes, maj 197 — les femmes sentćtent.
4.
“ ) ti težnji da se stvori kulturni ambijent koji se razlikuje od posto
jećeg, muškog, predlaže se promena gramatike: reči „muškog” roda (u
francuskom jeziku kao što su krevet, telo, frižider itd.) postaju ženskog
roda; a pri tom žene treba da se „oslobode” „seksistićkog marksizma
(Na istom mestul.
�II
Dr JOVAN ĐORĐEVIC
nog (m arksističkog) koncepta — klasne borbe; na svođe
nju saznanja o kapitalizmu, i njegovoj negaciji na pro
blem e situacije i oslobođenja žena.
Marksizam ne spori postojanje i mogućnost raznih
oblika borbi (nacionalne, etničke, kulturne i idejne) i
ne pretenduje da klasna borba konsumira ili zamenjuje
sve istorijske i savremene borbe. T o se odnosi i na
„borbu polova".
Sve ove borbe ljudskih grupa imaju svoje osobenosti i u toku istorije nisu se izražavale na isti način.
One nisu bile podređene klasnoj borbi niti su jo j sma
njivale istorijski značaj i političku efikasnost. Klasna
borba je strukturalna pojava: ona proizilazi iz različitog
položaja pojedinih grupa u proizvodnim odnosima i protivrečnosti između otuđenog rada proizvođača i kontrole
i prisvajanja uslova i rezultata njihovog rada od strane
sopstvenika sredstava proizvodnje i rada. Ona je nosilac
prom ene društvenih struktura i usmerena je na uspo
stavljanje društva bez klasne strukture. Klasna borba
je univerzalni princip; proizilazeći iz društveno-ekonomskih, odnosno proizvodnih odnosa koji odgovaraju
određenom istorijskom načinu proizvodnje, ona obuhva
ta sve sfere superstrukture društva: od politike do na
uke, ideologije i kulture uopšte. Ona je istorijski prin
cip k o ji prati i karakteriše celokupnu istoriju klasnog
društva, što znači da jo j je poznat početak i da jo j je
predvid ljiv kraj.
Sve druge borbe grupa su funkcionalne, partikularne i uslovljene klasnom borbom. To se odnosi i na
„borbu polova" koja je u figurativnom smislu borba, i
ne može se izjednačiti (i pored nastojanja nauke i teore
tičara „borbe polova" da ovaj pojam izjednače) sa mark
sističkim značenjem pojm a borba klasa. U svom real
nom i naučnom značenju borba polova je funkcionalna
�2ENSK0 PITANJE
73
jer se odnosi na preraspodelu mesta u organizaciji
društva; ona je partikulam a pošto ima u vidu promenu
pojedinih sfera društvenih odnosa. Klasna borba se od
nosi na sve društvene sfere. „Borba polova” je društveno-politički proces: ona je uslovljena nejednakošću i potčinjenošću jednog pola (žene) i probuđenjem svesti te
grupe o tom položaju i mogućnosti da se on promeni.
Ona se ne poklapa sa celokupnom istorijom društva i
pre je posledica nego uzrok društvenih struktura. Ona
ne rešava promene oblika svojine, političke vlasti i dru
ga centralna pitanja istorije, kao što je to funkcija
klasne borbe.
Ali borba polova nije ni fiktivna, ni apstraktna, ona
je koncept koji izražava potrebe jedne ljudske grupe
(žena) da se oslobodi podređenosti i poniženosti celog
ljudskog društva i da ga učini što je moguće više jed
nakim, solidarnim, humanim i civilizovanim. Onda kad
je uključena u pokret snaga koje su sposobne i pozvane
da menjaju stare strukture i kad je, vođena projektom
revolucionisanja postojećih društvenih i ljudskih odnosa
radi uspostavljanja novih odnosa, lišenih hijerarhije i
vladanja jednih ljudskih bića drugim, ova borba može
proširiti, jačati i humanizovati klasnu borbu, dodajući
joj po jednu specifičnu dimenziju.
To uključuje položaj, i ulogu žene u istoriju klasne
borbe, a ova uloga zavisi od načina proizvodnje odnosno
od klase kojoj pripada, a ne od odnosa sa muškim delom stanovništva. Ovaj odnos je određen stupnjem raz
vitka proizvodnih snaga i oštrinom klasne borbe. Ako
postoji oskudica u proizvodnji osnovnih sredstava za
život i (proizvodnja rada mala), i time oštra klasna
borba, žene iz vladajućih klasa istovremeno oslobađaju
svoju prokreativnu funkciju (produženje vrste, odnos
no klase) i ograničavaju je (radi jedinstva domena i ka
�74
Dr JOVAN ĐORĐE VIC
pitala uopšte), a žene iz potlačenih klasa su prinuđene
da je suzbijaju, pojačavajući svoj servilni položaj u
porodici i domaćinstvu. U obe situacije žena postaje žrt
va novog imperativa: demografskog.
Položaj žene je složen ne samo zbog njene ekonom
ske već i dem ografske uloge. Ona nije samo radna snaga,
već ona m ora i da rađa. Ona je istovremeno produktivna
i reproduktivna snaga. Proizvodni odnosi određuju od
nose reprodukcije. Seksualni odnosi su podređeni u lo
gici klasnih odnosa. N e samo odnosi već i seksualno po
našanje se razlikuje prema klasama i u krajnjoj liniji
su klasni odnosi i ponašanja.
Usled ove dvostruko dvostruke funkcije (produktiv
ne — reproduktivne i autogenetičke, odnosno duplog
radnog vremena) istorija žene bi bila neumoljiva bez
dinamike klasne borbe. Bez klasne borbe ova dvostrana
funkcija bi delovala kao fatalnost i oslobođenje žene bi
bilo blokirano, kao što se i dešavalo u režimima „klas
nog m ira", rasizma i patrijarhalnog militarizma. U reži
mima u kojim a je vladala ideologija tzv. tri ,,K" i prema
kojoj žena pripada samo crkvi (Kirche), kujni (Kiiche)
i rađanju (Kinder).
N e samo marksizam već i savremena kritička društ
vena nauka odbacuje ideju da će borba klasa da se zameni borbom polova. Iza ove ideje nalazi se uticaj
buržoaske ideologije i kult volontarizma i idealizma (fi
lozofskog) koji karakterišu srednje klase. Istovremeno,
marksistička kritika proširuje svoje teorijsko polje
uopšte i u odnosu na žene, prevazilazeći izvesna m išlje
nja koja se u ime marksizma šire. Suprotno je marksiz
mu je r ne odgovara iskustvu i razvitku nauke tvrditi:
da je ljubav ekonomski determinisana i da se subjektiv
nost podređuje objektivnosti, da seksualni odnosi nema
ju svoju istoriju, da žene svoje oslobođenje treba da oče
�2ENSK0 PITANJE
75
kuju od muškaraca i od vladajućih ideologija ili države,
da borba žena za sopstveno oslobođenje treba da se
podredi klasnoj borbi i da one u njoj nemaju svoje
ravnopravno, ali i nezavisno mesto koje im omogućuje
da njihovo oslobođenje bude i postane i njihova sopstvena stvar, da nema bitne razlike između polova i da se
žena uspostavlja kao ljudsko i društveno biće kad zauz
me muške položaje.
Sve ove postavke uslovljavaju da se ide dalje u teo
rijskoj refleksiji o problemu žene koji prevazilazi činjeničku osnovu od koje polaze. Žene povlašćenih klasa,
pod uticajem „društva blagostanja", sve su više udaljene
od proizvodnje i — zastupajući ideologiju svoje klase
— sve više primenjuju maltuzianizam, tj. „kontrolišu”
rađanje, što znači da one sve više napuštaju svoju pri
rodnu funkciju. To je situacija koja istovremeno od
vaja ženu i od sveta proizvodnje, i sveta reprodukcije.
Ni rad, ni deca. Ako je ona još i naklonjena neradu (u
kući) i luksuzu, ona je i nosilac eksploatacije (prema
bračnom drugu koji radi). Ovako „oslobođena” , ona gubi
interes za stvarne ljudske vrednosti i, u uslovima potro
šačkog društva, postaje nužna komponenta trivijalnosti
i „lakog života" (dolče vita). Tako se proces „oslobođe
nja" pretvara u novi vid eksploatacije.
Žena je danas u protivrečnoj situaciji. Svaki
korak u njenom oslobođenju može se završiti sa
njenim novim otuđenjem. Ukoliko je više u situaciji da
bude jednaka kao član zajednice, utoliko je više uda
ljena od pravog proizvodnog rada i svoje prirodne funk
cije. Ovde kultura ima višestranu funkciju. Ona otvara
ženi nove mogućnosti da učestvuje i da se ostvaruje;
ona je brani od manipulacija i antikulture. Kultura i slo
boda su uslovi da žene oslobođenje ne doživljavaju kao
novo porobljavanje i da same ne porobljavaju drugog.
�76
Dr JOVAN ĐORĐEVIČ
Ovi pojm ovi se reprodukuju i u odnosu na žene
koje, pod uticajem robne proizvodnje i postojeće soci
jalne diferencijacije, im aju povlašćeni položaj.
Frojdo-marksizam i sve druge koncepcije voluntarističkog i utopističkog fem inizm a o „borbi polova" kao
novoj zakonitosti ljudskog društva su nesposobni da
otkrivaju svu složenost i protivrečnost procesa oslobo
đenja žene. T o još jednom potvrđuje da je istorija i
savremenost žene neodvojiva od shvatanja i uticaja os
novnog razvitka klasa, i klasne borbe.3 )
6
10.
Sve ove teorije ili tendencije za oslobođenje žene
se svode na jednostavno pitanje koje se izražava u alter
nativi koja je još uvek od uticaja ne samo na savremeni
ženski pokret, već i na političku praksu, naročito radnič
kih partija i organizacija.
Prva alternativa je: prihvatiti „m ušku" definiciju
uloge žena u revolucionarnom pokretu i, u ime jedinstva
i celine pokreta, zahtevati integraciju žena, uz prihvatanje činjenice ili shvatanja da se ne koristi i ne razvija
inicijativa žena i njihova oslobođena mašta.
Suprotno ovoj „integracionističkoj", druga alterna
tiva je autonomistička. Ona proklam uje da oslobođenje
žena može biti samo akt samih žena koje nemaju „šta
da traže" u „n jihovom ” (tj. muškom) pokretu i da obezbeđenje svog socijalnog i ljudskog „ja " žene mogu obezbediti same i autonomno. U krajnjoj varijanti ove alter
native, sa nervozom i ubeđenjem, pojedine žene-pisci
dodaju da se ovaj autonomni dinamizam ima zasnivati
na osporavanju i rušenju mahističkih tabua (pre svega
**) ,.Nužno je naglasiti nerazorivu vezu između situacije žene kao ljud
skog bića i člana društva i privatne svojine. Na taj način sigurni smo
da se desolidarišemo s buržoaskim pokretom u korist oslobođenja žene” .
Ova Lenjinova misao je osnova za ocenu savremenih pokreta za oslo
bođenje žene, kao i ranijih („sifražetskih” i uopšte feminističkih).
(Lenjin, O emancipaciji tene, Moskva 1954).
�2ENSK0 PITANJE
77
Frojdovih) i nametnutih „falokratskih” zabrana i kom
pleksa.
Marksistička politička misao i pokreti koji su mark
sistički inspirisani ističu jednostranost obe alternative.
Prva dovodi do toga da se žene pozivaju da napuste
svaku potrebu i zahtev za stvaranjem i usvajanjem spe
cifične svesti i da zapostave činjenicu postojanja poseb
ne represivnosti u odnosu na žene. U drugoj alternativi
žene pretenduju da same mogu osvojiti „sve i odmah” ,
prihvatajući da se odvoje od svih oslobodilačkih po
kreta, naročito onog koji im je najbliži, od političkog
pokreta radničke klase, svesno okrećući leđa činjeni
cama da u današnjem svetu i čovek još nije slo
bodan, upravo da nisu samo one pod represijom
i dominacijom. Pored jednostranosti ova alternativa
izražava odsustvo političke zrelosti ne samo žen
skih već i drugih revolucionarnih pokreta. Nezrelost se
uvek izražava u zapostavljanju efikasnosti u korist ideo
loškog sektaštva i verbalnog „radikalizm a” . Neefikas
nost jednog revolucionarnog pokreta, koji definišu
i vode jedino muškarci, je isto toliko očigledna kao
i neefikasnost onog pokreta koji revoluciji daje isklju
čivo karakter oslobođenja žena. U oba slučaja misao je
parcijalna, i time netačna, a ideologija političke prakse
zarobljenik „specifičnosti” , i time otuđujuća.
Oceniti i shvatiti ograničenost ovih alternativa je
uslov da se prevaziđu teškoće i zabune u savremenom
procesu borbe žena za oslobođenje, i u naporima napred
nih demokratskih snaga da se oslobode fetišističke
misli i zbunjujuće prakse koja ih je zarobljavala i deformisala.
Ako su žene danas stekle svest o sebi i o svojim pra
vima, to su postigle zahvaljujući opštim borbama i ideja
ma društva u kome žive i koje je neizbežno „muško”
�78
Dr JOVAN ĐORĐEVIC
društvo. Ako su one revolucionarne to sve ne bi bilo I
moguće bez prošlih i sadašnjih revolucija. To sve uslovljava i sadašnje, i buduće borbe žene za emancipaciju, j
One ispadaju iz istorije ako se izdvajaju i ne shvate celinu revolucionarnog preobražaja savremenog društva.
Ali i ovaj preobražaj ne može biti celovit i efikasan ako
se žene guraju u drugi plan, a još manje u „zadnje dvo
rište" istorije i revolucije koja se priprema za stvaranje
jedne nove civilizacije, civilizacije koja jedino može biti
socijalistička i komunistička.
11.
Jedan od osnovnih problem a situacije i uloge
žene jeste ženskost; ženskost je opredeljenje njenog
bića. Ženskost je pretežno (u očima muškarca) prošla
kroz tri etape: ženskost shvaćena i podneta kao hendi
kep; ženskost osakaćena u muškom „m odelu” — u ime
jednakosti; ženskost kao osobenost, zahtevana i kao
ženstvo u ime specifičnosti žene.
Ove tri etape izražavaju osnovne faze u razvitku
ženskog pokreta i u filo zo fiji feminizma. Prva je naj
duža i ona uopšteno traje od prve svesti o diferencijaciji
bića različitog pola do danas; u pojedinačnom smislu
ona se završava kad počinje opštepolitička konfronta
cija žena u odnosu na društveni i politički monopol
muškaraca. Ali, u društveno-političkom značaju, ženskost
u ovoj etapi, tj. i kad je shvaćena kao izraz inferiornosti
ili hendikep, društvo ističe ženu kao subjekat, kao kvalitet života; ona je osnova rađanja i razvitka svake žene
kao osnovnog ljudskog bića. Ova svest otvara period
savremene borbe za ženska prava i žensko oslobođenje
koje nosi protivrečnosti i apstraktnosti.
Definisanje ženskog pitanja i žene u odnosu na
ono i onog što je osporava, tj. u odnosu na muškost i
muškarca, nastaje u ovoj etapi i ima različite oblike u
docnijim.
�ŽENSKO PITANJE
79
U ovoj prvoj etapi postoji pobuna ili samozado
voljstvo žene što nije muškarac, ili u muškoj situaciji.
U drugoj etapi ženskost se negira da bi se izjednačila
sa situacijom muškarca. Ovu etapu karakteriše: muškobanjost kao oblik ženskosti, uz seksualnu neutralnost ili
heteronomnost. Žena traži svoj identitet u izjednačava
nju sa muškarcem. Ona vidi mogućnost jednakosti u
izjednačenju sa drugim polom.
Treća faza (u načelu) polazi od principa: jednakost
ali različitost. U savremenoj ideologiji ženskog pokreta
ona podrazumeva dva pravca. Prema jednom, jednakost
se ne odvaja od specifičnosti i vodi u okviru istog pola
u negiranje drugog pola i naglašavanje prava na ljubav
sa istim (istom); u lezbijanstvo u kome se manifestuje
jednakost i specifičnost. Drugi pravac se izražava u
stavu žene: ,,o m ojoj ženstvenosti nemam „kompleksa” .
N i superiornosti ni inferiornosti. N i jednakosti. Ono
do čega držim je: različitost. Ove dve poslednje teze
u shvatanju ženstvenosti, odnosno žene, obuhvataju os
novna pitanja savremene problematike žene: One su
elemenat ideologije radikalnog ženskog pokreta (na Za
padu) i čine idejni supstrat realne svesti o ženskom
pitanju.
Teorijsko preimućstvo drugog pravca treće etape
leži u odstranjivanju veštačke i apstraktne podele izme
đu pojma žene, ženskosti i ženstva, i u potvrdi žene
kao ljudskog bića koje je proizvod sopstvene istovre
mene biološke i socijalne evolucije. On je i prilog dija
lektičkom marksističkom pojmu o ženi i njenom značaj
nom mestu u istoriji i danas. On pretpostavlja kritiku
tradicionalnih i pretežno „mahističkih” predstava i sim
bolizma o ženi i ženskosti koji se nameću ženi i koji je
vraćaju u nejednakost i podređenost u mekanoj vodi
razumevanja i simpatija. On obuhvata jedan novi zahtev
�80
Dr JOVAN ĐORĐEVIČ
da žena prevaziđe svako podražavanje, svaki mimizis,
odbacujući ga kao žensku apatičnost; i potrebu da žena
stvori svoj stil naročito u m isli i govoru kao doprinos
jednoj sveobuhvatnoj m isli koja će lakše obuhvatiti
„sve", šta više celu istinu. T o sve dovodi do osnovnog
postulata: oslobođenje žene se ne sastoji u njenom
oslobođenju od ženskosti, već u njenom ostvarenju,
tj. u uslovima da ona postane svestrano ljudsko biće,
a time da bude žena, žensko i ženstveno bez ikakvih
kompleksa i osećanja krivice.
Problem oslobođenja žene se ne rešava verbalnim
radikalizm om ili humanističkim protestima, a još manje
njenom depersonalizacijom i defeminizacijom . Ovo oslo
bođenje podrazumeva kako radikalno osporavanje po
ložaja žene i društva koje održava praksu i shvatanje o
ženi kao nižem i „ropskom ” biću, tako i revolucionarni
pokret k o ji uključuje ženu kao jednako biće, spremno i
sposobno da stvara ne samo život već i novi život, kao
svojstveno i jednako ljudsko biće. Unoseći u taj pokret
uspomenu na ugnjetavanje koje još uvek traje i potrebu
da voli i stvara novi život, uloga žena je i per se revo
lucionarna.
Bez shvatanja ovih faza u odnosu na pojam ženstve
nosti i odnos žene prema sebi i drugima, ne može se
pratiti i oceniti duga borba žena za ljudska i građanska
prava i za njihovo oslobođenje. Ta borba ima svoju
istoriju koja je kao svaka društvena i politička istorija ispunjena uspesima i porazima, napretkom i vraća
njim a unazad; ograničavana i podsticana u zavisnosti od
društvenog sistema i vremena u kome je vođena, kao
i u funkciji odnosa između demokratskih, revolucio
narnih, konzervativnih i reakcionarnih klasa i grupa. Ta
istorija je istakla mnoge žene kao m islioce i vođe po
kreta, ali i niz muškaraca, koji su shvatili i danas
�2ENSK0 PITANJE
81
shvataju da je oslobođenje žene uslov i njihovog oslo
bođenja, a naročito njihovog dostojanstva. N iko se ne
može pozivati na lično dostojanstvo dok postoje grupe
i pojedinci koji su podređeni i poniženi. To su istakli
naročito Furije, Marks i Lenjin.
12.
Marks i Engels nemaju svoju razvijenu teorijuj
o seksualnim odnosima i o ljubavi uopšte. To je dovelo
do tvrđenja da je ovim životnim problemima žene, i čo
veka uopšte, marksizam ostao na pozicijam a tradiciona
lističkih mišljenja i prim arne psihologije ili da ih je
podredio ekonomskim ili socijalnim problemima. Ne
može se sporiti da su u Marksovom i Engelsovom delu
sadržane neke od osnovnih ideja i o „prirodnim ” od
nosima između žene i muškarca, podrazumevajući tu
stavljanje ljubavi u centar tih odnosa. U ovim pitanjima,
kao i u drugim konkretnim, oni su bili vrlo obazrivi u
predviđanju i izbegavali su da predlažu utopijske šeme.
Ali, istovremeno se u njihovim tekstovima nalaze izri
čite napomene i primedbe o seksualnim odnosima i lju
bavi, kako u kapitalizmu i pre njega tako i u odnosu na
projektovano socijalističko društvo i na komunizam.
Marks i Engels su, u ime jednog višeg i stvarnijeg
ljudskog koncepta o odnosima između ljudskih bića,
smatrali da se u njihovo vreme brak (i uopšte seksualni
i ljudski odnosi) podređuju vladajućim društveno-ekonomskim odnosima, a u prvom redu tipu svojine, orga
nizaciji rada i robno-novčanim odnosima. Ističući da u
ovim odnosima ekonomske i političke institucije imaju
presudniji uticaj od spontanih ljudskih osećanja, oni su
dolazili do zaključka o degradiranju, pa čak i prostituisanju ovih odnosa, posebno ljubavi, i naročito u kapi
talizmu.
Pored toga, oni su pisali u mladosti i ljubavne po
eme obojene romantičarskim zanosom. Marks je, pre
�82
Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ
braka sa Đeni, slao svojoj voljenoj knjige ljubavne
poezije, a pisao jo j docnije pasionirana ljubavna pi
sma, od 'kojih je jedno sačuvano (i danas objavljeno
na mnogim jezicim a i u nas.37) Engels je bio pun div
ljen ja za engleskog romantičnog pesnika Selija, a na
ročito za njegove ljubavne pesme. N jih ov lični život
je bio po form i različit. Marks je imao solidan brak,
ali je im ao i vanbračnog sina Frederi-ka. Engels je živeo u slobodnoj zajednici sa M eri Berns, a zaitim, po
sle njene smrti, -sa njenom sestrom. Obe su bile irske
radnice i ubeđene republikanke, dok je Marksova žena
iz imućne plem ićke porodice.
M arksov i Engelsov teorijski -stav u odnosu na lju
bav odgovara grčkoj koncepciji i praksi ljubavi. Suš
tinu te antiburžoaske koncepcije predstavlja shvatanje
0 mogućnosti potpunog i slobodnog ostvarivanja i manifestovanja ljudskog bića, uključujući i zadovoljenje
svih njegovih potreba i želja. Oni nisu zapostavljali'-'
seksualne odnose i ljubav iz ovih želja i potreba, ali su
posebno isticali drušitveno i idejno-moralno stanje
društva koje je pretpostavka da se ove potrebe osete
1 ove želje izraze. U skladu s tim, oni su se više bavili^"
pitanjem kad i pod ko jim uslovima seksualni odnosi
postaju izraz bogatstva ljudske ličnosti, a ljubav njihov
osnov i vrhovni izraz, nego u čem u će se oni sastojati i
kako i'spoljavati u jednom društvu koje će biti oslobo
đeno ekonomskih prinuda i svih oblika otuđenja ljud
skih odnosa.
Ali, Marks i Engels su istovremeno odbacivali svo
đenje ljubavi na ekonomizam i socijalnu uslovljenost,
kao što su se protivili idealizaciji i kultu žene (sa pra
tećim sentimentalnostima i -romantizmom ili izjedna,T) V. „Prilog" u ovoj knjizi, str. 245.
�ŽENSKO PITANJE
83
čavanjem seksualnih odnosa s fizičkim aktom). U Sve
to j p orodici Marks predstavlja ljubav kao bitan elemenat ispoljavanja i ostvarivanja ljudske ličnosti. Prevazilazeći sve ranije i savremene teorije o ljubavi, Marks
izražava i sledeću misao: „Ljubav je prvo iskustvo
koje omogućava čoveku da veruje o postojanju objek
tivnog sveta izvan njega.3 Moderno je i njegovo ospo
8)
ravanje tvrđenja svih onih k o ji u svojim filozofskim
ili književnim delima ispoljavaju „suvereni intelektu
alistički prezir" prema ljubavi, pošto time, piše Marks,
„odbacuju sve što živi, sve što je neposredno, celokupno čulno iskustvo, celokupno istinsko iskustvo o kome
se u početku ne zna odakle polazi i kuda vodi” 3 )
®
Marks i, posle njega, Engels su isticali da je oslo
bođenje žene proces na dva plana: oslobođenje od eko
nomske eksploatacije i otuđujućih društvenih odnosa,
s jedne, i od čulne otuđenosti, s druge strane.
Savremene sociološke ankete potvrđuju Engelsovu
opasku da je pravo stupiti u brak sa izabranom ličnoš
ću mnogo više poštovano u „potčinjenim klasama" ne
go u vladajućim klasama ko je se, i u pogledu braka
i ličnih odnosa, kreću pod teretom svojih privilegija
i materijalnih klasnih interesa. Ovu slobodu pokazuje
danas omladina u celini. Ali Engels je istovremeno sma
trao da, istorijski govoreći, m onogamija stvara nužne
uslove za oslobođenje žene; to je zasnovano na posto
jećoj buržoaskoj teoriji, po kojoj je brak iz ljubavi
istovremeno pravo muškarca i pravo žene. Pri tome
je on s pravom tvrdio da i u braku, i uopšte, prava
dva bića koja se vole su nejednaka jer su podređena
pravu svojine (ali i pravo izbora je često nejednako
pravo i monogamija ga ne men ja). To odgovara miš
�84
Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ
ljenju, koje je izrazio m ladi Manks 1840. godine, da i
posesivna ljubav, iako proizilazi iz društva privatne
svojine, stvara istovrem eno neravnopravnost i nove od
nose potčinjenosti (čija žrtva nije uvek žena): posesiv
na ljubav izražava želju da se ama za partnera ne ljud
ska ličnost, već robinja, odnosno rob.
U svakom slučaju, marksistička teorija ne definiše
ljubav kao javni, već kao privatni domen. „Kom uni
zam će — ističe Marks — preobraziti odnose među po
lovim a u strogo privatnu stvar koja se tiče samo lica
koja uspostavljaju taj odnos i u koji društvo neće imati
nikakvu priliku da se upliće".4 N igde u svetu (ni u raz
«)
vijen ijem socijalizm u) ovaj zahtev nije ostvaren, pa ni
prihvaćen.
Suprotno izvesnim površnim shvatanjima, i isto
takvim „zvaničnim " tumačenjima, koja su naklonjena
da Marksova i Engelsova shvatanja o ljubavi pokrivaju
se često licem em im plaštom „asketizm a" i društvene
„zaštite", odnosno ograničenja, Marks i Engels su isti
cali nužnost, mogućnost i društvenu potrebu da se sve
osobine, osobenosti i vrednosti žene, kao ljudskog bi
ća, ostvare u punoj slobodi izbora i potrebi ljudske
ličnosti da bude svoja u svome.
U sveobuhvatnom i -sintetičkom korpusu marksi
zma teorija o ovoj strani ženskog pitanja je najmanje
završena i zatvorena. Ona je omogućila da se marksis
tička studija o ženi, a naročito o seksualnim odnosima
i ljubavi, upotpuni i dovede do m odernog oblika, pri
hvata j ući niz novih saznanja i ideja klasičnih i savremenih društvenih nauka, od sociologije i antropolitije
do psihologije d seksologije. Uvodeći ono što Marks na
ziva „privatni domen ljudskih odnosa u strukturi dru*•) Ekonomsko-filozofski rukopisi. Rani radovi, „Naprijed” , Zagreb,
1961, str. 245.
�ŽENSKO PITANJE
85
štva", savremena kritična („neinstitucionalizovana")
marksistička teorija o društvu i čoveku vraća ljubav
u osnovni odnos čoveka prema drugom i društvenih
odnosa uopšte. U postavke Marksa, Engelsa i docnijih
marksista da nema prave ljubavi bez revolucije (soci
jalističke) i revolucionarnih preobražaja kojima se konstituiše novo društvo slobodnih individualnosti, poste
peno se unosi novo shvatanje po kome je ljubav isto
vremeno revolucionarna snaga po sebi i znak i svojstvo
pravog revolucionara.4 To je ljubav koja nije ni inte
1)
lektualistički romantizam, ni fizički erotizam, koja je
osećanje i odnos što sve to prevazilazi i, crpeći svoju
snagu u seksualnom odnosu, istovremeno ga bogati i
sublimiše. Ova sublimišuća strana ljubavi men ja „ani
malne" i „ljudske sastojke" ličnosti: prvi postaju hu
mani (i time slobodni), tražeći ravnopravnost i sreću
„drugog” , a drugi je spašavaju grubog karaktera obič
ne igre i samoobmanjujuće varke. U skladu s tim nije
strano marksizmu tvrđenje američke revolucionarke i
feministkinje Eme Goldman da je jednakost žene i mu
škarca „pitanje socijalne pravde i lojalnosti", a da je
„osnovno i vitalno pravo žene da voli i da bude
voljena” .^)
Ovako definisana i shvaćena ljubav je istovremeno
snaga pokreta društva prema promenama i osnov sve
više ljudskih, i to istinskih ljudskih odnosa, oslobo
đenih animalnih rezidiuma i socijalnog formalizma.
Ljubav koju žena sve do danas daje i prima je obezličena ljubav. Svesne, borbene i prave žene traže da se
takva ljubav mora osvojiti svim oblicima revolucije,
a da je svaki od tih oblika defigurisan ako nije vođen
nužnošću da se prava ljubav ostvari, da pravo i ljubav
4 ) Ovu misao Je izričito formullsao i značajni francuski pisac Slendai,
1
inače u životu veliki ljubavnik.
4 E. Goldman, Anarchisam and other Essays. N. Y.. 1910. str. 223.
I)
�86
Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ
postanu suština odnosa između ljudskih bića. Ona je
ujedno i osnovni akt ženske emancipacije. Oslobođena
žena, sposobna da daje i prim a lju b a v ,, ostaje nova re
p
volucionarna sila.
U ovakvim uslovima ljubav nije samo akt i osećanje, već ljudski odnos k o ji detetu, preko majke, ot
kriva prvu sliku društvenosti, a docnije, zrelom čoveku, složenost i višedimenzionalnost društvene stvar
nosti. Ona je društvena revolucionarna energija bez
koje se ne m ože bitno m enjati stvari i stvarati novi
život i čovek.
Takva ljubav, potvrđena u društvu, je prva stva
ralačka snaga čoveka. Ona stvara društvo, a naročito
njegovu osnovnu, a teorijski slabo shvaćenu i osvetIjenu stvarnost, par, jedinstvo dvoje njih ko je vezuje
i čije jedinstvo ostvaruje ljubav.
P a r (couple) je stvarnost koju nisu zapazili samo
romantičari, klasični filo zofi i sociolozi pre Marksa.
A li m arksistički koncept ljubavi konstituiše novi po
jam para. Par je stvaralačka snaga istorije. Par se
stvara u istoriji, u obliku k o ji je društveno determioisan. A li par koji je lišen istinskog odnosa ljubavi iz
među dvoje koji se udružuju bez sjedinjavanja nije
stvarnost, već je apstrakcija (kao i mnoge stvarnosti
u društvu nejednakih klasa i robne proizvodnje).
Ispunjen ljubavlju (i potvrđujući je), par je nova
društvena i ljudska stvarnost; on je graditelj ljudskih
zajednica i njihovih pramena. To čini da je ljubav ne
samo nužni uslov prave revolucionarnosti već i istin
skog društvenog stvaranja i društvenih promena.
N a ovoj osnovi položaj i uloga žene u društvenim
stvaranjima i promenama, u tkanju društvenosti, prevazilazi porodicu, brak i slične odnose i postaje stva
ralačka snaga društva i istorije kao celine. Stvoren od
�ŽENSKO PITANJE
87
prirode, .kao jedinstvo dvoje njih koje vezuje ljubav,
par baca nove zrake na celo društvo, ali još nigde nije
postao svoj, nova stvarnost. On još nije ona stvaralačka
snaga društva koje sve više traži nove i pasionirane
snage za izvlačenje iz savremene nemoći i blokiranosti.
To idejno i društveno, kulturno i moralno osiroma
šenje podržavaju države i robno-novčano pravo, pre
tvarajući odnos ostvarenja i stvaranja čoveka u regulisani režim, u instituciju.
13.
Marks i Engels su ostavili značajne teorijske
poglede o oslobođenju žene kao ljudskog bića i o posledici tog oslobođenja za komunizam. Oni su, kao i
Lenjin i docniji marksisti, doprineli da se ne samo
priroda eksploatacije i potčinjenosti žena u toku istorije bolje i potpunije otkrije već i da se upozna sama
priroda i osobenost žene i kao individue, i u odnosu
na muškarca. N e može se osporaviti da ova teorija ne
zauzima centralno mesto u delu ovih mislilaca i revo
lucionara, ali problemi žene nisu zapostavljeni u mark
sizmu i njegova preovlađujuća ideja o oslobođenju rad
ničke klase isključile i taj koncept u proces oslobo
đenja žena. Marks i Engels nisu dali odgovore
na sva pitanja koja se postavljaju u ovoj oblasti
istraživanja društvene prakse i ljudskih odnosa, niti
su mogli da formulišu pitanja i odgovore koji se da
nas postavljaju i traže.
Međutim kapitalna pitanja, koja podrazumeva stu
dija o ženi, ne mogu se ni danas shvatiti i rešavati
mimo misli i otkrića Marksa, Engelsa i Lenjinaj Stoga
se to može učiniti pod ovim uslovima: a) da se na
pusti verbalni komentar tekstova; b) da se pravi raz
lika između izvornih misli i docnijih tumačenja, od
nosno da se napusti svaki dogmatski pristup tekstovi
ma o ženi; c) da se proširi marksistička teorija, kako
�88
Dr JOVAN ĐORĐEVIČ
na osnovu novih istraživanja i teorijskih zaključaka
tako i na osnovu iskustva i prakse oslobođenih žena i
pokreta za njihovo oslobođenje.
Sve je to utoliko neophodni je, ukoliko ostaju (od
nosno nastaju) izvesna kapitalna pitanja koja traže
naučne marksističke odgovore č iji značaj prevazilazi
teorije o ženi. Ali, ova teorija ih postavlja i ona su,
uglavnom, sledeća:
1) Da li samo ukidanje privatne svojine dovodi do
bitnih preobražaja u organizaciji proizvodnje i time
do prom ene u položaju i životu žena?
2) Budući da je potčinjenost i porobljavanje žene
prethodilo kapitalizmu, da li se može očekivati (nada
ti) da će revolucionarni preobražaj ekonomskih odno
sa društva u socijalizm u om ogućiti novu ulogu ženi?
3) Da li je nužno, sa gledišta interesa revolucije i
oslobođenja žene, da se žene organizuju u funkciji
sopstvenog iskustva u revolucionarnoj borbi protiv ka
pitalizm a i birokratskog etatizma?
4) Kakav oblik evolutivne revolucionarne organi
zacije žena m ože (ili bi trebalo) da ima i kakvo mesto
u opštoj strategiji revolucionarnih klasa i kad je ta
strategija efikasna?
5) Do 'kojeg stepena iskreni revolucionari mogu
biti, ili jesu, branioci jednakosti muškaraca i žene u
društvu, politioi, kulturi i porodici?
6) Da li je jedinstvo ideja i čina u odnosu na žene
neophodan uslov svojstva marksiste i revolucionara?
7) Da li biti revolucionar čini muškarca umornim
od falokratizm a i jedne vrste potcenjivanja žene; ako
ne, zašto?4 )
3
« ) Drastični primar za ocenu ovog može pružiti odgovor Majkla
Karmaskla, poznatog lidera jedne od radikalnih struja crnačkog pokreta u
SAD, na pitanje žena kakav je njihov položaj u borbi za „omu vlast" (black
power): „Položaj žena je ja znam samo jedan; ležeči",
�2ENSK0 PITANJE
89
8)
Da li se na ženi može prim eniti koncept klase
u marksističkom značenju, imajući u vidu Engelsovo
poređenje žene s proleterom, a muškarca s buržujem?
Odgovori na ova pitanja se mogu danas skicirati
na osnovu iskustva socijalističkih zem alja i savremenog revolucionarnog ženskog pokreta, kao i položaja
izvesnih pojedinaca u okviru revolucionarne organiza
cije i socijalističke prakse.
Ako marksizam ne sadrži „gotove" odgovore na
ova pitanja, osnovne Marksove, Engelsove i Lenjinove
misli su nezamenljivi prilog savremenoj teoriji o po
ložaju žene i njenom oslobođenju i m erilo za ocenu
stanja ne samo u kapitalizmu već i u socijalizmu. To
se u određenom stepenu odnosi i na samoupravne ide
je, ukoliko je samoupravljanje otelo tvoren je i razvitak
marksizma.
Marks i Engels, a posle njih d Lenjin, su isticali
da će žene učestvovati, kao i muškarci, u borbi za pre
obražaj društva, iako njihov položaj u društvu nije
jednak muškarcima. Oni su, teoretski i lično prihvatili
učešće žena u revolucionarnom delu i akciji na osnovu
potpune jednakosti. Marks je bio branilac ženske -sek
cije u Intemaciona-li i naglasio je izričitu ulogu žena za
vreme Pariške -komune, oduševljavajući se njihovim
heroizmom. On je brižno podsticao i pratio intelektu
alni razvitak svojih kćeri i njihovo angažovanje u soci
jalističkom pokretu. Engels je hvalio revolucionarni/
duh svojih žena (Meri i Lizi) i nije se kolebao da se I
„uči u njihovoj školi". Lenjin je cenio žensku posto-1
janost i mudrost Krupskaje i podržavao emancipator- j
ske ideje i stavove A. M. Kolontaj.
-=A/J
Ali, u unutrašnjoj strukturi revolucionarne organi
zacije, pre i posle Oktobra, žene su trpele ili podno
sile (nekad i bez negodovanja) isti položaj koji su imale
�90
Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ
i u prošlosti. M nogi revolucionari su se pokazali, posta
ju ći socijalisti (a ne uvek samozvani), nesposobnim da
se oslobode nataloženog ,/kompleksa superiornosti" u
odnosu na žene.
Sva ova saznanja i ove dileme nisu nepoznate u re
volucionarnom radničkom pokretu i one dobijaju sta
r i i novi značaj u svim istorijskim situacijama i uvek
kad se na opštem planu postavljaju stalno aktuelni
problem i
jednakosti i oslobođenja žene. Tako je i
danas.
V
1.
„Prem a m aterijalističkoj koncepciji — piše En
gels — odlučujući faktor istorije je, u krajnjoj ana
lizi, proizvodnja i reprodukcija neposredno nužnog".4
4)
Razvijajući ovu misao, Engels tvrdi da je u proučava
nju društvenih institucija potrebno uzimati u obzir dva
vida stvarnosti: proizvodnju sredstava za život i pro
izvodnju samih ljudskih bića, odnosno održavanje
vrste.
Zasnivajući svoja dalja istraživanja na ovoj teori
ji, Engels prelazi na sistematsko istraživanje porekla
porodice i privatne svojine i države; u tom cilju on
ispituje stupnjeve u razvitku društva koji odgovaraju
različitim načinima produkcije i reprodukcije. On ve
zuje promene u obliku porodice sa promenama u svo
jin i sredstava za proizvodnju i otkriva odnos između
svojine sredstava za proizvodnju i položaja žene u od
nosu na muškarca. On sa novim argumentima potvrđu
je ranije ostvarena otkrića prema kojim a je ljudsko
društvo u određenim fazama svog razvitka živelo u
m atrijarhatu, u kome je žena imala preovlađujuću ulo
gu i vladajući položaj koje nikada docnije nije povrau) Les principes đu communisme i u Antidiringu.
�2ENSK0 PITANJE
91
tila. Naprotiv, iklasna društva, koja su uslovila sistem
dominacije zasnovan na eksploataciji društvenih gru
pa lišenih svojine sredstava za proizvodnju, uglavnom
su učrv9tila i zaoštrila položaj žene kao novog „rob a ”
ili „porobljenog radnika — proletera".
Istorijski značaj Engelsovog priloga m aterijalistič
koj teoriji o ženi leži u tome što on, u svojim istraži
vanjima o poreklu i razvitku porodice (i uopšte o od
nosu između muškarca i žene), postepeno zamenjuje
teorijsku refleksiju i ideološku dedukciju novim istra
živačkim metodima koji obnavljaju značaj analize stvar
nog i sinteze pojedinih zaključaka zasnovanih na utvr
đenoj em piriji i time prim enjuje način m išljenja koji
se u stvaranju teorijskih sinteza ne udaljuje od in
dukcije.
Na osnovu istih metoda stvoreno je poznato delo
američkog etnologa i antropologa Luisa Morgana, koje
je pod naslovom Arhaično društvo (Ancien Society) ob
javljeno 1877. godine i koje ima podnaslov „Veliko
ispitivanje procesa ljudskog progresa od divljaštva,
preko varvarstva do civilizacije” . U ovom radu, koji
znači početak moderne m aterijalističke naučne antro
pologije, Morgan je, na osnovu empiričkog proučava
nja američkih Indijanaca ocrtao uzlaznu liniju antro
pološke evolucije čoveka.
Engels se posebno interesovao za ovu vrstu istra
živanja, pošto -su on i Marks uvek tražili istorijske po
datke i naučne dokaze za potvrdu ili kritiku njihove
hipoteze o međusobnim odnosima između lj-udskih bi
ća i prirode u toku istorijske ere, pa, prema tome, i u
njenim počecima, što znači i pre nje.
Posle Morgana, antropološke studije su proširile,
nijansirale i donekle ispravile činjenice a, naročito,
zaključke do kojih je došao američki antropolog. Na
�92
Dr JOVAN ĐORĐEVTC
osnovu toga su pojedini antropolozi (i „protomarksisti” ) utvrdili da je Engelsova teorija zasnovana na ne
dovoljnom činjeničnom tkivu i da nema opravdanja
njegov pokušaj da se ocena arhaičnog društva izvodi
na osnovu inače nedovoljnog poznavanja postojećih
prim itivnih zajed n ica.«
Prelazeći na bitni doprinos Engelsove teorije, da
nas se m ože utvrditi, bez preterivanja i političkih ob
zira, da je on dao, istina na osnovu antropoloških i
istorijskih podataka i činjenica svog vremena, sintezu
od interesa za otkrivanje položaja i uloge žene u istoriji, kao i za mogućnost njenog oslobođenja u društva
koje će biti u stanju da, snagom svoje strukture, voljom
i svešću svojih sve slobodnijih „udruženih učesnika” ,
vraća sve oblike čovekovog otuđenja, a time i otuđenosti
žene od ljudskog statusa i ljudske prirode.
Savremene studije o ženi potvrđuju Engelsovu hi
potezu i zaključke, nasuprot jednom pomodnom i pseudolevičarskom m išljenju da je antropološka osnova
(a time i teorijska zgrada) Engelsovog dela „prevaziđena” .4 ) Odbacivati Engelsovu antropologiju i zaključ
6
ke o nastanku, oblicim a i razvitku braka i porodice
kao „zastarele” je isto toliko arogantan i tendencio
zan postupak kao onaj k o ji bi osporavao Darvinovo
delo pod izgovorom da se danas više zna o istoriji i
transform aciji životinjskog carstva i vrsta u njemu. Ge
nijalnost jednog naučnog dela sastoji se u sposobnosti
njegovog tvorca da podigne na nivo teorijskih sinteza
utvrđeni em pirijski m aterijal, koji je neizbežno vre
menski i prostorno ograničen i nikad saznat do kraja
4 ) Claude Alzon La femme potiche et id femme bonoviche, ćd. „Ma‘
spero” , Cahier, libres 248.
“ ) Greer G., La femme eunuque, fir. prevod „Laffonl, Kite Millet, La
politique du mile, fr. prevod, 6d. Stock.
�2ENSK0 PITANJE
93
i definitivno. To se posebno odnosi na proučavanje
„makrosistema", koji čine ne samo društvo i priroda
već i život i čovek. Naučna vrednost ovih sinteza se
ogleda u plodnosti i efikasnosti primenjenih metoda is
traživanja, kao i onda kad hipoteze postanu elementi
jedne teorije koju potvrđuju dopunska i naknadna
otkrića, rezultati istraživanja i misli.
5Engelsova koncepcija o poreklu, suštini i obliku,
odnosno funkciji porodice, svojine i vlasti, zasniva se
na metodima koji su danas potvrđeni i prihvaćeni ne
samo u antropologiji već i svim društvenim naukama
i sadrži hipoteze koje vode otkriću novih vidova ovih
institucija, a time i postavaka ideja bez kojih se ne bi
mogla ni zamisliti jedna naučna studija o ženi. Neizbežni šematizam, koji se nalazi u svim prvim pokuša
jim a da se primene ovi postupci, ne umanjuje idejnu
ulogu i teorijsku vrednost ovako proverenih i podsticajnih koncepcija. S druge strane, iako je izvesno da
je Engels proveravao i klasifikovao originalne Marksove misli o ženi i njenom položaju i njenoj prirodi, ne
može se umanjiti kapitalni značaj Engelsovih postavki
i zaključaka kojima se ne samo zasniva savremena stu
dija o ženi već i proširuje opšta marksistička teorija
o društvu i revoluciji. To se posebno odnosi na istica
nje pojma i društveno-političkog značaja reprodukci
je, bez čega s-tudija o ženi (ali i o porodici, društvu,
socijalizmu i komunizmu) ne prelazi granice šematskog, jednostranog ekonomizma.
2.
Tradicionalna i nekritična društvena nauka je
zapostavljala probleme međusobnih odnosa između
različitih oblika produkcije i reprodukcije, i to danas
nastavljaju pojedini, čak i ozbiljni antropolozi, ne sa
mo u zapadnim zemljama. S obzirom na to što sva ta
shvatanja ne zapažaju posledice koje iz reprodukcije
�94
Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ
i produkcije proizilaze za položaj žene i transformacije
m akroorganizacije društva i mikroorganizam a u nje
mu, tradicionalističke, i u osnovi nemarksističke, an
tropološke i društvene teorije nisu u stanju da pruže
naučnu osnovu studiji o ženi. Mnogi marksisti koji se
bave ovim pitanjim a društva, ili problem im a porodice,
braka i žene, nisu dovoljno shvatili i usvajali Engelsov
istraživački m etod i aparat m išljenja, je r su zaposta
vili uticaj reprodukcije kao konstitutivni elemenat
m aterijalnog sveta i determ inativni istorijski faktor.
Tek u poslednje vrem e proučavanje položaja deteta u
porodici je dalo povoda da se stvara marksistička psi
hologija sposobna da objasni prvo buđenje individual
ne svesti o društvu i porodici. U tom pogledu posebni
teorijski značaj imaju: a) istraživanja i svatanja koja
ne polaze od pojam nog razlikovanja i odvajanja izme
đu proizvodnog rada i reproduktivne aktivnosti rađa
nja i porodice; b) savlađivanje poznate naklonosti mno
gih marksista da preuveličavaju značaj radnih odnosa
i da zapostavljaju odnose u porodici. Još uvek se u
društvenim anketama i teorijam a o društvu zastupa
m išljenje da se radnička svest jedino razvija u kon
taktu sa proizvodnjom , „radom "; zaboravlja se da sva
ki čovek, a tim e i radni, proizilazi iz jedne određene
porodice. Ćovek dobiva predstave o svetu ne samo iz
ideologije i uticaj a makrostrukture i vladaj ućih poli
tičkih i moralnih ideja već i u porodici i na osnovu
odnosa k o ji postoje u njoj. On se najčešće izražava, a
najveći broj to čini stalno, jezikom k o ji je naučio u
porodici i ocenjuje ljude i odnose očima koje su mu
otvorene, u odnosu na i preko ljudskih bića u okviru
porodice.
Rezultati proučavanja društvenih odnosa u poro
dici imaju odlučujući značaj za stvaranje ne samo jed
�2ENSK0 PITANJE
95
ne teorije o ženskom pitanju i oslobođenju žena već i
nove naučne teorije o društvu. Znatan broj pitanja ko
je su pokrenuli Marks i Engels u Nem ačkoj id eologiji
i Engels u Poreklu. porodice, privatne svojine i države
ostalo je bez odgovora u naučnim radovima marksista.
Ona danas traže nekad novo formulisanje i savremenije odgovore, zasnovane na saznanju i iskustvu koja
su tokom X X veka akumulirana u novim društvenim
naukama, od dečje i socijalne psihologije, seksologije,
semiologije i kritičke antropologije do sociologije i politikologije. Savremena marksistička studija o ženi se
stvara i razvija ako sadrži nova rešenja za otvorena
pitanja i ako ne prihvata dogmatske odgovore na os
novu stavova i pitanja izraženih u samim klasičnim
marksističkim radovima. Citati, inače vrednih misli,
i ponavljanje starih pitanja bez odgovora ne predstav
lja nikakav doprinos uspostavljanju i razvijanju jedne
marksističke studije o ženi. Suprotno tome, pojedine
nedavno objavljene studije o ženi, koje proizilaze iz
revolucionarnog ženskog pokreta pretežno inspirisanog
marksizmom, pokazuju svest i kritičnost u pogledu
nužnosti obnove pojedinih pitanja i ideja koje je postmarksistička teorija zapostavila. To je ujedno potvrda
vitalnosti marksizma i njegove sposobnosti da se obnav
lja, ispravlja i prevazilazi.
3.
Marks (mnogo manje) i Engels (sistematski i
metodski) su postavljali problem žene u okviru prou
čavanja i isticanja značaja porodice. To nije bilo ni slu
čajno, ni neopravdano. U vreme kad oni stvaraju svo
je teorije, a to je viktorijanski period u Engleskoj i
vreme društveno-političke krize u Francuskoj, dešavaju
se dramatične promene u odnosu među polovima, u
odnosima između roditelja i dece i uopšte u oblasti
ličnih i „rodbinskih” odnosa među ljudima. To je, u
�96
Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ
fazama prvobitne akumulacije, proizveo kapitalizam;
ali njegovim društveno-političkim interesima nije od
govaralo da se porodica raspada. Otuda pojava idealizovanja buržoaske porodice. On sredine X I X veka po
rodica se proglašava za „poslednje uporište” ljudskih
osobina koje se više nisu m ogle naći i izraziti u jav
nom životu kapitalističkog sveta. „Toplota ognjišta” i
„m ir koliba” su izazvali sećanje na mirnoću prirode
i na ljudska osećanja iz vremena pre kapitalizma.
Porodica se veliča kao sredina u k o joj se čovek
vraća svojoj pravoj prirodi, ostavljajući pred kućnim
pragom maske koje nosi u javnom životu i oruđa ko
jim a se služi na radu. U n joj je čovek odbranjen od
razaračkih posledica životne borbe i takmičenja, neosetljivositi, zavisnosti i pritiska svih vrsta od države
i „javn og m njenja” do „drugog” .47)
U ovakvoj porodici žena dobija i nove funkcije.
Ona nije samo prim orana da stalno fizički i duhovno
živi „između četiri zida” već ima i „svetu dužnost” da
podržava muškarca i podiže decu. Ona nema prava
na svoj život; nije pozvana da ima inicijative i slobodu
odlučivanja. Ona treba da se u celini usredsredi da
obezbedi m ir i prijatnost, socijalnu sigurnost i moral
nu podršku muškarcu (mužu, ocu) koji je istrošen i
ogrubeo u teškom radu za interese porodice i žene;
muškarac ima dužnost da ženu odstrani od svakog
kontakta sa tim „neum oljivim i grubim životom .”
Ova i ovakva porodica ne osporava postojeći pore
dak konkurencije i sebičnosti, nego ga, u stvari, podr
žava. Priprem ajući čoveka (muža) da se otporniji vra
ti u život takvog društva, žena je ta koja čeliči čoveka
< ) Poznati mađarsko-sovjetski ekonomist Varga pripisuje iste osobine
7
i vrednosti porodici i savremenom socijalističkom (uglavnom sovjetskom)
društvu (u radu nazvanom Testamenat, stoga što je objavljen posle auto
rove smrti).
�2ENSKO PITANJE
97
da se održi u jednom neihumanom društvu koje ne
stavlja pod pitanje. Ona je to primorana da čini po
cenu podređivanja novoj nehumanosti koja guši njen
lični život. Ovaj njen položaj je i posebno ponižavajući
jer ga veličaju pesnici (Raskin) i ovekovečuju slikari i fo
tografi (prikazujući „srećnu" porodicu oko „nasrneja
ne" žene sumornog lica).
U ovakvom shvatanju buržoaske porodice izraženi
su interesi vladajućih grupa da se istovremeno održi i
prikrije kapitalistički način proizvodnje i života sa nje
govim slobodnim tržištem i socijalnim darvinizmom, ali
i strah radnika da ne gube posao usled konkurencije
ženskog jeftin ijeg rada.
Marks i Engels su ismeja-vali ovakvu koncepciju
porodice (K om u nistički manifest i Sveta porodica), a
Engels je uspeo da relativizuje i vremenski ograniči u
okviru svog koncepta o menjanju oblika porodice i
braka u funkciji materijalnog razvitka i klasne struk
ture u društvu. Oni su u tipu buržoaske porodice i nje
ne društvene funkcije dobili nove dokaze za svoju
opštu tezu da se društvene promene u oblasti proiz
vodnje neposredno odražavaju na porodicu.
Za razliku od buržoaske ideologije i radikalnog fe
minizma X IX veka, Marks i Engels nisu ni idealizovali,
ni osporavali porodicu. Docnija marksistička misao se
deli u dva pravca; s jedne strane, idealizovanju poro
dice suprotstavlja njenu opštu i uslovljenu kritiku,
i u obliku buržoaske porodice, i njenu negaciju; s dru
ge strane, uz osude porodice ističe se koncept slobodne
i ljudske zajednice čoveka i žene koji se vole i u tom
odnosu preuzimaju slobodno i po svojim željama funk
ciju reprodukcije čoveka. Ova dva pravca došla su po
sebno do izražaja u periodima krize buržoaske porodi
ce i celog buržoaskog sistema vrednosti, ili u periodima
�98
Dr JOVAN ĐORĐEVIC
priprem e socijalističke revolucije i u prvim fazama
posle njene političke pobede. U odnosu na ovu drugu
situaciju, karaktristične su slobodne i sveže diskusije
i iskustva o pitanjim a seksualnih sloboda i „slobodne
lju bavi” i u Sovjetskom savezu u prvoj deceniji posle
oktobarske revolucije.
Sliku ovih (karakterističnih strujanja i priloga
m arksističkoj teo riji o ženi i njenim ljudskim, soci
jalnim i prirodnim pravim a sadrže radovi radikalne
boljševičke fem inistkinje Aleksandre Kolontaj,4 ) Ra
8
dovi K olontajeve više se odlikuju smelošću da se ras
pravlja o nekim u to vrame, taou-pitanjima o ljubavi,
odnosu žene i muškarca i „n o v o j” porodici, nego po
novini rešenja i svežini ideja i analiza.
4.1 N orm ativni koncept i politička teorija u savre-’
m enim socijalističkim zem ljam a pre se oslanjaju na
poglede, tradicije i navike porodice iz perioda pre soci
ja lističke revolucije, odnosno pre uvođenja socijalistič
kih institucija u te zem lje. Porodica se ne idealizuje, ali
se i ne traže takvi oblici k o ji bi odgovarali emancipa
c iji ljudske ličnosti, a posebno žene. Nem a još uvek
ozbiljnih radova k o ji bi nastavili, ili bar potvrđivali,
id eje Marksa— Engelsa i drugih istaknutih marksista
(Lenjina i B eb ela jjN e m a ni kritike buržoaske porodice,
ni ispitivanja uzajamnog odnosa između zadržane, u
osnovi, stare porodice i novih oblika i funkcija pro
dukcije i reprodukcije koji odgovaraju socijalističkim
produkcionim, društvenim i m oralnim odnosima. Poro
dica se kao takva, tj. kao institucija u kojoj se manifestuju patrijarhalnost i emancipovanost, čak i „m oder
nizam ” , podržava i „potvrđ u je” (u pravno-političkim do**) Slobodna ljubav; Borba tena radnica za njihova prava; Porodica
i komunistička drtava; Radnička opozicija; Autobiografija seksualno oslo
bođenog radnika — sve ove knjige, pored ruskog, objavljene su na en
gleskom, a pojedine i na drugim jezicima sveta.
�2ENSK0 PITANJE
99
kumentima). Ona se ujedno menja, a delimično i raskida
— u praksi.
U ovakvoj situaciji Engelsovo tvrđenje „da su od
samog početka dva pola stavljena u pogrešan položaj” ,
nije u novom društvu našla svoj demanti ni u misli,
ni u praksi. Industrijalizacija, napuštanje poljopri
vrede i prvi efekti više ili manje sram ežljive „sek
sualne revolucije” su izmenili ekonomske osnove
porodice i njenu tradicionalnu strukturu. U nizu
Slučajeva lični odnosi u braku i izvan braka su
promenjeni (i čak izokrenuti), a u isto vrem e u „makrodruštvu” su društveni odnosi, moralne norme i lju dv
ska ponašanja ostali više-manje isti. Pored ustavnog i
pravnog proglašavanja principa o zaštiti porodice, polo
žaj žene i majke još nije bitno izmenjen. N ije bitno
postignuto da žena koja radi, tačnije koja je „u radnom
odnosu” , održi svoju samostalnost i slobodu u ličnim
odnosima, a da žena koja ostaje u domaćinstvu, tu
stvarno radi, stekne jedno svoje novo ljudsko dostojan
stvo i društveno uvaža van j e j
1 Istovremeno se javljaju i situacije da žena-radnica
sačuva, odnosno dobije radno mesto, a da je muž ba
čen u nezaposlenost, kao i to da jedan broj muškara
ca, naročito mlađih muževa, preuzima na sebe kućne i
domaće poslove, „funkcije” koje ne vrši sa oduševlje
njem d retko efikasno i korisno.1 Engels je smatrao da
| ova „izmesaa. uloga” između bračnih partnera „degradira
porodicu” (muškarca),4 ) dok pojedini savremeni so
®
ciolozi tvrde da je jača i da to ima uticaj a na izmenjeni
položaj žene.5 )
0
f
U svakom slučaju, sve ove promene ukazuju na to
da je u socijalističkom svetu i nova porodica u
1 ) Engels, Poloiaj radničke klase u Engleskoj.
1
**) Firestone Q., La Dialectique du Sexs, (francuski prevod) ćd. Stock.
�100
Dr JOVAN ĐORĐEVIČ
nastajanju, ali da još n ije ni osmišljena, ni uobli
čena.} Pored toga, u socijalističkom
društvu se
uspostavlja jedna stara protivrečnost na koju je
ukazao Marks u Kapitalu, smatrajući je elementom
raspada porodice u kapitalizmu. U svim savremenim
društvima, osim u najm anje m aterijalno i ekonomski
razvijenim i u seljačkoj privredi, porodica je prestala da
bude jedinica proizvodnje i postala je isključivo jedini
ca potrošnje.
U potrošačkim odnosima svuda, i u porodici, preovlađuje fetišizam robe i novca, a ne potrebe ostvarivanja
ličnosti i humanizovanja sredine. Žena najviše topi pod
pritiskom potrošačkih odnosa d psihologije; utoliko pre
ili više ukoliko u „m akrodruštvu" ona nije isključena iz
robne cirkulacije (ne samo kupovina žene i „m iraz" već i
takmičenje, novac i „v e ze "). Potrošački odnosi podstiču razlike, deobu, akvizitivnost i posesivnost učesnika,
naročito onog ko ne unosi sredstva i novac; oni se šire i
nadimaju pod uticajem kako neiživljenosti i malogra
đanskog m entaliteta znaitnog broja žena tako i naklono
sti žene za luksuzom i trošenjem radi trošenja. Oni su
suprotni solidarnosti i jedinstvu grupe, ljubavi mediu
njim a i autonomiji a dostojanstvu ličnosti. Izolovana
potrošačka porodica rađa male pseudozadovoljne ćelije,
„atom e" k o ji razbijaju šire društvene veze. U takvoj
sredini ponovo se rađa privatna svojina i naklonost pre
ma njoj, iz čega se i dalje šire odnosi konkurencije,
„vikendicizm a", prestiža, divljeg individualizma i go
spodarenja.
Protivrečnosti između proizvodnje i porodice kao
potrošačke jedinice, u savremenom društvu industrijali
zacije, naučne i tehničke revolucije, ne može se rešavati
vraćanjem istorije unazad, tj. „obnovom " naturalnokućne proizvodnje. Teorijski, ovo rešenje se m ože postavi
�ŽENSKO PITANJE
101
ti samo na planu isticanja značaja funkcije reprodukcije
i uspostavljanja i širenja kulture i kulturne revolucije.
Promena odnosa između socijalizma i kulture, a time i
porodice i kulture, je krupno pitanje uloge, smisla i „ja
čanja” (humanizovanja) porodice u savremenim uslovima. Ona je još uvek bitno potrošač kulture, a ne i njen
proizvođač.
Proizvodnja nije samo akt stvaranja metarijalne
vrednosti kao robe već i stvaranja čoveka i društva
(ljudskih odnosa). Čovek se ne stvara biološkim ak
tom — rođenjem, već kroz odnose i svoj rast (živo t)
individua postaje čovekom. To se isto tako odnosi i na
ženu: ona se, rađajući se kao određeni pol, stvara ženom
u praksi odnosa sa muškarcem kao i sa drugima, u po
rodici i u širim društvenim sredinama.
Porodica koja proizvodi čoveka i reprodukuje vr
stu istovremeno ostvaruje ekonomsku, socijalnu, kul
turnu i političku misiju. Ona tu „m isiju” ne može izvr
šiti ako nije jedinica proizvodnje i stvaranja. Ona ne
može biti proizvodna jedinica ako nije kulturna jed ini
ca i jedinica kulture, a to se ne stvara krvnim vezama,
već zajedničkim radom u akcijama svih njenih članova,
a posebno žene; promenom njenog kvaliteta i oblika.
5.
Kulturna porodica, u uslovima socijalizma, je ona
zajednica u kojoj individua stalno men ja odnos između,
kako to naziva M arks,,,animalni i humani sastav ljudske
ličnosti” u korist drugog. Individua se tada podiže do
svesti o „porodičnim” odnosima kao ljudskim i pri
prema se za njihovo stalno oplemenjivanje i men janje
pod uticajem i radi ostvarivanja novog socijalističkog
društva. Nema kulturne porodice ako td nije društvo
u celini, tj. ako nije spremno i sposobno da potiskuje
animalnosti i razvija humanost, tačnije, ako ostaje u
�102
Dr JOVAN ĐORĐEVIČ
praksi i po konceptu nekulturno i čak antikultumo.
T e društvene prom ene pretežno može obezbediti kultur
na porodica. Kulturna ne sam o po manirkna i ponaša
nju, po oplem enjivanju nasleđenih ili .urođenih grubosti
(što je prvi uslov i m era), već i p o priprem i i vaspitanju
čoveka da bude čovek u punom smislu, tj. aktivno i
stvaralačko biće k o je je sposobno da voli, da se udru
žuje, da se bori za novi život i za bolje i svesnije „ja ".
Kulturna porodica je već po tome jedinica kulture,
ali ona je to u punom smislu ako u svojim okvirim a ne
stvara, prisvaja, čuva i potvrđuje nove kulturne vred
nosti k o je niču iz tla socijalističkog društva, bez kojih
ono ne m ože preseći pupčanu vrpcu sa starim društvom
i starom porodicom . 1Jedna od još uvek nedovoljno
shvaćenih i nedefinisanah vrednosti jeste žena; žena u
svim njenim funkcijama, od radnika, nosioca prokreac ije do m ajke i domaćice, d o ljubavnice, druga, prijate
lja i vaspitača. Takvu ženu, oslobođenu činjenice i kom
pleksa represije, osećanja „ikrivice" i potiskivanih nago
na i želje, takvu slobodnu i stalno oslobodilačku kon
kretnu ličnost traži radnički pokret i socijalističko druš
tvo! Ona je konstitutivni elemenat kulture i porodice kao
fabrike kulture. Takva ličnost n ije ujedno proizvod ili
privezak nekakvog „drugog” , pa ni oca i muža (muš
karca).! Ona je sopstvena ličnost koja se sama stvara u
kulturnim sredinama i u kulturnoj praksi.I Ona nije ču
var nikakvog, pa ni ,/kućnog m ira", je r ona m ora im ati
u sebi stalnu uznemirenost da učestvuje u sopstvenoj i
opštoj kulturi zajednice. Sa ovim u vezi, koncept kul
turne revolucije prelazi sa čisto političkog plana, na ko
m e se danas shvaita i delim ično ostvaruje, na društveni
i ljudski plan. Oslobođenje žene i kulturna porodica su
snage i m erila kulturne revolucije u njenom novom,
istorijskom i ljudskom značenju.
�2ENSK0 PITANJE
103
6.
Marksistička misao i socijalistički koncept uopšte
izvršili su u ćelom svetu najsnažniji uticaj na postav
ljanje problematike o ženi i o njenom oslobođenju. To
je posebno tačno u odnosu na one zem lje u kojima se
gradi socijalističko društvo. N e može se tw d iti da se u
svim socijalističkim zem ljam a na isti način postavljaju
i sa istim uspehom rešavaju sva pitanja od interesa za
položaj i ulogu žena. N e postoji među njima istovetnost
ni u teoriji i programima, ni u zakonodavstvu d praksi.
To se ne može ni očekivati, jer socijalizam nije uniform
ni i spolja dirigovani proces, iako je u osnovi jedinstven,
naročito kad je vođen i inspirisan marksističkim pro
jektom društvenih, kulturnih i moralnih preobražaja.
Unitarizam vodi u uniformnost, a pluralizam prati i
snaži jedinstvo.
Ali, uprkos tome, postoje izvesne zajedničke orijen
tacije, oblici i tekovine u pogledu rešavanja situacije
žena, i to pretežno ekonomskih, socijalnih, kulturnih i
pravnih vidova te situacije. Žena nije jednostavno preneta iz kapitalizma u socijalizam i tu ostala nepromenjena (što ne znači da je postala potupno nova). To ujedno
ističe neopravdanost izvesnih gledišta, koja izražavaju
pojedini radikalni d „krajnje levičarski" pisci u razvije
nim zapadnim zemljama, da socijalizam u praksi nije
ništa učinio za promenu položaja žene i da između ka
pitalističkog d socijalističkog društva nema bitnije raz
like u njenom podređenom i neravnopravnom položaju
u odnosu na muškarce.5 ).
1
Ova bi kvaziprogresivistička arogancija bila zamenjena prikrivenom i neskrivenom intelektualnom arogantnošću kad ba se tvrdilo da je socijalizam, čak i u
zemljama u kojima duže traje, uspeo da postavi i reši
“ ) V. Miiljenje S. Bovuar, str. 248, ove knjige.
�104
Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ
sva pitanja i složenost kompleksa oslobođenja žena iz
nejednakog, neravnopravnog i potčinjenog položaja u
kome su se vekovim a nalazile, još pre kapitalizma, a
nalaze se i danas kad se ovaj prevazilazi.
Već je istaknuto da društvena nauka, i kad je zas
novana na m arksističkom načinu mišljenja, nije proiz
vela ni u jednoj socijalističkoj zem lji (n i izvan njih )
dela ili ozb iljn ije studije o ženi i o ženskom pitanju
uopšte. Istovrem eno, nema bitne razlike između posto
jećih socijalističkih zem alja u pogledu obezbeđenja že
nama mesta u javnom životu i organizaciji društva ko
je im pripada po njihovom broju, radu i značaju u pro
izvodnji i drugim sferama društvene aktivnosti.
M isli Marksa, Engelsa i Lenjina o ženskom pitanju
često se tumače pragmatistički, pa i arbitrarno. I Im a
sklonosti u svim socijalističkim zem ljam a da se pređe
preko istorijskih uzroka i činjenice podređenosti žena,
a tim e i preko još uvek postojeće društvene, političke
i kulturne supremacije muškarca. Pri tome se svuda
podržava i utopistička ideja o tome, da je socijalistička
revolucija otvorila sve šanse i za promenu starog načina
života žena i da je žensko pitanje u osnova rešeno, od
nosno skoro da se automatski rešava sa održavanjem
i razvitkom socijalističkog poretka. Ali to ne smanjuje
pozitivni odnos oslobođenja žene i socijalizma.
Sve ovo ne može da ospori ni činjenice da je soci
jalizam u praksi, a naročito u sferi zakonodavstva i pra
va, neopozivo i definitivno postavio i obezbedio niz ne
samo prava već i uslova da žena (posebno kao građanin)
uživa jednakost u odnosu na muške građane i da vraća
njeno otuđeno ljudsko dostojanstvo i slobodu akcije.
Zabrana svake diskriminacije, na osnovu pola, u
uživanju političkih i građanskih prava je jedan od os
novnih principa pravnog poretka i pravne prakse u so-
�2ENSK0 PITANJE
105
cijalističkim zemljama. Ali, to ne znači da je većina
žena, na osnovu ovih prava, došla u situaciju da ravno
pravno odlučuje o svim pitanjima od kojih zavisi real
nost tih prava i da je obezbeđena da ta prava ne budu
ograničavana d oduzimana pod uticajem ineroije, zaosta
losti i, još uvek prisutnog, ne toliko „mahističkog" ko
liko primitivno-birokratskog ponašanja i mentaliteta (bi
rokratizam je i antifeministički koncept i praksa).
'
U socijalističkim zemljama postoje i ostvaruju se
neka specifična „prava" ili „privilegije" žena, kao što su
slobodni izbor žene da rodi ili prekine trudnoću, upo
treba kontraceptivnih sredstava, mogućnost sporazum
nog razvoda braka, a ta se prava ostvaruju i u slučaju
psihičkog i moralnog terora od strane muškarca. Zako
nodavstvo socijalističkih zemalja poznaje postojanje od
govarajućih „prava — privilegija" u korist (buduće) m aj
ke (pre rođenja deteta i posle rođenja). Porodično pra
vo sadrži niz humanitarnih odredaba u korist zaštite
majke i deteta, za čije usvajanje se još uvek bore žene
u drugim krajevima sveta, uključujući i one koje su na
višem stupnju m aterijalnog i ekonomskog razvitka®2)
Pravo ne može potpuno d u svemu da oslobodi že
nu i reši sva njena vitalna pitanja, ali ono je značajno
sredstvo u tom procesu. Socijalističko pravo je bilo i
ostalo podrška u osvajanju prava žena u svetu.
7.
U skoro svim socijalističkim zemljama postoji
više ili manje razvijena i osposobljena mreža institucija
za čuvanje dece zaposlenih roditelja, za vaspitanje i za
bavljanje dece pre polaska u redovnu osnovnu školu,
servisi za pomoć domaćinstvima i slične institucije o
kojima su pisali Engels, Lenjin i Bebel. Ali, problemi
M Komunistička partija Francuske Je (krajem 1974. godine) podnela
)
Parlamentu nekoliko predloga zakona u kojima se preuzima skala socijalnih
w
prava žene u socijalističkim zemljama. („La France Nouvelle” ,
br. 1556. od 26. maja 1975. godine).
�106
Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ
društvenog položaja i uloge žene koja ostaje u domaćin
stvu i uopšte tekućeg domaćinstva koje čine zaposleni
bračni drugovi ostaju otvoreni, mada se oni ne mogu
rešavati samim shvatanjem i prihvatanjem ideje o oslo
bođenju žene.
I Iako, po pravilu, žena uglavnom nije neposredna
žrtva religioznih i zastarelih društvenih ograničenja i za
brana, u braku, porodici i izvan njih, i uopšte u odnosi
ma sa muškarcima i „drugim ", ona nije svuda i uvek u
mogućnosti da se isključi iz robne cirkulacije i iz mo
gućnosti ugnjetavanja i ponižavanja. Ona je nekad u
neravnopravnom položaju u pogledu stdcanja dohotka za
isti rad kao i muškarac, i n joj stvarno nisu dostupna sva
mesta i funkcije u ekonomskoj, prosvetnoj, kulturnoj
i političkoj organizaciji društva. Još uvek im a funkcija
na k o je po „nepisanim zakonima", žena ne može da
utiče, rezervisana su za pojedince muškog pola. Da bi
se spustila zavesa na ovakvo stanje, k o je je za socijali
zam i za većinu žena i za manjinu muškaraca neprih
vatljivo, prim enjuje se često praksa „žene-alibija", tj. na
visoke i uticajne javne položaje i funkcije (aid ne sve)
upućuju se pojedine žene da bi se time pokazalo da je
odnos društva prema ženi u skladu sa socijalističkim
načelima o otklanjanju diksrim inacije među ljudskim
ličnostima na osnovu rase, pola i ispovesti. Neke žene
se i zadovoljavaju da iz tog izvedu zaključke: „N iko vi
še ne može da nam osporava sposobnost i za tako zna
čajne društvene funkcije".
8.
Za marksizam i socijalizam, i njihov odnos pre-i
ma ženi, od posebnog je začaja danas odgovarati na pi
tanje zašto se domaće dužnosti (poslovi oko održavanja
i uređenja domaćinstva) još uvek shvataju kao neinte
resantni i čak ponižavajući. Prvo, sam naziv za ove po
slove, odnosno za ovu ulogu žene, je neosnovan i pogre
�2ENSK0 PITANJE
107
šan; to je pre izraz jedne gospodske ideologije nego p o j
movne preciznosti. Drugo, pojm ovno ovi poslovi pret
postavljaju ili prave rascep između tehničke i socijalne
podele rada. Treće, suštinu ovih dužnosti i poslova žene
čini rad kao društveni odnos: odnos tela i uma žene
prema drugim (mužu, deci, porodici i društvu). To nije
odnos prema stvari, k o ji inače proizilazi iz reči „domaći
i kućni poslovi” .
Prema tome, odgovori na postavljeno pitanje koji
se svode na ideologizam i subjektivizam, tj. na ocenu in
teresa koji pojedina grupa pripisuje kvalitetu i značaju
određenog rada ili poslova, istovremeno su uobičajeni u
nekritičnoj misli i, kao takvi, pogrešni i društvenoštetni,
naročito u socijalizmu. Tvrditi da su domaći poslovi
suštinski „neinteresantni i zaglupljujući” , to je elitis
tička misao koja se suprotstavlja marksističkoj politič
koj ekonomiji i iskustvu. Niko ne može tvrditi da ima
rada koji se vrši u vidu posla, a da nije često neintere
santan i subalteran. Isto tako je neosnovana i pogrešna
koncepcija po kojoj su domaći poslovi isključivo repetitivni, a drugi (u fabrici, institutu ili birou) stvaralački.
Nema rada koji bi bio isključivo i „čisto” stvaralački.
Takav rad ne postoji, čak i kad je u pitanju naučno ot
kriće i visoki teorijski rad. Stvaralaštvo je u kvalitetu i
rezultatu, a ne u obliku i u društvenom statusu rada.
U stvari, u domaćinstvu nisu potcenjeni poslovi že
ne kao takvi i njihovo vrednovanje prema interesu je
ne samo subjektivističko već se suprotstavlja društvenoj
korisnosti tih radova kao objektivnoj kategoriji. Potcenjivanje domaćih i kućnih poslova žene, to je izraz i
posledica potcenjivanja i vekovnog devalviranja rada že
ne uopšte. Odgovor na pitanje o karakteru toga rada mo
ra poći od ocene: za koga žene rade i u kakvim produikcionim i društvenim odnosima, kao i na kojoj m aterijal
�108
Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ
no-tehničkoj bazi društva. One rade prvenstveno za
druge (iako „s v o je ") u hijerarhijskom društvu.
Ovaj odgovor predstavlja sastavni deo problema
društvenog rada i situacije u k o jo j je žena ugnjetavana
i vezuje se za oslobođenje žena kao oblik i elemenat
socijalnih i kulturnih preobražaja na putu u društvo bez
oskudice, nejednakosti i m istifikacije.
T o sve pokazuje bespredmetnost m išljenja da je
potčinjeni položaj žena vezan za karakter njihovih po
slova6 ili da se taj položaj (u m isli ili u budućem dru
3)
štvu) prevazilazi isticanjem veličine ženine funkcije da
proizvodi život.6 N a istom planu se ima ocenjivati i da
4)
nas često ponavljano m išljenje m nogih borbenih žena,
naklonjenih istoricizm u i „staroj slavi", da su one u po
četku istorije vršile opštekorisne poslove, i to ne samo
u oblasti proizvodnje (poljoprivreda) i kulture (uređi
vanje kuće i priprem a za brak). Ovaj raniji društveno
koristan položaj danas bi bio opravdanje i osnova, za
jednu nužnu inverziju društvenih situacija, koja bi naro
čito sutra bila opravdana i moguća. Na osnovu toga one
imaju pravo da u društvenoj hijerarhiji preuzmu najvi
ša mesta, isključivo ili eventualno pored pojedinih mu
škaraca.66)
Oduzimanje ili smanjivanje vrednosti domaćih i kućevnih poslova žene nije tehničko, već socijalno-politdčko
i idejno pitanje. Ovo degradiranje je izraz i posledica
inferiornog položaja žene u društvu, a time i potcenjivanja njenog rada uopšte. Odjeci tog potcenjivanja prate
celokupnu istoriju borbe žena za ravnopravnost, odnos
no za jednaka ekonomska, socijalna i kulturna prava.
Tako su žene tek od poslednjih decenija posle drugog
“ ) S. D. Bovuar. Le Deuxiime sex, „SeuU", Paris, 1955.
M A. Leclerc, Parole du Femme, „Seuil” , Paris, 1955.
)
u ) G. Davis. The first sex. N. Y. 1967.
�2ENSK0 PITANJE
109
svetskog rata izjednačene u pravu na „istu platu za isti
rad". One su, iako je skoro univerzalno naglašen prin
cip prava žene da pod istim uslovima zauzme iste polo
žaje i funkcije u društvu, još uvek udaljene od niza „po
sebno odgovornih" i navodno „kreativnih funkcija” . Pra
vo na školovanje samo u razvijenijim zemljama stavlja
u isti položaj žensku i mušku decu.
Kao što je devalvacija domaćih i kućnih poslova
posledica postojećeg obezvrednjivanja ženinog rada uop
šte, tako je i ocena vrednosti ovog rada posledica nje
nog društvenog i političkog položaja.
Polazeći od ovih saznanja, žena se >ne može isklju
čiti iz jednakih, društvenih i političkih prava na os
novu karaktera i tobože manjih vrednosti domaćih i
kućnih poslova. |Ti su poslovi, u stvari, samo spoljni i
tehnički izraz jednog proizvodnog i društveno korisnog
rada koji se ni suštinski, ni po obliku ne razlikuje od
sličnog rada, odnosno sličnih poslova koji se obavljaju
van domaćinstva i od strane muških radnika. I
„Domaćica" ima mesto u društvenoj podeli rada.
Njen položaj ne proizilazi iz tehničkog značenja nje
nih poslova; on je pre posledica položaja žene u
društvu. Ne postoje prirodne vrednosti: sve su vredno
sti stvorene i ostvarene u društvu i za društvo. To se
odnosi i na društvenu vrednost rada žene u kući i do
maćinstvu i van tog kruga.
/Izvođenje i podržavanje nižeg i potčinjenog položa
ja žene iz tehničkog vida njenog rada u kući, iziraz je
tradicionalističke, pretežno muške, ideologije. Ono je
protivno nauci, a u prvom redu, marksističkoj politič
koj ekonomiji. N ije u skladu sa socijalizmom i samoup
ravnim društvom zasnivanje položaja i uloge žene i og
raničavanje izvesnih njenih političkih prava na osnovu
ovakve nesocijalističke ocene i nenaučnog koncepta
�110
Dr JOVAN ĐORĐEVIC
njenoga rada. Opšti položaj žene u društvu — to je uz
rok ocene niže vrednosti njenog rada i razlikovanja iz
među „ženskih" i ,muških" poslova. Iz toga prodzilazi
jasan zaključak da je teorijska ocena ženskog rada ne
ophodan uslov kako za otklanjanje izvesnog manihej
skog m išljenja tako i za savlađivanje idejnih i socijalno-političkih predrasuda u svakom društvu, a posebno u
socijalističkom.1
9JU Jugoslaviji postoji jedno opšte stanje i posebni
problem i u odnosu na shvatanje rada žene u domaćin
stvu i prava ko ja iz toga treba da proisteknu. I u ovoj
zem lji, kao i u svim drugim socijalističkim, -nije izmenjena konstatacija Engelsa, Lenjina, Bebela i drugih
marksističkih mislilaca da je zaposlena žena podvrgnu
ta jednoj specifičnoj eksploataciji. Ona radi dvostruko
radno vrem e i dvostruko troši svoje psihičke i fizičke
energije. Van kuće, na radnom mestu, i na isorpljujućem i neiscrpnom radu u kući i domaćinstvu.
O samom domaćinstvu postoje zaostala (ne sa
m o muška) shvatanja da je to „prirodna" i skoro
fatalna dužnost žene da ga drži i održava i da
je to
skoro privatan, društveno-ravnodušan i ne
interesantan rad. Žena koja isključivo radi u do
maćinstvu nema status radnog čoveka i naziva se
„dom aćicom " (reč koja ima pežorativan prizvuk). U
takvim uslovima znatan broj žena nosi pečat jedne n o
ve krivice: krivice da n ije uopšte, ili dovoljno, društvenokorisna.| Nerazvijena i zapuštena psihologija i u soci
jalističkim zem ljam a nije posvetila pažnju problemu na
metnutih i osećanih „krivica " žene, koje imaju različito
poreklo (od biološkog do socijalnog).
Kom pleks krivice proizvodi nove i dovodi do
stalnih frustacija kod mnogih žena i predstavlja
sm etnje za seksualno, psihičko i socijalno oslo
�2ENSK0 PITANJE
111
bođenje žena. Osobenost ličnosti žene ogleda se
u specifičnosti i kompleksnosti njenog otuđenja i
procesa vraćanja tog otuđenja. To je navelo pojedine
žene-pisce i psihoanalitičare da bez rezignacije, ali sa
osećanjem zebnje i bola, govore da žena prenosi „kolek
tivno zlo” u društvo.
N ije u skladu sa marksističkim shvatanjima i teo
rijom Marksa i Engelsa o funkciji produkcije i repro
dukcije, kao jedinstvenom procesu stvaranja društvene
reprodukcije, iz koncepta društvene podele rada, dru
štvene i radno-ekonomske organizacije, isključiti doma
ćinstvo i porodicu. U socijalističkom društvu to nisu
samo potrošačke već i proizvođačke i vaspitno-kulturne jedinice. U nekim zapadnim zem ljam a (Engleska,
Švedska itd.) rad žene u domaćinstvu se smatra kao os
novna i skoro najznačajnija „nacionalna industrija” .
Samo krajnje formalističko i ekonomističko m išlje
nje dovodi do oduzimanja karaktera rada ženi koja
svoj rad unosi u domaćinstvo i u upravljanje njime. Ona
se isključuje iz tzv. „radnog odnosa", koji se identifikuje sa radom u privrednim i drugim radnim organizaci
jama. Ovde se ujedno podržava i odvajanje radnih
odnosa i reprodukcionih odnosa; odvajanje i protivstavljanje koje su s pravom kritikovali Marks i EngeisJ Po
lazeći od istovetnog društvenog značaja obe sfere ovih
odnosa, u nekim zemljama napredni krugovi (ne samo
socijalisti) dosledno predlažu da ženi koja ostaje na
radu u domaćinstvu pripada određeni dohodak Oplata),
uključujući i „starosnu” penziju i druge oblike socijal
nog osiguranja, i to iz društvenih sredstava.
Ako je ovo tačno, a tačno je utoliko više što su i
sami „domaći poslovi” proizvodan rad, postavlja se pi
tanje opravdanosti isključenja ove grupe stvarnih pro
izvođača i radnih ljudi iz koncepta samoupravnog, iz-
�112
Dr JOVAN ĐORĐEVIC
bomo-delegatskog sistema. Nem a nikakvog načelnog raz
loga da se kolektivu žena koje su isključivo zaposlene
u domaćinstvu i porodici ne „priznaju” i ne obezbede is
ta izbornodelegatska prava koja imaju radni ljudi za
posleni u m aterijalnoj i duhovnoj proizvodnji. Neoprav
dano je pretvoriti ovaj široki krug radnih žena u kate
goriju tzv. „građana” , odnosno lica koja nemaju aktiv
ni radni status i proizvodnu funkciju. Rad žena u doma
ćinstvu i u porodici je socijalna funkcija i specifična i
odgovorna društvena služba. T o niko u socijalizmu teo
rijsk i ne spori i nemoguće je osporavati. Žene koje su
nosioci te društvene funkcije i radnici u tim službama
im aju već i na onsovu toga isto pravo kao radni ljudi u
institucionalizovanim društvenim službama, j
Shvatanja i odgovarajuća rešenja ovih specifičnih
pitanja im aju širok politički značaj u socijalističkom sa
m oupravnom društvu: a) značajan deo danas potisnutih
energija uključilo bi se u politički život i samoupravno
odlučivanje; b ) smanjila bi se sve očiglednija pasivizacija žena u javnom i političkom životu; c ) proširila bi se
primena principa jednakosti građana pred zakonom;
d) pojam proizvođača bi se oslobodio izvesnog demodiranog ekonomizma i prisutnog voluntarizma; e) sma
n jili bi se izvori frustracije, nezadovoljstva i nepravde.
110. Kao i u svim prethodnim društveno-ekonomskim
form acijam a tako i u socijalističkom društvu postoji
odgovarajući raskorak, jaz i protivrečnost između onog
što se proklam uje i onog što se doživljava, između „norm ativnog i stvarnog” ; između govora i čina; između
form alnog i živog ustava i zakona. U socijalističkom
društvu ovo rastojanje (i često sukob) između sfere
proklamovanog i ostvarenog utoliko je veći i karakterističniji ukoliko grupe koje predstavljaju socijalističku
politiku dozvoljavaju sebi volumtarističko ponašanje, ne
�2ENSK0 PITANJE
113
maju u svom izjašnjavanju protivtežu i samokritiku, ili
se često i dobronamerno smatraju obaveznim da obeća
ni socijalistički program stave što pre i „odmah", a če
sto i u svemu, u neposrednu primenu. S druge strane,
ovi rascepi i sukobi, koji često vode u gubitak perspekti
ve i razočarenje masa i same radničke klase, imaju i du
blju društvenu uslovljenost. U većini zemalja socijali
zam je počeo da se ostvaruje ne samo bez sopstvene ma
terijalne, političke i kulturne osnove, već na tlu jednog
nerazvijenog, istorijski zaostalog društva, u kome su
preovlađivali ne samo siromaštvo već i oskudice, lišavanja, predrasude i neotpornosti svih vrsta. ,
Na ovoj opštoj sociološkoj osnovi ravnopravnost i
druga proklamovana prava u korist žena nalaze različita
ograničenja ili se prazne, pretvarajući se u formalnu simulakriju. Svuda i u samom savremenom socijalizmu.
I Žena se oseća nezadovoljnom, jer je stvarno podre
đena na radu, iscrpljena u trivijalnim domaćim i kuć
nim poslovima i obeshrabrena netolerantnom i sve više
neopravdanom praksom hijerarhije i lažnog muškog eli
tizma, za koji je sve više uverena da je izmišljen i na
metnut. Ona nema vremena i snage, a nekad ni
volje i uslova, da se bori za ostvarenje prava koja joj
inače pripadaju. Ali, to ne znači da ne postoje mnoga
prava koja su joj obezbeđena: ona se neposredno ostva
ruju ili ih je danas žena u socijalističkim zemljama već
ostvarila. Ona čine nova neotuđiva ljudska prava*. Soci
jalizam je lična, politička, socijalno-ekonomska i uopšte
građanska prava definitivno podigao na rang ustavnog
principa i opštih ljudskih prava; vršio je (i danas vrši)
pritisak da se ona univerzalizuju unošenjem u međuna
rodne deklaracije i konvencije kao i u nacionalna zako
nodavstva.
�114
D JOVAN ĐORĐEVIć
ar
f Pored toga, u svim socijalističkim zem ljam a po
stoje m nogobrojne i raznovrsne objektivne i subjek
tivne situacije i okolnosti usled kojih su praksa jedna
kosti žene i muškarca i ritam ostvarivanja prava u korist
žena danas blokirani i, u najboljem slučaju, odloženi za
„p o vo ljn ije " vrem e i uslove. Iako su objektivno vrata
svih škola i celog sistema obrazovanja otvorena za omla
dinu, bez obzira na razliku u polu, i mada ima čitavih
škola i fakulteta čija je redovna studentska populacija
ženskog pola, za sve žene ne postoji ista mogućnost, ista
šansa u oblasti školovanja i obrazovanja. U ovom pogle
du ograničenje vrši broj i sastav porodice, njen socijal
ni položaj i finansijska moć. N a ovoj osnovi, koja više
nije klasna u klasičnom smislu, ali koja je još uvek di
ferencirana prema društvenim slojevim a u političko-kultum oj sredini ili, čak, prema snalažljivosti, ženska deca
i žena uopšte spadaju u red drugorazrednih kandidata
za školovanje i obrazovanje. To se posebno odnosi na
seoske i radničke porodice ko je su ne samo žrtve jed
nog specifičnog „buržoasko-selekcionog" obrazovnog me
hanizma već su još uvek prinuđene da, pred nužnošću
izbora usled ograničenih mogućnosti i drugih interesa
porodice, određuju za školovanje čak i „obučavanje" pr
venstveno mušku decu, ostavljajući devojke „kod kuće"
ili „za udaju", koja je često više ili manje problema
tična. |
U svim društvenim sistemima siromaštvo i oskudi
ca, uz društvenu diferencijaciju, neizbežno stvaraju ne
jednakosti među građanima, a te nejednakosti u zaosta
lom društvu najviše pogađaju žene. Pored potlačenih
klasa, žene su uopšte (ne samo kao pripadnik tih klasa)
najviše pogođene oskudicom i hijerarhijom u društvu.
Otuda su one posebno osetljive za napredak, opšte bla
gostanje i jednakost ( i pored njihove izražene želje za
�2ENSK0 PITANJE
115
bogatstvom, modom i isticanjem u odnosu na „drugu",
što je druga strana ove osnovne osetljivosti).
Na sve ove razlike između muškarca i žene, i na ne
sumnjivu podeljenost između njih (u svim oblastima
društvenog života), utiču ukorenjene navike i tradicije;
„aveti prošlosti” i stare generacije, koje još traju i žilavo
se nameću i održavaju tradicionalne skale vrednosti; ali,
to su i navike žena na poslušnost i žrtvovanje u korist
drugoga, najčešće brata i'li uopšte muškarca. Ne samo
starije, već i mlađe žene podržavaju i brane ovaj paseistički i pasivni mentalitet i ovu psihologiju trpljenja,
malog otpora i odricanja od borbe pred fatalnošću
„sudbine” .
Pod uticajem ovih stvarnih stanja i elemenata, koji
čine svakodnevni život i koji je, u krajnjoj liniji, merilo svih realnih situacija i ponašanja ljudi, žena je u
socijalističkom društvu neposredno i posredno, na otvo
reni ili prikriveni, na grub ili „fin i” način, ne samo u
položaju nejednakosti već i podređenosti i poniženosti,
i to u svim dosadašnjim fazama razvitka socijalizma u
svetu. Najduže shvatana kao mitsko biće, ona danas
ima najviše razloga da održava sve pokrete i doktrine
koje demistifikuju društvene odnose i predstave ljudi.
Osnovni nosilac reprodukcije i kreator kulture, žena
je u znatnoj meri gurnuta u „zadnje dvorište” politike i
kulture. Ona to zna i sve je svesnija da je takvo stanje
nametnuto (a ne „prirodno” ) i da ono ne može dugo
trajati (u socijalizmu).
11.
Iako je socijalizam osvojio niz tradicionalnih
oaza nepismenosti i apolitičnosti, ženski deo stanovništ
va predstavlja još uvek veći procenat u skladu nepisme
nosti i apolitičnosti. Iako su usled vekovne potčinjenosti
i po mentalitetu radoznale i otvorene, žene su najmanje
aktivne i najslabiji korisnici u društvenim i kulturnim
�116
Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ
komunikacijama. T o ih vraća na status građana drugog
reda i podržava svesne ili nesvesne tendencije društva,
odnosno njegovog muškog dela, da se ovakva situacija
održi i potvrdi. Žene im aju interes i sve izrazitiju volju
da izađu iz cirkulacije roba i da zauzmu aktivno mesto
u komunikaciji ideja i kulturnih vrednosti. To traje od
vremena buđenja njihove svesti do savremenog društva
u kome sve više im aju i u kome osećaju da su se individualizovale i da postaju snaga po sebi koja prisvaja
svest za sebe.
12.
U svakom postojećem i poznatom socijalističkom
društvu status, prava i oslobođenje žene se u praksi i u
duhovnoj sferi ostvaruju u tunKciji društvene grupe ili
društvenog sloja u kojem je ona rođena i primorana da
živi, da ostane.
Pored onog što je zajedničko za sve žene, što čini
„žensko pitanje" i što je u socijalizmu po pravilu šire
nego u prethodnim društvenim uređenjima, ne može se
osporavati činjenica da postoje i različiti „problem i
žena", tj. da sve žene nemaju isti položaj i šanse, iako
su „socijalističke žene", tj. građani socijalističke zemlje.
Prema tome, razlike u situaciji među ženama i ovde je
posledica ekonomske, socijalne i kulturne diferencija
cije koju nosi i delim ično reprodukuje socijalističko
društvo u svojoj stvarnosti nedovoljno m aterijalno, kul
turno i duhovno ujednačene i razvijene zajednice. U
ovim uslovima socijalističko društvo reprodukuje grupe
žena koje po svom položaju, interesima, ponašanju i
mentalitetu prenose ili prihvataju poznate kategorije
buržoaskog društva: žena-buržujka, malograđanka i
radnica. Ovaj specifični transfer klasne i grupne struk
ture iz stare u novu društvenu form aciju nedovoljno je
proučavan, ali bez svesti o njemu nema znanja o is torij i
�2ENSK0 PITANJE
117
žene i diferenciranosti njenog položaja i njene svestra
nosti.
Mada su pojedine, u socijalističkim zemljama inače
retke, sociološke ankete orijentisane da u istraživanju
položaja žene potvrde ili zapostave društvenu i kultur
nu diferencijaciju, marksistički metod i marksistička
misao ističu diferencioni pristup; i stvarno stanje, i
istinu traže u konkretnoj igri između principa identifi
kacije i diferencijacije. To se posebno odnosi na mark
sističku naučnu studiju uopšte, i o ženi u socijalizmu
posebno.
Vladajuća politička misao u socijalističkim zem lja
ma načelno ne napušta marksističke (naročito Engelsove i Lenjinove) ideje o ženskom pitanju, ali ih često
u programima, a naročito u praksi, tumači više ili manje
arbitrarno i pragmatski, odnosno prema oceni odnosa
snaga, pod pritiscima „državnog razloga" i demografske
politike i tradicionalizma. Svi veliki marksistički mi
slioci su isticali višestruku eksploataciju i dominaciju
čiji je objekt žena, uključujući i dominaciju i eksploata
ciju uglavnom od strane muškarca. Mesto i značaj tzv.
„muške vlasti" u sistemu vlasti koja potčinjava ženu,
često se izostavlja iz političkih programa i mera, teorij
skih koncepata i iz ideološke i političke b o r b e . e « )
Ovo se ujedno povezuje sa izvesnim manihejskim
shvatanjima koja na apsolutan, odnosno istorijski na
čin suprotstavljaju kapitalizam i socijalizam; a kapitaliz
mu stavljaju na teret celokupno produženje varvarstva i
sve nehumanosti i nepravde koje je on povećao, ali ih
nije stvorio, jer je sve to nesumnjivo poznato u pretkapitalističkoj istoriji društva. Tako se, eksploataciji i
ugnjetavanju žene opisuje pakao u kapitalizmu, a u s o *•) Skoro svi, 1 najnoviji, programi socijalističkih (i komunističkih)
partija i ne pominju žensko pitanje.
�118
Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ
cijalizm u pripisuje kraj. Iz toga se, manihejskom logi
kom, izvlači prim am ljiv i uspavljujući zaključak, da so
cijalizam samim svojim otvaranjem i postojanjem auto
matski sadrži rešenje svih „istorijskih zagonetki", a time
i „ženske zagonetke"./Stvara se iluzija da samim uki
danjem kapitalizma nastaje društvo jednakosti, blago
stanja, pravde i dobrote. Žene su danas sve više kriti
čari ove i svake druge m itologije. Socijalistička svest
se uspavljuje ako je žene ne dele i ako u nji
hovom svakodnevnom životu ne utvrđuju da su
ga društveni odnosi bitno prom enili. T o je od po
sebnog interesa za pobedu socijalizma, je r su žene
organski borci za socijalizam , u kome vide osnovni uslov
za svoju ljudsku emancipaciju. Žena je ne samo kultur
no već i egzistencijalno socijalistički čovek u potenciji.)
13.
Marksistička nauka pruža osnovu za određene
idejne orijentacije, je r ona, kao dijalektička i istorijska,
zasniva politiku na znanju, a znanje na konkretnoj istini.
Ta konkretna istina, u odnosu na položaj žene uopšte i
u socijalizm u posebno, data je i u samom marksizmu.
Tako je Engels pokazao i dokazao da situacija žene i pre
kapitalizma nije bila ni čovečna, ni tolerantna a da je
kapitalizam, iako je naročito pogoršao situaciju žene na
radu, istovremeno, bez prethodne namere, poboljšao izvesne okolnosti u ženskoj situaciji i doprineo naročito
seksualnom oslobođenju ž e n e . ” )
Uporedo s tim, jedna vrsta uvrijerizma, kojim je,
s vremena na vreme, prošarana vladajuća ideologija u
pojedinim socijalističkim zemljama, dovodi do preuveli
čavanja situacije radnika u „radnom odnosu" i u pri
vredi, što ima za posledicu neuvažavanje još teže i nezahvalnije situacije u kojoj se nalazi žena koja radi
n) Engels, Poreklo
„Kultura", 1964, str. 70.
porodice,
privatne
svojine
i
driave,
Beograd,
�119
2ENSK0 PITANJE
i žena uopšte. Ovu protivrečnost između ideološkog sta
va i stvarnog stanja istakli su mnogi marksistički istra
živači, a naročito Lafarg.5
8)
I Obično se ističe da je prostitucija najstariji za
nat žene. Ali, mnogo stariji i dugotrajniji zanat muškar
ca jeste politika. Politika je istovremeno uslovila i odr
žala stanje u kome se žena nalazi i ona je, istovremeno,
ograničenje i sredstvo u borbi za oslobođenje od takvog
stanja i uopšte za emancipaciju žene. j
2ena je skoro u ćelom svetu, a na prvom mestu u
socijalizmu (i zahvaljujući njemu), osvojila pravo da od
predmeta postane subjekt politike. Ali, ona u punom
smislu nije osvojila politiku, je r nigde još politika nije,
suprotno onom što je Dekart tvrdio za razum, postala
„jednaka stvar svih” . Pored toga žena se još uvek drži
u ćelom svetu izvan centara u kojim a se planira poli
tika i donose kapitalne odluke od značaja za upravlja
nje poslovima od zajedničkog interesa za građane i na
rode. Politička strategija je van uticaja žena, je r je i van
uticaja ljudi, masa. Oslobođenje rada i samoupravlja
nje su istorijska alternativa u vekovnoj praksi politike«
To čini samoupravni socijalizam jednim od novih uslova za oslobođenje žene.
Politika je odbijala ženu, a od nje se odbijala zbog
toga što je vekovno bila „muška profesija” za koju su
se tražile izvesne sposobnosti koje se u političkoj nauci
nazivaju makijavelizmom, a za koje je sam Makijaveli
tvrdio da predstavljaju jedino „mušku vrlinu” . U tom
smislu jezik žene nije politički i ona se još uvek usteže
da ga govori i kad ima mogućnosti da bude saslušana, i
kad to pravi društveni interesi i traže.
“ ) P.
Lafargue,
La Question
de
la femme,
id .
l'Ere
nouvelle,
�120
Dr JOVAN ĐORĐEV Ić
S obzirom na sve to, žena izbegava da drži „muške”
govore (sm atrajući ih vlasničkim i oportunističkim) i da
pravi politiku (naročito „svoju ” ). Ona tako postupa uto
liko pre uikoliko je sigurna da jo j nije lako doći do
glasova većine, u kojim a preovlađuju vladajuće ideje
vremena koje žene ocenjuju kao još uvek pretežno kon
zervativno i pod vlašću „muškarca” . Sve ovo utiče na
to da su ženski pokreti najčešće neimstitucionalizovani i
da je govor žene o politici čas emotivan, čas utopijski,
a njena politička misao nekoherentna.6 ) Opravdano je
®
kad se uzrok ovakvog odnosa između žene i politike na
lazi isključivo u opštoj represiji vo lje i interesa žene. J
Žensko pitanje u socijalizmu nije potpuno rešeno,
niti se ono može rešiti automatski i spontano. To su već
izričito istakli Engels i Bebel. Ali, zahvaljujući marksiz
mu i dosadašnjem skromnom iskustvu socijalističkih ze
malja, problem položaja, prava i oslobođenja žene je
dobio svoju svestraniju i potpuniju definiciju i nove ^
mogućnosti za realno rešavanje.
Marksizam je podigao često sentimentalne izjave i
utopijske težnje u pogledu oslobođenja žene na nivo
m oderne nauke, koja je istovremeno i sredstvo jedne
usmerene i masovne oslobodilačke akcije./Socijalizam
je, svojim idejnim projektom i praksom (bez obzira na
njen ograničen domašaj), ukazao na uslove i puteve
rešavanja ženskog pitanjal Individualistička i liberalis
tička misao gube sve više privlačnost i uticaj na shvatanje i rešavanje životnih pitanja današnjice. Jedinu alter
nativu u ovoj filozofskoj i političkoj dekadenciji pred
stavljaju marksizam i socijalizam. Marksističke ideje i
trojstvo principa socijalizacije, humanizacije i slobode
(koje sadrži socijalizam ) sastavni su deo savremene
" ) To se odnosi na istoriju (sifražetske grupe) i na dana&njicu (he
terogeni „pokreti oslobođenja žena” )-
�ŽENSKO PITANJE
121
studije o ženi i projekta promene njene stvarnosti pre
obražajem opštih društvenih odnosa koji tu stvarnost
uslovljavaju. To je uticalo na to da borba žena dobije
opšti politički (a ne samo grupni, lokalni) značaj i istorijski (a ne samo pomodni) smisao.
Praksa socijalističkog društva nije ni početak, ni
kraj u procesu oslobođenja žena, je r nije ni u procesu
vraćanja svih otuđenja ljudskoj ličnosti. Takvo vre
mensko i prostorno ograničenje bilo bi neteorijski i
antiistorijski koncept.
Ali, u toj praksi se, na otvoren način postavljaju i
postepeno rešavaju osnovni problem i otuđenja žene i
njene moguće ljudske i društvene emancipacije. Ali, ta
praksa smanjuje svoj uticaj, a njena teorija svoju efi
kasnost i moralni prestiž, ako ova ne kritikuje praksu,
i to kako onom što ona neuspešno ili ograničeno obezbeđuje tako i onom što zanemaruje i prikriva.
14.
Marksistička teorija o ženskom pitanju nije ni
potpuna, ni završena. Ona je skicirana u okviru Marksovih i Engelsovih tekstova koji sadrže opštu teoriju o
društvu i društvenim preobražajima i filo zof sko-antropološki koncept čoveka kao ljudskog bića. Sve je to pro
žeto principom humanizma, i to aktivnog i revolucionar
nog humanizma koji predviđa mogućnost uspostavljanja
društva bez otuđenja i nužnosti: društva slobodnih pro
izvođača i ljudskih bića koja ne hrle prema sticanju
trivijalnog „blagostanja", već u uslovima prevazilaženja
oskudice i nemaštine, moralne tuposti i bezizlaznosti, na
laze mogućnost slobodnog života čoveka u jednakosti,
slobodi, bratstvu i ljudskom prijateljstvu. U ovakvom
društvu, tj. u ovakvom projektu komunizma koji znači
humanizam, žena se oslobađa socijalnih i političkih
diferenciranosti, ali čuva i ostvaruje svoju specifičnost
ženskosti i ženstvenosti. Njena uloga u takvom društvu
�122
Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ
unosi dim enziju sestrinstva u odnose jednakosti i brat
stva a dim enziju zadovoljstva i ljubavi u ljudske odnose.
Teoretičari i borci za ovakvo društvo, k oji su posle
Marksa i Engelsa m islili i vodili akciju naroda i ljudi,
klasa i grupa, a naročito Lenjin i niz drugih pojedinaca
k o ji su se bavili teorijom ženskog pitanja i praksom
borbe za oslobođenje žene, uneli su u opštu teoriju o
ženskom pitanju niz novih elemenata koje je izneo raz
vitak društva na osnovi klasne borbe i borbe žena, kao
i razvitak nauke k oji je omogućio, pre svega marksizam.
K ao i marksizam u celini tako se i marksistička teorija
o ženskom pitanju razvija kako iz sebe tako i iz stalno
novih saznanja nauke i iskustva politike i prakse borbe
žena za oslobođenje. Ova teorija se ne može izjednačiti
sa politikom i kad je usmerena na stvarnu promenu
postojećeg položaja žena.
Preim ućstvo marksizma nad drugim teorijama je i
u tom e što on definiše odnos između politike i nauke,
određujući ujedno njihovu ulogu i domašaj.
Politika se uvek osporava i stoga treba da se za
sniva na neosporivoj nauci koja osvetljava njeno polje,
ne uključujući se potpuno u njega.
Tako politika može biti naučna (marksistička), a
nauka slobodna i kritika politike.
Ovo je od posebnog značaja za dalje, potpunije i
stvarnije shvatanje i rešavanje ženskog pitanja uopšte,
a posebno u socijalizmu.
�IZABRANI TEKSTOVI
MARKSA, ENGELSA, LENJINA
I DRUGIH MARKSISTA
��K . M a r k s (1818— 1883)
COVEK I Ž E N A 1
)
Neposredan, prirodan i nužan odnos čoveka prema
čoveku je odnos muškarca prema ženi. U tom p rirod
nom urođenom odnosu, odnos čoveka prema prirodi ne
posredno je njegov odnos prema čoveku, kao što je
odnos prema čoveku neposredno njegov odnos prema
prirodi, njegovo vlastito prirodno određenje. U tom od
nosu pokazuje se, dakle, na čulan način, svedeno na
očiglednu činjenicu, to koliko je ljudska suština postala
čoveku priroda ili koliko je priroda postala čovekova
ljudska suština. Iz tog odnosa može se, dakle, prosuđi
vati celokupan stupanj čovekovog obrazovanja. Iz ka
raktera tog odnosa sledi koliko je čovek postao za sebe
i koliko je sebe shvatio kao urođeno biće, kao čoveka;
odnos muškarca prema ženi je najprirodniji odnos čo
veka prema čoveku. U njemu se, dakle, pokazuje, koli
ko je prirodno odnošenje čoveka ljudsko, ili koliko je
ljudska suština njemu postala prirodnim bićem, koliko
je njegova ljudska priroda positala njemu prirodom. U
tom se odnosu takođe pokazuje koliko je čovekova po
treba postala ljudskom potrebom, koliko je on u svom
') Podnaslove dao priređivač.
�126
Dr JOVAN ĐORĐEVIC
najindividualnijem postojanju istovremeno i ljudsko
biće. (K . Marks — F. Engels: Dela, tom I I I , „Prosveta",
Beograd, 1972, str. 236).
K A P IT A L IZ A M I PORODICA
Ukoliko fabričko zakonodavstvo reguliše rad u fa
brikama, manufakturama itd., to se isprva ispoljava
samo kao m ešanje u eksploatatorska prava kapitala. Na
protiv, svako regulisanje takozvanog kućnog rada poka
zuje se odmah kao neposredno zadiranje u patria potestas (očinsku vlast), to jest, m oderno rečeno, u rodi
teljski autoritet, a to je korak od koga se bolećivi en
gleski Parlam ent dugo licem em o ustručavao. Ali snaga
činjenica nagnala je da se najzad prizna da krupna in
dustrija, razarajući ekonomsku osnovicu stare porodice
i porodični rad k o ji n joj odgovara, razara i same stare
porodične odnose. Pravo dece m oralo je biti progla
šeno. U završnom izveštaju „Childrens Em ploym ent" —
kom isije od 1866. stoji: „ Iz iskaza svih svedoka izlazi,
na žalost, da deci oba pola ni od koga ne treba toliko
zaštite koliko od njihovih roditelja". Sistem bezm em e
eksploatacije dečjeg rada uopšte, a kućnog rada po
sebno, održava se tako „što roditelji vrše nad svojim
mladim nežnim izdancima sam ovoljno i opako nasilje
bez uzde ili k o n trole... R oditelji ne smeju im ati apso
lutnu vlast da od svoje dece prave proste mašine kako
bi iz njih isterivali svake nedelje toliko i toliko najamni
n e . . . Deca i omladina imaju pravo na zaštitu zakono
davstva od zloupotrebe roditeljske vlasti koja pre vre
mena lom i njihovu telesnu snagu, a njih moralno i inte
lektualno srozava na niža bića". Međutim, nije z lo
�2ENSK0 PITANJE
127
upotreba roditeljske vlasti stvorila neposrednu i posred
nu eksploataciju nezrele radne snage od strane kapitala,
već je obrnuto, kapitalistički način eksploatacije, ukida
jući ekonomsku podlogu koja odgovara roditeljskoj vlas
ti, ovu pretvorio u zloupotrebu.
Uostalom, zar fabričko zakonodavstvo nije javno
priznanje da kapital pomoću krupne industrije eksploatiše žene i decu, da radikalno razara nekadašnju rad
ničku porodicu, što je ekonomska neizbežnost, prizna
nje da je on preobrazio roditeljsku vlast u aparat društ
venog mehanizma, namenjen da posredno ili neposred
no preda kapitalisti decu proletera, koji pod pretnjom
smrtne kazne treba da odigra svoju ulogu posrednika i
trgovca robova. Zar svi napori ovog zakonodavstva nisu
takođe usmereni na sprečavanje ispada tog porobijivačkog sistema.
No, ma kako strahovito i gnusno izgledalo rasulo
stare porodice u kapitalističkom sistemu, ipak krupna
industrija, dodeljujući izvan oblasti domaćinstva, u
društvenoorganizovanim procesima proizvodnje, odluč
nu ulogu ženama, omladini i deci oba pola, stvara novu
ekonomsku podlogu za viši oblik porodice i odnosa oba
pola. Razume se da je podjednako ludo smatrati hrišćansko-germanski oblik porodice apsolutnim, kao i smatra
ti takvim starorimski oblik, ili starogrčki, ili orijentalski,
koji, uostalom, čine jedan niz u istorijskom razvitku.
Isto je tako jasno i to da se sastavljanje kombinovanog
radnog osoblja od individua oba pola i najrazličitijeg
doba, mada se ono u svom spontanom, brutalnom ob
liku, gde radnik postoji za proces proizvodnje, a ne
proces proizvodnje za radnika, predstavlja kužnim vre
lom propadanja i ropstva, mora pod odgovarajućim od
nosima, naprotiv, preokrenuti u izvor humanog razvitka.
{Kapital, tom I, knj. I, „Kultura", Beograd, 1964).
�128
Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ
EK SPLO A TAC IJA U D A T IH ŽEN A
Gospodin E . . . , fabrikant, obavestio me je da kod
njega za mehaničkim razbojim a rade isključivo žene;
prvenstvo daje udatim ženama, naročito ako imaju po
rodicu koja od njih živi; one su m nogo pažljivije i radije
uče nego neudate, a prinuđene su da do krajnosti napregnu snagu kako bi m ogle nabaviti potrebne namirni
ce. Tako se vrline, i to one svojstvene ženskom karak
teru, izvršuju njemu na uštrb — tako se sve što je
moralno i nežno u njihovoj prirodi pretvara u sredstvo
za njihovo ropstvo i njihove patnje. (Kapital, tom I,
knj. I, prim edba 102, „K u ltura", Beograd, 1964, str. 99).
�F . E n g e ls (1820— 1895)
FURIJE I EM ANCIPACIJA ŽEN A
Furije hvata za reč buržoaziju, njene oduševljene
proroke pre ervolucije i njene zainteresovane slavopojce posle revolucije. On nemilosrdno razgolićuje ma
terijalnu i moralnu mizeriju buržoaskog sveta; on stav
lja pored nje kako blistava obećanja prosvetitelja o dru
štvu u kome će vladati samo razum, o civilizaciji koja
svima donosi sreću, o bezgraničnoj sposobnosti čovečanstva da se usavršava, tako i optimističke fraze savremenih mu buržoaskih ideologija; onda pokazuje kako
svuda najrečitijoj frazi odgovara najbednija stvarnost,
i taj bezizlazan fijasko fraze zasipa zajedljivom poru
gom. Furije nije samo kritičar; njegova uvek vedra
priroda čini ga satiričarom, i to jednim od najvećih sati
ričara svih vremena. Spekulantske podvale koje su cvetale posle propasti revolucije, a isto tako i onaj sitničarski duh koji je zavladao u tadašnjoj francuskoj trgo
vini, opisuje on koliko majstorski toliko i zabavno. Još
je majstorski ja njegova kritika buržoaskog oblika polnih odnosa i položaja žene u bužoaskom društvu. On
prvi kaže da je u jednom društvu stepen ženske emanci
pacije prirodna mera opšte emancipacije (Antidiring,
„Kultura” , Beograd, 1953, srtr. 308).
�130
Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ
PR E LA Z M A TR IJA R H A T A U PA TR IJAR H AT
U periodu varvarstva na nižem stupnju ljudska rad
na snaga još ne daje nikakav višak, vredan pažnje, iz
nad troškova svog izdržavanja. Stanje se izmenilo sa
uvođenjem gajenja stoke, obrađivanjem metala, tkanja
i, najzad, zem ljoradnje. Kao što su supruge, do kojih je
pre bilo tako lako doći, dobile sad prometnu vrednost i
bile kupovane, tako se dogodilo i s radnom snagom, na
ročito od kad su stada konačno prešla u porodičnu svo
jinu. Porodica se n ije tako brzo množila kao stoka. Bilo
je potrebno više lju di za nadzor nad njom ; u tu svrhu
mogao se upotrebiti u ratu zarobljeni neprijatelj, koji
se, osim toga, mogao rasplođavati isto tako dobro kao
i stoka.
Čim su takva bogatstva jednom prešla u privatnu
svojinu porodica i tamo brzo rasla, ona su zadala snažan
udarac društvu k o je se osnivalo na sindijazmičkom bra
ku i m atrijarhalnom gensu. Sindijazm ički brak je uneo
nov elemenat u porodicu. On je stavio pored rođene
m ajke utvrđenog rođenog oca, koji je još uz to verovatno bio bolje utvrđen nego li mnogi „očevi" danas. Po
tadašnjoj podeli rada u porodici, mužu je padalo u deo
pribavljanje hrane i potrebnih oruđa za rad, pa prema
tom e njemu je pripadala i svojina nad poslednjima; u
slučaju razvoda, on ih je uzimao sa sobom, kao što je
žena zadržavala svoje kućno oruđe i posuđe. Po običaju
ondašnjeg društva, dakle, muž je takođe bio sopstvenik
novog izvora hrane, stoke, a docnije i novog oruđa za
rad, robova. Ali, po običaju istog društva, njega nisu
mogla naslediti njegova deca, je r u pogledu nasleđivanja situacija je bila ovakva.
Po matrijarhatu, dakle, dok god se poreklo računalo
samo po ženskoj lozi i po prvobitnom običaju nasleđi-
�ŽENSKO PITANJE
131
vanja u gensu, gentilni srodnici su u početku nasleđivali
svog umrlog gentilnog druga. Im anje je m oralo ostati u
gensu. S obzirom na beznačajnost predmeta, ono je
u praksi verovatno oduvek prelazilo na najbliže gentilne srodnike, dakle na krvne srodnike s majčine strane.
Deca umrlog muškarca, međutim, nisu pripadala njego
vom gensu, već gensu svoje majke; ona su nasleđivala
majku, u početku sa ostalim majčinim krvnim srod
nicima, docnije, možda, na prvom mestu; ali svoga oca
nisu mogli nasleđivati, je r nisu pripadala njegovom
gensu, a njegovo imanje je moralo ostati u gensu. Dakle,
prilikom smrti sopstvenika stada, stada bi prelazila
najpre na njegovu braću i sestre i na decu njegovih se
stara, ili na potomke sestara njegove majke. Ali nje
gova rođena deca bila su isključena iz nasledstva.
Daikle, ukoliko su bogatstva rasla, ona su, s jedne
strane, davala muškarcu važniji položaj u porodici nego
li ženi, a, s druge strane, podsticala su da se taj poja
čani položaj iskoristi tako što će se tradicionalni red
nasleđa izmeniti u korist dece. Ali, to nije bilo moguće
dok god je važilo poreklo po matrijarhatu. Trebalo je
dakle njega ukinuti, i ono je ukinuto. To nije ni bilo
tako teško kao što nam danas izgleda. Jer ova revolucija
— jedna od najradikalnijih koju su ljudi doživeli — nije
pogodila nijednog od živih članova gensa. Svi njegovi
pripadnici mogli su i dalje ostati ono što su i pre bili.
Dovoljno je bilo jednostavno rešenje da će ubuduće po
tomci muških članova ostati u gensu, a da će potomci
ženskih članova biti isključeni prelaskom u gens svoga
oca. Time su bili ukinuti poreklo po ženskoj lozi i matrijarhalno nasledno pravo, a ustanovljeni muška loza po
rekla i patrijarhalno nasledno pravo. Mi ništa ne znamo
o tome na koji je način i u koje vreme izvršena ova re
volucija među kulturnim narodima. Ona pada sasvim u
�132
Dr JOVAN ĐORĐEVIC
preistorijsko doba. A li da je ona izvršena, dokazano je
više nego što je nužno, naročito onim obilnim tragovima
m atrijarhata koje je sakupio Bahofen; kako se ono lako
izvodi vidim o na prim eru čitavog niza indijanskih ple
mena, gde je tek nedavno izvedena, i još se izvodi, delim ično pod uticajem porasta bogastva i izmenjenog na
čina života (preseljenja iz šume u prerije), a delimično
usled m oralnog uticaja civilizacije i misionara. Od osam
plemena oko Misurija, šest im aju mušku lozu porekla i
naslednog reda, a dva još žensku. Među plemenima
Soni, M i jam i i Delavar ukorenio se običaj da se deci
daje jedno od gentilnih imena očeva gensa da bi prešli
u njega kako bi m ogli da naslede oca. „Kazuistika, uro
đena čoveku, da m enja stvari menjajući im imena! I da
pronađe način da u okviru tradicija skrši tradiciju kad
je neki neposredni interes dao dovoljno podstreka!
(Marks). Tim e je nastala nepopravljiva zbrka koja se
m ogla otkloniti, a delim ično se i otklanja, samo prelazom na patrijarhat. „T o je, izgleda, uopšte najprirodniji
prelaz" (Marks). O tom e šta nam mogu kazati stručnjaci
uporednog prava u pogledu načina kako se ovaj prelaz
odigrao među kulturnim narodima Staroga sveta — na
ravno skoro same hipoteze — up. M. Kovalevski, Tableau
des orig in et de re v olu tio n de la fam ille et de la propriete, Stockholm, 1890.
Ukidanje m atrijarhata bilo je svetskoistorijski poZ ženskog pola. Muškarac je prigrabio krmu i u kući,
na je bila lišena svog dostojanstva, podjarm ljena, pre
tvorena u robinju njegove pohote i prosto oruđe za ra
đanje dece. Ovaj poniženi položaj žena, koji se naročito
otvoreno pokazuje među Grcima herojskog doba i još
više klasičnog doba, postepeno je ulepšavan i licem em o
prikrivan, a mestimično ispoljavan u blažem obliku, ali
nikako nije uklonjen. (P oreklo porodice, privatne svo-
�133
2ENSK0 PITANJE
fine i države, sveska 4, „Popularna politička biblioteka",
Novi Sad, 1974, str. 42).
PO R EK LO MONOGAMIJE
Kao što smo pokazali, ona se razvija iz sindijazmičke porodice u prelazno doba između srednjeg i višeg
stupnja varvarstva; njena krajnja pobeda je jedno od
obeležja početka civilizacije. Ona se zasniva na vlada
vini muškarca, sa izričitim ciljem rađanja dece s neospo
rivim očinstvom, a to se očinstvo zahteva, jer ta deca,
kao rođeni naslednici, imaju da naslede jednog dana
očevo imanje. Monogamska porodica razlikuje se od
sindijazmičke mnogo većom čvrstinom bračne veze, koja
se sada više ne može raskidati po vo lji obe strane. Sada
po pravilu može samo još muž da je raskine i da otera
svoju ženu. Pravo na bračno neverstvo dopušteno mu
je i sada, još na osnovu običaja (Code Napoleon izričito
daje to pravo mužu dok god ne dovede suložnicu u brač
ni dom), te se ono, sa sve većim društvenim razvojem,
sve više praktikuje; ako se žena seti stare polne prakse
i poželi da je obnovi, kažnjava se strože nego ikad ranije.
Taj novi oblik porodice nalazimo u svoj njegovoj
surovosti kod Grka . . .
Grčka žena herojskog doba je, doduše, poštovanija
nego žena u periodu civilizacije, ali ona je na kraju kra
jeva ipak za muža samo mati njegove bračne dece — naslednika, njegova vrhovna upraviteljica kuće i starešina
robinja, koje on može po vo lji učiniti svojim konkubinama, što on i čini. Postojanje ropstva pored monogamije,
prisustvo mladih lepih robinja koje pripadaju potpuno
muzu, dalo je od početka mnogamiji svoje specifično
obeležje — monogamija samo za ženu, ali ne i za muža.
A to obeležje ona ima još i danas.
�134
Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ
M onogam ija nikako n ije bila plod individualne polne ljubavi, s kojom nije imala ničeg zajedničkog, jer
su brakovi, kao i ranije, bili brakovi iz imovinskih ob
zira. Ona je bila prvi oblik porodice k oji se zasnivao
ne na prirodnim , već na ekonomskim uslovima, naime
na pobedi privatne svojine nad prvobitnom , iskonskom
zajedničkom svojinom . Vladavina muža u porodici i
rađanje dece koja su m ogla biti samo njegova i koja su
bila određena za naslednika njegovog bogatstva — to su
bili jedini i isključivi ciljevi m onogam ije koje su Grci
bez okolišenja izražavali. Inače im je monogamija bila
teret, dužnost prema bogovim a, državi i sopstvenim
precim a koju su prosto m orali izvršiti. U Atini je zakon
prinuđivao ne samo na ženidbu nego i na ispunjavanje
m inimuma takozvanih bračnih dužnosti od strane muža.
(P o re k lo porodice, privatne svojine i države, sveska 4,
„Popularna politička biblioteka", N ovi Sad, 1974, str.
47— 50).
K A R A K T E R MONOGAM IJE
N a taj način m onogam ija se nikako ne ja vlja u isto riji kao izm irenje muškarca i žene, a još daleko ma
nje kao n jegov najviši oblik. Naprotiv. Monogamija se
ja vlja kao podjarm ljivanje jednog pola od strane dru
gog, kao proklam acija suprotnosti polova koja je dotle
nepoznata u celoj preistoriji. U jednom starom neštampanom rukopisu,1) k oji smo 1846. napisali Marks i ja,
nalazim ovo:
„Prva podela rada je ona između muškarca i žene
radi rađanja dece". A danas mogu da dodam: Prva
klasna suprotnost koja se ja vlja u istoriji poklapa se
*) Misli se na Nemačku ideologiju.
�ŽENSKO PITANJE
135
s razvojem antagonizma između muža i žene u m o
nogamiji, a prvo klasno ugnjetavanje — s ugnjetava
njem ženskog pola od strane muškog. Monogamija je
bila veliki istorijski napredak. Ali ona istovremeno, po
red ropstva i privatne svojine, otvara epohu koja tra
je do danas, u k o joj je svaki napredak istovremeno re
lativno nazadak, u k o jo j se blagostanje i razvoj jednih
ostvaruje stradanjem i potiskivanjem drugih. Ona je
ćelijski oblik civilizovanog društva, na kome već mo
žemo proučavati prirodu suprotnosti i protivrečnosti
koje se u punoj meri razvijaju u tom društvu.
Stara relativna sloboda polnih odnosa nije nika
ko iščezla podelom sindijazmičkog, niti pak monogamskog braka. „Stari bračni sistem, sveden na uže granice
postepenim izumiranjem grupa panalua, okružavao je
još uvek porodicu, koja se dalje razvijala, i pravio ju
je sve do svitanja c iv iliza cije.. . On se najzad izgubio
u novom obliku heterizma koji prati ljude i u periodu
civilizacije kao mračna senka koja leži na porodici” .
Pod heterizmom Morgan razume postojanje, po
red monogamskog braka, vanbračnih polnih odnosa
muškarca sa neudatim ženama, koji, kao što je pozna
to, za vreme celog perioda civilizacije cvetaju u najrazličitijim oblicima i sve više prelaze u otvorenu pros
tituciju . . .
Heterizam je ni manje ni više društvena ustanova
kao svaka druga: on nastavlja staru polnu slobodu u
korist muškarca. U stvari, ne samo što ga trpe već u
njemu veselo učestvuju, naročito vladajuće klase, dok
ga na rečima osuđuju. Ali, stvarno, ta osuda nikako ne
pogađa muškarce koji u njemu učestvuju, nego samo
žene, one su žigosane i isterane iz društva, da bi se još
�136
Dr JOVAN ĐORĐEVIC
jednom proklam ovala, kao osnovni društveni zakon,
neograničena vladavina muškaraca nad ženskim polom.
Međutim, time se razvija dnuga protivrečnost u
okviru same m onogam ije. Pored supruga, koji heterizm om ulepšava svoj život, nalazi se zanemarena su
pruga. A nemoguće je im ati jednu stranu protivrečnosti bez druge, kao što se ne može im ati još cela ja
buka u ruci pošto je polovina pojedena. Uprkos tome,
izgleda da je to bilo m išljenje muškaraca dok im nisu
otvorile oči njihove žene. S m onogam ijom se pojavlju
ju dva stalna društvena karakteristična lika k o ji su ra
nije bili nepoznati: ženin stalni ljubavnik i rogonja.
Muškarci su odneli pobedu nad ženama, ali krunisan je
su velikodušno preuzele pobeđene. Uz monogamiju i
heterizam, preljuba je postala neizbežna društvena us
tanova — zabranjivana, strogo kažnjavana, ali nesavla
diva. Izvesnost u pogledu očinstva dece počivala je
kao i ranije, u najboljem slučaju, na moralnom ubeđenju, te da b i rešio nerešivu protivrečnost, Code Napo
leon je propisivao u čl. 312: „U enfan t concu pendant le
mariage a p o u r pere le m ari” — detetu začetom za vre
me braka otac je suprug. T o je krajnji rezultat tri hi
ljade godina monogam ije.
Uostalom, inokosna porodica n ije se nikako svuda
i uvek javljala u klasično-oštrom obliku koji je imala u
Grka. K od Rimljana, k o ji su, kao budući osvajači sveta,
im ali šire, iako m anje istančane poglede od Grka, žena
je bila slobodnija i poštovanija. Rim ljanin je smatrao
da mu je bračna vernost dovoljno zajamčena vlašću
nad životom i smrću svoje žene. Ali najveći napredak
u razvoju m onogam ije nesumnjivo je izražen ulaskom
Nem aca u istoriju, i to stoga što se tada kod njih, verovatno usled njihovog siromaštva, monogamija još
nije, izgleda, potpuno razvila iz sindijazmičkog braka.
�ŽENSKO PITANJE
137
Ovo zaključujemo na osnovu tri okolnosti koje Tacit
pominje: „Prvo, iako je brak smatran za veliku sveti
nju — oni se zadovoljavaju s jednom ženom, žene žive
ograđene čednošću" — poligam ija je ipak vladala među
uglednim članovima i poglavicama plemena, dakle sta
nje slično onom kod Amerikanaca, kod kojih je važio
sindijazmički brak. Drugo, prelaz iz m atrijarhata u pa
trijarhat mogao je biti izvršen tek nedavno, je r je još
majčin brat — najbliži muški genitalni srodnik po ma
trijarhatu — važio kao skoro bliži srodnik od rođenog
oca, što takođe odgovara gledištu američkih Indijana
ca, kod kojih je Marks, kao što je često govorio, na
šao ključ za razumevanje našeg sopstvenog drevnog
doba. Najzad, treće, žene su kod Nemaca bile veoma
cenjene i vrlo uticajne i u javnim poslovima, što je u
neposrednoj protivrečnosti s monogamskom vlašću
muškaraca. To su sve stvari kojim a se Nemci skoro
podudaraju sa Spartancima, kod kojih, kao što smo
videli, sindijazmički brak isto tako još n ije bio potpu
no prevaziđen. S Nemcima je, dakle, i u ovom pogledu
došao do svetske prevlasti jedan sasvim nov element.
Nova monogamija, koja se sad razvijala iz mešavine
naroda na ruševinama rimskog sveta, davala je vlasti
muškaraca blaže oblike i dopuštala ženama, bar spol ja,
daleko poštovaniji i slobodniji položaj nego što su ga
ikad imale u klasičnom starom veku. Tek time je stvo
rena mogućnost da se iz monogamije — u njoj, pored
nje, a nasuprot njoj, kako kad — mogao dostići naj
veći moralni napredak za k o ji jo j dugujemo: današ
nju individualnu polnu ljubav, koja je bila nepoznata
ćelom ranijem svetu. (Poreklo porodice, privatne svo
jine i države, sveska 4, „Popularna politička bibliote
ka” ; Beograd, 1974, str. 50— 52).
�138
Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ
R A Z V IT A K B R A K A
Prema tome, im am o tri glavna oblika braka, k o ji
uglavnom odgovaraju trim a glavnim periodim a ljud
skog razvoja. Divljaštvu odgovara grupni brak, varvarstvu — sindijazm ički brak, civilizaciji — monogam ija
dopunjena preljubom i prostitucijom . N a višem stup
nju varvarstva, između sindijazm iokog braka i mono
gam ije uklopljeno je gospodarenje muževa nad robi
njam a i poligam ija (P o re k lo porodice privatne svojine
i driave, sveska 4, „Popularna politička biblioteka";
N o vi Sad, 1974, str. 56).
B U R Ž O A SK I B R A K
Buržoasko sklapanje braka u naše vrem e je dvo
jako. U katoličkim zem ljam a roditelji, kao i pre, nala
ze m ladom buržoaskom sinu prikladnu ženu, a posle
dica toga je, naravno, najpuniji razvoj protivrečnosti
k o ji sadrži m onogam ija: obilan heterizam od strane
muža, obilna preljuba od strane žene. Katolička crkva
j e svakako samo stoga i ukinula razvod braka, je r se
u verila da protiv preljube, kao ni protiv smrti, nema
leka. Naprotiv, u protestantskim zem ljam a je pravilo
da se buržoaskom sinu dopušta da s više ili manje slo
bode nađe ženu iz svoje klase, pa se prema tome skla
panje braka može zasnivati na izvesnom stepenu lju
bavi, što se pristojnosti radi uvek i pretpostavlja, kao
što priliči protestantskom licemerstvu. Ovde se muževlje v heterizam slabije praktikuje, a ženina preljuba je
reda. A li kako u braku ma ko je vrste ljudi ostaju onak
vi kakvi su bili pre braka, a buržuji protestantskih ze
m alja su filistri, to ova protestantska monogamija,
�ŽENSKO PITANJE
139
prosečno uzevši najbolje slučajeve, daje bračnu za
jednicu ispunjenu užasnom dosadom, koju nazivaju
porodičnom srećom. N ajb olje ogledalo obe metode
sklapanja braka je roman; za katolički manir — fran
cuski, a za protestantski — nemački. U oba „on dobija"; u nemačkom — mladi čovek devojku, u francus
kom — suprug rogove. K o je pri tome od obojice gore
prošao, nije uvek jasno. Stoga dosada nemačkog ro
mana i izaziva u francuskom buržuju onu istu jezu
kao „nemoral” francuskog romana u nemačkom filistru. Uostalom, u poslednje vreme, otkako „Berlin po
staje svetski grad” , nemački roman počinje da opisuje
manje bojažljivo heterizam i preljubu u njemu, koji
su tamo bili već odavno vrlo dobro poznati.
Međutim, u oba slučaja brak je uslovljen klasnim
položajem učesnika, i utoliko je uvek — brak konvenijencije. Ovaj brak se u oba slučaja dosta često
pretvara u najotvoreniju prostituciju — ponekad obeju strana, a mnogo češće u prostituciju žene, koja se
od obične kurtizane razlikuje samo time što ona svo
je telo ne iznajm ljuje kao najamna radnica za rad na
parče, nego ga jednom za svagda prodaje u ropstvo. I
za sve brakove konvenijencije važe Furijeove reči:
„Kao što u gramatici dve negacije čine afirmaciju, ta
ko se u bračnom moralu dve prostitucije smatraju za
vrlinu” . Polna ljubav postaje i može postati istinsko
pravilo u odnosu prema ženi jedino među potlačenim
kalasama, što danas znači u proletarijatu — pa bio
taj odnos službeno priznat ili ne. Ali ovde su uklonje
ne i sve osnove klasične monogamije. Ovde nema ni
kakve svojine radi čijeg su očuvanja i nasleđivanja baš
stvorene i monogamija, i vladavina muškaraca; ovde,
prema tome, nema nikakve pobude za ustanovljavanje
vladavine muškaraca, čak nedostaju i sredstva, gra-
�140
Dr JOVAN ĐORĐEVIC
dansko pravo, k o je zaštićuje tu vladavinu, postoji samo
za imućne i za njihove odnose s proleterima; ono staje
novaca i stoga, usled siromaštva radnika, nema nikak
vog značaja za odnos radnika prema svojoj ženi. Tu
odlučuju sasvim druge lične i društvene okolnosti. A
otkako je krupna industrija premestila ženu iz kuće na
tržište rada i u fabriku, i načinila je dosta često hra
niteljem porodice, potpuno je uklonjen u proleter
skom stanu poslednji ostatak vladavine muškaraca —
osim možda nešto brutalnosti prem a ženi, koja je uze
la maha otkako je uvedena m onogam ija. Na taj način
proleterska porodica nije više monogamska porodica
u strogom smislu, čak i pored najstrasnije lj-ubavi i
najpostojanije vem osti obe strane i uprkos svim mogu
ćim duhovnim i svetovnim blagoslovima. Stoga ovde
večiti pratioci m onogam ije, heterizam i preljuba, ima
ju sasvim beznačajnu ulogu; žena je u stvari ponovo
stekla pravo na razvod braka, i ako se dvoje ne mogu
složiti, oni se radije razilaze. Ukratko, brak proletera
je monogamski u etim ološkom smislu reči, ali ni u kom
slučaju u njenom istorijskom smislu. (Poreklo porodi
ce, privatne svojine i države, sveska 4, „Popularna po
litička biblioteka"; N ovi Sad, 1974, str. 53— 55).
P R A V N I POLOŽAJ Ž E N E
I U SLO VI NJENOG OSLOBOĐENJA
Naši pravnici svakako nalaze da napredak zakono
davstva oduzima ženama u sve većoj m eri razlog da se
žale. Savremeni oivilizovani zakonski sistemi sve više
priznaju: pravo, da bi brak bio punovažan, ugovor
mora biti sklopljen dobrovoljno od obe strane, i drugo,
da i za vrem e braka obe strane, jedna prema drugoj,
�ŽENSKO PITANJE
141
moraju imati ista prava i dužnosti. Kad bi se ova dva
zahteva konsekventno sprovela, onda bi žene imale sve
što mogu zahtevati.
Ova čisto pravnička argumentacija potpuno se po
dudara sa onom .koju upotrebljava radikalni republi
kanski buržuj da bi odbio proletera i pozvao ga da ne
remeti mir .. . Ugovor o radu treba da bude dobrovolj
no sklopljen od obe strane. Smatra se da je dobrovolj
no sklopljen čim zakon na hartiji izjednači obe straDe. Moć .koju jednoj strani daje različit klasni položaj,
pritisak koji on vrši na drugu stranu — stvarni eko
nomski položaj obe strane — to se zakona ništa ne tiče.
I za vreme trajanja ugovora o radu trebalo bi, opet,
da obe strane budu ravnopravne dok god jedna ili
druga strana izrično ne odustane. Što ekonomski po
ložaj primorava radnika da se odrekne čak i poslednje prividnosti ravnopravnosti, zato opet nije kriv
zakon.
U odnosu na brak, zakon, čak i najnapredniji, pot
puno je zadovoljan čim su učesnici formalno izjavili
u zapisniku svoj dobrovoljni pristanak. Šta se događa
iza pravnih kulisa, gde se odigrava stvarni život, kako
se dolazi do dobrovoljnog pristanka, o tome se ne mogu
brinuti zakon i pravnik. A ipak bi ovde najprostije upoređenje prava trebalo da pokaže pravniku šta u stvari
znači dobrovoljni pristanak. U zemljama gde je deci
zakonom obezbeđen zakonski deo roditeljske imovine,
gde ona, dakle, ne mogu potpuno biti lišena nasledstva — u Nemačkoj, u zemljama francuskog prava itd.,
;— deca moraju imati, pri sklapanju braka, roditeljski
pristanak. U zemljama engleskog prava, gde zakon ne
traži roditeljski pristanak pri sklapanju braka, rodite
lji imaju punu slobodu testamentalnog raspolaganja
svojom imovinom i mogu po vo lji lišiti nasleđa svoju
�142
Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ
decu. Jasno je da uprkos tome, i baš stoga, sloboda
sklapanja braka u Engleskoj i Americi, u klasama gde
ima Šta da se nasledi, u stvari nije ni za dlaku veća
Dego u Francuskoj i Nem ačkoj.
N ije bolje ni s pravnom ravnopravnošću muža i
žene u braku. N jih ova pravna nejednakost, koju smo
nasledili od ranijih društvenih odnosa, nije uzrok, već
posledica ekonom skog ugnjetavanja žena. U starom
komunističkom domaćinstvu, ko je je obuhvatalo mno
go bračnih parova i njihovu decu i gde je ženama povereno vođenje domaćinstva, bilo je isto toliko javna,
društvenonužna radinost koliko i rad muškaraca na
pribavljanju životnih namirnica. Ovo se izmenilo s
patrijarhalnom porodicom i, još više, s monogamskom
inokosnom porodicom . Vođenje domaćinstva izgubilo
je svoj javni karakter. Ono se više nije ticalo društva.
Ono je postalo privatna služba; žena je postala prava
služavka, isključena iz učešća u društvenoj proizvodnji.
Tek jo j je krupna industrija našeg doba — i to samo
proleterki — opet otvorila put u društvenu proizvod
nju, no s tim da ostaje isključena iz javne proizvodnje
i da ne m ože ništa privređivati ako ispunjava svoje
dužnosti u privatnoj -službi porodice; i da nije u stanju
da ispunjava svoje porodične dužnosti ako želi da uz
m e udela u javnoj radinosti i da samostalno privre
đuje. A kakav je položaj žene u fabrici takav jo j je po
ložaj u svim poslovnim granama, sve do lekarstva i advokature. Moderna inokosna porodica osnovana je na
otvorenom ili prikrivenom domaćem ropstvu žene, a
m oderno društvo je masa koja se sastoji od inokosnih
porodica kao svojih molekula. Danas u velikoj većini
slučajeva, bar u imućnim klasama, muž mora da bude
onaj k o ji privređuje, branilac porodice, a to mu daje
položaj gospodara koane n ije potrebno nikakvo poseb
�ŽENSKO PITANJE
143
no pravno povlašćivanje. On je u porodici buržuj, a
žena predstavlja proletarijat. U industrijskom svetu,
međutim, specifičan karakter ekonomskog ugnjetava
nja koje podnosi proletarijat istakao se u svojoj punoj
oštrini tek kad su uklonjene sve zakonske posebne pri
vilegije kapitalističke klase i kad je uspostavljena puna
pravna ravnopravnost obe klase; demokratska republi
ka ne ukida suprotnost obe klase; ona, naprotiv, tek
pruža tie na kome će se borbom rešiti suprotnost. A is
to tako će specifični karakter vladavine muža nad že
nom u modernoj porodici, nužnost i način njihovog is
tinskog društvenog izjednačenja izaći na punu svetlost
dana tek onda kad obe strane budu pravno potpuno
ravnopravne.
Onda će se pokazati da je za oslobođenje žena
prvi preduslov ponovno uvođenje celog ženskog roda
u javnu radinost, a da ovo opet iziskuje uklanjanje
svojstva inokosne porodice kao društvene privredne je
dinice. (Poreklo porodice, privatne svojine i države,
sveska 4, „Popularna politička biblioteka"; N ovi Sad,
1974, str. 55— 56).
K O M U N ISTIČ K O DRUŠTVO I PORODICA
21. pitanje:
Kakav će uticaj izvršiti komunističko društvo na
porodicu?
Odgovor:
Ono će odnos oba pola učiniti čistim privatnim od
nosom kojd se tiče samo zainteresovanih osoba i u
koje se društvo ne treba mešati. Ono to može jer ukla
nja privatnu svojinu i decu zajednički odgaja, a time
�144
Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ
uništava obe osnove dosadašnjeg braika: zavisnost žene
od muškarca i zavisnost dece od roditelja koju uzro
kuje privatna svojina. Ovde leži i odgovor na dreku
visokom oralnih malograđana protiv komunističke za
jednice žena. Zajednica žena je pojava koja sasvim
pripada građanskom društvu, a danas potpuno postoji
u prostituciji. Prostitucija se zasniva na privatnoj svo
jin i i nestaje zajedno s njom . Dakle, komunističko
društvo umesto da uvodi zajednicu žena, ono je, na
protiv, ukida. (.P rin cip i komunizma, na francuskom ).
�V . I. L e n j in (1810— 1924)
LIC EM E RSTVO VLADAJUĆIH KLASA
Čak i obično poznavanje zakonodavstva buržoaskih zemalja koje se odnosi na brak, razvod i vanbračnu decu, kao d tamošnje prilike, pokazaće svakom koga
interesuju ta pitanja da današnja buržoaska demokra
tija, čak i u najdemokratskijim buržoaskim republika
ma, ima zaista feudalistički stav prema ženi i vanbračnoj ded.
Ako se devedeset dva razvoda na deset hiljada bra
kova čine gospodinu Sorokinu kao ogromna brojka,
ostaje nam onda jedino da pretpostavimo da je autor
živeo i bio vaspitan u nekom manastiru, toliko izolovan od života da je teško poverovati da takav manas
tir i postoji, ili pak da autor izobličuje istinu da bi
učinio uslugu rea kd ji i buržoaziji. K o god, ma i naj
manje, poznaje društvene prilike u buržoaskim zem
ljama, zna da je stvaran broj razvoda (nepotvrđenih,
naravno, od crkve d zakona) u stvari svuda daleko veći.
U tom pogledu, Rusija se razlikuje od drugih zemalja
po činjenici što njeni zakoni umesto da sankcionišu
licemerstvo i obespravljenost žene i njenog deteta, ob
javljuju otvoreno i u im e države sistematski rat sva
kom licemerstvu i svakoj nepravdi. (Dela, tom X X V III,
str. 189, na ruskom).
�146
Dr JOVAN ĐORĐEVIČ
R A D N IČ K A K LA S A I N E O M A LT U Z IJA N IZ A M
N a kongresu lekaira u Pirogovu pitanje abortusa,
odnosno nasilno izvršenih pobačaja, izazvalo je veliko
interesovanje i pokrenulo mnoge rasprave. Izvestilac
Ličkus izneo je podatke o vrlo velikom broju abortusa
u državama koje se danas smatraju civilizovanim.
U N ju jork u je registrovano 80 000 abortusa za go
dinu dana; u Francuskoj 36 000 svakog meseca. U Sen-Petersburgu procenat abortusa se više nego udvostru
čio u toku 5 godina.
Kongres lekara u Pirogovu je m išljenja da abor
tus ne bi trebalo da povlači sudsko gonjenje za majku,
kao i da lekar ne bi trebao da bude sudski proganjan,
izuzev u slučaju da je intervenciju izvršio iz „koristo
lju b lja ".
Većina lekara koji su se izjasnili protiv kažnjava
nja abortusa dotakli su se, prirodno, tokom diskusije
takođe i takozvanog neamaltuzijanizma (odnosno, konIraceptivnih sredstava) i tom prilikom se istovreme
no osvrnuli na društvenu stranu tog problema. Tako
je, na prim er, po pisanju lista Ruskoje slovo, gospodin
Vigdorčik rekao, „da treba pozdraviti kontraceptivna
sredstva", dok je gospodin Astrahan uzviknuo pozdrav
ljen burom aplauza: „Prisiljavaju nas da ubedimo maj
ke da donesu na svet decu da bi bila sakaćena u za
vodim a za školovanje, da bi bila izručena na milost i
nemilost sudbine, da bi bila doterana do samoubistva!"
Ako je tačno da je ovakva tirada gospodina Astrahana izazvala buru odobravanja, to me ni m alo ne
čudi. Slušaoci su bili iz redova srednje i sitne buržoa
zije sa buržoaskom psihologijom . Zar se od njih moglo
očekivati nešto više od takvog bljutavog liberalizma?
�ŽENSKO PITANJE
147
Međutim, posmatrano sa tačke gledišta radničke
klase, skoro je nemoguće naći jasniji prikaz reakcio
narne suštine i potpune budalaštine „društvenog maltuzijanizma" nego što je rečenica gospodina Astrahana.
„Doneti na svet decu da bi bila sakaćena” . Zar
samo zato? A zašto, najzad, ne zato da bi se bolje bo
rila, da bi bila brojnija, sa više svesti i snage od nas
da se suprotstave uslovima života koji sakate i upropašćuju našu generaciju?
Eto, u tome se sastoji glavna razlika između psi
hologije zemljoradnika, zanatlije, intelektualca, u stvari
sitnog buržuja i psihologije jednog proletera.
Sitni buržuj vidi i oseća da tone, da život stalno
postaje sve teži, da je borba za egzistenciju sve nemi
losrdnija, da njegov položaj i položaj njegove porodi
ce postaje sve bezizlazniji. A to i jeste neosporna či
njenica. I protiv toga protestuje sitan buržuj.
Ali kako protestuje?
Protestuje kao pripadnik klase 'koja nepovratno
propada, koja je izgubila veru u budućnost, klase
koja je potučena i trula. Tu nema pomoći: dakle, neka
bude što manje dece koja trpe naše patnje i naša stra
danja, našu bedu i naša poniženja, eto to je vapaj sit
nog buržuja.
Svestan radnik je beskonačno daleko od ovakvog
gledišta. On ne dozvoljava da mu ovakve jadikovke, ma
koliko one bile iskrene i potresne, zamračuju svest.
Da takođe i mi, radnici i masa sitnih posednika živi
mo pritisnuti patnjom i povijeni pod nepodnošljivim
teretom. Naša generacija trpi više nedaća nego genera
cija naših očeva. Ali, s druge strane mi smo mnogo
srećniji nego što su bili naši očevi. Mi smo naučili d
brzo učimo da se borimo — i to da se borimo ne usam
ljeno kao što su to činili najbolji među našim očevi
�148
Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ
ma, ne u im e parola buržoaskih frazera, ikoje su nam
potpuno strane, već za naše parole, parole naše klase.
M i se borim o uspeŠnije od naših očeva. A naša deca
će je i dovršiti.
Eto zbog čega sm o — i eto jedino zbog čega smo
— odlučni neprijatelji naomaltuzijamizma, ove težnje
svojstvene uskom i egoističnom bračnom paru sitnoburžoaskom k o ji prestravljeno m rm lja: „Gospode, daj
nam da se održim o, pa bilo na k o ji način; a što se tiče
dece bolje da ih i nema".
Prirodno, ovo nas ne sprečava da zahtevamo pot
punu izmenu svih zakona kojim a se zabranjuje abor
tus i o b javljiva n je medicinske literature o ikontraceptivnim sredstvima i si. Ovi zakoni su jedno od licem erstva vladajućih klasa. O vi zakoni ne leče bolesti
kapitalizma, već su izuzetno kobni i teški za potlačene
mase. Sloboda medicinske propagande i zaštita osnov
nih građanskih prava građana i građanki je jedna stvar.
A društvena teorija neomaltuzijanizma je nešto sasvim
drugo. Svesni radnici će uvek voditi nepoštednu borbu
protiv nastojanja da se ova reakcionarna i podla te
o rija ubacuje u najnapredniju klasu današnjeg druš
tva, onu k o ja je najjača i n ajbolje priprem ljena na ve
like promene. (Dela, tom X V I, str. 497— 499, na ruskom).
BORBA ZA PRAVO GLASA
O pitanju ženskog prava glasa rezolucija je takođe
prim ljena jednoglasno. Samo jedna Engleskinja iz poluburžoaskog „Fabijanskog društva" se zalagala za to
da se dopusti borba ne za potpuno žensko pravo glasa,
već za ograničeno u korist imućnih. Kongres je prihvatio
gledište da je u kampanji za žensko pravo glasa neop-
�ŽENSKO PITANJE
149
hodno u potpunosti braniti principe socijalizma i rav
nopravnosti muškaraca i žena, ne krnjeći te principe ni
zbog kakvih razloga oportuniteta.
U Kom isiji je izbila zanim ljiva nesuglasica povo
dom toga. Austrijanci (V iktor Adler, Adelhajn Pop) su
pravdali svoju taktiku u borbi za sveopšte izborno pra
vo muškaraca: radi izvojevanja toga prava oni su smat
rali za pogodno da u agitaciji ne ističu u prvi plan zah
tev o izbornim pravima i za žene. Nemački socijaldem o
krati, naročito Klara Cetkin, protestovali su protiv
toga još onda kada su Austrijanci vodiLi svoju kampa
nju za sveopšte izborno pravo. Cetkin je u štampi izjav
ljivala da nikako nije trebalo ostavljati u senci zahtev
za izbornim pravima žene, da su Austrijanci oportunis
tički žrtvovali princip iz razloga udobnosti, da oni ne
bi oslabili, već bi pojačali silinu agitacije i snagu narod
nog pokreta da su isto tako energično branili i pravo
glasa žena. U Kom isiji se Klari Cetkin u potpunosti pri
ključila i druga istaknuta nemačka socijademokratkinja,
Cic. Alderova popravka koja je posredno branila austrij
sku taktiku (u toj popravci se govori samo o tome da ne
bude prekida u borbi za izborno pravo stvarano za sve
građane, a ne o tome da se borba za izborno pravo vodi
uvek sa zahtevom za jednakost prava muškarca i žena)
— bila je odbačena sa 12 glasova protiv 9. Gledište K o
misije i Kongresa može biti najtačnije izvršeno sledećim
rečima napred pomenute Cic iz njenog govora na Među
narodnoj konferenciji socijalistkinja (ta Konferencija
je održana u Štutgartu u isto vreme s kongresom): ,,Mi
treba da principijelno tražimo sve ono što smatramo da
je pravilno — govorila je Cic — i samo u slučaju kad
nam nedostaje snage za borbu, mi prihvatamo ono što
možemo ostvariti. Takva je uvek bila taktika socj j ^ ^ L
mokratije. Sto skromniji budu naši zahtevi,
�150
Dr JOVAN ĐORĐEVIC
skrom niji biti i ustupci v la d i" . . . Iz ovog spora austrij
skih i nemaćkih socijal dem okrati ja čitalac može videti
kako se najbolji marksisti strogo odnose prema najma
njim odstupanjima od isprobane, principijelne revolu
cionarne taktike. {Izabrana dela, knj. 6, „Kultura", Be
ograd, 1960, str. 23— 24).
PR AVO N A RAZVOD
Prim er razvoda očigledno pokazuje da se ne može
biti dem okrat i socijalist a da se odmah ne zahteva pot
puna sloboda razvoda, je r nepostojanje te slobode jeste
najgore tlačenje ugnjetenog pola žene, iako nije nimalo
teško dokučiti da priznanje slobode odlaska od muževa
n ije poziv svim ženama da odlaze.
. . . U kapitalizm u su obični, ne kao pojedin i sluča
jevi, nego kao tipična pojava, takvi uslovi kad je ugnjetenim klasama nemoguće „realizovati" njihova dem o
kratska prava. Pravo razvoda ostade u većini slučajeva
neostvarljivo u kapitalizmu, je r je ugnjeteni pol prignje
čen ekonomski, je r žena pri kakvoj hoćete dem okratiji
ostaje u kapitalizmu „kućna robin ja", robinja zatvorena
u spavaću sobu, dečju sobu, kuhinju. Pravo biranja „svo
jih " narodnih sudija, činovnika, učitelja, porotnika itd.
takođe je u većini slučajeva u kapitalizmu neostvarljivo
upravo zbog ekonomske prignječenosti radnika i selja
ka. T o isto važi i za demokratsku republiku: naš pro
gram je ,y
proglašava" kao „sam održavlje naroda” , iako
svi sooijaldem okrati odlično znaju da u kapitalizmu naj
dem okratskija republika vodi samo k potkupljivanju či
novnika od strane buržoazije i k savezu berze s vladom.
Samo ljudi koji su sasvim nesposobni da m isle ili
su sasvim neupoznati s marksizmom zaključuju otuda:
znači, od republika nikakve koristi, od slobode razvoda
�ŽENSKO PITANJE
151
nikakve koristi, od dem okratije nikakve koristi, od sam oopredeljenja nikakve koristi! A marksisti znaju da
demokratija ne odstranjuje klasno ugnjetavanje, nego
samo čini klasnu borbu čistijom, širom, otvorenijom , oš
trijom; to nam je i potrebno. Što je sloboda razvoda
potpunija, to je jasnije ženi da je izvor njenog „kućnog
ropstva" kapitalizam, a ne bespravnost. Što je državno
uređenje demokratskije, to je jasnije radnicima da je
koren zla kapitalizam, a ne bespravnost. Što je nacio
nalna ravnopravnost potpunija (ona nije potpuna bez
slobode odvojenja), to je jasnije radnicima ugnjetene
nacije da je stvar u kapitalizmu, a ne u bespravnosti i
tako dalje.
.. . Pravo razvoda, kao i sva demokratska prava bez
izuzetka, u kapitalizmu je teško ostvarljivo, i uslovno
je, ograničeno, formalno usko, ali i pored toga one koje
odriču to pravo nijedan čestiti socijaldemokrat ne samo
što neće smatrati socijalistim a nego ni demokratima. A
u tome je sva suština. Sva „dem okratija" se sastoji u
proglašavanju i ostvarivanju prava koja su ostvarljiva
vrlo malo i vrlo uslovno u kapitalizmu, a bez takvog
proglašavanja, bez borbe za prava odmah i neodložno,
bez odgajanja masa u duhu takve borbe socijalizam
nije moguć. (.Izabrana đela, knjiga 10, „Kultura” , Beog
rad, 1960, str. 225— 227).
POTPUNA JEDNAKOST ZA ŽENE
Glavno, osnovno u boljševizmu i ruskoj oktobar
skoj revoluciji jeste uvlačenje u politiku upravo onih
koji su najviše bili ugnjetavani pod kapitalizmom. Njih
su kapitalisti ugnjetavali, obmanjivali, pljačkali i pod
monarhijom i demokratsko-buržoaskim republikama.
�152
Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ
T o ugnjetavanje, to obm anjivanje, ta pljačka narod
nog rada od strane kapitalista bili su neizbežni dok je
vladala privatna svojina na zemlju, fabrike, zavode.
Suština boljševizm a, suština sovjetske vlasti sas
to ji se u tome da se — razgolićujući laž i licemernost
buržoaskog demokratizma, ukidajući privatnu svojinu
na zem lju, fabrike, zavode — sva državna vlast koncentriše u rukama radnih i eksploatisanih masa. One
same, te mase, uzimaju u svoje ruke politiku, tj. stvar
izgradnje novoga društva. Zadatak je težak, mase iz
mučene i prignječene kapitalizmom, ali drugog izlaza
iz najam nog ropstva, iz robovanja kapitalizma nema i
ne m ože biti.
A uvući mase u politiku nije moguće ako se u po
litiku ne uvuku žene. Jer je ženska polovina ljudskog
roda pod kapitalizm om dvostruko ugnjetena. Radnicu
i seljanku ugnjetava kapital, a povrh toga one čak i u
najdem okratskijim buržoaskim republikama ostaju,
prvo, nepunopravne, je r ih zakon ne izjednačuje s mu
škarcem; drugo — i to je glavno — one ostaju u „kuć
nom ropstvu” „kućne rob in je” , je r ih davi najpipav iji, najgrublji, najtegobniji rad u kuhinji i uopšte u
pojedinačnom kućnom gazdinstvu i porodici, koji čo
veka najviše zaglupljuje.
Boljševička, sovjetska revolucija podseca korene
ugnjetavanja i nejednakosti žena tako duboko kako se
nije usuđivala da ih podseče nijedna partija i nijedna
revolucija na svetu. Od zakonske nejednakosti žene s
muškarcem nije kod nas, u Sovjetskoj Rusiji, ostalo
ni traga. Sovjetska vlast je potpuno uništila naročito
odvratnu, podlu, licemernu nejednakost u bračnom i
porodičnom pravu, nejednakost u odnosu prema detetu.
�153
2ENSK0 PITANJE
To je tek prvi korak ka oslobođenju žene. Ali ni
jedna od buržoaskih, pa i najdemokratskijih republika
nije se usudila da učini ni taj prvi korak. N ije se usu
dila iz straha pred „svetom privatnom svojinom ".
Drugi i glavni korak jeste ukidanje privatne svo
jine na zemlju, fabrike, zavode. Time, i jedino time,
otvara se put ka potpunom i stvarnom oslobođenju
žene, njenom oslobođenju od „kućnog ropstva" putem
prclaza od sitnog pojedinačnog kućnog gazdinstva na
krupno podruštvljeno gazdinstvo.
Taj prelaz je težak, je r se ovde radi o preobražaju
najukorenjenijeg, najuobičajenijeg, najukočenijeg, okoštalog „poretka” (istinu reći, nagosti i divljaštva, a ne
„poretka"). Ali je taj prelaz započeo, stvar je pokre
nuta, pošli smo novim putem. (Izabrana đela, Sveska
14, „Kultura” , Beograd, 1960, str. 216— 218).
NEMA DEM OKRATIJE BEZ ŽEN A
Ne može se osigurati istinska sloboda, ne može se
graditi demokratija — a da se i ne govori o socijalizmu
— ako se ne uključe žene u javnu službu, službu m ili
cije, u politički život, ako se ne otrgnu iz zagluplju
juće atmosfere domaćinstva i kuhinje. (Dela, tom XX ,
str. 38, na ruskom).
ŽEN A I JA VN I Ž IV O T
Bez pridobijanja žena za samostalno učešće ne sa
mo u političkom životu uopšte nego i za stalnu, opštu
javnu službu ne može biti ni govora ne samo o socija
lizmu nego ni o potpunoj i čvrstoj demokratiji. A funk-
�154
Dr JOVAN ĐORĐEVIC
cije „p o licije", kao što su staranje o bolesnicima, o bes
prizornoj deci, o zdravoj ishrani itd., ne mogu biti na
zadovoljavajući način ostvarene bez ravnopravnosti
žene na delu, a ne samo na papiru.
M i nismo utopisti. M i znamo da svaki polukvalifikovani radnik i svaka kuvarica nisu sposobni da od
mah počnu da upravljaju državom. U tom se mi slaže
m o s kadetima, s Breškovskim i s Ceterelijem. Ali mi
se razlikujem o od svih ovih građana time što tražimo
da se smesta prekine s predrasudom da su tobože samo
bogataši ili činovnici k o ji potiču iz bogatih porodica u
stanju da upra vljaju državom, da obavljaju tekući,
svakodnevni posao upravljanja (Izabrana dela, knj.
X I, „K u ltu ra", Beograd, 1960, str. 344).
PO TPU N A R A V N O PR A V N O S T ZA ŽEN E
Radnici najvećim delom treba da učestvuju u iz
borim a. Sovjetska vlast je prva, i jedina na svetu, uki
nula stare buržoaske zakone, sramne zakone koji su
utvrđivali zakonsku potčinjenost žene i privilegije čoveka, posebno u braku i u odnosu na decu. Sovjetska
vlast je, kao prva i jedina vlast radnika na svetu, uki
nula sve privilegije koje su, vezane za vlasništvo, pos
tojale u korist čoveka, u porodičnom pravu i najdemo
kratskijih buržoaskih republika.
Tam o gde postoje zem ljoposednici, kapitaliste i tr
govci, tamo ne m ože biti jednakosti između čoveka i
žene, čak ni pred zakonom.
Tam o gde nema zemljoradnika, kapitalista i trgo
vaca, tamo gde vlast radnika gradi novi život bez svo
jih ugnjetača, tamo ima jednakosti između čoveka i
žene pred zakonom.
�155
ŽENSKO PITANJE
Ali, to je nedovoljno.
Jednakost pred zakonom još ne znači i jednakost
u životu.
Mi očekujemo da će radnica steći svoju jednakost
sa radnikom, ne samo pred zakonom već isto tako i u
životu. Zbog toga je potrebno da radnice sve značajni
je učestvuju u rukovođenju javnim poslovima i držav
noj administraciji.
Učestvujući u javnom životu, žene će se brzo iz
graditi i dostići ljude.
Izaberite dakle što veći broj radnica komunista ili
vanpartijki u Sovjet! N ije važno ako jedna poštena
radnica, pametna i savesna u svom poslu, ne pripada
Partiji: izaberite je u Moskovski sovjet!
Neka bude što više radnica u Moskovskom sovje
tu! Neka moskovski proletarijat pokaže da je spreman
da sve učini, da će učiniti sve da bi se borio do pobede protiv stare nejednakosti, protiv starog buržoaskog
ponižavanja žene.
Proletarijat neće postići potpuno oslobođenje uko
liko ne izvojuje potpunu slobodu za žene. (Dela, tom
XXV, str. 40—41, na ruskom).
ŽENA I REVOLUCIJA
Uzmite položaj žene. Nijedna demokratska partija
na svetu ni u jednoj od najnaprednijih buržoaskih re
publika u toku decenije nije uradila, u tom pogledu,
ni stoti deo onoga što smo mi uradili već u toku prve
godine naše vlasti. Mi u pravom smislu reči nismo os
tavili ni kamen na kamenu od podlih zakona o nerav
nopravnosti žene, o ograničenjima pri razvodu braka, o
�156
Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ
odvratnim form alnostim a za koje je razvod vezan, o
nepriznavanju vanbračne dece, o traženju njihovih oče
va itd. — zakona č iji su ostaci m nogobrojni u svim civilizovanim zem ljam a, na sramotu buržoazije i kapita
lizma. M i im am o hiljadu puta pravo da se ponosimo
onim što smo učinili u toj oblasti. Ali što smo čistije
čistili tlo od krša starih, buržoaskih zaikona i ustanova,
to nam je postajalo jasnije da je to čišćenje terena na
groblju, ali još ne i sama gradnja.
Žena je i dalje kućna robinja, i pored svih oslo
bodilačkih zakona, je r nju pritiska, davi, zaglupljuje,
ponižava sitno kućno gazdinstvo, prikivajući je za »ku
hinju i dečju sobu, rasipajući njen rad na strahovito
neproduktivan, sitan, razdražujući, zatupljujući, za
glupljujući posao. Pravo oslobođenje žene, pravi komu
nizam će početi tek tamo i tada, gde i kada bude po
čela masovna borba (kojom rukovodi proletarijat koji
poseduje državnu vlast) protiv tog sitnog kućnog gaz
dinstva ili, tačnije, kad bude počeo njegov masovni
preobražaj u krupno socijalističko gazdinstvo.
Da li u praksi posvećujem o dovoljno pažnje tom
pitanju koje je teoretski za svakog komunistu van dis
kusije? Razume se, ne. Da li se dovoljno pažljivo od
nosim o prema klicama komunizma k oje već sada pos
toje u toj oblasti? Ne, i još jedanput ne. Menze, jasle,
d ečiji vrtovi — to su prim eri tih klica, to su ona jed
nostavna, svakidašnja sredstva koja ne zahtevaju niš
ta pompezno, visokoparno, svečano, ali koja mogu da
fa k tičk i oslobode ženu, mogu da faktički smanje i uni
šte njenu nejednakost s muškarcem što se tiče njene
uloge u društvenoj proizvodnji i u javnom životu. Ta
sredstva nisu nova, njih je stvorio (kao i uopšte sve ma
terijalne preduslove socijalizm a) krupni kapitalizam,
�ŽENSKO PITANJE
157
ali su ona pod 'kapitalizmom ostala, prvo, retkost, dru
go — što je naročito važno — ili trgovačka preduzeća,
sa svim najgorim stranama špekulacije, profiterstva,
prevare, falsifikata, ili „akrobatstvo buržoaske dobrotvornosti” , koju su najbolji radnici s pravom mrzeli i
prezirali.
Nema sumnje da sada ima kod nas mnogo više
tih ustanova i da one počin ju m enjati svoj karakter.
Nema sumnje da među radnicama i seljankama ima,
mnogostruko više nego što m i znamo, organizatorskih
talenata ljudi koji umeju da organizuju praktičnu stvar
u kojoj učestvuje veliki broj radnika i još veći broj
potrošača, a bez onog obilja fraza, vrzm anja tamo-amo,
svađa, brbljanja o planovima, sistemima itd., od čega
stalno „boluje” „inteligencija” , koja ima o sebi vrlo
visoko mišljenje, ili nedopečeni „komunisti” . A m i te
klice novoga ne negujemo kako treba.
Pogledajte buržoaziju. Kako ona divno ume rekla
mirati ono što je n jo j potrebno! Kako se „uzorna” , u
očima kapitalista, preduzeća hvale u milionima primeraka njihovih novina, kako se od „uzornih” buržoaskih
ustanova stvara predm et nacionalnog ponosa! Naša
štampa se ne brine, ili se gotovo ništa ne brine, o
tome da se opisuju n ajbolje menze ili jasle, da bi se
svakodnevnim nastojanjima borila za pretvaranje ne
kih među njima u uzorne, da bi ih reklamirala, detalj
no opisivala kakva se ušteda ljudskog rada, kakva se
udobnost za potrošače, kakva se ušteda proizvoda, ka
kvo se oslobođenje žene od kućnog ropstva, kakvo se
poboljšanje sanitarnih uslova pri uzornom komunis
tičkom radu postiže, može da postigne, može da pro
širi na čitavo društvo, na sve trudbenike. (Izabrana
dela, tom X III, „Kultura” , Beograd 1960, str. 204— 206).
�158
Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ
USPEH R E VO LU C IJE Z A V IS I OD
ST E PE N A (M ASO VN O G ) UČEŠĆA 2E N A
Drugovi, kongres ženskog pokreta arm ije proleta
rijata u određenom pogledu ima vrlo veliki značaj zbog
činjenice što se u svim zem ljam a žene uključuju u po
kret sa m nogo poteškoća. Socijalistička revolucija se
ne m ože ostvariti bez širokog učešća organizovanog
dela radnih žena.
U svim civilizovanim zem ljam a, pa čak i u najna
prednijim , položaj žena je takav da se, ne bez razloga,
nazivaju domaćim robovim a. N i u jednoj kapitalistič
koj zem lji, pa bila ona i najliberalnija republika, žene
ne uživaju potpunu zakonsku ravnopravnost.
Dužnost Sovjetske Republike je da pre svega uniš
ti sva ograničenja prava žena. Vlast sovjeta je potpuno
uništila onaj izvor buržoaske sramote, poniženja i nehumanosti — proces razvoda.
Uskoro će biti godinu dana kako postoji zakon o
potpunoj slobodi razvoda. M i smo obnarodovali de
kret kojim se ukida razlika u položaju između zakoni
te i vanbračne dece i otklanja čitav niz političkih ne
pravdi; nigde u svetu nije tako potpuno ostvarena jed
nakost i sloboda radnih žena.
M i znamo da sav teret zastarelih propisa pada na
ženu i na radničku klasu.
P rvi put u istoriji naš zakon je zbrisao sve ono što
je ženu pretvaralo u obespravljeno biće. Ali ne radi se
samo o zakonu. K od nas je ovaj zakon o potpunoj slo
bodi braka lako prihvaćen u gradovima i industrijskim
centrima, ali u selu on često ostaje samo m rtvo slovo
na hartiji. Tam o i danas preovlađuje crkveni brak. To
je zbog uticaja sveštenstva, a to zlo je teže savladati
nego staro zakonodavstvo.
�2ENSK0 PITANJE
159
Protiv verskih predrasuda se mora vrlo oprezno
boriti: oni koji u ovoj borbi vređaju verska osećanja,
mnogo greše. Treba se boriti putem propagande i raz
jašnjavanjem. Zaoštravanjem ove borbe možemo raz
jariti mase. Takav način borbe produbljuje razdor
masa u oblasti religije, a naša snaga leži u jedinstvu.
Najdublji izvor verskih predrasuda su beda i mračnjaštvo: eto, to su zla koja treba savladati.
Do sada je položaj žene takav kako ga je odredilo
njeno robovanje; žena je potčinjena svom domaćin
stvu i samo socijalizam može da je izbavi iz te situa
cije prelaskom sa sitnog na krupno gazdinstvo sa ko
lektivnom obradom zemljišta.
Tada će tek oslobođenje i emancipacija žene biti
potpuni. To je težak zadatak; ali već su stvoreni komi
teti siromašnih seljaka, a bliži se vrem e kada će se i
revolucija učvrstiti.
Sada se udružuje samo najsirom ašniji deo stanov
ništva na selu, i sa tim organizacijama siromašnih so
cijalizam je dobio čvrstu osnovu.
U prošlosti su poznati česti slučajevi da je prvo
grad postajao revolucionaran, a selo se pokretalo tek
kasnije.
Sadašnja revolucija se oslanja na selo i na tome se
i zasniva njena vrednost i snaga. Iskustvo svih oslobo
dilačkih pokreta potvrđuje da uspeh jedne revolucije
zav*si od stepena učešća žena. Sovjetska vlast čini sve
da bi žena, potpuno nezavisna, mogla da ispuni svoj
proleterski i socijalistički zadatak. (Dela, tom X X I II ,
str. 285—286, na ruskom).
�2.
G ed
(1845— 1922)
OM O G U Ć ITI 2 E N I DA 2 IV I OD SVOGA RADA
Među jednoglasno prihvaćenim rezolucijama na
Kongresu sindikata u Renu ima jedna, ona Kom isije
za rad žena, 'koja se m ora osuditi u im e francuske
radnice.
Bez izričito g zahteva da žena bude isključena iz
preduzeća, fabrika i radionica svih vrsta, da jo j bude
zabranjen rad u društvenoj proizvodnji — što bi u
današnjim ustavima zadalo smrtni udarac industriji —
— Kongres očekuje da se ovaj rad ograniči na „devojku ili udovicu, prema tome ženu prisiljenu da sama
podm iruje svoje potrebe” i dodaje:
„M i treba da se potrudim o da u svima sredinama
propagiram o ideju da muž treba da izdržava ženu”.
Tako se govorilo i 1876. na prvom kongresu rad
nika u sali Arasa, gde su delegati — pošto su zaključili
da „čovek kao snažniji i jači treba da zarađuje sred
stva za podm irenje troškova dom aćinstva" — jedno
dušno ocenili da je „za žaljenje” rad žena u proizvod
n ji i ponovili, prema Prudonu, da je „pravo mesto
žene u domaćinstvu” .
Ali, ukoliko se tada, kada je radnički pokret bio tek
u začetku i kada je naš poburžoaženi proletarijat tre
balo tek da otkrije uzroke duboke bede i način da se
�2ENSK0 PITANJE
161
ona otkloni, takva greška m ogla objasniti, ali ne i op
ravdati, utoliko danas, kad socijalizam već 22 godine
plovi punim jedrima, moramo da budemo zapanjeni
zbog ponovljene greške, koja bi smela biti samo
slučajna.
Ne, nekakva nadmoć koja se pripisuje čoveku i
njegova radna sposobnost ne mogu biti razlog za potčinjavanje žene čoveku. Radnici, kojim a njihova gra
đanska i politička izgrađenost omogućuje da sagledaju
lažna ostvarenja potpune emancipacije žene bez nje
nog ekonomskog osamostaljivanja, manje nego iko žele
da se ovekoveči ekonomsko potčin javan je jednog pola
drugom, što znači učiniti od žene čovekovog proletera,
a posebno što se time oduzima ljudsko dostojanstvo
seksualnim odnosima bez slobode.
Suština jarma, koji guši radničku klasu i koga ona
sve više želi da se oslobodi, nalazi se u činjenici da
sredstvima za proizvodnju — a time i proizvodima
rada — raspolaže jedan manji deo društva, a takođe i
životima drugog dela. Zbog monopolizacije ekonomskih
dobara i bogatstava, većina onih koji to nemaju, pod
vrgnuti su ćudima manjine vlasnika, bez kojih i pro
tiv kojih nije moguća egzistencija.
Međutim, ukoliko samo čovek treba da proizvodi
i ukoliko je on taj k o ji treba da podm iruje potrebe
žene, očigledno je da će mu onda ona biti potčinjena i
zavisiti od njega kao što današnji radnik zavisi od kapi
taliste?
Njena egzistencija će tada biti uslovljena time ko
liko ona odgovara čoveku ili, bolje, koliko mu se ona
dopada.
»Ljubavnica ili domaćica" — gledište čiju oprav
danost ništa bolje ne potvrđuje od činjenice da je ova
�162
Dr JOVAN ĐORĐEVIČ
kvu čudovišnu, sofističku dilemu postavio sam čovek,
P. J. Prudon.
Radnik ne m ože da ograničava, bilo u čemu, prava
k oja pripadaju ženi kao ljudskom biću da živi od svog
rada, ne za viseći ni od koga, a da ne bude okrivljen od
polovine čovečanstva za nepravičnost za koju, sa raz
logom , o k rivlju je buržoaziju.
Ne, mesto žene nije vezano za domaće ognjište
više nego li za ma koje drugo. Ono je svuda gde njen
rad m ože i hoće da se -koristi. Zašto i s kojim je pra
vom ograničavati, zatvarati u njen pol, pretvoren
— hteli to ili ne — u zanimanje, da se ne kaže u zanat?
Ćovek ima takođe dužnosti k o je odgovaraju njegovom
polu: on je muž i otac, što ga ne sprečava da bude i
lekar, umetnik, fizički ili intelektualni radnik. Zašto i
k ojim pravom žena, bila supruga ili majka — a da
se ne govori o onim a k o je -nisu ni jedno ni drugo — ne
bi m ogla takođe da se društveno angažuje na mestu
koje jo j odgovara?
Zlo n ije u radu, čak ni u industrijskom radu, nego
u zloupotrebi i plaćanju kapitalističkog danka, čemu
je danas više izložen ženski nego muški rad. A takođe
još i u smetnjama koje postavljaju koliko običaji to
liko i zakoni.
Ženi, kao i čoveku, treba obezbediti svestrani raz
voj i slobodno korišćenje mogućnosti. S druge strane,
radnicima nezavisno od pola treba takođe obezbediti
ukupan proizvod njihovog rada. U tome je potpuno rešenje — i samo u tome. (La fem m e el son d roit an tra
vail, u časopisu „S ocijalist" od 9. oktobra 1898, na
francuskom).
�P o l L a f a r g (1842— 1911)
PIT A N JE 2E N E
Buržuj je smatrao, i još smatra, da žena treba da
ostane u kući, da se posveti nadziravanju i upravljanju
domaćinstvom, brizi o mužu, i da rađa i hrani decu.
Već je Ksenofon, dakle u vreme kad se rađala i počela
da ostvaruje buržoazija u antičkom društvu, postavio
ove osnovne poglede o savršenoj ženi. No, ukoliko je u
toku vekova ovakav ideal mogao da bude opravdan,
s obzirom na to da je odgovarao naprednim ekonom
skim uslovima, kada su ovi prestali da budu takvi, on je
postao ideološki preživeo.
Vezivanje žene za domaćinstvo pretpostavlja da
ona u domaćinstvu obavlja mnoge poslove koji iscrplju
ju svu njenu snagu; ali najvažniji i najteži domaći poslo
vi: predenje vune, tkanje lanenog platna, štrikan je, kro
jenje i šivenje odeće, pranje rublja, mešenje hleba i si.
danas se obavljaju u kapitalističkoj industriji. To pret
postavlja takođe da čovek svojim doprinosima i zara
dama podmiruje materijalne potrebe porodice, no, kod
imućne buržoazije brak je isto toliko udruživanje kapi
tala kao i udruživanje ličnosti, i često je miraz supruge
veći od miraza supruga. Katkada su deca — devojke kao
i dečaci — prinuđeni da zarađuju svoja sredstva za ži
vot u trgovini, upravi željeznice, bankama, prosveti, poš
ti itd., a često se dešava da mlada udata žena produžava
da radi izvan kuće da bi dopunila sredstva za domaćinst
vo, pošto prihod muža ne može da pokrije izdatke.
�164
Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ
K ćeri i žene sitnih buržuja, kao i onih iz radničke
klase, postaju konkurenti svojih očeva, braće i muževa.
Taj privredni antagonizam, čije je ispoljavan je buržo
azija uspela da spreči zatvaranjem žene u porodično
prebivalište, uopštava se i pojačava sa razvitkom kapi
talističke proizvodnje; on zahvata oblast slobodnih za
nimanja: medicinu, advokaturu, književnost, novinarst
vo, nauku itd. u kojim a je čovek rezervisao monopol,
uobražavajući da će on ostati večit. Radnici su prvi, kao
i uvek, izvukli logične zaključke iz učešća žene u društ
venoj proizvodnji i zam enili ideal zanatlija: žena isklju
čivo domaćica, novim idealom: žena saborac u njihovoj
ekonom skoj i političkoj borbi za podizanje plata i oslo
bođenje rada.
K ad su kćeri i žene sitne buržoazije, prinuđene da
zarađuju za svoje izdržavanje i uvećavanje porodičnih
prihoda, počele da preplavljuju radnje, administraciju,
pošte i slobodne profesije, buržuji su se zabrinuli za
svoje izvore prihoda, i inače već umanjene; konkuren
cija žena umanjivala ih je još više. Intelektualci, koji
su preuzeli odbranu muškog pola, verovali su da nije
pametno ponovo početi sa m oralističkim zakletvama ko
je su žalosno propale pred bogatom buržoazijom; oni
su se obratili nauci, dokazujući nepobitnim razlozima i
uzvišeno naučno, da žena ne može da se odvoji od doma
ćih poslova a da ne povredi prirodne i istorijske zakoni
tosti. Oni dokazuju, na svoje potpuno zadovoljstvo, da je
žena niže biće, nesposobno da ovlada visokom intelek
tualnom kulturom i da jo j posveti punu pažnju, energiju
i entuzijazam, i da konkuriše muškarcima. N jen mozak
m anji po zapremini, manje težak i manje složen nego u
čoveka, je „m ozak deteta"; njeni slabije razvijeni mišići
nemaju snagu napada i otpora; kosti njenih ruku, karlične duplje, vrata, butne kosti, najzad ceo njen sistem
�2ENSK0 PITANJE
165
kostiju, mišića i živaca omogućuje jo j samo obavljanje
poslova u kući. Ona je osuđena po prirodi, po svim
svojim organima da bude sluškinja čoveka, kao što je
nemilosrdni bog Jevreja i hrišćana svojim prokletstvom
osudio rasu Hama na ropstvo.
Istorija je dala svoju sjajnu potvrdu ovim ultranaučnim istinama; filo zofi i istoričari tvrde da ona po
kazuje da je žena, uvek i svuda, potčinjena čoveku, za
tvorena u kući, u ženskom odeljenju; ako je takva bila
u prošlosti, takva treba da ostane njena sudbina i u bu
dućnosti, tvrdio je najdublji buržoaski filo zof Ogist
Kont. čuveni lakrdijaš Lom brozo produžava svojom ku
kavičkom osvetom, ozbiljno tvrdeći da društvena statis
tika utvrđuje manju vrednost žene pošto je broj ženskih
kriminalaca manji od broja muških kriminalaca; budu
ći da je bio zaljubljen u proučavanje brojki, mogao je
dodati da statistika ludila pokazuje da je takođe bilo
manje žena-ludaka. Prema tome, moral, anatomija, psi
hologija, društvena statistika i istorija prikivaju zauvek
ženu za domaćinsko robovanje.
Kapitalistička proizvodnja, koja se bavi većinom po
slova namenjenih ženi u porodičnom domaćinstvu, obu
hvata u svojoj arm iji najamnika u fabrici, trgovini, kan
celariji i nastavi žene i kćeri iz radničke klase i slojeva*
sitne buržoazije da bi tako pribavila jeftin iji rad. Ona je
zbog velike potrebe za intelektualnim snagama — zane
marivši dostojan poštovanja i poštovan osnovni zakon
muškog morala: celokupno znanje žene treba da obuhva
ti čitanje, pisanje i računanje — zahtevala da se devojke
i dečaci obučavaju u osnovnim znanjima iz četiri nauke.
Prvi korak je učinjen, nije im se mogao zabraniti ulaz
na univerzitet. One su dokazale da je ženski mozak, koji
su intelektualci nazvali „mozak deteta", bio u stanju,
kao i muški, da prim i svu naučnu nastavu. Apstraktne
�166
Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ
nauke (matematika, geom etrija, mehanika i dr.), čije je
izučavanje prvo postalo pristupačno ženama, bile su takođe prve na kojim a su m ogle dokazati svoje intelek
tualne sposobnosti; one se zatim bacaju na eksperimen
talne nauke (fiziologija , fizika, hernija, prim enjena me
hanika itd.) i u Am erici i E vropi navire legija žena koje
idu u korak s ljudim a, uprkos slabijim uslovima fi
zičkog i m oralnog razvoja u kojim a žive od svoje prve
m ladosti.
Kapitalizam n ije otrgao ženu od domaćeg ognjišta
i uputio u društvenu proizvodnju radi njenog oslobo
đenja, već da bi je iskoristio još bezobzirnije nego čoveka; pri tom e se dobro pazilo da se ne naruše ekonom
ske, pravne, političke i moralne prepreke podignute da
bi je prikovale za m uževljevo prebivalište. Žena, eksploatisana od kapitala, podnosi bedu slobodnog radnika i
zato nosi svoje okove prošlosti.
N jen a ekonomska beda je pogoršana: umesto da
bude izdržavana od oca ili muža, čije gospodstvo na
stavlja da trpi, ona m ora da zarađuje sredstva za svoju
egzistenciju i, pod izgovorom da su njene potrebe manje
od čovekovih, rad jo j je m anje nagrađen; a kad se
završi njen svakodnevni rad u radionici, kancelariji ili
školi, počinje posao u domaćinstvu. Materinstvo, sveta
dužnost i najuzvišeniji društveni poziv, postaje u kapi
talističkom društvu razlog strahovite ekonomske i psiho
loške bede. N epodnošljiv položaj žene je opasnost za
produženje vrste.
Ali, ovo porazno i bolno stanje nagoveštava kraj
ropstva koje počinje sa uspostavljanjem privatne svo
jin e i koje m ože iščeznuti samo njegovim ukidanjem.
( La question de la fem m e, „ L 'o c u v r e nouvelle", Paris,
1904).
�A . B e b e l (1840— 1913)
ISTO R IJA ŽE N E JE ISTO R IJA
NJENOG U GNJETAVANJA
Žena i radnik imaju zajedničko to što su ugnjeteni.
Oblici ovog ugnjetavanja menja li su se tokom vremena
i u različitim zemljama, ali je ugnjetavanje ostalo. U to
ku istorijskog razvitka ugnjeteni su češće postajali svesni toga, i to je vodilo izmenama i ublažavanju njihovog
stanja, ali pravilno shvatanje uzroka ovog ugnjetavanja
i kod žene kao i kod radnika rezultat je tek naših dana.
Trebalo je najpre saznati suštinu društva i zakone po ko
jim a se ono razvija, pa tek onda da se javi pokret koji
će imati izgleda da ove odnose uoči kao nepravedne.
Obim i dubina jednog takvog pokreta zavisi od stepena
uviđavnosti i slobode kretanja kojom raspolažu zapos
tavljeni redovi. I u jednom i u drugom pogledu žena za
ostaje iza radnika, kako po naravi i vaspitanju tako i po
datoj joj slobodi. Pored toga: prilike koje se protežu na
dug niz generacija postaju najzad navika, a nasleđe i vaspitanje čine da to izgleda „prirodno". Otuda, naročito,
žena još i danas smatra svoj potčinjeni položaj kao
nešto razumljivo samo po sebi i nije jo j lako objasniti
da je taj položaj nedostojan nje i da ona mora težiti
tome da postane sa čovekom ravnopravan i u svakom
pogledu jednak član društva.
�168
Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ
A li ma koliko bilo sličnosti između položaja žene i
položaja radnika, žena ima prema radniku jedno preim ućstvo: ona je p rv o ljudsko biće koje je zapalo u
ropstvo. Žena je postala robinja pre nego što je i posto
ja o rob.
Svaka društvena zavisnost i ugnjetavanje potiču iz
ekonomske zavisnosti ugnjetenog od ugnjetača. U ovom
se položaju nalazi i žena od starine, što nam pokazuje
istorija razvitka ljudskog društva. (Žena i socijalizam,
str. 13— 14, „R a d ", Beograd, 1956).
POD G VOZDEN OM PETOM
U nižim klasama novčani brak je nepoznat. Radnik
se po pravilu ženi iz naklonosti, ali razorni uzroci prate
i n jegov brak.
Nesigurnost je obeležje njegova života. Takvi udari
sudbine izazivaju neraspoloženje ili ogorčenost, a to se
pre svega prenosi u domaći život kad se svakog dana
i svakog sata ja vlja ju osnovne potrebe koje ne mogu da
se podm ire i izazivaju razdor i svađe. Kao posledica to
ga nastupa rušenje braka i porodice.
I li oboje, i muž i žena, idu na rad. Deca su ostav
ljena sama sebi ili nadzoru starije braće i sestara, ko
jim a je takođe potrebno da se neko stara o njima i neguje ih. N a podne se u najvećoj žurbi proguta ono malo
bednog jela, i to ako roditelji uopšte imaju vremena da
dotrče kući, što u hiljadama slučajeva nije moguće zbog
udaljenosti radnog mesta od stana i zbog kratke pauze.
Umorni i malaksali, vraćaju se roditelji uveče kući. Umesto prijatne, vesele kućice, dočekuje ih tesan, nezdrav
stan, k oji često nema ni svetlosti ni vazduha i kome ne
dostaju i najpotrebnije ugodnosti. Sve veća oskudica u
ugodnim stanovima i užasne posledice koje potiču otu
�2ENSK0 PITANJE
169
da čine jednu od najm račnijih strana našeg društvenog
poretka koji vodi m nogobrojnim nesrećama, porocima
i zločinima. I ta oskudica u stanovima postaje, uprkos
svim pokušajima ublažen ja, sve veća u gradovima i
industrijskim centrima. Ona zahvata sve šire slojeve:
sitne proizvođače, činovnike, učitelje, sitne trgovce itd.
Žena radnikova, kad se vrati uveče kući umorna i iznu
rena, ima opet pune ruke posla: na brzinu mora da se
stara da dovede u red bar ono što je najnužnije. Deca
se odmah smeštaju u postelju, žena seda i šije i krpi
duboko u noć. Ona ne zna za odm or i okrepijenje koji su
joj toliko potrebni. Muž je često neuk, žena zna još ma
nje, i ono malo što inače imaju da kažu jedno drugom,
kaže se vrlo brzo. Muž odlazi u krčmu da tamo nađe
prijatnosti koje nema kod kuće, pije, ali ma kako ma
lo pio, troši mnogo za svoje prilike. Ponekad se oda
kockanju, koje staje velikih žrtava i više društvene kru
gove, i izgubi u kockanju još više nego što popije. Za
to vreme žena sedi kod kuće i lju ti se: ona mora da radi
kao stoka u jarmu, za nju nema predaha i odmora. Muž
iskorišćuje što bolje može slobodu koju mu je doneo
slučaj što se rodio kao muško. Tako počinje neslaganje.
Još ako je žena manje predana, ako uveče, vrativši se
kući s posla umorna, potraži opravdanu razonodu, kuća
pođe unatrag i beda se udvostruči. Ali mi ipak živim o
u „najboljem od svih svetova". (Žena i socijalizam,
„Rad", Beograd, 1956).
ŽENSKO PITAN JE JE JEDNA STRANA
DRUŠTVENOG PITAN JA
Mi živimo u vremenu jednog velikog socijalnog pre
obražaja koji svakim danom čini nove napretke. Sve jači
pokret i nemir duhova oseća se u svima slojevima
�170
Dr JOVAN ĐORĐEVTĆ
društvenim i goni dubokim promenama. Svi osećaju da
se koleba zem ljište na kome stoji. N a površinu je izbila
množina pitanja koja sve šire krugove zanimaju, oko
čijih se rešenja pristalice i protivnici bore. Jedno od
najvažnijih među njim a, ko je se sve više napred ističe,
jeste takozvano žensko pitanje.
T o je pitanje položaja k o ji žena u našem društve
nom organizmu treba da zauzme, načina na k oji će svo
je snage i sposobnosti svestrano m oći razviti da bi posta
la potpun, ravnopravan i što je moguće više koristan
član ljudskog društva. Ovo se pitanje, prema našem gle
dištu, poklapa sa p ita n jem : k o ji se oblik i organizacija
m ora dati ljudskom društvu da na mesto ugnjetavanja,
eksploatisanja, bede i n evolje dođe fizičko i društveno
ozdravljen je pojedinca i društva. Žensko pitanje je, da
kle, za nas samo jedna strana opšteg socijsilnog pitanja,
k oje ispunjava danas sve glave koje misle i pokreće
sve duhove; ono se, prema tome, može konačno rešiti
samo uništenjem društvenih suprotnosti i otklanjanjem
zla k oje iz njih ističe. (Žena i socijalizam, „Savremena
kn jiga", Sveska 6, Beograd— Sarajevo, 1923).
�Klara Cetkin (1857— 1933)
RAZGOVOR V. I. LE N J IN A I K LA R E C E T K IN
Drug Lenjin mi je često govorio o ženskom pita
nju. On je pridavao veliku važnost ženskom pokretu ne
samo zbog njegovog sopstvenog značaja već, u izvesnom smislu, kao odlučujućeg činioca u borbi masa. Jas
no je, da je podrazumevao potpunu društvenu jednakost
žene kao neosporan princip komunizma. Naš prvi raz
govor o tom predmetu vodili smo u jesen 1920. godine
u njegovom prostranom radnom kabinetu u Krem lju.
Lenjin je sedeo za svojim pisaćim stolom, prekrivenim
knjigama i hartijama, što je pokazivalo čime se bavi i
šta radi, ali bez „nereda uobičajenog kod genija” .
.Ali treba obavezno da stvorimo snažan međunarod
ni ženski pokret, zasnovan na jasnoj i preciznoj teorij
skoj osnovi, otpočeo je odmah posle pozdrava. Očigled
no je da do njegovog uspešnog ostvarenja ne može doći
bez marksističke teorije. M i komunisti moramo, u po
gledu ovog pitanja, da sagledamo naše principe potpuno
čisto i jasno. Moramo potpuno otvoreno da se izdvojimo
od svih drugih partija. Na žalost, na našem I I međuna
rodnom kongresu, mada je pitanje ženskog pokreta bilo
pokrenuto, nije bilo dovoljno vremena ni da se pretrese
i zauzme konačan stav o tom pitanju. To je greška ko
misije koja je dozvolila da se razvlače stvari. Ona mora
�172
Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ
da sačini rezoluciju, obradi teze i jasno označi osnovnu
liniju. Treba da im u tom e pom ognete” .
Pošto sam već ranije čula o ovom e što m i je sada
Len jin rekao, izrazila sam mu svoje čuđenje. Ja sam bila
oduševljena svim onim što su ruske žene učinile za vrem e revolucije, osim onim što one još uvek čine da je
zaštite i da jo j pomognu da se razvija. U pogledu polo
žaja i aktivnosti žena u p a rtiji boljševika, smatrala sam
da je Partija s te strane bila potpuno na visini svog
zadatka. B oljševička partija je jedina dala međunarod
nom pokretu žena-komunista proverene i obučene kad
rove, a istovrem eno služi kao veliki istorijski primer.
„T o je tačno, sasvim tačno, prim etio je Lenjin osmehnuvši se. U Petrogradu, ovde u Moskvi, u ostalim
gradovim a, kao i u udaljenim centrima, žene-proleteri su
se izvanredno držale u revoluciji. Bez njih, najverovatnije, ne bism o ni uspeli da pobedimo. Tako ja mislim.
Kakvu su samo hrabrost pokazale i koliko je imaju
jo š i danas! Zam islite kakve su patnje i samoodricanja
p r e tr p e le ... One se odlično drže, one se ne povijaju,
je r brane Sovjetsku vlast, je r žele slobodu i komunizam.
Da, naše radnice su izvanredne, one su istinski borci
svoje klase. One zaslužuju naše divljenje i našu ljubav.
M i im am o u redovim a naše partije žene osvedočene
komuniste, inteligentne i neumorno vredne. One bi mo
gle uspešno da zauzmu važna mesta u Sovjetim a, izvrš
nim komitetim a, narodnim komesarijatim a i administra
ciji. M noge od njih rade danonoćno u Pa rtiji ili među
masama proletarijata i seljaka, pa čak i u Crvenoj ar
m iji. To je za nas dragoceno. A to je važno i za žene
celog sveta, je r dokazuje sposobnost žena i visoku vrednost njihovog društvenog rada.
Prva diktatura proletarijata krči put ka potpunoj
društvenoj jednakosti žene. Ona efikasnije iskorenjuje
�ŽENSKO PITANJE
173
predrasude nego što to mogu da učine hrpe napisanih
knjiga o jednakosti žene. Ali, uprkos tome, mi još ne
mamo međunarodni pokret žena-komunista. Dakle, treba
nastojati po svaku cenu da se on obrazuje. Moramo bez
odugovlačenja da pristupimo njegovom organizovanju.
Bez tog pokreta će rad naše Internacionale i njenih sek
cija biti nepotpun i takav i ostati.
Naš revolucionarni rad mora da bude doveden do
kraja. Recite mi, šta je sa aktivnošću komunista u inostranstvu?”
Iznela sam mu podatke koje sam mogla da priku
pim, no ta obaveštenja su bila skromna, s obzirom na
slabu i neredovnu vezu sa partijama, pripadnicama ko
munističke Internacionale. Lenjin, malo pognut, saslu
šao me je pažljivo, bez ikakvog znaka dosade, nestrplje
nja ili umora. On se interesovao vrlo živo čak i za manje
važne detalje.
Nisam poznavala još nikog ko je umeo bolje da slu
ša nego on, da tako brzo sredi činjenice i međusobno
ih poveže. To se videlo po kratkim pitanjima, ali uvek
preciznim, koja mi je postavljao s vremena na vreme
tokom razgovora i na svoj način se kasnije osvrtao na
pojedine detalje našeg razgovora. Lenjin je načinio ne
koliko kratkih beležaka.
Razumljivo je da sam mu govorila uglavnom o
situaciji u Nemačkoj. Rekla sam mu da Roza smatra
da je on najviše doprineo borbi za pobunu ženskih re
volucionarnih masa. Kada je bila formirana Komunistič
ka partija, Roza je insistirala na objavljivanju jednog
lista koji bi se bavio ženskim pokretom. Kada je Leo
Zogiše, prilikom našeg zadnjeg susreta, 36 časova pre
nego što su ga ubili, razmatrao sa mnom plan rada
Partije, poverio mi je izvesne zadatke, podrazumevajući
tu takođe i plan organizovanog rada među radnicama.
�174
Dr JOVAN ĐORĐEVIC
T o pitanje je bilo razm atrano počev od prve ilegalne
konferencije Partije. Obučeni i iskusni propagatori i
rukovodioci, k o ji su se istakli pre i za vrem e rata, ostali
su skoro svi u socijaldem okratskim partijam a oba prav
ca, vršeći veliki uticaj na uskomešanu masu radnika. U
svakom slučaju, među nama je takođe obrazovano jez
gro energičnih drugarica, spremnih na puno odricanje,
k oje su se angažovale u svim poslovim a i u borbi naše
partije. One su preduzele m etodičnu akciju među radni
cama. Doduše, to je bio samo početak, ali dobro po
krenut početak.
„T o nije bilo loše, n ije bilo uopšte loše, reče Lenjin.
Energija, spremnost na sam oodircanje i oduševljenje
žena-komunista, njihova hrabrost i njihova inteligencija
u periodu ilegalnosti i poluilegalnosti stvaraju lepu per
spektivu za razvijanje takvog rada. Privući mase i organizovati njihove akcije, to je dragoceni elemenat za
razvitak P a rtije i njene snage.
No, kako stoji sa osnovnim shvatanjima i izgrađenošću drugarica i drugova? Ovo je od najveće važnosti
za uspešan rad u masama. T o je ono što ostvaruje ogro
man uticaj k o ji prodire neposredno u dušu masa, to je
ono što ih privlači nama i raspaljuje. Trenutno ne mogu
da se setim ko je rekao ovo: ništa veliko ne m ote se
ostva riti bez strasti. A mi, i radnici celog sveta, imamo
da obavim o još mnoge zadatke.
Sta zaokuplja vaše drugarice, žene-proletere Nemačke? Kakva je njihova svest o proleterskoj klasi? Kakvi
su njihovi interesi, njihova aktivnost, uočavaju li poli
tičke zahteve svog vremena? N a šta su usmerene njihove
ideje?
U vezi s tim, čuo sam od ruskih i nemačkih dru
gova čudne stvari. T o m oram da vam ispričam. Rečeno
mi je da je jedna istaknuta komunistkinja izdavala u
�ŽENSKO PITANJE
175
Hamburgu novine za prostitutke, s namerom da ih
organizuje za revolucionarnu borbu. Roza je, kao istak
nuti komunista, radila i postavila se humano, pišući je
dan članak u kome je branila izvesnu prostitutku uhap
šenu zbog kršenja nekih policijskih propisa iz oblasti
ovog tužnog zanata. Prostitutke treba žaliti kao dvostru
ke žrtve buržoaskog društva.
One su žrtve najpre prokletog sistema vlasništva,
zatim odvratne hipokrizije morala. T o je jasno. Samo
okrutni i kratkovidi mogu da pređu preko toga.
Ali, zar u Nemačkoj nema industrijskih radnica
koje treba organizovati; za k o je treba izdavati novine;
koje treba povući u borbu? Tu postoji nezdravo skre
tanje. To me veoma podseća na modu u literaturi, da
se sve prostitutke predstavljaju kao blagorodne sve
tice; tačno je, međutim, da ovde postoji zdrav „ko
ren” : društveno sažaljenje i prezir licemerstva uvažene
buržoazije. Ali taj zdrav koren, buržoaski okužen po
činje da izumire. Opšte uzev, prostitucija će u našoj
zemlji, takođe, predstavljati brojne problem e teške za
rešavanje. Prostitutke treba uključiti u proizvodni rad
i obezbediti im mesto u društvenoj proizvodnji, što je
s obzirom na stanje naše privrede i sadašnje uslove
vrlo komplikovano i teško. Evo, dakle, jedne oblasti
ženskog pitanja koja se posle osvajanja vlasti od strane
proletarijata postavlja pred nas svom svojom ozbilj
nošću i zahteva da bude rešeno. U Sovjetskoj Rusiji
će nam taj problem pričinjavati još dosta poteškoća.
No, vratimo se na vaše specifične prilike u Nemačkoj.
Partija ni u kom slučaju neće trpeti takve neodgovor
ne postupke svojih članova. To zamagljuje stvari i rasplinjava naše snage. A vi? šta ste preduzeli da to
sprečite?”
Ne čekajući moj odgovor, Lenjin nastavi:
�176
Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ
„K lara, lista vaših .grehova još n ije iscrpljena.
M oram da vam kažem da se na vašim večernjim časo
vim a i diskusijama sa radnicima bavi poglavito pita
n jim a seksa i braka. Ovaj sadržaj je bio u centru va
ših interesovanja, političke nastave i vaspitnog rada.
Nisam mogao da verujem sopstvenim ušima.
Prva država diktature proletarijata se bori protiv
svih kontrarevolucionara sveta. Situacija u Nemačkoj
čak zahteva najveće jedinstvo svih proleterskih revo
lucionarnih snaga da bi odbila sve jače napade kontra
revolucije. Međutim, u to vrem e aktivne komunistkinje
razm atraju pitanje seksa i obliika braka u prošlosti,
sadašnjosti i budućnosti. One smatraju da je njihov
osnovni zadatak da se radnice uzdižu u tom pogledu.
Kažu da je brošura jedne bečke komunistkinje iz ob
lasti seksa vrlo rasprostranjena. A kakva besmislena
brošura. Radnicama je ono mailo tačnih činjenica iz
njenog sadržaja već bilo poznato od Bebela, i to ne u
vidu šture i dosadne šeme, kao što je to slučaj u toj
brošuri, nego u smislu propagande koja može da po
nese, propagande pune napada protiv buržoaskog dru
štva. Frojdove hipoteze, navedene u ovoj brošuri, tre
ba samo da jo j obezbede, kako se pretenduje, „naučni
karakter", u suštini je to samo prim itivno škrabanje.
Sama Frojdova teorija je, u stvari, danas samo kapris
mode. Ja nemam uopšte poverenja u te teorije o seksu
izložene u člancima, prikazima, brošurama i si., ukrat
ko u toj specifičnoj literaturi koja bujno cveta na đubrevitom tlu buržoaskog društva. Ja zazirem od onih
k o ji su stalno i uporno obuzeti pitanjim a seksa kao
neki induski fakir razm išljanjem o vlastitom pupku.
čin i m i se da to ob ilje teorija o seksu, koje su
najvećim delom često proizvoljne pretpostavke, nasta
je iz čisto ličnih pobuda, odnosno potrebe da se pred
�2ENSK0 PITANJE
177
buržoaskim m oralom opravda vlastiti nenormalan život
ili neobuzdani seksualni instinkti i da im se obezbedi
pravo građanstva.
Taj zamaskirani strah pred građanskim moralom
mi je odvratan isto kao i naklonost prema seksualnim
pitanjima. Uzaludno je što se ona oblači u prevratničke
i revolucionarne form e, ona je u svojoj suštini isklju
čivo buržoaska. Tim e se bave intelektualci i slojevi
društva koji su im bliski. Za aktivnost takve vrste ne
ma mesta u partiji i borbi proletarijata svesnog duha
svoje klase. Skrećem pažnju da u poretku sa privatnom
svojinom pitanja seksa i braka izazivaju brojne pro
bleme i da su baš ta pitanja razlog za sukobe i pat
nje žena svih klasa i društvenih slojeva. Rat i njegove
posledice, rekao bih, otežavaju ženi do krajnosti suko
be i patnje koje su nekada postojale u odnosima među
polovima. Do sada prikriveni problem i razobličeni su
pred očima žena, i to u atm osferi revolucije koja na
stupa. Svest starih osećanja, strah pojmova, na svim
stranama se raspada. Nekadašnje društvene stege sla
be i pucaju. Pojavljuju se klice novih ideoloških osnova koje još nisu uobličene u odnosima među ljudima.
Interesovanje koje pobuđuju ova pitanja ukazuje na
potrebu jedne nove orijentacije. Otuda potiče, takođe,
revolt prema deformacijama i laži buržoaskog društva.
Promena oblika braka i porodice tokom istorije zbog
svoje ekonomske zavisnosti stvara dobru mogućnost da
se iz svesti radnica iskoreni uverenje o večitosti buržo
askog društva, lstorijska kritika ovog društva treba da
doprinese raspadanju buržoaskog poretka (razgolićavanjem njegove suštine i posledica) i, između ostalog, žigosanju lažnog seksualnog morala. Svi putevi vode u
Rim. Svaka marksistička analiza nekog važnog dela ide
ološke nadgradnje društva ili neke upadljive pojave tre
�178
Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ
ba da dovede d o analize buržoaskog poretka i njegove
osnove — privatne svojine; a svaka od tih analiza tre
ba da ukaže na zaključak: „Kartaginu treba razoriti” .
Lenjin se nasm eja i klim nu glavom.
„Odlično. Ličite m i na advokata k o ji brani svoje
drugove i svoju partiju. Ovo što ste sada rekli je tačno.
Ali strogo uzevši, ,to m ože da posluži samo kao izvinjenje za grešku počinjenu u Nem ačkoj, a -ne i kao oprav
danje. Učinjena greška ostaje greška. Možete li mi garantovati da su pitanja seksa i braka razmatrana na
vašim sastancima samo sa stanovišta istorijskog mate
rijalizm a? To zahteva široka znanja, produbljena, jasna
i precizna znanja marksiste, sa obiljem dokaznog ma
terijala. Raspolažete li, u ovom trenutku takvim potreb
nim snagama. Da je tako, ne bi se m oglo desiti da
brošura kao što je ova o kojoj smo m alopre govorili
bude korišćena kao m aterijal na vašim večernjim ča
sovima i diskusijama. Ova brošura se preporučuje i
rastura umesto da se podvrgne kritici. Šta se postiže,
na kraju krajeva, ovakvim nepotpunim i nemarksističkim tretiranjem ovog pitanja?
Znači, pitanja seksa i braka nisu shvaćena kao
sastavni deo glavnih društvenih pitanja, nego obratno,
krupna društvena pitanja se pojavlju ju kao deo, kao
neki dodatak problemu seksa. N ajvažnije je potisnuto
u drugi plan, kao nešto sporedno. To ne samo da za
m agljuje jasnoću problem a već zamračuje m isli uopšte
i klasnu svest radnika.
Drugo zapažanje koje može biti korisno, Mudrac
Solomon je već rekao: svaka stvar u svoje vreme. Re
cite mi, m olim vas, da li je ovo pravi trenutak da se
radnice u proteklim mesecima angažuju da bi im se
govorilo kako vole i kako su voljene, ili -kako se udva
ra i prim a udvaranje kod raznih naroda, razumljivo, u
�2ENSK0 PITANJE
179
prošlosti, danas u budućnosti. I da je to ono što se po
nosno naziva istorijski materijalizam ! Danas sve misli
radnica moraju biti usmerene na proletersku revoluciju.
Ona je ta koja stvara osnovu novih uslova za brak
i novih odnosa među polovima. Za sada, zaista treba
istaknuti u prvi plan druge probleme, a ne takve koji
se odnose na oblike braka kod crnaca Australije ili
brakova sklopljenih između krvnih srodnika u starom
veku.
Istorija postavlja, po zahtevu dana, pred nemački
proletarijat pitanje sovjeta, Versaj9kog ugovora i nje
govog uticaja na život ženskih masa, besposlice, niskih
plata, poreza i dosta drugih problema. Ukratko, m oje
je mišljenje da ova moda političkog i društvenog obu
čavanja radnica nije ni u kom slučaju ono što je po
trebno. Kako ste mogli da ćutite? Trebalo je da upotrebite svoj autoritet!”
Objasnila sam svom dragom prijatelju da nisam
nikada propustila mogućnost da izrazim svoju kritiku,
da prigovorim rukovodećim drugovima i da podignem
svoj glas na raznim mestima, ali da on zna da niko
nije prorok u svojoj zem lji, čak ni među svojim naj
bližim. Zbog m oje kritike bila sam osumnjičena da
sam ostala još verna preživelom iz socijalne demokratije i staroj igri malograđanskog duha. N o u svakom
slučaju moja kritika je ipak donela plodove. Pitanja
seksa i braka nisu više smatrana glavnim temama u
našim kružocima i na večernjim diskusijama.
Lenjin nastavi da razvija svoju misao:
„Znam, znam, rekao je, mene takođe optužuju
zbog sitničarenja. Ali to me ne uzbuđuje. Žutokljunci,
koji su se tek izlegli iz jajeta buržoaskih shvatanja,
uobražavaju da su strašno pametni. N jih treba tako i
gledati. Pokret mladih je takođe zahvaćen modernom
�180
Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ
strujom i preteranim oduševljenjem za seksulane pro
blem e".
Lenjin je ironično naglasio reč „m oderan", sa iz
razom neodobravanja.
„R ekli su m i da su seksualni problem i takođe omi
ljen predm et izučavanja u vašim omladinskim organi
zacijama. Za ovu m ateriju uvek se nađu predavači. To
je sramno, a posebno i opasno za pokret mladih. Takvi
sadržaji lako doprinose odobravanju i podsticanju
seksualnog života izvesnih pojedinaca i podrivanju sna
ge i zdravlja omladine. V i treba, takođe, da se borite
protiv te pojave. U stvari, ženski i omladinski pokret
im aju mnogo dodirnih itačaka. Naši drugovi — žene
komunisti, treba svuda u zajednici sa mladima sistemat
ski da d elu ju ... To će ih uzdići, preneti iz sveta indi
vidualnog u oblast društvenog materinstva. Važno je
doprineti potpunom buđenju društvenog života i ak
tivnosti žene, da jo j se omogući da se uzdigne iznad
uskih shvatanja individualiste domaćeg i porodičnog
života.
K od nas, takođe, veliki deo omladine revnosno ra
di na reviziji buržoaskih pogleda na „ m o r a l " u oblasti
seksualnih problema. A to je, treba da kažem, elita
naše omladine, koja zaista mnogo obećava. Kao što ste
malopre napomenuli, u posderatnoj atm osferi i na po
četku revolucije stare ideološke vrednosti se ruše, gu
beći snagu koja ih podržava. N ove vrednosti se uspo
stavljaju polako i borbom.
Shvatanja o odnosima između ljudi i žena su pore
mećena, isto kao i osećanje i ideje. Ponovo se razgra
ničavaju prava pojedinca u odnosu na zajednicu i, pre
ma tome, i dužnosti pojedinaca. To je dug proces i
često bolan zbog odumiranja i rađanja. Isto je tako
u oblasti seksualnih odnosa, braka i porodice. Deka
�ŽENSKO PITANJE
181
dencija, truljenje i razvitak buržoaskog braka sa svo
jim teškoćama razvoda, sa slobodom za muža i rop
stvom za ženu, sramna laž o seksualnom moralu i sek
sualnim odnosima, ispunjavaju većinu ljudi osećanjem
odvratnosti.
Jaram kojim zakoni buržoaske države pritiskuju
brak i porodicu još više pogoršava zlo i zaoštrava su
kob. To je jaram neprikosnovenosti privatnog vlasniš
tva koji sankcioniše podm itljivost, niskost, prljavštinu,
na koju se nadovezuje uobičajena u buržoaskom
društvu laž: „oomme ii faut". Ljudi se bune zbog izo
pačavanja morala. I u vreme kada se ruše snažne dr
žave, kada iščezavaju stari oblici vladavine, kada stra
da čitav društveni svet, osećanja izolovanog pojedinca
se brzo menjaju.
Žarka žeđ za raznovrsnim zadovoljstvim a lako
stiče neodoljivu snagu. Oblici braka i odnosi između
seksa u buržoaskom smislu više ne zadovoljavaju. I
ovoj oblasti se približava revolucija, koja ide ruku pod
ruku s proleterskom revolucijom . Razum ljivo je da je
ceo taj splet čudno izmešanih pitanja duboko zaoku
pio kako žene tako i omladinu. I jedni i drugi trpe
posebno zbog ove konfuzije u seksualnim odnosima.
Omladina se buni protiv takvog stanja stvari bučnim
žarom koji je svojstven njenim godinama. To je ra
zumljivo. Bilo bi vrlo pogrešno propovedati omladini
neki manastirski asketizam i svetost buržoaske prljavštine. Po mom shvatanju, nije dobro da seksualni pro
blemi, stavljeni u prvi plan zbog prirodnih razloga,
postanu u ovim godinama glavna briga omladine. Posledice toga su ponekad fatalne.
Omladina je, u svom novom stavu u pogledu pita
nja koja se odnose na seksualan život, spremna da se
u principu pozove na teoriju. Mnogi nazivaju svoje
�182
Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ
pozicije „revolucionarnim " ili „-komunističkim". Oni
iskreno i veruju da je tako. Ja sam suviše star da bi
m ogli da to m i nametnu. Iako sam ja <samo sumoran
asket, ovaj m i novi seksualni život mladih, a često čak
i odraslih, izgleda kao da je buržoaski, kao nastavak
buržoaskog bordela. T o sve nema ničeg zajedničkog
sa „slobodnom lju bavi” , onakvom kakvom je m i ko
munisti shvatamo. V i bez sumnje, znate onu famoznu
teoriju prema k o jo j je u -komunističkom društvu zado
vo ljen je seksualnih interesa i ljubavnih potreba tako
prosto i tako beznačajno kao gašenje žeđi čašom vode.
Zbog te teorije „čaše vode” naša omladina je razja
rena, doslovno, razjarena.
Ona je postala fatalna za mnoge -mladiće i devojke.
N jen e pristalice tvrde da je to marksistička teorija.
Hvala za taj -marksizam, po kome se sve pojave i sve
prom ene koje nastaju u ideološkoj nadgradnji društva
svode neposredno, u pravoj lin iji i bez ikakve rezerve
isključivo na ekonomsku bazu. Stvar nije tako jedno
stavna kao što izgleda. Fridrih Engels je, već odavno,
utvrdio ovu istinu istorijskog materijalizma.
Ja smatram famoznu teoriju „čaše vode” kao nemarksističku i preko svake m ere antisocijalnu. U sek
sualnom životu se manifestuje ne samo ono što je pri
roda -dala već i ono što nam je donela (kultura, bez obzira
na to da li više ili m anje razvijena.
Engels u svom Poreklu porodice ukazuje na važ
nost toga da se seksualna ljubav razvija i postaje fini
ja. Odnosi između polova nisu, jednostavno, isključivi
izraz međusobnog u ti čaja društvene proizvodnje i telesne potrebe. Marksizam ne bi bio više shvatljiv ako
bi promene u tim odnosima posmatrao odvojeno od
svake ideologije i izvodio ih neposredno iz ekonomskih
osnova društva.
�2ENSK0 PITANJE
183
Težnja da se promene ovih odnosa svedu na eko
nomsku osnovu društva nezavisno od cele ideologije
bila bi ne marksistička, već racionalistička. Sigurno je
da žeđ m ora biti ugašena. No, da li će se jedan nor
malan čovek, u takođe normalnim prilikama, prućiti
stomakom na ulicu da bi se napio vode iz prljave bare?
Ili da čeka da se napije vode iz čaše čiji su rubovi umr
ljani desetinama tuđih usana? No, najvažnija je
društvena strana. Gašenje žeđi je lična stvar pojedinca.
Ali, u ljubavi ima dvoje zainteresovanih i dolazi i treći,
jedno novo biće. U tome se krije društveni značaj, koji
rađa obaveze prema zajednici. Pošto sam komunist,
nemam nikakvih simpatija za „teoriju čaše vode", iako
ona nosi etiketu „slobodne ljubavi", štaviše, ta teo
rija komunista n ije nova. V i se sećate, pretpostavljam,
da je ona bila propovedana u literaturi polovinom proš
log veka kao „emancipacija srca". Za buržoasku prak
su ona je promenjena u emancipaciju mesa. Propovedalo se, dakle, sa više talenta nego danas. Što se tiče
prakse, ja ne mogu da je ocenjujem.
Ne mislim ni najmanje da svojom kritikom name
ćem neki asketizam. Daleko od toga. Komunizam treba
da donese ne asketizam, već radost življenja i utehu,
pružajući takođe potpunu ljubav. Po mom mišljenju,
neumerenost koja se danas zapaža u seksualnom živo
tu ne donosi ni radost življenja ni utehu, već obratno,
ona ih umanjuje. Ali, za vreme revolucije to ne vredi
ništa.
Ono što treba mladosti, ,to je radost življenja i
uteha.
Sport, gimnastika, izleti, sve vrste fizičkih vežbanja, razna intelektualna interesovanja, studije, analize,
istraživanja, sve to istovremeno i primenjeno, pruža
mladosti mnogo više nego odnosi i beskrajne disku
�184
Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ
sije o seksualnim pitanjim a, o načinu kako da se „uži
v a " život prem a tekućim shvatanjima.
,,U zdravom telu zdrav duh!". N i kaluđer, ni don
2uan, a još m anje nešto srednje kao što je nemački
filistar. (Zapisi iz m oje beleznice, Lenjin onakav kakav
je bio, ed. „Bureau d'editions", Paris, 1934. na fran
cuskom).
�S. M arković (1846— 1875)
OSLOBOĐENJE Ž E N S K IN JA
„Dugo vremena — upravo otkako postoji ljudsko
društvo — ljudi su težili da urede svoje odnošaje, na
rodne i međunarodne. Pisano je i govoreno mnogo o
raznim „važnim pitanjim a"; govoreno je o raznim dr
žavnim formama, o raznim građanskim ustanovamaj
pretresano je i uređenje vojske, uređenje policije, ure
đenje sudova i hapsana; tražena je „ravnoteža” držav
nim uređenjem i podelom vlasti, tražena je ravnoteža
među narodima otimanjem tuđih zemalja i zaokrugljavanjem svojih granica — jednom reči: pretresani su,
i suviše, svi spoljašnji odnošaji ljudski. Ali dugo vreme ljudi ne znadoše da iz osećanja, m išljenja i radnje
sviju pojedinih u jednom društvu, bilo ono ma gde,
ističu svi oni odnošaji što ih mi „regulišem o” u na
šim „građanskim” i ,.krivičnim", i našim društvenim i
državnim ustanovama; da isti uzroci stvaraju: političke
stranke, građanske, vojne i međunarodne ratove. Tek
u poslednje vreme počeše ljudi da izučavaju samoga
Čoveka, njegove najbliže potrebe i njegove odnošaje.
Tada se pokaza da su ona nekada „važna” pitanja, kao
pitanje o „ravnoteži međunarodnoj” , o „podeli vlasti” ,
o „državnoj form i” , itd., koja su toliko zabavljala ljude,
ili sasvim ništavna, ili samo uzgredna. Namesto njih do
�186
Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ
đoše pitanja: ikako da se uredi društvena radnja i
ujam či čovekova zarada (koje pitanje celu Evropu da
nas potresa)? K ako da se vaspitava svaki član društva?
Kako da se cela polovina čovečanstva, Ženski p o l izvuče
iz neznalačkog mraka, iz potčinjenosti i prazne sujete,
a zadobije za nauku i ljudski napredak? — Od rešenja
ovih pitanja očevidno zavisi kakve će biti sve društvene
i državne ustanove, građanski i krivični zakon, držav
ni oblik i međunairodni m ir. Ova pitanja m oraju najpre da se reše, pa tek onda ona sporedna: ovo su pi
tanja opšta, čovečanska,1 ona se tiču sviju ljudi i sviju
)
naroda, m a na kom stupnju razvitka oni bili. Baš oni
narodi k o ji su m anje razvijeni tim više treba da izuča
vaju ova pitanja, te da se koriste naukom što su je
drugi narodi izradili dugim teškim opitom.
Lju di su se s početka svađali i tukli, pa su uvideli
da im treba suda, policije, da im raspravljaju sporove
i da ih čuvaju od nasilja. A li docnije počeše ljudi da
uviđaju da im to nije dovoljno, da od valjanosti poli
cije ne zavisi broj razbijenih glava itd., već od količine
hleba i njegove ravnopravne podele u narodu, od obra
zovanja i m oralnosti narodne. Zato su ljudi tek naposletku počeli da m isle o svom e obrazovanju, moralnosti
i svima uslovima što utiču na obrazovanje i moralnost
sviju članova u društvu. Tek od toga doba uviđa se
sve više od kakve je važnosti po ceo čovečanski napre
dak odnošaj između čoveka i žene u porodici i u druš
tvu. U porodici počinje dete da se vaspita, tu ono dobija prve pojm ove o svima predm etim a a naročito o
svojim odnošaj ima spram drugih ljudi i o moralu koji
*) Pionir oslobođenja žene u Srbiji bio je poznati radonalista Dositej
Obradović. O borbi žena za sticanje obrazovanja on kaže: „Nek se neuzda
jedan narod nikad do veka k prosve&enjlu razuma doći, u kojemu žene u
prostoti i varvarstvu ostaju..
(Izvor: Božidar Kovačević: Dositej Obradović, knj. III o književnosti. „Rad", Beograd, 1061).
�ŽENSKO PITANJE
187
u tim odnošajima postoji: svoje i tuđe, rod i ne-rod,
pravo i ne-pravo, istina i laž, sloboda i nasilje itd., sve
to dete izuči svojim opitom u svojoj porodici ili u blis
kom krugu drugih porodica. U ovom „domaćem vaspitanju” mati igra veoma žalosnu ulogu. Ona nema ve
ćinom nikakva obrazovanja, pa i onde, gde je ona obra
zovana kao „ženska", ona nije kadra deci „prva zna
nja” da saopšti, a kamoli da razvije decu svoju u ljude,
članove društvene — građane. 2ena nije građanin; ona
ne zna ni za građanska prava ni za građanske i čovečanske dužnosti i vrline. Koliko god sam prim era video
u našoj porodici da mati uči dete kako će se ponašati
spram drugih ljudi, vazda sam video kako ga sprema
za podlaca u društvu. N ije ni čudo kad rob vaspitava
budućeg „građanina". Pa još više: u ovom neposred
nom odnošaju sa svojom porodicom vaspitava se čovek celoga života. Ličnim saobraćanjem i zajedničkim
životom čoveka i žene vaspitava ju se oni uzajmice; uza
jamnim uticajem razvijaju se u njih mnoge mane i
mnoge vrline: sitna sujeta i prljavo slavoljublje, želja
za vlašću i gramženje za novcem — ovi i mnogi drugi
čovečiji pokretači koji izazivaju niske strasti u čoveku,
koji stvaraju čitave imtrigantske — „političke" — stran
ke, sve se to veoma često prilepi čoveku ženinim uti
cajem. Svaki to može videti iz svakodanjeg posmatranja. 2ena čim ne živi u sirotinji i ne mora jednako
o „nasušnom hlebu” da misli, već „stupi u društvo",
tj. počinje da se bavi besposličenjem — postaje su
jetna, gramežljivija, praznija, uopšte gora nego što je
čovek iz istoga staleža u društvu. To je prirodna posledica njene potčinjenosti, neobrazovanosti i besposlenosti. Žena dobra od prirode, dobra gazdarica, če
stita u svojoj porodici u svakom pogledu kadra je da
spreči svaki plemeniti rad čovekov (m i to govorimo
�188
Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ
o većini žena; razume se da ima i plemenitih izuzeta
ka), da uguši svaku plemenitu težnju samo ako je ona
upravljena na kakvu opštu cilj — van porodičnog kru
ga. Ona je često kadra da to nazove nemarnošću za
porodicom , nepoštenjem i svakojakim imenom i time
da zagorči život čoveku i porodici, koje ona voli i za
k o je sama živi; je r ona nema nikakvog čovečanskog
obrazovanja pa, dosledno, ni uzvišenijeg, čovečanskog
oseća-nja. Ona nema nikakvih prava kao čovek i član
društveni; nije za to vaspitana, pa većinom ne razume
najplem enitije težnje i najplem enitiji rad čovekov.
Eto takva je ženina uloga u porodici i u društvu u
m oralnom pogledu.
U ekonomskim odnošajim a ženina uloga je tako
isto štetna po društvo kao god i u moralnom odnošaju.
N jezin je rad daleko neproizvodniji od čovekovog, jer
ona nije obrazovana za rad kao čovek. Pa posle: kad
se samo pogleda na odelo ženino, na njene šarene boje
što dreče, razne -tračke i krpice, na njene ukrase itd.,
vidi se koliko je štetno za narodnu privredu što je
žena navikla da se kiti radi lepote i dopadanja čoveku.
K oliko se ruku upotrebljavaju na proizvodnju ovih tri
ca? K oliko glava m oraju da se zanimaju izmišljanjem
raznih moda? Naposletku, samo usavršavanje industri
je, razvitak mehaničke i hemijske tehnike mora da se
povija za modom i raskošem, i to usled toga što žena
ne shvata svoje lično i čovečansko dostojanstvo, što
je ona potčinjena čoveku — sredstvo za njegovo uži
vanje, a ne ravnopravna ličnost.
Ja naročito obraćam čitaocu pažnju na ovu stranu
„ženskog pitanja". Dž. S. M il govori u ovoj knjizi više
kao zastupnik ženskih prava — kao advokat ženskinja: on govori o patnji same žene, koja ima u društvu
samo dužnosti, a nikakvih prava; on ukazuje na oče
�2ENSK0 PITANJE
189
vidnu nepravdu po kojoj svaka najbolja, najobrazova
nija i najplemenitija žena ima manje prava nego naj
gori, najgluplji i najpodliji čovek. Protiv ove nepravde
u društvu ustaje Mil. On pokazuje da žena ima i pravo
i sposobnost da zauzme pravo jednak položaj u društvu
kao i čovek. Mil, kazujući kakva se nepravda nanosi
ženskinju u društvu, pobuđuje nas nehotice da mislim o
na drugu stranu ženskog pitanja, tj. da mislimo na
to: kako se nepravda nanesena ženi sveti ćelom čovečanstvu. Pitanje o ženskom oslobođenju nerazdvoj
no je svezano sa celim društvenim preobražajem, sa
oslobođenjem čovečanstva od sviju zala, poroka, tira
nija i robovanja — „žensko pitanje" nije za nas pre
rano, već da je ono prvo koje treba staviti na dnevni
red". (Sabrani spisi, knj. II, „Kultura", Beograd, 1960,
str. 399— 402).
�II
Edvard E velin g (1851— 1898)
i Eleonora M arks-Eveling (1855— 1898)
2 E N S K 0 P IT A N J E i)
Sa B ebelovog stanovišta2) i, slobodno možemo reći
u ovom slučaju i sa stanovišta socijalista uopšte, dru
štvo se nalazi u stanju nemira i previranja. To je nemir
raspadanja i previranja truleži. Raspad je na dohvatu
ruke u oba smisla te reći.
Kapitalistički način proizvodnje, pa prema tome i
društvo čiju osnovu on predstavlja, doživeće svoj kraj
u roku k oji se, po našem mišljenju, pre može m eriti
godinama no vekovima. A taj kraj znači pretapanje
društva u prostije oblike, pa čak i u sastavne delove,
a obnovljene društvene strukture stvoriće novi i bolji
poredak. Društvo doživljuje moralni stečaj koji se sa
>) Ovaj odeljak sadrži članke tri žene istaknute u socijalističkom
pokretu i u širenju marksizma u toku poslednjih decenija A IX veka
{od kojih su dve ćerke K. Marksa, s tim što je Eleonora o „ženskom
pitanju* pisala zajedno sa svojim drugom Evelingom. Uz Klaru Cetkin,
one su prethodnica na frontu ženskog socijalističkog pokreta koji danas
obuhvata znatan broj žena mislilaca i pisaca — marksista i koie se ne
samo inspirišu idejama Marksovih neposrednih sledbenika, već ih i pro
širuju i produbljuju.
*) Ovaj članak je prvi put objavljen 1887. godine u obliku brošure
štampane u 4.000 primeraka. Ponovo ga je obiavio časopis „Marxism
Today” , marta 1972. U knjizi Žena i socijalizam, objavljenoj prvi put 1879,
Bebelovo delo Die Frau und der Socialusmus doživelo je pedeset izdanja još
za života autora. Delo je bilo prevedeno na većinu evropskih jezika (pet
naest prevoda već uoči prvog svetskog rata). U Jugoslaviji postoje dva
izdanja (pre rata i .posle rata).
�ŽENSKO PITANJE
191
najodvratnijom jasnoćom odražava kroz odnos između
muškarca i žena. Besmisleni su napori da se taj slom od
loži „gledanjem u bob” . Činjenicama valja gledati
u oči.
U razmatranju odnosa između muškarca i žene
svi su uvek prenebregavali i prenebregavaju jednu či
njenicu od prvorazrednog značaja. N ju čak nisu shvatili
ni oni natprosečni ljudi i žene koji su borbu za oslobo
đenje žene shvatili kao osnovni zadatak svog života.
Ta osnovna činjenica je sledeća: to pitanje spada u domen ekonomskih struktura. Kao i sve ostalo u našem
složenom savremenom društvu, položaj žene se zasni
va na ekonomskim činjenicama. Da je Bebel samo pod
vukao to pitanje, to bi već bilo dovoljno da njegova
knjiga bude delo od vrednosti. Žensko pitanje ima ne
čeg srodnog sa organizacijom društva u celini. Za one
koji nisu shvatili taj pojam, možemo da navedemo
Bekona koji u prvoj knjizi Napredak saznanja piše:
„Druga se greška sastoji u tome što su, posle podele
umetnosti i nauke na grane, ljudi napustili univerzal
nost. .. što može samo da zaustavi i prekine svako na
predovanje. .. N ije takođe moguće otkriti najbolje i
najskrivenije delove bilo koje nauke ako se čovek za
drži, ne .uzdižući se, samo na nivou te iste nauke” . U
stvari ta greška, koja je učinjena kada su „lju di (i
žene) napustili univerzalnost” , nije odraz nekakve mr
zovolje. To je bolest ili, slikovito rečeno, — kao što
nam kazuju navedeni pasus i rečenica, — oni koji
okrivljuju način na koji se danas postupa sa ženama
ne tražeći uzrok tome u ekonomskoj organizaciji na
šeg savremenog društva, liče na lekare koji leče lokalizovano oboljenje bez pregleda opšteg stanja bolesnika.
Ova se kritika ne odnosi samo na sve one koji
okreću na šalu svaku diskusiju o seksualnosti. Ona se
�192
Dr JOVAN ĐORĐEVIC
odnosi i na one brojne, uzvišene, ozbiljne i prom išlje
ne prirode koje uviđaju da je sudbina namenjena že
nama bedna i kojim a je veom a stalo do toga da se uči
ni nešto za poboljšanje njihovog položaja. To je hrabra
i divna masa koja se bori za pravo glasa žena, taj
savršeno pravedan zahtev; za ukidanje zakona o za
raznim bolestim a3), te nakaznosti nastale iz muškog ku
kavičluka i grubosti; za mogućnost da žena stekne više
obrazovanje kako bi jo j bili dostupni svi univerziteti,
sve slobodne profesije i svi zanati, od profesora do tr
govačkog putnika. U čitavoj toj potpuno pravednoj
akciji posebno beležim o tri stvari. Prvo, po pravilu, u
pitanju su lica koja pripadaju im ućnijim slojevima.
Sa jedinim i ograničenim izuzetkom pokreta protiv za
kona o zaraznim bolestima, samo mali broj žena koje
igraju značajnu ulogu u raznim pokretim a pripada rad
ničkoj klasi. Očekujem o prim edbu da se, što se Engles
ke tiče, gotovo isto m ože reći o širem pokretu kome
smo posvetili sve naše napore. Doista, socijalizam u
toj zem lji nije ništa značajniji od nekog književnog
pokreta. On obuhvata samo malo radnika. N a to mo
žem o da odgovorim o da u Nem ačkoj to nije slučaj i
da čak i ovde socijalizam počinje da se širi među
radnicima.
Druga tačka jeste da se sve ideje žena iz „ a v a n
garde" zasnivaju bilo na vlasništvu, bilo na sentimen
talnim ili profesionalnim pitanjima. N i jedna od njih
n ije prevazišla ta tri pitanja da bi ušla u suštinu ne
samo svakog od njih, već i u suštinu samog društva:
u odlučujuću ulogu ekonomskog faktora. Ova činje
nica ne začuđuje kad se zna koliko većina onih k o ji se
*) Tako su ponekad nazvani (C. Đ. Acts) „Contagious Diseases Pre
vention Acts", izglasani radi suzbijanja veneričnih oboljenja „uključivši
gonoreju” putem lekarskog pregleda i pritvaranja prostitutki.
�ŽENSKO PITANJE
193
zalažu za emancipaciju žene malo poznaje ekonomske
podatke. Ako treba suditi po njihovim napisima i go
vorima, većina branitelja žena nije pridala nikakvu
pažnju razvoju društva. Izgleda da oni, u opšte uzev,
nisu savladali ni prostu političku ekonomiju, koja je
po našem m išljenju lažna u svojim postavkama i po
grešna u svojim zaključcima.
Treća tačka proističe iz druge. Oni o kojima govo
rimo ne čine nikakav predlog koji bi prevazilazio okvi
re današnjeg društva. Stoga, po našem m išljenju, nji
hov rad nema neku veću vrednost. M i ćemo podržavati
pravo glasa za sve žene, a ne samo za one koje nešto
poseduju; podržavaćemo ukidanje zakona o zaraznim
bolestima i dostupnost oba pola svim zanimanjima.
Pravi položaj žene u odnosu na čoveka neće se dublje
izmeniti (ne govorim o ovde o razvoju konkurencije ni
o pogoršanju životnih uslova), je r ništa od svega toga
ne men ja u njenu korist odnose između polova, sa
izuzetkom zakona o zaraznim bolestima koji to čini po
sredno. Ne poričem o takođe da bi svest o ovim trima
tačkama olakšala put ka korenitoj promeni do koje
mora doći. Osnovno je, međutim, imati na umu da će
do konačne promene doći tek posle još korenitije promene čija je ona posledica. Bez te društvene promene
žene nikada neće biti slobodne.
Istina, koju u potpunosti ne priznaju čak ni oni
koji žele da pozitivno rade u korist žene, jeste da je
žena, poput radničke klase, predmet ugnjetavanja i
da se njen položaj, kao i položaj radnika, neumitno po
goršava. Žene su podvrgnute organizovanoj muškoj ti
raniji kao što su radnici podvrgnuti organizovanoj ti
raniji neradnika. Cak i kada se to shvati, treba uvek
uporno objašnjavati da za žene, kao i za radnike, nema
u današnjem društvu stvarnog rešenja za njihove teš
�194
Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ
koće i problem e. Sve što se čini, bez obzira na to kojim
se trubama najavljuje, n ije rešenje već samo prividan
izlaz. Ugnjeteni slojevi, žene i neposredni proizvođači,
treba da shvate da će njihovo oslobođenje biti plod
njihove akcije. Žene će naći saveznike među najsvesnijim ljudima, kao što radnici nalaze saveznike među
filozofim a, umetnicim a i pesnicima; ali žene nemaju
šta da očekuju od muškaraca uopšte, a radnici od
srednjeg staleža u celini.
Istine radi potrebno je, ,pre no što pređemo na
izučavanje položaja žene, reći par reči upozorenja. Za
m noge će ono što ćem o reći o sadašnjosti izgledati
preterano, o budućnosti nestvarno, a sve skupa možda
opasno. U obrazovanom svetu javno mnenje stvara čo
vek, a ono što je uobičajeno usvaja se kao moral. Ve
ćina i dalje podvlači slučajne slabosti „ženskosti" da
bi se suprotstavila jednakosti žene sa čovekom. Zabo
ravlja se da su u izvesnim prilikam a ženske slabosti
znatno pogoršane, ako ne i potpuno uslovljene, nezdra
vim uslovima našeg savremenog života. Dovoljno je
da se ti uslovi racionalizuju pa da takvo stanje u veli
koj meri, pa i potpuno, nestane. Zaboravlja se takođe
da se sve ono o čemu smo tako ročiti u diskusijama
0 slobodi žene lako prećutkuje kada se radi o njenoj
potčinjenosti. Zaboravlja se da za kapitalističke po
slodavce slabost žene dolazi u obzir samo kao povod
za snižavanje opšte stope nadnica. Osim toga, nema
„prirodnih poziva" za ženu, kao što nema „prirodnog"
zakona kapitalističke proizvodnje, kao god što nije „pri
rodn o" ograničena suma koju radnik proizvede i koja
predstavlja za njega sredstvo za život. Zaboravlja se
takođe da, u prvom slučaju, „p o ziv" žene k o ji se na
vodno sastoji u podizanju dece, vođenju domaćinstva
1 poslušnosti prema svom gospodaru, u drugom slu
�ŽENSKO PITANJE
195
čaju proizvodnja viška vrednosti, koja je navodno neop
hodan uslov za proizvodnju kapitala i, u trećem slu
čaju, suma koju prim a radnik i koja treba da mu omo
gući opstanak jedva iznad kritične tačke gladi, — da
sve to nisu prirodni zakoni u onom smislu u kome po
stoje zakoni kretanja. To su samo privremeni društve
ni sporazumi, kao što je francuski sporazumno diplo
matski jezik.
Raspravljajući detaljno o položaju žene znači da
nas ponavljati već hiljadu puta ispričanu priču. No,
uprkos svemu, mi zbog naše stvari moramo podvući
neke opšte poznate tačke i navesti možda jednu ili dve
manje poznate. Podvucimo najpre jednu opštu misao
koja se odnosi na sve žene. život žene se ne podudara
sa životom muškarca, a u mnogim slučajevima se ta
dva života čak i ne sretnu. Otuda atrofija porodičnog
života. Prema Kantu: „Ćovek i žena čine, kada su sje
dinjeni, jedno celovito i dovršeno biće, jedan pol upot
punjuje drugi". Ali kada su oba pola nepotpuna, kada
je nepotpuniji pol do krajnje granice nepotpun i kada,
opšte uzev, ni jedan od polova ne uspe da sa drugim
uspostaviti redovan, slobodan, istinski, dubok i pot
puno usklađen odnos, onda biće nikada nije ni celo
vito ni dovršeno.
A sada još jedna misao koja se odnosi samo na
izvestan, mada značajan broj žena. Svi znamo uticaj
nekih zanata ili načina života na fizički izgled ili lice
onih koji se tim zanatima bave ili vode takav način
života. Jahača ili pijanca prepoznajemo po hodu. No,
ko je od nas, makar i na trenutak, razmišljao o za
brinjavajućoj činjenici da na ulici, na javnim mestima,
među prijateljima, možemo odmah prepoznati neudate žene čim su prešle one „neodređene” godine, kako
to sa urođenom ironičnom finoćom u zanosu kažu knji
�196
Dr JOVAN ĐORĐEVIČ
ževnici. Međutim, ne m ožem o prepoznati neoženjenog
od oženjenog čoveka. Pre no što postavimo pitanje koje
iz toga proističe, podsetim o na strahoviti postotak neudatih žena. U Engleskoj je, na prim er, taj postotak iz
nosio 1870. godine 42% žena. Sve to navodi na jedno
stavno i opravdano pitanje, koje je neprijatno već i
zbog odgovora koji na njega m ožem o dati. Odkuda to
da naše sestre nose na čelu obeležje uništenog nago
na, ugušenih nežnosti, delim ično ubijenih prirodnih
svojstava, a da njihova „srećna braća" takve tragove
ne nose? Tu svakako nikakav „prirod ni" zakon ne važi.
Ta sloboda za čoveka, ta zabrana u pogledu broja uz
višenih i zakonitih veza koja ga ne pogađa, ali zato
teško pogađa ženu, to su neizbežne posledice našeg eko
nomskog poretka. Naši brakovi, kao i naši običaji,
zasnovani su na merkantilizmu. N e biti u stanju odgo
voriti svojim trgovačkim obavezama predstavlja težu
grešku od klevetanja prijatelja, a naši su brakovi po
slovni sporazumi.
Posmatramo li ženu u celini, ili pak samo onu ža
losnu zajednicu koja na čelu nosi obeležja večite nevi
nosti, uvek nailazimo na potrebu ideja i ideala. Razlog
tom e je i ekonomska zavisnost od muškarca. Žene su,
poput radnika, bile lišene svojih ljudskih, kao što su
radnici bili lišeni svojih proizvođačkih prava. U oba
slučaja upotrebljen je jedini metod k o ji omogućuje
izvlašćenje u bilo kom trenutku i bilo kojoj prilici, a
to je sila.
U Nem ačkoj je danas žena u podređenom položaju
u odnosu na muškarca. Muž „niskog položaja" može da
kažnjava svoju ženu. Sve odluke u vezi sa decom za
vise od njega; on čak može da odluči o tome kada će
se dete odbiti od sise. On raspolaže celim imetkom,
bez obzira na eventualno bogatstvo svoje žene. Ona
�2ENSK0 PITANJE
197
bez njegovog odobrenja ne može da sklopi ugovor niti
da bude član neke političke organizacije. Nepotrebno
je da podvučemo koliko se stvar u Engleskoj pobolj
šala poslednjih godina, niti da podsećamo naše čitaoce
da sa svim tim građanskim pravima engleska žena, udata ili ne, moralno zavisi od čoveka koji je zlostavlja.
Situacija nije ništa bolja u drugim civilizovanim zem
ljama, sa čudnim izuzetkom Rusije, gde su žene druš
tveno slobodnije nego u bilo kom drugom delu Evro
pe. U Francuskoj su žene iz viših slojeva srednjeg sta
leža u gorem položaju nego u Engleskoj, a žene iz rad
ničke klase su u povoljnijem položaju u Engleskoj ili
u Nemačkoj, ali dva uzastopna paragrafa Građanskog
zakonika (340 i 341) dokazuju da nepravda prema že
nama nije samo delo Germana: „Istraživanje očinstva
je zabranjeno" i „Istraživanje materinstva je do
zvoljeno” .
Svi oni koji gledaju istini u oči znaju da ono što je
Demosten govorio o Ati/njanima i danas važi za srednje
i više društvene slojeve: „Stupamo u brak sa ženom da
bismo imali zakonitu decu i vernu čuvarku našeg og
njišta, izdržavamo naložnice za naše svakodnevne usluge
i potrebe, ali za ljubavna uživanja imamo hetere". Že
na je uvek ta koja se bavi decom, čuvarka ognjišta.
Muž živi i voli kako mu se hoće. Cak i oni koji to priz
naju, upustiće se možda u diskusiju kada budemo rekli
da je za ženu isto tako loše što po strogim društvenim
pravilima ljubavna inicijativa, tj. bračna ponuda, mo
ra da potekne samo od čoveka. Možda se tu radi o
principu kompenzacije. Posle sklapanja braka, uglav
nom je žena ta koja preduzima ljubavnu inicijativu,
dok muškarac čini rezerve, šekspir je lepo pokazao da
to nije prirodni zakon. Miranda se, oslobođena društve
nih stega, nudi Ferdinandu: Hoćete li se oženiti mno
�198
Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ
me, evo me. U protivnom umreću -kao vaša ropkinja”*),
a Helena, u drami „Sve je dobro što se dobro svrši",
zaljubljena je u Bertram a pa zbog toga iz Rusiljona
dolazi u Pariz i Firencu; ona po rečima Coleridt-a,
predstavlja Šekspirov ,ynajdražesniji lik".
Rekli smo da je osnova braka merkantilne priro
de. U m nogim se slučajevima radi o običnoj razmeni,
a ako se uzme u obzir sadašnje stanje stvari, u svim
slučajevima problem „puteva i načina" nužno igra ve
liku ulogu. U višim društvenim slojevim a posao se
sklapa bez ikakvog stida. Crteži ser Gorgiusa Midasa u
„Punch"-u svedoče o tome. Priroda lista koji ih objavlju podseća nas da se sve strahote prikazane na crte
žima smatraju slabostima a ne greškama. Kod siromaš
nijih slojeva srednjeg staleža m nogi muškarci sebi uskra
ćuju sreću porodičnog života sve dok ih ta žanka želja
ne mine, a mnoge žene zatvaraju knjigu svog života
upravo kod najlepših stranica iz straha od „rerum
angustarum domi."®)
Drugi dokaz o merkantilnoj prirodi našeg sistema
braka jesu različita doba života u kojim a se obično
sklapa brak u raznim društvenim slojevima. N i u kom
slučaju taj trenutak nije, kao što bi trebalo, određen
godinama života. N eki povlašćeni pojedinci, kraljevi,
prinčevi, aristokrate, žene se ili ih ožene u godinama
k o je se prirodno smatraju najpovoljnijim . Mnogi se
radnici žene mladi, tj. u normalnim godinama. Vrli
kapitalista, koji u tim godinama redovno pribegava
prostitutkama, licemerno raspreda o lakoumnosti fi
zičkog radnika. Onaj k o ji proučava fiziologiju i poli
tičku ekonom iju naći će tu zanim ljiv dokaz o tom e da
*) Bura. III, 1
.
') Usko zatvoreni krug domaćeg života.
�ŽENSKO PITANJE
199
čak ni užasni kapitalistički sistem nije uspeo da smrvi
jednu prirodnu i opravdanu težnju. Ali kod onog druš
tvenog sloja koji se nalazi između ona dva prva, brak
se po pravilu ne sklapa pre no što prođe cvet mladosti
i strast ne bude na izmaku.
Sve ovo više govori o ženi no o čoveku. Muškar
cima društvo priznaje i ozakonjuje načine na koje oni
zadovoljavaju svoj seksualni nagon. No, u očima tog
istog društva, ako neudata žena prihvati uobičajeno
ponašanje svoje neoženjene braće, muškaraca koji sa
njom plešu na balovima ili sa njom rade u dućanu,
onda se ona smatra parijom . Ćak i u radničkoj klasi,
gde se brak sklapa u normalnim godinama, život žene
je u sadašnjem sistemu teži i nezahvalniji od života
muškaraca. Stara formula iz legende „rađaćeš u bo
lu''«) je ne samo ostvarena već i rasprostranjena. Žena
treba da odgaja decu godinama, bez odmora koji
bi jo j pružio olakšanje, bez nade koja bi je razvedrila,
neprestano u istoj atmosferi rada i tuge. Muškarac,
pak, koliko god da je istrošen radom, ima veče za od
mor. Žena je zaposlena sve do časa leganja. Cesto se,
sa malom decom, njena muka produžava do kasno u
noć pa i cele noći.
Posle sklapanja braka, sve ide u prilog jednom a
na štetu drugog supružnika. Neki se čude da je Džon
Stjuart Mil (John Stuart M ill) napisao: „Bra-k je je
dini stvarni oblik ropstva koji zakon priznaje” . Mi se
opet čudimo da je on to ropstvo postavio kao pitanje
osećanja a ne kao pitanje ekonomskih struktura, kao
rezultat našeg kapitalističkog sistema. Posle kao i pre
braka, žena trpi čovekovu prinudu. Sa njene strane je
) JJporediti sa „Genezom” , III. 16. „Zatim on (Yahweh) reče ženi:
udvostučiću patnju tvojih trudnoća: rađaćeš sinove u bolu; tvoja želja
cc te privlačiti mulu koji će gospodariti tobom” .
�200
Dr JOVAN ĐORĐEVIC
preljub zločin, sa njegove pak m anji prestup. Na os
novu preljube on može da do b ije razvod, ona ne. Ona
treba da za razvod podnese dokaze da je bila žrtva
„surovosti” (fizičke prirode). Tako zam išljeni i ostva
reni brakovi su, čini nam se — i kad to kažemo odm eravamo svaku reč — gori od prostitucije. Skrnavljanje je nazivati ih svetim ili moralnim.
U vezi sa pitanjem razvoda napominjemo jedan
slučaj obmane čije su žrtve ne samo društvo i njegove
klase već i pojedinci. Sveštenstvo je veoma sklono da
sjedini bilo koga sa bilo kim, starost sa mladošću,
razvrat sa čednošću, i ,to „ne postavljajući nikakva pi
tanja” kako se to kaže u izvesnim oglasima. Svešten
stvo se, međutim, žestoko suprotstavlja razvodu. Usta
ti protiv toliko neskladnih veza kao što su one koje
sveštenstvo stalno potvrđuje, značilo bi „mešanje u
ličnu slobodu” , ali suprotstaviti se bilo čemu što olak
šava razvod znači još ozbiljn ije mešanje upereno pro
tiv lične slobode. Čitavo pitanje razvoda, koje je i
inače složeno, postaje još složenije zbog toga što ga
valja najpre proučiti u okviru sadašnjih uslova, a za
tim u odnosu na buduće socijalističke uslove. Mnogi
se napredni duhovi zalažu za veću slobodu razvoda već
sada. Oni tvrde da bi dobijanje razvoda trebalo da bu
de isto tako jednostavno kao što je sklapanje braka,
da obaveza koju su preuzeli ljudi koji su imali malo
ili nikako prilike da se međusobno upoznaju, ne bi
smela da bude neopoziva, niti čak da predstavlja tako
strogu vezu; da bi neslaganje naravi, neostvarivanje
duboko ukorenjenih nada i stvarna nesloga trebalo da
�2ENSK0 PITANJE
201
predstavljaju dovoljne razloge za rastavu. Oni, najzad,
tvrde, a to je i najvažnije, da bi uslovi za razvod tre
balo da budu isti za oba pola. Sve je to odlično i bilo
bi ne samo moguće već i pravedno kada bi, podvla
čimo, ekonomski položaj oba pola bio isti. On je me
đutim različit. Prema tome, mada se teorijski slažemo
sa svim ovim idejama, verujem o da bi njihovo ostva
rivanje u našem sadašnjem sistemu dovelo u praksi, u
većini slučajeva, do još veće nepravde prema ženi. Ćovek bi, a ne žena, iz toga mogao da izvuče korist, osim
u retkim slučajevima kada ona poseduje lična dobra
ili neka sredstva za život. Raskid bračne veze značio
bi slobodu za njega a glad za nju i njenu decu.
Može nam se postaviti pitanje hoće li ti isti prin
cipi u vezi sa brakom važiti i u socijalističkom poretku.
Naš je odgovor sledeći: veza između čoveka i žene
biće takva da će potpuno otkloniti potrebu za razvodom.
*
Očekujemo da će se sa više neprijateljstva oceniti
način na koji smo, uzimajući u obzir budućnost, po
stavili ova dva poslednja pitanja, nego sve ono
što smo prethodno izneli. Ta dva pitanja smo već pomenuli. Prvo se odnosi na seksualni nagon. Po našem
mišljenju, metod koji je društvo po tom pitanju usvo
jilo je u celini neminovno loš. On je već na startu loš.
Naša se deca sistematski ućutkuju kad postave pitanje
nastanka ili rađanja dece. Na to pitanje treba odgovo
riti isto tako lako i jasno kao i na ostala pitanja. Mo
guće je da kod sasvim male dece postoji jedan period
kada fiziološko objašnjenje dato kao odgovor na po
stavljeno pitanje ne može da bude shvaćeno — a mi ne
�202
Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ
bism o želeli da taj trenutak određujem o — ali ne sme
nikada biti pogodnih trenutaka da se o bilo kojoj telesnoj fu nkciji deca uče pogrešnim stvarima. Kako
naši dečaci i devojčice rastu, tako se sve što se odnosi
na seksualne odnose prikazuje tajanstvenim i sram
nim, što pobuđuje nezdravu radoznalost. Duh se preterano usredsređuje na taj predmet, dugo ostaje nezadovoljen ili nepotpuno zadovoljen i najzad postaje
morbidan. Naše je gledište da bi roditelji i deca tre
balo da o polnim organima razgovaraju sa istom iskrenošću i slobodom kao o organima za varenje. Suprot
stavljanje tome jeste odraz proste predrasude protiv
nastave iz fiziologije, predrasude čiji n ajočitiji prim er
nalazimo u nedavnom pismu jednog roditelja jednoj
nastavnici: „M olim vas da m ojoj kćeri ništa ne preda
jete o njenim organima je r to za nju nije dobro i ne
pošteno je ". K olik o li je nas propatilo zbog „suggestio
fa lsi" ili „sup-pressio u eri" po tom pitanju, greškom
roditelja, nastavnika, pa čak i posluge? Pitamo li po
šteno sa čijih smo usana i u kojoj prilici saznali istinu
o rađanju dece, a tačno je međutim da ne možemo pogrešiti kad govorim o o svetoj stvari je r se radi o ra
đanju beba. U koliko slučajeva nas je m ajka naučila,
ona čije je to najsvetije pravo stečeno kroz bol?
Isto se tako ne m ožem o složiti s tim da je za decu
štetno govoriti im iskreno o tim temama. Navedimo
Bebela, k oji i sam navodi Gđu Isabellu Beecher Hooker,
„Da bi odgovorila na stalna zapitkivanja svog osmogo
dišnjeg sina koji je želeo da zna kako je došao na svet,
a ne želeći da mu priča bajke što je smatrala nemo
ralnim, ona mu je rekla celu istinu. Dete je najpažljivije saslušalo i od dana kada je saznalo kakvu je mu
ku i brigu zadao majci, pokazao je u svojoj privrženosti
njoj drugu nežnost i poštovanje. Isto takvo poštova-
�ŽENSKO PITANJE
203
nje ukazivalo je kasnije i drugim ženama." Što se nas
tiče, znamo da je bar jedna žena rekla celu istinu svo
joj deci i da ona gaje prema njoj drugačije i dublje
poštovanje i ljubav no ranije. Uz lažni sram i lažnu
tajnu, protiv kojih dižemo svoj glas, ide i nezdravo
razdvajanje polova, koje počinje čim se deca odvoje
od dadilje a završava se tek kad čoveka ili ženu sahra
ne u zajedničku zemlju. U „Is to riji jedne afričke far
me” jedna devojka, Lindall, uzvikuje: „Ravnopravnost
smo upoznali jednom, kao novorođenčad, na kolenima
naših dadilja. Još jednom ćemo je upoznati kada nam
budu zaklopili oči za poslednji san". To se razdvaja
nje nastavlja u školama pa taj sistem, sa svim onim
što podrazumeva, važi i u nekim veroispovestima. Na
ravno, najgori njegov oblik nalazimo u onim neljud
skim ustanovama zvanim manastiri ili samostani. Svi
ti čak i najbliži oblici jednog istog zla su neljudski;
pitanje je samo u kom je stepenu. čak i u običnom
društvu su ograničenja koja se tiču odnosa između po
lova, kao što su na prim er kaznene mere protiv uče
nika, izvor mnogih zala. Ta su ograničenja posebno
štetna kada se radi o predmetima razgovora. Svakome
su, čak i kad im ne vidi uzrok, jasne posledice razgo
vora koji se vode u pušačkim salonima srednjih i viših
društvenih slojeva. Nade za rešenje će biti tek onog
dana kada ljudi i žene čistog duha, želeći da izbegnu
svaku prevaru, budu raspravljali o seksualnosti kao
slobodni ljudi, gledajući se iskreno u oči. Kao što ne
prekidno ponavljamo, to treba da bude praćeno svešću
da se osnova čitavog pitanja nalazi u ekonomskim struk
turama. Mary Wollstonecraft se u „Pravim a žene" iz
među ostalog zalagala za to da oba pola budu zajedno
a ne odvojeni celog svog života. Ona je tražila da
žena uživa iste prednosti kao i muškarac na polju obra-
�204
Dr JOVAN ĐORĐEVIC
zovanja, da se školuje u istim školama i koledžima i
da se od rane m ladosti do zrelog doba oba pola vaspitavaju zajedno. Taj zahtev predstavlja bolan trn u
peti G. J. C. Jeaffresoin-a povodom njegove poslednje
kom pilacije.
Dva kra jn ja vida razlikovanja polova 'kao posledice njihove diskrim inacije jesu fem inizirani muška
rac i muškobanjasta žena. To su dva tipa protiv kojih
se buni i običan čovek sa onim sasvim prirodnim gnu
šanjem prema neprirodnom. Iz već više puta navede
nih razloga, prvi je tip češći od drugog. Ta dva tipa
nisu međutim poslednji na listi porem ećaja koji su
posledica našeg prilaza odnosima između polova. Mor
bidno devičanstvo o kome smo govorili jeste treći tip
porem ećaja. Ludilo je četvrti, samoubistvo peti. Povo
dom ludila i samoubistva evo nekoliko brojki. Većina
samoubistava žena se događa između 16-te i 21 godine.
Jedan broj samoubistava je, naravno, posledica trud
noće koju naš društveni poredak spušta na nivo zloči
na. A li druga samoubistva potiču od nezadovoljenog
seksualnog nagona, često skrivenog iza eufemizma ,,nesrećna lju bav’'. Evo nekoliko brojki o slučajevima lu
dila, uzetih na strani 47 engleskog prevoda Bebela. Ha
nover: jedan slučaj ludila na 457 neudatih i jedan na
1.316 udatih žena. Saksonija: 260 slučajeva na milion
neudatih žena. Pruska, 1882. godine, na 10 000 stanov
nika 32,2 neoženjenih i 9,5 oženjenih ljudi, 29,5 neuda
tih i 9,5 udatih žena.
Došao je trenutak da ljudi i žene priznaju da je
potiskivanje seksa uvek praćeno pogubnim posledicama. Ako je preterana strast bolest, obratna krajnost,
onda je to i žrtvovanje zdravog i prirodnog nagona.
Reči: „Oni koji preteruju u jednom ili drugom su
�ŽENSKO PITANJE
205
čudovišta"7 isto toliko važe u našem kontekstu koliko
)
važe za setu ili radost koje Rosalinda kune u Ardenskoj šumi. A ipak su hiljade žena, uz muke koje samo
one znaju, žrtvovane Molohu našeg društvenog poret
ka. Hiljadama žena se iz meseca u mesec, iz godine u
godinu uskraćuje njihova „zauvek prohujala mladost".
Stoga mi i većina socijalista tvrdim o da devičanstvo
nije sveta već nezdrava stvar. Podrazumevajući uvek
pod devičanstvom ukidanje svih nagona rađanja mi ga
smatramo zločinom. Kao i kod svih zločina, zločinac
nije toliko ono lice ko je ga izvršava, koliko društvo
koje ga nagoni na zločin i patnju. Ovde se slažemo sa
Šelijem (Shelley). U njegovim Beleškama kra ljici Mab
nalazimo sledeći pasus: „Devičanstvo je jevanđelijska
i kaluđerska predrasuda, ona je neprijatelj prirodne
umerenosti čak i veći od intelektualne senzualnosti,
jer razara korene svake domaće radosti i drži u patnji
više od polovine ljudskog roda na koju nekolicina m o
že da stavi svoj monopol u skladu sa zakonom". Pomenimo najzad, u okviru ovih veoma važnih postavki, niz
lekarskih svedočanstava koji pokazuju da žena pa-ti
više no čovek od tih prinuda.
i
Došli smo i do našeg poslednjeg pitanja. Šta mi
I socijalisti želimo? Šta predviđamo? U šta smo isto to
liko ubeđeni kao u sutrašnje rađanje sunca? K o je su
to društvene promene koje su, po našem mišljenju,
već sada na dohvatu ruke? K oje posledice očekujemo
od tih promena u pogledu menjanja položaja žene?
N ije nam namera da prorokujemo. N ije prorok onaj
koji na osnovu razmišljanja o nizu opaženih pojava
vidi neizbežni događaj, ćovek nema pravo da proro
kuje, kao što nema pravo da se kladi na sigurno. Na
*) Kako vam drago, IV. 1
.
�206
Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ
ma je jasno da je, kao u Engleskoj, osnova nemačkog
društva, tj. slobodna svojina nad zem ljom , ustupila
m esto feudalizmu, k o ji je opet ustupio svoje kapita
lizmu. Jasno nam je takođe da će kapitalistički pore
dak, isto tako prolazan kao i prethodni, ustupiti mesto
socijalizmu. Posle ropstva došlo je kmetstvo, zatim sa
dašnja najamnička zavisnost, posle koje će doći novi
poredak u kom e sredstva za proizvodnju neće pripa
dati ni robo vlasniku, ni feudalcu niti gospodaru najam
nih robova, kapitalisti, već čitavoj zajednici. Makar se
izložili opasnosti da izazovem o uobičajene osmehe i
sarkazme, priznajem o da nismo u ništa b oljoj moguć
nosti da dam o sve pojedinosti o socijalističkom funkcionisanju društva no što su to bili prvi kapitalisti o
poretku k o ji su osnovali. N išta nije prostije i nepra
vednije, ništa toliko ne ukazuje na nedostatak rasuđi
vanja, od bučnih pitanja o svakoj i najm anjoj pojedi
nosti društvenog sistema u čijem se pravcu, po našem
m išljenju, svet razvija. N i onaj koji iznosi jednu novu,
veliku istinu, ni n jegovi sledbenici, ne mogu očekivati
da će predvideti sve njene pravce razvoja. Sta bismo
m islili o onima koji bi odbacivali otkriće zakona gra
vita cije zato što N jutn nije tom prilikom otkrio i Neptun, ili pak o onima koji bi odbacili Darvinovu teoriju
zato što je nagon postavljao izvesne teškoće. To, me
đutim, čine, uvek sa spokojnim nerazmišljanjem, prosečni protivnici socijalizm a kada neće da priznaju či
njenicu da su sve poteškoće i nedaće k o je oni očekuju
sa podruštvljavanjem sredstava za proizvodnju daleko
b rojn ije u našem sadašnjem društvu sklonom ras
padanju.
U kakve smo nastupajuće prom ene tako ubeđeni?
M i smo se, razvijajući našu misao, toliko udaljili od
Bebela — čije se polazne tačke uglavnom nalaze u n je
�ŽENSKO PITANJE
207
govoj zanivm ljivoj knjizi — da se sa radošću i zahval
nošću vraćamo njemu da bismo odgovorili na to pita
nje. U „Društvo u kome su sva sredstva za proizvodnju
vlasništvo zajednice; društvo koje priznaje potpunu
jednakost svih bez obzira na pol; koje daje sredstva
za primenu svakog napretka i'li tehničkih i naučnih
otkrića: koje kao radnika zapošljava sve one koji su
danas neproduktivni ili one č iji je način života sablažnjiv, lenštine i parazite; društvo koje, svodeći na m i
nimum vreme potrebno za zadovoljavanje svojih po
treba, takvo — društvo uzdiže telesno i intelektualno
sve svoje članove na najviši mogući stepen” .
Ne krijem o ni od svojih protivnika da prvi korak
u tom pravcu jeste eksproprijacija svakog vlasništva
nad zem ljom ili drugim sredstvima za proizvodnju. To
bi dovelo do ukidanja države u njenom sadašnjem ob
liku. Nijedna zabuna u pogledu naših ciljeva nije to
liko rasprostranjena kao što je ona koja navodi tupoglavce na pomisao da se prom ene koje želim o i druš
tveni uslovi koji iz toga proističu mogu postići u ok
viru države kakva je naša. Država je danas organizacija
prinude u službi očuvanja sadašnjih uslova vlasništva
i društvenih pravila. N jeni predstavnici jesu nekolici
na ljudi iz srednjih i viših klasa, ikoji se svađaju oko
previsoko plaćenih položaja. Država će u socijalizmu
— ukoliko uopšte budemo zadržali taj naziv vezan za
toliko groznih istorijskih sećanja — biti organizovana
sposobnost zajednice radnika. N jeni službenici neće
biti ni bogatiji ni siromašniji od svojih drugova. Ras
kid između umetnosti i rada koji žalosti srca umetnika
a da pritom oni u većini slučajeva i ne znaju ekonom
ski razlog svoje muke, takođe će nestati.
�208
Dr JOVAN ĐORĐEVIć
A sada dolazim o na deo k oji se odnosi na posledice svega toga u odnosu na ženu, pa prema tom e i na
porodicu. M ožem o biti sigurni u dve stvari. Ostale će
rešiti sam razvoj društva, mada svaki od nas može da
ima svoje lično m išljenje o svakom posebnom pitanju.
Ono što je jasno, to je da će zavladati ravnopravnost
za sve, bez obzira na pol. N a taj način će žene postati
nezavisne. N jen o vaspitanje i sve ostale njene moguć
nosti biće iste kao i za čoveka. Kao i on, i pod uslovom
da je zdrava telom i duhom, ona će morati (a broj tih
žena će se i te kako povećati!) da daje od sebe jedan,
dva ili tri časa društvenog rada da bi zadovoljila potre
be zajednice, pa samim tim i svoje. Posle toga će moći
da se posveti umetnosti ili nauci, nastavi ili pisanju,
ili pak nekoj razonodi. Prostitucija će nestati zajedno
sa svojim uzrocima koji je danas čine neizbežnom.
Da li će u socijalizm u preovladati monogamija ili
poligam ija, to je detalj o kom e svako može da govori
u svoje lično ime. Pitanje je suviše značajno da bi se
m oglo rešiti u šikarama i kužnim isparenjima našeg
kapitalističkog sistema, što se nas tiče, smatramo da
će preovladati monogamija. Im a otprilike isto toliko
muškaraca koliko i žena, a najlepši ideal je, izgleda,
skladno i trajno ujedinjenje dva ljudska života. Takav
ideal, k oji se danas gotovo ne može dostići, zahteva
bar četiri stvari: ljubav, poštovanje, intelektualnu saglasnost i savlađivanje životnih potreba. Svaka od ovih
tačaka je mnogo ostvarljivija u okviru poretka kome
težimo nego li u onome u kom e danas „živim o". Poslednja tačka je apsolutno zagarantovana svakome. Kao
što je Ibzen preko Helm era poručivao N ori: „N eka
vrsta ropstva i ružnoće uvlači se u dom k o ji je zasno
�ŽENSKO PITANJE
209
van na dugovima i pozajm icama” .8) Ali do pozajm ica
i dugova može doći kada je čovek usamljen pojedinac
koji brani sopstvene interese a ne kada je član jedne
zajednice. Intelektualna saglasnost: biće mnogo bolje
osigurana podjednakim vaspitanjem čoveka i žene, nji
hovim obrazovanjem rame uz rame do njihovog sjedi
njavanja. Nedopustivi plod kapitalizma, devojka iz Tenisonovog (Tennyson) „In M em oriam ” , i njeno „N e
mogu da razumem, volim ” , postaće mit. Svako će već
naučiti da ne može biti ljubavi bez razumevanja. A
ljubav i poštovanje, kojih danas nema ili su izgubljeni
zbog nedostataka i nesavršenstva menkantilnog društva,
lako će se ponovo pojaviti i takoreći nikada više neće
nestati. Ugovor između čoveka i žene biće čisto pri
vatne prirode, bez uplitanja predstavnika vlasti. Žena
neće više biti robinja čoveka već njemu ravna. Razvod
više neće biti potreban.
I bilo da smo u pravu ili ne smatrajući monoga
miju kao najbolji bračni sistem za društvo, možemo
biti sigurni da će n ajbolji sistem biti odabran i to od
strane zrelijih i plodnijih umova no što su naši. Ta
kođe možemo biti sasvim sigurni da taj izbor neće ići
u prilog braku-razmeni (sa njegovim vidom poligamije) iz našeg žalosnog doba. Posebno možemo biti si
gurni da će išćeznuti dva velika zla koja uz ostalo do
prinose razaranju odnosa između ljudi i žena. Ta zla
su shvatanje da su čovek i žena različita bića. Neće
više biti jednog zakona za žene, a drugog za čoveka.
Ako buduće društvo, po uzoru na današnje evropsko
društvo, bude smatralo pravom čoveka da ima ljubav
nice po istom osnovu kao i ženu, onda možemo biti
sigurni da će slična sloboda biti data ženama. Biće go') Lutklna kuća, Cin I.
�210
Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ
tovo sa sramnom dvoličnošću, sa stalnom laži zbog
k ojih je porodični život većine naših engleskih domova
jedno sistemaitsko licem erstvo. Ono što slobodno i ra
zumno m išljenje zajednice bude ocenilo kao najpra
viln ije sprovodiće se otvoreno i javno. Muž i žena će
m oći da čine ono što vrlo malo njih to već sada može:
da se pogledaju jasno u oči, u dubinu srca. Sto se nas
tiče, verujem o da će privrženost čoveka ženi biti naj
b o lje za ob oje i da će svako od njih naći u srcu onog
drugog ono što im je u očima, svoju sopstvenu sliku".
�Eleonora Marks (1855— 1898)
K A K O T R E B A DA SE O R G A N IZ U J E M O ’ )
Na poslednjoj sednici Kongresa socijalističke Internackxnale u Briselu2) 400 delegata je prihvatilo sledeću rezoluciju:
„Podsticati socijalističke partije svih zemalja da
u svojim programima jasno postave zahtev za jednakošću polova, a na prvom mestu da posebno za ženu
zahtevaju ista prava na planu građanskog i političkog
prava".
Ova rezolucija i ova jednodušnost postaju tim zna
čajnije kada se zna da je na prvoj sednici Kongresa
potvrđeno da jedan Kongres socijalističkih radnika ne
ma ničeg zajedničkog sa buržoaskim pokretom sifražetkinja. Kao što je po pitanju rata Kongres podvukao
*) Ovaj i dva sledeća članka (Eleonore Marks, Laure Lafarg, Lujze
Kaucki) daju podatke o položaju i problemima žena proleterki u Engleskoj
i Francuskoj devedesetih godina prošlog veka. Svi ovi članci objavljeni su
u „Bečkim radničkim novinama , austrijskom socijal-demokratskom listu,
na čijem su uređivanju sarađivali Lujza Kaucki, Laura Lafarg i Eleonora
Marks-Eveling. Članak „Kako treba aa se organizujemo?” objavljen j e u
broju od 3. do 5. februara 1892, a ostala dva članka, „Pozdrav iz Fran
cuske ’ i „Pozdrav iz Engleske” u broju 1 od 1. januara 1892.
Ova tri članka su posle drugog svetskog rata objavljena u delu „Die
Frauen-Frage” (u zbirci „Archiv-Drucke” , izdanja V. S. A.).
•) U pitanju je Kongres Druge socijalističke Intemacionale održan u
Brišem od 16. do 22. avgusta 1891. godine. Kongres je, između ostalog,
tražio da se podrži zahtev za jednakost žena na građanskom i političkom
planu.
�212
Dr JOVAN ĐORĐEVIC
razliku između tradicionalne buržoaske lige koja viče
„m ir, m ir " ali u k o joj nikakvog m ira nema, i partije
ekonom skog m ira — socijalističke partije — koja hoće
da otkloni uzroke rata, sa istom jasnoćom je Kongres
u vezi sa ženskim pitanjem stavio naglasak na razlici
između partije „sifražetkin ja " koje ne priznaju klasnu
borbu već samo borbu polova i svojim pripadništvom
vladajućoj klasi zahtevaju prava koja znače nepravdu
za njihove sestre iz radničke klase, — i prave partije
žene, socijalističke partije, koja tem eljito razmatra eko
nomske razloge sadašnje, za radnice nepovoljne situ
acije i podstiče ih da se bore rame uz rame sa ljudima
iz svoje klase protiv zajedničkog neprijatelja: ljudi i
žena iz kapitalističke klase.
Briselska rezolucija je došla kao potvrda principa,
ali šta je sa njihovom prim enom u praksi? Kako žene
treba da steknu građanska prava koja zahtevaju? Do
kle god ne budemo hladnokrvno i praktično razmatrali
ono što treba da se dogodi, ništa od onoga što bi tre
balo da postoji neće proizaći iz naših teoretskih prokla
m acija. N ije dovoljno utvrditi činjenicu da postoji klas
na borba. Radnici treba da znaju i koje oružje da upo
trebe i kako, koje stavove da zauzmu i koje stečene
prednosti da sačuvaju. Stoga radnici već sada treba da
nauče kada i gde organizovati štrajkove i bojkote, ka
ko se izboriti za zakone o zaštiti rada i šta učiniti da
već postignuti zakoni ne ostanu m rtvo slovo na hartiji.
A sada, šta mi žene treba da uradimo? Nešto svakako
moram o: organizovaćemo se ne kao „žene” već kao
proleterke; ne kao ženski takmaci naših muževa rad
nika već kao njihove drugarice u borbi.
Osnovno pitanje koje se ovde postavlja je sledeće: kako treba da se organizujemo? Ćini m i se da bi
sada trebalo da počnemo da se organizujem o kao sin-
�ŽENSKO PITANJE
213
dikalci, koji koriste svoj savez kao sredstvo za posti
zanje krajnjeg cilja: oslobođenje naše klase. To neće
biti lak posao. U stvarnosti, radni uslovi žene su takvi
da je često očajno teško ići napred. No, zadatak će iz
dana u dan biti lakši i, ako žene a još više ljudi budu
sticali svest o snazi koja leži u ujedinjenju svih rad
nika, on će izgledati manje naporan.
Austrijske radnice znaju da žene treba i mogu da
se organizuju; one su to dokazale. Naime, one su ima
le svoje predstavnice na Kongresu u Briselu, a njihov
list je dokaz da su, uprkos svim teškoćama, uspele da
učine prvi, najteži korak u pravcu organizacije. N jih o
va hrabrost i požrtvovan je biće pomoć svima nama.
No, s druge strane, one bi takođe morale znati šta n ji
hove sestre po radu pokušavaju da učine u drugim
zemljama, na prim er u Engleskoj, koja je više od osta
lih zemlja „sindikalna". Može, međutim, biti od koristi
saznanje šta su engleske radnice dosad učinile i šta
danas čine. Nameravam stoga da u nizu članaka dam
kratak pregled o našim raznim savezima žena, njiho
vom osnivanju, statutima, broju članica. Na osnovu
tih podataka moći ćemo izvući tri zaključka:
1. Kad god se žene organizuju njihov se položaj
poboljšava (veća nadnica, »kraće radno vreme,
bolji radni uslovi).
2. Za žene je, bar isto toliko kao i za ljude, od
koristi da se organizuju i da se njihova za
rada smatra nadnicom za ostvareni rad, a ne
neznatnim doprinosom domaćem budžetu.
3. Od osnovne je važnosti da, osim kod specijalizovanih profesija, a naročito kod nekvalifikovanih radnika, ljudi i žene budu članovi jed
nog te istog sindikata, kao što su članovi jed
ne iste radničke partije.
�Lujza K a ucki (1860— 1950)
POZDRAV IZ ENGLESK E
Ž ivim o u doba Kongresa. Svet kao da se deli na
dva dela. Naši (kongresi jasno dokazuju koliko su naši
sadašnji odnosi neodrživi i zabrinjavajući, a istina o
toj situaciji toliko .pada u oči buržoazije da ona organizuje protiv-kongrese kako bi se odbranila od razor
nih posledica virusa zabrinutosti.
N a sednici održanoj u utorak 2. decembra pod
predsedništvom G. Mundella, najznačajnije je bilo svje
dočanstvo advokata G. Eduarda Shorth-a. On se poja
vio u društvu G-đe Bevan, G-ce M orley i drugih žena
k o je se interesuju za radne uslove kelnerica. On je
izneo tvrdnju da se dobrim firm am a mogu smatrati
one u kojim a žene rade „sam o” sto časova nedeljno.
U važnijim firm ama, kao što je Bertrans, one rade
samo 70 časova. On je posebno naveo slučaj jedne
m lade žene koja počinje sa radom u 7,30 časova a za
vršava pola sata posle ponoći, računajući -tu i pauze
od dvadeset minuta za doručak, ručak i večeru. Zdrav
stveni uslovi su, iskreno govoreći, u većini slučajeva
užasni. Spavaće sobe su ne samo nezdrave već i smrto
nosne. N a jednoj željezničkoj stanici (nažalost nepo
znatoj), na prim er, devojke spavaju u prostoriji koja
neverovatno liči na kanalizaciju, Što se tiče m oralnog
�ŽENSKO PITANJE
215
vida tog pitanja, on je mogao da na zahtev navede
imena tih jadnih devojaka k o je su morale da biraju iz
među otpuštanja sa posla i potčinjavanja vlasniku ili
njegovom zakupcu. N e radi li se tu o svodnicima? V e
liki broj devojaka se nađe na ulici, druge propadaju
u pijanstvu. Približni broj kelnerica u Engleskoj i
Velsu dostiže 80 000. Nadnica iznosi najviše 10 šilinga
nedeljno sa hranom i smeštajem, ali sa tom svotom
kelnerica mora i da se pristojno odeva. Ona takođe
može da bude otpuštena na licu mesta. Po mišljenju
svedoka, savez kelnerica ne može da bude naročito
uspešan. On je zahtevao da krčme potpadnu pod ured
bu o radnom vremenu u kancelarijama i fabrikama,
kao i da se naimenuju inspektorke. Tek bi tada bilo
moguće saznati celu istinu. Tek bi tada bilo moguće
potpuno i uspešno sprečiti štetne posledice dugog sta
janja na nogama i otrovnog uticaja alkohola.
Činjenice govore i ne možemo prebaciti svedoku
da pripada lošim i nemoralnim socijalistima, tim raz
bijačima porodica. G. Scott nije ni crven ni ružičast.
Među ostalim svedočanstvima nalazi se i sveđočanstvo dr Tathoms-a, službenika zdravstvene službe
Mančestera, koji je pružio statistički dokaz o prosečnoj stopi smrtnosti dece — 126 smrtna slučaja na 1000
rođenja, dok je u industrijskim centrima ta stopa još
veća — u Blackburn-u 220, Salford-u 283, Mančesteru
178 i Old-Ham-u 171. Tako visoku stopu smrtnosti dece
on pripisuje činjenici da se mlade majke isuviše rano
posle porođaja vraćaju u fabriku i moraju da poveravaju svoju decu tuđoj brizi.
U zaključku, evo .nekoliko brojki koje su navele
radnice najrazličitijih struka.
^G-ca Meers je predstavljala „Upholstresses Soci
ety" iz Londona (izrada nameštaja i tapeta). Ona je ob
�216
Dr JOVAN ĐO RĐE VIC
jasnila da prosečna nadnica jedne radnice dostiže 15
šilinga nedeljno i da se, uprkos zakona o fabrikama,
radi prekovrem eno. Jedino strah od otpuštanja spre
čava žene da u Savezu budu b rojn ije no sada. G-đa
Hids, generalni sekretar Saveza žena proizvođača uža
ri je, objasnila je da industrija užadi zapošljava ukup
no 1500 devojaka, od kojih su samo 280 članice Sa
veza. Ostale se boje da bi svojim učlanjivanjem izgu
bile posao. U većini slučajeva je taj strah opravdan.
Jedan industrijalac je objasnio da bi radije zatvorio
preduzeće no što bi dozvolio svojim radnicama da se
učlane u Savez. N a papiru, radno vrem e je 56 časova.
U stvari, radno vrem e je duže, a na dnevnom redu je
n jegovo produženje. N edeljna nadnica se kreće od 7,6
do 10,6 šilinga. Radni uslovi su loši, vazduh je doslov
no pun prašine, a zdravstveni uslovi su u većini slu
čajeva nezadovoljavajući. Jedino najstariji radnici pam
te da su jednom videli inspektora rada.
G-đa James, sekretar Saveza žena zaposlenih u istočno-londonskim preduzećima za izradu bombona, bis
kvita i suvog voća, otpuštena zbog članstva u Savezu,
iznela je zanim ljive pojedinosti. 2— 3000 devojaka za
posleno je u to j proizvodnji u istočnom delu Londo
na. Samo ih je 500 učlanjeno u Savez. I ovde je strah
od otpuštanja glavni razlog k o ji sprečava žene da se
učlane. N iske nadnice, ogrom ne kazne, otpuštanja bez
otkaznog roka, to su radosti koje se pružaju jadnim
devojkama. Zdravstveni uslovi su strašni i uglavnom
izazivaju tifus. G-đa James nikad nije videla inspekto
ra rada. To pokazuje koliko je nedovoljan broj inspek
tora u odnosu na broj fabrika gde treba vršiti inspek
ciju. G. Lackemann, londonski inspektor rada, priznat
je kao jedem od najboljih i najsavesnijih inspektora.
�ŽENSKO PITANJE
217
Naravno, bilo je još mnogo svedočanstava industri
jalaca i njihovih pomoćnika. Posle tih svedočanstava
sam, kao potpuno nepristrasan posmatrač, nesposobna
da shvatim kako čovek može imati nešto protiv da do
smrti radi u tim „rajskim ” fabrikama. Jednodušni glas
koji je zahtevao inspektorke fabrika biće, nadam se,
uzet u obzir. Do sada je engleska vlada, uvek kada je
to išlo u prilog njenih interesa, znala da zadovolji
opravdane zahteve radnika.
�L a u r a L a f a r g (1845
—1891)
POZDRAV IZ FRANCUSKE
Sa zadovoljstvom pozdravljam vest da su žene
austrijskih radnika stekle mogućnost da kažu svoju
reč svakih petnaest dana. I veliko hvala drugovima
za njihovu volju da pomognu ženama u tom teškom
poslu, u priprem am a za borbu i u borbi protiv onih
k oji ne dozvoljavaju da se neko protiv njih bori.
Priznajem , naime, da ne shvatam potrebu da se,
pored novina za ljude, osnivaju i novine za žene. Uko
liko se uzimaju u obzir, žene se danas smatraju obič
nom robom ili proizvođačim a viška vrednosti. Radnici
su u istom položaju.
Kada kapitalizam, — k o ji ukida svaku razliku po
rasi, godinama starosti i polu i izjednačava sve, ljude
i žene, mlade i stare, slabe i jake, — kad taj kapitali
zam, dakle, ne pravi nikakvu razliku između polova u
svojoj borbi p rotiv radnika, zašto bi onda radnici či
nili drugačije u svojoj borbi protiv kapitala?
Radi li se o eksploataciji, onda je prinuda ista, a
u gnjetavanje robova najamnog odnosa postoji za oba
pola. N e tako davno su ovde, u maju ove godine, vo j
nici i žandarmi u Fourmies-u1 bez m ilosti ubili devojku
)
*) U Fourmies-u, gradu na severu Franouske, iedan je vojnik pucao
□a učesnike manifestacije, maja 1891. Oni su se pobunili protiv hapšenja
�219
ŽENSKO PITANJE
sa kitom cveća u ruci i mladića 'koji je bio sa njom.
A kada su versajci pobili branioce Komune, jesu li
makar za trenutak zastali da se zapitaju da li proli
vena krv teče iz vena žene ili čoveka.
A to je, međutim, samo detalj. N ajvažnije pita
nje jeste organizacija žena za borbu, njihovo učešće
u boju, i da žene, koje su tako dugo samo patile, naj
zad počnu da se brane, da deluju, nije važno kada,
kako ili gde.
Zahtevajući da se bore rame uz rame sa ljudima,
žene samo traže da radnici shvate svoje sopstvene klas
ne interese.
Jer, ako žene ostanu po strani borbe protiv kapita
la, onda se ljudi bore takoreći samo jednom rukom,
recimo desnom umesto obema. Leva ruka, iako oslab
ljena i paralizovana dugom neaktivnošću, neophodna
je u borbi, jer je ona ta koja bodri srce boraca dok
desna napada neprijatelja. U borbi je štit isto toliko
od koristi kao i mač.
U Francuskoj, ako ne i drugde, još ima među soci
jalistima onih koji tvrde da je mesto žene u kući. Ta
osuda ženskog pola na doživotan prisilan rad u kući,
na ulogu d'ange du foyer,2) i to kada je kapitalizam već
odavno započeo razaranje tog ognjišta i kada socija
lizam teži da to ugašeno ognjište zameni nečim većim
i boljim, — predstavlja vrhunac besmislenosti.
I što pre žene, koje su protiv svoje volje osuđene
na tu ulogu anđela, budu izašle iz tog odavno uvelog
raja, tim će bolje biti za njih i za njihove jadne mu
ževe. Jer, ako pobliže pogledamo, ti anđeli su najčešće
nekih manifestanata pred zgradom opStine. Na manifestante je bez upo
r n e * d e c a ^ ^ Vatra' bil°
30 ran->
enih * 1
0
među koiiraa
*) Na francuskom u tekstu, Sto znači »anđela ognjiSta«.
�220
Dr JOVAN ĐORĐEVIČ
nepopravljive guje, rana i trepet svojih muževa, dece
i sebe samih; veliki broj izabranica su potpuno nespo
sobne da izvrše nametnute im zadatke.
N ije priroda, koju lju di tako često navode kao iz
govor za ugnjetavanje žena, već je upravo prevlast
koju su lju di stekli nad ženama — koje su nekada bile
ravnopravne sa muškarcima — ta koja je bacila ženski
pol u ropstvo i to toliko već dugo da većina žena, zbog
tog naslednog ropstva, ne samo da ne oseća više svoje
lance, već ne m ože više ni da ih izbegne.
Sve je to u tolikoj m eri da nas mnoga naša braća,
kojim a nedostaje hrabrosti i k oji nas pritiskuju svo
jo m ljubaznom brigom , pitaju sa senkom razuma: je
su li žene sposobne da misle, sposobne da deluju?
N e, m islim da i lju di treba da se bace u vodu da
bi naučili da plivaju.
Briselski Kongres je zahtevao jednaka prava za
muškarce i za žene, a m i ne tražimo ništa više od toga.
Kada bi se organizovala trka s tim da poslednji budu
prokleti, to svakako ne bi uvek bile žene.
Jedina potreba radnika svih zem alja jeste da se
organizuju i ujedine.
Budim o za ljude prim er solidarnosti i jedinstva.
Oni su nekada m nogo bili naučili od žena, koje su im
pokazale sa kakvom čvrstinom i solidamošću socija
lističke žene svih zem alja mogu da se okupe.
�PRILOZI
��PR VA D EKLARACIJA
O PR AVIM A ŽENA DON ETA 1848. G O DINE
U S E N E K A FOLSU
UZ DEKLARACIJU 0 PRAVIMA ŽENA OD 184«.
Najpoznatije i prve o p ite deklaracije o ljud
skim i građanskim pravima su načelno podrazumevale žene pod p ojm om »slobode i prava čoveka
i građanina«. To je očigledno u D eklaraciji prava
čoveka i građanina Francuske revolucije od 1789,
a još više u D eklaraciji o nezavisnosti k ojom je
počela američka revolucija od 1776. U ov oj drugoj
deklaraciji nalaze se sledeća tvrđenja? »Sm atram o
ove istine da su same po sebi očigledne: svi ljudi
su stvoreni jednaki; oni su nosioci određenih neo
tuđivih prava«. Kao takva prava se izričito podrazumevaju: sloboda ljudske ličnosti i njihova jed
nakost. Međutim, odmah je bilo očigledno da su
žene bile otuđene od ovih »očiglednih istina«. U
praksi je postalo sve očiglednije da one nemaju i,
da im društvo ne priznaje, ta prava.
U nizu razvijenih zemalja tadašnjeg sveta, a
pre svega u onim u kojim a su donošene deklaraci
je o ljudskim pravima, žene su postajale sve svesnije u odnosu na ovo stvarno stanje nejednakosti
�224
Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ
i potčinjenosti, čak i u odnosu i na same zakone,
i tu su svest u početku izražavale kako u literaturi
koju su pisale (što ne znači da nisu imale i podrš
ku prosvećenih i naprednih muškaraca tog vreme
na), tako i u demonstracijama, manifestima, organizovanim grupama i u prvim » ženskim« p oli
tičkim pokretim a. K ra j X V I I I i prva polovina X I X
veka su karakteristični po ovim manifestacijama i
pokretim a (iako se to često zaboravlja u udžbeni
cim a iz isto rije i politike).
O d jeci deklaracija o ljudskim i građanskim
pravim a ispunjavaju ovaj istorijski period, i to na
ro čito zbog reakcije nezadovoljnih, odnosno potčinjenih i ugnjetavanih društvenih grupa. Pored si
romašnih slojeva i robova (Crnaca), tu su spadale
i žene. Nezadovoljne opštim deklaracijama o lju d
skim pravima, one su počele da priprem aju svoje
deklaracije koje će same doneti i u kojim a će iz
raziti slobode i prava kojih su bile lišene.
Prva od tih deklaracija je doneta 20. jula 1848.
godine u jednom m anjem gradu države N ju jo rk
(Seneca Falls); u stilu i jeziku tog vremena, ona je
nazvana » Deklaracija o osećanjim a« i dopunjena je,
kao predznak koncepta d ocn ijih deklaracija o pra
vima, nizom rezolucija, odnosno energičnih stavo
va o pravcu akcije za ostvarivanje novih principa.
P rv i o b lici aktivizacije žena za osvajanje ljud
skih i građanskih prava u SAD nalazili su se u opštem društvenom pokretu za ukidanje ropstva. M e
đutim , am eričke žene nisu uspele da se u okviru
ovih pokreta čuje n jihov kolektivni glas. Pre do
nošenja » D eklaracije o osećanjim a« one su jedva
uspevale na sastancima » abolicionističkog pokre
�ŽENSKO PITANJE
225
ta«, (na kojim a su neizbežno preovlađivali muškar
ci) da obezbede »p ra v o « da prisustvuju, a naroči
to da uzmu reč u diskusiji. N jih o v o prisustvo u
ovakvim prilikam a je ocenjivano kao »n epoželjn o«.
Ovakvo stanje je ne samo ogorčilo aktivne i osečajne žene tog vremena, već je dovelo i do odluke
da se sazove jedan čisto ženski kongres (konven
cija) na kome bi se pretresla i donela deklaracija
posvećena isključivo pravima žene. Ali, ni to nije
bilo lako, je r su, uoči dana zakazivanja ovog kon
gresa, »nezad ovoljn i« muškarci zatvorili vrata i pro
zore na zgradi u k o jo j je zakazano održavanje kon
gresa. Pravo svojine na zgradi je odricano ženama.
N ekom prom isne i energične, okupljene žene su
razlupale prozore i provalile vrata na zgradi »m uš
ke svojine«, tako da su masovno ušle u zgradu i
održale svoj kongres na kome je doneta prva de
klaracija u isto riji o slobodama i pravima žena.
Is to rija ovog događaja pokazuje ove činjenice od
interesa za oslobodilački pokret žena i za prouča
vanje ženskog pitanja uopšte:
a) oslobodilački p okret žena je uslovljen i om o
gućen postojanjem pokreta i akcija za opšte oslo
bođenje, odnosno za ukidanjem ugnjetavanja zna
čajnih grupa, a naročito većine;
b) osvajanje novih ljudskih prava je prven
stveno ne samo »stva r« već i akt onih k oji ne pod
nose stanje nejednakosti čija su žrtva, i to se ostva
ruje, ako nema drugih izlaza, »razbijanjem vrata i
prozora«, odnosno i revolucionarnim putem ;
c) »žensko p ita nje« se nikad nije svodilo na
biračka prava, pa ni samo na političku jednakost;
samo »buržoaski uslov« deli ga na »sifražetsku« i
�226
Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ
oslobodilačku fazu i po litičk e revandikacije žena
odvaja od društvenih, totalnih.
Ova deklaracija je, skoro u svemu, uključuju
ći i strukturu i jezik, im ita cija » Deklaracija o ne
zavisnosti« od 1776, k o jo m je proglašena nezavis
nost bivših engleskih kolon ija u S e ve m o j Am eri
ci. K ra lj Đ orđe I I I iz ove Deklaracije je zamenjen
» M uškarcem « u D ekla raciji o pravima žena. T o
je posledica čin jenice da je ideja vladajućih i
vladajući go v o r pola a ne kakvog ženskog minetizma (k o ji je inače jednak za oba pola)A)
Tekst ove deklaracije je objavljen u prvom
tom u » Is to rije borbe za pravo glasa žena« (H isto
ry od W om an Suffrage u SAD, objavljena je u šest
tom ova i predstavlja n a jpotpun iju isto riju p o litič
kog pokreta žena do savremenog doba; sa tog tek
sta je prevedena na naš jezik).
„U jednom trenutku istorije pokazala se neophodnost
da jedan veliki deo ljudske porodice zauzme drugačije
pozicije od onih koje je do tada imao i to pozioije koje
su mu priroda i Tvorac namenili i da, im ajući dužno
poštovanje prema ljudskom rodu, otkrije uzroke koje
su do toga doveli.
M i smatramo da su sledeće istine očigledne: da su
svi ljudi i žene stvoreni jednaki; da im je Tvorac poda
rio neka neotuđiva prava; da su ta prava život, slobo
da i težnja ka sreći; da postoje vladajuće institucije
koje omogućuju da se ta prava ostvaruju i koje su za
to dobile dobrovoljni pristanak onih kojim a vladaju. Ka*) »Svako podražava« (Aragon). »Instikt imitkanja i odsustvo hrab
rosti vladaju društvom kao u gomili«.
�ŽENSKO PITANJE
227
da god, na bilo koji način, vlast ne odgovori tim cilje
vima pravo je onih koji pate da se od nje od voje i da
zahtevaju novu vladu, koja bi se zasnivala na navede
nim neotuđivim pravima i koja bi svoju vlast organizovala tako da u najvećoj mogućoj m eri obezbedi sigur
nost i sreću. Istina, obazrivost nam govori da vlada ko
ja dugo postoji ne treba da se men ja zbog sitnih i bez
načajnih razloga, a iskustvo nam pokazuje da je ljud
ski rod češće spreman da pati, dok zlo gospodari, nego
da se bori za svoja prava time što bi uništio ono na šta
se navikao. Ali, kad se zloupotrebe i nasilništvo nagomi
laju i dovedu do apsolutnog despotizma, neminovno je
da se takva vlada zbaci i da se uspostavi nova koja će
obezbediti ono što je neophodno — sigurnost i sreću. Ta
ko su žene strpljivo patile i trpele nepravdu i sada su
shvatile da moraju da se bore i da zahtevaju status
koji im po prirodi pripada.
Istorija ljudskog roda je istorija neprestanih neprav
di i nasilništva muškaraca nad ženama koji su za svoj
najviši cilj imaili uspostavljenje apsolutne tiranije. Da
bismo to dokazale izložićemo činjenice pravednom i
nepristrasnom sudu sveta.
On joj nikada nije dozvolio da koristi svoja neotuđi
va građanska prava.
On je naterao da se podredi zakonima u čijem stva
ranju ona nije imala pravo glasa.
On joj je oduzeo čak i ona prava koja imaju najbedniji i najneukiji muškarci — domaći i stranci.
Lišavajući je osnovnog građanskog prava — izbornog
prava, on ju je onemogućio na svim ostalim planovima.
On je učinio da ona, ukoliko je udata, u očima za
kona bude mrtva.
On jo j je oduzeo sva prava na imovinu i sve moguć
nosti zarade.
�228
Dr JOVAN ĐO RĐEV I ć
On ju je u m oralnom pogledu učinio neodgovornim
bićem, sposobnim za kriminal k o ji ostaje nekažnjen sa
m o ukoliko je počinjen uz prisustvo njenog supruga.
Po bračnom ugovoru ona je dužna da se pokorava sup
rugu k oji u svemu postaje njen gospodar a zakon mu
daje pravo da jo j oduzme svaku slobodu i da je za nepokoravanje išiba.
On je tako oblikovao zakon o razvodu da razlozi za
razvod, briga oko deoe, materijalna bezbednost i sve os
talo ide u njegovu korist i to samo zato što se poziva
na lažnu pretpostavku o superiornosti muškarca, čime
automatski dobija apsolutno sva prava.
On se nije zadovoljio da liši samo udatu ženu svih
prava, već je i imovinu neudate žene oporezivao tako
da ona može da postoji samo ukoliko država može da
iz toga izvuče neku korist.
On je monopolisao sva moguća zaposlenja i njoj os
tavio ona koja pružaju najbedniju zaradu. On jo j zat
vara sve puteve ka bogatstvu i ugledu, a istovremeno
kad je on u pitanju to smatra najdragocenijim. Kao učitelj teologije, m edicine i prava ona nije poznata.
On je za nju zatvorio sve škole i ona nema načina da
se obrazuje.
On jo j i u crkvi i u državi daje podređene uloge, a
pozivajući se na Apostolski autoritet, onemogućio jo j
je bilo kakvo učešće u javnim poslovima i poslovima
crkve.
On je stvorio lažna javna osećanja tim e što je stvorio
različita moralna načela za žene i muškarce, tako da je
moralna delinkvencija žene osuđena na progon iz dru
štva dok je za istu stvar muškarac opravdan.
On je na sebe preuzeo i ulogu samog Jehove, tvrdeći
da ima pravo da u njeno ime odlučuje, iako to pravo
pripada samo njenoj savesti i njenom bogu.
�ŽENSKO PITANJE
229
On je uspeo da, u svakom mogućem smislu, uništi
veru u njene sposobnosti, da uništi njeno samopoštovanje i da je natera da dragovoljno prihvati zavisnost
i ponižavanje.
S obzirom da je jedna polovina stanovništva ove
zemlje lišena svih prava, da je socijalno i religiozno de
gradirana i, s obzirom da su žene sasvim svesne da su
ponižene, pritisnute i prevarom obespravljene, zahtevamo da im se odmah povrate sva prava koja im pripa
daju kao ravnopravnim građanima SAD.
Pre nego što se latimo ovog ozbiljnog zadatka upo
zoravamo da ćemo neminovno nailaziti na nerazumevanje, potcenjivanje i ismejavanje; međutim moramo upotrebiti sve moguće načine i sredstva koja su u našoj
moći da bismo uspele. Mi ćemo aktivirati ljude, deliti
brošure, pisati peticije Državi2) i Nacionalnom zakono
davstvu,2 nastojeći da za sebe pridobijem o i štampu
)
i propovedaonicu. Nadamo se da će ovu Deklaraciju
pratiti čitava serija deklaracija koje će obuhvatiti sve
krajeve naše zemlje.4
)
Rezolucije — odluke:
Zlatnim pravilom prirode smatra se „da je čovekov
cilj da traži istinsku sreću". Blekson u svojim Komen
tarima zapaža da je ovo veliko pravilo Prirode u skladu
sa ljudskim rodom i potiče od Boga, te je svakako zna
čajnije i važnije od bilo kog drugog. Ono važi u svim
*) U današnjem značenju: Predsedniku SAD ili Vladi.
s) U današnjem značenju: Kongresu.
4 To se i desilo i već u toku iste, 1848. godine, mnoge države SAD
)
donele su svoje deklaracije o ženskim pravima.
�230
Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ
zem ljam a sveta i u svim vremenima; ni jedan ljudski
zakon k o ji se ovom e suprotstavlja nema nikakvu vrednost niti pravo na postojanje; ukoliko pojedini zakon
im a neku vrednost, snagu, značaj i autoritet, mora poti
cati od ovog prvobitnog, zato:
odlučujem o da svi zakoni, k o ji se na bilo k o ji način
suprotstavljaju osnovnoj sreći žene, stoje nasuprot zlat
nom pravilu prirode k oje „m ora da se poštuje doslednije nego bilo šta drugo” ;
odlučujem o da svi zakoni kojim a se onemogućuje da
žena zauzme svoju ulogu u društvu onako kako jo j savest nalaže, i oni kojim a se potvrđuje da je žena infe
riornija od muškarca nemaju nikakvu m oć i autoritet;
odlučujem o da su žene i muškarci jednaki, a to je
hteo sam Tvorac; te u im e dobrobiti čovečanstva zahtevam o da se ona tako i shvati;
odlučujemo da žene ove zem lje treba da istupe pro
tiv degradacije, da ne sm eju da se zadovolje postojećim
stanjem i da u svom neznanju poveruju u laž da one
im aju nekakva prava;
odlučujemo da se vrline, finoća i pristojnost koje se
zahtevaju od žene zahtevaju i od muškarca i da se skrnavljenje tih principa podjednako kažnjava;
odlučujemo da nedolične i neprihvatljive primedbe
koje se upućuju ženi u slučaju kada se ona meša u
javni život, potiču od istih onih kojim a se njeno prisu
stvo na koncertima ili u cirkusu, veoma dopada;
odlučujemo da je žena suviše dugo bila zadovoljna
ograničenjima koja su kvarila običaje i izvrtala sama
načela B iblije, te da je krajnje vreme da se ona pokre
ne iz m rtvila i dobije ono što jo j je Tvorac dodelio;
�ŽENSKO PITANJE
231
odlučujemo da jednakost ljudskih prava neizbežno
proizilazi iz činjenice da je čitav ljudski rod istovetan
u svojim sposobnostima i odgovorima;
odlučujemo, najzad, da -time što jo j je Tvorac poda
rio iste sposobnosti i istu svest o odgovornosti, žena
ima pravo da se bori za svaku pravednu stvar pravednim
sredstvima i da bilo kakav običaj ili vlast koji se tome
suprotstavljaju, svejedno da li su savremeni ili optere
ćeni starim, treba da se smatraju očiglednom neistinom
i pravim razlogom za objavu rata muškom rodu.”
�P O R U K A J O S IP A B R O Z A T I T A S V E T S K O J
K O N F E R E N C IJI M EĐ UN ARO D N E G O DINE ŽENA
„V elik a m i je čast i lično zadovoljstvo da pozdravim
sve učesnike Svjetske konferencije Međunarodne godi
ne žena. Dozvolite m i da i ovom prilikom posebno po
zdravim činjenicu što je inicijativa za sazivanje ove
Konferencije potekla od OUN i što se ona održava u
prijateljsk om Meksiku, m iroljubivoj, nesvrstanoj zem lji,
koja je već više puta, na različite načine, dokazala svo
ju spremnost za rešavanje svjetskih problema putem ši
roke međunarodne saradnje i sporazumijevanja. U ime
SFRJ i u svoje lično ime želim pun uspjeh radu Kon
ferencije.
Smatram da je veoma važno što se problemu polo
žaja žene posvećuje u ovom momentu posebna pažnja
i u svjetskoj zajednici i u svjetskoj organizaciji. Gledam
i u tom e porast uloge O U N i izraz jačanja snaga mira i
progresa u svijetu i uspjeha borbe koju vode za
rješavanje gorućih problem a međunarodnih odnosa, po
sebno ekonomskih, da bi čovječanstvo, svaka zem lja i
čovjek — pojedinac, još snažnije zakoračili u svijet mi
ra, slobode, ravnopravnosti naroda i socijalne pravde.
Duboko sam uvjeren da su društvena uloga i položaj
žene veoma indikativni za opći razvoj svakog društva i
da svaka akcija, usmjerena ka rješavanju problem a po
�2ENSK0 PITANJE
233
ložaja žene znači doprinos općem procvatu čitavog druš
tva, a preko toga i napretku čitave svjetske zajednice, i
obrnuto. Borba za društveni progres, za prava čo vje
ka — čiji je dio ravnopravnost žene — su nerazdvojni.
Duboka svijest naših naroda o ovoj činjenici izra
zila se u oslobodilačkoj borbi protiv fašističkog okupa
tora koja je ujedno bila borba za nove društvene odnose
u Jugoslaviji, a i šire u svijetu kao dio borbe, — u I I
svjetskom ratu i cijelom poslijeratnom periodu pro
tiv korjena iz kojih je nikao fašizam, a k o ji i danas
održavaju i rađaju razne oblike potčinjavanja naroda i
ugnjetavanja čovjeka, a time i diskrim inacije žena.
Učestvujući masovno i aktivno u našoj oslobodilačkoj
borbi, žena Jugoslavije je sebi izborila pravo da i u
vrijem e mira bude jedan od odlučujućih faktora za stva
ranje i razvijanje novih socijalističkih samoupravnih od
nosa u društvu, k o ji uključuju ravnopravan položaj
žene. Tim e je ona postala akter stvaranja društveno-ekonomskih pretpostavki koje su omogućile da danas kao
građanin, radnik i upravljač ravnopravno učestvuje u
svim sferama društvenog, političkog i ekonomskog ži
vota u zemlji, kao i u borbi koju u svijetu vodi soci
jalistička, nesvrstana Jugoslavija za mir, zasnovan na
ravnopravnosti svih naroda i njihovom pravu da sami
odlučuju o svojoj sudbini.”
�M E Đ U N A R O D N A D E K L A R A C IJ A
O R A V N O P R A V N O S T I Ž E N A I N J IH O V O M
D O P R IN O S U R A Z V O J U I M IR U
OD 1975.
Ova D eklaracija je akt Svetske konferencije
M eđunarodne godine žena, održane u Meksiku od
19. juna do 2. ju la 1975. godine.
„Svesna da su problem i žena, k oje čine polovinu
svetskog stanovništva, problem i društva u celini i da
prom ene sadašnjeg ekonomskog, političkog i društvenog
položaja žena m oraju postati integralni deo napora za
transform aciju struktura i stavova k o ji om etaju istinsko
zadovoljavanje njihovih potreba,
Uviđajući da međunarodna saradnja zasnovana na
principim a Povelje Ujedinjenih nacija treba dalje da se
razvija i učvršćuje u cilju nalaženja rešenja svetskih
problem a i izgradnje međunarodne zajednice zasnovane
na ravnopravnosti i pravdi,
Podsećajući da su potpisivanjem Povelje narodi U je
dinjenih nacija preuzeli specifične obaveze: „da buduće
generacije spasu od strahota ra ta ... da reafinnišu ve
ru u osnovna ljudska prava, u dostojanstvo i vrednost
ljudske ličnosti, u jednaka prava muškaraca i žena i
�2ENSK0 PITANJE
235
nacija velikih i malih i da unaprede socijalni progres
i bolji životni standard u široj slobodi” ,
Im a ju ći u vidu da su od osnivanja U jedinjenih naci
ja usvojeni veoma značajni instrumenti među kojim a
su sledeći najhitniji: Univerzalna deklaracija o ljudskim
pravima, Deklaracija o davanju nezavisnosti kolonijal
nim zemljama i narodima i Deklaracija i Akcioni prog
ram za uspostavljanje novog međunarodnog ekonom
skog poretka zasnovani na Povelji o ekonomskim pra
vima i dužnostima država, da je Deklaracija U jedinje
nih nacija o ukidanju diskriminacije u odnosu na žene
usvojila stav da je „diskrim inacija u odnosu na žene
nespojiva sa ljudskim dostojanstvom i blagostanjem po
rodice i društva, da sprečava učešće žena — na ravno
pravnoj osnovi sa muškarcima — u političkom, društve
nom, ekonomskom i kulturnom životu svojih zemalja
i da je prepreka potpunom razvoju ženine ličnosti radi
služenja njihovim zemljama i čovečanstvu” ,
Podsećajući da je Generalna skupština proklamovala 1975. Međunarodnom godinom žena i da bi Godina
trebalo da bude posvećena intenziviranoj akciji s ciljem
da se: unapredi ravnopravnost između muškaraca i že
na; obezbedi integraciia žena u ukupne napore razvo
ja; poveća doprinos žena u učvršćenju svetskog mira,
Podsećajući, dalje, da je Ekonomsko-socijalni savet
svojom rezolucijom 1849 (L V I ) usvojio Program Me
đunarodne godine žena i da je Generalna skupština svo
jom rezolucijom 3275 (X X I X ) pozvala na potpunu primenu Programa,
Im a ju ći u vidu ulogu koju su žene odigrale u istoriji čovečanstva, posebno u borbi za nacionalno oslobo
đenje, učvršćenje svetskog mira i uklanjanju imperija
�236
Dr JOVAN ĐORĐEVIC
lizma, kolonijalizma, neokolonijalizma, strane okupacije,
cionizma, strane dominacije, rasizma i a p a r t h e j d a ,
Naglašavajući da će veće i ravnopravno učešće žena
u odlučivanju na svim nivoima odlučujuće uticati na
brže ostvarivanje razvoja i očuvanje mira,
Naglašavajući, takođe, da žene i muškarci svih zema
lja treba da imaju jednaka prava i obaveze i da je za
datak svih država da stvore potrebne uslove za sticanje i korišćenje tih prava,
Prizn a ju ći da žene celog sveta, bez obzira na razlike
koje između njih postoje, dele teško iskustvo što ima
ju ili su imale neravnopravan tretman, i da će poras
tom svesti žena o tom fenomenu one postati prirodni
saveznici borbe protiv svih oblika ugnjetavanja koji se
vrše pod kolonijalizm om , neokolonijalizm om , cionizmom, rasnom diskrim inacijom i
aparthejdom,
predstavljajući na taj način ogroman revolucionarni
potencijal ekonomskih i socijalnih promena u današ
njem svetu,
Prizn a ju ći da prom ene u socijalnoj i ekonomskoj
strukturi društva — iako predstavljaju nužne pretpos
tavke — ne mogu same po sebi obezbediti trenutno
unapređenje položaja jedne grupe koja je dugo bila
zapostavljena i da je, stoga, neophodno hitno razmot
riti potpuno, neodložno i rano uključivanje žena u na
cionalni i međunarodni život,
Naglašavajući da nerazvijenost ženama nameće dvo
struki teret eksploatacije koju treba hitno ukinuti i da
je potpuna primena nacionalne politike u ovom cilju
ozbiljno otežana postojećim nepravednim
sistemom
međunarodnih ekonomskih odnosa,
Svesna da funkcija materinstva ne srne biti razlog
nejednakosti i diskriminacije i da podizanje deteta zah-
�2ENSK0 PITANJE
237
teva podelu odgovornosti između žena, muškaraca i dru
štva u celini,
Priznajući, takođe, hitnost unapređenja položaja že
na i nalaženja efikasnijih metoda i strategija koje će im
obezbediti jednake mogućnosti kao i muškarcima da
aktivno učestvuju u razvoju svoje zem lje i daju svoj do
prinos postizanju svetskog mira,
Uverena da žene m oraju odigrati značajnu ulogu u
unapređenju, postizanju i očuvanju međunarodnog mi
ra i da je nužno podsticati njihove napore za m ir pu
tem potpunog učešća u nacionalnim i međunarodnim
organizacijama koje u tom cilju postoje,
Sm atrajući da je nužno unaprediti nacionalnu, regi
onalnu i međunarodnu akciju — čiji značajan dopri
nos treba da bude Svetski plan akcije usvojen na Svetskoj konferenciji Međunarodne godine žena — u cilju
postizanja ravnopravnosti, razvoja i mira,
Odlučuje da se proklamuju sledeći principi:
1. Ravnopravnost između muškaraca i žena znači
ravnopravnost u njihovom dostojanstvu i vrednosti kao
ljudskih bića, kao i ravnopravnost u pravima, moguć
nostima i odgovornostima;
2. Sve prepreke koje stoje na putu korišćenja jed
nakih prava žena i muškaraca moraju biti otklonjene
kako bi se obezbedila potpuna integracija žena u nacio
nalni razvoj i njihovo učešće u obezbeđivanju i očuva
nju međunarodnog mira;
3. Država je odgovorna za stvaranje potrebnih službi
kako bi žene mogle biti integrisane u društvo dok nji
hova deca uživaju odgovarajuću zaštitu;
4. Nacionalne nevladine organizacije treba da dopri
nose unapređenju društvenog položaja žena putem po
�238
Dr JOVAN ĐORĐEVIČ
m oći ženama da koriste svoje mogućnosti, širenja ob
razovanja i inform isanja o pravim a žena, i kroz saradnju sa svojim vladama;
5. Žene i muškarci im aju jednaka prava i odgovor
nosti u porodici i u društvu. Ravnopravnost između
muškaraca i žena treba da bude zagarantovana u po
rodici koja je osnovna zajednica društva i u kojoj se
neguju humani odnosi. Muškarci treba da aktivnije,
kreativnije i odgovornije učestvuju u životu porodice u
cilju njenog zdravog razvoja, što bi omogućilo da žene
budu intenzivnije uključene u aktivnosti svoje zajed
nice i postizanje efikasnijeg usklađivanja porodičnih i
radnih obaveza oba roditelja;
6. Žene, kao i muškarci, m oraju imati mogućnosti
za maksimalni razvoj svojih intelektualnih potencijala.
Stoga bi nacionalna politika i programi m orali ženama
obezbediti potpunu i ravnopravnu dostupnost obrazova
nju i stručnom osposobljavanju na svim nivoima, uz
istovrem eno obezbeđivanje da ti programi i politika
svesno orijentišu žene na nova zanimanja i nove uloge
u skladu sa njihovom potrebom za ličnim ispoljavanjem
i sa potrebam a nacionalnog razvoja;
7. Snažno se reafirmišu prava žena na rad, na jed
naku platu za rad iste vrednosti, pravo na korišćenje
jednakih uslova i mogućnosti za napredovanje na radu,
kao i sva druga prava žena na potpunu i zadovoljava
juću ekonomsku aktivnost. Sadašnje razmatranje ovih
principa u cilju njihove efikasne primene neophodno
je potrebno, s obzirom na nužnost prestru/ktuiranja
svetskih ekonomskih odnosa. T o prestruktuiramje otva
ra veće mogućnosti za žene da budu integrisane u toko
ve nacionalnog ekonomskog, socijalnog, političkog i kul
turnog života;
�2ENSK0 PITANJE
239
8. Sva sredstva komunikacija i informisanja kao i
kulturni m ediji treba da daju visok prioritet svojoj od
govornosti u potpomaganju da se otklone sva shvatanja i kulturni faktori k oji još uvek sprečavaju unapre
đenje položaja žena i da bi se na pozitivan način tuma
čio značaj k o ji za društvo ima usvajanje izmenjenih i
proširenih uloga žena;
9. Potrebno je učiniti dostupnim neophodne izvore
kako bi žene mogle aktivno učestvovati u političkom
životu svoje zem lje i međunarodne zajednice, jer je nji
hovo aktivno učešće u odlučivanju o nacionalnim i me
đunarodnim pitanjima i na drugim nivoima političkog
života pretpostavka za potpuno korišćenje jednakih
prava žena, za njihov dalji razvoj i nacionalno
blagostanje;
10. Jednakost u pravima nosi sa sobom odgovara
juće odgovornosti. Stoga je dužnost žena da se koriste
svim mogućnostima koje im se pružaju i da ispunja
vaju svoje dužnosti prema porodici, zem lji i čovečanstvu;
11. Jedan od glavnih ciljeva društvenog obrazovanja
trebalo bi da bude učenje o poštovanju fizičkog inte
griteta i njegovog pravog značaja u ljudskom životu,
čovečije telo, bilo da se radi o ženi ili muškarcu, je ne
prikosnoveno i njegovo poštovanje je osnovni element
ljudskog dostojanstva i slobode;
12. Svaki par i pojedinac imaju pravo da slobodno
odlučuju da li će imati dece ili ne i da određuju njihov
broj i razmak između rođenja, kao i na informisanje,
obrazovanje i sredstva da bi to pravo mogli koristiti;
13. Poštovanje ljudskog dostojanstva podrazumeva
pravo svake žene da slobodno i sama odlučuje da li će
stupiti u brak ili ne;
�240
Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ
14. Pitanje neravnopravnosti, koje pogađa ogromnu
većinu žena u svetu, tesno je povezano sa problemom
nerazvijenosti, koja je rezultat ne samo nepovoljne
unutrašnje strukture nego i duboko nepravednog svetskog ekonomskog sistema;
15. Potpun i sveopšti razvoj jedne zem lje zahteva
maksimalno učešće i žena i muškaraca u svim oblasti
ma; nedovoljno korišćenje potencijala skoro polovine
svetskog stanovništva predstavlja ozbiljnu prepreku so
cijalnom i ekonomskom razvoju;
16. K ra jn ji cilj razvoja je da se postigne bolji kvalitet života za sve, što znači ne samo razvoj ekonomskih
i drugih m aterijalnih resursa nego i fizički, moralni, in
telektualni i kulturni razvoj ljudske ličnosti;
17. Da bi se žene integrisale u razvoj, države treba
da izvrše odgovarajuće promene u svojoj ekonomskoj
i socijalnoj politici, je r žene imaju pravo da učestvuju
i doprinose ukupnim naporima razvoja;
18. Sadašnje stanje međunarodnih ekonomskih od
nosa nameće ozbiljne prepreke efikasnijem korišćenju
svih ljudskih i materijalnih potencijala za ubrzani raz
v o j i za poboljšanje životnog standarda u zemljama u
razvoju s ciljem da se otklone glad, smrtnost dece, ne
zaposlenost, nepismenost, neznanje i zaostalost, k oji
se tiču čitavog čovečanstva, a posebno žena. Stoga je
osnovno da se ustanovi i hitno primeni novi međuna
rodni ekonomski poredak — čiju osnovu predstavlja
P ovelja o ekonomskim pravim a i dužnostima država —
zasnovan na pravičnosti, suverenoj ravnopravnosti, me
đuzavisnosti, zajedničkim interesima, saradnji među
državama bez obzira na njihove društvene i ekonomske
sisteme na principima m iroljubive koegzistencije i na
unapređenju ekonomskog i socijalnog progresa svih ze
�ŽENSKO PITANJE
241
malja, posebno zemalja u razvoju i na progresu država
koje čine međunarodnu zajednicu;
19. Princip potpunog i trajnog suvereniteta svake
zemlje nad vlastitim prirodnim resursima, bogatstvima
i svim ekonomskim aktivnostima, kao i njenog neotu
đivog prava na nacionalizaciju kao izraz tog suvereni
teta, predstavljaju osnovne pretpostavke u procesu eko
nomskog i društvenog razvoja;
20. Međutim, postizanje ekonomskih i socijalnih ci
ljeva, osnovnih i za postizanje prava žena, neće samo
po sebi dovesti do potpune integracije žena u razvoj na
bazi ravnopravnosti sa muškarcima ukoliko se ne preduzmu posebne mere namenjene potpunom ukidanju
svih oblika diskriminacije u odnosu na žene. Stoga je
važno da se formulišu i primene modeli razvoja koji
će unaprediti učešće i unapređenje žena u svim oblas
tima rada, obezbediti jednake mogućnosti za obrazova
nje i servise koji bi olakšali poslove u kući;
21. Modernizacija poljoprivrednog sektora u ogrom
nim regionima sveta je neodvojiv element razvoja, po
sebno zbog toga što stvara mogućnosti za m ilione seos
kih žena da učestvuju u razvoju. Vlade, Ujedinjene na
cije, njihove specijalizovane agencije i druge kompe
tentne regionalne i međunarodne organizacije treba da
podrže projekte namenjene korišćenju maksimalnih
potencijala i razvijanju samopouzdanja seoskih žena;
22. Treba naglasiti da će — pod uslovom da su obezbeđeni neophodni ekonomski, socijalni i zakonski uslovi kao i odgovarajući stavovi u odnosu na potpuno
i ravnopravno učešće žena u društvu — napori i mere
namenjeni intenzivnijoj integraciji žena u razvoj biti
uspešni jedino ako čine integralni deo ukupnog socijal
nog i ekonomskog napretka. Potpuno učešće žena u ra
�242
Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ
zličitim ekonomskim, socijalnim, političkim i kulturnim
sektorim a značajan je indikator dinamičnog progresa
naroda i njihovog razvoja. Individualna ljudska prava
mogu se ostvariti jedino u okviru ukupnog razvoja;
23. C iljevi postavljeni u ovoj
Deklaraciji mogu se
postići jedino u svetu u kome u odnosima između dr
žava vladaju, i z m e đ u
o s t a l i h , sledeći principi:
suverene ravnopravnosti država; slobodnog samoopredeljenja naroda; neprihvatanja prisvajanja ili po
kušaja da se terito rije prisvajaju putem sile i zabrane
priznavanja takvog prisvajanja; teritorijalnog inte
griteta i prava na njegovu odbranu; i nemešanja u
unutrašnje stvari drugih zem alja; a isto tako, da u od
nosima među ljudim a treba da vladaju najviši princi
p i ravnopravnosti žena i muškaraca;
24. Međunarodna saradnja i m ir zahtevaju postiza
n je nacionalnog oslobođenja i nezavisnosti, ukidanje
kolonijalizm a i neokolonijalizma, strane okupacije, cionizma, a p a r t h e j d a , svih vidova rasne diskrimina
cije, kao i priznavanje dostojanstva naroda i njihovog
prava na sam oopredeljenje;
25. Žene im aju vitalnu ulogu u unapređenju mira u
svim oblastima života: u porodici, zajednici, naciji i u
svetu. Otuda, žene ravnopravno sa muškarcima mora
ju učestvovati u procesima odlučivanja k oji potpoma
žu unapređenje m ira na svim nivoima;
26. Žene i muškarci treba zajednički da ukinu kolo
nijalizam, neokolonijalizam, imperijalizam, stranu do
minaciju, i okupaciju, cionizam, a p a r t h e j d , rasnu
diskriminaciju, prisvajanje zem lje putem sile i prizna
vanja takvog prisvajanja, je r takva praksa uzrokuje ne«
opisive patnje žena, muškaraca i dece;
�ŽENSKO PITANJE
243
27. Treba podržati solidarnost žena svih zemalja sve
ta u njihovom protestu protiv povrede ljudskih prava
koju osuđuju i Ujedinjene nacije. Svi oblici ugnjeta
vanja i nehumanog tretmana žena, muškaraca i dece,
uključujući i hapšenje, mučenje, masakre, kolektivno
kažnjavanje, razaranje domova, prinudno proterivanje i
zabranu kretanja smatraće se zločinima protiv čovećanstva i povredom Univerzalne deklaracije o ljudskim
pravima i drugih međunarodnih instrumenata;
28. Žene celog sveta treba da se ujedine u cilju ot
klanjanja povrede ljudskih prava koje se vrše nad že
nama i devojkama, kao što su: silovanje, prostitucija,
fizički napadi, mentalne svireposti, zaključivanje dečjih
brakova, prinudno sklapanje braka i sklapanje braka
kao komercijalne transakcije;
29. M ir zahteva da žene kao i muškarci odbijaju bi
lo kakvo mešanje u unutrašnje stvari država bez obzira
da li se ono vrši otvoreno ili prikriveno od strane dru
gih zemalja ili preko transnacionalnih korporacija. Mir,
takođe, zahteva da žene i muškarci rade na unapređenju
poštovanja suverenih prava svake zem lje da izgrađuje
vlastiti ekonomski, društveni i politički sistem bez poli
tičkih i ekonomskih pritisaka i prinude bilo kakve vrste;
30. I žene i muškarci bi trebalo da doprinose posti
zanju stvarnog opšteg i potpunog razoružanja pod efi
kasnom međunarodnom kontrolom, počev od nuklear
nog razoružanja. Dok se ne postigne opšte razoružanje,
žene i muškarci čitavog sveta moraju ostati predostrožni i uložiti sve svoje snage da se postigne i očuva me
đunarodni mir:
�244
Dr JOVAN ĐORĐEVIC
STOGA,
S v e it s k a
k o n f e r e n c i j a
rodne
god in e
žena:
M e đ u n a
1. Potvrđuje svoju veru u ciljeve Međunarodne go
dine žena k o ji su ravnopravnost, razvoj i mir;
2. Proklam uje svoju privrženost ostvarivanju tih
ciljeva;
3. E nergičn o zahteva od vlada, čitavog sistema U je
dinjenih nacija, regionalnih i međunarodnih organiza
cija i međunarodne zajednice u celini, da se posvete
stvaranju pravednog društva u kom e će žene, muškarci
i deca m oći živeti u dostojanstvu, slobodi, pravdi i pro
speritetu".
�M A R K S O V O P IS M O 2 E N I» )
Evo pišem ti ponovo je r sam sam a neprijatno mi
je da imam sa tobom samo imaginarne dijaloge a da ti
o tome ništa ne znaš; niti me čuješ a niti mi možeš
odgovoriti. Tvoja slika, iako loša, mnogo mi znači. Tek
sad razumem zašto su „crne madone", najsramniji por
treti device Marije, naišle na veliki broj obožavalaca,
više nego dobri portreti.
Bez obzira na to, nikada ni jedna slika madone nije
bila toliko ljubljena, posmatrana i obožavana kao tvoje
fotografije; iako ne crna ništa manje nije nepravična,
jer ne otkriva tvoj sjaj, tvoj šarm, tvoju „dolče” , zavod
ljivi ton tvoga lica. Ali ja ispravljam zrake sunca koji
su slikani netačno i utvrđujem da m oje oči, iako ošte
ćene svetlošću lampe i upotrebom duvana, još uvek
znaju da slikaju i to ne samo u snu nego i za vreme
bdenja. Ti si preda mnom živa i držim te u svojim ru
kama. Ljubim te od glave do pete i padam na kolena
pred tobom uzdišući „Gospođo volim vas” . Ja vas zaista
volim više nego što je M or ikada voleo. Pogrešno svet
') Marks je poznat ne samo kao veliki naučnik i revolucionar, već i
kao duboko zaljubljen u svoju ženu. Ovo pismo je Marks napisao 21. juna
1856. godine svojoj ženi, dok je boravio kod Engelsa u Mančesteru, koja se
sa svoje tri kćen, od maja meseca te godine, nalazila u Trevu, negujući
svoju majku. Pismo je prvi put objavljeno u publikaciji „Anali” na nemačkom jeziku, a francuski marksolog Rubel ga je prvi put objavio u francus
koj verziji 1970. godine. Ono je objavljeno i na drugim jezicima, uključu
jući i ruski iczik.
�246
Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ
ceni ljude od karaktera. K o ji je od m ojih mnogobrojnih
kritičara i zatrovanih neprijatelja cenio m oju ulogu
„velikog ljubavnika” u jednom pozorištu drugog reda?
Međutim, ona je istinita. Da su svi oni im ali i najmanju
dozu duha slikali bi sa jedne strane „odnose proizvodnje
i razm ene” a sa druge mene kako klečim pred tvojim
nogama. Ispod ove slike oni bi napisali „Look to this
picture and do it ” .2) A li oni su glupi i takvi će ostati „in
saecula saeculorum” .
Momentano odvajanje ima i svoje dobre strane, je r
prisustvo čini stvari jednoobraznim i ne dozvoljava da
se prave razlike. Gledane iz blizine i najviše kule se čine
liliputanskim. Ali, svakodnevne i sitne pojave posmatrane iz blizine dobi ja ju ogrom ne razmere. T o se isto od
nosi i na strast.
Male navike se pretvaraju u proždirače strasti kad
nas neposredno zahvate, a za razliku od toga one iščeza
vaju čim se neposredni objekt gubi sa našeg vidika. Ve
like strasti ko je bliskost objekta pretvara u male na
vike koje rastu do svoje prirodne m ere pod uticajem
m agijskog dejstva udaljenosti. Tako je i sa m ojom lju
bavlju. Dovoljno je da te prostor otm e mom pogledu
da bi odmah bio svestan da ga je vrem e još ojačalo, kao
što sunce i kiša pomažu biljkam a da rastu.
K ad si ti daleko od mene m oja se ljubav prema tebi
ja vlja onakva kakva jeste; džinovska, je r ujedinjuje svu
energiju m og duha i svu žar moga srca. Ja postajem čovek je r osećam veliku strast. Rastrzanost koju izaziva
učenje i m odem a kultura, skepticizam koji nas prim o
rava da potiskujem o sve subjektivne i objektivne pred
stave, čine da postajem o sitničavi i slabi, samoljubci i
neodlučni. Suprotno od toga, ljubav, ne ljubav a la Fo*) Pogledajte ovu sliku i poredite.
�ŽENSKO PITANJE
247
jerbah za čoveka kao takvog, ne ni kao merabolizam
Molšota, čak ni ljubav za proletarijat, već ljubav ljub
ljene, ljubav za tebe omogućuje da čovek postaje čovek.
Ti ćeš se nasmejati drago srce i zapitaćeš se odakle
mi odjednom tolika retorika. Izvesno je, kad bi samo
mogao da prislonim na svoje srce tvoje, čisto i nežno,
ja bih ćutao, ne bih progovorio ni jednu reč.
U nemogućnosti da te ljubim svojim usnama ja to
činim rečima. Ja bih mogao isto tako da pišem stihove,
da podražavam rim ove iz Ovidijevih „Libri tristium ”
na teftonskom: Bucher des Jammers (knjige tugova
nja). Izgnan Ovidije je bio odvojen samo od cara Avgu
sta a ja sam u izgnanstvu koje me lišava tebe; to Ovi
dije ne bi mogao da razume.
Postoje mnoge žene i među njim a i vrlo lepe, ali
gde bih našao lice čija svaka crta, čak svaka bora iza
ziva u meni sećanje na najdublje i n ajfinije u mom
životu. M oje beskrajne bolove, m oje nenadoknadive gu
bitke čitam u blagosti tvojih crta i zaboravljam svoj
bol kad poljubim tvoje blago lice. „Izgubljen u njenom
naručju probuđen njenim poljupcim a” u meni to govori
pesnik. Ostavljam bramancima i Pitagori njihove dok
trine o reinkarnaciji, a hrišćanstvu verovanja u vaskrsenje.
�RAZG O VO R S IM O N DE BOVUAR
I Ž A N PO L SA RTRA
O Ž E N S K O M PIT A N JU 1
)
S im on de B ovuar: — Sartr, htela bih da Vas pitam
o problem u žena, je r se V i nikad niste izjasnili o ovom
pitanju i to je prva stvar o k o joj Vas pitam. Kako se
desilo da ste V i govorili o svim potlačenim: o radnicima,
o crncim a u Crnom Orfeju, o Jevrejim a u Razmišljanju
0 jevrejsk om pitanju, a nikad se niste izjasnili o ženama.
S a rtr: — M islim da to dolazi od m oje mladosti. Od
svog detinjstva sam bio okružen ženama; m oja baba i
m ajka su se m nogo bavile sa mnom, zatim, stalno sam
bio okrenut devojčičama. T o znači da sam u devojkama
1 ženama im ao takoreći svoju prirodnu sredinu i uvek
sam m islio da u meni ima jedna vrsta žene.
S im on de Bovuar: — Činjenica da ste bili uvek okru
ženi ženama nije smetnja da ste m ogli zapaziti kao
značajnu pojavu ugnjetavanja koje podnose.
*) Ovaj razgovor je objavljen u francuskom časopisu Luk (L'Arc), br.
61 iz 1975. g. i predstavlja ne samo skraćeni izraz shvatanja pisca poznatog
dela „Drugi pol” koje je uticalo na savremenu ideologiju ženskog pokre
ta, već i prvi put javno izraženo mišljenje Sartra o jednom od aktuelnih
problema današnjice. Pored toga, u ovom razgovoru, zapaža se odjek ideja
francuske intelektualne levice o problemu žene; ideja izraženih jednostavno,
ležerno i nedorečeno s obzirom na pretenzije poznatog bračnog para, angažovanih super intelektualaca: jednog pisca lidera ženskog pokreta i jednog
savremenog oštroumnog filozofa, — koji je uvek težio da bude moderan
ali i odgovoran mislilac i borac napredne misli i orijentacije, bliske mark
sizmu i socijalizmu.
�ŽENSKO PITANJE
249
Sartr: — Ja sam osećao da moj deda ugnjetava moju
babu, ali to nisam do kraja shvatio. M oja majka, kao
udovica, bila je potčinjena svojim roditeljim a, ne samo
ocu već i majci.
Sim on đe Bovuar: — Ali, V i ste postali odrasli. Za
što niste shvatili ugnjetenost žena?
Sartr — U celini uzevši, nisam bio svestan toga.
Video sam samo pojedinačne slučajeve; naravno, video
sam ih mnoge. Ali, u svakom slučaju, smatrao sam da je
imperijalizam pojedinačni nedostatak muškarca, a da
je jedna vrsta potčinjenosti karakteristična crta žene.
Sim on đe Bovuar — Zar ne bismo mogli reći da u
odnosu na žene kod mnogih ljudi pa čak, i kod žena, —
jer sam i ja takva bila prilično dugo — postoji jedna
zaslepljujuća mrlja. Odnosi muškarac— žena uzimaju
se kao nešto tako utvrđeno da izgleda prirodno, i uopšte, i odnosi se ne zapažaju. To me podseća na ono
što se nekad zapažalo u grčkoj dem okratiji, gde ropstvo
nisu zapažali ni oni koji su inače zastupali ideje jedna
kosti. Izgleda mi da će se u budućnosti gledati sa is
tim čuđenjem na način kojim su žene danas tretirane u
našem društvu, kao što mi gledamo na ropstvo u atinskoj demokratiji.
Sartr — Mislim da imate pravo. Kao mlad čovek
verovao sam u superiornost čoveka,2) što ne isključuje
između njega i žene postojanje izvesne jednakosti sa
muškarcima. U izvesnim slučajevima muškarac je bio
gord, autoritativan i prividno superioran u odnosu na
ženu. Na primer, moj očuh, ali smatrao sam tada da
je to samo crta karaktera.
') Sartr, kao 1 mnogi pre i posle njega, izjednačava pojam (i reči)
čovek i muškarac; uticaj mafiizma se oseća i kod onih koji inače ne ospo
ravaju da je i žena čovek (l'hommc) ljudsko biče.
�250
Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ
S im on de B ovuar — A li V i sad baš rekoste da ste
žene u svojim m nogobrojnim odnosima sa njim a smat
rali za jednake ili za nejednake. Da li time hoćete da ka
žete ono što ste m i već jedanput naglasili da su one jed
nake s obzirom na njihovu potčinjenost, čak i ako to
stvarno nisu.
Hoću to da kažem s obzirom da je za jednu ženu
teže da ima isto toliko kulture, znanja i slobode, kao
što m ože da je ima muškarac. Jedna žena može izgle
dati jednaka sa muškarcem, čak i ako ne poseduje
isti nivo kulture, slobode i druge osobine.
S a rtr — Im a nešto od toga. Smatrao sam da ona
im a jedan tip osećanja i način ponašanja koje sam ja
nalazio i u sebi. Osećao sam se, dakle, sposobnim da
vodim razgovor sa ženama m nogo bolje nego sa mu
škarcima. Sa muškarcima se razgovor uvek pretvara u
pitanja profesije. Uvek se taj razgovor završava sa eko
nomskim pitanjim a trenutka ili sa grčkom gramatikom,
u zavisnosti o d toga da li je partner trgovac ili profesor.
Ali je redak slučaj, na prim er, da na terasi jednog kafea
govorite o vremenu, o ljudim a k o ji prolaze, o izgledu
ulice, o svim stvarima sa kojim a sam to uvek činio sa
ženama i što je davalo utisak da sam jednak sa njima.
I tada kad sam ja vodio razgovor, ja sam ga vodio zato
što sam to hteo.
S im on de Bovuar — Ali baš ta činjenica da ste V i
vodili razgovor, što je inače normalno što ste to bili Vi,
ne ulazi li u mahizam. Uostalom, moram reći da se u
celokupnom Vašem delu, kad se ponovo pročita, nalaze
tragovi mahizma i čak falokratije.
S a rtr — V i malo preterujete. A li najzad hoću i da
verujem da je to tako.
�2ENSK0 PITANJE
Sim on đe Bovuar — Ali i V i ste sami sebe osećali
mahistom, zar ne?
Sartr — U izvesnom smislu jesam. Pošto sam po
stavljao odnose na ovaj ili onaj plan, ako je žena bila
saglasna, naravno. Ali ja sam činio prve pokušaje a ne
smatram mahizam kao nešto što dolazi od položaja
muškarca. Shvatam ga kao posebnu karakteristiku m oje
ličnosti.
Sim on đe Bovuar — To je interesantno, je r ste V i
prvi kazali da psihologija i osećajnost nije ništa drugo
već interiorizacija jedne situacije.
Sartr — Da. Im ao sam pred sobom opštu situaciju
čoveka naše epohe u odnosu sa ženama. Ja sam je uzi
mao za individualnu superiornost. N e treba zaboraviti,
i to priznajem, da sam sebi pripisivao mnoge superior
nosti u odnosu na svoje vršnjake i svoj pol. T o znači u
odnosu na mnoge ljude.
Sim on đe Bovuar — To znači da ideja superiornosti
u odnosu na žene proizlazi iz toga što je V i imate u od
nosu prema svakom.
Sartr — Možda. Međutim, ona je imala nešto po
sebno, pošto je bila vezana za osećanje. Potrebno je
proučavati superiornost koja prolazi kroz osećanje. Šta
znači voleti nekoga i u isto vrem e se osećati superiornim
i u kojoj meri ima u tome protivurečnosti?
Sim on đe Bovuar — Ono što mi se čini najintere
santnijim u ovom svemu, to je da, mada rado govorite
da ste V i isti kao ma ko drugi, V i niste osetili Vaš
mahizam kao ma ko drugi.
Sartr — Kao posebni mahizam jedne ličnosti. Po
trebno je da vam kažem, da ja sebe nisam smatrao
celog života da sam ma ko. To mi se desilo kad sam
imao četrdeset godina i od tog momenta tako sam i
pisao i tako i danas mislim.
�252
Dr JOVAN ĐORĐEVIC
Sim on de B ovuar — Vratim o se mahizmu k oji tre
ba nijansirati. V i ste b ili taj k o ji m e je podsticao da
pišem „Drugi p o l". I kad je knjiga bila objavljena V i
ste prihvatili sve njene teze, dok mi je Kami, na pri
m er, skoro bacio knjigu u lice. Od tog trenutka, uosta
lom , otkrila sam mahizam jednog broja lju di za koje
sam verovala da su istinski demokrati, ne samo u od
nosu na pol već i u odnosu na celo društvo.
S a rtr — Da. Odmah da istaknem da sam Vas, što
se tiče naših odnosa uvek smatrao za jednaku.
S im on de B ovua r — M oram reći da me V i nikad
niste ugnjetavali i da nikad niste isticali svoju nad
moć. Da bism o nijansirali Vaš mahizam, značajno je
istaći da u našim odnosim a nikad nije bilo „superior
nosti — inferiornosti" kao što to obično im aju žena i
muškarac.
S a rtr — U tom pogledu naučio sam i shvatio da u
odnosim a između čoveka i žene ima nečeg što ukazuje
na duboku jednakost dva pola. Ja ne shvatam sebe da
sam superiorniji u odnosu na Vas ili da sam inteligen
tn iji ili aktivniji, znači ja nas stavljam na isti plan. M i
smo bili jednaki. Pri tom e mislim da je to pojačalo m oj
mahizam, je r m i je om ogućilo da ga nađem u odnosu
sa drugim ženama. Međutim, jednakost koju smo m i
im ali izgleda m i da nije samo pojedinačna jednakost
dva bića; ona otkriva duboku jednakost dva pola.
S im on de Bovuar — V i ste, izvesno je, prihvatili
Drugi pol. On vas nije uopšte izmenio, uostalorti ni m e
ne, je r m islim da smo im ali iste stavove u tom trenutku.
S a rtr — Oboje smo verovali da će socijalistička re
volucija nužno povući i emancipaciju žene. M i smo se
i zajedno razočarali, je r smo otkrili da ni u Sovjetskom
Savezu, ni u čehoslovačkoj, ni u jednoj drugoj zem lji
koja se naziva socijalističkom, koju poznajemo, žena
�ŽENSKO PITANJE
253
nije istinski jednaka muškarcu. To me je, uostalom, i
podstakao da od 1970. definitivno zauzmem feminističke
stavove. Hoću da kažem, da otkrijem i priznam speci
fičnost borbe žena.
Sim on đe Bovuar — V i ste me sledili na tom putu,
ali htela bih da sad istaknem i do koje mere. Šta V i sad
mislite o borbi žena za svoju emancipaciju? Na primer,
kako se ona usklađuje sa borbom klasa?
S artr — Mislim da su to borbe različitog vida i
različitog smisla koje se uvek ne ujedinjuju. Borba kla
sa do danas se odnosila na borbu ljudi između sebe. U
suštini tiče se odnosa koji se izražavaju u pogledu vlasti
i ekonomije. Odnosi između žena i muškaraca su znatno
drugačiji. Van sumnje je da s ekonomskog gledišta
ima među ovim pojavama međusobnih im plikacija ali
žena nije klasa i muškarac u odnosu na ženu nije to
isto tako. Druga stvar je odnos među polovima. Prema
tome, u osnovi postoje dva pravca borbe za ugnjetene:
borba klasa i borba polova. Ova dva pravca, naravno,
često se dodiruju i udružuju. Tako je to danas, kad se
klasna borba i borba polova, po tendenciji, ujedinjuju.
Ja ističem „po tendenciji" pošto principi i artikulacije
nisu isti. Građanska žena i radnička žena nisu protivstavljene kao klase. Klasna podela između buržoazije i
radnika tek posredno pogađa žene, tako da, na primer,
često nailazimo na odnose između jedne građanke i nje
ne kućne pomoćnice koji su nezamislivi između sopstvenika jedne fabrike ili inženjera u njoj i jednog fizičkog
radnika u istoj fabrici.
Sim on de Bovuar — Na koju vrstu odnosa sad
mislite.
Sartr — Na odnose kad građanka govori o svom
mužu, o svojim odnosima sa njim i o svojoj kući, naila
zimo često na saučesništvo između dve žene različitih
�254
Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ
klasa. M islim da jedna građanka, osim u slučaju kad je,
na prim er, rukovodilac preduzeća, ne pripada buržoazi
ji. Ona je građanka preko svog muža.
S im on de B ovuar — V i m islite na tradicionalnu
buržoaziju.
S a rtr — Da, u k o joj, najpre, mlada devojka živi kod
svojih roditelja pod vlašću svoga oca, zatim se udaje za
čoveka k o ji preuzima, m alo ih ublažujući, iste principe
ko je je im ao njen otac. Ona nema prilike da se potvrdi
kao pripadnik muške klase, buržoazije. U mnogim slu
čajevim a, naravno, ona prihvata buržoaske principe. Isto
tako je normalno da jedna žena buržuja ima sve osobine
koje ima buržujka. Ona često, i sa većom oštrinom, iz
ražava ista m išljenja kao njen muž. Ona podražava po
našanje svog muža, naročito u odnosima sa „nižim a".
N avedim o prim ere: Ona je dvosmislena prema svojoj
kućnoj pomoćnici, ima prema njoj dvostruki stav. Po
stoji izvesno saučesništvo pola, što predstavlja čisto
ženski odnos u ime koga se gospođa poverava poverenju
gospođe u određenim odnosima, a zatim, postoji vlast
buržujike, odnosno gospođe, a to je vlast koju je ona
stekla svojim odnosima sa mužem.
S im on de Bovuar — Drugim rečima, vi prihvatate
tezu izvesnih žena „Pokreta za oslobođenje žena" (M.
L. F. — na francuskom) prema kojoj je buržujka to na
osnovu predstavljanja.
S a rtr — Izvesno je, pošto ona odnos sa ekonom
skim i društvenim životom ima samo preko čoveka, da
ga ima preko posrednika. Jedna buržujka vrlo retko
ima odnos sa kapitalom. Ona je seksualno vezana sa čovekom koji ima taj odnos.
S im on de Bovuar — T o je očigledno. Jer ako je buržujku izdržavao muž, i nema oca koji će je prihvatiti, u
slučaju razvoda braka, primorana je da traži zaposle
�2ENSK0 PITANJE
255
nje; vrlo često to će biti slabo plaćeno zaposlenje, koje
je neće mnogo uzdići iz situacije proletera.
Sartr — Sećam se odnosa m oje majke prema nov
cu; ona je najpre dobijala novac od svoga muža, pa kao
udovica od oca, zatim u novom braku, od drugog mu
škarca, koji je izdržavao do smrti. Na kraju svog ži
vota, ona je delimično živela od novca koji jo j je osta
vio njen drugi muž a delimično od onog koji sam jo j
ja davao. Od početka do kraja života nju su izdržavali
muškarci i nije imala neposredni odnos sa kapitalom.
Sim on de Bovuar — Drugim rečima, V i priznajete
specifičnost borbe žena.
Sartr — Potpuno. Ja ne mislim da ona proizilazi iz
borbe klasa.
Sim on de Bovuar — Po mom mišljenju feminizam
predstavlja borbu koja se vodi izvan klasne borbe sa
kojom je na izvesni način vezana. Uvek ima i drugih
borbi: na primer, danas borba Bretonaca i Oksitanaca
koje se ne podudaraju sa borbom klasa.
Sartr — One su ipak tesno vezane.
Sim on de Bovuar — Buna mladih vojnika je nešto
drugo nego borba klasa. Smatram da danas ima mnogo
pokreta koji su istovremeno u odnosu sa borbom klasa
i koji su nezavisni, ili su u svakom slučaju nesvodljivi
na tu borbu.
Sartr — Potrebno je ispitati jedno za drugim. Sma
tram da specifičnost borbe žena protiv muškaraca nije
uopšte borba ugnjetenih klasa protiv ugnjetača. To je
nešto drugo. Ali ostaje činjenica da je borba žena pro
tiv muškaraca borba protiv ugnjetavanja, pošto čovek
pokušava da zadrži ženu u podređenom položaju.
Sim on de Bovuar — Kakav značaj pripisujete ovoj
feminističkoj borbi koju priznajete kao takvu. Da li se
pridržavate starog razlikovanja između primarne i se
�256
Dr JOVAN ĐORĐEVIC
kundarne protivrečnosti i smatrate li borbu žena kao
sekundarnu.
S a rtr — Ne, za mene je borba žena primarna. U to
ku vekova ova se borba ispoljavala u ličnim odnosima,
u svakoj porodici. Skup ovih posebnih borbi pretvara se
u opštu. Ona ne obuhvata svakog. Izgleda mi da većina
žena ne smatra korisnim da priđe toj borbi, da pojedi
načne borbe uključuje u opštu borbu svih žena protiv
svih muškaraca. Ova opšta borba još n ije poprim ila
ovakvu širinu.
S im on đe B ovuar — Im a domena u kojima, iako
nisu sasvim svesne toga, žene smatraju da su posebno
zainteresovane. B itka oko abortusa u početku je vođena
od strane jedne grupe intelektualki. Kada smo potpi
sale poznati m anifest od 343, nismo bile ni tada mnogo
brojne, ali to je im alo takav od jek na sve žene, da smo
konačno postigle da od vlade otrgnem o zakon o abor
tusu, zakon k o ji n ije potpuno zadovoljavajući, ali pred
stavlja jednu našu nesumnjivu pobedu.
S a rtr — Da. A li i mnogi ljudi su bili pristalice pri
znanja abortusa. Često muškarac plaća abortus. Muška
rac k o ji je oženjen i k o ji ima prijateljicu, nema nikada
želju da od n je dobije dete.
S im on đe B ovuar — čin i m i se da ste suviše opti
m ista u pogledu brige muškaraca za žene u drugom
stanju. U m nogim slučajevima muškarac se izvlači, ne
daje moralnu podršku. Bitka za abortus je ženska stvar
i one su je dobile.
S a rtr — Danas, u izvesnoj meri, to je tačno. Ali,
uprkos svemu, skupština sastavljena od muškaraca usvo
jila je zakon. Im a u tome jedno saučesništvo polova.
S im on đe B ovuar — Pri tom e istaknimo da mnoge
žene nisu potpuno svesne da su ugnjetene, i da smatraju
da je prirodno što su u takvom položaju, da je prirodno
�2ENSK0 PITANJE
257
što one same treba da se bave domaćim poslovima i da
se staraju o deci. Sta mislite o problemu koji se postav
lja pred ženama koje rade, na primer, u fabrici gde su
eksploatisane i koje su, s druge strane, u kući eksploatisane od muža. Smatrate li da je potrebno, ili ne, otvo
riti im oči o ovoj domaćoj eksploataciji?
S artr — Izvesno. Ali, očigledno je, danas postoji raz
lika između žene iz buržoazije i radnica. One u osnovi
imaju iste interese i mogu među sobom da se kao žene
shvate i povezuju.
To one čine kao žene, ali isto tako one su i podeljene među sobom i to najvećim delom usled klasne
podele koja protivstavlja njihove muževe, kao i time
što su obe primorane da izražavaju društvene ideje svo
jih muževa. Buržujku od radnice naročito razlikuje na
čin života, gazdovanje u domaćinstvu i podizanje dece.
To ih, u različitom stepenu, stavlja na dve strane.
Sim on đe Bovuar — Da. A li žena radnica je dvostru
ko ugnjetavana. Polazeći od tog, postavljam Vam jedno
praktično pitanje. Da li je opravdano podići ženu p ro
tiv muža, iako je on često i izgleda jedino njeno uto
čište protiv ugnjetavanja kapitaliste?
Sartr — U tome ima jedna protivrečnost. Ali ona je
drukčija od onog što se obično misli. Osnovna protivreč
nost je borba polova, a dopunska je borba klasa.
U meri u kojoj žena trpi dvostruko ugnjetavanje,
borba polova je prioritetna. Ali, mislim da žena rad
nica treba da pronađe sintezu, koja je različita prema
slučajevima, između radničke borbe i borbe žena, sinte
zu u kojoj ni jedna ni druga borba neće biti potcenjene.
Ne smatram da je to lako. Ali, u tom pravcu treba da se
razvija napredak.
Sim on đe Bovuar — Da, ali sećam se diskusije, ko
ju smo imali posle pojave Karmicevog filma Udarac na
�Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ
258
udarac.8 Prikazivanju ovog film a prisustvovao je znatan
)
broj radnica i žena boraca u Pokretu žena za oslobođe
n je (M. L. F.). Kada smo posle predstave govorili o tome
da su one ugnjetene i o d strane svojih muževa, one su
odlučno stavile do znanja da su one mnogo bliže mužu
radniku nego ženi buržujki.
S a rtr — T o m i izgleda očigledno u izvesnom smislu.
Ali, osnovno je pitanje da li su problem i pred kojima
stoji žena buržoazije isti ili nisu isti kao oni koji se po
stavljaju ženama radnicama. Kao što smo već istakli,
u slučaju da je napuštena od muža ili je udovica, buržujka se često spušta na nivo radnice ili sitne buržoazije,
ako je posao kojim se m ora baviti da bi opstala slabo
plaćen.
S im on de Bovuar — Postoji uzajamnost između
borbe klasa i borbe polova, naročito u slučajevima kad
žene postavljaju profesionalne zahteve. Poznajem dva
primera. Uzm im o slučaj štrajka u gradu TRUA od pre
nekoliko godina. Radnice koje su rukovodile štrajkom
izjavile su ženama borcim a pokreta za oslobođenje na
otvoren i energičan način: „Sad kad sam shvatila šta
znači buniti se, jasno m i je šta treba da radim kod kuće,
m oj muž će m orati postati samo mali šef". Drugi pri
m er: zaposlene žene u „N ovim galerijam a" u TION-villu
su vodile vrlo težak štrajk i držale krajnje feminističke
govore u kojim a su objašnjavale da su sad svesne dvo
struke eksploatacije i da ih obe odbacuju. Znači li to,
prema vašem mišljenju, da je opravdano pomoći ženama
da otvore oči i kad je to po cenu stvaranja niza teškoća
i trzavica za same njih.
S a rtr — Očigledno. Izgleda mi da je nemoguće uki
nuti jednu od bitnih borbi među ljudskim bićima za
■) Poznati film sa feminističkom tendencijom.
�2ENSK0 PITANJE
259
jedan deo stanovništva. Pošto su žene žrtve, nužno je da
toga budu svesne.
Sim on đe Bovuar — Slažem se. Potrebno je da po
stanu svesne i da nađu načine borbe i da se ne osete
izolovane u svojoj borbi.
A sad postavljam jedno vrlo značajno pitanje koje
se raspravlja u okviru pokreta za oslobođenje žena. Ono
se odnosi na postojanje veze između jednakosti i onog
što se naziva otvaranje mogućnosti za unapređenje žene
(prom ocija). S jedne strane, m i smo za društvo jedna
kih u kome će biti ukinuti ne samo eksploatacija čoveka
od strane čoveka već i sve hijerarhije, privilegije i tome
slično. S druge strane, mi hoćemo da stičemo iste kvali
fikacije kao muškarci, da imamo iste početne šanse, iste
plate, iste mogućnosti u karijeri i u postizanju najviših
stupnjeva u određenoj hijerarhiji. U tome ima izvesne
protivrečnosti.
Sartr — Prva je protivrečnost u tome što postoje
hijerarhije. Ako pretpostavimo pokret, k oji ja želim,
i koji ih, hijerarhije, ukida, protivrečnost bi prestala, tj.
žene će biti tretirane isto kao muškarci. Tada će se
uspostaviti duboka jednakost između muškaraca i žene
u radu, i time više neće biti problema koji postavljate.
Ali, uzmimo stvari kakve su danas. Danas su mu
škarci i žene u načelu jednaki u sporednijim zanimanji
ma i zanatima koji su malo plaćeni i ne traže mnogo
pianja. Ali, postoje i dobro plaćena zanimanja koja daju
i vlast onima koji ih vrše i zahtevaju od njih određeno
znanje.
Izgleda mi opravdano da se većina žena ujedini za
postizanje apsolutne jednakosti muškarca i žene u ob
lastima koje ne podrazumevaju hijerarhije u radu; s
druge strane, u današnjem društvu, da pokažu, kroz
�260
Dr JOVAN ĐORĐEVIC
prim er određenog broja među njima, da su jednake mu
škarcima i u najelitnijim zaposlenjima.
Smatram, dakle, da pojedine žene, pod uslovom
da pripadaju istom egalitam om i feminističkom po
kretu, zato što to mogu, treba da idu do najviših stepena na društvenim lestvicama, da bi pokazale da nisu
ni najm anje lišene inteligencije kad su u pitanju raz
ne nauke, što inače m nogi ljudi osporavaju; i uopšte da
su sposobne da vrše iste poslove i profesije kao i mu
škarci. Prema tome, danas postoje ove dve kategorije
žena i one su neophodne. Pri tom e istaknimo da je elitis
tička kategorija delegirana u izvesnom smislu od mase
žena i to u cilju da u ovom društvu, zasnovanom na
elitama i nepravdi, pokažu da žene mogu biti elita kao
i muškarci. T o m i izgleda nužnim da bi se jedan deo
lju di razoružao u shvatanju da su žene niže u intelek
tualnom i svakom drugom pogledu.
S im on de Bovuar — Verovatno bi ih to razoružalo,
ali ih to ne bi ubedilo. Oni žele da žene budu niže, je r
traže za sebe najbolja mesta. Ali, da li time ne postoji
rizik da ove žene služe kao alibi? N avedim o slučaj go
spođice Šopine4) o kome postoje različite ocene u pokre
tu za oslobođenje žena.
Jedne žene su smatrale da je to uspeh za ženu, je r
je ova devojka dokazala svoje sposobnosti, druge pak
žene su na to odgovarale da će se time muškarci služiti
kao alibijem , navodeći „V i imate iste šanse i možete, ako
ste sposobne da postignete i sve ono što i mi muškarci
m ožemo. Prema tome, ne ponavljajte stalno da ste
održavane u podređenom položaju". Sta mislite o ovoj
opasnosti?
4 Slučaj jedne mlade devojke koja je, prvi put u univerzitetskoj
)
praksi Francuske, učestvovala na konkursu poznate elitističke Politehničke
škole, dotle isključivo rezervisane za muškarce, jednoglasno primljena kao
„prva u rangu".
�2ENSK0 PITANJE
261
S artr — Mislim da ona postoji, mada je odgovor
tim ljudima lak. V i ste ga dovoljno dali u posebnom bro
ju Modernih vremena k oji je posvećen ženama. Među
tim, opasnost i dalje postoji. Usled toga žena — alibi, o
kojoj V i govorite, je dvosmislena kreacija. Ona može
opravdati nejednakost i postoji u izvesnom smislu kao
delegatkinja žena koje hoće jednakost. Ali, već u savremenom društvu je nemoguće zanemariti činjenicu da
ima žena koje obavljaju tzv. muške poslove i profesije
i u tome su vrlo uspešne.
Sim on de Bovuar — Može se reći da čovek uvek za
pada u opasnost da služi kao alibi. To se svodi na
poznato „igrati nečiju igru” . N e može se ništa preduzeti a da se, na ovaj ili onaj način, ne igra za drugog.
Ali, slažemo se da je korisno da žena ima najviše kva
lifikacije. Međutim, ja razlikujem dve stvari: kvalifi
kacije i položaj. Da li će jedna kvalifikovana žena uvek
prihvatiti položaje kojim a se održavaju hijerarhije koje
ona ne prihvata?
Sartr — Mislim da je danas nemoguće zamisliti kva
lifikaciju koja ne bi vodila do određenih položaja. Na
tim položajima žene mogu uticati na promene.
Sim on de Bovuar — Ali ima položaja koje bi, isto
tako, i ljudi trebalo da odbijaju. Ako žena treba da od
bije da bude visoki funkcioner ili ministar ma koje vla
de, to bi trebalo da učini i muškarac. U osnovi postoje
iste mogućnosti za jedne i za druge. Žena pri tom češće
pada u klopku, jer njoj pripada vlast na osnovu njene
kvalifikacije u sistemu u kome muškarci drže skoro celokupnu vlast. Na primer, može se očekivati da jedna
žena naučnik rukovodi istraživanjem o ženskim proble
mima, kao što su menstruacija, kontracepcija itd. Ona
će vršiti te opite u okvirima k o ji su već postavljeni od
strane muškarca. Mislim da je njen položaj vrlo deli
�262
Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ
katan, i neopravdano je da ona služi samo muškim in
teresima.
S a rtr — T o nas dovodi do drugog pitanja koje je
isto tako predm et spora u pokretu za žensko oslobo
đenje. Da li žene treba da odbace muški svet, ili da u
njemu traže svoje m esto? Da li one treba da preuzmu
sredstvo ili da ga promene? Kad to kažem mislim na
nauku, jezik, umetnost. Sve vrednosti su pod pečatom
muškaraca. Da li, usled toga, one treba da sve potpuno
odbace i nastoje da se ponovo, iznova stvara nešto ra
dikalno novo? Ili je potrebno prihvatiti sve vrednosti,
osvojiti ih i njim a se služiti u ciljevim a feminizma?
Sta o tom e mislite?
Sim on de Bovuar — Vi, u stvari, postavljate drugo
pitanje koje se odnosi na takozvanu ženskost („feminitude” ). Među nama niko ne prihvata ideju o ženskoj
prirodi; ali da li, u kulturnom pogledu, položaj ugnje
tavanja nije kod nje, žene, razvio izvesne nedostatke,
kao i vrline po kojim a se razlikuje od muškaraca.
S a rtr — Izvesno je, ali to ne znači da, u više ili
m anje bliskoj budućnosti, ako feminizam pobedi, ovi
principi i ove osećajnosti nužno treba da ostanu.
S im on de Bovuar — Ako m i smatramo da imamo
izvesne pozitivne kvalitete, zar ne bi bilo bolje uticati
da ih usvoje muškarci, umesto da ih guše žene.
S a rtr — Moguće je, zaista, da izvesno bolje pozna
vanje sebe, više unutrašnje i tačnije poznavanje, pripa
da naročito ženi, a manje čoveku.
S im on de Bovuar — Kad ste istakli da više volite
da posećujete žene nego muškarce, nije li to zbog toga
što one, usled ugnjetavanja kojem su podređene, izbegavaju izvesne muške nedostatke. Često ste govo
rili da su one manje „kom ične" od muškaraca.
�ŽENSKO PITANJE
263
Sartr — Izvesno je da ugnjetavanje znači i u ovom
pogledu mnogo. Tim e što sam istakao da su manje
„kom ične" nego muškarci, to je zato što on, ikad po
stoji kao srednji čovek, nailazi na spoljne okolnosti
koje ga čine baš komičnim. Na primer, kada sam napred pripisao svoj mahizam jednom svom ličnom svoj
stvu, a ne u-ticaju društvenog sveta na mene, bio sam
komičan.
Sim on đe Bovuar — Hoćete time da kažete da je
čovek biće koje se lakše vara.
Sartr — Lakše je prevareno i lakše komično. Muš
ko društvo je komično društvo.
Sim on đe Bovuar — Uprošćeno rečeno, to je usled
toga što svaki muškarac igra uloge i potpuno je ukrućen u tim ulogama.
Sartr — Da. Žena, kao potčinjeno i iskorišćavano
biće, u izvesnom smislu je slobodnija od muškarca.
Ona ima manje obaveznih pravila prema k ojim a se po
naša. Ona je sposobna i da ih ne poštuje.
Sim on đe Bovuar — To znači da vi podržavate
borbu žene.
Sartr — U svakom slučaju. Isto tako smatram
normalnim što fem inistkinje nisu uvek saglasne u izvesnim pitanjima i da među njim a ima trzavica, podela. To je normalno za jedniu grupu koja je na stupnju
razvitka na kome smo danas. Smatram, isto tako, da
žene u svom pokretu nemaju masovnu osnovu. N jihov
je zadatak, čini mi se, da je osvoje. Pod ovim uslovom,
feministička borba bi mogla da uzdrma društvo koje
će se i potpuno razdrmati; pod uslovom, isto tako da
se borba žena udruži sa borbom klasa.
��B IB L IO G R A F IJ A
O Ž E N S K O M P IT A N J U 1
)
1. ANTOLOGIJE
Adams Elise and Mary Louise Briscoe (eds.), Up Against
the Wall M other. . . , On Women's Liberation, Beverly
Hills, Cal., Glencoe Press, 1971.
Belkin Madeline, Liberation Now! New York, Dell, 1971.
Cade Toni (ed.), The Black Woman, New York, Signet, 1970.
Come Out! Selections from the Radical Gay Liberation
Newpaper, New Yoric, Thimes Change Press, 1971.
Communistes et la condition de la femme, Paris, Ed. Sociales, 1975.
Cooke Joanne, Charlotte Buch-Weeks, and Robin Morgan
(eds.) The New Women, New York, Fawcett, 1971.
Femme du X X Steele. Paris, Ed. P.U.F., 1965.
Fuchs Cynthia and Wiliam J. Goode (ed.) The Other Half:
Roads to Women's Englewood Cliffs, N. Y., Prentice-hall, Spectrum Books, 1971.
Garskof Michele Hoffnung (ed.), Role Women Play, Rea
dings Toward Women's Liberation, Belmont, Cal., Brookd/Cole, 1971.
Gomick Vivian and Barbara Moran (eds.), Woman in Sexist
Society; Studies in Power and Powerlessness, New
York, Basic Books, 1971.
Kraditor Aileen (ed.), Up From the Pedestal: Selected Do
cuments from the History of American Feminism, Chi
cago, Quadrangle, 1968.
•) Odabrana a ne potpuna; ova druga je izuzetna (osim za literaturu
na engleskom jeziku u radovima: L. Cicler, Woman i A. Bibliography;
R. Morgan, Sisterhood is Powerful.
�266
BIBLIOGRAFIJA
Morgan Robin (ed .)f Sisterhood is Powerful: An Anthology
of Writings from the Women’s Liberation Movement,
New York, Vintage, 1970.
O'Neill William L. (ed.), The Woman's Movement: Feminism
in the United States and England, New York, Barnes
and Noble, 1969.
Robins Joan (ed.), Handbook of Women’s Liberation, Cal.,
Now Library Press, 1971.
Rossi Alice (ed.), John Stuart M ill ad Harriet Taylor Mill,
Essays on Sex Equality (with long introductory essay
by Rossi), Chicago, University of Chicago Press, 1971.
Roszak Betty and Theodore (eds.), MasculinefFeminine,
New York, Harper Colophon, 1970.
Salper R., Female Liberation, N. Y., Ed. A. Knopf, 1971.
Scott. Anne Firor (ed.), The American Woman: Who Was
She? Englewood Cliffs, N. J., Prentice-Hall, Spectrum
Books, 1971.
Shulman Alix (ed.) The Traffic in Women and Other Essays
on Feminisam by Emma Goldman, New York, Times
Change Press, 1971.
Stambler Sookie (ed.), Women’s Liberation: Blueprint for
the Future, New York, Ace Books, 1970.
Tanner Leslie B. (ed.). Voices from Women’s Liberation,
New York, Signet Books, 1970.
Thomson Mary Lou (ed.), Voices of the New Feminism, Bo
ston, Beacon, Press, 1970.
2.
KNJIGE O OPSTIM PITANJIMA ŽENA
Allen Pamela, Free Space: A Perspective on the Small Group
in Women's Liberation, New York, Times Change.
Albala Lebbl P., Razvoj univerzitetskog obrazovanja naših
žena, Beograd, 1930.
Alzon Cl., La Femme potche et la femme boniche, Paris, Ed.
Maspero, 1974.
Baby I., Un monde meilleur, Paris, Maspero, 1964.
Bardwick Judith, Psychology of Women, A Study o f BioCultural Conflicts, New York, Harper and Row, 1971.
Bebel A., Žena i socijalizam, Beograd, Rad, 1964.
Bird Caroline, Born Female: The High Cost of Keeping Wo
men Down, New York, McKay, 1968.
Campe de Alange, Habla la mujer, Madrid, Edicusa, 1967.
�BIBLIOGRAFIJA
267
Capmamy Maria, La dona a Catalunya, Barcelona, Editorial
62, 1966.
Chombart de M. J. et Lauwe P., La Femme dans la Societe,
Paris, Ed. CNRS, 1971.
Cotti, La femme an seuil de Van 200, Paris Ed. Casterman,
1974.
Colon Clara, Enter Fighting, Today’s Woman, A Marxist-Leninst View, New York, New Outlook Publishers, 1970.
Cudlipp Edythe, Understanding Women’s Liberation, New
York, Paperback, 1971. (This is written from the point
of view of the mass media and shows precisely that
Cudlipp does not understand Women’s Liberation.)
Discrimination Against Women. 2 vols. Svedočenja pred
Odborom Kongresa SAD o položaju žena u oblasti obra
zovanja i rada.
Ellis Julie, Revolt of the Second Sex, New York, Lancer
Books, 1971.
Engels Fridrih, Poreklo porodice privatne svojine i države,
Beograd, Kultura, 1961; Položaj radničke klase u Engle
skoj, Beograd, Kultura, 1961.
Ep9tein Cynthia Fuchs, Woman's Place: Options and Limits
in Professional Careers, Berkeley, University of Cali
fornia Press, 1970.
Figes Eva, Patriarchal Attitudes: The Case for Women in
Revolt, New York: Fawcett, 1971.
Firestone Shulamith, The Dialectic of Sex: The Case for a
Feminist Revolution, New York, Morrow, 1970.
Flexner Eleanor, Centry of Struggle, Cambridge, Mass,
Harvard University Press, 1959.
Gallion Jane, Woman as Nigger, Canoga Park, Cal. Weiss,
Day and Lord, 1970
Greer G., La femme envique, Paris, (francuski prevod) Ed.
Laffont, 1971.
Komisar Lucy, The New Feminism, New York, Franklin
Watts, 1971.
Kraditor Aileen, Ideas of the Woman Suffrage Movement,
1890—1920, New York, Columbia University Press, 1965.
Lafargue P., La question de la femme, Paris, Ed. L'Oeuvre
novelle, 1904.
Lenjin, Dela, tom X X III—XXIV, Moskva, 1947.
Lemer Gerda, The Woman in American History, New York,
Addison-Wesley, 1971.
�268
BIBLIOGRAFIJA
Marks Karl, Sveta porodica, Beograd, Kultura, 1964; Ekonomsko-filozofski rukopisi, Rani radovi, Zagreb Napri
jed, 1961.
Marks K. Engels F., Nemačka ideologija, Beograd, Kul
tura, 1964.
Michel A., Sociologie de la famille, Paris, Ed. Mouiton, 1970.
Millet Kate, Sexual Politics, New York, Doubleday, 1970.
Moody Anne, Coming of Age in Mississippi, New York,
Dell, 1970.
Negrin Su. A., Graphic Notebook on Feminism, New York,
Times Change Plress, 1971.
O'Neill, William L., Divorce in the Progressive Era, New
Haven, Yale University Press, 1967.
Everyone Was Brave: The Rise and Fall of Feminism in
America, Chicago, Quadrangle, 1969.
Reead Evelyn, Problems of Women’s Liberation, New York,
Pathfinder Press, 1971.
Reeves Nancy, Womankind — Beyond the Stereotypes, New
York, 1971.
Reich, La Revolution Sexuelle, Paris, Ed. 10/18, 1970.
Rocheblave Speodć, Les roles masculins et feminis, Paris, Ed.
P.U.F., 1964.
Schudler Diane, and Florynce Kennedy, Abortion Rap, New
York, McGraw-Hill, 1971.
Scott Anne, The Southern Lady: From Pedestal to Politics,
Chicago, University o f Chicago Press, 1971.
Schowalter Elaine, Women’s Liberation: A Sourcebook of
Feminism and Literature, New York, Harcourt Brace
Jovanovich, 1971.
Sinclair Andrew, The Emancipation of the American Woman,
New York, Harper Colophon, 1965.
Solanis Valerie, SCUM Manifesto, New York, Olympia Press,
1969.
Strauss L6vi, Les structures ilimentaires de la parentć,
Paris, Morton, 1967.
Suelzle Marijean, What Every Woman Should Know About
the Women’s Liberation Movement, Cal., Amazon Gra
phics, 1971.
Sulleroz, La vie des femmes, Paris, Ed. Gonthier. 1965.
La femme dans la socićti modeme, Paris, Ed. Gonthier,
1974. Demain les femmes, Paris, Ed. Laffont, 1965.
Vallabr6que C., La Condition masculinb, Paris, Payol, 1968.
�BIBLIOGRAFIJA
269
Ware Cellestine, Woman Power, The Movement for Women's
Liberation, New York, Tower Books, 1970.
Wilson J., Logic and Sexual morality, London, Piuguin Book,
1965.
3. ČASOPISI*)
Socialist Woman, 21 Watcombe Cirous, Carrington, Not
tingham, England.
Cuadernos pera el Dialogo (Specijalni broj posvećen ženi u
Španiji, Madrid 1, Spain (Decemner 1965).
Choisir, Ed. Les femmes, Paris.
Espirit, Paris, Mart 1961 (broj o ženi).
Les femps modernes, posebni broj Les femmes s’entčtent,
Paris, mart, 1975.
Partisans, Paris, 1971 (posvećeni ženama).
Quarto Mondo (Organo del Fronte Italiano di Liberazione
Femminile), Piazza SS Apostoli 49, Rome, Italy.
*) Pored povremenih publikacija isključivo posvećenih ženskom pita
nju, ili časopisa koji su tome posvetili posebne Brojeve, broj povremenih
publikacija o ženi je znatno veći ako se uzmu u obzir razni časopisi i bilteni
pokreta za oslobođenje žena (naročito u SAD); znatan je i broj članaka
o ženskom pitanju koje u toku poslednjih godina objavljuju časopisi od
književnih i opšte-kulturnih do socioloških i filozofskih.
��RE G ISTA R POJMOVA, IM E N A I NASLO VA
Aparthejd, — 236, 242
Atinska demokratija, — 249
Avangarda, — 192
Adam, — 49
Aragon, — 43
Aristofan, — 35
Avgustin, — 49
.Antidiring”, — 129
.Arhaično društvo” , — 91
Bespravnost, — 151
Biologizam, — 49, 51, 69
Birokratija, — 20
Bog, — 38, 64
Borac, — 14
Borba grupa, — 72
Borba klasa, — 69, 74, 253,
263
Borba polova, — 69, 71, 72,
73, 212, 253, 257
Borba žena, — 253, 255
Brak, — 26, 138, 139, 168, 177,
197
Buržoazija, — 129
Bebel A., — 9, 10, 35, 63, 66,
67, 98, 105, 110, 120, 176,
190, 191, 202, 204
Bekon, — 191
Bems Meri, — 83
Blekston, — 229
Bovuar de Simon, — 10, 54
248
Breton A., — 52
Broz Josip Tito, — 239
Car, — 64
Givilizatija, — 78
Crkva, — 27
Cetkin K., — 9, 65, 149, 172
čovek, — 20, 28, 59, 60, 67,
77, 94, 96, 101, 154, 161, 186,
195, 199, 201, 205, 217, 254,
263
Darvinizam, — 69, 204.
Deca, — 95, 105, 109, 126, 131,
163, 202
Degradacija, — 230
Demokratija, — 151, 153
Demokratska prava, — 150
Despotizam, — 227
Devojka, — 21
Diskriminacija žena, — 25,
233
Dogmatizam, — 68
Domaćica, 109, 161, 164
Domaćinstvo, — 26, 74
Dominacija, — 25, 27, 236
�272
REGISTAR
Dostojanstvo, — 24, 234
Feminizam, — 68, 78, 262
Društvena grupa, — 25, 67 Frojdo-marksizam, — 70, 71,
Društvene klase, — 26
76
Društveni progres, 233
Fojerbah, — 247
Društveni sistem, — 26
Folkner, — 35
Društvo, — 55, 85, 93, 111,Frojd, 19, 50, 51, 77, 176
186, 190, 209, 244
Furije, — 12, 58, 60, 68, 81,
Država, — 207, 208, 237
129
Darvin, — 92, 206
Dekart, — 119
Demosten, — 197
Gospodar, — 30, 72, 231
Don Žuan, — 37, 38
Godina žena, — 8, 18, 40, 235
Dostojevski, — 38
Građanin, — 233
Deklaracija o nezavisnosti, Građanska prava, — 212,
— od 1776., — 223
227
Deklaracija o osećanjima,
Ged 2., — 9, 63,160
— 224
Gete J. W., — 45
Deklaracija o pravima čove- Goldman Ema, — 85
ka i građanina, — od 1789
Gramši, — 63
— 223
Deklaracija o ravnopravnosti
žena od 1975., — 234
Heterizam, — 139
„Dela”, (Lenjin), — 126, 145, Hijerarhija, — 21, 52, 259,
148, 153, 155, 159
261
Humanizam, — 121
Hegel, — 58
Eksploatacija, - 26, 66, 75, Heraklit, - 41
83, 128, 259
Emancipacija, — 6, 24, 42, Inferiornost, — 66, 79
57, 86, 118, 129
Institucije, — 69, 93
Emancipacija žena, — 67, Intemacionala, — 173
129, 161
„Idiot”, (Dostojevski), 38
Etatizam, — 88
„Izabrana dela”, (Marks), —
Etnocentrizam, — 47
150, 151, 153, 157
Engels F., 6, 7, 9, 10, 35, 43,
49, 53, 57, 58, 61, 62, 64, 65,
67, 81, 82, 87, 90, 91, 92, 95, Javna žena, — 62
98, 104, 105, 110, 120 122, Javni život, — 153, 155
129, 182
Jednakost, — 79, 85, 154, 155,
Eveling E., — 9, 11, 190
259, 261
Evžen Sije, — 62
Jednakost polova, — 211
Falokratizam, — 47, 88
Jednakost za žene, — 151
�REGISTAR
Kapitalizam, — 66, 88, 150,
151, 166, 209
Kazuistika, — 132
Klasa, — 23, 212, 143
Klasna borba, — 71, 72, 73
Klasna podela, — 257
Klasna struktura, — 26
Klasni odnosi, — 74
Komunizam, — 61, 81, 84, 87,
93, 171, 183
Komunističko društvo,
— 143
Kultura, — 11, 75
Kućna robinja, — 156
Kami, — 252
Kant, — 50, 70, 195
Kaucbi L., — 9, 11, 63, 214
Kolontaj A. M., — 89, 98
Kovalevski M., — 132
Krupskaja, — 89
„Kapital", (Marks), — 100,
127, 128
„Komunistički manifest",
— 61, 97
Lafarg Laura, — 9, 11, 66,
218
Lafarg P., — 9, 11, 35, 63, 119,
163
Lenjin, — 6, 7, 9, 10, 12, 35,
49, 63, 64, 65, 67, 87, 98,
104, 110, 122, 145, 172, 174,
177
Leo Žogiš, — 173
Ličkus, — 146
Luksemburg Roza, — 63, 73
„La femme el son droit an
travail" (članak), — 162
273
„La question de la femme"
(članak), — 166
,,Le principes du Commu
nisme" — 61, 144
Ljubav, — 19, 28, 56, 65, 83,
84, 100, 208, 209, 246
Ljubavnica, — 1 1
6
Ljudi, — 186, 204, 218
Ljudska ličnost, — 234, 240
Ljudska priroda, — 59, 125
Ljudski odnosi, 28, 37, 122
Ljudski rod, — 157, 226
Ljudsko biće, — 6, 19, 29, 49,
61, 63, 65, 66, 79, 87, 90, 121,
162, 168, 237
Ljudsko pravo, — 16, 223,
225, 234, 243
Marksizam, — 6, 11, 20, 48,
72, 81, 95, 118, 120, 122, 182
Matrijarhat, — 90, 130, 131,
137, 179
Materijalna bezbednost,
— 228
Mazohizam, — 47, 54, 251,
252
Mir, — 243
Moć, — 141
Moral, — 8, 59
Monogamija, — 133, 134, 135,
208, 209
Monogamska porodica,
— 133, 135
Muška čast, — 21
Muškarac, — 14, 16, 21, 27,
44, 51, 60, 65, 69, 88, 96,
104 114, 125, 131, 199, 208,
230, 234, 238, 242, 249, 250,
256, 259
Muško pravo, — 22
�274
Muž, — 21, 23, 38, 64,133, 162,
168, 196, 197, 209
Makdjaveli, — 119
Mao Ce Tung, — 63
Mario, — 54
Marković S., — 9, 186
Marks, — 6, 7, 9, 10, 12, 18,
25, 29, 35, 46, 48, 49, 55, 67,
81, 82, 84, 86, 91, 95, 98, 100,
104, 105, 122, 125, 132, 137,
246
Marks Djeni, — 82
Marks — Eveling Eleonora,
— 9, 11, 66, 89, 190, 212
Med, — 52
Mil. S. Dž., — 52, 188, 189,
199
Miša R., — 38
Miškin, — 38
Molijer, — 37
Morgan Luis, — 91, 135.
Nacija, — 69
Nacionalno blagostanje,
— 239
Nacionalno oslobođenje, —
242
Nacionalno pitanje — 8
Nacionalna ravnopravnost,
— 151
Naturalizam, — 52
Neomaltuzijanizam, — 146
Nepravda, — 19
Napoleon, — 50
Niče, — 50, 58
„Napredak saznanja", — 191
„Nemačka ideologija", — 62,
95
Obrazovanje, — 114, 125, 238
Oktobarska revolucija, — 64,
98
REGISTAR
Omladina, — 24, 181
Omladinski pokret, — 180
Organizacija ujedinjenih na
cija, — 12, 14, 231, 232, 241
Oslobodilački pokret, — 24.
225
Oslobođenje, — 29, 77, 83,
258
Oslobođenje žena, — 11, 12,
20, 55, 68, 70, 118, 156, 157,
259
Oslobođenje ženskinja, —
185
Otac, — 22, 38, 64, 162, 254
Otuđenje, — 25, 60
Ogist Kont, — 165,
Oskar Vajld, — 44
Ovidije, 247
Par, — 29, 86
Patrijarhat, — 23, 130
Pesimizam, — 19
Pitanje žene, — 164
Platonizam, — 103
Podređenost, — 73
„Pojas nevinosti”, — 23
Pokret mladih, — 179
Pokret žena, — 258
Poligamija, — 208
Politička prava, — 211
Politički pokret, — 32, 77
Politika, — 8, 119
Polna ljubav, — 139
Položaj žena, — 232
Ponižavanje, — 19, 73
Porodica — 67, 74, 90, 93, 95,
96, 98,101,114,126,128,130,
134, 143, 152, 168, 177, 186,
238
Poštena žena, 62
Pragmatizam, — 27
�276
REGISTAR
Socijalističko društvo, 18, 81, Vladajuća klasa, — 135, 145
Vlast, — 21, 93
Vilar, — 52
Vinterštajn, — 49
Volkonraf Meri, — 67
Vovnarg, — 48
102
Socijalizam, — 11, 17, 20, 24,
58, 67, 103, 115, 192, 207
Sociocentrizam, — 47
Solidarnost, — 220
Sreća, — 227
Sredstva za proizvodnju, —
90, 161, 206
Stanovništvo, — 229
Superiornost, — 25, 93, 251
Svest, — 20, 63, 95
Svojina, — 93, 235, 248
Sartr, — 10, 31, 54, 248
Solomon, — 178
Sorokin, — 145
Sv. Pavle, — 49
„Sabrani spasi”, — 189
„Sveta porodica” , — 97
„Socijalizam i žene” , — 10,
186
Zahvalnost, — 54, 55
Zajednička svojina, — 61, 243
Zajednica žena, — 144, 186
Zakon, — 230, 256
Zakonodavstvo, — 127
Zemlje u razvoju, — 41, 232
,la p is i iz moje beležnice” ,
- 184
žena, — 13, 15, 22, 25, 28, 35,
43, 51, 60, 65, 69, 102, 110,
114, 118, 125, 139, 154, 156,
Štrajk, — 258
162, 167, 193, 199, 201, 208,
Sekspir, — 197, 198
209, 218, 227, 232, 237, 242,
Seli, — 205
250, 259, 261
Sopenhauer, — 50
Ženski pokret, — 95
žensko pitanje, — 6, 8, 14,
Tristan Flora, — 67, 68
32, 36, 56, 66, 79, 95, 117,
169, 171, 189, 191, 225
Ugnjetavanje, — 19, 24, 31, Ženskost, — 43, 44, 45, 78, 79,
66, 168, 233, 255
80, 121, 192
Upravljač, — 233
Ženstvenost, — 43, 44, 1
21
Upravljanje, 154, 232
Ženstvo, — 46, 79
Utopijski socijalizam, — 58,
„Žena i socijalizam", — 35,
66, 169, 170
Uzajamnost, — 28
�il l Ged (1846— 1922)
OMOGUĆITI 2E N I DA ŽIVI OD SVOGA R A D A -------------------------1 0
6
Pol Lafai-g (1842— 1911)
PITANJE Ž E N E -----------------------------------------------------------------------1 3
6
A. B ebel (1840-1913)
I STORIJA ŽENE JE ISTORIJA NJENOG UGNJETAVANJA
POD GVOZDENOM PETOM — — — —
—— — — — —
ŽENSKO PITANJE JE JEDNA STRANA DRUŠTVENOG PITANJA
Klara Cetkin (1857—1933)
RAZGOVOR V. I. LENJINA I KLARE C E T K I N
S. Marković (1846-1875)
OSLOBOĐENJE ZENSKINJA
_
_
_
_
_
_
—
_
_
_
17
6
18
6
19
6
11
7
15
8
II
Edvard EvelLng (185il— 1898) i
Eleonora Marks-Eveling (1856—1898)
ŽENSKO P IT A N J E -----------------
10
9
Eleonora Marks (1856-1898)
1
KAKO TREBA DA SE O R G A N IZU JEM O ----------------------------2 1
Lujza Kauoki (1860-1950)
POZDRAV IZ E N G L E S K E -------------------------------------------------214
Laura Lafarg (1845— 1891)
POZDRAV IZ FRA N C U SK E ------------------------------------------------- 218
P R I L O Z I ----------------------------------------------------------------------------------- 221
PRVA DEKLARACIJA O PRAVIMA ŽENA DONETA 1848. GODINE
U SENEKA FOLSU.
Uz Deklaraciju o pravima žena od 1848. — — — — — —
223
PORUKA JOSIPA BROZA TITA SVETSKOJ KONFERENCIJI MEĐU
NARODNE GODINE Ž E N A ------------------------------------------------- 232
MEĐUNARODNA DEKLARACIJA O RAVNOPRAVNOSTI ŽENA I NJI
HOVOM DOPRINOSU RAZVOJU I MIRU OD 1975. — --------- —
234
MARKSOVO
PISMO
Ž E N I ------------------- --------------------------------- 245
RAZGOVOR SIMON DE BOVUAR I ŽAN POL SARTRA O ŽENSKOM
P I T A N J U ----------------------------------------------------------------------------------- 248
BIBLIOGRAFIJA O ŽENSKOM PITA N JU -------------------------------------- 265
REGISTAR IMENA, NASLOVA I POJM OVA---------------------------------271
Tiraž 3.100 primeraka
��U drugom kolu biblioteke „IDEJE"
objavljeni su sjedeći naslovi:
Dušan Petrović Sane
»RADNIČKA KLASA, jnmKDKAT I EAMOUFR
Dr Predrag Vranicki
FILOZOFSKI PORTRETI*
Dr Zoran Vldaković
„KOVAČI LA2NOG PROGUSA”
Dr Milan Matlć
„POLITIČKO PRRDSTATLJAIUR*
(Razmatranja u oblasti politička tn rijd
Dr Radovan Pavlćević
„DR2AVA I PO U nKA"
Ernesto Ce Gevara
„SOCIJALIZAM I COTEK*
Biblioteka „IDEJE” (prvo kolo) dobila
nom sajmu knjiga u Beogradu 1973,
grada Beograda 1 Udruženja izdavača 1
sa najveći ladavafikl podu&vat gediee
radnička štampa
H aa Međunarod
nagrade Skupitine
knjižara Jugoslavije
�
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Knjige
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
M
Knjiga
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Žensko pitanje - Antologija marksističkih tekstova
Creator
An entity primarily responsible for making the resource
Jovan Đorđević
Source
A related resource from which the described resource is derived
https://www.memoryoftheworld.org/
Publisher
An entity responsible for making the resource available
Novinsko preduzeće "Radnička štampa", Beograd
Date
A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource
1975.
Rights
Information about rights held in and over the resource
Nepoznato
Format
The file format, physical medium, or dimensions of the resource
PDF
Language
A language of the resource
SH
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
54-M
Coverage
The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant
282 str.
Jovan Đorđević
marksizam
žensko pitanje
-
http://afzarhiv.org/files/original/015263283803d78685ae39cfb1908036.pdf
21d07fa25ea1ff125a6b3972df6bbaa7
PDF Text
Text
/
IZDcAVACKO PREDUZECE ,NARODNA KNJIGA"
INSTITUT ZA SAVREMENU ISTORIJU
Odgovorni urednik
dr Pero DamjanoviC
Za izdavaCa
Vidak PeriC:, direktor
Recenzenti:
dr Pero DamjanovjC
Pero MaraCa
U FINANSIRINJU OVE STUDIJE UCESTVOVALA JE I REPUBL!CKA
ZAJEDNICA NAUKE SRBIJE
Jovanka Kecman
ZENE JUGOSLAVIJE
U RADNICKOM POKRETU
I ZENSKIM
ORGANIZACIJAMA
1918-1941
NARODNA KNJIGA
INSTITUT ZA SA VREMENU ISTORIJU
BEOGRAD 1978.
�/
i
PREDGOVOR
I
I
I
I
l
I
I
I
i MUZ J
R£VOLUC!1E BlH
Bl.w~ 3TEKA I STAMP A
../!: . !.E-.1./.. . --··-
Sign.
!nv. br.
l
I
I
.1.1..<f..~_{J.____......
l
l
l
l
l
l
I
j
'
I
I
Posle visegodisnjeg istrazivanja u organizaciji Instituta za
savremenu istoriju, istoriografija naseg radnickog pokreta ovom
knjigom dobija prvi put celovito obradenu temu o uceseu zena Jugoslavije u klasnom radnickom pokretu izmedu dva svetska rata.
2ene nisu bile obespravljene samo kao radnice vee i kao zene.
Bez obzira na klasnu pripadnost, one nisu bile izjednacene u pravima s muskarcima. Ova diskriminacija trajala je na teritoriji Jugoslavije sve do pobede revolucije u nasoj zemlji za vreme drugog
svetskog rata. Vee sama ova cinjenica opravdava posebno istrazivanje i obradu teme 0 uceseu zena u radnickom pokretu, kroz koji
je jedino moglo doei do oslobodenja zene uopste, pa je stoga i odbacena dilema - da li ovaj problem istraZivati i obradivati kao posebnu temu ili u okviru drugih i opstih tema iz istorije radnickog
pokreta.
·
Isto tako, zbog specificnog polozaja obespravljene zene u Kraljevini Jugoslaviji, nismo se mogli zadrzati samo na uceseu zena
u radnickom pokretu. Bilo je potrebno da se ova tema, bar u nekim
aspektima, prosiri na! polozaj zena u celini i da.· se. vidi kojim je
metodama budoazija vrsila uticaj na zene. U Jugoslaviji su postojala
innogobrojna gradanska zenska drustva i udruzenja koja su okupljala pre svega bogatije zene, koje su se angazovale u raznim karitativnim akcijama. Odredeni ·broj tih drustava je aktivno radio na
prosveeivanju zena i zahtevao za njih politicka" i gradanska prava
u okviru burzoaskog poretka. U ovoj knjizi dat je pregled delovanja
tih organizacija, koje zbog svoje klasne ogranicenosti nisu sagledavale sustinu problema potpune emancipacije zena. Otuda i nedoslednost u njihovim akcijama· i sluzenje vladajueoj klasi kojoj je
u pogledu polozaja zena odgovarao status quo. Misija oslobodenja
zena, po zakonima drustvenog razvitka, pripala je radnickoj klasi
koja ne moze da oslobodi sebe, a da istovremeno ne oslobodi citavo
drustvo, pa samim tim i zene, od obespravljenosti i eksploatacije.
N apredak u emancipaciji zena posle prvog svetskog rata u
svetu i kod nas i njihova ucesee i afirmacija u klasnom radnickom
pokretu Jugoslavije izmedu dva svetska rata - jedno je od znacajnih obelezja razvitka revolucionarnog zenskog pokreta.
Pored opste neravnopravnosti zena u porodici i drustvu, neprestano se povecavao broj eksploatisanih radnica u procesu kapitalisticke proizvodnje, kao jeftinije i za kapitalistu rentabilnije
1
�radne snage od muske. Tezak je bio po16~aj i najbrojnije kategorije
zena - seljanki u neposrednoj poljoprivrednoj proizvodnji. Istovremeno intelektualkama i cinovnicama, bez obzira na njihove kvalifikacij~ i sposobnosti, :'mogi polo.zaji i ~vanja ':'-. ~r2a~ i drustvu
nisu bili dostupni, jer zene msu 1male 1sta polihcka 1 gradanska
prava kao muskarci. Ovakav polozaj zena jos. vise je pogorsavala
svetska ekonomska kriza, koja je u ovom perwdu zahvat1la 1 Jugoslaviju.
Podreden ekonomski, socijalni i pravni polozaj zene stvarao
je i uvecavao, pre svega" od radnica i seljanki, zn~cajnu rezervnu
snagu revolucionarnog radnickog pokreta u klasnoJ borb1 koJa se
u Jugoslaviji sve vise zaostravala.
Produbljivanje klasnih protivrecnosti u Jugqslaviji, a ~os.<:_bn~
opasnost od fasizma ubrzavah su sazrevanJe svesh Jl KomumstickoJ
partiji i radnickoj klasi o tome da se u revolucionarni pok;et r~d
nicke klase moraju ukljucivati sve napredne, obespravljene 1 ugnJetene snage drustva.
.
Medu latentnim snagama revolucionarnog pokreta nalaz1le su
se obespravljene zene kod kojih je takode narastala svest da se pitanje njihovog neravnopravnog polozaja u drustvu uopste moze resiti samo borbom za promenu postojeceg poretka.
Ofanziva fasizma u svetu i profasisticka orijentacija rezima
u zemlji zapretila je porobljavanjem naroda, a time i jos vecim
pogorsavanjem ionako nezavidnog polozaja zena.
U takvoj situaciji KPJ se vise zalaze za rad medu zenama.
Pored ilegalnog sirenja svog uticaja, Partija sve vise obraca pa2nju
ucescu i ukljucivanju zena u strajkove, demonstracije protiv rezi~a
i druge oblike borbe i ar:?fasisticke akcije ':.~nicke kla~e. PartiJ~
podstice i organizuje akC1Je za pravo glasa zena 1 nastoJI da svoJ
politicki uticaj na zene sire ostvaruje kroz postojece legalne ..zenske
organizacije kroz razna drustva, udruzenja i slicno, u koJima se
okupljaju i iene. Sve aktivnije i m~sovnije uces.ce zena u radnickom
pokretu prosirivalo je i jacalo ovaJ pokret nov1m snagama 1 raznovrsnijim oblicima borbe.
.,
Ovakvoj orijentaciji Partije, odnosno naseg klasnog radmcJ<;og
pokreta snazan podstrek i podrsku dao je i Sedmi kongres Kommterne (1,935), koji je istakao da je fasizam ghtvni neprijatelj .ra.~nicke
klase demokratije slobode i ravnopravnosh naroda, ukaZUJUC1 Istovrem~no na nuzn~st stvaranja jedinstvenog antifasistickog fronta
radi okupljanja svih naprednih snaga za borbu protiv fasizma najvece opasnosti koja je zapretila covecanstvu.
Istrazivanja o ucescu zena u klasnom radnickom pokretu pokazuju da je razvitak naprednog zenskog pokreta neraskidivo pavezan sa borbom KPJ.
Rad na ovoj monografiji posebno je otezavala oskudica arhivske grade. 0 ucescu zena u radnickom pokretu i radu KPJ medu
zenama ni u jednom arhivu ne postoji kompletan fond. Za obradu
tih problema prvorazredni znacaj imala je arhivska grada Ko':'unisticke partije Jugoslavije, SKOJ-a i sindikata, k~ja. se na~a~1 u
Arhivu za radnicki pokret u Beogradu i u repubhckim arh1v1ma.
2
'Vrlo je malo dokumenata i u ovim fondovima koji se odnose iskljucivo na rad zena, jedino postoji nesto vise direktivnih pisama i
uputstava o radu KPJ medu zenama. U pojedinim zapisnicima, refetatima, izvestajima, rezolucijama i direktivnim pismima delimicno
se govori i 0 radu zena i svaki put naglasava potreba veceg angazovanja u radu sa zenama. Posto se malo paznje posvecivalo razvitku
naprednog zenskog pokreta, arhivska grada i o ovim problemima
veoma je oskudna, a pored toga mnoga dokumenta nisu ni sacuvana
usled ilegalnog rada KPJ. Zbog toga se nametala potreba sireg
istrazivanja grade koja se neposredno ne odnosi na aktivnost zena.
Tako su povezivani u jednu celinu i oni pojedinacni podaci koji
doprinose osvetljavanju polozaja i borbe zena u ovom periodu. Za
pojedina razdoblja nije bilo ni najoskudnijih izvora, pa rad, razume se, ima odredenih praznina i otvorenih problema.
Da bi se pojedina pitanja sire sagledala i povezala, koriscena
su objavljena i neobjavljena secanja koja se nalaze u partijskim
arhivima. Pored toga, razgovori s pojedinim aktivistkinjama radnickog i naprednog zenskog pokreta takode su 'omogucili da se
potpunije sagleda ucesce zena u ovom pokretu.
u partijskoj, sindikalnoj i drugoj stampi objavljivani su i podaci o zborovima zena. Iz tih podataka i rezolucija mogu se sagledati zahtevi zena i problemi zbog kojih se bore, zatim njihova ucesce
u strajkovima i drugim akcijama radnicke klase, kao i drugi cinjenicni materijal. Na osnovu toga, moglo se potpunije prikazati ucesce
zena u klasnom radnickom pokretu. Radnicka zastita s posebnom
statistikom radnickog osiguranja, Statisticki bilten, zatim ankete
o tekstilnoj industriji i tekstilnom radnistvu u Jugoslaviji i o polozaju i zakonskoj zastiti kucnih pomocnica u Jugoslaviji, koje su
sprovedene januara 1936. godine - sve to poslu2ilo je kao dragocen
izvor za sagledavanje drustveno-ekonomskog polozaja zena. Za
obradu ovog problema koriscen je i clanak Mirjane Dukic - 0 privrednoj aktivnosti iiena od 1918. do 1953. godine, koji je objavljen
u Ekonomskom pregledu, br. 12, 1954. godine.
Poseban doprinos za rad na ovoj monografiji predstavlja zbornik dokumenata i Clanaka iz stampe Zene Hrvatske u radnickom
pokretu do aprila hiljadu devetsto cetrdeset prve, koji je 1967. godine izdala Konferencija za drustvenu aktivnost zena Hrvatske.
I pored mnogih praznina, kroz dokumente i clanke ove knjige, moze
se sagledati polozaj zena u Hrvatskoj i njihova ucesce u strajkovima
i drugim oblicima borbe radnicke klase.
Konferencija za drustvenu aktivnost zena Jugoslavije uspela
je da sakupi sve brojeve naprednog zenskog lista 1Keua aauac i da
ih objavi u fototipskom izdanju 1966. godine.
Istorijski institut u Titogradu izdao je 1969. godine monografiju 1Keue I{pue Tope y peao.ayu,uouapuo~< nO?<peTy 1918-1945,
koju je napisala grupa autora (Jovan R. Bojovic, Radoman Jovanovic, Zoran Lakic,' Radoje Pajovic, Slavko Stanisic) i u kojoj je
prikazano ucesce zena u revolucionarnom pokretu Crne Gore.
Ucesce zena u radnickom pokretu Jugoslavije 1918-1921.
godine objavljeno je u Istoriji radnickog pokreta, Zbornik radova 2,
�u izdanju Instituta za izu~avanje radnickog pokreta, Beograd, 1965.
Ovaj rad u dopunjenom i preradenom ,obliku unela sam u ovu
knjigu radi celine monografije.
0 ucescu zena u antifasistickom pokretu u Bosni i Hercegovini pisala je iscrpnije i svestranije Dana Begic. Njen rad ,Antifasisticki front zena u Bosni i Hercegovini u vremenu od 1937. do
1941. godine" (Prilozi, br. 1, Institut za istoriju radnickog pokreta,
Sarajevo, 1965), znacajan je doprinos obradi ove problematike.
Za obradu gradanskih zenskih organizacija i tog pokreta u
celini postoji mnogo vise izvorne grade i literature. Delimican fond
Alijanse zenskih pokreta od 1937. do 1941. godine nalazi se u Arhivu
za radnicki pokret. Pravila i prepiska pojedinih zenskih drustava
sacuvani su u Arhivu Jugoslavije. Alijansa zenskilr pokreta izdavala
je list JKe><cKu no1<per, koji je s povremenim prekidima izlazio u
Beogradu od 1920. do 1938. godine. U njemu su objavljivani problemi, zadaci i rezultati rada feministickih organizacija, kao i kraci
knjizevni prilozi. Jugoslovenski zenski savez i neka drustva i udruzenja izdavali su svoje listove u kojima su objavljivani rezultati
rada tih organizacija. Gradanska, a delimicno i radnicka stampa
donosila je napise 0 vaznijim skupovima i zborovima zena za pravo
glasa, koje su organizovale feministicke organizacije, tako da je
moguce njihov rad u celini rekonstruisati i detaljnije analizirati,
ali to je tema za sebe.
u pogledu nacina obrade i prezentiranja citave te grade, posluzili smo se kombinovanim metodom (hronoloska i problemska
obrada). Posle istorijskog prilaza temi i prikaza drustveno-ekonomskog polozaja zena u Jugoslaviji izmedu dva svetska rata (Uvodna
razmatranja), ostali rezultati istrazivanja izlol\eni su u dva dela.
Prvi deo (dva poglavlja) obuhvata period od stvaranja zajednicke
drzave na8ih naroda do sestojanuarske diktature (1918-1929),
a drugi deo odnosi se na period od sestojanuarske diktature do okupacije Jugoslavije (1929-1941). Tridesetih godina ucesce zena u
raznim oblicima borbe radnicke klase daleko je masovnije i svestranije, pa je taj period obraden u pet poglavlja.
Na kraju, zahvaljujem recenzentima, naucnim savetnicima
dr Peri Damjanovicu i Peri MoraCi.
Autor
4
UVODNA RAZMATRANJA
I
DRUSTVENI POLOZAJ ZENA U JUGOSLOVENSKIM ZEMLJAMA, POCECI I PRVI OBLICI NJIHOVOG ORGANIZOVANJA DO
STVARANJA ZAJEDNICKE DRZAVE
1. Drustveni polozaj zena i prve zenske organizacije
Krajem XIX i pocetkom XX veka dolazi do brzeg razvitka
kapitalizma u jugoslovenskim zemljama i oseca se potreba za porastom radne snage u privredi. U takvim drustveno-ekonomskim
uslovima zene postepeno napustaju uski krug porodice i sve se vise
ukljucuju u pojedine grane privrede. Rad zena je oduvek bio manje
placan od rada muskaraca, pa su kapitalisti veoma cesto,. u cilju
sticanja posebnih profita, uvlacili zene u proizvodnju gde je god
to bilo moguce .. Sve veci broj zena pocinje sopstvenim radom da
stice sredstva za svoje izdrzavanje i da obezbeduje egzistenciju
svoje porodice. u vezi s tim, sve se vise osecala potreba za sirim
opstim i strucnim obrazovanjem kod zena.
U to vreme u jugoslovenskim zemljama, istina neravnomerno,
kao i u industrijski razvijenijim zemljama Evrope, dolazi do osnivanja i razvitka zenskog pokreta koji se bori za emancipaciju zena.
U razvitku ovog pokreta postojala su dva pravca: feministicki, koji
je obuhvatao razne gradanske zenske organizacije, i proleterski,
koji se razvijao u okviru radnickog pokreta. Ova dva pokreta medusobno su se razlikovala po teoretskim postavkama o uzrocima
neravnopravnog polozaj a zena i po shvatanjima o putevima borbe
za ostvarenje zenske ravnopravnosti. Feministicki pokret se zalagao
za delimicno oslobodenje zena, za pravnu jednakost mu8karaca i
zena u okviru drustvenog poretka, dok se radnicki pokret borio
protiv eksploatacije zena u kapitalistickom drustvu i za potpunu
emancipaciju zena 11 novom besklasnom drustvu.
U jugoslovenskim zemljama najpre su se pocele osnivati gradanske zenske organizacije. Evropske feministicke ideje prihvatile
su zene intelektualke, koje su osecale potrebu da se zajednicki bore
za svoja prava i one su bile organizatori gradanskih zenskih drustava i udruzenja. Ova drustva i udruzenja formirala su se na nacionalnoj, verskoj, socijalnoj, feministicko-politickoj i profesionalnoj
5
�OSnOVl 1 Vecina njih Se bavi!a prosvetnim i SOCija]no-humanitarnim radom.
Prvi organizovani zenski pokret pojavio se u Vojvodini. U ovoj
pokrajini jos od 1860. godine zene ucestvuju u svim nacionalnim
akcijama, a 1864. osnovana je prva zenska organizacija u Novom
Sadu, koja je imala i svoj statut.' Posle toga osnovano je 1873.
:Zensko drustvo u Velikoj Kikindi, a 1874 - u Starom Beceju. 2
U Novom Sadu osnovana je 1880. godine ,Dobrotvorna zadruga
,Srpkinja Novosadkinja' ", cija se delatnost u okviru Jugoslovenskog zenskog saveza razvijala i u periodu izmedu dva svetska rata.
Prve godine u zadrugu su se upisale 144 clanice i ona se uglavnom
bavila socijalno-humanim i prosvetnim radom. U yrolece 1886. godine poceo je da izlazi list 2Ke%C%U cseT, kao organ ,Dobrotvorne
zadruge ,Srpkinja Novosadkinja' ". 2Ke%c%u caeT je' imao oko 2 000
pretplatnica i izlazio je skoro trideset godina bez prekida. List se
uglavnom bavio problemima razvitka zenskog pokreta kod nas i u
svetu, a zatim je donosio i priloge koji su uticali na sirenje nacionalne svesti i opste obrazovanje zena. 3 U gradovima Vojvodine
bilo je zena koje su se u ono vreme interesovale za razvitak zenskog
pokreta; medu njima su se po sirini ideja, izdvajale pesnikinja
Milica Stojadinovic Srpkinja (1830-1878) i Draga Dejanovic
(1840-1871). Njih je interesovao polozaj zena i zensko pitanje
uopste. Draga Dejanovic objavljivala je svoje clanke u novinama
o aktuelnim politickim dogadajima i o razvitku zenskog pokreta.
U tim napisima i javnim predavanjima ona se zalagala za obrazovanje i emancipaciju zena. 4
tt B a c a
CT a j
H
h,
OcHMBaE-be npae >KeHcKe ~praffi::lsau;uje y HoaoM
Ca,ll;y, rJZ.acuux J1CTOpujcKOZ dpywraa y HoBOJ£ Cady, Nova Sad, knj. XIII,
3-4, 1940, 343-348.
2
Ailojzia Stebi, L'activite des societes en Yougoslavie affitiees au
Conseil national des femmes Yo'UQoslaves, Beograd, MCMXXXVI 6; AJioj3 M j a III T e 6 M, Tio"'eTaK opraHM30Bai-IOr pa.n;a JKeHa y Hamoj seM;,M, r . /l.aC'H.U'K.
Jyzoc.rwaeuc?ooz ;){Ceuc-x:oz caee3a, 1god. III, "7, 30._cenTeM6ap 1937, 55. -
Stebi (1883-195·6) -
A1ojzija
najiLstaknutiji rukovodilac feministRlkog rpdkre·ta ru Jugos1avtjtl. izmedlu ldva :svetSka rata; 1903. zavrSH.a UCitelj:Sku ·Skolu u L}ubljani
i do 1912. radi kao uOi:teljica; potorn ll'aiPUSta IUCiteljski poziv, pri'stupa Jugosl,cwenSkoj lsocija:ldemokratSkoj stranc-i i havi se uredivanj·em :socijral:LsWSkili
li:stova: Zarja, TobaCni de~avec, Zenski list, Naprej •i Demokracija. Bosle t~rvog
svetskog 1rata zapo.Sljava se u PoverenLStvu za socij•alnu .poUti:ku u Ljrubl}ani
i .m.illmvodi odsekom za 2ia.Sti'tu majJke i deteta; 1927. !Prelazi u Beograd u Minis1al"Stvo za narodno LJdravlje i socijalnu pO'lit:ilku.; l'IUk<W'Odi Bibtiotekom Cenltralltnog hdg.ijenSkog zavoda sve do 1940; u Ljublj.and o;sniva Dr:u.§tvo ,ZenSkl
pdkret" 1926, a poCetkom marta 1929. izaJbrana je za predsedln'icu DvuStva
,Zenski pokret" u Beogradu; 'ViSe 1godina btla !preds·ednica Mijanse Zen:ski-h
pokreta u Jugoslavtl.j'i :i urednilk. ·Hsta .}Kenc'K:u noupeT; •u,Cestvovail:a na medunaTodnim kongresima Zena, lkoje je organiz.ovala Intemadionalna ·femDstiCka
a1ijansa, u Himu, VraSingtonu, KCI!Penhagenru i iBerlinu; ,ad 1940. Vi-vela ru Ljubljani i saradivala s IIlarodnooslo'bodHaCk·im ipdkretam.
8
U pojedinim raspravama i ,Qlancima ,Ddbt~otvoor.na zadruga ,Srpkinja
Novasadldnja' " se 1pominje kao }Jrva Zen·s'}{la .organizacija u Voj>vod:Lni. (.}KeH.CKu noKpeT y Bojaodunu, Hoau CaO, 1933, 153; Baca CrajY.th, H.H., 343.)
4
)f{eucKu. nmepeT y Bojaodu·nu .. .• 59, 67, 71; Pa7J,MH1Ia C. TieTpoBY.Ih, M. C. Cpmcu'lba u )fpa2a J!.eja'l-toauh o xeua.Ma, TAaC1£UK HcTopujcKoz
OpymTaa y Hoao.M. Cady, HoBH Ca,D;, iklllj. III, 1, 1930, 80-95; Map 11 j a
Be JI H M M p o a H h, ,lfpaza j!ejauoauh u Mu.rtu~a CTojaQuuoauh, JKe-ua Oa'Uac,
15, iu.a 1938, 4.
6
Prvo zensko udruzenje u Srbiji osnovano je u Beogradu 1875.
godine pod nazivom ,:Zensko drustvo". Pre ovog stalnog drustva
postojala su samo prigodna zenska udruzenja, koja su pomagala
kulturne i drustvene ustanove. Drustvo je svoju delatnost usmerilo
u socijalno-humanom pravcu i kao osnovni zadatak postavilo je
pitanje prosveCivanja zenske omladine. Da bi se to postiglo, drustvo
je osnovalo 1879. godine Strucnu devojacku skolu u Beogradu, koja
je bila namenjena siromaiinoj zenskoj deci. Iste godine ono je pocelo
izdavati i svoj list ,ll;o.Ma'huu,a. Ovo drustvo osnovala je i njime rukovodila Katarina Milovuk, dugogodisnji upravitelj Vise zenske skole
u Beogradu. Ono je postepeno sirilo svoju delatnost i osnivalo podruznice i zenske zanatske skole po vecim mestima u Srbiji. Delatnost beogradskog ,:Zenskog drustva" narocito se razvila u periodu
izmedu dva svetska rata. 5
Posto je crkva bila najpodesnija organizacija za ocuvanje
srpske nacionalne misli izvan granica Kraljevine Srbije, narocito
u krajevima pod turskom vlascu, Beogradanke osnivaju 1899. godine Druiitvo ,Kneginja Ljubica", sa zadatkom da moralno i materijalno pomaze prosvetne ustanove i srpske crkve u krajevima
pod tudom vlascu. Drustvo je do 1912. godine radilo ilegalno. U tom
vremenu ono je preko svojih opunomocenih lica osnovalo 35 pomocnih pododbora, koji su radili na nacionalnom i kulturno-prosvetnom polju i spremali zensku omladinu za dobre domacice. Neki
od tih pododbora imali su svoja dacka sklonista u kojima su pripremani obroci za siromasnu decu. 6
Pocetkom XX veka siri se misao o potrebi za oslobodenjem
zena i dolazi do osnivanja veceg broja raznih zenskih drustava i
udruzenja. Polovinom avgusta 1903. godine u Beogradu je formirano nacionalno, humano i prosvetno zensko drustvo ,Kolo srpskih
sestara" (KSS). Glavni zadatak ovog drustva bio je da moralno i
materijalno potpomaze Srbe u neoslobodenim i novooslobodenim
krajevima. ,Kolo srpskih sestara" (u daljem tekstu KSS) formiralo
je svojEl odbore u svim vecim mestima u Srbiji, a kasnije i u Jugoslaviji i ono se razvilo u najjacu gradansku zensku organizaicju.
U ovo drustvo uClanjivale su se pre svega bogatije i uglednije gradanke u nasoj zemlji, a zatim je imalo i pocasne Clanice u svetu
koje su ga i materijalno potpomagale. Od 1906. godine KSS organizuje kurseve za dobrovoljne bolnicarke, a za vreme balkanskih
ratova uspesno ucestvuje u radu po bolnicama, osniva i izdrzava
svoju bolnicu i daje bolnicarke iz svojih redova. Posle balkanskih
ratova ono je pomagalo invalide i porodice izginulih. Svoju delatnost
drustvo je usmerilo na novooslobodene krajeve i ubrzo je osnovalo
odbore u Kumanovu, Velesu, Skoplju, Kavadaru, Pristini i u njima
5 Prva drZavna ViSa Zens!ka Skola osnovana je u Beogradu 1863 ..gQdine.
rpa,ll, 1934, 11, 24 11: 25; BFSKPMLHWC ENA!TC DGVOCMHWCU DMGGTM
Jb y 6 H q a Map x o B v.t h, llo'l£e~u cj)e..~t.UUU3Jta y Cp6uju u Bojaoduuu, Beog,md, 1934, 11, 24 i 25; All.ojz<ija Stebd, n~d., 6.
8 Arhiv JrugosJ.avije (u daljem tek!stu: AJ) 74-253-379; AJ!.Jtauax Kpa ..
Jbeaune Cp6a, XpaaTa u -CJZ.oaeHa~a, III, 7, 1927-1928, ·257-259; AJZ..M.auax
xy.Manux dpymTaaa, Eeorpa~, 1940, 119, 120; Ail o j z i a S 1t ebi, n.d., 7.
7
�/
otvorilo radnicke skole. U prvom svetskom ratu Clanice KSS su se
isticale kao bolnicarke. 7
U Beogradu je 1904. godine osnovano ,Materinsko udruzenje".
To je bila prva zenska organizacija sa izrazito socijalnim zadatkom
da stiti majke i dojencad za koje otvara i dom. Sledece, 1905, godine
u Beogradu se formira Udruzenje ,Dom ucenica". Ono podize internat za devojke koje su iz cele zemlje dolazile u Beograd da pohadaju razne skole. 8 U ovom periodu obrazovano je u Srbiji jos
nekoliko zenskih drustava i udruzenja, koja su se razvijala nezavisno
jedno od drugog. 2ene su osecale potrebu za zajednickim akcijama
i prvi put su osnovale 1906. godine Srpski zenski savez, koji je
objedinjavao rad zenskih organizacija. Savez je tada imao 12 drustava, a uoCi prvog svetskog rata 32 drustva. Sfpski zenski savez
je postao Clan Medunarodnog zenskog saveza, koji le osnovan 1888.
godine u Vasingtonu, i clan Internacionalne alijanse za zensko
pravo glasa, koja je osnovana 1904. godine, i program svoga rada
uskladio je s programom ovih medunarodnih organizacija.• Za vreme
prvog svetskog rata Srpski zenski savez radio je najvise na zbrinjavanju ratne sirocadi, a posle svrsetka rata dao je inicijativu za
osnivanje Jugoslovenskog zenskog saveza.
U Hrvatskoj je osnivanje zenskih drustava i udruzenja imalo
socijalno obelezje. Hrvatice su posvetile prvu socijalnu ustanovu
dojencadi i maloj deci i u tu svrhu osnovale su 1855. godine Drustvo
,Gospojinski odbor za odrzavanje pjestovalista". Posle toga usledila je duza pauza i tek 1900. godine poCinje veca aktivnost zena
u Zagrebu. Te godine one su osnovale ,Gospojinsku udrugu za
obrazovanje i zaradu zenskinja u Hrvatskoj i Slavoniji" sa zadatkom
da se siromasnim devojkama iz unutrasnjosti"'"omoguCi pohadanje
strucnih skola, kao i skolovanje u srednjim devojackim skolama.
U tu svrhu one su otvorile internat koji je postojao i izmedu dva
svetska rata i primao veliki broj devojaka besplatno. Uz pomoc
ovog drustva osnovan je 1902. godine ,Gospojinski klub" sa zadatkom da razvija drustvenu svest, siri o5razovanje putem tecajeva
i naucnih predavanja i da pomaze dobrotvorne akcije. U isto vreme
pocele su da se organizuju uciteljice, koje su formirale u svom drustvu ,Udrugu uciteljica", kao specijalnu sekciju za sistematsku socijalno-zdravstvenu zastitu dece. Ova sekcija je organizovala svake
godine Decji dan, prikupljala priloge i osnivala razne ustanove. za
decu. U cilju ocuvanja hrvatske narodne umetnosti, razvijanja
kucne radinosti i poboljsanja materijalnog polozaja zena na selu,
osnovana je 1908. godine ,2enska udruga za narodno tkivo i vezivo" u Petrinji, a 1913. godine ,2enska udruga za ocuvanje i promicanje hrvatske seljacke umjetnosti i obrta" u Zagrebu. Pod ru7
A.n.Jta:uax KpaJbeaune Cp6a, XpaaTa u. CJtoaeua'4a ... , 257-259; A.n..ttanax xy.Mauux OpymTaea . .. , 56-69.
8
Alojzia Ste·,bi, nd., 7, 8; AJioj3Hja liiTe6H, H.H., 55.
9
JJ. p AHa B o :m: H h, lioJ!.o:JICaj ::J/Ceue y npuaaruo.u_ npaay, Beorpa~,
1939, 181, 182; II p a B ,!1; a PH c T H.li, Peopza'H.U3a~uja- J/CeUcKux Opymraea~
1KencKu noKper, 7, cenre..t~.6ap 1924, 273; Iz povijesti tenskog pokreta, Eva,
Hustrovana revija za llru6u, domaCinstvo, odgoj, ruCne ra'dove ·modu, O'buku,
zaba·VtU itd., Ljublj,ana, god. II, ·5, svil:>a.nj 1938, 194.
'
8
kovodstvom ovih zadruga zene sa sela su proizvodile razne predmete primenjene narodne umetnosti cije su rukotvorine bile poznate i u zemlji i u inostranstvu.
Po ugledu na Srpkinje iz Vojvodine, Srpkinje u Hrvatskoj
osnivale su takode svoje dobrotvorne zadruge. Tako je 1896. · godine
osnovana ,Zadruga Srpkinja u Zagrebu". Ona je podigla internat
za devojcice koji je radio duze vreme.
Pred svrsetak prvog svetskog rata pocele su da se. organizuju
zene u Dalmaciji osnivajuCi u mnogim mestima nacionalne odbore
zena sa zadatkom da bude i sire veru u narodu u skoro narodno
oslobodenje. 10
U Bosni i Hercegovini formirana su gradanska zenska drustva
i udruzenja s nacionalnom orijentacijom. Osnivanje ovih drustava
sa izrazitim nacionalnim zadatkom, tudinske vlasti ometale su svim
sredstvima, tako da su zene morale cekati i po nekoliko godina na
potvrdu pravila i dozvolu za rad. Srpkinje u Bosni i Hercegovini
organizovale su 22 ,dobrotvorne zadruge Srpkinja sa istim ciljem
kao sto su ih imale i ostale zadruge ove vrste, i one su izvrsile veliki
nacionalnoprosvetni rad. U Sarajevu je pocelo da radi 1887. godine
,Krajsarsko drustvo pravoslavnih Srpkinja", koje se 1905. godine
pretvorilo u ,Dobrotvornu zadrugu Srpkinja". Ova zadruga je 1906.
godine osnovala skolsku menzu, koja je bila prva ustanova te vrste
u Bosni i Hercegovini, a 1911. godin!l uzela je pod svoju upravu
jedno prihvatiliste za siromasnu decu.
Prvo zensko drustvo ,Dobrotvorna zadruga pravoslavnih
Srpkinja Banjalucanki" osnovano je februara 1901. godine u Bac
njoj Luci. Drustvo je radilo na sirenju nacionalnih ideja, jacanju
kulturnog uticaja, davanju materijalne pomoci siromaiinim i pruzalo
otpor tudinskoj vlasti. U tu borbu ono je ukljucivalo zaostale zene
u tom kraju. Drustvo je delovalo do prvog svetskog rata, a zatim
je njegov rad zabranjen. Za trinaest godina svog delovanja drustvo
je skolovalo mnoge siromasne devojke, potpomagalo siromasne zene,
davalo potrebnu opremu udavacama, odevalo siromasnu decu i
oddavalo razne kulturne priredbe. Za vreme balkanskih ratova
drustvo je prikupljalo zavoje i rublje za srpsku vojsku. Iste godine
osnovana je zenska zadruga u Bosanskoj DubieL
Zadruga Srpkinja u Bosni i Hercegovini osnovale su 1912. godine svoj Savez, a sledece godine pocele su izdavati list Cpncna
J~Cena, koji je izisao samo u cetiri broja. Ovaj Savez je na svojoj
poslednjoj skupstini, koja je odrzana uoCi izbijanja prvog svetskog
rata, doneo Rezoluciju feministickog karaktera u kojoj je trazeno
izjednacenje zena i muskaraca pred zakonom, narocito u pravu
nasledivanja, i zahtevano da se regulise polozaj neudatih majki i
njihove vanbracne dece, koju podjednako treba da izdrzavaju oba
roditelja.
Hrvatice u Bosni i Hercegovini nisu se u pocetku organizovale
u posebna zenska drustva. Posto su Hrvati u tim krajevima organi10
A.aJ£auax
AJioj3Mj-a
n.<i., 9-12.
Cp5a, XpaaTa u C.n.oaeua~a ... , 257-259;
H."H., 8, 30. OKTo6ap 1937, 62; Ailojzia Steb'.i,
KpaJbeauue
IIITe6Y:t,
9
�/
zovali svoju nacionalnu organizaciju ,Napredak", Hrvatice su radile
u toj organizaciji i osnivale zenske podrul:nice ,N apretka". Prve
takve podruznice bile su osnovane 1909. godine u Fojnici i Varesu.
Pored ovih zenskih organizacija s nacionalnim obelezjem, u
Bosni i Hercegovini su postoj ale i srtucne zenske organizacij e, i to
Savez organizacija primalja u Bosni i Hercegovini, koji je osnovan
1911. godine. Iste godine zene su osnovale u Sarajevu ,Zadrugu
domaCica''. 11
Slovenci u Austro-Ugarskoj Monarhiji nisu hili ujedinjeni,
pa je to uticalo i na organizovanje zena. Iako je Ljubljana hila poznati kulturni centar Slovenaca, okolnosti su bile takve da je bilo
nemoguce iz tog centra pokrenuti velike zajed!licke nacionalne
akcije. Prvi pokusaj u tom pravcu ucinjen je u Trstu, gde je 1886.
godine osnovana organizacija ,Druzba svetega Cii·ila i Metoda",
koja je imala zadatak da otvara slovenacke osnovne skole i zabavista u svim mestima u kojima se osecala opasnost od potpadanja
slovenacke dece pod tudinski uticaj. U okviru ovog drustva zene
osnivaju 1887. godine posebnu sekciju sa sopstvenom zenskom upravom i on a se smatra kao pocetak organizacij e zenskih drustava u
Sloveniji. Nakon deset godina, 1897, u Trstu je poceo da izlazi prvi
slovenacki feministicki casopis Slovenka, koji je izlazio sest godina.
Ovaj casopis bio je vazno sredstvo u pogledu osamostaljivanja zena
i podstakao je osnivanje novih organizacija, i to pre svega socijalnih. Sledece godine Slovenke u Trstu osnovale su drustvo ,Zavod
svetega Nikolaja", koje je imalo iskljucivo socijalni karakter i pruzalo je posebnu pomoc nezaposlenoj kucnoj posluzi.
Slovenacke uciteljice su 1898. godine osnovale u Ljubljani
svoju strucnu organizaciju ,Drustvo slovenski1f'uciteljic", koja je
stitila svoje staleske interese, zahtevala jednake plate ucitelja i uciteljica i prva uputila zahtev za zensko pravo glasa. Jedno od poznatijih feministickih drustava u Sloveniji bilo je ,Splosno zensko
drustvo", formirano u Ljubljani 1901. godine. Ono je bilo veoma
aktivno u sirenju feministickih ideja, oq?;anizovalo je razna predavanja i posebnu biblioteku koja je posle prvog svetskog rata pretvm:ena u narodnu biblioteku. Iste godine osnovano je u Ljubljani
jedno fiskulturno drustvo za zene, koje je posle rata dobilo naziv
,Atena" i znatno prosirilo svoju delatnost. Zatim je 1906. godine
u Ljubljani formirano drustvo ,Mladika", koje je izgradilo i otvorilo moderan internat 1912. godine. Pored toga, ono je neko vreme
izdrzavalo i jednu osnovnu skolu za devojcice, koju je kasnije
preuzela opstina. 12
Prva javna ustanova: u koju ulazi zena, izlazeci iz porodice,
jeste crkva, tako da je religija imala najjaci uticaj na zene. Reli11 Aloj.~ija Stebi navodi da je prva Zenslra zad:vuga ru Bosni ,i Hexcegovilni ,osnovana u Bosanskoj Dulbici, macta se iz -napisa Sta·nlke TodoroviC
moZe 2lafk.ljruCiti da je to hHo u Banjoj lJuci. - A 1 o j z ii a S t e b i, ·n.d., 12, 13;
C T a H K a ToP.. o p o B 11 h., IIpao :>!CeucKo OpytUTBD y Ba'l-boj Jiy~u, lioJtUTU'Ka,
10042, 8. .A<aj 1936, 12.
12
A ·1 o j z i -a S t e b li., Aktivnost slovenske iene, Slovenska. .Zena., 1926,
161-169; ETna ·Muse([', Iz na.Se preteklosti, NaSa Zena, 4, 1952, 102; Aloj~
ztia Srtebi, n.d., 14-16; AJioj3Hja IIITe6n, H.H., 62.
10
I
giozno vaspitanje je mnogo doprinelo patrijarhalnom nacinu zivota
zena kod nas, pa je i to bio jedan od bitnih uzroka sto su se zene
spore ukljucivale u drustveni zivot uopste i sto su se pocele kasno
i u malom broju baviti politikom.
Veliki broj zenskih drustava bio je organizovan na verskoj
osnovi, a narocito su katolikinje imale jaka drustva. Cilj tih drustava je bio da kod zena razvijaju verska osecanja, a uz to su se
bavila milosrdem. Jevrejke su veoma rano osnovale svoje organizacije, i to 1874. u Beogradu i 1887. u Zagrebu, cija je delatnost
hila takode karitativnog karaktera. 13 Izucavanje ovog problema je
predmet posebnog rada i zbog toga se u ovoj knjizi nece obradivati.
Gotovo sva gradanska zenska drustva koja su formirana u
ovom periodu prekidaju rad za vreme prvog svetskog rata, a neka
od njih su se posvetila zbrinjavanju ratne sirocadi i negovanju
ranjenika. Posle prvog svetskog rata vecina tih drustava obnavlja
svoj rad i razvija delatnost u okviru Narodnog zenskog saveza Srba,
Hrvata i Slovenaca do 1929. godine, a kasnije u okviru Jugoslovenskog zenskog saveza do drugog svetskog rata.
Gradanska zenska drustva angazovala su odredeni broj intelektualki i bogatijih zena u kojima su one nasle novo podrucje za
svoju delatnost. Burzoazija je prul:ala pomoc ovim drustvima i ona
su prividno i delimicno resavala socijalne probleme zena. Veliki
broj devojcica stekao je najosnovnije obrazovanje u strucnim skolama i na kursevima koje su organizovala zenska drustva i to je
mnogima pomoglo da se zaposle u raznim privrednim granama industrije i zanata.
2. Moderni radnicki pokret i pitanje potpune emancipacije zena
Uporedo s pojavom modernog radnickog pokreta i izgradnjom
teorije naucnog socijalizma postavilo se i pitanje potpune emancipacije zene u drustvu. Osnivaci naucnog socijalizma Marks i Engels,
a kasnije Lenjin i Bebel, dali su u svojim delima nove poglede
o polozaju zene u drustvu i dokazali da je njena potCinjenost izazvana drustvenim, a ne prirodnim uzrocima. Oni su ukazali na puteve i metode borbe za potpuno oslobodenje zene i naglasili da je to
interes celog drustva, kao i oslobodenje radnicke klase.
N ajkompletniju studiju o tom problemu, u skladu sa Marksovim ucenjem, dao je August Bebel u svom delu Ee·ua u cou,uja.ausa.a, koje je objavljeno 1879. godine. Na veoma pristupacan nacin
on je prikazao polozaj zene kroz istoriju, a naroCito je osvetlio
metode njene eksploatacije i nacin potcinjenosti u savremenom
kapitalistickom drustvu. To je bilo prvo socijalisticko delo u kame
su se posebno u okviru razvitka drustva ukazalo na neravnopravan
polozaj zena i o potrebi njihove potpune emancipacije. Zbog svoje
izuzetne vrednosti ova Bebelova knjiga stampana je na nemackom
jeziku u velikom broju izdanja, a hila je prevedena i na jezike
18
Al·o j zi a S t e bi, D.'d., 16; A JIO j 3M j a IliTe6 M, H.H., 63.
11
�drugih naroda. Na srpsk?hrv~~skom j~~ik':' pojavila se ~~vi p~~
1909. godine u prevod': D1m1tnJa _'}'ucoviCa 1 Dusana P~p~v~ca, k?~l
su hili vodi socijalistickom radmckog pokreta u tadasnJOJ SrblJl.
Kod nas, kao i u svetu, to delo je bilo osnovna socijalisticka literatura koja je uverljivo prikazivala polozaj zene i kao takvo se proucavalo medu radnicama i drugim naprednim zenama. Zbog toga
je ono na nasem jeziku izdato i posle prvog i posle drugog svetskog rata.
Problemom emancipacije zena najvise se bavila Klara Cetkin
(Clara Zetkin)." Cianci Klare Cetkin o zenskom pitanju objavljeni
su u nasim socijalistickim listovima15 , a njena knjiga Eene u cryoenru kod nas je prevedena i objavljena na srpskohrvatskom jeziku
1924. godine. u njoj se govori 0 pokretu za emancipaciju zene,
o njenom socijalnom polozaju i o potrebi da zena postane potpuno
slobodna licnost.
Socijalisticka misao iz razvijenih kapitalistickih zemalja prenosila se u jugoslovenske zemlje i pocela je zahvatati sve kategorije
stanovnistva. Istaknuti socijalisticki ideolog i horae Svetozar Markovic prvi je kod nas pokrenuo pitanje emancipacije zene i ukazao
na potrebu i nacin resavanja tog problema. U SVOjim Clancima J e J!U
JIC81ia cnocoona aa oyoe paanonpaana ca 'tOBe?<o.At? i Oc.!!OOO!Jetbe
JIC81iC'I<Utba on je izneo SVOje Stavove prema zenskom pitanju, koje
nije posmatrao odvojeno i samo za sebe, vee u procesu resavanja
ostalih drustvenih problema. On je smatrao da zena treba da bude
obrazovana i sposobna da sama privreduje, da bude ekonomski i
pravno nezavisna licnost i da ucestvuje u drustvenom zivotu.16
Usled opste zaostalosti i patrijarhalnog nacina zivota revolucionarne ideje 0 oslobodenju zene sporo su se srrile i tesko prihvatale. Prve zene socijalisti u Srbiji koje su se duhovno razvijale pod
uticajem Svetozara Markovica - bile su sestre Ninkovic (Milica
i Anka) iz N ovog Sada. One su zavrsile pedagoski odsek na Ciriskom
univerzitetu 1872-1874. godine i dosle_ u Kragujevac da osnuju
14 Klara Cetlkin (1857-1933) osamdesetih godina XIX veka priSla
sooijaliistt&om 1pok:retu NemaCke, '~bog 1Cega je 1882. moral'a da ~emig~jra;
de1'0'Vala ru u;xroleterskim .organizac'ijama F.rancruske, Austro-Ugarske, Ital1Je 1
Svajcarsk:e; 1890. 1VI'1aCa se u NemaCku 1i rukovodi Zenskim proleterslk:im IPO:kretom· ad 1898. ured:i.vaila .socijcddemOikratski Zenski list Die Gleichheit (JeOna.'Koc·J.}; bi..l'a inicijator I medunarodne !konferenoije Zena {1907) na lkojoj je
iza'brana ,za 1Sekretara Medu:narodlil:o.g Zenskog rseJa1etarijata. Na •osnoVlll njenog
predloga, Medunar10dna konferencija Zena, koja je odrZana •u .K!openha:genu
1910, rpoog1ashla je 8. ·mant .lVfedvnarodnim danom .Z·ena; 'Od osnivanja Komun-is·tti&e partije Nem-a-Oke lbHa j-e •Clan Centralno.g ·kom~teta i poolan:ilk KP
u rRajlhstagu iSVe do Hitlerovog dolaska :na ·vllast; m.a TreCem ilrongresu Kominterne, 1921. godi•ne, :i:zahvarna je za Clana ·Prezidijuma IKKI; od 1920. do •kraja
Zivota 1933. - predsedn'ilk Medlinarcxinog .se!Qretaroij<lta Zena.
1s RadniCke novine, -u Beog~adu .od 14. januara 1903. g·odime -objavile
su ·Cla:nak Klare CetJkin Zensko pitanje. U njemu se •naglaSava da se Zen>Sko
pitanje kao P,okret za emarncipaciju Zena 1pojavJilio onog ·trenrutka lk:ada su se
mridicmi ·Zena upitali na koji ·Ce naCin zwdovolji1:ri najbitnije 1potrebe Zi..vota.
Zatim rSe nawode IPOdaci o zaposlenosti Zena u NemaCkoj, rgovoori o poloZaju
Zena ,u ld·ruStvenim rkla.sama i -o potrebi rda Zene dobiju osnovna politiOka IJ)rava.
1e C B e T o 3 a p M a p K o B u h, J e J1.U 31eena cnoco6ua Oa 6y0e pasno-
npaaua ca -tt.OBe'KOM? I.{e.rtonynua Oe.rta CaeT03apa Map1-wauha,
Beogr~d,
12
1912, 139-163.
sv-eska druga,
J
visu zensku skolu u kojoj hi one predavaie po savremenim peda.goskim principima. Medutim, u ovom nisu uspele i skola u Kragujevcu otvorena je tek kasnije, 1891. godine. Svetozar Markovic napisao je vise pisama setsrama Ninkovic iz kojih se, izmedu ostalog,
vidi da je on zastupao potpunu ravnopravnost zena 17 Pored sestara
Ninkovic prva socijalistkinja na selu u Srbiji hila je Kristina Tutunovic-Savic, koja je iz Ivanjice otisla na selo i s muzem radila
na propagiranju socijalistickih ideja.' 8
Pocetkom XX veka najistaknutija zena u srpskom socijalistickom pokretu hila je Stojanka Jovanovic-Canka (1873-1905). Ona
je objavila u socijalistickoj stampi u Srbiji vise napisa o polozaju
zene u drustvu, a u svojoj brosuri Eena u oop6a 3a tbeno OC./!000!Jetbe, pored ostalog, navodi da zena treba da se bavi svim zanimanjima da za jednaki rad sa muskarcem dobije i jednaku platu, da
bude ~avnopravna pred zakonom, da joj se omoguci jednako obrazovanje kao i muskarcu i da bude drugarira, a ne robinja muza. 19
Na njenu inicijativu osnovano je 6. avgusta 1903. godine ,Zensko
radnicko drustvo" u Beogradu, koje je bilo prva zenska socijalisticka
radnicka organizacija u Srbiji. 20
.
U to vreme zene su se sve vise zaposljavale i postepeno s muskarcima ukljuCivale u sindikalne organizacije. Prema popisu stanovnistva, u Srbiji je 1900. godine bilo zaposleno 31 306 zena; od
toga u zemljoradnji i ostalim granama prvobitne proizvodnje 16 105 u industriji - 2 378, u trgovini- 5 009, u javnim sluzbama
i slob~dnim zanimanjima- 7 814 zena. One su se sporije uClanjivale
u organizacije, taka da je u Srbiji 1905. godine bilo 409 sindikalno
organizovanih zena; 1906. godine - 550; 1907 - 500; 1909 - 184
i 1910. godine - 222." 1
Srpska socijaldemokratska partija posvetila je punu paznju
organizovanju zena i zalagala se za njihovu potpunu ravnopravnost.
Pod njenim rukovodstvom osnovan je 1910. godine Sekretarijat
zena socijaldemokrata, 22 koji je odmah poceo mditi na okupljanju
i uvlacenju zena u politicke i druge akcije radnicke klase. Sekretarijat zena socijaldemokrata Srbije poceo je 1. oktobra 1910. godine da izdaje SVOj list J eona?<OCT, koji je Sa izvesnim prekidima,
usled balkanskih ratova, izlazio do polovine jula 1914. godine.
11
I
Jby 6 uqa Map K o BHh, n.d., .20-22; B :u ;n; a 0 6 p a;n; os :uh, Cae-
T03ap MapKoaun.- u cecTpe HU1i1Cosu'h, JKeua iJauac, 20, .4tapT 1939, 7; C T a H K a
,D;eBHh-"Y6aBHh, Cpnc?<:a co~uja.rtde.M.o'K:paTcKa napTuja u JtCencKu no'K:peT
y Cp6uju 1903-1914, To1CoBu pesoJt.y~uje, Beorpa~, 1, 1967, 201.
ts CTaHKa ,ll;eBHh-Y6aBHh, n.n., 2"01.
1&
To j a H K a [Jon a a o B H h], Eeua u 6opf5a 3a 'H:>euo oc.n.o6o-
c
I
l)eH:oe, Beorpa,l(, 1902. 12-13.
:eo Pa0uu"I£1Ce uoauue, 39, 6. aazycT 1903, H 41, 12. aszycT 1903; Cepruj e
,l:r;':u M 11 T pH j e B H h, CTojau'k:a Josanoaurt-aauKa (1873-1905}, Eeua danae,
110, aszycT 1953, 4, 5; Y 6 a B K a By j o III e B M h, Y-ttetu#ie JtCena y paiJuu>t£KO.M.
1W1CpeTy BeozpaiJa 1903-1914, ToiJutu'lhaK zpada Beozpada, VII, 19-60, 354-357;
CTaHKa ,ll;eBHh-"Y6aBHh, n.n., 212-215.
21 CuuiJwx:aJt'l-t.u nmcpeT y Cp6uju 1903-1919, Beorpa,l(, 1958, 309-349, 368.
22 Paduu'lf.?<:e 1-tOBU'I-te, 110, 14. cen-re.M6ap 1910; Y 6 a B K a By j o III e B J1 h,
n.n., 362-370; CTa HK a ,lJ; eB Hh-Y 6 aB J1 h, !Il.n., 218; J 0 BaH Ka KeqM a H, JKeue BeozpaiJa y 6op6u 3a npaso z.aaca. rodutu.1ba?C zpaOa Beozpada,
XVII, 1970, 139.
13
�tJ Beogradu je 1914. godine prvi put proslavljen 8. mart, medunarodni dan zena. Sekretarijat zena, uz ucesce velikog broja radnica,
toga dana navece organizovao je priredbu na kojoj je, pored izvodenja kulturnog programa, govoreno 0 znacaju 8. marta?•
Sedamdesetih godina prosloga veka u pojedinim preduzecima
u Hrvatskoj bio je zaposlen veci broj zena i dece. U zagrebackoj
Tvornici duvana bilo je 1875. godine zaposleno 30 radnika, 257 radnica i 228 dece, i to vecinom devojcica do 14 godina, 24 a oko dvadeset
godina kasnije prilican broj zena je radio u raznim privrednim granama. Na teritoriji Senjske trgovacko-obrtnicke komore u 21 industrijskom preduzecu bilo je 1 285 zaposlenih, a od toga 347 radnica.
U industriji papira zene su sacinjavale 27,22 odsto od ukupnog broja
zaposlenih radnika, zatim u drvnoj industriji i T~ornici pokucstva
od svih radnika 22,76 odsto bile su zene. Na teritQriji Zagrebacke
trgovacko-obrtnicke komore u 44 industrijska preduzeca, pored muskaraca, radilo je i 613 zena. U Tvornici duvana od ukupnog broja
radnika bilo je 94 odsto zena, u Tvornici prediva 43 odsto, u stamparijama - 23 odsto itd. Na teritoriji Osjecke trgovacko-obrtnicke
komore u 55 odsto preduzeca bilo je zaposleno 4 419 radnika, od
kojih 330 zena. Njih 138 radilo je u gradevinskoj industriji, 78 - u
hemijskoj 44 - u drvnoj, a ostale u drugim granama privrede."'
Veliki broj zaposlenih zena nije bio socijalno osiguran. U Hrvatskoj
i Slavoniji, na primer, bilo je 1910. godine za slucaj bolesti osigurano 7 147 radnica iii 11,40 odsto od svih osiguranika, a 1911. godine
- 7 933 iii 11,54 odsto.26
Krajem 1874. godine bilo je pokusaja da se u Zagrebu osnuje
zensko radnicko drustvo, ali se u tom poduhvatu nije uspelo. U pravilima Zagrebackog radnickog drustva predvid~"!Q je da zene mogu
biti Clanovi drustva kao i muskarci?7 Pocetkom februara 1884. godine formirano je ,Drustvo za uzajamnu pomoc" u Rijeci, a 1886.
godine u drustvu je osnovana zenska sekcija u koju su se, pored
radnica, mogle upisati i domacice. Sledece godine odrzan je Kongres Clanica drustva na kome je podnesen i prihvacen statut zenske
sekcije. U Statutu se, izmedu ostalog, kaze da zenska sekcija ima
za svrhu ujedinjenje i so!idarnost radnica i da nastoji da omoguci
njihov napredak i moralno i materijalno blagostanje. Tih godina
osnovano je ,Radnicko drustvo za uzajamnu pomoc" u Zadru koje
je imalo musku i zensku sekciju? 8 U februaru 1897. godine postojala
23
OpraH JKeHa COQ.J1jaJI,ZJ;eMOK:paTa, 5, 1. ..ltttPT 1914.
24 J o sip C .a z i, Prva radniCka druStva u Hrvatslcoj (1860-1880), Zagreb, 192; Zene Hrvatske u radniCkom pokrettL do aprila hiljadu devetsto
Cetrdeset prve, Zagreb, 1967, 2.
25 J o s i IP
C a z i, PoCeci modernog radniCk:og pokreta u. Hrvatskoj
Je0UaN:OCT 1
(1880-1895), kni. I, Zagreb, 1958, 221.
26
Slobodna rijeC, glasi1o Socijaldemdkratske stranke Hrvats~e i Slavonije, Zagreb, 121, 29. maj 1913.
27 Josi:p
Caz:i, Prva radniCka druStva u Hrvatskoj (1860-1880) ... ,
62, 63, 151-156; Zene Hrvatske u radniCkom pokretu ... , 1, 3.
28 Zene H1·vatske u radniCkom pok-retu ... , 6; Josip Cazi,
PoCeci
modernog radniCkog pokreta u Hrvatskoj (1880-1895), lkn:j. II, Zagreb,
1958, 306.
14
je ~enska organizacija u Zagrebu, koja je delovala pod rukovodstvom
Socijaldemokratske stranke. 29
Rijecka socijalistkinja Ana De!ic odr2ala je decembra 1906.
godine u Rijeci pred oko 500 lica predavanja na temu ,Zena u danasnjem socijalnom sistemu". Sledece godine ona je takode pred
vise hi!jada gradana nekoliko puta govorila o aktuelnim drustvenim
problemima. 30 U drugoj polovini 1908. godine bio je obnovljen rad
zenske socijalisticke organizacije u Zagrebu." SocijalistiCka stampa
pocela je da objavljuje Clanke u kojima su trazena politicka prava
za zene. U avo vreme bilo je dosta strajkova u Hrvatskoj u kojima
su aktivno ucestvovale radnice iz preduzeca. Prva zenska sindikalna
· strukovna organizacija formirana je u Zagrebu 17. maja 1914. godine na Konferenciji Saveza trgovackih namestenika. Trgovacke
namestenice organizovale su u okviru tog saveza posebnu sekciju
koja je imala zadatak da stiti interese zapos!enih zena. 32
Za vreme austrougarske uprave u Bosni i Hercegovini pocela
se vise koristiti zenska radna snaga, narocito u tkaonicama cilima
i duvanskoj industriji. U fabrikama duvana u Sarajevu i Mostam
1881. godine bila su zaposlena 104 radnika.i 177 radnica. 33 SledeCih
godina broj zapos!enih radnica stalno se povecavao. Zene su aktivno
ucestvovale u tarifnim pokretima i strajkovima, a narocito 1905.
i u generalnom strajku 1906. godine. Pored radnica, u radnicki pokret su se na razne nacine ukljucivale zene radnika i domacice.
Posle formiranja Socijaldemokratske stranke u pojedinim radnickim centrima u Bosni i Hercegovini zene radnice angaZovale su se
u organizacijama te stranke. Sredinom 1912. godine u Socijaldemokratskoj stranci je bilo 130 zena, i to u Sarajevu - 90, u Tuzli 20, u Mostaru- 18 i u Brezi - dve zene. 34
Zene Bosne prvi put su istupile na javnom zboru 8. marta
1914. godine. Toga dana odrzana je u Sarajevu veoma uspesna proslava Medunarodnog dana zena, koja se pretvorila u protestni zbor
zena. Govornice su, izmedu ostalog, na ovom zboru zahtevale puno
ekonomsko i po!iticko oslobodenje zena, a zatim je procitan pozdravni telegram koji je uputila Klara Cetkin u ime Medunarodne
organizacije zena socijaldemokrata. 35 Zene socijaldemokrati u Sarajevu primale su iz Beograda list J eilna?WCT, koji su citale i sirile
medu zenama.
!
I
29
Sloboda, glasilo Socija1demo:kratske str.anlke, Zagreb, 4, 18. februar 1&97.
Zene Hrvatske u radniCkom pokretu . .. , 19.
3
1 U listu Slobodna rijeC bio je objavljen poziv svim Zen.ama i devojkama da pristwpaju 2ensk,oj sek:ciji ll'ad!l!iCke socijalJ.istiOk:e organizacije. (Stobodna rijec, 78, 1. jut 1908.)
s2 Slobodna TijeC,. 114, 20. maj 1914.
33 V o j i ,s tl a v
Bog i Ce 'ViC, Gradnja o poCecima radniCkog pokretau Bosni i Hercegovini od 1878-1905, Sarajevo, 334-335.
34
Podaci ;SU .uzeti iz izveStaja Glavnog odtbora Socija'ldemak:ratske strank:e
Boone i Hercegovdtne, koji je 'PQdnesen na IV ikongresu 30. jrma i 1. j-llia 1912.
(Arhiv KomunistiCke partije Bosne i Hercegovine, tom II, Sarajevo; 1951, 173.)
.st> Glas slobode, o:ngan Socijaldemak:r.ats:ke :stralfllk:e Bosne j Hercegovine,
Saraj-evo, 51, 7. mart 1914; 52, 9. mart 1914; 53, 10. ma-rt 1914; &rhiv za radniCki
pokret (u daljem telostu: ARP), Seeanj€ Anke 'I\amel-Ja'losic, MG 1949.
3o
15
�Sedamdesetih godina XIX veka, r£.dnice u Sioveniji uzimaju
ucesca u strajkovima i drugim akcijama radnicke klase. Alojzija
Stebi (Alojzia Stebi) pocela je da izdaje prvi slovenacki list za zene
Zenski !ist, organ slovenackih zena. Izaslo je sest brojeva.••
U Crnoj Gori zene su se borile u ratovima od polovine proslog
veka, a kasnije u balkanskim ratovima masovno su ucestvovale i
nekoliko ih je poginulo 1913. godine. Zene Makedonije istakle su se
u ilindenskom ustanku 1903. godine, a bilo ih je koje su i pre toga
ucestvovale u borbama za oslobodenje. Usled ekonomske zaostalosti
ovog podrucja, bilo je zaposleno veoma malo zena, pa prema tome
nije ni moglo biti nekog organizovanog rada medu njima.
3. Aktivnost zena u toku prvog svetskog rata
U Srbiji i Crnoj Gori zene su podnele sve strahote okupacije
za vreme prvog svetskog rata. Prema svojim mogucnostima, one su
ucestvovale u ratu, i to uglavnom kao bolnicarke. 0 teskom polozaju zena Srbije, na koje su se srucile najteze posledice ratnih pustosenja i unistavanja, bila je obavestena i medunarodna socijalisticka javnost preko clanka Milice Topalovic. Tim povodom Klara
Cetkin uputila je pismo predstavnicama zena socijaldemokrata
Srbije u kojem im odaje puna priznanje za sve napore u ratu i govori
o solidarnosti zena socijalista u svetu koje ,posmatraju stvar nesrecne Srbiej kao svoju sopstvenu ..." 37
Za vreme rata zene su na radnim mestima zamenile mnoge
mobilisane muskarce i a taj naCin je pojacal\,pJoces uposljavanja
Zena. Raznovrsne ratne nedaCe, a naroCito nestaSica osnovnih Zivotnih namirnica zajedno s pad om realne naj amnine, tesko su pogodile
zene radnice kod kojih se razvijala klasna svest.
Ratne teskoce pojacane okupatorskom pljackom mobilisale su
i zene na selu koje su na razne nacine davale otpor okupatoru.
Seoske zene u sarajevskom srezu, maja 1917, pobunile su se protiv
vojnih liferanata. One su najpre napisale molbu generalu Sarkoticll
zahtevajuCi da obustavi rekviziciju njihove stoke i hrane. Posto su
tri meseca cekale na obecani odgovr, zene iz sela Osijeka kod Sarajeva sazvale su prvu konferenciju na kojoj su se dogovorile da
prvog pazarnog dana odu u Sarajevo na pijacu i vrate svu stoku
koju narod mora, po naredenju zandarma, doterati na ,prodaju".
Prema utvrdenom dogovoru, one su se okupile oko pijace s koljem
ae V.id. ·o tome viSe- Ern a Muser,
n.rn., 102; E·rna Muse.r,
Lojzka Stebijeva, NaSa 2:ena, 9, 1956, 244.
·
37 ITMCMO K.rrape D;eTKUH, JednaKocT, Q([lgan Zena i.SOc-ijaJista (k.omJtmista)
Jugos}avtij.e, Beogra-d, 1, 1. mart 1920,6.- Milica Du:riC-Topa.JoviC
~Jan Selkretarijata Zena socija:J..demokrata Srbije, a zatim Clan Pdkrajtirrlskog
sekr:etarijata Zena :komunis1a Srbdje; opredeHLa se za .centr-iste i ikrajem 1920.
gadine po:bpisala ,Manifest opozicij.e KPJ"; zbog toga je :zajed!llo sa ostaJlim
potpisnicima MamHesta :iJSldjuCena iz .KIP; 1921. 'imbrana u P.ri-'Vl!'emeni sekreiat'lij.at Zena 'socija[rista 1i rukovodFla ovom OI'Iga'll!izacijom; isticala ~Se u bonbi
•p!'lotiw ikomrunista; ~a ~vreme -olrupacije priSla Cetni•Ckom pO'krebu i ikra·jem 1944.
emi.grtira1a.
16
i stapovlma i vratiie nazad sve seljake koji su teraii stoku na pljacu.
Vojni liferanti su o tome odmah obavestili policiju koja je ubrzo
dosla da intervenise. Zene su ih docekale i tu je doslo do prave tuce.
U ovom sukobu policija je uhapsila 10 najborbenijih zena. Jedan
broj ucesnica u ovom obracunu odvojio se i krenuo pred Zemaljsku
vladu demonstrirajuci i bacajuci kamenje na prozore. One su trazile da se uhapsenice puste na slobodu i razisle su se tek onda kada
im je obecano da ce njihov zahtev biti prihvacen. Sledeceg pazarnog
dana one su ponovo zaposele pristupne puteve oko grada da bi vracale stoku nazad. Zene organizatori i predvodnici ove akcije bile su
uhapsene i zadrzane osam dana u zatvoru. 38
Akcije radnicke klase i stanovnistva uopste u zemljama pod
Austro-Ugarskom Monarhijom javljaju se sve cesce 1916. godine,
da bi u 1917. i posebno u 1918. godini dobile siroke razmere. U tim
akcijama zene radnice uzele su najvise ucesca.
N a podrucju Hrvatske u to vreme zabelezne su najmasovnije
akcije. U Osijeku je oktobra 1916. doslo do demonstracija zbog nepravilne raspodele secera. Od 6 hiljada demonstranata najvise je
bilo zena. Neke od njih su tom prilikom i pozatvarane. Sledeceg
me.seca demonstrirale su zene u Rijeci zbog nedostatka zivotnih
namirnica. 39 U Vukovaru, u dvoristu Gradskog poglavarstva, doslo
je u zimu 1916/1917. godine do prve pobune zena radnica prilikom
podele karata za zivotne namirnice. One su izabrale delegaciju koja
je otisla do gradonacelnika da protestuje sto nema prehrambenih
proizvoda i sto je smanjeno sledovanje. Iz istih razloga zene u Splitu
organizovale su vise puta ulicne demonstracije. Zbog deljenja pokvarenog brasna one su jednog jutra polupale prozore u ,Zlatnoj
palaci", gde je bio smesten Zadruii:ni savez, koji je tada vrsio snabdevanje grada zivotnim namirnicama. 40 Do slicnih demonstracija
dolazilo je i u drugim gradovima Dalmacije.
Rat je prekinuo normalan razvitak radnickog pokreta i vee
se osecala potreba za njegovim obnavljanjem. Radnici su uvideli da
se jedino organizovano mogu uspesno boriti za ostvarenje svojih
prava, tako da je polovinom 1917. godine doslo do obnavljanja radnickog pokreta u Hrvatskoj. U Fabrici duvana u Rijeci bilo je zaposleno 3 500 radnika, od kojih su vecina bile zene. One su stupile
u strajk polovinom 1917. godine, trazeci povecanje plata za 75 odsto.41 Pod veoma teskim uslovima radile su radnice u Fabrici duvana
u Zagrebu. S vremena na vreme one su podnosile molbe Upravi
za povisicu plata i poboljsanje radnih uslova, ali u tome nisu uspevale. Posle obnavljanja pokreta vecina radnica ove fabrike uclanila
se u sindikalnu organizaciju i organizovanim istupanjem su uspele
da im se plate povecaju za 50 odsto, dodeli pomoc od 50 kruna i
srede neki dodaci. U Fabrici koza u Zagrebu bilo je zaposleno hili adu radnika medu kojima veliki broj zena. Oni su primali 20 do
ss Arthiv Instituta za xadniClti. pokret srbije 1(U daljem telkstu: AIRPS),
SDP, Z03.
39 Obzor, 287, Zagreb, 14. ok.tobn.r 1916; 313, 9. novembar 1916.
4o J.osip Caz'i, Vuk.ovar u klasnoj borbi, Zagreb, 1955, 70; Sloboda,
8, Zagreb, 23. avgust 1917.
41 Obzor, 163, 16. ju.n 1917.
' 17
�24 krune nedeljno, a uz to je postojao { ratni dodatak od 25 do 30
odsto. U odnosu na skupocu ta primanja su bila minimalna, pa su
radnici i radnice uputili Upravi Fabrike zahteve za povisicu nadnica
i ratnog dodatka.42
•
••
•
Pored ekonomskih zahteva radmca u preduzec1ma, zene u
Hrvatskoj pribegavaju i akcijama politickog karaktera. Pred zasedanje Hrvatskog sabora, oktobra 1917, one Saboru upucuju zahtev
da se izborno pravo prosiri i na zene i da one budu potpuno ravnopravne s muSkarcima. 43
U stamparijama i knjigoveznicama u Zagrebu bio je zaposlen
veliki broj zena. Ovi radnici i radnice su podneli decembra 1917.
zahtev poslodavcima za dodeljivanje stalnog dodatka i ogranicenje
radnog vremena na osam i po casova. Radnu snagu u Fabrici konzervi u Osijeku sacinjavale su zene i deca. Njihovs nad~ice_su bi~e
4 do 5 kruna, sto je bilo nedovoljno za nabavku osnovmh zlVotmh
namirnica. Radnice su od poslodavca trazile povisicu dnevnica za
jednu krunu i tek kada su pocele da strajkuju ponudena im j~ po-·
visica dnevnica za 25 do 30 filira. N adnice radnica u HrvatskoJ, pocetkom 1918. godine, kretale su se od 3 do 5 kruna, a u nekim preduzecima i manje. 2ene su radile po 12 do 13 casova u onim preduzecima koja su za vreme rata stekla ogromnu dobit. Zbog slabe
ishrane i napornog rada radnice su vrlo cesto obolevale. Trazeci
izlaz iz tako teskog polozaja, zene su se posle obnavljanja radnickog
pokreta masovno ukljuCivale u sindi_kalne i partijske organi~acij~.
U Fabrici cikorije u Zagrebu prosecna nedelJna plata 1znos1la Je
20 kruna, a cena zenskih cipela bila je 140 do 200 kruna. Cim su
radnice u Fabrici osnovale svoju sindikalnu organizaciju, one su
zatrazile od Uprave priznavanje radnickih 'l'"overenika, povisicu
plata i ratnog dodatka. Njihovi zahtevi bili su _prihvaceni.,:•
.
Pocetkom juna 1918. godme radmce Fabnke ,Umon kand1ta
i cokolade u Zagrebu predale su zahteve za povisicu plata, ali se
o tome nije postigao nikakav sporazum. Stoga su st':'pile ';' strajk,
koji je trajao jedan i po dan. Tek tada je- Uprava fabnke pnstala n~
sporazum kojim su priznati radniCki poverenici, plata na akord ~
dan povisena je za 40 odsto, ratni dodatak za 50 odsto, prekobroJm
casovi za 25 odsto, a radno vreme je skraceno za 15 minuta. U isto
vreme strajkovale su i radnice u Fabrici kandita u Osijeku. Njihove
plate bile su iste kao i pre rata i zato su resile da traze povisicu za
50 odsto. Posta poslodavci na to nisu odmah pristali, radnice su
stupile u strajk i njihovim zahtevima je potpuno udovoljeno.' 5
Tarifni pokret radnika u Fabrici ,Penkala" u Zagrebu poceo
je marta, a zavrsio se strajkom avgusta 1918. godine. Plate rad~ica
u toj fabrici kretale su se od 8 do 17 kruna nedel]no, bez mesecmh
i godisnjih premija. U izvestaju redarstvenog poverenika od marta
1918. godine navodi se da ,vlada u zadnje doba strahovito gibanje
medu zenskim radnim silama, a uzrok tomu je malena nadnica'',
da su radnice u Opstem radnickom savezu u kojem vode glavnu rec
socijaldemokrati i da se vrse pripreme za strajk. Istog meseca radnice su predale Upravi fabrike zahteve za povisicu plata, priznavanje radnickih poverenica, regulisanje radnog vremena i nacina
isplate nadnica i trazile su da se otpustene radnice vrate na posao.
I sledecih meseci radnice su trazile povisicu plata. One su 22. avgusta uputile svoje poverenice da u tom smislu ponovo intervenisu
kod Uprave i zato je ovom prilikom usledilo otpustanje radnica s posla. Na kraju je njih 70 stupilo u strajk. Tajna policija je u toku
strajka uhapsila tri radnice i jednog decaka.' 6
Do sredine 1918. godine veliki broj zena stupio je u sindikalne
organizacije i preko njih resavao niz problema u pogledu poboljsanja radnih uslova i povisice plata. U Zagrebu je u Opstem radnickom savezu bilo organizovano 1 376 radnika, od kojih su dve trecine sacinjavale zene 47 Skupstini Opsteg radnickog saveza za
Hrvatsku i Slavoniju, koja je odrzana 21. jula 1918. godine, prisustvovao je 91 delegat; 66 muskaraca i 25 zena.'8
Sirok talas nezadovoljstva i akcija radnicke klase zahvatio je
u poslednjoj godini rata i Bosnu i Hercegovina. To je ujedno bilo
i vreme sve masovnijeg istupanja zena i njihovog organizovanja.
Trazeci izlaz iz tog teskog stanja, zene su se vee sredinom 1917. godine pocele interesovati za obnavljanje socijalistickih organizacija
kroz koje bi uspesnije vodile borbu za poboljsanje svoga polozaja.
Tada se pristupilo obnavljanju radniCkih organizacija u koje su se
ukljucivale i zene. Njima je pocetkom 1918. godine u Jistu Glas
slobode odato posebno priznanje za aktivnost koju su pokazale
u ratu.
Tokom 1918. godine zene su izvele niz zapazenih akcija, koje
su se slile u opsti polet radnickog pokreta. Uvidajuci zna~aj organizovanog rada, prosvecivanja, propagande i agitacije u radnickom
pokretu, a posebno medu zenama, aktivistkinje su poklanjale naroCitu paznju sirenju socijalisticke stampe. U tu svrhu one su koristile
svaku priliku za prikupljanje dobrovoljnih priloga za Glas slobode.
Januara 1918. list je uveo posebnu rubriku ,Zenski pokret", koja
je pratila ucesce zena u radnickom pokretu.
Pocetkom 1918. godine zene su se sve vise ukljucivale u Socijaldemokratsku stranku, tako da ih je u martu bilo vise od hiljadu
u stranci, a u Savezu fabrickih radnica - oko 500. Ovi podaci odnose
se uglavnom na Sarajevo. U Tuzli je u osnovnu politicku organizaciju bilo upisano 120 zena.'9
U poslednjoj ratnoj godini snabdevanje zivotnim namirnicama.
se jako pogorsalo. Ukoliko se do njih i moglo doci, njihove cene su
naglo rasle, tako da nadnice radnika nisu mogle zadovoljiti ni najminimalnije potrebe u pogledu ishrane. 0 tom pitanju raspravljalo
CJZ.o6oda, 17, 25. OKTo6ap 1917; 24. 13. Oe'4eJt6ap 1917.
Zene Hrvatske u radniC.kom pokretu . ..• 43.
44 Pravda, sooijalt!>ti·&o 1glasHo, 4, Zagreb, 10. januar 1918; 12, 7. mart
1918; 17, 11. april 1918; 21, 16. mai U18.
45 Pravda, 26, 20. jun 1918; Radnii!ke novine, s·ocijal:istifflr.o glasHo, Os.ljek,
46 Jo:sip Caz:i, Grada za povijest sindikalnog pokreta u Hrvatskoj,
lk.nj. I, Za.greb, 1955, 92, 96; Pravda~ 22, 23. maj 1918; 36, 29. av.gust 1918.
147 J•oiSdP Cazi, n.d., 57.
4 8 Pravda, 31. 25. jul 1918.
4 ' Glas slobode, 20, 9. mart 1918, 4; Arhiv komunistiCke partije Bosne
i Hercegovine . .. , 255.
42
43
1, 20. iun 1918.
18
19
�se na vecini skupova od kojih poseban 'znacaj ima Radnicka skupstina, odrzana 3. marta 1918. godine u Sarajevu. Na Skupstinu je
doslo oko 2 000 radnika i radnica, medu kojima je bilo oko 400 zena
Muslimanki. 50 Ova skupstina ima poseban znacaj, jer se prvi put
taka masovno na javnom skupu pojavila i zena Muslimanka. S obzirom na to da Muslimanke gotovo nisu izlazile iz svojih kuca, razumljivo je sto je ovakvo njihova prisustvo ostavilo snazan utisak.
U sarajevskoj Fabrici duvana odrzan je 21. februara iste godine
javni sastanak radnika i radnica na kojem se raspravljlo o zahtevu
za dodatak od 50 odsto na zaradu, koji je ranije upucen vladi. Prisutni su trazili da im se daju odgovarajuce nadnice. Mnoge radnice
su iznosile da zaraduju svega tri krune dnevno, koliko staje jedna
mala sveca. Najvestije i najsposobnije radnice rrrogle su da zarade
najvise sest kruna dnevno, pa ni te nadnice nisu zadovoljavale najnuznije potrebe. 51
Dvanaestog marta 1918. godine izabran je Zenski socijalisticki
agitacioni odbor koji je organizovao akcije zena i njegova delatnost
uglavnom se osecala u Sarajevu. Ovaj odhor bio je veoma aktivan
u radu i cak je uspeo da i znatan deo zena Muslimanki privuce u
socijalisticke organizacije. On je sa velikim uspehom organizovao
proslavu Dana zena 24. marta 1918. i 6. aprila 1919, kao i proslavu
Decjeg dana, 18. avgusta 1918. godine. Zenski socijalisticki agitacioni odbor uputio je 16. marta iste godine proglas zenama u kojem
ih poziva da stupaju u sindikalne i politicke socijaldemokratske
organizacije u kojima ce zene i devojke sacinjavati posehnu sekciju,
kojom ce rukovoditi ovaj odhor. U avo vreme doslo je do formiranja Odbora rezervistickih zena, koji je sa Zenskim socijalistickim
agitacionim odborom usmeravao aktivnost zei'!Skog pokreta. 52
Proslavi Medunarodnog dana zena, koja je u Sarajevu oddana
sa izvesnim zakasnjenjem, 24. marta 1918. godine, prisustvovalo je
2 000 zena svih zanimanja i veroispovesti. Ova je hila prva zenska
manifestacija na kojoj je ucestvovao toliki broj zena. Pre podne
zene su isle da agituju za Glas slob ode, a po podne je oddana velika
skupstina u sali Radnickog doma na kojoj je govorilo vise zena,
a zatim je donesena Rezolucija. Sa skupstine je upucen pozdrav
Klari Cetkin, sekretaru Medunarodne zenske socijaldemokratske
organizacije. Navece je odrzana priredha na kojoj su, posle kulturnog dela programa istupile dve govornice. 0 proslavi Dana zena
u Sarajevu pisale su Lajpciske narodne novine u zenskoj ruhrici,
koju je uredivala Klara Cetkin, posehan izvestaj u kom se, izmedu
ostalog, kaZe da su na ovoj proslavi istaknuti zahtevi za ravnopravnost zena i zelja za mirom i internacionalnom solidarnoscu zena. 53
50 Glas slobode, 19, 6. mart 1918-; 20, 9.
mart 1918; 1 Jedna:rcocT, 4.
1. .M.ai 1920.
5 1 Glas slobode, 16, 23. februar 1918.
52 Rezel'Visti·Okim Zenama naz~vane su Zane Cijd S'U rn.ruZevi bili mobili'sani
u 'Voj.sku. One 'SU IPDvremeno OOrZa·vale sasta.n'ke na lk·ojima ;SU aba:Cno zaht-evale
poonoC :za •izjdrZa·vanje porod:ice. (Alrhirv KomunistiCke partije Bosne i Hercegovine ... , 309 1 310; Glas slobode, 22, 16. mart 191·8, i 82, 10. april 1919.)
5 3 Glas slobode, 24, 23. mart 1918; 25, 27. mart 1918, i 33, 27. april 1918;
2KeucKu
KOMYUUCTU'ttKU
1. .<ai 1920, 4.
20
noKpeT
y
Bocuu u
Xep'Ujezoauuu,
JeQua%0cT,
4.
:Zene · su pokazale spremnost da masovno ucestvuju u svim
akcijama koje su organizovane u tom vremenu. Odrzano je nekoliko
zborova protiv. skupoce, a za kratko vreme organizacija zena socijaldemokatra u Sarajevu brojala je 3 000 clanica, medu kojima je bilo
vise od 500 Muslimanki. 51 Odbor rezervistickih zena organizovao
je skupstine zena, ciji su muzevi u vojsci, na kojima je raspravljano
o rezervistickim potporama i nacinu snabdevanja zivotnim namirnicama do kojih se vrlo tesko dolazilo. Delegacija Odbora rezervistickih zena predala je 26. avgusta 1918. godine zemaljskom poglavaru predstavku u kojoj se, s ohzirom na sve vece poskupljenje
namirnica, a narocito brasna i uglja, trazi: povecanje potpore rezervistickim zenama za 50 odsto najmanje; izdavanje brasna i uglja
rezervistickim porodicama i drugoj sirotinji po nizim cenama; vanredna pomoc koja bi se dodeljivala rezervistickim porodicama godisnje cetiri puta u najmanjem iznosu od 300 kruna po clanu porodice.55
U toku cele 1918. godine protezali su se zahtevi radnika i radnica fabrika duvana u Sarajevu i Mostaru za povisicu plata i za
snabdevanje jeftinim prehrambenim proizvodima, ogrevom, odecom
i obucom. Ti zahtevi su delimicno resavani, ali kako su cene zivotnim namirnicama iz dana u dan rasle, minimalne potrehe radnika
nisu bile zadovoljene, zbog cega su ani stupali u akcije. U Fabrici
duvana u Sarajevu oddana je 9. oktobra skupstina na kojoj su radnice s velikim ogorcenjem kritikovale upravu i vladu zbog slabog
snabdevanja prehramhenim proizvodima, odecom i obucom. Na
skupstini je zakljuceno da se Zemaljskoj vladi preko fabricke uprave
podnesu zahtevi za povisicu plata i za snabdevanje svim potrebnim
zivotnim namirnicama uz minimalne cene. Radnice su zahtevale da
se kvota hrasna od 9 kilograma poveca na 12; da se obezhede najnuzniji prehrambeni proizvodi za zimu; da im se dodeli jednokratni
dodatak i da se dodatak na decu od 40 povisi na 80 helera 56
Krajem 1918. godine pocelo se organizovano raditi sa decom.
Brigu o vaspitanju i okupljanju dece radnika u Sarajevu iskljucivo
su preuzele zene. Prvu decju priredbu organizovao je Zenski socijalisticki agitacioni odhor u Radnickom domu u Sarajevu, 18. avgusta.57
Organizovana aktivnost zena razvijala se uglavnom u Sarajevu i u drugim radnickim centrima Bosne i Hercegovine. Obnova
zenskog pokreta u ovoj pokrajini u toku 1918. godine hila je zavrsena. Veliki broj zena, narocito u Sarajevu, uclanio se u socijaldemokratske organizacije.
U poslednjoj godini rata doslo je do snaznijih kretanja i u
radnickom pokretu Slovenije, a u okviru toga i do pojacane aktivnosti zenskog pokreta. Zene su bile posebno zainteresovane za okoncanje rata i za poboljsanje ekonomskog polozaja. Oko 200 zelezni54 JKeucx:u ?CoJtynucTU'tt'ICU noKpeT y Bocuu u
4, 1. Jr£aj 1920, 4.
ss Glas slobode. 67, 28. avgust-1918.
Xep~etoauuu,
Jedna.xocT,
so Isto, 80, 12. oktobar 1918.
57
Glas stobode. 64, 17. avgust 1918; Arhiv KomunistiCke partije Bosne
i Hercegovine ... , 310.
21
�~·
.
"1
;!'•.·.
carskih zena iz Ljubljane demonstriral~ je 16. marta ·1918. godine
pred zgradom Pokrajinske vlade i zahtevalo poboljsanje materiajlnog polozaja radnika. U Ljubljani se sakupilo 23. apri!a 150 zena
koje su trazile da im se da hrana. 0 tome su vodile pregovore sa
zupanom, a zatim demonstrirale. 58
Zene su bile narocito zainteresovane za mir, jer su se u toku
rata nasle pred neresivim prob!emima; glad, bolest i nezaposlenost.
U Narodnom domu u Ljubljani odrzah je veliki zbor zena 17. marta
1918. godine na kome se govorilo o miru, emancipaciji i ravnopravftosti zena u drustvu. Na zboru je donesena Rezolucija u kojoj su
zene uputile revolucionarnom ruskom pro!etarijatu pozdrave i izrazile solidarnost s ruskim proletarijatom, pozdravljajuci u isto vreme
Dekret o miru koji je objavna· vlada Sovjetske Rusije 8. novemb,·a
1917. godine. Zenama celog sveta uputile su isi.rene pozdrave.••
U ova vreme pojavila se brosura Demokratizem in zenstvo, koja je
imala velilti znacaj za propagandni rad sa zenama u Sloveniji.
U njoj se, izmectu ostalog, istice da savremeni svet zahteva obrazovanu i emancipovanu zenu; da je neophodna politicka ravnopravnost zena i da one treba da rade u svim institucijama. 0 istim problemima· pisano je i u soicjalistiCkom casopisu Demokracija.••
Stvaranjem zajednicke drzave jugoslovenskih naroda, posle
prvog svetskog rata, dolazi i do objedinjavanja raznih zenskih organizacija, cija se delatnost, u zavisnosti od odrectenih uslova i mogucnosti, protezala do drugog svetskog rata.
II
DRUSTVENO-EKONOMSKI POL02AJ ZENA U
ZAJEDNICKOJ JUGOSLOVENSKOJ DRZAVI
1. Struktura stanovnistva
Zajednicka jugoslovenska drzava, koja se od dec:mbra 1918.
do oktobra 1929. godine zvala Kraljevina Srba, Hrvata 1. Slovena~a,
a zatim Kraljevina Jugoslavija, spadala je u red agrarruh zema!Ja.
Ogromna vecina stanovnistva bavila se poljoprivredom k_:>o naJvaznijom privrednom granom, koja je hila v.eo'?-a za?stala, .~!o se pre
svega ogledalo u prenaseljenosti sela, usitnJenostl. zemlJISn?g po:
seda, slaboj tehnickoj opremljenosti i veoma mskoJ produkt1vno~tl
rada. Samim tim odrecten je i polozaj zena kojih je vise od 3/4 b1lo
na selu.
Prema popisu stanovnistva 1921._ i 1931. godine, .b!~i poljopr!vrednog i nepoljoprivrednog stanovmstva u JugoslaVIJl 1zgledao Je
ovako. 61
1921.
Ulrupno
mu.§ko
ZMSkO
Pol}apriwedno -
s'Vegia
mrumto
Zeillsko
Nepoljopr.ivredno -
.svega
m~
Zensko
58 Naprej,
-glasiJ..o Jugoslovan.Ske socijoalno...;dern-okrati.Cne stranke,
Ljubljana, 18. mart 1918; 93, 24. april 1918.
64,
Isto, 64, 18. mar-t 1918.
S t e b 1 ·A I '0 j z i a, Demokratizem in Zenstvo, Slovenska socijalnC!
matit;:a, Ljubl}an;:I, 1918; Dernok'racija, •socijaolistiCna revi~a, Ljubljana, 1 i 2,
mart 1!H8.
59
60
22
1931.
11 684 767
5 729 293
5 955 474
9 215 514
4 437 749
4 777765
2 469 253
1 291544
1177709
~"'.:--~-
13 934 038
6 891 627
7 042 411
10 670 565
5181 725
5 488 840
3 263 473
1 709 902
1553 571
Iz ovih podataka se vidi da bitnih promena u odnosu poljoprivrednog i nepoljoprivrednog stanovnistva u Jugoslaviji u t~ku _10 ~o
dina nije bilo. Te promene, koje bi se mogle normaln_o ocekiva~1 u
razvitku jedne zemlje, nisu usledile ni tokom naredmh 1~ godina.
Prema zvanicnoj proceni, posto redovnog popisa stanovmstva mJe
bilo, pocetkom 1941. godine Jugos!avija je imala 15 839 000 stanovnika. Od toga broja na selu je bilo 13 637 000 iii 86,1 odsto, a u gra62
dovima svega 2 202 000 ili 13,9 odsto od ukupnog broja stanovnika.
at StatistiCki bilten Saveznog zavoda za stat-istiku, Beogro.d, 133, februar
1-R
a2D·r
Stjepan
Sarajevo, 1960, 26.
L-ovrenov'iC,
Ekonomska
politika
!'"
JugosamJe,
23
�VeCina zena na selu zivela je i radila na sitnim posedima do
5 hektara, kojih je 1931. godine bilo 67,8 odsto, a razpolagali su sa
svega 28 odsto poljoprivredne povrsine. 63 U daljem razvitku jos vise
dolazi do izrazaja klasna diferencijacija na selu, koja povecava broj
proletara u poljoprivredi. Vee 1937. godine bilo je oko 200 hiljada
seoskih domacinstava bez zemlje 64 , u kojima je bio veliki broj poljoprivrednih radnica. Prema anketi sprovedenoj 1935. godine, u Vojvodini, najrazvijenijem poljoprivrednom podrucju, najamne radnike
u poljoprivredi sacinjavale su, gotovo u celini, zene. Tako su na
50 zaposlenih zena dolazila svega 2-3 muskarca. 65 Ovako velika
razlika u broju zaposlenih zena i muskaraca posledica je nastojanja
i kapitalista na selu da sto vise eksploatisu jeftiniju zensku radnu
snagu.
•
Polozaj zene na selu bio je veoma tezak, jer se ona, pored poljoprivrednog rada, uglavnom brinula o porodici, obavljala sve domacicke posle i, usled niske kupovne moCi, bila prisiljena da sama
proizvodi mnoge predmete licne potrosnje za svoju porodicu (odecu,
obucu itd.). Njen rad u poljoprivrednoj proizvodnji iziskivao je i
velike fizicke napore, jer se zemlja obradivala primitivnim orudem.
Tako, na primer, na 1 000 zemljisnih poseda bilo je 438 gvozdenih
plugova, 182 drvene ralice, a 380 poseda nije imalo ni jedno ni
drugo. 66
0 drustveno-ekonomskom polozaju zene govore i padaci 0 ucescu drustvenih klasa u raspodeli nacionalnog dohotka 1937. Neznatna manjina kapitalista prisvajala je 46 odsto, drzava 16 odsto,
a radnici, sitni i srednji seljaci i zanatlije, koji su sacinjavali 90
odsto citavog stanovnistva, imali su na raspolaganju svega 38 odsto
nacionalnog dohotka.•7
-··
Ovakva raspodela nacionalnog dohotka i prosvetna politika
koju je vodila vladajuca klasa uslovila je nizak prosvetni i kulturni
nivo radnog stanovnistva uopste, a posebno zena, koje su bile u svakom pogledu neravnopravne.
U Jugoslaviji je, prema popisu stanovnistva 1921. i 1931, bilo
pismenih, odnosno nepismenih stanovnika iznad 10 godina zivota: 68
BDoj stanovnilka
Darupno
mu.§karaca
Zen a
Pismenih
m'USkaraca
zena
Nepismenih
muSkaf!aca
Zen a
63
64
65
66
67
1921.
8 507 979
4100 627
4 407 352
4129460
2 418 461
1 710 999
4 378 519
Ul82166
2 696 353
1931.
9 882 547
4828 744
5 053 808
5 474 076
3 270 813
2 203 263
4 408 471
1557 931
2 850 540
U procentima
1921.
1931.
100
100
100
100
100
100
48,5
55,4
59,0
67,7
38.8
43,6
51,5
44,6
41,0
32,3
61,2
56,4
Isto, 35.
I!sto, 37.
Isto, 38.
lsto, 38.
I:sto, 31.
ea StatistiCki biUen . .. , Beograd, 133, februar 1959, · 12.
Pregled pokazuje da se broj nepismenih zena pov~cao s~
2 696 353 u 1921. na 2 850 540 u 1931. godini, mada je relahvno taJ
broj opao sa 61,2 odsto na 56,4 odsto.
Ve!ike su razlike postojaJe u pogledu pismenosti kod z~na izmedu pojedinih p~krajina, a to. je bilo uslovlj~no. stepeno':' nJ!hovog
ekonomskog i drustvenog razv1tka. U SlovemJI Je, na pnmer, 1931.
godine bilo 94 2 odsto pismenih zena; u Crnoj Gori -· 22,7 odsto;
u Makedoniji ' - 18,3 odsto, a na Kasovu i Metohiji - svega
6,1 odsto. 69
Nepismenost je bila narocito rasirena kod zena na selu. Prema
podacima iz 1936. godine, u pojedinim srezovima pnmorske bano~
vine bilo je i do 99 odsto nepismenih zena na selu. 70 U vrbaskoJ
banovini 1939. godine bilo je oko 90 odsto nepismenih zena, 71 a iste
godine - 67 odsto od ukupno<' broja zena u Jugoslaviji. 72
Prema proceni skolske 1938/39. godine bilo je obuhvaceno
obaveznim skolovanjem 33,3 odsto od ukupnog broja zenskog stanovnistva od 7 do 15 godina zivota. U poj edinim krajevima ovaj
procent se znatno razlikuje, taka da, na primer, u V~jvodini iznosi
79 9 odsto, Makedoniji - 26,5 odsto, Bosni i Hercegovm1 - 19,8 odst~, Crnoj Gori - 17,8 odsto, a na Kosovu i Metohiji 12,2 odsto.'3
Iako ne postoje ukupni podaci o stanju pismenosti u J ugoslaviji 1941. godine, ocigledno je da u tom pogledu nije. bilo .ne~o~
napretka u odnosu na stanje 1931. godine. To potvrduJU dehmJCm
podaci o velikom broju nepismenih zena,. narocito na selu. Cir:jenica
da je skolske 1938/39. godine bio obuhvacen veoma mah broJ zenske
dece obaveznim osnovnhn skolovanjem - pokazuje nam da se broj
nepismenih zena i dalje povecao. Ucenice koje su zavrsile obaveznu
cetvorogodisnju osnovnu skolu, s relativno malim brojem izuzetaka,
nisu nastavljale dalje skolovanje. U uslovima opste kulturne zaostalosti i ekonomske nerazvijenosti zemlje, one uglavnom nisu imale
mogucnosti da se zaposljavaju i prosiruju svoje obrazovanje. Naprotiv, vremenom su gubile ono elementarno znanje iz osnovne skole.
Usled takvog stanja zene su, pogotovo na selu, bile iskljucene iz
drustvenog zivota i rada. Tek uoci rata dolazi do pokusaja organizovanog rada na selu u pojedinim krajevima i do nastojanja da se
seoska zena poveze i ukljuci u napredni radnicki pokret.
69 Spas,oj e Mede:nica,
Priuredni razvitak Crne Gore 1918-1941,
Titograd, 1959, 32.
10 u bJogvadskom' s-re2m Jbilo je 70fl/o nepi&menJLh -seljaCkih Zena, Sfbeniku
- 50"/o Splitm - 80°/o SUpetru - 180/o, IVI!a!karSikoj - 30~/o, KorCuH - 400/o,
Metk·ovi&u - 70°/o, Ber{kiovcu - 851)/o, Imotskom. - 85°/o, Livnu - 90°/o, Tomislav-Gradu - 990/o, Pro:roru - 950/o, Lju-buSkom - 901)/o i Stocu - 900/o: JK.eua Oauac, 5-6, anpuJZ.-.Maj 1937, 21.
n c T a H K a T o ,n; o p o B u li, Pad J/Ceua y Ba'fboj JIY%U, .Eeua Oauac,
25, O'KT06ap 1939, 8.
.
7 2 Paih£U'If..'Ke UOBU'H.e, 13, 5 . .M.aj 1939, 8.
78 StatistiCki bilten ... , Beograd, 133, februar 1959, 20.
25
�2. Zene u radnom odnosu i 'njihov polozaj
darstvu i poljoprivredi, posto one nisu bile osigurane, oni ipak ukazuju na kretanje broja zaposlep.ih u ovom periodu u ostalim granama
privrede i zanatstvu.
u razvijenijim pokrajinama u Jugoslaviji bilo je mnogo vise
zaposlenih zena, sto pokazuju sledeci podaci iz Slovenije. 75 Nairne,
postotak zaposlenih zena od ukupnog broja radnika iznosio je po
godinama:
U Jugoslaviji, kao ekonomski veoma nerazvijenoj zemlji, bilo
je relativno malo lica u radnom odnosu. Veliki broj domacinstava,
narocito na selu, pretezno je zadovoljavao svoje potrebe licnim proizvodima u okviru kucne radinosti. Na svim tim poslovima, pocev od
zemljoradnje do predenja, tkanja, sivenja, pletenja, uzgoja stoke
i zivine ucestvovale su zene. Kao majke, one su se bavile pre svega
odgojem dece i svim domacickim poslovima. U siromasnijim porodicama bilo je mnogo vise dece i ona su usled slabe ishrane, lose
higijene i zdravstvene zastite cesto obolevala i u vecem broju umirala. Takvi uslovi zivota i rada su narocito opterecivali zenu.
Razvitak proizvodnih snaga i teznja za emar!cipacijom zahtevali su i vece ukljuCivanje zena u proizvodnju. Zene su vecinom
bile nepismene, a njihove nadnice su bile mnogo manje od nadnica
muskaraca i u takvoj situaciji kapitalisti se vise orijentisu na uposljavanje zena. Prema podacima Sredisnjeg ureda za osiguranje
radnika (SUZOR-a) o broju osiguranih lica, i sve da se u ovom
periodu relativno vise zaposljava i koristi zenska nego muska radna
snaga, sto pokazuje sledeca tabela.74
Iako ovi podaci ne daju potpunu sliku svih zaposlenih zena,
jer ne obuhvataju zene koje su bile zaposlene na zelenicama, u ruGodina
Ukupno
Radnika
1922.
1923.
1924.
1925.
1926.
1927.
1928.
1929.
1930.
1931.
1932.
1933.
1934.
1935.
1936.
1937.
1938.
1939.
1940.
387 603
439165
459 541
469 206
474 610
511 493
565 796
605 065
631181
609190
535 917
520 980
543 559
564 287
616 211
680 018
715 192
721 023
730 709
309 772
353 941
366 077
367 878
366 979
396 005
440 933
466 973
481 201
456 056
396 221
380 975
394 102
406 269
448 144
500 643
524 789
526 225
529 657
77 831
85 223
93 464
101328
107 631
115 488
124 863
138 092
149 980
f53134
139 696
140 005
149 457
158 018
168 067
179 375
190 403
194 798
201052
·o/o
radni!ka
Rardnica
74
'<:.C.···
80
81
80
78
77
77
78
77
76
75
74
73
73
72
73
74
73
73
72
Ofo
Godina
radnica
0
1929.
1930.
1931.
1932.
1933.
1934.
27,32
29,16
30,47
32,14
32,30
32,42
/o Ta:dnica
32,51
32,59
33,49
36,50
38,05
38,55
Pojedine grane delatnosti razlicito su privlacile zene, sto je
zavisilo od vrste posla i strukture proizvodnje, a to se yidi iz ovih
podataka. 76
Zene u radnom odnosu na dan 31. januara 1921.
Grana rprivrede i
grupe zanimarnj a
%
:radnica
20
19
20
22
23
23
22
23
24
25
26
27
27
28
27
26
27
27
28
Podaci ~a 1922. gadinu odnos·e se na me1sec decembar ~ste godilne, jer
su se :tada poCeH ,sakuplj1ati podaci <l bvoju ooi.gurani~ Hoa u ce[oj Jugoslaviji.
(RadniCka zaStita, sluZbend Hst SrediSnjeg ureda za osiguranje radnika, Zagl!'eb,
10, 31. oktobar 1923, 195; 6 i 7, 10. avgust 1924, 223; 9 i 10, 15. oktobar 1925,
<1!7,6; 9 ·i 10, 15. oktobar, 1926, 507; 8, 31. a'Vigust 1927, 408; 9 i 10, 25. oktobar
1928, 704; ·6, 22. jun 192~, 507; 4, 1. april 1930, 187; 3, 1. mart 1931, 212; 5, 7. maj
1932, 275; 3, 6. mart 1933, 139; 4, 1-8. april 1934, 207; Paduu~x:e noauue, 12.
24. .M.apT 1939, 8; M 1 r jan a D u k i C, 0 privrednoj akotivnosti Zena Jugop
slavije od 1918-195:1. godin.e, Ekonomski pregled, Zagreb, god. V, 12, 1954, 816;
The Position oj Working Women in Yugosla·via; By Vera Novalk, Interp
national press correspodence, Vol. 10, N'O. 10, 25th Februari 1930, 175.
26
Godina
1923.
1924.
1925.
1926.
1927.
1928.
T
I
I
Po1}oprivreda,
StoCarstv{) i sl.
Rilbolov 1 sl.
Sumarstvo i .sl.
Rudai'Istvo ii topioniCarstvo
Industrija i zanati
Saobra6aj
171
1
12
142 368
6
88
142 539
100
37,1
0,6
1,1
70
925
4 296
1113
27 423
590
1183
28 348
4 886
6,6
11,9
8,3
Proiizvodn e
g,ran-e
5 475
171 588
177 063
24,8
3 809
5 503
63
5 759
5 653
1929
40,7
17 356
17 356
89,5
13 297
13 297
34,7
21194
141
1845
1 061
23 039
1202
18,9
64,9
30 776
60 131
274 653
60131
305 429
92,1
30,2
Trgovina
G ostioniCal'lstv.o
NoV1Cani zav.odi
Samost'alno vrSenje domaCe 1slruZbe
NadniCari 'i l!'adnici
bez oznake .posla
.Tavna :sluZba i slobodna zanimanja
Ostala zanimanja
1950
150'
1866
7
16,8
-~2,3
Ku6na poS'lu.ga lkod
sv:ih •gt!'Upa zanimanja
UKUPNO:
75 Die Frau 'in der IndUlstrie und im Gewerbe SLoweniens, ,Euro-pl:ii,sche
Stimmen" - ha'lbmonatssehrrif.t fii-r die DonaulB.nder und Si.idosteu.rop:i - Nr.
9 II. J1ahrgang, Zti-rich,.Enstes Maiheft, 1937, 283 i 284; Vit,o Krai.gher,
iena v industriji in obrti v Sloveniji, Sodobnost, neodv-ima •sl:ovenskia revija,
god, V, 1-2, Ljubljana, 1937, 31.
7 & ,n; p C e p r VI j e ,n; 11M 11 T p 11 j e B M h,
llpuapedHu pa3aurq.K JyzocJI,aeuje od 1918-1941, Beorpa,JJ;, 1962, 11.
27
�U pojedinim privrednim granama ,;isok je broj zena radnica,
sto se vidi iz ove tabele:
Gr-ana privrede
/o 'U ukupnom
broju radni!ka
0
Broj Zena
radnica
Industrija odeCe i z;anati
Prehrambena industrlja i zanati
Tekstilna dndustrija i zanati
Poligrafski i umetniOki zanati
12 376
3779
3157
1043
970
889
Papima industrija 1i zanati
Hemijska industrija i zanati
23,0
13,3
45,1
27,3
43,3
20,4
Zene su se postepeno zaposljavale u sve grane privrede i sredinom dvadesetih godina prilicno se povecao broj J'adnica u pojedinim delatnostima. Godine 1926, na primer, od ukupnog broja zaposlenih u kucnoj posluzi bilo je 84,4 odsto zena, u tekstilnoj industriji 57,5 odsto, u ugostiteljstvu 44,7 odsto, u sanitetskoj sluzbi
27,7 odsto, u industriji odece 27,2 odsto i u industriji hrane i pica
21,5 odsto.77
Vecina mladih radnica dolazila je sa sela i u gradu su prihvatale poslove za koje su imale najvise sklonosti, a to je rad u domaCinstvu, zatim u tekstilnoj industriji, jer su kod svojih porodica
navikle na rad u kuci, na predenje, tkanje i sivenje.
Neravnomeran razvitak privrede dovodio je do razlika u broju
uposlenih zena u pojedinim pokrajinama u Jugoslaviji. Taka je, na
primer, od ukupnog broja zaposlenih bilo zena: 78
Godina
1923.
Slovenija
Banat i Baoka
Hrvatska i Slavonija
Dalmacij a i Cma Gora
Bosna i Herceg·ovina
Srbija
27,6
23,2
19,7
15,5
13,9
9,0
'''GO<lina
1926.
32,5
26,3
24,0
18,8
14,6
14,2
U Sloveniji je narocito bila razvijena tekstilna i papirna industrija koje su najvise uposljavale zensku radnu snagu. Pored toga,
u ovoj pokrajini zene su se vise zaposlj avale i u drugim industrijskim granama i zato je ana bila u celom ovom periodu na prvom
mestu po broju uposlenih zena.
U cilju veceg sticanja profita, kapitalisti uvode nove masine,
racionalizuju proizvodnju i zamenjuju starije radnike i radnice novim, mladim, koje i mnogo manje placaju. Otuda i pojava da se
umesto muskaraca i starijih radnica vise upoilljavaju mlade zene.
J·osi·P Cazi, 0 uCeSCu Zena u radniCkom pokretu.. Nezavisni sin·
dikati, knj. III, sv. 1. Zagreb, 1967, 169.
78 Nekoliko brojeva o uposlenju ~enSike radne -snage, Borba, radniOka-seljaOke novine, Zagreb, 87, 21. decembar 1928; Enotnost, -delavsk-kme~i list,
11
Ljubljana,49, 28. decembar 1928; ,ll;p ITeTap MMJIOCaBJbe:aJdl, TJo,n,o'JICaj
pad'J{U"t'Ke KJl,ace Cp6uje, 1918-1929, Eeorpa,n;, 19721 174.
28
U 1926. godini jedna trecina svih radnica hila je .miada od 20 godina, a vise od polovine imalo je manJe od 23 godme. 79
U tekstilnoj industriji, koja je zaposljavala 57,5 odsto zena,
do 19 godina zivota bilo ih je 41 odsto, od 20 do 39_ godina -:- 51
odsto, a od 40 do 59 godina - svega 7 odsto, dok Je, na prrmer,
muskaraca od 40 do 59 godina zivota, u istoj grani privrede, ostalo
da radi 16 odsto. Slicno je i sa drugim granama delatnosti koje su
zaposljavale veci broj zena, kao sto su papirna industrija, !<ucna
posluga i ugostiteljstvo. 80 Ovakva staros':'a strukt~ra veoma Je pogodovala kapitalistima, jer su mlade radr,nce prilaz1le poslu sa '?nogo
vise volje i radnog elana, a za to su prrmale taka male nadmce od
kojih nisu mogle platiti ni najskromniji stan i hranu.
Prema clanu 20. Zakona o zastiti radnika od 28. februara 1922.
godine, deca ispod 14 godina nisu mogla biti zaposlena u preduzecima. Medutim teski uslovi zivota nametali su potrebu zapos!JavanJa
cele radnicke porodice, pa i dece. Poslodavci su biii zainteresovani
da dobiju sto jeftiniju radnu snagu i primali su na posao zene i decu,
jer su se oni zadovoljavali minimalnim nad;>icama .. u 1921. .godm1
inspekcije rada pregledale su 6 726 preduzeca u kOJ1ma Je b1lo zaposleno 101 867 radnika. Od toga je bilo 15 52·0· zena iii 15 .odsto,
mladih radnika do 18 godina zivota - 16 151 111 15,8 odsto 1 dece
do 14 godina 1 516 iii 1,5 odsto. Deci su davani grubi i prljavi ~o
slovi u preduzecu. Tako su, na primer, devojcice od 13 do 15 godma
radile na teskim poslovima u ciglanama. 81
U 1922. godini pregledano je 7 670 preduzeca u kojima je ~ilo
128 733 zaposlena.. Od toga je bilo radnica 18 464, mlad1h radmka
i radnica od 14 do 18 godina 16 925, a ispod 14 godina 7 670. 82 Sledece, 1923. godine pregledana su 7 972 preduzec~ u kojima je bilo
168 477 zaposlenih. Od toga je bilo 26 007 radmc_a, 24 313 mlad1h
radnika i radnica od 14 do 18 godina i 1 694 deteta 1spod 14 godma. 83
Ovi podaci dovoljno govore koliko je maloletnih bilo zaposleno i
kako je suvise rano pocinjala eksploatacija njihove radne snage.
Zagrebacka inspekticija rada pregledala je 1924. godine 393
preduzeca na teritoriji Hrvatske, u kojima je radilo 19 730 radnika
i radnica. Od toga je bilo 4 768 iii 24,25 odsto zena, mladih radnika
i radnica 2 771 i dece ispod 14 godina - 47. U Slavoniji je u 292
preduzeca radilo .17 917 radnika i radnica, a o~ toga 2 062 iii 11,57
odsto zena i 1 211 mladih radnika i radnica. U 1sto vreme u Dalmaciji je u 807 pregledanih preduzeca bilo zaposleno 11 990 radnika
i radnica, a od toga 1 174 zene, 997 omladinaca 1 omladmki 1 13
dece ispod 14 godina.84
111
Netkl()U/ko ib!'lojeva o uposlenju ZeniSke radne snage, Borba, 87, 21. de-
cembar 1928; Enotnost, 49, 28. decembar 1928.
so J.osli.p Ca·zti, n.d., 16'8.
Josip Cazi, Omladina i Zene·na raau i
kati, knj. II, Zagreb, 1964, 437.
" Lsto, 438,
S3 ~to, 4.39.'
s4 r~sto, 439, 440.
Sl
'U
borbi, Nezavisni si-ltdi-
29
�Pojedina preduze6a zaposljavala su veliki broj zena. 'i'ako,
na primer, u Trikotazi u Beogradu, 1928. godine, radilo je 1 200
radni~a i oko 500 radnika; u preduzecu , Tekstil" u Zagrebu 600
radnica i oko 140 radnika, a u preduzecu ,Penkala", takode u Zagrebu, 250 radnica i 30 radnika. Od sredine 1927. do maja 1928.
godine u tvornicama u Zagrebu bilo je uposleno vise od 3 000 radnica.ss
Iako je broj zaposlenih zena u stalnom porastu, u ovom periodu vladala je velika nezaposlenost, koja je vise pogadala muskarce
nego zene. U prvoj polovini 1928. godine u Jugoslaviji je bilo vise
od 300 hiljada nezaposlenih. 89 Od 1. januara do 27. oktobra iste godine Javnoj berzi rada u Beogradu prijavilo se 23 872 muskarca
i 2 334 zene koji su trazili zaposlenje. 9° Kao sto se vidi, broj prijavljenih radnika i radnica koji su traZili posao je veliki, ali je nezaposlenih koji se nisu prijavili u Beogradu bilo jos vise. Berzi rada
prijavljivali su se samo oni koji su ocekivali zaposlenje i izvesnu
materij alnu pomoc.
Od 1929. godine u porastu je broj zaposlenih zena, kao jeftinije
radne snage, i to znatno vise od porasta ukupnog broja zaposlenih.
Usled svetske ekonomske krize, koja je zahvatila i nasu zemlju,
broj zaposlenih zena osetnije se smanjio samo 1932. i 1933. godine.
Od ukupno 1 415 021 lica u radnom odnosu na dan 31. marta
1931. hila je 393 444 ili 27,8 odsto zena, a u pojedinim granama delatnosti zaposlenost je izgledala ovako: 91
Na osnovu podataka Sredisne insp.;'kcije rada, vidi se da je
s!ii:!an odnos u pogledu zaposljavanja postojao u preduzecima i u
drugim krajevima u Jugoslaviji. 85
. ·--· •.. _
Broj
Godina
1925.
1926.
1927.
1928.
Broj
precluzeCa
radnillta
9 079
5 662
5 074
4 955
146 720
149 304
137 491
150 213
Od 14 do 18 godina
it"adn1oa
radin:ilka
6 502
5 565
7 075
6 654
8856
14 714
12 077
11978
Ispod 14 godina
radnica radni!ka
663
91
444
83
89
123
438
78
..:-~~,~~
Iz navedenih podataka se vidi da je 1925. godine u 9 079 preduzeca bilo zaposleno 16 112 ili 10,9 odsto radni.J!:a i radmca do
18 godina, dok je 1928. godine u 4 955 preduzeca .hila zaposleno
19 148 ili 12,7 odsto mladih radnika i radnica, sto nam pokazuJe
da je zaposljavanje maloletnih lica u stalnom poras~u.
.
Pojedine industrijske grane u kojima su u v~hkom bro~u radile zene, zaposljavale su takode mnogo _m,aloletmka. Tako J~, n':
primer, 1925. godine u tekstilnoj industrlJI h1l? ml~d_;h · r:-.dmka 1
radnica do 18 godina 22 odsto, a u neklm oblastJma JOS 1 v1se, 1 to:
u zagrebackoj - 26,2 odsto, sarajevskoj - 28 odsto i mariho:skoj
- 49 odsto. U jugoslovenskoj industriji odece do 18 godina :hvota
radilo je - 38 odsto od ukupnog broja zaposlenih (u banjaluckoj
oblasti - 41 odsto, splitskoj - 45 odsto i skopljansko-niskoj 56 3 odsto)."' U kucnoj posluzi bile su takode u velikom broju zaposl~ne devojcice. Kao sto se iz ovih delimicnih podataka vidi, procent mlade radne snage u industriji bio je veliki, a slicno je bilo
u zanatstvu i poljoprivredi.
.,~. .•
. .
Septembra i oktobra 1927. godine mesna radmcka smd1kalna
veca slala su izvestaje Izvrsnom odboru Centralnog radnickog sindikalnog odbora Jugoslavije iz kojih se maze ustanoviti odnos zaposlenih radnika i radnica u ovim mestima. 87
Mesto
UZice
Kl'IUSevac
N~S
Satbac
Zemun
Duga Resa
LeSk:.o-vac
Kiulrnl8JilOIVIO
Ostjek
Sl·a·vonSkli Br:od
Naw Sad
Slwplje
BaOka Topo1a
Nova Grad~ka
Tu2Jla
Ra:dnika
549
1717
3 578
910
1720
900
2 748
604
8 308
986
3 742
6 817
3 725
200
3 547
Radnica
103
125
1161
90
290
1100
603
81
4 970
223
478
500
1164
75
105
UCerr.ilk:~a
260
226
906
340
490
8
200
268
1812
222
2 265
520
262
200
261
UCenica
~
·s s
&S~
")
Poljoi.Jtr'ivreda,
stoCaJ:'!stvo i &1.
H:iJbo.lov
S:Ull11arstvo i -s-1.
Rurdarstv.o i topi:oni:i!arstvo
Industrij a i zanatii
SaobraCaj
"
w<!1
>N
128
28
·u
ro 1=1
g·~i
·~
oq~..,
'"
H
fs
"
oo8
ro,ID 6-d
<v. ~
~-~
El.o
a
w-" ~"'
g ~m~
&:: o g·o.§
s:l>N:.::l 0
171284
12
81
171 412
12
109
37,3
0,8
1,1
541
2,7
15,6
6,7
300
300
80
27
34
155
3 729
5 222
eo 959
559
696
64 688
5 781
PrOLzvodrne ®rane
60
40
85 J o sip C a z d, RadniCka omladina i Zene Tad nice u N ezavisnim sindikatima, Nezavisni sindikati, knj. III, sv. 1, Zagreb, 1967, 150.
sa Iisto, 150, 151.
87 Broj uCenica u veCini mesta ni1je izdv:ojen, veC je prti.1ka2lan zajedno
sa brojem uC-enilka. - Opwnu3osauu pa(.l1-£U'K, rJiaBHH opraH D;eHTpaJiaor pa~-
30
Grupa pcivrede i
g-ruopa zan'ilnanja
u
·~ ~
·~
9 262
233 436
242 •698
23,9
Tl'lgov:i!na
Gos1:ionliCa.rstv·o
3 338
511
6 297
7 232
9 635
7 743
35,5
15,7
HM'iKOr cv.tH,f(ItiKaTa o,n:6opa JyrocJiaBHje, Beorpa,D;, 69, 15. cenTe.M.6ap 1927, 3;
70, 18. cenTe.M-6ap 1927, 4; 71, 23. cenTe.M-6ap 1927, 3; 72, 22. cenTe.MGap 1927, 3;
75, 6. OKToGap 1927, 3; 76, 9. o'KT06ap 1927, 4; 78, 16. O?eTo6ap 1927, 3 1 82,
30. o?eToGap 1927, 3.
s8 .RJa-drni,Cka i siJndilltiaWna Stampa donosib je viSe pojedinaCn1h podataka
o !Zaposlenju Zena u IPO}edil!lim predru.:z-e6ima ru Jugoslavij'i. - Posvetimo viSe
[JaZnje radu medu Zenama!, Organizovani radnik, 45, 15. novembar 1928, 5.
89 .n;p
IIe1.•ap MMJiocaBJbeBMli, n.d., 87.
90 Javne berze rada i pomoC nezaposlenim radnicima, IzveStaj Beogradske radniCke komore 1926-1931, 'klnj. II, Beograd, 1932, 289-290.
Ill .ZJ; p C e p r I1 j e .ZJ; M M M T p M j e B M h., nd., 31, 33.
31
�Zavodi za dz:t"la:dru
novCanica
Samostalno vrSenje- domaCe .sJ.u2lbe
Nadni!Ca·ri i radnici bez oma:ke
posla
Javna ·sluZ.ba i slobodna zanirnanj a
Osta1a zani·manja
KillOna poslruga kod
svih gtrfUpa za-nim.
Uik.upno:
'
2 980
21,8
12 682
12 682
92,6
14130
14130
28
3947
1133
39 252
1538
22,9
47,8
62 786
62 786
96,6
341 693
393 444
27,8
2 930
50
35 305
405
51751
U drugoj poiovini 1935. izvdena je anketa o polozaju kucnih
pomocnica, na osnovu koje se moze zakljuciti da je njihov zivot i
rad bio veoma tezak. Prema podacima SUZOR-a tada je u Jugoslaviji bilo oko 60 hiljada kucnih pomocnica, a anketom je ustanovljeno
da ih oko 30 odsto nije prijavljeno uredima za socijalno osiguranje,
sto znaci da ih je bilo oko 80 hiljada. Kucne pomocnice su radile
bez zakonske zastite. One su namestane po ,Sluzinskom redu za
gradove u Hrvatskoj i Slavoniji", koji je izdan obznanom Hrvatsko-slavonskog mjestodrstva od 19. januara 1857.95 Tek na osnovu pomenute ankete predlozeno je da se donese zakon o zastiti kucnih
pomoCnica.96
V ecina kucnih pomocnica dolazila j e u gradove sa sela, iz
brojnih zemljoradnickih porodica. Na 100 anketiranih, kucne pomocnice imale su 160 sestara i 186 brace. Iz vojvodanskih krajeva,
iz kojih je priliv zenske radne snage u gradove bio najveci, dolazile
su i zopos!javale se i devojcice od 8 godina. 97
Od proizvodnih grana van poljoprivrede, najvise zena bilo je
zaposleno u tekstilnoj industriji. Prema podacima o osiguranim
radnicima od 30. juna 1934. godine, u preduzeCima tekstilne proizvodnje u Jugoslaviji bilo je zaposleno 17 713 muskaraca iii 41,97
odsto i 24 489 zena iii 58,03 odsto. Razlika u zaposlenosti u pojedinim
krajevima bila je velika, sto je zavisilo od razvitka ove privredne
grane i ukljucivanja zena u proizvodnju. Tako je po pojedinim
banovinama bilo zaposleno: 98
Kao sto se vidi, u proizvodnim granama ima svega 233 436
zena najamnih radnica, a od toga broja 171 284 je .u po1joprivredi,
dok se u svim ostalim granama proizvodnje nalazi 62 152 zene.
U Crnoj Gori, na primer, od ukupno 3 307 nadnicara i najamnika
na selu 1 020 bile su zene. 92
Iako je broj osiguranih radnica od 1933. do 1940. porastao za
45 odsto, to ipak nije znacilo likvidaciju nezaposlenosti kod ze'.'a.
U ovom periodu dolazi do sve vece klasne diferencijacije i r.::sloJavanja, narocito na selu, sto dovodi do viska radne snage, koJu nerazvijena privreda nije mogla da apsorbuje.
Usled nepismenosti i nedostatka strucnih i opsteobrazovnih
kvalifikacija, zene su se pretezno zaposljavale u poljoprivredi, zatim
kao kucna posluga u gradovima i u industriji, i to ug!avnom kao
nekvalifikovane radnice.
Prema poplsu osiguranih lica od 30. juna 1934. godine, u Jugoslaviji su bila zaposlena 58 394 lica u kucnQ],.posluzi, a od toga
su 93,52 odsto bile zene. Od ovog broja otpada na banovine: 93
-Banovina
Drnvska
SavSka
Vrbaska
Primor&ika
Dr.inska
Zetska
Dunavska
Moravrska
Var:darsroa
Uprava :grada Beograda
"~-0.-~','i:·
Banovdna
MuSka rei
Zene
Ukupno
DravS'ka
Savsk·a
Vt1baska
Pr.imor;ska
143
1055
196
150
414
200
717
261
223
452
8164
17 921
1085
2 677
2 629
1445
11538
889
899
7 782
8 311
18979
1281
2 827
3043
1645
12 255
1150
1122
8243
Drmska
Zetska
Du:nav;~a
Moravska
¥acrdarsma
Urprava ,grada Beograda
Zene
4 873
5 952
122
80
389
28
2 658
8 702
7 800
205
176
854
76
3397
621
844
1814
I!Ol
1265
1245
U ovoj grani privrede, u svim banovinama, bilo je zaposleno
v1se zena nego muskaraca. U Sloveniji je taj broj bio skoro duplo
veci, sto se vidi iz podataka za dravsku banovinu.
95 3a 3a'Koncny 3aW.TUTY nyhxux no.M.ohnu~a . .. , 1930, 21, 42 i 44; H MK o JI a II a JI l1 h, IIpoD.!i.eJ.£u pad'n.u'-t'IWZ ocuzypa.1ba, lKueoT u pad, corzy:rjanHo-
ro;q. XI, KJb. XXVI, cB. 8, Beorpa,n;, 1938, 282.
Godlne 1936. poj-avio se Nacrt zakona o z::~.Stiti lru6ni-h pomoCnica,
a 193'7. se k!onstatuje da radn\ odnosi kuCnilh pomoCm.ioo nrisu regu&ani jedinstvenlm 21akanom za celu zemlju, veC uTedbama pojedinih -banovdna. Za SIVe
iku6ne pomo6nice jedino je vaZio Zakon o osiJguranjru radni!ka za tSluCaj holes·b
i ,nesreCe na pos1u. lKeuCK:U nonper, opraH AJIMjaHce 1KeHCKMX noKpeTa
y KpaJbeBMHH JyrocJiaBPijM, rop;. XVIII, 1-2, Beorpa,n;, janyap-tjJe6pyap
1937, 14.
97 3a 3aKOUCKY 3a'I.UTUTY Kyhuux no.M.ohuu~a . . , , 23, H H K 0 JI a II a JI H h,
n;n.. 284.
·
98 B .r-an ·i m i r H 'a b e.r 1, Prilik'e naSeg tekstilnog radniStva, RadniCka.
za8tita, socijalno-opolirtrl.-Oka revija, 12, Zagreb, 1935, 613--614.
-KH>Ji:[JKeBHM T:IaconHc,
Najveci broj kucne posluge bio je zaposlen u pojedinim banovinskim centrima. 94
96
92 JoBaH P. BojOBMli H ~pyrV:t: JKeue L{pue rope y peBO,fl,yttUOUapuo..tt noJCpeTy 1918-1945, TuTozpad, 1969, 57.
93 3a 3aKO'HCKY 3aW.TUTY Kyh.uux noMoh.nut~a. V:t3p;aH::.e IJ;eHTpaJIHOr ceKpe-
TapujaTa pap;HH'IKMx KOMOpa y Beorpa)J;y, 1936, 39.
94 U Zagr:ebu je 'bile ukwp.no zapo.slenJi.h 9 282, a od .toga 271 muSlkarac
i 9 011 Zena; ru Beogr:aldu- 7 759, ,oo_ :toga 430 ml.l:Skaraca i 7 329 Zena; u Ljub!jahi - 3 011, od toga 25 m;u5karaca i 2 986 Zena, u NIDtV'om Sadu - 1 879, od
toga 94 muS:karca i 1 785 :lena i u Sarajev.u - 1 501, od toga 139 mruSkraraca
i 1 362 Zena. - Isto-, 39.
32
MluS.karci
33
I
I
I
�Kvalifikacioila struktura radnika zaposlenih u tekstilnoj industriji bila je veoma slaba. Vecina od' tih uposlenih radnika, juna
1934, hila je nekvalifikovana, narocito zene, sto se vidi iz sledecih
podataka: 99
Zanimanje
Segrti
826
5 421
10 372
1 094
Uk'Upno:
17 713
C.inovnici
Kval. xadnici
Nekval. rardniai
Zene
Ofo
MuSkarci
4,6£
30,60
58,56
6,18
100
421
4 258
18 458
1352
24 489
Ofo
1,72
17,39
75,37
5,52
100
Ofo
Ulrupno
1247
9 679
28 830
2446
42202
2,95
22,93
68,32
5,80
100
Osim zaposljavanja u poljoprivredi, tekstilnoj industriji i kucnoj posluzi, zensku radnu snagu privlacile su i neke druge grane
privrede, kojima je ona vise odgovarala. Tako je, rla primer, prema
podacima SUZOR-a od juna 1936, bilo 170 601 osigurana radnica
ili 27,05 odsto od ukupnog broja osiguranih lica, i to: 100
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
58 523
28 947
14 831
11 217
10 412
5 915
3 704
Kucna posluga
Tekstilna industrija
Industrija odece i ciscenj a
Trgovina
Gostione, kafane i svratista
Industrija duvana
Industrija hrane i pica
Narednih godina u svim ovim privrednim delatnostima zapaza
se postepen porast broja zaposlenih zena.'01
Poslodavcima se vise isplacivalo da primaju na posao nekvalifikovanu zensku radnu snagu, pa je i to uticalo na veci priliv zena
u nekim industrijskim granama. 0 tome govore i podaci od juna
1936. godine. 102
N ekvail:ifikovaruiih
ra.dn.]ka
Tekstnna indu.strija
Industrija odeCe
GrafiCka industrija
Industrija duvana
13187
1737
916
7737
Tekstilna industrija i tekstilno radniStvo u Ju.goslaviji, Anketa Cen-
RadniCka zaStita, 9, 12. septembar 1936, 468-473.
tot Na primer, 1937. ,god:i!Ile bi:lo je ru kuCnoj IPOSlu.zi 59 575, u Jteks'bilnoj
industrij-i - 32 468, u industrij i odeCe ~i Ci.§Cenja - 14 596, u trgov1ni - 11 967,
u :ugostirtei}stvu - 10 377 i u tnJdtustriji duvana - 7 090 osd.gurentih Zena. (PadnU'I.f.'JCe 'HOBU1£e, 27, 1. jyJJ, 1938.)
102 ,n; p
Bop n B o j e M H x. ']. o p l) en 11 h, YnocJl.enocT ?COd xena
u sdpaacTaene noc.n.:edu~e• .IKUBOT u pad, XI, ai 1938, 286.
34
Il!ldustrija
Obm
'Dr-govina
UgostLtelj stvo
Novliarstvo
Promet
Gradsk-i ;poslovi
Slobodna profesija
KuCanstvo
Poljoprivreda
22 861
3164
982
5236
traillnog sekiretarijata radnf.ffidh komora, odrZ.ana u Beogmd,u 24. januara 193-6,
Beograd, 1936, 28.
100
Privredna grana
Nekvalifi'kovan'i.h
radnioo.
Iz ovih delimicnih podataka se vidi da j e broj nekvalifikovanih
radnica daleko veci od broja nekvalifikovanih radnika. Kvalifika99
dona struktura zenske radne snage u odnosu na ranije godine nije
se poboljsala. Dok je 1934. godine od 24 489 radnica u tekstilnoj
industriji bilo svega 4 258 kvalifikovanih, u 1936. godini od 28 947
zena - kvalifikovanih je svega 6 096. U duvanskoj industriji ovaj
odnos je jos nepovoljniji, jer je od 5 915 radnica, koliko ih je bilo
1936. godine, svega 679 kvalifikovanih.
Ako se osvrnemo na zaposlenost zena u pojedinim pokrajinama
u Jugoslaviji, uocicemo i u ovom periodu veliku razliku u broju
zaposlenih, sto je zavisilo od razvitka prosvecenosti i emancipacije
zene. Premda ne raspolazemo potpunim podacima iz kojih bi se
sagledao ovaj problem u celini, interesantno je razmotriti kretanje
zaposlenih u pojedinim banovinskim centrima.
Prema statistici Radnickog osiguranja od 30. juna 1934, naj-Vlse zena bilo je zaposleno u Ljubljani. Na 100 zaposlenih muskaraca bilo je 85 zaposlenih zena. u ovom gradu muskarci su hili
zaposleni u 1 573 radnje, a zene u 3 644 radnje. Iz ovoga se vidi da
su zene bile zaposlene na duplo vise mesta nego muskarci. Iako se
tu, uglavnom, rec 0 ukljucivanju zena u neproizvodne delatnosti,
uoC!jiv je broj radnji u kojima uopste nisu" radili muskarci. U ugostiteljstvu, na primer, bilo je zaposleno 913 lica, od toga 278 ili
30,45 odsto muskaraca i 635 ili 69,55 odsto zena. Kako se vidi, u ovoj
privrednoj grani zaposlene su veCinom zene. Na 100 zaposlenih
muskaraca bilo je 228 zaposlenih zena. Dok su muskarci radili u
svega 64 ugostiteljske radnje, zene su radile u 183.'0•
Prilican broj zena bio je zaposlen i u drugim privrednim delatnostima. Evo tabele: 104
muSkarci
1659 "
4 804
1589
278
616
473
285
422
25
58
Zaposleni
Zene
1665
1350
1113
635
238
29
80
595
2 986
16
ulrupno
3 324
6154
2 702
913
854
502
365
1 ()17
3 011
74
Ovi podaci se odnose na osigurane i prijavljene radnike i namestenike kojih je u Ljubljani polovinom 1934. godine bilo ukupno
18 916, a od toga 10 209 muskaraca i 8 707 zena.
Premda je kvalifikaciona struktura zaposlenih ovde nesto
bolja, ipak se zapaza veliki broj nekvalifikovanih radnica. Od
ukupnog broja zaposlenih bilo je 4 154 kvalifikovana radnika i 1 528
103
Bran i m i r H a b e r 1, StruktU?·a radni§tva naSih glavnih gradova,
Rad.nilika zastita, 11-12, 1935, 525-530.
104
Isto, 525.
35
�kvaiifikovanih radnica, :i 447 nekvalifikpvanih radnika i 5 389 nekvalifikovanih radnica, 1166 ucenika u privredi i 543 ucenice, 1 402
cinovnika i 1 247 Cinovnica.105
U isto vreme u Zagrebu je takode bio zaposlen veliki broj
zena. Na 100 zaposlenih muskaraca bilo je 73,87 odsto zena. Zene
su uglavnom radile kao kucna posluga (40,05 odsto), zatim u ugostiteljstvu, gde ih je takode bilo zaposleno vise nego muskaraca.
Od 2 179 zaposlenih, u ovoj privrednoj delatnosti bilo je 1 022 radnika iii 47,18 odsto, i 1151 radnica iii 52,82 odsto. Na 100 muskaraca
bilo je zaposleno 111,96 zena. Dok su muskarci radili u 226 ugostiteljskih radnji, zene su radile u 373.'••
Polovinom 1934. u Zagrebu je bilo osigurano 52 954 radnika i
namestenika, od toga 30 456 muskaraca i 22 498 zena.
Broj zaposlenih po privrednim granama izg!edao je ovnko: 107
P.rivredna grana
Industrija
Obrt
Trgov:ina
Ugostiteljstvo
NovCaTStvo
l?.romet
Gradski ipOslovi
Slobodna i eHOna zanimanj a
KuCanstvo
Poljoprivreda
muSkarci
6 504
10 299
5 995
1028
1337
1801
1847
1205
271
165
Zaposleni
Zene
4 324
3 777
2 482
1151
361
87
142
1103
9011
60
ukrupno
10 832
14 076
8 477
2179
1698
1888
1989
2 308
9 282
225
Na 100 stanovnika u Zagrebu bilo je zaposleno svega 28,53
odsto, i to na 100 muskih stanovnika 33,06 radi'lika i na 100 zenskih
21,93 radnice. 108 Od industrijskih grana jedino je u tekstilnoj industriji bilo vise zaposlenih zena nego muskaraca.109
U Beogradu je bio zaposlen manji broj lica nego u prethodna
dva grada. Godine 1934. bilo je osigurano 57 226 radnika i namesienika, od toga 40 086 muskaraca i 17 140 zena. Na 100 stanovnika
u gradu bilo je zaposleno 19,78, i to na 100 muskih stanovnika 25,80
radnika, a na 100 zenskih 12,80 radnica.
Na 100 zaposlenih muskaraca bilo je 42,76 zaposlenih zena.
Odmah pada u oci da je ovde zaposlenost zena znatno manja nego
u Ljubljani i Zagrebu. Najvise muskaraca bilo je zaposleno u zanatstvu, i to 37,49 odsto, a zena u domacinstvu - 42, 76.'"
1os /]sto.
108
1o7
Isto, 9, 1936, 415.
Isto.
lOS IISto.
109
U ltekstiolnoj industrlH bi1o je zatpos:leno 743 muSkarca 1 1 537 Zena.
I u 1drurgim lindu'StrijSkian ~~anama u Zagrebu bio je zaoposlen p.ril~Oan broj
Zena. Na .primer, u hemij\SJroj dndrustriji - 1171 mu.Skarac i 547 Zena; u pre~
'hrambenoj industriji - 1165 mu~araca i 450 tena; u industriji vapira - 427
muSkaraca ·i 449 Zenra; u imdustriji ·odeCe - 118 muSkaraca i 240 Zena; u monop.oisikoj-Wndustriji -·51 mu~karc 1196 Zena i sl. {B.ranimir HabeT[, crvn.,
Radnicka za!itita, 9, 1936, 417.)
110
B rani miT Haber 1, n.n., RadniCka zaStita, 11, 1936, 536.
,
36
Zaposlenost po poj edinim privrednim granama kretala se
ovako: 111
Privredna grana
Industrija
Zanati
T·rg-ovina
Ugostiteljstvo
NovCarstvo
SaobraCaj
Komunalni poslovi
Slobodna i sliCna zanimanj a
DomaCinstvo
Poljoprivreda
muSkarci
7927
15 024
6137
2 413
1313
2 473
2277
1977
430
112
ZapooJ.eni
Zene
3 757
2668
1006
890
344
132
104
889
7 329
21
ukupno
11684
17 695
7143
3303
1657
2 605
2 381
2 866
7759
133
Ako se uporedi zaposlenost zena u nekim privrednim delatnostima koje su po prirodi posla mogle zaposliti veliki broj zenske
radne snage sa prethodna dva grada, videcese da Beograd u tom
pogledu mnogo zaostaje. Dok je, na primer, u Ljubljani i Zagrebu
u ugostiteljstvu bilo zaposleno vise od 50 odsto zena, u Beogradu
su u ovoj grani zaposleni vecinom muskarci. Od 3 303 zaposlena
bilo je 2 413 iii 73,04 odsto muiikaraca i 890 ili 26,95 odsto zena. 112
U nekoliko industrijskih grana u Beogradu je bilo zaposleno
viSe Zena nego mu.Skaraca. 113
Sarajevo je u pogledu zaposlenosti bilo u jos nepovoljnijem
polozaju. U gradu je 30. juna 1935, bilo osigurano 12 920 radnika
i namestenika, od toga 8 785 muskaraca i 4 135 zena. Na 100 stanovnika bilo je 16,53 zaposlenih, i to na 100 muskih stanovnika 21,39
radnika, a na 100 zenskih 11,14 radnica. 114
Na 100 zaposlenih muskaraca bilo Je 47,07 zaposlenih zena.
Najvise muskaraca bilo je zaposleno u zanatstvu (33,41 odsto), a zena
u domacinstvu (33,66 odsto).
Broj zaposlenih po pojedinim privrednim granama izgledao je
ovako: 115 (vidi tabe!u na 38 strani).
Od svih uposlenih u Sarajevu bilo je 979 cinovnika i 293 cinovnice, 3 399 kvalifikovanih radnika i 1 197 kvalifikovanih radnica,
. 3 272 nekvalifikovana radnika i 2 331 nekvalifikovana radnica, 1135
ucenika u privredi i 314 ucenica-' 16 Iz podataka se vidi da je kvalifikaciona struktura zaposlenih radnika u ovom gradu bila vrlo slaba.
u1 Lsto.
Isto, 544.
U tekstilnoj industriji bilo je zaposleno 1100 muSikarraoa i 1 591 Zena;
u "industriji ,papira i izrade od pa•pira - 139 mu.Skaraca, 147 Zena; u mono~
poJ•skoj industnij'i - 367 mu.Skavaca i 598 Zena, j u industriji odeCe - 196 muSkaraca i 583 Zene.- Branimi•r Haberl, n.n., RadniCka za§tita, 11,
1936, 539.
'
u<~ B ran i m i r H a be r I, Radni§tvo banovinskih sediSta, RadniCka
zastita, 5, 1937, 392-393.
us Isto, 392.
ue Isto, 393.
112
11a
37
�'
Privredna grana
Industrija
Zanati
Trgovina
Ugostiteljstvo
Novearstvo
Saobraeaj
Xomunalni poslow
Slobodna i sli~a zanimanj'a
Dom.a6instvo
Poljoprlvreda
Z3lPosleni
muSkarci
Zene
ukupno
1903
2 935
1291
574
432
416
520
593
49
72
1137
643
236
264
77
10
30
338
1396
26
3 040
3 578
1527
820
509
426
550
931
1441
98
Prema podacima .od 30. juna .1935, u Nisu je ·bilo osigurano
5 846 lica, od toga 4 358 muskaraca i 1 488 zena. Na 100 stanovnika
bilo je zaposleno 16,52, i to na 100 muskih stanovnika 21,41 radnik,
a na 100 zenskih 9,90 radnica. 117
Na 100 zaposlenih muskaraca u Nisu je bilo 34,14 zaposlenih zena.
U pojedinim privrednim granama bilo je zaposleno: 118
Zapaslend
Privredna grana
Industrlja
Zanati
Trgovina
Ugostiteljotv<>
Nov~arstvo
SaobraCaj
K.omunalni poslovi
Slobodna i sli~na zan1manja
Domaclnotvo
Poljoprlvreda
muSkarci
~ene
ukupno
1670
-1644
347
218
54
21
145
157
812
268
~9
2 482
1912
376
257
64
21
145
218
368
3
39
10
61
269
99
3
U saobracaju, komunaln1m poslovima i poljoprivredi Nisa nisu
uopste bile zaposlene zene, dok je u ostalim granama, izuzev domacinstva, bilo zaposleno mnogo vise muskaraca nego zena.
U Splitu je u isto vreme bilo osigurano 8 304 radnika i namestenika, od toga 6 012 iii 72,40 odsto muskaraca i 2 292 iii 27,60 odsto
zena. Na 100 stanovnika bilo je zaposleno 18,96, i to na 100 muskih
stanovnika 21,61 radnik, a na 100 zenskih 10,40 radnica."•
Na 100 zaposlenih muskaraca bilo je 38,12 zaposlenih zena.
Najvise zena bilo je zaposleno u domacinstvu (52,27 odsto).
Zaposlenost po pojedinim privrednim granama izgledala je
ovako: 120
117
118
1Branim.ir Haberl, n.n., 10, 1937, 695.
Isto.
Bll"animir Ha-berl, n.n.,
, .. ]StcJ, 395, 397.
lUI
38.
Radni~ka
zaStita, 12, 1937, 935.
Privredna grana
I.ndustrija
Zanati
Trgovina
Ugostiteljstvo
NovCarstvo
SaobraCaj
Komunalni poslovi
Slobodna i sliDna zanimanj a
DomaCilnstvo
Poljopri'Vreda
muSkarci
Zaposleni
Zene
2171
1164
681
281
149
1116
179
207
36
28
145
285
195
236
48
25
41
116
1198
3
ukupno
2 316
1449
876
517
197
1141
220
223
1234
31
U Skoplju je bilo zaposleno vrlo malo zena. Od 7 835 osiguranih bilo je 6 168 muskaraca i 1 667 zena. Na 100 stanovnika bilo je
zaposleno 10,96, i to na 100 muskih stanovnika 15,65 radnika, a na
100 zenskih 5,44 radnica. 12 '
Na 100 zaposlenih muskaraca bilo je 27,03 zene, i to u sledecim
privrednim granama: 122
Privredna grana
Industrija
Zanati
Trgovina
Ugosti-teljstvo
NovCarntvo
SaobraCaj
Komunalni po.slovi
Slobodna i sliCna zanimanj a
DomaCinstvo
Poljop:vivreda
mu.Skarci
1228
2 233
954
336
120
185
574
485
48
5
ZaipOsleni
Zene
629
370
60
102
19
3
16
125
343
ukupno
1857
2 603
1014
438
139
188
590
610
391
5
Juna 1935. godine u Novom Sadu bilo je osigurano 13 693
radnika i namestenika, od toga 8 855 muskaraca i 4 838 zena. Na
100 stanovnika bilo je zaposleno 21,41, i to na 100 muskih stanovnika 26,80 radnika, a na 100 zenskih - 15,64 radnice.
U pojedinim privrednim granama bilo je zaposleno: 123
Privredna grana
Industrija
Zanati
Trgovina
U gosti.telj1stvo
NovCarstvo
SaobraCaj
Komunail.ni IPOSlovi
Slobodna 1i 1sliCna zanimanja
DomaCinstvo
Poljoprivreda
12 1
122
12a
muSkarci
Zapooleni
Zene
1825
3 415
1694
379
266
469
88
538
126
55
814
852
459
272
79
21
14
291
2 016
20
ukupno
2 639
4267
2153
651
345
490
102
829
2142
75
BTanimir Habell"l, n.n., RadniCka zaStita, 10, 1937, 686.
I:sto.
Branimir Haiber1, n.n., RadniCka zaStita, '5, 1937, 381.
39
�U isto vreme u Banjoj Luci je bilo osigurano 2 987 lica, od
toga 2 296 muskaraca i 691 zena. Na 100 stanovnika bilo je zaposleno 13,47, i to na 100 muskaraca 19,77 radnika, a na 100 zena
6,54 radnice. Na 100 zaposlenih muskaraca bilo je 30,13 zaposlenih zena.
Zaposlenost po privrednim granama izgledala je ovako:t24
Z~sleni
Prlv.redna grana
Industrija
Zanali
Trgovina
Ugostiteljstvo
Nov~arstvo
SaobraCaj
Komunalni poslovi
Slobodna i sliCna ~an'ima:nj a
DomaCinstvo
Poljoprivreda
muSkarci
Zene
ukupno
147
60
30
34
-9
1170
699
263
107
56
40
72
234
342
4
969
639
233
73
47
33
69
178
24
4
?
3
56
318
Najmanje zena bilo je zaposleno na Cetinju. U ovom gradu,
juna 1935, bilo je osigurano 705 radnika i namestenika, od toga
594 ml!Skarca i 111 zena. Na 100 muskih stanovnika bilo je zaposleno 16,84 radnika, a na 100 zenskih - 3,91 radnica.t25
Na 100 zaposlenih muskaraca bilo je 18,69 zaposlenih zena,
i to u sledecim privrednim granama:t26
Privredna grana
Ln:dustrija
Zanati
Trgovina
Ugostiteljstvo
NovCarstvo
Sa~braliaj
Komunalni poslovi
Slobodna i sl10na zanimanja
DomaCinst\,;o
P.oljopriweda
muSkarci
10
291
24
24
20
2861
132
2
2
Zapasleni
Z:ene
-·
5
3
20
2
4
8
14
55
ukupno
10
296
27
44
22
32
69
146
57
2
Sredinom 1935. godine oko cetvrtina osiguranih radnika i nastenika bilo je zaposleno u banovinskim centrima. Iako se na osnovu
ovih podataka ne moze sagledati u potpunosti obim zaposlenosti
u doticnom kraju, ipak su oni odraz razvitka privrede i ukljucivanj~
zena u proizvodnju u pojedinim pokrajinama. Dok je, na primer,
u Lju?ljani na 100 zaposlenih muskaraca bilo 85 zaposlenih zena,
dotle Je na Cetinju - 19, u Skoplju 28, u Nisu 35, u Splitu 39 i sl.
U svim srezovima Crne Gore bilo je 1939. godine 1 386 zaposlenih
industrijskih radnika, a od toga svega 89 zena. Na ovom podrucju
124
125
126
40
B rani m i r
H a 1b e r I, n.n., Rad-niCka zaStita, 12, 1937, 944-945.
Bxanim1r Ha1b e rl, n.n., RadniCka za.Stita, 10, 1937, 703.
Isto, 703,
zene su mogle naci posao jedino u poljoprivredi i domacinstvu,
premda ih i tu nije bilo mnogo. 127
Privredni razvitak i zaposljavanje zena u pojedinim pokrajinama u Jugoslaviji u tim godinama bilo je toliko nesrazmerno, da
su cesto izlisna bilo kakva poredenja. Pored ovakvog stanja u Crnoj
Gori, u Sloveniji je polovinom 1936. godine samo u tekstilnoj industriji bilo osigurano 9 175 ili 25,21 odsto zena od ukupnog broja
radnika. 128
U vanprivrednim delatnostima zene su bile prve na udaru
svake redukcije. Krajem 1933. ili pocetkom 1934. godine ministar
za finansije je izjavio da se mora pristupiti redukciji zenske radne
snage u drzavnoj sluzbi, 129 sto se na odredeni nacin protezalo kroz
ceo ovaj period. U postansko-telefonsko-telegrafsku struku nisu
primane zene sa fakultetskom spremom, a sa srednjoskolskom samo
25 odsto. 130 U drzavnoj sluzbi zene su uglavnom radile kao nadnicarke i dnevnicarke i na tim mestima su ostajale i po 10 do 15 godina.131 Ni jedna zena-lekar nije postavljena za upravnika bolnice,
zene agronomi nisu mogle biti u Upravi ddavnih monopola, iako
su imale potrebnukvalifikaciju, zene nisu mogle biti sreski referenti
niti nastavnice poljoprivrednih skola. 132 Cak i u uredima socijalnog
osiguranja izvrsena je odredena redukcija zenske radne snage.
Sredisni ured za osiguranje radnika je na sednici od 4. jula
1937. godine odlucio: da u radnickom osiguranju ne mogu biti zaposleni muz i zena; da se zena koja ima muza ne moze primiti u sluzbu
radnickog osiguranja; da se sluzbenica koja se uda otpusti iz sluzbe
radnickog osiguranja; da se penzionisanoj sluzbenici, kada se uda,
obustavi isplata stecene penzije, a umesto penzije ·da joj se izda
jednoki-atna otpremnina i da se u slucaju redukcije cinovnika u
prvom redu reduciraju one sluzbenice koje imaju muzeve. 133
*
*
*
Eksploatacija i neravnopravnost zena narocito je dolazila do
izrazaja kada se radilo o nagradivanju, jer su zene redovno za isti
rad bile manje nagradene od muskaraca. Obicno se visina nadnice
zenske radne snage kretala od 45 do 75 odsto u odnosu na visinu
12
7
Spa.s.oje Medenic.a, PrivTedni razvitak Crne Gore 1918-1941,
Thlograd, 1959, 72, 17&-177.
1 28
Pa(ht.U"t1i:e noaune, 21, 21. .M.aj 1937.
Protiv oVla,k.o nepravilne odl'lllke Zengke m"~garrizacdde su se neprekidno
borile putem ·zborOIVa, lronferencija, rezolucija, predstarvtki itd. Glavna uprava
Udruienja 'univerzitets~i obrazovanih Zena podnela je •predstavku Jug·oolo.venslk-oon .ZenSkom savezu s molhom da i!)I'euzme kole'kltiVillu ·aikciju protiv .redtilltcije
Zena- iz drZaWle slu7.be. Desetlog februara 1939. ,godine odrZan je velrillti 21bor
Zena u ·Beo-gradu na kome •SU pred•sedrrici 1sekci'ja UUOZ. dz Beo-grada, Zagreba,
SarajeVla i Z-ene joS nekth profesija, govorile o ovom problemu, ·a rtatim je
doneta rezolucija ~oja je 'UiPUCena Vladi i Parlamentu. (ARP, CO AF2J, UUOZ
2
1 11
br. 8/&-7.)
130
ARP, Biblioteka Sremske Mitrovice, K-3, F-3, br. 5. (Zenslci [pdkret.)
132
Lsto.
Lsto.
133
Padnu"tx:e noau'He, 25, 18. jyn 1937.
:1 31
41
�nadnice muske radne snage. To je bio sa:svim dovoljan razlog da
poslodavci radije uposljavaju zene nego muskarce, gde god je to
bilo moguce.
Prema podacima SUZOR-a prosecno obezbedene nadnice osiguranih radnika i radnica po godinama kretale su se ovako:',.
1923.
Goddna
1928.
1929.
1930.
1931.
1932.
1933.
1934.
1935.
1936.
1937.
1938.
1939.
'
_.,
muSkard
24,60
25,42
26,52
27,35
27,94
28,34
28,25
26,63
25,15
23,98
23,35
23,35
24,44
25,47
26,22
18,92
19,65
19,99
20,44
20,86 •
20,86
20,07
18,76
17,97
17,62
17,26
17,22
17,89
18,54
18,99
I
!
' ';
Nominalna najamnina kod zena, kao i kod muskaraca, u. stalnom je porastu do 1930. godine. Usled ekonomske krize od tada pocinje da opada, s tim sto je najniza bila 1936. godine. Uporedo s velikim tarifno-strajkackim akcijama i pokretima"'n:ajamnina pocinje
da raste i tek 1939. dostize nivo iz 1932. godine. Do niskog proseka
radnickih nadnica dolazilo je i usled pitiska stanovnistva sa sela,
koje nije moglo da se zaposli u poljoprivredi, pa je trazilo posao
u gradu. Velika potraznja nekvalifikovane radne snage uticala je na
formiranje niskih nadnica nekvalifikovanih radnika i radnica. Do
pada najamnine dolazilo je takode usled porasta nezaposlenosti i
samim tim do vece ponude jeftinije radne snage, sto su kapitalisti
koristili i snizavali najamninu kod zaposlenih radnika i radnica. Na
nizak nivo nadnica uticala je i zenska i decja radna snaga, cije su
dnevnice bile mnogo nize od prosecnih.
N adnice zaposlenih i osiguranih zena ovako su se kretale od
1923. do 1928. godine:l35 (vidi tabelu na 43 strani)
Iz navedenih podataka vidi se da je sve do 1928. godine veliki
broj zena imao veoma niske zarade. Te godine nadnice veceg broja
radnica neznatno su porasle, ali su i dalje ostale niske i nize od
prosecne nadnice u Jugoslaviji za 5,38 dinara.
1134 RadniCka zaStita.
g·od. XII, 4, 30. apTii 1940, Statisbilka radni&og osi>gurn.nja, 21, 22; Bogdan K1reki6, 2ena u. kapitaUstiCkoj privredi, GrafiCka
revija, Ca!Sdpils z·a unaprEdi·vanje 'i upotpun:javanje svih grana .grafi.Cke djelarl;nostJi, god. XI, 1, Zagreb, mart 1937, 35-39.
135
Josiv Cazi, Nadnice, taTifne 'bm·be i Strajkovi, Nezavisni sindikati,
lknj. III, sv. 2, Za@reb, 1967, 474.
42
I
jr.
5309
360
514
954
1947
3 940
4033
4122
7654
12416
9 558
11158
7324
6099
3 825
2496
3 508
5 380
.208
'267
750
1266
1902
2 576
2476
5617
13 568
10 571
14714
8 728
8 305
6 313
3 741
7082
85223
93 464
seCna nadnica
14,92
17,55
1925.
1926.
1927..
1928.
Broj radnica
Ukupno:
Godi§nj a pro-
Zene
21,52
23,40
1924.
Dnev-na zarada
u dinarima
Pros eOna ·godiSnja nadnica u dinarima
1923.
1924.
1925.
1926.
1927.
·- .•,.
Broj Zena radnica prema dnevnim zaradama
14,92
17,55
2,00
,2,01- 2,50
2,51- 3,00
;3,01- 3,60
3,61-4,60
4,61- 5,40
5,41- 6,60
6,61- 8,00
8,01- 9,60
9,61-11,33
11,34-14,00
14,01-16,80
16,81-20,00
20,01-24,00
24,01-28,80
28,81-34,00
34,01-40,00
40,01-48,00
5 974
194
156
583
1300
1167
1726
1479
4199
12 397
11583
17 645
10 267
6 507
167
115
549
1370
988
1499
1183
3508
12141
12109
19151
11903
11203
9 711
5118
10 409
6354
7.090
203
77
454
1299
784
1565
1011
3474
13240
13198
20 990
13 546
11832
9 936
5 489
3 857
7 443
101328
107 631
115 448
124 863
18,92
19,65
19,99
20,44
·to oot
8837
4787
9033
12 031.
1015
3 558
14 600
14 553
22 624
14589
12 037
10 605
5504
4296
8451
tl 'ViSe
•
U pojedinim industrijskim granama visine nadnica razlicito
su se kretale kod muskaraca i zena, sto se vidi iz sledece tabele: 186
Proseene nadn:ice zapos!en1h ·(oslguranika)
po
industrojskim grimama 1926. god.
Broj- :Y.adnitka-
Industrijska grana
Poljoprivreda
SaobraCaj
Rudarstvo i topionice
K;;unen i zernlja
Metalna dndu•trij•a
HemijSka ind. i centrale
TellosttiLlrna industrija
Lndustrija papi'l'a
Iondustrija koZe i
~gume
Drvna dn:dustrija
Hrana i piCe
r
'
I
Ugostiteljstvo
InJdustrija odeee
Gradevi.narstvo
Graf1&a ·:moustrija·: ·
SamitetSika s1uliba ·
T~g'Ovina
1i ·slcladiSta
Kiu6na 1posluga
Kazalista 1 slobodne
profes.
Zav-odi i uredi za izradu .'
nw~anli:ca
muSka-
PrOseCna nad·li·iCa
raca
Zena
4582
15 328
591
18 731
34 634
8 485
8 839
2 737
5178
68 010
29138
8 571
32188
35081
4 704
9 816
33 009
5 529
425
559
75
3592
2643
2043
11961
1769
75a
2770
7 978
6.922
12043
1723
2 207
3049
8607
29 966
5 007
15 887
666
22 323
37 277
10 528
20 80{)
4506
5 933
70780
37117
15493
44231
36824
6911
12 865
41616
35495
4 055
1717
16 401
4284
Uloupno
m:uSkaraca
25,17
31,33
33,42
28,17
21,11
31,02
25,35
30,76
28,17
23,58
25,54
25,92
15,14
29,14
30,61
20,46
Zen a
Ulmpno
21,98
25,04
31,03
27,60
26,67
23,09
21,25
18,82
22,92
22,78
20,81
24,10
21,17
29,42
22,74
28,14
26,88
20,62
21,78
18,45
23,82
22,18
12,33
22,90
28,85
23,91
21,56
15,44
28,92
30,05
20,58
22,56
16,23
5772
27,08
23,30
25,95
20 685
33,28
32,62
32,76
22,77
22,95
24,92
24,25
14,32
"' lsto, 472.
43
�N ajnizi prosek nadnica (14,32 dim{~a) bio je u industriji odece,
gde je srazmerno bio zaposlen veliki broj zena. One su imale prosecno nize nadnice od nadnica muskaraca za 2,81 dinar. Nadnice
zena u kucnoj posluzi bile su takode veoma niske (16,23 dinara) i
·one su u ovoj delatnosti primale prosecno 5,18 dinara dnevno manje
od muskaraca. Radnici i radnice kod zavoda za izradu novcanica
i ureda imali su najvise nadnice (32, 76 dinar a) i tu se nije uocavala
· velika razlika u zaradama izmedu muskaraca i zena. U saobracaju
su takode bile nesto vise nadnice (31,03 ainara). I u toj privrednoj
grani bio je zaposlen mali broj zena, a njihove nadnice su bile za
8,24 dinara nize od nadnica muskaraca. Zarade dece bile su jos nize
i u tom se narocito ispoljavala eksploatacija koju su kapitalisti vrsili
nad· zenskom i decjom radnom snagom.
U 1928. godini maksimalne i minimalne nadnice kod muskaraca i zena u nekim industrijskim granama izgledale su ovako:"'
Zene
MuSka rei
IndUrStrliska grana
.nadnica
dincira
Tekstilna in<lrustrlja
maks.
Hemijska undustrlja
min.
maks.
min.
50
10
100
20
50
15
50
30
100
27
Dl'll'na industrija
Industrlja odece
Trgova~a
usluga
maks.
min.
maks.
min.
maks.
mirn.
nad:nica
maks.
nllin.
maks.
min.
maiks.
nlli.n.
~.·-
maks.
min.
maks.
min.
dina'l'a
30
8
50
4
30
10
40
15
50
16,50
Za ostale industrijske grane nedostaju podaci, ali se i na osnovu
ovih vidi da su zene redovno manje placene, a u nekim oblastima
privredne delatnosti ip1aju za 50 odsto -manje zarade.
U radnickoj stanjpi objavljivani su pojedinacni podaci o visini
nadnica i duzini radrjog vremena u pojedinim industrijskim granama i preduzeCima iz kojih se moze sagledati stepen eksploatacije
radnicke klase i podredeniji polozaj radnica.
U Sarajevu su zivotne namirnice od 1920. do 1922. godine poskupele za 134,39 odsto, dok su se hadnice povisile za 48,93 odsto,
sto znaci da su cene za 85,46 odsto vise porasle od plata.'"
Sivacke radnice i vezilje u Beogradu i drugim mestima radile
su krajem 1921. i pocetkom 1922. godine po 9 do 10, pa i vise casova
dnevno za minimalnu nadnicu od 25 dinar a."'
Dnevna zarada monopolskih radnica i radnica u fabrikama
duvana ki'etala se u 1922. godini ovako: 140
"' ARP, f00>d KI, 1928/60.
1 ss Paiht:1i'K, ro,n;. _I, 3, 10 .. Oe~e..ttQap -1922, 6.
·1s9 OpeGa'H.u3oaanu paduux, 26, 29. jauyap 1922.
140 Radnil!ka §tampa, or:gan Centralnog medusaveznog siald.hltaJnog odbora
Jugosl'avije,-god. II, 39, Zagreb, 9. decembar 1922; Josi'P Caz1, Omladina
i Zene na radu i u borbi, Nezavisni sindikati, knj. II, Z-agreb, 1964;_452. __
44
Mesto
NiS
SaradeV'O
\
Zagu-eb
Ljubljana
Skop!je
Vel. Beckerek
I
I
;
.Zene
MuSkarci
24-25
20-24
18-22
20-24
14-18
11-14
36-39
21-36
18-22
26-34
18-20
16-18
Radnicke nadnice u fabrikama duvana u Mostaru, Travniku
i Banjoj Luci, u Fabrici cigara _u Senju i u stovariStima nepreradenog duvana u Novom Sadu, Coki, Foci, Aleksincu, Stipu, V~lesu
i Bajinoj Basti nisu bile nista vece, a negde su se kretale 1 do
8 dinara.
Skupoca je stalno rasla, taka da su cene osnovnih zivotnih
namirnica u odnosu na plate bile suvise visoke. Od 1914. do 1922.
godine plate su porasle za 27 puta, a cene _najvaznijih _zivotnih namirnica za 109 puta. 141 Za minimalnu nadmc':' u Tvorn~c1 monop?la
nisu se mogla kupiti ni dva kilograma_b~asna:_Hadmcl 1. rad~nce
drzavnih monopola organizovano su traz1l1 pov1s1ce plata 1 naJavljivali da ce se do kraja boriti za poboljsanje svoga polozaja.
Nadnice tekstilnih radnika i radnica u ova vreme bile su takode niske narocito u pojedinim preduzecima. U Fabrici stofa
V. Ilica u Beogradu radno vreme produzeno je na 12 ~asova i bez
prekida radilo se danju i nocu za nadnicu od 10 do 15 dmara. Otpustanje radnika bez otkaza i izbacivanje iz stana bila je svakodn~v:na
pojava.'42 U Fabrici platna i samija u Nisu radilo se pod vrlo teskim
uslovima. Radnice su zaradivale od 4 do 15 dmara dnevno, ": one
koje su radile na parce (na metar) zaradivale su od _20 do 60 dmara
nedeljno. Svaka radnica radila je na 2 do 3 razbop, 1 to po 9 do
10 casova dnevno. Pod istim uslovima radili su i nekvalifikovani
muskarci u preduzecu, dok su kvalifikovani radnici primali po
25 dinara dnevno. U ovoj fabrici bilo je zaposleno vise devojcica
i decaka ispod 14 godina, Cije su se nadnice kretale od 4 do
5 dinara. 148
U Tvornici pokucstva ,Mundus" u Varazdinu radnice su ra~
dile po 12 do 13 sati dnevno za 24 do 28 kruna, dok su radmc1
primali 50 do 60 kruna na dan. 144
•.
.
.
Zakon 0 zastiti radnika donesen je JUna 1922. godme, all J€
za primenu mnogih njegovih odredaba trebalo d~ ministar za socijalnu politiku donese razne uredbe, pr":v1lmke 1 uputst;ra. To Je
odlagalo primenu zakona, jer neke pro~1sane naredbe msu. donesene ni 1928. godine. Uredba o reguhsanJU radnog vremena 1 otvaranju i zatvaranju radnji u zanatskim
trgovac~im preduz~cima
trebalo je da bude donesena u roku od sest mesec1 po stupanJU na
J
·radniC.Ico1rt pokretu ... , 102.
141
Sindik.alni pregled; Zene Hrvatske u
142
OpzauuJoaauu paOuu'IC, 56, 14 . .M.aj 1922, 3.
143 r~sto,
144
81, 13. aazycT 1922, 3, 4.
J o s i p C -a z i, n.n., 452.
45
�shagu ovog Zakona. Sa uredbom se o4ugovlai'ilo, jer su o ovom
pitanju sprovedene dve ankete i ona je donesena 25. septembra 1924.
godine, ali je vee januara meseca 1925. bila stavljena van snage i
ponovo objavljena 9. maja 1928. godine.
Zakoni su predvidali odredene olaksice za zene na radu. Prema
Zakonu o zastiti radnika, bio je zabranjen nocni rad za zene, bez
obzira na godine zivota, mada su se za odredene poslove pravili
izuzeci. Porodiljama je bio zabranjen svaki rad za vreme od dva
meseca pre i dva meseca posle porodaja. Za to vreme njima su
garantovani svi vidovi pomoci sto im je po odredbama Zakona o osiguranju radnika za slueaj bolesti pripadalo. Vlasnici preduzeca bili
su duzni da majkama-radnicama daju poseban odmor za vreme dojenja dece. Bilo je zabranjeno da se zbog toga smanjuju plate radnica. Ovi propisi su vazili i za udate i za neudate- majke. Poljoprivredne radnice nisu bile obuhvacene Zakonom o • zastiti radnika.
U preduzecima sa vise od 100 radnika, od kojih su bar 25 s malom
decom koju za vreme rada nemaju kod koga da ostave na cuvanje,
bilo je predvideno da vlasnici preduzeca podizu u blizini preduzeca
narocita decja prihvatilista za cuvanje dece. Ovi propisi su se u
praksi neprekidno krsili. Zbog umanjene nadoknade za rad, porodilje
cesto nisu koristile pravo na bolovanje i same su se brinule 0 cuvanju i odgoju dece.
Veoma cesto zene su zaposljavane na nocnim i prekovremenim
radovima. U toku kontrole, koju su organi Sredisne i oblasnih inspekcija rada vrsili, u periodu od 1920. do 1935, zabelezeno je vise
od 400 slucajeva u kojima je zaposljavanje zenske radne snage
vrseno mimo propisa, i to najcesce u preduzecima tekstilne industrije u kojima je radio veliki broj zena.' 45
Odugovlacenje u donosenju uredaba i l'Jropisa omogucavalo
je poslodavcima da odredbe Zakona o zastiti radnika tumace po
svom nahodenju. Postojeci propisi o duzini radnog vremena nisu
se postovali i ono je neograniceno produzavano.
Duzina radnog vremena u ovom periodu kretala se, na primer
u Beogradu i Valjevu, od 8 do 18 casova, a u Palanci i Trsteniku
od 12 do 18 casova.'..
Za ceo ovaj period karakteristicno je da su poslodavci samovoljno odredivali radno vreme i da nisu placali prekovremeni rad.
Iz pojedinacnih podataka se maze ustanoviti da su metodi eksploatacije i sledecih godina bili slicni. Krajem 1924. godine u Tekstilnoj
fabrici u Dugoj Resi bilo je zaposleno 1 500 radnika, radnica i dece
koji su radili na parce i na sat, a radno vreme je iznosilo 12 do
16 ~asova. 147 U Fabrici cveca u Beogradu radilo je oko 60 devojcica
po 9 sati dnevno za nadnicu od 4 do 6 dinara, a u radionicama rublja
i zenskog odela radilo se pod tezim uslovima po 13 i 14 sati
dnevno. 148
)lp II eTa p MH JI o caB Jb eB l1 h, n.d., 139.
I,sto, 148, 149.
Opza'H.U3DBantt padnwx;, 88, 30. uoaeJ£6ap 1924; 89, 4. de-qeJ£6ap 1924;
Organizovani radnik, 37, 11. decembar 1924; 38. 18. decembar 1924.
148 .n; p a r a C T e cPa HoB M h, 0 ueaoJba~ya name de~e, lKencKu noxpeT,
145
146
141
4. anptu 1924, 163.
46
Pod teskim nehigijenskim uslovima i bez kontrole lekara radile su zene i deca i u rudnicima po 12 sati dnevno. Oko 2 000 dece
radilo je u rudnicima 1925. godine, i to najvise u Sloveniji i Bosni.
U rudnicima u Trbovlju, Zagorju ob Savi, Hrastniku i Senjskom
rudniku zene su radile i nocu. U Rudniku Tresibaba radilo je 41
dete do 18 godina zivota i ona su za Ciscenje uglja primala po 8 dinara dnevno, dok su u nekim drugim rudnicima deca primala po
15 do 28,5 dinara dnevno za rad u jami. 14'
Monopolskim radnicima i radnicama, kojih je bilo 545 u Prilepu, smanjene su nadnice aprila 1926. godine za 10 do 50 odsto,
tako da radnice koje su primale 30 do 35 dinara posle smanjenja
primale su 20 dinara dnevno, a to nije bilo dovoljno za najskromnije zivotne potrebe.' 50 U Fabrici trikotaze u Beogradu bilo je u
prolece 1926. godine zaposleno 300 radnika i 500 radnica sa veoma
niskim zaradama, zbog cega su u oktobru stupili u strajk. Radnice
su prosecno primale 24 do 32 dinara na dan, krojacice, kojih je
bilo oko 100, zaradivale su dnevno 28 do 40 dinara, a tkacke radnice
po 150 do 300 dinara nedeljno.'51
Radnice u Tvornici duvana u Sarajevu primale su 20 do 22
dinara, dok su radnici za isti posao primali 25 do 45 dinara. Radno
vreme u Tvornici tekstila u Karlovcu kretalo se od 10 do 16 sati,
a placalo se 1 do 2 dinara na sat. Pored toga, radilo se prekovremeno bez naknade za taj rad. U Tvornici tjestenina u Osijeku radnice su zaradivale 16 do 23,50 dinara dnevno. Tu su bile zaposlene
i devojcice od 12 do 13 godina, cije je izrabljivanje preko niskih
nadnica naroCito dolazilo do izrazaja-' 52
Sledece, 1927. godine zarade su bile slicne u pojedinim preduzecima. U Tekstilnoj tvornici ,Pollak i sinovi" u Zagrebu mlade
radnice su primale 1,50 dinara na sat iii oko 70 dinara nedeljno,
a cesto se dogadalo da su one radeci cele nedelje na alwrd primale
i po 50 do 60 dinara. Vecina radnika i radnica u ovom preduzecu
je zaradivalo 120 do 150 dinara nedeljno. Za prekovremeni rad se
nije placalo 50 odsto vise, kako je bilo predvideno Zakonom o zastiti
radnika.' 53
Iz izvestaja mesnih radnickih sindikalnih veca moze se takode
videti kako se kretala duzina radnog vremena i visina nadnice u
nekim mestima 1927. godine.' 54
UQ ,l( p r. B 0 r H h, 0 paOy :JfCeUa u Oe~e y uatuU~1!. pyCh-tUU,U.M.a, 1Ke'I-IC1CU
noxpeT, 2, 15. ifJe6pyap 1925, 41; Op~auusoeauu paOuu'IC 18, 15 . .Mapx 1925.
uo Op2auusosauu paOuux, 31, 22. anpuJZ. 1926.
Isto, 35, 9. maj 1926.
Borba, 23, Zagreb, 17. juZ 1926,
radnik, 28, 8. ju! 1926.
Hs Stanje radniStva u Tekstilnoj
12. mart 1927.
164
Op2anusosauu paduU'x:, 69, 15.
1927, 4; 71, 23. cenTe.M.6ap 1927, 3; 72, 22.
3; 76, 9, O'ICT06ap 1927, 4; 87, 16. O'KT06ap
tst
lli 2
2; 42, 20. novembar 1926; Organizovani
tvornici .,Pollak i sinovi", Borba, 12,
cenTe.M6ap 1927, 3; 70, 18. cenxe.u6ap
cenxe.M.6ap 1927, 3; 75, 6.- O'KT06ap 1927,
1927, 3; 82, 30.
01CT06ap
1927, 3.
47
�/
Radno vreme u Casovima
M e.sto
radnika(ca}
UZice
Kru:Sevac
NiS
Sabac
Zemun
Duga Resa
LeSkovac
Kumanovo
s. Palranka
Osijek
Slav. Brod
Novi Sad
BaCk!a Topola
Nova GradiSka
Tuzla
uCenilka
9-17
8-14
8-16
Hl-16
8-12
8
8-16
9-18
8-12
8-16
8-14
9-20
8-9,5
8-14
12-16
8-16
12-18
9-14
10-16
13-16
11-14
8-16
9-18
Visina nadnice
u dinarima
radnika
radnica
10-75
16-'-60
10-100
10-70
18-100
15-45
10-60
8-65
15-70
20-72
30-72
25-80
15.--45
20-70
10-80
10-75
12-28
8-30
18-35
15-22
12-35
5-20
16-32
25-35
·10-35
10-40
Na osnovu delimicnih podataka iz ovih 15 mesta, uoCljivo je
da se du2ina radnog vremena kretala i do 20 casova i da su nadnice
zena mnogo manje od nadnica muskaraca, a narocito u nekim mestim, kao na primer u Zemunu i Smederevskoj Palanci.
U Tvornici keksa ,Bizjak" u Zagrebu radnice su krajem 1928.
godine primale 16 do 25 dinara dnevno. Radnice sa 19 dinara nadnice zaradivale su 114 dinara nedeljno, a od toga im je preduzece
odbijalo za ddavni porez 2 dinara, za okruznu blagajnu 2,48 dinara,
taka da im je ostajalo 109,52 dinara, a to nije bilo dovoljno za
osnovne zivotne namirnice. 155 U Svilari u Pan~u, iste godine, bilo
je zaposleno oko 250 radnica, medu kojima je bilo mnogo devojcica
od 15 do 18 godina. Nadnice radnica su iznosile 16 do 26 dinara,
a cinovnica oko 30 dinara. Za najmanju gresku u radu odbijalo
se po 5 dinara, pa se desavalo da radnica po neki dan radi besplatno.156
Iz ovih pojedinacnih podataka o uslovima rada i zaradama
u pojedinim preduzecima vidi se da je eksploatacija radnica postajala sve veca. Poslodavci su neograniceno produzavali radno vreme,
a nadnice su, usled velike ponude nekvalifikovane radne snage,
uspevali da zadrzavaju na vrlo niskom nivou.
Posle zavodenja sestojanuarske diktature 1929. godine i pojave
svetske ekonomske krize, polozaj radnicke klase j os se vise pogorsao. Radnice su u nekim preduzecima tekstilne industrije u Zagrebu
zaradivale 1930. godine 50 do 90 dinara nedeljno i sa takvim nadnicama nisu mogle da pokriju ni troskove stanovanja. Neki poslodavci su uzimali pocetnike na probni besplatni rad, koji je trajao
165 Povodom Strajka u Tvornici keksa ,Bizjak", Organizovani radnik, 45,
15. nosembar 1928, 5; Arbeiterinnenverkau::.'tungen in Zagreb, Inte:rnationale
Presse Korrespondenz, Nr. 131, Berl.in, 23. november 1928, 2612.
1se IlDJl.oJfCaj -paOuu:z!sa -y llau'lteaa'I£-Koj CBUJl.apu, Opzauu3osanu pa(hnnc,
102, 16. de~e.M6ap 1928, 2.
·
48
1.4 d:'na, a zatim ih otpustali kao nesposobne i na taj nacin ostvanv::h posebne p_rof1te. 157 U Tvornici predenja i tkanja u Dugoj Resi
rad1lo se 15. sat! dnevno u 1931. godini, i to za nedeljnu zaradu od
30 do 4? d;nara, a .Ponekad ~e ni!e d?bij::lo ni toliko.'ss Polozaj
zaposlemh zena otezavalo Je 1 to sto Je nJ!h 75 odsto izdrzavalo
sebe i svoju porodicu.'••
Sredinom tridesetih godina u banovinskim centrima odnos
muskih i zenskih nadnica u dinarima izgledao je ovako:160
Prdvredna grana
Nadnica u apsolutnom
iznOisu
mu..'~ka
Zenska
Industrija
33,48
~an.atstvo
23,57
NovCarntvo
SaobraCaj
Komunalni (pOslovi
T11govina
Ugosliteljst1.'o
Kru6na posluga
Poljoprivreda
Slobodna zanimanja
43,91
36,80
25,01
18,53
39,83
2enska
nadnica ru
ru odno.su
Zenska u
0 /o manje
ad muSke
nam~u
74,70
78,61
90,71
32,31
30,24
27,36
20,90
25,65
32,91
87,80
25,35
28,79
23,47
13,41
21,37
28,15
25,30
21,39
9,29
12,20
90,08
95,21
9,92
4,79
85,78
14,22
35,84
16,69
17,26
27,23
64,16
83,31
82,74
Iako nadnice u prosecmm iznosima dovoljno pokazuju koliko
zene za isti rad bile manj e nagradene od muskaraca, polozaj
zene u radnom odnosu maze se potpunije sagledati iz podataka
o pojedinim kategorijama zaposlenih zena. Taka je, na primer 1935.
godine u I i II radnickom razredu, sa nadnicom od 11 60 do '24 dinara radilo 74,27 odsto od ukupnog broja osiguranih 'radnica, dok
Je u III razredu, sa nadnicom od 24,01 do 48 dinara radilo 21,59
odsto, a ~ IV razredu, sa nadnicom iznad 48 dinara - svega 4,14
odsto. Pr1 tome treba istaci da je u najnizem, I razredu (za nadnicu
od svega 11,60 dinara) radilo 21,21 odsto, ili vise od jedne petine
od ukupnog broja osiguranih radnica.'"'
Aka se razmotri visina nadnice po pojedinim kategorijama
tekstilnih radnika, iz 1934. godine, pada u oci da su zenske prosecno
obezbedene nadnice i u ovom slucaju nize ad muskih.'••
~u
157
bar 1930.
Tekstilci pred socijalnim ponorom Radnitke novine 45 7. septem'
'
'
158
Duga Resa - varaS nasilja, RadniCke novine, 10 6. mart 1931;
Nadnice u tkaonici u Dtl!goj Resi, RadniCke novine, 21, 22. ma} 1931.
2Ke1-1.c1Cu nmcpeT, 7-10, cenTe.r~t6ap-Oe~e.M.6ap 1936, 56.
Podaoi ~a Novi Sad, Sa11ajevo, Skoplje, NitS, Cetinje, Splitt i Banju
Ludru 131!- od 30. J'aJnU,~ra 1935 gochl.ne, a za Ljubljanu, Z<ig["'eb i Beograd su
od 30. J'tllna 1934.. .god1n.e. ,!1; p C e p r 11 j e ,n; H M H T pH j e B H h, rn.d., 156.
161
ARP, BLblioteJka Srernsk:e Mi-tr.ov.ic-e, K-3, F-3, br. 1. - 2ensk-i pokret.
162
•
Podaci SrediSnjeg :za¥oda 2)8 osi:gUTanje radnill~a .od 30. juna 1934. go159
160
dme. -
~-
Tekstilna industrija i tekstil.no radniStvo u JugoslaviJ"i
Beograd
'
'
49
�M u
Nadnica
od dinara
6
8
9,60
11,60
14
16,80
20
24
28,80
34
40
48
Ukupno:
~
k a
/o
broj
,,,
6,50
0,64
3,34
4,89
7,29
9,51
9,99
11,93
10,83
9,76
7,54
17,78
100
1623
395
1178
1602
2628
3 924
3 755
3 641
2 579
1773
819
572
24 489
6,63
1,61
4,81
6,54
10,73
16,02
15,33
14,87
10,53
7,24
3,35
2,34
100
0
ibroj
1152
113
591
866
1291
1684
1770
2114
1918
1729
1336
3149
17 713
obezbede potreban £izio1oski minimum za jedinku, a mnoge sU
izddavale i porodicu.
Ovako niske nadnice, uzevsi u proseku, nisu mogle da podmire
ni polovinu porodicnog minimuma i bile su medu najnizim u
Evropi.'"'
Uslovi za rad bili su teski, radilo se u nehigijenskim prostorijama s nedovoljnom kubaturom i slabom ventilacijom, tako da je
dolazilo do cestih oboljenja. Najvise obolelih i smrtnih slucajeva
ad tuberkuloze bilo je kod tekstilaca, a zatim dolaze industrija
odece, graficka industrija i industrija duvana u kojima je takoite
bio zaposlen veliki broj zena. 166
U tekstilnim preduzecima u Subotici radilo se pod nehigijenskim uslovima ad 8 do 12 easova dnevno za 12 do 16 dinara. Prekovremeni rad nije placan. 167 U nekim mestima zene su zaradivale
jos manje. U tekstilnoj fabrici Stipe Sare u Sibeniku muskarci su,
na primer, za osmocasovni radni dan primali 10 do 15 dinara, a zene
za isti rad svega 4 do 7 dinara. 168
Vecinu tekstilnih radnika u Leskovcu sacinjavale su zene, i to
omladinke. Bila su zaposlena i deca do 10 godina, a radno vreme
trajalo je 10 do 16 casova. Nadnice su se kretale ad 8 do 12, a deca
su dobijala jos manje - ad 6 do 8 dinara. Najvece nadnice bile su
16 dinara. Zbog ovakvog nagraitivanja i slabih uslova za rad radnici
su bili prisiljeni da strajkuju. 169 I u drugim tekstilnim preduzecima
u Srbiji uslovi za rad su bili veoma teski. U Fabrici V. Ilica u
Beogradu bilo je 700 zaposlenih, i to uglavnom zene. N adnica kvalifikovanog tkaca iznosila je 15 do 24 dinara, a nekvalifikovani radnici su zaraitivali 10 do 15 dinara. Zene su prilikom stupanja na
posao dobijale 1,50 dinara na sat, a kasnije su placane po komadu,
tako da je najbolja radnica mogla da zaradi najvise 10 do 12 dinara
dnevno.'7° U fabrikama i odeljenjima trikotaze radnice su radile
pod jos nepovoljnijim uslovima. 171
Zen s··k a
'
ProseCno obezbedena nadnica
Za mu§karce
Za Zene
Uclmpno:
17 713
24 489
42 202
26,79
20,53
23,16
Od ovog broja uposlenih zena 15 105 imalo je nizu nadnicu od
prosecno obezbedene nadnice za zene, a to znaci mnogo vise od
polovine zaposlenih zena u ovoj grani industrije. Svega 572 su
imale najvisu nadnicu, od 48 dinara, a to je vrlo mali broj u odnosu
na zaposlene zene.
Velike razlike u visini nadnica u tekstilnoj industriji postojale
su takode u pojedinim oblastima na podrucju radnickih komora. 16 '
I
Muske
,
,
,
Beogmd
SpHt
Zagreb
Novi Sad
Ljubljana
Ukupno:
ProseCna
nadnica
223
2144
19
5242
552
3 973
Oblast Sarajev:o
Zenske
1142
2 825
72
6480
1642
7 402
16,36
17,96
19,56
21,58
22,31
24,94
12153
19 563
22,04
tes iURSSJ 1934-1937. - IzveStaj IzwSnog (}dbora na IV kong.resu Ujed.injenog radniCikog sin&tkalnog .sa:veza Jugoo1avi.je 18. i 19. a,pl'lila 1938. g-odine
u Zagrebu . .(Socijalna politika, 58; Pa(h-tU'tt?Ce uoauue, 4, 24. jauyap 1936.
1 68 Proleter, 7-8, jul-avgust 1935, 3; .n; p B o p M B o j e M 11 x. 'B o pi) e B M li, Ynoc.ll.euocT ?CoO :Heena u 30pa.ecTae?-te noc.aeduqe, J:Kueox u pad, XI,
8, 1938, 286.
187 Tekstilna industrija i tekstilno radniStvo u JugosZav-iji .. . , 65.
111 9 Zene Hrvatske u radniCkom pokretu . .. , Zagreib, 1967, 242-243.
169 C e p r J:l j e )1; J1 M J1 T p J1 j e B Mli, BeJl.U'K:U 'I.UTpaj?C Jl.€C'KOBa"t'ICUX T€1<:CTUJ!.aqa u3 1937. zodune, Cno.M.enu~a 50-zodutmnuqe paChtU'l£1COZ n01cpexa JieC'X:oaqa U O'ICOJI.UUe 1903-1953, 276.
110 Ko.M.yuucx, ro;a;. II, 4--5, anpuJ?--.M.aj 1935.
171 U odeljenju trlkota.Ze Fabrike Stofa na Kara:burmi u Boogradu ll"adnici
i radnice eu Zia:t'ad•ivali IPO 3,7 i 10 dinara dnevno. Prema najnorvijooj naredbi
~J;>oslodavraca, sv:alk:a Tadmiica koja ne moZe da zaradi 16 di·nara dnevno otpu:Stana
je. Ra~dnice ru :tJ-I'IikotaZi u Ni§u -zaradiv;ale r.su pod vcio te§kim ur.slovimla 12,
a manj-i hroj 16 i 18 dWara idnevno. Nai'IoCito je teZaik. .poil:oWj <l'laldlni-ka li. rodnica
u radionicama trlk:atarl.e ru SmederevSkoj Pail.anci, u lk.ojima .ima zaposlene dece
dfWod 14 rgodi.na. U radnjd. T€Izi:ba.SiCa zapos1en"O je 20 Ze:na i 1 muSkarac, i to
instrnktor, od toga njih 5 od 6 rsu od:rasle, s'barije od 18 godina, a ostalo su
d'eca ;(Jrd 11 do 14 i 15 .godrina. Prostorij-e IZ.a rad 'SU mrafule, rprljave, bez ventiaacij e i sasvim tesne. Zaraida ovilh Zena i dece je 5 do 8 dinara dnevno, za
12 i 14 .sati nrupomog rada. (Pa0nu'l£Ke noeu1-te, 31, 29. jy./1. 1938; 32, 6. aezycT
1937; 35, 26. aazycT 1938.)
Ovi podaci govore da se razlika u visini nadnice izmeitu najnerazvijenije oblasti (Sarajevo) i najrazvijenije (Ljubljana) kretala
u proseku za 8,58 dinara. Kada se uzme u obzir da su nadnice zena
stalno ispod prosecnih, onda su njihova primanja bila jos manja.
Za podmirenje osnovnih zivotnih potreba bilo je neophodno
24,16 dinara za samca, a 56,72 dinara za cetvoroC!anu porodicu. 164
Dakle, zene nisu ni ad prosecne nadnice od 20,53 dinara mogle da
183 bpitiva:n1a :SU obuhvatila 181 preduzeCe na po.druCjru svjh radni.Cilcth
komom ·u kojim'a je rbilo zaposleno 12 153 muSkarca i 19 563 Zene. Podaci su
od 30..septemb!'la 1935. godline. - Tekstilna industrija i tekstilno radniStvo
u Jugoslaviji •. . , 52, 53, 54.
184 L.sto, 61.
50
i
l
I
51
�Prilikom zaposljavanja, radnica je radila besplatno dve do
tri nedelje u Tekstilnoj fabrici ,Ber, Hribernik i Co", St. Vid kod
Ljubljane, a zatim je dobijala 1, 70 do 1,80 dinara na sat. U Fabrici
kisnih mantila ,Lav"' u Zagrebu bile su zaposlene iskljucivo zene.
One su za vreme sezone radile po 16 sati dnevno bez ikakve nadoknade za prekovremeni rad. N edeljno su primale 100 do 200 dinar a,
a retko kad nesto vise. I u ovom preduzecu radnice su radile prvih
15 dana besplatno ,da se nauce radu", a drugih 15 dana dobijale
su 50 dinara nedeljno. 172 U karlovackim tekstilnim preduzecima
zene su radile i nocu a nadnice su im bile 8-30 dinara. u isto
vreme u Cakovcu su nadnice zena bile jos nize i kretale su se od
5 do 18 dinara. 173 Konfekcijski radnici kod Tivara u Varazdinu placani su od 3,50 do 6 dinara, a radnice od 1,50 do 2,50 dinara na
sat. Zbog toga je preduzece nastojalo da uposli sto vise zena 174
Nadnice u tekstilnoj industriji ponekad su bile i {ako niske da se
zaradivalo svega pola dinara na sat. Tako se, na primer, u preduzeCima ,Aida" i ,Sava" u Zemunu za 60 Casova nedeljnog rada
zaradivalo jedva 30 dinara. 175
Iz ovih pojedinacnih podataka o nadnicama i uslovima rada
u pojedinim preduzeCima vidi se da su radnici i radnice u ovoj
grani industrije zaradivali od 4 do 30 dinara dnevno, a radno vreme
se produzavalo i do 16 casova.
Stambene prilike tekstilnih radnika bile su veoma teske, jer
se sa ovako malim zaradama nije mogla platiti stanarina koja se
kretala od 200 do 300 dinara mesecno. U sled toga radnici su bili
prinudeni da stanuju po vlaznim i mracnim prostorijama, sto je
dovodilo do obolevanja i gubljenja radne sposobnosti vee u ranim
godinama zivota.
Eksploatacija i maltretiranje radnika od ''Shane poslodavaca u
tekstilnim preduzecima bila je veca u ovoj grani industrije i zato
sto je u njoj bio uposlen veliki broj zena i dece, koje su bile neorganizovane, neotporne i vaspitane u duhu opilte pokornosti.
U izuzetno teskom polozaju, sa veoma niskim nagradama i
neogranicenim radnim vremenom, bila -je kucna posluga, koju su
vecinom cinile zene. Prosecna mesecna plata kucnih pomocnica polovinom 1935. godine iznosila je 259 dinara i raz!icito se kretala po
pojedinim gradovima. Tako je, na primer, u Beogradu bila 310,
Zagrebu - 272, Kragujevcu - 203, Skoplju - 258 i Tuzli - 215
dinara."6 Od zarade pomocnica se obicno odbijao drzavni porez,
porez za osiguranje u slucaju bolesti i nesrece na poslu, kao i uCinjena steta u domacinstvu.
"' Proleter, 7-8, jul-avgust 1935, 15; ARP, ~o!lld KI, 1935/163.
TekstiZna industrija i tekstilno radniStvo u Jugoslaviji ... , 66; Pad-·
?-tU'li.Ke noaune, 5, 31. ja·uyap 1936.
173
174
SliCno je bilo i sa drug.i-m tekstil1nim predruze6ima u VaraZdiinu. U
inJdrustriji ~vile tekstilci tsu ~arad-iwli I do 3,50 dlinara na !Sat u tkaonici Marilborske tvornice ftakode ,od 1 do 3 1dinara na 1sat i Vuna-teksti:l~ od 2 rdo 3 dina'ra
na sat. - Tekstilna industrija i tekstilno radni8tvo u Jugoslaviji .. . , 66--67.
175 Esto, 67.
176
Do -ovih podataika se doSJo na ·osnovu ankete o po1oZaju ;kuCn:ih IPOmoC:nica, llroja je v:rSena ru drug-oj polovini 1935. •g·odime i januara 1936. g.odine.
3a 3aKO'H.CKY 3amTuTy 1eyhuux noJto'huu'4a, n.d., 25.
52
Radno vreme kucnih pomocmca nije uopste bilo odredeno i
one su radile prema nahodenju poslodavaca, koliko je bilo potrebno
u pojedinom domacinstvu. Anketom je utvraeno da je njihovo prosecno radno vreme iznosilo 16 casova i 18 minuta dnevno, a bilo
je slucajeva da su radile i po 19 casova dnevno. 177
Pitanje odmora kucnih pomocnica takode nije bilo regulisano.
Mnoge od njih nisu imale ni nedeljni popodnevni odmor, a svega
4,8 odsto imale su placeni godisnji odmor, dok ga ostalih 95,2 odsto
nisu imale ni u kakvom obliku.l78 Za vreme godisnjih odmora, u
toku leta, veliki broj kucnih pomocnica jednostavno je otpustan,
i to vecinom bez otkaza. U mnogim slucajevima kucne pomocnice
su bile izlozene nepravilnom i grubom ponasanju od strane poslodavaca, sto se ogledalo u slaboj ishrani, losim higijenskim uslovima,
stanovanju po tavanima, podrumima i ostavama, Sikaniranju, tuCi,
maltretiranju i ponizavanju ljudskog dostojanstva.
Polozaj zaposlenih radnica nije bio mnogo bolji ni u drugim
privrednim delatnostima, posebno u polioprivredi. Pojacanu eksploataciju i zaostravanje klasnih suprotnosti osecale su narocito radnice i radnicke zene, koje od postojecih nadnica nisu mogle zadovoljiti osnovne zivotne potrebe svoje porodice. Na osnovu podataka
iz nekoliko gradova vidi se da su nadnice u opadanju i da postoji
veca razlika u nagradivanju u pojedinim mestima. Tako je prosecna
nadnica radnice u junu 1937. godine iznosila u: Beogradu - 19,11
odsto dinara, Zagrebu- 18,08, Ljubljani- 18,79, Skoplju- 13,20,
Subotici - 13,45, Splitu - 13,30, Nisu - 14,51 i Tuzli - 12,58
dinara. U isto vreme nadnice radnika u nekim od ovih mesta bile
su u: Beogradu- 25,98 dinara, Nisu- 21,23,' Splitu - 28,32, Tuzli
- 19,97 i Zagrebu - 28,36 dinara. Ovde se zapaza ogromna razlika
u nadnicama kod muskaraca i zena, koja, na primer, u Splitu iznosi
vise od 15 dinara. 179 Mlade radnice koje su tek zavrsile zanat i primljene na posao kao pomocno kvalifikovano osoblje bile su jos
slabije nagradene.tso
177 Kru6ne pomo6nice r:a.dile ISIU od 10 do 19 rOasova dnevno, Sto u prosel}m
po .gfla•dovima ispada: u Beogradu - 16,8; u Zagrebu - 17,4; u Kragrujevou
- 14,3; u Novom Sadu - 15,6; u Ni·Su- 15,3; u Saraj.evu - 16,6; u Stlmplju
15,3 i u Tuzli - 13,9 Casova. - 3a 3aKo'H.cxy 3aW.TUTY Ky'huux no.uoh-nu~a ... , 127.
178 Du.Zina n}ihwo,g admora kretala 1se .od 1 do 8 Caso'Vla dnevno jednom
u nedelji, ddk ih je naj'V'i8e imato Ceth·i Casa slobodno, i .to obiCno nedeljom.
Ni1SU uopSte imaa.e nedeljno.g pop01dlnevnag odmora 12 odisto Zena. (3a 3aKO'I-£C%Y
3aU£TuTy 'X".yhnux no.M.ofi.'H.UUsa ... , 27, 28.)
1711 Zene Hrvatske u radniCkom pokretu ... , 361.
180 .One su 2JavrSav;a:le zanat pod vrl<O teSkim us1ovima, jer su, pored
svhll IPOmoCnih IPOSloVla u raCUcmici u ·~o.ioj u-Ce zanat, <radile kod poslodavca
kao ku-6ne oposluga niz poslova, ka·o Sto 'S'U spremanje stana, Cuvanje dece,
pranje rpoouda, rublja itd. Mnoge ·Od ·nji:h niru ni uspele JCLa poloZe rpomo6ni6ki
i:spit, jer 5'U ih majstori o:biCno ranije obpuStaJJi 1pod ma kakvim i2'lgovorom
i uzimali novu uCenioo, k:oj'8 .isto talko na:sta'V'lja da radi po 2-3 :god:ine za
po.slodavoa bespla1mo. UCenioa ikoj'a u·spe da zavriH Zlanat d po[o.Zi !i:spilt primala
je kao rpomo6nti.ca mesecima po pet dinara dnev:no. Posle se nadnioa ipoveCavala
na 10, 15 i viSe dilnara, tSto je zavis:illo od dotLCnog 1preduze6a. (Zene Hrvatske
u raclniCkom pokretu ... , 362.)
53
�U velikom broju zene u duvanskoj industriji su radile kao
sezonske radnice, pa prema tome nisu bile prijavljene ni na socijalno osiguranje. Njihove nadnice su takode spadale u najnizu kategoriju zaposlenih radnika. Do pocetka 1937. nadnice musk~aca u
ovoj industrijskoj grani kretale su se od 12 do 20 dmara, a zena od 8 do 12 dinara. To su hili uglavnom nekvalifikovani radnici, dok
je strucno osoblje bilo bolje nagradeno - njihove nadnice kretale
su se od 30 do 35 dinara.' 81
2ene u prehrambenoj industriji radile su za minimalne nadnice pod veoma teskim uslovima. U Fabrici testenine i keksa ,Cetina" u Omisu radnice su zaradivale svega 1 dinar na sat. Njihova
primanja su obicno mesecno iznosila 150 do 200 dinara. Radno
vreme ni u ovoj industrijskoj grani nije se posto_valo. Tako je, na
primer, u Fabrici testenine u Splitu radni dan ~io produzen na
18 casova. 182
U svim fabrikama u Sloveniji zene su za isti rad bile manje
nagradivane od muskaraca. Njihovo radno vreme kretalo se i po
10 do 15 casova dnevno, a vrlo cesto su radile i nocu u nehigijenskim uslovima. Radnice u Fabrici ,Saturnus" radile su po 9 casova
dnevno i zaradivale 164 dinara nedeljno. Dok su one primale 3 dinara, muskarci su za isti rad primali najmanje 4,60 dinara na sat.
U Fabrici ,P. Majdic" - Skofja kod Celja - bilo je zaposleno
30 radnica koje su radile 10-15 casova dnevno. One su na sat zaradivale 1,75 do 2,25 dinara. Poljoprivredne radnice su radile po 9 casova dnevno za 6, 7 iii 8 dinara. 183
Iz podataka se vidi do koje se sve mere vrsila eksploatacija
zenske radne snage, kao i to da su zene u pogledu nagradivanja
stalno bile u neravnopravnom polozaju. Za ostvarenje svojih prava
radnicka klasa vodila je otvorenu borbu proti'V'''kapitalista, organizujuci razne akcije i strajkove, koji su ucestali narocito 1936. godine. Da bi onemogucila borbu radnicke klase i regulisala odnose
izmedu radnika i poslodavaca, vlada je 13. februara 1937. godine
donela Uredbu o utvrdivanju minimalnih nadnica, zakljucivanju
kolektivnih ugovora, pomirenju i arbitrail:i. 184 Uredbom je predvideno da minimalna nadnica za pomocno osoblje iznosi 2 dinara po
casu, kao osnovna nadnica, s tim sto se daje ovlascenje banu da
moze odrediti za kvalifikovane radnike i visu minimalnu nadnicu.
U pogledu minimalnih nadnica nije se pravila razlika izmedu muskaraca i zena, premda u praksi nije bilo tako. Insistirajuci na pomirenju i poravnanju sukoba izmedu poslodavaca i radnika putem
tst Zene tSU obiOno meseCno :m•r.adivale 200, mu.Skarci. 300, a struCno
osoblje 875 rdinara. (PaCht.u~'K:e nasuue, 27, 2. jy.n, 1937; D •a n a Be .g J C, Anti~
faSistiCki pokret Zena u Bosni i Hercegovini u vremenu od. 1937. do 1941. godine,
Prilozi, Institut za fustorijru radni01mg rpGJm-eta, ·~ina I, br. 1, SaTajevo, 1965, 170.
uz ARP, fond KI, 1936/400; 2ene Hr'Vatske u radniCkom pokretu ... , 276;
.U a H H IJ; a M 11: Jb K o B 11 fi, Padnu Oau y cTapoj JyzocJI,aauju, Beorpa;D;, 1962, 42.
tsa Ljudska pravica, tednik za gaspodarstvo in prosveto, god. II, 7, LendaVta, 6. april 1935; 8, 20. 1935. i 10, 18. rnaj 1935; Proleter, 7-8, jul-a.vgust 1935.
184. Odvedbe ove Ured:be vaZile su za :sva i•ndustrij.ska, zanatsk:a, trgovaCka, ,saobra6ajrna, rudarskJa, Sumska, banklarslka, osi.gura~ajuCa i nj-ima sldC.na
preduzeCa, kao i rz:a 1gi"adev.JnSke i elekbrotehniOke rc1nje. Uiredba nije Btilt:~Ua
ir-adnice u poljopriVTedi i 1ku6noj .pooluzi, a tu je bio ·1Japoslen m.ajve6i ibroj Zena.
54
posredovanja nadleznih organa uprave iii arbitraze, vl.ada ie ovo'?Uredbom nastojala da spreci strajkove i druge S';'kobe lZ';leau kapltalista i radnicke klase, koji su sve vise potresa!t postoJeci pc:recl~k.
Poslodavci se nisu obazirali na odredbe Uredbe kada J€ b.1Io
u pitanju nagradivanje, premda i ta predvidena minimalna nadmca
nije hila dovoljn~ da obezbedi zivotni mi.~im~m za samca, a za
izdrzavanje porod1ce pogotovo. EksploataciJa zenske radne snage
vrSila se i dalje istim intenzitetom.
.
_
Nekoliko puta su snizavane plate zenama zaposlemm u drzavnoj sluzbi, tako da su i u ovoj delatnosti ze?e za isti ra.~ imale
manje plate od muskaraca za 30 do 40 odsto. 18' ~onovno smzav,:'nJe
plata drzavnim cinovnicima za 7 odsto i ukidanJe dodatk~ za zenu
i decu, u jesen 1935. godine, izazvalo je veliko ne.zadovolJstvo kod
gradana . .,U Beogradu je zbog toga doslo do krvav1h .demonstraciJ~:
2ene su polupale prozore na ministarstvu. Po celoJ su se .zemlJl
odrzavale protestne skupstine i ~astanci.. Mno~; s':' od hh h1le za:
branjene, ka~ na p~imer u. Sp!ttu .. ov:~~ smzenJem su pogodem
osobito nizi cmovmc1 sa broJnom obitelJI. 186
U Zagrebu je 11. marta 1938. u velikoj dvorani Radnickog
doma odrzana skupstina na kojoj je bilo vise od 600 z~na. Na s~~p
stini je 5 govornica u im~ raznih Pl;'ofesija .zena ~ov~nlo o zaposlJavanju, nadnicama, u~lov1ma rada 1 o~\ia.mzov~nJu .zena. ~onsta;o
vano je da se za ish rad za rad u koJI Je ulozeno 1sto toltko truda
placa ze~ama 15 do 35 od~to manje ne.go .;nusk~rcim~". 187 Na__c:snovu
mnogobrojnih podataka o nagradivanJU zena 1 ~tanJa na trZistu na
kojem su cene namirnicama siroke potrosnje ~1le ~ stalt;om po~·a
stu, doslo se do zakljucka da 93,7 odsto od sv1h os1gurm:n~ radmca
i namestenica sa svojom najamninom ne moze da podmin osnovne
•
• •
• • •
•
•
zivotne potrebe. 188
Usled ovakvih prihoda, radnic1 su b1h prlSl]Jem :Ja stanuJ.u
u vlaznim i nezdravim stanovima, sto je takode pogorsavalo nJI:
hove zivotne uslove. Pored rada u fabrici, zena je morala da rad1
sve kucne poslove tako da se nj eno radno vreme na taj nacin udvostrucavalo, sto je dovodilo do jos veceg iscrpljivanja. Tako se desa- .
tss Godi.ne 1931. dcmesena je- Uredba o dodadma na .slkupoCu drZavnih
s.luilben:ika gradansk.-og reda kojom .se 1predvidalo da muZ -i .Z~na, .aik?.. s~ ddavn~
slruZbenici 'a JStanuJu ru .:iJstom mestu, ne m01gu ponaosab ll?nmah 'h~m ~odatak
na sku!p.o6u, vee ·satmo lbraCni drug 'S niZom .pi-atom. G_?dtn~ 1934~ l'ZV~sene -~u
izmene i dopune Uredbe ro dodadm·a na skupo6u drzavmh, Slll;zbemka k?J~
predvidaju da .Zena gubi prav:o na IiCni dodatalk. pa ·s~urocu:.. 1 t:o •U ~ehm,
75 odsto 50 ·Odsto iili 30 odsto, 7.a'Visno •od lkategort]e kOJ'OJ sluzb~n1k pn-p51da.
Gulb:.italk 'pra•v.a •na Ji.t~ni dodata.!k na •skupoCU vaZ.io je z.~ Zen~ ·O•p.Stmske sluzbe~
m.ike zaposlene •u .admini·straUvnoj sluZ·bi 1i~·i preduze?I~~. 1 ll.l!stano:":alll:a, ~{a~
i ~a Zene penzionere opo1!pornog f·onda radmk.a po a.rtllJenJ_s•ko-!ehm?kOJV gra~·n
i udate Zene ·penzi·o.nera. Uredbom o smanjenj•tt HCnih prina..dle~osh . . drz~-..:mh
i \Samoupravn·ih •sluZbemika 1-z 1935. godi,ne udate Zen~ ·-:- ~zavm sluzb..e~I<;i lz~u'9-iole su uopSte pravo n.a. liCDJi d~datak, sem '!!. slucaJe':mla kad mu~ .1 .t.E:na
Zive 'lt razliCitim mes'bima, 1h aiko u;J.stom ~es-tu z,1ve- odvo!eno. 0VD~f!1 Ur~dbo~
pravo na liCni dodata.k na ::1kupocu guib11Ie su 1 'Udate zene penzwnen. (D ~
SaSa Dwran-ovi,C-Ja.nda, Zena u radnom odnosu~ Za.greb, 1.960, 115.)
"' ARP, fond KI, 1936/400.
1s1 Zene Hrvatske u radniCkom pokretu . , , , '.Str. 354.
'" ARP, Biblioteka Sremllke Milrovice, K-3, F-3, br. I, -
Zensk! pokret.
55
�va1o da radnice cesto obolevaju, naroCi{c, od tuberkuloze, i da ve6
u mladim godinama postaju nesposobne za rad. Ako se tome doda
da radnici sve do 1937. godine nisu imali pravo na penziju,' 89 onda
se vidi da je polozaj radne zene bio veoma tezak i da ona nije imala
nikakvih izgleda za bolji zivot u postojecem drustvu.
3. Pravni polozaj zene
U Kraljevini Jugoslaviji zene nisu imale pravo glasa. Biracko
pravo pripadalo je samo muskarcima.' 90 Vee sama ova cinjenica
iskljucivala je zene u celini iz politickog zivota remlje. Zene nisu
mogle biti ni u redovnim sudovima. 191
Biracko pravo, pravo na izborne funkcije i javno istupanje
u politickom zivotu - gradanska su prava koja spadaju u ustavna
prava i zena ih je hila Jisena. Medutim, zena je hila diskriminisana
i u oblasti drustveno-ekonomskih odnosa koji su regulisani gradanskim pravom, pa je neophodno da se prikaze i taj deo pravnog
poretka, odnosno polozaj zene u njemu.
J ugoslavij a nij e imala j edinstveni gradanski zakonik nego
su u njoj hili na snazi razni zakonici iz XIX veka, koji su delimicno
odrazavali feudalne i polufeudalne odnose, a samim tim su ucvrscivali raniji polozaj zene koji je ona imala jos u feudalnoj drustvenoekonomskoj formaciji. Ti zakoni su mogli samo da otezavaju i
sprecavaju emancipaciju zena drzeci ih u neravnopravnom polozaju prema muskarcima.
Polozaj zena u oblasti imovinskog (stvatl'tog i obligacionog),
naslednog i porodicnog prava zavisio je od toga po kojem su gradanskom zakoniku, odnosno prav'u, zivele, pa i od toga kojoj su
religiji pripadale, posto je gotovo na celoj drzavnoj teritoriji vazio
obavezni verski, crkveni brak.
·
Buduci da se u svakoj poknijini pri!nenjivalo ono zakonodav~tvo koje je vazilo pre stvaranja zajednicke drzave, Jugoslavija je
rmala sest pravnih podrucja gde su se primenjivali razliciti propisi,
medu kojima i oni sto su se odnosili na zenu.
1811
•
Tek 1937. god:ine donesena je Ured:ba o sprovodenju osiguramja radni'ka u .staro·sti, :iznemoglosti .i u sluOaju srhrti, Ovom pri[ikom nije ·se pravila
Tazli'ka u godinama Zivota za radnike muSkarce i Zene u pogledu sticanja
1_prava na pel)ziju. Isti propiiSi .su vaZil!i i za drZarvne iSluZibenike, jedino je postoJ8la l'lazliika -z.a pr:ivatme narme.Steniike1 i 1to u :korist Zena. (D r Sa Sa DuranovlC-Janda, n.d._, 120.)
· 19 1l I biraCko prav:o muSkaraca bHo je dosta ograniCeno. Pravo da biraju
{-aktivno biraCko ·pravo) sticali .su tek sa navrr§en()[l). 21. ·godinom. Pl"'avo da
budu :bli.rarn:i •U Narodnu sk.up.Stinu (pa.sivno bira&:o· opravo) . imaU -su kada
ll1aw.Se 30 ·godina, a mogH su biti od •strane kralja inlenovani ili birani u Senat
tek sa 40 godina Zivota. Sarno je ·kiralju i :prestolonasledniku punoletnos1;. US'ta'VIO'lll a>ri:zmata -sa navrSenom 18. godinom Ziv-ota. Pod-oficiri, ofici.ri i vojnici nisu
.imaM __n·i .alktivno ni. pasivno rb1raCJko oprav.o. (U.stav KraJ.jevi'ne Jugos1avije od
3. SEiPtemtbra 1931. godi.ne, •ol. 35, 55 i 57.)
lit Clan 2, stav 2; Z.aloona ·o •sudijama redoV'nih sudova, od 1929_. godine,
glasi: "2enska- lrica ne mogu ·biti sudije",
- .:
56
1) U Srbiji i Makedoniji bio je na snazi Srpski gradanski zakonik iz 1844. godine, koji je u novijoj istoriji drzave i prava poznat
po reakcionarnim odredbama koje su Sankcionisale neravnopravnost zene i davale prednost muskarcu u svakom pogledu. Udata
zena je, stavise, za muzevljeva zivota, izjednacena sa maloletnicima,
mentalno poremecenim i sumanutim Jicima, raspikucama i propalicama, koji ne mogu upravljati sopstvenom imovinom.'" Zato je,
prema ovom Zakoniku, zenu kao takvu u pravnim poslovima· za~
stupao muz.
.
Posta udatoj zeni nije priznata puna poslovna · (delatna) sposobnost, ona nije mogla da svojim pravnim poslovima, samostalno
i bez zastupnika, stice gradanska prava i obaveze, niti je mogla da
bude staratelj svojoj deci. Ni u naslednom pravu ona nije mogla
preduzeti nijedan pravni posao bez odobrenja muza. Ako je muz
imao zakonskog naslednika, zena nije nista nasledivala. Imala je
samo pravo udovickog uzivanja na zaostavstini. Muska deca su
imala prednost nad zenskom, kojoj su, ako su imala bracu, pripadala samo prava izddavanja i udomljenja po postojecem obicaju.
Roditelji su mogli samo testamentom ublaziti ovu ozakonjenu nejednakost muske i zenske dece.
Muz je upravljao imovinom svoje zene, a imovina stecena
za vreme trajanja braka, u slucaju sumnje, smatr:o>la se imovinom
muza. Ovaj Zakonik je, s jedne strane, zabranjivao istrazivanje
ocinstva a sa druge strane, vanbracno dete stavljao je u tezi polozaj
nego na drugim pravnim podrucjima, jer ono nije imalo pravo da
nasledi ni imovinu svoje majke. 193
2) U Vojvodini i Medumurju, u oblasti gradanskog prava, va•
· zili su madarski zakoni i postojece obicajno pravo. Zena je imala
poslovnu sposobnost, ali je u porodici i braku podredena vlasti oca
i muza. Mogla ·je biti staratelj samo svojoj maloletnoj deci. Izmedu
muskih i zenskih naslednika nije pravljena velika razlika. Udovici
koja ima decu pripadalo je pravo udovickog izdrzavanja na stecenoj
i porodicnoj imovini muza, a ako ostavilac nije imao potomaka,
udova je nasledivala stecenu imovinu i pravo uzivanja na parodic.
.
nom imanju muza.
Za razliku od svih drugih pravnih podrucja, u kojima je bio
obavezan ·verski, crkveni brak, u Vojvodini je vaz\o obavezni gradanski brak za pripadnike svih veroispovesti, a uveden je jos Madarskim zakonskim clankom XXXI. od 1894. godine. Na osnovu
zakonskog Clanka XXIII od 1894. godine brak je emancipovao maJoletnu zenu, odnosno stupanjem u brak ona je sticala poslovnu
sposobnost punoletne zene.
3) U Crnoj Gori je bio na snazi Opsti imovinski zakonik iz
1888. godine. Posto ovaj zakonik nije regulisao odnose u oblasti
porodicnog i naslednog prava, u ovim granama prava vazilo _je obicajno pravo sadrzano u narodnim obicajima koji su tada vladali u
19!
~
Srpski .g:padanski zakoni!k od 1844. -godine, para.graf 920.
1ss S~ski gvadanski zakonik ·od 1844. godine je :Skt1aCeni prevo.d Austrij-
,skog gradanskog zalkoni'ka od 1811. godine, .g tom rra21Ukom s.to propisi o naslednom ipravu i o oorcxi'iCnoj zadruzi u Srbij•.i ·sadrZe .staro orbiCajno prav:o, ikoje
je l>Ogotovo z~ootavljalo zerie. - SGZ, 'Paragraf 130. i 409.
.. .
.57
�Crnoj Gori i koje je drzava stitila. Pre~a ovom zakoniku, neudata
zena, ~dbva iii razveden~,. imala _ie poslovnu sposobnost, mogla je
da vrst p7avn~ poslove 1. rm_ala Je pravo. da. b;.>~e staratelj svojoj
maloletnoJ dect. Ah, ako Je zena udata, btlo JOJ Je potrebno i odobrenje muza za pravne poslove koje namerava preduzeti u oblasti
imovinskog prava.
U pogledu prava nasledivanja, prema crnogorskom obicajnom
pravu, vazio je prioritet muske laze. Sarno u prvom kolenu zaostavstinu majke nasledivala su muska i zenska deca na jednake delove.
4) U Hrvatskoj i Slavoniji bio je na snazi Austrijski gradanski
zakomk (Allgemeine biirgerliches Gesetzbuch) iz 1811. godine,194 i
to bez novela od 1914, 1915. i 1916. godine, kojima su bili izmenjeni
poJedini propisi ovog starog zakonika. U mnogim pravnim odnosima
zena je bila u inferiornom polozaju prema muskarcu. Naglasena je
poslusnost zena i vlast muza u braku i porodici. Mada je zena
tmala poslovnu sposobnost, bez obizra na to da li je udata iii ne,
njoj se nije mogla potpuno poveriti uloga i duznost staratelja. Mogla je biti staratelj svojoj maloletnoj deci i unucima, ali i tada
zakonik predvida pomocnog staratelja, taka da je zena u stvari
,sututorica". Zena nije mogla biti svedok pri necijoj izjavi poslednje volje (testamentarni svedok).
5) U Sloveniji i Dalmaciji vazio je Austrijski gradanski zakonik iz 1811. godine sa novelama od 12. oktobra 1914. godine, 22. jula
1915. i 19. marta 1916. godine. Ovim takozvanim delimicnim novelama uneta su u Zakonik izvesna savremenija pravi!a, koja su bila
prihvatljivija od propisa Austrijskog gradanskog zakonika bez novela. Taka, na primer, prema ovom Zakoniku, punoletna zena je
mogla biti staratelj, odnosno priznata joj je sfrosobnost da stiti interese maloletnih lica i lica koja nisu u stanju da se sama o sebi
brinu, kao i sposobnost da cuva imovinu o kojoj nema ko da vodi
racuna. Zena je mogla i odbiti poziv staratelja. I po ovom zakoniku
udatoj zeni trebalo je 'prethodno odobrenje muza za njene pravne
poslove. Pomocni staratelj postavljao se zeni u slucaju kada je
imovina dece, o kojoj se brine, dosta velika iii ako je otac svojom-poslednjom voljom (testamentom) taka odredio. Vanbracnoj majci
postavlja() se pomocni staratelj na njen zahtev. Zena je mogla biti
testamentarni svedok.
Ovo pravno podrucje razlikovalo se od ostalih i po tome sto
.
Je, pored obaveznog crkvenog braka, bio uveden i tzv. gradanski
brak po nuzdi. Zena i muskarac, pripadnici razlicitih iii zakonom
nepriznatih veroispoyesti, kao i steisti, mogli su da sklope ovakav
brak ukoliko, usled smetnji verskog karaktera, ne mogu da se vencaJu u crkvi jedne od zakonom priznatih religija.
6) U Bosni i Hercegovini vladalo je sarenilo u primeni pravnih proP,iSa i pravila koji su vazili na ovom podrucju ili su u sudskoj
194 u ..ovom. ;~akon.ilku nalaze se i odredlbe feud~l'Il-og prava, .pa je -zbog
toga reakctona:rntJl od F1rancu9kog gradans'kog za1kontkra -(Code civill) ·od 1804.
-god:~e, -Jt:oji ·i?-raZava princi~e 1burZoaskog g.radanskog 1prava i spreCava xestau ...
~a-oiJU prava .tz doba feudahzma. U HrvaDsku i Slavoniju uveden je 1852. -godine
1
ostao ·iil'a JSnazi do •kraja pastojarnja Kraljevine
58.
Jugoslavij~.
·'r
I
i
praksi primenjivani. Pored Turskog gradanskog zakonika - ,Medzela", na snazi su bili Turski zemljisni zakon od 7. Ramazana
1272. godine (1858), Zakon od 17. Muharema 1284. g. (1867) i drugi
turski zakoni, zatim, obicajno pravo za nemuslimane i propisi se;ijatskog prava, 195 koji su vazili za Muslimane u oblasti porodicnog
1 naslednog prava. Uz sve to primenjivan je i Austrijski gradanski
zakonik iz 1811. godine bez novela od 1914. do 1916. godine.
Prema serijatskom pravu, neudata i udata zena je imala poslovnu sposobnost. Ona je mogla vrsiti pravne poslove, sticati imovinu i s njom raspolagati, ali s obzirom na pravo muskaraca i zastareli obicaj koji je nalagao zeni duznost da pokriva lice velom,
u tome je bila gotovo sasvim sprecena.
0 polozaju zene najbolje govori serijatsko bracno pravo,"•
kao. ~eo po_ro~icnog prava. Muzu je pripadala vlast u braku i porodtct. On Je tmao pravo da odreduje mesto stanovanja da nadzire
kretanje i vladanje svoje zene, da joj zabrani izlaz~k iz kuce
a zena je imala samo duznost da se u svemu pokorava muzu. Mu~
je imao i pravo da neposlusnu zenu disciplinski kaznjava ukorom
a u krajnjoj nuzdi i telesnom kaznom. Njemu je dato i pravo d~
zeni otkaze brak, odnosno da je jednostavno otpusti iz bracne zaj~dnice. Muskarac je imao pravo da venca cetiri zene odjedanput
tit pos~bno. On se mogao zeniti i sa zenama drugih veroispovesti,
a Musltmanka se mogla udati samo za Muslimana. Serijatsko pravo
nije zeni zabranjivalo ni vrsenje poziva u drustvu ali ako zena ma
sta p~eduzme bez odob~e?ja muza, on se mogao' koristiti pravom
da JOJ zbog toga uskratt tzdrzavanje.''7
Zena je mogla biti testamentarni svedok i svedok pri sklapanju braka i sl., ali i u ovom pogledu zena nije bila ravnopravna.
Bila su potrebna dva muska svedoka iii jedan muskarac i dva zenska svedoka, sto znaci da su drugog muskog svedoka mogle zameniti
dve zene. I vazeci turski zakoni i serijatsko pravo davali su u pogledu prava nasledivanja prednost muskarcima.
Iz ovog kratkog pregleda vidi se da je zena u svih sest pravnih podrucja, koja su predstavljala mozaik u pravnom poretku Kraljevine Jugoslavije, bila neravnopravna. Njen polozaj odredivali su
razni zastareli zakonici i obicaji, koji su sankcionisali neravnoprav195 1Serij'artJ.s:Wo prav;o, kao :versko .pravo za Mus11mane, imwlo je najSiru
primenu ru &.mi i HercegO'VIilni, a biJlo je dba•vezmo za sve M'lllslim·ane j:ugosloven.Sik.e drZa'Vlljane, rkojih je, IP!'etna pop.:ilru staln'O'W11S·tva iz 1931 ,godine u
Jug~av?ji ~bi.lo 155~ 972. Cla;n 100, st~ 4 UstaV'a od 1931. god~u"e l,glalsi: ',,U
poroadifuum 1 nasledmm posl,ov1ma Muslrmanima eude dr.ZaWle Serijatske sudije".
19' 0 rtoone je :Lscl1Pno pisao: ,n:p MexMe,!J; BeroBMli, Illepujarcxo
6pa1tuo npaao, Beorpa.n;, 1936.
197 ,J?akle, ov? .muZevo pl'la'i)':C? falkt:H'lki onemoguCuje Zeni da orbavlja
ikaika'V ~oZIV :bez nJegovog odobrenJa. Medutilm, sve donedavno ovo [Jitanje
o 'VT!Sen]u '!)OZlV'a •sa strane Zena nij e i•mailo u 11slamskom svetu, :pa ni ikod naSih
Mus:timana, 1kakve vaZnosti zbog onog obi1Caja o 1strogom 1pakrivanju Mruslima'Illk·i d I!Ijiliovom potpu.nom Tildvajanjru iz drt.liStvenag Zi'V'Ota. Ova obiCaji, koji
a
uostalom. ne 1na!J.1 ze dovoljno opravdanja ru islamskim izvonima dovode u n.emoguOO.mrt i udate i neudate Zene da obavljajru pozive u dn1stv~ i da se ikoriste
drugim povfl.aJ.Sticanna koje i'm i-slam prizm~je". (,11; p Me x Me ;o; Be roB M h,
<nJd., 1936, 83.
59
�nost polova, a u porodici i braku dali vlast ocu i muzu kao ,glavi
porodice".
Polozaj zene bio je, osim toga, otezan i time sto je na citavom
podrucju Jugoslavije, izuzev Vojvodine, bio obavezan crkveni brak,
sklapan po verskim propisima raznih religija, koje su bile manje
iii vise zatvorene verske zajednice i medusobno se iskljucivale (pravoslavna, katolicka, islamska i dr.). Tako je, pored neravnopravnosti klasa, nacija i jezika198 , u Kraljevini Jugoslaviji postojala
veoma naglasena i ozakonjena neravnopravnost polova, a pored
toga i verska netrpeljivost. Sve je to skupa cinilo zamrsen splet
nepomirljivih klasnih i drugih protivrecnosti, koje su se stalno zaostravale u ovoj drzavi i na kraju dovele do njene propasti 1941.
godine.
u oblasti krivicnog prava zena je bila u osnovi izjednacena
s muskarcem, imala je deliktnu sposobnost i odgovarala je za krivicna deJa pod istim uslovima kao i muskarac.
Socijalno i radno zakonodavstvo (tzv. zastitno zakonodavstvo)
bilo je veoma nerazvijeno i obuhvatalo je mali broj zena. Posebno
je bio tezak i zakonima nije regulisan polozaj najamnih radnica
u poljoprivredi i zena u kucnoj posluzi.
Vazeci zakoni' 99 su samo delimicno regulisali pitanje radnih
odnosa i osiguranja radnika. U tim zakonima bilo je i odredaba
koje stite zenu kao radnicu i kao majku. Takve odredbe su bile
zabrana nocnog rada za zene zaposlene u industriji i rudarstvu;
zabrana rada 6 nedelja pre i 6 nedelja posle porodaja s pravom
na naknadu od socijalnog osiguranja; automatsko osiguranje najamnih radnika, bez obzira na pol; duznost vlasnika industrijskog
preduzeca da podizu decja obdanista za malu deeu zaposlenih zena,
da majkama daju odmor od 15 do 30 minuta za dojenje deteta svakih 4-5 casova; duznost vlasnika preduzeea da obezbedi uslove
za rad; pravo osigurane zene na lekarsku i bolnicku pomoc i slicno.
Ni u Zakonu o cinovnicima od 1931. godine formalno nije vrsena
diskriminacija zena. Medutim, kao sto su zakonima ogranicavana
iii sasvim uskraCivana prava koja je formalno Ustav davao gradanima, tako su raznim uredbama, a joS viSe u stvarnom Zivotu,
bila umanjena iii uskracena i ona prava koja su zakonima bila
data zeni. To se postizalo opstom praksom neprimenjivanja za zenu
povoljnih zakonskih odredaba i bezobzirnom eksploatacijom zenske radne snage. Sa druge strane, postojanje rezervne armije nezaposlenih, koja je stalno rasla i vrsila pritisak, prisiljavalo je zenu
da radi pod bilo kakvim uslovima200 i na taj naCin zadrzi radno
mesto, mada joj ono najcesce nije obezbedivalo ni minimum egzi198
U Olanu 3. Ustava od 1931. godine sto'ji:
,Slu~beni jezik
Ka:'aljevine
je .srpSk:o-hrva'bSko-slovenaCk.i".
·
19 9 1Z~on o 2JaSti1li Q_",adnika od 1922. godine, ZQkon o osiguranj!U radn:ika
ad 1922. :g:odine i Zak-on o rl1adnj.ama od 1931. gclidine.
20 0 Zene su radirle pod v:rlo newovo:ljnim wslovima i relativm•o su vi'Se
oboJ.ev.arJ..e nego mru:Sk:arci. Broj osiguranrih -Z-ena iz.n·Oisio je 150 MJjada do 165,
a muS!oo.raoa 550 h:iljada do 650 hHjada, a'li treCina od !l.lklJ!Pnog hroja dana
obOOjenja •otpada1 je na Z-ene ·(LKeKcuu nox:peT, 1-2, 1937, 11.)
l•o
60
!
~1
l
stencije. Otuda se zaposlene ~ene nisu ni usudivale da pojedinacno
traze primenu zakonskih odredaba koje su im pogodovale.2° 1
Pojedine zakonske odredbe, a posebno uredbe, neposredno
i iskljuCivo pogadale su zene ogranicavanjem njihovih prava u korist superiornog polozaj a muskarca. Prema Zakonu o ddavnom
saobracajnom osoblju od 1931. godine, zenama sa srednjom i visom
i visokom skolskom spremom nije bilo mesto u saobracajnoj sluzbi,
a to znaci da su im bila nepristupacna visa zvanja, utvrdena ovim
zakonom, kao Sto su inspektori, savetnici, sekretari, naCelnici, direktori i dr .2°2
Na zene zaposlene u postansko-telefonsko-telegrafskoj sll1Zbi
primenjen je, Uredbom od 1934. godine, tzv. numerus clausus. Njihov broj je jednostavno ogranicen, a na osnovu Uredbe o organizaciji Ministarstva posta, telefona i telegrafa od 1935. godine, zene
sa fakultetskom spremom nisu nikako primane u ovu sluzbu." 03
Problem nezaposlenih ucitelja resavan je na racun zena-uciteljica, i to na taj naCin sto su ove gubile sluzbu udajom za lica
koja nisu ucitelji. Na uciteljice je, dakle, drasticno primenjivana
jedna vrsta celibata.2°4
U borbi protiv neravnopravnog polozaja u postojecem pravnom poretku zene su isticale i zahtevale pre svega pravo glasa zbog
presudnog znacaja ovog prava za njihovo ucesce i njihov uticaj u
drustveno-politickom zivotu zemlje. One su zahtevale i ostala prava
koja su im ogranicena. Takve zahteve, pa i vrlo konkretne predloge za izmenu pravnog polozaja zene u pravcu njenog izjednacal!01 Veoma se ma~i bl'!oj Zena lkoristio ,pravima :iz socijalnog os.iguranja.
Na primer, ru !SluCajru pO!I'odaj.a, ta p!iava lkoristillo je rproseCm.o oko 3 000 Zena
godi.Sn}e. Ovome j e mnogo rdoprj~nelo i to Sto BU .uslovi za stican~e i ikoriJSCenje
datih !prava sbaJno oteZavani, a pomst :broja nezaposl.eni:h IPOgnrSavao je :ionako
te~aJk .poloZaj :oaposleni·h Zena. (JK.encxu nox:peT, 1-2, 1937, 11.)
202 1Paragraf 5. ovog zakona ,gla·si: ,2enski sluZbenici mogu se primat.i
·u .slu:libu drZavnih BaolbraCajnih ustanova k·ao: telefonistkinje i telegrafis1!k:inje,
ikao blagajn:ice lbileta i ·ka·o dalktHograf.ld:nje".
2os Booj Ze-nSkog osoblja s nepotpu'tlrOm s.rednjom Skolom je ogranken
na 30 odsto, ·Sa v-iSom na 25 odsto, a sa fukultetom na 1(} odsto od wkupnog
broja zaposlenih sa odgovar.ajuCam ~kolslkom spremom. (JKe'H.c1Cu nmepeT, 1-2,
1937, 12.)
204 Kada je u Narodnoj ·SklupStiini 9. marta 1937. gadine podnet amandman
sa -ov.aikvom saJdrZinom na Zakon o narodnim ·~kolamH ad 1929. ,godine, doSlo
je :do ·opSteg rproteS'ta od strane uCttelja, uCHeljica i Zem>kih organizacija. 2ene
su upuCivale protestne re:oarlrucije Senatu sa zahtev:om da se amandman odbi·je.
Medutim, posle ,CJ.ana 93. Zakona o ~narOidnlim Skolama dodat je nov Clam 93a,
koji mla1si: ,UCiteljJ.cama nall.'odnih i dotnaCi.Ck:hll\Skola, iklao i zabaviljam.a, prestaje Glu:llba - kad 1stupe ru ibTak sa Hcem koje nije uCitelj narodnih Skola.
Alko su IQV~ve uCiteoljice, odnosno zabavilje ispunile us·love za sticaJllje liCne
:penzije;· dobij.aju j.ednom za1svagda umesto [penzije .a-twremninu u ,i:znosu ~edno
g:odiSnje plate i poloZajnog .dodatlka, a aka nisu ispunile uslove Zla stioanje
HOne penzije, a .imaju v1Se od 5 godina efektivne uCitelj:sk:e (zabavilj.ske) sluZbe,
daibivaju oUprerrminu u J.znosu .sestomeseCne plate i paloZajnog dodatka". Gotovo
identiCna odredba uneta je i u paragraf 33. Finansi}skog zalkona za 1937/38.
godinu. {HapoOua npocseTa, opraH JyrocJioBeHcKor y"t!t1Te.TI>cKor y.n;py:m::eH>a, rop;.
XX, 35, Beorpa,D;, 18 . .M.apT 1937; TJtacHu?C JyzocJtoaenc?Coz ;)!Ceucr.:oz caae3a, 3,
Eeorpa,n:, 30 . .Mapx 1937,20, 21; ,ll;p MnxajJio J1JIHh, Hapo0Ha tu.1COJJ:a
u HapoOuu y~uTeJb, Beorpa,n;, 1937, 31-32.)
61
�vanja i u radnom odnosu, tako da se zaposlenje i unapredenje dobija na osnovu sposobnosti i propisane kvalifikacije, bez obzira na
pol, a plata na osnovu principa - za jednak rad, jednaka nagrada.
Ozakonjena neravnopravnost polova dovodila je zene i do
solidarnosti u njihovim osnovnim zahtevima, bez obzira na klasnu
pripadnost. U ,Statutu zene" istice se da su ,zene bez klasne razlike jednodusno protestvovale lito se prema danasnjem stanju priznaje politicka zrelost samo muskarcima". 2 ••
Sve akcije za izmenu pravnog polozaja zene u okviru postojece
drzavne tvorevine nisu dale rezultate.
vanja sa muskarcem, podnosile su cak 'i reministicke organizacije zena.
U raznim dokumentima, rezolucijama i predstavkama zene
su vrlo sistematski iznosile svoj polozaj u drustvu i svoje zahteve,
a naroCito u ,Statutu Zene" 205 i ,Memorandumu".2os
Zahtevi i predlozi zena, izlozeni u ovim dokumentima, dosta
govore o tome kakav je bio pravni polozaj zena u Kraljevini Jugoslaviji, a saddina tih zahteva bila je:
priznati zenama aktivno i pasivno pravo glasa za zakonodavna
tela i samoupravne organe vlasti, pod istim uslovima kao i muskarcima, omoguciti zeni da zauzima polozaj sudija;
izjednaciti zenu i muskarca u oblasti gradanskog prava (ozakoniti potpunu poslovnu sposobnost zene; omoguciti zenama da
budu staratelji, da mogu biti testamentarni svedoci, tivesti obavezni
gradanski brak i iskljucivu nadleznost redovnih sudova za sve
bracne sporove; ukinuti vlast muza i zameniti ocinsku vlast s roditeljskom vlascu; obavezati oba roditelja da izddavaju decu u slucaju razvoda braka; izjednaciti vanbracnu decu sa bracnom; izjednaciti zenu i muskarca u naslednom pravu u gradu i na selu, ukinuti ustanovu miraza i sl.); 207
striktna primena socijalno-zastitnog zakonodavstva u praksi
i sankcija za neizvrsavanje odredaba zakona;
izmena svih odredaba u zakonima i uredbama koje stavljaju
zenu u neravnopravan polozaj prema muskarcu u pogledu zaposlja205 U Beogradu je 6. i 7. :februm-a 1937. godine ·odrl:am.a s·ednica Upravnog
odibora .Adijrunse Zenskih .paokreta u Kra.ljevini J'Ulgosl·avij}:.1';-Na OV()j sedn.ici prihvaCen je dokument o pCJIIOOaju Zene u J!Ugoslavij1, rnazvan. ,Statut Zen:e", koji
je dostavljen InternacionaJ.noj feministi'Okoj all.ijansi u Oirihu, na njeno tra.Zenje, a ·prek:o ove i DruStvu naroda u Zenevl. Dc&ument je izraden u sa.radnji
sa J'l.ligoslovenrskim Z·enskim .savezom i Udrru.Zenjem ·un'irverzitetski obrazovanih
Zena . .(Eenc'ICU nmcper, 1-2, 1937.)
·
206 Alij,~nsa Zen1Sk1h !pdkreta i!Zt'adHa je u-- janum-u 1938. godine Nacrt
memo!'landuma svi·m ,genatorima i posla!llicima i d()staviJ.,a ~ organizacijama
Zeuskog pokreta s molbom rda daju iprimedbe i predloge. {ARP, fond Alijansa,
Zenskiih pokreta, 3, 1939.) ~P.osle d.obijt=>.nih odgovora od organizacija Zensikog
pokreta, 28. februana 1939. godine, Alijansa je rpredaJ.a ,Memoram:lum" predi U.drruZenje llllil'iverzitetsk.i obrazovanih Zena, a o rpredaj:i ,,rMemor:anrduma" abasedniik.u Klrailjevske vlade. OVJU .akciju ;su podrZaU Jugosl:ovenski Zenski sa<veZ
veStene ·S'U sve oDgani:zjacij,e Alli}anse ~emskih pokreta na terenu. (ARP, fond
Alijansa Zenskih ;pokreta, br. 4, 5 i 12.)
Aik.cija sa ,Memorandumoon" je nastaVljena li kasn·ije. Taka su 10. okto-bra
1939. •godine predstavnice Zenskog pokreta iz NoVJOg Sada bile primljene kod
ministra iPravde, mLnistm poljapri•vrede i kod poUpreds-ednika vl'ade dT V1latka
Ma~Celoo., ·kojima iSU predale ,Memotanrdu-m". Dr MaCelk: im je tom prHii:kom
re'kao da 1e ,spreman da zahteve :lena razmotri .u Minis.tarSik'Olll. ISa.vetu, a da
Ce sa woj,e \S'trane nastoj1ati da oSe 'Pi1lanje Zenskog pra'Via gJa'sa reSi u hrvatskoj
banovini, ali u poCetku ;sarno u op.Stini. - .(ARP, fOllid Alijansa Zenskih rpo!kreta,
br. 88.)
20 7 Ove 2ahteve Zene 'S"J. naroCito i·stioale u vezi ISa zapoCet:i<m rodom na
projek:'bu jedi'ThStvenog J.ugoslovenSkog .grodanskog zaJkonilka, Cija je predos-now
izradena 1935. .gocline. Medutim, ~usije o unifi1kadj-i i k:odi.fikacijri. grr-adanskO!g ·pt'lava .trajale su sve dok -iih ni:je prekinuo rat, takn da jedinstveni zak:oniik:
nije nli. donet.
62
J
20S JK:eKCK'U nox:peT,
1-2, 1937, 7.
63
�/
I deo
UCESCE ZENA U RADNICKOM
POKRETU I ZENSKIM
ORGANIZACIJAMA OD STYARANJA
ZAJEDNICKE DRZAVB DO
ZAVODENJA SESTOJANUARSKE
DIKTATURE (1918-1929)
I
�/
I glava
DELATNOST KPJ NA UKLJUCIVANJU :ZENA U
REVOLUCIONARNI POKRET U PERIODU NJENE LEGALNOSTI
1. Napredni zenski pokret od stvaranja
zajednicke drzave do Kongresa ujedinjenja
Stvaranjem zajednicke drzave jugoslovenskih naroda socijalni
i politicki polozaj zena nije se bitno promenio. Nezaposlenost, koja
je usledila posle rata, kao i povecanje troskova zivota narocito su
pogadali zene. U svim strukovnim sindikalnim savezima, na svim
skupovima radnika i radnica, koji su tada cesto odrzavani, postavljalo se pitanje realnih nadnica, a uz to su zene redovno imale za
iste poslove manje najamnine od muskaraca. Dodatak na skupocu,
za koji su se radnici izborili posle rata, bio je upola manji za zene
nego za muskarce. Od decembra 1918. godine zene su u postama
primale 6 dinara, dok su muskarci za isti rad dobijali 12 dinara
dodatka na skupocu. 1
Tezak polozaj zen a uslovio j e da su se one neposredno posle
prvog svetskog rata brojno ukljucivale u revolucionarni pokret koji
se sirio u svim jugoslovenskim zemljama. U periodu obnove politickih i sindikalnih organizacija radnickog pokreta doslo je do obnavljanja onih zenskih organizacija i njihovih rukovodstava koje su
delovale u okviru tog pokreta u godinama uoci rata.
Vee pocetkom decembra 1918. godine obnovio je rad Sekretarijat zena socijaldemokrata Srbije. Prva sednica Sekretarijata
odrzana je 4. decembra 1918. godine, na kojoj je bio prisutan predstavnik Glavne partijske uprave. Reseno je da Sekretarijat odmah
nastavi svoj rad, da pomogne obnavljanju sindikalnih i partijskih
organizacija i istovremeno da prikuplja priloge za Paouu"£Ke uoauue. Sekretar Sekretarijata bila je Draginja-Draga Stefanovic,
graficka radnica.•
1 Paih£U'l£1Ce ?toauue, 113, 13 . .Maj 1919; V'id. o tome qp.S·im,ije: J o rv a !11 k a
K e em an, UCeSCe Zena '!t radnlCkom pokretu JugosZavije 1918-1921. godine,
Istorija radniCkog pokreta, Zbornik radova 2, Beograd, 1965, 52.
2 ARP, ;Sveska :zapilsni'ka sa sedrnioa Seklretarij.ata Zena .socijaldemdkra1a
Sllbije, 143. - Draginja-lliaga Stefanovdc (1890-1967) - radni&om pokretu
Sribije prli.Sla 1905. go.dine; lbHa Cla!Il Uprave UdruZenja ktnjLgorv~aC'lrih xadnilka
iradnioa Srbije od 1908. do 1914; od osnivanja Selm'etalrijata Zena socijalde-
67
�tJ cilju uspesnijeg delovanja na O'kupljanju ~ena u partijske
i sindikalne organizacije, u Srbiji su u fabrikama, radionicama i
kancelarijama birane poverenice preko kojih je Sekretarijat sprovodio svoje zakljucke. Prvoj konferenciji poverenica, 7. decembra,
prisustvovalo je 60 zena i na njoj se raspravljalo o agitaciji i organizaciji radnica. Zene su se izjasnile da su spremne da ucestvuju
u svakoj akciji koju organizuje Socijaldemokratska partija i Sekretarijat zena. U decembru 1918. i januaru 1919. godine odrzano je
vise ovakvih sastanaka na kojima se raspravljalo o tekucim zadacima. Na sastanku Sekretarijata, 8. decembra, reseno je da se Sekretarijat obrati pismom svim organizacijama Socijaldemokratske partije u unutrasnjosti u kojem bi ih pozvao da pojacaju rad na obnavljanju mesnih sekretarijata zena.•
•
Sekretarijat zena socijaldemokrata Srbije trazio je od Glavne
partijske uprave da im se odobri da mogu stvarati posebne organizacije zena unutar Socijaldemokratske partije. Medutim, Glavna
partijska uprava se s tim nije slozila i ostala je pri svom stavu da
,organizacije moraju biti jedne za oba pola". 4
Prilikom obnavljanja postojeCih i osnivanja novih partijskih
organizacija zene su se odmah ukljucivale u Partiju i u odgovarajucem broju birane u partijske uprave. U nekim partijskim organizacijama bio je veliki broj zena, na primer u Sapcu, gde je u martu
1919. godine u Partiji bilo 70 zena. Krajem 1918. i pocetkom 1919.
godine odrzane su u mnogim mestima skupstine mesnih partijskih
organizacija na kojima su birane nove uprave. Iz fragmentarno
sacuvanib podataka vidi se da su u dosta slucajeva u ova rukovodstva birane zene, i to u vise organizacija u Beogradu, zatim u Peci,
Smederevu, Kraljevu, Zajecaru, Sapcu i dr. 5 "-""
U pojedinim mestima gde su postojale organizacije Socijaldemokratske partije poceli su se formirati mesni sekretarijati zena.
U Nisu je 10. februara 1919. godine odrzana Konferencija organimoikrlata Srbije, 1910. ,godine, ibila Nan, a ne.k.o -vreme i selkretar SeOOretarijata;
pO!Sle 1prvrog sve'bskog Tata radi1a lila ·obna,vl,janju partijSkih i sindilkra\lnib. orga-
nizacija; prHi(l~om obnove rada Sekreta-rija.ta Zena socijaldemok.r.ata Sl'lb-ije,
decembra 1918, ponovo i~abrana 'U Sekretarijat; dele~at rna Kongresu ujedi- ·
nj-enja ~rila 1919. godine, a na Sindikalnom Jmngresu ujerdirnj-enja izafbrana
za ~Olana IzvrSn.o.g odbora Centra1nog I'ladniOkog sindika'Ln-og veC-a Jugoolavije;
u i\Sto rvreme izabrooa u CenWalni ·sekretarij,at Zena kocrnuntsta 1 :blila :sekretar
do ~kraja njego:vog del~ovanja, -to 'j.est Obznane; hila Clan Izvt'Sinog odbo!l'a KPJ
1922. i uCestvO'Val.a u radu Saveza grafiOkih radniika i radnioa Ju~oiSJla'Vije;
radiJ:a na osnivanju Nezavisne radni.ake .partije Jugnslavi}e, a poCetkom avgusta
1923. 'izab~ana u Centralni sekretarljat Zena NRPJ. l'stovremeno ibila i Cilan
P.rivremenog centra1nog odbora Orvene :pomoCi; od 1941. do 1944. ISa!l'ladivala
s l!larodnoos.J.obod:ila.Ckim pak:!letoo:n u Beog:padJU; p.osle oSil.Oibodenja neko vreme
billa ,(:Lan Gla'Vl!l•og -odbora J edinstvenih eind~ata radnika i DJameStem:i'ka Srbije
i Saveza sindikata .grafi-Ckih radntilka d radan:ica Jugos:Iavije.
3
ARP, Sveska ma,Jisnika .sa sedl!lica Seikretarijata Zena !SOCi],aidemOikrata
ST!bije, 144 i 145; PadUU'lf/K:e Hoauue, 1, 2. de'l{e.M.6ap 1918, 4.
4
ARP, Svesroa ozal])isnJilk:a sa sednica Sekreta:rijata Zena socijaldemOikrata
Snbije, 149-151.
11
ARP, SveSka zapisn.tika -sa 1sednica Sekretarij-ata Zen·a socijaldemokr-ata
S!lbije, 154; Pa0uu-1£1Ce uoau_ue, 13, 13-26. ja11,yap; 20, 2. (/jeOpyap; 42, 25. (/je~
6pyap; 54, 9.,.MapT; 68, 23 . .«apT; 83, 7. anpuJt; 58, 13 . .ttapT 1919.
68
zovanih zena na kojoj je izabran Mesni sekretarijat zena. 6 Rad
Sekretarijata bio je usredsreden na organizovanje zena u partijske
i sindikalne organizacije, tako da se u ovom gradu veliki broj zena
upisao u Partiju i u Savez monopolskih i krojackih radnika.
Sekretarijat zena socijaldemokrata Srbije uz podrsku rukovodstva Socijaldemokratske partije razvio je znacajnu aktivnost u
okupljanju i organizovanju zena radnica. Krajem 1918. i pocetkom
1919. godine odrzani su mnogi zborovi i konferencije u onim industrijskim preduzecima i radionicama gde su u vecem broju zene
bile zaposlene. Svi takvi skupovi hili su posveceni, pre svega, ·problemima materijalnog polozaja radnica i radnika, organizovanju
tarifnih i strajkackih akcija i obnavljanju sindikalnih organizacija.
Ova aktivnost je hila osobito intenzivna u Beogradu.
U fabrikama duvana bio je zaposlen veliki broj zena koje su
vecinom bile organizovane u Sindikatu monopolskih radnika. One
su u Beogradu odrzale svoj prvi zbor vee 15. decembra 1918. godine.
Na zbpru je govoreno o teskom polozaju radnika, o patnjama koje
je narod pretrpeo za vreme rata, o privrednim teskocama, o potrebi
obnavljanja radnickih organizacija i o pomoci radnicima i radnicama
koje su ostale bez posla. Saopstena je predstavka Saveza monopolskih rdnika i odgovor Monopolske uprave kojim se odbijaju radnicki
zahtevi. Zatim je donesena Rezolucija u kojoj se, izmedu ostalog,
konstatuje da je radnicka klasa upropascena ratom i naglasava da se
njeni ostaci ne smeju bacati u glad, bedu i smrt. U Rezoluciji se
ponovo zahteva od monoplske Uprave da se radnicima i radnicama
stavi na raspolaganje kredit od najmanje 100 hiljada dinara kao
prva i neophodna pomoc; da se bolnicki fond stavi na raspolaganje
organizaciji monopolskih radnika u cilju pomaganja velikog broja
Clanova obolelih usled ratnih patnji; da se u sto kracem roku pristupi organizovanju preduzeca i nastavljanju rada ratom prekinutog; da se radnicima i radnicama za tri godine isplati neisplacena
nadnica, na koju imaju isto pravo kao i Cinovnici, oficiri, penzioneri
i ostala lie a.7
Nesto kasnije, 21. januara 1919. godine, ponovo je oddan zbor
monopolskih radnika kojem je prisustvovalo 300 zena. Na zboru
je govoreno o teskim politickim i privrednim prilikama u zemlji
i o potrebi organizovane borbe radnika. Savez monopolskih radnika
i radnica podnosio je u februaru i martu Upravi ddavnih monopola
zahteve za osmocasovni radni dan i zaradu od 25 dinara dnevno.
Toga proleca u Beogradu i ostalim mcstima Srbije vladala je nepodnosljiva skupoca, a zarade radnika bile su veoma niske. U Fabrici
duvana u Beogradu Uprava je placala radnicima i radnicama po
tri dinara dnevno i dodatak na skupocu od 6 dinara, sto je iznosilo
svega 9 dinara iii u krunama 22 krune i 50 helera. Sa tako niskom
najamninom radnici nisu mogli da nabave ni osnovne namirnice
6 Za 1sekretara je d:zlaJbran1a Sofija Lj. VajdiC, za blagajnika Nata•lija
PetroviC, za 'Clanove Sekretarijata - Kostadina M1HenllcoviC i Zi:vlka StojUjkoviC,
a u fina.nsij:Sku lkontrolu - Zmika .R1sbi6 i M:i.leVla Mi[jkoviC. (Pa0uu'l£-1Ce uoaune,
71. 26. .MUpT 1919.)
7 Pa0uu'lt-1Ce 'ltaeuue, 1, 2. Oe~e.M-6ap 1918; 2, 3. O~e&6ap 1918.
69
�·rp .
......
:Jj
k?je su im bile neophoclne za zivot, j.{r. je cena kilograma masti
b1la 26-30 kruna, ID:etra d"':a - ~00 kruna, kilograma pasulja 4-5 kruna 1td. Tek Je u aprrlu doslo do sporazuma izmedu Saveza
monopolskih radnika i Uprave drzavnih monopola kojim se predvi~alo osmocasovno r~dno vr_<;_me_ i nadnice 10 dinara, racunajuci tu
1 dod~t~k. na skup~cu. U N1su Je 12. februara odrzana konferencija
na koJOJ Je obnovlJen Pododbor monopolskih radnika.•
Veliki broj zena bio je zaposlen u krojackoj struci i organizovan u ~indika!u krojackih radnika. U Beogradu je 1. decembra
1918. godme odrzana I konferencija krojackih radnika i radnica na
~~joj se ra~prav~jalo o potrebi obnavljanja sindikalne organizacije
1 _1zabrana Je Prrvremena uprava. Polozaj krojackih radnika i radm;a u toku rata, kao i ostalog stanovnistva Srbije; bio je strahovito
!ez~k. Kad:;' su z':b;anjene radnicke organizacije, poslodavci su po~eh. da _vrse kraJnJU eksploatac1JU radnika, ukoliko su ih uopste
1 pr1mah na posao. Nadnica krojackih radnika i radnica dostizala
je 5-6 kruna u vreme kada je kilogram brasna bio 5-6 kruna.•
Pocetkom januara 1919. godine u Beogradu je odrzan zbor
kroj':~kih radni~a i radnica. na kojem se govorilo o teskom polozaju
radmck~. klas~ 1 l'osebno zena posle rata. Na zboru je donesena
Rez_ol_uc1Ja kOJOm Je zahtevano da ,vojna sivara" odmah pocne da
rad1 1 zaposli svoje radnice i radnike; da drzava svim radnicima
do~ preduz~~e ne y~cne s radom, obezbedi pomoe, ,koja ce odgova~
ratr dana8nJ1m teslnm ~slovima zivota"; ,da se isplati neisplaceni
posao pre evakuac1Je sv1m radmcama koje su posao podnele a novae nisu dobile" i, najzad, da se svim radnicima. i radnicama Sivare
isplati zarada za vreme od tri godine, sto je isplaeeno i sluzbenicima
dclavnih _usta:'ova. Uz Rezoluciju je upuceno i"-}lismo ministru vojske, u koJem Je ukazano na bedan polozaj krojackih radnica i zahtev~no da ~m ~rzava pruzi neophodnu pomoe. Od 183 zaposlene radm~e, 87 1~ Je. provel_o na radu u vojnoj sivari vise od 20 godina.
NJ1h 183 1zdrzavalo Je 450 Clanova porodice i postavilo se pitanje
?Ps.tanka ovih porod_i;a, ciji su hranioci biii bez zaposlenja. Na zboru
Je 1zabrana delegac1Ja od 10 zena koja je predala predstavku ministru vojske. 10
Na. vise konfere?ciia i zborova krojackih radnika u Beogradu
r':~pravlJalo ~e o vehkoj nesrazmeri koja je postojala izmedu povts1ca plata 1 poskupljenja zivotnih namirnica. U februaru 1919.
godine konstatovar;o je da su zivotne namirnice u odnosu na predratne cene P?skup1le od 4 do 12 puta, dok su se nadnice poveeale
za dva do tr1 puta. Na Konferenciji krojackih radnika 23. marta
ras~:~vljalo se o teskilll: u~lovima rada krojackih radnika, o potrebl
povts1c~ plata, a ~atrm Je 1zabrana tarifna komisija za izradu novog
cenovmka. Nekohko dana kasnije u Beogradu je odrzana skupstina
mesne grupe ~a--:eza krojackih radnika i radnica. Na skupstini je
po~esen 1zvestaJ .o ~~d? u kome je, P'?_red ostalog, konstatovano
da Je Uprava za cetirr 1 po meseca odrzala deset konferencija sa
I
clanovima svoga Saveza, pet zborova i dvanaest sednica. Znacajan
uspeh u pogledu omasovljenja organizacije postignut je agitacionim
radom po kucama. Broj sindikalno organizovanih krojackih radnica
porastao je od 57 - u januaru, na 386 - u martu 1918. godine.
U istoj organizaciji bilo je u to vreme 111 radnika, iz cega se vidi
da je u ovom sindikatu bilo vise ad dve trecine zena. Skupstina
je na kraju izabrala novu Upravu u koju su, pored ostalih, usle
Mica Marjanovie i Mitra Koparec. U finansijsku kontrolu je izabrana Marija Bajie. 11 Cesto su odrzavani sindikalni sastanci radnica
na kojima se najvise raspravljalo o zposljavanju zena i o potrebi
njihovog organizovanja.
Savez knjigovezackih radnika i radnica obnovio je rad
14. marta 1919. godine. Na Konferenciji su, pored ostalih, u Upravu
izabrane Draga Stefanovie, Miroslava Predojevic i Cveta Petrovic.'2
UCitelji u Srbiji nasli su se posle rata u vrlo teskom materijalnom polozaju. Pocetkom decembra 1918. godine sazvan je zbor
uCitelja i uciteljica na kojem je receno da se najenergicnije zahteva
od Ministarstva isplata zaostalih plata, periodskih povisica, dodatka
na skupocu i putnih troskova. Zakljuceno je da se trazi povisica
uCiteljskih plata, i to bez odlaganja, s tim da se izjednace plate
ucitelja i uciteljica. 13
U procesu ove aktivnosti obnavljaju se i jacaju sindikalne
organizacije, koje okupljaju sve veCi broj zena radnica. Pocetkom
januara 1919. godine u Savezu monopolskih radnika bilo je organizovano 300 zena, a vee sredinom marta taj se broj poveeao na
700. Brzo je rastao, kako smo vee videli, broj sindikalno organizovanih kroj ackih radnica. U isto vreme sindikalno organizovanih
tekstilnih radnica bilo je 100, transportnih 150, knjigovezackih 50
i tipografskih 50 radnica. 14 U Beogradu je pocetkom aprila 1919.
godine u 10 sindikalnih saveza bilo uclanjeno 1 326 zena. 15 U Nisu
je pododbor monopolskih radnika okupio 230, a sivara 180 zena
radnica. 16
Iz sacuvanih podataka vidi se da je Sekretarijat zena socijaldemokrata bio razvio dosta siroku politicku aktivnost. Pored mnogih zborova i konferencija po preduzeeima i sindikalnim savezima,
organizovan je politicki rad po kucama, narocito sa zenama koje
su ostale bez posla, sprovodene su akcije prikupljanja dobrovoljnih
11 ]s1Jo, 31, 14. febmar 1919; 71, 26. mart 1919, 79, 3. ap1·i!
12 r.sto, 75, 30. mart 1919.
ta Isto, 11, 12. decembar 1918.
14 ARP, Sve.Ska 7Jap:isMka sa 1sed.nica iSekretarijata Zena, 148
ts U Savez mcmop.OOSk~h radnilk:Ja-oa
U Sav-ez SivaJC:kih radtlliil~a-ca
U Savez ,grafiilldh l!'laidnlilka-oa
9
70
j
154.
550
360
200
U Sav,ez transportno-~sadbraCajnih radnilk:a ~ca
U Savez tipllgra:fiski!h 11adni1tJa-ca
U Savez ik:nj1JgovezaC1dh. ra:dni•ka-oa
U Savez bo]rni6roih <radnilka-ca
8
1sto, 15, 28. januar; 66, 2.1. mart; 33, '7. april; 42, 25. jebruar 1919.
Itsto, 1, 2. decembar 1918·, 5, 6. decembar 1918 •
10 T....+~
.mw, 21, 22. decembar 1918; 22, 23. decembar 1918; 5. januar 1919.
1919.
111
89
35
32
30
U Savez ~oZarSko-jpre11adilvaCkih !['ladindlkla-oa
-U Savez drvndeljskih radn'illro-ca
U Savez grad-evim.arslcih !ladnika-ca
Pa(htU-tt?Ce 'H.oauue, 89, 113. anpu.n. 1919.
IiSto, 89, 13. aprit 1919.
15
7
2
71
�priloga za radnicku stampu. u svim mestima gde su postojale organizacije socijaldemokratske partije, Sekretarijat je imao svoja povernistva s kojima je odrzavao pismene veze.
.
Zene u Srbiji nisu uspele da organizuju proslavu Medunarodnog dana zena, posto su bile angazovane na obnavljanju postojecih
i organizovanju novih radnickih organizacija. One su posebno osetile svu tezinu tih posleratnih dana kada se postavilo pitanje njihove
egzistencije, kao i egzistencije njihovih porodica. Povodom proslave
8. marta Paanu"L><:e uoauue ,su pisale: ,Mi u ovoj zemlji danas otimamo zivot, borimo se, na sramotu danasnje drliave, za sutrasnju
koru hleba i spasavamo iz celjusti pomora i konacne propasti jos
preostale tekovine, koje grozni rat nije uspeo da unisti ... Zene,
ne varajte se vise, vee pohitajte nama, u nase organizacije, da srusimo danasnje drustvo i podignemo drustvo u kame cemo biti potpuna slobodne!"17
Sekretarijat zena socijaldemokrata Srbije odrliao je svoju zavrsnu Konferenciju 14. aprila u Beogradu. Sve partijske i sindikalne
organizacije su pozvane da delegiraju svoje predstavnike za ovu
konferenciju. Zene Srbije docekale su Kongres ujedinjenja sa znacajnim radnim rezultatima. Njihov rad, narocito u Beogradu, bio
je intenzivan i raznovrstan. Prema izvestaju Sekretarijata zena socijaldemokrata Srbije, od obnavljanja njegovog rada, od 4. decembra 1918. godine, odrzano je devet redovnih sednica Sekretarijata.
S poverenicama koje su birane u fabrikama, radionicama ustanovama, ulicama i kucama, odrzane su cetiri konferencije n~ kojima
je raspravljano o njihovom radu i daljim zadacima. Sekretarijat je
odrzao dva zbora monopolskih radnica i radnika. Posebna paznja
poklonjena je okupljanju zena u sindikalne o~anizacije.
u izvestaju se dalje konstatovalo ,da je interesovanje zena
za stvar oslobodenja radnicke klase svakog dana sve vece. Svaku
akciju Partije i sindikalnog i partijskog veca zene su najpunijim
ucescem propratile ... Misao o ujedinjenju jugoslovenskog radnickog pokreta Sekretarijat je primio s najvecim odusevljenjem i on
se s pravom nada da ce konferencija dati novoga impulsa ovoj
neodloznoj potrebi".
Na Konferenciji je izvrsen izbor Sekretarijata u koji su usle:
Draga Stefanovic, Sofij a Levi, Anka Raskovic, Milica Topalovic,
Mira Predojevic, Leposava Panic, Mitra Kotorac, Leposava Tiosavljevic, Cveta Petrovic i Zlata Bujadic. Posta se Zlata Bujadic i Cveta
Petrovic nisu mogle primiti te duznosti, u Sekretarijat su na njihova mesta pozvane Milica Nikolic i Radoslava Ilic. Draga Stefanovic ponovo je izabrana za sekretara, a Milica Nikolic za blagajnika.ls
Zene su uzele ucesce na zakljucnom sindikalnom Kongresu
Srbije koji je odrlian 18. aprila u Beogradu. Sofija Levi izabrana
je za sekretara Kongresa. 19
Isto, 61, 16. mart 1919.
ARP, Sveska zap!isniiltJa sa ISednica Sekretarijata Zena, 160; Paih£U'I£'1Ge
1f.oaune, 89, 13. anpu.n, 1919.
17
\'
'
Po zavrsetku rata nastupa period pojacane aktivnosti u radnickom pokretu Bosne i Hercegovine. U novim uslovima politicke
i sindikalne organizacije znatno su ojacale i organizaciono se prosidle. Rad zena postajao je mnogo raznovrsniji, organizovaniji i
zahvatao je nova podrucja Bosne i Hercegovine. Povecao se broj
zena koje se redovno interesuju za rad socijaldemokratskih organizacija, a narocito za zenski pokret. One su sve vise ispoljavale zelju
·da neposredno ucestvuju u raznim oblicima drustveno-politicke
aktivnosti radnicke klase. Njihovu paznju privlacila su razna politicka i druga predavanja, skupovi, akcije za opismenjavanje i kulturno-prosvetno uzdizanje. Pojacavalo se interesovanje zena za socijalisticku stampu i zato one nastoje da i putem sakupljanja
dobrovoljnih priloga obezbede potrebna finansijska sredstva za
izdavanje lista Glas slobode. Na svim tim skupovima, koji su se
veoma cesto odrzavali, dolazila je do izrazaja u raznim vidovima
borba zena za ravnopravnost i poboljsanje ekonomskog polozaja.
N esredene posleratne prilike, nezaposlenost, nestabilnost trzista,
neredovne isplate radnika, skupoca, nedostatak zivotnih namirnica
itd. najvise su pogodili radnu zenu.
Pocetkom 1919. godine zene u Sarajevu su odrzale vise konferencija na kojima se raspravljalo o svakodnevnim aktuelnim problemima. Prva politicka manifestacija radnicke klase u Bosni i Hercegovini je protestni petocasovni generalni strajk 21. februara.
Protiv politike burzoazije, koja je vrsila progone i obespravljenja
radnicke klase, u Sarajevu, Mostaru, Tuzli, Banjoj Luci, Travniku
i Bosanskom Brodu ucestvovalo je 30 hiljada strajkaca. U Sarajevu
je nastupio prekid rada od 9 do 14 casova. Radnici i radnice su
organizovali skupstine i demonstrativno krenuli kroz grad. U povorci su se najvise isticale zene, koje su, izmedu ostalog, zahtevale
i pravo glasa. Drustveni dam i postanska zgrada, u kojima je
odrzana druga i treca skupstina, nisu mogli da prime masu od
12 hiljada !judi koja je prosla kroz grad. Na skupstinama su istupali
govornici i usvojena je rezolucija koju je posebna delegacija predala vladi. U delegaciji su se medu 11 izabranih radnika nalazile
i dve zene - Vilma J andrka i J ela Ostojic.2°
Politicki rad medu zenama bio je dosta razvijen. One su odrzavale posebna predavanja na kojima se govorilo o ulozi zene u socijalizmu i potrebi organizovanog rada. U cilju uspostavljanja kontakta izmedu radnickog pokreta u Srbiji i radnickog pokreta u BiH,
povremeno su u Sarajevu dolazili predstavnici Srpske socijaldemokratske partije. Tako je na Konferenciji zena u Sarajevu, 23. marta
1919. godine, sa temom ,Zena i socijalizam" govorio i predstavnik
Srpske socijaldemokratske partije o zenskom socijaMemokratskom
pokretu u Srbiji i potrebi uspostavljanja sto tesnjih veza izmedu
zenskog socijaldemokratskog pokreta u Srbiji i Bosni i Hercegovini.21 Tom prilikom zene u Bosni i Hercegovini prvi put su se
upoznale s radom zena u Srbiji.
18
19
72
Isto, 97, 25. april 1919.
20
21
Glas slobodc, 37, 15. februar 1919; 43, 22. februar.
Lsto, 70, 27. mart 1919.
73
�U martu su pocele pripreme za dva predstojeca najvazmJa
dogadaja - za proslavu Medunarodnog dana zena i ujedinjenje
jugoslovenskog zenskog socijaldemokratskog pokreta.
U Sarajevu je 6. aprila 1919. proslavljen Medunarodni dan
zena. To je bila najveca manifestacija zena u toku godine. Toga
dana u Radnickom domu osecala se posebna zivost. Pre podne zene
su isle po gradu da izvrse pretplatu i prikupe dobrovoljne priloge
za Glas slobode. One su ujedno agitovale za citanje socijalisticke
stampe i pozivale zene da se uclane u socijaldemokratske organiza~
cije. Posle podne u 16 casova odr:Zana je u Radnickom domu velika
zenska skupstina. N a skupstini je istupilo vise zena. Ljubica Cukovic je govorila o polozaju zene proleterke, Vilma Jandrka o zenskom pravu glasa i Lucija Pazin - o svakodnevnim neprilikama s kojima se bore zene proleterke. N a kraju ~e Anka Tame!
govorila o Kongresu ujedinjenja i predlozila sledecu rezoluciju koju
su zene jednoglasno usvojile:
,Sarajevske socijalisticki organizovane radnice i zene, okupljene na skupstini 6. aprila 1919, prilikom proslave ,Zenskog dana' ...
(cenzurisano) pozdravljaju opstejugoslovenski socijalisticki Kongres
u Brodu,22 na kame ce biti izvrseno ujedinjenje jugoslovenskog
radnickog pokreta i na kame ce se ujediniti i zenske socijalisticke
organizacije u cijeloj Jugoslaviji.
Kako ostale radnicke organizacije, taka ce i zenske ujedinjene
silno ojacati. Ali, da bi zenska socijalisticka organzacija u Bosni
i Hercegovini usia sto jaca u jedinstveni jugoslovenski radnicki
pokret, skupstina zena poziva sve radnice i siromasne zene u Bosni
i Hercegovini da u sto vecem broju pristupaju radnickim organizacijama i Socijalistickoj stranici, da citaju i jll'etplacuju Glas slobode i Paih<U'i1<e noaune, pa da taka doprinesu ovoj velikoj oslobodilackoj borbi medunarodnog proletarijata i da sudjeluju u socijalistickoj revoluciji, koja danas pobjeduje u citavoj Evropi".
u 20 casova priredeno je pozorisno vece na kojem su oddani
pozdravni govori i izveden prigodan program." Na Kongresu ujedinjenja ucestvovale su iz Bosne i Hercegovine cetiri zene kao
delegati. 24
U Hrvatskoj su socijaldemokratske organizacije u Dalmaciji
i Slavoniji posvecivale vecu paznju organizovanom radu sa zenama.
U vukovarskoj organizaciji stranke bio je veci broj zena. Zemaljska
konferencija SDS u Zagrebu odr:Zana je 26-28. januara 1919. godine. Posle povratka vukovarskih delegata sa ove Konferencije
odrzana je partijska skupstina u Vukovaru. Na skupstini je imenovano rukovodstvo u koje su usle: Marija Rakic, Marija Mudri,
Lina Asedi, Kata Kramer i Ana Zuljevic. Nesta kasnije pocinje
aktivnost zena u Osijeku. Sredinom marta 1919. godine odrzani su
sastanci zenskih sekcija Socijaldemokratske stranke, kojima su prisustvovale skoro sve sindikalno organizovane zene. Raspravljalo
22
IVlasti
>SU
zabraniJ.e IDICLdaWlje Kongresa ujeddmjenja u Brodru pa je
kangres odrr~an u Beogra·du.
'
23
Glas sl.obode, 76, 3. april 1919: 78, 5. april 1919, i '82, 10. aprU 1919.
24 lst-o, 173, 9. oktobar 1919.
74
se 0 potrebi zenske politicke organizaClJe i 0 aktivnostima zena
u postojecim strukovnim sindikalnim savezima. 25
Pocetkom 1919. godine zene u Splitu radile su organizovano
pod rukovodstvom Socijaldemokratske stranke Dalmacije. U svim
akcijama one su podr:Zavale stavove Partije i zajedno s muskarcima
isle u borbu za poboljsanje polozaja radnicke klase. Na Pokrajinskoj
konferenciji Socijaldemokratske stranke za Dalmaciju, koja je odrzana u Splitu 25. marta 1919, zene su dale posebnu izjavu koja
ukazuje na njihove odlucne, revolucionarne stavove. Ta izjava glasi:
,Mi, zene, koje smo dosle do spoznanja, da spas celog covjecanstva
lezi jedino u ideji komunizma, odlucno odbijamo od sebe niske
podvale i izvrtanja budoaskih stranaka, kao da ruski boljsevizam,
a prema tome i komunisticki pokret ostalih zemalja tezi za prostitucijom zena. S gnusanjem smo procitale sramotni clanak Novoga
doba od 24. ozujka, kojim taj vladin listie gadnim izvrtanjem cinjenica nastoji odvratiti svjesne majke, zene i djevojke od komunistickog pokreta.
Mi, zene, koje se dosad nalazimo u socijalistickom kolu, svecano izjavljujemo, da vise necemo dati da. nas izrabljuju i zavaravaju sebicni predstavnici kapitalistickog i feudalnog reZi.ma. Ti nas
farizeji, koji su u proslosti, a to cine i u sadasnjosti, zenu smatrali
jedino predmetom svoje niske pohote, sada opet nastoje da skrenu
s pravoga puta. No mi vam ovdje garantiramo, da im to nece uspeti.
Mi, zene, necemo vise da budemo kukavice, necemo vise stajati
po strani, nego Cemo zajedno s naSom braCom i s naSim muZevima,
rame uz rame, zaci u veliku borbu za jos vece ideale komunizma.
Da Zivi TreCa internacionala!" 26
Zene su u Hrvatskoj, kao i u drugim krajevima nase zemlje,
ucestvovale u mnogim tarifnim i strajkackim akcijama u periodu
neposredno posle rata. Radnice Fabrike cigara u Zagrebu trazile
su da im se dodeli jednokratna pomoc, koju su primale prethodnih
godina. Posta do 21. januara 1919. godine nisu dobile odgovor, kako
je to zahtevom postavljeno, one su sutradan stupile u strajk. 27
Pocetkom februara 1919. godine organizovan je generalni
strajk u Krizevcima u kojem su ucestvovali svi radnici, kao i najmlada sekcija sluzavki, sobarica i kuvarica. Strajkaci su zahtevali
poboljsanje materijalnog polozaja radnicke klase. Strajkacki odbor
je stampao 500 letaka, koji su rasturani po radionicama i preduzecima. Za vreme strajka odrzan je veliki zbor na kome je posle izlaganja govornika doneta rezolucija u kojoj se, pored ostalog, trazi
ujedinjenje sa srbijanskom i bosanskom Socijaldemokratskom partijom.28
Iz Hrvatske je nekoliko zena bilo na Kongresu ujedinjenja
u Beogradu. Od 30 delegata iz Zagreba bile su dve zene, i to: Iza
Ilijic, studentkinja, i Marija Semani, privatna cinovnica, iz Osijeka
25 Jos•ip Caz'i, Vukova-r u. klasnoj borbi, Zagreb, 1955, 85; RadniCke
r..ovine, 11, Osijek. 13. -rJtaTt 1919: 12, 20. mart 1919.
28 RaclniCke novine, gJa.silo Socijalnodemokr.atslke stlranrke Dalmacije, 17,
Spliit, 29. mart 1919; Zene Hrvatske u radniCkom pokretu . .. , 55.
27 ·CJto6o0a, 8, 23. ja'H.yap 1919.
28 Isto, 24, 4. mart 1919.
75
�- Adela Pavosevic i Marija Sukic i iz karlovca - Marija Dvorzak." Adela Pavosevic30 bila je istaknuti rukovodilac radnickog
pokreta i kasnije.
U Ljubljani je 25. marta 1919. odrllana Okruzna konferencija
zena, koju je otvorio Anton Stebi u ime Izvrsnog odbora Jugoslovenske socijaldemokratske stranke, a predsedavala je Marica Urbanceva. Raspravljano je o politickim pravima zena i organizacionim
problemima. Naglasena je borba zena za politicku, socijalnu i kulturnu ravnopravnost. Zena vrsi najtezi poziv - materinstvo. Ona
mora raditi najteze poslove u drustvu, i to osam sati u tvornici i
osam sati kod kuce. Usled toga je zanemaren odgoj njene dece.
Marija Rakovec je govorila o ucescu zena u ratu naglasavajuci da
su one bile sposobne za sve vrste poslova, pa samim tim treba da
dobiju i politicka prava. Alojzija Stebi je pozvala zene da ne dozvole da budu zapostavljene - proleterka mora da se bori sama za
jednaka politicka prava. Na socijalnom polju zene su ocekivale
zbrinjavanje trudnica i novorodencadi. Ona je pozvala radnice da
se organizuju u Jugoslovensku socijaldemokratsku stranku. Zatim
su govorile Brezarjeva i Fani Makuc.
Posle rasprave o pravima i duznostima zena, Konferencij a je
usvojila Rezoluciju:
tJ poiitickom zivotu zene su aktivno ucestvovale. One su na
javnim zborovima i kroz napise u stampi vise puta isticale potrebu
da se odmah na sledecim izborima da pravo glasa zenama.
Radnice u Sloveniji uClanjuju se u sve sindikalne saveze.
U aprilu 1919. bilo je organizovano:
Tipografi
Rudani
Metalci
ZelezniCari
Drvodeljci
HemiCari
KoZari
ProizvodaCi Zivotnih namirnica
SivaCi
Kelneri
ObuCari
Gradevinalri
Berberi
Knjigovesci
Stamparsko osoMje
1. Zene zahtevaju politicku, socijalnu i kulturnu ravnopravnost.
2. Organizacije zena treba da se prosire po celoj Sloveniji
i u tu svrhu da se sazove sira konferencija u Ljubljani.
3. Zene treba da se obrazuju i usvoje ideje socijalizma:
da se u listu Naprej vise iznose problemi i :i'il:d zena. Povremeno
treba da se izdaju propagandne publikacije uz nisku cenu. ~
4. Prvi maj zene radnice svecano ce proslaviti.31
Ulmpno:
svetskog
.r~ata
vriSla radnJ(jkom pokretu
ti.
u njemu aktivno IU!Cestvoval,a do
kraja Zivota; o!'lgani2iov,ala tStrajkove i demonstracije ru Osijek.u i kao dohar
agitator •Cesbo listupala n,a ra:zmim lkonferencij:ama •i Slru.povima; zalagala se
za emancipadju Zena i ruCestvovala u 'organizovanju Zen:s\kih •seke<ija u Osij eku;
avgusta 'i novembra 1919. hapBena ii rliadr~ana neko vreme u zatvol'!U; [)O'd prismotrorn ipoldcije hila je d lklasnije 1 tponovo j.e 'UibarpSena; uCestv:ovala kao
delegat partijske organil)acije iz :Osijeka na Kongresu ujedinjen}a, .aprhla 1919,
i na 'Drrugom ·kongresu KPJ, jru.na 1920. 1godine. Na plena.rnoj ;gednici Zena
komunilsta, kioja je odrZama 23. juna, u toam ra;da Kongresa referisaJ.ra. je o radu
Zena u HVV"atskoj; bila Clm1 Mesnag sekretardjata :lena ~om.ru.rnista ru. Osijeku;
oktobro 1920, na Oblasnoj .parbij:Sikoj :konferenciji u Os·ijetklu, izaibrana u IzvrSni
odibor Obla~snog partijskog veCa; od 1922. Clan Gradskog ikom.iteta KPJ
u ·Osijeku, a zatim neko v·reme - predsednilk i sekretar Mesnog radniCkog
sitndilkalJn.og 1veCa; maja 1923. izabrana za zamenika ·01ana CenWalrnog partijskog veta KPJ, a 1924. - u Zemaljsko veCe Nezavisne radnQ;Ctke partije Jugos1a:vije; njen svakodnevni ·m:d poHcija je primeC.ivala i zbo1g toga su j-e nazivali
osjeOka Roza Imksemburg.
s1 NapTed, 73, 31. mart 1919.
76
123
7109
3 035
Broj Olanova
Zena
500
500
3 234
497
863
973
538
121
174
69
189
160
64
69
37
138
171
642
34
26
6
82
6
30
17 514
1965
38
Ukupno je sindikalno organizovanih radnika u Sloveniji bilo
19 479. 32
2. Zene u radnickom pokretu od kongresa
ujedinjenja do Obznane
----
29 Drza,v:ni al'hiv, Zagreb (u daljem -terkstru: DA Zgb.) Pr. zv, 4-1/3366-1919, Arhivsf:i vjesnik, 2, Zagreb, 1959, 79 i 80c DA 2lgb., Pr. ZV, 6-14/175-4132-9549-8606/1919; Arhivsk1 vjesnik, 2 od 1959, 182-183; PaOHu-ttx:e uoeuue, 91, 15. anpu.11. 1919; 87, 11. anpu.a 1919.
30
Adela PavoSeviC (1897~1928) - zaVTSila Vi.Su dev-o_jaC'ku Skolu i radila
kao knjigovoda u Konzumnoj zadru·zi "Narprijed" u Osijeiku; Zia vreme p.rvog
Broj CJ:anova
mu-S:karaoa
Profesija
1
l
i
U Beogradu je od 20. do 23. aprila 1919. godine oddan Kongres ujedinjenja na kojem je doslo do stvaranja Socijalisticke radnicke partije Jugoslavije (komunista). Partija se borila za ravnopravan polozaj zene u drustvu, sto je postavljeno i u kongresnim dokumentima. U Podlozi ujedinjenja stoji: ,SRPJ-komunisti - ne
bore se, dakle, za nove povlastice i preimucstva vee za ukidanje
klasne vladavine, pa i samih klasa, a za jednaka prava i jednake
duznosti sviju, bez razlike pola i porekla". U Prakticnom akcionom
programu se predvida: ,Najpunija politicka i pravna jednakost
svih gradana bez razlike pola. Aktivno i pasivno izborno pravo
svakog gradanina i gradanke starih 20 godina". Statut precizira da
Kongres Partije saCinjavaju, pored ostalih, i ,dva izaslanika Centralnog sekretarijata zena".33
Na Kongresu ujedinjenja ucestvovale su zene delegati iz
Srbije, Hrvatske i Bosne. Neke ad njih uzele su ucesca u diskusiji
na sednicama Kongresa. Milica Durie je na trecoj sednici referisaia
142, 17. jyn 1919.
as Istorijski arhiv KPJ {ru daljem tek!stu IAKPJ), tom II, Beograd, 1949,
12, 14, 17.
a2 Pad:H.U'l£Ke noaune,
77
�o Statutu Partije i vise puta je uzimal~ rec u diskusiji o ovom
pitanju.••
K
d .I
d . • .
I" ··t
.•!. .
I na samom ongresu os a su o IzrazaJa raz ICI a m1s JenJa
u pogledu ravnopravnosti zena. Delegat Mi!ivoje Tadic je na sestoj
sednici Kongresa izjavio da ,zenama ne bi trebalo dati pravo glasa,
jer su konzervativne". Delegati su na ovo negodovali. Na istoj sednici Ljubica Zlatanovic je u svom izlaganju energicno protestovala
protiv Tadicevog predloga. 35
Za vreme Kongresa ujedinjenja odrzana je 20. aprila naveee
Konferencija zena socijalista (komunista) na kojoj je izvrseno ujedinjenje svih zenskih socijalistickih pokreta u jedinstveni zenski
socijalisticki (komunisticki) pokret Jugoslavije. Konferenciju zena
otvorila je i pozdravila Draga Stefanovic, sekretar Pokrajinskog
sekretarijata zena socijaldemokrata Srbije. Ona je •govorila o teskom polozaju zena za vreme rata i njihovom ucescu u resavanju
zivotnih problema. Posebno je istakla znacaj aktivnosti zena u drustveno-politickom zivotu i duznost komunista da ih organizuju i
socijalisticki prosvecuju. Zatim je Milica Eluric govorila o zaposljavanju zena, koje su se u odnosu na stanje pre rata ukljucile u velikom broju u privredu; o obnavljanju starih organizacija i osnivanju novih, nagla5avajuci da su oni, i pored svih teskoca, uspeli
da u Beogradu organizuju 2 000 radnica u sindikate i 400 u Partiju;
o potrebi ujedinjenja radnickog pokreta i zadacima koji stoje pred
ujedinjenom organizacijom.
Na Konferenciji je izvrsen izbor Centralnog sekretarijata zena
socijaJista-komunista i reseno da se sto pre pokrene Jist Jea1ta1GOCT,
organ zena socijalista-komunista Jugoslavije. Milica Eluric procitala
je Nacrt statuta zena socijalista-komunista, nap'6'tninjuci da je njegova osnova ista kao i Statuta SRPJ (k). Konferencija je jednoglasno usvojila Statut. 36
,Zene socijalisti (komunisti)" - kaze se u Statutu - ,usvajaju maksimalni i minimalni program Partije komunista Jugoslavije i smatraju sebe kao deo partijske celiiie. U isto doba one iskljucuju svaku zasebnu organizaciju zena, a sebe smatraju tehnickim
- izvrsnim odborom u agitaciji i organizaciji zena".
Prema odredbama Statuta, Zemaljska konferencija bira Centralni sekretarijat zena socijalista (komunista) u kojem su prema
broju organizovanih zena proporcionalno zastupljene sve pokrajine.
Zatim je predvideno formiranje osam pokrajinskih sekretarijata,
i to: u Beogradu, Sarajevu, Skoplju, Zagrebu, Osijeku, Novom Sadu,
Splitu i Cetinju. Broj clanova pokrajinskog sekretarijata zavisi od
broja organizovanih zena u partijske i sindikalne organizacije u
pokrajini. Pored pokrajinskih sekretarijata, Statutom je predvideno
osnivanje mesnih sekretarijata (u mestima gde ima organizovanih
zena) ako partijska organizacija smatra da je to potrebno. Zadatak
mesnih sekretarijata je da okupe sto vise zena u partijske i sindikalne organizacije i da vrse agitaciono-propagandni rad medu zes.t Paduu-tt.?<:e uoau.ue, 101, 26. anpuA 1919.
35 il!Sto, 108, 8. maj 1919.
s6 lst'O, 113, 13. maj 1919.
78
nama. Mesni sekretarijati treba da osnivaju svoja poverenistva ti
selima kad se za to ukazu potrebe i mogucnosti. Prema instrukcijama
Cer.'~r":lnog parti~skog ':'eca. SRPJ (k), Centralni sekretarijat zena
SOCIJaJista-komumsta daJe d1rektive za ce]okupni rad zena.
•. , Drugi.deo. Statuta s~ odnosi na osnivanje ,Organizacije mlad~ZI . SpeciJalr.'; zadatak zens.~og pokreta je ~io okupljanje i orgamzovanJe radmcke dece u decJe grupe ,Buducnost". Prema decjem
uzrastu, organizuju se tri grupe: u prvu se ukljucuju deca od 7 do
9 god~na, u .drugu - od 9 do 11 i u trecu - od 11 do 15 godina.
Predv1deno Je da se u grupama organizuju. naroCiti kursevi po modernim pedagoskim nacelima, da se osnuje ornladinska citaonica
pozoriste i pevacki hor.
'
Na sindikalnom Kongresu ujedinjenja, koji je odr!lan 23. aprila, Ljubica Cukovic i Sofija Levi izabrane su za sekretare Kongresa, a Draga Stefanovic za clana Centralnog radnickog sindikalnog veca. Prilikom konstituisanja ona je izabrana i za Clana Izvrsnog odbora CRSVJ.37
Posle Kongresa Centralni sekretarijat zena usmerio je sav
rad na organizovanje i socijalisticko prosvecivanje zena. Pocetkom
jula .. Izvrsni odbor Centralnog sekretarijata zena ,umoljava sve
parhJske organizacije u untrasnjosti da odrze zborove zena i da
izaber:'. c:pravu mjesnog sekretarijata ... " 38 Neki pokrajinski sekretanJatl zena odmah su poceli aktivno raditi na sprovodenju ovog
zadatka.
. . U Srb~ji se ':'ec u !~to 1919. godine pristupilo obnavljanju stanh I_org~~IzovanJU. n?vih mesnih. sekretarijata zena. U partijskoj
orgamzaCIJI u J agodtm bile su 52 zene. One su 7. jula oddale Konferenciju zena na kojoj su donele odluku da se zene Clanovi Partije
grupisu u svoju sekciju. Na istom skupu izabrana je Privremena
uprava." To su 20. jula ucinili zene clanovi SRPJ (k) u Mladenovcu ..•.• .Partijska organizacija Nisa oddala je krajem jula zbor' zena
~OJ! Je Y.rlo ?obro uspeo. Na zboru je obnovljen mesni sekretarijat
zena koJI ]e 1zabran u februaru iste godine. 41 U Zajeearu je, takode
partijska organizacija odrzala zbor zena na kojem je izabran mesni
sekretarijat zena. 42 U Sapcu je bilo najvise organizovanih zena. One
37
listo, 100, 28. april 19-19, i 106, 5. maj 1919.
!ISto, 167, 16. jut 1919.
39
••
...
u Srbi'ji ISU u nek!i~ mesttima Sekretarijat Ze11ta nazivali Urpravom
sekC~J€ zena ..
Upravu sekCIJe ru Jragodi~.t:i i'Zabr~n~ ~: M. TJ:epCrunin, pre:dsedrnik, R. Ml!mc, SE!ikretar, Anlka Dordevic, b}agaJn]k i 1Clanov1: Anka LeSa:k
!\Hleva f>akiC i Stam.,a SabljiC. {Paduu'tt?Ce uoaune, 165 13 jy.fl, 1919' ARP'
Se6amje Drage Ste:fiarr:t<>Wc, MG-III-8-9/1.) .
'
.
'
'
40
•
U Upr<a•VlU sekci}e u Mladenovcu iz<llbrone 'SU S. JovanJCeviC predsednilk:
K. Milov~·oviC, s~r~r, J. Radu'laviC, 1blagajnik, ~Za z-amenice:
Mtlenkiovic:
~· ZeCev1c, a.. U fml:anSFJ'W:':l k~t11olu J. ~retiC i S. LuCiC. (ARP, Sveska z,apisnilka. sa sedmca Sekretaru]1ata zena Srb1)e, :str. 178 i PaOnu'ltxe uoauue, 176
27. JY.II 1919.)
'
41
U Sekretarijat ISU dzabrane: 2ivtka JanJroviC, Jelena PetroviC Katica
V:ajldiC, Olg-a PaviCeviC, Kosara PejkoviC 1 M:hlika AndeHroviC a u f·in~n.sij·gkiu
kontrolu: Dava AtanasijeviC, Natalija Kos·trl.C i Jelena AndelikoviC. (Padn.u-ttxe
uoauue, 196, 20. aazycT 1919.)
38
u:
r
J:
79
�su nekoliko puta u toku 1919. godine po~ivaie Clanove Pokrajinskog
sekretarijata zena na svoje zborove. Zboru zena u Valjevu, 10. avgusta, prisustvovale su 24 radnice, od kojih 10 Clanova Partije. Na
skupu je bila Sofija Levi, Clan Pokrajinskog sekretarijata zena. Ona
ih je upoznala sa razvitkom zenskog pokreta u Srbiji i dala uputstva
za dalji rad. 43
Na sednici Pokrajinskog sekretarijata zena, koja je odrzana
pocetkom septembra 1919. godine, Draga Stefanovic je upoznala
Clanove sa pismom zena iz Jagodine u kojem izvestavaju da su
odr2ale tri konferencije, osam redovnih i tri vanredne sednice.
Osnovale su posebnu biblioteku koja sluzi za prosvecivanje i kulturno uzdizanje zena. U isto vreme odrzale su dve priredbe. U pismu
se dalje govori o nezaposlenosti koja naroCito otellava polozaj zena.
Sekretarijat zena u Jagodini je predvideo u plam1 rada organizovanje i vaspitavanje radnicke dece. Na istoj sednici je zakljuceno
da se putem cescih pisama daju uputstva za rad sa zenama u unutrasnjosti.'4
Do polovine 1920. godine osnovani su sekretarijati zena komunista u jos nekim mestima, tako da su u Srbiji uoci odr2avanja
Drugog kongresa KPJ delovali Pokrajinski sekretarijat zena komunista, Poverenistvo zena. u Smederevu i mesni sekretarijati u Mladenovcu, Jagodini, Valjevu, NiSu, Uzicu, Zajecaru, Pirotu i Sapcu
sa ukupno 817 clanica SRPJ (k). U ovim mestima bilo je gotovo
700 zena koje SU cita!e list JeiJHaKOCT. 45
U Vojvodini je, prema secanju ucesnika, bio razvijen zenski
komunisticki pokret. Medutim, nedostaje dovoljno izvorne grade
na osnovu koje bismo to dokazali. Pred odr2avanje Drugog kongresa u Novom Sadu postojalo je PoverenistvD zena komunista i
oko stotinu zena bilo je u Partiji. 4 ~ Dvadeset devetog jula 1920. u
Radnickom domu u Novom Sadu odrzana je Konferencija zena na
kojoj je bilo 80 ucesnica. Najpre je govoreno o polozaju zena u
drust\Tu, a zatim je izabrana Uprava sekcije zena. 47
Pored Novog Sada, zenski pokret bio je razvijen i u Velikom
Beckereku (Zrenjaninu}, gde je bilo vise preduzeca u kojima su
radile i zene. Sekretarijat zena komunista uz pomoc partijske organizacije aktivno je radio na okupljanju, vaspitanju i politickom
obrazovanju zena. U drugoj polovini 1920. godine zene u Velikom
42 Za ISek!retara je izafbrana Mitra Kotarac, rza blaga.jnika Mlilka VuCa m ·Olanove - Rajna LaziC, Dara JovanoviC ·i Lepooav:a 8takiC. (Pai)nu~'Ke 1WBUUe, 196, 20. aezycx 1919.)
4 3 ARP, SveSka zap:isnilka ·sa :sednica Sekrebarijaila Zena Sf!bije, 179 i 184.
4 4 ARP, Sv;eska z.aa>isnilk:a sa sednica Selm'etarjj<ata Zena Srbije, 191;
seCanje Drage Stefan1oviC, MG-III-8-9/1.
4 5 Jedua-Kocx, 6, 15. jyu 1920; Pa0UU"t£1Ce 'IWBU'Ite, 145, 17. jyn 1920.
<16 JeQuaKOCT, 6, 15. jyn 1920; 11, 1. de~e.-K6ap 1920; rpaj_ja 3a UCTOpUjy
~oviC,
BojaoOuue, Ko..«yuucTtt'lf.Ka napxuja u peBDJ!.Yt4UOuapuu pa(htU'ti.'KU nox:peT y
BojaodU'H?A. 1919-1941, TOM I, 1919-1929, Hos11 Ca;q, CpeMcKI1 Kap.rroBIJ.H,
1971, 210.
47 U Upravu .sekcije 'izabrane :su Jrulka Mrunoj}oviC, Julk-a Juhas, Terezija
KauCiC, Terezi-ja Stamt:, M;a,gda Oster, Etelikls Hajdn i Evica Lazaxev:i.C. (PaiJ~
'HW£KU .tz;u.cT, opraH KoMyiU:tCTWIKe napTuje Jyroc.rrasJ1je, 45, Ho:su Ca.n:, 1. aazycT
1920; JeiJuax:ocT, 9, 1. cenTe.M.6ap 1920; Tpaba 3a ucTopujy Bojaodune, n.d.,
142, 143.)
80
Beckereku masovno pristupaju radnickom pokretu. krajem godine
bilo je u ovom mestu oko 400 zena u Partiji. 48 Prema secanju Julke
Manojlovic, koja je tada bila rukovodilac zenskog pokreta u Vojvodini, u ovom periodu organizovane su grupe zena komunista u Novom Sadu, Temerinu, Petrovaradinu, Subotici, Melencima, Kumanima, Curugu, Kisacu .itd. 49
U toku 1919. godine u Makedoniji nije bilo organizovanog
rada sa zenama. Tek u zimu 1920. godine, posle formiranja Pokrajinskog partijskog sekretarijata za Makedoniju i Staru Srbiju, pristupa se organizovanju mesnih sekretarijata zena.
N a zboru zena odrzanom 29. februara 1920. godine u Radnickom domu u Skoplju, govoreno je o potrebi organizacije zena komunista, prihvacen je Statut zena socijalista-komunista i izabran
Mesni sekretarijat zena komunista. Sekretarijatu je postavljen zadatak ,da saziva cesce zborove i predavanja u cilju agitacije i
osposobljavanja zena za borbu u redovima proletarijata 50
Prema izvestaju Centralnog sekretarijata zena komunista Jugoslavije, objavljenom pred Vukovarski kongres, u Makedoniji je
postojao Pokrajinski sekretarijat zena komunista."
U Radnickom domu u Skoplju odrzan je 29. avgusta 1920.
zbor zena komunista na kojem je izabran nov Mesni sekretarijat
zena. 52 Prema podacima u listu JeonaKOCT, br. 10, sastanak zena
na kojem je izabran Mesni sekretarijat odrzan je mesec dana
ranije.
U Kavadarcima je 12. septembra 1920. godine oddana godisnja
skupstina partijske organizacije na kojoj je izabrana nova uprava.
Istoga dana odrzana je i skupstina zena na kojoj je izabran Sekretarijat zena komunista. 53
Pokrajinski sekretarijat zena socijalista-komunista za Bosnu
i Hercegovinu oddao je u Sarajevu 11. septembra 1919. godine
godisnju skupstinu na kojoj je podnesen izvestaj o radu; diskutovano je o socijalistickoj propagandi i izvrsen je izbor sekretarijata.
Izvestaj o radu podnela je Ljubica Cukovic. Ona je govorila o ulozi
zene u ratu; o obnavljanju zenskog pokreta; o I konferenciji zena,
12. marta 1918. godine, na kojoj je izabran Odbor od sedam drugarica; o pomoCi Zenske organizacije Zenama Ciji su muZevi i hranitelji bili u vojsci; o proslavi Dana zena; o skupovima zena na kojima
se raspravljalo o svakodnevnim problemima; o potpomaganju socijaJednanocT, 11, 1. 0e1{eJo£6ap 1920.
AIRPS - Se6anje .Ju~ke McmojJ:o'ViC_,Laza.reviC.
50 Prema ·podaci,ma u Co~ujaJ1.UCTU'1£'KOj 30pu, 14, zbor :lena komuni'Sta
IU .SkQpllju, na 1 ojem j.e 11ia:brana rnova uprava, odrZcm je 14. marta 19·20. (Cpwu.k
ja.nucTu'ltxa 3opa, 8, CKorrJbe, 25. r;Pe6pyap 1920; 9, 29. Q)e6pyap 1920; McTopujc'ICu apxua KIJM, TOM I, Kffi. 1, 104.)
5l JeiJUa'KOCT, 6, 15. jy'li. 1920.
52 U Sekretarijat su uSle: Caja Tasi6eVIa, Darinka StojanoviC, Le:posava
Sto}anoviC, Kostad:ina F.i!lipoviC, Rosa BlavoviC (PJarvev:a), Katica DordevliC i
A!na f}ordeviC. (Co~ujaJZUCTU'1£1<:a 3opa, 66, 27. as~y·cT 1920; 67, 28. aazycT 1920;
76, 11. cenTe.MDap 1920; JeiJ'Ha'ICOCT, 10, 11. oxTo6ap 1920.
53 U Sekretarijat iSU iza:brane: Limb-a Goren.CeviC, RJodna Ma1lk:O'ViC, Zora
Resa:v~ka, Fr:ooa 9arndureviCeva, Jordanka Resav.ska i Mar:a MatkovliC. (VfcTo~
48
49
pujC'ICU apxua KIIM, TOM I, Kffi. 2, 656.)
81
�listicke 1\tampe; o prlreilivanju raznih' priredaba i u~estvovanju
u kulturno-prosvetnom radnickom drustvu ,Proleter"; o prvomajskim progonima i o obrazovanju grupe socijalisticke mladezi ,Buducnost". Anka Tame! je govorila o znacaju socijalisticke stampe.
Posle izlaganja i diskusije izabran je Pokrajinski sekretarijat zena
komunista u koji su usle: Anka Tamel, Ljubica Cukovic, Lucija
Pazin, Drag a Crnkovic, Marica Pavic, Stefa Krsulj, Vilma J andrka,
Luca Sler, Katarina Simic, Ljubica Biljan, Marica Pticek, Stoja
Zagorac, Marija Tosoni i Ana Matuh. 54
Pokrajinski sekretarijat zena organizovao je rad zena u nekoliko mesta u Bosni. N a radnickoj skupstini u Travniku, pocetkom
marta 1919, Lucija Pazin, clan Pokrajinskog sekretarijata zena,
govorila je o zenskom pitanju i socijalnoj demokratiji.55
Na osnovu Statuta, u jesen 1919. godine, poi!elo se sa formiranjem mesnih sekretarijata zena u BiH. U Derventi je 9. avgusta
odrzana Konferencija zena na kojoj je bilo prisutno 60 drugarica.
Vilma Jandrka, clan Pokrajinskog sekretarijata zena, odrzala je
referat 0 ucescu zena u privredi i ukazala na potrebu da se zene
ukljuce u socijalisticke organizacije. Posle referata i diskusije izabran je Mesni sekretarijat zena. 56
Na poziv zena iz Doboja, Anka Tame!, predsednica Pokrajinskog sekretarijata zena, formirala je Mesni sekretarijat zena. Osamnaestog oktobra oddan je pripremni sastanak, au nedelju po podne
sira Konferencija zena. Konferenciju je u ime Mesnog odbora Partije pozdravio Franjo Kopic. Glavni referent hila je Anka Tamel.'7
U Zenici je 19. oktobra oddana Konferencija zena koje su
organizovane u Partiji. Na Konferenciji se u,prisustvu 120 ucesnica raspravljalo o znacaju i potrebi organizovanog rada sa zenama,
primanju pravila i izboru mesnog sekretarijata. Na kraju je izabran
Mesni sekretarijat zena socijalista (komunista).'8
Mesni odbor Partije u Jajcu odrzao je 23. oktobra veoma uspelu
Konferenciju zena na kojoj je izabran Mesni sekretarijat zena socijalista (komunista).'9
Rad na ucvrsCivanju i organizacionom jacanju zenskog pokreta
u BiH nastavljen je i u 1920. godini. U Banjoj Luci je 14. marta
Glas slobode, 147, 7. septembar 1919; 173, 9. oktobar 1919.
" Isto, 55, 8. mart 1919.
56 U Sekretarri'jat su 'iza'b!'lane: Anka ,Cerni, sakretar, K!atica Ta:baS, bilagajnik, Anka LediC i Anlkla Certkovski, l!'evizori. (Glas slobode, 146, 5. septembar
1919; 185, 23. septembar 1919.)
57 U Selkretarijat su uSle: :Kiatioa V.rdoljalk, M·aZerillta Cerni, M.arija Lesar,
Em.it11ja Oliv•a, VaUer-ija Vruk, Ma'l'lija Sal•ai i A:nka Maza,ki,jev:iC. (Glas sloOode,
191, 30. oktobar 1919.)
54
5s U Setkr:etarijat 1su i:zlabrane: NataS.a Larpa.Ce!k:, Eveli·na Egjend, liuaija
Ive1jiC, Kazimixa I.JU'bter 'i M!atilda Sandrk. {DrZavtni aoc:hiiv Sa·r.ajev·o (u daJ.jem
tekstu: DAS), ZV, Prez. -br. 3843/1920; Glas slobode, 191, 30. oktobar 1919.)
59 U Selm'etarijat ·su rUJSle: 8ofi1,a Hutz, 1Sekiretar, Antoni}a JaZ.abei.k, blagajnik:, Alna Fr.aniC, Tereza Rubdn, StaJna Tautel'llnan, Lucija Vulk:adin ri. Mara
JuranoviC, odtbornici. .(Glas slobode, 211, 25. novembar 1919.)
82
·'. ·!
!1
odrzana Kon:ferencija zena na koju je doslo vise od 40 drugarica; ·
izabran je Mesni sekretarijat zena. 60
U Tuzli je takode izabran Mesni sekretarijat zena. Milka
Trifkovic je izabrana za blagajnika Mesnog sekretarijata partijske
organizacije u Tuzli, a Julka Vikic iz Kreke i Angela Kranjcec iz
Tuzle za poverenice, koje su primale Clanarinu i pretplatu za listove
JeiluanocT i ByilyhuocT. Jula 1920. u mesnoj partijskoj organizaciji
Tuzle od 800 Clanova Partije bilo je 100 zena. One su se narocito
isticale u priredivanju ,crvenih nedelja" i prikupljanju priloga za
G!as s!obode."
Do polovine 1920. godine formirani su mesni sekretarijati zena
u jos nekim radnickim centrima. U izvestaju Sekretarijata Pokrajinskog izvrsnog odbora SRPJ (k) za BiH navodi se da je uoci oddavanja Drugog kongresa KPJ u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori
bilo 7 424 Clana Partije i 24 687 sindikalno organizovanih radnika.
,Pokret zena povoljno se razvija. Medu gornjim clanovima ima
1 200 zenskih; u Sarajevu 450, a u drugim mestima ostalo. Narocito
agitaciju medu zenama vodi Pokrajinski sekretarijat zena socijalista (komunista) u Sarajevu sa svojim mesnim sekretarijatima u Banjoj Luci, Zenici, Mostaru, Tuzli, Jajcu, Derventi, Doboju i Bugojnu".62
Medu delegatima Bosne i Hercegovine za Vukovarski kongres
KP J bilo j e i pet zena. 63
Pokrajinski sekretarijat zena komunista pripremao je svoju
godisnju skupstinu koja je bila zakazana za 9. avgust sa dnevnim
redom: 1. izvestaj sekretara, blagajnika i kontrolne komisije; 2. izvestaj s plenarne ·sednice u Vukovaru; 3. organizacija zena i 4. biranje novog sekretarijata. 64 Medutim, nema podataka o odrzavanju
te skupstine.
U radu sa zenama u Dalmaciji ucinjeni su u ovom periodu
ozbiljni napori i postignuti vidni rezultati. Sekretarijat zena komunista u Splitu odrzao je vise sastanaka na kojima su raspravljani
aktuelni problemi za koje su zene bile zainteresovane. Na sednici
Centralnog sekretarijata zena komunista, koja je odrzana 18. septembra 1919, procitano je pismo iz Splita u kojem se govori da je
zenska socijalisticka organizacija oddala 25. avgusta svoju konferenciju na kojoj se raspravljalo o jacanju i unapredenju organizacije zena socijalista-komunista. Na Konferenciji je, prema Statutu,
izabran Pokrajinski sekretarijat zena za Dalmaciju. U istom pismu
zene iz Splita ,mole da im se posalju uputstva za rad, statut donesen
na kongresu, uputstva za rad s omladinom, brosure i koji dramski
komad". 65
60 U Selkretarijat ~e-na 'SIU izahrane: J,osirpa La,strh!
pred:sednilk, Stefa
K:rekiiC, sclcreta!l", Mara MaC'l{liC, blagajnik, Mar-ij.a FiSer, K,afica JukiC 1 Bosiljika
MitrovdC, ,OidJbornice. i(DAS, ZV, Prez. br. 3843/1920: Glas slobode, 6-8, 30.
mart 1920.)
61 Glas slobode, 103, 15. maj 1920; 163, 3. avgust 1920.
62 Isto, 121, 10. jun 1920.
" ARP, II-1h od 60-66.
"' Glas slobode, 167, 7. avgust 1920.
65 ARP Sveska zapiSlllilka sa 1sednica Selkretarijata Zena Srbije, 194.
83
�---
--------------------------
------------~~-
tr
.
.
.
.
-
.
~
Splitu je 21. marta 1920. godine oddan veoma uspeo sastanak zena komunista, koji je otvorila Zorka Folic i govorila o ulozi
zene u drustvu. Sa sastanka je upucen pozdravni telegram Centralnom sekretarijatu zena komunista u Beogradu, a zatim se preslo
na upisivanje novih Clanica u organizaciju. 66
Do polovine 1920. u Dalmaciji su, pored Pokrajinskog sekretarijata zena, postojali i mesni sekretarijati zena u Splitu (170 cianova), Puciscu (50 clanova) i Makarskoj (40 Clanova). 67
U Hrvatskoj i Slavoniji pristupilo se organizovanju mesnih
sekretarijata zena pocetkom 1920. godine. Krajem januara 1920.
godine partijska organizacija u Vukovaru organizovala je sastanak
zena. Na sastanku je govoreno o potrebi formiranja mesnog sekretarijata zena komunista i izabran je Odbor od pet ·Clanova koji ce
izvrsiti sve pripreme za realizaciju ovog zadatka. 68
Polovinom 1920. godine u Zagrebu i Slavonskom Brodu postojala su poverenistva zena, a u Vukovaru - Mesni sekretarijat zena.
Petnaestog juna oddan je sastanak mesne partijske organizacije
u Vukovaru na kome su izabrani delegati za Drugi kongres, medu
kojima i zene: Marija Rakic, Julijana Saban i Elizabeta Magic."
U Vinkovcima je Mesni sekretarijat odrzao polovinom avgusta
prvi sastanak zena na kojem se govorilo 0 borbi protiv kapitalizma.
Na skupstini od 12. septembra izvrsen je reizbor sekretarijata zena
komunista. 70
Na organizacionom oformljenju zenskog komunistickog pokreta u Sloveniji pocelo se raditi tek u drugoj polovini 1920. godine.
Posle pobede revolucionarnih snaga u radnickom pokretu
Slovenije i stvaranja nove Radnicke socijalisti~~ stranke za Sloveniju, marta 1920. godine, stvoreni su uslovi za organizovaniji rad
medu zenama. Raspolozenju zena u Sloveniji i njihovoj spremnosti
da ucestvuju u radnickom pokretu upravo je do tada nedostojala
organizovana politicka partija koja bi ih predvodila u borbi. Stoga
su zene sa odusevljenjem pozdravile osnivanje Radnicke socijalisticke stranke u Sloveniji izrazavajuci spremnost za borbu i isticuci
u svom pozdravnom pismu, upucenom Radnickoj stranci, teskoce
na koje su u svom dotadasnjem radu nailazile. ,Zenski proletarijat
odusevljeno pozdravlja stvaranje nove Radnicke socijalisticke stranke za Sloveniju s nadom da ce ta politicka stranka deo svojih snaga
staviti u sluzbu zenskog pitanja. Ogromno poverenje smo polagale
u Socijaldemokratsku stranku, ali smo se prevarile. Kada smo htele
da odrzimo zenski zbor, nismo mogle obezbediti nijednog govornika.
Zenski deo proletarijata, kao vazan deo covecanstva, bio je prepuSten sam sebi. Kako do sada nismo uCestvovale u javnom Zivotu,
06
67
• 68
Osloboctenje, 34, Split, 27. mart 1920.
Pa(h£u·ttue uoau11.e, 147, 19. jyn 1920.
RadniCka st·raZa, gJasi.l-o Socija.listiOk:e TSJdnU!k.e partije Jugpslavije (komruniista), VukovaT, 5, 1. februar 1920.
09 Jedna"KocT, 6, 15. jyu 1920; RadniCka straZa, 25, 19. jun 1920.
70
U Sekreb81l'ijat .su izlabrarne: Ma'Pija Baj:fl-ws, !predsedni'k, JuWka Pruher
sekrretar, ·MaTi,ja HusH, blagajntk, Lenka BaCin, Lhtbica Hi§, Kata Stanib Ma~
rija Kova-CeviC i -Marija Ct:.IiC. (Jedua.'IWCT, 9, 1. cenre.o~ttiap 1920; 10, 11. 'mcTo6ap 1920.)
84
ne mozemo, razume se, imati takvu politicku naobrazbu kao sto je
imaju muskarci. Stoga je utoliko veca duznost svih da nam pomognu
na svakom koraku koji sluzi opstem cilju.
Spremne smo da pomazemo i ucestvujemo, prema svojim mogucnostima, u borbi za zajednicko oslobodenje. Nedostaju nam samo
kadrovi, i to rukovodeCi koji bi nas mobilisali i pomogli u obrazovanju, sto je preduslov za sav dalji rad. Zato apelujemo na Radnicku socijalisticku stranku Slovenije da uzme u svoj program i
zensko pitanje.
Vase proleterke".
Urednistvo lista se zahvalilo na ovom pozdravu i izrazilo
spremnost da sve uCini za organizovanje svesnih Zena. 7 1
Kongres Radnicke socijalisticke stranke Slovenije, odrzan u
Ljubljani 11. aprila 1920, doneo je jednu od najvaznijih odluka da se stranka prikljuci SRPJ (k) kao njen sastavni deo. Radnicka
socijalisticka stranka posvetila je odgovarajucu paznju radu medu
zenama. Antonij a-Toncka Cec72 bila je sekretar Kongresa. N a Kongresu je podnesen kraci referat 0 zenskom pokretu.73
Posle Kongresa Partija se jos vise~ angazovala u radu medu
zenama. RdeCi prapor, organ KPJ u Sloveniji, u broju 14, objavio
je kratke podatke o organizaciji zena u J ugoslaviji, pozvao zene
komuniste da formiraju pokrajinski sekretarijat zena u Sloveniji
i da pisu za J eo1ta100CT, organ Centralnog sekretarijata zena u
Beogradu.
U Jesenicama je odrzan 12. septembra sastanak zena na kojem
se raspravljalo o polozaju zena u durstvu. Na sastanku su govorile
drugarice Lemez i Bertonceljnova. One su osudile kapltalisticki poredak u kojem zena nema najosnovnijih prava i pozvale su zene da
zajedno s muskarcima stupe u borbu za oslobodenje od eksploatatorskog rezima. Ukazano je na potrebu zajednicke borbe zena sa
svetskim proletarijatom i ucesca s muskarcima u buduCim izborima.74
U cilju organizacionog formiranj a zenskog komunistickog pokreta u Sloveniji, Partija je organizovala sastanak zena u Ljubljani
19. decembra 1920. godine, koji je otvorila Antonija Cec izlozivsi
ukratko polozaj zene u Sloveniji. U svom govoru ona je istakla potrebu jacanja zenskih organizacija, podvlaceci narocito da se zene
jedino organizovanim radom mogu izboriti za politicka prava i da
je stoga duznost svih zena da se svrstaju u jak front i da se zajedno
11
Ujedinjenje, 4, J.. jubJjana, 31. mart 1920.
Ant·onija - T::~nCka CeC - rodena je 1896. u ·T-rbovtj:u; u KPJ rprimlkasnije ·postala i •Cl-an PK KPJ za S-lo•Te:niju~ upuCena 1927. na
skolOV1anJe u Sovjetski Savez; IPO zavr.Setk.u IStudija na KoonunistiCkom uni- ,
verzite'bu tn:aaiona1nih :manjina za~pada -(KUNMZ) <radila u s-ovjetsk:im sindikatima i polith~k1m f.o:rrumima; ru Jugaslaviju 1se v.rratila 1937. i nastarvdla .ruktivno
da ra:di; ibHa Clan Sr-eskog, a zatim i Ok~nog komiteta KPS za Celje; vge
puta hapSena i -osuc'tiv:ana; poCetkom rata bila selm'etar Sre.::kog :komiteta KPS
za !Zagorje, a ,k.a:snije ·&eik·retar OkruZnog komiteta KPS za Kozjan:.siko; av.~sta
1942. Nemci 'su je ranili i .uhvatili; IPasle rdugotvajne l.i!str;age i muCenja, ·sprovedena u log01r Au.Svic, gde joe um!lla novembra 1943. Progla.Sena je za narodnog
72
yena
19~0,
heroja.
73
Nova istina, 71, Hi. april 1920; PaduwtKe H.oeune, 111, 7 . .M.aj 1920.
74
RdeCi prapor, 34, 25. septembar 1920.
·85
�-----------------------------------
/
nizaciji i kulturno-umetnickom drustvu ,Svoboda" radila je Rezka
Stenovic. One su priredivale predavanja i organizovale razne
skupove. 19
Borba za pravo glasa zena bila je u centru paZnje aktivistkinja
KPJ i radnickog pokreta. Na svim skupovima, manifestacijama i
demonstracijama zene su postavljale pitanje prava glasa. Ova je
narocito postalo aktuelno krajem 1919. i pocetkom 1920. godine, kada
su pocele diskusije o donosenju zakona za opstinske izbore. Izvrsni
odbor SRPJ (k) uputio je pocetkom januara poziv svim partijskim
organizacijama da odde predizborne zborove na kojima bi se istakla
borba Partije ,za puna politicka prava radnog naroda i za politicku
jednakost polova".•• Centralni sekretarijat zena uputio je pismo
svim pokrajinskim i mesnim sekretarijatima zena u kojem ih mali
da 24. januara odrze zborove zena na kojima ce se govoriti 0 obespravljenosti zene i istaknuti zahtev Partije ,za politicko izjednaCenje polova". 81
U toku januara 1920. godine, narocito je doslo do izrazaja
revolucionarno raspolozenje zena i njihova spremnost da se bore
za svoja politicka prava. Tih dana razvila se u Srbiji ziva diskusija
oko nacrta zakona za opstinske izbore. U Paouu<t'I<U.M uosuua.Ma
objavljen je 10. januara clanak u kojem se govori o politickim pravima zena, a sutradan, 11. januara, odrzan je veliki zbor zena u
Beogradu, na kojem se govorilo o ravnopravnosti i uopste o polozaju zene u drustvu. Radoslava Ilic upoznala je zene s pripremama
novog izbornog zakona, koji iskljucuje iz politickih prava polovinu
stanovnistva - zene. Ona je istakla ulogu zene za vreme rata, koja
je i kasnije na svim poljima javne delatnosti pokazala da je sposobna da resava sve zadatke u drustvenom zivotu. Budoazija je za
vreme rata obecavala zenama da ce resiti njihova politicka prava.
Medutim, kada je to pitanje postalo aktuelno, izgovarala se da treba
menjati Ustav, Izborni zakon itd. i da je to tesko izvrsiti. .Zene su
ostro osudile ovakvu politiku burzoazije i istakle su zahtev za puna
politicka prava. Pavle Pavlovic govorio je o zrtvama koje je Srbija
dala u toku rata; 0 ukljucenju zene u privredu, njenom interesovanju za sve drustvene probleme i potrebi da zena bude politicki
ravnopravna. 82 U Zemunu je KPJ organizovala 25. januara veliki
zbor na kome je bilo oko 2 500 prisutnih. Milica fluric govorila je
o polozaju zene u drustvu i o zahtevima Komunisticke partije koja
se jedino bori za pravilno resavanje zenskog pitanja. 83
Krajem decembra pocela je i u Bosni i Hercegovini agitacija
za opstinske izbore . .Zene su narocito bile zainteresovane za pravo
glasa i ucesce u ovim izborima. U Sarajevu su za 18. decembar 1919.
s muskarcima bore za poboljsanje svoga polozaja. Na ovom sastanku
formiran je Pripremni odbor sa zadatkom da organizuje zbor zena
proleterki. Odbor je odmah posle sastanka odrzao sednicu na kojoj
je odluceno da se odrzi zbor zena u Radnickom domu.75
Do organizacionog oformljenja zenskog komunistickog pokreta
u Sloveniji nije doslo, jer je posle deset dana usledila Obznana
kojom je zabranjen rad komunistickih organizacija.
Formiranje i rad mesnih sekretarijata zena zavisilo je od
aktivnosti pojedinih partijskih organizacija i njihovog snalazenja
u izvrsavanju odredenih zadataka. Mesni sekretarijati zena su radili na okupljanju zena u partijske i sindikalne organizacije, sirili
partijsku stampu, organizovali vaspitni rad medu zenama i nastojali
da sto veCi broj zena ucestvuje u svim akcijama. u to vreme organizovanog rada sa zenama na selu nije bilo.
Posle Kongresa ujedinjenja nastavljen je rad na organizacionom formiranju i idejno-politickom jacanju partijskih organizacija. Veci broj zena u pojedinim pokrajinama ukljucivao se u rad
partijske organizacije. Mnoge od njih stekle su odredeno politicko
i ideolosko obrazovanje. Iz sacuvanih dokumenata saznaje se da je
veci broj zena biran u partijske uprave, narocito u Srbiji, Bosni
i Makedoniji . .Zena je bilo u partijskim upravama mesnih organizacija u Beogradu, Jagodini, Zajecaru, Nisu, Pristini, Paracinu,
Sapcu, Skoplju, Bitolju, Velesu, Kumanovu, Sarajevu i Travniku.76
U nekim organizacijama zene su birane za sekretare, odnosno predsednike mesnih partijskih uprava. Tako je Katica Velie izabrana
za sekretara Uprave partijske organizacije u Nisu, Mara Strbic,
a zatim Mara Jakovljevic za predsednika Uprave u Stipu.77
U Zagrebu je 15. maja 1919. godine poC'€1a da radi Socijalisticka radnicka skola u kojoj su predavani: politicka ekonomija,
istorija klasnih borbi, razvoj socijalizma, akcioni program, sindikalni pokret itd. Skolu je pohadalo 70 slusalaca. Oni su izabrali
skolski odbor koji je upravljao skolom.78 Prema secanju Anke Supanc, u skoli je bilo 15 ili 16 zena, a ona-je bila u skolskom odboru.
Skala je radila pod rukovodstvom Mesnog odbora SRPJ (k) za Zagreb i imala je zadatak da marksisticki obrazuje kadrove.
U rudarskom basenu u Trbovlju bio je razvijen radnicki pokret. Za taj pokret vezano je ime Antonije Cec, koja je prvih meseci
1920. godine postala komunist. Zajedno s njom u partijskoj orga75 Isto, 55, 7. decembar 1920; 57, 15. decembar 1920; 58, 18. decemba.r
1920; br. 59, 22. decembar 1920.
76
Pa0u·u'l£?ee uosune, 124, 25. M.aj 1919; 139, 30. jyu; 1S9, 12. aaaycT;
118, 18 . .M.aj; 127, 29. Maj; 156, 3. jyJI,; 239, 10. 01CTo6ap; 250, 23. oxTo6ap 1919:
160, 6. jy.n,; 188, 8. aa~ycT; 189, 10. aszycT 1920; 153, 29. jy'H. 1919; 227, 25~
cenre.M6ap 1919; JifcTopujcxu apxua KIIM, TOM I, KH:.. 1, CKonje, 1949, 83. i 232;
PaOuu1t1<:e uoau1te, 138, 9. jyu; 262, 3. uoae.M.6ap 1920; Glas slobode, 164, 29.
septembar 1919, 169, 4. oktobar 1919; 173, 14. avgust 1920; PaChtU'I£?Ce U081Hte,
263, 4. UOBe.M6ap 1920.
11
PaOuu'!l.Ke uoauKe, 229, 25. cenxe..tt6ap 1920; 71, 25. J£apx 1920; JifcTopujc?<:u apxua KIIM, TOM. I, KH::o. 2, 600.
" ARP -
Se6anje Rezke Stenovlc, MG-II-11>/64.
6, 7. jauyap 1920.
st J,sto, 14. 18. januar 1920.
82 J o B a H K a K e u; M a H,
}Keue Beozpada y 6op6u sa npaao ZJ!.aca,
To0utu'l-ba1C zpada Beo?.pada, Klb. XVII 1970, 142; PaOuu-tuce 1toau1-te, 10, 14.
jauyap 1920, " 12, 16. jauyap 1920.
8s PadUU'l£Ke 1toauue, 22, 28. janyap 1920.
8o Paih~U'l£Ke uoauue,
78
IDJstitut za :hlstoriju 11adni0kog rpo'kreta H:rrvatske {u daJjem tekstu:
IHRPH), Secanje Anke Supanc, MG-49/IV-4; Istina, ,gJasl1o Socijal!miake radn1Cke partije Jugosla'V'ije (<komunlsta), 1, IZa-greb, 19. jun 1919.
87
86
/li
-~
£
�i 1. januar 1920. zakazane konferenci{e zena posvecene opstinskim
izborima. 84
Pokrajinski sekretarijat zena izvrsio je obimne pripreme za
velilti zbor zena u Sarajevu 25. januara. U pozivu za ovaj zbor stoji:
,I ako danas Jugoslavijom upravlja vlada koja sama sebe zove demokratskom i socijalistickom, ipak se ostavlja vecina naseg naroda,
zene - bez politickih prava. Po izbornom redu koji je donesen za
sarajevsku opstinu i po osnovu izbornog reda za Konstituantu i Parlament, zene nece imati pravo glasa. Protiv ove nepravde, protiv
obespravljenja zena, mi moramo odlucno dici svoj glas" .•5
U Ljubljani je 11. januara 1920. godine oddan veliki protestni
zbor protiv skupoce i neravnopravnog polozaj a zena. Predsednica
zbora bila je Urbanceva. Ona je otvorila zbor i govorila o ulozi zene
u drustvu i polozaju zena u Austriji. Kranjceva .je govorila o neravnopravnosti zena i zahtevala da im se daju ista prava kao i
muskarcima. 86
Osmog februara u Ljubljani je takode oddan veliki javni zbor
koji je bio posvecen pravu glasa zena. Na zboru je donesena Rezolucija za izborno pravo glasa kojom se protestuje protiv bilo kakvog
uskracivanja prava glasa zenama. Zene su u ratu pokazale svoje
radne i politicke sposobnosti. Svako osporavanje prava glasa zenama sukobljava se sa osnovnim nacelima najprimitivnije demokratije. Socijalisti i ostali radnici ucinice sve napore da zene dobiju
puna politicka prava. 87
U listu Naprej nesto kasnije objavljen je Clanak pod naslovom
,Sestrama", u kojem je reC o ravnopravnosti Zene. Konstatuje se
da su zene bespravno; da ne moze biti pravde i slobode u drustvu
gde su ljudi neravnopravni, a zene su vekoVJJ<&. bile u neravnopravnom polozaju. Zatim se navodi da je proleterska vojska velika i da
se njoj treba da pridruze i zene kako bi se srusio eksploatatorski
poredak. 88
Krajem 1919. godine u Hrvatskoj su pocele pripreme za opstinske izbore, koji su odrzani u martu 1920. godine. Za pojedine
pokrajine doneti su posebni propisi o opstinskim izborima medu
kojima su postojale izvesne razlike, premda su u sustini bili isti.
Prvog novembra 1919. godine donesena je Uredba o opstinskim
izborima u Hrvatskoj i Slavoniji. Prema toj Uredbi, neznatan broj
zena imao je pravo glasa, i to one: ,a) koje vade samostalno svoje
iii porodice, odnosno brace svoje gazdinstvo na samovlasnom iii
zadruznom posjedu, odnosno, kakvu javnu obrtnu iii trgovacku
radnju; b) koje su namjestene u javnoj iii privatnoj sluzbi, te uz
to mogu dokazati da su s uspj ehom zavrsile 4 razreda koje srednje
iii njoj slicne skole". 89 Ovaj propis o izborima imao je izrazito klasno
84
85
86
87
88
Glas slobode, 228, 17. decembaT 1919: 237, 31. decembar 1919.
Isto, 12, 21. januar 1920; 14, 23. janua:r 1920.
Naprej, 10, Ljubljana, 14. januar 1920.
Naprej~ 34, 12. februar 1920.
Esto, 98, 29. april 1920.
Uredba o ti.®oru gradskih zasirupstava za ·gradove Hrvatske i Slav;onije, Narodne novine, 265, Zagreb, 24. novembar 1919. li No"L'a istina, 44, 12.
februar 1920.
89
obelezje, jer je pravo glasa data samo bogatijim zenama koje su
samostalni poslodavci i cinovnicama koje su, zahvaljujuci materijalnim mogucnostima, zavrsile srednju skolu, dok su sve radnice
i ostale zene bile bez prava glasa. Protiv ovakve klasne diskriminacije protestovale su zene, narocito u Splitu, i radnicka stampa.
Medutim, ovo je bio izuzetak u opstinskim izborima u Hrvatskoj,
jer prema clanu 9 Zakona o izborima za Konstituantu, zene uopste
nisu imale pravo glasa.
Prema Izbornom zakonu za opstinske izbore u Srbiji i nekim
okruzima Crne Gore, koji je donesen 11. marta 1920. godine, zene
nisu imale pravo glasa. Na predizbornim zborovima i u partijskoj
stampi ostro je osuden stav burZoazije koja je polovinu stanovnistva
lisila prava glasa. J eihw'IWCT je u nekoliko brojeva pisala o ovom
problemu isticuCi ulogu zene u ratu i posle rata,_ kada se ona masovno ukljucivala u privredni i drustveni zivot. Zenu je i te kako
interesovalo ko ce se nalaziti u opstinskim organima vlasti i kakve
ce se odluke i propisi donositi. Na Cukarici je 8. avgusta 1920.
odrzan zbor zena na kojem se govorilo o obespravljenosti zene i potrebi borbe protiv vladajuce burzoazije.. Posle dva dana odrzan je
zbor zena u Hadzi-Popovcu na kojem se govorilo o opstinskim izborima i protestovalo protiv uskracivanja prava glasa zenama. Sutradan su demokrati hteli da odrze zbor na ovom podrucju, ali su
zene protestovale protiv njih i zbor nije uspeo. Pred Narodnim domom u Beogradu 19. avgusta je odrzan veliki predizborni zbor, kame
je prisustvovalo nekoliko hiljada radnika. Pored ostalih govornika
na zboru je u ime zena govorila Draga Stefanovic. 90 Mesno partijsko
rukovodstvo u Sapcu utvrdilo je, 2. avgusta, na partijskoj konferenciji listu komunistickih kandidata za odbornike. Posle ove konferencije odrzan je kandidacioni zbor na kame je bilo vise od 200
ucesnika. Iako zene nisu imale pravo glasa, komunisti su u radno
predstavnistvo kandidacionog zbora izabrali radnicu Micu Ruvidic. 91
Na dan opstinskih izbora 22. avgusta, zene su u Beogradu na
svim biralistima protestovale sto one nemaju pravo glasa. N a svim
predizbornim zborovima zene su agitovale za pobedu komunista na
izborima. U Nisu je na dan opstinskih izbora 600 zena demonstriralo
ulicama, protestujuci protiv neravnopravnog polozaja zena. Istog
dana odrzan je zbor zena na kojem su Katica Velie i Desanka Milutinovic izabrane za delegate koji ce u ime radnica na biralistima
protestovati protiv politickog obespravljenja zene. Zene su zajedno
obisle sva biralista, a zatim se okupile u Radnicki dom, gde ih je
Katica Velie, u ime KPJ i Sekretarijata zena, pozdravila i istakla
spremnost ?ena da se do kraja bore za svoja prava. Neposredno
posle izbora u Beogradu, u ulici Cara Urosa, oddan je zbor zena
na kojem se govorilo o najnovijem protuzakonitom aktu vlade koja
26. avgusta nije dozvolila izabranim komunistima da udu u Beogradsku opstinu i preuzmu duznost kao zakoniti predstavnici naroda.92
9o Jed-na'l<OCT, 9,
9l CJio6o,n;aH
Illa6a[(, 1960, 119.
92
88
1. cenTeM.6ap 1920; PaChtU<tl:JCe 1toauue, 199, 21. aezycT 1920.
2KMBOjY:IHOBMfi M ,!J;p., Ilodpu'J-be, r.aac IIoOpu'l-ba,
JeiJuaKocT, 9, 1. cenTe.M6ap 1920; 10, 11. O'l<To6ap 1920.
89
�Pred opstinske izbore, 19. avgusta 1920. godine, odrzan je zbor
zena komunista u Skoplju na kojem se govorilo o obespravljenosti
zene. Iako nisu imale pravo glasa, zene su na tom zboru izabrale
agitacioni odbor i resile da se potpuno angazuju za pobedu komunistickih poslanika. ••
U izborima za Ustavotvornu skupstinu zene su se posebno
angazovale premda nisu imale pravo glasa. Sekretarijat zena komunista u Beogradu zakazao je za 23. novembar sastanak poverenica
i onih drugarica koje se primaju odretlenih poslova oko izbora. 94
Pored borbe za ravnopravnost, zene komunisti angazovale su
se u akcijama Partije protiv skupoce i spekulacije. U svim krajevima
zemlje vladala je u ono vreme oskudica u zivotnim namirnicama
i tanovima, kao i opsta skupoca, koja je narocito pogatlala radnicku
klasu. Ostajala su neispunjena sva obecanja koja su u tom pogledu
davali predstavnici vlasti. Zene su organizovale nekoliko protestnih
zborova protiv skupoce i cesto su istupale kao govornici na radnickim
zborovima koji su odr2avani o istom pitanju.
U Beogradu je 16. novembra 1919. odrzan veliki zbor zena
komunista koji je bio vrlo dobro pripremljen. Zbor je otvorila Anka
Raskovic, a zatim su Draga Stefanovic i Zivota Milojkovic govorili
o skupoci zivotnih namirnica i stanova i o demobilizaciji vojske.
Posle toga doneta je Rezolucija koja glasi:
,1. Zbor zena komunista protestuje protiv strahovite skupace zivotnih namirnica i stanova, koja, iz dana u dan, biva sve
veCa, sve nesnosnij a.
2. Zbor protestuje protiv zlocinackog nehata vlade i opstine koje, sa svoje strane, nista ne preduzi;maju da se skupoca
koliko-toliko ublazi na taj naCin, sto bi se preduzele efikasnije
mere protiv mnogobrojnih trgovaca i spekulanata koji zivot
siromasnih narodnih masa poskupljuju.
3. Zbor protestuje protiv nehata od strane opstine i ddave
sto do sada nista energicnije nisu ·preduzele za resavanje pitanja o stanovima i ogrevu. Toga radi zbor trazi:
1. Da drzava i opstina uzmu u svoje ruke uvoz, izvoz
i prodaju zivotnih namirnica, organizovanu u svojim prodavnicama i na taj naCin zastite i spasu siroke mase radnog sveta
od najstrasnije i najbestidnije pljaCke bezbroj trgovaca i spekulanata.
2. Da se rekviriraju svi neposednuti stanovi za radnike
i njihove porodice koji su bez stana i koji danas obitavaju
u stanovima koji su prave grobnice za zive. Tako isto da se
odmah otpocne sa zidanjem radnickih stanova i azila.
3. Da se nabave drva i ugalj koji ce se siromasnom svetu
izdavati po nizim cenama.
4. Da se ustanove narodne kujne, iz kojih ce primati
hranu svi koji su u besposlici.
---93
94
90
McTopujcuu apxus KIIM, 1'0M I, KH.. 2, 529, 549.
PaChtU'I£%e noau:ne, 279, 23. nose.M.6ap 1920.
T
5. Da se odmah izvrsi demobilizacija vojske kako bi se
naSi sinovi, naSa braCa, naSi muZevi i oCevi, naSi hranitelji, koji
su punih sedam godina odvojeni od ucesca u proizvodnji, vratili svojim porodicama i svome radu i time sto bi se nase produktivne snage znatno uvecale, skupoca ublazila i
6. Da drzava i opstina sto pre otpocnu sa podizanjem javnih zgrada i ostalim svojim radovima, u kojima bi se besposleni radnici i radnice uposlili". 95
Veliki radnicki zbor odrzan je 30. novembra u Novom Sadu.
Zboru je prisustvovalo 2 500-3 000 ucesnika. Prvi referent je bila
Milica Durie, koja je govorila o ulozi zena u drustvu i potrebi organizovanj a Zen a. 96
U prolece 1920. godine u Srbiji je skupoca dostigla nezapam-
cene razmere. Tim povodom u listu JeiJuaUOCT objavljen je clanak
u kojem se navodi koliko skupoca i nereseno stambeno pitanje
pogatla i zenu koja snosi teret kucnih poslova. Na velik~m radni?kom mitingu, koji je oddan 12. aprila u Beogradu, prv1 govormk
je bila Radoslava Ilic. Ona je govorila o . prevelikoj skupoci koju
radnici s nadnicama 30-40 dinara nisu u stanju da podnesu, jer
s tom zaradom izdrzavaju viseClane porodice. Posebno se osvrnula
na visoke stanarine i nedostatak stanova, koje radnici nisu u stanju
da grade usled skupoce gratlevinskog materijala. 97
Polovinom novembra 1920. godine odrzan je u Novom Sadu
veliki zbor zena na kojem je 0 polozaju zene u drustvu govorila
Draga Stefanovic iz Beograda. 98
Pokrajinski sekretarijat zena komunista za BiH odrzao je
30. novembra 1919. godine u Sarajevu veliku skupstinu protiv
skupoce kojoj je prisustvovalo vise od 1 000 lica. Skupstinu je otvorila predsednica Dragica Crnkovic. Anka Tame! je govorila o neredu
i pometnji u celokupnom drustvenom zivotu i o skupoci koja najvise pogatla proleterske porodice. Tom prilikom pozvala je zene da
pristupe Socijalistickoj radnickoj partiji (komunista). Mitar Trifunovic je govorio o burzoaskom poretku i obecanjima budoazije koja
se ne ispunjavaju. Lucija Pazin je pozvala sve potlacene da stupe
u Partiju. Skupstina je prihvatila Rezoluciju protiv skupoce. Za
ovu skupstinu vrsena je posebna agitacija preko poverenica i oddavane su prethodne pripremne konferencije zena. U Zenici je o istom
pitanju oddana 7. decembra protestna skupstina, na kojoj je bilo
vise od 250 prisutnih. Metlu njima je bio veliki broj zena. Na skupstini j e govorio Mitar Trifunovic. 99
Partija je 7. novembra organizovala veliki zbor 1919. u Bitolju. Prvi govornik na zboru bila je Milica Durie. Ona je govorila
o stradanjima koja su u ratu pretrpele Makedoniji i stara Srbija,
t5
Isto, 270, 15. novembar 1919, 271, 16. novembar 1919; 272, 18. novem-
oar 1919.
Paduu't£Ke uoau.ue, 288, 6. Oe~e.M.6ap 1919.
lsto, 88, 15. april 1920.
98 JednaKocT, 11, 1. deqe.M6ap 1920.
DD Glas slobode, 211, 25. decembar 1919; 213, 27. novembar 1919, 218, 4.
decembar 1919; 223, 13. decembar 1919.
96
97
91
�\
o potpunom razaranju Bitolja i njegovim mnogobrojnim zrtvama,
0 tome kako se vlasti nimalo ne staraju o postradalom stanovnistvu
toga kraja koje formalno umire od gladi. 100 Pocetkom februara 1920.
godine u Bitolju je ponovo odrzan veliki zbor na kojem su istupila
cetiri govornika. Na zboru je bilo mnogo zena. ,Divno je bilo posmatrati zbor na koji su prvi put dosle stotine zena i devojaka,
starica bez igde icega, koje su s najvecim nestrpljenjem ocekivale
naSu socijalistiCku reC". 101
Agitaciono-propagandni rad medu zenama bio je razvijen narocito u Srbiji i Bosni, gde je i organizacija zenskog pokreta hila
najjaca. Pored cesto odrzavanih zborova i predavanja, u Srbiji je
postojao naroCito organizovan sistem kucne agitacije medu zenama
koji se sprovdio preko poverenica. Ljubicu Zivkovic iz Beograda
pozvala je policija na saslusanje zato sto je obisla. nekoliko radnickih stanova na Dorcolu i objasnjavala uzroke bede u kojoj se radnici nalaze. 1 02 Pokrajinski sekretarijat zena odrzavao je cesto sastanke s poverenicama na kojima se raspravljalo o tekuCim zadacima.
U Novom Saiiu su neko vreme svakog ponedeljka odrl:avana
predavanja na kojima se govorilo o problemima koji interesuju
radnu zenu. Povodom trogodisnjice oktobarske revolucije, Sekretarijat zena u Velikom Beckereku (Zrenjanin) organizovao je 6. novembra priredbu. Posta je u to vreme hila u toku izborna kampanja
za Konstituantu, polovina prihoda sa ove priredbe data je u izborni
fond Partije. Sutradan, 7. novembra, Desanka Andelkovic-CvetkoviC'03 iz Beograda odrzala je u Radnickom domu predavanje o ruskoj zeni, koje je veoma uspeJol 04
Pokrajinski sekretarijat zena komunista za Bosnu i Hercegovinu organizovao je u Sarajevu niz predava»:ja o problemima za
koje su zene bile zainteresovane. Predavanja su oddavana jednom
u 15 dana, a ponekad i svakih 7 dana. Tako je za 22. jul 1919. godine zakazana konferencija zena sa temom ,Ucesce zena u privredi". Jedno od najuspelijih predavanja bilo je 29. avgusta 1919.
kada je Draga Crnkovic referisala o borbi zena za ravnopravnost.
Ona je govorila o borbi zena u proslosti i sadasnjosti; o ulozi zene
u oslobodilackom pokretu proletarijata; o zahtevima zena za opstim
pravom glasa, naglasavajuCi da se polozaj zena u postojecem drustvu nece promeniti i ukoliko bi one dobile pravo glasa, jer se oslo100
PaOuu'ltK:e uoauue, 226, 24. cenxe.M.6ap 1919.
1o1
HcTopujc'Ku apxue KIIM, TOM I, KH>. 1, 45.
Padu-zt'l.f.Ke uoauue, 208, 1. cenxe..w.Oap 1920.
102
Desanka Andelik-o~viC-Ove11k·o'ViC {1889-1967) - 1profesor matematike;
.r.adniO'kom <pOik:retu STtbije IPriSla 190'5; Nan Srp.ske s~ocij·aldem:Oikratske palitije
od 1908, 'a 6Ian Socija1isti:Cke 11adni:Cke rp;artije Jug:aslavije ~omuni·Slta) od 1919;
alktivno vadHa u .organ1zaciji Zen-a 1i Ill deCjoj grupi ,BuduCnost" u BeQgrtadu:
Grao idelegat ~Centralnog 1se-kretarirjata Z·ena ·komuni:sta ruCestvoVlala na VukovM\Sik{)m lkoorgresu KPJ; 'Uredivalllist JeOna~ocT, org.an Zena komuni'Sta Jugolslavije 1 deCjli 111ist Bydyh1~ocT; pri.swst.vovala IV lkongresu KI 1922; iza:bran·a
za selk!retara Centr:alnog 1sekretarijata Zena NRPJ, poCeillmm avgusta 1923. godine; .sekretar Centralnog odbora Cvvene pom.o6i Jugoslavije od 1923. d zbog
rada u Jtoj ,onganlliacijri rurhapSena 1925, ali je u n.ed·osta:tk:u do'ka:za ·os:Laboclena
QPtuZibe ISe.ptembra ,iste rgodilne; kasnije nastlavtiiLa ,g ilegarlnim radom.
1o4 JeOnaxocT, 11, 1. Oeu.;e.u6ap 1920; Tpa[ja 3a ucTopujy BojsoOu.ue ... ,
210 i 211.
103
92
i
'1
boC!enje ~ene maze izvr~iti jedino u socijalizmu. u diskusiji koja
se razvila posle predavanja uzelo je ucesca vise zena. Iduceg petka,
5. septembra, organizovano je predavanje sa temom ,Zena i radnicko zakonodavstvo". I u sledecim predavanjima su obradivana
pitanja za koja su hila zivotno zainteresovane zene i njihov pokret,
kao na primer: 0 izborima i pravu glasa zena; zena i politika; 0 ulozi
zene u politickoj borbi radnicke klase; o decjoj grupi ,Buducnost";
o alkoholizmu i njegovim posledicama; o uzrocima skupoce; o ulozi
komunista u borbi protiv skupoce; zena i socijalizam; zena i komunalna politika; izbori za Ustavotvornu skupstinu105 itd.
U Sarajevu je krajem marta 1919. godine za zene organizovan
rad analfabetskog tecaja. U listu Glas slobode vise puta su pozivane
nepismene zene da se ukljuce u rad tecaja. Rad analfabetskog tecaja
bio je povremeno prekidan i obnavljan.106
Pocetkom decembra 1920. godine Centralni sekretarijat zena
komunista pristupio je sistematskom i planskom radu na organizovanju i komunistickom vaspitavanju zena. U tu svrhu izraden je
detaljan plan rada, 107 kojim se predvida formiranje agitaciono-prosvetnog odbora pri svakoj mesnoj partijskoj organizaciji. Ovi odbori
su imali zadatak da organizuju povremene skupove svih zena cianova Partije i sindikalnih organizacija, na kojima bi se odrzavala
predavanja sa diskusijama i objasnjavali ciljevi i zadaci Komunisticke partije. Planom je predvideno da se radi upoznavanja zena
s vaznijim politickim pitanjima organizuju masovni agitacioni zborovi. Da bi se vaspitnim radom obuhvatio sto veci broj zena, bilo
je predvideno da se organizuju zenski kruzoci po kucama u koje
bi se povremeno okupljale one zene koje nisu mogle redovno poseCivati zborove, konferencije i predavanja. Kruzocima bi rukovodile
politicki i teorijski uzdignutije zene komunisti. U planu rada detaljno su bile razradene teme za obradivanje na svim skupovima
zena pri partijskim organizacijama i zenskim kruzocima u celoj
zemlji.
U toku dvogodisnjeg rada Partija je uspela da organizuje veliki broj zena, narocito u pojedinim radnickim centrima, pa se ukazala potreba za sistematskim ideolosko-politickim obrazovanjem
zena i teorijskim uzdizanjem partijskih kadrova iz redova zena.
Plan ideoloskog rada bio je dobra zamisljen i njegovo sprovodenje
bilo bi znacajno za zenski pokret, jer je dotadasnji rad Partije u
tom pogledu bio nedovoljan. Medutim, kroz mesec dana usledila
je Obznana.
U svim akcijama koje je vodila radnicka klasa aktivno su
ucestvovale i zene. Njihova ucesce narocito je doslo do izrazaja
u proslavama 1. maja i generalnom strajku proleterske solidarnosti
20. i 21. jula 1919. godine. Jedan od prvih zadataka Centralnog
tos Glas stobode, 120, 19. jul 1919; 143, 3. septembar 1919; 144, 4. septembar 1919; 161, 25. septembar 1919; 106, 19. maj 1920; 172, 8. oktobar 1919; 179,
16. oktobar 1919; 190, 29. oktobar 1919; 196, 6. nouembar 1919; 206, 19. novembar
1919; 141, 7. ju! 1920; 191, 6. septembar 1920; 203, 22. septembar 1920; 238, 3.
novembar 1920.
1os r~sto, 68, 24. mart 1919; 78,
101 JeiJua'KOCT, 11, 1. iJe·~e.M6ap
·5. apTi! 1919 'ri 162, 26. septembar 1919.
1920.
93
�sekretarijata zena socija1ista-komunista bio je agitacija za ucesce
zena na proslavi 1. maja 1919. godine.
Majska proslava u Srbiji obelezena je odrzavanjem radnickih
zborova u pojedinim mestima. U Fabrici duvana u Beogradu radnici
su 1. maja obustavili rad i uzeli najpunije ucesce u proslavi. Istog
dana, posle podne, u Valjevu je odrzan drugi zbor sa 600-700
prisutnih gradana, medu kojima je bilo 60 zena. 108 Na sednici Pokrajinskog sekretarijata zena od 6. maja konstatovano je ,da je
na majskoj proslavi uzeo ucesca ogroman broj zena". 109 U Skoplju
je organizovana 1. maja veoma uspela proslava u kojoj je ucestvovalo 3 000 radnika i radnica. 110
Za proslavu 1. maja 1919. godine u Bosni i Hercegovini su
izvrsene obimne pripreme. Posta je sve bilo organkovano, vlasti su
na cetiri dana pred 1. maj zabranile proslavu. Partija je protiv
takve odluke preduzela mere i 30. aprila organizovala protestni generalni strajk. Strajk je imao karakter pasivnog protesta. Radnicima
je preporuceno da ostanu kod svojih kuca. U radnickom domu naslo
se svega 200-300 radnika i radnica, koji su pohapseni, a zatim je
nastalo traganje za anima koji se nisu zatekli u domu. U Sarajevu
je toga dana uhapseno oko 2 000 radnika i radnica. Policija je narocito brutalno postupala prema zenama. Pozatvarane zene su bacene u vlazne podrume i u 10 sati navece, uz najpogrdnije uvrede,
strahovito izudarane. 111 Protiv radnickog pokreta u Bosni i Hercegovini poduzete su sledece mere. ,Prvo, raspustene su sindikalne
organizacije; 2. zabranjen je organ radnickog pokreta u BiH Glas
slobode; 3. oduzeta je imovina organizacija Glasa slobode i Radnicki
dom; 4. proterano je nekoliko desetina radnika; 5. otpusteno je iz
ddavnih poduzeca vise desetina radnika; 6. tri_El,eset i jedan predstavnik radnickog pokreta predan je Vojnom sudu" .112
U vreme najzivljeg i najraznovrsnijeg rada zena u BiH nastupili su prvomajski progoni, tako da je taj rad za dva meseca bio
onemogucen. Tek za 8. juli zakazana je u Sarajevu konferencija
zena da bi delegati referisali o znacaju u~edinjenja zena socijalista
Jugoslavije i podneli izvestaje sa Konferencije zena, odrzane
21. aprila u Beogradu.U 3
Udruga socijalistickih zena u Splitu izdala je poseban proglas
povodom proslave 1. maja 1919. godine i pozvala zene da toga dana
ne rade. 114
U Srbiji su vrsene obimne pripreme za proslavu 1. maja 1920.
godine. Pokrajinski sekretarijat zena odrzao je u Beogradu nekoliko
konferencija na kojima je objasnjavan znacaj Prvog maja. U Clanku
Drage Stefanovic istaknuti su prvomajski zahtevi u kojima se trazi:
,Raspustanje danasnjeg samozvanog Parlamenta a raspisati izbore
za Ustavotvornu skupstinu sa opstim tajnim pravom glasa i protos Pai.htU't!.Ke nosuue, 113, 13 . .Maj 1919; 110, 10. Jotaj 1919.
1o9 ARP, SveSlm 12la'Pi'SIJlilka sa ISednica Sek:reta.rij.ata Zena Srbije, 164.
11o PaduU'l£-1Ce Hoaune, 153, 29. jyn 1919.
111 Glas slobode 99, 24. jun 1919; JeOna'ICOCT, 4, 1 . .M.aj 1920.
3
n2 Glas slobode, 101, 26. jun 1919.
118 Lsto, 109, 5. jul 1919.
"' JHRP, Zgb. ZB-XVIII-L-8/125.
94
porclonainim nacmom biranja. Stambeno pitanje he moze biti re"
seno dok god se ne obrazuju sovjeti, sastavljeni od kirajdzija, koji
ce imati izvrsnu vlast da mogu izvrsiti rekviziciju stanova, materijala i odredivati cene i stanovima i materijalu koji nadu da je
upotrebljiv za opravku starih i podizanje novih stanova.
Mi trazimo da se uniste svi dugovi koji su ucinjeni za militarizam, naoruZanje i za vodenje rata, a koji su glavni uzroci skupoCe.
Anulirati sve ratne bogatase.
Sva saobracajna sredstva na suvu i vodi i svi rudnici kao i
sume i planine da se nacionaliziraju sa ucescem radnickih saveta u
njima, koji ce imati pravo resavati i njihove odluke donosene moraju biti za drzavu obavezne.
Obrazovanje sovjeta po preduzecima u kojima ce oni vrsiti
kontrolu proizvodnje i imati pravo da odreduju skalu profita".m
U prvomajskoj proslavi u Srbiji zene su masovno ucestvovale.
Povodom prvomajske proslave odrzan je 28. marta 1920. zbor
zena komunista u Skoplju. Na zboru je govoreno o znacaju proslave
Prvog maja i obrazovan je odbor zena komunista za organizovanje
majske proslave. Rosa Plavicka 116 napisala "je kraci Clanak, u vidu
proglasa za Prvi maj, kojim je pozvala sve zene na prvomajsku
proslavu. 117
Sekretarijat zena komunista u Sarajevu organizovao je posebnu konferenciju, koja je bila posvecena proslavi 1. maja 1920.
godine. 118
U znak solidarnosti s medunarodnim proletarijatom, u Sarajevu je odrzan velik protestni zbor 20. jula 1919. godine protiv
gusenja revolucije u Sovjetskoj Rusiji i Madarskoj. Ljubica Cukovic
'
izabrana je za sekretara tog protestnog zbora." 9
Prvog marta 1920. godine Sekretarijat zena socijalista-komunista poceo je da izdaje list JeaumwcT, organ zena socijalista-komunista Jugoslavije, pod istim nazivom kao i organ zena socijaldemokrata Srbije, koji je sa povremenim prekidima izlazio od oktobra
1910. do jula 1914. godine. List je stampan u 4 000-5 000 primeraka
i odigrao je veliku ulogu u socijalistickom vaspitavanju i okupljanju zena u zenski komunisticki pokreL Jeilnanocr se mnogo citala u Srbiji, a zatim u Slavoniji, Dalmaciji i Bosni. Najvise pretplatnika bilo je u Beogradu, Nisu, Sarajevu, Negotinu, Pirotu,
Zajecaru, Vranju, Bitolju, Cacku, Kragujevcu, Mladenovcu, Vukovaru, Novom Sadu, Cupriji, Splitu, Uzicu, Svilajncu, Gornjem Milanovcu, Kraljevu, KruSevcu, Obrenovcu, Lazarevcu, Mionici, Osijeku, Vrdniku, Valjevu, Smederevu, Sapcu i Jagodini.' 2 " Za vreme
izlazenja Jista J eaua?<OCTU zene SU sakupJja]e dobrovo]jne priloge
i ..na taj nacin obezbedivale sredstva da bi se list na vreme pojavl]Ivao. One su mnogo radile na propagiranju i prikupljanju priloga
m JeduaxocT, 4, 1. .M.aj 1920.
116
117
Odnosi se :na Rosu P1a¥0VIU.
HcTopujcKu apxua KIIM, TOM I,
KH:..
1, 134 i 162.
na Glas slobode, 91, 28. april 1920.
119 I.sto, 121, 21. jul 1919.
12
0 Je()UQ.'KOCT,
10, 11.
O'KT06ap
1920; 2, 21.
.MapT
1920.
95
�ia partijsku ~tampu. Za izvdavanje toga ~adatka koristila se svaka
pogodna prilika: priredbe, izlet, odlazak u preduzeca i ustanove, itd.
Pokrajinski sekretarijat zena za Srbiju odrzao je u maju 1919.
godine u Beogradu poseban sastanak s poverenicama na kojem se
govorilo o znacaju socijalisticke propagande i o potrebi rasturanja
Paonuotnux noeuna. U tom pogledu zene su uzele odredene obaveze
koje su revnosno izvrsavale. U Beogmdu je krajem avgusta 1919.
godine organizovana posebna priredba u korist Paonuotnux noauna,
na kojoj je istupila socijalisticka umetnicka grupa ,Abrasevic".121
U Makedoniji su zene aktivno radile na sakupljanju priloga
za ,borbeni fond" i Co"ujaJtucTuotny 30py i na rasturanju letaka
i radnicke stampe.
Na velikom broju stranica lista Glas slobode nalaze se imena
zena koje su sakupljale priloge za stampu. Pokrajinski sekretarijat
zena je organizovao dve priredbe u Sarajevu u korist socijalistick.e
stampe. Na priredbi, koja je odrzana decembra 1919. godine, u programu su ucestvovali i Clanovi decje grupe ,Buducnost". U toku
1919. godine organizovane su tri puta ,crvene nedelje", koje su
bile posvecene iskljucivo prikupljanju priloga za stampu. Pored
Sarajeva, prilozi su sakupljani i u Mostaru, Zenici, Tuzli, Travniku,
Jajcu i Lukavcu. U februaru i avgustu 1920. godine priredene su
dve uspele priredbe u Sarajevu u korist lista Glas slobode. Zatim
su se i u toku ove godine sakupljali dobrovoljni prilozi za Glas slobode u Sarajevu, Banjoj Luci, Prijedoru, Jajcu, Kreki, Lukavcu
i Kaknju. 122
Posebno mesto zauzima aktivnost sindikalno organizovanih
zena radnica. Najvise zena radnica bilo je u ovom periodu organizovano u Savezu krojackih i monopolskih radn.H<a. Njihovi uspesi
u sinkalnom pokretu ne mogu se odvojeno iskazati, jer su se vrlo
retko posebno belezili rezultati rada zena u pojedinim savezima.
Savez krojackih radnika u Srbiji postigao je vidne rezultate
rada od obnavljanja organizacije do polovine 1919. godine. Do maja
1919. obnovljen je bio rad mesnih organizacija u Beogradu, Kragujevcu, NiSu, Valjevu, Sapcu, KruSevcu, PoZarevcu, Pirotu, Vranju,
Leskovcu, Gnjilanu i Aleksincu. U Beogradu je u mesnoj grupi bilo
organizovano, pored 190 muskaraca, 476 zena, u Nisu, pored 14 muskaraca, 206 zena. Savez se brinuo da sto pre zaposli neuposlene
radnike. Sarno u Beogradu mesna grupa u toku tri meseca zaposlila
je 295 zena. U nekoliko mesta u unutrasnjosti primljen je cenovnik
iz Beograda, kojim se predvida minimalna nadnica od 5 do 20 dinara
i radno vreme od 9 sati dnevno. Savez se zalagao za opste i politicko obrazovanje svojih clanova. Odr2avane su ceste konferencije,
sastanci, zborovi i predavanja. Agitovano je da se sto vise citaju
Pailnuotne noeune i ostala socijalisticka stampa. N a sednicama Pokrajinskog sekretarijata zena vise puta postavljano je pitanje rada
u Savezu sivackih radnika, s obzirom na veliki broj zena u tom
121
ARP, Svesk•a :2laptsnli'ka •sa sednica Pokrajinlsftwg sekretarijata Zena
Srtbije, 176; PaCh-tu"t'ICe uosu1te, 16, 29. jauyap 1919; 32, 15. cjjeOpyap; 59. 14.
JWpT; 93, 17. anpu.Jt; 205, 30. aazycr 1919.
122 :Glas slobode, 145, 5. septembar; 173, 9. oktobar; 224, 12. decembar
1919. d 210, 30. septembar 1920.
96
Savezu. Reseno je da u toj organizaciji radi Radoslava Ilic, clan
Pokrajinskog sekretarijata.""
U pojedinim mestima, gde krojacke radnice nisu bile sindikalno organizovane, poslodavci su uspevali da ih jos vise eksploatisu
na taj naCin sto su ih manje placali uz nametanje tezih uslova rada.
One se pojedinacno nisu mogle zastititi protiv takvog bespostednog
iskoriSCavanja njihove radne snage. U Zemunu je, na primer, veCi
broj takvih radnica radio po 8-10 casova dnevno za nadnicu od
4 krune, dok su u ovoj struci radnice obicno zaradivale po 8-10
kruna dnevno.t24
Nepodnosljiv je bio i polozaj sivackih radnica u Pancevu.
Njih su poslodavci maltretirali i produzavali im radno vreme a zaradivale su svega od 2 do 15 kruna dnevno, sto ni izdaleka nije
bilo dovoljno, s obzirom na skupocu, za odrzavanje zivota. Posta
nisu mogle vise izddati takve uslove rada, posle pregovora s poslodavcima od 18. novembra 1919. godine, koji nisu pristali na njihove zahteve, sve radnice stupile su u strajk i pobedile su zahvaljujuci solidarnosti. Poslodavci su 23. novembra pristali na zahtev
radnica da povise nadnice za 45 odsto i zavedu osmocasovno radno
vreme. 125 U jesen 1919. godine odrzana je. skupstina mesne grupe
Saveza sivackih radnika u Nisu. U novu upravu izabrani su, pored
ostalih, Kostadina Zivkovic i Mileva Milosavljevic, a u finansijsku
kontrolu Natalija Dimitrijevic. 126
U Beogradu je 19. januara 1920. odrzana skupstina mesne
grupe Saveza sivackih radnika-ca na kojoj se rezimirao rad za proteklu godinu i izabrana nova uprava. Na skupstini je konstatovano
da je rad ave grupe u protekloj godini bio veoma intenzivan. Oddano
je 27 sednica uprave, 15 konferencija i 17 vecih zborova. Pored
toga, odrZavane su Ceste r~dioniCke i povereniCke konferenciie, sednice i sastanci, na kojima se dogovaralo o resavanju akutnih problema. U decembru 1919. organizacija je brojala 360 Clanova bez
onih 350-400 koji duguju ulog vise od sest nedelja. Da bi popravili
svoj materijalni polozaj, krojacki radnici su u toku 1919. godine
izveli nekoliko uspesnih tarifnih akcija. Zahvaljujuci upornom i
organizovanom radu, smanjeno je radno vreme u mnogim radionicama. U sled nedostatka tekstilnih proizvoda i slabe kupovne moci
vecine stanovnika, krojacki radnici su vrlo cesto hili bez posla.
Posta se organizacija u toku godine naglo povecala, i to s velikim
brojem zena, pred niu se postavilo pitanje politickog i teorijskog
rada sa svojim Clanovima. Na skupstini je raspravljano i o novom
statutu Saveza koji se pripremao za Kongres ujedinjenja svih sivackih organizacija u Jugoslaviji. U novu upravu od zena su izabrane Nadezda Obradovic i Natalija Pesic, a u finansijsku kontrolu
Smilja Stojanovic i Radoslava Ilic.'27 U Vojnoj sivari je radilo oko
700-800 radnica. Njihov polozaj se poboljsao tek onda kada su
123 ARP, Sveska ';ljapisnika sa ·sednica Pokrajinsk.og sekretarij.ata Zena
Srbije, 176 .t 177; PaihLU-tt-x:e noaune, 126, 28. .Maj 1919.
12.1 Paih-t.U't(.'X:e noatt'H..e, 164, 12. jy.11. 1919.
t25 Isto, 283, 30. novembar 1919.
126 Isto, 209, 4. septembar 1919.
121 ItSto, 20, 25. januar 1920.
97
�organizaClJe zenskog pokreta i Savez Sivackih radnika preduzele
odredene mere u tom pravcu. Ostale sivacke radnice su radile pod
vrlo teskim uslovima, po 10 cas ova dnevno, pa i vise za 3 do 10
dinara. Narocito su se u teskom polozaju nalazile cvecarke i radnice
belog rublja. 128
U Zemunu je 7. jula 1920. stupilo u strajk 50 krojackih radnika
i radnica zato sto im poslodavci nisu priznavali osmocasovno radno
vreme. U isto vreme strajkovali su i krojacki radnici u Beogradu. 12•
Mesna grupa Saveza sivackih radnika-ca u Beogradu odr2:ala je vanrednu skupstinu, na kojoj je, pored ostalog, izvrsen izbor nove
Uprave u koju je u ime zena izabrana Rakila Barojevic. U ovom
Savezu bilo je 400 radnica koje su radile na izradi vojne odece
i rublja. One su primale prosecno 8 dinara dne.vno i radile bez
odredenog radnog vremena. 180
Posle rata u Makedoniji je vladala velika nezaposlenost. Prilican broj krojackih radnika takode je ostao bez posla. U Skoplju
je mesna grupa Saveza krojackih radnika obnovila rad pocetkom
1919. godine. Radnici ove struke, medu kojima je bilo vise zena,
nalazili su se u tarifnom pokretu i pocetkom marta 1920. godine
su izvojevali pobedu za povisicu plata za 30 do 40 odsto. Posta su
cene bile u neprekidnom porastu, oni su ponovo zahtevali da im se
za 30 odsto povecaju nadnice i uvede osmocasovno radno vreme.
Poslodavci nisu hteli da pristanu na zahteve radnika i njih 150 stupilo je u strajk 25. novembra 1920. godine. 131
U ovom periodu tarifno-strajkaske akcije u Bosni i Hercegovini bile su u stalnom porastu. U njima se uglavnom zahtevalo
povisenje najamnine, skracenje radnog dana i priznavanje sindikalne organizacije. Polovinom 1919. godine kro:jacki radnici u Sarajevu su predali tarifu svojim poslodavcima u kojoj su zahtevali
osmocasovni radni dan, ukidanje rada na komad i placanje rada na
dan.'3 2 u odnosu na predratne cene troskovi zivota do polovine 1920.
godine porasli su za 34 puta, a plate krojackih radnika u Bosni i
Hercegovini za svega 16 puta. 183 U teskoj situaciji narocito su bile
krojacke radnice u Vojnoj sivari i radnice na izradi belog rublja,
a isto tako i radnice u fabrici cilima, veza, gajtana i strikeraja.
Mnoge od njih su bile hranioci porodica, jer Sli im muzevi, ocevi
i braca izginuli u ratu. Naporan posao uz male zarade do kraja
ill je iscrpljivao, a kako nisu imale mogucnosti za lecenje, podlegale
su raznim bolestima. Krajacki radnici u Sarajevu cesto su odrzavali
konferencije na kojima su raspravljali o svakodnevnim problemima.
Jei.lua1COCT, 1, 1. .MapT 1920.
Paiht.u"t-x:e uoaune, 162, 8. jyA 1920; 170, 18. jyA 1920.
tao Padnu'l£-x:e 1wauue, 216, 10. cenTe.M.6ap 1920; Jedua'I<:OCT,
oXTo6ap 1920.
tat McTopujcKu apxue KllM, TOM I, KH>. 1, 89 J1 KH:.. 2, 943.
128
129
10,
11.
1a2 U istom zahtevu ·Se .tro.Zi da :se svaiki pr~ovremeni rad ;prva dw
sata !PLaCa 30 ·odsto, a daljnji prekovremeni rad, .pa i nedel.j.e 100 odsto, mini-
malna nadndca da bude 30 kruna, a maksimalna 55 ·kruna. Zatim se ~htevalo
priznavanje svih us1ova koje sindikalna organizacija postavlj-a. (Glas slobode,
117, 16. juZ 1919.)
133 Glas slobode, 160, 30. jut 1920.
98
U februaru i martu 1920. odrzane su u Sarajevu skupstine
pojedinih sindikalnih strukovnih saveza, na kojima su zene uzele
odredeno ucesce. Na skupstini Saveza krojackih radnika, koja je
odrzana 16. februara, u izvestaju se, pored ostalog, navodi da je
krajem 1919. Savez brojao 243 clana, od toga 46 zena.'"'
U slicnom polozaju bili su krojacki radnici i u drugim pokrajinama. Krojacice u Fabrici rublja d.d. u Zagrebu trazile su polovinom 1919. povecanje plata i uvodenje poverenica u radionici. Nakon izvesnog vremena njihovim zahtevima je privremeno udovoljeno. Kada su dve poverenice otpustene iz istog preduzeca, radnice
su otpocele strajk zalltevajuci da se one vrate na posao. Strajk je
traj ao osam dana, sve dok radnicki zahtevi nisu ispunj eni}••
Godisnja skupstina Saveza radnika odjevne industrije za
Hrvatsku i Slavoniju odrzana je krajem avgusta 1919. na kojoj je,
pored ostalog, izabrana nova uprava. Micika Balaban izabrana je
za clana Uprave. 136 U Zagrebu je 16. novembra 1919. odrzan sastanak radnika odevne industrije na kojem se, pored ostalog, raspravljalo o osnivanju sekcija za neke kategorije ave industrije.
Predlozeno je osnivanje sekcije krojaca. 137 .
Krojacki radnici u Vukovaru radili su pod teskim uslovima
za vrlo male plate. Zbog toga su stupili u strajk krajem aprila
1920. godine i tek posle osam dana su uspeli da sklope sporazum
s jednim poslodavcem. 188
U okviru pojedinill sindikalnih saveza u Hrvatskoj postojale
su partijske sekcije, koje su se bavile problemima radnika doticne
struke. Na sastanku partijske sekcije krojaca, odr2:anom 11. novembra 1919, izabran je novi odbor. Sekcija privatnih namestenika
SRPJ (k) u Zagrebu sutran je odrzala sastanak na kojem je izabran
novi odbor. Jovanka Mileusnic i Marija Semani izabrane su u
odbor. 139
Usled velike skupoce i niskih nadnica u jesen 1919. strajkovali
su krojacki radnici u Ljubljani.' 40
U Savezu monopolskih radnika zene su bile veoma aktivne,
ali je njihove rezultate rada posebno nemoguce izdvojiti.
Rad Saveza monopolskih radnika u Srbiji bio je veoma intenzivan u toku cele 1919. godine. Za prvih sest meseci odrzana
su cetiri zbora i osam konferencija na kojima je prisustvovao veliki
broj radnika-ca. Na tim skupovima resavana su aktuelna pitanja
za koja su radnici-ce hili zivotno zainteresovani, a to je pre svega
pitanje nezaposlenosti i niskih nadnica, buduCi da su cene zivotnim
namirnicama bile u neprekidnom porastu. Savez je preko svojih
clanova uzimao aktivnog ucesca u svim akcijama koje je organizovala Partija. Najvazniji uspeh u toku godine je izvojevanje osmocasovnog radnog vremena. U Beogradu je 14. septembra odrzana
13 4
135
13 6
137
138
13 9
1-10
Isto, 34, 18. februar 1920.
3, 3. jy/1. 1919.
Nova istina, 3, 11. septembar 1919.
Isto, 15, 27. novembar 1919.
Pa.(hiU'It'Ka cTpaxa, 20, 15. Jtaj 1920.
Nova istina, 14, 20. novembar 1919.
Isto, 12, 6. novembar 1919.
J1CTU'Ua,
99
�skupstina Saveza monopolskih radnika i 'radnica na kojoj su rezimirani rezultati rada od obnavljanja organizacije i izabrana nova
uprava. U Srbiji je bilo 1 467 organizovanih monopolskih radnika-ca,
od toga u Beogradu - 565, u Nisu - 737 i Vranju - 165. Savez
je postigao dobre rezultate u pogledu okupljanja radnika u organizaciju i poboljsanja uslova rada svojih clanova. S obzirom na opste
privredne teskoce i nesredeno stanje na tr2istu, pred ovu organizaciiu su se postavljali ozbiljni problemi u pogledu poboljsanja
materijalnog polozaja radnika-ca. To se u vecoj meri moglo ocekivati tek s podizanjem i obnovom vecih monopolskih preduzeca.
U novu Upravu u ime zena izabrane su Anka Raskovic i Leposava
Mladenovic, a u finansijsku kontrolu - Leposava B.obovic i Mara
Bucar.141 Da bi se uslovi zivota koliko-toliko pobol.jsali, Savez monopolskih radnika je u toku godine uputio nekollko predstavki
Upravi drzavnih monopola u kojima se energicno zahteva od drzave
da ispuni svoje obaveze prema radnicima. Posta je Uprava monopola vrlo sporo reagovala na radnicke zahteve, radnici su 19. oktobra 1919. odrzali veliki zbor i posle saslusanog referata konstatovali:
1. Da Uprava drzavnih monopola ni najmanje ne vodi racuna o ogromnom broju nezaposlenih radnika-ca i da pomaze
jedino onima koji su proveli veci broj godina u monopo!skim
preduzecima.
2. UzimajuCi u obzir postojece cene, pomoc koju je Uprava
monopola davala bila je apsolutno nedovoljna. I ta je pomoc
odlukom Uprave od septembra meseca bila ukinuta.
3. Pojedina monopolska preduzel:a primala su na rad radnike koji nisu ranije bili zaposleni, dok s~·'"u tom pogledu ne
ispunjavaju obaveze prema kvalifikovanim radnicima koji su
ostali bez posla. Na osnovu svega toga, zbor zahteva da se od
Uprave dr2avnih monopola trazi:
a) Da se u sva monopolska preduzeca zaposliavaju pre
svega radnici i radnice koji su rani.fe radili u doticnoj struci
i da se to vrsi preko Saveza monopolskih radnika.
b) Da Uprava drzavnih monopola isplati zaradu nezaposlenim radnicima za 1916, 1917. i 1918. godinu kako bi se mogli
izdrzavati do otvarania novih monopolskih radionica.
c) Da Uprava drzavnih monopola pristupi sto pre otvaranju novih radionica kako bi se nezaposleni radnici imali gde
zaposliti.
d) Da se odmah uposli izvestan broj radnika i radnica kojima je zaposlenje najnuznije u radionici markarnice, cigaret-papira i drugim.
e) Da se ovi zahtevi objave u Pachtu.'t?<U.M IWBU.IW.Ma i upute
Upravi drzavnih monopola, Radnickoj komori i Centralnom
radnickom sindikalnom vecu.142
tu Pad1tU"-tKe noauue, 113, 13 . .M.a.j 1919; 228, 26. cenTe.M.6ap 1919.
14 2
100
Isto, 276, 22. novemOar 1919.
l
Polozaj monopolskih radnika u Srbiji postojao je sve tezi.
U Beogradu je 1. januara 1920. odrzan zbor monopolskih radnika
na kojem je doneta Rezolucija koju su radnici predali predsedniku
vlade i upravniku dr2avnih monopola. U Rezoluciji se energicno
zahtevalo zaposljavanje radnika-ca koji su bez posla, ili da im se
dodeli materijalna pomoc od drzave. Vlada je bila prinudena da
danese resenje kojim se odobrava dodeljivanje pomoci nezaposlenim radnicima i otvaranje novih odeljenja markarnice i cigaret-papira u koja se uspelo uposliti jos 100 radnica. Ova odeljenja
smestena su u mracne i vlazne prostrije, sto je takode otezavalo
uslove rada u njima. N adnice radnica iznosile su 17 do 20 dinara.
U odeljenju cigaret-papira u novoj fabrici radnice su zaradivale
12 do 14 dinara. To je bilo nedovoljno za izdrzavanje jednog Clana
porodice, a tamo gde ih je po troje-cetvoro zavisilo od te zarade,
formalno se gladovalo. 143
U ovom periodu odrzavane su u pojedinim mestima skupstine
pododbora Saveza monopolskih radnika i radnica na kojima su birane uprave pododbora. N a skupstini Pododbora Saveza monopolskih radnica u Vranju Savka Mladenovic izabrana je za sekretara
Pododbora, Zorka Tomic - za blagajnika, a Savka Tasic i Zorka
Cvetkovic - za Clanove Uprave. U finansijsku kontrolu izabrana
je Danica Zdravkovic. 144 N a zboru proizvodaca duvana u Leskovcu,
koji je odrzan 7, marta, protestovalo se protiv rada Komisije za
otkup duvana i obnovljen je Savez proizvodaca duvana koji je osnovan 5. maja 1910. godine. Ljubica i Agna Jovanovic izabrane su za
Clanove Uprave, a Vaska Kostic - u Nadzorni odbor Saveza proizvodaca duvana.' 45 U Aleksincu je krajem maja odr2ana vanredna
skupstina Pododbora monopolskih radnika na kojoj je izabrana. nova
Uprava. B.osanda Markovic izabrana je za predsednika Uprave,
a Danica Frusic i Rosanda Velickovic - za clanove Uprave. Kosara
i Ljubica Stankovic izabrane su u Nadzorni odbor. 146 U Beogradu
su za Clanove uprave Pododbora monopolskih radnika izabrane N atalija Pesic i Mileva Kraljevic, a Leposava Mladenovic - za blagajnika.'47
Posle rata u .Makedoniji je vladala velika nezaposlenost. Pocetkom 1920. godine samo u Skoplju je bilo 500 monopolskih radnika koji se nisu imali gde zaposliti, jer su magacini i radionice
bili poruseni, a novi nisu podizani. I od onih koji su se posle rata
zaposlili, oko 150 ih ie u prolece 1920. godine ostalo bez posla. Pocetkom aprila 1920. godine u Skoplju je Pododbor Saveza monopolskih radnika oddao skupstinu na kojoj je izabrana nova Uprava.
Mara Jankovic izabrana je za sekretara, a Nada Pankovic '-- za
blagajnika Pododbora Saveza monopolskih radnika. U finansiisku
kontrolu Pododbora izabrane su Ljubica Stefanovic i Todorka Knezevic. Zbor Pododbora Saveza monopolskih radnika u Skoplju
Je(hta1COCT, 1, 1. .AtapT 1920; 2, 21. .M.GPT 1920.
Paduu'l£-x:e 'H:oaune, 52, 4. .M.apT 1920.
Ns Jsto, 73, 27. mart 1920.
146 Isto, 159, 4. jul 1920.
1 n ,Lsto, 122, 20. maj 1920.
143
t44
101
�odrzan je 12. maja 1920. Tom prilikom je. govoreno o organizovanju
monopolskih radnika i ponovo je izabrana Uprava. Radmi!a Petrovic je izabrana za sekretara a Lenka Stojanovic za Clana Uprve. 148
Zahtevi monopolskih radnika i radnica za povisice plata neprekidno su isticani. Radnici i radnice tvornice duvana u Bosni i
Hercegovini bili su u tarifnom pokretu u toku oktobra 1919. godine,
zahtevajuCi povecanje nadnica i isplatu obecane pomoci. Pokrajinsko radnicko sindikalno vece za BiH u ime radnika i radnica
zaposlenih u duvanskim fabrikama, podnelo je Centralnoj upravi
drzavnih monopola zahtev za 50 odsto povisice dotadasnjih plata
za sve kategorije radnika i radnica. 149 Polovinom februara 1920.
godine Pokrajinsko radnicko sindikalno vece i Pododbor monopolskih radnika vodili su pregovore sa Upravom duvanske rezije u
Sarajevu. Temeljno je analiziran polozaj duvanskih .radnika-ca, izvrseno je poredenje cena zivotnih namirnica od vremena kada su
vodeni prosli pregovori i na osnovu svega doslo se do zakljucka da
je neophodna povisica postojecih plata za 50 odsto. Pored toga, na
pregovorima je pretreseno pitanje klasifikacije dotadasnjih plata,
revizije plata u skartiranju i pitanje obecane jednokratne pomoci
u aprilu 1919. godine. Posta trazene povisice plata nisu dobijene,
odrzan je pocetkom marta 1920. godine u Sarajevu sastanak duvanskih radnika na kojem je zakljuceno da se preko sarajevske rezijske
direkcije Glavnoj monopolskoj upravi u Beogradu posalje, u ime
svih duvanskih radnika-ca u Bosni i Hercegovini, protest u formi
urgencije. 150
Zivotne namirnice od oktobra 1919. do februara 1920. godine
poskupele su prosecno za 100 odsto. Cena hlebu porasla je sa 8 i 9
kruna na 16 i 18 kruna, mesu sa 18 na 34 krune.<ib td. ,Znaci, sve je
vee duplo skuplje, a plate su jos uvijek iste kao sto su bile u oktobru
1919, kada je kilogram brasna bio 4-5 kruna, a mesa 12 kruna".
N a duvanu koji je poskupljivao 50 do 100 odsto, zaradivani su milioni, a proizvodacima se mesecima nisu resavali zahtevi za poveeanje plata. 151
Prosecna plata radnika-muskaraca iznosila je 25 kruna dnevno,
radnica u odeljenju skartiranja 23, na pakovanju 22, na cigaretama
23, na kartonima 24 krune dnevno. Nepodnosljiva skupoca i dugotrajno neresavanje zahteva za povecanje najamnina dovelo je do
stupanja u strajk, 31. marta 1920, radnika duvanske industrije u
Sarajevu, Banj oj Luci, Mostaru i Travniku. 152
U jesen 1919. godine u Zagrebu je Savez monopolskih radnika i radnica izvrsio spajanje sa organizacijom radnika-ca Fabrike
cigara. Na zajednickom zboru izabrana je nova Uprava u koju su
148
149
Za -muSk:arce
Mesto
TraVl!l:ilk
Sarajevo
Bcmj a Lulka
Foea
Zagreb
Ljubljana
Za Zene
Kvalifilkovan.i
24-28
20-25
22-27
12-17
16-18
19-35
18-24
19-25
24-28
25-27
32--44
10-17
19-35
21-31
N adnice su se, prema predratnim zaradama, povisile za sedam
do osam puta, a cene zivotnim namirnicama za 19 puta.
Kada se obracunaju cene po jednom kilogramu osnovnih zivotnih namirnica, dobija se ovakav pregled: 156
McTopujcKU apxua KIIM, TOM I, KH.. 1, 101, 149 H 265.
Glas slobode, 181, 18. oktobar 1919.
u;o ZakljuCeno je da se .postoje6a. plata poveCa za 50<~/o, odnosno da se
a1a plate ugovorene u april!U 1919. doda pored 500Jo, kako je zarkUuCeno -na
proSlim pregovorima, i nov dodatak od 75°/o, tako da hi dodatack na ugovorenc
iplate u aprilu 1919. godine iznosio 125°/o. PoV'iSica je trebalo da va:Zi od 15.
januara 1920. godine. {Glas slobode, 33, 17. februar 1920, 53, 11. mart 1920.
1 51 Glas slobode, 68, 30. mart 1920.
152 Isto, 70, 1. april 1920.
102
usle: Marija Loncar, predsednik, Ljubica Strelen, sekretar, Katica
Bajer, blagajnik, Marija Kovacic i Ana Zadog, clanovi, a Justa
Cerin i Marija Cerjak, Clanovi finansijske kontrole.' 53
•
U Fabrici duvana u Zagrebu bilo je zaposleno 350 radmka,
koje su bile organizovane u Sindikatu monopolskih radnika. Greskom Glavne monopolske uprave u Beogradu nestalo je sirovina
u fabrici, pa su sve ove radnice ostale bez posla. Savez monopolskih radnika preduzeo je sve mere da rad u fabrici ponovo zapocne.
Spar izmedu Savezne uprave drzavnih monopola i radnica Fabrike
duvana resen je sporazumom povoljno i rad je uskoro bio nastavljen. Radnici su zahtevali da im se isplate nadnice za sve vreme
dok je fabrika bila zatvorena i da im se povise plate za 50 odsto,
buduci da su bile niske. Radnice su primale ad 70 do 120 kruna
nedeljno i zato su krajem februara trazile povisicu plata za 150
odsto. U strajk monopolskih radnika i radnica, aprila 1920, ukljucili su se i radnici-ce Fabrike duvana u Zagrebu.' 54
U prolece 1920. godine odrzani su kongresi ujedinjenja pojedinih sindikalnih saveza na kojima su uzele ucesi:a i zene. N a Kongresu ujedinjenja monopolskih radnika, odrzanom 21. marta, izabrana je Centralna uprava i finansijska kontrola Saveza. U Upravu
su izabrane Ana Zadog i Persida Mihailovic.' 55
Od 1. do 15. aprila 1920. godine trajao je u celoj zemlji strajk
4 000 monopolskih radnika, vecinom zena. Do strajka je doslo usled
niskih nadnica, koje su se u odnosu na neprekidni porast cena spore
povecavale.
U nekim fabrikama duvana nadnice radnika u krunama iznosile su:
153
tM
Paihtu'lf..?Ce Hoauue, 278, 25. HOBeJ£6ap 1919.
Nova istina, 21, 9. janu.ar; 39, 6. februar; 57, 27. februar; 71, 16.
apri! 1920.
tss Pac'htu'lf..xe noaune, 114, 11. Jtaj 1920.
Ovu 'baJbelu donosirno ,s rezervorri, poSto ~izgleda da njen autor IDije
uzeo u obzir ·koHCine pojedi-nih namirn:ica koje trOOi .radnr1Cka po!lodica. ~im
to.ga, JI)Oistavllja se .pitanje da li su ru svim sluCajevima il!:zete u. o'Mlr 1ste
namirnice d ilmliCine Zato 1SU, verovatno, 1. nastale tak'O veltike raz1Ike u proseOnom pove6anju cena.
·
156
103
�Meis.to
Travnitk
Sarajevo
Banj a I.ruk:a
FoCa
Mostar
Ljubljana
Zagreb
Senj
Skopilje
Pre rata
Sad a
6,83
26,22
8,07
12,30
38,20
38,66
37,64
18,06
32,88
309,30
387
239,50
132,85
511,80
511,10
722
340
291
PoveCanje za puta
44
15
12,5
11
13,5
13,5
19
17
8,5
Monopolski radnici su u januaru podneli zahteve za povisice
plata. Uprava drzavnih monopola je odbila te zahteve, pristala je na
pregovore sa Savezom monopolskih radnika tek 5. aprila, nakon
objavljenog strajka. Strajk je bio potpun i u njemu je dosla _do
izrazaja takva solidarnost radnika kakvoj se poslodavci uopste msu
rtadali. Bilo je preduzeca u kojima je radilo i po 1 000 radnika i
radnica, a da se nije pojavio ni jedan strajkbreher.
Strajk je zavrsen 15. aorila sporazumom izmedu Uprave drzavnih monopola i delegata Saveza monopolskih radnika. Uprava je
pristala na januarske zahteve radnika za povisicu plata u vidu dodatka na skupocu. Zakljuceno je da se ubuduce svaka tri meseca
vrsi poredenje zivotnih troskova i zavisno od toga povecava ili smarijuje ovaj dodatak. Utvrdeno je osmocasovno radno vreme, s tim
da na poslovima stetnim po zdravlje maze biti i krace. Sporazumom
se daje prioritet prilikom zaposljavanja nove radne snage onini
radnicima koji su ranije radili u doticnim preduzecima. Regulisan
je i naCin resavanja sporova izmedu uprava pr~uzeca i sindikalnih
organizacija. Uprava drzavnih monopola je ovlastila uprave preduzeca da zajedno s predstavnicima radnickih organizacija detaljno
razrade ova pitanja prema prilikama u niihovim preduzecima. Savez
monopolskih radnika je pozvao sve radnike da se vrate na posao
15. · aprila, a upravama preduzeca je postavljeno da sve ucesnike
strajka prime. Medutim, ni ovaj sporazum ooslodavci nisu postovali
i isplata dodatka na skupocu u Srbiji i Makedoniii je pocela tek
15. avgusta, a radnici u Sarajevu, Mostaru, Travniku, Banjoj Luci,
Ljubljani, Senju i Zagrebu nisu ni do kraja avgusta primili obecana
povecanja plata. Povisice su bile oredvidene za Zagreb 30-47 odsto,
Senj 35-55 odsto, Ljubljanu 25-40 odsto i za bosanske fabrike
od 40 do 50 odsto.157
Na velikom zboru monoplskih radnika i radnica, odrzanom
13. juna u Beogradu, govoreno je o teskom polozaju radnika ove
struke. Radnice su primale 14 dinara dnevno. Sporazum, koji je
bio postignut izmedu Saveza rnonopolskih radnika-ca i Uprave
drzavnih monopola, prilkom poslednjeg strajka u aprilu, nije se
ispunjavao. Uprava se nije trudila da stvori uslove da se zaposli
bar onaj deo ra.dnika kojima je zaposlenje najneophodnije. Vise od
600 radnika bilo je bez posla, ciji je polozaj postao nesnosan. N a
157
Pac'htU'lt'Ke uoauue, 87,-1. anpu.11.; 90, 17. anpu.11.; 180, 30. jy.n,; 202, 25.
aezycT 1920.
104
kraju je zbor doneo rezoluciju, u kojoj je 700 prisutnih monopolskih
radnika i radnica konstatovalo da radnici i radnice monopolskih
preduzeca zive u najvecoj bedi i nevolji, da Uprava ddavnih monopola nije obnovila rad preduzeca, zbog cega je veliki ?raj ne~apo:
slenih, da Uprava ignorise zahteve Saveza monopolsklh radmka 1
radnica na koje je jednom pristala, da nije nista uradila da bi isplatila za;ade radnistvu koje je neprekidno provelo u radu vise od
30 godina. U duhu ovih konstatacija u Rezoluciji su izlozeni zahtevi
monopolskih radnika i radnica. 158
U Beogradu je 3. i 4. avgusta 1920. oddana skupstina Pododbora monopolskih radnika na kojoj je izabrana nova Uprava.
Kristina Kaplarevic izabrana je za Clana Uprave, Ljubica Jevtic za zamenika, Natalija Pesic - za blagajnika i Rosa Stefanovic
- za Clana finansijske kontrole. 159
Na osnovu sporazuma zakljucenog u Beogradu izmedu Uprave
ddavnih monopola i delegata Saveza monopolskih radnika, u Sarajevu je 5. jula zakljucen sporazum izmedu Direkcije duvanske
rezije za BiH i delegata Pododbora Saveza monopolskih radnika
i radnica i Pokrajinskog sindikalnog veca u kojem je, izmjedu
ostalog, utvrdeno: osmocasovno radno vreme, povisica plata usled
skupoce za 50 odsto radnicima s prosecnom dnevnom zaradom od
34 krune, 45 odsto radnicama sa zaradom od 38 kruna, 40 odsto
radnicama sa zaradom preko 38 kruna. Dodatak na skupocu racunati
od 16. aprila. Radnicki delegati bili su Duro Dakovic, Filomena
Rogic i Franjo Rauser.' 60
Vecina radnica u Hrvatskoj bila je uclanjena u sindikalne
organizacije, a najaktivnije su birane i u rukovodstva. U Senju je
polovinom 1920. godine odrzan sastanak Pododbora Saveza monoc
polskih radnika i radnica na kojem je, pored ostalog, izabrana nova
Uprava. Draga Milek izabrana je za sekretara, Hermina Koncaric
~ za blagajnika, Marija Buneta, Tereza Blazevic i Jelka RupCic za clanove Uprave, a Josipa Pekic i Jelka Obremen za clanove
finansijske kontrole. 161 U Fabrici duvana u Senju radnice su radile
pod vrlo teskim uslovima uz minimalne nadnice, zbog toga su vrlo
cesto obolevale. Od njih 480 od akutne tuberkuloze razbolelo se 68,
a vise od 70 odsto zaposlenih bilo je bolesno od tuberkuloze. 162
Za Clana Uprave saveza privatnih namesteni.ka Jugoslavije
izabrana je Fanika Suknajic.163
U Sarajevu je od 1. do 5. februara 1920. godine odrzan Kongres tipografskih radnika na kojem je Draga Stefanovic govorila
o polozaju tipografskih radnica u Srbiji. U knjigovezacko-kartonaskim i Stamparskim preduzecima poslodavci su uvlacili zensku decu
u proizvodnju, kao jeftiniju radnu snagu. U nekoliko stamparija
bile su zaposlene gotovo samo zene. I tu, kao i u knjigovezackoj
struci, zaposljavana su deca od 10 do 12 godina. Ove devojCice radile
Lsto, 148, 20. jun; 149, 22. jun 1920.
tso I,Sto, 213·, 6. septembar 1920.
too Glas slobode, 144, 10. jul 1920.
161 PaOuu"tKe nosuue, 146, 18. jyn 1920.
t5s
162
163
Isto, 84, 9. april 1920.
Nova istina, 71, 16. april 1920.
105
�su u suterenima po 15 do 18 sati dnevnoi posle taka napornog rada
obicno su se za nekoliko meseci razbolevale i umirale od tuberkuloze. Umetacice su radile po 16 sati dnevno. Nagrade radnica u ovoj
struci kretale su se od 20 para do 1 dinar dnevno. Draga Stefanovic
je zahtevala da se zakonom regulise pitanje rada zena i dece u
stamparskoj profesiji.'64
u prolece 1920. godine strajkovali su tipografski radnici u
Begradu. Nadnice radnika u IIo.auTuv,u iznosile su 40 dinara prosecno, a sve sto se preko toga zaradi bila je nagrada za prekovremeni rad. Zato je dolazilo do prekomernog iscrpljivanja na radu,
narocito u masinskoj slagacnici. Dogadalo se da su radnice padale
u nesvest na poslu i kolima su ih morali prevoziti kuci.'"'
U Fabrici svile u Pancevu bile su zaposlene uglavnom zene.
Tu su radile i devojcice od 11 godina pa nadalje .. Deca su za rad
primala 10 kruna, a ostale radnice 24 do 32 krune dnevno. Posta
su cene zivotnim namirnicama bile u neprekidnom porastu, ave
radnice su trazile povisicu plata za 35 odsto. Zbog toga je direktor
Fabrike zapretio radnicima otkazom i prvo je otpustena s posla
Ana Bauerova, blagajnica Pododbora Saveza fabrickih i nekvalifikovanih radnika-ca u Pancevu, a zatim jos dve radnice. Posle tarifnog pokreta, radnicima su povecane plate od 5 do 8 kruna, taka
da su primale nedeljno 90 do 240 kruna, sto iznosi 22 do 60 dinara. 166
Veliki broj zena bio je zaposlen u postansko-telegrafskoj struci. Pododbor Sekcije postansko-telegrafsko-telefonskog osoblja u
Valjevu odrzao je skupstinu na kojoj je izabrana nova Uprava.
Ivanka Lazarevic izabrana je za sekretara, Rosa Kolarevic - za
blagajnika, a Ljubica Zdravkovic i Sofija Panjevic - za Clanove
Uprave. 167 U Sapcu je za sekretara Pododborwelefonskog osoblja
izabrana Zora Odorovic, za blagajnika - Natalja Gacic i za clana
Uprave - Zorka Vrgovic. 168
U Fabrici cilima u Sarajevu radnu snagu saCinjavale su uglavnom zene. One su bile najslabije placene u Sarajevu, dobijale su
svega 7-10 kruna dnevno. Usled taka niskih zarada neke radnice
su bile prisiljene da napustaju fabriku u kojoj su radile vise ad
25 godina. Dok su se cilimi prodavali po visokim cenama, radnice
su od toga vrlo malo dobijale. Cilim od 130 x 200 santimetara morale
su da rade dve radnice sest do sedam nedelja. One su za to dobijale
samo 450 kruna. Da bi se to stanje bar donekle popravilo, radnice
su uputile zahtev vladi da im se nadnice povecaju za 50 odsto,
a cene na akord za 100 odsto. 169
Krajem februara 1920. godine odrzana je u Sarajevu godisnja
skupstina Saveza fabrickih i nekvalifikovanih radnika. Radmila
Milicevic je izabrana za clana nove Uprave.t70
164
Pai.htu1t1ee uoauue, 50, 2 . .«apT 1920, 52, 4. Ma.pT 1920; GrafiCki radnik,
3, 17. mart 1920.
165
PaihtU'll'K:e uoaune, 109, 5. .M.a.j 1920.
Isto, 225, 21. septembaT 1920. i Je01UL1COCT,
tat JeiJuaxocT, 27, 3. if.>e6pyap 1920.
166
168
t69
tto
106
I·sto.
Glas 8lobode, 171, 7. oktobar 1919.
(Isto, 51, 9. mart 1920.
10, 11. 01CTot5ap 1920.
I
'
)
I
U Radnii':kom domu u Sarajevu odrzana je 16. marta godisnja
skupstina Saveza trgovackih namestenika i privatnih i':inovnika Bosne i Hercegovine, na kojoj je Anka Tame! izabrana u novu Upravu.171 Savez trgovai':kih namestenika Hrvatske odrzao je 10. septembra 1919. godisnju skupstinu u Zagrebu, kojoj je prisustvovalo oko
600 delegata. Na skupstini je izabran Upravni odbor. Marija Habijan
izabrana je za potpredsednika, a Anka Mihota - za Clana Odbora. 172
Pocetkom januara 1920. godine u Zagrebu je oddana skupstina
Saveza radnika i radnica proizvodaca zivotnih namirnica na kojoj
je izabrana privremena Uprava. U Upravu su izrabne Marija Pecnik
i Andela Virglijan iz Fabrike cikorije, a Draga Pavlovic iz Fabrike
kandita-' 73
Radnici i radnice Fabrike cikorije u Zagrebu strajkovali su
aprila 1919. godine zahtevajuCi poboljsanje materijalnog polozaja.
Oni su u avgustu ponovo podneli zahtev za povisicu plata i poboljsanje radnih uslova. Na pregovorima je Uprava Fabrike pristala
da povisi plate przarima za 50 odsto, a ostalim radnicima za 30 odsto
. i priznala je radnicku organizaciju.174
Avgusta meseca u strajk su stupile radnice Fabrike ,Union"
kandita i cokolade u Zagrebu, koji je trajao devet dana. Na kraju
su poslodavci pristali na povisicu plata za 30 odsto. 175
U Fabrici pasta u Zagrebu formirana je sindikalna organizacija
u drugoj polovini 1919. godine. Plate radnica u ovom preduzecu
i uslovi pod kojima su radile hili su nesnosni. Zbog toga su one
predale Upravi Fabrike zahteve za povisicu plata. Nakon pregovora
postignut je sporazum da se radnicima povecaju nadnice za
2 krune. 176
Plate kitnii':arskih radnica iznosile su svega 200-300 kruna
mesecno i one su bile prisiljene da traze povisicu ad poslodavaca.
Posta poslodavci na to nisu pristali, radnice su 22. novembra 1919.
napustile posao i u tom su bile do kraja solidarne. 177
U Slavonskoj Pozegi odrzan je 8. februara 1920. sastanak
kucnih radnica na kame je bilo 70 do 100 prisutnih. One su raspravljale o tome kako da se ukljui':e u Savez trgovackih i strucnih radnika i radnica. N a kraju je izabran odbor od 5 clanova, koji se
odmah konstituisao. Zakljuceno je da se polovinom februanra organizuje priredba kucnih radnica. Zbog organizacije toga sastanka bio
je uhapsen Josip Bunjevcevic i svih pet odbornica. Bunjevcevic je
zadrzan u zatvoru 14 dana, a odbornice 8 dana. 178
lsto, -63, 23. mart 1920.
Nova istina, 3, 11. septembar 1919.
na Isto, 21, 9. janua.r 1920.
174 C.11.o6oOa, 90, 21. aezycT 1919.
175 Isto.
111
1 72
t76
Isto.
Nova istina, 15, 27. novembar 1919.
178 !ISto, 48, 17. februar 1920; Narodna volja, selj;aOk.i lils.t, SRPJ.(!k:), SJ.avonska P-o.Zega, 1, 25. jebrua-r 1920.
177
107
�U Fabrici tekstila u Dugoj Resi 'plate radnika · i radnica kretale su se od 48 do 80 kruna, a nekolicina kvalifikovanih primala
je najvise 124 krune nedeljno. U odnosu na porast cena, ove zarade
su bile nedovoljne za pokrice osnovnih poterba radnika i njihovih
porodica. Zato su oni zahtevali od Uprave -da im se povise nadnice.
Posto poslodavci nisu odgovorili na ove zahteve, 700 radnika i radnica stupilo je u strajk 7. juna, koji je trajao do 9. septembra 1920.
godine. Poslodavci su uz pomoc vlasti pokusali da slome strajk i da
prisilnim merama nateraju radnike na posao. U tu svrhu, uz odobrenje vlasti i uz pomoc zandarmerije, Uprava Tvornice izbacivala
je radnike i njihove porodice iz stanova na ulicu. Uhapsen je i
strajkacki odbor. Pokrajinsko sindikalno vece u Zagrebu intervenisalo je protiv ovako surovih postupaka. Strajk se zavrsio pregovorima na osnovu kojih su poslodavci pristali na povisenje nadnica,
garantovali su minimalne zarade akordantima, priznali sindikalnu
organizaciju i njene poverenike u fabrici i pravo radnika na proslavu 1. maja.m
Polozaj poljoprivrednih radnika i radnica bio je vrlo tezak,
sto donekle ilustruje ovaj podatak iz Kuma.nova: ,Radovi na prasenju afiona (maka) uveliko su otpoceli u Kumanovu. Svakog jutra
vidaju se citave povorke (tajfa) sirotih zena i devojaka gde sa parcetom crnog hleba, malo luka i testicetom vode zure na kumanovske
njive. One se sa neprekidnog i vrlo napornog rada na prasenju
afiona vracaju tek u mrkli mrak ... Kako je kilo crna brasna u
Kumanovu 7 grosa, a kilo crnog luka 8 grosa, a kilo pasulja 18 grosa,
onda radnice mogu samo da umiru od gladi na tom vrlo mucnom
poslu". Posrednice su trazile nadnicarke nudeci im dva dinar a
dnevno, to jest 10 grosa. Posle ove konstatactje u listu Cou,u.ja.JtuCTU"<10a 3opa, br. 14, radnice se pozivaju da stupe u sindikalnu organizaciju i da obrazuju u Kumanovu pododbor Saveza poljoprivrednih radnika i radnica, jer se jedino putem organizacije mogu boriti
protiv prekomerne eksploatacije i tako bednog polozaja u kojem
su se naSie. 180
Zene su aktivno ucestvovale u strajkovima koje je vodila
radnicka klasa u ovom periodu. Njihovo ucesce narocito je doslo do
izrazaja u strajku zeleznicara aprila 1920. godine. Zeleznicarske
zene u Ljubljani pokazale su u ovom strajku pravi heroizam i spremnost da se sa svojim muzevima do kraja bore za ostvarenje ciljeva
radnicke klase. One su se istakle u oddavanju jedinstva medu
radnicima i u borbi protiv strajkolomaca.1 81
Solidarnost u strajku sa svojim muzevima zene su izrazile
i preko posebne Rezolucije koju su uputile Pokrajinskoj vladi u
Ljubljani 21. aprila 1920. godine. Rezolucija glasi: ,Polazeci od ciNova istina, 85, 23. jul 1920; Novi svijet, glasi;Lo Komrun~sti,Cke partije
JU®oslavije, Zagreb, 11, 10. avgust 1920; 24, 11. septembaT 1920.
tao li1cTopujc?Cu apxua KIIM, TOM I, Kl-h. 1, 101.
181
Arhiv Gentralnog komltet.a Saveza 'komunista S1ovenije (u daJ.jem
tel<stJu: ~hiv CK SKS) - Zalo.Ska cesta 807/20-34, 35, 37.
179
108
njenice da drzavna vlast pocm]e nasilnim merama da lomi strajk
nasih muzeva-zeleznieara koji je poceo 16. aprila i tekao u redu
bez incidenata, mi, Zene ZelezniCara, izjavljujemo:
1. svoj najodlucniji protest protiv neuvidavnosti vlade
koja zeleznicarima uskracuje najosnovnija prava za opstanak;
2. svoje ogorcenje zbog naredbe vlade koja poziva zeleznicare na vojnu vezbu i pored toga sto ne postoji nikakva zakonska osnova za taj poziv;
3. zahtevamo da vlada neodlozno preduzme sve potrebne
mere da se spor resi na naCin koji odgovara zahtevima zelezniCara;
4. najenergicnije protestujemo protiv zloupotrebe vojne
sile koja ogranicava slobode straj_kaca ! prisiljava. ih na rad,
a time izlaze smrtnoj opasnosti nase muzeve 1 hramte!Je;
5. izjavljujemo da smo solidarn: u svim. p;~likama sa svojim muzevima i da smo spremne zrtvovati z1vote da b1 se
ostvarili ciljevi za koje se bore nasi muzevi.
Pozivamo Vladu da intervenise kod Centralne vlade u
smislu napred navedenih tacaka, jer je ona u prvom redu odgovorna za sve posledice brutalnih ~ostupak':' koJe Je •.sama
zapocela protiv onih koji se bore za naJosnovm]e uslove ziVota.
Supruge zeleznicara strajkaca". tsz
Predsednik Pokrajinske vlade u Ljubljani dr Brejc uputio je
telegram u Beograd ministru Koroscu u kojem ga obavestava da je
21. aprila primio delegaciju zena strajkaca zeleznicara, koja mu ]€
predala pomenutu Rezoluciju s navedenim zahtev1ma da on ~osre
duje kod Centralne vlade i da Minist~rstvo .rozove d~le&ate. straJkaca na pregovore i prihvati zahteve zelezmcara. BreJc 1m Je dao
odgovor da vojne naredbe protiv strajkaca nece biti ukinute i da je
njegovo posredovanje izmedu vlade i strajkaca nepotrebno.' 83
Aktivnost i upornost zena dolazi do izrazaja i u sledecim dogadajima. One se nakon tri dana od strajka zeleznicara stavljaju
na celo povorke u protestnom generalnom strajku ~ Sloven.iji. To)5a
dana, 24. aprila, pred tramvajskim depoom na Za~?sk?J cestl okup1~0
se vise od 4 000 ]judi koji su nameravah da umars1ra]u u grad. Pohcija je budno pratila svaki pokret radnika. Zandarmi i polic_ajd su
dotrcali na Zalosku cestu i tu napravili kordon da b1 sprec1h de-·
monstrantima prolaz u centar grada. Kada su demonstra.nti p_oceli
da zaobilaze kordon, zandarmi i polidja otvorili su vatru 1z pusaka.
Poginulo je 14 i ranjeno 70}ica. Med·~- pogin':'lima na~la se u narucju svoje majke i petogodiSnJa devoJClCa. Joslpm": Hoce.va~. •
Do polovine 1920. godine u sindikalmm saveZima b10 ]e uclanjen veliki broj radnica. Prema statistickim podacima, samo u Beogradu bilo je organizovano: 184
182
183
18~
Arhiv CK SKS, Zal·o·Ska cesta - DeZelna vlada Slovenije Isto.
JeOna'lWCT, 6, 15. jyn 1920; Pa¢uw-t.'/Ce uosuue, 147, 19. jyu 1920.
4744~
109
�U
Sav~u
"
"
"
"
"
"
"
"
"
"
krojaCkih radnil.lr:a-ca
1
monopolskih
fabriCkih
ke1nerskih
grafi.Ckih
boln-iOklh
koZarsko.preradivaCkih
trgovaCkih
pomoCniika
"
"
..
"
"
"
..
800 Zena
600
273
190
184
58
40
14
"
..
"
..
"
"
Zene su na vreme reagovale na pojedine dogadaje i preduzimale su odredene mere ukoliko se radilo o poloz'l,ju zaposlene zene.
Na sednici Pokrajinskog sekretarijata zena socijalista (komunista)
Srbije od 3. juna 1919. zakljuceno je da se odrze zhorovi zena o pitanju zastitnog radnickog zakonodavstva u Beogradu, Niilu, Leskovcu i Uzicu. U Beogradu ie 9. juna oddan zbor zena koji je
otvorila Draga Stefanovic, sekretar Pokrajinskog sekretarijata zena.
Na zboru je Mihajlo Todorovic referisao o novim projektima zakona o osiguranju radnika i osmocasovnom radnom vremenu. Nacrti
ovih zakona na zboru su kritikovani i ocenjeni kao nesavremeni
nepotpuni i nedovoljni". Prema njima osiguranjem se ;;e obuhvataj~
sve kategorije radnika, teret osiguranja svaljuje se na same radnike,
a uprave osiguranja prepustaju se poslodavcima. Odredbe o osmocas?vnom radnom vremenu su takve da omogucuju poslodavcima
~a 1h prema svojim interesima primenjuju i vrse eksploataciju kao
1 do tada. Zato Je na zboru zahtevano da se donesu takvi zakoni
koji ce u postojecim uslovima pruziti svestranu zastitu radne
snage.lss
~
Pod pritiskom radnicke klase, Zemaljska vlada za Bosnu i Hercegov:inu izdal~ je novu Uredbu, 13. marta 1920, kojom se u mnogim
~elov1ma me.nJa yredba od 3. februara 1909. o regulisanju odnosa
IZmedu radnika 1 poslodavaca u zanatskim trgovackim i fabrickim
radnjama. Uredbom se, pored ostalog, predvida zastita decje i zenske
radne snage, nacin isplata zarada, pitanje meausobnog otkaza radnog vremena, odmora, raskidanje poslovnih odnosa itd.1so
U leto 1920. godine postavilo se ozbiljno pitanje osmocasovnog
radnog vremena. Radnici su zahtevali od poslodavaca i ddave da se
ono ozakoni i sprovede u zivot. Centralno radnicko sindikalno vece
uputilo je predstavku ministru za socijalnu politiku, u kojoj se
upozorava da veliki broj radnika, radnica i dece rade od 9 do 12
pa i viSe casova dnevno. 187 Nastojanja poslodavaca da sto vise pro~
?uze radno vreme izazvala su masovan otpor zena. One su kroz
st:;mpu i na svojim skupovima osuaivale preteranu eksploataciju
n]iliove radne snage, jer su dobijale svega 6 do 15 dinara dnevno.
Svako, pa i najmanje produzavanje radnog vremena za zene je
185
•
ARP, Sveska zapism.ika sa :sednica Sekretarijata Zena Srbije, str. 168
1 169; Pac}Ji.U'lt1Ce %OBuue, 140, 14. jy'H- 1919.
1 6
8
187
110
Glas sZobode, 71, 2. april 1920.
PaCh-tU'lt'ICe "noaune, 175, 24. jy.J!, 1920.
znacilo preveliko opterecnje, jer su one morale da posle zavrsetka
rada u fabrici obavljaju i sve kucne poslove. Od njih je u vecini
slucajeva zavisila egzistencija citave porodice.
U Srbiji su postojale zenske radnicke skole, kojima u ono
vreme nije bio odreden status. Po zavrsetku osnovne skole, u mestima koja nisu imala razviienu privredu, 80 odsto devojcica prolazilo je kroz te skole. To su bila uglavnom deca radnika i drugih
siromasnili gratlana koji nisu mogli da salju svoju decu na vise
skolovanje. U njima se uCio rucni rad, a pre svega sivenje. Drzava
tim skolama nije poklanjala gotovo nikakvu paznju. Opstine su im
ponekad izlazile u susret, ali je to bila vrlo mala pomoc. Skolske
zgrade su bile vrlo slabe i u vecini slucajeva nisu odgovarale osnovnim zahtevima higijene. Masina i drugog pribora za rad nisu imali
dovoljno. Cesto su zbog oskudice u ogrevu radile u hladnim prostorijama. Nastavnice ovih skola bile su vrlo slabo placene. Njihove
plate do maja 1919. bile su 30-60 dinara, i to bez socijalnog osiguranja. Zbog slabe ishrane one su vrlo cesto obolevale, i to najvise
od tuberkuloze.
Nastavno osoblje je zahtevalo da ove skole imaju status osnovnih skola, da se o njima brine drzava, da se· nastavnicama zakonski
preciziraju prava u materijalnom pogledu kao i nastavnicama osnovnih skola. U toku godine neprekidno se potezalo pitanje placanja
nastavnica u ovim skolama. Decembra meseca one su primile prosecno 250 dinara, sto je bilo nedovoljno za najnuznije troskove zivota. Zato su mnogi nastavnici napustili skolu nastavljajuCi da rade
privatno ili za nadnicu kod poslodavaca. U Obrenovcu je zensku
radnicku skolu pohadalo 60 ucenica. u skoli su predavale nastavnice osnovne skole.' 88
Skala i uCitelji nisu imali odredeno mesto u drustvu. UCiteljice
su u odnosu na ucitelje bile u neravnopravnom polozaju u jasenickom
srezu na zboru ucitelja i uciteljica, odrzanom 3. juna 1920. godine,
konstatovano je da su osnovne skole predate na izdrzavanje opstinama; da ucitelji rade u nehigijenskim i dotrajalim zgradama bez
nastavnih sredstava; da pravni i materijalni polozaj ucitelja zavisi
od licnih shvatanja pojedinih ministara; da ucitelji imaju manji
dodatak na skupocu nego ostali cinovnici i da uciteljice nisu izjednacene sa uCiteljima u tom pogledu, iako rade isti posao i pod istim
uslovima; da je potrebno da i ucitelji osnuju sindikalnu organizaciju
itd. U usvojenoj Rezoluciji protestuje se, izmedu ostalog, protiv
resenja Ministarskog saveta da ucitelji imaju dodatak na skupocu
12 dinara, a uCiteljice 6 dinara i protiv omalovazavanja uciteljskog
poziva uopste. Pozivaju se svi ucitelji da se sto pre organizuju u
Sindikat ucitelja i uciteljica, kako bi se mogli uspesno boriti za svoja
prava i za ,novu skolu rada i slobode savesti"} 89 U Obrenovcu je
3. juna odrzan posavski uciteljski zbor, na kojem je usvojena Rezolucija sumadijskog uCiteljskog zbora ,o pretvaranju Uciteljskog
udruzenja u Uciteljski sindikat sa zadatkom da odmah stupi u Cent8s Isto, 110, 10. maj 1919; 123, 24. maj 1919; 246, 18. oktobar 1919; 298,
18. decembar 1919.
189 Isto, J42, 13. jun 1920.
Ill
�tralno radnicko sindikalno vece i da Gl<l:vni odbor UCiteljskog udruzenja preradi pravila Uciteljskog udruzenja i saobrazi ih pravilima
ostalih sindikalnih udruzenja i da ih iznese na odobrenje ovogodisnjoj Uciteljskoj skupstini". Pored ovog zakljucka, u Rezoluciji se
zahteva, izmedu ostalog, da se svi ucitelji i uciteljice prevedu na
nove plate i da im se isplate isti dodaci na skupocu kao i ostalim
drzavnim cinovnicima. Rad Glavnog odbora Uciteljskog udruzenja
ocenjen je kao ,posve stetan po uCiteljstvo i prosvetu". Rezoluciju
je potpisalo, pored predsednistva zbora, 18 ucitelja i uciteljica.t••
U Srbiji, Makedoniji, Bosni i Hervatskoj organizovane su u
pojedinim mestima decje grupe ,Buducnost", u koje su primana
deca organizovanih radnika od 6 do 15 godina. Formiranju ovih
grupa pristupilo se 1919. godine. Za rad sa decQm u grupama hili
su zaduzeni pojedini komunisti, koji su za to pol}azivali sklonosti,
a to su uglavnom bile zene. Rad decjih grupa imao je prevashodno
vaspitno-obrazovno obelezje. Kroz raznovrsne oblike rada deci su
na pristupacan naCin objasnjavane ideje za koje se bori radnicka
klasa i Komunisticka partija, dopunjavano je njihova opste obrazovanje, a narocito je bio razvijen kulturno-prosvetni rad u grupama.
U cilju svestranijeg vaspitanja radnickog podmlatka pokrenut
je decji list Bydy'li:>wcT. Prvi broj lista izasao je 1. februara 1920.
godine u 3 000 primeraka. Medutim, to je bilo nedovoljno. Vee
drugi broj stampan je u 5 000 primeraka. Za pokretanje i izlazenje
ovog lista narocite zasluge pripadaju dr Dragutinu Vladisavljevicu,
koji je sve svoje slobodno vreme posvetio radu sa decom. On je
1 na Drug om kongresu KP J diskutovao o radu decjih grupa ,Buducnost". Polovinom 1920. godine u Jugoslaviji je postojalo 15 do
20 d_ec~ih grupa. Rad sa decom razvijao se u ~dnickim domovima.
Izvrsm odbor KPJ )e doneo odluku da se u celoj zemlji 3. oktobra
1920. godine proslavi Decji dan ,Buducnost". Ove proslave organizovane su u svim mestima gde su postojale grupe ,BuduCnost". 191
U Beogradu je 1914. godine osnovana prva decja grupa ,Buducnost", u kojoj je bilo 30 decaka i d!'vojcica od 6 do 12 godina.
Pocetkom 1919. obnavlja se rad decje grupe ,Buducnost" pod rukovodstvom Desanke Andelkovic. Maja meseca u grupu je bilo
upisano 23, a do kraja godine 100 clanova. u toku maja sa decom
se pocinje planski raditi na opstem obrazovanju. Formiraju se kulturno-umetnicke grupe koje, krajem godine, pripremaju vrlo uspesne priredbe.192
Uoci Drugog kongresa KPJ u Srbiji su postojale decje grupe
,Buducnost", i to: u Beogradu sa 100 clanova, Smederevu - 60
Nisu - 45, Prokuplju - 30, Negotinu - 30 i Kosovskoj Mitrovicl
- 30 Clanova. Rad sa decom u ovim grupama bio je pod neposrednom kontrolom partijske organizacije. Decji list Bydy'ftuocT rasturan je najvise u Srbiji. Pored rada na opstem obrazovanju i socijalitno I..sto, 148, 20. jun 1920.
191
ARP, fond, KI/85/2; PaihtU'l£1Ce uoauue, 147, 19. jyu 1920; 235, 2.
01CT06ap 1920.
2
UJ ARP, f.ond Kl-85/2 'i Sveska zapisnik.a sa ·sednica Sekretarijata Zena
Srbije, 166.
112
stickom vaspitanju u decjim grupama bio je razvijen i kuiturno-umetnicki rad. Deca su u Beogradu za godinu dana priredila samostalno cetiri priredbe i pored toga ucestvovala u programu na pet
priredaba koje su spremale kulturne grupe odraslih. Decje grupe
,Buducnost" izvele su program na priredbama u Nisu, Smederevu
i Cacku i ucestvovale u pripremanju programa sa odraslima u drugim mestima. 193 U Skoplju je veoma uspesno radila decja grupa
,,BuduCnost".
,Na proslavi Decjeg dana, 3. oktobra 1920. godine, ucestvovalo je
:300 decaka i devojcica u impozantnim manifestacijama pod crvenim
zastavama. 194
Sekretarijat zena u Sarajevu sproveo je zakljucke Konferencije zena socijalista-komunista, odrzane u Beogradu, i osnovao u
drugoj polovini 1919 godine decju grupu ,Buducnost". Zene komunisti koje su uzele obavezu da rade sa decom oddavale su s njima
dva puta nedeljno casove na kojima je dopunjavano opste obrazovanje i objasnjavan polozaj i ciljevi radnicke klase. One su organizovale nekoliko izleta sa decom u okolinu Sarajeva. U oci Drugog
kongresa u decjoj grupi ,Buducnost" u Sarajevu bilo je 180 decaka
i devojcica, a vise od 200 u drugim mestima u Bosni.' 95
Pored predavanja, priredaba i izleta sa decom, u BiH je
3. oktobra 1920. organizovana proslava Dei'jeg dana. U Sarajevu je
2. oktobra navece odrzana uspela priredba za odrasle. U izvodenju
programa ucestvovali su Clanovi decje grupe ,Buducnost". U Jajcu,
Prijedoru i Zenici zene su organizovale 3. oktobra svecane manifestacije decaka i devojcica kroz grad sa crvenim zastavama, crvenim trakama i transparentima. Za vreme ovih manifestacija odrzavne su skupstine grupe ,Buducnost", izvodene decje igre i prigodne
recitacije. 196 Partija je u Bosni i Hercegovini u ova vreme poverila
rad na drustvenom odgoju i okupljanju radnicke dece iskljucivo
zenama komunistima. One su ovaj posao prihvatile i smatrale kao
jedan od najvaznijih zadataka, pa su ga i savesno obavljale.
Posle Kongresa ujedinjenja 1919. formirana je u Vukovaru
decja grupa ,Buducnost" u kojoj je bilo oko stoinu decaka i devojcica. Ova grupa radila je kontinuirano i u toku 1920. godine.
Za rad sa decom bio je odreden posebni vaspitac, koji se, pored ostalog, starao o pravilnom vaspitavanju radnickog podmlatka. Pod
rukovodstvom dr Vladisavljevica, deca grupe ,Buducnost" iz Beograda posetila su 11. jula 1920. godine vukovarsku decu i izvela
vrlo uspesnu priredbu. U programu su ucestvovala deca iz Vukovara.'•7 I u Osijeku je organizovana decja grupa ,Buducnost", cijim
je radom rukovodio Sekretarijat zena komunista. Ova grupa pojavljuje se prvi put pocetkom septembra 1920. godine na proslavi
Omladinskog dana u Osijeku. Deca su se posebno pripremala za
us ARP, 1icmd KI 1924/93; Paiht.u"tx:e 1toBUKe, 147, 19. jyu 1920.
Hcxopujcxu paxua KIIM, TOM I, KH:.. 2, 727 J1 728.
Glas slobode, 157, 20. septembar 1919, 121, 10. april 1920.
1118
Isto, 220, 12. oktobar 1920; 230, 23. oktobar; 224, 16. oktobar 1920.
1117
ARP, fond KI/1924/93; RadniCka straZa, 27, 3, jul 1920, - J o sip
C a z i, Vukovar u klasnoj borbi, Zagreb, 1954, 156.
194
195
113
�prosiavu Decjeg dana, koja je u Jugosla'~iji organizovala 3. oktobra
1920. godine. 198 Grupa ,Buducnost" organizovana je i u Brodu.
*
*
*
Za proteklu godinu dana Centralni sekretarijat zena socijalista
- komunista nije uspeo da masovnije organizuje zene, niti se njegova delatnost osecala u svim krajevima Jugoslavije. On nije bio
u stanju da izvrsi neke posebne pripreme za Drugi kongres KPJ.
Zene su se u pojedinim mestima angazovale u tim pripremama,
zavisno od aktivnosti partijske organizacije. Centralni sekretarijat
zena je izabrao, na osnovu Statuta SRPJ (k), dva delegata za partijski kongres, i to Anku Tame! iz Bosne i Desauku Andelkovic-Cvetkovic iz Srbije. Pored njih na Kongresu je bilo jos nekoliko
zena delegata pojedinih partijskih organizacija, i to: Lucija Pazin,
Dragica Pirnat, Ljubica Cukovic, Marica Pavic i Emica Rajkovic
iz Bosne; Adela Pavosevic i Anka Supanc-Mihota iz Hrvatske; Rezka
Stenovic iz Slovenije; Draga Stefanovic, Persa Mihajlovic Zagorka
Pesic i Natalija Sutic iz Srbije i Julka Manojlovic iz Vojvodine. 199
Pred Drugi kongres Partije trebalo je odrzati II zemaljsku
konferenciju zena, ali .Centralni sekretarijat zena komunista nije
za to imao materijalnih mogucnosti. Umesto II zemaljske konferencije, odrzana je 23. juna 1920. godine u Vukovaru, u toku rada
Kongresa i uz saglasnost partijskog rukovodstva, plenarna sednica
koja je imala ovlascenja konferencije zena. Draga Stefanovic je
podnela izvestaj o radu Centralnog sekretarijata na plenarnoj sednici, isticuci da oni, usled nedostatka statisti{;lfj.h podatka, nisu u
stanju da izraze celokupnu aktivnost zena u prosloj godini. ,Ali mi
vrlo dobra znamo i moramo priznati da i rad Sekretarijata zena
nije bio ni toliko intenzivan ni toliko obilan koliko bi bio da se
u toku prosle godine nisu vrsila strahovita progonstva i hapsenj a
od strane vladajuce klase, koja su nev:erovatno kocila i ometala
svestran rad Sekretarijata zena. I sama Partija je gotovo sav svoj
rad i svu svoju energiju morala plasirati u akcije protiv nasilja
i reakcije. U tim akcijama koje su poglavito imale protestni karakter najpunije su ucestvovale i zene ... " Zatim je govorila o ujedinjenju Partije i radnickog pokreta koje je postignuto u prosloj
godini; 0 nebrojenim strajkovima u kojima su ucestvovale zene
u svim krajevima nase zemlje itd. Anka Tame! je podnela izvestaj
o radu zena u Bosni, koje su u protekloj godini postigle dobre
rezultate u omasovljavanju i ucvrscenju zenskog komunistickog
pokreta. Adela Pavosevic govorila je o ometanju rada sa zenama
u Hrvatskoj, o naporima da se kod zena razvije interesovanje i smisao za politicku borbu i o manifestacijama koje su zene izvele za
vreme opstinskih izbora.
N a plenarnoj sednici je zakljuceno da se ubuduce odrzavaju
redovnije i cvrsce veze izmedu pokrajina, da se ostvari tesnji kontakt i~;nectu mesnih, pokrajinskih sekretarijata i Centralnog sekretarlJata zena, da mesni sekretarijati svakog meseca salju pokrajinskim sekretarijatima izvestaj o radu koji bi obuhvatio i statisticke podatke o broju sindikalno i partijski organizovanih zena
o broju zena koje posecuju zborove i konferencije i o rasturanj~
i citanju lista Jeona1COCT itd. Na kraju plenarne sednice izabran je
Centralni sekretarijat zena komunista Jugoslavije?••
Na sednicama Drugog kongresa KPJ nije raspravljano o zenskarn pokretu, mada je, s obzirom na aktivnost i ulogu zena, avo
pitanje zasluzivalo punu paznju. Ni u kongresnim dokumentima
nisu postavljeni zadaci Partije za rad medu zenama u narednom
periodu. Kongres je doneo program KPJ, kojim je zamenjena Podloga ujedinjenja usvojena na Prvom kongresu. Medutim, u Programu nije nista receno 0 specificnim problemima zena, izuzev opste
postavke da ce Partija ,isticati zahteve za pravnom i politickom
jednakoscu" i da ce se boriti za osiguranje svih radnika i radnica
u slucaju nezaposlenosti. 201 U Rezoluciji o politickoj situaicji i zadaci~a KPJ, cijim donosenjem je prestao da vazi Akcioni program,
usvoJen na Prvom kongresu, postavlja se samo opsti zadatak: ,da
se svim gradanima, bez razlike pola i nacionalnosti, obezbedi nesmetano vrilenje sviju gradanskih i politickih prava, kao i uzivanje
sviju ustavnih i zakonskih sloboda.2°2 U novom Statutu KPJ predvideno je, kao i u prvom, da Centralni sekretarijat zena bira dva
delegata za kongres Partije, a dodato je da pravo ucesca na kongresu Partije ima i izvestilac o radu u decjim grupama ,Buducnost" .2°3 Vukovarski kongres je poklonio posebnu paznju odgoju
radnickog podmlatka i doneo je Rezoluciju o organizovanju rada
u decjoj grupi ,Buducnost" u kojoj je postavio zadatke partijskim
organizacijama u pogledu okupljanja i vaspitanja radnicke dece?••
Posle Kongresa odrzana je Konferencija zena u Sarajevu na
kojoj su delegati podneli izvestaj o radu Kongresa.2°' Pokrajinski
sekretarijat zena komunista Srbije zakazao je sastanak poverenica
za 7. juli na kojem bi se referisalo o zakljuccima Drugog kongresa
KPJ.2°6 U novembru i decembru 1920. godine zene komunisti su
zakazale vise sastanaka i predavanja. Poslednja konferencija poverenica za rad sa zenama u Srbiji zakazana je za 30. decembar.
Ideoloske borbe u Partiji i istupanje reformista protiv linije
KPJ uticali su i na razvitak zenskog pokreta u pojedinim krajevima, narocito u Srbiji i Bosni i Hercegovini. Posle Drugog kon-
198
RadniCka rijeC, 51, 4. septembar Hl20; 59, 2. oktobar 1920.
SeCanje Anlke SUJP-anc-Mihote, .MG~49/IV-4; ARP, SeCanje
Drage 'Stefanov1c, MG-II-lb; MG-III-S-9/1; Se6anje Rezke Stenovdc MG-II-l~b/64; AIRP:S, SeCanje Julike LazareviC-Kova.CeviC; J,storijstki arhiv' Beograd
(u daljem .tekstu: IA Beograda). SeC.anje Desanke Andeilk:oviC-CvebkoviC
4ll~/MG-524; Hronologija radniCkog pokreta Bosne i Hercegovine do 1941.
godme, Sara) eve, 1971, 323; Jedna;~ocT, 7, 15. jyJI. 1920 2· Tom a M i 1 enl<:oviC, Radni~ki pokret u Voivodini, 1918-1920, Beog'rad, 1968, 254.
199
114
IHRP~.-
.2oo
2°1
JeOna'KOC'T, 7, 15. jyJt 1920.
HcTopujC'K1.t apxua KllJ, TOM II, Beorpa~, 1949, 34
11 36.
IIS·to, 42.
203 Isto, 46.
204 I<Sto, 52.
205 Glas slobode, 147, 15. jul 1920; i 167, 7. av.gust 1920.
2oa Padnu'l£ue 'HOBune, 161, 7. jy.n, 1920.
202
115
�gresa osetno je oslabio rad zena u B6sni, narocito u Sarajevu.
Krajem oktobra 1920. objavljen je ,Manifest opozicije KPJ" koji
potpisuje i grupa od 62 centrista iz Bosne i Hercegovine, medu
kojima i zene: Anka Tame!, Stefica Krekic, i Marija Zizmund.
Odlukom Plenuma Centralnog partijskog veca od 10. decembra
1920. godine potpisnici ,Manifesta opozicije KPJ" bili su iskljuceni
iz Partije. 207 Medu centristima Bosne i Hercegovine nasao se jedan
broj clanova Pokrajinskog izvrsnog odbora Partije koji su vrsili
odredeni uticaj na partijsko Clanstvo, narocito u Sarajevu. Anka
Tame] bila je od obnavljanja pokreta do iskljucenja iz Partije na
celu zenskog komunistickog pokreta. Njeni stavovi i pasivnost u
pokretu posle Drugog kongresa odrazili su se, svakako, i na rad
organizovanih zena. U Sarajevu je iskljuceno iz Partije 187 Clano•1a
potpisnika ,Manifesta opozicije" i njihovih prista]jca, od kojih je
bilo 37 zena. eos
Medu 53 potpisnika ,Manifesta opozicije KPJ" u Srbiji nasle
su se i tri zene, clanovi Pokrajinskog sekretarijata zena komunista
Srbije. To su bile Milica Duric-Topalovic, Radoslava Ilic i Sofija
Levi, inaCe ranije veoma aktivne, poznate i cenjene u Zenskon1
pokretu. Njihova otvoreno opredeljenje za centriste znacilo je istovremeno definitivan raskid sa KPJ i zenskim komunistickim pokretom. One su zajedno sa ostalim potpisnicama ,Manifesta" iskljucene iz Partije.209
Osipanje u najjaCim rukovodstvima zenskog pokreta u Srbiji
i Bosni i Hercegovini odigralo se neposredno pred donosenje Obznane, kojom je zabranjen i rad organizacija zenskog komunistickog
pokreta.
U delimicnom otporu protiv Obznane u~ptvovale su i zene.
Za vreme generalnog strajka protiv Obznane, odrzanog 30. decembra u Zagrebu, u trocasovnim ulicnim borbama ucestvovala je i
pesadija i konjica. Tom prilikom ranjeno je 60 radnika. Narocitu
hrabrost u ovom strajku pokazala je grupa radnica, koja se direktno suprotstavila naoruzanoj policijL i zandarmeriji.''"
3. Veze s Meaunm·odnim sekretarijatom zena komunista
Pocetkom marta 1919. godine odrzan je Osnivacki kongres
Komunisticke internacionale na kojem je donesena Rezolucija
o privlacenju radnica u borbu za socijalizam. U Rezoluciji se govori
0 potrebi zajednicke borbe radnika i radnica u svetu; 0 ucescu zena
u privredi; o vaspitavanju radnica u duhu novog socijalistickog
poretka i prijemu zena proleterki u Komunisticku partiju; o ulozi
zena radnica u borbi za pobedu diktature proletarijata i o socija207
Glas slobode, 273, 16. decembar 1920; PaOuu~ue xosuue, 296, 14.
Oe1!e.M6ap 1920.
2os Co~ujaJtucT, 6, 14. jauyap 1921.
Pad'HU~'k':e uoauue, 296, 14. Oe~e.M.Oap
Ko.~~t.Jtyuucmu~ec1euU Humeputi'I.4U01idJl.,
209
21
°
Ju.g0St1avije, 17, Moskva 1921, st'Uib. 4362.
116
listickom vaspitavanju dece.' 11 Sledece godine, Komunisticka internacionala je povodom Medunarodnog praznika zena uputila pozdrav
radnicima svih zemalja u kojem se odaje priznanje i zenama za
ucesce u prvom svetskom ratu, naglasava dvostruka potcinjenost
zene, i to kao radnice i kao clana porodice i drustva. N a kraju se
pozivaju zene da budu u prvim redovima proletarijata za oslobodenje radnicke klase i uspostavljanje sovjetske radnicke vlasti u
Citavom svetu. 212
Drugi kongres Komunisticke internacionale zasedao je od
19. jula do 7. avgusta 1920. godine i, izmedu ostalog, usvojio je
Teze o medunarodnom komunistickom pokretu zena. Opsiran Nacrt
teza objavljen je u listu Ko.M.MynucTu"tec?<:uu unTepnau,uona.n,. U tezama su predvidene tri grupe zadataka: a) zadaci u zemljama u
kojima je proletarijat kao u Rusiji osvojio vlast, b) zadaci u zemljama u kojima proletarijat jos vodi borbu za osvajanje politicke
vlasti i c) zadaci u zemljama koje se nalaze u stadijumu pretkapitalistickog razvitka. Zatim su data uputstva o organizovanju zena
u pojedinim zemljama i o osnivanju Medunarodnog sekretarijata
zena pri Izvrsnom komitetu Komunisticke internacionale.
u prvoj grupi zadataka govori se 0 angazovanju zena u borbi
za ucvrscenje sovjetske vlasti; 0 potrebi intenzivnog prosvetnog
rada medu zenama, narocito medu proleterkama i siromasnim seljankama, da bi shvatile prednosti novog drustvenog poretka; 0 ucescu zena u radu sovjeta i raznim kontrolnim administrativnim i
privrednim organima; o organizovanjuJ,Jstanova za socijalnu pomoc
majci i detetu; o osnivanju ustanova za skolsko-prosvetni rad, kao
i drugih ustanova i servisa koji bi olaksali rad zene u svakom
pogledu.
Detaljno su razradeni zadaci u drugoj grupi koji su se odnosili i na rad u nasoj zemlji. U ovom delu Teza naglaseno je kao
znacajno sledece: ukljucivati zene kao ravnopravne clanove u rad
Komunisticke partije i klasnih organizacija proletarijata; prosvecivati siroke mase zena i buditi klasnu svest kod njih, kako bi shvatile potrebu i ucestvovale u revolucionarnoj borbi proletarijata za
rusenje kapitalizma i ostvarenje komunizma; boriti se za postizanje
pune ravnopravnosti oba pola pred zakonom u svim oblastima privatnog i drustvenog zivota koristeci pri tome aktivno i pasivno
izborno pravo zena u drzavnim predstavnickim organima i u svim
drustvenim ustanovama; raditi na tome da radnice, sluzbenice, privatne Cinovnice i druge radne zene grada i sela svesno i najaktivnije
ucestvuju u izboru ekonomskih i politickih revolucionarnih radnickih veca i odbora i da one u tim odborima ispolje punu aktivnost;
boriti se za opste i strucno obrazovanje zena i zathevati da one za
jednak rad primaju istu nagradu kao muskarci; zalagati se za radikalno ogranicenje eksplatatorske vlasti kapitala posredstvom
stvarne zakonodavne zastite radnica i sluzbenica ukljucujuci i kucnu
2
1920.
-Ekonomskd ti politiC~ j;>olo.Zaj
11
ReZiolucija o prirvlaCenju r:adn1ca u bor.bu -z.a socijalizam,
Ko.M..M.y~
1iucmu"ttec:x:uU !'fumepna'l{uoua.n., 1, MoSkiva, 1. maj 1919, ,stub. 121.
2 12 Ko.M..II.ynucmu'ltecKuU
1401-1402.
Hnmepna'l~Uo'H.a.n.,
9,
,MoSlwa,
1920,
stub~
117
�pos!ugu; zahtevati ostvarenje drustvenili mera i stvaranje takvih
ustanova koje oslohadaju zenu zauzetu strucnim radom; traziti siroko i plansko resenje drustvene zastite zdravlja i hesplatne amhulante u gradovima i selima u kojima hi radile i zene lekari.
U trecoj grupi zadataka predvida se rad na iskorenjivanju
predrasuda, ohicaja, verskih i pravnih ustanova koje odrzavaju
ropsku potcinjenost zene muzu. Pored toga, zahteva se horha za
punu ravnopravnost zene s muskarcem u porodici i drustvu, horha
za stvarnu zastitu zene od eksploatacije i porohljavanja i niz drugih mera koje hi doprinele emancipaciji zene.
U pogledu organizacionih ohlika rada sa zenama, u Tezama
je istaknuto da KP ne treha da stvara samostalne zenske organizacije, vee da ih ukljucuje u partijske, sindika!ne ·i druge radnicke
organizacije. Zatim je predvideno da se pri svakoj .mesnoj organizaciji stvori agitacioni komitet zena u ciji hi sastav ulazili i muskarci; da se formira mesni komitet zena od 5 do 7 Clanova koji hi
hio u tesnom kontaktu s mesnim komitetom KP, hez Cije saglasnosti
ne hi mogao da donosi pojedine odluke i mere; da se pri svakom
okruznom komitetu KP organizuje agitacioni komitet zena koji hi
pomagao mesnim komitetima zena; da se pri centralnom komitetu
KP osnuje centralni agitacioni komitet iii sekretarijat zena od 5 do
7 Clanova koji hi imao odredene zadatke i tesno saradivao sa centralnim komitetom KP i da se izdaje periodicni list posvecen teorijskom ohrazovanju zena. U Tezama su konkretnije razradeni zadaci
zenskih rukovodstava, ciji predstavnici treha da hudu u odgovarajucem partijskom komitetu i da rade pod njegovim rukovodstvom." 13
Za vreme zasedanj a Drugog kongresa Komunisticke internacionale odrzana je u Moskvi Prva medunarodillt' konferencija zena
komunista, kojoj su prisustvovale 53 predstavnice iz 16 zemalja.
Predstavnice zena iz nase zemlje nisu prisustvovale ovom znacajnom skupu, pa je delegat KPJ na Drugom kongresu KI, u ime zena
komunista Jugoslavije, uputio pismeni pozdrav Prvoj medunarodnoj
konferenciji zena.' 14 Konferencija nije hila dovoljno pripremljena
i organizovana, ali je hila znacajna za ohjedinjavanje zenskog komunistickog pokreta. Na Konferenciji su prihvacene Teze o razvitku
komunistickog zenskog pokreta, s tim da ih odredena komisij a preradi, donesen je Manifest proleterkama celoga sveta i data je puna
podrska Komunistickoj internacionali. U Manifestu je upucen ape!
svim radnim zenama da ucestvuju u horhi koju vodi Komunisticka
internacionala za potpuno oslohodenje radnicke klase od politickih
i ekonomskih okova kapitala i ukazano na posledice imperijalistickog rata. Zatim je govoreno o polozaju i zadacima radnica i seljanki u Rusiji, o zadacima proleterki u kapitalistickim zemljama
Zapada, o eksploataciji i zaostalosti zemalja Istoka i posehno o teskom polozaju zena koje zive u tim uslovima. Na kraju je upucen
213 Naort
te2m za komunisttOki Zenslci 'Pokret, Ko.M.MyH.ucmu'ltecKuit
V!umepua'4uouaJt., 15, Moskva, 1920, strub. 3453-3472; 1K:Iara Cetlcin, Uvod
TU.\Skom d.zdcmju Teze o internacionailnom komnnistiMmm Zenskom pokxetu
Ko.MJ£yuucmu'l£ecxuii J1umepua'4uoua.a, 16, Mosrova, 1921, stub 3945-3950.
'
214 ·ARP, fond KI (neregd,strovana ,grada).
118
poziv zenama radnog naroda celog sveta da se pridruze h?rhi za
oslohodenje celokupne radnicke klase, da stupaju u revolucwnarne
proleterske organizacije, da se ukljucuju u sindikate i u Komuni~
stiCku partiju svoje zemlje.' 15
Uhrzo se ukazala potreha za osnivanjem medunarodnog sekretarijata zena pri Izvrlinom komitetu KI koji hi ohjedinjavao
zenski komunisticki pokret i rukovodio radom zena komunista u
svim zemljama. Na Prvoj medunarodnoj konfer-enciji zena pojavilo
se i misljenje da je neophodno formirati rukovodstvo koje hi se
havilo iskljuCivo uspesnijim organizovanjem zena. Tezama o razvitku komunistickog zenskog pokreta takode je hilo predvideno
osnivanje medunarodnog sekretarijata zena pri Izvrsnom komitetu
KI i odredeni njegovi zadaci. U zadacima je naglaseno da se sekretarijat sastoji od tri do pet clanova; da predstavnica sekretarijata
ucestvuje na zasedanjima i u radu Izvrsnog komiteta KI, zatim, da
sekretarijat treha da uspostavi veze sa zenskim komitetima KP pojedinih zemalja i da ozivi ·rad zena komunista; da sakuplja faktografski i agitacioni materijal koji govori o radu zenskih komiteta
i organizacija u pojedinim zemljama; da izdaje svoj list koji hi
hio medunarodnog informativnog karaktera i da organizuje i saziva
medunarodne konferencije zena komunista. U smislu ovih zadatak
u oktohru 1920. godine u Moskvi je foriniran Medunarodni sekretarijat zena komunista sa Klarom Cetkin na celu.' 16 Aprila 1921.
godine poceo je na nemackom jeziku da izlazi casopis Die Kommunistische Frauenintemationale, kao organ Medunarodnog sekretarijata zena komunista.
_
Druga medurtarodna konferencija ze_na_ komunista odrzana)e
od 9. do 11. juna 1921. godine u Moskv1, 1stovremeno sa Tre.cl:U
kongresom KL U radu konferencije ucestvovale su 82 delegatkinJe
iz 28 zemalja. Posto je rad KPJ hio zahranjen, a s tim i s~~ka_ delatnost sekretarijata zena komunista onemogucena, delegaclJa zena
komunista iz nase zemlje nije mogla prisustvovati Drugoj medunarodnoj konferenciji zena. Jugoslaviju je na ovom skupu predstavljao Ilija Milkic, koji je hio Clan Izvrsnog komiteta KI i Clan
Centralnog partijskog veca KPJ.
Konferenciju je u ime Medunarodnog sekretarijata zena komunista otvorila Aleksandra Kolontaj .217 Razmtrano je pitanje jau.s ARP fontd KI ~neregiiS'tDCY""vana grada)~ llpaa unTepua~uouaA?ta 'K:on~
if;epen'4uja ~ena xo.M.ynucTa, JeOuaKOCT, 10. 11, oKTo_Gap 1920, 6; Ma1-1.uq)ecT
.,
Ilpae UUTep1ta~UO'liaJZ.Ue 'KO.M.Y1i.UCTU'lf.1Ce 1COK(jjepen'l{U1€ ;JfC€Ka. npo..teTep'ICa.Ma
ue.~tota caeTa Je0'H.a1\.0CT, 10, 11. OKTo6ap 1920, 1, 2.
.
,
210 ARP fon<i KI fneregistrO'Vana grada): U P.roJeJktu teza za lk.()mun1strl-Oki zem~ki tpdkret, Ko.M.Mynu-cmu1teCKuU Mnmep'Ha'l{UO'H.a.a, 15, 1920, sbub
3471-3472; 19, 1921, •sbub. ·5097-5100.
211 Aleksandra K.olontaj, MihaUovna (1872-1952) revolucionarnom
pdkretu Rusije priSla 90-ih g-odina XIX veka; bi•l·a [preds-tavrn.i(k RSDRP ..na
Medunarodnam kongresu \SOCijalistkinja i .Clalll Medunarodnog btiroa socnaUstlk!inja 1907. gom.ne; u~estvova-la lkao predstavnik RSDRP na kongresiroa
II lnternacionale; rad.Ha ileg-allno u .radni>&om pdloretu i od 1908. do 191'1.
119
�_____ ____
_,
canja i ucvrscivanja meaunarodnih ve~a, zatim izvestaj 0 radu
Medunarodnog sekretarijata zena, izvestaj o formama i metodama
rada ·zena.komunista u pojedinim zemljama, izvestaj o ucescu zena
u revolucionarnoj borbi i komunistickoj izgradnji. U radu Konferencije ucestvovali 'su clanovi Izvrsnog komiteta KI i ona je imala
z.a ci~j dopunu opsteg rada Treceg kongresa KI. Druga konferencija
zena komunista .izabrala je Medunarodni sekretarijat zena komunista, donela Rezoluciju o zadacima medunarodnog zenskog komunistickog .pokreta i uputila Manifest zenama komunistima celog
sveta, kao i. Proglas radnim zenama svih zemalja. U ova dva poslednja dokum:enta govori se o zivotu i polozaju zena u Sovjetskoj
Rusiji, kao i o polozaju zen.a u kapitalistickim zemljama, a zatim
se ukazuje da je revolucionarna borba i uspostavljanje diktature
proletarijata jedini put za os!obodenje trudbenika celog sveta i za
ostvarenje ravnopravnosti zena i muskaraca. U Medunarodnom
sekretarijatu zena·•.komunista bio je Ilija Milkic, koji je u ime Jugoslavije, sa predstavnicima Dxuge konferencije i Medunarodnog
sekretarijata zena, potpisao ova dokumenta.21s
Zabranom rada KPJ, krajem 1920. godine, nestalo je i posebne
organizacije zena koinunista u Jugoslaviji. Centralni sekretarijat ,
zena kol:(lunista u nasoj zemlji nije uspeo da za tako kratko vreme
svoga postojanja ostvari cvrsce .veze s Medunarodnim sekretarijatom zena komunista. Zbog toga Medunarodni sekretarijat zena nij e
imao dovoljno uvida · u rad zena u Jugoslaviji, koji je, posle Obznane i donosenja Zakona· o zastiti drzave, znatno oslabio.
*
*
*
U jedinstvenoj drzavi stvoreni su uslovi ""za ujedinjenje radnickog pokreta J ugoslavije, ·za sta su veoma bile zainteresovane i
zene. Razvitak zenskog· pokreta do Kongresa ujedinjenja bio je na
razlicitom nivou u pojedinim pokrajinama nase zemlje. U Srbiji
se odmah posle rata obnavlja na osnovu vee izgradenih organizacionih principa, dok se u drugim pokrajinama, ·zavisno od stepena
---Zivela u emigrnciji;
ru SAD je formir-ala Cimerva1dsku ievicu i uCestv-oVala
na njenoj 'konferenciji u Sto}£:ho1mu 1917. god.ilne; iste godine posta:la Cl•an CK
RSDRP (b); IPOsle {liktobarsk:e· revolucije 1bila (1919.) narodni k:omesar za ag~
taciju i ;prapagandu u Krirmskoj Republiei; rukovo.dila Zensikim odeljenjem
CK _RKP(b) i 1bila ISekretar Medun"arodnog sekretari}at.a Z.ena pri IzvrSnom
kom1tett: K~; od .1923. do 192-6. - hila politiOki 1 trgov,inski predstavnik SSSR-a
u NorveskoJ, zatm~ u Meksi'kJ..:t, pa ·ponovo u NorveSkoj ;· od 1930 - ambasador
SSSR-a IU Norv:e.Skoj a od 1945. do 1952, godine 1savetn:i.k u M-inistarstvu inost:ranLh I;>?Slova .Sovjetsk~g -Savez<_i; ,bila .je 1prva Zena . a·mba\Sador u i~storiji
diplomatiJe; Davila se i ·publioist:ilkom; napisala viSe Clanaka d raspra·va o poloZaju i rulozi .Zene u druStvu, a rleki 1SU 1'an·ije 10bj-avljeni i kod nas.
218
ARP, fond KI (nereglstro-vana .grad·a); RE>wlutionen der Zweiten
Inte:mationalen Kommunistischen Fra!.1enkonferenz zu Moskau Die Kommuni.stische F1rauemJ~ternationale, Dappelheft 5--6, Stuttgart, aug~st~septembar
~921, 29-38; Mantfest 4er ~onferenz an die Kornmunistinnen der ·g:anzen 'Welt,
1sto, 40-43; Aufruf an d1e sch_sffen den F'rauen aller ·L3n-der ilsto 44.-45·
Clara Zetkin, Die Zweite Inte.rnationale Konferenz der Komm~n-istdnnen
Moskau, isto .7-24; J. Milldtsch, Pie k9mmunistische 1''-ra,uenbewegung in
.Tugoslawien, 1s·to, 53-56; ,KomunistiCki 'irnternacional"1 .br. 17, 1921, stub.
4417-4422, br, 19, 1921, .stub, 5097-5100.
Zl;
120
f
r-
_,_
--
..
,
_____ .
razvitka partijske organizacije, tek pocinje da formira. To je, svakako, uticalo i na dalji tok razvitka zenskog pokreta posle ujedinjenja. Dok u Srbiji, Bosni, Hrvatskoj i Makedoniji taj pokret d?~
stize najvisi stepen razvoja pred Drugi kongres KPJ, u SlovemJl
se tek tada pocinje ozbiljnije raditi na njegovom oformljenju.
Na Kongresu ujedinjenja doslo je do stvaranja Jedinstvene
radnicke partije i istovremeno do formiranja jugoslovenskog zenskog socijalistickog pokreta, koji je bio sastavni deo klasnog radnickog pokreta Jugoslavije. Zene socijalisti (komnnisti) usvojile su
Program Partije i zasnovale svoj rad na Podlozi ujedinjenja i Prakticnom akcionom programu (SRPJ (k). U organizacionom pogledu
objedinjenje zenskog pokreta je izrazeno u donosenju Statuta zena
socijalista-komunista.
Na osnovu Statuta, formiran je Centralni sekretarijat zena
socijalista (komunista) Jugoslavije. Rad Centralnog sekretarijata
ogledao se u: davanju pisanih uputstava u pogledu okupljanja zena
i formiranja mesnih sekretarijata; zauzimanju stavova o pojedlnim
problemima, na primer o pitanju izbora; pisanju direktivnih i drugih
. clanaka u partijskoj stampi; istupanju na zborovima istaknutijih
zena komunista itd. Jedan od najveCih uspeha Centralnog sekretarijata je pokretanje i izdavanje lista Jeo>W><DCT, koji se u ~eliko';l
broju rasturao i Citao, narocito u Srbiji, i koji je, bez sumnJe, odigrao odredenu ulogu u socijalistickom prosvecivanju zena. Medutim, Centralni sekretarijat nije ostvario onu ulogu koju su jedinstveni pokret i opste raspolozenje zena za ucesce u tom pokretu
zahtevali. To je zavisilo od niza faktora, a pre svega od specificnosti u razvitku pokreta u pojedinim pokrajinama. Sekretarijat
nije imao materijalnih mogucnosti ni profesionalnih kadrova koji
bi pruzali neposredniju pomoc pojedinim organizacijama, a bio je
uglavnom sastavljen od zena iz Srbije i Bosne. On nije uspeo da
ostvari jaCi uticaj i cvrsce poveze organizacije u pokrajinama, da
pruzi pomoc organizacijama kojima je ona bila najpotrebnija, na
primer u Sloveniji i Hrvatskoj. Prateci rad zenskog pokreta u Beogradu, koji je bio najrazvijeniji u zemlji, ne moze se razlikovati
uloga Centralnog, Pokrajinskog i Mesnog sekretarijata zena. Rad
pokrajinskih sekretarijata takode je bio vezan najvise za pokrajinske ·centre. Pomoc Centralnog i pokrajinskih sekretarijata zena
mesnim sekretarijatima nije bila dovoljna. S obzirom na postojanje
objektivnih uslova za organizovanje :lena, broj mesnih sekretarijata mogao je biti daleko veci u svim pokrajinama.
Na dnevni red gotovo svih sednica Centralnog sekretarijata
postavljani su i raspravljani problemi zena radnica. Ova pitanja
<!esto su razmatrali pokrajinski i mesni sekretarijati.
Pojedine najvaznije odredbe Statuta nisu se u praksi sprovele. Od osam predvidenih pokrajinskih sekretarijata nisu formirana cetiri, i to u Zagrebu, Cetinju, Novom Sadu i Osijeku. Povezanost izmedu mesnih, pokrajinskih i Centralnog sekretarijata zena
bila je samo povremena, a u vecini slucajeva nije ni postojala.
121
�· Neravnomeran razvitak radnickog 'pokreta u pojedinim po-·
krajinal"!1a uslovio je razlike u razvitku zenskog komunistickog pokreta. U to~ pogle.du. u svakoj. po~aj.ini bilo je specificnosti koje
su karaktensale P?J~dn:'-e orgamzac1~e 1. u ujedinjenom pokretu posle ~_ongre~~ u~e~mJen~a. 0~ orgamzacwne i ideoloske izgradenosti
parhJ<;. zavlSlo. Je 1 razv1tak zenskog pokreta, koji je postojao u svim
pokraJmama 1zuzev Crne Gore. ·
Zensko~ pokre!u .u Srb~ji ~~areni su temelji jos pre rata. Posle
ra~~ se; _razv1Jao. na 1shm prmc1p1rna, samo pod novim uslovima u
koJ1ma. Je :ad b1o mn~go sv.estraniji i raznovrsniji. Pokrajinski se-
kn_;t~nJat zena komun~~ta .bw je u tesnoj vezi sa Pokrajinskim 1z-
vrsmm odb_orom ParhJe 1 sav rad odvijao se pod neposrednom
kontrolom 1. uz pomoc Partije. Poverenice su odigrale znacajnu
u!o~.~ r_azv1tku zenskog pokreta u Srbiji; zahvaljujtiCi takvoj orgamz~.C1J1,_ zene .su. sve brojnije prilazile pokretu. Pokrajinski sekretanJat zena bw Je vrlo aktivan. Prosecno su se mesecno odr2avala
po dva ~astanka Sekretarijata na kojima se raspravljalo o tekucim
prob~ern1ma. Got~:'O :.:a svakom sastanku tretirana su pitanja zena
radmca. Sekretar;J.at Je uspe:va.o da prati pojedine dogadaje, koji
~u u ~vo yreme b1h vrlo burm, 1 da na vreme zauzima stavove kada
J~ rec o zena~a. ~ad Pokrajinskog sekretarijata bio je vise orijent1~an na razv1ta~. ze~kog pokreta u Beogradu, premda je on orga:'1zova? sekret:':nJate zena 1 u nekim mestima u unturasnjosti. Posto
clanov1 Po.krapnskog s;>k~e~arijata nisu imali mogucnosti za obilazak ~rg~mzac1Ja u poJedm1m mestima, cesto su vrsili prepisku i
davah p1smena uputstva za rad.
.
·
• U pojedinim ;t:'estima Bosne i Hercegovi~zene su masovno
uce~tvovale u r~dmckolll: _po~retu ~d njegov?g obnavljanja 1917. do
kr~Ja 1?20. godme. PartlJa Je u B1H posvehla potrebnu paznju ra-
zv~tku zensk~!( pokre_ta, rremda su zene bile pokretaci niza akcija,
koJe s':' spec1Jal~o nph mteresovale. Pokrajinski sekretarijat zena
kom~msta nastoJ~~)e da delatnost zena. bude sto svestranija, ali
~e nJ1~ov rad naJV1se. 1ogranicavao na podrucje Sarajeva. Ideolosko
1 teonJsko obrazovanJ!' zena komunista dostizalo je nivo koji im .je
u .to vreme. Pa~tija It\bl:l!a prU.Ziti, a tome radu ni u samim partijsk1m orga11;1_zac1Ja~a .m!; ~oklanjana potrebna paznja. OCigledno
Je .?a. ParhJa ~ B1H mJ~. 1mala _marksisticki uzdignutih kadrova,
k.OJI b1 tom b~oJnom part1JSkom clanstvu davali i potrebno revolu~wnarno v~sp1tanJe. Zahvaljujuci istorijskom nasledu, zene Bosne
1 He~ceg~v111;e zaostaj ale ~u i u opstem obrazovanju, a vecina rad~1ca J~. b1la 1 nep1smena, sto je ozbiljno otezavalo njihova politicko
1 teonJsko uzdizanje.
Y
ov_om peri.odu bi~ je zap?slen veci broj zena u Hrvatskoj.
U poJedm1m fabnkama 1 radwmcama radila su i deca od 11 do
16 godina. Prilikom obnavljanja radnickog pokreta posle rata zene
su ~e masovno ukljucivale u sindikalne organizacije i kroz njih
vod1le. borbu ~a poboljsanje plata i uslova rada. One su samostalno
orgamzovale straJkove u pojedinim preduzei:ima U tome su se
narocito isticale radnice Zagreba. U generalnom st;ajku aprila 1920.
1_2~
,_t_.
medu radnicima Zagreba bio je veliki broj zena. Na osnovu izvorne
grade ne moze se utvrditi da je Pokrajinski izvrsni odbor Partije
za Hrvatsku i Slavoniju poklanjao potrebnu paznju razvitku zenskog
pokreta. U tome su se jedino isticale pojedine partijske organizacije u Vukovaru, Osijeku i Vinkovcima, koje su samostalno formirale mesne sekretarijate zena komunista. Centralni sekretarijat zena
komunista nije imao nekog jaceg uticaja na razvitak zenskog pokreta u pojedinim pokrajinama. Njegov rad zapravo se nije ni osecao u Hrvatskoj. Ovoj pokrajini nedostajao je Pokrajinski sekretarijat zena, koji bi objedinjavao i koordinirao rad svih organizacija.
lVIedutim, u Dalmaciji je bio obrnut slucaj. U Splitu je 1919.
godine formiran Pokrajinski sekretarijat zena koji je objedinjavao
rad mesnih sekretarijata i aktivno radio na okupljanju i obrazovanju Zena.
U Sloveniji je prosvecenost zena hila na visem stupnju i one
su na svakom koraku izrazavale spremnost da ucestvuju u javnom
zivotu. Socijaldemokratska stranka Jugoslavije nije pokazala spremnost da iskoristi revolucionarno raspolozenje zena u borbi protiv
postojeceg rezima. KPJ u Sloveniji tek je pocela da se konsoliduje
i kada je preduzela mere za organizovaniji rad medu zenama, dosla
je Obznana. Centralni sekretarijat zena iz Beograda nije imao nikakve veze sa zenama komunistima u Sloveniji niti im je iz centra
pruzena bilo kakva pomoc u radu. Pod uticajem opiiteg raspolozenja
i spremnosti radnicke klase da se bori za ostvarenje svojih prava,
zene su, uglavnom, samoinicijativno organizovale pojedine akcije,
isticuci na svakom mestu potrebu ravnopravnosti s muskarcima.
Zenski pokret razvijao se u pojedinim radnickim centrima,
premda je, na osnovu Statuta, trebalo prici osnivanju poverenistava
zena socijalista-komunista i u selima. Iz izvora se ne vidi da je bilo
i pokusaja da se poveze borba radnica sa eksploatisanim zenama
na selu, koje su se takode nalazile u vrlo teskom polozju za vreme
rata, a i kasnije. Bio je potreban duzi period da bi se Statut do kraja
mogao realizovati.
Ucesce radnica u tarifnim pokretima, strajkovima, demonstracijama i manifestacijama radnicke klase, kao i u raznim samoinicijativnim akcijama u borbi za poboljsanje svoga polozaja, a narocito
za pravo glasa zena, po sirini i intenzitetu je prevazilazilo rukovodenje od strane sekretarijata zena i partijskih organizacija. lVIasovnost ucesca zena u ovim akcijama hila je toliko velika da je postojeca
organizacija zenskog pokreta nije mogla obuhvatiti, usmeriti i povezati.
Ideoloski rad i sistematsko marksisticko obrazovanje kadrova
hili su zapostavljeni. Tek u decembru 1920. godine donesen je plan
ideoloskog rada, cije je sprovodenje onemoguceno Obznanom.
U izvornoj gradi ne maze se zapaziti da je bilo kritickih osvrta
na rad partijskih organizacija medu zenama, na rad sekretarij ata
zena i pojedinih kadrova u njima, odnosno ne vidi se kako su gledali
123
�na svoje propuste i nedostatke. Kritike/i samokritike kao da nije
ni bilo u zenskom pokretu.
Opredeljenje nekih rukovodilaca zenskog pokreta za centriste,
zbog cega su iskljucene iz Partije, negativno se odrazilo na rad
medu zenama. Nairne, nekoliko istaknutijih i popularnijih zena naglo su se pasivizirale i otpale od klasnog radnickog pokreta upravo
tamo gde je zenski pokret bio najrazvijeniji, a to su Srbija i Bosna.
Kako je "u to vreme broj z~1_1a rukovodilaca bio mali, i najmanje
osrpanJe zena rukovodrlaca mJe se mogao tako brzo zameniti novim
revolucionarnim kadrovima.
II glava
BORBA RADNIH ZENA I ZENSKE ORGANIZACIJE OD
OBZNANE DO SESTOJANUARSKE DIKTATURE
1. Rad KPJ medu zenama
'r
T
I
i
Donosenjem Obznane, 29. decembra 1920. godine, zabranjen
je rad KPJ, zatvorene prostrije klasnih sindikalnih organizacija
koje su bile pod rukovodstvom CRSVJ, konfiskovane arhive i ostala
imovina KPJ i sindikata i obustavljeno izlazenje celokupne partijske i sindikalne stampe. Istovremeno j e poceo i opsti progon komunista i aktivista revolucionarnog radnickog pokreta. Zajedno sa
KPJ i revolucionarnim sindikatima, pod udar Obznane dosli su i
sikretarijati zena komunista i njihov list JeclnmwcT. Tako je pocetkom 1921. i zenski proleterski pokret bio potpuno zabranjen.
Vecina clanova rukovodstva KPJ nije, medutim, shvatila ozbiljnost kontrarevolucionarnog udara vee je racunala da je u pitanju privremeno, prolazno stanje i da se protiv Obznane treba
boriti parlamentarnim putem Stoga su i prve akcije partijskog
rukovodstva bile usmerene prvenstveno na obnovu klasnih sindikalnih organizacija. Tek pocetkom leta 1921. godine ucinjeni su
prvi koraci u pravcu obnavljanja partijskih organizacija i njihovog
prilagodavanja ilegalnim uslovima rada.
0 novonastaloj situaciji Centralno partijsko vece KPJ raspravljalo je na svojim sednicama aprila i juna 1921. godine. Konkretnije mere u cilju reorganizacije Partije donete su na junskoj
plenarnoj sednici. Tada su, izmedu ostalog, usvojena dva dokumenta
u kojima se odredenije govorilo i o radu zena komunista. U Uputstvima za izgradnju partijske organizacije bilo je predvideno da
se u svim mestima u kojima ima preduzeca sa brojnijom zenskom
radnom snagom organizuju mesni sekretarijati zena komunista.
Njihov zadatak bio je da agituju medu zenama i sire partijsku
literaturu i da od najaktivnijih i najsposobnih radnica u preduzecu
organizuju grupe partijskih poverenica koje hi sa ostalim partijskim poverenicama radile na izvrsavanju tekucih zadataka . mesne
organizacije KPJ. Drugi dokument - Statut ,Fonda za potpomaganje zrtava kapitalisticke diktature" predvida je da sekretarijati
zena komunista ucestvuju u radu ovog Fonda.'
Uvojene odluke nisu realizovane, posto je ubrzo doslo do novog
naleta rezima na KPJ i revolucionarni radnicki pokret. Pocetkom
avgusta 1921. donesen je Zakon o zastiti javne bezbednosti i po• ARP, fond KI, 1921/9.
125
�retka u drzavi, kojim su propisane ostre kazne za komunisticku
delatnost. Teror i hapsenja zahvatili su celu zemlju, usled cega je
doslo do vece dezorijentacije u Partiji, do demoralizacije njenih
Clanova i do napustanja organizacija. Komunisticka partija, nepripremljena za ovakav udarac rezima, nasla se pred novim teskocama
i morala se u prvom redu pozabaviti reorganizovanjem i ucvrscivanjem svojih organizacija. U takvoj situaciji uslovi za neki organizovani rad sa zenama gotovo da nisu postojali. :Zene su u okviru
obnovljenih partijskih i sindikalnih organizacija uglavnom bile angazovane na izvrsavanju svakodnevnih zadataka.
Tek godinu dana kasnije, na Prvoj zemaljskoj konferenciji
KPJ (3-17. juli 1922) raspravljano je i o zenskom revolucionarnom
pokretu, ali konkretnije odluke nisu donete. Ostalo se pri konstataciji da na zenski radnicki pokret treba obratiti v~cu paznju i da
ga u odredenoj fermi treba obnoviti. Draga Stefanovic izabrana je
u Izvrsni odbor KPJ i zene proleterke su prvi put dobile svog
predstavnika u najvisoj partijskoj instanci. 2 Medutim, izbor Drage
Stefanovic bio je vise uslovljen njenom grupaskom pripadnoscu
- bila je pristalica desnicara u KPJ, koji su preuzeli vodstvo u
Partiji - a daleko manje shvatanjem znacaja rada medu zenama
radnicama. u prilog tome govori i cinjenica da se u toku godine
dana gotovo nista nije radilo u vezi s ovim pitanjem. Jedino je
povodom Medunarodnog praznika zena upucen iz Beograda pozdrav
Sekretarijatu zena Komunisticke internacionale. Sa istim sadrzajem u listu Paauu?< objavljen je Clanak povodom 8. marta 1923.
godine u kojem se navodi da jugoslovenske radnice, usled obespravljenosti radnicke klase, nemaju svojih organizacija i da zbog toga
ne mogu odrzati proslave Dan zena. Za proslav;)b8. marta istaknuti
su zahtevi zena u kojima se trazi: pravo ucesca zena u socijalno-politickim ustanovama; pravo da biraju i da mogu biti izabrane
u parlament, opstinu i druga predstavnicka tela; zastita materinstva, dece i omladine i borba protiv pripremanja za nov svetski rat.
u clanku se apeluje da zene proleterke pristupe 8. marta stvaranju
svojih organizacija. 3
Vecu paznju zenskom radnickom pokretu poklonila je Druga
zemaljska konferencija KPJ (9-12. maja 1923). U referatu o organizacionim problemima KPJ, u posebnom odeljku, govori se o zenskom proleterskom pokretu i oblicima rada sa zenama. Kako sve
ostrije klasne suprotnosti i nagla proletarizacija masa teraju sve
veci broj zena na ucesce u privrednom zivotu zemlje, u referatu se
ukazuje na potrebu agitacionog rada medu zenama radnicama u cilju
njihovog privlacenja proleterskom pokretu. Zatim se naglasava da
bi partijski organizovane zene trebalo skolovati putem narocitih
kurseva sa temama: politicka ravnopravnost zene, o bednom polozaju dece i zena, 0 nadnicama i skupoci i 0 ostalim aktuelnim pro' ARP, fond KI, 1921/16, 18; MG 1947/2, Se<Oanje Drage Stefancwic.
3
ARP, fond KI, MZS, neregios-trovana .greada; Die Kommunistische
F1rraJUen1nternationa1.e, Nr. 4, Stuttgart, Ap:M1 1923, 31; Lntemati,onele Pxesse-Korre&pondenz, Nr. 54, 26. Mru-z 1923, 439; Paduu'K, :o;eHTpamm: opraH He3aBJ1CHe pa,n;HWIKe napTuje JyrocJiasMje, 22, Beorpa~, 4. MapT 1923, 3.
126
blemima l osposobljavati ih za propagandiste i agitatore. Saglasno
odlukama Drugog i Treceg kongresa Komunistii'ke internacionale
u referatu je istaknuto da bi trebalo da zene budu zastupljen~
s odlucujucim pravom glasa u svim partijskim i sindikalnim in~t.ar:_cama. Takode j~ na!J"las~n~ d~ bi, pored izdavanja zenskog lista
1h . casop1sa, u partiJsk1m 1 smd1kalnim Iistovima trebalo imati i
stalnu rubriku za zene. U pogledu organizacionih fermi rada sa
zenama stalo se na stanovste da ,o stvaranju takvih, narocito zen•
skih, organizacija ne moze biti govora. One imaju pripadati svojim
sindikalnim i mesnim politickim organizacijama. Ali to ne iskljucuje
da se stvaraju narociti odbori zena za vodenje diskusionih veceri,
na _kojim~.I?risustvuju s~mo zene koje se tek uvode u nas pokret,
1h 1 naroc1t1 kursev1 za zene. Isto tako je nuzno imati narocite adbore zena, koji bi sazivali zborove zena, rasturali medu njima literaturu i tome slicno". Shodno ovim stavovima u Uputstvima za rad
organizacija KPJ, koja su doneta na osnovu Rezolucije o organizaciji KPJ, predvidalo se obrazovanje sekretarijata zena u svim mestima u kojima su u vecem broju bile zaposlene radnice. 4
Odluke Druge zemaljske konferencije KPJ podrobnije su
razraaene r;ta plenarnoj sednici novoizabranog CPV KPJ, odrzanoj
13-16. maJa 1923, na kojoj je izabrano i uze partijsko rukovodstvo
- clanovi Izvrsnog odbora i niihovi zamenici. Tada je za jednog
od zamenika iz Hrvatske imenovana Adela Pavosevic, radnica iz
Osijeka,_ pozn~ti sindikalni i partijski aktivist. Raspravljano je i
o orgamzovanJU zena radnica, ali je u dokumentaciji ostao zabelezen
samo zakljucak da se za sekretara ,organizacije zena" postavi Draga
Stefanovic.'
· Preuzimajuci duznost, novi Izvrilni odbor KPJ, u kojem su
vecinu dobili levicari, odmah je pristtJpio sprovodenju zakljucaka
Druge zemalJske konferencije KPJ. Vee u maju i junu preduzete
su m~re ~~ uspostavljanje cvrscih veza sa oblasnim sekretarijatima;
orgamzac1pma su dostavljene uputstva za rad i materijali sa zemaljske konferencije. Sudeci prema nekim indicijama, moglo bi se
zakljuciti da im je, izmedu ostalog, nalozeno da pristupe i uspostavljanju sekretarijata zena. 6
. Sto se. tice samo central~og partijskog rukovodstva, ono je na
SVOJOJ prVOJ sedmc1, 18-19. JUna, done}o odluku da Se za zenski
pokret ,odmah angazuje" Draga Stefanovic i da joj se . da sve sto
joj je potrebno". Nastojeci da dobije uvid u rad i "proble~e zenskog
pokreta, Izvrsni odbor je od Stefanoviceve, koja je bila i jedan od
njegovih osnivaca u predra:tnoj Srbiji, a kasnije i u novostvorenoj
Kraljevini SHS, zatrazio da napise izvestaj i iznese predloge za
buduci rad. Istovremeno, ucinjeni su i napori da se dode u vezu sa
partijskim aktivistkinjama u mestima u kojima su ranije postojali
sekretarijati zena komunista.7.
4
ARP, food KI, 1923/29-3, 5.
' ~sto, 1923/30.
' Isto, 1923/31, 42.
' Isto, 1923/34, 42,
'·
'·
.:
'
..
,.,,
....
'
1-27
�Mesec dana kasnije, 8. jula 1923'; Izvrsni odbor KPJ je, na
osnovu primljenih izvestaja iz pokrajina, konstatovao da zenski revolucionarni pokret ,de facto nije ni postojao", pa je postavljeno
da se on ,ozivi", posto za to postoje i odredeni uslovi. Skora sest
meseci delovala je Nezavisna radnicka partija Jugoslavije (NRPJ),
osnovana januara 1923. na inicijativu KPJ. Kao legalna organizacija
radnicke klase, NRPJ je trebalo da ilegalnoj KPJ omogui'i siru
politicku aktivnost i povezivanje s radnim masama. Upravo preko
NRPJ i njenog glasila Paouu1< stvorene su i vece mogucnosti za
organizovaniji rad medu zenama proleterkama. Izmedu ostalog, i
Statut NRPJ (Clan 39) predvidao je osnivanje Sekretarijata zena,
s tim da Zemaljsko vece izradi njegov pravilnik. U svom Akcionom
programu NRPJ je istakla ravnopravnost oba -pola (izmedu muskaraca i zena) i za politicka prava i slobode proklamovala:
, 1. Da se svima gradanima bez razlike pola, klasnog polozaja, nacionalnosti i religioznih uverenja obezbedi nesmetano
vrsenje sviju gradanskih i politickih prava.
2. Opste pravo glasa, aktivno i pasivno, za gradane oba
pola po navrsetku 20. godina starosti. Pasivno pravo glasa
vazi za sve gradane oba pola po navrsetku 25 godina starosti ...
4. Potpuno izjednacenje zene sa covekom u svim privatno-pravnim odnosima. Zatim u odeljku- prosveta - predvida se: Celokupno izdrzavanje siromasne skolske dece da
preuzme drzava. Besplatna nastava. Izdrzavanje u visim skolama svih siromasnih ucenika sposobnih za dalje skolovanje" .8
l.zvestan broj zena radnica ucestvovao je.,i. u samom osnivanju
NRPJ. Draga Stefimovic je bila clan Akcionog odbora koji je 24. decembra 1922. u ime KPJ uputio ape! proletarijatu Jugoslavije za
odr2avanje zemaljske konferencije na kojoj je trebalo obrazovati
legalnu radnicku partiju. Vee od sredine 1923. ucesce zena u radu
NRPJ bilo je sve zapazenije; neke su birane i u uprave partijskih
organizacija, kao Savka Tasic u Skoplju, Toska Popovic, Persida
Krstic, a nesto kasnije i Desanka Cvetkovic-Andelkovic u Beogradu
u sekcijama ,VraCar" i ,Tri kljuCa". 9
Uspesniji rad na obnavljanju zenskog proleterskog pokreta
bio je znatno otezan i usporen zbog zaostravanja sukoba izmedu
levicara i desnicara u partijskom vrhu. Desnicari su posle Druge
zemaljske konferencije sve otvorenije sabotirali rad novog partijskog rukovodstva. Tako je i Draga Stefanovic, posle nekoliko poziva,
odbila funkciju sekretara Sekretarijata zena i podnela ostavku uz
motivaciju da je bolesna. Izvrsni odbor KPJ nije prihvatio njenu
ostavku i uputio je da se obrati Izvrsnom komitetu Kominterne,
posto se radilo o rukovodecim partijskim funkcijama o kojima je
odlucjvala KI. 10
8
Hcropujc'Ku apxue 1{11J, TOM II, KH>. 1, 281, 282, 290.
9
PadnuK, 6, 26. Oeu,e.M6ap 1922; 52, 14. jyu; 55, 24. jyu; 64, 26. jyu;
83, 14. O'KT06ap; 90, 11. 1tOBe.M.6ap 1923,
10
l28
ARP, fond KI, 1923/42,
Sudeci prema raspolozivoj dokumentaclji, Izvrsni odbor KPJ
nije vise insistirao da Draga Stefanovic povuce ostavku, vee je
ubrzo pristupio formiranju Centralnog sekretarijata zena poveravajuCi duznost sekretara Desanki Cvetkovic. Na Konferenciji zena
proleterki, odrzanoj 5. avgusta 1923. u Beogradu, izabran je privremeni Centralni sekretarijat zena NRPJ (predsednik Persa Krstic,
sekretar Desanka Cvetkovic, blagajnik Toska Popovic, clanovi Miroslava Predojevic, Zorka Apostolovic, Marica Marie, Branislava
Dordevic, Radmila Gajovic i Draga Stefanovic). Istovremeno, zenama radnicama Jugoslavije upucen je poziv da preko svojih organizacija uspostave vezu sa Sekretarijatom zena, kako bi se sto pre
pocelo raditi na formiranju sekretarijata i poverenistava zena u
svim mestima u kojima je zaposlena zenska radna snaga}l
Pocetkom novembra usvojen je privremeni Pravilnik Sekretarijata zena NRPJ, odnosno ,Uputstva drugarskim organizacijama
pri formiranju sekretarijata zena i radu u njima do kongresa NRPJ",
kojim su propisani naCin organizovanja i zadaci oblasnih i mesnih
sekretarijata zena NRPJ. Prema Pravilniku, Centralni sekretarijat
formira oblasne sekretarijate zena u mestima gde se nalaze oblasni
sekretarijati NRPJ. Oblasni sekretarijati zena duzni su da u svojoj
oblasti, zavisno od stepena razvitka radnickog pokreta u pojedinim
mestima obrazuju mesne sekretarijate, odnosno poverenistva zena
od tri clana.
U Pravilniku se predvida da mesne skupstine zena sacinjavaju
partij ski i sindikalno organizovane clanice doticnog mesta; da se
plenum sekretarijata zena od devet clanova bira na zemaljskoj konferenciji zena i da on daje opste direktive za rad i sve akcije. Zatim
se precizira nacin izbora i zadaci Zemaljske konferencije zena koja
treba da se sastaje jedanput godisnje.
Pravilnik je postavio sledece zadatke sekretarijatima zena:
,1) Sekretarijati zena NRPJ imaju zadatak klasnog prosvecivanja zena proleterki i njihovog kulturnog i materijalnog
uzdizanja.
2) Oni pre svega ispunjuju odluke Centralnog izvrsnog
odbora Partije, koje se odnose na njihova polje delatnosti.
3) Deluju organizatorski medu profesionalno i politicki
organizovanim radnicama, prvenstveno medu sestrama, Zenama, majkama, srodnicama i poznanicama partijskih i sindikalnih funkcionera i clanova.
4) Vode racuna o aktivnosti profesionalno i politicki organizovanih radnica.
5) Nastoje da radnice posecuju profesionalne i politicke
zborove, konferencije, predavanja, naroCito skupove koji se
pozivaju specijalno u interesu radnica.
6) Za vreme izvodenja akcija sekretarijati su duzni da·
razviju svoju najpuniju delatnost u cilju sto mnogobrojnijeg
i aktivnijeg ucesca radnika u njima.
11 Isto, 1924/33; PaduU1c, 69, 12. aa~ycT 1923, 4; Borba, org,a:n Nez-avisne
radlni.Oke partije Jugoslavije, 31, Zagreb, 23. avgust 1923, 6.
129
�7) Du~n1 su strogo voditi racuna o pclmeni Zakona o zastiti zenske i decje radne snage, isticuci najenergicnije zahtev:
jednaka nadnica za jednak rad, kako za muskarca tako i za
zenu i apsolutna zabrana decjeg rada.
8) Energicno isticanje zahteva jednakih politickih i socijalnih prava, kako za muskarca tako i za zenu.
9) Duzni su donositi izvestaje preko partijskog organa
lista Pailuun, kao i preko lista Op•auu3oaauu pail11un i ostalih
partijskih i profesionalnih listova u zemlji o svemu sto se adnasi na radne zene i zivotne uslove zena proleterki, kao i celokupan njihov polozaj u kapitalistickom poretku.
10) Duznost im je da ispituju radne uslove radnice pojedinih fabrika i preduzeca, informisuci o svemu Sekretarijat
Zena.
11) Nastojace da se sto pre pokrene njihov organ J eiluaxocT.
12) Njihova polje delatnosti obuhvata i rad na formiranju
i razvijanju decjih grupa ,Buducnost", sto predstavlja jednu
od njihovih najdelikatnijih duznosti.
14) Stvarace uslove za uzaj amno upoznavanje i zblizavanje radnica kroz izlete, domace posete, posecivanje naucnih
i kulturnih ustanova itd."
Govoreci o organizovanju agitacije medu zenama radnicama,
u Pravilniku se posebno istice da, pored opstih pitanja, ona mora
obuhvatiti i specijalna, koja se ticu zena radnica; treba raspravljati
0 problemima polozaja zene u postojecem drustvenom poretku i
objasniti zasto radnice i cinovnice, sem pos]a U.,R.reduzecu i ustanovi,
moraju da rade i sve kucne poslove; zasto radriice rade pod losijim
uslovima od radnika; zbog cega radnice moraju energicno zahtevati
istu nadnicu za isti rad kao i muskarci; zasto burzoaska prosveta
svesno ne unistava razne predrasude, kojima su i same radnice
zaslepljene; za8to takozvana ravnopravnost koju zastupaju bur2oaske zene ucvrscuje eksploataciju radnica; zasto radnice moraju
zajedno sa radnicima voditi upornu borbu za ostvarenje svojih zivotnih interesa; za8to radnice moraju zajedno sa radnicima biti
organizovane u svojim politickim i profesionalnim organizacijama
i ucestvovati s njima u svim partijskim poslovima i zasto se do
kraja treba boriti za unistenje kapitalisticke eksploatacije. I na
kraju Pravilnik propisuje - kako treba vrsiti agitaciju medu radnicama: agitacija se ne sme voditi protiv pojedinih licnosti, vee
protiv kapitalistickog sistema eksploatacije, a agitatori su duzni da
svoja izlaganja, koja moraju biti zasnovana samo na konkretnim
cinjenicama a ne na praznim frazama, prilagode nivou obrazovanja
radnica. 12
12
ARP, fond KI, 1924/33. - Prema pra'Vilniku, Centralni sekretarijat
Zena NRPJ im.a devet CJ:anova, ·od kojili su Sest prOOstarvnici oblasnih sekretarijata Zeoo 1 tri dz Beog~ada. Izvr.SnJi odbor Sekretarijata <Sa:Cinjavju tri <:l-ama.
Obloorti sekretarijat Zena ima sekretaro. i Sest C1cmova, a mesni se!k:retalri1at
Z·ena NRPJ ima sectam Clat11ova. - Privremeni pravilnilk Sekretarijata Zena
NRPJ, PadnuK, 92, 18. uoae.t-tt5ap 1923, 4.
130
Formiranjem Centralnog sekretarijata zena NRPJ od kraja
leta 1923. stvoreni su uslovi za intenzivniji rad na izgradnji zenskog
proleterskog pokreta u Beogradu i obrazovanje sekretarijata zena
i njihovih poverenistava u zemlji. Usled nedostatka istorijske grade
tesko je pratiti kako je tekao taj proces. Izvesni podaci postoje
jedino za Sloveniju,. ali i ani ne pruzaju celovitiju sliku o tome.
Pokrajinski sekretarijat KPJ za Sloveniju ubrzo je, posle
Druge zemaljske konferencije KPJ, obavestio centralno partijsko
rukovodstvo da namerava da ,postavi zenski sekretarijat" u Ljubljani. Znacajnu paznju zenskom radnickom pokretu i radu sa decom
poklonila je sednica Pokrajinskog veca KPJ, odrzana 22. jula 1923,
kada je za rad sa zenama zaduzen Vladislav Kline ,;Zgaga". Na
ovoj sednici su usvojene i rezolucije o zenskom i decjem pokretu.'"
Posta je konstatovano da je broj zaposlenih zena i dece u privredi povecan, u Rezoluciji o zenskom pokretu se govori o njihovom
polozaju u proizvodnju i u kapitalistickom drustvu uopste. Buduci
da zene proleterke nisu zastupljene u KPJ, proletarijat mora voditi
borbu protiv njihove prekomerne eksploatacije preko legalne radnicke organizacije - NRPJ i sindikalnih organizacija na osnovu
sledecih principa:
a) da upozna zene proleterke i ostale radne !jude sa ciljevima socijalizma, metodama borbe proletarijata; da se brine
da zenske mase ui':estvuju u svim akcijama i borbama radnii':ke
klase, posto je to najuspesnije sredstvo za podizanje klasne
svesti;
b) da se bori protiv prekomerne eksploatacije primenom
zaStitnih zakona za radnice, nameStenice, Cinovnice, a posebno
za zensku omladinu, trudnice i dojilje;
c) da se bori za sto tesnju saradnju i ui':estvovanje svih
zaposlenih zena u izborima privrednih, politickih i radnickih
saveta (odbora) i za to da zene udu kao izabrani clanovi u
radnicke odbore i njihove organe;
d) da se bori da zene za isti rad primaju istu platu kao
i muSkarci;
e) da se bori za potpunu ravnopravnost oba pola pred
zakonom, za ravnopravnost na svim poljima privatnog i politickog zivota;
f) da se bori za jednako, besplatno opste i strucno obrazovanje zena, kao i muilkaraca i za priznanje materinskih
obaveza kao neophodnih.
Da bi se uspesno radilo na ostvarenju pomenutih principa,
u Rezoluciji se predvidaju i odredene organizacione mere. Naglasava
se da su zene u NRPJ potpuno ravnopravne i zastupajuci ravnoprav·nost zena istaknuto je da u svim mesnim organizacijama NRPJ
u njihovim upravama treba da budu zastupljene zene, a gde je
vise Clanica da se osnuje odbor zena od tri do pet clanova, Ciji bi se
zadaci sastojali u sledecem:
" APII, Ol%111 KJ, 1923/31, 44.
131
�1. Vrsiti agitaciju medu ~enama radnicama putem predavanja, strucnih sastanaka, partijskih konferencija, kucnih
poseta, odgovarajuce stampe, hrosura itd.
2. Pokusati uvesti zene u strucne organizacije, potrosacke
zadruge, hirati ih za radnicke poverenike i angazovati u svim
vidovima revolucionarne proleterske horhe.
3. Brinuti se da zene, Clanovi Partije, dohiju potrehno
znanje iz teorije i prakse radnickog pokreta i marksizma, hilo
preko opsteohrazovnih institucija Partije, ili preko posehnih
zenskih diskusionih sastanaka i predavanja.
U Rezoluciji se takode naglasava da odhor zena treha najtesnje da saraduje s rukovodstvom mesne organi-zacije NRPJ, kao
i da svi mesni sekretarijati zena treha da budu u .vezi s pokrajinskim sekretarijatom zena NRPJ koji se sastoji ad tri clana i ima
svoga predstavnika u pokrajinskom sekretarijatu NRPJ.
Sto se tice zadataka pokrajinskog sekretarijata zena, u Rezoluciji se navodi da je duzan da odrzava stalne veze s mesnim sekretarijatima zena NRPJ, da im daje uputstva za rad i da sakuplja
podatke o rezultatima njihovog rada; da prati visinu zarada zena
radnica i da daje inicijativu za sazivanje zborova; da se stara za
redovno pisanje o zenama u partijskom listu; da radi na formiranju
sekretarijata zena na selu; da aktivno ucestvuje u svim akcijama
koje organizuje NRPJ; da pripremi i saziva pokrajinsku konferenciju zena; da saraduje s partijskim rukovodstvom i sprovodi njegove
odluke i da stalno ima svoga predstavnika u pokrajinskom sekretarijatu Partije.
Pomenutu Rezoluciju o zenskom pokret"', koja je tekstualno
bila prilagodena za javnost (rec KPJ zamenjena je sa NRPJ) takode je razmatralo i usvojilo Pokrajinsko vece NRPJ za Sloveniju
2. septembra 1923. Cetiri dana kasnije, 6 septemhra, Rezolucija je
objavljena u slovenackom organu NRPJ Glas svobode, a dostavljena
je i svim mesnim organizacijama NRJ:>J kao posebna okruznica.
Najzad, u toku oktobra 1923. u Ljubljani je pri NRPJ osnovan i
Pokrajinski sekretarijat zena za Sloveniju, ali njegov sastav nije
poznat. 14
U jesen iste godine u Beogradu je vee radio i Pokrajinski
sekretarijat zena NRPJ za Srhiju i Crnu Goru, ciji je sekretar hila
Draga Stefanovic. Kako je ovde bio i Centralni sekretarijat, to se
delovanje Pokrajinskog sekretarijata gotovo nije ni zapazalo, posto
Je Centralni sekretarijat cesto preuzimao njegovu funkciju i posao."
Iako su se pod kraj 1923. sekretarijati zena NRPJ i dalje
nalazili u okviru organizacione delatnosti, ipak su se postepeno
14
ARP, fond KI, 1923/44; Arhirv CK SK Slavenije, OlrnuZnica rupuCena
mesnoj organizaoiji NRPJ u Zagorju; Dkektive Poklrajilllis'kog iz,vrSn.og odbora
NRPJ za Sloveniju u Ljubljani, Glas svobode, g'lla1s·Ho Nezavisne delavs:ke
strOOike Jugaslarvije, br. 21, Ljublj:ana, 6. septembar 1923, 4; M i 1 i c a K a c in
-:- A~ ,en k a Ned .o g, KronoloSki pregled dogodkov iz zgodovine delavskega
gzban:~a na slovenskem 1918-1929, PrtspevkJ. za ~godovilno deil.aw~ega gibanja
LjUbljana, 1965, 209.
'
15
ARP, fond KI, 1924/33; Paduu1G, 69, 12. aazycT 1923, 4.
132
poceli ukljucivati i u akcije koje je organizovale NRPJ i druge
organizacije radnicke klase lwje su bile pod uticajem ilegalne KP·!·
Kada je pocetkom decemhra 1923. pod rukovodstvom KPJ ~ormr
rana Crvena pomoc Jugoslavije (CPJ), kao legalna humamtarna
organizacija, u Centralni odbor izabrane su i dve predstavnice zena
- Persida Krstic kao clan i Desanka Cvetkovic kao sekretar Octbora. Jedan clan zagrebackog Pokrajinskog sekretarijata zena usao
je u Pokrajinski odbor CP za Hrvatsku i Slavoniju, sto je hio slu~aj
i u Sloveniji. Upravo, u ovoj legalnoj organizaciji koja je radrla
na pomaganju i zbrinjavanju Zrtava reakcije, Zene radnice su dale
znaCajan doprinos: u to vreme, a i kasnije -aktivno su uCestvovale
u prikupljanju materijalne pomoCi za uhapsene partijske i sindi16
kalne aktiviste, posebno u Bosni u kojoj je teror hio veoma j~k ..
Ukljucujuci se u akciju koju je pokrenula KPJ, a vodrh J.e
NRPJ i CPJ, za prikupljanje materijalne pomoci za hugarske emrgrante koji su posle sloma septembarskog ustanka prehegh u Jugoslaviju, Centralni sekretarijat zena NRPJ je 15. decemhra 1923,
u korist bugarskih izheglica priredio veoma uspeo koncert s predavanjem.17
"
. . , ,.
Ozivljavanje zenskog proleterskog pokreta postalo J€ JOS OClglednije pocetkom 1924. godine. Zagrebacki sekretarijat zena NRPJ
je osnovan 8. marta sa zadatkom da na teritoriji Hrvatske i Slavonije organizuje poverenistva i sekretarijate zena. Uskoro su formirana jos dva pokrajinska sekretarijata - u Sarajevu za Bosnu
i Hercegovinu i u Skoplju za Makedoniju, tako da su do proleca
te godine jedino Vojvodina i Dalmacija hili hez sekretar~jata zer;ta
NRPJ.'B Tada su cinjeni i prvi koraci u pravcu obrazovanJa mesmh
sekretarijata i poverenistava zena i u drugim mestir;m, a !i!a"!'a
aktivnost hila je usmerena na radmce zaposlene u mdustnJskrm
preduzecima. Sto se tice rada medu zenama na selu, u tome se
uopste nije uspe1o. 19
Prema pisanju sekretara KPJ, veze izmedu Centralnog sekretarijata zena i centralne partijske instance bile su dohre. To se
manifestovalo i prilikom kandidovanja Clanova za Zemaljsko vece
NRP.J, koje je izabrano putem referenduma. Medu Clanovima Zemaljskog veca bila je i Adela Pavosevic. Sem toga, upravo uz pomoc
Izvrsnog odhora KPJ, Centralni sekretarijat zena je, shvatajuci
znacaj stampe za uspesno razvijanje propagandnog vaspitnog. rada
medu zenama, radio i na ponovnom pokretanju svog zahran]enog
glasiJa J eo'l!a'I<OCT .2°
" ARP, >ond KI, 1924/33; Paonu", 98, 30. oeueMoap 1923.
1 7 PaOnwx:, 95, 9. de~eJ1tOap, 97, 23. Oe'4e.A1'-6ap 1923.
ts ARP, fond KI, 1924/33, 40, 16-1, 16-2, 22; AIHRPH, ZB -. ~-14/90:1;
Borba 10 27 mart 1924 6· Stan1s,lava Koprlvlca-OStrll.c, 0 dJelatnosti NRPj u Zagreb~• .Revolucionarni radniCki pokret u Zagrebu .izmectu
dva svjetska rata, Zagreb, 1968, 205; Hronologija radniCkog pokreta !3osne
?. Hercegovine, Sa•rajev-o, 1971, 388; Istorija makedonskog naroda, •knJ. III,
" ARP, fond KI, 1924/33.
20 ARP f1ond KI 1924/33; Pa()uuK, 102, 20. janyap 1924, 3; 109, 8 . .MapT
1924, 3; Glas 'svobode, 12, 13. mart 1924; Ade!l.a ~avoSeviC, RijeC radnika
i seljaka, 24, Osijek, 9. jun 1928; Borba, 31, 13. JUn 1928.
133
�0 zenskom radnickom pokretu bi(o je u to vreme reel 1 na
siroj sednici Izvrsnog odbora KPJ, odrzanoj 17-19. marta, i na
Plenumu CPV KPJ koji je zasedao 11-13. aprila 1924. Ali, zaokupljeni borbom protiv krajnjeg desnog krila u KPJ pod vodstvom
Zivote Milojkovica, ni jedan od ova dva skupa nije nista preduzeo
za efikasnije resavanje niza problema koji su kocili rad medu zenama. Jedan od gorucih problema svakako je bio nedostatak materijaln~~ sredstav~~:•. zbog cega sekretarijati nisu bili u mogucnosti
da razVlJU svestramJu delatnost na privlacenju i organizovanju zena
radnica.21
.
Te godin<;. ~~ne :adnice su P';"'i put posle zavodenja Obznane
1 Zakona o ~astltl drzave proslav1le 8. mart. Zbog terora rezima
proslave su '.zvedene, bar prema raspolozivoj dokumentaciji, samo
u Be~gradu 1 Zagrebu. Centralni sekretarijat zena· je u Beogradu
orgamzovao predavanje o znaeaju Dana zena i priredio koncert.
U Zagrebu su se tog dana sastale zene radnice i formirale Sekretarijat zena. Istaknuti su isti zahtevi zena za proslavu 8. marta
kao i prethodne godine.22
.
Se.kr~ta~jat~ zena NRPJ. s_u zajedno sa organizacijama NRP.J
1 r<:~zav1sm~ ~;nd1kata sprovod1h medu zenama proleterkama i agit~ClJ~ ~a ~cesce .u proslavama 1. maja. Neke od istaknutijih aktiVlstkinJa b1le su 1 referenti na zborovima. Tako je na prvomajskom
zboru 1924. u Beogradu u prisustvu oko hiljadu radnika i radnica
u. im: Sekretarijata ~~na NR~J, g_ovorila Draga Stefanovic. Te go~
dme zene su u znatmJem broJU pnsustvovale zborovima i u drugim
~estrma, kao u Cac~u, Arandelovcu, Cupriji, Krusevcu, KraguJevcu, Z~>:grebu, SaraJevu, Starom Gradu, Sibeniku, Zemunu, Prilepu, Sphtu, Lazarevcu, Beloj Palanci, SmedeFevu Brodu Tetovu
Leskovcu, Kumanovu i dr.2s
'
'
'
Sre~~nom 19~~· ilegalna KP! imala je 720, a legalna Nezavis~a .radmcka yartrJa oko 3 800 clanova. Broj organizovanih zena
b10 Je,_ medutrm, neznatan :-:- u KPJ je bilo svega 12, odnosno 1,5
?dsto zena, a..u NRPJ 120 1h oko 3,5 odsto."' Kao sto se vidi, broj
~lanova PartlJe u ono vreme bio je mali, a naroCito je bilo malo
z<;ma. Od tako malobrojne partije, koja je delovala u ilegalnim usloVIma, a uz to opterecena i fral<cijskim sukobima u vrhu razlicitim
i teskiiJ?- problemima, nije se ni moglo ocekivati brze' razvijanje
revol~cwnar.nog zenskog pokreta. Otezavajucu okolnost u pogledu
orgamzovanJa zena predstavljalo je i to sto su radnice bile vecinom
~.ekvalifik_ovane i nepismene, pa su pristajale da rade i pod najtezim uslov1ma.
Ali tek sto su zabelezeni prvi rezultati u politickom i sindikalnom organizovanju zena, NRPJ je dosla pod udar rezima. Na
osnovu naredbe ministra unutrasnjih dela od 11. jula 1924, njen
rad je zabranjen, a samim tim i sekretarijata zena NRPJ. Nezavisna radnicka partija je radila jos nekoliko meseci, polulegalno iii
legalno, ali rad sekretarijata zena nije se vise osecao.
Zabranom rada NRPJ nestalo je jedno od legalnih uporista
za delovanje KPJ. Istovremeno, znatno su bile smanjene i mogucnosti za rad Partije medu zenama radnicama. Stoga, KPJ od tada
teziste svoga rada medu zenama prenosi uglavnom u organizacije
Nezavisnih sindikata. Jedan od oblika partijskog rada koji se, u to
vreme, poceo razvijati bilo je osnivanje simpatizerskih grupa zena
radnica, preko kojih je vrseno okupljanje radnica i njihovo pripremanje za prijem u KPJ. Jedna od takvih simpatizerskih grupa zena
radnica postojala je u Zagrebu, a organizovala ju je po partijskom
zadatku 1924. Zlata Miler, student medicine.25 Inace, simpatizerske
grupe su koriscene za delovanje medu zenama kroz citav period
ilegalnog rada KPJ.
Mada je krajem 1924. Partija brojno i organizaciono ojacala
- prema registraciji koja je sprovodena "prilikom reorganizacija
partijskih organizacija, KPJ je 1. januara 1925. imala 196 osnovnih
organizacija sa oko 2 300 clanova medu kojima je bilo 18 zena.26
U 1925. godini nisu postignuti vidniji uspesi u privlacenju zena
radnickom pokretu i njihovom organizovanju. Razlozi za to su,
svakako, s jedne strane, zaostravanje krize u KPJ i razbuktavanje
frakcijiskih sukoba u partijskom vrhu, koji su odvlacili paznju
rukovodstva KPJ od osnovnih zadataka Partije - borbe za svakodnevne zahteve radnika - a sa druge strane, neshvatanje znacaja
rada medu zenama i njihove uloge u revolucionarnom radnickom
pokretu.
Sto se tice rada komunista medu zenama radnicama, slicna
""ituacija bila je i u drugim balkanskim komunistickim partijama.
Ta cinjenica dala je povoda Medunarodnom zenskom sekretarijatu
KI da se, u jesen 1925, preko Sekretarijata Balkanske komunisticke
federacije, obrati pismom centralnim komitetima KP Grcke, Bugarske, Rumunije i Jugoslavije. Posto se konstatuje da od Medunarodne konferencije zena komunistkinja (jul 1924) zenska sekcija
KI nije dobila nijedan izvestaj o radu komunistickih partija medu
zenama radnicama, u pismu se posebno ukazuje na znacaj toga
rada. Za balkanske zemlje se naglasava da je veoma vazno delovanje
komunista medu seljankama i poljoprivrednim radnicama. GovoreCi o primljenim izvestajima iz Jugoslavije, u pismu se navodi da
se u njima stalno istice neophodnost i nuznost organizacionog i
" ARP, fond KI, 1924/16, 22, 33.
22
ARP, f01nd Kl, 1924/33; Paduux, 108, 2. .,v,apT, 109, 8 . .MapT 1924; BoTba,
10, 27. mart 1924, 6; Opza'liusoeauu paih£U% 14 Beozpad 2 MapT 16 9
25 U sirmpatizePsllmj .grujpi u Zagrebu, s kojom je radila Z.lata Miler,
bile su WorniC'ke ·radnioe prehl'lambene 'Struke: Barica SatbljiC-Debeljalk i Marija Zurm.er, <a lkasn:ije :su :im ~e pridruZHe A'llik·a Butor:ac, tekstilna radnica,
Kratica Cvitan, 1SlovoslagaCica i Anka GrZetiC, ·radnica n1 Hem!ij9koj Cistionici.
One lSU u tdku 1925-1927. l?)orune .prdmljene u KPJ.- Zlata Miler, ,Studentske frakcije, Cetrdeset godina", Zbornik seCanja aktivista jugoslovenskog
revolucionarnog rdaniCkog pokreta, mj. 1, Beograd, 1960, 283.
.uapT 1924.
'
'
' ·
'
' ·
ARP, f-()(Jld KI! 1924/22; AIHRPH, .Pro.glas .povodom. proslave 1. maja
1924, Paduux, 17, 4 . .M.aJ 1924; 2; Xpouo.n.ozuja paChttt-tt?Coz noupeTa y Cp5uju
146; Opzauusoaauu padHUK, 31, 4 . .M.aj 1924.
· · ·'
" ARP, ~ond KI, 1924/40.
•
134
23
" ARP, fond KI, 1926/5; 1928/60.
135
�propagandnog rada medu zenama, a up~redo s tim uocljivo je potpuna odsustvo takvog rada. 27
Medu hapsenim i proganjanim posle Obznane bilo je zena
koje su izvesno vreme ostajale u zatvorima i bez sudenja pustane,
a neke su osudivane na kracu ili duzu vremensku kaznu. Rad
Savke Tasic bio je u to vreme poznat u radnickom pokretu; ona je
zbog cestog proganjanja stalno menjala mesto boravka. U Krusevcu
je uhapsena 24. novembra 1923. godine i kaznjena sa pet dana zatvora.28 U zatvorima su !judi muceni, maltretirani i ubijani. Ljubica
Lju~icic, tekstilna radnica iz Stofare Vlade Ilica, umrla je pocetkom
apr1la 1924. godine u beogradskoj ,Glavnjaci" od povreda. Povodom
zl~stavlj~nja i ubistva Ljubice LjubiciC, radnicka stampa je donela
v1se nap1sa. Nezavisni sindikati su 23. aprila organizovali protestni
zbor u preduzecu na kojem je ucestvovalo oko HiO radnica i 50
radnika. 0 eksploataciji radnicke klase i o mucenju i ubijanju Ljubice Ljubicic govori!i su Ljubomir Mitic, sekretar Saveza drvodeljaca, i Draga Stefanovic, clan Centralnog sekretarijata zena NRPJ.
Mucena na slican nacin, ranama je podlegla i Leposava Petrovic,
studentkinja iz Zagreba 29
U maju 1925. godine osudena je na pet godina robije radnica
Marija-Mara Ljubicic zbog prenosenja brosure U pomoc z,-tvama
~eakcij~. Posta je ova brosura bila legalno stampana, Kasacioni sud
Je anuhrao kaznu taka da je ana ostala u zatvoru samo dva meseca.30
Pod prismotrom policije duze vreme nalazila se Desanka
Cvetkovic, sekretar Centralriog odbora ,Crvene pomoci". Zbog rada
u. ,Crvenoj pomoci" hila je optuzena i uhapsena februara 1925. godme, a na sudenju ad 28. septembra iste godi~re oslobodena je optuzbe usled nedostatka dokaza."
Zene su osudivane na vise godina robije zbog ucesca u revolucio.narn?m ~okretu, iako nisu bile clanovi KPJ. Sa grupom komumsta 1z P1pera, koJa se pod rukovodstvom dr Vukasina Mar27
ARP, fond KI, pismo MZS od 2. .septembxa 1925, neregistrovama grada.
28
•
Paduu%, 94, 2. Oe'4e.M6ap 1923. - Sa,Vka TasiC je :po,Cetlmm o:ktobra
1922. 1za:bran.a za _!SekretaJra Uprave Pododbol'la SaV'eza tr.gOVl~OMh pomo(;ni.'ka
u Skopl~.u, a 17. J~a 1923. - za 'Clana Uprtave mesne partij.ske 'Organizadje
~ SkioplJu. Odatle ]e :pr10twana u Krll'Sevac, gde je rpoCetJkom okto;bra 1923.
1zab:rana za tSelkretara mesne tpartij1srke rwp.rave. Po"Sle kraCeg v.remena preSla je
u Be,?grad 1i 11. februarr-a 1924. jzabrana za sekretai'Ia ,partij.ske uprave -sekcije
,Vracar". Zbog aktiV'llosti u rradn'iC.kom pOikretm proterana je iiz ov;(}g g.rad.a
1928, a od 1929, do 1939. ·godine bHa •je na. rohijL UimrJ.a je p(}sle ·oslobodenja.
29
•
Lj:u::nca Ljubi.OiC j.e osumn'jiCena da je prU:svojila lkomad platna i zOog
toga Je ,strasno muCena u Upravi policije grada Beograda i na k:rnju je pod:Ie~la.11anClJ!l'lla:v~A~, f.on;d KI, 1924/64; 1928/45; Raj•ko JovaillOvdC, Smrt
L:~ubtce LJubzctC '1. Fran}e- Vla.de VulCa-Stanka, GlavnjaCa k-ao sistem Zagreb
1928, 22, 23_, 24; vanredni hroj J.:ista PacJuu'K., 19. anpu..t .1924; 116, 1. ~aj 1924;
118, 11. .ua1 1924; Borba, 18, 22. maj 1924; OpwuU3oaau·u paOuu%, BB, 30. cenTe.M.6ap 1924; Glas svobode, 18, 2·6. april 1924.
30
J•storidski arhiv Beog11ada (u daljem telklstu JAB) fascikla 90-41-925
Proces Mari Lj'UibiC.iC; Opza.utt3oaauu paOnu?C, 40, 31. Jt.aj 1925; RadniCka borba;
35, Zagreb, 1. oktobar 1925.
31
JAB, 4116/MG-524, Ce'li.a'!-be ~ecauxe .Q'aeT?Coauh, IToJl.uTux:a, 6048, 24.
¢e6pyap; 6054, 2. .M.apT 1925; Opzanu3oaaHu padHU1e, 63, 1. O'I\.To6ap 1925.
136
kovica odmetnula u sumu ,radi pokretanja i izvodenja socijalisticke revolucije", bile su Stoja i Zara Markovic, a pomagale su ih
i druge zene iz ovog kraja. Zandarmerija i vojska su tragali za
ovom grupom i tom prilikom je ranjena i uhvacena Stoja Markovic.
Ona je 1925. godine hila osudena na 15 godina robije, ali je pocetkom februara 1926. godine uspela da pobegne iz cetinjskog zatvora.
Istog meseca ponovo je uhvacena i kazna joj je povisena na 20 godina robije, a zatim je upucena na izdrzavanje kazne u zensku
kaznionu u Zagreb. Avgusta 1927. godine komunisti su organizovali
bekstvo Stoje Markovic iz zatvora i ana je sa sestrom i bratom prebacena u Sovjetski Savez, gde je zavrsila partijsku skolu i ostala
do kraja rata. 32
Treci kongres KPJ (17-22. maj 1926), koji je odrzan sa zadatkom da ucini kraj sektastvu i frakcijskim borbama u Partiji,
poklonio je vise paznje zenskom proleterskom pokretu. 0 tome svedoce i kongresni dokumenti, pre svega Rezolucija o organizacionom
pitanju i Statut KPJ. Novi Statut KPJ propisivao je da se pri svim
partijskim komitetima, kao i pri Centralnom komitetu, obrazuju
komisije za najvaznije sektore partijskog rada, i to: Organizaciona
komisija, Sindikalna komisija, Komisija za rad na selu, Agitaciono-propagandna komisija i Komisija za rad medu zenama. Komisije
su imale zadatak da sistematski prate rad na odredenim sektorima.
Pored njih, u Rezoluciji o organizacionom pitanju, hila je predvideno da se rad sa zenama mora organizovati od osnovnih partijskih
celija. 33
N eposredno po zavrsetku rada Kongresa, novoizabrani Centralni komitet je 23. maja 1926 odr2ao prvu plenarnu sednicu na
kojoj su, pored uzeg partijskog rukovdstva, izabrane i komisije
Centralnog komiteta. U Komisiji za rad medu zenama su imenovani:
Duro Salaj ,PopoviC", nZoriCeva" (Draga StefanoviC), ,LjubiCeva"!
,SlaviCeva" i ,AciCeva' 34 S obzirom na ishod TreCeg kongresa 1
zahteve partijskog clanstva da se prevazidu frakcijske raspre, moglo se ocekivati sredivanje prilika u Partiji i njeno aktiviranje. Broj
zena Clanova KPJ pred Treci kongres nije se povecao srazmerno
ukupnom broju clanova - bilo je oko 3 000 clanova Partije, a svega
50 zena,'" ali su zato stvoreni povoljniji uslovi za rad same Partije.
Kako je vee sredinom 1926. ponovo doslo do zaostravanja frakcijskih raspri, ocekivanja se nisu ispunila. Odsustvo dvo.iice ,neutralnih" Clanova u radu Politbiroa CK KPJ (Marcela Zorge i Dure
Salaja) omogucili su desnicarima da postepeno zadobiju prevlast
u partijskom vrhu, a to je dovelo i do zaostravanja krize u Partiji,
sto se negativno odrazilo na rad centralnog partijskog rukovodstva.
Vee na Septembarskom plenumu CK KPJ 1926. konstatovano je da
1
•
32
ARP, Zbirka
~TugosJo,veni
na Tadu i na Skolova:nju u SSSR, M/9;
JoB a H P. B o .to B M h M rpyrra ayTopa! n.d., 45; Zene Hrvatske u radniCkom pokretu, n.d., 146; Borba . 3, 6. mart 1926; 13, 18. mart 1928; Organizovani
radnik, 36, 27. avgust 1927.
sa ARP, fond KI, 19-26/21-2, 9; Ji!cTopujc'l\.u apxus KTIJ, TOM II, 135-139.
34. P:seudonime ,CJ.anoV!a tkomisij a, osim nekih, n'ismo ruspeLi razreSLti. -
ARP, fcmd KI, 1926/22.
" ARP, fond KI, 1926/5.
137
�su komisije slabo radile, a da neke nisu uopste ni funkcionisale.
Stoga su komisije reorganizovane, a na sednici Politbiroa, 22. septembra, potvrden je njihov novi sastav. Za sekretara Komisije za
rad medu zenama umesto !lure Salaja imenovan je Jakob Zorga
,Salin", dok su clanovi hili: ,Dragic" (Draga Stefanovic iii Mihajlo
Todorovic?), ,Banic", ,Ljubic" (Ljuba Radovanovic) i jedan omladinac, odnosno predstavnik SKOJ-a. 36 Ali, raspoloziva dokumentacija
ne daje ni jedan podatak o delovanju ove komisije. Po svoj prilici
ona se jos krajem 1926. sama ,ugasila". Nova komisija nije, medu~
tim, formirana, iako su 1927-1928. odrzana jos dva plenuma
CK KPJ.
Za razliku od pomenute Centralne komisije, komisije pri pokrajinskim komitetima KPJ bile su, sudeCi bar prema sacuvanoj
dokumentaciji za Sloveniju i Hrvatsku, aktivnije i postigle su vise
uspeha u radu. Komisija za rad medu zenama pri Pokrajinskom
komitetu KPJ za Sloveniju ciji su Clanovi hili Antonija-Toncka
Cec, Anica Lokar, Marija Habe, Marjana Draksler, Pavia Kastrin
i Angela Kovic-Klopciceva, obrazovana je verovatno u drugoj polovini 1926. godine. Radom komisije rukovodila je Toncka Cec,
a ostale clanice su podelile zaduzenja i svaka od njih odrzavala je
u odredenim krajevima i fabrikama sastanke s radnicama i radnickim zenama. Komisija je hila zaduzena za zensku fabriku u legalnoj stampi i radila je medu clanicama Saveza radnickih zena i devojaka.37
U to vreme osnovana je i Komisija za rad medu zenama pri
Pokrajinskom komitetu KPJ za Hrvatsku i Slavoniju u koju su
usle dve tvornicke radnice, jedna namestenica, jedna studentkinja
i jedan clan Pokrajinskog sekretarijata KPJ. Ova komisija je morala da ogranici svoj rad na Zagreb i blizu okolinu, jer nije imala
mat~rijalnih mogucnosti za najosnovnije potrebe, pa ni za putovanJe. Zenska komisija pri Pokrajinskom komitetu brinula se
o radu zenske komisij e pri Mesnom radnickom sindikalnom vecu
u Zagrebu; to jest o tome da svakih 13 dana, a po mogucnosti i jednom nedeljno, saziva sastanke radnica iz preduzeca u propagandne
svrhe za sindikalno organizovanje zena i ucesce u svim akcijama
radnicke klase. Od najaktivnijih zena ona je organizovala ilegalne
partijske simpatizerske grupe sa kojima je odrzavala sastanke. Te
~astanke. p~seCivalo je 10 do 20 radnica i na njima se citala partijska
stampa 1 hteratura, raspravljalo o raznim politickim problemima
i o polozaju radnicke klase. Zene iz simpatizerskih grupa koj e su
pokazivale posebne interese kandidovane su za Clanove Komunisticke partije. Prilikom organizovanja raznih akcija, demonstracija,
manif<;.stacija i proslava, kao na primer 8. marta i 1. maja, Komisija
Je odrzavala sastanke sa aktivistkinjama u Zagrebu i vrsila agitaciju za sto masovnije ucesce zena u svim tim akcijama. Ona je
ucestvovala u pisanju, stampanju i rasturanju oglasa i letaka koji
su vezani za pojedine skupove i vaznije dogadaje. Organizovala je
86
Isto, 1926/101.
Angela KoviC-K.lopCiCeva,
Ljubljani, Cetrdeset godina ... , knj. 1, 212.
81
138
Partijski rad medu hnama u
pisanje Clanaka o polozaju zena za list Borba i za druge napredne
listove. 88
Sem tih pokrajinskih komisija, u toku 1927. radilo se i na
obrazovanju Komisija za rad medu zenama i pri vecim partijskim
organizacijama. Tako je na inicijativu zagrebacke partijske organizacije pri Mesnom komitetu obrazovana Komisija za rad medu zenama. 0 njenom delovanju bilo je reci na Osmoj konferenciji zagrebacke mesne organizacije KPJ, odrzanoj 25-26. februara 1928.
Tom prilikom je konstatovano da je Komisija postigla izvesne rezultate, ali da joj, po recima organizacionog sekretara Mesnog komiteta Josipa Broza, Mesni komitet nije pruzio pomoc, vee je cak
,inicijativu zena gusio". U usvojenoj Rezoluciji postavljeno je da se
zapoceti rad medu zenama nastavi, da se sprovede agitacija o vaznosti toga rada prvenstveno kroz stampu i kroz partijske celije
velikih preduzeca. Zatim se u planu rada Zagrebackog mesnog komiteta KPJ za mart, april i maj 1928. godine predvida da se u sporazumu sa Pokrajinskim sekretarijatom organizuje komisija za rad
medu zenama i da ona izradi poseban plan rada sa zenama. 39
Novoizabrani Mesni komitet s Josipom Brozom na celu, kao
politickim sekretarom, shvatio je znacaj ucesca zena u radnickom
pokretu i tom pitanju posvetio je punu paznju. Vee za 8. mart
zagrebacki Mesni komitet KPJ je izdao letak ,Drugarice radnice!"
u cijoj je izradi ucestvovao Josip Broz. U letku se govori o proslavi
Medunarodnog dana zena u svetu; o proslavi toga dana u Zagrebu;
o polozaju radnica kod nas; o buducem imperijalistickom ratu koji
sprema burzoazija; o pripremama za uvodenje vojnofasisticke diktature u zemlji; o pripremama burzoazije za napad na SSSR i nasim
obavezama prema socijalistickoj zemlji; o oslobodenju zene radnice
i polozaju zene u Sovjetskoj Rusiji; o borbi koju KPJ vodi za potpuna i stvarno oslobodenje radnih zena i poziva radnice da se do
kraja bore za oslobodenje radnicke klase u Jugoslaviji. Letak je
rasturan po preduzecima, gde su pretezno bile zaposlene zene, i
izlepljen po periferiji grada uoci proslave Dana zena. U gradu su
odrzavani sastanci zena na kojima su sindikalni funkcioneri i aktivistkinje govorili o proslavi 8. marta i o tekucim problemima koji
su interesovali zene. Na jednom takvom skupu u Zagrebu, gde se
sakupilo 50 do 60 tekstilnih radnica, govorili su 'Duro Salaj i Jelena
Nikolic. 40
Politicka aktivnost zena nastavljena je njihovim ucescem u
proslavi 1. maja 1928. i posebno u velikim demonstracijama 21-22.
juna 1928. koje je organizovala zagrebacka mesna organizacija KPJ
povodom atentata na prvake HSS u Narodnoj skupstini i terora
rezima nad radnickom klasom. u demonstracijama u kojima je
ucestvovalo 30 hiljada zagrebackih radnika, studenata i gradana
bio je znatan broj zena. Zagrebacke radnice odigrale su znacajnu
ARP, ]ond KI, 1928/60.
ARP, f,ond KI, 1928/20-3, 5; AIHRPH, ZB-KOM-M/184; VIII mjesna
konferencija zagrebaCke org.anizacije K.PJ, Zagreb, 1959, 34, 50, 57, 63, 70.
40 AIHRPH, ZB-BED-C-2/96; grupa III, smd]l<lati (Izvje8taj od 5. apriaca
1928); ARP, MG, 2914, Setanje J-elene Nik.aHC; Zene Hrvatske u radniCkom
pokretu ... , 154.
38
38
139
�ulogu i u pripremanju ovih demonstracija (odr2avale su veze izmedu pojedinih partijskih i sindikalnih rukovodstava, delile letke,
obavestavale o demonstracijama i dr).••
Borba protiv frakcionastva i sektastva u Partiji, za sredivanje
unutarpartijskih prilika koju je poveo zagrebacki radnicki front
na celu sa Elurom Elakovicem, Josipom Brozom, Blagojem Parovicem i drugim radnickim borcima, posle Osme zagrebacke konferencije Kominterne putem Otvorenog pisma KI, usia je u novu fazu,
sto je omogucilo konsolidovanje Partije i njeno okretanje prema
osnovnim problemima radnickog pokreta. Svakako da je to imalo
odraza i na vece angazovanje Partije u radu sa zenama o cemu svedoci povecanje broja zena Clanova KPJ - sredinom 1928. godine
u Partiji je bilo 100 zena - kao i pokrajinske k-onferencije KP.J,
odrzane pred Cetvrti kongres KPJ. Sudeci prema dokumentima
Pokrajinske konferencije KPJ za Bosnu i Hercegovinu, koja se
sastala u septembru 1928, moze se zakljuciti da se na svim pretkongresnim partijskim skupovima govrilo i 0 znacaju rada medu zenama. U Rezoluciji te Konferencije se kaze: ,S obzirom na velik
broj radnica, naroCitu paznju posvetiti radu medu zenama radnicama, a osobito medu muslimanskim zenama, koje su jos u gorem
polozaju i cija je borba mnogo teza uslijed njihove zaostalosti, vjerske i konzervativne okoline. OK-i moraju da nadu naCina i metoda
d~ pocnu s radom medu muslimanskim radnicama. Davati drugoVIma upute za rad medu Zenama i tra.Ziti izvje.Staj o radu" .42
Pocetkom novembra 1928. odrzan je i Cetvrti kongres KPJ,
bez sumnje, najvazniji skup jugoslovenskih komunista u drugoj
polovini dvadesetih godina. Za razliku od svih dotadasnjih partijskih kongresa i konferencija, odr2anih 1921-19~8, Cetvrti kongres
KPJ je posvetio punu paznju i zenskom radnickom pokretu, usvojivsi i posebnu Rezoluciju o zenskom pitanju, sto je predstavljalo
1 odraz sazrevanJa same KPJ. U Rezoluciji o organizacionom pitanju se kaze da Partija treba da organizuje specijalnu komisiju
za rad medu zenama, da razradi konkretna uputstva za njihovo
svakodnevno delovanje i sto pre da se poveze sa zenama radnicama.
Kongres nalaze Centralnom komitetu da organizuje zensku komisiju i istice potrebu organizovanja takvih komisija i u nizim partijskim rukovodstvima. U Rezoluciji o ratnoj opasnosti i nasim zadacima u borbi protiv rata govori se o povecanoj ulozi zena u prolZVodnji, posebno u slucaju rata, i ukazuje na neophodnost borbe
protiv uticaja burzoazije na njih preko sitnoburzoaskih, nacionalisti~kih, klerikalnih i humanitarnih organizacija. Zatim se napominJe da rad medu radnicama i Zenama radnika, u vezi sa sve ve6om
opasnoscu rata, njihova organizovanje u sindikate i druge proleterske masovne organizaicje i opste uvlacenje zena u klasnu borbu
ima izuzetan znaCaj.
Za rad medu zenama hila je svakako najvaznij a Rezolucij a
0 zenskom pitanju. u njoj se konstatuje: povecano uvlacenje zena
u proces proizvodnje, poslednjih godina, jer one predstavljaju jef41 ARP, fond KI, 1928/60; MSZ, neregisllrovana grada.
" ARP, fond KI, 1928/60; 76-3.
140
tlniju i manje svesnu radnu snagu; bezobzirno izrabljivanje zenske
radne snage; politicka obespravljenost zena i nejednakost pred zakonom; nacionalno tlacenje i ostaci feudalizma u nekim krajevima
Jugoslavije; vece ucesce zena u strajkaskim borbama u zemlji i politickim akcijama Komunisticke partije; sirenje burzoaskog uticaja
medu zenama putem terora i sistematskog rada pomocu klerikalnih,
dobrotvorno-vaspitnih feministickih i reformistickih organizacija
uz potporu i subvenciju drZave, crkve i dvora; rasturanje Casopisa
medu zenama, koje lderikalna stampa izdaje u 100 hiljada primeraka, zbog cega se ,ogromne mase radnica i seljanki nalaze pod
ideoloSkim i organizacionim uticajem burZoazije".
U Rezoluciji se zatim navodi da je KPJ potcenjivala rad medu
radnickim i seljackim zenama, a ukoliko se taj rad u pojedinim
mestima i obavljao, smatran je u vecini slucajeva kao specificni
rad za zene; da je tesko stanje u Partiji bilo prepreka za rad medu
zenama i da usled toga inicijativa aktivnog partijskog zenskog kadra
nije nailazila na dovoljnu podrsku; da se iskustva iz rada pojedinih
pokrajina nisu uzimala u obzir i da nije bilo cvrstog stava za rad
u neprijateljskim zenskim organizacijama.
Da bi se rad medu radnicama i selj ankama centralizovao i
sistematski i planski sprovodilo, u Rezoluciji su postavljeni zadaci:
izgraditi odozgo do dole partijski aparat za rad medu zenama i u
njega privuci radnice iz preduzeca; pri CK KP.J obrazovati komisiju za rad medu zenama koja ce organizovati rad na pridobijanju
radnica i seljanki za masovne organizacije radnicke klase i u Partiju; ilegalni rad sa simpatizerima treba da se svede na organizovanje zenskih kruzoka sa sto stalnijim sastavom i odredenim programom i da se preduzmu mere da se mreza tih kruzoka sto vise
proSiri.
U Rezoluciji se istice da je najvaznija legalna forma rada -
rad u sindikatima i postavljaju se zadaci zenskim komisijama u
sindikatima koje treba da sto vise radnica privuku u organizovanu
borbu radnicke klase. Zatim se ukazuje da KPJ treba da pocne
s radom medu Zenama na selu, da s njima organizuje konferencije,
i to prvo u onim mestima gde je uticaj Partije najveci. Posebno se
istice potreba rada i u raznim zenskim organizacijama koje okupljaju veliki broj radnica i seljanki, da se objasni prava namera tih
organizaicja i odvoje ad njih zenske mase i pridobiju za revolucionarni radnicko-seljacki pokret.
Na kraju Rezolucije se govori o potrebi masovne zenske literature koja treba da vodi racuna o lokalnim prilikama; zatim o izdavanju !egalnog zenskog Jista i sindikalnog zenskog Jista, organizovanju dopunske mreze da te listove i naglasava da treba sva
pitanja koja se ticu rada medu zenama obradivati i u legalnoj i u
ilegalnoj partijskoj stampi. 43
U ovom periodu, za vreme ilegalnog delovanja KPJ, zene su
obavljale niz svakodnevnih poslova koji u dokumentima nisu ni
zabelezeni. Secajuci se rada iz tog vremena, Josip Broz Tito na" .ARP, fartd KI, 1928/82; IstorijSki arhiv KPJ, tom II, 190, 199, 201,
202, 207; Ktasna borba, god. IV, 10/12, decembar-januar 1928/29, 135-137.
141
�giasava, izmedu ostaiog, ,da su zene no6u dijelile letke, obavljale
kurirsku sluzbu, stampale na ciklostilu letke i izvrsavale druge
zadatke ... Iz izvjestaja koji su podnoseni u komunistickim celijama
vidio sam da su drugarice u ono doba nevjerovatno savjesno ispunjavale obaveze koje su dobijale od svoje organizacije, bez obzira
na svu opasnost koja im je prijetila".44
Listovi Opzanu3oaanu paonu>< i Borba i druga sindikalna i
partijska stampa pisali su 0 uslovima zivota i rada zena radnica
i redovno su donosili prigodne Clanke prilikom poslava Medunarodnog dana zena u kojima su zene pozivane da u rna kojoj formi stupe
u organizovane redove proletarijata. Cianci sa slicnim sadrzajem
i zahtevima zena radnica pojavljivali su se u radniCkoj stampi za
vreme proslava Prvog maja. Opzanu3oaanu pailnu>< 'je imao posebnu
zensku rubriku, a odmah posle Cetvrtog kongresa KPJ i Borba je
uvela rubriku ,Zena radnica i seljanka" u kojoj se pisalo o polozaju
radnica.
2. Ucesce zena u sindikalnim organizacijama i strajkovima
Zabrana rada klasnih sindikalnih organizacija, progoni i hapsenja rukovodilaca i clanova KPJ i sindikata posle donosenja
Obznane i Zakona o zastiti drzave - doveli su do naglog opadanja
broja sindikalno organizovanih radnika, a narocito radnica. Pocepanost sindikalnog pokreta i sporo obnavljanje revolucionarnih sindikalnih organizacija uticalo je na radnice i njih.,.j,e u ovom periodu
bilo dosta tesko privuci u organizacije.
U Jugoslaviji je krajem 1922. godine bilo organizovano oko
50 hiljada radnika i radnica, sto nije iznosilo ni jednu desetinu od
broja zaposlenih. Savez fabrickih i nekvalifikovanih radnika i radnica Jugoslavije imao je najvise organizovanih zena. U ovom Savezu
do Obznane je hila 41 podruznica sa 6 686 c!anova, a krajem 1922.
godine samo 11 podruznica sa 792 clana. U Beogradu je, na primer,
1920. godine bilo 17 sindikalnih podruznica sa 12 hiljada clanova,
a 1922. godine - 11 podruznica sa 3 968 Clanova od ukupno 30 hiljada zaposlenih radnika i radnica. U Skoplju je 1920. godine bilo
1 933 sindikalno organizovanih radnika i radnica a 1922. godine
svega 439 od ukupno 4 000 zaposlenih. 45 Slicno stanje je bilo i u
drugim savezima i mestima gde je bilo manje zaposlenih i organizovanih zena.
Usled stalnih zabrana i progona, organizacije Nezavisnih sindikata su i dalje slabile. U decembru na primer, u Nezavisnim sindikatima u Jugoslaviji bilo je 26 481, a u julu 1924. godine 23 430
organlzovanih radnika l radnlca. 46 Iako je broj zaposienih zena blo
u stalnom porastu, bilo ih je malo organizovanih. U klasnim sindikalnim organizacijama bilo je, na primer, 1924. godine svega 3 odsto
radnica.47
Prilikom obnove rada sindikalnih organizacija birane su nove
uprave podruznica u koje je izabran izvestan broj zena. U Banjoj
Luci, 1921. godine, obnovilo je rad nekoliko sindikalnih podruznica.
Za predsednika Pododbora Saveza monopolskih radnika i radnica
izabrana je Ana Bandic, za sekretara - Stefica Paulino, a za blagajnika - Ljuba Miketa. 48 Pododbor Saveza fabrickih i nekvalifikovanih radnika i radnica u Nisu, obnovio je rad 1922. godine i
izabrao novu Upravu u koju su, pored ostalih, usle Olga Stosic,
kao blagajnik, i Mileva Stosic u Nadzorni odbor. Pododbor Saveza
trgovackih pomocnika u Skoplju odrzao je 9. oktobra 1922. godine
konferenciju. Posle referata i diskusije izabrana je nova Uprava
za Cijeg je sekretara izabrana Savka Tasic, trgovacka pomocnica.
Pored nje, na sledecoj konferenciji Pododbora, koja je oddana
2. februara 1923, izabrana je i Malinka Jovanovic. Savka Tasic je
kasnije presla na rad u Beograd, gde je na. godisnjoj skupstini Saveza trgovai':kih pomocnika i privatnih cinovnika, 11. maja 1924.
godine, izabrana takode za sekretara U prave.4'
Posle odobravanja Pravila Pokrajinskog medusaveznog sindikalnog odbora za Sloveniju, 10. novembra 1922. godine odrzana je
u Ljubljani Zemaljska konferencija Nezavisnih sindikata za Sloveniju. Konferencija je donela rezolucije o sindikalnom pokretu
u Sloveniji i Jugoslaviji, o stvaranju jedinstvenog sindikalnog
fronta protiv kapitalisticke ofanzive, o radnickim poverenicima,
0 ucescu zena u sindikalnom pokretu i 0 sindikalnom obrazovanj u.
U Rezoluciji o ucescu zena u sindikalnom pokretu se konstatuje
da je proletarijat u svojoj klasnoj borbi jedna celina i da u tom
pogledu ne treba praviti razlike medu polovima, da je radnica ravnopravna i da treba da pripada klasnim organizacijama koje se
bore protiv eksploatacije proletarijata. Zatim se naglasava da je u
borbi za ostvarenje ravnopravnosti zena potrebno:
1) okupljanje zena u Nezavisne sindikate i rad na njihovom
sistematskom i temeljitom obrazovanju; pri tom koristiti sva raspoloziva agitaciona i organizaciona sredstva;
2) udruzivanje radnica i nastavnica. u sve oblike strukovnih
sindikalnih organizacija, da one budu zastupljene u svim sindikalnim forumima, da se biraju za radnicke povernike, za agitatore i
pojedine odbore koji se organizuju;
3) stvarati u preduzecima jedinstvene organizacije i nigde u
radionicama i fabrikama nisu potrebne odvojene organizacije zena;
4) da se Nezavisni sindikati. svim sredstvima bore protiv
eksploatacije neorganizovanih radnica, da se jednako vrednuje
JDsip Caz1, Nezavisni sindikati, knj. I, Za-greb, 1962, 339.
JK.ene y 1-1.aw.e~1t no1epexy, MJ!,ada z.apOa, JIHCT MJia,n;11x pa,I{HHKa H ceJhaKa, ro,rr;. I, 7, Beorpa,rr;, 7. 'IWBe..tt6ap 1924, 3.
48 Opza1tU3oaanu paduu'KJ 18, 1. ja-r~;uar 1922, 3.
49 Isto, 104, 26. oktobar 1922, 3; 13, 15. februar 1924, 3; 35, 18. maj 1924, 3.
46
44
J '0 s tip B II" o z T i 1; o, Govori i. Clanci, Zagreb, 1962, ikmj. XIV, 242-243;
J o '8 i p B r .o z Tit o, SeCanje na revolucionarne likove omladine i Zena,
Tletrdeset godina, Zbornik seCanja ... , lknj. 1, 287, 288.
45
142
PoloZaj radniCke klase u Jugoslaviji, Beograd, 1923, 44, 47 i 63.
47
143
�-~~~-~~~------------------~-·------------
zenski rad i da se za isti rad j ednako placa i zenama i muskarcima,
da se utvrdi visina nadnice i da se daje pomoc za nezaposlene;
5) obratiti paznju za izvrsenje zakonskih obaveza o zastiti
radnica, narocito u slucaju trudnoce i materinstva i boriti se za
posebnu socijalnu zastitu zena i dece.
Na kraju se napominje da je zajednicka borba proletarijata
za socijalisticko drustvo jedini put za oslobodenje zena. 50
U Beogradu je od 27. do 29. januara 1923. godine oddana
Prva zemaljska konferencija Nezavisnih sindikata, na kojoj je ucestvovalo 120 delegata iz ce!e zemlje. Za sekretara Konferencije
izabrana je Savka 'I'asii:. Na Konferenciji su usvojeni Statut i rezolucije o organizacionim pitanjima, o akcionom programu i taktici,
o organizacionom jedinstvu sindikata, o jedinstv<>nom frontu radnicke klase, o stampi i o radnickoj omladini. Konf.erencija se nije
posebno bavila problemima zena radnica, jedino se u Rezoluciji
o akcionom programu i taktici govori o eksploataciji zena i radnicke omladine, koja je dostigla strahovite razmere. Konstatuje se
da zene rade teske fizicke poslove i da propadaju od nocnog rada.
Zatim se postavlja u zadatak sindikalnim organizacijama da se u
borbi za osmocasovno radno vreme bore za zastitu zenske radne
snage, da u sindikalni pokret uvlace sve najamne radnice i da ih
u specijalnim prosvetnim organizacijama prosvecuju i osposobljavaju za klasnu borbu. Posebno se naglasava da treba suzbijati svaku
tendenciju da se stvaraju posebni sindikati zena i mladih radnika.
Na Konferenciji je Centralni medusavezni sindikalni odbor promenio naziv u Centralni radnicki sindikalni odbor Jugoslavije
(CRSOJ), u koji je izabrana Mi!ica Petrovic. 51
Posle Zemaljske sindikalne konferencije ~. okviru N ezavisnih
sindikata formiraju se odbori za agitaciju medu zenama pri CRSOJ,
Pokrajinskom radnickom sindikalnom odboru (PRSO) za Hrvatsku
i Slavoniju i pri mesnim radnickim sindikalnim vecima (MRSV). 52
Ovi odbori nisu se uspeli osnovati pri vecini rukovodstava Nezavisnih sindikata, a i tamo gde su postojali nije se mnogo osecala
njihova delatnost. Bilo je dosta tesko privuci radnice u klasne sindikalne organizacije, jer su one u vecini bile nekvalifikovane, mnoge
i nepismene, a desava!o se da ih poslodavci zbog uclanjivanja u
N ezavisne sindikate otpustaju s posla. I pored ulaganih napora da
se sto veci broj zena organizuje, njih je i dalje bilo maio u sindikatima. U Savezu drvodeljskih radnika u Hrvatskoj i Slavoniji, na
primer, u prvoj polovini 1923. godine, bilo je 3 494 muskarca i 340
zena. Slicno je bilo i u drugim sindikalnim savezima. Od zaposlenih
50 Zemaljska konferencija Nezavisnih sindikata u S~ovenaCkoj, PoloZaj
radniCke klase u Jugoslaviji, Beograd, 1923, 50; Glu.s svobode, 26, 11. oktobar 1923.
51
Opzauu3oaanu padnu'K, 10, 4. c;Pe6pyap; 11, 8. cjje6pyap; 16, 25. rjJe6pyap 1923; RadniCka Stampa, 48, 10. februar; 50, 24. februar; 55, 30. mart
1923; J o s i IP C 'a :z,i, Zematjska konferencija N ezavisnih sindikata Jugoslavije
uspostavtjanje Centralnog radniCkog sindikalnog odbora Jugoslavije
(CRSOJ) . .. , 255-276.
62 Jre1sip Cazi, 0 polotaju i borbi Zena. radnica, Nezavisni sindikati,
knj. II, Zagrefb, 1964, 456; 0 uCeSCu Zena u radniCkom pokretu, iknj. III, sv. 1,
z.,gJreb, 1967, 163, 164.
144
radnica svega je 1 odsto bilo organizovano u sindikalnim organizacijama 1925. godine. 58 Jedino je vise zena bilo u Savezu grafickih
radnika i radnica Jugoslavije. Pocetkom 1926. godine ovaj Savez
imao je 3 500 clanova, a od toga 1 458 zena. 54 'I'ek posle Treceg
kongresa KPJ i Prvog kongresa Nezavisnih sindikata pocelo se nesto vise raditi u pogledu okupljanja, prosvecivanja i organizovanja
zena radnica.
Zene su aktivno ucestvovale u svim akcijama koje je vodila
radnicka klasa iako ih je malo bilo organizovanih. Nezavisni sindikati organizovali su zborove i demonstracije protiv skupoce, koja je
bila u stalnom porastu. U Beogradu je 27. avgusta 1922. godine
odrzan veliki zbor protiv skupoce na kojem je govorila graficka
radnica Draga Stefanovic. Ona je naglasila da njihove nadnice da!eko zaostaju iza neophodnog minimuma za odrzavanje zivota i da
veliki broj radnika i radnica prima platu iz prethodne godine, dok
su zivotne namirnice poskupele za dva do tri puta. Na zboru je
donesena Rezolucija u kojoj se govori o uzrocima skupoce i trazi
da vlada preduzme mere za suzbijanje skupoce, da zabrani izvoz
prehrambenih proizvoda i trgovanje hranom, da ukine posredne
poreze, da gradi radnicke stanove, da se nabave drva za ogrev, da
se podignu opstinske pekare i mesnice i omoguci slobodno delovanje
radnickih organizacija. 55
Pocetkom septembra iste godine Centralni medusavezni sindikalni odbor Jugoslavije uputio je otvoreno pismo za zajednicku
borbu protiv skupoce: Glavnom radnickom savezu Jugoslavije, Savezu grafickih radnika, Udruzenju ratnih invalida, Savezu ddavnih sluzbenika, Savezu drzavnih sluzitelja, Savezu bankarskih,
trgovackih i industrijskih cinovnika, Savezu privatnih namestenika,
Udruzenju opstinskih cinovnika i ostalim profesionalnim organizacijama.S6 U Nisu je 8. septembra 1922. godine odrzan zbor protiv
skupoce na kome je govorila Draga Stefanovic, 57 delegat MSO iz
Beograda. Tih dana zborovi protiv skupoce odrzavani su i u drugim
mestima i na njima su vidnog ucesca uzele i zene, jer su bile pogodene snizavanjem zivotnog standarda. Pored nezaposlenosti i skupace, radnice su bile nezasticene i izlozene grubom ponasanju i maltretiranju od strane poslodavaca.
Preko radnicke stampe, organizacija N ezavisnih sindikata i
radnickih i seljackih odbora KPJ je organizovala siroku akciju za
prikupljanje pomoci gladnima u Rusiji, Cije je zitorodne rejone 1921.
godine pogodila nezapamcena susa. U ovoj akciji veoma aktivno
su uCestvovale i Zene, i to ne samo radnice vee i Zene koje nisu
pripadale radnickom pokretu, ali su se iz humanih razloga pridruzile jednoj ovakvoj akciji i ucestvovale u davanju dobrovoljnih pri53
Isto.
ARP, Zbirka Crvene osindikaJ.ne intemacionale (CSI), MF 185/718'
(334---355), april 1926.
56
Opzanu3oaanu padnux, 87, 31. aazycT 1922; Hronologija radnii'!kog
pokreta u Srbiji ... ~ 81.
56
Opzanu3oaanu paOnu1e, 89, 7. cenTe.u6ap 1922; Hronologija radniCkog
pokreta u Srbiji . .. , 83.
51 Opzanu3oaa1-£u pa0nu1C, 94, 24. cen'l'e.M6ap 1922.
54
145
�Joga za gladnu decu Rusije .. Zen': s~ se istical: .u sv_akod~evnim
konkretnim poslovima oko pnkup!JanJa dobrovo!Jmh pnloga 1 organizacije zborova u korist ove siroke akcije. Avgusta 1921. godine,
pri Narodnom odboru za _pomoc ~eci .u K~aljevini ~ms? formiran
je Narodni odbor za pomoc gladnOJ de~!l RUSlle, a kraJe':T,'. lSte vgodme
u Zagrebu je osnovan Odbor za pomoc gladruma u RUSlJL Pocetkom
1922. godine pocinju da se formiraju radnicki odbori za pomoc g!adnima u Rusiji i ova akcija dobija sve siri znacaj. Za godinu dana,
od aprila 1922. do aprila 1923. godine, sakupljeno je vise ad 4 153 370
dinara za gladne u Rusiji. Radnice u radionicama i preduzecima
maksimalno su se angazova!e u ovoj kampanji i njihova imena
redovito su se nalazila na spiskovima lica koja su davala novcanu
pomoc za gladnu decu Rusije.58
.
U tarifno-strajkackim akcijama i u kulturno-p:osvetnom radu
ucestvovale su zene u vecem broju. Od Obznane do polovine 1921.
godine u Hrvatskoj i Slavoniji je bilo oko 50 t:;trifnih pokreta_i strajkova u kojima je ucestvovalo i mnogo radmca kao, na pr1mer, u
tvornicama cikorije, duvana i u Domacoj tvornici rublja u Zagrebu.59
Tekstilne radnice prve povlascene tkacke radionice u Uzicu
stupile su u strajk 29. oktobra 1921. godine. One su zahtevale po··
vecanje nadnica od 15 do 30 odsto. Vlasti su onemogucile vodenje
ovog ~trajka, pa je bez uspeha zavrsen 9. novembra. Predstavnici
radnika i radnica bili su zatvoreni. 60 Zapazeni su cesti tarifni pokreti i strajkovi sivackih radnika i radnica. Od 1. avgusta 1922. do
1. avgusta 1923. godine bilo je 19 strajkova radnika i radnica ave
struke u 14 mesta, i to u: Zagrebu, Pancevu, Novom Sadu, Splitu,
Sarajevu, Subotici, Kumanovu, Beogradu, Sapcu,,;{:emunu, Somboru,
Uzicu, Kraljevu i Kragujevcu, i 16 tarifnih pokreta u 13 mesta, i
to u: Pancevu, Splitu, Brodu, Vinkovcima, Subotici, Beogradu, Sisku, Velikoj Kikindi, Osijeku, Varazdinu, Krusevcu, Vrscu i Starom Beceju. 61 Strajkaci su zahtevali povecanje nadnica i poboljsanje uslova zivota i rada i u tome su u vise mesta uspeli. Iako
na primer, nadnice u Sapcu povecane su za 25 odsto, u Beogradu
u maju 1922. godine - za 20 odsto, a u drugom tarifnom pokretu,
pocetkom oktobra iste godine - za 32-55 odsto, dok su krojacki
radnici i radnice u Zemunu zahtevali povecanje plata za SO odsto.62
u isto vreme strajkovali su radnici i u drugim preduzecima i radioss Na sptsku radnika 1i radnica DrZavne ·mai1karm.·ice u Beogradu, koji
su dali ·cd 5 do 10 dinara, ·kao dobroVlol.ini .prHog za gladlnu rusku decu, nalazi
se 12 ·radnica i 13 radnika. U preduzeCima, u kojima je bi:lo viSe zap.oslenih
Zena, viSe ·ih j.e uCestvovalo u ovoj akciji. (Op~anu3osanu pa<)nu-x:, 42, 26.
.M.apT 1924, 4; RadniCka Stampa, 10, 1. april1922; MoSa Pijade, lzabrani
spisi, tom I, knj. 1, Beog1rad, 1964, 349, 367; Xpo'H.OJl.OZuja paihtU"l.'lCO'l nox:peTa.
y Cp6uju . .. , 66, 70, 72, 73.
sg Zene Hrvatske u radniCkom pokretu ... , 92.
t.:o IzveStaj Jnspekcije ra:da za 1921. godimu, Beograd, 1922, 215; Opwnu3oaauu paihtuK, 4, 13. noae.MOap 1921, 4, i 8, 27. uoae.M6ap 1921, 4.
at Opza.uU3oaauu paduu1e, 63, 12. aazycT 1923, 3, 4; RadniCka Stampa, 63,
25. maj 1923, 4.
62 Opzauu3oaa·Ji.U paOuu?C, 14: 18. deY;,e.MOa.p; 17, 29. Oe~e.M.6ap 1921; 44,
2. anpu.n.; 63, 11. jyu; 93, 8. OKToOap; 104, 26. m<:To6ap; 112, 23. uoae.M6ap 1922.
146
nicama. U Dr2avnoj markarnici i radionici cigaret-papira u Beogradu, gde je blo zaposleno vise zena, jula 1922. godine, izveden
je uspesan strajk radi povecanja nadnica. 63
Avgusta 1922. godine u strajk su stupili rudari u Sloveniji sa
zahtevom za povecanje plata. Njima su u ovoj akciji pomagali clanovi njihovih porodica, taka da se, pored 12 hiljada rudara, broj
strajkaca povecao na oko 40 hiljada. 64 Jula i avgusta 1923. godine
ponovo su strajkovali rudari u Sloveniji, i to je bio jedan od najveCih strajkova u toku te godine. u strajk je stupilo oko 9 500 rudara
Trbovlja, Zagorja, Kocevja, Hrastnika, Rajhenburga i Laskog.
S njima su aktivno ucestvovale zaposlene radnice i zene radnika.
Strajk je trajao 59 dana i u tom vremenu su vrsene neprekidne
represalije nad rudarima. Veliki broj radnika bio je uhapsen,
a medu njima je bilo i zena 65 U Jugoslaviji je 1923. godine radnicka klasa pokrenula 335 strajkova sa 13 232 ucesnika i 367 tarifnih
pokreta u kojima je ucestvovalo 52 645 radnika i radnica. NajveCi
broj tarifnih pokreta vodio se u industriji tekstila i odece, gde je
bilo zaposleno mnogo zena. Sledece, 1924, godine broj strajkova i
tarifnih pokreta je opao, taka da je u Jugoslaviji bilo 45 strajkova
sa 5 155 strajkaca i 148 tarifnih pokreta sa 24 625 ucesnika. U svim
ovim akcijama aktivno su ucestvovale i zene. Radnici i radnice Tekstilne tvornice u Zagrebu predali su 18. oktobra 1924. godine zahtev
za povisenje plata. Pocetkom decembra doslo je do pregovora kojim je postignut sporazum za povecanje plata za 10 do 20 odsto
i time je pokret bio likvidiran. 66
Krajem decembra 1924. godine tekstilni radnici i radice u
Dugoj Resi uputili su zahtev za povecanje plata. Oni su bili spremni
da se do kraja bore za svoje zahteve i da ne bi doslo do strajka,
uprava preduzeca povisila je plate januara sledece godine za 15 odsto. U ,Domacoj tvornici rublja d.d." u Zagrebu poslodavac je snizio
nadnice za 12 do 15 odsto. Usled toga u tvornici je doslo do parcijalnog strajka 12. oktobra 1925. godine Ll kojem je odeljenje za izradu kosulja sa 40 radnica obustavilo rad. One su se ponovo vrable
na posao kada je udovoljeno njihovim zahtevima da im se ne u~a
njuju plate. U isto vreme strajkovali su krojacki radnici i radmce
u preduzecu ,Herkules" u Zagrebu. 67 U toku 1925. godine doslo je
u Jugoslaviji do 73 tarifna pokreta u 184 preduzeca u kojima je
ucestvovalo 28 106 radnika i radnica. 68
Do Treceg kongresa KPJ malo se radilo medu zenama i zato
je neznatan broj radnica bio organizovan u sindikate. Posle Kongresa obnavlja se rad Odbora za agitaciju medu zenama u Nezavie3 Xpouo.aozuja padnu"ll.KOZ noKpeTa y Cp6uju ... , 79 .
64
Opzanu3oaauu paOuuK, 86, 24. a.szycT 1922.
Arhiv CK SKS. fond Trbovelj-ska premog·okopna druZba, hr. 5 i 7,
1S23, 193; fond Zv:eza necd~snih strlllkovnih o;rga-n·izacij.a za Sloveniju, izveStaj
od 18. septembra 1923; ARP, fond Kl, 1924, 61, 67 i 68.
6a J o s i1p C a zd, Nezavisni sindikati, knj. II, Zagreb, 1964, 271, 274,
275, 294, 297.
67 Organizovani radnik, 42, 15. oktobar; 43, 22. oktobar; 44, 29. okto~
bar 1925.
68 Josip
Cazi, Nezavisni sindikati, knj. III, svezak drugi, Zagreb,
1967, 507, 508.
65
147
�snim sindikatima, oddavaju se posebne k:onferencije i predavanja
za Zene i organizuju razni kruZoci.
U pripremama za Prvi kongres Nezavisnih sindikata odrzavane
su godisnje skupstine i kongresi pojedinih sindikalnih saveza, na
kojima se raspravljalo i o radu i organizovanju zena radnica, a vrseni
su i izbori uprava sindikalnih saveza i delegata za Kongres Nezavisnih sindikata. Pocetkom aprila 1927. godine odrzana je godisnja
skupstina Saveza radnistva odjevne industrje i obrta u Zagrebu.
U izvestaju o radu, koji je podneo Duro Salaj, govori se, izmedu
ostalog, o organizovanju tekstilnih radnika i radnica u Tvornici
,Hermana Polaka" i konstatuje da su postignuti veoma dobri rezultati, ali da se i tu pojavio ORS (OpCi radnicki savez) i otpoceo
sa razbijackom akcijom u cemu je delimicno i uspeo, jer je jedan
dio Clanova otpao od klasne sindikalne organizacije, Zatim se raspravlja o tarifnom pokretu koji je voden u ,Domacoj tvornici rublja" i napominje da je odeljenje pegleraja napustilo rad zbog sikaniranja radnica na poslu. I u ovom preduzecu, u isto vreme, dosla
je do izrazaja razbijacka akcija ORS-a. Na kraju je skupstina izabrala novu Upravu u koju je usia Anka Butorac. 60 Sledeceg meseca
odrzan je u Beogradu Treci kongres Saveza radnika odjevne industrije i obrta Jugoslavije. U Centralnu upravu tog saveza izabrana
je Anka Butorac. Ona je takode izabrana za delegata istog saveza
za Zemaljski kongres Nezavisnih sindikata.1o
Od 12. do 16. juna 1927. godine u Beogradu je oddan Prvi
k?ngres Nezavisnih sindikata. G!avna tema Kongresa bila je ujedinJenje sindikalnog pokreta, ali se on, pored toga, bavio i drugim
problemima, pa i pitanjem rada medu zenama. Posle ovog Kongresa
poduzimaju se ozbiljnije mere u pogledu okuplJ;;tnja i sindikalnog
organizovanja zena. U izvestaju, koji je CRSOJ (Centralni radnicki
sindikalni odbor Jugoslavije) podneo Kongresu, govori se, izmedu
69 Sa godi,Snje SkJupSUne ik:rojaCa, Organizovani radnik, 15, 7. apTil 1927,
5. - An k a But o ·r a c - rodena 27. avgusta 1903. u Don,iem PazariStu,
gospiCk!i srez; poCela da radi u Zagrebu u fabrici rubl,ia; 1925. pos·tala Clan
sindi,kata, a 1926 Clan KPJ; izabrana u Upravu Saveza radni.Stva odjevne
industrije i -obrta ru Zagrebu ·april a 1927, a maia - u Centralnu upravu Saveza
radniStva odjevne industri,ie i obrta Jugos1avjje; istovremeno bLla i Clan IzvrSnog odbora Mesnog radnJ:Ckog sindika•lno,g veCa u Za•grel>u d Clan Komi.sije
za rad medu Zenama pri tom veCu; zbog revolucionam()g rada stalno proga~
njana- od policl.ie i viSe puta hap.Sena; 1929. osudena na godim..t dana robije;
1931. oti.Sla u SSSR, ,gde .ie .pohadala KomunistiCki univerzitet nacLonalnih ma~
·njina Zapada; 1PD povratku u zemlju r<:ldiJa u URSSJ u Cakovou; onjen rad se
uoCio i ubrzo je bila ·uhapSena i sprovedena u muZevljevo r:odno mesto u Hercegovina; zatim je oti.Sla u drugi radniCki centar. u VaraZdin Kad'l: S'U na.§i
dobrovoljci nm u Spaniju, ;pokuSala je i {JD8 da ode, ali je ponovo bi,la uhap~
Sena. Na partijskoj Pokrajinskoj konferenci.H za Hrvatsku, 1940. g.odine, izabrana je za Clana CK KP HrVatske. A vgusta 1940; ponovo uhapSena i internilrana u LepogJavu, gde ju je zatekla okupaci.ia; odatle je premeStena u GosroiC,
a zatim u Jastebarsk.o i, najzad, u ustaSki logor ,.Danica" u Koprivn;ci, odakle
je pobegla 26. decembra 1941. godine i doSla u Zagreb; januara 1942. odlazi
u .paTtizane i kod sela Ve1iko KrCevo nailazi na ustaSku zasedu koia je t~~'ko
ranjava i prebacuje u Kostalniru; tu iE'!- od strahovitog muCenja podlegJa
ranama. ProglaSena je za narodhog heroja.
70 Opwuu.3oaam( paOnux:, 39. 29 . .M.aj 1927, 4; Kongres odevnih radnikc.,
Organizovani radnik, 23, 2. jun 1927, 2.
148
ostalog, o zaposljavanju i eksploataciji radnicke klase i konstatuje
da kapitalisticka klasa ,u jaram surove eksploatacije sve vise uvlaci
zensku i decju radnu snagu kao jeftiniju ili besplatnu, a pri tom
i daleko manje otporniju od muske radne snage". Zatim se naglasava potreba organizovanog rada sa zenama i decom u preduzecima
i kaze: ,s obzirom na sistematsku tendenciju uvlacenja zenske i
decje radne snage u preduzeca svih vrsta, u cilju njihovog iskoriscavanja kao strajkbrehera i nesvesnih pomagaca u rusenju radnih
uslova, od neophodne je vaznosti da se na'li sindikati povezu sa tom
masom, da ih organizuju i vaspitaju u duhu klasne borbe i na taj
nacin osposobe za aktivne borce protiv brutalnosti kapitala". 11 Kongres je raspravljao o niskim nadnicama i eksploataciji zenske radne
snage i odlucio da se sindikati bore za ,povecanje i izjednacenje
plata zenama i mladim radnicama po principu: za jednak rad jednaka plata". U Rezoluciji Prvog kongresa Nezavisnih sindikata kaze
se da je duznost Nezavisnih sindikata da obrate najvecu paznju na
organizovanje i klasno prosveCivanje zena i mladih radnika, da se
u tom cilju pri CRSOJ obrazuju komisije koje ce pod rukovodstvom
CRSOJ organizovati delatnost medu zenama i omladinom. 72
Na prvom plenumu CRSOJ, koji je odrzan posle Kongresa,
reseno je da Izvrsni odbor CRSOJ, u duhu kongresnih odluka, izradi
pravilnik za rad medu zenama i omladinom. Zatim, da u sto kracem
roku pristupi formiranju komisije za rad medu zenama pri CRSOJ
i da preko nje forsira obrazovanje istih komisija pri sindikalnim
savezima, mesnim radnickim sindikalnim vecima i pododborima.
U Beogradu je 24. juna 1927. godine odrzana sednica Izvrsnog adbora CRSOJ na kojoj je, izmedu ostalog, formirana Centralna komisija za rad medu zenama. U Komisiju su imenovane: Draga
Stefanovic, Clan sekcije zena u podruznici graficara u Beogradu,
Branka Todorovic, clan Glavnog odbora Saveza trgovaCkih pomocnika, Angelina Jakovljevic, clan Uprave beogradske sekcije herihtera, Hristina Kovacevic, herihterka, jedna drugarica koju odredi
Savez sivackih radnika i Milivoje Kaljevic, drugi sekretar Izvrsnog
odbora CRSOJ. Posle deset dana, Komisija je 5. jula odrzala svoju
prvu sednicu na kojoj se konstituisala. Za predsednika Komisije je
izabrana Draga Stefanovic, za sekretara -- Brana Todorovic, a za
blagajnika - Angelina Jakovljevic. Na sednici je odluceno da se
uputi manifest radnicima u kome ce se ukazati na tezak polozaj
zena u radionici i van radionice, pozvati ih da se organizuju i da se
izradi pravilnik za rad Komisije. Osnovni zadatak ove Komisije je
bio da privuce radnice u sindikalnu organizaciju, a zatim da organizuje prikupljanje statistickih podataka u celoj zemlji o ucescu
Zenske radne snage u svim privrednim granama, o visini nadnica
i duzini radnog dana, o stambenim prilikama zena radnica i slicno.78
71 IzveSta.'i
Centralnog radniCkog sindikalnog odbora Jugoslavije zu.
1923-1927. godinu, podnesen Prvom kongresu Nezavisnih sindikata, Beograd
l927,8i9.
'
72 IzveSta.j Centralnog radniCkog sindikalnog odbora ... , 46; Opzauu3osanu padnuJC, 35, 15 . .M.aj; 44, 16. jyu; 45, 19. jy1t; 46, 23. jyn; 49, 3. jy.a; 23,
2. jun; 24, 9. jun; 28. 7. jul 1927, 2.
78 Opzanu3osanu paduuK, 46, 23. jyn; 48, 30. jyu; 52, 14. jy.fl.; 66, 1. cenTeJt.6ap 1927, 3.
149
�Na sednici Izvrsnog odbora CRSOJ, 18. jula 1927. godine, konstatovano je da je Komisija za rad medu zenama na svojoj sednici
odlucila da se formiraju komisije za rad medu zenama po oblastima
i da se obratila Oblasnom sekretarijatu CRSOJ u Zagrebu i drugim
mestima u cilju ostvarivanja ove odluke. 74
Doneseni zakljucci u pogledu rada sa zenama prvi put su se
realizovali neocekivano brzo i pristupilo se formiranju komisija za
rad sa zenama pri mesnim sindikalnim vecima. Iz izvestaj a Mesnog
radnickog sindikalnog veca vidi se da je u Krusevcu, polovinom
septembra, postojala komisija za rad sa zenama od tri Clana. Ona
je poslala izvestaj o radu u Fabrici sapuna ,Merima" u kojoj je bilo
zaposleno vise zena nego muskaraca.75 U Zagrebu je 17. oktobra
192.7. godine odrzan plenum Mesnog radniCkog sindtkalnog vee a, kojem su prisustvovali clanovi svih uprava podruznica .. 0 sindikalnom
organizovanju radnika referisale su Barica Debeljak i Anka Butorac i kritikovale potcenjivanje rada na organizovanju radnica.
Posle opsirne diskusije zakljuceno je da se osnuje Komisija za rad
medu zenama pri Izvrsnom odboru Mesnog radnickog sindikalnog
veca. U Komisiji su bile drugarice: Barica Debeljak, Anka Butorac,
Marija Grzetic, Zora Nikolic i drugovi Ivan Krndelj i Josip Broz.
Plenum je odluCio da sve uprave podruznica i poverenici treba da
polazu racuna o tome sta su uradili na organizovanju radnica. 76 U to
vreme formirane su komisije za rad medu Zenama i pri mesnim
radnickim sindikalnim vecima u Beogradu, Subotici, N ovom Sadu
i Osijeku; u tom smislu aktivirale su se i sindikalne organizacije.
u komisijama je bilo po 8 clanica i 95 odsto su radnice iz preduzeCa.77
Komisija za rad medu zenama pri CRSOJ iij,Beogradu ogranicila je svoj rad samo na neke saveze u N ezavisnim sindikatima. Ona
je u tim savezima sazivala sastanke organizovanih i neorganizovanih
zena i drzala referate 0 vaznosti organizovanja zena i drugim problemima koji su interesovali radnice. Zatim je preko stampe pozvala
radnice da saraduju u listu Opzauu3oaauu pailuuK i trudila se da u
preduzecima pronade pismenije zene koje bi bile redovni saradnici
u sindikalnoj stampi. Komisija je organizovala zene u strajkovima
i nastojala da se one dosledno bore za ostvarenje prava radnicke
klase. 2enska komisija pri MRSV u Zagrebu pretezno je delovala
u savezima tekstilaca i sivaca, zivezarskih radnika i radnica i kelnera. Ona je svakih 14 dana, a po mogucnosti i svake nedelje, sazivala sastanke radnica po preduzecima na kojima su dr2ani referati
o ekonomskom polozaju radnica, o radnom vremenu, o borbi za
vece nadnice i drugim problemima. Sastanke je posecivalo 40 do
100 zena i na njima se insistiralo da se radnice organizuju u N ezavisne sindikate. Komisija je nastojala da prikupi podatke o zapo··
slenim radnicama, o visini njihovih nadnica i radnom vremenu i
74
75
76
Isto, 54, 21. jul 1927, 3.
Isto, 70, 18. septembar 1927, 4.
Plenum M.R.S.V. .u Zagrebu, Organizovani radnik, 43, 20. oktobar
1927, 3.
77
150
ARP, fond KI, 1928/60.
slala je na rad u preduzeca aktivistkinje sa odredenim zadacima.
Ona je pozivala radnice -da saraduju u listovima Borba i Opzauu3oaauu pailuun u cemu se prilicno i uspelo; objavljeno je vise dopisa
iz preduzeca o polozaju zena radnica. Komisija je nastojala da sto
vise zena ucestvuje u tarifnim pokretima i strajkovima.78
Jedan od najuspesnijih sastanaka zena odrzan je 18. novembra
1927. godine u Zagrebu. Sastanku je prisustvovalo vise od 100 radnica iz veCih tvornica u gradu. Glavni referat podneo je Duro Salaj,
sindikalni funkcioner, a zatim su govorile dve drugarice iz ,Domace
tvornice rublja d.d." o stanju u njihovoj tvornici. One su u izlaganju istakle poteskoce na koje nailaze prilikom organizovanja radnica. Zatim se raspravljalo o sindikalnom organizovanju radnica
i u drugim preduzeCima i konstatovano je da u Zagrebu in;a vis<;
od 3 000 zaposlenih zena koje treba aktivirati u svakodnevnoJ borb1
radnicke klase. Naglasena je potreba da radnice vise Citaju radnicku stampu i literaturu i zakljuceno je da komisija za rad medu
zenama izradi konkretna uputstva za rad i predvidi teme za niz
predavanja.79
Nekoliko studentkinja komunista u Zagrebu bilo je zaduzeno
da idu u preduzeca i rade s radnicama. Tako, na primer, J elena
Nikolic student medicine, dobila je partijski zadatak da se javi
Duri S~laju i da pod njegovim rukovodstvom radi medu tekstilnim
radnicama u .Nezavisnim sindikatima. Ona je cesto isla na sastanke
radnica u preduzeca u kojima je bilo zaposleno vise zena i radila
je u Komisiji za rad medu zenama. Od najaktivnijih radnica u tvornicama su osnivane simpatizerske grupe zena, koje su, pored smdikalnog rada, dobijale i razna partijska zaduzenja, a zatim primane
u KPJ. Rad medu zenama u Zagrebu bio je najbolje organizovan
u Tvornici ,Frank", ,DomaCoj tvornici rublja d.d.", ,Unionu", u
tekstilnim tvornicama i Tvornici duvana. U radu sa zenama isticale
su se: Zlata Miler, Marija Zumer, Jelena i Zora Nikolic, Anka Grzetic, Tatjana Marinic, Anka Butorac, Barica Debeljak i Lucija Borjan
Jurin. 80
U Zagrebu je 20. januara 1928. godine na sastanku zena odluceno da se odrzi nekoliko predavanja 0 polozaju zene u razvitku
drustva. Predvideno je da se u kracim vremenskim razmacima
odrze tri predavanja, i to: o matrijarhatu, o polozaju zena u robovlasnickom periodu i feudalizmu i 0 polozaju zene u doba kapitalizma i imperijalizma.• 1 I u Beogradu se u to vreme posvecivalo
vise paznje sindikalnom organizovanju radnika. U Fabrici trikotaze ,Moravija" bilo je zaposleno vise zena, koje su bile organizovane u Savezu radnistva odjevne industrije i obrta Jugoslavije. Na
78
79
I,sto.
AIHRPH, MRSV, fkut. 1; Organizovani radnik, 48, 24.
novembar
1927, 5.
eo ARP, Se6anje Jelene NikodiC, MG 2914; Zene Hrvatske u radniCkom
pokretu . .. , 150.
st ·Plan predavanja j,e naip:MV:i•1a ri ocga[rlzova1a sastan:ke Zena Kom1sqa
za rad 1sa Zenama pri Mesnom rardni•Ckom sdndi':kialnom veCu. Prvo rpredavanJe
je lb:L1o zalkazano za 10. :februar, ali onije odciano, j-er ga .je polddja zabranila.
- Organizovani radnik, 6, 9. februar; 7, 16. februar 1928, 5.
151
�siroj sidikalnoj konferenciji izabrana je 'uprava sekcije u kojoj j"
bilo vise zena, i to: Dobrila Panic, predsednik, Milica Vihner, sekretar, Ljubica Stamenkovic, blagajnik, i dva radnika clanovi uprave,
a u finansijsku kontrolu izabrane su Persa Zilavic i Zivka Gajic."
Na plenarnim sednicama CRSOJ i nekim oblasnim konferencijama postavljano je pitanje rada sa zenama, a tek polovinom
aprila 1928. godine objavljen je Pravilnik Centralne komisije za
sindikalni rad medu zenama. Prema Pravilniku, Centralnu komisiju za sindika:Jni rad medu zenama sastavljen od sest radnica i
jednog prestavnika CRSOJ, imenuje Izvrsni odbor CRSOJ. Ona je
tehnicki organ CRSOJ i radi prema njegovim direktivama. Pravilnikom se predvida osnivanje komisija za rad medu zenama i pri
mesnim radnickim sindikalnim vecima, koje imenuje Izvrsni odbor
MRSV, i one su organizaciono i aktivno povezane ·sa Centralnom
komisijom i rade na istim zadacima. Clan 6. ovog Pravilnika odreduje sledece zadatke Centralne komisije za sindikalni rad medu
zenama: a) da od ravnodusnih radnica, koje su u ogromnom broju
u fabrikama i radionicama daleko od sindikalnih organizacija, stvori
klasne borce i da ih stavi pod uticaj Nezavisnih sindikata; b) da
·komisijama za rad medu zenama pri MRSV organizuje sistem poverenica i odrzavanja redovnih konferencija i na taj naCin uspostavi
sto tesnju vezu sa radnicama u oreduzecima; v) da prikuplja statisticke podatke o uslovima rada zena ida iste objavljuje u radnickoj
stampi; d) da se stara i vrsi kontrolu nad sprovodenjem zastitnog
radnickog zakonodavstva, a narocito ukoliko se odnosi na zene radnice; e) da upoznaje zene sa svim aktuelnim pitanjima koja su od
interesa za radnicku klasu; f) da se brine za zdravstveno prosvecivanje zena, kako bi one mogle odgajati zdrav mdnicki podmladak;
g) da radi na suzbijanju zastarelih tradicija, shvatanja i obicaja
koji zenu odvode od puta klasne borbe; h) da podnosi predloge
CRSOJ o izvrsavanju postavljenih zadataka. Zatim, Pravilnik predvida da se celokupni rad centralne komisije za sindikalni rad medu
zenama, kao i njenih organa, krece u duhu Statuta CRSOJ i odluka
Kongresa Nezavisnih sindikata; da poverenice po preduzecima i radionicama rade po direktivama mesnih komisija za sindikalni rad
medu zenama. Za izvrsavanje postavljenih zadataka Komisija treba
da prikupi materijalna sredstva od prodaje specijalnih markica; od
pnredaba, koncerata i predavanja; od dobrovoljnih priloga; od rabata dobijenog prodajom stampe i literature i da kontro!ise kako
se sredstva trose. Pocetkom aprila CRSOJ je potvrdio navedeni
Pravilnik. sa
.
Na osnovu postavljenih zadatka Komisiji za sindikalni rad
medu zenama, vidi se da je organizovani rad sa zenama stalno u
pocetnoj fazi. Pravilnik je odredio smernice za buduci rad, ali je
treba:Jo mnogo vremena, strpljivog i sistematskog rada da bi se
postigli zapazeniji rezultati. Centralna komisija za sindikalni rad
82
Op~auu3oaanu paCh-tuK, 94, 11. Oe-u..e.o~t6ap 1927, 4.
811
Praviln1lk Centralne komi•sije za rsindikaln-i rad medu Zenama rprdl.et~rkama pri CRSOJ tsu rpotpisali IJ)redsednik i sekrebar CRSOJ. Opzanu3oaau1'
paOuu'X:, 31, 15. anpu~'~- 1928, 4.
152
medu zenama pri CRSOJ nije imala mogucnosti da deluje u celoj
zemlji i da ostvaruje uvid u postignute rezultate mesnih komisija.
Njen rad se uglavnom ogranicavao na Beograd i bliza mesta u Srbiji,
a bila je i sastavljena od poznatih sindikalnih aktivistkinja iz Beograda. Od inicijative i mogucnosti mesnih radnickih sindikalnih veca
zavisilo je organizovanje mesnih komisija za sindikalni rad medu
zenama i okupljanje radnica po preduzecima i radionicama. Relativno mali broj zaposlenih bio je u sindikalnim organizacijama u
ono vreme. Tako na primer, u Tekstilnoj tvornici ,Polak i sinovi"
u Zagrebu, 1927. godine, bilo je zaposleno oko 480 radnica i radnika, a od toga je bilo organizovano u Nezavisnim sindikatima oko
150. Od sredine 1927. do maja 1928. godine u Zagrebu je bilo zaposleno vise od 3 000 radnica, a svega 100 organizovanih u Nezavisnim
sindikatima, dok ih je jos manje bilo u Ujedinjenim radnickim sindikatima iii Hrvatskom radnickom savezu. 84 Ovaj podatak iz jednog
od najjacih radnickih centara, u kojem su se ulagali odredeni napori u radu sa industrijskim radnicama, ocito govori o tome da se
radu medu zenama posveCivalo vrlo malo paznje. Mnogi aktivisti
zanemarivali su organizovanje radnica smatrajuci da je to manje
vazno za radnicki pokret. U listu Oraanizovani radnik navodi se
da je to glavni uzrok sto je ovako mali broj zena u organizaciji
Nezavisnih sindikata.
U Rezoluciji o sindikalnom pitanju, usvojenoj na Cetvrtom
kongresu KPJ, konstatuje se da zenska radna snaga postaje sve
vazniji faktor u proizvodnji i da zbog toga Partija mora posvetiti
posebnu paznju radu medu zenama i organizovati ih u sindikate,
da treba da pojaca svoju delatnost u borbi za zastitu zenske, mlade
i nekvalifikovane, radne snage. 85 I na drugim partijskim i sindikalnim skupovima i u radnickoj stampi postavljalo se pitanje organizovanijeg rada sa zenama i prijema radnica u Nezavisne sindikate
ali se to u praksi veoma sporo ostvarivalo. Radnice su se isticale ~
poznatim strajkovima u tekstilnim fabrikama, gde ih je 57,5 odsto
bilo zaposleno, a jedva 1 odsto organizovanih u sindikatu.••
Posle Cetvrtog kongresa KPJ pocelo se intenzivnije raditi sa
zenama. Medutim, ubrzo je doslo do zavodenja diktature u Jugoslaviji, te raspustanja Nezavisnih sindikata, hapsenja partijskih i
sindikalnih rukovodilaca, a samim tim i do onemogucavanja rada na
sprovodenju donesenih rezolucija i odluka. Akcije, koje su u poslednje dve godine poduzimane u pogledu organizovanja zena u
revolucionarne sindikate, bile su prekinute i taj rad ponovo je doveden u pocetnu fazu. Od snalazenja KPJ u novim uslovima rada
zavisilo je i organizovanje zena i pridobijanje za revolucionarni
radnicki pokret, a u tom se napredovalo vrlo sporo.
Iako je mali broj zena bio u organizaciji KPJ i Nezavisnih
sindikata, one su nesrazmerno vise ucestvovale u pojedinim akcijama koje su se u to vreme vodile, a narocito posle Treceg kongresa
KPJ i Prvog kongresa Nezavisnih sindikata.
:: Borba, 12,,12. mart 1927; Organizovani radrdk, 45, 15. novembar 1928, 5.
Pe3o.n.y'l{UJa
o cuudwea.n.no.M. nuTa·thy, JilcTopujc'ICu apxus,
TOM
II, Beo-
rpa/1, 1949, 205, 207.
86 Organizovani Tadnik, 50, 20. deczmbar 1928, 3.
153
�Preko Nezavisnih sindikata organ{zovane su proslave Medunarodnog dana zena u pojedinim mestima i preduzeCima. Za organizovanje masovnih proslava nije bilo uslova, tako da su se one
obicno svodile na objavljivanje prigodnih clana u sindikalnoj stampi,
odrzavanje polulegalnih uzih sastanaka s radnicama, na kojima se
govorilo o istorij atu i znacaju proslave Dana zena, o polozaju zene
u Jugoslaviji, i na pozivanje radnica da pristupe organizacijama
Nezavisnih sindikata. Opza1iU.30Ba1iu pail1<u1< je, na primer, povodom 8. marta 1926. godine objavio veCi propagandni Clanak kojim
su zene pozivane da stupe ,rna u kojoj formi u organizovane redove
proletarijata." 87 Clanak sa slicnom sadrl!:inom objavio je sledece
godine u isto vreme, Organizovani radnik iz Zagreba, u kojem se
narocito apeluje na radnice da se organizuju u Nezavisne sindikate.
Zatim je povodom 8. marta 1927. godine u Zagrebu oddana uspesna
Konferencija zena kojoj je prisustvovao veci broj sindikalno organizovanih radnica i radnika. 0 znacaju Medunarodnog dana zena
referisao je Dusan Grkovic, sekretar Saveza kozaraca. Govoreci
o izrabljivanju i ponizavanju zena radnica, on je naglasio da treba
pojacati rad medu zenama, da ih treba privuci u sindikalne organizacije i otrgnuti od uticaja burzoaskih i sitnoburzoaskih organizacija,
predrasuda i tradicija. I drugi referenti na toj Konferenciji naglasavali su da je ,pridobijanje i organizovanje radnica jedan od najprecih zadataka radnickih sindikata u danasnje doba". 88
Sire . manifestacije zena prilikom proslava 8. marta nisu se
mogle odrzavati, jer su svi skupovi takvog karaktera koje su organizovali KPJ i Nezavisni sindikati bili zabranjivani. Po preduzecima
i radionicama odrZavani su zatvoreni sindikalni sastanci Zena na
kojima se govorilo o znacaju Medunarodnog d-a zena, o polozaju
zena kod nas i u svetu, o borbama zena protiv rata i o potrebi da
se organizuju, kako bi se na taj nacin uspesnij e borile za ostvarivanje pune ravnopravnosti u drustvu.
U proslavama 1. maja aktivno su sa ostalim radnicima ucestvovale i zene. Radnicki listovi objavljivali su prigodne clanke na
temu polozaja zene u drustvu u kojima su radnice pozivane da se
organizuju u sindikalne organizacije. U prvomajskim proglasima,
koje su po preduzecima rasturale i radnice, takode se govorilo o polozaju zena i borbi radnicke klase za ostvarenje njihove pune ravnopravnosti.
Borbenost i klasna svest radnica najvise je dolazila do izrazaja u strajkovima. Vecinu strajkova vodili su radnici i radnice manjih preduzeca, ali su bili najzapazeniji strajkovi industrijskih radnika u tekstilnoj industriji u kojoj je i bilo zaposleno najvise zena.
Strajkaci su se borili za povisenje nadnica, protiv produzavanja
radno!i( vremena, za ispunjavanje odredaba kolektivnog ugovora,
za pnznavanje radnickih poverenika, protiv otpustanja radnika
s posla, za isplacivanje zaradenih nadnica, za placanje prekovremenog rada, protiv uvodenja akordnog rada itd.
87
154
Opwu-u3osam£ paOmtK, J9, 11 . .r~tapT 1926.
88
Organizovani radnik, 10, 3. mart; 12, 17. mart 1927, 2 i 18, 10. mart 1927.
Jedan od najvecih strajkova bio je u trikotazi ,Beogradska
tekstilna industrija A.D.", u jesen 1926. godine, u kojoj je bio zaposlen veliki broj zena. 89 Visina nadnica u fabrici kretala se od 18
do 40 dinara. N ekvalifikovani radnici primali su 24 do 32 dinara
dnevno, a radnice 24 dinara, i to posle cetiri godine rada u preduzecu, dok su svega tri radnice primale vise od 28 dinara dnevno.
Polukvalifikovani radnici s vecim radnim iskustvom primali su
32 do 36 dinara, a retko 40 dinara dnevno, mladi radnici 20 do 28
dinara, dok su mlade radnice primale 18 do 24 dinara dnevno. Kvalifikovanim radnicima placano je 5 do 8 dinara na sat, a radnicama
koje su. radii: ~a akord u tkacnicama 550 do 650 dinara nedeljno,
~ b1lo. Je ~lucaJeva da su za 1st? vr~me zaradivale syega 400, pa
1 manJe dmara, 1ako su u fabnc1 md1le po nekoliko godina i same
izdr2avale svoju porodicu. U preduzecu je postojao sistem kaznjavanja radnika i radnica, Cak i za sitnice, novCanim globama koje
su ponekad prelazile zaradu radnica za dve nedelje rada.••
Pred pocetak strajka u ,Trikotazi" je radilo oko 1 500 radnika
i radnica, od kojih je 150 bilo u komunistickim N ezavisnim sindikatima, a 300 u socijaldemokratskom Opstem radnickom savezu
(ORS-u). 91 Kao sto se vidi iz ovih podataka, broj sindikalno organizovanih radnika i radnica bio je veoma mali, a pored toga ove
dve sindika1ne organizacije nisu se medusobno slagale, sto je pogQ.rsavalo ionako teske uslove za rad u preduzecu.
Sredinom oktobra smanjene su nadnice radnicima i radnicama
sto. je ~a teske uslove za rad dovelo 18. oktobra do strajka koji j~
traJao sest nedelJa. Radnicima i radnicama koji su prebaceni da
rade na akord smanjene su nadnice za oko 70 odsto sto je izazvalo
opsti revolt u preduzecu. Sutradan, 19. oktobra, radnici , Trikotaze"
su. odrzali zbo:. i_ doneli Rezoluciju u kojoj se osuduje pokusaj vlasnika da smanJI 10nako niske nadnice i trazi zastita radnickih prava.
Zatim je reseno da se izabere delegacija od predstavnika svih odeljenja, koja bi zavrsila pregovore s Upravom. Ubrzo je izabrana
del_egacija od 14 clanova u kojoj su u ime radnica bile: Ljubica
F1hpovJC, Zorka Golubovic, Vera Mitrovic, Milica Radic, Kristina
Aleksic, Mileva Arsic i Ljubica Trifunovic. Pri1ikom isplate zarada,
23. oktobra, 32 radnika i radnice koji su bili pokretaci strajka dobili
su otkaz, a medu njima i cela uprava mesne sindikalne sekcije.
Posle toga, jedna radnicka delegacija je trazila da se povuce otka7.
otpustenih radnika i radnica. V1asnici preduzeca nisu hteli da prime
radnicku delegaciju, niti su udovoljili njihovim zahtevima, pa je
25. oktobra doslo do opsteg strajka u ,Trikotazi" u kojem je ucestvovalo 1 500 radnika i radnica. U strajkackom odboru bilo je nekoliko radnica koje su se angazovale na izvrsavanju raznih zadataka.
u toku strajka odrzano je vise zborova strajkaca na kojima su isti89 U ,'DrikotaZi" u Beogradu 1bHo je .zaposleno 1 200 radnica i D>ko 500
radniJka. ·(Organizovani radnik, 45, 15. novembar 1928, 5.)
00 Opzauu3osauu paC.htu'IC, 84, 29. OKTo6ap; 85, 31. OKT06ap 1926, 1; B o~
r y M 11 JI X p a 6 a K, IllTpaj'K. paOnuKa y TpUKOTaxu BeozpaOC'x:a Tex:cTuJ!.na
U1U)ycTpuja A. P..", 1926, ro,u;MrulbaK rpa,D;a Beorp~~a Klb, VI Beorparr
1959, 230.
'
'
.......
91 BoryMJi:IJI
Xpa6aK, n,~n., 231.
155
�eani zahtevi radnika i radnica i upoznavalo se s rezultatima pregovora sa upravo;n pred~~eca. Med:;t ra~n!cima _i<; postt;iala velika
solidarnost u straJku, a nJlh su podrzavah 1 radmc1 ostahh beogradskih i drugih preduzeca u zemlji. Od pocetka novembra do 19. deeembra za strajkace je prikupljeno 48 295 dinara .. Prilozi u novcu
su stizali iz svih krajeva u zemlji i zene su se obicno angazovale
u njihovom prikupljanju.
Na ishod strajka uticao je ORS, koji je otvoreno ustao protiv
strajka i u celoj ovoj akciji vodio razbijacku politiku medu radnicima i radnicama. ORS je pozvao radnike da se jave na posao,
a njegovi predstavnici su objavili da je strajk zavrsen. Policija je
20. novembra, bez ikakvih razloga, pocela da hapsi strajkacke straze
i druge radnike koji su se nalazili u neposrednoj blizini i na taj
nacin onemogucila strajkace da dalje strajkuju. ;E'ritisak na njih
vrsili su poslodavci, policija i radnicka organizacija ORS, zbog cega
je strajk okoncan, ali bez uspeha. ••
.
•. • .
U julu je poceo, a u oktobru 1926. godme se zavrsw straJk
krojackih radnika i radnica u Zagrebu. Oni su se borili protiv
snizavanja nadnica, ali se strajk zavrsio neuspehom. I u Beogradu
su poslodavci traziil da se snize nadnice krojackih radnika ! radnica
i zbog toga je doslo do strajka 12. oktobra iste godine. Strajkaci
su trazili da se sacuva tarifa koja je potpisana 28. maja 1924. godine.
Policija je za vreme strajka uhapsila vise radnika. Posto je veliki
broj poslodavaca priznao i potpisao dotadasnju tarifu, strajk je
uspesno zavrsen. U toku 1926. godine vecini radnika i radnica bila
je snizena zarada za 10 do 15 odsto. 93
Tarifni pokreti i strajkovi u 1927. znatno su povecani u odnosu na 1926. godinu. Dok je u Jugoslaviji ;tg26. bilo 46 tarifnih
pokreta sa 4 617 ucesnika i 46 strajkova sa 10 979 ucesnika, sledece
godine je bilo 85 tarifnih pokreta u kojima je ui':estvovalo 7 408
radnika i radnica i 79 strajkova sa 9 438 strajkaca.'4
Jedan od najveCih strajkova u 1927. i pocetkom 1928. godine,
u kojem je ucestvovalo oko 60 odsto zena, bio je strajk tekstilaca
u ,Domacoj tvornici predenja i tkanja d.d." u Dugoj Resi. U odeljenju vikleraja bile su zaposlene vecinom zene, i to uglavnom
ispod 20 godina zivota. Njihove plate bile su dosta neujednacene,
pa je, na primer, bilo radnica koje su zaradivale po 39 dinara nedeljno, a neke i po 140 do 180 dinara za isto vreme. Visina zarade
zavisila je i ad kvaliteta pamuka, koji su dobivale na obradu. Vecini
radnica prosecna mesecna plata nije bila dovoljna za najosnovnije
92 OpzaHU30Ba1-!.u paOnu'H:, 82, 29. O?CTo5ap; 85, 31. 01CT06ap; 87, 7. nose..~~6ap; 89, 14. noae.M6ap; 91, 21. noae.At6ap; 92, 25. noae.M6ap; 93, 28. uoaeM6ap;
95, 5. Oeu.,e.M.6ap; 96, 9. Oe~e.M.6ap; 97, 12. de~e..«.6ap; 98, 16. Oe~e.u6ap 1926;
B or y M vr JI X p a 6 a K, n.n., 232-260; Hronologija radniCkog pokret u
Srbiji ... , 200, 201; Beogradska t·rikotaZa Sest nedelja u StTajku, Tekstilci
Jugoslavije, Zagreb, 1966, 273.
93 Opza?--I.U3oaaRu pa(h-tuK, 62, 12. aazycT; 64, 19. aazycT; 79, 10. o?CTo6ap;
80, 14. OKTot5ap; 81, 17. o?CToOap, 83, 24. OKTo6ap 1926; Hronologija radniCkog
pokreta u. Srbiji ... , 200; J o sip C a z i, Tarifno-Stra,jka8ke akcije u HnJatskoj 1926. godine, Nezavisni sindikati, lk!nj. treOO, ·sv~ rdrugj., .Zagreb, 1967,
509, 535.
114 J •O s i rp C a z d, n.d., 536, 554.
156
zivotne potrebe i zato su one sa svojim poverenicima pet puta
intervenisale da im se plate povise. Uprava preduzeca im je obecavala da ce to pitanje resiti, ali kako ni posle mesec dana obecanja
nisu ispunjenja, 130 radnica ovog odeljenja je stupilo 16. februara
u strajk. Zbog toga je 19. februara 400 radnika i radnica dobil<>
otkaz od uprave preduzeca s obrazlozenjem da ce obustaviti svaki
rad u vikleraju. Uprava je obecala radnickim poverenicima da ce·
novom tarifom, koja je u izradi, povisiti radnicama u tom odeljenju
plate, ali zato nije davala nikakvu garanciju i radnice su nastavile
da strajkuju. Ona nije htela da vodi pregovore s predstavnicima
strajkaca i zatrazena je intervencija Oblasne inspekcije za rad,.
koja je organizovala pregovore izmedu poslodavaca i radnica
26. februara. Na pregovorima je reseno da se radnicama u tom
odeljenju povise plate do· 16 odsto, da se sve radnice koje su ucestvovale u strajku vrate na posao i da se povuku svi otkazi. N a
taj nacin ovaj strajk je uspesno okoncan.'5
Drugi strajk tekstilaca u ,Domacoj tvornici predenja i tkanja
d.d." u Dugoj Resi otpoceo je 15. novembra iste godine i trajao je
11 nedelja. Ova je bio jedan ad najvecih strajkova za poslednjih
sedam godina. Nadnice zaposlenih u ovom preduzecu bile su suvise
niske. One su u odeljenju tkaonice iznosile 32 do 160 dinara nedeljno. Oko 320 radnika i radnica ovog odeljenja stupili su u strajk,
a kasnije su im se pridruzili i ostali. Ostala odeljerija, koja su jos·
radila, davala su deo svoje zarade u strajkacki fond. Pre pocetka
strajka, 9. novembra, vodeni su pregovori izmedu direkcije tvornice·
i radnickih poverenika. Predstavnici radnika su ukazali na veliku
nesrazmeru izmedu cena Zivotnih namirnica i radniCkih nadnica
i predocili su tezak polozaj zaposlenih u preduzecu. Centralna
uprava Saveza radnistva odjevne industrije i obrta Jugoslavije trazila je ad ministra za socijalnu politiku da posalje komisiju, koja bi
ispitala uslove pod kojima rade radnici i radnice u ovoj tvornici
i intervenisala kod tvornicke uprave, koja je izjavila da radnicki
zahtevi nisu opravdani, da su radnicke plate dobre i da se nece
udovoljiti radnickim zahtevima.'6
Vee prvih dana strajka odred zandarmerije je usao u Dugu
Resu i pocele su represalij e nad radnicima, a sindikalni funkcioneri
pozvani su u Karlovac na saslusanje. Posle tkaonice u strajk je
stupilo .odeljenje predionice, taka da se on s novim strajkacima.
prosirio 24. decembra za jos 800 radnika i radnica. Uprava predu-zeca dala je svim radnicima otkaz na 14 dana i zabranila izdavanje·
sledovanja drva i popravak stanova. Krajem decembra strajkacima
se pridruzilo jos 200 radnika i radnica, taka da je u strajku bilo·
oko 1 600 lica. 97
ns U ,DomaCoj tvornici predenja d tkanja d.d." u Dugoj Resi tri do Cetiri".
radnice birane su za radniCke -poverenike. - Organizovani radnik, 3, 13. januar;:
10, 3. mart; 11, 10. mart 1927, 6.
oo Organ-i.zovani radnik, 47, 17. novembar; 48, 24. novembar; 88, 20. no··
vembar; 90, 27. novembar 1927.
!}7 Podaci ·o broju uCesnLka u· StrajJru u ,DomaCQj tv-ornici predenja
i tkanja d.d." u Dugoj Resi razliCiti. ISU, tak-a da se p-o-minje 1600 do 1850 Straj-kaOa. (Organizovani radnik, 49, 1. decembar; 521 22. decembar 1927; 91, 1..
157
�Pokrajinski radnicki sindikalni odoor za Hrvatsku i Slavoniju
~zda? j~, pov'?dom stra)ka, proglas kojim se objasnjavaju uzroci
straJka 1 radmc1 1 radmce poz1vaJu da materijalno pomognu strajkacima. Ovu akciju podr2ao je CRSOJ i trazio je od sindikalnih
organizacija u zemlji da pruze pomoc ucesnicima iltrajka u Dugoj
ResL Dobrov?_ljni prih>zi _za ~trajkace prikupljani su u mnogim
mestJma 1 v_ecma radmka Je ucestvovala u ovoj sabirnoj akciji, ali
Je to 1pak b1lo nedovolJno da potrebe ovako veiikog strajka. Pomoc
koju. su ~trajka~i primali bila je .suvise mala i za zivot nedovoljna.
PolozaJ straJkaca posebno Je otezavala zima i pomanjkanje ogreva.
Radn~cka klasa je izrazila svoju solidarnost sa strajkacima u Dugoj
Res1 1 p~eko zborova koji su organizovani u vise mesta u zemlji.
CRSOJ Je u Beogradu sazvao veliki zbor 15. janHara 1928. godine
na kojem su radnici i radnice ovog grada upoznati s rezultatima
strajka u Dugoj Resi, a zatim je donesena Rezolucija u kojoj se
d~Je puna podrska ucesnicima iltrajka, osuduju represalije nad radmcima i trazi hitna intervencija Ministarstva za socijalnu politiku
u korist strajkaca.
U toku strajka odrzano je vise skupova strajkaca na kojima
su bili i c~anovi njihovih po~odica. J edan od najuspelijih zborova
bw Je 16. Januara na koJem Je govorio Ivan Krndelj, sekretar Pokrajinskog radnickog sindikalnog odbora za Hrvatsku i Slavoniju.
Na o~om_ zb5'ru, kao i na prethodnim, dosla je do izrazaja solidarnost ~traJk.aca 1 spremnost da se bore za ostvarenje svojih zahteva.
V1dec1 sohdarnost radnika, uprava preduzeca je pomocu ORS-a
i policije pocela preduzimati oiitrije mere da se strajk slomi. Pozvani su strani radnici, na koje je najpre, vrsen pritisak da se vrate
?a posao,. i_er ce ~ protivnom biti proterani .i£ zemlje. Zatim je
sesnaestoncr funkcwnera Nezavisnih sindikata otkazan stan. ORS
je u preduzecu ima5' 15 Clanova i njima je od strane njihovog
rukovodstva preporuceno da se vrate na posao, ilto su ani i ucinili.
Mas_ir:e u fabr~ci su delimicno stavljene u pagan i iitrajk se poceo
lomrtr. Kada Je ova nekolicina radnika socijaldemokrata izlazila
s pos~a, ve~a grupa radnica koje su iitrajkovale docekala ih je pred
tvormcom 1 napala. Zandarmi su odmah stali na stranu strajkolomaca i poceli rasterivati i tuci radnice koje su ih napadale. U tom
sukobu nekoliko radnica je bilo ozledeno, a neke su i zatvorene.
Zbog ovako ?rutalnog postupka zandarmerije doillo je do ogorcenja
medu. radmcrma. Vlasti su zatrazile pojacanje zandarma, sto je bilo
dovolJan znak resenosti da se ovaj strajk nasilno slomi.
Posle jedanaest nedelja uporne borbe, Savez radniiltva odjevne industrije i obrta Jugoslavije, koji je vodio strajk teksti~aca u Dugo~ Resi,. bio je prisiljen. da _ga obustavi. Cim su postroJenJa u fabncr pocela da rade, doslo Je do osipanja strajka. Mala
pomoc strajkacima, zima i odugovlacenje sa iltrajkom - uticali su
na dto da ~e on likvidira. ORS je i ovde kao i u , Trikotazi" u Beugra u radiO sve vreme na likvidiranju strajka i za sve je okrivio
0e'!{e.M.6ap; 94, 1~. de~eJK6~p; 95, 15. Oe11se.M.6ap; 97, 22. Oet.~:e.At6ap; 98, 25. Oeu1e.MJ ·o s 1 P C a z a, n.d., 541, 558; Beogradska trikota:Za Sest nedelja
u straJku, Tekstilci Ju.gostavije, Zagreb, 1966, 128.)
6a~ 1~27;
158
1
I
Nezavisne sindikate. Na zboru strajkaca, 28. januara 1928. godine,
donesena je odluka o obustavljanju iltrajka. Duro Salaj je okupljenim radnicima govorio o razlozima zbog kojih se · strajk morao
obustaviti.
U~led neuspeha stra_jka polozaj radnika i radnica u ,Domacoj
tvormc1 predenJa 1 tkanJa d.d." u Dugoj Resi postao je jos tezi.
Radno vreme je produzeno na 10 sati. Uprava preduzeca je odbila
da primi na posao najistaknutije i najborbenije iltrajkace i pomocu
socijaldemokrata je nastojala da ugusi organizaciju Nezavisnih sindikata.98
Uvodenjem nove tehnologije, pojavljivali su se novi problemi
koji su pogadali neke radnike i radnice. Usled racionalizacije i intenzifikacije rada doslo je ponovo do delimicnog strajka, 26. septem~ra 1928. godine, u odeljenju tkaonice u Dugoj Resi, u kojem
Je ucestvovalo 60 radnika i radnica. Posredstvom Radnicke komore
radnici su se posle tri dana strajka vratili na posao.""
U to vreme bilo je vise manjih strajkova u Jugoslaviji u kojima su ucestvovale radnice. Uslovi rada u Fabrici sapuna Merima"
u K rusevcu, u k ojoj je bio zaposlen veci broj zena, bili'' su dosta
teski. Radilo se prosecno devet i po sati dnevno, a nadnice su se ·
kretale od 12 do 45 dinara. Zapravo, nadnicu od 45 dinara imala su
~an;? dva radnika. U fab~ici su bila zaposlena i deca od 13 godina
1 nJrhovo radno vreme Je takode trajalo po devet i po casova
dnevno, uz minimalne nagrade. Uprava fabrike je otpustila pet
radnika i tri radnice koji su aktivno radili na organizovanju radnika
i radnica u Nezavisnim sindikatima. Zbog toga je doslo do strajka
12. oktobra 1927. godine u kojem su ucestvovala 162 radnika i radnice. Posle dva dana strajk je sa uspehom zavrsen 14. oktobraJOO
.. Usloyi za rad u Fabrici trikotaze ,Moravija" u Beogradu, u
kOJOJ ]e brio zaposleno 350 radnika i radnica, bili su vrlo teski. Bez
dozvole je bilo produzeno radno vreme na 12 casova danju i 12 casova nocu. Zaveden je akordni sistem rada koji je omogucavao jail
vecu eksploataciju radne snage. Zastita na radu nije bila obezbeden~. Radn~~ima je za~ranjeno ~a se si~~ikalno organizuju i da
b1raJu radmcke poveremke. Nadnrce su smzene za 30 odsto i usled
toga je u odeljenju carapa, 10. marta 1928. godine, doslo do strajka.
U strajk je stupilo 75 radnika i radnica, a uskoro su im se pridr~zili
i ostali iz drugih odeljenja. Straik je trajao vise od sest nedelia,
a zatim se preko poverenika unela zabuna u redove strajkaca. Oni
su se pokolebali i uplaseni vratili na posao bez rezultata.'"'
U Tvornici carapa ,Fridberg" u Zagrebu bilo je zaposleno
86 radnica. One su radile po 14 casova dnevno u nehigijenskim
9
~ ARP: f.crnd ~1, 192~/60; ~orba, 1, ~- januar; 2. 7. januar; 3, 12. januar;
5, 28. J.anuar, Orgamzovam radmk. 1, 5. 3anuar; 2, 12. januar; 3. 19. januar;
~· 26. :Januar;
2. februar; 1, 1. jauyap; 2, 5. jauyap; 4, 12. jauyap; 5, 15.
3auyap; 6, 19. 1anyap 1928; J o sip C a z i, n.d., 558, 560.
?•
11 9
Josip Cazi, .n.d., 561.
ARP. fond KI, 1928/60; Op2a1tU306anu pa(hLU?<:, 78, 16. ox:ro6ap i 79,
20. O'ICTo6ap 1927, 2; Xpono.~tozuja paChtU'lLKOZ no1cpera y Cp6uju ... , 220.
101 Opzanu3oaanu paduu?C, 22, 15 . •~tapT; 23, 13. JrtapT; 26, 29 . .MapT; 34,
100
26. anpuJt 192fL
159
�prostorijarna, prepunim prasme. Pocetl<om jula 1928. godine njima
su snizene plate za 30 do 50 odsto i prema tome one bi zaradivale
sedmicno 100 do 120 dinara. Zbog toga je doslo do strajka, koji je
spontano izbio. Poslodavac je pristao da se radnice vrate na posao
i da pod starim uslovima abrade 14 dana otkaznog roka, ali da
snizeno placanje rada na akord ostane. I u preduzecu za proizvodnju carapa ,Mira d.d." u Zagrebu, zbog snizenja plata, doslo
je pocetkom septembra iste godine do strajka.102
Od ukupnog broja zaposlenih oko 40 odsto bilo je zena u Zagrebackoj industriji ziveznih namirnica, ad toga samo 5 odsto sindikalno organizovanih. Najvise radnica radilo je u mlekarstvu i u
Fabrici cokolade. U Tvornici keksa ,Bizjak" takode je bilo zaposleno vise zena i one su radile pod veoma teskim uslovima. Radilo
se i po 12 sati na dan za 12 do 25 dinara. Na primer, radnica sa
19 dinara nadnice zaradivala je nedeljno 114 dinara. Od toga joj
se za porez odbijalo dva dinara, za Okrmnu blagajnu 2,48 dinara
i sa ostatkam novca je tesko podmirivala najosnovnije zivotne potrebe. Poslodavac je pretia radnicama da ce ih otpustiti zato sto se
sindikalno organizuju, a to se kasnije i dogodilo. Marija Skribulj,
jedna ad najuglednijih radnica, otpuatena je s posla 5. novembra
1928. godine bez ikakvih razloga, a sutradan su bez obrazlozenja
takode otpusteni jos neki radnici i radnice. U to vreme radnice su
trazile .i povisice plata. Posta se nije udovoljilo njihovim zahtevima,
a uslovi rada su se i dalj e pogorsavali, u Tvornici keksa ,Bizj ak"
doslo je 7. novembra do strajka. Odmah je intervenisala policija
i pocela vrsiti nasilje nad strajkacima. Sutradan, 8.' novembra,
ubapseno je oko 20 radnica. Radnici i radnice su insistirali da pregovaraju s poslodavcem, ali on na to nije pristl!,jao. Sindikat radnika
i radnica zivezne industrije i obrta Jugoslavije prihvatio je taj
strajk, koji je spontano otpoceo, kao svoj i odmah podneo Inspekciji
za rad u Zagrebu prijavu o strajku, traZeci da ona intervenise u
ovom sukobu izmedu radnika i poslodavca. Inspekcija je 10. novembra donela odluku u kojoj se navodi -da Uprava Tvornice keksa
,Bizjak" nije pocinila nikakav prekrsaj zbog cega hi je trebalo
pozvati na odgovornost i kazniti. Protiv odluke Inspekcije za rad
podneo je Sindikat zivezarskih radnika zalbu ministru za. socijalnu
politiku, iako se znalo da se po ovakvim zalbama nisu preduzimale
nikakve mere. Strajk je trajao 16 dana. 1••
Sredinom novembra 1928. godine u Tvornici tekstila u Oroslavlju 1 400 radnika i radnica stupilo je u strajk zbog niskih nadnica i teskih uslova za rad. U preduzecu se radilo 9 sati dnevno,
10 2
103
J" o s J p C a z i, n.d., 564, 565.
Povodom Strajka u Tvornici keksa ,Bizj.ak" bile su uhapSene: Anika
Ardaluh, Thiarija BoljeSiC, Dina BrkaliC, Rezika Butera, Amalija Gradi~nik,
Andela Humski, Milica JakoliC, Elizabeta Juoov:iC, Hedvti.ga Kos, Jelka Mave-liC,
Terez.ija Pavlekovi6, Dr:agica RadoSeviC, Gizela Smariva, Francika Supanc,
Marija Skrbulje, Ivanka Umek i Milka Vukmran. (Borba, 81, 10. novembar;
85, 17. novembar 1928; Organizovani radnik, 44, 8. novembar; 45, 15. novembar; 48, 6. decembar 1928, 2, 3; Arbeite-l'innenverhauftungen in Zagreb, Ihternationale Presse Korrespondenz, Nr. 131, Berilin, 23. November 1928, 2612;
Zene Hrvatske u radniCkom pokretu ... , 166.)
160
a zarade su se kretale od 75 do 1 500 dinara sedmicno. Osim poslovoda i predradnika, celokupno radnistvo su saCinjavali siromasni
seljaci iz okoline Oroslavlja, koji nisu mali dovoljno zemlje za rad
na selu pa su hili prisiljeni da se pod bilo kakvim uslovima zaposle
u ovoj tvornici. Za · sitne prekrsaje radnici i radnice su kaznjavani
sa 25 dinara globe i otpustani s posla. Nije hio dozvoljen rad organizacije N ezavisnih sindikata i otpustani su s posla oni radnici za
koje se sumnjalo da pokrecu pitanje svoje organizacije. Poslodavac
je insistirao da se osnuje Hrvatski radnicki savez i u tom je uspeo.
Radnici su zahtevali povecanje nadnica, poboljsanje uslova
zivota i rada i donosenje kolektivnog ugovora. Posta se nije udovoljilo njihovim zahtevima oni su stupili u strajk. Prvih dana strajka
odrzana je skupstina strajkaca, kojoj je prisustvovao i vlasnik fahrike. Uvidevsi da su radnici spremni da se bore za svoje zahteve,
on je pozvao zandarmeriju i zahtevao da se pohapse svi istaknutiji
radnici. Zandarmerija je zaposela sve ulaze u fabriku i glavne ceste
i cuvala onu manjinu radnika koji se nisu pridruzili strajkacima.
Iako su radnici i radnice hili jedinstveni u strajku, poslodavcima
je ipak uspelo da u prvih 14 dana uposle oko 100 radnika, uglavnom
iz udaljenih mesta i s tim je strajk poceo da se lomi. Poverenici i
drugi radnicki aktivisti pokusali su da odvrate strajkolomce od po·sla, ali u tome nisu uspeli. Dolazilo je do sukoba i tom prilikom
zandarmerija je uhapsila vise od 30 strajkaca. U toku strajka vodeni
su pregovori izmedu poslodavaca i predstavnika strajkaca, ali se
nisu mogli postici odgovarajuCi sporazumi. Nakon intervencije, tek
27. decembra, postignut je kompromis, kojim je predvideno da svako
preduzece sklopi kolektivni ugovor sa svojim radnicima uz minimalno poboljsavanje materijalnog polozaja i da se pocne s radom
2. januara 1929. godine.'••
Iz navedenih primera vidi se da su zene brojno ucestvovale
u strajkovima, narocito u velikim preduzeCima tekstilne industrije,
gde ih je bilo vise zaposleno. Njih su narocito pogadale niske zarade,
produzeno radno vreme i teski uslovi za rad, pa su se one brzo
ukljuCivale u strajkove i druge akcije koje je vodila radnicka klasa.
N ezavisni sindikati nisu uspeli da okupe veci hroj zen a. Radilo se
na formiranju komisija za rad medu zenama pri sindikalnim rukovodstvima, ali su i te komisije bile privremenog karaktera." One
nisu imale kontinuiteta u radu i hrzo su se raspadale pod udarcima
hur2oazije. Izdato je vise uputstava za rad medu zenama, ali ni u
tom pogledu nije bilo iskustava, pa su ta uputstva najcesce hila
nejasna i tesko su se mogla primenjivati u praksi. Usled toga se ne
maze sagledati kako su se pojedini pravilnici i uputstva primenjivali u radu medu zenama u radionicama i preduzecima. Emancipaciju zena vise su uspeli da iskoriste kapitalisti koji su zbog vece·
eksploatacije zenske radne snage vise zaoostavljali zene. KPJ i
N ezavisni sindikati hili su suvise zauzeti svojim unutarpartijskim
i sindikalnim problemima, pa su u ovom periodu malo paznje
104 Strajk u Oroslavlju. Organizovan'i. radnik, 47, 27. novembar 1928;
Strajk tekstilnog radniStva u Oroslavlju, Organizovani radnik, 48, 6. decembar
1928; Jo,slp Cazi, n.d., 557; -Tekstilci Jugoslav.ije ... , 117.
161
�posvecivali radu medu zenama. Pored toga, hila su jaka patrijarhalna shvatanja 0 zeni, kao manje vrednoj u drustvu, sto je takode
uticalo da se zene teze odlucuju za ucesce u politickim akcijama
i teze pristupaju sindikalnim i partijskim organizacijama.
3. Zenske organizacije
U prvom svetskom ratu i posle rata dolazi do vece emancipacije zena u svetu, pa i kod nas. Patrijarhalni naCin zivota u porodici
i drustvu postepeno se menja, zene se u vecem broju zaposljavaju
i poCinju pohadati razne skole i fakultete. Gradanske zenske organizacije se ucvrscuju i obnavljaju, a zatim se, b"z nekog reda i
odvojeno jedne od drugih formira niz novih organizacija u vecim
i manjim mestima. Ove organizacije su formirale uglavnom imucnije zena, kojima su se pridruzile intelektualke iste ideoloske orijentacije, a pomagali su ih drzava, crkva i dvor. Po svojoj klasnoj
pripadnosti gradanske zenske organizacije nisu mogle masovno
obuhvatiti zene, a narocito su izvan njih bile zene radnice i seljanke.
Organizacije su se bavile pre svega ,socijalno-humanitarnim problemima" invalida, omladine i zena u tadasnjem drustvu, a zatim
su se zalagale za resavanje nolitickih prava zena koja su u okviru
kapitalistickog poretka u vecini razvijenih zemalja hila resena.
Preko zanatskih skola, raznih kurseva, tecajeva i predavanja ova
drustva su vrsila uticaj i na siromasne zene koje im klasno nisu
pripadale. Programi rada Jugoslovenskog zenskog saveza, Feministicke alijanse zenskih pokreta u Jugoslaviji, ~nske stranke i Saveza radnickih zena i devojaka donoseni su prema delatnostima
svake organizacije pojedinacno.
Veliki uticaj na zene vrsila su i verska zenska drustva, koja
su zbog opste neprosvecenosti i nepismenosti uspevala da u svoje
akcije organizuju i zene radnice. Tim radom rukovodile su klerikalne budujke koje su koristile religiozna osecanja zena i na taj
nacin ostvarivale uticaj na njih i na decu. U klerikalnim domovima
one su okupljale radnice u slobodnim casovima (u vreme koje im
je preostalo od rada i crkve) i drzale im· posebna re!igiozna predavanja. Te verske organizacije imale su svoje kulturne sekcije, pee
vacka drustva, muzicke kruzoke, analfabetske tecajeve, kurseve
;<a sivenje, kuvanje, higijenu (narocito higijenu zene i deteta) i
propagandisticke kruzoke u kojima su radile najobrazovanije radnice. U svim tim kruzocima i kursevima radilo se organizovano
i sistematski, a prilikom crkvenih praznika organizovane su ekskurzije koje su takode koriscene u religiozne svrhe. Za vreme crkvenih
obreda nastupale su muzicke i pevacke sekcije, a prilikom zavrsetka
nekog od kurseva deljene su svedodzbe na svecan nacin i pravljena
izlozba zavrsenih radova. u domovima su postojale posebne citaonice i biblioteke s klerikalnim knjigama, brosurama i stampom.
Na primer, klerikalna stampa je 1927-1928. godine kod nas izdavala pet zenskih casopisa i petnaest opstih casopisa, koji su u 100
162
hiljada primeraka rasturani, u prvom redu medu zenama. Posebno
su osposobljavane radnice koje su obicno bile u odborima crkvenih
organizacija za rad u fabrikama i preduzecima i one su legalnim
putem mogle da organizuju radnice u svoje organizacije. U vidu
Clanarine i drugih dazbina za crkvu radnice su davale i po 25 odsto
od svoje zarade, ali se desavalo da se za siromasniju decu kupi
odeca i obuca, iii ih popovi salju u svoja oporavilista preko leta,
pa je prividno ispadalo da se crkva ipak brine za sirotinju.''"
NARODNI ZENSKI SAVEZ SRBA, HRVATA I SLOVENACA
Po zavrsetku prvog svetskog rata gradanska zenska drustva
se prilagodavaju novim zahtevima i novim problemima koji su
iskrsavali. Rad dobrotvorki na zbrinjavanju ratne sirocadi, inva!ida
i porodica koje su ostale bez hranitelja dolazi u punom smislu do
izrazaja. Mnoga zenska drustva se reorganizuju i osnivaju nova
i rade uglavnom na istim poslovima. Vee 1918. godine sakupljaju
se clanice Kola srpskih sestara i pre svega ukazuju pomoc interniranim porodicama koje se posle rata vracaju u zemlju. Ovo drustvo
je uspelo da otvori 6. marta 1919. Invalidski dom i ddalo ga je do
kraja oktobra 1921. godine. Za to vreme u domu je naslo utocista
vise od 4 000 invalida.' 06
Prvi put posle rata sastao se 1. marta 1919. godine Upravni
odbor Srpskog narodnog zenskog saveza, koji je uspeo da se poveze
i s predstavnicama zenskih drustava iz drugih krajeva i dao je
inicijativu za stvaranje jedinstvenog zenskog saveza za celu zemlju.
N a cetvrtoj sednici ovog Saveza, koj a je odrzana kroz tri meseca,
konstatovano je da su u Beogradu bile predstavnice zenskih drustava iz drugih centara Jugoslavije i da su izjavile da sva njihova
drustva zele da se udruze u jedinstveni zenski savez. 1"
U Beogradu je 21, 22. i 23. septembra 1919. godine odrzan
Prvi kongres predstavnica zenskih drustava i udruzenja iz cele
zemlje, koji je organizovao Srpski narodni zenski savez. Iz Slovenije je na Kongresu bilo 10 zena koje su predstavljale Opste zensko
drustvo iz Ljubljane, Drustvo slovenackih uciteljica, Slovenacko
· zensko drustvo iz Maribora, Opste zensko drustvo iz Celja i Drustvo
zena javnih namestenica. Slicno je bilo i iz drugih pokrajina,
premda je najvise zena bilo iz Srbije, jer su tu hila i najjaca gradanska zenska drustva, narocito Kolo srpskih sestara. Na Kongresu
tos ARP, fond Kl, 1928/60; McTopujcKu. apxua KIIJ, TOM II, 208; Borba.
85, 17. novembar 1928.
106 U domu invalida ,Kolo s.rpskih sestara" otvorio je Zanatsku Skolu
za invalide u kojoj su, pored nekih sitnijih poslova. invalidi mogli da ·izuCe
obuCarski, kroj.a:Cki Hi abadZijsk.i zanat. Ove zanate uOilo je 36 invalida, a neki
su ih uspeSno zavrSili i dobili majstorS'ke .dip-lome. (A.rt.Mauax KpaJheauue
Cp6a, XpaaTa u C.rtoaena14a .... 257-259; KoJW cpncKux cecTapa, A.rt..Kauax
xy.t.wuux OpymTaea ... , 69, 70.)
1o1 A JI o j 3 H j a
ill T e 5 H, Ocuoau u pa3BUTaK Jyzoc.aoeeucKoz JfceH.c'ICOZ caee3a, r JtacuuK Jyzoc.rtoaeucKoz JICeUCKoi caee3a, Beorpa,n;, 2, 28. ifJe6pyap 1935, 15.
163
�je osnovan Narodni zenski savez Srba, Irrvata i Slovenaca, koji je
1929. godine promenio naziv i postao Jugosloven~ki zens~i savez.
Ova organizacija obuhvatila je sva hum-:na, nac;onalna 1 vers!<a
drustva i udruzenja zena, koja su se bav1la razmm dobrotvormm
i prosvetarskim akcijama. Savez nije bio u stanju da zauzima stavove 0 pojedinim vaznim pitanjima koja su interesovala siroki
krug zena u Jugoslaviji.
..
Kongres je doneo Pravila Narodnog zenskog s";veza ';' koJ1rna
stoji da se Srpski narodni zenski savez u Beogradu 1z godme 1906:
i svi ostali zenski savezi iz Kraljevine SHS razresavaju kao takv1
i stapaju u Narodni zenski savez Srba, Hrvata i Slovenaca. l! clanu
3. i 4. ovih Pravila kaze se da je cilj Saveza da preko svo]lh drustava radi na ostvarenju najvisih ideala u pogledu humanog, etickog, kulturnog, feministickog, socijalnog i _nacionaln,~g ra?a; zah?'
da je njegova duznost da sva savezna drustva pomaze u 1zvoden]u
njihovih ciljeva. Clan 7. Pravila glasi: ,~S:"vez je _duzan ~a stalno
prati rad svih zenskih ustanova na stram 1 da na mternacwnalmm
kongresima zastupa sva zenska udruzenja ddave SHS sa delega:1ma
od Srpkinja, Slovenkinja i H;~a~ica". Upr~va Saveza se sa.stoJ1 ~d
60 clanova i bira se na skupshm svake tn godme. U prav1hma Je
preciziran rad Uprave i rad Skupstine Saveza.
. .
Na Kongresu je izabrana Uprava Saveza u kOJOJ su zastupljene Srpkinje, Hrvatice i Slovenke. Za predsednic':' je izabrana
Leposava Petkovic iz Beograda, za prvu potpresed:'1cl;' Zla_ta ~o
vacevic-Lopasic iz Zagreba, a za drugu Fran]a Tavcaqeva 1z LJubljane, predsednica Opsteg zenskog drustva. 108
.
U to vreme osnovano je vise samostalnih gradanskih zensk1h
drustava koja su razvijala svoju delatnost u ok;<,g,ru Narodnog ze~
skog saveza. Posle stvaranja zaje_dnicke d~zave SHS, osnovano !e
1918. godine Drustvo zena SrpkinJa, Hrvat1ea 1 SlovenkmJa u Backoj sa zadatkom da organizuje tecajeve za krojenje i sivenje i da
dobrovoljnim prilozima pomaze siromasne krajeve. Iste godine_ fo;mirano je u Susaku Jugoslovensko zensko demokratsko udruzenJe
koje je organizovalo popularna predavanja, prikupljalo_ o~ecu za
siromasnu deCU i Ucenike osnovnih skola, staralo Se 0 dackOJ menz1
za siromasnu decu i pomagalo dacke grupe koje su prolazile kroz
Susak.
Sledece, 1919, godine osnovana je Narodna zenska zadruga
u Dubrovniku. Ona je imala zabaviste, obdaniste i dispanzer i zatos Sva verska Zensk.a druStva nigu pristupila Narodnom Zenskom savezu, a pog.otovo kaioliCka druSt.va i udruZenja. - _Spomenica sa I ko:;tgresa
:lena Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenac~; M 1 n k a G o v e k a r- J ~ v a,
Petindvajestletnica Zenskega dela, Slovenska zena . .. , 191, 192; ilpso_ YJe0u.1be1-be CpnK.U1ba, XpsaTu~a
'!,£
CJi.QB€1-!.1CU1ba, rAaC
Hapodne
;)IC€'H.C'Ke
3a]e0wv..'l.4e,
1-2, Beorpa,Jl;, 19 . .M.aj 1933, 6; JeOan Ousau ;)!CeH.cx:.u wsop, JKeua. :aconuc 3a
noyKy 11 3a6asy, caecKa 9, HoB!il Ca,l\, 31 ..ox:To?ap 19~9, 520; M 11 eva B.
M i 1 o j e viC,, Na.Se Zene, jubilarni zbornik Zavota 1 rada SRS, 1. XII
1918-1929 708· LKencx:u no"!CpeT opraH .IJ;pyunsa 3a rrpocBehvma!-oe :m::eHe u
sawTMTY ~em1~ npasa, ro,v;. I, 1,' 18. anpUJ~ 1920, 25. Apz:i~la 1~20.:. pc~C~
_da
izlazi list JKe'lic?cu. nmcpeT, kao organ DruStva za prosveclvanJe zene 1 zastltu
njenih prava, a od 1927. kao organ Alijanse Z~nskih pokre~a. List je sa .povremenim prekldima izlazio u Beogradu do •kraJa 1938. godille.
j:
164
natsku skolu. Delila je lekove i zivotne namirnice i pomagala siromasnu decu i ostarela lica. Organizovala je predavanja i izlozbe.
Po ugledu na ovu zadrugu, osnovane su zenske zadruge u Sibenik':',
Cavtatu i na Hvaru. Udruzenje jugoslovenskih zena obrazovano Je
iste godine u Zagrebu. Ono je imalo berzu rada i brinulo se o skolovanju dece. U to vreme osnovano je u Vukovaru Zensko drustvo
,Posestrime", koje je imalo zadatak da pomaze prosvecivanju omladine i siromasne u nevolji. Ono je nagradivalo ucenice u osnovnoj
skoli, priredivalo izlozbe i prikupljalo priloge za zidanje nove skole,
staralo se o decjem obdanistu i davalo stalno izdrzavanje za po
jednu ucenicu uciteljske skole. Drustvo hrvatskih zena i Hrvatska
katolicka zenska udruga osnovani su takode 1919. u Sarajevu s humanim i kulturno-prosvetnim programom.
Zenski hriscanski pokret nastao je 1920. godine u Beogradu.
On se bavio sirenjem pravog hriscanstva i licnog usavrsavanja na
osnovama Hristove nauke. Zenski hriscanski pokret je materijalno
pomagao siromasnu decu, a njegovi Clanovi obilazili su zene zatvorenice. Iste godine osnovan je Klub Primorki u Ljubljani i on je
imao zadatak da pomaze nase gradane koje su Italijani proterali.
U isto vreme obrazovane su zenske profesionalne organizacije. Tako je, na primer, u Beogradu 1920. godine osnovano Udru:
zenje nastavnica srednjih i strucnih skola sa zadatkom da prati
usavrsavanje i razvoj metoda nastave, da se brine o vaspitavanju
skolske omladine, da zastupa skolske i nastavnicke interese. Udruzenje se izborilo da se zene profesori postavljaju za Clanove Prosvetnog saveta, zatim u komisije za profesorski i uciteljski ispit, da
budu izaslanici na maturi, da predstavnik njihovog udruzenja ude
u komisiju za razmestaj nastavnika, da zene budu direktori zenskih
gimnazija i da se odrzava nastava rucnog rada za omladinke u
nekim razredima gimnazije. Ono je organizovalo predavanja, ucestvovalo u raznim kulturnim manifestacijama i odrzavalo veze sa
ostalim drustvima u zemlji i u inostranstvu. Osnivac udruzenja bila
je Isidora Sekulic. 109 Te godine formirana je u Beogradu i Organizacija uciteljica i zabavilja sa zadatkom da stiti · interese zene
uciteljice. Organizacije je pripremala koncerte, predavanja, prikupljala priloge za podizanje doma, organizovala odbore u pojedinim mestima u zemlji i odrzavala vezu sa uciteljcama u Cehoslo10
knjiZevnica, roden.a je u MoSUir'i.nu
9 Isidora SekuliC (1877-1958) u BaOkoj, a rumrl.a u Beo.gradu; u Novom Sadu zavrSila trog.odiSnju Vi.SU devojaOku Skolu, zatim trogodiSnju ,Srbslru p.rerparandiju" u Somboru 1894. i Pedagog~ijum u Budimpe.Sti (prirodno ...matematU:Jru grupu) 1897; bila n.astavnica,
a 111eko vreme i upravitelj DevojaCke Skole u P.anCevu, zatim uCiteljica u ViSoj
Zemskoj Skoli u Sa:pcu, profesOT matematike u Zen:skoj gimnazij~ u Beogradu
od 1911. do 1914. godilne, a sledeCe Skols.ke godine vodila se na sluZbi gimnazije ru Skoplju · za vreme okupacije Srbij,e (1915-1918) bHa u Sokobanjd, Aleksinou 'i Beogr:~du; od 1919. do 1931. profe'.Sor u Drugoj Zenskoj .gimnaziji, a
zatim penz.ton:rSana .i baviJa se ,samo knjiZevnim radom; izabrana za C}ana
Sl'ij}Ske akademije nauka 1950. godine.
Od 1910. do 1914. -objavljivala je po J..istov.ima novele, kritike i rp.utopise.
Knjiga Sa.putnici objavljena te 1913; Pismo. iz NorveSke - 1914; roman f>akon
BogorodiCne crkve - 1920; Zapisi {1919-1928) - 1941; Hronika pala.nCkog
groblja I-II - 1940. i veliki rbroj pripovedaka, p-utopisa, eseja i p:rikaza dela
domaCe !k.njiZevnosti.
165
�vackoj. Ovakve organizacije postojale su u Ljubljani, Zemunu,
Pancevu, Mariboru, Skoplju, Splitu, Novom Sadu, Velikom Beckereku, Pozarevcu, Banovistu, Pirotu i Somboru. Udruzenje zenskih
lekara zalagalo se za to da i zene lekari mogu biti upravnici bolnica,
da se mogu postaviti na upravne polozaje pri Ministarstvu narodnog zdravlja i za izvojevanje ostalih prava koja zene nisu imale.
Udruzenje je podiglo Bolnicu zenskih lekara na Topciderskom brdu
u Beogradu. Udruzenje studentkinja imalo je zadatak da poma2e
siromasne studentkinje, zatim je organizovalo predavanja, knjizevne veceri, koncerte, priredbe, sastanke i prikupljalo priloge za
Dom studentkinja. Udruzenje prijatelja umetnosti ,Cvijeta Zuzoric" osnovano je posle prvog svetskog rata sa zadatkom da pomaze
umetnike i umetnost. Ono je u tu svrhu organizovalo predavanja,
akademije, koncerte, cajanke i zabave. Sagradilo je .Umetnicki paviljon na Kalemegdanu i raspisivalo konkurse za knjizevne i umetnicke radove. Udruzenje je imalo nekoliko svojih sekcija.
Pored niza zenskih drustava, formirano je i Udruzenje porodica poginulih i umrlih oficira u ratu, koje je imalo zadatak da
pomaze udovice poginulih oficira. Ovo udruzenje je uspelo da od
predavanja i priloga pojedinaca prikupiti veca materijalna sredstva. Prosvetno zensko udruzenje SHS u Pozegi osnovano je 1920.
radilo je na prosvecivanju zena. Ono je organizovalo razna predavanja o stvaranju nove drzave, o domacinstvu, o vaspitavanju
dece i ucilo zensku om!adinu rucnom radu.
U Novom Sadu osnovana je Matica naprednih zena, koja je
prisla knjizevnoj sekciji Matice srpske i radila na prosvecivanju
zena u gradu i na selu. Ona je po selima organizovala predavanja
iz nacionalne istorije, domacinstva, higijene i negovanja dece, a u
gradovima kurseve stranih jezika; sirila i deci poklanjala dobre
knjige i pomagala pojedine pisce. Udruzenje za obrazovanje domaCice i matere formirano je u Beogradu 1923. godine. Ono je organizovalo tecajeve za domai:ice i pripremalo izlozbe iz kulinarstva.
Sledece godine osnovano je u Beogradu Drustvo Srpkinja ,Kneginja
Zorka", koje je podiglo spomenik kneginji Zorki na Kalemegdanu,
podarilo zvono za crkvu u Ohridu, pomagalo ratne i slepe invalide
u Zemunu i ratnu sirocad u Beogradu. Ono je uspelo da okupi veCi
broj zena. U programu je imalo i podizanje doma ,Kneginja Zorka"
za smestaj ratne sirocadi i podizanje u Niksicu bolnice ,Kneginja
Zorka". Iste, 1924. godine osnovano je u Velikom Gradistu ,Kolo
devojaka" koje je pomagalo humane, prosvetne i kulturne ustanove. Priredivalo je zabave i prikupljalo priloge u korist invalida.
Pored toga, pomagalo je i siromasne ucenike.
Savez pcelica u Kraljevini SHS formiran je u Beogradu 1924.
godine. Savez su sacinjavale ,Pcelice" iz Dubrovnika Cavtata,
Skoplja, Zemuna, Panceva, Srbobrana, Novog Sada, Back~ Palanke,
Sente, Curuga, Zablja, Dervente, Belog Manastira. Clanice ovih
drustava su bile ucenice osnovnih skola, a rukovodioci su bile starije
zene koje su na njih vrsile uticaj i razvijale samostalnost kod dece.
U to vreme obrazovano je Drustvo ,Zastita devojaka" u Beogmdu,
koje je imalo zadatak da se brine o siromasnim napustenim devoj-
166
kama. Dru8tvo je imalo uredeno devojacko prihvatiliste i uredene
radionice u Slavonskoj Pozegi za razne zenske zanate. Odbor gospoda za zastitu slepih devojaka formiran je takode 1924. godine
u Beogradu. Ovaj odbor je imao u Gabrovcu dom za slepe devojke,
a uprava doma je bila predata kaludericama. Drustvo je brojalo
oko 400 Clanova i imalo je pododbore u Uzicu, Obrenovcu i Srbobranu.
U Zagrebu je 1924. godine obrazovana Zenska zadruga za oeuvanje i promicanje hrvatske nauke, umetnosti i obrta. Ona je okupila
veliki broj radnica i izradivala luksuzne i prakticne zenske rucne
radove. Zadruga je svoje radove izlagala i u inostranstvu. U Novom
Sadu formirano je Sredisnje udruzenje cehoslovackih zena koje je
imalo oko 500 Clanica, i to vecinom seljanki. Ono je radilo na osnivanju cehoslovackog internata u Beogradu. Hrvatsko dobrotvorno
gospojinsko drustvo u Pozegi pomagalo je starce i mlade koji su
se nasli u nevolji, poklanjalo siromasnoj deci odela za vreme praznika, priredivalo izlozbe rucnih radova i ucestvovalo u narodnim
proslavama. Drustvo majke Jevrosime imalo je u svom programu
cuvanje pravoslavlja. Ono je vaspitavalo . decu u pravoslavnom i
nacionalnom duhu i imalo decje zabaviste sa nastavom na francuskom jeziku.
Zensko dobrotvorno udruzenje u Trstu osnovano je 1927. godine. To je bila najveca slovenacka zenska organizacija u Italiji.
Drustvo je pomagalo decu i radilo na prosvecivanju zena. Ono je
izdavalo Jist Zenski svet sa tirazom od 15 hiljada primeraka. Iste
godine formirano je Drustvo prijatelja mladih devojaka u Zagrebu,
koje je imalo zadatak da moralno i materijalno stiti mlade devojke.
Decembra 1927. godine osnovano je Udruzenje univerzitetski obrazovanih zena, koje je okupljalo i pomagalo univerzitetski obrazovane zene. U druzenje je organizovalo predavanj a, raspisivalo konkurse bilo zastupljeno na Internacionalnom kongresu univerzitetski
obraz~vanih zena i izradilo nekoliko statistika 0 prosvetnim prilikama u nasoj zemlji. Siroku aktivnost Udruze~je je razvilo u narednom periodu, o cemu ce kasnije biti govora. Zene su organizovale
Podmladak drustva Crvenog krsta sa socijalno-internacionalnim karakterom. Drustvo je radilo na upoznavanju i zblizavanju skolske
dece iz svih krajeva sveta. 110
Sva ta drustva i udruzenja usia su u Narodni zenski savez.
Jedina zenska organizacija koja nikad nije pristupila Narodnom
zenskom savezu bila je ,Hrvatska zena", koja je pripadala Hrvatskoj
seljackoj stranci i uspela je da okupi veliki broj zena. Van Saveza
su bile i klerikalne zenske organizacije.
Iz navedenih podataka, koji nisu obuhvatili sva zenska drustva,
vidi se da zene izlaze iz patrijarhalnog kruga porodice i nastoje
da se angazuju na raznim poslovima. Gradanska zenska drustva su
samostalno nicala u pojedinim mestima i preko njih se vrsio uticaj
na zene koje su se emancipovale i sve masovnije ucestvovale u
javnom zivotu. Ta drustva su se bavila slicnim poslovima, a vecina
uo MJ:ile'Va B. Miloj eviC, n.n., 704--708; A.~t.Atauax Kpa.lbeauHe
Cp6a, XpaaTa u C.11.oae1-ta'11sa, .n;eo II, 1921-1922; Zenska druStva, 363.
167
�od njih su kroz humane i dobrotvorne akcije sluzi!a velicanju rezima i delovala pod patronatom vladajucih krugova. Zenska drustva
sa duzom tradicijom i zastitom kraljevske kuce bila su dobro organizovana s velikim brojem podruznica i odbora. Tako na primer,
.Zensko drustvo u Beogradu, koje je osnovano 17. maja 1875, bilo je
decembra 1923. godine pod zastitom kraljice Marije i imalo je svoje
podruznice u 34 mesta. Veliki broj drustava obracao se za pomoc
Upravi dvora koja im je povremeno dodeljivana u iznosu od 1 000
do 10 hilj ada dinara.' 11
Feministicko drustvo ,Zenski pokret", kao i neka druga, prilikom izbora za pojedina predstavnicka tela i donosenja izbornih
zakona, upucivala su peticije i memorandume vladi, Ustavotvornoj
skupstini i njenim organima i organizovala zborove zena na kojima
se trazilo pravo glasa za zene. Predstavnice sest z•mskih drustava
u Sarajevu formirale su Sazivacki odbor koji je 10. aprila 1921.
godine organizovao veliku skupstinu zena. N a skupstini se govorilo
o pravu glasa za zene, a zatim je donesena Rezolucija u kojoj se
zahteva da zene u privatnom i javnom pravu budu potpuno izjednacene s muskarcima. Da bi se ostvario princip da su pred zakonom
svi gradani jednaki, u Rezoluciji je trazeno da se prilikom donosenje novih zakona i zene pozovu na saradnju. Rezolucija je preko
Narodnog zenskog saveza upucena Ustavnom odboru Ustavotvorne
skupstine Kraljevine SHS. Odbor se s njom upoznao na sednici
odrzanoj 16. maja iste godine. 112 Te godine organizovane su skupstine za pravo glasa zena u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani.
Akcioni odbor zena organizovao je u Zagrebu 27. novembra
1921. godine skupstinu na kojoj se raspravljalo o potrebi potpunog
izjednacenja zena s muskarcima u politickom iii,votu. Skupstinu je
otvorila predsednica Akcionog odbora profesor Mira Koconda-VodvarSka. Ona je kasnije bila i direktor gimnazije i do rata se isticala
u radu kao rukovodilac feministickog pokreta. Na skupstini je govorilo osam zena i jedan muskarac lekar. Oni su isticali potrebu
ucesca zena u javnom zivotu zemlje, a narocito u radu gradske
uprave. U uvodnom izlaganju Mira Koconda je obrazlozila tekst
Izbornog zakona za gradove i opstine i naglasi!a da zene treba da
se biraju u opstinske uprave. Sledeca govornica je istakla da zene
najviSe pogada skupoca i da bi se one mnogo uspesnije borile protiv
nje kada bi bile clanovi gradske uprave. Lekari su govorili o higijenskim prilikama u gradu, o zaraznim bolestima, o velikom broju
decjih bolesti i istakli da bi bilo potrebno da zene, kao predstavnici
grada budu u skolskim odborima. Zatim se govorilo o komunalnim
problemima grada i zahtevalo da i zene preko gradskih institucija
ucestvuju u njihovom resavanju. Adela Milcinovic je konstatovala
111
•
AJ, fond Ministarstva u:nutraSnjih IJ.)Os1ova Kraljevine JugosJavije za
penod 1917-1941, fascikla 40, humanitarna druStva i organizacije; fond kraljev>a kancelarija 74-253-379; 74-138-205; Jb y 5 "11 a Map K o B nh, n.d., 24;
,l{o..w.altu~a, opraa :meHcKor p;pyiiiTBa n H>eroBY:IX rro,IJ;pyJKHJi:l~a, Beorpa;q, 3, uo-
ee.M.6ap 1921, 15.
112
CTenozpat;{Jc-.ce 6e.n.em1ee, PaO Yctasnoz oOOopa YcTaeoxsopne .c%yntUTUue KpaJbesuue Cp6a, XpaaTa u CJZ.oaeua'4a, Beorpa,n;, 1921 XLIX ceAIDfll;a, 54.
'
168
da je zenama pruzena mogucnost da rade samo karitativno i naglasila da im treba omoguciti da ucestvuju u radu gradske skupstine,
narocito na polju socijalne delatnosti i komunalne politike. Skupstina je donela rezoluciju u kojoj se zahteva da se Uredba o opstinskim izborima za Hrvatsku i Slavoniju ispravi utoliko, da i zene
u duznostima i pravima budu potouno izjednacene s muskarcima
i da takva uredba vazi za sve pokrajine u drzavi.' 13
Druga sekcija Zakonodavnog odbora Narodne skupstine postavila
je na sednici 7. decembra pitanje prava glasa zena za opstinske
izbore u Hrvatskoj i. Slavoniji. Na sednici Zakonodavnog odbora,
9. decembra iste godine, postavilo se i pitanje prava glasa zena za
opstinske izbore u Sloveniji. Posle duze diskusije taj predlog je
odbacen vecinom glasova.114
Narodni zenski savez Srba, Hrvata i Slovenaca bio je predstavnicka organizacija zena. Zenska drustva su bila autonomna i
potpuno su samostalno delovala, ali su na izvestan nacin bila objedinjena preko Narodnog zenskog saveza, koji ih je kao organizacije
zena predstavljao u pojedinim forumima i na skupovima u zemlji
i u inostranstvu. Zajednicka osobina svih zenskih drustava bila je
u tome sto su ona postovala i hvalila postojeCi rezim, a isticala
,politicku neutralnost", pa su samo kao takva mogla biti clanovi
Zenskog saveza. Uprava saveza se cesce sastajala i redovno organizovala plenume, konferencije i kongrese kojima su prisustvovali
delegati pojedinih zenskih drustava. Ti skupovi su odrzavani u vecim mestima u zemlji, ito u Beogradu, Zagrebu, Ljubljani, Novom
Sadu, Splitu, Sarajevu i Skoplju.
Krajem juna i pocetkom jula 1920. godine u Zagrebu je odrzan
Kongres Saveza zenskih drustava. Na Kongresu je bilo oko 500 delegatkinja koje su zastupale vise od 200 zenskih drustava iz cele
zemlje. Prisutne je pozdravila Zlata Kovacevic-Lopasic, a zatim je
program rada Saveza izlozila Danica Hristic. Posle toga su govorile
predstavnice zenskih drustava iz pojedinih krajeva. Najvise se diskutovalo o Pravilima Saveza, koja su, kao i na Prvom kongresu,
s neznatnim izmenama prihvacena. Raspravljalo se i o pravu glasa
za zene i na kraju je usvojena Rezolucija koja glasi: ,Da se Kongres
Saveza zenskih drtistava obrati vladi i parlamentu s molbom da
se i zenskinju nase drzave, kao i svima zenama kulturnih naroda,
zajamce u ovoj dr:Zavi sva politicka i gradanska prava koja uzivaju
drzavljani muskog spola". Kongres je zavrsen izborom novog Upravnog odbora Saveza zenskih drustava za cijeg je predsednika izabrana Danica HristiC. 115
0 pitanju prava glasa zena postojala su razlicita misljenja
u okviru Narodnog zenskog saveza SHS. Dok se jedan broj intelektualki stvarno zalagao da i zene dobiju pravo glasa, dotle su druge
ua C?CynmTuua xeua y 3azpe6y, :iKenc'Ku n01cpeT, 11 i 12, uoaeJt6ap--ae'le.M6ap 1921, 384.
H4
Isto, 388, 389.
JeOu~tCTBO,
opraH ,II;eMoKPaTCKe cTpaHKe, HoBvt Ca,n;, roll;. II, 344, 20.
3_ o p K a ,n; 11M 11 h, PT3aemTaj ca Ko-azpeca jyzocJtoBEmCKU.X :HCena
y 3a.zpe6y, iK.eua, 't!acont-tc 3a rroyKy l1 3a6aBy, HoBM Cap; 6 i 7, 6. . aBlYC'l'
us
jy.11. 1920;
1920, 284.
169
�·""···-"'
mislile da za to nije pogodan momenat ( da treba cekati, sto su bili
i stavovi vladajucih krugova. To je bilo aktuelno sve do drugog
svetskog rata i tom problemu se na isti naCin stalno prilazilo.
Plenarna sednica Upravnog odbora Narodnog zenskog saveza
odrl':ana je u Splitu od 20. do 22. oktobra 1921. godine. Na dnevnom
redu, kao glavne tacke, bila su tri referata, i to: Zena pred Gradanskim zakonom u Srbiji, Zena pred Gradanskim zakonom u
Hrvatskoj i Slavoniji i Zena pred Gradanskim zakonom u Sloveniji.
Posle diskusije, donesena je odluka da se na osnovu sva tri referata
izradi zajednicki predlog za izmenu onih tacaka Gradanskog zakona koji ne stite dovoljno interese zene. Taj projekt s predstavkom trebalo je da se uputi Zakonodavnom odboru. Pored toga, zakljuceno je da se posalje Parlamentu predstavka za pravo glasa
za zene. Narodni zenskl savez je bio duzan da radi na tome da zene
u Jugoslaviji dobiju pravo glasa i o tom se razvila diskusija i na
ovoj sednici. Iako je izvestan broj ucesnica bio protiv toga, na sednici je donesena Rezolucija koja je pozvala Savez da stupi u akciju
za zensko pravo glasa. Usled usvajanja takve rezolucije, predsednica Narodnog zenskog saveza je podnela ostavku, jer je smatrala
da za to nije pogodan trenutak. Pored rada na plenumu, tri clanice
Upravnog odbora su odrliale predavanja prisutnim delegatima i zenama Splita.u•
N arodni zenski savez SHS je podneo opsiran izvestaj o radu
za 192L godinu iz kojeg se dobrim delom moze sagledati njegova
aktivnost. Krajem godine Savez se sastojao od 205 zenskih drustava i udruzenja sa oko 50 hiljada organizovanih zena. Oko jedne
trecine gradansklh zenskih drustava nije pripadalo ovom Savezu.
To su u prvom redu verske zenske organizacije;e a bilo je i drugih.
Usled finansijskih teilkoca, nedovoljno sredstava, zenska druiltva
pa i Uprava Saveza, bila su ogranicena u svom radu, koji je bi~
vise kancelarijski. Centralna uprava Saveza odrzala je u toku godine u Beogradu 32 sednice na kojima su se vodile diskusije o razlicitim pitanjima. Na sednici od 13. jula usvojen je plan rada u
kojem se predvidao rad sa decom, pomoc invalidima i rad na humanom i privrednom polju.
U korist stanovnika novooslobodenih krajeva u Sloveniji na
skupstini zena u Zagrebu sakupljeno je 20 hiljada dinara, lit~ je
posluzilo kao osnova za dalji rad. U tom pravcu Savez zenskih
druiltava je pomagao pojedine akcije koje je Ministarstvo za socijalnu politiku pokretalo. Kolo srpskih sestara je mnogo ucinilo na
pomoci invalidima, pa im je upucen na uvid i diskusiju Projekt
zakona o uredenju penzija poginulih ratnika i invalida i njihove
dece. Savez je podrliao akciju za osnivanje radionice za ratnu sirecad i dobrovoljnim prilozima pomagao je tu decu. Predsednica Saveza i Clanice svih zenskih udruzenj a u Beogradu bile su aktivne
u ,Narodnom odboru", organizovanom za zaStitu dece u svetu. Pored toga, one su ucestvovale u akcijama decje zastite u gradu. Na116
•
CeCh-t.u'llsa Eeuc1eo2 caae3a CXC y Cn..nuTy, )Keuc1Cu no~epeT, cBecKa 11
112, uose.u6ap-0e'llse..tt6ap 1921, 383; AJiojJY.tja illTe5~, 3a nos c~~tep
y ¢e..uunu·cTU'l-(.1CO.u. no1epery, :iKe'H.cKu nmcpeT, 7, 15. cenxe.u6ap 1925, 241.
170
I'
i
rodni zenski savez je dodelio dva clana Rusko-srpskom komitetu
koji je prihvatao i pomagao izbeglice iz Rusije.
,Dru.Stvo za prosveCivanje Zene i zaStitu njenih prava" reagovalo je povodom naredbe o otpustanju zenskog nizeg cinovnickog
osoblja i uputilo je preko Saveza peticiju najvisim organima vlasti.
Ta je naredba proglasena prolaznom. Zene lekari, apotekari i bolnicarke takode nisu bile ravnopravne sa svojim kolegama u struci
i pred njima je stajao zadatak da se za tu ravnopravnost izbore.
Na osnovu programa rada Zenskl savez je vodio brigu o narodnom prosvecivanju. Clanovi Upravnog odbora su odrzali vise
predavanja, zatim su zene lekari koje su bile aktivne u zenskim
organizacija odrzale niz predavanja iz higijene i socijalne zastite.
Posebnu paznju Savez je posvetio cuvanju i razvijanju narodnih
rukotvorina i pomagao je otvaranje izlozbi rui'nih radova u pojedinim mestima.
Narodni zenski savez i njegova drustva i udruzenja materijalno su pomagali drliavni organi. Najvecu pomoc pruzilo im je
Ministarstvo prosvete, a zatim ministarstva spoljnih poslova, narodnog zdravlja, gradevina, trgovine i industrije, socijalne politike,
saobracaja i suma i ruda. Osim toga, Savez se izdrzavao i od clanskih uloga.m
N arodni zenski savez Srba, Hrvata i Slovenaca je od svog
osnivanja (1919) clan Internacionalnog saveza zena. U tom Savezu
je 1921. godine bilo 30 raznih narodnih saveza iz pojedinih zemalja.
Veza izmedu naseg i Internacionalnog zenskog saveza odrliavala se
preko raznih komisija u kojima su bile i delegatkinje iz Jugoslavije.
Godine 1921., na primer, u Komisiji za finansije bila je Janja Cuekava, u Komisiji za stampu - Zorka Karadzic, za mir i arbitrazu
- Isidora Sekulic, za zakonski polozaj zena i pravo glasa i gradanska
prava - Leposava Petkovic, za javno zdravlje - dr Bozana Bartos,
za nastavu - Mira Koconda, za brigu oko dece - Ana Hristic, za
jednak moral ljudi i zena - Franja Tavcar i u Komisiji za trgovinu
i profesije - M. Vulovic. Internacionalni savez zena s predstavnicama narodnih saveza odrzavao je svake pete godine kongres u
raznim mestima, a izmedu kongresa po j ednu plenarnu sednicu
Uprave Internacionalnog saveza s predsednicama svih nacionalnih
saveza. U drugoj polovini 1920. godini Savez je organizovao Medunarodni kongres zena u Oslu (Kristijaniji) u Norveskoj na kojem
su, kao delegati Narodnog zenskog saveza SHS, bile Mira Koconda
iz Zagreba, Cirila Plesko-Stebijeva iz Ljubljane i Isidora Sekulic
iz Beograda. One su procitale svoje referate u sekcijama za zastitu
dece i za nastavu, a Isidora Sekulic je u Zenskoj citaonici u Oslu
odrzala predavanje o nasoj narodnoj knjizevnosti. 119 Uprava Na117 M3aewTaj o paOy Hapodnoz ;J~Cenc"Koz caae3a 3a. zoduuy 1921, JKeuc1eu
no·tepeT, 11 i 12, noae.u6ap-0e'llse..tt6ap 1921, 362.
118 Internacion-alni savez 2.ena osnovan je 1888 . .g.od·ine u VMingtonu,
a ka.snije mu je ;sedi.Ste 'bi'l·o u Lcmdonu. Clan ovo.ga S-a!Veza je od 1910. @odine
bio 'Sm>Siki navodni Zenslki savezz. (MHJieaa B. MHJIOjeaJ-:tfi, n.n., 709:
Dr Ana BoZiC, n.d., 182; Minka Govek•arjeva, n.n., 188; Y.l3aemTaj ce'JCpeTapa Caae3a 3a cTpany 1Copecnou0eH.1{ujy y zodunu 1921, lKencuu
nonpeT, 11 i 12, nose..tt5ap-0e1{e.M.6ap 1921, 376; JeOm-t.CTBO, 344, HoB~ Ca,r~;,
20. jy.a 1920.)
171
�rodnog zenskog saveza SHS se u punofmeri zalagala da njene predstanice budu na medunarodnim skupovima i u forumima i komisijama medunarodnih zenskih organizacija, dok je rad u zemlji zavisio ad inicijative i aktivnosti pojedinih zenskih drustava i udruzenja.
Najaktivnija i najkompaktnija su bila zenska drustva u Sloveniji i ona su se vise bavila zivotnim problemima zena i omladine
preduzimajuci konkretne akcije u tom pravcu. Pocetkom februar~
1922. godine odrzan je u Ljubljani sastanak delegata svih slovenackih zenskih drustava na kojem se dogovaralo o zajednickom radu
na zastiti dece i omladine i o zajednickom zenskom listu. Na sastanku
su bila zastupljena 24 zenska drustva sa 48 predstavnica. Delegati
~rustva Z:' prosvecivanje zene i zastitu njenih prava iz Beograda
J;lile su M1leva Petrovic i Mileva Milojevic. Alojzija Stebi podnela
}e iscrpan referat sa statistickim podacima o polozaju napustene
1 nezastJcene dece u Sloveniji. Sve ucesnice na ovom sastanku saglasile su se s podizanjem decjeg doma u kojem bi se smestio bar
je~an deo .nezbrinute dece .. Zatim se raspravljalo o potrebi posebne
decJe bolmce u Mar1boru 1 zahtevalo da se Uprava Narodnog zenskog saveza u Beogradu zauzme kod Ministarstva narodnog zdravlja
za osnivanje takve bolnice. Usvojen je predlog da list JKencnu nonper zajednicki izdaju Slovenke sa Srpkinjama. I na ovom skupu
se govorilo 0 potrebi zenskog prava glasa.H•
• U Ljubljani je
7. i 8. jula 1922. godine oddana treca glavna
skupst:na Naro;J~~g zenskog saveza SHS, na kojoj se uglavnom raspravl]alo o zastrtJ dece i omladine. Skupstini je prisustvovalo 350
zena iz 209 zenskih drustava i udru.zenja. Referate o problemima
zbrinjav~':)a i o~goja decc; podnele su: Danica Hristic, Alojzija Stebi,
Adela M!lcmovJC, Joka S!l]ak, D. Popovic i ZQ,JOka Jankovic. VeCina
prisutnih delegatkinja diskutovala je o ovom problemu, tako da je
to bila }edna od najuspelijih skupstina. U jednoglasno usvojenoj
RezolUC1Jl zahteva se od Saveza i ddavnih organa da preduzmu
sledec~ mere.za zastitu dece i omladine: a) lekarski pregled mladica
1. de:'oJaka; b) zakonska zabrana tocenja alkohola omladini; c) prinC1p Jednakog rnorala za oba pola; d) drzavna zastita zena i dece
pred zakonom; e) obavezno ucenje u zenskim strv.cnim skola 0 domacinstvu i negovanju dece; f) otvaranje u svakoj opstini dispan~era za decu i. ustano~e za negovanje ~ale .dece; .g) obezbediti svakoj
skoh lekara 1 medJCmsku sestru koJa b1 odrzavala vezu izmedu
skole i porodice; h) zakonom zabraniti izrabljivanje decje radne
snage s obzirom na prirodni poziv zene - materinstvo.
Skupstina je donela program rada Saveza zenskih drustava
kojim se predvida:
'
1) rad na narodnom jedinstvu;
2) izjednacenje zene s muskarcem u privatnom i javnom
pravu;
3) je~~ak :ad, jednaka zvanja i jednaka nagrada;
4) zast1ta zenske snage s obzirom na njen prirodni poziv·
5) zastita dece i mladezi;
'
?,
---119
C~yn-l!lTttHa c.n.oae'H.a~xux :nceucKux iJpyw.Tasa y .Jby6JbaHu
}Ke1!.C%U
·nm<:peT, 112, ;auyap-rjJe6pyap 1922, 34; Mink a Govekarjeva: n.n.• 192.
172
6) jednaki uslovi za vaspitanje zenske i muske dece u kuci
i u skoli;
7) jednak moral za muskarca i za zenu;
8) borba protiv prostitucije;
9) borba protiv alkohola. 120
Sprovodenje u praksi donetih odluka zavisilo je od inicijative
pojedinih zenskih drustava i udruzenja. Te godine odrzana je u
Hagu sednica Izvrsnog odbora Medunarodnog saveza zena kojof
su, u ime Narodnog zenskog saveza SHS, prisustvovale Delfa Ivanic i Ana Hristic. Pre sednice Izvrsnog odbora sastajale su se pojedine komisije toga Saveza koje su detaljno razmatrale pojedine
probleme iz delokruga svoga rada. Predstavnice zena iz nase zemlje·
bile su veoma aktivne u radu tih komisija. 121
Zenska drustva su uzela ucesca u akciji za pomoc gladnima
u Rusiji. Drustvo za prosveCivanje zene i zastitu njenih prava u
Beogradu organizovaio je marta 1922. godine predavanje o gladnima
u Rusiji. Na predavanju je prikupljeno 885 dinara i predano Odboru
za pomoc gladnima u Rusiji. Narodni zenski savez aktivno je sara-·
divao u Drzavnom odboru za pomoc ruskoj deci i polovinom 1922 ..
sakupljeno je vise od 2 000 000 dinara za njih. U Saratovu je postojala kuhinja koja se izddavala ad sredstava iz nase zemlje i u njoj
se, za neko vreme, hranilo 700 ruske dece. 122
Aktivnost N arodnog zenskog saveza SHS ogledala se na plenarnim sednicama Uprave, godisnjim skupstinama, kongresima i
uCestvovanjem u raznim Zenskim medunarodnim skupovima, dok
su pojedina drustva i udruzenia samostalno razvijala svoju delatnost. Krajem oktobra i pocetkom novembra 1923. godine odrzana
je plenarna sednica Uprave Narodnog zenskog saveza kojoj su prisustvovale Clanice plenuma iz cele zemlje. Za zasednicu je pripremljen kratak pregled celokupnog rada u kojem se posebno istice rad
humane sekcije i sekcije za moral. Na prvom delu sednice raspravljalo se o nacrtu za izmenu pravila. Novi nacrt je predvideo reorganizaciju same Uprave, pojacanje materijalne osnove Saveza i organizovanje rada Saveza preko pojedinih sekcija. Posle diskusije i manjih izmena nacrt je bio prihvacen. Na drugom delu sednice raspravljalo se o socijalnim problemima i protestovalo protiv ukidanja
Ministarstva za socijalnu politiku. Posle kratke diskusije doneta je
Rezolucija, kojom je od vlade i parlamenta zathevano da se Ministarstvo za socijalnu politiku ne ukida i da se rad u njemu poveri
Zenama.123
t 2 o Arhlv InStituta za zgodovino delavskega gibanj.a, Ljubljana, (u daljem
tekstu AIZDG), dokumentaciia lV.If:nke Govekar; SkupStina Narod'.1og Zenskog
saveza u Ljubljani, sv. 7 i 8, jul-avgust 1922, 2R5; An o j 3 11 j a Ill T e 6 M,
3a nos c.M:ep y ¢e..t~mnucTu-tt?<:O.!t noxpery, LKencKu no1eper, 7, 15, cenre.At6ap
1925, 241.
12 1 Ji13seturaj 1-tamez OeAe~aTa ca ceihLU'I.~e M3spmnoz o06ova Meryynapodnoz caae3a xena, lK.encK'tt noxpeT, 7 i 8, jy.JI,-aazycr 1922, 218.
1 22 ,I{ p ".Bop lj e T a c vr li, 3awro Tpe6a Oa no.M.oz·neJto z.n.aOrt.e y Pycuju.
.iK.encuu no?Cper, 7 i 8, jy.'l:.-aszycT 1922, 193, 226, 251.
123 II.r~,euapna ceduuu.;a Ynpasnoz od6opa Hapoduoz :>ICeUC1COZ caBe3a cxc~
EeuCn:u non:peT, 9 i 10, nose.u6ap-de~e..lt6ap 1923, 436.
1n
�U Vasingtonu je od 4. do 14. maja 1925. godine oddan VI
kongres Medunarodnog saveza zena. Na Kongresu je bilo oko 300
dele!ia!a koj_i su pre~stavljali zenske saveze iz 35 zemalja. Nas Narodm zenskl savez Je poslao na Kongres 6 predstavnica, koje su
b1le veoma aktivne u pojedinim komisijama. Na Kongresu se raspravljalo o lroblemim~ mira u svetu, pravu glasa zene, gradanskom pravu z~ne, zakomma_1 zakonskom polozaju zene, o jednakom
moralu u drustvu, o profes1onalnom radu Zena, o emigraciji, o narodnom zdravlju, 0 vaspitaniu i zastiti dece.
'
. _Predsta:rni~e iz nase zemlj<;> .~aspodelile su posao tako da je
AloJZIJa. Steb1. ucest;'ovala u komJSIJama: za vaspitanje, zastitu dece
1 profes1?na~m ~a~ zena; Adela Milcinovic u komisijama: za stampu,
emJgracJ_JU_ 1 h1g1Jenu; Spasa Adzemovic-Leko. u komisijama: za
zak?ne 1 zensko pravo glasa; Milena Atanackov.ic u komisijama:
za Jednak moral, za zakone i zensko pravo glasa· Milica Krstic u
Komisiji za mir i arbi~razu i Zora Lazarevic u K~misiji za zastitu
?ece. Pos~e mamfestacwnog deJa Kongresa preslo se na diskusiju
1 usva!:"nJe r<!zol~~ij~. Najvecu diskusiju izazvala je Rezolucija
Kom1.~~Je za ':'~r, CIJ a Je glavna karakteristika hila pacifizam. U RezoluCJJI KomJSIJe za zakone zahtevano je da se internacionalnim
zak_onom ~mog_uci zeni _u mesovitom braku, da svoju nacionalnost
maze zadrzah 1h _1zmemh I?o s':oJoj volji. Rezolucijom Komisije za
Jednak moral _traz1lo s_e ukidanJe reglementacije prostitucije i apelovalo n": 11acwnalne zenske saveze da se izbore kod svojih vlada
da se rahflkuJe. ~.enevs~a konvencija o trgovini belim robljem. Rez?lUC!Jom Ko';'JS!Je za zensko pravo glasa zahtevano je da se nacwnalm savez1 bar<;> za zensko pravo glasa u zemljama gde ga zene
ne':'a]u~ a u z_emlJama gde ga imaju da r~nopravno pristupaju
:pohhckim J?arhJ~?'a. U Rezoluciji Komisije za vaspitanje trazeno
Je da .~e IZJed~a.cJ nastava za zensku i musku decu. U Rezoluciji
KomJSIJe za h1giJenu se trazilo da se otklanjaju uzroci smrtnosti
de~e .. Rezolucijom Komisije za profesionalni rad zena zahtevan je
prmc!p slobodnog pristupa zena svim profesijama i jednaka nagrada
za Jed":ak_ rad; zatim da se porodiljama osigura odmor pre i posle
po~~daJa _I plata za to vreme. I u rezolucijama drugih komisija se
traz1lo_ resavanJe os":ovm~ p~oblema koji bi poboljsali polozaj l:ene
u drustvu. Pore? di~kus:Ja. 1 usva]anJa rezolucija, svi delegati na
-Ko_ngresu podneh su 1zvestaJ _o .r~du _sv~jih saveza u zemlji. Kongres,
Je !Zahrao novu Upravu u kOJOJ Je h!lo 1 predstavnica naseg 2enskog
~aveza. Ana Hristic je izahrana za sekretara Medunarodnog saveza
zena.124
Predstavnice N arodnog zenskog saveza SHS su bile aktivne
:;a medunarodnim sk:'povima zena, dok se u sprovodenju zakljucaka sa tl~ skupova msu tako mnogo angazovale. N a primer, zahtevi
u rezolucJ]ama s Medunarodnog kongresa zena u Vasingtonu hili
124
M. K P c T M fi, Kou. zpec MeQynapoduoz caee3a JICeua_ y BatUU1LZT91LY
JKe'll;cxu nox:peT, 6, 15. jyn 1925, 225; Mn.neHa ATaHa,qKOBHh, J13ae~
WTaJ c Konzpeca Ji.luT~pua~uouaJZ,noz J/Ce'HC'IWZ caBe3a, oOp:J~Cauoz. y BamUizI~;~ ~gB. 4. do 14. .M.aJa 1925; lKe1iCKU noxpeT, 9 i 10, uoae.M.6a.p-Oe e~6ap
14
174
su i te kako vazni za regulisanje pravnog polozaja zene u nasoJ
zemlji, ali se u praksi nije nista ucinilo. Uprava Saveza se nije ni
pozivala na te rezolucije, jedino je nekolicina zena hila upoznata
s njima preko zenskog lista.
N arodni zenski savez SHS tokom rada nije uspeo da se ucvrsti,
vee je u rukovodstvu Saveza dolazilo do nesuglasica i neslaganja
koja se vidnije osecaju od 1923. godine. N a godisnjoj skupstini Saveza, koja je odrzana 1924. godine u Sarajevu, i pored nesuglasica,
izahrano je rukovodstvo putem kompromisa, ali stvarno jedinstvo
nije postignuto. Iduce, 1925, godine oddana je godisnja skupstina
Saveza u Skoplju na kojoj su jos vise dosla do izrazaja neslaganja
u rukovodstvu ove najvece zenske organizacije. Prilikom diskusije
i zakljucaka o izmeni pravila Saveza nisu postignuti jedinstveni
stavovi vee su nesuglasice i dalje ostale. Pored toga, doslo je do
licnih svada i do rascepa u Narodnom l:enskom savezu. Krajem
septemhra 1926. godine od Narodnog l:enskog saveza odvojilo se
deset beogradsklh zenskih drustava i 3. novembra iste godine osnovali Narodnu zensku zajednicu. Njima su prisle iz unutrasnjosti
jos neke podruznice, taka da je u Narodnoj zenskoj zajednici hila
46 drustava. Sledece godine taj broj se povecao na 85, a zatim je
hio stalno u opadanju, tako da se 1933. u tu zajednicu uclanilo svega
jedno novo drustvo. U Nacelima Narodne zenske zajednice kaze se
da ce ispitati potrehe svakog naseg kraja i nastojati da se potrebama
toga kraja udovolji; da ce narocitu hrigu posvetiti nacionalnoj stvari
i nastojati da narodno jedinstvo uhvati sto dubljeg korena u narodu, a posehno medu omladinom i decom; da ce nastojati da bar
delimicno resi ,decje pitanje'" i da svojim radom smanji porazan
hroj nezasticene dece u nasoj zemlji; da ce podizanjem zenske privrede zaposliti sto vise zenske omladine; da ce posvetiti osohitu
paznju borbi protiv alkohola i prostitucije; da ce voditi hrigu o socijalnoj higijeni i kroz higijenske ustanove podizati narodno zdravlje,
narocito zdravlje dece; da ce cuvati narodne obicaje; da ce nastojati
da se postuje dostojanstvo zene i da ce ostvarivati kontakt preko
svoga narocito izahranog referenta sa internacionalnim zenskim
pokretom.' 25 U Narodnu zensku zajednicu uclanjena su najkonzervativnija zenska drustva i njen rad hio je usmeren uglavnom na
dohrotvorne akcije i na zadr2avanje postojecih patrijarhalnih odnosa koji su drzali zenu u ootcinjenom polozaju. Iz postavljenih
nacela vidi se da Narodna zenska zajednica nije spremna da se hori
da se Zene u na.Soj zemlji izjednaCe u pravima i duZnostima sa Zenama u zemljama zapadne demokratije i da se ona ne poziva na
rezolucije koje su donete na Medunarodnom kongresu zena u Vasingtonu.
Na Bledu je od 25. do 27. oktohra 1926. godine oddana skupstina Narodnog zenskog saveza na kojoj je bilo 250 delegata koji
su zastupali 123 zenska drustva. U to vreme hila je u Jugoslaviji
l2;)
Hapodna
JIC€'H.C1Ca
3ajeihtU'Ilta, Ha1.f.eJ!.a u Oe.rta, r .11.aC Hapodne
;JIC€'UC1Ce
3aje0uu~e.
BeozpaO, 1-2, 19. .Maj 1933, 3-6: M Jti JI e B a B. M 11 JI o j e B 11 h,
708; IllTa xohe name ;J~Cene oxo Caae3a, J e JI e H a JI a 3 ape B H h, IIo-
H.H.,
.'1-UTU:Jca,
6645, 24.
O'KT06ap
1926, 5.
175
�327 zenskih drustava i udruzenja, a skbro dve trecine nisu poslali
svoje predstavnice na ovu skupstinu iz cega se vidi da je doslo do
rascepa i krize u N arodnom zenskom savezu. Posle svecanog dela
skupstine, predsednica Leposava Petkovic je podnela izvestaj o radu
Zenskog saveza ad poslednje skupstine. Najvise se raspravljalo o rascepu do koga je doslo u Savezu i o sukobima pojedinih clanova
Uprave. Skupstina je osudila inicijatore rascepa, odobrila rad Narodnog zenskog saveza i iskljucila neke Clanove iz Upravnog odbora.
U ovom sukobu otvoreno su dosli do izrazaja sovinisticki pogledi
i teznje nekih clanova Uprave, sto se prenosilo i na pojedina zenska
drustva koja su i odranije hila time opterecena.
Skupstina je donela sledece zakljucke: a) da se podigne dam
Narodnog zenskog saveza; b) da se utvrdi matericyski dan, koji hi se
proslavljao svake godine; c) da se u svim ustanovi'ma Ministarstva
za socijalnu politiku zene postavljaju za upraviteljice i d) da se
radi na ostvarenju ideje Sveslavenskog saveza zena. Upravi je stavljeno u zadatak da radi na sprovodenju ovih zakljucaka.
Poslednjeg dana skupstine Zdenka Smrekar, direktor skole iz
Zagreba, govorila je o stanju zenskih srednjih skola u Jugoslaviji,
a Milena Atanackovic iz Beograda - o problemima srednjoskolske
omladine. Posle zive diskusije, donesena je Rezolucija, koja je upucena ministru prosvete na odobrenje. U Rezoluciji se trazi kontrola
filmova koji se prikazuju u bioskopima; zabrana posete bioskopima
omladini do 18 godina; da se predvidi i specijalnim pravilima propise jednoobrazno obla·cenje srednjoskolske omladine; zabrana priredaba u srednjim skolama izuzev prigodnih datuma i sa visim
umetnickim programom; da se u zenskim skolama osnuju speci-jalna ugledna dobra, gde bi se ucenice prakticl)o obucavale; u mesovitim skolama postaviti jednu nastavnicu ~ja hi radila na vaspitavanju zenske omladine; da u Komisiji za izradu srednjoskolskih programa i u Savetu za prosvetu ucestvuju zene clanovi N arodnog zenskog saveza i da se ubrza postavljanje zena za direktore
skola, sudije i skolske nadzornike. Na skupstini je istaknut zahtev
da zene dobiju pravo glasa i ucestvuju u opstinskim izborima. 126
Sledeca skupstina N arodnog zenskog saveza odrzana je ad
20. do 24. maja 1928. godine u Novom Sadu. U Savezu je tada bilo
450 zenskih drustava i udruzenja i on je, pored postojanja Narodne
zenske zajednice, uspeo da okupi najveci broj gradanskih zenskih
organizacija. Posle otvaranja skupstine rad se odvijao po komisijama, cije su predstavnice podnele izvestaj na plenarnoj sednici.
Komisija za socijalna i zdravstvena pitanja raspravljala je o zastiti
deteta i zene i konstatovala da ta zastita ne postoji. Zahtevano je
da se osnuju posebni uredi koji hi se o tome brinuli. Komisija za
profesionalne pozive zena trazila je da se zene zaposljavaju u veCini
struka i na raznim poslovima; da se udate zene ne zapostavljaju
prilikom zaposljavanja i nagradivanja za rad; da se ne prave razlike
u platama izmedu zaposlenih zena i muskaraca i da se donesu posebni zakoni o zastiti materinstva. Komisija za politicka pitanja se
l
i 28.
176
26
AIZDG, dokumentacija Minke Govekar; JyTpo, 247, 248 i 249, 26, 27.
1926; liOJl,~£TU1Ca, 6647, 6648 i 6649, 26, 27. i 28. OUT05a.p 1926.
OKT06ap
zalagala da se sporovi resavaju mirnim putem. Odredene zahteve
su uputile i druge komisije. Po izvestajima i predlozima komisija
razvila se diskusija, a zatim su istupali delegati pojedinih zenskih
drustava. Milena Atanackovic je, kao predstavnica Alijanse zenskih
pokreta i N arodnog zenskog saveza, hila na Medunarodnoj konferenciji Internacionalne alijanse za zensko pravo glasa, koja je odrzana
u Marselju od 18. do 23. marta 1928. godine. Ona je na skupstini
podnela izvestaj o radu te Konferencije. 127
Od svih zenskih drustava najmasovnije i najorganizovanije
je bilo ,Kolo srpskih sestara". To je hila nacionalisticka organizacija, (iako je u pravilima stajalo da se u drustvo primaju zene bez
obzira na veru) koja je uspela da okupi preko svojih odbora veliki
broj bogatijih Srpkinja. Glavni odbor KSS se nalazio u Beogradu,
a Kolo je 1927. imalo 101 odbor u zemlji, u kojima se nalazilo od
30 do 500. zena, sto je zavisilo od broja stanovnika doticnog mesta.'2" Posle prvog svetskog rata Kolo srpskih sestara staralo se
o domovima za ratnu sirocad, a kasnije je u veCim mestima imalo
svoje domove za ucenice i studentkinje i zenske zanatske ~kale.
Glavni odbor KSS oddao je u toku 1927. i do maja 1928. godine 40 svojih redovnih sednica. Za uspesno izvrsavanje zadataka
iz programa rada ono je organizovalo sledece sekcije: domsku, kalendarsku, prosvetno-nacionalnu, priredivacku, sekciju za vezove
i sekciju za podelu pomoci. KSS je izdavalo godisnji kalendar
Bapilap, koji je 1927. i 1928. godine stampan u 25 hiljada primeraka.
Glavni odbor Kola bio je u stalnoj vezi sa svojim odborima u unutrasnjost.i i izmedu tih odbora je postojala najtesnja veza i saradnjaKolo srpskih sestara je pruzalo pomoc srodnim organizacijama i
ustanovama.. Ono je prilikom pojedinih religijskih praznika davalo
pomoc u odeci siromasnoj deci i delilo uobicajene praznicne poklone.
Verski praznici svecano proslavljani u domovima ,Kola srpskih sestara". Poznati su hili balovi i zabave koje je ovo drustvo organizovalo za bogatiji svet.
Preko zanatskih skola i dobrovoljnim radom KSS je posvecivalo veliku paznju izradi narodnih vezova, zenskih kostima i drugih rukotvorina. Organizovane su specijalne i prodajne izlozbe ovih
radova i drustvo je od toga imalo delimicne prihode za izdrzavanje.
U raznim prilikama ,Kolo srpskih sestara" je dobijalo pomoc iz kraljevog fonda, zatim je dobijalo prihode od prodaje Drzavne klasne
lutrije i iz drzavne blagajne. 129 Mesna organizacija NRPJ u Kra,,,;,l
AIZDG, dokumentacija Minke Govekar.
Stampane izveStaje poslali su odb-ori ,Kola srpskih -sestara" 192·7. godine iz .slede6ih mesta: Avtovca, Alibunara, Banje Luke, Bijelog Po.}ja, Bijeljine, Bi-tolja, BihaCa, Bosanskog Novog, Valjeva, Velesa, Vel. BeCkereka, Vlasotinca, Vranja, VrSca, Gackog, Gostivara, GraOanice, Darde, Dervente, Doboja~
Drvara, E)akovice, f)evdelije, Zaj.eCara, Zenice, KiCeva, Konj:ica, K.otora, KoCana, Kragujevca, Kumanova, Modrh)a, Mostara, Neves.inja, Negotina, NiSa~
ParaCina, Petrovca, PeCi, Prijedora, Prizrena, Prnjavora, RngaHce, Rume, Saraj-eva, Skoplja, Smedereva, Sokobanje, Stare Pazove, Strumice, T-etova, Travn-ika, Tuzle, Herceg-Novog, Sapca. - J1"1aetuTaju KoAa cpnc-Kux cecTapa 3a.
1927. wOuuy, Beorpa,n;, 1928, 22-83, -Bpe.Me, 1941, Eeorpa,n;, 17 . .Maj 1927, 3.
129 AJ, fond Ministarstva unutraSnjih poslov.a Kraljevine Jug.oslavije za
peri-od 1917-1941, fa:sc. 40; fasc. 74-433-637; J13aeULTaju Ko.11.a cpnc-Kux cecTapa.
3a 1927 •. . , 4-18.
1 27
128
177
�I
gujevcu odrzala je 16: m~rta 19~4_. godi~ zbo~ na koje.n: se ,govor~lo
0 finansiranju kraguJevacke opstme. Receno Je da opstmskl budzet
za 1924. ne predvida ni u jednoj poziciji novae za zastitu interesa
radnicke klase, za nezaposlene radnike i napomenuto da je predvidena pozicija za izdrzavanje ,Kola srpskih sestara" zandarmerije
i ostalih dr2:avnih institucija.' 30
Po ugledu na ,Kolo srpskih sestara'' u Ljubljani je 20. marta
1921. osnovano ,Kolo jugoslovenskih sestara", (KJS) koje je tokom
godina postalo jedna od najveCih zenskih gradanskih organizacija
u Sloveniji. Glavni odbor KJS imao je svoje sekcije, i to: sivai':ku,
za crtanje na staklu, za narodne vezove, za zastitu dece i odbrambeni
odsek. Drustvo je imalo 1927. godine 40 svojih odbora u svim vecim
mestima Slovenije, a program im je bio isti kag i ,Kola srpskih
sestara". Kolo jugoslovenskih sestara" je najtesnje saradivalo sa
RSS u Beogradu i od njega je dobijalo i materijalnu pomoc. Pored
toga, KSS je zajedno radilo s narodnim zenskim zadrugama u Dalmaciji i pruzalo im pomoc.' 31
ALIJANSA ZENSKIH POKRETA
Prva feministicka organizacija - Drustvo za prosvecivanje
zene i zastitu njenih prava - osnovana je polovinom aprila 1919.
godine u Beogradu, a septembra iste godine i u Sarajevu. Drustvo
je imalo u programu prosvecivanje zene i sticanje svih gradanskih
prava. Ono je delovalo u okviru Narodnog zenskog saveza Kraljevine SHS, ali je bilo potpuno samosta!no i u ,m-ogramu rada otislo
mnogo dalje, jer se borilo za politicka prava zena u okviru drustvenog poretka. Ono j e kasnij e promenilo naziv i zvalo se ,Zenski
pokret".
U Beogradu su 14. aprila 1919. godine feministkinje organi"
zovale uspesan zbor kojem su prisustvovale zene iz bogatijih beogradskih krugova, a bilo je i muskaraca. Na zboru se govorilo o pozrtvovanom ucescu zena u prvom svetskom ratu, 0 zapostavljanju
Zene u druStvu, o njenom materinskom pozivu i o neravnopravnom
polozaju u drustvu. Donesena je Rezolucija kojom je trazeno da se
u nasoj zemlji zena izjednaci s muskarcem u svim oblastima privatnog i javnog prava. Na kraju je izabran Upravni odbor Drustva
za prosvecivanje zene i zastitu njenih prava u koji su predlozene
zene iz najimucnijih beogradskih krugova.' 32 Ovo drustvo okupljalo
je bogatije ugledne zene, cinovnice svih struka i intelektualke drugih zanimanja. U Zagrebu je Udruzenje jugoslovenskih zena odrzalo
25. februara 1919. godine prvu skupstinu za zensko pravo glasa na
kojoj se govorilo o polozaju zene u drustvu. Donesena je Rezolucija
tso PaOu-wK, 112, Beorpa,ZJ;, 29 . ..,tapT 1924, 6.
131 A 1 o j z i a
S t e b i, A.kti·vnost slovenske Zene, Slovenska Zena, 176,
177; Vreme, 1941, 17. maj 1927, 3; Almanah humanih druStava, 71.
1s2 Ca JICencKoz 36opa, PaOuu'l{.'Ke uosuue, 93, 17. anpu.n.a 1919, 3; 36op
l{pymTea 3a npocaehuaa'lbe xeue, C.JI.o6oihta pe'lf., 39, Beorpa.n;, 25. anpu.n, 1919, 2.
178
u kojoj se trazilo da zene dobiju aktivno i pasivno pravo glasa, u
opstinskim izborima. Ovo drustvo je 1921. godine oddalo zbor za
zensko pravo ~>lasa na kojem su govorili i predstavnici politickih
partija i dalo je inicijativu za osnivanje zenskog pokreta. U istom
pravcu radilo je u Ljubljani Splosno zensko drustvo, koje je osnovano 1901. godirre."'
Drustvo za prosvecivanje zene i zastitu njenih prava u Beogradu konstatuje u svom izvestaju, aprila 1921, da u drustvu nisu
bile zastupljene zene radnice, koje predstavljaju najsposobnije borce
za zensko pravo glasa i navodi da su one izostale zato sto je drustvo
od svog osnivanja pokazalo jasnu tendenciju da se partijski ne
obelezava. Upravni odbor drustva je 5. jula 1920. godine ulozio
protest kod predsednika vlade i predsednika Skupstine sto zenama
nije bilo omoguceno da glasaju u opstinskim izborima. Fred izbore
za Ustavotvornu skupstinu Drustvo za prosvecivanje zene i zastitu
njenih prava posvetilo je glavnu paznju akciji za zensko pravo
glasa. Ono je u Beogradu 7. novembra 1920. godine na Konferenciji
zena konstatovalo da je Jugoslavija jedina medu slovenskim zemljama u kojoj zene nisu izjednacene u politickim pravima, pa je
zahtevano da i one dobiju pravo glasa u skupstinskim izborima.
Odlukom Ministarskog saveta, udatim zenama smanjena je
za polovinu dnevnica i privremeno je obustavljeno postavljanje
zena u drzavnu sluzbu. Povodom ove odluke, Uprava Drustva za
prosvecivanje zena organizovala je 20. februara 1921. protestni zbor
kojem je prisustvovao veliki broj zena cinovnika. Sa zbora je upucena Rezolucija Ministarskom savetu u kojoj se zahteva ravno"
pravno nagradivanje cinovnika, bez obzira na pol. Pocetkom novembra 1920. godine Uprava je organizovala tecaj za oko 100 slusalaca. Odrzano je 15 predavanja sa diskusijom iz oblasti socijalnog
polozaja zene. Kasnije je tecaj za zene sa istom problematikom
odr2an u Sarajevu i Novom Sadu. Pored tih tecajeva, odr2ano je
vise predavanja za intelektualke i radilo se na profesionalnom organizovanju Zena.134
Prilikom izbora za pojedina predstavnicka tela, donosenja
izbornih zakona i Ustava, feministkinje su upucivale peticije i mcmorandume v ladi i skupstini i organizovale zborove na kojima·· BU
trazile pravo glasa za zene. Medu zenama se osecalo veliko interesovanje za politicki zivot i one su s pravom ocekivale da ce proglasenjem Ustava dobiti pravo glasa. Fred zasedanje Ustavotvorne
skupstine odrzane su veoma uspesne skupstine za pravo glasa zena
u Ljubljani, Zagrebu i Sarajevu. U Beogradu su takode izvrsene
obimne pripreme za skupstinu zena, koja je odrzana 8. maja 1921.
godine za vreme zasedanja U stavotvorne skupstine. Zenama Beograda upucen je poseban poziv za skupstinu u kojem se kritikuje
vladin Nacrt ustava, jer nije predvideo pravo glasa za zene i ape133
III T e 6 u
A
JI
oj
3
u j a,
0
paOy
jywcAoaeucK.uX
gJe..tmnucTx:u'H>a,
JKencxu nox:peT, 9-10, 15 . .M.aj 1931, 2-5.
134 P.l3aemTaj Ynpas1wz o06opa J{pymTaa 3a npocsehusa:l-be JJCeue u 3aWTUTY 1benux npasa, JKencKu no?CpeT, IV, 1921, 117.
179
�luje na zene da ustanu protiv tog dvostrukog varvarstva i da najodlucnije odbace tu dvostruku uvredu jugoslovenske zene.'35
Osim zena Beograda, skupstini je prisustvovao i veliki broj
muskaraca, a bile su prisutne i predstavnice zena iz Ljubljane, Zagreba, Sarajeva, Banje Luke, Dubrovnika, Skoplja, Nisa i Pozarevca.
Skupstinu je otvorila Mileva Petrovic, profesor Druge zenske gimnazije u Beogradu, i objasnila cilj zbora i va.Znost trenutka u kojem
zene zahtevaju politicka prava. Za predsednicu skupstine izabrana
je Danica Hristic, predsednica Narodnog zenskog saveza SHS. Prva
je govorila Adela Milcinovic, delegat iz Zagreba, o ulozi zene u
porodici, drustvu i drzavi, 0 obavezama i duznostima zena koje kod
nas imaju vrlo malo iii skoro nikakva prava. Alojzija Stebi, delegat
iz Ljubljane, u pocetku izlaganja je naglasila da je.velika nepravda
ucinjena prema zenama sto one nisu dobile aktivno i pasivno pravo
glasa u izborima za Ustavotvornu skupstinu; zatim je govorila
o Ustavu koji je raden bez zena i po cijim odredbama one imaju
sve obaveze, ali ne i prava; o ulozi Zene u vaspitavanju dece; o vaznosti ucesca zena u opstinskoj upravi i u komunalnoj politici. Leposava Maksimovic-Petkovic, profesor Druge zenske gimnazije u
Beogradu i predsednica Drustva ,Zenski pokret", govorila je o pravnom polozaju zene, osvrcuci se posebno na paragraf 920. Srpskog
gradanskog zakonika; o velikom broju invalida i udovica u Srbiji
koje je Zakon o nasledu strahovito ostetio i o njihovom teskom
polozaju bez potpore i zastite. Draga Stefanovic, knjigovezacka
radnica, osvrnula se na reakcionarne odredbe koje Ustav sadr2i i
naglasila da on ,predstavlja ruglo i sramotu za doba u kojem zivimo", i posebno je kritikovala stav koji govori o politickim pravima
gradana i koji polovinu stanovnistva JiSava svil;i politickih prava.
Ona je dalje govorila o zaposlenosti zena u pojedinim granama privrede; o radu maloletnih devojcica od 12 do 13 godina u stamparskoj i grafickoj proizvodnji; o radnom vremenu radnica koje rade
po 10 do 12 casova dnevno u preduzecu, a kad dodu kuci nastavljaju
redovne domacicke poslove i na taj naCin produzuju radno vreme;
o ucescu zena u stvaranju kulturnih i materijalnih dobara i njihovoj
ulozi u drustvu i porodici; 0 interesovanju zena za sve tekuce probleme i o njihovom zahtevu za punom ravnopravnoscu. Katarin~
Bogdanovic, profesor Druge zenske gimnazije u Beogradu, govorila
je o polozaju zena cinovnika koje su neravnopravne ne samo u politici vee i u javnoj sluzbi, gde su im ravnomerno dodeljene samo
duznosti, a znatno smanjena prava. Ona je zatim naglasila da su
zene u svim strukama manje placene od muskaraca, da one imaju
zakonskih smetnji u profesionalnom unapredenju i zaposljavanju,
da je neophodno da one dobiju pravo glasa i da se neposredno bore
za ostvarenje potpune ravnopravnosti u drustvu. Ljubica Cermanovic je u svom izlaganju zastupala zene sa sela kojih je takode
bilo na skupstini. Ona je govorila o nepismenosti na selu; o radu
seoskih zena u ratu i posle rata; o polozaju udovica na selu, koje
zive tesko bez iCije pomoci i pozvala je zene da se bore za svoja
prava. Poslednja govornica na ovoj skupstini hila je IV!ileva Milojevic, uciteljica iz Beograda. U sovom izlaganju ona se zadrzala na
materinskom pozivu zene i velikoj ulozi koju ona ima u vaspitavanju dece. Na kraju je proCitana i usvojena Rezolucija u kojoj se,
izmedu ostalog, zahteva jednako i opste, aktivno i pasivno politicko
pravo glasa za sve zene. Rezolucija je preko Narodnog zenskog saveza SHS upucena Ustavotvornoj skupstini i s njom su poslanici
bili upoznati na XXXI redovnom zasedanju od 17. maja 1921, ali
se u vezi s tim nista nije ucinilo, izuzev sto su neki poslanici zastupali misljenje da zenama treba dati pravo glasa. 136
Drustvo za prosveCivanje zene i zastitu njenih prava u Beogradu organizovalo je analfabetski tecaj za zeleznicke radnice i radnike, koji je trajao od 15. decembra 1921. do 28. marta 1922. godine.
Ovakav tecaj od cetiri meseca drustvo je organizovalo i za radnice
trikotaze. Drustvo organizovalo osmonedeljne tecajeve za seoske
domacice u Uzickoj Pozegi, Kuli (okrug pozarevacki), Krupnju i
Blacu (okrug toplicki). Tecajeve su vodile kvalifikovane nastavnice
za domaCicke skole i na njima su zene sa sela sticale osnovna znanja
iz kulinarstva, higijene i zdravstvenog prosvecivanja. Zatim je Drustvo u Beogradu i Zemunu organizovalo tromesecne tecajeve za
izradu sesira, koje je pohadalo oko 130 ucenica.
Januara 1922. godine, Drustvo za prosvecivanje zene i zastitu
njenih prava otvorilo je svoj klub u kojem su se odrzavali sastanci,
predavanja i drugi prigodni skupovi. Po otvaranju kluba organizovan je prvi ciklus predavanja o socijalnoj zastiti, koja su drzali
poznati lekari i biolozi. Zatim su odrzavane zabavne veceri s koncertnim delom i predavanjima. kao i priredbe za umetnickim programom. Drustvo je izdalo brosuru IIpaeo ..aaca 3a :J!Ceue i planiralo
da, pored lista, izdaje i prigodne publikacije. Osnovan je poseban
fond za i2ldavanje dela zena knjizevnika.137
Istim problemima bavilo se i Drustvo za prosvecivanje zene
i zastitu njenih prava u Sarajeyu. Ono je 1922. godine organizovalo
dva tecaja za nepismene zene, koje su pohadale radnice iz Tvornice
duvana i Tvornice cilima. Tecajevi su odrzavani i sledece godine,
a nastavu su odr2avale uciteljice, clanovi drustva. Drustvo je za
posetioce nabavilo bukvare i zabavnu literaturu. Oko 20 bukvara
135
Poziv Zenama Beograda uputilo je DruStvo ,Zenski pok:ret". U njemu
.se konstatuje da vladin Nacrt ustava ne daje Zenama prav<> glasa i navodi
da Ce Zene ostati bez prava glasa i bez o&novnih gradanskih prava, da Ce im
oprema tome biti zabranjeno da reSavaju o uredenju dr.Zave i ()pStine, mada
sve posledice loSe drZavne politike i one snose. Zatim se kaZe, ako bi ovaj
Nacrt postao ustavom, Zenama ni ubuduCe ne bi hila priznata !Pravna HCnos-t
i one bi pred zakonom i pred vlastima .i dalje bile oglaSene za maloumne
i maloletne, i dalje bi u pitanjima naS'leda, braka i .porodiCnih odnosa Zene
ostale izloZene svJm nepravdama. (ARP, CO AF.ZJ, JKencKu. noKpeT, 1; 1K.exc?Cu no'KpeT, 4, 1921, 125.)
136 IIpaao z.naca 3a &eene, Eeorpap;, 1921, 1-57; BeJl..U'Ka cKynmTu'll.a 3a
JICeucx:o npaso ZJl.aca, JK.encKu noKpeT, 4, 1921, 124--127; Pad l{pyutTBa sa
npocaehuBa1be :Hcene u samTuTy 10euux npaaa, )l{enc?Cu no1eper, 9 i 10, cenTe.M.6ap-o?Cro6ap 1921, 325; Creuozpa¢cKe 6e.nem1ee YcTaeoraopue CKynmruue
Kpa.!beeune Cp6a, Xpsara u CJl..oBe'lia~a, ro;q. I, 24, Eeorpa):1, 1921, 2; llo.nuruKa,
4682, 7. .Maj; 4684, 9. .Ataj 1921, 2; Cov,uja.nucr, co~jaJIMCTW'IKe pa,Jl;HW~Ke HoBMHe, Beorpa;q, 26, 17. if>e6pyap 1921, 2, 3.
ts7 J13aemTaj l{py-tuTBa 3a npocaehuem·t.e :HCe-ne u 3amruTy 1benux npci'ea
Eeorpa):1, Eenc1<-u no?CpeT, 9 i 10, cenre.M6ap---01CTo!5ap 1921, 325; 3 i 4, .MapT'7'7
-anpuJZ 1922, 124; 7 1 8, jy.n-aazycr 1922, 240, 6, jyn 1923, 275.
180
181
�i 100 zabavnih knjiga dru:ltvo iz Sarajeva poslalo je Drustvu u
Banjo! Luci, koje je takode organizovalo analfabetske tecajeve za
zene. Drustvo je u Sarajevu organizovalo ciklus predavanja o fizickom i moralnom odgoju dece koja su ddala zene intelektualke
iz ovog grada. Zatim su odr2avana posebna predavanja sa ucenicama
koje zavrsvaju uciteljsku skolu i davana im uputstva 0 prosvetnom
radu medu zenama na selu. Uz pomoc knjizara iz Sarajeva, ovo
drustvo je osnovalo svoju posebnu biblioteku. Ono se brinulo o nezaposlenim zenama i otvorilo je ,Kancelariju za namestanje zenskinja", preko koje je vrseno zaposljavanje zena u gradu. Pored
rada u Sarajevu, drustvo je organizovalo u Kaknju tecaj za krojenje
i Sivanje. 138
U Rimu je od 12. do 19. maja 1923. godine odrzan Deveti kongres Medunarodnog saveza za zensko pravo glasa. Na Kongresu je ·
bilo vise od 350 delegata iz 40 zemalja. Feministkinje iz nase zemlje
zastupale su Leposava Petkovic, Katarina Bogdanovic, Adela Milcinovic, Alojzija Stebi i Milena Atanackovic. Na Kongresu se raspravljalo o politickom, socijalnom, ekonomskom i moralnom polozaju zene. Pravo glasa zena bio je glavni zahtev svih ucesnica ovog
medunarodnog skupa. Posle svecanog otvaranja, Kongres je iducih
dana nastavio rad po sekcijama i doneo odgovarajuce rezolucije.
Prva sekcija je raspravljala o pravu udatih zena i njihovoj zakonitoj deci i o zastiti vanbracnog deteta; druga- o jednakom moralu
za zenu i muskarca; treca - o jednakom radu i jednakoj plati i
cetvrta - o nacionalnosti udate zene. Na Kongresu je postavljeno,
kao glavni zadatak, da se Internacionalna alijansa 'a zensko pravo
glasa bori da pravo glasa dobiju zene svih naroda i da se uspostavi
stvarna jednakost u pravima i polozaju muskar.i),!:a i zena.""
Drustva za prosvecivanje zene i zastitu njenih prava u Beogradu i Sarajevu propagirala su ideje zenskog pokreta i bila inicijatori za objedinjavanje i razvijanje svih tih organizacija. Po povratku sa Kongresa iz Rima ponikla je ideja da se stvori alijansa
feministickih drustava u nasoj zemlji. ,Zenski pokret" u Beogradu
uz saradnju Splosnog zenskog drustva u Ljubljani izvrsio je pripreme i 22. i 23. septembra 1923. godine odrzana je u Ljubljani
skupstina feministickih drustava na kojoj je osnovana Feministicka
alijansa. Osnivaci alijanse bili su: ,Zenski pokret" iz Beograda i
Sarajeva, Udruzenje jugoslovenskih zena iz Zagreba i Splosno zentaR Februara 1923. odrZana je vanredna .skup.Stina DruStva za :prosveCivanje Zene i za.Stitu njenih prava u Saraje1.ru na kojoj je do.punjen CI. 4
Pravila druStva, koji ·predvida: a) priredivanje ·konfereneija i javnih sastanaka da b.i se tim putem uticalo na razvijanje druStvene ·s·ves·ti kod Zen-a;
b) organizovanje teCajeva za Zene iz prO\SVetno-kulturne-socijalne, vaspitne,
mor·alne i estetske ob!.asti; c) posredovanje kod vlade u svim sluCaj-evima gde
su povredena prava Zena; d) odrZavanje pokrenutog .Caso.pisa JKencKu no1epeT
i izdavanje prigodnih popularnih spisa; e) osnivanje raznih korisnih u:stanova
koje Ce doprineti poboljSanju poloZaja Zene. (H:Jsew.xaju l{pymTea 3a npoceehusa'tbe ~e11.e u 3awxuTy 10euux npasa Capajeea, J:Ken:c'K:u no1epeT, 11 i 12,
1iOBe.A£6ap-Cie't1e.u6ap 1922, 351; 6. jyn 1923, 268.)
tae IIo3uB 3a IX 'K01tlpec MeQ·yuapoduoz ca.ae3a 3a ~e'H.c'K:o npaso z.11.aca,
:iKe'H.CKU noKpex, 2, if;e6pyap 1923, 49; JX Konzpec A.n.uau'l(.uje 3a npaao zJtaca
~eue,
182
Eenc1eu nmcpex, 6, jyn 1923, 250.
sko drustvo iz Ljubliane. Pored njih, u radu skupstine ucestvovali
su i delegati drugih zenskih drustava. Leposava Petkovic je cdr2ala
referat o potrebi politickog prava za zene i njihovoj aktivnosti u
zemljama gde vee uzivaju to pravo. Referat o programu rada podnela je Alojzija Stebi, zatim su primljena Pravila Alijanse feministickih drustava u drzavi SHS. Posle toga Milena Atanackovic
podnela je referat o osnivanju Male zenske antante i Albrehtova
o odrzanoj letnjoj skoli Internacionalne lige za mir i slobodu. Na
kraju je izabrana Uprava. U Izvrsni odbor izabrane su: za predsednicu Mileva Milojevic, za potpredsednicu Desanka Cvetkovic,
za glavnog sekretara Vera Jovanovic, za sekretara za inokorespondenciju Milena Atanackovic i za blagajnika Milica Dedijer. Pored
njih postojali su referenti za Hrvatsku, Sloveniju i Bosnu i Her•
cegovinu. 140
U Programu Alijanse stoji:
,.1. Feministicka Aliancija u drzavi SHS zahteva opste i
jednako izborno pravo za Zene za sve zakonodavne i autonomne
vlasti, pod jednakim uslovima koji sestavljaju muskim drzavljanima Kralj evine SHS.
2. F. A. smatra izborno pravo zene samo kao sredstvo za
potpuno oslobodenje zene".
Alijansa se zalagala za ravnopravnost zene u privatnom i
javnom pravu, pa je u programu zahtevala da se, pored izbornog
prava, unesu u novi gradanski zakonik neke najnuznije odredbe,
i to: a) da se poziv zene kao majke i domacice priznaje kao produktivan poziv; b) da udata zena bude ekonomski nezavisna; c) da
se priznaje roditeljsko starateljstvo nad decom podjednako oca i
majke; d) da se zakonom osigura izdrzavanje majke i deteta; e). da
se izmeni nasledno pravo u korist udate i neudate zene. Fem1mst-,
kinje su dalje zahtevale opste osiguranje matere; zastitu zenske
radne snage; jednaku nagradu za jednak rad; zene kao inspektore
rada· potpunu slobodu u napredovanju zene u pozivima koje ona
vrsi i njihova stupanje u politicki zivot da bi imale uticaja narocito
na resore prosvete i socijalne politike.
Pored Programa, na skupstini u Ljubljani, donesena su opsi:nija Pravila Feministicke alijanse u drzavi SHS, kojima se odreduJe
ime i ·cilj organizacije, nacin uslanjivanja u Alijansu, njen metod
rada i materij alna sredstva. U Pravilima se navodi da je cilj Alijanse
feministickih drustava oslobodenje zene sticanjem politickih prava
i uvodenjem reformi, i u pogledu izmene zakona i u pogledu izmene
drustvenih obicaja kako bi se postigla potpuna jednakost izmedu
muskarca i zene. Predvideno je da Clan Feministicke alijanse maze
biti svako zensko drustvo, koje ima u svojim pravilima zahtev iz·14
0
A.~tuanu/uja tjje.M.unucxu"lf.KUX Opymxasa, )I{em:Ku no?qJeT, 7, cenxe.AtIII T e 5 v.~ A JI o j 311 j a, 0 paOy jyzoc.;wsencxux ¢e.M.unucT1CU-
6ap 1923 325·
JKe~c'ICu 'no-x:peT, 9 i 10, 15 . .Maj 1931, 2-5; Fem.inistiCna alijansa in m;i,
Glas svobode, 25, Ljublja-na, 4. oktobar 1923. 3; Jovanka Kecman, Osmvan.1e i rad druStava Zenskog pokreta u PriStini i Kosovskoj Mitrovici, Kosovo,
%a,
P.riStina, 1, 1972, 346; Minka Go,vekar, n.n., 193.
183
__
,.--
�bornog prava za zene i ona zenska drustva koja priznaju potrebu
izbornog prava za zene i zele se za to pravo boriti zajedno sa feministickim drustvima.' 41 Feministicka alijansa je 1926. godine reorganizovana u Alijansu zenskih pokreta i za clanove je primala samo
dru8tva zenskog pokreta.' 42
,Zenski pokret" - druiltvo za prosvecivanje zene i zastitu
njenih prava - u Beogradu - najviiie je razvio svoj rad. On je
osnovao svoju Berzu rada, oktobra 1923. godine, i sledeceg meseca
doneo Pravila Berze rada. Cilj Berze rada Drustva ,Zenski pokret"
bio je da zaposljava nezaposlene zene; da u slucaju bolesti iii oskudice, us!ed nezaposlenosti, pomaze svoje clanove besplatnim lecenjem, lekovima i novcem. Predvideno je da se ovakve berze rada
osnuju u svim mestima u kojima postoje drustva. zenskog pokreta
i da rade po ovim pravilima. 148
.
Berzi rada u Beogradu prijavljivalo se mesecno oko 100 do 140
nezaposlenih zena. Od 1. oktobra 1923. do 1. aprila 1924. godine
posao preko ove institucije trazilo je 638 zena, i to: 424 kucne pomocnice, 51 bolnicarka, 31 krojaCica, 27 cinovnica, 25 fabrickih
radnica, 14 prodavacica, 10 nastavnica, 8 daktilografa i manji broj
ostalih zanimanja. Za to vreme Berza rada uspela je uposliti 190
radnica. 144 Delatnost berzi rada zenskog pokreta nije se mnogo osetila. Veliki broj zena, narocito radnica, bio je i dalje nezaposlen.
Alijansa zenskih pokreta, kao i Narodni l!enski savez, bila je
u stalnoj vezi sa odgovarajucim zenskim organizacij ama u svetu i
feministikinje su bile veoma aktivne na medunarodnim zenskim
skupovima. Upravni odbor Alijanse je u 1924. godini stupio u vezu
sa feministickim drustvima raznih zemalja i odrzavao stalne veze
sa Internacionalnom feministickom alijansom, futernacionalnom ligom zena za zensku slobodu, grckom Ligom za pravo glasa, Politickim klubom zena progresista u Poljskoj, Alijansom za zensko
pravo glasa u Ceskoj, Narodnim zenskim savezom u Rumuniji itd.""
Drustva zenskog pokreta u Sarajevu i Beogradu preduzimala
su neke akcije u prakticnom radu medu ienama. U toku 1924. godine ,Zenski pokret" u Sarajevu odrzao je 4 analfabetska tecaja
na kojima je postignut veoma dobar uspeh. Organizovano je vise
predavanja za zene sa temama: o pravu glasa, o Feministickoj alijansi, o socijalnom polozaju zene, o organizaciji drustava zenskog
pokreta, o radu zenskih druiitava i o narodnom vezu. Pored toga,
druiitvo je dalo vise predloga za ukidanje iii izmenu nekih zakona
koji vecinom pogadaju zenu.146
141
JK.e'Hcx:u noxpeT, 9 i 10, uoae.M.6ap-de~e.MGap 1923, 455 i 458.
Ill T e 6 11 A JI o j 3 u j a, 0 paOy jyzocAoae'H.C'K:ux q:,e.,tunucTx:u1ba
Eenc1eu no'ICpeT, 9 i 10, 15 . .¥.-aj 1931, 2-5.
'
142
143
.
U Pravilima Berze rada Zensk{)g 1po!kreta predviden je metod rada
uClanjivanje u Berzu, IPtikupljanje s.redstava, dodela :pomoCi i upraviJamj~
Berzom r.ada. (}Keuc?<:t£ n01cpeT, 9, 10, uoae~1t6ap-Oeu,e.u6ap 1923, 461.)
144
)KeUC'ICU no1eper, 7, cenTe.M.Gap 1924, 292-297.
145
146
lsto, 292.
B o j 11 c JI a
147 M M JI e H a AT aHa JJ; K 0 B H fi,
J138eUtTaj 0 paiJy ~pytuTBQ ,}Keu~
cKu no'K:peT" y 1924-1925, 2Keucr.:u no1<:peT, 9, 10, 'lioBe.M6ap-de'l{e.M6ap 1925,
331-355.
a J a H K o B 11 h, Jil3eemTaj o paiJy ,l{pywTsa )f{Ernc'ICu.
no:x:peT" Y Capajeey 3a zodu'I-Ly 1923/24., :JKeucKu no'KpeT, 1, 15. jauya,P'1925, 17.
184
,.
U Druiltvu ,Zenski pokret" u Beogradu obrazovana je komisija od zena pravnika i eksperata koja je imala zadatak da pregleda
sve nove zakonske projekte i u dogovoru sa feministickim organizacijama u Zagrebu, Sarajevu i Ljubljani danese predloge koje ce
Feministicka alijansa predati vladi i Narodnoj skupstini, trazeci
da se isprave nepravde nanete zenama. Oktobra 1924. pristupilo se
izmeni novog Cinovnickog zakona. ,Zenski pokret" je intervenisao
kod nadlezne komisije i kod vlade da se unese nekoliko odredaba
kojima bi se poboljsao polozaj zaposlene zene. On je organizovao
akciju u cilju izjednacenja muske i zenske dece u naslednom pravu.
Pozvao je sva drustva zenskog pokreta da zainteresuju siroku javnost o ovom pitanju, da se prikupe potpisi zena koji ce se predati
parlamentu sa peticijom za izjednacenje u nasledu muskih i zenskih
potomaka. Najveci rezultati u sprovdenju ove akcije su postignuti
u Sloveniji, gde je za krace vreme prikupljeno 30 hiljada potpisa.
Zenski pokret je intervenisao u nizu primera, kada su bili ugrozeni
ili povredeni interesi zena javnih radnica.
Zenski klub je bio institucija u kojoj se mnogo ucinilo na
propagiranju ideja i ciljeva zenskog pokreta. U klubu su oddavana
predavanja iz oblasti nauke, umetnosti, literature i socijalnih problema. Postojala je posebna Citaonica sa bibliotekom koju su koristile zene iz Beograda i iz drugih krajeva u zemlji. Zatim su organizovani kursevi za sivenje haljina i izradu sesira, koje su u toku
1924. godine zavrsile 302 ucenice. Drustvo ,Zenski pokret" organizovalo je nekoliko domacickih tecajeva i veliki broj predavanja za
zene na selu u nekim mestima u Srbiji i Bosni.' 47
Posle donosenja Obznane i Zakona o zastiti drzave 1921. godine, Komunisticka partija je koristila razne mogucnosti za ostvarivanje svoga uticaja u masama. Komunisti su se ukljuCivali u rad
postojecih legalnih organizacija i prema datim mogucnostima kroz
njih ostvarivali svoju delatnost. Zenski pokret je vodio borbu za
politicku ravnopravnost zena u postojecem drustvenom poretku i
kao takav je bio najprivlacnija organizacija za ukljucivanje i delovanje zena komunista. Draga Stefanovic, Clan Centralnog sekretarijata zena NRPJ, bila je clan Uprave Drustva ,Zenski pokret"
u Beogradu i vise puta je istupala na zborovima koje je ovo drustvo
organizovalo. Desanka Cvetkovic, sekretar Centralnog sekretarijata
zena NRPJ, izabrana je za potpredsednicu Alijanse zenskih pokreta. Ona je saradivala u listu )Ke1iC1<u no1<peT. U izvestaju o radu
i stanju Nezavisne radnicke partije Jugoslavije, maja 1924. godine,
navodi se, izmedu ostalog, da Centralni sekreta.rijat zena ima svoje
celije u organizacijama burzoaskih zena feministkinja i da koristi
njihov list )Kenc"u no1<peT za objavljivanje svojih Clanaka.' 48
Zene su ucestvovale u akciji protiv ukidanje Ministarstva za
socijalnu politiku i smanjivanja drzavnog budzeta za decu. Povodom
B
148 ARP, f.ond KI. 1924/33; Zena u bo1·bi, (Borba Zena Srbije za emancipaciju i ravnopravnost i n.1ihovo uCcSCe tt revolucionarnom radniCkom po~
kretu 1903-1941. godine) 1969, 49.
185
�ove akcije, Alijansa zenskih pokreta sa arugim kulturnim i socijalnim udruzenjima organizovala je veliki zbor zena u Beogradu,
23. marta 1924. godine, na kojem je govorila i predstavnica Sekretarijata zena NRPJ. Zborovi su oddani u Zagrebu, Ljubljani i drugim mestima.' 49 Posle zabrane rada NRPJ, jula 1924. godine, zene
komunisti nisu imale osetnijeg uticaja u feministickim organizacijama.
Feministkinje su nastavile akciju za ravnopravnost zena u svim
oblastima drustvene delatnosti. Prakticni rad se sastojao u odrzavanju predavanja, organizovanju tecajeve za prosvecivanje zene i
raznih strucnih tecajeva i skola za zene. U toku 1926. godine odrzano
je vise predavanja o idejama zenskog pokreta. Polovinom januara
na prvom predavanju u Beogradu predsednica Drustva ,Zenski pokret" Mileva Milojevic govorila je o izjednacenju ~ene sa muskarcem u privatnom i javnom pravu. Ona je izlozila teske posledice,
za zenu koje proizlaze iz postojece neravnopravnosti u drustvu i naglasila da se zene zalazu za ,jednak rad, jednako zvanje, jednake
nagrade". Sledeca predavanja su bila: Zastita zenske snage s obzirom na njen prirodni polozai: Zastita dece i mladezi; Jednaki uslovi
za vaspitavanje muske i zenske dece; Borba protiv alkohola.'"'
Kraiem januara oddan je siri sastanak Drustva ,Zenski pokret"
u Beogradu, na kojem se govorilo o potrebi ucesca zene u radu
politickih stranaka. Mileva Milojevic je u predavanju pozvala zene
da se angazuju u radu politickih stranaka, da se pojedinacno opredeljuju za stranku prema svom ubedenju i svojim simpatijama, da
rade za stranku za vreme izbora i van izbora i da pokusavaju unositi u program stranke ono sto za njih predstavlja politicku vrednost.
0 ovom pitanju razvila se ziva diskusija. BilQ,je misljenja da je
ulazak zene u politicke stranke besciljan i malo koristan, da bi zena
i u tom slucaju bila samo obicni posmatrac. Neki diskutanti su
naglasavali da su postojece po!iticke stranke prezivele, pa prema
tome da zene ne treba da u!aze u njih, vee da se radi na stvaranju
novih politickih stranaka koje ce odgovarati potrebama drustva.'51
Posta zene nisu imale pravo glasa, svi ovi pokusaji su bili nerealni
i nisu se mogli u praksi ostvariti.
Feministicka alijansa je nastojala da se zene upoznaju s pro··
gramom i radom politickih partija i da se medu njima vrsi odredeni
politicki uticaj. Uprava Drustva ,Zenski pokret" u Beogradu uputila je poziv svim politickim grupama u Narodnoj skupstini da
posalju svoje predstavnike koji bi oddali po jedno predavanje o statutu i glavnim idejama svoje stranke, o gledistu stranke na zensko
pravo glasa i dali misljen·ie o ulasku zena u politicke partiie. Sve
politicke grupe, izuzev Jugos!ovenske muslimanske organizaciie,
odazvale su se ovom pozivu i njihovi predstavnici su u toku 1926.
godine oddali predavanja i razgovore u Klubu Drustva ,Zenski pokret" u Beogradu. Radosav Agatonovic, narodni poslanik, govorio
je u ime Demokratske stranke o zeni u porodici, zeni u drustvu
i zeni u politici. On je izneo krace podatke o ucescu zena u svetu
u politici i o njihovoj politickoj ravnopravnosti u nekim evropskim
zemljama. Zatim je rekao da se Demokratska stranka 1920. godine,
prilikom ustavne debate i pretresa Clana 9. Ustava, izjasnila za
zensko prvo glasa i da je na svom Zemaljskom kongresu, krajem
oktobra 1921. godine, donela Program i Statut u kojem se trazi
,op.Ste, jednako, neposredno i tajno pravo glasa", kao i ostvarenje
nacela potpune ravnopravnosti muskaraca i zena. Svetozar Pribicevic, sef Samostalne demokratske stranke, izjavio je da u njegovoj
stranci pitanje davanja prava glasa zenama nije rascisceno. Dr Josip
Hohnjec govorio je u ime Slovenske ljudske stranke i naglasio da
je njegova stranka 1920. godine trazila da se u Zakon o opstinama
unese odredba za zensko pravo glasa, ali to nije ucinjeno. Dr Uros
Stajic je u ime Zemljoradnicke stranke izjavio da zene treba sire
obrazovati, pa im tek onda dati politicka prava. Stj epan Radic, vod
Hrvatske seljacke stranke, izjasnio s<e u principu za zensko pravo
glasa, ali za sistem postepenosti, s tim da opstine same resavaju da
Ji ce zene iz njihove opstine glasati iii nece. Dr Laza Markovic,
clan Radikalnog poslanickog kluba, izjavio je da ulazak zene u politicki zivot nije ad tako velike vaznosti; da je Ustavom predvideno
da 0 zenskom pravu glasa resi zakon, ali ipak da zene razmisle da
li ce se baviti politikom i kako; da su mlacti Clanovi. Radikalne
stranke za princip postepenosti, a da stariii daju otpor za politi&o
oslobodenje zene. Nedeljko Divac, predstavnik Socijalisticke stranke, i J asa Prodanovic, predstavnik Republikanske stranke, zalagali
su se za potpunu ravnopravnost Zena i muSkaraca_152 Na osnovu
izlaganja i stavova nredstavnika pojedinih politickih partija vidi
se da burzoazija nije imala nameru da zenama dil. pravo glasa i da
ih izjednaCi u politickim pravima s muskarcima. I pored takvih
stavova, feministkinje su radile na ostvarenju ideja zenskog pokreta i putem molbi i peticija nastavile borbu za pravo g!asa zena.
Politicko-pravna grupa Alijanse zenskih pokreta pratila je zakonodavni rad Narodne skupstine i u smislu ideja zenskog pokreta podnosila zalbe i predstavke merodavnim faktorima.
Drustva zenskog pokreta su radila na prosvecivanju seoskih
zena. Septembra 1924. godine otvoren je prvi tecaj za seoske domacice u Bosni u selu Cardaku kod Zavidovica. Zatim su otvarane
domacicke skole u kojima su se, pored pouka iz domacinstva i higijene, odrzavali analfabetski tecajevi. U prvom tromesecju 1926. u
Srbiji je zavrsen predvideni program rada u 30 domaCickih skola,
u kojima je u isto vreme zavr5ilo rad i 30 analfabetskih tecajeva.''"
Na inicijativu Drustva ,Zenski pokret", u Beogradu je 16. maja
1926. godine odrzan zbor zena, koji je bio posvecen socijalnim i
higijenskim prilikama u gradu. Dr Jelena Neskovic-Vucetic govorila
je o socijalno-zdravstvenoj politici u gradu, o principima moderne
ARP, fond KI, 1924/33; OpzanU3DBauu paihtU'K, 20, 23 . ..-~tapT 1924.
J{pyza-pc'l<.u cacTa'l-l.a?<: P.PYl.UTBa ,,LKeH.c'lCu n01<:peT", 1Kertcxu no'lCpeT,
1, 2, jauyap-<{Je6pyap 1926. 44.
151 Tpe6a .n.u xe-H.a da Y3.M.e y'ltewtia y no.n.uTU'Ii"KO.M ;)!CUBOTY, Eeuc'Ku
9, 10,
149
150
nonpeT, 1, 2, jauyap-rfte6pyap 1926, 52.
186
152
}Keucnu no1epeT, 1, 2, ja'fl.yap-cj)e6pyap 1926, 58; 5, .«.aj 1926, 177-182;
H.OBe.M6ap-Oet~e.M.6ap
15 3
1926, 427.
Eeucxu nonpeT, 8, 15. 01CT06ap 1924, 332; 4, anpu.n. 1926, 135; 8,
OXTo6ap 1926, 378.
187
�higijene, o losim i vlaznim stanovima' i zaraznim bolestima koje
haraju usled nehigijenskih uslova zivota. Ona je rekla da u Beogradu na 10 hiljada stanovnika 80 do 85 umire od tuberkuloze i podacima potvrdila da je Beograd izmedu nekoliko velikih gradova
u svetu i u zemlji prvi po smrtnosti od ove bolesti. Najvise obolelih
od tuberkuloze je bilo medu radnicima, jer su oni imali najslabije
stanove i najmanje prihode za izdrzavanje porodica. Milica Krstic,
arhitekta, govorila je o uredenju Beograda i osvrnula se posebno
na sporo podizanje stanova i nedostatak komunalnih objekata. Katarina Jovicic, profesor, govorila je o vaspitavanju omladine. Draga
Stefanovic, radnica, kriticki se osvrnula na uslove pod kojima zivi
veci deo stanovnika Beograda, zatim je govorila o polozaju zena
radnica, o nezbrinutosti radnicke dece, o budzetu Beogradske opstine, o stanovima koji ne zadovljavaju najosnovnije higijenske potrebe u kojima uglavnom stanuju radnici, o skupoCi zivotnih namirnica, o zaraznim bolestima i minimalnim izdacima za lecenje
sirotnje, o Cistoci u gradu, o problemu snabdevanja vodom i o ostalim zivotnim potrebama o kojima treba da se brine opstina. Predsednica Drustva ,Zenski pokret" Mileva Milojevic, govoreci o prljavstini u gradu, pozvala je zene da ucestvuju u njegovom uredivanju.
Na kraju je zbor zena doneo Rezoluciju u kojoj se konstatuje da su
higijenske prilike u Beogradu veoma lose, da je obolevanje i umiranje od hronicnih i akutnih zaraznih bolesti vece nego u drugim
gradovima Evrope. U Rezoluciji se zahteva da se svi krajevi grada
obezbede vodom i da se obezbedi cistoca grada. 154
U toku 1925. i 1926. godine osnovana su drustva zenskog pokreta u Zagrebu, Splitu, Ljubljani, Slavonskom Brodu, Varazdinu
i Sibeniku. Krajem oktobra 1926. na sastanku l?,Yih drustava zenskog
pokreta u Bosanskom Brodu raspravljalo se o radu pojedinih drustava i o reorganizaciji Alijanse zenskih pokreta. Izvrsena je izmena Pravila Alijanse zenskih pokreta u kojima je predvideno da
clano'>i Alijanse mogu biti samo drustva zenskog pokreta. Za predsednicu Izvrsnog odbora Alijanse izabrana je Alojzija Stebi, za
potpredsednicu - Karla Modic, za sekretara - Cirila Stebi i za
blagajnika - Milena Pehani. Sediste lzvrsnog odbora Alijanse je
premesteno u Ljubljanu. Na istom sastanku raspravljalo se o novom
zakonskom nacrtu o opstinama i zakljuceno je da se trazi aktivno
i pasivno pravo glasa za zene u opstinskim izborima.""
Od 26. maja do 6. juna 1926. u Parizu je odrzan Kongres Internacionalne alijanse za zensko pravo glasa. U Internacionalnu
alijansu hila su uclanjena feministicka drustva iz 40 raznih zemalja,
koja su poslala svoje predstavnike na ovaj medunarodni skup zena.
Nasu zemlju na ovom Kongresu predstavljale su Leposava Petkovic,
Milena A tanackovic, Milica Krstic, Mira Koconda, dr Masa Zivanovic, Amalija Prijatelj i Ema Pecalj. Posle svecanog otvaranja i ple154
Opaanu3oeauu paduu"K, 38, 20 . .M.aj 1926; JKenc?Cu no'KpeT, 5, .M.aj
1926, 155-177.
155
Ocnuaa1he ,lfpywTaa ,JKe1ic1eu n01cpeT" y Jby6Jbauu, }.l{eucKU no'KpeT,
1, 2, janyap-ifJe6pyap 1926, 63; OpzauU30Ba'l-be A.ttujance ;JfCencx:ux no1CpeTa,
Eenc1eu no1epex, 8, O'KTo6ap 1926, 360; lli T e 611 A JI o j 3 Vf j a. 0 paOy jyzoC.II.Oaeucx:ux if.le.M.uuucTKu'!t>a, 2Kenc'KU no1epeT, 9, 10, 15 . .Maj 1931, 2-5.
188
narne sednice Kongres je nastavio po komisijama. Prva komisija
je raspravljala o polozaju neudatih majki i njihove dece; druga 0 nacionalnosti udatih zena i 0 gradanskim pravima zena koje se
udaju za strane drzavljane; treca- o jednakom moralu za muskarce
i zene; cetvrta- 0 porodicnim dodacima zaposlenih i peta- 0 jednakim uslovima rada i jednakom nagradivanju za isti rad muskaraca i zena. Kongres je na kraju rada izabrao Upravu Internacionalne alijanse koja se sastojala od 21 clan. u nju su usle predstavnice feministkinja iz 17 zemalja, medu kojima i Milena Atanackovic
iz nase zemlje. 156 Sledece godine, u isto vreme, u Pragu je odrzana
Konferencija za izborno pravo zene, na kojoj se raspravljalo o politickim pravima zena i jacanju mira u svetu. 157
Veca aktivnost drustava zenskog pokreta osetila se za vreme
parlamentarnih izbora 1927. godine. Preko svoga lista ina pojedinim
skupovima Alijansa zenskih pokreta je naglasavala potrebu jednakog prava glasa za sve gradane i zahtevala je da se zenama omoguci
ravnopravno ucesce u izborima. Prilikom otvaranj a novoizabrane
Narodne skupstine drustva zenskog pokreta organizovala su manifestacione zborove za zensko pravo glasa 9. oktobra 1927. godine.
Na zboru u Ljubljani, pored velikog broja zena, bilo je i muskaraca.
Zbor je otvorila i govorila o potrebi ravnopravnosti zena i muskaraca predsednica Drustva ,Zenski pokret". Zatim su govorile pred-"
stavnice Saveza radnickih zena i devojaka i Hriscanskog zenskog
saveza. Na zboru je primljena jedinstvena rezolucija u kojoj se
trazi od Narodne skupstine da u Izborni zakon unese dopunu kojom
ce dati i zenama opste i jednako, aktivno i pasivno pravo glasa.
Savez radnickih zena i devoj aka i Drustvo ,Zenski pokret" iz Lju-"
blj ane organizovali su tada skupstine zena za pravo glasa i po man jim mestima Slovenije.
U bioskopu ,Metropol" u Zagrebu odrzana je veoma uspela
skupstina za zensko pravo glasa na kojoj je bilo i muskaraca. Skupstinu je otvorila predsednica Drustva ,Zenski pokret" Mira Koconda-Vodvarska i u duzem izlaganju objasnila znacaj ovog skupa."
Pored nje na skupstini su govorile jos tri zene i predstavnici Radi-·
kalne, Pucke i Socijalisticke stranke. Na kraju je usvojena jedinstvena Rezolucija u kojoj se trazi opste pravo glasa za zene. Istog
dana odrzani su zborovi za pravo glasa zena u Varazdinu, Sarajevu,
Bosanskom Brodu, Splitu, Kragujevcu, Belom Manastiru i Dubrovniku. Pored zena na zborovima je bilo i muskaraca. Jednoglasno je
trazeno pravo glasa za zene i prihvacena je Rezolucija kojom se·
to zahteva. 158
158 KoH-zpec Ji1nrepna:u,uona.n.ue aJZ.ujance, lKeuc~u noKpeT, 5, .uaj 1926,.
183; M 11 JI e H a AT aHa q K o B wB, J13aemraj o pady Konzpeca HnTep'Ua'4UOuaJt.ue a.11.ujance 3a J/Ce'H.cKo npaao z.n.aca, :iKe'Ucxu no?Cper, 6, jyu 1926. 192.
157 ,lJ; p J e JI ea a Xn a rreq-'B o p b eB u h, Yru~u c Kouzpeca MeQynapoOne aAujance, BoJba, Eeorpa,I{, Klb. III, 1, jy.n. 1927, 57-60.
158 JKenC'ICU nO?cpeT, 18, 15. 01CT06ap 1927, 1-2; IlOJtUTU'Ka, 6987, 10. O%T06ap !927, 10; Bpeue, 2085, 10. 01CT06ap 1927, 4; III T e G 1i:t A JI 0 j 3 H j a, o·
paiJy jywc.n.oaeucxux !j>e.AmnucT'KU1ba, }.Keucmt nmcpeT, 9, 10, 15 . .uaj 1931,
2-5; .'X{ena ·u ceer, 1, Beorpaj:J;, 15. janyap 1928, 6; Akcija za Zensko volilno·
pravico, Zenski list, gl·asilo Zveze delavsk:.ih Zen in deklet, LjubJ.jana, 9, 1.
oktobar 1927, 1, 10, 1. not,embar 1927, 1-2.
189;
�Polovinom decembra 1927. godine oddana je skupstina Drustva ,Zenski pokret" u Beogradu na kojoj je analiziran rad za pro~eklu godinu dana: U toku c':le .godine najistaknutije feministkinje
IZ ~eo(irada odlaz1le su u _POJe~ma mesta u Srbiji i drzaie predavanJa zenama o razmm pitan]Ima koja su ih interesovala. Pored
rada. na propagandi i iiirenju feministickih ideja, zenski pokret je
stud1rao sve zakonske projekte i nastojao kod merodavnih faktora
da se. popravi polozaj zene pre~. ~ako~ima. I ove godine, kao i prethodmh, orgamzovane su domaciCke skole u manjim mestima i selima, a u Zenskom klubu u Beogradu odrzavani su kursevi za sivenje i krojenje. 15 '
u. Skoplju je 16. decembra 1928. godine osnovano Drustvo
,,Zenski. pokret". Na o~nivack~j skupstini su .govorile Leposava
PetkoviC, predsedmca NZS, 1 M1lena Atanackovic .sekretar Drustva
,Zenski pokret" iz. Beograda. Istaknuto je da z~ne moraju traziti
pravo glasa 1 da ta] SVOJ zahtev smatraju kao sredstvo da bi ostvarile _svoje ~ezni~ i svoj~,P:a_va .. Na kraju je izabran Upravni odbor
Drustva ,Ze':'ski pokret , cl]a Je predsednica bila Draga Jovanovic.
Pored Skonlla, u Makedoniji su postojale organizacije zenskog pokreta u Bitolju i Resnu.'"'
. Drustva. zenskog pokreta u Liubljani i u Sarajevu sire su se
b~v1la ?snovmm P?~'::ebama z~na, ali je to bilo nedovoljno, jer i ona
msu .re~avala sp.ec.Iftcna ~~t~Pl~ zena radnica i seljanki, koje su bile
:' nmte~:m poloza~u .. F':_mimstkmje su neprekidno trazile pravo glasa
1 nobol]~ame poloza1a zena nred zakonom, ali je to ostalo na nivou
zahteva.I stalno se nonavlialo nreko rezolucija, molbi i peticija koie
su upnc1vane Narodnoj skupstini i ostalim merodavnim faktorima.
. !"o ugl~u na Malu Antantu, kod femini~inja iz nase zeml ie
po;av1la se Ide~ a. z~- stvara:'ie male feministicke antante koju bi
sacm!avala femi':IShcka drustva iz balkanskih i slovenskih zemalja.
Ov_~ IdeJa J~ reahzoyana na Kongresu Ali.ianse za pravo glasa zena,
ko]I ]e odrzan sredmom ma]a 1923. godme u Rimu. Mala zenska
antanta o~uhv.atala je,. pored zemalja Male Antante (Jugoslavija,
C.eJ:osl.ovacka 1 Rumum]a), Bugarsku, Grcku i Poljsku. Feministkm~~ 1~ ovih .. zemalja dogovorile su se da zajednicki rade na pob.o~Jsanw SOCI]alnog, ekonomskog i po!itickog polozaia zene i da U
Cil~u o.drtavanja opsteg mira rade na uklanjanju svih nesuglasica
koJe b1 se mogle stvarati izmedu ovih drzava.
Prva skupstina Male zenske antante odrbna je pocetkom nov~mb_;a 19~3. go~ine u Bukurestu, na kojoj su bile cetiri predstavmce zenski~ drustava IZ nase zemlje. Skupstini su prisustvovale i
delegac11e zen~ .'z. ~rugih zemalja, izuzev Bugarske. Raspravljalo
se o radu femmistickih pokreta u pojedinim zemljama i konstatova~o da su ze':'e postigle politicku slobodu u Poljskoj i CehoslovackoJ ..z:"tm~ se mtenzivno radilo na usaglasavaniu nacrta statuta i na
preCIZI.ranJU programa i plana rada. Prema Statutu. clanovi MZA
su b1h drustva osnivaci: Poljske, Cehoslovacke, n{,munije, Jugo159 EeucJcu noKper, 21, 30. 'H:.OBe...1t6ap 1927, 4; M. AT aHa n; K
C'ICynw.Tuua 2Keuc1<oz no<KpeTa, lKeua u caeT1 1 15. jauyap 1928 6
16(;)1{
190
'
e'H.cxu nox:pex, 1, 2, 15. jauyap 1929, 2; Ill T e 6 u A
0
B
11
fi
'
slavije i Grcke. Ostale zemlje Istocne Evrope mogle su takode biti
clanovi MZA ako prime njena pravila i program. Za vreme odrzavanja Skupstine u Bukurestu, organizovane su dve interesantne
javne sednice na kojima se govorilo o polozaju i rezultatima rada
zena u Rumuniji. Za predsednicu Male zenske antante izabrana je
Rumunka Kantakuzen, za potnredsednicu Poljakinja dr Tilicka, za
sekretara Rumunka Cerkez. 161
Druga konferencija Male zenske antante odrzana je u Beogradu
od 29. oktobra do 2. novembra 1924. godine. Na Konferenciji su
podneseni: izvestaj o radu biroa MZA; izvestaji svih Clanova o postignutim rezultatima; izvestaj o radu Konferencije Lige za mir
i slobodu u Vasingtonu i sastanka Internacionalnog saveza zena u
Londonu; izvestaj o polozaju nezakonite dece u zemljama MZA;
izvestaj o misljenju o feministickom pokretu u zemljama MZA i
izvestaj svake zemlje o pitanjima spoljne politike. Radi efikasniieg
obavljanja postavljenih zadataka odluceno je da se pri Maloj zenskoj antanti organizuju sekciie, i to: politicka, ekonomska, zakonodavna i sekciia za stampu. Na Konferenciji je donesena Rezolucija
u kojoj se zahteva i da se vodi aktivna propaganda u Jugoslaviji,
Grckoj i Rumuniji da bi zene dobile u najkracem roku svoja potpuna politicka prava; da se vodi borba u svim zemljama za izbacivanie iz gradanskih zakonika svih nejednakosti koje postoje u pogledu zene i za ostvarenje jednakih i stvarnih prava za sve zene;
da se posveti viSe paznje zastiti deteta, za sta u budzetu treba obezbediti viSe novca, i da se uzme uCeSCa u svim akciiama koje se
vade za mir u svetu. Na kraju je za predsednicu MZA izabrana
Leposava Petkovic, za sekretara Danica Zamboni-Vlajic i za blag~j
nika Milena Atanackovic, pa su time Biro i Predsednistvo M7.A
za narednu godinu dati nasoj zemlji. Za vreme Konferencije bila
je prireaena izlozba zenskih rukotvorina iz svih zemalja MZA i
umetniCka i literarna izloZ ba na.Sih Zena. 1 62
Treca konferencija Male zenske antante oddana je u Atini
ad 7. do 13. decembra 1925. godine. Clanovi delegacije iz nase zemlje
bile su: Leposava Petkovic, dr Ksenija Atanasijevic, dr Masa Zivanovic i Mira Koconda. Na dnevnom redu Konferencije bili su:
izvestaji pojedinih sekcija o radu u toku godine i o napredovanju
feministicke i pacifisticke ideje u odnosnim zemljama; Izvestai i
diskusija o pitanju Zakona o braku; razgledanje drustvenih i radnickih ustanova i izbeglickih naselja; izvestaj i diskusija o pitanju
cinovnika; izvestaj i diskusija 0 pitanju ekonomskih odnosa; izvestaj
i diskusija o pitanju manjina i biranju uprave.
Na Konferenciju nisu dosle predstavnice poljskih zena, ali su
poslale svoj izvestaj koji je procitan prisutnima. Zatim su podnele
161 M H JI e H a
AT aHa IJ; K o B 11 h, Ma.Jl.a cj)e..MuuucTU'll'l<:a anxa'H.Ta, .T!uza
3a .M;Up u c.w6o0e, Eencxu no'ICpex, 6. jy1t 1923, 264; M H JI e H a AT aHa u;K o B H h, Ma.na O/Ceuc'l-Ca auTa%Ta, JK.encxu no'ICpeT, 9, 10, nose~ot6ap u Oe~e...uOap
1923, 420; m T e 6 M A JI 0 j 3 J1 j a, 0 pady jyzoc.noae'UCKUX (j)e.MU'I-tUCT'1CU1-ba,
EencKu no'KpeT, 9, 10, 15 . .Maj 1931, 2-5·; M3aemxaj o paOy ~7npaanoz od6opct
EC.
n.,
t6
••
JI
o j 3 Jii j a, n.n.
9, 10,
Ee-ucx:u no%peT, 7, cenxe.M6ap 1924, 293.
2
J:Ke1-tcxu no'KpeT, 8, 15. o1exo6ap 1924, 331; 10, 15. 0e'l{,e.M.6ap 1924, 408;
uoaeM-6ap-Oet~e.A~6ap
1925, 337.
191
�izvestaje o radu delegatkinje feministickih organizacl]a iz ostalih
zemalja. Dr Ksenija Atanasijevic je govorila o radu feministkinja
u nasoj zemlji, a Mira Koconda o Zakonu o braku. Posle diskusije
o ovim pitanjima donesena je Rezolucija u kojoj se traze jednaka
prava i odgovornost roditelja za vaspitanje dece; da se rad zene
u kuci smatra kao profesija; da u slucaju smrti tutor deci bude onaj
roditelj koji ostane ziv i da se civilni brak uvede u zemljama gde
ne postoji. Poseban referat o cinovnicama procitala je predstavnica
zena iz Cehoslovacke. Dr Masa 2ivanovic je govorila o polozaju
zene cinovnice u Jugoslaviji, a 0 istom problemu su diskutovale
i delegatkinje iz drugih zemalja. I o ovom pitanju donesena je posebna Rezolucija kojom se traZilo da se zene postavljaju u sva
zvanja i sa istim platama kao i muskarci; da se daiu jednaki dodaci
za skupocu za oba pola i da se zene cinovnice sindi!mlno organizuju.
Predstavnica zena iz Rumunije procitala je izvestaj 0 ekonomskoj
situaciji u zemljama Male zenske antante. Diskutovalo se o polozaju
nacionalnih manjina, a zatim je o tome donesena Rezolucija. Na
kraju je Konferencija zena M2A donela generalnu Rezoluciju u kojoj se trazi pravo glasa za zene u onim zemljama gde ono jos nije
ostvareno. Zahtevano je ukidanje smrtne kazne i uvodenje u nastavu istorije civilizacije umesto ratne istorije. 163 Zahtevi koji su
izneseni u donetim rezolucijama utvrdeni su i programom rada Male
zenske antante.
/
Posle Konferencije za izborno pravo zene, koja je odrzana u
Pragu krajem maja i pocetkom juna 1927. godine, odrzana je Konfe~e~cija Male ~enske a':'tante, na kojoj se uopsteno rasnravljalo
o 1st1m problem1ma kao 1 na prethodnim konferencijama.'"'
Od 25. do 28. juna 1929. godine odrzam~< je u Varsavi Peta
konferencija Male zenske antante, kojoj je iz nase zemlje prisustvovala dr Masa 2ivanovic. Delegatkinje iz poiedinih zemalja su podnele referate o radu feministickih organizacija u svojoj zemlji a zatim ie procitan izvesta.i Centralnog biroa, koji je posledn{e dve
godine bio u Pol iskoj. Posebni referati- podneti su o matPrinstvu
i 0 formi cinovnickih zakona i 0 tim pitanjima su donesene rezoluciie. Na k~aju Konferencije i~. donesena posebna Rezolucija o miru
u Evrop1 1 1zabrano Predsedmstvo M2A za sledece dve godine.'••
Iz prikaza rada Konferencije Male zenske antante vidi se da
feministkinie ni na ovom nivou nisu postigle neke znacainije re~ultate. !st~ problemi su postavljani gotovo na svakoj konferenciji
1 ponavlJah su se isti zahtevi u pogledu politickih prava zena. Predstavnice feministkinia iz naSe zemlie bile su i na ovim kao i na
dru.rrim medunarodnim skupovima zena veoma aktivne ali su svi
ti niihovi zahtevi ostali neostvareni.
'
U Jugoslaviji je 1928. godine osnovana Liga zena za mir i
slobodu, kao sekcija Internacionalne Lige zena za mir i slobodu. Liga
je radila na sirenju pacifizma uopste i u njoj su feministkinje aktivno
ucestvovale.' 66
ZENSKA STRANKA
Pred donosenje Ustava 1921. godine postavilo se pitanje da li
je bolje da zene imaju svoju stranku, iii da pridu partijama koje
vee postoje, jer su neki ocekivali da ce one dobiti pravo glasa.
0 tome je sprovedena jedna anketa i objavljeno vise clanaka u
listu LKencKu no1<per iz kojih se vidi da postoji podeljeno misljenje
0 tome pitanju i da se pravu glasa zena ne daje neki znacaj.
Jedna grupa intelektualki nije se slagala sa metodima rada
zenskog pokreta i pocela se angazovati na osnivanju zenske stranke,
koja bi bila iskljucivo politicka organizacija s politickim programom.
Ona je formirala Osnivacki odbor,' 67 koji je pocetkom maja 1927.
godine osnovao novu feministicku organizaciju - 2ensku stranku.
Stranka je izdala svoj Proglas u kojem se navodi da postojece prilike zahtevaju brzi rad i odlucniji stav prema zenskom pitanju, da
se zene moraju sto pre osposobiti za politicki zivot i da one treba
da uzmu potpuno ucesce u organizaciji i zivotu drzave. U Proglasu
se konstatuje da ni jedna politicka stranka nije povela odlucnu
borbu za zensko pravo glasa i da je potrebno stvoriti jednu organizaciju u kojoj ce se zene vaspitavati i pripremati za politicki zivot.
Zatim se navodi da zenska drustva i udruzenja ne odgovaraju po
svom programu iii po svojoj organizaciji i taktici politickim zadacima koje vreme namece, ali ona posredno rade na ostvarenju feminizma i zato ce se truditi da kao Stranka pomazu njihov rad.' 6"
2enska stranka je donela svoj Program i Statut. U Programu
Stranke, izmedu ostalog, stoji: a) da ce se Zenska stranka boriti za
sprovodenje ideja feminizma, da kao feminizam smatraju kolektivno ucesce zenskih birackih masa u drzavnom zivotu; da ce Stranka
raditi na tome kako bi se od strane javnih vlasti preduzele sve
mere koje se ticu poboljsanja zdravstvenih, moralnih, ekonomskih
i kulturnih uslova zivota; b) Stranka ce raditi nq budenju svesti
kod zena i boriti se da se zenama pod istim uslovima kao i muskarcima priznaju sva biracka prava i da one ravnopravno ucestvuju
tos )Keucxu nox;per, 7, 1. anpuJl. 1928, 4.
t6a Ma
·u;o·
.
Jl.a :Hc:enc'k:a ~nTanTa, ~encx~ no?C_peT, 9, 10, noae.u6an-Oe'4e.M6ap
1925, ~59, ~ P K c e H 11 J a AT aHa c 11 J e B u h, V!3sew,Taj ca Tpe'he KO'Iu[Je~~~:e Ma.!l.e a:nTanTe J/Cena, Ee-ac?Cu noxpeT, 1, 2, jauyap-<jje6pyap 1926,
u Osniva.Okom odOOru Zenske -stranke bile su: dr Ana BnkiC, lekar,
doktor prava Angelina VidakoviC, dr Marija VuCetiC, lekar, profesor Maja
Zega, profesor Darinka Jovan-oviC, uCiteljica Darinka JevriC, nastavnica Li.nka
KrsmanoviC, nastavnica Dartinka LjubojeviC, uCiteljica A. Majzner, knjJZevnica Desan_k,a MaksimoviC, dr Kaja MarkoviC, lek:ar dr SlaVIka MihajloviC.
lekar, ~student prava Olivera PaCiC, nastavnica Nadeida PetroviC, dr RadmHa
Franovi6-FirniC, i dr Julijana SahoviC, lekar. - IloJ!,uTuxa, 6835, 8. .M.aj 1927,
~ : ,n; P Je :r: e H a X Jia n en;-'B o p l:) esn h, n.d.
6
,I( p Mama 2K H BaH o B Hli, Kourjjepen4uja MaJZe J/CeUcK:e auTanTe, lKeucKu noxpeT, 13-16, 15. aazyCT 1929, 2-3.
6; Bpe.ue, 1932, 8 . .M.aj 1927, 7.
tos lloAuTuxa, 6835, 8 . .uaj 1927, 6; Bpe.M.e, 1932, 8 . .Maj; 1935, 11. Jtaj
1927, 4; JKencxu noxper, 9, 1. jyu 1927, 4; CaJr£oynpaaa, opraH Hapo,n,He pa,n,MKanHe cTpaHKe, 110, 18. Jtaj 1927, 2.
6
192
101
193
�u drzavnom i politickom zivotu; c) Strafika ce se boriti za sprovodenje profesionalne jednakosti za sve zene, za ostvarivanje ravnopravnosti u ddavnoj sluzbi, za iste prinadleznosti cinovnika oba
pola i ravnopravan tretman zena pri!ikom prijema u ddavnu sluzbu; d) Stranka ce se za!agati da se lica muskog i zenskog pola potpuna izjednace u nas!ednom pravu, zatim za reformu bracnog prava
i za sva prava i sve potrebe koje se ticu dece; e) Stranke ce se
boriti za uvodenje skola i ustanova potrebnih za prosvecivanje seljackog i radnickog stanovnis~v~, z~ spr_ovodenje obav~zne osn?_vne
nastave za zensku decu, za zashtu zene 1 maJke, naroc1to u higiJenskom i ekonomskom pogledu.
U Cl. 2. Statuta Zenske stranke kaze se da je cilj organizaciJe
ostvarivanje feministickih nacela izlozenih u Programu stranke i
da ce se Stranka boriti protiv iskoriscavanja zens]<ih organizacija
od strane rna koje druge po!iticke partije. Predvideno je da na
ostvarenju toga programa Stranka moze saradivati sa drugim politickim partijama. U Statutu je dalje preciziran nacin prijema u
Stranku, odnos prema drugim politickim partijama i strankama i
organizacijama Zenske stranke. Organi Zenske stranke bili su:
Glavni izvrsni odbor, oblasni, mesni izvrsni odbori, pomocni organi
i poverenice, a biracki organi Zemaljska skupstina i oblasne i mesne skupstine. Kad se u Stranku upise 200 clanica osnivaju se mesni
izvrSni odbori. 169
·
Iz Programa i Statuta Zenske stranke vidi se da to nije neko
kvalitativno nova zenska organizacija koja bi se energicnije borila
za ostvarenje ravnopravnosti zene. Stranka postavlja iste zadatke
kao i Drustvo ,Zenski pokret", jedino sto se smatra politickom
organizacijom, dok je Drustvo ,Zenski pokret" ,&astupa!o ,politicku
neutralnost". Iako se u proglasu Zenske stranke kriticki osvrce na
metod rada postojecih gradanskili zenskih organizacija, iz Programa
i Statuta se ne vidi na koji ce se nacin Stranka izboriti za zensko
pravo glasa i kako ce prisiliti bur2:oaziju da izmeni svoj stav prema
Zenama.
Alijansa zenskili pokreta se nije slozila sa stvaranjem nove
feministicke zenske organizacije, jer se cepaju snage zenskog pokreta. Ona je trebala da se Program Zenske stranke u osnovi ne
raz!ikuje od Programa ,Zenskog pokreta" i javno se ogradila od
nove feministicke organizacije, kritikujuci neke clanove Upravnog
odbora Drustva ,Zenski pokret" koji su hili pokretaci stvaranja
Zenske stranke.'7°
U jesen 1927. godine pocele su se odrzavati skupstine Zenske
stranke i formirati njene organizacije u Srbiji. Osnivacka skupstina
Zenske stranke u Beogradu odrzana je 3. oktobra 1927. godine. Na
skupstini je bilo oko 300 zena, a pored njih bile je i muskaraca.
Skupstina je hila posvecena pravu glasa zena i na njoj su istupile
Program i Statut Zenske stranke, Beograd, 1928.
Potpredsednica DruStva ,Zenski pokret" ·dr K'senii.a Atana1sijeviC dala
je .iziavu za ,Staropu u ·kojoj se ograduje od no-ve feministiCke organi·zacije .2.enske stranke. n.agJ.aSavajuCi da se ideje ·i Program Zeon:ske strn.nke nalaze
u Programu Dru.Stva ,2:ens:ki pokret". (11oJtUTU'Ka, 6837, 10 . .ua.j 1927, 6; BpeJte,
169
17 0
1935, 10 . .Maj; 1936, 12 . .Ataj 1927, 4; Ee'H.CKu
194
noxpeT~
8, 15. Maj 1927, 4.)
cetiri govornice, od kojih je jedna krojacka radnica. One su govorile
o neravnopravnom polozaju zene koji priznaju i postojeci zakoni,
o potrebi osnivanja :Zenske stranke, o feminizmu u svetu i pravu
glasa koje su zene dobile u pojedinim zemljama, o zakonodavstvu
u nasoj zemlji i o potrebi reforlni osnovnili zakona u cemu treba
da se angazuje Zenska stranka, o teskom polozaju zena koje zaraduju za svoju egzistenciju i odrzavaju porodicu i kucu, o zatsiti
omladine, majki i dece. Dr Jelica Neskovii:-Vucetic je obrazlozila
glavne tacke Programa Zenske stranke, naglasavajuci da je to politicka organizacija koja se bori za politicke ideje. Na kraju je
potvrden Glavni izvrsni odbor u koji su usli Clanovi Osnivackog
odbora :Zenske stranke i izvrsen upis prisutnih zena u Stranku. 171
Mesni izvrsni odbor Zenske stranke organizovao je 9. oktobra
Konferenciju u Srbobranu na kojoj se takode govorilo o zenskom
pravu <!lasa i o potrebi ucesca zena u politickom zivotu. Obrazloze':'i
su Program Zenske stranke i njeni neposredni zadaci. 172 Zatim Je
u Pazarevcu 16. oktobra 1927. godine na Konferenciji Zenske
stranke govorilo pet zena, od kojih su tri lekarke. Izabran je Mesni
izvrsni odbor od pet Clanova i pristupilo se- upisu zena u Stranku.l13
Feministkinje su se u to vreme narocito zalagale za zensko
pravo glasa. Akcioni odbor Zenske stranke uputio je predstavku
svim narodnim poslanicima i Narodnoj skupstini u kojoj se poziva
na cl. 70. Ustava i trazi pravo glasa za zene. Na zboru Zenske stranke
u Obrenovcu doneta je Rezolucija na osnovu koje se takode Akcioni
odbor Zenske stranke obraca Narodnoj skupstini sa molbom da se
zenama daju puna politicka prava kao i muskarcima.' 74
U Leskovcu je 20. maja 1928. godine :Zenska stranka odrzala
Konferenciju na kojoj je bile i muskaraca. Govorilo se o polozaju
zene u drustvu i zahtevalo pravo glasa za zene.' 75 Pocetkom novembra iste godine Mesni izvrsni odbor Zenske stranke u Krusevcu
organizovao je svoj drugi zbor koji je bio dobra posecen. Govorile
su tri predstavnice Zs o polozaju zene i o organizovanju Zenske
stranke. U isto vreme odrzan je prvi zbor Zenske stranke u Smederevskoj Palanci na kojem su bile tri predstavnice Glavnog izvrsnog odbora ZS iz Beograda. Pored zena, zboru je prisustvovalo
i vise muskaraca intelektualaca. I na ovom, kao i na drugim zborovima, govrilo se 0 polozaju zene, 0 potrebi organizovanja i ucestvovanja zena u javnom zivotu. Na kraju zbora izabrano je Mesne
poverenistvo Zenske stranke i izvrsen je upis clanova u Stranku.176
U Sidu je 8. novembra 1928. godine oddan zbor Zenske stranke
na kojem su govorile predstavnice Glavnog izvrsnog odbora Zenske
stranke iz Beograda. I na ovom zboru izabrano je Poverenistvo
Zenske stranke i izvrsen upis zena u Stranku. Posle tri dana organizovan je zbor Zenske stranke u Sremskoj Mitrovici na kojem su
111 IToJtUTU'I·W, 6980, 3. oKT06ap 1927, 4: Pe'l£, 1054, 4. O'KT06ap 1927, 5;
Bpe.M.e. 2078. 3. o;cTo6ap 1927, 5.
112 BpeM.e, 2087, 12. O'l<To6ap 1927, 2.
t73 Bpe.t.te, 2093, 18. ox:To6ap 1927, 2.
t74 Pe'lf., 1076, 29. ox:To6ap 1927, 2; Bpe.M.e, 2104, 29. ox:To6ap 1927, 4.
t75 IIoJtUTU1Ca, 7206, 23. M.aj 1928, 3.
t76 Bpe.M.e, 2470, 7. noae.u6ap, 2472, 9. nose..u;6ap 1928.
195
�takode govorile delegatkinje Glavnog 'izvrsnog odbora 2enske
stranke iz Beograda, a zatim se razvila diskusija o vaznijim pitanjima.m Krajem novembra iste godine odrzan je zbor 2enske
stranke u Kragujevackoj Raci na kojem su hila zastupljena i okolna
sela. Zboru su prisustvovale delegatkinje Oblasnog odbora 2enske
stranke iz Kragujevca i dr Je!ica Neskovic-Vucetic, delegat Glavnog
izvrsnog odbora 28 iz Beograda. Na ovom zboru se videlo da je
2enska stranka pocela okupljati i zene sa sela i vrsiti uticaj na
njih. Istog meseca oddan je zbor 2enske stranke i u Beogradu.178
Glavni izvrsni odbor 2enske stranke pokazao je narocitu aktivnost na osnivanju organizacija 28 novembra 1928. godine. U vise
mesta u 8rbiji odrzani su zborovi zena na kojima je u ime Glavnog
izvrsnog odbora 2enske stranke govorila dr Jelica_ N eskovic-Vucetic. _Tek sto se 2enska stranka pocela organizovati,. i to u 8rbiji,
doslo je do zavodenja diktature, januara 1929. godine, i rad na
njenom organizovanju bio je prekinut.
Delovanje 2enske stranke trajalo je veoma kratko, taka da
ona nije mogla ni ostvariti neki veCi uticaj medu zenama. 8tranka
je okupljala pre svega intelektua]ke koje su se na neki nacin isticale
na tim zborovima, ali se obracala i zenama drugih profesija i zanimanja. Zahtevi 2enske stranke i metodi njenog rada hili su isti kao
i Drustva .,Zenski pokret". I ona se putem predstavki, peticija i
slanjem delegacija obracala Narodnoj skupstini i trazila pravo glasa
za zene. Predstavnice 2enske stranke su se zalagale za ocuvanje
postojeceg rezima i u okviru njega traZile su politicku ravnopravnost. Kroz Zensku stranku je dolazila vise do izrazaj a afirmacija
pojedinih intelektualki koje su bile osnivaci ove zenske organizacije.
2enska stranka nije imala perspektive ni u kapitalistickom sistemu,
bez obzira na rezim diktature u nasoj zemlji, jerje izdvajanje zena
u neku posebnu politicku partiju bilo prezivelo i besmisleno. I da
je bilo burzoaske demokratije, u kojoj bi zene dobile pravo glasa,
one se ne bi organizovale u posebnu politicku partiju, vee bi po
klasnoj pripadnosti bile u postojecim _politickim partijama i
strankama.
8tvaranjem mnogobrojnih zenskih drustava, udruzenja i organizacija, gradanski zenski pokret bio je mnogo usitnjen i nejedinstven i kao takav nije se mogao izboriti za osnovna prava zena u
postojecem drustvenom poretku. Metodi rada i zahtevi tih or<;anizacija hili su uvek isti i one nisu ni bile dovoljno energicne i odlucne
u svom radu. Kroz ove organizacije dolazile su do izrazaja pojedine
burzu.ike i intelektualke, koje su cesto, radi svoje licne afirmacije,
stvarale zenska drustva i udruzenja.
177
196
Bpevv,e, 2473, 10. uoae.MDap; 2476, 13. uoseJ£6ap 1928, 4.
11a
Bpe.M.e, 2479, 16. uose.M.6ap; 2488, 25. noaeMOap 1927, 7.
II deo
ZENE U RADNICKOM POKRETU
I ZENSKIM ORGANIZACIJAMA
OD SESTOJANUARSKE DIKTATURE
DO OKUPACJJE JUGOSLAVIJE
(1929-1941)
�I glava
AKTIVNOST ZENA U REDOVIMA RADNICKE KLASE
1. Uslovi za rad sa zenama i Uputstva CK KPJ
Pocetkom 1929. godine u Jugoslaviji je uveden sistem otvorene diktature i terora, koji je bitno izmenio drustveno-politicki
zivot u zemlji. Kralj Aleksandar je 6. januara izvrsio drzavni udar,
ukinuo Virlovdanski ustav iz 1921. godine, raspustio Narodnu skupstinu i zabranio politicke partije. Rezim sestojanuarske diktature
okomio se svim sredstvima na klasni radnicki pokret, a posebno
na clanove ilegalne Komunisticke partije Jugoslavije, koje policija
progoni jos jace nego ranije, hapsi, zlostavlja i ubija u zatvorima i
van zatvora. Mnogi komunisti su tada osudeni na dugogodisnju
robiju.
Pojava svetske ekonomske krize i njen odraz u Jugoslaviji
naglo pogorsava ionako losu ekonomsku si tuaciju u zemlji. Polozaj
radnicke klsae postao je jos tezi, a njen sukob s vladajucom klasom
se produbio i zaostrio.
Klasni radnicki pokret nastavlja borbu i pruza otpor diktaturi,
a u narodu je zavladalo opste nezadovoljstvo, pa je kralj, zbog
krize diktature, bio primoran da 3. septembra 1931. godine proglasi
Ustav Kraljevine Jugoslavije. I pored uvodenja dvodomnog narodnog predstavnistva (Senat i Narodna skupstina), kralj je zadrzao
svu vlast a rezim se i dalje oslanjao na policijsko nasilje.
U tim izuzetno teskim uslovima, kada je Partija prezivljavala
najzesce udarce koji su je kadrovski i organizaciono oslabili, i rad
sa zenama bio je gotovo onemogucen. Delatnost se svela na davanje
uputstava i pisanje direktivnih pisama iz inostranstva. Tako su u
toku 1929. godine, u vise dokumenata, razradeni i konkretno postavljeni zadaci organizovanog rada sa zenama, koji se u uslovima
sestojanuarske diktature nisu mogli realizovati.
Osnovan je Centralni sekretarijat zena Komunisticke partije
Jugoslavije, koji je za period januar-jun 1929. godine doneo sledcci plan rada:
I. Partijski aparat za rad medu zenama
1. Povezati se sa MSZ (Medunarodni sekretarijat zena.
2. Traziti od PS (pokrajinski sekretarijat) Partije, da se
organizuju pokrajinske zenske komisije.
197
�3. U roku od 14 dana izraditi !poslati PZK (pokrajinska
zenska komisija) instrukcije za organizaciju i naCin rada medu
IV. Agitaciono-propagandni rad
Zenama.
1. 0 svim aktuelnim pitanjima, bilo to ,cisto zenskog
karaktera" iii opstepolitickog, izraditi svojevremeno kako teze
za referate taka i clanke za nasu stampu.
2. Izraditi pravovremeno teze za referate povodom:
a) Internacionalnog zenskog dana (u vezi s tim, naglasiti znacaj 10 godisnjice postojanja KI za medunarodni zenski proleterski pokret), b) Dana MOPR (medunarodna organizacija
pomoci revolucionarima - Crvena pomoc) i godisnjice Part.
Kom., c) 10-godisnjice stupanja nase Partije u III internacionalu, d) 1. maja.
3. Zajedno sa nadleznim partijskim forumom izdati leta!<
o godisnjici streljanja zeleznicara u Zaloskoj cesti u Lju.bljani.
4. Zavesti u partijskoj stampi zensku rubriku.
5. Stampati u ovoj rubrici clanke o aktuelnim pitanjima
i Clanke instruktivnog karaktera u vezi sa programom rada
za kruzoke.
6. Napisati cirkularno pismo u svrhu organizovanja kruzoka korespondentkinja.
7. Uputiti cirkular PZK o prikupljanju podataka o uposlenju zenske radne snage.
8. Na osnovu tih podataka izdati brosuru o polozaju radnica u SHS. A ako bi se to pokazalo nemogucim, napisati u
partijskoj stampi seriju clanaka.
9. Odrediti jednog clana CZS (centralni zenski sekretarijat) u Agitprop komisiju pri Centralnom komitetu Partije.
10. U sporazumu se agitpropom pri CK Partije i:<dati
popularne brosurice 0 zenskom pitanju.
11. Istovremeno s povezivanjem s MSZ zatraziti literaturn 0 zenskim pitanjima.
12. Nabaviti zenske listove i casopise koji izlaze u zemlji,
a takode i strane. 1
4. U najkracem roku sazvati plenum CSZ (Centralni sekretarijat zena).
5. Osim clanica CS2, na plenum pozvati predstavnice
vaznijih industrijskih centara i predstavnika SKOJ-a (Savez
komunisticke omladine Jugoslavije).
6. Predstavnika SKOJ-a pozivati na sve vaznije sednice CSZ.
II. Organizacioni rad
1. N aloziti PZK da: u roku od mesec dana organizuju
po preduzecima, uz saradnju omladinskih i partijskih celija
kruzoke radnica, koji bi posluzili kao temelj organizaciji delegatskih zborova.
2. U roku od dve nedelje izraditi program predavanja
za zenske organizacije i krliZoke radnica.
3. Naknadno izraditi instrukcije za delegatske zborove.
4. Predloziti PZK da odrede dane svojih prvih delegatskih
zborova.
III. Vanpartijske masovne organizacije
a) Sindikalni rad.
1. Odrediti jednog clana CSZ za predstavnika u CSK
(Centralna sindikalna komisija).
2. U procesu rada, u vezi sa odlukama CSK, izraditi konkretna uputstva za rad na sindikalnoj liniji.
b) Rad na selu.
1. Preko CSeljK (Centralne seljacke komisije) doci u vezu
s partijskom organizacijom na selu.
2. Ispitati mogucnost za odrzavanje konferencije seljanki,
koje bi se kasnije pretvorile u delegatske zborove.
c) Neprijateljske organizacije.
1. Staviti u duznost P2K da ispitaju socijalnu i organizacionu strukturu raznih zenskih organizacija i drustava koja
rade u njihovim pokrajinama.
2. Ispitati mogucnost za osnivanje posebne legalne zenske
orga~zacije i izdavanje legalnog zenskog lista.
198
Posle Cetvrtog kongresa KPJ formirana je Komisija za rad
medu zenama pri CK KPJ, Ciji je rukovodilac bila Pop-Malina
Ivanova-Ruza. Pocetkom februara 1929. godine oddana je sednica
Sekretarijata CK KPJ na kojoj se raspravljalo o planu rada ove
komisije. U ime komisije sednici Sekretarijata prisu.stvovala je
Malina Pop-Ivanova (Ruza). Ona je procitala plan rada komisije
koji je prihvacen sa izvesnim dopunama. Usvojene su i teze za
proslavu Medunarodnog dana zena i odobrena materijalna sredstva
za njihovo stampanje. Odluceno je da se otpocnu odmah pripreme
za proslavu 1. maja, kako bi i one uzele punog ucesca u toj proslavi.2 Centralni sekretarijat zena KPJ nije izabran u ovo vreme
1 Isti pl.an se pojavljuje '.i lka·o plan r.a.da Komi•Siije za rad medu Zenama
pl'i CK KP.T. - ARP, fond KI, 1929/6, 9.
2 ARP, fond KI, 1929/9 ,i f;ond Jug.osloveni u SSSR-u, P/15. Ma1ina-Ruz.a Pop-Ivanova (od septembra 1929. Galilcina Elena-Nillmlovna) - rodena
7. aprila 1902. u KoCanima u Makedoniji; gimnaziju zavrihla 1920. u Sof.ij-i i tu
posta1a Clan Saveza lkomunristiJCke omladine 1918. g.odine; stuclira1a -na Beo-
199
�'·' "
niti su za to postojali uslovi, premda se 'on pominje u nekim dokumentima. Navedeni plan rada Centralnog sekretarijata zena je na
, sednici Sekretarijata CK KPJ primljen kao nlan rada Komisije za
rad medu zenama iz cega se vidi da nisu postojali Centralni sekretarijat zena i zenska komisija s. posebnim programima i planovima
rada, vee da je to u stvari bilo jedno odeljenje pri CK KPJ koje se,
prema potrebi, razlicito pojavljivalo.
Centralni sekretarijat zena KPJ izdao je Teze i Proglas povodom proslave Medunarodnog dana zena 1929. godine. U Tezama
se govori o pocecima proslave 8. marta, o polozaju zene u svetu
i u nasoj zemlji i predvidaju zadaci u pogledu sistematskog i organizovanog rada medu zenama. Naglasava se potreba za objasnjavanjem teskog polozaja radnicke klase posle uvodenja sestojanuarske
diktature i odreduju parole koje treba da se istaknv za vreme proslave Dana zena. Povodom proslave 8. marta u listu Pro!eter objavljen je clanak u kojem se navode uzroci eksploatacije zenske radne
snage, zatim se govori o nerazvijenoj klasnoj svesti sirokih zenskih
radnih masa i o ulozi zene u buducem ratu. Konstatuje se da je
Partija za proteklih osam godina obracala vrlo malo paznje radu
medu zenama, da ima pokrajinskih partijskih organizacija u kojima
nema ni jedne organizovane zene, te da je, ukoliko se u nekim
mesnim organizacijama i radilo, taj rad je bio neplanski, nesistematski i koncentrisan uglavnom na dva do tri veca grada, dok su
industrijski centri i sela bili potpuno zaboravljeni. N a kraju Clanka
ukazuje se na potrebu istrajnog i sistematskog rada kako bi se
zene privukle u organizacije revolucionarnog radnickog pokreta;
da 8. mart treba da bude potpuno i svestrano iskoriscen za agitacioni
i organizacioni rad medu zenama, da treba d!kPude dan kada ce
Partija otpoceti sa organizovanjem zenskih kruzoka, gde ce se vaspitavati buduci clanovi KPJ; da treba objasniti radnicama i seljankama kako se samo putem organizovane revolucionarne borbe moze
srusiti kapitalisticka klasa i izjednaciti pravo zene i muskarca na
radu, u porodici i drustvu. 3
gradsk:om !Uifliverzitetu 1920. i 1921 . .goQdine: krajem 1920. ru Beogrn.rdu primljena
u KPJ; •od 1921. do 1924. •rad:ila u Skioplju; bila •sekretar rpartijrSlke Ce1ije, Clan
GraldSikog komiteta KPJ ru Skoplju, ,01a:n G11adske uprave sindikata trgovaOk:ih
1:1adnika, a z.atim •sekretar Gradskog veCa ·siDd.irkata ru Skqplju; u jesen 1924,
po O'dluci CK KPJ, :otiS.la u Moskvu .na Sverd:loV!Sikd {tkiomun1..sti,iJlci) unlver:zHet,
koH je zavnfula 1928. godime; i'ste godJiJne, u prole&e, sa gruprun iParti,iskih
funkcionera doSla u zemljru rna 1partij!ski rad radi .spr:ovod-enja. Otvorenog p;isma
l:llvrSnog ikomiteta KI Cl,anovi·ma KPJ. Za v.reme prilprema Cetvrtog OOongresa
KPJ hila instrukto:r OrganizaoionOig bi.roa CK KPJ, a posle KO'I:1gres·a .ruko\'iOdila,c Komis,ije .za rra,d medu Zenaana pri CK KPJ. Po odluci CK KPJ, u
jesen 1929, ooti-SLa u Mos.kVlU za rpredava-Oa na Komun.J..stiClmm uni"Verzitetu
nacionaJnih manjina Zapa<da (KUNMZ), gde je ostala do decembr:a 1932; tada
je ipreSla na organizaci·oni 1:1ad i r:adoila !k:!ao in:strUrktor Ol'lganie:acionog odel.jenja
Ba'll'l1'"'~s'kog .re}on.sakog rkomiteta SKP.(b) u Moskvi do -aktobra 1933, godine, a od
tada rpa do 1935. r:ad:ila ·U PorHtir~om odeljenju maSinrs'ko-trarktorrske stanice
Omskog .rej.ona; od 1935. ;do 1937. predavala ,i,stociju u jednom ·.seJ.u, a od 1937.
do 1939, zajedmo •sa muZem, bi1a .mtv.orena, ra oo.tim O!Sloibod-ena; -od 1939. do
1953. ·radi'la ®ao onastaV'l1Jilk: -· rpr-edavarl:a iSft:OJ:'iju u .gradu Tjumen u SSSR-u,
gde j,e d kasnije ostaJ·a.
3 ARP, :Land KI. 1929/14, 17, 20; 8. mart i naSi zadaci, Proleter, god. I,
1, mart 1929, 12.
200
U toku ove godine izdato je naJvrse uputstava i dire}<tiva za
rad medu zenama. Maja 1929. godine Agitprop Centralnog komiteta
KPJ dao je Uputstva o radu u masama i proradi materijala Cetvrtog
kongresa KPJ. U njima, pored ostalog, stoji da Rezolucija Cetvrtog
kongresa KPJ o zenskom pitanju treba da bude temeljito proradena
zajedno s materijalima Komisije za rad medu zenama CK KPJ i da
agitpropi posvete narocitu paznju radu medu zenama, pronalazeci
nove odluke i metode rada kojima ce se zainteresovati radnice i
seljanke.4
Organizacioni biro Komunisticke internacionale zakljucio je
da sve partije treba da organizuju delegatske zborove. Politbiro
CK KPJ prihvatio je taj sistem kao najpodesniji oblik rada Partije
medu zenama i data su posebna uputstva za organizovanje zenskih
kruzoka. U Uputstvima se kaze da je u tom cilju potrebno obaviti
neke pripremne radove, od kojih je prvo i najva7.nije organizovanje
zenskih kruzoka u preduzecima gde su uposlene radnice. N aglasava
se da se ti kruzoci ne smeju zameniti simpatizerskim grupama
Partije; da oni imaju zadatak da podizu politicki nivo radnice; da
preko njih treba popularisati vaznost delegatskih zborova; da zenski
kruzok treba da se sastoji od 2 do 4 iii vise radnica koje se redovno
sastaju i s kojima Partija sistematski radi. Zatim se napominje da
zene radnika, kucne radnice i namestenice .treba da se ukljuce u rad
kruzoka u preduzecu; da ti kruzoci ne predstavljaju nikakve specijalne zenske organizacije, vee samo metod i oblik za rad medu
zenama, koji se, prema iskustvu pojedinih partija, pokazao kao
najpodesniji. U Uputstvima se skrece paznja na potrebu sistematskog rada s radnicama u preduzecu, upoznajuci ih sa svakodnevnim
problema koji se javljaju u preduzecu i akcijama koje vodi radnicka klasa. 5
U to vreme Balkanski zemaljski sekretarijat Izvrsnog komiteta Komunisticke internacionale dao je Uputstvo o organizacionim
zadacima KPJ u kojem se konstatuje da je rad medu zenama u KPJ
bio zanemaren; stoga se naglasava da je neophodno u najkracem
vremenu stvoriti u svim partijskim komitetima odeljenja za rad
medu zenama; da u preduzetnim partijskim celijama, gde radi veliki
broj zena, treba da budu zaduzeni specijalni drugovi za rad sa
zenama; da Partija mora postaviti sebi u zadatak organizovanje
zenskih delegatskih zborova i osnivanje kruzoka zena radnica koji
ce postepeno prosirivati sferu svoga uticaja; da u strajkacke odbore
u preduzecu, kao i za radnicke poverenike treba birati radnice i da
treba obratiti posebnu paznju na radnice koje su vezane za selo,
uvlaciti ih u kruzoke i odbore radnica u preduzecu i pripremati
za rad na selu. 6
Politbiro CK KPJ i Centralni sekretarijat zena KPJ dali su
posebna Uputstva za izgradnju partijskog aparata za rad medu zenama, koji treba da se organizuje na sledeCi nacin:
' Isto, 1929/28.
s Isto, 1929/36.
' Lsto, 1929/15-a.
201
�1. a) kod nokrajinskih sekretarijata KPJ (prema pismu
CSZ - Centralnog sekretarijata zena) mora se postaviti komisija ad 3 do najvise 5 Clanova, ad kojih jedan treba da bude
clan Pokrajinskog sekretarijata;
b) kod OK (okruzni komitet) i MK (mesni komitet) KPJ
isto taka komisije ad 3 do naJvise 5 Clanova, ad kojih jedan
treba da bude Clan OK, odnosno MK;
c) kod RK (rejonski komitet), prema velicini rejona komisija ad najvise 3 clana, ad kojih je jedan Clan RK iii ~rga
nizator za rad medu zenama (zenorg) koji treba da bude clan
rejonske uprave;
d) u celijama organizator za rad medu zenama (zenorg).
II. Organizator za rad medu zenama u celijama, koji radi
u preduzecima, gde je uposlen veliki broj radnica, treba da
bude u vezi sa omladinskom celijom doticnog preduzeca.
III. Da bi se izbeglo eventualno suprotnim instrukcijama,
treba provesti usku koordinaciju rada. U tu svrhu nuzno je
da se rad medu zenama usko poveze s organizacionim radom,
agitprop radom, sindikalnim radom i dr. na taj nacin sto bi se
pojedini clanovi ZK (zenske komisije) ukljucili u rad drugih
komisija.
IV. Zenske komisije su organi odnosnih partijskih foruma. Zenske komisije visih partijskih foruma daju institucije
nizim i kontroliSu rad zenskih komisija i organizatora za rad
medu zenama nizih partijskih foruma, ali opste vodstvo lezJ
u rukama nadlezne partijske instance.
V. Zenske komisije moraju diskutovati, pripremati i da·vati materijal i predloge na sva pitanjq,.koja se odnose na
oblik i metode rada medu zenama. Pri vodenju kampanje one
moraju pronalaziti parole koje ce sluziti kao spona izmedu
~psti~ politickih i_ ekonomskih parola i takozvanih specijalno
zenskih mteresa. Zenske komisije se ne smeju ogranicavati na
uputstva visih instanca, nego moraju same postavljati pred
partijsko vodstvo pitanja i nrobleme; traziti da partijski forumi
saslusaju izvestaje, resavaju o predlozima i daju direktive za
buduci rad.
VI. Organizatori za rad medu zenama moraju se brinuti
o stalnom agitacionom, organizacionom i propagandnom r81du
m~?u zenama u preduzecima - u okviru rada sto ga Partija
vrs1 van preduzeca medu zenama radnika, kucnim radnicama
i seljankama. Oni moraju nastojati da u tom radu sudeluje
celokupna celija, a ne samo oni koji su zaduzeni i zene clano\i
Partije. Na temelju iskustava stecenih u toku rada, organizator
za rad medu zenama mora davati inicijativu za usavriiavanje
rada medu sirokim masama zena.
VII. U organizacijama gde nema zena u prvo vreme sav
rad treba da obavljaju muskarci Clanovi Partije.'
I ukoliko se radilo sa zenama u preduzecima i borilo za resavanje svakodnevnih problema, o tom se vrlo malo pisalo. Cen7
202
ARP,
f~nd
KI, 1929/35.
tralni sekretarijat zena unutio je pismo pokrajinskim zenskim komisijama u kojem se govori 0 potrebi pisanja u stampi 0 nadnicama
radnica, 0 razlici izmedu muskih i zenskih nadnica, 0 promenama
u odnosima u preduzecu, o radnom vremenu, o otpustanju radnika
i radnica s posla, 0 zastiti na radu, 0 mogucnostima nesrecnih slucajeva, 0 sanitarnim uredajima, 0 postupanju sa zenama koje su
u drugom stanju i kakve su mogucnosti majki za dojenje dece, o zivotu i zdravlju radnicke dece, o stambenim pitanjima, o duznostima
u porodici, o tome koiiko sindikati vade racuna o zahtevima radnica
i drugim problemima koji su od zivotnog interesa za polozaj zene
radnice. Uporedo sa drugim radom u pismu se zahteva skolovanje·
zena koje bi se bavile pisanjem za zenske rubrike u ilegalnoj partijskoj, omladinskoj i sindikalnoj stampi, te u legalnim radnickim
listovima. Naglasava se da izmedu clanica zenskih kruzoka treba
odabrati najpodesnije radnice za taj posao i davati im uputstva
0 nacinu pisanja i 0 cemu treba da pisu, citati njihove dopise i diskutovati o njima i istrajno raditi na njihovom osposobljavanju
kako bi one mogle samostalno da pisu o svemu sto interesuje zaposlenu zenu. 8
u cilju sto boljeg sprovodenja medunarodne protivratne kampanje i uvlacenja zena u tu akciju, Centralni sekretarijat zena KPJ
napravio je jula 1929. godine plan rada i uputio ga svim pokrajinskim zenskim komisijama; na osnovu toga,' trebalo je da one izrade
posebne detaljne planove za svoju pokrajinu.
Planom je predvideno:
1. Na svim sastancima partijskih celija posvecenim pro-·
tivratnoj kampanji mora se ukazivati na ulogu zena u buduCem ratu, na ratne pripreme burZoazije u Zenskim redovima.
i na potrebu prosirenja uticaja KP na zenske mase sistematskim
i istrajnim radom medu zenama.
2. U vezi s tim, postaviti na sednici pokrajinskog sekretarijata, mesnog komiteta KPJ iii partijske celije pitanje o pojacanom partijskom radu medu zenama, o radu odgovarajuceg·
aparata za rad medu zenama i uspostavljanja takvog aparata.
ukoliko on ne postoji.
3. N a svim sastancima i svakom drugom prilikom povesti
najjacu agitaciju za ucestvovanje zena u svim akcijama Par-·
tije, omladine i ilegalnih sindikata, a pored toga u sve odbore
koji se osnivaju za organizovanje protivratne kampanje treba
uzeti i aktivne radnice.
4. Organizovati u snorazumu sa pokrajinskim sekretari-·
jatima KPJ kratke kurseve (3-4 predavanja) za zene-funkcionere.
5. Odrzati sire sastanke zena, ko sto je to bilo ucinjeno·
povodom 8. marta, na kojima ce se vrsiti agitacija i odabirati
clanice za nove zenske kruzoke.
6. Kampanju protiv rata treba naroCito iskoristiti za.
uvlacenje najboljih i najaktivnijih radnica u Partiju, omla-"
dinu i sindikate.
' ARP, fond KI, 1929/37.
203:
�U planu CSZ se napominje da teror koji vlada u zemlji ne
sme biti prepreka za oddavanje sastanaka kruzoka i sirih sastanaka; da ne sme biti uzrok prekida svakog rada postojecih organizacija, vee naprotiv da treba pojacati rad u masama, pojacati organizacije prijemom novih Clanova u Partiju, omladinu i sindikate
i stvarati nove u mestima gde jos ne postoje. 9
Oktobra 1929. godine oddan je VI plenum Centralnog komiteta KPJ. U Rezoluciji toga Plenuma se kaze da je Partija duzna
da izvrsi preokret u metodama svoga rada medu radnicama i da se
obnova zenskog pokreta mora sprovesti jos doslednije i upornije na
bazi Rezolucije Cetvrtog kongresa KPJ o radu medu zenama.' 0
u navedenim partijskim dokumentima uoceni su propusti u
radu medu zenama, izradeni su planovi i data ujmtstva za buduci
rad. Jasno je odredeno kako treba organizovati tlij rad i posebna
paznja je posvecena znacaju delovanja medu radnicima. Medutim,
Komisija za rad sa zenama pri CK KPJ nije imala uvida u stvarno stanje u zemlji, pa su zadaci postavljeni odvojeno od prakse
i kao takvi nisu se mogli ni izvrsiti. U uslovima masovnog hapsenja komunista i razbijanja partijskih organizacija nastupilo je
privremeno zatisje u radu i tek slabljenjem rezima diktature pristupilo se organizovanom i sistematskijem delovanju medu zenama.
2. Ulcljucivanje zena u sindikalne organizaCIJe
radnicke poverenike
izbore za
Komunisticka partija je uocavala koliko 'Je znacaJno za rad-nicki pokret ukljucivanje zena u klasne radnicke organizacije i
kakvi se zadaci pred nju u tom pogledu postavljaju. Ona se prilagodavala postojecoj situaciji i nronalazila nove oblike delovanja u
tim veoma slozenim uslovima.
U Rezoluciji o buducem radu sindikata u Jugoslaviji, koju je
polovinom 1929. godine doneo Izvrsni komitet Komunisticke internacionale, izmedu ostalog, navodi se da najveca paznja treba da
bude posvecena omladini i zenama, da o njihovim interesima treba
voditi racuna u tarifnim pokretima, da se u sindikatima organizuju
komisije za rad medu radnicima i da se prilikom strajkova u strajkacke odbore biraju i zene. 11 Iste godine Centralna sindikalna frakcija u svom izvestaju postavlja zadatke i plan rada u sindikatima.
U planu rada je predvideno da se pri svakom ilegalnom sindikalnom forumu obrazuje sekretarijat zena, koji ce organizovati rad
medu zenama, da radom ovog sekretarijata kao i ostalih sindikalnih
komisija rukovodi sekretarijat od tri clana koji bira sindikalni
forum. 12
' AIHRPH, BED-B-2/27.
to Klasna borba, 15, 1929, 33.
" ARP, fond KI, !929/3la.
12
ARP, Zbirka CSI, {nereglstrovan.a ,grada).
204
Komunisti, njihovi simpatizeri i pripa?;nici zabranje~ih Ne-zavisnih sindikata ukljucuju se u reform1st1eke s1:rd1kate 1_ prek_~
njih se bore za resavanje sva~odn~vnih J?robl~ma 1 ?"!varUJU v~c1
uticaj medu radnicima. Ovu d1rektrvu pr1hvatrle su 1 zene radn~ce
i uclanjivale su se u pojedine strukovne sindikalne saveze u okv1ru
Ujedinjenog radnickog sindikalnog s~veza J~gosla":1Je (l!R~SJ).
Pocetkom tridesetih godina od sv1h orgamzovamh u smd1kalnim savezima bilo je oko 9 do 10 odsto zena. Taka je 1931. godine
od 28 496 clanova URSSJ-a bilo 2 085 zena, 1932. godine ;>d 29 2_93
sindikalno organizovana bilo 2 639 zena, a 1933. od 30 421 clana b1le
su 2 923 zene.' 3
•
••
U svim mestima s jace razvijenom tekstilnom mdust~1JOm u
Hrvatskoj pocele su se osnivati podruznice Saveza tek~t1lmh radnika i radnica. Pocetkom 1931. godine form~rana. Je sm~1kalna J?_Odruznica tekstilnih radnika i radnica u DugoJ Res1, a zatrm. se pocelo
raditi na organizovanju podruznica .u Karlovcu,_ Cak?vcu 1 ?roslavlju. Potpredsednik uprave podruzmca u DugoJ He~1 _b~la Je. _M1lr<:a
Snidarsic, tekstilna radnica, a u odboru se nalaz1la)os 1 1\~arrJ:" Ostarcevic. U novoosnovanu podruznicu odmah u pocetku uclamlo se
se 17 zena. 14
Na Konferenciji Oblasne uprave UR~SJ u Zagrebu,__ ll. septembra 1932. godine, pored ostalog, rese~o ~e da se. pre~.loz1 Savezu
sivacko-odjevnih radnika, Savezu tekstrlmh radmka 1 URSSJ u
Beogradu da se ova dva saveza ujed~ne u je~an Savez o~Jevnog
radnistva J ugoslavije. Vika Kos, tekstrlna radm~a, pr~dsedmca Sa~
veza tekstilnih radnika i radnica u Zagrebu, p1sala ]e Centr:"lno]
upravi Saveza tekstilnih radnika i radnica u Beogradu da I'rrhvataju ovaj predlog. U obrazlozenju se, izmedu osta_l~g, navod1 da. u
Jugoslaviji u tekstilnoj industriji ima oko 30 h1lJada zaposlemh
radnika i radnica a u Savez tekstilnih radnika i radnica uNanjeno
je oko 500. Ona 'navodi da je organizacija nerazvijena zato sto u
njoj nema sposobnih sindikalnih rukovodilaca, da u celom Savezu
,nema ni jednog funkcionera J<oji ?'oze i .z:rade sastaviti jedan l~tak,
koji moze odrzati na sastanc1ma 1 skupstmama, te konferenCIJaJ?-~
govor iz kojega prisutni mogu nesto n_auCiti ... " 15 ~~ skupstrm
Ujedinjenog saveza sivacko-odjevnih radmka-ca, oodruzmce ZagrE!b!
oddanoj 29. januara 1933. godine, ist:"knuto _ie da .:reba p_okl~mtl
posebnu paznju organizovanju t~~sblm~ radmka koJI orgamzacwn~
pripadaju ovom Savezu. Tom pr1h~o':' Je ko~statovan~ da u savsko]
banovini podruznice odjevno-tekstllmh radmka postoJe u Zagrebu,
Osijeku, Karlovcu, Susaku, Oroslavlju i Slav~~skom ~rodu u ko.1 e
je okupljeno oko 500 radnika i radmca. Skupstn:a ]e Izabral~ novu
Upravu u koju je za potpredsedmka b1rana V_Ik~ Kos. Pocetkom
iduce godine oddana je skupstina odjevno-tekstrlmh radmka u Vats J 0 sip
lgreb, 6, 1975, 8.
c .a z i,
Zene u radniCkim sindikatima 1929-1940, Zena, Za-
d ·
·•
Z-agreba·Cka uprav podruznice Savez.a tekstJl:~uh rad?ilka 1 ra mea p1se
Savezu tekstilnih radnika i radnica u Beogradu dopts u 'kolP.m .. norf'd _ost21.-..~.
javlja da je u Dugoj Resi f.ormil'ana .podruZJ?.ica tekstHnih radnika, koJU treba
p.rijaviti vla·stima. - Zene Hrvatske u TadmCkom pokretu ... , 195.
u Isto, 209.
y
•
--.
•
•
t4
205
�razdinu na kojoj se, izmedu ostalog, 'govorilo o teskom polozaju
tekstilnih i odjevnih radnika, o niskim nadnicama radnika u tekstilnoj industriji, s kojima ne mogu da podmire svoje najnuznije
potrehe. Posehno je istaknut tezak polozaj zena i potreha da se one
zajedno s muskarcima organizuju i stupe u zajednicku horhu protiv
eksploatacije. Na kraju je izahrana Uprava podruznice u koju su
uSle dve Zene. 16
U industriji duvana zene su se postepeno ukljuCivale u Sindikat monopolskih radnika. Zagrehacka podruznica monopolskih
radnika aktivirala se od 1932. godine. U njoj se, pored ostalih, narocito isticalo sedam radnica-aktivista koje su bile hirane u Upravni
odhor podruznice. Podruznica monopolskih radnika i radnica u
Senju odrzala je svoju godisnju skupstinu 25. juna 1933. godine.
Skupstinom je rukovodila Gena Stanisic, koja je qa kraju izabrana
za predsednika nove Uprave podruznice."
Posebnu teskocu predstavljalo ie organizovanje kucnih pomocnica, na cemu su takode insistirale partijske i sindikalne organizacije. Osnivacka skunstina sindikalne organizacije kucnih pomocnica u Osijeku odr2ana je 18. marta 1934. godine. Na skupstini
se govorilo o potrebi organizovanog rada ovih mdnica i sve prisutne
su se izjasnile za osnivanje sindikalne organizacije. Prihvacena su
pravila i izahran Upravni i Nadzorni odhor podruznice u koji je
uslo pet zena aktivista. 18
Na prosirenoj sednici CK KPJ, koja je odrzana krajem 1933.
godine, zakljuceno je, pored ostalog, da narocitu paznju treha ohratiti radu medu proleterskim i radnim zenama. Tom prilikom je
konstatovano da su partijske organizacije potcenjivale tu vrstu
delatnosti. Postavljeno je kao zadatak svim Jil&rtijskim organizacijama da zaduze po jednog clana Partije za organizatorski rad medu
zenama. Ukazano je takode da mdnice treba aktivirati u radu Partije na osnovu njihovih svakidasnjih zahteva u horhi za poholjsanje
poloza i a u drustvu. 19
U pismu Centralnog komiteta KPJ, upucenom Mesnom komitetu KPJ Ljubljana, maja 1934. godine, upozorava se da bi ,dalje
zapostavljanje rada medu radnicama i radnickim zenama znacilo
nastavlianie sektaskog rada, znacilo bi nerazumevanje zadaca, koje
stoje pred nasom Partijom u skoroj buducnosti ..." U pismu se
zahteva da zaduzeni clanovi Partiie za rad medu zenama angazuju
na tom poslu vise aktivista, a narocito studentkinja, da se upoznaju
sa uslovima u kojima zive radnice, teskocama i n.iihovim aktuelnim
zahtevima, da hi ih uspesniie mohilisali u pojedine akcije, kao sto
su Straikovi, pomoC nezanoslenim porodicama, borba protiv sni.Zavanja nadnica, protiv haosenia, horba orotiv fasizma i slicno.2°
Iste godine CK KPJ daje posehna uputstva za rad medu zenama u koiima se konstatuie da i Pored opste nezaposlenosti broj
radnica uposlenih u industriji stalno raste. ,u tekstilnim, zivezarIsto, 212, 213, 218.
Isto, 214 i 216.
Isto. 223.
" ARP, fond KI, 1933/283-2.
20
ARP, l'ond KI, 1934/106.
16
11
18
206
skim i papirnim preduzecima u cijeloj Jugoslaviji, broj uposlenih
radnica sacinjava ogromnu vecinu cjelokupnog radnistva uposlenog
u tim preduzecima. Taj porast uposlenosti zenske i mlade radne
snage odgovara sve nezasitijim apetitima kapitalista za vecim profitom, izrabljivanjem ove jeftinije i manje zasticene radne snage.
Ako industrijskim radnicima pribrojimo radnicke zene i besposlene
radnice, onda one zajedno sacinjavaju preko 50 odsto radnicke
klase". 21
Polazeci od ove cinjenice, CK KPJ ukazuje na sve veCi znacaj
rada medu zenama u narednom periodu, cemu sve partijske organizacije treba da poklone posehnu paznju. U ovom, kao i u ostalim
partijskim dokumentima cesto se istice da kod partijskog clanstva
ima nerazumevanja i neshvatanja ad kolike je vaznosti za horhu
radnicke klase sto masovnije ucesce zena u klasnom radnickom
pokretu. U ovom periodu Partija je morala da ulaze dosta napora
da se kod samilr komunista izmeni nepravilno shvatanje o ulozi zene
u revolucionarnom pokretu. ,Jedna od dosadasnjih gresaka u radu
nasih organizacija, pa i prijasnjih rukovodstava hila je nerazumjevanje potrebe masovnog rada medu zenama, kvalifikujuci taj rad
kao rad sporedne vaznosti za partiju i omladinu. Postojala su najnakaznija shvatanja 0 tome pitanju, kao na primer: da zene nisu
za revolucionarnu horhu, da je hesplodan rad medu njima, da nisu
konspirativne itd. Takvim shvatanjima cesto su neki nasi odgovorniji
drugovi nastojali da opravdaju svoj nerad medu radnicima, a nekoji
ad njih hili su cak i misljenja da se zene ne smiju uvlaCiti u nasu
partiju i omladinu iz gore navedenih, naravno, potpuno netacnih
razloga.'' 22
Od posebnog znacaja za dalji razvitak sindikalnog pokreta u
Jugoslaviji hila je Cetvrta konferencija KPJ, koja je odrzana u
Ljubljani krajem decembra 1934. godine. Na Konferenciji je ukazano na potrebu sireg okupljanja zena u sindikate, na razvijanje
sistematskog rada medu zenama radnicama i davanje vece i stalne
podrske u horhi za njihova prava. 28
Centralni komitet KPJ dao je januara 1935. godine direktive
Pokrajinskom komitetu KPJ za Crnu Goru o radu Partije na nekim
vaznijim pitanjima. U tom direktivnom pismu posebno se razraduju
zadaci komunista u radu sa zenama. I ovom prilikom se konstatuje
da je rad Partije medu zenama nedovoljan, pa se postavlja zadatak
da se mohilisu sve partijske organizacije za ukljuCivanje zena u
Partiju, SKOJ, sindikate i akciju sakupljanja Crvene pomoci. ..Posehno se ukazuje da zenama treba poveravati odgovorne part!Jske
zadatke. U direktivama se postavlja da se svi radnici ukljuce u revolucionarne sindikate; da se pri tom posveti posebna paznja okupljanju zena i radnicke omladine u ovu organizaciju; da se za mlade
21
B.:.blioteka I-nstituta za izuCav.anje 1mdnH~~kog pokreta, Beograd., Sta
i kako da se radi, 3, 1934, 73, 74.
,
KIIJ, TOM II, Beorpa,n;, 1949, 219-247; P e ro
D ~ m j .a nov d C, JaCanje revoltucionarnog sindikaLnog pokreta (1935-1945),
50 godina revolucionarnog sindikalnog pokreta u Jugoslaviji, Beograd, 1969,
147-157.
.J!l!
Is·to, 73.
2s Jilcropu.jcKu
apxua
207
�radilike organizuju posebne"sekcije, kursevi, predavanja i osnuju
biblioteke i citaonice. 24
zemaljski biro Centralnog ko~iteta KPJ daje, _u avgustu
1935. godine, direktive Mesnom kom1t:tu KPJ za SaraJevo ~.k?
jima, pored ostalog, stoji: ~,Ako. u vasem mestu ne~a. ra?m~klh
zenskih organizacija, onda nastoJte. da se odmah pn smd1kahma
obrazuju zenske sekcije i u njih treba _uvuci sv~ zene ra~mce. _Isto
to treba uciniti i po ostalim mestlma vase pokraJme. Obratlte paznJU
da se ne potcenjuje rad medu zenama" .25
•
•
•
I u drugim partijskim dokumentima iznose s~ 1sh. problem!
i zadaci u pogledu rada sa zenama. Pocetkom tndesetlh godma
delatnost Partije se uglavnom svodi na davanje direktiva i uputstva
za rad komunista medu zenama. Partija insistira na tome da se
pokloni posebna paznja zenama radnicama i da se sto vec_i broj ~~ih
ukljuCi u klasne radnicke sindikate. U tome S_?; p~stlgnutl delimiCnl
rezultati, sto se najviSe vidi iz podataka o ucescu zena u naprednom
sindikalnom pokretu u Hrvatskoj.
Partijska organizacija u Varazdinu organizaciono se ucv;scuJe
1933. godine i svoju·aktivnost usmerava uglavno~ na rad ~md1kalne
podruznice URSS-a i kulturno-prosve~no~. radmckog ~mstva ;:S~?
boda". Od zena su u partijsku orgamzaclJU prve ukljucene L1d1]a
Klementi i Beska Frntic, ciji je glavni zadatak bio da rade s radnicama.26
U jednom partijskom referatu iz 1935. godin:> konstatuje s_e
da partijske i omladinske organizacije nisu ill na Jednom sektoru
rada tako zaostale kao u radu medu zenama. Zena u KPJ ima svega
jedan posto, a slicno je i u omladinskim i sindikalnim organizacijama.
Zatim se napominje da su se,_ pored sv1h _n~<\Q§tat~ka, rezultah .:'
radu sa zenama poceli postizatl u 1934. godm1, naroc1to u SlovemJl,
gde je Partija orgailizovala i rukovodila akcijama r~dnica. Kao
osnovni zadatak svim partijskim komitetima se postav!Ja da povecaju broj radilica u Partiji i omladini; da uvuku revolucwna;~e
radnice na sva odgovorna mesta i da im daju odgovorne funkClJe;
da posvete paznju velikim preduzecima '7 kojima rade ze?e ·~ osnuju
partijske celije i grupe radnica; da poJaca]u r~d ?a smd1kalno~
organizovanju radnica; da se bore za slobodu smd1kalnog orgamzovanja i biranja radnica za radnicke P?.verenik: i ~osledno spr~;
vodenje zakonskih odredaba ko)e reguhsu p_oloza! . zene u rad:' ..
Uslovi za sindikalno orgamzovan)e radmca b1h su nepovo!Jm,
jer su poslodavci radilicama zabranjivali da stupaju u ~rga~izacije.
Na primer, u Tekstilnoj fabrici V. Ilica u Beog:adu b1lo. Je. zaposleno mnogo zena koje su bile spremne da se uclane u smd1kalnu
organizaciju, ali su otpustane s posla one za koje se z~alo da su
organizovane. Slicno je bilo u preduzecu Jutene mdustn1e u Karlovcu, gde se radnicama zapretilo da ce biti otpustene ukoliko budu
" ARP, fcmd KI, !935/8.
" ARP, fond KI, !935/450.
26 Dr J o s i p H r n Ce viC,
Okupijanje komun.ista u VaraZdinu i Cakovcu Cetrdeset godina . .. ,_ knj. 2, Beograd, 1960, 134.
', ARP, fond KI, l935/637.
208
uC!anjene u strukovnu sindikalnu organizaClJU. Ali i pored toga
u nekim preduzecima bio je veci broj zena u URSS-u, kao sto je
,Standard" u Karlovcu, u kojem je bilo 30 radnica organizovano,
a 50 van organizacije.' 8
Pocetkom 1935. godine organizovani su tecajevi za sindikalne
funkcionere. Mesna grupa Saveza sivacko-odjevnih radnika u Zagrebu predlozila je za pohadanje tecaja jednog krojackog radnika
i tri tekstilne radnice, i to Stanu Berislavic, Mariju Klajn i Mariju
KovaCiC. 29
Novembra 1934. godine radilice Tkaonice cilima Eloke Vitasa
u Vinkovcima osnovale su sindikalnu podruznicu i sklopile kolektivni ugovor s poslodavcem, kojim je bila utvrdena nedeljna isplata
radnica. Poslodavac se nije pridrzavao sklopljenog ugovora i pocetkom 1935. godine dao je svim radnicama otkaz, kako bi kasnije one
koje nisu bile organizovane ponovo primio na posao. Tada su radnice koje su ostale bez posla pristupile formiranju radnicke zadruge
za izradu perzijskih cilima. Zadruga je zapocela s radom pocetkom
jula 1935. godine i delovala do 1939. godine. U radu sindikalne organizacije narocito se istaklo nekoliko zena. radnica.30
Radeci na sprovodenju partijskih direktiva u VaraZdinu je
septembra 1935. godine organizovana posebna sekcija tekstilnih radnica koje su bile sindikalno organizovane. Rad sekcije odvijao se
pod neposrednim uticajem partijske organizacije, a njen rukovodilac bila je Beska Vlasic-Frntic, Clan Partije. 31 Krajem sledece godine organizovana je zenska sekcija pri podruzilici Saveza bankovnih, osiguravajucih, trgovackih i industrijskih. cinovnika (SBOTIC)
u Zagrebu. Zenska sekcija birala je svoje delegate u sekciju bankovnih i osigurajucih cinovnika, u sekciju trgovackih i industrijskih
cinovnika i u kulturno-prosvetnu sekciju. 32 u to vreme formirane
su zenske sekcije i pri podruznicama Saveza. U to vreme formirane
su zenske sekcije i pri podruznicama Saveza sivacko-odjevnih radnika u Hrvatskoj i trazeni su najpogodniji oblici njihovog rada.
Sastanci sekcija odrzavani su jednom nedeljno i na njima je citana
partijska i radnicka stampa, zatim pristupacnija marksisticka literatura i odrzavana razna predavanja. Zene komunisti su sastavljale
citalacke grupe i na njima tumacile politicke dogadaje i ci tale stampu, letke i proglase. Radnice koje su bile u . zenskim sekcijama
URSS-a izvrsavale su razne zadatke, kao na pr1mer, rasturanJe letaka i stampe, prenosenje i sakrivanje materijala, sakrivanje ilegalaca, pisanje politickih parola nocu itd. 33
za Ko.Mynucr,
pokretu ... , 237.
4-5,
anpuJZ.-.«:aj
1935;
Zene
Hrvatske
u
radniCkom
29
Mjesni medustrukovni odbor u Zagrebu doneo je odluku da se u sindik-atu organizuje poCetk:om 1938. ku:rs za nepismene, okao i kul's za gramat.iku,
matematiku, istoriju, fiziku itd. Ne raspola.Zemo podacima o orga-nizaciji i
uspehu ovih kurseVa. - .Zene Hrvatske u -radniC!com pokretu . .. , 23? i 350.
ao Zene Hrvatske u radniCkom pokretu . .. , 232. i 238.
s1 Isto, 264.
32 Isto, 301.
aa ARP, for.d KI, 1935/667 d. 1936/43, IHRP, Zagreb; SjeCanje RuZe TurkoviC, ·MG 43/4-5 i sjeCanja Ru:Ze T-urkoviC i Kate Go'VOruSiC MG 43/6-18.
209
�U Beogradu je 23. januara 1936. godine odrzana zajednicka
Konferencija sivacko-odjevnog i tekstilnog saveza, na kojoj je doslo
do stvaranja jedinstvenog saveza - Ujedinjeni savez tekstilno-odevnih radnika i radnica Jugoslavije. Posle diskusije i usvajanja
Statuta Saveza izahrana je Centralna uprava, u koju je, pored ostalih, hirana Leposava Stamenkovic. 34 •
Najvise zena, u prvom redu tekstilnih radnica, hilo je organizovano u st.rukovne sindikalne saveze u Hrvatskoj i Sloveniji.
Iako je veliki hroj zena hio zaposlen u tekstilnim preduzecima u
Srhiji, njih je ipak manje hilo organizovano. To se vidi i iz Izvestaja
o pojedinim prohlemima i stanju organizacije KPJ u Srhiji, koji
Stanoje (Sreten Zujovic), Clan CK KPJ, salje avgusta 1936. gadine
Centralnom komitetu. U njemu se, pored ostalog, navadi: ,Nas veliki nedostatak je u tome sto medu partijskim clanstvom gatovo
nemamo zena. Na ovaj nedostatak smo pri pretresanju rada M K
uvek ukazivali, kao i na potrehu kako upornijeg rada medu zenama,
taka i njihovom privlacenju na rad u partiji, naracito pak na sindikalnom arganizavanju radnica.
Po preduzecima u Srhiji sve je veCi hroj zena radnica. Prepustene same sehi one su ne samo nemilosrdno eksploatisane vee
nisu nailazile ni na podrsku radnika. Ohracanje vise paznje na rad
medu zenama, narocito uzimajuCi u ahzir tu njenu dvojnu potcinjenost, mi cemo u pripremi akcija po konkretnim zahtevima dohiti
pokretanjem zena novu snagu" .35
Polavinom 1936. godine u sindikalnim organizacijama hila je
organizovano svega 5 odsto radnica u Jugoslaviji. Zhag taka malog
hroja radnica organizovanih u sindikalnim organizacijama nije se
mogao ni osetiti uticaj zena u njima. U to vreiiJ& nije hia ni veliki
hroj muskaraca organizovanih u sindikatu. Oko 30 adsto zena hilo
je u radnickim kulturnim organizacijama koje su okupile znatno
viSe radnica. 30
U grafickaj industriji zene su najvise radile kao knjigavezacice
i ulagacice. Vecina njih hila je organizavana u Savezu grafickih
radnika Jugoslavije. U Zagrehu je, na primer, 1937. godine hila u
Savezu grafickih radnika 678 zena.37
U postansko-telegrafska-telefonskoj struci hila je zaposleno
oko 40 adsto zena. U okviru udruzenja ovih radnika formiran je
1935. godine ,Zenski adsjek", kaji je razradia plan rada svoje delatnosti medu PTT sluzhenicama i radnicama. Kasnije je u udru:1 4
35
Paduu'II.'Ke uoaune, 5, 31. jauyap 1936.
ARP, fond KI, 1936/285
0 malom broju Zena organizovanih u si-ndika,lne org·anizacije izneseno
je u referatu ,2ena u industrij.i u Jugoslavij-i", koji je odr:Zan na Mectun.arodnom kongresu Zenskog saveza u Dubrovniku, oktobra 1936. g001ne. }Ken36
c'KU nox:peT, 7-10, cenTe..st6ap--Oe~e.M.6ap 1936, 56.
37 U istoj organizaciji je bila u Novom Sadu 1936. godine 121 :radnica,
u Sarajevu 1937. godine - 51 radnica i u Zagrebu 1938. godine - 667 radnica.
- IzveStaj o poslovanju Odbora Savezne ·organizacije SGRJ u Zagrebu od
22. marta 1937. do 27. marta 1938. godine; IzveStaj o radu Savezne arganizacije Saveza g;rafiCkih radnika-ca Jugoslavije u Novom Sadu u 1936. godini,
6; IzveStaj o poslovanju odbora Savezne or~anizacije u Zagrebu od 28. marta
1938. do 18. marta 1939. godine.
210
zenju formirana zenska sekcija, koja je okupljala zene. Udruzenjem
su rukavodili komunisti, koji su takode uticali na akupljanje zena
u sekciju i usmeravanje njihovog rada. Od 1935. odrzavani su svake
godine kangresi PTT radnika i sluzhenika na kojima se asecala da
Partija ima sve veci uticaj u ovom udru:lenju. Na Kangresu postanskih radnika i cinovnika u ·Nisu, 1940. godine, uzele su vidnog ucesca
i zene. One su gavorile o palozaju zene u svojoj struci i u drustvu
uapste, a nepravdi kaja je nanesena udatim zenama, drzavnim sluzhenicama, aduzimanjem dodatka na skupocu, a ekonamskim prilikama koje narocito pogadaju vece porodice, sto' posehno osecaju
zene. U PTT struku zene su primane vecinom kao dnevnicarke i u
tom statusu ostajale i po 10 godina. Posta se dnevnicarske godine ne
racunaju u godine sluzhe, zene su na Kongresu trazile da u rezoluciju ude zahtev o prevodenju dnevnicarki u adgovarajuca zvanja
i priznavanje tih godina za napredovanje u struci i za penziju. Ovi
predlozi su hili usvojeni."
Takam ovih godina pastizu se uspesi u akupljanju radnika
i radnica u sindikalne organizaciie, i to naraCita u pajedinim mestima. Na godisnjoj skupstini sindikalne podruznice tekstlno-odjevnih radnika u Cakavcu, januara 1938. gadine, pored ostalog, konstatuje se da je od 1 200 radnika i radnica 1 100 uclanjeno u sindikat, sta znaci da ih je vise od 90 adsta bilo organizavano. U Upravu
podruZnice, pored muSkaraca, birane su i Zene. 39
U dvorani Radnicke komare u Zagrehu adrzana je 13. fehruara
1938. godine skupstina tekstilnog radnistva. 0 polazaju tekstilnih
radnica govarila je Ruza Turkovic, koja je hila jedna ad najaktivnijih zena radnica u Zagrehu ad 1933. godine i kao takva hirana
je u sindikalna rukovodstva u Zagrehu, a zatim za Hrvatsku.<0 Ona
38 Pred ra1; su u UdruZenju PTT radn.ika 0. sluZbe!llika u Beogradu formirani klru.ioci koji ISll okupljali simpatizere KPJ. U kruZocima, kojima su
rwkovoilili !kiomun1sti, vr.Sene su pripreme za prijem u partijsk:o Clanstvo. U
njima se nalazio i odredend broj Zena, koje su takode IPQStali Clanovi Partije.
Jedna od njih :bi'la je i Radojka LakiC; rodena 1917. u ·MrkonjiC-Gradu; studira1a tehnologiju i filozofiju u Beogradu; pred rat se z.aposlila u Glavnoj
poSti ru Beogradu; 'nCestvovala u svim ak.cijama beogradskJ.h studenata i u
jednom ISUkobu 1sa Zandarm~ma 1940. ranjena u .glavu; po&le bombardovanja
Beograda. 1941. otlliSla u SaraJevo i radHa pod ilegalnim imenom Marija Hodak·
uhap.Sena i strelj,ana 'Oktobra 1941. Pro:glaSena je za narodna.g heroja. (LKeH~
danae, aszycT-cenTe.M.6ap 1940, 6; Istorijski arhiv Beograda, SeCanje Nikole
MilanoviCa 1872/MG-XII-151 i SeCanje Nevenk.e KarakaSeviC-Stamenko/1/J.C
1274/MG-IV-22.)
39 Zene Hrvatske u radniCkom pokretu ... , 347.
40 RuZa TurkoviC rodena u Zagrebu 26. decembr:a 1913; po zavrSetku
osnoVIIle §koJ.e ~:posliLa soe ru knjigoveznici kao uCenica u privredi; zbog raznoSenja '!)ropagandnog materij.ala uhapSena 1933; kada je dzaSla iz mtvora zapOtsld•la ISe u Tekst:iilnoj fabrici ,Stern oi drug" u Za-grebu i uClanila u Savez
teksti1no-od-jevnih radnika; •po.Sto je bHa ista'knuti .sindikalni aktivist; :posloda·v.ac joj je dao obkaz; zattm se zaposLHa u Fa.brici svile ,Treb.iC i :sin";
po.Cetkom 1934. dobi1a je mdatak da radi sa Zenama; u ·to vreme ona je biJ.a
Clan _Dprave tekstilno-odjevnih ll"adnika zra Zagreb, a zatim za Hrvatsku;
nal,aZlla se ·i u Mesnom medustruk:ovnom odboru URSS-a u Zagrebu; obilazhla
viSe tekstiJnih preduze6a u Hrvatskoj; na Skolovanju u SSSR-u -hila 1935/36.
godine; kada je :poCeo izlaziti Zenski svijet, bila je u redakciji lieta i pisala
o poloZ.aju Zena radnica; u ileto 1940. primljena u Mesni komitet KPJ za
Zagreb, a neko vreme se nalazi1a ;i ru K-omi:siji za .rad sa Zenama fP.ri CK KPH.
211
�je naglasila da u tekstilnoj industriji ima -66 odsto zena od ukupnog
broja zaposlenih u ovoj industrijskoj grani koje rade pod veoma
teskim uslovima.<' Pocetkom februara iste godine odrzana je u Beogradu skupstina radnika i radnica Prve beogradske tekstilne fabrike
a.d. Na skupstini je podnela izvestaj sekretar sekcije Leposava Stamenkovic, a zatim je izvrsen izbor Uprave, u koju su, pored ostalih,
izabrane Cetiri .Zene radnice. 42
Iako se radilo na organizovanju radnica u URSS-ove sindikate,
ipak je njih u odnosu na organizovane muskarce bilo mnogo manje.
Na skupstini zena koja je odrzana u Zagrebu 11. marta 1938. uz
prisustvo 600 radnica i namestenica, raspravljalo se o ovom, kao i
o nekim drugim problemima. Josip Kras, kao delegat Mesnog medustrukovnog odbora URSS-a u Zagrebu otvorio je skupstinu, a zatim je Lucija Borjan govorila o zaposljavanju zena, o njihovom
nagradivanju, koje za isti rad primaju 15 do 35 odsto manje od
muskaraca. Ona je iznela da su i nadnice muskaraca daleko nil:e
od fizioloskog minimuma i naglasila kakve posledice po zdravlje
ljudi ostavljaju takva mala primanja kojima se ne mogu obezbediti
ni najosnovnije zivotne potrebe. Posle nje govorila je Ruza Turkovic
o razvitku privrede i naglasila da u Jugoslaviji ima, pored 168 hiJjada zaposlenih zena u industriji, 500 hiljada nezaposlenih. Zatim
je u ime kucnih pomocnica govorila Marija Rausevic, u ime privatnih cinovnica Elizabeta-Beska Pelcl-Turkovic i jedna omladinka
u ime frizerki. 43 Ovo je bila u ono vreme, svakako, jedna ad najuspelijih skupstina zena radnica, koju su organizovali komunisti. Istog
meseca oddana je plenarna sednica Mesnog medustrukovnog adbora u Varazdinu, na kojoj se najvise raspravljalo o tome kakve se
sve prepreke cine razvitku klasnog radnickog pokreta. N a skupstini
je konstatovano da je najaktivnija bila organizae'i]a tekstilno-odevnih radnika u kojoj se nalazi veliki broj zena. U MMO od zena je
izabrana Andela N ovakovic.4•
U Zagrebu je aprila 1938. godine odrzan IV kongres Ujedinjenog radnickog sindikalnog saveza Jugoslavije, na kojem je, pored
ostalog, konstatovano da u privredu u sve- vecoj meri ulazi zenska
radna snaga koja je jos manje zasticena od muske radne snage i da
je, prema tome, nuzno obratiti naroCito paznju njenoj zastiti. u zakljuccima Kongresa se kaze: ,U cilju sto uspesnije zastite zena u
privredi, nuzno bi bilo uvodenje institucije zenskih inspektora rada.
Kongres poziva sve sindikalne organizacije, da organiziranju
i uvadenje zena u poslove sindikalnog pokreta obrate narocitu
pa.Znju".45
Pol,ovinom 1941. preuzela duZnost sekretara Pokrajinskog od'bora Narodne pomoCi za Hrvatsku i aktivno uCestvovala u NOB .. (IHRP, Zagreb, Se6anje Ru.Ze
Tul'kovic MG 43/4-5.)
41 Zene Hrvatske u radniCkom pokretu ... , 350.
42 PaOnu·lt.'ICe noau"H.e, 7, 11. cfJe6pyap 1937, 7.
43 Radnik, 90, Zagreb, 18. mart 1938; Kultura, nedeJj:ni •knjiZeV"l'Li liS't,
6, Zagreb. 1. april 1938, 6; Zen.e Hmatske u radniCkom pokretu ... , 353-355.
44 Zene Hrvatske u radniCkom pokretu.. . • 355--356.
45 URSSJ 1934-1937, Izve.§taj Izvr.Snog odbora na IV kongresu Ujedinjenog radniCkog ·sindikalnog saveza Jugoslavije 18. i 19. a:prila 1938. godine
u Zagrebu; Zene Hrvatske u radniCkom pokretu, 358.
212
U Fabrici ,Sport" u Beogradu vecinom su bile zaposlene zene.
Sve su bile uCJanjene u Savez tekstilno-odjevnih radnika i ucestvovale su u svim akcijama tr.ikotaskih radnika u Beogradu. Radnice
ove fabrike odrzale su 22. februara 1939. Konferenciju na kojoj su
raspravljale o svim problemima, s posebnim osvrtom na ekonomski
polozaj radnica.46 Istog meseca odrzana je godisnja skupstina sekcije
tekstilnih radnika-ca na Karaburmi u Beogradu, na kojoj se raspravljalo o uslovima rada u fabrici. Na kraju je izabrana nova
Uprava sekcije u koju su birane dve zene. 47
·
Skupstina sindikalno organizovanih zena u Splitu oddana je
marta 1939. godine uz prisustvo velikog broja radnica i namestenica.
Na skupstini je odrzano vise referata u kojima su zene govorile
o raznim pitanjima i poteskocama s kojima se susrecu u radu u
fabrici i ustanovi. Naglaseno je da je na podrticju Okruznog ureda
za osiguranje radnika u Splitu osigurano 5 239 radnica, koje su b~le
uposlene u 27 raznih profesija. Najvise ih je bilo zaposleno u tekstrlnom industriji, ugostiteljstvu i trgovini. Vecina od njih bila je
ukljucena u sindikalne organizacije pojedinih strukovnih saveza.48
U Savezu monopolskih radnika bio. je organizovan prilican
broj zena. N a skupstini podruznice monoplskih radnika i radnica
u Banjoj Lur.i istaknuto je da U prava monopola ni malo paznje ':'.':
posvecuje resavanju zivotnih pitanja svojih radnika. U RezoluciJl
koja je tom prilikom donesena zahtevano je hitno resavanje svih
postojecih problema. Na kraju je izabrana nova Uprava podruznice
u koju su usle i tri zene.4°
.
Pocetkom 1939. godine pokrenuta je akcija za osnivanje podruznice Saveza monopolskih radnika u Podgorici. Za kratko vreme
u sindikat se uCianilo 400 radnika i radnica zaposlenih u duvanskoj
stanici, a 19. marta odrzana je osnivacka skupstina na kojoj bilo
nekoliko stotina ucesnika. Posle izlaganj a o zadacima sindikalne
organizacije i procitanih pravila Saveza, prislo se izboru uprave.
Od 16 clanova u Upravu je izabrano 10 zena. 50
Krojacke radnice iz zenskih salona u Beogradu osnovale su
svoju sekciju u Ujedinjenom savezu sivackih radnika, u koju se
okupila vecina tih radnica. One su na svojim sastancima raspravljale o problemima rada iz pojedinih radionica. 51
Sredinom 1939. godine odrzana je godisnja skupstina Sekcije
tekstilnih radnika na Dorcolu u Beogradu. N a skupstini se raspravljalo o rezultatima rada i buducim zadacima, a zatim je izabrana
nova Unrava u koju je birano sest zena i jedan muskarac. 52
Uslovi rada u Tekstilnoj fabrici ,Braca Antic" u Sibeniku bili
su vrlo teski. Radnice su se dva puta okupljale u sekcije HRS-a,
medutim, ta organizacija nije bila u stanju da povede radnice u
borbu za poboljsanje uslova zivota i rada i zbog toga je doslo do
46
PaCh-tu'lf.Ke uoeuu.e, 27, 1. jy.tt 1938, 9, 3 . .KapT 1939:-
Isto, 12, 24. mart 1939.
2ene Hrvatske u radniCkom pokretu ... , 382-383.
49 Pa01£U'1f.'X:€ UOBU'Ii€, 14, 1. anpU.JJ. 1938, 7.
fHl ISto, ·13, 31. mart 1939, 7.
·
st Isto, 17, 28. april 1939.
s: I:sto, 27, 7. iY~'t 1939.
47
4s
213
�raspadanja organizovanih sekcija. Grup'C radnica iz fabrike okupljala je sibenske radnice u URSS-ove sindikate, u cemu se naroCito
istaklo devet zen a. 53
Krajem novembra 1939. godine odrzana je u dvorani Radnicke komore u Zagrebu do tada najposecenija skupstina zena
kojoj · je prisustvovalo oko 3 000 radnica i namestenica i oko 2 000
muilkaraca. Za ovu skupstinu vladalo je veliko interesovanje, sto
govori i broj posetilaca, jer se na njoj raspravljalo o ekonomskom
i socijalnom polozaju zena radnica i namestenica.
Skupstinu je otvorio Josip Kras, predsednik MMO URS-a,
a zatim je Marija Grzetic, tekstilna radnica, govorila o uslovima pod
kojima zene rade i vade borbu za poboljsanje svoga polozaja. Ona
se posebno osvrnula na politicke promene u svetu. i kod nas koje
su nastale usled nocetka drugog svetskog rata, jer je doslo do naglog poskupljenja zivotnih namirnica, pa je istakla da poslodavci
krse zakonske propise i kolektivne ugovore i da radnike masovno
otpustaju. Zatim je Ruza Turkovic govorila · o ekonomskom polozaju radnica i naglasila da je 1938. godine prosecna osigurana nadnica iznosila 23,64 dinara, a za zenu 17 dinara, dok je za samca,
prema indeksu cena zivotnih namirnica, bilo potrebno najmanje
26 dinara dnevno. Usled poskupljenja zivotnih namirnica realna
vrednost nadnice bila je snizena za 35 do 40 posto. Govoreci o posledicama takvog nagradivanja za rad, ona je rekla da se radnici
vrlo slabo hrane, da stanuju u najlosijim stanovima, da zato 34
odsto nekvalifikovanih radnica boluje od tuberkuloze, a 61 odsto
zaposlenih zena - od raznih drugih bolesti. 0 izuzetno teskom
polozaju zena radnica koje imaju malu decu govorila je Marija
Rausevic, kucna pomocnica, naglasivsi da 75 .g,dsto dece stanuje
u nezdravim stanovima; da 50 odsto smrtnih slucajeva otpada na
decu od 1 do 14 godina i da 45 odsto dece boluje od tuberkuloze.
U ime zena namestenica govorila je Elza Pelcl istakavsi da je polozaj cinovnika i namestenika izjednacen s polazajem radnika.••
U prostorijama Radnicke komore u Zagrebu odrzan je 14. aprila 1940. sastanak kucnih pomocnica, koji je organizovala sindikalna
podruznica kucne posluge .. U prisustvu 500 kucnih pomocnica raspravljalo se o polozaju ovih radnica, a zatim je donesena Rezolucija kojom se trazi desetocasovno radno vreme, posebno placanje
prekovr~:n:enog rada, desetodnevni placeni godisnji odmor, povisenje
plata, h1g1]enski uredene stambene prostorije, ispravnije ponasanje
poslodavaca i ukucana. 55
·u okviru sindikata u Beogradu, kao i nekim drugim industrijski razvijenijim mestima u Srbiji organizovane su posebne sekcije.
One su odigrale znacajnu ulogu u okupljanju i politicko-propagandnom radu sa zenama. Na sastancima sekcija radnice su se obicno
upoznavale sa aktuelnim politickim dogadajima a zatim su organizovane Citalacke grupe na kojima suCitani vaznih Cianci iz partijske,
53
54
Zene Hr·vatske u TadniCkom pokretu . .. , 358-359.
GZas, organ sind·lika1no organrizovanih radnika Zagreb 35, 1. decem~
bM1~&
55
214
Zenski svijet, Za·greb, 10, juZ 1940, 7.
'
'
radnicke i druge napredne stampe i periodike. U upravama zenskih
sekcija bile su istaknute partijske i sindikalne radnice. Pored zenskih sekcija u vise mesta postojali su i aktivi zena, u koje su okupljane najnaprednije zene. Saddina rada ovih aktiva bila je ista kao
i zenskih akcija. Mnoge zene su kroz sekcije i aktive pripremane
za prijem u Partiju.
Kao pomoc sindikalnim i partijskim organizacijama u preduzeCima, Partija je upucivala mlade intelektualke komuniste na partijski rad u fabrike u kojima je bilo zaposleno vise zena. Taka su
neke clanice Omladinske sekcije zenskog pokreta u Beogradu odlazile u preduzeca i odrzavale sastanke sa grupama radnica pripremajuci ih za izvrsavanje akcija koje su organizovali Partija i
sindikat.
. Na inicijativu Partije, u Novom Sadu su sekcije zena organizovane po strukovnim savezima. 56
U Savezu bankarskih, osiguravajucih, trgovackih i industrij•
skih cinovnika okupljen je veliki broj zena. Najjace podruznice
SBOTIC-a bile su u Beogradu i Zagrebu i njihov rad odvijao se
pod rukovodstvom komunista.
Sekciia zena pri beogradskoj podruznici SBOTIC-a, koja je
okupila sluzbenice iz raznih beogradskih preduzeca, formirana je
1939. godine. U okviru sekcije oddano je vise predavanja na kojima
je govoreno 0 polozaju zene, kao i 0 drugim aktuelnim i interesantnim problemima. Ukidanje dodatka na skupocu udatim zenama
pogodilo je narocito sluzbenice organizovane u ovom sindikatu. One
S1J. se kroz podruznicu borile da im se ukinuti dodatak vrati, da za
isti rad primaju iste plate, ali u tome nisu postignuti usoesi. Sekcij a
Zena je organizovala usmene novine, drugarske veCeri, izlete, pisarije
parola po ulicama, prikuplianie priloga za Crvenu pomoc, pripremanje i nosenie paketa politickim zatvorenicima itd. U beogradskoj
podruznici SBOTIC-a medu zenama se narocito isticala Olga T. Jovanovic, koja je radila u banci i kao komunist posvecivala najvise
paznje radu sa zenama. Ona je u svojoj ustanovi 1939. godine organizovala konferenciju za pravo glasa zena i odrzala referat, ·koii je
bio zapazen u ono vreme. U radu Uprave podruznice SBOTIC-a,
kao i pojedinih odbora i sekcija u Beogradu veliku aktivnost pokazalo je nekoliko zena.
Sekcija zena pri podruznici SBOTIC-a postojala je i u Novom
Sadu, gde je takoae razvila svoju aktivnost. 57
U Zagrebu ie 10. marta 1940. godine odrzana godisnia skupstina podruznice SBOTIC-a na kojoj je, pored ostalog. konstatovano
da je imperiialisticki rat pogorsao i otezao polozai privatnih namestenika i radnika; da je nagli i stalni porast skupoce prouzrokovao
naglo snizenie realne zarade i da poslodavci produzuju radno vreme;
Na skuostirii su postavljeni zahtevi:
·
56
57
Podaci U:Zeti ~z d.ok.umentaciie Z'bornLk Zene Sr'biie u NOB.
lK.ena danae~ 23, jyJt 1939, 10; Dokumentacija Zbornik.a Zene Srhije
Ill NOB, IAB, Se6anie Jelice Jerkovi.C 1882/MG-KI-140 li Se6anje Dese Jovaa>ovic· i <lrugih 1870/MG-XII-149.
215
�.;.
,1. uporna borba protiv skupoce i spekulacije, nastavak
i pojacanje akcije za dodatak na skupocu;
2. puna sloboda sindikalne koalicije i rada za sve slobodne
radnicke i namestenicke sindikalne organizacije, sloboda zbora
i dogovora, Sloboda stampe i pravo strajka;
3. puna primena radnickog zastitnog zakonodavstva, slobodni izbori za sve ustanove radnicke zastite i osiguranja i ponistenje svih odluka, koje krse samoupravu".
U Upravni odbor podruznice izabrana je Nada Hajligstajn,
koja je u to vreme postala Clan Mesnog komiteta KPH za Zagreb
i rukovodilac zenske sekcije. Nekoliko zena izabrano je i u druge
organe podruznice SBOTIC-a u Zagrebu. 58
V eliki broj zena nalazio se u radnickim kulturno-prosvetnim
drustvima u svim mestima gde su ona postojala .. U Zagrebu je
·tridesetih godina u okviru URSS-a formiran ,Radnicki teatar" u
kojem su delovale revolucionarne grupe. Komunisti su imali uticaj
u tom teatru i borili su se za naprednu repertoarsku politiku. Zbog
toga je cenzura cesto brisala iz pozoriSnih komada pojedine cinove.••
U Sloveniji je bio ukljucen veliki broj zena u sindikat, naroCito u Strukovni savez tekstilno-odevnih radnika, posto ih je mnogo
bilo zaposleno u tekstilnoj industriji.
Od 1937. godine zene se masovnije ukljucuju u sindikalrte
organizacije u Makedoniji, i to u Savez monopolskih radnika, posto
ih je vise bilo zaposleno u industriji duvana. Prvi strajkacki pokusaj
u Velesu ucinjen je 1937. godine. Posle toga dolazi do jacanja par~
tijske organizacije, a narocito se prosiruje aktivnost sindikalne podruznice u monopolu, koja je od 200 porasla na 1 300 clanova. Medu
njima bio je veliki broj zena koje su se istakle,.Jcasnije u strajku.'"
Krajem decembra 1940. godine rezim je zabranio klasni sindikalni pokret URSSJ i njegov daljnji rad je bio onemogucen. Medutin;, radnici nisu priznavali raspustanje svoje organizacije, zadrzah su i dalje poverenike, sakupljali clanarinu i vodili akcije.
Policija je iznenada provalila 1. marta 1941. godine u prostoT!Je SBOTIC-a u Zagrebu. Posto je bila subota, prostorije su bile
pune namestenika i namestenica i policija je bez ikakvog obja58 Zene
Hrvatske u radniCkom pa.kret-u ... , 421 i · 422; M i 1 o r ad
ASk o viC ti. dr., Savez bankovnih osiguravajuCih, trgovaCkih i industrijskiit
Cinovnika Jugostavije - BOTIC - 1902-1941, Beograd, 1971, 384-387.
511
U Zagrebu je <lsnov;ana zajednioo radniOkih kulturno-prOISvetnih drustava poCetk,om 1938. ,godine, koj:a je de1ova1,a na ,podruCju p,okrajinske uvrave
URSS-a za HrV'a1Jsku d Sloveniju. Ona je ·okurpljala ·i objediilj•ava1a rad radniOki!h i nameStsni6k:ih tkulturno-prosvetnih druSta.va i orgaruizacija i brinru.J.a
se o kul'turnom -i .pro.svetnom opodizanju Clanova ra-dntOko-nameSteniCkih organ_lza~i}a. Zajednica je predvidela da pomq.Ze !l'ad uClanjen.ih drnStava pribavl]anJem sredstava po-trehnih za rad, zati•m .stru-C!lllih lica dil im tOmoguCi i-stup~j~a, kao i pojedinaOne i zajedn·irCke .prl.redbe, da za hianov:e druStva orgaUJ2JUJe !kul·t~Tn~ i pr~svetna .predavanja, teCajeve, literarne veCe,ri, poo:oriSne
predstave, .LZJlozbe, pnred:be ltd. Ka-o jedan o.d glavnih zadataka ona je p-os~a~la da ·~~ivC: ~tur~ :i prasvetna -drubtva .gde on:a ne postoje, zatim
bwb111oteke, .c1taaniCe ·I da ~daJe rame publikacije za koje su njeni ClanQvi
zainteresoVani. (Zene Hrvatske u radni.Ckom. pokretu ... , 210, 355.)
60
VeTa. And.osika, Strajkovi monopolskih ra.dnika. u Velesu Cetrdeset godina .. . , knj. 3, 280.
•
216
'
·~
-
snjenja izvrSila pretres prostorije, arhiva i licni pretres prisutnih.
Sve materijale koji su im se cinili sumnjivim zaplenili su i odneli
sa sobom. Pored toga, uhapsili su nekoliko namestenika i namestenica.
Te veceri kada je policija upala u prostrije SBOTIC-a zenska
sekcija ove podruznice je pripremala program za proslavu 8. marta.
Medu uhapsenim bilo je i nekoliko zena koje su odvedene u logore
iz kojih se neke nisu ni vratile. 61
Na osnovu izlozenih podataka, evidentno je da se zene poslednjih godina ovog perioda sve masovnije ukljucuju u sindikalne
organizacije i da stupaju u organizovanu borbu radnicke klase. Po
direktivi Komunisticke partije od 1935. godine, pri sindikalnim podruznicama URSS-a formiraju se zenske sekcije koje su imale veilku
ulogu u okupljanju radnica na liniji klasnog radnickog pokreta.
Rad u sekcijama bio je vise vaspitno-propagandnog karaktera i na
njihovim sastancima su postavljani konkretni svakodnevni zahtevi
radnih zena, za sta su radnice bile i te kako zainteresovane. KPJ
je preko svojih Clanova ostvarila neposredni uticaj na rad zenskih
sekcija i nastojala je da one okupe sto vise .zena radnica. NaroCito
je bio zapazen rad sekcija zena tekstilnih radnica u nekim mestima
u Hrvatskoj i Srbiji.
I pored mnogih teskoca, ipak se nisu lskoristile sve raspolozive
mogucnosti za okupljanje zena u sindikalne organizacije. Centralni
komitet i nizi partijski forumi ukazivali su na vaznost organizovanja
zena radnica i vodenje organizovanih akcija za poboljsanje njihovog
polozaja, ali se u praksi nije dovoljno ucinilo na sprovodenju partijskih odluka. U odnosu na stalni porast broja zaposlenih zena, one
su se mnogo sporije i manje ukljucivale u postojece sindikalne organizacije. Isto tako nedovoljno se obracala paznja uzdizanju zena
radnica za sindikalne funkcionere, premda ih je bilo u pojedinim
mestima.
*
*
*
Zakon o zastiti radnika iz 1922. godine predvideo je ustanovu
radnickih poverenika koja je trebalo da predstavlja jednu od najvaznijih mera zastitnog radnickog zakonodavstva. Zadaci radnickih
poverenika su: da rade na zastiti privrednih, socijalnih i kulturnih
interesa radnika zaposlenih u preduzeCima; do uticu na oddavanje
dobrih odnosa izmedu radnika i njihovih poslodavaca; da saraduju
na pri premanju i izradi kolekti vnih ugovora rada izmedu radnika
i poslodavaca; da se staraju o ispunjavanju kolektivnih i individualnih ugovora o radu; da posreduju izmedu radnika i poslodavaca
u sporovima koji nastaju iz radnog odnosa, a narocito koji se ticu
nadnica, kako hi se oni resavali na miran naCin; da posreduju pri
utvrdivanju akordnih tarifa, prosecnih i minimalnih zarada, ukoliko
nisu regu!isane kolektivnim ugovorima; da nastoje da se strogo
61
Zene Hrvatske u radniCkom pokretu ...• 459.
217
�primenjuju sve mere, koje su propisane od zakonodavnih i administrativnih vlasti za zastitu radnika u pogledu radnog vremena, zdravlja, zivota i socijalnog osiguranja; da nastoje da se u preduzefu
odrii:ava red i disciplina; da potpomazu radnike i poslodavce savetima pri istupanju s rada, ili otpustanja radnika sa posla i da
nastoje da se izmire sporovi koji su s tim u vezi; da po mogucnosti
sudeluju u upravi raznih radnickih humanitarnih ustanova (zadruge
raznih vrsta, razna udruzenja za medusobno potpomaganje itd.) i da
podnose predstavke poslodavcima u cilju poboljsanja organizacije
rada u preduzecima. Iz predvidenih zadataka se vidi da su radnicki
poverenici imali vrlo vazne funkcije u preduzecu i da su oni mogli
mnogo da ucine u pogledu zastite interesa radnika.
Ministarstvo za socijalnu politiku trebalo je da izradi poslovnik i uputstva o izboru i delovanju radnickih poverenika. Oko izrade
ovih dokumenata bilo je mnogo otpora od strane poslodavackih
krugova. Sindikalne organizacije vodile su neprekine akcije za priznavanje radnickih poverenika, pa je zbog toga dolazilo i do strajkova. Nakon pet i po godina od donosenja Zakona o zastiti radnika
propisana su Uputstva za izbore radnickih i namestenickih poverenika u preduzecima i Poslovnik o radu radnickih i namestenickih
poverenika, koji su stupili na snagu krajem decembra 1927. godine. 62
Radnicki poverenici su imali posrednicku ulogu u odnosima
izmedu poslodavaca i radnika, borili su se protiv poslodavackog
terora i nasi!ja u preduzecu, protiv isterivanja i progona pojedinih
radnika. Oni su bili zasticeni utoliko sto im poslodavci nisu mogli
dati otkaz na posao za vreme trajanja mandata.
U uslovima ilegalnog rada, kada se Komunisticka partij a koristila svim legalnim i polulegalnim mogucnostima za zastitu radnickih interesa i ostvarenje uticaja u radnickoj klasi, bilo je vazno
ko ce biti izabran za radnickog poverenika. Izbori radnickih poverenika su korisceni za ostvarenj e svakodnevnih zah teva radnika.
Prilikom izbora radnickih poverenika KPJ je davala instrukcije
o tome kako treba iskoristiti ovu mogucnost da se na izborima i
konferencijama okupi sto vise radnika i radnica i da se obezbedi
da na kandidatske liste dodu oni koji su spremni da se bore za
interese radnicke klase.
U preduzecima su birane za radnicke poverenike i zene. Vee
1931. godine u Tekstilnoj fabrici u Dugoj Resi bile su izabrane za
radnicke poverenike Milka Snidarsic, Ruza Krevar i Marija Perakovic; u ,Preslici" d.d. Oroslavlje Roza Vidovic i Stefa Jakopec,
a u Zagorskoj tvornici vunenih tkanina u Oroslavlju izabrana je
Jelica Les. 63 Iste godine i u zagrebackoj tekstilnoj industriji birano
je vise radnica za radnicke poverenike. Prema izvestajima Saveza
tekstilnih radnika i radnica iz 1931. godine, u fabrici , Unitas" izabrana je za radnickog poverenika Marija Pavlic, a za zamenika 62
Poslovnilk, Z. B., br. 11980-IV od 23. decembra 1927. godin.e, o r.adu
radniOkih i ne.meSt-eni;Ckih povereni:k:a, RadniCko zakonodavstvo, knj. I, sv. 14,
Beog,rad. 1934, 103 do 109; G<Oiko Be~beroviC, ,Radnt~ki i namjeSte"JtiCki povjerenici", RadniCka zaStita~ god. X, br. 3, Zagr-eb, 31. III 1928, 164.
63
Zene Hrvatske u radniCkom pokretu . .. , 195.
218
Klara Jambrovic; kod ,Brace Holcer" - Marija Krgo, poverenica,
a za zamenike - Slavica Perovecki, Fanika Stipan i Anka Jurkovic. U Fabrici ,Mavro Sauerbrunn" izabrane su za poverenice Vika
Kos, Josipa Jec i Antonija Grdan. 6 '
Pocetkom 1934. godine snrovedeni su izbori za radnicke i namestenicke poverenike u varazdinskim fabrikama i tada su izabrani
samo kandidati koji su bili na listi Saveza tekstilno-odjevnih radnika, a protivnici nisu uspeli ni da istaknu svoje kandidatske liste.
N a ovim izborima birano je u varazdinskim preduzecima vise zena
za radnicke poverenike, a u Marborskoj tkaoni u Varazdinu svih
pet izabranih poverenika bile su radnice (Marija Horvatic, Ankica
Petkovic, Ruza Jambrovic, Marija Kos, Justa Vukalovic). 65
U Tvornici duvana u Zagrebu 1936. godine od 12 izabranih
radnickih poverenika i njihovih zamenika bilo je devet zena. I u
drugim zagrebackim preduzecima povecan je broj zena medu radnickim poverenicima. Tako su, na primer, u devet preduzeca iste
godine, za radnicke poverenike izabrane 24 radnice. 66
Izboru radnickih poverenika u Hrvatskoj se i kasnije pridavao
veliki znacaj i klasno svesni radnici su u os:vajanju ove institucije
postizali krupne rezultate, narocito u borbi protiv klerikalaca, koji
su, na primer, delovali kroz Radnicki strukovni savez.
U drugim krajevima nije bilo zapazenih rezultata u razvijanju
institucije radnickih poverenika kao u Hrvatskoj. Otuda nemamo·
ni aktiviranja zena u ovom pravcu. u beogradskom listu Pao><U'i!<e
uoeuue, decembra 1938. godine, konstatuje se da industrijalci nekoliko godina vode borbu protiv organizovanj a tekstilnih radnika i
izbora radnickih poverenika u tekstilnoj industriji, pa se, izmedu
ostalog, kaze: ,U Vojvodini i u Srbiji godinama nema nijednog zakonskog poverenika u tekstilnim fabrikama. Zasto? Zato sto su
najbrutalnije sprecavani izbori radnickih poverenika od strane fabrikanata. Savez tekstilno-odecnih radnika vodio je ozbiljne akcije
za poverenicke izbore, ali je bio svim sredstvima sprecavan od tekstilnih industrijalaca, narocito u Beogradu i Zemunu". 67 Ocigledno
je da je, pored objektivnih teskoca, nedostajala uporna i organizovana borba za radnicke poverenike, koja bi, svakako, imala rezultata:
uprkos otporu kapitalista kojima to nije bilo u interesu.
3.
ucesce zena u !ltra jkovima
Ovaj period veoma je bogat akcijama koje je radnicka klasa:.
vodila za poboljsanje svoga polozaja. Ucesce radnica u strajkovima,.
mani.festacijama i demonstracijama nesrazrnerno je veCe, i u ovom.
razdoblju od njihovog ukljucivanja u sindikalne i partijske organizacije.
64
65
Isto, 197.
67
PaOuu-ttKe xoauue, 53, 30. Oe14e.M.6ap 1938.
Partija i izbori radniCkih poverenika, Klasna borba, 1, januar 1934•.
21, 22; Zene Hrvatske u radniCkom pokretu .. . , 218.
11
11 Zene Hrvatske u radniCkom pokretu . .. , 285.
219'
�u Jugoslaviji je 1931. godine bilo svega pet strajkova sa 1 253
ucesnika. Od tada strajkacki pokret stalno raste i vee 1935. i 1936.
godine poprima masovni karakter i sve vise se pretvara u politicke
akcije radnicke klase protiv rezima. 68 Sve je vise jacao ugled i politicki uticaj Partije kao organizatora i mobilizatora radnicke klase
u mnogim strajkovima. u ovim godinama poznati su strajkovi tekstilnih i poljoprivrednih radnika u kojima su masovno ucestvovale
i Zene.
Ujedinjeni savez sivacko-odevnih radnika i radnica vodio je
od 1. januara 1934. do kraja juna 1938. godine 209 pokreta u kojima
je ucestvova:lo 35 882 radn\ka i radnice. Od toga je bilo 155 strajkova
u kojima je ucestvovalo 27 834 radnika i radnice i 54 pokreta bez
strajka sa 8 048 ucesnika. 69
·
Prvi masovni strajk industrijskih radnika poceo je 9. januara
1935. godine u Fabrici pamucne industrije ,Hermanna Pollaka sinovi" D.D. u Zagrebu. U Strajku je ucestvovalo 900 tekstilnih radnika i radnica. Oko 80 odsto zaposlenih u ovom preduzecu bile su
zene. Radno vreme trajalo je od 8 do 16 casova, a plate su se kretale od 50 do 100 dinara nedeljno, dok je 75 odsto radnika i radnica
radilo na akord. Bilo je dosta nekvalifikovanih radnica sa sela, koje
su zaradivale po 20 do 30 dinara nedeljno. Kazne su cesto iznosile
i 75 dinara nedeljno, sto je bilo vise od zarade pojedinih radnica.
Akordni sistem je povecavao intenzivnost rada zbog cega je pre ovog
strajka otpusteno iz preduzeca 200 do 300 radnika i radnica. Kapitalisti su poceli vrsiti rekonstrukciju preduzeca i uvoditi nove masine
na kojima je trebalo povisiti z.a 100 odsto intenzivnost rada i na
taj nacin otpustiti veci deo radnika. Usled takvih uslova rada doslo
je do strajka u kojem su ucestvovali svi radMI!i uz svestranu podrsku sa strane.
Partijska organizacija u preduzecu brojala je 4 clana, a sindikalno orga.nizovanih bilo je svega 50 radnika i radnica. Izabran
je strajkacki odbor koj!m su rukovodili. komunisti. On je postavio
strajkacke straze, organizovao kolektivnu ishranu putem strajkackih ·kuhinja i masovnu pomoc gradana. Posta Uprava preduzeca nije
mogla nista uciniti, zatraZila je policiju i doslo je 80 nolicijaca, ·10
agenata i vatrogasna kola. Kada je treca smena dosla na posao,
radnici su organizovali demonstracije protiv policije i za punu slobodu
strajka. Oni su u povorci sa uzvikivanjem parola prosli kroz grad
do Radnicke komore, gde su odrzali zbor na kojem su istakli svoje
zahteve.
U strajku je izrazena solidarnost radnicke klase. Tekstilne fabrike iz Zagreba poslale su svoje delegate strajkackom odboru i
izjavile da su spremne da stupe u iitrajk solidarnosti i da materijalno pomognu strajkace. U roku od iiest dana sakupljeno je 70 hi68 U 1932. godini u 32 Strajka bilo je 9 960 Strajka.Ca, u 1933 . .godini u 40
Strajkova - 15 126 3trajkaCa, u toik:u prvih 10 meseci 1934. god'ine u 56 Stf1ajkova - 33 800 StrajkaCa, u 1935. godini u 120 Strajkova - 40 981 ·StmjkaC
i za 8 meseci 1936. godine u 195 Strajkova - 122 600 StrajkaCa. - Proleter,
4, mart 1935; 9, decembar 1936.
9
6 I van BoZo v-iC, Dva Strajka tekstilaca, Beograd, 1952, 2.
220
ljada dinara za pomoc strajku; Organizov::'na je .~abirna akcija po
selima i za kratko vreme sakupljene su vehke kohcme hrar;e.
Policija je uhapsila 16 radnica, koje su se posebno 1stakle. ;t
strajku ali ih je na zahtev strajkaca morala istog dana pust1t1.
Uprava' preduzeca na prvim pregovorima nije uva2ila niiita od radnickih zahteva i tek na intervenciju nadleznih vlasti i sindikalne
organizacije doslo je 15. januara ponovo do pregovora na kojima
su konacno usvojeni zahtevi strajkaca. Radnicima je zagarantovana
minimalna nedeljna zarada od 144 dinara, ako njihova akordna
zarada ne dostigne tu visinu. Uprava preduzeca se obavezala da za
iiest meseci nece otpustiti ni jednog radnika.
Povodom ovog iitrajka Mesni komitet KPJ u Zagrebu i Mesni
komitet SKOJ-a izdali su letak u kojem pozivaju i ostale radnik<: na
solidarnost u strajku. 70 Iako je u preduzecu bio mali ?roj !<omumsta,
iitrajk je dobro organizovan, taka da i<:, P<;>red radm~a_, stra]kovala
i napredna studentska omladina. Posle straJka u ~abnc•. ,,H.er'?~nna
Pollaka sinovi", u iitrajk su stupili tekstilm radmc1 u JOS cetln fabrike u Zagrebu. U dve fabrike strajk je zavrsen uspeiino, a u dve
je propao.
· ·
.
Uprava preduzeca nije se do kraja pridrl\aval': sklol(lJer;og
sporazuma tako da je 13. maja 1935. godine ponovo doslo do straJka
u Fabrici ;,Hermanna Pollaka sinovi", u kojem je ucestvovalo 850
radnika i radnica. Radnici su stupili u strajk protiv tzv. norma sistema koji je znaCio novo pogorsavanje uslova za rad, jer je rad
· po tom sistemu bio fizicki neizdrzljiv, dok su zarade osetno pale.
U toku ovog strajka dolazilo je vise puta do p!egovora Izn:-eau
uprave preduzeca i iitrajkaca, ali je pol<ret zayrsen te_k 26. Juna
sklapanjem ugovora na godinu dana. Ugovorom Je predv1deno ubl~
zivanje ,norma"-sistema za 20 odsto, kod akordnog ~ada garantu]e
se minimalna nadnica od tri dinara po satu, za radmce sa stalnom
platom 3,50 dinara na sat, a za radnike 4 dinara na sat: Pore~ toga,
uprava preduzeca je · primila sve otpustene radmke ! radmce na
posao, priznala radnicku organizaciju i obavezala _se da ce sve nasta~e
sporove reiiavati s radnickim poverenicima i smd1kalnom orgamzacijom.
.
..
Za vreme trajanja ovog strajka delegacija radmka u kOJOJ _se;
nalazila ·i Maca Kovacic-Grzetic bila je kod bana. Ona Je u I11cl
odrzala govor i kao Clan strajkackog odbora prenela je radnici'::a
banove peruke, nakon cega je doslo do masovrnh demonstraClJa
10 Nepo.sredni povod Za ·S-trajk bilo je ·heta·ktiCno istupanje ri izaz.ov je?-:
nOg iriZenjera-stranca, koji je napao jednu radnicu. Zbog toga su ga radm~1
izbacili iz .preduzeCa i obusta·vili rad. Oni su doCekali drugu s:ne~u ka~ ]e
ujutru dolazHa na .posao. Pregovorima d·zmedu uprave predu_;_ecav 1 str~Jrka?a
prJsustvovao je Drago MaruSiC, sekretar Ujedinjenog saveza siVac~o-od]ev~ih
radniik:a i radnica PodruZnice Zagreb, a u odboru za pregovore u 1me I'la?mca
bHa je Marija KovaCiC-GrZetiC. 0 ovom Sbrajku p~stoji viSE? doJmmenata 1 n~
pisa u Stampi u kojima se podaci potpuno ne slazu, narol:1to u pargledu bro1a
ucesnika u strajku. ARP, fond KI, 1935/15a, 1935/17, 1935/19, 1935/23, 1935/36,
1935/44, 1935/650; Fond Si.ndikati, br. 182/35; Prolete:~ 2-3, februar-mart
1935 14· Pai'hLu·•t.-JCe nosuue, 3, 18. ja11,yap 1935; 4, 25. 3a.n-yap 1935; 5, 1. ¢e6py~p t'935. Zene Hrvatske u radniCkom pokretu ... , 234, 235 i 236; Ivan
B·oZiCeviC, n.d., 5-6.
v
221
�protiv rezrma. Demonstranti su zahteVali slobodu i demokratiju,
resenje nacionalnog pitanja i nove izbore. U demonstracijama je
ucestvovao veliik broj gradana koji su se solidarisali sa borbom
radnicke klase. 71
U Oroslavlju su postojale tri tekstilne fabrike koje su uposljavale oko 2 000 radnika i radnica. U ovim fabrikama bilo je 1934.
i 1935. godine nekoliko strajkova koje su radnici vodili za poboljsanje uslova zivota i rada.
U Zagorskoj tvornici vunenih tkanina d.d. u Oroslavlju je
9. maja 1934. godine stupilo je u strajk 350 radnika i radnica zato
sto poslodavci nisu prihvatili njihov zahtev o povisenju nadnica.
Prvo je posao napustila predionica a zatim tkaonica u kojima su
uglavnom radile zene. U znak solidarnosti u strajk su 14. maja stupili
radnici i radnice Fabrike ,IvanCica", koja se nala,zi u neposrednoj
blizini. Sutradan je odrzana skupstina 600 iltrajkaca, na kojoj je
donesen zakljucak da se strajk nastavi ukoliko uprave preduzeca
ne uvaze radnicke zahteve. Zbog toga je Uprava Zagorske fabrike
vunenili tkanina pristala na pregovore i povisenje nadnica za 10
odsto i zagarantovala 8-casovno radno vreme. U toku 1934. godine
ovo je bio cetvrti strajk radnika i radnica ove fabrike u kojoj su
oni putem borbe postigli poviSenje nadnica za 20 odsto. 72
Za vreme rada zandarmi su uhapsili u Fabrici u Oroslavlju
radnicke poverenike i sindikalne funkcionere, 28. januara 1935.
godine, zbog cega je doslo do politickog masovnog strajka u kojem
je ucestvovalo 1 600 radnika i radnica. Nakon obustave rada radnici
i radnice su u povorci dosli pred opstinu sa zahtevom da se radnicki
poverenici i sindikalni funkcioneri puste na slobodu, koji su uhapseni
pod optuzbom da su ,komunisticki agitatori".J?vom skupu pridruzio se veliki broj seljaka i radnika iz drugih preduzeca. Pod pritiskom demonstranata vlasti su bile prisil.iene da puste radnicke poverenike i sindikalne funkcionere na slobodu.
Radnici i radnice Tekstilne fabrike ,Preslica" u Oroslavlju
stupili su 12. marta 1935. godine u strajk u znak protesta protiv
represa!ija Uprave prema radnickim organizacijama i zbog toga sto
nisu dobili uobicajenu novcanu novogodisnju nagradu. Strajk je
trajao tri dana i u njemu je ucestvovalo 750 tekstilaca.73
Radnici i radnice tekstilne industrije u Oroslavlju vodili su
u nekoliko navrata veoma uspesne strajkove, i to politickog karaktera, premda u to vreme nisu imali partijsku organizaciju. Kod njih
71
I u ovom, lkao i u prethodnom Strajllru orga!Ilizovane su Strajk:aSke
straZe. Tako je, na primer, 20. maja bilo 150 StrajkaSa na straZi. Zatim su
o~ganizovane Strajka.Ske kuhinje i slanje radni.ka na selo za traZenje •potnO'Ci.
U Straj,lru je bilo Strajkolomaca s koj~ma je dolazilo do tuCe. Zbog toga je
pet ·StrajkaCa bilo uhapSeno. - ARP, fond KI, 1935/257; 1935/276; Pa(hL'1L'l£'Ke
uoau1-1.e, 24, 14. jyu 1935, 25, 26. jyu 1935; 27, 5. jy.n, 1935; Zene Hrvatske u radniCkom pokretu ... , 248, 252 i 253; Proleter, 7-8, iul-avgu.st 1935 3· ZB
(Za bolj8evizaciju), 1, 1935, 25 i 26.
' '
72
.Zene Hrvatske u radniCkom pokretu ... , 226.
.v73 . U ovom :p_reduzeCu uprava je -otpustiJa predsednika I~born-og odbora
radmok1h poverenika, zbog Cega su xadnici taJk.rade bhli -ogorl:eni. ARP, fond
KI,_l935/36; 1935/650; Proleter, 2-3, februar-mart I935, 14; 5--6 april.-maj
193~. 5 i 14; Zene Hrvatske u radniCkom pok'retu ... , 240.
222
. .I
je postojala jaka sindikalna organizacrJa, koja je rukovodila ovim
pokretom, a tek polovinom 1935. godine preduzete su mere za formiranje partijske organizacije. U Oroslavlju su sva preduzeca iitrajkovala 1. maja 1935. godine. Vise od 1 800 radnika napustilo je
toga dana posao u ovom gradu i na taj nacin se pridruzilo proslavi
1. maja.'•
Kolektivni ugovori hili su veoma vazni za regulisanje uslova
rada i zarada u preduzecu. Posto su poslodavci davali otpor sklapanju kolektivnih ugovora i tarifnih pravilnika, dolazilo je cesto
do strajkova.
Radnici u tekstilnim fabrikama u Oroslavlju podneli su sredinom 1935. godine predloge za sklapanje kolektivnih ugovora.
Medutim, uprava preduzeca je odlagala sklapnje tih ugovora, pa je
700 radnika i radnica preduzeca ,Preslica" stupilo u strajk.
Posle izbijanja strajka kod ,Preslice" doslo je do ponovnih
pregovora sa drugom tekstilnom fabrikom ,Zagorskom" i nakon
izvesnih odugovlacenja sklopljen je kolektivni ugovor na sest meseci. Sklapanjem kolektivnog ugovora radnici su izvojevali povisicu
plata za 10 odsto, zatim priznanje sindikalne organizacije Ujedinjenog saveza sivacko-odjevnih radnika, priznavanje radnickih poverenika i proslave 1. maja.
U trecem tekstilnom preduzecu ,Ivancica" u Oroslavlju doslo
je 19. jula do pregovora za sklapanje kolektivnog ugovora. Posta
poslodavac nije prihvatio predloge radnika u pogledu povisenja
nadnica, doslo je do strajka u koji je stupilo 300 radnika i radnica
koji su hili zaposleni u ovom preduzecu. Tako je u Oroslavlju ponovo strajkovalo 1 000 radnika trazeci da se usvoje njihovi zahtevi.
Radnici iz drugili preduzeca pozdravljali su napore tekstilaca u Oroslavlju koji su se borili za bolji ekonomski i drustveni polozaj. 75
Tokom 1935. godine u Hrvatskoj je bilo jos nekoliko zapazenih
Strajkova u kojima su ucestvovale zene. U Tekstilnoj fabrici ,C. D.
Gaon" u Zagrebu od ukupno 380 zaposlenih bilo je 370 zena. I u
tom preduzecu pocelo se polovinom 1935. godine sa sistematskim
uvodenjem ,akordnog" sistema. Akordne zarade bile su manie od
ranijih nadnica, uz mnogo vece iscrpljivanje na poslu. U fabriku
je u to vreme dosao. i novi direktor, koji je poceo grubo postupati
s radnicima i samovoljno davati otkaze. Zbog toga je 29. jula 1935.
godine doslo do strajka u kojem su ucestvovali svi zaposleni radnici
i radnice. Istog dana kada je strajk izbio doslo je do pregovora izmedu Uprave preduzeca i predstavnika sindikata USSORJ, koji su
uspesno zavrseni 31. jula. Ustanovljeno je 8-casovno radno vreme
i predvideno povisenje plata od 25 do 30 dinara za 10 odsto, a od
30 do 40 dinara na dan za 5 odsto. Prekovremeni rad trebalo je da se
" ARP, fond KI, 1935/257.
Ne raspolaZemo podacima -o uspehu ovog strajka. U OroslaV'ljru. je
dO 20. jula 1935. godine odrZana skupStina na kojoj je uCestvovalo 1 600 radn.i'.ka i radnica. Na skurpStini se raspraV'ljalo o problemima u ,socijalnom osiguranju i ~ahtevano je da .se raspiSu izbori z.a samouprave u socijalnom
osiguranju. (Zene Hrvatske u radniCkom pokretu .. . , 257.
76
223
�plati 50 odsto vise. Novi direktor bio je odstranjen iz fabrike
,C. D. Gaon". 76
U zagrebackoj Fabrici papira doslo je 15. jula 1935. godine
do strajka u kojem je bilo 350 ucesnika, a od toga 150 zena. Strajkom
je rukovodio Savez metalskih radnika, koji je za obavljanje konkretnih poslova formirao strajkaCki odbor. Organizovana je strajkacka kuhinja u kojoj su se hranili radnici i radnice i clanovi njihovih porodica. Uprava preduzeca je nastojala na razne nacine da
omete strajk, ali u tome nije uspela. Radnici su izdrzali do kraja
i strajk je uspesno zavrsen tek 23. septembra potpisivanjem kolektivnog ugovora.77
Od 21. avgusta do 7. septembra 1935. u Fabrici cipela ,Astra"
strajkovala su 102 radnika i 93 radnice. Oni su stupili u strajk zbog
veoma teskih uslova za rad, jer se desavalo da radnici u zagusljivim
prostorijama padaju u nesvest, i stalnog snizavanja hadnica i akordnih plata. Posle 17 dana strajka uprava preduzeca pristala je na
radnicke zahteve i strajk je okoncan. 78
U Slavonskom Brodu poceo je 16. oktobra strajk krojackih
radnika-konfekcionara, jer poslodavci nisu hteli potpisati kolektivni
ugovor s radnicima. U Radnickom domu bila je organizovana strajkacka kuhinja, gde su se hranili radnici i Clanovi njihovih porodica.
Strajkaci su bili uporni i istrajali su u svojim zahtevima. Strajk
je uspesno zavriien 28. oktobra 1935. godine potpisivanjem kolektivnog ugovora za sve krojacke radnike i radnice konfekcionere u
Slavonskom Brodu. 79
Sredinom novembra 1935. godine izbio je spontani strajk radnica u Zagrebackoj mehanickoj tkaonici ,Hahn i N ettel''. Radnice
su protestovale protiv postupka poslodavca koji ih je bez potrebe
premestao sa strojeva i kada je nekima dao otl'aiz, sve su napustile
posao. Na podrucju savske banovine bilo je vise ovakvih pokreta
i strajkova tekstilnih radnika. so
76
PaOuu'ltxe 1-toauue, 32, 9. aazycr 1935;- Zene Hrvatske u radniCkom
pokretu ... , 258.
77
Isto, 263.
Isto 264
79 Isto; 269:
80 Prema podacima USSORJ PodruZn~ee ZAGREB na podruC:ju
savske banovine bilo je u periodu od 1. januara. 1934. do 1. decembra 1935.
godi.ne mnogo -pokret.a i Strajkova tekstilnih radnika i .radnica od kojih su
najzna·C::ajniji s1edeCi: ,Hahn i Nettel'', Zagreb, u Str:ajku 40 radnika i radnica,
dva dana; ,Osm.ia" - Fabrika rukavica, Zagreb, 28 radnika i radnica v
Btrajku pola dana; 10 Zagorka" Oroslavlje. 380 radnika i radnica u Strajku
6 dana; ,IvanCica", Oroslovlje, 210 radnik:a i radnica, u Strajku 2 dana;
,Gllnsberg", Zagreb, 22 radnika i radnice u Strajku pola dana; ,Stolin", Vuk>Ovar, 14 radnd-ka i .radnica u Strajku 18 dana; ,Pamuk", Zagreb, 80 11adnilka
i radnica bez Strajka; ,Giins.berg", Zagreb, 15 radnika i radnica u Strajlru
4 dana; ,Hermann PoJ.lak", Zagreb, '850 radnika i radnica u Strajku 6 dana;
Tkaonica Cillma, Vinkovci, 22 radnika i radnice u Strajku 6 dana; Fabri·ka
svile ,Square", Zagreb, 12 radni'ka i radnica u Strajku 8 <lana; ,Br.aCa BureS",
Zagreb, 35 radni'ka i. radnica, u Str.a:jku 12 dana; .,Preslica'', Oroslavlje, 750
radnika i radnica, u Strajku 6 dana; ,Preslica" i ,Zagorska", Oroslavlje, 1.700
radnika i radnica, u Strajku 2 dana; MEZ, Fabrika svile, Zagreb, 80 radni'ka
i radn.ica u Strajku 1 dan. - Zene Hr-vatske u radniCkom pokTetu ... , 232.
78
224
U prvoj polovini 1935. godine u Sloveniji je bilo nekoliko
znacajnih strajkova tekstilnih radnika i radnica u kojima se zahtevalo potpisivanje kolektivnog ugovora. U Tekstilnoj fabrici .,Triglav"
u Kovju, na primer, strajkovalo je 280 radnika i radnica. Oni su
strajkom postigli obnavljanje i dopunu kolektivnog ugovora, kojim
se za 8 odsto povecivaju nadnice, priznaju radnicki poverenici i
radnicke strukovne organizacije. Iz istih razloga stupili su u strajk
tekstilni radnici i radnice u Fabrici ,Zelenka" i Co u Mariboru.
Poslodavac je bio prisiljen da potpise kolektivni ugovor kojim se
plate povecavaju za 8 odsto i regu!isu uslovi za rad u preduzecu.S 1
Zene radnice, segrti i deca Vojvodine bili su podvrgnuti snaznoj eksploataciji, radeci pod teskim uslovima u vecini preduzeca
vise od 10 casova dnevno. Zbog toga je dolazilo cesto do spontanih
strajkova i tarifnih pokreta. Jedan od najpoznatijih strajkova izbio
je 9. jula 1935. godine u Fabrici carapa i trikotaze ,Fako" u Subotici zato sto su nadnice snizene za 25 odsto. U strajk je stupilo 180
radnika i radnica, dok je jedan deo, i to uglavnom majstora, magacionera i Cinovnika ostao na poslu. Strajk je trajao dva meseca i
zavrsen je tek 9. septembra, i to porazom strajkaca usled slabe
organizacije i nedovoljne solidarnosti medu zaposlenima. Jedan deo
borbenijih radnika, medu kojima i radnicki poverenici, nije primljen ponovo na posao. 82
Strajkacki pokret uzima veoma siroke razmere u 1936. godini.
Posto su radnici i radnice u tekstilnoj industriji bili narocito eksploatisani radeci za minimalne nadnice pod vrlo losim uslovima, oni
najvise stupaju u strajkove kako bi poboljsali uslove za zivot i rad.
Od 68 strajkova, koliko ih je bilo u prvih pet meseci 1936. godine,
19 je bilo u tekstilnoj struci. 83 Medu njima svakako je bio najpoznatiji strajk radnika, radnica i namestenika Tekstilne industrije
d.d. u Varazdinu, poznate kao ,Tivar", koji je poceo posle pregovora 29. aprila 1936. g. U ovoj fabrici bilo je 1935. godine 1 850
zaposlenih, a od toga 1 000 zena, a sledece godine - 2 300 zaposlenih i svi su stupili u strajk. Oni su zahtevali da se sklopi kolektivni
ugovor kojim bi se utvrdila minimalna nadnica od 3, 75 dinara po
satu, zatim izjednacenje nadnica za isti posao, narocito kad je rec
0 nagradivanju muskaraca i zena, korektnije postupanje s radnicama," priznavanje sindikalne organizacije i pobo1jsanje us!ova za
rad. Vecina radnika i radnica u ovom preduzecu primalo je ispod
81
Proteter, 7-8, jul-avgust 1935, 3; IIo.auTuKa, 9127, 13. jya 1935, 13;
U ovoj fabrici formirana je u okviru URSS-a \Sekcija Zena, a 'll leto
1934. ·odrZana je prva veldka rkl)nferencija sa Zenama. 0 broj:u utCesnika u
Strajku postoje razliCiti podaci, Sto je moguCe, buduCi da je Strajk trajao dva
meseca. - Istorijski arhiv Pakrajinskog komiteta SKS za Vojvodinu, br. 20705,
Proleter, 7-8, jul-a.vgust 1935; Pa.dHU'lf.'"e uoauue, 28, 12. jy.~ 1935, 30, 26.
jy.JI, 1935; Z o 1 t an D e v o v a r i, Strajk u fabrici Fako, izdanj'e Istorijskog
odeljenja Gradffit:og muzeja u Subotici 1958. godine; Tekstilci Jugosla82'
vije . .. , 305.
ss Radnici u ojenzivi za veCt komad kruha, . Proleter, 2-3, maj-jun
1936, 4.
S4 Neposredni ·povod za Str.ajk bio je sukob u konfekciji do kojeg je
doSlo 23. aprila zbog toga Sto je poolovoda premestio jednu radnicu da radi
za maSinom za kojom je pre radiQ jedan muSkarac. Njoj, kao i oota1im radnicama je odred:ena niZa plata, premda su radile isti posao kao i muSkarci.
225
�tri dinara na sat, a oni koji tek stupajti na posao primali su po
dinar na sat i taka su nedeljno zaradivali svega 48 do 50 dinara,
dok je preduzece u jednoj godini imalo 36 miliona ciste dobiti.
Strajk je organizovala partijska organizacija, a najznacajniju
ulogu u rukovodenju ovom akcijom imala je Anka Butorac, koja je
po zadatku PK KPJ za Hrvatsku dosla u Varazdin da pomogne
partijskoj i sindikalnoj organizaciji u radu. Formiran je strajkacki
odbor u kojem je bilo sedam zena. On je odmah pristupio resavanju
konkretnih zadataka od kojih je zavisio uspeh strajka, kao sto su
pribavljanje hrane, nabavka satora, organizovanje strajkacke kuhinje i strajkacke straze itd. Strajkacka kuhinja je pocela raditi
5. maja i ubrzo je postala centar strajkackog logora. U njoj se pripremalo oko 1 000 obroka za radnike i njihove porodice. Hrana se
u pocetku sakupljala u gradu, a zatim u okolnim selima. Posebnu
solidarnost u strajku pokazali su stanovnici okolnih sela, koji su
pruzili velilm pomoc u prehrambenim proizvodima. Zbog toga su
oni dobili popularni naziv ,Crveni obruc oko Varalidina". Sto je
strajk duze trajao povezanost radnika i seljaka dobijala je sve vise
politicki karakter. I kada se strajk zavrsio, saradnja je primila druge
oblike u povezivanju radnika i seljaka.
Hrvatski radnicki savez se potpuno stavio u sluzbu uprave
fabrike i Saveza industrijalaca i na sve moguce nacine nastojao je
da razbije strajk. Ujedinjeni savez tekstilno-odjevnih radnika, Savez privatnih namestenika i Oblasni odbor URSS-a izdali su tim
povodom letak, u kojem se objasnjavaju uzroci strajka i pokusaji
HRS-a i uprave ,Tivara" da ga slome. U njemu se, pored ostalog,
konstatuje da je HRS ponudio svoje usluge upravi preduzeca i da
i<; najavio da nece priznati ugovor koji bi bio sl!:lopljen bez njega
,1 aka HRS nema u , Tivaru" ni jednog jedinog· Clana". Izaslanici
isli su medu radnike i nastojali da ih odvrate od borbe, ali u tome
nisu postigli ocekivani rezultat. Uprava fabrike je odugovlaCila
s pregovorima i prihvatanjem radnickih zahteva racunajuCi da ce
uz pomoc HRS-a slomiti strajk. Oni su okupili strajkolomce koje
su pokusali da uvedu u fabriku u zatvorenim vagonima. Medutim,
u tome nisu uspeli, jer su strajkaci hili obezbedili ulaze u fabriku.
u tome su se narocito istakle zene koje su na sinama zaustavile
vagone i taka onemogucile njihov prolaz u fabriku.
U toku strajka vodeni su nekoliko puta pregovori sa upravom
fabrike, ali ona nije pristala da udovolji radnickim zahtevima, vee
je poduzimala razne mere da strajk razbije. Kada u tome nije
uspela, najzad je 6. juna doslo do sporazuma 0 zavrsetku strajka.
Upornom i istrajnom borbom radnici i radnice su postigli
opstu povisicu nadnica i plata za 5 do 30 odsto, s tim sto se anima
s najmanjom zaradom predvidala najveca poviSica. Uprava preduzeca se obavezala da u roku od 8 dana istakne cenovnike za akordni
rad po svim odeljenjima; da nece snizit vece plate koje su pre
strajka primali pojedini radnici i namestenici; da ce sve radnike
i radnice primiti na posao i da niko nece zbog ucesca u strajku
biti otpusten; da ce svi uslovi za rad u preduzecu i za placanje radnika i namestenika biti regulisani kolektivnim ugovorom koji treba
226
da se sklopi u roku od dva meseca posle vracanja na posao; da se
odmah posle stupanja na posao raspisu izbori za radnicke i namestenicke poverenike; da se u slucaju pomanjkanja posla u svim iii
pojedinim odeljenjima preduzeca nece otpustati radnici i radnice
i nameStenici, veC Ce se radno vreme skraCivati iii Ce se naizmeniCno raditi po smenama.
Ovim sporazumom su usvojeni glavni zahtevi strajkaca, to jest
povisice plata, akordni cenovnici, kolektivni ugovor i pravo sindikalnog organizovanja.
Posle potpisivanja sporazuma odrzan je zbor s manifestacijama
kroz Varazdin u kojima je ucestvovalo oko 3 000 radnika, seljaka
i drugih gradana. Na zboru su izneseni podaci o toku strajka, njegovom znacaju i razbijackoj ulozi HRS-a. Nakon 40 dana provedenih u strajku radnici i radnice Fabrike ,Tivar" u Varazdinu ponovo su poceli da rade 8. juna 1936. godine. 85
Iako je strajk zapoceo i voden s ciljem da se poboljsa ekonomski polozaj radnika i radnica u preduzecu, on je imao i poseban
politicki znacaj. u strajku je dosla do izrazaja politicka borba izmedu progresivnih snaga radnicke kiase, okupljenih u URSSJ, koje
su se zalagale za jedinstvenu klasnu borbu, s jedne strane, i nacionalisticke sindikalne organizacije Hrvatskog radnickog saveza, sa
druge strane, koji se stavio u sluzbu uprave preduzeca i radilo na
razbijanju strajka i jedinstva radnicke klase. KPJ, koja je rukovodila ovom akcijom, imala je veliki uticaj u. preduzecu i uspela
je da radnike u URSSJ, taka da nastojanja HRS-a nisu dovela do
nekih znacajnijih rezultata. Veliku pomoc strajkacima pruzili su
seljaci iz okolnih sela Varalidina, koji su se potpuno solidarisali sa
borbom radnicke klase.
Tokom ove godine bilo je jos nekoliko znacajnijih strajkova
tekstilnih radnika u Hrvatskoj u kojima j e ucestvovao veliki broj
liena. U tekstilnoj industriji d.d. ,Trebitsch" u Zagrebu svi radnici
i radnice strajkovali su tri nedelje dok uprava preduzeca nije pristala na njihove zahteve. Strajk je okoncan potpisivanjem kolektivnog ugovora kojim su regulisani radni uslovi i nagradivanje radnika
u preduzecu 86 Posle uspesno izvojevane borbe u ovom preduzecu,
u strajk su stupili radnici i radnice u Fabrici A.G.B. pletiona Jugoslovensko d.d. u Zagrebu. Strajk je trajao tri dana i zavrsen je
potpunim uspehom u korist radnika i radnica. 87 Ove strajkove vodio
je Ujedinjeni savez tekstilno-odjevnih radnika u Zagrebu.
Strajk tekstilnih radnika i radnica Prve medumurske tkaonice
i kod ,S. Najmana" u Cakovcu trajao je u julu i avgustu 1936.
skoro dva meseca. u njemu je ucestvovalo oko 300 strajkaca, koji
85 ARP, fond KI 1936/192; 1936/212; 1936/342; Paa""'"'" noeune, 20,
15 . .Maj 1936; 22, 29 . .Ataj 1936; 25, 19. jy-u 1936; Zene Hrvatske u radniCkom
pokretu ... , 292 do 296; Ivan Kurt a 1 j, PomoC seljaka StrajkaCima u VaraZdinu, Cetrdeset.godina ... , 'k!nj. 3, 299; Bosi'ljk.a JanjatoviC Strajk
tekstilnih radnika u ,Tivaru" godi.ne 1936. Putovi revolucije, Zagr~b, 1966,
55; IIoAuTu%a, 10034, 29. anpu.Jt 1936; 10035, 30. anpuA 1936; 10059, 25 . .M.aj 1936.
ss Zene Hrvatske u radniCkom pokretJU . .. , 298.
87 I.sto.
227
�su se borili za potpisivanje kolektivnog ugovora i povecanja plata.
Prvih dana strajka organizovana je kuhinja u kojoj se spremala hrana
za .strajkace. Strajk je zavrsen potpisivanjem kolektivnog ugovora
u Je~nom 1 u drugom preduzecu. U Prvoj medumurskoj tkaonici
poyec~me su plate ;:a ~~ do 15 odst~, priznati su radnicki poverenici
1 s~nd1kalna orgamzac1]a, a u Fabnc1 ,S. Najmana" takode su povecane plate za 6 do 10 odsto i regulisani uslovi za rad u preduzecu.88
. I u Srbij~ je u avo vreme bilo vise strajkova. U junu 1936.
godine u Fabnc1 sapuna ,Merima" u Krusevcu strajk je trajao
sedam dana. U strajku je ucestvovala vecina zaposlenih zena. Ne~oli~o ra_?.nica bilo .ie u str~jkackom odboru, a u organizovanju
stra]ka ucestvovala Je SpasemJa-Cana Babovic.•• Strajk je uspesno
zavrsen potpisivanjem kolektivnog ugovora.••
..
Jedan od najvecih strajkova u ovom periodu i najsiri po svoJ1m razmerama bio je veliki strajk tekstilaca u avgustu i septembru
1936. godine u Sloveniji.
.
Broj zaposlenih radnika u tekstilnoj industriji Slovenije stalno
Je r.astao, taka da je 1930. godine bilo 9 150 zaposlenih, krajem 1935.
g?dme --:- 12.727, ~ za vreme strajka 1936. godine - 13 589 zaposle~nh radmka 1 radmca. Zaposlenost zena u tekstilnoj industriji stalno
Je raslo, .~ u. Sloveniji jos vise nego u. drugim krajevima zemlje.
Sto ~e v1se ze~ska ra~na snaga zaposl]avala u ovoj industrijskoj
gram sve su v1se nadmce padale. Nominalna nadnica pocela je da
,
" ARP, fond Generalstaba 18557, Stab IV armijske obl<usti. P<YV. Dj. Ob.
br. 1492, 23. Jul 1936. godina; Pa0uU'l£7<:e uoau'ne, 33, 14, aszycT 1936; 36, 4.
cenTeJt6ap 1936; Ilo.JZ.uTx:a, 10146, 22. aazycT 1936, 5.
89
•
Spasenija-Cana BaboviC - rodena u Lazarevcu 18. marta 1907. gordme; kao VI!'~O mlada tekstilna radnica ·UikljuCila 15e u radniClti pokret u Lazarevou, a. zahm_ u Beogradu;_ Olan SKOJ-a postala 1927, a Clan KPJ 1928. u
B_eogradu_;, radlla na o!>navlJanj'l;l partij's·ke or.ganizacije u Beogradu koja je
b1l~ razbiJena zavodenJem SestoJanuargke diktatJ.Ire 1929. godine· ~bog revo~
Iuc1~narnog rada bHa hapSena 1930. i 1932; od januara 1934. Cia~ je Mesnog
kon:1teta KPJ za Beograd; sledeCe godine oti.Sla ;u KruSevac i radila na stva~
lfan~u partijskih organizacija i organizovanju Strajkova zanatskih radnika·
lkraJem 1~36. preSla na parti_jski rad u Kragujevac, gde je .pootala Clam Oblas~
nog kormteta KP~; -u prolece 1937. otiSla na partijski rad u Sarajevo, ali je
ubrzo tamo uhapsena; u za·tvoru podvrgnuta teSkom muCenju a zatlm osudena na dve .godLne robije, koju je izdrZala u poZarevaCkom 2~nskom lkaznenom zavodu; po izlasku s robije 1939. nastavila revolucionamu delatnost u
Beogradu, gde je ·kooptirana za Clana PK KPJ za Srbiju· na V zemaljskoj
ko?ferenciji KPJ 1940. izabrana za Clana CK KPJ; od ap;Ha 1941. radila na
P!'l1premama ustanka u Srbiji. Oktobra 1941. iza.Sla na slo1bodnu teritoriju
~tu:pi~a u pa·rtiz::nski ·odred i bila na rukovodeCim duZnostima ru partimruski~
~edtmcama; ~ad1la na organizov31Ilju AF.Z; na II zasedanju AVNOJ-a 1943.
Izabranra za clana PredsedniStva; posle oslQbodenja vrSila N.2l!le du:i'n'O'Sti u
druStveno-politiCkim organ1izacijama, 'kaoo Clan ·saveznog i rep:ubliCkog ruko'Yodstva _KPJ, N~rodnog fl"~ta, AFZ, Saveza bor.aca, NOR-a; hila repuhliCki
1 sa.':"ezru posla-mk, a sada ~e Clan Saveta federacije .i Clan iPredsedniStva SR
Srl>i]e.
90
• Proleter, 7, oktobar 1936, 0 borbama ra-dniCke klase u Srbiji 7; Xpo1iO.f!:031fJa padUU1f.?Coz noxpeTa ~ Cp6uju, .. , 309; S p a sen i j a B abo v i C,
Sec.an;e na predr~tne dane, Pnlozi za istoriju socijalizma, 7, Beo.grad, 1970,
361, Zena u borb• .. . , 72.
228
pada 1930. godine i hila je u stalnom padu sve do 1936. godine, sto
se vidi iz sledecih podataka. 9 '
t*"''
Nadn'ice
1930.
1931.
1932.
1933.
1934.
1935.
1936.
MuSkaraca
2ena
Prose Cue
28,34
20,86
26,56
28,25
20,07
26,19
26,63
18,76
24,56
26,15
17,97
23,22
23,98
17,62
22,24
23,35
17,26
21,65
23,35 d
17,22"
21,68
I na osnovu ovih pokazatelja vidi se da su nadnice zena mnogo
mze od nadnica muskaraca, premda su poslednjih godina u nesto
blazem padu u odnosu na nadnice muskaraca.
Tekstilna industrija u Sloveniji hila je koncentrisana uglavnom u cetiri mesta i okolo njih, i to i u Kranju, Ljubljani, Celju
i Mariboru. Radnici i radnice u ovoj industriji nisu imali jedinstvene
kolektivne ugovore, a i plate su u vecem broju preduzeca bile ispod
navedenog proseka. U nekim preduzeCima, na primer, radilo se od
8 do 12 casova za 15 do 20 dinara na dan. Uz to se veoma grubo
postupalo s radnicima i radnicama, koji su radili u nehigijenskim
prostorijama i zbog toga cesto obolevali, najvise od tuberkuloze.
Radnici i radnice trazili su izlaz iz ovako teskog stanja, medutim
legalne politicke i sindikalne organizacije nisu uspele u tom pravcu
nesto vise da ucine. Jedino je KPJ pocela organizovanije da na resavanju ovih problema i taka se pripremao veliki radnicki strajk
1936. koji je u pocetku imao cisto ekonomski, a kasnije dobija i politicki karakter.
Vee u prolece pocela je borba za nadnice i za resavanje drugih
konkretnih problema u pojedinim tekstilnim preduzecima. Radnici
i radnice tdicke predionice postavili su 17. aprila zahtev da se
danese kolektivni ugovor kojim bi se regulisali radni odnosi u preduzecu. U ,Jugobruni" su radnice 13. jula obustavile posao u tkaonici, jer im je poslodavac hteo ponovo sniziti akordni postotak
zbog redukcije broja niti. Kako su radnicke plate snizavane i uslovi
rada postaiali sve gori, talas strajkackog pokreta uzimao je sve sire
razmere. Strajk tekstilnih radnika u Varazdinu imao je takot!e uticaja na jacanje borbenog raspolozenja kod tekstilaca u Sloveniji.
U Kranju je 19. avgusta 1936. godine odrzan zbor tekstilaca
kojem je prisustvovalo 2 500 do 3 000 radnika i radnica. Posta uprave
preduzeca nisu pristale da ispune radnicke zahteve, radnici i radnice
su hili spremni da stupe u strajk. Prema prethodnom dogovoru,
Strajk tekstilaca u fabrikama ,JugoCeska", ,Jugobruna" i "Intekst"
u ovom mestu poceo je 20. avgusta u 13 casova i 50 minuta. Fabrike
su zaposeli radnici prepodnevne i popodnevne smene, postavili straze,
preuzeli kljuceve, kancelarije i telefone. Prvo su formirali akcioni
odbor, a zatim strajkacki, koji se brinuo 0 svim poslovima oko
organizacije strajka. U znak solidarnosti s radnicima iz Kranja u
strajk su 20. avgusta stupili i radnice Fabrike ,Sire" u Strazicu kod
91 Zbornik dokumentarnega ,gradiva ob 20-letnici velike tekstilne
Slovenije v Kranju, Kranj, 1956, 16.
stavk~
·
229
�X·
Kranja, a 21. avgusta radnici-ce Teksti!ne fabrike ,Heier" iz Kranja
i ,Iteks", filijale u Skofjoj Loki. Istog dana u strajk su stupili radnici-ce fabrika: ,Indus", ,BoZiC'~ i ,Krah" kod Kranja i ,Dolene"
i ,Taler" iz Skofje Loke. Zajedno s njima u strajku tekstilaca u
Sloveniji vee je bilo 2 620 radnika i radnica. 92
Iz ovog centra strajkacki talas se sirio i zahvatao i druga
tekstilna preduzeca u Sloveniji. Tako je 24. avgusta poceo strajk
u Tekstilnoj fabrici ,Ber i Hribernik" u Vizmarju, ljubljanski srez,
u kojoj je bilo zaposleno 270 radnika i radnica. Da bi spreCila strajk,
uprava ove fabrike obustavila je posao 21. avgusta, a radnike-ce
placala i dalje. Medutim, 22. avgusta strajkaci iz Kranja uputili su
svoju delegaciju u Fabriku ,Ber", pa sui radnici ove fabrike 24. avgusta stupili u strajk. Sutradan su u znak solidarnosti sa strajkacima
u Kranju stupile u strajk radnice u Fabrici vezenina ,Cit" u Tacenu, ljubljanski srez, radnici iz Fabrike drvnih eksera takode u
Tacenu i radnici drvne industrije ,F. Hajnriher" u Skofjoj Loki.
U strajk solidarnosti stupili su 26. avgusta radnici i radnice Platnare ,Glancman i Gasner" u Tr2icu. Njih 1 200 zaposeli su fabricke
prostorije i nisu dozvoljavali ulaz u fabriku. Radnici iz Jesenica
davali su podrsku strajkaCima i obecavali da ce i oni stupiti u strajk
ukoliko uprava fabrike ne pristane da potpise kolektivni ugovor.
Strajk radnika i radnica zaposlenih u Tekstilnoj fabrici ,Kosmanos" u Sv. Paulu, Prebold, celiski srez, izbio je 31. avgusta, u kojem
je bilo 100 ucesnika. U istom mestu stupilo je u strajk 5. septembra
350 radnika i radnica Tekstilne fabrike ,Mauner", koji su uzeli
kljuceve od fabrickih objekata i trazili da se njihovi zahtevi rese.
U Tekstilnoj fabrici ,Orizek i Tempi" u Sv. Petru, celjski srez strajk
je trajao samo jedan dan, 5. septembra. Strajk'\ie zavrsen brzo, jer
su poslodavci odmah pribvatili sve uslove novog kolektivnog ugovora.93 Vlasnici preduzeca u Kranju dali su pismeni otkaz 29. avgusta tekstilnim radnicima i radnicama koji su se nalazili u strajku.
Medutim, oni su izjavili da ih ovaj otkaz ne pogada, posto imaju
fabrike u svojim rukama i pitanje primanja na posao, kao i regulisanje radnib odnosa u preduzecu putem kolektivnog ugovora,
mogu resiti samo strajkom u kojem se nalaze.
Mariborske radnike bilo je isprva malo teze pridobiti za strajk,
jer su vecinom imali takve plate koje su bile predvidene jedinstvenim kolektivnim ugovorom. Zbog toga su protiv strajka bile i strukovne orga,nizacije, !ito je otezavalo pokretanje tekstilaca u ovom
c!'>ntru u jectiniftvenu radnicku akciju u Sloveniji. I pored toga ove
prepreke su savladane, pa je 1. septembra stupilo u iitrajk 4 000
tekstilnih radnika i radnica Maribora i okoline. S tim je strajk
dobio najsire razmere, jer se u njemu nalazilo oko 8 500 tekstilnih
radnika i radnica, koji su radili u 57 tekstilnih preduzeca u Slo92 ARP, fond General.Stab 18557, S:tarb IV armij:ske oblRsti, PD>v. Dj. olb.
br. I7~1 24. VIII 1936. godina, br. 1787, 25. VIII 1936, •b~. 1809, 29. VIII 1936;
Zbornik dokumentarnega gradiva ob 20-letnici velike tekstilne stavke S~ove
nije V' Kranju, 25-27; Tekstil.ci Jugoslavije ... , 474.
93
ARP, tond Generals-tab 18557, Stab IV armij.sk:e obl1asb:i, Pov. Dj. Ob.
br. 1813, br. 1812, 29. VI!! )936, br. 1853, 1. IX 1936, ibr. 1875, 5. IX 1936,
br. 1911, 9. IX 1936, tbr. 1938, 12. IX 1936.
230
veniji, od kojih su neka vee pomenuta. 94 U ovoj industrijskoj grani
tada je bilo 13 589 zaposlenih, !ito znaci da je vise od polovine uzelo
ucesca u ovom velikom strajku.
Radnici i radnice su pokusali da putem sporazuma, koristeci
zakonske moguCnosti, reguli.Su radne odnose u preduzeCu, medutim,
poslodavci nisu hteli da udovolje njihovim zahtevima. Sindikalne
organizacije su predlozile putem Radnicke komore da se donese
jedinstven kolektivni ugovor za sva tekstilna preduzeca u Sloveniji.
Duze vreme radilo se na Nacrtu jedinstvenog kolektivnog ugovora,
ciji je predlog bio podnesen 10. jula 1936. godine. Medutim, poslodavci su odugovlacili i otezavali pregovore insistirajuci da se sa
sklapanjem kolektivnog ugovora saceka do donosenja Zakona o minimalnim nadnicama, koji je stupio na snagu tek iduce godine.
Nacrtom ugovora je bi!o predvideno 8-casovno radno vreme i posebno placanje prekovremenog rada. Zatim se predvidalo da zarade
radnika i radnica budu satne i akordne, s tim da akordna plata
iznosi 15 odsto vise od satne plate doticne kategorije; da najmanja
satna plata iznosi 2,50 dinara, a postepeno da se povecava prema
kvalifikacijama i godinama zaposlenja do 7 dinara na sat uz premijske naknade; da pregled svih vrsta radnickih zarada bude u
preduzecu javno istaknut; da se zagarantuje pravo zakonskih radnickih poverenika, shodno propisima Zakona o zastiti radnika; da
radnici mogu proslavljati 1. maj i da se tacna utvrde praznicni
dani. 95 U toku strajka radnici i radnice su zahtevali da se ovaj Nacrt
kolektivnog ugovora usvoji i da se ugovor potpise.
Strajk je bio vrlo dobro organizovan i u njemu su glavnu
ulogu u veCini preduzeca imali komunisti. Najvece skladiste hrane
bi!o je u Kranju, dok je odredena kolicina namirnica hila u svim
fabrikama koje su se nalazile u strajku. u nekim preduzecima su
bile organizovane strajkacke kuhinje u kojima su uglavnom radile
zene. One su, pored toga, radile rucne radove i ddale straze. Veliku
materijalnu i moralnu pomoc strajkacima su pruzili radnici drugih
fabrika. Taka su, na primer, radnici u Zelezari Jesenice u znak
solidarnosti sa strajkaCima, odrzali zbor u Radnickom domu. Strajkaci u Kranju su dobili 30 hiljada dinara novcane pomoci, zbog
cega su vlasti vodile istragu, jer je zabranjivana svaka pomoc strajku.
Policija je u.hapsila u Skofjoj Loki 7 radnika i predala ih Sreskom
sudu, jer su vrsili agitaciju u korist strajka. Seljaci iz okolnih sela
su pomagali strajkace i kolima su im donosili hranu sve dok im to
nije zabranila policija. Materijalnu pomoc su takode davali neki
trgovci i zanatlije.
Strajkaci su po preduzecima svaki dan odrzavali politicke
sastanke, na kojima se obavestavalo o tekucim politickim dogadajima i o toku strajka. Medu govornicima bio je i veci broj zena.
Imali su i zidne novine sa novim izveStajima i Clancima. Posebno
je bio razvijen kulturno-zabavni zivot. U svim veCim fabrikama su
" ARP, fcmd G<mernlstab 18557, St~b IV ,armijske oblasti, Pov. Di. br.
1874, 5. IX 1936; Zbornik dokumentarnega g1·adiva ob 20-letnici velike tek~
stilne stavke Slovenije v Kranju, 39-40; Proleter, 7, oktobar 1936.
95 PaOnu·•tKe noau1te, 40, 2. O'KT06ap 1936; Proleter, 7, oktobar 1936.
231
�hili organizovani pevacki horovi, negde \ orkestri, kuglanje i druge
vrste sportske zahave. Vodila se hriga o organizaciji sanitarne sluzhe
i lekarske intervencije za slucaj potrehe itd.
Radnici i radnice su oko mesec dana ostajali u fahrikama,
dok je trajao strajk. U meduvremenu su vodeni pregovori za okoncanje ove akcije, a pocetkom septemhra u nekim preduzecima se
nastavljalo sa radom. Na primer, 2. septemhra zavrsen je strajk
u preduzeCu ,Cit" i ,Seta" u Tacenu, a 4. septembra u preduzeCu
,Stora" u Gameljnu kod Ljuhljane. Uprava preduzeca prihvatila
je sve zahteve radnika za sklapanje novo_g; kolektivnog ugovora.
U isto vreme preduzece ,F. Ajfler" prihvatilo je skoro sve uslove
radnika i radnica, ali oni su strajkovali i dalje iz solidarnosti sa
strajkacima u Kranju i drugim mestima i traZili su da organizacija
poslodavaca potpise kolektivni ugovor za celu Sloveniju.oo
Ban Natlacen je 5. septemhra 1936. godine izdao naredhu
o ocuvanju javnog reda i mira, koja je 7. septembra ohjavljena u
Slui!benom listu. Od tada pocinju represalije nad strajkacima, koje
silom teraju iz preduzeca.
U Ljubljani je 10. septemhra odrzan sastanak predstavnika
strucnih radnickih organizacija i poverenika radnika strajkaca iz
cele dravske hanovine. Na sastanku je odluceno da radnici napuste
zaposednute fabricke prostorije do 13. septembra. 0 ovome je izvesten ban s molbom da do tog roka policija ne intervenise u preduzecu97
Odmah posle toga poCinju nasilja policije, pa je u noCi izmedu
14. i 15. septembra u Kranju uhapseno 20 lica, i to uglavnom radni_ka i naprednih studenata. Sutradan, 16. septembra, u Kranj je
stlgao poseban voz zandarmerijske skole i poli~je, koji su otpoceli
represalije nad radnicima. Radnice su napravile dvojni krug oko
radnika i pocele pevati ddavnu himnu, racunajuci da ce policija
prema zenama biti ohazrivija, ali im to nije pomoglo. NapadaCi su
upotrebi!i smrk i suzavac i tako su brzo razhili grupisane radnike,
a zahm je usledilo zlostavljanje i proganjanje radnika, tako da su
mnogi hili povredeni. Na taj nacin policija i zandarmerija su kundacima izbacile radnike i radnice iz fabrike i zaposele sve fabricke
prostorije. Nasilno ispraznjavanje prostorija izvrseno je i u Skofjoj
L~ki i u nekim drugim preduzecima. Zhog ovakve situacije, u Ljub!Janu su dosla zandarmerijska pojacanja iz Zagreha i Kamenice.••
I pored svih represalija policije, strajk je pod odreaenim uslovima nastavljen i dalje. Oko 150 radnika i radnica iz Kranja i Skofje
Loke sakupilo se 20. septembra na ilegalni sastanak da se dogovore
96
ARP, f.Otnd Genera1Sta1b 1,8557, ~tab IV OO'Illlijske obl.a~sti, Pov. Dj, ·hr.
1853, 1. senlembar 1936, br. 1900, 8. seplemJoor 1936. br. 1938, 12. sel!)tembar
1936; M i 1 e Smolinski, Strajk u fa.brici ,F. Ajfler•• u Ljubljani; Cetrdeset godina ... ~ ,knj, 3, 294.
97
ARP, fO'lld Generalstab, Stab IV axmijske oblasti, Pav. Ob. br. 2002,
17. septembar 1936.
98
ARP, ~Gnd Genera!Stab, Staib IV armijske obla·sti, Pov. Dj. Ob. 2035,
21. 1seJ;>tembar 1936, 1i br. 2042.. 28. IS€1Ptemba[' 1936, hr. 2149, 5. oktobar 1936;
Zbormk dokumentarnega gradwa ob 20 letnici velike tekstilne stavke Slovenije v Kranju, 46; Resrna.n Edvard, Veliki Strajk tekstilnih radnika
SZovenije, KaZendar 1949, GZavni odbor Saveza sindikata Srbije, 193.
232
)
I
o daljnjem toku borbe. Posle napustanja prostorija Fabrike ,F. Ajfler" u Ljubljani, radnici i radnice su produzile strajk na taj nacin
sto su se ulogorili u gostionici ,Kacic" i izdrzali jos 14 dana.••
Rukovodstvo sindikalne organizacije nije bilo dosledno u.
istrajnom vodenju borbe. Rukovodioci sindikalnih podruznica u
Kranju, na primer, nastojali su da se problem resi kompromisima.
Oni su se plasili raspustanja organizacije i nastojali su da se otresu
odgovornosti za ilegalni razvoj strajka i njegove posledice.
U pojedinim preduzecima odrzavani su skupovi na kojima su
se strajkaci upoznavali sa Nacrtom kolektivnog ugovora. Na zhoru
u Mariboru, 14. septembra, bilo je 500 tekstilnih radnika i radnica
kojima je procitan tekst kolektivnog ugovora i tarifnih odredaba.
Mnogi od njih nisu bili zadovoljni novim kolektivnim ugovorom,
a narocito tarifnim odredbama, zbog cega je jedna grupa od 100
radnica i radnika posle zbora organizovala demonstracije.
Pregovori izmedu poslodavaca i radnickih predstavnika za donosenje kolektivnog ugovora ooceli su 18, a okoncani 22. septembra.
Sutradan, 23. septembra, bio je potpisan jedinstveni kolektivni ugovor koji je regulisao radne odnose u preduzecima izmedu tekstilnih
radnika i radnica i njihovih poslodavaca. N ovim kolektivnim ugovorom povisene su radnicke nadnice za izvestan procent i regulisani
odnosi izmedu radnika i poslodavaca. Prema ugovoru poslodavci su
se obavezali da prime na posao sve radnike i radnice koji su ucestvovali u strajku. Predvideno je da kolektivni ugovor vazi do 31. decembra 1937. godine. Potpisani ugovor je imao vise nedostataka;
nisu usvojeni neki vazni zahtevi strajkaca, kao na primer; odnos
poslodavaca prema radnicima na poslu, pitanje godisnjeg odmora,
priznavanje strukovnih oruanizacija itd. U Mariboru je, povodom
donosenja novog kolektivnog ugovora, oddan zbor na kojem je bilo
oko 3 000 radnika i radnica. Oni su bili nezadovoljni ovakvim resavanjem i tumacima ovog dokumenta nisu dozvolili da daju objasnjenje.lOO
Iako su se poslodavci obavezali da ce posle strajka sve radnike
i radnice primiti na posao, to se odmah u praksi nije ostvarilo:
u Kranju, Trzicu i Skofjoj Loki nisu ponovo primili na rad 273
radnika i radnice. Pored toga, doslo je do proganjanja najistaknutijih radnika i radnica, koji su najvise doprineli uspehu ovog strajka. Radnici su se razocarali u svoje sindikalno rukovodstvo koje se
nije zalozilo za potpuni uspeh strajka, pa su zbog toga i represalija
koje su vrsene masovno napustali sindikalne organizacije.
U ovoj industrijskoj grani bilo je nezaposleno vise zena nego
muskaraca i one su veCinom ucestvovale u strajku. Mnoge od njih
su bile organizatori strajkova, clanovi i predsednici strajkackih od9 9 Zbornik dokumentarnega gradiva ob 20-Zetnici velike tekstilne stavke
Slovenije v Kranju, 51--53; Mile Sm'Olinski, Strajk u fabrici ,F. Ajflern
u Ljubljani, Cetrdeset godina ... , iknj, 3, 298.
100 ARP, fond GeneralStab 18558, S-tab IV armijske ·()blasti, Pov. Dj.
Ob. lbr. 2110; St&b III armijske oblasti, Pav. Dj. Ob. br. 2082, 28. se<ptembar
1936; :£ond Sindik:at, .br. 270/36; ProZeter, 7, oktobar 1936; Zbornik dokumen-
tarnega .gradiva, ob 20-letnici ve!ike tekstilne stavke Slovenije v
Kranju~
54-56.
233
�bora. Zatitr; su se. nalazi!e u raznim'delegacijama koje su vodile
prell:ovore 1 obavlJale druge poslove ravnopravno s muskarcima.
T':n.cka Mok?rei_oy": i.e, na primer bila clan strukovnog odbora u
trz1ckOJ pred!OmCl 1" .J.edna od organizatora strajka u Trzicu. Kada
Je 1~4Lgo~me u TrZ1CU pon?VO organizovala strajk, Nemci su uhapsrh 1 odvel.' u ~oncentracwm logor rz koga se nije ni vratila. Mara
Gerkman Je brla glavni organizator strajka u Fabrici Doctor in
drug" i pridobila je radnike i radnice za organizovano uc~sce u ovoj
velikoj akciji.' 01
• . Strajk tekstilnih. radnika u Sloveniji bio je jedan ad najvecih
straJkova u ovom perwdu u zemlji. U njemu je ucestvovalo vise ad
polovi':le r":~.nik"; i radnic.a iz svih tekstilnih preduzeca Slovenije.
U ;>vo~ akciJI .~osla J~ ~o. rzraz":ja solidarnost radnicke klase, jer su
:'- straJk stuprh radmcr rz nekrh preduzeca koji . u to vreme nisu
~ma~r ~?trebe d~ .strajkuju: yelik~ moralnu i materijalnu pomoc
~traJk":c1ma pr':'zrh su radmcr drugrh struka, seljaci iz okolnih sela
1 dr~gr gradam .. U toku ave godine u strajk su stupali i radnici
drug1h grana pr:vre~e, _taka da je u Slo':'~niji ~kupno .bilo 29 strajkova sa 16 907 stra]kaca. Kada Je pohC1Ja pocela vrsrti represalije
nad radnicima, terajuCi ih iz fabrika, borba za ekonomske zahteve
P:.etvoril~ se u politicku borbu protiv rezima. Iako se u ovom strajku
mJe post~gla pot~una pobeda radnicke klase, jer nisu usvojeni svi
oprav~am ~ahte':" ~a~nika, ipak je . strajkom postignut visestruki
usp.eh. potp:san Je Jedmstvem kolektrvni ugovor, zbog cega su radmcr 1 stuprh u borbu; doslo je do izrazaja jedinstvo radnicke klase
i. ~beae;rje radnika da jedino organizovanom borbom mogu ostvarrtr svoJa p;:ava: Veliki tekstilni strajk u Sloveniji bio je pokusaj
general;rog straJka tekstrlaca, ah on nije uspsa· jer nije bilo jedinstvene 1 cvrste organizacije.
'
. Veliki_ bro.j ~ena bio je zaposlen u raznim privrednim delatnostrma u VoJvodim. P?re~ rad~ u tekstilnoj in~ustriji, njih je mnogo
brio :;aposlen~ u po!Jopn':'redr, zatrm na razmm grubim poslovima,
kao sto _su •c1.glane, fa~nka :.er_nenta, livnica, kozarska industrija
1td. StraJkackr t~las. ~OJ! se smo 1936. godine zahvatio je gotovo
sva ova preduzeca 1 zene su masovno ucestvovale u strajkovima.
.
Fab_:ika ca~apa J;.D. u Petrovgradu (Zrenjanin) zaposljavala
Je 11 muskaraca 1 102 zene ..~adnici. ovog preduzeca poce!i su strajk
16. Januara. 1936. g~dme, _kOJl Je t~aJaO 4 dana. U srajku je ucestvovalo 5 muskaraca 1 63 zene. Om su zahtevali regulisanj e radnih
odnosa u preduzecu, i l?ovec~~je plat.a za 20 odsto. Posta se pos!odavac obavezao da ce rspumtr radmcke zahteve stra]'k J. e uspesno
...
102 l\ff .
.
'
zavr~en.
.,~Ja meseca rste godine, stupili su u strajk radnici i
radm.ce :r'ek~trlne fabrike ,J ovan MenCic" u Starom Beceju. U preduzecu Je brio zaposleno 122 muskarca i 300 zena i svi su, izuzev
1
~~
Zbornik
~okumentarnega
gradiva ob 20 letnici vetike tekstilne stavke
S l ovenz.1e v KranJU, 99 i 113.
~ 02. Ka.da se uzme u obzk broj ruCesa:dka .u Strajku je fuzgubljeno 204
dana cr zarad~ o.d 6000 dinaTa. (Is-torijslki al'lhi~ PK SKS za Vojvod.Lnu -br
20300 - prep1s.)
'
·
234
20, ucestvovali u strajku.' 0 ' Jedan od znacajnih strajkova u Vojvodini ave godine bio je, svakako, strajk tekstilnih radnika i radnica
u Fabrici svile i pamucnih tkanina Dragoljuba Ristica u N ovom
Sadu, koji je poceo 13, a zavrsio 21. jula. U njemu je ucestvovalo
148 muskaraca i 202 zene. N eposredni povod za strajk je bilo smanjenje plata, koje su ionako bile niske, sestorici radnika. Strajkaci
su zahtevali povecanje plata i donosenje kolektivnog ugovora. Nji10
hovi zahtevi delimicno su usvojeni i na taj nacin strajk je okoncan. "'
Zbog ucesca u ovoj akciji iz preduzeca je bio optusten veci broj
radnika i radnica. U Tkaonici istocnih tepiha. ,Meka" u Subotici
bile su zaposlene 63 tkacke radnice. Sve su one stupile u strajk
zbog niskih plata koje su se kretale od 8 do 12 dinara dnevno. Vlasnik preduzeca hteo je radnicama da nametne ugovor u kojem je
zahtevao da one potpisu da za duze vreme nece traziti nikakve
poviSice nadnica. Radnice nisu htele potpisati ovakav ugovor, vee
su stupile u strajk i trazile da se danese kolektivni ugovor kojim
bi se regulisali uslovi rada u preduzecu i utvrdio cenovnik za poje-·
dine vrste radova. Strajk je trajao duze vreme, od 8. avgusta do
12. septembra, ali nije uspeo.' 05
U Industriji za izradu vune a. d. J akova Gutmana u Petrovgradu bilo je zaposleno 25 muskaraca i 81 zena od kojih je 19 bilo
maloletno. Zbog niskih plata svi su oni stupili u strajk 9. novembra.
1936. godine sa zahtevom da im se plate povecaju za 25 odsto i
danese kolektivni ugovor. Strajk je trajao jedan dan, jer se radnickim zahtevima udovoljilo. 106
Cetiri ciglane u Velikoj Kikindi zaposljavale su 628 muskaraca, ad kojih 76 maloletnih, i 412 zena, od kojih 88 maloletnih ..
Posta su u ovim ciglanama plate bile veoma male i neregulisani
radni odnosi, svi radnici i radnice su stupili u strajk 8. juna 1936.
godine. Oni su zahtevali povisenje plata za 200 odsto, 8-casovno·
radno vreme, ukidanje rada na akord i sklapanje kolektivnog ugo-·
vora. Posle 11-dnevnih pregovora vlasnici ciglana ostali su pri svojim tvrdenjima da ne mogu primiti uslove radnika, jer bi to za njih
znacilo propast. Oni su jedino pristali na povisice plata od 5 do
20 odsto. Medutim, radnici i radnice su i dalje ostali kod svojih.
zahteva i ponudu poslodavaca za ovako malo povecanje plata nisu
prihvatili. Stoga su poslodavci resili da obustave rad u pogonu.
o cemu su obavestili Inspekciju rada u Novom Sadu. Posta su na.
skladistu imali veliku koliCinu neprodatih zaliha robe, ovakva od-·
toa D ani ·1 o K e c i C, Materijalni poloZaj i borba radniStva Starog
BeCeja i okoline 1936, Zbornik za druStvene nauke, Novi Sad, 37, 1964, 50;
Tekstilci Jugoslavije .... 312.
1°4 ViSe do1kumenata o ovom. Strajku nalazi se u Istor.ij-skom arhivu AP,
Vojvod;·ne u Sremsklni. Karlovcima - Vf ·odeljenje. P.odaci o broju uCesnika
u Strajku su razliCiti u po}edinim izve.Stajima. fiA PK SKS za Vojvodinu, br..
20300 - prepis.)
tos IA PK PKS za Vojvodinu, br. 20300 - prepis; Pai)uu'tf..xe 1-waune, 33,,
14. aezycr 1936.
too IA PK SKS za Vojvo.d1nu, br. 20300 -
pre.pis.
�luka se mogla ocekivati. Prema tome, ovaj strajk se zavrsio neuspehom 20. juna.107
Istog dana stupili su u strajk svi radnici u Livnici brace Bon
medu kojima je bilo 132 muskarca i 22 zene. Do strajka je dosl~
usl~d mal!h J?lata i neregulisanih radr,tih odnosa. StrajkaCi su zahtevah donosenJe kolektlvnog ugovora 1 povisenje plate za 35. odsto.
Strajk je. sa. delin:icnim uspeJ:om zavrsen 19. juna 1936. godine.
U nJemu Je IzgublJeno 10 radmh dana, 8 000 radnih casova i 45 hiljada dinara zarade. 108
. Kod 2? poslodavaca .u Subotic~ je bilo zaposleno 141 drvodeljskl ra~mk 1 105 d;vodelJSkl~ r~dmca. Svi su oni stupili u strajk
~5. maJa 1936. godme zbog msklh plata i prekovremeno" rada bez
1kakve na~?k~ade. Str~jkaci _su .zahtevali smanjenje r.:'dnog vremen~, pov1s~nJe plata 1 ~onosen]e kolektivnog ugovora. Strajk je
zavrsen 26. ]Una s potpurum uspehom, jer je udovoljeno radnickim
za~tev!m~·''' Skor? u ist_o .vreme, .18. maja, stuP.ili su u ovom gradu
~ straJk 1 sto}arski ra?mcl 1 radnice, medu koJlma je bilo 122 muskarca 1 87 z~:'a .. Om su takode zahtevali donosenje kolektivnog
~govora 1 pov1senJe pl~t.a. Stra]k _Je trajao do 29. juna i zavrsen
Je bez uspeha. U Fabnc1 namestaJa ,Karbiner i sinovi" u Novom
~adu ~ilo je ~aposleno 41 radnik i 16 radnica. Posta je 25 radnika
1 radm~a- dob1lo oJ;kaze, syi su oni stupili u strajk 22. juna 1936.
godme 1 stra]kovah do 2. JUla, dok se nije udovoljilo njihovim zahtevima.tto
U ~eocinskoj fabrici cementa A. D. bilo je zaposleno 487 muskaraca .' 53.~ene. ()ni su stur.m u .~traj.k 30. jula zato sto uprava
pre_d~zeca lllJe. ramJe ~dovolJlla n]1hov1m zahtevima. Radnici su
traz1h sk~apa:'Je kolektlvnog ugovora, povisen.ie plata ad 15 do
35 odsto 1 pnznavanje sindikalne organizacij~:''Strajk je trajao do
15. avgusta 1936. godme 1 uspesno je zavrsen, jer se poslodavac
obavezao da ce ispuniti sve zahteve radnika.m
Od 29. oktobra ?~ ?· novembra 1936. godine strajkovalo je
u N ovom Sa?u 29 kro]ack1h radnica. One su trazile povecanje plata
~a 25 od~to 1. sklapanJe kolek.tivno~ ugovora. Ovaj strajk nije uspesno zavrsen, Jer poslodavc1 msu pnznali zahteve radnica."•
. . ~ p:olece i leta 1936. godine u celoj Vojvodini doslo je do vehklh str~J~ova poljo~r:v:ednih. radnika u kojima su masovno ucestovale 1 zene. Radmc1 1 radmce u ovoj privrednoj grani bili su
Svake god.ine za ~em: Zetve i vrSidbe obustavljan je rad u oi.glanama. (IA PIK SKS za VOJvodmu, hr. 20300; Dan i 1 o K e c .i c Strajkovi
radnika u Kikindi i okolini 1936. godine, Zbornik za. druStvene .,;,auke Novi
Sad, 31, 1962.)
'
108
IA PK SKS za Vojvodinu, br. 20300 - prepis
109
·
L
'
·
·
.
. . U ·preduzec"': , B ra /;a . en h ard' u Subotioi poslodavci su zahtevali
.
..
da radnic-J obus~ve ~traJ_K. Om~ su taj _zahtev odbili, zbog Cega su otpuSteni
IS .posUa. Medu np·m~ ]e hilo 15 zena, ko]e .su se tak:ode ukljuCHe u Strajk. (IA
PK SKS za VoJvodmu, br. 20300.)
110
Izv:~Staj o Strajkovi~ma poslala je Inspekcija Tada No-vi Srad Mini-starstvu soci~alne ·politike u Beograd, pod br. 44164 od 5. no,vembra 1936. i hr.
28924 Od 4. JUla 1?36. .goo. (IA PK SKS za Vojvodlnu, •br. 20300.)
ut IA PK SKS z.a V.o]v-odinu br. 20300 prepis
112 Isto.
'
·
107
236
veoma slabo nagradeni, a poznato je da su ani za vreme sezone
radili po 16, pa i vise casova dnevno. U opstini Padej, na primer,
nadnice su se kretale od 15 do 25 dinara, a zene su primale jos
manje.
U Velikoj Kikindi bilo je zaposleno 3 800 poljoprivrednih radnika od cega je 800 bilo maloletnih i 2 000 poljoprivrednih radnica,
a ad toga 1 000 maloletnih. Zbog niskih nadnica koje im poslodavci
nisu hteli povisiti, oko 3 070 radnika i 1 600 radnica stupilo je u
strak 9. juna 1936. godine, sa zahtevom da im se povise plate ad
50 do 200 odsto. Strajk je uspesno zavrsen 15. juna potpisivanjem
kolektivnog ugovora kojim je regulisano pitanje radnog vremena
i povisenja plata. Gubitak u nadnicama za vreme strajka iznosio
je 215 400 dinara. 113 Za vreme sezone poljoprivrednih radova u junu
mesecu za vlasnike je strajkovanje ovolikog broja radnika punih
6 dana bilo ubitacno. To za vreme zetve dovodi do nenadoknadivih
gubitaka.
Strajkacki talas ubrzo je zahvatio i druga mesta u Vojvodini.
U Padeju je bilo zaposleno 700 poljoprivrednih radnika i 300 poljoprivrednih radnica. Njih je vise od dve trecine stupilo u strajk
15. juna sa zahtevom da im se nadnice povise za 50 do 100 odsto
i sklopi kolektivni ugovor. Pregovorima za likvidaciju strajka, koji
su vodeni u Padeju, prisustvovali su predstavnici radnika, predstavnici zemljoradnika, zatim predstavnici Radnicke komore iz Novog
Sada, sreski nacelnik iz Velike Kikinde i inspektor za rad. Strajk
je trajao pet dana i uglavnom je uspesno zavrsen, jer je doslo do
sklapanja kolektivnog ugovora i povisenja nadnica za 60 odsto. 114
Kod 225 poslodavaca u Idosu radilo je 600 poljoprivrednih
radnika i 500 poljoprivrednih radnica. Zbog niskih nadnica svi su
ani stupili u strajk 14. juna 1936. godine i trazili povecanje plata
za 50 do 100 odsto. Posle 4 dana, 18. juna, strajk je uspesno okoncan. Gubici u strajku iznosili su 35 200 dinara. U isto vreme strajkovalo je 270 poljoprivrednih radnika i radnica u Sajanu.115
U preduzecu Srpski Elemir bilo je zaposleno 250 poljoprivrednih radnika, od toga 50 maloletnika i 150 poljoprivrednih radnica.
Oni su stupili u strajk 8. juna trazeci povecanje nadnica i sklapanje
kolektivnog ugovora. Radnici su borbom izvojevali svoja prava,
taka da je 17. juna 1936. doslo do potpisivanja kolektivnog ugovora
kojim je regulisano pitanje povecanja plata, kao i drugih obaveza
izmedu radnika i poslodavaca. 116
11a Izve.Staj o Strajku in51pelctora rada u Novom Sadu, Ministal'!Stvu rSOcijalne ,po1itdke u Beogradu, br. 27327 od 4. jula 1936. godine. DoJrument se
nalazi u Istorij.S~kom .arhivu AP Vojvodine u Sremskim Karlovcima u prepisu..
iiA PK SKS za Vojvodinu, br. 20300.)
11 4 IzveStaj o Strajku -inspektora rada u N"ovom Sadu Minist,arstvu ~ooi
j.al-ne politike i narodnog zdravlia Beograd, br. 27334 od 4. jula 1936. god. (IA
PK SKS za Vojvodinu. br. 20300 - prepi-s.)
11 5 Izve.Staj o Stra.jku Salje Kraljevska banS'ka uprava sresk:-om naCelnik.u
Velike K1.Jcinde, .pov. br. 1300 od 15. juna 1936. g.od. (IA PK SKS za Vojvodinru,
•b<. 20300 - prepis.)
us Izve.Staj o .Strajku inspektora rada u Nmrom Sadu MinisffiJlstVU socijalne ;poHtike a n.arodnag zdravlja Beogr:ad, br. 28960 od 14. VII 1936. (IA PK
SKS za VojV'Odinu, br. 20300 - prep:S.)
237
�Ovaj pokret poljoprivrednih radnika zahvatio je veliki broj
sela u Vojvodini, medu kojima i Novi Zednik, u kojem su takode
1936. strajkovali poljoprivredni radnici i radnice. U ovom selu organizovano je nekoliko uspesnih zborova zemljoradnika koje je posetic veliki broj zena. Na njima je govoreno o socijalnim i ekonomskim prilikama u selu i diferencijaciji koja se vrsi medu ovim stanovniStvom.117
Strajkovi poljoprivrednih radnika i radnica u Vojvodini hili
su uglavnom ekonomskog karaktera i u vecini slucajeva strajkaCi
su izvojevali povisenje plata i sklapanje kolektivnog ugovora. Iako
su se nadnice putem strajkova povecale, one su jos bile niske u
vecini mesta, sto nam pokazuie i ovaj primer. Na sednici Opstinskog paritetnog odbora 27. jula 1936. godine u Kulpinu odluceno
je da se za obicne poljoprivredne radove od 1. iula do 30. septembra
placa 20 dinara, a za zensku radnu snagu 18 dimlra na dan. Radno
vreme traje od 5 casova ujutro do 19 casova navece s prekidom od
pola casa za dorucak i jedan cas za rucak. Za poljoprivredne radove
za vreme vrsidbe i zetve placa se 30 dinara, a sa hranom 25 dinara
dnevno muskrcima, a zenama 20 dinara bez hrane, a sa hranom
svega 15 dinara." 8 Kao sto se vidi, diskriminacija u pogledu nagradivanja zenske radne snage postojala je i u ovoj privrednoj grani,
i to u velikoj meri. Kada se uzme u obzir 14-casovno radno vreme,
i to da poljoprivredni radnici i radnice mogu uglavnom nesto vise
da zarade za vreme sezonskih radova, onda su ove nadnice jako
male, narocito za zenski radnu snagu.
Septembra 1936. godine bio je jedan od znacajnih strajkova
krojacko-konfekcijskih radnika u Zagrebu u kojem je ucestvovalo
800 strajkaca, medu kojima je bio veliki broj zena. Putem strajka
oni su postigli jedinstven kolektivni ugovor"'f cenovnik radnicldh
plata za grad Zagreb, zatim 9-casovno radno vreme; priznavanje
1. maja za radnicki praznik; priznavanje radnickih strukovnih organizacija i radnickih poverenika; placanje prekovremenog rada za
50 odsto vise itd. Cenovnikom su regulisane radnii'ke plate satne,
nedeljne i po komadu, taka da se visica kretala ad 20 do 100 odsto
iJi u proseku 35 odsto. Do strajka su radnici i radnice radili po 12
do 14, pa i vise casova dnevno, a poslodavci su ih placali kako su
hteli. U strajku je vladalo potpuno jedinstvo radnika i radnica i
zahvaljujuCi tome, oni su izvojevali potpunu pobedu. Pored ovog
velikog strajka u Zagrebu, u Hrvatskoj su u toku godine strajkovali
sivacko-odevni radnici i radnice u Sunji, Glini, Splitu i Bjelovaru.
I ani su borbom izvojevali sklapanje kolektivnih ugovora, povisicu
plata i regulisanje radnog vremena.u•
Ovih dana bilo je vise straikova tekstilnih radnika i radnica
u Srbiji, mada oni nisu imali tako siroke razmere kao u Sloveniji
i Hrvatskoj. U Tekstilnoj industriji A. D. u Beogradu izbio je straj·k
1935. godine zbog niskih nadnica, a 1936. godine strajkovali su krojacki radnici u Uzicu, Leskovcu i NiSu. Sledece 1937. godine takode
111
R ado v a n P a u 1 i c. Svetlost na pustari Razvoj revolucionarnog
pokreta u Novom Zedniku 1933-1941, Subotica, 1962, 53.
118
IA PK SKS za Vojv:odinu, br. 20343.
119
.Zene Hrvatske u ra.dniCkom pokretu ... , 303-304.
238
su strajkovali tekstilni i krojacki radnici u Leskovcu, Kragujevcu,
Kraljevu, na Ubu, u Obrenovcu i Gornjem Milanovcu. l! Beo_gradu
je voden veliki tarifni pokret koji se zavrsio bez str~Jka, J~r su
poslodavci pristali na sklapanje kolektivno~ ugovor:a 1. pov:can!e
plata za 30 odsto. Krajem marta 1937. godme stupllo Je u straJk
550 tekstilnih i kozarskih radnika i radnica u Fabrici A. D. ,Sumadija" na Umci. Strajk je zavrsen 12. aprila sklapanjem kolektivnog
u~ovora kojim su znatno povisene radnicke nadnice, a uprava preduzeca se obavezala da sve radnike i radnice koji su ucestvovali
u strajku primi na posao. 120
. ••
.
•
.
Jedan od najvecih strajkova u Srb1J1 u ovo vreme bw Je straJk
tekstilnih radnika i radnica u Leskovcu koji je poceo 28. jula i zavr8io se 21. avgusta 1937. godine. U Fabrici ,Gligorije Petrovic i
Ko" u Leskovcu hila je 550 zaposlenih, i to najvise zena, medu kojima je bio veliki broj omladinki. U preduzecu su radila i deca do
10 godina. Leskovacki tekstilni radnici su .:adil~ ~o 10 ~o ~6 casova
dnevno za 8 do 12 dinara, a deca su dob1]ala ]OS man]e, 1 to 6 do
8 dinara dnevno. Ovo su hili najslabije placeni radnici ove vrste
u zemlji i sa tim nadnicama oni nisu mogli podmiriti potrebe zivotnog minimuma za jedn~g cia':~· a da s~ i ne g?Y?ri o i~drzavanju
citave porodice. u takv1m pr1hkama om su traz111 p~vecan]e na~
nica za 15 odsto i sklapanje kolektivnog ugovora. Posta preduzece
nije udovoljilo radnickim zahtevima, doslo je _do ~rajka. u kojem se
ispoljila krajnia solidarnost i borbenost radmka 1 ra~mca.. I druge
sindikalne podruznice u Leskovcu pomagale su ovaJ straJk.. Posle
pocetka strajka vlasnici preduzeca su hili primorani. da pr1Stanu
na pregovore, koji su poceli 3. avgusta, ali su zavrsem bez uspeha.
Zbog toga su radnici i radnice nastavili straik, koji je tra_jao 24 da':a
sve dok nije udovoljeno njihovim opravdanim zahtev1ma. Stra]k
u prvom preduzecu je zavrsen potpisivanjem kolekti:vnog ugo~ora
koiim su radnicke nadnice povisene za 10 do 15 odsto 1 ustanovlJeno
8-casovno radno vreme.
Strajkacki pokret prosirio se i na druog tekstilno preduzece
Mika Stankovic i Ko" u Leskovcu. U njemu je bilo zaposleno 150
~adnika i radnica, koji su stupili u strajk 12. avgusta. Oni su radili
pod istim uslovima kao i radnici u prvom preduzecu i putem strajka
su se borili za vece nadnice i sklapanje kolektivnog ugovora. Posle
15 dana uspesno je zavrsen strajk i u ovom drugom teksti~nom
preduzecu u Leskovcu. U strajku su masovno ucestvovale zene,
koje su sacinjavale veCinu zaposlenog radnistva u ovim preduzeCima. One su drzale strajkacke straze i uglavnom radile u straJkackoj kuhinji u kojoj se delilo PO 875 obroka dnevno. 121
12o Savez tekstilno-odevnih radni.ka u Srbiji imao je poloVIif!1.Qffi 1937.
godine 30 podru.Znica sa 2300 <::lano-va. Najj.a.C7 podr':lfuice 'SU bil~ u Beogra~?·
Leskovcu, NiSu i Kragujevcu. Pored navedenih Stra]kova, organ~ovane akCIJe
medu tekstilnim radnicima vodene su u Beogradu, Zemunu, N1Su, Leskovcu
f. drugim mestima. (Paduu"tKe uoauue, 25, 18. jYHo 1937; lA PK SKS za Vojvodinu, br. 20375 - prepis; 11o.auTUKa, br. 10364, 31._ ..ttapT 1937, 5.}
121 Pad'ltU'll.Ke noauue, 33, 13. aazyCT 1937; C e p r H j e ,I( H M H T PH j ea H h, Be.nuKU wTpajK .aecKOBa"tKUX Te'KcTu.na~ u~ 1937, Cno.Meuuu.,a 50-zoOutu.?bUYte pa0nu'I£?COZ nox:peTa JleC?COB~a u omJtuue 1903-1953; 276; IIo.auTUKa, 10504, 23. aBryCT 1937, 7.
239
�Poslodavci u Beogradskoj tekstil;noj ·industriji A. D. pripremali su se da u leta 1937. godine sprovedu raciona!izaciju proizvodnje u preduzecu, sto je znacilo jos vece iscrpljivanje radne snage
i iskljucivanje jednog deJa radnika s posla. Sindikat Saveza tekstilno-odevnih raJdnika je povodom toga organizovao konferencije,
obavestio radnike o namerama kapitalista i pripremao ih za strajk
Posle izvesnih priprema poslodavac je u decembru iste godine poceo
sa uvodenjem racionalizacije. Zbog toga su radnici spontano obustavili rad. Sindikat je organizovao strajk. Izabran je strajkacki
odbor, postavljene su straze i organizovana strajkacka kuhinja za
ishranu. Rukovodstvo iitrajka zauzelo je u prvo vreme stav protiv
zavodenja bilo kakve racionalizacije. Medutim; samo sa tim zahtevom ne bi se sigurno oostigao potpuni uspeh u iitrajku, jer su tekstilna preduzeca u zemlji, a narocito u Sloveniji i Hrvatskoj, · joii
ranije sprovela izvesne racionalizacije. Zato je rukovodstvo strajka,
u sporazumu sa partiiskom organizacijom, izmenilo stav i objasnilo
da ani nisu u nacelu protiv racionalizacije, samo da ana ne sme da
se izvrsi taka da fizicki iscrpljuje radnike i da ih izbacuje s posla.
Postavljeno je da se racionalizacija maze sprovoditi samo uz saradnju i pod kontrolom radnickih poverenika i sindikalne organizacije. Uz to je zahtevano poviiienje plata, jer se i produktivnost
poveCava.
Ovaj stav nije se uspeo izneti pred radnike, jer je policija:
ubrzo zabranila · iitrajk i rasturila iitrajkacku kuhinju. u· Radnickoj
komori odrzan je sastanak strajkaca na kojem je saopstena odluka
o zabrani strajka. Radnici i radnice su zakljucili da ne idu na posao,
da pojacaju strajkacke straze i da jednu delegaciju posalju kod
merodavnih faktora da ulazi zalbu i protest protiv zabrane strajka.
Sutradan nika ad radnika nije atisaa na pasaii-;"· a predlozena delegacija je atiS!a kod sefa politicke palicije. Iaka je palicija astala
pri svojaj odluci a zabrani strajka, ipak je pastignuto sledece: da se
svi radnici vrate na posaa, da nika ne maze biti zbag ucesi:a u strajku
otpusten ni proganjen, da se zavodenje racionalizacije odlozi na
nekalika. meseci i da preduzece, prilikom: zavadenja racionalizacije,
konsultuJe radnicke poverenike i sindikat. Taka je sa delimicnim
uspeham ovaj strajk nasilno zavrsen januara 1938. godine. Bez abzira
na abei:anja policije, neki ad glavnih aktera u ovom iitrajku hili su
uhapiieni i proterani iz Beagrada.'••
Tokom 1937. godine u Vojvodini je bilo nekoliko strajkava u
kojima su ucestvovale i zene. U Tekstilnoj fabrici Alojza Mencika
u Starom Beceju bilo je zaposleno 350 radnika i radnica. Oni su,
zbag niskih nadnica, stupili u strajk 3. avgusta 1937. godine i trazili
povei:anje plata za 25 adsto. Iz prijave k 0ju su podneli radnicki
poverenici vidi se da u ovom preduzei'u nisu. poiitovane odredbe
kolektivnog ugovora. Na primer, poslodavac odbija da akardantima
plati 10 odsto, iako je to ugovorom predvideno. Radnicima i mdni• _ •
122
Ivan -B o Z rc e v_i.C, Policija je na sv~ moguCe naCine guSila rad
smdtkata, Cetrdeset. gpdina ... , knj, 3, Beograd, 1960, 264; Istorijski arhiv
2143/MG-XIV-166, SJeCanje Sta·nice Na.CeviC; Paduu'ttxe 1l.DBuue, 3, 14. jauyap
1938, 6.
240
cama u drugom odeljenju je dodeljeno da rade na tri razboja i smanjena je njihova zarada za 10 odsto. Uprava fabrike otpustila je
nekoliko radnika koji su se istakli u iitrajku. 128
Krojacki radnici i. radnice u Sidu iitrajkovali su ad 9. do 27.
avgusta 1937, jer poslodavci nisu hteli da potpiiiu kolektivni ugovor
i povise nadnice za 25 odsto. Strajk je delimicno uspeo, jer su do-.
deljene trazene poviiiice plata za 25 odsto, ali nije doslo do sklapanja
kolektivnog ugovora.' 24
U Novom Sadu stupilo je 1. oktobra 1937. godine u iitrajk
120 krojackih radnika i radnica koji su bili zaposleni kod 27 krojaca.
Oni su trazi!i obnavljanje kolektivnog ugovora kojem je upravo
tada istekao rok. Zatim su zahtevali da se novim kolektivnim ugovorom predvidi povecanje plata za 50 odsto, dok su poslodavci to
uporno odbijali. Strajk je zavrsen 8. novembra sa delimicnim uspehom, jer se putem njega izvojevala povisica plata za 25 odsto. 125
Ujedinjeni savez sivacko-odjevnih radnika i radnica, Podsavez Zagreb, vodio je u Hrvatskoj 1937. godine 20 pokreta bez strajkova u kojima je ucestvovalo 5 968 radnika i radnica i 11 sa strajkovima u kojima je ucestvovalo vise od 1 000 radnika i radnica. Od
ovih pokreta 13 je vodeno u Zagrebu, 3 u Varazdinu, 3 u Cakovcu,
2 u Donjoj Lendavi, 2 u Vinkovcima i po 1 u Glini, Sl. Pozegi, Suiiaku, Osijeku, Karlovcu i Slavonskom Brodu.
Podruznica Saveza iiivacko-odjevnih radnika u Splitu skloc
pila je prvi kolektivni ugovor 30. maja 1936. godine, a drugi 1. decembra iste godine s vaznoscu od 6 meseci. Posta su poslodavci pre
isteka roka otkazali, 15. marta 1937. godine, taj ugovor, doslo je do
iitrajka. Radnici i radnice su organizovano i jedinstveno nastupili
u odbranu ranije izvojevanih prava i resili da ne stupe na posao
sve dotle dok poslodavci ne oovuku otkaz kolektivnog ugovora.
Posle mesec dana uporne i istrajne borbe, Inspekcija rada je organizovala pregovore na kojima su poslodavci pristali na radnicke
zahteve. Oni su se obavezali da ce postovati kolektivni ugovor koji
123
Iz dokumenta se ne Vidi. koliko je ·Straj.k trajao i kada je zavrSen.
(!A PK SKS za Voj'.'odiinu, br. 20475.)
12 4 Original doki.tmerita se nalazi. u lA APV U Sremskim Karlo'Vclma
pod br. VI 32405. .:_ IA PK SKS za VojvocUnu, br. 20475.
125 U ovoj ,pok:rajini iste godine StraHmvali su ·ko~rsko ...preradivaCki
11'adnioi u Staroj KanjJZi i u· F.abrici name.Staia u Indiiji, medu kojima je
bio i OOredeni broj Zena. P.oslodavci u St. KanjiZi nisu prihvratili N.acrt
kolektivnog ugovora kojlm su radndd traZMi poviSicu plata i smanjenje
radnog vremena sa 10 -na 9 Cas-ova. Stog.a je doSlo do Strajika koii je trajao Dd 9. marta do 14. aprila. Radnici ni>Su 'l.l.Speli da dobiiu !P'OviSicu plata,
jedino je radno vreme srnanjeno sa 10 na 8 Ca·sova. U Indii·i je ·Strajlk poCeo
avgu.sta, a 7av,rSio se 18. -septe-mbra 1937. StraikaCi S'U zahtevali voviSicu
plata za 500Jo. ukrldante akorda i primanje radni'ka na posao isklliuCivo
putem rBdniCke {)_rganizacije. Premda je poslodavac · dao povi.Sicu olata za
20°/1>. .radTtici i radnice stupili S'U u Straik smatraiuCi da je to ned.ovolino.
Straik niie usneo. Dokumenta o ovim Straikovima nalaze se u IA APV
u Sr•m•k'm K<lrlovcima pod br. VI-32706/9128, 9472. 12256, 8901, 13813)
i hr. VI-42659 (32222). IA PK SKS za Vojvodinu, br. 20475 - prepis.)
241
�lr·, ,, .,
,;;m;;; AA ' ,,),.,.,,.,, ',,,
)!
II!
je ranije donesen i da nece zbog ucelica u litrajku ni jednom radniku
dati otkaz. 126
Uprava policije u Zagrebu izvesti!a je Ministarstvo unutrasnjih poslova da je 19. maja 1937. stupilo u litrajk 48 radnika i radnica Fabrike tkanina A.G.B. u Zagrebu. U ovoj fabrici 15. maja
istekao je stari kolektivni ugovor, a radnici su trazili da se u novi
unesu izvesne izmene, koje bi se sastojale u povisenju nadnica za
jedan dinar po satu i da im se plati pedeset i treca nedelja kao
bozicnica. Polito su poslodavci odbili ove zahteve, doslo je do strajka
u kojem su ucestvovali svi radnici i radnice.
Ovaj strajk, koji je trajao do 20. jula, bio je dobra organizovan i sabirnim akcijama pomagali su ga radnici iz drugih tekstilnih
preduzeca u Zagrebu. Na poziv uprave preduzeca, 8. juna upala je
policija da pohapsi rukovodioce pokreta, ali litrajkacj su pruzili suazan otpor i po!icija se povukla. Sutradan je opet dosao odred policije s automobilom koji se poceo grubo obracunavati s radnicima
i uhapsio je oko 20 litrajkaca medu kojima je bilo neko!iko zena.
Kada je litrajk zakljucen i radnici-ce se vratile na posao, dve radnice, Augustina Turkovic, radnicki poverenik, i Marija J andrlic
dobile su otkaz.'27
U avgustu, septembru i oktobru 1937. u Jutenoj industriji d.d.
u Karlovcu hila su dva strajka, koje je organizovao i vodio Ujedinjeni savez liivacko-odjevnih radnika i radnica. Prvi je bio od 16.
do 26. avgusta i u njemu je ucestvovalo 158 radnika i radnica. Svi
su se vratili na posao, izuzev jednog radnika i jedne radnice, koji
su hili otpuliteni. Polito radnici i radnice nisu bili zadovoljni ishodom ovog litrajka, jer im plate nisu povecane, oni su ponovo stupili
t1 strajk koji je poceo 3. septembra 1937. godi~" u strajku je ucestvovalo 158 radnica i 12 radnika trazeci da im se nadnice, koje su
bile najnize od nadnica u svim karlovackim preduzecima. Strajk
je zavrlien 25. oktobra povecanjem plata za 10 odsto. Zbog ucesca
u litrajku bilo je otpuliteno 58 radnica i 2 radnika. 12•
Uprava Fabrike ,Mez" za proizvodnju konca za liivenje i vezenje u Zagrebu, bez konsultovanja s radnickim poverenicima do126 PodruZnica Saveza £;ivaCko-odjevnih radnlka u Splitu osnovana je
14. oktobra 1934. godine. U poCetku je imala 20 Clanova, a kaSnije broj
se poveCao na 147. Podaci o navedenlm pokretima i Straj.kovima naJ.aze se
u Institutu za historiju radni~kog pokreta Hrvatske, Fond RadniCke komore
1937. godine. Svi krojaCki radnici i radnice u SuSaku bili su ukljuCend u Savez §ivaCko-odievnih radnika i to je hila jedna od najboljih podru:Znica
u Hrvatsk:oj. PoCetkom oktobra 1937. oni. su zatraZili revJ.ziju kolektivnog
ugovora i -povi.Sicu plata. ViSe puta vodeni su pregovori s poslodavcima
i na kraju 4. i 5. novembra do.Slo je do sporazuma kojim se oibnavlja kolektlivni ugovor uz poviSicu plata za 10 odsto. Rad na akord i sic se ukida.
UpoSljavanje radnika se vr.Si prvenstveno preko sindikalne organizaciie.
Radno vreme traie 9 Casova na dan. a prekovremeni rad se p.laCa 50°/o
viSe, a rad nexleliom i praznikom 100°/o viSe. Ugovor vaZi gocHruu. dana,
a ukoliko_ ga nijedna strana ne otkai:e. on se produZava joS za godinu dana.
Ovo je jedno od najpovoljnij~h- re.Senia prilikom reviziie koJektivneg -ugov.ora. (Zene Hrvatske u --·radni~kom pokretu ... , 322 i 340.
127 Ne ras·polaZe se· podacima o -uspehu ovog Strajka. .
Zene Hrvatske
u radniCkom pokretu ... , 324 i 325.
us Zene Hrvatske u radniCkom pokretu .. . , 332.
242
nela je odluku o dvokratnom radnom vremenu: Devedeset dve radnice iz preduzeca potpisale su izjavu da im, zbog obaveza prema deci
i drugih porodicnih problema, ne odgovara novo radno vreme i podnele su zahtev za jednokratno radno vreme, lito je direktor odbio.
Zbog toga je 178 radnica stupilo u litrajk 13. septembra 1937. godine.
Strajk je zavrsen .21. septembra bez uspeha. Upravne vlasti su bile
na strani preduzeca i takode su smatrale da jednokratno radno
vreme smanjuje kvalitet proizvodnje i spor resile u korist poslodavaca. Zbog ucelica u strajku iz preduzeca je bilo otpuliteno 60 radnica.t29
Tokom 1937. godine narocito su se aktivirali sindikati u Crnoj
Gori. Strajk monopolskih radnika i radnica Podgorice, u kojem je
ucestvovalo oko 200 zena organizovala je sindikalna organizacija.
Zene Danilovgrada su, u znak solidarnosti, prikupljale pomoc za
porodice litrajkaca. Veliki strajk gradevinskih radnika u Podgorici
takode su pomagale zene, kao i sve druge akcije koje je organizovala
radnicka klasa, bez obzira na to koliki je broj zena bio zaposlen
u pojedinim preduzecima.' 80
Februara 1937. godine litrajkovali su radnici i radnice u Tekstilnoj fabrici ,Berman i drug" u Celju. U istom preduzecu hili su
otpuliteni radnicki poverenici i njihovi saradnici koji su hili uporni
u tome da se izvrlie slobodni izbori radl'ickih poverenika. 181
Prvi veci strajk radnica u Bosni i Hercegovini bio je u prolece
1938. godine u Fabrici carapa ,Kljuc" u Sarajevu. Polozaj tekstilnih radnica u ovom preduzecu bio je veoma tezak. Vecina njih je
zaradivalo 8 do 10 dinara na dan, lito je bilo nedovoljno za najosnovnije zivotne potrebe. Radnice su uvidele da se jedino organizovanim
putem mogu izboriti za vece nadnice i bolje uslove rada, tako da su
najpre osnovale pododbor Saveza tekstilno-odjevnih radnika URSS-a
u koji su se postepeno ukljucile gotovo sve radnice. Oktobra 1937;
godine one su zatrazile od poslodavca povecanje nadnica za 10 odsto,
a pola godine kasnije, marta 1938, povecanje satnice za 25 para.
Polito su zahtevi radnica za poviliicu plata hili odbijeni, one su stupile u litrajk 22. marta 1938. godineP2 Uprava preduzeca zahtevala
je vecu produktivnost od radnica, jer je hila velika potraznja za
njihovim proizvodima, dok nije uoplite mislila da u isto vreme poveca i nadnice koje su bile medu najniZima u ovoj proizvodnoj
grani.
U litrajk je stupilo 180 radnica, koje su u ovoj akciji pokazale
veliku pozrtvovanost i spremnost da se bore za ostvarenje svojib
-m Isto, 332 i 333.
tso }Keue L{pue Tope
rpa~,
y peso.n.y~uonap'H.O.M. noxpeTy 1919-1945, TMTO-
1960, 23.
tst Delavska politika, 11, 17. februar, 1937.
1s2 Prema podacima -objavlj.enim u Zeni' danas, radnice u ovom preduzeCu zaradivale su 16, 18 i 22 di•nara dnevno. MoguCe je da se ·ra•span
u n.a:dndcama kretao od 8 do· 22 dinara i da su prema tome o-badva podatka
taCna. (}Keua daxac~ 13, .M.aj 1938, 1; PaOnu1txe uoau'H.e, 14. 1: anpu.a 1938;
Ankica Albahari, Strajk i demonstracije radnica Tvornice Carapa
,KljuC", Cetrdeset godina.... , •knj. 3, -347; Dan a Beg i C, n. n., 171:
Hronologija radniCkog pokreta Bosne i Hercegovine, 554; Tekstilci Jugoslavije ... , 235.
243
�prava. One su izabrale strajkacki odbor ,u koji su usle najuglednije
radnice, a zatim zapose!e fabricku zgradu i dvoriste da bi onemogucile strajkolomcima u!azak u fabricke prostorije. Vlasnik je nastojao da pomocu policije slomi strajk i da radnice nastave sa radom,
ali u tome nije uspeo. Strajkacima su punu moralnu pomoc pruzili
radnici drugih strukovnih organizacija i napredni gradani Sarajeva,
a Pododbor Saveza tekstilno-odjevnih radnika davao im je materijalnu pomoc koja je iznosila 10 dinara dnevno. Za vreme strajka
radnice su svakog dana odrzavala skupove u Radnickom domu u
Sarajevu na kojima su obavljane konsultacije i davana obavestenja
o rezulta tim a pregovora.
Strajkacki odbor i organizacija URSS-a davali su vise predloga za pregovore da bi se strajk zavrsio, medutim, poslodavac je
to sve odbijao. Na kraju je izabrana delegacija koja je uputila pismene zahteve banu drinske banovine da intervehise kod pos!odavca da se ova sestonedeljna borba radnica uspesno zavrsi. Tek
posle intervencije banske vlasti strajk je 4. maja 1938. godine okoncan. Sporazumom je predvideno da se na posao primi 130 radnica
i radnika, i to onih koji nemaju nikakvih dodatnih prihoda, vee
zive jedino od zarade u fabrici. Pitanje povisenja nadnica, zbog cega
je i doslo do strajka, odgodeno je. Poslodavac se obavezao da ce se
korektno ponasati prema radnicama i da one nece snositi nikakve
posledice zbog ucesca u strajku. Kao sto se vidi, radnice putem
strajka nisu resile osnovno pitanje i bile su prisiljene da uz minimaine nadnice nastave posao. U toku rada one su iscekivale povoljnu priliku da postave ponovo zahteve za povisicu plata. Kada
je doslo do vece potraznie njihovih proizvoda na trzistu, poslodavac
je insistirao na povecanju produktivnosti rada. Radnice su pristale
na to ali uz uslov da im se povecaju nadnice, s'fC> j e i ostvareno da
ne bi ponovo doslo do strajka:133
U Beogradskoj fabrici trikotaze ,Sumadija" bilo je zaposleno
oko 250 tektilnih radnika i radnica. NaroCito su radnice bile slabo
placene i zato su trazile povecanje nadnica. Prekovremeni rad se
nije posebno placao, a postupak prema radnicama je bio grub i
necovecan. Posto pos!odavac nije prihvatio njihove zahteve, one su
obustavile rad. Sa upravom preduzeca odrzani su 18. maja 1938.
godine pregovori, ali se nije postigao nikakav sporazum. 134
Septembra 1938. godine stupili su u strajk tekstilni radnici
i radnice u Bitolju, medu kojima su u vecini bile zene. Oni su
trazili povisenje nadnica, koje su bile minimalne, medutim, poslodavci na to nisu pristajali. Strajk je trajao vise od mesec dana i u
njemu su se s posebnom upornoscu i cvrstinom isticale radnice iako
su bile veoma mlade .'as
133
Dr.Zavn·i arhiv Sanaje\llo (u da·ljem tekstu: DAS), B. U. drinske
han-ovine, pov. DZ br. 1783/1938; Jugoslovenski list, Sarajevo, 69, 23. mart;
73. 27. mart; 77, 1. april; 106, 6. maj 1938; Paduut£-;ce noauue, 18, 1 . .Maj 1938,
19, 6. .4taj 1938; 22, 27 . ..w.aj 1938; Dana Beg-iC, •n. n., 172; Ankica
Al_b ahari, n. n. 347 1 348.
13 4 Paih£U'tt:Ke Koaune, 21, 20 . .M.aj 1938; 11oJtUTu:x:a, 10766, 19 . .4taj 1938, 7.
"
l:lo5 Ne raspolaZe se ·podacima o uspehu J zavr.Setku ovo.g Str.ajika. Paduu'l£1\:e uoauue, 42, 14. OKTo6ap 1938; 44, 28. oKTo6ap 1938.
244
Zagrebacka mehanicka tkaonica je obustavila rad 10. februa:a
pod izgovorom da nema posla. Na~on pet da~J.a uprava pre?u~eca
je izjavila da je spremna da nastavr ~ rador;n 1 da :ponovo p;rmr na
posao sve radnistvo, izuzev pet radmca koJe su brle ?rganrzova?e
i najatkivnije u preduzecu. Zbog takve odluk~ 84 radn;ce. su stuprle
u strajk koji je trajao do 12. marta 1938. godine. StraJk Je uspeilno
zavrsen sklapanjem kolektivnog ugovora, kojim je, pored ostalog,
postignuto povisenje plata za 8,5. odsto.':•
..
.
.
.
U zenskim krojackim salomma u Zagrebu lllJe brio kolektrvnih ugovora u poslednjih 15 godina. Radnice su ;adile pod vrlo
teskim uslovima za minimalne nadmce. Kada za':rse ~anat, ?mage
od njih su radile jos po godinu dana kao praktrkantr ~.ez r_!<akve
naknade. Radno vreme se kretalo od 8 do 12, pa 1 VIse, casova
dnevno bez nadoknade za prekovremeni rad.
.
• .
T~kvi uslovi rada su hili nesnosljivi i zato je stuprlo u s~raJk
26. maja 1938. godine 350 do 400 radnika i r_a?nica z~posle':'r~ u
kroja(:kim salonima u Zagrebu. Njih 20_0 su bilr o~gamz~vam Clanovi Ujedinjenog saveza sivacko-odJevmh radmka 1 radmca J~go
slavije. Strajk je uspesno okonca? 29. maJa, a sutr~dan Je potprsan
kolektivni ugovor kojim je predvrdeno: pravo orgamzovanJa. u strukovnu sindikalnu organizaciju; 8-casovno radno vreme u ~v::m sa:onima koji uposljavaju vise od 15 radnica, a u ostahm naJvrse 9-c>;sovno radno vreme; priznavanje radnickih poverenika i Prvog maJ~
kao medunarodnog praznika rada. Prema ug~voru, prekovrem_<;_m
rad se placa za 50 odsto, a rad z.~ vreme p_razn~ka za 75 odsto vrse.
Obolele radnice koje su tek zavrsrle zanat rznosr za prva tn meseca
110 dinara nedeljno, a kasnije da se povecava. Nedeljne plate za
zene od 110 do 200 dinara povecavaju se za 10 odsto, a od 200 _do
400 dinara za 5 odsto. Za muilkarce koji primaju 300 dmara nede!JnO
plate se povecavaju za 10 odsto, a z~ sve ostale za ~ odsto. _Jed~a
od najvaznijih odredaba ovog kolektrvnog ugovo_ra Jeste. ukidanJe
rada na akord u svim zenskim salonima i uvoden]e nedelJne, odnosno satne plate. Medutim, u Zagrebu je ubrzo izbio jos jedan strajk
.
krojackih radnika i radnica. 137
•
Avgusta 1938. godine strajkovali su cinovnici osiguravaJ';'erh
drustava u Zagrebu, medu kojima je bio veliki bro) ~ena. On~. s~
zahtevali donosenje kolektivnog ugovora, air vlasmcr su odbrJah
pregovore dok se sluzbenici ne vrate na P;:>sao." 8 ••
U Splitu je 14. jula 1938. stuprlo u stra]k vrs~ od 7?0 gradevinskih radnika. Strajk je trajao sedam nedelJa .' . ~IO Je_ veoma
dobro organizova~. Zene s~ ucestv?val~ ': l'nkuplJ_ar;Ju p~rloga za
strajkace j orgamzovan]U 1 radu s_tra)kackrh kuhm]a. ko]Ih Je U
Splitu bilo 8. Zbog zabrane rada smdrkalne orgamzacrJe, ove kuc
Jlinje su bile smestene u privatnim dvoristima u gradu. U to vreme,
27. jula, u Split je dosao Milan Stojadinovic i tom prilikom u gradu
1313 Podaci ·su uzeti i 7izve.Staja USSORJ, fond Radni-Dke kornore Zagreb, 1938; Zene Hrvatske u radn'i-Ckom pokretu ... , 348, 349.
137 Istot 362 ~ 363.
.
. .
..
13a St:oo.jka~i su zahtevali IPOSredovanJe mrspelkOIJe roda. Ne_}-a.spolaZe
se podaainlla ·o zavrSetlru OIVog Strajka. Zene Hrvatske u radmckom pokretu . .. , 366.
245
�su izbile velike politicke demonstracijeprotiv vlade i Stojadinoviceve profasisticke politike. Strajkom gradevinara pojacan je efekat
ovih demonstracija koje su trajale od 8 sati navece do ujutru. U vezi
s tim demonstracijama bile su uhapsene Ruzica Markovic i Tonka
Maric. 139
Radnice u Fabrici carapa ,Izak Perl" u Bjelovaru bile su vrlo
slabo placene, a uz to su bile proganjane i maltretirane. Zbog toga
je vecina njih stupilo u strajk 11. oktobra 1938. godine koji je nakon
izvesnog odugovlacenja zavrsen posredovanjem delegata Saveza sivacko-odjevnih radnika-ca iz Zagreba i potpisivanjem kolektivnog
ugovora. 140
Vecina radnika i radnica u Tekstilnoj fabrici ,Ivancica" u
Zagrebu bilo je organizovano u Savez tekstilno-odjevnih radnika
i radnica. Njihove nadnice, kao i u vecini tekstilnih preduzeca, bile
su dosta niske i ani su putem sporazuma nastojali da im se povise
plate. Posto poslodavac nije prihvatio zahteve, 200 radnika i radnica
iz ovog preduzeca stupilo je 17. aprila 1939. u strajk. Zahvaljujuci
dobroj organizaciji i jedinstvu radnika, strajk je uspesno zavrsen
3. maja. Zakljucen je kolektivni ugovor s preduzecem, kojim se
predvida povecanje nadnica za 30 odsto, i primljeno je 6 zakonskih
radnickih poverenika koje je predlozila sindikalna organizacija.
,Radnice su u ovom strajku bile glavna snaga strajkaca i one su
pokazale veliku odlucnost i borbenost. 141
Radnici i radnice Tekstilne fabrike ,Frank i Joski" u Karlovcu
podnele su preko podruznice Saveza odjevnih radnika i radnica
zahtev za sklapanje kolektivnog ugovora i povecanje plata. Uprava
fabrike je odbila da potpise kolektivni ugovor, jedino je pristala
da, prema svom nahodenju, izvrsi povecanje Plata. Radnici i radnice na takva obecanja nisu pristali, pa su 23. maja 1939. godine
stupili u strajk, koji je trajao 14 dana. Strajk je uspesno zavrsen
potpisivanjem kolektivnog ugovora kojim su povecane plate za 0,50
dinara po satu. Ovim povecanjem tkaci su placani po satu 3,75 do
4 dinara, a spularice 2,75 do 3 dinara. 142
Putem strajka u Zagrebackoj fabrici svile ,S. Trebitsch i sin",
radnici su izvojevali kolektivni ugovor i normalne uslove rada. Podruznica Saveza tekstilnih radnika i radnica sa upravom preduzeca
obnovila je taj ugovor maja 1939. godine, koji je vazio godinu dana.
Novembra meseca doslo je do likvidacije stare fabrike i s tim je
automatski prestao da vaZi sklopljeni kolektivni ugovor. Umesto
nje osnovano je novo preduzece ,Zagrebacka industrija svile d.d.",
u kojoj su nastavili posao isti radnici i radnice. Oni su postavili
odredene zahteve novoj upravi preduzeca pre nego sto je poc:o ra~l.
Nakon izvesnog odugovlacenja i nekoliko pregovora konacno Je
doslo do sporazuma kojim su garantovane plate na sat od 4,25 do
5 50 dinara. U odnosu na ranije zarade, ova povecanje je iznosilo
9' odsto, sto je predstavljalo jos jedan uspeh sindikalne organizacije
koja je vodila pregovore. Pored povisice plata radnici i radnice su
putem pregovora dobili 3 do 6 dana placenog godisnjeg odmora.
Ovo je bila cetvrta tekstilna fabrika koja je svojim radnicima placala godisnji odmor. u preduzecu je postojala partijs_ka orgar:iza~ij~
u kojoj je bilo i 6 radnica. 148 Ona je uspela da ostvan potpum utrcaJ
medu radnistvom, koje se putem organizacije izborilo za vece plate
i bolje uslove rada.
Krajem 1939. godine pune tri nedelje strajkovalo je 120 radnica u Fabrici cokolade ,Kaiser i Stark" u Osijeku. One su vise
godina radile pod veoma teSkim uslovima uz izuzetno niske nagrade.
Usled salnog poskupljenja zivotnih namirnica njihov polozaj je postao neizdrziv. .Zene su vrlo dobro organizovale strajk. Ujutro rano
i uvece kasno nisu nikom dozvoljavale da -pride ni blizu fabrickog
ulaza. Oko fabricke zgrade one su postavile satore, drzale strajkacke
straze i sakupljale priloge u novcu i hrani za strajkace. Putem sabirnih akcija Iijih su materijalno pomogli i drugi gradani Osijeka,
koji su pokazali solidarnost u borbi za radnicka prava. Radnice iz
Fabrike cetaka ,Sava" pridrul:ile su im se u cuvanju straza i na
taj nacin povecale broj ucesnica u strajku.
Zahvaljujuci borbenosti i izdrzljivosti radnica u strajku, poslodavci su popustili i pristali na potpisivanje kolektivnog ugovora
kojim je utvrdena prosecna povisica plata za 15 odsto, obavezna
isplata ,bolesnickog tjedna" i uposljavanje starih radnica .. Naj':'ise
su povisene plate radnicama sa najnizom nadnicom, taka da Je omma
koje su imale nadnicu 12 dinara povisica iznosila 33 odsto.'" Uspesnim vodenjem i okoncanjem ovog strajka, zene su pokazale primer
drugim osjeckim preduzecima kako se putem organizovane i istrajne
borbe mogu ostvariti njihova prava.
U kudeljarama u Vojvodini bio je zaposlen veliki broj zena,
koje su radile u nehigijenskim prostorijama punim prasine, usled
cega su cesto pobolevale. Njihove nadnice takode su bile vrlo male,
pa je usled toga u jesen i zimu dolazilo do strajkova u ovim preduzeCima. Na primer, u 7 kudeljarskih preduzeca u Parabucu bilo je
zaposleno 208 radnika i radnica od kojih 62 muskarca i 146 zena.
139
Isto, 368.
Gotovo rpol0'\11i1Tha radnica u ovom preduzeCu bhl.o je uClanjeno u
HRS, dok ·su ostale rbhl-e neorg.anizwane. Jedina ,kandida-tkinja za izbor
za mdniCkog po-vereni:ka bila j-e jed.na Clanica HRS-a koja je, umesto da
za.Stiti radndlke, s njfuna po.stUJpala toliko neljudski da je dollaz.Uo i do irn.cidenata. Zbog ova1kvag njenog odnosa dve treCLn.e radnica zatraZile su od
p_qsl,o-davca da je otpusti. PoSto je poslodavac odbi~o nj.Lhov zahtev, radnice
su obusta;vile rad. (PaChtu-tt?Ce uosune. 43, 21~. o'K:To6ap 1928· Zene Hrvatske
u radniCkom pokretu ... , 371-372.)
'
141
Pad'HtU'1~iKe 1toauue, 17, 28. anpu.ll. 1939, 7, 19, 12 . .uaj 1939, 6; Zene
Hrvatske .u radniCkom pokretu ... , 385.
142 .Zene Hrvatske u radniCkom pokretu ... , 390.
140
246
143 Pol'OV'in·o-m 1939. 1g-odillle uspeSn>O je S~ajkovalo 65 teksti:1nih radnilrn. i raodnica u Fa.brici. ~oarCbpa ,,SiLk" ru Zagrebu. (Zene Hrvatske u radniCkom pokretu. ... , 404 i 405; AIHREPH, MG-43-4-5 SeCanje RuZe
TuvkoV"ic.)
144 u to vrem.e Strajkovali .su radnioi i radnice osjeCke Fabdke SeCera ·koji su se takode iZlborilri za povi"Se111je plata. Putem sporazuma ~radndce
Fabrike kekoo. oi. .dvopeka tt Wolf u BjelCYVa:ru .postigle su sklapanje poV'Oljnijeg kolektivnog· ug.ovora tSeptembra 1939. godine. Taj -ug.Qovor je, ;pored
ostalih, potpisalo pet radnica. (PaiJ'liU~%e uo~une, 48, 1. de"4eJt6ap 1939;
.Zene Hrvatske u ra.dniCkom pokretu .• . , 403 [ 4;04.
247
�Iz navedenih razloga vecina ih je stupila u strajk 20. septembra
koji je zavrsen 3. oktobra 1939. godine. 1"
Novembra i decembra iste godine strajkovalo je 700 kudeljarskih radnika i radnica u Srpskom Mi!eticu, jer im poslodavci nisu
hteli potpisati kolektivni ugovor. Posredovanjem inspektora rada
8. decembra doslo je do sporazuma izmedu poslodavaca i radnika
i sklapanja kolektivnog ugovora, tako da je strajk uspesrio zavrSen.146
U zimu 1938-1939. godine bilo je mnogo nezaposlenih u Velesu, sto je tesko ekonomski pogadalo pojedince, a narocito monopolske radnike i radnice. U decembarskim izborima 1938. godine
veCina monopolaca je glasalo za kandidate opozicije zbog cega su
takode dobijali otkaze. Nezaposleni radnici i radnice su vrsili pritisak
na organe vlasti da im se nade posao, jer je od toga zavisila egzistencija njih i njihovih porodica. Od strane sreskog nacelnika bila
je izdata naredba da se na rad primaju samo oni koji imaju preporuku od Jugorasa.
Uprava monopola u Beogradu resi!a je da Duvanskoj stanici
u Velesu dodeli na preradu malu kolicinu duvana, sto je moglo da
uradi oko 700 radnika i radnica. Zbog toga ovo preduzece nije moglo
da primi na posao januara 1939. ni sve radnike iz prosle godine,
a njih je tada u zimskim danima u monopolu bilo zaposleno 1 600.
Tako je bez posla ostalo okq 800 monopolskih radnika i radnica u
Velesu. Svakog 1.. i 15. u mesecu oni su sa svojim porodicama dolazili pred Duvansku stanicu da traze posao.
·
Partija je po kucama organizovala vecerinke na koje su se
~akupljali mladi radnici i radnice. Tu su citali vaznije clanke iz
stampe, vodili diskusiju o pojedinim teorijsl@m pitanjma, pevali
borbene pesme i recitovali. Tim putem Partija je uspevala da vrsi
uticaj na radnike i da ih priprema za predstojece konkretne akcije.
Na tim skupovima, 13. januara, dogovaralo se o radnickim demonstracijama koje su trebalo da se odrze kroz tri dana.
Kada je 16. januara bio prijem nezaposlenih radnika i radnica
u Duvanskoj stanici u Velesu, uprava preduzeca je obecala da ce
na posao primiti oko 300 zena, a ostalima je saopsteno da se vrate
kucama, jer za njih nije bilo posla. Ogorceni zbog ovakve odluke
svi radnici i radnice su krenuli demonstrativno kroz grad. Njima
se pridruzio veliki broj gradana sa ulice, taka da j e oko 1 000 demonstranata stiglo pred zgradu sreskog nacelnika, uzvikujuci razne
parole koje su bile uperene protiv nezaposlenosti i protiv rezima.
Tu su se zadrzali nekoliko minuta, a zatim su otisli do opstinske
zgrade i nastavili sa uzvikivanjem parola. Tada se pojavio predsednik opstine na balkonu i napao radnike i radnice sto demonstriraju
bez potrebe, jer postoji opstinska uprava koja pomaze bednike u
nevolji''. Da bi utisao demonstrante, on je obecao da
njihove
te
1 5
:
~ •
Podaci irz. izve&taja RadniCke lromore N ovi Sad, Isborijski a:rhdv AP
V•OJ'V'Odlne Sremsiln Karlovoi 49-VI-3858), 36284, 37419, 37114, 39494, 4853!/39.
(lstonJsk.i arhtv PK SKS za Vojvodinu, br. 20494 - p.rep~s).
1 6
~ Pc:daci i z,izv:e.Staja Radni.Oke kom.ore Novi Sad, !JstorJ.jS!ki arhiv
AP VoJVOd.ine, Sremskl Karlovoi VI-47661/46797. - lstarijslkii arhiv PK SKS
za Vojvodinu, lbr. 20477 - prepLs.
248
zahteve dostaviti banu vardarske banovine, predsedniku vlade i
ministru za socijalnu politiku, kao i Upravi drzavnih monopola u
Beogradu. Sa ovim obecanjem radnici i radnice su se s!ozili i odredili su delegaciju koja ce precizirati njihove zahteve, a ostali su se
razisli kucama.
Sutradan, 17. januara, oko 1 500 demonstranata je doslo ponovo pred Duvansku stanicu trazeci da se· zaposle, a zatim su krenuli kroz grad. Upravo toga dana bio je pazarni dan i demonstrantima se pridruzilo mnogo seljaka i drugih gradana, koji su bili
imucni i nisu trazili posao. Demonstracije su se pretvorile u pravi
politicki protest protiv rezima. Policija je pocela da puca i udara
kundacima, ali nije mogla da rastera demonstrante. U noCi izmedu
16. i 17. januara u grad je specijalnom kompozicijom stigla nova
ceta zandarma iz Skoplj a i drugih mesta vardarske banovine, ali
bez obzira na pojacanja, nisu ostvarili postavljeni zadatak. Demonstranti su agitovali da se sakupe i sledeCi dan i demonstriraju, ali
ih je policija u tome sprecila. U gradu je bilo objavljeno opsadno
stanje i niko nije smeo toga dana da izlazi na ulicu. U demonstracijama je ucestvovao veliki broj zena, prema kojima je policija
bila nemilosrdna, kao i prema muskarcima. 147 Ovo su bile jedinstvene
politicke demonstracije monopolskih radnika i radnica pocetkom
1939. godine, kojima su se u znak solidarnosti prikljucili seljaci i
drugi gradani. One su odrazile jedinstvo svih radnika i njihovu
spremnost da se bore za svoja prava.
U Radionici cilima Evropidisa Mistakidisa u Skoplju bilo je
zaposleno 1940. godine 70 radnica, od kojih su 25 do 30 njih bile
deca ispod 12 godina. Uslovi pod kojima su radile ave radnice bili
su veoma teski. Prostorije su bile male, zagusljive i bez ikakve ventilacije, tako da su radnice cesto obolevale, i to najcesce od tuberkuloze pluca. Ovo je naroCito tesko pogadalo decu koja nisu bila
socij alno osigurana, pa prema tome nisu imala pravo na zdravstvenu zastitu.
Najvece nadnice u ovom preduzecu iznosile su 12 dinara, a bilo
je radnica koje su primale i po 4 do 6 dinara dnevno. DevojCice su
radile bez plata, jer su ucile zanat. Vlasnik im je davao nedeljno
svega po dinar-dva i na taj nacin bezobzirno iskoriscavao njihovu
147 Institut za nacionalnru istoriju Skopje Arhiv za radniC.l{i pokret, fond III armijsk:e oblasti; foto~apij,a •br. 513 i 514: Nilkola K·i•I"kov i
Mila-n Slanev, Barame leb, RadniCkli 'I.Llliverzitet ,Titov V€1les" 1959. gcdine.
Prvi ,poku.Saj Strajka monopolskih r.adnik,a i radnica u Velesu bio je 1937.
g.odine. Oni su postavili zahteve za porveCanje na,dnica i hmnanijti. IP'o·stUipak
prema radnidma. Zbog toga su •stupi-H u j-ednoCasovni p,11otestni Strajik
k;oj,i nije znaCi·o ·mnogo, aU je predstavljao rprvi organiz.ovani ilmrak u -bo~bl
za l!"adni6ka rprava. Posle toga uCv11stHa ~Se partijska i sirnditkalna organ.izacij.a, koja je od 200 rporasla na 1300 Clanova. Aprnla 1938. godine doGJ.o je
ponovo- ·do Strajka monopolaca u Velesu, jer je upravntk. preduzeCa od.bio
njih«;JtVe zahteve ru pogledu poveC:anja plata. Poole obj.ave Strajtka, u krug
fabmCke zgrade uSli su Zandarmi i polic-ajci da uhratpse organizatore .§trajka,
~li u tome nis uuspeli. Putem .pregovora uprava -preduze6a je <pristala na
sasvim beznaCajne poviSice nadnica -od jednog do dva dinaora. Iako radnici nisu biH s tim zadovoljni, onl su tprekinuli Straj·k i na,stavdJ.i posao.
(Vera Andos-ka, StrajkoVl monopolskih Tadnika u Velesu. CetTdeset
godina.. . knj. 3 . . . 280, 281
'
249
�radnu snagu. Kao sto se vidi, ove n,_dnice su bile ispod svakog
minimuma, narocito u ovo vreme kada je skupoca naglo rasla. Uz
to je poslodavac dodeljivao svakoj radnici po· jednu ucenicu radi
eega im je odbijao izvestan procenat od redovne nadnice. U to vreme
veliki broj nezaposlenih zena trazio je ma kakav posao, tako da ove
radnice nisu smele postavljati pitanje povecanja nadnica, jer su se
bojale otpustanja s posla.
Pod uticajem partijske organizacije spolja, skoro sve radnice
u ovom preduzecu ukljucile su se u URSSJ i pocele organizovano
da nastupaju preko sindikalne strukovne organizacije u borbu za
svoja prava. Posto su ovakvi uslovi rada bili neizdrzivi, radnice su
p'reko organizacije zatrazile povecanje nadnica od 1 do 2 dinara
za 1 000 cvorova i zahtevale donosenje kolektivnog ugovora kojim
bi se u dobrom delu izmenili uslovi rada u preduzecu. N acrtom
ugovora one su, pored ostalog, zahtevale povecanje nadnica za
50 odsto, 8-casovno radno vreme, placanje prekovremenog rada za
50 odsto, poboljsanje uslova rada, prekidanje sa maltretiranjem
radnica i priznavanje 1. maja kao medunarodnog praznika rada.
Posta na prvim pregovorima vlasnik nije hteo pristati na zahteve
radnica, one su stupile u strajk.
U toku strajka radnice su nailazile na razne teskoce, jer je
poslodavac nastojao na svaki nacin da slomi Strajk. I pored toga
sto su na vlasnika vrseni odredeni pritisci, on nije lako pristajao
na radnicke zahteve. Za vreme strajka poslodavac je na posao primao nove radnice, ali one nisu mogle tako brzo da nauce tkanje
dlima, pa je od toga morao odustati. Radnice su ostale uporne u
-svojim zahtevima i nosle nekoliko dana strajka poslodavac je morao
da popusti, taka da j e straj k sa uspehom zavrsen. Kada su se vratile na posao radnice su u svakom odeljenju iltabrale radnicke poverenike i trazile da im se poboljsaju higijenski uslovi za rad.
Posle strajka uslovi za rad su postali mnogo snosljiviji, radnice su bile aktivne u sindikalnoj organizaciji, a ubrzo je formirana
i skojevska grupa, koja je okupila vise mladih radnica. 148 Veliku
pomoc u toku strajka radnicima su pruzili studenti i napredni gra<lani Skoplja.
U prvoj polovini 1940. godine u strajk su stupili radnici i radnice u Tekstilnoj industriji ,Vardar" u Skoplju zato sto im poslodavci nisu hteli povisiti nadnice koje su, u odnosu na poskupljenje
zivotnih namirnica, bile veoma niske. Strajk je trajao 15 dana i na
kraju je bio slomljen. 149 Iako su radnici i radnice u tom strajku
pokazali punu solidarnost, ipak nisu. postigli odredeni uspeh.
Tokom 1940. godine u Bosni i Hercegovini dolazi do sve cescih
tirifnih pokreta i strajkova u kojima znatnog ucesea uzimaju i zene.
U Duvanskoj stanici u Ljubuskom bilo je zaposleno 650 radnika
i radnica, od toga 73 muskaraca i 577 zena. Zbog otpustanja s posla
20 radnika i radnica, oni su stupili u strajk 5. januara 1940. godine.
148
Hama pe"t, rUst za drutStvena, lk!ulturna i privredna I}Jitanja, CKOIIJbe,
ro,D;. II, 18, 14.. JYH 1940; Den k a Dim ova, C'ilimarski Strajk 1940. godine,
Cetrdeset godtna ... , knj. 3, 311; Institut za nacion·alnu distoriju Sk:opj.e
Arhiv za rad:n'iOkri pokret, SeCanje Denk:e Dimove.
149
250
Haw.a pe'lt, 18, 14. jy'H. 1940.
'
I
Kako su se cene zivotnih namirnica stalno povecavale, strajkaci su
takode trazili da im se povecaju nadnice. Posredovanjem organa
vlasti strajk je zavrsen posle tri dana. Bez obzira na to sto je strajk
kratko trajao, on je bio znacajan, jer su u njemu ucestvovali sko~o
svi zaposleni radnici i radnice, i zahvaljujuci toj masovnosti, on Je
uspeo da zainteresuje i odredene politicke faktore kojima je bilo
u interesu da se ova borba radnika sto pre zavrsi. 150
Drugi veCi strajk zena radnica u Hercegovini bio je marta
1940. godine. U Fabrici platna d.d. u Vitkovicu kod Mostara bile>
je zaposleno oko 60 do 70 radnica koje su radile pod teskim uslovima za veoma male nadnice, tako da su mnoge od njih primale·
ispod 10 dinara dnevno. Zbog toga su one od poslodavca trazile·
povecanje plata, ali on na to nije pristao. Pododbor Saveza tekstilno-odjevnih radnika-ca u Mostaru predao je 16. marta sreskom na-·
celniku u Mostaru pismene zahteve za poboljsanje radnih uslova.
i povecanje plata zaposlenim u ovoj fabrici. Oni su trazili: da se
nadnice povise od 16 do 25 dinara radnicama, a 30 dinara radnicima;
da se prekovremeni rad plati za 50 odsto vise; da se isplata vrsi
svake subote; da se u slucaju poskupljenja zivotnih namirnica povecavaju i nadnice; da se poslodavac obaveze da nece praviti smetnje·
radnicima, koji su organizovani u sindikalne organizacije; da se·
izbor radnickih poverenika vrsi po prooisima Zakona o zastiti rad-·
nika i da ugovor vazi godinu dana. Poslodavac je odbio da vodf
pregovore o zahtevima radnika i radnica i zato su oni 19. marta.
objavili strajk. On je medu radnicama nasao dva strajkolomca koji
su pomocu policije pokusali da udu u fabriku. Strajkaci su se suprotstavili ovim pokusajima policije i kada je u njihovo ime istupio·
sekretar podruznice tekstilno-odevmh radnika, policija ga je odmah:
uhapsila.
Zbog hapsenja sekretara podruznice radnici i radnice su poceli
da demonstriraju pred Upravom gradske policije i njima se ubrzo•
prikljuCilo vise gradana, tako da ih je u demonstracijama bilo oko
300. Pod pritiskom demonstranata policija je bila prisiljena da
posle tri sata oslobodi sindikalnog funkcionera. Treceg dana strajka.
u gradu su bile pojacane policijske i zandarmerijske patrclP. Tada
je uhapseno 11 radnika i 7 radnica. Sresko nacelstvo u Mostaru
trazilo je da se zabrani rad URSS-a, da se raspuste radnicke orga-nizacije i da se zatvori Radnicki dom u Mostaru.
Radnici i radnice su ostali dosledni u svojim zahtevima i niima
se pridruzio veliki broj gradana, koji su poceli osudivat.i p~stupke
vlasti, tako da je strajk poprimao sve vise politicki karakter. U ta-kvoj situaciji vlasnik fabrike je, po preooruci vlasti, pristao na sve·
radnicke zahteve i tako je strajk uspesno okoncan 25. marta 1940.
godine. Prilikom pocetka rada poslodavac je otpustio nekoliko rad-nika, inicijatora strajka. U organizaciji ove radniCke akcije uce-·
stvovao je Mesni komitet KPJ za Mostar. 151
1so AlRP Sarajevo, RP II/371-9465; Dana Beg.iC, n. n. 175.
"' AIRP S!l<'ajevo, RP II/441-9475; RP II/447, 448, 450, 452, 453, 455,.
458; Dan a M i 1 i Ce·v i C, Strajk je uspio, Cetrdeset godina ... , knj. 3,
327; D Z em a 1 A I i k a 1 f i C, RadniCke akcije u Mostaru u godinama pred'
rat, Cetrdeset godina ... , k.nj. 3, 325.
251
�.
Septembra 19~0. godi_ne u Sa~a~evu je strajkovalo 140 krojac~1h radr;1ka ~ radmc~. kaJ1 ~u rad1h u konfekcijskim radionicama
1 kod pr::'atmh zanath]a. Om su stupili u strajk posto su poslodavci
odb1~1 n]1hov~ zahteve za pove~anjem nadnica. Strajk je uspesno
zavrsen, poshgnut Je sporazum 1zmedu poslodavaca i radnika i izvrseno je povecanje nadnica.152
•
. Krajem iste. godine otpocele su pripreme za strajk radnica i
~vel) a belog_ rub!] a u SaraJevu. Radnice su uputile zahtev UdruzenJu zanathJ.a z_a gra~.' srez Sarajevo i trazile povecanje nadnica,
obave~no placanJe god1s~]eg odrr;ora najmanje 14 dana i sklapanje
kolekhv;wg. U!(OV~ra. Posta se _m]e udovoljilo njihovim zahtevima,
90 radmc_a 1 svel]a b~log_ rubl]a Je stupilo u strajk 14. decembra
1940. godme. One s': stra]kova}e do kraja meseca, a zatim je doslo
d? z~brane Ul!;SS~ 1 ta~o Je strajk zavrsen neuspesno.15' U orgamzaC1J1 ovog stra]ka ucestvovala je sindikalna komisij a Mesnog
komiteta KPJ za Sarajevo.
•.• Stalno __ poskupljiyanje zi':?tnih namirnica i poremecaje na
trz1s~u naroc1to J<; osecala ra?mcka klasa, jer se nadnice nisu propo!cwnalno povecavale, pa Je dolaz110 do sve cescih strajkova u
·
sv1m krajevima u zemlji.
• . P~cetko;n 1940. godine u ,Zagrebackoj industriji svile d.d."
straJ~ )e traJao p~nih de':et nedelja. U ovom preduzecu pretezno
s':'. bile zaposlene zene, koJe su se narocito isticale u borbi za radmcka prava. P~sto radnici i radt;ice_ putem sporazuma sa poslodavcem m~u mo~h da ?stva':.e povecanJe plate i poboljsanje uslova za
rad, nJ_1h 80 Je _stup1lo ':' _st~aJk. Om su hili uporni u borbi za svoja
prava 1 ;ta kra]u su pr~s1h_h poslodavca da pristane na sve njihove
zahteve 1 ~otPise kolekhvm ugovor, kojim su r~1.1lisani radni odnosi
u preduzecu.'54
·
U ':_agrebackoj Fabrici dugmeta ,Meba" uglavnom je hila za:posle~~ zenska radna snaga. Radnici i radnice u oVom preduzeCu
1zbonl_1 su se tokom jeseni _1940. god~ne za dodatak na skupocu od
0,_50 dm~~a J?O satu. _Meduhf?, skupoca je toliko naglo rasla da ani
m s pov1semm nadmca~a ms? mogli da podmire najosnovnije ziv?tne potrebe, tako da Je stan)e postalo neizdrzljivo. Radnici i radmc:e ~u ponovo traZili povecanje nadnica, ali je poslodavac odbio
taJ n)1hov zahtev. Premda je hila jaka zima, oni su stupili u strajk
decembra 1940. i nastavili da strajkuju januara 1941. godine, sve
.
u U vr~me ovog Str:ajka. u 30 krojaCJdh ra.dlionica u Sarajevu bilo
Je mpors!eno {J~k:o, lOOv.~ad;ruca 1 sveg·a 4 radnika. Istovremeno je bilo za~
posleno 1 90 u:c~-lCa CIJe Je ·radno vreme trajalo od 9 do 12 Casova dnevno.
(D a .n ~ 3 B e _g 1 c, n. n., 178; ~-ugoslovenski list, 223, 20. s_eptembar 1940, 5.)
.
. u_ Jsto v-reme voden-1 su 1J!regovor1 izmedu predstaVIllika radnilka
1 radmca 1 Uprav-e Fabni!k:e Carapa ,KljuC" u Sarajevu •kojima je predviOeno d~v1se prekovremerui rad plati 50°/o v.fSe a rard nedeljom J. praznikom
10~% .Vlse; -d~ .se redovz:-o :p!aCa bol:sniOka ~edelja i vojna veZba; dta se
,pnzn~J~ radni·Cke -org-amzaciJ~, radmCki poverenici i 1. maj za radnUCki
pra,_zn1k_, da .. se bolesne radmce ..po. ozdra·vljenju ponovo prime n.a posao.
Nestt? kasmJe0 Uprava preduzeca ]e pnistala da poveCa radniclma-cama
nadn;ce . za ~? /o s" vaZnoSCu od 1._ j.anuara 1941. ~odine. Medutim do o•v-og
povecanJa m]e doslo. (D. an a Beg J C, n. n., 179.)
'
154
2ene Hrvatske u TadniCkom pokretu . .. , 428.
2
252
dok njihovi opravdani zahtevi nisu prihvaceni. U strajku je uce"
stvovalo 300 radnika i radnica, od toga vise od 200 zena. Oni su
formirali strajkacki odbor, organizovali strajkacki logor i pred fabrikom se smenjivali na strazi. U logoru se odvijao poseban nacin
zivota. Zene su radile rucne radove, zatim su spremali i izdavali
zidne novine, vodili diskusije o pojedinim aktuelnim pitanjima,
igrali sah, mladici i devojke su organizovali muziku i pies. Strajkacka kuhinja je obezbedivala obroke za strajkace i njihove paradice. Zahvaljujuci dobroj organizaciji ove akcije, radnici i radnice
su izdr2ali do kraja i strajk je zavrsen s potpunim uspehom.155
Tarifne nokrete organizovali su radnici i radnice Koncerna papira, Tekstilne fabrike ,Gaon" u Zagrebu, zatim fabrika trikotaze,
Industrije pletene robe ,Zenit", ,Zagrebacka indutsrija svile", .Tekstilne fabrike ,IVanCica", Fabrike ,BraCa Holcner~', Fabrike Carapa,_
r,Silk", Fabrike rubaca ,BraCa BureS", i Tekstilne fabrike ,Han i
N ettel''. U ovim zagrebackim preduzecima bio je zaposlen ve!iki
broj zena i vecina ad njih su prethodnih godina strajkovale da bi
poboljsale uslove za rad u preduzecu i izborile se za vece n.adnice.'56
Povodom zabrane klasnih radnickih sindikata, u mnogim preduzeCima su organizovani zborovi, demonstracije i Strajkovi u kojima:
su aktivno ucestvovale zene. u znak' protesta zbog raspustanja
URSSJ-a, 2. i 3. januara radnici i radnice obustavili su posao u
Fabrici ,Lipa Mil", Zagrebackoj industriji svile", Fabrici ulja, Fa-·
brici trikotaze ,Gaon", Fabrici elektricnih baterija ,Paspa" u Zagrebu. Tom prilikom odrzani su protestnl govori u kojima je osudivan re~im zbog napada na radnicku kiasu, zabranom njenih klasnih organizacija koje su jedino bile dosledne u borbi za radnicka
prava. Policija je odmah pohapsila govornike i organizatore tih
strajkova medu kojima je bilo 6 muskaraca i 8 zena. Svi su kaznjeni
sa po 30 dana zatvora i progonom iz Zagreba na tri godine. Sledeceg
dana navece, prema izvestaju Redarstvenog ravnateljstva Zagreb,
komunisti su pokusali da orgimizuju protestne demonstracije na
Kvaternikovom trgu u Zagrebu. U tome se posebno istakla Dragica
Koncar, privatna namestenica, koju su uhapsili i kaznili sa 30 dana
zatvora i progonom iz Zagreba na tri godine. 1"
Tokom 1940. godine u mnogim vojvodanskim preduzecima dolazilo je do strajkova usled niskih nadnica i slabih uslova za rad.
Posle isteka vaznosti kolektivnog ugovora u Kudeljari Kesner An~
tona u Prigrevici doslo je do smanjenja plata za 10 do 15 odsto.
Zbog toga je od 17. do 20. juna 1940. godine strajkovalo 60 radnika
1 55 Zenski svijet, 15, januar-jebruar. 1941; Zene Hrvatske u radniCkom pokretu ... , 456.
1 56 Zene Hrvatske u radniCkom pokretu ... , 45.6.
15 7 Isto, 453. Dragica KonCar - rod-ena 1915..godi:ne u 'se1u JoSan,
Udbina, Gospd.C; u GospiCu i ZagrebU zavrSila pet razreda gimnazije, a IPOtom
kao radnica bila zaposlena u zagrebaCkim fabrikama; J:IajduZe rad:ila u fabrici
,Srimens"; u KPJ primljena 1938; bUa je Clan Rejonsko.g komiteta KP.I na
'.I;'reSn}evlk.i. u Zagrebu i sin-dikal:ni funkcioner u URSS-u; neko vreme l"'adila
u tehnidf Centralnog komiteta; u NOB stupila 1941. godine; uhapSena avgusta
1942. u Zagrebu; ubijena u ustaSkom zatvoru posle -strahovitog mu.Cenja.
ProglaSena je za nar.odnog heroja 1952. godine.
·
253
�r':1
i 104 radnice ovog preduzeca. 158 Kod ,26 poslodavaca u Srpskom
Mileticu radilo je 183 kudeljarska i grebenarska radnika i radnice.
Oni su strajkovali ad 9. do 28. oktobra iste godine, trazeci povecanje
plata za 20 odsto. 159
Prilikom sklapanja novog kolektivnog ugovora, radnici u Fabrici zice ,Braca Kramer" u N ovom Sadu trazili su povecanje plata.
Usled toga je doslo do spora sa Upravom preduzeca, te su krajem
jula stupili u strajk svi zaposleni radnici, medu kojima je bilo 170
muskaraca i 76 zena. Strajk je uspesno zavrsen 1. avgusta 1940.
godine. Potpisan je kolektivni ugovor kojim je, pored ostalog, regulisano pitanje povecanja plate za 26 do 35 odsto. 160
U preduzecu ,Hartman i kompanija" za izvoz mesa u Subotici, radnici i radnice su trazili sklapanje kolektivnog ugovora i povecanje plata za 30 odsto. Posta Uprava preduzeca nije pristala ni
da pregovora o njihovim zahtevima, ani su 17. septembra stupili u
strajk u kojem je ucestvovalo 123 muskarca i 132 zene. Strajk je
zavrsen 21. septembra 1940. godine gotovo s potpunim uspehom,
jer su vlasnici pristali da potpisu kolektivni ugovor i povecaju plate
za 20 odsto. 161
Plate krojackih radnika i radnica u Sremskoj Mitrovici iznosile su 2 i 2,50 dinara na sat, a radno vreme kretalo se od 12 do 14,
pa i vise casova dnevno. Zivotne namirnice su neprekidno poskupljivale, dok su plate radnika u ovoj struci ostale na nivou zarada
iz 1937. godine. Uredba o minimalnim nadnicama propisivala je kao
najnizu platu od 4 dinara, a fabricki radnici u istom mestu su trazili
povecanje plata za 30 odsto, jer su zivotne namirnice poskupele za
50 do 100 odsto, ali poslodavci na to nisu pristali. Posta vise nisu
mogli raditi pod ovakvim uslovima, ani su stu)1ili u strajk 19. oktobra. Strajk je delimicno uspeo, jer se povecanje plata izvrsi!o samo
za 15 odsto. 162
Pun mesec dana, od 5. oktobra do 5. novembra 1940. godine,
strajkovalo je 145 krojackih radnika i radnica - konfekcionara u
Novom Sadu. Oni su traZili povecanje plata za 55 odsto i sklapanje
kolektivnog ugovora. Strajk je uspe5no zavrsen, jer su izvojevane
povisice plata za 40 odsto. 163
U Novom Sadu bila je uoci rata dosta razvijena tekstilna industrija, koja je zaposljavala pretezno zensku radnu snagu. Medu
tekstilcima se osecao jaCi uticaj URSS-ovih sindikata. Postojala je
medupreduzetna organizacija KPJ, u kojoj je bilo nekoliko teksti!1 " 8 Strajk je, izgleda, ruspeSno zavrSen, premda nema ·podata'ka o n}ego'Vim rezultatima. (lstori}ski a!1hiiv PK S.KS za Vojvoilinu, br. 20494- p•repis.)
159 Isto.
160
Origin-al izveStaj o Strajku na·lazi .se u Istorij<Skom aa-hiVlt.l AP Vojvo<:fllle u Sremskim Karlwcima, br. 350. VI. 30079. Istorij&lri arhiv PK
KPS za V.oj'vcdinu br. 20494. - .prepis.
161
Isto-rijski arhiv AP Vojvodine Sremski Karlovci, br. 409. VI. 37143.
- Istorijski arhiv PK SKS z~ Vojvodi·nu hr. 20494, vrepis.
162 ARP, fond sindikata br. 25/40; IA PK SKS, za Vojvod·inu, br. 20494.
- .prepis.
tas IA =PK SKS za Vojvodinu, 'br. 20494. - prepis.
254
nih radnika i radnica. Ona se postepeno prosirivala, taka da su 1940.
godine formirane partijske celije u svim preduzecima tekstilne industrije. Kolektivni ugovor zatrazilo je 7 tekstilnih preduzeca, kojim
se, pored ostalog, predvidalo povecanje plata za 20 odsto, priznavanje 1. maja za radnicki praznik i otvaranje jedne trpezarije za
radnike u preduzecu. Poslodavci su primili predstavnike radnika
i radnica koji su zahtevali potpisivanje kolektivnog ugovora, ali
su odbili njihove zahteve. Stoga su radnici i radnice svih 9 tekstilnih preduzeca u Novom Sadu stupili u strajk 17. decembra 1940.
godine. U ovom velikom strajku teksti!aca bilo je oko1 500 ucesnika.
Strajkom je rukovodila partijska i klasna sindikalna organizacija.
Formiran je strajkacki odbor od 40 najaktivnijih radnika i radnica
i strajkaca kuhinja za samce. Strajkacima su pomogli i radnici drugih strukovnih organizacija, narocito graficari, i sela Kac i Rumenka u prehrambenim namirnicama. Pregovori za okoncanje·
strajka izmedu radnika i poslodavaca bili su zakazni za 30. decemc
bar, ali je Udruzenje industrijalaca u Novom Sadu molilo da se
rok pomeri za tri dana, kako bi se poslodavci dogovori!i o zajed~
nickom stavu oko potpisivanja kolektivnog ugovora. U tom meduvremenu je usledila zabrana URSS-a, sto se negativno odrazilo na·
uspesno vodenie straika. Policija je zaplenila arhivu sindikata, zape~
catila prostorije i uhapsila veliki broj strajkaca, koji su narocito
bili aktivni. Medu njima je bilo i komunista. U znak protesta radnici i radnice · su organizovali demonstracije, pa su mnogi ad pohapsenih bi!i pusteni. Tada je vee pocelo osipanje u Strajku. U Risticevoj tekstilnoj fabrici bio je veliki broj strajkolomaca, sto se takode odrazilo na uspeh strajka. Pod ovakvim okolnostima strajk je
zavrsen ali neuspesno i posle 2-3 dana radnici su se poceli vracati
na posao. Vlasnici nisu hteli da prime na posao oko 400 radnika
i radnica koji su ucestvovali u strajku-'64
Poljoprivredni mdnici i radnice u Voivodini ucestvovali su
masovno u straikovima za vreme zetve, vrsidbe i berbe kamilice.
U ovoj pokrajini straikacki pokret obuhvatio je i zene na selu, koje
su se kao i industrijske radnice borile za vece plate i bolje uslove
za rad.
Jedan od naivaznijih i naiznacainijih strajkova u ono vreme
bio je strajk radnika aeronauticke industrije u Zemunu, Beogradu
i Rakovici, koji je poceo aprila 1940. godine i trajao skoro tri meseca. Radnici i namestenici ovih preduzeca postavili su polovinom
aprila zahteve za povi.Sicu plata, jer su cene svim Zivotnim namirnicama naglo porasle. Posta se niihovim zahtevim<t niie udovoljilo,
radnici su izvrsili protestnu obustavu rada od 15 minuta. Poslodavci su na to od<;ovorili lokautom i izbacili 1 500 radnika na ulicu
u preduze6ima ,RogoZarski", ,Rakovica" i .,Nestor". U znak solidarnnsti posao su napustili i radnici ostalih avionskih preduzeca
tM I'stori}ski arhiv AP Vojvodine Sremski KarlovC'i, br. 579-VI-53293,
584-VI-53587/53293/, 17. VI 1761, 29. VI 2409 (1761). Istorijoloi arhiv PK KPS
za Vojvodinu, br. 29494 i -br. 20495; SeCanje Bebe BursaC-MHice; J?d ita
A I 8. r g'i C, Borba tekstilnih radnika u Novom Sadu, Cetrdeset godma ... ,
kni. 3, 330.
255
�Mikron" ZmaJ'" i 'Teleoptik", taka 'da se u strajku naSlo V1Se
"
'
'165
od 2 500 , ,
radnika iz ovih sest preduzeca.
Strajk je organizovala i pripremala ~o~':nis~ii'!k;_a . partija,
a njime je neposredno rukovodw .Medufa?nck1 straJkacki odbor,
koji je imao direktne veze sa ~:sm;n ~o;n1teto~ KP! za Beo~rad:
Po preduzecima su organizovam stra]kack1 odbon, koJ1 su. se bn':':lli
o svakodnevnim problemima vezanim za uspeh ove vehke akc1]e.
Iako nisu radile u ovoj industrijskoj grani, veliku pomoc
strajkacima pruzile su zene u sakupljanju priloga u hrani i novcu,
organizovanju strajkackih kuhinja, smestaju strajkaca, priJ?remanju
i slanju paketa mobilisanim radnicima, a nar;>cito su se 1s~akle u
protestnim akcijama protiv vlasti zbog surov1h postupaka 1 obracuna policije sa strajkacima.
.
.
Pri rejonskim komitetima KPJ u Beogradu · orgamzovar:1 su
posebni odbori koji su se brinuli o prikupljanju novcanih J?':loga
za strajkace. U tim odborima bilo je mnogo zena. Na Cukanc1, na
primer odbor su sacinjavale: Milada Rajter, Frida Bergman .i Jeier:a
Cetkovfc. Strajkacki odbor u Fabrici ,Rogozarski'' podelio Je straJkaCima oko 180 hiljada dinara, a vise od 250 radnika hramlo se za
vreme strajka kod porodica - Clan;>va i simpatize:a. Partije. N::'kor;
14 dana od izbijania strajka orgamzovane su kuhmJe za rad:n;ke 1
njihove porodice. StrajkaCi i njihove zene okuplj ali su se pnhkom
rucka i vecere i posle deljenja obroka obicno su se davala obaveStenja o akcijama ostalih radnika ? Str.~jku, ci~an~ ya2ni,ii n.~p1s1
iz stampe i nastav!jene politicke d1skus1]e 0 pO]edJmm p1~anJl':'a.
Na taj nacin Partija je vrSila odredeni uticaj medu radni:1m~, sto
je bilo narocito znacaino za radnicke zene, koje do tada msu 1male
prilike da se javno okupljaju u vecem broju.'"'"
.
Vee prvih dana strajka poli~ija je pocela .d~ haps! litr~]kace
na ulici i po stanovima, tako da Je kroz GlavnJacu proslo v1se od
500 do 600 ucesnika u strajku - radnika i studenata. Njih su
obicno drzali u zatvoru 15 do 20 dana, a zatim im naredivali da se
vrate na posao. Zbog ovakvih postupaka policije i poslodavaca, koji
su nastojali da silom slome strajk, dolazilo je do protestnih demonstraciia kojima su u velikom broju ucestvovale i zene.'66
.Polito se ni uz pomoe policiie nije mogao slomiti strajk, pristupilo se. krajem maja, mobilizaciji strajkaca, kao posled':ioj meri,
i tom prilikom ostalo je bez sredstava za zivot oko 10 hilJada radnika i clanova njihovih porodica. 167
Zene uhapsenih i mobilisanih radnika i ostalih ucesni.ka u
litraiku ostro su reagovale protiv ovakvih mera i u tom su 1male
podrsku napredne javnosti. U Saopstenju br. 10 Medufabrickog
u
10s Povodom ·Strajka avJQ!lskih preduzeCa CK KPJ izdao je p.roglas
1. jula u kojem 'Se rgovOri o u:zJroku .Straika, zatim se odaie p-osebno p:r.iznanje
fuaj,kaCima ri poziva radni n-arod Ju.goslvaiie da pomogne opravdanu borbu
rndnika aevonautiilkih preduzebl. - (ARP. fond CK SKJ, br. 2/1940; M 11<>rad ASk·oviC i dr.- BOTIC ... , 449; Pero DamjanoviC, n.n., 174.)
1se Bogumil Hrabak i Dragica LazareviC, Strajk aeronautiCkih radnika u Beogradu i Zemunu, Beograd, 1960. 63.
"' A:RP, f<md sind;!<ata, br. 34~a/40 i 249b/; AIRPS, fond silndi'katl,
br. 171 i 172.
256
strajkackog odbora se, pored ostalog, kaze: ,U sredu (19. juna) preko
200 zena i jos mnostvo dece strajkackih nezbrinutih porodica doslo je
pred Ministarstvo za socijalnu politiku da protestuju protiv postupaka vlasti prema strajkacima. Ukazujuci na to da su svi postupci
vlasti isli iskljucivo u odbranu poslodavaca, a protiv interesa radnika,
i to cak do upotrebe vatrenog oruzja, zene strajkaca sa svojom decom
otisle su potom u Ministarstvo vojske. Tamo im je receno da ne
mogu biti saslusane, niti mogu predati svoje zahteve. Zene nasih
pohapsenih i mobilisanih drugova protestovale su na to uzvicima
,2iveo Strajk', ,Vratite nam mu.Zeve i oCeve', ,TraZimo hleba i rada'.
Na zahtev zena i dece da im se vrate pohapseni i mobilisani hranitelji, policija je nasrnula i nemilosrdno udarajuCi kundacima zene
i decu, uspela da ,napravi red' pred Ministarstvom vojske i mornarice''.168
Takav odnos prema zenama izazvao je jos veci revolt, pa su
one bile spremne da jos masovnije ucestvuju u ovim akcijama koje
su vezane za strajk. Posle posete Ministarstvu za socijalnu politiku
i Ministarstvu vojske, zene su nastavile da demonstriraju ulicama
uzvikujuci navedene parole, a istog dana "navece su se ponovo sakupile s radnicima i ostalim gradanima na Terazijama, gde su svi
demonstrativno zahtevali da se puste pohapseni i vrate kucama
mobilisani radnici. 169 Zene su se naroCito angazovale na pripremanju
i slanju paketa mobilisanim radnicima i prikupljanju pomoci njihovim porodicama.
Pocetkom jula najveci broj strajkaca vratio se sa prisilne
vojne vezbe. Usled terora policije i iscrpenosti radnika i njihovih
porodica, izgledi na dalje vodenie strajka bili su vrlo slabi. Zato je
Medufabricki strajkacki odbor doneo odluku o prekidu strajka i
radnici su se poceli vracati na posao. Mnogi od njih, narocito oni
istaknutiji i komunisti, nisu bili ponovo primljeni na rad. 170 Iako
zapocet iz ekonomskih razloga, strajk se ubrzo pretvorio u politicku
borbu protiv rezima i u njemu je doSla do izrazaj a puna solidarnost
radnicke klase i naprednih gradana Beograda.
Radno vreme krojackih radnika i radnica u Beogradu ni do
1940. godine nije bilo regulisano i nikada se nije radilo manje od
12 casova dnevno. U sezoni kad nema posla radnici i radnice su
jednostavno otpustani.
Niske nadnice i radni uslovi postali su nepodnosljivi i krojaCi
su od poslodavaca trazili povecanje plata za 20 odsto. Posta oni na
to nisu pristali, 85 odsto zaposlenih krojackih radnika i radnica u
Beogradu stupilo je u strajk aprila 1940. godine. Posle 5 dana poslodavci su pristali da im povise plate za 15 odsto i tako je strajk
okoncan sa delimicnim uspehom.
Povisica koju su radhici izvojevali ovim strajkom neznatno je
uticala na poboljsanje njihovog standarda u uslovima kada su cene
zivotnim namirnicama stalno rasle. Pored toga, ostalo je niz neresenih problema u regulisanju radnih odnosa s poslodavcima, kao
tos ARP, fond sindikati, -br. 250/40; AIRPS, fond sindikati, br.
173.
to& Isto.
no B.ogum.:iJ. Hrabak i Dragica LazareviC, n.d., 116.
257
�/
sto su pitanje uslova rada, izuzetno tezak polozaj zena radnica, zatim povisice plata s obzirom na stalnu skupocu, regulisanje radnog
vremena i naplata prekovremenog rada. Izmedu radnika i poslodavaca nije postojao kolektivni ugovor kojim bi se regulisala sva ova
pitanja, vee samo neki cenovnik koji nije imao vaznost ugovora.
Posta putem sporazuma nisu mogli resiti ave probleme, krojacki
radnici i radnice u Beogradu ponovo su stupili u strajk oktobra
meseca iste godine. Ovaj strajk je bio mnogo organizovaniji i trajao je tri nedelje. I pored upornosti strajkaca, on je zavrsen delimicnim uspehom. Potpisan je kolektivni ugovor kojim je regulis~no
9-casovno radno vreme i povisenje plata za 8 odsto. 111 Iste godme
strajkovali su krojacki radnici i radnice u Zemunu i Kragujevcu,
trazeci povecanje plata i poboljsanje uslova za rad.'72
Iako su se obogatili za kratko vreme, vlasnicl tekstilni? fabrika u Leskovcu nisu radnicima i radnicama povecali nadmce u
vreme velike skupoce. Zbog toga je 13. juna 1940. godine stupilo
u strajk oko 1 200 tekstilaca. u borbi protiv strajkolomaca u ovom
strajku posebno su se istakle zene. u listu Ko.~<ynucT, organu
PK KPJ za Srbiju, povodom ucesca zena u ovom i drugim strajkovima, konstatuje se da je naroCito dosao do izrazaja heroizam
zena u borbama radnicke klase. Stoga se ukazuje na potrebu da
partijske organizacije poklone vecu paznju radu medu zenama, kako
u vreme strajkova taka i posle njih.'73
Prva obustava rada u stofari Vlade Ilica na Karaburmi, u
Beogradu, organizovana je 1939. godine. Ovom akcijom je rukovodila partijska celija na Karaburmi, a u tome se najvise istakla mlada
tekstilna radnica Marija Gregoran, koja je tada bila jedini clan
Partiie u stofari. U ovoj fabrici su uslovi za rll'd bili veoma teski
i radilo se po 12 casova dnevno za niske nadnice. Stoga je, kraiem
1940. godine, organizovan strajk koji je trajao oko mesec dana. Partijska organizacija je izvrsila pripreme i rukovodila ovom akcijom.
Medutim, policija je silom slomila strajk na taj naCin sto je uhapsila nekoliko stotina radnika. Posle strajka poslodavac je otpustio
oko 90 radnika i radnica.'74
u strajkackom pokretu redovno su se isticale zene svojom
borbenoscu, iako ih je bilo malo organizovano u sindikalnim i partijskim organizacijama. u prvim godinama ovog perioda ucesce
zena zapazeno je uglavnom u vecim preduzeCima i radnickim centrima, kao na primer, u Trbovlju - 1933, u Zagrebu - 1935, u
tekstilnoj industriji Slovenije - 1936. itd. Medutim, zene kasnije
sve masovnije dolaze do izrazaja u svim strajkovima i drugim akci171 ARP, fond sindikati, br. 174, 177, 178 i 179/40; AIRPS, fond sinditkati,
br. 176; IA Beo.grada 1324, MG IX 64, SeCanje Cedom&ra Zivadinovii:a.
1 72 ARP, fond -sindikati, 139/40.
173 ARP, f·()lld sindilkati, 14la/40 i 249/40. KOMY1-!.UCT, 5, 140.
174 Marija Gregoran, 18 . .godiSnja radnica, doSla u Stofaru iz Medumurja; i'Sticala ,ge u iznoSenju zahteva ·radnika; Clan PQlk.rajinsk-og •lrom:iteta
SKOJ-a za Srbiju -od 1940; hapSena i pro•ganjana, a 1941. uhvaCena d :strelJana.
Drag i S t a m en k ci vi C, Partijska organizacija medu tekstilcima. na Kara~
burmi, Cetrdeset godina ... , ~nj. 3, 95-98; lA Beo,wada, SeCanje Danice
Galovic, 1286 MG-IX-60.
258
jama radnicke klase, i to ne samo u velikim nego i u malim preduzecima u celoj zemlji. Njihova ucesce bilo je najuspesnije u
strajkovima tekstilnih radnika, jer je u tekstilnoj industriji i bilo
najvise zaposlenih zena. Od posebnog je znacaja sto se u ovom
periodu strajkovima i drugim akcijama industrijskih radnika i radnica prikljucuju i poljoprivredne radnice, koje su masovno ucestvovale u strajkovima poljoprivrednih radnika 1936. godine u Vojvodini. Time strajkacki pokret obuhvata sve grane jugoslovenske
privrede. U strajkovima, kao najpogodnijem obliku borbe radnicke
klase u ovim uslovima, narasta i razvija se klasna svest kod zena.
One dolaze do saznanja da se samo putem organizovane borbe
citave radnicke klase i njihovim ucescem u toj borbi mogu ostvarivati odredeni uspesi i da je to sastavni deo opste borbe za emancipaciju i ravnopravnost zena.
4. Proslave Prvog maja i Meaunarodnog dana zena
Zene radnice ucestvovale su u proslavama 1. maja, zajedno
sa ostalim radnim ljudima u zemlji. Njihovi zahtevi; za jednak rad
- jednaka plata, za placeni dopust porodiljama, za ponovno primanje radnica i namestenica na posao' posle bolovanja i porodaja,
protiv izbacivanja s posla zena za vreme trudnoce itd., pretvorili
su se u opste zahteve radnicke klase u prvomajskim proslavama.
Za vreme ucesca u strajkovima radnice su u vecini mesta trazile
priznavanje 1. maja kao radnickog praznika, sto su kapitalisti redovno osporavali.
Partija je ukazivala na potrebu privlacenja sto veceg broja
zena u prvomajske demonstracije, koriscenja i toga oblika borbe
radnicke klase i organizovanja radnica u revolucionarne radnicke
organizacije. u uputstvima 0 ucescu zena u demonstracijama
1. maja 1935. godine u listu Proleter se govori o istaknutoj borbi
radnika u Trbovlju, Novom Mestu i Zagrebu i naglasava da njih
treba organizovati u SKOJ, sindikate, Crvenu pomoc, u protivfasisticke i protivratne komitete, u seljacke borbene odbore, nacionalnorevolucionarni pokret i ukljucivati u sve organe Partije.'75
Centralni komitet KPJ odlucio je da iz Jugoslavije ide posebna delegacija zena na proslavu 1. maja 1935. godine u Moskvu.
Na sednici CK KPJ koja je odrzana 26. marta 1935. godine zakljuceno je, pored ostalog, da se napise pismo svim pokrajinskim ko•
mitetima KPJ o slanju zenske delegacije na proslavu 1. maja i da
ti delegaciji treba da budu ,harem tri radnice". U direktivnim pismima CK, koja, su pisana pokrajinskim komitetima Srbije i Slovenije, govori se da u delegaciji treba da,budu po dve zene iz svak~
od ovih pokrajina i da one treba da budu legalno birane, kako b1
se mogle legalno povratiti u zemlju. N a primer, u uputstvima za
Sloveniju se napominje da to pitanje treba postaviti na sednici San.s Proleter, 5----<6, apTil-maj 1935, 5.
259
�veza radnih zena i devojaka i da podruzpice iz Trbovlja i Zagorja
u delegaciju izaberu po jednu zenu."•
Iz izvestaja Centralne komisije za rad medu zenama od
15. juna 1935. godine vidi se da je iz Jugoslavije hila zenska dele"
gacija na proslavi 1. maja u Sovjetskom Savezu.m Clanovi te
delegacije su podneli izvestaj na osnovu kojeg je Centralna zenska
komisija dobila tacniji uvid u aktivnosti zena u zemlji i dala odredena uputstva sta u tom pravcu treba dalje raditi. Delegatkinja iz
Slovenije, na primer, dobila je posebno instruktivno pismo u kojem
se preciznije govori o njenim zadacima u zemlji, o nedovoljnom
radu Partije medu zenama i zadacima u tom pravcu, o organizovanju zena u sindikate i borbi za regulisanje njihovih problema
u preduzecima, o radu u masovnim organizacijama, drustvima i
klubovima, o pojacanom radu na selu i pomoci Komisiji pri PK KP
Slovenij e za rad medu zenama.""
·
Uporedo s jacanjem klasne svesti kod zena one sve masovnije
ucestvuju u proslavama 1. maja i nastoje da se toga dana izvrsi
potpuna obustava rada u preduzecima. U Zagrebu su 1. maja 1935.
godine organizovane demonstracije u kojima je ucestvovao veliki
broj zena radnica i domacica. Povorka demonstranta je toga dana
ujutru isla na Jelacicev trg, a navece prema gradu s Tresnjevke.""
.
Najvec~ i najpoznatije prvomajske demonstracije u ovom perwdu orgamzovane su u Zagrebu 1940. godine u kojima su masovno ucestvovale i zene. Ovoj proslavi prethodio je prvomajski
~roglas Mesnog komiteta KPH proletarijatu grada Zagreba, u koJem se, pored ostalog, govori o pojacanom teroru burzoazije nad
radnickom klasom, o osnivanju koncentracionih logora, raspustanju
klasnih radnickih organizacija, sprecavanju svake ekonomske i politicke akcije i sve tezem polozaju radnicke kla'Sl!.
Radnici i radnice pojedinih zagrebackih preduzeca sakupljali
su se na odredenim mestima, formirali povorke i pevali revolucionarne pesme. Sa tih mesta kretali su se prema centru grada, dok
su policiju zadrzavale ranije formirane zastitne grupe radnika. Uz
okrsaje s policijom, koja je razbijala radnicke povorke demonstranti su ipak uspeli da se po grupama probiju do cent~a grada.
Oni su cak uspevali da oslobode grupe radnika koje je policija u
ti~ sukobima pohapsila. ZahvaljujuCi takvoj organizaciji prvomaJske proslave, radnici i radnice su priredili demonstraciji pred
pozoristem koje su trajale do podne. U ovim demonstracijama na176 Na ;sednici CK KPJ od 6. aprila 19;35. talwde se gov()r:i '() puto.vanju
i iftinansira.nju delegacije Zena koja ide iz Jugoslavije 'U SSSR na IProslavu
!. maja. (ARP, fond .KI 19:35/151, 1935/184, 1935/175. 1935/179.)
"' ARP, fond KI, 1935/324.
178
U uputstvima Zenske ·komisije, rpoced ostalog, :kaZ.e se da je zadaCa
drugaric~ iz Slovenlje, koja je hila u Zensrkoj delegaciji na proolavj 1. maja
u l\1log.kvJ., da upozna radni.Stvo o svemu onome Sto je videla u sssa..:.u i da
!Se za to organizuje niz sastanaka na ko,iima Ce ona istupati. Zatim se govori
da ona.. preko partijskih foruma treba da 1stupi u vezu s Komisijom za rad
medu zenama pri PK KP .Slovenije i da treba fonnirati komisij.e za rad
medu Zenama pri mesnim i -dkruZnim komitetima KPJ. a u Celijd postavi:ti
odgovorn<>g Clana za rad medu zenama. (ARP, KI 1935/638.)
79
i
Zene Hrvatske u radniCkom pokretu ... , 247.
260
rocito su se istakle radnice tekstilne industrije. 180 I u drugim radnickim centrima organizovane su prvomajske demonstracije protiv
vladajuceg rezima u kojima su ucestvovale i zene, iako one nisu
bile taka uspesno izvedene kao u Zagrebu.
*
*
*
Povodom proslave 8. marta 1930. godine KPJ je uputila Proglas radnim zenama Jugoslavije u kojem se govori o veoma teskim
posledicama diktatorskog rezima u nasoj zemlji i pozivaju zene da
8. marta stupe u demonstracije za povisenje nadnica, za izjedna~enje plata za isti posao, a protiv ,otpuStanja u masama, ubijanja
i zverskog mucenja po tamnicama, unistavanja socijalnog zakonodavstva, priprema imperijalistickog rata i imperijalistickog odgoja
u skolama" .181 Kraljevska hanska uprava savske banovine upozorila je Upravu policije u Zagrebu i sve sreske nacelnike na ovaj letak
sa zahtevom da se njegovo rasturanje najenergicnije spreci ,a rasturaci podvrgnu najstrozoj zakonskoj odgovornosti" .182
Pod ovakvim uslovima bilo je zaista · tesko organizovati proslavu Medunarodnog dana zena, koja je_imala izrazito propagandni
i politicki karakter. Zbog toga se tek 1934. godine uspelo nesto
uraditi na tom planu. U prvom broju lista Proleter iz te godine
objavljen je Clanak u kojem se govori a znacaju Medunarodnog
dana zena i pripremama za tu proslavu. U Upustvima CK za rad
medu zenama iz 1934. godine kaze se da je zadatak komisija za rad
medu zenama da uz pomoc partijske i omladinske organizacije pripremi proslavu 8. marta, da je prosiri na siri krug radnih zena i na
taj naCin izvojuje legalnost proslave. 183 Te godine organizuju se
prve pojedinacne proslave Medunarodnog dana zena. Tako je u
Zagrebu 8. marta odrzan siri sastanak tekstilnih radnica u sali sindikata u Mihanovlcevoj ulici. Na sastanku je Drago Marusic govorio o polozaju radnicke klase, a Ruza Turkovic o znacaju Dana
zena, o polozaju zene radnice i borbi za njenu ravnopravnost. Iste
godine proslavljen je 8. marta i na Cetinju. 184
Obimnije pripreme za proslavu 8. marta izvrsene su 1935.
godine. Pored direktivnih pisama CK KPJ partijskim organizacijama, objavljeno je nekoliko clanaka u partijskoj, radnickoj i drugoj naprednoj Stampi i periodici o znacaju 8. marta. Februara 1935.
godine Centralni komitet KPJ u direktivnom pismu Pokrajinskom
komitetu KPJ za Hrvatsku, pored ostalog, pise da kampanju za
proslavu Medunarodnog dana zena razviiu na sto siroj osnovi, da
se na tome angazuje sve partijsko i omladinsko Clanstvo, kao i
sindikat koji je pod uticajem Partije, da se pripreme oko proslave
8. marta ne smeju vise prepustiti samo zenama aktivistima; da nije
I'S'to, 426 .f 427.
ARP, fond KI 1930/12; Zene Hrvatske u radniCkom pokretu ... , 187.
182 2ene Hrvtaske u radniCkom pokretu . .. , 190.
183 Sta i kako da se radi, 3, 1934, 76.
1B4 AIHRPH, MG 43/4--5, SeCanje RuZe T-W1k.oviC; JKe1-te L{pue rope
y pesoJI.y~uoua.puo..R noxpeTtJ 1919-1945 .. . , 18.
·
t8o
1st
261
�dovoljno da se radi medu zenama samo ,oko priprema ove proslave,
nego da treba vise vremena posvetiti radu medu radnicama. U pismu se dalje kaze da je potrebno u svakoj partijskoj celiji odrzati
referat o pojacanom radu medu zenama u pripremama proslave
8. marta i precizirati na tom sastanku zadatke koji su vezani za
uspeh ove proslave; da u toku ovog rada treba nastojati da se osnuju
partijske celije u preduzecima gde su uglavnom zaposlene radnice
i da se okupi sto veci broj zena na liniji koju Partija zastupa; da se
izdaju leci povodom 8. marta i pise u lokalnim listovima u toj proslavi; da pored ekonomskih treba isticati i politicke zahteve i traziti slobodno delovanje svih revolucionarnih radnickih organizacija,
slobodu stampe, zbora i dogovora, boriti se protiv hapsenja radnickih
i nacionalnorevolucionarnih boraca, za punu amnestiju svih politickih i vojnih krivaca. 185 U isto vreme CK KPJ izdao je posebnu
okruznicu posvecenu proslavi 8. marta. U tom dokuinentu se, pored
ostalog, navodi da februar i pocetak marta treba da budu iskoricen
za razvijanje agitacije medu radnicama i siromasnim seljankama
kako hi ih privukli u revolucionarnu borbu radnicke klase, da se u
toku priprema proslave 8. marta odrl\e sastanci i konferencije
s radnicama iz preduzeca i radnickim zenama i siromasnim seljankama, radeci pri tome na stvaranju odbora jedinstvenog fronta;
da se u lecima posveeenim radnim zenama, pored opstih zahteva,
isticu i lokalni zahtevi i interesi zena; zatim se kaze da u pripremama ove proslave treba isticati sledece parole:
1. Radne zene okupljajte se oko zahteva jedinstvenog
fronta u borbu protiv klasnog i nacionalnog ugnjetavanja;
2. Zahtevajmo hleba i rada za sve zaposlene radnike i
radnice, za socijalno osiguranje svih bl!l!poslenih na racun
drzave, banovine, opstine i kapitalista;
3. Protiv snizenja nadnica, protiv globa i otpustanja
sa rada;
4. Protiv pogorsanja socijalnog osiguranja na stetu radnica i radnic.kih zena;
5. Protiv prekovremenog i nocnog rada za zene i decu;
6. Za zimsku pomoc u odelu, hrani, obuci i ogrevu svim
besposlenim i njihovoj deci;
7. Besplatno deljenje knjiga i oslobadanja od skolarine
za siromasnu skolsku decu;
8. Trazimo besplatno porodaj u bolnicama, decija obdanista i dispanzere o trosku drzave i kapitalista za sve siromasne
zene grada i sela;
9. Radne zene sela barite se za besplatnu raspodelu sve
drzavne, crkvene, dvorske i ve!eposednicke zemlje i sume siromasnim seljacima. Barite se za ponistenje svih dugova i
poreza siromasnih seljaka;
10. Majke, zene i sestre, okupljajte se za borbu protiv
vojnofasistickog terora, zahtevajte potpuno oslobodenje i punu
----
,.. ARP, fond KI, 1935/52.
262
amnestiju za sve politicke i vojne zatvorenike. Zahtevajte ukidanje smrtne kazne;
11. Radne zene potlacenih naroda: Hrvata, Slovenaca,
Makedonaca i Crnogoraca stupajte u borbu protiv nacionalnog
ugnjetavanja;
12. Radne zene srpske nacije podupirite borbu za nacionalno oslobodenje potlacenih naroda;
13. Radne zene svih zemalja Jugoslavije bdite na ocuvanju mira. Barite se protiv militarizacije omladine,· protiv
pripremanja rata i napada na Sovjetski Savez;
14. Borimo se za slobodu organizovanja, slobodu revolucionarne Stampe, zbora i dogovora. 186
Premda su od CK KPJ date direktive za masovnije organizovanje proslave 8. marta 1935. godine, ona ipak nije sa takvim
uspehom organizovana na terenu. U Sloveniji, u nekim mestima,
proslava Medunarodnog dana zena organizovana je 3. marta, u
Ljubljani osmog, a u Mariboru 10. marta. Savez radnickih zena i
devojaka pripremio je predavanje u Ljubljani, ali je policija sprecila odrzavanje toga predavanja. Podruznica Saveza u Mariboru
uspela je da povodom Dana zena odrzi predavanje o polozaju i zahtevima radnica i radnickih zena, koje je imalo izrazito po!iticki karakter.'"' 2ene radnice zajedno sa studentkinjama Omladinske
sekcije zenskog pokreta odrl\ale su 8. marta 1935. godine u Zagrebu
veoma uspeo miting, na kojem se govorilo o polozaju zene radnice,
0 polozaju zene namestenice i 0 ulozi studentkinia u revolucionarnoj borbi radnicke klase. Posle ovog mitinga, koji je bio masovno
posecen, grupa ucesnica je demonstrirala ulicama za ravnopravno~t
zena. Demonstrantkinje je pred nemackim konzulatom polici]a
rasterala.' 88 U svim gradovima Crne Gore proslavljen je 8. mart,
ali uglavnom ilegalno. 2ene su taj praznik proslavile okupljanjem
izvan grada, iii naveCe u stanovima, i na tim skupovima Citale su
referate i prema mogucnostima izvele neke tacke iz kulturnog
programa.' 89
U izvestaju Centralne komisije CK KPJ za rad medu zenama
konstatuje se da je veliki nedostatak partijskih i skojev.skih organizacija sto nije organizovana proslava 8. marta 1935. god;ne .. I ukoliko su neke partijske jedinice radile na tome, rezultatl msu poznati."" Iako su ave godine postojali bolji uslovi za odrzavanje proiss ARP, fond K.I, 1935/44 - Partijski .ltistovj Proleter i Komunist doneE su ru lfebruaru 1 martu 1935. direk.Mv.ne Olanke 'D 1pripremama za proslavu
8. marta, u ·koj.i•ma su izloZeni isH zardaci •koji se 1postavljaju u !I1avedenim
·dOikumentima CK KPJ.
1s1 Delavska poWika, Ma.ribor, god. X, l8, 6. mart 1935; Zenski list,
Mm·i:bor 3, 1. mart 1935, Delavec, strokovni Caso:pi,s, 17, 15. decembar 1935.
ts8 AIHRPH, MG 43/4-5, SeC.anje RuZe Tu~kovi~.
1sD Arhiv Istorijskog .ins·tituta -u Titog.rad-u (u dal]em te'kstu AliT) bT.
12219/VII-1a-78; i>r. 12200/VIII 1a-59; VIII-1a 68; lKeue L(pue Tope Y pesoJl.y~uouapno.At no'KpeTY 1919-1945, 18; S-a v o B r k o viC, Zene Crne Gore
i KomunistiCJ.ca partija Jugoslavije, NaSa Zena, 9-10. septembar-oktobar
1958, 6 i 7.
'" ARP, fond KI, 1935/32!
263
�slava Medunarodnog dana zena, u tomese niJe uspelo zato sto je
mali broj zen a bio organizovan u partij skim i sindikalnim organizacijama i sto se ta akcija uglavnom prepustala zenama, kojih je
bilo malo za ovakav jedan poduhvat posle vise godina.
Usled terora i hapsenja, proslave Medunarodnog dana zena
u 1936. godini organizovane su u neznatnom broju. Slicno je bilo
i sledece godine. Povodom proslave 8. marta 1937. godine zagrebacki
list Radnik je pisao: ,Kod nas, na zalost, jos nije taj · dan mnogo
poznat, ali ipak pojedine grupe zena na taj dan odrzavaju sastanke,
na kojima isticu svoje osnovne zahtjeve". Sindikalno organizovane
zene u Zagrebu organizovale su 12. marta skupstinu posvecenu
prazniku Dana zena. '"
Od 1938. godine proslavlja se 8. mart u Skoplju i drugim
gradovima Makedonije. Toga dana navece obicno Sl,l odrzavani siri
sastanci sa zenama na kojima je govoreno 0 znacaju ot•og praznika,
polozaju zene kod nas i borbi za njenu ravnopravnost. U Bitolju
je proslavljan 8. mart svake godine. 192
U Beogradu su 1938. godine Medunarodni dart zena proslavile
radnice odrzavanjem svecane skupstine u Radnickoj komori. U referatu se govorilo o znacaju Dana zena, o potrebi borbe svih zena
za mir i demokratiju, a zatim je odrzan koncertni deo programa koji
se sastojao iz recitacija, pesama i igara.193
Proslave 8. marta u Crnoj Gori imale su borbeniji karakter.
U Podgorici su 1939. godine na taj dan bile priredene masovne demonstracije protiv rata i fasizma. Proslave su organizovane i u
drugim mestima Crne Gore.<••
U prostorijama Radnicke komore u Zagrebu odrzana je
8. marta 1939. skupstina zena na kojoj je bilo"'<lko 1 500 ucesnica.
Na skupstini je Anka Balog-Rapic odrzala referat ,Historijska slika
razvoja polozaja zene u drustvu" a Maca Grzetic ,Radnica u odnosu
prema kulturi". Zene su zahtevale politicku ravnopravnost i veCi
uticaj u javnom zivotu. Skupstinu je pre zavr5etka prekinula policija.'95 Ova je bila, svakako, jedna od najuspelijih manifestacija
u ilegalnim uslovima proslave Dana zena..
Jedna ad najuspelijih oriredaba u Banjoj Luci bila je proslava
8. marta 1940. godine u hotelu ,Bosna". U uvodnom izlaganju je
ukazano na znacaj proslave 8. marta i na polozai u kojem se nalazi
nasa zemlja. Zatim je hor Omladinske sekcije zenskog pokreta otpevao nekoliko pesama, izvedene su neke baletske tacke i recitacije.
Zbog ave proslave policija je pozvala predsednicu Drustva ,zenski
pokret", jer je program bio prozet antifasistiCkom saddinom, i zapretila joj zabranom rada drustva ukoliko ovako budu nastavile.
191
.
1112
Bogdanove.
19 3 }I{ene
til;;
264
'
Zene Rrvatske u radniCkom pokfetu ... , 318.
Zene ,su il1la te S·a&ta·:ruke donosile ruCne .radove da bi, u sluCaju unada
pc~'icije, 1zgledatl.o :da
194
I
'I
Jedna radnica je kaznjena zato sto je recitovala pesmu 0 sudbini
devojke-radnice.' 96
Medunarodni praznik zena u Zagrebu proslavljen je 1941. godine pred fabrikama u kojima su radile zene. Na mnogim mitinzima
koji su toga dana odrzani, zene radnice su isticale svoje zahteve
,za jednak rad, jednaka placa, za zastitu majke i deteta i protiv
rata u kojem ginu radniCki sinovi, mu.Zevi i braCa". One su traZile
da se sklopi pakt o uzajamnoj pomoci i prijateljstvu sa Sovjetskim
Savezom. Mitinge je posetio veliki broj zena i na njima je bilo
obicno 100 do 500 radnica.' 97 Centralni komitet KP Slovenije izdao
je Proglas, povodom proslave 8. marta 1941. godine, u kojem se
govori o stanju u zemlji i pozivaju zene Slovenije da se prikljuce
radnim ljudima koji se pod rukovodstvom KPJ bore protiv imperijalistickog rata, protiv skupoce i spekulacije, protiv terora i koncentracionih logora, za zastitu majke i deteta i punu socijalnu i
politicku ravnopravnost zena. Proslavta 8. marta 1941. godine protekla j e u znaku zabrinutosti zbog ratne opasnosti, koju su vee
osetili narodi Jugoslavije. Zene su se najvise zalile na skupocu koja
ugrozava izdrzavanje porodice, niske plate i nezaposlenost. One su
zahtevale demokratiju, mir i oslonac na Sovjetski Savez, jer jedino
pod tim uslovima mogu proslavljati 8. mart zajedno sa svim radnim
Zenama u svetu.
Na osnovu ovih primera vidi se da proslave Medunarodnog
dana zena nisu bile masovne, za sto je postojalo vise razloga. Mali
broj zena bio je u partijskim i sindikalnim organizacijama, koje bi
mogle da preuzmu na sebe organizovanje ovih praznika medunarodne solidarnosti zena. Iz toga se vidi da ni partijske organizacije
nisu poklanjale dovoljno paznje radu medu zenama i da nisu, bez
obzira na direktive, imale veceg uspeha u organizovanju Dana zena.
Jedan od vaznih razloga zbog kojih se nisu mogle masovnije organizovati ove proslave jest i teror policije, koja je znala da to organizuju komunisti i zato je nastojala da ih na svaki nacin spreci,
kao i sve druge akcije koje je poduzimala Partija. Organizacija
,Zenski pokret", kroz koju su delovali komunisti, bila je takode
uska i malobrojna i nije se mnogo angazovala oko proslava 8. marta,
izuzev omladinskih sekcija zenskog pokreta kojima su direktno rukovodili komunisti. Proslave Medunarodnog dana zena bile su najpogodnija forma za okupljanje veceg broja zena na liniji borbe
za mir i siroki antiratni i antifasisticki front zena. u tome su postignuti odredeni rezultati, narocito ad 1938. godine, kada je i uticaj
Partije medu zenama bio veci. Od tada se proslave 8. marta odrzavaju u sve vise mesta i preduzeca i bez obzira na teror policije
dobijaju masovniji i borbeniji karakter.
danae~
S'll ISe
sakupile xadi ·ruCnih radov.a. -
SeCanje Nade
11-12, .M.cipx--anpu.a 1938, 22.
}KeUe L{pue rope y peBOAYt{UOUapUO-"t n01cpeTy 1919-:1945 . .. ,
Zene Hrvatske u ra.dniCkom pokretu ... , 384."
27.
196 D uS an k a
KovaC e v tiC, OsnivaThje i aktivnost Zenskog pokreta
u Banjoj Luci, Cetrdeset go.dina 1935/1941, k.nj. 3, 361.
197 Zene Hrvatske u radniCkom pokretu ... , 460.
I
'
265
�II glava
DELATNOST ZENSKIH ORGANIZACIJA
1. Jugoslovenski zenski savez
Rukovodstvo Jugoslovenskog zenskog saveza bilo je privrzeno
postojecem rezimu i u svim prilikama davalo mu odredenu podrsku.
Pod vidom ,politicke neutralnosti" ova gradanska zenska organizacija nastavila je da radi na isti nacin za vreme diktature, kao sto
je radila i ranije pod nazivom Narodnog zenskog saveza SHS.
Redovna skupstina Narodnog zenskog saveza odrzana je u
Splitu od 6. do 8. oktobra 1929. godine. Po svom karakteru i sirini
ana je imala znacaj kongresa. Skupstini je prisustvovalo oko 500
delegatkinja iz svih krajeva u zemlji, a na otvaranju je bilo oko
1 -~0~ zena. Predsednica Leposava Petkovic govorila je o desetogodlsnJem radu Narodnog zenskog saveza naglasavajuci da su zene
radile na zastiti ratne sirocadi i siromasne dece; na podizanju zenskih
zanatskih skola; na prosvecivanju zena na selu; na podizanju domova zenskih drustava; na odrzavanju mira, na zastiti prava zene
1 ~a stvaranJu novih zenskih drustava. Zatim je saopstila odluku
koJa Je donesena na poslednjoj sednici Nareclnog zenskog saveza
SHS, a to je da Savez u duhu novih drl:avnih promena menja naziv
u Jugoslovenski zenski savez. Program rada Saveza je ostao isti
jedino je izvrsena reorganizacija i formirane su sekcije Jugosloven~
skog zenskog sa veza po banovinama ..
, !'iilena Atanackovic, sekretar Saveza, podnela je opsiran izvestaJ o radu u protekloj godini. Ona je istakla da je Savez ucestvovao u akciji za pomoc gladnima u Dalmaciji, Bosni i Hercegovml 1 poplavljenima u Skoplju, zatim u donosenju nekih zakona
i da je poslednjim ukazom odlikovano mnogo zena. Na skupstini
su podneseni opsirniji izvestaji komisija za mir i arbitrazu za
stampu, za emigraciju, za higijenu, za vaspitavanje omladine z~ zastitu dece, za zenske pozive, za pravni polozaj zene i drzav!Janstvo
udate ~ene i oko dvanaest referata o pojedinim problemima koji
su od mteresa za zene. 0 ovim pitanjima razvila se diskusija i donesene su odgovarajuce rezolucije. Alojzija Stebi je govorila o zens~?-m d_ru~tvi'?a. naglasavajuCi da se mnoga druiltva osnivaju radi
h~nol! IStJCa_nJ.a 1 da taka postaju destruktivna. Takode se postavilo
pltanJe da h Je trebalo formirati Narodnu zensku zajednicu.'
1
AIZDG, do:kumentactj:a Minke Gov~ar. Kongre.s Jug;osl<YVenslk;og Zenslrog saveza u Sphtu, IIo.n.uTu'Ka, br. 7697, 7698, 7699, 7, 8. a 9. O'ICTo6ap 1929;
Kongres Jugoslovenskog narodnog Zenskog saveza Novo doba Split 245 7
Qktobar 1929,
266
•
'
'
'
·
l
l
U Becu je krajem maja i pocetkom juna 1930. godine odrzan
Kongres Internacionalnog zenskog saveza na kojem je bilo 10 delegata i 9 zamenika iz nase zemlje. Rad Kongresa odvijao se u deset
komisija u kojima su aktivno ucestvovale predstavnice gradanskih
zenskih organizacija iz Jugoslavije. Na sednicama komisija podneti
su odgovarajuci strucni referati o kojima se diskutovalo, a zatim
su za plenarnu sednicu Kongresa pripremljeni izvestaji komisija
i rezolucije. 2
Sledeca redovna godisnja skunstina Jugoslovenskog zenskog
saveza odrzana je u Zagrebu od 12. do 15. oktobra 1930. godine.
SkupStini je prisustvovalo 225 opunomocenih delegata, dok je Savez
tada brojao 450 drustava i udruzenja sa vise od 40 hiljada Clanova.
Sekretar Saveza Milena Atanackovic podnela je izvestaj o radu za.
proteklu godinu. Ona je rekla da je glavna akcija Saveza bila upucena na podizanje prosvetnog i kulturnog nivoa zena i izjavila ,da
Savez odavno ima teznju da dade u kontakt s najvecom grupom
zena, sa zenskim manuelnim radnicima" i konstatovala da ih do
sada nisu imali u svojoj sredini. Zatim je govorila o uspehu zenskih
drustava i ucescu predstavnica Saveza na medunarodnim skupovima
zena u Becu, Pragu i Zenevi. Danica Bedekovic je podnela izvestaj
o radu Medunarodnog kongresa zena u Becu, a Franja Kariceva referat o organizaciji i radu kucnih pomocnica. U diskusiji je ucestvovao veci broj delegata. Pored uobicajenih izlaganja o radu druStava, govorilo se i o radu na selu, naroCito o prosveCivanju seoske·
zene. Vida Cubrilovic je govorila o radu na selu u Bosni, a Natalija
Nesic, iz Velikog Sela kraj Pozarevca, o radu u svom selu. 3 I ova,
kao i prethodne skupstine, imala je vise manifestacioni karakter.
Na njima se o polozaju zene radnice nije raspravljalo niti se Savez.
bavio tim pitanjima. Posle ove skupstine u radu Jugoslovenskog
zenskog saveza nastupilo je izvesno zatisje.
Od 21. do 23. maja 1933. godine u Novom Sadu odrzana je
Deseta redovna skupstina Jugoslovenskog zenskog saveza, kojoj je
prisustvovalo vise od 200 delegata, predstavnika zenskih drustava
iz cele zemlje. Na skuostini se raspravljalo o reorganizaciji JZS,
zatim o izmeni Pravila Saveza i konstatovano je da su zenske organizacije uspesno izvrsile mnoge zadatke. U saradnji sa Drustvenom
i Zenski pokret" i Udruzenjem univerzitetski obrazovanih zena Savez je nastojao da zastiti stecena prava zena u profesiji. Skupstina.
je na kraju donela Rezoluciju u kojoj se govori o potrebi sistematskog prosveCivanja zena, 0 strucno-higijenskom odgoju i materijal-·
noj pomoci majkama, o potrebi zaStite dece, o osnivanju zavoda za
2 Kol!llgres je radio u .sledeC.im ·k.omisijama: KomLsiia za mi-r i arbitraZu; Komisija za jednak -moral; Ko-misija za zakone; Kom&s.ija za vaspitavanje dece i ·omladine; Ko-mi.sija za Zenske pozive; Ko-mislja za politiCko
osdobodenje Zene; Komisija za emLgraciju; Komisija za higijenu; Potkomisija
za k.inematograf1ju i Po1Jk:omisija za umetnost. - Milena AtanackoviC, Kongres Internacionalnog Zenskog ·saveza, EencKu no1CpeT, 13-16, 15. jyA.
1930, 1-2.
3 AIZDG, dokumentacija Minke Govekar; liOJI.UTuK.a, 8059, 8060 i 8061,.
13, 14. i 15. O?CTo6ap 1930; Novosti, Zagreb, 283, 13. oktobar 1930, 4; 285, 15 ..
oktobar 1930, 5; JeJietia ,n;. ,Il;MMMTpMjeBMh, C Konzpeca, Mucao,.
lmj. XXXIII, sv. 5-6, Beorpa;11, 1930, 347-352.
267
�zdravstvenu zastitu majke i deteta i o ~domacickim skolama.• I sledece, 1934, godine odrzana je u isto vreme godisnja skupstina Jugoslovensko!l" zenskog saveza u Koyilj~~i. Na skupstini je konstatovano da Je sprovedena decentrahzaciJa Saveza kroz banovinske
~ekcij_e i da je JZ_S_ uces!':ovao :: s':'im akcijama koje je organizovao
z~nskl_pokret u c11Ju zas~I~e stec~mh: prava zena. Skupstina je posle
d1skus1]e donela RezoluciJU o p1tan1u Uredbe o dodacima na skupocu_ u kojoj se ~ahteva da se Uredbom ne smanjuju primanja uda~''? zenama. Zatim se raspravlJalo o Poslovniku i Pravilima Saveza
: Izabran je. Upravni ~?,?or JZS .. Na _zavrsetku skupstine odrzano
Je predavanJe o domaciCkom poz1vu 1 o tom pitanju je donesena
posebna rezolucija. 5
Po~etkom j~la 1934. godine organizovan je Deveti kongres
Int~rnacwn~l~og z:nskog sa':eza u Parizu. Kongresu su prisustvoyah. de~egati ze':~ki~ na~odm~ savez~ iz ~7 ~emalja, medu kojima
J<; hila 1 delegaCIJa zena IZ nase zemlJe koJu Je predvodila predsed'?'ca Savez~ Leposava ~etkoyic. Posle svecanog otvaranja Kongresa
1 p_ozdravmh: !l:ovora pnst~p1lo se radu po komisijama. U deset razlicitih kom1SIJa raspravlJalo se o svim aktuelnim problemima iz
delo~ruga ra?a Int~rn~~ionalnog. zenskog saveza. Narocita paznja
b1l~ Je posvecena p1tanJ1ma odgoJa dece i omladine. Rezultati rada
poJedinih komisija hili su izlozeni u rezolucijama koje su posluzile
kao osnova i uputstvo za dalji rad Saveza.
Za ':reme trajanja Kongresa priredeno je nekoliko javnih
~astanaka .1 yredavanja, od kojih je najvece interesovanje u javnosti
Izazvao m1ting za pravo zene na rad. Usled svetske ekonomske krize
sve viSe se ogranicavao _;ad zena i. s'?anjivana je njihova nagrada
"!' odnosu na nagradu muskaraca za 1st1 rad. N!Mn.itingu je naglaseno
I zahtevano ,da zena, udata iii ne, ima isto pravo na rad i zaradu
ka? mus~":rac" i najodlucnije je protestovano protiv svakog pokuSaJa da JOJ se to pravo oduzme.•
Januara 1935. godine JZS je poceo izdavati svoj list- TJtaC!I.ItJ<
Jywc.!!oBe~tcJ<o2 J/Ce~tc?<02 caae3a, koji je sluzio kao stalna veza iz~edu ypr.~ve Saveza, njegovih sekcija po banovinama i drustvima
1 udruzenJ1ma u celoj zemlji. Savez je tada imao oko 400 zenskih
udruzenj": koja su u r.!!acauJ<y objavljivala rezultate o svom radu7
~r~J~m marta 1936. godine oddana je plenarna sednica JZS
~a ~OJ?J Je podnesen ~psiran izvestaj o radu Saveza s posebnim
Izvesta]lma o radu sekCIJa po banovinama. Prema novim Pravilima
J?S. od 1933. godine, osnovane su banovinske sekcije i rad Saveza
bw Je organizovan u okviru tih sekcija. Neke od njih, kao na primer
4
•
CKynmru·ua JyzocJZ.oBeuC?<:oz
JY" 1933, 66.
j{Ce'Jl.C'K02
caae3a, Eeuc?Cu noxpeT, 6,
5
Eencx.u noxper, 5-6, .M.aj-jynu 1934 50.
'N
.
,
·a Kcmgresu Je QdluCeno da ,se Deseti kongres Intemac:ion~lnog Zen~kog sa·veza odrZi u Jugoslaviji 1936. godine. - Kongres Internacionalnog
~en:o~ saveza, r JZ.a~u'K: Jyzoc.l!.oeeucKoz :J!Ceuc'Koz caae3a, Beorpa.n:, roA. I,
,
· ]auyap 1935, 8, ,lfeeeTu ?Couzpec J1nTepua~uoKa.auoz J/Cencx:oz caae 3a
cenTe.A£6ap-o1\:To6a:p 1934:
:ie~~~u noxpeT, 7-8, jyJL-aszycT 1934, 85; 9-10,
7
268
TJ!.aCU'U1C JyZOCJ!.OBe'H.C'KOZ 'JICe1!.C1eOZ Caae3a, 1, 30. jauyap 1935, 1.
Sekcija JZS za dravsku banovinu, uspesno su se organizovale i postigle su vidne rezultate, dok je u vise sekcija dolazilo do razdora
i do razmimoi!aZenja, sto je umanjivalo vaznost sekcija i usporavalo njihov rad. Uprava Saveza je vodila akciju za odbranu prava
zene na rad i zalagala se da zene dobiju pravo glasa. Pred izradu
Izbornog zakona Uprava JZS se pridruzila akciji zenskog pokreta
i uzela vidnog ucesca na zborovima za pravo glasa zena, koji su
odr!i:ani u jesen 1935. godine. Uprava se takode zalagala da se ukine
Uredba o smanjenju cinovnickih dodataka, kojom se narocito pogodao polozaj udatili zena, ali se u tome nista nije uspelo. Veoma
uspesno veze odrzavao je Izvrsni odbor JZS sa Internacionalnim
zenskim savezom i savezima zena u pojedinim zemljama i intenzivno je radio na pripremama predstojeceg medunarodnog kongresa
zena u Dubrovniku. 8
U Dubrovniku je od 28. septembra do 10. oktobra 1936. godine
trajao rad Kongresa Internacionalnog zenskog saveza na kojem je
bilo zastupljeno 30 zemalja. Na Kongresu je ucestvovalo 400 delegatkinja koje su predstavljale 40 miliona zena uC!anjenih u razna
zenska udruzenja u pojedinim zemljama. Iz nase zemlje na Kongresu je ucestvovalo vise delegata iz pojedinili pokrajina, a 4-5 su
ucestvovale u diskusiji o pojedinim problemima na plenarnoj sed- nici i u komisij ama Kongresa.
Predsednica Drustva ,Zenski pokret" iz Beograda podnela je
referat o ucescu zena Jugoslavije u industriji. Ona je, pored ostalog, rekla da se u Jugoslaviji, kao pretezno agrarnoj zemlji, industrija tek razvija i da ima svega 60 hiljada radnica zaposlenih u
njoj. Najvise zena zaposleno je u tekstilnoj industriji, ito 56,7 odsto,
i one u toj gram sacinjavaju vise od polo.vine celokupnog broja
zaposlenih radnika. U ostalim industrijskim gradovima zaposleno
je mnogo manje zena nego muskaraca. 9 Radnice u industriji pretezno su nekvalifikovane i zbog toga se nalaze u nizim platnim razredima i slabo su nagradene. U sindikalnim organizacijama zene
su organizovane u malom broju i zato je slab njihov uticaj u tim
organizacijama - konstatovano je u referatu. Predstavnice Jugoslovenskog zenskog saveza diskutovale su jos o polozaju zene na
selu, 0 stambenim problemima i 0 ucescu zene u domacinstvu.
Iz izlaganja pojedinih diskutanata videlo se da predstavnice
zena iz velikih zemalja nemaju dovljno razumevanja za potrebe
zena u malim i nerazvijenim zemljama.
8 Pa;n; J.
)!{.
CaBe3a,
r./!.CtC?f.U?C
Jyzoc.n.OBe'H.CKDZ :JfC€'H.C1COZ caae3a, 4, 30.
anpUJI, 1936, 27; 5, 30. .<aj 1936, 34.
9 U 1935. godini bilo je od :uilrupnog broja osigrull"anih Zena samo 28°/o
irulustrijskih radndca, a od ukupnog br<oja ovih radnica bilo je 16,5°/o zaposleno u tekstilnoj ·ilndustriji, SO/o u .industrij1i .adeCe i 3,3°/o ·u industriji duvan-a
i1d. NajveCi broj zaposlenih z.ena je u mladim godinama, i to od 14 do 22
godine 38,4°/o i od 23 do 32 godine 36,4°/o. Dakle, oko 75°/r~ zapoolemih radnica
su ispod 32 godil!le. N::~.jviSe radnica bilo je 00 19 do 22 go-ctine Zivota. One
su 1935. saCinjavale 24°/o -od ukupnog broja zapo.slenih radnica. (LKencxu
noKpeT;, 7-10, cenTe.M6ap---de~e.A£6ap 1936, 55; JKe1-ta danae, 1, O'ICTo6ap
1936, 12.
269
�Udruzenje univerzitetski obrazovanih zena organizovalo je
izlozbu knjiga jugoslovenskih zenskih pisaca za vreme odrzavanja
Kongresa u Dubrovniku. 10
Ovaj Kongres nije raspravljao o taka vaznim zivotnim pitanjima, kao sto je to bilo na drugim pomenutim medunarodnim kongresima. Na Kongresu nisu dosli do izrazaja energicniji stavovi za
postavljanje i resavanje bitnih problema od interesa za radne zene
u svetu. Internacionalni zenski savez nije bio taka jedinstvena i
povezana organizacija zena da bi mogao da pripremi i organizuje
kongres zena na visem nivou, sadrzajniji i s vecim rezultatima.
U Beogradu je 17. i 18. aprila 1937. godine odrzana plenarna
sednica Glavnog odbora Jugoslovenskog zenskog saveza na kojoj
je podnesen izvestaj Izvrsnog odbora J2S. Podneseni su takode
izvestaji sekcija J2S po banovinama i izvestaji sef'ova korclsija pri
Glavnom odboru J2S. Zatim se razvila diskusija o tim izvestajima
i doneti su odgovarajuci zakljucci. Podneseno je i usvojeno vise
konkretnih predloga o daljem radu Saveza, o unutrasnjoj organizaciji Saveza, o izmeni Pravila na narednoj skupstini i predlozi za
dnevni red naredne skupstine. 11
Sledeci Kongres Internacionalnog zenskog saveza odrzan je
~ula 1938. godine u Edinburgu. Na Kongresu su bile delegacije zena
rz preko 30 zemalja, medu kojima i predstavnice zenskih organizacija iz nase zemlje. Kongres je bio jubilaran i na svecan nacin je
obelezio pedesetogodisnjicu postojanja i rada Internaciana!nog zenskog saveza. Pored manifestacionog, Kongres je imao i radni karakter. Na sednicama komisija raspravljalo se o tekuCim aktuelnim
problemima zenskih organizacija, a zatim je rad komisija u formi
rezalucija iznesen na plenarnu sednicu. Pitanje""mira bilo je u sredis_tu interes?':'~nja i Ka?'isija. za mir posvetila mu je svu svoju
paznJU. ~omrsr]a za vaspttavanJe dece i omladine nastavila je svoj
rad zapocet za vreme Kongresa u Dubrovniku i bavila se pitaniem
predskolskog odgoja dece. U Komisiji za pravo glasa raspravljalo
s': o p~lozaju zena .u po.iedinim zemljama i o uspesima koji su po"
strgnutr od posledn)eg kongresa. Konstatovalo se da su u meduvremenu zene dobile pravo glasa u nekim zemljama. Komisija za zenske
pozive bavila se ovog puta problemima zastite radnica na selu i
naglasena je potreba da se soci.ialno zakonodavstvo prosiri na zene
i muskarce na selu. 0 odgovarajuCim problemima raspravljalo se
i na sednicama ostalih komisija, ciji su rezultati rada izlozeni na
plenarnoj sednici Kongresa. 12
10
LK.eucKu no·x:peT, 1-2, janyap-·cfie6pyap 1937, 16-21; )Rena 3a1£ac,
1, OKTo6ap 1936, 12; 1551 Akademsko glasilo za univerzitetska i javna pitanja
god. I, br. 6, 30. oktobar 1936. godine; Konz.pec MuTepua'l(.uouaJl:ltoa JJCeuc?Co;
caae3a Y J{y6poe·nu1<.y, r .~~,ac JywcJl.oeenc1Coz ~eUC'ICM caee3a, 7, aszycT 1936,
50-56; 8, 30. cenre..tt6ap 1936, 57-68; 9, D1CTo6ap-uoae.A(6ap 1936, 69-88; 10
30. oe'le.a6ap 1936, 89-98.
'
11
I1.tteuapna ceduu'4a J. E. C., r.!l.acuu% Jyzoc4oae1tC'Koz Jfeenc"Koz case3a, 3, 30 . .MapT 1937, 20; 4, 30. anpu.a 1937, 28.
12
Konzpec HrtTepua~uona.auoC'. :JfCe1tC1COZ case3a y E()uu6ypzy, rJlaC'UU'K
Jywc./l.oaeH.c-;coz :»ceH.c-;coz caee3a, 8, 30. 01CTo6ap 1938, 60-66.
270
Od 13. do 15. novembra 1938. godine odrzana je u Beogradu
Skupstina Jugoslovenskog zenskog saveza na kojoj su podneseni
izvestaji Glavne uprave, delegata J2S sa internacionalnih sastanaka,
banovinskih sekcija i saveznih komisija. Na Skupstini se raspravljalo o radu zenskih strucnih skola, kao i drugih zenskih i srednjih
strucnih skola koje su pohadala zenska deca. Izvrsen je izbor Izvrsnog i Nadzornog odbora Jugoslovenskog zenskog saveza."
Jugoslovenski zenski savez imao je svoje sekcije po banovinama. u koje su hila uclanjena postojeca drustva i udruzenja s podrucja banovine. 14 Rad ovih sekcija bio je nepovezan i neorganizovan i zavisio je uglavnom od inicijative pojedinih drustava. U tom
pogledu maze se izdvojiti rad Slovenacke sekcije Jugoslovenskog
zenskog saveza, koja je delovala u dravskoj banovini.
Pocetkom tridesetih godina u Sloveniji je veoma uspesno radio
Savez radnickih zena i devojaka, koji je zajedno sa Slovenackom
sekcijom J ugoslovenskog zenskog saveza organizovao nekoliko
akcija za koje su bile zainteresovane radne zene u Sloveniji. Tih
godina Partija je u Sloveniji ostvarila veliki uticaj ha rad Saveza
radnickih zena i devojaka. 2ene komunisti radile su i vrsile uticaj
i u drugm zenskim organizacijama, na primer u Drustvu akademski
obrazovanih zena, Drustvu kucnih pomocnica, Savezu domacica,
.,2enskom pokretu", Opstem zenskom drustvu itd. 15 Organizacija
.,2enski pokret" u Ljubljani hila je ukljucena u Slovenacku sekciju
Jugoslovenskog zenskog saveza i sve akcije koje su organizovane
preko Alijanse zenskih pokreta u Jugoslaviji, u Sloveniji su sprovodene uglavnom preko ove sekcije. Sve je to doprinelo da se rad
sekcije u ovoj banovini kvalitativno razlikuje od rada sekcija Jugoslovenskog zenskog saveza u drugim banovinama.
U Dravskoj sekciji Jugoslovenskog zenskog saveza bilo je oko
20 raznih zenskih i sportskih drustava, 16 koja su izdavala svoje li1s Pad J. E. Case3a, r Jl.acnu7<: Jyt.oc.twaeH.CKOZ xencxoz caae3a, 8, 30.
Ol<To6ap 1938, 65, 2, 28. <f;e6pyap 1939, 12.
14
U <iurnavsfiroj banov:ini, na primer, ipOOtojala
\SlU.
-sledeCa druStva. Jugo-
slovensk-og Zenskog saveza 1938: Dobrotvorna zadruga ,,SP.PJcinja", .Zensko
rnuzi-Cko druStv·o, Kolo srpSJkih sestara, Matica naprednih Zena, R'l.l.<Sloo dobrotvomo dl'"llStvo, Srpska Znnska Oitaonka ,Pose-strima", Srpsko-T'I.l!Slw dobra..:
ivoomo dr-u.Stvo, Dobrotvoma Zenska zadruga Senta, Dom miJ.osrda, DruStvo
za p:ros·veCi.vanje Zena Vel.i:ke Kiki.nde, Jev.rejs:ko dobr.otV'Omo druStvo Ruma,
K-olo baranjskih sestara Darda, UISI'dni spolek Cehoslova-C.kih Zena - GloZani
i Ki•S<aC, · SlovaOko Zensko druStvo i Udru.Zenje univerzitebski obraznvanih
Zen a. Dru.Stvro ,Dobrotvorma zad.ruga ,Srpkimja' " postoj alo j e u 11 mesta u
V~ojvoddni, 1. to u: Beloj Cr>kVIi, Petrovgradtt, Velikoj Kjkindi, VrScu., Lri-gu,
Kamenici, Novorn SeJu, Staroj Palanki, Subotici, Sidu i Rumi. Kol·o "Sl'lpskih
sestara je ta:kmde veoma uspe.Sno radHo, tako -da je imalo svoje odbore u 20
mesta u Vojvodi!ni. ARP, Fond Zensk·i pokret, Novi Sad iz 1938.
"ARP, f<>nd Kl, 1935/317 i 1935/324. 31(eHKa KHI(PH'I, YTu'laJ
IIapTu.je ua Caae3 paduu'l£-x:ux :JfCeua u Oeaoja-;ca y Co!lOBeliuju, Ko.AtyuucT,
organ Saveza komuni.sta Jugcslavi'je, 149, Boograd, 3 . ...uapT 1960; Arhiv CK
SK Slovenije, Sj-eCanje Poldke Koo.
16 U ·sa.Jstavu sekcije Jugosloven&kog Zeruskog :sa.veza za drav:siku ban-ovinru, decembra 1937, ulazna· sru slede6a druStva: Savez dmnaCica, Savez kuCn.ih pomo6n-ica, DruStvu akademski obrazovanih Zena, ,2enski pokret", ,.Zenski svet" (Ca:sopis), Dom visoko.S.kolski, Dom uCiteljica, DruStvo diplomiranih
sestara, Dru.Stvo d:i;plomd.r.a:ruih babica, DruStrvu opStin&ldh Cinovnica, JN AD
271
�stove, kao na primer: Gospodinjska pomocnica, organ kucnih pomocnica, koji je izlazio jednom mesecno r -bavio se polozajem kucnih
pomocnica u drustvu; Babiski vestnik, strukovno glasilo drustva
diplomiranih babica; .IKeUC'I<U no?<per, koji je izdavala Alijansa zenskih pokreta u Jugoslaviji, izlazio je i na slovenackom jeziku; u
Savezu domaCica je osnovan odsek Opsteg zenskog drustva, koji je
izdavao Gospodinju, strukovni list za domaCinstvo, a izlazio je mesecno. U Trstu je poceo 1923. godine da izlazi Zenski svet, koji se
kasnije izdavao u Ljubljani. Ovaj list je tretirao razne probleme
zenskog pokreta, donosio vesti o radu zenskih drustava u Sloveniji,
objavljivao pojedine knjizevne i druge priloge iz oblasti kulture.
Neko vreme su ga uredivale dve levicarke."
Hadnicka i druga napredna stampa u Sloveniji dosta je pisala
o neravnopravnom polozaju zena i naporima koje ulazu pojedine
organizacije da se taj polozaj poboljsa, da zena dobije politicka
prava i da u ekonomskom pogledu bude ravnopravria s muskarcem.
Dravska sekcija Jugoslovenskog zenskog saveza, zajedno sa
Savezom radnickih zena i devojaka i Drustvenom ,Zenski pokret",
organizovala je nekoliko uspesnih skupova zena. Maja 1933. godine
u Ljubljani je odrzan veliki zbor zena za legalizaciju abortusa iz
socijalnih razloga. Avgusta iste godine Savez domacica je organizovao miting protiv skupoce, na kojem je govorila i njegova predstavnica.'8 Kada se pocelo sa redukcijom zena u ddavnoj i privatnoj
sluzbi, zenske organizacije u Ljubljani odrzale su, pocetkom marta
1934. godine, protestni zbor na kojem je bilo oko 300 zena. Na zboru
se govorilo o problemu nezaposlenosti i osuden je pokusaj da se
ova pitanje resava na racun zena. Protestovalo se protiv toga da
jedno lice obavlja vise poslova, dok drugi nemaju nuzno zaposlenje.
Na kraju je donesena Hezolucija kojom se konstatuje da je protivustavno resavanje pitanja nezaposlenosti na iltetu zena zaposlenih
u privatnoj sluzbi i kojom se zahteva da se redukcija i sistematizacija radnih mesta ne vrsi na racun poslova.' 9 Septembra iste godine
udruzene zenske organizacije organizovale su u Ljubljani protestni
zbor protiv zapostavljanja zena. Na zboru se govorilo o politickoj
i ekonomskoj neravnopravnosti zena, koje primaju manje plate od
muskaraca, premda imaju iste kvalifikaci.ie. Zene su i ovom prilikom
zahtevale za jednaki rad jednaku platu.'0
Veoma znaca.ian zbor zenskih organizacija odrzan je u Ljubljani 22. juna 1935. godine. Zena su na zboru protestovale zbog
namere da se ukine Gradska zenska realna gimnazija. Konstatovano
je da zenske i druge srednje skole imaju preveliki broj ui':enika, da
je potrebno otvoriti jos dve srednje skole, a ne zatvarati postojece.
.,J-adran" (Jugoslovensko n.aciona!l.no akademsk:o d1'1.1Stvo - Jadran) DruStvo
~omaCiCk·e Slrole za ugosti'telje, Ma·riborsko Zensko druStv.a, OpSte Z~ko drustv-o, TKD Aten:a ($portsko druStvo). Zensk:o ·obrazovno druStv-o Murska Sobota, Kolo jug01slovenskih ;Sestara Celje, TrboV'lje, 2alec Vojni·k j Slovenj-Gradec. - Arhiiv CK SK Sl-ovenije, fc>n-d Zenska zveza ~ staroj Jugos[avih.
17 Ern a
Muser, Iz na§e preteklosti, NaSa ~ena, LjublJ'ana 7-8
1959, 231.
'
'
19
Zdenka KidTiC, n.n.; Ern a Muse.r, n.n., 231.
19 Delavska politika, lViari.bor. god. IX, 21, 14. mart 1934.
20
Delavska politika, 47, 19. septembar 1934; Ern a Mu..ser, n.n., .231.
272
Zahtevalo se da te ilkole preuzme ddava ako ih ne moze izdrzavati
opstina. '?~e ~u ta_kode protestovale protiv ukidanja prvog razreda
Zenske uc1telJ~ke skole u Ljubljani. Na kraju zbora zene su zahtevale da se ukme Uredba o smanjenju dodatka na skupocu udatim
Zenama -
Cinovnicama.2t
Pod rukovodst'::om ~ugosloven~kog ze~skog saveza u Ljubljani,
25. marta -~937, odrzan _Je protest?;' z?_or zena protiv Finansijskog
zakona koJ1m se odreduJe da se uc1telJica moze udati samo za ucitelja. '!. _Jugoslaviji )e bi~o 1 800 nezaposlenih ucitelja, a od toga u
~lovemJ1 715. Za re~avanJe ovog problema potrebno je otvarati nove
skole, a ne. da se r~~ava na ra~un uciteljica - receno je na zboru.••
. . Da b~ pot:pumJe, sagledah rad i mere koje su poduzimala poJedma drustva 1 ~druzenja Dravske sekcije Jugoslovenskog zenskog
saveza, potrebno Je osvrnuti se na zbor koji je ona organizovala u
Mariboru 25. aprila 1937. godine.
_Na :zboru je _ucestvovalo 200 zena koje su predstavljale 19 od
22 _ u_clan]ena d':"stva u ovu sekciju. One su raspravljale o svim
vazmm problem1ma iz tekuceg rada pojedinih drustava, a zatim su
donele vise rezolucija koje su drustva i udruzenja predlagala.
,Zenski pokret'" je predlozio Rezoluciju kojom se zahteva
potpuno aktivno i pasivno izborno pravo za zene u upravnim i samoupravnim institucijama.
Savez akademski obrazovanih zena je ponovo protestovao
protiv am~ndmana kojhn se uvodi delimicni celibat za ui':iteljice i
zaht~'::ao Je da se za d1rektora Zenske gimnazije u Ljubljani postaVI zena.
Sav~z domaci_c:;t je predlozio Rezoluciju kojom se trazi zastita
porodiCe 1 U tom C1lJU zahtevao da se za zivotni minimum porodice
~a ~VOJe dece obezbedi 2 200 dinara mesecno, zatim je trazio snizen]e cena namirnicama siroke potrosnje i snizenje monopolskih
taksi.
Dom visokoskolki je trazio samostalnost univerziteta i povisenje dotacija za ilkolovanje.
Savez kucnih pomocnica je zahtevao da se ukinu privatni po~rednici ~ada, jer postoji Berza rada, da se uvede obavezno dopunsko
skolovan]e za mlade kucne pomocnice i da se konacno zakonom
reguliSe pitanje privatnog rada na selu u celoj drzavi.
_. ~om u~iteljica je trazio da se zakonski reguliiiu neka pitanja
UC1teha po skolama, zatim da se OSUOVne skole j skolske kuhinje
~nabdej~. inven!arom, kako .bi _se ucenicima moglo pruziti znanje
1z domacmstva 1 da se ugost1tel]ske radnje ne daju u zakup nekvalifikovanim osobama .
,Zensko drustvo" u Mariboru je predlozilo da se Savez obrati
svim -~n~vnin; listovima s. molbo'? da prestanu s opsirnim pisaniem
? zloc1mma, ]er to negativno utice na vaspitanje omladine. Zatim
Je zahtevalo da Zenska zanatska skola u Mariboru potpadne pod
21
Zenski list, glasilo delovnih tena, Celje, god. XII, 8, 1. avgust 1935.
Zenski svet, Liubljana, god. XV, maj 1937; Mla.dina, Zenska vTiloga,
l·Ist za Slovensko omladino, Kxanj, god. I, 5, 15. april 1937; Ern a Muser,
•
22
n.n., 231.
273
�Ministarstvo za trgovinu i industriju i dobije sva prava koja imaju
druge zanatske skole.
,Opste zensko drustvo" iz Ljubljane zahtevalo je da se zenska
zanatska skola osamostali, prosiri i reorganizuje i da joj se postavi
Zena za direktora. 2a
Rezolucije su se dotakle niza vaznih problema i pokazale da
su se ova drustva bavila pitanjima koja su hila od zivotnog interesa
za Zene.
Na zboru je usvojena delimicna izmena Pravilnika sekcije,
koji se u nekim tackama razlikovao od Pravilnika J ugoslovenskog
zenskog saveza.
Organizacija kucnih pomocnica u Sloveniji vise se osecala
nego u drugim pokrajinama u zemlji. U okviru Dravske sekcije
Jugoslovenskog zenskog saveza, Savez kucnih pomocnica cesto je
postavljao pitanja ovih zena radnica koje su bile u najgorem polozaju od svih profesija. Tako je, na primer, na zboru zena, koji je
novembra 1939. organizovala ova sekcija u Ljubljani, raspravljano
o polozaju kucnih pomocnica i donesena je Rezolucija kojom se
trazi otvaranje strucnih podruznih skola i posebnih tecajeva za
kucne pomocnice, da se danese uredba koja bi zabranila devojkama
da se pre 20 godina zivota zaposljavaju u ugostiteljstvu. Nesto
kasnije raspravljale su o Projektu zakona o zastiti kucnih pomocnica
koji je bio izraden januara 1936. godine s predlogom da Skupstina
danese ovaj zakon.24
Iako se feministicke organizacije, a narocito Jugoslovenski zenski savez, nisu bavile polozajem zene radnice i seljanke, ipak se u
Sloveniji preko stampe radilo na dopunskom obrazovanju omladinki na selu i time nastojalo da se one zaintereS"liju za pojedine politicke dogadaje. Casopis Gruda je pocetkom 1936. godine sproveo
anketu o tome kako se misli raditi u zenskim sekcijama na selu,
na osnovu koje je postavljeno da zenske sekcije treha da rade taka
da nadoknade obrazovanje kod zena, da u tom pogledu ne bude
razlike izmedu mladica i devojaka. Kroz isti casopis seoske devojke
su zahtevale da im se pruze vece mogucnosti za obrazovanje, da se
za njih otvaraju obavezne domacicke skole i da im se obezbede
rukovodeci kadrovi.25
Raznovrsnost i podeljenost na nacionalnoj osnovi karakterise
zenska drustva u Bosni i Hercegovini, koja su bila uclanjena u Jugoslovenski zenski savez. Tako su opsta nacionalno kulturno-pro~
svetna dru.Stva ,Prosvjeta", "Gajret", _,Napredak" i ,Narodna uzdanica" organizovale zene formirajuci svoje zenske odbore. Ovi odbori
su razvijali aktivnost medu zenama na osnovu programa rada onog
nacionalnog drustva kojem su pripadali, a istovremeno su hili uClanj eni u J ugoslovenski zenski savez.
23
Zenski svet, god. XV, jun. 1937.
Gospodinjska pomoCnica, glasilo .gospodinjskih pomoCnlca in hiSnih
delavk. 11, novembar 1939; 12, decembar 1939; 2, februar 1940.
25 Gruda, meseOnik za ·lmnetsko oprosveto, Ljubljana .god. XIII, 5, maj
1936, d 6, jun 1936.
24
274
Pored ovog oblika okupljanja zena razlicite nacionalne i verske
pripadnosti postojala su i posebna zenska drustva koja su isto taka
odra2:avala nacionalni sastav stanovnistva ave pokrajine.2 6
Zenska drustva u Bosni i Hercegovini nisu jedinstveno nastupala kao, na primer, u Sloveniji, vee su vise hila vezana kao pododbori za svoje zenske maticne organizacije u Beogradu ili Zagrebu
i za postojeca nacionalna kulturno-prosvetna drustva.
U Sarajevu je postojalo jedno zensko radnicko kulturno-prosvetno drustvo ,Jednakost", koje je delovalo pod neposrednim uticajem reformista i Socijalisticke partije 27 i kao takvo ono nije bilo
dosledno u postavljanju i resavanju osnovnih problema zena radnica, niti je ostvarilo veci uticaj medu njima.
N acionalna kulturno-prosvetna drustva u Bosni i Hercegovini
su osnovala zenske odbore u svim vecim mestima; oni su se bavili
podizanjem opsteg kulturnog i prosvetnog nivoa zena. Drustvo
,Prosveta", na primer, osnovalo je 1923. godine skolu za seoske
domacice, koja je radila 10 godina. Kroz skolu je proslo 420 zena
i devojaka. Zenski odbori ,Gajreta" su po selima i manjim mestima
(Kozarac, Kupres, Kakanj, Turski Lukavac, Gornji Orlovac i Repovci) osnivali povremene skole za prosvecivanje zena Muslimanki,
dok je u Sarajevu radila stalna banovinska skola za domacice.2 8
U pojedinim mestima Bosne i Hercegovine, gde su postoj ale
srednje i vise skole, zenska drustva su otvarala dacke trpeze i dacke
internate, posebno za zensku omladinu, i na taj nacin omogucavala
jednom broju omladinki da se okvalifikuju zavrsavanjem srednjih
i visih skola.
Zenski odbori, drustva i udruzenja nastojali su da prosvetno-higijenskim radom obuhvate seoske zene. U selu Dovlicima kraj
Sarajeva od 1934. godine radilo je uspesno ,Udruzenje domaCica".
Ono je organizovalo domaCicke tecajeve, zatim tecaj za krojenje
i sivenje, a naroCito je mnogo ucinilo na polju higijene i zdravstvenog prosvecivanja sela. Na skupstinu udruzenja, koja je odrzana
polovinom 1939. godine dosle su omladinke iz grada koje su se dobrovoljno primile izvesnih funkcija u Odboru udruzenja i na taj
naCin pomogle nepismenim zenama u selu. One su se kasnije jos
viSe angazovale u radu udruzenja koje je u!agalo odredene napore
za kulturno i prosvetno podizanje svoga sela.2 9
Udruzenje univerzitetski obrazovanih zena delovalo je kao
jedinstvena samostalna organizacija, iako je u celini bilo uclanjeno
26
U SarajeVIu su rpostojoala 22 Zenska druStva i udrruZenja, 1 to: Dobrotv·oma pro.svj-:tna zadru?a. .Jugosla:venki, Dobrotvorna zadruga ,S:npkinja",
Pododbor Drustva ,KnegmJ•a Zonka", Hrvatska :lena, Hrvats.k:o Zensiko kato~-i&.o 'druStvo, Zeruski odbor Merhamet-a, Zen.ski odbor Ahil.a:k-a, Udro:Zenje
ru.goslovensfk:ih domaCica, Ud:ruZenje un.iverzitetski obrazov:ani<h Zena, Mate·rin·sko udruZenje, Kola :srpskih sestara, Kala rtl\Sikih sestara CeSka Zena
CV!ijeta Zuzor16, La Humanidada, Jev-rejsko a§k,enasko .gospojlru>ko druStvo:
Je~j.s~o Zen~o d.ruStvo IY!":atatj~ M~rijinsko sestrijanstvo, Zenski odbox
GaJil'eta, Zenek1 odbor Pr'osv]ete, :t.enski odho!l' Napretka i Zensk:o radni&o
.kulilurDJI?...oprosvjetno druStvo Jednakost.- Dana Beg1C, n.n., 145.
27 Dana
Be·giC, n.n., 147.
28
Isto 146
29
JKe:.,_a O~uac, 24; aa~ycr-cenTe.M6ap 1939, 2.
275
�u Jugoslovenski zenski savez. Ono je u svoje sekcije okupljalo zene
svih profesija koje su zavrsile fakultet i bavilo se uglavnom njihovim problemima i polozajem u drustvu.
U Beogradu je 11. decembra 1927. godine odrzana osnivacka
skupstina zena intelektualki na kojoj je organizovano Udruzenje
univerzitetski obrazovanih zena Jugoslavije. 30 Upravni odbor ovog
udruzenja, u koji je izabrana 21 zena raznih profesija, imao je zadatak da osniva sekcije udruzenja u svim mestima gde rade zene
sa fakultetskom spremom. Udruzenje U02 se uclanilo u Medunarodnu federaciju univerzitetski obrazovanih zena i postalo aktivan
Clan u sprovodenju njenih zadataka.
Prvi kongres Udruzenja U02 odr2an je 29. marta 1931. godine
u Beogradu na kojem je izabrana Glavna uprava sa sedistem u
Beogradu, a po svim vecim gradovima u Jugoslaviji osnivane su
sekcije Udruzenja U02, koie su bile samostalne u svom radu." 1
Sekcija Udruzenja U02 osnovana je aprila 1929. u Skoplju,
septembra 1930. godine u Zagrebu, oktobra 1931. u Ljubljani, juna
1931. u Sapcu, februara 1932. u Novom Sadu, oktobra 1933. u Sarajevu. Pododbori Udruzenja UOZ formirani su u UZicu, Kragujevcu i Petrovgradu (Zrenjaninu).32
Cilj Udruzenja UOZ bio je, prema pravilima, da razvija prijateljske odnose izmedu univerzitetski obrazovanih zena u zemlji
i inostranstvu, da pomaze clanicama u njihovom strucnom usavrsavanju i da ih podstice na naucnu rad. 38
Pored toga, Udruzenje UOZ postavilo je sebi i druge konkretne
zadatke na Cijem je ostvarivanju razvijalo svoju aktivnost, kao na
primer: prozimanje nauke internacionalnim duhom; zastita profesionalnih interesa zena; razvijanje opste prosveoonosti; zauzimanje
da zene intelektualke dobiju odgovarajuci polozaj u dr2avnoj sluzbi;
izdavanje raznih publikacija svojih Clanica; izrada bibliografije zenskih pisaca; organizovanje izlozbi knjiga zena pisaca; priredivanje
30 U leto 1927. predsednica 'Medunarodne federacije univerzitetski obrazovanih Zena do.Sla je ·u Beograd i obratila ~se Jugos}ovenskorn Zenskom ,gavezu
za osnivanje Udru.Zenja univerzitetski -obrazovanih Zena. Na skupStini Zena
intelektua·llci, Jkoju je tom prilikom odrZala, ona je istakla ciljeve i zadatke
Medunavodne federacij e uni verzitetski ·obrazovanih Zen a i pozvala jug·o€l'lovenske intelektualke da .se organizuju i pr.istupe Miedooa•rodnoj federaciji U02.
Godine 1919. osnovana je Medunarodna organizacija univerzitetski obrazovanih Zena :sa sedi8tem u Londonu, Ciji zadaci bili: da dkupi intelektualke
celog .sveta, da ih podstakne na negovanje ~jamnih veza ·i duhovne saradnje
lkako hi se stvorila atmosfera poverenja i ·mira. Za 10 godl.na u Medunarodnu
federaciju U02 bile ·su uClanjene 33 nacionalne organizacije ·iz raznih zemru]ja.
(ARP, fond CO AF2J - UUO.Z br. 7; Deset godina rada UdruZenja univ~r
zitetski obrazovanih Zena u Jugoslaviji 1928-1938~ priredila Paulina Albala,
r;druZenje uni.verzitetski obrazovanih Zena u _Jugoslaviji, Beograd, 1939, 4.
31 .Sek:cije UUOZ su obavezn-e da ·podn.ose iz·ve.Staj o radu Glavnoj upravi
svake godine i da uCestvuju na plenarnim _sastancima 'i lkongres-ima. (ARP,
fond CO AFZJ - UUOZ, ,br. 7.)
32 Udrui:enje je 1929. okupilo svega 10 odsto _
un.iverzitetslcl. obrazovanih
iena i imalo 130 Clanica, a vee 1930 - 227. Narednih -godina broj se st-alno
poveCavao. Sekcija u Ljubljani imala je prilikom osnivanja 48 Clanica, u
N ovom Sadu - 39, Pododbor <11 Petrovgradu - 25 clanica itd. (ARP, fo.nd
CO AF:I:J - UUOZ, br. 7, i br. 8/2.)
" Clan 3. Prama Udruzenja uoz, IA Beograda, F<>nd UdruZenja UOZ.
276
javnih veceri na Kolarcevom univerzitetu s raznovrsnim programom
u duhu rada Udruzenja; saradnja sa Drustvom ,2enski pokret" u
akciji za prava glasa zena; saradnja s Ligom zena za mir i slobodu;
odrzavanje veza sa inostranstvom; obezbedivanje stipendija mladim zenama za specijalizacije u inostranstvu; rad na zblizavanju
sa balkanskim zemljama, narocito sa Bugarskom; priredivanje
,Balkanskih veCeri" na univerzitetu, odrZavanje raznih struCnih
predavanja itd. 34
•
Udruzenje je preko svojih Clanica bilo zastupljeno na svrm
medunarodnim kongresima i skupovima koje je tih godina organizovala Iriternacionalna federacija U02 u Evropi i Americi. U Beograd su dolazile Clanice Uprave Internacionalne federacije UOZ,
zatim predstavnice UOZ Amerike, Engleske, Poljske, Madarske,
Francuske, Nemacke, Cehoslovacke, Persije i Turske. Ove zene su
u Beogradu odr2avale razna predavanja iz oblasti nauke i umetnosti
i upoznavale se s radom u nasoj zemlji.'5
·
Najvise uspeha u radu postigle su sekcije UU02 u Beogradu,
Zagrebu i Ljubljani, jer je u tim centrima bilo i najvise intelektuc
alki koje su se mogle okupiti i angazovati na zadacima ·Udruzenja.
Sekcija UU02 u Beogradu osnovala je biblioteku, koja se
sastoji od dela zena pisaca i prevodilaca. U toj biblioteci bilo je
vise ad 300 knjiga koje su prikupljene ad zena pisaca i prevodilaca.
Sekcija je nastojala da stvori centar za proucavanje knjizevnog i
naucnog rada nasih zena. Za te potrebe ona je izradila bibliografiju
knjiga zene pisaca u Jugoslaviji u izdanju Glavne uprave U02
1936. godine. Ova sekcija je napravila plan za prosvecivanje zena
na selu, koji se uglavnom satsojao u predavackoj aktivnosti Clanica
Udruzenja. Za postizanje vecih uspeha na polju vaspitavanja i obrazovanja mladih generacija, sekcija je formirala svoju pedagosku
komisiju koja se bavila tim poslovima.36
Posebnu predavacku delatnost razvila je sekcija UU02 u Ljubljani i u tu svrhu organizovala cikluse predavanja. Studentkinje
nisu prisustvovale skupovima ave sekcije, ali im je ana pruzala
posebnu materijalnu pomoc. Taka je sekcija uspela da za nekoliko
studentkinja obezbedi stan i hranu. Ona je veoma aktivno ucestvovala u svim akcijama koje su organizovale zenske organizacije u
Ljubljani za poboljsanje opsteg polozaja zene, kao i akcijama koje
je indicirala Glavna uprava UU02.'7
U Zagrebu je sekcija UUOZ,_, okupila 150 intelektualki koje
su se, pored tekucih poslova, uklju~ile u akciju za suzbijanje nepismenosti, koju je organizovalo Hrvatsko kulturno i dobrotvorno
drustvo ,Seljacka sloga" i skupa sa Uciteljskim udruzenjem ,Jedinstvo" ucestvovale u organizovanju decje nedelje."8
Na inicijativu G!avne uprave prvi Pododbor Udruzenja U02
osnovan je 28. aprila 1929. u Skoplju, koji je odmah poceo da radi
" ARP, f<>nd CO AFZJ, UUOZ, br. 7.
:s<~ Isto.
" ARP, fond CO AFZJ. UUOZJ, br. 5, IA Beograda, fond UUOZ.
" ARP, fond CO AFZJ, UUOZ, br. 8.
38
Lsto.
277
�na okupljanju zena intelektualki. Uprava je u isto vreme pokusala
da osnuje pododbore UOZ u Tetovu, Velesu, Kumanovu, Stipu i
Pristini, ali u tome nije imala uspeha. Pododbor u Skoplju je u toku
dvogodisnjeg rada postigao vidne rezultate, tako da je u duhu Pravila Udruzenja UOZ, na vanrednoj skupstini 20. februara 1931. donesena odluka da se od Pododbora osnuje sekcija.
Sekcija je s povremenim prekidima radila do kraja aprila
1936. godine, kada je likvidirana zato sto se ni jedna od clanica
nije htela primiti duznosti predsednice. U svim akcijama koje su
organizovali Drustvo ,Zenski pokret" i Jugoslovenski zenski savez
u Skoplju ucestvovala je i sekcija Udruzenja UOZ. Rad sekcije
ogledao se uglavnom u predavackoj aktivnosti. Pored niza predavanja opsteobrazovnog karaktera, koja su odrl':ana u Skoplju, clanice
ove sekcije odrzavale su predavanja i u Stipu, Vel~su, Leskovcu i
Tetovu, namenjena sirokoj publici. Sekcija je ostvarila najuzu saradnju sa studentkinjama. Ona je raspisala konkurs za naucni rad
studentkinja s nagradom od 500 dinara, kao i nagradni konkurs od
200 dinara za neke referate namenjene ucenicama gimnazije.
Pored niza akcija u kojima je ucestvovala, sa drugim zenskim
druiltvima i organizacijama, sekcija Udruzenja UOZ u Sarajevu
osnovala je Pravnu komisiju u kojoj su clanice besplatno dobijale
pravne savete; Pedagosku komisiju, koja je prikupljala statisticke
podatke 0 skolovanju zenske dece kod nas, i kulturno-prosvetnu
komisiju, kojoj je bio zadatak da se brine o predavanjima za Clanice,
kao i za predavanja u okviru drugih druiltava. Ova sekcija je 1934.
godine organizovala tecaj za francuski jezik, koji su pohadale ucenice srednjih skola.
Sekcija Udruzenja UOZ u Novom Sadu ul~!ila je mnogo truda
oko osnivanja ,Zenskog pokreta" u ovom gradu i potpuno se angazovala u svim akcijama ave organizacije. Pored niza predavanja ana
je organizovala vrlo uspeo tecaj o pravopisu i o nacionalnoj istoriji.
U Sapcu je juna 1930. godine osnovan Pododbor koji je nakon
godinu dana prerastao u sekciju Udruzenja UOZ. Ova sekcija je
u prvo vreme ostvarivala vidne rezultate, narocito na polju predavacke aktivnosti. Posle niza uspeha, u radu sekcije doslo je do zastoja, a u toku 1935. godine i do obustavljanja rada 39
I pododbori Udruzenja UOZ u pojedinim mestima, kao i sekcije
postigli su mnogo uspeha u radu, narocito na planu predavacke
aktivnosti.
Pocetkom 1934. godine Glavna uprava UUOZ podnela je predstavku Jugoslovenskom zenskom savezu s molbom da preduzme
kolektivnu akciju protiv redukcije zena iz drzavne s1uzbe. Sve sekcije i pododbori UUOZ odrzali su tim povodom protestne skupove.
U Beogradu je 10. februara 1934. godine odrl':an veliki zbor zena
na kojem su, pored ostalih, govorile o ovom problemu predsednice
sekcija UUOZ iz Beograda, Zagreba i Sarajeva. Na zboru je done::~ 9 Deset godina rada UdruZenja -univeTZitetski obrazovan.ih Zend u Ju-
gos!aviii 1928-1938 ... , 45-56 i
278
67~9.
r
sena Rezolucija, koja je upucena vladi i parlamentu, i kojom se
osuduje ovakav postupak prema zenama.40
Kada je 1935. godine donesena Uredba kojom se udatim zenama u opstinskoj sluzbi smanjuju prinadleznosti za 56 do 60 odsto
u odnosu na primanja muskaraca sa istom skolskom spremom,
Glavna uprava UUOZ je intervenisala u Ministarstvu finansija.
Zahtevano je da se ukine Clan 2. i 8. ove Uredbe, koja je pogodila
univerzitetski obrazovane zene, arhitekte, lekare, pravnike itd.,
smanjujuci na taj nacin njihove prinadleznosti do nivoa primanja
sluzbenika s nizom skolskom spremom. 41 Udruzenje se ukljucilo u
sve akcije koje su Drustvo ,Zenski pokret" i druge zenske organizacije vodili o ovom pitanju. Taka je u Beogradu 11. maja 1935.
godine u Zenskom klubu odr2ana sira konferencija na kojoj se raspravljalo o Uredbi kojom se ukida dodatak na skupocu udatim
zenama. Posle diskusije donesena je Rezolucija kojom se trazi ukidanje Uredbe o smanjenju prinadleznosti udatim zenama - drzavnim i samoupravnim Cinovnicama, kao i penzionerkama. Rezolucija
je podneta vladi i Ministarstvu finansija. 42
Od 9. do 11. novembra 1935. godine u Zagrebu je odrzan
Drugi kongres Udruzenja UOZ, kojem su, pored delegatkinja iz
svih sekcija udruzenja, prisustvovale predstavnice Drustva ,Zenski
pokret" i pojedinih drustava i udruzenja Jugoslovenskog zenskog
saveza. Posle raspravljanja o problemima i zadacima kojima se
Udruzenje bavi, donesena je Rezolucija u kojoj se, pored ostalog,
zahteva: da se prilikom postavljanja na odredene polozaje uzima
u obzir samo kvalifikacija i sposobnost bez obzira na pol; da se za
isti rad zene jednako nagraduju kao i muskarci i da zene, kao ravnopravni gradani, dobiju sva gradanska i politicka prava. 43
Treci kongres Udruzenja UOZ odrzan je od 11. do 14. februara
1939. godine u Beogradu. Na Kongresu su, pored podnetih izvestaja,
izmene pravila, donosenja odluka i izbora Uprave, odrzana predavanja o socijalnim, ekonornskim, porodicnim i strucnim problemima
UOZ. 0 ekonomskim problemima govorila je Olga Zerdik, rukovodilac Junior sekcije UOZ iz Zagreba. Vise referata podneseno je
o strucnim problernirna UOZ, kao na primer o radu zena lekara,
nastavnica, pravnika, inZenjera itd.44
Svake godine u decembru mesecu odrzavane su skupstine
Udruzenja UOZ. Na skupstini udruzenja 2. decembra 1939. predstanice sekcije UUOZ iz Zagreba su predlozile da se Udruzenje
reorganizuje. One su zahtevale da se pojedine sekcije Udruzenja
pretvore u sarnostalna drustva i da osnuju savez sa istim ciljem i
40 ARP, ~and CO AFZJ, UUOZ, br. 8; Deset godina rada UdruZen;ja
11niverzitetski obrazovanih Zena u Jugoslaviji 1928-1938 ... , 14.
41 ARP, fond CO AFZJ, UUOZ, br. 7/23; Deset godina rada UUOZ u
Jugoslaviji 1928-1938 ... , 15 d 18.
" ARP, f=d CO AFZJ, UUOZ, br. 8.
43 ARP, CO AFZJ, UUOZ, br. 2; Zene Hrvatske u radniCkom pokretu .. ; , 280.
44 ARP, CO. AF.ZJ, UUOZJ, 1br. 8; Deset godina Tadct UUOZ u Jugoslavi;ji 1928-1938 ... , 35.
279
�~
programom rada.•• Do ave reorganizacije u toku sledece godine nije
doslo, a zatim je nastupio i rat.
Na inicjativu Partije, u Zagrebu je maja 1935. godine osnovana
Junior sekcija univerzitetski obrazovanih zena. Njen zadatak je bio
da okupi sto vise studentkinja koje ce zajednicki raditi na kulturnom uzdizanju i ekonomsko-socijalnom poboljsavanju svoga polozaja. Na osnivackoj skupstini Junior sekcije Udruzenja UOZ skojevska frakcija omladinske podruznice zenskog pokreta u Zagrebu
predlozila je svoju listu Upravnog odbora. Tu listu su prisutni prihvatili, jer su predlozene studentkinje imale veliki ugled u svojoj
sredini i taka su u Upravni odbor ave sekcije izabrane zene komunisti i simpatizeri preko kojih je u ovom udruzenju delovala Partija.
U Zagrebu je 7. maja 1936. godine organizovana godisnja
skupstina sekcije UU02. Na skupstini je podnesen izvestaj u kojem
se konstatuje da Junior sekcija U02 pokazuje veliku aktivnost.
U sekciju je bilo uclanjeno 80 studentkinja, a predsednik je bila
Olga 2erdik, student ekonomije. One su organizovale niz predavanja
0 interesantnim i aktuelnim temama i aktivno su ucestvovale u pripremama za Svetski omladinski kongres koji je odrzan krajem
avgusta i pocetkom septembra 1936. u Zenevi. Junior sekcija UOZ
u Zagrebu dala je inicijativu i potpomagala akciju za gradnju doma
studentkinja koji je otvoren 20. juna 1939. godine na Josipovcu.'6
Junior sekcija je 1937. godine osnovala svoju biblioteku, koja
je imala u pocetku 16 knjiga i nekoliko casopisa. Ispunjavajuci plan
predavacke aktivnosti, sekcija je organizovala niz predavanja iz
oblasti predagogije, psihologije i istorije umetnosti.
·
Pored rada na ideoloskom i kulturnom obrazovanju, Junior
sekcija je nastojala da poboljsa ekonomski p!Ylozaj studentkinja.
One su imale besplatnu lekarku, zatim zubarku, koje su im radile
po snizenim cenama, popust u nekim drogerijama, apotekama, knjizarama itd. Sekcija je radila na tome da siromasnim Clanicama
nade instruktora i besplatnu ili bar jeftiniju hranu.
Krajem decembra 1936. godine odrzana je godisnja plenarna
sednica sekcije na kojoj je, pored ostalog, izabran Upravni odbor
sekcije. Za predsednika je izabrana Dora Majer, za potpredsednika
- Ana Rakar, za sekretara - Slava Ocko i za blagajnika - Maca
Svarc. 47
Studentkinje iz Junior sekcije, po zavrsetku fakulteta ulazile
su u Senior sekciju UUOZ u Zagrebu i na taj nacin vrsile ~ve veci
uticaj na rad ave sekcije. Taka su pokretale razne zajednicke akcije,
kao sto su bile: ape! za mir, za pravo glasa zena, saradnja sa U druzenjer;> univerzitetski obrazovanih zena u Francuskoj i organizov!'llje razmene Clanica udruzenja."'
" ARP, fond CO AFZJ, UUOZJ. br. 8.
ARP, fond CO AFZJ, UUOZ, br. 8; 2ene Hrvatske u radniCkorn
pokretu ... , 280.
" ARP, fond CO AFZJ, UUOZ T, b~. 8.
48
Franousklinje su hlle u Jug'O'slaviji d: boravile n.a Hvaru <a .Clanice
UUOZ .iz Za.greba u Ahansij'U. T.om 'Plt"iHkom one su iz Frrancu'ske donele
ilegalnu partijslru. Hteraturu: Istoriju SKB(1b) ri Lenj·iJilova dela. (Zene Hrvatske u radniCkom pokretu ... , 280.
46
280
,;
U Sarajevu je 1936. godine osnovana Junior sekcija Udru~
zenja U02 u koju su se uC!anile skoro sve studentkinje iz grada.
Sekcija je imala u planu odrzavanje internih predavanja i priredaba
u korist clanica.49
Udruzenje univerzitetski obrazovanih zena olmpljalo je jedino
zene sa fakultetskom spremom, kojih tridesetih godina nije bilo
mnogo i pokretalo pitanja za koja su one bile zainteresovane. UzimajuCi u obzir njihove intelektualne mogucnosti, njihova delovanje
nije se osobito osetilo u sirem krugu zena, niti su one s potrebnom
upornoscu stalno i sistematski radile na resavanju problema za koje
su Zene bile prvenstveno zainteresovane. To je, svakako, umanjilo
i rezultate u realizaciji zadataka koje je avo udruzenje sebi postavilo. Njihova interesovanje bilo je cesce i vise usmereno na povezivanje sa istom kategorijom zena i zenskih organizacija u inostranstvu koje su bile Clanice Medunarodne federacije univerzitetski
obrazovanih zena. Kada je 1932. godine osnovana Balkanska sekcija
Udruzenja univerzitetski obrazovanih zena, Glavna uprava UU02
u Juogoslaviji obrazovala je specijalnu komisiju sa zadatkom da
deluje u pravcu ne samo zblizavanja zena intelektualki nego i balkanskih naroda.•• Ova nastojanja na planu medunarodne saradnje
zena bila su, svakako, pozitivna orijentacija, ali je ita saradnja mogla
biti vise iskoriscena u pritisku na rezim za resavanje bar osnovnih
zahteva zena u Jugoslaviji. U ovom udruzenju preovladavalo je
demokratsko raspolozenje kod zena i one su u ogromnoj vecini tezile
da se u Jugoslaviji ostvari u pogledu polozaja zene tekovine burzoaske demokratije. Takvo raspolozenje koristila je i KPJ delujuci
preko intelektualki komunista, a narocito kroz Junior sekciju koja
je u Zagrebu bila pod direktnim rukovodstvom Partije.
2. Alijansa zenskih pokreta
Drustva zenskog pokreta nastavila su da rade na prosvec!vanju zena i za vreme rezima diktature, ali se osnovni zahtevi za
politicku ravnopravnost zena nisu isticali niti je bilo akcija u tom
pravcu sve do 1935. godine.
Uredbom o dodacima na skupocu uzimalo se zenama drzavnim
cinovnicama, udatim za cinovnike, polovina dodatka na skupocu.
U druzenja nastavnica su prva postavila ovaj problem, a zatim su
drustva zenskog pokreta organizovala sastanke na kojima se trazio
puni dodatak na skupocu i za udate zene. Zenski pokret u Skoplju
je sazvao 31. marta 1929. godine zbor zena cinovnica na kojem se
govorilo 0 nejednakom nagradivanju muskaraca i zena cinovnika
i umanjenom dodatku na skupocu koji primaju zene. Na zboru je
donesena Rezolucija u kojoj se zahtevao isti dodatak na skupocu
za zene kao i za muskarce. Rezolucija je upucena predsedniku vlade
49
ARP, fond CO AFZJ, UUOZJ, br. 8.
6o
Isto.
281
�t Alijansi zenskih pokr~ta. 51 Ista akc{ja nastavlje~a )e i . sledece
godine. Alijansa zensk1h pokreta 1 Jugoslovenski zenskl savez
odrzali su 20. februara 1930. godine sastanak sa predstavnicama
drustava i cinovnicama na kojem se raspravljalo o nacrtu novog
cinovnickog zakona. Doneta je odluka da se sacini pismena predstavka u kojoj bi se zahtevalo: a) da novi cinovnicki zakon sacuva
potpuno princip ravnopravnosti oba pola; b) da se zeni cinovnici
placa zakonski odmor od dva meseca prilikom porodaja; c) da se
cinovnicama druge kategorije poboljsaju prinadleznosti srazmerno
primanju Cinovnika prve kategorije; d) da se ukine cl. 11. Uredbe
o dodacima na skupocu. Predstavka je upucena komisiji za izradu
zakona i predsedniku vlade."
U Berlinu je od 12. do 24. juna 1929. godine odrzan Kongres
Internacionalne alijanse za zensko pravo glasa. To je bio jubilarni
kongres posvecen 25-godisnjici osnivanja ove organizacije zena. Na
njemu je bilo 700 delegata iz 45 zemalja. U jugoslovenskoj delegaciji bile su Alojzija Stebi, Milena Atanackovic, dr Masa Zivanovic,
Marta Uzelac i Angela Vode. Od 17. do 22. juna oddavane su plenarne sednice Kongresa, a pored toga Kongres je radio u komisijama
koje su se detaljnije bavile drustvenim problemima zene. Postojale
su sledece komisije: 1. Komisija za jednak moral i protiv trgovine
belim robljem; 2. Komisija za poboljsanje polozaja neudate majke
i njenog deteta; 3. Komisija za nacionalnost udate zene: 4. Komisija
za jednake uslove u radu za muskarce i zene; 5. Komisija za porodicne dodatke; 6. Komisija za mir i Ligu naroda; 7. Komisija za
izjednacenje zene i muskarca pred zakonom. Delegatkinje iz nase
zemlje ucestvovale u radu tih komisija. Na zavrsetku rada Kongres
je izabrao novu Upravu Internacionalne alijamse za zensko pravo
glasa u koju je ponovo izabrana iz nase zemlje Milena Atanackovic.58 Iz ovih podatak se vidi da su se medunarodni kongresi feministkinja stalno bavili istim problemima. Pri Internacionalnoj feministickoj alijansi postojale su odred:ene komisije koje su se prema
potrebi formirale i pripremale i analizirale materijale za rad Alijanse i skupova koje je ona organizovala.
U Sarajevu je 29. decembra 1929. godine organizovana godisnja
skupstina Drustva ,Zenski pokret" na kojoj se, izmedu ostalog,
konstatovalo da su u toku godine odrzana tri analfabetska tecaja
i jedan tecaj na temu - Dusevno i telesno vaspitanje deteta. 54
Pored toga, odrzavana su redovna predavanja na Narodnom univerzitetu. Na godisnjoj skupstini Drustva ,Zenski pokret" u Zagrebu,
koja je odrzana maja 1930. godine, receno je da su feministkinje
u neznatnom broju pridobile zene u gradu, da u Zagrebu ima blizu
70 hiljada zena, a da Drustvo ,Zenski pokret" okuplja svega oko
300 do 400 zena. Tu, kao i u ostalim feministickim drustvima, nije
LK.eu~u no1eper, 7 ,j 8, 1, i 15. anpu.,r1.. 1929, 1, 6.
l'Sto, 5 i 6, 15 . .M.apT 1930, 2.
sa Isto, 9~ 1. ..uaj 1929, 1-2; 13-16, 15. avgust 1929, 1-3.
4
5 Na teCaju Du.Sevno ~ telesn<O vaspitanje deteta - predavani su
predmeti: higlijena majke i deteta, dOCja hrana, higijena S:kol!Sik:Og deteta,
psihologija deteta, oonovi pedagogije i deCj-e igre. (2K.enc?CU no'ICpeT, 1-2,
15. ja"yap 1930, 4.)
st
s2
282
I
1
bilo zena radnica. Decembra iste godine oddana je skupstina Drustva ,Zenski pokret" u Ljubljani, na kojoj . je donesen prog;:am
i plan rada za tri godine. Planirano je osnivanje. kluba. ZP 1. c1ta-:onice, organizovanje predavanja iz biologije, ps1holog1Je, etlke 1
sociologije. Zatim je predvideno osnivanje prihvatilista z~ nezaposlene radnice, zaStita omladinki koje uce zanate, otvaranJe savetovalista za izbor poziva za pravnu pomoc i za higijenu i brak. Pored
toga, planirano je izdavanje letaka za propagandu femini~tickih
ideja i razmena delegacija feministkinja iz balkanskih_ zemalJ_a: Na
skupstini je izbaran novi Upravni odbor s predsedmcom C1nlom
Stebi-Plesko. 55
Drustva zenskog pokreta organizovala su svoje skupstine i sledece godine. Na skupstini u Sarajevu, pocetkom januara odrzano
je predavanje o polozaju zene u Bosni i izabra:'- je l!pravni. odbor
Drustva ,Zenski pokr~t" s predsedmc?m ?r Masom zn::anoviC. Sre-:dinom marta raspravlJalo se na skupsbm o radu Drustva ,Zenskl
pokret" u Skoplju. Konstatovano je da je ovo drustvo usko saradivalo sa ostalim zenskim organizacijama u gradu i da je oddavalo
skolu za zene segrte, koja je uspesno radila vise od dve godine.
Pored toga, organizovani su tecajevi za nepismene devo~cice koje
su isle na izucavanje zanata. Tecajeve su pohad:ala u vecem broJU
i muslimanska zenska deca. 0 istim problemima raspravljalo se
poi'etkom novembra na skupstini Drustva u Zagrebu. N aglaseno
je da fakultetski obrazovane zene ne pristupaju rado organizacijama
zenskog pokreta, iako su kao zene imale posebnih problema prilikom
•
studija, zavrsavanja fakulteta i zaposljavanja.' 6
Internacionalna alijansa za zensko pravo glasa orgamzovala
je Medunarodnu konferenciju zena za mir, koja .)~ odrzana polovi-:nom maja 1931. godine u Beogradu. Konferenc1J1 su pnsustvovah
Clanovi Upravnog odbora Alijanse, predstavnice feministiCkih organizacija iz raznih zemalja, predstavnici drugih velikih internacw-:nalnih organizacija, poznate licnosti iz Drustva naroda, pozn:'-tl
evropski radnici za mir sa delegatima zenskih pokreta i predstavmce
Jugoslovenskog zenskog saveza. Podneseni su referati o ekonomskoj
situaciji u svetu, o svetskoj ekonomskoj krizi i vise referata i koreferata o razoruzanju. Posle diskusije na Konferenciji je prihvacena Rezolucija za koju su zenske organizacije u svetu sakupile
viSe od 8 miliona potpisa. Zenski pokret u nasoj zemlji nije mogao
da organizuje sakupljanje potpisa, jer nije dobio dozvolu za to, taka
da su nase zene bile po strani ove velike medunarodne akcije za mir,
jedino su drustva zenskog pokreta dala svoj prilog za finansiran)e
ave internacionalne akcije zena. U novembru iste godme 11 vehkih
internacionalnih zenskih organizacija obrazovale su Komitet zena
sa ciljem da potpomaze rad Konferencije za razoruzanje. Najvazniji
zadatak toga komiteta bio je predaja peticija za razoruzanje. Internacionalni komitet zena, koji je zasedao u Zenevi, predao je pocetkom februara 1932. godine predsedniku Konferencije za razoruzanje·
ss :JK.encKu nmcpeT, 11 j 12, 15. jyn 1930; 1 i 2, 15. jauyap 1931, 2.
se Isto, 1-2, 15. jauyap 1931, 2; 7-8, 15. april 1931, 2; 22-23, 15. de~e.M
Oap 1931, 1-2; JyzacJt.oaeucna xeua, Beorpa)l;, 8, 27. r.fie6pyap 1932, 3.
283
�Rezoluciju sa sakupljenim potpisima zena iz 56 zemalja.57 U Sarajevu je 14. februara 1932. godine Drustvo ,Zenski pokret" organizovalo akademiju posvecenu borbi za mir. Presednica dr Masa
Zivanovic je govorila o naporima i pokretima za mir i o potrebi da
s~ sporovi u s:'etu resavaju mirnim putem. Jovanka Siljak je govonla o pos~.ediCama prvog svetskog rata, Radojka Manojlovic o nastoJanJima da se ogranici naoruzanje i Jovan Krsic - o miru
kao potrebi savremenog sveta."
Stupanjem na snagu budzeta za 1932-1933. godinu doslo je
do v~like redukcije Cinovnika, koja je pogodila pre svega zene cinovruce. Povodom te redukcije Alijansa zenskih pokreta je podnela
memorandum vladi. o kojem se raspravljalo na sastanku Alijanse
15. maJa 1932. godme. Nacrtom memoranduma je predvideno da
se iz drzavne sluzbe reduciraju one cinovnice koje se mogu smatrati
da su materijalno zasticene i osigurane. Protiv takvog stava bilo je
Drustvo ,Zenski pokret" u Zagrebu, koje je smatralo da je pravilna
ona redukcija kod koje odlucuje samo kvalifikacija, a ne socijalni
moment.
,~z izvestaja i disk':'sije ':a godisnjoj skupstini ,Zenskog pokreta :U Zagrebu, ko~a Je odrzana 14. decembra 1932. godine vidi
se ~a Je u _toku godme odrzano u gradu vise predavanja, zatim
semmar za Clanove odbora i da je osnovana biblioteka feministickih knjiga i casopisa. 59 Februara iste godine ,Zenski pokret" u Sarajev':' je poceo raditi na prosvecivanju zene na selu. Napisano je
nekoh~o popularnih brosura iz oblasti higijene i odr2ano vise predavanJa na selu iz higijene, domacinstva i o odgoju dece. Zene
lekari, clanovi Drustva ,Zenski pokret", posebno su se angazovali
u radu na zdravstvenom prosvecivanju na selu i to je bio najveCi
uspeh ove zenske organizacije. Sa drugim zen~fi"im drustvima Drustvo u Sarajevu organizovalo je konferenciju koja je hila posvecena
problemu kucni!' pomocnica i za 1933. godinu pripremilo i odrzalo
c1klus P~:davru;Ja o zadrugarstvu. Ono je povelo akciju za osnivanje
poveremstava zenskog pokreta u manjim mestima, ali u tome nije
usp:Io. Povodo:n Dana m~ra, 1.1. novembra, ,Zenski pokret" j e
odrzao ak~de~IJU u SaraJevu I pomagao sve kulturne akcije u
~ra.du ..za~;m Je, u toku 1933. godine, odrl\ao dva tecaja engleskog
Jezika I vise predavanJa u gradu i na selu.••
<?.d 18. do 23. marta 1933. godine odrzana je u Marselju Konfere';JCIJa Internacionalne alijanse za zensko pravo glasa, na kojoj
Je bilo zastuplJeno 25 zemalja. Alijansa se duze vreme nalazila u
!esk?_m polozaju i o tome se raspravljalo na Konferenciji. Podneseno
Je VIse referata koji su hili veoma korisni za utvrdivanje programa
rada. Milena Atanackovic iz Beograda govorila je o pravu glasa
za zene i o potrebi njihove politicke ravnopravnosti. Raspravljalo
se o radu i buducim zadacima komisija pri Upravnom odboru Alijanse i naglaseno je da feministkinje moraju imati siri delokrug
rada. Na Konferenciji je doneta Rezolucija u kojoj se govori o pravu
na rad, o noCnom radu Zena, o borbi protiv trgovine Zenama i decom
i o teznji za odrzavanjem mira. 61
Rad Upravnog odbora Alijanse zenskih pokreta u ovom periodu gotovo se nije ni osecao. On nije imao mogucnosti da i po
suzenom programu svoga rada organizuje neke akcije za politicka
prava zena. Nisu se uspevala zadrl\ati ni stecena prava zena. Tako
su, na primer, redukcijom drzavnih cinovnika pre svega bile pogodene zene i veliki broj ih je bio otpusten iz sluzbe. Februara 1934.
godine odrzan je sastanak Upravnog odbora Alijanse zenskih pokreta na kojem je analiziran rad odbora i zakljuceno da se sediSte
Alijanse zenskih pokreta prenese u Zagreb i da predsednik bude
dr Mira Vodvarka-Koconda, koja je hila i predsednica Drustva
,Zenski pokret" u Zagrebu. U to vreme zenski pokret je uspeo da
osnuje poverenistva u Sapcu, Dubrovniku i Busovaci. ,Zenski pokret" u Zagrebu poceo je da radi sa zenama na selu, gde je organizovao domacicke tecajeve. Na tecajevima su predavale medicinske
sestre. Pored toga, on je organizovao tri predavanja na selu i u
Jasenovcu osnovao Drustvo ,Zenski pokret", u koji se uClanilo
45 Zena, veCinom sa sela. 62
s krizom rezima diktature zenski pokret poceo je da izlazi iz
svojih uzih okvira i njegov rad se viSe osecao medu zenama u toku
1934. godine. Tek u pripremama zborova za pravo glasa zena, 1935.
godine, zenski pokret postize bolje rezultate i stice odredenu afirmacij u kod zena.
Od 18. do 25. aprila 1935. godine odrzan je u Istanbulu (Carigradu) Kongres Internacionalne alijanse za zensko pravo glasa, na
kojem je ucestvovalo vise od 800 delegata iz cetrdeset zemalja svih
kontinenata. U delegaciji iz Jugoslavije bilo je 25 zena. Kongres se
bavio problemima politicke i ekonomske ravnopravnosti zene i na
nj emu se govorilo o naporima koje feministkinje ulazu za prosvecivanje zena. On je postavio sledece zadatke: a) ostvarenje ravnopravnosti zene i muskarca u gradanskim zakonicima svih zemalja;
b) postizanje jednakog morala za muskarca i zenu i ukidanje svake
zakonski tolerantne prostitucije; c) ostvarenje ekonomske ravnopravnosti muskaraca i zena i principa ,za jednak rad, jednaka nagrada"; d) borba za mir u svetu. Pored toga, na Kongresu je disku-
57
1Kenc1<:u no?Cper, 11-16, 15. aazycT 1931, 1-6· 1 jauyap 1932 11;
2, ¢e6pyap 1932, 19.
' '
'
59
Lsto, 3, 15. mart 1932, 35.
59
•
Dru.Stvo. •:Ze?~ki pokret" u Zagrebu organizo·vao je 'Predavanje na
sled~e te~e~ CliJeVI 1 z~~aci. ~enskog ~akret~; Liga nar·oda i njeno delov~nJe,. NaSa . . zena ·kao knJizevm 1 ·kulturm radnik; Problemi savremene Zene·
Z1vot 1 ra;I _zen_: •U I~·diji; Rad feministkinja na za.Stiti naroda i rasa: 0 prav~
n~ .polozaJU zene 1 o pravnom poloZaju majke i deteta. (.1Keuc1CU noupeT,
1, 3a1tyap 1933, 4-6.)
60
Eenc?CU noupeT, 3, ...uapr 1933, 36-39; 4, anpuJZ. 1934, 38.
284
61 Pred Konferenciju u Ma.rselju, Alijansa za Zensko pravo glasa uputirla je svim uCianjenim -organizaC'i}ama uptitnik po :kojem trebalo d.a one
daju svoja miSljen.ia i predloge. 0 tom upitndku jzjasnili su se i Zenski pokreti u .naSoj zemlj"i. (Kon¢epenv,uja Murep1-£at~u01£a.n:ue aJtujauce 3a J/Ce'H.C1CO
n.paeo ~.aaca, LKenC1CU noupeT, 1, jauyap 1933, 2; M 11 n e H a AT aHa :u: K oB H h, Kcnuf;epmv,uja HuTep'H.aUsuonam!.e QjeMU'UUCTU"t'ICe aJtuja'H.ce y MapceJby,
./KmcKU no>KpeT, 4 i 5, anptLJI--.-ttaj 1933, 54--56.)
6 2 JKmcxu noKpeT. 3, .M.apx 1934, 29; 4, anpUJZ. 1934, 38 i 42.
285
�tovalo 0 ekonomskim problemima u sve_tu i 0 polozaju zena u pojedinim zemlj am a. sa
Rad zenskog pokreta na ostvarivanju osnovnih zadataka bio
je ogranicen za vreme rezima sestojanuarske diktature sto se konstat,;>je i na ~kupstini Drustva ,Zenski pokret" u Beog;adu, koja je
?drza?-a 16. Januara 1937. godine. ,I u tim i takvim prikama nas
~~nskr pokret, d::> br mogao da zivotari ako vee ne da zivi punim
zrvotom~ r;ro~ao Je ~koro da se pritaji, da izbegava da se o njemu
':'':.?go CUJe 1 ~ovor~, da se odrekne za izvesno vreme borbe za po!rticka prava. zena 1 da se_ jedino bori da tesko izvojevana prava
:ene J:la r~d 1 zaradu bram uporno od onih, koji su potiskivanjem
ze:;e 1z svrh domena naseg javnog zivota hteli da rese jednu od najt~zrh posl~drca ekonomske krize - problem bespos!iee. Takve prih~e 1zbaerl~. su. u J?TVI red na mesto politickih ekonomska pitanja
rh bolJe reer, prtanJa same egzistencije".••
·
Iste godine izvrsena je i dopuna ranijih Pravila . Alijanske
•
zen_;;kog pokreta ~. Kraljevini Jugoslaviji. U pravilima je viSe naglas~~ zad_atak AhJanse da rukovodi borbom zena za ostvarivanje
pohtick1h 1 drugrh. prava i da u tom cilju organizacije zenskog pokreta rade na pod1zanju politicke svesti zena. Zatim j e ukazano na
pot.re~u da zenski pokret vodi akciju za izmenu zakona koji stavlJaJU zenu u neravnopravan polozaj i da pomogne zenama da shvate
svoje duznosti _i prava, kao ravnopravni gradani, da se oslobadaju
od. predra.suda .' zastarelih obicaja. Pravilima je predvideno da clan
AhJanse zensk1h pokreta moze biti svako drustvo koje nosi naziv
~,Ze?-s~i pokr~t" ali istovremeno daje se ovlaseenje · skupstini da
1sklJ:'~1 rz AhJanse _svako drustvo koje bi radilo suprotno cilju i
pravrhma ove orgamzacije. ••
•
Pocetkom tridestih godina u Jugoslaviji '~u postojala drustva
z~nskog pokreta _iedino u veeim mestima, i to u Beogradu, Zagrebu,
LJ.':'blJan~, SkoplJu 1 Sarajevu, ciji je rad objedinjavala Feministicka
aliJa':'sa zenskrh pokreta. Tek od 1935. godine pocinje se intenzivnije
ra~rti na osmva'.'ju org':'nizacije zenskog pokreta u unutrasnjosti,
u cer;ru se. pos!rzu y1dm rezultati u nekim pokrajinama, narocito
u Volvodrm. ImerJatlva za stvaranje zenskog pokreta u Srbiji potical": Je uglay~om .od Omladinske s:kcije. i zena kom_unista koje su
radrle u nJOJ. Pocetkom 1937. godme vee su delovah novoosnovani
Kon~pec HuTepna~uolta.nne a.n,ujauce 3a :HCe'H.CKo npaeo utaca y I.Za-pu.zpady, E:'H.c!'u no?<:peT, 11, noae...,;6ap 1934, 115; 3-4, .KapT-a.npuJt 1935,
62, 5-6 .M.aJ-JY1l.U 1935, 65; rJI,aC'H,U'K: Jyzoc.rtOBeUC'k:OZ 3feeUC1COZ caBe3a 4
30. anpuJt 1935, 32; 5, 30 . .M.aj 1935, 39; Nedeljne informativne novine
I'
26, Beograd, 7. septembar 1935.
'
· '
64
E.eua danae, 4. 1. J.tapT 1937, 2.
:: ARP, fon~ ;Alija~sa Zensk()lg pokreta, br. 30/1937.
. Na . skup~ti.m Drus-tva ,Zens.ki pok:ret" u Beogra-du. 16. januar 1937
O~'ato__Je .pnznan~e O~l~dinskoj ;sekciji kao :inioijato,ru osnivanja oovih o•rga~
:nzac1!a. ,U ov·oJ godm1 Zenski pokret je narr-oiJito Zivo radio na ooruvanju
zensk:ih IPDkret~ 1)0 unu~raSnjosti. U ovoj sv.ojoj akciji bio je mnogo potpomognu~ od. sv-oJ~ ~~Lad~nske. sekcije, •od koje je Cesto i poticala inicijativa
za osmva~Je .P~Jed1n.1h zenskih pOikreta i Cije su ·Clanice pr1premale teren
za to osmvan]e. (}Keue Oana-c, 4, 1. .«apT 1937. 2; Ml1Tpa MnTpos 11 h
0.M.na0uucxa ce'li:U;Uja :11eencx:oz noxpeTa Ko.MyuucT ,god XX 254 8 """PT,
1962, 10.
•
•
.
'
' . ""'"'
63
goJ
pokreti u Subotici, Cacku, Kragujevcu, Banjoj Luei, Slavonskom
Brodu i Jasenovcu. 67
U Novom Sadu osnovano je Drustvo ,Zenski pokret" 7. februara
1937. godine, koje je pocetkom 1938. imalo 700 claniea. Clanice nisu
bile samo iz Novog Sada vee i iz drugih mesta "Vojvodine (Sid, Kisac,
Senta, Petrovaradin, Veprovae, Sapina, Stara Pazova, Petrovgrad,
Kueura, Stara Moraviea, Vlaski Do, Backa Topola, Selenca, Sasinci,
Nabrde, Bubusinac, Tomislavei, Kamenica, Sremski Karlovci, Vujicevo, Baranda, Svilejevo, Budisava, Elurdevo, Zabalj, Susek, Surjan, Bosut, Ban, Arandelovo i Ruski Krstur). U nekim od ovih mesta
bilo je vise od 30 clanica i pocelo se raditi na osnivanju samostalnih
sekeija zenskog pokreta u tim mestima. 68
Marta 1937. formiran je u Somboru Osnivacki odbor za stvaranje organizaeije zenskog pokreta. Iste godine, 26. septembra,
odr:Zana je Osnivacka skupstina kojoj je prisustvovao veliki broj
zena raznih zanimanja i razlicite verske i nacionalne pripadnosti.
Posle referata predstavnica Drustva ,Zenski pokret" iz Beograda
i N ovog Sada govorila je, kao delegat Omladinske sekcije zenskog
pokreta iz Beograda, Zora Ser69 na madarskom jeziku o ulozi ornladine u zenskom pokretu. Zatim su procitana i usvojena Pravila Drustva i izabran je Upravni odbor.70 Krajem 1937. godine osnovano
je Drustvo ,Zenski pokret" u Vrseu, koje je odmah pocelo da radi
na kulturnom i zdravstvenom prosveeivanju zena. Za uspesno izvrsenje zadataka na polju zdravstvenog prosvecivanja, formirana je
zdravstvena sekcija koja je. vee prvih dana organizovala prikazivanje filmova i odrzavanje popularnih predavanja iz ove oblasti. 11
U Sidu je krajem maja 1938. odrzana skupstina zena na kojoj je
govoreno o pripremama za osnivanje drustva, a 9. juna iste godine
odrzana je Osnivacka skupstina na kojoj je izabran Izvrsni odbor
ave organizaeije. Ona je tada delovala kao sekeija Drustva ,Zenski
pokret" u N ovom Sadu i broj ala je 55 clanica.72 Na Osnivackoj
skupstini zena u Senti, 12. marta 1939, izabran je Upravni i Nadzorni odbor sekcije Drustva ,Zenski pokret" 73 i time je zavrseno
formiranje ovih organizacij a u Vojvodini.
Nakon duzih priprema, u Nasu je 12. deeembra 1937. odr:Zana
Osnivacka skupstina Drustva ,Zenski pokret", na koju je dosao
veliki broj zena. One su na tom skupu pokazale veliko interesovanje
za organizovani rad na resavanju zenskih pitanja. Potpredsedniea
Feministicke alijanse je iznela program i ciljeve ovog pokreta, na67 ARP, fond Alij.ansa Zenskih :p~reta, br. 30/1937. Eeua Oauac,
br. 4, 1 . .MapT 1937, 2.
68 ARP, f.ond Alijansa ienskih pokrela II/3-1938-88.
69
Bila je aktivna u Omladinskoj .sekci'ji i raddla u Redakcij;j. 2ene
qanas. 'Dih •godina ·postala je ,(:Ian Partije i kao •koonun11st delovala u Zenskom
pokre~. Fred ilm'aj rata, 1945. g,od.ine, mnrl-a ,u 'logo11U negde u N:emaCkoj.
Bosa Cv-et1C, Refera-t na tSveCanoj sku:p.Stini pOVodom 30-.godiSnjice od
izlaSka Zene danas.
70 ARP, £ond M·ijans-a ~enskdh pokreta N'Ovli. Sad, :br. 45; 1storijslci arhdv
PK SKS za Vojvocli:ruu, hr. 7224; lK.eua danae, 8, uose..w;6ap 1937, 11.
11 )KeH.a CJanac, 9, jauyap 1938, 11.
72 ARP, fond Alijansa Zen.Skdh pokreta, Sekcija Ski.
73 ARP, fund AJli!jansa Zenslkih potltreta, Sekoija Sent,a.
286
287
�glasavaju6i da je borba za mir najvazniji zadatak organizacije u
tom vremenu, a zatim je govorila predsavnica omladine iz Beograda.
Posle toga izabran je Upravni odbor i pokret je nastavio svoju aktivnost.74 Krajem oktobra 1938. godine odr2ana je Osnivacka skupstina
pokreta u Jagodini na kojoj je izvrsen izbor Upravnog odbora. U to
vreme osnovano je Drustvo u Sapcu. 75
Na Kosovu i Metohiji u dva veca mesta formirana je organizacija zenskog pokreta, i to 5. marta 1939. u Pristini i 10. decembra
1939. godine u Kosovskoj Mitrovici.1 6
U Makedoniji je, pored Drustva ,Zenski pokret", koje deluje
u Skop!ju od 1928. godine, dos!o do osnivanja ove organizacije u
Velesu 28. maja 1939. godine. Na Osnivackoj skupstini govorile su
predstavnice zenskog pokreta i omladine iz Skoplja. Na kraju je
izabran Upravni i Nadzorni odbor. 77
•
Februara 1937. u Susaku je osnovan Savez socijalnih radnica.
Ovo je prvo udruzenje zena u Hrvatskom primorju ,kojem je cilj
i zadatak da okupi sve zene u jednu cvrstu organizaciju za realizaciju politickih prava zene". Pored ovog glavnog zadatka Savez
socijalnih radnica u Susaku planirao je odrzavanje tecajeva iz kulturne i socijalno-politicke problematike, zatim predavanja iz oblasti
politike, nauke, umetnosti, muzike i knjizevnosti.18 Po svom programu ova organizacija je najslicnija Drustvu ,Zenski pokret",
samo ona nije uspela da se razvije.
U okviru Zenskog drustva u Mariboru formiran je kulturno-feministicki odsek, koji je imao zadatak da radi na obrazovanju
zenske omladine i osposobi je za rad u javnom zivotu. Planom je
predvideno da se omladinkama odrze predavanja o socijalnim i
kulturnim problemima. Ovaj odsek okupio je Y£Ci broj zena, naroCito radnica i Cinovnica. 79
Organizacije zenskog pokreta postojale su u svim pokrajinama,
izuzev Crne Gore. U Podgorici su 1936. napredne zene osnovale
Drustvo ,Zenski pokret" pred koje su postavile i zadatak ,da kulturno, ekonomski i politicki vaspitava zene". Ova organizacija trebalo je da okupi veci broj zena u gradu, koje su spremne da se bore
za ostvarenje politicke i ekonomske ravnopravnosti zene. Medutim,
vlasti su brzo zabranile rad ovog zenskog drustva, jer su racunale
da ce uticaj u njemu imati komunisti. U Crnoj Gori jedino su posto7
4 Eeua Oauac, 9, janyap 1938, 5.
" ARP, fond Alijansa zemlkvh pokreta, II/3-1938 i 23/1939.
76 ARP, ~ond CO AF2J, Alijansa ZenSkih rpo!kreta, Sekcija Pri'Stin1a, br. 1,
i lbr. 15; AIRPS, Zenski po<kret, 296; Hama pe'lt, 1i\st za d.ruStvena, ku~turna
i IP110S'Vetna IP.i!tanja, CKorrJbe, god. I, 3, 25 . .M.apT 1939; J o ,v a nlk a K e c man,
Osnivanje i rad druStava Zenskog pokreta u PriStinti i Kosovskoj Mitrovici,
Kosovo, PriStWna, 1972, 345.
77 ARP, fcmd A1lijan:sa Zens!kdh poikreta, br. 61-1939; Ham z.aac, list za
druStvena, ..lrulturna i prirvredna piltarnja, CKomoe, 1, 6. jyu 1939.
78
Centrala Saveza naiLaZ'illa se u SuSaku. Ona 'je imala namerru da osniva
podl"illZnil.ce :po S'Viiro gr-adovima i 1seUima ,gde ~od 'se nade ,pet Zena k.'()<je =bi radile
na p:latformi ovog Uda'u.Zenja. Na 'CJSil'()VU dasadaSnj1ih 'PQldataka, -ni}e .poznaio
da je ova orgaWacija :iJtnala nelrog uepeha niti se pro.Sid:la izv.an SuSaka.
(1Kena Oanac, 4, 1. ..uapr 1937, 4.)
79 Neodvisnost, tednik za vsa ja.vna vpraSanja, Mari!bo.r, god. II, 17,
1. maj 1937; Zenski svijet, februar 1937,
1
288
jala zenska drustva koja su bila uclanjena u Jugoslovenski zen~ki
savez. Ta drustva su okup!jala zene trgovaca i cinovnika,_ ~avrla
se akcijama socijalno-humanog karaktera", a nisu nista ucmrla za
resavanje os~ovnih problema koje su zene postavljale u pogledu
•
ostvarenja ravnopravnosti u drustvu. 80
N ajvise drustava zenskog pokreta bilo je u proteklom pe,rwd~
u Srbiji, gde su bila i najaktivnija. U odnosu na stvar;>e mogucno~tJ
i na spremnost zena da se organizovano bore za svoJa pra"?'a, ovrh
organizacija formirano je veoma malo. U tome, donekle, rzuzetak
cini Vojvodina, u kojoj je u ovaj pokret okupljeno nesto vise zena.
N a odborskoj sednici Drustva ,Zenski pokret" .. ~ N ovom Sadu,
8. oktobra 1937 konstatovano je da u celoJ zemlJI rma svega 2 000
clanica ,Zenskog pokreta", a od togll; u Be~gradu oko cetiri st?tine._81
Dakle i ovaj podatak potvrduje da Je to brla uska orgamzac!Ja koJa
je ok~pljala uzi krug naprednih i bolje situiranih zena u g;adu:
Iz raspolozive grade se vidi da t':l nije bil~ z_ena radm~a, a selJankr
pogotovo, jer na selu nije orgamzovano. m Jedno drust:vo.
Politbiro CK KPJ doneo je 27. Juna 1935. godme Od~uku
o pravima, duznostima i neposrednim zada:cin;a Zemaljskog brroa.
U toj odluci, pored ostalog, kaze se da u pomocne ?rg~ne ZB ~~~da
Komisija za rad medu zenama. U neposredne or!Sanrzacwno-P_o~rtlcke
zadatke Zemaljskog biroa Politbiro postav!Ja r: ,11. Stvorrtr centralnu kornisiju za rad medu zenama i pokrenuti taj rad s mrtve
tacke"."' Ova komisija je bila formirana i odmab j~ poc~la da pr~
nalazi legalne forme rada m_edu. ~e~a~a. PoJ<;ren_uta Je ll:J::crJ.a za osn_rvanje Iegalne zenske organrzacrJe 1 r_zdavanJe_ lista,_ koJI br se. bavw
problemima organizacija zena. Da br se reahzovah ?VI zadacr, f~r
miran je posebni Akcioni odbor, koji je poceo da radr na tome. U rzvestaju o radu Centralne zenske komisije kaze s~: ,_Ceo rad medu
zenama postavljen je na legalnu osnovu 1 na agrt~cwno-pr~:pagan
disticki karakter. Nekog sistematskog rada medu zenama mJe brio.
i ceo ovaj rad je u razvoju i traZenju ~ormi legalnog masov_nog rada
medu zenama". U tom pogledu najbo!Je uslove za delovanJe kom':lnista predstavljale su organizacije zenskog pokreta. Stoga se ~~lJe
u izvestaju o radu ove Komisije konstatuje da se pocelo radrtr u
pokretu na uvlacenju mladih radni~a i stu~e~tkinj~ ~ ~vu organizaciju i na odrzavanju predavanJa 1 drskusromh vecerr. 8
80 r .aac L{pue rope, Ilo,n;ropH:o;a, 6p. 1, 1tOBe..M6ap 1939; Zbornik grade za
istoriju. radniCkog pokreta Crne Gore, IstoTijski arhiv_ CK SK Crne Gore,
TJ.ifiograd, tom I, knj. I, 1958, 446-447; 3era, "H.eiJeJbuu .aucT, Ilo,n;ropH:o;a, ro.n;.
VII, 27. cenTe.M.6ap 1936; 3, 21. jauyap 1940; JKeue L{pne rope Y peao.n,y~uo1-tap'H.OJ£ noupeTy ... , 81.
at ARP, fond Aijanse ZenSklih IPOk:reta, Zapi'S1D.ik. sa odborskih sednica
zeruilmg pokreta, NoV'i Sad, II/6 (sir. 12-13).
.
82 ARP, fond KI, 193·5/345; fond csr, 334: YfcTopUJC'KU apxua, Beorpa.n;,
TOM JI, 1949, 362, 363.
83 IzveStaj o xadu Centrarlne Zenske _ikomdlsije Cen~;tom kmrcitetu.KPJ
poslao je 2, februara 1936. gaddne ,Sotir-' (Drago Matrus-1c) Clan ZemalJ&kog
biroa. u i2ve5taju ,Smita" (Blagoja ParoV'im) CK R;PJ od ?9: septembra. 1935,
pored osta·log, navodi se da ,Sotir'' :radri u ZenskOJ komiS1]cr. u Zern.al]skom
birou. To znaCi da je Kom.i1si:ja o.snoVIa.na u julu !i.li avg~stu 1935, k:ako Je odl~
kom Biroa CK i postavljeno. (ARP, fond KI 1936/43, " 1935/510.)
289
�tt izve~taju
o pojed.inim probi~mima o stanju orgamzacije
KPJ u Srbiji, koji Stanoje (Sreten Zujovic) salje Centralnom komitetu KPJ, 13. avgusta 1936. godine, o radu medu zenama se kaze:
,Ovaj rad se vrsi preko Zenskog pokreta i Lige zena za mir i slobodu. U unutrasnjosti su to za sada samo pokusaji da se organizuju
po neki. sastanci ili predavanja. Prilikom organizovanja zborova
izdavani su leci upuceni zenama, i maze se reci da je bilo zborova
na kojima su i zene prisustvovale, sto za Srbiju predstavlja novu
pojavu. U Jagodini je hila govornik u ime omladine zena. 84
u radu zenskog pokreta ucestvovale su i zene komunisti, koje
su cesto bile inicijatori i pokretaci pojedinih akcija u borbi za ostvarenje ravnopravnosti zene. Njihova ucesce zavisilo je mnogo od
toga ko se nalazi u upravnom odboru pojedinih drustava i kakav
je sastav organizacije u celini. U tome su, svakako, postojale velike
razlike, jer i Alijansa zenskih pokreta u Jugoslaviji nije hila neka
cvrsta organizacija, niti je do kraja insistirala na sprovodenju jedinstvenog programa. Glavne akcije koje je zenski pokret organizovao bile su jedinstvene, ali je rad drustava bio uglavnom samostalan i koliko ce ana daleko ici u svojim zahtevima u borbi za
zenska prava, zavisilo je pre svega od rukovodstva doticnog drustva.
Rukovodstvo Alijanse zenskih pokreta najveCi deo svoga rada,
u toku 1934. godine, posvetilo je borbi za pravo zena na rad i zaradu.
Odmah, pocetkom godine, pocelo se raditi na tome da se ne danese
uredba po kojoj je trebalo reducirati date zene iz drzavne i samoupravne sluzbe. U tu svrhu odrzani su protestni zborovi zena u
Beogradu, Zagrebu, Ljubljani, Splitu i Sarajevu na kojima je donesena Rezolucija, koja je upucena kralju, predsedniku vlade i Ministarskom savetu. Rezolucijom je zahtevano "Ita se predlog povuce,
zatim je istaknuto da se pri smanjenju broja sluzbenica u drzavnoj
i samoupravnoj sluzbi ne uzima kao kriterij pol, nego kvalifikacija
i sposobnost za odredeni posao. Drustva zenskog pokreta su prikupljala i potpise zena protiv donosenja ovakve uredbe, tako da je
sakupljeno 10 hiljada potpisa koji su s Rezolucijom dostavljeni ministru predsedniku vlade. 85 Pod pritiskom zenskih organizacija, koje
su u ovome imale punu podrsku javnosti, vlada je povukla podneti
predlog uredbe.
U toku 1935. Partija posvecuje vise paznje radu medu zenama,
insistira na okupljanju velikog broja zena u siroki antifasisticki
front u borbi protiv rata i fasizma. Ona se ukljucuje u akcije koje
vodi zenski pokret i daje direktive i uputstva za uspesno ostvarenje
postavljenih zadataka kroz masovne zenske organizacije. U tom pogledu znacajan je Smitov (Blagoja Parovica) izvestaj Centralnom
komitetu KPJ od septembra 1935. godine, u kojem daje zapa~anja
o radu medu zenama i predloge za buduCi rad. U izvestaju se konstatuje da je neznatna manjina zena u organizaciji i da one tu daleko zaostaju za muskarcima, zbog cega se ne moze racunati odmah
84 ~bo.g
:ruov~ne
85
ovog i,stup.amja ona je kaZnjena sa 20 dana zatv-ora i- 2 500 dinara
il<ame. (ARP, tond KI, 1936/285, 82.)
ARP, fond Alijan!Sa Zensloih pQlm:-eta, br. 30/1937-. -
1-2, ia1£yap-rpe6pyap 1934; Dan a Beg 1<0, n.n., 155.
290
}Keucxu no'I'CpeT,
na masovne zenske organizacije. Zatim se kao glavni za~.~tak postavlja agitaciono-propagandni rad medu zena.ma: ,1. Tez1st~ rada
medu zenama postaviti na agitaciji i propagand1 za konkr.etn: zens)<e
zahteve. Time popuniti i svu delatnost rada u masovmm zenskim
organizacijama ukoliko postoje.
.
..
2. Mesto zenske kornisije - stvoriti jedan siri odbor, koJl pod
nekom firmom legalizovati.
3. Stvoriti poseban zenski pokret u okviru URS-a.
4. Nastaviti sa radom na stvaranju nove legalne zenske organizacije s kojom se pocelo. . .
.
.. .
. .
. •
6. Nastojati stvoriti jedan .zaJ.:dmckl. akcwm odbo.~ s;nh ~en
skih organizacija za pravo glasa 1 shcne opce zahteve, kOJl b1 saz1vao
skupstine, manifestacije.. itd. 86 • .
.
. •
.
•
Jedna od najglavmJlh akclJa ko]u Je zenski pokret orgamzovao
u toku ave godine je pripremanje i odrzavanj~ zborova z~ pravo
glasa zena i ravnopravnost u drustvu. Za ":spe~_no ostvarE>nJ~ ovog
zadatka angazovala se i partijska orgamzaclJa. Zemal]sk:i b1ro
CK KPJ u direktivnom pismu Mesnom komitetu KP! .za ~ara]e~o?
22. avgusta 1935, pored ostalog, pise: ,Zensk:> koml~lJa. ce dob1ti
konkretne upute za svoj rad. Neka ~;;tda vee orga_mzuJ~ legalnu
akciju za zensko pravo g~~sa. Za tu akclJ': treba angaz?vat~ ';, p,rvom
redu razne legalne radmcke, gradanske zenske orgamzaclJe . Pod
parolom za pravo glasa zenama" zenski pokret u Zagrebu post1gao
je vidne '~ezultate. Oni su odrzali. vise raznih ~astan~a sa zenama
i organizovali Akcioni odbor kOJl Je rukovod1o akclJOm za p7:avo
glasa zena i pripremio miting u oktobru. U Odbor su uzete ze_ne
raznih profesija is tim se poslo u sirinu u okupljanju.zena na omm
akcijama koje su zajednicke svim zenama, bez obz1ra na klasnu
pripadnost. 88
••
.
.
Posta je, prema Ustavu, Izborni zako1_1 trebalo da.resl p~tanJe
prava glasa zena, Alijansa zenskih po~eta J€ pre~.? SVOJlh drust~va,
jos pre petomajskih izbora, uputila p1smo poslamckim kand1datuna
u kame se istice da zene traze opste i tajno pravo glasa.'"
U drugoj polovini oktobra 193?· trebal.o je da se .sastane Narodna skupstina i da pretresa nov1 Izb.orm z~on. T1m zakon??'
trebalo je resiti pitanje prava glasa za zene, nam~e ~a one .d~blJU
ista politicka prava kao i muskarci. Tih dana akcwm o<!bon ze:'.a?
koji su osnovani za organizovanje zbor~va za pravo glasa zena, vrs1li
su obimne pripreme za ave mamfestac10ne skupove.
• .
Na dan zasedanja Narodne skupstine, 20. oktobra 1935,. odr~a~1
su zborovi za pravo glasa zena u Beogradu, Zaj(r_ebu, LJublJam,
Splitu, Skoplju, Banjoj Luci, Novom Sadu? Va~azdmu, Ja~eno~.cu,
Uzicu i Sapcu. Na svim zborovima bila Je pnm]Jena zaJedmcka
sledeca rezolucija: ,Zene sakupljene na zboru na dan 20. oktobra
ao ARP, fond Kl, 1935/510.
" ]s!o, 1935/450.
•• Jmo, 1935/492.
e11 Arlijansa }e u :P]smu molrLla poolaniCke lkandidate da :im odgovore na
sledeCa pitanja koja 1Se specija!l.no ttCu Zena:
291
�1935. godine shvatjuci da za svesno ispunjavanje gradanskih duznosti treba da imaju uticaj na formiranje druiltva i drzave, traze da se
u novi izborni zakon unese jednako, opste, tajno, aktivno i pasivno
pravo glasa, za sve gradane muske i zenske". Rezolucija je hila
upucena predsedniku Narodne skupstine, predsedniku vlade, Narodnoj skupstini i Senatu.'"
Posle vise godina avo su bile najvece manifestacije za politicka
prava zena. Na ovim zborovima okupile su se zene raznih profesija,
bez obzira na klasne razlike, a na mnogim je bilo i muskaraca u
vecem broju. Oni su imali veliki odjek u javnosti i mnogi listovi su
pisali o njima. M!ada pota (glasilo slovenacke omladine) pisala je
o ucescu zenske omladine na ovim manifestacijama. Na njima su
istupile zene raznih zanimanja: radnice, seljanke, intelektualke,
domacice i omladinke. Na zboru u Jasenovcu su govorile dve seljanke.
Jedan od najuspelijih zborova bio je u Beogradu u Inzinjerskom domu, kojem je prisustvovalo oko 2 500 lica. Na zboru je
istupilo 6 govornica. U ime zenske omladine govorila je Slavka
Durdevic. 91
Na zboru u Splitu ucestvovao je veliki broj zena radnica i
seljanki, koje su s velikim interesovanjem pratile zbor, jer su govorile i njihove predstavnice. Sala bioskopa ,Sirijus" nije mogla
da primi sve posetioce zbora, jer ih je bilo vise od 700, taka da je
dosta zena ostalo ispred ulaza. Za vreme govora trece govornice,
koja je istupila u ime zena seljanki i zenske grane HSS, doslo je do
manifestacija. Predstavnik policije zabranio je dalje odr:Zavanje
zbora, sto je propraceno protestom i demonstr,;y;ijama. Stoga ostale
90
•
ARP, Zlbi!lika PI'Ioiilllterne 337; food CPJ, 539, 3, 1389; fond Alrl.jansa
i!enslcilh ;poweta, II/4-1937-30; II/3-1938-64; A>rMv fustituta za radrui&i pokret
Sarajev-o {ru da:l}em tekstu AIRP Sarajev:o), fon!d AFZ, Banja Luka, neregtlstrov,ana depe.Sa; SreSki arrhlv BatJja Lulka, Zbh1ka redn.iCik>i pokret, F. K.
ibr. 647; Hronologija radniCkog pokreta Bosne i Hercegovine do 1941. godin.e
517; illTe6H AJIOj3Mja, Haw. B€.1Ul.1CU aau, r.aaCH.U'IC Jyz.oCJtOB€UC'KO:
JJCeucx:oz caae3a, Beorpa.z:t, 8-9, 30. uoae..~~6ap 1935, 59-60; ,lfau - He3aBMCHJ1
aacpopMaTMBHH ,n;HeBID1K, 125, HoBa Ca;n:.
,.oa) 'Pri.Zillajete IJ.i
li muSkrarci?
da
Zena
iJma ilst'O pravo oo lizoibrazbu kao
b) zastupate ld IPr<ino]p da .ima rl.ena pris·tup u wa z,va.nja pod istim
uvjetima !k:ao i mu.Skarrac?
c) }este li za konsekventno sprrovodenje socijalne zaStite majk.e
i djeteta?
d) primaj·ete lH za p.OttT€jbu 'Cia se r.ad plaC:a po Vl'lijednosti, bez
obzWa na spol 1i ddba Zllvota po naCeil.u: za jedinaJk ,r;ad - jednaik:a plata?
e) odrbacujete 1i rat k>ao •sasvim neumjesno 61redstvo za rjeSavanje
mediunall:'odndh sporova?". VeC:ina poslaniOkirh kandidata odazv.a!La se
orvom IJ)022i.vu i odgovori1la da 'Sill za Zensko pro'VfO glasa. (Zene Hrvatske
u radniCkom pokretu ... , 269, 270; ARP, ::fiond AHjoose Z€0Slcih po&reta
1
II/4, 1937-30.)
91
Strcljana na Banjici. - AIRPS, fotnd ZeniSiki poklret, 293; I1DJ1.UTU'Ka,
9840, 21. D?CTo6ap 1935; m T e 6u A JI o j 3M j a, n.n. Zborovi Zena u Jugoslaviji, Protiv GlavnjaCe, Pariz, •6. decembar 1935, 13.
292
govornice nisu mogle ni nastupiti na zboru, kako je to vee bilo pianom predvideno. ••
N a veoma uspelom zboru zena u Zagrebu bilo je oko 2 500
ucesnica, medu kojima najvise radnica i studentkinja .. Svega td
govornice su istupile na zboru i u tom je polidja prekmula da!Je
odrzavanje ovog skupa, taka da ostale govornice nisu mogle oddati
pripremljene govore. Zbog toga su zene demonstrirale na trgu i
ulicama Zagreba. 93
0 odrzavanju ovih zborova mnogo je pisala stampa, naroCito ·
zolucija kojom se trazi pravo glasa za zene. 94 u Jesenicama je
u Sloveniji. Na zboru u Ljubljani hila je aka 300 zena. Pored ostalih, nastupila je jedna govornica iz Celja, a zatim je donesena Re13. novembra 1935. godine odrzan zbor zena i muskaraca na kojem
je govoreno o neravnopravnom polozaju zene u drustvu, a zatiJ? je
donesena Rezolucija kojom se traze jednaka izborna prava za zene
kao i za muskarce. 95 Na sastanku zenskog kluba ,Mladi Triglav",
11. novembra 1935, takode se raspravljalo o politickim pravima
zena, koje treba da dobiju pravo glasa i zahtevano je da se ':' P":rla~
ment izaberu predstavnice zena, da se za jednak rad pnmaJU· 1
jednake plate i da zenskoj omladini bude pristupacno skolovanje
i zaposlenje. 96
Uspeh zborova za zensko pravo glasa bio je u tome sto se na
njima okupio veliki broj zena, narocito radnica i na nekima zenske
omladine. Veoma je znacajno bilo istupanje vise govornica, kao
predstavnica zena pojedinih zanimanja. Prvi put na ovako masovnim mitinzima cuo se glas zene sa sela, koja se pocela interesovati
za svoja politicka prava. Ovi zborovi su pokazali da postoje svi
preduslovi za masovnije okupljanje i organizovanje zena u zenske,
sindikalne i partijske organizacije.
U toku ave godine, organizacije zenskog pokreta pokrenule
su i zalagale se za resavanje jos nekih vaznih pitanja, za koja su
zene bile zainteresovane. 0 pitanju zakona o minimalnim nadnicama,
koji je duze vreme bio predmet diskusije u javnosti, Alijansa zenskih
pokreta podnela je predstavku Ministarstvu za socijalnu yolitik~
i narodno zdravlje, u kojoj zahteva da se danese zakon o JBdnakoJ
minimalnoj nadnici za zene i muskarce i da se strogo sprovede
8-casovno radno vreme. N a zboru zena u Beogradu, koji je odrbn
9% U Splitu je :r,asptu.Ste:rJ.o DruStvo ,2ienskti pol}alet", tako da se AlijanS'a
Z€'tlski!h pdkreta obra tila bivSim .clacn1
icanna ·toga rpokreta Zia organ.iz,ovanj e ove
mani:Eestaoi}e 2en:a. F,orm!iran joe Allrei<mii ·odbor, u kojem je bila i An•ka Berus,
koj<i. je "UJSPeSno wganizcw.a1o 1ovaj .zJbor. - Zene Hrvatske u radniCkom. pokretu . .. , 271 ; 274.
Da
Isto, 272.
utst Slovenska zemlja pik da su se
zboroo~i ·za pra'VIo glasa Zena, na
inicija·tivu J.ugos1ovenlsk:O!g Zensk>Qg sav-eza, odrZali 20. oiktobra 1935. u celoj
Sloveniji i poseb.noo ·se osv:rCe n.a uspeh -z;bora u Ljubljani. 0 tome nema vJSe
podataika, j.er ve6ina lTistoV!a pi:Se ·samo ·o ZJbor.u u !Jjub1.jarui.. - Zenski list,
Celj·e, 11, 1. novembar 1935, Ljudska. pra.vica, tednilk za I@'Spod.anstvo lin prosveto, LjUibljana, god. II, 19, 1. novembar 1935, i 20, 15. novembar 1935; Delavski obzorn.ik, Ljubljana, god. I, ibr. 2, 26. oktobar 1935.
95 srovenska zemlja, 7, 29. novembar 1935.
96 Akademski glas, 26, 15. novembar 1935,
94
293
�, s]{om polozaju zaposlene
3. marta 1935, raspravljano je o ekonortl Jtojoj se trazi osiguranje
zene i na ltraju je donesena Rezolucija, u ve radnice i radnike od
u starosti i u slucaju nezaposlenosti za/ altoi rninimalnoj nadnici
55 godina zivota, donosenje zakona o je lldne nedelje u svim preza zene i muskarce, uvodenje 40-satne ra a zene, opste i jednako
duzecima, zabrana decjeg i nocnog rada ~ 21 godine zivota itd.D1
pravo glasa za sve gradane i gradanke ': ja i prilikom donosenja
Zapostavljanje zena doslo je do izrazdrzavnih sluzbenika. Doi dopune Uredbe o dodacima na skupoc';l zene zaposlene u drzavpunom ove Uredbe od 11. aprila 1934. god1lle'cu u celini ili od 75 do
noj sluzbi gu~ile su liCni dodatak na sitU?,? sluzbenika pripadaju. 98
30 odsto, zav1sno od toga kojoj kategor1l 1dopuna ove Uredbe koja
Septembra 1935. godine izvrsena je ponoV0 drzavnim, banovinskim
je i<:s. vis~ po~od!la ':'?ate zene zaposlene u izgubile· ~ra_vo_ na ~~~ni
1 opstmsk1m mstrtuc1]ama, Jer su potpu:r0 !tad muz 1 zena z1ve
doda~ak na ~kupocu, izuzev u_ slucajevirtl;i pogodene udate zene,
odvoJeno. OVIm su, svakako, b1le ekonortl5fltaciie. Zbog toga one,
potcenjene su njihove sposobnosti i kval! ~ preduzimaju odredene
preko svojih organizacija, jos od 1934. god1 pa.
ll
mere protiv ave nerpavde koja im je naneS~eJddnom porastu, uki. s~:nim tim sto je skup_oca _?ila u neParedne. go dine i narocito
danJe hcnog dodatka padalo Je teze svake ll ·manj1ma. Ovom Uredse tesko odrazavalo na sluzbenice s maiiJll pr~ 0 v]jene prinadleznosti
born b1le SU mnogim udatim zenama pre~O cillOVnicama U nizim
i nepr:>~da je uCinjena. utoliko vise sto lrate, prosecno vise smapolozaJmm grupama, koJe su imale manle P
njen dodatk na skupocu.
. u poskupele za 30 odsto
U toku 1937. godine zivotne namir!llce :·mic!'ro dodatak na skui vlada je 1. oktobra iste godine povisila de.~enja plata potpuno su
pocu ddavnim sluzbenicima. Od ovog p 0 " 15 oupravnoj sluzbi, cije
bile iskljucene udate zene u drzavnoj i sarn
se materij"'!no stanje stalno pogorsava]o."' )lim zenskim organizaZenskl pokret sa drugim zainteresova.danie Uredbe o oduzicijama preduzimao je odredene mere za ~kl )licama, ali, nazalost
manju licnih dodataka udatim zenama-cJII 0 "niz protestnih miting~
u tome se nije nista uspelo. Zene su odrzale
na kojima se zabtevalo ukidanje ove uredb~·su 18. novembra 1937.
U svim vecim centrima u zemlji odrzanl raspravljalo a. posleg?dine skupovi _zena. cinovnica n_a k?ji~a ~dataka. u prostorijama
d1cama Uredbe 1 vracanJa oduzehh hcruh d . se toga dana veliki
Drustva ,Zenski pokret" u Beogradu sakUP10
97
98
ARP, fond Alijansa ~enskih poQcreta gO.. ·a.jveCe u n.cijlll!Witn i niZim
S~jenje liCnog dohotka na
Skutxkt je ~smanjenje od ranijJih
c~<J
g~ama. Od X _do j)Oslednjeg slepena VIII grtlP" clo 37%. U VIII g>rup1 54
kupniih pt1LnadJ.emos1Jl udatirh Zena i'ZIIl<J!SilL'o je od ruPi - od 18 do 10()/o, a u
od 28 d~ 25°/o, u v .grupi - ·Qd 22 d~ zoo/?, u
.:~u 1 .sr.e-dnjJll Skolsku ~x:e~u
III g:rup1 - samo 7 do 5o/o. Pam;0 :ru zene a.ma1le n1~ -je 1 oV'-a U;rediba. ![)j3JV'1Se
1
rv
i !Pl"e'l?a tome SvrtS~~ne ru. niZe poloZajne 'ga-up;,_ alo da ttrlj~a 1 tih por~
0d
pogadila one ,s manJrm pnmanj:ima. Zato se _desa~fl'h'ebe neophodne ~a eg:m.1
d~ca :nije mogla da obezbedi osnovne Zivotne .P"b'f t9, II/4-1938.
stenciju. - ARP, fond Alij1ansa Zenskih po~kreta,
99 Lsto, br. 7, II/4-1937.
1
•
29.4
broj sluzbenica iz raznih institucija. Konferenciju je otvorila predsednica ,Zenski pokret", a zatim je nastupilo sest govornica iznoseci podatke koji ilustruju posledice sprovodenja ove Uredbe. Predstavnica zena u opstinskoj sluii:bi je rekla da se zenama u red bam
oduzima 600, pa i vise, dinara od plate. Za tri i po godine jedna
sluzbenica je morala da zrtvuje 50 hiljada dinara. Ako je ta zena
sef nadlestva, ana treba da primi funkcionalni dodatak od 1 000
dinara, ali joj se od toga oduzima 700 dinara. Mnoge sluzbenice ne
smeju da se udaju, jer gube vise od polovine svoje plate. Predstavnica potsansko-telegrafskih sluzbenica je naglasila da u njenoj
ustanovi radi 106 zena i da im se bruto-plata krece od 600 do 1 000
dinara. Zatim su govorile predstavnice Udruzenja univerzitetski
obrazovanih zena, Profesorskog drustva, Jugoslovenskog uciteljskog
udruzenja i Jugoslovenskog drustva diplomiranih sestara. One su
iznosile, pored materijalnih, i moraine posledice ave Uredbe. Na
kraju Konferencije predlozeno je da se danese rezolucija koja ce
se predati vladi, parlamentu i namesnicima i konstatovano je ,da
nikakve budzetske smetnje ne postoje da se ovo pitanje re~i, jer
budzet predvida celokupnu platu svakog cinovnika, i ustede koje se
u tom pogledu vrse na kraju godine padaju na zene i majke. A najveCe se uStede prave baS na raCun Zena niZih Cinovnica, a nepravedno je da bas ekonomski najslabiji clanovi druiitva podnose najvece zrtve, tim pre sto to fakticki nije nikakav finansijski efekat
za poboljsanje prilika u zemlji" .100
U Zagrebu je istog dana odrzan veoma uspeo siri sastanak
sa drzavnim i samoupravnim cinovnicama na kojem je zahtevan
povratak Jicnog dodatka udatim sluzbenicama. Na skupu su govorile
predstavnice ddavnih i samoupravnih sluzbi, drzavnih zeleznica, uciteljica gradanskih skola, postanskih cinovnica, lecnica, medicinskih
sestara i gradskih Cinovnica. Sve su one sa iscrpnim obrazlozenjem
istakle nepravdu koja je ovom Uredbom nanesena udatim cinovnicama. Narocito su podvukle stetne posledice Uredbe za odrzavanje
porodice, kao i povredu principa ravnopravnosti muskarca i zene.'"
Na inicijativu Alijanse zenskih pokreta, u Skop!ju je 17. novembra odrzana skupstina kojoj je prisustvovao veliki broj zena,
vecinom sluzbenica. Na skupstini se raspravljalo o vracanju dodatka
na skupocu udatim zenama. I ovde je, kao i na prethodnim skupovima istupilo vise govornica zastupajuci interese zena u svojoj struci.
Donesena je Rezolucija kojom se zabteva da Alijansa zenskih pokreta u Beogradu organizuje prijem delegata iz pokrajina kod Krasjevske vlade koji bi joj podneli zahteve zena sa ovih skupova. 102
ioo Ls1lo,- JKeua danae, 9, jan yap 1938, 10-11.
p-osJ.,e govora 001e eu traZ11e da im se pr-eko Alldjanse Zeri.sklih pob-eta
O'rgan1zu}e prljem kod mfn,istra finamsdja :i predsednilka vrlade, ikojdma bi predffie I}Jil'iprern1jenru i obrazloZenu <ldk!umentaoiju o ovom rproblemu 1 svojim
~101
zahtevnna. (ARP, Alijansa zEmJs!dh pokreta, br. 19/1937.)
102
N a sk.up~ je konsta:tovano da je oduziananjem dodat.ka na Slk.up.oCu samo :Zenama uOinjena g.rulba povreda ravnopravtliOISti medu ~beni
cimia·; da je udata Zena suvti.Se maJ.1o nagradena za 1sv-oj rad; da mm.·oge mlade
Skollavane· Zene neCe ,moCi rda_ ·za_srtUju .svoje porodice; da se -zahteva 00. vrlade
da ovu :riepravidu i1spnavi i da Se dodat,ak na ~SkupoCu oba,~ezno V'mt:i udatim
zenama. (ARP, fond Alijansa zemlclh porkreta,
br. 20, II/4-1937.)
295
[I
i/
II
!:
II'
'
i
!'
�Krajem novembra iste godine zenski pokreti su organizova!i
i skupove zena u Slavonskom Brodu i Somboru, na kojima se raspravljalo o povratku oduzetih prinadleznosti udatim zenama. I na
ovim skupovima donesene su rezolucije kojima se zabteva ukidanje
pomenute Uredbe. U Slavonskom Brodu Rezoluciju je potpisao
veliki broj zena.103
Posto se u toku ove godine nisu postigli nikakvi rezultati u
pogledu ukidanja ove Uredbe, zenski pokret nastavio je zapocetu
akc~ju i sledeeih ~odina. Ze?e su insistirale na tome da plata bude
ek_v1vale?-t z~ ulozem trud 1 stoga mora da vazi, pri odmeravanju
pr~':adlez~_;osti, . samo nacelo ,za jednak rad jednaka nagrada'·.
AliJansa zensk1h pokreta poslala je upitnike svim organizacijama
zenskog pokreta u unutrasnjosti koji se odnose na materijalno stanje
udatih sluZbenica. Anketom je ispitan polozaj 802 ndate cinovnice
na osnovu koje se utvrdilo da su one i njihove porodice ovom Ured~
hom mnogo pogodene i da treba i dalje insistirati na njenom ukidanJU. U pokusajima da se resi ovaj problem 18. februara 1938
dele~acij~ od 25 zena - :>datih drzavnih i sam~upravnih sluzbenic~
~ b1la Je kod predsedmka vlade i ministra za finansije. One su
1h upoznale s poslediCama ove Uredbe i trazile da se ona ukine
medutim, od toga nije bilo nista.'•'
'
, Uredba. o u,!<idanju lic~_;ih dodataka na skupoeu narocito je
tesko . pogo~1l~ z_ene u postansko-telegrafsko-telefonskoj struci.
U OVOJ struc1 b1l0 Je zaposleno mnogo zena na salterima blagajnama
t~~~fonima i telegrafin_;a, cij_a _su se primanj~ mogla p~rediti s naj~
n~ZIJ? zaradama u drzavnoJ 1 samoupravnoJ sluzbi. I pored tako
m~k1h .n~g:ad~, usledil~ je oya t?"redba kojom su njihove prinadleznosti JOS VIse umanJene, sto Je svakako di'ivelo do odredenih
~aterijalnih, socijalnih i moralnih posledica.i•• Zato je organizacija
zena za sve ovo vreme, do 1941. godine, ulagala odredene napore
da se Uredba ukine, ali se nisu postigli nikakvi rezultati.
Yeli~u paz.nju drustava ,zenskog pokreta, kao i drugih zenskih
orgamzaciJa, pnvukao Je amandman o delimicnom celibatu uciteljica. U J:'goslaviji je 19~7: bilo oko 1 800 nezaposlenih ucitelja,
premda U lStO Vreme 2_30 hllJada 'dece doras]e za skolu nije pohadalo
osno':'nu ':astavu. OvaJ problem nezaposlenosti resavan je kao i svi
ostah '?-~ stetu zene _uciteljice. I ovom prilikom najvisi dr2avni organi
potvrd1h su neprav1lan stav prema zeni i jos jednim aktom ozako103 ARP, fond Alijansta Zensk,ih pc&reta, br. 24 -i br. 25, II/4-1937.
"' Isto, br. 29 i 31 U/4-1938, i Zenski pdkret, Novi Sad 20. X 193S.
to5U'd
d.
'
. . ]'e nom IPI'e uze.cu ove s'bruke u Beogradu od 106 z.aposlernilh Zenra
medu JtoJ!l.In~ d xnladiih, -za tr.i godine ni }ed-na se nije rud.ala u 1935. godmi
rodena. s_u 2 . deteta, u 1936. godini !'lodeno 1 dete, a toarom 1.937 - nijedno
d~. :onm~anJe dodatlm .:ima u ekonomsk:om 1i socijallnom Zivotu velike posledice, J'er 'Je TUSenjem brak.a i smanjenjem nataliteta PQgodena ce:l:a porodica
a ne samo Zena. F'inansij-ski efekat ukidanja d-odatk·a ~m skwpoCu iz.nos'i ~
PTT stuulru :z:a jednu kalendarsku ,g.odirnu 4 885 004 did1ara. !aka je avo velik:a
s-uma, materiJalna korist za drlaVIU ndje 1:o.Uka, kolilke su prakti6n:e posileclice
ove uredbe. <?Kena danae, 17, uoae.st6a.p 1938, 15; Pe'lf- ucTune, JIHCT 3a eKo-
COQJ1JaJIHa 1i1 KYJITypHa IIMT3Jba ,n;pJKaBHUX M C3MOyrrpaBHUX CJIY1K5eHMKa, Beorpa,n;, ,god. I, 1, 6. jyu 1940.)
HOMCKa,
296
nili njenu neravnopravnost u drustvu i potcenili njene strucne sposobnosti.
Narodnoj skupstini podnesen je 9. marta 1937. godine amandman, koji je unesen u finansijski zakon za budzetsku 1937/1938.
godinu. Ovaj amandman je tesko pogodio uciteljice i mnoge od njih
su ostale bez posla, premda su kao pedagozi ostvarivale veoma dobre
rezultate u radu. Prema ovom amandmanu uciteljica u slucaju stupanja u brak sa licem koje nije uCitelj, gubi sluzbu, a ukoliko je
vee stekla pravo na penziju dobija samo otpremninu bez prava na
penziju.106
Ovom odredbom drzavni organi su regulisali jedno sasvim
privatno pitanje, i to samo za odredenu profesiju zena uciteljica.
Ako se vee predvidelo da uciteljica, ukoliko zeli da ostane u sluzbi,
mora da se uda za uCitelja, onda je trebalo precizirati da se i ucitelji
zene samo uciteljicama. Medutim, to nije predvideno, vee je diskriminacija uCinjena samo prema zeni. Ovakva jedna nehumana odluka
je uticala i na opredeljenje zena prilikom izbora poziva, tako da su
mnoge od njih napustale ovu profesiju i na stetu vaspitanja podmlatka ri.isu se bavile niti specijalizovale za posao koji im najvise
odgovara. Ogranicenje u pogledu udaje znacilo je automatski i ogranicenje prilikom zaposlenja i strucnog osposobljavanja. Kada se
uzme u obzir da je najveei broj zena sticao srednju strucnu spremu
bas u uciteljskim skolama i da su tih gOdina zenska deca pocela da
pohadaju nesto vise produzne skole, onda je ovakva odredba indirektno znacila ogranicavanje daljeg skolovanja u skolama koje su
najvise interesovale zene. Prijem zenske dece u uciteljske skole
bio je 1934. godine inace ogranicen, 107 a ovaj amandman znacio je
samo potvrdu te odluke i njeno dalje sprovodenje.
Cim je ministar prosvete predlozio amandman o delimicnom
celibatu uciteljica i to uneseno u finansijski zakon, Drustvo ,Zenski
pokret", kao i druge zenske organizacije, preduzelo je izvesne mere
da se on ukine. Vee 12. marta 1937. godine Alijansa zenskih pokreta
i J ugoslovenski zenski savez organizuju siru Konferenciju zena povodom amandmana na kojoj je raspravljano o posledicama ovog
akta, a zatim je donesena Rezolucija.
U Rezoluciji se protestuje protiv namera da se uciteljicama
osnovnih i domaeickih skola i zabaviljama ogranici pravo da po
slobodnoj volji mogu birati svoga bracnog druga. Zatim se konstatuje da ee zakonsko ogranicenje za stupanje u brak uciteljica onemogueiti velikom broju skolovanih zena da u mladim godinama stupe
u brak i da ee to imati odredene moraine posledice. Amandman je
u suprotnosti sa osnovnim princinima Zakona o cinovnicima, koji
svakom drzavnom sluzbeniku obezbeduje penziju.
108 Ov:a odredba stupilla je na snagu 1. 'a'VIgusta 1937. ARP - Zenski
pakret Novi Sad, 20. X 1939; HapoOua npocaeTa, opraH JyrocnoBeHCKOr yqMTeJbCKor y.z:t:py:m:eH.a, Beorpa~, ro,n;. XX, 35, 18 . .stapT 1937; ,It p M M x a j JI o
M JI nh, HapoOna mnojz.a u uapodnu Y'ILUTe.Jb, 31-32; Y'lf.uTeJbcKa cTpa:JICa,
Beorpa,n;, ro,n;. III, 3-4, .stapT--anpu.a 1937, -66-67; Pa0nu'l£ne 1wau%e, 12,
19. JtapT 1937.
107 r.aaCUU'JC JyzoCJWBeUCKOZ :JIC€1tC'KO't CaBe3a, 3, 30 . .stapT 1937, 20-21.
297
�Sa ove Konferencije zene su uputHe Rezoluciju i ape! Senatu
i senatorima da se predlozeni zakonski amandman u celini odbije.'os
Na sednici Odbora Drustva ,Zenski pokret" u Novom Sadu
koja je od:~an~ 19. marta 1~37. godine, zakljuceno je da se u dogo~
vo:u .sa ucitelJ~Cama, u obliku memoranduma i protesta, zaintereSUJe 1 upozna Javnos~ !,sa ov!~ nehuma:>im postupkom". Odbor je
~ontatovao na sledecoJ s~dm~I, 13. apnla, da je protest Alijanse
zenskih pokreta o ovom pitanJu ostao bez uspeha i da ne vredi da
one pisu protest. ZakljuCile su da treba da pisu Clanke za stampu
o ovom problemu. 1••
Alija~sa zenskih pokreta uputila je molbu ministru prosvete
za ukidanJe amandmana u finansijskom zakonu za budzetsku
1937 (1938: g.odinu, kojim se uvodi delimicni celibat za uciteljice.
Nar:ocito Je !Staknuta nepravda sto se amandmanom oduzima ucitelj!Cama pravo na penziju, iako su stekle to pravo ukoliko se udaju
za lice koje nije ucitelj. 11 •
'
Zenski pokret u Zagrebu takode je reagovao na ovaj amandman. ?n Je orgamzovao sastanak sa uciteljicama na kojem se raspravlJalo o ovom problemu, a zatim je donesena Rezolucijoa i upucena v ladi.' 11
.
U feb":'aru. i oktobru 1938. godine ministar posvete primio
Je predstavmce. zen~kog pokreta koje su mu predale predstavku
s m?lb~m za uktdanJe amandmana o delimicnom celibatu uciteljica.
o.n 1m Je da? neka obrazlozenja za donosenje ovakve odredbe, koja
m u kom ~l:'caJU ne .mo.gu opravdati ovaj nehumani postupak. U pogledu P?Zitlvno.g resenJa ovog problema predstavnice zenskog pokreta msu dob1le m neko obecanje, sto su obicno cinili politicari
u ono vreme,112
~ako. se vidi, Alijansa zenskih pokreta 'i' njena drustva su
preduzimai:. odrede~e mere .u okviru svoga programa da se ovaj
problem ~es1. Medutlm, kao 1 u drugim slucajevima, to je sve ostaJdall~ na mvou konferencija, rezolucija, molbi, peticija, apela i taka
a Je.
. Zenski pokret aktivno je pratio sve promene u zakonodavstvu
koJe se odnos~ na zene i davao o njima svoje predloge. Tih godina
uprav? se ra~1lo na na:rt~ jedinstvenog j~goslovenskog gradanskog
~akom~a za. sta su trazem predloz1 pojedmaca i organizacija. AliJansa zenskih pokreta u 1937. godini poslala je peticiju ministru
pravde_povodom r~da n~ ovom zakoniku. Feministkinje Jugoslavije
predlozile su vlad1 svoJe zahteve koje hi trebalo obavezno uzeti
u obzir prilikom izrade ovog nacrta. One su trazile:
,1. Punu sposobnost za pravne radnje za sve zene bilo
ud~te il~ ne, pod opstim uslovima pod kojima se priz~aje i
muskarc1ma.
---
ARP, fond ZenSkl rpoiloret, Novd Sad 2 VII 1937
ARP, rZ-apiJsnri!k sa odbor19ldh sedni_ca' D~stva ,~skli po'kret - N oV'i
Sad, II/6, (str. 6 i 9).
110
ARP, fond .A1ijansa Zen9kih. 1poklreta, hr. 30-1937 i br. II/4~1938.
111
ARP, .Zeil!Sln ·pokret, Novi Sad, 20. X 1938.
112
ARP, fonid A;Jijansa zenO!cth rpdkreta, li/3-1938, br. 133 [ Zenski pokret, N()Vl Sad, br. 4 ·i br. 11)2-.
108
109
298
2. Obavezan grad:anski brak.
3. Iskljucivu nadle2nost drzavnih sudova za sve bracne
sporove.
4. Ravnopravnost supruznika u braku i porodici, te prerna tome:
a) ukidanje muzevljeve vlasti,
b) zamenu pojma ocinske vlasti roditeljskom vlascu i
c) u slucaju rastave braka, ako nema sporazuma medu
roditeljima, sudsko odredivanje prebivalista deteta bez obzira
na pol i godine, pri cemu je merilo samo dobra deteta. Izdrzavanje deteta da obavezuje obe strane srazmerno njihovim
prihodima, nezavisno od toga ko je kriv za razvod.
5. Punu zastitu vanbracne dece, i to dozvolom istrazivanja
ocinstva, efikasnom prinudom roditelja da vrse svoju duznost
prema vanbracnom detetu i izjednacenjem vanbracnog deteta
sa bracnim u srodnickom naslednom · pravu, kako u odnosu
prema svojim roditeljima, tako i prema njihovim srodnicima.
6. Omoguciti zeni da bude. staratelj pod istim uslovima
kao muskarci.
7. Izjednacavanje zene i muskarca u naslednom pravu
u gradu i na selu. Omoguciti i zeni da bude svedok pri testamentu pod istim uslovima kao muskarci. '
8. Slobodno i neograniceno raspolaganje supruznika sopstvenom imovinom. Zato treba ukinuti pretpostavku da je muz
precutni upravljac zeninon imovinom i ukinuti pretpostavku
da je u sumnji o poreklu stecene imovine u braku stecena
imovina muzevljeva, vee za takav slucaj predvideti zajednicu
stecenog dobra i ukinuti ustanovu miraza.
9. Ozakonjenje zeninog rada u domacinstvu kao profesije.
10. Predvideti obavezno osiguranje za s!ucaj razvoda
braka, kojim hi se koristio supruznik koji za razvod braka
nije kriv, a materijalno je neobezbeden".""
N a osnovu ovih zahteva vidi se koliko su zastareli postojeci
zakoni i u kojoj je meri sankcionisana neravnopravnost zene u
dru8tvu. Ostvarenjem postavljenih zahteva ozakonila hi se ravnopravnost Zene, koja Zivi u sasvim drugim savremenim uslovima
za razliku od onih kada su vazeci . gradanski zakonici doneseni.
Diskusija oko nacrta gradanskog zakonika aktivirala je organizacije
zenskog pokreta u borbi za politicka prava zena, koja se u vecoj
iii manjoj meri vodila kroz ceo ovaj period.
Internacionalna feministicka alijansa na svojim kongresima
i drugim skupovima postavljala je pitanja ravnopravnosti zena i
ozakonjenja njihovih prava u pojedinim zemljama. Za jesenje zasedanje Drustva naroda, 1937. godine, ona je pripremala podatke
0 tome kakvo je stanje zena u pojedinim drzavama pred zakonom
i u drustvu. Na zahtev ave medunarodne zenske organizacije, Alijansa zenskih pokreta izradila je dokumenat o polozaju zene u
113 ARP,
Alijansa Zenskih pdkreta, br. 30;
Haw,u 3axTes-u.. JKeua danae, 14, jyu 1938, 3--4.
A
JI
oj
3 H
ja
III T e 611,
299
�Jugoslaviji tzv. Statut ~ene. tJ ovom dokumentu se daje pregled
pravnog, ekonomskog i socijalnog polozaja zene u zemlji.
U Beogradu je 6. i 7. februara 1937. godine odrl\an prosireni
sastanak Upravnog odbora Alijanse zenskih pokreta, kojem su prisustvovale i predstavnice zenskih pokreta iz unutrasnjosti. N a sastanku se raspravljalo o ovom dokumentu, a zatim je on upuc:;en
Internacionalnoj feministickoj alijansi. 114
U Cirihu je od 25. februara do 2. marta 1937. odrzana studijska
Konferencija Internacionalne feministicke alijanse na kojoj se raspravljalo 0 pitanju zenskog prava glasa, uticaju zene na mir u
svetu i polozaju zene na radu. 115 Na Konferenciji je hila delegacija
od tri zene iz nase zemlje, koje su predstavljale Alijansu zenskih
pokreta u J ugoslaviji.
Na liniji borbe za mir na Konferenciji je raspravljano:
o prakticnom programu za mir; o merama koje treba poduzeti da
industrija naoruzanja i trgovina oruzjem ne ostvaruje tako velike
profite; o sprovodenju organizacije kolektvne bezbednosti i medusobne pomoci; o zahtevu da se ponovo sazove internacionalna konferencija za razoruzanje radi sklapanja konvencije za ogranicenje
naoruzanja i o tome na koji naCin sprovesti, u okviru rada Druiitva
naroda, teznje za poboljsanje politickih i ekonomskih prilika da ne
bi doslo do rata. Posle duzih diskusija o ovom problemu donesena
je rezolucija o kolektivnj bezbednosti i upucen je ape! Drustvu
naroda za efikasniji rad na ovim pitanjima.
U vezi sa ekonomskim polozajem zene raspravljalo se o tome
kako putem zakona i u praksi obezbediti jednako osposobljavanje
zena za rad kao i muskaraca; kako omoguciti zenama da vrse isti
poziv kao i muskarci i 0 jednakim US[ovima ZI!*Tad i nagradivanje
zena i muskaraca.
Predsednica Alijanse zenskih pokreta iz Jugoslavije govorila
je o propagandi za zensko pravo glasa. Konferencija je zavrsila rad
javnim mitinzima posvecenim pravu glasa zene.116
Sredinom maja 1938. godine, zene u svim drzavama clanicama
Drustva naroda, organizovale su Internacionalnu nedelju zene u
znak saglasnosti da Drustvo naroda raspravlja o polozaju zene pred
zakonima. Internacionalna feministicka alij ansa predlozila je da svi
njeni clanovi odrze 14. maja Zenski dan i da se toga dana odrze
manifestacije zena, na kojima ce one izloziti svoje zahteve u pogledu
ozakonjenja potpune ravnopravnosti zene s muskarcem.
EeucKu n01cpex, 1-2, jauyap-cjje6pyap 1937.
Na dnevnom redu Kcmferencije b.illa su 1sledeCa pirtan.ja:
1. jpitanje mtra,
2. nezaposlenost i Zene,
3. ·Sta \Se moZe uCinliti p!1oti'V !lmi}umOarenj.a oruija,
4. ZenSko ,prav;o gtasa,
5. Jmlm utiOe -z.aposlenost Zene na neza~poslenost,
6~ 'Ziaposlenj-e udate Z·ene,
7. osiguranje ~ena za vreme po-rodajta,
8. za jednruk rad jedna'kra IliaJgJrada. (ARP, :llond Allljanse ~enskih rpodueta,
br. 30-1937.)
118 1Keua Oauac, 5-6, anp~.!!.-.Maj 1937, 17; JKeucKu noxpeT, 1-2, janyap-r;Pe6pyap 1937, 22; r.ttaCUU'K JyZOC.fi,OBe1i,C'KO'Z JICe"UC'KO'Z case3a 3 30. MQPT
1937, 18-19; Zenski svijet, jun 1937, 152.
' '
. _Aiijansa ~enski_!l po~reta u Jugoslaviji obratiia se svim orgamzaciJama u unutrasnJosti da 14. maja organizuju Zenski dan i da
na tu proslavu okupe sto veci broj zena. 117 Vecina zenskih pokreta
je uzela ucesce u ovoj manifestaciji i 14. maja organizovane su
veoma uspesne priredbe.
•.. Zensk~ pokret u Beogradu i njegova Omladinska sekcija izvrsth su obtmne prtpreme za ovu proslavu, koja je odrl\ana 14. maja
uvece na Kolarcevom univerzitetu. Predsednica Drustva Zenski
poJ<:et". pozdravila _je prisutne i govorila o znacaju Zenskog dana.
Zatim Je predsedmca Upravnog odbora Alijanse zenskih pokreta
govorila 0 polozaju zene u Jugoslaviji osvrcuci se pri tom na postoi.ece zakonodav~tvo koje je takode u svojim odredbama zapostavilo
zene. Ona Je 1stakla da zahtev zena za politicko pravo zauzima
prvo mesto. Prvi put na skupu, koji feministkinje organizuju poj_avio se _na govornici ~ jedan muskarac, profesor univerziteta,' koji
Je govono o tome da zena treba da bude ravnopravna i da ce ona
svoje pravo glasa iskoristiti za mir i dobro covecanstva. Predsednica
Omladinske sekcije govorila je o polozaju zenske omladine. Na
kraju je hor omladinske sekcije otpevao zensku himnu i time je
zavrSena ova uspe.Sna manifestacija.us
Na proslavi Dana zena, koja je oddana 14. maja u Novinarskom domu u Zagrebu, bilo je oko 400 zena, nekoliko muskaraca
i veliki broj o;ntadin~. N a sk~pu su istupile cetiri govornice koje
su govonle o zen1 u Javnom 1 pnvatnom pravu, o pripremama za
izradu krivicnog zakonika, 0 zeni u prosveti, 0 ekonomskom polozaju zene i 0 polozaju zenske omladine. 11 •
Jedna od najuspelijih proslava Zenskog dana odrzana je u
Novom Sadu 12. maja 1938. godine. Na zboru, kojem je prisustvovalo 800 zena, donesena je Rezolucija kojom se zahteva da se zene
izjednace u svim pravima s muskarcima. One su predlozile da
skupstina usvoji ove zahteve:
,1. da se sto pre danese izborni zakon kojim bi zene
dobile pasivno i aktivno pravo glasa, kako je to predvideo
Ustav od 3. septe'_llbra 1931. godine u Clanu 55;
2. da se novtm Zakonom o sudijama zeni dozvoli vrsenje
sudijskog poziva;
3. da se sve udate sluzbenice drl\avnih i samoupravnih
tela u pogledu nagrade izjednace sa neudatim zenama i muSkarcima;
4. da se dokine dopuna par. 93. Zakona o narodnim skolama prema kojemu uCiteljice gube sluzbu ako se udaju za
neucitelja;
114
11
300
~
Ove m~~~stacije trebalo je da priprem:i SV'aka organlitz;acija Zenskog
pre~ ~V:OJ'lllll ~ogu6~stima. Zatim je prepQI"UrCeno da se pOZOfVltl sva
_udtru~:t;J•a da ucestvuJ~ ru mani!flestaoija.ma, da ru njdrma uzme uCeSCe
v~6i ib!OJ zena; da omlad'ma oba ,pola .paseti ove manifesta,or}e; da, po
117
pdkreta
:enskla
sto
mogucmostli, •to.ga dana na Skupu Zena govori j edan anuSika.rac i da se n•a svim
~ifestaoijama don~e
•1st<: rezolucija koju Ce A:ltj.ansa Zen.Skih polkreta posl•ati. (ARP, fund A1hJ,ansa zen1Sikilh pokreta. br. 39-1938.)
118 }f{ena Oanac, 6p. 14, jyu 1938, 8.
119
ARP-II/3-1938, fond Alijansa zenslcih pokre'la, br. 79.
301
�sednici Upravnog odbora Alijanse zenskih pokreta, 23. oktobra 1938.
godine, zakljuceno je da se izradi ,memorandum" i uputi svim
narodnim poslanicima i senatorima da se oni u Skupstini i Senatu
zaloze za ostvarenje dugogodisnjih zahteva zena. Pocetkom sledeee
godine ,memorandum" je izraden i krajem februara 1939. godine,
upucen poslanicima, senatorima, predsedniku vlade i ministru prosvete.
u tom dokumentu se konstatuje da zene Jugoslavije nemaju
pravo glasa i zato nemaju mogucnost da se u zakonodavnim telima
bore za osnovna prava koja zene neprekidno postavljaju. ,Podizanje
naroda na visi stepen civilizacije i kulture, intenzitet privrede, resavanje drustvenih razmimoilazenja i nesuglasica ne zavisi samo
od muskaraca, koji su imali pravo da 11. decembra prosle godine
iskazu kojim pravcem zele da se resavaju krupni problemi na8e
unutrasnje i spoljne politike, vee zavisi pravac resenja od muskaraca i zena koji aktivno ucestvuju u svim granama zivota i time
uticu na smer i saddinu sveukupnog kulturnog, socijalnog i privrednog razvoja. Ovaj uticaj mora biti osnovan na svesti i odgovornosti pred narodom. Ta svest j e kod zena veoma razvij ena, a biee
pojacana, kada ce one. steci uverenje da su u svemu ravnopravni
gradani. Stoga je potrebno da se uklone iz naseg zakonodavstva i
pri primenjivanju zakona sve odredbe i svi postupci koji su uzrok
da su zene Jugoslavije jos uvek u potcinjenom polozaju". Zatim
se kao najvazniji zahtevi zena, s molbom da ih zakonodavna tela
i vlada rese, isticu: 1. politicka prava u kojima se trazi da zene
dobiju aktivno i pasivno pravo glasa za sva zakonodavna i samoupravna tela, 2. napred pomenuti zahtevi zena za unificirani gradanski zakonik i 3. u pogledu ucesca zena u javnoj sltiZbi: da se
Zakon o sudijama izmeni taka da postane zvanje sudije pristupacno
i zenama; da se u saobracajnu sluzbu primaju i zene s visom spremom, sto je onemoguceno cl. 5. Zakona o saobracajnom osoblju;
da se ukine paragraf 36. Uredbe o organizaciji Ministarstva pasta,
telegrafa i telefona iz 1935. godine, prema kojem se mogu primati
sluzbenici zenskog pola samo u zvanjima za koja se trazi nepotpuna
srednja skola; da se udatim zenama u drzavnoj i samoupravnoj sluzbi priznaju iste prinadleznosti kao muskarcima i neudatim zenama;
da se ukine odredba prema kojoj se uciteljice osnovnih skola i zabavilje ne mogu udati za lice koje nije ucitelj; da se za upravitelje
i direktore '?snovnih i srednjih zenskih strucnih skola postavljaju
zene; da se Zakonom o ispekciji rada predvidi da inspektori rada
mogu biti lica sa odgovarajucom pravnom i socijalno-politickom
spremom i da se za prijem u sluzbu (drzavnu, samoupravnu i privilegovane ustanove) ne pravi razlika izmedu muskarca i zene, vee
da se uzimaju u obzir samo sposobnosti i propisane kvalifikacije,
bez obzira na pol. 122 Zenski pokret u Novom Sadu je na licnu ini-
5. da se ~to pre danese nov dradanski zakon prema kojem
i'e zene svih pravnih podrucja biti izjednacene u svojim pravima sa muSkarcima;
6. da se poduzmu sve mere kako bi se pravilno primenjivali postojei'i zakoni koji regulisu rad zene za vreme materinstva, kao i rad dece;
7. da se sto pre danese zakon za kui'ne pomoi'nice i seljakinje sluskinje u seljackom gazdinstvu;
8. da se prilikom svakog zakonskog predloga u kojem se
raspravljaju pitanja zene, ti zakonski predlozi dostave feministickim organizacijama na misljenje".
Na zboru je zakljuceno da se ova Rezolucija uputi Drustvu
naroda, Narodnoj skupstini i Kraljevskoj vladi .Kraljevine Jugoslavije.120
Upravni odbor Alijanse zenskih pokreta u Beogradu nije izradio jedinstvenu rezoluciju o ovom pitanju, kako je to obei'ano, zbog
cega je bilo prigovora i na skupu zena u Zagrebu. On se takode nije
slozio da se Rezolucija koja je donesena na zboru zena u Novom
Sadu uputi odredenim merodavnim faktorima, kako je to vee bilo
zakljuceno. Upravni odbor Drustva ,Zenski pokret" u Novom Sadu
zauzeo je stav da se Rezolucija posalje nadleznim organima i da se
uputi dopis Alijansi zenskih pokreta za odrzavanje vanredne konferencije koja bi o tome odlucila. 121
Do nesuglasica unutar zenskog pokreta dolazilo je vise puta
i na kraju, pocetkom 1940. godine, do krize i rascepa unutar Alijanse zenskih pokreta. Drustva zenskog pokreta u unutrasnjosti
delovala su vise samostalno i njihov rad zawsio je od uticaja naprednih snaga i rada KPJ u doticnom mestu, kao i od toga koja se
licnost nalazila na celu ave organizacije.
Internacionalna feministicka alijansa, u cijem je sastavu bio
i nas zenski pokret, nije imala nekog uticaja na razvitak ove organizacije u nasoj zemlji. Stavise ona se nije posebno angazovala ni
za resavanje osnovnog pitanja, kao sto je pravo glasa zena, kojim
se ova organizacija bavi od svog osnivanja. Jedina njena znacajna
akcija u toku ovih godina bilo je organizovanje Internacionalne
nedelje i inicijativa da se u okviru te nedelje odrze zborovi za prava
i ravnopravnost Zene 14. maja 1938. godine.
_
u okviru programa rada organizacija, zenski pokret pronalazi
i preduzima dalje akcije za poboljsanje polozaja zene u celini. Na
120 lsto, Zapilsn~~k sa odbOO'Iskih sednica Drufua ,ZenSilct pokret", Novi
Sad, II/U, str. 27-29; ZenSkti rpok!ret - Navi Sad, br. 56.
121 Na sednici 17. maja 1938. Up.raVIni. OO:bor .Zernskog !Pok.reta u Norvom
Sadu za!lclju-Ci:o- je da se .bez odO!brenja Alijanse obTati !Svfun Zenslcim pokretima z;a SM"adnju, ukoli~o AHj.rullJsa Zen:Skih pdkreta od:bije p-redilioge ~a slanje
rrezOOuoije 1sa zbora Zena u NoVlom Sadru, i r~oQruoiju dostavli predlo!Zenmn ·forumima. lstog dana ovaj odbor je u.pruti•o A1lijan!Sd i -svim Zen.-slcinn p!lkretlimla
dopils u ikoj·em traZi da se 1sednica Ahl.}anse lSaz:ove Sto pre, na kojoj bi se
d"'eSilo ;pitanje ne&poraxum.a koji je nastao rpJ'Ii.<Ukmn donOOenj-a i slanja._,pome-
122 Prilikom predaje
Izw.Sni odbor AUj.an!Se Zenskdh
11 Memora.ndwna"
poilm"eta pozvao je predstaWlttke Jugos1ovenS!klog Zeil!Skog saveza ri Udru.Zenja
univerzitetslci obraoovani'h Zen-a da se pri.idnuZe ovoj ~akciji, da •oo njdhiov zahtev
dOibio •joS veCu v;rednost. (ARP, AI:i:jansa Zenrsktilh ,pokreta, IJ:>r. 3, 4, 6, 12; Zenski
pe>kret - Novi Sad, br. 5, 1939.)
nute rezolrudije. (ARP, fond Aildjansa Zensk·ih rpok.reta, II/3-1938, hr. 67; Zapisnik sa odb<>~Skih .sedn.ioa Dru~a ,ZensJd p<>wet" - N<Wi Sad, II/6, sir.
27-29, Zenskii pokiret - Navi Sad, hr. >6.)
303
302
I
I
�cijativu sastavio ,Memorandum'' za pravo glasa zena i pred.ao ga
10. oktobra 1939. godine potpredsedniku vlade, ministru pravde i
ministru poljoprivrede. 123
Najmasovnija akcija za pravo glasa zene organizovana je u
drugoj polovini 1939. godine, ciji je inicijator bila Redakcija lista
JKeua danae i Omladinska sekcija. U ovoj akciji doslo je do kompromitovanja rukovodstva organizacije zenskog pokreta, koje sve
vise gubi ugled kod vecine zena, o cemu ce biti reci kasnije.
Zene Cehoslovacke su uputile 1. oktobra 1938. godine proglas
zenama sveta povodom porobljavanja Cehoslovacke Republike. Alijansa zenskih pokreta poslala je u prevodu taj proglas svim zenskim
pokretima u unutrasnjosti, kako bi s njim upoznalo sto vise zena.
Povodom ovog dogadaja nase zene su izrazile ogorcenje i Alijansa
zenskih pokreta je uputila predsednici Cehoslovackog zenskog saveza Planinkovoj pismo sa izrazima osecanja solidarnosti s narodom
Cehoslovacke u tim teskim i sudbonosnim daruma.124
·
Organizacije zenskog pokreta imale su u svom programu rada
kao stalni zadatak razvijanje predavacke aktivnosti. Organizovana
su predavanja o aktuelnim temama za zene, a pored toga radilo se
na zdravstvenom prosvecivanju, opismenjavanju zena putem analfabetskih tecajeva i opstekulturnom uzdizanju zena.
U Ljubljani su za zene organizovana nedeljno predavanja na
kojima su istupali poznati politicari.' 25 Februara 1935. godine Drustvo ,2enski pokret" u Beogradu odrzalo je tri interesantna predavanja, i to: o pravnom polozaju vanbracne dece, o naslednom
pravu i bracnim ugovorima i o individualnoj psihologiji i zenskim
problemima. 12• Na godisnjoj skupstini ,2enskog pokreta" u Banjoj
Luci, 1937. godine, odrzano je predavanje o polozaju zene u Bosni
i Hercegovini. Nekoliko poznatih aktivistkinjii..bvog pokreta iz Zagreba i Beograda dolazilo je povremeno u ovaj grad i odrzavale su
uspesna predavanja. 127 Upravni odbor Drustva u Sarajevu organizovao je 21. januara 1937. godine seminar na kojem su odrzavana
predavanja jednom nedeljno. Oddano je 8 predavanja, koja su bila
posvecena aktuelnim problemima ove organizacije. Predavanja je
poseciyalo 30 do 40 slusalaca.128 Veliku aktivnost na polju predavacke delatnosti postiglo je Drustvo ,2enski pokret" u Novom Sadu.
Pri ovom drustvu postojala je prosvetna sekcija, koja se bavila
organizacijom predavacke aktivnosti. Pored Novog Sada, predavanja
su odrzavana i u unutrasnjosti Vojvodine. Taka je u Petrovaradinu,
1 Delegacdja :lena rkoj'a je predavaJ.a ovu predsta¥kll izlrazi:la je Zelje
2s
svilh Zena da se .u 1novli illzJbot1ni zakon un€LSe ;prav,o ~a:sa ii za :Zene. ·(ARP, fond
CO AFZJ, ZenS!ci :pokret- Novi Sad, fund CK KPJ 8694/XIII/4-2/40.)
12 4 ARP, Zensk1i pakret Nov,i Sad, M. 88.
12s
12 6
)Kena Oauac, 5-6, tmpu.a-.M.aj 1937, 2-3.
1-2, 1935.
Eeua danae, 8, uoee..st6ap 1937, 16.
Seminal!' je bio .namenjen 1'1ll'~ovodstvru i 10la<Il0vi.ma org-anie;acije
,,Zenski :pokret" 1 na njemu £>"1i ock~a,na sledeCa predavanja: 0 pol()Zaju .Zen.e,
Feminizam i fem:il:nli.sti>Cke Oilganizacije, Pacifis-tiOk-e teZnje Zena..t ·Memorandum
Alijanse Zemskilih poheta, Fernlin~zam i p.roblemi danaSnjice, z.ena u ipo02Ji'V!U,
Zena pred gradanskim ·za•konom, Zena ;ra.dnica lkao ·nQ·s.nac rarvnopravnos1li.
(Dana Be-giC, n.n., 162.)
121
12 8
304
.JKe'H.CKU noKpeT,
Sidu, Senti i Kisacu oddano oko 15 predavanja iz oblasti zdr~v
stvenog. prosvecivanja. Vaznije· teme iz ovog programa su umnozavane i deljene Clanicama radi proucavanja.' 29 U Somboru Je 30. okto~
bra 1938. oddano popularno predavanje o higijeni Skolske dece 1
o potrebi saradnje roditelja i skole. 130 ,2enski pokret" u Cacku
uspeo je da predavackom aktivnoscu obuhvati siri krug zena i u
okolini grada. U selu Jezdini organizovan je domaCicki tecaj, koj_i
je ova organizacija novcano pomagala i omogucila da se otvor1.
U ovom selu odrzana su tri popularna predavanja, pristupacna
seoskoj zeni, i to: 0 zaposlenosti zene, 0 tuberkulozi i zivotu zene
na selu. Predavanja je posetilo oko 200 zena, narocito iz J ezdine
i okolnih sela.'" Ova je prva organizacija zenskog pokreta koja je
samoinicijativno pocela da radi i sa zenama na selu, pronalazeci
oblike rada koji najvise privlace seosku zenu. Novoosnovano Drustvo ,2enski pokret" u Jagodini svakih 15 dana odrzav~lo. je sastanke sa Clanicama, a najinteresantnija su bila predavanJa IZ oblasti koje najvise interesuju zene; o polozaju zene u savremenom
drustvu uloga zene u odbrani zemlje, o pojavi i cilju zenskog pokreta itd.'32 Predavanja sa slicnim temama organizovali su i ostali
zenski pokreti u zemlji.
U drugoi polovini 1937. godine u Kragujevcu je organizovan
veoma uspesan analfabetski tecaj. 2ene su pokazale veliko interesovanje za ovaj tecaj i bile spremne da ga i dalje pohadaju.133 Narocita potreba za ovom vrstom delatnosti osecala se u Pristini, ta~o
da je ovaj pokret, prilikom osnivanja, u program rada postav10
,osnivanje analfabetskih tecajeva po selima i p~e~~vanja iz higij~ne
za seoske zene" zatim osnivanje zenskog kluba 1 c1taomce, gde b1 ·se
zene sastaje i' ostvarivale stalni kontakt. Prilikom sakupljanja
potpisa za pravo glasa, ustanovljeno je da u dva sela vucitrnskog
sreza ima ad 101 zene 96 nepismenih. U ovih pet pismenih uracunata je i seoska uciteljica. Ova primer najbolje ilustruje stanje pismenosti u ovom kraju. 2enski pokret u Pristini poceo je sa organic
zovanjem akcije za suzbijanje nepismenosti kod zena i za te potrebe
obratio se jula 1939. godine Kulturno-prosvetnom drustvu ,Prosveta" u Sarajevu da im posalje iz svojih sredstava izvesnu sumu
novca ili pomoc u skolskom materijalu (tablice, bukvari i drugo).
Ova drustvo se rado odazvalo njihovoj molbi i poslalo im je na poklon
100 bukvara za odrasle nepismene. Da bi postigao vece rezultate
na ovom planu, zenski pokret u Pristini se pridruzuje akciji ,Seljackog kola" koje je vee radilo na suzbijanju nepismenosti. I od
ovog drustva zenski pokret je trazio potrebni materijal za orgamzo12& if\re.davanja ru odr.Zana .sa slede6im temaana: Pravni ~palOZ..aj Zene
u JUJg,osl,avijd, 0 ,pOOIOV'ima prema Frojdu i Ad1eru, 0 ,dr.Za'V;i_. 0 starbusu drZ.a~e
u EvrCJIPi posle :prvog sveilskog rata, ZaSto Zena JugoSla;ntiJe treba da dob1:~-e
pmV1o 'gl.cusa, Pdldti;Oki :poloZaj Zene, Zena i njena !pl"ary;a 'ltd. {ARP, . fund ~11jll!nsa i<enskih p~kreta, br. 88-1938, hr. 7-1939; Za.pi~mik sa odborS!cih sedmca
Novi Sad II/6, 10 [ 11.)
·
"' ARP, II/3, fond AHjansa i<enskih '!}okreta, br. 128/1938.
1a1 I1sto, br. 89a i 49/1938.
1s2 }l{eua danae, 22, Maj-jyn 1939, 21.
1ss AR'P, iond ALija.n.sa Zensk:ih poki'eta, br. 15-1937.
305
�vanje tecajeva iii pomoc u rna kom vidu za uspe~nije ostvarenje
ovog zadatka.'~' Zen~ki pokret u :san]?j Luci takode je preduzeo
mere za orgamzovanJe analfabetsk1h tecajeva. Medutim. policija je
zabranila odrzavanje tecajeva pod rukovodstvom ovog dru.Stva pre
svega na selu, zbog sirenja naprednih ideja medu zenama. I pored
to~a,
pomoc. musli':"anskog Kult_urno-prosvetnog drustva ,Buduc:'-ost !. org~mzovan Je ana;t!.":bets~? tecaj u gradu kojim je ruko:rodila UC1telJica Nevenka VoJS1c, koJa je bi!a aktivist, a neko vreme
1 sekretar Drustva ,Zenski pokret". Vecina polaznica ovog tecaja
bile su Muslimanke. 135
•
!'ored ucesca u ?lavn!m akcijama koje je organizovala Alijansa
zensk1h pokreta, drustva zenskog pokreta u unutrasnjosti delovala
su samostalno, a neka ad njih su preduzimala sire i otvorenije akcije
zbog cega je doslo do njihove zabrane.
Zenski pokret u Sarajevu je mnogo radio na zdravstvenom
pros:recivanj?- zena,. narocito u pryim godinama posle osnivanja.
On ~e. ~rgamzovao 1z ave oblasti c1kluse predavanja u Sarajevu i
okolim ~ u tom pogledu stekao odredenu afirmaciju kod zena. Ovaj
pok;et Je veoma aktiv';-o uc~s!~ovao u svim akcijama koje su se tih
godma vod1le za stiCanJe poht!Cke ravnopravnosti zene. On je samostalno p~duz1mao odredene mere u cilju resavanja potpune ravnopravnosti ze:'-e _i u tom je. bio odlucn~ji od drugih organizacija koje
~u rad1le na 1st~m ~roblem1ma. Kada Je pocetkom 1936. godine uhapsena p~edsedmca 1 sekretar Omladinske sekcije zenskog pokreta
u.. saraJe."?.' r':'d ave organiza~ije bio je pod jakom prismotrom poliC1Je. ~oliciJ~ J~ unap~ed traz1la na uvid teze i o najobicnijem predavanJU koJe Je ova] pokret pripremao. U takvim uslovima rad
zenskog pokreta bio je dosta otezan, premda je intenzivno delovao
kroz celu 1936. i prvo tromesecje 1937. godme. Posle odr2avanja
se~i:".ar~ jan1:,1ara 1937. i istupanja nekih aktivista zenskog pokreta,
!JOhCIJa Je nasla razlog.a da optuzi ovu organizaciju i Banska uprava
Je 25. marta 1937. godme donela resenje kojim se raspusta Drustvo
,Zenski pokret" u Sarajevu."•
. P~~;tko':" 193~. go~ine bio je obustavljen rad zenskog pokreta
u ~1su. ~hJ~ns?:. zensk1h pokreta, u vezi s ovim, konstatuje samovolJU vlasti, ali msta ne preduzima protiv ovakvih odluka.
• Januara ~940. godine zabranjen je rad zenskog pokreta u
C':'cku. U odl~c~ Bans~e ;'Pra':e ne navode se razlozi za raspustanje,
ah s.e. napomm~e da Je zensk1 pokret prisao jednoj politickoj koncepc!JI. Upravm odbor Drustva ,Zenski pokret" zalio se na ovakvu
odluku i zathevao je da se obrazlozi o kakvoj je politickoj koncepciji
rec. ~osle ovoga, Bansk.a uprava drinske banovine u Sarajevu donela Je novu odluku maJa 1940. godine o raspustanju Drustvo Zenski pokret" u Cacku, s motivacijom da je avo drustvo dobno'' cisto
u;;
"' AIRPS, fond ZenSk!i pok;ret, br. 296, 297 299 'i 300 :IKeua aaltac 22
'
'
,
'
Osnivanje i aktivnost Zenskog pokreta
u. BanJOJ Lucu, Cetrdeset godina, Zbomik sjeCanja ... , 3, 361.
"' ARP, fond Alijanse zensklh poioreta, hr. 30 1937· DAS Pov DZ
1411/37; AIRP Sarajevo, zapisn1ci sa odhorslkih sedni~ m~M 1937.
·
"' ARP II/3, fond A!ij.amJSa zem•ltih poioreta, hr. 7e-!938.
Jtaj-jyn 1939, 20.
1 5
~ puS~ n ik a K ova 'C e viC,
306
politicki karakter i da se organizaciJe zenskog pokreta upustaju
u politiCku borbu za novi poredak.1••
U ovom periodu sediste Alijanse zenskih pokreta bilo je u
Zagrebu, zatim u Beogradu, a ad januara 1940. godine u Novom
Sadu. Alijansa je donekle objedinjavala rad drustava zenskog pokreta i rukovodila zajednickim akcijama za resavanje nekih osnovnih pitanja u pogledu ravnopravnosti zene. Program, kao i rad Alijanse, sastojao se u trazenju prava glasa za zene i u resavanju pitanja zaposljavanja, nagradivanja i podizanja opstekulturnog nivoa
zene. Svi ovi zahtevi na kojima je insistirala Alijansa zenskih pokreta svodili su se uglavnom na apele, peticije, memorandume,
rezolucije itd., koje su upucivane nadleznim organima vlasti. Inicijativa za resavanje ovih problema poticala je vise ad pojedinih
drustava zenskog pokreta koja su bila u radu samostalna. Njihova
aktivnost zavisila je vise ad jacine organizacije u doticnom mestu
i uticaja Partije i drugih naprednih snaga na usmeravanje njihovog
rada. Izmedu Alijanse zenskih pokreta i pojedinih drustava u unutrasnjosti dolazilo je i do razmimoila2enja u radu, jer su drustva
uglavnom insistirala na efikasnijem resavanju pojedinih problema.
Alijansa se uglavnom zadovoljavala istim obecanjima, iz godine u
godinu, da ce zahtevi zena biti reseni. U tim okvirima donosile su se
i rezolucije, koje na kraju nisu imale nikakve vrednosti, jer se
obecanja pojedinih ministara, senatora i poslanika nisu ostvarila.
Krajem 1939. i pocetkom 1940. feministicke organizacije se odricu
svog dugogodisnjeg programa i napustaju borbu za svoj glavni
zahtev - za zensko pravo glasa, pravdajuci to novonastalom situacijom kada nije zgodno da se odr2avaju zborovi i insistira na
ovom problemu. Usled toga dolazi do diferencijacije u ovom pokretu
u kojem rukovodstvo, pa i organizacija u celini, gubi ugled i uticaj medu zenama. Alijansa zenskih pokreta nije uspela da se izbori
za resenje nijednog od postavljenih pitanja tokom godina. U izvestaju Upravnog odbora Drustva ,Zenski pokret" N ovog Sada, aprila
1940. godine, konstatuje se da se broj Clanica za dve godine smanjio
za 260. Zatim se navodi da je zenski pokret u opadanju zato sto se
ad njega ocekivalo da se izbori za pozitivno resenje prinadleznosti
udatim zenama, da neke zene imaju apatiju prema feminizmu i
usled novonastale medunarodne situacije." 9
Poslednji Kongres Internacionalne feministicke alijanse odrzan
je ad 8. do 14. jula 1939. godine u Kopenhagenu. Na ovom Kongresu,
kao i na prethodnim, postavilo se ozbiljno pitanje mira, jer je drugi
svetski rat vee bio na pragu. S obzirom na postojecu situaciju u
svetu i neposrednu ratnu opasnost, problem politicke i ekonomske
ravnopravnosti zene postao je jos aktuehiiji i zauzeo je glavno mesto
u diskusijama i raspravama na Kongresu. Pored ovih uobicajenih
tema, na Kongresu je posvecena posebna paznja radu s omladinom.
tss Zorfl.r:a .Jan!lroviC, prerls.fflnd:ca DruS'bva ,Zen&kii pokret" u CaClru,
kamtjena je 1sa 500 dim.cara 2Jbog toga Sto je d.opustila .da se u zidnim nov.Lnama
poja:ve d:seCci 1z r.a2nih Hstova u koj'ima ,se apeluje na neurbral.mJost, mir, boobu·
p.rotiv -rata r:i. 1sliCno. ,(ARP, fond Alijansa Zenskih polcreta - Novi Sad, br. 38.)
"' ARP, fond Centra1n.i odbor AFZJ, Zenskii p<>kiret - Novd Sad, fond
CK KPJ 8694/XIII/4-2/40.
307
�Zbog toga je Internacionalna feministicka alijansa insistirala da u
sklopu nacionalnih delegacija bude zastupljena i omladina. Na sednici Upravnog odbora Alijanse zenskih pokreta, 21. maja 1939,
izabrana je delegacija za Kongres u Kopenhagenu u kojoj su, pored
istaknutih rukovodilaca zenskog pokreta, bile i tri omladinke." 0
Zene, udruzene u Alijansi zenskih pokreta, borile su se sve
vreme samo za svoja prava. Medutim, novonastala situacija nametnula je pred ovu organizaciju vece obaveze, tako da ona svoj program prosiruje i postavlja pitanje borbe ,za prava coveka uopste,
za opstu pravdu, mir i slobodu". U tom smislu vrsene su i obimnije
pripreme za Kongres u Kopenhagenu i kao osnova za diskusiju
usvojena je poslanica koja je upucena svim Clanicama Internacionalne feministicke alijanse. U poslanici se navodi da se u mnogim
krajevima sveta ne zna vise za mir, pravdu i toleranciju. Ratoa
varvarstva, mucenja i glad, vee uveliko prete da osvoje svet. Zadatak feminizma je - kaze se u poslanici - ,da budi i snazi u svetu
zdrav razum, sauCeSCe, umerenost i intuiciju, sve osobine svojstvene
zenama i majkama ... Boreci se za nase ideale, mi se borimo za celo
covecanstvo, jer ne moze da bude slobode za zenu tamo gde sloboda
nije opste dobro; ne maze da bude ekonomske slobode i pravde
za nju tamo gde su ekonomija i pravda potcinjene volji jedne tiranske oligarhije" .141
Povodom prosirenja haze rada zenskog pokreta u vezi s Kongresom u Kopenhagenu, Alijansa zenskih pokreta u Jugoslaviji odlucila je da na osnovu toga prosiri program svoga rada i da organizacije ubuduce treba da deluju u tri pravca: 1. garancija osnovnih
prava coveka; 2. postovanje tude rase i vere i 3. postovanje slobode
malih naroda.142
~-~,,
Rad Kongresa u Kopenhagenu odvijao se na plenarnim sednicama i po komisijama, i to u: Komisiji za pravo glasa; Komisiji za
jednak moral; Komisiji za zakonski polozaj zene; Komisiji za mir
i Komisiji za jednake uslove da za muskaree i zene. U toku rada
Kongresa pripremljena su dva mitinga: miting za mir i odbranu
covecanstva i omladinski miting. Na prvom je govori!a predsednica
Alijanse zenskih pokreta iz nase zemlje. Na Kongresu je ukazano
na poseban zadatak u pogledu organizovanja zenske omladine oko
Internacionalne feministicke alijanse. U toku rada Kongresa odrzana
su dva sastanka na temu ,Omladina i feminizam".
U Komisiji za pravo glasa istaknut je princip ravnopravnosti
muskarca i zene i potreba saradnje i zajednickog ucesca u politickom
zivotu. U Komisiji za mir naglaseno je da je mir doveden u opasnost
..
_w'
U 1sarstavu delegacije bile oo AlojZ'ija S'tebi, predsedn[ca Alijanse
zenski!h po(k.!'leta u Jug.aSI1avi'ji, Ml:iJ.ena AtanaC!klCNViC, predsed:nica DruStva ,.Zenslm pakret" u Boogradu, Mira V:advarska-K,oCcmda, predsedn1ca Dru.Stva u
Za;grebu, Ch'lila Stem, predsednica DruStva u Ljrubljani, Brouilii!na AW~Cllla, prredsedinica UUOZ, JIOVanka RadakoV'i.C i Ela Almuli, preds1:avnice Omladinske
selkoije u Beogradu, i Erna MUtser, kao treCi predstm'Tiik ornlaifiine i selm"etar
8}£?-yenaC~e
sekcije Jugos!.ovenskog Zensrkog sav.e2a u
Ljrub'lj~ani.
AlliJaDJSe z. p., lbr. 10, 1940 i Eena danae, 22, .Ma:i-jyu 1939, 20.)
141 lKeua Oauac, 20, .MapT 1939, 10.
14 2 Mo. br. 22, .Maj-jyu 1939 20.
1
306
(ARP, foru:i
i da za njegovo ocuvanje treba angazovati citavu .svetsku ja':?-os.t.
U diskusiji su ucestvovale i omladinke. Predstavmca delegaCI)e IZ
nase zemlje bila je zapazena u Komisiji i ana je mnog~ doprm.e~a
pobedi najnaprednijih. stavova o o;ro~ pit~nju ..~ u ~rugim !<'~rr:Is:
jama bila je veoma mteresantoa I ziva diskuSIJa, sto se vidi I IZ
obimne Rezolucije i odluka donesenih na Kongresu.
U deklaraciji i nacelima se kaze da zene treba da postanu
svesne odgovornosti koja im se namece u trenutku neposredne ratne
opasnosti. One treba da se i dalje bore za potpunu ravnopravnost
u drustvu. Intemacionalna feministicka alijansa treba da organizuje
sa omladinom oba pola medunarodnu akciju za odbranu cove~an~kih
prva i da se takva ista akcija preko zenskog pokreta orgamzuJe u
pojedinim zemljama.
Potvrdujuci svoju prvobitnu koncepciju jednakih prava za
muskarce i zene Kongres je pozvao svoje organizacije da vode
borbu za dobijanJe ili cuvanje politickih i gr':dan~~ih pra~a sv?jih
ddavljana. Preporuceno je zenama da saradUJU vise s muskarcima
u svim politickim pitanjima, jer je ta saradnja ne~phodn~.za dobro
zemlje i za potpunu jednakost oba J?Dla. Koll:gres JC .?dluc:o da J?Dsalje poruku ili molbu vladama omh zemalJa u kOJima zene msu
dobile jednakost u politickim pravima.
Kongres je ponovo potvrdio ranije donese:'u Rezoluciju ~ koj?j
se zabteva da muz i zena mogu nezavisno svaki za sebe da sacuvaJU
ili promene svoje drzavljanstvo. I u ovom pogledu z;na treba ~a i'To'a
isto praVO kao i muskarac i da je samostalna U odlUCIVanJU 0 pitanJU
pripadnosti jednoj drzavi.
Posta zakonodavstvo velikog broja zemalja sprecava udatu
zenu da ostvari potpunu gradansku ravnopravnost, ekonomsku nezavisnost i da napreduje u struci, Kongres je smatrao da ave nedo~
statke treba otkloniti i da u celokupno zakonodavstvo treba uvesti
nacelo potpune gradanske ravnopravnosti izmedu muilkarca i zene.
U vezi s tim, Kongres se zalozio da se sto pre ukinu zakonske odredb~
koje nejednako tretiraju udate i neudate ~en~ u pogledu ~po~obnosti
za pravne radnje; da se ukinu sva ogranicenJa za. ~tu~anJe I n:'predovanje udatih zena u pozive, jer su ta ogramcenJa smetnJa za
usavrsavanje zene kao profesionalnog radnika i prepreka za sklapanje braka u mladim godinama. Alijansa isti~e kao bitnu promen~
da se za izddavanje dece razvedenib roditelJa obavezno . obezbedi
alimentacija, uvodenjem strogoih sa':'kcija z~ :'eodgov~ranJe obavezama i da se to sprovede kroz nacwnalno I mtemacwnalno zakonodavstvo.
s obzirom na cinjenicu da je svetski mir potpuno ugrozen,
Kongres kritikuje stalno popustanje raznih vlada,. ciji je zadatak
bio d ase suprotstave agresoru, a ne da mu daju moralnu podrs~~
za dalje ugrozavanje mira i slobode u svetu. Zatim se u RezoluciJI
istice da se mir moze sacuvati ukoliko bude postojala sohdamost
velikih i malih naroda, da se samo u tom slucaju napadac moze
povuCi bez rata koji je na putu da zabvati sv~ ze~je. Alij~nsav se
obraca zenama celog sveta ,s opomenom da Je nJihova neizbezna
309
�duznost da spasavaju duhovne i moraine vrednosti" boreci se za
oCuvanj e mira.
Kongres zahteva da se obezbede jednaki uslovi za rad za
muskarce i zene, da se zene primaju u sluzbu pod istim uslovima
kao i muskarci; da zene imaju isti udeo u vodenju politike kao i
muskarci; da se one zaposljavaju u svim zvanjima drzavne sluzbe
i u zemlji i van nje, u diplomatiji, konzularnoj sluzbi, upravi kolonija i dominiona; da se imenuju u sve nacionalne i internacionalne
odbore i komisije. ,Stoga Kongres trazi od svih vlada da omoguce
zen_a~a pristup na sve one vazne polozaje gde se odreduje pravac
pohtike, i to pod istim Uslovima kao sto VaZi za muskarce".
Uzimajuci u obzir pravni polozaj radnice, Kongres zahteva
da .se zakonom regulisu zastitne odredbe u pogledu radnog vremena,
nocnog rada, rada opasnog i stetnog po zdrav!je itd. za sve radnike
jednako, bez obzira na pol. 148 Da bi se olaksao polozaj radnice s rnalim detetom, potrebno je da merodavni faktori osnivaju obdanista
i zabavista za smestaj dece za vreme rada. U nastavnim planovima
svih javnih skola predvideti da se nastava iz domacinstva odrhva
za musku kao i za zensku decu. U Rezoluciji se dalje kaze da treba
uticati na zene da pristupaju nezavisnim sindikalnim organizacijama,
zadrugama itd., radi borbe za bolje nadnice i bolje uslove rada.
I u tim organizacijama treba da se postuje potpuna ravnopravnost
polova, da nadnice budu jednake za zene i muilkarce.144
Na osnovu veoma opsirne rezolucije i zakljucaka Kongresa
Internacionalne feministicke alijanse u Kopenhagenu, vidi se da je
on zauzeo pravilne stavove o svim vaznim pitanjima i da je insistirao
da zene zauzmu ravnopravno sve polozaje u celokupnom javnom
i drustvenom zivotu. Narocito je znacajno sto'"1le na Kongresu posvetila posebna paZnja omladini i ilto se insistiralo na uzoj saradnji
~usk.~raca i zena, sto do tada nije bio slucaj u feministickim orgamzaCl]ama.
Alijansa zenskih pokreta u Jugoslaviji nije hila u stanju da
prihvati i preduzme potrebne mere u sprovodenju zakljucaka ovog
Kongresa. Stavise, njene predstavnice su na Kongresu zauzele nepravilan stav kada se radilo o zastiti polozaja zene radnice. Neke
organizacije zenskog pokreta bile su u to vreme raspustene, a neke
su se nalazile pod prismotrom policije i ubrzo su bile zabranjene.
Takva organizacija, koja je inace hila malobrojna, nije mogla da
sprovede donesene zakljucke. Rukovodstvo Alii anse zenskih pokreta nije bilo u stanju da se prilagodi novim potrebama organizacije, jer nije htelo da zaostrava odnose sa rezimom u zemlji. Zbog
toga sve napredne ideje i odluke sa ovog Kongresa nisu dosle do
izrazaia u organizacijama zenskog pokreta kod nas.
Krajem 1939. i pocetkom 1940. doslo je do razmimoilazenja
i krize u zenskom pokretu. Neka drustva u unutrasnjosti koja su
hila vise pod uticajem Partije zabranjena su, a u nekima u novo14~ DelegacHa Jugo-slavJje, kao i delegacije nekili druglh zemalja, glasale
su protiv ovog zahteva, s ·ObraZloZeniem .,da -im nije po.7inato mt~Hjenje radnrica po tom pitanju". MedUtim, oni su bHi u m-anjini i ovaj zatidjuCak je
unesen u rezoluciju.
144
ARP, fond A:Jijansa zenskih pokreta, br. 104/1940 i br. 10-1940.
310
nastaloj situaciji dolazi do krize tako da su sama obustavila rad.
Zenski pokret u Beogradu, inace jedna od najjacih organizacija,
prekida rad i predaje kljuceve od svojih prostorija Jugoslovenskom
zenskom savezu na cuvanje na godinu dana. 145
U Alijansi zenskih pokreta takode je doillo do krize i razmimoilazenja i postavilo se pitanje njenog opstanka u 1940. godini. Na
skupiltini Alijanse 14. januara iste godine raspravljalo se o ovom
problemu i zakljuceno je da duznost Alijanse vrili Druiltvo ,Zenski
pokret" u Novom Sadu, jer u Beogradu za to vise nije bilo uslova. 146
Alijansa zenskih pokreta u Novom Sadu, juna 1940. godine,
obavestava sve zenske pokrete o zabrani odrzavanja vanredne skupstine ove organizacije, za koju su vee izvrilene pripreme. Predsednistvo A!ijanse se obracalo policiji i Banskoj upravi da dozvoli
odrzavanje skupa, ali njihovoj molbi nije udovoljeno. S tim je bio
zabranjen i rad organizacije zenskog pokreta.' 47 Ova odluka opravdavana je sve zategnutijim odnosima u svetu, pa i kod nas, usled
pocetka drugog svetskog rata.
Zenski pokret je u odredenim situacijama postavljao vitalna
pitanja zena, ali nikad nije bio istrajan u borbi za ostvarivanje
postavljenih zahteva. Osnovni je nedostatak ove organizacije u tome
sto je okupljala uzak krug zena, i to uglavnom intelektualki, i bavila
se problemima koji su se pred njih postavljali. S obzirom na emancipaciju zena i spremnost da se energicnije bore za svoja prava,
postojali su povoljni uslovi za okupljanje i angazovanje veceg broja
zena. Upravni odbor Alijanse, kao i upravni odbori pojedinih drustava nisu dovoljno ni insistirali na masovnosti ove organizacije,
jer su se plasili idejnih uticaja sa strane i revolucionarnog raspolozenja koje se osecalo kod zena. Na sednici Upravnog odbora Alijanse zenskih pokreta 6. i 7. februara 1937. godine se, pored ostalog,
napominje: ,Nikako ne bismo mogle dopustiti da u svojim redovima
trpimo one koje bi k nama prilazile sa drugim, a ne feministickim
namerama, iii koje bi, stavise, pod firmom feminizma radile za
druge ciljeve. To nam brani svetlost ideja za koju se zalazemo. Kolikogod bismo s velikom radoscu gledale oko sebe okupljen veliki
broj zena, morale bismo same umanjivati njihove redove radije
nego da nazivamo svojim ono sto nije nase. Bile bismo prisiljene
da tako radimo za volju poiltenja koje nam ne dopusta da trpimo
da medu nama neko upotrebljava indirektne metode, a nase ideje
da mu sluze kao sredstvo za drugu svrhu. 148 Ovo se odnosi pre svega
na delovanje komunista u zenskom pokretu i na rad Omladinske
sekcije zenskog pokreta u Zagrebu koja je po osnovnim idejnim
pitanjima dosla u sukob sa Upravom zenskog pokreta.
Organizacija zenskog pokreta Jugoslavije istupala je u ime
svih zena, bez obzira na njihovu klasnu i nacionalnu pripadnost,
kada se radilo o zahtevima za ravnopravan polozaj zene i muskarca
ilslo, 0\fir. 17 (10. II 1940).
Jslo, ,br. 17 (10. II 1940) ; Mijansa zensloih pcikreta br. 16 (9. III 1940).
147 AIRPS, Zeooici pokret, br. 301.
148 )Kenc1Cu nm~peT, 1-2, jauyap-ifJe6pyap 1937.
145
146
Now Sad,
311
�u drustvu. Med t·
•
.
..
~
zena radnica . u :m, zensk1 pokret mJe poklanjao paznju okupljanju
1
nezaposlenost r~~vanJu ~jihovih specificnih problema, kao sto su
od ovih rob, ms .e nadmce, teski uslovi rada itd., mada je neke
pog!edu ~dnolema IStlcao u svojim dokumentima. Isti je slucaj i u
sa ove organizacije prema zenama na selu.
3
· Savez radnickih zena i devojaka u Sloveniji
U Ljubljani su 1924
d"
..
.
.
organizaciju _
· .?o. me soc!JaldemokratJ osnovah zensku
8.avez. radr:;cklh ~ena i devojaka. Uticaj u ovoj organizaciji prvo
munistkinja su Jmah SOC!Jaldemokrati, a kasnije pod uticajem kozbog cega je ~na 6'ost~Je levoorijentisana i na kraju komunisticki,
1
Organiz ~~ ~anJ~na krajem novembra 1935. godine.
i devojkama ~Cl_Ja Je bJ!a namenjena radnicama i radnickim zenama
fabricke radnOJe su :' UJU i uC!anjivane, i to po strukama, na primer:
pomoCnice i Jce, kucne po~oCnice, .Cinovnice, uCiteljice, trgovaCke
jaka u Ljub!" r~ge. Centralm odbor Saveza radnickih zena i devodustrijskim Ja~J _Postepeno j~ formirao podruznice, pre svega u inSostanju C~~~ rJmapSlovemJe: u Jesenicama, Trzicu, Ptuju, Mezici,
vrencu ~a Po~ P.n reval~~h, Gorjak pri Bledu, Lescah, Sv. LoMariboru i '" orJku, . a kasmJe u Trbolju, Zagorju, Hrastniku, Celju,
S avez "'"urs OJ Soboti.""
radni·k·h •
organizacija N" c 1 zena i devojaka nije osnovan kao politicka
i devojaka ·os J.ego~a namena je bila prosvecivanje radnickih zena
vista i pos~bn·~lvanJe domova za ucenike u pri:0redi, decjih zabai sto bo!je or 1 ~avoda.tso Da bi okupio sto vise zena u organizaciju
kih zena i de~a~u~ovao _rad.po podrliZnicama, Odbor Saveza radnic0
casopis Zenski [i~t ~ P.~c~o _Je 1: o~tobra 1924. !:lodine da izdaje svoj
1935. godine.
OJ! Je 1zlazw Jednom mesecno sve do novembra
Podruznice Saveza d ""k" •
. .
•
arske diktatu
r'l: me 1h zena 1 devoJaka su do sestojanu192 9· godm~. prired.i.vale zborove na Dan zena u
pojedinim me;~m
za zene ocuv . a u S!ovemJJ, na kOJlma ]e zahtevano izborno pravo
pos!u i ;astita
sv~tskog mira, <;>sigur~nje ~ slucaju nesrece na
nizuje zajedn
aJke 1 ?ete_:ta.'"' TndesetJh godma ovaj Savez orgauspesnih akc"? sa ~~gJm zenskim i radnickim organizacijama niz
Tih god~a za 0 )e s:' zene bile zivotno zainteresovane.
patizeri ulaz ma Part!J.a Je dala direktivu da zene komunisti i simkojima su ore u. POJedine gradanske i druge zenske organizacije u
radnickih ze~an.1 z~van~ proleterske zene kao sto je u Sloveniji Savez
a 1 evoJaka. ,Zadaca tih drugarica bice da istrajnim
a;:t
.
1,4Djj,p{)dJ.U:bniice ISU dk_11rn.ile T •j·•·t· b . •
. d" .
.
J€ za-~1s .o oct 'aktivno ti. , ~.t'
• a": .L'Cl .1
ro~ L.ena u ?OJ€ 1mm mestlma, Sto
na pmmer u Jeseni . s ~~a'llilz.aotJe i1. broJa radntca 1 radnriCkih Zena k.ao
Be1i - 50, Pltujru _:~a ~ 18 ': od 200 Clanova, Trbovlju viSe od 200, K~rotSlki
(ARP, J!ond E:! 1935163 9. ilanboru - 25, Cxni - 1·50 i Me2Jioi - 50 •Manova.
novitve ,Zveze' delav k·h z tef_ka K['aSovec-ZbaSn.i.k, 30-letnica usta.150 ARP fond {,;/
ena tn dek!et", Nasa ~ena, Ljubljana, 11, 1954, 293.
151 E rn'a J\![
' 1935/639; fond CPJ, 539, 3, 1382.
user, Iz nase pretek!ost~ Nasa !ena. 7-8, 1959, 231.
312
radom u tim organizacijama raskrinkaju krajnje i prikrivene ciljeve tih gradanskih drustava, da izvuku radnice ispod uticaja burzoaske ideologije i da ih privlace u jedinstveni front radnicke klase,
pod naSim rukovodstvom'' .1 52
Partija je pokusala u pocetku da utice na rad i razvitak Saveza
radnickih zena i devoj aka i upozoravala je prvenstveno na va:inost
politickog rada u borbi protiv kapitalizma. Prvu partijsku frakciju
u Savezu saCinjavale su Toncka Cec, Anica Lokar i Pavia Kastrin.
Toncka Cec je bila till godina u PK KP J za Sloveniju, a neko vreme
se nalazila i u Odboru Saveza radnickih zena i devojaka. 15 ' Zbog
ve!ikog uticaja na rad Saveza, socijaldemokrati su iskljucili Clanice
partijske frakcije iz ove organizacije na prvom kongresu, 5. septembra 1926. godine.
Na svojim kongresima i konferencijama Savez je postavljao
razne socijalne i politicke zahteve, kao sto su: borba protiv imperijalistickog rata, za osiguranje svih radnika u slucaju nesrece na
poslu i starosti, za zastitu majke i deteta, za javno priznavanje domacickog rada, za suzbijanje prostitucije, za kontrolu poroda i razne
druge socijalne zahteve. 154
Savez je po podruznicama organizovao zdravstvena i pedagoska predavanja, prosvetne veceri, priredbe, veselice i igranke.
U okviru Saveza formirana je Sekcija drustva prijatelja dece, koja
se brinula o slanju radnicke dece u oporavilistima.
Da bi odvojio kucne pomocnice od uticaja klerikalnih organizacija, Savez radnickih zena i devojaka osnovao je Drustvo kucnih
pomocnica u kojem su se devojke ucile raznim domacickim poslovima i slusale poucna predavanja. 155
Tridesetih godina u Centralnom odboru Saveza radnickih zena
i devojaka bila je formirana partijska frakcija koju su sacinjavale
Poldka Kos, Stefka Zbasnik i Milena Mohoric. Sredinom 1932. godine Zdenka Ktdric 156 uclanila se u Savez radnickih zena i devoj aka,
152
ARP, :flood KI, 1933/2-83-2, Upul't·e CK za rati medu- ·Z·enama; Sta i kako
da se radi, 3, 1934, 79.
153
U Odboru Saveza racl<n:i!Cik.ih Z.etlla i dev;oj.a!ka bi!le su: Ste:fanija Brezar, Angela Jevnihar, Mar.ija Bukovec, 'Kdsbina Rallrovec, Mica Ajdi.Sek, Anica
J!UToa, Fani CeleSnliJk, Mina Vergelj, Ste:fika KraSovec-ZbaSn1k, Vrhovec d TonOka CeC. Stefrka KII'a·Sovec-ZbaSn•ik; 30-letnica ustanovitve ,Zveze
delavskih Zena in deklet", NaSa Zena, 11, 1954, 293.
154 Isto.
15 ~ I~sto.
156 Zdenik:a
K:idrii:'i - rodena u Ljubljani 20. ·septembra 1909; zavrilila
Pra'V'Ili fa•ku'ltet u Ljubljani; ·61an KPJ od 1930; ·radila u organ1zacijd Crvene
:pomoCi; od {>ktohra 1933. do 1935. •bUa sekretar Pokrejdns~og odbora CP za
SJoveniju; uClaniilln ·se u Savez radni<lk:!h Zena i devojaka; od 1934. bi.la u Kom.isiji za rad medu Zenama pri PK KPJ za SLov:eniju; av:gusta 1935. otiSla
na .§lwlovanje u Mosk.vu, u Mectunaro.dnu lenjineku ·Sk.olu, gde je ostaia do
·arprill.a 1937. ·godim:e; zatim po '¢1Jitrekti•vi CK KPJ !pre!'Ha na rad u B~ 1 P-ariz
,i tamo oota~a do -septemhra 19·39; !PO ,povratJku u Ljublj,anu billa Clan, a zatJ:im
·seklretror OkrruZn.og komiteta KP Sloven'ij'e za Ljubljam.t; IQd jeseni 1941. ru'lrovod!iila Centra•lnom .korrUJsijom VOS (Vamostna OibveSCevalna sluZba), a zatim
•bt1a Clan Odeljen}a za ikadrove Pni CK KP Sloven:ije; na Zboru delegata silovenaCkiO'g naroda u KoCevj>u, oktobra 1943, ti·7..abra!Ila u Slovenslro. !IlariOdnooslobodHaCko veCe; poSl€ osilobod.enja - na.CeJ.nik Uprave z-a kadrove pr'i CK
KP Slovenij.e, Clan Uprave za kadrove CK KPJ, Clan Glavnog odbora SSRN
Slovenije i ,Clan CK KP Slorvenije.
313
�povezala sa clanicama frakcije i prenci'sila direktive PK KPJ za
Sloveniju za rad u Savezu. 157 Taka je preko ovih drugarica ostvaren
neposredni uticaj Partije na ovu zensku organizaciju koja je okupila
veliki broj radnica.
C!anice partijske frakcije bile su veoma aktivne i brzo su se
afirmisale u Savezu, taka da su ih podru2nice, narocito u radnickim
centrima, sve cesce pozivale na razne skupove i sastanke. Glavni
rad Saveza odvijao se u podruznicama gde su najvise predavanja
odrzale upravo ove drugarice.
Zene u ovim radnickim centrima aktivno su s radnicima ucestvova!e u Strajkovima i tarifnim pokretima koji su bili organizovani
po preduzecima. Taka su se one u velikom broju prldruzile radnicima
u strajku u J esenicama 1932. godine. Drzale su straze pred ulazima
u fabrike i punih 12 dana izdrzavale su sve napore do kraja. Mnoge
od njih su bile majke s velikim brojem dece, a neke i poznate kao
rukovodioci radnickih zena. 158
U prolece 1933. godine pocele su u Trbovlju masovne redukcije
radnika,159 zbog cega je jula iste godine doslo do velikog strajka.
U ovom strajku masovno su ucestvovale rudarske zene iz Trbovlja
kojima su pomagale zene iz drugih radnickih centara. Iz Zagorja
je doslo oko 120 zena koje su zajedno s njima zaposele ulaze u rudnicke jame. One su se nasle na celu demonstracija i mnogo su doprinele uspehu strajka. Jesenicke radnice su za njih sakupile novcane priloge i u tom vidu izrazile solidarnost s njima u ovom strajku.
Pod parolom ,Rada i hljeba" rudarske zene su izvrsile tih dana
nekoliko manjih demonstracija. U isto vreme odr2an je jedan zbor
na kojem je, pored ostalog, iz redova zena istaknuta parola ,Za jedinstveni front, za hleb" .160
1-'11>•,
I sledecih godina Savez radnickih zena i devojaka aktivno je
ucestvovao u svim akcijama radnicke klase. U julu 1935. godine
bio je strajk u Jesenicama i Javorniku, u kojem su uzele ucesca
i Zene. 161
157 ArhliJv C KSK Slovenije, SeCanje Zdenke K.idr~C i Stef>ke Zba~nik;
3.ll; e H K a K J1.lJ; p vt q, YTU%aj IIapTuje na ,Caee3 pad'MU<tt'KUX JfCeua u Ojeaoja'Ka y CJI,oaeuuju", Ko.uynucT, 149, 3. ..w.apT 1960.
tss Helena Lmgwitz, ·predsedrnica .podruZntice Saveza ['a.dnr:i.C\lcih Zena d dje-
voja:ka, b11a je u jeseniOkoj doldmi viden rukiavodill'ac .radn·LCkih Zena.; Z denka KidriC, n:n.; Stef'ka KraSovec-Z:btaS~ni!k, n..n., 294. (ARP,
fond CK KPJ 1940/14, V z·emaljSka konterencija KPJ, referat Vdde ThmSiC.)
159 Na proS:iJrenoj \Sednici GK KPJ, okrilobra Hl33, ilmn:sta1lorvano je da je
1925. godtine u Tr:bovlju billo ·zaposleno 8 000, a tada 'wega 2 600 :racl.nJka. U
Zagorju je b11a joS v·eCa redukcij.a, ,gde ima 56°/o 'penz.ilonilsanih rndara. Ovom
pvtlrikom je .istaknuto veliko uCeSCe rndaT&kih Zena u demOiliS'tracijama u
T.J:Ibovlju i nj,ihova spremnost da se sa .svojim muZevima bore za ostva.renje
"adniiil<ih prava. (ARP, fond KI, 1933/283-1; ~<>nd CK KPJ 1940/14; Zdenka
Kidi1" 1
iC, n.n.; Stefka-Zba.Sni'k, n.n., 294; Zdenlka Ki·driC, Savez
radniCkih Zena i devojaka, Cetrdeset godina, Zbornik seCanja ... , 2, Beograd; 1960, 170.
16° Na zbo!ltl su doSJ.e Zene iz .svih rudarSk:i.h -revira. RaW 21bora !i. demOOllStracij,a u ·Trbovlje je stiglo i 100 Zand.aran.a 1i vatrogasaca. 2ene dz Zagorja zaobiSle su tk:olnim putem Zandarme 'i -stig.le na ZJ'bor. .(ARP, fond KI,
1933/283-1.}
161 Zenski list, 'god. XII, 8, 1. avg-ust 1935.
Sledeceg meseca 400 radnika i radnica stupilo je u strajk..u
Bonacevoj fabrici kartona na Kolicevem s101 zahtevom d~ se. p~tp1~e
kolektivni ugovor. 1" Polovinom septembra 1ste godme poceo Je straJk
u Cinkari u Celju. Zene su istrajno i discip!inovano strazarile u
fabrici. Savez radnickih zena i devojaka organizovao je kuhinju za
strajkace.'"' u svim ovim acijama zene su pokazale so!idarnost i
ucestvovale su na razne nacine. Podruznica Saveza radnickih zena
i devojaka u Slovenackom Javorniku je prikupila 1 050 dinara za
pomoc radnicama koje su strajkovale u Oroslavlju.164
U Ljubljani je odrzano vise sastanaka koji su bili posvecen~
problemu minimalnih nadnica u privredi.. Save~ radnickih zena .'
devojaka nastupio je protiv predlog"' o m1~n;almm nadmcan;:'• k?!'
je predlagala Radnicka komora u LJublJam, Jer se na taJ nacm mJe
obezbedivao minimum egzistencije za vecinu zaposlenih zena. 165
Trbovljanska podruznica SRZD je priredila zbor zena 19. januara 1935. godine na kojem se raspravljalo o predlogu kolektivnog
ugovora za rudare, koji je trebalo poslati svim sindikalnim organizacijama. Polovinom februara iste godine odrzana je druga rudarska
skupstina na kojoj je ucestvovao ve!iki broj rudarskih zena. 166
Savez radnickih zena i devojaka priredio je u svim podruznicama skupove na kojima su zene zahtevale da se danese zakon o zaStiti zdravlja skolske dece, da deca u skolama dobijaju topli obrok
i besplatno osnovne skolske potrepstine. 167
Posle Svetskog kongresa zena, koji je odrzan pocetkom avgusta
1934. godine u Parizu, u Sloveniji su krajem novembra iste godine
odrzavani zborovi zena protiv rata i fasizma. Ove zborove su organizovale podruznice Saveza radnickih zena i devojaka u svim mestima. Referat za ovu priliku je napisala jedna clanica partijske
frakcije SRZD koji je umnozen i poslan svim podru!nicama. Na
zboru u Ljubljani bilo je oko 300 zena, gde su, pored clanova ovog
Saveza ' uzele ucesca i druge zenske organizacije, kao na primer,
.
.
Drustvo ,Zenski pokret", Opsti zenski savez i Udruzenje umverzitetski obrazovanih zena. Clanice partijske frakcije SRZD istupale
su na ovim skupovima. U Ljubljani je tada bio osnovan i Odbor
zena protiv rata i fasizma. 168
Na inicijativu i pod rukovodstvom partijske frakcije Savez radnickih zena i devojaka pristupio je ~933. organizova!lju akc;wn~g
jedinstva svih naprednih ze~s~ih drustava l1 Slo~eniJl. On Je b~o
inicijator i ucesnik mnogobroJmh zborova koJ! su t:h f£odma org~uu
zovani: zborovi za pravo glasa zena, protiv redu~CIJe ze?a u, drzavnoj sluzbi, protiv ukidanja dodatka na skupocu udatim zenama,
protiv skupoce itd.
.. . ,
.
.
.
.
Za uspesan rad Saveza radmck1h zena 1 devoJaka ~ .ost~arenJe
uticaja Partije u njemu, zasluga pripada uglavnom partiJSkOJ frak162
UJS
1u
:rs.to, 9, 1. septembar 1935.
l'sto, 10, 1. oktobar 1935.
·Lsto, 9, 1. septembar 1935.
'" ARP, fund KI, 1935/639.
Jsto.
St€f:ka KraS·ovec-ZbaSnik, n.rn., 294.
"' ARP, ~ond KI, 1935/639 'i 1935/324; Zdenka Kidri~, n.n.
16&
167
315
314
�ciji koja je bila veoma aktivna i samostalna u radu. Frakcija, stavise,
nije dobijala potrebnu pomoe od PK KPJ za Sloveniju, niti je podruznicama po pojedinim mestima poklanjano dovoljno paznje od
strane partijskih organizacija.109
U legalnim zenskim organizacijama u Sloveniji bio je okupljen
veliki broj zena koje su bile spremne da se bore za ostvarenje zenskih prava. U mnogim od tih drustava i udruzenja Partija je ostvarila odredeni uticaj, a postojali su i uslovi da se iskoristi borbeno
raspolozenje zena i njihov rad usmeri u pravcu resavanja svih problema za koje su radni !judi bili zainteresovani. Za ostvarenje potpunijeg uticaja Partije u radu i razvitku zenskih organizacija,
PK KPJ za Sloveniju osnovao je 1934. godine partijsku komisiju
za rad sa zenama, kojom je rukovodila Zdenka Kidric do odlaska
u inostranstvo 1935. godine.17o
Juna meseca 1935. godine CK KPJ dao je Up'utstva za rad sa
zenama Pokrajinskom komitetu KPJ za Sloveniju. U dokumentu se
konstatuje da u Savezu radnickih zena i devojaka radi komunisticka
zenska frakcija, ciji je rad bio usko frakcijski i sektaski. Clanice
frakcije su usmerile sav svoj rad na isticanje partijskog stava u toj
masovnoj organizaciji; one su, u stvari, nastojale da tu organizaciju
pretvore u komunisticku. Stoga je doslo do rasturanja onih podruznica, u kojima su zene komunisti ostvarile glavni uticaj i upravu
drzali u svo jim rukama.
U Uputstvima CK KPJ je ukazano da treba stalno i postepeno
prodirati u masovne organizacije uz pokretanje akcija i pitanja koja
su zajednicka i prihvatljiva za celo Clanstvo te organizacije, odnosno
za njegovu veeinu. ,Potrebno je mobilisati to clanstvo ne na osnovu
nasih, partijskih, to jest cisto komunistickih parola, vee na osnovu
onih drustvenih ciljeva i zadataka zbog kojih je'.l'ictruzenje osnovano.
Kod pokretanja akcija nase drugarice moraju biti najaktivnije i
najdoslednije i na taj naCin ee steei poverenje clanica i stati na celo
pokreta ...
Treba izbegavati da nas rad bude organizacija u organizaciji.
Treba izbegavati svako istrcavanje koje bi nasa konkurencija mogla
?ka:akterisati kao ,frakcionastvo', ,sektastvo', ,cijepanje', ,eelijasenJe' ltd.
Osnovna misao koja mora da pokreee nase delovanje u svim
organizacijama masa jeste okupljanje sto sireg kruga radnih zena
u masovne organizacije, isticanjem onih paroia, koje su svim rad.nim
zenama zajednicke. Borba za akciono jedinstvo, za rad, hleb i slobodu. Borba za ostvarenje narodnog fronta protiv ofanzive kapitala,
protiv fasizma i rata." Zatim se u Uputstvima dalje postavlja da
komisije za rad medu zenama pri pokrajinskim i drugim partijskim
komitetima treba da razrade konkretne predloge i planove rada
medu zenama, a partijski forumi da posvete duznu paznju ovom
radu.t7t
Ove direktive CK KPJ, koje se odnose na rad partijske frakcije, kao i Saveza radnickih zena i devojaka, u celini se nisu mogle
sprovesti, jer su Clanice frakcije vee bile iskljucene iz Saveza,
a ubrzo je i zabranjen rad ove organizacije.
Revolucionarne akcije koje je organizovala partijska frakcija,
kao i sve veei uticaj komunista u podruznicama Saveza radnickih
zena i devojaka nisu bile u duhu programa ove organizacije koju
su socijaldemokrati osnovali. Partijska frakcija je insistirala na jedinstvu svih zena pod rukovodstvom radnicke klase i zato je pridobila veeinu podruznica. Zbog toga je Centralni odbor Saveza radnickih zena i devojaka iskljucilo iz organizacije clanice partijske frakcije, iako su one bile clanovi Centralnog odbora. Ta odluka je potvrdena na Kongresu Saveza koji je odrzan 3. maja 1934. godine
i samim tim one su iskljucene i iz Centralnog odbora ove organizacije.172
Na osnovu rada pojedinih podruznica SRZD, videlo se da u
njima apsolutni uticaj imaju komunisti i da se preko njih ostvaruju
pojedine akcije koje je Partija vodila u to vreme. Na predavanjima
koja su odrzavana u podruznicama govorilo se protiv postojeeeg
rezima, o uspesima u SSSR, o eksploataciji radnicke klase i pozivali
radnici u borbu protiv kapitalizma. Zbog svega toga, kao i niza
konkretnih akcija koje su izvedene preko ove organizacije, Kraljevska hanska uprava je donela odluku 27. novembra 1935. godine da
se Savez radnickih zena i devojaka raspusti, a time i njegove podruznice u Jesenicama, Javorniku, Trbovlju, Celju, Mariboru i
Ptuju. 178 Istovremeno je prestao izlaziti i Zenski list, koji je izdavala ova organizacija.
Posta je Savez radnickih zena i devojaka bio raspusten, Partija
je za svoj rad medu zenama u Sloveniji koristila sve vise postojeea
zenska drustva.
169
2enska pairtij,ska :fWalrei.ja :u Saveru mdniOkih Zena i devojaka ZaH
•se na PK KPJ za Slovendju 1k.ako se ne dnteresuje za rad Zena, da ne Satlje
svoga predstavni•ka na s.a:stanlke :tirakoije i ne daje itn p:otrebne diredt:tiJve za
11ad. U Savez :su uOla•njene .sve Clarnioe fr:atkcije, a 'bri ru u Oentrralnmn odboou
11kao tak!v;e m~ogu 1se 1i•Skori:sUDi za rad u masama u celoj Sl<Wenijli. 'Dim Clanl.icama fra:k:ci}e tak•otl-e se ne pruZa -dovoljna pot111oC u '!'ladu nliti -se daju uputstva mesnrfun partij1skim organ.Izaoijama za rad po .podrn~nicama SRZD . .Zens~.a frakcija traZi da na njene ·sa.stanke dol:azi ;predstavnili PK KPJ z-a S1ovenll.JIU,_,da •ana doibija .Pu:;u pomoC od Partije 1 d:a 1se njeni rpredlozi uva.Zavaju.
PaT'blJa se takode mJe ll:lllteresovala za napi1se u :Zenskom listu, k:oji je Ulglavn:om IP]sao o 1poloZaju i radu Zena Tadn1ca. (ARP, :fond KI, 1935/640 i 1935/163.)
110
ARP, llond KI, 1935/324, .tumiv CK SK Slovooije, Secanje Zdenl<:e
Kidric; Z<ienika KJ<iric, n.n.- ARP, fond CK KPJ 1940/14 v zemaijSka konierencija KPJ, refer:at Vide Toon;SiC.
'
"' ARP, ~on<i Kl, 1935/317.
Stefka Zlba!Snik-l<·raSQiVec, n ..n., 294.
Si.ndilka-1na i dro;ga napredna Stampa je 'Pl1akomentarisa1a <JKH,'Uiku o
raspuStanju Saveza radnMkih Z-ena i dev·ojalk:a. Savez_ -je 1bi,o oSIIlovan kao
o:nganiLzacija ikoj-a ,se neCe bavd'bl poli'tiJrom, a on je, nap!"ortiv, postao poHtiCki
vr!lo alubivan. Na Skurpovima 1podruZni-ca odrZavana ,su pol'itiCka predavanja.
Palicija je zabranriiJ.,a odr:Zavanje p:roslave 8. ma,rta 1935, ikojlu je Savez pcr:Upremao u Ljubljani. Isto tako zaibran1la Je i pl"otestni zbor posveCen b-otbi
protiv .rata i faS_i:mna, k!o}i je Savez tr:eba1lo da odrZ.i 6. avgrusta iste g.odine.
(Delavec, stro1wvni Casopis, god. XXII, 17, 15. decembar 1935; Delavska politika,-•Maribor, god. X, 97, 7. decembar 1935; Ljudska pravica, LjUbljana, god~
II, 22, 13. decembar 1935; Protiv GlavnjaCe, Pariz, god. II, 6, decembar 1935, 15.
316
172
173
317
�/
III glava
KPJ OSNIVA LEGALNE ORGANIZACIJE ZA OKUPLJANJE
ZENA, POKRECE ZENSKE LISTOVE I UTICE NA AKTIVNOST
ZENA U POJEDINIM DRUSTVIMA I UDRUZENJIMA
1. Omladinke sekcije zenskog pokreta
Gradanske zenske organizacije, zbog svoje klasne ogranice·nosti, uskih programa i suzenog delokruga rada, nisu mogle zadovoljiti potrebe i zahteve savremene radne zene. VeCina od njih · je
teZila da u okviru drustvenog poretka i drzavnog uredenja ostvare
ravnopravnost zena, koju one nisu imale bez obzira na klasnu pripadnost. U tim organizacijama su uglavnom bile intelektualke i
zene iz uglednijih i bogatijih gradanskih porodica, koje je socijalna
J?ripadnost i priv:zenost vl~dajucoj klasi ogranicavala i onemogucavala da se odlucmJe bore 1 za one programske ciljeve koji su bili
u njihovom interesu.
Program Alijanse zenskih pokreta bio je prihvatljiv za vecinu
zen~, ali je ~kovodstvo ove organizacije bilo >medosledno u sprovodenJU postavlJemh zadataka 1 oslanjalo se na mali broj zena.
Komunisticka partija je nastojala da i preko ovih legalnih
organizacija ostvaruje veCi uticaj na zene. Ona je dala direktive i
zenama clanovima KPJ i SKOJ-a da ulaze u ove masovne organizacije, da u nji~a .st;raraju zenske s~kcije, da tamo razvijaju svoju
delatnost orgamZUJUCI predavanJa, 1legalne i polulegalne marksisticke kruzoke.
Organizacije zenskog pokreta bile su najpogodnije za sire delovanje KPJ medu zenama, za njihova masovnije organizovanje
i ukljucivanje u opste akcije Partije i radnicke klase u to vreme.
Zene lmmunisti koje su se ukljucile u ova zenska drustva i udruzenja bile su najatkivnije i najdoslednije u izvrsavanju postavljenih
zadataka. One su se vise orijentisale na delovanje medu zenskom
on;tladinom i u nekim drustvima zenskog pokreta uspele su da formiraJu omladinske sekcije, kojima su osvezile ova drustva i uCinile
ovu organizaciju borbenijom i aktivnijom.
•
Pocetkom 1934. godine osnovan.a je prva Omladinska sekcija
zenskog pokreta u Zagrebu, a naredmh godina i u drugim mestima.
Pored omladinskih sekcija zenskog pokreta, na inicijativu Partije
stvaraju se. i. organizacije studentkinja, drustva za prosvetu zen~
u HrvatskoJ, zenske nabavno-prodajne zadruge u Beogradu, Skopljil
318
i Bitolju, a ,Zensko omladinsko kolo" u Prilepu. U isto vreme, pod
neposrednim uticajem Partije, pokrecu se i deluju zenski listovi
)J(e!<a aanac u Beogradu, Zenski svijet u Zagrebu i Nasa zena u
Ljubljani.
!deja za osnivanje Omladinske sekcije zenskog pokreta u Zagrebu postojala je jos 1931. godine, ali se to ostvarilo tek kroz tri
godine. U prostorijama hotela ,Esplanade" u Zagrebu odrzan je
21. marta 1934. godine siri sastanak zenskog pokreta kojem je prisustvovao veliki broj studentkinja. Na sastanku je odrzan referat
,Postanak, razvoj i zahtevi feminizma", koji su studentkinje saslusale s velikom paznjom i zakljucile da aktivno ucestvuju u zenskarn pokretu. Posle toga izabran je Odbor Omladinske sekcije zenskog pokreta u koji su usle po jedna predstavnica sa svakog ·fakulteta, i to sa Agronomskog - Jelena Jancic, Medicinsko - Mira
Lederer, Ekonomsko-komercijalno visoke skole - Magda Boskovic,
Tehnickog- Nada Rocic, Pravnog - Nada Barbaric i Filozofskog
- Zdenka Munk. Za prvu predsednicu izabrana je Sonja Breberina.
Ova skupstina organizovana je na inicijativu komunista, koji su
preko svojih clanova ostvarili potpuni uticaj na rad Omladinske
sekcije. 1
Omladinska sekcija u Zagrebu okupljala je pre svega studentsku omladinu sa fakulteta i prvih meseci imala je karakter cisto
studentske organizacije, a novembra iste godine donosi se odluka
da se ova sekcija prosiri i da se u nju okupljaju mlade uciteljice,
radnice, cinovnice i srednjoskolke. Na taj nacin Omladinska sekcija
pocela je u okviru zenskog pokreta okupljati sire zensku omladinu,
raditi na njenom antifasistickom vaspitavanju i pripremati. je za
masovnije ucesce u radnickom pokretu.
Za rad Omladinske sekcije obezbedene su prostorije u bivsoj
,Prehrani" u Preradovicevoj ulici i odmah se pocel.o sa predavanjima i diskusijama, koja su odrzavana svake subote. Prve referate
predlozila je Uprava Drustva ,Zenski pokret" i oni su se odnosili
na zakonodavno-pravni polozaj zene, a kasnije se ta delatnost prosirila i pocelo se raspravljati o pojedinim teorijskim problemima.
To prosirivanje delokruga rada i diskusije sa naucnomarksistickih
pozicija nije islo u prilog Upravi Drustva, taka da su se njihove
koncepcije razilazile i vee 1934. godine doslo je do sukoba s Omladinskom sekcijom. Na predavanja omladinki obicno ej dolazila neka
od starijih Clanica Drustva ,Zenski pokret" i tako je ostvarivan
potpun uvid u njihov rad. Kada se raspravljalo o Bebelovom delu
JKena u co~uja.n.u3a.M, pojedinim omladinkama se pretilo da ce biti
izbacene iz organizacije radi svojih shvatanja i pogleda. Na sastanke
je isprva dolazilo 40 do 50 studentkinja, a kasnije se u sekciju okupilo
isto toliko radnica i srednjoskolki, tako da je te skupove posecivalo
1 0
sastaJillku zagveba1Ckih .studemtlri.nja 1 f{)rmirarnju Omladinske sek:cije
ZeD.Jsikoog rpcMm-eta ru Zag·rebu, Jutarnji list, 7970, 9. arprtl 1934, donee je opSir.run
_elanak. (Zene Hrvatske u radniCkom pokretu ... , 221; AIHRPH, MG 38/4-21;
SeCanje Ved-e ·zagorac-PeCar, MG 43/6-22; SeC-anje DeSe DevOiC, Alme KompariC i Marije St~oviC.)
319
�obicno 150 do 200 omladinki, koje su postale aktivne clanice ove
organizacije.2
U Omladinskoj sekciji formirana je u jesen 1934. godine ilegalna partijska frakcija u kojoj su bile Magda Boskovic, Jela Jancic,
Vanda Novosel i Veda Zagorac 3, a kasnije se ana prosirivala. Na
sastanku frakcije, prema partijskim uputstvima, raspravljano je
o pripremi proslave Dana mira, 11. novembra 1934. godine, koju
je organizovala Omladinska sekcija. Toga dana u Novinarskom
domu u Zagrebu odrzana je veoma uspela skupstina zena, koje su
osudile fasisticke ratne planove i pozdravile svaki napor na liniji
borbe za mir. Uvodni referat o ulozi zene u borbi za mir odrzala
je Marija Stipkovic, koja je bila u Upravi Drustva, a o politickim
prilikama u svetu i agresivnosti nemackog fasizma govorila je Danica Orescanin. 4 0 ratnoj opasnosti i ulozi zena u. borbi protiv rata
i fasizma govorila je Jela Jancic, clan Odbora Omladinske sekcije,
a Manifest Svetskog kongresa zena protiv rata i fasizma (odrzan
pocetkom avgusta iste godine), procitala je Mira Segota. 5 Posle ove
skupstine i referata koji su se kvalitativno razlikovali od predavanja
koje je organizovala Uprava Drustva ,Zenski pokret", a narocito
zbog revolucionarnog istupanja trece govornice, doslo je do izvesnih
zaostravanja odnosa izmedu Uprave Drustva ,Zenski pokret" i
Omladinske sekcije. Omladinke su i dalje nastavile predavacku
aktivnost i diskusije o pojedinim pitanjima koja Upravi ni rezimu
nisu isla u prilog, kao na primer: o polozaju zene radnice i seljanke
itd. Ta predavanja i diskusije o procitanim knjigama od naprednih
pisaca trajala su sve duze i okuplja su veci broj omladinki razlicitih
zanimanja.
Prema sklonostima, interesovanju i P,.(?Jrebama Clanica, u
Omladinskoj sekciji osnovano je nekoliko grupa (socioloska, ekonomska, kulturno-umetnicka i dr.), od kojih je najaktivnija hila
socioloska grupa. U ovoj grupi omlaJdinke su proradivale dela Filipa
Filipovica, Pa3BUTa?< opytuTBa y OMeiJa.~~.y UCTOpUjC100< AtaTepujaJ1.U3Ata, Fridriha Engelsa, Porijek!o porodice, privatnog v!asnistva
i drzave, kao i druge materijale iz ave oblasti. Ekonomska grupa
proucavala je Marksov Kapital. U tom radu nastojalo se da se omladinke upoznaju sa dijalektiCkim materijalizmom i taka steknu
2
ARP, food KI, 1935/323.
3
To 'je billa pa'l1li.j-ska fr.aJkcija 6i}e su CI.ani·ce d·le Cilanovi KPJ i SK.OJ-a.
Iz ovog !POda1:ik:a se OC11e Wdi kada su C}anioe ov.e frakcije postale ClanoVli KP.J
i SKOJ ~~a. aili \Se na: osnovu memoaT:'19ke grade zna da sru 'Olle bd[e ·komunisti.
(Zene Hrvatske u radniCkom pokretu ... , 221.)
4
Danka Or:eSCatn:in bHa 'je 1935. gocHne Clan Koonisije z.a rad sa Zenama
POkit"ajin"S1mg .IDomtiteta KPJ za Hrva-tslru.
5 Ka:da je Jela JanCiC u torou ~.zlaganj.a poCela napada.ti. faSizam li politiklu Dru..stva naroda, :predsednica Dru·Stva ,2en\S1ki rpoklret" j.e u:starla li poCela
da je 1P,relcida govoreCi da to nije m~Slj.enje njdhove o!I';ganilZacije, neg<:> liCno
pred:waCa. Po.sl.e ove pro:slave Jela JanCiC je &Sk:ljuCena iz Odbor.a O:rn1ailins'ke
sekcije i dozv.aljeno joj je da dola2i na sastanlre jed'ino prod flllslo·vom da ne
uzAma uCeSCa u dli,skusij-ama. (ARP, fond KI, 1935/328, Zene Hrvatske u raclniCkom pokretu ... , 258; AIHRPH, SeCan}e Danice OreSCani.n, Allice MagaSiC,
Anke Mati.C i Jelene Stare-JanCiC, MG 38/2-3; 8eCanje Hert.e Has MG
38/2-3; Secanje Herte Ha• MiG 35/3-14; Secanje Vede Zagwac-Pei;ar, MG
38/4-12; )K(O'ucxu nox:peT. 3-4, M.apT-anpuJI.. 1935, 59.)
320
osnovno marksisticko obrazovanje, ~to znaci da su se ove grupe
pretvorile u prave marksisticke kruzoke. Njihovom svestranijem
obrazovanju doprinosilo je i odrzavanje kurseva iz nemackog i francuskog jezika, kao i delatnost ku!turno-umetnicke grupe.
Sekcija je imala poseban odbor za uredivanje i izdavanje zidnih
novina i priredivanje usmenih novina. U ovim novinama obradivane
su najaktuelnije teme o polozaju i borbi radnicke klase u nasoj
zemlji, zatim o spanskom gradanskom ratu, o SSSR-u i Kini.
Omladinska sekcija u Zagrebu bila je povezana sa Omladinskom sekcijom zenskog pokreta u Beogradu, sa Junior sekcijom
Udruzenja univerzitetski obrazovanih zena u Zagrebu, sa zenskim
sekcijama URSS-ovih sindikata u Zagrebu, sa Drustvom ,Prijatelj
prirode" u Zagrebu, s naprednim studentskim udruzenjima, sa Drustvom za prosvetu zene u Zagrebu, sa SBOTIC-et itd. Clanice Omladinske sekcije odlazile su u preduzeca u kojima su u vecem broju
bile zaposlene Zene, kao Sto su ,Hermann Pollak", ,Meba", Tvornica
papira, Pivovara, Gaon, Tvornica rublja i druga i agitovale medu
zenama da se uClane u klasne sindikalne organizacije. Prilikom
obilaska ovih preduzeca za vreme letnjeg raspusta 1936. godine,
radnice su anketirane o pitanju radnih uslova, nagradivanja i njihovih zelja u pogledu izbora struke. U raznim masovnim akcijama
protiv rata i fasizma, u demonstracijama protiv reliima, u prvomajskim proslavama i pojedinim strajkovima veoma aktivno su ucestvovale i Clanice Omladinske sekcije zenskog pokreta.
Teorijski i politicki obrazovanije clanice Omladinske sekcije
vodile su polemike na raznim skupovima i predavanjima s anima
koji su nastupali sa suprotnih pozicija, a narocto sa frankovcima.
Zbog ovakve afirmacije i njene svestranije aktivnosti, Omladinsku
sekciju je astra napadao i fasisticki studentski list Alma Mater.
U ovom !istu clanice Omladinske sekcije su prikazivane kao komsomolke, komunistkinje iii simpatizerke, koje kvare omladinu. Pri
tome su iznosene u to vreme uobicajene klevete i neistine o komunistima i postavljano je pitanje ,zasto drzava dozvoljava ovakvu
skupinu, koji su antidrzavni elementi, koji rade pod plastom zenskog
pokreta". 6
U akcijama koje je organizovao zenski pokret u borbi za ravnopravnost zena, Clanice Omladinske sekcije bile su najaktivnije.
Aprila 1934. godine odrZana je skupstina o pitanju ukidanja dodatka
na skupocu udatim zenama - drzavnim s!uzbenicama_. Studentkinje iz Omladinske sekcije, koja je tek bila osnovana, pnsustvov:<le
su toj skupstini i pridruzile se zenama koje su zahtevale da. se ukn~e
ta odluka o diskriminaciji udatih zena i da one prema SVOJim kvahfikacijama i radu primaju platu kao i svi ostali sluzbenici. Narocitu
aktivnost ispolji!e su clanice Omladinske sekcije prilikom pripremanja skupstine za pravo glasa zena, koja je odrzana 20. oktobra
u Zagrebu. Uprava Drustva ,Zenski pokret" trazila je da se iz
B ARP, :13cmd KI, 1935/323, Zene Hrvatske u radniCkom pokret!U ... , 221
i 259 AIHRPH Seeanje Dese DevCic, Aclme Komparic i MaTije StipkO<Vic, MG
43/6....:.._22; SeCa~je Hertoe Has MG 35/h14; SeCanje Ved.e Zcug-o;rac-.PeCar
MG 38/4-12.
321
�:e~erat~ Ane P~okop 1 L~ciJ-:.Borjan-!tirin izbace odlomci koji upuCUJU ostru kr1hku ratu 1 fas1zmu, ah referenti na to nisu pristali.
Zho)': tog": s~ ih n~ sednici s<;kcije, koja je odrzana posle skupstine,
~r1tikovah cl~nov1 Upr~ve 1 Omladinskoj sekciji je prigovoreno
s~o se ta ~kupstma, koJa !e orga~uzovana za prav? glasa zena, pretvorila u opstu mamfestaCIJU protlv rata 1 za mir. •
Clanice Omladinske sekcije samoinicijativno su se povezivale
sa organizacijama zenskog pokreta u drugim mestima i odlazile da
drze predavanja u Banja Luci i Novom Sadu, zhog cega ih je pre.korela Uprava Drustva ,Zenski pokret".
U fehruaru 1936. godine povela se siroka sahirna akcija za
sakupljanje odece i ohuce po zagrehackim radnjama za siromasne
studentkinje. Za ovu akciju Odhor Omladinske sekcije morao je
traziti odohrenje od Uprave policije.
.
Usled aktivnosti Omladinske sekcije koja je uspela da okupi
veci hroj omladinki razlicitili zanimanja, revolucionarnog istupanja
?ie::lih ~Janie': na j~vnim skupovima i organizovanja predavanja
1 d1skus1Ja koJa su h1la uperena protiv hurzoaske ideologije, Uprava
Drustva ,Zenski pokret" nastojala je da joj onemoguci dalji rad.
Spi.sk?vi clanica _Omladinske sekcije nasli su se vise puta u Upravi
pohciJe. U prolece 1936. godine donesen je novi Pravilnik Drustva
,Zenski po~et", kojim se regulisu odnosi izmed:u ,Zenskog pokreta''
';! Zag~ehu 1 nJegove Omladinske sekcije. Uprava Drustva nametlmla
Je SVOJ tekst Pravilnika kojim se okrnjila samostalnost Omladinske
S<;kcije. 8 0?-a je post<;peno menjala, prema svom nahod:enju, Pravilruk Omladmske sekciJe, pr.emda to moze da cini samo glavna godi~nja skupstina. ,Zenskog pokreta". Zhog ovakvog stava U prave, hroj
clamca Omladinske sekcije poceo je da se smai>juje, a njena aktivnost da opada. Prema Pravilniku, tri Clanice Odhora Omladinske
sekcije prisustvovale su sastancima Uprave Drustva ,Zenski pokret"
.
7
DevC1<~,
Zene Hrvatske u radniCkom pokretu .. . , 272; AIHRPH, SeCanje DeSe
Alme KompariC i Ma:rije StipkoviC, MG 43/6-22.
8
Na o.:mo\lftl .nekdl:iko :Olanova ·D01ga ·PravUJmJka, vidi ose da je Uprarva
Drui3tv:a ,.Zens~ P?k-ret". ogr.aniOavaia II"~d OmladilnJSke .seikdije i rnrusitoj.ala da
ostyar1 potl?un1 u~ u nJ enu de:la1m.-ost 'J. na taj na:Din onemogu6i ma:k·o revolucl~~~o lliStuPam:Je ~l,ad.i-nki _·(u lizvo.Tima $€ Omladi~a 'Sek:cija u Zagrebu
na vem:m mesta pcmnmJe ikan Om:Ladritnslm po:drui'tm!ica). Na primer:
,1. Omladitnska !PodruZnica 2ensk:og ;palm-eta u za,grebu, ik!oJoj je
u prv{)jffi redu -sV!rha da v.tiJruplja (}ffi'll3.dim.:u i obrazuj-e jru u feministiCkom
smislu, lSamostaln:a je u swjern un:ut:vaSnjem !I'.aJdJU ukal;~ko <Tadi 'Sal~lrusno
-sa oi'ljem ti 1sa SVJ.'ihom dnuStva.
2. Nj.end i1stupi prema javnosti treba da budu odobreni od Odbora
DruStva ,.Zentski pokret' . .. ''
,4. Na g01di'&njoj tSlrupSti.ni Zenskog p-okreta glaooju -preko svojjh
de'legata, 1i 1to tako da J1Ja sv·aJcih 50 ,Olanica i:ma !p'I'avo na 1 de'legata ...
6. Pra;r:ila podru~ce :potvrduje Odb0or DruS.Wa ,Zenski pokret'.
7· _Dru.stvo ,Zen:Sikl pdkret' ima prmro :raLSpustiti ISVoju Om.Iadinsku
podrumucu, 1a'ko ove ne bi ~radi1le u .smirS1:u d,rru,Stvenog ci.l'j-a.
8. Odtbor Omladinske !POdruZnice duZan j-e pordnij-eti izveStaj o
1svom ra-u godi:Snjoj .sk.'Uip.Stilni DruStva ,Zenski pakret'.
. 9. ~edsj·ed~l:ica ~Stva" ,Zen;slci pakret' 1ma ,pravo da sa joS 2
~ce ~stvtuJe -svrm drustven'rm sastancima Om.aaddmlske podruZn1c~, ipa Je, prema tom-e, Odboru podruZnice duZnost da je na sva:ki
ISVOJ IS81Stanak pozove .. ,"
Zene Hrvatske
322
U-
radniCkom pokretu ... , 309.
i ohicno su na tim sastancima stalno dobijale prigovore na rad
sekcije. Ohjasnjenja koja su omladinke davale u vezi s postavljenim
pitanjima i prigovorima nisu se uvazavala.
U aprilu 1937. godine odrzana je zajednicka sednica Uprave
Drustva i Omladinske sekcije na kojoj su omladinkama stavljene
sledece primedhe: da im predavanja nisu u feministickom duhu;
da im zakljucci nisu u smislu drtiStvenog cilja; da se u pacifistickoj
sekciji govori iskljucivo protiv fasizma; da su omladinke prisvojile
slohode koje im ne pripadaju; da su im zidne novine protupacifisticke; da nisu htele zajednicke prostorije sa clanicama Drustva;
da u Om!adinskoj sekciji ima Clanica koje se u nju nisu ukljucile
iz feministickih pohuda i razloga itd. Omladinke su na ove primedhe
iznele svoja shvatanja feminizma dokazujuci da su ove zamerke
u vezi s njihovim radom neopravdane. Med:utim, to im nije uvazeno,
vee im je ponud:eno da pred:u s radom u prostorije Drustva, da
odrzavaju zajednicke sastanke i da obustave rad svih sekcija i tecajeva iii da prekinu rad do jeseni, kada hi se pred godisnju skupstinu ponovo sporazumeli o nacinu rada i huducim zadacima. To je
znacilo ogranicavanje samostalnosti u radu Omladinske sekcije i
ostvarivanje potpune kontrole u svim njenim poduhvatima. Ovo je
za omladinke bilo neprihvatljivo i one su na plenarnom sastanku
sekcije, 24. aprila 1937. godine, odlucile da prihvate drugi predlog
s prethodnog sastanka i ohustave rad do jeseni. 9
Sporna pitanja izmed:u Drustva ,Zenski pokret" i njegove
Omladinske sekcije pocela su se resavati u septemhru i sa tim se
namerno odugovlacilo oko mesec i po dana, tako da sekcija nije
mogla da radi. Umesto zajednickog dogovora i postavljanja celokupnog prohlmea na glavnoj godisnjoj skupstini, Uprava Drustva postavila je Omladinskoj sekciji neopozive zahteve: da ne smeju imati
vlastite prostorije; da se mogu sastajati samo jedanput nedeljno na
predavanju; da se ne radi u okviru sekcija i da se ne dr2e tecajevi;
da se ne oglasavaju predavanja i da se javno ne istupa; da se ne
izdaju zidne novine; da svakom sastarlku i svakoj sednici Odhora
Om!adinske sekcije prisustvuje radi kontrole neko od clanica Drustva ,Zenski pokret"; da Upravni odhor Drustva ima pravo da
iskljuCi Clanicu sekcije iii njenog Odhora. Omladinke su se protivile
ovakvim odlukama, jer se do kraja suzavao njihov delokrug rada.
Posta Uprava nije popustila u svojim zahtevima, one su na to ipak
morale pristati, jer je to hila jedina mogucnost da se rad sekcije
nastavi.
Omladinska sekcija se u praksi nije pridrzavala ovih odluka
i nastojala je da radi po svom programu. Uhrzo, 21. novembra 1937.
godine, Drustvo ,Zenski pokret" u Zagrebu donelo je odluku o raspustanju svoje Omladinske sekcije. 19
C!anice Omladinske sekcije nisu se slagale sa ovakvom odlukom, vee su formirale Akcioni odhor za ohnovu prekinutog rada
& ARP, Eond Zenski IP'Oloret, Novi Sad, 10. I 1938.
1o ARP, fond Zenski IPOkret, Novi Sad, 10. I 1938; Zene Hrvatske u radniCkom pokretu ... , 310; AIHRPH, Seeanje DeSe DevCiC, A.'lme KompariC i
Marije StiplroV'ic, MG 43/6-22.
323
�i obratile su se sa detaljno obrazlozenom okruznicom svim zenskim
pokretima, :' zemlji i apelom. da uticu n.a zenski pokret u Zagrebu
da omoguc1 delatnost Omladinske sekC1Je. U toj okruznici one su
~ok.azivale d:"- nisu pra~ile nikakve prestupe u toku rada, da postoJanJ7 .<?rr.'ladmske sekc1Je ;ma P?tpuno opravdanje, da ona ima svoj
sepc1f1.cm del_okrug rada, 1 da Je to pogodna forma za okupljanje
oml~dme. U 1sto vreme clamce Omladinske sekcije pokusale su da
se uclane u Drustvo ,Zenski pokret", ali im ni to nije dozvoljeno.ll
Uprava Drustva ,Zenski pokret" u Zagrebu dala je objasnjenje
:povodom apela Omladinske sekcije, upueenog svim pokretima AliJans7: U tom dokumentu se kaze da je obustavljen rad Omladinske
sek~1Je zato sto se taj rad nije ogranicavao na feministicko delovanJei da. su. se na sastancima Omladinske sekcije ,tretirala sva
rr;o11uc~ P1tanJ~, vrlo rado _Politicki orijentisan~ terne, a malo femimstlc~1h tema ; da omladmke msu pokazale mteresovanje za predavanJa kada su se tretirale vazne feministicke teme tako su na
primer, na predavanju o femlnizmu u Nemackoj bile prisutne s~mo
dve orr;ladi':lke; da su predstavnice Omladinske sekcije na javnim
s~upov1ma 1st:'pal~ 1znad okvira feminizma i na taj nacin stvarale
,Jednostranu 1 u 1zvesnom pravcu obojenu atmosferu medu publikom"~ da ~u na z~oru z~..zensk? pravo gl~sa, oktobra 1935. godine,
govonle tn omladmke, C1Ja su 1zlaganja b1la unapred utvrdena ali
su o.ne ,pre~?racile m~ru i stvorile takvu atmosferu medu publiiwm
da Je sk:'pstma P?Pr1mila sasvim drugi karakter" i da zbog toga
sa om~admkama msu orga;:tizovale slicne akcije; da omladinke nisu
obave~tavale Upravu Drustva ,Zenski pokret" o izletima koje su
org~mzovale; da su protiv ,pacifizma" Omladinske sekcije koja je
u z1dne novine uvrstila slike zena s puskama ,jj;d.'•
Rukovodstvo Alijanse zenskih pokreta nije se, iz odredenih
razloga, htelo mesati u ovaj spor, vee je odgovorilo da oni nisu
kompetentni za._res::vanje takvih problema. Veeina drustava zenskog
P?kreta u z7~lJ1 zamteresovala se zbog cega je zabranjen rad Omladmske sekc1Je u Zagrebu i neki su hili spremni da intervenisu da
se rad omladinki nastavi, ali se u tome nije uspelo."
. Na osnovu delatnosti Omladinske sekcije, vidi se da je ona
r~clila pod ~~ovodstvom Partije i da su u njoj potpuni uticaj ostvar1h komumstl. Zbog takve saddine aktivnosti omladinke su se borile za potpunu samostalnost sekcije i zahtevale su da rade u posebnim prostorijam_a i bez icije kontrole. U toku rada dolazilo je vise
puta do s:>ko?.': 1z;medu Uprave Drustva ,Zensk:i pokret" i Om!adinske sekC1Je, ClJ';' Je C:elatnost prevazis[a program rada zenskog pokre:a. Uprava Je uoc1la da su komunisti ostvarili uticaj i razvili
SVOJU de~atnost u . Om!adin~koj s<;kciji i zbog toga je sprecavala
~vaku DJihovu akc1JU. Da b1 zadrzale legalni oblik delatnosti koji
Je u ono vreme bio najpogodniji, omladinke su odbijale sve prir{,edbe
11
ARl', f<md Mijamse iensMh PDikreta l>r. 5/1938, Zenslci p<>kiret, Novi
Sad, 10. I 1938.
'
12
ARP, fond Mij=se ren&loih p<>kreta ·br. 4/1938, Zenski pokret, Novi
Sad, l>r. 2/1938.
'
13
•
A_RP, fond Mijanse Zenskth rpokreta, br. 5 t br. 42; Zapisn:ik sa od·borolnh 5edmca Dru.l'tva ,Zenski pokret", Novi Sad, II/6, 17 i 18.
324
i optuzbe tvrdeei da ne odstupaju od fiminizma i pacifizma, J?ada
im je saddina rada hila iznad toga. U stvari, one su rad1le po d1rektivi Partije i njihove akcije su daleko prevazilazile okvire ze:'sk"!g
pokreta. Uprava u Zagrebu, a narocito njena predsedmca, b1la Je
najprivdenija rezimu, pa su se i zbog toga ovi odnosi jos vise zaostravali i na kraju su iskoristili moguenost da zabrane rad Omladinske sekcije.
Posle raspustanja Omladinske sekcije, njene Clanice su se
ukljucivale u ostala napredna studentska drustva i udruzenja, u
URSSJ, SBOTIC i Drustvo za prosvetu zene. Za tri i po godine rada
Omladinska sekcija u Zagrebu postigla je dobre uspehe u okupljanju
zenske omladine, a narocito u njenom vaspitavanju. Njen rad znacio je veliki doprinos revolucionarnom zenskom pokretu izmedu
dva svetska rata. Veeina Clanica Omladinske sekcije aktivno je
ucestvovala u NOB.
Na Beogradskom univerzitetu 1930. i 1931. godine pocele su
se formirati omladinske grupe, u koje su se ukljuCivale napredne
studentkinje. Osnovni zadatak studentskog pokreta u to vreme bio
ej borba protiv diktature i trazenje politickih sloboda. U demonstracijama i na protestnim zborovima koji su organizovani na Univerzitetu aktivno su ucestvovale i studentkinje. Na jednom od tlh
zborova 1932. godine govorila je Dobrila KarapandZie, koja je pozvala studentkinje u borbu za demokratske slobode. 14
Studentkinje komunisti sa Univerziteta povezuju se s radnicima u beogradskim tekstilnim preduzeeima i po zadacima Partije
pocinju da rade na stvaranju legalne organizacije, koja bi masovnije
okupljala zene, a u prvom redu omladinke svih zanimanja. Na liniji
borbe za mir i demokratiju one se povezuju sa zenskim pokretom
u Beogradu i rade na stvaranju zenske omladinske sekcije. Vee su
postojali svi uslovi da se prede iz uskih okvira rada po grupama sa
zenama simpatizerkama na organizovanj e masovne legalne zenske
organizacije kroz koju bi Partija ostvarivala svoju delatnost.
Pregovore sa Upravom Drustva ,Zenski pokret" u Beogradu
oko osnivanja Omladinske sekcije vodile su Mitra Mitrovie i Dobrila Karapandzie, koje su u to vreme bile Clanovi Komisije za rad
medu zenama pri Pokrajinskom komitetu KPJ za Srbiju. Organizacija zenskog pokreta hila je dosta uska i nije hila u stanju da organizuje ni masovnije akcije za pravo glasa zena i da vodi borbu za
njiliovu ravnopravnost na svim podrucjima drustvene delatnosti za
sto su se feministkinje uglavnom zalagale. Partija je insistirala da
se preko ove organizacije i akcija koje je ona vodila za ravnopravnost zena stvara masovni antifasisticki i protivratni zenski pokret.
Drustvo ,Zenski pokret" u Beogradu prihvatalo je da radi na sprovodenju zakljucaka Svetskog kongresa zena protiv rata i fasizma,
ali se to u praksi moglo ostvarivati samo preko Omladinske sekcije.
Insistiranje omladinki na stvaranju njihove posebne sekcije koja
bi u okviru zenskog pokreta radila na realizovanju svili ovih zadataka - naislo je na povoljnu atmosferu i razumevanje kod Clanova
4
1
u
SeCanje Mitre MiltroV'iC iz rdolmlmenrtaclje 2Jhorn'L'kra -
Zene Srbije
NOB.
325
�Uprave. Taka je u jesen 1935. godine d<islo do osnivanja Omladinske sekcije zenskog pokreta, cija je predsednica bila Mitra MitroviC.15
Prvi sastanak Uprave Drustva ,Zenski pokret" i prdstavnica
zenske omladine bio je 11. oktobra 1935. godine na kojem se raspravljalo o pripremanju zbora za zensko pravo glasa. Zbor, koji je
odrlian 20. oktobra, bio je vrlo dobra pripremljen i to je, u stvari,
bila prva masovna manifestacija zena u Beogradu posle zavodenja
diktature. Omladinke su na zbor nosile transparente i uzvikivale
parole u kojima su zahtevale demokratiju, slobodu, mir, vece nadnice, sto je prevazilazilo okvire programa zenskog pokreta. Vee
tada, na organizovanju prve zajednicke akcije, Omladinska sekcija
je dosla u sukob sa Upravom DruStva ,Zenski pokret" i omladinke
su pretrpele kritiku zbog sadrzine transparenata i pa,rola i zbog toga
sto zbor nije imao feministicki karakter. 16 Nairne, omladinke su
zastupale masovnost zenskog pokreta i ukljucivanje sirokog kruga
zena u sve akcije koje on organizuje, dok su feministkinje tesko
izlazile iz uskog kruga svoje organizacije i nisu zelele da budu rukovodioci nikakvog masovnog pokreta i organizatori akcija koje bi
bile protiv drustvenog poretka. U toku daljnjeg rada omladinke su
se prilagodavale postojecim prilikama, a i Uprava Drustva ,Zenski
pokret" pokazivala je vecu toleranciju, tako da se saradnja medu
njima uspesno ostvarivala sve do kraja 1939. i pocetka 1940. godine,
kada se ukida Omladinska sekcija i ,Zenski pokret" u Beogradu
prestaje da radi. Omladinska sekcija bila je organizaciono i programski usko vezana za zenski pokret, cije je okvire prevazilazila,
narocito kada se radilo o organizovanju i ucestvovanju u masovnim
akcijama protiv rata i fasizma.
U ovim akcijama koje je organizovao ze~~ki pokret u Beo·gradu clanice Om!adinske sekcije uzimale su atkivno ucesce i bile
stvarni pobornici da se ravnopravnost zena u praksi ostvari. One su
1 5 Mitra Mitrov.iC ·:rodena u UZiC.k:Joj FoZegi 6. septemboo 1912. godine;
gJmnaz.ijru zarw.Silla u UZiou, a 1934. diplomh·ala na Filozorf\skom fak.wlrte-tu u
Beogradu; raciniafuaom pakrebu IP!'I.ils1Iulpila kao 1stWd€'nt fUJCesrfivujuti u politiCkim
aikcij·ama studenata anWiaSista Beogradskog univerziiiteta, gde je primljena
u KPJ 1933. rgodim.·e; posle JJavrSeni:h ;stUid~ja radlila na .vaznim :partijrskim zadacima u Beogradu; bila Clan Komii:sije za rad medu Zenama plri P.o'lm:aj'ins>kom
koanitetu KPJ z.a STbiju, p!1'edsedn:Dk Ombdinsik€ sekcije Zenslmg pok11eta 1935.
§Mine i jedan od po~retaCa d C1an Redakcije lista l:Kma dauac; zbog revoluci·onamog rada ViSe puta hapSena; u NOB ruCestv;ovaaa od 1941; hhl.a na
p0ili1li:~kom radu u v.ojn1an jedtnicama, instrnldor Cen.1lralnog komi:teta KPJ
i IOJ.an RedaJk:cije Hsta Borba; izabrana 1942. u Centra.Jni odbor AFZ-a, a na
Drugo:rn ·zasedanju AVNQJ...;a, 1943, iza~brana za Olana AVNOJ-a; 10d aktobra
1944. do apr:iila 1954. lbirla je Olan B1:~oa PK KPJ za Srbiju, odnoono OK SK
S~bije; iml.edu V Ii VII kongresa SKJ btla Clan Cent:ralnog tkom-iteta SKJ;
poCetfirom 1945. imenovana 21a povereni'lca za rpr01svetru ASNOS-a, a kasnije,
lkada je formiT'a.na ·vlada NR Srbije, za ministra priOsvete; bila narod-nJi poslanik. S-aveme .skup.S·'bi.ne i IP!'eteZno se ba'V'ila prr~etn!im problemim-a.
16 ARP, >ond Centraih>og odbora AFZJ Zenski pOikret !J<roz Omilad1nslw ·S~c'iju, IzveStaj !hr. 2, br. 875; !Vlw T p a M MT p o B M h, O.M..aadunc?Ca
ce1e~uja J~Ceucnoz n01cpeTa, Ko~~tynucT, 254, 8. ..napT 1962; B os a C v e1ti C,
Trideset godina Zene danas (re:ferat :na akademiji povodom 30-'g.odiSnj~ce pokretanja lista Eeua danae nala2li ISe u Konferem.ciji za druStvenru aktirvnos-t
Zena Jugoslavije).
"
326
narocito insistirale na omasovljavanju zenskog pokreta i stva~anju
njegovih drustava u unutrasnjosti Srbije. Pored to11a, Omladm~ka
sekcija imala je svoj posebni delokrug rada 1 postala Je centar aktrvnosti zena u Beogradu. U nju su se uclanjivale i oko nje su se okupljale napredne studentkinje, sluzbenice, radnice i domacice ne samo
iz Beograda vee i iz unutrasnjosti Srbije.
Delatnost Omladinske sekcije sastojala se uglavnom u ideolosko-politickom vaspitavanju okupljenih zena i njihovom pripremanju
za konkretne akcije koje je vodila Partija u to vreme. Svake srede
odrzavani su sastanci sekcije na koje je isprva dolazilo nekoliko
desetina a kasnije 200 do 300 zena. Na tim skupovima se raspravljalo o ~vim aktuelnim politickim dogadajima, zatim su oddavana
predavanja o polozaju zena raznih zanimanja kod nas i ':-. svet':', ? razvitku drustva i pojedinih drustvenih sistema, o 1zgradn]1 soc1Jahzma
u SSSR-u i ravnopravnosti zena u socijalistickoj zemlji. Posebno Je
popularisan polozaj ~ena u SSSR-u, ci.tane .su biogr~fske report~z~
o sovjetskim zenama i govoreno o n]1hov1m uspes1ma. u n~uc1 1
drugim oblastima drustvene delatnosti." Iako su sk':'pov1 odrzav~m
jednom nedeljno, omladinke su svakog. da~a do!az1le. u proston]e
sekcije u kojima je radila neka podsekc1Ja ~~~ su se pnpremala predavanja i diskusije, sto je stvaralo specif1cnu radnu atmosferu.
Intenzivan ideolosko-politicki rad koji je organizovala sekcija
nije se odvijao samo na opstim skupovima svih Clanica, vee su, pre~a
sklonostima i interesovanjima omladinki, formirane 4 podsekc1Je
koje su obuhvatile po 20 do 40 ucesnica. Na sastancima ti!' pod.sekcija one su proucavale politicku ekonomiju, razvitak drustva, 1Storiju naprednih zenskih pokreta i ucesce zena u raznim oblicin;t~
borbe kao i savremenu politicku situaciju. Njima su rukovod11I
Clano~i Partije, koji su redovno obezbedivali marksisticku drugu
porebnu literaturu za rad u ovim grupama.
Omladinska sekcija je izdavala svoj e zidne novine, koje su
izlazile jednom nedeljno. U njima je prikazivan polozaj zena kod
nas i u svetu. Priredivane su takode i usmene novine posvecene
znacajnim datumima, licnostima i dogada~jma. 1}" o~viru sek?ije
organizpvane su interne priredbe sa horsk1m rec1tac1]ama, rec1tacij ama i skecevima, zatim zabavne veceri s kulturnim program om
i javne priredbe. 18
Prvu javnu priredbu, koja je bila manifestacionog karaktera,
priredila je Omladinska sekcija na Univerzitetu 1936. godine. Na
njoj se govorilo o polozaju zenske omladine, procitano je nekoliko
knjizevnih radova i istupilo sa horskim recitacijama.
t7 Om!Ladin\Sika -sekoija naj.pre je a-adiJ.a u prostori'jama Crvenog ikrsta
u Si>minoj ulici, br. 19, zatim u Krrlez lVIlirha1l1!oyoj ul:i:ci, a ik:~ije u fllli-ci C_a~ra
La:~ara ~br. 11 ~oja je p-osta1a poznato slbecrSte napredne zenske oml1adme.
u :predavanj:i~a •lroj e w .omladd:nke -orga!Uiz,ov.atle .naroCito j e bi'l:<? govoca o _;po1oZ-aju Zene radn:ice i -selj.anlk.e kod nas li u svetu, o ~emu. re :11:IJe rn:sprav'lJa'lo
na predavanj'ima Drru,SWa ~,.Zenski pakret''. (MHTpa MHTPO~H.h, n.n.;
B ·o :Sa C vet i C, Trideset godina Zene danas, IA Beograda; Seoa.nJe Bolbe
Dordev1c 1771/MG-IX-65.)
18 Esto.
327
�Polovinom januara 1937. godine odrzana je godisnja skupstina
Drustva ,Zenski pokret" u Beogradu na kojoj je, pored ostalog,
govoreno i o uspesima Omladinske sekcije. U izveStaju Uprave se
konstatuje da je u pocetku zajednickog rada s Omladinskom sekcijom bilo dosta nerazumevanja, ali su se tokom rada ti odnosi poboljsali, taka da zajednicki ostvaruju mnogo uspesnije postavljene
zadatke. Zatim se u vezi s predavackom aktivnoscu napominje:
,OrganizujuCi niz predavanja (koja nastavlja i ove godine) iz socijalne medicine i higijene, Omladinska sekcija popunila je prazninu
nedovoljnog kontakta zenskog pokreta sa zenama najsiromasnijih
redova, s manuelnim radnicama. Predavanja dde nasi poznati rnahom mladi lekari ... Omladinska sekcija se trudi da, pored izgradnje
svojih clanica, pruzi i drugim zenama i zenskoj omladini mogucnost
vaspitavanja i obavestavanja bar za potrebe svako.dnevnog zivota.
Akcije van Omladinske sekcije nisu taka mnogobrojne, ali one j asno
pokazuju u kom se pravcu razvija rad i da se aktivizira na pravilnom
terenu". Iz ovog izvestaja se vidi da zenski pokret nije posveCivao
paznju zenama radnicama, Sto takode daje klasno obelezj e ovoj
organizaciji. Naporirna Omladinske sekcije data je odredeno priznanje i pruzena moralna podrska, sto je mnogo znacilo za organizaciju buduceg rada.
Na skupstini je govorila predsednica Omladinske sekcije Mitra
Mitrovic o polozaju omladine, s posebnim osvrtom na polozaj zenske
omladine i o tome sta Omladinska sekcija radi na vaspitavanju
zenske omladine. Ona je istakla da se omladina svih druStvenih
slojeva, muska i zenska, radnicka, seljacka i intelektualna, nalazi
u teskom polozaju, da je nezaposlena i vecim delom neuvrstena
u red drustvenih radnika. Govoreci o polozaj~.zenske omladine i
neravnopravnom polozaju zene uopste, ona je rekla da se omladinkama posebno stavlja u zadatak da nastave borbu za ostvarenje
zenskih prava. Na kraju izlaganja ana se osvrnula na opasnost od
rata koji narocito ugrozava omh:tdinu i naglasila: ,Vaspitavanja za
odlucnu borbu protiv rata spada u nase ciljeve, vaspitavanje zenske
omladine za odbranu i za dobivanje njenih prava ... Nase ucesce
na mirovnim konferencijama i kongresima protiv rata jedan je od
prvih znakova naseg aktiviranja na terenu borbe za pravedniji i
srecniji zivot citave omladine. Mi smo, na bazi feministickog principa za ravnopravnost zene - protiv ideologije fasizma, koja u sebi
nosi smrtonosno oru.Zje protiv Zena" .19 N a ,osnovu ovog izlaganja
vidi se da je Partija imala potpuni uticaj u Omladinskoj sekciji i
da je kroz nju legalizovala rad sa zenama u Beogradu,
Omladinska sekcija organizovala je niz predavanja iz socijalne
medicine i higijene na periferiji Beograda. Poseban ciklus predavanja organizovan je iz pedagogije, koja su hila dobra posecena i
izazvala veliko interesovanje kod zena. Ona je sprovela anketu
19 U ,iz,veStaju Uprave Dru.9tva ,Zenski :pdku·et" o .radu Omladin.ske sekcije posebno .se gov.ori.lo o teSloom. poloZaju Zen&lre Seg-rtsate om[adine, o potnfui pri!stupanja toj cxrnll<adim.i i ongwnizovanja v.a:spitnorg rada s njom. To je
p:rv1i "SluCaj da se na ,sikupSt·tni D.ruStv.a ,2enski pokr-et" govor.i o po.IoZaju
Zena radn1ca i Zenske cadnriCke orn:ladine. ()l{ena Oa.uac, 4, J£apT 1987, 3-•t)
328
I
'f
I
'I
)
o polozaju zenske radnicke omladine kojom je anketirano oko 500
devojcica zaposlenih u raznim fabrikama, krojackim i frizerskim
salonima. Obicno nedeljom pozivane su u prostorije Omladinske
sekcije ucenice iz privrede i s njima razgovarano, davane im knjige
na citanje, uzimani podaci od njih i iznoseni u zidnim novinama i
organizovani zajednicki izleti. Omladinke iz sekcije cesto su odlazile
u preduzeca na sastanke sindikalnih zenskih sekcija i okupljale
radnice po grupama i s njima radile. N a Cukarici su organizovani
aktivi Zena u ,Cigar-papirni", Markarnici i Zavodu za izradu novcanica, u koje su okupljane radnice. Na sastancima aktiva proradivani su Cianci iz partijske stampe i perigodike, sto je doprinosilo
teorijsko-politickom uzdizanju radnica i pripremanju za akcije koje
je organizovala radnicka klasa. Na sastanke zena Cukarice dolazile
su Vukica Mitrovic,2° Olga Alkalaj, 21 Mitra Mitrovic i Milada Rajter.
Iako rad na terenu nije bio mnogo razvijen, ipak se posvetila posebna paznja okupljanju zena na Cukarici, gde su pretezno stanovali
industrijski radnici, cije su zene zivele pod vrlo teskim uslovima.
Njima su, neko vreme, svake nedelje odrzavana predavanja i o_q'fanizovani analfabetski tecajevi, koje su zene poseCivale svehkim
interesom. Zahvaljujuci sistematskom radu clanica Omladinske sekcije sa ovim zenama, njih je bilo kasnije lako okupiti na masovne
konferencije, koje je organizovala Partija.'2
Septembra 1939. godine Omladinska sekcija zenskog pokreta
je organizovala u svojim prostorijama, u ulici Cara Lazara 11, tecaj
krojenja za mlade zene i devojke.23
Od 1937. godine Omladinska sekcija se brze razvija i dobija
sve masovniji karakter. Postojecim oblicima rada ana u Beogradu
obuhvata sve vise omladinki i mladih zena, a pod uticajem omla2D Vukica MirbroviC rodena 28. decerobra 1912. g.odine u Pa:StroviCima
kod Ba<ra · n&Zu rg:imna·ziju zavrSHa u Katonu ·i poCela pOhadati UCiteUj:sk.u Sk·olu
na Cetinj~; S!kJolov.anje .prekimill.a .u tr·eCem razredlu i 1932. IS !POrod'icDm dOOla
u Beograd i zatpoSlila se u Fab!ricli tekstila; ak:tiv.no uCesrtvova1a u radu sindikalne organizacije ;i 1933. postrula Clan KPJ; kao uCesn1!k j owganliJzator pojed~ndh aikcija 1i ,Strajlkova uha.pSena 1935. i u poil.icLjlsk'oan zartvoru podvr:gnu.ta
te.Sikim m:UJCenj:ima, ali ntije .priZ;nala niSta 00 optuZbi; ZJbog nedostatka dok:aza
pu.StMa isa ;s.udenja; po odluci CK KPJ 1935, ot·iJSla 111-a. Sko~·ovanj.e u Mos<kVTU,
a 1936. s·e vr.atNa oi na,stavd:la ·svoju pail'ltdJj.sku d silndtkalnu. akthnnost kao C[an
Uprave S'illld:iJkata teklstHaca l Clan Mesnog rk!omiteta KPJ Zia Beograd; neSto
kiarsnije postala ·Clan Pakraj.inskog komiteta KPJ za Srbiju i ~ao pa.rtijsk.i i sindikaLni n11kovodilac preteZ.no del.ova:la u Beog:radu, Ni\Su i V:a~jevu; 1938. poUOIV'O uhapSena, ali je u nedostatku dorkaza o()IS}'Oibodena i preSI.a ru ilegaJnoot;
poole okJupa'Cije arktivno radHa :na .o-.l"gan1izovanjru i !i'zvodel(ju ISarbotaZa i diverzantskih akcija. U }esen 1'941. pala je u rudte agenti- a specij.alline poHcije
d rsprovedena na Banj.icu, gde je birla str-ahovito l1"llUUCena i · brzo .strelj81lla. Maja
1945 ..godine proglaSena je za na:rodnog her:aja.
21 Olga Alk:alaj bila je Clan :partijske CeHje u 0
adi:nskoj sekcij'i, a
n'Oig ko~iteta KPJ
po:sle ·dkupadje, u jesen 1941, pasta•la ·Cl81!1 Ok.rumog d
za Beogra<l. P·ala je policiji u ruke 1 uguSena u .gasnom automobhl.:u u proi
leCe 1942. godine.
2 2 ARP, fond ZenSki pokr·et, Novi Sad -(vari'a); IA B
.grada, SeCanje
B<>l>e flordevlic 1771/MG-IX-65; Se6anje Kocovoc-Zoric Pewuse
33/MG-III-17,
l:Keua Oauac, 23, jy.l!. 1939, 17.
2s »Ceua Oa11.ac, 24, aszycT-cenTe..lt6ap 1939, 31; Eo 6 a 'Bop lj e B M h,
CTaapMa'lL?Ca Oe.n.aTuocT .M..wOux Oeaoja?Ca, M.l!.adocT, MeceqHa pesnja 3a OMJia,IJ;HHCKa IIJ1T81b8 M CIIOPT, Beorpa.n;, 8, cenTe.M6ap 1939, 16.
329
�dinki - Clanava Partije u unutrasnjasti 'Srbije stvaraju se drustva
zenskag pakreta. Iste gadine farmirana je pasebna partijska ce!ijn
u kajaj su hili Clanavi Partije kaji su radili u Omladinskaj sekciji
i Redakciji lista JKena oanac. S razvitkom arganizacije, ana se papunjava i obuhvata najaktivnije omladinke iz ove .sekcije. U njaj
su bile Jelisaveta Bembas (Beska), Dobrila Karapandzic, Milica Suvakovic, Olga Alkalaj, Olga J ajic, Mitra Mitro vic, Basa Cvetic, Boba
Dardevic, Dusica Stefanavic, Natasa Jeremic, Zara Ser, Fani Palitea-Vuckovic, Mila Dimic, Paulina Sudarski, Dara Stefanovic, i Katarina-Keti Ser-Minderavic. Vecina od njih je dala svaje zivate u
naradnaaslabadilackaj barbi.2 4 Preka Vukice Mitravic i Cane Babavic Pakrajinski kamitet KPJ za Srbiju astvarivaa je direktan uvid
u delatnast Omladinske sekcije i pamagaa je u svakadnevnam radu.
2ene kamunisti usmerile su aktivnast ave sekcije u pravcu
njenag pavezivanja i saradnje sa svim naprednim drustvima i udruzenjima u Beagradu. Uprava Drustva ,2enski pakret" u Beagradu
nije sprecavala svaju Omladinsku sekciju u njenam pavezivanju
i saradnji s naprednim studentskim pakretam i radnickam amladinam. Ova saradnja daprinela je da i sama Omladinska sekcija prevazide svaje ustaljene ablike rada i da razvije sadrzajniju, siru i
bogatiju delatnast u okviru radnickog pokreta kojim je rukovodila
Partija. Omladinska sekcija zenskag pokreta borila se sa ostalom
omladinom za amladinska prava, za poboljsanje njenog materijalnog
i drustveno-politickog polozaja. ZahvaljujuCi ovakvom adnosu
Omladinske sekcije prema ostaloj omladini i sadrzini njenog rada,
ugled sekcije ie naglo porastao i ona je uspela da okupi veliki broj
zenske omladine.
Jedna od najsirih politickih akcija u kojoj,•je ucestvovala sva
napredna omladina hila je, svakako, akcija za pomoc borbi spanskog
naroda. Iako se Uprava Drustva nije s time slagala, Omladinska
sekcija uzela je aktivno ucesce u ovoj sekciji i pristupila prikupljanju priloga za spanske borce. Prikupljena je veca suma novca,
a pojedine zene su davale i ukrase od zlata i na taj nacin saucestvavale sa borbom avog naroda. Boba Dordevic je izradila graficki
24
'(•
lVDilica Suvak!oV1iC je 'S'hreljana pod i'menom Jovanlka PlopoviC, uCite-
ljica i;z Sara}eva, 15. decembra 1942. u Bu:bnju; Olga Alkalaj u gasnom automob:hlu u proleCe 1942; JeHsaveta Bembas '(BeSrka) po~inula 1septembTa 1942. na
Manj·aCi; NataSa JeremiC streljana 9. marta 1943. u Ja}im:cima; Olrga Joj-iC
zverSilct UJIUOrena od Cetn:i!ka ·u Br:aji6ima 5. novembl'!a 1941; DuSica Stefano'ViC
stl"aljana na Banj'ioi 17. oktobra 1941; Zora Ser' umrla pred klraj rata 1945.
u Iogoru, negde u NemaC:IDoj; Fani fuli,teo·-v~uOlmviC rum.rlla pod batinama u
specijalJnoj pohloiji 25. decembra 1942; MiJ.a DimiC umrla pod :batfinama u spe:cijalnoj policiji 26. dec.embra 1942: P.arul:ina Suda,rski pogfumaa na Su.tjesci
1943; Dara StefanoviC 'swlaidana ·ratnim napori·ma, UllU.tda .maja 1944. u Obed~
sk,oj Bari u Sremu: Katarina-Keti Ser-M·inderoviC 1streljana ka>O hezilm.ena
u 'lagQI'IU ·u Sawcu (Valjevu) 1942. Na .sli!Oan naOin su zavrSHe Zi'VIQit ;i sl.EdeCe
Clanioe Omladltnos.ke \Sekcije: Ztlarta Seg-viC, Radmi:la Snajder, Rahe1a Ba-ruh,
SlaVika f)'urdev'iC, Beba Petr:ov, Sonja Ma'fdlnkoviC, OHvera Vanjak, Desa StaniC, Amalija Podg.orSeik-Ma1Cika, Ljubica OdaSi.n, Vail.·erija K'ari}o-Pa.p, Leposava-Op.i Mihajl·oVIiC, Jov:anka RadakOtViC, Milica PavloviC, Lepa LaleS, Neva
Petrovri.C .i dnuge. (MHTpa MHTpOBHh, n.n.
god:ima Zene danas, :referat; IA Beoglrada,
1771/MG-IX-65.)
330
Bosa
SeCa.nje
CvetdC, Trideset
Bo:be I>ordevJC;
I
portret ,La Pasionarija", koji je umnozen u 10 hiljada prime_;a~a
i prodavan u korist demokratske Spanije.' 5 I u drug1m politlckim
akcijama, koje je Partija organizovala u to vreme, Clamce Omladmske sekcije bile su veoma aktivne.
Pored organizovanja ideolosko-politickog rada, rukovadstvo
Omladinske sekcije radila je i na kulturna-umetnickom abrazovanju
svojih clanova. U 2enskom klubu u Beogradu hila je otvorena izlazba zena slikara od 17. do 24. oktobra 1937. godine, koju je organizovala Omladinska sekcija. Ova je hila jedna novina u sadrzini
rada sekcije, jer su priredbe ovakve vrste bile neuobicajene u ono
vreme. Na izlozbi je 18 zena slikarki, starijih i mladih, izlozilo svoje
radove, u kojima su hili zastupljeni svi pravci i likoyna ostvar.enj~.
Ovom izlozbom pruzila se prilika amladinkama da 1zraze svoJe hkovne sposobnosti, sto je bilo od posebnog znacaja za afirm~cij.u
mladih talentovanih zena. Veliki broj zena i muskaraca posetw Je
ovu likavnu priredbu, sta je takade doprinasilo vecem okupljanju
naprednih zena oko Omladinske sekcije. U akviru izlozbe :rrired~n?
je kuJturno vece i tom prilikom se govori]a a kulturnOJ politlCl,
0 nasim starim slikarkama i a polozaju siromasne seoske zene, a zatim su clanovi Omladinske sekcije i studenti izveli kulturni deo
pragrama.' 6
Na Kalemegdanu u Beogradu otvorena je 20. januara 1938.
godine izlozba zena slikarki iz zemalja Male Antante. Izlozbu je
organizovala Mala antanta zena27 na kojoj su izlazeni najbalji sli,
karski, skulptorski i arhitektonski radovi zena iz Cehaslovacke, Rumunije i Jugoslavije. Oko priprema i atvaranja ove izlozbe angazovane su clanice Omladinske sekcije. Ova je hila jedna od poznatijih akcija na planu medusabnog upaznavanja zena Male Antante.
U prostorijama Zenskog kluba u Beogradu odrzana je 2.2 .. j~
nuara 1938. godine godisnja skupstina zenskag pokreta, koJOJ J
prisustvovao veliki broj zena, a naracito omladinki. Na skupsti .
se raspravljalo a rezultatima rada u protekloj godini i buduCim
zadacima. Predsednica Omladinske sekcije Mitra Mitrovic govorila
je o palozaju zenske amladine, Ciji se interesi ne magu izdvojiti iz
polozaja celokupne omladine. Ona se posebna asvrnula n~ opasnost
od buduceg rata, kaji bi naracito ugrozio omladinu, a zatlm na r.ad
i zadatke Omladinske sekcije i naglasila: ,Posle skola koJe su JOJ
malo pruzile apstih i konkretnih pogleda na svet, u trci za hlebom,
unistene u svom dostojanstvu, zene i devojke ce naci u Omladinskoj
sekciji mogucnosti za svoje sire obrazovanje, za likvidaciju svog
zivotnog neznanja i zivotnog neiskustva, naCi ce mogucnosti za siru
kulturu, a preka svega toga svoj oslonac u zivotu i svaje borbeno
mesto za prave zahteve.28
25
IA Beog.rada, SeCanje Bobe DordeviC 1771/MG-IX-65; MHTpa MH-
n.n.
}Keua danae, 8, nose.u6ap 1937, 16.
21 Na sasta.nikJu Zen&kih ,saveza JIUJgoslavij,e, CehoslovaC.ke i Rumunije
u Pa.tWu 1934..godirne danesen je zakljru.(:alk da Mail.a antanta Zena obuhvati
TPOBHh,
211
i:enSk:e saveze -iz zemlje .poHtL&e :Miarle Antante.
.es
JKeua
daHac~
10, cjja6pyap 1938, 10.
331
�U toku ove godine Omladinska sekcija nastavila je svoju
delatnost po vee ustaljenim oblicima rada, uzela aktivno ucesee
u svim akcijama koje je vodio zenski pokret u cilju ostvarenja
ravnopravnosti zene. N a sledecoj godisnjoj skupstini zenskog pokreta, koja je odrzana 4. februara 1939. godine, posebno je istaknuta
aktivnost sekcije u izvrsavanju zadataka organizacije zenskog pokreta. Govoreei o konkretnim akcijama, koje su tokom godina organizovane, predsednica Alijanse zenskih pokreta Alojzija Stebi je,
pored ostalog, rekla: ,Citav taj rad svesrdno je potpomognut i prosiren energicnim radom Omladinske sekcije koja je okupila oko
zenskog pokreta mnogobrojnu zensku omladinu, punu snage i zelje
za uspehom, koji se vee pokazao u njenom unutarnjem radu izgradivanja zenske omladine i samostalnom radu medu zenama. U tom
pravcu Omladinska sekcija s velikim uspehom odr'Zava higijenska
i medicinska predavanja na periferiji (Cukarica), ciji je rezultat
postepeno budenje interesa sirih slojeva zena za svoje zahteve".
Predsednica Omladinske sekcije Boba Dordevic govorila je o radu
sekcije isticuei da kroz nju prolaze i rade stotine mladih zena i
devojaka 29
Omladinska sekcija je aktivno ucestvovala u svim akcijama
naprednog omladinskog pokreta u Beogradu. Ona je imala svog
predstavnika u Omladinskom odboru za mir, masovno ucestvovala
na svim studentskim mitinzima i demonstracijama i na njima istupala, preko svojih predstavnika, u ime napredne zenske omladine.
Na Beogradskom univerzitetu priredena je 6. jula 1939. godine akademija kojoj je prisustvovao veliki broj omladinaca i omladinki
raznih drustvenih slojeva i predstavnici francuske, engleske i americke omladine, koji su pocetkom jula boravilf'" u nasoj zemlji u
Beogradu, Zagrebu i Ljubljani. 0 patriotizmu omlrudine nase zemlje
govorio je predstavnik Radnog odbora omladinskih organizacija
Ivo Ribar. Predstavnici stranih omladinskih delegacija, koji su hili
na akademiji, govorili su o borbi svojih organizacija za bolji zivot
omladine. U ime Omladinske sekcije i zenskog pokreta, koja je
aktivno saradivala u svim akcijama Radnog odbora omladinskih
organizacija, prisutne j e pozdravila predsednica Boba Dordevic. Ona
se osvrnula na vaznost posete nasoj omladini stranih omladinskih
delgacija, na zrudatke koji stoje pred zenskom omladinom kod nas
i rekla da je stotine devojaka proslo kroz bolnicke kurseve Crvenog
krsta. U omladinskim delegacijama stranih zemalja nalazile su se
dve devojke koje je Omladinska sekcija izuzetno lepo primila. Meri
Aterton, predstavnica engleske omladine, hila je sekretar Omladinske lige naroda, 30 sa sediStem u Londonu.
211
listo, 20, .M.apT 1939, 14.
Omladilnska ihiiga 'Tl'a!'loda osnovana je 1936. i bib je .gQavni limicijator
za odrZavanje om1adin~og s·vetsroog miTavnog ~~on·gu-ooa. Ona je IOJr!upila oko
30
s-ebe sva omladinSka udruZenja. Sve vaZni'je Zen·ske om.lladinsk.e organizaci1e
uCl'anjene .su u Omladinsku Hgu. Gl,avn:i cilj t .rad Lige hio je ;bonba za mi'l',
slobodlu i ;sooija1nu pravdu. Omladinska li.ga mnogo je uradilla za iz;beglice dz
Spanije i C.ehosl'OvabJt;e. Njen glavni pravrac rada rbio j<e antifaS.irsrtiClci i ona
se borila za 1bolje Zivotne uslove raCine omladine. Orgam.:izaoija je obuhvabala
studentsku i ,radni&u oonl-adi.nu. {}Kena danae, 23, jyJI, 1939, 12-13.)
332
Omladinska sekcija zenskog pokreta hila je za preduzimanje
sirih i otvorenijih akcija u borbi za ostvarenje ravnopravnosti zena.
Ona je trazila d azenski pokret povede siroku masovnu akciju za
organizovanje zborova za prava glasa zena. Kako su strajkovi i
druge akcije radnicke klase, 1939. i 1940. godine, uzimali sve sire
razmere i pretvarali se u politicke demonstracije protiv rezima, rata
i fasizma, rukovodstvo zenskog pokreta nije bilo niza kakve masovne
akcije zena koje bi mogle poprimiti revolucionarni karakter. To je
naroCito doslo do izrazaja na sednici Upravnog odbora Alijanse
zenskih pokreta u maju 1939. godine, kojoj su prisustvovale predstavnice zenskog pokreta iz Beograda, Zagreba, Ljubljane, Novog
Sada, Skoplja, Cacka, Jagodine, Banje Luke, Vrsca, Sombora i Pristine. Na sednici je, izmedu ostalog, raspravljano i o akciji za pravo
glasa zena. U diskusiji je doslo do suprotnih stavova povodom zahteva
Omladinske sekcije. Neke organizacije zenskog pokreta iz unutrasnjosti trazile su da se odrze masovni zborovi zena za pravo glasa
u svim mestima, bez obzira na to da li u njima postoje iii ne postoje
organizacije zena. Delegatkinje iz Beograda su smatrale ,da ova
akcija u danasnjem trenutku nije taka aktuelna" i da ima ozbiljnijih
problema. Medutim, delegatkinja iz Novog Sada je predlagala da se
organizuje veliki manifestacioni skup zena u Beogradu uz ucesee
predstavnika svih zenskih pokreta u zemlji. I ostale ucesnice u diskusiji bile su podeljene u misljenjima o ovoj akciji, ali na kraju
je donesen zakljucak da se organizovanje zborova zena odgodi za
pogodniji trenutak.31
Sukobi do kojih je doslo u zenskom pokretu povodom akcije
za pravo glasa zena imali su dublje uzroke. Pri tom su jasno dosla
do izrazaja krupna politicka razmimoilazenja izmedu Omladinske
sekcije, koja je radila i delovala pod rukovodstvom Partije, i rukovodstva zenskog pokreta, koje je nastojalo da svojim akcijama ne
ugrozi interese vladajuce klase. Zbog toga je ovo rukovodstvo ogranicavalo i akciju za pravo glasa zena i bilo je protiv odrzavanja
masovnih zborova zena za koj e se zalagala Omladinska sekcija.
Omladinska sekcij aje ostala pri svom stavu i nastavila sa
pripremama za organizovanje opste akcije zena za pravo glasa. Ona
je isticala da se zahtev za pravo glasa ne moze svesti smo na priznanje politicke ravnopravnosti, vee da to pravo sluzi zenama kao
sredstvo u borbi za ravnopravan polozaj u drustvu. Umesto rukovodstva zenskog pokreta, organizator ove akcije postaje Redakcija
lista Eeua danae, koja istupa u javnost oktobra 1939. godine s ,Apelorn za pravo glasa zena" .32 U Apelu se pre svega napominje da je
v lada sporazuma Cvetkovic-Macek u svoj program stavila ,donoiienje slobodnib politickih zakona", pa se ukazuje da u okviru takvog
obecanja vlade i zene moraju dobiti ,opste, akHvno i pasivno pravo
glasa, kao prvi preduslov za ravnopravnost". Redakcija je pozvala
sve Zene i sve Zenske organizacije - IeministiCke, mirovne, pro31
]J{eua Oauac, 22, .M.aJ-JYU 1939, 20.
32
Est-o, 25, oktobar 1939, 3.
333
�svetne i humane - cia iskoriste ovaj trenutak i cia povedu jeciinstvenu akciju za pravo glasa zena, predlazuci im kao prvi korak
u toj akciji - sakupljanje hiljada potpisa za pravo glasa. Ovim
Apelom JKe1<a oa1<ac se obratila i svim staleskim i strucnim organizacijama, sindikatima, omladini, javnim radniCima i politickim
licnostima koje se bore za pravo coveka. Predlozeno je da se osnivaju odbori za pravo glasa zena koji ce organizovati sakupljanje
potpisa, vrsiti propagandu medu zenama i voditi akcije putem predstavki, konferencija, zborova i mitinga. Na kraju Apela kaze se:
,Sve organizacije, koje stoje na principima slobode neka se preko
svojih predstavnika, koje ce poslati u odbor, izjasne za pravo glasa
zena, i time pruze podrsku ovom opravdanom zahtevu".
,Ape! za pravo glasa zena" razlikuie se od ·svih dotadasnjih
akata po tome sto je ovu akciju postavio na najsiroj platformi. Iza
ovakvog Apela stajala je Omladinska sekcija zenskog pokreta i kroz
njega je dosla do izrazaja linija Partije u to vreme. Ovaj Apel su
prihvatile organizacije zenskog pokreta u unutrasnjosti i on je naisao
na najsiri odziv zena svih zanimanja. Zahvaljujuci tome, avo je
postala najsira i najmasovnija akcija koja je izvedena kroz organizaciju zenskog pokreta u toku njegovog postojanja.
Sa ovim je vee otpocela akcija za pravo glasa zena, pa je na
sednici Upravnog odbora Alijanse zenskih pokreta, pocetkom noc
vembra 1939. godine, raspravljano o Apelu lista JKe1<a oa1<ac. I ovom
prilikom ispoljila su se razlicita misljenja i doslo je do glasanja
o odrzavanju zborova zena. Vecina predstavnica drustava zenskog
pokreta glasala je za nastavljanje zapocete akCtje i odr2avanje masovnih zborova zena.3' Rukovodstvo Alijanse je prigovorilo organizacijama zenskog pokreta sto su se ukljuCile u ovu akciju, ne cekajuCi stav Alijanse o ovom pitanju, i istaklo da se ne maze tolerisati
da neko drugi daje direktive o radu pokreta, osim Alijanse. Pod
pritiskom organizacija iz unutrasnjosti, u kojima su komunisti izvrsili potrebne pripreme, Uprava Alijanse je morala da popusti
u svom stavu i da se ukljuci u akciju koja je bila u toku. U protivnom, ana bi se sasvim izolovala, kompromitovala i izgubila poverenje zena. Zato je zakljuceno da organizacije zenskog pokreta mogu
u svom mestu i okolini organizovati zborove i mitinge i sakupljati
potpise za pravo glasa zena. Medutim, Uprava Alijanse je uvidela
da su inicijativu za ovu akciju preuzeli komunisti i da je vade izvan
okvira koje joj je ana zelela dati.
33 Za odr.Zavanje e.~borova .gUasale IS'U predsta'VU1dce Zensk:ih rpok.oreta iz:
VrSca, Kragujevca, Novog Sada, P,ri§tin-e, Sombora, Slavonskro.g Broda, CaC.lm,
Banje !.Juke d. J.agtOdine, a ~p-rotirv: N:iJSa, Skoplja, Zagreba i Be-og~ada. I ovog
!pUta je doSlo do ·sukoba u DvuStvu ,.Zens.k.i pcilkret" u Beogredu, jer je U!Prava
bi~a protirv ;OdrZavanja 2Jbovov.a, a predstavnica Omle.dinske sekeije zahteVIala
je odr.Za·vanje zborovo:a. ·(ARP, ·:fond All:ijanse Zenskib pOkreta, br. 10/6. I 1940.)
Za,p,]sni'k :sa -odbovskih sedndca DI'IU·Stva ,Zenski podm'et" u Novom ~sadu Il/6
(otr. 49, 51-53).
334
Alijansa zenskih pokreta se ukljucuje u ovu akciju ~tampa
juci dopisnice 34 sa tekstom zahteva za pravo glasa, koje su zene
upucivale predsedniku vlade Dragisi Cvetkovicu. Na sednici Upravnog odbora Alijanse, koja je odrzana pocetkom novembra 1939.
godine pored ostalog, reseno je, da se dopisne karte upute svim
drustvima zenskog pokreta, koja ce organizovati potpisivanje, sakupljanje i slanje dopisnica preko banovina u odredeni dan. Ovo
je bila jedna od novih mera u radu organizacije zenskog pokreta
koja je imala za cilj da prosiri ovu akciju, jer se trazilo da dopisnice
potpisuju zene iz cele zemlje. Na istoj sednici je zakljuceno da se
uputi ,Apel za pravo glasa zena" rukovodstvima politickih stranaka
koja bi trebalo da preko svoje .stranke potpomognu ovu akciju. Ape!
je upucen glavnim odborima Jugoslovenske radikalne zajednice,
Jugoslovenske nacionalne stranke, Samostalne demokratske stranke,
Demokratske stranke, Zemljoradnicke stranke, Radikalne stranke
i Hrvatske seljacke stranke.
U Apelu se, pored ostalog, navodi: ,Mi trazimo aktivno i pasivno pravo glasa za sva zakonodavna i samoupravna tela pod istim
uslovima koji budu vazili i za muskarce, trazimo da - bude pravo
glasa opste i jednako, a glasanje tajno. Politicku partiju koja se
oglusi o ovaj zahtev, ne mozemo smatrati za partiju koja vodi racuna
o potrebama celokupnoga naroda" 35
Novembra i decembra 1939. godine pristupilo se odrzavanju
zborova za pravo glasa zena, prikupljanju potpisa i potpisivanju
i slanju dopisnica predsedniku vlade. Osnivani su posebni odbori
za pravo glasa zena, koji su se brinuli o uspehu ave akcije u dot.icnom mestu.
U Inzinjerskom domu u Beogradu odrzana je 23. novembra
Konferencija za pravo glasa zena koju je organizovala JKe1<a oa1<ac. 3"
Konferenciji je prisustvovalo vise od 1 000 zena raznih zanimanja,
34 Tekst na .dapilsnici glasi:
,Al-ijansa
Mesto
Zenskdh pOikreta
Gospodiine :predsedniCe,
Zene JugosLavije .waze otp.Ste, jednalro, tajno, aootirvn.o i pa·&ivno pravo
glasa ·za sva zalk0111odavna 'i .sam'()lupravna tela pod istim uslovJma Jroji budu
VlaZJiH !i za muSkarce. Zene oCekuju od Vas i Kralje~ske Vllade da ove nj[hove
demaikrat&ke zahteve sprovedete k11oz novi izbcmti zaJk:on.
Potp.ils: ,
ARP, rond Alijanse zenS!cih ;>OO.reta, hr. 129, 130.
" ARP, fOilld 201!1Ski pokret, NOOVli Sad, 'br. 10 (6. I 1940).
aa U wg.aniz.ovanju lm-nferencije ,Zeni danas" prid.~e su se mnoge
o'IlganLzacije ~ zajedlno sa njom vodHe Oitavu akciju, i to: p:rtivatne nameStentice
·Cinovnice razm:ih strrulk:a, nrarrneStenice IJ,z poSta-msik:o-telegrafuk:e sluZbe,
mtade [nte!lekitu.a:like-staZeclte (pravnJoi, agrOillomi, lekal!'lke i studentkinj.e) a od
'l.l!d.ruZenjta: 8-iga Zena za miT i slobodu, jevrej-ska Z-en.ska druStva i DruStvo
.Ne-zaStiCena majka i dete". DruStvo ,Zen'S(lct pokret'', Jugosloven:ski Zenski
~avez 1 UdllllZenje un1verzHetski -obrazovanih Zena, umesto aktivne sa:radnje
u pl'liopTemama -ove konferencij,e, uze1li 1SU samo .uCeSCa u .istupanju na konferenciji j.er ntsu mogli oda ne ruCestvuju na jednoj feminjrst-H:!k:oj manifestac'iji.
(W. w:ilk /Josip Broz Titoj, Borba fena Jugoslavije za. ravnopravnost i mir,
,Die Welt", 3, 19. januar 1940, 69-70; }Keua Oa11.ac, 26, 3a'l-£yap-cjJe6pyap 1940,
4 i 14-16· JAB Secanje Bose Milosevic [ Kanarine Rakic, 1337/MG-IV-26;
Bpe.A£e, 6468, 24: 11.oae.u6ap 1939; llo.auTu;x:a, 11309, 24. uoae.u6ap 1939, 10.)
335
�a bilo je i muskaraca i omladine u vecem broju. Posto su prostorije
bile male, mnogi su morali da se vrate. Prilikom organizovanja ove
Konferencije dosla su do izra.Zaja neslaganja izmedu Uprave Drustva ,Zenski pokret", koja se ddala dosta pasivno, i Omladinske
sekcije, koja je na Konferenciju okupila veliki broj zena, pre svega
Cinovnica, radnica i studentkinja.
Konferenciju je otvorila i prisutne pozdravila urednica lista
JKeua oauac, a zatim je istupilo vise zena koje su govorile u ime
svojih drustava i udruzenja, i to predstavnice: zenskih pokreta i
Jugoslovenskog zenskog saveza, Lige zena za mir i slobodu, jevrejskih zenskih drustava, sindikalno organizovanih radnica, udruzenja
cinovnika PTT struke, udruzenja lekara stazera, zena agronoma,
udruzenja advokatskih pripravnika, studentkinja, Unije za zastitu
dece i feministkinja iz Vojvodine. U zivotu zene. na selu govorila
je jedna medicinska sestra. Sve su govornice imale jedinstveno glediste o pitanju prava glasa, koje treba dati zenama, i smatrale su
da to treba uciniti sto pre, s obzirom na ratnu situaciju kada je
narocito potrebno da i zene ravnopravno ucestvuju u odlucivanju
o svim vaznim problemima. One su naglasile da dobijanje prava
glasa i politickih prava uopste smatraju kao deo opste narodne borbe
u kojoj aktivno ucestvuju i zene. Govornice su se posebno osvrnule
na specijalne zahteve zena u Cije su ime govorile.
Na kraju Konferencije donesena je Rezolucija u kojoj se konstatuje da zene ucestvuju u svim granama privrednog zivota i zato
smatraju neophodnim ,ukidanje i sprecavanje svake nejednakosti
zene u radu, davanje jednakih plata i nadnica za jednak rad, stvarnu
zastitu zene na radu i punu zastitu materinstva. Brojno ucesce zena
u privrednom zivotu i njihova drustvena ulog?...Jtao radnika i majke
nuzno zahteva da im pripadnu i sva gradanska i politicka prava".
U Rezoluciji se dalje napominje da jedno od prava koje bi bilo prvi
korak ka ravnopravnosti zene jeste pravo glasa za sve zene, da
nikakve razloge koji bi govorili protiv ucesca zena u politickom
zivotu ne smatraju opravdanim ni ubedljivim i zato traze ,da se
novim izbornim zakonom za Narodnu skupstinu da opste, aktivno
i pasivno pravo glasa zenama, u sobodnim i tajnim izborima".
Po pripremama i sastavu ove Konferencije, kao i istupanju
vecine govornika, vidi se da su glavnu ulogu imali komunisti zbog
cega je i doslo do neslaganja s Upravom Drustva ,:Z:enski pokref'
i drugim gradnskim zenskim organizacijama.
Na sednici Upravnog odbora Alijanse zenskih pokreta, koja
je odrzana 12. novembra, pored ostalog, zakljuceno je da se u Beogradu 26. novembra odrzi veliki zbor Alijanse zenskih pokreta. Svi
zenski pokreti su pozvani da na ovaj zbor za pravo glasa zena posalju
svoje delegacije. I zaista, toga dana odr2:ana je u Beogradu druga
manifestacija za pravo glasa zena koju je organizovala Alijansa.
Na zboru je bilo oko 5 000 prisutnih, medu kojima najvise omladine.
Veliki broj delegata bio je iz unutrasnjosti. Iz Novog Sada je na
primer, prisustvovalo oko 40 Clanica Drustva ,2enski pokret".
Zbor je otvorila predsednica Alijanse Alojzija Stebi, a zatim
su, prema rasporedu, nastupale pojedine govornice, medu kojima
336
je bilo i predstavnica zenskih pokreta iz unutrasnjosti. 0 politickom
polozaju zene kao gradanke govorila je Katarina Marinkovic iz Novog Sada; u ime slovenackih zena i o socijalno-politickim zahtevima
zena - Milena Mohoric iz Ljubljane; o potrebi prava glasa za zene
- Dusanka l'Jukic iz Nisa; o doprinosu zene razvitku drustva Zorka Kasnar-Karadzic, predsednica Univerzitetski obrazovanih
zena; u ime Redakcije lista JKeua oauac govorila je knjizevnica
Milka Zicina; u ime Omladinske sekcije Boba l'Jordevic i na kraju
je o uspesima feministiCke borbe govorila predsednica beogradskog
Drustva ,2enski pokret" Milena Atanackovic. Narocito interesantno
bilo je izlaganje Milke Zicine, koja je, izmedu ostalog, rekla: ,U nasoj borbi mi nismo same. S nama je citav narod, jer je borba zena
za politicka prava deo opste borbe za napredniji i bolji zivot. Mi
danas snosimo posledice dela stvorenih bez naroda, mimo naroda,
i zato protiv naroda. Zato mi stdjimo danas ovde i glasamo - mada
nam to glasanje ne priznaju - za mir, za hleb, za demokratiju"'
Kako se vidi, govor je bio manifestacionog karaktera, posto je i
Konferencija nosila to obelezje. Na kraju je donesena Rezolucija
kojom se trazi opste, aktivno i pasivno pravo glasa svim zenama.
I medu ovim govornicama bilo je komunista (Milena Mohoric i Boba
l'Jordevic).
Zbor za zensko pravo glasa u Beogradu pozdravile su mnoge
zenske organizacije iz unutrasnjosti i Beograda i to: Drustvo iz
Cacka, Jagodine, Vrsca, studentkinje iz Skoplja, studenti i studentkinje iz Pozarevca, Skupstina udruzenja studentkinja iz Beograda
i pozarevaCke srednjoskolke.37
Talas zborova za pravo glasa zena naglo se sirio, tako da je
krajem novembra i u decembru odrzavano svake nedelje po nekoliko
ovakvih manifestacija. U to vreme u Srbiji su odrzani zborovi zena
u Jagodini, Leskovcu, Nisu, Cacku, Kragujevcu, Aleksincu, Knjazevcu, Pozarevcu, Valjevu, Kosovskoj Mitrovici, Peci i Pristini. 38
N ekoliko veoma uspesnih zborova za pravo glasa zena odrl':ano je
i u Vojvodini. Velikom zboru zena koji je odr2:an 10. decembra
u Petrovgradu (Zrenjaninu), pored zena i devojaka svih zanimanja,
prisustvovao je i znatan broj muskaraca. Na njemu je istupilo devet
zena koje su govorile 0 borbi za pravo glasa zena i 0 polozaju zena
pojedinih profesija, drustava i udruzenja. Medu govornicama su se
nalazile predstavnice Redakcije lista JKeua oauac, Udruzenje univerzitetski obrazovanih zena, slovenackih zena, uCiteljica, slovackih
zena, seoskih zena, radnica, omladine i Srpskog Elemira. N a kraju
zbora je donesena Rezolucija u kojoj se trazi jednako placanje muskaraca i zena za isti rad, zastita zena na radu, puna zastita materin"
stva, puna gradanska i politicka prava, opste, aktivno i pasivno pravo
37 ARP f.ond Atlij-anse Zenskih pokrr'-eta, br. 129, 187; Z.enski pokret NovJ.
Sad, br. 47; Zenslti [pakret Novi Sad 20. XI 1939; z,api;;ruk sa odborskih sednica D.J.'I'US;tva ,.Zenski pakret" Novi Sad, II/6 IStr. 56, 58. 1Keua Om-tac, 26,
jauyap-cfie6pyap 1939, 16; ]KeuCKu no1q)eT u Oe.uo'K:paTU3a~uja, Bu.areu jywCJZ.OBeucKoz auru.M.apKCUCTU'lf.'ICOZ 'K:O.AtUTeTa,
Beorpap;, 23, 10.
Oe~e.M6ap
1939, 6.
as )Kena dauac, 26, jauyap-ifJeOpyap 1939, 14.
337
�giasa za sve ~ene, za sva zakonodavna ( samoupravna tela.•• U Subotici je 17. decem bra oddan veliki manifestacioni zbor zena na
kojem je istupilo sest govornica. Njihova izlaganja odnosila su se
na neravnopravan polozaj zena i zahteve za punu politicku ravnopravnost zena. 40 Akcioni odbor za pravo glasa zena u Sremskoj
Mitrovici organizovao je 3. januara 1940. godine zbor posvecen
pravu glasa zena. Od pet govornica koje su istupile na zboru, dve
su bile radnice. Pored opsteg prava glasa za sve zene, na zboru se
zahtevalo da se spreCi povecanje cena robi i da se povecavaju radnicke nadnice. U Vojvodini su odr2ani zborovi za pravo glasa zena
jos u Novom Sadu, Srbobranu i Vrscu. 41
0 akciji za pravo glasa zene u Sloveniji je dosta pisala radnicka i druga napredna stampa. Zenski svet pise da su se kod njih
udruzile u zahtevima za zenska izborna prava radnice, sluzbenice,
intelekfualke i seljanke, kojima je prisla i studentska omladina.
Zatim se napominje da su se sa zahtevima zena solidarisale pojedine politicke stranke, zenski odseci strucnih organizacija i Slovenacki akademski klub. De!avec posebno poziva omladinu i zene da
se ukljuce u akciju za pravo glasa zena i iznosi zahteve zena koje
traze da ucestvuju tamo gde se odlucuje o njihovoj buducnosti, jer
· njima nije svejedno kako ce zakoni regulisati njihova prava, kao
odrzani su 10. decembra zborovi za pravo glasa zena, koje je organizovala Slovenacka sekcija Jugoslovenskog zenskog saveza. Pored
vise govornica, na zboru u Ljubljani je istupio i profesor Univerziteta dr Boris Furlan, koji je govorio o potrebi ravnopravnosti
zene. Zatim su odrzani zborovi zena i u Jesenicama, Trbovlju i
Crnuci kod Ljubljane. Na svim tim zborovima, kao i drugim skupovima koji su organizovani u to vreme, zene,,.su zahtevale ostvarenje pune politicke ravnopravnosti s muskarcima. 42
U Bosni i Hercegovini odrzani su zborovi za pravo glasa zena
u Banjoj Luci i Bijeljini, dok su u Sarajevu i Tuzli bili zabranjeni.
.Zenski pokret u Banjo! Luci izvrsio je obimne pripreme za ovu
manifestaciju zena. Sakupljeno je vise od 400 potpisa za pravo glasa
zena i upuceno je predsedniku vlade oko 600 dopisnica u kojima
zene traze pravo glasa. U dvorani bioskopa ,Luksor" odrl':an je
veoma uspeo zbor za pravo glasa zena na kojem je bilo oko 1 500
prisutnih, od kojih su polovina bili muskarci. Medu zenama svih
zanimanja koje su se sastale na ovom zboru bio je i odredeni broj
seljanki iz okoline Banje Luke. Na zboru su govorile 4 zene, a najvise su bile pozdravljene Mara Gajic, fabricka radnica, i Stoja Tesanovic, seljanka iz Krupe na Vrbasu, koja je govorila o zivotu
39
ARP, Bilb1ioteka Sremske M1trovice 'k. 3, F. 3, br. 6, ZeilJSki pokret;
NaTodni glas, p01liti:Ciki i socijar1ni nedeljni '.l;i:st, Swbotica, 2, 16. decembar 1939,
6; lieTpoazpadcKu ~..aacuw~e, He3aBHCHH ae,n;eJhHJ1 noJIHTH"'KH naQ;:lopMaTvrBmt
H ,n;pywTBeHH JIHCT, IIeTPOBrpa.n;, ro,n;. I, 2, 14. de'l{eJt6ap 1939; BauaTC?<:a no-
W.Ta, uucj>op..tta.Tuauu neOeJbuu JtUCT, IIeTpoBrpa,n;, ro,n;. IV, 190; 9. 0eVse...u.6ap
1939; 191, 16. oetje.A<6ap 1939; P:a1<, HoB>< Ca;q, ro;q. V, 289, 12. oe1je.A<6ap 1939.
40
Hapoduu zAac, 2, 16. Oe'4eJt6ap, 1939; 3, 23. Oe'4e.M.6ap 1939.
41
Lsto, 6, 13. ja1<yap, 1940, 6. - ARP, fond AJ;ijansa i!enskiih pokreta
u Novom Sadru, br. 21.
42
Delavec, 12, 25. decembar 1939; Delavska politika, 141, 12. decembar
1939; Zenski svet, januar 1940. 1Kma da.'H.ac, 26, jat£yap-r,/JefJpyap 1940, 16.
338
:j
:\
zene na selu. Pored njih su govorila i tri muskarca, i to prota Dusan Kecmanovic, u ime Samostalne demokratske stranke, radnik
Pavao Radan, u ime Mesnog medustrukovnog odbora URSS-a i inzenjer Svetozar Vojsic, u ime Zemljoradnicke stranke. Policija je
nekoliko puta intervenisala za vreme govora Pavia Radana, trazeci
da prestane, jer je on bio poznati banjalucki komunist. Na kraju
je donesena Rezolucija kojom se trazi opste jednako pravo glasa
za zene, kao i za muskarce.48 Prema sastavu zbora kao i zastupljenosti govornika na njemu, on se ne moze okarakterisati kao neka
feministicka manifestacija, vee kao napor svih progresivnih snaga
koje se zalazu za pravo glasa zene.
U Bijeljinu je, po zadatku Partije, dosla Olga Marasovic iz
Beograda, da sa organizacijama u gradu pripremi zbor zena za
pravo glasa. Posto uovom mestu nije postojala organizacija zenskog
pokreta, vee samo drustva J ugoslovenskog zenskog saveza ,Kneginja Zorka" i ,Kolo srpskih sestara", koja su imala zenske omladinske sekcije, Partija je delovala preko njih. Omladinske sekcije
i postojeca zenska drustva su radili na sprovodenju akcije za pravo
glasa zene. Omladinke su pristupile prikupljanju potpisa u Bijeljini i okolini, a 10. decembra 1939. godine u sali hotela ,Drina"
odrzan je zbor za pravo glasa zena, na kojem je bilo vise od 300
prisutnih, a od toga oko polovina mu8karaca. Na zboru je istupilo
sest zena koje su govorile 0 polozaju domacica, intelektualki, radnica i seljanki. J edna od njih je govorila o teSkom polozaju zena
Muslimanki. Pored njih, od muskaraca su govorili dr Vojislav Kecmanovic-Djedo, kao predstavnik Gradanske politicke opozicije i
Trifko Marjanovic, u ime Udruzenja ucitelja sreza bijeljinskog. Svi
sugovornici bili jedinstveni u tome da zenama treba dati pravo
glasa.••
Posle objavljivanja Apela za pravo glasa zena u Sarajevu i
Tuzli, prislo se prikupljanju potpisa za pravo glasa zena i u tome
su postignuti veliki uspesi.
U Makedoniji su organizovani zborovi za pravo glasa zena
u Skoplju i Tetovu. U sprovodenju ove akcije naroCito su se istakle
zene u Skoplju. One su 3. decembra 1939. godine organizovale zbor
koji se pretvorio u siroku manifestaciju zena za pravo glasa. Na
zboru je istupilo sedam zena koje su pozdravile prisutne i govorile
u ime Omladinske sekcije, Redakcije lista Hama pe'<, omladinki
i omladinaca Tetova, zenskog pokreta, u ime zena radnica, intelektualki i cinovnica. Ovom zboru je, pored zena, prisustvovao i
veliki broj muskaraca. Sa istog skupa je poslano predsedniku vlade
280 dopisnica s potpisima zena. U Skoplju, kao i u drugim mestima
Makedonije, sakupljeno je vise hiljada potpisa za pravo glasa zena. 45
43 Na Zlboru ·su .gCYVoori:le joS i ·Stanka T·odol"1ov1C-SubiiC, predsedni-ca Zenskog pokreta i d;r .Milica BogdanoviC protfesOT. - ARP, fond Alijanse Zenskih
pdkreta br. 189; Vrbaske novine, Ba.nja Llllka, 1645, 21. novembar 1939; D uS•ank-a KovaCeviC, n.n., 361.
44 1Keua Oauac, 26, jaHyap-r,fte6pyap 1940, 14; Dana BegiC, rn.n., 185.
u ARP, fond Alij.ansa Zenslcih pokreta, br. 178; Hawa pe'l£, 7, 21. uoBe.A<6ap 1939.
339
�Iako mJe postojala organizacija zenskog pokreta, gotovo u
svim mestima Crne Gore organizovani su zborovi i masovne konferencije za pravo glasa zena. Akciju je vodila Partija, osnivajuci
u prvom redu odbore za pravo glasa zena, koji su legalnim putem
izvrsavali konkretne zadatke. N apredna stampa objavila i.e vise
podataka o ovoj masovnoj akciji zena i nekoliko clanaka o polozaju
i borbi zena za svoja prava.
U Crnoj Gori odrzani su, krajem novembra 1939. godine, zborovi za pravo glasa zena u Kolasinu i Grahovu, a vrsene su pripreme za odrzavanje zborova i u drugim mestima, tako da je uglavnom mesec decembar protekao u znaku borbe za pravo glasa zena.
Brojne manje konferencije zena oddane su osmog, a prvi veliki
zbor 10. decembra u pozorisnoj sali opstinskog doma u Niksicu,
kojem je prisustvovalo oko 1 000 zena iz grada i okoline. Na zboru
su istupile cetiri govornice, i to u ime zena intelektualki, domacica,
seljanki i radnica. Iz iz njihovih govora se videlo da je narocito
tezak polozaj radnica i seljanki. One su osudile politiku rezima i
pozvale zene u borbu za mir protiv imperijalistickog rata, zbog
cega je doslo do sukoba sa zandarmima. 46 Na kraju zbora donesena
je Rezolucija kojom se zahteva opste pravo glasa za sve zene kao i
za muskarce. Rezolucija je s potpisima prisutnih upucena vladi.
Sledece nedelje, 17. decem bra, zboru zena za pravo glasa u
Beranima prisustvovao je veliki broj muskaraca. N a zboru su govori~e _cet~ri zene 0 pravnom, ekonomskom, kulturnom i politickom
polozaJu zene. One su zahtevale ravnopravnost zene u svim oblastima drustvene delatnosti i trazile da se novim izbornim zakonom
zeni dajui sta prava kao i muskarcu. u ime muskaraca govorio je
profesor Marko Kazic, osvrnuvsi se posebno n11..dela zena knjizevnica, umetnica i naucnih radnica. I na ovom zboru je donesena Rezolucija kojom se trazi opste, jednako i aktivno i pasivno pravo
glasa za gradane oba pola. 47 Istog dana odrzan je veoma uspeo zbor
zena na Cetinju. N a njemu je istupilo sest govornica, i to u ime
zena intelektualki, cinovnica, domacica, selj anki, radnica, a jedna
je govorila o pravnom polozaju zene. Na kraju je doneta Rezolucija, u kojoj se trazi pravo glasa za zene, upucena Dragisi Cvetkovicu.'8 U velikoj sali bioskopa ,Luksor" u Podgorici odrzan je 24.
46
Za zbo.r Zena u NikrSiCu izvrSene su ·obimne prilpreme. Osmo;g decembray ?srvanule ·~u u .gr~du p1~ikate ~?j·ima 1se pozivaj.u Zane i devojke da uzmu
uCesca u OV'OJ iVell!k,oJ manifestaCIJ1 za pravo gl~a. U 15ali :su ibile J.~ane
revolucionarne ,par:o1e: ,HoCemo mir, silobodu :i bdljti Zivot za na.Su djecu",
,HoCemo hUeba i rada", ,,T:raZimo opSte i· jedn.ako pravo .glasa" ri ,sl, Po-lic:ija
je bila predastroZn.a prema ov:a:kvtim slrupovima i priplremljene govore je unapred cenzurisala. Meduti!m, govomice nisu Citale na zboro cenzul"1sane Tefe·rate, ve6 rsu nars't::upile sa <lrug.im tekstom Imji je rbio :potpuno na IIDiJi Partije.
2andarmi su se iznenadili :lmda su Ouli druge 11eferate i jedrnoj 00 govo.rntic.a
su ,pokuflali da otmu .tek:st, ali ga je ona, ruz pomoC: !IlajbliZih Z·ena uspela da
pocepa i del'imiOno proguta. (r.aac Upne rope, IIodzoput~.~a. ro.n;. II, 2, 1. decem~
bar 1939. - Istorijski arhiv CK SK Crne Gore, tom I, kn.j. 1, 478, 50-8; C.ao~
6o0na .M.ucao, HHKni:rdi, ro)J;. XVII, 47 .. 10. Oe~e.At6ap 1939; 48, 17. de1{e.M.6ap
1939; 3eTa, IloiJzopu~a. 50, 17. Oe~e.M6ap 1939; }Keue Upne rope y peeo.ay~
~uoxapuoJ£ no'KpeTy 1919-1945 . .. , 26, 27.)
47
C.11.o6odna .M.ucao, 49, 24. Oe~e.M6ap 1939.
1
48
3eTc1Cu z.~tacnu1C, ,/1..ucx sa noJtUTU'KY, npocaeTy u npuapedy, D;eT.HlE:.e,
XI, 810, 23. Oe'!eM6ap 1939.
340
decembra 1939. godine takode veliki zbor zena za pravo glasa. Na
zboru je istupilo nekoliko govornica koje su govorile u ime zena
radnica, sluzbenica i seljanki. 49 Tih dana oddani su zborovi zena
i u Kotoru, Pljevljima, Baru i Danilovgradu, a pored njih je bilo
i vise manjih konferencija. Ovim zborovima i konferencijama obuhvacen je veliki broj zena u Crnoj Gori, koje su jednodusno zahtevale pravo glasa i bolje uslove za zivot i rad. Prvi put se na skupovima zena okupio veci broj seljanki i skoro na svakom od njih
je govoreno 0 teskom polozaju zena na selu koje su u vecini nepismene i neprosvecene. Usled privredne zaostalosti ovog kraja mali
broj zena bio je zaposlen, a i one koje su bile ukljucene u proizvodnju radile su po 12 do 16 casova dnevno pod vrlo teskim uslovima, sto je takode osudeno na ovim zborovima. Zahvaljujuci aktivnosti Partije, zborovi i konferencije za pravo glasa zena masovno
su organizovani u Crnoj Gori i na njima se pojavio prvi put veliki
broj govornika sto je takode dokaz da su njihovi zahtevi opravdani
i da su one i te kako sposobne da ucestvuju u svim oblastima drustvenog .zivota i rada.
U okviru ove akcij e sakuplj eno j e vise hilj ada potpisa za
pravo glasa zena skoro u svim krajevima u zemlji i poslat je veliki
broj potpisanih dopisnica predsedniku vlade u kojima se zahteva
ravnopravnost zena. Prema nepotpunim podacima, sakupljeno je
14 985 potpisa i poslane 8 553 dopisnice. U Sloveniji je sabrano oko
5 139 potpisa za pravo glasa zena, gde se potpisalo najvise domaCica, radnica, kuCnih pomoCnica, drZavnih i privatnih Cinovnica.:m
I u drugim krajevima ova akcija je masovno organizovana; u Vovodini su, na primer u vise mesta oddana predavanja na kojima
je govoreno 0 polozaju zene i njenim pravima, zatim je prikupljeno
nekoliko hiljada potpisa i poslano 2 500 potpisanih dopisnica51 predsedniku vlade. Zenski pokret Sombora prikupio je 528 potpisa za
pravo glasa zena i 2. decembra uputio 450 dopisnica; iz Vrsca je
istog dana upuceno 500 dopisnica, a u N ovom Sadu je do 15. decembra prikupljeno 405 potpisa. U Jagodini, Cupriji, Paracinu, Svilajncu i Despotovcu prikupljena su 742 potpisa za pravo glasa zena,
medu kojima je bilo 85 muskaraca. U isto vreme iz Nisa je upuceno 228 dopisnica s potpisima predsedniku vlade. 52
Medu zenama potpisnicama koje su trazile pravo glasa bio
je veliki broj radnica, seljanki i domacica. Na spiskovima su se
nalazili mnogi otisci od prsta, sto znaci da je bilo dosta nepismenih
zena. Od ukupnog broja potpisanih samo iz vardarske banovine
bilo je 58,5 odsto nepismenih.
4 9 3eTa, br. 50, 17. Oe'4e.tt6ap 1939; )I{eue .Q"p'H.e rope y peBOAyu,uouap'N-0.4£ noxpeTy 1919-1945 ... , 27.
5o ARP, fond Aidj.alllJsa Zenskih pok.reta, Novi Sad, br. 21, 23. mart 194.0.
st Karte •SU rupuCene 'iz .slede6ih me&ta: Novog Sada, Sente, Srrbobram.a,
STemsk;e dMtrovice, Zabalja, Petr.ovgrada, KisaCa, Gorn'jeg Kovilja, Velike; Kikinde, Rurme, Grabovaca, Susek.a, Srernsikilh I{Jarlovaca, Stare Pazove, SaSinaoa, Durdeva, Malog Id:oSa, LaCarka t Subohlce. - ARP, :fiOilld Alijansa Zens~.i!h polklreta, br. 174, 171, 155; Zapi,Sill:ik odborskih sednica Drru.Stva ,Zensild
pokret", NoVIi Sad, 1!/6, 56, 58.
l'i 2 ARP, fond MJ.janoo Zen:Sldh poikreta, br. 151 i 172.
341
�Akcija za pravo glasa uspesno je organizovana u svim krajevima, izuzev Hrvatske. Ona je pokazala narocite uspehe u Crnoj
Gori, a zatim u Srbiji, gde su masovno ucestvovale zene svih zanimanja. Ovom akcijom prvi put je obuhvacen veci broj zena sa
sela cije su se predstavnice cule na vecini odrzanih zborova. Akcija
je daleko prevazisla okvire organizacije zenskog pokreta i pokazala
da su zene spremne da masovno ucestvuju u politickom zivotu i
da je potr~bna mnogo sira i revolucionarnija organizacija koja hi
se dosledniJe zalagala za resavanje njihovih problema. U ovoj akciji
uzeo je ucesca veci broj muskaraca i omladine, tako da su se neki
zborovi pretvorili u opstenarodne manifestacije za pravo glasa zena.
Na zborovima je istupalo po 6 do 7 zena, a vecina od njih se pojavila prvi put za govornicom, sto je dokaz da su one sposobne
da ucestvuju u javnom zivotu i da ravnopravno raspravljaju 0 svim
problemima u svim izbornim telima. Ovom akcijom su neposredno
rukovodili komunisti i ona nije predstavljala izolovanu borbu zena,
vee je poprimila mnogo siri karakter. Na zborovima za pravo glasa
zena pojavili su se i opstenarodni zahtevi za bolji zivot i mir, protiv
rata i fasizma, tako da su oni predstavljali sastavni deo opstih
akcija koje je Partija vodila u to vreme.
Ovaj siroki pokret zena za opste pravo glasa, koji je inicirala
Omladinska sekcija zenskog pokreta u Beogradu, pod rukovodstvom
Partije, bio je sastavni deo opste akcije progresivnih snaga za emancipaciju zena i njihova ukljucivanje u antifasisticku borbu. Legalne
politicke partije, kojima je upucen poziv da podrl\e ovu akciju za
ravnopravnost zena, nisu u njoj uzele ucesca, izuzev pojedinih pripadnika nekih opozicionih gradanskih stranaka. Cak i zenska grana
Hrvatske seljacke stranke izjasnila se protiv ,.,pve akcije, isticuci
,da ce voddstvo HSS-a znati da proceni momenat kada zenama
treba dati pravo glasa" .53
Odgovarajuci na poziv lista 2Ketta danae da uputi svog predstavnika u Odbor za pravo glasa zena, Glavni radnicki savez je na
recima pozdravio ovu akciju. Medutim, u odgovoru je istovremeno istaknuta partijsko-politicka neutralnost sindikata, pa je zatim receno: ,Uzimajuci na znanje ovaj faktor, sindikati kao organizacije ne mogu zvanicno uzeti ucesca u konkretnim akcijama za
zensko pravo glasa". 54
Milica Topalovic glavni ideolog zena socijalista, osudila je
akciju za pravo glasa zena, isticuci da su pokretaci ove akcije zene
levicarke koje ureduju cisto levicarski list 2Kena dauac. Ona je upozorila da se zene socijalisti nalaze u otvorenoj borbi sa organizatorima ove akcije, da su protiv jedinstvenog fronta za pravo glasa
zena i da se za to pravo treba boriti kroz politicke partije.•• Ovakav
stav je bio razbijacki i unapred je borbu zena vodio neuspehu, jer
niko drugi nije ni pokretao pitanje prava glasa zena.
Studentkinje ,Zbora" (Ljoticevog) u Beogradu istupile su pro"
tiv akcije za pravo glasa zena s posebnim proglasom: ,Majke! Zene!
GS
Map u j a Be JI
MM H
p oB
H
h., Pe3y.n,Taru jedne 6opt5e, JKeua danae,
26, jauyap-cjJeopyap 1940, 4.
u Pa0nu.'I{..1Ce noauue. 45, 10. uoaeMliap 1939.
" Isto, 48, 1. ae'!e.Moap 1939.
342
Devojke!" u kojem istim recima kao i Milica Topalovic napadaju
2Keny danae kao ,jedan cisti levicarski list, koji ureduju levicarske
omladinke, koje znaju zasto vode ovu akciju i sta se iza te krije".
One ,Ape! za pravo glasa zena", koji je objavila 2Kena danae, nazivaju apelom ,Centralnog komiteta Komunisticke partije Jugoslavije u kojem se izricito trazi zensko pravo glasa". One isticu da
nije slucajno sto su posle toga us!edili zborovi zena i posebno napadaju Konferenciju zena od 23. novembra, koju je organizovala
Omladinska sekcija i miting zena od 26. novembra 1939. godine,
koji je organizovala Aliiansa zenskih pokreta u Beogradu. Za obe
ove manifestacije zena one u proglasu kazu da su to nekamuf!irane
komunisticke demonstracije, na kojima su se ,cule poznate komunisticke fraze", da su ,Jevrejke pokretaci velikih mitinga za zensko pravo glasa" i konstatuju da ,tako izgleda iza kulisa feministickog pokreta, iza ku!isa 2Kene danae i iza kulisa raznih kongresa" .56
· Rukovodstvo Alijanse zenskih pokreta i Uprava Drustva ,Zenski pokret" u Beogradu uzeli su ucesca u masovnom pokretu zena
za pravo glasa, ali vise formalno i na recima, jer su zastupali misljenje da nije pogodan trenutak za ovakve akcije koje po vremenu,
naCinu izvodenja i sadrzini ne odgovaraju rezimu i feministickom
karakteru zenskog pokreta. Slicne stavove su imala i druga feministicka drustva i udruzenja koja su izjavljivala da su za pravo
glasa zena ali da nisu za ucesce u ovakvoj akciji {,Kolo srpskih sestara", ,Srpska majka'', ,Zenska zajednica" i sl.). Med:utim, u unutrasnjosti su ponegde i ova drustva koriscena u ovoj akciji.
I pored svih prepreka i otpora organizovanih i neorganizovanih snaga, kao i zabrana od strane vlasti vise zborova i konferencija, ova akcija je imala veliki uspeh i doprinela je podizanju
politicke svesti zena i njihovom masovnom ukljucivanju u borbu
progresivnih snaga protiv rezima i fasizma. Zene ovom akClJOm
nisu dobile pravog glasa, ali su postale jos svesnije znacaja organizovane borbe i postalo im je jasnije ko stvarno zastupa nj1hove
interese. UspeSno organizovanje ove akcije i masovno uCeSCe Zena
u njoj prosirilo je i ojacalo demokratske i antifasisticke snage u
zemlji.
Akcija za pravo glasa zena hila je poslednja akcija koju je
organizovala Omladinska sekcija kroz zenski pokret u Beogradu.
Tada je doslo do otvorene diferencijacije u zenskom pokretu Beograda i razmimoilazenja izmedu Omladinske sekcije i rukovodstva
zenskog pokreta zbog razliciith politickih stavova uopste, a posebno u pogledu borbe za politicka prava zena.
Pr:o.glas .sbudentkinja ,Zbora" zaW"Sen je reCima:
,.Majke! Nemojte rpomagati moralno -rasUlo va.Sih tk:Ceri prepuSbajuCi ifrl
duhovnom uticaju jevrejskih k01111Uliltstk.inja, pr01Pa·ga'fioo:1ki s(l:obodne ]j'l.l'bavi
lroja je tolike deVTojke vee odvela u smrt d bo1nicu.
Zene! Ne dozvolite dia vam jevrej!ke-ikomunti.gtkirnje razaraju slavenski
spaoonosni porodiOni moral.
De¥Djrke! SaOuvajte VaSa Cista src-a od ;naj.ezde judeo-ik1omun1S'bi.Oke rn.isli
ikoja srozava :sva vaSa najplemeniti;ja ooeCanja, spremajte se da posbanete
majlke da naSem rodu odgJojite nove, zdrave i Chle narastaje". (ARP, f-ond
AHjansa Zen.skdh pokreta, 1939.)
56
343
�U Izjavu Omladinske sekcije zenskog pokreta, na Godisnjoj
skupstini od 19. januara 1940. godine, konstatuje se da je Uprava
Drustva ,2enski pokret" zauzela nepravilan stav u ovoj akciji, pa
se kaze: ,Kada se dokazala ispravnost nasega stava i svaka druga
akcija otpala kao bolestan i truo plod, onda su nam predlagani bledi
metodi i anemicne mere. Potpisi i dopisnice ne bi nikada zatalasali
javnost i digli na noge mase zena. Nije to bilo razmimoi!azenje
oko jedne forme rada, nije to razmimoilazenje hoce li se drzati
zborovi ili ne, radilo se o tome hoce li se mobilisati siroki slojevi
zena u borbi za svoja prava iii ne. Nasa odlucna kritika i odbijanje
da se zadrzimo na parcijalnim merama izazvala je Upravu ,2enskog
pokreta" da nam prebaci uvodenje nekakve odredene politike u
organizaciju, mada su hiljade zena na zborovima u Beogradu i unutrasnjosti i svojim interesovanjem pokazale koje je· za njih goruce
pitanje . . . Danas biti za depolitizaciju zenskog pokreta - znaci
biti protiv njegovog programa, znaci izjasniti se protiv zena. A neaktivnost danas znaci ostavljati zene da lutaju bez orijentacije u
vrtlogu dogadaja".'7
U ovakvoj situaciji Uprava Drustva ,2enski pokret" u Beo.gradu nije bi!a u mogucnosti da obezbedi sprovodenje svojih stavova. Njoj nije odgovaralo sve sire ucesce zena u strajkovima, demonstracijama i drugim akcijama u borbi radnicke klase protiv
rezima, a u te akcije, zahvaljujuci Omladinskoj sekciji, ukljucivao
se i zenski pokret. Zbog svega toga Uprava je na Godisnjoj skupstini 19. januara 1940. godine reSila da se povuce. Istovremeno i
Omladinska sekcija je odlucila da istupi iz ,2enskog pokreta" koji
vise nije mogla koristiti za sprovodenje svojih stavova u pogledu
sadr'Zine, metoda i oblika borbe i ucesca zena u",JrJasnom radnickom
pokretu. Posle Citanja Izjave Omladinske sekcije na Godisnjoj
skupstini Drustva ,2enski pokret" u Beogradu, omladinke su demonstrativno napustile skupstinu i na taj nacin jos jedanput izrazile idejno-politicka razmimoilazenja sa Upravom. Omladinke su
postupile ovako po direktivi Partije i orijentisale su na trazenje
drugih legalnih formi rada kroz koje bi nastavile svoju revolucionarnu aktivnost.
Omladinska sekcija ,2enskog pokreta" u Beogradu bila je
jedno od najjacih uporista Partije u radu sa zenama. Teziste njenog
rada bilo je u okupljanju i vaspitavanju zena, a u prvom redu omladinki, na liniji borbe za mir, a protiv rata i fasizma. Njena delatnost nije se ogranicila samo na Beograd, jer je ana bila glavni inicijator za osnivanje novih organizacija zenskog pokreta u Srbiji i
nastojala da se u njih okupi sto viile zena. Ona je prevazisla okvire
uske organizacije zenskog pokreta i povezala se i aktivno ucestvovala u naprednom studentskom pokretu na Beogradskom univerzitetu. Omladinke iz ave sekcije odlazile su u preduzeca i radnicka
naselja i radile na osposobljavanju radnica i radnickih zena za svakodnevnu borbu radniCke klase. Ona je davala antifasisticki karakter svim konferencijama zena koje je organizovala Uprava Drustva
,2enski pokret" u Beogrdu. Zbog toga je doslo do izvesnih nesu57
344
JKena danae, 26, jauyap-ifJe6pyap 1940, 17-18.
glasica sa Upravom odmah u pocetku rada, prilikom organizovanja
zborova za pravo g!asa oktobra 1935. godine. Posle toga odnosi
izmedu Uprave ,2enskog pokreta" i Omladinske sekcije normalizovali su se, jer je i Uprava bila tolerantna u zahtevima omladinki
i uzimala je ucesca u akcijama protiv rata i fasizma. Na godisnjim
skupstinama Drustva ,2enski pokret" omladinke su stavise dobijale
pohvale za svoj rad naroCito u pogledu organizovanja vaspitnog
rada medu omladinoin. Do zaostravanja odnosa sa Upravom Drustva doslo je oko organizovanja akcije za pravo glasa zena oktobra
1939. godine, koja Upravi nije odgovarala, jer suza rezim masovne
akcije bile nepozeljne. Na tom su se pitanju razisli interesi Omladinske sekcije i Uprave Drustva ,2enski pokret" i na kraju je doslo
do prekida rada Drustva u Beogradu i njegove Omladinske sekcije
pocetkom 1940. godine.
Omladinske sekcije postojale su i u drugim pokrajinama, izuzev Slovenije. Krajem avgusta ili pocetkom septembra 1935. godine
dolazi do osnivanja Omladinske sekcije zenskog pokreta u Sarajevu.
Predsednik Omladinske sekcije bila je Georgina-Djina Vrbica, 58
a sekretar - Bjanka Levi. 59 Omladinska sekcija okupila je oko
30 omladinki i s njima organizovala ideolosko-politicki rad. U prvo
vreme drzana su zatvorena predavanja, a kasnije javna, zatim politicke diskusije i drugi skupovi na kojima su se okupljale omladinke. Predavanja koja su odrzavana u okviru sekcije bila su raznovrsna, kao na primer: Ekonomski problemi omladine; Uloga zene
u demokratiji; 0 Muslimanki radnici; 0 psihoanalizi, zatim razna
predavanja iz oblasti medicine itd. Na godisnjoj skupstini zenskog
pokreta u Sarajevu, decembra 1935. godine, neki clanovi Uprave su
58 f.l:ina Vorbica rodena u T-itogradu 1913; zawSH..a TrgovaC!Jtu aikademtijru i veC kao ruCenica radila u naprednom omladinsk:·om. pokrebu; 19·33. <primljena u SKOJ, a 1934 - u Partiju; posle .S["ednje Skole ni}e •se mog1a, Zibog
pO'JitLCke :aJktivnosti, zaposliti u drZaV~noj sluZJbi, pa je oporCel·a rad'iti kao radnica na obrad'i .duvana u Duvamskoj .stan1ci u Podgodoi, gde se takode iiS{Poljilla njena akbivno:st pa je ot{puStena ·s oposla; Podgo-ricu naiPuSta 1935. ;i ,pr-elazi
u Sarajevo; zapoSili-la se u ne!koj d'irekciji i odmah povezala s lkoonunistima;
rwd:illa j-e lk:ao •predlsedniok OmladinJSike :sekcij·e Dru:Stva ,Zenrslki pokret"; poCetkom 1936. uhapSena i u ned:o:sta1iku doJmza puStena .po,sle 6 meseci; u jesen
1936. oti.S.La ru Zagreb, 'Up&sa:la .s.e rna Vdloofuu eKloo;omSk:u.Jkomercij.alnu Skolu
li odmah ukiljuChla Ill napvedni .studentski p01kre.t, ~o}i 1e u to vreme bio veoma
ra2vij·en; u ·j'ednoj student~oj alkoiji 1938. paola j-e ru ruke poilicijd; u zatvoru
j-e muOena, .ali nij-e n1gta odaJa, tako da ni.ko nij-e u.ha.pSen; ;posle :izla:slk.a 1z
zatv:ooa p!I"etlaz-i Ill Beograd, gde na1stavlja studije i l!'ev,OO.ucionarni ·rad n:a Uni~erzitetu; pred II"at, 1941, arpsolvirala je na Viso!koj ekonom•sko-k,omercijalnoj
Sk·al:i i otiSla u Podgo.ricu; odmah se !llkljuCi!La 'U pripreme za .ustanalk i veC
prv'ih dana, IPOSle dizanj1a ustanka, odlaz·i u Sand.Zak i radi na ongal!l:Wovanjru
partizansklh akcija; krajem oktobrn. prebacuje ®e u Crnru Garu gde ostaje
do .pov.la·Cenja cr:nngwskiJh parr.tizans~ih jedilnica u Bosnu 1942. g.odine; od
1939. blla je u PK SKOJ -a za Crnu Goru, a iilla Rrrvoj rzemail.jskoj k.cmferenciji
AFZJ, decembra 1942, d,zabrana je u Gentrralni odbOil" AF2. U Drugog krajiSkoj
ibrigadi ·billa je .clan politLOkog ode:ljenja ihrilgade i na rtoj diUZnosti Jpoginula
maj a 1943. 'gi{)dine u bo~bi koja se vodila i21medu TesliCa i Pmj avora. Prog.IaSena }e Zla 1narodn.o-g hemja.
59
Bjan:ka Levri - rodena u Sarajevu 1-916; ra·&itla •kao .privatna 'Cinovndca u Sa111aj.evu; hila Clan Pa·rtid·e, radi!la u DrruSbvlU ,Zensk:i ,poikiret" i izabJ1ana za sekretara Omladinske sekcije; 1936. uhaopSena i u nedastatku dokaza
oslOibodena >Q~Ptu2lbe; poginu'la u toku o.rata.
345
�kritikovali ovakav rad Omladinske sekciJe. Ova meseca posle toga,
1936. godine, bile su uhapsene predsednica Omladinske sekcije f>ina
Vrbica i sekretar Bjanka Levi. Njihovim hapsenjem prestaje i rad
ove sekcije i policija mnogo vise prati rad zenskog pokreta u Sarajevu.60
Omladinska sekcija u Sarajevu osnovana je po direktivi Partije i njena predsednica i sekretar bile su komunisti. Ona se nije
mogla razviti ni okupiti veci broj omladinki, jer je nakon nekoliko
meseci od osnivanja bio prakticno onemogucen njen rad. Tokom
cele 1936. godine bio je pod jacom prismotrom policije i rad organizacije zenskog pokreta u Sarajevu, koja je pocetkom 1937. godine
hila raspustena. Pod ovakvim uslovima bilo je nemoguce obnoviti
rad Omladinske sekcije u ovom mestu, jer se ni rad zenskog pokreta
nije mogao obnoviti.
U Bijeljini su bile osnovane omladinske sekcije u okviru drustava,Kneginja Zorka" i ,Kolo srpskih sestara", jer organizacija
zenskog pokreta nije ni postojala u ovom mestu. One su bile uporiste Partije u okupljanju i organizovanju zena. Rad ovih sekcija
narocito je dosao do izrazaja prilikom organizovanja akcije za pravo
glasa zena 1939. godine 61
U organizaciji zenskog pokreta u Banjoj Luci, koja je hila
dosta aktivna, postojala je Omladinska sekcija. Ta sekcija se nije
isticala nekim samostalnim radom, vee su omladinke iz sekcije bile
najaktivnije u pojedinim akcijama koje je organizovao zenski
pokret.62
Omladinske sekcije u Bosni nisu bile medusobno povezane
niti je to bilo moguce u ono vreme. Rad sar'l,jevske Omladinske
sekcije je, tako reci, u pocetku onemogucen, a''bijeljinska i banjalucka Omladinska sekcija nisu tako rano ni osnovane niti su bile
toliko razvijene da hi se njihov rad mogao posebno zapaziti.
U jesen 1938. godine formirana je, po direktivi Partije, Omladinska sekcija zenskog pokreta u Skoplju. Ona je brojala 30-40
omladinki koje su se redovno sastajale u skoli ,Car Dusan" (u prostorijama u suterenu). Omladinska sekcija je organizovala i dobra
pripremila ciklus predavanja na Narodnom univerzitetu. Na njima
je bio veliki broj posetilaca i omladinke su uspele da na predavanja
masovno okupe zene. U tom periodu Omladinska sekcija je organizovala dva zbora zena u Skoplju, koja su hila posvecena borbi
zena za pravo glasa i opstu ravnopravnost u drustvu. Omladinkama
su u radu sa zenama mnogo pomogli muskarci, pre svega studenti.
Omladinska sekcija u Skoplju imala je zadatak da organizuje
drustva zenskog pokreta u drugim mestima u Makedoniji. U Tetovu
se pocelo raditi na okupljanju zena, koje su se sastajale po grupama,
a u Velesu je maja 1-939. godine formirana organizacija zenskog
pokreta. Clanice Omladinske sekcije iz Skoplja isle su sa istim zadatkom i u druga mesta, na primer u Ohridu su 1939. godine imale
60
61
82
346
Dana BegiC, n.n., 158.
l'siO, 184.
DuSanka K'ovaCeviC, n.n., 362.
,,
nekoliko sastanaka za formiranje zenskog pokreta, a zatim u Bitolju
i u Kumanovu. Pripremne sastanke za formiranje zenskog pokreta
u ovim mestima zene su masovno posecivale. Iako drustva zenskog
pokreta nisu organizovana u svim ovim mestima, formirane su vaspitne grupe u koje je ukljucen veliki broj zena.••
Zene i zenska omladina u Prilepu okupljali su se oko ,Trezvene loze", koja je osnovana 1936. godine, a kao njen ogranak je
pocetkom 1940. godine formirano ,Zensko omladinsko kolo", koje
je imalo isti sadrzaj rada kao i omladinske sekcije. ,Trezvena loza"
u Prilepu hila je maticna institucija kroz koju je legalno delovala
Partija, a njen rad za javnost bio je borba protiv alkoholizma.
,Zensko omladinsko kolo" je okupljalo napredne omladinke, pre
svega radnice, srednjoskolke i devojke koje nisu bile zaposlene.
One su svake nedelje od 10 do 12 casova odr2avale sastanke u prostorijama ,Trezvene loze" na kojima se citala napredna stampa i
literatura, a zatim vodile diskusije o raznim problemima. Preko
,Zenskog omladinskog kola" u Prilepu su organizovane vaspitne
grupe u koje se ukljucio veci broj omladine. ,Zensko omladinsko
kolo" je izdavalo svoje zidne novine, a ideje za njih davao je sekretar Mesnog komiteta KPJ u Prilepu.
,Trezvenu lozu" je drzala napredna inteligencija i u njoj su
organizovana predavanja iz raznih oblasti drustvenog zivota koja
su redovno poseCivale i Clanice ,Zenskog omladinskog kola". Zabranom URSS-a, krajem decembra 1940. godine, zabranjen je i rad
,Trezvene laZe", a sarnim tim i njenog ogranka ,.Zenskog omladinskog kola". Rad ,Zenskog omladinskog kola" u Prilepu preneo
se na vaspitne omladinske grupe, koje su radile ilegalno. 64 I iz ovog
primera se vidi da je Partija koristila razne legalne organizacije
za okupljanje i vaspitavanje zena i omladine.
Posle zabrane organizovanja zenskog pokreta u Crnoj Gori,
Partija koristi postojeca gradanska zenska drustva, kao sto su ,Zensko dobrotvorno drustvo", ,Kolo srpskih sestara" i druga za okupljanje naprednih zena i formiranje omladinskih sekcija zenskog
pokreta. Na Cetinju je pri ,Zenskom dobrotvornom drustvu" osnovana Omladinska sekcija u koju se okupilo oko 80 omladinki i
mladih zena. Ona je odrzavala cesce sastanke na kojima se citala
napredna stampa i literatura i vodile diskusije o raznim pitanjima
koja su interesovala zene. Sekcija je izdavala zidne novine u kojima se, uglavnom, pisalo o radu zenskog pokreta u zemlji i inostranstvu. u pojedinim clancima su komentarisani i politicki dogadaji. Pored vaspitnog, Omladinska sekcija je organizovala i kult.urno-prosvetni rad i priredivala kulturno-zabavne veceri sa odredenom politickom tendencijom. Za rad sa zenama na Cetinju hila
je zadu2ena Olga Lekic, clan Partije. Rukovodstvo ,Zenskog dobrotvornog drustva" nije se slagalo sa_ takvim radom Omladinske
sekcije i nastojalo je da ga ometa, premda nije uspelo. Aktivnost
Omladinske sekcije brzo je pala i policiji u oCi i ona je zabranjuje.
as ARP, SeCanj.e Nade Bogdan:Ove.
ARP, SeCanje Nade Bogdanove i Biage RampO'Ve-BelCeve.
64
347
�Clanice ove sekcije pronalaze druge ob1ike rada i jedan cleo njih
nastavlja svoju aktivnost u ilegalnim vaspitnim grupama, a intelektualke formiraju novu sekciju pri U druzenju studenata. Taka su
novim oblicima rada ponovo okupljane i aktivirane zene na pojedinim partijskim zadacima. I pri dobrotvornim drustvima u Podgorici, Niksicu, Ivangradu, Kotoru i Bijelom Polju bile su formirane omladinske sekcije, Ciji je rad bio pre svega vasiptnog karaktera.65
Omladinske sekcije drustava zenskog pokreta koje je osnivala
Partija odigrale su veliku ulogu u okupljanju i idejno-politickom
vaspitavanju zena. One su razvijale svoju delatnost u pojedinim
mestima pod vrlo razlicitim okolnostima sto je uslovljavalo i duzinu njihovog postojanja i rada. Rad Omladinske sekcije zenskog
pokreta u Beogradu bio je najzapazeniji, u nekim akcijama prosirio
se izvan okvira ovog grada, kao na primer akcija za pravo glasa
zena 1939. godine. Ova sekcija je uspela da okupi veliki broj omladinki i da ih angazuje u svim akcijama naprednog radnickog pokreta u Beogradu.
Omladinska sekcija zenskog pokreta u Zagrebu najpre je
osnovana (marta 1934) ali je njen rad vee novembra 1937. godine
bio zabranjen. Njenu delatnost neprekidno je ometala Uprava Drustva ,Zenski pokret'' u Zagrebu, koja je na kraju donela odluku
o njenom raspustanju. Zbog takvih uslova rada ova sekcija nije
uspela da okupi taka velik:i broj omladinki i njena delatnost ograniCila se vise na ideolosko-politicki rad. U izvestaju Josipa Broza-Tita o omladini, od aprila 1937. godine, pored ostalog, konstatuje
se da je u Omladinskoj sekciji zenskog pokreta u Zagrebu .,stalno
jedan te isti broj marksistkinja"' 6
'"""
Ozbiljne napore u svom radu uCinila je Omladinska sekcija
u Skoplju, koja je pokusala da okupi zene i u drugim mestima Makedonije i da osnuje drustva zenskog pokreta. Medutim, ona je dosta
kasno osnovana, taka da je i period njene delatnosti time sto
ogranicen.
Omladinska sekcija u Sarajevu pocela je da radi na ideoloskom obrazovanju svojih clanova, ali je njen rad ubrzo bio zabranjen. Slicno je bilo i sa Omladinskom sekcijom na Cetinju. Ostale
omladinske sekcije bile su manje i nisu mogle razviti neku posebno
zapazenu aktivnost.
Omladinske sekcije su, osim ideolosko-politickog rada, organizovale razne konkretne akcije u kojima su ucestvovale zene i
omladinke, a pored toga su Clanice ovih sekcija uzimale aktivnag
ucesca u svim akcijama koie je organizovala Partija u to vreme.
Iako je broj omladinskih sekcija bia dosta mali, one su predstavljale
glavno uporiste u radu Partije na okupljanju i organizovanju zena
u tom periodu.
y
" AUT, br. 12349/VIII lv-30; br. 12192/VIII 1a-51; JKe1<e l{p1<e rope
... , 22.
peso.n.y~uoHapno.M. no?<:peTy 1919-1945
66 ARP, fond KI, 1937/47.
348
2. Udruzenja studentkinja
l
'
U Zagrebu i Sarajevu postojale su junior sekcije Udruzenja
univerzitetski obrazovanih zena, u Beogradu - Udruzenje studentkinja, a u Ljubljani - ,Dom visokoskolki". U ova zenska drustva
i udruzenja okupljale su se studentkinje koje su u njima radile na
svom opstem i kulturnom uzdizanju, bavile se ekonomskim zbrinjavanjem studentkinja i drugim problemima, koji su vezani za
zavrsetak studija. Pored toga, studentkinje su aktivno radile u svim
strucnim, kulturnim i ekonomskim studentskim organizacijama.
Novi dom studentkinja u Beogradu, u kojem je bilo 96 mesta,
otvoren je novembra 1936. godine. U dom su primane studentkinje
iz svih krajeva u zemlji. On je bio mesto u kojem su se okupljale
i ostale studentkinje Beogradskog univerziteta, koje nisu stanovale
u domu.
Udruzenje studentkinja u Beogradu brojalo je 300 clanova,
1937. godine, od kojih je 200 aktivno radilo u Udruzenju. Uprava
Udruzenja studentkinja organizovala je celokupan rad, a za pojedine delatnosti su postojale posebne sekcije. Kulturna sekcija je
brojala 20 clanova i ona se brinula 0 drustveno-zabavnom zivotu
i radu. U toku 1937. godine odrzano je 9 drustvenih sastanaka kojima je prisustvovalo oko 100 do 120 studentkinja. Na sastancima
su citani referati iz pojedinih naucnih oblasti i 0 njima se vodila
diskusija. Zatim se raspravljalo o polozaju zena pojedinih profesija,
o polozaju studentkinja itd. Za sastanke se posebno pripremao zabavni deo programa koji se obicno sastojao od neke recitacije, muzicke tacke ili pevanja. Studentkinje su odrzale vece narodne knjizevnosti i vise uzih skupova na kojima se raspravljalo o problemima
iz ove oblasti. Imale su svoju posebnu biblioteku u kojoj je bilo
711 knjiga i pretplacivale su se na novine i nekoliko casopisa koji
su tretirali razne oblasti drustvenog zivota, medu kojima je hila
i JKeua ilauac.
Udruzenje je hila povezana sa drugim zenskim organizacijama,
a narocito sa Omladinskam sekcijam zenskag pakreta. Studentkinje
su najuze saradivale sa UdrilZenjem univerzitetsk:i obrazavanih
zena, koje im je mnogo pomoglo u prikupljanju knjiga za bibliateku, umetnickih slika za dom i preko njega se vrsila razmena studentkinja koje su isle na specijalizaciju po zavrsetku studija. 67
U druzenje se posebno brinulo o ekonomskom zbrinj avanju
siromasnih studentk:inja. Dom je bio mali da hi mogaa primiti sve
devojke koje hi iz cisto ekonomskih razloga trebala da stanuju u
njemu, a mnoge nisu mogle ni dom da plate. Preko Uprave Udruzenja studentkinja obezbedivalo se zaposlenje za pojedine studentkinje koje su najvise drzale casove slabijim ucenicima i radile razne
druge poslove. Zatim je Uprava imala u planu da pripremi niz
koncerata i matinea na Univerzitetu i u damu u korist siromasnih
studentkinja. 68
67 ARP, Zlhirka sbudentski J;>dkret, Udru~enje studentkinja ,'K!mlj-:Lca
Martj,a", ibr. 4.
sa lKena danae, 4, .Atapr 1937, 10-11.
3.49
�Od 1938. godine jos se vise razvio'rad Udruzenja studentkinja.
Ono je imalo oko 400 Clanica. Predsednica Udruzenja bila je Natalija Bajic, a sekretar - Brana Perovic. Veliki broj studentkinja
okupio se oko kulturne sekcije koja je u toku godine odrzala cetiri
sastanka, i to dva na Univerzitetu i dva u domu. Na sastancima su
se citali referati i raspravljalo o problemima nauke i umetnosti,
kao i o raznim pitanjima iz oblasti drustveno-politickog zivota.
Udruzenje je pripremilo i odr2alo dve kulturne priredbe, zatim
knjizevno vece na Univerzitetu posveceno Aleksi Santicu, na kojem
su govorile studentkinje, i jedno predavanje ,Uloga zene u buduCem ratu".
Udruzenje studentkinja je saradivalo sa svim udruzenjima na
Beogradskom univerziteetu, a tesnje je bilo povezano sa Junior sekcijom UUOZ u Zagrebu, 69 vodilo prepisku sa studentkinjama iz
,Doma visokoskolki" iz Ljubljane i radilo na zblizavanju sa studentkinjama iz Bugarske. Studentkinje su sa Udruzenjem univerzitetski obrazovanih zena pripremile zajednicku priredbu u obliznjem selu kraj Beograda. UUOZ je imalo poseban fond za nagradu
najboljih tema koje napisu studentkinje.
U ovo vreme dom i Udruzenje studentkinja hili su potpuno
pod uticajem i u rukama naprednih studentkinja. Upravitelj doma
bila je Mila Dimic, koja je poginula u NOB. Dom je bio politicki
cenar oko kojeg su se okupljale napredne studentkinje. U svim politickim akcijama koje su se tada izvodile na Univerzitetu i u Beogradu uopste, studentkinje iz Udruzenja aktivno su ucestvovale.
One su masovno izasle i na demonstracije 14. decembra 1939. godine i tom prilikom je ranjena Bosa Milicevic, studentkinja, koja
je podlegla ranama.
,.,."
Prilikom dolaska sovjetske trgovinske delegacije u Beograd
sa Lavrentijevim na celu, 30. juna 1940. godine, iz doma su posle
gotovo sve studentkinje na docek sa buketima cveca, premda su
znale da ce ih na stanici docekati zandarmi i pohapsiti. U akciji za
odbranu zemlje, koja je bila organizovana od 1. do 8. septembra
1940. godine masovno su ucestvovale studentkinje Beogradskog
univerziteta. Policija je u toku te godine neko!iko puta pokusala
da prodre u dom i da pohapsi pojedine studentkinje, ali su se one
zastitile autonomijom Univerziteta. 70
Revolucionarnost studentkinja osecala se na svakom koraku.
Na godi~njoj skupstini februara 1940. godine, one u referatu govore o opasnosti koja preti od rata i isticu da se one ,kao deo zenske
omladine, kao deo zena bez ikakvih prava", bore za ocuvanje stecenih prava u studentskom pokretu i za njihova prosirenje. u svojim zahtevima za mir i protiv rata studentkinje se pridruzuju ostaloj radnickoj i seljackoj omladini. One su zatim govorile o borbi
89 Iz pi,sma Olge Krea•CiC, ma,rta 1939, koja je lbi:la ip:l."€dsednica Jiunioc
sekcije u Zagrebu, Natccliji BajiC, predsedn:ici UdruZenja &tuden1Jkinja ru Beog.radu, v.idi se d asu se one medusoibno pose6ivale, vr.Sile t~azmenu miSUjenja
i llrori,stlile postojeCa :iJS1kustv au :radu. (ARP, Zbirka SWdentski pdkret, UdtruZenje studen1Jki'll!ja ,:roraljica Mardja", br. 5 i 7 .)
1o AIRPS, MG - .studenbski /l)Okret, SeCan}e Br8l!le PeroviC i Slavke
DtwiC.
350
~panskih zena, o ucescu studentkinja u akciji za pravo glasa ~ena,
kao i u drugim akcijama koje je organizovala Partija u to vreme. 71
Od pocetka 1939. godine Partija je organizovala poseban rad
sa zenama na Beogradskom univerzitetu. Pri svakom fakultetu hili
su formirani aktivi zena u kojima su radile studentkinje. Na sastancima aktiva su proradivane razne teme iz oblasti politickog
i drustvenog zivota. Oni su uspeli da okupe veliki broj studentkinja,
a narocito je bio zapazen rad aktiva na Medicinskom i Filozofskom
fakultetu u Beogradu. 72
Dom studentkinja, kao politicki centar studentkinja sa Univerziteta, odr2ao se do kapitulacije u rukama naprednih studentkinja. Veliki broj studentkinja iz ovog doma ucestvovao je u narodnooslobodilackoj borbi, a poznato je herojsko dr2anje Milice
Krizan, Rade Trifunovic, Mileve Sajovic, Dragice Pravice, Dragice
Petrov, Radojke Lakic, Sofije Lucevic i drugih. 73
Na Ljubljanskom univerzitetu postojalo je Udruzenje ,Dom
visokoskolki", koje je okupljalo studentkinje iz doma i veci broj
studentkinja sa Univerziteta koje nisu stanovale u domu.
,Dom visokoskolki" osnovan je januara 1935. godine sa zadatkom da obezbedi siromasnim studentkinjama stan i hranu i da
im na taj nacin omoguci da zavrse studije.74 Pored toga, studentkinje su razvile ideolosko-politicki rad, s,aradivale sa drugim zenskim, omladinskim i radnickim organizacijama i organizovale radno
logorovanje za vreme leta. Decembra iste godine odrzana je skupstina ,Doma visokoskolki" na kojoj se raspravljalo o materijalnim
problemima ove institucije. Na skupstini je konstatovano da je u
Domu odrzano osam predavanja, i to: 0 polozaju zene u SSSR-u,
0 zenskim organizacijama u svetu i kod nas, 0 psihoanalizi i individualnoj psihologiji i 0 polozaju zene kod nas. ,Dom visokoskolki"
se ukljucio u Slovenacku sekciju Jugoslovenskog zenskog saveza u
Ljubljani i ucestvovao u njenom radu. Sekcija je nastojala da ostvari
uvid u rad i materijalni polozaj studentkinja u domu. 75
Novembra 1936. godine odrzan je sastanak ,Doma visokoskolki" na kojem su se studentkinje upoznale sa radom Kongresa
Internacionalnog zenskog saveza u Dubrovniku. Rad studentkinja
odvijao se uglavnom u tri pravca. One su uzimale uCeSCa u svim
akcijama na liniji borbe za mir, u akcijama za pravo glasa u opstu
ravnopravnost zene i zahtevale su da se zene zaposljavaju u sve
javne sluzbe. 76 Zahvaljujuci svome radu i postupcima, levicarke
su u ovom drustvu osvojile glavna mesta. One su bile u Upravi
doma i organizovale su razna predavanja i diskusije po uputstvima
Partije. Zbog toga je policija vee 1. marta 1937. godine zabranila
.• 7:, ARP, ZibWka studentlSki pa:k11et, UdruZenje sturdentk'inja ,Kra:lj-ica
MaroiJ.a , br. 8.
72 AIRPS, MG studemtski po'Wet, SeCanje Brane P.er10viC i Slavke
DurlC.
73 Radra 'Dri:funoVtiC, Dragica Pr:avica i Radojka La:l-tiiC [P!!'OglaSene su za
narodne heroje. - Isto.
74 Akademski glas, Ljublj.ana, .god. III, 2, 19. januar 1935.
7
Iisto, 3-Q, 16. decembar 1935; 2 ,25. januar 1936.
1551, ak:ademsko glasdlo za IUniverzitetska dm javma vpraGanj-a, ;god. I,
1br. 10, 4. decembar 1936.
5
76
351
�odrzavanje predavanja i diskusija w ,Domu visokoskolki", jedino
je u okviru drustvenog rada dozvolila odrzavanje sastanaka kolegijima.77
Od 1937. do 1940. godine studentkinje su po direktivi Partije
organizovale radna logoravanja u raznim krajevima Slovenije, a na
taj su nacin nastojale da se priblize seoskoj zeni. Prvo logorovanje
organizovano je 1937. godine u Adlesicih u Beloj krajini, 1938. godine - u Zgornji Kapli na Kozjaku, 1939. godine - na Rodnem
Vrhu u Halozah i s nezaposlenim profesoricama u Marenbergu, a poslednje 1940. godine u Lipovcih u Prekomurju. Studentkinje su
postavile obiman program rada na logorovanjima, koji se iz vise
razloga nije mogao ostvariti po predvidenom planu, premda su se
one uspele prilagoditi postojecim uslovima i za to vreme postigle
velike uspehe u kontaktu sa seoskom zenom. 7•
Rad na tim logorovanjima bio je izuzetno" tezak jer su studentkinje u mnogo mesta nailazile na veliki otpor domace reakcije.
Kada su se ulogorovale, studentkinje su isle po kucama u selu i
pomagale zenama u kuci, obezbedivale i negovale decu cije su majke
radile na poljima, davale im razne savete iz oblasti opsteg prosvecivanja i odlazile na polja da rade s njima. N edeljom su obicno
drzale predavanja na koja su uspevale okupiti veliki broj seoskih
zena. .Zene su narocito pokazivale interesovanje za predavanja iz
higijene i zdravstvenog prosvecivanja i nege deteta. Pred polazak
na logorovanje studentkinje su u Ljubljani sakupile razne dobrovoljne priloge koje su delile zenama u selu, zatim poucne i zdravstvene knjige i vrsile meau njima odredenu propagandu. u radu
na terenu mnogo su im pomogli zdravstveni radnici i ucitelji, taka
da je zajednickim naporima ova akcija pokazala dobre uspehe. Logorovanja su cesce posecivali poznati kultuilni radnici, koji su se
na taj naCin povezivali sa seljacima i pricali im o pojedinim problemima iz oblasti kulturnog zivota.7 9 Kroz radna logorovanja doslo
je do jos veceg zblizavanja studentkinja i njihovog aktiviranja u
radu sa seoskim zenama. Direktnim kontaktima i predavanjima
studentkinje su vrsile odreaeni politicki uticaj na seosku zenu i
raznovrsnim radom zadobile su poverenj e kod tih zena.
Uspesan kontakt ostvarilo je Udruzenje ,Dom visokoskolki"
i s radnickom omladinom i zenama preko slovenackih radnickih
kulturnih udruzenja ,Vzajemnost". Pri tim udruzenjima postojale
su posebne sekcije zena preko kojih je Partija vrsila odredeni uti77 MI!l".olsiav Lu.Ste•k, Napredna Studentska mladina. v zadnjih letih
pred vojno, Ljubljana v Uegali, ilmj, I, 167.
Studentkinje sru pvogoomom PTedvndexe da oS@UiuBFSKPZ UMLWWBFSKPZ
78 Studeniflkinje su programo.m predvidele da osnujru doma6i0ki teCaj s
predavanjjma ·O ishrani d. v;rtlarstvru; teCaj za 1negu odoj.Cad'i, ip'l"V€ IJ)OmoC.i i
eyS'be tb:i,gijene; kooj.aOki rteCaj; zatim su planiraile da ·osnu}u Citaonicu, da urede
deOiji Vl1tLC, .odrZe viSe II)rasvetnilh tPXedavarnja ~teg ma·Caja j na lkraju da
pomognu •seoskim Zenama u pOiljSkim rado.v;ima. Za ostvarenje ova!kv01g plam.a
nedostajata tsu rpre svega materijaillla !Sredstva, a zatim je or:gQnliilovanjre predvidenih teCajeva bi!l-o nereail'l11o usred leta za 'Vreme najveCe ooz-one pO!ljooprivrednih radova. {MiTOISlav Lu.Stek, n.n., 167; ARP, Se6anje Mire TomSiC-Vlaste, MG-II-2b/78; A H r e JJ. a B o ~ e, Kauo CJl.oseH.a1£'1Ca cTy0e'HTUUH>a
nouymasa Oa ce- npu6Jl.UJFCU ceJba'lf.'ICOj :HC€'H.U, Eeua dauac, 8, uoee.M6ap 1937, 9.)
79 Isto.
352
caj na zene. Ona su hila narocito aktivna u Ljubljani, Mariboru,
Kocevju, Velenju, Sostanju, Celju, Sv. Pavlu i Zabukovici.80
,Dom visokoskolki" u Ljubljani uspeo je da okupi veliki broj
studentkinja i da medu njima organizuje ideolosko-vaspitni rad.
Ovo udruzenje je ucestvovaloo u svim akcijama Slovenacke sekcije
Jugoslovenskog zenskog saveza u koju je bilo i uC!anjeno. Studentkinje iz doma su se povezale sa zenama na selu i sa radnicama
i pruzale im odredenu pomoc u radu, sto je predstavljalo poseban
uspeh ove organizacije studentkinja.
3. ,Slovenska druzina" u Hrastniku
Za legalno okupljanje i delovanje medu zenama Partija pronalazi razne oblike rada u pojedinim mestima. Na inicijativu Partije Lidija Sentjurc 81 osnovala je 1937. godine u Hrastniku Drustvo
,Slovenska druzina", koje je okupljalo zene i omladinke. ,Slovenska
druzina" je brojala vise od 60 clanica. Ona je organizovala ideolosko-politicki rad medu zenama, zatim razne tecajeve i kruzoke koji
su prakticno koristili zenama i uspela je da aktivira veliki broj zena
u pojedinim akcijama koje je Partija vodila u to vreme.
Na sastancima zena citana je razna legalna i ilegalna literatura, a zatim su se vodile diskusije o pojedinim problemima drustveno-politickog zivota. u. uzem krugu zene su se upoznavale sa
borbom u spanskom graaanskom ratu i pripremale za ucesce u politickim akcijama kod nas. ,Slovenska druzina" organizovala je
niz predavanja politickog karaktera, kao i predavanja iz oblasti higijene i zdravstvenog prosvecivanja.
.Zene ovog mesta pridruZile su se ostalim zenama koje su se
borile za opstu ravnopravnost i uzele su aktivno ucesce u akciji za
pravo glasa zena 1939. godine. One su takoae ucestvovale u prikupljanju potpisa za prijateljstvo sa Sovjetskim Savezom, zahtevale
povisicu plata i protestovale protiv izvoza zivotnih namirnica iz
zemlje.
ARP, SeCanje Mire TomSiC-Vlaste, MG-II-2b/78.
IJLdija SentjUTc - rodena u Hrasfm.iku 18. marta 1911. godine; zavr&ila
'll!Oiteljsku Skolu, a za:t1m Fi:J10.zofsrk,i fakultet u Ljrubljanli 1938. 1godine; kao student .piristup:IIJ..a radniCkom pOkretu i 1932. god:Lne posta1a Clan KPJ; Zibog revolucionarnog I'lada 1bila je uhapSena 1933. i presudom Dr-Zavnog suda za e:aStitu
drZave I()!SUdena na dve godine robije, ·koju je izdrZala u Ka~ne:nom ·Zemskom
zavodu u BoZa-revou; bila Clan PK SKOJ-a za Sloveniju 19·36, sekretar Univerzitetsk:og -kom-iteta KPJ na Ljubljanskom undverziietu i Clan Omlad.inske
'koomisije pri CK KPJ; ·od se;ptembra 1941. Uo maja 1943 ..godine 1"adhla .llegaln.•o
u Ljubljani kao ,Olan PK .SKOJ -a, .zatim ka·o selmetar OK KP Slwen'ije za
LjubLjanu i kao &an PovereniStva OK KP Slovenije -i JOOF za Ljubljanu;
zatim je 'izaSla na slobod.nu terJ..toriju i 111'0-vembra 1943. postala Clan Po!.itbi:roa
CK KP Slovenije; u proleCe 1944. bila je sekret-ar Pov-ereniMva CK · KP Slovenije za :Primorsku, Gorenjslru i KoruSku; posle oslobod:enja - o.rgan:ilzacioni
ISeka-etStr CK KP Slovelllije, ministar za ·prosvebu .-i lm·munalll1e poslove Vlade
NR Slovenije, potpredsedni!k Na'OOdne SlrupStim.e FNRJ, -Clan Sa-vemog i-zw-Snog ve6a, Clan IzW'Snrog odbora SSRNJ i a.'epub1H':ki i -saw21ni narodrrti po-sla·niik; odlik!DIVama j·e O.rdenom naDodnog heroj.a i drugim od.llrko'Vanjima; Sada
- Clan Saveta fed-eracij:e.
80
81
1
353
�,siovenska d.ruzina'' je organizovara tecajeve za sivenje i krojenje i kruzoke za vezenje i pletenje, na kojima se okupio veliki
broj zena. Dru2ina je trazila najpogodnije oblike za okupljanje omladine i osnovala je dramsku sekciju i omladinski pevacki i harmonikaski hor. Organizovano je nekoliko priredaba i drugarskih veceri
na kojima su istupali ovi horovi i dramska grupa. Za decu i ostalu
omladinu priredivani su posebni izleti, na koje su odlazile po dve
do tri zene iz ,Slovenske druzine" vrseci odredeni uticaj na njihova
vaspitavanje. Dru2ina je 1938. i 1939. godine organizovala logorovanja za decu rudara i ostalih radnika. Zimi su za omladinu organizovani smucarski tecajevi i priredivana sankanja.
Kada su za vreme strajka uhapseni neki rudari i oterani u
Ljubljanu, zene sa decom isle su za njima i zahtevale da oni puste
iz zatvora. 82
Kao sto se vidi, ,Slovenska druzina" u Hrastniku -organizovala
je veoma raznovrstan rad i na taj nacin okupila veliki broJ zena
u ovom mestu. Posebnu paznju posvecivala je mosovnom okupljanju
omladine i ideolosko-politickom vaspitavanju.
4. Druiitva za prosvetu zene u H rvatskoj
Posle osnivanja Omladinske sekcije zenskog pokreta, u Zagrebu je, na inicijativu Partije, u jesen 1935. godine, osnovano
,Drustvo za prosvjetu zene". Osnivacka skupstina drustva odrzana
je u hotelu ,Esplanadi" 23. novembra. Bilo je prisutno oko 20 zena,
koje su se upoznalo sa ciljevima drustva, usv<~jile pravilnih i izabrale Privremeni odbor. Za predsednicu Odbora izabrana je profesorka Olga Milicinovic, za potpredsednicu - dr Pava Jajac i za
sekretara - mr Natasa Simunovic. 8 '
,Drustvo za prosvjetu zene" okupljalo je napredne intelektualke, radnice i domacice. Preko drustva Partija je organizovala
politicki rad i vrSila idejni uticaj medu zenama. Njegov glavni zadatak je bio okupljanje zena na liniji borbe protiv rata i fasizma.
Ono je organizovalo razne tecajeve po pojedinim problemima koji
interesuju zene, zatim naucna predavanja i priredivalo zabave i
izlete.
Prvih godina Drustvo za prosvjetu zene u Zagrebu nije ostvarivalo neke zapazene uspehe u radu. Posto je rad Omladinske sekcije bio otezan, odluceno je da nekoliko omladinki prede u ovo
drustvo, sto je i ucinjeno. Kada je u jesen 1937. godine raspustena
Omladinska sekcija zenskog pokreta u Zagrebu, veci broj omladinki
presao je u ,Drustvo za prosvjetu zene" i tamo nastavio svoju aktiv82
Predsedni,ca ,Slovens~e druZine" je bilra Helena Boro.v.Saik, sekretar
Fanri. Mlakar, •a ru Odboru •su se joS rnalazil€ Mill'ka Polarnc, IliiZa AOkun, Marija
Ste:t1ban i Kristina Salam'On. (Arhiv CK SK Slovenije, fond Usipomene, SeC.anje
Helene Borov:Saik, Mar:ije .Sterban, 1\ILa·rije J.agodiC, K.rwtin.e Sai·amon i Angcle
Rajnlk.)
83
Olga Milii1CinoviC je umi"la za vreme raroa u logoru Stara GradiSka.
(Zene Hrvatske u radni6kom pokretu . .. , 280.)
354
{;.
nost. Ukidanjem Omladinske sekcije ovo drustvo bilo je jedina zen.ska organizacija u Zagrebu kroz koju su komunisti legalno delova!I.
U drustvu se nasao veci broj Clanova Partije i SKOJ -a koji su u
njemu razvijaii razne oblike rada i time sire okupljali zene.
Polovinom marta 1939. godine ,DruStvo za prosvjetu Zene"
u Zagrebu odrzalo je svoju godisnju skupstinu na kojoj je, pored
ostalog, konstatovano da je drustvo tokom godine odrzavalo tecajeve
iz stranih jezika; da je priredivalo kulturne veceri; da je 10. februara
organizovalo javno predavanje o knjizevnici Perl Bak (Buck Pearl),
dobitnici Nobelove nagrade, i da se anga2ovalo na suzbijanju nepismenosti. ,Drustvo za prosvjetu zene" u Zagrebu osnivalo je podruznice u pojedinim mestima u Hrvatskoj i pomagalo im u radu
slanjem svojih predavaca i stampe. Tako je, 8. decembra 1936. godine
osnovana podruznica u Karlovcu, cija je predstavnica takode podnela
izvestaj na godisnjoj skupstini. Ona je naglasila da je odrzano n~
koliko predavanja iz oblasti psihologije i da su za;<azana pr.~dav~Ja
o Perl Bak. Na kraju je izabran novi odbor drustva u kOJ1 Je uslo
nekoliko najaktivnijih omladinki iz Omladinske sekcije i postavljeni
zadaci za buduci rad. 84
Posle ove skupstine ,Drustvo za prosvjetu zene" u Zagrebu
pocelo je mnogo intenzivnije da radi. U uputstvima za osniv":"je
podruznice Dru8tva za prosvjetu zene u Splitu, avgusta 1939. godme,
navodi se da dru8tvo u Zagrebu uspesno deluje i da je organizovalo
redovna nedeljna interna predavanja i referate na teme: o ratu,
o rasizmu, o hrvatskim knjiZevnicama, o pitanju e~otivnosti Zene,
o Gluku, Verdiju, Goji, Van Gogu, o Ceskoj, o f1lmu, o poreklu
coveka, 0 nasledivanju itd.; da je organizovalo interne priredbe
Majcinog dana i rodendana brace Radica i nekoliko cajank~. i n:a:
njih izleta; da je odrzalo sa skolom narodnog zdravlJa krac1 tecaJ
,Majka i dijete", zatim tecajeve iz nemackog i francuskog jezika
sakupilo malu biblioteku od stotinak knjiga. Drustvo je uspelo da
se u radu na zajednickim akcijama poveze sa ,.Seljackom slogom",
Udruzenjem jugoslovenskih stud:;nata u Pariz~, Ud.~:'zenjem univerzitetski obrazovanih zena, Drustvom hrvatsk1h knJ1zevmka, Zenskom sekcijom ,Seljackog kola", zenskim sekcijama URSS-a i .Redakcijom !ista Zenski svijet. Ta?a se.u drus.tvu ~al~ilo.oko.15~.zena
razne starosti (od 18 do 60 godma), 1 to prlVatmh 1 drzavmh cmovnica, studentkinja, domacica, intelektualki i manj broj kucnih pomoCnica i radnica.s5
Na inicijativu Partije, osnovano je 19. novembra 1939. godi':e
,.Drustvo za prosvjetu zene" u Splitu, koje je delovalo kao podruzs4 Planom '}e predv:i.deno da se odrZe predavanja iz raznih oblasti nauke
i umetnosti, lkioja lbi odrZali struOnjaci i .Clanice rdntStva; da :se o~r~ J?edicimSki, peda:goSki, jezi:Cki, domaCLCki i ik.rojaOkJi teCajevJ; d~. :Se orgaruzuJu J~vna
predavanj.a, ipriredbe, za:bave, dramSike Hi ,glazobene se.kCIJe,. poseta m~eJ:ma,
i'2lloZlbama bioskopfuna 1 opozoriSt:ima; da se us:postav.J. rsaradnJa sa ro!Stah.m zer:,skim kul bum~tm udruZenj'ima u gradru -a. u zemlji i da se radi na izdavanJU
booSma i -odrW.vamju predavanja na rad1ju. Preporui:uje \Se dru.Stvima dz unutraSn}osti da ·ona rod ·svili postojeC:ih oblika .rada prirnene . .onaj koji najyi-Se
odgovara nivou njirhove ·onganizacije. (AIHRPH; fond Drustv{l za pro:;vJetu
fene, ·zagreb, 1936-1941; Zene Hrvatske u. radntCkom pokretu. .. . , 378 1 391.)
-tt5 Zene Hrvatske u. radniCkom pokretu . .. , 391.
355
�nica Drustva u Zagrebu. Na osnivacko{ skupstini bilo je oko 50
zena. Za predsednicu Upravnog odbora Drustva izabrana je Jasna
Vukovic, za potpredsednicu - Anica Vrbanac, a za sekretara ·Damira Soldatic.
,Drustvo za prosvjetu zene" u Splitu odrzavalo je u prostorijama SBOTIC-a sastanke svakog cetvrtka kojima je obicno prisustvovalo oko 80 zena. Na tim skupovima su uz predavanja vodene
i diskusije s marksistickim prilazom svim problemima za koje su
se clanice drustva obicno pripremale na uzim sastancima. U okviru
drustva forrnirana je grupa od 15 zena, koje su se vise isticale i bile
naprednije po svojirn shvatanjima, pa se s njirna pocelo posebno
raditi na teorijskorn uzdizanju. 86 Ova grupa je davala pravac celokupnom radu druiltva i hila glavno uporiste Partije u organizovanju
i sprovodenju pojedinih akcija rnedu zenama. Drustvo je planiralo
da odrzi tecajeve iz oblasti delatnosti za koje su zene bile najvise
zainteresovane, i to iz domacinstva, sivenja i stranih jezika.
,Druiltvo za prosvjetu zene" u Splitu radilo je aktivno sve do
okupacije zemlje, a za vrerne okupacije se reorganizovalo u grupe
zena koje su nastavile da rade u ilegalnirn uslovima."'
Podruznica ,Drustva za prosvjetu zene" u Bjelovaru osnovana
je krajem februara 1940. godine, a u Sisku - avgusta iste godine.
Posle osnivanja pod!UZnice Drustva u Sisku osnovane su sekcije po
selima. Ovo je bilo prvo stvaranje organizacije zena po selima i organizovanje rada medu seoskirn zenarna. Svake nedelje posle podne
odlazile su dve clanice podruznice iz Siska na sastanak sekcije zena
u selo Budasevo. One su odrzale ovirn zenama tri predavanja na
terne: 0 praznoverju, 0 polozaju zene kroz vekove i 0 polozaju zene
na selu. Isprva je dolazio mali broj zena na saSl!anke, a kasnije se
rnnogo povecao. One su pokazivale veliko interesovanje za ova predavanja i UZima]e SU UCeSca U diskusiji.BB
U Varazdinu je 8. decembra ,Drustva za prosvjetu zene" bilo
25 do 30 zena, a najvise slu2benica. Podruznica je odrzala nekoliko
zajednickih sastanaka na kojima je citaila napredna literatura i
objailnjavani pojedini politicki dogadaji. Ubrzo je njen rad zabranila
policija. 89 Podruznice ,Drustva za prosvjetu zene" u Hrvatskoj osnovane su jos u Petrinji i Dugoj Resi, pocetkom 1941. godine. 90 Na
osnivacke sastanke novih podruznica isle su redovno clanice Upravnog odbora ,Drustva za prosvjetu zene" iz Zagreba i pomagale u
radu novoosnovane podruznice.
86
Na sastancima .grupe prouCavala se marlwistiCka Uter:atura, na .pri-
mer: Uvod u dijal.ektiCki materijalizam ·00. Talhajmera, Poreklo porodice, privatne .~v~jine i dr.Zave i Razvitak socijalizma od utopije do nauke .ad Engelsa,
Impen;ahzam. ~ao najviSi stadijum kapital.izma od LenjJna, itd. (Zene Hrvatske u. radmckom pokretu . .. , 391. AIHRPH SeCanje De.Se DevCiC
M!G-43/6-23.)
'
'
87
Zene Hrvatske u radniCkom pokretu ... , 392 i 425.
Isto, 420, 441 i 458. Zenski svijet, 15, Zagreb, januar-februar 1941.
AIHRPH, foJD:d nn.t.Stvo za prosvjetu Zene, Zagreb, 1936-1941; Zene
Hrvatske u radniCkom pokretu ... , 443 i 447.
90
AIHRPH, SeC:anje De.Se DevCiC:, MG-43/6-23; SeCanje Slave Ogirtiz.ovdC i Vere LuketiC, MG lOII--11.
88
89
31i6
Partija je preko ovog drustva i njegovih podruznica po~e~a
masovno da okuplja zene i vrsi na njih idejno-politicki uticaj, ah Je
ubrzo doslo do okupacije koja je prekinula zapoceti rad. Mnoge Cianice Drustva za prosvjetu zene" ucestvovale su u NOB, a veci broj
je ot~ran u logore iz kojih se vecina nije ni vratila. Od Clanica drustva koje su ostale da rade ilegalno u gradu formirani su prvi odbori
Antifasistickog fronta zena.
5. 2enske nabavljacke zadruge
Posle prestanka rada omladinskih sekcija zenskog pokreta,
Partija pronalazi nove oblike legalnog delovanja medu zenama i
osniva zenske nabavljacke zadruge u Beogradu, Skoplju i Bitolju.
Osnovni zadatak ovih organizacija bio je okupljanje zena i omladinki, organizovanje ideolosko-vaspitnog rada medu njima i pomoc
clanicama u snabdevanju jeftinijim odevnim predmetima, knjigama,
bioskopskim i pozorisnim kartama, medicinskim uslugama i slicno.
U Omladinskoj sekciji zenskog pokreta u Beogradu, u jesen
1939. godine, ponikla je ideja o formiranju Nabavljacke zadruge
rnladih devojaka. Sredinom januara 1940. godine forrniran je posebni odbor od 20 clanica, koji je izvrsio sve potrebne pripreme za
formiranje zadruge, a osnivacka skupstina, kojom je rukovodila
Olga Jojic, oddana je 28. januara. Na skupstini je izabran Upra':ni
odbor u koji su usle Srbislava Kovacevic, Ksenija Stevovic, Radm1la
Nedic, Jelena Macanko i Ljubomirka Jankovic. Zadruga je osnovana
na bazi poslovnih udela na taj nacin sto j e svaka clanica ulozila po
100 dinara i hila je uclanjena u Savez privrednih zadruga. Ona je,
kao i svaka druga legalna zadruzna organizacija, imala svoja pravila
kojima je regulisano osnivanje i rad zadruge. 91
Zadruga je okupljaia mlade devojke svih zanimanja. U njoj su
bile studentkinje, radnice, domacice, medicinske sestre, drzavne i
privatne cinovnice i druge. Radilo se na prikupljanju materijalnih
sredstava za daljnji rad. Zadruga je imala oko 150 do 200 clanova,
koje je snabdevala najnuznijim potrebarna (odecom, carapama, knjiU ·Clanru 4. PflaVIiiLa rz;adi1l.llge, .pored ostalog, •o Ziadacilma zadru·ge k:aZe se:
1. Da naba'VIlja Ziv.otne namimd:ce, odje6u, obuCu i ostale predmete ku-
Dt
ccmstv'~, SkolSk:e predmete, IPI'edmete za duhovnu kulturu i obrazovanje, kao
i drugu rohu svake vrste i da je ustnpa svojim Clanovhna.
-2. da osniva i vodi Zia potrebe .svojiih Clan-ova radi poboljSanja ti. rpojeftinjenja njihove pOtroSnje ra21na preduzeCa, kao lkrUJhinje, menze, restoTane, pe·kaore mesa:rnl!i.ce, m:lekare i t. Sl., rad1onice za izradu rublja itd.
' 3. Ida osn:irva i rvodi iii or:ganizruje .prenoi:iSita, letovaiLSta i sl.
5. da u c:ilju ol~Sanja ekon•omskog Zlblrin;javanja S'VIOj.ih il:a.ldrugarki (lrganimje krurseve ilm'oj.enja, :Steno.grafije, jezika ri sl.
7. da rradi rna zadru.Znom, pri'Vl'ednom i prosvetnom vaspdtanju woji:h
Clanova li na SiTenju zadrumte ideje u.op.Ste".
Pravila i podaci o ra:du zadruge nalaze se u jednom policijsk!om izveStaJu, jer je ipolicija :pra-tila rad oye organizacije i treZiJa rrazloge da je z.a:bran.i.
U d:zveStaj-u se kaZe da je Uprava i ve&ina Clanica koje su osn()v.ale zadrugu
evide.rutkana kao poznate komunistkinje Lli bar ~S·impa-tizerke komunizma. Prepis iz-veStaja se nalazi u dokumentacijri Zborin'irka - Zene &bije u NOB.
357
�gama i ostalim) i s kojima je organizovala ideolosko-politicki rad. 92
Zadruga je izdejstvovala za svoje clanice specijalni popust kod mnogih beogradskih trgovackih radnji, zatim popust u nekim frizerskim
salonima, knjizarama, bioskopima, pozoristima i kod lekara i apotekara. Pojedine predmete su nabavljali direktno od proizvodaca, iz
fabrika i trgovina na veliko, sto je takode uticalo na njihova pojeftihjenje. Zadruga je imala svoju kancelariju i prodavnicu u Njegosevoj ulici, br. 11, u kojoj su se njene Clanice snabdevale uz popust
najpotrebnijim predmetima. Ona je poslovala kao obicna ekonomska
organizacija na bazi samopomoci.
U okviru Nabavljacke zadruge mladih devojaka u Beogradu
~ odrzavana su razna predavanja iz oblasti zadrugarstva, zatim predavanja politickog karaktera, kako na primer o ratu, o fasizmu, o izgradnji socijalizma u SSSR-u itd. N a sastancima .grupa citana je
napredna literatura i stampa, a zatim su se vodile diskusije 0 pojedinim teorijskim problemima i svakodnevnim politickim dogadajima. Clanice zadruge su rasturale marksisticku literaturu i razne
legalne napredne publikacije. One su. imale svoju posebnu biblioteku, koju su formirale od dobrovoljnih priloga. Izdavali su posebne
zidne novine u kojima su pis·ali o aktuelnim dogadajima. Mlade
zadrugarke su cesto isle na zajednicke izlete koji su bili pogodni
za politicki rad i medusobno zblizavanje omladinki. Jula 1940. godine one su organizovale logorovanje na Gocu, na kojem je 25 devojaka provelo 25 dana. I ovaj boravak je iskoriscen za ucenje, teorijski rad i razonodu. Omladinke su sa sobom nosile Istoriju SKP(b)
koju su proradivale na logorovanju, kao i u vaspitnim grupama. Po
povratku s Jogorovanja, one su krajem avgusta pripremile vrlo
uspesnu priredbu u Umetnickom paviljonu ,G:vijeta Zuzoric" na
Kalemegdanu.
Nabavljacka zadruga mladih devojaka izdala je 1940. godine
brosuru lllTa xoh.e.uo npo3 caojy 3aopy2y u kojoj se govori o ciljevima i zadacima ave organizacije. Pored ekonomske pomoci koju
zadruga pruza svojim Clanicama, planom je bilo predvideno organizovanje kurseva iz stenografije, daktilografije i stranih jezika. Zadruga je imala nameru da dopunskim obrazovanjem omoguci svojim
clanicama lakse zaposljavanje. Ona je organizovala kurs krojenja
i pletenja dzempera koji su slati politickim zatvorenicima u Sremsku Mitrovicu i spanskim borcima u logore.
Zadruga mladih devojaka bila je povezana sa svim naprednim drustvima i udruzenjima u Beogradu. N jene clanice ucestvovale
su u svim akcijama koje je Partija organizovala u to vreme. Zbog
takvog karaktera rada zadruga j e bila pod stalnom prismotrom policije. Avgusta 1940. godine policija je otkrila rad nekih ilegalnih
vaspitnih grupa u Beogradu i pohapsila njihove clanove~ Medu uhapsenima se naiila i predsednica Nabavljacke zadruge mladih devojaka
i jos neke njene clanice. Uspesan rad zadruge odvijao se uglavnom
92
ARP, fond CK SKOJ-a 1940/38; Jllxa xoh.e.u.o 1QJ03 caojy 3adpyzy,
Eeua danae. 29, aazycx-cenTe.M.6ap 1940, 13; IA Beograda, SeCanja Srbe KovaCev:iC, Vere DodiC, Lj.UJbioe PopoviC, Dese JovanovdC i Ljubomirke JanK-;oviC,
1889/MG-V-31.
358
'
do okupacije. Njene Clanice nasle su se kasnije na raz~im konkretnim zadacima i zaduzenjima u gradu, a mnoge su ucestvovale u
NOB. 93
U Skoplju je maja 1940. godine formirana _Zen_~ka. nabaylja~ka
zadruga koja je poslovala kao ekonomska orgamzac1Ja 1 svoJ1m clanicama obezbedivala po nizim cenama razne odevne predmete, galanteriju, kozmetiku i zivotne namir;';'ice. Partija je preko .z~~ruge
okupljala zene organizovala medu nJ1ma kulturno-prosvetm 1 1deolosko-politicki 'rad i pripremala ih za ucesce u konkretnim akcijama
koje su se tada izvodile.
U zadrugu se prilikom osnivanja _uclanilo oko 6? z~~a, a_ ~o
cetkom 1941. ana je imala vee aka 100 clamca. U nJem_m c1tala?knn
grupama bilo je oko 350 zena. Unutar zadruge nekohko _vasp1tmh
grupa proucavale su Istoriju SKP(b) i drugu partlJsku l~terat~ru.
Pored vaspitnih grupa, zadruga je organizovala oko _10 c1tal~ck1h
grupa koje su sire okupljale zene va:' zadru!le. Na _n)1ma. s.':. c1tala
napredna stampa i literatura, a tum~cem su 1 poJedm1 polit~ck: dogadaji. Skora svake nede!Je pnred"~ane su drugarske vecen zadrugarki i oddavana razna predavanJa.
.
Zenska nabavljacka zadruga u Skoplju P?Sebno_ se b~v1la. radom zena turske nacionalnosti. S njima se rad1lo poJ:'dmacno 1 _na
vecernjim poselima. Zadruga _ie sa sindikalnim po~ruzmcama poJedinih preduzeca organizovala 1zlete 1 re~ovno P?sec1_vala okolna sela
i potpomagala akcije seoske samopomoc1. Ona Je. ucestvovala u P?.jedinim politickim akcijama, kao sto su sa~~I?IJanJe Narodne po_r_noc1,
organizovanje pros] ave 8. mart~~. .' uces~e u . ~em?nstrac1Jama
27. marta 1941. godine. Zbog pohtlcke akt"':nost1 clamca zadruge,
policija je pokusala da likvidira ovu . orgamzaC1JU februara 1941.
Prilikom pretresa prostorija zadruge mJe pronaden :'1kakav zabranjeni materijal koji bi posluzio kao razlog. ~a.,raspustanJe zadruge,
taka da je ana nastav1la da rad1 do okupaC1Je.
.
Na inicijativu Partije, u Bitolju je decem~ra 1940. ~odme formirana Zenska nabavno-prodajna zadruga, koJa Je rad1la sve. ~o
1944. godine, Prethodno je osnovan Inicijativni odbor zena ~~J1 Je
izvrsio sve potrebne pripreme za orgamzovanJe zadru~e. Pr1hkor;:
upisivanja u zadrugu zene i devojke su davale odrede~n pr1log koJ1
je sluzio kao pocetni kapital za nabavku robe: Nam1;mce s~-~abav
ljane iz Skoplja i Beograda, direktno od prmzv?daca po mz1m cenama, a prodavale su ih dezurne zadrugarke cl~novn_na _zadruge.
Za predsednicu zadruge izabrana je Katarma H?lolceva, n~ace veoma
ugledna zena u gradu. On~. je bespl_at.no u.~tup1Ia. Zensko_J nabavno-prodajnoj zadruzi prostonJe u SVOJOJ kuc1, sto Je dopnnelo da se
zadruzna roba prodaje po nizim cenama.
93 Posle oPganizovanja reznO'V'I:snog rada zad:ruga. je ;ima~ n-ameru da
poOne 1sa irzdavanjem 'Svoga ·lista, ali u tome nije uspela, Jer Je nJen ;rad l«atk:o
.Uajao. (IliTa xohe..uo 'K'P03 caojy 3adpyzy, )Keua Oauac, 29~. aaz¥cx-::-cenxe~t6~p
1940, 13; IA Beogr.ada, Se6anja Sribe ~varCeviC:, Vere Dodu::, LJUJb.Ice PopoVlc,
Dese JovanoviC i ·Lj.uboiD1r1ke J•wllikov1c, 1889}MG-V-31.
94 :SeCanje Nade Bogdanove; P y :m:: a B a K, lK.euaTa ao npozpecuanaTo
Oau;xce'lbe ua MaKedoH.uja 1910-1941, CKoiije, 1960.
359
�U zadruzi je organizovan intenzivan 'ideolosko-politicki i kulturno-prosvetni rad: oddavana su razna predavanja, tecajevi i priredbe; priredivane su usmene novine i uredivane zidne novine. Ovim
oblicima rada zene su informisane o najvaznijim dogadajima u
zemlji i svetu. Predavanja o polozaju zene u porodici i drustvu,
o odgoju dece, o higijeni i sl. drzale su obrazovane clanice zadruge.
Zene su masovno dolazile na ova predavanja i pratile ih s velikim
interesovanjem. Za idejno-politicko obrazovanje ·zena bile su formirane i posebne vaspitne grupe. Idejni uticaj na zene vrsen je i
kroz razne oblike kulturno-zabavnog rada koji je organizovala zadruga. Pripremane su priredbe s raznovrsnim kulturno-zabavnim
programom, Sto je takode privlacilo zene i cvrsce ih vezivalo za
zadru!l;l. Pored recitacija, skeceva i muzickih tacaka, zabavni program Je dopunjavan igrankama, poselima i lutrijom u korist zadruge. _Ove_priredbe su koris?en~ i za sakupljanje Narodne pomoci.
Zahva!JUJUCI tome, zadruga Je ihre prodirala u javnost i zainteresovala devojke iz okolnih sela Levci, Novaci, Bukovo i drugih, koje
su dolazile na zadruzne priredbe.
.
· . ? okvi'":' delatnosti ~enske nabavno-prodajne zadruge u Bito!JU Je orgaruzovano nekohko kurseva za zene, i to: o zdravstvenoj
zastiti zene, ~ nezi odojceta, o ulozi zadrugarstva, o pripremanju
hra;re, o p~VOJ pomoci za vreme rata i kurs sivenja i krojenja. Kursevi, kao I predavanJa, orgamzovani su zavisno od interesovanja
i potreba zena.
Zene komunisti su preko zadruge organizovale proslavu
8. marta 1941. godine. Za Dan zena pripremljena je zabava koju
su masovno posetile zene Bitolja, iako su ovakve i slicne proslave
u to vreme bile zabranjene.••
,_~,
J
6. Zenski listovi
U ovom periodu Partija je postavljala pitanje pokretanja zenskih listova, preko kojih hi se vrsio idejno-politicki uticaj na zene
i koji hi svojim sadrzajem doprinosili podizanju revolucionarne svesti, opstem prosvecivanju i organizovanju zena. Vee 1933. godine
u Sloveniji se, kao dodatak uz ilegalni partijski list Rdeci prapor,
pojavljuje Pro!eterka, revolucionarni glasnik slovenackih radnih
zena. Izasla su svega tri broja ovog lista u kojem je tretirana problematika radnih zena. Da hi se obezbedio sto siri uticaj Partije
medu zenama, prilazi se pokretanju legalnih zenskih listova koji hi,
kao takvi, hili pristupacni velikom broju zena.
95
ZenSka naibavno..,pJ'Iodajm•a zadru.ga u Bitalju nasiavHa j.e da radd i za
vreme tdrupacije. Ona je ibi:la jedno od uporiSta 111 -'ilegalnom Tadu Mesnog
lkomiteta KPJ. Posle uikidanja Studentskog zaviCajnog lld1uba u Bitolju, u jesen
1941. g:odine, O'V'iOj zadl'luzi je, pored veCeg dela inv>entara, pdpala dosta [bogata
biblioteka :lcluba. (SeCanje Nade Bogdanoove; Desanka MiijQvska,
Rad bitoljske paTtijske organizacije mectu Zenama, Ustanak 11aroda Jugosla~
vije 1941, i:zld. ,Vojno delo", Beograd, 1962, 783; C To H caB a reo p r 1%1 ,n; nM o B c K n, }KeucKaTa noTpe6ure.ttua Koonepat{uja so BuTo.n.a, Upu.rt03U, 6p. 5,
BHTOJia, 1964, 43.)
360
I
\_(t
I
'
Posle izvrsenih priprema i pronadenih mogucnosti za pokretanje legalnih zenskih listova, u Beogradu 1936 .. go~in_e pocinje da
izlazi )Keua clauac, u Zagrebu 1939. godine poJaVIJUJe se Zensk>
svijet, a u Ljubljani pocetkom 1941. godine Nasa zena.
Osnivanjem Omladinske sekcije zenskog pokreta u Beogradu
i aktivnoscu zena komunista u njoj, stvoreni su uslovi za pokretanje
lista )Keua clauac. Sredinom 1936. godine odrzan je u Beogradu
siri sastanak komunista i simpatizera Partije, na kojem je raspravljano o fizionomiji lista, saradnicima, organizaciji rada i ostalim
pitanjima. Prvi broj ovog lista izasao je oktobra 1936. godine i do
septembra 1940. godine objavljeno je i rastureno 29 ~rojeva. ~e~a
clauac, broj 30, bio je zaplenjen novembra 1940. godme I s tim Je
ovaj list bio zabranjen. 96 Partija je ostvarivala neposredan uticaj
preko svojih Clanova na saddinu lista JKeua clauac i pomagala Redakciji u radu na pripremanju i rasturanju lista. U Redakciji su
bile Mitra Mitrovic Suvakovic, Olga Alkalaj, dr Dusica Stefanovic,
Natasa Jeremic, Zora Ser, Ela Almuli, dr Irena Stefanovic, Beska
Bembasa, Olga Jojic, Bosa Cvetic, Fani Politeo-Vuckovic, Vojka
Demajo, Ela Nenadovic, Dragana Pavlovic, Milka Zicina i Zojica
Levi. Prva urednica lista hila je Radmila Dimitrijevic, zatim je ovu
du2:nost, pocetkom 1938. godine, preuzela Olga Timotijevic, a 1940.
godine list su uredivale Mira Vuckovic i Ljerka Babic. 97
Clanice Redakcije su radile dobrovoljno i besplatno i uspevale
su da pozrtvovanim radom uspesno i kvalitetno pripreme svaki broj
lista, da angazuju siri krug saradnika medu kojima je hila zena raznih zanimanja. Kvalitetu lista, bogatijoj, raznovrsnijoj, interesantnijoj i privlacnijoj saddini - doprinela je saradnja pozn~tih
politiCara, nauCnika, publicista, novinara, knjiZevn1ka, umetn1ka,
pravnika, profesora i lekara. 98 Saradujuci u ovakvom listu, koji je
pokrenula i usmeravala Partija, oni su mu davah znatnu moralno-politicku podrsku, kao i svim akcijama koje je Partija pokretal~
i sprovodila. Putem, ovog lista komunisti i drugi napredni javni I
96 »Ceua Oa1tac, 31, G.!Z-aSa,o je tek u NOB, januara 1943, na os[obod"enoj
teritorij'i u salu DriniCirma kod Bosans:k.og Petr.ovca. U ~toku NOB list je _izlazd.o
ka'o org.al!l Arn.tifaSi'St.il:(l\!ag fi-cmta Z-ena Jugosla·vije, a poole .C?slobodell]va kao
organ Saveza ZenSkih druStava; od 1961. :izdaje -ga KonferenCIJa za dnustven.u
aktivnost Zena Jugoslavije.
9 7 Sastav Redakcije nije bi,o isti u ''bOiku Cirtav.og perioda. Ona ,se za ove
4 godine izlaZenja J:ista viSe 1JUta menjala -i :popunjavala novim Clanovima.
(M 11 T p a M n T p o B M B., Eeua Oauac, roOutu'1ba'lC zpaOa Beozpada, KH:o: VI,
Beorpap; 1959, 417 i 420; JKeua Oauac, <PoTOTMIICKO M3p;aFbe KoH<PepeHizyiJe 3a
,n;pynll'B~HY aKTHBHOCT ::m:eHa JyrocJiaBuje, Beorpa,n;, 1966, VI.)
os POO"ed saradnika -koji i.SIU pisali pod '};liSeudonilm.om :ili anonimno, poSto
su hili poznati policiji ka{) komu-n~sti, u :USJtu su ;saradivali:. ~ l•van.. Rtball',
dr Sini.Sa Stankov-iC Vladixnirr SimdC, Ja;Sa ProdanoviC, Vladimi•r DedlJer, dr
Jt{)van ·KrS'iC Dorde .AndrejeviC-Klllll, Dul"'a TeodoroviC, Vojo Dimi,trijeviC, Mica
Todorov-iC Danijel O:m1o, Paulina Suda11ski, Zora PetroviC, Cuca So!ld.C, Sana
Lwkd.C pfu.oSk:a Ronaj, Vera Cohad:biC, Stana DuriC-Klaj:n, dr Marija GajiC-Vajs-: dr Zd~a BabiC-Kesler, dr Lazar GenCiC i d~. U iUst~ '~. pisale
i istakn:ute feministkinje koje •su bile rukovod'ioci ZenskdJh o!1gan1ZaciJa, kao
Sto .su: Alojzija Stebi, predsedrnica Aldj.antse Zenskih .pokreta u JugOOl·av;iji,
Mhlena Atanactkov-JC predsednica rn.Stva ,2enMi tpo-kret" u Beogradu, Pau1ma
Leibl-AlbaJ.•a, predsednica UdruZenja unirverzitetski obrazovanih Zena, Danica
ZeCevtiC, predsednica Lige Zena za mir .i slobodu, -i d.-ru.ge.
361
�lI
I
'
kulturni radnici izrazav~li s':. u pogo~noj 'formi svoja politicka ubedenJa : P_?glede 1 na taJ n~~m davah svoj udeo u masovnijem pokretanJU zena u borbu za nJihova prava, a protiv rezima i fasisticke
opa~_no~ti. Njihovi prilozi mnogo su znaci!i, narocito u pogledu
akciJe hsta LKe~~;a, oauac na planu opsteg kulturnog uzdizanja i zdravstvenog prosveciVanJa radmca, domacica i seljanki. LKeua oauac
je izlazila mese~r;to ':I oblik~ list~, sa pocetnim tirazom od 3 000 primeraka, a kasmJe Je dostigla tiraz od 5 000 primeraka. Medutim
broj citala~a bi~. je d.al~ko_ veci, _ie~ su aktivistkinje Citale svaki broJ
na ~a~tanc1ma _cital~ckih 1 vasp1tmh grupa, a i pojedinacno je veci
broJ zena ~onsti~ Jedan pnmerak. Interes za ovaj list je stalno
rastao ko.d zena, !er su one u njemu nalazile odgovore na mnogobroJna pitn]a kOJa SU lffi se postavljala U svakodnevnom zivotu.
Redakcija je uspesno ostvarivala zadatak koji je postavljen u
pr':'om broJu hsta ~eua. o~uac. U uvodn_?j reci, izmedu ostalog,
ka~:' se. ,_?tog.a, da b1 nase zene bile obavestene o svim dogadajima
kop se desav~JU u svetu, da b1 1male gde da iznesu svoja misljenja i,
naJzad,_ da b1 se upoznale sa borbom i uspesima svojih drugarica
u drug1m zemlJa;na, n;' pokr:cemo. ova_i list .. Nasa je zelja da se
oko. nJega okup1 sto vec1 broJ zen:' IZ sv1h kraJeva nase zemlje, bez
obz1ra n~ veru, r_;arodnost 1 pohticko ubedenje, kako bi se u njemu
r kr_?Z llJega nasle UJedm]ene 1 povezane zajednickim interesima
1 teznJama·'.
. ~tr.anice ovog lista bile su posvecene najaktuelnijim drustveno-poh~ICk1!!' problemima u zemlji i u svetu, a pre svega borbi protiv
rat~ 1 fas1zma,. ~a tim .borb1 za ravnopravan polobj zene u drustvu
1 nJ.enom pohtiCkom. 1 kulturno-prosvetnom uzdizanju. List je donosio ?ap1se o razmm problemima koji su inte1''esovali zene svih
profe~1Ja, .kao. na primer o ratu i miru, o zenskom pravu glasa, o radu
organi~aCIJa zenskog pokreta .' Omla?inske sekcije, o polozaju zene
:' ;azmm g_ranama pnvrede 1 vanpnvrednim delatnostima, o polozaJu. oml~dme, odgoJu 1 zdravstvenoj zastiti dece, o higijeni, o pozoristu,_ f1lmu, s~ortu, gn~nastici, modi i sl. U listu su objavljivani
poJedmi pnloz1 1z oblasti medicine, biologije, pedagogije, knjizevnosti, umetnosti. N a kraJu su davani razni prakticni saveti zenama
U pogledu. p~1premanJa hrane, krojenja, Sivenja, pletenja j kozmetJke. L1s_t Je Ilustrovan ume~nickin; crtezima, vinjetama i prigodnim
fotografiJama uz ogovaraJuce nap1se, tako da je i estetski bio na
potrebnom nivou.
• LK<,;na oauac je k~ntinuirano prikazivala ekonomski i politicki
polo~aJ .zene 1 sve akCIJe koJe su vodene u borbi za njenu emanci~a':IJU, 1 ravnopravno ucesce u druiltveno-politickom zivotu. Mada
Je zenski pokret kao organizacija isticao svoju politicku neutralnost
O':'la~n~ka sekcija i Redakcija LKeua oauac uspevali su da u list~
?bJaVIJUJU napise s politickom sadrzinom, naroCito u vezi sa borbom
~ena za pravo glasa. Ugledni politicar dr Ivan Ribar pise 0 politickim
:_ gradansk1;n pravim~ zene i obrazlaze neosnovanost diskriminacije
z.ena u drustvu. On, 1zn;eau osta!og, kaze: ,Zene su u pros!om vehkom. SVe~skom ratu UZiffiale aktJvnog Ucesca i U VOjsci j U raznim
pozadmskim ustanovama, a danas u Spaniji rame uz rame ravno-
362
pi'avho sa muskarcima, kao milicionarke, bore se u prvim redovima
svesno i odvazno za demokratiju, a protiv fasizma". Ovaj Clanak
zavrsio je recima ,,da je protivno principima demokratije praviti
razliku izmedu muza i zene aka su u pitanju politicka i gradanska
prava zene" .99 Isto taka Vladimir Simic zalaze se za pravo glasa zena
i istice znacaj borbe samih zena za prava koja im pripadaju, naglasavajuci da ne postoji ,nijedan objektivni razlog koji bi govorio
protiv toga da i zenski Clanovi narodne i drustvene zajednice imaju
pravo glasa". On ostro kritikuje politicke stranke, pojedince i drustvene klase koji ne priznaju pravo glasa zenama i smatra da ,borba
za zensko pravo glasa treba da ude u opstu borbu za demokratiju".100
U anonimnom napisu LKeua u no.n.uTu?<a osuduje se fraza da zena
ne treba da se bavi politikom i objasnjava zenama zbog cega one
moraju da ucestvuju u politickom zivotu kao ravnopravni clanovi
drustva. Pri tom se ukazuje da politika mora interesovati zene ne
samo zbog njih samih vee pre svega zbog sudbine njihove dece,
koja zavisi od toga kakva se politika vodi. Upucuje se poziv zenama
da se bore za pravednu politiku koja ce omoguciti odgoj, skolovanje,
zaposlenje i zastitu njihove dece od rata. 1 0l
Gabrijela Disen (Gabrielle Duchen), predsednica Komiteta zena
protiv rata i fasizma, napisala je clanak za prvi broj LKe1te oauac.
Ona pozdravlja pojavu ovog naprednog zenskog lista i poziva Jugoslovenke u borbu za mir, a protiv rata i fasizma. U ovom clanku
posebno se ukazuje da zene Citavog sveta mogu da se uspesno aktiviraju uz pomoC Komiteta Zenskih organizacija za mir i razoruZanje,
Svetskog komiteta zena protiv rata i fasizma i Medunarodne lige
zena za mir i slobodu.
Pojedinim prilozima a likovima velikih boraca za socijalizam
iz istorijeradnickog pokreta, vrsen je neposredni i mobilizatorski
uticaj u pravcu idejno-politickog uzdizanja i ukljucivanja zena u
klasni radnick pokret. LKeua oauac nije mogla pisati o Marksu,
Engelsu i Lenjinu, jer bi hila zabranjena, ali je zato vesta pisala
o Svetozaru Markovicu, Rozi Luksemburg iKarlu Libknehtu. Unapisu o Svetozaru Markovicu lik ovog prvog srpskog socijalista prikazan je kroz njegov odnos prema zenskom pitanju i njegovu prepisku i saradnju s pobornicima socijalistickih ideja u Srbiji, sestrama
Milicom i Ankom Ninkovic. Pored toga sto se istice da je Svetozar
Mal'kovc prvi pokrenuo i pravilno postavio pitanje ravnopravnosti
zena u svojim Clancima i pismima, kroz ovaj prilog ukratko je iznesena svestrana aktivnost ovog radnickog borca na sirenju socijalistickih ideja u Srbiji. 102 Isto tako svestrano je prikazan lik Roze
99 ,n; p J1. P Y:t6 a p, AnKeTa o no.~tUTU'l{1CU.M u. zpal)a.ncKu.M. npaau.ua &eene,
Ee'l£a danae, 4, .MapT 1937, 5.
too B JI a ,ZJ; 11M 11 p Ca. C 11M n h, lKeucKo npaao z.ttaca, lKeua Om-tac,
7, O'I<:T06ap 1937, 5.
101 Eeua u no.auTUKa, JKena danae. 13, .M.aj 1938, 3.
1o2 U ovoon prli:logu Zene ·se upuCuju na ·CUanke Svetozal!'a MaTkoviCa,
Da li je Zena sposobna da bud.e ravna muSkarcu? •i Osloboctenje Zenskinja,
u ik:o'jima je iZLoZ.en njeg-ov s<tarv 1prema mnoon probl·emu .i. .shvatarnje da j-e Zensko pHanj·e sastavm.i deo rra,z,reSavarnja ·Cita·vog spleta drmStvenih odnosa putem
bo:rbe za isocijalistiiOko drmStv:o. U :prepisci i:mnedu Mar!lmviCa i sestara Ntin-
kovi.C ~.sadrZanri
'SU
1lallrode !I1jegovi poglledi na rreSa~anje IPfiolb:lema Zenske ra:vn1o-
363
�Luksemburg i borba koju je ana vodila protiv rata i uzroka rata
zajedno sa saborcem Karlom Libknehtom. 103 Ovakvi clanci su bili
veoma znacajni i aktuelni u vreme kada je vee poceo drugi svetski
rat, kada je nasoj zemlji zapretila neposredna ratna opasnost i kada
je Partija usmeravala borbu protiv rata i fasizma. U to vreme lKe'lw
aauac pise o polozaju radne zene pred rat, koji je narocito pogorsan
porastom troskova Zivota i otvoreno istice da se njihovi zahtevi mogu
ostvariti jedino kroz klasne, strucne i staloske organizacije, kroz
zajednicku borbu svih naprednih snaga u drustvu.
Preko ovog casopisa zene u Jugoslaviji upoznavane su sa vaznijim zbivanjima u svetu, polozajem i ucescem zena raznih zemalja
u drustveno-politickom zivotu i revolucionarnim pokretima. U reportazi iz Spanije govori se o podvizima zena, a naroCito omladinki
i milicionarki u spanskom gradnskom ratu. 104 u posebnom Clanku
je istaknut veoma tezak polozaj spanske dece i na odreden nacin
upucen poziv nasoj javnosti za ucesce u medunarodnoj akciji spasavanja spanske dece. 105 List je objavio odlomke iz napisa knjizevnice
Agnes Smedli (Agnes Smedley) o dogadajima u Kini i borbi kineskih
zena za slobodu i nezavisnost. Posebno su date informacije o aktivnosti kineskih zenskih saveza za spas otadzbine koji su imali filijale
skoro u svim gradovima i provincijama i koji su obuhvatali milione
zena. 106 U Clanku Klaudije Zuhine prikazano je masovno ucesce
kineskih zena u vojsci i dati su podaci o zenama kao vojnicima i komandantima vojnih jedinica. 107 Napisi o borbi zena u Spaniji i Kini
doprinosili su ukljucivanju zena u antifasisticki pokret i jacali veru
u sopstvene snage i mogucnosti zena da ravnopravno ucestvuju u
svim oblicima borbe.
U opsirnom clanku s mnogim podacima l>'.'"zivota i rada sovjetskih zena prikazni su rezultati oktobarske socijalisticke revolucije
pravnosti i 'V'O>d:i!la se dilstkusija o socijalistima -i .socijali2mlu. (B J::l ,n; a 0 6 p ap, o B 11 h, CaeT03ap Mapxosuh u cecTpe Hu'H.'X:.oau'li~ }Keua dmtac, 20, .uapT
1939, 7-8.
1113
Jedua ne3a6opaena :Jieena, JKe'lia Oauac, 27, .MapT-anpu.!l, 1940, 15.
104
ReportaZu iz Span.ije pod !Il'aslovom ,SvedoCanstvo .o 'borbi Spanskiih
~ena za demokratiju i napredak" nap'is:ao je novina-r Vladimk Dedijer posle
povratka iz Spani}e. - Eena Oauac, 3, janyap 1937, 2 i 3.
105
E JJ. a H e a a ,n; o B li.l li, IIyT wnancJee Oe4e, Eeua Oauac, 8, xoaeJt6ap 1937, 15.
106
Sarno u \Sever:n-oj Ki.ni u 8 hiljada sela stvroren-i .su Zenski ISavezi za
spas otad2Jbin~. U pograniOnoj SanstOahar-hebejSk·oj oblasti, u Zenski pokret
biJ.o j.e ukljuCeno ·6 miliona Zena, pretefuo rSelj an'ki, koje su pomagale gerilc'im~. ?enske OI!ganizacije ISU 'IJ[Mpremwle odeCu i {lbu6u za v:ojsku, zavoje_ za
ranJenilke, i:uva[,e puteve, a po potrebi ruCestv:ovale i u barlbama. Osniv·ani su
i ;po.sebni 3enski odredi za pomoC frontu. (Kuuec-;cu1be y o06pauu c.tto6o0e,
JK.ena danae, 21, anpuJl 1939, 5; Kina u odbrani nezavisnost-i i slobode (1odiomci
iz napisa kn.jiLZevnice A~es Smedli, Kineske sudbine) 1K.eua Oauac, 8, 1WBe.M.6ap 1937, 12-3; A rae c C Me .ll: JI :v.r, liue..~to U3 Ku'H.e, LKeua danae, 10, c;PeGpyap 1938, 4; ·o :poloZaju ?.ene u Kini piSe d D. SretenoviC u Clan-ku Caa06enu
oGu'llaju y Ku'H.-u, lKe1£a danae, 11-12, .M.apT-anpu.n 1938, 5 .i 6.)
107
Kao Cuvene Zene komandanti istiCu .se Gaj-1-f-en, -k·otia kOttnanduje
ofuedom od 1500 vojn.ilka, i Cjao-'l1un-'Veng, ~oj•a je lromandovarla odredom
sa 5 000 iVlOjn~a. NjdhoV'i odredi <SU odneli niz fP'Oibeda -u horbi protJiv Japa ....
naca. - K JI a y ,n; M j a 2K y x H H a, Bopuxu ce do ?Cpaja, ]Kena Oauae, 22,
364
u pogledu ostvarivanja ravnopravnosti zena i muskaraca.' 08 Na taj
nacin data je i perspektiva zenama u Jugoslaviji koje su sve vise
dolazile do saznanja da samo revolucionarnom borbom i ucescem
u njoj mogu da promene postojece drustvene odnose, a time i da
rese pitanje potpune ravnopravnosti.
Zapa:len je i Clanak o polozaju i emancpaciji zena u CehoslovaCkoj, o Zenama poslanicima i senatorima, o Zenama koje zauzimaju
najodgovornije polozaje u politickom i javnom zivotu. Na vest naCin
u clanku je ukazano na opasnosti koje prete demokratiji od fasizma,
pa je, izmedu ostalog, receno: ,Cinjenica da je fasizam ugrozio polozaj zene i kao zene, udarajuci cak i na ana prava koja je cine
covekom drugog reda, dovoljna je da ucini zene i fasizam nepomirljivim neprijateljima". 109 Ovakvim i slicnim napisima )Keua
oanac je mnogo doprinela da se nase zene sire upoznaju s polozajem,
borbom i uspesima zena i njihovih organizacija u raznim zemljama
sveta. Ova je bio prvi napredni zenski list iz kojeg su zene mogle
saznavati istinu o radnim zenama drugih zemalja svih kontinenata,
njihovim problemima, akcijama i stremljenjima. 0 tome govore ne
samo napisi o Zenama u Evropi veC i o Zenama u Africi, Americi,
Aziji i Australiji. 110
Kroz sve brojeve lista zapaza se nastojanje Redakcije da prati
i prikazuje na konkretnim primerima kakav je polozaj zene u pojedinim krajevima u zemlji, u pojedinim profesijama, u gradu i na
selu, u porodici i u braku. To je narocito doslo do izrazaja kroz
rubriku Ca.Ate o ce6u u kojoj su saradivale citateljke pisuCi o svom
polozaju. u pismu )Keuu oauac jedna radnica, izmedu ostalog, kaze
da se hila zaposlila u jednoj radionici belog rublja, ali da je ubrzo
ostala bez posla, a izdrzavala je oca, majku i dete sa zaradom od
10 dinara dnevno. 111 Mnogi primeri o teskom polozaju zene na selu
zabelezeni su u a·vom listu. Iz napisa o crmnickim zenama vidi se
kako su u izuzetno teskim prilikama zivele zene u ovom delu CrnO"
gorskog primorja. Oko 90 odsto muskaraca odlazilo je u pecalbu u
SAD, Kanadu, Australiju i druge zemlje gde su ostajali po 10 do
15 godina, i to najvise na radu u rudnicima. U njihovoj odsutnosti
sav teret izdrzavanja porodice padao je na zene, taka da su ih muzevi
po povra tku nalazili iscrpene i pre vremena ostarele od teskih poslova na selu. Medutim, omladinke su i pod ovako teskim uslovima
108 Lzneseni 1S1U ·podaci o poloZ!aju rene u Rusiji pre revo1ucije, zatim
o uCeSCu Zena u iZigradnj.i IS·ocijallizma u SSSR-u. Na kcm:kretnim primeriroa
polk:azano je '~ako je Zena zauzel.a tiLSta~knuto ·mesto u :ra'Zllim ·obl-a:stima pr'hnrede,
.poosvete, nauke i kulture, kao ·i -u druStveno-jpo1iti~om ZivoJtu. GoVJori .se o
51pooobnostim.a 1 UtSPesima Zena ·radnica, ik:olhozn!ica, pHota, leik:.ara, pro:Desora,
in:Zenjera i drugih p:r:ofesija. Poselbr:no se napominje da je 189 Zena izalbrano
u Vrthovni sovjet i da 'ih mnogo ,radi u upravnim -ol:"ganima SSSR. :(Map M j a
Be JI 11M M p o B u h, Jyna1CU1be pada, lKe1£a dan-ae, 28, .A(aj-jyn 1940, 7.)
1o9 TletU'ICe nap.naM-e1£xapKe, E.e1£a 0a1£ac, 7, oKTo6ap 1937, 6 d 7.
uo V1di, .na primer, Clanke: HaT a JI u j a X a I,I Ji:I h, Kpo3 A.nJJCup, Eena
Oa1£ac, 5-6, anpu/l.-.M.aj 1937, 18-19; A ,ZJ; a B p a j T, L{pu-x:u1ba npu'lta o caoJ£
0eTU1beTay, E.e1£a 0a1£ac, 1, o:~exo6ap 1936, 11; Eena y A..uepu~u, Eena Oauae,
15, jy.n 1938, 8-9; JanaHe?Ce :J~Ce1£e 3a ape.ue paTa, )Kena dauae, 25, 01CTot5ap
1939, 13. Od 1l:llf,oja 10, febrtmr:a 1938, do 1broja 23, jula 1939, JKeua OaHac u
I'!Uibrici }{oza!)aju u xeue p,ilsa·la je o Zenama -iz sv.ih ikrajeva sveta.
111 OOzoaop pad'H.-U'4e, }Keua Oauae, 4, .uapx 1937, 18.
365
�r
.
~ivota i rada uspevale da se opismenjavaju, da Citaju i da se pod
uticajem Partije ukljucuju u antifasisticki omladinski pokret. 112
List je donosio napise i o polozaju i problemima zenske omladine i dece, o radu i uspesima devojaka u Omladinskoj sekciji zenskog pokreta u Beogradu, o polozaju ucenica u privredi (segrta),
srednjoskolki, studentkinja, o deci razvedenih roditelja, o teskom
polozaju vanbracne dece, o deci sa ulice, o decjoj literaturi i vaspitavanju dece.
Da bi se istakla sposobnost zena za vrsenje svih funkcija u
drustvu i svih poziva u zivotu, )Ke1<a Oa1iaC je posebno pisala 0 zenama naucnicima i dobitnicama Nobelove nagrade. Opisan je iscrpan
zivot ii rad Marije Kiri-Sklodovski, (Marja Curie-Sklodowska) koja
je za naucna dostignuca dva puta dobila Nobelovu nagradu. Pored
krace biografije americke knjizevnice Perl Bak, objavljen je i odlomak iz njenog romana Majka. Osvetljen je lik i naucni rad zene
matematicara Sofije Kovalevske, i<ojoj je 1888. godine Akademija
nauka u Parizu dodelila Bordenovu nagradu.
Iz oblasti nauke, knjizevnosti i umetnosti dati su mnogi prilozi
od domacih i stranih. autora, sto je doprinosilo svestranijem obrazovanju zena. Pored .odlomaka iz dela Maksima Gorkog, Aleksandra
Sergejevica-Puskina i Ilje Erenburga, objavljivane su krace pripovetke, eseji i pesme domacih i stranih pisaca. Posebno su davani
osvrti na pojedine knjige, filmove, pozorisne predstave i izlozbe
slika. Zapazen je kriticki osvrt Milice Suvakovic i Mitre Mitrovic
na knjigu Milice Duric-Topalovic JKe1<a npo3 se?<ose. Analizirajuci
ovu knjigu, one su opovrgle pogresno postavljanje zenskog pitanja
od strane autora, kao i nepravilan odnos prema zenama radnicama,
seljankama i domacicama. 113
,._..
U listu je cesto pisano o raznim bolestima, o higijeni zena i
dece i drugim pitanjima iz oblasti zdravstvenog prosvecivanja. Iz
oblasti fiskulture objavljivani su prilozi iz sporta i gimnastike za
zene sa uputstvima koj a su im mogla korisno posluZiti u fizickom
·
odgoju.
Redakcija LKe1<e oa1<ac uspela je da ostvari cvrstu saradnju
sa zenama i cesce im se u listu obracala s molbama da pisu 0 svojim
problemima, da daju primedbe i predloge za poboljsanje Sl'dr2aja
i kvaliteta lista, kako bi on sto potpunije zadovoljio potrebe i razlicita interesovanja zena. Zene su se rado odazivale pozivima Redakcije i svojim napisima iz raznih oblasti zivota i rada doprinele
da list odgovori svojoj nameni.
Broj 24 JKe1<e oa1<ac bio je u celini posvecen zenama Bosne
i Hercegovine, a pripremile su ga i uredile aktivistkinje iz ove pokrajine. Ovaj broj se istice po tematskoj raznovrsnosti, tako da su
zene u drugim krajevima do bile mnogo jasniju predstavu 0 izvesnim
112
JaH
K
o
'"B o HoB n h,
LfPMUU1iKa J/Ceaa ce 6y0u, JKena Oauac, 8,
uoae.M.6ap 1937, 3.
us MiUca Tlopa'loviC u ISvoj.oj lmj'izi ne posta·v.!ja ZenSk:o pitanje kao
opStedruStveno lpitan}e, v;eC o -ovom problemu govori kao '0 borbi ,palov.a i odvraCa Zene 00 k.la-snog radniOkog pok.reta. (M H JI H :u; a III y B a K o B 11 h n
M HT p a M H T p o B M h, K1buza z-Qe Mu.au~e 1?:.ypuh-TonaJtoeuh, JK.etta
KP03 sexoae, 2Kena dana·c, 23, jy.a 1939, 8-10.
366
I
specificnostima u polozaju zena u Bosni i Hercegovini. Cianci, pripovetke i pesme odraz su prilika i zivota u ovoj pokrajini_ u clanku
:U.yRa1i 3JtaTo Xep.,ewsu·ne detaljnije govori o naporima oko
uzgajanja duvana. Kultura duvana u Hercegovini, a narocito u njenom zapadnom delu, zauzimala je prvo mesto u privredi toga kraja.
Oko 24-25 hiljada seljackih porodica bavilo se u to vreme odgajanjem duvana. Na tom se intenzivno radilo od marta do decembra
u godini, a u radu su ucestvovale citave porodice, pa i mala deca.
Zene su, pored rada na uzgajanju duvana i drugim poljskim radovima, obavljale sve poslove u kuci i brinule se o odgoju dece, a u
nerodnim godinama i nadnicile u gradu. U Fabrici duvana u Mostaru
radile su i zene sa sela. Neke od njih su pesacile do fabrike 2---3,
pa i 4 sata dnevno. 11 '1 Iz ovih nekoliko primera vidimo kako je bio
tezak polozaj zene na selu, a to je karakteristicno i za druge krajeve
u zemlji, narocito siromasnije. u Clanku IIpocajeTa y xpaaTC?<OJ<
ouje.~ty Boc1<e dati su delimicni podaci o stanju skolstva u Bosni
i Hercegovini, zatim o procentu nepismenosti u nekim srezovima115
i o akcijama koje se poduzimaju na liniji opismenjavanja stanovnistva. Na veoma plastican nacin prikazan je sukob zena s policijom
do kojeg je doslo jednog pazarnog dana u Sarajevu 1917. godine. 116
U Clanku Mycmt.t<a1ina y 6pany dat je vise s pravnog aspekta polozaj
Muslimanke u porodici. Tri reportaze u listu posvecene su polozaju
zene na selu, njenom zdravstvenom prosvecivanju i pohadanju domacickih tecajeva. Lekarka Masa Zivanovic pisala je o zdravstvenoj
za8titi majke i deteta, o naporima koji se cine u tom pogledu i o posebnim problemima zastite materinstva na selu. Od knjizevnih priloga u listu je objavljena pesma Ca ><awux no.Jba od Alekse Santica
i ~esoja'l.na npu'l.a od Hasana Kikica. Slikarka Mica Todorovic je
napisala Clanak Jeoa" noMeo 1<a Boc1<y u c.~tunapcTBo u kojem se
govori o mogucnostima za slikanje, slikama i slikarima iz ove
pokrajine.
Na osnovu ovog prikaza lista vidi se da je Ee1<a oa1<ac pratila
aktivnost zena i pisala 0 svim problemima za koje su one bile zivotno
zainteresovane. Aktivnost Redakcije ovog lista i njegov ugled narocito su dosli do izrazaja prilikom pokretanja i vodenja akcije za
pravo glasa zena 1939. godine o cemu je vee bilo reci. Redakcija je
u ovim uslovima imala izuzetno slozen zadatak da preko legalnog
lista sprovodi liniju ilegalne Partije. Ona je morala unapred da
ocenjuje o cemu i na koji nacin da se pise, da u svakom broju
114
CM
M Jb
a K o p a h, ,lfyaan -
3.!1.aT6 Xepv,ewaune, JK.eua Oa1tac, 24,
aazycT-cenTe.M.eiap 1939, 6.
u srerovima:
Prozor
Nepismenih 86,1°/o
.Zen.a 95'0/o
Toonislav-Grad
85°/o
,
94,8'D/o
Bugojno
,
80,9°/o
,. 91 11/o
Livno
75,8°/o
,
87,9fl/o
Fojnica
,
75,3°/o
,
84,4°/o
A H T e M apT u HoB u h, IIpocajeTa y xpaaTC?COJt. OujeJI,y Bocue, JK.ena Oauac~
24, aazycT-cenTe.M6ap 1939, 10.
u6 JoE a H K a Ill u Jb a K, IIo6yna Jlcena 1917, }Keua danae, 24, aa~ycT
-cenTe.M.6ap 1939, 11-12.
us
367
�istakne odredeni aktuelni politicki iii socijalni problem i da istovremeno vesta ukaze da se ti problemi mogu uspesno resavati jedino
uceseem zena u borbi radnicke klase.
Na Petoj zemaljskoj konferenciji KPJ, oktobra 1940. godine,
ocenjeno je da je JKeua daua~ u toku svog izla~enja uspesno vr~la
ulogu organizatora zena, da Je na popularan 1 pr1stupacan nacm
odgovarala njihovim zahtevima, da je v:sila siroku propagandu ':led~
zenama i da im je otvarala perspektlve borbe za emancJpaC1JU 1
ravnopravnost u drustvu. Istaknuto i7 d~ je JKeua: oauac _Prim~r
zenskog lista u onim uslovima." 7 Sa tlm Je odato v1soko prlznanJe
Redakciji lista koja je samopregornim radom uspesno izvrsavala
zadatake Partije u radu medu zenama.
U Zagrebu se 1936. godine pocelo raditi na pripremanju i izdavanju lista koji bi tretirao probleme zena, a narocito oml~dinki.
U tu svrhu bio je osnovan posebni Pripremni odbor sastavlJen od
predstavnica naprednih omladinskih i zenskilr udruzenja. Odbor je
zakljuCio da se pokrene glasilo mladih zena u Hrvatskoj pod naslovom Mlada zena, koje ee se zalagati za ostvarenje ekonomsko-socijalnih i politicko-kulturnih zahteva zena, obradivati sve aktuelne probleme iz zivota i rada i davati prakticne savete sa podrucja
domaeinstva, higijene, mode i sparta. Pripremni odbor obratio se
proglasom svim mladim zenama u Hrvatskoj da najaktivnije pridu
radu oko svog lista, da sakupljaju novcane priloge i da pisu clanke
za list. 118
- Prvi i jedini broj naprednog zenskog lista Mlada zena izasao
je oktobra 1936. godine u Zagrebu kao glasilo hrvatske zenske omladine. U uvodniku ovog lista govori se o zajednickim interesima koji
povezuju zene raznih zanimanja i na kraju S1!>· pozivaju sve zene:
seljanke, radnice, domaeice, Cinovnice i intelektualke da aktivno
111 ARP, fond CK KPJ 1940/14, V zemaljoska kooferencija KPJ, referat
Vide TomSiC.
us Pripremni OObor je saopStio <Ia Ce se glasillo zalagati za ostv.arenje
sledeCih zahteva Zena:
,I. Ek{l<nomsko-socijalni
1) primanje Zena u sva zvanja,
2) za isti rad .ista .plata,
3) priznavanje rada Zena 'kuC.an.irca kao zan!i.malllje,
4) zabrena noC-nog rada Zen-i,
5) zabrana rada malodohne djece,
6) zaStita Zena na radu,
7) z.aStita maj:ke i djeteta,
8) oooivanje obda:niSta za djecu u selu i gradu,
9) osniva<nje zdravstvenih :S'avebodavnih stanica u selu
gradu.
II. PolitiCko-kulturni
1) hrvatske naoionalne i politi.Cke slobode,
2) mir,
3) ·op.Ste, tajno, 'Pl1oparcionaln-o i jedaa:k.o .prav-o ,glasa,
4) i21mena gn-ada.nskog zakonika u korist Zene,
5) pvnsveta Zene 'i njeno moralno p·ridizanje
6) ·osnivanje bespltanih domaCiiilskih teCajeva
7) besplatno struCno obraz·ovanje Zena,
8) osntvanje zadruga za prodaju Zeookih ruCnih radova,
9) osnivanje ,cmalfabetskih teCajeva,
10) reforma Skols:ke nastave".
ARP, fond KI, 1936/399.
368
saraduju u ovom glasilu ,taka da Mlada zena zaista postane jasan
odraz teznji i zahteva hrvatske zenske omladine". U listu su objavljeni Cianci pod naslovima: Hocemo da budemo !judi, Borba za mir,
Polozaj trudne zene, Seljanka, Zene iz predgraaa, Iz zenskih udruzenja, Dopisi zena, Male vijesti i modallo
Posle dve godine u Zagrebu se ponovo pocelo raditi na pripremama za izdavanje legalnog zenskog lista koji bi tretirao probleme svih radnih zena. Prvi broj toga lista pod nazivom Zenski
svijet izasao je februara 1939. godine, kao zenski list za zabavu i
pouku, a u stvari je bio legalni organ Komisije za rad medu zenama
Centralnog komiteta KP Hrvatske. Ovaj broj je stampan u 2 500
primeraka, a tiraz je stalno rastao, tako da je poslednji broj, od
februara 1941. godine, izisao u 17 hiljada primeraka. Do marta iste
godine izislo je 15 brojeva, a bio je pripremljen i vee slozen u stampariji i 16 broj, koji je trebalo da izide u 20 hiljada primeraka, ali
nije izasao, a rukopisi su propali za vreme okupacije.
U prvoj Redakciji, koja je sastavljena 1939. godine, bile su:
Galja Korporic, Anka Mihota, Beba Evie~Krajacie i Lidija Zlatie.
Redakcija je bila ilegalna, jer su se u njoj nalazile zene koje su
policiji vee bile poznate kao komunisti, a Jegalni urednik je bila
Katja Galie. Sledeee godine formirana je nova sira Redakcija u kojoj
su bile: Anka Butorac, Yanda Novosel, Jela JanCic, Magda BoSkovic,
Beba Evie-Krajacic, Slava Ocko, Ema Cekurie (Ceka). Odgovorni
urednik bila je Jekarka Slava Ocko, koja je zbog toga bila i uhapsena.120 Redakcija je okupila sirok krug saradnica raznih zanimanja,
koje su mnogo pomogle da list bude sadrzajniji i da pise o problemima koji su interesovali vecinu zena. List se sam izdl'Zavao. Placala se stamparija, papir i transport, a sve poslove Redakcija i saradnice obavljale su besplatno. Zenski s-vijet je donosio vesti o uspesima Zena i Zenskih organizacija u inostranstvu1 zatim zanimljive
clanke 0 polozaju zena u nekim ~emljama sveta, a najvise prostora
je posvetio problemima zena radnica, seljanki, namestenica, kuenih
pomoenica i studentkinja u Hrvatskoj. List je pisao o aktuelnim
dogadajima u svetu i na odreden naCin pripremao zene za ucesce
u predstojeeem radu, zatim o sve nepodnosljivoj skupoci, o nezaposlenosti i drugim problemima koji su uoCi rata ugrozavali ionako
teii:ak polozaj radne zene. Preko Zenskog svijeta zene su se upozavale sa delima pojedinih naprednih pisaca, sa filmovima, s pojedinim pozorisnim predstavama; na kraju list je davao i prakticne
savete iz higijene, gimnastike, domaeinstva i mode.
U clanku Savremena zena i rat govori se o ratnim strahotama
koje najvise pogadaju zenu, da su zene sanjale 0 miru i borile se
za njega, da su verovale ,da ee se moci urazumiti bahatost svakog
napadaca i onemogueiti novi pokolji i 2rtve". Zatim se konstatuje
da su se zene prevarile u tom uverenju, da se treba pripremati za
prilZanje otpora napadacu, pa se, izmedu ostalog, navodi: ,Moramo
biti realne, savremene, pogledati cinjenicama u oci i biti spremne
119
Zene Hrvatske u radniCkom pokr€tu . .. , 305 i 306.
120
Isto, 376.
369
�na sve, sto bi u nedalekoj buducnosti mogle docekati. Dode li danas
do rata, svesni smo nakon iskustva poslije svjetskog rata, pa poslije
Abisinije, Spanije, Kine, da nema vise fronte i prve borbene linije,
jer je cijela zemlja samo duga krvava linija stradanja i uzasa".'' 1
U Clanku se dalje govori o ulozi zene u buducem ratu. Redakcija
lista zamolila je nekoliko javnih radnika da joj odgovore sta misle
o uticaju rata na zenu i o ulozi zene u ratu. Njihovom pozivu odazvao
se hrvatski knjizevnik Mihovil Pavleka-Miskina i za list napisao
clanak u kojem se govori o ratnoj opasnosti i stradanjima u ratu
i na kraju napominje da u ratu lwji vodi narod za svoje oslobodenje treba da ucestvuju muskarci i zene.' 22
Drugi vazan zivotni problem kojem je ovaj list poklanjao punu
paznju bilo je pitanje skupoce. Ukoliko je opasnost od rata bila sve
bliza, uto!iko je skupoca sve vise rasla i pogadala narocito radnicke
porodice s manjim prihodima. 2enski svijet je 1940. godine u vise
brojeva pisao o ovom problemu i u opsirnijim Clancima objasnjavao
zenama o uzrocima skupoce, o nedostatku sirovina, o nedostatku
proizvoda siroke potrosnje na trzistu i preorijentaciji nekih fabrika
u proizvodnji, koje su umesto proizvoda za trziste pocele da proizvode predmete za ratne potrebe. U Clanku Skupoca . .. Skupoca . ..
Skupoca, koji je objavljen u 2enskom svijetu jula 1940. godine,
napominje se da je od pocetka rata poskupeo zivot za 30 odsto,'''
a da se za to vreme prihodi najveceg i najznacajnije deJa potrosaca
nisu povecavali iii su se negde povecali srazmerno malo. Posebno se
ukazuje na speku!aciju koju je oziveo rat, da seljaci od poskupljenja
poljoprivrednih proizvoda nemaju koristi, jer njihove proizvode uzimaju prekupci i veletrgovci koji putem posrednistva dobijaju velike
prihode. Na kraju clanka se kaze: ,Zajedno S!>-• svojim muzevima,
bracom i sinovima, moraju i zene ucestvovati kao jedan od najvaznijih cinilaca u borbi protiv skupoce i svih ratnih posledica".
2enski svijet je pisao 0 ulozi kineskih zena u nacionalnom pokretu za oslobodenje, isticuci da su ,Kineskinje svih drustvenih
slojeva ustale da se brane protiv tudinskog napada". U Svekineski
savez zena za odbranu domovine bilo je ukljuceno nekoliko zena
i skoro u svakoj pokrajini, svakom gradu i svakom selu postojali
su ogranci toga saveza - pise u Clanku Kineske zene u odbrani
domovine. Pod rukovodstvom Saveza zena osnivani su u pozadini
domovini za ratnu sirocad. Ve!iki broj zena u svim pokrajinama
Kine javio se u regularnu vojsku i gerilske odrede. U napisu se
navode pojedinacni primeri o borbi kineskih zena u odbrani demovine i govori o njihovoj ulozi u pozadini}24 2enski svijet je kao i
Savremena Zena i rat, Zenski svijet, 3, maj 1939, 3.
MiSkin.a o Zeni u ratu, 2enski svijet, 4, jun 1939, 2.
Za poslednju godinu dana govede mesto je poskupelo za 10 dinaTa
po kilogramu, teleCe - Zi3. 8, a svinjsko - za 4-5 dina.ra. Kilogram pasulja
je tada (jul 1940) 'bi'O 8 i 10 dinara, a ranije 3 dinara. SliCno je bile i s poskup~jenjem o.stalih vrsta povrCa. Seljaci su veletrgovcima prodavali Zito opo 90
<iinara i 100 dinara, a ovi ga -prodaju po 250 dinara. Hrana je 'Od poCetka rata
poskupela za oko 35°/o, obuCa -i odeCa - za oko 47Dfo .i ·og.rev i svetlo - za
11,50fo. (Zenski svijet, 10, jul 1940; Zene Hrvatske u radni.Ckom pokretu •. . ,
121
t22
123
433----434.
124
370
Kineske Zene u odbranu domovine, Zenski svijet, br. 2, maj 1939, 8,
Eeua aauac objavljivao napise o Kini knjizevnice Agnes Smedli.
U cilju svestranijeg upoznavanja zena sa zivotom u Kini, objavljen
je u pri!og Mare Borcic Kako Pearl Buck gleda Kinu.'" Pisano je
o ucescu zena u oktobarskoj revoluciji, o zenama u SSSR-u i isticano
da se one uspesno bave svim pozivima kao i muskarci i da masovno
ucestvuju u sportu kroz koji razvijaju pozitivne osobine kao sto su
solidarnost, pozrtvovanje i istrajnost.126 2enski svijet je davao prikaze deJa naprednih pisaca, medu kojima su i osvrti na tri knjige
o majci, i to: Mati od Maksima Gorkog, Majka od Perl Bak i Mati
od Karela Capeka}27
List je objavio vise napisa o polozaju zene radnice. Tako, na
primer, zene iz Komize na ostrvu Visu pisu o teskom zivotu seljanki,
a posebno radnica, kojih je bilo oko 400 do 500 u preduzeCima. Medt.i
njima je bilo devojcica ad 13 i starica od 60 godina, a radile su
u nehigijenskim prostorijama po 10, 12 i vise casova dnevno za
1 do 1,5 dinar zarade po satu. One su odlucile da preko svoga lista
upoznaju zene drugih krajeva ne samo sa svojim polozajem vee i
s tromesecnim strajkom koji je okoncan bez rezultata, jer su bila
upotrebljena sva sredstva da se njihova borba slomi. 128 U njemu su
objavljivani statisticki podaci o porastu broja zaposlenih zena i to
uglavnom na najslabije placenim radnim mestima u poljoprivredi,
lakoj industriji i kucnoj posluzi. 129
U dopisu iz Prvica Luke o seoskoj zeni se, izmedu ostalog, kaze:
,Sve vise i vise zanima se danas seoska zena za politiku. Premda
ne poznaje one pokretne snage koje vladaju u svetu, ona oseca da se
danas vise nego ikada i nje tice politika. IIi muz, iii brat, iii otac,
nalaze joj se na radu u Nemackoj, Belgiji, · Francuskoj, Americi, pa
cak i u Austra!iji" .' 30 Iz nekoliko objavljenih reportaza citaoci su
mogli da sagledaju prilike u kojima zivi zena na selu opterecena ne
samo domaclnstvom i odgojem dece vee i svim poljoprivrednim
radovima.
Zenski svijet je pisao o problemima zena cinovnica, kojima
je ukinut dodatak na skupocu, o problemima studentkinja kojih je
u ono vreme bilo oko 1 200 na Sveucilistu u Zagrebu iz svih krajeva
Hrvatske, o radu Junior sekcije Univerzitetski obrazovanih zena,
o radu Drustva za prosvjetu zene i njegovih podruznica u unutrasnjosti. U clanku Prosvjetni rad splitskih zena govori se o delatnosti
podruznice Drustva za prosvjetu zene u Splitu koje broji oko 60 zena,
as U cl.ank:u se govori o ameriCkoj ilm:jiZevnioi Perl. Bak, o njen.im
delima Dobra zemlja, Sinovi, PodeLjena kuCa, Mati, i Istok~Zapad. - Zenski
svijet, 2, april 1939, 3.
126 Tanji Fjodorovnoj su 22 godine, Zenski svijet, 11, avgust 1940•
Maxta BoriC, Zene-borci i J. J.: Narodni sport, Zenski svijet, 13, okto~
bar-govembar 1940, 4-5 i 8-9.
127 P r o f.
Magda T ere k, · Tri majke, Zenski svijet, 3, maj 1939.
12s Zenski svijet, 13, oktobar 1940, 19.
129 U savskoj banovini bHo je zaposleno 18 371 lice u :k:uCnoj .p.Osluzi,
a od toga ,su 97°/o Zene. Od ukupnog broja radnika u polj-opriVredi i nadniCara
bilo je 40°/o :lena; ru ltekstilnoj industriji - 57,&'/o; u industti.ji papira- 51°/o.
CZenski svijet, 4, jun 1939, 9.)
·
1ao Zenski svijet, 12, septembar 1940, 18.
371
�~
I
o organizovanju predavanja i diskusija, -o usmenim i zidnim novinama i o biblioteci podruznica koja je imala oko 60 vrednijih
knjiga. 131
•
Zene su :U listu nalazil~ prikaze o pojedinim knjigama, izlozbama, f1lmov1ma, zatim pnloge o odgoju dece, o zdravstvenom
p_rosvecivanju, gimt;tastici i do~acinstvu. Ta raznovrsnost je zadovolJavala potre_h~ vel_1ko? b!oJa zenB: raznih zanimanja i zahvaljujuci
takvom sadrzaJu, hst Je stampan 1 rasturan u tako velikom tirazu.
~enski svije! je doJ:ro n:ust~ovan prigodnim crtezima, fotografijama
1 fotomontazama, sto Je 1 sa estetske strane doprinosilo kvalitetu lista.
.
RedaJ<:cija li~tB: _pokaz~la _ie snalazljivost u tumacenju pojedi~1h do,gadaJa ~~ ~lniJl ~artiJe 1 na odreden nacin uspela da istakne
1 LenJinOVO nnslJenJe 1 zlaganJe za ravnopravnost zene. u clanku
Nije po!itika za zentt govori se o svakodnevnim dogadajima i probl~mima koji imaju veliki politicki znacaj, a za koje su zene zivotno
zamteresovane i prema tome treba da ucestvuju u njihovom resavanju. Pol~~isuci ~ ~~znim shv:<tanjima i pogledima o pitanju ravno~r~yn?sb ~e~e, 1stlc~ se...da J~ medu nauCnicima, knjiZevnicima,
pol:ttcanma : 1sta~nutlm hcnostlma javnog zivota bilo mnogo onih
kOJl su. s~vatlh nuzn_ost da zena ucestvuje u javnom zivotu. Od njih
~e pommJu Sari FunJe (Charles Fourier), Cernisevski, August Bebel
1 Tomas Masarik (Tomas Masaryk) i istice da se osobito odlucno
~ ~osledno za ravnopravnost zene zalagao Iljic, da je on neumorno
1st1cao P?tr~bu drustv_:ne i politicke aktivnosti zena, da je naglasavao da ~e Jednakost. zene s muskarcem pred zakonom nedovoljna,
~ko ta JednaJ<:o~~ niJe do kr:<ja provedena u zivot, da je pozivao
z~ne na punu 1 SI_roku ~:'radnJu u javnom zivot'l. ~voje zemlje i izrazw P':no po':'ere~.J.e u nJlhov r_ad na politickom poiju. N a kraju clanka
s~ ~aze da _Je. l~Jlc:vo gledanJe na zenu ostvareno u njegovoj domoV1':;1, u koJOJ Je ze':a ravnopravna na svim poljima privrednog,
drz:<vnog, kulturno? 1 drustveno-politickog zivota i citiraju njegove
rec1: ,Svaka kuhar1ca treba da zna upravljati drzavom".'"'
U Ljubljani je 1941. godine pocela da izlazi Nasa zena kao
~ist slovenackih. r~dnih_ zena i ~o ?kupa~ije su izasla tri broja. List
Je pokren~! na mlC1Jatlvu Part!Je 1 na nJegovom uredivanju je ucestvovalo Vlse zena kornunista, medu kojima se zapazaju clanci Milene iY~o~oriceve, a urednica je hila Maila Golob. Nasa zena je pisala
o polozaJ':' zena radnica, seljanki, domacica i studentkinj a, zatim
o aktuelmm dogadajima u zemlji i u svetu, o zastiti i odgoju dece
? zdravstvenom prosvecivanju i davala savete iz domacinstva, mod~
1 rucnog rada.
. U clan~u !'ttt i ci!j zenskog_ pokreta pise se o potrebama i zahtev1m~ radmh zena, da su nadmce, cene, dugovi, plate, vojna obaveza 1td. problemi koji interesuju podjednako radnice, kucne pomocnice, seljanke, domacice, Cinovnice i stlldentkinje, kao i njihove
131
1940, 17.
Prosvjetni rad splitskih Zena, Zenski svijet, 13, oktobaT-novemba?'
132
Nije pol!!ika za Zenu, Zenski svijet, 15, januar-februa.r 1941 3· Zene
HTvatske u radmckom pokretu ... , 453.
' '
372
muzeve. Zatim se govori o ekonomskoj i politickoj ravnopravnosti
zene, o feministickom pokretu koji je uzan i pogresno orijentise
zene da se bore za ravnopravnost odvojeno od muskaraca, da feminizam medu radnicama nije naisao na podrsku i da se pitanje potpune ravnopravnosti zene moze resavati angazovanjem svih naprednih snaga u drustvu. 133
Zenski listovi koje je pokrenula Partija u Beogradu, Zagrebu
i Ljubljani imali su iste zadatke i ciljeve, pa su i pisali o istoj problematici, prilagodavajuci se prilikama u kojima su izlazli i odrazavajuci specificnosti u polozaju zena pojedinih krajeva u zemlji.
Njihov osnovni zadatak bio je da podsticu radne zene u borbu za
ostvarenje ekonomske, socijalne i politicke ravnopravnosti u drustvu, da ih prosvecuju i idejno-politicki usmeravaju u toj borbi,
da prenose iskustva iz rada i akcija zena u zemlji i inostranstvu.
Pri svemu tome ovi listovi su sa dosta vestine uspevali da ukazu
zenama da se njihovi problemi mogu resiti samo kroz revolucionarni
radnicki pokret, kroz borbu protiv fasizma i postojeceg rezima u
zemlji. Eena ilaaac, Zenski svijet i Nasa zena bili su istovremeno
i cvrst oslonac Partije u radu medu zenama, najpogodnije i najefikasnije sredstvo za masovno ukljucivanje zena u klasni radnicki
i siroki antifasisticki pokret.
7. Aktivnost zena tt pojedinim drustvima i ttdrttzenjima
UDRUZENJE UCITELJA
U raznim strucnim, sportskim i kulturno-prosvetnim drustvima
i udruzenjima ucestvovao je veliki broj zena. KPJ je nastojala da
preko svojih Clanova i simpatizera ostvari uticaj u tim organizacijama
i da usmerava njihov rad u odredenom pravcu politicke aktivnosti.
Pored legalnih zenskih organizacija, kroz koje je Partija uspesno
delovala medu zenama, i ova drustva i udruzenja su bila pogodna
za okupljanje zena i delovanje komunista medu njima.
Omladinke koje su zavrsavale uciteljsku skolu zaposljavale su
se kao uciteljice, uglavnom u selima, a pred rat ih je bilo dosta
i nezaposlenih. Rad uciteljice, kao i ucitelja, na selu bio je dosta
naporan, jer su skolske zgrade retko zadovolj avale odredenu namenu. Mnoge skole imale su samo jedno odeljenje u kojem se nastava odvijala za sva cetiri razreda, nesto vise - dva odeljenja,
a retko je koja skola imala cetiri odeljenja kao u gradu, u kojima
se nastava mogla odvijati normalno. Pored rada u skoli, prosvetni
radnici na selu imali su velike obaveze u radu van skole, ucestvovali su u svim mogucim drustvima, od Crvenog krsta i njemu slicnih
organizacija, pa do zadruga i odrzavanja analfabetskih tecajeva.
Uciteljice su imale posebne obaveze u radu sa seoskim zenama i
angazovale su se u odrzavanju domacickih tecajeva u nekim selima.
Uciteljske plate za ovako naporan rad bile su male, a uciteljice su
1aa NaSa Zena, list za. slovensko delovno Zeno, 1, 1941, 2.
373
�i u tom pogledu bile u neravnopravnom polozaju. Uredba o dodatku
na skupocu udatim zenama drzavnim sluzbenicama odnosila se i na
udate uciteljice, tako da je njihova plata ponekad bila manja i za
50 odsto od plate ucitelja. Posebna nepravda nanesena je uciteljicama Amandmanom, prema kojem su se one mogle udavati samo
za ucitelje, o cemu je vee bilo reci. Delimicnim celibatom uciteljica
zeleo se resiti problem uciteljske nezaposlenosti, ali na stetu uciteljica. Uciteljice su se borile preko svog Udruzenja za poboljsanje
materijalnog polozaja svih ucitelja i uciteljica, a narocito za poboljsanje polozaja udate uciteljice.
U svim akcijama koje je Komunisticka partija organizovala
medu uciteljima ucestvovale su i uCiteljice, tako da je njihovu delatnost moguce sagledavati jedino u okviru naprednog uCiteljskog
pokreta.
Veci uticaj Partije na rad naprednih ucitelja i njihovih organizacija oseca se od 1936. godine. Partija je pronalazila legalne
oblike delovanja medu uciteljima i radila na osnivanju uciteljskih
kulturno-izdavackih zadruga, koje su u ono vreme bile najpogodnija forma za okupljanje naprednih ucitelja i razvijanje ideolosko-politickog rada medu njima.
Krajem 1936. godine formiran je Uciteljski pokret, kao organizacija naprednih ucitelja Slovenije. Oni su krajem 1937. godine
osnovali Knjizevnu zadrugu ,Pedagoski tisk", koja je izdala tri
knjige. U pedagoskim casopisima i listovima u Sloveniji aktivno
su saradivali ucitelji komunisti. U toku NOB izgubilo je zivot 238
slovenackh ucitelja i uciteljica, a 979 bilo ih je internirano.' 34
Pod rukovodstvom Partije i SKOJ-a u Hrvatskoj je poceo od
1936. godine da se razvija levicarski uciteljski •J!>Okret, a 9. januara
1937. godine formirana je u Zagrebu Zadruga naprednih ucitelja
Hrvatske ,Ivan Filipovic", kojom su rukovodili ucitelji komunisti.135
Posle izvrsenih priprema, u Beogradu su napredni ucitelji i
uciteljice odrzali 8. novembra 1937. godine osnivacku skupstinu
Kulturno-izdavacke zadruge ,Vuk Karadzic". Na skupstini je govoreno o potrebi osnivanja i o znacaju rada zadruge, a zatim su
134
M M JI o III B. J a
H K
oB
J1
h, YTu'4aj KII Jyzoc.ILaauje ua
y'I{.U.TeJ&CKU
'KO..tty:H.ucru'lt'K:u noKpeT y nepuody U3..tte!iy Oaa. para (1919-1941), IIpocaemu
npezJLed, JIHCT rrpocBeTHHX, Hayqawx 11 KyJITYPHHX pa;n:aMKa CP Cp5Hje, ro,n;.
XXI, 43, 29. de~e.M.6ap 1965, 7; Prelomni period u istoriji KPJ i u radu naprednih uCitelja i njihovih organ-izacija, Napredni uCiteljski pok.ret izmedu
dva rata, Beograd, PedagoSk.i muzej. 1967, 15; UCiteljski pokret, UCiteijski
t(!vari8, stanovsko poUtiCno glasUo J. U. U. - Sekcije za Dravskoo banov.ino
··=v Ljubljani, br. 24, Ljrublj-ana, 19. januar 1939, 3; CTeBaH MHJI.aTOBMh,
neoa~01U'KU J!."UCT, HapoOua npocaeTa, 34, 24. tj;e6pyap 1938, 3.
135 Mj~di uOitelji i uCitelj1ice u Hrvatskoj okupljali su •se u prvo vreme
o:ko -organizacij-e neza!posleni·h mladih uCitelja i uCiteljica ,C.etvrti odsjek" u
zagrebaC'kom uCiteljSikom DruStvu ,Jedins:tvo", a od poCetka 1937. 1g-odine oko
novoQtSI!lovane Zadruge ,Iv:an FilipoviC". (Rad uCiteljske zadruge .,Ivan FilipoviC.., Za-greb, Hrvartskd. Skolski muzej, 1967; M~nom JaHKOBHh, n.n.;
Hrvatski uCiteljski dom, dist za uCiteljska, SkQlska i .prosvj-etna p.iJtanja 1 15februar 1937; UCiteljstvo i na.rod, Zagreb, 1937, 47; d r Dr a gu U n
r'ankoviC i g·rupa autora, Skolstvo i pedagogija u Hrvatskoj za vri.jeme
monarhoja§istiCke diktature i banovine hrva.tske (1929-1941), Zag.reb, 1958,
F
374
procitana i usvojena Pravila186 i izabran Upravni i Nadzorni odbor.
Pre osnivanja Kulturno-izdavacke zadruge ,Vuk Karadzic" nekoliko ucitelja i uciteljica iz Srbije, Vojvodine i lVIakedonije bili su
Clanovi Zadruge ,Ivan Filipovic". Prijem u Zadrugu ,Vuk Karadzic" bio je postavljen dosta siroko, tako da se u nju do maja 1938.
godine uClanilo 112 ucitelja, uciteljica i nastavnika, a 1939. godine
bilo ih je oko 300.'37
U lVIakedoniji je pre rata bila organizovana i aktivno je radila
,Treca grupa" ucitelja kojom su rukovodili komunisti. Rad ove
grupe narocito se osecao u predizbornoj aktivnosti 1938. godine. Ona
je okupljala napredne ucitelje i njihova delatnost se osecala u svim
krajevima u Makedoniji. Zato su oni cesto bili progonjeni, hapseni
i premestani u zabacenije krajeve. Pojedini clanovi PK KPJ za
Makedoniju i Mesnog komiteta KPJ u Skoplju bili su u kontaktu
s naprednim uciteljima i oddavali su s njima posebne sastanke.
Na inicijativu Partije, u Skoplju i drugim mestima Makedonije
osnovana je 1939. godine ,Seljacka samopomoc" koja je imala zadatak da povezuje grad sa selom. Ucitelji su bili narocito angazovani
u radu ,Seljacke samopomoci", a Clanovi Trece uciteljske grupe
aktivno su saradivali u listu Nasa rec, kcija je izlazila u Skoplju
od 1939. do 1941. godine.' 38
Napredni ucitelji iz Bosne i Hercegovine bili su uclanjeni u
uciteljske kulturno-izdavacke zadruge ,Vuk Karadzic" i ,Ivan Filipovic" do osnivanja svoje zadruge ,Petar KoCic". Polovinom 1938.
godine pocele su se vrsiti obimnije pripreme za osnivanje Kulturno-izdavacke zadruge ,Petar Kocic", a do njenog osnivanja doslo je
avgusta 1939. godine za vreme Kongresa ucitelja u Banjoj Luci. 1""
136
U Pravll.ima se navodi da j;e cilj zadruge ,Uzajamno poonaganje
Clanw.a na ovaj naCin:
a) da zadruga izdaje i. pr-odaj e st:ruOOe, pedagoSke i druge .n.auOne
i ,pouCne knjige;
1b) da izdaje ii ·prodaje ·Casop.ise;
c) <ia otsniva Citaonice, iknj.iZntce i pokretne bibHoteke;
d) oda prLreduje predavanja i teCajeve, da obrazuje pouCne ekskiurzije
i ferijalne kolonije;
e) zaj edniC:ka izrada uCila i udZbenika i
f) da radi na .pomaganju i unapredivanj:u ostatih ilrulturnih potreba svojd.h
Clanova na zadruZnoj bazi". (Apel uCitelj-ske lkultru.rno-illdava~ke zadrnge ,Vu:k.
KaradZiC" u Boogradu, HapoOua npocaeTa, organ .Ju.goslovenskog uCiteljskog
u-druZenja, 21, 18. 1-I.OBe.M6ap 1937, 3; A'KTueuocT uanpeduux y'!f.uTeJba y y'lj,UTeJbKy.I!.TYPUo-usOaaa'ltx:oj 3a0py3U .,Byx: Kapa1J.uh'', Hanpeduu y'lf.uTeJbC'KU
no'KpeT ... , 27, 32.
1 37 A1CTUBUO(!T nanpeduux y'l{.uTeJba y y'lf.UTeJbcx:oj Ky.ttTYIJ'UO-u30asa'<L%Oj
saOpysu ,By% Kapavuh", HanpeOuu Y'<LUTeJbCKU noKpeT ... , 32; J o ·van k a
K e c man, 0 naprednom uCiteljskom pokretu u Jugoslaviji s posebnim
osvrtom na poloZaj i delatnost uCiteljica (1936-1941), Istorija XX veka Zbornik Tadova XI, Beograd, 1970, 284--285.
C'KOj
us U ;radu TreCe gru:pe uCitelj.a: naro6ito se i,sticala Ljubica PavloviC,
u.Citeljica iz Sko,pske Crne Gore, ~oja je 'Streljena 1943. godine. - ,11; e j a H
A.n e K c J1 h, 0 paOy Tpefie ~pyne y1f..uTeJbo. y Ma%e0o'H.uju, IIpocaeT1tu npezAeO, 17-18, 27. anpu.n. 1959; fipeJZ.o.wuu nepuod y ucTopuju KllJ u y pa.Oy
'/ianpeOnux Y"tv.TeJba
no?CpeT •.. , 19.
u
1-buxosux
op~anu3a~uja,
HanpeOuu
y-~tuTeJbC1C?~
,
ts9 Uprava zadruge ,Vuk KaradZiC" zakazala je u "'ju1u 1938. .godine
u UCi.teljskom domu u Sarajevu poseban sa:stanak sa svojim 01anovilffia iz
375
�Pocetkom 1939. godine priprema se i osnivanje uciteljske zadruge u Crnoj Gori. Jedna grupa ucitelja Crnogoraca, clanova Zadruge ,Vuk Karadzic", pripremila je i odrzala 25. avgusta iste
godine u Podgorici skupstinu na kojoj je osnovana Uciteljska kulturno-prosvetna zadruga ,Narodni ucitelj". Zadruga je okupljala
napredne uCitelje i uciteljice iz Crne Gore i ucitelje Crnogorce koji
su bili zaposleni u drugim pokrajinama. Odmah u pocetku zadruga
je naiiila na ozbiljne teskoce u radu, jer nijedan zadruzni savez u
Crnoj Gori nije hteo da registruje zadrugu kako bi ana nastavila
legalan rad. Zatim je doslo do poziva ucitelja na vojnu vezbu, taka
da je rad zadruge prakticno bio onemogucen. 140
u Jugoslovenskom uciteljskom udruzenju postojale su tri
osnovne politicke grupacije - pripadnici Jugoslovenske radikalne
zajednice (JRZ), ili Novi uCiteljski pokret, kako Sl! oni sami sebe
nazivali, zatim grupacija oko takozvane staleske linije gradanskih
demokrata i grupacija oko ,Uciteljske straze" i Uciteljske zadruge
,Vuk Karadzic", kojoj su pripadali komunisti i drugi napredni ucitelji i uciteljice. Svaka od ovih grupa nastojala je da okupi sto veci
broj ucitelja i uCiteljica i da ostvaruje svoj uticaj u uciteljskom
udruzenju. Na Devetnaestoj glavnoj godisnjoj skupstini u Banjoj
Luci, od 19. do 21. avgusta 1939. godine, predstavnici politickih
grupa podneli su tri kandidatske liste za izbor izvrsnog, nadzornog
i drugih odbora i organa Jugoslovenskog uciteljskog udruzenja.
U ime trideset delegata na skupstini, komunisti su podneli svoju
listu koja je bila treca po redu, a zastupala je interese trece uCiteljske politicke grupacije kojom su rukovodili komunisti, pa se i ta
grupa kojoj su pripadali napredni ucitelji nazvala Treca uCiteljska
grupa.
,.
Ucitelji su imali veliki ugled u selima i mogli su uspesno da
vrse odredeni uticaj u sredini u kojoj su ziveli. Da bi se oni osposobili za politicki rad na selu, Partija je poklanjala posebnu paznju
njihovom marksistickom obrazovanju. Preko uciteljskih zadruga
,Vuk Karadzic" i ,Ivan Filipovic" organizovana su zajednicka letovanja, na kojima su odrzavana ideolosko-politicka predavanja sa
diskusijama, izgradivani jedinstveni stavovi po mnogim vaznijim
pitanjima, raspravljano o raznim strucnim problemima i organizovani duzi i kraci izleti. Pored toga, zadruge su u zimskim raspustima
organizovale tzv. ,pedagoske nedelje (pedagoske tjedne).
Bosne i Hercegov·ine i drug'im uCiteljima iz ove pokrajine koji sru Z€1e'1i da
se ukljuCe u ovu .napred.nu organizaciju. Na sastanlkru su -se uCitelji i uCit-eljice
upoonali S..l zadacima zadruge i osnovali P.overeni.Stvo za BorS!lu i Hoccegovinu
u okviru zadruge ,Vuk KaradZ:iC". P.overeni~tvo je ir.nr.rSil<l odredene prip.reme
i posle godinu dana osnovana je K·ultumo-.izdavaCka zadruga ,Petar KoCiC".
(JI a 3 a p TIp am T a JI o B, Ka~o je ocuoaana y'l£uTeJbC1ea 3adpyza ,IleTap
Ko'lf.uh", Ilpocae-ruu npez.tteO, 41--42, 24. de4e.K6ap 1953, 3; HanpeOnu 1/'lt'l(.TeJbcJCu noxpeT ... ~ 33; UCiteljska zadruga u Bosni, Hrvatski uCiteljski dom,
11 i 12, Zagreb, 29. februar 1940; Rez.olucija uCiteljsk.e Kulturno-prosvetne
zadTUge ,Petar KoCiC", Pe'l£ UCTU'Iie, JU1:CT 3a eKOHOMCKa, COll;MjaJIH:a M KyJITypHa nv1TaH.a p;pJKaBHMX caMoyrrpamrnx CJiy2K0eEMKa, 5, BeorpaJJ;, 5. cenTe.M6ap 1940.)
149 B o r p; a H
III a p a HoB H h, Y'<IUTeJbcKa Ky.n.TYP1-£o-npocserua 3a0pyza ,.HapoOuu y'ttuTeJb'' y IIoOzopu'4u, fipocaeTuu. npevt.eO, 15-16, 17. 01CTO-:
6ap 1951, 3; HanpeOu·u. y'l£UTeJbC'ICU noxper ... , 33.
·
376
Uciteljska zadruga ,Ivan Filipovic" organizovala je prvo letovanje od 10. jula do 10. avgusta 1937. godine u Slovenskim Konjicama. Ucitelji i uciteljice doneli su knjige i sami osnovali svoju
biblioteku u kojoj se mogla naCi literatura iz oblasti pedagogije,
psihologije, ekonomije i beletristike. Medu njima je bilo zabranjene
marksisticke naucne i politicke literature do koje su ovim putem
uCitelji i uciteljice najlakse dolazili. Na letovanju je odrzano vise
strucnih predavanja i organizovana su dva izleta. Drugo zajednicko
letovanje ova zadruga je pripremila od 9. jula do 3. avgusta 1938.
godine u Kraljevici. Na letovanju su, izmedu ostalog, odrzavani zajednicki sastanci, predavanja, konsultacije i literarne veceri. I sledece godine Zadruga .,Ivan Filipovic" organizovala je za svoje Cianove letovanje u Kraljevici na kojem se radilo kao i na prethodnim
letovanjima. Ljubica Godler odrzala je predavanj€' iz oblasti decje
psihologije, a Vlatka Babic - o problemu kaznjavanja. 141
U leto 1938. godine, za vreme velikog skolskog odmora, Zadruga ,Vuk Karadzic" organizovala je u Ivanjici letovanje za 40 ucitelja i uciteljica iz Srbije, Makedonije, Vojvodine, Bosne i Hercegovine i Crne Gore. Iduce, 1939, godine organizovano je drugo
letovanje u Asamatima na Prespanskom jezeru, za oko 50 ucitelja
i uciteljica iz raznih krajeva zemlje. U Ivanjici i u Asamatima bio
je organizovan intenzivan ideolosko-politicki i kulturno-zabavni rad.
Proradivana je marksisticka literatura i razni Cianci iz partijske
i napredne stampe. Vodene su diskusije o aktuelnim drustveno-politickim problemima, priredivane usmene i izdavane zidne novine
i oddavane kulturno-zabavne priredbe. 142
Najbolje je uspelo letovanje u Sijerinskoj Banji od 15. jula
do 15. avgusta 1940. godine, na kojem je bilo oko 70 ucitelja i uciteljica. Rad na letovanju bio je organizovan kao na partijskom
kursu. 143 Ucesnici su bili podeljeni na kruzoke od 5 do 10 lica u
kojima se poradivala Istorija SKP(b), neka Lenjinova dela i problemi iz napredne pedagogije. Slobodno vreme se koristilo za sport
i razonodu, a neki su, umesto toga, ucili ruski jezik. Dnevno se
radilo i po 18 casova. Navece su se obicno organizovale diskusije
o raznim aktuelnim drustveno-politickim problemima, za koje su
ucesnici hili narocito zainteresovani. Najvise se raspravljalo o spoljnopolitickim dogadajima, zatim o toku i perspektivi rada, o zadru··
1 41 Frank Zvonimir, UCitel.jska kolonija u. Slovenskim Konjicama,
Hrvatsk.i uCiteLjski dom, 1 .i 2, 30. septembar 1937; An k a Sub •O t i C, Poslije
k.olonije Zadruge ,Ivan Fi.lipoviC" u Kraljevici, Hrvatsk.i u.Citeljski dom, 3,
10. oktobar 1938; Tomislav RadiC, ZadTugari na moru, H1'vatski u.Cite~j
ski dom, 1 i 2, 25. septembar 1939.
14 2 M :u JI om E. J a H K o B M h, Hanpednu y1tuTeJbcKu no?CpeT y Jyzoc.~~.asuju oO 1929. Oo 1941. zoOune, IIei'Jazow?Ce pacnpaae u 't£.tta'H'4U, Eeorpa~.
1967, 404; Hanped'liu y-tt.uTeJbc?Cu no'K:pe':f ... , 34, 35.
ua Na letovanju je postoja.o pos·eban ,,kuCni ["ed". U..stajal,o se u 6 sati,
do.:ruCkovalo u 6 -satl i 30 minuta, radHo po kiru.Z.ocima od 7 do 12 -sa.ti. Od 12
do 15 sati j.e bio ru~a-k i .slobodno vreme, a od 15 d-o 18 - u~enje .po kruZocima. Od 18 do 20 sati je bila veCe:r:a ,i slobodno vreme, a od 20 do 23 -i 24 sata
- di-skusije o ak.tue:Ln.im problemima. Neki uCitelji su hili protiv ovakvog
,,1kuCnog reda", .ali ih je veCina Zelelo da Sto viSe nauCi i tarko je za sve bio
or.ganizov:an zajedniOki -intenzi·van rad. {P e .t a r . Z d r a v,k o v .S rk i, UCiteljsk1
ku.rs u SijeTi·n.skoj Banji, Cetrdeset godina, Zbornik seCanja ... , lmj. 4, 324.
377
�garstvu, o ulozi zene u drustvu, o omladini i slicno. Ova letovanje
mnogo je koristilo uciteljima i uciteljicama za predstojeci rad na
selu, a naroCito je bilo vazno zauzimanje stavova prema pojedinim
politickim dogadajima i njihova objasnjavanje u tim veoma slozenim
uslovima pred rat. To je, naime, bio jednomesecni politicki kurs
koji je Partija preko zadruge, kao legalne forme rada, organizovala
za komuniste i druge napredne ucitelje i uciteljice koji su aktivno
ucestvovali u politickom zivotu.
Drugi, takode znacajan oblik rada, bile su ,pedagoske nedelje"
koje su za vreme zimskog skolskog odmora organizovale uciteljske
zadruge.
Uciteljska zadruga ,Ivan Filipovic" organizovala je po dva
,pedagoska tjedna" u toku godine, kojima je prisustvova~o ~d 30. do
200 uCitelja i uciteljica. Na njima se, pored predavanJa 1 diskuSIJa,
raspravljalo o problemima i zadacima zadruge i skolstva. Veoma
uspesan sastanak Clanova ave zadruge odrzan je 27. do 30. decembr~
1938. godine u Zagrebu. Najveca paznja bila je posvecena ,Anketi
0 nasoj skoli", na osnovu koje se razvila cliskusija 0 sanju skola
i socijalnih prilika u kojima zive deca, posebno na selu. Zatim su
odrzana predavanja 0 ispitivanju inteligencije kod skolske dece i
o prosvetnom sistemu kod nas. Ljuba Sikic je odrzala predavanje
0 potrebi osnivanja zenskih odseka u sreskim uciteljskim drustvima.
Sastanak je zavrsen usvajanjem rezolucije o reformi skolstva u kojoj
se konstatuje da skola nije podjednako pristupacna deci bogatih i
siromasnih roditelj a, da postoji ogromna razlika izmedu gradskih
i seoskih skola, da organizacija postojeceg skolskog sistema onemogucuje i gotovo iskljucuje siromasnu gradsku i seosku decu od daljeg
skolovanja.
,..."
Polovinom aprila 1939. godine UCiteljska zadruga ,Ivan Filipovic" organizovala je V ,pedagoski tjedan" u Zagrebu, na kojem je
odrzano vise predavanja o nastavi u osnovnoj skoli, o uslovima rada
i o inteligenciji skolske dece. Zatim je odrzana redovna skupstina
zadruge na kojoj je podnesen izvestaj o radu, donesena su nova pravila i izabrana je nova Uprava zadruge. Krajem decembra iste godine
ova zadruga odrzala je redovni ,pedagoski tjedan" na kojem je ucestvovalo oko 200 ucitelja i uCiteljica. Odrzano je vise predavanja
iz oblasti ekonomije, prosvete i skolstva.' 44 Pored legalnog rada, zadruga je za uzi krug Clanova organizovala ilegalne sastanke na kojima
se raspravljalo o politickoj situaciji i o metodu rada zadruge i njenih
Clan ova na terenu. Prva ,pedagoska nedelj a" organizovana j e u
osnovnoj skoli ,Aleksa Santic" u Beogradu od 2. do 5. januara 1939.
godine, kojoj je prisustvovalo oko 150 ucitelja i uciteljica iz najudaljenijih krajeva Srbije, Makedonije i Bosne. Za vreme trodnevnog
rada oddano je devet predavanja sa diskusijama iz oblasti iikolstva,
1 4
Mu n ko, BoZiCni uCitetjski sasta.na.k, Hrvatski uCiteljski
4 z 1 a tk o
dom, 9, 11. januar 1939; Rezo'Lucija o rejormi Skolstva, Hrvatski uCiteljski dom,
10, 28. januar 1939; Uskrsni sastanak zadruge .,Ivan FiUpoviC", Hrvatski uCiteljski dom, 16, 29. april 1939; 14 i 15, 15. apriL 1940; Veliki uspjeh boZiCnog
sastanka u Zagrebu, Hrvatski uCiteljski dom, 9, 19. jan.uar 1940.
378
prosvete, kulture i pedagogije od kojih su dva bila posvecena zeni
ucitelj ici. 1"
Druga ,pedagoska nedelja" organizovana je 25. i 26. decembra
1939. godine u Beogradu. U toku ova dva dana odrzano je sedam
predavanja sa diskusijama koja su bila posvecena problemima vaspitavanja dece, decjoj literaturi, zadrugarstvu, glumi i reziji i polazaju
seoske zene. Ovim predavanjima i diskusijama prisustvovalo je oko
300 ucitelja i uciteljica iz Srbije, Makedonije, Vojvocline, Bosne i
Hercegovine i Slavonije.
Treca ,pedagoska nedelja" bila je zakazana za vreme zimskog
skolskog odmora 1941. godine, takode u Beogradu, ali je policija
njeno odrliavanje zabranila. I pored zabrane, ana je odrzana ilegalno
u Uciteljskom domu, istina s manjim uspehom od prethodne dve
,pedagoske nedelje". Na ovom skupu ucitelja i uciteljica raspravljalo se o problemima Udruzenja. Neki spanski borci koji su se vratili u zemlju bili su pozvani na ovaj skup i govorili su o borbi protiv
fasizma u Spaniji i ucescu Jugoslovena u spanskom graaanskom
ratu.146
,Pedagoske nedelje" su bile veoma korisne, narocito za mlade
ucitelje i uciteljice, koji su na ovaj nacin upotpunjavali opste obrazovanje i upoznavali se s vaznijim politickim dogadajima. Po ugledu
na ,pedago.Ske nedelje", odr.Zavani su zborovi uCitelja po srezovima
i o slicnim temama se raspravljalo u okviru sreskih uciteljskih
udruzenja.
U Banjoj Luci je od 19. do 21. avgusta 1939. godine odrzana
glavna skupstina Jugoslovenskog uciteljskog udruzenja, na kojoj su
bili ucitelji i uciteljice, delegati iz sreskih udruzenja iz cele zemlje.
Te godine, na skupstinu je doslo vise mladih i naprednijih prosvetnih radnika, medu kojima je bile i onih koji nisu izabrani kao delegati u svojim sreskim udruzenjima. Oni su bili aktivni u diskusiji
i borili su se za ostvarivanje linije Partije kroz avo udruzenje. Izmedu ostalog, ani su zahtevali poboljsavanje polozaja uCitelja na
selu, ostvarivanje ravnopravnosti ucitelja i uCiteljica i autonomiju
uciteljske organizacije. Delegati komunisti i simpatizeri KPJ, Clanovi Zadruge ,Vuk Karadzic" i ucitelji okupljeni oko Y'LuTeJbc?<e
cTpaotce 141 istakli su na skupstini posebnu kandidatsku listu za izbor·
145
.za vreme prve ,PedagOOke nedelje" dve uCiteljice su 'OdrZale ·predaVOOlJa, i to: Anda MiHCeviC - ,UCitelj:ica u staleSkoj borbi" - i Zagorka DragoviC- ,UCiteljica u kulturnoj borbi".- Hanpeduu Y'£UTeJbc'Ku noxpeT ... , 37_
146
UCitelj.ica Mila Srdanov odriala je -predavanje ,Seoska Zena danas"N
HanpeOnu y'lf.uTeJbcxu nox:peT ... , 37, 38.
147
Y~uTeJOcKa CTpaarca -izlazila je <Jd a·pri.la 1935. godine, ka,o list za
'PV?Svetno-Skolska i kulturna pitanja, a od 1940. godine- kao list za prosvetna,.
uC1teljska i druStvena pitanja. U poCetk:u je oku.pljala veCi broj naprednilt
:uCitelja, a povremeno su u njoj saradivali i uCitelj.i komunisti i simpatizeri
Partije. Y"iu.TeJbcxa crpa:xca postaje organ grupe •starijih uCitelja soc-ijalde-·
mCJokrata i repubHkanaca koja tSe supvotstavlja jaCem uticajru i zahtevima
mladih i naprednih uCitelja. Zbog toga je .ovi poCinju napu§tati kiritikovati
i ogradivati se od nje. Od Glavne skupStine u Banjoj Luci, uCitel]-i-komunisti,
predstavnici TreCe ruCiteljske grupe, preuzimaju Y"iu.TeJbcKy cTpaJJCy u svojeruke i vrSe potpuni uticaj na njenu ·sadrZinu. Zb-og toga je Y"iuTeJbcxa cTpaO/Ca
nekoli:ko puta zabranjivana 1940. i 1941. god:Lne i na kraju je bio uhapSen
glaV'Ili i odgov.arni uredni·k Duro GuberiniC.
•
379
�Glavnog, Nadzornog i drugih odbora Jugoslovenskog uciteljskog
udruzenja (JUU). Sa ove liste izabran je po jedan kandidat u Glavni
i Strucni odbor JUU.
Ucitelji komunisti, ciji su stavovi narocito dosli do izrazaja na
ovoj skupstini, bili su povezani s Mesnim komitetom KPJ u Banjoj
Luci, koji je imao uvid u rad skupstine i nastojao je da raspolozenje
ucitelja iskoristi za javnu politicku manifestaciju u gradu. Napredna
grupa ucitelja bila je vrlo aktivna na skupstini, pa se stara uprava
JUU obratila za pomoc policiji da bi onemogucila diskusije i rad
naprednih ucitelja. Treceg dana rada skupstine policija je dosla na
galeriju i pocela da legitimise i maltretira pojedine ucesnike na ovom
skupu, sto je dovelo do opravdanog negodovanja medu uciteljima.
Komunisti u Banjoj Luci organizovali su te veceri demonstracije u kojima su ucestvovali radnici, daci, studenti · i drugi gradani
kojima su se u odredeno vreme pridruzili i uCitelji iz skupstinske
sale. Prvo su se pojavile uciteljice, pevajuci pesmu Lanci nam se
kuju kleti, a zatim njihove kolege ucitelji.' 48
u Y"<uTeJbCKOj CTpaJICU, Hrvatskom uciteljskom domu (glasilu
ucitelja Hrvatske koji je u periodu 1937. do 1940. godine u rukama
naprednih ucitelja okupljenih oko Zadruge ,Ivan Filipovic"), kao
i drugim naprednim casopisima i listovima saradivali su clanovi
Trece uciteljske grupe i iznosili svoj e poglede i shvatanja o poj edinim strucnim i opstepolitickim problemima u drustvu. Oni su kroz
uciteljske zadruge i druge legalne oblike rada nastojali da sprovode
politiku Partije. Politicki i kulturno-prosvetni rad napredni ucitelji
i uCiteljice su razvijali kroz narodne knjiznice i Citaonce, sto je bilo
veoma znacajno za ostvarivanje politickog uticaja na selu.
Uciteljice, zaposlene u skolama na selu, ifflale su posebne obaveze u radu na prosvecivanju seoskih zena i omladinki. Pored toga,
one su se bavile svim aktivnostima van skole kao i ucitelji i pripadale
su kategoriji zena koja je bila najvise opterecena, a u odnosu na
tezinu posla veoma slabo nagradena. 0 radu uciteljica van skole
zapazen je u Y"<uTeJbcKoj cTpaJICu, br. 1-2 iz 1940. godine Clanak
Drinke Pavlovic 149 , u kojem se govori o podredenom polozaju ucit4s Na prethoduim glavnim uCitelj'Skim sk.upStinama, u Sko-p[ju 1937.
u Zag.rebu 1938. godine, prisustvovao je veCi broj ntJJprednih i mladih uCitelja, koji su u UCiteljsko rudruZenje unQSi!i naprednija 'Shvatanja i ve&u borbenost. VeC tada ·se ispolj-ila pol-itiOka diferencijacija u ovom struCnom udruZenju koja se u punoj meri manifesto-vala ltla G1avnoj uCi.teljskod skupStini
u Banjoj Luci 1939. god~ne. ((Dimitri j e B a j .a 1 i c a, DemonstTacije uCij
telja u Banjoj Luci, Cetrdeset godina, Zbornik seCanja ...• Jmj. 3, 446; Ha~
npednu y'lf,uTeJbC'X:U nonpeT . .. , 74, 90.)
14 9 •PavloviC Dr.inka ·rodena u Belanovici, srez Lazarevac, Srbi:ja; po
·s'bruci - uCiteljica, Clan KPJ od 1940, a u NOB -od 1941. godine; .kao .uCenica
pripadala naprednoj ·omlad:irrli UCiteljske Skole u UZicu; po zavrrSenod Skoli,
zapwLila 5e 'kao uCiteljica u .selu Spancu u kooaniCkom srwu; u.poredo s ;radom
u Skoli, aktivn·o je radila u .orkolnim .selima: njen politiCki uticaj se oseCao
i medu uCiteljima i medu •sel.iacim.a. u tim se1ima; bila je veoma po0znata
u T.re6oj uCiteljsko.i grupi i zapaZena na letovanju u Sijarinskoi Barnji 1Q40.
godine; zbog politiCke a•kti·vnosti, odmah posle oiklwpacije uha.pSena u Pro~
kuplju, ali je pomoC.u grad.Sike .partijske organizacije uspela da pobegne iz
za-tvora; radila ilegalno na pripremanju ustanka na terenu Kur.Sumlije, naro~
Cito u ;selima u k.ojima je tbila poznata; po zadatlru Partij-e otiSla septembra
380
teljice u drustvu; o potrebi upoznavanja sela gde radi, kako bi u
nje:n:u mogl':.sto u.spesnije delovati, o oblicima organizovanja na selu,
kao st? su: c1taon~ce, .z:..arodni univerziteti, teCajevi, razne vrste zadruga 1td., o organJzaclJl analfabetskih i -domacickih tecajeva i o radu
na uzdizanju seoskih zena.
U selima su uciteljice najvise slobodnog vremena provodile u
radu sa zenskom omladinom i mladim zenama. One su im govorile
o pot;~bi vece hijlijene, o pravilnoj ~shrani, o racionalnom vodenju
domacmstva, o stetnostl ukorenJemh predrasuda Iosih navika i
obicaja. Zatim su radile na osnivanju narodnih knjlznica i citaonica
odrzavale domacicke i analfabetske tecajeve, organizovale vecernj~
posela sa zenskom omladinom, formirale i vodile diletantske grupe
i horove i ddale razna predavanja.159
Unutar seoskih uciteljskih udruzenja u nekim krajevima bili
su formirani zenski odseci u kojima su se okupljale uciteljice i borile
za ostvarenje ravnopravnosti, za poboljsanje svog pravnog i materijalnog polozaja i intelektualno i strucno se osposobljavaie za vanskolski rad medu seoskim zenama. Prvi zenski odsek formirale su
uciteljice u Sloveniji i u njemu aktivno radile, a pocetkom marta
1939. godine - u Uciteljskom udruzenju bjelovarskog sreza."'
• . Za vre?'~ Glavne skupiitine Jugoslovenskog uciteljskog udruz':':'Ja .~ BanJOJ. Luc1, 19. avgusta !939. godine, okupile su se posebno
ucJtelJlce 1z sv1h kraJeva da u uzem krugu razmisle i prodiskutuju
o strucnim pitanjima, ·o narodnoj prosveti i o pravno-materijalnom
polozaju uciteljica. Ukazano je na potrebu vece aktivnosti uCiteljica
u strucnim udruzenjima. Posebno je raspravljano o formiranju zenskih odseka unutar sreskih uCiteljskih udruzenja i izabran je siri
Akcioni odbor od 15 uciteljica iz svih krajeva u zemlji, koji je trebalo da se brine o ostvarenju ovog zadatka. Jedna clanica Akcionog
odbora govrila je na skupstini o akciji za osnivanje zenskih odseka.
Posle diskusije upucena je predstavka Glavnoj upravi i Skupstini
u kojoj uciteljice konstatuju da je skola nesavremena, da je nivo
narodnog prosvecivanja nedovoljan, da je polozaj ucitelja, a naroCito
uciteljice u pravnom i materijalnom pogledu nezadovoljavajuci da
je unutarnji zivot strucne organizacije nestabilan i izlozen n~po
trebnim trzavicama. One u predstavci zahtevaju da se u staleska
pravila unese predlog o stvaranju zenskih odseka unutar sreskih
uCiteljskih udruzenja.'•2
N~predni ucitelji, Clanovi Kulturno-izdavacke zadruge ,Vuk
Karadz1c", kao i napredni ucitelji u Sloveniji i Hrvatskoj, izvrsili
su anketu o polozaju skole i ucenika i o staleskom aktiviranju uci1941. u NiS ·i tamo -radila u partijskoj tshnici; marta 1942. uhapSen.a i muCena
u niSkoj rpo1iciji, a zatim u Gestapoo u BeDgtradu; Nemci su je otpremili na
Banjicu, gde je streljana 14. juna 1943, a za -narodnog heroja je proglaSena
6. jula 1953. godine.
1
5o Y'I{,UTeJbC1Ca cTpa;>~Ca, 1, jyu 1939, 17.
151
UCitelj.ice osnivaju Zens:ke sekcije u svom udruZenju, Eeua danae,
21, ·anpu.tJ:. 1939, 15; A H r e JI a B o ,u; e, Pad cJwaena"tKux y"l.UTe.lbu~a. )I{ena
danae, 22, .ttaj-jyu 1939, 10.
152
Pad Y'ltUT€JbUU.,e 'H.a r JLaBuoj C'KYn1UTU1t.U '/ia OCUUBa'lby JIC€1-I.C'ICUX od.:.
cexa y cpecx:u..M dpy'lUTBu.ua, Ho,podua npocaeTa, opraH JyrocJioBeHCKOr Y'<1:MTeJbCKor y,IUJyJKelba, 17, 19. OKTo6ap 1939, 3.
381
�teljica. Cilj ankete bio je da se sazna pravi polozaj skole, sela, dece,
ishrane, zdravstvenih i stambenih prilika i o decjem najamnom radu
i zaposlenosti. Posto su uciteljice bile u neravnopravnom polozaju,
ova anketa153 je trebalo da preko uciteljske organizacije zainteresuje odredene drustvene faktore za resavanje njihovih problema.
U akciji za pravo glasa zena, koju je pokrenula 1939. godine
)Keua clauac, uCiteljice su aktivno ucestvovale. One su bile glavni
oslonar za sprovodenje ove akcije na selu i sakupljale su potpise
za pravo glasa od seoskih zena.
Za rad na selu Partija je imala glavni oslonac u naprednim
uciteljima, cija se aktivnost narocito osecala od 1937. godine. U svim
akcijama koje je Partija organizovala preko naprednog uciteljskog
pokreta, ucestovale su i uciteljice.
Zbog svoje aktivnosti mnogi ucitelji i uciteljice bili su otpusteni s posla i proganjani kao komunisti, dok su neki premestani u
zabacenije krajeve, da bi se na taj nacin sprecio njihov uspesan
uticaj u selima u kojima su duze mdili. Ui'iteljica Lepa Perovic, 154
istaknuti partijski radnik, bila je zbog svoje revolucionarne aktivnot5a Anketom su tre.Zeni 10d uCirte]jica ·sledeCi podaci: koUko go-dina Tadi;
pod kakvtm ruslovima; :radi li na svrom struCnom usawSavanju; koje struCne
l.istove prati i 'koju peda-goSku literatur:u ima; k:oliko radi van Skole na prosve6iv.anju Zena; kako se ·primaju njene akcije ltod omJadine i Zena; koja
sredstva k!oristi u radu na narodno·m ·prosveCivanju, u kom kulturno-.prosvetnom dru~tvu sr.aduje; ·O .smetnjama u tom delu rada -i o planu i kolektivnoj
pomo6i u radu; zatim, ikoHko radi u uCiteljskom ·udruZenju; prisustvuje li
skupStinama udruZenja; uCestvuje lJ u diskusijama li predavatnjima itd. Poslednja grurpa pitanja ·odnosi se na privatni Ziv-ot uCiteljka u kojima se traZe
odgovori: .:ltakve obaveze ima prema svojoj porodici; preootaje li im prihoda
jo.S i za kulturne ~svrhe (za Caoop}se, ·knj.i.ge, poootiStl~'lbiotSk.Qp). - HanpeOn.u
Y'll.UTe.lbcKU noKpeT . .. , 41, 42.
154 Lep.a PeroviC rodena 1911. u Banjoj Luci; u-Citeljsku ,&kolrtt za'VI'SHa
1931. .godine u rodnom mestu; u toku Sko}ovanja uCest-v-avala u razn1m akcijama napredne .srednjoSko1ske omladin·e; 1932. stupHa u uCtteiljsku slu2ibu u
Meduvodu Lspod Kozare; kao ruCiteljica otiSla na tromeseCni awns za fi,skulturu
1933. u Beograd i tamo .se ukljuCila u napredni radniCki pok.ret i uCestvoval.a
u ·izdav·anju ilegalnog organa KP U darnik; maja iste godine biJ.a uhrup.Sena
i Jzvedena pred Dr.Zavni sud za zaS.titu drZave, ali je u nedostatku dokaza os"lobodena i preme§tena u selo PaStriC (Ribnica) - ·kolubarSiki &rez; u jesen 1934.
p:rimljena u KPJ :i postala Clan MK KPJ za Mionl-oo; rubrzo j.e po kazni premeStena u SandZak, u .selo Budev:o . .srez sjeni,Qld; op.tuZena 1937. god:ne zbo.g
ilegalne komunistiCke delatn·osii .kod OkruZno·g suda u Banjoj Luci i otpu.Sten.a
.iz drZavne -slu:lbe; tada .prelazi u Beograd na ilega1ni rad i do aprila 1941.
radi u beograd-Skim fabrilkama kao radnica; Pila sekretar rejons-kD1g ~omiteta
i .clan Mesnog kom'iteta KPJ za Beograd; uoCi faSisti&ke agresije na Jug,oslaviju ponovo je uhapSena i iz zatvora izaSla pred bombardovanje Beog:rada;
IJ)osl.e o·k!up.acije otiSla na partij:ski rad .u Sarajevo, gde j.e postala ~sekreta:r MK
KPJ za Saraje\1'0 i Clan PK KPJ za Bo-snu i Hercegovinu; avgusta 1941. uhapSena, al-i j.e posle deset dana pobegla iz za.t11ora; pre.Sla na ..ilegalni rad u Mosrtar,
a septembra 1941. godine na slobodnu. teritoriju i-stoCne Hercegovi.ne, a zatim
na Romaniju i Jahorinu; poCetkom 1942. ·otiSla na .rad u BGsans.k:u krajinu,
a u jesen !942. - u Hrvatsku; sa oslobodene teritorije u Banili prebaciia se
u okupirani Zagreb i tu radila .kao Clan PovereniStva CK KP za severnu
Hrvatsku, a zatim na slobodnoj teritoriji kao org,anizacioni sekretar Obla-snog
komiteta KP severne Hrvatsk.e; u leto 1944. p.o1novo ctiSla u Bosansku krajinu,
a potkiraj rata u Tuzlu - na duZnost -organizacionog .se'k.retara Oblasn'D.g komiteta za istoCnu Bosnu. P.osle rata biJa je Clan CK SK Bosne i Hercegovine
i savezni poslanik.
382
sti jos 1933. godine hapsena i kao uciteljica premestena iz Bosne
u Srbiju, a zatim 1937. godine otpustena iz dr2avne sluzbe. Draginja
Savkovic, uciteljica iz Vracevgaja, bila je vise od tri meseca u istraznom zatvoru 1937. godine. Ona je krajem marta 1938. izvedena na
sud zbog sirenja i propagiranja komunistickih ideja medu srednjoskolskom i seljackom omladinom. U nedostatku dokaza bila je oslobodena optuzbe. Posle toga je premestena za uciteljicu u selo Pestan,
ohridski srez, sa upozorenjem da se vodi racuna o njenom vladanju.
Iz istlh razloga otpustena je iz sluzbe krajem 1940. godine Tatjana
FoliC, uCiteljica u Milosavcima, dragaCevski srez.tss
Na inicijativu ucitelja komunista, u Beogradu je pocetkom
septembra 1940. godine odrzan sastanak, kojem je prisustvovalo
oko 30 uCitelja i uciteljica. Oni su, pored ostalog, zakljucili da se
osnuje Fond Crvene pomoci ucitelja komunista iz kojeg bi se pomagali otpusteni i proganjani napredni ucitelji. U ono vreme to je bila
veoma korisna inicijativa i u fond se ubrzo sakupilo prilicno novaca. 156
Clanovi Trece uciteljske grupe zajedno sa ostalim naprednim
uciteljima ucestvovali su aktivno u svim akcijama klasnog radnickog pokreta koje je Partija organizovala u ono vreme. Oni su se
narocito angazovali u radu i politicki Akcionog odbora dr2avnih i
samoupravnih sluzbenika koji se zalagao za materijalno i pravno
poboljsanje polozaja radnika i sluzbenika.
DRUSTVO ,PRIJATELJ PRIRODE"
Medu raznim legalnim drustvima i udruzenjima u kojima je
Partija imala glavno uporiste, bila su i radnicka planinarska drustva
,Prijatelj prirode". Prvo radnicko drustvo ,Prijatelj prirode" osnovano je u Sarajevu 1923. godine, a pocetkom 1937. godine postojale
su podruznice ovog drustva u vecini banovina. Ova drustva su okuplja!a u prvom redu radnike, a zatim sluzbenike, studente, domacice
i druge gradane i organizovala su masovne izlete u prirodi. U okviru
drustva Partija je organizovala ideolosko-politicki i kulturno-pro~
svetni rad. Neka od tih drustava imala su veoma razvijen sadrzaj
rada. Na primer, u Drustvu ,Prijatelj prirode" u Zagrebu postojale
su sekciie: planinarska, izvidaCka, smuCarska, muziCka, prosvetna,
omladinska, decja, fotografska i sahovska: U odborima tih sekcija
aktivno je radilo vise zena, a naroCito u odboru decje sekcije. Pro.l
svetna sekcija organizovala je predavanja o aktuelnim pitanjima,
citalacke grupe i izdavala zidne novine. ·
Masovni oblici rada Drustva ,Prijatelj prirode" bili su izleti;
na koje je organizovano izlazilo i po 500 izletnika. Takav jedan izlet
1ss ARP, MF 72/294 (44--45; 72/293/189/; MF 72/292 (307-303); Dokument >0 otpuStanju IS. posla Tatj_ane ~oLi.C nalazi .se u Pedagc>Skom muze}lt
u .Boogradu.
.
15a u Fondu Crvene rpomoC.i u~itelj.a-~komrunista, napredni uCitelji i uCi.telJice 1&U davali po 20 dinara meseCno, a poi"ecl toga su .p.rimaH i dob-rovoljne
pl'liloge. (MMJIOIII J.aHKOBHh, «Pond l{paeue no.M.ohu 'lianpeduux y'!LuTe.lba.
llpocaeTnu npez.~ted, 17-18, 27. anpttJt 1959, 3.
383
�bio je 1936. godine u ~?d:r:ozju Z<:greba~ke. g?re na .~oje~ je. bilo
oko 300 izletnika. PartlJa Je ove IZlete konstlla za SirenJe utlcaJa
medu radnicima i drugim naprednim gradanima i na taj naCin jacala jedinstveni narodni front protiv fasizma, koji se tada stvarao.
U okviru Drustva ,Prijatelj prirode" u Zagrebu su oddavane
kulturno-politicke priredbe, zatim su organizovane ilegalne akcije,
kao na primer prikupljanje priloga za Crvenu pomoc, rasturanje letaka i partijske stampe, prenosenje ilegalne literature i pisama u
unutrasnjost i sl. U svim oblicima rada ovog drustva bile su veoma
aktivne zene. Drustvo ,Prijatelj prirode" u Zagrebu bilo je u stalnoj
vezi sa podruznicama drustava u Sarajevu, Mariboru, Celju, Trbovlju,
Ljubljani, Karlovcu, Hrastniku, Osijeku, Slavonskom Brodu, Nasicama, Slavonskoj Pozegi i Koprivnici. Centralno rukovodstvo Drustva hila je u Zagrebu, a zatim u Sarajevu. 157
•
Organizacija Drustva ,Prijatelj prirode" postojala je i u drugim zemljama. U julu 1936. godine odrzan je Internacionalni kongres drustava ,Prijatelj prirode" u Brnu, u Cehoslovackoj, ,na koji
je trebalo da ide i delegacija iz nase zemlje, ali je od policije bila
spreCena" .158
Zbog velike aktivnosti ovih drustava i delovanja komunista
u njima, policija je zabranila njihov rad obrazlozenjem da su ,prekoracila krug delovanja prema njihovim pravilima, odobrenim po
Zakonu o udruZenjima, zborovima i dogovorima'' .159
Posta je rad drustava bio zabranjen, Partija je pristupila osnivanju zadruga kroz koje bi vrSila odredeni politicki uticaj i cija bi
sadrzina rada bila ista kao i prethodnih drustava. Taka je 1936.
godine fonnirana u Zagrebu Radnicka planinarska zadruga - Raplaza; zatim ,Izletnicki dom" i Kulturno-pripomo'l!na zadruga ,Omladinska sloga". U Ljubljani je takode osnovana zadruga ,Slovenska
zemlja". u ove zadruge uclanjivali su se clanovi zabranjenih radnickih turistickih druiitava ,Prijatelj prirode"-'6° Kako te zadruge
nisu raspolagale gotovo nikakvom imovinom, a u njih je bio uclanjen veliki broj gradana, one su postale policiji sumnjive kao orgariizacije kojima nije zadatak zadruzno pos!ovanje, vee politicki rad.
Ministarstvo unutrasnjih poslova je stavilo policiji u zadatak da
ove zadruge drzi pod posebnom i strogom prismotrom i da o njihovom radu dostavlja izvestaje. 161
157
AIHRPH, SjeCanje Betike Houre-Mrak, Ivanke Masnec, Anke Matil!
i Tatjane MariniC, lVIG 43/6-24.
Zene Hrvatske u radniCkom pokretu . .. , 312.
Isto.
WJ AIHRPH, SjeCanje Betike Houre-Mrak, Ivanke Masnec, Anke MatiC
i Tat.iane Marin:iC, MG 43/6-24; Zene Hrvatske u radniCkom pokretu. ... ,
228, 3!2, 313.
t&t Kraljevska banska uprava savske banovine, ja·nuar 1937, dootavlia
prepis Ministarstva unutraSnjih poslova rSVim -sreskim naCelstv·ima, svim predstojni.cima policije, sv.im komesar.:ima pog<l'ani<Cne policiie i Komandi saV'Skog
Za.ndarmerijskog puka Zagreb, u kojem se govori o delovanju i zabranl dru..:
Stava ,Prijat-elj prirrode" i novoj taktici kornunista u osniv.a'Il]U zadruga sudski
regi,strovanih. U dop5w se. pored ostalog, od navedenih organa traZ.i <ia pri:kupe i dostave sledeCe podatke:
1) da li su oonovane u toku ove godine ova,kve zadruge koje vode leviCarski elementi;
t5s
t~9
384
,SELJACKO KOLO"
Krajem 1937. godine Samostalna demokratska stranka osnovala
je organizaciju ,Seljacko kola" za kulturno i ekonomsko unapredenje sela. Organizacija je imala zensku i omladinsku sekciju. I u
ovu kao i u druge legalne organizacije uS!i su komunisti i preko
nje ostvarivali uticaj Partije na selu. Zenskom sekcijom je rukovodila Ivanka Muacevic, a za rad u ovoj organizaciji je bilo zaduzeno
vise zena komunista, pretezno studentkinja. Zenska sekcija je imala
zadatak da radi pre svega sa zenama na selu i plan svoga rada je
podesavala prema prilikama koje vladaju u doticnom kraju. Na
sastancima sekcije se raspravljalo o metodu rada sa zenama na selu
i 0 tome sto bi se moglo uciniti na unapredenju sela.
Clanice zenske sekcije ,Seljackog kola" odlazile su na selo i
odrzavale prosvetna predavanja zenama. Postojala je posebna grupa
predavaca koja je radi!a u okviru ave organizacije. Oni su propagirali higijenu, unapredenje domaCinstva i poljoprivrede i odrzavali
predavanja o politickim dogadajima i problemima.
Najvii<e ogranaka ,Seljackog kola" bilo je u Kordunu, ~aniji,
Lici i Bosanskoj krajini. U selima u kojima su postojali ogranc1 ,Seljackog kola" doslo je pre do stvaranja partijskih organizacija, jer
su u njima komunisti organizovano vrsili odredeni uticaj.
.
U leta 1939. i 1940. godine organizovana su logorovanja studenata u okviru ,Seljackog kola", koja su takode koriscena za politicki rad na selu, za formiranja ogranaka ,Seljackog kola" i za okupljanje naprednijih seljaka u ovu organizaciju. U mnogim selima bile
su osnovane zenske sekcije pri ,Seljackom kolu" u koje su se okupljale mlade zene i devojke. Najuspesniji rad ove organizacije bio je
1938. i 1939. godine, a pocetkom 1940. godine rukovodstvo Samostalne demokratske stranke rasputilo je Zensku i Omladinsku sekciju ,Seljackog kola".'•2
, SELJACKO BRATSTVO"' i ,SELJACKA SAMOPOMOC"
U CRNOJ GORI
Zadruzne organizacije bile su pogodan oblik za okupljanje
masa i ostvarivanje politickog uticaja na selu. U svom radu Partija
koristi postojece zadruge, kao legalne organizacije, i daje inicijativu
za njihova formiranje. Pored zadruga osnivane su i razne kulturno-prosvetne organizacije, preko kojih je Partija takode veoma uspesno
2) taCan naziv zacWuge, izvadak i pravlla,
3) broj Clanova;
4) uprava zadruge;
5) koja lica zapravo vode zadrugu;
6) u Cernu se opaZa komun~stiCko delovanje u zadruzi d preko .zadruge".
Ne .raspolaZemo sa vMe podataka o razvitku i delatnosti ovih zadruga. (Zene
Hrvatske u radniCkom pokretu ... , 313.)
1a2 Zene Hrvatske u radniCkom pokretu ... , 382, 395; J aHa M JI 11 j aH H h 3aut.To je ocnoaaua Ee1tc1ea ce1Cv;uja ,CeJba'l£%OZ -x:o.!l.an, )K.eua Danae,
22, ltaj-jy'H.u 1939, 18; AIHRPH, SjeCanje Zage UmiCeviC, Srdana Brujil:a
i Grujice Zarkovil:a, MG 37/8-14.
385
�ostvarivala politicki uticaj. U tim organizaCIJama aktivno SU UC€stvova]e i zene, ciju je delatnost moguce prikazati jedino u okviru
ostvarenih rezultata rada pojedinih organizacija.
Na inicijativu Pokrajinskog komiteta KPJ za Crnu Goru, Boku,
Sandzak, Kosovo i Metohiju, 1937. godine osniva se u Crnoj Gori
organizacija ,Seljacko bratstvo", koja je imala za cilj kulturno i
ekonomsko podizanje sela. N a Cetinju je postojala centralna uprava
,Seljackog bratstva" koja je radila na osnivanju i objedinjavanju
rada mesnih odbora i ogranaka ,Seljackog bratstva", koji su osnivani po selima. Do avgusta 1938. godine formirane su 82 organizacije
,Seljackog bratstva" sa viSe od 7 000 Clanova. U okviru ovih organizacija resavani su razni ekonomski problemi sela, kao na primer:
popravljanje puteva, mostova, izgradnja skola i slicno. U njima se
takode razvio intenzivan kulturno-prosvetni rad. Otvoren je veliki
broj citaonica u koje su nabavljene knjige i listovi. Odrzano je vise
priredaba na kojima su prikazivana dela nasih naprednih pisaca.
Preko svojih clanova i simpatizera Partija je ostvarila uticaj na rad
ove organizacije na selu i organizovala niz politickih zborova i predavanja. Zbog toga, avgusta 1938. godine, pocinju masovne zabrane
rada ,Seljackog bratstva" .168
Posto je bib onemogucen razvitak organizacija ,Seljackog bratstva", organizovanje i dalji rad na selu se nastavlja kroz nove ·oblike,
kroz razvitak zadrugarstva. Na inicijativu Pokrajinskog komiteta
KPJ za Crnu Goru, pocetkom jeseni 1938. godine, osnovana je Seljacka nabavna zadruga ,Seljacka samopomoc" na Cetinju sa zadatkom da ekonomski i prosvetno unapreduje selo. Pored centrale
na Cetinju, ona je imala 17 fi!ijala na teritoriji Crne Gore. U srezovima su postojala poverenistva zadruge u kojin'i!!" su komunisti imali
odlucujucu i rukovodecu ulogu. Za nepunih osam meseci ,Seljacka
samopomoc" je okupila oko 3 000 zadrugara, medu kojima je bilo
i Zena.
Pored ekonomskog, zadruga je imala i politicki znacaj. N a
godisnjim skupstinama se, izmedu ostalog, opsirno govorilo o aktuelnim politickim problemima. Preko zadruge se dobijao propagandni
materijal iz Beograda, · kao: razni proglasi, polulegalna literatura,
koju je izdavao CK KPJ pod firmom Akcionog odbora Beogradskog
univerziteta, partijska stampa i slicno. Taj materijal je, takode preko
zadruge, rasturan po opstinama i selima. Ovu legalnu organizaciju
komunisti su koristili za rad na selu i cesto su odlazili meitu seljake
i vodili s njima razgovore o aktuelnim politickim dogadajima.•M
163 Sta je sa zabranorn ,SeljaCkog bratstva"?, Istorijski arhiv CK SK
Crne Gore, tom I, knj. I, 468; H M K o C. Map T l1 H 0 B 11 h, Ce.lba'lt'ICO 6paT-
CTBO, HcTopujc'ICU 3anucu, opraH McTopwjcKor ,n;pyUITEa Hapo,JJ;He Peny5JinKe
IJ;pHe rope, D;eTJ.:tlbe, ro,JJ;:- II, KH>. IV, 1949, 37.
164 AIIT, br. 12199/VIII. la-58, SeCanje Jane MiliC; Ritd SeljaCke sli?nopomoCi, Istorijski arhiv CK SK Crne Gore, tom I, knj. I, 464, 465; Dim it r i j e V r b i c a, Rad zadruge ,SeljaCka samopomoC" na Cet~nju, Cetrdeset
g_odina, Zbornik ·seCanja, k.nj. 3, 390; HHKO C .. MapTHHOBHh, n.d.; Jovan Boj oviC, n.d., 89.
386
IV glava
UCESCE ZENA U BORBI PROTIV RATA I FASIZMA
1. Svetski kongres zena protiv rata i fa.Sizma u Parizu
Posledice svetske ekonomske krize dovele su do zaostravanj a
suprotnosti u svetu i do jacanja revolucionarnog pokreta radnih
masa u pojedinim zemljama. Pobeda fasizma u Nemackoj 1933. go~
dine i njegovi agresivni planovi poceli su vee tih godina da ugroza"
vaju svetski mir. U takvoj atmosferi dolazi do potrebe jacanja jedinstva radnicke klase i stvaranja narodnog fronta sa sirokom antifasistickom platformom. Antifasisiticke i antiratne akcije u svetu nasa
Partija podr:lava i nastoji da u taj pokret ukljuci progresivne snage
Jugoslavije.
KPJ direktno ucestvuje u pripremama na svetski kongres zena
protiv rata i fasizma i u tom pogledu CK postavlja sledece zadatke:
,1. U vezi sa odrzavanjem Internacionalnog kongresa radnih zena u Parizu, 28-30. juna1 o.g., prosiriti agitaciju medu
proleterskim i ostalim radnim zenama za popularizaciju toga
kongresa, koji ima za cilj aktivizaciju radnih zena za borbu
protiv imperijalistickog rata. Nastojati sto vise legalizovati
biranje i slanje zena delegata na taj kongres.
2. U antiratnu akciju Partije povodom 20-godisnjice svetskog imperijalistickog rata nastojati uvuci siroke mase radnica
i radniCkih Zena". 2
. Centralni komitet KPJ daje uputstva mesnim komitetima KPJ
u Ljubljani i Zagrebu u pogledu izbora delegata za kongres i insistira
da to bude radnica koja ce se legalno birati na skupstini zena, a ako je
to nemoguce. onda obavezno·da posalju neku studentkinju. Dalje se u
uputstvima govori o vaznosti predstojeceg kongresa, koji ima za cilj da
uvuce zene u borbu protiv fasizma, da ukaze na ratnu opasnost i da
suzbije pripreme imperijalistickog rata. Zatim se napominje da u
stampi treba pisati clanke 0 kongresu i na taj naCin popularisati ovu
svetsku manifestaciju zena za· mir.'
1
Svetski kong.reS Zena proti·v reta i faSiz~ nije odrZan u j'linu, kako
se .predvida1o, vee u avgustu 1934.
2
Upute CK za rad medu Zenama. - Sta i kako da \Se" radi, 3, 1934, 80.
8 ARP, fund KI, 1934/102, 106 i 150; fond CPJ 539, 3, 1389; Pro!eter,
4-5, ju! 1934, 10.
·
387
�Tridesetih godina razvio se u pojedinim zemljama napredni
zenski pokret, koji je vee 1934. godine bio u stanju da masovno okupi
zene za borbu protiv rata i fasizma, kao i za opste poboljsanje polozaja zene u drustvu. Jedna grupa naprednih zena podnela je predlog
da se povodom dvadesetogodisnjice pocetka prvog svetskog rata
sazove svetski kongres zena na kojem bi se izrazila solidarnost svih
zena u borbi protiv buduceg rata, cija je opasnost vee tada postala
aktuelna. N apredne snage u svetu pozdravile su ovu ideju i taka je
doslo do priprema kongresa zena protiv rata i fasizma, koji je odrzan
od 4. do 7. avgusta 1934. godine u Parizu.
N a Kongresu se okupilo oko 1 200 delegatkinja4 iz svih zemalja
Evrope, Sjedinjenih Americkih Drzava, nekih zemalja Juzne Amerike, Azije i Australije. Medu njima je bilo zena svih zanimanja
i profesija (radnice, domacice, intelektualke i seljanke) s razlicitim
politickim i verskim ubedenjima.
·
Iz Jugoslavije su bile na Kongresu cetiri delegatkinje, i to Mira
Panic (Jelena Nikolic) 5 u ime KPJ, Marija Vilfan u ime cetiri zenske
organizacije u Sloveniji (Akademski obrazovanih zena, Drustva
,Zenski pokret", Opsteg zenskog saveza i Saveza radni&ih zena i
devojaka), predstavnica radnickih zena koje zive u Parizu i jedna
Dalmatinka. 6
Pred kongres su u pojedinim zemlj ama organizovani veliki
mitinzi i zborovi zena na kojima su one zauzele odlucan stav protiv
rata i fasizma. U San Francisku su izbile masovne demonstracije
zena koje su trazile ad luckih radnika da uniste ratni materijal koji
se salje iz Japana u Kinu.7
Prvog dana Kongresa birano je Predsednistvo u koje je usla
i predstavnica nase delegacije Mira Panic.
Glavna tema Kongresa bila je - kako s)1"teciti rat i boriti se
protiv fasizma. Zene su izrazile spremnost da povedu borbu protiv
4 Od toga je Mlo 630 deleg.a.ta iz Fkancuske, 77 iz Velike Britanij·e, 48 iz
Sarske oblasti, 47 iz Italije, 45 iz Holandije, 40 iz SAD, 34 iz Belgije, 28 jz
Svajcarske, 28 iz Poljske, 25 iz Rumunije, 19 iz CehoslovaCke, 15 iz NemaCke,
12 iz Spanije, 10 iz Sovjetsk:og Saveza, 9 iz Austrije, 3 iz Bugarske, 3 .jz GrCke,
6 iz Mad,a.rske, 5 iz Danske, 5 iz Svedske, 4 iz Indonezije, 2 iz NorveSke, 4 iz
JugosLav·ije i po 1 delegatkinja iz svake od sledeCih udaljenih zemalja: Argentine, Indoldne, Meklsika, Kube i Australije. Medu delegatkinjama je bUo 325
.radnica, dok su ostale bile intelektualke, seljan:k:e i. doma.Cice. ('tfeTaopo200utu1-bU-qa Caerc'lwz 'ICO.M.UTera xeua, EeKa. Oana.c, 16, cenTe.M.6ap-o?CTo6ap 1938,
20; KoJtyKztCT, god. I, 6, 7, 8, jyn, jy.11., aezycT 1934; Internationaler Frauenkongres gegen Krieg und Faschismus, ,Rundschau", iiber Politile, Wirtschaft
und Arbeiterbewegung, 3. Jahrgang, Numer 42, Basel, 26. Juli 1934, 1721-1723;
Nr. 44, 9. August 1934, 1841-1847; Ko.M..MyKucmu"lecKUit U'H.mepna'Z{uouan, 5,
Moc1eaa, .M.aj 1937, 98-107; 4, anpuJZ. 1938, 51-56.
5
Mira ParriC je .pseudonim Jelene NikoliC. Alfred Bengman, rokovodHac
tehnike Centra1nog komiteta K.PJ u BeCu, saop.Stio je Jel.._-eni NikoliC da ide
na Medunarodni kong-res Zena, kao deiegat KPJ. Ona je prek-o njega dobila
zadatak da sastavd referat i da ga u ime radnih Zena Jugos·lavije podnese
Kongresu. Na dva dMla pred polazak, Bergman je Jeleni doneo pasoS auJStrijske grdanke Ce§kog porekla i novae za ·Ptttni .troSak. (ARP, f<md KI, 1934/178;
SeCanje Jelene NikoliC, MG 2914.)
' ARP, fond KI, 1934/178; 1935/639; Secanje Jelene Ndkolic, MG 2n4;
Proteter, 8-9, septembar-oktobar 1934; Delavec, 17, 15. decembar 1935.
7 Zene Hrvatske u radniCkom pokretu ... , 229.
388
novog rata i povecaju budnost protiv fasistickih vlada koje rat ~ri
premaju. One su govorile o svim strahotama i. posl<:dicama. bu~uceg
rata i pozvale su sve zene da se ujedine u borb1 protlv rata 1 fas1zma,
da osnivaju svuda gde rade i Zive antiratne komitete koji ce rukovoditi ovom akcijom.
U ime zena Jugoslavije na Kongresu je govorila Mira Panic,
i to na nemackom jeziku. Ona je iznela nekoliko tipicnih primera
o niskim nadnicama radnica u Jugoslaviji, o prevelikom izrabljivanju mladih radnica, o bednom polozaju porodica nezaposlenih
radnika i seljaka i neurednom isplacivanju zasluzenih radnica. Zatim se osvrnula na posledice sestojanuarske diktature i ekonomske
krize u Jugoslaviji, koje pogadaju radnicku klasu i osudila jugoslovensku vladu koja nije uspostavila diplomatske odnose sa SSSR-om.
Na kraju je govorila o borbama radnica i radnickih zena protiv
kapitalistickog izrabljivanja, o borbama studentkinja protiv fasizma
i fasistickom teroru u zemlji. Ona se posebno samokriticki osvrnula
na rad medu zenama u Jugoslaviji, isticuci da se nije dovoljno uradilo na masovnom okupljanju zena u borbi protiv rata i fasizma. Od
narocitog je znacaja sto je predstavnica zena Jugoslavije istakla na
ovako sirokom medunarodnom skupu sledece: ,Komunisticka partija Jugoslavije bila je i dosad na celu borbe protiv fasizma i rata,
ona je postavila sebi za cilj, uprkos najzesceg fasistickog terora, da
radne zene, radnike, seljake i potlacene nacije dovede do pobede
nad kapitalizmom i vojnofa5isitickom diktaturom" .8
U Manifestu Svetskog kongresa zena za mir dat je sadrzaj rada
i stavova ovog Kongresa o najaktuelnijirn problemirna i zadacima
antifasistickih snaga u svetu.
,Svetski kongres poziva sve zene sveta koje prema sudbini
covecanstva nisu ravnodusne da neodlozno stupe u borbu. On se
obraca svima organizacijama koje su protiv rada i fasizma i zahteva
od njih da se neodlozno uvrste u redove za nasu pravicnu stvar;
za ekonomske, socijalne i kulturne interese zena, kako je to
napisano u programu Kongresa;
protiv nacionalizma, sovinizma i rasne mrznje koji hu5kaju
jedan narod protiv drugoga i teraju u imperijalisticki rat;
protiv militarizma, ratnog naoruzavanja, transporta ratnog materijala i protiv militarizovanja stanovnistva;
.
za razoruzanje, protiv svih ratnih budzeta, za davanJe za to
odredenog novca u socijalne i kulturne svrhe;
za podupiranje oslobodilacke borbe kolonijalnih naroda i naroda potlacenih nacija;
.
.
.
za odbranu prava kineskog naroda 1 za bezodvlacno prekldanJe
borbe protiv Kine, a naroCito protiv Sovjetske Kine;
za podupiranje politike mira Sovjetskog Saveza i za njegovu
odbranu od ratnih provokacija;
v
a ARP, fond KI, 1934/178; Proleter, 8---9, septembar--oktobar 19·34, 6;
Borba, list Tadlllika i oolja'ka iz Jugoslavije u Kanadi, 36, Toronlto, 13. septembar 1934, 4.
389
�'t"'
za odbranu svih demokratskih prava radnog naroda u svim
zemljama;
za oslobodenje Ernsta Telmana i sviju antifasistickih boraca i
protivnika rata u svim kapitalistickim zemljama;
za punu ravnopravnost Zena;
za oslobodenje skola od nacionalizma i sovinistickih huskanja" .•
Kongres je doneo posebnu Rezoluciju kojom se osuduje fasi~
sticki teror i pozivaju radni !judi i zene citavog sveta da pojacaju
akciju sakupljanja priloga preko Medunarodne organizacije Crvene
pomoci za zatvorenike koji se nalaze u koncentracionim logorima;
Zatim je usvojio Rezoluciju za oslobodenje Ernsta Telmana (Thalmann Ernest), predsednika KomunistiCke partije NemaCke i Clana
Izvrsnog komiteta Komunisticke internacionale, koga su fasisti
uhapsili. U Rezoluciji se kaze da je Svetski kongres ~ena sa ogorcenjem primio obavestenje o krvavom teroru u Hitlerovoj Nemackoj,
a posebno o zlostavljanju Ernsta Telmana, antifasistickog voda, kojem fasisti pripremaju smrtnu presudu. Na kraju se pozivaju zene
u borbu protiv fasistickog terora, za oslobodenje Telmana i ostalih
antifasista. Kongres je takode usvojio Rezoluciju o zadacima i metodima borbe medunarodnog zenskog pokreta u pogledu pomoci ugnjetenim zenama u kolonij am a.'•
Na Kongresu je data direktiva da se svuda, u svim zemljama
i svim mestima u svetu, stvaraju komiteti zena protiv rata i fasizma.
Tom prilikom izabran je Svetski komitet zena protiv rata i fasizma
u koji je usia i nasa predstavnica Mira Panic. 11
Za vreme Kongresa u Parizu je odrzana Konferencija zena
balkanskih zemalja na kojoj su bila po dva delegata iz Jugoslavije,
Bugarske, Rumunije i Grcke. Predstavnice ovih delegacija govorile
su o polozaju zena u svojoj zemlji. Konstatovano je da j e polozaj
radnih zena u balkanskim zemljama veoma tezak i da su one vise
obespravljene nego.u drugim evropskim ddavama. Tezak ekonomski
i politicki polozaj · zena u ovim zemljama zahtevao je od njih da se
jos vise ujedine i odlucno bore za poboljsanje svoga polozaja.
Na Konferenciji je ukazano na potrebu stvaranja jedinstvenog
fronta i na potrehu solidarnosti radnih zena i radnih masa svih halkanskih drzava protiv fa8izma i pripremanja imperijalistickog rata
na Balkanu. Konferencija se izjasnila protiv nacionalnog ugnjetac
vanja koje vrsi hurzoazija u zemljama Balkana. Na kraju je odluceno da se pripremi i organizuje druga konferencija radnih zena
balkanskih ddava protiv rata i fa8izma i da se oddi u prolece 1935.
godine. Na tu konferenciju bi trebalo da dodu delegati svih organiARP, fond Corpora delicti 20617/1091;·Radne Zene ':Protiv r:ata i fa.Sizma,
12-20; WeLtkong;res der F1rauen gegen Kl1ieg und Faschismus Rundschau"
fiber Politik, Wirtschaft und A,I'Ibeite!'1bewegung, Nr 44 Ba~el' 9. August
1934, 1797.
,
,
9
10
Intemationaler Frauenkongres gegen Krieg und Faschdsmus ,.RUilldschau" tiber Porlitik, W.irtschaft und Arbeitertbewegung, Nr 45 Basel 16. August
1934, 1877, 1895-1897.
,
,
11
ARP, fond KI, 1934/178; Proleter, 8-9, septembar-oktobar 1934, 6; 7.
390
~~
zaciJ a zena, predstavnice svih fahrickih radnica, domacica, kao i
drugih profesija.12
U isto vreme, 5. avgusta 1934. godine, u Parizu je odrzana
Internacionalna konferencija Crvene pomoci, kojoj je prisustvovalo
15 delegata iz raznih zemalja, i to vecinom zena. Nasa delegatkinja
je odrzala du2i govor o teroru koji se sprovodi nad radnickom klasom
i Komunistickom partijom u Jugoslaviji. Ona je rekla da s velikim
teskocama rade nase organizacije Crvene pomoci. Tako, na primer,
ako se posumnj a da j e neka porodica poli tickog kaznj enika primila
potporu od CP, Clanovi te porodice su hapseni i mesecima drzani u
zatvoru. Zatim je naglasila da je upravo pod uslovima ovakvog terora
neophodna organizacija Crvene pomoci, koja se kod nas razvija i
organizaciono ucvrscuje, da hi mogla odgovoriti svojim zadacima.
Ona je opisala tezak zivot politickih kaznjenika i njihovu horbu u
Mitrovackoj kaznioni. 13
U nasoj zemlji u to vreme nije postojao masovni antifasisticki
i protivratni pokret zena. Posledice diktature jos su se osecale u
nasoj Partiji i ona nije uspela da okupi siroki krug zena u borhi protiv rata i fasizma. Postojece zenske organizacije tek su pocele da
resavaju osnovna pitanja u pogledu ravnopravnosti i polozaja zene
kod nas.
Posle Svetskog kongresa, u Zagrehu i Ljuhljani su formirani
komiteti zena protiv rata i fasizma, koji su poce]i da organizuju
zhorove zena, posvecenih ovom prohlemu. U Zagrehu je taj komitet
preko clanova SKOJ-a i simpatizera u zenskom pokretu odrzao niz
javnih predavanja sa vrlo uspelim diskusijama protiv rata i fasizma.
N a te skupove su dolazile radnice i intelektualke u vecem hroju, tako
da ih je ponekad hilo vise od 200. Gradanske novine Jutarnji list
ohjavile su pocetkom maja 1935, duzi Clanak o horhi zena protiv
rata i fasizma, koje sprovode odluke pariskog Kongresa zena. Komisija za rad medu zenama pri CK KPJ u svom izvestaju od 15. juna
1935. godine naglasava da akciju protiv rata i fasizma treha preneti
na siroke mase, da to postane narodni pokret. Ona j e dala uputstva
da se na javnom predavanju zenskog pokreta govori protiv rata i
fasizma, koji hi rukovodio ovom akcijom. Taj odhor treba da pozove
sve radnicke, studentske, kao i kulturne i sportske grac!anske organizacije na saradnju. Zenski protivfasisiticki i protivratni pokret
treba koordinirati sa opstenarodnim antiratnim i antifasistiCkim pokretom - napominje se u datim uputstvima. 14
Akcij'e naprednog zenskog pokreta vodene su na liniji horhe
za ~ir, a protiv rata i fasizma. Razni skupovi zena, u cijem su organizovanju komunisti imali i najmanji uticaj, korisceni su za upozo12_ Nema .podataka o odrZavanju ove ·konfe.rencije. ARP, fond Sud za
zaSUtu -drZave, hr..35/1935; Coowora delidti 20617/1091, Radne Zene protiv rata
i faSiz.ma, 10-12.
13 Internationale Rote Hilfe, ,Rundschau", Nr. 45, Basel, 16. August 1934,
18.86, -1887; Prole.ter, 8-9, septembar-oktoba:r 1934; Zene Hrvatske u radniCkom pokretu . ; . , 231.
14 Ko-misij.a za r.ad medu Z-enama 'PTi CK KPJ imala je u ,pla.nu da odrZi
le~alnu --konf-erencijru :lena protiv rata .i faSizma, ali 1o nije US>pela. ARP;
fond KI, 1935/324.
391
�ravanje zena na opasnost od faliizma i n,jihovo pripremanje i ukljucivanje u siroki antifasisticki front. Iako Partija nije posvecivala
dovoljno paznje radu sa zenama, 15 one su se ukljuCivale i aktivno
ucestvovale u svim opstim zborovima, akcijama i demonstracijama
koje je Partija organizovala protiv rata i fasizma. Zene su uzele vidnog ucesca na politickom mitingu u Celju, jula 1935. godine, na zboru
u Kragujevcu, avgusta 1935, i na antirezimskim i antifasistickim
zborovima i manifestacijama u Crnoj Gori. Na zboru na Belvederu
kod Cetinja, koji je organizovao Pokrajinski komitet KPJ za Crnu
Goru 26. juna 1936. godine, ucestvovalo je vise od 200 zena. Zbor je
organizovan u znaku protesta protiv hapsenja crnogorskih komunista,
kojih je vee u aprilu 1936. godine bilo aka 250 u zatvorima, a medu
njima - aka 20 zena. Demonstranti su ostro osudili njihova mucenje
u zatvorima Dubrovnika i Sarajeva i energicno zahtevali da se oni
puste na slobodu iii izvedu pred sud. Zbor je imao cisto politicki
karakter, sto se vidi i po ispisanim parolama koje su nosili ucesnici
zbora: ,Crnogorski narodni front slobode", ,Dolje rat", ,Dolje fasizam", ,Trazimo uspostavljanje odnosa sa SSSR", ,Slobodu uhapsenim borcima!", ,Zivio savez radnika i seljaka!", ,TraZimo ravnopravnost Crne Gore!" itd. Zandarmerija je pucala na demonstrante
i ubila 6, a ranila 25 ucesnika ovog zbora. N ekoliko zena se istaklo
hrabroscu pri!ikom iznosenja mrtvih i ranjenih ali su zbog toga
kasnije bile uhapsene. 16
2. Znacaj Sedmog kongresa Kominterne za !iire u.kljuCivanje iiena
u. antija!iisticki polcret
I·~·
Pre odrzavanja Sedmog kongresa Kominterne, 9. i 10. juna
1935. godine, odrzan je Plenum CK KPJ u Splitu (Splitki plenum).
u referatu Blagoja Parovica ,0 Frontu narodne slobode" i Rezoluciji Plenuma istaknuto je, izmedu ostalog, sledece: ,Stvaranje i jacanje protufasisticke narodne fronte je d1mas glavni put kojim radnicka klasa, seljastvo i potlaceni narodi mogu doci do pobede".17
Na Plenumu nije posebno govoreno o radu Partije medu zenama i
oblicima njihovog ukljucivanja u radnicki i siri antifasisiticki pokret,
ali je u Rezoluciji postavljeno kao zadatak da se ukijuci ,dovoljan
broj komunista u sve organizacije, drustva i pokrete koji se mogu
uputiti u pravcu borbe protiv fasisitickog nazadnjastva".
15
U viSe .partijiSlcih d-Qlkumenata iz 1935. .godine konstatuje se da je
nedovoljan rad Pa.rtije medu Zenama i da Zene treba angaZovati u borbi protiv
rata i faSizma. - ARP, toilld Kl, 1935/324, 1935/516, 1935/518, 1935/592.
16
AliT, br. 7253/IV 5-l (1936); ,StojadinoviCeva strahovlada u Crnoj
Gori", Prolete'l', 4-5, jul-a.vgust 1936, 2; BlaZo JovanoviC Demonstracije na Belvederu, Cetrdeset godina, Zbornik seCan.ja, knj. 3, Beograd, 1960,
418--425; JI J1 .Il n j a JoB a HoB M h, JK.ene y peaoJl.y~uonapnu.M. a1<:'4Uja..M ad
1936. do 1939. u CTaapa1be ;:nceuc1eoz noKpeTa, JKe1-te L{pne Tope y peBoJ!.y~uo
uapuo..v. nmzpeTy 1919-1945 ... , 21; 3eTc-x:u z.rtacnu'K, UeTMae, 53, 1. jyJ!. 1936.
17
Pe3oJl.y~uja II.ae'H.Y.Ma ~K KITJ, jyua 1935, Mcxopujcx:u apxua Ko.M.ynucxu-ttx:e napTuje JyzocJJ..aauje, TOM II, Beorpap;, 1949, 358; ARP, fon-d KI,
1935/316-1 i 1a.
392
-)-
Na Sedmom kongresu Kominterne, koji je zasedao u Moskvi
od 25. jula do 20. avgusta 1935. godine, ucestvovala je i delegacija
KPJ. U referatu Georgi Dimitrova ,Ofanziva fasizma i zadace Komunisticke internacionale u borbi za jedinstvo radnicke klase protiv
fasizma" poklonjena je paznja zenama i u posebnom odeljku Jedinstveni front i zene, u kojem se, pored ostalog, kaze: ,Komunisti, i pre
svega nase komunistkinje, treba da pamte da ne maze biti uspesne
borbe protiv fasizma i protiv rata bez uvlacenja u nju sirokih zenskih masa. A to neces postici samo agitacijom. Mi treba da nademo
mogucnosti, uzimajuci u obzir svaku konkretnu situaciju, da mobilisemo mase radnih zena oko njihovih nasusnih interesa i zahteva,
u borbi za zahteve protiv skupoce, za povecanje nadnice na osnovu
jednake plate za jednak rad, protiv masovnih otpuiitanja s posla,
protiv svake pojave nejednakopravnog polozaja zene i protiv faliistickog porobljavanja.
Nastojeci da uvucemo radne zene u revolucionarni pokret, mi
se ne smemo bojati da u tom cilju stvaramo pojedine zenske organizacije gde je to potrebno ... Treba potraziti najprostije, najgipkije
forme u cilju stvaranja kontakta i zajednicke borbe revoluclonarnih
socijaldemokratskih i progresivnih antiratnih i antifasisitickih organizacija zena. Mi treba da postignemo po svaku cenu, da se radnice
i radne zene bore rame uz rame sa svojom klasnom bracom u redovima jedinstvenog fronta radnicke klase i antifasisitickog narodnog:
fronta" .18
Stavovi u referatu G. Dimitrova a znacaju masovnog ucesca
zena u borbi protiv fasizma i rata uneseni su i u Rezoluciju Sedmog
kongresa Kominterne u kojoj je posebno naglasena nuznost ,da se
milionske mase radnih zena, a prije svega radnica i radnih seljanki,
nezavisno ad njihovih stranackih gledista i njihovog religioznog uverenja, obuhvati u jedinstvenoj masovnoj fronti". 19
Ovako siroka platforma, odredeni i jasni stavovi Sedmog kongresa Kominterne bili su istovremeno i smernice za svestraniji rad
medu zenama i ukljucivanje komunista u zenske organizacije ll nasoj
zemlji. Kongres je podstakao partijske organizacije da se pravilnije
odnose prema zenama, kao znacajnom faktoru u revolucionarnoj
i antifasistickoj borbi.
Sekretarijat Kominterne, decembra 1935. godine, u direktivnom
pismu Politbirou CK KPJ, pored ostalog, pise da je od strane zenskih
organizacija povedena kampanja za zensko pravo glasa i protiv rata
i da tu kampanju ,treba iskoristiti za organizovanje sirokih proturatnih komiteta, kako u centrima, tako i u Citavoj zemlji na bazi
Narodnog fronta".2°
Legalne akcije zena za mir organizovala je kod nas Liga zena
za mir i slobodu, koja je pocela s radom 1931. godine, a siru delatnost
razvila je tek od polovine 1936. godine. U ovoj legalnoj organizaciji
r.
18
,n; M: M Jtl T p 0 B, OcjJaU3UBa if>amU3.M.a u 3adahe Ko.M.y1-l.UCTU'lt1Ce unTepH.a~uona.ne, ped;JepaT Ha Ce,n;MOM KOHrpecy KOMMHTepHe, Bf16JU:tOT€Ka J1PII,.
Beorpa,n;, 52 M 53.
ts Rezolucija .po referatu druga Dimitrova prihvaCena 20. aVIgusta 19-35_
.godi-ne, Bliblioteka JRP, Beograd, 20.
" ARP, fond Kl, 1935/592.
393
�zena radilo je nekoliko zena komunista t simpatizera Partije, preko
kojih je KP sprovodila sve akcije na liniji borbe za mir - protiv
rata i fasizma. Liga zena za mir hila je usko povezana s Omladinskom
·sekcijom zenskog pokreta u Beogradu i zajedno s njom je okupljala
·siri krug zena u akciji za suzbijanje ratnih opasnosti i sirenje miroljubivih ideja u narodu. Ona je saradivala sa Internacionalnom ligom
:Zena za mir i slobodu i drugim medunarodnim udrul';enjima koja su
radila na obezbedenju svetskog mira.
Jugoslovenska liga zena za mir i slobodu organizovala je 1936.
godine jedno pismeno glasanje za razoruzanje i mir i dobila je za to
vise od 600 hiljada potpisa. Ona je organizovala proslave Dana mira,
koji se proslavljao 11. novembra svake godine kao uspomena na dan
primirja 1918. godine. Toga dana, kao i prilikom drugih prigodnih
<iatuma, posvecenih miru posle prvog svetskog rata, organizovana
.su razna predavanja, akademije i druge manifestacije zena."'
Dan mira svecano je proslavljen u vise mesta u Srbiji i Vojvodini 1936. godine. Liga zena za mir i slobodu organizovala je 11. novembra na Kolarcevom narodnom univerzitetu u Beogradu svecanu
akademiju koja je bila dobra posecena, narocito od omladine. Na
akademiji je govorila predstavnica zenskog pokreta 0 ulozi zena u
borbi za mir, isticuci da nema ideje koja bi mogla opravdati buduci
rat. Zatim je predstavnik ratnih vojnih invalida evocirao uspomene
na prvi svetski rat. U ime Izvrsnog komiteta Internacionalne lige
zena za mir i slobodu akademiju je pozdravila Gertruda Ber {Gertrude Beer). Ona je, pored ostalog, rekla da mir moze biti uspostav1jen samo onda ako svi narodi i svi ljudi, bez razlike na pol, uzivaju
politicke, ekonomske i socijalne slobode. Za pripremu i obezbedenje
mira potrebno je ukloniti uzroke rata. ,Ako bi se stavile na raspo1ozenje narodima ogromne sume novca za pri~emanje mira, kao
sto ratna industrija trosi za pripremanje rata, mir bi u svetu bio
obezbeden." 22 Istog dana organizacija zenskog pokreta organizovala
je miting zena u Kragujevcu, na kojem su ucestvovale skole, organizacija Crvenog krsta i veliki broj gradana. Bosa Elordevic, predsednica Drustva ,Zenski pokret", govorila fe o ulozi i mestu zena u
borbi za mir. Posle toga policija je saslusala Bosu i jos dve aktivistkinje ovog pokreta koje su radile na pripremi zbora. 23
Liga zena za mir i slobodu izvrsila je solidne pripreme za proslavu Dana mira 11. novembra 1937. godine. Ona je uputila poziv
zenama da u ·sto vecem broju ucestvuju u toj proslavi, da manifestuju svoju cvrstinu i nepokolebivu volju za trajni i istinski mir.
Konferenciju za mir odrzala je Liga zena za mir i slobodu
14. novembra 1937. na Kolarcevom univerzitetu u Beogradu. Na
Ronferenciji je govorila predsednica Lige zena za mir isticuci da ce
se mir sacuvati samo u borbi za gradanske slobode, za demokratiju
L za organizovanje svih miroljubivih snaga. Predstavnica Jugoslovenskog zenskog saveza je, pored ostalog, rekla: ,Zene su oduvek
21
22
JKe'H.a danae, 1, o?CTo6ap 1936, 6.
Isto, 2, ~ecembaT 1936, 3; Glas mira, mir.avni .glasnik hrvatske omla-
dine, Split, 8, 12. decembaT 1936, 4.
23
IA Beo·g.rada, hr. 2848-MG-XL-409 -
SeCanje Bose DordeviC.
,.
najodanije privrzene miru. Posta nisu bile obavezne da neposredn<>
ucestvuju u ratovima, one su svoju aktivnost ispoljavale u svima.
humanim akcijama, a delu mira posvetile najvecu paznju. One su
postale pokretaci i osnivaci najveceg broja medunarodnih i narodnih organizacija za propagandu i rad na polju mira". Konferenciju.
su pozdravili predstavnici naroda Cehoslovacke i Bugarske naglasavajuCi da njihovi narodi, kao i svi narodi sveta, neCe rat. 24
Iduce godine zenski pokret u Somboru organizovao je svecanu proslavu Dana mira 11. novembra. N a proslavi su ucestvovale
predstavnice svih zenskih udruzenja. Pored izlaganja rukovodilaca
zenskog pokreta, u programu su ucestvovale ucenice gimnazije i
Trgovacke akademije. 25
Kod nas se 1936. godine pocelo raditi na okupljanju zena u
siroki antifasisiticki front na liniji borbe za mir preko . Lige zena
za mir i slobodu i organizacija zenskog pokreta. Zahvaljuci anga-·
zovanju omladinskih sekcija zenskog pokreta u tom su postignuti
odredeni uspesi, premda se zene masovno nisu uspele okupiti u
ovoj najpopularnijoj i zenama najpristupacnijoj akciji. To je, svakako, zbog toga sto u KPJ i u postoje{:im naprednim zenskim orga-·
nizacijama nije bio veliki broj zena, te prema tome ni njihova delatnost nije mogla da poprimi onu sirinu za kojom se osecala potreba u ovim godinama.
Internacionalna liga zena za mir i slobodu26 odrzala je svoj'
Kongres u Luhacevicama u Cehoslovackoj od 24. do 31. jula 1937.
godine. U radu Kongresa ucestvovale su delegacije zena iz 20 zemalja, medu kojima i nasa delegacija sa tri aktivistkinje ove orga-·
nizacije. Raspravljalo se o svim aktuelnim politickim i socijalnimc
pitanjima. Svi diskutanti izrazavali su strah od fasisitickog napada.
i spremnost da se suorotstave naletu fasizma. Zatim se mnogo go-·
vorilo o polozaju kolonijalnih zemalja.
Kongres je uputio Rezoluciju Drustvu naroda povodom porobljavanja Etiopije. Zatim je upucen protestni telegram japanskoj;
vladi sa zahtevom da prestane sa bombardovanjem Kine i telegram
Drustvu naroda sa zahtevom da hitno zastiti kinesko stanovnistvo.
Posta je broj izbeglica iz fasistickih zemalja stalno rastao,.
Liga je uputila apel svim vladama da obrazuju Komitet za zastitu.
politickih izbeglica i da ih legalno zaoosljavaju, kako bi se mogli
izdrzavati. Na kraju je uoucena Rezolucija Drustvu naroda o po-·
vlaceniu stranih truoa iz Spanije i ape! svim- vladama za amnestijuc
politickih osudenika. 27
24
ARP, fond Alijanse Zenskih pokreta, br. 128-1938.
28
Internacionalna llga Z·ena za mir i slobodu osnovana je za vreme·
prvog svetskog rata; ona je u .pojedinim zemljarna orgoo:izovala svoje sekcije~.
ta:ko da je i Jugoslovenska Ega Zena za miT i slobodu bHa sek.cija ove medu-·
narodne organizacije 'Sa sedEitem u 2enevi
27
394
EeHa Oauac, 8, uoae.M6ap 1937, 11; 6p. 9, janyap 1938, 10.
25
JKeua danae, 8, 'H.OBe.M6ap 1937, 17.
395.
�3. Svetski kongres i!ena u Marse!ju
Sredinom maja 1938. odr2an je Svetski kongres zena u Marselju na kojem je bilo prisutno 700 delegatkinja iz 20 zemalja
prvenstveno iz Evrope. Predstavnice Jugoslavije nisu bile na Kongresu, ali je veliki broj zenskih organizacija iz zemlje uputio pozdravne telegrame ovom medunarodnom skupu. 2•
Glavna tema Kongresa bila je pitanje mira u svetu, koji je
vee tada bio ozbiljno ugrozen, i mobilizacije svih naprednih snaga
u borbi protiv rata i fasizma. Predsednica Svetskog komiteta zena
Gabrijela Disen govorila je o politickoj solidarnosti medu narodima
i opasnosti izolacionisticke politike pojedinih zemalja. Zatim su delegatkinje govorile o ekonomskom stanju u svetu i utieaju krize
koja poostrava teskoce u medunarodnim odnosima;· o posledicama
rata u Spaniji; o pravoj demokratiji u kojoj nema rasne razlike i
superiornosti polova; 0 pravima i duznostima zena u javnom zivotu
ltd. Predstavnice katolickih i protestantskih zena su govorile o religiji kao osnovnoj snazi u sluzbi mira.
Kongres je doneo veliki broj rezolucija koje se odnose na
Spaniju, Kinu, Cehos!ovacku, prava zena, duhovne snage u sluzbi
mira, zastitu dece, zastitu izb~glica, vaspitanje itd. U glavnoj Rezoluciji se navodi da su se u vrlo ozbiljnom trenutku sastale u
Marselju zene svih narodnosti, rasa, socijalnih sredina, raznih politickih i religioznih ubedenja, da bi se dogovorile da zajednicki
stave svoje snage u sluzbu mira, slobode i demokratije. Zatim se
konstatuje da ratovi izbijaju sve vise i da napadac postaje sve
agresivniji sto mu se vise uzmice. Zene su uverene da bi se rat
mogao spreciti ako bi se energicno i istrajno bol'ile za mir. One su
uverene u konacnu pobedu snaga pravde, napretka i mira - kaze
se, pored ostalog, u Rezoluciji. S Kongresa se upucuje ,zarki ape!
zenama svih zemalja, moleci ih da im se prikljuce da bi se spasao
mir i sloboda, dok je joS vreme". 29
Iako je ovaj Kongres postavio pitanje mira u svetu, kao i
Kongres zena protiv rata i fasizma, koji je odrzan avgusta 1934.
godine u Parizu, on ni izdaleka nije bio onakva smotra i manifestacija zena u borbi za mir, niti je imao onakvog odraza kod radnih
zena u svetu koje su bile spremne da se bore za mir, ravnopravnost
i demokratiju u svetu.
Povodom cetvorogodisnjice osnivanja i rada Svetskog komiteta zena, casopis Zena, organ Svetskog komiteta, koji je izlazio
u Parizu, objavio je Clanak u kojem se govori o uspesima Kongresa
zena protiv rata i fasizma i rezultatima koji su postignuti za protekle cetiri godine od njegovog oddavanja. U clanku se navodi da
u svetu postoji veliki broj komiteta zena protiv rata i fasizma, da su
28
Cesto se ovaj Kongres u izvorima nalazi pod nazivom. In termaci-onalna
mirovna konferencija Zena.- Telegrame Kong.resa uputili su: Sekcija .Zensko-g
saveza Jugoslavije iz dravske banovine, Zenski savez iz Beograda, Liga Zena
za mir i slobodu, DruStvo ,2en9ki pokret", UdruZenje univerzitetski ohrazovanih Zena ~sekcij,a Zagreb), Hrvatsk:e napredne studentkirnje itd. (/Ke'H.a Oa.nac,
15, jyJ! 1938, 12.)
2 9 JKexa Oauac, 15, jy.a 1938, 12 i 13.
396
oni organizovali mnogobrojne akcije zena u borbi za mir i da su
okupili 10 miliona clanica u antiratni i antifasisiticki pokret.
Posto je opasnost od rata postajala sve veca, Svetski komitet
zena ponovo upozorava sve zene na tu cinjenicu i poziva ih da 10,
11, 12. i 13. novembra ucestvuju u proslavama Dana uspomena koji
treba da se organizuje povodom dvadesetogodisnjice primirja. ,Ti
dani bice simbol volje za mirom svih zena sveta, sjedinjenih u jednom istom idealu, u odbrani njihovog ognjista, u zastiti njihove
dece!". 30 Proslave Dana mira bile su organizovane tih godina kod
nas premda ne tako masovno.
4.
ucesce
i!ena u akcijama za pomoc spans kim borcima
U borbi protiv fasisticke intervencije za vreme gradanskog
rata u Spaniji vidnog ucesca uzele su i zene. One su pomagale u
otpremanju dobrovoljaca u spansku republikansku vojsku, a narocito U akcijama za pomoc spanskim borcima i za povratak JUgOslovenskih dobrovoljaca u domovinu posle pobede fasizma u Spaniji. Preko napredne zenske stampe, zidnih i usmenih novina, letaka,
raznih satanaka i konferencija, zene su saznavale istinu o dogadajima u Spaniji, o fasisitickim zloCinima, o stradanju spanske dece
i 0 podvizima spanskih milicionarki.
U spanskoj republikanskoj vojsci bilo je vise od 1 600 dobrovoljaca iz Jugoslavije, koji su dosli u Spaniju iz zemlje m. _iz in~
stranstva a medu njima je bilo i 13 zena, i to: Ana-ManJa Bas,
dr Adela' Bohunjicki," Lujza Pihler (Zorka Demic), dr Nada Dimitrijevic-Neskovic, Olga Dragic-Belovic, Elizabeta Gavric, Marija Glavas, Marija Habulin, Lea Kraus, Tereza Kucerak, Kornelija Sende-Popovic Ana Seles-Brozovic, dr Dobrila Mezic-Siljak. 31 One su kao
lekari m'edicinske sestre i borci predstavljale zene Jugoslavije, ucestvuj~ci neposredno u borbi z': odbranu. republik~nske. Spanij~.
RadeCi u bolnicama, one su pruzale pomoc stanovmstvu 1 1zbeglicama ostvarivale kontakt sa spanskim zenama, pomagale im u zbrinjav.:Uju i lecenju dece. Organizovale su i tecajeve za mlade ~olni
carke i saradivale u razvijanju kulturno-prosvetnog rada. NJ!hovu
pomoc cesto je trazilo i veoma cenilo stanovnistvo, jer je u Spaniji
bilo malo Iekara. 32
Centralni komitet KPJ dao je 1937. godine uputstva za stvaranje komiteta solidarnosti sa spanskim narodom, u kojima se isticu
sledeci zadaci:
ao Ovim Nankom SvetS'ki -k,omitet Zena poziva :!ene na ·novembacrsrki kongres u Pari2ill i obave.Stava da Ce 10, 11, 12. i 13. novembra biti odrZana proslava .,Dana uspomena", povodom 20-godi~njice pr:imirj·a, a 13. -i 14. ?oven;bra
III naoiona·lni francuSiki kongres . .lKe'H.a Danae u une Svetskog kom1teta zena
poo:iva naSe Zene, koje su u mogu6nosti da uCestvuju u ovim .grandioznim
manifestacijama za mir. (.lKeua danae, 16. cenTe.M6ap-oxTo6ap 1938, 20.)
31 ARP, fond Spanija, X-1-b/1, X, 1b/2, X, 16/3. Udruzenje spanskih
boraca, spisak bivSih jug'Oslovensk.ih dobrovoljaca SpanSike republik.anske VOJske; $panija, knj. 5, Beograd, 1971, 505, 576.
3 2 ARP, fond Spanija, X-2/12, SeCanje Bohunjioki dr Adele.
397
�1i
I
KP Slovenije organizovale su sastanke sa drugim tvornickim radnicama, domacicama i omladinkama s kojima su citale polulegalnu
i legalnu literaturu koja se odnosila na borbu u Spaniji. Ljubljanska policija usia je u trag jednom ovakvom sastanku kame je prisustvovalo otprilike 11 drugarica, te je sve drugarice uhapsila i
ddala vise dana u zatvoru, nakon cega ih je kaznila sa novcanom
kaznom". 36
Partija je pratila pojedine uspehe i bitke u Spaniji i organizovala pisanje parola po zidovima u Ljubljani i u drugim mestima
Slovenije, rasturanje letaka i pisanje clanaka - o znacaju borbe
protiv Franka, u legalnim levicarskim novinama. U okviru Narodnog fronta Partija je organizovala masovne mitinge i izlete u okolinu
Ljubljane, na kojima je objasnjavan znacaj borbe koja se vodi u
Spaniji. Jedan od takvih zborova odrzan je maja 1937. godine. Policija je nastojala da ove mitinge i izlete spreci.•7
Na inicijativu Partije i u drugim krajevima organizovani su
odbori i komiteti za pomoc spanskim borcima. U odboru u Beogradu
bilo je osam zena. 38 U Hrvatskoj su osnovani komiteti za pomoc
spanskim dobrovoljcima u Zagrebu, Karlovcu, Splitu, Su8aku, Bjelovaru, Gospicu i drugim mestima, zatim u fabrikama i skolama.
Pored muskaraca, u Komitetu za pomoc spanskim borcima u Zagrebu, bile su Bosiljka-Beba Evic-KrajaCic, Dina Zlatic i Natasa
Znidarsic-Tkalec.39 Posle sloma spanske republikanske vojske i povlacenja internacionalnih brigada iz Spanije, 1939. godine, spanski
borci bili su zatvoreni u koncentracionim logorima Francuske, gde
su ziveli pod vrlo teskim uslovima. Partija je preko Komiteta za
pomoc spanskim borcima i organizacije Crvene pomoci organizovala
siroku akciju za pomoc ovim borcima koji su se nalazili u logorima.
Akcija se sastojala u sakupljanju materijalne pomoci u novcu, hrani
i odeci, slanju paketa, dopisa, popularisanju spanskih boraca i upucivanju zahteva vlastima da se oni vrate u zemlju. Ona je uspesno
organizovana u svim krajevima u zemlji i u njoj su zene uzele
znatnog uCeSCa.
U listu Proleter objavljen je Clanak u kojem se kaze da se
nekoliko stotina najboljih sinova nasih naroda nalazi u koncentracionim logorima Francuske pod nepodnosljivim uslovima zivota i
da oni ocekuju da im se dozvoli povratak u domovini. Posto su vlastL
u Jugoslaviji sprecavale povratak spanskim borcima u zemlju, u
clanku se apeluje na radnike, seljake, omladinu, na sve pobornike
mira i demokratije da se zaloze:
,da se dozvoli slobodan povratak svim nasim spanskim dobrovoljcima;
da se skuplja novcana pomoc za njih;
a) sakupljanje pomoc1 u novcu, hrani, odeci, medikamentima
i knjigama; b) objasnjavanje javnosti pravog stanja stvari u
Spaniji; c) uzimanje inicijative u slanju raznih deklaracija, pozdravnih pisama, protesta itd.; d) uzimanje antifasista u odbore.
U uputstvima se dalje predvida da se organizuje jedinstveno
nastupanje svih radnickih organizacija u korist republikanske Spanije; da se organizuju akcije zenskih, omladinskih i mirovnih organizacija, da se odrzavaju konferencije i predavanja na kojima bi se
objasnjavao znacaj borbe i pobede nad fasizmom u Spaniji. 33
U listu Proleter takode se govori o potrebi stvaranja odbora
pomoci i solidarnosti sa Spanskom Republikom, pa se, izmedu ostalog, kaze: ,s nase strane mi treba da do kraja izvrsimo duznost
solidarnosti prema herojskom spanskom narodu. Mi u Jugoslaviji
treba da uprkos svim teskocama organizujemo u ·svakoj varosi i u
svakom selu odbore solidarnosti sa spanskim narodom. Treba da
mobilisemo javno mnenje Jugoslavije, da svaki prema svojim sredstvima i mogucnostima doprinese pobedi spanskog naroda, jer je
njegova pobeda i nasa pobeda". 34
U Parizu je osnovan Jugoslovenski nacionalni komitet za pomoc republikanskoj. Spaniji i on apeluje, oktobra 1937, na sve slobodoumne !jude i organizacije u Jugoslaviji, kao i u ostalim zemljama
gde zive Jugosloveni, da formiraju komitete za pomoc spanskom
narodu, da prikupljaju namirnice, odecu, cigarete i literaturu .borcima iz Jugoslavije u medunarodnim brigama. 35
N a osnovu ovih uputstava, u zemlji su se poceli osnivati komiteti i odbori za pomoc spanskim borcima u kojima je bio veliki
broj zena. Postojece organizacij e Crvene pomoci, u kojima su zene
bile narocito aktivne, .odmah su se ukljucile t.l"'akciju za sakupljanje
pomoCi dobrovoljcima u Spaniji.
Posle pocetka gradanskog rata u Spaniji, u Sloveniji je formiran Odbor koji je imao zadatak da organizuje materijalnu i propagandnu pomoc spanskoj republikanskoj vladi. Odbor je organizovao
odlazak dobrovoljaca za Spaniju i radio na sakupljanju novcanih
priloga za pomoc borbi u Spaniji. Da bi se ovaj zadatak sto uspesnije
ostvario, Partija je u okviru Crvene pomoci formira!a odbore u svim
vei'im preduzecima u Sloveniji. U odboru u ,Saturnusu" bile su
dve zene, a slicno je bilo i u drugim preduzecima.
U izvestaju Centralnog komiteta KP Slovenije o radii Partije
na pomoci spanskoj republikanskoj armiji kaze se: ,Zene Clanice
" ARP, fond KI, !937 /124.
34 Proleter, 5, maj 1937, 12. U istom broju Proletera gOVfrri IS€ o patrona.tu nad naSim borcima u SpanUi, -o osnivanju patronatskih odbora nad
naSim borcima u Sp.aniji i izmedu ostalog kaie: ,Svako ko n·ije mogao da
sam 'Ode u Span.iju, nek:a radi na stv.aranju ta·kvih Qdbotra. Tj odb-ori treba da:
1) odrZavaju neposrednu vezu s naSlm jedinicama .i bo-rcima u Spaniji,
da im Salju .pozdravna .pLsma, pakete i darove, novine i knjige;
2) sakupljaju novae, hranu, odela i rublje za poo-odice naSih zemljaka-baraca u S.paniji, a n.aroCito da se brinu za por.odice poginulih, da <Odr.Zavaju
staln.u vezu sa tim porodicama;
3) Sire i ,prodaju -knjiZice i Uteraturu o junaOkoj borbi -Spanskog nar.oda
i Sire medu njima istinu o Sparnijj".
ss ARP, fond Spanija, IX~a/2, X-la/20.
as ARP, fom.d Spanija, X~3a/1; Pep ·c a K a r de 1 j, OpStina Polje u
pruZanju pomoCi Spanskom narodu, Spanija 1936-1939, k:nj. 5, 298.
37
Isto.
.
Podaci iz d(}kumentacilje Zbornik.a Zene Srbije u NOB.
s9 Zene Hrvatske u radniCkom pokretu ... , 403; ARP, fond Spanija,
SjeCanje Karla MrazoviCa; Beba KrajaCiC, Mladen Ivkovd.C, Vlad o Nov a k o viC, PomoC Spans kim borcima, Spanija 1936-1939, ·knj. 5, 281.
3B
399
398
I
I
�da se sprece sve sikanacije polic(je koje bi sprovodio rezun
nad njima". Na kraju se kaze da pomoc spanskim borcima mora
biti hitna i efikasna i da treba uciniti sve da ta pomoc sto pre stigne:' 0
Sakupljeni prilozi su dostavljani preko Crvenog krsta 41 u paketima koji su mogli da budu teski svega kilogram, pa je iz Beograda ponekad upucivano dnevno po 200 takvih paketa za Francu~
sku. I u drugim krajevima Srbije uspesno se odvijala akcija za
pomoc spanskim borcima. Iz Prizrena su zene slale pakete sa dzemperima, carapama i zivotnim namirnicama dobrovoljcima u koncentracionim logorima u Francuskoj. Grupa naprednih zena iz Peci
uputila je zahtev za prikupljenim potpisima predsedniku vlade trazeci da se odobri slanje pomoci spanskim borcima i sakupljale su
priloge za njih. U Cacku su zene preko zenskog pokreta protestovale
protiv mesanja stranih sila u spanski gradanski rat i prikupljale
priloge za spanske borce. U Nisu su zene takode prikuplj ale priloge
i slale pakete nasim dobrovoljcima u koncentracionim logorima
u Francuskoj i sakupljale potpise kojima se trazi njihov povratak
u zemlju. Veliki broj zena u Valjevu ucestvovao je u akciji za pomoc
spanskim borcima. One su slale pakete i prikupljale potpise za njihov povratak u domovinu. Seljaci iz okoline Valjeva takode su ucestvovali u prikupljanju priloga i slanju paketa spanskim borcima.• 2
Studenti i studentkinje Beogradskog univerziteta narocito su
se angazovali u ovoj akciji i u Beogradu i u unutrasnjosti. Oni su
prikupljali dobrovoljne priloge i rasturali letak Za pomoc zrtvama
rata u Spaniji, za prava naiiih dobrovoljaca.•• U Domu studentkinja
u Beogradu odrzana je priredba u korist spanskih dobrovoljaca koji
se nalaze u koncentracionim logorima Francuske. 4 '
Akcija za pomoc spanskim borcima s velikim uspehom je organizovana u Hrvatskoj. Pored Komiteta za pomoc spanskim borcima,
u preduzecima i ulicama su formirani pododbori u Zagrebu, Karlovcu, na Kordunu i drugim mestima. Zahvaljujuci mrezi ovih
pododbora, akcija je popriroila masovan karakter i prosirila se
na sela.
Kada su dobile prva pisma od nasih dobrovoljaca iz logora
u Francuskoj, aktivistkinje u Zagrebu povezale su se s njihovim PO"
40
Za pomoC na§im Spanskim junacima, Proleter, l, maj 1939, 12. U Pro~
Zeter, 3--4 ad aprila-maja 1940. godine go-v'Ori se o nesnoSljivim uslo:vima
Zivota naSih dobro-voljaca u k:oncentracionim log·ori.ma u Francuskoj; o in-ter·
venciji porodica ·Spanskih boraca uz podrS:ku og1·omnog broja gradana izraZenu
u hiljadama potp.iJS.a, ·koje ·su traZile od jugoslovenske vlade i pojedinih njenih
Clanova da ·se omoguCi dobrovoljcim.a poviatark u zemlju. U Clanku se osuduje
vlada CvetkoviC-MaCek, -koja ne dozvoljava .povratak Spaon.skih boraca u domovinu i naglaSava da .,treba -od.mah uloZiti -sve snage za nj·Ihov po'Vratak
u zemlju".
41
Jugoslovens:ki Crveni ·krst poveo je, prema odluci Lige Crvenog krsta,
l936. godine ·ak.c-iju za rprikuplja-nje priloga u odeCi i novcu za Spa-nsku d-ecu.
U ovoj akciji naroCito su se angaZ-oovale Zene. (JKeua Oauac, 2, Oe'4e.u:6ap
1936, 15.)
42
Podaci uzeti iz dokumentacije Zbornik Zene Srbije u NOB.
48
Ministarstvo unutra.Snj:ih poolova upozorava Upravu p.O'licije na -o-vu
a.kciju i zahteva da se prikupljanje pomoCi onemoguCi, d-a se rasturanje letka
spreCi i da se sa uCesnicima u ovoj ak.cij.i strogo po zakonu postupi. (ARP,
fond Spanija, X-1a/48, X, 1a/50.)
44 ARP, fond S·panija, X-la/62.
400
rodicama i odmah su im poslale prve pakete hrane i pisma. Kasnije
su, pored hrane, stale lekove, novine, naprednu literaturu, recnike,
udzbenike stranih jezika i odecu. Pisma o zivotu u logoru umnozavale su i davale studentima, Drustvu za prosvetu zene, sindikatima
i drugim naprednim organizacijama, gde je Partija imala uticaj.
Preko pododbora za pomoc spanskim borcima ta pisma su umnozavana i dalje rasturana, tako da se veliki broj gradana preko njih
upoznao sa stanjem u koncentracionim logorima Francuske i davao
priloge za nase dobrovoljce. Komitet za pomoc spanskim borcima
u Zagrebu dobijao je iz Francuske komunisticku i antifasisticku
stampu iz koje su znacajniji clanci, na primer 0 polozaju spanskih
boraca, prevodeni, umnoZavani i koriSCeni za usmene novine i razne
druge skupove i citalacke grupe. 45
Zagreb je bio centar ove akcije u Hrvatskoj i iz njega su organizovano, svake nedelje, slani paketi u logore spanskim borcima.
Pored prikupljenih priloga, organizatori ove akcije su dobijali i novae od Crvene pomoci, kojim su kupovali raznovrsnu hranu i slali
u logore. Bilo je raznih teskoca prilikom upucivanja ovih paketa;
dogadalo se da se odjednom nade na posti po 20 paketa, sto je upozoravalo na organizovanu akciju. Paketi tezi od kilograma nisu
primani, a neko vreme se slalo iz Zagreba svake nedelje po 100, pa
i vise kilograma, oko cega su se zene i studenti naroCito angazovali.
Ova akcija je hila prosirena na vise mesta u Hrvatskoj, tako da
su paketi slani iz Karlovca, Siska, Bjelovara, Osijeka i drugih mesta.
Na Kordunu je akcija za pomoc spanskim borcima imala masovan
karakter. Tamo su zene sa sela plele carape i dzempere i davale
razne zivotne namirnice koje su se mogle pakovati i slati. Studenti
su u leta 1940. godine hili na logorovanju na Plitvickim jezerima
i odatle su u grupama iSli po selima Like i Korduna, davali priredbe i razgovarali sa seljacima o polozaju nasih dobrovoljaca u
koncentracionim logorima. Oni su i na Univerzitetu drzali predavanja i njihova ucesce u raznim vidovima bilo je zapazeno u ovoj
akciji. 46
Polovinom januara 1938. godine Banska uprava savske banevine upozravala je nize organe vlasti da komunisti i dalje nastavljaju organizovanu akciju za slanje !judi u Spaniju i prikupljanje
priloga za spanske borce. Ujedno je zahtevano da se ova akcija onemoguci.47 Pocetkom marta 1941. godine Redarstveno ravnateljstvo
u Splitu pise Kabinetu bana u Zagreb da je na njegovoj teritoriji
zap8Zena akcija za sakupljanje dobrovoljnih priloga za bivse spanske dobrovoljce, koji se nalaze u koncentracionim logorima u Francuskoj, kao i za internirane komuniste u Lepoglavi. Medu licima
koja vade ovu akciju spominju se dve zene iz Splita. 48
" ARP, fond Spanija, X 2/46; AIHRPH, MG 10/IV-35, Secanje Kmjacic
Bosiljke-Bebe i ZlatiC Dine.
46
ARP, fond Spanija, X-2/67, X-2/58, SeCanje Anice MagaSiC i Karla
MrazoviCa.
47 ARP, f.ond S.panija, X-la/4.
48 ARP, fond Spanija, X-la/66. U viSe dopisa Min~starstva unutra&njih
po.slova, bansk:ih uprav,a i sTeskih naCelstava upozo.ravalo se i izveStavalo o
akcij;i za p-omoC Spanskim bordma, koj.a se vodila u ·Cel-oj zemlji.
401
�U Sloveniji je Partija preko Crvene pomoci, porodica i rodaka
~pansk!h bora:a i drugi~ an.tifasista organiz?vala akciju za pomoc
spanskim borc1ma mtermramm u koncentracwne logore. Sakupljeni
novae, odeca i zivotne namirnice su preko adresa porodica i rodaka
nasih dobrovoljaca slati u logore legalnim putem. Crvena pomoc je
izdala dva letka pod naslovom ,Iz pisma jugoslovenskog spanskog
borca koji se nalazi interniran u francuskom koncentracionom logoru". ~ ,C.~loj .~Io;rensk~j postenoj javnosti". Letke su potpisali
rodac1 .' ~nJatel]l spanskih dobrovoljaca. Oni su imali za cilj da
UpoznaJU Javnost S po]ozajem spanskih boraca i da doprinesu uspehu
akcije koja se vodi za pomoc njima.••
Akcij a za pomoc spanskim borcima u Bosni i Hercegovini bila
je organizovana preko Crvene pomoci. Studentkinje u Banjoj Luci
prikupljale su priloge i preko Crvenog krsta slale nasim dobrovoljcima u logore u Francusku. U ovoj akciji u Tuzli narocito su se
istakle radnice i zene radnika. One su redovno slale preko Crvenog
krsta pakete od pola kilograma hrane za spanske borce. Ponekad
su im mesecno upucivali i po 40 takvih paketa. 5o
2ene Crne Gore uzele su vidnog ucesca u prikupljanju i slanju
priloga za spanske borce. U pojacanom radu Crvene pomoci zene
su bile narocito aktivne i najcesce su radile u rukovodstvima ove
organiza~ije. 51 Banska uprava zetske banovine pise o prikupljanju
dobrovolJne pomoci za spanske borce i nareduje podrucnim vlastima
da se to onemoguci.•2
U Makedoniji su zene takode aktivno ucestvovale u akciji za
sakupljanje pomoci spanskim borcima. Pored prikupljanja priloga
u zivotnim namirnicama, one su u Velesu plele dzempere carape
rukavice i salove. Ova akcija bila je dobra org..nizovana. Vunu n~
pijaci obicno su kupovale zene koje su imale mnogo dece, a zatim
se ta vuna rasporedivala za pletenje po celom gradu.5 3
Akcija za pomoc spanskim borcima nije imala samo ekonomski
ve~. i politicki k~rakter. U njoj je ucestvovao ogroman broj gradana
kOJl su upoznab sa borbom u Spaniji i agresijom fasizma koji je
pretia i nasoj zemlji. Bez obzira na zabranu od strane rezi~a, organizovani su protestni mitinzi, manifestacije, demonstracije i predavanja na kojima je govoreno o borbi i stradanjima spanskog naroda.
Posta je materijalna pomoc dobra organizovana i paketi su
stizali iz svih krajeva Jugoslavije, Partija je postavila pitanje povratka nasih dobrovoljaca u zemlju. Organizovano je pisanje pro-
., ARP, Spanija, X-3a/l.
50
Dana BegiC, n.n., 154.
51
AliT, V 1-4 (1941); Eeue Y peaO.!l.y~uo'H.apnUAt a?C4UjtUta od 1936. do
1939. U CTBapa1Ue J{pyW.TBa ,,JKeUC'l'CU noupeT", 1Kene L{pne rope y peBOl/,Y'llsUOUaprtOA£ nOJ<:peTy 1919-1945,,., 22.
52
y
dopisu :5€ kaZe da pojedina lica naklonjena komunizmu p.rikupljaju
dobrovol]ne priloge u Zivotnim namirnicama i robi, kao Sto su suva meso
braSno, Car.ape 1td. Sk:reCe se paZnja podruCnim vlastima i nareduje da vid~
koji mesni odbori Crvenog ·krsta Salju pakete, da to prekinu i da stupe u kontakt s predsednicima Crvenog krsta i upravnicima paSta u cilju onemoguCavanja5~ve akcije. (ARP, Spanija, X la/60; AIIT, br. 3752/V 3a-17(1937.)
P Y 1K a B a K,
}KexaTa so npozpecusnaTo Osu:JtCe1-be na Ma1ee<)ouuja
1910-1945, CKorrje, 1960.
402
glasa i letaka s potpisima ,Prijatelji bivsih spanskih dobrovoljaca"
u kojima se govori o teskom zivotu u logorima u Francuskoj i zahteva
povratak spanskih boraca u domovinu.
Pocetkom septembra 1939. godine u jednom takvom letku iz
Zagreba ,Cijeloj hrvatskoj javnosti"! apeluje se na gradane da se
zauzmu za sudbinu bivsih spanskih republikanskih dobrovoljaca iz
J ugoslavije i da im omoguce povratak u zemlju. U stampi je bila
objavljena vest da je dobrovoljcima dozvoljen povratak u domovinu,
ali se. to u praksi nije ostvarilo. U letku se, izmedu ostalog, kaze:
,.Apel!ramo na sve javne i kulturne radnike te na citav hrvatski
narod da putem intervencija, brzojava, peticija i molbi traze na
odgovornim mjestima povratak dobrovoljaca i zarobljenika u dragu
im zemlju". 54
Jugoslovenski nacionalni komitet za pomoc republikanskoj
Spaniji u Parizu poslao je dopis u kojem se apeluje da advokati
u Jugoslaviji preduzmu potrebne mere da se bivsim dobrovoljcima,
koji se nalaze u koncentracionim logorima u Francuskoj, dovozoli
povratak u domovinu. 55
Pocetkom jula 1940. godine zenski pokret u Somboru uputio
je Alijansi zenskih pokreta u Novom Sadu molbu Dragice Colic
i Vere Dimitrijevic, koje u ime porod.ica bivsih dobrovoljaca iz republikanske Suanije mole da se intervenise kod nadleznih vlasti da
se dobrovoljcima, nasim drzavljanima, dozvoli povratak u otadzbinu.
U molbi se govori o odlasku nasih dobrovoljaca u Spaniju da se
bore ,za mir u Evropi, za mir na Balkanu, a protiv tadasnjih podstrekaca rata", zatim o njihovom zatvaranju u koncentracione logore
u Francuskoj, o teskocama u tim logorima: ,Mi smo u vise navrata
trazili od jugoslovenske vlade da ih vrati u zemlju, jer nema nikakvih zakonskih propisa, koji bi se tome protivili. Od strane g. potpredsednika dr Maceka i drugili zvanicnih iz nase vlade to nam je
i bilo obecano, pa cak i objavljeno u dnevnoj stampi". Na kraju se
mali zenski pokret da protestima, predstavkama i peticijama zahteva:
, l. Od francuske vlade (preko njenog poslanika) da se
prestane sa zlostavljanjem nasih dobrovoljaca, sa nasilnim
uvrstavanjem u radne kompanije; da im se zagarantuje zivot
i da ne prave smetnje njihovom povratku u zemlju.
2. Od jugoslovenske vlade da nasim dobrovoljcima odmah
dozvoli i omoguci (davanjem potrebnih isprava) nesmetan povratak u zemlju".56
Bezbrojne molbe, delegacije, peticije, protestna pisma i rezolucije upucivane su vladi i Cvetkovicu, Maceku, Subasicu, Budisavljevicu i drugima pojedinacno, kojima se trazio povratak nasih
Zene HTvatske u TadniCkom pokretu ... , 401.
U dopisu Kraljewke banrske up.rave savske banovine - Upr:av:i rPDUcije i .sreskim 100.Celstvima kaZe ·se da u zemlju stifu iz Pariza 1 drug.i ape1i
u kojima se iznosi teZak polo.Zaj bivSih dobrovoljaca u koncentracionim logorima i traZi solidamost jugoslovensk.i.h \l"adnika s njlma. (ARP, fond Spanija,
X-1a/53.)
56 Dragica ColiC je maj.ka Slavka ColiCa, a Vera DimitrijeviC je sestra
dr Nade DimitrijeviC-Ne.SkoviC; ARP, fond Alijan.sa Zenskih pokreta, Novi
Sad, br. 46/1940/.
54
55
403
�dobrovoljaea u zemlju, ali je sve to bilrr bezuspesno. Vlasti su na
razne nacine nastojale da onemoguce ovu akeiju, koja je imala si·roke razmere. Potpisnici petieija, na primer, pozivani su u polieiju
i saslusavani s namerom da se ta akeija spreci.57
UoCi rata pojedini spanski borei poceli su se vracati iz logora
u zemlju i istovremeno su stupali u akeiju za povratak drugih.
Organizovani su odbori za docek spanskih boraea, jer su oni putovali
ilegalno i kao ilegalei smestani po kucama i preko partijskih veza
upucivani u pojedine krajeve, a kasnije u ustanku, u partizane.
U odboru za docek spanskih boraea u Zagrebu, pored ostalih bila
je Aniea Magasic. I u ovoj akeiji zene su se mnogo angaz'ovale
prilikom dolaska i smestaja spanskih boraea. U Zagrebu je bilo
nekoliko punktova za smestaj nasih dobrovoljaea. Adrese i stanove
dobijali su preko Narodne pomoci. Drugovima koji su stizali u Zagreb obezbeC!ivani su preko odbora smestaj, novae odeca legitimacije i propusnice. Jula i avgusta 1941. godine vratil~ se vis~ spanskih
boraea; u Zagreb su obicno stizali u grupama po 3 do 4. Mnogi su
odatle ilegalnim ,kanalima" odlazili u partizane.••
Aktivnost zena u raznim vidovima organizovane pomoci borbi
naroda Spanije i nasim dobrovoljeima u koneentraeionim Iogorima
u Franeuskoj - bila je najbolji dokaz solidarnosti u borbi protiv
fasizma. Akcije koje su vodene u tom praveu osposobljavale su ih
organizaeiono i politicki za predstojece zadatke u zemlji. Kroz ovu
delatnost zene su se ukljucivale u siroki antifasisiticki front koji
je Partija stvarala u Jugoslaviji.
5. Sire ukljucivanje zena u drustveno-politicl<:i· zivot uoci rata
i okupacije zemlje
Antiratne akcije i demonstraeije protiv profasisitickog rezima
u Jugoslaviji, kao i akeije za odbranu zemlje Partija je organizovala
posle okupaeije Austrije i Cehoslovacke -od strane failisiticke Nemacke, a naroCito posle izbijanja drugog svetskog rata, koji je poceo napadom Nemacke na Poljsku, 1. septembra 1939. godine, i
objavom rata Nemackoj od strane Engleske i Franeuske.
U uslovima neposredne ratne opasnosti pitanje odbrane nezavisnosti zemlje i borba protiv reakeionarne vlade Cvetkovic-Macek
~ostaje stvar citavog naroda, svih njegovih rodoljubivih snaga, cije
Je jezgro i najjaci oslonae sacinjavao upravo klasni radnicki pokret
sa KPJ na celu, koja se afirmisala kao najdosledniji horae protiv
fa~izma i ~ata, a za odbranu i nezavisnost zemlje. Pod parolom ,Za
m1r, hleb 1 slobodu", protiv uvlacenja Jugoslavije u rat, za oslonae
na SSSR, za stvaranje vlade koja bi predstavljala sve patriotske
~nage i osposobila zemlju za odbranu od fasisiticke agresije, Partija
Je p~~ela u borbu sve antifasisticke snage u zemlji. Akeije Partije,
radmeke klase, zena i omladine u nasoj zemlji bile su odlucno usme" ARP, f<>nd Spanija, X-3b/l, X-~b/2, X-3b/3.
58
ARP, fond Spanija, X-2/58, SeCanje Anice Ma-gaSiC.
404
rene u tom praveu i sjedinjavale su se u zajednickoj borbi za opstanak Jugoslavije, za resavanje osnovnih zadataka revolueionarnog
radnickog pokreta kroz borbu protiv fasisitickih agresora i obaranje
profasisitickog rezima u zemlji.
Ratna situaeija u Evropi i opasnost od rata, koja je zapretila
Jugoslaviji, pogorsala je polozaj radnicke klase i radnog seljastva
u zemlji. Vlada je forsirala izvoz u fasisticku Nemacku, a u zemlji
su stalno rasli troskovi zivota, tako da ogromna vecina zaposlenih
nije mogla svojom zaradom da pokrije ni polovinu egzisteneijalnog
minimuma. U takvoj situaciji povecava se i interes zena za sudbinu
zemlje i one, narocito zenska omladina, masovno stupaju u strajkove, antiratne akeije i demonstraeije, u borbu protiv skupoce, protiv vlade Cvetkovic-Macek, koja je, kao vlada ujedinjene srpske
i hrvatske reakeije, preduzimala najostrije mere protiv komunista
i klasnog radnickog pokreta.
Masovna akeija za pravo glasa zena 1939. godine, o kojoj je
bilo reci, protekla je u znaku siroke politicke aktivnosti zena na
liniji borbe protiv fasizma i postojeceg poretka u zemlji. I u svim
drugim akcijama koje je Partija u to vreme organizovala zene su
ispoljile vecu politicku aktivnost. Njihovo ucesce u akeiji za odbranu zemlje bilo je naroCito znacajno i veliko u organizovanju
tecajeva za dobrovoljne bolnicarke i kurseva za odbranu od vazdusnih
napada i zagusljivih gasova. Na sedniei Odbora Drustva ,Zenski
pokret" u Novom Sadu, koja je odrzana 16. maja 1939. godine, zakljuceno je da se organizaeija zenskog pokreta stavi na raspolaganje
Ministarstvu vojske i mornariee radi organizovanja zenskih odreda,
koji bi za vreme rata preuzeli odbranu deee i civilnog stanovnistva
od napada iz vazduha. Odluceno je da se predsedniea dopisom obrati
nadleznim organima vlasti i zatra:li uputstva za osnivanje ovih odreda
i da se odrzi siri sastanak zena, na kojem bi se konkretno dogovorile
o realizaeiji ovog predloga. 59 U zenskim listovima koje su uredivale
i izdavale zene komunisti vise puta je ukazivano na predstojecu
opasnost od rata i pisano o pripremama zena za buduci rat. Posebno
se apelovalo na zene i mlade devojke da posecuju i zavrsavaju
tecajeve za dobrovoljne bolnicarke i tecajeve za odbranu od vazdusnog napada koje je u celoj zemlji organizovao Crveni krst.
U Beogradu je sredinom 1939. godine radilo 20 takvih kurseva.
Oni su trajali tri meseea i posle toga se polagao ispit i dobijala diploma. Svoje teorijsko znanje buduce bolnicarke su upotpunjavale
praksom od 15 dana u bolnicama. Do tada je u organizaciji Crvenog
krsta bilo obuceno 3 200 dobrovoljnih bolnicarki.6 ° Kursevi prve
pomoci bili su organizovani i u drugim mestima u Srbiji, a njih su
5o ARP, fo.nd Alijansa .Zenskih pokreta, Zapilsnik sa odborslcih sedn'ica
DruStva uZenski .pokret", Novi Sad, II/6, 42-43.
ao Hama c.MOTpa JKena dauac, 22, .Maj-jyuu 1939, 16. U istom broju ovog
lista objavljena je reporta.Za ,Ka-ko se sprema za bolniCarke" u k.ojoj se detaljnije g-ovori o praktiOnom sticanj'1l znanja za ovaj poziv. U 1Keuu danae, 21 od
aprila 1939 ..g,odine, donosi ·Clanak dr Lazara GenCiCa Uloga Zene u buduCem
Tatu, u kojern s·e opS-irno govori o ulo:oci Zena u prvom ·svetskom ratu, Spanskom
gradanskorn rratu, japansko-kineskom ratu i zadacima Zena kod nas u sanitetskoj sluZbi i raznim posloviina u pozadrini u buduCem •ratu.
405
�posecivale pre svega zene komunisti, kandidati, Clanovi SKOJ-a i
druge napredne omladinke. U organizaciji tih kurseva bile su aktivne
studentkinje medicine u Beogradu koje su na svom fakultetu, 1939.
godine, osnovale zensku sekciju u okviru Udruzenja studenata.
U Nisu su se, posle zabrane rada Drustva ,Zenski pokret", gotovo
sve omladinke upisale na kurs prve pomoci. Pred rat je u Prizrenu
Crveni krst organizovao tromesecni kurs na kojem je bilo 25 zena
i omladinki. N a predlog zenskog pokreta, u Pristini su takode organizovani sanitetski tecajevi, koji su bill spojeni sa tecajevima za
odbranu od napada iz vazduha. U Zrenjaninu je kroz kurseve prve
pomoci proslo oko 400 zena iz grada i okolnih sela. Poseban bolnicki
tecaj odrzan je u selu Melencima 1940. godine, na kojem je bilo
30 zena. Sa istim programom organizovani su kursevi za dobrovoljne
bolnicarke i u Kraljevu, Cacku, Kursumliji, Kosovskoj Mitrovici,
Vranju, Svetozarevu i drugim mestima u Srbiji kroi koje je prosao
veci broj zena. 61 Slicni kursevi odrlani su i u drugim krajevima
u zemlji i na njihovom organizovanju posebno su se angazovale
partijske i skojevske organizacije. U Zagrebu je 1938. godine, uz
pomoc Crvenog krsta, tecaj prve pomoci organizovala Junior sekcija
Udruzenja univerzitetski obrazovanih zena.
U ovo vreme odrzano je vise demonstracija i protestnih zborova protiv mera koje je vlada poduzimala u spoljnoj i unutrasnjoj
politici, u kojima su ucestvovale i zene. Mesni medustrukovni odbor
URSS-a u Zagrebu pripremao je skupstinu koja je hila zakazana
za 3. decembar 1939. godine. Posto je policija zabranila odrzavanje
te skupstine, istog dana doslo je do demonstracija u kojima je ucestvovalo oko 15 hiljada lica. Radnici su demonstrativno zagrebackim
ulicama uzvikivali parole za hleb, mir, slobodu, protiv skupoce, za
slobodan rad u radnickim org-anizacijama itd., a •·taum je pred pozoristem odrzana velika radnicka skupstina. Na skupstini su istupila
cetiri govornika, medu kojima i Ruza Turkovic, tvornicka radnica,
koja je zbog toga kao i ostali govornici, hila kaZ:njena sa 15 dana
zatvora. 62
Usled zabrane radnickih zborova u ~velikom broju gradova u
zemlji, kao i zabrane studentskog zbora u Beogradu, koji se odrzavao
pocetkom svake skolske godine, u Beogradu je 14. decembra 1939.
godine doslo do velikih demonstracija u kojima su ucestvovali radnici, studenti i drugi napredni gradani. Policija se tom prilikom
krvavo obracunala sa demonstrantima, tako da je ubijeno i ranjeno
oko 50 ucesnika. Toga dana je kod Tehnickog fakulteta tesko ranjena Bosiljka Milicevic, student Ekonomsko-komercijalne visoke
skole, koja je podlegla ranama 21. februara 1940. godine. Demonstracije je organizovao Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju i Mesni
komitet KPJ za Beograd. U njima je ucestvovalo oko 5 000 demon.
stranata, koji su energicno istupili protiv rata i skupoce i zahtevali
61
62
Podaci uzeti iz dokumentacije Zbornika Zene Srbije u NOB.
Zene Hrvatske u radniCkom pokretu ...• 413 'i 414; Ced-o·m:i~ Dur-
d e.v i C, Demonstracije, poloZaj i akcije radniCke klase Jugoslavije u periodu
pred II svetski Tat. Beograd, 1951, 89.
406
slobodu radnickog organizovanja, autonomiju Univerziteta i slobodu
nauke. 63
Povodom uspostavljanja diplomatskih odnosa izmedu Jugoslavije i SSSR-a, u Zagrebu su krajem juna 1940. godine odrlane velike manifestacije u kojima je nekoliko hiljada gradana izrazavalo
svoje simpatije prema Sovjetskom Savezu. I ovom prilikom doslo
je do sukoba izmedu manifestanata i policije u kojem je teze ranjen
radnik Drago Butkovic, koji je nakon pet dana podlegao ranama.
Njegovoj sahrani prisustvovao je veliki broj gradana, a oprostajni
govor je odrzala Andela Cvetkovic. 64 Beogradani su odusevljeno
pozdravili dolazak prve sovjetske trgovinske delegacije, krajem
juna 1940. godine, a povodom dolaska prvog sovjetskog poslanika
Plotnikova, 7. jula iste godine, u Beogradu su odrzane masovne
manifestacije. u njima je ucestvovao veliki broj zena, a narocito
omladinki."
Demonstracije protiv reZima organizovane su i u Splitu, Podgorici, Mostaru, Mariboru i Ljubljani. Po manjim mestima i selima
Slovenije odrzane su mnogobrojne demonstracije, gde su narocito
bile karakteristike demonstracije zena i porodica mobilisanih rezervista.66
U Makedoniji su organizovane ilindenske demonstracije protiv
nacionalnog ugnjetavanja, koje su veoma uspesno izvedene u nekim
mestima 1940. godine. Taj praznik proslavljao je ceo narod, a komunisti su proslave pretvarali u politicke demonstracije protiv rata
i nasilja rezima Cvetkovic-Macek. U Ohridu su komunisti na Ilinden 1939. i 1940. godine organizovali masovni izlet. Toga dana 1940.
godine gradani Prilepa su izasli u velikom broju na izlet da proslave
svoj nacionalni praznik. Mesni komitet KPJ je ovaj izlet na kraju
pretvorio u politicke demonstracije protiv rezima, koje su se odrzavale i u drugim krajevima u zemlji. Prilikom povratka kucama,
izletnici su se sakupili na jednom mestu i u stroju usli u grad demonstrirajuci i pevajuCi borbene makedonske pesme. Njima se prikljucio veliki broj gradana sa ulice, pa su skupa krenuli na brdo
iznad grada uzvikujuci parole: ,Hocemo mir! - Hocemo slobodu!
- Necemo rat!" itd. Kada su demonstranti doiili do stare zeleznicke
stanice, iz njihovih redova istupili su govornici Kuzman J osifovski
i Barko Talevski. Tada je doslo do sukoba sa policijom koja se tukla
sa demonstrantima. 67
Povodom godisnjice izbijanja drugog svetskog rata, u Beogradu su na vise mesta u gradu 1. septembra 1940. godine odrl':ane
63 Ko.~,tynucT,
1 i 2 iz 1940; BoSko Du(fiCk-oviC, Decembarske
demonstracije u Beogradu 1939. godine, Cetrdeset gocli.na, Zbornik seCanja,
knj. 3, 430; ,n; p arM n; a JI a 3 ape B 11 h, ,l{e.~wncTpa'l{uje 14. de'l{e..M.tipa 1939.
y BeozpaOy,
roc}utU'1-ba1C
zpada Beo1.pada,
Klb.
V, 1958, 339.
64
Zene Hrvatske u radniCkom pokretu . .. , 428-431.
65 AIRPS, SeCanje Brane PeroviC -i Slavke f>uriC-Parente;
Ced·omir
I> u r de vi 6, Polo:Zaj i akcije radniCke klase Jugoslavije . .. , 93.
66 Vjesnici odluCujuCih klasnih sukoba, Proleter, 7-8, avgust-septem-
bar 1940, 7.
67 ARP, SeCanje Na<le Bogdanove;
H. Geor.gij e-v\Ski, Ilindenski
izlet i demonstracije u Prilepu 1940. godine, Cetrdeset godina, Zbornik seCanja,
kn.i. 3, 452.
407
�velike protivratne demonstracije, koje ,su onemogucile policijske
snage da efikasno i jedinstveno intervenisu.
Uoci rata Partija je masovno organizovala izlete, jer su ani
bili veoma pogodni za sire okupljanje radnika i drugih gradana i
razvijanje politickog rada. Na izletima se obicno izvodio kulturni
deo programa, koji se sastojao uglavnom ad pesama i recitacija,
a zatim su se drzali politicki referati. J edan od najpoznatijih izleta
u ovom periodu bio je izlet u Kosutnjak, u okolini Beograda, 8. septembra 1940. godine. Zahvaljujuci obimnim pripremama, na izlet
je izisao veliki broj porodica sa decom, radnika iz preduzeca, omladine i zena. Sa Cukarice, iz ,Cigar-papira" i Markarnice Uprave
monopola, izislo je oko 150 zena. U najvecem broju na izletu je
bila zastupljena radnicka i studentska omladina. Kada j e u popodnevnim casovima poceo organizovani deo programa, u cijem je
pripremanju i izvodenju ucestvovalo i nekoliko studentkinja, u kamionima je naiS!a policija i zandarmerija i blokirala skup, taka da
ih izletnici nisu ni primetili. U tom su se zaculi i prvi pucnji i doslo
je do tuce izletnika, u kojoj su zandarmi i policajci tukli i ubijali
koga su stigli. Taka je poginula i jedna sesnaestogodisnja gimnazijalka, koja je pokusala da se spase. Do kasno u noc trajalo je gonjenje izletnika ad kojih je oko 100 odvedeno u Glavnjai.'u, a na
mestu pokolja ostalo je 20 mrtvih ili tesko ranjenih. Medu ubijenim
je bila i jedna tekstilna radnica sa Karaburme. U tom naletu policije
bilo je ubijene i pregazene male dece.•8
Ogranicavanje sloboda osecalo se na svim mestima, pa i medu
ucenicima. u beogradskim srednjim skolama saslusavano je i maltretirano na stotine daka 1940. godine, a 12 je bilo iskljuceno na
dve godine iz skole zato sto je vise od 3 000 daka trazilo da se skine
zabrana sa srednjoskolskog knjizevnog lista 3opa. Dacki roditelji
ostro su protestovali protiv ovog postupka i ovakvog vaspitavanja
omladine i s posebnim proglasom obratili su se javnosti za osudu
ovakvog metoda rada u skolama.••
U okviru politicke borbe protiv rezima bile su veoma znaeajne
akcije koje je Partija organizovala protiv koncentracionih logora.
Na mnogobrojnim demonstracijama, mitinzima i drugim skupovima,
na kojima je izrazavano negodovanje protiv postojeceg stanja u
zemlji, zahtevano je raspustanje koncentracionih logora. Prijatelji
interniranih iz Hrvatske obratili su se ,Cijeloj postenoj hrvatskoj
javnosti" protestom u kojem optu2uju dr Maceka, bana Subasica
i vodstvo HSS i SDS kao krivce za mucenja i zlostavljanja koja
ponovo vrsi policija banovine hrvatske. U tom dokumentu se osuduju metodi mucenja i formiranja koncentracionih logora, kojima
se nastoji spreciti opravdani revolt protiv stanja u zemlji. Na kraju,
prijatelji interniranih se obracaju hrvatskoj javnosti, organizacijama
i ustanovama da se prikljuce opstoj borbi i zathevaju: da se pre68
ARP, SaopStenje Mesnog komiteta KPJ za Beograd, fond Bibliote'.ka
Sremske Mitrovice, br. 16; BoryMt1JI Xpa6aK H MMJIJ1:D;a Paj"qeB H h, 0c.Mocenxe.n.6apc1CU noXOJb y KowyTtbaKy 1940. ~oau.ue, rodUW.1ba% zpada
'Beozpada, KH.. VI, 1959, 389-409.
69
ARP, food B:iJbUoteka Sremske M1trovice K-3, F-4, ihr. 23; Ko.«:ynuc"t
2 iz 1940.
408
stane sa zverskim mucenjem na policiji, da se ne dopustaju bezrazlozna hapsenja i slanja ljudi u koncentracione logore, da se odmah
rasture i ukinu koncentracioni logori i internisti puste na slobodu
i da se amnestiraju svi politicki osudenici koji su ranije osudeni.
U ime porodica interniranih u Kaznionicu u Lepoglavi, 11 zena
potpisalo je molbu banu banovine hrvatske u kojoj se zahteva da
ani budu pusteni na slobodu. U molbi se, izmedu ostalog, navodi
da su se zene nekoliko puta obracale banu sa zahtevom da se njihovi
muzevi puste na slobodu, da su !judi hapseni i upucivani u Lepoglavsku kaznionu po licnom nahodenju, bez ikakve istrage i sudske
presude, i zahteva da se ukinu koncentracioni logori.'" U ovom
logoru nalazila se i Anka Butorac-Parovic. U dopisnici koju su joj
zene uputile kaze se da one ulazu sve napore da se svi internirani
puste na slobodu.71
Stvaranje koncentracionih !agora izazivalo je jos vece ogorcenje naroda protiv rezima, tako da je vlada pod pritiskom javnosti
bila primorana da raspusti logor u Bileci.
*
,.
I
*
*
Usled novonastale ratne situacije, inflacije i povecanog izvoza
zivotnih namirnica u fasisticke zemlje, u Jugoslaviji je doslo do
naglog skoka cena, taka da je skupoca i spekulacija ozbiljno ugrozavala opstanak, narocito nezaposlenih, radnickih porodica s manjim
primanjima, kao i siromasnih seljackih porodica.
Od kraja 1939. do kraja 1940. troskovi zivota porasli su ad
90,9 odsto na 143 odsto. Za isto vreme cene biljnim proizvodima
porasle su za 150,3 odsto, stocnih proizvoda za 78,2 odsto, industrijskih proizvoda za 69,3 odsto, hrane za 60,8 odsto, odece i obuce za
72,77 odsto i ogreva i elektricne energije za 32,89 odsto. U isto
vreme prosecna osigurana radnicka nadnica porasla je za 12 odsto,
dok su najvazniji troskovi zivota porasli za 50 odsto. Kilogram
hleba je kostao 6 dinara, a prosecna radnicka nadnica je bila 24 dinara, a za nameStenike 30 dinara. 72
Cene su stalno rasle73 i materij alni polozaj vecine stanovnistva
postajao sve tezi, sto su narocito osecale zene, jer je i delimicnom
mobilizacijom rezervista teret oko odrzavanja porodice padao na
420, 421 i 457.
Na dopisnici je bi:lo pOO.pi!sano 9 Zem.a. - Zene Hrvatske u radniCkom
pok.retu . .. , 451 i 452.
72 C e do m i r f> u r de viC, Pol-oZaj i akcije radniCke klase u Jugostaviji u periodu pred ll svetski rat ... , 71; ,,Reforme" i skupoCa, Proleter,
7-8, avgust-septembar 1940, 15.
73 Tako, lila primer, cene hroani porasle s-u za oko 30°/o, a odeCi .i obuCi
za oko 42°/n od septembra 1939. do marta 1940 ..godi-ne. Kod pojedine robe, :i. to
one -koja se najviSe traZi u d<>maCinstvu, do opoCetk:a 1940. godine cene su
skoCile: pSenici za 30°/o, kukuruzu za 20°/o, braSnu za 260/o, masti za 15°/o, pasulju za 46'3/o, pirinCu za 40°/o, soCivu za 100°/o, buteru m 80°/o, ulju za jelo
41°/o, -sapunu za pranje 200/o itd. (JKeua Oauac, 27, .MapT-anpuJt 1940, 3; Pe"£
UCTUUe, 6. jyU 1940.}
1o Zene Hrvatske u radniCkom pokretu ... ,
71
409
�zene. Zbog toga dolazi do akcija i demonst~a~ija protiv skupoce,
do negodovanja i opsteg nepoverenJa u postoJecr rezrm. Ova borba
protiv skupoce dobija i pos~b:':n organizacioni o~lik. U gradovirr:a
; selima ostvaraJU se, na mrcrJatlvu KPJ, odbon za borbu protrv
skupoce u koje ulaze i zene i u ovim akcijama dolazi do veceg povezivanja izmedu radnicke klase i siromasnog seljastva.
Na Konferenciji tekstilnih radnika, koja je odrzana 26. novembra 1939. godine u Leskovcu, raspravljalo se o niskim nadnicama
i skupoci i konstatovano je da se za dobijenu platu ne mogu podmiriti najosnovnije zivotne potrebe. Odluceno je da se od vlasnika
tekstilnih fabrika trazi povecanje radnickih nadnica za 20 odsto,
jer su cene zivotnih namirnica skocile za 30 odsto.74 Usled rata
i delimicne mobilizacije, u proizvodnju se sve vise uvlacila mlada
radna snaga, i to uglavnom zenska, koja je najvis~ bila eksploatisana. Ovi mladi radnici i radnice radili su po 12-18 casova, a nadnice su im bile i po pet dinara!5
Krajem 1939. godine Partija preko sindikata pocinje da organizuje skupstine i demonstracije protiv skupoce i nestasice zivotnih
namirnica, koje su tokom 1940. zahvatile celu zemlju. U okviru
te akcije u Splitu je 17. decembra 1939. godine odrzana protestna
skupstina protiv skupoee. Posta policija nije dozvoljavala da se
skupstina drzi u pozoristu, kako je to ranije bilo predvideno, ana
je odrzana na obali. Taj skup, na kojem je bilo oko 600 lica, ubrzo se
uvecao i pretvorio u masovne demonstracije protiv rezima. Policija
je pocela pucati na demonstrante i ubila je brodogradilisnog radnika
Vicka Buljanovica a sedam lica je ranjeno. Posle podne zapocela je
akcija da se ada pocast poginulom radniku generalnim strajkom.
Preko noci uspesno su izvrsene obimne pripreme taka da je sutradan, 18. decembra, doslo do opsteg generalnog iltrajka. U gradu je
bila obustavljena svaka delatnost, nije radila ni jedna ustanova, ni
jedno prduzece, pa cak ni skole, paste i zeleznica. Na ispracaj posmrtnih ostataka Vicka Buljanovica doslo je mnogo radnika i seljaka
iz obliznjih sela i gradova oko Splita, taka da je oko 25 hiljada !judi
krenulo u povorci prema splitskom groblju. Ovom akcijom rukovodili su clanovi Pokrajinskog komiteta Partije i aktivisti, medu kojima je bilo mnogo zena. Pored ove demonstracije, u Splitu je protiv
skupoce odrzano vise protesta i manjih demonstracija oko opstine
i drugih sedista vlasti!6
I u Makarskoj su odrzane uspesne demonstracije protiv skupace na kojima je, pored stanovnika ovog grada, ucestvovalo mnogo
naroda i iz okolnih mesta. Kada se povorka demonstranata uputila
prema obali, naisli su zandarmi i poceli se surovo obracunavati.
,U najtezem momentu, kada su mnogi demonstranti isturili gala
prsa vucici zandardmima: ,Pucajte!' - grupa zena i ljudi izbila je na
74
Paduu'ltxe ·noauue, 48, 1. Oe~e.MOap 1939.
" ARP, fond Sindikati, br. 125/40 i hr. 246/40.
76 Zene
Hrvatske 1.L radniCkom pokrePu ... , 414; Auk a Berus,
U Splitu 17-18. decembra 1939. godine, Cetrdeset god ina, Zbornik seCanja ... ,
knj. 3, 260.
410
celo povorke i jurnula na bajonete, probivsi se na obalu". U tom
sukobu bilo je ranjeno nekoliko demonstranata!'
.
U aprilu 194.0. godine u Podgorici je odrzan prot;stm zbor
protiv skupoce na kojem su objasnjavane osnovne P?l.rt;cke parole·
Partije, a zatim su ucesnici zbora krenuh prema opshm. Predsednik opstine bio je primoran da primi delegaciju radmka, kop mu
je predala posebne zahteve!8
Veliki broj demonstracija i protestnih zborova protiv skupoce
odrzan je u Sloveniji. Pored manjih demonstracija u Tacnu, Polju,
Sentvidu Jezici Crnucama, Zalogu i tako dalje, organizovane su
velike d~monstr~cije protiv skupoce, decembra 1940. godine, u Ljubljani. Na demonstracije su, pored radnika i sluzbenika iz Ljubljane
i okoline doim i seljaci iz susednih sela. Demonstranti, medu kojima j e bio i veliki broj zena, okupili su se pred Opstinu i izabrali
delegaciju od tri Clana, od kojih je bila jedna radnica iz preduzeca
Saturnus". Delegacija je upucena predsedniku opstine s predstavkom od 14 tacaka u kojoj su se postavljali i ekonomski, i politicki
zahtevi. Pred opstinom su okupljeni gradani izrazavali svoje neraspolozenje prema rezimu, a zatim su demonstrirali ljubljanskim
ulicama. Demonstracije protiv skupoce u Mariboru pretvorrle su se
pred zgradom policije u demonstracije protiv policijskog nasilja!9
U Sremskoj Mitrovici su 11. decembra 1940. godine odrzane
demonstracije protiv skupoce. Radnike je na ulici docekao kordon
policije ; zandarmerije s nozevima na puskama, koja je pokusala
da zabrani demonstrantima prolaz u centar grada. U sukobu sa.
policijom narocito su se istakle mlade radnice koje su uspele da sa.
ostalim demontrantima, i pored policijskog kordona, dodu do opstine.
Posle demonstracija doslo je do mnogobrojnih hapsenja i kaznja-·
vanja""
, . " k l . . . " . kt 1 ..
U vreme ove nesnosljive skupoce 1 spe u acrJe JOS Je a ue mJe·
postalo pitanje dodatka na skupoc~ ~datim zen.ama drzav~im sl"~
zbenicama, za sto su se one bonle JOS od 1934. l 1935. godme. Ucl-·
teljska kulturno-prosvetna zadruga ,Petar Kocic" u Banjoj Luci.
odrzala je 10. avgusta 1940. godine skupstiou na kojoj je konstatovano: da je veoma tezak ekonomski i pravni polozaj drzavnilL
sluzbenika; da je ogromno povecanje cena zivotnih namirnica do-·
vela u bezizlaznu situaciju drZavne sluzbenike i njihove porodice;
da se ne preduzimaju mere protiv spekulacije; da se povecanjem.
plata nije poboljsao polozaj sluzbenika; da jos nije ispravljena ne-·
pravda prema zeni sluzbeniku. N a skupstioi je zahtevano da se ove·
n vice S r z i C, Demonstracije protiv skupoCe u Makarskoj, Cetrdesetgodina, Zbornik seCanja . .. ~ knj. 3, 463.
78 vas o S t a j k i (:, Protest protiv skupoCe u Podgorici, Cetrdeset go-·
dina, Zbornik seCanja .. . , knj. 3, 461.
7 9 U disk:usiji na Petoj zemalj-skoj konferencij.i KPJ, jedan od delegata-~
iz Slovenije rekac je da su u akci.ji protiv skupoCe uCestvovale samo Zene.
(ARP fond CK KPJ 1940/14. - .Zapisnik sa Pete zemaljske konferencije KPJ,
14· Vi k ta-r Stop' a r, Demonstracije protiv skupoCe u Ljubljani, Cetrdesetgodina, Zbornik seCanja ... , knj. 3, 460; Vjesnici odluCujuCih klasnih sukoba,.
Proleter, 7-8, avgust-septembar 1940, 7.)
so ARP, fond Sindikati, br. 251/40.
411
�nepravilnosti otklone i da se zene s!u{benici potpuno izjednace u
platama s rnuskarcima sluzbenicima.••
Do kraja januara 1941. godine skupoca je porasla za 78 odsto,
dok je najveci dodatak na skupocu iznosio 50 odsto, a mnogi su
primali i 5 odsto. Sindikalni savezi su zahtevali da se dodatak na
skupocu povisi srazmerno povisenju troskova zivota.••
Proslava 8. marta protekla je 1941. godine u znaku borbe
protiv skupoce i postojeceg rezima. Zene su se najvise zalile na
skupocu, niske plate i nezaposlenost.
Od svih akcija koje je Partija organizovala u ovom periodu,
zene su najvise ucestvovale u akciji protiv skupoce, jer su bile l\ivotno zainteresovane za stabilizaciju cena, za poviSenje plata i za
zaposljavanje !judi.
V glava
ZENE U ORGANIZACIJAMA I RUKOVODSTVIMA KPJ
1. Partijske komisije za rad medu zenama
Od 1934. godine Partija poklanja vecu paznju radu medu zenama, a 1935. godine se konstatuje da broj zena u KPJ ,jedva iznosi
10/o", a slicna je hila njihova zastupljenost i u omladinskirn i sindikalnim organizacijama.' Ucesce zena u Partiji u pojedinim pokrajinama u to vreme bilo je razlicito. U izvestaju Pokrajinskog komiteta KPJ za Crnu Goru, na primer, pocetkom novembra 1935. godine,
navodi se da na terenu na kojem deluje njihov komitet, postoje
143 celije sa 610 clanova Partije, a od toga je 12 zena, sto u procentima iznosi 2 odsto prema .socijalnom sastavu clanstva, najvise
je bilo seljaka, i to oko 70 odsto, dok je radnika bilo 21 odsto, a intelektualaca oko 7 odsto. 2
U velikim tekstilnim fabrikama, u kojima su bile zaposlene
vecinom zene, u partijskim organizacijama bilo je svega jedna do
dve radnice. Marta 1935. godine formirana je u Tekstilnoj fabrici
,Herman Pollak" u Zagrebu prva partijska celija posle diktature
1929. godine u kojoj su hili jedna zena i cetiri muskarca.• u izvestaju
jedne tekstilne radnice iz Zagreba od 1935. godine navodi se da se
njihova partijska celija sastoji od cetiri Clana, i to dva krojacka
radnika i dve tekstilne radnice. Ove dve tekstilne radnice su, kao
komunisti. bile zaduzene da rade u zgradi u kojoj su se nalazila
dva tekstilna preduzeca sa 110 zaposlenih, veCinom zena. One su
uzivale veliki ugled medu radnicama. Kada je jednu od njih poslovoda hteo da izbaci zbog propagande, ostale radnice su zapretile
strajkom i tako uspele da je zadrl:e i dalje u preduzecu. 4 Slicno je
bilo i u tekstilnim fabrikarna u Beogradu. Pocetkom 1937. godine
u tekstilnom preduzecu ,Elka" u kojem je bilo zaposleno oko 90 odsto zena, svega dve su bile u Partiji, dok su kasnije, iste godine,
prirnljene jos dve. 5 Na Karaburmi je krajem 1937. iii pocetkom
' ARP, fond KI, 1935/637.
2
AJ, fond 15, F. 19; Dim'O Vujov.iC,
Jedan izveStaj PK KPJ za
Crnu Goru, Boku, SandZak, Kosovo i Metohiju iz 1935. godine, Istorijski zapisi,
god. XII, kni. IV, sv. 1, !959, 244.
3 Clan Partije bila je Marija KovaC-iC:-GrZetiC. (Ivan
BoZiC e viC,
81
Pe'l.f, ucTuue, 5, 5. cenTe.M6ap 1940; Ee'lia Oauac, 29, as~ycT-cenTeM-
6ap 1940, 6.
" ARP, fond Sindlkali,
412
br. 205/41.
lJva Strajka tekstilaca .- .. , 65, 66.
.. Uslled ileglanog delovanja Partije u izveStaju se ne navodi fabrika
u kojDj je formiran partijs:ka organizac.ija. (ARP, fond KI, 1935/227.)
5 lA Beograda, SeCanje Evice CurCit\ 1892-MG-XIX-215.
413
�1938. godine formirana partijsk,;t. organiiacija6 _sa zada~~oll?- da.pro~i?
rad Partije i formira orgamzac!Je po preduzec1ma koJ!h Je b1lo v1se
u ovom delu Beograda. Ubrzo je primljeno nekoliko radnica u
Partiju. Osnovano je vise partijskih organizacija po preduzecima:
u B~ogradskoj tekstilnoj A. D., u Stofari i platnari Vlade Ilica i
jedna zajednicka celija za ostala preduzeca. Prilikom formiranja
ave organizacije imale su mali broj Clanova Partije, ali su se za
dve godine intenzivnog rada znatno povecale. Partijska organizacija u Fabrici Vlade Ilica, posle obustave rada u zimu 1940. godine,
brojala je 10 clanova Partije, medu kojima je bilo i zena radnica. 7
Najvise zena intelektualki u Beogradu bilo je u partijskoj organizaciji koju su saCinjavali komunisti iz Omladinske sekcije zenskog
pokreta i Redakcije casopisa JKena danae.
Iz ovih podataka se vidi da su partijske organizacije, naroCito
prvih godina ovog perioda, bile nerazvijene, da je u njima radio
mali broj clanova Partije, a pogotovo zena. Iako su ave organizacije
bile malobrojne, njihov uticaj je bio veliki, jer su komunisti hili
veoma aktivni i okupljali su veliki broj simpatizera i drugih naprednih gradana koji su se ukljuCivali u akcije Partije.
Odnos Partije prema radu medu zenama promenio se poslednjih godina ovog perioda. Na V zemaljskoj konferenciji KPJ, oktobra 1940. godine, konstatovano je da je u poslednjoj godini primljen
veci broj zena u partijske organizacije, tako da ih je tada bilo 6 odsto u Partiji u zemlji, i to: u Sloveniji 10 odsto, u Crnoj Gori 6 odsto,
u Srbij1 10 odsto, u Hrvatskoj 4 odsto, u Makedoniji 10 odsto i u
Vojvodini 5 odsto. 8
U partijskim dokumentima, direktivnim pismima, referatima,
izvestajima i rezolucijama ukazivano je vise puta na vaznost rada
sa zenama i na potrebe formiranja partijskih komisija za rad medu
zenama pri svim partijskim komitetima. Godine 1934. pri Pokrajinskom komitetu KPJ za Sloveniju forrnirana je partijska komisija
za rad medu zenama; 9 1935 - pri Pokrajinskom komitetu KPJ za
Hrvatsku i pri MK KPJ u Zagrebu,' 0 a kasnije i pri Pokrajinskom
komitetu KPJ za Srbiju." Maja 1939. godine osnovana je Komisija
8 Sekretar prve partijske organizaclje na Kar-aburmi bila je Vukica l.VfitroviC, a Clanovi Lepa StamenkoviC, Ju.Uja Delre i Dragi StamenkoviC. Sve
ove tri Zene bile su tekstilne radnice. - D [!'a g i S tam e.n k o viC, n.n., 95.
7 U fabrici Vlade HiCa, od Zena su prve primljene u Partiju Marija
GregO"ran, tkaOka radnica u Stofari 1 i Juli~ka Salaj, 'koja je radila kao snovaCica u platnarl. Kasnije su -primljene Fatima PejoviC, Ljubica Velebit i druge.
U Fabrici dZakova :NfiliSiC, od Zena je medu prvima prim[jena u Partiju Julka
OreSCanin. (Drag i Stamen ko viC, n.n., 9-5 do 98.)
8 ARP, fcmd CK KPJ, 1940jl4, referat Vide TomSiC o radu medru Zenama.
9
U Komisiji za rad medu Zenama pri Pok.rajinskom k()mitetu KPJ za
Sloveniju bile su Zdenka Kidri'C, Stefica ZbeSnik, Pol-ka Kos i Milena MohoriC.
(ARP, MG-II/1b/ll0, Secanje Vide Tomsi~; Fond CK KPJ, 1940/14; fond KI
1937/79.)
10
ARP, f.ond KI, 1935i324. Clano·vi Komisije za ra-d medu Zenama pri
PK KPJ za Hrvatsku bile su u to vreme RuZica Tui'koviC i Danica OreSCanin;
Zene Hrvatske u radniCkom pokretu ... , 265.
11 Clanovi Komisije za rad med,u Zenama .Cesto su ·se menjali zbog ilega1nih uslova rada i malog broja kadrova .fz redova Zena koji su se Cesto
prebacivali na razne zadatke. Tako su u Konlisiji za rad medu Zenama pri PK
KPJ za Srbiju od 1937. do 1941. godine rpovremeno .bile: Cana BaboviC, Vukica
414
za rad medu zenama pri Pokrajinskom kornitetu KPJ za Crnu Goru,
na ciju su inicijativu zene komunisti Crne Gore, Bake, Sandzaka,
Kosova i Metohije, 1940. godine, uputile proglas radnim zenama
svih krajeva. U Proglasu se govori o imperijalistickom ratu i njegovim posledicama, koji vise od godinu dana pustosi mnoge zemlje,
o profasistickoj politici vlade Cvetkovic-Macek, koja priprema izdaju zemlje; o teskom stanju u zemlji i velika skupoca, spekula.cija,
oskudica u prehrambenim proizvodima, nezaposlenost u naJVlsem
stepenu; o gladi koja preti crnogorskim radnicima i seljacima; o .neravnopravnom polozaju zena koji se ispoljava u svim sektonma
drustvene delatnosti i u porodici. Zene se pozivaju u borbu protiv
imperijalistickog rata, protiv svih njegovih uzroka i posledica, a za
mir i nezavisnost zemlje i stvaranje vojnog saveza sa SSSR-om; da
organizuju i povezu svoju borbu za svakodnevne zahteve; .da pomognu porodicama mobilisanih vojnika; da se bore za nacwnalnu
ravnopravnost crnogorskog i drugih ugnjetenih naroda, za. demokratska prava i slobode i ravnopravnost zen";> z~ slobodu stampe,
organizovanja zbora i dogovora, za slobodu straJka, za amnestJ~u
politickih i vojnih osudenika, za otva~anje ja;mih ra~ova; _rrotiv
nezaposlenosti i izvoza zivotnih namirmca, protJV bede I glad!; protiv tiranije, reakcije i svih diktatorskih ustanova; protiv koncentr.acionih logora, ropskog polozaja zene i fasistickog uredenJa zemlJe.
Na kraju proglasa pozivaju se zene svih zanimanja u borbu za oslobodenje iz dvadesetvekovnog ropstva i u borbu za ravnopravnost
Zena.12
Pri Pokrajinskom komitetu KPH za Dalmaciju postojala. je
krajem ovog perioda Komisija za rad medu zenama ad 6 do 7 c~a
nica Ciji je sastav cesto menjan. Komisija je neposredno rukovod1la
rad~m zena u Splitu, Trogiru, Omisu i Makarskoj. Ona je organizovala grupe zena u pojedinim mestima preko kojih je sprovodila
odredene partijske zadatke.' 3 Uoci rata vrsene su p~ipreme .~a formiranje partijske komisije za rad medu zenama pn PokraJmskom
komitetu KPJ za Makedoniju, a komisija je forrnirana krajem oktobra ili pocetkom novembra 1941. godine. 14
MitroviC Anda RankoviC Lepa StamenkoviC, Julija Delre, RaSela Baruh, Mitra
Mirtro-viC; Lepa Perov.iC, Mnada Rajter, D?:l>ri1a KarapandZiC ! dpuge_. (Podaci
uzeti riz dokumentacije Zbornika Zene SrbtJe u NOB, ARP, SecanJe VIde TomSiC, MG-II/16-110; Vida TomSiC, Borba Zena za jednaka prava, Cetrdeset
godina, Zbornik seCanja . ..• knj. 3, 138. .
.
.
12 u Komisij.i za rad ISa Zenama p_n PK ~PJ za" Crn_u ~o~ bile S':l;
Lidija J ovanmr.iC, sekreta.r, Vasa PaviC, I>ma Vrbica, Blaza V"ldOJeVIc-Cetkovtc
i Dara VukotiC. (AUT, br. 3808/I 5-1/40/; Eene ,qpue Tope Y peBO.I1.Y'f1UOnap1iOA£ nm~peTY 1919-1945, 24, 31; J 0 BaH 0 B J1 h EaT p M h, KOA£Y1tUCTU'l£%a
napTuja JyzocAaauje y L{puoj Topu 1919-1941 •. Eeorpa~, 1959, 255 . .
ta u Komisiji za rad medu Zenama prt PokraJirnskom komttetu KP~
za Dalmactju bile su Karla Njegov.arn, Vese1a SegviC, M~rij~ CeciC, Ma:ra HaJdukoviC, Mara RadonjiC-Crnogorka i <huge. CARP, SecanJe Ka-rle NJegovan,
MG/II-16/109.)
.
..
.
14 u Komisij.i za rad medu Zenama pr1 PokraJI-nskom i.kom1tetu KP~ za
JVT...,akedoniju bile su Vera Aceva, Milka JovanoviC:-~v~ovska i. Slavka Fid~
nova. Vera Aceva je bila Clan PK KPJ za MakedOUIJU 1 -Tukovodilac ov~ konusije. (Institut za nacionalnu istoriju, Arhiv za radniCki pokret SkoplJe, fond
PK 1942, Izjava Vere Aceve.)
415
�Godine 1935. postojala je Centralna komisija za rad medu lienama pri Centralnom komitetu KPJ. Polovinom juna iste godine
ona u izvestaju o radu navela da je delatnost Partije medu zenama
nezadovoljavajuca; da je CK KPJ vise puta slao direktive za rad
Partije medu zenama, ali da organizacije nisu preduzimale smisljenije i organizovanije akcije u tom pravcu. U izvestaju se dalje govori o formiranju Centralne komisije za rad medu zenama pri Politbirou CK KPJ i njenim zadacima; o aktivnosti Komisije za rad
medu zenama pri Pokrajinskom komitetu KPJ za Sloveniju; o radu
Partije i SKOJ-a medu zenama u Sloveniji; o ucescu zena u sindikalnim organizacijama, u strajkovima i ostalim akcijama radnicke
klase; o formiranju komisija za rad medu zenama pri Pokrajinskom
komitetu KPJ za Hrvatsku i Mesnom kornitetu KPJ u Zagrebu;
o ucescu zena komunista u omladinskom pokretu u Zagrebu; o ucescu zena u sindikalnim organizacijama i naroCito u Sindikatu tekstilaca u Hrvatskoj; o aktivnosti zena u antifasistickom i protivratnom
pokretu u zemlji i o buducim zadacima ove komisije. 15 U isto vreme
Centralna komisija uputila je dva direktivna pisma u kojima se
govori o potrebi veceg angazovanja zena u pojedinim organizacijama
i akcijama koje organizuje KPJ, i o zadacima ave komisije. 16
U izvestaju sekretara Zemaljskog biroa CK KPJ, avgusta 1935.
godine, navodi se, pored ostalog, da je pri ovom rukovodstvu obrazovana Komisija za rad medu zenama, da ona priprema uputstva
za formiranje i rad zenskih komisija pri mesnim komitetima KPJ,
da ima nameru da osnuje organizacije zenskog pokreta u celoj zemlji
i da preko njih povede akciju za zensko pravo glasa." Pocetkom
februara 1936. godine upucen je Centralnom komitetu KPJ izvestaj
o radu ove kornisije u kojem se govori o pr"ll-nalazenju legalnih
oblika rada sa zenama; o formiranju Akcionog odbora za osnivanje
legalnih organizacija zena, 0 radu u postojecem zenskom pokretu,
o obrazovanju sekcija zena u sindikalnim organizacijama; o vezama
s pojedinim pokrajinama, o formiranju komisija za rad medu zenama
pri pokrajinskim partijama rukovodstvinia. U izvestaju je predlozeno da se clanovi komisija oslobode svakodnevnih zadataka u partijskim organizacijama i da na sastanke komisija dolazi po jedan
clan Pokrajinskog korniteta KPJ radi obezbedivanja pravilnog rada
komisije.'• Nakon mesec dana upucen je jos jedan izvestaj u kojem
se govori o delovanjU Kornisije za rad medu zenama pri Zemaljskom
birou CK. U tom izvestaju se konstatuje da ZB nije posvetio dovoljno
paznje radu zenske komisije i da partijske organizacije nedovoljno
rade sa zenama. 19 Medutim, na samom pocetku rada ove komisije,
doslo je do provale u partijskoj organizaciji i hapsenja komunista,
pa je komisija obustavila svoj rad.
Iz ovih nekoliko dokumenata saznaje se da je postojala Centralna komisija za rad medu zenama pri Centralnom komitetu KPJ
1935. godine. Njen uticaj na razvitak zenskog pokreta u zemlji nije
" ARP, fond KI, 1935/324.
" Isto, 1935/323, 1935/638.
" Isto, 1935/44.
1s Isto, 1936/43.
" Islo, 1936/113, fond CK KPJ 1936/1.
416
se uopste osetio i izgleda da je ona krace vreme delovala. Na V zemaljskoj konferenciji KPJ, u referatu o radu medu zenama, konstatovano je da Komisija za rad medu zenama pri Centralnom komitetu KPJ do tada nije postojala i da je treba formirati. 20
Komisije za rad medu zenama pri partijskim komitetima bile
su njihovi pomocni organi, Ciji zadatak je bio da prate aktivnost
zena, njihova ukljucivanje u Partiju i napredni radnicki pokr~~·
One su u tom pravcu pravile svoje planove rada 1 pomagale partlJskim komitetima i osnovnim organizacijama da vise razvijaju svoju
delatnost medu zenama i da ih sto masovnije ukljucuju u pojedine
oblike rada, u napredne organizacije i akcije. U toku ovog perioda
vise puta je postavljan zadatak da se komisije za rad _sa ze;:am~
formiraju pri svim partijskim komitetima i da se u svakoJ partl]SkOJ
organizaciji zaduzi po jedan clan za rad sa zenama. Medutim, te
komisije nisu bile formirane ni pri svim pokrajinskim komitetima,
a jos manje ih je bilo pri· okrulinim i mesnim komitetim.a Partije.
u partijskim komisijama su uglavnom bile zene, premda Je postavljano da se za taj sektor rada zaduzuju i muskarci i da se i oni takode biraju u komisije za rad medu zenama.
Vecina komisija za rad medu zenama pri partijskim rukovodstvima formirana je krajem ovog perioda i njihova delatnost se
osecala uglavnom u pojedinim centrima u kojima su one postojale.
U ovom pogledu maze se izdvojiti jedino aktivnost Komisij.~ za r~d
medu zenama pri Pokrajinskom komitetu KPJ .za SlovemJU, k<?~a
je formirana mnogo ranije i koja je uspela da svoJu delatnost razVlJe
kroz zenske organizacije.
Iako se nije posvecivala dovoljna paznja skolovanja i uzdizanju
partijskih kadrova iz redova zena, ipak je oko 30 istaknutih zena
komunista poslano na skolovanje u SSSR, gde su pohadale. ~omu:
nisticki univerzitet nacionalnih manjina zapada (KUNMZ) 1 zenski
kurs pri Medunarodnoj lenji':skoj s.koli. Od ~ve .
cetiri ~odi;>.e
KUNMZ su pohadale: Antomja Cec, Zora N1kohc, Nana ::hlovlC,
Malina Pop-Ivanova, Francka Kline, Zinka Vajnberger, Anka Butorac Jolanda Kvas Julka Jelic-Elordevic, Veronika Cvijic, Barica
Debebak, Zara Markovic, Urska ~atler, Milica ~ec.arska, ~ilunka
Kovac Jelisaveta Berkovic, Bramslava Markov1c 1 Rozah]a Rot.
Lepos~va Nesic-Pijade je po odluci CK KPJ otisla u SSSR i na
SUNMZ predavala srpskohrvatski jezik od 1932. do 1935. godine.2'
Polovinom juna 1935. godine na plenarnoj sednici CK KPJ je; pored
ostalog, reseno da Pokrajinski komitet Srbije :'a zens~; kurseve
posalje tri zene, Pokrajinski k~mitet Hrvatske 1 Slove!':lJe. po .dve
i Pokrajinski komiteti DalmaciJe, Crne Gore, Ma~e~ot;IJe 1 VoJ~o
dine po jednu zenu. Zahtevalo se da se na kurseve salJu zene .radn:~e,
bez obzira na partijski staz. 22 Zenski kurs pri MedunarodnoJ lenJm-
?o
2o ARP, fond CK KPJ 1940/14 V zemaljska konferencija, referat Vide
TomSiC o radu medu Zenama.
21 ARP, Zbirka Jugosloveni na radu i Skolovanju u SSSR; C/3, N /5,
S/3. P/15, K'6, V/1, B/16, K/3, J/4, C/3, D/2, M/5, Z/1, P/13, K/29, B/4,
M/3 R/11, N/2.
" ARP, fond KI, 1935/316-1a, 1935/423, 1935/424 i 1935/451.
417
�skoj skoli pohadalo je oko 10 zena, uglavnom radnica iz Jugoslavije,23 koje su se spremale za rad sa zenama i za druge partijske
zadatke u zemlji.
2. Zemaljsko partijsko savetovanje i pokrajinske partijske
konferencije
0
delovanju komunista medu zenama
Rad novog rukovodstva 'KPJ s Titom na celu osecao se na
svim sektorima partijske delatnosti, pa i na povecanoj aktivnosti
Partije u radu sa zenama. Na svim partijskim konferencijama, savetovanjima i sastancima ukazivano je na zapostavljanje rada medu
zenama, na potrebu veceg ukljuCivanja zena u Partiju i na njihovo
brze osposobljavanje za rad u rukovodecim partijskim forumima.
Pod Smarnom Gorom, u blizini Ljubljane, odrzano je 9. i 10.
juna 1939. godine Zemaljsko savetovanje rukovodeceg aktiva KPJ,
na kojem je ucestvovalo oko 30 rukovodeCih partijskih radnika iz
svih krajeva Jugoslavije, osim Makedonije. Na Savetovanju se raspravljalo o pojedinim problemima partijskog rada, s posebnim
osvrtom na organizaciona pitanja, malobrojnost partijske organizacije i organizovanje teorijsko-politickog rada, i konstatovano je da
bi broj clanova Partije trebalo da bude mnogo veci, da postoji veliki
broj disciplinovanih i odanih aktivista, pre svega radnika, koji ispunjavaju uslove za prijem u Partiju i da je brojno stanje Partije
u nesrazmeri s njenim uticajem u masama. U vezi s predstojecom
ratnom opasnoscu i progonima komunista od strane rezima, postavljen je zadatak da se odgovarajucim organizaci~nim merama obezbedi kontinuirani rad rukovodstava i povezanost svih partijskih
organizacija. Istovremeno je naglasen znacaj izgradnje novih partijskih kadrova koji nisu poznati klasnom neprijatelju, a narocito
kadrova iz redova zena. Posto je ovaj problem sagledan u celini, na
Savetovanju je zauzet sledeci stav: ,Ne sme biti nijednog foruma
bez zenskih clanova. Ako su vecina drugova do sada potcenjivali
vaznost uvlacenja zena u KP, onda sada moraju postati svesni cinjenice da je danas stvaranje zenskih partijskih kadrova nas najvazniji organizacioni zadatak". 24 Ovako odlucan stav u pogledu smelijeg uzdizanja i ukljucivanja zena u Partiju i njena rukovodstva
prvi put je dosao do izrazaja na ovom Savetovanju pod Smarnom
Gorom.
Posle Zemaljskog partijskog savetovanja odrzana je avgusta
1939. godine Sedma pokrajinska partijska konferencija za Crnu
Goru, na kojoj je vise diskutanata govorilo o pojedinim problemima
23 Medu Zenama iz Jugoslavije koje su pohadale Zenski kurs pri Medunarodnoj lenjinsko.i Skoli u Moskvi bile su Zdenka KidriC, Spasenija Babovi<:,
Vukica MitroviC, Jovanka Horvat, Anka GrZetiC, Tonka Podnar, RuZa TurkoviC, Julka P!bernik, Fani Terian. (ARP, Zbirka Jugosloveni na radu .i SkoJovantu u SSSR-u, K/5, H/7, G/6, br. 34, AIHRPH, SeCanje RuZe Tul'lkoviC,
MG 43/4-5; MBa u
r 0 UI H, a K,
lip au cycpeT c TUTO.M., Be'l£ep1be
'JI.OBDCTU,
14. Qe~e..st6ap 1967; ARP. SeCanje Zdenke KidriC: Spas eni j a Ba bo vi(:,
n.n .. 362.
24 T ito,
Stanje u. PartijiJ Proleter, 1-2, januar-februar 1940, 5-6.
418
partijskog rada. Pored ostalih, govorila je Mileva Vukovic, delegat
partijske organizacije Kosova i Metohije. Ona je na ovoj konferenciji izabrana u Pokrajinski komitet KPJ za Crnu Goru, Baku, Sandzak, Kosovo i Metohiju. To je bila prva zena ove pokrajine, koja
je izabrana u Pokrajinski komitet. 25
Obimne pripreme izvrsene su za Petu zemaljsku konferenciju
KPJ. U prolece 1940. godine pocele su se odrzavati mesne i okruzne
partijske konferencije na kojima se raspravljalo o problemima rada
partijske organizacije i birani su delegati za predstojece pokrajinske
konferencije. Posle mesnih i okruznih konferencija odrzano je osam
konferencija nacionalnih, odnosno pokrajinskih organizacija KPJ, i
to: Komunisticke partije Hrvatske, Komunisticke partije Slovenije
i pokrajinske konferencije KPJ za Srbiju, Makedoniju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Vojvodinu i Dalmaciju. Na svim ovim konferencijama raspravljano je o radu Partije medu zenama i konstatovano, kao ina Savetovanju KPJ pod Smarnom Gorom 1939. godine,
da je ovaj rad nedovoljan i da se odnos komunista i partijskih organizacija prema zenama mora odlucno izmeniti u smislu bdeg ukljucivanja zena u Partiju i uzdizanja zenskih partijskih kadrova. Svaka
ad ovih konferencija donela je rezoluciju u kojoj su istaknuti i zadaci u pogledu daljeg rada medu zenama.
U Rezoluciji Konferencije KP Hrvatske, u posebnom odeljku
o radu medu omladinom i zenama, istice se da u partijskim organizacijama i dalje ima neshvatanja vaznosti rada medu omladinom
i zenama, da se nizi forumi i partijske organizacije zadovoljavaju
s tim sto su obrazovani posebni odbori i komisije koje kontroliSe
visi forum i da pojedini komunisti gledaju na ova dva vazna sektora
kao na nesto sto je odvojeno od Partje. Ovo je ocenjeno kao skretanje i nerazumevanje protiv cega se Partija mora najodlucnije
boriti. Konferencija je medu najvaznije zadatke postavila da svaki
komunist prouCi liniju rada Partije medu omladinom i zenama i da
sve partijske organizacije i sva rukovodstva. od najnizih do najvisih, moraju pokloniti ovom pitanju narocitu paznju. Posta su na
ovim sektorima rada konstatovane greske i nedostaci, naglaseno je
da, pored opstih zahteva u borbi radnicke klase, treba isticati i specificne zahteve za zene i omladinu, razvijati samostalne i masovne
omladinske i zenske pokrete i organizovati njihove akcije iz kojih
ce izrastati novi clanovi Partije.26
U Rezoluciji Prve konferencije Komunisticke stranke Slovenije konstatovano je da se nedovoljno brine o uzdizanju i prilivu
novih kadrova iz redova zena i da ta cinjenica predstavlja opasnost
za Partiju, pogotovo u vreme imperijalistickog rata i mobilizacije
muskaraca. Zato se postavlja, kao bitan zadatak, da se organizovano
i sistematski radi na j acanju Partije novim Clanovima i da se pri
2s Andrija Mugo·Sa, Sedma pokrajinska konjerencija KPJ za Crnu
Goru, Cetrdeset godinaJ Zbornik seCanja ... , J..mj. 3, 84.
2a Proleter, 9-10-11, oktombar-decembar 1940, 12; Srp i CekiC, organ
Centralnog okomiteta KPH, 7, decembar 1940, 12; Zene HTVatske u radniCkom
pokretu ... , 437.
419
�tome posveti izuzetna paznja uzdizanju,novog zenskog i omladinskog kadra u PartijiP
Na Petoj pokrajinskoj konferenciji KPJ za Srbiju ukazano je
da nisu na vreme otklanjani ranije uoceni nedostaci u radu Partije
s omladinom i zenama, da je bilo sporosti u radu partijskih rukovodstava u pogledu razradivanja partijske linije medu brojnim simpatizerima Partije i da je sasvim zanemarena izgradnja kadrova.
Novoizabranom partijskom rukovodstvu, svim forumima i organizac!Jama postavljen je zadatak da mnogo ozbiljnije nego do tada
rade na prijemu zena u Partiju. U sestom odeljku Rezolucije ove
Konferencij e istice se da partijske organizacije moraju vise da deJuju medu radnim zenama, kojima je potrebna pomoc Partije u svim
~kcijam.~ za ostvarivanje nacela ,za jednak rad, jednaka plata", kao
1 u akC!Jama za pravo glasa, ravnopravnost zena pred zakonima i
druga opsta prava. ••
.
• U Rezoluciji Pokrajinske konferencije KPJ za Makedonijti
kaze se da u celokupnoj delatnosti Partije najvise zaostaje sektor
rada medu zenama. Pred partijske organizacije postavljen je zadatak
da se, polazeci od konkretnih uslova u pojedinim mestima, iznalaze
odgovarajuce i najpogodnije forme za okupljanje zena. Posebno je
naglaseno da se uspesna borba radnicke klase, kao i borba .makedonskog naroda za slobodu i nacionalnu ravnopravnost, ne maze
zamisliti bez ucesca zena. Skrenuta je paznja da se uporedo s radom
medu Makedonkama u gradu i na selu preduzmu odgovarajuce mere
za r~d medu Turkinjama i Albankama koje zive u Makedoniji. Nepravllan odnos prema zenama i zapostavljanje njihove uloge u drustvu ocenjeno je kao antipartijski postupak, koji ne bi trebalo da
dozvoli ni jedna partijska organizacija.29
Na Pokrajinskoj konferenciji KPJ za Bosnu i Hercegovinu
ocenjeno je da rad medu zemima nije postavljen dovoljno siroko
na citavoj teritoriji Bosne i Hercegovine, sto pokazuje da u praksi
partijskih organizacija nije doslo do izrazaja shvatanje znacaja ovog
sektora partijskog rada. U tom pogledu izuzetak je jedino Sarajevo,
gde je poklonjena veca pal:nja uclanjivanju zena u Partiju. U vreme
oddavanja ove Konferencije u sarajevskoj partijskoj organizaciji
bilo je sedam zena, a pripremnim radom za prijem u Partiju bilo
je obuhvaceno 40 zena, i to vecinom radnica. Na kraju je donesena
Rezolucija u kojoj je naglaseno da partijske organizacije moraju
mnogo ozbiljnije pristupiti radu medu zenama i ukljucivati ih u
sve akcije radnicke klase, isticuci pri tom i posebne zahteve zena.
Svim partijskim organizacijama je ukazano da moraju vise raditi
na pripremanju zena za prijem u Partiju.30
U Rezoluciji Osme pokrajinske konferencije KPJ za Crnu
Goru, Boku, Sandzak, Kosovo i Metohiju konstatovano je da je rad
medu zenama bio zanemaren i da partijske organizacije treba da
Proleter, 7-8, avgust-septembar 1940, 12.
" AIRPS, fGnd CK SKS, hr. 60; PrG!eter, 3--4, apri!-maj 1940 !3
14, 15; Ko.M.Y'H/ttCT, 5 iz 1940.
'
'
29 Proleter, 9-10-11, oktobar-novembar-decembar 1940, 19, 20.
30 ARP, fond CK KPJ, br. 92-a/40; Biblioteka · Sremske Mitrovice,
br. 11, Proleter, 9-10-11, oktobar-novemba'I"--Clecembar 1940, 24.
27
420
otklone taj nedostatak u svom radu na taj naCin sto ce u sve akcije
ukljucivati zene i isticati njihove zabteve. 31
Na Sestoj pokrajinskoj konferenciji KPJ za Vojvodinu u referatu je, izmedu ostalog, izneseno da je mali broj zena osposobljen
za rukovodenje partijskim organizacijama i pojedinim sektorima
partijskog rada i da se kao vazan zadatak postavlja osposobljavanje
zena za rad u Partiji. U Rezoluciji je takode ukazano da ovaj nedostatak treba otkloniti i sto veci broj zena primiti u Partiju i kroz
akcije osposobljavati ih za partijske kadrove, kako bi mogle, u slucaju potrebe, potpuno zameniti muskarce u rtikovodstvima i na
svim sektorima partijskog rada. 32
U Rezoluciji Pokrajinske konferencije KPH za Dalmaciju kon~
statovano je da se i u Dalmaciji primecuje kod komunista potcenjivanje uloge zena u borbi radnicke klase, da u tom pogledu treba
izvrsiti preokret, uC!anjivati zene u Partiju i pomagati im u njihovom radu.33
Iz ovih rezolucija se vidi da je Partija u ovoj godini imala
odlucnu orijentaciju na svestraniji rad medu zenama, na prijem
zena u Partiju i uzdizanje partijskih kadrova iz redova zena. Ovakav pravac delovanja dobrim delom je uslovio i tok drugog svetskog
rata koji je neposredno pretia i nasoj zemlji. U tim uslovima bilo
je nuzno da se, pored ostalih, preduzmu i takve mere kao sto su
intenzivniji rad na uzdizanju zenskih kadrova i uC!anjivanje sto
veceg broja zena u Partiju. Time se smisljeno obezbedivalo da se
rad partijskih organizacija. i rukovodstava normalno nastavi u slucaju mobilizacije mu8karaca i veceg hapsenja komunista.
U pojedinim rezolucijama nisu potpunije postavljeni zadaci
u pogledu rada Partije medu zenama, odnosno nisu dovoljno uzete
u obzir specificnosti ovog rada u pojedinim pokrajinama. Tako, na
primer, u rezolucijama pokrajinskih konferencija za Srbiju, Bosnu
i Hercegovinu i za Crnu Goru, Baku, Sandzak, Kosovo i Metohiju
zadaci su postavljeni jednoobrazno i gotovo su identicno formulisani.
·
Na pokrajiiJBkim partiiskim konferencijama izabrani su delegati za V zemaljsku konferenciju KPJ, medu kojima je bilo i zena.
Iz Srbije je izabrano 17 de1egata od kojih su cetiri bile zene (Spasenija Babovic, Leposava Stamenkovic, Vukica Mitrovic i Mara Naceva); iz Slovenije - 13 delegata medu kojima jedna zena (Vida
Tomsic); iz Dalmacije je izabrano 12 delegata, medu kojima jedna
zena (Karla Njegovan); iz Vojvodine - 7 delegata, medu kojima
jedna zena (Gordana Ivackovic); iz Hrvatske - 17 delegata, medu
kojima jedna zena (Maca Grzetic). 34 Tz Bosne i Hercegovine, Cr~e
Gore i Makedonije nije izabrana ni jedna zena za delegata V zemalJske konferencije.
31 ARP,
Bi!bliotek.a Sremske Mitrovice, br. 12; Prolter~ 9-10-11,
oktobar-novembar-decembar 1940, 16; Istorijski zapisi, god. XII, knj. XV,
sv. 1, Titograd, 1959, 262.
· 3 2 Lstorijski arhiv PK SKS za V.ojvodinru, br. 123-62 ,i "br. 12800; Pro·
Zeter, 9-10---11, oktobar-novembar-decembar 1940, 18, 19.
aa Prbleter, 5--6, jun-jul 1940, 15.
S4 II e p o ,n; a Mj a H o s M B., II eTa 3e.M.aJbcxa xonqjepeU'Usuja Ko.M.ynucTU'lt?<:e napTuje JyzocJI.aeuje, Tu.To ua 'lteJI,y napTuje, 1968, UO do 115.
421
�3. Peta zema!jska konferencija KPJ i ;;adaci u radu sa zenama
Na Petoj zemaljskoj konferenciji KPJ, koja je odr2ana od 19.
do 23. oktohra 1940. godine u Zagrehu,S5 raspravljalo se o svim sektorima partijske delatnosti i zauzeti su stavovi o pitanju huduceg
rada. U referatima, diskusiji i rezoluciji posvecena je puna paznja
rada u Partije medu zenama. U radno predsedniStvo Konferencije
izahrana je Spasenija Bahovic, koja je tada hila clan Pokrajinskog
komiteta KPJ za Srhiju.
U referatu Josipa Broza Tita 0 dosada.snjem radu i zadacima
Partije receno je da je zensko pitanje veoma vazno za Partiju i da
museu nekim organizacijama ne posvecuje dovoljno paznje: , ... sve
sto su drugarice do danas na zenskom radu postigle, postigle su
uglavnom hez pomoci drugova, a cesto i uz smetnje samih drugova ...
Ova pitanje treha danas ovdje temeljito pretresti · i prekinuti sa
starim metodama sahotiranja i nehaja za rad medu zenama od strane
nekih drugova" .36 Referat o radu Partije medu zenama podnela je
Vida Tomsic 37 U prvom delu referata ana je iznela istorijat zenskog
pitanja s osvrtom na polozaj zene u kapitalizmu i postavila zenske
zahteve koje proletarijat mora uvrstiti u svoj program. To su pre
svega zahtevi koji se ticu zastite majke i deteta, zatim potpune ravnopravnosti zene u drustvu i zahtevi ekonomske prirode u kojima
311 Fosao oko smeStaja i i.shran.e -delegata na ·konferenci}i, ·koja je odrZana .u strog.oj ilegalnosti na periferiji Zagreba, u jednoj ZJgradi '11 Du.bravi,
poveren je Zenama. Brigu oo •tome vodile su Bo.siljka-Beba EviC-KTajaCiC,
Kata DumboviC-Mama i Ton·ka ZoriC. U ovim .p.oslovima uCestvovala je i
Pepoa Kardelj. (Zene Hrvatske u radniCkom pokretu ... , 445; TIe p o lJ. aMj a HoB H fi, n. -d., 125. K .at a Dumb o viC je po.gillrula 14. j-ula 1941. u
kaciji za oslobodenje jedne .grupe koonunista i .rodoljWa iz usta&kog logora
u Kerestincu kod Zag-reba; hila j-e Clan KPJ od 1938. g·odine, a od ranije se
isticala u ·Strajik:ovima :i demonstracijama kao .clan URSS-ovih sindikaia;
naroC~to ·se istioola u izvrSavanju teZih i sloZenih z.adataika oko .prihvatanja,
,povezivanja, smestaja i "ishvane ilegalaca •komunlsta u ZagTebu, pa- ·su je
:Dbog toga zvali Mama. Izabrana u Rejonski komitet KPH za Ti!e.Snjwku
u 3agrebu, 1940. g·odine; za narodnog heroja rpriQigUaSena 1951. god-irne.
86 ARP, fond CK KPJ, 1940/14 referat J.o.siJpa B.roz-a T.ilta; Referat
druga Tita ,0 dosadaSnjem radu i zadacima Partije", Komunist. I, 1, okto~
bar 1946, 59.
81 Vida TO'Ill!iC rodena 26. j'll!na 1913. u Ljubljani; zaVTSiLa Pravn~
fakultat u Ljrubljani; za v-reme studija ukljuCila se u napredni studentski
pokret i 1934. postala Olan KPJ; d1ste .godine hila uhap.Sena i e>sudena na
9 meseci strog.og zatvora; u Ti'eCoj ik:onferenciji KP Slovenije, juna 1940,
izabrana ru CK KP Slovenije, a na V zemaljskoj 1konferencij-i KPJ za Clana
CK KPJ; uOestvovala u pri1premanjv. i izdavanju J.ega:1nog partijs:k<Jg list.a
za_-)~ene NaSa Zena, poCetkom 1941. godine!; posle okupacije ilegalno radil.a
u Ljubljani; decembra 1941. uhapSena i osuctena p~resudom Talija-noskog vojnog
ruda .na 25 gOOina zatvora; pOsle kapitulacije,.. Italij·e izaoSLa -iz ·zatvora .i
radila na ovg:aniz,ovanjv Prve 1prekomor.ske br1gade u Bariju ,u kojoj je nek.o
vreme hila zammi.k rpolitiCkog koanesara; j.amuara 1944. watila se u Sloveniju
i 1bila ·izahrana u SNOS; urediva.Ja Ljudsku pTavicu -i obila !poveren:Lk CK
KPS u Dolenj.skoj, Pri-m-orju "i Koru.Sk()j; poiSe-tkrom. maj a 1945-. godine posta.J.a ministar za oocijaJnu politi'ku u prv-oj slovenaCkoj naDodn-oj vladi; 'bila
predsednik Narodn·e .skupSti.ne SR Slovenije, posl.ani·k u Saveznoj i RepubHCkoj slrnpStini, Clan CK SKJ, predsed-nik Gla'lmog odbora SSRN Slovenije,
predsednik Veta na11oda Savezne skupStine. Odlikovana je Ordenom narodnog heroja i drugim 'Visakim 'Odlilkovanjima; Clan Saveta federaoij-e.
422
se, kao osnovno, postavlja: jednaka plata za jednak rad, ukidanje
nocnog rada za zene, jednake plate udatim i neudatim zenama, zastita fahrickih i drugih radnica pred stetnim posledicama rada i
slicni prohlemi u pogledu zastite zenske radne snage. Medu ovim
zahtevima istice se priznavanje svih politickih prava zenama sa
potpunim aktivnim i pasivnim pravom glasa. U referatu se dalje
govori o polo.Zaju Zene radnice, seljanke, domaCice, kuCne pomoCnice,
nize namestenice i o polozaju zenske omladine i mladih radnica.
Posehno je prikazan rad zenskih organizacija, raznih zenskih udruzenja, sindikainih organizacija i zenskih sekcija u sindikatu i konstatovano da je hila mnogo sektastva u radu sa zenama radnicama.
Izneseno je nekoliko podataka o ucescu radnica u strajkovima i receno da je u strajkovima koji su se vodili te godine hila vise od
50 odsto zena. Zatim se govori o politickim akcijama u kojima su
zene ucestvovale i 0 organizaciji zhorova za pravo glasa zena. u referatu je data kritika feminizma, kao iskljucivo zenskog pokreta,
koji je nedosledan u pogledu postavljanja osnovnih zahteva zena,
i kritikovana su ideoloska skretanja u vezi sa zenskim pitanjem.
Zatim su izneseni jos neki nedostaci i prohlemi u radu sa zenama
i postavljeni odredeni zadaci koje treha da izvrse sve partijske organizacije.
Kao prvo, postavljeno je da treha organizovati siroki propagandno-prosvetni rad sa zenama kako hi one postale svesne svoga
polozaja u kapitalizmu i svoje uloge u horhi radnog naroda. U tom
cilju postavljeno je da zenske zahteve treha povezivati sa horhom
protiv kapitalizma i svim tekucim prohlemima, kao sto su: horha
protiv imperijalistickog rata, protiv skupoce, za ostvarenje nacionalne
ravnopravnosti u zemlji itd. Istaknuto je da na ostvarivanju ovih
zdataka treha angazovati i muskarce i zene. Ohlici rada sa zenama
treha da hudu elasticni, sto zavisi od odredenog polozaj a i mogucnosti rada u pojedinim mestima, kaze se u referatu. Komunistima
je postavljeno da rade u svim organizacijama, drustvima, udruzenjima i grupama gde se sakupljaju zene. Ukazano je na potrehu
stvaranja legalnih zenskih organizacija kroz koje hi se najuspesnije
okupljale zene i vrsio odredeni politicki uticaj na njih. Preciznije
su odredeni zadaci zenskih sekcija koje se osnivaju u okviru sindikalnih podruznica i cija osnovna delatnost treha da hude organizovanje propagandno-vaspitnog rada medu radnicama, s tim da se
radnice ne izdvajaju iz opsteg sindikalnog pokreta. U referatu je
data ocena zenskih Jistova, koji su imali veliku ulogu u sirenju propagande medu zenama. Na kraju je naglasena potreha da se zene
masovnije okupljaju u razne akcije, da se sistematski organizuje
vaspitni rad i da se najholje zene primaju u Partiju. Posehno je
ukazano da radom medu zenama treha da se have sve partijske
organizacije i da za uspesnije organizovanje toga rada treha osnivati
pri partijskim komitetima komisije za rad medu zenama. 38
Posta u ono vreme nisu postojale mogucnosti za svestranije
prikupljanje podataka o radu KPJ sa zenama i aktivnosti zena u
raznim druStvima, udruZenjima i grupania, u referatu se nije mogla
"ARP, fcmd CK KPJ, 1940/14; Vdda Tomli!c, n. d., 138.
423
�dati temeljitija analiza toga rada, ali je,znacajno da je na Konferenciji podnet poseban referat o radu KPJ sa zenama i da su u
njemu razjasnjena mnoga nejasna pitanja i preciznije odredeni buduCi zadaci.
U diskusiji o referatima nekoliko delegata je govorilo o radu
medu zenama. Oni su istakli da je taj rad nedovoljan i znosili su
iskustva o pojedinim oblicima i metodima rada koji su najpogodniji
za masovno okupljanje zena.
U Rezoluciji Pete zemaljske konferencije KPJ je konstatovano
da je u nekim partijskim organizacijama sistematski rad medu zenama zanemaren, da se ne posvecuje dovoljna paznja tome radu,
da je on prepusten samoinicijativi nekih organizacija i komunista
koji su zaduzeni da rade sa zenama, a zatim je postavljeno: ,a) da
sve partijske organizacije posvete najvecu paznju radu medu zenama,
osobito u sindikatima i drugim masovnim organizac'ijama; b) za taj
rad organizacije treba da odrede ne samo drugarice nego i drugove;
c) da partijske organizacije posvecuju cim vise paznje zenama iz
radnickih i siromasnih rejona i pruzaju mogucu pomoc raznim savetima itd.; d) vodeci borbu za opca zenska gradanska prava, za
jednaki rad jednaka plata u preduzecima, raznim uredima itd., potrebno je u isto vreme suzbijati budoaski feminizam, koji stvara
jaz izmedu radnika i radnica i ima za cilj da otupi ostricu klasne
borbe" .39
Peta zemaljska konferencija dala je kriticku ocenu rada Pare
tije medu zenama, razmotrila svestrano tu oblast partijske delatnosti i odredila jasne zadatke u pogledu daljeg rada komunista na
okupljanju i organizovanju zena. Na Konferenciji su izabrane dve
zene u Centralni komitet KPJ, i to Spasenija Babovic i Vida Tomsic.
·~-
hapsene i osudivane na kazne zatvora, strogog zatvora, robije i gubitka casnih prava. 41 Ove kazne izricao je uglavnom Ddavni sud
za zastitu drzave u Beogradu- 42 Iz optuznica i presuda vidi se da SIL
zene osudivane na jednu do 10 godina robije zato sto su bile komunisti i sto su izvrsavale razne partijske zadatke, kao sto su: umnozavanje i rasturanje partijskog materijala, prikupljanje priloga za
Crvenu pomoc i ucesce u rukovodstvima te organizacije, drzanje
komunista ilegalaca u svojim stanovima i pribora za umnozavanje
propagandnog materijala, obezbedivanje i oddavanje raznih sastanaka u stanovima, uCeSCe u demonstracijama, odrZavanje veza izmedu pojedinih partijskih organizacija i rukovodstava, pisanje pisama, Clanaka i parola, primanje i smestaj vecih kolicina partijske
literature itd. Veci broj zena prosao je kroz istrazne zatvore u kojima su mucene, a mnoge su na sudskim procesima, u nedostatku_
ili udru.Zenj<a za nelegalno prigraJbljiv-anje ·vlasti, kao i uQPSte on:o Uo sesadrZi u prednjoj taCki;
3) izdavanje pod zakup ili rna u kom ·vidu ustupanje ZJgrada ili prostorija za salkupljanje lica, kojima ·hi bio oilj pviprema ili o:rad za os.tvarenje·
Cega od -onoga Sto je izlo.Zeno -u gornjim ta.Ckama, ako je onaj ikoji je zgradu
ili prostoriju IUS'tup1o, znao na Sta Ce se an.e upotrebtti;
I
!
5) Sta-vljanje u veru :sa ika:k.vom liC.noSCu i'li 'kakvim druStvom u inostranstv:u u cilju dobijanja kalwe :pomoCi otuda radi prilprema za revoluciju
ili nasilnu promenu -sada·Snjeg politiekog stanja u zemlji ...
Clem 2. Ko uCini rna koj·e -od okriviOnih dela izloZ:enih u N. 1. ovog:
zakcma, kamiCe se smrCu ili Tobijom -do 20 g-odina. P.redmeti 'kriviCnih dela.
k·onfiskovaCe se.
Oni kojd znaju da se pripremaju zJo,Cini, iZ'loZ.eni u Cl. 1. pa o .tome na
vreme ne izveste drZaVlllu vlast, 1kazniCe ISe robijom do 20 godina.
U cilju ·btrZeg i lakSeg utvrd:i'Vanja ik·rivice dapuStteno je n..a:dle.Znim.
vlarsttma da 'VrSe pretres i noCu".
4. Progoni i osudivanje zena komunista
41 Prema Kr.iviCnom zakoniku od 27. janua-ra 1929. godine (C.n.yJ!c6eue
uoauue, 33-XVI o;a; 1. c:Pe5pyapa 1929) glavne ·kazne .su bile: smrtna Jrazna,
2ene su se sve vise isticale i afirmisale u radnickom pokretu
u ovom periodu, a mnoge su, kao komunisti, bile zapazene u radu
na organizovanju raznih akcija Partije i radnicke klase. Zbog svoje
upornosti i aktivnosti neminovno su dolazile u sukob s veoma strogim postojecim zakonima, 40 pa su bile od strane vlasti proganjane,
robi}a, US'toCenje, strog;i zatvo:r, zatvor ·i novC:ana ikazna, a sporedne: gubitak
Casnih prava ·i gubitak .sluZbe.
Robija je mogla biti veCita ili u trajcmju od 1 do 20 ,godlna, a izdr?.iava"la se u naroCit1m kaznenim z.avodima. Stl'Ogi zatv.or i zatvor mogao je
da Uraje od 7 dana do 5 godina, a ako je trajao v..iS.e od 1 godine izdria'Vao
.se u onaroi:-itim 'kaznenim za vodima.
Pri o&Udi na smrt ili -robiju preko 5 g·OOina, sud je tzrlcao i kaznu:
traQno1g gubitka Casnih prava 1 a :Pri osudi ona r!>biju do 5 1godina ir.z:ricana
je i kama Casnih prava -cd 1 do 5 •gcdina. Sud je u odredenim .sluCajevima;
koji su ipredvideni zakonom, pri osudi a stro.gi zatvor, izrica-o i kaznu gubitka 1Casnih prava za vreme od 1 do 3 godine. Gubitak Ca.snih p.rava &astoja.o se u gubdtku .prava na dr.Zavnu Hi rna koju drugu jaV!I1u sluZbu, na
javna zvanja, na aka-demske stepene, odlikavanja i druge jaVlile poCasti~
·kao i srvill :poJ.itiDkih .prava ,(aktivno i pasivno hjraCko pra·vo i dr.).
39
13;
Rezolucija. Pete zemaljske konferencije KPJ, Proleter, 1, januar 1941,
KO.Aty'nUCT,
° Cl.
1,
OKTD6ap
1946, 120.
4
1. i 2. Zalkona o za.Stiti javne ·beZJbednooti i poretka u drlavi od
6. januara 1929. godine (C.11.y::»c6ene Hoaune, 9, 11. jauyap 1929.) glasi:
,Clan 1. Kao -zloC.instvo u smislu ikameoog zakona srnatr.aCe .se i ova
dela:
1) 1pisanje, iz.davanje, Starrntpanje, ,ratsturanj.e: krrljiga, novina, J)lakata
ili ·~bj,av.a kojima se ·ide na rto da se ko ,podstrekne na nas.i:lje prema drZavnim vlastima J., uopSte, da .se ugvozi javni mir ili dovede u opaooost javni
poreda'k. Qv;o vaZii i .za. svaku ·pismenu i1i usmenu propa1gandu ili ubedivan.le -drugi..h da .treb.a ,promeniti poE<tiCki ili ISOcijalni poredak u dtiarv.i.,
21lo.Cinoan, nasiljem ili rna kojom vr..stom tero-rizma;
2) o!'lganizovanj-e, potpomcuganje Hi pOtStajanje Clranom :kakvog udru.Zenja tkoje <hi dmalo za svrhu 1propagandu .komum.izma, anarhimna, tmorizma
424
42 Na osnovu Zakona ·O Dr.Zavnom sudu za zaStitu drZave od 24. okto•bra.
1930. ~godi·ne, DrZavni sud za ZB:Stitu odriave .i. DrZavno tuZilaStvo pri tome·
sudu, l]mji su ustanovljen'i 8. I 1929. ·godine pri Kasacionom .srudu u Beogradu,
postali su samosta1na nadleStva. Dr.Zavni sud za zaStitu drZave bio je nadleZa.n
da na Citavoj teri.toriji Kraljevine Jugoslavije vrSi izvidanje, istra.gu, pretresi sudenje o odredenim kriv.iCnim delima po KriviCnom zaikoniku i ·Zakonu:
o :za.Sti-ti ja,11lle bezbednosti. i poretk.a u drlavi.
425-
�dokaza, oslobadane optuzbe iii su sudene,na manje vremenske kazne
do godine dana zatvora. Pored toga, mnoge zene su cesto pritvarane
i u zatvoru ostajale po nekoliko dana bez ikakvog saslusanja.
Posle zavodenja sestojanuarske diktature komunisti su zbog
najmanje aktivnosti protiv rezima osudivani na visegodisnju robiju.
Sredinom 1929. godine izvrsena su u Vojvodini velika hapsenja komunista, a krajem iste godine sudio im je Drzavni sud 7..a
zastitu drzave. U toj grupi hila je i Roza Keri-Marton, krojacica iz
Beckereka (Zrenjanin). Ona je optuzena da je uoci 1. maja 1929.
godine sa Servom Mihaljom, Senji Mihaljom i drugima umnozavala
i rasturala letak Pokrajinskog komiteta KPJ za Vojvodinu. Zbog
toga je hila osudena na 10 godina robije i na novcanu kaznu od
300 dinara. 43
Maja 1929. godine uhapsena je Savka Tasic. iz Kragujevca.
Ona je okrivljena zato sto je hila clan KPJ u Nisu, sto je prekucavala i umnozavala partijske letke i vrSila prepisku partijske organizacije Nisa sa drugim partijskim organizacijama. Januara 1930.
godine osudena je na 10 godina robije i na trajni gubitak casnih
prava. Roza Keri i Savka Tasic upucene su na izdrzavanje kazne
u Zenski kazneni zavod u Zagrebu, u kojem se tada nalazila i Marija
Breznik, koju je Drzavni sud za zastitu ddave osudio na tri godine
robije. One su krace vreme provele u ovom zavodu, a zatim su
26. septembra 1930. godine" oremestene u Centralnu pozarevacku
zensku kaznionu, u kojoj su kasnije izdrzavale kaznu vecina zena
osudenih na robiju i strogi zatvor.
U leta 1929. godine doslo je do masovnih hapsenja komunista
u Bosni i Hercegovini. Medu njima je bila i Kata Govorusic,•• visegodisnji partijski radnik i jedna od najaktivnifih i najistaknutijih
zena u Bosni i Hercegovini u to vreme. Ona je uhapsena jula 1929,
a pocetkom marta 1930. godine presudom Drzavnog suda za zastitu
drzave osudena je na pet godina robije i na pet godina gubitka casnih prava zato sto je bila clan KPJ u Sarajevu, organizator i blagajnik Crvene pomoci i sto je rasturala partijske letke i drugi materijal.46 Kaznu je izdrzala u Kaznenom zavodu u Pozarevcu.
4
~ ARP, fond Dr.Zavmi sud za zaStitu drZave, 1br, 1434/29 (u <daljem
.tektsu fond DSZD); AJ, fond Miinistarstva 11Jravde, 1br. 44152~30 (lli -daljern
tekstu f001d MP).
" ARP, fond DSZD, 'br. 1102/29; AJ, food MP, 00:. 44-152-30· br.
18950-30; PoloZaj politiCkih zatvoTenika u Jugoslva.iji, Slobod:na misao: Hst
l1rvatskag radnog rnaroda u Kanadi, 528, Toronto, 15. februaT 1938, 3.
4
•
:; K-a.ta
Govo·ruSil:. - rodena u F.ojnici 5. septembr.a 1885. go<dliile, a umrla u V:rS.cu februara 1957. godine; f.abri·Cka radnica: uCestvovala
u ·radni-Okom rpotkretu Bosne i Hercegovine, a 1920. poostala Clan KPJ i !radita
u 'saraievsk·oj rpartijS<koj -organizaciii: Clan Mesnog komiteta KPJ za Sarajevo, Clan POikrajinskog komiteta KPJ za BiH i •sekretar PokTa.jinskog odbora Crvene pomoti za Bosnu 1 Hercegovinu; .posle izdr.Zane kazne, <lt!Sla
u Zagre? i. a~'ivno rradfl.a u sindika-lnoj i :Pa-rtijsk:oj organizaciji do maja
1943; ta'Cta Je •1zaSla na slobodnu teritoriju Slovenije i -radila u organizacijama AntifaSi.stiCk01g fronta Zena.
" ARP, fond DSZD, <br. 1874/22; fand DT, br. 1872-1874; Dragan
MarkoviC. i LjubiSa RistoviC, Pred nepriznatim sudom, k.nj. II,
1961, 31, 43 l 63.
426
I
I
Medu prvim zenama iz Slovenije koje su se naille pred DrZavnim sudom za zastitu ddave, bile su Paula Kastrin, Marija Draksler
i Ruza Plankar. Paula Kastrin, domacica iz Ljubljane, optuzena je
da je u toku 1928. i do aprila 1929. godine u Ljubljani umnozavala
cirkulare i razna partijska uputstva koja su upucivana partijskim
organizacijama, zatim letke Mesnog komiteta KPJ i Mesnog komiteta SKOJ-a; da je partijska dokumenta cuvala u svom stanu i da
je sredinom 1929. godine u administraciji Jista Enotnost prikupljala
priloge za Crvenu pomoc. Zbog toga je novembra 1929. godioe osudena na godinu zatvora." Marija Draksler, krojacka radnica u Ljubljani, bila je aktivna kao ucenica i ucestvovala je u pojedinim zborovima i demonstracijama koje je organizovala Partija. Kao aktivna
ucesnica radnickog pokreta primljena je u SKOJ, a zatim 1925.
godine u KPJ. Krajem aprila 1929. uhapsena je i optuzena da je
hila clan organizacije Crvene pomoCi, da je prikupljala dobrovoljne
priloge u novcu, i to predavala za komuniste koji su hili u zatvoru
u Ljubljani, da je vrsila propagandu protiv poretka, da je cuvala
Lenjinovu sliku i neke partijske proglase. U nedostatku dokaza osudena je na kaznu zatvora od sest meseci.<• Ponovo je zatvorena pocetkom maja 1930. godine pod optuzbom da je bila Clan KPJ, da je·
kao komunist isla na sastanke na kojima se raspravljalo o partijskim
zadacima i o radu Crvene pomoci. Posle visemesecnog mucenja
i saslusavanja, osudena je zajedno sa grupom slovenackih komuni-·
sta marta 1931. godine, na kaznu robije od dve godine i na gubitak
casnih prava u trajanju od pet godina. Kaznu robije je izdrliavala.
u Zenskom kaznenom zavodu u Zagrebu u kojem je od 130 zena.
samo ana bila politicki krivac. U istom procesu osudena je i radnica
Ruza Plankar na godinu dana strogog zatvora zato sto je u svom
stanu u Zagrebu prikrivala partijske funkcionere i kao kurir odrza-vala veze izmedu njih i partijske organizacije u Ljubljani. Posta·
je hila zatvorena 15. oktobra 1929. i do sudenja ostala u istraznom.
zatvoru, to jest jednu godinu, 5 meseci i 11 dana, to je iznosilo viSead kazne u izrecenoj presudi. 49
Eva Nuskern iz Osijeka uhapsena je jula 1929. godine i optu-·
zena da je hila Clan SKOJ-a i da je kao skojevka vrsila kurirsku.
duznost, da je odlazila u Zagreb i donosila propagandni materijaL
i da je umnozavala letke komunisticke sadrzine. Zbog toga je marta.
1930. godine osudena na kaznu strogog zatvora od tri godine. 50 Po-eetkom 1929. godine uhapsena je Katarina Cvitan, graficka radnica.
iz Zagreba. Ona je optuzena da je u stanu prikrivala ciklostil i ostali.
materijal za umnozavanje partijskih letaka koji su rasturani u Za-grebu. Osudena je na 6 meseci zatvora. 51 Iste godine bila je uhapsena
i Milica Pecarski iz Nisa pod optuzbom da je bila clan KPJ i da je·
" ARP, f<md DSZD, br. 1006/29; fo-nd DT, hr. 883/29.
" ARP, fond DSZD, hr. 1006/29; fond DT, hr. 883/29; A I en k a N e-dog, Ne sodiSCa ne jeCe jih niso strle, NaSa Zena, 3, 1959.
"ARP, fond DSZD, br. 2241/29; fond DT, br. 539/30 i 772/30; Alenka,
Ned o.g, n.n.; M a.r jan a Dr a ksl e r, DuSevno muCenje u Zenskoj kaz-·
nionicj, Cetrdeset godina, Zbornik seCanja, knj. 2, 342.
" ARP, fond DSZD, br. 1839/29.
" Isto, hr. 1118/29; fond DT, .br. 1118/29.
42T
�Qddavala veze izmedu partijskih organizac1Ja Zagreba i Beograda.
Medutim, ona je u nedostatku dokaza oslobodena optuzbe aprila
1930. godine. 52
Polovinom 1930. godine Ana-Anka Mihota, privatna cinovnica
iz Zagreba, osudena je na kaznu strogog zatvora od dve godine. Ona
je uhapsena 5. marta iste godine pod optuzbom da je primila pisacu
masinu koja je bila vlasnistvo partijske organizacije i na kojoj su
umnozavani razni partijski leci i drugi propagandni materijali. 58
Marija Matosic, radnica u Beogradu, uhapsena je februara 1930.
godine i okrivljena istog meseca zato sto je primila od Otokara
Kersovanija kutiju u kojoj su bili Cianci komunisticke sadrzine, namenjeni !istu Bilten, zatim indigo i papir za umnozavanje toga lista,
i sve to predala Babovicu. Zbog toga je osudena septembra 1930.
godine na kaznu strogog zatvora od jedne godine dana, i na proteTivanje iz Beograda na tri godine pos!e izdrzane kazne strogog zatvora.54 U junu 1930. godine osudena je Ana MikaCic, radnica iz
Zagreba, na dve godine strogog zatvora, jer je, prema presudi,
Drzavni sud za zastitu drzave nasao da je kriva zbog komunisticke
propagande. 55
Optuznica je teretila krojacicu Barbaru Selesi da je posle
1. avgusta 1930. godine u Velikom Beckereku (Zrenjanin) postala
clan komunisticke i:elije i da je kao kurir odrzavala veze izmedu
komunista u Novom Sadu, Velikom Beckereku i Pancevu, da je u
njenoj kuci umnozeno oko 400 komada letaka s potpisom Pokrajinskog komiteta SKOJ-a, da je raznosila letke s potpisom KPJ i SKOJ-a
u kojima se radnici i seljaci pozivaju da budu na strani SSSR-a.
Optuznica je podneta 19. marta, a presuda je izrecena 28. maja 1931.
godine, kojom je Selesi Barbara osudena na Hi~nu strogog zatvora
od dve godine. 56
Sarlota Fridfeld (Friedfeld) optuzena je da je imala veze sa
Qficirima u Mariborskom garnizonu, koji su organizovali komunisticku i:e!iju i radili na pripremi oruzanog ustanka. Zbog toga j_e
jula 1932. godine osudena na kaznu robije od jedne godine i ha
gubitak casnih prava u vremenu od pet godina. 51 Ivanka Ivic optuzena je sto je od svog muza Mihajla I vita primala partiiske izvestaje
1 dva puta ih nosila u Bee Centralnom komitetu KPJ i lito je od
ovog komiteta iz Beca done!a u Beograd oba puta po 30 hiljada
<linara i materijal pisan nevidljivim hemijskim mastilom. Nju je
optuznica posebno teretila sto je odrzavala veze sa partijskim rukovodstvom u inostranstvu i zato je osudena, decembra 1932. godine,
Isto, br. 2020/29.
Isto, br. 108/30; PoloZaj politiCkih zatuoren.ika u Jugoslaviji, SloOodna misao, 528, Toronto, 15. jebruar 1938, 3.
4
5 ARP. fond DSZD, hr. 94/30. Prema paragrafu 57. Krivi"Cnog zakonika, .proterivanje osm:tenika .fz jednog mesta -nije moglo biti duZe od td
godine, a moglo :se izreCi u presudi pored kazme rOOije ili strog,o.g zatvura.
55 Zene Hrvatske u radniCkom pokretu . .. , 191.
56 ARP. f~nd DSZD, br. 266/30: f<>nd DT, br. 1524/30, Zbirka Uprave
Kaznenog zavoda PoZarevac, kut. l, kazneni ,spis SeleSi Barbare.
" ARP, fond DSZD, br. 19/32.
.s2
53
428
na kaznu robije od dve godine i gubitak casnih prava za vreme od
pet godina.•• Iste godine, osudena je Boriska Fuks, krojacica iz Ve:
likog Beckereka (Zrenjanin), na kaznu stro~?g. zatvora od sest mesec1
zato sto je primala novae od Crvene pomoc1 1 predavala ga odredenim licima u gradu. 59
U Zagrebu su 15. oktobra 1931. godine uhapsene Anka Adal!'ic,
krojacica, i Barica Iverovic, domacica, i osudene presudom KralJev:
skog sudbenog stola u Zagrebu, jun~ 1932. godme. _Anka Adam1c
je okrivljena sto je u toku 1931. godme davala stan 1 hranu svome
bratu Josipu Adamicu,•o koji je bio komunist i da je u svom stanu
prikrivala materijal potreban za umnozavanje partijskih letaka.
Barica Iverovic je okrivljena zato sto je ·oktobra 1931. godine izdala
stan svome bratu Josipu Debeljaku, 61 koji je bio partijski i skojevski
rukovodilac, sto ga je krila i davala mu hranu, sto je u svom stanu
skrivala materijal za umnozavanje letaka,
je n~ tavan iste ku~<;
skrila tri rucne bombe, sto su se u njenoj kuc1 sastaJall JOS1P Adam1C
i Josip Debeljak i sto je izdala pod zakup prostor!~e za okupl_janje
lica koja su propagirala komumzam. Anka Adam1c osudena Je na
kaznu robije od dve godine i na gubitak casnih prava za vre~e. od
tri godine a Barica Iverovic na kaznu robije od dve godme 1 sest
meseci i da gubitak casnih prava u trajanju od tri godine. 62
Apri!a 1933. godine bile su uhapsene studentkinje Ljubljanskog univerziteta Lidija Sentjurc i Ivanka Muacevic i presudo;n
Drzavnog suda za zastitu drzave u Beogradu, na pro~esu p~ot:v
!jubljanskih studenata, osudene novembra 1933. god1?-e. ~1d1Ja
Sentjurc je optuzena zato sto _ie naJ?isal~ dva. clanka, 1 t? Jedan
o bratstvu ba!kanskih naroda 1 drug:t o 1zvesmm problennma rudarske omladine za ilegalne partijske listove Rdei'i signali i Rdei'i
prapor. Ona je te clanke sa pismom poslala iz ~rastnika na odredenu adresu na Ljubljanski univerzitet. Preko Jednog provokatora
policija je dosla do toga pisma i tada je uhapseno oko cetrde~~t
studenata. Posle saslusavania u zatvoru ih je ostalo sedam kod koJ1h
je pronaden partijski materijal. Zbog toga je Lidija osuaena. na
dve godine robije i na gubitak casnih prava za v;:eme od dv_e godme.
Ivanka Muacevic je 1931. godine osudena na sest mesec1 strogog
zatvora zato sto je iz Praga donela u Osijek veci broj_ partijsk~h
brosura rezolucija, novina i Ietaka, decembra 1930. godme. Ona Je
avgusta' 1933. godine ponovo optuzena da je i dalje saradivala s komunistima. U njenom stanu policija je pronasla dosta ilegalne par-
"!?
1
se Isto, br. 39/32; PoZoZaj politiCkih zatvorenika u Jugoslaviji, Slobodna
misao, 529, Toronto, 17 .februaT 1938, 3.
'" ARP, fond DSZD, br. 6/32
6o Josip AdamiC je bio Clan Mjesnog komiteta KPJ u Zagrebu i Clan
Mjes:nog odbora Sindikata drvodeljaca.
61 Josip Debeljak je bio CLan Centralnog komiteta KPJ i sekretar Centralnoc komiteta SKOJ -a.
6 2 2ene Hrvatske u radniCkom pokretu ... , 204-206; D. Marko y i C
- L j. Risto viC, Mrtva usta ne govore, PoHtiCka suctenja, Beograd, lmJ. 2,
1969, 722-725.
429
�tijske literature i zbog toga je osudena na dve godine robije i na
gubitak casnih prava za vreme od dve godine. 68
Jelisaveta Bembas, student prava iz Beograda, uhapsena je
maja 1933. godine i okrivljena sto je radi umnozavanja i rasturanja
izradila matrice za vazne partijske materijale, i to: Dvanaesti plenum
IKKI i zadaci KPJ, Odluke CK KPJ i Spoljne i unutrasnje okolnosti
oktobarske revolucije. Ona je umnozavala i rasturala partijske Ietke
i na procesu, novembra iste godine, osudena je na kaznu robije
od dve godine i na gubitak casnih prava za vreme od pet godina.••
Darinka Mikicic iz Sarajeva osudena je oktobra 1933. godine na
devet meseci strogog zatvora zato sto je korigovala i prepisivala
clanke o polozaju obucarskih radnika u Sarajevu i sto je umnozavala letke koji su se odnosili na rudare Kaknja. 65
Natalija Znidarcic-Thalec osudena je 1934. "godine na deset
meseci zatvora zato sto je ucestvovala u pripremanju i stampanju
kom':'ni~tickog studentskog biltena. Kaznu je izdrl\ala u :Zenskoj
kazmom u Zagrebu. U to vreme, od Okruznog suda u Ogulinu osudena_ je Marija Bevandic na osam meseci strogog zatvora i gubitak
casmh prava za vreme od dve godine zato sto je radila na 1Urenju
komu?is~icke ~ropagande. 66 Januara 193-1. godine uhapsena je u
L]ublJam Saks1da Marcela, radnica, i osudena na kaznu strogog
zatvora od sest meseci i na gubitak casnih prava za tri godine, zato
sto ~e prenosila ilegalnu postu i literaturu. 67 u drugoj polovini iste
godme uhapsene su Vida Bernat-Tomsic, student filozofije u Ljubljani, i Darinka Svent-Kovacic, ucenica. Vida je tada, pored ostalog,
radila u Crvenoj pomoci i kod nje su pronadeni dopisi adresirani
ministru, banu i rektoru univerziteta u kojima se protestuje protiv
mucenja od strane policije. Kod Darinke Svent nasli su Enaelsovo
delo Anti-Diring, pocetnicu ruskog jezika i brosuru o ze;,ma u
URSS-u. Vida je osudena na ·devet, a Darinka na 14 meseci strogog
zatvora. Kaznu su izdrzavale u istoj celiji. One su zajedno sa ostalim politickim zatvorenicima, februara 1935. godine, strajkovale
gladu, zahtevajuci da im se poboljsaju uslovi za izdrl\avanje kazne
u zatvoru. 68 U isto vreme pred Drzavnim sudom za zastitu drzave
nasle su se Kristina Kovacevic, herihterska radnica iz Beograda
i dr Klara First, lekarka iz Subotice. Medutim, u nedostatku dokaz~
one su oslobodene optuzbe. ••
Januara 1935. godine u Beogradu je uhapsena radnica Anka
Jovicic i okrivljena da je prim1la viSe ilegalnih brosura i listova,
"ARP, fond DSZD, br. 28/33
i br. 4/31; Lidija Sen.tjurec U
Po-
ZarevaCkoj Zenskoj kaznionici, Cetrdeset godina, Zbornik seCanja ... ,' knj. 2
351; Fotog:rafski d-okumenti Q boju Komuni-stiCke partije Slovenije Ljubljana'
knj, 1, 1964, 354.
.
'
'
" ARP, fond DSZD, br. 24/33.
" Isto, br. 11/33.
AR~, tond DT, br. 821/34; DT, ·br. 785/34; DT, br. 518/35; Zene Hrvat~ke ~ rad!l'tckom po~!etu ... , 226 i 227. ,17 dana terora", Borba, list radn:ika
1 selJaka 1z JugoslaVIJe u Kanadi, ·br. 42, TorQllto, 25. oktobar 1934.
7
6 Alenka
Nedog, n.n.
as Arhiv CK SK Sloven.Jje, presuda Ok-ruZnag suda.
69 ARP, fond DSZD, hr. 29/34 i br. 4~ /34.
66
430
REGISTAR LICNIH IMENA
A
Aceva Vera - 415.
,,Aciceva" - 137.
ACkun Liza - 354.
Adamov.ic Anka - 429.
Adamovic Josip - 429.
Adler- 305.
Adzemovic- Leko Spasa- 174,
Agatonovic Radosav - 186.
Ajdlsek Mica - 313.
Alargic J11dita - 255.
Alhahari Ankica - 243, 244,
Albala Paulina (Lebl) - 308, 361.
Albreht - 183.
Aleksandar, kralj - 197.
Aleksic Dejan - 375.
Aleksic Kristina - 155.
AliJmlfic Dzemal - 251
Alkalaj Olga - 329, 330, 361.
Alrtmli Ela - 308.
Andoska Vera - 216, 249.
Andrej,evic-Kun Dorde - 361.
Andclkovic-Cvetkovic Desanka Anc:!elkovic Desanka - vid. An·
delkovic-Cvetkovic Desanka
92, 112, 114, 128, 129, 136, 183,
185.
AndeLkovic Jelena - 79.
Anc:!elkovic Milka - 79.
Antic - 213.
Antolic Mira - 431, 432.
Apostolovlc Zorka - 129.
Ardaluh Anka - 160.
Arsic Mileva - 155.
Asedi Lina - 74.
Askovic Milorad - 216, 256.
Atanackovic Milena - 174, 175,
177, 182, 183, 185, 188, 189, 190,
191, 266, 267, 282, 285,308, 337,
361.
Atanasijevic Dara - 79.
Atanasijevic dr Ksenija -
191,
192, 194.
Aterton Meri -
332.
B
B"bic Vlatka - 377.
Babic-Kesler dr Zdenka - 361.
BabiC Ljerka - 361.
Babovic-CukoV:ic Spasenija vid.
Babovic Spasenija - Cana.
Babovic Spasenija - Cana- 228,
330, 414, 418, 421, 422, 424, 428,
435.
Bacin Lenka - 84.
Bajalica D1mitrije - 380.
Bajer Katica - 103.
Bajfus Marija - 84.
Bajic Marija - 71.
Bajic Natalija - 350.
Bak Perl- 355, 366, 371.
Bak Ruia - 359, 402.
Balaban Micika - 99.
Balog-Raplc Anka - 264.
Bandic Ana - 143.
,BaniC'' -
138.
Barbaric Nada - 319.
Barojevic Rakila - 98.
Bartos dr Bozana - 171.
Baruh Rahela - 330, 415.
Bas Ana-Marija - 397.
Bauerova Ana- 106.
Bebel Avgust - 11, 319, 372, 438.
Bedekovic Danica - 267.
Begic Dana - 4, 54, 243, 244, 251,
252, 275, 290, 304, 339, 346.
Begovic dr Mehmed - 59.
Bembas Jelisaveta (Beska)- 330,
361, 430.
463
�Bet ·Gertruda ..:.:.:· 394.
BeroeroviC Gojko - 218.
Bergman Alfred - 388.
Bergman Frida - 256.
Berislavic Stana - 209.
Berkovic J elisaveta - 417.
Bernot-Tomsic Vida - 430.
Bertonceljnova - 85.
Berus Anka - 293, 410, 432, 438,
440.
Bevandic Marija - 430'.
Biljan Ljubica - 82.
Blazevic Tereza - 105.
Bockaj nora - 431.
Bogdanova Nada - 264, 347, 359,
360, 407.
Bogdanovic Katarina - 180, 182.
Bogdanovic dr Milica - 339.
Bogie dr G. - 47.
Bogicevic Vojislav - 15.
Bahunjicki dr Adela - 397.
Bojovic R. Jovan - 3, 32, 137,
386.
Bol}esic Marija - 160.
Bon- 236.
Borcic Mara - 371.
Boric Marta - 371.
Borjan JurJn Lucija - 151, 212,
322.
Borovsak HeJ.ena - 354.
Boskovic Magda - 319, 320, 369.
Bozicevic Ivan - 221, 240.
Bozic dr Ana - 8, 171.
Bozovic Ivan - 220, 413.
Breberina Sonja - 319.
Brejc- 109.
Brezar Stefanija - 313.
Brezarjev - 76.
Breznik Marija - 426.
Bnkalic mna - 160.
Brkic dr Ana - 193.
Brkovic Savo - 263.
Broz Josip - Tito - 139, 140,
141, 142, 150, 335, 348, 418, 421,
.
422.
Brujic Srdan - 385.
Bucar Mara -.'.100.
Budisavljevic - 403.
Bujadic Zlata - 72.
Bukovec Marija- 313.
Buljanovic Vicko - 410.
464
Bun;\'ta Marija - 105.
Bunjevcevic J osip - 107.
Bures - 224, 253.
Bursae Milica - Beoa - 255.
Butera Rezika - 160.
Butkovic Drago - 407.
Butorac-Pamvic Anka - 135, 148,
150, 151, 226, 369, 409, 417, 435,
441.
.
c
Ca.zi Josip - 14, 17, 19, 28, 29,
30, 42, 45, 75, 113, 143, 144, 147,
156, 158, 159, 160, 161, 205.
Cecic Marija - 415.
Cekulic Ema (Ceka) - 369.
Cerin Justa - 103.
Cerjak Marija - 103.
Cermanovic Ljuoica - 181.
Cetkin Klam (Zetkin Clara)
12, 15, 16, 20, 118, 119, 120.
Cjao-Tun-veng - 364.
Cnnkovic Draga - 82, 91, 92.
Cvetic Bosiljka-Bosa .;_ 287, 326,
327, 330, 361, 432, 433.
Cvetkovic Andela - 407.
Cvetkovic Desanka - vid. Andelkovic-CvetJi!ovko Desarrka.
Cvetkovic Dragisa - 332, 335,
340, 400, 403, 404, 405, 407, 415,
440.
Cvetkovic dr Slavoljno - 440.
Cvetkovic Zorka - 101.
Cvijk Veronika- 417.
Cvitan Katica (Katarina) - 135,
427.
c
Cetkovic Jelena - 256.
Cukovic Ljuoica- 74, 79, 81, 82,
95, 114.
CurCic Evica - 413.
Capek Karel - 371.
Cec Antonija- Toncka- 85, 86,
138, 313, 417.
Cec Vrhovec- 313.
Celesnlk Fani - 313.
Cerkez- 191.
Cerkovski Anka - 82.
Cerni Anka - 82.
Cerni Mazenka- 82.
Cernisevski - 372.
cohadZic Vera - 361.
Colic Dragica - 403.
Colic Slavrko - 403.
Cubrilovic Vida - 267.
Cuokova Jamja - 171.
Culi.C Mfrrija - 84.
D
Daunjamovic dr Pero - 4, 207,
256, 421, 422.
Debeljak Barica - 150, 151, 417.
Debeljak Josip - 429.
Dedijer Milica - 183.
Dedijer Vbdimir - 361, 364.
Dejanovic Draga - 6.
DeleviC-BiljuriC P.ersa - 434.
Delic Ana - 15.
Demajo Vojka - 361.
Derle Julija - 115, 414.
DevcicNesa- 319, 321, 322, 323,
356.
Devic-Uoavic Stanka - 13.
Devovari Zoltfrn - 224.
Dimic Mila - 330.
Dimic Zorka - 169.
Dimitrijevic Bmnislava 432,
433,.
Dimitrijevic D. Jelena - 267.
Dimitrijevic Natalija - 97.
DimitrUevic Neskovic dr Nada 397, 403.
Dimi1lrijeviC Radmilla - 361.
Dimitrijevic dr Sergije - 13, 27,
31, 49, 51, 239.
Dimitrijevic Vera - 403.
Dimitrijevic Vojo - 361.
Dimntrov Georgi - 393.
Dimova Denka - 250.
Dimovic .Angelina- 432, 433, 438.
DiSen Gabrijela (Gabrielle Duchen) - 363, 396.
Divac Nedeljko - 187.
bodic Vera - 358, 359.
Dragic-Belovic Olga - 397.
Dragovic Zagorka - 379.
Draksler Marjana - (Marija)
138, 427.
Dvorzak Marija - 76.
Dumoovic - Kata Mama - 422.
I)
Ilakovic Duro - 105, 140
Ilokic Mileva - 79.
Ilonovic Janko - 366.
Dordevic Ana - 81.
Dordevic Anka - 79.
Dordevic Booa - 327, 329, 330,
331, 332, 337.
Dordevic Bosa - 394.
Dordevic Branislava - 129(
Dorelevic-Jelic Julka - 417.
Dordevic Katica ~ 81.
IlordeviC Mib. dr Borivoje - 34,
51.
Dukic Dusanka - 337.
Dukic Mirjana- 3, 26.
Duranovic-Janda Sasa - 55, 56.
Duraskovic Ana - 434.
Duri6-Klajn Stana - 361.
Duric-Parenta Slavka - 407.
Durie Slavka - 350, 351.
Duric-TopaloviC Milica - 16, 72,
77, 78, 87, 91, 116, 342, 343, 366,
Durelevic cedomir - 406, 407,
409.
Durdevic Slavka - 292, 330.
Durickovic Bosko - 407.
.E
Edvfrrd Resman - 232.
Egjend Evejina - 82.
Engels Firidrih, - 320 356, 363,
430.
Erenbmg Ilja - 366.
Evic-Krajacic Bosiljka (Beba)
369, 399, 401, 422.
465
�r
.
.
Fidanova S!avka - 415.
Filipovic Filip - 320.
Filipovic Kostadina - 81.
Filipovic Ljubica- 155.
First Klara - 430.
FiBer Marija - 83.
Fos-Rudin Braina - 434.
Franic Ana - 82.
Frankovic dr Dragutin - 374.
FranoviC-Fimic dr Radmila
193.
Fridfeld Sarlota __: 428.
Frntic Beska - 208, 209.
Frojd- 305.
Rrusic Danica - 101.
Fuks BorLSka - 429.
Furije Sari (Charles Fouler)
372.
Furlan dr Bods - 338.
G
Gacic Natalija - 106.
Gaj-I,fen - 364.
Gajic Mara- 338.
Gaj;ic-Vajs dr Marija - 361.
Gajic t.i-vka - 152.
Gajovic Radmila - 129.
Galic Kaja - 369.
Galic Radmila - 433.
Galovic Danica - 258.
Gaon C. D. - 224.
Gavric Elizabeta - 397.
GenciC dr Lazar - 361, 405.
Georgi Dimovski Stoisava - 360.
Georgijevski H. - 407.
Gerkman Mara - 234.
Glavas Marija- 397.
Gluk- 355.
Godler Ljubica - 377.
Goja- 355.
Golubovic Zorka - ISS:.
Golob Maila - 372.
Gorencevic Limba - 81.
Gorki Maksim - 366, 371.
Gosnjak Ivan - 418.
· Govekarjeva · Miiill<:a (Govekar
Minka) - 164, 171, 172, 173,
175, 177, 183, 266, 267.
466
GovifruSic :Kata - 209, 4i6.
GradiSni:k Amalija - 160.
Grdan Antonija - 219.
Gregoran Mar1ja - 258, 414.
Grkovic Dusan ~ 154.
Gr'letic Anka- 135, 151, 418, 435.
Gr'letic Manija - 150, 214, 264,
421, 440.
GuberiniC Duro - 379.
Gutman Jakob- 235.
H
Habe Marija - 138.
Haberle Branimir - 33, 35, 36,
37, 38, 39, 40.
Habijan Marija - 107.
Habulin-Lukic Marija - 436.
Habulin Marija - 397.
HadZic Natalija - 3651.
Hajdn Ete1ka - 80.
Hajdukovic Mara - 415.
Hajligstajn Nada - 216.
Has Herta - 320, 321.
Hercog Lidija - 431, 432, 438.
Hercog Mila - 432, 434, 440.
His Ljubica - 84.
Hitler Adotf - 12, 390.
Hlapec-Don:levic dr JeLena
189, 192.
Hoeevar Josipina - 109.
Hohnjec dr Josip - 187.
Holcer - 219.
Hololcev Katarina - 359.
Horvat Jovarrka - 418.
Ho.rvatic Marija - 219.
Hour-Mra:k Betika - 384.
Hrabak Bogumil- 155, 156, 256,
257, 408.
Hristic Ana - 171, 173, 174.
Hristic Danica - 169, 172, 180.
Rr1ncevic dr J osip - 208.
Humski Andjela - 160.
Husli Ma:rija - 84.
Hutz Sofija - 82.
I
I!ic dr Mihaj-lo - 61, 297.
I!ic Radoslava __ 72, 87, 91, 97,
116.
Ilic Vlada - 45, 51, 136, 208, 258,
414.
Ilijanic Jana - 385.
IlijiC Iza - 75.
Iljic - vid. Lenjin Vladimir
Iljic.
I vackovic Gordana - 421.
Ivanic Delfa - 173.
I vel jic Lucija - 82.
Ivemvic Barica - 429.
Ivic Ivanka - 428.
Ivic Mihajlo - 428.
Ivkovic Mladen- 399.
J
Jagodic Marija - 354.
Jajac dr Pava - 354.
Jambrovic Klara- 219'.
Jancic Jelena - 319, 320, 369.
Janck-lic Marija - 242.
Janjatovic Bosi-ljka - 227.
J akolic Milica - 160.
Jakopcc Stefa - 218.
Jakovljevic Angelina - 149.
Jakovljevic Mara - 86.
Jambrovic Ruza - 219.
Jandrka Vilma - 73, 74, 82.
Jankovic Ljubomirka - 357, 358,
359.
Jankovic Mara - 101.
Jankovic B Milos- 374, 377, 383.
Jankovic Vojislava - 184.
Jankovic Zorka - 172, 307.
Jankovic t.ivka - 79.
Jazabek Antorrija- 82.
Jec Josipa - 219.
Jeftic Milica - 434.
J eremic Natasa - 330.
Jerkovic Jelica - 215.
Jevnihar Angela - 313.
J evric Darinka - 193.
J evtic Ljubica - 105.
Jojic Olga- 330, 357, 361.
Josifovski Kuzman - 407.
Jovancevic S. - 79.
Jovanovic Agna - 101.
Jovanovic Batric - .415.
Jovanovic BWo - 392.
Jovanovic Dara ~ 80. ·
Jovanovic Darinka - 193.
Jovanovic Desa - 215, 358, 359.
Jovanovic Draga - 190.
JovanoviC-I vanovska Milka
415.
Jovanovic Lidija - 392, 415, 434.
Jovanovic Ljubica - 101.
Jovanovic Malinka - 143.
Jovanovic T. Olga - 215:
Jovanovic Radoman - 3.
Jovanovic Rajko - 136.
Jovanovic Stojanka - Carika 13.
Jovanovic Vera - 183.
J oviCic Anka - 430.
JoviCic Katarina - 188.
Jovovic Milica - 434.
Juhas Julka - 80.
Jukic Katica - 83.
JuranoviC Mara - 82.
Jurca Anica - 313.
Jurjevoeva Ana- 433.
Jurkovic Anka- 219.
J movie Elizfrbeta - 160.
J uruc Slavica - 440.
K
Kacin Milica - 132.
Kaj,zer Mira - 434.
Kaljevic Milivoje - 149.
Kantakuzen - 1911
Kaplarevic Kristina - 105.
Karadzic Zorka - 171.
KarakaSeviC-StameiTkov1C Neven-
ka- 211.
Karapandzic Dobrila - 325, 330,
415, 436.
Kardelj Pepca - 399; 422, 440.
Kariceva Franja - 267.
Kruri}o-Pap Valerija - 330, 431.
Kasnar-KaradZic Zorka - 337.
Kastrin Pavia (Paula) - 138, 313,
427.
.
.
.
Kaucic Terezija - 80.
Kavgic Jelka- 436.
Kazic Marko - 340.
Kecic Danilo - 235, 236.
Kecman Jovanka ~ 13; ..6.7, 87,
183, 288, 375.
467
�Kecmanovic Dusan - 339.
Kecmanovic dr Vojislav-Djedo
339.
Keri-Marton Roza - 426, 438.
Kersovani Otokar - 428.
Kesner Anton - 253,.
Kldric Zdenka - 271, 272, 313,
314, 315, 316, 414, 418.
Klkic Hasan - 367.
Kiri-Sklodovska Marija (Marija
Curi.e-Sklodowska) - 366.
Kirkov Nikola - 249.
Klajn Marija - 209.
Klementi Lidija - 208.
Kiinc Francka - 417.
Kline Vladislav - 131.
Knezevic Marija- 434.
Knezevic Todorka - 101.
Kocovic-Zoric Petrusa - 329.
Koconda-Vodv,rska Mira - 168,
171, 188, 189, 191, 192, 285, 308.
Kolarevic Rosa - 106.
Kolontaj Aleksandra - 119.
Kornlinovic Marina - 436.
Komparic Alma - 319, 321, 322,
323.
Koncar Dragica - 253.
Koncaric Hermina - 105.
K<>parec Mttra - 7L
Kopic Franjo - 82.
Koprivica-OStdC 1Stanis1ava
133.
K,orac Smilja - 367.
Ko.rosec - 109.
Korporic Glinka Galja - 369,
431, 432, 436, 438, 440.
Kos Hedviga - 160.
Kos Marija- 219.
Kos Poldka - 313, 414.
Ko'" Vika- 205, 219.
Kostic Natalija - 79.
Kostic Vaska - 101.
Kotarac Mitra ~ 72, 80.
Kevac Milunka- 417.
KOvatevlC DuSanka - 265,-306,
339, 346.
Kovacevic Hristina - 149, 430,
434.
Kovacevic Katica - 433.
Kovacevic-Lopasic · Zlata - 164,
169.
468
Kovacevic Marija - 84.
Kovacevic-Pavic Danka - 434<.
Kovacevic Srbislava - 357, 358,
359.
Kovacic-Grzetic Marija (Maca)
- 103, 209, 221, 413.
KovaCiC Marija -
vid. KovaCiC-
-Grietic Marija (Maca).
Kovalevska Sofija - 366.
Kovic-Klopciceva Angela
138.
Kraigher Vito - 27.
KrajaCic Beba - 399.
KraljeviC Mileva - 101.
Kramer Kata ~ 74.
Kranjeec Angela - 83.
Kranjeev - 88.
Kras Josip - 212, 214.
Krasovec-Zbasnlk Stef.ka - 312,
313, 314, 315, 317, 414.
Kraus Lea - 397, 431.
KreaciC Olga - 350.
Krekic Bogdan - 42.
Krekic Stefica - 83, 116.
Krevar Ruza - 218.
Krgo Marija - 219.
Krizan Milica- 351.
Krndelj Ivan- 150, 158.
Kron Alma- 431.
KrsmanovitLinka - 193.
Krstic J.- 79.
Krstic Milica - 174, 188.
Krstic Persida - 128, 129, 133.
Krsic dr Jovan - 284, 361.
Krsl.llj Stefa - 82.
Ku erak Tereza - 397.
Kurtalj Ivan - 227.
Kvas Jolanda- 417.
L
,La Pasionarija" (Ibaruri Dolo,.
res) - 331.
Lakic Radojka - 211, 351.
Lakic Zoran - 3.
Lal>es Lepa - 330.
Lapacek N"tasa - 82.
Lastric Josipa - 83.
Laus-Kraus Nada - 431, 432.
Lavr-entijev - 350.
LazareviC Dragica - 256, 257,
407.
Lazarevic Evica - 80.
LazareviC Ivanka- 106.
Lazarevic Jelena - 175.
Lazarevic-Kovacevic Julka- 114.
Lazarevic Radojka - 432.
Lazarevic Zora- 174.
Lazic Rajna - 80.
Ledever Mira- 319.
Lederer Rut - 431.
Ledic Anka - 82.
Lekic Olga - 347.
Lemez- 85.
Lenjin Vladimir Iljic - 11, 280,
356, 363, 372, 377.
Lesar Marija - 82.
Les J elica - 218.
Lesak Anka - 79.
Levi Bjanka - 345, 346, 433, 434.
Levi Sofija - 72, 79, 80, 11~.
Levi Zojica - 361.
Libkneht Karl - 363, 364.
Lokar Anica - 138, -313.
Loncar Marija - 103 ..
Lovrenovlc dr Stjepan - 23.
Lueevic Sofija - 351.
Lucie s. - 79.
Luketic Vera - 356.
Lukic Sana - 361.
Luksemburg Roza- 76, 363, 364,
Lustek Miroslav - 352.
Lutter Kazimlra - 82.
LJ
LJwbiCeva" - 137.
Ljubicic Ljubica - 136.
Ljubicic Marija - Mara Ljubojevic Darinka - 193.
11
136.
M
Macanko Jelena- 357.
Macek dr. - 62, 332, 400, 403,
404, 405, 407, 408, 415, 440.
Mackie Mara - 83,
Maestro Lenka - 431.
Magasic Anica - 320, 401, 404.
Magic Elizabeta -~ 84 ..
Majdic R. - 54.
Majer Dora - 280.
Maj.zner A.- 193.
Maksimovic Desanka - 193.
Maks1movic-PetkoviC
Leposava
- 180.
Makuc Fani - 76.
ManCik Alojz - 240.
Manojlovic-Lazarevic Ju:1ka
80, 81, 114.
Manojlovic Radojka - 284.
Marasovic Olga - 339.
Marcela Saksida - 430.
Marcel j a Mari j a (Merika Zovko)
- 431, 432.
Marie Ljubica - 431.
Marie Marica - 129.
Marie Tonka - 246, 432, 438.
Marija, kraljica - 168, 439.
Marinic Tatjana - 151, 384, 434.
Marinkovic Katarina - 337.
Marinkovic Sonja - 330.
MarinoviC Danica _: Dinka
433, 434 ...
MarjanoViio Mica - 71.
Marj<>novic Trifko ~ 339.
Markovic B·rimislava - 417.
Markovic Dragan - 426, 429.
Markovic dr Kaja - 193. ·
Markovic dr Laza - 187.
Markovic Ljubica - 7, 13, 168.
Markovic Rosanda - 101.
Mar<kovic RuZica - 246.
Markovic Stoja -:- 137.
Markovic Svetozar - 12, 13, 363,
364.
Markovic dr Vukasin- 136.
Markovic Zaga - 137.
Markovic Zora - 417.
Marks Karl.- 320, 363',
MarHnovic Ante - 367.
Martinovic S. Niko - 386.
Marusic Drago - 221,. 261, 289.
Masarik Tomas (Tomas Masaryk) - 372.
Masnec Ivimka - 384.
Matic Arrka ~· 320, 384.
Matko·vic Mara'- 8L
Matkovic Rodna....: ill.
Matosic Marija - 428.
Matuh Ana - 82.
Mavelic Jelka - 160.
469
�T
!
Mazakijevic Anka - 82.
Medenica Spasoje - 25, 41.
Melamed Rahela - 433.
Mesterovic Julka - 438.
Mezic-Siljak dr DobriJa - 397.
M\hajlovic Persida - 103, 117.
Mlhalovic Jelka - 434.
Mihajlovic Leposava-Opi - 330,
Mihajlovic dr Slavka - 193.
Mihota Ana - Anka- 107, 369,
428.
MikaCic Ana - 428.
Mlketa Ljcwba - 143.
Mikicic Darinka - 430.
Milanovic Nlkola - 211.
MllatoviC Stevan - 374.
Milcinovic Adela - 168, 172, 174,
180, 182.
Milek Draga - 105.
Milenkovic J. - 79.
MilenkoviC Kostadina - 69.
Milenkovic dr Toma - 114.
Miler Zlata - 135, 151.
Mileusnic Jovanka- 99.
Milic Jana - 386.
Milieevic Andja - 379.
Milieevic Bosiljka Bosa - 350,
Mitrovic Borde - 431, 432.
· Mitrovic Mitra - 286, 325, 326,
327, 328, 330, 331, 361, 366, 415.
415.
Mitrovic Vera - 155.
Mitrovic Vukica - 329, 330, 414,
415, 418, 421.
MladenoviC Leposava - 100, 101.
MladenovlC Savka - 101.
Mlakar Fani - 354.
Modic Karla - 188.
Mohoric Milena - 313, 337, 372,
414.
Mokorelova Tol)tka - 234.
Momirovic Leposava - 431.
Moraea Pero - 4.
Mrazovic Ka:rlo - 399, 401.
Muacevic Ivanka - 385, 429.
Mudri Marija - 74.
Mugosa Andrija- 419.
Munk Zdenka- 319.
Munko Zlatko - 378.
Muser Erna - 10, 16, 272, 273,
308, 312.
N
p
MiHcevic Dana - 251.
Milicevic Radmila - 106'.
Militinovic Olga - 354.
MillSiC - 414.
Milkic Ilija - 119, 120.
Milojevic B. Mileva - 164, 167,
171, 172, 175, 181, 183, 186, 188.
Milojkovic :1:ivota - 90, 134.
MHosavljevic Mileva - 97.
Milosavljevic dr Petar - 28, 31,
46.
Milosevic Bosa - 335, 434.
Milovanovic K. - 79.
Milovuk Katarina- 7.
Milutinovic Desanka - 89.
Miljkovic Danica - 54.
Miljkovic Mileva - 69.
Miljovska Desanka - 360.
Minic Jelena - 439.
Minic R. - 79.
Mis takidis Evropidis - 249.
Mitic Ljubomir --:- 136.
Mitrovic Bosiljka ---: 83 ..
·~Naceva Mara- 421.
Naoevic Stanica - 240.
Najman S.- 227, 228.
Nedic Radmila - 357.
Nedog Alenka - 132, 427, 430,
433, 437, 440.
Nenadovic Ela - 361, 364.
Ne~ic Natalija 267.
NesiC-Pijade Leposava- 417.
Neskov.ic-Vucetic dr Jelena 187, 195, 196.
Nikolic Jelena - 139, 151, 388,
389, 390.
Nikolic Milica - 72.
Nikolic Zora- 150, 151, 417, 432,
435.
Ninkovic Anka- 12, 13, 363, 364,
Ninlkovic Milica - 12, 13, 363,
364.
Nobel - 355, 366.
Novak Vera - 26.
Novakovic Andelka - 212.
Novakovic Vlada - 399.
Pacic Olivera - 193..
Pajovic Radoje - 3.
Palic Nikola - 33.
Panic Dobrila - 152.
Panic Leposava - 72.
Panic Mira vi d. Nikolic J elena.
Pankovic Nada --:- 101.
PanjeviC Sofija - 106.
Parovic Blagoje -- 140, 289, 392.
Pataki Marija - 436.
Paulic Radovan - 238.
Paulino Stefica - 143.
Pavic Marica - 82, 114.
Pavic Vasa - 415, 434.
Pavicevic Olga - 79.
hvleka Mihovil-Miskina
370.
Pa11lekovic Terezija - 160.
Pavlic Marija - 218.
Pavlinova Ana - 433.
Pavlovic Draga - Dragana
107, 36!.
Pavlovic Drinka - 380.
Pavlovic Ljubica - 375.
406~
470
Novosel Vanda - 320, 369.
Nuskern Eva - 427.
NJ
Njegovan Karla -
415, 421.
0
Obradovic Nadefda- 97.
Obradovic Vida - 13, 364.
Obremen Jelka- 105.
Ocepek-Dovc Angela - 440.
Ocko dr Slava - 280, 369.
Odasin Ljubica - 330.
Odorovic Zora - 106.
Ogrizovic Slava - 356.
Oliva Emillja - 82.
Orescanin Danica - 320, 414.
Orescanin J ulka - 414.
Oster Magda - 80.
Ostojic Jela - 73.
Ostarcevic Marija - 205.
Ozmo Danijel - 361.
Pavlovic Milica-Mica - 330, 432.
Pavlovic Pavle - 87.
Pavosevic Adela - 76, 114, 127,
133.
Pazin Lucija - 74, 82, 91, 114.
Pecarski Milica - 417, 427.
Pecalj Ema - 188.
Pecnik Marija - 107.
Pehani Milena - J88.
Pejlkovic Kosara - 79.
Pejovic Fatima - 114.
Pekic J osipa ~ 105.
Pelcl Elza - 212, 214.
Perakovic Marija .:.__ 218.
Perovecki Slavica - 219.
Perovic Brana - 350, 351, 407.
Perovic Lepa - 382, 415.
Persen Mirko - 441.
Pesic Natalija - 97, 101, 105.
Pesic Zagorka - 117.
Petkovic Ankica - 219.
Petkovic Leposava - 164, 171,
176, 182, 183, 188, 190, 191, 266.
268.
Petrov Beba .:.__ 330.
Petrov Dragica - 351.
Petrovic Cveta - 71, 72.
Petrovic Gligorije - 239.
Petrovic J elena - 79.
Petrovic Leposava - 136.
Petrovic Mileva - 172, 180.
Petrovic Milica - 144.
Petrovic Nadefda - 193.
Petrovic Natalija - .69.
PetroviC Neva - 330.
Petrovic Radmila - 6, 102.
Petrovic Zora - 361.
P1bernik Jutka - 418.
Pihier Luj~a ·{Borka Demic
397.
P1jade Mosa- 146.
Pirnat Dragica - 114.
Planinkova - 304.
Plankar Ruza - 427.
Plaskan Vera - 437.
Plavovic (Plavova) Rosa - 81,
95.
Ples!oo-Stebijeva Cirila - vid.
Stebi-Plesko Cirila.
Plotnikov - 407.
471
�Podgorsek-Malcika
Amalija
330.
Podnar Tonka - 418.
Polak Herman - 148, 220, 221,
224, 321.
Polanc Minka -,.. 354.
Polic Tatjana ~ 383.
Polic Zorka - 84.
Pollteo-Vuckoyic Fani - 330, 361
Pop-Ivanova Mali-na (Ru:Za)
199, 417 ..
Popivic Bojana - 434.
P·opovic D. - 172.
Popovic Dusan - 12.
Popovic Jovanka - vid. suvakoviC Milica.
Popovic Komelija - Sende
397, 436.
Popovic Kosara - 436.
Popovic Ljubica - 358, 359.
Popvic Toska - 128, 129.
Pot1parska Zora - 433, 434.
Pmstalov war - 376.
Pravica Draglca __; 351. ·
Predojoevic Miroslava - 71, 72,
129.
P.ribicevic Svetozar - 187.
Prij.atelj Amalija - 188.
Prodanovic Jasa - 187, 361.
Prokop Ana - 322.
Pticek Marica - 82.
Puber Julka - 84.
R
Rad,kovic Jovanka - 308, 330.
Rada.n Pavao - 339.
Radic- 355.
Radic Milica - 155.
Radic Stjepan - 187.
RadiC Tomislav - 377.
Radonjic Mara - Ornogorka
415.
Radosevic Dragica - 160.
Radovanovic Ljuba - 138. ·
Radulovi6 J; 79.
Rajcevic Milica - 408.
Rajkovic Emica - 114.
Rajnik Adela - 354.
Rajter Milada - 256, 329, 415.
472,
Rakaf Ana - 280.
Rakic Katarina - 335.
Rakic Marija - 74, 84.
Rakovec Kristina - 313.
Rakovec Marija- 76.
Rampov-Belcev Blaga - 347.
Rankovic Anda - 415.
Boskovic Anka - 72, 90, 100.
Rauser Franjo - 105.
Rausevic Marlja - 212, 214, 440.
Resavka ZoJCa - 81.
Resavska Jordanka - 81.
Ribar dr Ivan - 361, 362, 363.
Ribar I "I'D - 332 ..
Ristic Dragoljub - 235.
Ristic Pravda - 8.
RistiC Zorka - 69.
Ristovic Ljubisa - 426, 429.
Robovic Leposava - 100.
Rocic Nada- 319.
Rogic Filomena - 105.
Ronaj PiTo~ka - 361.
Rot Rozalija - 417.
Rubin Tereza - 82.
RurpC:ic Jelka - 105.
Ru¥idiC Mica- 89.
·~-
s
SabljiC-Deheljak Bar.ica - 135.
Sabljic Stana - 79.
Sajovic Mileva - 351.
Saks Mira - 432, 433, 438.
Salai Marija - 82.
Sa!aj Duro - 137, 138, 139, 148,
151, 159.
Salaj Juli~ka - 414, 437.
Salamon Kristina - 354.
Sas Agneza - 436.
Sekulic Isidora - 165, 171.
Seles-Brozovic Ana - 397.
Selesi Barbara - 428.
Semani Marija - 75, 99.
Senj.i Mihalj - 426.
Ser-Minderovic Katarina-Keti
330.
SergejeviC-Puskin Aleksandar
366.
Sertic Ankica - 436.
Servo Mihalj ~ 426.
Simic Katarina - 82.
Simic Vladimir - 361, 363.
S!orbulje Marija - 160.
Slanev Milan - 249 .
,,SlaviCeva" - 137.
Sler Luca - 82.
Smedli Agnes (Agnes Smedley)
-
364, 371.
Smolinski Mile - 232, 233.
SmrekOir Zdenka- 176.
Sokic Cuca - 361.
Soldatic Damira - 356.
Solomun Nada - 436.
,Sotir" - vid. MaruSiC Drago
Sretenovic D. - 364.
S:rzic Vice - 411.
Stajic Vasa - 6.
Stajic dr Uros - 187.
Stajkic Vaso - 411.
Stakic Leposava - 80.
Starnenkovic Dragi - 258, 414.
Stamenkovic Leposava 210,
212, 414, 415, 421.
Stamenkovic Ljubica - 152.
S taniC Des a - 330.
Stanisic Gena - 206.
Stanisic Slavko - 3.
S:tankoviC Ko.sara - 101.
Stankovic Ljubica - 101.
StankoviC Mika - 239.
StarrkoviC dr SiniSa - 361.
Stanoje - vid. :l:ujovic Sreten.
Stefanovic Dara - 330.
Stef<>novic Draginja-Draga - 46,
67, 71, 72, 78, 79, 80, 89, 90, 91,
94, 105, 106, 110, 114, 126, 128,
129, 132, 134, 136, 137, 138, 145,
1"49, 180, 185, 188.
Stefanovic dr Dusica - 330, 361,
431, 436.
Stefanovic Ljubica - 101.
Stefanovic Rosa - 105.
Steno'ViC Rezka - 87, 114.
Stern. - 211. ·
Stevovic Ksenija - 357.
Stipan Fanika - 219.
Stlpkovic. Marija - 319, 320, 321,
322, 323.
Stojadinovic Milan .,- 245 ..
Stojadinovic Milica -
Srpkinja
-6.
Stojanovic Da:rinka - 81.
Stojanovic Lenka - 102.
Stojanovic Leposava - 81.
Stojanovic Smilja - 97.
Stoiljkovic :1:i¥ka - 69.
Stopar Vlktor - 411.
Stosic Mileva - 143.
Stosic Olga - 143.
Strelen Ljubica - 103.
Subotic Anka - 377.
Sudarski Paulina - 330. 361.
Sukic Marija - 76.
Suknajic Fanika - 105.
Supanc Fmncika - 160.
Supanc-Mihota Anka - 86, 114.
Svetina Angela - 433.
$
Saban Julijana - 84.
sahovic dr Jl.llijan(l ·,--- 193.·
Sandrk Matilda - . 82.·
sandureviceva Frosa - 81.
$antic Aleksa - 350, 376.
sara Stipe - 51.
Samnovic Bogdan - 376.
segota Mira - 320.
Segovic Vesela '- 415.
Segvic Zlata - 330.
sent jure Lid-ija - 353, 429' 430.
ser Zora - 287, 330.
Sikic Ljuba - 378.
Silovic Nana - 417.
siljak Jovanka - 172, 284, 367.
Simunovic Mr Natasa - 354.
skrlbulj. Ma:rija - 160.
slander Marija - 437.
,srrnit" - vid. Prurovic Blagoje.
snajder Radmila - 33~.
snidarsic Milka - 205, 218.
staJI1k Terezija - 80 ..
Staub Ka:ta - 84.
Stebi Aloje;ija - 6, 7, 8, 9, 10, 11,
16, 22, 76, 163, 170, 17.2, 173, 174,
178, 179, 180, 182, 183, 184, 188,
189, 190, 191, 266, 282, 299, 308,
332, 336, 361.
473
�------------------
stebi Anton - 76.
stebi Plesko Cirila - 171, 188,
283, 308.·
Stefani Aria - 433, 434.
$terban Macrija - 354.
strbic Mara - 86.
stroser Zlacta - 432, 438.
subasic - 403, 408.
sutic Natatija - 114.
suvakovic Miiica - 320, 330, 366.
svarc Maca - 280.
svent-~ovacic Darinka 430.
T1ifunovic Ljubica - ISS:
Trlfunovic Mitar - 91.
TcrifunoviC Rada - 351.
Tucovic Dimitrije - 12.
Turkovic Augustina - 242.
Turkovic Elizabeta (Pelcl Beska)
- 212, 214, 431, 432.
Turkovic Rma - 209, 211, 212,
214, 247, 261, 263, 406, 414, 418.
Tutunovic-Savic Kristina - 13.
Vrbica Dimitrije - 386.
Vrbica Georgina-Dina- 34S, 346,
415, 434.
Vrdoljak Katica - 82.
Vrgovic Zorka - 106.
Vucetic dr Marija - 193.
Vucinic Bozana - 434.
Vuckovic Milka - 80.
Vuckovic Mira - 361.
Vujosevic Ubavka - 13.
Vujovic Dimo- 413
Vuk Valerija - 82.
Vukadin Ludja - 82.
Vukalovic Justa - 219.
Vukman Mi1ka - 160.
Vukotic Dara- 415.
VukoviC Jasna - 3S6.
Vukovic Mileva - 419.
Vulc Stanko - Franja v,Jada 136.
Vulovic M.- 171.
u
T
Tabas Katica - 82.
Tactic Milivoje - 78.
Talevski BorJ<:o - 407.
Talhajmer - 3S6.
Tame! (Jaksic) An'ka - 15, 74, 82,
91, 107, 114, 11(\.
Tasic dr Don'le - 173.
Tas:ic Savka - 101, 128, 136, 143,
144, 426, 438.
Tasiceva Staja - 81.
Tavc"r Franja - 171.
Tavcacrjeva Franja - 164.
Tavterman Stana - 82.
Telman Ernst - 390.
Teodorovlc Dura - 361.
Terek Magda - 371.
Terzan Fani - 418:
Tesanovic Stoja ~ 338.
Tilicka dr :..:. 191.
Timotijevic Olga - 361.
Tiosavljevic Leposava -'- 72.
TodoroviC Bran:ka - 149.
Todorovic Mica - 361, 367.
Todorovic Mihajlo - 110, 138.
TodoroviC-Subic Stanka 10,
2S, 339.
Tornic Zorka - 101.
Tomsic Vida- 314, 316, 368, 414,
41S, 421, 422, 423, 42'1'.
Tomsic-Vlasta Mira - 3S2, 3S3.
Topalovic Milica - vid. Duric·Topalovic · Millca.
Tosoni .Marija - 82.
Trebic - 211.
Trepeanin M. - 79.
Trifkovic Milka - 83.
474
Umek Ivanka - 160.
Umicevic Zaga ~ 385.
Urbrunceva Marica - 76, 88.
Uzelac Marta - 282.
v
Vajdic Katica- 79.
Vajdic Lj. Sofija - 69.
Vajnbereger Zinka - 417.
Van Gog - 3SS.
Vanjak Olivera - 330.
Veleblt Lj!Ulbica - 414.
Velie Katica - 86, 89. ·
Velickovic Rosanda - 101.
Velimirovic Marija- 6, 342, 365.
Verdi - 355.
Vergelj Mina - 313.
VidaJ<:ovic Angelina - 193.
Vidoje"iC-cetkovic Blata - 415.
Vidovic Roza - 218.
Vihner Milica - 1S2.
Vikic J ulka - 83.
Vilfan Marija - 388.
Vipotnik Anica - 440.
Virglijan Andela- 107.
Vilas Dokac - 209.
Vladisavljevic dr Dragutin- 112,
113.
Vode Angela - 282, 352, 381.
Vodvarska-Koconda Mira - v-id.
~oeonda-Vodvarska Mira.
VoY<ic Nevenka- 306.
Vojsic Svetolzar- 339.
Vovk Marija - 433.
Vribanac Anica '- 3S6.
z
!
T
Zadog Ana - 103.
Zrugo,mc-Pecar Veda - 319, 320,
321.
Zagorac Stoja - 82.
Zamboni-Vlajic Danica - 191.
Zatler Urska - 417.
Zibasnik-Krasovec Stefka - vid.
Krasovec-Zbasnik stefka.
Zdravkovic Danica - 101.
Zdravkovic Ljublcac - 106.
Zdravkovski P.etar- 377.
Zeeevic Danica - 361, 439.
Zeeevic M.- 79.
Zecevic ing. Zagorka - 436.
Zega Maja - 193.
Zlatanovic Ljubica - 78.
Zlatic Dina - 399, 401.
Zlatic Lidija - 369.
Znidarcic-Tkalec Natalija - 399,
430.
Zoric Tonka - 422.
Zmnko Merika (Marcelja Marija)
-438.
Zugwitz Helena - 314.
Zuzoric Cvijeta - 166, 27S, 3S8.
Zvonimlr Frank - 377.
:Zar-koviC Gmjica - 385.
:Zerdik Olga - 279, 280.
:Zicina Milka - 337, 361.
Zilav.ic Persa - 152.
Zivadinovic Cedomtr - 258.
Zivanovit dr Masa - 188, 191,
192, 282, 283, 284, 367.
Zivkovic Kos·tadina - 97.
Zivkovic Ljubii:a - 92.
Zivkovic-Stefanovic dr Dusica
vid. Stefanovic dr Dusica.
Zivojinovic Slobodan - 89.
Zizmund Marija- 116.
Znidasic-Tkalec Nata5a - vid.
Znidarcic-Tkalec Natalija.
2orga Jakob - 138.
2orga Maroel - 137.
2uhina K!avdija - 364.
2ujovic Sreten - 210, 290.
Zuljevic Ana - 74.
2umer Marija - 13S, 1S1, 433.
475
�-------------------------
SADRZAJ
1
Strana
1
PREDGOVOR
UVODNA RAZMATRANJA
I
't
DRUSTVENI POLOZAJ ZENA U JUGOSLOVENSKIM
ZEMLJAMA, POCECI I PRVI OBLICI NJIHOVOG
ORGANIZOVANJADO STVARANJA ZAJEDNICKE DRZAVE
1. Drustveni polozaj zena i prve zenske organizacije 2. Moderni radnicki pokret i pitanje potpune emancipacije zena
3. Aktivnost zena u toku prvog svetskog rata- -
·~-
5
11
16
II
DRUSTVENO-EKONOMSKI POLOZAJ ZENA U ZAJED"
NICKOJ JUGOSLOVENSKOJ DRZA VI
1. Struktura stanovnistva
2. Zene u radnom odnosu i njihov polozaj 3. Pravni polol'Jaj zene -
23
26
56
Prvi deo
UCESCE lENA U RADNICKOM POKRETU I 2ENSKIM
ORGANIZACIJAMA OD STVARANJA ZAJEDNICKE DR2AVE DO ZAVODENJA SESTOJANUARSKE DIKTATURE
(1918-1929))
I GLAVA
DELATNOST KPJ NA UKLJUCIVANJU ZENA U REVOLUCIONARNI POKRET U PERIODU NJENE DELATNOSTI
L Napredni zerrski ·pokret od stvaranja zajedni&e dr:lave do
Kongresa ujedinjenja ~ -:- -
67
�Strana
Strana
2. ~ene u radnickom pokretu od Kongresa ujedinjenja do
Oblilnane
77
3. Veze s Medunarodnim •sekretarijatom zena komunista
116
,Slovenska druzina" u Hrastniku Drustva za prosvetu zene u Hrvatskoj
Zenske nabavljacke zadruge -=. Zenski listovi- 7. Aktivnost zena u pojedinim drustvima i
3.
4.
5.
6.
II GLAVA
BORBA RADNIH ZENA I ZENSKE ORGANIZACIJE OD
OBZNANE DO SESTOJANUARSKE DIKTATURE
1. Rad KPJ medu zenama _
2. Ucesce zena u sindikaJnim organizacijama i strajkovi:ma 3. Zenske organizaciJe .:_ -
udruzenjima -
353
354
357
360
373
IV GLAVA
UCESCE ZENA U BORBI PROTIV RATA I FASIZMA
125
142
162
Drugi deo
j
ZENE U RADNICKOM POKRETU I ZENSKIM ORGANIZACIJAMA OD SESTOJANUARSKE DIKTATURE DO OKUPACIJE JUGOSLAVIJE (1929-1941)
·-
1. Svetski kongres zena protiv rata i fasizma u Parizu 387
2. Znacaj Sedmog kongresa Kominterne za sire ukljucivanje
zena u antifasisiticki pokret 392
396
3. Svetski kongres zena u Marselju 4. Ucesce zena u akcijama za pomoc spanskim borcima 397
5. Sire ukljucivanje zena u drustveno-politicki zivot uoci rata
i okupacije zemlje 404
V GLAVA
I GLAVA
ZENE U ORGANIZACIJAMA I RUKOVODSTVIMA KPJ
AKTIVNOST ZENA U REDOVIMA RADNICKE KLASE
1. Partijske komisije za rad medu zenama 2. Zemaljsko partijsko savetovanje i pokrajinske partijske
konferencije o delovanju komunista medu zenama 3. Peta zemaljska konferencija KPJ i zadaci u radu sa zenama
4. Progoni i osudivanje zena komunista -
418
422
424
ZAKLJUCAK
442
Resume
Skracenice
Izvori i literatura
Registar licnih imena
447
451
453
463
1. Uslovi za rad sa zenama i uputstva CK KP.f- 2. U:~ljucivanj·e zena u ·slndikalne organizacij•e i izbo.re z;a radruc:'ke poverenilke 3. Ucesce zena u stmjkovima- 4. Prosla.ve Prvog maja i Medunamdnog dana zena -
197
204
219
259
II GLAVA
DELATNOST ZENSKIH ORGANIZACIJA
1. Jugoslovenski zenski savez- 2. Alijansa 2\enskih pokreta -,-- 3. Savez radnickih zena i devojaka u Sloveniji -
266
281
312
III GLAVA
KPJ OSNIVA LEGALNE ORGANIZACIJE ZA OKUPLJANJE
ZENA, POKRECE ZENSKE LISTOVE I UTICE NA AKTIVNOST __ ZENA.U POJEDINIM DRUSTVIMAJ UDRUZENJIMA
1. Omladinske sekcije _zenskog pokreta =- 2. _ Udt'uzenje studentkinja- --- ___ -------,- __ ,....,_
318
349
1
413
�
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Knjige
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
M
Knjiga
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Žene Jugoslavije u radničkom pokretu i ženskim organizacijama : 1918-1941
Subject
The topic of the resource
Žene Jugoslavije
Creator
An entity primarily responsible for making the resource
Jovanka Kecman
Source
A related resource from which the described resource is derived
Historijski muzej Bosne i Hercegovine
Publisher
An entity responsible for making the resource available
Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju, Beograd
Date
A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource
1978
Rights
Information about rights held in and over the resource
Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju, Beograd
Language
A language of the resource
SH
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
32-M
Coverage
The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant
479 str.
1918-1941
radnički pokret
ravnopravnost žena
ženske organizacije
ženski pokreti
-
http://afzarhiv.org/files/original/431ba068f17774fc47851350a8b5fc2d.jpg
c542aa5e1d641016a649a073e4a81d32
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Fotografije
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
F
Fotografija
A static visual representation. Examples include paintings, drawings, graphic designs, plans and maps. Recommended best practice is to assign the type Text to images of textual materials.
Original Format
The type of object, such as painting, sculpture, paper, photo, and additional data
Fotografija
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Cana Babović ministrica rada NR Srbije
Subject
The topic of the resource
Kongres Antifašističkog fronta žena Jugoslavije
Creator
An entity primarily responsible for making the resource
Kongres Antifašističkog fronta žena Jugoslavije
Source
A related resource from which the described resource is derived
II kongres Antifašističkog fronta žena Jugoslavije : održan u Beogradu 25, 26, 27 januara 1948
Publisher
An entity responsible for making the resource available
Glavni odbor AFŽ-a Bosne i Hercegovine
Date
A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource
1948.
Language
A language of the resource
SH
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
60-F
1948
Beograd
Cana Babović
Drugi kongres AFŽ
Jugoslavija
-
http://afzarhiv.org/files/original/b1580aa66158150a884862f0ccbd3af5.jpg
e93c3d60647c4e2577f99f4ecadd6521
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Fotografije
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
F
Fotografija
A static visual representation. Examples include paintings, drawings, graphic designs, plans and maps. Recommended best practice is to assign the type Text to images of textual materials.
Original Format
The type of object, such as painting, sculpture, paper, photo, and additional data
Fotografija
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Vanda Novosel sekretarka UO AFŽa Jugoslavije
Subject
The topic of the resource
Kongres Antifašističkog fronta žena Jugoslavije
Creator
An entity primarily responsible for making the resource
Kongres Antifašističkog fronta žena Jugoslavije
Source
A related resource from which the described resource is derived
II kongres Antifašističkog fronta žena Jugoslavije : održan u Beogradu 25, 26, 27 januara 1948
Publisher
An entity responsible for making the resource available
Glavni odbor AFŽ-a Bosne i Hercegovine
Date
A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource
1948.
Language
A language of the resource
SH
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
61-F
1948
Beograd
Drugi kongres AFŽ
Jugoslavija
Vanda Novosel
-
http://afzarhiv.org/files/original/8008247121b4d20da9d68dbfa8ddc484.jpg
4c0b1e65af9de469dd174e474f8dfbf7
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Fotografije
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
F
Fotografija
A static visual representation. Examples include paintings, drawings, graphic designs, plans and maps. Recommended best practice is to assign the type Text to images of textual materials.
Original Format
The type of object, such as painting, sculpture, paper, photo, and additional data
Fotografija
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Vida Tomšič
Subject
The topic of the resource
Kongres Antifašističkog fronta žena Jugoslavije
Creator
An entity primarily responsible for making the resource
Kongres Antifašističkog fronta žena Jugoslavije
Source
A related resource from which the described resource is derived
II kongres Antifašističkog fronta žena Jugoslavije : održan u Beogradu 25, 26, 27 januara 1948
Publisher
An entity responsible for making the resource available
Glavni odbor AFŽ-a Bosne i Hercegovine
Date
A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource
1948.
Language
A language of the resource
SH
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
62-F
1948
Beograd
Drugi kongres AFŽ
Jugoslavija
Vida Tomšič
-
http://afzarhiv.org/files/original/49cb4739b39cef6a73bbacff4b297572.jpg
580add6d6e5e04827c416db3c13a3a86
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Fotografije
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
F
Fotografija
A static visual representation. Examples include paintings, drawings, graphic designs, plans and maps. Recommended best practice is to assign the type Text to images of textual materials.
Original Format
The type of object, such as painting, sculpture, paper, photo, and additional data
Fotografija
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Žene Jugoslavije na Kongresu AFŽa
Subject
The topic of the resource
Kongres Antifašističkog fronta žena Jugoslavije
Creator
An entity primarily responsible for making the resource
Kongres Antifašističkog fronta žena Jugoslavije
Source
A related resource from which the described resource is derived
II kongres Antifašističkog fronta žena Jugoslavije : održan u Beogradu 25, 26, 27 januara 1948
Publisher
An entity responsible for making the resource available
Glavni odbor AFŽ-a Bosne i Hercegovine
Date
A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource
1948.
Language
A language of the resource
SH
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
63-F
Drugi kongres AFŽ
Jugoslavija
-
http://afzarhiv.org/files/original/00d53e25cc67684ddcbf27af4ff8d839.pdf
85489b99d9004ea07f8add3bb9c39285
PDF Text
Text
/
r.
·I/
I .. .
;
l
r
!'
I
n·HoHrPEC
AwrHc:PawHCTHLfKOr cppowra meHa
JyrocnasHje
OApmaH y beorpaAy
,.--
25, 26, 27
CAPAJEBO 1948
jaHyapa
1948
�/
.[lpyr
THTO
meHaMa
JyrocnaeHje
>,ll;pare \Zlpyrapn11e!
~oa·noJUITe H Mean ,a:a nos,ZI;paBHM OBaj Bam_,KoHrpec n
11a 11ar< y nMe ""a,~~e <I>HPJ n y nMe Hapo,IIHor <f>poHTa
JyrocJiauaje s3.71CeJIHM nJIO,ll;OTBopaa PaA a-a ,ZI;aJI.eM :ycnj_emaOM
n:supmauaiLy Bam:nx TemKRX sap;aha.
Bam ,ll;pyrn KOHrpec O,llp:>KaBa ce y nynoM jeKy ,cTBapa·
Jia'tiKOr paJJ;a aa nsrp~~nH aanie- seMJLe; pa,ZI;a Ha CTBapa:H.y
JLenwe 6y,ZI;yhaocTn: aamnM aapo;tnMa, ·aij. ocTB"apen.y co~u...
ja.nsMa y Hamoj seMJI.l<. Ha OBOM KoHrpecy "" here MOhH
ca nonocoM ,ZI;a yTup)(:or-e--orppMHe ycnjexe _xoje cy Hamli
uapo,11;n·· nocrnrJIH sa _upHjeMe.· o,q -npom.11or uamer KOHrpeca!
. H. )\a npn TOMe BC,ZJ;pa lJCJia Ka:a<:eTe Aa cy TUM OrpOMHHM
aanopnMa u :BeJIHKHM pesyJITiiTHMa :aceae Jyroc-1!aBIIje ,ll;aJie
Cuoj ,n-par~nJ;jeaii_npnJIOr,
CBjCCHIIX )KCHa.
Aa j_e ·Te ueJIIUCII ,1J;HO Hanop·a Hamnx
.
_
,ll;pyrapn11e! Bn n><are sancra ca 'IHM 11a nsaljere npel!
ouaj Bam xoarpec. MH TO saaMo, un: HeKa BaM TH neJin:JCH
ycnjecit He_ 6y~·y pasJior sa caMo33){0BOJLCTBO, sa caMoyBje..
pen.e ~a CTe noCTHrJie K:fJIMUHaqujy,. na-Ko ce HMaTe _1!nMenoiro~nTir. He, HeKa uaM Taj KOHrpec ,6y~e noTcTpeK sa
yKJian.au.e MHOrnx ·Hep;ocTaTaKa Kojn jam nocToje ·y namo-j
opraHIISallnjH y BameM pa.z~y. OB,IIje rpe6a 11a ce nsHecy CBH
ycrrjCcn, a.n:n :n cnn aep;ocTa:qn:, TO he BaM noMoh.n p;a nx
.waxme YKJIOHli:Te.
Ja caM Beh BHme nyra RMao HpHl!HKy ,11a nO,IIllyqeM
orpoMHY yJiory· Hamnx Hanpe,rtHH'I: :a.ceaa sa Bp:njeMe BeJinJCe ·
ocJio6o,n;HJiatiKe 6oP6e Hamnx Hapo,n;a, ,11;a nop;ByqeM-- y xncTo·
· pl!jn Hamnx Hapo,ll;a He"tJyseHn xepon3aM Hamnx -:m:eHa; a
ca,11a ja KOpltCTHM 011y npHJI~KY ,11a 00/IBY"OM orpDMHY
y.Jiory Hamnx :m:eaa y n:srpa,u;an aame seMJLe, p;~ nof{ByqeM
�/
J1paro11jeff,n npnor Kojn 11ajy l!tene Jyr<?CJimmje sa OCTBa·
pe:a.e :na+Iler IIetoro11nm:a.er nJtaH'!-. Xohy .Tn><e 11a Iia:>Ke..:
11a cy y 1\oi:a.AamiLn>< yenjecHMa y .o6nosn pasopeae Jyro. _cna:snje· · _:m:eHe
·HMaJI~ cBoj- -BeJIHitlt yp;:no;_
.olie:.'Cy
·ce· :o:
y
<asrpap;H>n aame s,eMJbe ·no~3aJie aa __ D:pHM.Jt:P~?j.,.~~B:cURll_~
Ha KQra · ja_ MHCIDlM JtaA rO:sopfi.M·_ o aanpep;n~11f·:-E:eaaua
JyroCJ!a:Bnje? Ja MHCJIHJI<· na l!tene 6opl\~, KOje cy ce c
nymKOM y PYI\1< 6opnJ.Ie sa •CJI060AY naii!JiiX: naP<?Ila y QCJIO·
· OOAnJia•ntoM paTy nnir PaAHJie y nosaAnna n Koje CaAa nero
~TaKO IIO:iKpTBOBaHO pa,n;e y
iJ1a6pnKa.Ma,
Ha UOJbHY:a: RJIH Ha
.GiJno KojeM 11pyroM Ba>KHoll< nocny sa namy sajeAH"IIY• Ja
MitCJiliJL aa· oae. nO'!pT:sbJfaae JKeHe xoje_
pa,n;C
M~pJLH:so
pasmn< <jla6pn:ttaMa .;. npe11ysehnMa; csjecne ·11a paAe
y
ne
· ca:Mo ·3a ce6e, :seh sa \~HTaBY aapoA,ey -3ajeA-·H~~y, He mT~·
11ehn c:aoj TPYII• 1\H H>HXO:B 1\0npnnoc roj : sajei\HHJ\H 6yl\e
""llill
:sefin.- ja
.
MHCJiHM .npHTOM ~a: O~e- -XeHe CC:J: -c;e:la·.-·ICOje
Map!baso paAe na no!hy, 11a 6n <iBM 6o!be
li·
casjej::Hnje o6plll-
';n;Wie- c:soje a.IIBe _n p;o6:nJie "!HM Bmne n_no,n;a :He :caiMo y
:c~·oj)i KOpl:ICT, :seh ·n Y.- 'KOpliCT ..:iHTaB_e-·3aje,l\HM~.e. -Ja M~~linJ
aa· one ._unoro6pojae Majxe, -JKene n- c_ecTpe- xoje- cy .Y oc.llo-
..60AHJia'li<OM paJTy . 1\aJie CBoje !Haj,mJinje, csoje. cnao:Be n
xhepn-, ·cBoje M:yxeBe n -6palry, n xoje:ne:·~_e, 1;e- :ae.unce
~pne,-·
Beh Ce:· noaoce lbHMa. Ja· MIIC1IB_M:·-aa . cs.e o:ae xene.
.Roje Jlonp.nnoce c11oj 1\RO sa 11o6po 'lHTal>e name · sajOA,·a:n~e·; ·a ue ·caM~ 3a ·ce6e, 6HJio -.z\a p;:t,z:t;e_ y roilln~eJiapnja.N.a,. .
y.mEOJiaMi' ·nJui· aa· KojeM ApyroM ::no_cJiy. _Ja MllC~J:l::M. Ha·-:CBe
one l!tei!e 'Roje :sone nosy Jyrocnasrrjy n TY C:Bojy !hy6as
',ncnqJI,<lBajy·:Ha il'lino K3,KBOM · Kopncno..: P"-/IY• aa I\06P<?
. __·:aamux· .uapo,11;a~ To c:y aanpep;ae :JK:e-H~,- jiHTR.PamucT~Ha_e ..aa
i.~je-Jiy; a --ae aa- pnje"l:n:Ma. To· je orpoM-Ha- se}?.Haa- ~ll_X.
~anpe,l\HRX :m:eaa, xoje ~.cy_ tBjecne- -c-soje BemrKe y.110re · y
nameM HOBOM /lpymTBy, .ROje cy CBjecne CBOje l\y>ti<OCT11!
O,!lfOBOpHOCTR npeMa napOI\HOj sajei\HllJ\H,
EBo, CBHM Tn:M xena.Mta ja tMaTpaM · -sa. c:sojy AYllCBOCT
li ·
~a uspa3HM sax.Ba.JIHOCT H upu~naJLe, -ca· ·meJLoY:
Aa
jom
ynopnnje nacTaBe ca CBOjHM P"-/I.O><... sa 11o6po name ot>e11e~
paTHsne HapO/IHe Peny6nn:tte JyrocJiaB:Hje.
_·
A.Jr.~, Ao3.BoJinTe Mn- _Aa_ ce ~- _.'.KJ)liTit:ti:K:n. ·acspH~ ua
·- mmjecae. ae,!!;oCJ::aTtte n:_ c.naQ,ocTII·,. ,Eatto. aa:: PAA 'pyteo.B.op;crBa
OBe BeJIHXe XeHCKC o'J)raHHSal\Hje, T81W ·.tl:- Ha· ~pXalhe j.ep;-,
4
�aor ll'tjeJia, paay><aje ce li!<IJIO:t: .z~njeJia, llteaa Itoje ancy
cajecae: c;:aoje ~~~aocrtt HJIH ce. aeMaJ?HO ().ziHOc7 npoMa
sajo.z~an-'l"'· Qa.z~je ja ae MHCJlllM aa oaaJ M:Un 6poJ _paaanx
rocnolja n rocnoljn~a no rpa,lloBnMa Itojo ae :aoJie. aosy
JyrocJiaanjy, xoje QY no.z~ yrn!laje>i aenpnjareJLa aoae Jyro·
c;Jiasnje, KOjnMa je aepaS}'MJLHB n ryJ, raj 6yjaa, CTB2paJia'lKH
"3:HBOT
y
ojlpoata; y ·rioriiM CJ!yqajenm<a 'la:K ilnmo . &pojqaao aero ·
wywKap,.n. Mn BHIIHMO '!OCTO aa pasnnM pa,lloBHMa MHoro
BHme lKCHa,- u ro je 3a noxBany. A=JIH,.-· Mopalt!:o npn·sHaTn
112 ocraje no crpaan 011 Tora- p211a He--io!alm 6poj ·l!teaa, n
TO je ·sa OCYIIY, jep ro Hnje caojcTBeHo. HOBOj ·llteHH HOBO
Jy:rocJiilnnje.
.Hamoj _SeMJLlt; ja -MHCJIUM Ha OH2j ·.Z{pyrR M2.1Ul ,ZJ;HO
l!<eHa xoje ><HCJie · .z~a cy sa spHjeMe para· )loso.n.ao .z~ue 011
col5e sa Hoay JyrocJiaanjy, 6nJio y 6op6n 6nJio Ha _pa11y y
· uosa11nHn n ca,11a He yqecTByjy Hn aa pas.H:ur.t pa/IOBHMa y Kopncr aapo11a Hn y IIPYWTBeaoM JEnaory; :aoh ce
nocEeTH·me caM-n-Ma ce6a_. Ha Taj ua11na, Tax:ae zeue nocTeneao na)lajy y pe11 ~anx :aieHa Koje· He cxaarajy aoao IIPY·
W
"
IDT•BO~ Beh qesay 3a JiakHM :>EHBOTQM, -:aeiiBOTOlf~~e3 H2p0'1HT~ . .
6pnra n 6o_s_ p211a. 'I.ocro raxao lltOHO nonpn><aJy aaanKe lltCHa · ·
Hep211H"'l1a ns Grapor .z~pywraa. Hnxa11 a_o _ MOlltO am~o
cMaTpara 11a je 11ao IIOBOJLHO 011 ce6e sa saje!IHIJII1Y• aKo. JC
cnoco6aa .pnsn'txn _n y><no sa /12l!.H pa,ll.- Ja ncKJbyqyJeM
os)~oje lEOne onTepeheae 6pHrOM sa ,>1jCI1Y• jep n ro jo IIPY·
·;
O,ll;rOB0pH6CT --sa IIOJIHTR'IKH, icyJITypHR- -u -·CB,CCTj)aiUI ,ll;J?yrn_
.
.
IIpe,ll; aaMa · tToje BpJio BeJII-IKe 11 Tenixe 3a,n;ahe, a Ka.A
KaxeM- npe,ZJ; a_aMa, oH,ZJ;a ce TO H~pollrtTo· TR'Ie _ ·H~ln:iH? :acella.
H
mT-:BeiJ:R pa,n;.·· ·MHCJiliM npn TOMe ,n;a _
nOABrxeM_·. :::~nt;eHHil;Y
. B;tri:xe. opraansaqnje xojoj Tp-e6a /lao o6yxsaTaiLeM_ CBHX )?0,110·
aceaa- H IDliXOBOM (:_Be(:TpaaoM:· aKTI-i-:BJ1sifu:~-nj_oM,, ~0.,.
npHaece mTo HajBIIme Mo~e y _aanrHM oniD:TIIM' -aa-nopH¥a- Ha
OcTBap~ay _
:qnJLeBa-_ xOjR he, xa,q 6y,n;y crBOpeail; '· s.Ha'IHT~
cp_e_hy H 6JiarocT·aae s·a H~me Hapo,ZJ;e, ~a aaiiiy ·,ZJ;j'eqy, Sa _aama
.JL:V6HBHX,
--. H_enpaBHJlHO .-II WTCTHO a·e CaMO Sa 92Je,ZJ;HHIJ;y, nefi. R Sa H.liX
caMe, jep ce oue .Ha uj aa'IHH oryljyjy 011 orpoMa.o aehm~e
py.z~yha noxo.n.ea.a.
Bn He cr.\rrjoTe l!taJiliTH Tpy;ia y_ aamoM
paiiY Ha t')yl_;eay csnjeCTH K0,11 OH:i;X l!tOna KOje II<UiaC join
· CToje no CTpaaxi:, y><jocro 11a6y,z~y amnsae yqecan11e yosoli!
i<~rciopncKo>i IIPYIDTBOHOM itpeo6pli>Kajy K011-, lia¢, :y · oiln><
aamn:x --~eHa Koje eY CXBaTnJre ~yx--aone _-JyrocJiann>Je n cnoJe
,ll;Y'JKHOCTH. IiC'rO TaKO BM·a, He -Ma.JIH 6poj ~e~a KOje_ CTOje
no cTpaHH · o~ TO"MroBor jKH~0Ta; -_He ·s6or Tora mrq o_He He
6n BOJIUJie uosy J yroCJiaanjy, a eli s6or TONt mro join nncy
c:sjecHe . csojnx noJntx ~Yl£"0Crn n npaaa y- aoaoJ J yro-
~fpoMHHM- HanopiiMa_- ·sa· OcrBapeae Haq:~er· _II'eToi-O;n;HIIIH>er
h;nlaa, sa 11srp_~ay aame sf!MJbe_ ~ !(a _Hs :S_aOcTai"~ ri0CT3.H_e
je11'mi · 011 niljliatipe.z~Hnjnx se>ia.n.a y ·. cxinjery •· y csaicoM
C)IaBnjH.-. AJIII, MopaM np:nTOM_ aarJiatllTH .n;a oae ·Hn:cy ToMe
·caMe_ J(pHB_e~. Be.JIHKH ,n;Eo EpiiBIDe sa TO. na~a ~a CJI~6ocr·
6
. Anrn<!JamHCTH'IKn <!JpoHT lltena JyroGJia~njo .npoTc'r;U..n.a
ae caMo je!IHY jaxty JEeacKy opraHnsa11njy CaM() no. ce6n, sel;
ra oprannsa11-nja, npoTcTas.n.a cnalltilH -<Pamop, y c11aKOM no.
rJielly, y Hap<>ll·!iOM <!JponTy JyrocJiasnje, je11aH 011 a.erosnx.
najjaqn~ cry6osa. Ilpen<a TOMe je THM soha n nama ot~roaop
HO'cT sa-·,ZJ;aJLe ·J'attaiDe -H· pa3B:njalLe -Te »ame- opraHHSa_~Hje,
pa,ll Meljy <KCHaMa,
11a nMa llpyrapn11a Ko)e cy co_ y paTy ·11o6po noKasaJie, un
Koje ca:z~a y Mnpy He yqecTsyjy y jaBHOM ~nao:ry, TO je~T
y noJinTH'lKOM n crsapaJia'lKOM' pail~· sa S2JOII!IHI1Y. To J•
pa11a HeKnx pyxoBOIICTaaa :lll:encJ>nx· opraansaqHJa, KOJe. no - nocsehyjy !IOBOJJ;HO _6pnre sa pa,ll Mei}y' THM- lltenaM~· sa·
. !LHXOBY HO}]JITH'IKY HKTHBHSaJ11Ijy Ha yqemhy y OmnTHM
nanopn..a sa nsrpa,11e.y Hawo seMJJoe.
HeKo he,. MO:/KAa• noMHC)IIlTD- Aa· je ()Ba ·.KpHTHKa CyBHme
oruTpa n nesacJIYl£eaa. AJin, · nrrje rilKo. Oaa· je xpnrnKa
nomy!J;o aa ... Mjec•y n ,11pyrapn11e · nwpajy o a.oj BO,l1-HT.H
paqyaa. ,lla, ra'IHO je, · JKeHe yqecTayjy y pa,lly Hapo/IHOr
,llpare 11Pyrapn11e!
norJieiiY• , ·
.
- '
·
,ll;pyrapJi11o, aawa .n.e~ma 6y.z~yhaocT ~o:a<~ 6nTn caMo
,11;jeno aawHx pyxy, Hamn:x aanopa yldnrix · B: !Jlri:3H'IKiix, Kao
niTo je H aama c;ro6o,l{a.,ll;o':IIi.Jiii. Xao p·esY,nraT HaT'!O:aje-qaacKe
·1
-Oop6e " >KpTasa aarunx Hapo11a.' ·A mTa Mbry Hamn Hapo~n
)''lliHHTH H!l TOMe·11a OCTBape TY 6on;y 6y!lyliHOCTo OHU cy llO·
KaSaJIH )IOCa,llayje!IHOM BpJio-l<pa'rKOM nopHOIIY no capmeTKY
,
]lcira, i:rocTBraBIIi·H TaKse pesym.·are-y noJI-HTH'I.KOj .n
cKoj HSrpa,zi;IDH 3eMJLe, KOjBMa- C_e ,zJ;liBH- CBHjeT.·
e~eoaoM
7
�)J,pyrolpHl\e, ja Hehy r<>J'OJ?RTH !~"Hac
I:)B,lllC 0 BaiLCKOj
3Jil\f hy cno-
noJIHT~H; uaKo 6HX ·n:Mao -xHoro mTa Aa Ka.JKe:t.i,-
MeHy'fn cciMo ysrpe.zt aet<O~nKo- cT:sapu xoje a~ jaca;o·.roBop~
o ~Me KOJIHKo je · :raliHa -aama KOHCTaTa~njB.
Aa ce
y oc:rna~
peHoy Hanirix S"JJaTaxa opajeHTlimeJ<o y npBO>< P"'IY Ha Hame
concraeae caare, ua ciu.s:ono:acpTBOBaH PIIA Hame · oMiietAi:nie.
Hamax P"JJHHKa " pa.IIHH11a y tjla6pnxa..a " pa3lm>< npe,il;ysehn:M~, Ha DO:;q>'l'BOBa.H. pa.p; Hamnx· C~.JLaKa, HC\_UOJL_~a, ua
PC!A aam-e acipoAHe HaTeJin:reu~Hje !IIO pasHHM_ ycTaRoBaMS;.
mKOJia><a li npe,!lyseh~~>~a. OrJie,!lajTe ce oxo ce6e .u mTa here
Bil,!ljeTa? Ha je,~~Hoj CTpii!Ha BR,!IjCT heTe ,!leMoKpaTCKe se'""'e
OB,llje aa ac:tol<y a jyronCTOKy, Ha 'leJIY ca CoBjeTCI£R>< Ca:seso><, o11· KOjKx je BehnHa CTPRXOBnro notTP"JJ""'a y paTy 011
ILeMa'tiKBX u: TaJIHjaHcKuX_· q,amoCTIPIKHX ~cBaja'la. H ..z~auac:
aitpoll". rax seMaJLa ca HaT'IoBje'!aHCKRM HanopnMa ,;srpa~yjy
CBOje ·paToM nopymeHe seM.>be, 6ope c~ ynopao sa Mnp. jep o" .
a>< je Heonxo,!laH sa JIHje'leH>e paTo>< •"'laHnx pa"l'· Ca 11pyre
Cl'paae :sR.z!;jeT heTe peaKil;BOH'a.pae «JiliHaJ:ICH:CKe KJ[HKe aeKBX
BeJiecwxa, TaM:o ua 3ClllaAy, l~Hje .cy ~-~!.p&e M.HQi'Q :r.raiLe, Mo3!'
ce penn aecpaBn.eHo ><an.e nocma.~~i!J!.e y paTy, Hb HnaK Te
._K.7IHKe aucy Sa,li;OBOJLHe ucxoAoM pa.rra, jep "~ey _Sa,li;OB_OlhliJr:~
cBoj -HMn~pujaJIRCTH'IKH aneTHT. Te ~liKe CaJJ;a -_n6noBo-yi'po-
l!CaBajy ><Hp. 0He- xymxajy n: npnnp~><ajy ce sa paT. no-· .
><a;acyh,. CBKM cpe,!ICTBH><a ,!lojy..epa!IIlloe !'CnpnjaTeJLe yje,!ln.H>eHHX Hapo11a y paTy, ae><a'IKe, TaJinjaHcKe, .ppaHlly<:Ke n
.z~pyre tjJ'I!IInCTe. Te. parno-xymKa'lli:e MHKe Hac MpSe 110 IIHa
11yme. 0He ><pse· Ham craapua'IXH pa,!l, .Hame ycnjexe, a am .
PasBilia..,.....,y cHary Koja noc:TojH y aame>< je,!IBH·
CTBY H OIIJIY"HOCTR. Te KJII!Ke ce Jle "'Rllajy ;~a HaM OTMY nJin
yc_xpaTe oao mTo je Hame n 011 l£HBOTHe norpe6e. sa Hame
Hapo,!le. Te KJinKe xohe 11a aa>< yeKpaTe OHO MBHRMaJIHO mTo
· je. lieh O,!lpe~eHo no ><eljyaapo,!IHHM tjlopy><m<a sa HalCHRIIY
aamoj y paTy · c'rpaXOBHro pasopeHoj SeM~H, TO jecT penaPllllaje n peCTHT}'l1"i•·
"'"'P",.
llnTahe.Te.: ca iojHM irpaBO><? He noqojn 3a TY rocno11y
HHKaKa11 M()paJI .Y TOM nOrJie)1y, a HH npaao .. 0Hn Cy Ka,!lpH
Hahn CTOTHHY ,pa;!HHX nsroaopa. pasy><aje ce ~HHH'lKnx, caxo
,!Ia ,!IOCTnray ca()je nOxJienHe HMnepnjaJIHCTH'IKe liBJLeBe. Ca
TC CTpaae, ;u>are Apyraplrl\e, neMOjTe o"leKBBClTH-lnncaJJ:Ke no-
MOhR, Beh ca..o yrpol£a:san.e n nri'eTy. Caxo y ce6e, y cwje
8
con<:TBeHe 'C!Iare. y npao>< P"'IY• OH,!Ia y 6paTCKY e1CQHOMCKY
cypa,!IH.Y ca CoajercKHM Ca:s,eso,. >I oc~n>< np.KjaT~!l.f""".
se11n,axa -J,IH ce. MopaMo y-sAa'I'H K9A ll3~pme~ _
ucm.xnx ~~a~
TaKa. Sa-Ham-_Kupnu p~sBH-p~_K ~u c_e_Mo~eMQ-ysAiit~~ y ue_PaspymnBo--npujaTe:'bcTBO u samt:HTY -E.e~HKOr c_aB~HHKa ~ ~o_; _
ujeTcKH·.-CaBe3; y aep~pym:a,:Bo_-npHJa~eJLCTBO ca _c»uMa seM_Jha~
]1!3. O~p;je -Ha HCTOKy, ca K0jHMa aa:c BCjKy 3aj~A.~JPIKH KJITC•
pec11 y norJie/iy cBecTpaHe cap"JJa.e n ><HpHor pasBHTK", .M'!'
ce MOJKOMO y.3,2l;aTH TaKolje H y CBe -~eM-OKpaTC~e_ CHa,re CBHJCTa
xpje~ HCTO osaxo Mpse xyiiiKa'lle p~Ta,- K'()je u~_TQ !a~o Mp3~paT roao mTo ·ra Mp3e aamH uapo,z~;~ o»,u;je.
·
,lJ,pyrapHlle, o uamniH S"JJaha..a ja uehy OB,!Ije no,!lp06H<>
roBopHTH. Bn- B:x, yr..JiaBao:M~- .3uaTe H. To- je- npe,u;-MeT Ramer
KOHrpeC3:. Air.u~ ,2l;03:80JIHTe
MH ,ll;a BaM CTaBlUl H;3 Cp~e, K8.0
BpJ!O BaB'HY Sa.zlahY~ 6pnry 0 11je~n, 0 MJia,!IOM HapamTajy•.
Hnje ,!IOC'ra TO 11a ·Ta 11ie11a 6y11y O,!ljeBellil>!, Haxpan.e"a "' TaKo
11=•. BaJKao je sa aac "' TO 11a Ta 11i011a 6y;~y n npa:sHJIHO
:sacnnTaaa y ,!lyxy aoBe JyrocmaBnje. He .z~ajre 11a ua>< aenpHjareJLII ROBe JyroCJiaBnje TPYiY li OTyljyjy ,,!lj~y. "!yxajTe
namy 11i•11Y n 6,!1HTe Ha,!l H>OO<. 11a 6ii ><Or!In 9aHCTa nocTaTK
JIOCTojiiK rpaljaHJI name HOBe JyrocJ>aBnje, rpalja11H uoae
SeJ<JLe C011HjaJIH3Ma, To je je,!laH 011 aaJIIInx .. Haj:saJKHHjHX
sa,!laTaKa. KaKo hCTe Bn TO p"JJBTH, TO je crB13.p o Kojoj heTe
DR pjema:saTn OB,!Ije Ha :sam<:>< l<OHrpecy,
,lJ,pyrH Blll!rnli Bama •R~~aliH.jecy: uame nyao · y..emhe a cBec'fi'auo sruraraiLe -sa OCTB·apeiLe Hamer lleTOro,ll;um!Der
IVIaHa, same sa;xarim.e sa noTny_Hy JiliKs·n~a~njy -Henua.~e·
aocTn y aamoj """'JL"•. uame y..ewhe y P"'IY i<apo,ilitnx BJil!CTH ·
" Tal<o ,!laJLC.
BalKan 3a,!laTaK Bame opraHnsa~nje je<OTe n ynopHa
6op6a sa y..Bpmhen.e >mpa. Y H3Bpme"'y Tora sli,!laTiia BH.
ce noBeZnTe ca csn:M aaripe,li;HHM · xenCKHM: opra.Hli'S~HjaMa
BaH aame rpauuo;e. B11me uo HKO uMajy ilpasO 6ani xeHe ~a
cnuy Of:!iJI~o npoTHB c·sux paT~;~ux- xym~-qa, _
aenpHjaTe~a
MHpa iKeae, Majxe, ttOje pasyMHjY-. niTa smi'lu B:3rf6HT1i ·cBoje
u3.jMIWIHje y,paTy, mta s~a'IIH pa_3apaJJ»e· s·eMJLe, oue,cY T'e: Koje
><P"'"""
uajliHme TPe6a 11a ><pse yspo'IHmce paTa. Hexa Ta
rtpo.
THB paTHHX .xymxau 6y11e cHaJKau npniior ~a y..BpruheH.e
'""pa y CBnjeTy. Mpl£aa npoTJIB paTHHX XyiDKa'ta Tpe6a 11a
9
�/
.
6y11e OHa CHaTa 1t0ja he OMoryhHTH OK}'IIJLalLe CBIIX nporpe- .
CHBHHX "'YIIH CBnjera y 6op6n: sa >.mp, y 6op6n: npOTHB J!M.•
nepnjaJI)JCTH'IKnx parnnx xymKa'Ia. ,ll;nrnnre csoj rJiac al!,
:acene Jyrocl!aanje, anrni!>amncrKn!Le; saje/IHO ca :acena..a 'IH·
rasor csnjera nporns rnx >ipcKnx parnn:x. xymKa'Ia, Kojn
HHCy OCjeTHJIH WTa je 6nje113, J! SJIO, KOjH HHCy . npoiiiJin:
Kpsasa .noJI.a. na Kojn:Ma cy rn:nylln ·cJIHosn n n:hepn namnx ..
napo11a.
HeKa ·sam 1t0arpec 6y11e caa:acan norcrpeK sa jom sehe
ycnjexe y sameM crsapaJia'IKOM P"''IY. sa 1106po name sa·
je11Hnqe I«
HoHrpec je oreopHna .M11rpa MHrpoeHii,
MHHHcrap npocejere HP Cp6Hje
,ll;pyrapnqa Mnrpa Mmposnh-'EH<Jiac, 'IJiaH u;enrpaJIHor . ·
0116opa AclJ)l(.a n Mnnncrap npocsjere :S!I"'//e HapO/IHe Pe.
ny6JIIme Cp6nje, orsapajyhn KoHrpec pewa: je:
,ll;pyrosn n IIPYrapnqe, 11eJ1erarn A<l>)l(-a JyrocJiasnje! ·
OTBapa>r II Konrpec A<l>)l(.a JyrocJiasnje na KOMe he :acene
JyrocJiannje pasMorpnrn pesyJITaTe c»or )IOC"'//amlber paila
II ca6paTn: HOBa- HCKyCTB3 33- II3BpiDeiLe HO"B:ri:X,
33,11;3T3Ka..
tqJynHH:X'
.
IIos11pasJLa.. cse /IOJ!erare · · Anrnq,amncrH'!KOr q,ponra
:acena J yrocJiasnje ·. na. II Konrpecy;
,lJ;o3BOJIHTe Mn 11a Y nMe 11eJierara nos11paBHM IIper.
cje11nnKa IIpeSH/Irrjy..a Hapo11He cKynmrnHe Hapo11He
Peny6JinKe JyrocJiasnje •. npercra.unKa BJI"''Ie <l>e11eparnsne
. Hapo11ne Peny6!IIme JyroCJiaBnje, npercrasnnKa JyrocJio.
sentKe apMnje, nperqasnrrKe Bl!alle Hapo11ne Peny6JIHKe
Cp6nje, npetcrasnnKe Hapo11nor i!>p.onra, Jellnnc~senlix
CH~H~HKaTa,, "Hapo,l\He OMJiaAiiHe ii npeTcTaBHI-nce APymTBe~or,
..
10
'•
Hayq:Hor H xyJITypHor JKH~oTa . .
CpAa':IHO BaM ce saxBa.lbyjeM Ha ,r~;oJiacxy H y HMe_ ,1J;eJie-
rara Konrpecll· nos.z~paBJhaM IIOJieiaquje :aceHCICHX !IOMOKpaTCKHX opratinsan;rrja -H3 ,11;pyrtrx seMaJLa, 'tiHje he npncyCTBO
11aTn Konrpecy jom snme o6nJhe:acje 6op6e sa npnjareJhCTBO
n rpajan wnp, a. namy cap"''l!bY )''lliHHTH jom rjemaoM.
IIos11pasJLaM npercrasnnqy Meljynapo11He /IOMOKparcKe
i!>e11epaqnje :.:en a •.
IIos11pasJLaM IIOJieraqnjy 6yrapcKnx · :acena lia 'leJiy ca
MnnncrpoM 6yrapcKe BJ!"''Ie IJ;oJIOM ,rt;paroj.,.euoM:
ll
�J;losiiJ?~Bl!.aM •· ,llilJlera!lnjy C":sesa .JKeaa. AJ!(jannje . aa
'lelly',j:a HeMr,tnjo>l Xol}oM.
noit,~~p~:B;.a.. ,lleJieraJ.Injy no;.citn~
Jyaoan· JaanaoM.
:': ~, IIo3Apa.BJJ>aM Ae.Jierau;njy 1Jexoc.ir.oBaqKnx jKeH3- _Ha oqe.ay
ca MaptnaaKOsoM AJ!ojsnjo..._
llos,~~paBJLHM l(eJieraJ.Injy ljlpaaJ.IyCKax JKeaa.
llOs,llpRBJLiw ,lleJieraJ.Injy pyMyacKHX JKeaa.
llos,~~pasJLaM ,lleJierallil)y Maljapcxnx JKena aa 'leJiy ca
,ll;p. l'IIar,liO>< Ja,6opa.
· : llcis,llpHlllLHM ,lle/ieraJ.IHjy HTMHjHHCKHX JKena.
llos,llpHliJLa><·
.
ra6pose11.
lleJI~ra11ajy
TpcTa aa """Y · ca- Mapnjm•
,ll;pyl-.;>sn n .z~pyrapn11e! Ha OBOM Konr-Pecy JKene JyroCJiasnje ~snnjehe pesyJttaTe cBora pH,lla, earJte.z~atn npeljean
nyt a aoBe _SHfiHTKe y nsrpH,liH>H cpehne 6y.z~yhHocTn name
SeMJLe, KOjy BO,!IH HHW ,11pyr THTO.
Beh yaeJinKO cy .sa naMa ro,11aae 6ecnpaBJLa n yraem. sa,aa. Oae cy sa orpciMaa 6poj JKeaa JyrocJiaBaje npectaJie
Befi:. OHp;a, 1JHM ce Ii:InpoM uame JJ;OMOBRHe paCIIJiaMCU.3
.iiapo,~~aa peBoJiyJ.Inja no11 pyKoBO,liCTBO>< Ko><yanctn'IKe nap~
:. Tirj~ ~ _Apyra Ttt_Ta, 'IIDM ce JKeHaxa ~TBOpno. nyr p;a y ocJIQ-
6ollaJia•n<Oj 6op6n ctany yKOpHK ca cilojnM Iiapoi\OM. llo6jej(OM .Hapqp;ae j~JiaCTH, yKB:p;aaeM IUiaCH'O:X H CBHX OCT3JUIX
. HpHBHJieril:ja, y:l111nliLeM y pyKe napOI\H CBer napo,liHOr OO.raT.; CTBH, ~ HHCTaJIO je liOBO pa3,li0•6JLe y HCTOpHjR H-<IWH~ HapO,!IH.
_·MnJIHoan "'ena yajepH]la cy ce .z~a ca><o y CJio6o,ilaoj il ·
Y
I_-_
He3aBHCI,fOj 3,eMJI»H_; 3eMJLIJ HCTDHCKe ~eMOKpaTHjC
_KQj.oj cy
YuirmT_ea~--e&eiliJ:oaTau;nja-, 11 nopo6~~lBaa.e 6ano· Koje BpcTe,_
Mo~e H at:eaa m.taT:re ··Mo:fyliaoCTH li cpe;:~;cTaB:a.'Aa ce ys,AHrHe
, · .11,o paBH0npaBH0r _n
cTBapua"tJKOr- -ti:naua
caoje- Hapo~H~
.saje11Hii11e. Otylla n TaKBa o.z~aaoct JKelia JyroCJiaBaje _cBojoj_
·Hapo/IHOj BJIHCTH. ; .
H KHO ·llito cy. y ~~~naaMa xepojcKe aapo,~~uo-<>C:no60.n;n.~~aq~re: 6op6e,. Maco_iuO, -nolteB o,z~; c·e.J&aaKH: ~elfe aKTHBH~
paTOBHJie _sa ocJio6oljeae H. IiesaBncaocr. caoje sei.!Le --- TaKO
· ~I,aHac .Hsr}la;iaa ·co~Hj"anli:s:u.a, He ciM:o Aa He RAe ~~MO H>Hx.
12
·
�_,·.-·
. seh·. je_ n_ .-at~He uoce, . Ma~suO,
aXT~BHO,
wapoM ·· aamux
napo,llHitx peny6;mka. H TO je noce .i:a · CBOM o11anoll!hy .. n·
. JLy6ai!JLy' sa 1\0MOKpaTCKy 1\0MOBBHy_,; Ca CBHM lKllpOM O'leJin.
'ICHor 6opqa, ca CBHM l!CapoM oCJio6oljeHor 'lol!jeKa xojn us
BJiaCTHTHX napOI\HHX 6oraTCTaBa .. rp8,ZIH BJiaCTIITY cpehy.
CBO><e napo11y y CBojoj uesaBncuoj seMJLn. Ory11a, s6or
TaKBor .. JKHBoTa, xoja_· ce cnapa -KOA Hac~ y MataMa
JyrocJiaBnje cBaKnM 11anoM nocTaje CBe, IIY6JLa n
zeaa
IIY6JLa.
npeMa IUt:nepHj~HCTli'IKIIM: n0Tn~BB31JliM3 -- para,
npeMa aMepHll.KOM HMnepiiJaJIHSMy KOjH 6CCTII,ll;HO KIICBCTa li
MpJKu.a
!IPOBOI:IHJ?a 1\eMOKpaTCKC SeMJLO
~
napOI\C• KOjn cnpeMa 11a
liM _CII,PRJCllH. nyT paSBHTK3 OCB3j3lJKIIJl KpBOOpOJIBhliMa
u·
nopo6JLaBau.eM. Oryll~ cBaKnlll llaHOlll cBe 'IBpmhe je11nncno ·
naumx ':apolla y aa:P,OIIHOl/l cpponry, y 6op6a sa MHP H ~~·~
nJian ~nocTaBM-;,pe/1 cue. -rpyl:l6ennxe n 'leCTHTe JLy!le, 110Kas .
'!BpCTOr jCAHHCTBa napoiiHllX MaCa .y I'fapoi\IIOM ·. cppOII·Ty, Y
TOM M~COBHOM_: UOJier:y Ha_ _nsrp~ILli
SreMJbe, __ saje,n;:eio
ca<:7£iJY,ll;:.._
6ennqrma rp8,Zia n ceJia, saJCI\HO ca nawoM p8,ZIHOM n
xepojCKOM OMJI8,ZIHHOM, l!CCHe JyrOCJiaBnje 'IBpCTO . Cy R
. ynope11o KOpaiiMe.
·
,ll;pyK'IHje He on HH cMjeJio, Hn MOrJIO 6Hrn. Ynpano ce
cap; a-n pap;n o _TOMe ,n;a :m:eHe JyrocJiasHj.e, .ca,u;a paBH(mpa-s-He",.
nCKOpHCTe CBe- OrpDMHC o6jCKTHBHC :MOryhHOCTH II CpC,ll;CTBa
xoja :nM npy>Ka lleMOKparcxa IIPl!CaBa n jom eneprn'lnnje n
CMjCJIHje nOKa.aty CBOje CnOC06HOCTli
li .
CTB3pa.JiamTBO, CBY
CBOjy cnpeMHOCT. 11a yqecuyjy y H3rp8,ZIU.H CKOHOMCKOr H
KYJITypHor :m:RBOTa aame se:MJLe.
Y TOM MaCOBHOM yqerufiy l!CCHa, KaKO y paTy TaKO H y
npoTHB. a:r.rnepHjaJIIISMa, -cse aehe op;ywesi.J.eae
usrpaAEDII CJio60,n;ae n ·aeSaBnCae seMJLe, .OTKpBJie cy ce u..
~a 6op6y CJIOOOI\OJLyonBor rp'IKOr Hapolla• CBe Tjewu.e npn-
Ol\6pany 1\0><oi<parHje. 0Ty11 a_:
OTKpnaajy ce aaj.J~>enwe ~pre jyrocJioseacxe ~eae. ,n:aaac
. re, oco6nae,-_ ~3 KOjiiX ce. CTBapa- HOB JIHK ao:Be :m:eae rpe6a
AaJLe Bacnn'J;aBaTH n aeroBaTH y ,n;yxy csjecaor o.n;aOca npeMa
paAy Ha ruTa aac y CBO~ ao~oro,n;nif:IH>eM roBopy ·nosHBa p;pyr
" 6op6e 3a rpajaH >Utp, BeJIHKHM CoBjeTCKHM CaBesoM Ha 'leJiy .•
·,n;yxy cnpeMHOCTII ua. rianop-e, aa -caBJialjiiBaae cBH:lt' Te..:
MOKpaTHJy,
J3Tell.CTBQ -C~ seMJI.aMa BanKaaa, ca CBHM c.nOBeHcK_IIM se. ·
MJL~M:a, ca CBRM CJI060AOJLjr6IIBHM aapOfJ;liMa, y 6op6H Sa ,
:OCTBapeu.e rpajnor Mnpa n
Ay6oxa. JL"y6aB,- r:ajecao npnjaren,_crso- n cases ca aocnO:o;eM ·
ca reHepan:ncuMyCOJ.t: Cta.JLHHOM.
-
. 011. npBor nocJ.:~jepaTHor KoHrpeca l!Ceua npoTeKJie cy
· 1\BHJe ro11nHe uanopa n l!CptaBa, 11a ce 011 oi<ynaropa nopyru.eaa 3CM:Jl,3 06HOBB, ,ll;3 Ce KOJIHKO·TOJIHKO 38.JIIIje·'le' paae
I
para. Mnorn ~pynnn 11ora~ajH nporeKJI:n cy sa OBO BpnjeMe.
To cy .z~ora~aJn ynpmfien;a 6es6jeiiHOCTn, nOJIHTH'IKe MOhn
n }'riil\aja:narue..¥.."'""•• Kojn cy .ziOH:njeJIH c:n"a.!' yrJie11 i<onoj
Jyro~aBHJH. Y u.y CJIODOI\OJby6HBII napD/IH rJiel\ajy 1\aHaC
c ','OBJepeaeM xao ·y >rofian cry6 cppoHTa Mnpa ,. 11 eMoKpaTHJe. Ory11a T~JinKa Bjepa n Halla y 11pyra Tnra, nocnoqa
noJn~·TIIKe npiiJaTe~c~B:x; o,n;Hoca a 6paTcxor casesa ca ,n;e.;.
3CM.JLaMa H H3pO,ZI;II:Mi:!•
·HaBpmnJia ce II npBa ro,n;nila Hamer Ileroro.zr;.nmJLer
nnaHa, npBa ro,11;nHa 6nrxe sa .iiJiaucxy np1upe,z:t;y, 6nrxe sa no,n;Hsa!Le · u passuja:e.e exoaoMcxe :r.s:ohii aame seMi!,e.
OrpoMaa ne:JutrnqKa aK-THBHOCT, JI p~Hn no.JieT rpy,n;6eHIIKa rpap;a II ce1.1a wnpoM: aame seM.~ne nparaJIH cy n
6nJin _
tiornope C:Bn:x r:nx Aorai)aja, a ncToBpeM:eHo rr ,n;oKas -·
BIICOKe o,n;·i'Osopaocr·H -upeMa s~an;EMa xqj_e neroroAnmu.ll
M9Kp31"CK~M
i
'
I
,.
tl
I'
!i
il
I
I
Ill
l(
TnTo -
y 11yxy ..pai\HC IIHCqnnJinne n
Olli:oilopnocrn, · y.
. mKoha Koje ce nMajy ·npeopOIIHTH y OBHM ro11nnaMa cBecrpane nsrp8,Ziu.e, y 11yxy 6op6e npoTHB MMOI\yiDHOCTH npe11
rewxohaMa, npornn_ npel\pacy11a Koje nacn,.nsnpajy l!Cene H
mTeTe 6pJKoj .Hsrpa,i(~n seMJLe. Hs THX oco6Haa, aeKa nonyT ·
JIHKa aawnx jyaaKH:e.a 113 paTa, ns_pa:cre HOBU.JI~K :m:eae ns
Esrpa,n;ILe co:qujaJIH3Ma. Hexa sacriiiTaBilfbe THX oco6IIaa
6y,n;e S3,11;8T3K CBaKe uanpe,n;He BHT_IIc}laWHCTKHJLe, Cl;l8Ke- na~.
TpHOTKIIH>Ct KOja j_e CBjecaa BCJIH'tiliHC II SH8'laja .CBOr pa,n;a
B CBoje o,n;roB_opaocT~ aa nsrp3A,aiJ: 6oJLer JKHBOTa.
OB~j Konrpec noKasahe CBe pesyJITaTe · n ycnjexe y · ·
p"a,n;y, CBe HC,ll;OCTa-TKC paAit., j'aCHO OO,ll;ByfiH HOBe ·-s3.,ZJ;3TKe fr
CBY op;roBopaocT JKCHa sa H>IIXOBO _nsBpmeHoe· y nsrpa,z(H>H
6oil.er _
JKnsora_ tBor n .c:Boje _·seMJLe.
rpe6a Aa- sHalJE: -H~BY
Mo6RJIRsa:qnjy JKeaa aa aajsaa-qaJaHjHM sa,n;an;nMa.-. To -he
saaqn.Tn_: jom Bume rroMokii aapo,~~;ay BJiaCT, jom ·aKTHBHHje-
-·oa
pil..zlnrrr y· HapOI\HOM ljlpoHTy, jom Bnme nqneTa n pa11a, jom
BHme JKeHa y _. HHAYC'J:'pHjii, jow BBWe ynopHOCTII Ha IIOCJIOBH:Ma yaarrpeljeH>a nO:J?Onpn:Bpe)l;_e, sHme .a:KTllBHOCTii y ce-
JLa'!KHM . S8,Zipyra..a. ,lJ;OJie oj!epeJ,Ia KOja CMeTa uanpeTKYJ
�6pure
·j<iw ilni!I!<'
n :U,6iaoc~n sa ·11jel\y ii .cJie yc'raiiolie roje
. o:.aicmaB·ajy.•pa,11HOJ llteaii yilory·lliajite. .
....·.. joJJ:! ;;;,me o6paso•aH.a :a cTpY.,>mr saa~La; .6Jiu:&<e Ity11TYJll! 11 Itpoc~jeTli;joru Bnme 6pnre y Bacnn.fag,:y Ai~e,.saro
,zla ce 11je~a II OMJia,/1BHa Beh,0/1 CBOjBX po/IHTeJLa, ?A CB<ljiiX
. xajxn npol£;,.y .Ayx?" niiTpnoTHSMa, "'Y6aJin npeMa Jyroc:nBnj~, JyrDC110BCHCirof apMBjn, BjepH.Oio: 'l:yBapy HCSaBHCHOCTH, cJio6o11e i ><I<pB., JLy6illi"'Y npe>ia yqe"'y ·" · PaAY s~ua~n,
joni 6p:m:t: Ka 60JLCK
11
CpehHiije:M- JitiboTy.',
... Jom()A -.~942 rOAHHe IIPyT TnTo je o6nJLel£HO Ha aamoj .
npBOj lOOHcpepeH~BjH '6y/lyhHOCT. l£CH_e y Haruoj SCilJhH OJOJI[R
pnje,m..:a : :
·
·
·
·
»O•i!. .6op6a Kepa !IOHHjeTn 1J"o11a u .sa :a:ene Jyrocm:¢_11j_e, .n.a HJ!Ko HRKtl,Z\a Hehe ~ohn ECTprHY,.:a: ~e ·c~cy~o rua~
~~e, nJio~o.-e. _Jis · lL_Bxo:snx py:tcy«~_
.
. ,ll;pyro•n •'! · IIPyrap:H~.,- o•a 6op6a. !IOHnjua je Illl:o}la/
11- ·~e :Ka_Ko o6B.llaTor ~Jio,a;a, sa ;m:eH~- Jyrt;}c.Jia-.~j~. C~a aa
uolJeTKy ,ll.pyre .J.lllaHCJte ro;:p1~~ ~ame. n.pn:spC,l(He.- c~q_Hja.xll~
e:~:n:"!Ke_ ~srp~~-~, :iltea~ Jyroc~aJ!:nje _Mop_ajy Y.Il<?~JITH_ c:se
~:Soje .cnare H Hanope p;a :e.axo:s pa;zr_AOHeCe -mTO Birme_ n..oAa
~srp~IbJr: H~e_ A_eMoxpaTc:tte s~.J&t:- H '. 6Jia~CTaa..y pa,n;Hli'X
Maca.
lKnBHO' )lpyr TnTp
4_ipoHTa.
.
-
~
.
.
.
.
-
opraHnsa'fl>p no6je11a Hapo/IHDr
.~H-BH.9 --~enax)ir Co:Sj~K-~
CaBes, Kohau · samTJITHIK
i.tnpa .na >ieJ!y ca FeaepuncnMycoK CTaJLniioM I
. . •-JKn;Je~O j$HCH() . 11 CO,>i:R/IapHOCT CJI06o!IOJI.y6ID>JI[X
aapo11a )i· 6.op6n ·npoTH~ nKnepnjaJIBSMa, sa <pajaa ""P •
: ,IICHOKpa-rnjy I
)i(nBjeJia il>eAepaTHBHa ... Hapo/IHa Peny(jJiiixa : Jyroualiajal
·
. . lKnBjeJia JyrocJio•e~cKa.
'R ..~t..
.
ap><~ja;
lKnuiio Hap<;>i{H;, cjlppnT -
Bjepaa "Y•ap CJio6o}le
.
MOhna opraa.nsaqnja jcAHH-
.CT,BeHux- nap9,1J;HHX··:ca~_ra,!
. lKnBno II · iourpec AHTrrcjlawntTii'I!Cof cjlpoHTa
JyrocJiaBi!je!
·
16
><eaa
�llpe~~aa<eM Koarpecy ,!Ia Hsa6epe p3,11HO npeTCTaBHHmTBo. Y P311HO npeTCTaBHHWTBO npe,llrraa<eM:
Cnaceaajy-D;aay Ba6oBHh MHHHcrpa p3,11a Cp6nje;
Bim.z~y HoBoCeJI. ceKpeTapa n;eHrparrHor 0116opa A4>,'lK-a
. JyrocJiaBnj~;
Kary llejnoBnh, ceJI.aHKy ns Xp~arcKe; .
Mnrpy MnrpoBnh, Mnnncrpa npocBjere HP Cp6nje;
.Mapy Haqesy, '<!lana n;enrpaJUior 0116opa A\P'lK,a JyrocnaBIIje ;
AnKy Bepyc, MHHncrpa <j>aaaacnja HP XpBaiCKe;
·
He11y Cre.paa;;'\nh, •u,;,a D;eHTaJIHbr- o,ll6opa A\P'lK-a
Jy~ocJiaBnje;
_.
· ,.
.
Bn11y ToMmnh, · npercje,liHll\Ka KoHrporrHe KO':Hcnje HP
C;roBeHnje;
JlRN!jy JoBaHOBHh, npeTcje,liHHI\Y A\P'lK-a IJ;pHe
Mrtnxy M:H.Hnh, npeTcjep;HHKa ·I<oMHreTa .sa BHCOKe
mKorre npn ;Brr3,11n HP Cp6nje;
O!lry _Mapaco·BHh, ceKperapa frraBHor o.z~6opa A\P'lK-a
BocHe u Xepn;~roBuHe;
llornyKoBHH•l(a JA Camy BoJKOBHh;
Bepy. AI\eBy, ceKperapa fJiaBHor· o.z~6opa A\P'lK-a Maxe,n;oH:rije;
· ' MaxoHy G.paanjy, p3,11HHI\Y ns Crr9Bennje;
Mapy Pa.z~'nh; qJiaHa IJ;emanaor o,116opa A\P'lK-a Jyroc.
cJiannje ;·
fojy 'Bypah, 6pnraA!'PKY .p3,11He 33,11pyre ByKB<!Ka ·
BaKy no11 ropcKy, .z~paMCKy yMjeTHHI\Y n3 3arpe6a;
JienY IIepoBnh, r;raBnor u:acnexTopa Case3.He KOH·
TpOJIHC KO:MRCHje;
)l;ecaHKY MaKCHMOBFih,... KE>lliKeBHHl\Y ns
Beorp8.):\a.
.
.
.llpnMa ;u:r Konr;rec npe,z:piO¥CHo pap;H6 npeTCJC~HKIDTB o'
.
llpnMa ce.
18
r.
.QajMO cee cHare 3a ,~:~jeno .npOL.IBara
Hawe · pofjeHe 3eM1be
Per/!epaT l/aHe Ba6oButi, JHUHUcTpa paoa _liP Cp6uje
,ll;pare .z~pymrnl\e, ~pyrn Koarpec . AHrB,Pamncrnq><~r
<j>poara "'eaa JyroCJiaBHJe OIIP"'aBa.MO y MO><enry, K3,11a Je
Hama seMJLa ynvia y p;p:Yry· rop;n:-Hy IleTorop;umser rmaaa,
mro saa•m .z~a aac o:z~ llpBor KOHrpeca, Kojn je OIIP"'aH I945..
TOI\HHe, ,11njeJie orpoMHa ycnjecu Koje. je Harua IIP"'""a. y
nocJin:jepaTaoM nepno~y 06aone n nsrpaAn.e seMJLe noCTlirJia
aa nOJIHTH'IEoM~ npn:Bpep;HOM H KYJITyPHOM no.JLy. Ham II
:o:oHrpec npoBemhe CBOJ p3,11 y .z~yxy o.z~rry><a n 33,11araxa
II KOHrpeca Hapoo~~aor if>poHra J yrocrraBnje. ,ll;pyrrr KOHrpec
HapO,liHOr. if>poa-ra Jyroc!lal\Hje nMa orpoMaa )Icropncxn
-sHa'Iaj sa p;a.TLn pasBoj aam·e_ .seMJhe, sa opraunsan;BOHo
Y'I!Bpmhen.e Moprurao-noJIHTitt:IKor jep;nHCTBa aari:rnx aapop;a.
Koarpec je ,qao aaan:Hsy Hame _
yayrpamae H cno.JLHo-noJin:~ ·
TB'IKe cn:Tya:u;n:je II jracae hepcrietcrirne sa p;a.JLn ,u;pymTBeao-eiCOHOMCKH H KYJITYPHH pa~BIITaK aawe seMJLe, rrocTaBno
o.z~pe~eae
33,11arKe npe,ll 'lHTaB Ham aapo,ll, npe11 CBe if>poH-
TOBCKe opraansa:u;nje. Apyr:n: KOHrpec noxasao je IIOJIIITJI"tr:Ko
· je;:p::~HCTBO Hilmnx aapop;an:x cl:llira H _
caara aame p;eMoKJ?aT~,
-cxe ,ZJ;p)KaB_e Eoja Ce saje,n;ao ca:. CoBjeTCEHM Ca.Be30M aa.Jiasrr
Ha "leJiy OH;iiX p;eMOKpaTCKBX p;p:>KaBit KOje. BO,ZI;e O;J;JiytiHY DOJ!HTnKy MHpa n Me~ynapo.z~ne capa,11ae. Ta><Ba aeno><oJ!e6JLHBa IIOJIHTBKa aawe BJia,z:t;e H ,n;pyra Tina IISpiDKaBa naTep~c aajm:n:pn:x aapO,ZJ;HHX Maca n s6or Tora oaa npeTCTaBJLa
saa'l!ajaa ,n;onprraoc jat:IaH.y_ .6JIOKa ;J;eMO·KpaTCKHX H aaTif..
HMrrepn:jaJIHCTR'I!Kl:!I:X caara 'I!IITa"BOr CBiijeTR.
,ll;aHamaa Enpona IIPYK-inja je aero mro je TO 6nJia.
yoqn ,ll;pyror cnjeTCKor paTa. HsMnjeanJin cy ce o.z~aocrr·
.
19
�Caara Meljy
6uJie cy,
ne][riKH~ p;pJKana~a.
3eM.}l)e
H_cTO'IHe
Enpone .ZJ;0-
HOB· eKOHOMCKR1 COD;B:ja.JIHH H UO.JIH,:'H_l!KH
06JIHK,
6Jiaro11apefin TOMe OHe cy. OCJio6oljeHe 011 KOHTpOJie HHOCTpa:aHx MOH0IIOJia _ H CBOr IIO)IOJKaja UOJIYKOJ!:OirHjaJIHHX.
seMan;a•.
Hapop;~ Enpone, .- xojH cjr
oCje.THJIH
mT~
3H<alfH· !JlamR-
cTIPIKO OOCIIO,IJ;CTBO, HSB}r0nt cy HS paTa p;pia.roD;}eaci n,CK}""
CTBa llpnje CBera y6nje11nJiit cy ce 11a je Moryhe 6paHn'rn :n
o.n;6paHUTH cnojy C;fo6o,ziy H ·aan;~OH~Hy· HeSaBHCHOCT aKO
Ce
CTBOpH
jep;HHCTBO p;eMOKpaTCKHX
Hapo11n EBpone Y"iepnJin cy ce,
H
IJaTp_HOTCKHX CHai-a.
II""'•• y
To 11a ce y 6op6n
rrponm peaK:qnje_ II arpecopa Mary l!Bpcro OC].[OIIH·TH_Ha CosjeTCKII Cane3: -qnjn cy Hcipo,n;H aece6H'IIHOM 60_p6pM ~OK~
sala p;a cy
Haj,n;ocT~ja:njn no6opiiH~H_
CJI06op;e .n ~_esanHcao.
CTH Hapo,n;·;:;t~ Tpehe,. y rop;naaMa paTa; nnwe aero nxa,n;a ,Lt'OT~, yBjepnmr cy ce Hapo11n y TO 11a cy sa Km<yHHCTH'lKe
napTnje, ,ll;a cy sa KOMyunc-re IIHTepecn Hapo,D;a , H3Ha,I{
CBer~•. _Haj33.,11;, · HapO,l\H cy y paTy yno3Ha}IH c:soje caare,
cHare A!!MOKpaT:Q:je n cx-sarnJIH -A a. OHAa, -Ka,Z\a c~ .cse· ,lJ;CMQKpaTcKe C;Hi;tre- s6njy oRo Co:sjeTcKor CaBesa: He:M:a Te c:nne Ha
CBHjeTy KOja 6u MOrJia BO/IIITH ycnjeruay 6op6y npoTHB /ICMOr:Pa'l'IIje.
OBo ·orpOMIHO: no;nrTri~um HcKycTBo cte-qe:e:o y··TeriiK9M l i
cy,11;60HocHO_M riepHoAy paTa HMa- .l\aHac· BeJIHICH sH:atiaj ·y
6op0ir -~e~oK_pat.CKI:r"x :n- :Mn:"poJLy6u:sttx cnara ·y cBnjety sa
OCT_:sap't~H._e )(eru::b:Kpatc:Ko·r- M:a:pa. ·n:. 3a- 6bp6y npoTHB patHHX
I
I
'
xylliica'!a.: ,ll;e><o!Cpa'l'cke cHare .y · c•njeTy nopacJie · cy y
orpdM-Ii~M - -p~epa:Ma. OcTB;i.pHJici - ce . ~oBa ·,.n;eMotq)citi:Ka
s;rac_T_ _ y·--H·Hsy' -:3-eM~lJI.a ~:ent-pa~ae H jytOncto'tJ-ite · EBpOne.- Hus
3e~_a.JI.a-._· pa'Cib:IHyO je KOH~"tJ:H0 ca HMrrepnjaJil_i3MOM :II -qBpCTO
je ·nori:IaO n'yt~M ,n;e:MOKpaTcxor pa3:sH:rxa.- TpiiKJ{ Hapo~- BOAH
. xepojcKy opy>Kaay 6op6y sa cBojy
nai:~IIOHUH.y l<e3amr~
KJmCa H pa,.n;HH aapO,ZJ; <PpaHU,yCKe H !Itainrje
nomJIH cy nyteM 6op6e npotkiB uMnepnja;:rHsMa n noTnaJI>I:IHOCT__..-PaAHHql(a
I
:t
II
I
,I
I'
I
i
I
I!
Ba"<Ia' HO:BOr paTa, no~llrJIH cy· Ce _CTOTHH:e MHJIHO:aa CTaHOB-
H~Ka · KOJIOHI-IjaJIHHX II noJiyKOJIOHIIjaJIHI~X 3eMaJLa (RnHe,
HHI\OHe3nje, HH/Inje HT/1.). · Y MeljyH'apo/IHHM pa3Mjepru.a
y-qBpmfiyje- Ce
jC,!I;HHCTl!O
pa~HII-qKe ,_.._;t<jr'aCe
np~KO 'CBjeTCKe
CIIH/IIIKaJIHe <J>ellepa11rrje. 0Ba ,Pep;epa11nja je je11aa 011 3HaqajHIIX <j>aKTopa MeljyHapO/IHe DOJillTHKe, THMe ce o6jaiiiaaBa
20
L/AffA EAEOBJ111,
lllUHucrap paoa ffP Cp6uje
�/
. :aeH
C~~
Beiur ynte,ZJ;
ld~ljy paAHH~KOM XJI~CO~
H CBHJ.i
~a:poA
HBM. ·eJieueaTIDia ~nje;ror CBnjeta. CBjeTcKa. <J>e11epa~nja
OMJia,liBH.e 11aaac je ><BJinoacJCa oprannsa~nja. Me,IJ.J'Hapo!IRa
lle!itogpaTCKa <J>ellep~nja liteRa oKyn= 11aaac oro 8o ><JUl!oaa 'IJiaHOBa "' saa..ajaa je <jlaKTOp y 6op6n sa ocTBapen.e·
/leMOKpaTCKOr Knpa y CBnjety,
Y roKy ,ll;pyror CBjeTcKor para orpoMHO · je nopacrao
yrHell Ko><yancrm<KHX naptnja, ro je pesyJ1TaJr OI\JIY"Yiyhe
yJiore Kojy cy KOMJ7HBCTH'IKe naprnje nMUe y 6op6n npa- .
' rnB <J>amnsua. 3ayBnjeK cy pas6njeae Jialltn o TOKe 11a cy KoMYBHCTB":!Ke napTnje aaau;HOH2JIHe,
I
aena'IplWTCKe; pa.n;He
MlalCO CXBaTHJie'CY-il\a je y pyKaMa KOMyHnCTa sacraBa H~RO.
urume nesaBn:caoe-w aajcnrypa:nja.
KoMyancTH'tKe napTHje
. cy n '11aaac rJ!aBHa caara y 6op6n sa ocrBapen.e •n•pa "
lle><oKparnje y CBnjety. Oae cy ce 11aaac CTaBIIJie Ha 'le.<O ·
cBnx ,lle><ogpaTCKnx CJI060,liOJby6HBnx cHara. CaBjeroBan.e
IIeBer KOMJ'HHCTH'lKHX naprH}a; )Coje je OIIP>KaHo y roKy
npoiiLTie TO,liRHC .'!! JlOJbCKOj ."Ma Orpoo.ta.H SHa'laj Sa ja'la~e
. Ae.Uotq)aTCKot 6Jioxa, sa. ocnape:a.e MHpa n: ,n;eMoKpaTHJe..
. T!H:a.eHHI:(a ,zJ;a cy ce .KoxynncTB'lKe n~apTnje c~a-BH.lle aa_
"'eli'o, CBRX AevoxpaTCKnx -H cJio6o,n;o.my6IIBHX caara y .
jm<' • seMJLaMa, rapan~Hja je II" he cnare )leMogparnJe
. Mnpa llenpecraao pacrn; )la he one 6nrn ,'<Bpcre n aenoK0...;6JLnBe. <»Cnare KOje 6paHe Mnp - KalKe ce y ,lleKJiapannjn J<:olotyHHCTH'IKIIX naprnja ~ TOJ1HK0 Cy CHa'lajae II
Be.1lnlce ,z:J;a _he IIJI~O'BK _arpecopa_, aKO _Te caare 6y.n;y neno-
KOJ1e6JLHBe H...lloiWCTe y O,ll6pann !<Hpa, aKo B(ll<a:>ey 'IBpCTHHY•
HC-rpajHOCT, IIpeTpllliTI!_ UOTD)TH_R _xpax.<C
Y cnnjery 11aaac BeMa ·aapo,lla KOjn .6n xrno paT. Pa-r 6n
XTjeJIH 'azHTH,zt;eMOXpaTCKH CJI_eMCHTn
~liCTHMa
Ha
qe;cy- ca·
HMIJepnja-
Cje11nn.em•x AMepH'IKBX ,ll;p:acaBa Koje cy ]'len
yJIOry S,amTBTH_HKa n
cnacHo-n;a
OCTBapeaeM CBOra roCDO,ZJ;-CTBa
y
Kann~a..JIHSMa,
CBIIjeTy, DOIDTO.
u Te:a::e sa
ty
CC IIOpa·
· so¥ lbeMa'I!Ke n JICiliiana OCJio6o,rpore cBoj:nx rJiaBHHX KOHKYpe:B:aT_a. MouonoJIH'CTliliKB n pealCI:I;BoHapan xpyroBH AMe·
pHKe n n.nxonn caTeJIRTn y 3<!-na,liHOj EBponn CJIYllte ce y
<J?atnii-
OOJ!U'TH~H
nunepnjaJIHCTH'IKHM 1I
CTlil!KliM MeTO.n;a.Ma.
Oan 6n no)l; -B~OM npy:aca~a noMOii1l
. XTjCJIH )l;a CXOHOMCKll _IIOTlJ.MHe .liSBjecHe 3CM.Jbe y ~Bp0IIK.-
MCijJ7HapO,llHOj
0HH _IOieBemjy, sacTpamyjy u npajeTe aTOMCKO:f.r 5oM5oll, ·
22
Osu xohe )la
cBOjrij _SeMJIJI,
Ba~gpcny <J>an;msaM, yao11ehn ra npnje cBera y
_j(a, 'JOBje~~CTB:f. Baaecy HOBa 'CTP3A_a!Wl H IIaT-
n.e Hmx ,llOBO,lln 110 6n1eca Ja""""' )leKogparcKor · noKpera.
Ib~x ,llOBO/IH 110 6njeca JLy6a:B n nonjepen.e aapo,lla npeMa
CoBjercKO>~ CaBesy. ·y ConjercKoH. Canesy n se><JioaMa H?ne
AeM6KpaTHje OHH BH.ZJ;C rJiaBHY. C:r.teTB.Y sa OCTBape!Le CBOJHX
n:MnepiijaJIHCTlt"'KHX a!IICTliTa, ]ep OBe sexJLe BOp;e fiOJiliTJ!KY
HC3a1HICHO"CTH H cynepeHHTeTa 3CMaJLa Ha 6a3H p;el.WKpaTC!OIX
npnn~nna sa Tp~jHJIIli '1Bpcry "":Pa,li"'Y• sa ·"?JieKTHBHY 6es6je,ZI;HOCT, sa cnpJe'lla:sa:a.e arpecEJe, s_a ncxopJe&.nBaae QCTa-
. TaKa !JtamHSMa, sa )T'!Bpmhen.e n· oc:a:ry:pan.e ,z:J;eMoxpaTCKHX
Ha't!eJia~
·:CoB'je-rcxH Ca:ses
H
se:M..JDe
.
HOBe .n;eMOKpaTHje, npeTCTaB-
=iY BeJmKy ><ei]J7Hapo,llny cnJiy Koja )lejcrnyj_e na ><eiJyna•
po/lfiY CliTy~njy y HHTepecy rpy/16CHHKa ~H)eJWC CBHJ~Ta.
IIo6je)la co~njunsMa y CoBjeTCKOM CaBesy n yJiora COBJ~
cKOr Canesa y ,ll;pyroM cnjercKoM· pary " 11aaac na11a""'Yle
pa,liHH'IJCY KJiacy n Hapo,l!He cHace ~njeJ1o.r CBnjera y 6op6n
nporna aMepli'IKor B:Mnepnj~HSMa, JiocroJa"'e npo1'p:cnaaor ·
11..,0 gpaTc:icor 6J1o~<a y CBHJery aa '<eJIY ca CoBJeTCKBM
CaBeSoM gojn yje,llnB>yje HanpC/IH.e )le"'?JCPaTCKe caare ;:nnjeTa jecre cnrypna rapaa~nja sa no6JCIIY lleMo!tparnJe n
r.mpa: y can'jery.
. .
· Hama se:t.:t:JLci- y OBOM AeMoKpaTCKOM 6Jioxy npeTcT~Jba
sHa'lajan <jlaKTOp y 6op6n npoT<lB H<)BHX nor.na!baBa'l~ ·para.
npoTnB a..epH'IJCOr KMnepnjunsua. Hsrpaljyjy!m CB~)Y se~
·"'Y no,ll pyKOBO/ICTBOM ,llpyra Tnra aamn aapO,ljli SHaJy 11a Je
C'BBKH Ham ROBR eKOHOMCKli ycnjex, CBaKH ,L\aJLlf KOpaK Y
OCTBi!pnaan.y · IIerorollwnlLer nJiaaa· jaK y11apa~ HenpHjare.1>lU4:a HCSaBHCHOCTH, HenpHjaTeJLHMa _,ZJ;eMOKpaTHje H ¥Hpa Y
cnnjery.
'
~auac JyrocJiaBnja anje, Kao 'mro je· TO 6:u:Jio.- npaje
paTa, oxp~ena se)4JLa:Ma xoje BOAC noJU:ITHK:f cyxo6a n_ pa3Mnpn~a. Yroaopn Koje je MapmiiJI Tnro y HMe Harne aJialle
cKJionno ne11aBHO c 6paTCKBM cycje,lllinM: IIPlltaoaua :, ByrapcKOH:> PyMJ7HlijO>< n MaljapCKOM Kao n paHnjn yronopn: c
Ax6aanjoM, l!exocJioBa'IKOM :a ~oJLCxox, Y'~~HHHJIH- cy nper<petHn~y
-sexCl.J.La
Meljyco6HliM O,ljHOCILMa
6aJIJCaH~KO
• nO,liJ'HaBCKHX
JI seu:a.JI>a
Hcro'IHe EBpone. 0BH, yroBopH npeTCTaB-
JLajy 'tfBPCT TeMeJL
MHpa, 6part~e ·capa_iae-t-i: Mei}yco6H~r noT-
�/
rroMai-affia onuX ·aapo~a- y IJ;HJLY Y'I-BpmheH>a uapO;:\HC ,l{eMo-
Kpa-_nrje· y _
c:BojnM seMJLa1fta. Olm yro:Bopn ·npeTcTaBJLajy· liS:.
pas prrjeme:Hocnr 6aJiwaucKo~no,ll;yuancKHX uapo,21;a, p;a MjeCTO arpapHHX npnnjet:axa· CTnope _0~ CBOjHX seMaJba ~anpe,ll;HO_
U npn:npep;HO jaKe, eKOHOMCKH .H IIO.JIHTlllJKH He3aBECHe SCM-
n.nxoBe 6op6e sa lieMotpanrjy y cTapoj JyrocJiasnjn n a.ir·
, xonor Macon-aor. yqemiia y .H.rupo,D;HOq-tJ:i:o66,ll.nira"tJ_Koj 6op6rr~
J ow npnje paTa, y BpnjeMe nojaBe <j>amnsMa; Ka,lla ce y
Hamoj seMJl>H crnapao AHnupamucTH"l!KH aapo;:t;HH q,pOHr sa
6op6y npoTHB Hacrynajyhe onacaOcrn'l}>awnsMa:_n paTa; sa.
JLe, _
Onrr yronopn us pas 'cy "'BpCTe pn:jemeupCTH uapo,n;a onux
6op6y npoTHB peaKI\Hje y. liPlKasn n :.a jaqarr,e lieMoKpa7,
seMaJLa ,D;a· ue p;OsnoJie :nMn,epnja.r.i:ncTHMa unxaxan uana,z( ua
CB.Ojy H~3aB.HCH0CT, ,l{a ce C}rnpoTCTaBe CBaKOM y:sJiaqe:e.y c:Boj~x seMaJL~ y nMnep~janHCTH•:.my. nrpy' xoja 6n:. nmJia sa THM
;:t.a_ n:M uauece Temxy cy,ZJ;6nuy xao- mTo je a·MepE'IKH nMne'"
p:iJ:jairiiCTH ys IIOMOfi MOHapxoiJ!amHCTa y fpliK~j HaHOCe xe-
cxHx caara y 6op6u sa o-qpai-Le Hesan·HcaoCTH seMJl>e~ sa
n.eHy .n;eMoKparusaqujy, CTBapao ce u 3.HrncJlaunlcTH'IKH no..
xper :m:eaa. Oa -je noHnxao Ha '6asn onwTeaapop;Hor aHTHtPamn:cT~"'!xor_. noxpera xoj:it je opra:HHSOBMa 11 pyxo"Bo,rp:rJia
Hama KoMyHHCTH"tJKa napnrja JyrocJiaBn:je. JKeHe cy ce rap;a
Oo.pmze sa cnojy .panHorrparaocr sa np8.13o rJiaca, .a TO je
sHa-.iuJio wnpol\y Mo6nJIH3at:(Hjy ~eaa sa yqeCTBOBatLe y pje-
pojCKOM rp'<KOM HapO,ZIY•
.
,
_3H~l!aj o:BHX ~ronopa je neJIHKH H no ToMe mTo OHH
npeTCTaB.Jbajy· BeJIHK~ ,ll;Oz:):piJ;HOC OIIIDTeM cJlpoHTY MHpa, jax
OCJIOHau; cHaraMa ,ll;eMoKpaTirje. n MHpa y cnnjeTY. TaEo cHare
p;eMOKpaTHje ·u MHpa CBaKHM'- A,aHoM pacTjT H j~'t.Iajy, a Ham:n
Hapo,n;n y ·:a.nxony cn:rypHy rro6je,Z(y yHoce CBoj BeJinKn AO"' ·
. npnHoc. Mrr CMO y paTy nponrn lj>arunsMa CTeKJin
HCKYCTBa, yn03HaJil~ MOh- jep;HHCTBa ,z:t;e'MOKpaTCKHX
po.z~a n SHaMo .z~a je je,liHHCTJ>o Hajjaqe n Hajy6ojrrTrrje OPYOKi<
y pyKaMa napo.z~a Kojn ce 6ope sa npaBe.ziHY cT:Bap. Hc:iopncKO
ncKyCTBO je noKasano .II" cy Hapoii" Kojn cy y. 6op6n je,liHH·
~nacTBeHn, Heno6je.zp;iBH, H · st5or rora he n cnn nJiaHqBn .
aMepH't.!&Or nMnepnja;rHs:r.ra nponacTir,. jep · je Moh npoi:-pecuBHHX ,z:t;eMO&paTCKHX CH>ara· CBHjeTa, KOje c6 lJ.BpCTO yje,z:t;II-
H.yjy y OOpOH
Sa Tpaja>I rmp H ,lleMOKpaTnjy,
Henooje/iHBa:
YtiBpwhyhro n~e _HenoKoJie6JLii:so_ je,ll.liiJ:.CTBO Hamnx cHara
y 6op6rr sa xoHaiiHy H BeJilf't.!_aHcTneaf ;n:o9je,11;y H3.A EMnepn-jaJIHCTH't.!KHM nornaJLn:Ba'I:n:Jil:a paTa. HeRa y roM q,poHry· Mnpa
4K:_e~e JyreCJia-BHje,. o-qC)!Ji"qeae y 6op6H ·f:IPOTHB· tJlamnsMa u
- n~rpaAH>H. Hone ,z!;eMoKpaTIIje, 6y,u;y je,l{Ha OA curypHHx H
a:K;THBHliJC- caara.
fe
)l;pyrapnl\e, npnje i<ero nrro hy npehn na yJiory Kojy
AnTn<jlamacTii'<KH lj>poaT >xeaa JyroCJiasnje O/i ocJio6<>-
·lje:a.a ·/1.,0 ,ll_aHac :a-Mao y noJin'i'II"l!KriM, APyiiiTBeHb_M n npuspe,n;HOM pa3BIITKY Hame se:MlE>e, ·a napo11HTO y Beau ca ucnyn.e ..
H>eM -s.a.,.ZJ;aTaxa p:eToro,n;xm~~:oer nJia:B:3.~ ja 6nx xrje}]a Aa .ce
ocBpneM aa pasBoj AH7lioj>a'liiHCTH'<Kor nOl<peTa .l!CeHa y JyrociranHjH xoju, fie I_IOKa.SaTH ·Aa je AaHai~:nna: .yJIOra·· JKeaa y
~H'BOTy II'ame ,ZJ;eM:bKpaTCEe Jyi'OCJiaJ3Hje .1JIOrHi:rHH aa:C.Ta.BaK
'IDaBaa.y HacTynajyhnx liora\Jaja; 0He cy ce 6oprrJie np07HB
peaxu;HoHapHe H HeHapO,llHe B·JI~annHe xoja je nop;~Jia seMJLY
y .par. Oae. cy .ce 6opnJie sa- nsje,n;Ha""''eH>·e aa.zt:anu;.a. BO,ZJ;IIJie
6op6y npoTUB cxy:rrohe _II _.rJiap;u, Bo,zpue MacoBHe aK:u;nje
npornn o,n;Boi)eH>a y Jiorope 11 .saTnope 6opan;a npoTHB rpamH ..
sMa, 6opnJie ce npotnB ynol;e.:aa £Pawns}4-a y seMn;n: n: ILeHor
_ynpesa_:aa y Kc;ma (~awn:cTH"tJKe. oco6nHe. _
Ha rrporpaMy aaru-
<j>awHCTH'<KOr <j>ponTa
JyrocJ!asnje
" y 6op6n sa Hoeroso
cnp.onol)e:a.e nacn~Ta.Jio _ XHJl>ap;e u XIIJL-a,zl;e :JKeaa JyrocJia~
ce
BHje. CroTHHe H CTOTHHe ctaBJLaJie cy ce npBe pe,z(one 6opa:u;a
npornn <1Jannt3Ma.
·
Y TOKy Hapo/iHOOC!IODO,llnJia•me 15op6e, Ka)la je Ham aa·
poJl. opraausoBao u p;nrao · ycT~ax npoTHB bxynar"opa, ,n;orop;-no ce- xpynaH ucropncxu npeoKper sa Harne :JKeHe. OHe cy
paBHOnpaBHO,, sajep;Ho·- ~a CBOjHM H.apO,llOM ca Haj6o.JLBM
n.eroBuM .CHI-m·BMMa c-rynue y 6op6y n;porKB· oxynaTopa:
.-cronrHe·'n ·croTRHe xnJLa.n;a jl(efla JfrocJiaBaje 6~pnJie cy_ ce1
HajaKTHBH!Ije Kp03 uajpasHdBpCHHje.lj>OpMe KaKO Ha lj>poHTy;·
taxo -H y no33+1J;HHII'. To je 6JIJia· reinxa a.JIII: cJiaBHa -6op6a
Hamnx aapop;_a ·y xojoj :cy. xeae Hayq:nJie xaxo .. ~e · tpe6a
.Oopurn sa aesaBHCHOCT cnoje ,n;oMOBHHe •._OH:e . .;y ce .mieJIH-
'IBJ!e y saje/iHI!'IKOj'6opon; noKasiure cy HeBnljeHe npnMjepe
xep.oHsMa, xoju ·He ·cJI)nKHTH HfiWHM noKo.JI.e:a.HMa --Kao npnujep caMono)KpTBOBa:aa n· JLy6ann .sa CBoj-· aapop;.
·
Ca nyHO ·cnujecnr u casnaiLa: cTyniVIe cy Hallie -:m:eHe· y ·
pe,liOBe OOpaija Sa CJIOOo,lly. 0He cy SHMe ·,11a WTI!Te CBOjy
,II;O~OBHHy, CBOjy ~o6o.n;y, CBOjy p;jeu;y, CBoje -OriLHUiTe II
�I
',·';
/
6y11yhnocT CB<!ra napo11a. Bop6a :lltena nocTI!Illa, je sacTasnn~a ·
6op6e- sa ao6o11y 11 nes_asiiCHOCT napo11a, sa cTBapa~~>e nose
JyroCJ<_asllje npoms yrH>eTa'la 11 pea~11je.
>Hn:je y .HCTOpHjH 'IJ·OB-jel!a!HCTBa 61UO Hlljep;HOr _ Be~l!·
IWr OCJIOOO,liiiJII!-'lKor. noKpeTa, a -11a y 11>e11y n11cy yqecTBo·
llll.lle :lltene TPYII6en~e. lliene TPY116en11~e, _uajnoTJia'lemrje
lleljy UOT.l!~'IJ.CHmt.a; HHEa,lJ;a HHCy ocrajan:e :n HHCY MOrJie p;a
OCTany BaH TOKa BeJmKnx OCJlOOO,liiiJia'lKHX HOKpOTa. 0CJ<O·
6op;HJia"'Kll noxpeT po6oBa IICTaKao je, Kao WTO je rr03HaTo
CTOTliHC XHJDa,D;a, Be.JIBKRX llyt~CtiH~a B. jyHaK~:a.a.
Y
pep;o-
llJDIH 6op~a sa OCJioooljen.e lC>IeTOBa CTajue cy 11eceT11He
xii>La,lla :~~<ena ,.Pylll)en11~a. H n11je aRKaKBo "YIIO mTo je .
peBOJ<y~HOHapHH. H'\KpeT pii;ZIHII'lKe KJiaCe, aajCllrui<HIIjri: Oif,
CBHX OCJ[06oAHJia'qKBX DOKj>eTa yr:g,eTCHliX MaCa; IIp_HByKaO
HOI\ CBOjy SacTasy URJUIOHe pa;iliHX Ji<eHa«. (CTHJbHH).
I
.
-.
.
,
To mro ce :m:eHa ot~; npBor KOMeata ocje'lRJia Kao _paBHonpaBHH "'HHH}[3!~- y o,n;6paaH -csoje 3eu.Jbe, ~orJio ce ,zi.Orop;HTH
caM:O y TaKBOM OCJJ:06o,ZI;ll.JiaqKO!l UOKpeTY Ka.O IDTO je 6ao
aam, noKpe-ry aa qnjeu ce ·"'tJiy HaJia3HJia KOM.}THHCTIDiKa
napTnja »Koja je opra.HB30BUa cne naTpHOTCKe, po,n;oJLy6nBe
II npor'?eci!BHe CHare y oop6II sa HeSHBIICHOCT II CJio6D,11Y
csoje sOIIJbe. TaxBa noJII!TllKil I<ojy je BOI\liJia aama IIapmja
o><orylmJia je 1\H ce no11 sacTasy oCJ<oOOI\>IJia'<xe 6op6e CK)7ne
XIIJLa,lle X<eaa lia ljlpoHTY n no3a,II"HII. Yje.z~n~~>elbe y Hapo,!I·
HoK ljlpoaTy <ea, CBHll! nanpe,liHHII ,11ei<oKpaTCtarn cnaraMa
X<eae cy cpopHJ<e CHali<Hy cipraai!Sa~njy AHTII<jlamacrH'lKOT
ljlpoHTa Ji<eHa """'OCJ1as11je Koja je O,llllrpaJia saaqajay yJiory
y TOKy paTa aapo'lHTO y 6op6" oa cpeljnBalbe noSa,IIHHe u oa
HOJ<ah sojc~n, a Taiiolje n nocxn:je paTa y 6op6n •a <!6Hosy
pasopeae seiiJbe«. ('B11J1ac). Y TOKY pare AnTii<jlamncTn'IXJI
ljlpoar Ji<eHa JyroCJiaBnje ,l\o6H<! je . csojy oprannsa11nony
ljlopKy, a IIpBa 3eMaJbCKa KOH<jlepCHljHja 11e>ieu6pa 1942 TOil•
oprannsaljHoHo je yjellaHnJia AHTII<jlamaCTII'lKn lj>ponr
Ji<e,aa y '!RTasoj JyrciCJ<asajn. I\nJb Rame opraHHSHI\IIje 6n:o
je ,a.a -·oprcinH3at(HOHO iiOBexe najnnxpe Mace :)£eHa,. Aa jam
BRine f'tspcTa je,~~nncTB6 Meljy "'""'"· 11a oprannoyje jam
Behy n:· cacTeMarexy· nol<oh Hapo/1HO"oCJio6oAHJia"'KOj soj·
cu.:a, ,a;a KX jom &RWe aRTBBHsa:pa y nsr~:e.H Hapop;He
B.a:acl'tt u ,n;a -pa~B:aje no.t:irrRqRy CBHjecl' :JKeaa. o u;uJLeBHMa
Hapo/IHO-OCXOOO,llli~a•n<e 15op6e.
26
Hs ~Bora ce, 11pyrap~e. -ja,CHo Bll,liR. Kalias je saa'laj
" Ka!"'a Je y~ora AnrllcjlaniHCTH'lKOr cjlpoara X<ena 6IIJia
?CJIOOO,l\Ua'lKOK pary, AHTnljlamn:crll'lXR ljlpoar X<earu ysnJCK ce pyKOB'!I\HO 11 6no Kpllno sanaTepecosaa aa pjenia.
sa11>y ropyhnx nHTa...a, seKJI.e n namnx Hapo11a.
.
'y
IIo.t~11je QC.1:o6olje~~>a seJVLt, Aamcjlam:n:crH'lXH ,PpoliT
li<eHa Kao ,liHO f!apoi\HOr ljlpoara ycMjepno je oBy csojy
aKTIUJHOCT Ha
.pJemuan..y
Hajanye~H:u:jnx
fi0JlHT111iKRX
II
np:aspe,~~nnx npo6~e~~a SeiiJbe, Ha sa,~~aTKe .. yqBpmhe~~>a aapollne uaCTn, npo,lly6JI.nBaH,a n ja"'albii 6paTcTBa n jei\HH·
cTBa
Hamux
Hapof(a,
Ha
nsrpa,zJ;ay
se:uJLe, mro
je
Kao
OCBOBHO, Ha IlpBOK KOHrpecy AHTHijlamncTH'lKOr <f!pon;,a,.
"'ena ]Yl"OCJI'Q'Hje, npe11 X<eae nocTasno IIPyr T11ro. T11
3a,llai1H n"';TaJin cy nporpai< p.a,~~a _name opranHsa~Hje, npo.
rpat< Ba KOJOII CliO KHCOBHO caK)7JLaJie :ateny y ~Hje:o:oj SOMJbH. , \
X"'-""'Ae_ n XHJLa,lle :atena npnc'rymiJio je npeKo csoje opraHKSatpiJe Y. Sa H>HX HOB f(pymTBeHO-IlOJ[llTH-r:J:KH': :atmJOT mTO
je npaKTliqao, SHR"iJUO jaqa~e j~na<::na aamnx Clla~a
y
HapOI\HOII ,PpoHTy, ja'lalbe cnare name i1eUoKparcxe IIPX<aBe,
. Kao .mTo ce BH,ZI;H, ~aKOnoxj>TBOJma yJiora name xeHe
TI:IJecHo Je uoBesaaa ca calnl erina:Ha pasBHTn. cTBapaRa
~e,11eparnane H!'-po11ne Peny6.mKe Jyrocia,»:n:je y Koaaqaoj
Y
?RTipr,
OC.X06cif(IU'al!JCOK paTy npOTHE rJiarir:n:CTH'tJKRX SaBO- .
JeBa"lla, y 06HOBH. H. :.:XijHBpef(HOU: p~_:B_HTxy 3e1lJLe, yx:J&}r"'l:li]ImH _H npBII IIeroOOAumn..D Iu:aa. ·y~yq'nll~un~ Hajmn:PHX
.M~a :IICCHa Y CB~~'rpaHH EHllOT SeJ.m."e, eAaH H · IlO:>KpTBOBHotT
KOJY one II0¥3YJf y PHIIY Ha 1!3I'J>'IAH>R 3exJI.e BH,IIHO O,llpaJKaBa lDIIX?"BY CBHJecT, IMIXO~O Ca3Ha:e.e ,;a je HOBa· HCTRHCKH
;J;eMOKpaTCKa. BJIRCT, H>IIX.OBa poi)eaa · BJiaCT K3 "'lHje" pyKe cy
one A?ISH:o:e CJ!OOO,lly H psaonpasnOCT, 11a je Ko><yaricTH•tlia
uap-r~Ja a.,_ 'le:<y c IIPyra" THTOIL ILnxo>ia poljena IIapm:Ja,
KO)a JC H3BeJ<a ll<eHy H3 HpaKa H 6ecnpaBHQCTH, npnJ>yKAa je
IIP)'!illTBeHO»: PHIIY 11 EO,l\K je csnjeunjoj 6y11yhnoctn:.
PaBaonpaBHOCT .:aceH:a H · H.n:XoBa ~ajm~pa aKT.nBHs~~ja ,
,zJ;pymTBeHOil, np11Bpf!fi;HOJ4 . :n f!OJIRT~K()M
;KBB_oey seJLJl>e~jecTe jeAaa op; aajsaa'!ajHn:jHx- oco6uHa: Hame
Y .yq.ecTB.OBa.H.y y
HOBe 1\Cl!lOl<pHTCKe III?:atase.
. ·y YcTasy We,l\epa'TnsHe Hapo,a;He Peny6JIHKe JyrocJia-
Bn:Je Mei)y ClP-HM Te:KOBHHa:Ma ~oje je Hapo,Zl; 3a·
ce6e -tt3Boje-
27
�/
:Bao -y cna:naoj o~JioGo,n;n:JI_~l:IKOj- ·6op'6n:,. osaKoHteaa je panao-
npanaocT JKeHao
»~eae
CTHMa
·.c:Y
panaonpanae c Mym:roap:qnMa y CB~M o6Jia~
,1J;p:lKaBH()fi
np:nnpcr,ll;HOr . H
;ZJ;pytDTBeHO-:TIOJIIITHl!KOr
JKHBOTa.
3a je11HaK pa11 lKeHe nMajy ·npaBo Ha jeiiHaKy n!IaTy Kao
n MyiDK2PI1M• Y"''majy. noce6riy aaunn'lTy y p.2/IHOM 01\HOcy«.
»~pJKa:sa Hall"O~iiTO IDTHTH
O,ll;HO~e
MajKe
11 ,n;jeTeTa,
ocarr~aH:.eM
nopo,n;IIJiliWTa, o6;J;aaiimTa n: nnaheHIIM oTcyCTBOM npnje- :rr. noc;nrje nopo]Jaja«.
Ham Y CT8.n an:je rrycT>a A·e:KJiapaqHja, Kao m~o je TO
cny~aj y OHliM 3CMJJ,aMa r,n;je Hapop; HeMa 'B_JiaCTli y .CBOjHM
pyKaMa H r,n;je aeMa~. peaJIHe 6a3e sa ocTnapeiLe ,n;eMoKpaT-
CKHX
npana
Hapop;a.
Y qjeJIOKyTIHOM :I'KHBOTy SeMJE,e ~eae IIOTIIYJIO· KOpliCTe
cnoja noJIIITH'!Ka npa:sa, npana panHonpanaor rpal)aHHHa.
\
Ha us6opuMa 6upajy n Hapoll H>MX 6npa y cBa npeTcTa:sc
HHIIITBa. Oae ce HaJiase y o,n;6opnMa Hapo,ZJ;Ho'.r £PpoaTa~
y~uinrajy BeoMa _Ba)I{He c})yt:nc:u;nje -y. APJKaBHOM anapa'l'y, y
npuBpe,ZJ;H-UM -npe,n;ygefiiiMa, np:sn nyT y CBojoj HCTopnj:n
JKeHe c:y rrocTaJI.e cyAlije -II nP:ecyp;uTeJLn.
LlJiaH Ycrana o. eKOHOMCKoj ·panHonpanHOCTH :ateHe IIM.a
·Pe.a.JIHe ycJio-se sa oC:Tn,arpeH>e. TnM mro ce nnacT aanasn y
pyicaM~ napoAa, .UJTO ce y ·:aerOBHM pyxaMa Hanase. eKOH011!~
CKe II03III."(Hje, II1TO nJiaHCKa- npnnpep;a Y, -SCM)I,H 3Ha'IH OCHOB
aa crnapan.e· JI,Crrnier, 6orarn:jer :u KYJITypanjer :ai:HBOTa aa~
pO,:J;a, CTBapajy...-ee. CBaKUM p;aHOM_ CBC BHWC Il CKOHOMCXII
ycJ1onn xojn JKCHH qr.roryhanajy joru mnpe n ··c-:secTpaanje
KoprnrrheH>e H>CHHX npana.
PasBoj TIHIIYCTpnje y IIeToroiiHWaeM uJiaa;y OT:sapa
·unrpoxe MoryfiHOCTn sa ocno6ol.JeH)e :m:eae 0,11; Kyhaor pa,ZJ;a,.
sa· H:.CHo--yJia:JKen.e y rrpn:npf;p;HH :>KHBOT. 3a BC].[HKO IIOBC~
fiaae 6poja HH,ZJ;YCTpBCKHX pap;HHKa, :Ka.KO TO saxrjena
fieTOI'OJJ;UlliH.H IIJLa!H, JI-CeHe npCTCTaBJLajy, aapOtiHTO sa HCKC
rpaHe HHI\yCTpnje, :sa:JKHY pesep:sy. Beh Ha eyajy np:se nilaH 0
CKe I'OAIIHC Mil MOJKCMO KOHCTaTOBa_TH IIOjaqaH npHJiHB )KeHii
y HHI\yCTpnjn. Y Hapoi1HOj Peny6JIKI:IH Xp:saTcJCoj, Ha upnMjep, 6poj lKeHa y HHIIYCTpnjn nosehao ce sa 40o/q y Oi1Hocy
aa :1.945 ro;zpruy~. ·}l(eae cy- noCTIIrJie sn.aTHe ycnjexe y norJie,!l;y H>HXOBC CTpyqHOCTH. y_ Cpe,ZJ;ILHM II' C:Tpyq:HliM 1 mKO~,
28
JiaMa uanase ce, ua npnMjep, 33o/o JKeua, y HHJKHM. 59~01 a
HeCy.MaHBO je )\a fie. Mel)y 400.000 'HO~HX KBaJIH<jJHKOBaHHX
p_a,z:t:HIIKa Kojn he y TOKy ITeTorop;nmH>"er nnaua y-hH y pasu~.
_
rpaae HH,ZI;yCTp_Hj~ 6HTH H BCJUIKH npp:qeHatT JKeaa.
IIRTalby ~aTep_Hacrna aawa ~pJKana n;ocBe'hyje BeJinKy
naJKH>y. )!{eue Koje cy sarrocneae Befi of( ocno6ol]eH>a uawe
seMJLe yJKn:najy nopep; ro,D;HWlher o~Mopa nnaheaH ,ZJ;onycr
O,ZI; meeT ae~eJLa· npHje nopo'IJa:ja II meeT ·a-e,D;e.n,a noCJirrje
nopol)aja. Ko11 Hac je .wca11a sa HenyHe TPH rD)\HHe nocJinje
ocno6ol]eH:.a y ycnoBHMa orpOMHe paspyiii'eaocTn u nycTomn
Koje aaM je _oeynaTop ocTann:o no,n;nrayro- 173 o6p;aanmTa
Ca 6.771 ,D;jCTCTOM, ,li;OMOBa HHTCp_HaTa Sa npeTWKO.zlcKf ,ll;je:qy
183 ca 16.399 11ie11e, 366 lja'lKnx 1\0Mo:sa ca 31.195 ljaKa n
IOQ ,1l;OMOB3. sa yq:eHHKC y np:ffnpe,zpt ca 6.371 ,D;jCTCTOM, 200_
onopa:snJIHmra n:· 100 JLeTOBaJIHmTa ca s6.177 ,11;je:qe. IIO,ll;HI'-·
ayro je y one Tp_H rop;uue 19 jacruna n 7 • MaTepHHCKB;X
,1\0MoBa. Ka11 sHaMo 11a je y cTapoj JyrocJiaBHju 6nJio csera
29 ,1\0MOBa Ca I.455 ;;Jel:le, IO )\OMOBa Sa .)\e<jleKTHY ,1\jel:IY•
OH,ll;a MO:iKCMO ,11;a ()I."(jCHHMO KOJIHKO je YllHlhCHO aa TOMC
noJLy.
KyJirypao-npocnjeTHOM. nop;ns.ruH>y · JKeae, xao npep;y-cno:s
Sa HaCHO nya6 yq:eCTBOBal-be y CBHM -rpaHaMa -1 ,ll;pyniTBCHOf
pa,n:a, nocra:s.n,ean cy Kop; aac. tiBpCTu rer..ieJ.Lu. ·IIpocBjeTae
n KynTypue ycTaaone cy aaMnje:a,eue . aa jmHpHM MacaMa
Hapo,n:a, OCHOBHO ll.tl\OJIOBaa.e je o6aBC3HO H .-6eCnJiaTHO.
IleTOF'O,Il;HWH>H IIJiaH IIOCTaBJLa JIHKBitp;a~n:jy HCIIHCli.!!:CHOCTH
Y Hamoj SCMl.LH, IIITO je Sa :a\CHe, EOje- Cy pa.HHje BliWC HerO
MymKap.u:n. 6nJie" s~nocTaBJLeHe y nor;r_e,ZJ;y npocBjehHBat?a:,
O,ZJ; ne;nrKor saatJ:aja. 0 peau:rnsonan.y ;rrpocnjeTHe -no;runrEe
Hamnx aap6p;aHx BJra·cTn roBopn risMe~y. ocTaJior H U:H{flpa
· I<Oja Ka:JKe 11a je 011. 1946 ro)\HHe 110 jyHa 1947 ro11nHe onuCMCH>eHo 402,730 ::Keaa.
·
PjemeHoCT n op;JiyqHOCT y <;>,ZJ;6paHu TeKo'i~nua Hapop;aQR
ocJio6op;:rma't!Ke 6op6e, sa. HsrpCIAILY s.eMJ.Le, JKeae cy aapor
'l!IITO '·-caamHo MaHn£PecTQ:saJie y npep;~s6opHoj KaMrrar:o;n
1945 r0,1J;HHe II :rrs6opn:Ma sa YcTaBOTBOp~-IY CEYIII!!TnHy .Koja
SHatiii Kpyrraa KopaK y IIOJIIITi-ItiKOj aKTHBII3au;rrjn JKeaa,
HapotirrTo aa ceJiy, r,n:je cy .nponaJirr c~rr
I:l"je Koja je pa'tyHana Ha .H>HXOBY saooc1:aKo<;;~::f)'
y-qemha Jt<eua ua ~s6opHMa· uirje
�npoqeara/yqemha aapo11a, a y MHOrnM Kpaj~BH~ xeae cy
rooo/o nsamJte na ns6ope. Hero m•co onJto J• n.HXOBO yqe.
mhe na ns6opn¥a sa cKynmrnne napoi\HHX peny6JlHKa.
lKene cy noKasue JKHBH nnrepec na ns6opn:Ma sa .napol\ne
.o11 6ope. Tn ns6opn 6mtn cy yjei\HO n nspas nopacra speJiocrn .n c.toco6nocrH JKena 11a Y"""ajy cBe :seher yqemha
y ynpaBJLliiLY IIP"'a:so><. KapanepHcrnqao je 11a je na H36opn><a sa Mjecne, rpaACKe. n cpecKe napo,11ne 0,116ope nsa6paao
y c:sn>< peny6JlHKaMa q)e,11epaTnne .Hap_aAHe Peny6m<Ke
JyrocJla:sHje 5oo/o •nme JKena nero mro J• ro oHJio 1945
.
-rop;n~e.
Y -OCTBapeiLy -SCJAaTRKa Hapo.n;He B.IlRCTII :ateHe C~ ,IJ;aBRJie
nyny llOI\pmKy, Ka!)O y 6op6n llpDTHB . mneKyJia)1HJO• 11PHO
.Oepse, orKyny m:i~onpn:spei\HHX npoaSBOI\<>, · ca6apaH>y
nopesa n C:SHM ,11pyrnM MjepaMll napo,l1Hnx BJtaCTn.
. 06Ho:sn: ir :lfsrpa.;l;IMI seMn.e, ns~pmen.y IIeToro,ZJ;:o:ma.er
nJiaHa, cTornHe H CTOTHHe XH-Jlioap;a :l!tena
y _aK:n;Hja.Ma Hapo,n;-
. "HOr £1lpoHTa· ,z~;an:e cy Mll!JIHOHe pa.n;-HJIX -qacoBa, MarepnjaJIH~-~-- ·..
ope,11cratia 011 · orpoMne . BpnjeAHOcTHI. Cnao•my nor:sp~:;l}·
TaKME;"tJapcKor ,n;yxa H pa,n;Hor· .enaHa nQKasyJe MacoBH0··· -.
.
y,11apHHIDTBO lKOHa y ljla6pHKaMa. Y UpBOM llOJiyrDI\HillTY
1947 ro,!IHHe np<iqeaar YllaP'I"'la 6no je 21,8oo/o a y rpeheM
rpoMjece'!jy I947 TOI\HHe npoqeaar je 6no 25,83o/o y O,!IHOCY
n:J?eMa
Myuncapt;nMa-yp;~panu;nMa,
:JKeHa HMa cBe :s:nme 11
, lbHXOB npoqeHaT C'I'aJIHO paCTe.
- · ,IJ;o6ponoJbHO MacoBHO yqewhe na ja:snnM paADBH><a I\0·6n:ja aapo'IHTo· y npBoj ro~IIHII IIeToro~nmH>er nJiaaa cBe
opraan~o:saaaj..-paxrep. Taxo je aa npnMdep y roKy I947
ro,l1nHe aa, 11o6ponoJbHHM paAOBnMa y Hapoi\HOj Peny6"""1"
Cp6njrr .pa,!ll!j,o 735·559 "'eaa H ,!laJlo 6,748;<5I PaAHHX
qacona. Y 3arpe6y je aa Hsrap,11n.n: ayTocrpaAe »BparcTBa n
je11imcTBa« lKOHe cy 1\aJie 404.237 pa,11anx ,11ana. Y MaKe·
,1J;OHB:jll cy y HCTOj I'O)l;HHH _)KeHe ,n;a;re Ha -jaBH!IM pap;OBI:IMa
750.272 P8.AHa ·. tiaca, a aa n·cnyiLeH>y JIO:KaJIHHx pat\OBa
HapO,l1HOr ljlpoara pa)IRJIO je 70-779 l!CeHa. lKeae IJ;pae rope
,n;aJie cy Ha KOJreKTHBHHM TIOJhOIIpliB'PeJJ;HliM p3,li;OBIIIMa
I,022.0I4 pa,u;an:x qacqBa, a: y pa3HHM aK~HjaMa HapOJJ;HOr
{flpoaTa y11eCTBOBa.JIO je ox:o roo.ooo :)Keaa.
Y BeSH ca IIeTorOAIIIlt.ll>IIM n;raHoM AHTII«}>amnCTIItiKH
<JlpoHT :>«eaa pas~uja rnupO·KY aETHBHOCT sa ysJiatieiLe :i!Ceaa
so
y pasne rpane nH,l1ycrpnje,' ,11jeJiyjyhn aa a.m. y
no6y}:JBB21La ·JLy6aBH ·sa· HoB_e, noCJloBe, HOBa SuaH.a,
npaBI1Y
sa'-nOAH·
saa.e · H.HXOBe C'tpy-'IHOCTH.
Mo6HJIHsan;nja JKeaa cem sa n:cnya.e_:e.e · ·cjeTBeHOr ·
WiaHa, nJia.Ha O'l'KYila' HT.z(. A0ny:e.yje ce- f(aHac noja"qa:EioM
M06HJIHsan;Iijou Sa e.HXo:so yB-.na11ea.e y s~pyre, sa au.xo:so
n:n:aacKo n oprauns·onaao yqemhe· y neJIBKOj aKqHjH Ha.-
pOAHOr ljlpOHTa li3rpaAILli 3aAPYJKHHX ,110MOBa,
Ha nuTaH.y noMohn Majn;R II f(jeTe-ry, 6.znrcxoM aanUIM
xeH8.Ma sOp~:~a.a~aay parHe -cHpo'Cia,z:J;H, Hapo't!HTO- riocJIHje:
oCJlo6oi)e:e,a, 6HJIO je rJiaBHa 6pHra II sa,n;amK Hame opraHli3iui;n.je ...:..... xeae ·cy noKasrure HHIIu;Hj'a.-Tnny H pasBHjan-e
,.ajpasJIII'<HTnje opopMe y naMohn Aje'ljH>< ycrano:sai..a.
Ila.wh parnoj cHpoqa,l\n npO!ml'pnJla ce na 6pHry o Majqn ·
IIi ,11jeTery yonmre.
BeJIHKH cy ce ycnjecH noCTHI'JIH y npoc:sjeTHOM paf(y
ca MYCJIHM8.HK3ltia, jep je oa 6110 npBH. rcopaK :e.nxonor
cTyna:aa H3 Mpaltiaor ·:m:nnoTa pemeTaKa--l:I- (flepe!fe y HOBn
CJI060~HII ~HBOT KOj'H l:IX CB~ BHWe ll BHWe npHBJial!II.
CaMo 011 8 Mapra 110 11anac ~a KocMeTy je. Ha npnMjep.
CKHHYJlO ljlepevy npeKo go.ooo l!CeHa. y IJ;pnoj ropn 6.400
!I:Tf(. To je aajja-qu ,11;0Kas ~Kaxo n-CTHHC:roa Hapo,!I;Ha· BJiaCT
B0,1J;l'DKe ir YBJia-qn y· .QIIillTH :iKll110T 3eY:JLe H -aaj3~0CTa"Jrnje
:!i:eHe.
_ Yt:~emhe y npHape,!I;HOM JKHBOTy seMJLe, aa a:c'n:Y:ae:e:,y·
IleToro,1J;:n:maer nl!'l:aaa,- y nsrpa,n;:an: cou;njaJIH.s:ru:a, no;:(mKe
~BaKHM- f(aiHoM CBC _
-BHWC :iKCHa. Y TOM pap;y CBe ja-qf: ce
K3pa:m:ana HOBH JIHK ~eHe • j yrOCJiaBHje, JIHK .. ,11;0CJJ)C,l(HOI'
6opn;a 3a cJio6o,ZJ;y 3CMJLe, 3a H3rpa,zpny cou;njan:H3Ma y H>Ojo
IIo:)KpTBO"BH'HM Y'IemheM y nsrpaf(Hoii H ja'l!an,y· CBoje
,1\eMoKpaTc!(e seMJbe, q)el\eparnBHe HapOI\He ·Peny6JIHKe Jyroc;ramrje,- n a:KTnnHH!M s.aJiaran.eM aa rr·HTalbnMa Mnpa - n
;qeMoxpaTilje y
cBri:jeTy, AaTIItflaiiiHCTil"t!KH (ppoaT _ :m:_eaa ·
JyrocJia»Hje, Eao CHIDKaa II MaconHa oprarU:-I3aJIJ;Hja :>«eaa,
~npcr je cryn Mei;Jyaapo,l1He 1\0MOKpaTcEe ljlel\epaJ1uje "'ena
li ,ZJ;aje cnoj - nyH
nprmor y jal!aH>y ~eMoEpaT·CKOr a.HTH·
:i'.IMIIepnja.;rHCTHl!KOr ~pOHTa y C:BlijeT)r.
06jei\HH.OHI! y aapOI\HO-OCJio6o)1IIJia'IKOM ljlpOHTY Ha
'!eJIY ca ·A;pyroM TIITOM, aamH Hap'o,u:n· npommr cy' 'IernKa
ucKymeaa oc.lio·?OA:HJiatixor
paT~_ rr rr3
:aera IIsnm;ru ca
:n
�H3BojeBaHOM · nc:i:opncKOM no6jeii<;>M, ,Hapb,!1HH <!JpoHT ceynJL.ao · je y 'JOOKy aapoi\HO;oCJio,iio!IH!Ia'IKe 6op6e CBe . naTpH·oTcxe H _po~OJLy'6n'Be cnare'y ·60p6H 3a. ~acT n aesa3HCHOCT
seMJLe., Haxoa oCJio6oljeaa Hapoi\HH <!JpoHT rrocTall je
llysap· HsnojesaHux T~KOBHaa HC3;pO,ll;HO~ocHo6o,n;HJia'lxe 6op-6e, ·opra~H3aTop. npnBp~,ll;He_ 06HOBe li H3rpap;a.e se'MJLe,
nap;ycTpHjaJinsa:u;nje
.11
eJieKTpni!JnKa:u;nje, . M06H.JIHSaTop
, aajmHpHx Maca aapoAa sa .IIs:BpmeiDe
.sa;~araxa
1\Hwaer nJiaaa. ,ll;pyrn xoarpec HapOI\HOr
)leToro-·
<!Jpoata. noxa.·'
sao je ~·a .HeMa n He MOJKe 6HTH -Y aamoj seMJL~ anxaKse
p;py~e noJIHTH"tJKe opraansau;Hje ·rwja
6n MorJJ:a y Taxo
:IIIni.Jo~6M o6uMy p;a o6je,zpian CBe nos·HTHBHe. CT:sapaJia'IK_e
:caare .namHx aapop;a aa .,11;jeJiy nsrpa,zvne name seMJLe, aa
11ieJiy CTBapaiLa cp1hHe 6y11yhHOCTH HamnM uapoi\HMa. Ha
li xoarpecy jom je.ziaoM noTBpljeaa je BOJLa aamHx aapo11a
11a ocTaHy 'IBpcro yjepni>eHn y Hapoi\HOM ,PpoaTy Ha <IeJiy
ca ,z:~;pyroM TnToM 11 KoMyHHCTlll!KOM Ir~prn::jo~..
'
,lJ;aHaC je HaW Hap0/1 ycMjepHO CBe CBoje CHare sa
Y"Bpmhe,.,e ·nsBojeBaan& ·no6je11a. Hecl!JIOMJLRBY
eaeprajy
H 'HHHIJ;HjaniBY Kojy_- H-CTIOJbanajf HamH
, '.:'l<~8Ay MO)KC Hcn0.JMITH Ca:M_O OHaj HapO:,ll; · I\OjK je 0.~~:;;:::''~~
CJIOOOI\Y H nOCTaO fOCTIO/Iap y CBOjoj 30MJLH. !JiaHac Ce '
Bll,l(H ;:{a CaMo· OHa sCr.t.JE.a ·KOja H,ll;~ nyTeM ll.CTJIHCKC ,.., .. , •.
Epaurje, nyTCM pa~BHTKa COD;Hja.JIH3Ma MO~e H y CTalby
,n;a oc1irypa _6psu· aanpe,n;,~_K seMJI.e, ,zt,a je caMe TaK:sa ynpat~a
seMJLe Koja y ce6n: cje,zt,HH>yje-IIHTepece aajwnpliX Hapop;HHx
:r.raca rpaf!;a n: ceJici, 'Koja je aepas,n;nojaa H Kp:s:a:o nesaHa
ca- cnojn:M Ha~M, cno~o6aa ,n:a opr~ansyje H pyEono,n;n
r·axnnM rpaHA:uoSHIIM pap;OM Imjn ce c.nponop;H y Hamoj
.
.
3C]._(JLH.
Ra,ZJ;a je BJia.Aa npaBHJia npojeKar TierorOp;:nm:a::.er nJiaHa
oHa je, pasyMnje ce, nMa.rr·a· y
BCJIHIUC!IJiaH
Bl:I,l(y
"!HH:.e:s:IIn;y ,n;a -he Taj
sa eKoHOMCKn na:npe,n;aK Harne
seMJI>e
OnT~
Moryhe
o'crnapiiTH 6Jiaro,n;apc::hu nocTojaH:.y Hapo,lf;HOr
q,poHTa,. OcJI,a.H:oajyhu ce Hra· paA n noJieT Hauurx HaJ?O,li;HHX
:M:acq.... » Hs.BpmeH:>e TieToro,D;HWH>er n;raHa TO je BeJnnnr
aJI~ Te:>KaK sa,n;aTaR, -mje ocTBape:a,e saxTHjeBa Hajnehe 2a.n.a..
raiLe Hapo/IHOc <!JpoHra« -'- KaJI<e IIPY" TnTo.
HeMa cyMFDe ,a;a cy aamrr I-Iapo,n;u ca npBHM IIeToro: ,lJ;HIIIILH'M D]la.HQM CTynMJIU Ha HOBU nyT pa3BHTKa ·name
32
se~JLe, Ha n;yT KOHairHe 6HTKe Ha CaB_Jia1_;HBa:e.y ~ JIII"KB·H,U:a~I'IJH SaOCT.aiJIOCT,ll CTape II, HeHapo,u:lle jyrocJiaBHje, · Ha
yqBpmk~~ny Harne CJio6op;e,,-noJIHTH1IKe 'u ·eKOHoMcKe Hesa·
~HCHOC'IH.
Harne Hapo~He BJiacnr · Bek. ,n;aHaC BH,a;e mTa 3a. ~&n:x
SHatiH ·nJiaHc_Ka- npHBpe,l(a. IInaH cBaKO,zJ;HeBHO YB-Jia.l.xH HOBe
II HOBe GTOTHHe -JLy,a;~. _Y Hamoj 3eMJLH
r,11;je ,.Tpjr,11;6eHHIVI
pap;e sa. ce6e, s_a CBOJY ,IJ;OMOBHHy, sa 6oraTCTBO 'IHTaB0r
H~pop;a ·a He sa· eKciiJioqTaTope 11 Kaluri'a.JIHCTe, pa,r~; .je nocTao
.AJeJio 'IaCTH,. rroHoca n xeponsMa.
.
,I(~yr
THTO y CBOM roBoJ?y. . . o
IIeTor.o,a;Hm:a.eM
riJiaHy
aa sacJella"'y Cxyrrrmrme \PHPJ 11ao je rrporp!IM npHBpe 11
HO_r H _Ky.JI~ypHOr paS.BHTKa Harne SeM)Le: »0CTBape:ae OBOr
IIeToro;:puruner. n.llia1Ia noTnyao he npe06pa3HTHr- Hamy seMJDy. -r:o 3Hal!II ,ll;.a he Harua 3e:M-JLa ITOCTaTII H€: Ca.MO MHON
6oraTnJa MC\TepliJaJIHHM -~o6plrMa, aer:o fie_ Ta MaTepnjaJIHa
,I\'06pa OJ~i:!:OryfiHTH_ 6p3n·. KyJITypHH pa3BHTaK. -llMaheMO He
caMe_ · MHoro ~Hme pa3anX cJia6_pii_Ka, py.a;arrxa~ :tKe1r.e 3 Hn~a~
pa3HHX Maiii~Ha,_ p;o6_pHX IWMyHIIKai.J;~jC11 paSHe CTOKe
II
:iKHBOTHIIX HaMnpHHI.J;a, neh fieMO ." Hzvil8lTII H -Mnoro nnme.
pa3HHX liiKOJia Cpe,n;H>HX H BIICO:K:Hx, pa3"n·nx HaytiHIIX' yCT~
HOBa, o6HOBJDennx ceJia H rpa~oBa IIT,n;, CTnopuhe ce yje,n;no
ycJion~ 3a JiaKwH, f);aJI.H, c:secTpaHnju ~pa3nuTaK. CuJino· 'ne
rropa'Cnr 6oraTc~_no napo~a. Be_h npn: xpa jy neT.e ro,zp-rae
onora nJrana onmTir napo,a;un ,ZJ;Oxo.n;aK- CIIJIHo·. he ce nonehaTH. Y O,ll;HO.cy Ha 1939 ro,n;rrny H3rJie·,r'l;a~e . no. npn~nu;r~
~narw; C?nm~n:- _napo~Hn f);Oxo,n;aiC 1939 ro,n;n:He 132 MHJUi·
lap11e, rgsr -
235 MHJIHjap11n """
r 39
ro.
,n;ue, BP"·
Je.a;nocT yKynne ~aTepnja!JIHe. npOH3BO~H.e_ 6nJia j~: 1 93g
ro,n;nne 203 MI_IJIHJapp;e, rgsr- ro,z:p-rae 366,6 .. MHJinj~pp;rt HJlit
r8o%.«
Canesna BJia.4a -c; ,ll;pyro~ TH~oM· aa: t.r~Jty- p;aJia je ca
npBIIM lieTOrOfJ;Hllill>IIM ITJiaHOM j~CHe nepcnelCTHBe npeTBapaH.e ~Tape, rrpuBpep;no
saocTan:e, noJiyi-W.JIOHIIjaJIHe
Jyroc~aEuJe - y aanpe,n;Hy ·H~.D;ytTp~c:oc_n nesamrCHy 3eMJLy
ca KOJOM ce nocTaBJLa]y 'IBpCTH TeMeJDrr pa3BliTKa Co:qnjaJIII3Ma Y HalllOj 3eMJLli.
y OCHO-BH Hamer IIJiaH-a I-IajnaJKHHje je TO WTO Ce '6o~:~CTBO SeM.ll>e ~ py,n;nnrvr, tPa~pn~e, 6aHKe, myMe, cao6paJ H ~pyro HaJLase y pyKaMa a~pO,ZJ;J:Ie ,n;p:acane, _C:.JI·YJKe
�/
qnTa:soM aapo,ZJ;y sa noBeha:ae ·6narocTaiha- u MaTepnjanaor
no,11;H3aif,a, mTo ce Mo:w:e AecHTn caMo y 3eM:JLH Kojy nnme
He canuH>e xanHTaJIHCTI:PiK.n japaM, y xojoj BJI~aj_y H?B"li
p;pymTBeHU O,ll.HOCH._
•
Beh npsa . ro,n;naa -lleTorOp;nmH>er nna~a noKa3y]e
xaxs_e je -ycqjexe n:ocTHrJia Hama mxaacKa ~J?HBP~Aa. B~h
npBa rop;naa rt.maHa noqe~a je ycrrjemao· p;a pJeiiiaBa.-H pHJemnJia- je -,n;no BeJIHKOf sap;aTKa IleToro,n;nmaer · rrnaaa.
. Y ycnjecnMa npBe ro,zt.HHe nJiaaa aajpje'IHTHje ronope
IJ;H<(Jpe H~ ·CB_!lM ITOJLHMa ~arne ,ZJ;p:W:aBHe lf3rp3.AILe, .H:a CBUM
noJbHMa -·aamer p;pywTBeHor :JKHBOTa. Y py,n;apcTBY Je, _ na
npHMjep, xaio TO ~aB0,ZJ;li ,ZJ;pyr .TilT~ -y CB-QM •HQrO,ZJ;HmH>:M
, roBopy, nJiaH OCTB~p~H sa I04o/O', y HHfl.YCTpHJH 3a I~ M]e-
ce:u;n _gg:o/0
; CJIH'<IHH
cy pesyJITaTH y
eJieKTpo-np~Bpe,n;n, cao~
no;r Y Hamoj 3eMJJ>H, pap;.II IIJba't!~e _ Hapop;Hor 6oraTCT:sa.
36or rora OHH sacnnajy aa~y p;eMoKpaTcKy ,n;pJKaBy KJ!ene~
raMa, a6or Tara OHII npaBe pa3ae npO:soK~nje aa ·.HamnM
~
·
•
.
.
rpaHnu;aMa,
Ycnjecrr.
~~B~ ro,z:~.na,~ ~Jl·3!Ha
~aiiHIX aez:pHJaTeJJ>a~
paa6nJIH
cy c:se . Hap;e
Y npBOJ 1.rrJiaHCKOj I'O~IIHH oja't!aJio je
JOID BHIUe JCAH~CTBO aapo,z:~.anx caara ·y HapO,IJ;HOM q,poaTy
:H CIIOJl>H.Jia c·e Haj'IBpmiJa pjeiiieHOCT ·HalliHX HapO,IJ;HIIX Maca
,n;a ~3Bpme np:sn· IJe.TOrO,ll;llllilLH IIJiaa.. Y aamoj ,ll;CMOE:paTCKOJ ,n;pJKa:su ~apo,~~; Je rrocrao rocrro,n:ap, :BJiacr ce 'Haroam-r y
pyxa~a a~po)l,:a. Hamn·_. aapop;u HMajy Tma, HcKycH6r II
rrpo:sJepe_Hor 6op:qa, KoJn: aame aapO,D;e BO,zi.H ~pa:sHJIHHM,.
JICH.HHCKO-CTa.JI.HHCKIIM nyreM.
. ~CI;liiH Jl>f,Zl;II op;ymeBJE.eHii THTOBHM•. II.JiaHo~ 'lJllHe HOBC
IIOMOpCTBy. llJiaH 'CJeTBe OCTB~
xepoJCKe IIOi1~•<re aa <j>pomy p"ffa y Ha11ycrpnjn, Ha ceJiy y
peH je 3a gg,zo/o. a 6poj 3'1,1\pyra nooehao ce -Ha r_46,3'70',
MHOI'HM aE::qHJaMa, y II0;:J;H3arffiY, 3a,ll;py:iKHOI" JKHBOTa. ll p;pyro.
CBy,n;.a ce :sop;n aerroKOJie.6JJ>n:sa· 6op6a 3a· HC:n;yH>¢ILe IIerorO,IJ;MIIIILer IIJiaaa. Ko)l; Hac He nocroju an je,u:~H- -CeKTOP
pa,n,a n3 o6JiaCTII aapo)l;ae .rrpnnpe,ll;e xojn ·ce ae 6opii ·sa
nyao HSBpmeiLe ·npBor IleTo.rop;HmJ:Le:f mraaa.. · ·
·
6pahajy, rpai)eBHHapCTBY
11
. 3HaTHH yc-njeCH IIOCTlfTHYTU cy· y nor~e~y . IIpOCBJe~e ll
_6Cno-co'6JJ>.aBa:a.a CTpyctHHX :Ki~:J>OBa y pa.,li;JIO .. "CJI_y)K6H H KHHe-
··••c•c)i,t>1a~orpa<j>MjH. Tioi1nmyre cy 663 11je'Ije ycraiioBe. n · 127
. pasaHx ycTiiHOBa ·sa o,n;pacJie, a ~p:tKasa je ·AaJia 4.o26;og6.4-g8
fJ;HHapa 3a IIO~H3a.lLe CO~~jaJIHliX ycTaHOBa H IIOMOfi
p;u:u;a~1:a .na}qix 6opau,a ll :iKpTana· ·cpamncnnxor T_epopa.
no6o.1hmat'h'y ·.JKHBOTHHX ycJio:sa pap;HHX ·JJ>y~n rosope:
hl!H.e !JPOCje'!He Hall\HHI\e 3a OKO 20,66o/o
li
I ,508.087 pa~
HHK8., HaMjewTeHIIKa II 'IJiaHOBa HoHXOB~X TIOp0,1J;~U,a KOJli
cy KOpiiC"TllJIH nJiah·eHu• O,!I;MOp, aaruTo ]e. A,pJ~ta:sa ys _pa3ae
p;pyre ·nQBJiaCTHJI$ -p;a.ri:a ~8g,;6gg,ggo ,n;nHapa. <I>uaa~cJ~cx:rr
pe 3 yJITaTn .roBope-o ·TOMe ,n;a je aama seMJI>a rrpHnpe,n;ao Jaxa
·u ,n;a oaa nMa .MoryhaoCTH ~a Hcny:aeae tB:r-Ix mraaCKHX
sa,p;1a'Ta:Ka.
IIpsa nJiaHcEa ro,n;IIHa~ pesyJITciTHMa Kojn: cy y. :aoj
IIOCTHTHYTH p;aJia je 0,11;,Jiy"t!aH O,ZJ;.fOBOp CBliMa aerrpHJaTeJI>IIMa y n:no~Tpaacr:sy 11 xo,n; Hac. Kojn cy E:JieseraJin: nam
nJiaa, KJie:seTa.JIH aaruy seM.n,y u. nam aapof);. ThuMa CMeTa
npunpep;HH pa3RHTaK, IIOJIHTH'IKa 11· CEOHOM·CKa HeS.a"BHCHOCT
nose JyrocJian·nje. Oa1.J 6n BHIIIe BOJIMJIH ,2.1a J•mry I-f ,z:~.a.n,e
A a· Bpme 6ecTn.n;n'y ·eE:CIIJIOaTan;njy aamer aapo,11;a. 0HII :JKaJie
1IITO cy no6je,ZJ;OM aapO,!l;He. BJiaCTH II3ry6IV!H 6oraTCTBO:
pyp;HIIKe, myMe, t::npo:suae, tmjHMa cy. rocno,Z~;apnJin ·Y crapoJ
jyrocJiaBHjH. 0HH 6ll XTjeJili TIOHOBO ,ZJ;~ aa:se,n;.y CBOj MOHO-
· · Cm1aa CTBapaJia"'Ka nau~HjaT.HB8. u pa~·Ha
axrn·naocT
pa~HIPrKe KJiace, ·xepojcKe oMJia,Ll;IIHe, )KCaa u HHTe.JIHreaqnje,
cnnx aamnx .JLYAII rpa,11;.a u ce.Jia, !I~IIIJIH cy CBoj nspas· y
sa~ar~ILY ·aa nsnpme:ay IIeTorop;r:filiJLer rr;raaa .. TaKMH"t!eH>'e
EOJe Je o6yx:saTuJio cse ceKrop~ aame p;jeJiaraocTn npeTBO-"
puJio ce y .CTBapnn: cseaapop;Inr noKper. .
_
Ycnjecx II. HCE:ycr:sa rrpBe ro;:t:uHe .IIeToro;J;llmJLer nJiaHa.
Jlapaau;HJa ~y ,z:~.a ·he .aamu ~apop;u y :H,n;yh~ 'IeTnpu rop;Hae
nJiaaa YCIIJCIDHC? ~cnyHHTH· cBe 3ap;aTKe rrsrpap;ILe cou;nja~H3l't·Ia u oCTBapeiLa yc:.rrona sa 6oJLu JKHBOT
.
11
OrpoMaa ~orrpHHoc KojH je Hama opr~-H~3au;. ja· ,Z1;0cap;,
a aapO"'HTO y TOKy npne .f0,1J;HHe lleTor~HllilLCI' IIJiaHa,
,ll;a.Jia H~ H3rpap;ILn aame 3eMJE.e, roBOprr o TOMe ,n;a je opraw
Hn:3·~HJa AaTn<J>amiiCTH"t!KOr . ~})porn~ ·. JKeaa cnp.eMna, ,zJ;a.
nprrMH aa ce6~ 11 ;IJ;a IICnynrr· CBe oHe Ho:se· sap;arxe Koje
npe,n; :a.y nocTa~JJ>a ,ll;aJLn ·eKoHOMCKH n KYJITyparr pasnnTaK
Harne 3CJIJ:JE.e.
~ OA~yKe II KOHrpeca Hapoi1HDr <j>poHTa JyrocJI~Brrje
?0 aBesyjy Hamy opraHH3CIIIJ;Hjy ·,n;a ca jom· nehoM eaeprllJOM, .aKTIIBH3Hpajyhrr Hajmnpe Mace JKeHa, rrpnCTyrrn p;a.JLHM
••
35
�S3Aa~nr.ta( HcnyJLaBa:EDeM
THx 33AaTal@.
aama
opr.a:aHBa-
ll'tja, Kao 1\HO HapOI\HOr <jlpoaTa ·JyroCJi:aBnje, 11onpnanjehe
}"'Bpiiihea,y Hapoi\HOr <jlpoaTa n jellllHCTBy aaiiinx Hapoii-Hnx·
c~~)C!JI'a.
IIpe11 Haiiiy opraHHSaqnjy. nocTasJba ce Kao je11aa 011
. BaJKHHjH~ sap;aT~U{a MaCOBHII IIOJIH-TllliKH pap; M'eljy :ateHaMa. ·
Oa Tpe6a .n:·a ·aaM cJiymH :Ka~ cpe,n:CTBo' M06HJIH3a~nje CrBapa_Jia"<IKe aKTliBHOCTH JKeHa, Cpe,ZJ;CTBO 3a IIO~HSa:a.e H.UXOBOf
llOJIHTlllJKOr .Ca3Ha:a.a 0 o,n:rOBOpHOCTll ~peMa Sap;'aD;HMa EOjH
cy nocraBJ~>ean npep; iiiiTaB ·Ham -aapo,11;.
3a,n;aTax aame opr.aausan;nje jecTe .n;a cBal.\op;aeBHO,
Apos mraMny·, 'np'eKQ cacraaaxa- n KOHI}Jepeau;H}a o6jam:a.aBa
BeJIHKH sap;aTaK~ KO}H je ri:(JBH IleTOI'O,II;IIIDH>H nJiaH IIOCTaBHO
npe11 aapo,11e Haiiie s'eMJbe. CBaKy allillly >KeHy Tpe6a 1\0BecTn
p;o casHaH>a ,n;a HcnylbaBan.e IIe-rorop;IImH>er ri:JI-a.Ha saa"tur
rrpHBpep;a:g_ ·H -KyJITYPHH ·pa3BHTaR Harne seMlhe, no:BeliaH>e
aamer 6orarcTBa, ocnrypaa.e 6oJ~>ei' n HMfhaHj er .%HBOTa
nawnx JJ>Y,li;H-_ rpap;a H ceJia, p;~ y_qBpmheae .H pa:sBIITaK aame
npHnpep;e npeTCTaBJba rapaau;ujy aame· ·aesan:rrcaocrn, .n;orrpHaoc caaraMa ,11;e11wxpaTnje y cBnjery __ y 6op6u npornB
n:M:nepnjruxn:cn!l!K:H noTi:ran,ir:Ba"'a aonor ·para. Opraa1ma~nja
AaTH\}JamMcrntiKor .(JlpOnra J>Ke:Ha Tpe6a ,n;a yqnaH _,n;a CBaKa
Harlla JKeHa Oy;r:e o6aB:iJ:jemTeaa o Mei}yaapo,n;Hoj cnTya~ujn,
o caasn H 6op6u- ,n;eM-oKp'aTC'KOr 6JioEa y, -cBnjery, o .n;onp:naocy aame seMJJ>e y ja'Ian.y. ~e_MoKparcRHX caara y 6op6II
sa Tpajaa MHp,_ H. TaKo. Aa.JLe.
PeayJirar~. ycnjexe npne ro,n;HHe II~aaa TPe6a mTO
mnpe nony;rapxca.TH 11 :rioxasaTu niTa je aama seM;Jl>a ,n;o6nJia
caMo y ToKy ·npne ro,n;Il:He n:n:a~a n xa:Ko he CBe TO rr3rJie,:qaTH
ua xpajy IleTOJI>eTite.
Mu Mop"a.Mo s:HitTH -p;a ce aarn npBfi Ileroro,n;ri:m:au IIJiaH ·
OCTBap)ije HanofrHMa _II y_nopHO~-I 6op6oM t;:BHX Hal!IIIX myp.!l
sa H3BpineH>e neln·'fKHx 3ap;·ari'ai<a riJiru-xa. Hame ~eHe Mopajy
saan): p;a ce aam nJiau OCTBapyje y nPO:u;ecy 6op6e ca CBnM
TemK:OfiaMa H ,11;a Ce cne TemKofie H npenpe:Ke He MOry CBJia·
,LJ;a:rn 6e~ aKTH:BHOf y•-remfia uajmHp_HX H3.pO,li;HHX Ma!Ca, 6e3
nyaor Hcxop-nmhaB~UI.a c:BHx Hapo,n;HHX ·cHara. IIcny_n.eH.e
TieToro,u;n~~er nJiaHa npeTCTaliJI,a RpynaH xopax ··y 6op6x
s.a: HsrpaAH.y.-; cpi:t.n:ja.iiHSMa y aamoj 3eMJI>H n s6or Tora ce
op; CBHX aamux- J~>yp;n y' npBOM· peJJ;y_ TpaJKH <;aBjecraa H
""::a~Ta~ O,ll;Hoc np~Ma CBunr. c~ojHM o6aBesa.Ma
sa,n;an;HMa.
y~op..
HHJe TPYIIHTn ><a .y6psaa,y TeMna no11nsaa,a Hapo11 ae npn-
:spe,n;e. y BHCOKOM TeMn;y_ H CaBJial)HBa:a,y CTBHX npenpeKa H
"'!'eillKOfia Ha ·CBHM CeltTOpHMa pa,ZJ;a y ·ri:a,ZJ;yCTpnjn, y IIOJI>O·'
TipHBJ?:e,ll;H, ~aiiHTaJIHOj H~rpCifJ;:EDH, y JIOK3.JIHHM _cppoaTOBCKH.M
ax:r;rnJa.Ma, ·Y sa.,n;p~HOM noKpeTy, y. CBe ~eheM n cEecrpaHllJeM nos~haa,y npo,llyKTHBHOCTH p~a yTspljea je. KJbY'i
!Iawnx ycnJexa y HSrpa,n;:EDn seMJLe. 36or Tora MH MopaMo ·
ynOpHO H CII~TeMaTCKH o6jaWH>aBaTII-3H·aR:aj HamHX ,z!;HeBHHX
sa,n;_aTaRa y CBI:~M o6Jiac·Tn:r;ra pa,n;a_. OcHM Tora, cBaKy Mjep:Y
Hauie. aapO,lJ;He BJiaCTH Mopall\W H IIOJIHTH"IKH o6jacHHTH, je:P
HaM Je TO ·Cpe,zJ;CTBO _sa jom lliHpe II MaCOBHHje OKy_IIJl,aH..e
JKeHa_ aa ,n;pylllTBeaoR:r,roJIHTH'IK,OM pa,zJ;y. BnJio 6n aenpaBe,n:ao axo 6HcMo. ,1l;03BOJIHJIH ,zJ;a· :JKeae :rwje ca nya~- nomTo.,..
:z.aH>a , YlitCTByjy
IISrpa,li;:EDH Hame 3e.MJI>e CBaKOp;HeBHHM
aara.JKqna:EDeM y cnpo:soi}e:e.y Mjepa aame ,ll;p:acaBe ne cx:saTe
y noTnyaocTn. H:.HXOB IIOJIIITH"iKn 3Hall3.j. CTaJIHHM n_oJirr,.
'l'HqK~M pa,11;0~ ITOCTHhH fieMO A,a CC :KOA_ :tKeHa jo~ BHUie
pasBHJe n n~JaRa .1l>y6aB n eJiaH xbje o:He yao·ce y cBaKn
nocao.
/y ,
fl.pyru sa,n;aT~K Harne o_praansa~nje. jecTe·'-' liW6IIJIII3a:u;rrja
pacnoJIOJEnne pa-,n;He -caare 3a ·aamy __HH,lJ;yCTpnjy. )I(eae.
· · rrpeTcTaBJl,ajy 3H~ajny pe3epny pa,n;ae CHare_ n: 36_or Tora
je je,ZJ;aa OA. npBHX sa.n;araKa Hallie opranusa:u;nje aKTHBHa
H opraHIIso:sana nbMoh .Ha pjCmaBaJiny· onor nnTaH.a. HeUITO
B_Hme QA 20o/o :m:eaa sanOc.JieHo je
nH,n;ycTpnjn. OA rora
npo:u;eaaT aajBnme oTnaAa H~ TCKcTnnay HH,ll;YCTpnjjr, ·uno
saa"Irr. ,n;a ·:Bp;to _MaJIIr 6poj, cKopo He3HaTaa, ,u.oJiasn na.,11;pyre
IIHAy~rpncKe rpaae. O:so aa~ ro:sopH_ 0 TOMe, KOJIHKO je
paHHJe·:a\eaa 6u;ra 3&rrocTa:sJJ>eaa y o,n;nocy a"a aeao cTpy-qao
rrop;nsaiDe. M 6am. s6or ro~a Mill' ·MopaMo HaiCTOjant n 6nTn
ynopau y pjemiiBa!Ly onor npo·6JieMa. Y roKy ·aamer nJiaHa
'Tpe6a _,ll;a Ce CTpyTIHO OCIIOC06H 400~000 HOBHX pa,ZJ;HHKa. "·y
.OBOM 6pojy, CaCBHM je _jaCHOt IIpe,ll;B~I)a Ce BeJIHKH i:rpo:p;eaciT
~eaa. 0He he Mohn Aa say3My_ MHOra. MjecTa.
y
rpaaaMa. HHI\yCTpHje y xoje y CTapoj Jyr~faiiiiiti~bocv
:HMaJie npucTyrra •
. ,.
n
• IJ;Ho aapop;, a npeMa· TOMe H JKeae, Mopajy c.e jom
�Y CKO/rrones3.Ho · ca ~HTa!ibeM _ynJia'f!eaa JKeaa y -npnnpe,n;y
jecTe ,ZJ;aKJie I£ lb~xo:so. ,n;ciJbe CTPY"tJHO ys,n;:asaH;e. Kao Ham· ,il;a)l.n KopaK y TOM) riorJif,n;y Tpe6a ,n;a .6)r,D;e 6pnra· p;a yrroc.ile¥a
JKeaa ~e OCT3He 3·aJ.YBj"CK o6H't£3H pa.,t\HHK~ -neh ,n;a OHa rrpeKO·
CTPY'<HHX I<ypceBai<ojn ce y .cBHM"c rrpe.z~ygehiiMa O/lp"'a•ajy
cTeKae. oaaj .cTpytiHH MHHHMYM .Koj_n joj je l10Tpe6aa aa
rryTy ,ZI;O KBaJIHcJU-'IKOB3HOr. p3,1lHHKa_.
Tpe6a, npn: CneM OBOM cxn;ar:rnTH p;a ns:spiii~najyhn o:saj
sap;aTaK, nonylbasajyhu pap;aa MjeCTa aonoM cBje:)KOM pap;HOM CHaro:M: H3 pep;o:sa JKeH'a, MH II3Bpiii3B3MO. 06a1Be3e li::
,n;y-JKHOCTH npeMa ai;unoj ,n;p:JKa:sn:, a c ,n,pyre CTpaHe, yKJL-Y-.
-qyjyfin :JKeae· y npOII3BO,ll;lf.y Mil HX ""tJ~;HHM0 CKbHOMCKH ca-..
MOCTa.JIHHM H THMe"fy npaBOM CMHCJiy p3BH0IIp3B-HHM yqec·
H-HU,HM,;ll y H3rpa,zJ;:ILa 3CMJbC.
-;·,
YJia3aK ·:JKeHa y npK:spe,ll;y no·cTa:sJba rrpe,l( \Hamy- opra- ·
ansau.njy- · npo6JieM opraaHso:Balba jom mnpe Mpe:iKe Aje-qn-jnx ycTaaona,_ jaca.n:a _n: oO,~J;atHHmTa. Hama ·,11;pJKana npep;ysnMa Mjepe y·-pjemaBalby OBOr IIHT31b3, aJIH_ ~awa ·opraHH-
saljHja ·Tpe6a .z~a .z~aje RHIIfiHjaTnBy, .z~a 6y11e np•n. noMohnnx
,!l:p:JKaB·e no onoM npo6Jiew:y. Mn MOpaMo noMohu JKeHH
J.raj-qli ;J;a "H~CMeTaHO Pil.AH H CTIPie HOBa 3HaiLa. 39or TOra
uame cOl:~njaJ.rH0•3,ll;pancTBeae-_ ceKI:(nje o:so nnTaae Tpe6at p;a
nocTa:Be· _
-Kao Te:JKHWTe cnoi·a pa,n;a. IlnTaae_· Aje-qnjnx yc.TaHo:sa .Hnje taxa npocTa c.Tnap, oc·o6nTo :roaiA ce ysMe y o6~np
"tJHJLeHHI..J;a Aa cy oHe HO"BHHa y aam-Qj- 3eM;~~>IIt jep ce y
CTapoj" JyroCJI:aBHjH yonmTe HHje HI:IKO 6aBHO OBHM nHTalLHM3a 36or Tora Hama opraHHS.~Hjq T:Pe.Oa OBO nnTa_lbe
11a npoyqana o""""To "~ ce pa11il o ·llaBaHoy I<on>:peTHe no· .
Moha 011 cTpane name Op$HK3aljnje.
'·
.
-
.
.
-.
Tpehn. -Kpynaa ·sa,AaTaK Harne opraH:nsa:qHJe ·npeTCTa:sJLa
pa.,n; -ca :m:eaaMa· aa ~eJIY y onoj_ {fl,asn pasBKT:Ka ·aame seM,JLe,.
Ka.Aa noCTanJI.aMO· napaJI"eJI~~:o· ca. HHAycTp;njavrnsa:r(njoM _H
pei<oHCTPYKI1Hjy name
rroJLonpHBpe.z~e.
Tpe6a yqnHHTH c•e
Aa )KCHe ceJia, Koj-e <CY y TOR:Y paTa H3B·pmanue Maore H
KJ)ynHe 3a,n;,a"TKe Ha i{lpoa;ry :n y nosa,ri;uan nocTaH}r p;aaac
CBjetHH HOCHJia:q HOBOl" :IKHBOTa Ha CCJIY KOjH npC,IJ;BHi)a
rmaa pasnHTKa name seMJLe~
3~pyre
10ao HajnorOI\HHja opraHrr3af1IWHa cj>op,><a; name
noJbonpHnpep;e, 6,Hhe aaj6oJbe_ MjecTo II aaj6.oJba mKoJi~
npeKo Koje he )Keae_ jom -CIIJIHHje yqecTnonaTJI y u;jeJioxyn- ·
38
I-IOM npnnpe;piOM JKIIBoTy, npeKo Koje he OHa pjewananr
cBoja ropyha; nnTaiLa H H.aj6oJbe ocjeTIITn cse npe,n;:s:ocnr
KOje HM npy:iKa HOBa ,D;eMoKp,aTCKa -,ll;pJKaBa.
Maconao ynncnnaH>e. :a-::eHa y sa,n;pyre, H;.nxoBo opraausona:ae Ha KOHKpeTHIIM _sa,n;an;n:Ma Koje_ -~peAysnMajy 3(\Z\pyre
n: BapoAHn cJtpoHT ,- :Kao -mTo cy Hsrpap;lba sap;pYJKHHX ·,ll;OMOBa, H~mpweH.e o6aBesa npeMa sa,1l.pyraMa, H.nxmw aaraJKOBaH>e y npiiBpep;au:M MjepaM;:t, Kao mTO Cy pasae npcTe
OTKyn_a HT,n; CBe je TO sa,n;aTaK name opraHII3aD;Hje Ha.
ceJiy.
H~IIOCpC,l\HO je IIOBeSaHo Sa H3Bpiiielbe CBUX OBHX sa-p;aTaKa ·nHT~e- KYJITypHo-npocBjeTHOr nop;usa:lba :i'Keaa . yonmTe, a -noroTOBy :Xceaa aa eeJiy. ITop·ep; aaan:ifla6eTc·KIIX
Te"tJajeBa, ··nuCi:'lalJ.KHx rpy-ua:· Koje C::MO ,a;oca;l.a nMaJiu · F.aO
OCHOBHY clJopMy, IIHTafLy npOCBjehHB31b3 .::Ke;aa :MH, .Y ,li;3JbCM
p3:,1J;y,_ MopaMo n,pHhu Miioro· .mnpe n., ca Macro H ··MHOro
pasHo:sp:caux rJlopMH.- HeKa '·aaM ·ucKycTna n yCnjecn Koje
cy aaiiie opraHnsa:qHje .nOCTHrJie rtpeKo pa3HHX. ~cypcena sa
)KeHe ( II"'ICJI3ptKHX, MJbe.J(apC~H~; IIOBpTapC'KHX. RTA•) · IIOCJI)TJKC Ka.O Ily-TOKa3 y TOM'e KaKBe Cf 4lopMe I)a_,n;a Haj6JIHJKe·
:a-::eall n KaKae KOpHCnr ,n;oHoc~ onaKaB pap; y yaanpe·l}elby
lbCHOr p;OMahH!:!C'fBa If· H>e ~.aMe.
Cnn: n6MeHyTn sa,n;~n HKcy s~an;n caMo- aame .Qpra.:.
ansa;n;nje, OaH Cy-C:3.,1\p)kaj aa~er .rmaHa Hap0,11;Hor <JlpoHTa,
aJllr aa aaMa: je Aci Mo_6nJinllieMo ,n;o MaKCHMYMa :iKeile,_,n;a·
IIOC'l'aHy aKTH~HH (}OpU,it _3_a lbHXOBO _H3BpWeH>e. II:Pe,ll; : Hc3.WOM opraan.sau;njoM eTojn · jow HH3 IIHTalba xoja -n aa.n;alir.e
OCT3jy BCOMa B3)KHa. l.fs:Meljy OCTaJIHX_, -H3BO~eJLe H3rp(\Z\lLe,
pa,11; aa uc-nylbaBaJLy _JioK!a.JI:anx · nJI,aJHOBa .Hapo,z:a:aor fjlpOHTa
OCTaje- H ,n;Ue IIQC30 -Ha KO:Me MH MOpaMO Y't!HHHTH MHOro,
rrotieB o,n; aajcnTHnjnx ycJiyra .a:o aajKpyrranjHX· .nOCJIOBa_
KOjn 6YIIY IIOCTaBJLrHn y TOKY nsrp~H.e .. Hapo,llnH cj>pOHT
ce ca rryno. Bjepe ocJia.H.a na Hamy opraHH3ai1njy, jep je
OHa y OEOj fO,!:I;HHH aa MHOrHM MjeCTHMa· 6HJia llOCHJI3:q aET~BHOCTH
rJlpOHTOBCKHX- 3KI:r;Hj8.
Ha OBOM MjeCTy MOpaMo Ce ,1J;OT3fiH H HCKHX IIHTaJLa
riO KOjHMa Cy! Hanie JKCHe Hajop;rO·BOpHHje. )J;pyr THTO BHme
nyra, o6_pahajyhu ce :iKeHaLMa, HCTHIJ;ao je Kao aam 'HajnruKanju 3ClAaTaK BaennTalbe- ,~J;je:q_e, o,n;rajaH>e HOB·Hx noKOJbelba
HeMa _""tJacanjer HH nJieMeHHTnje~-- sa,n;aTKa op; OBora Kojn
39
�/
Tpe6a 11a nsupmn nama oprannsat~'!ja. BacnnTauajylm Harne
JKeae y ,D;yxy aam_e AeMoKpaTcxe ,&pJKa:se, MH heMo HM no-
Mohn y uacmnaHoy ILHXOBe 11ie11e y II}'XY HOBor naTpnoTH~Ma; ·JI.y6aBH :iJ:peMa CBOMe aapo,ZJ;y,- y ,Zl;yXy _HOBe .THTQBe
JyrocJianrrje. Ycz.m noBesaao ca oBHM. jecT.e H 6pnra sa
!IOMO,Be H !lje'!je K}'XRH>e, Qua 6pnra He Tpe6a 11a ce or..e~~a caMo y na6anJLaJLy MaTepnjaJinnx cpe,!lcmua ona Mopa
6nTH cBec-rpaaa OA aajcnTanje 6pn:re sa anxoBe npocTopHje,
na p;o JKHBOTa y H.HM~. M:a MOpaMo- aamy noMoh Bnme cKpe·ayTrr aa OB)t CTpaHy :a{n:BoTa y A,OMo~nMa. Tpe6a pasanM
o,n;roBapcijylut yspacT .n;je_:u;e, ,ZJ;jet:IjoM . mTilMnoM, nrpa't!KaMa,
Pa3e~o~'keMo w~o~poHy ,qjenarHocr 3a
o6yxearaH>e ce~o~x . paAHHX meHa
.n;a 6n ,ZJ;je:u;a y ,l(oMOBnMa nM;a.J:Ia pa,t~;ocTaH :m~rnoT. YlCJIOHHTH
KacapHtEn HSrJiep; Hamnx .n;oMona," rrm.rohu nacrrrrTa"tJ:_nMa· y
y opraHH3at.u-tjy
naTpPHaTHMa
CHa6,1J;HjeBaTH ,z:(OMOBe
6npaHHM
EH.HL'aMa
3a
TO je ,n;y:JKaocT _name opraaE;sa:qnje y
OBOM nepHOIIY· Ono cy, y Iiajrpy6JLrrM liPTaMa rrsnemeHn,
aexn o,&; sap;aTaxa aarue opraa:h3au.nje. Ho oo=H~JI~j~c~;y~a~j;''~~~~/.·.· .·
MHorO pasaq-B.pcan:jH Ha T~peHy.. Csn _oan 3
n.n.aiLe jam Beh~r 6poja :H\eH:a; II -airxoB_y jow Behy,
o.n;rojHoM ·sa,n;.ruTxy -
MaTCKy
II
nJiaHCKy aKTli.:S_H3a:r:t;_Hjy•.
Harne "'eHe 6ril5.e y npBnM pelloBnMa 6opa11a sa ncny.H.aBaH>e TIIToBor nJia:na, OHe he ;n;anr c:sy· CBojy q~ary, e:Heprnjy, s_a ,D;jeJio . npo~BaTa cnoje po~eHe 3CMJLe~.
llin:nno II·I<oarpec A<l?lli-a JyrocJiaBnje.!
._ )JajMo c:se ·Ha·we, CHa-re sla ocTnape:a.e npB-o_r. IleToroAHIUH:.er n;raH~
lflpoHT _onniTeHapO,D;Ha ·
Hapo11a J.YIIOCJianaje !·
· JKn:suo. Hapo;:(au
opraHirsat~nja
_ /f:CHBIIO
noJIHTI:It-n~a
pyi<o:so,r~;rrJia:q II opraHII3aTop Ha~ax
MapmaJI JyrocJiannje JocHI!I Bpos TrrTo!
rr~6je,n;a
ro:sop Bn,n;e ToMmn;h, npeTcje,n;Irn:Ka
KOUTP9JIHe Ror.fncnje
HP
CJ1one~:rrje._
Haw -Koarpec oAp~ilBaMo y MOMCHTY Kap;a CMo, y· ycJio..:.
:snMa ynoplie 6op6e sa_ l!BpCT · Ii Tpaja:u MnP y cBirjery, ca
ycnjexoM sanpmnJirr npny ro,n;nay aame nJiaacxe nprr:spe,n;e.
Beh Ha- npeTK9HrpecaHM K~H$epean;njaMa u nJieHyM-rrMa
pasMaTpaJIH CMO paf]; Harne ,opraansa~uje .y Ofl;HOCJ- Ha _one
,lJ;BHje TfiiH..eHHIJ;e. C jep;He CTpaHe, IIOCTaBJLa.iiO ce rrpe,n; _
HaUiy
opraH,n:3au;rrjy n~ITaiD_e KO_JIIIKa ce rroMoh upyJKaJia npii ncrryH.ana:a.y IIeToro,n;uma.er nJiaHa Mo6nJirria~ujoM cn'irx .caara
:~Eeaa sa IDeroB inTo 6o~u ycrrjex. C ,n;pyre crpaHe, JKeHe_ cy
Ha T;HM KOH{{>epeau;njaMa MaHI-If{>eCTOBaJ!e 'tJBpCTy Ofl;JI}T"<IHOCT'
.n;a -cnnM-- caaraMa rrop;yrrpy nOJIIITn~y Hone JyrocJiaBHje '~oja,
no,11; MY;J;PHM pyKOBOfl;CTBOM M·apma.Ji:a TriTa, cTojn y njmuM
pe,n;oBIIMa O,ZJ;JIY"<IHe 6op6_e npOTHB ·aHrJIO-a~Jiep~'!I<HX paT.HHX
xywEa"tJ:a.
)I(eHe CJioneHIIje, aa ~p,ajiDHM 3arra,u:a~-rM . rpaaiiu;aMa
JyrocJiaBirje ocjehajy cna:KO,zJ;He:sao n aapol!HTO JKHso_ -rrpoBOEau;nje THX paTHIIx xyrnEalia. 3aje,zl:;EiO ca c:snM JKeaaMa
}yroCJiaBnje MH_ CMO aiCTllBHO npaTHJie HCTpajHy 6op6y _Ha-
- !IIHX cecTapa y JyJinjcKoj KpajnHH n TpcTy sa npHKJLyqeH>e
, TUX xpajena JyrocJiamrjn. Ilocnrrje aame no6je,zJ;e Ha,n;_ IDeMa"<I~HM II nTaJinjaHCKHM cf>aiiiHSMQM, MI-i. CMO. nyae p;Bnje
rop;nae MopaJin BO,IJ;H~n ynopay 6op6y npoxnn ·ao-:sux
nopo6JLrrnal!a Ha:Po,n;a ·,n;a 6n nocTnrJin -aony rro6jep;y
40
�/
npnKJI>y'tieH.e
n~HHIWr
. ,D;HjeJia
Cii~)BeHa'lKor
IIpnMopja J:!
IIcTpe""JyrocJiaBHjn. 0Ba 6op6a HacTa:SJLa ce " ,11aHac
Ha
C~o6o,n;Hoj r~pnTogirj~ TpcTa, a· yn~peaa· je nporiiB noKy. maja. npernapaa.a· TpcTa y orcKOTJHY _,z(acKy_ sa aana,n; Ha
·.)J;eMoKparcKe se¥JDe-' :UctoKa. 0Ba ce- 6e.p6a aacranJLa n y
_..Cntn:M ,n;n:je.Jionnr.1a CJioneaatJKOr IIpnMopja, Kojtr cy 'jOm_
'<?CTaJIH 'n0,n; .HTaJIHjo:M:, _BO,Il;H ce y sajf)J;HHIJ;li eel )l;CMOK},)arCKHM caaraMa .II TaJinje ~porHn saje,z:(HH'IKOr aenpnjareJLa.
Ona-_ ~e Hacran·JLa H Y- CJioneHa"tJI<:ej KopjrruKoj npC?TIIB no~
-:Mytum:x aana,n;aja- aa:u;ncra H :anxonH.x aMepH't!KHx rocno,n;a·1\·apa.
0
roMe.
i'oBopH·
l!HH>ean:u;a .a:a :Ha Ham Koarpec anjH
, r.'IO-rJra ;:t.Ofin ,z~;e;:J:erau;Hja .JKe:aa H3 · C;rone:aa't!xe Kopyw_Ke.
..
lKJ'Iie Jyrocmumje rroKasane cy 11a ocjehajy ,11y6oKy
·n·ones·aaocT nsMeljy.. "'npcror ·Mnpa y ~nnjeTy H ycrrjexa y
·OCTBapn:sa:s:.y- IIeTorO,!J;Hilllber nnaaa. 0 TOM'e HaM npu-qa H.H·. xon. p3.,ll; aa ncnyiLa:saH>y rrpn.spe,ll;HHX s~aTaKa_, BeJUIKH
:HHTepec •a pa,zi MeljyHapOI\He lleMOKpaTcKe <j>e,~~epaQnje lKe,,
-_ila, HliTepeC s_a 6op6y CJio6o,ll;o.iLy6nBHX aapoAa.
, _ Y ·qu)M _paAy aa BeJIHKIIM 3~at:{iiMa TIJiaHa 1-i -y 6op6n:·
··.aa- 'tJBp_cT u Tpajaa Mnp y C.sHjeTy, M:H cMo, nopeA_ H~~--~->--~:
'-~-IIBH:X -ycrrjexa, yTBPAHJJH MHore rj_JemKe. 0 aeKiiM ~A .oB:nX .·
--·rpj_e:Ura:Ka 'xTje.iJ.a 6ax oB-,n;je roBop:nTa, jep .-CMa_TpaM ,ll;a ce oHe
--._ae<rt0jaB.n.yjy' caMci KO,Il; ·HaC y -CJIOBeHHj~, ~ero ;tJ;a- TaKBYX
ll{iH cJin-qJ:ilJ:x · rpjewaKa .,HMa-:,-y· 'tJHTaBoj seM.n.u .
. . r.
6pnjea~~nj.a
aeKnx aamnx
'IUTO HeKH~ -CpeCKilx 0,11;60pa
Hcl
p~
opraanaa:u;nja, 'aapo-·
Cci CTa]lHHM aKTH.B0M
lKeHa Hnje y cKJia,11y ca OIIlllTIIM. 3a,11aTKOM A<I>JK-a y OKBHPY.
'- <l>pOaTa, a
T.JiaBHH op;Oop anje eHeprHtiHO yq_HHHO
Kp.aj. Ta_KO ce aawe opraanaau;nje orpaHH'I~_najy · aa pap;·
caMo -Mel)y OJIHM J>KeaaMa Koje -cy neb. aKTiiBHe y <l>poaTy,
qeMY
a ae nop;e HHKane 6pnre 3a ynopaa H cacTeMaTCKH p~ ca
J-KeaaM·a__ I<Oje Hircy aK'FHBHe_ 1-mn tmje cy ce naciiBHsnpaJie.
O:aa Be;rnxa rpjerriRa, o Kojoj HaM je jytre roaoono u ru:apruan:
THtO, 'IHHH op; MHOri-Ix aawHx opraaHsau;nja aeKa- APYlliTBa Koja ce 3a,li;OBOJI,aBajy -Ca pa,n;oM y OKBnpy CTaJ!HOr
'l:IJiaacT:sa. JacHo je, ,IJ;a A4>)1{ -TriMe n:n:xaxo ae u-crryaaBa
3~aTKe, Koje y o:KB:n:py Hapo,u:aor lPpoaTa 6:im HMa, a TO je
pa.n; -Mei)y OHHM JKeliaMa n:oje jom ·CToje no_ cfpci.aH, xojaMa
'Fpe6a c:sa:K0,Z{HeBHO yKa3HB,aTII ·nyt li II'OJIHTlfliKH IIX ys,a;n-
3aT!r. AHTn<j>arunCTll:'IKK <j>poHT lKeHa jecTe y OKBnpy Hapo11-
42
BHAA TO!H WHli,
npercjeoHuqa KOHTPOAH~ xomucuje f!P CAoBe,Huje
a or <fJpoHTa J yro~Jia:snje mupoKa opraaH33u;Hja· c:e.ux pap;aux
JKeaa JyrocJiaBI-IJe. 36or cnor rroJIOJKaja y ,a;pyiiiTBy, 36-or
MaT~pnHCT:sa ;t<e~a Mo~e caMo y cou;njaJIHCTII'tJKOM APYIIITBY
BH,ll;jeTH T3pa~ll;HJ:5:" CBOJe IIOTIIyHe paBHODpaBHOCTII H CHrypI-IOCT sa CBOJY .,n;Je:u;y. YnpaBo s6or Tora, opraaHsan;·nja ·
Aci>)ICa HM.c;t HaJIIIHpe MoryhaocTH o6yxTaH.a cnnx pa;n;aHx
JKeua H MaJKH. Aq>JK r.ropa pa3BHTII ID.HpoKy )J;jeJiaTHOCT sa
Y3,1J;H3a:ae TIIX :JKeHa 1-I sa IJJTO 6pJKy lHIK:BII,D;aiJ;Hjy OCTaTaKa
pOIICKe npOIIIJIOCTI-I KOjn CC _IIOKasyjy y MHOfHM IIOCTYIII.J;HMa
y. CBaKn,n;annneM JKIIB0Ty JI\eHa. Mei)yTHM, M-H nMaMo npn-
. MJepa xojn ,u:oxasyjy p;a opraan3au;Hja
He o,n.ro:sapa
TOM
�/
sa,~~aTK;. Ja hy o•11je ynoTpnje6nm HeK; 6pojKe ns opraHI<. saqnje y CJiooeHHjn K6je pje'!HTO ro•ope o Toj rpewll"·
TaKa HanpHMjep, y cpesy D;eJioe HMaMo 192 Ol\6opa Ocno6o- .
,11IIJtHe q,poHTe, a caMo 102 o,116opa A<J>)K.a; y cpesy JbyTo- ·
Mep nr.ta Ha 102 ceJia ·caMo 43 0116opa A<J>)K.a, cpes IlTyj ca
330 ceJia n><a r(\o o116opa 0<1> " caMo 82 OA6opa A<I>m-a, To
cy npHMjepn yrJiaBHOM ca TepeHa, r,ll;je je nocJI~je ocJI06onocraBJLeu sa,ll;aTaK .Q6yxB~TIITR cBe *e~e
6n:Jie axrHBl13HJ.:>aHe sa ·BpHjeMe HOB-e.
·
l).eaa
C p;pyre
CTpa~:~e_
Koje.
Hn:cy ·
Hli<LaMo rrpuMjepa p;a cy HaJLe opraan-
san;nje cy3HJIC. CBOj pai:(,
a 'lJ:CCTO
qaK H aari:ycTHJie.
TepeH~,
r11je cy · y roKy :&OB.e :>KeHe 6HJie HajaKTHBHrrje. Y CJioBe- .
. HlljH~ HMa~o- ·TaKBn:.x npnMjepa y BnjeJioj Kpajn:nn Koja je· ·
aa BpHjeMe 6op6e OHJia .·KOJIRjeBKa HapOI\He BJiaCTI<. ,ll;a 6a .
. HaM Ta .rpjeill'K3. 6n.Jia jom -jacH-IIja -·Tpe6a Har.JiaCHTII, ,n;a cy
,:m;eae Y'""In:Ta~oj C_JioBeaii'jn ·usaruJie y_ ~yHo~ 6pojy:n cBjeca6
-Ha H36o'pe- sa Hapo,ZJ;He OA6ope~
He.Ma p;axne· _HeEnx· Hen_p_e- ·
y- C:SliM BcpiCHIIM 1'PeHy~ ,
MOCTHBHX npenpeKa, Bet.J. I-IaiipQTHB,
,~HM3: Jeae_ rioKaayjy p;o6ap<ii npaBnJiaH ·o,a;aoc. npeMa Hapop;-Hoj-.-BJiacTH,: r':le,a;ajyhn y _ILoj. oHo~3aruTD·_CM~- ce 6oplrJIH_. Ta _
Fnojana nacimn3a:u;Hje JKeHa nMa H ·I-IeKux c:sojnx .pa3JIOra.,
. JKeHe KOje cy y TOKY paTa OCTaBIIJie Kyfiy 'n llOWJie y 6op6y,•
ca,11;a cy ce nparnJie cBojnM p~,n;oBHHM AOl'.ralur~cKHM_ ·nocJio~
BHMa_n ,n;je:qn. TnMe·oHe :a3:B.pwanajy BeJIHKn ,n;p~TBeHu saAaTaK; KaKo je HarJiacHo u ,Z~;pyr TnTo. A;rn :anxo:sa 6pnra _sa
_,n;oM n ,ilje:u;y HH_KaKo ~e 6rr cM-jeJia nManr sa -noCJLe,n;rr:u;y na. CliBl:I33I:(jy· :f...~WW"IliTBeHO¥ JK:HBOTy, rrpecrajaH>e H.HXOBOf HHTepeca sa pasEoj- Harne seMJLe, npecrajaae pa,n;a 3a saje)l;Hrm;y.
pesY;nare. A}lu nope,ZI; rora HIIKaxo ae 6n CMliO ocraru saHCMapeH aajBa:iKHIIj'n . 3a,ZI;aTaK HaWliX IIOJIHTHlJ;KliX OpraH II~
· sa~nja --:- rp3f:\ehil _co~HjaJIII3aM usrpaljHBaTn. HOBOr ·'IOBjex~ •
To je Moryhe caM-0 aa raj aa'tiHH ·axo· aame opra:~nsa~aje,
usBpmaBajyhn KOHKpeTae _sa,n;arxe_ aenpecraao o6jamaaBajy
JKeaaMa H CMHC30 ll}I3H3 KaO II ·CBHX 0,1l;}lyKa Hamn-x, BJiaC~ll,
orBapajyh:ir liM IICToBpeMeao onmry rrepcnexnniy Hamer
pa3BliTKa; rrepcrieK'l_'liBY cpehaor JKIIB.OTa y ~:;o.n;llja.Jill3:My.
Mu CBH saaMo ..u.a liMa If ,n;a he jam ·6nni .neJIHKHX no.
remxoha aa TOM n_yry. Mu II ronopuMo o 6op6ll sa cou;llja~
}ll-i3aM. Ani!-. Ka)l;a )J;OJI33e Te TCWKOfif;': OHp;a. HX _He IIpHMaMO
><lio 6op6y. Harua opraHnsaquja He crojrr y npBIIM pe,lloBHMa K6,1l; caB}IaljliBaaa TliX TelllKoha ·H nperrpeKa. ~ei:uana
ce "tJaK ,n;a aame aKTIIBIICTKHHoe croje cKpmTeaux pyKy, no
crpaaH, Ka,Ll; aeynyheae :aceae c r:YalJaaeM npare rroje,LJ;HH~
o,zpryxe aamllx 1macrll.
IIpeMa jacaHM ynyrcrBH-Ma MapmaJia TnTa· MII heMo
M0p3TH noja'tJaTll nOJIHTll'tJKll pa,ll; y CMHC}Iy ·aerrpeKH,ll;HOr-
o6jamaiiBa,a1i. ,ll;y6o:Ke noBe3aaocr·u. aame 6op6e aa ·- IIOJI>Y .
u3rpaAae con;Hjami3Ma ca orrniroM 6op6oM 3? ~lip. ·HeMa u
HC MO:IKC 6l1Tll y aamoj 3eM.JMI MajKe H JKCHC KOja HC 3Ha
lliTa 3H3l!H p~r, H~Ma II He· Mo:m:e 6HTH. :M:ajxe II :lKCHe, tc_oja ·
He 6H xTjeJia CBHM ·cnojHM CHaraMa pa,n;liTI:I r-m yHnmreE>y
paTHe oriaCHO(:Tll, Koja He·: Orr xTje}la ,n;anr c:Be· y orrmrOj
6op6I:Ji·.3a :ru:np. Ama MI:I -Ty ·cn-peMaocr meHa "tJ.ecTo. 3aHeMapyje:r.i::o, He_ ysnMaMo je :Kao no;:prory 3a· ·M06HJIII3a:u;njy- :m:eaa y
CBaKO~HCBHOM p8.)l;y, jep HC y<-IliMQ :iKCHe ,LJ;a H3 p;oral)aje r}le_-·
,n;ajy IIOJIHTH'IICI·I, ,L~;a fJIC,!!;ajy Ha 3a,D;.aTKe y Ib-HXOBOj Mei)yC06HOj IIOBe3aHOCTH.
.
Hama opraaiisa~Hja MDpa.JLa 6n npoH:ahH n_~,n;ecae [popMe
xoje he o.u;pJKanr n joiii AaJLe pa3:sHjaTn TIO}IHTIPIKY
36or rora Harne opra~:~nsau;nj.e rpe6a ,n;a: CBIIM CHJiaM3
rr OAMax rrpucry-rre 3a,n;aTKy Kojrr je npep; IU-lx noc-,raBHO.
cB:njecr JKeHa, ([Jo·pMe Koje he JKeaaM~ jacHo rrpe,ll;OtiiiTH no:sesaHocr IJ:.HXOBOf JKIIB0T3 ca l!IIT3BOM saje,Zf;HIIll;OM,..,. KOja fie
HX OCITOC06HTII ,11;3 IIOCTaHy CBjeCHe MajKe II B3CIIHT3~IIU:~e
Mapma.JI. THTO ll ,IJ;pyrii KOHrpec ___;;;_ IIUipOKH, MRICbBHH, IIO~
}II:ITII'IKH pap; Mel]y ~EeHaMa. -CaMQ H3 _Taj Ha-"IIIH MII fieMo
rrocnrhn ycrrjexe· II y H3BpmaBalby ocTamix 3a,n;a-Ta:Ka n,t~;yhu
H3lliC::M: BeJIHKO::'! •ll;H ..'l>y C~IICTBC:HliM CHaraMa CaMu ti>II
J:I3rp3)J;HTH COI:J;II]3JIH3aM, IWJU 3Ha'IH 6JI3TOCT3H>C,- :MRp II
cpefiy I-IaiiiliX A_QMOBa. •
.
_ .
·
..
pa,Z~;a
cBoje 11jeqe.
ronopnhy jom 0 APYfOM ae,t~;OCT3TRY H3III11X opraHlisau;nja I<OjH je yCKO IIOBC33H (;a IIpBHM, ja Ty_ MliCJUIM Ha
orcyCTBO .n;y6Jbe_r 11 c·ncTeMarcxor Maco:sHo-noJIIITH'':IKOr pa,n;a
Mel]y JK:enaMa. H YJKHO je 11 npaBliJIHO p;a cy a awe opraHH~
g_a:quje npuCTyiiliJie .. K0HKpeTHOM. pa,11;y Ha o6HOBU 3CMJI>C II
OCTBapeH>y lleTOrOp;HIIIlLef IIJiaHa, r,n;je Cf IIOCTIIrJie BCJIHKC
45
44
�,n;a MH :m:eae JyrOcJia~nje ,-cBa~<?r -qaca p;y6o_Ko ocjehaMo
Be~l!Ke TeKo_BHae, E;Oje cy usn.OjeBan:u aamri: 1:1apo,zpi n -,n;a je
caB aam pa;J;, ,n;a cy CBH aawn aanopu npotrKaan ,n;y6oKHM .
yHyTaplbHM 3a.;:J;OBO.JbCTBOM, KOjHM HaC HCIIy~aBa. 'l!Hli:.eHHIJ:a
· ,11;a )KHBHMO y_ onaKa .-cJio6o,n;aoj seM.ThH.
/
.H-{eHe JyrocnasHje Ay6oKo ocjeliajy
aeniiiKe reKOBHHe Koje cy H3aojeaanH
--.
HBWH
foBop Anr;:e Eet)yc, MHHHCTpa
q)nua;rctija HP Xpn~TCKe.
-Hapol!HT9· aaM je 3~0""BO.JLCTBO_ ,11;a_ cy Ham RoHrpec yJ~e
.;n:u'tfane:-cBojoM nocjeTOM ,ZJ;~JieraTKIULe_ saaTH6r .n;njena :m:eaa
xoje ce s~je;:(Ho c ~aM':!- 6ope sa MHp, sa Hapop;Hy ACMORpa-:
Tnjy, nponm n·oTrra.JhnBatia paTa, nponi:B oanx ·Kojir Cy cap;
IIOHOBO IIOlJeJHI p;a. ,l];H::KY rJiaBe H IIOKylli3Bajf, 360r CBojiix
t(7.rHK3UIImX
H
MOHOIIOJIHCTHl!KHX
HHTepeca;
,11;3 _
IIpHpep;e.
Ha:poll:HMa CBHjeTa HOBY KJiaOHHI..J;y KpBa'BHjy O,ZJ; CBHX- ,11;0'C3-
,ZJ;3UH!.UX_. YBjepeaa ca-M- ,n;a y OH:Q"M seM)J,aMa, "'nje AeJieraTe
He __ -MOJKeMO ABH3C ,11;3 II03,ll;p3BIIMO Mel)y H3M3, IIOCToje:. BpJIO
3H3THC
CHare ,l(eMOEpBTCKHX
aHTI-UJ>aWHCTH'l!KllX _Ji<~Ha,
KOie
-6H c· BeJII-IICiiM 33,1J;6BOJi.CTBOM npaT~Jie H3UI pa;,\ ~u I\Oje \)n
saje,n;Ho- c H~~jene ):(a MaanrpecTyjy. CBojy cnp-eMHOCT rr
o;:piyt:.IHOCT ,11;a _CTaHy .Ha CTpaHy' Hanpe_TKa, Mfipa H ,ll;eMOEpanije.
·
Mnc;n-IM p;a Bjepao TyMa'!HM ocjefiaje n pacrro;roJKeH:.e
c1n:rx m~]Ia JyrocJiaBHje, a-:r-co rrcTaKHeM ,ll;a fie oBaj -KoHrpec ·
Haj6o;rLe 0,11;pa3JiTH Ham )EliBOT H pa,a; y TOM ' CJiy'l!ajy i3.KO
nor-m.JKe KOJiliKO
MII JEeHe ocjehaMO cpeTHH:Ma, IIITO CMO H3
HajTeJKer paTa IWjer -CY liKa,n; BO,IJ;HJUI Hall.IH aapO,IJ;H H3a!LIJIH:
EaO IIOTIIYHH no6je,11;riH~H II IUT.Q_ H3rpa~yjeMO 3eMJl>y Eapo,n;He A_eMOKpanrje, ,li;-OMOBiiHY :CJI060p;HliX H paBHOIIpaBHHX
. Hapo,ll;a, f' Kojoj je Y OCHOBH JIHKBli,1J;UpaHO CKCIIJIOaTHCaJ-Le
"l!OBje~a o,n; cTpaae ..joBjeE;;i, seM.ThY Koja je c·e6n yseJia y
::a,n;aTaK Aa ·usrpa,n;rr .c-ou;rrjaJIHsaM. Xoh.y' OB,ll;je ~a Har;racnM
ce
46
H.a. aamei'..r IlpBoM KOHrpecy KOHCTanipa..Jie ~Mo Aa eM~
· 6op60M: HaiUHX Hapo,z:i;a II HalliOM· 6op60M -ll0CT3rJIH IIOJIHTII'IRY .paBHOnpaBa6cT, aJIH ,n;a ·fie Ta paBHOnpaBHQCT 6HTH
cTBapaa pa;sHonp~B-HOC'T caMo- y TOJIHKoj MjepH yxoJinKo je
caMe JKeae 6y,D;y HCKopn:cniJie, yKQ..JIHKO, C·e one aKTJIBHO 6y,n;y
yKJLY'IIIJre y ·IIO.JIHTH'l!KH. JKHBOT seMJLe. lloJIHTI.P-IKII JKHBOT
seM.JI:.e, Kojn je y o::s6~l:--nepuo,n;y; aajsHa'-lajHnjeM y xHCTopujn
Hannrx aapoAa ,.6Ho TOJIHI\o :JKHE H c::sectpaH,_ HHje ce O;ZJ;BHjao . 6e3 HHTeHSIIBHOr: ~16mi?.a, __JKEHa y H:.eMy. ~030JIHTe- Mli
p;a HCTaKHeM -caMo HCKOJIIIKO MOM-eHaTa, KOjlr' <ey .. ,1\0,ll;yWe
roT_oBo ·CBHMa II03Hanr, aJIH KOjH Cy TOJIHKO- SHa"lajHH; ,13;a II:S.
HUJe HHK~a ·cy:srrm:f,Io no.aOBHTH. Ha npBrrM IIs6opnMa no- _
KOITaJII; CMO MOHapxfijy II CBe QH:O, illTO je C -nOjMOM MO;a:ap~liJ~ 6n;ro Besaao ;. _c·By Tpy.n:eJK je,.n:Hor _noJIHTH'IKor, ,n;pylllTBe~?r ;1-1 eKOHOM'CKOr CHCTeMa KOjH- Ct- li3JKHBHO II iCOj_II je
cn_e:o;n]aJiao y HamrrM npi-IJIHKciMa rrpe_TC.TaBJLao sa cBaKor
rroje,ZI;H_HOr _'f!OBjexa aarnnX ~apo,Z~;a aajrOpy Hecpeliy., 'll-porJiaweH:.eM· Peny~Jlrr.Ke saBpmH..JIII cMo BeJinKy eTarry oCJI06o;vrJia'l!Ke 6~p~e Hamnx -aapO,~~;a, a YcT.aBOM _ oq)OpMHJIH
yHyTa~n.. e
ypelje,..e Harne HOBe IIPJI<ane •'I>HPJ,
ll36opnMa
y llOJt,ll;II~HM HapO,z:J;HHM per:zy6JIHKaMa_ IIpHCT.ynHJIH CMO
.._1BpCTo_j _H3~pa,zi;:an' cBaEe noje,n;rrue . peny6JIHI-Ce, jep caMe
cpe~eae, -cHaJKae a.apop;He-. __peny6JiirKe,_ "t.I~pcTo noBesaae,
- '-~ajy MOhay <!>HPJ. H ~air<?CJL~TKy ca,n;~IIIlbHM ~-rs6oprrMa· 3Cl
Hapo,ZI;ae· O,ll.-6ope ~eMeaTrrpa;rll- c:ro,w ,7.1;0 KpaQa BJiaCT. pa,n;aor.
Hapo,Z~;a. Yp;uo ::Keaa,_ E_ao aKTHBHHX- r;r3.ca'l!a, y CBTIM THM
ns6opuMa 6110 je Be<?Ma SHa~ai( n_ ae Mo:m:e ce ro'E·oprnn _o
6HJIO Ka~oj, 'laE 11 MjeC'THMH'IHOj ·afTICTHHeH:QIIj~ ::Keaa.
~O~BOJIHTe, MH ,1J;a BaM KaO HJiyCTpa:o;Hjy TOra HaBeAeM
Hexom-tKo rrop;aTaKa us XpBaTcKe, a saaM ,n;a cy rr no,ll;au;r-r
ns ocTaJirrx aapo..n;anx peny.6JIHKa oTnpB:JIHKe je_.n;HaKII. Ko,ZI;
ns6opa 3a YcTaBOTBOPHY CKYII,IIITHHY op; 35o630 aceaa ·rJiaca..Ia
y Jiy:o;H, HIIje nsamJio Ha ns6ope CBera. z6 w:eaa. Y KOTapy
)l;nop 011 6.45r Jl<eHa nracanci je 6,3gr. Y !OOTapy· C!!y"' r!Ia- caJio je gg,g6o/o JKeHa yrnrcaallx_ 6rrpa'I.a.. ~ Y
sarpe6a'l!KOM)
41
�EOTapy g.g,8oo/~ y KOTapeBH~a HoBCKa, . rJinHa, -HamHu;e,
Jly,116per H IJ;p:i<BeHHl\a 99•9bo/o,. KOTap. llin6eHHK 99,97%,
rpa,11 ByKonap.99,87'%. Y neTOM. pejoHy y 3arpe6y 0,11 16.384
ynEca~nx »ee"aa 6Hp8.t.Ia unje nsamJio aa II36ope ca,Mo 29
inTO je'.qaK.~)r HHsy: C.lift.li;ije"Ba;-6~JIO H Q33KOID~iiO.· 3aKOHC.Kli
je 3arapaHTOBaila 11 y ·,i:J;jeJio ce-.c;npoBO~H sam'IHT3. :~KeHe,_·~aO
uajKe, TaKa )Ia· yJiasaK J eHa y npnnpe11y y jom lie heM· 6pojy;
He caMo 11a; He cnpje'Iana' :>i<eHy·lla' 6)T,11e s,11pana MajKa n
palja 3,1\pany 11i•nY• Hero joj 'IaK n oMoryhana
ycJLell 6oJbe
sapa,11;e cTaJI_ao ,tno,n;:n:m:e CTa:H,u;ap,l{ ~HBOTa CBOr n CBOje·
nopoAnne.
HfMa- CyM:e.e--·,n;a ':m:eHe xoje ,n;npeKnio pci,D;e y npnnpe,D;n:,
HajHeitocP~AI;IUj'e :nsnpmaBajy' n: HcriyH.a:sajy· n.na.H H AHpeKTHo ,11ajy CBOj Y/IHO y HH,llyCTpnjaJIH3"UHJH H eJie:i<TpHqn<-·
Kal\Hjn 3eMJbC_ d,11 1945 rD,IIHHe IIOBeliaO Ce 6poj OKeHa y
nHI\YCTpnjn y XpBaTCKoj 011 14.oorf Ha 36.ooo OKeHa, 1\aKJie
sa 16oo/o. 011 i4.ooo :iKeHa 6iiJio j'e cnera soo CTPY"""" pap;~~.
HHKa, a 7.ooo nJ?nyq:ealnr, O,ll; T0ri:i je 3HaTaH 6pof
oTnao Ha. ;K~:o;eJiap:nc)OO_ oco6JI>e._ MeljyTB:M, ,ZJ;aJHaC nMa.MC)
ca>W y TCKCT.HJIHOj HH,llyCTp>rjn 86o CTp}"'HllX pap;anna• y
BHI\YCTpnjn KOlKa H o6yhe 150 CTp}"'HHX pa/IHHl\a, y ripexpaH6eHOj HH/IYCTpHjn 230, y xeMHCKOj 70 H1'11· JbKO ·cy
pesyJITaTH pa,!la Ha CTPJ"'HOM ocnoco6Jban-y lKCHa pa)iHnlla
y ~OKy OBHX ,n;'n~;~je roAHHe' SHaTHR, Ha iLHMa C:e He' .CMHjeMO
saycTa:sinH HHTH ce :EL:nMa Sa,ZJ;oBO.JbHTH. y- ,qaJ~:.:aeM p~y Ha
- cTpycrHoM ys,1J;H3a:e.y pa,n;Hu11xe KJiace -yonrirTe Moi)a '1r ·Halria
opramma11nja 11a noMorHe' CTPJ"'jiOM }'3/IHSaH>y OKeHa pap;anu;~, y MaCH KOjHX· fieMO OTKpHT.H HeCyMIDH'BO MHOTO TaJie:H--TOBa:H::nx :w.::eHa, xoje he Mohu ,ll;a cnoj TaneaaT nJIO,zJ;HO yrio'I'pe6e y IIO,!(H3aHoy _
np0,n;yKTliBH0CTH pii;:{a,. 6e3 1J:er3. HeMa Hanpe,n;ona:aa K co:u;n:jan:nsMy.
JKeHa.
Ko,n; afic ce HHI<a:tJ;a an:je nO·cTaBHJIO HKTH ce MO)Ke ~o
cTaBHTH nHTa:Ene 6poja ·:lKeaa 6npaanx -y opratae BJiaCTn, Jep
- je aama opraaHsau;nja cacTaBHII ,n;n:o oniiiTe Hapo,n;ae opra_M ·
HH3an;Hje, Hapo,lt.HOr £PpoaTa1 _xoju xaa,n;Hp;npa ua ns6opHMa
CBe. _
cBoje t:~JiaaoBe xojn Aajy aaj:snme ra_paau;n.je ,n;~ he c
ycrrjexoM -~s~pmana,TH n c:spmaBaTH oae sa.,n;aTKe KOJe H:t:'
:aapoA, Kao opra.ran:Ma :sJiacTn, noBjepa:sa._ A~n: sa .caM pasBOJ,
llO;.JIHTlPUC·H-pas:soj )KeHa H OMjeae TOr_pa3BOJa HHJe 6e3_HHTepeca 11a ynopep;milo 6poj OKeHa, lioje cy 6nJie 6npaHe y
O.praHe BJiaCTH y aapo,U.HHM 0,[\60pUMa ItO,[\ np:s:rtX · H36opa,
IIpoBeA,eHHX uenocpe,n;ao. nocJiaje_. ocJio6oijeH:.a; · II y. n:36?pnMa KOja cy npOBe,!ICHH r0,1\IlHe 1947, fD,!IllHe 1945 6HJIO Je
nsa6:Pan0 y Mjecue aapo,n;ae o,n;6op_e y XpBaTcxoj .I.I54 :aceae.
Y 1947 ro,!IHHH z.6zo OKeHa, 1945 ro,!IHHe 6mro J• y KoTaJ?CKHM o,n;6opHMa· 34I :iKCHa, a. y OKpyJKHH~ 52 JKeHe, ,lJ;OK Je
.Y KOTapcKHM o116opnMa 1947 r0,1\llHe n~a6paao 476 .OKeHa, a
y rp"-1\CKIIM Ol\6opnMa ll9,
OBaKBHM y-IemheM aa In6op:n:Ma . JKeae·· cy ,n;oKa3a.zre,
npBo, ,n;a ··.cy noTny~o 3J?eJI~, CBjecHp, y- --nyaoM 6pojy C.Ty- ·
~HJie _y :r,tOJIIITH'I~H :/KHBOT, ~CMJbe, II ,ll;pfJ"O, ;n;a Y TOM TIOJIH_TII'IKOM JKRBOTY. -no:rnyHo · c~oje ys Hapo,11;ny :sJiacT u ,n;a x_ohe
,1\a 6y;w nperaonn y R3rpa/IH>H collniaJinsMa.
CnpeMHQ~Iwjy cy lispas:aJie nOJIHTH"tJKHM_ :M:aH.uiflecTal~:tijaM.a Ha II360pHMa, f,!;OKa3yjy :;KeHe ,lt.HeBHO Y CBOM pa,n;y.
Hama nperayha Ha noJLy nprmpei\He II3rpap;H>e o6~XBaheHa
cy je;J;I-UIM flojM6M, je}J;H;Hh{ H3pa30M, pHje"tJKMa KOJC cycpeM
heTe Rao na'poJie _y CBl!M aaru:nM pa,n;:uoan:o;aMc:t, ypep;n:Mar,
ceJJ:nMa~ T.O- je aaru Tieroro~nun~n: rmaH. ;rroJII-ITII'!Ra pa~Ho
npaBH.OCT OTBOpHJia je JKeHaMa IIIHpOKe· MOryfiHOCTH ty,D;JCJIO-.
BalbaJ H y-qemfia y pa.z:r;y Ha C1H2IM MOryfiHM TIOJLHMa.
Y aaruoj npi!Bpep;H trBpCTO je H. ,ZI.OCJLeAHO cnpoBe,ll;eHO
Hatre'JIO- sa je,n;aaK paA - je,n.Hai-ca :UJiara, 'TaRo ,u;a je norny:uo
.JIIIKBI!AIIpaHci CTapa ·TiOJIIiTHKa U npaKCa KOja je Bol)eaa y
KaririTa.rtHCTH:qKoj JyrocJiaBnjH r,u;je je np_na:o;Hn 6Ho ,11;a ce
)l(eHIIH pa~ OJiaha c.Jia6:nje caMo saTo mTo je TO JJCeHHH pa,n;,.
48
,ila
)Ia
Hap;y 11a he OKena 6nTir KO'IHHlla 6psoj o6HoRn n Hs- ·
rpap;an seMJbe rajnJlK cy y npBOM Pei\Y peaxl\HHapmr cBeheHHl\H• Meljy KOjnMa cy HCCYMU.HBO 6HJIIi Ha npBQM MjeCTy·
K_arroJIHt.IKn cnehean:u;:n. H nope,11; H3Bjec~e npHBe3aH0¢T-:n ,:.3R
Bjepy KO,!J; je,n;nor ,n;njeJia Hapo,qn:ux Maca· :n Hclri:oce :JKeHa,
peax:u;ooHapHMa· y MaHTHjaMa HHje nomJio sa pyKoM ,n;a "liX
nOByKy 3'a CBOjH:M IIp.il>aBHM IJ;HJLC:BHM.al.
<
~H.SH,aMo ,11;a aenpHjaTeJLn:: HanpeT:Ka t.Io:BjetiaJtCTna rJie,11;ajy
1flPHJeKHM OKOM Ha Irsrpa.z:rsy Hame seMJLe. OI_IH rJie,ZJ;ajy rrpnJeXHM OKOM Ha CBe SeMJLe KOje cy· Ce OTprJie H3 c<}Jep'e JLHX0Be
eiOCIIJIOaTal\nje, OHH TIOKyrlranajy ,11a OM!>Tajy H>HXOBY H3rpa,n;ILy~ oan xohe ,qa OTe:m:ajy CJio'6o,n;HHM Hapop;H·Ma )I:iijelleH>e
Tewxnx paHa paTa. Alr.u MH 3HaMo ,n;a he caMo Hama cHara.,.
•
�/
Hame jeAHHCTBO n mTo 6p)Ka · Hsrp~B>a seMJLe Molm Aa
npeTCTliBJhll Haj6o"'y OA6paHy H npeMa, TOMe H HajeqinKa~jif-O~rOB0p paTHHM xylliKa):.ti:rMao H3rpaA.iia seM.ll>e,_ aame
j~BHCTB'O, · uama -·cnpeMHOCT · .l(ci 'HC'rOM
}r.nopuomhy,
caMO-
UO:EpTBO'BaHtCMt xepoHSMOM 6pa.HBMO CBOj:9' C.JI060,ll;HY ,li;OMO-
BHHy, KQjOM_ CMO je·· HCKynH:JIH· H3 KaHJ;Ia-_ oeynaTopa H IIMU_e-pHjaJIHCTa, ·npoii3Jia3H H3 CaSHaJDa,
H3 CU?SHaje
BC~IPIHHC
Texonuua uame · uapo,z:r;uo...OcJio6o,n;·i!)Ia1!Ke 6op6e _11_ saa"laja
HSr~a.e Hame Hapo11ae IIPl!<as.e. H MH :ateHe, y xrenyHe
TPH. ·ro,z:r;uue MHpilo,zJ;oncxe HSrpap;ILe, . ocjexwre CMO
,n;eTu JKliBOTi:t
y ciBapHoj
6}1aro-
CJI060fi:H n_ paB·IiO'IlpaBHQC'THt-
6na-
rOJ:I;eTH· uapo,n;-ue f\CMo'Iq)aTHje, - oTK.JIOHRJie-- cMo- o,ii- ce6e. ueca><o noHB:JK3lllajytm. xroJio:JKaj Kojn ~ito n~ane y cTapoj JyrociaB·aJ:a,' uero lt"·-c•e oue uecpehe- xoj~Ma je KaiiHTaxn~ame
;-.. ,11;jen;e, aa JKHKOT aame rtopop;nU,e·. · IIpe;:~;- HaMa je aecTa;zo
a.Bern aesanoCJieHocTH, yHn:~a:sajyh.Hx KpHsa, H~'cB:ryp~
y. cyrpamH:.H -:a(n:BOT, prpaxa ;:(a 6yp;eM()
C'J:'H'tJKa CTHXHja Bpe·OaJia Ha_ uam .JKBBOT, ua :JEHBOT
PI ':!CpTB0BaHll. Sa Tyi}HH·C~e HHT~p_ec_e. flp~A. lt~Ma ~e ...... ·.
p_a.2.. "B~ap n cBnje~ao nyr n; u,;H~· c ·qHTan:g:r,r·_ a_al?o.n;.ol.l. :. ca
S~HOC~M npHj~Mo pa,rt;y .-Aa JOm neh,Ir.M y,e_~JeC_H~a no-
nllo~a•w a am, nyT y co1111iaJinsa>r, Ky,n;a ·Hac .~o11rr Hapo~>.<IJC
RoMyHlicTB~um. na.pT~ja, Ham Mapma.rr TRTO.
ifl:PoliT,
,D,aHac APYK'-I!-1je H·H1BI-1MO
.-.
1-1 paAI-'IMO
Ms pnje"--H EJise Ber:MaH, _pa~Ho~
. HaJinSa:TopKe TBOpHnn;e »He:sa~< - ·
.
3arpe6
.
,ll;pyrapn11e, ja xohy YKJlaTKO 11a BaM roam<eM KaKaB je 6no
JKHBOT Hac :;Keua p~HH:qa ,lJ;O~ CMO pat:\I·Iiie _y KanHTaJIHCTH'tJ. KH.M cfla6pHK~'la n KaKia\"B· je· ca.Aa Ka,zJ; paJJ;EMO y Haiii1IM aa-·
poi\HHM lj>a6paK..,.a.
H3aajehy npnMjep npe11y3eha y KOMe pai\HM Beh 26. ro,n;naa. Kao MJia,n;a pa.n;au:qa no-qeJia CJa:M pap;ItTu y (Jla6pl_In;n xe.-MHCKe ,lj>apMalleyTCKe HHIJYCTpHje, Y TO} oj>a6pilll11'I HaJia3HM
cejom ._It. ,n;aHac ..
no~e.Jia CaM ~·a P~llM
Y- O,lJ;jeJI>e:a.y-
onpeM:e,
a.Jirr_ ~aM;: Qpsp 6HJia \IPeMjemTeHa y o,n;jeJI>elhe,sa npon3BO,lJ;-
, a.y.
y TOM O,lljC]Lea,y 6pso CaM Ce CHamJia, BOJIHJia Taj p~ R
A<?CTa .p:ocJio:a~ _CaM. p-f?au:.J:E:aJta, Ca.MOCT~H(), un; _
CTa.JIHo _ca
ncro:u -nnroM. -Kacaitje· caM:- p~iiJia· cclCBHM ca.MoCTUao ·Kao
Jia6opaHT~_.}lJIH -~?ja_.. RJiaTa- 6Hm!. je..3~ riOJi:OEHI:(y- Mail.a O,ll; -nJta~
Te >~ymKapl\a Jia6opaHTa; 3aillTo.? 3aTO mTo ca.. :JKeHa. Ka11
caM TpiDKlrJia nJiaTy pa:Bay OHOM
ca
icojii:M pa,zJ;HM- HCTH
.noca0
,1106nJia ca>< O/ITOBOp 11a He 6n 6nJio npaso 11a, HMaM je,liHaKy
nJiahy ca ><ymKaplle~. Me!jyTHM, noCJIO,llasall je HMao npaso
11a HCKopmnhalllal li(O)y .p~HY CHary IICTO Kao :p~ay caru:y
,'
,,
,
',
, .
MymKap11a.
.
ETO, To je 6110 npBH npHMjep Ka.KO je .,.;eHa p~>iH 11 a
6HJia .6ecnpaBaa H HSpa6JI>;e:saua, ~ saTJrM je CJ$:je,z~;Ho. HH3
,, /lpyrHx, IImteJra cau ,nqsnBaTH APyrapHlle ,n;a ce opralfi_ISyjeMJO, ,n;a JiaKIIIe _nocTHrJie:t.-~o 6o)Jl.e .ycJio:ae · acimer¢~.: :acnoTa.· To
Cy
HaM:. -,:eCTO Crrpje'laB3.Ji:H IIOCJIO,ll;aB1J:e:SH KOHJPH,ll;eHTJI. -TaKO·
. ,
.' ..
_
'Sfta,HH, nopHH"'IKH :)Ka_H,ll;ap.-~.
~P3HJia .caM .OH,IJ;auiihlr rrop_~,l{ax~ )VIR caM _Bp~nJia
-_H
HaCTOJC:Ua C3.M .,ll;a Ce IDTO JS_Hm~- y-t;a:BpWHM -y OBO){. ixocJiy,-_jep
Pa.zl-
C"" IIKaJia H~C ,lla l,\y THMC jCI\aHnyT KOpHCTHTII Hapo,lly,
. rroc_Jnrje_ OCJI069~elMII·HB;me.- se:MJLe
,
P·vO-.
HHje ce_: ~HO;rO
Ml!]eHHJIO_ CTaH.e ·y H~meM' n"pe,n;ysefty, jep je OHO _·O<T~O)I
,zt;aJ:Le y -pyxa.Ma xanHTaJIHCTe. Cn·H,ZJ;HKa.JIHH_. pa,zJ; a_Hje ;ce ~fb'~
pasB:njaTH, jep je xo:tr~Jia yrrpana npe,11;yseha. H~cr.~o ?Mrul~·
cBoje npocTopuje- y -TBopHH:rpr. , 1 _Q,ll;pXaBaJIH c.Mo ~ap1e ~a-·
CTaHKe llO ,lJ;BOpHmTy.
. ,
IloCJIHje aarpioaaJiusan;nje c-naHyJia je-.y HameM npe;J;y..:
•ehy CJI06o,11a. BHJio je oii.Max rrpocrop11ja sa Iia.c.' Passujao
_Ce C.HHJPl.K!aOIHH l i IIOJIHTH'"'IKH _pa";(, jep j_e MOr.Jici -f!;O- HaC ,ZI;OnpHJeTH liOMOfi.. -tH.HJI:HKa_Ta 1I -Hapc;>,n;He_ :SJI~CTH,--liJia,Te_ cy Q,ll;-"
M~ 6u.tre npeMa p~y. IIocJirrje- J:I,r;unro~;:t..JIHsap;H;je Mll:·,:JR:eHe,lWJe Be_fiHHOM P3AHMQ y TOM·npep;ysehy, ,n;a;a:e CMo._cBe o,r~;--ce6e_
,n;a no6oJLruaMo npo,u;yKu;ujy. Taro -03J_M H ja Koja- nMaM~ MriOI:o
IICKyCTBa CMalhiiJia pa,n: Ha ·npoHSBO,lJ;H.H je,z~;-:H0r -MeJieMa 3a:
soo/o,
a KO,n; IIPYror ·3a
2?o/o. To
Cl<M }"'HHIIJia H3 "'YI'laJ!IH rrpe"'
1\t~a H:apo,1J;y u ,n;onpHH~JeJia Aa- npHje po~a, saBpli:I-HJ4Q nJiaH.-·~ a HIICaJ.i CTaJia y tBOM' _pa,n;y~ C:Boja ncKycT:sa n:peHocnJia -caM
Ha MJial]e .u;pyrapH:o;e. TaKo HMaMo jom HOBHX: ·y,11iap:a-Hu:.a "K
xaa,n;n,n;aTa sa y,11;apaHu:e.
.
.- , ·
. .
.
. .-.
Ilo3IIBaM cne .n;pyrapnu;e,; oae cTaprrje, .. _.11;a·- cnoj.a :n-<;xy~
ern a npeHecy Ha MJialje, a MJialje· ApyrapHlle 11a ce ycaBpme
CTP,Y'l!HO KaKO 6rr Tl!Me mTo BHiiie- IIbMOrJie y H3rpa,li;H.H H~t~
nopymeae ,n;OMO:SHHe .n . n:snp~eH>y IIeTQrp,n:n:nm.er:, n.ilana •
••
�/
0 'HYmypJ-Io-npocsjeTHoM pa.D,y
,
opraHHaau.HJe Ha Hocoey
1-1 MeTOXHjH
IIPYIDT~a yomrrre .. Mn CMQ, ,1\pyrapnlje, <jlepe1,1y no11esa.n.e .~a _
KOHKpeTHlU,[ . Dp06JieMHMa_ '· H !"0Tpe6aMa. p~a na·. Tai(O arne
ToBaJI.e "?11.1Iapo!la... 0/iplKanaJie. CMo. cacTS.nKe ca 11 pyrapn.
11aMa KOJe cy paanJe cKnayJie oj>epeJ,Iy, ca· MajKaMa · na.nlr>;
6qpa~a Illnmapa, no nJieMeanMa, Ti,,. no if>li~""M~ .ip·opMH-
lh -piijetJu. Enje Boxnni;·
p3UIH aKT-nBe arHTaTC!pa _ffiHnTap_KH HTA. ·
.n;eJieraTKHIDe KocMeTa·.
Cie TO n joru !\Pyre if>opMe paAa yrroTpe6~aBaJin cMo 11 a
6ncMo WTO OoJLe. cnpoBeJie one 3a!laTKe. Bani PaAH if>epe1£e
BeJili~H .,n;Ho _~e~fl , Ko_c~·e:ra. HHJe _. y~~ea y npn:Bp_ep;y~
y,npaB_o y noJLORp!Hspe;l(Y. MH-·tMo -'cxBaTH~e H jom .J;'Hme
heMo cxBaTHTH, nOCJIHje Koarpeca H -3a,ZJ;a!raKa -~oje ·HaM je
noCT2BHO ,n;py~ TE;TO, Aa nO,ll;H,saae a·ani:e -SeMJLe u -cnpoBo~e~e .IleT_oro)l;HIDlber :OJiaaa ae .-14o~e 6HTH yc~jemtio ,lJ;OK
cy ]OW ,11eceTHHe XHJLaAa .lKeHa n011 lf>epei£OM.' JlHKBii/IHpaiLe
Ha llpB'ooi KOHrpecy lKeHa Jyrocirannje rOBOpHJro c'e
xaxo n KOJinlco
cy
:JKeHe yqecrnonaJie
y
6op6n
J:l
nocTaBJDeiiH
cy 3a,llaljn' sa MHpHOI\OIICKH PaA. 'Haiila opraHH3al\Hja "':
Koct>By·n· MetoX:njn npHMHJia- je TMa aa ce6e neJIHKe H remxe
3~aTxe~·-
MH -- CMo · Ita KocMeTy :re
sa,~J;aTKe
crrpono;:t;Ii..ite Kpoj-
crneljlijrurae· if>opM., n npnnpeMrure · ce sa oBaj aam ,1\pyrn ·pai(HH ,ZJ;oronop. Y oBO:r.t ·paA,y' aaHJia3HJIH C-MO aa neJnrKe rem·xohe·
xoje HH p;o 'AaHaiC HHCMQ CaCBHM OTKii.OlilrJIH •. Ko,n; :aac je,"
,n;pYtapHq~; nemr·Ka saocriDiocr :fOiiinre, a Hapolinro KoA
mH:n'rapa. Pa11n no11pe~eHOT, ynpano po'ncitor rroJiolKaja,y
KaMe
~HBrine Hanie :~KeHe,- 6nJio je npJIO ·remxo nOA·n-bjr
·cy
l!<eHy illnmapKy, yKJL}"'WrH je y ¢>pOHT. H aKTHBH3HpaTH y
aatuioj opraaiisau;nju. · BeJIHKH npO:qeaar · nenlicMeanx. :aa
K0cMery_-oTii3,Aa aa :m:eHe, raxo·,n;a BMaMo pKo--I:t6.ooo aenH.:.
CMeHHx. IleTOi'oAumH:.:ri il}Iaa rrpe,ll.BH~·a onHtMeaaBaH:.e CBHX
HenlicMeauxe 0Be ·ro,n;Bae no IlJiaay Tpe6uo je ,l(a aa Te'IJ:ajeBHMa o6yx:BaTHMo 21.416 ~eaa,. C~o' y np_e.TKoHrpecaHM
npHnpeMaMa yc'njeJIH cMo ,l(a npnBe;zteMo aa TetJ:aje»e npexo
14.000 ~eaa, Tj •. IIJ}eMaWBJIH 'CMO II}IilH Sa npeK6 5eOOO IIOJia3HlU:t;a~ BpJi:<?- je T"emxo ~aliH PYKOBO)l;Hoqe. Ibm~·W oKO r.6oo
manrapCICJ'X~jel>lll,
a cnera 84 yqnreJLHlje. Te,ajenaMa
pyxi:JiiOI\II HeCTp}"'Il:H Ka/lap: I\06p1I tPPOHTO~l\H KOjH pa11e
rro ·if>ncoBHMa n nnonnpn Koja 11o6njajy ynyrcrna 011 yqnTeJLa. fJiaima CMeTH.a KYJITypHoM' Y3!1H3aJLy jecTe ·q,epe17a.
To je aajneha TeJIIKoha KO!I ornapaa.a o•mjy namnM IllnnTapKaMa: Ha.KO CMo ae,z:r;aBao no"tJeJIH pa,n;HTH rr9 o»oM rrnTaay, HnaK CMO noc·TirrJIH ycnjexe, T_axo ,n;a Je y nponuoj
rD!IHHn OKO 3o.ooo IllnnrapKrr 36aljllJIO if>epe1£y. Ba:amo je
n-cTafi.u, ,zr;pare- ,ZJ;pyrapm.J;e, ,n;a
, xaxo y3
je
aama opraaHsaiJ;n:ja, CBa-
Hapo,n;aor _ci1poHTa, yqnauJia MHOr_o no
rraTaH>y CKH!Iaa.a if>epeJ,Ie. 0 noTpe61J cKH!Iaa.a if>epe1£e ca3HaJia je: H y nocJLe,n:n.eM ce.ny cBaxa: Hama :m:eaa• .J e,n;aa ~uo
no-Moh
aamnx :Hceaa cxBaTHO je ,~~;a je (Jlepei,Ia 3a aux cMeTaa Ha
IIpBOM MjecTy 33 II07J;.H331Le Kyfie H ;J;jeqe, a CaMHM: THM
5Z
·
H~IIHCMCHOCTH, CKIH~a.H.e f!lepei,te II IIO,zt;H3~_JLe
aamer CCJI(l!,
6uhe aamH aajBIDKHHjn -s~au;u, "'Hj~ --pjeme:ae he aaM oMo~
ryhHTn yKJLyqelhe · HamHx l!<eHa y npn11pe11y; I(pos pa11
y
Hapo,l(HOM_ f}poaTy_ H Kp03 nOJIHTiiKy 6paTcT~a H. jep;HHCTB~,
M~ heMo HaJCTQjaTn ,n;a 0,11; aam~ :aceaa aa.EocMery, a aapo:.
HOBC :JKeae, ,ll;OCTOjHe_ CBoje ja·Ke
opraansan;:nje; aame Jinjene n paB~onpaBae ;l(OMO:rmae JyroC.JiaBHj_e H. aaj6o.JI.er CHHa aamnx .Hapo.n;a __ ,ll;pyra _
THTa.
·~
trHTO _ffiHnTapKH, CTBOpHMO.
Pa.O, HawHx opraHHaau.i-tia Mopa
6HTH Y CHilaAy ca paAOM COL.J,HjaJlHCTI-1'--IHe HSF"PaAI-be Hawe SeMTbe
Ms . roBopa OJire Mapaco~:uh.,
cexpeTapa 3eMaJbCimr 0A6c;pa
A<!>E-a HP EnX,
IIcEycTBO Koje CMO cTeKJin 0,11 Hamer llpnor 110 ,ll;pyror
1\0Hipeca, a HapO"''liTO HCKYCTBO KOje HMaJM~ 113 np~e i:'Of':RHe
lieTo;Of':RW.H:.~r n~aHa, peayJITapi p3,11;a Koje je Hawa·opraHH3aqiiJa .',!\aJia y TOJ fOf':HHH~· II H·e,ll;OCTan;H 0 KOjnM:al ·HaM· je rO-:BOpHO JY~~ IIPyr TnTO, onhe 6oraTa pasHHlja sa npHMjean~
Baae HOBHx opraanaau;noHIIX ~opMH, 3a- CTBapa:a.e "Danor
53
�. TeMna
f
P"'\Y · ~!arire ppriumsaqnje~ I<Oj;. he 6rti:a fY CKli"'IY
c·. ~eM.~~~ _.coJJ;~JaJIHCT~'l~e trsrp~_ae ~ame, ~eM.li.e,. Koju -ne
6H-rx y .c~y "· y p,yxy. B.emumx TeKoBim31 H'ame Hapo,ziHe
J'C:BO-!I:f,qHje. CyBii npa>.cmqasilM Jl' P"'IY Harue opniHn:lariinje,
'lecTo npaheH · 6eSH!lejHOM Cll,liJ'lKHHOM HMao je sa noc>Lep,mjy
- 6ap. KOp, Hac, y Hariidj PenyoJIHf~H BaX .L. ·.. PTBHJio y no.iinTII"::~OM -n- xy;ITfpHO-llpbCBjeTHOM pa.;.;y. To," -m'ro -cM:o MH
n;pnJie a ani e.ma~H, ·eJiaa -y PC!AY a~e opraHnsan;nje,
11ehHHOM
H3 .BCJIHiUI?t CJI060p;apc~HX Tpa,zpi'qHja 0CJI060,I:fHJiil'liKOr paTa,
il
it
!:1
ij
;,1.
!i,
a mTo m:~.pan:eJiao· c- THM ancMo Taj eJiaa u;pn;ni n:s ynopae
~.e.JLe n CBIJ"jec.Tii aame ·6ocaaCKo - xepqe.roB3'!Ke JKeae ,n;a
xofie ~ JKHBlt 60JLHM H CpehHHjiiM ::KHBOf~Mt · :JKIIBOT·o:M Ka..;.
:-snM' MO)Ke A~ ce ~HBH caM:o y co~·njuncTHt!Kbj' seMJLH, nMaO
)e sa noc>Lellnqy 1:Q. ,11a je npHJIH'laH ,6poj lKeHa ocTao joru u
;zi;aaac nacn~aH, _BaH p3.,11;a aam:e opraaHsaqnje~ · MncJIHM ·Aa
cy aapol:IHTo nama ~AWie:~aTn _ B-nX, ·npBJIBKOM pnje"tJH xO]e
ns
HaM je jyqe ynYTHO Mapmu TRTo, ocjeTnJin n MOrJirt .z~a Haljy
HeKO].Ij'IIKO xoa·Iq)_eTanx npnMjepa as. aame Bocae n: Xepn;erOBHae, ns .·noje,r(uanx c-pesC?:sa, npnMjepa ·xojn }'iea.syj_y ,zi;C!; _je
A06ap 6pOj :»CCHa OCTaO naCHBClH ~H Tara, IDTO -CMa-xpajy ,";,'
p;a cy cnoj y,n;no ,n;arie· OH,tJ;a·: xa,ZJ; -ce pjemaB8.JIO ri,nTaif._e; :_O'ri-r)r.--;-;..:· ~:
· Ham· i<yJITypHo-npocBjernn· R ·nom>rnqKrr Jiall ca.- OICelta.JI<ll
Mopa ,11a ,HMa cBojy Ii,11ejny. t;l,ijpll\!nlly; Tpe6a 11a >i<eHy ita-.
yc:IIIMO J];a Ca.M8; ce6H, a H ,n;p:YrHMa,_ MOJKe ,11;a o6jaCH:ri· :3a.IiiTO.
Mrt .,n;aHc:c. R~BpmaBaMo TO II ro~ 3a'iiiTO ·aile· .n;aaac. Tpe6a)~;·a n:(!~ ·
nyHaBaJY. Q6aBe3e np-HJ[HKOM oTRyna, _sam'f<? ri"Jiahajy _nope:s;:
3amTO oopaljyjy SeM>Ly. Tpe6a IIX H<iyqHTH ,lla np\H>ijei..yjy
-~~~oTex~H1Jtta cpe_n;C'IBa, ~~ xopHcTe _aayxy ·.n;a 6H--·se~AaTxe:
K~JH CTOJe npe,n; H>:HMa Jial9-lle ~cnyaa:Brui:B;.
.
·
· Ham nOJIIITHllKn II KYJITypHo~npocBjeTHH. pa~ y .Bo~Hlr
M'?pa ,n;_a o6yx:BaTa o6jamlha:BaJLe Cn0JLHO-IIOJili'II-I'tJKHX MOMC- .
tia'l:'a YCBHjeTy.-Ha~e· ~eae TO nai'epeCyje saro· mTo- O:He xohe
,11a lKHBe y 'MHpy,. a TO je ll0Tpe6HO ,11a. 6n MOrJie HaHH pnjei!H
~a o,n;roBope aa pas~e aerrfmj3.TeJLc_xe- npH1!e, xoje :ce .n: KO,l(
Hac npH'11ajy•. Tp'e'6a -Aa::ilCeHe :cx:sa'!'e ,r(a HHj.e" 'l'aKo- :KaO iuTo
ro_~_ope
p~a~:s:ouapan
eJieMeHTH, cBemToo:'lnJ;H ---.. .H- Mel]y,
Xpl!aTHMa " Meljy Cp6nm~ " Me!;y MycJIHMaHBMa -
Koju
' ,tJ;aHaC, ·npeHOCe .XHJLa,ZJ;y JiruKH 0 .aTOMCKOj -6QM6H, 0 -BeJIHlcoj'
caa~n AMepnXe, _o TOMe JJ;a he 6HTi-r paTa 'HT~., HT.ZJ;. cBe y
Ha.MJepn· ,ZJ;a ·ce yc.nopn npon;eC pa3B:HTKa uame seM.ILe.
·
, ~ CBC -TO 6_y,11;e 3HaJia, uama JKeHa h'e .rraxme·- n QoJLe
Hqrya,aB'fH· Sa,l(aTKe K9jH_ CToje npe,n; lhOM:.
'"'" He 6nm, Kll,lla .:e no.z~uJia ocJio6o;(nJIMKa 6op6a. To;;!§#'.
,n;a ce_ oxapaKTepHwe Kao ae.n;ocTaTaE 11 -TO np:BeHCTBeHo·:.Ka,-o
~~ocT.a-raK y · p8.,11;y aamer pyx0B6,1J;CTBa, p~u ·Tara -m'Io .cMO..
Te~KHM llOCJ£HjepaTHHM npHJIHKaMa, KaA je. Tpe6aJio H3rp~
i)nBaTH seMJr,y, Hamy :m:eay -qec"To ocTaBlli.m: p;a: caMa :pJemana
n:nT~~a cBoje Kyhe H CBoje ~je:qe, yMjecro .n;.a: Mo6nJinme-Mo
1-HeHe MaHeAOHHje y · HarpaAH::>H
ceo)e cno6oAHe Reny5nHHe
. - '.
.. ' ..
.
. .
l
y
· a·amy ·api'au~jy n -saje,ZJ;HIPIKH pHjemnMo nHTaH.e -cBaxe
~eHe. ·Huje- HaM ycnje.Jio ,n;a cBaKa aarua· CeJi.a'f.IKa
BaTH· ~a
je HHTepec aame op·raa:nsau:nje: y HCTO B-pnjeMe H :n.ea= naTepee, ,ZJ;a ce---Hama opraansan;n:ja HHTepecyje sa ro .,n;a CB~Ka
·CHs
·ex
lKena 6y,11e cpehna n p,a cpehHnje pnjerun mmi>Le cBoje
Kyhe H CBoje ,11jeqe. ,ll;a CMO TO Y'ImiliJU<, cnrypno je, ,llpyra,ZJ;a. He 6a 6HJio HH je)l;He -.x<eHe He ca:Mo xo,n; Hac y
B_ocun H Xep:qeroBHHH, Hero y 'l!HTaBoj seMJLH - xoja ae 6H
ptn~e,
6nJia aKTHBaH
•IJI~H
Harue oprannsal\nje A<I>)K.
Koje Cy OHe noxasruie y "T6Ky pa-ia,
HH<:Mo liM
54
,ll;pyrapnqe ,lleJieraTrt, ocJio6olje>Le >IaKe,liOHCKor Hapo,lla
HCnOp; -BjeKOB-HOr p'oiiCTBa, -Ha:qliOHaJIHOl' H eKOHOMCKOr ,·e-Ke. IIliOaTRCaiDa 0,11; CTpaHe pa3HHX. HeHapO,zJ;H~X _ HMnepKjrurH.::.
H
CTH"!KHX pe:m:~Ma~ :Koje je ,ZJ;OlliJIO Kao pesyJITaT aapo,u:Ho.:.
OCJIOGO,liHJia'IKe 6op6e CBHX aap0,11a JyrocJiaBnje, a IIO,ll.pyKOC
B0,11;CTBOM ,n;pyra T:nTa n Harne IIapTHje, fl:aJio je MoryhaoCT
11a no rrpnn rryT y Hamoj ncToprrja Hapoll
CT:Bapa nOTllYHO CJI060,ZJ;HO_ CBOjy ,n;p:iKaBHOCT,
· OpraHnsau;nja HHje ·nmtroi'Jia Ha~HM JEeaaMa ,n;a ):(aJLe
\pa3Bnjajy ypo\JeHe opraHnsaqnoHe cn,iocooHocTn, BJ'JIHHe
, CBaKO/lHeBHO nporunpyjy Kpyr cl!ora .,.;.a,.,a.
rmmpa Bepe ·A:qeBe, ,u:e_Jie_raTKnH.e _MaKe,!I;O}~'~je-:
noMor,11e ·HJI Aa
.
HapOIIHY BJiaCT, .11a _Pa~BHje CBOjy
eKQHOMCKy MOh CBOJC JeMJi.e.
.
MaKe,liOHHje
,u:a .-rpa,D;II c:sojy
Hai\HOHaJIHy KyJITypy
/
H
--
i)Keae MaKe,llonrrje, Koje cy 6nJie ,liBOCTpyKo po(),.e, 110
MaKCHMfMa
eKCn)I~anrcaao,
KYJITypao n noJIHTH'tl'KH rroTnyao
�aao~~o---H PKp .8oo/o uenHCM_e~,-.:oc;ro6oi;;eaeM ·cBoje- ·seM.rr,.e
,llOOHJie cy IUHpOKe, MOFYhHoCTH aa cBecTpaH pasBoj n y'lemhe
y" H3rpa.!llbH ·cpehHHje ··oy,llyhHOCTH CBOje .;lje11e H CBOra
HapoJla; •. 0He cy . Hajol)JI.e ·OJl CliHX: qcjeTHJie. n ocjehajy
<]·rpOMH~ .3HCI:T.J:aj ll.. yJlo:ry Te_KOB_HHa aapop;HO-OCJIOQO~HJialiKOr
paTa, · jep cy .,OHe. H nopeJl .l)Cl;aJIOr /IOOHJie H CBOjy paBHO"
upaBJ1ot:T. llieHe. MaK"JloHnje, xao " oi:TaJie >KeHe JyrocJiaB_uje, uucy: .BHm_e- _6e~npaBuo. po6.11.e Koje ce cMaTpan:o sa
uem'to _HHjKe.. _op; l!OBjel(a_ Beh pa~aonpaBHH- rpaljauH- II
Y"eSHHl\a y ll.ieJioKynHOM Pa!IY 11 >KHBOTy CBoje seMJI.e. QHe
/laHac aKTH)>HP )T'IeCTByjy y llPlKaBHOM anapaTy, y O,llOOpHMa
BJiac'ru H tfuloaTy, xao. 11. y liHTaBPM noJIH_TlllJKOM- H gpy-TmBeJl.9M ·-'.K~Bo-ry same se~JLe.
·
. ETo salllro cy~ce Harne >KeHe' no oclio6oljeay jom BHme "
CBecTpaanje auraatoBa}Ie n aKTKBHs:npane y o6HOBH n H3~pa.):(mn CBoje, no irpBH nyT CJI.o6oAae seM.n,e. AKTHBHWCT
:JKeua ue caru:o ruTo- y n:ocJLep;:a.HM rop;nuaMa. ue ona;:ta, aero
je ns ,n;aua y ...n;rut:cBe Beha JI c·BeCTp,aaHja~ ·Bucoxa noJIHTHl!Ea
cBnje~T :aceua ·.xao· li n;~rjeJior MaKe,l(tmcxor -uapo,ll;a orJiep;a ce
,ilaHac y orpoMHOM JT'Iemhy mHpoKHx cJiojeBa Hapo/la y
ja~HOM ·H :rioJili'tH 1UCOM B KYJITYPHPM JKHBOTy aame seMJLe.
AKO nor}Ie,zJ;aMo K3.Ko ce ·cnpono,ZJ;e- C:BH saKoHH n ype,13;6e, \
o·a,n;a heMo -B·E,n;jeTu p;a -cy :aceae HajaKTHBHHje ~eCTBOBaJie
y lb!iXOBOM DSBpiiiaBa!Ly a 11a cy jeJlaH' OJl ocHOBHnx cjlaKTopa H OC./IOHan;a uame HapD,1J;He BJiaCTH,
0TKY!la To· ,!Ia cy ll<eHe MaKeJlOHBje Koje cy 6m1e Ha
_ Bp.Jio HBCKOM KYJITypHOM II UOJIHTHtiKOM a:n;:soy, DOTDYJIO
·6ecnpanae, ~ Hncy yotJ:wie- 1-l}IH BpJio Ma)Io y-qeCTBOnaJie
y nOJIBTlll!KO:M :JKHBOTy, IWje. cy 3HaJie CaMO sa ponCKH pCl,ZI;
Ha cai)eay ,n;yBa'Ha,, naMy:Ka HT,ll;., o,n;jep;HoM pasBHJ:re mnpoKH
e.Jiaa n noJieT ·sa pa,a; n nsrpa;a:ay c·Boje seMJLe? 0TKYp;a -ro
.v;a -~y ce Te~ -raKBe JKeae, jom y ·ri:pBH·lil AaHHMa oc.Jio6o~eH>a
YKJI.-J"IIr-Jie y op;6ope BJiaCTH H cJ>poHTa H npaBHJIHO ll3Bpma~
Ba.Jie H noMaran-e H3:Bpwaaaay CBnx. 3ap;aTaEa- xao mTo je
o6HoB·a seMJI,e, Hsrpa,zvna- nyTeBa, s6pn~aBa:a.e pa,Tae cnpo--ra,n,n-?. OTXYA'a TO Aa :>Keae. aau;HoHaJiaax- MaH>nHa, Typxn::ae
H Azr6aaxe~ noKpriBeae !Jlepe~oM, K~je cy y:sHjeK 6HJie sa.
TBopeHe H3a pemeTKH, l!aHac 6y11y Hap0/1Hli OJl60pHHll'<
nJiaCTH n <llpoaTa, ,n:a Oy,zt;y ja:san· n noJIHTIP-IKH pa,zt;aHn;n,
HapO,ZJ;HH yttHTCJI>H HT)J;? 0TKY,1l; TO; ,11;a TC :JKeHe CKH,n;ajy
56
.pepeJ,Iy, asnase. Ha JIOopoBOJI.He pa~~o,.e. H .says11Majy. BaOI<aa
:M:jecTa no .HamHM .pa6pnJ<aMa " yqaHoBaMa, Jlajyl}n cBe 011 ·
-c~6e sa:· nq6oJLwaa.e · c:sora: ~HBQ_~a Jt. --JKHBo:ra·_ · c:soje: p;je~e-?·
Je,Zl;HHO 'npaBH.JIHHM pjemeiLeM aan;noaanuor n*-tatLa,
e·KOHOMCKOM H nO.JiliTHl{_KOM paBHOnpaBHOmfiy -Iiapo,n;_a~:_l,vlaKe
.1\0HHje KOjn cy IIOIIlJIH- oJiaro~pehn npaB.HJIHOj noJiHTHl\H
.Harne PaPTHje n ,n;p'yra TnTa·, ys·orpo¥ay·noMofi·cB·ux·o·cxa-:JIBX Hapo11a ·JyrocliaBHje, a y npBOM pe11y cpncKor uapo11a,
MO~Jia je 6HTH cTBOpeua Hapop;aa Peny6JinKa 1\lla:s;~-?,\~,unja,
''l:l!Me_ je OMoryh·e_Ho -Maxe,z:a;o.H-CKOM uapo,ZJ;y. ,ZJ;aJLe n c»·ecTpa~.
HHje pa3B~ja~.~-- CB9je -ll.~ll;~OH3.JIIWCTli H eKOHOMCKOr 6JJ:aroCTCJ,Hia iirnpoxHx· ·uapoAanx.,Ma-eci. Y= -qujeM . -CKJIOny je- H :p~aonpa~aocx :aceaa.
,
,
.
·
llieHe MaKeJlOHHje cBjecHe cy 11a .6e~ nocTojaaa Ilap~
THje ·H _
p;pyra T-uTa ·ue 611 MOrJio .6HTH -HH roBopa :O .ocJio6oljelby MaKe,llOHnje, a jow Ma"'e o ocJioooljeH>y >KeHe. 0He cy
CBjecae ,ll;a· CBe mTo Aaaac pap;e n_ rpa,n;,e, p~e sa ce6e, ~a
cBojy llie11y, ,!Ia rpa~~e cBojy cpehmtjy 6y!lyhHoCT. 0He- sHaJy
,n;_a:. H_M ,1:\'aHaC HHKO aehe yseTH lbHX6B p;yBaH, naMyK,. li p;pyr~~
npon3BO,ll;e. E'I'o sam"To nocTojn <?~poMHO noBjepeae H .n,y6an
Hamnx >Ke,;a npeMa Jlpyry THTy " aawoj . IlapTHjH, OTYIIa
oaa· i:rpnBp:m:eaocT Hamnx JK·eaa uapo,n;aoj BJiacTir, oTy,n; Taj
pa,n;H:11 eJiaH xo,n; l;f>HX ¥ alcrnBHOCT ua ns:spmeay Haj-r:e:atnx
sa,n;aTaxa aa xoje nx nosuBa A<l>)K, l}apxuja u ,13;pyr Tn-ro.
A!I>lli, Kao JIUO HapO/IHOr cjlpoHTa, pa~~no je ua TOMe 11a
nf>8.BHJIH0 xaHaJIH3Bpa Ty- aKTHBHOCT :JKeHa Ha_~SBpma;saH.y
HajBaJKHHjHx sap;aT.axa. Opraansci.n;nja .j~ paf\HJia r-r pap;H aa
H_suaJiaJKeay -pasuux !flopMu sa jom mnpe H CBC:CTpaH!fje
aaraJKoBaae JKeHe y nsrpa,n;a:v.r- seMJLe.
~oaome:a.e· Ilexoro,1J;nniaer IiJiaaa sa HHAYCTpnjaJIHSa~ujy H eJieKTprr<JnrxaqHjy seMJLe, )KCHe MaKe,ll.O:HHje ,li;OlleKaJie_
-cy .ca jom BehoM aKTH:Baomhy c:sjecae Tara, ,n;a h_e ce H;:mpm_e:a.eM IJeTorO,Il.HID:aer nJiaaa --H~ OCHOBR npOMHjeHHTH JillK
aame seM]l,e <I>e,n;epaTHBHe Hapop;He. Peny6nnxe MaKe,n;oanje •. Oxyn.n,eae y cBojoj opraHnsau;nja _At'P)I{, )K_eue Maxe~o
aHje BO,n;e CBeCTpauy 6op6y 3~ JIHKBn,n;au;njy c~pamue. saoc"Ta:JIOCTH, sa noJIHTH'l!KO H xyJixypuo ys,n;nsaH:>e ::Keaa H. cxpyq:Ho ·
ocnoco6JI>aBa_:u:.e IICTHX •
IlpBa nJiaHcKa ro,n;naa je npomJia y suaxy. aKTI-rBHOCTH
:IKCHa ua CBHM IIOJI,HMa, 8_ HapOliHTO Ha ,li;06pOBOJI,HIIM pa,Zl;_O-
57
�· Kao Kopn~a .popMa ~a rrpn6JmJKailalbe lleTorOII"~"'er
BI::IMCl•. ~ npuMjep- :BeJIH:Ke a:KTIIBHo'CTH MriJK"e HaM ·noay..:.'
JKRTH opraHHsa~uja rp~a CKo:t;r.J&a rAje cy JKeae_, ndpe~- ·Tara
DITo-cy pe,zto-B·ao·O~Jia3HJie Ha CBe rpal)eBn:HC:Ke noCJioBe, yse.Jieaa· ,ce6e H H3rpaA1Ly· BO,ll;OBOAHOr pesepBoapa "tfiiMe cy yniTeAHJie ,.tt:-paca.BH ,QKO--.nOJia MHJIHOHa ,l{HHapa.
.
nJiana JKeH'a.Ma·,nmca:sa.JJ:e·-cy ce·H 'IHTa.JialJKe rpyn:e,tiia1·~JHMa
H y eyJITypao~:ftpocBjetaoM p".z\y ocjeha ce · aarrpel\aK.
1944 ~o,Z.:uae· Ji:HCT »Ma:Ke,ztOHKa«, opraa .. rJiaBHOr O,Z(6opa
A41)K.a Ma~te.>JOHnje, n3Jia3nJia je Cllera y_8.ooo rrpnMjepaK<t. .
AO
,l10K ,l1aRac H3Jia3n y rs.ooo rrpnMjepaxa. y 6op6rr 3a JIHKBB,z~;Hpaa• aenneMe~oCTH aapol:r::HTor yqemha- yse.Jie cy JKeae
· yKJLyqeae _: y·_ aKTHBH?d:~- sa' 6op6y nponiB . ·aenHCMeHO:CTH-. ·
je _1\0,ZJ; Hac oii:ucMeH.eao 33.000 JKeaa, a y o:BorO,zpt-·
je Ol\O 3o.ooo :IR:eaa.
· .
· · CTp}:'"ttHo ya~_Hsal!'e -~eaa: a H.HxoBo Y~J7l!Hnaae ·y npu-
f!;oca,11;a
m~oj KaMna.H:>K o6J3C-naheao
BP~AY. JecTe j~,n;aa_ O,l( ocaonanx sa,n;aTaKa aame oprciHHsa-·
11nje y Ma~tellonnjn. OpraHH30Balbei.. 11je'Ijnx ,l10MoBa, 66,11a:
a:PmTa u jaca.n:a, Ka.o :n .ztjettjHx KyxHH.a ·o:r.roryhnhe ·ce 2Ke-·
aaMa ~a CTBapHo o,n;y y npOitsBO,li;ELy. Taj ce sa.zt.aTa.lC ·nO.CTa~
.nJLa ~HM np:uje, .!JlTO je.· npo6JieM -p~He ·caare joiii ca_.i1:3:
JJ;OCTa os6li~H. Ynope~o- c TUM c-Tojri 3a,lJ;aTaK _orrHCMf!!LaEaiLa. H eyJITypHo-npocn:jeTHOI' Y3Ansa:a.a JKeaa, jep ce roplblr
sap;aTaK He Mo:m:e 6e3 onora ·HH saMH"CJIIITn.
.
ce yrBpljyje sna...e cTe'leHo >ia a~aJiojla6eTCKHM Te'laje»nMa n .
Koje cy rroMorJie llteHaMa l(a 1106HJY IIOIIJiory 3a 1\a.>hn KymypHH p~. 3a lo/JITypHO ysp;nsalbe' uame JKeHe MHOrO- Cy Ha:M KO- '
.puCTnJia. nocnjeJia• .- Ha o"Ba IIOCH}eJia. oKynE_JIH cMo -ll _JKe.uc~y
M'yCJIHMilHCKy OMJia,l1HHY KOjoj pOI\HTeJI,H He ,l103~0JLaBajy .1\a
,!IOJia3Hc
,3aje,l1HH'!Ke OMJI~HHCKe KOHopepeHijHJe.• .Ta.KO .,CY
Ta-.noc:aje.JI-a noc-Ta;r3. o6JIHK ·sa··yB~a'leH>e :ate~Ke :o~~~ue
3a p~ y. OMir~HHCKe. opraHH3aJ:1HJe. flpaKTH'IHO~. ofl<i>PM,OM
pa11a· noxa3aJIH. cy HilM· ce 11e6~THH KPY"'0.11H. KOJH cy ce
uyJKuo u~MeTHYJIH sa. oue ·_-~eae ·:·Koj~ .Mary- BHme p;a .Pa.r\e
aero mTo o6yxBaTa rl-porpaM -q~TaJia'!Ke -rpyne. Oae_ c Je,D;He
cTpaue ocnoco6JLaBcijy KAApone pyxoBO,li;HJia:u;a "l!HTaJI~"t!KHX:
rpyna ·y_ r~OB·HMR H ,ZJ;j~~HMH'{HO y o6JIHJK~HM C_eJIHMa, a C
pyre cTpaHe cTBapajy ll(eHe HPMaBa'le xoJe he .ll""'e yqe11
CTBonaT:n _y_ .MRCOBHOM ·ICYJITypHOM pa,l\y KaO 1UTO ]~ Ha npHM_jep _PRA aa ·:aapoAnu~ yHnBepsiiTe-rHMa. Tpehe, oan .~~
M:aoro ·KOpHCTHTH caM.nM uam_HM op;6opH~t:(HMa Y "flpa~HJIHO~,
j
npm~H>Y. }f)HXOBe ~YJKHO:CTH.
cPOpiVIe HYilTYPHO-npocsjeTHOr
paA<:l Hawe opraHHaau,Hje
.-y Ll,pHOj ropH
Ib .puje-qu EOcnJI:.r..:e IIejosah.
,IJ;eJieraTKun.e U:pHe fope.
llocMaTpa jyhir nHTalbe y-BJia"tJe:a.a ~eHa: y n'pnn-pe,n;y, a
.Hapmnuo zeua ca ceJia, BH,lJ;I'IMO ,u;a je BeoMa BIDKaH Ono -KyJI~ t
Typao,npocBjeTHn p~ aa ceJiy. HapoqnTo ycrrjemaa ojlop1<a
TOra pap;a KOA: :e:ac 6mnf· cy aaaJI!fla6eTcrnr Te'IajeBH no sace·01..\HMa, no rpynaMa Kyha, c o6snpoM ua paa6au;aHOCT -c;eJia.
Ta !flopMa TO·JIHKO je 6n;ra xop_HCHa ,IJ;a je ¥ onoj ·ro.ztHHH•.O,Zl;
CTpaue ~HHHCTapcTEa yseTa Kao-je,n;aa o,u; <H5JIHKa pa;:l:a,aaaJI.pa6eTCKnx Te'laje•a.
58
•
\
li9
�· ;y 'i:rOCJIHlepaTHOM· nep~O,lzyi K~a- Ce ·· npe;rr;·. 't!I:IT2B uapo,q,.
xao aajna:JKRHjH sa,u;aTaK, no~TaBnJio KOHa~uro opr~un~soBa&e
IIP"'a•e n yq•pmhe ...e aapo,liHe BJiacT>r, )I(eHe. JyroCJiaanje
6uJie CY, 3Ha"'lajaH flOJIHTll't!KH iflciKTOp H saaqajHa TIO.z\plliK2 H~..
po,n;Hoj BJiaCTH y .H3Bp~eH>y xora sa,z{aTxa• ..
Hs.6opn sa Y cranoT~6pay· CK}'lTIWTHHy, o~p~aau HOBeM-
0
,PesynTaT11Ma .· pa,D,a opraH113au,11je
ACI:i}t{-a · 11• HeHI1M opraH113aU,I10HI1M
· npo6neM11Ma
Peif>epar BaHI)e HoBOce;r, cei<penpa
I\eHrpaJinor Ol)6opa A<PJK-a
.
JyrocJiaBaje:
·.
·
· 011· IIpa~r I<OHrpeca Aarn~amncm,ntor <J>poHTa li<eaa 110
~rurac, A<I)JK Je llBO orpoMaH YIJHO y nsapme:H.y sB!larai<a I<oje
Je. HapO/lHn_ <J>poar nocraBao npe,11 CBe Hapo.z~e JyrocJIBBHje,
Sa;J;aTaKa KOJe Je -HaMeTa;ra noTpe6a Opse o6HoBe-oHora mTo je
II'Opymeao H A"aJLa -nsrp~a.a seM.n.e,. no,i(~rsaae npHllpe,qe ·- H
CTBapa&.e ,_6JI~ro_cTasa ·sa_ pap;He JLy.n;e.
_
Pa,q A<I)JK. y noc;mjepa'rHOM· nepHOi!Y, u ICaCHHj<r.y •pn-
Ha 6asu
np<>rpaMa ". SB,!IaT~I<a Hapo.z~Hor <J>poara Jyroc;ra•nje. Hama
opm,ausan;nl~ yciCJial)naa;ra je c•ojy aKTHBHOCT c noTpe6aMa
3eM:.JLe, 6:nJia JC- M06HJ:msarop -Ma:ca ~eRa sa axn;nje Hapo,iJ;HOr
. «fliJ?HTa 3a H3rp$,y SeMJLe, UOMaraira je HBpO,!IHOj BJIBCTH '}
PHJemaaa>Ly. HajpMJIH'!HTnjnx npo6JieMa u PB/lHJia a a "Y""·
JeMe -~sBpmea,a .ITeTOJ;O,zl;UIIIH>er nJiaaa, o,n;nujilo ce
rypao-~pOCBJeTH~M H noJIHTIIq&oM ys~rrsalby :JK:eHa.
I(ao JilT? je Y TOI<y HBpO.ziHOOC!IOOO,llliXB'!I<e 5op6e IiBIDB
opraan:sai1aJa TpaJI<n;ra n rrpoHa;rasnJia aajoo)be ,PopM'e paAa H
no~tpeTa;ra X~.JL~e :>Kez:a Ha HC'Ilyaana:ay rma:BHHx sa,QaTaKa
sa oc;roOoi}eH.e, TaKo Je II -cap;a, y nocJI:njepTHOM nepno,11;y
HSr~a,z{H.e -H npnnpeAHor pasBHTRa Harne seMJI.e, HtacTojaJia ,11;a
YBH!e" npoHal)e aaj6oJLe ,PopMe PB/lB, I<aKO on ce li<eHe ll<>
I<paJa '}I<}byqHJie y orrhn:, caMonpnjeropHH i>"''l Ha OOHOBH
·-·:-~-~~~
_
/.i.(
H. WTO BHme_ ,ZJ;OnpHHHje;re H'3Bpni:eJLy CBUX 3aAaTaKa
· ~Jif_·~~~?e npep; 'IHTa~nM aamHM Hapo~oru:.
' 41,0, .
6pa r945, 6HJm: cy npBa rrocmrjepaTHB -MaHn<J>e<:TBijnja Hamera
aapoAat xa,il;a je p;o .nyHor nspaxaja ,n;omJia nOJIIITIPIK';l CBH•
jecT_JKeaa.· MacoBHl:IM yllemiaeM Ha :0:;3i?9PHMa,_ ~oj_e ___j~ Y H~
1
KHM_ xpaje_BlHMa . 6:tr~o Iooo/ , JKeae· cy jacao u. ne;:pm~nfcJieHo
0
.z~a;re
c•oj rJiac sa HapbAHH <J>poH0, sa yqspmheiLe n . 11B)be
pasBnja"e TeKOBRH~ Ha:po,n;ao-oC:Ji06o,ZJ;HJI2't!Kf? 6op6e.
Ha npBn:M us6opuMa sa YcTaBO'fBOpay cxyii:I,IITn:ny nocTOTaK ~eHa HHje 320CTaO Sa OnWTHM TIOCTOTKOM yqem~a Ha
:ns60pnMa,- a y aape~HIIM, H36opl!Ma. 6poj" ~eaa rJiacaqa CT~"'
ao' je pacTao .. Ha ns6opnMa ·_sa- X:pna.~cKH ca6op rJiacaJio Je
92,5o/o ·JIC!!Ha"·r;iaca-q:a, aa us6opnMci ·~sa HapO,ZJ;He o,ZJ;6ope 99
a noHer,ZJ;je ·u I0oo/o:
.
y
Bpoj JI<eaa n.a6paHnx.
aapo11He o.z~Oope TBKol)e ·ce
no•ehao. Toje O,llpM nojaqaHor .Y'Iemha JI<eHa y APJI<BBJIOM ·
R npHBJ}e,ZJ;HOM JKHBOTy- 3e_MJbe,
Y CJioBeHnjn, .y Hapo.z~He o116ope ·ma6paHo je• r.6rS
"'eaa, ,y Cp6njn r.738, y Xp•aTci<oi 2.629, y IJ;pHoj ro~:o:
r86.- 'r.o HaM ronopu -,ZJ;a ce. JKeHe .cBe . ~ume o~noco6JLaEc;I.JY
sa pasHe ,D;pJKaaHe nocJione, Aa c-y cnoco6~·e -,!I;·~- y ,ZJ;P,~aBBOM.
,;
'anapaTy " .z~pyrnM .pasanM MjecmMa saysMy pyKOBO!lehe
rro!loli<aje. MacoaHHM yqemheM y CBHM nOIIPY'~im.ra .npnBpeJJ;HOr H ,Z!;pymneHO-DOJIHTl:l'llKOr ~HBOTa.n36Hjajy Ha DC?BpmiiHy cae HOBH H HoaH xa,n;ponu _JKeHa~- AJIH aa ~BOM n~
npeTCToje -HaM jom BeJIHicn: HarropH. Hawa opraaHsa~HJ~
MOpa IlOMOim AB lJrene jom Bnme yqeCTByjy '} .HapO/lHOj
BJiacTH, ,ZJ;a H>HXOBO ys)l;HSaiLe n,ZJ;e ynope,ZJ;o ca paSBHTKOM
p;pJKane H TeJKH.a:Ma caMHX JK·eaa.
yqECTBOBAH>E JKEHA Y AI\IJ;HJAMA HAPO,IJ;HOr
<I)POHTA
~'a.n.H P?l-3BIITRK Hame seMJI>~ . aa. e·KOHOMtttOM II npHape,D;HOM- noJI.y, aaw npB·H IleTOrO;:J;liWH>H n11aa no
-,·.oon
4
je .npe~ cBe aame· aapo,!l;e none sa,ZJ;aTKe, sa,n;aTKe
~~rr\?,~?" ,A
.
->. :'>-'
;,';f
t:t:
( ..t0
-,
. "·)" ...
Q~j. -~0
:
~:"
~ : ,t}. ~4.
...
:;._. ._ ((!)v
~·a:_}
:a.;C
~..,~
A.Jl:
- _ot;;-5:·
PA
�.~"::~i~:~ "~ ~~p0,1lHH~· 71iara Y uanopH!la ~a ocTuaper6~
..
Ji~,fif -opr~Hit3iU11ija ycnj.OJia · je ;i!a ripeKO aKllai;~·· Ha"
- ,, ,, '
- .
'
- - ,_
• poll"Pli' q.poln:a' MOOHJIH3Hpa uuipoKe . CJiojeue li<eHa no JJH;
' '
~---
- ·'la,a_~iia·
'~.
'
"
'
n,_I?~_Pe,n;He· · us_rp~_ll.~
··H ·' ns:Bpme~_a_·
I]eTo!-oAH~ILer
. ii:JiaHa~ .-U -~eHe cy ce_ ·xOai:CpeTHHM .p"a,n;o'M-_ llBPtTO ,- BeSan:_e_ ~~
'«l>P<>HT, _
oHe cy nO~TaiJ:e' CBjecae ·,ll;YJKHOCTH R: '"IJ!RcTH
Hapo,i!Hor q.po:HTa. ·
·
'
1Vi~H,~
·
·
. , 1W' C~OM .· peq.epaTy ... Ha ,IJ;pyro>< KOHrpecy. Hai"911H<?~
\l>poHTa JyrOCJiaBHje ,1lpyr BaKapah je pei<ao: ,sa "'eHe ce
onhelinTO MO"'e Kil3aTH 11a 11o6po . cy11jeJiyjy y P"'IY .lloKaJI~~x op~-~HSaq·uJa_ 'ci>PoHTa. HM~--- M:_. ~ci.iCBHX- op~~Hits~qnja,
r~a~~H HOC~OD;H -H.l!XOII~~ ·azcr~BH?)i_H«.·
' rA~-~ _cy.· OH_~
. : Y Cp6njn cy ~eHe y "J'll"ia"a Hapo,liHor q.poHTa o~
_1_947, -~-P~~a ~:~enoT~yan~tr:"~:roAa~-lt~~,_-~a.n:~ nape~
I'J~yapa
FyJian;Hj:R- -_xaua~? ·:a _,pirjexa, no~HsaiLy urxoJiciJ ,n;oM:ella --KYJI-_
Type n •:MOJI~opaqnjn 6;J48.I5I
PMHJ! · ,ac.. Y
orpoMHoj
~-~H1Hi?C_T,Ii', ,MH'OI1?6iJ9jH:HM .n;o6'V:OEOJbHJ!M p~,n:(>_~HM:3, ·Jtoje
_.,;·_c:y ___ -H;a. nO,LI;l13aiLy Hct~er rJia:sno~ rpaAa·_- ,i(aJie 6.eorpaljauxe,
:·Hapol!~~Q ~e HCTH1Ie a.nXC,Bb ·yqen;tfie Ha .r.Pc;iljeBHHCKHM pa,--~9-:~u-tMa ·. _y ·.JLel:o 1947~- 'jep .<:y 'Tm.t: p~olmMa, y' KojnMa cy
·,n;~e '/99·794' pBAHHX: ·_ -CclTH, noM:orJI~ riO~H3alLY CTaH0Ba
· 1'1l'() je je,z(<lH 011 HajBal!CHHjnx npo6J!eMa rpMa. Ha. n'3rPM· ·
H.~:( "4m6p~Ke ManiuiJ:a anaTJI,HEa,
y- .)I{e)Ie3UHKjr11
aaJ}o'liE'X0
IIp~ 3aBpiDHHM p~OBH~a, CBa:KO,Zl;HCBHO je O,Zl;)Ia3li.JIO Ha CTO>-"
Beorpa,ZJ;a. _
M6i)y IS.ooo cppoaToBau;a, K'0.7IHKO ux
je caMo je!lHOr~a PM>VIo, 6n:Jio je oKo 6o'fo. JI<eaa.
~liCOKa CB:lljecT 3arpentiaHK:lr. ~Oxa3azDa Ce y MaCoBHOM
yqemhy Ha rrsrp~:e..H ayrocTpa.z!;-e .»Bpa,'1'CTBa n: ..je,n;nucTBa«,
HajBelioj aKI.I·lljn HapO!lHOr \l>poHTa, r11je cy JKeHe ,11aJie
t,~04-597 p~HHX- -ca:rn. 0He cy TaMo pa,zpr;re y 6piir~aMa
Tnae JfteHa
II pa,ZJ;,BHM- lCOJieK'l:'H-BHMa, I:ICKOpn:mhaBaJie CBaKn: Cll060,?J;HH
TpeayTaK, KacKO 6n: ·c:saxa · noje,n;HH:a. JKeua [MiOrJia ,n;a ,z~;a c':Boj
Y,ll;liO .Ha TO_M _BC,JIHJCOM .,n;jeJiy, 30il Taj Heyr.ropaH 11 ·nOJKpTBO-·
Ba};in pa;:r; aar'pa~eHo je 3JiaTHOM saa'!KO~
:iKeaa, cpe6pH9,M 1.350, MeTa.JIHOM 3,340 )}(eHa.
soc
-llpeMa aenoTII'fHHM rtop;au;HMa JKeae BocHe'Ir Xepn;eroBHHe .a;aJie cy o,n; oc;m6ol;ema ,n;o ,n;aHa<: y pasRmv.r aKu;njaMa
HapO,liHor \l>POHTa 25,756.I40 PMHHX llaHa.
62
_:---
BAHAA HOBOCE/1,
ceK.perap U 0. AW)f(-a lJ!cOcilaBuje
�cy · :iiceHe:J\!\lle aa
n'srpa,~~H,y
rpa,zia ·.
r~s:79o
·I\06poBOJLHHx
pap;aux caT~; -:a;· _:f ·.PeiAOB~Ma·: j~ JPI:eCTBOB-a,iiO - 47.2~6..-~~Ha-.
Ha peryJia"njn pnje"!'!"e JlnjaKa; ciBapa"'y mi011ae nasa. II"He .: HOBOCJio6o1Jennx KpajeBa Topn"e, •. l!<eHe Bima\cice.
:· ~9JIHH_e cy MHpro · pa,n;n:Jie. Oae cy rtoMatan:e- OM;rap;nacKHM'
. _pa;z~;an~ 6pnrap;a.Ma, a 1'H'. caMe- c·y yse.J!e yqemBa· y. _pap;Os_nMa ·
Ha MCIDiopa:u;njn~ Hapo-q-n,To cy ce HC1'ax.rre Ha-',l(o6po:uoJF.a0lf~ :
: p~y JIOKaJiaor snaqaja ll<eHe Mapn6opa. 4r.ooo · Mapn6op-' ·
· CKHx :H;:eaa ,ZJ;aJio je l5r.4oo: ~o6poaoJLan~ pa,zian:x · Aaaa.
JKene cy sa ~Boj p~ 6nJie OI\!IHKOBaHe " 1106nJie cy np!"'
, Jiasay_ sac-:rasuqy._ . .
¥
j}{eae - MaKe,li;OHnje
•
cy pa,11;HJIC! · 11· Ha
TCmKH~ IIOCJIO"
y ~ape~O:M·
BHMa, Kao ·IIrrO ·je ~,ll;aH>e CJICKTp~l!He IJ;CHT.Pan:e
ceJiy, aa pamhn:wHqBa:e.y pnjel!aor xopn:ta y BHTQJLf, aa; ~
saTpnaBaH>y MO'!llapnrnTa y CKonJLy. One o6HaBJLajy nop:JI"
\· meaa n ··~oi:Ian:.e~-~ ceJJa KyMaao·BclCor,_ ~e6apcKof H ·9HToiL:..
CKQr ·cpesa•. Y . ae;:{eJLH HsrpaAH!e nyTeBa - opraH:n:.sa~n:ja
. A<I>JK-a CKOnJL,a 11ana je ;s.ooo p~Hnx 11a~a.
Y ceJiy · C;<HJLeBy, cpes ,Il;eMnpxHcap;, >Kene cy oprann·
SOBaJJ:e pa11ne JOI\HHH"e ,.(l,<t>JK;a n noc~HJie r.soo c'rpyx9,.a
. IIYBaHa, Y Ka•~apy lKene cy c~>fJie MaK rropo11a"aMa '<ajn
cy CRHOB,H IrDTHHyJIH-_ y paTy H OHHMa KOjR .Cy Ha·.'OTCJl?
, lKeHoy ,BOJHOr _poKa. Tp~cxn D!l6op A<I>JK-a y CxonJLy
M06HJIHsnpao Je ~~<ene sa nsrp~ay pesepBoapa sa rp~cKn
BO,zt;oBop;. !Kea-e cy aa TOM rrocJiy HCKonane 6.ooo Ky6aax
MeTapa 3eMJLe H .. ymTe,IJ;HJie HapO,Il;HOj BJiaCTH . flOJia MHJIROHa
/lHHapa,.
Opranasall""ia: A<PlK·a · Il;pne Tope 11ana je
TOKOM
1947. J:'O,li;HHe· Ha KOJieK.THBHliM . fiOJLOIIprrnpep;HJIM paAOBJIMa
I,022•QOO pa)l;HHX qaCOBa, -a Ha OCTaJIHM. ,l\"06pOBOJ.L~IfM p~o..
BHMa 11-CTe .ro.z(HHe 925.280 p~Hnx ·-qacona.- )i(eae -cy oxpe-
•nue Y TOKy I947 TOI\HHe 9•476 Kyna, BeHRHOM Ha CeJiy,
n: norrp~HJie II5~22o MeTapa nyTena.
. Y CBliM ax"njaMa HapOI\HOr <jlpOHTa y KojnMa cy
CY,Il;JeJIOBaJie
JKeae, · aama
opraansau;:nja / je
nsua.na::m:na
pasaoBpcne ojlopMe sa yi<JLy'leH>e lKeHa y paA. Hexe 011 Trrx
<flopMn cy ce no""sane Bpno 1106pe n ycnjeJie cy 11a najrmrpe. o6yxnaTe lKeHe. Hapo•uuy uarr"njaTnBy y nponanaiKeiLy HOBHX !flopMH · OOKa3~Uie cy -:>Keue· Ha li3Bpme::a.y -.
JioKaJianx rrJiaiiona · Hap0,1J;Hdr lj)pou"ra.
64
.
·
' ·
Mel)yTHM:,; jom _n:ru;a rro<;JioBa Kojnx Tp_e6a Aa ce npuxBaTe uame opraHHsau;nj_e. Tpe6a .no6QJLma-tH ceocKa--ra"!
s,IJ;·IIHCTBa: Pa.z:\HTH Ha · POAHSaH:.y xnrajeHCKOr . Hn:soa,
ynol)CH:.y mnopeT.a Ha1d:jecTo OrH:.HmTa,- YJIOmeH:.y xpeneTa- y
eyhe, Kpe'!eH.y 'eyha RT/1.
. .
·
.
Y .crrpo:B:ol)eH:.y cjeTnenor nJiaaa, cnja.H:.y. -HH,Il;Y~TpncKHX-.
6IIJLaxa, :tKene cy noiCa3aJie n'eJinxy- aitTHBHOCT. One cy ·
cTnapa;re cjeTneae !J>o-H,ll;OB·e y ·xpajenn:M:a r,.n;je cy oHn 6a.JIH
ne~OBOJDHII H op:r:aHH30B8-.Jie -iM:e)Jyco6ny IIOMOfi· y o6pa,n;n
3eMJLe. )l(ene cy CTnapa.rre cjeTnene aKTHne,- xaxo 6a _noMa,.;
ra.n:e napo,.n;noj nJiaCTH )l.a ·ce sacnje cBaxa _·cTona seM_JLe . ·H
p;o6:rrje. T8YJHa enup;en:u;nja o .sacnjanHM nonpiiiHHaMa.
Y Cp6nju cy JKeae ·.-Y 1946 ro,.n;nnH npnxnaTnJ:Ie, a
Kacnnje y 1947 pa3nHJie, a-KI.J;aj'y sa rajeH:.e CBHJieHe 6y6e,
r,D;je ro",n; je ·aa TO 6HJIO yc.Jiona, ·na n -Ta:Mo r,n;je ce ·oaa
,n;o ca,.n;a a:nje rajuJia•. HenjeponaTHy ynopnOcT. n cnan:aJKJLliBOCT noKasa;re ·cy :JKene y npeMieHY: Ka,n;a je; ycJiuje,z~; --Kacaor
pa3BHjaaa )l;Y,li;OBOr JIHCTa,' IIOCTOja.Jii:t ·on·a-cHOCT ,.n;·a fie·· :tycje·- .
nn::u;e yrua.yTn. One cy npe1w .aKTHBa, cnel\njrurno oprannsonaanx sa· Taj nocao, npoaamJie n3.'t!Hll raj-ema: rycje-.
HIIIJ;al JIHCToM ,MJI:iije-qnxe, pyJKe IIJIH ;z:.;pyrnM. Ha -Taj --n-a"lnH,
caMo y Cpesy .-TaMaancKOM cnameao je 2.ooo qaypa: ..)Ke:iie -·
TI;pnene Pexe_ II Bpaap;oJI.a KOA. BeJie Ilarraaxe, TaKMH~·nme
cf ce, x.po.S. cnen;,HjaJIHO-.OpraaHsonane aK'l'HBe, y- raje::a.y
)KHBHHe.
BeJIHKH CMnCao sa rnTe,.n;H:.y :noxasa.ne ·~Y :JKeae CKon.n:.ax~a cy rrrpo"samJie na"tJ:HH xaKo ,n;a ynoTpeOe cjeMeaxe op;.
6a-qenux: xow:Tuu;a . ns .cfla6pnxe nohHnx KOH3_epnn. One cy
O"tJ:HCTHJie· 35.oo0 . Kr cjeMenxn: n3 Kojnx je npeCoBa:a.eM
,n;o6ajeMo yJLe. Ha 'Iaj aa-crnH :r,rPnnpe,.n;nJie cy n,· npHJIOJKYJie,
cl>oa,n;y Sa o6HoBy 3eMJLe 176.ooo ,n;nHapa.
:BoraTCTno paeanx lj)OpM~ -:Ko]e HH'IY y Hamoj opr3.Hn3an;niu He Impn:·CTH ·ce A0BOJI>Ho sa. ,n;_aJI,e mnpelbe opranu, 3a:o;nje_. Harna pyxono,n;crna., IIO"'eBIIIH o.n; 'II;eHTpaJIHOr na
l!;O cpeCKHX 0;J;6opa, He npnxnafiajy IIJIOAOHOCHY liHH:q_HjaTllBY :Jkeaa u He n:ncncTapajy ,l(OBOJLHO _p;a: ce Haj6oJLe _ljlopMe·
o6paAe H npeaoce.
Y CBRM THM, na 0-KO CHTHHM .pa,.n:OBHM~ JKeHe~ Cy. npo~
HaJia3nJie Ho'Be pa3HOJIHK'e o6JIHKe p~a, xo1j:n ronorpe o
CTBapaJia"'IWj liHIID;RjaTHBH :JKeH,a KaO pe3y.JITa-:r:y IbHXOBe·,
'
61>
�CB~jeeTir, p;a CBax~,: H HafCHTHHji:i pa,a;, CBaiUI' HOBH i:J:a'!HH
K?JH. CJiyatH :f(a ·ce~. Taj nO'cao 6oJLt ·cspmn, HMa· sa~"iaja 3a
IJ;JeJioKynan pa:lBOJ seMJlloe. CBe ono noxasyje ·aa.M Aa. aKTKB·
"O(;T "':""' y Hapoi\HOM <f>poHTy pacTe "" rOI\HHe y· ro;pmy,
no:KaayJe HaM neJilucy noxcpTBO·BaaocT ·xoja nponsJiasn H3
JLYP:"'H .J:IPOMa Honoj JyrocJiannjn. HecYMihHno je !Ia onn
ycTIJeca ronope_ H ~; mnpHan Haw.e op·rainisaqnje, o H.eaoj"I:!BpCTHHH n, o TOMe p;a ce HripOAHH c}>poa·T, py:&oBO,z:J;HJiaQ
,n;pynr.tneaor :atrrBoTa aame · 3eMJLe, MOJEe ca. -cttrypaolimy
OCJIOHUTH aa paj!;ae, _aartpe,IJ;H~ :JKeae JyrocJiaBuje.
K"'la ce ronopn o Pa!IY n narropnMa Ki>je j<O Hapoi\HH
cJlpoHT ynomHo y oOaonn: ..11 H3rp~H:.H seMJLe, y OCTBape~»y
sa;~;ataxa npBe ~O;J;HHe IIetorop;ml:ra.er nJiaaa, OII;J;a ty
y
npBOM pe,~J;y AO.lla,sn oao orpoMao .sa.Jtarau,e, eJiaH H Ayx
TaKMH'Ielha, KOjii je y CBOM Pai\Y. IIO <f>a6pHKaMa. IIOKaSaJia
aama
p~aH~xa
KJiaca.
_
Y CBHMa · TaKMH~ea.nMa pa,z~;allq:xe l¢Iace, Koja je y
aamHM npe,ZJ;yaehxMa IIOKpetao CHHAHKaT, :a<:eae pa,u;HHI:{e
~ncy rr;:soctane ._HSa -csoja;x p;pyrona. Haj_60.Jb3. noTB·p,zt:a TOMe
Je .BeJIHKa 6poJ yl\apmr11a, 3HaTaH 6poj Pail""lla Koje, Kao
aanpnMjep TeRCTHJIKe, noctajy nanqnjatopn pa,n;a aa· BHme
pas6oja, HHH111Ijaropn noneha,.,a
nponsno:21:a.e
y npe,zw-
sehnMa.
Pa/IHHijaMa Koje •eh Pall• y <f>a6p>ncaMa npHIIPY"'YiY
ce <:Be nehn 6poj. lKena ';'lie ca11a yJia3e · y <f>a6pn:Ke, 11a 6n
y H:.IIMa cr-napaJie MaTepiiJaHHa cpe.zt:ctaa sa o·CTBape:ae IIeToro,n;n~H>er n~aaa. IleToro,ZJ;~n.H nJiaa, .qnje · OCTEapeH:.e
3aXTI1Je:Ba H~OTHHe XHJLap;a HOBHX <Jla0pH"I:II\HX pa,L{HHRa,
~eHal'lt:a lliHpOKe rryTeBe Sa yJia3aR y HH,z:t:yCTpHjy .ll
HeMa CYMILe_ ,!l;a fie- OHe CBe. M'aCOBHIIje yJia3HTR y q.a6pn:Ke
11 Ta:Ko ncnyHHTH jep;aH 0,4 csc>jnx aajBa:&HHjrui sa,~J;aTaxa
y II~_Toro,!J;H~H.eM rr.JiaHy.
OTBapa
PA,lJ; HA COL(HJAJIH0·3,ll;PABCTBEHHM
ITHTAH>HMA
lloc.e6Ho MjecTO · y pa,zw Harne opraHnsa11nje saysnMa
no·Mo-h aapop;aoj B·JiaCTII y pjemaBaRy cou;nja,JIHO·S,ZJ;paB-.
CTBe~HX ·npo6JieMa, Befi npBiiX ,zJ;aHa no OCJI060I)eJLy OTIIO- ,~
"t!e~o 7e ca IIO,li;H3a:a.eM ycTaHona Koje IIOMaJKy JK:eHaMa·
. MRJ:K~Ma:. Hama opraHnsa:u;nja je cxB~Trma aa pjemaBaa'e
66
osor os6IIliHor nnta~nci anje' · caMo
CTBap
,lJ;p:m:aBe, Hero
p;it
cy 6am lKeHe IIY"'He 11a 1\plliann: noMorHy y pjemanalby Tor
IIHTaH.a.
.
_·
.
,
.
Y C.p6ii:jn je Ha nii:nqnjaTmly lKeHa oTnopen:o 38 nopo- ·
,D;HJIHmTa~ Ta n~n>op;n.JinmTa ae _pjemanajy, ,IJ;O,n;yn:re, noTnyHo IIHTa:ELe nopa~aa,a :m:eaa Y_
6oJI.BM
ycJIOBHMa, aJI:n
II
Taj pal\ je 3Ha'lajaH, jep on noKa3yje nYT Kojn:r.r. Tpe6a nfin.
PacnpocTpalheiia <f>6pMa rto,;,ofin ll!aj.Ka><a 6nlia cy
caBjeTo~aJIHmTa xoja cy anqa.n:a -cByr,ll;je aa HH:n::q~j~TnBy
namnx Ol\6opa.
Hama opraaHsa~Hja je, c je,z~;ae cTpaae, BO,IJ;HJI~ arn:·
Ta~Hjy ,ll;a JEeae Kop·Hcr_e nocTojeha casjerona.JI.n:mTa, a, c
,ll;pyre c'l'paae, aacToja.n:a ,n;a saa_tepec~je _!LeK~pe,
npBoM
pep;y :aceae-JLelCape, cec'l'pe noMohHHllie n ,ll;pyre, .sa OCHH ..
BaiLe OBaKBH~ CaBjeTOBaJIHWTa OHJJ;je, r,Z~;je je Sa TO 0HJIO
y.:
ycxona. A$lK VII pejolffi
Beorpa~~a
oprrumsoBao· je )1onn-
CHBaiLe JLeKapa .us .casje.toBaJIHmTa ca ~eaaMa Koje cy ra
Beh npcjeT:n:Jie, Taxa ,IJ;a cy oae Oa,Z~;a ,D;o6:n:jaiie H nllCM;eae
caBjet_e. l\l.[e}Jy nocjeTHoi.rmda -:rora -c~·BjeTonan:nmta 6HJi:O je
u MHOro. ceJLaHKH HS OKOJIHHe Beorpa,u;a.
Y rt;pHoj fopn, r11je -3a npnjeMe CTape JyrocJiaBnje
JLeEap a:nje .saJiasn:o y ceJia, . 1947 rO,li;HHe npomJio j~ xpos
caBjeToBa.n:HmTa 2.243 ~eae,
BeliHH-riiii ·ce.JLaHK~.. TaMo
je
. nama oprannsa11nja, y3 no><ofi D;pneHor KpCTa H Hapoi\He
B.JiaCTH, npu CBHM ;J;je'IHjHM ,ll;HCnaasepHMa .pe,li;OBHO O,z(plKaBaiia .Te"iajeBe o H.e3H n ncxpaan: ,li;OjeH"ieTa •. O;J;p:acaaa. cy
22 taKBa Te1Jaja ca 6oo JKeaa.
fJiaBHH 0116op A$lK-a CJioBenlije, y3 nOMofi L(pnenor
KpcTa 1:1 aapo,n;ae BJiacTn, opraHn;30Eao je ,u;wm~»e ~KeTa,
11a o6e36je11n IllTO xnmjeHCKHje ycxoBe npn rropo!;aJy.
Jhrjena :p parunpeaa (f>OpMa noMohi:I II na:>Kn;.e npe:Ma
Maj~n cy "tielffioHHU:e sa Majxe ca M2.JIOM ,ZJ;je:n;oM, - Koje cy
Hame opfaansa:u,Hje otBapane aa JKeJI:,eSHHlJ:KHM ctaaHn;aMa;
Bpn:iy o noMohn ·pa,11;Hoj :a<:eaH noxasyje HHlii~njaTHBa
fJianHor 0116opa A$lK.a Cp6aje xoj'! je, y capa,zpLII ca.
~pBeHnM
KpcToM, opraHH30Bao Kypc sa pyKoBop;Ho~e ja..
caJia y Pai\HHM 3a,llpyraMa. H3 cnaKe pai\He 3a11pyre Y
Cp6ujrr rros:saaa je no. je,n;aa JKe!fa, TaKo ,ll;a lie, ~e Y npo~
JLehe, Ka)J; nOliHY noJLCKH PClAOBll, Mohrr y sa,n;pyraMa OTBOprrnr c~soHCKe }acJie 3a ,n;jeqy.
,.
67
�'i
li
li
II
II
II
Hajneh:j' iioMoh Hapo,liHOj nJiacni ,~~ana je Hali:Ia opra•
• HHSaQnja y 6J>Irsn .sa lli~tiY·
)KeHe Boc.ue ~- Xepu;ermn~He · cy ua p~HHM pa,n;onn:Ma
y ~<?Mara~y _;:ue-r.rnJ~X ,n;oMona p;aJie :r,soo.Ooo p~HiiX p;aua.
Oprarrn:sau;IIJ&. A<l>)K.;a _ BocH-e_ ·n Xe~pu;eronHHe Bo,n;n noT""
Ii)'Hy 6pury Ha.zl r.ror ,11je•mjnx Kyx:uaa. /];aJOe, nyreM
naTpOH_aTa, :K~O _--~ajpa3B-~jeH-IIje q,opMe _OOMOJiH __ p;je'llri:jnM
y~TaHonaMa, JK_eHe Cp6~Je _c~ oaMo y 1946 rop;liHH ,n;a.11e
npHJIOr y -- BPHJC,ll;;HOCTH o,n; -_22,000~000 ,ll;RHapa. s.OO'o· ,n;jeqe
paT~e cupotra,n;~· us BocHe H ~~pu;eronnHe," npHXnaTH.11e cy
_1K_eHe -CJio~eHIIJe, '3.ooo IL:UX CMJeCTHJie y c:Boje o6li'TeJDu.
· ~Ku;rrja -»~je•:mja He,n;eJI.a« opraa~sHpaHa ·npom.ile rop;nae y 'IIHTaBOJ -seMJLH, o,zt CTpl~He_-~ame ·aptaHu3au;iiJe, a
rro,11; .PYKOBOft:CTno·M. KoMHT~Ta_ eon;Hj~J.i:H<?r ·cTapalLa, ripn:Bj~ .
IDI?- Je orpo~ae. Mace :iK:eHa no ~CeJIIIMa n rpap;_~BIY;Ma. IIpu..
JHIK9M T~ aKD;HJe ~O~Jie cy ,11;6 nspa_Jftaja _H~pa3JIH_~nTnj_e
,PopMe
pa.z~a,
npeKo KOJffX cy lKene noMarane_ IIJOI:IY. JKeHe cy
npeysnMaJie na1'p_OHaTe HaJJ; HOBH¥ AjeqnjuM· AoM:o:anMa, ;wMOBHMa- yq:eanKa y npnB,pe..n;n, OHe <:::}( cal\yn.11>3,Jle urpatiKe
~ _KlL~Ire_ sa t~;je:u;y, _o;n;pjK3.Jie 6pojmi npet~;•CLBalL"a -MajKaMa o
lLesn n BacniiTalby ,ll.je:u;e n ·-,z~;pyro.
KYJITYPBO-i1IPOCBJETBif If IIOJIHTifqKH PAll;
Jonr y npnjeMe napo,IIHO"'CJI06o,liHJiaYKe 6op6e lKeae cy
noKa3HBaJie BeJIHK?' jJ\e)J,y 3a n~c~euomhy n saan.eM. ,ll;auac. y OCJI06oi)eHOJ 3eMJI,II OHe ltM:aj_y CBe >M:OryhHD-CTII. ..n;a TY
CBOJY Te~ILy··owape.
.
Y rg46 ro,liHHn onncMeaeHo je y Bocau x XepqeroBHH!l: 39.762 JKeae, y I947 65.40I. Y Cp6nja je y rg46
~ rOARHH o~uc~effieao
ro6.ooo ·~eua, a y 1947 170.ooo. y
MaKe,liOHHJH Je y I945/46 onnCMeaeao r 7.goo lKena, y
I947 TO,li!IHFI' I5,200.
IJ;nljlpe H3 I947 rO,lllfHe TIOKasyjy pe3yJIT<LTe IIJiaHCKOr
J?a.zla Ha Cy36IIj,a,ay HenaCM/eHOCTli n: ,I\06poj IIOMOHn. Kojy
Je A<!>:JK ,11ao ,llplKann y opraansa11nja, oxynJOaiLy u y6je1J"nan.y JKeHa y noTpe6y noxaljaaa anaJI,PaGeTCKnx Te'Ia·
JCBa.
IIony.[apHy n HajpacnpocTpaH>emrjy iflopMy KYiiTypHO'npocBjeTHor li IIOJIHTII'IKOr paAa npeTCT~:B,.lLajy
68
rpyne KOje Ce <}opMHpajy llO
ac;e_o:u;nMa -H no ce_JI.nMa.
3
Rei
yJIHQaMa y
rpa,liOBliMa, Y
qHTCtJia"'K.HM rpy~aMa :ateae ce -
npnnnKaBajy ,11a yqe n '!KTajy, 1'aMo oHe najqemhe npopaljyjy Hanry mTaMny H CJIH'!HO.
Y Bocnn n: XepQeronnHrr p"¥\!I ro.355 '!HTaJia'!KHX
rpyna. Y Cp6njn je I947 ro,~~n>ie GnJio r4.goo qntilJiaqKnx
rpyna ca r78.goo o6yxBaheHHX JKeHa. Y XpnaTCK<>j, TOKOM
rg46 ro,llnHe p"-,llnJio je r2.ooo rpyna y KojnMa je 6HJIO
o6yxnaheHo rso.ooo .JKeHa. Y 3aTpe6y nMa cnera r23 qi<TaJia"'Ke _rpyne, ann cy oae . :ap;71.o: ~o6po · opr:runtso:aaae~
· Kyll<~ypHo-npocnje-rna ceKQ,Hja I'pli,liCKor · 0,116opa A~JK·a
p~CBHO...,_ QAp:)Ka:aa_ -CaCTa.HKe c_a pyKOBO,lJ;HOil;HM~ 'IHT3Jia"'KHX
:rpyna. Ha · THM caCT?Hr(HMa ce oHH ynosaa:saJy ca TeMaMa
11 aa"'HHOM npepal)n:aaaa nojC,D;HHHX TeMa•.
Y nocJbe,rvne :apnjeMe sa xyJIT:fpao .. npoc:ajt!TaH H :noJIH~
THl:lKH pciA c:ae ce :anme · xopntTe pasun uapop;_HH ·o6n_-qajii:
nocHjeJI~, npeJia, saje,lJ;HI-PIKO xoMymalbe xyKypysa H
CJIH"'HO.
-HliTepeco:aa:a.e :~KeHa, sa ,li;OMahn"'Ke H xpoja"',Ke ·xypc·e:ae
u yon he_ sa cB·e Kypte:ae .rt~;je Oae' 1.wry a3."1HH'HTH uemro
XOpHCHO sa IbHXO-B CBaKO}l;HeBHH ~liBOT, BpJIO j_e BeJiHKO.
MH jom p;ocap;a OBOM Pa.z\Y HHCMO npHIDJIH ;J;O:BOJLHO CHCTe·
M3.TCKH H y ILeMy HeMaMIOi BeJIHKHX pe3yJITaTa.
Hawa o-praHns·a:u;aja ce anje ,lJ;OBOJLHO oCJioairJia aa
innpoKH Kpyr yqnTeJLH4a 1 KOjH je pasacyT ·'no l!HTa:aoj aa-
woj 3eMJOII, a KOje Tpe6a ,11a Ol\n:rpajy 3Ha'lajHy yJiory y
onmTe xyJITfllHOM no,zp13an.y. cene. Y11HTeJbn:~e cy MHOrO
fllH'HIDie 'Ha JIHKBn.z::t;HpaH.y aenHC·MeHOCTH M~l_;y- aamnM JKeHaMa, aJin he -. oae y3 uamy. :rroMoh Molin- Y"~HHHTH Maoro
Ha 3}l;paBCTBeHHM ·H -Ha ..n;.pyrnM IIOJLHMa.
HajMaco:sHnje c·e Mory o6yX:saTHTH :ateae. rpa.p;a n: ce_Jia
npe,n;.a:sa:a.HMa, Hapo"'l£1'0 ·.rrpe.zt.a:sa:a.n:Ma us o6JiaCTH- xHrnjeue, lbere H Ba<:rnnalLa Aje:u;e. Ta.Mo r,ll.je je paHHje {}HJIO
HajTe:>Ke oKyiinTn: :a<eae, uanpHMjep y aeKIJM npep;jeJiuMa
rt~;je :>Knne MYCJIIIMaHKe, HaMa. je TO ycrrjenaJio npexo ,npep;aBaH.a o lbe3H ,1\jeTeTa.
3a EyJITypHO·IIpOCB jeTHH II_ IIOJIHTHlJKH pap; ca JKeHaMa,
saaqajuy ynory HM:a, mTa.M-IIa Harne opraansa:u;nje. JI:ncTosn
~ :n- pasae· p;pyre- .ny6JinKa.u;nje cy BeJIHKa no~ok. uamHM
~t~;60pUM8. H aamHM aKTHBHCTKH!LaMa' y lbHX0130M CBaKo!...
69
�,;qHeBHOM pa,qy ca ::m:eaaMa.
illT3.Mna je
o,qnrpana
BeJIHKY
yJiory y
opraaasosaJLy ·>Keaa y. IiapOI\HO•I>C·JIOPOAHJia'l:r.oj
6op6n, a xacH:nje y H>IDWBOM MaCOBHOM yx..l'Ity1JHBaa.y· y
CBe 06JiaCTli p;pyWTBCHOr :IKHBOTa.
»)l{eaa ;:(a.aac« opraH AaTn4>a·wncTH'rJ:KOr tPpoaTa jKCHa ·
}yrOCJIHB.IIje, IIMH npel\pHTHY .TPHI\H!1Hjy. »JKeaa' 1\HHHC<< je
nsJI3.3HJia joru npHje oxynau;nje, TpeTHpua cne noJIHTHtiXe _
npo6JieMe, npexo aeHHX cTpaan:qa Bp~iiJia_ ce -~o6HJIH3a
n;nja ::m:eHa 3a ,o;~;·6pauy_ seMJLe, a npoTHB 4Jamn3Ma, sa ,ZJ;eMoxpaTirjy, sa npana :m:eara; npoTliB rl:(a;~;H n cxynohe. IlpBe
~rcTHHcxe BHj~.cTH o ConjeTcxoM Canesy, .o co:q.HjruznsMy, o
HHI\'IOBje'IaacKoj 6op6u POAOJLy6a' llinanaje.- )Keae cy
casHasaJie rrpeKo ;i>JKeae 1\HHHC«. C~e mro je y To spajel4e
OHJIO y nporpaMy Rapoi\HOr lj>poaTa, aa 'IHjeM ce '!eJiy aaJia}.
snJia- KoMyu.ncTr-rttKa 1napTnja, TpeTHpaJia je »)I{eaa AaHaC«.
Y BpajeMe HHpoi\HO-OCJio60I\IIJIH'IK~ 6op6e »JKeaa
,liHHHC<< je H3JIH3DJia aa ocJio6o!;.enoj Teparopuja. C<l;lla »lKeaa
f(oa:HaC<t -paspa~yje OCHOB-Ha llOJIHTHlJKa 11 eKOHOMCKa. nnTaH.a
Hame seM.lhe,· n:nme o_ yJIOS:n Harne .. opr.aansa:u;nje y. pjema-
Baa.y _
THX nHT_a:e.a, noxa3yje nyTeBe n
aa"tJHHe .Kojn~r Tpe6~
,!(a n.n;y Hame axTHBHCTKHILe y oEyn.JLaiLy II p~y ca
JincT r-11a BpJio uenocpe,n;aH Hal!HH ynosaaje JKeHe .ca
~enaMa.
Me~yaa.
po,n;ao:M cruy'a,:u;njoM- II c noKpeTOM :tK:eHa y ;:t;pyrHM seMJI.aMa.
H A"aHa-t je »JK,eHa .· ~aHaC« fJ;HpeKTHBHli )IHCT Ham e.. opra..
mrsa11nje,
Y CB:HM HainHM perry6.Jilii<:aMa H3,JJ;ajy CBOje JIR'CTo:Be H
0,11H!1fije. ,2l;o6p.!l.Jila3lurjeHy nponaraHIIY nyTeM WT'IMIIe HMa
nama opraansa11Hja y XpsaTCKoj. »,JKeHa y 6op6>I<< JIHCT
A<PJK•a XpBaTCKe y nocJLei\Ine BpHjeue o6pafia ce yuasno"
CeJLaHKaMa, Tnpal!< MY je BHCO!t. rJiaBHH 0/16op XpBaTCKe
oTrrotieo je- !L. ca HS,ZJ;a~aaeM »Hawe EH>HJK:nu;e« KOja Tpe..
THpa KY!-ITYPHO·IlpocBj€THa H IIpHBpep;Ha IIIUalba II UUTalba
0,11roja n aere 11ie11e. 0Be. 6pomypn11e cy TaKolje y rrpBOM
pe,l(y Hal'lznjelbeHe ·ceJiy. ·
Y Cp6n jn ce y6pso yBriAje;ra noTpe6a je11Hor nncTa
xojn On TpeTnpao npo6Jieru:aTin~y ceJia. RoJIHKo je TaKaB
JIHCT _IIOCJiyJJCHO CBOjOj Ha.M:j"eHH HajQoJI,e JIOKasyje· Tlipa:JK
»3ope« xoja je pacTao rrpn cnaK<?M E:OBOM Opojy, H JIHCT
. IIHHac nsJiasa y 48,ooo rrpiiMjepai<a.
70
·
�Ha II IfOHrpecy A'l>lK-a Bocue n XepqeroBnue y jyuy
npomJie" rO,llHHe ,llOHeceua je pe30Jiyljnja o c:rai,qrur.y 3apa.
Y IJ;pnoj fopn; ,llOC~a je CKIIHYJIO .pepeJ,Iy npei<O 6.400
~YCJIHM3.HKn nrro. je· oMorylinJio_ li,nxoBy Mo6HJIH3a:qnjy ·aa
CBHM .. IIQC~OBHMa H3rp3f(ILe- 3CMJJ.e.
}C,llny O,ll najycnjeJiHjHX naiDHX llOJIHTH'IKHX aKijHjH
npexcxa•JLajy. npnnpeMe sa npocJiaoy n caMa npocJiaBa 8
Mapta. c.e name oprann3a11nje pasBm>e cy mnpoey noJIHTII'IKy ;l;jeJiaTaocr ,D;a. 6n- CBe 'R:eae, na II oae ·y Hajsa6a"'eHHjiiM cenHMa, -6HJie ynosaarre ca sr.ra'IajeM 8 Mapra, -cnry- aqHjOM H ·npeMCHOM
y
KOMC Ce :npoCJiaBa O,ll;p)KaBa. flo CBHM
peny6JIHKaMa O,ll;plKaBaHH cy- CCMHHapn
3a ·13:ETHBHCTKHH.e,
a_a xo-jHMa ce .n;eTa;z,ao npepaljnBao caB- MaTepnjaJI· o 8 MapTy
· n any~JIHHM noJurtH"i:EliM 11 npHBpep;anM npo6Jj:eMnMia) TaKa
A~ cy aame al(THBirorrant.e norrryno npnrrpeMJLeae Of:(Jia3HJie
aa ceJio.
K~
. -
_on;jeayjeMo
.
IIOJIIITIPIKy
-
'CBHjecr )KeHa n cym:npaMo
I
.
Hanope KOJC -OHC- Y,JIIDJCy y CBaKH 3Cifl;ara:R: KOJH
Hapo,z\Hn «Ppo~r u wa·ma p;p1Ka.aa rrop;ysnMa, · oap;a, MO:»reMO
o.rpOMHe
pehn ,lla je CBHjecT name l!<ene sancTa BliCOKa. C ,llpyre
c:rpcme MOpaMo. KOHCTaTOBaTJ.I ~a_ je aawa opraHH3atJ;Hja y
CB6M pta;Ay <::a JKCHaMa saHeMap:nBarra IIOJIHTlPIKH patJ;. Ono
Ce aapo'IHTO MOl!<e pehn 3a KpadeBe KOjH cy y TOKy paTa
HMCLJIII ~HBy_ II9JIHTH-""'KY ·,l(jeJiaTHOCT, r,Z~;je cy JKCHC HaBHKJIC
,n;a -o CBeMy Ha npnjeMe caaaajy. TeK y notlbep;ae Bp:nje:M:e,
a aapo'IHTO rrOCJinje II I<onrpeca HapO,llHOr lj>poata, I<OjH je
npe,n; cBe op.raiurna:qnje nocT_aBHO nnTaae noJiaTH""'KOr p~a
RaO je,lJ;8H O,Zl; BCOMa JJIDICHHX Il CTaJIHIIX 3a,z:t;la.TaKa, aamaopra:arrsa~nja j~lnuJia onoMe nocJiy lro o,zr;p~i)eHoM ·nJiaay~
Y
-cBn:M H3iuiiM _peny6n:nx8.Ma y
Tp-Ky- je AeTaJI>~a npopa;:.;a
ITeTOfO,llJOIIIIH.er nJiaHa, pelj>epaTa ,llpyra Tn:ta Ha n Konrpecy
Hapo,qHor <flpoHT,a n ocTaJIHX pe.pepam EoHrpeca. CeMm)apn,
KOH<j>epealjnje ,; pa3He ,llpyre <j>opMe, na I<ojaMa je oBaj
MaTepn:jaJ.C 'll-!'TaH H o6jaBJI>UBaH, CBy,11;a rf);je Cy 6HJIH ,11;06po
opraHHso:saan, J-KeHe.~cy nx Miaiconao nocjeluuaJie; a p;BcKycnja Ha OBIIM cacTaHI.J;IIMa nOJ{:aSaJia · je orporu:aH IIHTepec_
meua sa ~na. Me~yHapor!{Ha nRTc:taa II niiTa:ELa aawe yayTpalliH.C IIOJii:ITHKe.
A<l">JK Jyroc.naBnje ~JiaR je MeiJYRapo;qae ,lleMor<pa'TcKe
<!>Cilepa!1nje l!<eHa. BoraTa IICKYCTBa Koja aama opraHII3Hljaja · ·
72
nocje~yje, _a.eHa liBp:CTHHa H MaCOBHOCT ,li;OIIpHHlljCJII! , cy
ona Y~ Mel:;yuapo,llnoj <!>Cilepa11njn, · noCJinje l!<ena CoBJeT-
Aa
CaBe3a, -no-cTaje cBaKOJJ;HeBHO nony..Jiapanja· IC cnojHM
yqemheM n pH,lloM y M,ll;il>lK ll"!IIPHHOCH yqllpmhen.y Mnpa
y CBHjety H 6op6n 3a HCTHHCKy ,lleMoKpaTHjy. JKene H l!<e~CKe
oprann3a~:~nje ,llpyrnx seMaJLa,~ a
Hapo'(n:TO seMJLe JYroHCro-iJ:ae EBpoixe, !IlOKa3yjy BeJIHKO n-arepecoBaae _3a · JK_HBOT
· n pH,ll l!<ena J yrocJiaBHje, sa J;ICKycx•a y pH,lly Hallie opr:'HH3a:u;nje. IIp-exo Haliiinx ..JIHCTOBa Harne )KCHe- ce yno3HaJy ·
cxor
ca.
IIOJIOJKajeM
Y ,n;pyrHM
3CMJI>aMa H H.HXOBOM IIOJIHTH"tJ:KOM
6op6oM.
C ,llpyre cxpane M,ll;i!>lK BpJIO je nonyJiapna Me~y
HaUIHM )KCHaMa. H xu;nje xoje Wep;epa:qnja' rrpbBO,ll;H npeKO
cnojnx aa:qnoua:.rr_HHX cex:qnja aanJiase xo,n; aaC aa.. BeoMa
a.
JKHB O,l(3HB.
.
AKI1njy 3a IIInaHI<jy, fpqKy, HH,llOne3>rjy· CBecp,llHO cy .
npnxBaTiiJie aame JKeae. Ha CTpeJLaH>e innaacK}:IX poAoJLy6a
9.n;
cTpaae tfJawncTa li> t:I>paaxa, oHe cy o,n;ronop~IJre croT~
aa.Ma npOTeCTHHX ·rtnca.Ma ~e,11;epan;nju n YJe,n;niDeHHM
aan;njaMa. C orpoMHHM HHTepecoBan.eM n o;:~;yweBJLe:aeM
npaTn qruaB aaw · aapo.n; y~~jexe · 6op6e CJIO~O,ll;OJby6nBor
aapo,n;a 3a cBojy .HesaBncaocT, ·a ocyi:}y]e aMepiP:rxe
IIIhepBCHTC K~jH IIO,ll;p:JKaBajy Ha BJiatTH MOHapxolfJaw~cTe:
y rp'IKoj. )KeHe -ca orpOMHHM O,ll.ymCBJLCH.CM np~Te xepOJ<:KY
Oop6y :n ycnjexe Koje cBaKO,ll;HCBHO noCTHjKe JYJia"llxa Ha-
rplii}Or
po,llna· apMnja fpqr<e.
Y HaWOj ·3CM.7I>H O,ll;pJKa.HO je Ha XHJLa)l;·C
caCT~Ha_~,
_KOJI-
rflePean;Hja n- MHTHHra ca cnpxoM ·ynosHa:SaH.ci Jfee~a.•c _n;n~e~
BHMa u 6op6oM M,ll;'l>lK. CaMo y CJioBeHHjn noCJIHJe sacJe~
.; 1\'a.JLa .'!>e,llepa~:~nje y MocKBa 0/1PlKaHo je 492 cacta<aKa;
- IJ;eHTpaJIHn O,ll6op je ns,llao ,llBirje 6poiUype n<;>~Behene
3acje,llaa,y <Pe,llepa~:~nje y Mocr<nu n illTOKXDJIMy.
·
,ll;a 6n l!<eHe n noje,ll>me -;,_eHcKe oprannsa~IIje Y llP_YrHM seMJLaMa: 6HJie ynosaaTe ·ca -P8AOM Hawe ··opraHnsa~HJe, ·
ycnjeCIIMa- II MHOrHM HCKYC~liMa, IJ;eHTpaJIHH.·0,11;6op H3;J;aje
,z:l;BOMjec·e'IHH 6HJITCH sa riHOCTpaHCT:SO· Ha pyCKOM, !flpaan;Y,~
CKOM H eHrJieCKOM je3IU<:f.
cY cBjecHe ,n;a cnojHM aeyMopnHM san-aH3rp3AIL:ri seMJLe, y cnpoBoi}eiLy IIeTOro,ll.ltllllLer
Hawe me:H:e
rau,eM
y
73
�~a· BeJinxo .n;jel!o nsrp~H:.e seMJLe, xoje TpaJKn Hano·pe aamer
t~jeJioi<ynnor aapo,lla.
Ybl!HTH Ty rpenlxy, npnxnaTHTH nyT · xajH HaM
j3.cao
rroKasyje IIPYr TnTo, · o6yxBannn . c:se l!Cene JyroCJiannje,
OPfAHM3AI\MOHM IIPOBJIEMM
Hapoi\HO·oc;w6oAnJia'li<a 6op6a Hanm:' "'Hapol\a
npn-
nyKJLa je orpoMHe Mace :>Keaa, a- A<ll)K KM JC noMorao p;a ce
yKJLyqe y onfieHapOf!;HH nOKpCT H CKOHOM.CKH . H ,D;pJKaBH.H
JKHBOT seMJLe.
Mace
JKeHa cy
upex:o
CBOJe
opraHHsau;nJe
CT~D;a.Jle . np:BO 3HaH.e, npBa HC"KYCTBa 3a CBOj KaCHHjH, CBe
011 roBopm<jn p~ n A}'lKHOCTn I<oje . je ..o,ll H>HX . TpiDKnJia
n:srp~H>a
seM.JLe.
"'!"
o6anesao" je- Hamy. opraraaHsau;ajy ,z:~;a p·a,n;H ·_ ca nHme ,cn:cTeMa n BHme nnaHa, ,a,a
6y.n:e Mo6HJIH3aTop n: opraHII3aTop_ aajmHp~x Maca JKeHa y
nq:ryH.aBaH>y sa;:~;aT8.1Ka Hapo,.rr;aor (JlpoaTa, :n ,n;a_ TaKo noMorHe meaaM8. )J;a y npnBpe,a,Hoj nsrpa,li.~H seMJLe saysMy.
P:Jiaa;cKH pa3B_H'DB.K npn:Bpe,n;e
·c:soje MjecTo.
, Ka,n; ce oc:apaeMo aa pesyJITaTe pa;:\a jKe:sa u aawe Of>ray_ m::pn:oAy nsrpap;ILe seMJ»e; Mo:~«:e~o EOHCTaToBaTn
I;!:~Hsa:quje
p;a cy oaK BeJIHKH, ,n;a cy JKeHe xacoBHO cy;:uenmHu:e y c~uM
ceKTOpH~Ia ,z:~;pyiUTBeHe )l;jeJiaTHOCTH._ 0He C"!(- y'tleCT~OBaJIC Y
CBII.M aKqnjaMa HapolJ;HOr fllpOHTa ;.,- y Kaq:nTaJIHOJ H3rp~
H>H n y -n3BpiiielbY JIOKaJIHHX nJiaao~a Hapop;aor !flp~aTa,
caMe ·cy npoHaJia3n!Ie Hajpa3HOB~HHJe <jlopMe pa11a .KOJnMa
cy oneT- MHOrO ,1J;OnpHH0Cl-IJie l-I3B_pmasalhy JIO:Ka.JIHIIX ~pOHTOECKHX nJiaHO~
,
Pey:.MTaTH KOje C!.W y. nsBjem±ajy HaBeJIH, He_ nsp~..
:;Ka~ajy y ~Hje..JIOCTH OHO WTO Cf Jl:CeHe ,ZX:.ctJie, He H3pa_JKa.Ba)y
H.HXOB eJiaH, lbHXOBY IIOJKpTBOBaHOCT Ha H3rpa,Zf1MI 3eMJI>C.
MH cMaTpa~m Aa 6H 6rrno HenpaBeA_ao npeMa ._!-12qiHM JKeHa~a
liTO H>l-IXOBC nanope H _pesynTaTe- ._Hir-CMO npaTHJIH, 6IIJ.Le:lKH~H, CBaKO,l\HCBHO o6ja:sJI>UBMM li IDTO ~a.HaC HC_ MOJKeMO
nsHnjem y llje!IliHl! pesym;aie p~a A<PJK-a. ,1\aXJie, MH
HM2MO pe3yJITaTe H OHH cy ),11;0-6pH II BCJII!EH, 3.JIIi .n!vla.MO .Jii.
He,!J;OCTaTKe, a Haul aajK_pyiiHHjH_ HC)J;OCTaTa:EC, Ha KOJI-I HaC Je
jy'lle ynosopno ,11;pyr T~To, je Taj _mTo. HHCM:o o6yxBaTHJIH
C'BC :IKCHe,. WTO jam YBHJeK HM-a JKeHa--KOJC aamO:M: :KpHB-lll.I,OM
cToje no cTpaarr ,n;pymTB·eHor :m:nBoTa, He3aHHTepocaBaHe
OllJIOf);liTH HCH3MjeJ)ay HHH:qHjaTHBY Ha,IDHX JKeHa H3 .CBHX
xpajena seM.JDe - jecTe a8.jnehei na'yxa H aajnehH S3AaTaK.
KOjH HOC~MO ca OBOr Koarpeca.
. · Y npBOM . pe<!JepaTy Befi cy H3HeiiieHH aaji<p)'OHHjH
sa11a11a A<PJK-a y c~aiiiH>eM nep>WAY pasBliTI<a uame se-
J
MJLe y nepno,~Jy HSBpmeH:.a IleTarO}l;HWH>er nJia.Ha~- a onp;j6
aehy ronopHJ:H o yJI03H A<f>)K-a xojy olt nMa -Y- _Mo6B.JUI-3al\Hju l!CeHa Ha ceJiy, Ha p~y . sa pei<OHCTPY"ll"iY Harne
noJLonpnBpe;:l:e, jep je Taj Hatir sa,n;aTax TOJIHKO Baacaa, .n;a ·
CMO MY Mn ,llMe H noce6Ho MjecTy y 3ace6HoM pe<jlepaTy ·aJIH hy no.HoBO· no,n;Byhn nexe O}l; HamHx 3a;l,aTaKa- n ronopiiTH o TOMe mTa TpeOa .n;a y-:rnHH aama opraHHSa,:u;nja; xaxo
· Tpe6a 11a opraHnsyje CBOj p~ Aa 6u y nomyHOCTH MOrJia
,n;:a li3BpiiiH CBe OHO WTO rrpe,n; :a0M CTOjli. IleT6rO,li;HlliH>H
rr.JJ:aH na,n;ycTpHjaJI,H3an;nje :o: eJieKTpn!J!inm.:u;nje 3tM.JLe, Kojrr
AOHOCII 6JiarocTaH>e-- "tiH-TaBoM aapo,n;J(. n: yq.Bpmhyj~ -He3a.; _
J!;l-ICHOCT aawe seM;JLe, Tpa:~Kn o,za; CBHX aawnx JI.y,n;n Be.11HKe
aa'IIoj>e II jam Iil:npy M06nJJ:n3a:u;njy cnnx caara.
. 3aTo ce npe,11; aawy opraansaqnjy xao n;pBH: 3a;J;aTax
HaMehe (H\:YIT.JbaH.e CBHX :>KeHa .sa H;lBpriieH>e .IIJiaHCKliX 3a)J;a-·
TaKa seMJI>e rrpei<o aKLirrja HapOI\HOr <jlpoHTa, A<PJK i<opa
ytrecr:BonaTn: y nsrpa.ljnnaH.y riJiaHa:sa Hapo,n;Hor · fllpoHTa,
yno3Hananr jKeH_e c THM nJiariOBIIMa, ysn.MaTn o6aBe3e sa
IbliXOBO .ussprueH.e, M00I-mnsnpajyhrr Hajruupe Mace :~Keaa. Y
TOM pap;y Ml-I MOpaMO BO~!:ITH pa;qyHa 0 TOMe ,n;a· HaM
o6a:se3e,
Koje y ·nJiaHOBHMa Hapo,n;Hor ippoHTa y3nMaMQ, OMor:yhe
Mo6:rrJIH3a:qnjy ,n;oHCTa c:snx JKeHa. To }i.e- HaM 6IITH _Moryhe
aKo Ham a opraHn3a:qnja pa3pa,za;H -csoje- 3a)J;aTxe n rtpoaalj;e
TaKBe fPopMe pa}l;a Koje he MOhii -oRyrrHTH 11. JKeHe :sesaHe 3a .
Kyhy, Ai•IIY n o6nTe!I>. TaKo lieMo oMoryhnTn c:saKOj noje•
,n;uHoj :>Ken:n ,n;a Oy.n;e yqeCHHK HSrpa,n;H.e no:se JyracJia:sRje.
Mn He CMnje:Mo ,1l;03BOJIHTH ,11;a :nje,n;na JKeaa-- ocTaae no
CTpaan, ,n;a acTaH~ naH yqecTBO:&aH.a y eKOHOMCKOM n APYIDTBeHOM
4Kl-IBOTy-
IIope11
·p~a
HruJie 3CM.Jbe.
y ai<llnjaMa Hapo,llaor <jlpoa:ra,
Ba::K"Ho ,n;a.rr;e pa3:snjaH.e ax:q:nja
BpJio
je
A<P)!{-a Kao IDTO·-cy: noMoh
75
�ycTaHOB~a .p;je~Hje
3auiTHTe, naTpotraTH aap; AOMP-BR~a
paTHe cxpo"tJ:3,ZJ;H, .nHTan.e sp;paB-CTBeae samTHTe JKeaa, ~a xo~y
cy -JK:eHe BpJio ·san:aTepecoBaHe H pasaa nHTaH.a aa KOJHMa Je
uama ·opraansau;Hja 11eh u ,n;o ,13;aaac Maoro pa,D;H)la, a· aa KOjll-Ma ce :m:ene oKyn.lbajy Maco:sao. TaKa cMo MH .aa noMO'hH
IIPlKaBn; y 6pnsn sa
;~jeqrrje
,!IOMOBe n paTHY
cnpoqa,~~,
Hapo-
'l!HTO aenocpe,n;ao nocxaje ocJio6olj;eH.a, yq:aai-me MHorq p;oK
cMO y nocJLe,n;H.e :spHjeMe aanycTHJie Taj pap;. Ham:n OA6opu
HH<:y y noTny~oCTII cxnaTHJIH ,D;a je- To cTa:xaa, cBaK,H~amH.l-1
sap;aTaK :JKe.ae, ,z:~;a HHje p;OBOJLHO. C8.MO CMJeCTHTH AJe~y Y
Jl:OMOB-e H 66n:TeJLH, aero je noTpe6ao cTaJIHO ._ce HaTepeco:BaTH sa H>HXOB jJ{;l::fBOT -H pa2Boj, npa'iHTH lt.liXOBe nOTpe6e.
TiaTpoHam, xbjn cy Kao cj>opMa pa,~~a Harne opraHHSaJ.Inje
3a TIOMOfi ,n;p:JKaBH )r .oc6pH3H OKO p;jeu;e 6HJIH Hama I'OTOEO
HajycnjeJIRja· £llbpMa p~a s·a. Maconao oxynJLaH.e :ace~a no
TOMe -nHTaH>y, y HeKHM peny6JIHK.aMa cy n'OTnyao- 3aMpJlH
11 pacrrrunt ce.
·
·
_
Hamn o;~6opn Tpe6a ;~a npnljy yqB.pmb.elby naTpoHaTa
n opraHnsyjy pa,~~ CBoj · TaKo ,~~a no Mob.· IIP"'aaa 0,11 CTpaHe
A~)J{~a no CB-HM~ nnTaa-HMa samTH'Te ,n;jen;e 6yt~;e
CTaJIHa -H e<Jm:KaCHa.
,
,ll;a 6IIcMO IUTO mape nonyJiapnsnpaJIH yq~mb.e ."'eHa Y
aKJ.Injiu.ia · Hapoi\HOr cj>poHTa, xao a coe aKJ.IH~e. KOJe "'!'"e
caMe opratrn:syjy. H: np0B0,1J;e, ,ZJ;a 6HCMO Ha TaJ HaliH-H_ JOlU
:snrile p8.sBHJIH pa,n;an: eJiaH aam:n:x )Keaa, noTpe6Ho Je, 0,11;
oCHOB.!!_liX op:raHnsa~nja _ A<P)!(..:a ~a· ,ll;O .~eaTpaJiaor
0116opa -
opraHH30BaTn
BOijeffie
eBH,lleHJ.IHJe.
CpecKn
o,11;60prr Tpe6a ~CBHM KOHKpe-THO 'ITOMOI'HY CeOCR,IIM op;60- '
pn:M:a y TOM- rrocJiy. ·
:YBJIAqElhE lKEHA Y IIPOH3BO,lJ;lhY- HAll,
HAJARTYEJIHJ{JH: .3A,lJ;ATAK
,IJ;py~:a Bail\aH n lalKTye)I_aH sa,n;aTaE jecTe nnTaH.e aaj. mn:per YBJiaqe:tLa :>KeHa y npOH3.BOp;H.y.
·.
Bp3II TeMno na,n;ycTp:ajaJiliSau;Hje · n: eJieKTpn£PnKau;n'je
Harne· seM.JI,e saxnrje:sa CBaKo;r;Henao y:sJia-qen.e cBe :snme
-.
HOBHX 'Ka,llpo1la y KH,!IJTCTPKjy. Je,z~aH Oil I!3BOpa pa11ne c.aare
je :m:e:Ha. Bpoj ~eaa y IIHAYCTpHjH ,n;aa~c ,D;aJieKo sao.cTaJe sa
.aamHM IIOTpe6aMa, a HCTO TaKO Bp}lO Je MaJieH '6poJ KBaJIH<JIHl<OBaHI-IX. JKeaa. To aaM noKasy:je ,n;a je nuoralbe )K_eacKe
76
PC!AHe ·caare os6;trJLHO H' .,n;a MY Tpe6a noc:seTn:Tif:. ,aajnehy
nruKJDy.-.A<PJK 'Tpe6a- ,n;a noe.Taae jell,aa O,ZJ; rJia:sa_.nx Mo6n:- ·
;nrsaTopa JKeHCKe p~ae .caare H ,u;a npeysMe : Ha ce6e s~a
TaK o6jamH>a:saH>a JKeaa.Ma _
noTpe6e .. an:xo:sor , yqemha- ·y
'UH,ll;yCTpn:ju, Aa KO,ll; lLHX pasnHje. CMHCao npeMa OHHM rpa-.
Ha.Ma np0Ii3B0fl;H>~ y KOjHM_a fie ~eHCKa pa,n:Ha .CHara MdhH
aaj6oJLe ,n;a KOpi-H:TH H ,1\;a saje,n;ao Ca, CRHf\.UKaToM -BO,ZJ;H.
paqyaa ~o ·-ToMe .n;a :JKeae ·lli'TO npnje cTeKay KBaJIHiftuxa:qHJe~
Harua ,1\p>roa.aa je 0,11 npnor 11ana ocJio6oljelba OTIIO'Iella .P"A
.ToMe,- p;a pa,z~;aHn;u mTo npnje- cTeKH_y ·x:saJin!Jmxau;Hje rr
KO;J; rora- je noce6aa na)KH>a 6HJia nocneheaa ·JKeaaMa CnH·~
I-la
,!IHKaT je BO,!IHO paqyna ,!Ia KypceBHMa sa pa,!~HHKe. 6y,11y
· o6yxnaheae H JKeHe H ;~;a rroc'ToTaK KBaJI_mJuiKonaanx pctA:HHKa. paCTe, .PesyJITaTH KOjil cy· fJ;OCa,zl.a TIOCTRrHyTH <He :Mory
,n;a aac 33fl;OBo~e. Hama nesa ca cna,n;RKaTOM Tpe6a
p;a 6yp;e Tjemaa, cnaKo,n;aenaa, MH MopaMo yxasn:sa'T.H eRa•
,z~nKaTnMa aa aenpaanJiabcTn. 0;~6opn A4>lK-a Mopajy ce
CBaKO~HeBHQ -6aBHTH HaBet~;eHHM IIHTalLHMa H p;aBaTH rryay
. H KOHKpeTay TIOMOh opr_aHHMa, aap·o,n;ae BJiaCTH H CHH,l(HKaTa
Y H>liXOBOM pjemaBaHoy.
Ma.coBan yJiasax jKe~a y _npoHSBO){Iby :aaMehe nc~·o
BpeMeao BpJIO _Ba)KHO ITHTaH>-e -cMjemTaja ,n;jeu;e . 3an0tJieHlfSC.
:m:eaa. IIopep; -,ll;p:JKaBe,- xoja' pjemaBa ·oBo nn-raae, Act).)!{ Kao.
opraansa:rprja . JKeaa, AYJKHa. je rr M-opa ,n;a ce jom nnme
saHHMa sa npomnpeH.e MpeJKe ,z:~;je"::njux j1acaJia··n o6,qaE:nmTa~
Y TOMe. pap;y Tpe6a ce no:sesunaTii ca cna,n;nK~JIH~M opra..
HH3aD;HJaMa, ca o,n;6opiiMa IJ;pneaor KpcTa·n y raj :nocao·np_HBJia"'JITH :m:ea~--rre,n;arore, JJ,eKape n· .qpyre, To je je,Zl;aa op; aa.jBBJKHIIX -sa,z:~;aTaKa Ha'In:nx con;rtjaJiao~s,n;pancTBean:X ce:rcrraja
H OHe Cy M'y ,lJ;YJi'He IIOCBeTHTII- HajBefiy ITIDKH.y
· IIOJIHTH:qKa PA,ll; CA lKEHAMA
MomeMo onheaHTo pehu ,n;a aam pa,n;- aa noJIHTii'I.KOM
no,z:p-rsa:my ~eaa anje t'?Ho -cHcTeMaTCKH;· Beh- je yrJiaBaOM 6IIO
Beaaa sa- o,n;pel]eae .qa:ryMe: -·ng6o_pe, )J;Oaom·eH>e mia:aa, rrpoCJiane 8 MapTa n -T. ~- Os6HJLHHjl:t ae,n;ocTaTRK y aameM noJiu_:THl!KOM pa,zl;y je'CTe l i TO WTO 3a TIOj.e,ZJ;HHC a'KIJ;Hje HC npHnpeMaMO JKeHe Ha BpHjeMe, -He -oQjannnaBa·M'O IIiM, fiO!lil:tTHll"KR
,; 3Ha"::aj CBaKe- K;OHKp:eTHe aiC~lije, IIOBe3yjyfiH · aKD;H'jy Ca
''- orrwTHM rro;prsaaeM -seMJLe.
77
�· liMa··~ TaKBHX npnMjepa 11"- cy neKe BpJio 11o6pe <JiopMe
noJIHTH'IKor 11 KYJITypHo•npocBjeTaot pa.Aa, Hta TepeHy nsry6nJie cnoj npno6nTnn Kapai<'l'ep., PnJe" ]e o 'IHTaJIMK':M.
rpynaMa KOje cy y neKHM eyajeJ<HMa npeysn><aJie tPYHK'1':JY
ceot::Knx o116opa n na Taj na'IHH C}'lKaBaJie oprannsa'1"JY·
Y><jecTo 11 a .ceocKn o116opn npeKo nmpoKHX KO'l<JiepennHJa
:m:eua, op_raaHsyjy noje,rr;uHe aK:quje, ~H~e cy ce_ ITC?"CT3B.JI.aJie _
caMo aa t.IHTa.;ra'tJKHM rpynaMa, H Ha TaJ Ha"tJ.nH ce oKyn.ll>ao
,l\aJieKo M:aiL:u 6poj :m:eHa Hero mTo je TO- -Tpe6a;ro _H MOrJio. TaKO cy 'lliTaJia'lKC rpyne, qHjH je sa,rt.aTaK OOJIHTB'IKH U KyJITypHO-npOCBjeTHH pa,n;, npeysHMaJie ·,Lt.yJKHOCT -oA6opa: 3aTH¥, :::a
nycTn}lH CMO .pa,n: ca :aceuaMa npeKo: Koaiflepeau;IJ:Ja, HaKo JC::
Ta q,opMa pallia lK~HaMa BpJio _6JincKa. H Malia cy JKene na·
BliE;Jie- aa TaK~e caCTaHKe n aa iDHX. pctAO· p;oJiaSHJie. Mil CMO
Koniflepennnje
casnnaJin
ca><o pa11n
oprannsannJe pa11a
xeaa.
'
y •esn OI\JIYKa II KOHrpeca Hapo;~nor <jlponTa, npe/1A<I>JK :ri:ocTaBJLa ce BpJIO· o,z~:;ry:t~ao nHTalbe HHTeHSHBHO.r Ma-
p;oca~
~aniH.~ (flopMe rroJIHTRtrKor pap;a xoje cy ce noKasa.Jie A06p:n_M .
co:sHor nO)IHTH'IIKOr pa,n;a ca :aceHaMa_rpa,n;a·a CeJia. C:se
--- Mqp3.Mo o6aoBHTn, Ham rroJII_iTH'IKH pa.;{ Mopa _6:n"T:n. JEH:s. _:n
cBaxo,n;He:saH, :rio:Beaaa c- ~oHKp~anM s~au:uMa y ':IHJeM_ pJema:san.y :lK:eae yqecTByjy. H ne caMo TO,- Tpe6a uha: A~f!,
Tpe6a o6jamH>aBaTII JKeHaMa Ham.., IltTOI'O,Zp!:mlbH II.)]IaH l i
mTa oa npeTCTaBJLa 3a- na:i:u:y 3eM~y, 3a aa,po~.' ynosaaBaTB
mjae ca ,u.oca.Aam:ffiitM _ycrrj'eciiMa -HamHx uapp,n;a Y usrpa,n;ILII seJ.,t.me. H nocl.Le.z(a,y JKeHy Tpe6a ,n;o:secrn p.,o_ casl):a~a ,n;a
eKOHOMCKli · H ,•.~nypHH pa3B~TaK name 3CMJI:.e~ C Je,n;He
cTpaHe npeTcTaBma Y'l~pmhea.e rexo:snHa uapo,!I;HO-ocJio6o,1J;R· _
Jia"!Ke 6op6e, ne3aBHCHOCTH name seM..rr:e, ~ c ,l\pyre .c-x:paHe~
pa -jal!a onfieAeMoKparcxe caare y CBHJeTy.
BACIIHTfl.lliE ,l!JEIJ;E ·
IIoce6ao Mje·cTo _y pafl,y aaw.e opraHllsau;nje npeTCTaBJLa
sa,11;araK BacniiTaa.a p;jeu;e. ,II;pyr Tnro, roBopehn BHWe rryT.a
Q 3afl._ati,nM:a uawe opraHn:sau;nje,_ no,ZJ;~n:atnro J~ y.JI-ory JKeaa
y BaCIII-ITaH.y· ,ri;je:qe- KaO je,ZJ;a-H O,ZI; HaJBruKHHJHX li CTaJI_HliX
sa,n;aTaRa. Ha TOM niiTaa.y ce AO oawn;a yq:n:anJio aemro aJin ae
~OBOJLHO, n 3aTO fieMO y HaWeM ,z:t.aJI:,eM pa.u_y TOMe !I.HTalhy
MOpaTH IIOCBCTH.TH BHWe naJK:ae.
78
BacrrHTaTn .z~ieny y 11yxy Hapoi\HO-ocJio6ollnJia'IKe
6op6e, y 11yxynoBe JyrocJiaBKje; BaCtrnTaTn nx y npe11ane n
CBjecae rpap;n:reJLe aB.iner .n;pyiiiTBa Mory caMo Majxe ocJI~6oljeae p___asaRx, npe,n;pacy.n;a, Majxe nOJIII.TH"::KR c:sjecae. -3a.To
fie Ha OBOM- J;IOCJiy npBa Ham a )J;fjEHOCT: 6HTH: ,n;o6po ynoSHaTl-~ :JKeae ·ca H.HXOBOM O,ZJ;rOBOpHO:M y;r~rOM. y "::HTaBOM -rrpo:'"
:qecy Bacni-naH>a' H y-nyTHTH- nx aa nyTeBe n aa'l!nae KojH:M:a
he mTo 6oJI.e O,ll;roj:nTn:-c:BojyAje:qy y CBnjecae rpa,n;n:Te~e ao.:
se JyrocJiaBrrje._ PasaoBpcae cy tflopMe· npeKo Koj~x aai,IIa opraansa:q:nja M·o)Ke no:~mhn y pj_emaBa:ay osora nnTaJLa. BoJLa
H CTaJIHHja Be3a Ca _mKOJIOM, aame aKTH:BHO: fl'Iemfie- y WKOJI.;
ci-mM- casjeTnMa, Ha po.n;nTeJDCKHM cacTaa:qnMa, s-ek:a 6p11ra
aa nn:oaupcxy opraanaaq:ujy, CBe cy TO nyTesn H MjecTa
r,n;je ce Mo:JKe MHoro YtiHHn:Tn ·sa sac-nn:Ta:a,e ,ZJ;jeu;e · y aamoj
3eMJLH.
]yti_e aaM je _Mapwa)I crasuo aa cp_:u;e, Kao spJio .Ba:aca:Y
sa11ahy, '6pnry o 11ienn n MJI~OM napawTajy. OH: je peKao
»Hnje 1\0.cTa 11a 11iena 6y,11y Ollj~Bena, Haxpa!Lena n l'aKo
11an,e, Ba>KHo je sa nac il TO· 11a .z~iena 6y11y n npaBHJIHO
BacnnTana y 11yxy HOBe JyroCJiaBnje. He,!II!JjTe ·;~a HaM HerrpnjaTe-"'H no•e'JyrocJialmje Tpyjy nawy 11ienY· qyBajTe E:a,.,n;je:u;y II- 6Anjre aa,ZJ; lLOM: ,4a 6n · MOrJIII sciMcTa rroCraTn AOCT.QjHI-I rpalja.Hn aame Hone Jyrociiann:je, rpalya.HH HOBe
seM.n.e -cou;njaJIH3Ma. To- je jeAaH op; · :Bam:nx Haj:sa:JKHHjn:x· 3a.ztaTaKa«.
OPfAHH3AIJ;HOHO yqBPIIlliEIDE
BeJinxn:' je ycnjeX aame op:raHH3Cll~nje ruro ce nOcJLeAn.e
spi-ijeMe rrpe'mJio nJiaac:KoM H cn:cTeMaTCKOM PBAY' rriTo CMOrrpeKHHYmr ca npaKCO-M KaMna:aa KOje cy ,ll;O HC)J;aBHO 6n:Jie
xapaxTepHCTHTIHe sa pa.n; aarne opraarrsau;nje. je.n;aa O)J; Haj_Ba:JKHHjHx __ s3,1l.a'TaKa Koju npe,11; Ha':Ma cTojrr II Tinjer pjemasa:r:,;a fie:rviO MOpaTH ,11;a ce 036HJLHO -rrpHXBaTHMQ jecTe -cpeJ~;:H
Bai-De pa)J;a I-Iamnx OA.6opa. Tpe6a yqHHI-ITII cne .n;a HaM o,zt;~
6oprr pa,n;e KOHTnHyiipaao, ,n;a nHilie npO,zi;y6JLyjy sa,n;arxe· Harne opraHnsau;nje y Be3H ca 'onmTI-IM 3a,n;au;HMa Hap.o,n;Hor
, (J>poHra, Hapop;H"e BJiaCTI-I, Aa 6y,n;'y npep;BO,li;HIIu;ir .Maca :JK_eHa
y pjeiiianaay _'THX sa,ZJ;aTaxa, ,11;a nocBeTe :sHrue rr3.?KJLe ruiTaI-hHMa yc-~o BesaallM sa ·:iKnBOT :JKeaa.
�Ham_}l o,l{6opn cy ·no ·CBOM cacTaBy~ -aapo"~niTO Ha ce ..
JIHMa, yrJiaBHOM ,tJ;o6pn. To ,n;oKasyje cnpeMHOCT ca KOjoM
:aceae aa ceJiy npHxBaTajy pas.ue Mjepe ·aapo,n;ae'· BJia-cnr; a;nr
AKo 6y,l\eMo no,I\HS<IJIH K<l)1ap JKena sa Pall y nawoj opr~nsa:u;njH
•a Hawe rp<I)1Cl<e OA6ope rpe6a rrpmoljernrn 11a je· norpe6Ho
11a y IniiMa yqecTByje CBe Bdm 6poj JKeHa-p<I)1HHua.
unje: Jacnd, je 11a raKBH o116opn He Mory 11a 6y11y pyl<O:BOI\HO!IH Jl<aca, 11a .nx rpe6a Mnjelharu ·" .11a y o116opnMa Mopajy
yBecrn eBH,I\eHrrnjy p<l)ja n ocrrrypaTR , itonrnHyii'reT p<l)1a
CpecKHX 01\0Dpa.
.
,
P<l)jn · yq•pmhxha!La cpecKe oprann•aunje MH CMO Bel(.
6HTH
fJiaBHH
011~
rpe6a 11a y,cJCJI"AY: ca ycJio&nMa ynoje-
JJ;HHHM HaiiiHM. KpajeBHMa, H3pe!Ae IIJia.HOBe TaKBHX ~Y,PCCBa_.:
a cpe-cKH o,n;6opn, Ea,.n;a IIX opraHnsyjy; Tpe6a· ,11;a ce no nn.:.
TaH.y rrpe,n;1aBa'Ia -oCJioHe aa rroMorh HapO,!J;HOr- -$_pOHTa. ,zi;yJKHOCT je Hairnrx cpeCKliX OA6opa ,n;a BO·A·e pa'IyHa H 0 TOMe
xaKne -cBe--Kypce·ne opraHK3Hpajy ocTaJie ·opraHn:san;rrje: Ha-
POI\HH <jlpoar, IJ;pBeHu KpcT, CHHI\HKaT, S<l)1pyre n ,1\pyre n
1\a ee noopxmy 1\'a H y "'liMa yqeCTByjy OKeHe. ,lJ;aJCJie, rpe6a
II3a6panr, IIO,lJ;H3aTH HX Il iJpaTilTII a·~OB pa3BOj, BO;J;efiH
patiyiia 0 ibHXOBHM HaKJIOHOCTIIMa.
CeMnaapn Kojn ce IIP"'e rrprr ~peCKHM O,l\6opn:Ma sa pyKOBOA~.o·:u;e CCOCKiri o,n;Oopa H Tpajy ·CBera je,n;aH ,ZJ;O ,n;:Ba ,11;2H2,
11o6pa cy Ha,l\onyua ·Kypce,.xma.,
so
opraaHs~_..
axTH~IICTKHaa ;:(a 6u oneT noTnyao ::ta.Mpo p;o .:a.eHor c;nrje,n;eher AOJiacKa.
,II;a 6HCMO CBe TQ 'II~Tl:II'JIH HC_OUXO,lJ;HO je no'ipe6HO ,l{O•
6po ~praHII3~B3.Tn cpecKe O)Z{5ope, YtiBpcTHTH aHxo:Be cexpe~
_TapEJaTe KOJH he KOJieKTHBHO PYKOB0,1J;IITH pa,n;oM Hame·
opraHHsan;Hje,.. o~HOBaTII- xrurn;eJiapnje rp;je irx . jam- HeMar
liMa n: 'I!aKBHX cJiyq:ajeBa y aamoj opraaH3a.IJ;n:jn: r.n;je
HHnn;n:jaTnna o.n;6opa 3!3.0cTaje n:S:a HHH~HjaTI-Jne JICeaa, .n;a
0,11;6opn: nocTajy KO'IHHqa pasnHTKa paAci aame opraansa>-
OHC _:>lteHe KOje cy_HOCHOI:t;H pa,n;a II pap;ae HHIH~HjaTirne.
Ilope.n; ·Tara mTo cy oA6opn opraausaTopn Maconaor
pa,n;a .?Keaa, olin Mopajy o.6jam~anaTn: .iKe:HaMa Mjepe aa..
pop;ae nJiaCTH, _
·Mex·o,ife p~a, cne sa,n;aTKe Eoje npeA aamy o"p-·
raa~rsa:u;njy nocxa.n·JLa• Hapo,n;HH <jlpoHT n aapo,n;aa BJiaCT,
Tpe6a ,n;a f3,1(HJKy pa,n;ae n noJIHTWIKe cnooo6aocnr Maca.
lliUaH:oe nrocnjehnnaa.a .iKeHa je-cxe je.n;aa O,z( aa:jnruKHnjHX
3ilAaTaKa Hamnx 0,11;6opa.
MopaM:O tJ·HTH cnjecae ,.n;a -nope,n; noJIHTIPIKor n KyJITypHo-npoc~jeTaor pCl,ll;a ca.· -cnnM -ceJDai_IKciMa Mopa~o Hapol!HTO IIaJIGLY nOCBeTHTR .iKCHaMia-pyKOBO,Il;,HOI:t;.IIMa Hame opraHH?an;,nje aa ceJiy, OHHM :m:eaaMa Koje cy Haj6oJLe y CBOM
ceJiy n Koje he MOlin 11a 6y.z~y'Haj6oJLe arnraropKe n nponaraap;HcTn- c:sera HoBor ·n aanpe,llHOr -11a ceJiy._' Pa:u[n';IHTe __ cy
4lopMe KaKo ·ro ,n;a nocnrrHeMo, aJIH jep;ao je cnrypHo .n;a ce
TO MOJKe IIOCTld'iR jep;HHO HHTCH311BHHM .JIOJiliTli"'KRM II II~
cnjeTHllM pa,o;oM ca :ac_e:HaMa, npeKo ttypcena,, ceMn.Hapa n
ocTan::ux Hlajpas·Hollp-cH:njnx 4JopMn npocnjehnBaiLa.
y ·-oa.MoM ceJiy,' oHp;a h'e Hame ceocxe
!I!!Je 6nm JKn:Ba rn:jeJia u aehe ce ,1\0raljaTn CilyqajeBn 11 a
P"A na ceJiy JKliBHe y BpajeMe Kal\ n:3 cpecKor Oij6opa 1\0lje
1
npiimJIH ·CTnapaH:oy ceKpeTapnjaTa y -cPecKnM o~6opHMa Kao IIcpopMRpa:e,y CeKu;n:ja IIO OCHOBHKM IIHTaH:oKMa pa;J;a H JB:liBOTa.
:a\eaa Ha ceJiy: II, xo KyJI_TypHo-npoCnjeTHa n._ iiponaraH,!J;Ha
ceKn;nja, __npnBpe,l(Ha n co:u;njan-Hd s,ZJ;·paBc'TBeaa. TaMo r,a;je TO
lf..O CCI,l\:a HRje :nsnpmeao ·Tpe6a TOMe. rroc.rry .Ofl:Max n:PncTyIIHTH.
.
Hn:u;aae aKTIIB8., Ha cemura II y rp2,1l;OBHMa no Hajpas-JIIPUITnjnM, IIHTalbiiMa ~ojrr IIMajy CTaJIHli HJ!H- llOJJ.peMeHR
rmpa~Tep, Kao aKTrrn,- sa mrrpeH>e IIITaMne, · sa 'IHTaJia'IKCrpyrre, sa a!-!aJI4Ja6eTtKe:. Te"'ajeBe, sa xn:r~jeay, _sa :aery ,n;j~
Te'lla,: :m:eTBy, nepa,n;ap~TEO, raje:e:.e cnnJieae 6y6e, ·Sa pa,n;He
B:KI:t;HJe, ocrrrypana Hajmrrpy ·Mo6HJIH.3_an;ujy :m:·eHa Ha CBHM:!.
IIIITaH:oHMa ~p:liCaBHOr :JKHBOTa, Tj. Ha.. H3Bpiue:e.y Sa,D;aTaKa
IIeToro,n;IImH>er nJiaHa. 3m.--o Ta:Kne o6JinKe pctA:a -Tpe-6a.pasmr~
jaTn t:ao BpJio _ycnjemHe ~a oKyrrJLaiLe Hajmui:n:Jx Maca -:>KeHa.
CnnM THM nocJIOBHM-"a! y ceJiy- pf:Kono,ZJ;n _nsnpmHH o,n;6op icojR
ce cacTojn on; IO _,n;o IS _,ZJ;pyrapH:qa,.,H. Kojn ce pe,n;p~ao ca~Taje._
O,n; _p;~:i5por pa,n;a Hamrrx o,z:J;Oopa, ~EXOB·e cno-ca6HQ-9T1I
,11;a IISHrurase Hajn.orop;HHje cllopMe H ,n;a. KqpucTe_ qocTojeh"e
,n;o6pe !popMe sa_ M06nJirrS~·n;njy :aceHa _no c:BIIM IIII11aBin.ra rrame .n:p~aBae nsrp3A:a:.e, yneJI~Ko ·s-a,nH.Cn ycrr]ex pa,n;a Aq,)K
Ha c:eec1paHoM a~T_Rnrrs.npaay- JKeHa sa. BeJIHKe- -~a.n:•aTKe Hamer IIeT-orO,l{Hmaer rrJiaHa.
·
MncJIIIM,_ .z:(pyrapnn;e, :,n;a_ !iy Hsj>asiiJ'H Hame ·3aj~AHH'IKO
MIIIDT»CH:.e,- a:rw KaJKeM ,ZJ;a fie!'.!O. CC· MH CBe 3aJIOJKHTII H p;a \ieMO
~3Bpmn:Tn sa,L(aTKe Eojrr cy -y BC3H ca HBrpa,zr;~&OM .3~MJI:.e~ no·
cTaB.n:.eHrr npe,n: Harne Hapop;e, II oae Roje ~aM je ,n;ao. mvn
yt~HTe.JL II Boi)a M~!>WaJI TnTo.
'
8!
�IIOTIIYIJO CXBa'piMO, r,t\11 · fiCMO. MOhH _ Sa,zJ;aTKe _ycnje,mauj~
y · aamn:M: opraHnsau;n:jaMa no ce.1.n1Ma n rpa- ,ll;OBHMa.
I
.
cnpono~n-.:n:
H ,l\j>yrn sa.ZJ;aTaK, · o KojeM HaM je roB~pu·o .APir TnTo;:
a TO je _mnpo"Ko o6yxBaTaH..e ~eHa y aamy opraHR3aqRjy,
mnpoxo aKTITBnsnpan.e :m:eaa aa H3Bpmana:e.y IIeToro,n;n-mThcir mzaaa, Mohn heMo caMo oa,n;a ycnjemao Aa cripoBe,!ICMO aKo nOJ1HrHeMo 11pyrapH11e y !1,¥KOB0/1CTBHMa A<PlK-a .
S1-1we op1-1re o noAI'iaal-by ~aAposa
y Hawoj opraH1-1aau,1-1jH
Mwnca 1\.1 HHHh, 'IJJ;<ln Frramwr
o116~pa
r\<:D)K-a Cp6uje.
CBe 1\PYT<IPHI\e Koje cy y~ecTBoBaJie y 1\HCKycnjn no-
TBPAHJie cy ·-aawe onruTe yBjepe:ae ~a he AHTH<PalliHCTH"t£KR
rl.Jpmu :m:eaa jyrocnaBuje us:npuniTu nocTaBJheae 3a,n;arxe li
OTKJIOHHTII He,!l;OCTaTKe y pa,n;y. ja fiy rOBOpHTH 0 HeKl_IM
aebnxo,n;HuM ycJIOBIIMa sa Hcny:aeH>e o":nnx sa,D;,ata:I\a~
' IIp~u ycJIOB sa
:rO jecre n:tlra~e aawer pyrwBo,n;eher
Kal\pa. Hame ncKyCTBo y pa11y noKasyje 11a je y HaiiinM
pyKOBO,ZI;CTB,HMa -
CeOCKRM, rpa,n;cKliM- H cpeClCHM -
HeOII·
X0/1HO o6es6nje11nm o11peljemi 6poj 1\pyrapul\a, Koje nMajy
nc~ycr:so y pa,a;y ca me~mMa, ,z:t.a je aeonxo,n;ao taj O,ll;pelj:eHn
6poj ncKyCHnx_ 11pyrapn11a AY"'e sa11p"'am y HameM pyKo-
BO,li;CTBy, II He ·p;o3BoJUrnr p;a ce o11e .iiaKo yxJbytryjy y ,D;pyre
IIOC.iiOBC, 6IIJIO ,-napOfl.HY BJiaCT IIJili ,n;pyrp;je,
lliTO
HHKaKO
orrer He c11:nrje ,n;a 3Ha'lln: ,n;a AW)l{ He Tpe6a t~:a ,n;aje cBoje
ncKyCHe Ka,11;po~e HamnM ,n;pyrrrM opraan:sa:n;njaMa.
· ,IJ;pyro, MII ce= MopaMo p;y6ffie rr m~pe ynosaarH ca sa,n;au;rrMa _t!a 6rrcMo Mace )I{e:na npantvmo pyEOBO,LJ;H.lie y ThFIxonoM H3BpmaBaa.y. YsM:EI;Mo canw ·sa,n;arKe Eojrr croje np~~
J;Iamo:ri-r oprarm:sau;HjOM aa ceny. Ty crra,n;ajy npo6JieMn: CTpy1!HOr ys,D;usan.a Jiteaa, axrnntxsn:paii>e JEeaa y pa,n;y sa,11;pyre~
.a ~Be ·To o,n; aamnx ,n;pyraprru;a aa ceJiy saxrnjeBa ,ll;a ce ys
OOMOfi _<l>poaTa II HapO,ll;HHX BJI2CTII, ys flOMOfi cpeCKOr 0~-
6opa A<PlK-a, 11y6JI,e " Bnme ynosHajy ca cymTHHOM Tor
npoQJieMa, ,D;a ra H30IaBajy. ·AJS.o ce MI-l y pyEOBO,ZJ;CTBIIMa
,1J;06po yrrosaaMo ca npo6neMaTHKOM Ha·- xojOj pa,11;H1110, axo je
IIO CeJIHMa, ~pap;OBI:IM2 H cpe30BHMa, aKO HX II_OJIHUPIKH
ys,n;nraeMo, a ynope,l(o ca IDHMa n: cn_e ocTaJie ::m:eae xoje cy·
rr ,11;0 ca;J;a y•IeCTBOBaJie y pa;J;y Hallie opraHnsa~nje. Ja caM
ca OBO HCKOJIHKO puje 11U XTjeJia ,ZJ;a HCTai{HCM 3Hci 1Iaj 6piire
o TOM pyKoso,n;elie:M ,a;njeJiy· Hamn:x ,n;pyrap'li~a. no-qeB o,u;
HajHIDKIIx opraHn3a:qnja; na ,n;o HajBirmnx. Heonxo,n;ao je
o TOMe BO,IJ;IIni pa-qyaa y ;J;affieM pa,n;~ Acb)l{-a.
,JJ;pyru ·npo6JieM, xwjn je· uCTOBp_eMeao Heonxo,11;aH ycJIOB
Ja HcnyFh·eH:.e H·onHx aa,n;aTaKa jecTe, Ha ·OCHOBY HCKycrBa Y'
HaiiiOj Perr)'6.JIHIJ;i-I <;p6nju~ op_raan3oBa_HHje caBpeMeH-Itje
pyKonol]e:ae Ham oM OpraHnaau;:njoM. MH cMo y oBoj ro,1J;-HHlirrpemJI:n Ha rrJiai-IcKH pap; y Hamoj opraHI-Isau;n:jrr. IIo nJiaHy
pa,n;H liHTaBa uama rrpHnpe,ZJ;a, -q:Il:Tana Hama seMJLa, no rrJiaHy
pa,n;n n .Hapo,n;Hn cppoHT. IlJiaHC:ECH p'aA Harne o.praHxhau;Hje
rroKa3ao je neli ,11;0 ca,11;a n3naape,n;He· pes;yJITaTe. Ilpnje cnera.,
y nJiaay je Ta"l!HO o,n;pel)eii sa,B;aTaK KojH noje,n;uaa opraHII-_
sau;J+ja nMa y o,l(pei)eaoM npeMeHy Aa -usnpruu. OtHM Tara,
mrau j6 rroMorao Aa ce O,lJ;Max car.irep;a IIITa Tpe6a o6es6nje,1J;HTH 3a :aerOBO IICny:ae:ae, Hanpn:Mjep,' CTBOpHTII TY- II TY
ce:r-cu;njy, o6ea6nje,1J;IITH. ·,n;pyrapnu;e I1T,D;. II.7.r:aa je ;J;aJI>e rroKasao Aa- je aeonxop;ao CTBOPHTII u ycanpmnnx enn,u;eau;njy
pa,ll;a. Mu ,l(aHac ·ae MO:JKCMO ,11;a ,n;a11.m Ta1IHe n;ncppe o y•Ieniliy
:JKeHa _y pa3HIIM: aKu;njaMa SaTO WTO HeMaMO CBH,ll;CHIJ;Hje.
jaCHO je, ,l(a je HCOIIXO,Zl;HO noTpe6HO' o6es6rrjC,!I.IITH ennAeH-.
~IIjy Koja fie HaM OMOry_fiiiTII p;a Y- nyaoj MjepH IICIIOJ!,IIMci
u noxa:m:eMo, rrpn:je cBera y Hamoj seM.l.bii~ a oa,n;a II u;n:jeJID!vJ
cBnjeTy, -orpOMHe pe3yJiraTe H Hanpe,11;ax Kojn: cy aame JKeH·e
riocnrnxe. IIope,n; Tara, esrrp;em.:(nja xiaM ..qMorYhaBa ,11;a 6r)so
carJiep;aMO HCAOCTaTKe, ,11;a BII,z:(HMO y KOjeM "ceJiy IIJIII MjCCTy
pa,l( ·He ycnjeBa, 3awro· He ycnjeBa n ,11;a Opso. o5e36uje,n;n:Mo
rioMoh TOM MjecTy.n)tu ceJiy.
s:
-"R2
83
�lio)mTII'IKn PIVI Meljy ,llpyrapn~aMa xoje pyxoBoi\e oprac
niisa~njoM n Meljy cBnM l!CenaMa Koje Tpeoa 11a npiiB)"!eMo
noKasa;re BeJinxy npnsp>KenocT n
y opraansaqujy, Heonxo,z:t;a.H je ycJIOB. Heonxof:{HO _je .IIOJIH~
TH"'I\6 o6jama.a.BaH>e· l!HTaBe aKTifBHOCTH aame- o'praansa- ·
-:a Hapo,n;Hoj BJiaCTH, a yje_p;ao IIM yKasaJ!e n:
S~ll;nje, aKTHBHOCTH Hapo;IJ;HOr iftpoaT~, aapO,l\HHX BJiaCTn n
lJHTaBe 3CMJLC. -A s8. TO je, oneT, ir:OTpe6aQ p;o6po pyK6BOJI;"'-,__ _
CTBO. Hama pyKOBO,liCTBa, >eeocKa, rp3./ICKa n cpecKa jom
arrey, naKo nx n:n!a BpJio ,~~;o6pn:)C; ca pasBnjeanM cexqRjaMa.
IIOKpeTHliM- aKTIIBHMa, nocnrrJia TaEa<B aatJ:HH
pyzon-ol)en.a
TaKBO pasBnjeHo pyKoBoljen,e, 11a npnByKy y opraHnsa~njy
,llpyrapn~e liS ,llpl!CaBHOr anapaTa KOje MOry. CTp}T'IHQ. H llOJIIITli'lKH HajiYnme ,1\a noMorny. Bes passnjeHor pyKosoljen,a
TemKo je saMHCJIH~rr ;(a He:MO _OnaKa BeJin:Ke n os6nJ.Lae sa.z\aTKe ns_BpiDBTli, ~6es sanocTaBJLaH>a ·noje)l;:na:nx 33,.ll.aTa,Ka.
HaMa ce '!OCTO ,liOrl!tlja;ro ,lla
opranHsa~nje
nocTnrny ,1\0ope
pesy;rraTe a~. npiinpep;ao~ noJL.y, .a .sanocTaBe KYJI~ypao
npocnjeTan, _nO)IHTH1J:Kn rr.JIIr .n;pyrn pap;. 06es6nje~:rn:n ncTonpeMeHo pjhtOB01J,elbe CBHM aKTliBHOCTHMa, 06eS6Hje,ZJ;liiTli opraHII30Baan p~ CBiiM aKn;njaJ~.ra He Moxe ce· 6es TaKnor
cpec"or a rpa,llCKOr O,liOOpa A<I:>)K.a y KojeM he orrTn O,llpeljeH ·6poj 11pyrapn~a ncKycnnx y pa11y, a napo,um) oes neonXo~Hor 6:Poja aKTxn:n:cTKHH>a y eexn;B:jar,ra H a:KTBBHMa.
Mn:cJIHM,. ~pyrapnn;e, A:a nMaMo T~Ko orpOMHa .ncKyCTEa
liS ~OCa,ZJ;aOnLef p~a, ,n:a E:a OCHOBY IDHX MOiKCMO OTCC!Aa
caEpiiieHn:je
0
n
opraansoBaanje
pyKO~O)l;HTH ax~njaMa.
p~
AHTHcpai.UHCTHLfKOr
cppOhTa 1-HeHa y 3arpe6y
i
H3 roBopa
1CaT~I:o;e
{'(e.~'leraTKJIH,e -n3
Rymen;,
-3¥pe6a.
. ,ll;pare ,llpyraprr!je, ja hy ce y csoMe ns;raraiLy ocspayrn
£l!opMe pa,rt,a :r<:ojnMa ce KOpHCTHJia sarpe6aqKa opra~
HnsaD;nja y o6yxEatraay :aceaa, y OM~COBJbeay opraHnsan;n:je
n: :u.eH.PM KY.JITypHO~llOJliiTH'tfKOM: ys,zprsa:e.y.
Y npoTeioioj ro,D;nHn, rO,n;xaK npBor Hamer IIetoroARmaer nJiaaa,. aH~ncJ>amnCTICIIlhe 3arpe6a cy CBOjFIM pa,n;oM
I~a oue
_
.JI>yoa~
HapO,liHOM <jlponry
ne~nxy noMoh~
HapO,liHII <jlpoHT 3arpe6a mtnpaBrro je sa. npom;ry ro~
AHHY nJiaH sa oae. pe~Aone xojn cy HMaJin p;a ce y Toj rot(nHH
nsBel\y y 3arpe6y. liJiaH p3.11a je ono orpoMaH a sa/H>eroBo
OcTnapeiLe Tpe6aJIO je Mo6tmncaTH mapoKe Mace .. :aceHa 3a-
:rpe6a. -Haj:sehy llOMOh y
:BHMa Ba-.JLaJIO je j\"aTH Ha
THM IIJiaHCKII IIOCTaBJLCHHM pa,n;o~
IISrpa,l\"H.H -j\"HOHIU~e
ayTpOCTp~e'
3arpe6-Beorp3./l, jep j.e oaa npeTcTaBJi.aJia HajsaMamHnjH
·
sll.llaTaK p~V~osa HapO,llHOr <jlpoHTa y Toj rO,liHHn.
Hama - opraHn3a4nja . I_IPHCTynnJia je -nJiaHCEH II3BpmeH.y Tara saAaTKa· 11 ycnjeJia ,z:J;a THM paAOM o6yx_naTH cBe
CJIOjese JKeHa y orpOMHOM opojy. To je OHO siia..ajaH npn;ror
p3./IOBHMa Ha Toj ,1\IWHH~n'. Kpos · 4 Mjece,.a 404.267 l!Ceaa
. ,ll;a.JIO je I,204.00o paAHHX caT:n Ha ..aYTOCTpa:Au·. HapOAHn
{f>poHT ymTe,ll;HO je Ha Taj Ha'IIHH 35 .MHJIR0Ha ,ll;-liHapa, a O,ll;
Tara 17 MHJinoua .n;nuapa oTrra,D;at ua Atll)K. ·ona 'IIHH.CHIIu;a
jacao ro:nopH o no:acpT.BOBHOM paAy :aceH3.. Pa,n; HHje 6Ho Jiax,
6:nJio je orpOMHnx TemKoha, ·ami 6aw Te Temxohe jam cY
Bmne Besan:e :aceHe n s6n:Jie IMixoBe caare y · canJial~imainy
sanpeKa. <l:>opM>Ipa;re cy ce '<eTe II opHra,lle Koje cy PIVI""e
paao nsjjrTpa, y noAHe, rra -qa_Jc n aohy xaKo 6n· ,n;an:e "'IJ~M
Behn y,z:p-ro aa .saje,z:J;HH'IIKO.M pa~y ua a~ocTpa.n;r-r. ·Bpnra~e n
'IOTe >KeHa Hncy ce O,llBaja;re 011 pa,lla Hapo,lliiOr <jlopHTa aero
i:y saje,z:J;ue ca ([>po-HTOM noci:'usanaJie ycrrjexe n TliMe ja~aJie
n ysp;nsaJie opraHH33.IJ;njy.
~a 6rr Ce IIOCTHrJia WTO ·nefia_ MaCbBHOCT y p~OBHMa Ha
ay-rocTpa,z:r;n, Ha IUI'nu;njaTnny :lKeaa -o:P.raHnsonaan cv ,n;jeqjn
BpTnhn y KOjrrMa cy oopasnJia ,llje~a ,llOK cy liM MajKe OIIJie
aa pa,.n:y, a noje,ll;~He aKTHBHCTKllae cy sa TO npnjeMe ,11;e:xty-__
pa.i!e II BO,z:i;HJie 6pn:ry o o,n;rojy, sa6aEH :n cMjewTajy ,n;jeqe. Ha Taj aaTIHH ycrtje;ur CMo Aa orpoMaa 6poj :m::eHa xoje- HMajy
MaJiy 11je~y yKJiorr~IMO y p3./l. Ha pa1w cy ce l!CeHe soJIHl!CaBaJie, a 3aje)l;-HH'IKII sa,n;a:qn pasBnja..n:u cy · jom. nehy JLy6a:a
npe.<a PIVIY·
. MmKCMo cJio6o,n;ao pehn ,n;a cy pa,z:J;bBn aa ayro·CTp~n
. ·6IIJIIT rrpeKpOTHIT:qa y pa,lly Harne opraans~n:je, KOja je oam
tq>03 Te pa;.:{oBe ae caMo. a·xynnJia, Hero 11 "'IBpCTO no;sesana
cne cJioje~e :ateaa n npunpeMJt-iJia ax sa tJ;aJDe
, liCJ!IIRIIX 3-a,1J;aTaKa ~a.tqe .'llJiaHC.KC np~Bpe~e.
R3Bpm~aae
-
8+
S.5
�/
U~ CBPiti~TKy .-AROHHI.l;e a)'TO.CTpa,n;e, rpa,n;CKa opraHH;
11nja A<I>JK-a E!ainJia ce npe,11 Ba"'HHM npo6JieMOM: Kl!KO sa'
J(pW:a_nr 'f:e orpoMH~ Mace :aceaa Ha OKyny n KaKo mTo 6oJLe n:
npaBH.JIHHje KOpHCTHTR H:.'IIXOB e.Jia:Ei H BOJiioY Sa pap;, mTa JIM
npy)KIITH sa ,ll;a.JLlLe noBesHBaJLe n: Mei)yco6ao s6Jin~e:a.e,
KaKo T:Y orpoM:ay caary nJiaHCKn ,n;aJLe pa3BHjaTn.
. Tpe6aJIO ·je
OBy'
npo6yl)eay IIOJIIITH'l!KY
CBIIjeCT,
lCOja ce
je poAuJia y 3aje,z:J;Hli1IK'HM ipn:SIPIKHM pap;OBHMa, ,2:\aJLe Htero. BaTH,_,iJ;a 6r1: oaa sancTa nocTavra oaa· caara xoja :r;rnjeH:.a JLY,n;e,
O,IJ;HOCe Meljy lLHM-a, 'na H CBRjeT, ·pa,IJ;H 'TOra npHII1JIO Ce IIJiaH·
CKOM. KYJl'fypao-npoCBjeTIIOM II
A<I>JK.
,
~
WOpMnpaJiu cM:o
,
IIOJIHTH':IKOM
paiJ;y· yayTap
,
171 l:IHTaJia'IKy
rpyn:;. Te rpyne
nMaiy
·sa,n;aTaK ,LJ;a· mHpoKe. c.JiojeBe ~eaa npn6;nr:m:e acinpe.n;aoj JIIITepaTypy, ,n;a' Mel)y ~eHaMa pa3BHjy ·JI:.y6aB npeMa AOI·.WBI!HII•
OCJI060)J;IIJial-JKOj 6op6n ll coqnjaJIIIC'!'I1l-J:KC:n•,l pa,n;y. 0CHM TOra~
3.000 )KCI:Ia fKJIOIIHJIII CMO y MapKCHCTfl"!Ke :Kpy:m:oKe KOjHMa
pyKOBOAH: l-I~pO,Ll;HH ippoaT, a :xteHe ce y THM :KpY)Kon;nMa
YII03Hajy Ca MapECHCTII"IKO-Jie:E:U!HIICTII"'KOM reopnjo:M II- Q~.:.
rajajy y I-IOBOM, Hanpe,JJ;HOM ,n;yY..y. _.
Pa3He KffiliJKCBHe II_ Kf.llTfpHe Betiepu II HR3 oc-r:aJUIX
tetiajeBa (Kpoja"'KHX,_ EepaMIIl-H-;:!IX, CHTHHl-Iapc:Kux: H -TC'-IajeBa
3a IIJietei-J>e II npaBJI>eH.e ,n;jeqjnx IIrpa..IaKa) Ha EOjHMa · ce
O,J;p)l{aBajy Kf.llTYPHO-IIO.JIIITH't!KH <t:JaCOB:H OMoryfiaB8.jy . HaM
cBecrpaun pa,n; Meljy :~EeaaMa,
)J;pyr T~y c•o~r rosopy cTaBilO aa111 je y 3aAaTaK ,11a
nocBeTIIM:o MI-IOro naJKI-Le 6pusrr n OLJ;r:ojy Hallie JJ;je~e.
~-
M:u CMO Beh. y ;nporexnoj· ro;:r.,Hf!H rrprimJIII- roMe saAatKy.
Hcipo,ZJ;HII (ppoHT o6aBe3ao ce ~a noir:raJI,e Ha- o,n;Mop 4.ooo nrror-urpa. 3aJiarai-I>eJ:o.I opr_aHII3al.\IIje ,AQ)K-a ynyheHo je Ha o,n;Mop
7.200 ,n;jeu;e. Ca ,ZJ;jeiJ;OM cy nowJie II JKeHe nacraBanu.e H ~0~
Mahnu;e, xoje cy- :nx <t:Jy:sa_Jie 11 _o.6RB.JbaJie ocrane nocnoBe.
ITpeMa TOMe, ·o6asesa Kojy je npnMIIO Hapo,n;a:n if>poHr, . He
ca;Mo ,n;a je U3Bpmeaa, :f!:ero je Ii npeMameaa.
fpa,11cKu Hapoi\HK .ppoHT o11ao je npnsHalhe opraH>£sa~njn :m:eHa 3a pap; ua T.OM no.11>y H· noBjep:no ~M o;:~;roj B
OCTaJiy 6.pnry 0 ,lljel:IH' H y OROj rO,liH<lH• 0Be rO,liHHe MH fieMO
-~oc.n:a'rn 8.ooo nuoaHpa ·ua O?J;i\mp rio Mjeceil; .n.aaa.
86.
0 nna.HcHOM paAy y Hawoj
opraH,Haa~HjH.
lls pnje~rr ,ll;o6pue Oj11amrh,
,IJ;e.JteraTICHine H3 IJ;pae rope,
KaKo ce npe,11 Hamy opraHa3a!1Hjy noCTaBJLajy KpynHn
sa,n;a:u;rr y Be3n _c n~BpiileiLeM IIerorO;:J;HIIlH:.er nJiaaa, ja 6nx
ce ocBpHyJia aa jep;aa O,Zl; aep;ocTaTaKa Kojn ce ri:ojaB.lhyjy KO~
Hac ,y IJ;paoj fopn. Mrr cMo HMaJrn y npBoj ro/IHHH IIJiaHa
spno. ,ZJ;06pe pesynrare, aJin MeHH ce 'IIIHII ,1J;'a CMo MOrn:ri .,zr;a
IIOKaJKeMo 'jom 6oJI:oe H jaw "Befie pesynTate ;:~;a cMo 3aBeJIH
Bnme nJiaHcKor pap; a. Ko;:~; aac je 6rrJIO nJia:HOna; aJI-H cy. Ttt
IIJiaHOBH 6HJIH IIOBpeM.eHH, HHje 6HJIQ o6je,ll.HH.aB8.H:.a pa,ll.a.
Kop; aac c~ ,n;eiiiaB<ino Aa M:ace JKeH:a ytJ:ecTnyjy y H3Bjecaoj am:prju, aJin Ta :e.n:xoBa pap;aa cnoco6aoc:r, Taj H.HXOB
-pap;an eJiaa arrey rrpasnnao ncKopnmheau. )J;ewanano ce
·,n;a aa · j~,n;ay aK:u;rrjy ,n;o?y ":JKeae, ann TaMe aeMa. p;OBOJLHO
anaTa, aeMa CTPY'!H:.aKa ,11;a .pacrrope,zp1 Ty pa;:~;ay caary.
,ll;emaBano ce u To ,n;a cy :~xceae pap;nJie oae nocJioBe KojH cy
6n.11n BpJio rernKn 3a an:x ,1J;OK cy MYIIlKapu.n pa,n;HJin naxme
n_ocnoBe. To je ,zt,oJia3KJIO _.oTyAa IIITO HKje 6Ko nJiaHCKH
pa3pal]eH cBaKH noje~rrHn sa,zt,aTaK. MncJirrM ,v;a ce TO ,n;emaE-a.JIO n y _ApyrH:M: Kpaje'Bn:Ma Hame 3CMJ.De.
·
. M-rr heMp, Mei_;ynn.-r,' KOpHCTliTH TO CH.liHO IICKyCTBd R3
· npBe rop;III-Ie IIJiaHa· H OTKJIOiirun rre,JJ;ocraTKe. ,1\a OneMo
M:Of.JIH OKYIIH'i'H CBe :m:eHe y li3rpa;:J;HoU 3eM.Jbe,. CTBOpHJIH CMO
Oh'1HipHe n:JiaHOBe _y 3aje,ZJ;HH~H _c Hapo,rt;HHM cppoHTOM, y H.HX
CMO yanjeJin cne:u;n£Pnt.Iae 3a;J;an<e _xoje Mo:Ji<:e -,ZJ;a .cnpoBeAe
opraaiisa:o;.:nja Aci>)K xao, HanpnMjep, fl:OMalir-PxKe n :Kpoia<t:JEe
Kypct:se ru,n;. Y Te nJiaHone yH:njeJiu cMo sa,n;a~Ke ~,n;pei]eHe
cne:u;ujaJIHO sa_ :JKeay IJ;pHe rope. TaKa heMO one nJiaHone
MOlin -rrpeHrrjeTrr- Ha· Jlcene cena ,u;.o HajMaHonx 3aceo:Ka, Aa
!ICKOptiCTHMO TY pa,ll;HY CHary, ,n;a je 'npaBIIJIHO pacno,n;jeJIHMO, ,n;a JKeHaMa p;aMo sa,u;aTxe Koje oae Mary sancTa ,n;a
nsnpme. l:VIK HeMaMo MHoro <Jia6pnKa y IJ;paoj foprr, na cMo
HajBIIillll 6poj W:eHa OKfiUiJIIl aa TIOJI>OIIpHBpe,n;HHM . pap;oBU:rvra.
IIpey3eJre CMo Ha ce6e 11a l!<eae ceJia KYJrtypHo ys,11nr1:1eMo, 06jamHoaBa.n:e CMO HM H . ~6jamH.anaMo TieToro,n;Hm:a.tt
87
�TIJlla!H a 3aA-~TKe xoj"e oae <t:pe6a f);a u_s_Bpwe, HanpnMjep
Jiexte:e,e .IIliiJIIIha_, . ra_JeH>f:; 1\0KOWH, SCl!Gai)HBaH.e 6amT!I.•
Ha ,n;m.rahHHCKuM' B: 3,1:\"paB<:rnea:nM xypceBnMT Mn npBMje~
piu.ra B:acnirraBaMo jKeHe li _ ynosaaBaMo· · nx · c IleToto.z:t;H-
ox 0 ae Beorp~a yci:tjemH:o cy eaBJia,D/a:ne y cap~lhn ca na. po.r\HOM nJiati:Ih:y H OCTClJIIIM MaconanM :-opraan3~HjaMa._ To
· je _
je~aH O.z:( sa,ll.a"Taxa KoMe opl:iaH~sau;nja Tpe6a_ ,n;~ nocne~n:
Be.llHKy .II~H>y, jep je TO OCHOBHO UIITaae y 8!1Jl.eM ~a_snojy
.aprannsau;nje. 3aje.z:(Ho c TIIM 33,ZJ;3TKOM HaMehe_ ce· npo6JieM
CTaJIHe 6pnre oKO ,a;je"IIje ·samTHTe, jep ·- Mciconno- yKJ!>yqeae
~eHa y npl!Bpe.z:(y HO·CH C060M H TIIITaH>e' -q-yBajna lLIIXOB'e
~jen;e :n:oje sarro~.JieHe :JKeue He 6n MOTJie fl.2 ocTa:a·e Ha yJin~n.
)f{eHe Beorp3)I.a, y capa,z:~;H>n ca ocTaimM :MacoBHIIM oprruursa~njaMa, pjeiii3BaJ!.e .cy TO UII"Taae· II nOCTl:I3aJie HeCyMILHBO
BeJinKe ycrrjexe oT-aapa:u.e:tJ: pasHnx o6~aHnmra n- jacaJia. Y
'TOMe pa)l;y CTCK;rre cy BeJIIi'KO IlCKYCTBO Koje he H3M CJifJKIITH
..3a A2.JI.H ycnjemat_t n ,npaBnnaH pap;. ,
· · ·
mJL:trn IIJiaHOM •.
~ Y· ToMe cMo nMium p;ocTa ycnjexa. C:se oHo mTo CMo
paH.Rje nponyCTHJIII, I<opHCTefiu ./Ce liCKfCTBOM, Ha.,ZJ;OKHa-.
,n;nJin cMo noJ:[OBIIHOM- 1.947- ro,n;nHe.
-cMo KOA :aceae npo-Oy,z:(nJxn:. nHTepecoBame sa . nsBpm~:a.e Ileroro.z:(nlllaer · nJiaaa
Aa
!<
peKOHCTpyKqajy noJLonp·nBpel\e, Haj6oJJ.e roBope pe3yJI-
TaTH. Taxo_ ~anpHMjep, jKCHe :qpHe rope saC8.AIIJie cy OKO
30.ooq BofiaKci. _RoJieKTIIBHO cy pa,zp:IJie y noJLOnpH:spe,n;ari:u:
pa,D;OBIIM:a, o6pal)nBa.[C· nMa:a.a · n: ·pa..n;nJie _Ha_ no,n;nsa.u,f eyHa.
.
.
.
JReae
HaHo
1-HSHe 6eorpaAa paAe Ha
~-taspwel-by rteToro)J.HLUI-ber nnaHa
noJCaBane cy 1106pe pe3yJITaTe n y
OHe Cy ~aJie 799.000 ,ll.06pOBOJI>HHX
Ha ITpsoM KOHrpecy HapOI\HOr ,PpoHTa Cp6nje APYT ·
BJiaroje Heunconn:h, rrpe"Tcje,ll;HHK BJI~e HP Cp611je nocTa-
PIIje~
Je;reHe .Xa:M:oauh,- cexpeTapa.
fpa,l1cKor ·OA6opa A<Nli-a 13eorpa,.~a.
. BIIO je npe11 Hapoi\HII ,PpoHT Cp6nje, rra npeMa toMe n npe11
WpoHT Beotp~a, BruKaH Sa,il;aTax: mTo tiBpmhe noBe3HBa:e.e
ceJia c rpa,11;0M 1:1 npo,Z~;y6JE.nBaH>e canesa ce.JLa n rpa,zr;~. )l{eHe
lliene Beorp~a, Kp03 <:Bojy opra>msaqnjy, Kp03 A<I>Jf(.
c:secp,ll;HO cy pa,z:p-ue Ha n:crryn.e_ay s~a"TaKa xoje je Kao s:ajB3JKHHje npe,n;. H>ll?C noc'l'aBno H-ipo~H:n cl>poHT.
OHe __
yqecTBoBaJie y noJIHTittiKOM H jaBno:M J:I.:a:soTy
Beoi'pa,n;_a, paAH.lle ua .cBHM noJI.HMa APYWT:Beae ,n;jeJiar'Hoc-r:a •.
Beorp~a
»raC?BHHM _aKD;HjaMia pa)J;HliX 'lJ2COBa.
Beorp~a
cxBaTnJie cy n3Mel)y ocTaJinx n osaj 3a!laTaK Ha-
H:uqa, a· MHOre O,ll; H.HX HOCe Ha::n:m AB<>CTpy:Ka, TpOt'l'p:fKa,
po,l(Hor <f>poHTa n riC~~aB_ewte ra. Il?P~A ·rora, _ m_To je
opraan:san;Hja A<PJK yq~c"TBo:san:a: y a·Iu:~;njaMa KojnMa· je- He· ·
iwcpe,n;i-ro pyx.oBo,zr;nO crua: tPpoHT, y eKHnaMa Koje. cy nni_Jie Ha
ceJIO, a xoje cy :maltJnJie poMara:a.e Ha pasHHM IIOJLIIM-a ceJiy,
nope,ll; Tora ID"TO cy :»eeHe yqecTn(ma~e.y ca:KyrrJl>a:ay HO:BU:a sa
KyTIOBHHY -6H6JIHOTeKa, -IIOJI.OIIpHBpe,rpUIX ·CnpaBa . ·sa . Ce;:r..a.
caMa -opraHnsa:u;rrja nocTalmJia- je ce6n o,n;p_e}ryeH IIJiaH IWjn je
{:aBJia,L\aJia 3a nsBjecTaH nep~IOA, a -_Kojn -je o6yxnaTao o,l(J.._-a~
JKen.e Ha CeJio, yno3HaBaH>e ca :aonno"TOM II npo6JieMHMa ca KOjn:Ma ce 6opH Ha_rna ce.JLaaKa · n HaYJ:nHoM Ha Kojn ~o~e )Ke_aa
rpa,w;a .,n;a rroMorHe -xeHn ua ceJiy. IIosEnaHe ·cy -ce;:r,..aHKe--,ns
·pa3HHX ceJia Peny6JIIIKe Cp6nje y ,Beorp~, Ilocjehyjylm.
Beorpa,z:J; .oHe cy ce yno3aaBaJie ea 2KliliO"TOM rpa)l;a, BH~JeJie
neTOC'TpyKa liT;(.
,
CTa.;1a!i 3'a,Ll;aTaK o'praaHsa~uje jKCHa y Beor~Y cacTo-·
cy ,Pa6pnKe Koje MOJK!Ia nnK~. y JKnBoTy Hncy •"AjeJie, o6n~-IWie xYJJ"TypHe ytTaHO_B·C KOje· cy HM ~OTJie. 6HJIC Hen03HaTe,
jao ce y HenpeKir!IHOM yKJJ.)"lnB_aJLy :JKena y npn•P•IIY " H.HP'PY"HOM ys!lnsae.y n ocnoeo6JLil.BaJLy. Taj sap;araK
a
cy
HanpHMjep; Iia: nsoopnMa sa napOAHY :BJiaCT yqeCTBOBaJ!O je
npeKo goo/ OKeaa ~KynHor 6poja, a 40% "'ena asa6palio je
0
sa Oi160p.HHKe rp~c!Cor 0,116opa. ITpeKo so "'eHa Jllli"O je y
· pejOHtxe- rJ:>at\cKe oA6ope. CBe To cBjeAOtiH o BeJI~Koj cnn-._
jecrlr :m:ena Il n.MxoBoj. cnoco6aocTn:. )J;a·uac, y Beorpap;y_ y
npn:ape,zj;H Hi:vr3.3n ce- OKO 47 .coo :m:eHa y csHM rpaaaMa n:a,z~y-·.
CTpli:je, n: OH:e. noxasyjy Hecyru::a.HBO- BeJiinte y~rijexe.
To ce
BHI\H aaj6oJI.e ns qmpapa ~ 40 :JKeaa y,11apHHI\aJ 011 Kojux cy
MHO!"e _
y,ll;apHn~e no ~ r Mjece:q, _mTO. SHa'In -ce~aM nyra- YAap~
XOBOM.,
88
--
~6CJI~je· nocjeTa ~paha;re cy ce, o6oraheue.
cKyhH ,n:a KOpHCTe
·nt::KfCTBIIMa,
opraHU3·aD;lijn ·H (:BOMe CCJiy.
89
�//
,· Ycnf~cn __ 6eorP~cKe oP~i:\HH3a~nje He Mary ,11;a- ce H3pase I:IH<jlpaMa: Hnje /IOBOJLHO jacaa cmn<a Iia11a 6u i:e KasaJio
~a .j~ Y. B~orpa11y- 6opaBHiiO roo :Keaa as OKOIIHIIX ce11a Cp6nJe, HC~O J~ Ba:lKHO OHO lliTa Ce THMe TIOCTHfJIO; OHO orpOMH0
op;yrueB_JLen.e_ WTO C"e ':II:ITaJIQ Ha 'JIHLVIM:a OHHX CeJLaHKH II ':IHlb~Hllqa ,n;a cf.ce ~me Bpa~aJie y c:soja ceJia ca n}rHo ncxy-CTBa.
- c~ nyao_ JKeJI:.e A,a H ,n;a.JI:.e pa,11;e, Ycnjex ce orJie,11;ao na ~'Inn;n:Ma. c~ux ~e_JLaH~u ··xoje cy npBn 'nyT 6opaniiJie ·y Eeoi-pa,11;y,
KO]e JC. nb TipBII nyT Beorpa_,11; ,U.O'ICKaci HCKpeHD, CBeCp,!.l;H'O B
ceCTpiiHCI\lH..
. _..,
He_ MHCJIHM -OB,ll;je ,n;a HHJKeM oao LUTo je Yf>al)eao OA
IIpBor ;a;b ,IJ;pyror- KOI-Irpeca, jep 6rr TO II3HOCHJio :s_pJio MHoro.
IIsHujehy Mei}yTH~ He;a;ocTaTaK xojH ce nojanno Kao 61-naH
y HaiiiOj Opi'aHH3a:qqja, 3a Kora MHCJIHM ,ll;a Cc:i nojanHO H y
pap;y ,11;pyrnx opraHnsan;Hjil, a IWjii y ns:sjec1ioj Mjepu XO'IH
pa;il;. To je ni-naae CJia6e, cKopo l-IHKax:se enu)l;eiiu;uje y pa-.
AY. o orp~MHOM pa,ZJ;Ho~ ,n;onprnrocy Kojn cy ,a;aJie JKeae Beo..:
rpa;a;,a H 0 t.IeMy TOJiliKO :XCHBO' CBje,n;O"Ie 6pojHa O;!J;MOpiimTa,
cpei)_e:an ,n;pnope,z:t,n, ypei)ean _napEOBH:. o;:t,pmaae qiiTaJia'IKe
rpyne. HT,n;._ Hama opraFJnsa~nja Huje c:se '!O e:si:-rp;eurnpaJia
H: 360r TOra HIIje HaM ycnjeJIQ_ ,a; a: CBa OBa HCKyCTBa HCKOpHC'l.'HMO y ;:t,an.eM pa;:r;y, IIpaBIIJIHa II 'l.'a"IHa e:su,a;er-r:u;IIja I-Inje
aaM noTpe6Ha paAI-I. o,a;aBaH>a · npHsaaa:.a :)KeHa:Ma IWje cy
TO sacJiyJrervre, Hero .Je TO :spJio :sa:;;tmo sa ,n;aJI,n pa.~ oprai-III~
3an;uje.
3aTo TOMe· IIIUalhy Tpe6a· }J,a riOCBe'l'UMO BeJIHXY
rra1KH>y.
-
Tje.wH::>e sese
ca CI-1HAHKan1Ma
liS opraa:t~3au;nje B0,1J;e ~je~y y p;oM HJIH o6,a;aHiniiTe, ,rt;a HX
.J;OBe,ll;y II3 o6,a;aH::p:mTa axo je oHo YAi!JI:.eHo oP, cp·a6prrKe, n: ·
yonrriTe ,11;a IIM' noMoray y 6prrsn sa p;je~y, y ,u;oMahruiCIB_y.
Cne Behn: -6poj HamHx ·pa,!J;HHKa u pa,!l;HH~a xpaHn ce y
MeasaMa. MH -qecTQ qyjeMo HJIH liJ.<ITa:Mo Kp:i-nnKy THx MeH3H,
KO?IHKO no nrrTaa.y xpaae, TOJIHKo u p~Il p.JI:.KaBor ynpaE>JL-a·ri>a Measar.-Ia. MncJIHM, .u;a Hama opraausa~uja ~oiKe II
Ty ,u;a IIOMOrHe ,[J;a yTH':Ie lia ynpa:se !1IeH3ll p;a :rrpaBIIJIHO
yrrorpe6JioaBajy aaMnpaHu;e, ,11;a ce 6prray Aa .11cxpaua 6y,ZJ;e
pasi-IoBpCHa, ,a;a 'lliCToha Y MeH3aMa 6y,a;e npuMjepHa IIT,Zl;,
Ty Ham a opraarrsau,uja rpe6a --A a ce BIIllie aaratKyje nero
cana.
Pat\n lliTQ 6oJI>e noMohn MajKaMa pa.u;au~aMa, norpe6ao
je ,n;a ce TjernH>e rroBeJKeMo ca CIIHAHKaJIHHM opraan3aqujaMa.
IIITO je HarJiacrma II ·,n;pyrapini;a Baap;.a y CBOM pei{>epary. Mu.
~0
II!I~al'IIO MHOro npnMjepa rp;je cun,n;nKaJII-IO ·opraaH30BaHe
pa;:t;nu:u;e ae yqecTnyjy y pap;y name opra:arrsan;nje, CMa~pa
jyhu ,11;a auje rroTpe6Ho ,ZJ;a nope,?.!; CI-IH,rt;HKaTa pa,n;e y Hexoj
p;pyroj opraHnsa:o;ujir. To j.e, ,11,pyrapn:u;e, norpeamo, jep
CI:IH,IJ;Inca;"IHa oprauroball.l;Hja n~_!a cBoje TI.'Oce6ne sa.n;ahe, a
Hama oprar-n13au;uja IIMa ,ll;YJKHOCT .n;a noMorHe JKenaMa p;a
rr;ITO ~piKe caEJia,iJ;ajy OCTWTK~ ponCKe npOlliJIOCTII, p;a ce
nom:ITI-It~Krr n EYJITyp~o pasBrrjajy. ·
,[],a 61-1 MajKa Morna npasHnHo· Aa sacn1-1Ta
CBO_je [.:YijeTe, nOTpe6HO je Aa 6yAe
nHCMSHa 1-1 KynTypHa
Hs pnje'<[u.
TI3 ro:sopa Aine.'le Ou;eneE,
p;eJierarrGrH>e II3 C.1o:s~H:nje.
Hama opraausaQrrja nMa orpoMaa n:cKycT:sa aa co~n:
jaJIHOM no;r,y, aapo'-III'l.'o Ha noJby noMOhu JKeHaMa MajKaMa~
A.Jin. no~oh MajKa:-ra paAI-nrn;aMa, aapotiHIO y opraarrsan;I-rjli
.l;Je"IJHX: Jacana HIIJe npyma:Ha o,a; c;rpaHe Ael>)K-a.
.
BemiKH Op_oj pa,li;HIID;a He cTaayje 6JIII3Y f!Ja6pn:Ka n
p~p;noauu;a. MaJEe s.anocJieHe y THM cJla-6pnKaMa ~opajy pauo
YJYipo Aa :B~Ae cn,oJe ,n;rrjeTe AO ,il;Or.Ia. Haiiia opraHH3a'rt;uja
MOJKe ,11;a n~MorHe OBHM-:lKeaaMa Ha Taj Ha,qna, ·.n;a·p;pyrapnu;e
Jhy6oMupi.;:~
ToMnh 1
-.uana f.lJaBHor o,a;6opa · A<D)l{-a
Cp6nje.
,ll;pyrapn:o;e, y CB0?4 jy-'1epam1neM ronopy MapmciJI THTO
je HarJiacuo, p;a je je,n;aH op; rJiaBHIIX sa;J;a~aKa ·Hame opraHHsa:o;nje nacnnTaae HOBl:IX noxoJbelba ·- y ,u;yxy Ha·me ·a aBe
JyrociiaBnje.
·
Ha IlpBoM KoHrpecy uapinaJI TnTo· je roBOpHo ,u;a Hama
o:PraHnsaLvija Tpe6a CBe ,u;a Y"IIIHH ,1.1;-a-- o,a;rojn-- ,ZJ;je:o;y TaKo,
11a nocTaay 1106pir naTpnonr crioje seNII>e. 3a 11ie11y cy
flO
91
�HaKe paAH" opraHHsau.Hja y JeceHHU.aMa
/
llO'TpC6HII TaKB-I:I ,11;pyntTBCHII yt.liOBlt KOjH fie OMOryfliiTH ,a;a
IfM: ce _,l(ajy npannJIHII norJie,z:p;r Ha .~B·njeT, p;a HM ce yc~:I
JLy6an npeMa oTav6~HH n }<pll<aa npeMa aenpnjaTeJLy.
,LiaaannLa nama IIPJ~Cana npYJKa MoryhaocT. 11a ,llaMO
npaBiiJIHO nacnnTaae ,11;jeu:n. Ono· mTo je BruKHo TO je - ;:(a
MajKa MDJKe II" O,liiirpa npecy,11ay yJiory y <j>opMnpa!Ly >eapaK"
-:repa CBora p;jeTeTa. ,IJ;a -6u MajKa MOrJia npaBHJIHO ,n;a nacnnTa·
-eBoje ,zt:njeTe, noTpe6ao je Aa 6y,n;e nHcMeHa II KyJITypHa ·
· Harua opraHnsa:qrrja MO:~Ke ,qa noMorHe Maj~Ma ·t(a
npaBHJI_Ho nacnnTajy cnojy -,11;je:qy, caMo· ,l{oca,qa MH HHCMO
IIOCBeT!V.tii MROrO na:i!\:lbC OBOM IIB:Tan.y.
II yreM np_e,l(anaa.a,.. Kypcena n .6H6JinoTeKa Tpe6a
:IE: CHaMa- ll MajKaMa
OMOry}urMo, ,zt:a CTBOpe IDTO 60JLC YCHOBe
3a BacnHTaH>e cnoje
•
p;~
~je:qe.
Y noc,'beA_I&e -npnjeMe _CMO Ce Tnje_cHo non·e3a;xe -ca nno-
HnpcicoM opraHnsan;HjoM n y cne m-ra6o11e _yJia3e npecTa.B:..,
HIIIJ;e aamHx· opraan3au;nja. lloTpe6Ho je t»axoj JKeHH o6jac~HTB · 3Ha,ttaj IIHOHHpcxe opraan3an;nje, -raxo
HII
Aa ue . 6y,n;e
jef(He MajKe -Koja. Hehe no_cJiaTI:t. c:Bojy ,n;njeTe
y
nnoHRp-
cKy opra.nrrsa11njy. IC3,11 .,llnjeTe nolj.e y mxoiiy, noTpe6ao je
11a ce MaJKe nnTepecyjy KaKo >Lnxosa ,11jella )"!C. To he H;lj.
6oJLe caauaTH H~ po,n;:nT~J1,CKijM cacT·aH:r..J;IrMa. Pau:nje _ ~y,
. OBaKBn: caCTaH:u;n nocTojaJIH, -UR HIICy ,n;aJI>.H ·noTpefiHe pe3yJI~_~
TaTe. IIponiJie ro11nae y npsoM ~ noJiyroljy 6aJio je ,!IOC~a
CJia6n:x ol(jef!a, an:n ttHM Cy rro'l!eJIH ,n;a ce o.n:pJICa»ajy· pop;nT e_JL.CEH _cacTaHu;n, ·ctaiLe ce nonpa.BIIJio. Haj6o.)bn npn:Mje·p j-e
CJI)"!aj Ilpse Mym.xe rHMHasnjey. Beorpa,11y. To je TaKossaan
CHCTeM OTBOpeaiiX BpaTa: jeJl.EiJ IIO.IIO,Il;He 'Cl31I npoce!l>opll
_CaCTajy -ce y rHMHa3njn: ca DpeTCTaliHliD;HM'a IIHOHHpCKe :H
OMJICl.A.HHCEe opraan3au;nje. Tora ,n;aHa ;n;0JLCL3e Maj:Ke H HHTe-
.ns·,,~-vrcKyduje··
ACJierp._TKIULe II3
Pe3Ke IIpemer)u,
HP CJioneuuje.
Hama opraansalln:ja y JeceHn~aMa pal(mra je aa ToMe
11a 36JIBJKH pa/IHHliY n ceJLaHKy. Y jeceHH~aMa HMaMO JKe;,;e•.
sapy. ):\a 6rr ce ceJLaaxe ynosaaJie ca pl!,liOM <j>a6pn'!KBX pl!,llnn~a, nama oprannaa~nja je, y. _saje,D;HIUJ;H ca- -cnn,l(nKaTOlYf,
opraan3oBaJia --qeTBepo.n;aesny -_ri:ocjeTy JK"eH.a ca ·ce.Jia <Pa6pHn;n •. TaKa cy ce JKeHe 1!·3 CBli,...ceJia ynosHaile ·ca pa,z~;"o•BnMa
y.<J>a6pnnn:.
·
Y a!Cl\Hjn Sa rpl!,liELY BO/IOBO/Ia aawa opraHn:Sallnja npe·
yaeJia je Ha ce6e .n;a lH3rpaAH cep;aM Kn;ioMeTapa KaHaJia· 3a
riOCTaB.Ji,aae BO,ll;0BO,l\HiiX :qnje.Bn:. ·y OBOM pa;J;y yt~eCTBOBae
cy saje/IHH'!KII )Keae ca ceJia " pa,~~Hnlle ns rp3,11a. 3a rpl!,liH•Y ·
··s-a.p;py;Kanx ,n;oMona o6paaosaHo je y Jeceniin;aru:a II :acen:cxnx
6p11ra,n;a, -cnaE:a Of( 25 ,n;o .so :~~teaa," xoje ·fie TOKO.-M one ro~nHe.
pa,t!;,!ITII Ha R3rpa)l;ILII ,ll;OMO~a•.
ToxoM npo·ri:IJie ro,n;IiHe nama opra:ansan;nja :larroc.:nma je
r.o65 JKena, o,n; Tara 6poja .362 JKene -ca.Mo y :ateJLeaapK. Hama
opraHr-mar:inja o6anesarra ce · ,n;a he y oBoj ro;rplan 3a-n0c;;:u!Tn
300 :m:eHa y na,n;ycTpnj~-;, o~Bairui{n:rKonaTn ro.o, a ocnoco6n:Tlr
sa_ noJiyrmaJim;IunconaHe pB.,rl;Hiliu;e zoo xteHra•
Hilma opraansau;Hja noxasrura je ,n;o·6pe pesy;ITaTe rr -H+al
npocnjeknnaH:oy- JKene. AxTHBII KOju cy o6paso_nana: no ceJIH~
Ma opraansyjy .npeijaBa&a ·Koja O,llp:JKaBajy 3,llpancTBemi n.
npo_cnjeTHH pa;J;arr:u;rr. Ycnje;ro HaM je Ha-9Ba· npe;::t:anaH.ta JJ;a
oxynn:M<;> n: JK~ne· K()je. cy cTaja;re no cTpaHn. IIo .ce.Jin:Ma cMo
ofipx-caJnr .n I7 Te'l!ajena sa IIUIBeae, 4 sa :Kpoj_ea.e~ I8 sa nJie~
Ten.e n 3 3a ~~>ery ~je~e.
M y noJIHTH'l!EIIM- aK:qnjaMa Koje_ cy 6nJI_e- opraun'aonaHe ·
·cap':llae 11ao· je ,1106pe pesynTaTe ~ 11ie11a cy rrOJCll2aJia srrnre
011; C'rpaae MaCOBHIIX oprann3an;nja, Kao axu;ri:ja sa no:M:Oh
illrraanjrr, AJI6aanjn, Y'IeCTBOB·:tl!~ cy je,ZJ;HaKo jKeae C~JI:.aaxer
yc~Jex~. CBe OBO roBop-n ,l(a Tpe·6a noMolu:r MajKaM:a
paAHnu;e n naTeJieKTYaJIKe n -caKy-nnJie- 3HaTHY CYMY HOBan;a:.
pecyjy ce .aa p3,4 n.n:xoBe ,l(jen;e y -ruf(;OJIH. --- OnaKaB· Hal:IIIH
y
Bacnn-
Ta&y llle';le.
»,L\je~a cy aama 6y11yhnocT«,. roBopno je je,liHOM npnJIH!CO·M 11PYr CTaJLnH. BacmuajMo nx TaKo II" aama 6y,llyhHOCT 6y,n;e.·-cjajaa, CBl:tjeTJia«~ To je- aam aaAaTaK.
)!(eHe cy noce6ao nocJiaJie Ma·oro KH:.Hra sa ,n;jel{y·y IIpnMopCKoj CJioneaa'!KDj n KopywKoj. I): pe11 noJ!a3aK Ha ',Lipyrrr
Koarpec mena Jaceanu;e npHrrpeMnJie -cy no:KJIOHe sa rp-qxy
)lje'JY· .
..
93
�/
Y OBOM M01MeHry, Ka,zJ; je, y .Hawoj 3eMJhii IIO"tJ:eJia H3rpa,l\ftra cou;njaJIH3Ma, KaA IIeroro~n:mftr~ riJiaH ua,n;ycrpnja.nnsa~
o;n:je n: eJiexrp~u{>nKalV-Ije orBapa nepcriexrn:Be sa not~;n:s-aiLe
ceJia, aa paanoj noJLonpnnpet~;e, rpe6a jacHo oApet~;nrn Mjecro
H yJiory ce.Ji.aHKe y peKOHCTpyKI.J;HjH IIOJL"OIIpnBpet~;e KaKO. 6fi
OHa IIOCTaJia CBHjeCTaH "tJ:HHHJiai.J; H HOCn:.naq CTBapaaa HOBOf
JKHBora Ha ceJiy. BH,ll;HK- ·ceJLaHK_e c :M:a.no.r KOMa,1J;Hfia BJiacrnre
seMJLe, ca xyhe II oKyhHIUJ;e naJLa npomnpurn Ha mllpa nn~.
ra:e.a npHnpe~or pasnHnca ·3eMJhe, pa3Boja nOJLonpnnpe,11;e, Ha
II3rp~AlbY. cou;rrja.n:R3M8. y ROMe he ce ::KHBOT Ha. ce~y Kopje:
HHJ'O U3MHjeHnrn. To saxTujena ocrnapeH>e Hamer TIJiaHa o
110;J;H3aH:.y 110JL011pHBpet~;e, TO je JI_{IIBOTHI:£ IUITepeC C~JL~tKa
yonniTe, IIHTepeC mer~e ua ceJiy. Harrpe~Ha rro.Ji.onprrnpe,11;a,
IIOTpe6Ha TeXHIPIKa 6.aaa KaO yCJIOB iiMyfiHOr H KYJI:r'YPHOr
)EHBOTa aa CCJiy, o6e36Iije~nhe MHJIHOHCKHr\i Maca CeJha"tJ:KliX JKeHa jom rryrn.rjn II cpehHrrjn _%n:nor· o,n; onora K~jn ,n;a~
Hac HM:ajy y cnojoj ,n;eMo:KpaTCKOj se-MJMI Kao :e.eitn c.no6ot~;HH
H panHonp'anau rpai)aHn.
Ilor.o:nraj JKeue, Iher-IO 3?''-1~Uihe y onmTe;J;pymrneHoM,
riOJIHTHlJ:KOM II rrpnnpe,lJ;HOM JKHBOTY 3eMJI>e. Hepa3,li;BOjHO cy
IIOBe3aHII ca COIJ;HjaJIHO~elCOHOMCKOM crpyKTypoM 3eMJLe, C
rro.iiomajeM uapo,D;nrl:x Maca y -H>oj. 3aro cy :}KeHe _p;y6mw saHHTepeconciHe sa rrpnnpe;pnr Hanpe,D;aK, sa nJI.aHCKy' rrpu.npe~
,n;y, 3a CTBapaH>e 'tlBpCTe H' CO.iiHp;He eKOHOIVICKC OCHOBe.. Hame
,11;p~ane y Kojoj nJiacr -u cna · aapot~;Ha 6or'arcrna npn:na,n;ajy
HajsaH-iHt-tjl-1 · sanauH
Hawe opraHt-tsau,~Aje
Ha .ce/ly
.. Peifjcpa7' /J:Iape Jfaqeae, 4/lOHa cef{peTapujaTa U.
Y HII3y HCTopncKI!x
CJio6o,n;y, sa cpehaa
.z~oraJ:;aja
0. Ar!J)y
6op6e Hanmx Hapolia
JKHBOT, IleToroAHliUhH
ga
rm.aa cBaKaKo -je
je,n;aa o,n; aajsaa-qajunjux. On saalfrr
TeMe.JhHe, ocaoBe c:se-·
C1pa1-10r :iKHBOTa Hallie seMJbe, 6.JiarocTaH.e pa,ll;HliX Mac;a OCTBaper:be OHOr sa JllTO cy Ce HaiiiH Hapop;_H OopHJIU y Ha-
6op6n,
~
sa aapo,n; cy;:t;6oaotHHM p;,oral]ajn:Ma, aama :meaa
je r-mrrvia CBoje Mjee:To Kao aKTiiBa:r.I Qopa:q y aapo;t;"aoj peBo=-
po,qHO OCJI060,1J;IUiatiKOj
Y
OBHM~
Jiy:r.vrju n:o,4 pyiWBO,JJ;CTBOM II aa n03HB KoMyHIICTFI":IKe nap-
ntje. AI-ITn<PawiiCTH'IKII-~ppoaT :>Keaa _no:M:arao joj je ~a JiaKriie
Taj rryT, ,11;a ce opranHso:saHIIje yK.JI:.y1nr y orriiiTeHapo,n;an
J.'!OKpeT Sa OCJI06ol)eae 3CM.The, c.ir66o,n;y li He3aBHCHOCT, p;eMO-
aa~e
Kpanrjy II npaBa pa;n;Hor 'tJo:sjeKa, Ta noMoh 6rma je-Hapolln,ro
3Ha'trajH_a sa )Ke_H~JhaHxy I<Oja -je BjeKOBIIMa :aw:sjeJia ,n;a-_
Jiexo 0,11; ,~J;pyiiirBeHor :acrrBqra, y xpaj~oj 6uje}.ln n· m!npocBjeheaocru.
Y 6op.6u nporun £PaiiiHCTIPIIWr oxyrraropa, a 3a aa:quo:s.alJ:my' ITOBe36.HOCT II ,lle~OI{parcKy, I)erry6JIIIEy, -rpee5a IIOHOB·
no rro,rp3ylni saa>:.iajH"y y;IOry xojY cy II:Ma.Jie ynpaBo ce.JI:.aHxe.
H aEo ,lliO -para, rrop; rrporHBHapo,n;HIIM pe:JK:FIMIIMa y crapoj
J yroCJiaBFijH,
saOCTaJie, HeiiHCMeHe, BaH ,1J;pyiiirBeHOr H IIOJIHTII'tJKO! Jl{liBOTa, Ce.JhaHKe cy y MacaMa .qHHIIJie aKTIIliJIH ,zi;HO
Hapop;ao_--;OCJio6o,n;riJia~xor noxpera 11 no:Kasane ,n;ora,D;a aeBH:;
l]eH·n ca~wrrpujerop, xepOn:sa:r.r, cnecrpaay aKTUBHOCT y_ 6op-
6rr Hapol\a.
9!
'
.
Hapo11y.
:IT{unoT ceJLaHKe y tTapoj JyrocJiaBI·Iji-i 6no je_ njepaH o,n;pas rroJioJKaja Hajmrrpnx I-mpo,n;Hnx Maca yorrmTe, o,n;pa3 nOJIO)Kaja Hamer ceJia 'r-r :1-KIIBora- Jhyt~;rr y · H:.eMy._ H~ CJIHIJ;H Tor
IIOJIOJKaja, T~r :1KEB6Ta,-yaa.nyt~;H0 6n.6_H.iiO rpa»CHTH Hel\y CBH.:..
jeTJiy !)ojy. Cne cy oHe raMHe, BeoMa 't-IecTo naju;p:s:,e, JyrocJiaBnja: :rtnje 6una ~nmra ,n;pyro Hero arpapHII npH~jf;!CaK, noJiy~
KOJIO~Hja CTpaHHX IrHMrrepujaJIHCTa, II3 IWjera Cy OHH jenTIIHO H3BJia"tJ:UJlH cnpOBIII-~e H rrpeKo C:Bojnx eKCIIOHeHara, 6HB~
mrrx BJiacTop;pJKa.u;a JyrocJiaBHj~, t:ojH cy ce TaKoJ.je 6orarunuU3J?a6Jhnna:EneM pa,li;HHKa II paAH?t ceJbamrBa, He caMo cnpje:tJ:aBamr paaBoj IIH~j[_CTpnje Hero'rr pa3Boj 3eMJLe yorrmre.
0 rronehaiDy noJLonpnnpe,n;He ..npon3BO~u.e, Kao ·]eAHOM.
DA. MaTepnjaJIHIIx ycJEona sa nMyhaa u KyJirypaH :i£-.:HBOT ceJl>aKa, y cTapoj J yrocnaBujn HIIje 6HJIO H:H r"OBopa u oHa je no
95
�/JKHTapiU.J;a a MHOrnX. ~pyriix UO~O'IlpnBp~AHIIX
npop;yKa.Ta: 6nJia yrJJaBHoM- Ha ·nocJLep;H:.eM _
HJIH ;ripeTnOCJl>.~
u.eM Mjecr-y y EBpo'nn. ·c-Be TO ce II Te KaKO CHrukHO O,ll;pa3~
aa noJJO)Ea} H' JKnBoT- ceJLaKa. Haxo je paJJ;no »O;:J; sBnjes,ll;e
A;o 3BIIje"s,~J;e«, ceJLaK a11je ca CBoje· SeMJLe ,11;06njao Hn Hla!jay...
JKan:je sa JKIIBOT,- a ys ro je aa CBojnM JieljEMa Hoc:uo crur..
DpRHOCy
TepeT nsJiplKaBaaa 6npoKpaTcKor anapaTa cTape J yrocJiaBnje,
repeT BeJIIIKIIX no:PeaCI; n_ pasHnx Apyrl,IX ,z:ta)K6nHa, -repeT
orpOMHliX CCJI,:al!KH·X ,ZJ;yroBa.
lliaB0THB: ycJIOBH .H KYJITypHn HHBO aamer CCJLa:Ka 6IIJili
cy O,!l;pas TaKBor crau.a noJDonpnBpe,D;e II eKOHOMCKOr. noJJoJKaja ceJia.
CBy TCJKII~Y- T~ .Temxor noJioJKaja aaj:snnie _je qcjehaJia
>Kena. K~ 'IHTBIMO paje'ln,,llpyra CTaJLnHa o nonolKajy pycKe
ceJDaaKe y .z:~66a · z:t:aplisMa, l!HHH aaM ce Kao .&:a ·Hx je peKao rr
Sa ITO!IOlKaj' COOCKO lKOHO y CTapoj JyroCJiaBHjii. >,ll;OK je OHa
6mra ,lljeBOjKa, CMaTpana je sa nocJioeii"'Y• Mel)y TPYII6eanl.laMa. P~mra Je _sao11a, pa,!IHJD:> 6es npe,11axa, a oTalj6:r jy j~m
llpeKopeMo I >>Ja. Te_ xpaanM«. K~ 6a ce y,11ana, OHa je
pa.n;nJJa sa My?Ka, pa;:{nJia TOJJIIKo x0JJHK0 jy je oa rjepao, a
rrnaK jy je npexopenao: »Ja Te xpaHIIM«. )l{eEa Ha ceJiy
6IIJia je noc1Ioe.z(>M- tieljy TPYII6e3:nl.IHMa«.
CeocKy l~CeHy y cmpoj JyrocJianrjn, TaKol)e >>noCJioOJIHoY
Meljy Tpyp;6eHnJ.va~m«, ya aenp_aana.Ba~~>e lbeHor .Pap;a, TCIIIKO
je rrpn:TircKnBao TepeT cyjeBjepja u npef!ipacy,n;a,_ s.aocTaJiocT
ce.JJa y s,z:r;panCTBeHOM norJie,o;y. Ona je _l!eCTo nJJaha..Jia JICn::soTOM npasaoBi':P"l.IY 110: je sa BP'!ieMe nopo~aja He'!aCTIIBa n
11a crora Tpe6a a,palja "a ~tllljnpJJoannjeM ><jecTy - y c<ajii.
A pesyJITaT· cx:aaTilaa.~a~sa )KeacKo .z:~njeTe nnj~ mKoJia mTo
je 6nJJo aajja"'e ·yKopnj.eaeao aa --ceJiy, 6IIJIO je: 2,850.440 ne-:. nncMennx )!Cena, o,n; -q:era je c::saxa.K~ go% OTIIaA'a.Jio aa <:eocKe
:m:eae.
JKnBehn BjeKoBnMa y 6nje,11;n li: ttesaa:e.y aama ·ceocn:a
JK:eaa Iiiije MOrna HH ,u:a ·6y,z:r;e -cnjecaa TeJKnHe )KIIBOTa·.nenpo-
' )/'. OCJIOOO.ziH!Ia'lKOM paTy HapO,ll je .yseo BJiaCT y CBOje
pyKe,. n· nO,n; pyKono~cT~OM· KoMyHHCTlPIK~. nap_T~je n __ p;pyra
Tnra, 6Qp6oM CTB0pH:o Cne. npep;yCJIOBC ga_ II3·rpAA1LY · HOB?r
p;pynrrneHor .iwpeTka,_ sa nsrpap;JLy ~o~nja~n:sMa,. sa HOBI:f
:JICHBOT ,aapo,n;a YrocJJaBHje.
J
Y- 6op9H 3a-raj HOBII- JKHBOT' Ham~ ceJLaaKa aainJia-'-je.
CBOj ·nyT, OHa_ je M(llCOBH0 H.liM ·cTynaJia,_ OH jy -j~ K3 Kyhe;
H.. njeKOBH.Or MpaKa BO~HO y 60JLH :>KHBO:,_ cpefiay 6y,l\yfi3
H0CT. Taj iiyT cBjeTJJHje 6y,l\yhaoCTII 3a KOJY cy Aareorpo.M:ue :aq;)TB_7 rrocTaje cBaKn_M ,n;aaoM CBe m·~pn, rpaaa c~ H ~o...:
CHJKC ,LI;O IIOCJDC,li;H.Cr CCJia.
Beh y np:BHM ,z:r;aanMa HaKoa . ocJio6pl)eiLa ceJba;niTBO je"
ocjeTnJio · 6pnry CBOje Hapo,!IHe BJiaCTII. - Arpa!ma pe<J!opMa
,l\aJia je -CeJI.ai.J;HMa 3eMJLY sa KOjOM
-C}T
OHII BHJCKOBIIMa :JKC-
.l)aJIH. Y aawloj 3CMJI.H rro0HjC,li;HO je npHHIJ;HII: SCMJI.a npnn~a OHOMe Kojn je_ o6pal)yje.
·
- -H_ap6p;aa BJiaCT je CBOj~M IIOJiiiTHKbM ~Ta6IIJIH3an;nje D;~
jeaa, cnc~eM<?M caa6p;njena~a, t5op6oM npoTn:B · mnexyJJa:q~J;t
oMorylul.1l3. ,zt;a Hratpo,zx:, y ;J;BjeMCI; cyman_M ro,n;~aaMa nOC)IIIJe
paTa, ,1106Hje .xJLe6.
P~H o6es6jel)eaa cjeMeHa n noJ~nsaa.a CTO'<apcTBa y
. OHHM KpajeBHMa r,11je je ORO- y' TOKy paTa CTp~ruo, .IIPlKaBa
je ·CTBapan:a- cje!-f_ean u CTO"'l~H -q.oa~. )];aTe. cy, o~n~ ror.a ."
SHa'i'H~ CYMe 'HOB~n~a J:I rpaljen;n-Hc~n·· MaTepnj3JI
onycromeHHX ceocKnx · Ha_ceJ&a..,
*a
IIOA:U3aJLe:.
A.7l1ll. Tem-Ke noJLe.&:Hii;e saoc+ruxocT:Q: IIOJI:,Onpn:apep;e y cTapoj JyrocJiaBnjrr n. nycTomeae oKynaropa sa "pnje!.le paTa
join: ynnjeK ce jaxo O,!J;piDKaBajy aa, ,C:Tan.e· aan;r~ no.l&()npn:-
B_pe,l\e, no.Jio:acaj_ ceJia, aa :m:·HBOT ceJLa:Ka·
TieToro.n;nmiLH nJiaH , xojn 3H~"l!II npou;BaT uame S~liJbe
yonwTe, SHa'l-n ·u sa. -nO.JDonpnBpe,!l;y, sa Ce_)lo -HOB np pw__a·n:TKa n' aanpeTKai.
_ Ka,n;
Kall cy ce aamrr EapO/IH ,llllr!IH Ha ycTaHaK rrpo~nB <jla-
ce :aeh BHaCT n. ocHoBHe npnBpe,l\ae· nosHI(nje aaJiase- y· p_yKaMa aapo,n;a,_ oa.n;a je nO.n;nsaiLe n~J&Oif:pnBp_ef(He"
npo~yxn;n:je, Iro:BehaiLe nJIO,ZJ;HOCTH seMJLe je,D;aH o~ ocao:.H•x:
fC.li?Bq H:Myh.alijer, EYJITypHHjer ~HBOTa Ha Ce.iiy.
IDIICTIPIKHX OKyn:.ruTopa, Sa CBOjy Ha~HOHa..JIHY HCSaBH~JIOC:T,
·6opH.1III -cy ce Y.J; npOTHB Temxor JKHBOTa Kojn:M_·cy JKnBjemr
OKHTapnlja no xeKTapy y OJIHOcy aa 1939 rOJIHHY no•eha sa
CBjeheaocnr
fje;:t;HOI\_f
:38.
rr
rrpasHoBjepnl:\a:, •jepyjyhn
11a joj je
orr
CBar,o;a A·aJT.
npnje paTa.
·
IleToi•o.n;HmH>H nJian npe,D;:&Hlja ;.;a ce npn:HOC t'Snjelinx:
T
95.
97
'
.
�I So/,· KyKypysa 20o/o H HH,JiyCrpHCKOT 6nJLa O,ll 8--,.30%. Amr
~ :ce He .i.loX<:e -'nocrHfiH ci'ap:uM Ha't.i:niloM o_6pa,ZJ;e, sara _<:y !IO-·Tpe6!JC ri:oJLOtipri:;spe,ZJ;ae ManiHire,· }'MjeTa~ raojnna. IIeTOro-·
-,l(HIIIFLIIl- --Q"JiaH- iiQcram.ii.a --pjemaB·a:ae rora Iuzt;TaiLa. Y 1951 ro.::
p;HHli MH M:Opa.MO HMaTH.. izpeKo ,li;Ba nyTa BHme l'paKTOpCKII:ic
nJIYfO.Bii_ao·mro HY:ClMO ,z{aaac,_Bn:me.o~_o 240.ooo sa;npe:>KHH~-
~.n::Y:J;-qBit, rrpexO 6o.ooo ~c~jel:q:nn;a, npe~o: 2Soo :>KereJiu:qa,. BH~e ; .
OA oxo:Sooo ca~oBesa11nn;a~:~H~_e oxo 220 ~oM6ajaa, .:B:rime oKO
14.006 r:[>Jr.:.,"
jepci -n Oxo 7o.Ooo- cjellxruiuu;a~ Aa:6IfCe cBe·To npousBeJio, ·no.rpe6ne cy nllM. lj>a6piuce no!Lonpn•pe,llnnx Ma/ll!Hna, lj>a6pnKe .
700 KOC:PJI.ttll;a; HCTO TOJIHKO :apmaJIHI(a,'lUIIDe OK6
}'Mje_TMHX raoja:aa. ·~Ha~ycTpuj~usan;uja ·3CMJ:Le Je
P;axJie
11
6a3a·peiConcrpyi<n;><je nQ!LOnpn•pe,Jie. A ,lla t5n ce iiH,llyqpnjiiJif!3an;nja ycnjemHO ns.pmnJia, norpe6ao je yHarrpe~e,.,e
· IIO.JLOnpn:ape~e, ·:aeu3. .p·eKOHCTpyKn;Hja,_ JI_HKl3li,l(~IJ;Hja _3aO~T3.-.
' :.Jiiix llleToli<> ot5p8,Jie. Te .zi•rrje cuapa nepa3,JIBOjno cy noBe.saHe•
.__ ._,__ -Cou;_itjaJz~CTHliKH ·];J_R3liOj Hame seM_Jbe . yruiDHHhe· .-Bje~
KO~He _-cyrt_poTHOCT!f 'H3.J.!~I)y-· ~:p~a ·-u ce;ra. Tp~ Heh_e. ~~m_e
·_ ·6uT_~- ·:u;eln?p iis_ Koje·r ·xa~HT_aJIHcTH"lKe ryJinE~JKe Bf}me e~c~:-:
mroaTa:u;njf. 1i ocHpoMameu.e cen.annBa, npoygpo-xyjy Hla'Sa~OBR-H>e rro.iLO'ripHBpe~e. "'Haw: rp:l;Z{ ~~Hac~ rt~;je· pa,n;Hri:qn y
· · lj>a6piiiCaMa' rrO,JIKll<y iin,JiycTpnjy n cTBapajy '11i>ICo ocaoa 3a
rrJ>erropo,zi; _J.:(BjeJie 'selllJI.e,___ sa·- n;oAH~aH>_e · IIOJLonJ?H_:ape~e, IIOMOhj!:lie·ceJLa!iy /Ia n3aJ;e.rt• 3aocTaiiocTn: :n t5n)Me: Hn,llyciplrja·
·~H ·:-_eJieKTJ?IIifJHKau;n]a
IIO,ll;Hln,(
he - TCXHH1IK:JI
. H~O
o6p~e:.
- -3eMJI>e •
. - _··_TpiD~rOPn ··-n IIO:JL6irpn:8p~AHC Mamn~e, .KOje -fie···IIOKpe~ .
Tan~ · eJieKTPH'l!H~r•"e%r"epr:n:Ja, p_~sae pa;a;noaH:qe, tfla6pn:I<:e sa
~pepai).nna:a.~ ·~oJI.onp.nBpe,n;ai:Jx .npon~BOAa, .-~po_Mrijeanhe·. H3_:
,-:--
r.JI~,Ii--c_e.na.~
··
·
-.. H':O_n ·.inK ,ZJ;o6:nhe Ham a ceJ!a, ;aoB fie IiocT~?:n 'tlonjeJC y
lhHMa, · H3___ :apeMeaar ,ii:p:B:eae pa,JIH:qe n- M~Hor ·raBope:aa Ha ·
:~ . ·-q-eCTo r.J!:;iAiioM I(oMa,zl;-n;hy 3·eMJLe, aam ·- ce,JL·ax npeii~~u>y HOBO·- ~o_6a-. ·noJL'onpnBpe,ZJ;He ManinHe;_ · yMjeT_Hor raoJnna, y- ~o6a=· ·
-:nMYhanje_i- JLenmer )KHBoTa •. -Taj nyT ·BD,zpr' H ceJL~H~.Y ·y .
... cB]eTao ·iKEB:qT~-- _nya ri)?ir'Saaa..a.lbeH?r PAAa, y Y4HBOT·ni~oJie;
n.pcicnjehrrB~Ur,.a, JKE:BOT · noPC!A~i:mmra, JLeKa:_pc:Kor. ~anjeTa 'F.i
· no:Moiur, _;...;,; JR:HBoT -qnjn C_y ocao:a_n Beti. xinpcTo· nocTan,ieaH
y Hati:roj s·eM~I;r O,D;:r.tax-' no oCJI!)6o~~lby, a.~ur xoj11 fie rio-c:xaTH:-.
98
· jom .mHplj: n·- ,iJ;oCT}"nHirjn Mii~nOH:H.~a---~ -~-perHY ~BHM CBO·- jnM-'_ caaraMa ~a _ir~rp~,D;_u.y _M_aTepnJa!lnl:fx;· ycJio:sa._I_IOB~ _npn-
.· np~e, ·HOne
noJLo~pnnpe,ZJ;e;
_
. __
aonor )KHBoTa. a_a__- ceJiy_-.
Matepnj~JIHH. ycJIOBH sa p~3BOJ
3 aa<t£e .-Mamn_a·e net
·oo]J.y,
.eJieKTpnKa, peKoHCTPYKll;HJa noJLO-
Bpe,n;e. Tpe6a, 3Hci"'!H,__:-nocTaTn- 6opan;_ 3'a_ Taj -CBjeTa_o JKH~OT Y
HaiiJ?efl;iiOM. H··KyJI•tyPHOM ce~y,. C"B jecTaH n· ~KT!lBaH 6opa:q sa
OcTB8.pe!Le IIeToro~Hm~er ·imaa~ .y n~JiionplJBPeA~·
. Ka:xQ~~a Ce :no.• eJKy :fd:HJIJIOlr~K_e MaCe cfJLI3JIIITBa y.-TOj -op~
raHR30:aaHOj H a_KTH•m?j 6opf5H sa P,e~c;>HCTpyKI~;HJY IIOJLOnpH•pe,lle, 6op6u ICoja je neorrxo,Jian yclioB. ;~a. ce Ileroro: ..
. ~H_Il;IIiH- fiJiaH-_Ha IIOJLy ·_ri:0JLOf:lP_HBP_e~e H3BP_IDH,_ ,zt;a Ce_ IDT~..
6pll<e ·H opraHnso.annje y.e,lly CBe MJepe H~He sa u.eny pe:
-·
• ?
.
'
!COHCTpyKn;HJY ·
.
. .
3aJApf_re cy 1:e :MohHe eKOHOMC~e opra~nsan;nJe, npexo
_ xoj~_x.-·fie . HajycnjeriiHHje-- ·:uohn --Aa- ce rrpo~e,ZI;e pexoHCTpyK-n;nja no~oni;m:ape,n;e. CutHa ras;~;n~cTBa ~:~a ceJiy uncy y eTa-_
· _-H>-y A~ nojetJ;liHa':lao · ynoTpe6JLa:a,a]y-_ M~IDHHe, p;a yB_o,n;e H~ne .
. arpoTexnn'!ICe yjepe, a YIIPY"'eHH y s3illpYraMa ce":an;u he .
-MO.fiJr-yc_nj~WHO -,ita ce KOpHCTe-MiliDH~a~~' ·,t~;~__n:p_ttMHJC~e -~-~--- yt~He- MeTo,n;e o6pa;:\e-- sellJLe, _ .(laKme_·_;~;o~,HJY- noMoh ~oJM>npH-· _. Bp·e,li;_HHX cTpyq:ILaKa, . xopHcTe __ ce ncxycTBE~~ ca HamEx
,ll;p.EaBHHX· "IIOJLOIIP_irBpe~H~X H'MaH.a H TaKO ·-,IJ;a.lheo _ .
Je/IHHO npeiCo 3ll,llpyra no;Lonp~Bpe,lla MOll<~ 11a ce no: ..
· -- ·se·:ace 'ta cort::aj~u.nrdm"'-KOM: HH,IJ;fCTPHJO¥ T-EMe _m_Te he_ ceJLaK _
npe_K()_-. ILHX. rr)jo,ZJ;a:_Ba.T.H CBOje .n;pOH3BO,ZJ;C -H ~06HJaTH_ p~3HC .
--aJIB.TKe 3a o6pai}HBal:ae -noJLa· H ·oc-raJie--noTpe6He ;IIH,ZJ;_YCTP,HC_R;e ·
npo,ZJ;yKTe.- _Ha -Taj aa"'HH .he ce pa~Hn:-.JLy~n·n:_,na-ce~?:"ll-'Y ·
jpcl,ZJ;y, ocnot5o~-liT~ eKcnJIQaTaTQp.cxn~ eJieMeH_~,-a- _KOJa:, .;oc~o
no.cp_e)l;HH~ :V pasMjeHH liH,ll;yCTpHCKHX H IIOJI>OIIpHB~~~HliX--
i1po'H3BO)l;lffi_ -H-cK?pHmfi~Ba:j:y· H .CeJLaKa _ paAH_Or .· "'OBJC,Ka- ,y.
H-
rpll,li~To
riuw ce ri)ne,;. 3li,Jipyra Haj6oJLe
ycKJia~yje •HHII"~ . ,
B:Q:,D;faJIHH n::ruepec ce.i:r:.aw'!'~a ca·-HHTepecOM·- con;-n]aJIHCTH'IKe
·asrpci,ZJ;H.e_ Harne· _seM~e> .... _.
·
._ · .. ·. _·
.
. p~ 3 Bbj 3eM.lbopa.ZJ;HH>iKor'- 3aApyiirup·cTBa' ,nM'ahe _n_edM<i:_ :sa_~-
·
)KHec--·uo.JiHTHiiKe · nocJLe)l;n~e. Oao ·fie· KaKO -- CMO -BH,ZU_e-':ln:,:_ no~_
Besn·B_4fTH -irpnBpeAHe_ <?H~re_ -·~aw_e~·-·. ~eJict _ _ rt·_, -·c.~JLa~T-~~: :·Ca, _
0 ·rti11TeHa:po,ZJ;H·r-iM: ',z:J;06_poM, ,z:J;p)KaB}!MM · ce:cTOP.~JM' rrp~Bp~,ll;e,_.·O_ JlO
he nbtTerieHo. y:kJI~fu.aTH. paa~jy_'·cy:n:po:nocT: H3:M~1Jy :r~a K
,.
".,._•
99
�ceJia, cT9Ho f''IBpmhn_naTn
'can~s pa~an~, ce_.1LaKa, pa.z\HHx-
:pa~aHa u· HapoJIHe. nHTeJinreHqnje y Hapoi\HOM q,poHTy, u.
Ja'laTI': eKOHOMCKy 6asy TOr jei\HHCTBa. PasBojeM s~pyrap
CTna Ja;ahe, ;J;aJLe, onmTa _yJiora ceJLa~"TBa _y Hamoj npn:spe,~J;H; .JCP c~ npexo sa,11;pyra, xoje aa on·aj nJin· oaaj aaqna
IIOBC3fJY IIO]C,ZfliHR'IHa CCOCKa I1ai3,1:\HHCTBa, CTBapa nefia MO-.
, ryfiHOCT Sa Il~a.IHrp_aa.e y IIOJLO:hpHBpe,zi;H, Sci ycrljemanje
CflJ?OBOi)e:e.e CJCTBCH_Or nJiaaa, · nJia:.fia , IIOBefiaa_a npHHOCa
SCMJI>C ·IIO XC_K'Dfllpy, IIJiaHa p~3BHTKa- CTOllapCTBa, ·::~pOBOl)eaa
OTICyna HT,ll;.
.
3a pa3JIHKy 01\ CTape JyrOCJiaBHje y KOjoj ceJr.al!'TBO !IHje
HMaJI~- HHKaxne· MOryfi;aOCTir ,ZJ;3. __ yTl!'IC aa npHBpC,ll;fiY _IIOJIH'l.!BKy, -_OH.O ·ca,z~;a, np_:xo Sa,ll;pyra, ma ocaony llJiaHa Mo)Ke · ,IJ;a
pyxono,z~;u pa~noje:r.t· noJI.onpHnpe,qe aa cnoM no,ll;p}rqjy, ,11;a ~
Oy,l(e aocnnan;_ H:.eaor· pasBHTKa.
·
(~lrpoMHa aKTHBHOCT mJipOM seM.n,e· y.iiSBpWCILy U)IaJIO.Ba
H.ap6JIHOr <!>poHTa y JIOKaJIHRM aKflnjaJIIa m1 yHanpel:;eiLy
ce~a, II<?KaSyJe ~npeMH?CT e:e-?LaWTBa, npeKaJL_eHo:r· y HapoAaoocJI_o~oAHJiatiKOJ 6op6u, Jl;a npBxBaT~- ·cBe _-'.M:jepe, CBe -· OHO
. HOBO, H)"KHO sa o6no:By II n3rp"f11LY ,lleMJ!.e; YTOJIHKQ· npnje
- npRXBarnhe li oQBe, jaw mnpe -Mjepe~; 3a 'CTB-apaH>e· COJII-I,ll;He
~ROI-iOM·CRe ·oCHOBe y pe·KOlfCTpyK:qlijn IIOJLOIIpHBpe;~;e Sa _WTO
. Je OH KpBHo· saHatepecoBaH. ·
·
•
H~eja ail,llpy;«Hor opraHnsO>iaiLa 6JIHCKa · je Ham eM Hapo,11y. 3a,11pyrapc1'Bo, Ha o"aj xun oHaf Ha•mH, o6yxBaTa -tpa
tieTBpTHHe aam_er cTaHOBHHWTBa, -. Oao je p;o .zl:8Ha(r ·6n)to
_-o~6n~~-a.nop;pmKa:· Hapop;Hoj ·BJiacTH, -KaKo· y- 6o{>6n npomB
pas~nx _ wneKy...-TCKHX -eJieM:e_aarar, aapotiBTO ·y 06JiacTK~
TprQBHHC, TaKO y C8BJia.l]BBa!Ly pa3HHX npHB;pe,ll;HliX- TCWKOha
xoje_~y. .-ce- nojaB·nJie xao nocn.ep;nn;a· paTa.
~~M:uMo jep;aH
npHMJep :'
·
.· .
I
.MRJI? IIJJ!aHBHCKO cello_ Jlasappno~e, ··y· Ma~ee,n;oanjM,
lltHBJe.liO Je MyqHHM ZHBOT-OM. ne-qan:6apa. ,lJ;b.K"Cf_M:pKCBllt ,z~;a..:
neKo o,n; ~yha, 3apaljHBRJlH cnoj rop~:a;. X~e6, JKeHe cy n-pe,l(e~eM Byae, 3a· ,!l;Ba Tpn c-eocRa 6oraTClE!a, Temxo :JKnsoTapHJie,
Je,!IBa ncxpaiLnBaJie ,11jeqy. ,ll;aHac, je T9 ,11pyraqnje. Ce.n.an;n. Cy ce op~aHH30B8.JIH f pa,n;H,-:Y 3a,t:l;pyry, JLBXOB ~IIBOT ceIISMIIJeHHO; 3~pyTa I!OCje,11yje 'KOJiei(TliBHe ·p~HQHHije SR
nspa,11y !mJI~Ma II JIOMaher illTOcj><!~ '~Mil CBOjy eJieKTpH'IHY
qeHTpany KOJa noKpehe nnmaHy " cTOJiapcKy p~noiinqy sa
100
IISP~Y paa6oja" ltaMjeniTaja. 3aApyra riMa ~Bojy qn.TaoHnqy.
6n6JIHQTeXy, CBojy <!>OJIKJIOpHy rpyny, SH,11a Beh 3~pyl!CHH
p;OM, a OBe rOp;HHC he nOliCTH Ca TIO,li;H3aH.eM MOp;~pae pCl,!l;HOHHD;e sa TK8H>_e hHJI!fMa n nop;usaH>eM p;je-qjer o6,D;aaumTa:
Ce.J&a:u;H y ~OM· ceJiy pHjeTKO cy HMaJIH no xoje rp;m CTOKe,
a sa,n;pyr3. ,D;a:aac nMa oxO x8oo Kpa1Ba n oBan;!l. YMjecTo ycKe
K03je cTase~_- y ceJio .n;aaa.;c BO,li;H mnpoKa n;ecTa KojoM sa~
APY"'HH .K<!MHOHH ·OJIB03e y rp~ a~p}"Klte nponaBOJie• a .z10-
•oae ns rp<l;zla cBe oHo mio je- sa.z1pyTapnMa noTpe6lto. CeJLan;H · :ns J;[a3apori:on.a "He op;Jiase BHme y ne-qaJI6y, JICeae_ ae
npe,11y sa <;>ci<y,11aH KOMa!lnh x!Le6a. J e11ne y nOJ!.Onpnspe,11HHM,
a ,11pyTe y hnJIHMapcxnM 6p11ra,11aMa, ,1106njajy ·ir"!!Hii:qe npeMa CBOMe -pa,n;y, a HHjep;Ha Op; lLBX anje BHid~ HCTIHCMeHa.
,ll;Bn:je cy y ynpaBn sa11pyre;
)l(nBOT. II pa.a; y sa,n;pysn npiiBJia"'u n cemaxe H3 ·oKOJIHHx
· ..··
-. - '
•,\
.· - .
HHX CeJia, 3ap;pyra JC n~_CTRJ]a n;eaTap, KOJH Ha sap;py:atHOJ
o~HOBH yaanpel)yje hu.JinMapcno n TKaJLe p;oMahux .mTo<!>oBa II y OXOJIHHM CeJIH';'a.
'•
'
.
HoB
:m:KBOT KojnM ,!J;Ia!Hac )Rime Jiasapono.J&Re ocjeTH.JJ;e_ cy
:aceae-y CJIH'l!HHM, a aapoqnTo y pa,n:aHM sa,D;pyraMa._
.Jieria Ma~tescKa, a~pyrapKa ns Pa!~He s~pyre »[\pBeHn npoJieTep« HMaJia je y npomJIOj rOI\HHH 270 II~HHija, npe)l ILOM
je no 6pojy Hai\HHqa 6no caMo je,11aH aa~pyrap. 0Ha je noCTaBn.euy aopMy npeBa3HJia3HJia 3a_ gooo/o- n, oCnM m~ora mTP ·
je ,1106nm• y cBojoj 6amTH, npnXOJIII a.eHor pa!la Ha sa~pylK
RIIM IIQJl.IIMa ,110HHjeJIH Cy· joj 35.100 1\HHap;l.
·n ,D;pyre
HaKo oBaKBe pa,n;ue s~pyre- Kao Jia:sapbnoJLcKa, H. pap;ae
s_a.Ap:Yre, ·Ro,n;· :Hac jow- a Hey Mao006pojHe, · JraRo npHMjep
Jlene MaHeliCKe HHje BeOM8 MRCO'EaH, HnaK CBC TO ,2.\.0Kasyje
CBHM a3.m:nM ce.J&aD;HMa p;a cy sa,l\'pyre, aajpasJIH'IHTHjHx -Tl-1noBa, o:H:e Molme exoaoMCKe opraH-H3an;nje .xoje he· jep;uHo
MohR yseTn: aa· ce6e n ycnjemao pnjemnTH CBe npo611eMe
no,zi;usalf,a rrOJLonpunpe,11;e H CTBapama HOBor cena.
Ann »3-a.z(pyra:Pc~;so. he Mohu caMo OHAa ;:~;a- Bpniu · yJiory,
xoja. MY je y HameM_, CHCTeMy O,n;pe~eHa, axO 0Ho :iaHc'Jia H y
nyaoj Mjepn nocTaae CTBap CaMHX ce.JI,a-q:KHX Maca, n aKO ce
6yJ~;e pasBnjao y CKJia,n:y c_ no,!l;~3aaeM C·BnjecT.II THX :ru:aca«
(Kap-,n;eJL). B"e3 axTHBHd:f n CBjeCH·or y-qewha· Ce.JI,aKa ·aeMa
ycrijewaor pa3Bojla 3a,D;pyrapC.TBa. CB jeCJ:IOM ri: aKTHBiioM Aje-
I
101
•
�.-,·-,.
-;Ia~flo·m~y .~e.JJ.aKa; .iL_er~nu:"M_· py~'aMa:, H3B~mnhe
_ce II no:.Zrn-:·
san.e n yH~npe~e-lLe IIO.JJ.onpnnpeAe·,
3aTo
Hapo,~~;.n. ljlpoHT .· )laHac,
Mo6mmaa11njy IiajmnpHx
ceJLa~~nx ·-Maca na yaarijiei)eiLy noil,on_pnnpe,~J;e, j3rlaH>y H .
pasn-njaJLy sa,n;pyrapcrna, ·nocTaB-J'La · Kito '-ocao:Bao i:mTaae
cnoje ,n;jeJiataocTn Hit· ceJiy~
Hs TOr .?-cHon.Hor S3.;1l;aTKa _HaiJ<?AHor rjlp1;)_HT.3; nPon_sJiasa
a,·caonan sa,qaTaK.H~e :opraansa:qnje Ha t::eJiy: Mo6uJI.HcaTH
~~He ce~aaKe ,n;a II?CTaay:~'l<:THJ('Ha cHar~- y_yaanpei)eH.y no-
·Mn~ CMO Beh · H·MaJIH cJiyTiajeBa, Kao · ~a npn:Mjep~:_,:y-- X P. naTCKOj · H Ma:K~,Il;OH~jn: ",zJ;a_ cy:· ce :~eae H c~Me; y~- no~oh lol~.,.
·· mHx TJiaBHHX Of:\60'pa; -YAP)'JKHBaJie. ,n;a 6l.t. IIITO ;YCUJemHHJ~·
.pa3BlljaJie Kyfi:f:iy. p_a,n;JiHo~T, R;OpHCTHJie_ Ce J>a360Jf:M t- ..6pSHM_ ,
'IYHKQM.,- HOJKHOM. rrpeCJIIID;OM -KOjy _Cy. 3ajep;H~l"''IK_l~ Ha6a~Ji!JIC.;
. TaEBY UHffi1RjaTRBy Tpe6a npeHOCHTI< U Y ,11pyre H~ille Epa,.
jeBe, noTcTpeKa~aTrr je · H pa3Birjci.Tn, noBe3HBii~H Je Y 3a-
i1Pyre. . .
R
. JbOnpnBp:e)le n pailBojy sa)jpyrapcTBa;
··
·
~nje noTp~6ao __ HH-
aarJiamcl.BaTn p;a je- 3ciTo ~_eonxo,n;aH
ynopaa. .. pa,l(, MHoro. CMHmJLeanjn,· MHO_ro .oprannSonauujB:~
Hero ;.(oca,ll;a. AaTn$amnct:HttKH -WponT- :aceaa. tpe5a ."Tal!HO ,ll;a
car.JI_~Aa y.iiory_ JKeae Ha ceJiy_ u HJeHo Mjec'I'O y ~TBapaa.y ao-.
sor <:eJia, noAHSaay a·anpe,ll;H~ n: MO,l{epae nQJLonpnnpeAe K
noM9rH~ ceocxoj JKeaH · ,n;a_ oaa II_ocTatHe 6opau; sa aono Ce.Jio
H_ HOB :at-IIBOT.' y n.eMy. Aa 6n sa TO aamJin:.aajnpaBJIJIHHje· ny.:.
Te:se n ~aj~oJLe _HatrH'He, Tpe6a- jom-: jeAHOM aar'JiacnT_n ono.
~nMe. CMO ce .Mn. u )IOC<I)Ia pyi<OBO)IHJIH y H'aweM. P"AY Meljy
:lE$aJ>¢a, HauMe~ ,z:t;a· Ha no,.u:-nsa.H.e CB.Iljecrri JK:ena· -He MO~e
-~Hm'i'~ TaK~ YTBIJ;aTn !(ao y-qemhe Y- oniiixenpnBpeAHOM :acn~ __
BOTY 3CMJI.e,- IDTO 3a :m:eay ·Hi;~. i:CJIY 3Haqrr: :Y:qemfie: y OCT:8a~
. peiLy ~~T<?rO~lUII~er nJiaaa y n;oJLonp:uBpe;.pr, y c~Bapaay
H pa~BOJY s~pYJKnnx ~praansau;nja, Macro AY6JLe, aero AO
Ca,z{a DOCT3BHMO TIHTaH.e aETHBH3llpaH:.a- CCOCKC _ JK:e:He y
om;IITCM p33BH.TI<:y DOJbOnptiBpeJJ;e f.l 3a,ZJ;pyrapCTBa.
BeJtnEu 6po.1ofoena ·ce. Beli .HaJia3n y ~a,llpyraua; mro je
neJui'xa ycnjt:X R~ ce _sna -;~a- npuje paTa· one ancy Mor;re A:a6yAY -H;IIXOBH' -'lJJiaHOBM, aJIH ce ·noaerAje jom- 'yBnjeK 3a,4pman:6
· cxn:a-raH.e -Aa y sa,1.1;pyry Mo:ace yhn cal'.Jo rJia:ea nopo,zpin;e, Aa
APyrnMa, aapot:InTo JKeaaMa TO anje no.Tpe6ao,- JJ;a oae TO. He·
M.9ry;
II 3axo iiaii:m o,n;6opn cpec:&:u ~ c_eocxn Mopajy B0,1{IITHpatiya_a o ynn<C,I(BalLy cBai<e xteae .Y ·s~pyry,- CBaxoj- npnhn,.
,
cBaEqj o6jaCHHTH n JII-rtiay.xopncT Kojy.he :n:Mlai'J':tr' aKo nocxaHe ·
'!Jlaa: 3a,llpyre. Ycnjexe pa)l·a aame opr<iH>I3aljuje Ha ce;ry y
OBOj ,ZJ;pyroj DJIBHCKOj TO,Il;i-JHJI MjeprrfieMO,H TIO TOMe KOJiliKO
je JKCHa YlUJIO y 3~pyre,·-KOJUIKO lbliX ·~y UOCTaJie a_KTRB'He
aa,11pyrapxe.
. 102
_. ·'
.
. . ... ·.
..
.
..
.
.
cnoii .pa,n;y aa. rrp_nnnaT.IeiLy JKe:Ha y sa.,zt~yre MH, MO~.
paMo nMaTn· y nH,IJ;y "'llH.eHHr:t;y Aa_ cy CeJLaTIKe_ Mace HaJIIOf\TOMe :~aKO_
31o:acnnje iia,zi;aiL_y nO,IJ; yrn~aj pa3aHM KJI~BeTaMa
sa,n;pyre 3Ha-q:e. o,1l;y3:~u.~)aH._e lDHXOBe ae~)JL~:. pyme~~ --·noponT,n;. A, _axo 3a ce.JJ.~IDTBO yo}:rmTe_ BIDKH( ,ll;a ce BOeM~ -reAHI{e _
lli-Ko -H_aBHK3Bci: aa HOBO, QHp;a ce _TO _):l:BOCTpyKo MOJKe :KaSaTH
sa .ceocxy :Hce_ay. _!Gap; c~ jom s·aa KOJIHK,O j!! pa_anjn .poncxn
··II . aeqpocBjehea- JKHBoi orrTeper~Q- JKeae aa,oC'r_a.ruiM_ .c~~a_Ta
aHM~,· :q:p€:Apa,cy,1l;aMa, _npa!f_6HHaM~, ·oa,qa_ ce ne- Mory -HH ca:r-]1:ep;aTn 3Ha'llaj.He no~JI,e,ZI;H.:qe KOJe -h-e OBaJKo -opraHnsoBaH
npnBpe,n;Htt ~ S~p~HH JKHBO'f, H~' Ce_JIY .. HMa:TH. y-- ~OrJI.ef.J;y
,~J;a~er npocBjehi-maa~ ceo.cxe :aceae.
, .
Y
?
- : Beh -'Ca,n:a, · gaxBa_.l})yjyhn: aKT!IBHOM ~em~Y ceJLa_HKe y.
J:{,PymTBeHOM Ji ·noJIIITHlJ.K0M -jKHB<?Tf; y ycTaii.Ky, y 06_HO~H
seMJ!.e· n- npn:fl,pe,n:e, 1\:!aCe cemati:K~x _JKeHa nocTaJI!!, cy_ CBJe- .
cHe lJ.HH>eHnn;e- ·,n:a ·. t~onjex -l.W?Ke He. _·ca.".1:o Y:Hr:taT~ Ha -~o
x0he Jill MY 6y,ZI;j.i'fiHOCT 6HTli. OB3KBa HJIII OHa:KBa, :sefi ,zr;,a_ Je
oa rpa,li;Ii _cBojnM p}'KaMa. MaTep_IijaJian- ycJIOBJ! Te _6o.l!.e 6yA"YhH6cTn :aa ce)xy o6pa!,ll.a geM.If,e Hf.? 3a~mce o,n; ~Jie
MeHTapHHX :CIIJia npnpo,l{e._ MaiiiiiU:e _.n _arporexaifliK~-- MJepe
· "tJliHe 'lly,IJ;eca.y:nbBehaH:.y- rr~o,a;HqC"TH 3e"MJI,e•. BH,ll;II:K___ft;;:JE>a~K_e,
xpos a:r;<:Tn:Bno yqemhe jr 3a,1l;p_yra.pcTBY, KaKo .c~o- Be~ peKJin,
· -'IIpom:Hpnhe__ -ce .Ha )pro pa3Boj ~ame 3eM.n.e ~ Jb·m Je "HlHIIe
y6n:je,IJ.HT·I~ ,iJ;3. Taj pa3BOj 'lllUIH lf.eH :>KHBOT JI,eniDR;M H I<:Y)l-:TYIJHHjnM, ,a:.a y ."TOM- ,pa3B9jy Tpe6a n~cTanr .aK"THBaH·
6opaiJ; 11 rp3!)J;:ra:Te.lh._ Ta:Ko he n0,1J;H3aH.e c·n:HJeCTII JKeaa, Kao
pesyJITa"T if>IIX0Be CBe Befie aKTHBHOCTH y--3a,n;_pyamOM JKHBO~Y
n pap;y, y-q:Ii:r-uiTn Aa OHe nD'C'I'ilHy OHa aanpe,11;Ha caara KOJa_
ce 6opn i:rponiB saoCTci.JiocTII, a 3a aon_e iia"tiiiHe pa;u.~, caBpeMene MCTO~e o6pa.Ae 3eMJI,e, ;n;a JKeHe, neh npeMa CBOJHM cno~. ·
co6ao<;THMa, CTajy II Ha 1JeJIO pa3HHX 3~APY:>KH1IX OpraHII- _
sa:u;Hja.
103
i
il
�· Kpos<umiBnpaae >Keaa y. sa,~~pyrapcTBy MH heMo no-
·cTH3a:s"aTH
~pynH;e
·ycnjexe · y Beau ca. _jom cBecTpa.Jurj:mw:
yqcimheM ceocKe' JB:eHe .Y'- (;mri:rTeM A'pynirBeHo ~ nOJIHT~~KOM
~HBOTy 3-eMJLe, jep 3ap;pyrapCTBO · HCMa CaM.Q_ Be0Ma -BIDKa:it
·eKOHOMC.KH HerO H n0JIHTHlJ:KH ·aaa"''cij, OHO }e_ opyJKje Ha<pop;He ~eMoKpaTHje H cpe,n;cTBo jaliaaa e~OH9MCKe 6a~e sa jam
:qnpmhn:. canes PaAHHX Maca rp~a H Ce.IIa y Htapo,n;HOM -
<(>poHTy, Kpos· aKTHBHpaae ceocKnX >KeHa y 3"1\py.raMa aa-.
rna opraHnsa~Hja Molin he 'l'aKo 11a 11a.z1e Haj60JI.y' noMoh
Hapo/lHOM <(>poHTy· n' jow ja'leM oKym•a"'y y ILefOBe pe110•
Be- :m:eiia aa ceJiy, na 6a oHe nocTaJie jam ,n;oc_JLep;aHjH- .f?opo;u
sa OCTBapeiLe nporpaMa :flapo,z~;nOr !JlpoaTa.
H HHEaKu.e KJI.e-
neTe WIICKYJD3.1H3.Ta H3. CeJiy; HHK3.KBH IIOKym:aj~ WTCTO'IIHH-
ee.Mo_~Aa nojaBHl'H TY n T3.Mo !Ie- ·cMn:jy'
Hahn nO/IPIIIKY K0/1 >KeHa, y 'lnjy je CBIIjecT !ly6otto npo-
CKOr pa,zt;a xojn he
,n;pJIO · y.s.fepeiLe- ;(a je ana:, BJI3.CT anxoua, jep
xHJI,a,zp::t:Te _Mace
ceJLaHKH yqeCTByjy_ y H3rpa,ll;H.ll B.JiaCTHTe ,ll;piKaBe.
AKTn:BapaH>e y sa..,n;pyra~a jom BHIIIe he npHBJia1!li,Tn
*Ceae aa pjemaBaine CBIIX ri:poOJieMa Koje nocTaBJLa aapo,n;aa
B.liaJCT sa 'Cnponolj:eae CBHX ft:.eHHX Mjepa, jep pa3BOj 3~py.
rapcTBa saxTnje:Ba BCJIII&y no,ll;piiiKy 11 noMoh aapo,zJ;ae BJiaCTII. »3a,ll;pyre he: KaJKe .ztp:Yr Kap,n;eJL, 6uTII :y CTBapn mxona
Koja he. Y"liTH ce;r,aKa· ynpaB,.aay" i!P>Ka•o><«. 3a,~~py.Te he .
n9cTaT~- ti;ea-:t;ap y xoju he ce CTan;aT-H caB np~upe,n;_HH xtHBOT. ceJia, caB- pap; aa :a.eroBOM ·rro,ll;n:Salhy. PasBoj saApyra
!io,Z(
H'tC HftH .fie y
npaB~Y yje11naaBalf,a pa3HHX THITOlla 3a-
,1J;pyra' y »je,D;HHCTBeH TIIn OCHOBHe 3eMJLOp8p;HH1-IKe 3~py
re Koja 6u yje/ltr!mBrura y ce6n CBe rpaHe npn•pe11ae llieJiaTHOCTH Ha CeJiy« (Kap11e;r,).
3ap;aTaK je aame opr:aHH3~:uprje .n;a IIOMOrae H~apo,n;HOM
4Jpo~Ty, aapO,ll;HOj BJiaCTH H 3i!ApYJKHHM opra~H114a, ,n;a Hli-
je,zpffi :meHa He ocTaae BaH 'Ior u;eaTpa - sa,n;pyre. H caMo
Ra;:J; ae 6n ~ecTBo:aane y sa,qpyrar.ra,' ~eae 6n 6n.11e KO"'HHx:(a
TOr pas:nnrmi, jep je oa ycJIOBJLeH yq:emheM aajm~:~p:nx Maca sa,n;pyrapa, aajiiiupHx Maca ceJLaKa y ynpaBJLaHoy n cBa-
K0/1HeBHOM .pa11y sa,~~pyre. 3a,~~pyra he 3a >KeHe 6nTH BeJIJ<Ka
micoJLa y iojoj he MOlin "11a noKa>Ky " pa3Bnjajy nyHy"xan-n;.njaTHBY II op~aHHSa'IopcKe cnoco5HOCTir, npoaa.llasehR HOBe
o6JIHKe yaanpe~eH.a noJLonprrape.n;e, HOBe o6JIBXe ~I-IBOTa II
pa)l;a Ha ceJiy. Tu 06J"IHIJ;K IIOCTajafie CB~ pa3HO"BptHHji-I jep
10!
fie y paSBHTKy 3a,llpyra sp;io fipso /10ftli. /10 KpynHHX 3a.zla-
TaKa,
Kao· mT_o je Ma~HHH3aq_uja, CTB~pa~e pa3HOBpcanx ·
. 3a,llpy.>KHliX pa/IHOHH~a, opraHH30BaiLe 6op6e 1;!p0THB 3a0CTaJIHX MeTO/Ia o6pa,~~e ~eM;r,e, BpJio 6pso he 110hrr ,110 yBoc
lje~a H6Bnx arpClTexantixrrx Mjepc:r HT,ll;. OcaHBan.y Sa,z(pYJll!-
ne:roapa,.· pa,n;noanu;a H JIOKIDIHHX np_e.n;yseha
1:1 xoasepBnpaiLe Boha, s~p~anx MJLeKap~. ~nBI·iaapHnKa, cymanu;a, aajpasaoBpcan:jn:x PctAHOHim;a: TKR'U\HX, hif.JIHMaptKHX H ,n;py~HX BpCTa KyfiHe pa-
- HHX pa:.n;HOHH:n;a,
sa npepaljnEan.e
/IHHOCTH, yaoljeiLe . pas6oja Ca 6p3HM 'IYHKOM y TliM
p~R'
.- oan:n;aMa H ;J;pyro,_ :ateae Tp_e6a ,u;a noCBeTe aajBehy 6pnry
jep he" TO 6am sa If..:HX 6I:ITH OA aapo_lnrTe--::aiDtcaoCTII y norJie.n;y
II0,1J;H3a:a..a ILHXOBor :ntlii(:>Taor cTaa,n;~p,n;a, a T_o saa11n CTBapaae HOB-!JX ytJIOBa_ H MOryfiHOCTH .z:t.a KOj>HC;'IC CBa nPaBa ·Koja
nM je o6es6njep;nJia ,l(eMoxpaTcxa- ~p:m::aBa. HMyhanjn :>KHBOT,
MaririiHHSia'IrRja l:roJLonpuBpe,IJ;·e _Kao :U MaorJ:rx nocnoBa_ xoje
ceJLaaxa 06'as.JLa OKo xYk6 aajsacTapjemrjHM- MeTo,n;aMa, CTBO-
'J'll'he ycJioBe " 11am BHme BpeMeHa sa 6p11ry o jrpeljeH>y tty~ he~ Ji:H~aoJ xHrnjeHn, 6oJLeM ri:pnrrpeMi=nLy xp.aae, 3Apai:mj0j
ncxpaan ,ll;jeQ;e, H.IIXOBOj sehoj :e.esn. Hanpe,l(ae. H HMyime
SaApyre . n:M:afie BHme MOryfiHOCTH .,li;C{ CBOjHM 'IJJiaHOBttM-a_
ocnrypaj'y Behy JT,eKapcKy rtoMoli. 11a ype11e <:Boje aM6yJiaHTe
:nTA. illnpoM nepcneKTHBOM o. pasBHTKY Honor JEHBO'Ia aa
ceJiy; casHar:oeM ,z~;a Hoeaa· cjf,t(6HH~ oBHCn o pasBojy 'f!HTaBor
Hamer, a ys 'To n JIOKaJIHOr npnBpe,L(aor_ JKHBOTa, ceJLaaxa be,
nocTaTR ·oHa ·H~mpe,n;aa cHa~a Koja he yTH~aTn aa pasB-oj sap;pyra li IIOMOfiH ,Z~;a OHe- f.rocTaHy MOfiHe· eKriHOMCKe of>raaH3au;.Hje, crroco6He _Aa ce.l.ro ns saocTaJiocTn·Bo,z~;C y HOB ·Ha:npe~aa JKHBOT, OHa_ fie IIOCTaTH 6opa:Q_ npOTHB CBHX IDTCTHHX
eJieMeHaTa y ce~y, pasaH,x :rrirreKyJiaaaTa u eKCIIJIOaTaTopa
'Koj" 6n xTjeJin 11a sa11pyre yByKy y pasHe wneKyJiaHTclie
KoM6nHa.:u;nje rr Ha ILliX yTJ)oiiie ,r~;o6uT sa,n;pyre .yMjecTo ,ZI;a
ce oHa YTP,OIIIH y npo,n;yKTIIBF!:e- cspxe ~aMe 3a,z:J;pyre aa KOpHCT pa,zJ;HOr- CeJLaiii'IBa, Sa IIO,Zl;H3aH:.e 3a,z:{pYJKHHX ,Zl;OMOBa,
rpa.zi"'Y Kyha, ,liOMOBa KyJIType, aM6yJiaHTH; 11jeqjnx ycTac
HOBa HT,Zl;. · 3a,n;aTaK je ~anre oprarnisan;uje ,n;a ·cnc'IeMaTCKII
Ty-Ma'II:t .w::-eaaMa aa ce.11y A_a cy TII mTeTHH eJieMeHTH aa· ceJI}r
II y sa,z~;pyraMa u- OHH KOjn roBOpe npoTHB 3a,n;pyra n ·oii'n
J:ojin Te:>roe ,~~a YBY"Y sallpyre y pasHe mneKyJiallnje - nocnou;H ·KanriTaJIHCTH"'Ke TeH,n;eau;nje y pasBojy 33Apyrap-
101)
�.
. .
saT_6·' n:PotHn H,_nx a m_e'lie s~p)ri-apKe -rpe6a p;,a no;zt;e
PasyMuje :ce, ycnjex _te 6opf?·e· sannca- .OA
- o~aconJDeH:.a ·-3~pyre,- ·QA A·eMoicpatcKOr ynpa:BJI>a:a.a y ILoj; ·
ctBa:; -u
ctaJiay·- 6op6y.
jep he .:aMo Tai<o 3"!1pyrapn: MOhn 11a na apnjeMe yKJIOHe na·
s~pyre. cne_ aeixpnjateJLe n.eaor pasnHT~ H p;a ce p;ocJLe,zrao6ope- .sa _aa,npe,n;ae_ o6JIIIKe aa..u-~:aa yrrpaBJLa:a.a H pa,n;a y ·sa. IIPY3H. .
...
.
.
.
_)l(_e~a;
·aa ceJiy, Kao aKtnnaa sap;pyrap rpe6a- f':il_ c_noje·
nponsBo,zJ;e npo,ll;aje- npeKO sa,n;pyre. n· noMor~e taKo rrpalnrJIHOj pasMjean· HHtJ;yctpHCKnx .H ~-oJLonpnnpe,ll;HIIX npo,n;yK~Ta
He CaMO Kao ycJIOBy sa: o6ea6jeJ:;eH>e HHIIYCTprije cnpo:BHHaMa ..
H p~HHX JOY,ZJ;ir }' i'pa,z(y. _JKHB_OTHHM Ha.MHpHHD;aMa, aero ·RaO
J.CJIOBy
JIOTCTpeKa
p83Boj_a
rrpOH3BO,lJ;lLC,
IIOJ.LOllpHBpC,r(HC
. THMe he oaa p;onp_:tii;txj~TH JIHKBH,zptpaJLy· .pasaiix ni~exy:
JiaH_ata _Ha c_eJiy H y rpBAy, _KOjH t:Y It TaMO H.a'CT9je p;ci- OMeTy
npann~ny paaMjeHy · HH/IYCTpBCKBX H OO!I>OOpH:Bpe/IHHX,
_.npOp;y_KaTa. _n_ Kojn mneKy-?Iumy aa paqya pa.;{Hnx Maca n
rpo "" " ceJia •
...,.,-
: · .
·
. I'
·
.
.
Y Be3a
Ca CBIIM ·OBHM 3CiAa:qHMa Ha ce.ny 3Ha'Iaj KyJITyp..:
HO-IIJ>9_CBjeTH.()r -p~a M:e~y Ce<lCKHM XCHaMa llOCTaje jo~
Beh:u:,- jep aenpocnj~heaa cin.aHxa He MOJKe -nocTa;n:. aK~:u:-··
BaH. 66pa~ iipOTHB . SaOCTa].[OCT_H Hci. CeJiy, He . MO:IKe HMaTH
nepcn;eKTHBy,.n ~llTH yBjepeaa y_ KOpHCHciCT H H~HOCT .HOBRX MeTb,ZJ;a o6paAe seMJbe,. ·ae MO»ce np:nxnaTHTH aone o6.JiHxe. x:(jeJioKyrraor npnnpeAaor mn:BoTa Ha ceJiy.
'
Hawa opram<SaJ1Hja' je y CBOM P"'IY Ha rrpocnjehnBaJLy-
ce.n.aaKn nocTnrJia .. ,n;o _ca,zl;a· ::B'n,n;ae pesyJIT.iTe. _C:Baxa.Kq f!;a Je
pesyJITaT I( :H.eu:o~a, Hap.oqHTO n6ce6aor cp~cl. Meljf :iKe-.
_HaMa·, TO' illTO .je,. Kaxo· 3HaMO, BeOMa· BCJUI'lqi 6pOJ CeJI.aHKH
aay-qmro "'IiTaTH H nncaTH.
·bcu·M aiiaJiqla6eTcKnx T'e"IJ.ajeBa, F.ao -ocaoBHe. cflopM~
rrpocnjehaB'c\ILa,. name oprarursoin.J;nj'e cy It ,11;0 cctAa cacBHM
npaBHJIHo yollaBa.Jie· n nocTaB.ii.aHe IIIITaH.e· rrpocnjehnBaaa
Maoro mnpe, aapotiiuo y Besu c. y"qemheM ceJI.aHKe _y H3Bpmeay Ile'TOI'O)J;Hllilb~r nJiaaa. 3aTo c7 e~oHoMCK6M npocnjehuBa:u;.y ~eaa nyTeM HII3a -pa3HHX Kypce~a K3 ·fiO.Jb'OIIpH~pe
~e, JKriBnHapCTBa, nonpvrapcTna, nqeJiapcT_Ba I( APY~Hx, H;,tme opraHHsa:u;nje nocBehnsaJie BCJIIIEy niDKH:.Y n HMan_e y
- TOMe· SH~THHX ycnjexa.
Mrr
CMo CT:sapaJIH u aKT:une :ateaa-
3a_yaa,npelyeH:.e CBIIX TIIX IIpHBpCAHliX rpaHa Ha ce_ny, .. H:__ T~~~
Hl6
a~C-rojaiH.
~YJI~;~:-.~:.rrpo'cnj_eT~H- --~aA
yorr-I:U-re
,n;a Ham ..
none_,..·
:iKeMo c l!JITa-H.fM- cTpyqaor· n __ ~KO:~IOM.~Kor BacniiTa~a ceocKe
~~He, -saatY:hH KO.inrKo ~oro -~-rBa.pn sa--·H3EpnieiLe ~Jiaaa._y·_.
UOJI>Onpnnpe,n;H OBHCH 0 JKeHH_ ~a Ce.Jiy, KOJIHEO je. O~_a Ba:ataH ...
.fl>aKTOp. sa- yaa.n'peljeH.e_ noJLonpiiBpe,ZJ;~_- n. ~o_nehaiLe npn:aoca
c aanrilx n;o~. T.nMe he aam KyJI-rypao- rrpocnje-ran pa,z( Ha
CeJiy ,!I06HTR O,llpeJ:;e.Hy H ..KOHKpCTHy Cl!ilpl!CHHY,U>tajyJm jac.
_CaH CMjep IIITO .Qp~er TeXHH_1J:ICOr H KY.JI~ypHOr U{),z:(H3a.ILa
ceJia; .. -rHMe- he· oa -HCiiyan-r11 c»oj s·a,n;a-raK: .Y"t~IIHHT~ HanMe,
Aa :ce<:>t::KC?j JKean IIO~'fa:se j_adnrja 'ILea-~ _yJiora rr SctAa:qn y
yHanpeJ:;.eay no!I>onpn~pe,~~e.
·
KyJITypao- npocEjeTHn P"'l He .rpe6a, npeMa TOMe, ,~~a
-retie MHMti s~pYJKaor Jicn:~IO-ra, _a_ero ,11;a· ce pas"Bn:ja y sa,n;pyraMa, jep,. xaKO KalKe ,11pyr ;Kap,11e!I>, >6aw. 3"!1pyre Tpe6a 11a
6y,ZJ;y je,ZI;iiO o.)J; aajBIDKHHjHX .npOCBjtTHHX ofiLliiiiTa Ha CeJiy.
Ha Hla:meM c·eJiy -xojn- je npno· ~e
CTO · aet-ncTeMaTciCH, c.Jiyq:ajaH :a: 6es n.Jiaaa, ,ZJ;06nhe Kpo3 sa--
·KyJ~Typ~o-npo.cBjeTan pap;_
·1\pyry 1\0HKpeTHy Cl!ilpl!CHHJT .n npaKTH'IaH J:llLlb: ·OOMOhn HaW eN: -cen.axy" ·xaKo 6:a: noc-rajao_ CBe .cnjecanj~, rpa,a:-tneJL ~a-:
·. me IIJia:HcKe noJI.Onpn;speAe» .. _
. . . __
T?:u: :q~AY - 'npy:acaH.y- sa:aaa · ns o6.JiaCTII noJLOriPH-·
· spe,z~;e, HapoA_HH cppoaT -n c·ne aei-one Oprciai-Isai..:(Jij.e y-cMje~.
· pnhe c11ojy · npocBjeTHy lli.eJia'raocT Ha ceJiy. Opraill\I3aJ1nje
Hapo,11Hor · lj>po.HTa npe11yamrajy neh naBjecHe .cHcTioMaTcKnje <jlopMe pa,ila y TOM npaBJ:I·Y. HapO,liHH lj>pOHT Cp6n:je;
HarrpnMjep, y J.J;HJLy ynosaa:aaiLa'· cen:.aKa npOns:Bo~atia c HajBaJKHHJHM ·"!iepaMa xoje ipe6a ,11a cnpone11y sa wTo ycnjewc
anje cnpo:BoljeH:.e _sa;J;aTaKa T:Ie-roroAnmiLer nJiaua Y·a6Ji:acTH
.Y
.noJM>np_:~::l'Bpe~e,
.capa,D;ILU_ c· Mna-nc-rapcTBOM rio.J.DonpJ!Bpe".:.:
,11;e :u Ca"Bf!BoM seMJLop8.AH:H1IKn:X ·s~py~, oprannsoBao j_e Ce-·
MH-Ha_()e II() aajBa)KHHjH'M -IIHTai-LHMa IIOJLortpHEpeAHe n-:Pon3~.
_BO,li;Ibe. Y _cpecKe aKTHse ·npe,l{aBaqa sa- .. oBe ceMnaape. yJia:ur __
n npeTc:tananK A!!>)K n Hawn o,116opn Tpe6a 11a noBelly pa_-qyaa 0 TOM:e Aa y THM .·aKTH:BIIMa. 6y.n;y HajaKTHBHHje JKeHe
_ca ceJia:, ~oje he saaTH ;:t;a npeaecy.. y Ce;ro OHo.iuTo 6:Y,11;y
Hay-q~.Jie H Mo6HJIHmy ceocKe JKeHe aa cnpoBol)eay nocTaB--
!I>eHnx Mjepa. CnrypHo je 11a he onaKBe n CJIWrHe ..popMe OP"
raHn3oBaTn: Hapo,!IHII. lj>poaT II Y•IIPYrHM Hapo/IHIIM perry6;mc
KaMa, np~ qeMy- Tpe6a Aa HMa Hajnehy rrop;pmxy Hame opraHn:sa:u;nJ.e.
·
107
I
�.
/
Mjepe'' sa yHanpeljeae -noJI>onpnspe_,!le, 'IHjeM he npo-.
so~eay HapO,!IHrr ·TPOHT ycMjepnTn <!lopMe csor npocsjer- -
nor paAa IISJiase 'n:a sa,ZJ;a-TaKa ·;Jie:roro,AHWJLer nJI~a y nO;·· JLOH_pnBpep;u. ·ocn:M npomnpeiLa cjeTBCHHX no"Bpmnaa H noBehaH.a npnaoca _JKHTapn~a n HH,n;ycT.pli-cKor 6BJLa, llJiaH,
.
.
Y noJI>onpr;spei\H. Hama "'eHa na ceJiy .6es CYMlhe he nohn
nyTeM CB9JHX cecTapa ~II3 CoBjeTCKor CaBesa, nyTeM, · cnnM·a
Ha.Ma . nosaaTIIM H3 _npe,l(paTHI:Ix BpeMeaa, c Ilame ·AHreJIH:He"
cecTapa Bnaorpa,D;oBnx, Ma.M1l>axa.T Haxaaro~e H. ;i;pyriix:
•
llOTJ:>C6Ho je Aa noa_o~o no~syqeMO· jam ~eKe o,zt .Bruicnn:
Me~y OCTaixHM, npe,ZJ;BHija_ .HanpHMjep: »llOBHCHTH npOH3BO,li;-
JHX s~aTaKa .Ha ce.Jiy:
ILY MJinjexa no_ Kp_asu ·aa,200 muapa, noB!!haTII itpuaoc B·Y-
,ll;ocaAamaH -pa,n; aa Hsnpm·eH.y JIOK8.JIIiiix n"JraHOBa ·Ha-·
po~Hor tf>poaTa MopaMa· opraHI:I30BaTH jam· mHpe ,H "QoJI,e,
Jep ·ynpano :TH IIJiaHOBH Cy ,zl;HO BCJIHKOr IIOCJia Ha yaanpe./
He no oB.n;n: sa 2o%, a Te)KHHY saroo/ ynol)ea.eM Hmnrx pa:..
0
ca, yxpmTaH.eM, 6oJDoM: ncxpC!HOM H lhero~ .•• -IIoBehaTit: sa
neT 'rO,~~;nHa npOH3B0,ZJ;ILy rJiaBHHX-CTo':IHHX: npon3BO,ZJ;a H npeMawHTH npe.n;paTay ,npoli'3BOA.H>Y 'M:a~TH;- Mimjexa, :syae 11
~o::m:e •.. Opraa~soBaTn m.Jo Behy -npHMjeay B~TepnaapcKo
caanTeTcKnx M:j~pa«. coi(3aKoH o IleTo:l:-op;Hwn.e:M mraay}; .:y
BOhapCTBy HanpnMjep ~Tpe6a »60JI>OM aeroM, o6pa,~!OM, Ma. COBHHM
cys6njaH.eM
6oJieC'IH H mTeTOllliHa· H. p;pyrHM Mje-
J}a.Ma rroBeliai:rn .npn:noc :sahaRa no· cTa6Jiy« (Hs ·saxoaa o
Tieroro,!lnma.eM mrany).
Jacno je ,!Ia je sa cnposol}eiLe Tnx mrancKux sa,~~aTaKa
y noJLonpiiBpep;n ay)I{:HO u eKOHOMCKo ·npocsjehHB.aJLe ce...
JLa.KR,. exoaoMCKo nJ>oc:sjehnBaH>e )Kena 'aa ce}ly, jep· y
Cnpo~oi)e:u,.f · THX H CJIH"'IHHX S~aTaKa OHe 11.10ry H C~aKaKO
he
O,l(HrpaTn sn:a11ajHy y;rory, .nomTo -cy TO cae rp·aae Kojnz..ra
ce :m:ea~ yrJiaBHOM u 6aBe~ Ho sa '!O je rioTpe6iw p;3. Ce.n,anxa
npeiCHHe C OHH~ »Ol:J:e.TH KOTa~ _KciHO Tll H OTa:q«, SaTQ je ·
nOTpeoaH ynopan, cncTeMaTcrm npoc•jeTnn
pa,>~
y npas11y
JL6Hor npocsjeh:nsaaa: yonmte, ocJio6oi)"ea.a op;· c}rjeBjepja.
0~ yBjepea.~ KOja Ce H·CTHH~ Beh race ~ Aa BehH IIJIO~ Ha
3_CMJbH . OBHC~ . ~ irl!fr.JU.!
CH.1Ia.'4a
U
-CJIH.J:no,
II0Tpe6au je
~0.c.e6HO pap; aa· H>CHOM eKOHO~CKOM,flPocBjeliHBaa.y.
,ll;a ·heMo ycnjeTH y TOM CBOM PMY Me\;y "'enaMa
/IOKas je orpOMHO _yqemhe· ceocKHX "'ena y napOI\HO·OCJI060·
;:l;HJial!xoj ·6op6u, ·y nsrp3A1LH Ap»~:aBe, a..xxo:s:a- o~aHOCT .aapOf!;HOj B}laCTH, ,lJ;OKa:i je li3Me~y OCTa.JIOr
H TO WTO cy MHOfC
y. noJLonpnBpep;n,
mTo ·cy na 6pojanM TellajeBHMa no:roa.saJie sa TO r.r-noro HHTe-
ceJ:Lanxe nol!eJie
y:so~IITH
aanpe;J;ne MeTop;e
peca, IDTO -cy npoa8.JiasHJie aajpasno»pcHHje Hal!liHe y -no~H~
salby CHTHHX rpaHa. rrpHBpe,l(e ira ce.1Iy, mTo cy Befi, xao
Cas_eTa llpH6Hh HS ceJia CTemuwsHheBa y Ba~r<oj, Koja je
narpaljena .saTo lliTO je no jyTpy 1106nna nper<o 20 Tosapa
nmeaii:u;e, a ot5HlJHO ce ~o6rrja xo-r2, rrocTaJie_H aoBaTOpn
108
·
lje_ay ,ceJia, KOje lie ce Kpos sa;~pyre H ys mnpy ca•peMeny·
TCXHlll!Ky 6asy CBe ja11e IIO,ZJ;HSaTH.
·
'
.
Pa~:soj. iloje,ZJ;~Hn:X rp.aaa ceoc.xe npnRpe,11;e xao mTo cy ·
Ha?pHMJep JKHBHHapCTBO, ~.JLeKapCTBO,. ntfeJiapCTBQ, y OKBHpy
IIOJ.C,Z!;HHa::HHX CeOCKUX ra3fl;MHCTaBa, J;[OMOh -ceOCI(:Oj .:H\CHH
ty
H.HXOBOM ytianpel]en.y_- neoMa je »a:ataH sa,n;aTaK Harne
opra~nsa:qn:je.
',:
o BeoMa- BaJKHOM sa,.qaTKy MH Mop~o n ,ll;Btf>e _no~BT:o:
6op6y -sa HcnyH>eH.e nJiaHa cjeTBe n _.nonehaJLe cjeTBeHnX;
non_pm.naa. l>06~ClAHT_H cBaKy .CTriny 3CMJLe« .._. 6lf:hc .je.n;aa
OA_.JH&JOOCpefl:HRJHX, :seOMa Ba.JKH-H~X. sifAaTaKa. x0fu HaC
Oli~KYJY,~ a HCTO TaKBH cy HanJH Sa,ZJ;a:q-H y OTKyrry JKHTapllll;a
H_ npe,z~;aJH ,11;p:m:a•n mto neh~·-KOJIR"l!HHe cJio6o,u;n:ux iHimKc.ina•.
'
K~o
/
. M,. KOplUI:o jom mxpe passnjam cse 1\0Ca,!lamae 4Jop><e
,pa,a:a,. Kao
IDTO cy npe~~la!La, KypCCBH, cCMliaap~ 0 ca:Bpe-
KeH~J otSp~H seMJi.e, n~_,zJ;nsa~e. paSHnx rpaHa ceocKe _npn_Bpepje: nep_3)l;apcT:sa, II'Ie:n:apC:TBa, CBHJiapCTBa, · no:BpTJ[apcTBa
H"TI\~ PasBHJahe><? CB~ 1\0C~am:H.e' 4JopMe p"'l\a ca noJI>a s11 pas-
Y
CT;BeH~r H_ !XlirHJ~HcKor npocBj_etuiBci~a ::H\eue Ha ceJiy~
OBOMC IIOCJIY, Tpefia K_?P.RCTKTH BeO~ta yciijemHf q,opMy· CJJ:a- .
a.a e:ttnna H3 -rpa,n;a y ceJio ca KOHKpe;THRM sa,zt;a:u;n:Ma ,zt;oMahHHCKor H xnr~jeHcKor npocBjehnBan.a. ceoCKHX :aceua. Beha
.H CHCTeMaTCKHJa Hero ,n;oca,n;a Tpe6a npn TOMe. ;:J;a 6yp;e capCl,ll;aa aame ~praansau;Hje ca II;"pBeHHM ~KpCToM.
llorpC?:.6ao je jam n noce5Ho H3.rJiacH~H 3aAaraK AuTir.:..
.Pamncm~,Kor _$pon~a ·l!Cena 11a sehy ilal!Cn.y nocBehyjy 6am
OHHM n~:raa.nMa KOJa cy Besaua ·~m pjemaBaH.e
npo5JieMa
"'eHe,><aJKe, ~ao Pa.>IHH11e Y. 4Ja6pn11n n Ha noJLy. Ha,oso>.
noc;Jiy. c:sy,Z~;a Je Heonxo,n;Ha jom. mnpa liHJU~HjarnBa n 2KTHBHOCT l!Ce.na. Hnn11njamsa TJiaBHOr 0116opa A~:lK-a Cp6nje .
,~~a, Y saJO,!IHH11H ca D;pseHHM rcpCTOM 110 npoJI>eha npnnpeMn
109
").
�Jt3ilap sa ce.roHcKa o611aHnDlTa y p~i<HM aa!!l>yraMa,' Mol!Ce,
11a 6y11e npHMjep I~axo ', he ceocKa ,l!Cei<a opraHnsoBaHi<je ..
npJJ;CTYUHTH pjemaBaH>)r fi~Ta.H.a ·- MaTepllHCTBW KOpHmheH>y
C:BIIX ·MoryhabCTH 'KOje -npyjK8. )(:p:acaB.8., _
IC3.KO ·611 _6es: .Bje'IHTe
6p~re sa p;RjeTe MOrJia n6cBeTHTli ·Behy namay: CB()M · __pB.z\y
aa ·o6palp•BaH.y noJLa,
·
·
3a,n;p}rj!CHH -,l(OMOJHI · KOj'J! he-:..ce jom oBe·rop;nae no;:~;B:saTH
ua ceJIH.Ma nMajf ·orpoMHy :aaxaocT sa pa,sBoj sa.zr;pyicipCTBa.
. ·
· 3aTo je Hapoi!HH ·<!>poaT, :Ha HHHI1HjaTHBY. )lpyra TnTa, Kao
je11aa 011 CBOjnx HajBal!CHHjHl(."~aTaKa Ha ceJiy yseo nsrp~. · a.y THX )l;oMo:aa, 3-a.TO n aama ···opraaHsa;x.rKJa _ To· · Tpe_6a ,z~;a
··cxBaTII. Kcl<i je)l;iul oil; c:sojnX Hajtip_etinX _riO<;l.to:s~
·Y-cpecK~ -OA6ope ~a H3rpa,zt.:e.y A<l~o•a yi:r:asHhe· H_npeT.... -·
cTciBan::n;e. aame oprajHH~a~nje: x •eJIInta he- 6nTx y.irora- ~a.
.-.-;.
mlix cpeCKBX op;6opa: y_ a·KTH.IIpaa.y ateaa HS --nojeAHHHX
'--~:ce.JI'a. H8. H3rpitAihH .. .l\OMO,.a. 3a,n;py-JKH-H)l;Ol'J>Hefie Ce _S~a't:R:.y
CBaKOM: c·eJiy, a cpe~!C_R o,z~;6o:PH Mory, '·Ka_o Ha ·MHOr;n:M Pai-J;O·
"B:O:M:a ,l{Ot~a-, no.esaTH ::ia p~ a·a rtOAH33H.Y AOMa -Y jeAHOM'
ce..rry oHa ce.Jfa y xojnMa ce jom o:se rO;J;HHe ae_h~_3H,n:aTH .. ,lJ;OM:.
P.liA "'.eHa y PMHHM 6pnr~a!<a rioje !i.e q,op•mP.:-rn:
Hapoi!Hn q,poaT 6nhe 011 aeo6n'lae ·Bal!CHOCTH n sa'io ml'o_he
·aa ?.JH'Oi':&br· MjtcTHMa )KeH~ ybnmTe '3aMjeH.~JSa'l'ri:~- oay· pa.'AHy'
·-caary>~oja· he.- aa.M 6n-Ta trOTpe6Jict.' sa- :s_eJIHKe pAAo:se ii · Ipa-p;HJIHmTa y ,zu>yroj rop;n~-a _Hamer IleToro,l{H:ula~t·· rrJI~Ha .
·.:..-
.. _.. · ')1;-cf~a,ii;'a .. ri:oKasa:Hy cnpe'MHOC.T ~e:Ha sa· .i::Be· · p~o:s~:;· IL=ilxO:B -.-·
. eJiaii '11 ·n.Hlr:qnjaTHny. MbpaMo; Ca,l{cl ~HC~eMa'l'CKBje H ·.C-lUUIIe ·.
nJ;taHa·· p:Q:Se3IIBaTn _ H_3rp~ay- Sa,ll;pYJKHH~ p;OMOB~. ·
Y3
. ·,
~
.
-. Yo6aBesaMa ~de >eh>iloc~a ysnr.taoHai>~lifii< <I>P,oia ·
·_··y _·noje,ZJ;HHHM ceJIIIMa sa no,11;Hs.aJLe ,2J;OM3. B aama opr8.Hnsa- ·
. -rinjaje· npHlliiua Ita .ce6e ·,~~a he MOorinncaTH O,llpeljei<n 6poj
· m:_eaa._- _'faKo Tpe"6a- paA~HTH: y_ tBa'KoM ·eeRy; H·acroja-t~_ Aa·
. 1Keae·ysMy KOHKpeTHe o6aliese ny 6pojy y Koje'-< he pliflnTn, ..'
H fiOCJiy KOjH "he 06aaJLaTii~ C.:sa:ia ·:.-xCH~ MOJKe Aa··· HMci lr'
:~. ilu uly- o6a_BC3:Y· IIoTpe6Ho je pa.3:snjaTn TaKMBlle:ae;. Kaxo . ·
· ·M·ei]y :ceJIBMa~ n· cpe30B~Ma, TaKo II noje,z\irHrp.r JKeHaM:Of _.H;ui: .. ·
.rp_y_n;aMa- )Keaa: Ha pa,zx._HJIHmry;
"'. Pa3H_li aKTHBli I<~je' heMO opfaHns'o:sciTn, acinp"rrMj'ep_:' sa
·npu~peMai'be rpal)e, sa nu:M6h ynpa:sH· rpap;M:JiniiiTa ·npH ·pa. ,· CDoi}e~irnalhy· pactroJio~Hne JK:eHcxe-" pa:~H-e cHare; ·sa KyJI- ·
·- ,Typ~o-~npOcnjeTnH iz .noJI,HTIPix·rr-· p~- Meljy' :acenaMa~--J:Ia- rpa--·
1
-'.'I
ill
''L
�~aHaC, ·Ta Sa,ZI;pyra, KOja je npHJIHKOM OCHHBaH>51. HMCUia ~XO
5 ~HJIHOHa ,n;Baapa ,n;Yra, HMa, ·nopep; oTnJiaheaor )l;yra~ ~eK()..
.a:Hxo MH~Hoaa ,lJ;HHapa ,n;o6n:TH, O,ll; Tor aonn;a he ce rpa,zpiTH
noAH Sal-be. CTPY'-IHOr KaApa
sa saApyre -· Haw saJ:-HaH saAaTaK
Ih 1\ncxycHje Jhrl\nje llienTiYPI\•
MliHHCl'pa
KOMyHa:o1HUX
IIOCJIOBa
HP CJioBennje.
IIJiaHCKKM n ynQPe,li;HHM no,n;usaJLeM uap;ycrpRje u no-"
JbOnpHBPCI\e .MH ·heMO· nocTJl'hul\a ce y 6J!HCxoj 6y11yhnoc~n
IIOTfiYHO HCKopujeaii cY.npOTHOCT H3Mel)y rp~a H Cella,_ KOja
je 6HJia pa:Hnje BCJinxa H nens6jeJKna.
Ta """'eniii:Ia ~pe6a 11a naM je c~iVIno npe11 O'lH!IHt Kalla
ro•opnMO o npeo6paJKajy name noJbonpnBpel\e• ro 'I'Jle6a
_C'l'a.JIHO HMaTH y BH,lJ;y II TyMa"'HTt:f HamHM l[(eHaMa H:i: Ce.JJ:y, .
irapo'lHTo y BOSH ca sa,~~axvrna opraHHSaJ\Hje A<I>lK y peKOHerpyKI\Hjn. llOJI.OIIpHEpCI\0.
Ha,pO,liHH <jlpo~T IIOCTi\EJJ,a HSrp<l,llH.Y Sa,llpyl!<HHX ,liOMOBa
xao jl!,llaH 0,11 CEOjHX najBa:>I<nHjnx S<l,llaraxa. 3"'!1PY:li<H" ,110MOBH .t5nhe -.IKapHmTe _ npn~pe,n;aor II icyJITypHor paSBHT~
ceJia. A111< n3rp"'!!lh0·>< sa,~~pyJKnnx ,liOMOBa nnje·saBpmen ·pasBOj lhrpa..n;me Ha;u:ier cexa, jep co.~:e:jUHCTH"'!lW ceJio ri:Ma~e
jom BHwe. MH he.,:o ,~~;anrn norcrpexa ,~~;ace ys sa,~~pyJKne ,JlOMOBe rpa,~~e ,liOMo~?·xyJirype,. 6116JIIrorexe, .06,11annmra II ja-
HOBa. sa,zipyJKna' nocrpojeaa.
lis ucKyCTBa pRA.a y CJioneaHjH tiHHH Mn ce ,n;a je BIDKHO
rr noTpe6no ·1\a :>I<eae wro BHIIIe yqecTByjy y pa,11y H 11a npeysnMajy CBe BHIIIe " pyxoBo,llehe nocJIOBe y sa',llpyrai<a. Y
CJioneaHjH ,n;aaac n::M::a OKO 190 JKeaa sa,n;pyJKan:X: iftyaKrJ;:no- aepa. Y npe~xoarpecaoM Taxuuqea,y opraansoBa.JIH CMO nnme
o,n; ·sao Kypc.en~ sa ys,ZJ;naaae s~py:>Kanx Ka,ZJ;poBa; sa ocnoco6JLanalbe CTPY'!H>aKa sa· cTo"tJ:apcTno, BHao,rpa,n;apcTno, no-
BPTJiapcTBO " ,11pyro, Taxo ,11a he ,11pyrapn1:1e xoje cy saBpiiirrJie
Ta j Kypc MOhH ,11a pyKOBO,lle O,llpeljeHHM. rpana~a SaiipY>KHIIX
IIOCJIOBa.
Y saje,liHHI:IH c IIPYriiM MacoBHIIM oprannsa11rrjaMa· A<I>lK
je opraHH3onao n xypcene sa ocnoco6JLasaae TproBa~Kor _
Kap;pa. Ka,n; saauo ,ZJ;a he ·ce oBe ro,ll.HHe rp'El!,ZI;HTli aeKoJinKo XH.n.a,n;a sa,n;pyJKaHx ,n;oMoBa, p;a he cBaKa sa,n;pyra nManr sap;pylKHe npO~BHHn;e, ,11;"8J he 6HTH noTpe6HH KBa.JIHCftHKOBaHH pa,n;- .
HHn;H II pap;H:nn;e, KibHrOBOi)e, IIpO,ZJ;aBa"tJ:H IIT,lJ;., Ka,n; . YO'IH:MO'
11a he sa,~~pyre na ceJiy Beh rr,llyhe rO,liiiHe Bpwnnx pacno,!ljeJiy
RH,lJ;yCTpHCKHX apTHI<aJia, OH,Il.3 ce CBOM OWTpH_H9M nOCTaBJL~.
nJITaH.e Ka,n;pa ca ycnjemaH paA y sa,n;pyr~Ma·. Y TOMe Hama
'c?PraHII3an;uja MOX\:e MHOrO p;a IIOMOrHe.
Hawa celba"iKa 1-H.eHa Tpe6a ga CTKllOHH
OHaj npi1MHTI-'IBHI1 HeKaJJ.aWH:>H pag
C.IIe, ca:ajeTOBUHJUT_a, KyriaTBJxa HT~. - - je,li;HOJ.:i pnje'IJ:j:y' CBe
m~ · je
I-ls rouopa ]oRe. Crannmnh, ..
ce.Jl,aHxe ns Bocae •
noTpe6ao- ·sa eyir:ryp~H :atHBOT_ ceJia H p;HSalbe craH-
.1\ap,lla li<HBOTa HOI CCJiy.
Y ·pa.n;.y ca ceJLaHKaMa MH y CJioBeaajrr HMfl.Mo aeKHX
pesyJITara. Beh npomJie 1947, a ner,11je r! 1946 ro,Jlrrne aaMa je
ycnjeJio ,11a y HOKHM pa,IIHHM sa,~~pyraMa opraansai:~Hje A<I>:lK
Opr!lHHsyjy ,llje'lja 06,llaHHlliTa, KJiy6oBe, 6H6JIHOTelCe IITI\·
Axo ysMeMo sa npnMjep 'BHHorpa,llapcKy S"'llpyry y illTajepcKoj r,zde ~y aceae np~e·opraHHSO»aJie p;je~je o6,n:aaunrie,-~n
.p;jeheMo~-.KaKo ce y6ps0 KOpHCHOCT opraHBSoBaHor pa,zp aaceixy oc)eTnJia y ·nopacTy npnEpe,llnor II KyJITypaor craa,11ap~a.
11!
Ja
hy ,11a nporoBoprr;. neKOJIIIKO pnje'l~~c o pa,~~y nawnx
~eHa _
Ha ce.Jiy. -CeJLa"tJ:I<a Ji\;eaa noKasaJia ce :a:apO'l!HTO
Y- "tJ:eTBO-'
poro,!J;nm:a.oj 6op6n II ,ll._a.Jia .O,lJ; ce6e TOJIHKO -KOJinKo ce ~Horn :
Hnje naAao. AJin 0,11 ocJio6oljelha pai\HJie cy Ha ceJiy je/iae
~Xe"ae, ,zt.OK cy t~;pyre cTajaJie no cTpaH:n.. To.je rpemxa aac
aKTliBHC'TKI:IH.a, KOje c:M.o Mopa.Jie- _IlOMOfiH CCJb3HKll ,Z1;3.: Orta
OHo npano, Koje je--creKJia: y 6op6n, n Kopncrn, ,Zl;a 'IYB.a TCK.O-
snne 6opoe y xojoj je cTexJia c•a npaBa ..
113.
�Hai!Ia ceJLa•ma l!<eHa Tpe6a 11a p~H Ha ··TOMe · 11a ce ·
,,,
0
OTKJIOHH, OHa j' npHMHTUB~li HCKa,ZJ;~~H pCVJ;~ ,zta 3aCHje OHO
. WTO IIOCT2BJDa IleTorop;IimH>H n'Jiali II OHO WTO .Tpe6a . p;a ce
yMao:m:n:. Ham- ceJba"tJKH pa,n; je M~ean~IKH, Tpy,n;6eHHliKH,
MII Tpe6a ,11;a ra qnjeHHMO U- saTo heMO pap;RTJ!I o:Hri:M aJiaTON
rwjn he 6oJLe o6p~nTn H.HBY n sacHjaBanr OHO IIITO he IIO·
ari:jeTir name po,ZJ;a, na aeheMo~ 6HTH BHme po60BH pa,n;a. A
c ,11pyre- cTpitHe, 11Pyrapn11e, Tpe6a 11a ce ymrcyjeMO y Te
name 3a,n;pyre~ r,n;je heMe. HMaTn Tpa~Tope, na ,n;a ae pa,zrn:Mo
BUWC OHBM SaOCTaJIHM 2JI2TOM KOjHM cy pa,li;BJIU Hawn CTaprr,
3aTo, ,n;pyrapun;e, -MII Tpe6a ,&:a nonehaMo cnoj pa,n; u ·Ha
no,LJ;nsa&y cToKe. liMa JKeaa- ua ceJiy· xoje xa:m:y: »H8.JierJia
CaM· je,n;uy KOK9ID, ~CHH ;J;OCTa, IDTa hy 6paT.e ;J;a MB IJ;BP'!ll~
a aeMaM joj mTo ~R .nocyT«. AKo ce Mn, ,n;p.yrapn:u;e, noTpy~
,IJ;HMO, aKo 6o.JLe o6pap;n:Mo 3CMJI:>y, BHme sacnjeMo, IIMaheMo
mTa no<;yTH n aeheMo :m:nBjeTn cnpoTnn.CKII. HeheMo Bnme
,n;a ;reJKIIMO aa no,n;y, aero he aawa ,z~;jen;a ·Kao II ;ll;jen;a ocTamrx
rpalJaHa_ .rre:JKaTn y YA06uoj nocTeJI>:rr. 3amTo nama ·:aceaa
He 6rr yr.jeJia CKJIOITHTH xpeBeT y CBOjoj Ky!m? 3amTO He 6H
yMjeJia CTaBHTH mnopeT 'y xyhy, na ,n;a ae JIO:a<:II Bnme oru.umTe O,ll; Kojer joj Dtrii II rrJiyha o6o.n;eBajy?
Ja MHGJIH-M Aa: ceJI.attKa :m:eua Tpe6a ,n;a pap;n aa cnpoBo-
ljeH.y OHHX Mjepa xoje IIPll<aBa no,11ysuMa, ·aJIH aoj
:~pe6a
pasjacanTH samTo ce Te -Mjepe cnpoBO,!J;e. Ha npnMjep, oTxyn
BYHe. Ka11 Tpe6a 11a npe,11a OHY o6aBe3Hy KOJIIl'UIHY oHa
xame: ».IIa niTa hy ja, OA 11era hy .z~:a JKIIBHM?« A He Kame: •
»R6JIH.Ko a6lur npoBeA"ox .ll"a_ ce He aacnaBax ,li;OK je,n;ae maJInape OTKaM, IIJUI....JiLQili'JiaBKe OOJieTeM!<<.--0Ha He MHCJIB KOJIHKO
Tpy,!l;a n: BpeMeaa Tpe6a ~ox ce Ta BjrHa onpe,11;e H oqewJDa.
A aoj je Tpe6aJio o6jaCHHTH ,1la ce ByHa OTKYil!Lyje saTo lla
H,lle y cj>.l6pnxy H3 Koje fie /I06IITH IIITOcj> IIO jeBTIIHOfl\HjeHn
n ,1:1;a he ro cKnHyTn· c a.e TepeT. Ka,zt joj ce TaKa o6jacaib
OH,ZJ;a ce OHa pa,.n:yje. Hero TO Ba::Ka a sa y6npaH.e .nopesa.
C ,11pyre crpaHe, ,11pyrapn11e, Tpe6a 11a ce 6opnMo nponrB
HenpnjaTe}l,a, Kojn Ha TepeHy HajBnme' 0,1lBpahajy JLYII• 011
pa,11;an_x sa.z~:pyra ronopehrr :- »ETa, o,n;y3HMajy BaM seMJLy«.
He, ..To anj~ liCTHHa, MH xoheMo n :m:eJIUMO ,n:a ~H-BHMO y
BeJiniwj saje,i(HR:u;n:, jep Oes sajeAHn~e ueMa pa.o;aoM ce.JLaKy
C~aca. -MH xoheMo ,11;a -llo:sjeK· noMorae liOBjexy, a ae A&
• qOBjex 'IOBjexa H3pa6JLyje.
114
HSHI-:IM S6A6LJ,I-1M6 HYilTYPHO·
npocajeTHor.paAa Ha ceny .
lis roBopa KaTe IIejnHonh, 11•·
JieraTKHIDe ns· HP- XpnaTCK~.
'Ja hy ce oCBPHYTII Ha Hexe cj>opMe xyJITy!mo-npocBjeT·
aOr pa,n:a xoje ·CMo MH y XpBaTcKoj pasBrr)Ie.
·
O,n;Max no ocJJ:o6oljelDy, xao npnn sa,n;aTaK nocTaBJbeao
je npe,11 Hamy opraHnSal\njy 11a ce illTO Belin 6poj l!<eHa onnCMeHrr. Beh 1946 ro,11;Hae onncMe:aeao je oKO ~6.ooo JICeaa ·
xpos aHrurcj>a6eTcxe Te'lajeBe. IIope11 anaJicj>a6eTcxnx TeqajeBa
lf>opMnpaae cy Mpe)l{:e ·liiiTaJiattKHX rpyna y ·xojnMa cy ::~KeHe,
tcoje ancy aayqnJie -AD xpaja ,n;a "'HTajy n nn;wy, y_"'HJie TO H
11aJLe " yje/IHO npepaljnBaJie aKTyenHe roBope namnx IIPY·
rona py_Konop;~o~a, liHTaJie aame ;rn~TOBe HT,ll;· One ro,n;nae
aawa ORraai-I3a:u;nja ce 06ane_3aJia Aa he xpos aaaJI£!>a6eTcxe
TellajeBe 6HTH OIIHCMCH:oeHo 58,000 :m:eaa.
,11;0 c~a je y aHaJicj>a6eTCKe Te'lajeBe o6yxllaheHO 51.666
.meaa. "0,11; TOr 6poja sa pyKOBO~HOil;e TetJajeBa ocnoco6JLeao
6g6 :iKeaa. IIope,11; Tora, ,11;pyrap:H:-:u;e, Mn CM6 pasanM Kyp·cenHMa o6yxsaTnJie II oae jKeHe xOje cy neh onncMe·H:.eae n
xoje -cy npomJie Kpos HII::~Ke ·Te"'ajen~. HcTo TaKo o6yxnanme
CMo y Te'<!ajene rr 6-444 HHjKe o6pasoBaarrx :m:eaa._ Taxa y :rHM
Te'<IajenuMa nMaMo 13.388 jKCHa, a y Tettajenn:Ma sa cpe,n;lhe
o6pasona;ae 3.588 noJiasaii:u;a.
0Bo jacHo n~xasyje ,11a ce .YKaayje nal!<H.a ?"mTeM o6pasosaiDy ::~Keaa:, KaKo 6n oae MOrJie ,L~;a nsBpmyjy _BeJinxe. sa.,
~aTKe ·xojH CToje npe)J; aaMa y ns.npweH>y IleToro,n;n,~ILer
n;raaa.
Mn CMO 11yJie Ofl aamHx ,z(pyrapnn:a, ,1:\"a aame jKeHe He
Tpe6a y_3,Z:J;II3aTH ~aMO Ha KYJITy_pHOM II IIOJiltTHttlWM IIOJLy,_
Hero n aa ·eKOHOMCKDM, ,qa 6H ce i:roMOi'.liO yaanpel}eiDe Harne
rrpn:Bpe,n;e. -Harne JKeae Tpe6a npeKo Hnsa npe,ll;aBaH.a II ys
IIOMOh CTpyqHHX JIII!Ja y_n03HaTII ·ca CBHM. OHIIM illTO fie- IIM
IIOMOfin ,n:il 6n II y CBOM:..ra3,1l;HHCTBY MOrJie ,11;a ,lJ;OIIpliHCCy" IDTO
nehoj niJOl!3BO,lJ;ILH pa3n:n:x npon:snop;a -n ,n;a-'m;o nnme po6e
npo,11ajy
s~pysn
y l\H}I,Y .IIITO · 6oJLer cHaoiiJeBasa Hamer
pa,n;anmTna.
Hama opraausa:u;nja y TOMe _
Mopa p;a noMorae HamBM
z:eaaMa.
,.
115
�0
roaopHl;y BaM
Ha'-LJOj paAHOj SaAPYSH
Hs pnjeqrr 6pHra;prpKe foje 'Bypah
Hailla CCJOli'IKa. pa,IIHa 3a,llpyra OCHOBaHa je y MapTy
1946 fO,l{BHe. 0,n;MaX ITO OCHHBaH>y 3a;:J;pyre
OCHOBClJIH CMO
Pa.ziHY 6pnraily Y· Kojy cy ce CBpCTaJre n JKeHe. Maore cy
6n;re omepeheHe KyhoM n )ljeljoM.. Mn CMO y noqeTKy
Ha. Kpajy 6nx peKJra . ouo: )l(eHe ce;ra 11nje;re name
seMJLe Tpe6a 11a· ce ciopcTajy y pa,IIHe sa11pyre, saTo mTo je
TO aaj6oJLn nyT .n;a ce iio.n;nrae aama noJI:.onpiispe.n;~ p;a ce
IIOCTHrHe WTO -sHillC npOH3B6p;a KOjiiM fieMO o6es6njep;HTH
p_a,!l;HH~3. y q,a6pHIJ;H, a o_H!f_ J.:i_e npOHSBO}:\"liTII CBe OHO IDTO je
noTpe6ao sa ceJio. ITorpi6aa je .noTnyaH. ~aBes pa,n;aHxa n:
ceJLaxa ,11;a 6ncMp mTo ycnjeman:je ocrsapHJIH ITero.rop;Hm:s;,H
ru:aa, KOjer je npe.n; aac nocrasno ~oJLeaH Mapma;r THTO.
ILH~OBO OBTa:ae p.ujeWHJlll ~a Taj Ha'l!HH IUT'O CMO O,ZJ;pep;HJil!
jeAHY JKeHy )Ia 'IyBa Ai•I1Y· IIoc;rnje, ys noMoh opraHnsa11nje
A<l>)l(-~,
OTBOpHJie CMO H o6p;aHHIUTe H TaKa _IIOMOrJie ,ZJ;a Ce
cBe JKeHe CBpCTajy y 6pnra,~~e n P~ll• Ha nO,l\H3aH>y sa11pyre.
,ll;aaac ce KO,ll; .:aac ae y.notpe6JLaBa ctapo pclJio aero
HaM 3CMJOY opy Tpa!CTQpn. BoJLOM o6pa,l\OM seMJLe n saje,l\-
Y paAHOj SaAPYSH .MapHO OpeWHOBHt."
J-HeHa aet. ocjet.a .npeAHOCT
SaAPYI-HHOr 1-HHBOTa
Hs prrje~u CoKe B~Ke;rnh.
HIPIKHM · pa,IJ;OM IIOBIICHJIH CMO npiiHOC Ca HaJ,.UHX H>HBa H Ham
je npnaoc rrocTao nehn O,ZJ; npHHoca aa npn:naTHHM rrocjeAHMa~ Ca- aawe sacnjaae rronpmnae ,a;a;nx CMo BHme BHWKa
,n;p:JKaBn-aero_ 't:IH'l1arno aame noApyqje. IIpeMa sacnjaaoj noBpIDHHK nMaJiu _-cMo ,ll;q. p;aMo tpll taroaa
CMO II~ BaroHa.
IIpomJie ro,n;:nae
IIO,ZJ;HrJut CMO
S,J~paBCTBCHy
a rrpe,ll;a.JIH
aajnotpe6arrje srpa,n;e,
MO,!J;eJ.)ay WTaJiy, MJI.CKapy II jom HeKe.
y n;raHy 1\a H3rpa,l\HMO
JKntap:ru~a,
Y
o:Boj ro~KHK HMaMO
CTliHHijy, CTO'IHY aM6y.
naaTy, sa,n;pYJKHn f\:OM u so Mo~epanx craH6eanx xyha,
KaKBe .zl:OCa,zJ;a aawe ceJio _anje an BH~jeno. ,lJ;aJI.e, no nJJ:aay
sa OBY ra,l\HHy cnpoBemfieMo y ce•y eJreKTpnKy.
· H- y aawoj ~ysn, Kao H y npe~ysehHMa, TaKMH'tfelbe.
je nocTaJio ci:xcTeM -pa,n;a. TaEMH"''H ce 6pnra.zl:a ca 6pnra,1J;OM, nojef!;!IHaq_ ·ca IIOjC,Zfi:IHI:J;CM, jKCHe ca OCTaJIHM pa,[!;HH~
IjHMa. IIpe;rasay sacTaBy 1106HJra je Moja 6pnra11a, a Harpa,J~y
sa Haj6oJLn pa)l· TaKol:;e je )I06n;ra )l(eHa H3 Moj'e 6pnra,J~e.
IIopef!; -nOJLCKIIX pap;oBa aamH ~iap;pyrapn ce 6aBe :n npoCBjeTHllM pa,ll;OM, Y aHa-?J({>a6eT6KH:M TC'llajeBHMa o6yx.saheae
cy CBe aenacMeae jKCHi;: H3 aat4e sa,n;pyre, TaKo ,n:a heMo y
OBOj KaMnaaa ITOTIIfHO JIIIK_Bli,Zl;HpaTn HCIIHCMCHOCT. Y HaiiiOj
~II6JIHOTfqn nMa p;ocTa :r<:a.nra, aapo""'HTO no)I,CmpiDpe,n;anx
Koje 't!IrTaMo. n npepai)yjeMo Ha "tJHTaJia'llKHM rpyrra1.t:a. Ose
jeceHn o11p"'aH je )loMafin'<KO·!Cpoja'IJCII Teqaj !Cojn cy noxa.
l:;ane l!Ceae na sa,~~pyre.
·
116
Hama sa,~~pyra l(Oja uocn nMe uapOI\HOr xepoja ns JinJCe
OCHOBaHa je y MapTy 1945. Ta11a joj je npHCTYUHJIO 390.,.nopo.
JJ;HIJ;a, a ,n;aHac y Hamoj Sa,11;py:3u HMa 490 nopo,zt:HD;IID.
KpajeM_I946 npnxo11 Harne sa,l\pyre H3HOCHO je 21 MHJIHOH ,1J;HHapa, a ,11;0 KOH~a I947 nonehao ce aa npexo 30 MH..IIIOHil. ,zi;HHapa. C)J;aH Ham pa,ll;H.H ,ll;a.H II3HOCH 3 I4 ~IIHapa·.
J
g8o/o
CTaHOBHHWTBa Tora Kpaja aa_Jia3H 'ce y ceJLalJKoj PClAHOj
sa11pysn.
Pa11 y sa,~~pysn O,l\BHja ce no 6pnta,~~aoM cncTeMy. HMaMo
lliCCHaecT paTapCKHX 6P.nra,~~a H ,l\BHje :BHHOrpa,~~apcKe. Y
TaKMII'ICJLy; KOje je pa3BHjeHO y HaiiiOj 3a,l\py3H j('ICCTByjy
II
JKeae. rroxnaJI:.eHe cy MHOre ,ZJ;pyrapn:'I.J;e, a je,[l;Ha
OA
H>~,x je
,J~pyrapnlja Pa,~~ojKa
CoKa l(Oja nMa neTepo 11i•11e ncno11 12
ro,!J;HI-Ia. Oaa je HMaJra go pa,1J;HHX ,11;aaa, a s~pyra joj j~ 3a
0,1J;JIH1J3H pap; IIOKJibHIIJia I IO :Piijlf;HHX ,ll;aH3..
.
Y sa11pysn cy cBe JKeHe o6yxBafieae opraHnsa11njoM
A<t>m-a n: pa11e aKTHBHo y H>aj. Y rg48 ro11; uarnnM JKeHaMa
he ce oMoryhl'!Tn jam 6oJLn Pa.zl• jep .heM a npn sa,~~pysn OTBOpaTn o6)1aunmTa sa ,J~je"'y. HMaMo )IBHje ,llpyrapHije aa !CypCjr
sa ,z~;jel.!uje sacnnTa"tJIID;e
H
:a.ero:sa'l'CJI:.IU1e.
Y nameM 'ceJiy HeMa ~~:aq,aae, aJIH ce sara pasBHja KYJIrypHo-npocBjeTHH pa,~~. Ha aHavrljla6eTcKOM Teqajy nMa 5o ·JKe, _
.:&a, a jom 25 HHCMO ycnjeJIH ,ll;a, o6yxna.T~Mo: :>Keae nocje-
117
�hyjy pasn<j, CTp}"'na npe,llaBaH.a; HMa><o n Sa.z\PJI'KHII 6nocKon.
- Hama sa.z~pyra je y 1948 ro,11. yseJia y o6aBesy 11 a carpa.z~n
aemuw Sa.ziPJI'KHO IIBOpnmTe. Y aeMy he cMjecniTH /IBHje
KOMnJieTa:, BpmaJIIIu;e, _r8 caMoBesa_"it;IJ;a, 7 xoCa"ti:n:q3, 2. cnja..
4
'ln:qe, 134 ~a3H~ OJiyra, MOTOpaa Kp!La'la, 105 JCOJia H
253 ._KO•.
"'"• n cBe IIlTO Je ,110 ca.z~a nama sa.z~pyra eymua. Ha ,IIBOpnmTy he_ ce 6ymnTn apTemKn 6ynap.
· HacTojaheMo ,11a y 1948 nocTnrneMo jom Behn npnnoc
KaiCo 6HCMO pa):(HHll;HMa aame S~MJLC ,z!;3.JIH WTO :B:nme ~IITa
II pasnor noBph'!.
·
!-13 roeopa
cTpaHHX AeneraTKHH>a
· KoH'rpec je 61-10 H-ii-1Ba
MaHI-1cpeCTaU,I-1ja . H-ieHCHI-1X
'AeMOKpaTCHI-1X CHa_ra
,lJ;pyrapniie, caMo npeKo pa11nnx- sa,11pyra oMoryhnheMo
6psy nsrpaii"'Y co~H~JIHSMa y namoj seMJI.II. '
17o3opas npercraBHuue 6yeapckoe
HapooHoe JKeHcKoe caBeaa l./oAe Apaecj4eBe
,lJ;pyraplll\e, -,IIOHOCHM BaM npnjaTeJLCKe 1103/lpaae 6yrapCKIIX
JKeaa, :u;jeJIQKyrraor 6yrapcKor Hapop;a H H>eroBor Bolje
[eoprn ,lJ;11M11TpOBa.
:Bam KoHr.J?eC ce O,Zl;p:a\:aBa y je)l;H0M Ba:m:HOM MOMCHTY
n sa 6yrapcKe
n sa. jyroCJI9BCHCKe Hapop;e, oa ce O,ll;pJroama
y apeMeay II3BpmaBalba cnopas)'Ma saKJL}"'ennx na BJie,lly
li! EKCHOHOrpaiiY• ByrapCKH napoli sa CBOje OCJI06oljeae II
1\aH<IIIIIH>e ypeljelbe HOBe ByrapcKe 11yryje Bemncy saxBaJIHOCT JICI'CH,ZJ;apHOM
-
BOijH
jyrOC}IOBCHCKHX.
HapQp;a
joc:nny
Bposy-TnTy.
· ·
. '
· ·
3aKJL}"'eH>e OBHX cnopasyMa oMoryhyje HaM 11a y npnjaTeJI.cKoj capa,zpLI-i nsrpaljyjeMo Hame seMJbe lJ:. usupmuMo
IleTOrO,lJ;HIIilMI, i:[.iiaH y jyroCJI3BHjH H ,IJ;.BO.rO,ll;HIDH.H nJraH y
HOBOj ByrapCKoj, 11a nsrpaljyjeMo
co~njam;saM
n JIHKBH/Ili!-
paMo eKcnJioaorau;ujy.'l!OBjeKa Ha;:~; liOBjeKoM y o6nM seMJI:.aMa.
AHTn<!>amHcrn'IKH <!>pOHT :>KeHa JyrocJiaBnje n ByrapcKn
HapO,Jl;HH jKCH<;KH caBe3 HMajy BeJIHKe sacJiyre sa Hsrpa;:~;H.y .
H fqnpmfie~~oe H'ap0AHe B)I::iCTH y CBOjHM senu.aMa. lliHM2
npn:rra,n;a n sacJiyra sa )T'IBpmheJDe npnjaTeJhCTBa HaiiiEX
seMaJI:.a. HnrxonoM capa,11;H.OM :n'cnyHnhe ce saAan;n Barner
IleToro,;ry;nwaer nJiaaa H Harner ,Il;Boro;:~;nwaer IIJiaHa. Ha
OBOM .KoHrpecy ,Jl;OHHjehe Ce op;JljrKe .sa Macoiu~o TaKMli'l!eae
f CIIpOBOijeay COD;HjaJIHCTIPUCHX TCKOBHHa, 't!Hje Cf JIHHHje
nocraBHJIH Jie~eii,ll;'ClipHH Mapma.JI .THTO H ·Hama BJIC~Aa nOA
BOfJ;CTBOM
ll8
reciprH ,lJ;HMHTpOBa.
119
�li03,1\paB..,... joru jel\aHnyT Bam Konrpec y onMe 6yrapMn: o6ehanaM·o-- ,11;ci heMo · yiiiiHRTH cne mTo je
ME>ryhe ,n;a ce n:Cnyan . aa,in ,ll;Boro,n;Hm:e.n: nJiaa, CJIHje,ZI;ehn
y xo>ie nanope nsrp~n.e y 6paxc•wj JyrocJiaBnjn, · KaKO
CKHX JKeHa.
·6ncMo ·YHanpuje,lJ;HJIH aamy
sa
SeMJLy n CTBOpHJIH 6JiarocTaH>e
Hapo~.
II03,ll;PAB IIPETCTABHHII;E :>KEHA AJIBAHHJE
HEI,IMHJE XOI,IA
,ll;pare ~pyrapn!je n cecxpe!
ITomJin CMO c ytSjeljeaeM'- ,qa fieMo aa onoM xoarpecy,
KOjn npeTcTaBJE,a Maancl>ltCTa:u;njy 6paTcn:~a n jep;:I:IHCTBa JKeaa
Jyroc.JI.aBnje y n:srpa~H.H aeMJE,e, Kao IC Y'IBpmfieay· 7\"eMoKpaTl~je, Mofin HaY'IHTH MHOTO TOra mTO he HaM llOCJI)TjKIITlt
y.-:usrpap;a.n aame seMJI::,e n aame aapo,n;ae ,qeMoxpaTnje. ·
a.JI6aacKe :JKeae, · xoje cy yrrosaaJie
~ac
6ap6apcKor n cJ>amHCTIItiKOr oxynaTopa, saajy np;ro
· p;o6po ;:J;a cy cne OB~ TeKOBHHe 1coje p;aaac YJKHBaMo n3noje.
Ba~e He6poj~HHM X<PTBar-.m II oae cy 3a Hac Bp;w CEyne a
T~Koi)ep rr ~paro~ae, jep cy noJIFIBeHe KPB.1bY 'Haj6o.J~>n:x
CliH_9Ba.
'
.
BpaT.CTBO 11 )e~HHCTBO · Koje je Ii'lrKJio. y THM MOMeHT~Ma
H_timu aapo,rpr liYBajy xao seanu;y _oxa n OHH he .ra c:se BRwe
iJ:yBa'!n, Y'<IBpCTHTH ,l{a 6n oao noc:raJio jaxa o.n;6paaa Ham:nx·
saje~Hli'lRnx TeKOBf.taa n: p;i On THMe pas6n;nr CBaxn noEy..
maj 6ecni;,qHnx HMnep:nja_JIHc;ra E npoBoKaTopaKao u paTHIIX
xymKa'Ia AMepnKe n EnrJieCKe Kojn nacxoje ,11a .oMerajy
p8.SBI-nax ,qeMo:KpaTHje y aaWHM 3eM.n..a.Ma n xoj:rr HaCToje p;a
MHHn:pajy aamy aapoAHY nJiacT.- AJIQ.aucx:n Hapo,z:J; -Op;Jiyqao
n,11e narrpnje11 CBojnM rryTeM 'IBPCTO yje,11naen y Hapo,llHOM
\l>PDHTy, a yBnjeK Ha,llaxHy,.xepojcxo>< KoMyuncTB'lKOM napT~IjOM AJI6aai:Ije, pyKoBol)eii CBoj:aM CllHOM reaepu-ny~to:e-
120
-cKnx jyroc;ioBeaCKI-Ix Hapop;a n B·eJinKor -opaTCKor npnjaTe.JLa
KapmaJia T!ITa, np;e HanpHje,Z( _ca cHrypaomhy, jep ce Ha
"..eJiy AaTncf>amHCTHl!Kor ,n;eMOKpaTCIWr 6JioKa-HaJin3n: neJI.n:KH
ConjeTCKII CaBe3 pyKonoi]eH aajMnJinjiiM tJ:OBjeKoM CBIIX
pa,n;Hn~ Maca Kao II reanjeM Hamer p;o6a neJinXHM CTaJJ.HHO:M,
XOjH 6paHll ,li;CMOKpaTHjy Ii MHp H npaBa CBliX Hapo,n;a.
Ham Hapo,n; je Tnjecao noB,esaa c~ ByrapcxoM f(pyra
~HMIITpOBa II CBaKIIM ,&aHOM. ~Bpmfiyj'e BeSy Ca HapO~IIMa
HOBC ,n;eMOKpaTrrje.
Ca pa,z:J;omhy rro3p;paB.JLaMo CBaKn KopaK, cBaKn Harrpe~aK
!lana Mn je y ".zl:~ro BeJIHKa qacx n p~ocx ~a ynyxnM
,lJ;pyroM KDHrpecy xepojcKnx lKeila JyrocJiaBnje HajnJiaMelinje rros,n;pane 0,11; CTpaae a;z6aacirnx .JKeaa.
·
JyrocJia:seHCKe n
HHKOM EnBep XDI,roM. An6aHCKH .napo,ll n,lle nanpnje~ ca
<:nrypHomhy jep HMa neoijjea.nBy noMoh Oi\ cxpane 6pax-
j yrOCl!aBHje, CBai<y \l>a6pHKY KJIH npyry KOja Ce UO,l\H>Ce,
jep Mn SHaMo ~a oHe yqBpmhyjy IPe)1epaTIIBiiy Hapoi\HY
Peny6JinKy JyrocJiaBnjy Koja je cxy6 MHpa " ,1\eMoKpaxrrje
aa BaJix:aay.
'
Cscixa o~JiyKa -OBor·xoarpeca Koja nMa 3a IJ;HJL M00HJIII_.saiJ;njy CBIIX meaa y oCTBapeay IIeioro,n;nmH>er riJiaHa, ·
npeTcTaB.JLa n 3a,n;aTaK -_aJI6aHcxe JKeHe, jep je aaiiia 3eMJl.a
e:KbHOMC'KUM, KyJITYPHHM yroBOpOM TI-ijeCHO IIOBe3aaa C
JyrocJiannjoM n pa,zt:·n TOra aam je rrJiaH Be3aH II KOOJ.ltE;HHII:pa
··-C nJiai--IoM ~ep;epaTHBae H_apo,z:J;He Peny6JinKe JyrocJiaBHJ~·
3axBa!byjyhrr OBoj capai\H.II n noMohn KOje npujaTe!bCKa
JyrocnaBIIja npY"'a Hawoj s.eMJLH, y AJI6aHnjn ce p~n ~aH~C
no nJiaay n f3,n;HJKe ce je,n;aa
HOBH,
cpeTaH
:JKIIBOT , xo~n
-oOy~BaTa c:se aapo,n;He Mace •.
HoBn _JKHBOT, ,n;o ,n;aa.ac aerr03HaT, ·rrol!nH>e 3a aJIOaacxy
JZ:eHy. Cs:a nyTenn JKHBOTa _aame 3eMn.e OTBOpeHII cy n sa
n.Hx. AJI6aHCKe. -JKe_ae ,ZJ;aaac cy opraHnsoBaHe. 3a . ns6opHy
·xaMnaH>y opraaa Mj~cartx aapop;anx .BJiaCTH. Oae _he ,n;aaac
.IToHoBo, Ka:o n Ha ·z.rsOopHMa O,ll; ,n;pyror ,z:J;eiJ;eM6pa 3a aapo)l;HY
cxynmTHHy, aa xojnMa cy yl.ICCTBoBaJie ·ca Bnme o,n; 94o/o,
noKasaTH
;~a·
cy ,1\DC!bei\H.C rpai)aHKe
Hapo~He
Perry6JIHKe
AJI6aauje ca.· j_e,11;H8KIIM rtpasnMa- Ha CBliMa :JK!rBOTi-IIIM. ceK·Tof)nMa, oae he noxasanr ·CBdjy ,n;y6ox:y csnjecT 6 noTpe6n
)Tl.IBpmheH>a aapo,~;~;He BJiciCTII,· ,qa ae On· ',qoMahH II 'IIHOCTpaHH
HenpnjaTen.H aamJIH HH je,z:~;ao yToqiimTe r,!(je 6:n ce 3a:BKy'Jin,
i\a 6rr Hapo~Hn o~6opn nocxaJin je~ail jaKH rr s;ipaBn ocJIOH
·OCTBape:t-:r,y· ,n;p:JkaBHOr nJiaaa ..:n·-,qa 6H Ce nOCTa~BJIII "''BpCTB
TeMeJLn Hapo,n;He PenyOJIHKe aame 3eMJioe. ·
·
121
�l'4_!t·
JKCHe ",zJ;CMO.KpaTCKRX 3CMaJI.a KOje-· Y'fCRBaMO .CBa
npa:sa II lleMOKpaTcKe C}lo6o11e, 11y6oKo ocjehaMo 6op6y
If,
natH>e aainnx ,n;pyrapniJ;a Koje cy jom no}l;. Kaar.taMa Ka.nH..
taJIHCTHlJ.KHX 11 HMrrepnja.JIHCTHl!KHX pe::KnMa. Cjeha jyhn ce.
OBIIX aawlxx ,n;pyrapHIJ;a Kao n .aawe :qpHe npow.JIOCTR MH
Mo6llJinweMo c· jam BehoM caaroM aawe aapo,n;e ,z:~;a 6n noja-
'!MH jeiiHHCTBO C MeljyaapOI\HOM lleMOKpaTCKOM
<j>e11epa~HjOM
JKCHa H aaTHFiMIICpHja:JIHCTHl!KiiM: 6JIOKOM npOTliB HMIIepuja,JIHCTHtiKOr II aHTH,lJ;CMOKpaTCKOr 6JIOKa ,.11;0 IIOTnyae no6jep;e
HapO,li;HC ,li;CMOKpaTI-Ije II tpajaor MHpa y CBHjery, A_a ce ue
6u HHK(lfl; BIIIUC IIOHOBHO y:a::ac npOWJIOr pcita.
HeKa op;jeKae rJiac OBOr Koarpeca n aeKa qyje ~HjeJIR
CBHjCT' KaKQ ce Y3AH~Y ~~ KaKO pa,n;e »~:eae HOBC ,ZJ;CMOKpatnje..
HeKa aBo 6y11e nprmjep 3a c•e lleMoKpaTcKe a MapoJLy6nBe JKeae, KaKo ce tpe6a 6opHTII n pap;HTH sa. nsrpa,lpi>y
p;eMoKpanrj,e n tpajaor MHpa, sa nsrpa.A,ay aosor n cpehaor
ill:liBO'l;a sa C:Be Hapo,z:r;ae Mace sa cnrypny~ 6y,z:~;yhHOCT HOBHX
IIOKOJI.CH:.a.
}.l{uBIIO BCJIHKH Ml)a jyrOCJIOBCHCKliX Hapo,n;a BpJIO
t~;parn npnjateJL i;r6aacKor Hapo,n;a, Mapma.r.r T'nto!
Jli:rrBHO ,Il;p,yn<, Konrpec
mena J yrac}laBnje!
AHTII<j>amacTH'lKOr
<j>poaTa
'
ll03,Il;PAB llPETCTABHIIIJ;E ME'l'>YHAPO,Il;HE
,Il;EMOKP~KE <PE,Il;EPAQIIJE lliEHA
HBOHIIEPTYII
Heo6I~P:IHO caM ,n;njmym
n
nMnpef::noanpaaa .C;HaroM;.
•mlm " IIHHHMHKOM Koja ce ocjeha y o•oj .zlBOpHHH. Orpo•
roc.Jioseacxiix ,zt;e,llerata CBHMa rosopn o eaepMaa. '6poj j}1
rnjn ~ ctuapaJia'IKOj BOJLu 1:meaa <PHPJ. )Keae, Koje cy ce
6op1I}Ie 3a no6je11y, 3Hajy 11a
~njeae
nsBojeBalle CJio6o11e H
p;aaac ce IICTOM CHaroM 60pe sa no6jep;e y nsrpap;!bH seMJh.e
H }"!Bpmfiea.y lleMOKpaTHje B MHpa. Y }la3aK jyroCJIOBeHCKliX
:w.:eaa y noJinTH'11Kn .;acnuot, lbHXOBH ycnjecn Ha x:m6opnMa 3a
Hapo11ay CKynmnmy, noKa3yjy 11a jyoc}IOBeHCKn Hl\POIIH
nMajy noBjepeae y caare X<:eaa II caare ,n;eMoKpa'!'IIje.
122
,Il;aHai:, . Kalla ce :spmH IjperpynncaBaae peaK~HoHapimx
caara y CBlrjeTy, xa,zta ·patHif'"· xymxa1I:H ,n;HJKy raJi:aMy, uam ·
Koarpec n 6poj ~e}lera~nja "" Ha~noaananx ce~rrja Koje:
npnna11ajy M,Il;<P:lK npeTCTaBJLajy :>Km3y II aeo6opn•y ,11eMOH·
cTpa~njy caara lleMoKpaTaje n Mnpa n noKa3yjy 11a cy Te
cHare Maoro6pojae. To , noKasyje ,n;a ce ·1:aMo· yjep;HH.eanM
. CHarar.r3. y CBUM 3CMJI.aMa II .y· l!HTaBOM. CBHjeTy MO:>KC • H3B_O~ ·
jeB(lTn no6je,n;a, jep caMo yje,n;n:ffieae ·oae cy aeno6jep;nne.
0Ba BMHKa MaHH<j>eCTa~nja HOKa3yje jam jellaHnyT OrpOMHe
MoryhaoCTH llie}IOBaH.a MeljyHapoiiHe <j>e,11epa~nje lKe~a.
0Ba, Maaii<!JectaiJ;nja je pean:aa CJinxa p;eMoKpaTCKHx·· :;Kea~
CKHX caara . . y CBIIjety.
_ .
· IIMa ou,n;je ~ p;CJierata H3 3CMaJI,a y KojnMa je octBapeaa
npaBa· p;eMo_xpatnj?, ·rp;je je :m:n:so'i' 6o.JI.n, y Kojn:Ma je yry,
meaa peaxi(nja, r,z:tje ce Kyrrouaa Mok aapop;a noueh.a:Ba ynpxoc ctpaiiiHHM··pyme~uHaMa Koje cy npo.y:spoxoBa.Jin paT
n oKyrraiJ;uja, r,rJ;je ce cuaKH ,n;aa ocjeha ·xaxo ce 3CMJLcl
o6aauJLa. n p;nxe. liMa o:st~;je ·p;eJierata seMan.a rp;je ce ·,n;e~
MOKpatcKrr noxpetu jow 6ope ~poTHB caara peaKI.:J;Hje, ·xoja·
y CBOjHM pyxaMa HMa KOMaH,lJ;HC,II03IUJ;Hje. ja xofiy ,ll;a II0,1l;~
Byt.IeM Hanope :m:eaa .ZJ;CMOKpata je,n;ae seMJLe Kad mto je
AMepnKa, Koje yctajy npotnB HMnepnjRJinsMa II patanx-.
xymKa'!a. OB,n;je Tpe6a ,n;a noMHC_JIHMo aa aarrope ·K o,n;rc;>·
sopHOCT ,n;eMoxpaT~Knx JKeHa ID:e~a'IKe .lJ.uja je · ,~;~;yma_ocT p;a
a.eMa11xu IIapo.ZJ; ocBjecte n p;a ra :imBe~y H>eMy ,n;o ca,n;a
Heno3aaTHM nyTeM nyteM ,n;eMoKpatitje II MHpa. H MH
I-I:OjH· CMO TOJI~KO. TpnjeJIH 0,11; <!JamHS!)ta II XHTJICpii3Ma MOpaMO.
BM no:r.rofin y H>IIXQBHM HOBHM aanopHMa sa OCTBapen.e
.zt:eMoxpaTnje. Mrr cae CMo ~eue n. MajKe ~wjnMa Ha cp~y
J!e»CH liCTa X\CJJ:>a ,n;a OCTBapHMO CpehaH ~IIBOT II 6oJLy
6y11yhaoCT namoj 11je~n. To . je orpoMaa cHara. Mii. saaMo
p;a ·ce MHp, , cpeha II oCJio6o1Je:a:e Jt:eire
OCTBapeH>eM CJI060,1J;C H ,n;eMOKpaTnje.
rroCTH;Ky
jef!;MHO
II03,Il;PAB IIPETCTABHIIIJ;E <PPAHIJ;YCKIIX lKEHA
. - AHJKEJI llETPEH
, ,Il;pare 11pyrapn~e! MHoro ce p~yjeM mTo .caM AOHR•
je}la n0311Pa•e II KOHrpecy A<PJK Jyrac}laBnje 011 Koopii"·
Ha~noaor, 0116opa <!>paa~ycinx >KeHa y KojeM je oKynJLeH_<>
123
�O_KO 30
,l(C~~paTCK.BX
H .naTpBOTCKBX ~CHCKHX-,
opraHHSQ-
i'\Hja, Hama seMJLa, . Koja je TaKblje ,llyro TpnjeJia y>Kace
paTa 11 napnapH_3a:M: aa:qHcra sa npnjeMe_ oKyna:qHje, "'nraBC~:
pa,ZJ;HH't!Ka· 101aca, a jom· _BIII~e :m:eae, 'l!Bpcro · cy yBjepeae Aa .
rOijHHe capaijH>e HHCY 6nne ysaJiyijHe, Tpn rO!jiiHe noCJIItje
OCJI06oljeH>a paijHHi'\11 H paijHHi'\e npiiCHJl>eHII cy 11a npn·
6jeray. crapHM ¥eTo,ZJ;aMa 6op6e sa ocrBapen.e cnojHx _saxrj_e.
Ba, sa.,_o~6paay npa_na aa esoj ~HBOT H :m:HBOT cnoje ,ZJ;jeu;,e.
Y nocJDe)l;~RM mrpajxoBnMa, y xojuMa ce rpn: H no
MR.JIRoaa p3,Zl;HRKa~-H pa,ZJ;anu;,a 6opn.Jio sa c:soja ~u:soraa
npana,- orpoMaa je 6nJia aKrn:sao_cr :~Keaa. C:se ,ZJ;eMoKparcxe
opramisai'\nje, · Kao n ljlpaHi'\YCKn KoopijiiHai'\l!OHn 0116op,
M06nJincaJIH cy CBeje_ caare -)l;a On noMorJIH orpoMaoj Macn
pCl,ll.HHKa, npnxynJLajy.hn rrpH.Jiore Ii opraan3yjyhii 6ecrr;rarae
oopOKe sa IIITpajKa'Ie. 'To je.i10Ka3 ,11a
l!
ljlpaHi'\YCKe lKOHe
pa,ll;e aa roMe ,ZJ;a ce craH>e y seMJLli usM:njeau :n ,z~;a saajy
~a ~e Mory anwra nocTnhH 6es ocr:sapeaa p;eMoKparnje.
Mm -ynpa:sJDaMo o11n npeMa -ne.JIHKOM Co:s jeTCKOM Ca11esy,
seM.JbH -co:q:njruii-ISMa, rum nero raiCo Hame O"'H yrrpa:s.JI>eae cy
n npeMa JyrocJiaBnjn, Koja je ocT~apHJia oaa:KBY ,ll;CMOKpa·
rHjy sa. KaKsy ce MH jom 6o'pnMo H sa Kojy lieMo ce 6opn:TD _
c:se- ,z~;or.Jie, p;01c je KOHal!HO ae ycnocTa_BnMo y aamoj seMJLH.
II03,11PAB ITPETCTABHHit;E IIOJbCKHX )!(EHA
OCYIIKE MOPABCKE BYHCE
Cpp;a~Ho nac nost(panJE.aM ae c;iMo y nMe Jin:re noJE.CKll~
- opraaHs~:qHje _Koja y CBoje pe,13;0Be oxyrr.JLa rrpexo
J_20 X~I.Jba-p;a 'lJJiali1!M'.! B_eh li y liMe 5:BI1X IIOJI,CKHX :1KCH8,
1:IHje·" CTC CHMDaTnje 3a,ZJ;05IIJIH CBOjHM HeCaJIOMJE.HBHM B
XHpOjCKliM CTaBOM y 6op6n: npOTHB 0 Kynaropa II_Op; BOA;·
CTBOM :samer JiereH,ZJ;apHor _T:ffT~. A H KaCHHje D?6jep;e
H8
":~Ke~a
q,poHTy o6aose ,!IOMOBnHe n yq•pwhea,a lleMoKpaTcKor ype·
i}eH:.a, an:cy- aenosaaTe noJI.CI<liM :~KeHaMa.
M:n, meae I!oJJ>CKe, yrJiep;ajyhn
~e aa nac, cnjecae CMO
,n;a, aapo.trnro ca,n;a, ·ae MOJKeMo MHpao ,ZJ;a rJiep;aMo Ha aacTojaine sa o6a0ny (flamnsMa. IIosaaTo HaM je ,11;a ,IJ;a..n.n:M ja,_Ia·
aeM aame opraansau;,nje MO:>KeMo nocTaTH os61IJE.8H cPanop,
Kojn: jaqa -.c:Hare Ta6opa MHpa. ·
·
IloJl>CKe meHe ce pa11yjy rJiella jyhn cnary Bame opra·
ansaqaje, -5~ne. ce p8.Ayjy n Ali~~ noJieTy H ycnjecnMa name
124
opraansau;nje, Kao H ycnjecnMa· CBHX ,n;eMOKpaTCKliX opra-
ansaqnja lKena Ha qeJiy ca JKeHaMa CCCP-a, Koje cy yqJia"'eHe y CsjeTcKy ,!leMbKpaTcKy q,e,~~epai'\njy JKena, p~yjy ce ~
jep CMaTpajy 11a je TO' Ham O,!lrOsop Ha noKymaje pacnnp>r·
nan.a ao:sor paT;a:or no::teapa- sa narepece &anliTaJiliSMa.
'
IT03,I\PAB ITPETCTABHHrt;E' )!(EHA 'IEXOCJIOBA'IKE AJIOJ3HJE MAPTHF.bAKOBE.
Y n:Me qexocJioBa'l!:ocnx :m:eHa n03,ZJ;paE.JbaM nac, aawe Mime _
cecTpe, nos,11;panJE.ciM c:se jyroCJIOBelic:oce )Keae, ca:s xepojc:oc~
jyrQCJIOBeHCKH aapo.u; K-ojeM Ce )l;IiBHMO He ca:MO S60r lbero:se op;:sa:JKae 6op6e npoTHB HnjeMan;a a <flamnsMa, B_eh _H
s6or· aeronor neJin1:IaHCTBeHor pa,n;a Ha o6aonn nopymeae
servrJLe, s6m:: aerone aenoKoJie6.JI>nne BOJI.e p;a crnopn: y c~q
joj seMJl>n paj.
H MII H,li;CMO HOBliM nyTCM It caBJialjyjeMO IIOCJIHjepaTHe
rewKohe. BJia,n;a HapO,ll;HOr- cppoara aa _qe.J}y ca np.eTcje,u;unKOM KJieMeHTOM rorna.n:p;OM ,lJ;OHHjeJia je ~sorop;rriiiHo_H IIJI2HP
.11Hjn: je npnn: ,l\HO :ncrryThea I66o/Q.
II MI-I HaCTOj"HMO p;a ocrsapHMO rro60JDlilalbe ':IKHBOTHOr
HliBOa aapop;a. Cpehan CMO IDTO y OBOM Be.JIHKOM HaCTOjalby
CJIOBeHCKHX SeMal!ta., r,ZJ;je je ..-izyT Ka COIJ;HjaJil'i3MY nonpHMHO
KOHKpCTHe cpopMe, CTOjHMO ca BaM'\~ cpefiae CMO _WTO sajep;HO
ca ~aMa CTOjRMO y HeiiQMHp.JI:.HBOM OTIIopy npOT~B cf>amnsMa,
illTO 3aje,n;HO Ca CBHM CJ!OBeHCKHM Hapop;ItMa rrpHrra.p;aMO
CJiaBHOM: ra6opy MHpa II -,n;eMOicparHje, KOje fieMo 'yEB:jeK
O,ll;.llf"'HO 6paHitTH,
BjepyjeMo 11a he ce 6op6a npoTnB .pamusMa, a sa CBjeT
Mnp ycnjemao sa:spmnrH. 'ToMe rpe6a A.a ,il.onpnaeceM;O
n: MH :m:eae, cne p;CMoxparcKe ~eae, 11nje ce jep;HHCTBO TaKO
li;RBHO OB,ZJ;je MaHmpecro:sa.Jio.
CKII
II03,I\PAB IIPETCTABHHit;E )!(EHA TPCTA
MAPHJE rABPOBEit;-ITAXOP
BeoMa ce :s·eceJIHM rr 11aCT Mit je ,ZJ;a- sac Mory nospa~
aurn ,n;aHac, na HameM -II KOHrpecy y n:ru:e AcfliK-a CJIOBeaCKO-HTaJinj"aHcKor seMa.JI>cKor ca:sesa TpmhaHcKe ·at"hacTH.
iKeae c:se rpn Hapop;nocrn, .S,!l;py:JKeae y .roj opraHusa:u;n:jn,
3ajep;Ho ce· 60pe ,n;a·· p;ocrHrHy 0Ha ,n;eMoKpaTc~q~. ·npana xoja_
�cy Tpmhanc'KOM napo.z~y ocnrypaHa npeMa MnpoBHOM yro·
Bopy n .CTaTyTy Kqra ca,11a anrJio·aMepnq!Ca Bojlia ynpaBa
an y je,n;HOM norJie,n;y ae nomTyje. AarJioaMepii'IKa oxyna~-no~a y~pa:sa noKyma:aa CBHM cp~~CTBHMa ,n;a. yrymll ua•
POIIHY BOJ&y.
Hame ce ~eae axninHo 6ope ca n;njeJIHM, Hapo,n;ou. ·
HapotiHTO cy C'JIO)II:He .i{eMoKpaTcKe opraausarp-1je xoje y
6op6n BO,ll;H :a<:eJI>a sa no6o.1Ioiii~HoeM ca,n;aniH.er cTaaa. ·Ham
je ,n;a Kp03 6paTCTBO C:IIOBCHCKOf H H·TaJinjaHCKOr ~ap0,11;a
usnojyjeMo· ,11;a ce· nomTyje MHpOBHH yronop. HeheMo f\03BO-
Ha_wnM ~eaa:M:a sa ~a.JbH -pa,n;, sa nprr~o6n:jaH>e }:Be B~hnx
Maca MaljapcKnx "'ena. YBjepeae cMo .z~a heMo npii/I06nTn
-cBe JKeae sa Tporo;rrrmH>H nJiaH, sa 6op6y -npoTHB MaJ:japcKe
peaKqrrje II capa,li"'Y ca CBIIM MnpoJ&y6nBIIM napo.ziHMa. PaAHheMo H 6opnheMo ce sa TO, jep rn~e clzf)KHMO crnapu
name ~OMOBHHe II cnnX MHpoJE.y6nnnx uapo~a. A y pa,11;y n
y 6op6n jyrocJioBeHCKe lKeHe YBHjeK he HaM 6HTR npnMjep
xojn he Hac op;ymenJE.ananr.
IJ;HJL
JIHTn ,n;a aanui o6JiacT 6J.r,z:t.e TBpl]ana 3a Hana,n;e aa ,zx:eMoxpa'l'cKe ,n;pJKaBe n ynopnmTe 3a _pas6:njaH>e aapo,n;Hor c}lpoa, Ta, npHje cnera aapO;li;H.or ~pOHTa ·y IiTaJinjn. XoheMo ,n;a
noMoraeMo s6Jin:m:en.e· aannrx ,zrsajy :seJinKux cycje,n;a, perry·
. 6JIIU<e liTMHje H ct>HPJ, yBjepeHH 11a je 6paTCTBO II je,11HH, CTBO .MelJY aapOAHMa aaycnjemanje cpe,n;CTBO sa nsBojeBaH»e
. 7pajHor r.mpa II ,11eM9Kpamje y CBrrjeTy.
II03,ll;PAB IIPETCTABHHD;E :>KEHA MA'BAPCKE
):~:pare jyrocJioBeHCKe JKeHe. )l;o3B0Jnrre MII ,n;a BaM aajnpnje npe~ci'M ronJie nprrjaTeJE.cKe no3,ztpane pyKOBOf!;CTna H
cnnx tJ:Jia~osa ,n:eMOKparcxor- canesa Ma~apcxnx aeeHa.
·Harne )li:'eHe, xao H 'tJIITaB · aam pa,u:I-In Hapo,.n; no3H.a-jy
. xepojcKy ocJI060,11HJia•IKy 6op6y II o~yweBJl>eHu pa~ jyroc~o
neHcKnx aapop;a Ha nsrpa,n;n.n, no3Hajy ,n;eMoKparcxy .noJIJI·
Tin::y npeMa Ha:u;rroHaJIHHM -MaiLHHaMa, no xo }oj Mal)apir
KOjH JKnBe y Jyr..QIIillriJia»rrjn He ncnawTajy pa;:pr rpnjexona
ljlann.:rcrHttKe Mal)apcxe~ aero cy D.yaonpisau "!Jiauonn
<!>flPJ. I!OWTOBaa.e II npnjareJ.CTBO KOje Mal)apC!CH HapO,ll
ocj(!ha_ npeMa jyrocJioseHcEnM Hapo,n;nMa jom :Bnme ce no~
Behan:o nocjeTOM MapmaJia Tara, ·seJIUIWr nol)e jyl-ocJioBeHcxnx aapo,.n;a, By,n;HMnemrii II npnjareJLCKHM casesoM xojn
je CKJIOTIJbeH nsMeljy aawnx .n;»n:jy seMaJLa.
,n:paJre _ jyrocJianeHcKe ~eae.- Hama ,n;eMoKparuja je y
. noc.lbe.z{n.e BpirjeMe nomJia op;_Jiy'!HllM Kopa:u;nMa rmnpnje.zt.
Pa36:njaa.eM ljlamncrrrliKHx crpaHaxa n no.zt:pJKaBJbCibeM Be~
_her ,1J;HjeJia 6aaaKa rr Kpynae HH,IJ;ycrpnje o36UJbHO CMO noja•IaJIII aawy aapo~ay ,n;eMOKp_aTrrj)r n nom.1ux nyreM n3rpa,llae COljnjaJIHSMa. 0BH ycnjecn ,11ajy CHare II !IOJIOTa ·
. 126
II03,ll;PAB IIPECTABHHIJ;E HTAJIMJAHCKHX lKEHA ·
IIHHE IIAJIYMBO
MH ,n:eJieraTn: HTannje, xoje CMO ,n;omJie HS seMJLe y
Kojoj je 1\0MOKpamrja jow lj>opMaJiaa, jep ce !CJiepolj>anm.
CTHlJKa peaK:u;nja THjei::ao nonesa.11a ca CTpaauM nMnepu]aJIH3MOM, naKo ce aam aapo_~~; 20 Mjece:Q,n · 6opuo y .cJiaimoj
napTnsaacKoj 6op6n ga. Kojy je Aao TOJIIIKO xpnn, yttecrnyjeMO aa II Koarpecy A.<P)K JyrocJiannje ca neJIHKHM naTepeson-albeM n ycxuheaeM jep ~-Mo ·ce ynjepuJie cnojrrM o ..rnMa
n cJiymari:e ··cnojnM ynniMa KaKo aapoA 6pso II JiaKo ocrnapyje cne cnoje n:,u;eaJie Ka;:ia y cnojnM pyKaMa nMa n;racT.
3a npnjeMe aamer jyaalJIWr oTnopa II nojHor ycr.aaKa
IIMClJIH CMO H MII Hamy aapO,!lHY BJia~y, Harne aapop;HO-OCJIO-_
6o,n;n;ra'!Ke op;66pe. ICa,zta cy ,n;omJui aarJIO~aMepn,xaa:u;Ir, T3B •
»OCJI060A.IITeJLIH<, o,n;yseJI:n cy aamnM: aapo/fanM o,n;6opnMa
BJiacT, a aamy pasopeay, nopynreay n ocn!:>.oMam.eHy 3eMJLY
npep;aJIH cy y pyKe KarrnraJIIICTII ..rKe peaxn;nje HTaJinje, ca-·
Besanxy laHrJioaMepiPIKOr n~nepnjaJin3Ma. MeljyTn_M, napTnje J.Lenn:u;e rr MaconHe opraangcin;nje, op;ynnpyhu ce npJLa...
BIIM MaXHHa:u;'njaMa peaKQRje, nocrajy CBaiGIM ,n;aHOM 'CBe
ja•w H jal!e. qHTan aam pa,n;rzn Hapo,11; oKy:r.rJba ·ce y ocJio6o,zprJia"tJKH -noxpeT. ,ll,aHac cy -_~eHe pa3yMnJie ~a Mopajy 6nrii je...
,n;nacrneHe ,n;a 6u ce Jia.Kwe o,n;yripJie nOJillTn:qn peaxn;n6HapHe
nJia,n;e y IIraJIHjn. Oae cy caKynJLeH·e y Cane3y :JKeaa liTaJIIije, 6es pa3JIHKe: pa,JJ;an:qe, ceJLaHKe, yp;oBn:u;e, MajKe JKeHe
nOJIHTHlJKHX npnTnopeHHKa. CBe ce 6ope ga Miip, c_Jio6o,n;Hy
yiipaBy n sa pa,11. Y'leCTByjy y ,ll;eMOKpaTCKoM if>?OHTY Kojn
MOpa, ca CBHMa p;eMOKpa-TcKHM opraarr3an:ujaMa II ra:.1Ilrje, no6je)IHTH y npoJ&efiHHM HS60pHMa 'lHjOM he no6je,liOM H3p0,11
.ziOGUTH BJiaCT y pJ'l'e,
.
127
�IIQ3,ll;PAB !JPETCTABHHIJ;E ,)I{EHA PYMYHHJE
'
ECTEPE MA 'BAPOIII
llprrmnooM II Ko,;rpeca A<IIJK-a JyrocJiannje, OKe':'e P:VMY,anfe · 11 sp~:m:aBajy naM cBoje npnsaaH>e s·a y,11;no KOJ~ tTe
AaJre Ha yunmTeay_- HajcBnpennjer aerrp~jaTeJLa "'OBJC'IlaHcTBa·, XHTJieponor (pamnsMa, H ynjepanajy _nac ,ZI;a H~ Bam
Ca,qaWH:.H pa,11; Ha OfiHOBH SeMJLe CJIYJKH KaO JKHB IIpHMJep. 23
anrycTa 1944 Ka,lla je PYMYHCKH Hapo,11 ocJio6oljeH noMohy
xepojcKe IJ;pneHe ap,mje O,IIJI}"!HO npucTynno YH':'IDTOILY
<j>arnnsMa, "JKeHe PyMyHIIje, cll,!la cJio6o,IIHe, Y",.Y"YJY ce Y
6op6y sa H3BOje:Baa.e npaBor p;eMoKpaTCKOr pe:m:n:Ma.
Mu saaMo ,n;a IiM.aMo-jom MHOro ,n;a pa,n;HMO ,n;a 6u
TO
oCTBapnire .. C~jecae cMo, .zra je sp. ~npmheae ·cTel.!eaor noJio ...
JKaja, sa npoqnaT Harne MJI~e peny6m<Ke, y npnoM pe,11y
"noi:pe6aH Mrrp.
CHa~ae aKt.J;:nje coJin,ll;apaocTii ca xepojcKHM aapo,ll;IIMa
fp_tiKe -H illnaanje, yqnpmheine npnjaTeJLCTBa H capa,11;ae ca
cycjep;aa¥ _Hapo,n;uMa J:Ia qeJiy ca ConjeTCKHM CaBe30M, noKas.yjy-.aamy pjemeaoc:r: ·,ll;a c~ saje,ZJ;HHllKHM. caaraMa 6opnMO
,11;a o_cyjeTHMO ·arpecHBHe rmaHo:se Jn,pzepnJanncTa. 3a~o ce
11 aHac JKene PyMyrrn:je. yje,llrrJLyjy IIPI\ EO,IICTBOM HaJxpa6pujer 6op11a - ,11pyrapnqe AHe IIayKep, npne lKeHe .MHH>I·
CTpa. HHOCTpaHIIX' ~OC~OBa y CBHjeTy. 3_aT.O je HaW aapOA
ca _-r:a~BOM pa,n;omh y u o,n;ymeBJE.eH:.eM nos,n;paBHO_ ,l(OJiasax y
ByKypemT xepojci<or nol)e jyroCJionerrci<nx Hapo,lla MaprnaJia
Jo.c:;:nna Bposa TrrTa u nenin-cor aaTncJlamHCTH'IEOr 6opl{a
feoprH ,lJ;HMIIT!)OBa.
. IIpnnHI<OM namer~arpeca MH -:sac yBjepa~~Mo, !{pare
p;pyrapnu;e, Aa MO~CTe pa'IyH8TH aa aame ;npHJaTe,JE.CTBO lJ
,!J;OriprrHOC .3~Q.Hamy saj~,l\HH11KY. CTBap, ga .. MHp,
IT03,ll;PAB IIPETCTABHHQE. fPl:fKHX .EEHA
,ll;pare ,~~pyrap>ri:\e! OcjehaMo neJinKy pa,llocT InTO Mi>;,ceMo c on or MjecTa npeHajenr II KOHrpecy A <t>JK-a 6op6enii
,n;yx rp':J;Ke ~eae; I<Oja ce. y OBOM TpeayTKY 6oprr ~ nymKOM
y pyu;n no nJiaanaa~a, noJJ>nMa, rpa,n;onHrua II ceJIIIMa ~awe
,n;oMOBIIHe, 6opu sa cno6o,a;y, sa HesanHcaocT, sa ,n;eruoxpa-
Y BprrjeMe K~a cycjei\He ,IIOMOI<pa;cJ<e seMlLe o6aa, lllLajy CBOje .pyrnenrrrre n r~e cpehHy 6y,llyHHOCT CBojrrx "
rrapo,11a, aarn uapofl KOjrr je TOJirrKo lKpTBonao y 6op6n
npoTHB sajep;Hnl:J:K~r HenpujaTe~a, npoTn~ ID.e~a~xnx I{Jam_u. CTII11KIIX sanojena'la, HIIje MOrae jom AD Ac:tHac f{a._,ll;06':U:je
~ cnojy ,roJinKo BOJLeay CJio6o,n;y- n HacTaBJLa 6op6y nponiB
HOBOr OKynaTopa, npOTHB aJHrJI0-a_MeplP:IKOr 'nMne;.pnjaJIH3~a,
6op_6y sa· Mirp n aesanucaocT cnoje -sCMJLe.
"'"
y-Toj 6op6n, xaq u y npomJioj oKynau;njn, rp'IKa JR:eaa
O,IJ;HI'paJia je n urpa. BiUKHY yJiory; :acpTByjyhrr I-I CBOj JKHBOT
y 6op6u npoTHB OicynaTOpa 11 c nyrnKOM y PYIIH paTyje
y peA:oB-nMa ~eMoKparrcxe apMuje, nope,z{ cnora ,l\pyra, cnor
ou;a, nopet~; 6paTa, jep sHa Aa ocJio6ol)eH>e seMJI.e snalin
OCTBapea.e lbCHe eKOHOMCKe .II lbCHC IIOJIIITH1J:KC. CJio()o,l{e; OH8
je cnpeMHa ,11a cTynrr y 6op6y sa o6HoBy H II3rp~ay CBoje
Se!\{.)Le Kao mTo CTe cTynn"Jie n nn. Y 60p6n KOja ce ,ztaHac BOAII y aaruoj seM.J.DU:....Hli"'ly cne HOBrr pe,l\OBII :aceaa ·nosaaTnx
n aerrosaaT'nx xepoja Kojn no~ajy O,l( MeTaKa f{OM-a!i:nx.
ns,n;ajHHKa IIOTIIOMoi'ayrnx o,z( aMepntiKHx ras;:~;a._ Ha XH.ll>CV(e
:»ceaa TPYHY no saTBOpHMa H IIO,ll;PYMH:Ma, IIO OCTpBMMa~- oo-Jiecae n ·Tpy,n;ae, ca. M8JIOM ,l(jel:{6M, :~Ke~e KOje ce npnje
npeMeaa· nopaljajy, a a.nxoBa ~jeq'3 · Hoce T~·roBe My'leina_cnojnx Ma jKII. RapaJCTepncTn'laa· je.. npnMjep ,n;a ce npiDIIIKOM,
.noCJLe1{aer rpaHcnopTa JR:eaa·Koje cy ornnme y nporoHctno
ua ocTpBo CaMOTpia!K-Hy, -o,n; 8o -xoje cy 6IIJI~ Tpy,z:tae, 27 Iiopo,liiTJio y npBOM Mjeceqy 6opaBKa y Jioropy. Meljy OKPTB~ra
.Moaapxo-c}>amncTirliiWr Te·popa ·nMa .soo xnJLifAa 1K:eaa n
,n;jeqe, Koja-ce-·HJamase aa yJinl:{a.Ma, 6es JCYBa, rJii!,lJ;HH, rmru H
6ocrr.
Hama je seMJI.a _I{OBe,zteHa- y onO 'TparHtmO cra:e.e aarJioaM:epn'1IKOM HHTepBeHI:{lijOM H TaKO SnaxoM- 3.MepHl!KOM nO-·
MOlin Tp11_~oj, Koja ce cac-rojH y nymKaMa, ·tenKOlHtMa, anno- ·
·OHIIMa Ji:. APYrHM- npcTaMa paTHOr MaTepnja~a Aa On ce noneha..JJ:o KJiaae Hamer Hapo,z:ta. Y D;liHII3MY- .II CCl,li'H3My KOjHM
A"'epnKaHI:\R y6rrjajy mirn Hapo,ll paali:ITM pa<j>r<"Hnpam<M
HaqnanMa npeMamnJin: cy 'laiC H H.eM:.a"tiKe- q,amnc:;:Te.
0Tnop. uamer aapo,z.;a, aa l:J:eir}r ca ~eMoFCparre_xoM apMH.joM H reaepa..JJ:oM MapKocoM, ca cnojoM cno6o,z.;HoM BJI~OM,.
cnaKHM ,z.;aHOM cse B<nme ja"'!a .n HaHOCn y,n;ap:qe HenpHjaTCJLHMa.
Trrjy H MHp.
9
f28
129
�·
Aaaac, )la,Zia. cBjeTcKa. pea~eqnja a Moliapxo.P~ncTn
' aaeTo}e Aa pas6njy aam omop, Hawa je 6op6a ncTo!>peMeHo
H 0op6a 33i eBjeTCKY ,1\eMOKpaTHjy, tipDTHB HMnep'HjaJII<CTli'I_KHX pea~HOaap.a:nx ,caara, ~a jaqa:e.e qspcror MHpa'., AneJryjeM aa ·Bac, ,z~;pyrap1m;e, KOje npeTCT2B:JJ.aTe :m:eae JyrocJiaJUIJe,
aneJifjeM aa A_e~wKpaTe u;njeJior CBHjeTa Aa no~oraeTe uam
Hapo/1 ~eoja ce xepojcJCn 6opn.
/
;,&,
PeaonyLJ;Hja.
II KOHrpeca Ac:::t:>F-H-a
Q_y'lewli;y H{eHa y 6op6H nporHB parHHX xywHa'la
a 3a ,npaseaal:l H 'leper MHp
Jl.pjrH KOHrpec AHTHI/JalllHCTH'lKOr r/JpoHra ){{_eHa JyFOCJI8Bifje, opp;Kan yl Beorpapy op 25 po 27 jaHyapa 1948
rap., cacJiylllaBillH Hcp,p11He per/Jepare H HaKoH CBecrpaHe
.l;,I1CKYCMje, 110K8380 je jOill jei(HOM jepHO.l!YII1HOCT H H8110KOJie6JbHBy Ol!JIY'lHOCT ){{8Ha JyroCJI8BHje y OOpOH 11POTHB
paTHi1x xylllKa'la, sa y'l'Bplllhelbe MHpa if p,e!.{oKparwje y
CBHjery.
JKewe JyrocJiaBwje, Koje cy Jie.llaBHO 11pe){{HBjeJie CBe
. c1paxore para, Kao ll<eHe H MajKe P,HJKY O.liJIY'lHO cBoj rJiac·
npOTHB 110KJT1Iaja peaKL(HOH8pHHX CHara y CBifkTY, KOje,
H8 'l8JIY ca 8M8pH'lKHM HM11epHjaJIIICTHM8 H8CTOje_ p,a H38~
50BY HOB"H
paT.
Y 6op6H 11POTHB 110T118JbHBil'l8 para OHe cy HOB838He
Ca CBHM H8Hpe.l!HHM ){{8HCKH~/ opraHH38P,HjaMa y CBHjery,
ca CBHM ,il.€MOKparCI<HM CHaraMa 'iOBj€'l8HCTi3a, Koje, 31J.py. )I{€Hey 1/JpoHry Mnpa, Ha 'leJiy ca Co"BjeTCKHM CaBe3oM npercraBJbajy BeHYI'KY CHary Koja je y cralby 1!8 ocyjeTH ·vr pas6vrje HMHepHjaJIHCTH'lKe llJJal/OBe. 38 HOBH paT H C118CH 'l0Bje'l8HCTBO 011. parHHX crpaxora.
YjeJIHlbeHe ca 'lHTaBHM HapO!J.OM y HapO!J.HOM r/JpoHry,
• non pyKoBO!J.CTBOM KoMyHHCTll'lKe naprvrje H MaplllaJia
131
130
•
�Tara, Jl(eHe JyrocJJaanje, CJJODOJ/HH u paanonpaann JbYJ/H
Y. CRODOI{Hf'j J/OMOBHHH, O'leJJH'lene y 6op6u ITpoTHB rf>aWlf3M8 H y H3rp8J11bW ilapo/1Hfi ·,lleMoKparnje,. rrocraJJe cy
jeJ(Ha OJ/ c:urypnm< u aT<ritBHHX cH-ara \(, 1/>poHry MHp8.
Hawe >KeHe cy cajecHe J/H caojy 6oJby 6y,llyi>Ho:r rpaJfe
CaMe, CBOjHM pa,llOM H8 COljHj8JJHCTil'lT<Oj H3rpa,lllbH aeMJbe,
J/H raj p8J/ 3HB'llf O,ll6p8HJ 3eMJbe n O'lJB81be nROJ/OB8. name
oopoe, 3HB'lH 6op6y npOTHB HMnepnjaR11CTfl'/KHX flOTJiaJbH88'18 para H. lbHXOBHX HJJBHOBa.
., .
Y nMe MRJJH<fHa Jl(eHa Jyrocnaanj.e «oje 'npercraBJba,
KoHrpec ce o68Be3yje:
Jla JiceHe JyrocR8BHje, y je,llnlbeHe c 'lWiasirM H8POJIOM
y HapOJIHOM rf>poHry u npeKo csoje opraHH3aQHj'e· AHrH1/JamncrH'lT<or l/>poHT8 Jl(eHa rpeoa 11 JlaJbe J/8 YJ/8li(J cae
CHBTe J J/jeJJO eJ<OHpMCKOr I/OJ/H3alba 11 COl(I1j8J/HCTJI'lJ<e
H3rpa,lllbe csoje aeMJbl!, 3a IICf!Jlbelbe rferoroJ/Rllllber rrJiana, jep ro, y3 rrpnspeJIHH !1 KynrypHH npoQB8T JiaUie :J>eMJbe,
IIMJi>HHjH 11 KJRTJp11Hjl1 Jl(lfBOT HBUIHX HapO,ll'a; 3H8l{J1
orpOMHy HO,llpUIKJ JleMOKparCKHM II MHpOJbJOHBiiM CHaraMa
'IOBje'lilHCTB8 y 6op6w npOTI1B parnwx xyWI(a<l<i.
..
AHTHI/>8WHCTJ1'lJ<H !/>pONT Jl(eHa rpe68 J/E(noja\/8 CBOj
pall Me})y Jl(eH8M8 'J 'cMHCJJY HenpeK/1/lHOT o6j8llllb8B81bB
Jl(eH8MB J/YDOKe HOBe3aHOCTH Hallie 6op6e Ha HOJby H3TP8Jllb•e coQHj8Rff3Ma c orrmroM 6op6oM aa· MHp. Hawe opraHn38[{Hje rpe6a.,llao6asjewras8jy Jl(eHe o J10ral)ajnM8 y cB/1- ·
jery, JIB. HM o6jacHe ynory ifo&e JyrO<;JJ8[lHje y rf>poHry MHpa
11 ,lleMOT<paritje, CMRCHO ja'lHlbB ,lleMOT<pBTCJ<J1X CHara y
6op6H H[JOTHS pHTHHX .xyWKB'lH.
AHrniflalllRCTH'IT<H.4?PDHT Jl(eHa jow snme n.aJ<rHBHHje
rpe6a JIB p83SHjoi!-r1op6y aa y•IBpUihelbe · MHpa ·aa Mel)y"
H8POJ/HOM HOJby, ja'lajyl;u H IIlHpehH H ,llaJbe Jlal/le Be31ff. Ca
!J.eMOKparCKHM Jl(eHCKHM opraHR3aljRjHM8 H Jl(elfaMa QHjeJIOT
Cl>Hjera, Jl0M8JI(Y,/;H Ha raj 88'1118 OKJf!JbBlbe CSHX Harrpef{•
HHXJbJ/!11 y 6op6R 3a MHp_
.
'
·
..·
/l,H>KyhH O,llffJ'lHO CBOj rJiac npOTHS p~THHX XJWk8'1H,
KoHrpec no'3HBa JiteHe llHj-enor csnjera J/H jow ja'le a6Hjy
csoje peJ/OBe, jolll rjeiillbe ce noBeJI(y y Mel)yHapdJ/Hbj
J/eMoT<p8rCKoj rpeJ1ep8QHju Jl(eHa, aa OJ16paay npasa Ha
JI(HBOT, OJ(6paHy cyaepeHHTeTa R ae38BHCHOCTH CBHX HBpoJ/B, 38 ·npaBe,llaH H <iSpCT MHp.
.
182
Peaony~Hja
.
b 6pH3H 3a Ajeuy H .MnaAe HapawTaje
MY!, JlenerarJ<ulbe ll KOHrpec8 Jl(eaa JyrocJJasnje
CXBaTajY,hH 3Ha'laj 3BJ/aTKB· 6pHre 0 · J/j.el(H KO}R je
npi:Jl· Hac ITocrasno l/pyr Tnro, o6alieilyji!Mo ·ce JIB heMo
'(VBarn .aamy ,lljel(y n OJ/HTH HaJI lbRMa JIB 611 Mornu 3BHcra
noC7 aTH JIOCrojHH rpal)aH11 Hose JyrocJJ8Bi1je, rpal)amt Hose
3€MJbe CO[{HjaJ/113Ma,
• 06aBe3yJeM? oe J/8 heMo Hawy1 Jljeqy of{r8jaTH y J/YXY
fiOBe JyrOCJ/8BH]e, y OJ/aHOCTH H JbY,OaBH npeMa OTai,IOHHH
11 Mel)yco6Hoj .Jby6aa11. yq,HheMo ux Jla caoje nnrepece,
HIJT<BJI He OJ/sajajy OJ! nnrepeca aajeJIH11lje. KopwcrnheMo
cpe,llcrBa Koja HaM ITpy>Ka Hallla J/PJI{aBa JIB of{rajaMo 3/lpase, paJIHe H J/HCf<HHJ/HHOSBl!e JbYJ/e. /)OMOhH heMo RM /!8 J/0
Kpaja 113Bf1I1JJY. CBOj OCHOBHH 33/lBTBK J/a y'le H casjecHp
113BplllaBaJy ~BOJe lllKOJJCT<e o6aaeae. Pa3snjalieMo KOJt lbHx
JI(€Jby. 3a CTHqalbeM 3Halba, CaM011Hifl(HjaTHHy 11 CTBapanatJJ<e cnare.
·
· ·
·
T<iKO i>eJIO HX ITpHITpeMHTH J/8 ITpeJ3MY, H J/8Jbe pa3BHjajy 4]eno rpBJilb_e CO!iR]anHaMa y nauioj 3eMJbH.
/(a. OH .TO OCTf'IHpHJJe, a ;Y,3HfrtajyhH y o63Hp: KCJHKpeTH•~
npeJIRore ·H3HHjere;:y perjJepafHMa fi J/HcKJCII'jR, 11 J<oHrpec
ffOCTBBJbH ITPeJI CBe opraHH3al(Hje A<f>)J(-a, CJJHjeJtehe 38J/aTKe:
·
·
· ·
1) flojaua-tu «yi'rypno-npdci-jerna w ITOJJlf.TH'lKR pall
Mel)y Jl(eHaMa nyreM KOHI/IepealjHja, 'lHTana'lKifx rpyna,
ceMuaapa, ITpe,llaBalba, Kypceaa, lllYipelbeM KlbJ1re u lllTaMne
11 T8k"O f!OMO/;H npocsje/lHSBlbe Jl(eHe, j.ep BBCllHTBTH ,lljeljy
Y ~yxy HOSe JyrocnaSHje H O)UOjHTH HX JIB (Jy/1y lbe3HHH
CBJecHHI rpal)amt, Mary caMo Jl(el:le ocno6ol)eHe npeppacy,lla,
11.9/lHTHJTe H. ITOJ/HT/fi/KH .CBRjecHe,
.
BacnHTaH>e _lljeqe HBHOB Ha'lHH TpH'JKH 388/ba H yMjeUTHOCTH ~. 3aw Je J/YJI(HOCT Hawe opraHH38IiH]e JIB yno3H8je
){;~He-MaJK€ C8 lbHXOSOM OJITOHOpHOM Y,liOTOM y SHCHIITBlbJ
.
J(felle H J/a. Hxy OBOMe noyqasa.
. . ·
J!qureJbHqe H HBCTBBHHiie, 'IJJaHM!ie opr8Hn 3aljJI:fii.'oi~;;:/
A<P)J(-a, rpe6a J/8 noMoruy namy opraHH38IiHjy y vc-ey.~.;~o';,~ ~~
..
!by onor aaJiarT<a
·
· ·''" ~:c<'·3'i.~ - "i"~+~\'
•
.
(t~;/'/'f\'<~,kof?~:i i/;
l ~ -.. '". ~ ""
l8&:;~-~-i
i-3 ':
~·:·~\.~:;:;) .~- '~/
.
,'- \
~
"i.·\·i
...
'~
,,~
~
�Epura)l{eHa Mapa ce WIPeHHjf7TH u sa pjegy noJI crapareJbcTBoM CMjellJTeHy' KOli - crapareJba. AKXHBHO y'leJJlhe
1KeHa y crapareJbCKHM caajerHMa; cnpoao/jefboe crpore eBHl(eHqHje HajJ )I{HBOTOM, pajJOM' H ()/1rojeM OBe pjel(e, JITO•
3HaBalbe lliHpOKHX MaCa )l{eHa ca 3aKOHOM 0 CTapareJbCTB}',
6pHFa 0 lbHXOBOj /18JbOj _6ypyliHOCTH OMpryliH/ie liB H TB
11jeqa HMajy CBe ycJWBe llaHOCTaHy l(ODPH H KOPHCHH rpa}jaHH CBOje 3€MJbe, jJOCTOjHH Hallie CpeliHe 3aje/IHHlj€.
6) lfcro raKO nyreM narposara caecrpaso HOMOliH
HHT:epHaTe, l(OMOB€ J'leHHKa y HpHBpe/IR H }ja!JK€ KJXHibe.
7) 0CT1rypaTH nawoj AjeqH pa/IOCHO l(jeTHibCTBO OCHHBalbeM HrpaJIHllJTa, napKOBa, JbeTOBaHHWTa HT /(.
_
II.a 611 ucnysnne cae oae 3Bl(aTKe o 6a a e a y j eM o
c e !(a lieMo npopy6JbHBBTH nHTalb•e OJ!I"Oja 11jeqe, H3y'laBaTH 6praHH3aqHjy If pap CBHX JCTilHOBa l(jeqje 38lJJTHT€,
JH03HaBaTH ce ca CBHM 3BKOHC.KHM nponHCHMa H3 OBe o6na- .
ern- H lt3J!HhH cnegujaJIHH KaJ!ap )l{eHa; Koje he ce nocBeTHTH ..
2) OqsapHTH llJHY capaj11bJ_H3Me/jy IIOMa, lliKOJie H
HHOHHpcKe opr8HH3al(Hje. Y TJ CBpXy HOBe3aTH ·ce C8 opr8- HH38I(HjoM H npeKo po/111Te.lbcKHx cacT8HaK8 yqemlieM y
lliKOJICKHM casjeTHM8 H Ha CaBjerOB81bHMa npocajerHHX pa/IHHK8 npo4y6JbHB8TH nHT81b~ ol(roj8 11jeq-e. Yno3Haru
ce C8 relliKOli8Ma y pa11y lliKOJie H nHomrpcKe opraHH3al(Hje
H HOMOliH HM j1a HX npe6pol(e.
-3) Hallie opraHH3al(Hje rpe68 !(a 6y11y rJiaBHH ocJioH8I(
Hallie Hapo/IHe BJiaCTH HpH OCHHBalby CaBjeroBaJIHlliTa. 311
M8jKe H ll)'eqy, llje'ljHX AHCH8H3epa, OH()p8BHJ/HllJTa HT/1.
YllHHHTH CJle /18- ce THM ycraHOBaMa CJiy)l{e CBe Maj}{e, K8KO
6H OllrojHJie 3/lpaay :w sanpeJ1HY 11jeqy.
4) Hallie OpraHU<Jal(Hje Tpe08 /18 DYIIY npBH- HOMOliHHI(H HapOj1He BJiacTH, y opr!JHH30Balby lliHpOKe Mpe)l{e
A)'e!JjHX jacaJia H 00/18HHlliTa H raKO :IIOMOTHY- pa/IHOj )f{eHH
·1111 ·lb€80 j1Hjere Dyl(e 36pHHJTO, iJpaBH)JHO pa3BHjeHO fJ
88cnHTaso.
·
·
0praHH38I(Hje A</J)f(-a cy IIYlli-He Aa 11ajy liHHI(HjarHBy
3a OTBapalbe yCTaHOBa l(jeqje 3alliTHTe. !(a CBOjHM HCKJCTBOM HOMOTHJ npH lbHXOBOM OCTBapHBalby, /Ia npoy'laBajy
OBaj npo6ieM H -AoiJpHHecy /Ia re ycraHOBe 6yIIY Ha /IOCTOj- HOj BHCHBif.
- Y TJ CBp-xy OCTBapHTH llBpcty Beay Ca HapO/IHOM BJ/a"
llif>J( If CHHJJifKilT_HMa.
_
OcTBapelbe OBHX ycrasosa je y npsoM pe/IY aa11araK
caMHX pa/IHHqa H saMjewreHnqa.
Hallie opraHH3anlije IIY)I{He cy raKo}je ·lla JIOMorsy
-pa/IHOj )I{€HH ceJia""fr.Pa6p'aiie cs6je AJfjere 3a 8pHjeMe no.1,.
cKHX: paJIOBa y c.e30HCKHM 00/laHHWTiiMa H 'jaCJIHMa; 5) C neqMjanHy. n<l11flbY rpe6a rrocsernrw pjel!H 6es
po~IJreJba np!pesoj MarepHHCKe JbyoasH
6pnre . •
JJ.jeqju J!OMOBH ocrajy cransa 6pHFa HalliHX opraHHsaguja_ J]y~-eM .narposara }'KHOHHTH Kac;]_pHCKH H3rJiejJ
A]e!Jjl1.X /IOMOBa, CH86J!jeTH HX 0Hp8HHM KlbHTllMa, lliTaMHOM,. Hr.pa'lKflMa, ,HpJ_JKHTH, CBecrpaiJy HOMOli B8CHHT81JHMa
y OjJFOjy !l.jeqe_ Capa/jHBBTH llpH OCHHBalby Pa4HOHHl/B fJ
JOCHO.I/apr;raBa, !l.f€'1_jHX J!OMOBa H Y'IHHHTH CBe jJa HBWH
. J!Q_MOBff. HOCTaHy -f!parH H TOHHH pOjJHTeJbCKJ{ _
J!OMOBH H
JKHBH "piJ._/!HH JioneKrHBH.
-
t,.
184
u
OR.HM llHT81bHM8.
Pesonyu,Hja
o y'lewtiy meHa y npHepeAH
\
Jl.pyrH _KOHrpec AsrmjJalliHCTJNKor rjJposra )I{€Ha JytOCJIBBHje, ORPJKaH 25, 26 H 27 jasyapa .1948 r_ y Eeorpapy,
~ Ha HO<ieTKJ ppyre TO/IHHe· OCTBapelba.npBOF llerOTO/(Flllilber HJ/BHa - KOHCTBTJ je:
J!a cy JKeHe .JyrocJiaBnje pan-e pparogjes /IOnpunoc 1
creapana'IKOMI papy sa nOJ!H3alby Hallie 3€MJbe H Ii3rpai)HBillby coqHjaJIH3Ma y lboj;
·
!(a npep Anr.wrj)aWHCTH'IKlfM tjjpoHTOM )l{elia JyrociaBHje, jeJ!I;HM OJ! MOliHHX cry6oaa Hapopsor rjJposra, croje
H ;iaJbe aennKH 3al(al(H, .~ o6yxaaralbe CBHX pQc/IOJbJOHBHX
)l{eHa 11 lbHXOBa aKrHBH3aquja y orrwreM pa11y sa H3rpa/llbM
3-2MJbe, Ha O~TBapelby lleTOrOJ!HII!Ib€F H-'[BHa, 31!. cpef;y H
6narocralbe 1(8lliHx sapo11a, Hallie _pjeqe, nawux_ 6yl(YliHx
HO.KQJbelba._
..
.
_
._
..
. _
_
· }J.pyrH KOHrpec AHTHr/JalliHCTHIJKOr r/JpOHTa )I{€Ha Jyro7
cJiilBHje CMarpa pa je norpeo11.o:
. . · - .
·
1) nojaqarn yqewhe 1KeHa y np~apepiiQM. li ~PYlliTB~
HOM )I{/1BOTY, n.pe/ly:N:TH HOTpe6He _Mjepe 38_ CTpJ'lllO PcHO-
.. JS/1
�COOJbaBaibe 'ff JCBBpmaBalbe lKeUa y .HH/!JCTpHjH, UIHpOKO
ux •Mo6Jt1Iusuparn sa noxaljalbe. kypceaa Koje oprauHsyje
uapdJ!Ua BJiacr, :npef!ysefia, quuf!u«am;' · u opraHilsoaaru
CTpyqSe Kypi::eae OJ! c'rpa!ie AHTHr/JBUIHCTH'IKOF rppo!iTa
){{eua.
Pa!!HTH Ha orsapalby J!}e'ljllx ycrauoaa I!B 6u oe noMOFJIO 1KeHH paJ!HH/!H.
.
lbH seMJbe, crliapalby R opraunaoaalby ycrauoaa aa MajKy
)1RjeT>e, .sacnnralby Rjeue. I{ 'cBJIM apyrHM- aaaanRMa .KOjH
c<: npep .)!{eue nocraa.n,ajy y narpa/11bR <PeJ!eparHBiie HaPOPHe PenyoJIHKe JyrocJiaBHje. Y TOM /1HJbyopraHR3aUHja
A<P)f{ aKTHBHO pap.R ua · aOJIHTH'IKOM R npocaj'1THOM no an·
3alby HBJUlHpRX MaCa )!{eHa.
I{
AIITHcPaWHCTH'IHor <PpoHra. HleHii Jyrocnaa~c~j~
'lJIAHCTBO'
1•. 'l nan AurR:r/JamncrR'IKor cfJpoHTa )!{eRa JyrocJiaBHje
MoJ«>e 6HrR caa«a _ilceua Koja y)!{RBa caa rpai}aHcKa R. 6npa'IKa npaaa y <PeaepaTI!BHoj HapoaHoj Perry6JIH/1H JytocnaBRjn, yepaja rrporpaM R craryr Hapopuor r/JpoHra H
craryr A<P}f{-a H pal(R ua ocrsapelby rrporpaMa H!ilpopuor
cj)poura.
·
'lJiaHOBR Aurnr/>alliHCTH'IKOF r/Jpoura )!{eHa cy 'IJiaHOBif
I-I apoauor cj)poura. · ·.
. ·
·L. Jf.oaBa H ,11J)!(HOCTH 'IJiaHOBa jecy; pa '6npa R 6y pe
6Rpaua y oa6ope, Renerare sa KoHrpece R Konr/JepeH/1/fje,
)(a HpHCYCTBJ je KOJir/JepeH/1HjaMa, caCTBH/1RMa, cje;l(HR/1aMa
.H Kourpecy, R aa yqecrayje y lbHXOBOM paay, a«O! je R3a6paua sa 'IJiaHa RJIH penerara~.aa uauocH·CBoje MHW.>belbe
H npepnore o. CBRM ii!IralbHMa opraHR3a1.1H}e R paaa, !(a
· )''fecrayje y paay caoje opi:auRaaquje H pouoUI•e}by o)(ny«a.
I! a Raapmy je caa nyuoaa)!{Ha pujeliJelba oa6opa.
3 •. 'l nauo.J!R AHTf!tfJawRcrR'!KOr r/Jpoura·,)!{eHa JyncRaim}e Kojw paae cynporuo nporpaMy R craryry HapoaHor
cj)poura R craryry AHTRr/JamucrH'IKor i/>poura )/{eua Mary
6RrR orcrpalbeHH R3 opraHnaaunje AHTRr/JaUlJICTH'IKor
if.poura lKeHa OJ! crpaue RsapUIHOr op6opa one oprai/R3aqnje liojoj,.npnnaRajy. JlporHu ortfpalbelba MOX«i" ce
)!(aJIH'rlf'. /13BpUlHOM oaoopy BJII/Ie opraHnaaquje AHTHI/JalllJICTJI'I.KOr r/JpoHTa )!{eHa.
.
Aurnr/JaUiucrm«u cj)pour )/{eua. JyrocnaaRje je l!eMoKparc«;t, aurur/Ja1IIHCTII'/Ka oprauuaauuja, Koja je cacrasun
auo HapoJ(nor r/Jpoura. oKyHJba, y jeJ!RlbY je )!{eRe JyroCJJaanje OliO nporpaMa HapoJ(nor r/Jponra, pasaujajyfin
uajpaauospcunje cj)opMe papa Mei}y )!{e>HaMa, KaKo 611 uajwnpe •Mace )!{eua mro aKruaunje yqecraoaa;u! y apywraeHoM u npuapeauoM )!{lfBD'ry, y uapopuoj anacTH, y·usrpap-
OPTAHH3AQHjA
4. AHTRr/JaUIRC1'JI'IKJI cPpDHT )!{eHa ·J!Ma CBoje CaBe3He
opraH·e R caoje. opraue y ilapoaHHM peny6RHKaMa.
5. HajBRliiH opraH AHTHr/Jalii!ICTR'IKor cj)poura )/{eflH
JyrocJiaBHje jecre Kourpec Aurnr/JalliRCTH'IKor· cj)poura
H:eHa Jyrocnaauje, Kojn ce caaHBa uajMalbe jepaunyr y
I!BHje Ff!PRHe. Kourpec ca'IRJbaaajy 6upaHn aeneraru CBRX
2) Qf!jBUllbBBBTJ/ )!{eHaMa BeJIHKe S;i,l1aTKe KOje JleTOF0)1HliiJbH nJiim nocraBJba rrpea uamy uuaycrpujy, paauru
Ha JBJIB'lelby UlTO Befier opoja )!{eHa rpaaa 11 Ceira y rrpHBpeay 11 uuayci'pujy.
· ·
3) Yilosuaaaru )/{f!!l•e CeJia ca MjepaMa sa yuanpeljelbe ·
ll0Jb0llp11'Bpeae, aKTHBHS!fpaTH HX HB cnpoaof}elby Sa/!BTBKB
JleroroaHmlbe'r ·nJiaua y noJbonpuape,/111;
Paawru ua MacouuoM JlfJIBJbHBalby )!{eHa y seM.Jbopaauni[«e saapyre u saJIO)!(HTH ce sa JbHxoao y'JecrBoBalbe y
paay aaapyra. Jlpy)!{HTH. rryuy noMoh y uarpaplbu sappyH<'HHX ioMoBa, aHa'lajHOM aaaar«y KOjH Hapcmuu cj)pour
ocruapyje,ua ceJiy.
· 4) lllro mnpe ooyxaarnrtr )!{eue y paay ua nsiipliia·
aalby Jio«aJIHHx ITJianoaa H apoJ!HOr r/Jpourra.
Jfirfifr!Jiuiiucru'I«H cj)pour )!{eHa oxynnfie cae uanpepue
n papue )!{eHe JyrocJI_amrje R aafie R yoyayfie caoj aonpuuoc
I!Ei 6u oa ifame aaocrane seMJbe usrpaaun11 }ef!HY oa uajuanpel(Hitjnx seMaJba ua cBHjery.
CTaTyT
U6
�Cp€'CKHX H i£HMa O)lEOBapajyhHX GlpraHH3aqHja. JbHXOB
6poj O)lpei)yje lJ.eHTpaJIHH O)l6op AHTH</JHlllHCTH'!K.Or </JpOHTH )f{eHa JyrocnaBHje,. KOjH pacnucyje Ha6ope aa )lenerare.
KoHrpec 6Hpa lJ,eHTpanRH OJl6op ARTH</JalllHCTH'!KOr </JpOHra ){{eRa KOjH 6poju JlO 200 <inaifosa, II3 '!Hje cpe)lHRe
KoRrpec 6Hpa HaBplllHH o)l6<ip JlO Rajswwe 40 'IJ1HRDBa • .
6. HajBHlllH opraa ARTH</JawwcrH'!KOr </JpoRra ){{eRa
aapOJlHHX ,peny6nwKa jecre KoRrpec, «ora caansa 3eMaJbCKH O)l60p ARTif</JHUIHCTH'!KOr </JpOHTa )f{€'Ra O)lFOBapajyhe
RapoJlHe pesy6nn«e, a ca'llf/naBajy ra )lenerarw Mjecanx,
cpeCKHx w fbHMa O)lrosapajyhwx opraHHaaqwja. fbHXOB
6poj O)lpe}jyje 3eMaJbCKH O)l6op KOjH 6pojH )lO 150 'IJ1aHOBH, H3 '!Hje cpe)lHHe,Koarpec 6Hpa HaBpUIHH O)l6op )lO
30 '!J1aHiJBa.
·.
·
·
7. HajHHUIH opraHH 'no«pajHHCKHx, o6JJaCHHx cpecKHX
. H MjeCilHX opraHH3Hl(Hja jecy KOH</JepeHl(Hje AHT.H</JalllHCTH'!KOr </JpOHTa )f{€'Ha ll.OKpajHR€', p6JJaCTH, Cpe3a, rpaWJ If
Mjecra. Koa</Jepeifl(Hjy ca'IHfbaBajy 6HpaHH ·)lenerarH OJlTOBapaj)rhHx oprailil3al(Hja .KOHI/JepeHl(Hje 6wpajy IIJI·eHyMe
. H H38pUIHe O)l6ope.
.
· 8. Cila PY«OBOJlCT8a Aaril</iamHcTH'!KOr </Jpoara ){{eRa
cy H360pHa . . Py'KOBO,lfCTBa ce 6Hpajy CJ/OOO)lROM BOJbOM
'IJ1aHCTBH, a IlpOCTiJM BehHHOM TJiaCOBa.
9. Hs6op,e 3a opraRe ARTH</ialllffCTH'!Kor </Jposra )f{€'R•1
· pacrracyje IJ,esrpansff o)l6op AHTffi/JaUI/fCTH'IKOr </Jpcmra
)f{€'RH JyrOCJiaBJije KHJl ce OBH Bplll•e jel{HOBpeM€'HO y CBHM
· opralii13Hl(HjaMa A<P)f( JyrocnaHwje, a }eMaJbcKn oJl6opn
IIH)l Ce H360pH 'BPll!S.J' OKBHpy jepRe Hilpo)lHe periy6J1HKe.
10. PaJlH yqecrBoBalba y 6op6H· 3a rrporpaM HapopRor
{jJpoRra, sa MHpo sa H3rpaJll;bY aeMJbe, Ra nonHTI1'!KOM 11
K)'HiypHOM llOJbJ .H y CBHM HKiflf)aMa HapOJlHDr 1/JpORTH,
Ami11/Jalliacrff'lllff 1/Jposr J«eRa JyrocJJaBJfj.e Hajr jeUilbe capal}y je 11 ycKnaf)y je cBoj pa)l' ca opralla3al(ffjaMa Hapopae
OMJ1HilHHe JyrocJJ.aBI1je, JepHRCTB€'HHX CJJH,Jfi11(8TH, lJ,pBe/IOr
KpCra H llPJrRX Jlp,YlliTB€'RHX, llynrypHHX Jf OCTHJ/HX opraRI13&l(Hja.
11, IJJJaHHl(e ·ARra</JaUincrnqllor </Jponra J«eHa JyrocJJannjepaasffjajy paa opraRHaaL(Hja Aarffi/JaUilfCTH'IKQr </Jpoura )f{eHa ycKna/jy jyhn ra ca rrnaHCKHM pap oM opraHH3aL(ffje
· HapopRor </Jposra. w y'!eCTByjyhn y papy ocHOBflHX opraHI13Hl(Hja HapoJlEior 1/Jposra.
13[;
BHAa ToMWHY
npeTcjeAHHL1a U. 0. AQJH{.a Jyroc_naaHje
noBOAOM Apyror HOHrpeca
AHn<~.Q:>aUJHCTH'-IHOr cPPOHTa t-HeHa
· Ilpnje neKOJinKo ,~~ana saBpmno je cBoj P"A II KOHrpec
Anm$amnCTH'lKOr $poaTa lKena Jyri>cJiaB>Ije. Osaj Konrpec 6no Je Be}IRK3. MaampecTa:U:nja je.n;nHcTBa pa,AHn:x :m:eaa
JyrocJiaBnje y 6op6n sa narp"'\H>Y nam,e seMJI>e. McTOBpeMeHo. TO je 6HJia. BCJI:HI{;a MaHuq,ecTaiJ;Hja , O,ll;iiylJHC 0op6e
aam11x -:ateHa np<7.riiB -paTaoxywxa"::Ke no.JiHTHKe-. ·n3a,3Bsa1JC\
aoBor.-paTa. ,ZI;eJieraqnje p;e~oKpaTcKn:x _ji(e:aa Apyrnx·-_seMaJLa
napa3HJie cy TaKolje coJin,llapnocT. c 6op6oM lKena JyrocJiaBHje·sa -npaB-e,ll;aa MH.p_ y cinrjeTy I! sa .cnpje11aBaH,e HM-~ep~
jaJIHCTH'IKn;x:,.nopo6~una-qt-eHx nJI.a:aoBa.
Konrpec je 6no BeJinKa cMorpa p<l,l\a lKena JyrocJLaBnje
O,ZI; OCJI06aijeH>a, a :EiapO"!HTO ·· y npBOj llJiaHCKOj rQ,Zl;HHH, H3
CBHM CCKTbpnMa .p;pym.,:--Beaor :»<:HBOTa._:-OH. je ·n_·oxasao··~a je
:3Ce-aa. y--Hamoj ·BeMJL~, -6Jiaro,n;ape~a H3.po,ll;HOj -.peBOJI~Hj:a:
u._ BeJIHKOM. npeo6p~:3Cajy. KOjii je jow,. _y -ToKy,.-·nocTaJia. saa-
'lajan noJIII"IH'IICH <J>ili>TOp. JKene JyroCJiaBnje y'leCTByjy
y.
Orp.OMHOM yqewfiy .)KeH_a. Y·HS60P_HMa .~BHX-OpraHao_Ha,p0,n;He
~JI.a~T-H- -r,ZJ;je ·CY ·OHe- He _Ca-MO yqeCTBOBaJie --K,ao ._6npa_..JH ,B·efi ·H
Y. BeJIHKOM 6pojy.
· Pa11. A<l>i)K-a JyrocliaBnje mi.ao je BeJinKnx· pe3yJITaTa · y
n·orlleAY" pas·BHjalha H · yt!Bpwlimia:a.a _- niJ'JIHTiPIK~- cB_~jec~u·
:a<:eHa, -y ·norJiep;y ·nonyJiapasa_:u;uje -u ocT:sa_pe~a ·nporpaMa
Hapo,11i<or $poRTa;
.
·
JKene J yrocJiaBn:je nocTaJie cy l(anac aaaqajaH: .paKTOp
R y- np-HB_pep;HOM·-:a\:HBOry'--Hame ·seMJhe. ro,ipiHe 06Hci.:se-u· npBa
ro;n:HHa '·IleTo.JLeT-Ke ,o6-nJLeJK:eHe cy or-poMa-HM:·---¥tiew·heM ::m:eHa
Ha CBHM· CeKTOP_HMa npHB-Pep;He ')J;jeJiaTHO'CTH~-- 0He:··tY ·.·;n;aHaC
139
�HeAO.cTaTaK~
. ynoCJieae y <P'~6pmcaMa CBHX HHIIYCTplicKnx rpaaa, CTH'IY
pasae KBWIHqmKaqHje. H OBJiailHBajy najKOMOJIHKOBaHBjHM
npoqecHMa pa,~~a. Koll ;~~o6pOBOJLHOr pa,~~a, K0/1 nsrpa.)I1Le rpa"
. f{OBa H ceJia, nYTeBa
u iKeJLeaHuqa, MCJIH6pa:quje
se~JLe
n
/lpyrm.. pa,IIOBHMa BHllie 0/1 50o/o 011 YKYHHOf 6poja yqeCHHKa
y OBHM pa,IIOBHMa cy 'IKeae. )J(eaa aoBe J yrociiaBnje anje
same Kao neKall po6 Kojn pa11n sa Kopy xJLe6a, TO je CBjecna
>Kena..xoja 3aa 11a MOlKe u 11a Tpe6a 11a 6y,11e callll!:aa <jlaKTop
y nsrpa,~~~n .name seMJLe, y OCTBapeH.y IIPYWTBa r11je aehe
6:aTu ~B:spa6JLI!EaH.a lJ:oBjeRla no --tioBjeKy. IIojaBa
BeJIBKor
6poja HOBaTopa ·n y11apaaqa Meljy· l!Ceaa>ra noKasyje ILBXOBY
BeJIHKy cBnjecT n npoMHjeH.enn O!IHOC npeMa pa,~~y. THKMnlie"JLe sa 6o.}l)y n 6p)Ky "!!pORsBo,zray, 3a no,n;nsaJLe 'seMJLe
nocTaje MacoBHa nojaBa. ·
·
·
_
. A~JK Jyroc!laBnje je ·Mo6nJinmyhn l!Ceae y pa11y sa
o6aOB·Y'_-.H usrpaAay 3eM}I,e, sa HS~pme:a.e saA:aTaxa I!eToro.ztnmu.er uJiaHa, nOc_THrao BCJIHICe pesyJITaTe. ·
.. Hapo'lnTo je ycnjemao 6niio s.Uara.. e A~)J( OKO nomohn pa,~~noj JICeHa n ·a,eaoM 11jeTeTy. )J(ene 'cy pasBnJie Mnoro
HHHqBjii.Tlrile OpraHH3Hjyhir 'noMOh IlOpD/IHJLa..a, OTBapajyhH
,. noM~aJKylm jac!le, o611a11nmia n !IOMoBe. IIope11 · rora,
A~)J( je noMarao MHOro aapO!IHDj uaCTH KOII cnpoBol]eaa
CBHX cO.qnjaJIH:ax Mjepa, a Hapo"-liiTO Ha stSpnH.a:saiLy paTH_e
CHpo'la.,l\11,. coqajaJIHO .yrpo:liC.,I<e ,11jeqej 'HHBHJIH!IH·, HT/1.
3a
usBpmea.e lH~)IHKHx
3aAciraxa
KOjH
croje npe~
iKCHaMa
noxpe6no je ILHXOBO CTaJIHO HO,liHSaH.e y Ky}lTypHD·nponjeTJio·· R noJIDTH'IKOM ·norJreAY~ Crapa .JyrocJia.BHja cecreMaT~
C!fH je IIPJICaJI,a. JICeay,rraMn n.Henp.oqnjeheuocrn.""HennCM.,HoCT'. je ~iilia napO'IHTO Be~BKa Me\;y JICeaa>ra. Mnore
npe11pacy11e KO'IBJie cy a,nxoBo OCJio6ol)e>Le. Beh y io!IHHaMa
napoitno-eCJio6o!IHJ!a'IKor paTa sanoqeo je pa,~~ na JIHKBB!Ia:qnju uenuCMeaOCTa n onmTe saoCT.aJIOCTH :m:eaa. Taj p3,A ce
uapo'IHTO caaacj.J:o pasBujao y ro,zptHaMa nocJiaje . oc;ro6o~~ ~eCCTHHe Xl!J1>3Aa :m:eua aayq:HJIO je IIHCaTH R 'IHT2TH
~ ~porJie..ztruze cy ua- ·cnoje 01JH, xaKo Kaace jeAHa ceJLaHxa
us Bocne. XnJLa,~~e n xnJL<I,l(e JICena CKHHY"e cy <jlepeJ,Ie;
ocrcita:& ponetee npomJiocra.
Ilope11 BeJIHKHX ycnjexa y pa,~~y · AHTH<jlamntTH'itror
oflpoma JICeua, Ronri}ec je ncToBpeMeno orKpBo n nn3 Kpynnnx ne11ocraraKa. MapmaJI THTQ yxasao je na neiCe 011 Tax
no
H rpewaxa n ~.nMe_ M~o.ro nOM:ora?. P"AY ·]{oarpeca n . _nocTH3~H:oy A~Hx JlCRJexa.. · HcTn:qyhn ., B~H~H
.n;onpnnoc· JK-eua sa cTBapa~~:oe 1:1_ nsrpa,n;~~:oy HOBe .Jyroc?Ia.nnJe,
on je_-n~TaK_ao n uns CJia6oCTn, uep;ocTaTa~.Y ~y ~eaa H
ILHXOB.HX opraHH3al.\Hja. -·
»~o 3 BoJ£nTe MH:, peKa9 je_ Apyr THTO p;a: ce KpnTH'lfKH ocBpneM Ha H3Bjecue .aep;ocTa'TKe .H CJia6ocr~, _
xa.Ko aa
pa,lli pyKOBO,IJ;CTBa QBe BeJIHKe JKeHC_Ke OpraHH_San;HJe, TaKO _H
Ha p;pJKaae- jep;aor ;n;nje;ra, pa~yM.HJ_e ce Ma.J!Or ,IJ;HJCJia, ~eaa_:
·xoje· a1:1cy cBjecHe_ cBoje ,n;yJKaoc~n HJIII ce .ae~~pao O,li;Hoc:
. npeMa saje,n;an~u. OB,11;je j~- ae MHCJIHM aa oHaJ _MaJIH. 6poJ
pasanx rC?cnol]a H rocnol]~~a no ~oBnMa K~Je ae _Bo;re
HOBY JyrocJIBBHjy, ICoje _cy no11 yTnqaJeM nen~HJa~eJLa uoBe
JyrOCJiaBHje, -KOjHMH je aepa3YMJLHB II Tyi) TaJ 6yJa';', CTBapaJia-..IKH JKHBOT- y Hawoj 3eMJI>H; ja MHCJI,HM Ha OHaJ ,n;pyr.II
Maitll' p;no JKeHa xoje MHCJI_e ;n:a cy_ sa BpH]eMe .paTa J\OBOJL~O
aJie 011 ce6e 3a no By J yrocJiaBnjy, 6nJio y 6op6n 6n!lo Ha
11
pa,~~y y nOSa.)IHHH H ca,11a HO yqeCTByjy HI< na paSHH>l
pa,n;oBnMa y xopnc_T ·aapo,n;a,_ HH y_ .
..z:q>YIDTBeHoM JKIIBp~y, B~h
ce- rroCBeTHme caMHMa _ceG:n •. Ha Taj ~a-qua·, "TaKB~ ·.J.Iq;me
rrocTene~O na,ll;ajy y pe,11; OHHX JKeaa xo}e ae cx~aTaJY HOBO
p;pytiiTBO, Befi "'C3H}t 3a )IaKHM ~HBOTOM, :A~;HBO~M ~~3
Hapo'l:p:TIIX 6pnra H 6es __ p~a. _qecTo TaKBe JKeae m:~n;pnMaJ_Y
HaBHKe l!COHa HeiJa.)IHHI\a HS CTapor IIPymTBa«\ ,JJ;pyr THTO ]e
f1:2.1LC nOAByKaO ,n;a HHKO. HC -MOJKe._cMaTpaTn p;a_Je p;ao JtOBOJLHO·
011 ce6e sa saje!IHHIIY, -aKO je cnocoeian -ijlnsn'IKH " ymao.
sa ,n;a.li>H:.H pa,n;~ »Ja nciDl>)"Ifje~ .o~,n;j~, x~~ oa p;a.JLe, -;
JICeae oiiT·epeheHe 6pHrOM sa llleqy, JOP H TO J• IIPymTBen
pap;o ~HC.J'IHM npH TOMe ,11;a IIO!J;B}"IeM _.._IIUDCHU.~Y p;~ _. HM:
11pyrapnqa xoje cy ce y paTy 11o6po noKasaJI~, aJin KOJO CH/1
y MHpy HC )"ICCT~yjy y jaBH.OM JKIIBOTy, TO J~T y IIOJI~TH~:
KOM ii CTBapaJia"!KOM pa,n;y sa saje:p;HH~y. To Je Henpa~HJIHO
n wTeTHO ae cqMo sa saje.l{aHn;y, neh li sa ILHx. caMe, JCP ce
oae aa · Ta j He!:i!Ha oTylJ_yjy OA orpoMH~ BehHH~. HamHX :m:~H~
~oje cy CXBa.f'n..l!t? p;}7x HOBC ~yr~c)IaBll~e. H C~~J~ ·· Af?KHOC'l'H._:
He TO- Taxo HMa ae M2JIH GpOJ JK~Ha KOJe CTOJe no C:q>aH_H O.ll
T0'fa HOBOr :m:nBOTa, He ·s-6or T0ra :inro oae ae- 6n BO~eJie
HOBY. JyrocJiaBffjy, ncrh s6iJJ- 'l'Ora. illTO .-HHCyJe~~jec~e CBOjiiX
HOBHX ,ll)'l!CHOCTH H npaBa y HOBOj JyrOC}laBHJH. "!!n, ~Opa>t
npH. ;oM HarJiacaTII p;a oHe HHCy ·ToMe caMe Iq>~~e. BeJIII~
�JIHO ,q,HBJbe sa/TO; IIaJia aa CJla60CT. paJ~a ·HeKHX
CTaBa":ateHCKRX- Oprau·H3a~Rja~ KOje He
6pure
Sa
pap;
~ei)y
..l'.HM-- · JKCHaJMa;
pyKOBO,li-
·nocBehyjy ..,ll;OBO.JLHO
. S~( ILHXOB}r
.. --.
nOJIRTH't!Ky
aKTHBHsa:qnjy aa -yqemhy·y onuiTHM·HariOpu:M:a sa rts·rpci}i;H,y
Hame seM.JLe.«.·
,ll;xcxycHja je OBY xpHTHKy CHU<HO HJIYCTpoBaJia. KoHrpec je noTBp!IH:o HY'f'HOCT noja,aiLa paJ~a AqiJK M~ljy oimM
~eHaMa KOj_~ CBOjdM ·KpHBILOM, a -jo~ BHme KJHIBH.OM opta-
. Hnsa~nje, jom e:roje no cTpaan, Koje -Hncy o6yx.B-aheae
BeJIHKHM pa,ZJ;bM Ha ·asrpa,n;H>H
con;HjaJIH3Ma.
-AHTa(JlnruHCTHt.IKII tjlp0aT· iKeHa He CMHje 6HTH optaHH-
sa:qnja ca.Mo aajHanpe,l(HHjnx
)Keaa,
caMo
aKTHBHCTKHH:.a,
~eaa, KOj~ cy Beh ya..u;urayre n
cTn. ~<P)I{ Tpe6a ~a o6yi:_BaTn
cBjecao _Bpme cBoje p;y:m:HocBe J£Ceae, a ·aapo'll!To oae
xojejom CTOje no CTPCI:Hib,.IiocTajylur THMC jom jatiir ot.no:Han;
HapOJI!U)r ·<J>poHra. Taj PaJI• c o6snpo>< Ha ·BjeKoBny poncKy
npomJio~-T_" n Crreu;ml)lr"t.Jae ycJio»e y KojnMa Cy JKHBjeJie :m:eae,
Kao n·c <o6snpoM Ha-oCTaTKe npeApacy.n;a y riorJiep;y y-q:emh·a
xe~a Y. ~PYIIITB:y, __TjHiJKH' BeJIHKY. yrrop_aocT _H aapo-iiHTe
<J>opMe paJ~a.
·
063npo-M aa
no$=e6Hnx:. p;pyiiiTBeH.H.~ 3a.n;aTaKa Koje
nope,n; -~nniTer _pa,n;a HMc:J. iKeaa. Kao- MajKa,. rrpep; H>OM CToje
TeWKH 3a,zJ;an;n ,ll;a ,Cnojrr _,Zl;OJ1[3liHH.CKH _pa,n: II pa,ll; MajKe
ca ·orrmTep;pymTBeHH~. _Mo6nJincatn -!1\eae sa oCtBapea,e,
Tora 33,ZJ;f!lTKa, yKa3yjylin HM WHpOEe MOryfiHOCTH IIO. Be~HBa.H..a CBOr ,ZJ;O:MahHHCKOr li M3j"t!HH0f pa)l;a Ca -3aje.n;- · HHD;OM,- oc.napn:Bame ycJiona 3a_ ocJio6ol]eae -pap;anx MajKn
oA Be.n:nKHX tepeta ·_u ..JiiiQCTpyKo-r APYWTBeaor sap;aTKa -::- TO
cy eJieMeHTH KOjH Be.iiJIKnM ,ll;HjeJIOM yCJIOBJb3Bajy' IIOCTOjaa,e
AatntpawnCTH"t.JIWr 41poatcl._JKeHa Kao noce6ae opraansa:qnje
y oKBIIPY HapO:ziHOr <J>poHTa.
.
aii3_
0
Ms . Tara nponsna3n neoMa Baxaa n Kpynaa 3fi,ZJ;aTaK IIITO
_ra je Koarrec riot:u;pTao a Kojn tpe6a ,~~;a noctaae je,D;aa 0,11;
ocHOBHIIx 3aAata'.Ka y pa,11;y aame opraan3a:qnje yrropaa ·
_pa,lJ;, ·aapotuuo ~y OHIIM JKeHaMa Koje- ancy p;o cap;a
. aKTH:BHe, Icoje ctoje nO ctpaan. llpexo ACflJK-a · Tpe6a: p;a
. o6yxBaTHMO H -IIOCJLe,z:pny pap;Hy JKeHy ,ZJ;a je· IIO,ZJ;HrHeMO 1-13
aeHor. yc1wr xpyra n YKZLY"t.JHMo- y Be.JlHKII" 3aje,zr;awiKn pa,1:1;
sa nsrpa,n::ay cou.ujaJincTIPIKOr )J;pywtBa.
H:!
Y ,11pyroj ro)IHHH·. IIe:roroJIHmH>er nJiaHa npe,11 AHTH-·
<J>amnCTH'IKHM <J>poHTOM 'l!<eHa nocTa.BJLajy. ce jom Behn sa-.
,n;an;n y Besn ca na,n;ycTpHjaJinsaqnjoM aawe . seMJLe .n: -.ca
no,11;~3an.eM H npeo6p~JKajeM aame noJLonpHBpe,11;e Koja Tpe6a
,11a H,lle y KOpaK Ca HH.z1YCTpHjaJIH3<U\HjOM ll eJieKTPH<JlHKaI.(HjOM 3CMJbe. To saa"!n yBol)eiDe aanpe,D;anjer aatrnaa p3.fl;a
y llO.JI>OllpH:Bpe,z:p:I, _yBoi)elbe" TCXHHKC. Taj B_C_JIHKH ·npeo6pa:~Kaj
aa ceJiy H.e ·ltro:»ee ce n3Bpwxun Qes _aK:t!JBHor:_ y"t.Jewha :JKeaa. _
To saa'l!n ,n;a a'awa opraansaqnja Tpe6a ,n.a boc_BeTn aap<;>qnry 6pnry PaJIY Ha ce!!y Meljy ceJLaHKar<a. ToM P"AY. Harne
opraansa:qnje ,1J;OCctAa aHcy nocB.ehHBa.Jie· ,ZJ;OBOJbHO na.JKibe,
a 6aw aa ceJiy ·aMa npHJIH"t.JHO BCJIHKH 6poj' JKeaa Koje cy
· octane joJ;II fBIIjeK- no ctpaan O,n; ,n;pymTBeaor pa..n;a.
Koarpec je y petflepatnMa n rrpHMJLe.a:nM pesoJiy_~Hj!!Ma
TIOCTaB~O npe,D; JKCHe _]yrOCJiaBHje HC~oJniKO _BaJftHHX· sap;at3Ka. Ilop~~ noj~_'l!aH.a CB~Tpailor KYJITypao-np"ocBjeTaot
R no.JXHTH"!Kor pa,l\a Mei:w JKeaaMa, InnpoKor yqe"u!ha: :ieaa
y ITpy.tt:aay ITOMOhH aapo,n;aoj BJlaCTH. y CBaKo~· rro:r-!fe~y, a·.
aapOl!uTo rrpn · nsBo.I:JeaiLy BeJlaKnx pa,ZJ;o:Ba TietOi'o~nmjber:
rr.llaa~, nope,11; 6op6e sa wto mnpy M06n.JJ~Sa~Hjy JKCHa aa·:
CeJiy 33 peKOHCTpyKI.(Hjy IIOJI,OllpHBpe,ZJ;e rryteM mHpOKO:f 06f.,.
xBa;tau,a JKeHa y seM)])op'a,JJ;HH"t.JKe sap;pyre, aa II KOHrpecy aa·POlln:to- cy no.n;Byqeaa jow ,JJ;Ba :BeJin:Ka si,Zl;atKa aa Koja je yKa3ab n Mapmiur TH'To, 6p11ra sa ·nacrrntaH>e ,n;jeqe n: pa.n; t:Ha
Y'<BpmhnBaay r<eljyaapo/IHOr >rapa.
·
Bpnra 3a Bac~nTaae .n;jeu;e jecte Be.liHKH 33.fl;a.TaK M_ajKe •
To HaM aaMehe Hajmnpy -· 6pnry sa ys,IJ;H3aae Majxe Kao
Bacnn_Tal!niJ;e, aeHo pa3BHjaae y ·- CMH-C],[y' cB jecaoi- -6op:qa 3a ·
HO'BH JfCH:BOT, -Koja fie CBOjHM rrpHMje.poM o,iqaJHOCTH COIJ;HjaJIHCTHiJKOj ,AbMOBHHH CBaKo,JJ;HeBao aerO:Banr
"tBOM ~jeTeT)r
oto6nae HOBOr ':IOBjeKa. Bpnra sa Bacxnrtaae ,1J;jeu;e HaMehe
Hapoli_HTY rrmrnny ri 6pury ripeMa MajKaMa. llotpe6Ho je saro
60JLe II CBeCtpa.Hnje opraHH30BaTII-_CaB_jeTOB3I»3 H KOHCYJITau;nje C MajKaMa, j~'lle IIOBe3HBalLe C .BaCIIIITHH:M yCTaHOB3M3, a
aapO'IHTO C IDKOJIOMe
.
Y
Bpnra sa .BaCrrina:ae .n;jeu;e SHa't!rr IIIHpOKO pasBHjeHy
Mpeacy rroMohHHX yctaHoBa, Koje he pacTeperHrn pap;~y )KeHY
··y lb_eHHM p;y:lKHOCTHMa ~30 ,ZJ;0Mafin~e- H-M'ajKe. IJeTH TIJICHYM
CIIH,JJ;HKaTa ·ytBpt~;nc;:>· je, .n;a aeMa- MOryhaocrn: nyaor yKJLytiH-RaiLa .JKeHa-y np:q:Bpe,n;y 6e3 HCTO'BP,CMeHOT OCTBapiiBa:aa Ma-·
143.
�. Tepnjannnx npe,llycJIOBa &oj~ he joj OMOryhnTir O,IIJia3aK na
pa,~~, a lla npn TOMe nopo,11nqa ne Tpnn; Harne oprann~nje
Mopajy y .Tnjecnoj .capa,~~"'n ca CHH,IIHKaTHMa nponahn CBe
MOryhe .popMe, IIOMOHH pa,IIHOj :JKeHn ¥aKO y BH/IY MaJIHX
yc.t~yra, TaKe H y. Bnp;y. opra.HnSoBaiLa ,n;j'e11jirx yeTaHO'Ba.
,ll;amic 1<a,lla aMepn<IKn HMnepnjannCTH noKymanajy )Ia·
nopo6e csnjeT II· ,n;a._Hsasony HOBH cnjeTCKH paT ,pa,n;n OCTBa. peaa cBojnx nJLa'IKanu:nx _.n;raaoBa; :Heeae _Jyi'ocJiaBnje cy
nt;TaK.Jie xao
BOM CBHi~TY
je,ZJ;aa o.n; aaj'BaJKHHjHx m;~a:raKa :ace~a y 'lU:ITa- ,
6op6y npOTHB paTHHX xymKa"!a, sa 't!BpCT II npa-
T-aHoe, -sek je ·aajyJKe noBesaao ca "'HTalu~M. a·a:WliM pa;:~;o:vx, _ca
nJna:a.eM Hsrpap;iLe · co~njan:HSMa y Ham OJ seMJLH.. TaJ pa.,u;
Huje ca:Mo 6pHra opraHHSa.D;Hja A~,)K, :seh, Taxolje, n cBHX
opraHHsaqHja ·Hapo,IIHOr ojlponTa.
AnTH<!>amncTH'II<H. <!>ponT.
:atena, cJiyJKehn Ce :seh cTe"'eiiHM ncxycTBHM~,. !Pa:~Kehn: n
npnMajyhn HOBe, no,llecHHje .popMe pa,~~a, ':pe6a JOID BHWe ,11a
pa.Au aa axTn~usan;_njn JKeHa. Mn 3a_ _Tal PM I-IMaMo -cBe
np~;:J;YC.JIOBe.: H mH:PoKe MOryhHOCT_H KOJ~ HaM npYJKa IIOCTO-
y 'l!HTaBOM CBHjeTy JKeJie Mllp, a
jaae Hapo,zp-J;e B.JI-acur,. 6or:aTo nc~ycTBO H nc-xycHe Ka,zJ;po»e.
)Keae yr6cJiaBuje, Koje cy ,n;a;re TOJIHKo· mpTana H no,o;anjeJie
TOJIHKO D:aTan ysHMajyhn aKTHB:Ho }"Iemhe y 6op6n ITpoTnB
!flamns~a, nMajy Aa.H.ac npaso n ,li;YJKHOt;;T ,ll;a no,o;arHy CBoj
,ll.pynr KOH'rpec- AHTHIJ>amHCTH1JKOr q.poHTa )KeHa ~IMa
orpoMHH 3na'laj sa ,D;ClJLH pa;:J; -~eaa. OH. h~. noMo-hn Aa ~~~
cBHX opraHHsalj>~ja Ai!>JK 6y,~~e cal\pll<aJHHJH " noTnyn J
Be,A"aH MHp. )!{eiJ:~ · H MajKe
J
rJiac· ·npoTHB- rroKymaja JI3asnsaaa aonor paTa. )Keae JyrocJiannje ,lla)Iac ·Y 6op6n 3a npane,11an MHP ,~~ajy npnMjep JKe-
Y
HaMa
,ZJ;pyrnM seMJLa.Ma oaaKo KaKo cy ra ,z~;ana.Jie y 6op6n
npo_THB cp_anincTIPIKor o:s:ynaropa. Oa:e He ~OnpH_Hnjern
O;cY"IIJI>a·H.y li yje,D;IJH.eH>y CBHX ,zt;CMOK_()aTCKHX H MHp_OJI,y6HBliX
4KeHCKHx opraausaqnja y cnajeTy sa joni op;JiyriHHje cynpoTcTaB.n.aae IIJiaHOB~liMa
piLTa.
Y11emke ,1J;eJieran;llja
IIMIIepHjaJIHCTH1JlCHX
;:(CMOKpaTCKIIX
xceaa
IIOTIIaJLHBa1Ja
CTpaHIIX
Hero !lO ca,~~a. 3aKJI,y~11" KoHrp~ca Tpe~.f. 1\a 6yAY TeMe!l>lrTo
paspaljeHH y CBHM opram<3a1\HJaMa >("':"ila 6y,lly cnpo•~lleHH
y ~je.Jio. T:a:aie he _ce nOcTnhn ._jom :se~e ·?pran.H33:~_H?:So
Y'~EpmkeH.e· AHTnif>awHCT~'11:K<?r ~poura _J~Ce~a, n- noJa"tiaTH ,il.On:piiHOC ·HaWHX opraHH3a~~ja Ha H3rpa,zt;H>H 3eMJLe .H OCTBa-
peiby· IIeroro,n;nmH>er
~JiaHa.
·
seMa-·
Koarpecy op; seJI.HK9r je sfiaqaja~ FbnxoBo
· y11ewhe HHje 6IIJIO ca.Mo ~opMan:Ho npeaomeae nos.n;paBa u
:JKelba._. ,ZJ;eJieraT-lCHH.e H~ Ka.IIliTaJIHCTH1JKHX 3CMaJI.a HaBeJie cy
- xoaK:peTae; npnMjepe.:ns JKHBOTa pap;Hor aapop;a y u.HXOBHM
3eMJI,aMa, IDTO je jam BIIIDe IIOTBp,!I;HJIO ol'pOMHa npeliMyh.Crlla
HapO,zt;He p;eMOKpar~ fli>HcyCTBO p;eJieraTICHJ-I»a HS. npHjareJLCKHX 3CM3JLa H3pOAHe.p;eMOKpar·uje-OMOryfiHJI0 je ,zt;a HSMHjeH:.a"MO HCKYCTlla- H3 -p~a 'llJTO fie -6HTH O,lJ; KOpu-cnf 3i} p~
JLa llfta aameM
AHTn<!>amncTn'IKor.pponTa ll<eHa y JyrocJiaBajn n sa pa,~~ ,lley 'THM_ 3CMJbClM3.
HMajylur npeA co6oM TaEaB BeJIHKu sa,zJ;araK Kao IIITo je
_MOKpaT~KHX JKeHCKHX op~aHJISan;nja
nsrpap;~a co~njruiU3Ma,_ saajyhn Aa con;HjannsaM HHje HemTo
IDTO je MOryhHO H3i-pa,ZI;HTK p;eKpCTHMa li ~MIIHl:ICTpaTHBHHM
Mjepa.Ma, aero caMo HCCa.JlOMJLHBOM BOJLOM H J>yx&ra pa,zJ;HOr
Hapo,n,a, .MH MO:iKeMo- y TOMe yenjeTl{ caMO y3 ycJIOB ;:1;-a "'HT2B
Hapo,n, ·noKpeaeMo 11a pa;:J;. Hs Tara H3JI23H ,11;a -n nn:Taae HajmHpei- pa;:J;a Mel)y JKemm:a HHje HCiro O)J;BO_jeHo »JKCHCKO« Dll-
145
�/
0 pa)ly A<l>)!(-a y 3arpe6y
H3
pa,n.y y. HaUIOj
,ll,oopa~e 0j)la11111I •
() nJiaHCKPM
rosopa KaTH"e Kywe" .
opram1aau~jM
..:....... !13
84
rosopa
87
)KeHe Doorpa,lf.a y MBspmelhy HeTDTOJI.Hllilh~r nJI~Ha ]eireHe XaMosH.h
•
• .•
•
•
•
pHjeq
88
Hama opramtaau,uja·· HMa onpOMHe· 3a)l.aTKe Ha noihy nO!'I\OhH
)KeH~~:Ma MajKaM!l-, AHreJia Ou.enex .
90
.Ua 6:ii .MitjKa MOrJia npaBHJIHO Aa ·sacmna osoje p,JtjeTe
noTpe6Ho je ,n.a ·6y,lf.e nHCMeHa H KyJiTypHa·
Jby6oMHpKe ToMMh
KaKo pa.n.H oprasHHaau~t~ja
· PeaKe DperuepH
93
94
3
no:AMaalbe .cTpyqHor K3J11pa aa aa.u.pyre - Jiaw .sa)K<tH- sa.n.aTaK
Jl3 ,If.HCKycnje JlHJI,Hje WeuT)YJ?U. .
112
11
Harna CeJha'lKa )KCHa Tp-e6a · ,lf.a OTKJIOlHH ·OHaj npHMHTH)B,Hkf
ueKa,lf.allllhlf .pa,lf. ,___.. 113 rosopa joKe Cnum.fruMh
113
0 HeKUM sa,n.aLJ,HMa KyJITypHo-rrpocsjeTHOr pa.n.a Ha ceJiy
113 fOBOpa KaTe nejMHOBHh
.
•
.
115
fosop11h)r ·saM o . uarnoj
.
roje nypwfi
116
;
MI-IHHC'fap
npo-csjeTe
,il,ajMo cse cHare sa .ajeJio rrpOI.(saTcl
(
p-e<j}epaT U.aHe _Ba6osHh •
• - Harne poljeHe 3eMJhe
,!I,HCKyCHje
Pa3B»lieMo WHpoKy ,JjeJJaTHoc .
. }KeHa. y Opram13a~HJ.Y - T 3a o6ByxsaTaH._e <:sHx pa)JJIRIX
·
roaop
H)J,e TCJoMillH'I
AH -
APYKtiHje
0
.
}1{11BlfMO
•
•
~~-~~~:J~pocsj.eTHO~
113
11
~
P
-
11
0JJf'e Mapaco:ll'Mh
46
KoHrpec je 6wo )KMIBa Mam~:Q:leCTau,H.ja. ')KCIHCKHX .n.eMoKpaTCKHX
cHara ~
·
Doa,11.pam TIP:eTCTasHHue EyrapcKor Hapo)I.IHiOr >KeHCKor caseaa
UoJI;e )J.paro.jqese
.
.
.
.
.
.
.
119
llo·3)tpa-s npeTCTa:BHHu.e, .m.eHa An6atHMje Halj~Hje X01,1a .
120
Do:3,ll.pas npeTcTaBlllfl.J,e <PP~H':J.~KHx *eH~ _AH)KeJI lleTpeu
122
nosApas npeTCT3BHliU.e MeljyHapO)I.,He .n.e~tQol\,paTCKe l\:le)J.epau,l1je
)KCHa ·M130.H fle1-pyH
123
no.lAJ;;c.enpeT~TaJB~H~~ n~JbC~HX
MopajBCKe-
12.4:
11s
pHjeLJJ1
no3,11.pas qexoCJIOB3'1Ke npeTttaBl!Hll;e >KCHa Anoja~t~je ·MapTMlbaKOBe
125
5R.
Oo3Apas npeTCTaiBHMu,e :>KeHa TpcTa Mapwj_e fa6p·oBau;·
60
noa)l.pas npe:TCTasuHu.e :>Kena .Ma~a-pcKe
EJI3e
Borm.ru- . _;
.
.
p~a 6MTH . Y
.
.
Kocosy
II
~
52
.
CKJia,!l,y: ____ s;a
se,>IJbe H3
me
C:BOJ. e
Ha
pa)l;OJ,t
rosop 0
53
6
cno ·OAHe ~eny5JUme
KyJITYpHO-llipoCBj.eTHOr
llpHoj fopw -
npe)I.HOCT -3a)f@Y)KHOr )RHBOTa -
50
)Keae MaKeAOIHHje y Hsrpa.zr.JhH
H3 rosopa Bepe Auese
¢op,\\C
-
pa)l.y: opr<3_1HHsau;aje
lffirpa)J.lbC
pHjeLJ.M
55
PaAtH.to
P aA HawHx .opr aHH3aU.Hj a Mo .
COJ..U-IjaJIHCTH'iKC
Hs
41
roBOp AHKe Eepyc_ .
Jeq31 fui]e
pa.u.Hoj_ aaJI.pyaH
Y. pa,D.Hoj 33,!I.py3H \))M.apKO ··QpewKOBHh« )KCHa seh ocjeha
··)f(eHe JyrocJiasMje: .u.y6oKo ocjeh .
1aJy -.BeJII1Ke TeKoBHHe . Koje cy
H3Bojesa;m Haunt Hapo
Ber_MaH.
91
ltl3 .n.McKycHje
Hajsa)KHHjltl aa.n.au.H A$)K-a tm. ceny -'peQ:lepaT Mape Hau;ese
KoHT"PeC je ·O~sopuJJa MHTpa :MHTposHh
HP Cp611Je
'
.[l,aHac
Jace.H~t~uaria -
19
_ Jl,pyi· TH1'0 )f{eHaMa JyrocJJaB~je
J.h
y
H3 pajequ
w PHJ.C'IM /oac~a Hanwe_ opra_HH3au,nje Y
JbKe
ejOBH·fi
.
0 pe3y.n.TaTJtNa pa.!f.a opramf3aL n· A¢>)1( .
. .
3au;H01Hi111M npo6JleMnM_ a ..
~ l,~ .
-a H He'KHM opraHH-
. pe,pepaT BaH)J.e Honoce.n.
BHme 6pHre -o ITO-AH3aJhy .Ka.aposa
.
MI·l.'IKa MHHH-h
..
Y Hawo.j opra,Hwa.au.Hjn
·
.
\
113
pHjetJH CoKe ByKeJIHh
)K€Ha
OcyiOIKe
na~p
Oo3,!1.pa1B
82
npeTCTaBHH'I.J;e
Dos.n.pas npeTCTaBffilu.e
117
118
125
11T3mijaHcKHX
)KeHa
126
>KeHa naJile "DanyM·Oo
127
Maljapow
128
PyM)'nuje
Ecrepe
146"
147
�/
•
TI03APas npercraBHHU.e · ,rpqKHX- .IKeHa .
Pe30Jiy~Hja II KOHrpeca AW)I{-a o yqe~hy }Ke_Ha y 6op6u
npon1B par.HHx xynmaYa, a .sa npase~aH H l!Bpcr MMp
___ Pe3yJJyu,Hja o 6pM3~-t 3a ;tjeu.y w MJia·Ae HapauJTaje
Peso.riyU.Hja o yqemhy JK~a y npHspe;v1
. (CTaTyT. AHTHcj:taiiiHCTHlJKOr cJ:!pOHTa JKeHa JyroCJiaBHje
Dosoft.oM II KOH.rpeca
B«Aa ToMwwr
AHnHjJarnHcTH't!KOf.
¢po-Hra
128
131
133
135
136
JKe'Ha
139
/.
I:
~
;·g
·;:
,·
�
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Knjige
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
M
Knjiga
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
II kongres Antifašističkog fronta žena Jugoslavije : održan u Beogradu 25, 26, 27 januara 1948
Subject
The topic of the resource
Antifašistički front žena
Creator
An entity primarily responsible for making the resource
Kongres Antifašističkog fronta žena Jugoslavije
Source
A related resource from which the described resource is derived
Historijski muzej Bosne i Hercegovine
Publisher
An entity responsible for making the resource available
Glavni odbor AFŽ-a Bosne i Hercegovine
Date
A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource
1948
Rights
Information about rights held in and over the resource
Glavni odbor AFŽ-a Bosne i Hercegovine
Language
A language of the resource
SH
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
11-M
Coverage
The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant
148 str.
1948
AFŽ
Kongres
-
http://afzarhiv.org/files/original/09e0180bbef806ecfb14e4aa704225ca.pdf
70906f47d43190f1132180a0427e1493
PDF Text
Text
Lydia Sklevicky
KONJI, ŽENE,RATOVI
ODABRALA I PRIREDILA
Dunja Rihtman Auguštin
��LYDIA SKLEVICKY / KONJI, ŽENE, RATOVI
DRUGA.
�#
DRUGA.
UREDILA
Radmila Zdjelar
OBLIKOVALA
Sanja Iveković
LEKTORIRALA / KORIGIRALA
Marilka Krajnović
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Nacionalna i sveučilišna biblioteka, Zagreb '
UDK 316.66-055.2(497.1)
394.2(497.1)
SKLEVICKY, Lydia
Konji, žene, ratovi / Lydia Sklevicky
; odabrala i priredila Dunja Rihtman
Auguštin. - Zagreb : Ženska infoteka,
1996. - 311 str. ; 24 cm
Bibliografija: str. 296-303 i uz tekst. Str. 303-311: Bibliografija radova Lydije
Sklevicky / priredila Anamarija Starčević Štambuk
ISBN 9 5 3 -9 6 7 4 4 -0 -9
960122036
�Lydia Sklevicky
KONJI,
ZENE,
RATOVI
ODABRALA I PRIREDILA
Dunja Rihtman Augustin
Zagreb, 1996
��Sadržaj
Predgovor
7
Prvi dio: Nevidljivi predmet
1. KONJI, ŽENE, RATOVI ITD.:
PROBLEM UTEMELJENJA HISTORIJE ŽENA U JUGOSLAVIJI
2. ANTIFAŠISTIČKA FRONTA ŽENA:
KULTURNOM MIJENOM DO ŽENE "NOVOG TIPA"
Određenje i putevi ostvarenja ravnopravnosti žena
Suočenje s društvenom diskriminacijom žena
Tradicijske vrednote u novom kontekstu
Sudbina institucije porodice
Utopiji ususret: »Žena novog tipa«
Značajke kulturne promjene
3. EMANCIPACIJA I ORGANIZACIJA:
ULOGA ANTIFAŠISTIČKE FRONTE ŽENA U
POSTREVOLUCIONARNIM MIJENAMA DRUŠTVA
(NR Hrvatska 1945-53)
»Nevidljivi« predmet, perspektivistička metoda i »netransparentni« izvori
Dvjesta godina tišine:
Pokušaj tipologije ženskih pokreta u modemom periodu
Red, rad & posluh
Grupni portret pred gigantski skok u povijest
Pokret i poredak
Organizacijska struktura A F Ž
13
25
28
34
42
47
50
55
63
63
73
88
96
107
115
Drugi dio: Od antropologije žene do političke antropologije
4. NUŽNOST ŽENSKE PERSPEKTIVE U ANTROPOLOGIJI
155
5. MATRIJARHAT: PRIJEPOR MITOLOGIJE, IDEOLOGIJE I UTOPIJE
163
6. IZMIŠLJANJE TRADICIJE: DAN KOJI SVIĆE NADOM
171
7. NOVA NOVA GODINA:
OD "MLADOG LJETA" K POLITIČKOM RITUALU
175
�Sumrak stare tradicije (Božić 1945 — Božić 1948)
Proizvodnja socijalističkog praznika (Nova godina 1948 — Nova Godina
1950)
Od »Mladog ljeta« k političkom ritualu
8. PROFESIJA ETNOLOG:
ANALIZA POKAZATELJA STATUSA PROFESIJE
17 7
181
184
189
Treći dio: Ženska povijest
9. IZMEĐU ZNANOSTI I UMJETNOSTI: PJESME ERIKE JONG
211
10. ŽENE KOJE SU ISKORAČILE U POVIJEST
Drugovi i ljubavnici: Rosa Luxemburg
Crvena Emma: Emma Goldman
Tri revolucije Giuseppine Martinuzzi
Od Samoe do slave: Margaret Mead
Svoga tela gospodar(ica): Margaret Sanger
Genijalne gubitnice genija: Mileva Marić-Einstein, Sylvia Plath
Naša gospa od Tibeta: Alexandra David Nćel
Dugi marš života Ding Ling
Bomba s ukrasnom vrpcom: Frida Kahlo
Neke nove svilene bube: Radha Kumar
219
219
221
224
226
228
231
234
236
238
240
11. U OSVITU HRVATSKOG FEMINIZMA
Borba srca s razumom: Dragojla Jarnević
Patuljasta amazonka hrvatskog feminizma: Marija Jurić Zagorka
Junakinje nove zemlje: Ugledne Hrvatice u emigraciji
Sporost-oporost: Knjiga Rade Iveković
Ispred mogućnosti recepcije: Vera Stein Erlich
243
243
245
247
250
251
12. BIOLOGIJA KAO SUDBINA
Jajnici na tanjurima
Bolest kao subverzija
Crna majka Eva
Nevine u ludnici
U potrazi za zaboravljenim spolom
13. ŽENSKA POVIJEST
Priče o životu
Vještice još gore
Raj žena: Precioze
Grijeh koji je nemoguće imenovati: Benedetta Carlini
Treći rajh, drugi spol
Kad žene marširaju
14. POBAČAJ PRED CARSKIM REZOM
261
261
263
266
268
271
273
273
275
278
281
283
285
289
Bilješka o radovima u ovoj knjizi
293
Citirana literatura
295
Bibliografija radova Lydlje Sklevieky
303
�Predgovor
Ovom knjigom pokušala sam prikazati opus Lydije Sklevicky njom sa
mom. Zbog toga sam nastojala unijeti što manje vlastitih intervencija u
njezine tekstove i što manje izmišljati nove, moje naslove njezinim rado
vima, pa i samoj knjizi.
Ako čitatelj/ica sada najprije preleti okom preko tih naslova, neka
je/ga ne zbuni ili udalji od čitanja često spominjanje tako dosadne, u
ovom trenutku naoko posve preživjele teme poput Antifašističke fronte
žena. Doduše, najnoviji prijepori o karakteru i značenju antifašizma
možda baš ponovno aktualiziraju tu dimenziju Lydijinih istraživanja. U
vrijeme kad je — potkraj sedamdesetih i tijekom osamdesetih — preka
pala po prašnjavoj arhivi tada već odavno ugasle antifašističke ženske
organizacije, mnogima se bavljenje tom temom moglo učiniti izlišnim.
No Lydia je željela odgovoriti na pitanje: »Na koji način istraživanje or
ganizacije žena može osvijetliti samu kvalitetu emancipatorskih procesa
u jednom društvu?«
Nakon dugotrajnog arhivskoga rada i proučavanja teorija — povijesne
znanosti, socijalne povijesti i ženske povijesti, antropologije i etnologije,
politologije i sociologije — uspjela je osmisliti pristup u kojem je pledi
rala za uspostavljanje dijaloškoga karaktera znanja. Dijalog među zna
nostima omogućio joj je percepciju rasta i pada AFŽ-a, ali i otkriće fe
minizma »u salonu«, među ženama srednjih slojeva i u intelektualnim
krugovima, dugo podjednako prešućivanoga u poslijeratnom povjesni
čarskom i ideološkom diskursu. Bila je ponosna na svoje otkriće, a po
jave zataškavanja tzv. salonskoga feminizma popratila je ironijom: »da
kako, u neposrednoj blizini pozicije moći nalaze se prostrani pašnjaci
ideologije«.
Najhitnije u njezinu radu svakako jest to što je uspjela proniknuti u
metode i političke pritiske kojima se jugoslavenska »revolucija« služila:
�8
KONJI, ŽENE, RATOVI
deklarativno zastupajući kulturnu i društvenu mijenu i »oslobođenje že
ne«, tijekom gotovo pola stoljeća mobilizirala je žene i uz pomoć »nji
hove« organizacije političkim elitama osiguravala podršku, tj. moć. Po
lazila je od pretpostavke da će »konzekventno uvođenje kategorije roda
u historiografsku naraciju imati za posljedicu brojna prevrednovanja: na
političke pokrete koji su smatrani progresivnima pasti će tmurne sjene,
a sama će se »priroda« pokazati tek kao diskurs, a ne više kao »proizvođačica uzročnosti«.
Zato rasprave Lydije Sklevicky, iako su prvenstveno feministički mo
tivirane, ili baš zbog toga što su tako motivirane, podjednako otkrivaju
mentalitete i ideološke manipulacije. A sve to nije relevantno samo za
prošla zbivanja na našim prostorima nego i za ona sadašnja.
Lydia je ova istraživanja provodila u vrijeme kad se medijski i znan
stveni prostor u bivšoj Jugoslaviji, pa čak i u Hrvatskoj, počeo otvarati;
odškrinuta vrata ona je širom rastvarala. Trudila se napisati »tekst koji
nastoji rekonstruirati i analizirati dominantni govor moći«. U svojem
zadnjem članku, o donekle marginalnoj profesiji etnologa, zalagala se
stoga za angažman znanosti koji je danas, kao i onda, nadasve aktualan:
»... društvena uloga svake znanosti, posebice društvenih znanosti, pored
neprekidne skepse podrazumijeva i stalan kritički dijalog s nosiocima
moći«.
Taj kritički dijalog jasna je nit u svim Lydijim radovima, bilo kad je
riječ o ženskoj povijesti, antropologiji žene ili o političkom ritualu, bilo
kad piše znanstvenu raspravu ili novinski članak u ženskoj reviji. No time
nisam nabrojila sva područja Lydijina interesa niti njezinu mnogostruku
nadarenost. Osobito je voljela i poznavala umjetnost pa se i sama oku
šala kao prevoditeljica stihova — naravno jedne feministkinje — Erike
Jong.
Knjigu sam nastojala složiti tako da dođu do izražaja svi Lydijini ta
lenti, podjednako kao i kvalitete: eros istraživačice i pedantni rad, teo
rijsko znanje i osobna imaginacija, sjajan stil pisca znanstvenih i publici
stičkih radova, fini ali ubojiti humor ili bolje reći ironija postmodeme.
Vjerujem da će čitatelji/ce zajedno sa mnom u Lydijinim člancima,
posebice u nedovršenoj doktorskoj disertaciji, otkrivati nove vidike i po
ticaje premda su neki članci napisani prije više od petnaest, a posljednji
prije šest godina. Od onog siječanjskog dana 1990. moglo se naslutiti ka
kva je praznina nastala njezinim odlaskom u ženskim studijima i u hrvat
skom (usudila bih se reći i europskome) feminizmu, u etnologiji i poli
tičkoj antropologiji, u ženskoj povijesti. Njezina smrt kao da je bila na
govještaj svega onoga tmurnoga i zloga što će nas snaći u godinama koje
�PREDGOVOR
9
su dolazile: rat, mizerija, izazov identitetima za koje smo mislili da su
čvrsti i jednom zauvijek dani... Ali tek sada, kad je prošlo već šest godina,
uviđamo koliko je Lydia Sklevicky bila — poslužit ću se njezinim riječima
— »ispred mogućnosti recepcije«, a ipak bliska širokom čitateljstvu u
svojim publicističkim skicama.
Zato sam u knjigu uvrstila sve žanrove pisanja kojima je Lydia vladala.
Knjiga stoga nije koncipirana po jednom kriteriju osim po onome koji
sadrži kritički dijalog znanstvenice i moći. Ipak, knjiga nije strogo znan
stvena, u smislu kako to sadašnji propisi moćnika u znanosti propisuju,
ali ni čisto publicistička.
Čitatelja/icu molim da prebirući Lydijine tekstove ima na umu vrijeme
u kojima su nastajali i ograničenja što ih je to vrijeme nametalo piscu.
U posljednjih su se pet, šest godina što zbog rata, a što zbog svih naših
osobnih kriza, uspona i padova, izoštrile naše optike, promijenila se re
torika, a i referentni okvir društva i države.
Tko zna čime bi se Lydijino pero danas bavilo. Sigurna sam da bi opet
bila pronicava i vidjela unaprijed, nudila nam teorijske uvide koje još ne
poznajemo, osporavala poteze moćnih. Za nju nije postojala dilema iz
među zanstvenoga promišljanja i aktivizma: i u jednom i u drugom bila
je neumorna i ostavila tragove.
Hrvatski je feminizam u ovim godinama na kušnji. Nedostaje mu Lydijina aktivnost i nemir, traženje činjenica koje će uznemiriti naše znanje.
Uzmimo samo članak koji se u ovoj knjizi nalazi na začelju: Pobačaj pred
carskim rezom. Što se zapravo uopće promijenilo? Taj je članak aktualan
možda i više nego 1987. godine kad je objavljen.
Vjerujem da bi se pokojna autorica ovih rasprava i članaka složila sa
mnom posvećujući ovu knjigu sadašnjim generacijama žena. Njihov po
ložaj nije nimalo ugodan, a diskurs o ženskim pitanjima nerijetko je
označen činilo nam se zaboravljenim, preživjelim frazama o ženskoj ulozi
u kući i kuhinji. No nadošli su mlađi naraštaji feministkinja koje nisu
uspjele upoznati Lydijin opus. Vjerujem da će im biti zanimljivi i u mno
gome poticajni radovi te hrvatske feminističke začinjavke, kako ju je s
pravom nazvala Rada Iveković.
Zagreb, siječnja 1996.
Dunja Rihtman Auguštin
��Prvi dio
NEVIDLJIVI PREDMET
��I
Konji, žene, ratovi, itd.:
Problem utem eljenja
historije žena u Jugoslaviji
Prigovor, da žena nema smisla za javni život
kao ni sposobnosti za isti, sasvim je neosno
van jer je žena rođeni političar. Pokazuje
nam to historija u kojoj su vladari samo po
nekoji Veliki, dok je od žena koje su sjedile
na prestolju skoro svaka bila Velika.1
Pravorijek povijesti bio je uvijek prizivan kao jedan od prvih argume
nata u diskusiji o (nejednakosti žena. Stoga ne čudi činjenica da je na
vedeni citat bio izrečen na osnivačkoj skupštini feminističkog društva
Ženski pokret u Zagrebu 1925. godine u prilog zahtjevu kojim su žene
tražile pravo glasa kao nužnog (mada ne i dovoljnog) uvjeta njihovog
ravnopravnog ulaska u javni život. Doista, velike vladarice mogle su
predstavljati »žene alibi« (kao što je to danas slučaj s predsjednicama
država i vlada) — argument kojim je moguće pobijati tezu o apolitičnosti
i ograničenosti ženskih aspiracija i mogućnosti, no trebalo je proći još
gotovo pola stoljeća do znanstvene artikulacije zdravorazumskog pitanja
o (praznom) mjestu žena u povijesti. Naime, već zdravorazumsko rasu
đivanje ukazuje na to da su žene uvijek doprinosile polovinu čitavoj rad
noj djelatnosti — proizvodnji i reprodukciji, da je polovina čitavog povi
jesnog iskustva bila njihova, no pisana povijest spominje ih (tek i ako)
kao »marginalne sudionike«. Kritičko preispitivanje činjenice da se u ve
ćini pisane povijesti »muškarac« pojavljuje kao mjera »čovjeka« (sub spe
cie aetemitatis) uslijedilo je tek nakon utemeljenja ženskih studija i nji
hovih specijaliziranih disciplina kakva je, uz ostalo, i povijest žene.
�14
KONJI, ŽENE, RATOVI
UPORIŠNE TOČKE KRITIKE POVIJESTI — "NEVIDLJIVOSTI" ŽENA
Iako osnovne teze kritike tradicionalne povijesne znanosti iz »ženske
perspektive« polaze od različitih ishodišnih, prvenstveno akcijskih usmje
renja2, mogli bismo ih sažeti po slijedećim točkama:
Osporavanje lažnog univerzalizma
Učiniti žene vidljivima prvi je korak kojim se stavlja u pitanje uobi
čajen odnos općeg i posebnog u hijerarhiji relevantnosti pisanja povijesti.
Polazeći od hipoteze da je uglavnom sve ono što nam je poznato o isku
stvima žena u prošlosti posredovano refleksijama muškaraca i prožeto
vrednosnim sistemima koje su oni definirali3, postavljeno je pitanje o
mogućnosti istraživanja i spoznavanja specifičnosti povijesne svijesti že
na.4 Gerda Lemer, jedna je od prvih teoretičarki historije žena smatra
da je kulturna determiniranost i intemalizirana marginalnost žena uzrok
teorijski relevantnih specifičnosti njihovog povijesnog iskustva. Unatoč
razumijevanju poriva feministkinja da u prvom entuzijazmu svog aktivizma pohrle ispunjavati »prazna mjesta« u povijesti (velike vladarice i si.)
što karakterizira tzv. »kompenzacijsku fazu«, ona predlaže postupni pro
ces k ostvarenju onakve povijesne znanosti koja bi bila »dostojna svog
imena«. Prvi stupanj bila bi »prijelazna historija«: postojećim općim ka
tegorijama prema kojima povjesničari organiziraju svoj materijal mogle
bi se dodati neke nove kategorije kao npr. seksualnost, reprodukcija,
učenje i intemalizacija spolnih uloga, ženska svijest, vrednote i mitovi o
ulozi spolova, seksualni simbolizam, itd. Nadalje, sve bi ove kategorije
valjalo analizirati uzimajući u obzir varijable klase, rase, etničke i reli
giozne pripadnosti. Dakle, ova faza ne donosi neki novi teorijsko-interpretativni okvir, već se radi o neophodnosti postavljanja novih pitanja
čitavoj »općoj povijesti«.5
Postavljanje novih pitanja
Tradicionalna povijesna znanost bila je usredotočena na »velike teme«
— odnose i strukture moći. Žene su kao društvena grupa minimalno pri
sutne u onim temama koje su činile okosnicu tradicionalnih povijesnih
istraživanja, kao što su politička, vojna i diplomatska povijest, zbog čega
se isuviše olako zaključivalo o njihovoj »nepovijesnosti«. No, ukoliko se
istraživanja usmjere k analiziranju povijesnih mijena svakodnevnog živo
ta, odnosno spola, međusobnih odnosa žena različitih klasa (model: slu
�KONJI, ŽENE, RATOVI...
15
žavka — gospodarica), kućnog (neplaćenog, »nevidljivog«) rada, jezika,
kreativnosti, društvenih običaja, autonomnog organiziranja, promjena i
pomaka u samospoznaji vlastitog položaja i uloge u društvu itd., proširu
je se obzor povijesnog svijeta.6 Tada je moguće transcendirati umjetnu
graničnu liniju koja odvaja (muški) prostor javnosti i (ženski) prostor pri
vatnosti i dokinuti je kao međaš (ne)relevantnog, odnosno (nepovije
snog.7 Istraživanje problema seksualnosti nadaje se, prema interpretaciji
urednica zbornika radova socijalističkih povjesničarki8 kao locus pove
zivanja sfera koje su dosada poimane kao odvojene. »Seksualnost se više
ne istražuje kao puko prirodna činjenica, već kao društveno konstruirana
praksa, splet veza koje su u suodnosu s klasnim i proizvodnim odnosi
ma.«9
Novija povijesna istraživanja utvrdila su da je značenje seksualnosti u
pojedinim povijesnim razdobljima centralno u procesima društvene pro
mjene koji zadiru u sferu rada i organizacije života zajednice.10
Otvaranju novih pitanja iz »ženske perspektive« pogodovao je i razvoj
tzv. »nove socijalne historije« u Sjedinjenim Američkim Državama. Ovaj
pravac povijesnih istraživanja naglašava neophodnost bavljenja »poslovi
ma običnih ljudi, umjesto bavljenja poslovima države i usredotočuje se
na trajne procese društvenog iskustva za razliku od izdvojenih političkih
događaja«.1
1
U evropskoj historiografiji takav je pogled na historiju »odozdo« ini
cirala pojava škole analista u dvadesetim godinama ovog stoljeća, ali nje
zin poticajni utjecaj na razvoj historije žena nije jednoznačno ocijenjen
u radovima feminističkih teoretičarki.12 No, navedene tematske i meto
dološke inovacije sadržane u pristupu socijalne historije omogućuje raz
voj naredne faze historije žena koja bi, prema Gerdi Lemer, mogla istra
živati postojanje specifične kulture žena u prošlosti. »Takva kultura ne
bi sadržavala samo zasebna zanimanja, probleme statusa, iskustva i ri
tuale žena, već i njihovu posebnu svijest, koja intemalizira patrijarhalne
pretpostavke. U nekim slučajevima takvo bi proučavanje uključivalo i na
petosti koje u toj kulturi postoje između propisanih patrijarhalnih pret
postavki i napora žena da postignu autonomiju i emancipaciju.«13
Novi i stari povijesni izvori
Danas je postao neodrživ argument povjesničara-tradicionalista da u
svojim istraživanjima ne dokumentiraju aktivnosti žena zbog nedostatka
povijesnih izvora. Iako su većinu pisanih povijesnih izvora proizveli muš
karci (pripadnici malobrojne obrazovane i moćne elite), izvori za demo
�16
KONJI, ŽENE, RATOVI
grafsku povijest, dnevnici, pisma, autobiografski zapisi, izvori za lokalnu
povijest i povijest radničkog pokreta (npr. usmena svjedočanstva, poli
tička kultura, rituali itd.) i si., pružaju dovoljno obavijesti o životima i
aktivnostima žena različitih klasa. Ukoliko se, pak, i tradicionalnim iz
vorima postave neka od novih pitanja, rezultati spoznaje o prošlosti mo
gu jednostavno opovrgnuti tezu o ženama kao marginalnim sudionicima
povijesnih zbivanja i procesa. Tražeći različitost unutar analitičke kate
gorije roda (o čijem će određenju još biti riječi) neke feminističke pov
jesničarke upozoravaju na promjene porodičnog i društvenog položaja
koje prate žene unutar njihovog životnog ciklusa. Pojam »kronobiologija«, kojim se označavaju promjene unutar životnog ciklusa (smjena uloga
kćerke, supruge, majke, udovice, itd.), korisna je korekcija mogućim po
jednostavljenjima i periodizacijama koje u većini slučajeva ne odražavaju
specifična iskustva (ženske) polovice čovječanstva.
Konceptualizacija roda kao analitičke kategorije u povijesnim
istraživanjima
Bez obzira na razlike i pomake u teorijskim polazištima, kritike povi
jesne znanosti koja isključuje žene jednoglasne su u isticanju neophod
nosti uvođenja kategorije roda kao kategorije historiografske analize,
»što bi imalo omogućiti određivanje i razumijevanje načina na koji su
spolne razlike sistematski zadirale u društvo i kulturu, i u tom procesu
ženama udijelile nejednakost«.14 Prisutno je upozorenje da se žene ne
mogu pojmiti po analogiji s ostalim društvenim grupama (manjinama,
rasama, klasama, kastama) — one su spol.15 No, prihvatimo li određenje
po kojemu je »’sistem pola/roda’ sklop aranžmana kojima jedno društvo
pretvara biološku plodnost u proizvode ljudske djelatnosti i u kojem se
ove preobražene polne potrebe zadovoljavaju«16, očito je da se radi o
društvenoj, dakle, povijesno uvjetovanoj i promjenjivoj intervenciji u bio
logiju. Značenje tako određenog spola/roda mora postati integralni dio
historiografskog spoznajnog procesa. Štoviše, »trebalo bi postati drugom
prirodom povjesničara, bez obzira na njegovu ili njezinu specijalizaciju,
da uzima u obzir posljedice roda s istim samorazumijevanjem s kojim to
čini kada je u pitanju klasa«.17
Tek kada ovo upozorenje postane realnost svakog povijesnog istra
živanja, moći će se prići onom stupnju razvoja historije žena koji će omo
gućiti dijalektičko sučeljavanje i usporedbu povijesnih žena i muškaraca
u pojedinim povijesnim periodima.18 Prema mišljenju G. Lemer, niti je
dan postojeći historiografski konceptualni okvir nije dorastao tako kom
�KONJI, ŽENE, RATOVI...
17
pleksnom predmetu. Historija žene će na tom stupnju razvoja uspostaviti
zahtjev za promjenom paradigme, zahtjev za novom univerzalnom povi
jesnom znanošću, za holističkom historijom koja će biti sinteza tradicij
ske historije i historije žena.19 Naime, u onoj mjeri u kojoj historija žene
uspije učiniti vidljivima žene u povijesti, učinit će vidljivima i muškarce,
a to je neophodan korak u dokidanju lažnog univerzalizma ljudskog po
vijesnog iskustva.
ŽENE U JUGOSLAVENSKOJ POVIJESTI:
NEVIDLJIVE ILI BROJČANO NADVLADANE?
Diskusija o »nevidljivosti« žena u jugoslavenskoj povijesti u nas je tek
prisutna u početnom obliku, i to izvan profesionalnih povjesničarskih
krugova.20 No, osobi čak i nadprosječna obrazovanja (kao što je npr.
završeni studij povijesti) poznat je izuzetno mali broj činjenica o povijes
noj djelatnosti žena općenito, a gotovo posve nepoznata djelatnost žen
skih pokreta na našim prostorima u novijoj povijesti.
Osnovni uzroci takvom stanju gotovo su identični onima koji su meta
izloženih kritika što ih je formulirala nova povijesna disciplina — histo
rija žena. Ipak, umjesno je zapitati se o našim specifičnostima, tim više
što ideološki govor često ističe (mada to vrlo manjkavo znanstveno do
kumentira) veliki doprinos »masa žena« naprednom međunarodnom po
kretu, narodnooslobodilačkoj borbi i revoluciji.
Smatra se da je patrijarhalni svijet svijet snažnih muškaraca, svijet bez
žena. Pogrešnost ove pretpostavke opovrgnuta je brojnim novijim istra
živanjima antropologije roda21, koja su nepobitno dokazala da i u izva
njski najrigidnijim patrijarhalnim porecima (Lćvi-Straussov ordre congu)
postoji dobro strukturirana ženska supkultura koja raspolaže znatnom
količinom moći koja ne mora biti javno priznata.22 Ako su generacije
žena i muškaraca socijalizirane tijekom procesa obrazovanja da vjeruju
kako nije bilo žena u povijesti njihovih naroda, one su socijalizirane u
duhu mita sveprožimajućeg patrijarhata.
Veoma opsežno najnovije istraživanje udžbenika povijesti u Socijali
stičkoj Republici Hrvatskoj23 pruža obilje ilustrativnih podataka. Kvan
titativna analiza slikovnog materijala mogla bi se sažeti na slijedeći način:
�18
KONJI, ŽENE, RATOVI
Tabela 1: Frekvencija pojavljivanja slika muškaraca, žena, djece i životinja u svim udžbenicima
povijesti (udžbenici, radne bilježnice, povijesne čitanke) od petog do osmog razreda osnovne
škole
Slika
razreda
Muškarci
u%
Žene
u%
Djeca
u%
Životinje
u%
Ukupno
u%
5.
985 (77,0)
91 (7,1)
nema podat.
203 (15,8)
1279 (100)
6.
1483 (79,2)
42 (2,2)
nema podat.
347 (18,5)
1872 (100)
7.
517 (84,2)
32 (5,2)
15(2,4)
8.
842 (85,0)
109(11,0)
39 (3,9)
50
(8,1)
nema podat.
614 (100)
990 (100)
Izvor: Rajka Polić, Povijesni sukob mitova o ženskoj emancipaciji, 1986.24
Tabela 2: Frekvencija pojavljivanja roda ličnih imenica
Razred
Muški
u%
Ženski
u%
Ukupno
u%
7.
123 (96,9)
4(3,1)
127 (100)
8.
492 (94,6)
28 (5,4)
520 (100)
Izvor: Rajka Polić, Povijesni sukob mitova o ženskoj emancipaciji, 1986.
U svom je istraživanju Rajka Polić diferencirala podatke i prema frek
vencijama uloga u kojima su prikazane analizirane slike/imenice. Grubo
uopćavajući, moguće je utvrditi da je uloga vojnika za muškarce na pr
vom mjestu, a slijede uloge istaknutih političara i umjetnika, dok se žene
pojavljuju kao seljanke, ženski simboli (sloboda, majčinstvo, itd.) ili nespecificirano. Djeca su u većini slučajeva prikazana u istom tekstualnom/
/vizualnom kontekstu sa ženama, a prikazane životinje su u većini slu
čajeva konji (kao vjerni pratioci muškaraca u ratovima). Riječju, u našim
školama najprominentnija je historija ratova, pobuna, sukoba, što prema
interpretaciji Rajke Polić25 objašnjava upadljivu brojčanu nadmoć životi
nja nad ženama u udžbenicima SRH. I dok muškarci stoje uspravni na
povijesnoj pozornici što je potkrijepljeno relativnom raznolikošću uloga
i zanimanja u kojima se pojavljuju, žene su u većini slučajeva prikazane
kao supruge, majke, kćerke, starice..., u najboljem slučaju kao simpati
zerke ili suputnice.
Jedno drugo, iako znatno uopćenije, istraživanje osam jugoslavenskih
udžbenika povijesti za srednje škole26 moguće je sažeti na slijedeći način:
Tabela 3: Frekvencija pojavljivanja muških i ženskih ličnih imena u osam jugoslavenskih sred
njoškolskih udžbenika povijesti
Vremenski period
Muška
imena
Ženska
imena
Zbroj svih imena
koja se pojavljuju
Ženska
imena
19. stoljeće-1918.
387 (98,7%)
5 (1,3%) 392
2565 (100%)
8 (0,3%)
1918.-1970.
448 (98,7%)
6 (1,3%) 454
2519 (100%)
8 (0,3%)
Izvor: Andrea Feldman, Istraživanje udžbenika za srednje škole, 1985.
�KONJI, ŽENE, RATOVI...
19
Dvije od pet spomenutih žena u prvom vremenskom periodu27 bile su
velike vladarice (koje, usput rečeno, nisu vladale u tom razdoblju), a tri
su bile žrtve nasilja. Tri od šest žena spomenutih u drugom razdoblju28
bile su heroine NOB-e ili aktivistkinje, dok za ostala tri imena nisam
uspjela pronaći reference niti uz pomoć mojih mnogo iskusnijih kolega
povjesničara u konvencionalnoj literaturi (razne enciklopedije, Tko je
tko, i si.). Čime li su zadužile pisce udžbenika? (Da li su bile nečije uzor
ne supruge, samozatajne majke ili »samo žene«?)
Niti jednoj od ovih studija nisu potrebni dodatni komentari — zak
ljučci su očigledni i govore u prilog hipotezi o mitu sveprožimajućeg pa
trijarhata.
No, navedena istraživanja ne objašnjavaju uzroke takvoj distribuciji
muških/ženskih imena, slika i uloga. Pored argumenata koje iznosi pri
kazana kritika »nevidljivosti« žena u povijesti, treba pokušati ukazati i
na moguće posebnosti jugoslavenske situacije.
U zemlji koja rado ističe da je na stijegu njezine socijalističke revolu
cije na časnom mjestu ispisana borba za ravnopravnost žena, koja se diči
neobično brojnim sudjelovanjem žena u narodnooslobodilačkom ratu i
revoluciji29, povijesna »nevidljivost« žena mogla bi se pripisati praksi ko
ju Eric Hobsbawm, britanski marksistički povjesničar, označava kao izum
tradicije (invention o f tradition)30. Naime, poduzimaju se znatni napori
kako na razini ideologije, tako i na razini suvremene (povijesne) znano
sti, da se dokaže kako su žene oduvijek bile gotovo integrirane u revo
lucionarnoj (socijalističkoj, komunističkoj) tradiciji. Neprestanim ponav
ljanjem, što je prema Hobsbawmu jedan od najprisutnijih načina izuma
tradicije, rasprostranjuje se uvjerenje kako žene nisu bile suočene ni s
kakvim preprekama (ili tek povremeno sa sasvim neznatnima) prilikom
integriranja u revolucionarne procese (sindikate, partije, političke akcije,
NOB, itd.) koji su se odvijali od sredine 19. stoljeća. Parafrazirajući Hobsbawma, takav je postupak moguće podvesti pod prevladavajući tip izu
ma tradicije, onaj »kojim se uspostavlja ili simbolizira društvena kohezija
ili pripadnost grupama, stvarnim ili artificijelnim zajednicama«.31
Kada je postojanje ravnopravnosti u prošlosti iznađeno, nije potrebno
riskirati pronalaženje dokaza o mogućoj neravnopravnosti. Nije, naravno
potrebno isticati kako takva vrsta iznađene tradicije ne potiče na znan
stveno istraživanje borbe žena i muškaraca protiv previda, zanemariva
nja, diskriminacije i postojanja znatnih prepreka na koje su žene nailazile
želeći se uspeti na ata revolucije. Kada sami podaci ne dopuštaju mnogo
uljepšavanja (kao npr. činjenica da su žene činile slijedeće postotke član
stva KPJ: 1925. -0,8%, 1926. -1,6%, 1935. -1%, 1940. -6%; ili da su u
�20
KONJI, ŽENE, RATOVI
svim jugoslavenskim sindikatima u međuratnom razdoblju čak 5% član
stva bile žene; da su dvije žene postale članice Centralnog komiteta KPJ
tek 1940. godine, itd. — da citiram samo neke od mnogih mogućih prim
jera)32 — oni se nikada ne podvrgavaju ozbiljnom preispitivanju. Umje
sto toga, njih se svodi na »devijacije«, lične nedosljednosti, »prežitke ne
narodnih režima«...33 Patrijarhalno-autoritami kompleks čitave kulture
(čiji je dio i politička kultura) ostaje neupitan.
»Otkriće« žena i »ženskih masa« kao djelatnog čimbenika povijesnih
procesa, uz zahtjev za takvom reinterpretacijom svih dominantnih druš
tvenih i kulturnih institucija koja će uzimati u obzir rod kao analitičku
kategoriju, dio je strategije suvremenih (neo)feminističkih pokreta koji
se javljaju na društvenoj sceni do kraja 1960-ih godina. Moja je hipoteza
da će pažnja koja se obraća »ženama u povijesti«, kao i napor da se ute
melji historija žene, biti u kauzalnom odnosu s načinom na koji se po
stavlja »žensko pitanje«.
Nakon dosta vremena pošto sam napisala podulju studiju o Antifa
šističkoj fronti žena Hrvatske (1941-1945)34, za čiju sam izradu pregle
dala čitav arhivski fond A FŽ-a od 22.675 dokumenata, kao i postojeću
literaturu, uspjela sam nabaviti tekst o istoj temi koji je tiskan u jednom
američkom politološkom časopisu.35 Većina zaključaka do kojih je au
torica tog teksta, Barbara Jancar, došla, iako se temelje samo na oda
branim dokumentima (usp. bilješku 34), sukladni su mojim zaključcima.
No to znači da su američke kolegice pretekle naše analitičke studije o
ženama u jednom od najvažnijih razdoblja suvremene jugoslavenske po
vijesti. Takvih bi se primjera za potkrepu moje hipoteze o međuzavisno
sti načina na koji se postavlja »žensko pitanje« i percepcije uloge žena
u povijesti moglo nabrojati više. Razmatrajući tipične stavove o ženskom
pitanju s društvenom legitimacijom, Vjeran Katunarić na prvom mjestu
ističe lažni univerzalizam.36 Prema njegovoj interpretaciji reduciranje
»ženskog pitanja« na »ljudska odnosno društvena pitanja« ukazuje na
težnju za »trenutačnim izjednačavanjem ljudi u svrhu izbjegavanja aktiv
nog suprotstavljanja nosiocima dominacije«.37
Dakako, u neposrednoj blizini pozicije moći nalaze se prostrani paš
njaci ideologije. Temeljna postavka svakog znanstvenog poduhvata, Qui
bene distinguit bene docet, zasjenjena je ideološkom mrljom — autono
mija subjekta istraživanja često se pokazuje kao potencijalna opasnost
od autonomnog političkog subjekta. Pokušaj koncentriranja istraživanja
na žene kao društvenu grupu sui generis, težnja da se reinterpretira čitav
svijet društvenog iskustva, kako prošlog tako i sadašnjeg, iz perspektive
�KONJI, ŽENE, RATOVI...
21
koja neće isključivati žene, automatski je pod sumnjom da (nekritički)
prihvaća ideološku poziciju feminizma (a ona nije nedvosmisleno odre
đena u vladajućem političkom/ideološkom diskursu).
Animozitet spram feminizmu kao isključivo »buržoaskom« fenomenu
ima svoju prethistoriju u jugoslavenskom revolucionarnom pokretu. Bila
sam iznenađena otkrićem da je u nerazvijenoj, siromašnoj i autoritarnoj
državi kakva je bila predratna jugoslavenska kraljevina, dolazilo do znat
nih preklapanja zahtjeva dobro artikuliranog i ne tako ekskluzivnog38
buržoaskog feminističkog pokreta sa zahtjevima tzv. proleterskog žen
skog pokreta39, uzmu li se u obzir nedvosmislena klasna razgraničenja
koja su se odvijala. Riječju, moja je analiza nevelikog korpusa historio
grafske literature o tom predmetu ukazala na činjenicu da su do sada
povjesničari započinjali istraživanja kako bi potvrdili (a ne kako bi stavili
u pitanje) ideološke zasade totalnog osporavanja feminizma koje su fun
kcionirale u različitim povijesnim uvjetima.40
Novija jugoslavenska istraživanja utemeljena na kritičkim polazištima
ženskih studija, kao i prvi pokušaji istraživanja historije žena i ženskih
pokreta u Jugoslaviji unatoč neizvjesnoj (institucionalnoj) budućnosti ot
varaju nove perspektive.
Većina poticaja i argumenata kojima sam željela ukazati na neophod
nost osvještavanja potrebe historije žena i u našim uvjetima, temelji se
na mojim istraživanjima ženskih pokreta i organiziranog djelovanja žena
u Jugoslaviji. No, bez obzira na ograničenost vlastitog istraživačkog isku
stva, prihvaćam upozorenje da se historija žena ne može svesti na raz
matranje isključivo ove problematike budući da bi to impliciralo »da že
ne zaslužuju pažnju povijesne znanosti jedino u onim situacijama kad
djeluju poput muškaraca, pojavljujući se u političkom životu« 41 Pregršt
veoma sofisticiranih tema — »novih pitanja« potaknutih razvojem disci
pline — čekaju da budu otkrivene u jugoslavenskoj historiografiji. Usu
đujem se ustvrditi da već postoje prazni prostori u koje bi se mogla upi
sati takva očekivanja. U historiografiji koja je, prema jednoj novijoj ana
lizi, u grču traženja marksističkih metodoloških oruđa koja će nadomje
stiti zaklinjanje na marksističku filozofiju povijesti42, uočavanje i izučava
nje međuodnosa roda i klase mogao bi biti plodonosan prvi korak. Hi
storiji radničkog pokreta u nas se posvećuje znatna pažnja i institucio
nalna podrška (svaka SR ima svoj institut za historiju radničkog pokre
ta). No, te institucije (što nije samo jugoslavenska posebnost) ograniča
vaju svoje istraživačke interese na »političku analizu koja naglasak stavlja
�22
KONJI, ŽENE, RATOVI
na rad i borbu (veoma usko definirane), dok zapostavljaju ostala važna
područja iskustva«.43
Teško je predvidjeti hoće li se u dogledno vrijeme stvoriti uvjeti da
potreba utemeljenja takve povijesne znanosti, koja će biti kadra integri
rati mnoge dimenzije i perspektive, među kojima i perspektivu žena, po
stane stvarnost. Bilo bi to vrijedno pokušaja, već i zbog toga što je ne
pobitna činjenica da žene u jugoslavenskom društvu čine (nešto veću)
polovicu stanovništva, a i zbog toga što su oduvijek brojem premašivale
konje.
BILJEŠKE
1
Zapisnik od 19. maja 1925. (Konstituirajuća glavna skupština društva »Ženski pokret« u Za
grebu), Arhiv Instituta za historiju radničkog pokreta Hrvatske (AIHRPH), IV/3537.
2
A Heritage of Her Own: Toward a New Social History of American Women, ur. Nancy F. Cott i
Elizabeth H. Pleck, Simon and Schuster, New York, 1979, str. 14-15. »Karakterističan je pristup
nove historije žena da proteže na prošlost pitanja i osnovne uvide koji proizlaze iz vlastite po
zicije u okviru suvremenog ženskog pokreta. Liberalne, marksističke i radikalne feministkinje i
feministi postavljaju pitanja koja potiču povijesna istraživanja.«
3
Gisela Bock, »Historische Frauenforschung: Fragestellungen und Perspektiven«, u: Frauen suchen ihre Geschichte, ur. Karen Hausen, Verlag C. H. Beck, Miinchen, 1983, str. 52-53 (i bi
lješka 25).
4
Borba za priznavanje statusa povijesnosti tako heterogenoj društvenoj grupi kao što su žene
(pri čijem definiranju genus proximus predstavlja »prirodna« kategorija spola) usporediva je s
istom borbom tzv. »prirodnih naroda« (Naturvolker) koje je evropocentrično poimanje povijesti
do nedavno rangiralo kao pretpovijesna društva.
Gerda Lerner, »Placing Women in History: A 1975 Perspective«, u: Liberating Women’s History,
ur. Berenice A. Caroll, University Of Illinois Press, Chicago-London, 1976, str. 365.
5
6
Gerda Lerner, The Majority Finds Its Past, Oxford University Press, Oxford, 1979, str. 171.
7
8
Karen Hausen, »Einleitung«, u: Frauen suchen ihre Geschichte, nav. dj., str. 7.
»Editor’s Introduction«, u: Sex and Class in Women's History, ur. Judith L. Newton, Mary P.
Ryan and Judith R. Walkowitz, Routledge and Kegan Paul, London, 1983, str. 6.
9 Nav. dj., str. 6.
10 Nav. dj. Navedeni primjeri odnose se na istraživanja viktorijanske ere u Velikoj Britaniji i SAD.
11 Cott-Pleck, nav. dj., str. 9.
12 Usp.: Susan Mosher Stuard, »The Annales School and Feminist History: Opening Dialogue
with the American Stepchild«, Signs, Chicago, Vol. 7,1981, No. 1, str. 135-143; Natalie Zemon
Davis, »’Women’s History’ in Transition: The European Case«, Feminist Studies, 1976, SpringSummer, No. 3, str. 83-103.
13 Gerda Lemer, Liberating Women’s History, nav. dj., str. 365.
14
Sex and Class in Women’ History, nav. dj., str. 1.
s
15 Gisela Bock, nav. dj., str. 34.
16 Gayle Rubin, »Trgovina ženama: beleške o ’političkoj ekonomiji’ polnosti«, u:Antropologija
žene, ur. Žarana Papić i Lydia Sklevicky, Prosveta, Beograd, 1984, str. 93.
17 Natalie Zemon Daviš, nav. dj., str. 90.
18 Gerda Lemer, Liberating Women’ History, nav. dj., str. 365.
s
19
Gerda Lemer, The Majority Finds Its Past, nav. dj., str. 180.
�KONJI, ŽENE, RATOVI...
23
20
U toku Školske godine 1984/85. održan je u okviru sekcije »Žena i društvo« Sociološkog druStva
Hrvatske seminar na postdiplomskoj razini posvećen problematici historija žena u Jugoslaviji.
21
22
Usp. Antropologija žene, nav. dj.
Veoma je instruktivna analiza ženske subkulture u proSirenoj patrijarhalnoj obitelji (zadruzi)
u: Dunja Rihtman-AuguStin, Struktura tradicijskog mišljenja, Školska knjiga, Zagreb, 1984, str.
169-172.
Rajka Polić, »Povijesni sukob mitova o ženskoj emancipaciji«, Žena, Zagreb, 1986. Ovaj je rad
u svojoj prvoj verziji izložen na seminaru u sekciji »Žena i druStvo« (vidi biljeSku 20).
23
24
ViSe detaljiziranih tabela i pregleda prikazanih u tekstu Rajke Polić sažeta sam u navedenim
tabelama (br. 1 i 2).
25 U svom radu R. Polić sučeljava prezentaciju/interpretaciju različitih povijesnih razdoblja s pu
bliciranim i nepubliciranim arhivskim izvorima čime dokumentira značaj i domete participacije
žena u njima i razotkriva čitavu metodologiju autora udžbenika kao neopravdano pristranu.
26
Andrea Feldman, »Istraživanje udžbenika povijesti za srednje škole«, Zagreb — Beograd, ne
objavljeni rukopis, 1985.
27
A. Feldman ukazuje na činjenicu da udžbenici triju republika (Hrvatske, Srbije i Slovenije) i
dviju autonomnih pokrajina (Vojvodine i Kosova) ne spominju niti jedno žensko ime.
28
U ovom slučaju udžbenici dviju republika (Srbije i Cme Gore) i jedne autonomne pokrajine
(Kosova) ne spominju niti jedno žensko ime.
29
Prema službenim aproksimacijama, participacija žena u NOB-i procjenjuje se na dva miliona,
dok su žene u borbenim formacijama sačinjavale 34% od svih boraca. Usp. Lydia Sklevicky,
»Organizirana djelatnost žena Hrvatske za vrijeme Narodnooslobodilačke borbe 1941-1945«,
Povijesni prilozi, Zagreb, 1984, 3(1), str. 97.
The Invention of Tradition, ur. Eric Hobsbawm and Terence Ranger, Cambridge University
Press, Cambridge, 1985, str. 1-14 i 263-264.
31 Nav. dj., str. 9.
30
32
Usp. Lydia Sklevicky, »Karakteristike organiziranog djelovanja žena u Jugoslaviji u razdoblju
do Drugog svjetskog rata«, Polja, Novi Sad, XXX, 1984,1. dio, br. 308, str. 415-417; 2. dio, br.
309, str. 454-456.
33 Također su zanemareni problemi i specifična očitovanja roda kao antagonističkog elementa u
životu radničke klase. Usp. Sex and Class in Women’s History, nav. dj., str. 3.
34 Žena i moć: povijesna geneza jednog interesa, Zagreb, 1984., neobjavljena magistarska radnja.
Jedini relevantni izvorni materijali o AFŽ do sada objavljeni skupljeni su u dva veoma korisna
toma izabranih dokumenata: Žene Hrvatske u narodnooslobodilaćkoj borbi, I. i II. dio, Zagreb,
1955.
35
Barbara Jancar, »Women in the Yugoslav National Liberation Movement: An Overview«, Stu
dies in Comparative Communism, Los Angeles, vol. XIV, 1981, 283, str. 143-164. Autorica me
je obavijestila da je jedna od studija koju citira u svom radu (nav. dj., str. 143-144, bilj. 1)
prezentirana u SAD već 1977. kao referat na Berkshire Conference on the History of Women.
36 Vjeran Katunarić, Ženski eros i civilizacija smrti, Naprijed, Zagreb, 1984, str. 238-242.
37 Nav. dj., str. 239.
38
Prema podacima međunarodnog udruženja International Council of Women, u međuratnom
razdoblju su s njime povezana udruženja u Jugoslaviji pripadala istoj kategoriji (prema broju
individualnih članica) kao i Švicarska, Novi Zeland, Danska, Australija i Švedska (30.000 do
50.000 članica). Usp. Edith F. Hurwitz, »The International Sisterhood«, u: Becoming Visible.
Women in European History, ur. Renata Bridenthal and Claudia Koonz, Houghton Mifflin Com
pany, Boston, 1977, str. 339.
39 Termin »proleterski ženski pokret« pojavljuje se kao terminus technicus u našoj historiografskoj
literaturi, no činjenice ukazuju na to da bi bilo pravilnije govoriti o tzv. afiliranim organizaci
jama nego li o pokretu sa svim potrebnim prerogativima.
40 Detaljna kritika izvora provedena je u: Lydia Sklevicky, Polja, Novi Sad br. 309, str. 445-446.
41
Cott-Pleck, nav. dj., str. 13.
�24
42
43
KONJI, ŽENE, RATOVI
Smiljana Đurović, »Osnovni tokovi razvoja istorije 20. veka u Jugoslaviji: Teza za istoriju istoriografije«, neobjavljeni referat, Beograd, 1985.
Anna Davin, »Feminism and Labour History«, u: People’s History and Socialist Theory, ur. Ra
phael Samuel, Routledge and Kegan Paul, London, 1981, str. 177.
�2
Antifašistička fronta žena:
Kulturnom mijenom
do žene "novog tip a1*
1
Emancipacija od stega patrijarhalne kulture nadaje se kao jedan od
osnovnih ciljeva kulturne mijene koja se počela odvijati tijekom NOB-e.
Ona je s obzirom na specifičnu osujećenost žena u okvirima takve kul
ture predstavljala i jedan od neprijepornih zadataka Antifašističke fronte
žena Hrvatske. No, na osnovi rekonstrukcije njezinog organizacijskog
ustrojstva moguće je izvesti hipotezu kako AFŽ tijekom ratnog razdoblja
svog postojanja1 ne osigurava mjesto nužno za djelatnu artikulaciju i
ostvarenje kulturne emancipacije žena. Neophodno je, naime, govoriti o
dvije osnovne skupine zadataka koje je ova organizacija imala ostvariti
u tom periodu.
To su:
I) Zadaci AFŽ-a u kontekstu čitavog narodnooslobodilačkog pokreta,
kao što su pomoć vojsci (osiguravanjem njezine materijalne baze akcija
ma skupljanja hrane, materijalnih sredstava, dobrovoljnim radovima i
si.), te organizacija pozadine (osiguravanjem normalnog odvijanja života
na oslobođenim područjima, provođenjem svih mjera socijalne politike
— zbrinjavanjem djece, ranjenika, nemoćnih i dr.).
II) Zadaci s obzirom na specifičan položaj, odnosno interes vlastitog
članstva, mogu se grupirati kao:
1. politička emancipacija žena;
2. kulturna emancipacija;
3. integracija na ravnopravnim osnovama u NOB-i i borbi za novo
društvo i njegovu konsolidaciju.
Zadaci iz ove skupine u međusobnoj su kauzalnoj vezi. Politička
emancipacija žena kao čin političke volje ozakonjena je u Deklaraciji o
osnovnim pravima naroda i građana Demokratske Hrvatske donesenoj
�26
KONJI, ŽENE, RATOVI
na Trećem zasjedanju Z A VN O H -a svibnja 1944, a isticana je i primje
njivana kao aktivno i pasivno pravo glasa pri izborima za organe narodne
vlasti već od prvih dana NOP-a. Uz političku edukaciju žena, odnosno
edukaciju za politiku, politička emancipacija podrazumijevala je shvaća
nje žena kao svjesnih i samostalnih političkih subjekata, a osobito se isti
calo odgajanje žena za neautoritarnu, demokratsku politiku.
Kulturna emancipacija značila je poduhvat osposobljavanja žena za
puno korištenje tekovine političke emancipacije. Naglašava se nužnost
obrazovanja žena: kulturno »uzdizanje« putem predavanja »iz raznih
oblasti nauke« (zdravstvenih, higijenskih, historijskih, itd.), formiranje
kurseva (»viših i nižih«) za osposobljavanje aktivistkinja čak i na neoslo
bođenim teritorij ama i u okupiranim gradovima, čitanje i surađivanje u
ženskim listovima. Ovamo bih svrstala i direktivu postavljenu u Okruž
nici CK KPH već koncem 1941, koja naglašava kako valja »voditi borbu
za ravnopravnost žena i muškaraca (...)«. Iako tako eksplicitnu formula
ciju ne nalazimo isuviše često u odnosu na to koliko se nastoji na drugim
zadacima, ona ukazuje na činjenicu da je postojala svijest o tome da je
odnos među spolovima također društveni odnos sui generis, te da njegova
izmjena može uslijediti tek nakon zadovoljenja niza preduvjeta koje tre
ba omogućiti kulturna emancipacija. No, iz brojnih dokumenata vidljivo
je da često u svijesti rukovodilaca i nosilaca tih zadataka nije dolazilo do
razgraničavanja političke emancipacije kao akta političke volje i kulturne
emancipacije kao procesa. Svaki od tih zadataka, naime, podložan je ra
zličitoj dinamici, o čemu se nije vodilo računa (pitanje je koliko je to u
tadašnjim uvjetima uopće i bilo moguće), a što je bitno za sam ishod
postavljenih ciljeva. Shvaćanje kulturne emancipacije kao vrste epifenomena političke, dovodilo je do gubljenja jasnoće perspektive, što se oči
tovalo i u realizaciji trećeg zadatka — integraciji žena u narodnu vlast
na ravnopravnim osnovama. Ta grupa zadataka predviđala je aktivno
sudjelovanje žena u narodnoj vlasti, učvršćivanje vlasti koje znači obranu
tekovina NOB-a, pomoć AVNOJ-u i ZAVNO H-u, te sudjelovanje u
obnovi zemlje i izgradnji nove države. Prikazat ću neke od mnogobrojnih
dokumenata u kojima se kritizira »sektaški odnos prema ženama« bilo
kod njihovog uvažavanja kao članica NOO-a, bilo po prijemu u KP ili
borbene redove. Takvi podaci navode na zaključak da je realizacija po
litičke emancipacije žena provođenjem političke revolucije dovela do
preuranjenog uvjerenja da je oslobođenje žena neupitno postignuto. Ti
me je stavljena u pitanje efikasnost provođenja trećeg i, po definiciji, re
volucionarnog cilja djelatnosti organizacije žena — ravnopravne integra
cije žena u sve sfere javnog života iz kojih su do tada bile isključene.
�KULTURNOM MIJENOM DO ŽENE "NOVOG TIPA"
27
Želimo li pratiti AFŽ kao čimbenik kulturne mijene, valja uvažiti či
njenicu da on, iako je nedvojbeno bio dijelom širokog antifašističkog i
narodnooslobodilačkog pokreta, u jednom periodu pokazuje izrazitije
odlike samostalne organizacije, a u drugom izraženiju subordinaciju os
talim organiziranim vidovima pokreta. Stoga mi se čini opravdanim da
u analitičke svrhe uvedem i primijenim kategoriju dobrovoljnog udruže
nja.2 Prednost ove kategorije, kako je definira Michael Banton određu
jući antropološke aspekte dobrovoljnih udruženja, jest činjenica što je
njihovo proučavanje dio proučavanja društvene promjene. Pored toga,
on naglašava važnost dobrovoljnih udruženja u situacijama kada ona
predstavljaju »sredstvo organiziranja ljudi pri ostvarivanju novih ciljeva«,
te »otkrivaju kulturne vrednote i ciljeve koje sami sudionici nisu u stanju
formulirati«.3 Daljnja karakteristika dobrovoljnih udruženja je »formu
liranje novih uloga i odnosa«, te njihove adaptivne i integrativne funkci
je.4 Sociološki aspekti dobrovoljnih udruženja ukazuju na to da ih je mo
guće pojmiti i kao »instrumentalne asocijacije« koje politologija naziva
interesnim grupama.5 Dobrovoljna udruženja čiji su ciljevi i programi
orijentirani na postupno usavršavanje postojećeg poretka razlikuju se od
onih koja imaju radikalne i ideološke ciljeve i programe čiji »članovi uno
se relativno visok stupanj afektivnosti u svoje učešće, a organizacijska
struktura je u većoj mjeri neformalna i fluidna. Te, u manjoj mjeri insti
tucionalizirane organizacije, moguće je nazvati udruženjima nalik na
društvene pokrete«.6
Uvođenje kategorije dobrovoljnog udruženja čini mi se opravdanim
upravo imajući u vidu slijedeće navedene elemente:
— povezanost s društvenom promjenom;
— značajna uloga dobrovoljnih udruženja u stvaranju novih uloga i
odnosa;
— funkcija adaptacije i integracije;
— mogućnost njihovog shvaćanja kao interesnih grupa i institucional
na bliskost s društvenim pokretima.
Specifični predznak društvene i kulturne mijene je u slučaju analize
AFŽ-a upravljen ka redefiniciji položaja žena — kao grupe — koje stoje
na marginama onog ustrojstva kulture koje je Claude Levi-Strauss naz
vao zamišljenim poretkom (ordre congu).1 Prilikom analize AFŽ-a —
dobrovoljnog udruženja i jednog od stvarnih mehanizama bez kojega bi
iniciranje procesa kulturne mijene bilo nezamislivo — valja spomenuti
Radcliffe-Brownovu definiciju društvenih vrednota. U kontekstu njego
ve teorije, poznate pod nazivom »društvena struktura kao teorija kultu
�28
KONJI, ŽENE, RATOVI
re«, društvene vrednote i njima odgovarajući interesi odrednice su dru
štvenih odnosa i time i društvene strukture.8
Slijedimo li ovaj izvod, možemo postaviti hipotezu da će u slučaju naše
analize društvene vrednote nužne za proces oslobođenja i mobilizaciju
žena biti formulirane kao antitradicionalističke, antipatrijarhalne — ri
ječju emancipatorske. Njima odgovarajući interes je realizacija oslobođe
nja zemlje i socijalističke revolucije. Projekt socijalističke revolucije teži
što egalitarnijoj društvenoj strukturi u kojoj bi na vertikalnom planu do
šlo do ukidanja klasnih antagonizama, a na horizontalnoj ravni svih vi
dova diskriminacije. No, »susret tradicija ujedno je i konflikt tradicija«,
kako piše Edward Shils u djelu Tradicija? Stoga ću nastojati pokazati
kako se manifestirala uloga A FŽ-a kao »legitimnog mjesta za afirmaciju
i izražavanje vrednota«10 — u ovom slučaju emancipatorske (antitradi
cionalističke, socijalističke tradicije) — naspram postojećih patrijarhal
nih zasada.11 Naposljetku ću pokušati odrediti karakter odnosno obrazac
kulturne promjene čije dimenzije pratim.
Emancipatorski kompleks društvenih vrednota analizirat ću ovim sli
jedom:
I. Određenje i putevi ostvarenja ravnopravnosti žena
II. Suočenje s društvenom diskriminacijom žena
III. Tradicijske vrednote u novom kontekstu
IV. Sudbina institucije porodice
V. Utopiji ususret — »žena novog tipa«
I. ODREĐENJE I PUTEVI OSTVARENJA RAVNOPRAVNOSTI ŽENA
Iako doseg pojma ravnopravnosti niti u jednoj prilici nije eksplicitno
određen, ono što se njime misli u implikacijama sadržanim u analizira
nim dokumentima odnosi se na jednaka prava i mogućnosti sudjelovanja
u NOP-u i organima narodne vlasti bez obzira na spol.
Zanimljivo je da se na ravnopravnost ne gleda kao na prvenstveno
motivacijsku vrednotu: ona je rezultat, a ne pokretač sudjelovanja žena.
Takav stav izražava već referat Mitre Mitrović na Osnivačkoj konferen
ciji A F Ž -a Jugoslavije u Bosanskom Petrovcu prosinca 1943. godine:
Mi nismo u ovu borbu ušli sa kakvim zahtjevima za ravnopravnost. Nije tome,
u tome trenutku bilo mjesta, niti je to bilo najvažnije, niti su se preko toga
mogle pokrenuti žene u tolikom broju. A ravnopravnost je tu, brže nego što
se dalo očekivati. Došla je, stekla se kako se jedino i može steći, kroz zajed
ničku borbu s narodom, za zajedničku slobodu.12
�KULTURNOM MIJENOM DO ŽENE ’ NOVOG TIPA’
29
No, »parole o ravnopravnosti« kao motivacijska vrednota imaju važnu
ulogu tek prilikom mobilizacije žena za sudjelovanje u NOO-ima. Izbore
za članove NOO-a valja koristiti za propagiranje ravnopravnosti žena1
3
i same narodne vlasti kao njenog garanta.14
Ideja ravnopravnosti ima i neprikosnoveno mjesto u širem revolucionarnom/emancipatorskom kompleksu društvenih vrednota. U navede
nom referatu, Mitra Mitrović ističe kako »na našoj strani« nema nepri
jatelja ravnopravnosti žena, osim ponekog pojedinca koji se tako postav
lja zbog neshvaćanja potrebe učešća žena u svim oblicima borbe. Štoviše,
ona radikalizira svoj stav riječima da su se neprijatelji ravnopravnosti že
na potpuno izjednačili s neprijateljima naroda.15 Prevladavajuće je miš
ljenje da pojave »neshvaćanja« treba suzbijati uvjeravanjem o pravima
žena i o koristi koju ona donose čitavom pokretu.16 No, i pored toga,
očito da je u samoj praksi bilo dovoljno primjera »zapostavljanja« pitanja
ravnopravnosti, te je indikativan stav Milovana Đilasa:
Samim parolama o ravnopravnosti žena, pa čak ni samim ozakonjenjem rav
nopravnosti, još se ne postiže ravnopravnost, a još manje uvlačenje žena u
privredni i politički, uopće društveni život. (...) Žene su dio naroda, polovina
ako ne i više naroda. Njihova ravnopravnost je ustvari podjela sudbine sa
čitavim narodom. (...) Kako prići pitanju ravnopravnosti? Na taj način što će
se žene aktivizirati da učestvuju u općenarodnom životu, u narodnoj vlasti,
ne kao predstavnici žena nego kao najbolja djeca naroda, (podv. M. Đ.).17
Ovaj Đilasov stav pati od cirkularnosti dokaza — ako su žene u praksi
neravnopravne, kako će se, u slučaju kada nisu dovoljne niti parole, niti
samo ozakonjenje ravnopravnosti, aktivizirati u općenarodnom životu na
ravnopravnim osnovama? Sudjelovanje u javnom/političkom životu, u
onom segmentu kulture koji.politička znanost naziva politička kultura,1
8
zahtijeva zaseban proces socijalizacije.19 U slučaju nužnosti proboja žena
u političku sferu, njihova organizacija je najpozvanija da osigura preduv
jete za jednu novu socijalizaciju žena, odnosno resocijalizaciju muškara
ca. Žene su, što ne treba posebno dokazivati, oduvijek dijelile sudbinu s
čitavim narodom, no to ne znači da su imale jednake mogućnosti utjecaja
na donošenje odluka koje su se ticale te sudbine.
Da je doista, prema optimističkim, ali ishitrenim prosudbama Mitre
Mitrović, ravnopravnost (koju ona karakterizira i kao »krvavo stečena
prava«)20 došla neočekivanom brzinom, AFŽ ne bi imao svoj politički
raison d ’etre. No, kao dobrovoljno udruženje čiji je zadatak i afirmacija
vrednota, djelatnost organizacije žena u borbi za ostvarenje ravnoprav
nosti morala se očitovati u rasponu od propagiranja te vrednote među
samim ženama (razbijanje »pasivnosti«) do pružanja pomoći ženama ko
�30
KONJI, ŽENE, RATOVI
je rade u NOO-ima, pa sve do borbe protiv »niske političke svijesti muš
karaca«.
Obrazovanje žena smatralo se preduvjetom nužnim za ostvarenje rav
nopravnosti. A FZ je veliki dio svoje aktivnosti upravio u tom smjeru, te
možemo razlikovati nekoliko razina na kojima se ta zadaća ostvarivala.
Elementarna razina obuhvaćala je analfabetske tečajeve i opće obrazova
nje na koje se nadovezivalo političko obrazovanje — kao odgoj za poli
tiku, dok je pisanje za žensku štampu i propagiranje njenog čitanja zna
čilo poziv na stvaranje novog, aktivističkog identiteta.
Analfabetske tečajeve počeo je A FŽ organizirati još prije svog »for
malnog« utemeljenja (1941. godine) u gotovo svakom oslobođenom selu.
Žene su ih vrlo rado posjećivale unatoč poruzi (»bilo je i onih koji su ih
ismijavali zbog toga«).21 No, nije samo (eventualno) ismijavanje kočilo
žene u pohađaju tečajeva. Primijećeno je da ženska omladina mnogo neredovitije pohađa škole nego muška 22 Velika je zasluga A FŽ-a da su
nepismene majke počele učiti uz svoju djecu, a kursevi su se propagirali
i npr. plakatima sa slikama s kursa uz parolu:
Smrt nepismenosti — prosvjeta je oružje protiv neprijatelja.23
Štoviše, funkcionalni karakter obrazovanja projicira se i u budućnost.
Osnovno obrazovanje značit će povećanje »stvaralačke moći žena« u iz
gradnji zemlje,24 ali su njegove ambicije još mnogo dalekosežnije. Isti
čući činjenicu da narodna vlast ispunjava »živu želju« žena da ne »ostanu
slijepe kraj zdravih očiju«, u jednom tekstu Žene u borbi čitamo:
A Milka, mala radnica iz Omiša, uskliknulaje na završetku obrazovnog kursa:
Mislila sam da nije potrebno ništa znati o Šekspiru, a sada bih ga čitala svaki
dan! Bez povijesti se uopće ne može, a tek bez matematike!25
Kursevi političkog obrazovanja imali su za zadatak upoznati žene s
ciljevima NOB-a, značenjem NOO-a i ravnopravnosti žena, te ih ospo
sobiti za daljnji samostalni rad. Mnogobrojni dokumenti preporučuju
obrađivanje slijedećih tema:
1. Narodnooslobodilačka borba (ciljevi i karakter).
2. Neprijatelj i narodnooslobodilačka borba.
3. Narodnooslobodilačka vlast.
a) AVNOJ
b) ZA V N O H
4. SSSR u današnjoj oslobodilačkoj borbi i žena u SSSR-u.
5. Organizaciono pitanje A FŽ-a i zadaci (referat drugarice Spasenije
Babović na Zemaljskoj konferenciji AFŽ-a).
6. Žena i fašizam.26
�KULTURNOM MIJENOM DO ŽENE "NOVOG TIPA"
31
Preporuka je, nadalje, da se ocjene i karakteristike svih polaznica po
završetku kursa upućuju njihovim rukovodstvima, te da se i dalje pomaže
i prati njihov razvoj. Doista, arhivska građa AFŽr-a sadrži veliki broj de
taljnih izvještaja takve vrste, gdje se uz ocjenu uspjeha polaznica daje
opis njihova karaktera, sklonosti i sposobnosti za prihvaćanje daljnjih od
govornosti. Da su politički kursevi u izvjesnoj mjeri bili i shvaćeni kao
kanal vertikalne mobilnosti žena u sfere »ozbiljne« politike, proizlazi iz
dokumenta u kojem se partijskim organizacijama stavlja u zadatak da se
iz redova AFŽ-a uzimaju drugarice koje će se sistematski odgajati u
marksističko-lenjmističkom duhu.27 Osvrnut ću se posebno na isticanje
uloge SSSR-a kao modela i nadahnuća za borbu naših žena. Sovjetske
žene su uzor heroizma, one su »najslavnije žene čovječanstva« (Mitra
Mitrović),28 dok su informacije o sretnom životu sovjetskih žena i po
ložaju žene u SSSR-u odigrale »ogromnu ulogu« u razvoju političke svi
jesti naših žena (Cana Babović) 29 Glasilo Glavnog odbora AFŽ-a Hr
vatske Žena u borbi donosilo je u svakom ratnom broju tekstove o SSSRu. Poruka tih napisa je da je tako sretne i hrabre žene, koje su sve »ustale
kao jedan čovjek u obranu svoje domovine«30, stvorilo sretno — besklasno sovjetsko društvo. Stoga će prikazivanje žene i majke u SSSR-u po
služiti raskrinkavanju klasne pozadine rata i ukazati na nužnost klasne
borbe 31 Prikazivanje ravnopravnog položaja sovjetske žene imalo je, da
kle, i širu ideološko-propagandnu zadaću, a to je da u funkciji općenitog
propagiranja SSSR-a istakne mnogobrojne prednosti prve zemlje socija
lizma, a time i socijalizma kao takvog.
»Ženska štampa postaje pomagač i učitelj u radu«, ističe se u prvom
ženskom listu koji je počeo izlaziti na oslobođenom teritoriju u Hrvat
skoj 32 Osnovna zadaća ženske štampe je komunikacija i povezivanje že
na. Ta se komunikacija na vertikalnom nivou očituje kao prenošenje di
rektiva s viših odbora AFŽ-a na niže, a o hijerarhijskom sistemu po
sredovanja informacija i znanja govori slijedeći citat iz ličke Žene u borbi
koji upućuje žene kako da se služe svojim listom:
Da bi uistinu imale koristi od našeg lista potrebno je da se on dobro prouči.
’Ženu u borbi’ treba da prouče najprije članice Kotarskog odbora A FŽ , zatim
da ga članice KO koje prisustvuju sastanku Općinskog odbora pročitaju i ob
jasne odbornicima općinskog odbora A FŽ . Kako na sastanku Općinskog od
bora A F Ž dolaze predstavnice Mjesnih odbora, te one imaju zadatak da list
obrade sa ostalim članicama Mjesnog odbora. Nakon što su list proučili ovi
odbori od Kotarskih do mjesnih, nakon što su se sve aktivistkinje upoznale s
direktivama koje daje Antifašističkoj fronti žena njeno rukovodstvo, tek onda
se on može čitati i objašnjavati na širokim sastancima.33
No, postoji i sistem povratnih informacija; žene »s terena« pišu dopise
o svom radu, uspjesima i stradanjima. Podjednako tako važna je i hori
�32
KONjl, ŽENE, RATOVI
zontalna ravan komunikacije. Žene će, čitajući svoje listove, spoznati
sličnost vlastitih života.
Ženska štampa u svojim napisima, pored toga, upoznaje čitateljice s
radom najviših organa vlasti (AVNOJ, ZAVNO H), te afirmira nove
vrednote: prikazuje sliku nove, aktivne žene, sudionice povijesnih zbiva
nja, radnice koja se laća svakog posla. Dovoljno je samo pogledati na
slovne stranice Zene u borbi koja prikazuje žene u demonstracijama,
pred mikrofonom za govornicom, s puškom u jednoj i djetetom u drugoj
ruci, u koloni, kako sije, za strojem u tvornici, na izgradnji porušene kuće
ili ceste... — prikazane su snažne i ujedinjene. S mnogo nade gleda se i
na buduću ulogu žene u oslobođenoj zemlji. Političko obrazovanje žena
posredstvom kurseva i ženske štampe nije bilo jedini vid političkog od
goja. On se, na najneposredniji način, zbivao u odborima AFŽ-a. Valja
imati na umu da je sama činjenica članstva u dobrovoljnom udruženju
već oblik društvene interakcije.34 Stoga se velika pažnja posvećivala dje
lovanju i osobinama aktivistkinja kao i njihovim međusobnim odnosima.
Postoje brojni izvještaji o »organizacionom stanju« odbora AFŽ-a koje
niži odbori šalju višim koji se na njih vrlo samo/kritički osvrću. Budući
da nisam naišla na slučaj kada bi takve informacije išle i u suprotnom
smjeru, može se zaključiti da je ideja hijerarhije među odborima AFŽ-a
bila prihvaćena kao samorazumljiva. No, veliki je naglasak na izgradnji
demokratskih (drugarskih) odnosa u samim odborima, te se kritiziraju
pojave autoritarnog ponašanja, koje vodi u konflikt i koči aktivitet od
bora. Tako se, npr. kritizira tajnica Okružnog odbora A FŽ-a Nova Gra
diška, koja se, iako je najsposobnija, »diktatorski odnosi prema nekim
drugaricama«.35 Kritiziraju se drugarice koje se svađaju, koje su »spo
sobne ali neće da rade«, ili su »nedisciplinirane« i »neodgovorne«. Osu
đuje se i međusobno kritiziranje članica odbora pred ostalim ženama či
me »i same krnje svoj autoritet«.36 U takvim slučajevima viši odbori mo
raju pružiti pomoć nižim, npr.:
Treba im se ukazivati na greške i da se lično ne vređaju i da se ne spuste na
nivo baba [koje] ne gledaju interese organizacije nego svoje lične (...) a na
samom kursu da ih se uči dobrom ponašanju.37
Među članicama nekih odbora prisutan je i latentni klasni konflikt, o
čemu govori ovaj izvještaj iz delničkog kotara.
Interesantno je interesovanje Visokih gospođa’ za našu organizaciju. Žele da
u njoj rade, ali se osjeća i to da žele imati prestiž nad ostalima. Radije rade
sa drugaricama iz ’viših foruma’ nego iz nižih. Zbog svega toga sazvan je za
3. X masovni sastanak žena u Delnicama, na kome će biti sve žene. Tamo će
se razjasniti svi ti problemi, kao i problem lijevog skretanja, koji postoji u
Delnicama kod siromašnijih žena.38
�KULTURNOM MIJENOM DO ŽENE 'NOVOG TIPA'
33
Zadatak AFŽ-a u ovom slučaju, kao i u slučaju neadekvatnog ponaša
nja aktivistkinja, je da odigra ulogu medijatora konflikata kako bi se
ostvarila ideja široke fronte žena. Tu ulogu preuzimaju u prvom redu
viši odbori koji su garant održavanja demokratskog postupka, kao i u
slučajevima koje opisuje referat Jele Bićanić održan na I konferenciji
AFŽ-a Hrvatske.
Kod nekih naših odbora se uvela rđava praksa, da se odbori smjenjuju po
volji drugarica39 višeg rukovodioca. Treba paziti da se ne narušava demokrat
ski princip naše organizacije koji omogućava najširim masama da slobodno
izaberu rukovodioca svojih organizacija. Viši odbor, ali ne pojedinci, može
da izmjeni niži ako za to ima opravdanih razloga, a da se opet ne naruši
princip demokratskog biranja rukovodstva, jer su oni birani od većeg broja
žena nego niži.40
Polazeći od pretpostavke da se lojalnost nekom pokretu unapređuje
posredstvom mreže međuljudskih odnosa izgrađene u procesu sudjelova
nja,41 zanimljivo je pogledati na koji se način gleda na odnos privatnog
i javnog života aktivistkinja i potencijalnih članica. S jedne strane, viši
odbori brinu se za ugled svojih članica:
»Ako čujemo da što pričaju o nekoj našoj drugarici, odmah treba to
javiti nama a mi ćemo dotičnu drugaricu pozvati i upozoriti.«42 Dok tak
va praksa podupire demokratske odnose u grupi jer uključuje senzibilitet
za javnu artikulaciju privatnih idiosinkrazija, nalazimo i primjera kada
se »organizirane žene« služe anonimnim denuncijacijama svojim odbo
rima 43 Taj se problem manifestira u prilično drastičnom obliku kada
treba pomiriti zahtjev da se uključi što veći broj žena u redove AFŽ-a,
sa zahtjevima besprijekorne lojalnosti NOP-u. Mjesni odbor obraća se
kolovoza 1943. Kotarskom odboru AFŽ-a Sinja »u vezi sa šišanjem dje
vojaka u Sinju«:
Žene koje se osjećaju krive htjele bi na svaki način da sve žene budu kaž
njene. Odbor A.F.Ž.-a po direktivi koju je dobio od vas samih nastojao je
da otrgne i organizira one žene koje su išle s okupatorom. Tako danas orga
nizacija A .F.Ž.-a ima u svojim redovima žena koje su jednom išle s okupa
torima, a već nekoliko mjeseci rade u organizaciji, pa su bolje i vrednije dru
garice skoro i od onih žena koje su okupatora uvijek bojkotovale. (...) Sma
tramo potrebnim da vas upozorimo na ove stvari, jer lako može da se desi
da zlobom pojedinih žena stradaju drugarice koje to ne zaslužuju.44
Mjesni odbor zaključuje svoje pismo molbom za upute jer smatra da
taj problem stavlja u pitanje rad i opstanak same organizacije u Sinju.
Problem određivanja legitimnih granica između privatne i javne sfere ži
vota zadatak je koji za sebe mora riješiti svaka politička kultura, no u
�34
KONJI, ŽENE, RATOVI
slučaju kada se radi o ženama poprima i specifične dimenzije.45 Gene
ralna linija A FŽ-a — maksimalna elastičnost pri privlačenju žena u po
kret — sukobljavala se u praksi s mnogobrojnim preprekama. Jedan od
najočitijih razloga tome bila je upravo činjenica da nikada nije nedvo
smisleno utvrđen kriterij za pristupanje AFŽ-u te je bilo moguće da se
događaju konflikti poput navedenih.
II. SUOČENJE S DRUŠTVENOM DISKRIMINACIJOM ŽENA
Da je bilo moguće da se žene pod pritiskom povijesnih zbivanja bez
većih prepreka uključe u NOP, odnosno njegove institucionalizirane vi
dove (NOV, narodna vlast, KP), vjerojatno se nikada niti ne bi prišlo
formiranju zasebne organizacije žena. No specifičnom položaju i svijesti
žena u kulturi s jakim patrijarhalnim obilježjima, odgovarao je podjed
nako specifični položaj i svijest muškaraca. Dok je prvenstveni cilj A F Ž a bio da aktivizira žene, čime je implicirano da je za njihov položaj spe
cifična pasivnost, u odnosu na (opet implicirani) aktivni dio populacije,
zadatak A F Ž -a bit će da brani jednako pravo žena na aktivnost. Ako
društvenu diskriminaciju odredimo kao »nejednaki tretman jednakih« 46
zadaća organizacije žena bit će da se bori podjednako i za afirmaciju
ideje ravnopravnosti među samim ženama, kao i da se bori za promjenu
svijesti muškaraca u odnosu na poimanje i tretman žena. Na primjerima
diskriminacije žena u NOO-ima, vojsci i KP pogledajmo da li je organi
zacija žena imala osiguran institucionalni prostor da izvrši taj zadatak,
neophodan za krajnji ishod postizanja egalitame društvene strukture.
Kao jedan od osnovnih puteva za postizanje stvarne ravnopravnosti
žena, smatrano je njihovo uključivanje i sudjelovanje u radu organa na
rodne vlasti. Dokumenti u kojima se kritički govori o zaprekama na koje
žene nailaze prilikom uključivanja u NOO, služe se slijedećim formula
cijama: »(...) ženama ne daju raditi jer politika nije za žene« 47 »Muški
na svim položajima strašno sektaše u pogledu žena (...).«48 »(...) neki
članovi N. O. O. bremzaju odlazak žena na sastanke (...)«.49 »Odbornici
Luciji rekao je predsjednik seoskog NOO-a, da ona nije potrebna na
sastanku, jer mogu oni i bez nje.«50
Žene ne biraju u NOO-e, ne pozivaju ih na sastanke, ili ih dodjeljuju
komisijama gdje one ne dolaze do izražaja... No, ima slučajeva gdje takve
tenzije nisu ostale na razini diskriminacije žena kao pojedinaca, odnosno
kao grupe »za koju nije politika«. Zanimljiv je slučaj za koji doznajemo
�KULTURNOM MIJENOM DO ŽENE 'NOVOG TIPA"
35
iz pisma upućenog Okružnom odboru AFŽ-a za Srednju Dalmaciju. U
njemu čitamo:
Odnos između A .F.Ž.-a i Kotarskog N.O.O. bio je zategnut ovo posljednje
vrijeme. Drug Kruno Ivandić član Kot. N.O.O. nije dozvolio nama pristup u
prostoriju NOO te nas je jednom nedrugarski izjurio iz sobe i kaže nam da
mi nemamo zašto dolaziti i da će poći daleko samo da nije u blizini A .F .Ž a.51
U pismu se nadalje ističe kako nije bilo vidljivih povoda za taj postu
pak, te kako su aktivistkinje mimo izašle i smjestile se u »komešnici« u
kojoj je hladno i nema uvjeta za život i rad. Naročito ih pogađa činjenica
što su grubo udaljene iz prostorija NOO-a u koje »svaki ulazi u svako
doba«. Nadalje se tuže i na loš odnos ostalih članova NOO-a i na SKOJ,
koji im je »oduzeo jednu drugaricu«. Taj su »nezdravi odnos« već iznijele
na sastanku Kotarskog komiteta KP, koji, čini se iz pisma, nije ništa po
duzeo.
Ovaj slučaj sam po sebi možda i ne bi bio osobito indikativan, da nema
odgovora višeg, Oblasnog odbora AFŽ-a za Srednju Dalmaciju datira
nog 12. 12. 1943, koji, možemo pretpostaviti, izražava jednu karakteri
stičnu samozatajnost.
Nemojte dozvoliti da dolazi do tako grubih sukoba između naše i ostalih or
ganizacija. (....) Uskladivši odnose olakšat ćete i sebi rad i ojačati opći po
kret.52
Odbor AFŽ-a je, dakle, taj koji mora pokazati toleranciju, iako je (što
nije osporeno) bio žrtva netolerancije. Viši odbor ne preporuča ofenzivnije načine za izvojevanje vlastitih prava u interesu jačanja pokreta.
Međutim, u pojedinim slučajevima, kao u onom koji navodi Žena u
borbi, zajednica (selo) ipak se stavlja na stranu žena kao pojedinaca. Nai
me, otjerana odbomica Lucija ne obraća se ženskoj organizaciji da zaštiti
njena prava (i ospori atak na ravnopravnost uopće), već predlaže selu
da smijeni predsjednika NOO-a, što je selo i učinilo.53
Da do sada žene u većini nisu bile ravnopravni članovi NOO-a, iznosi
se i na Oblasnom savjetovanju AFŽ-a za Srednju Dalmaciju potkraj
1943. godine 54 To se objašnjava »niskom političkom sviješću« muškara
ca (sic!). Odbori AFŽ-a se u tim slučajevima trebaju »baviti NOO« i
pružati pomoć ženama koje u njemu rade. Uz to,
Žena gdje neće da ju se sluša treba da se nametne da je se sluša. To će postići
radom. Krivica je i na A FŽ . (...) Žene se ne trude da budu ravnopravni čla
novi NOO, još ne osjećaju sadržaj riječi ravnopravnost.55
�36
KONJI, ŽENE, RATOVI
Krivnja se ponovno vraća ženama! Najrealističnijom se čini ocjena
Anke Berus koja smatra da se žene tretiraju kao »drugorazredni« članovi
NOO-a i da sudjeluju u narodnoj vlasti samo zato da im se oda priznanje
za njihove napore u pomaganju borbe, a da to nije izraz načelnog stava
»potpune političke ravnopravnosti žene«.56
Što je u takvoj situaciji mogao učiniti AFŽ? Iz analize odnosa AFŽ-a
i narodne vlasti očito je da AFŽ kao organizacija, u odnosu na specifične
potrebe svog članstva, nužno mora isticati — programatski, borbeno i
beskompromisno — interesnu dimenziju. U ovom je slučaju taj interes
borba za ravnopravno uključivanje u politički život. Takvo isticanje inte
resne dimenzije osiguralo bi ono što sam nazvala institucionalnim pro
storom za borbu protiv diskriminacije žena, odnosno za osporavanje cje
line patrijarhalnog modela kulture. Njegovo bi ostvarenje bilo moguće
da je A FŽ ustrajao na poziciji »samostalne masovne političke organiza
cije« 57 No ideja (a tamo gdje se očitavala) i praksa reprezentativnog/in
teresnog modela integracije žena u NOO-e doživjela je kritiku. Odbornice u NOO-ima ne predstavljaju niti svoju organizaciju, niti žene na
pose. To proizlazi iz činjenice da, iako se sporadično priznaje postojanje
»specifičnih« interesa, odnosno diskriminacija žena, oni nemaju »pokri
će« u marksističko-lenjinističkoj teoriji revolucije. Ako je žensko pitanje
podvedeno pod klasno pitanje, moguć je samo jedan legitimni subjekt
revolucije, a to je Komunistička partija kao avangarda radničke klase.
Pitanje usklađivanja revolucionarne teorije i prakse u odnosu na žensko
pitanje ima svoju posebnu težinu. »Ispravno« idejno postavljanje proble
ma i strategije njegovog rješavanja prelamaju se kroz mnogo netransparentnih razina. Da li su članovi avangardne partije, kao konkretna povi
jesna bića, formirani u okvirima patrijarhalnog socijalizacijskog obrasca,
mogli i u svakodnevnom ponašanju biti na razini teorijskog programa
koji prihvaćaju? Slijedi prikaz dokumenata u kojima odbori AFŽ-a kri
tiziraju ono što se u partijskom žargonu naziva »sektašenje prema žena
ma«. Centralni odbor A F Ž -a Jugoslavije uočio je postojanje »nazadnjačkih« i »nakaradnih« gledišta kod mnogih partijaca kako žene ne mogu
sudjelovati s oružjem u ruci u borbi, da ne trebaju vršiti razne funkcije
u štabovima, itd. Takva gledišta izjednačavaju se s gledištima pete kolone
... koja hoće onemogućiti aktivno sudjelovanje žena u borbi, a tome nasjedaju
mnogi naši drugovi kao npr. u Crnoj Gori. Žene su dokazale da su isto tako
sposobne snositi sve teškoće partizanskog ratovanja kao i muškarci. Zato tre
ba ženama omogućiti puno učešće u toj borbi, jednako kao i muškarcima 58
�KULTURNOM MIJENOM DO ŽENE 'NOVOG TIPA”
37
Žene su trebale, dakle, dokazati svoju sposobnost, što su do 1943, ka
da je taj dokument pisan, i dokazale. Jednakost ljudi nije shvaćena kao
nešto neupitno. Općinski odbor AFŽ-a Zagreba žalio se na »sektašenje
kod primanja žena u Partiju«, gdje niti mnoge aktivne, borbene i odane
žene nisu čak ni kandidati. Indikativan je primjer samozatajnosti žena
navedeni slučaj žene iz Oštrine koja, unatoč priznatih joj zasluga, kaže
kako »samo želi da bi jednom postala tako sposobna da može postati
član Partije«.59 Slijedeći primjer ukazuje na to da se na svo partijsko
članstvo nisu stavljali jednako oštri kriteriji za prijem u KP. »Neiskustvo«
i »nerazumijevanje« pokreta i borbe žena koje pokazuje partijski kadar,
te »potqenjivanje« uloge i borbenosti žena, njihove spremnosti i sposob
nosti da se uklljuče u NOP, ocjenjuje se kao »opća bolest našeg partij
skog članstva, kada je riječ o ženi.«60 Dodaje se kako drugovi niti ne
pokušavaju pokrenuti neku akciju sa ženama jer uvjeravaju sebe i druge
da je to neizvedivo budući da su »naše žene nepokretne i neborbene
naravi, sposobne samo za kuhanje«. Ti isti drugovi, ističe se dalje, »slabo
ili nikako« poznaju partijske upute, liniju na području rada među žena
ma, a mlado partijsko članstvo »jednostavno ne zna da čita«, pa tim teže
provodi te upute u život. Zaključuje se kako se članovi partije i svi ko
munisti moraju »otresti besmislenih predrasuda u pogledu na žene«.
Ne kritiziraju se samo »mnogi naši partijci« ili »partijski kadar«. Kri
tike se upućuju i samoj KP koja shvaća AFŽ kao pomoćnu organizaciju,
i ne pridonosi omasovljenju partijske organizacije iz redova žena, niti ih
dovoljno politički prosvjećuje. Takav stav je doveo do toga da su žene
često mogli iskoristiti neprijateljski elementi61
O neadekvatnom tretiranju žena postoji i samokritička svijest unutar
same KP. Upozorava se na »natražnjačko potcjenjivanje žene i njenih
sposobnosti«, čime se gubila iz vida ogromna korist učešća žena u NOBu 62 Isti dokument navodi kako mnogi članovi KP nisu »dozvoljavali svo
jim drugaricama organizovanje«. Sličnog je sadržaja i izvještaj Kotarskog
komiteta Solina o radu žena63 u kojem se ističe kako je »bolna strana
našeg pokreta« baš AFŽ, čemu je glavni razlog to što »partijska organi
zacija nije dovoljno shvatila ulogu žene u NOB-u i našoj Partiji i što je
od vajkada bagatelisala žene«. A žene su se, prema navodima iz ovog
dokumenta, pokazale »iznad svakog očekivanja« gdje god im se pristu
pilo. Iz navedenih je dokumenata očito da i u AFZ-u i KP postoji svijest
o diskriminaciji žena i potcjenjivanju njihove organizacije. No, unatoč
uočenoj štetnosti/disfunkcionalnosti takve prakse za čitav NOP, kritike
ne razrađuju konkretne upute i mjere za suzbijanje diskriminacije. Zaht
jevi su upravljeni samo prema ženama — one se moraju dokazati, ospo
sobiti...
Naznačit ću prepreke na koje su nailazile žene koje su se željele uk
ljučiti u oružanu borbu protiv neprijatelja, kao borci u regularnim jedi
�38
KONJI, ŽENE, RATOVI
nicama NOV-a. Slika naoružane žene nije sasvim bez tradicije na Bal
kanu. Čest motiv naše (ali i svjetske) narodne književnosti je ratnica koja
zamjenjuje oca/brata/muža u ratu. Zanimljiv je podatak da se u redovima
srbijanske vojske za vrijeme Prvog svjetskog rata borilo nekoliko žena —
vojnika i podoficira — koje su, iako bez građanskih prava, u vojsci imale
ravnopravan tretman.64 Nošenje oružja dopušteno je i tzv. virdžinama/
/tobelijama (kod sjevernih Arbanasa i Crnogoraca) — ženama koje se
po vlastitoj želji, ili po željama roditelja, zavjetuju na celibat i preuzimaju
društvenu ulogu muškaraca.65 Etnolozi koji su proučavali ovu pojavu is
tiču privremeni (u slučaju žena kao narodnih glavara) i prinudni (u slu
čaju tobelija, kada se radi uglavnom o ekonomskoj nuždi) karakter ovih
pojava. Ne radi se, dakle, o emancipaciji ili promjeni položaja žena već
o preuzimanju različite društvene uloge, zajedno s pripadajućim privilegijama, koje iz toga proističu. U kolikoj mjeri žene, suočene s fašističkom
agresijom i organiziranim otporom partizanskih jedinica, doživljavaju sli
ku naoružane žene-partizanke kao emancipirajuću?
Prolaze jedinice, a u njima malo žena. Na sastancima stalno zapitkuju: ’Druže
možemo li mi u vojsku?’ ’Još ne!’ A , bile su već u svim skojevskim i partijskim
komitetima, u svim organizacijama, na svim tečajevima. Kolovoz 1942. Došle
u Tmovac, njih oko 700 toga dana: ’Zahtijevamo puške. Ako nema pušaka,
mi ćemo ih same osvojiti!’66
Intenzitet motivacije žena da se, usprkos svim vrstama teškoća, uk
ljuče u redove partizanskih boraca vidljiv je i iz podataka da su se one,
kao borci Prve ženske čete formirane u Tmovcu 25. 8. 1942. (komesar
je također žena, Naranča Končar), borile u neravnopravnim uvjetima: u
suknjama, tek poneka s puškom, golim rukama napadajući tenkove..67
Slijedećih mjeseci formirane su još Druga i Treća ženska četa, čiji su
borci nakon završetka jednomjesečnih kurseva raspoređeni u druge je
dinice.68
A FŽ kao svoj zadatak na Prvoj konferenciji ističe i brigu da se poveća
broj žena u vojsci. Imajući u vidu otpore, ovaj se zadatak može smatrati
izrazito emancipatorskim. U članku »Partizanke u borbi« objavljenom u
Udarniku, glasilu udarne brigade I. operativne zone Hrvatske (1942), či
tamo:
Sa sumnjom se gledalo i na borbenu vještinu drugarica. Međutim, sve te sum
nje su se danas rasplinule kao laka ljetna jutarnja magla. (...) U borbi, koja
se razvila, mlade partizanke, zajedno sa svojim drugovima partizanima, neu
strašivo su jurišale na neprijateljsku konjicu, kamione, pa čak i tenkove. Kao
da su to divni, stari i iskusni borci, a ne mlade seljanke, koje su tek jučer prvi
put primile pušku u ruke...69
�KULTURNOM MIJENOM DO ŽENE "NOVOG TIPA"
39
»Divni, stari i iskusni borci«, a ne »mlade seljanke« (žene). Ovaj citat
ukazuje na to da je još dalek put do ravnopravnosti, do prihvaćanja nove
ženske uloge kao borca, a ne njegovog pukog supstituta (kao u navede
nom etnološkom materijalu). No, ženama se priznaje da unošenje hu
manosti u borbu predstavlja novu kvalitetu koja je prerasla u moralnu
obavezu i odigrala značajnu ulogu u jačanju borbenog morala.70 Tako
preobrazba jedne tradicijske ženske kvalitete kao što je briga za nemoć
ne, slabe, uloga njegovateljice i zaštitnice, u novom kontekstu dobiva
emancipatorski potencijal.
Ali i kada su se našle u redovima NOV-a, ne prestaje diskriminacija.
One se mogu osjećati »zapostavljene i izolovane« zbog »nepravilnog«
odnosa nekih drugova partizana. To se naročito odnosi na predrasude
prema drugaricama koje rade »ženske i niže poslove«71 (podv. L. S.). Sto
ga politički rukovodioci u NOV-u trebaju s tim drugaricama prema po
trebi održavati posebne sastanke, a drugove partizane treba »upozoriti
pobliže« na važnost ulaska žena u NOP. Ali i sam rukovodeći kadar u
vojsci nije bez predrasuda, što vidimo iz izvještaja Okružnog odbora
AFŽ Karlovac o situaciji u Vrginmostu prosinca 1942:
Komandir jedne čete rekao je u selu da on ne voli da žene budu u njegovoj
četi i da ako se koja pojavi da je on odmah najuri, pa je to na njih loše dje
lovalo.72
O širokoj rasprostranjenosti odbijanja žena, stava zamjetno iracional
nog u vrijeme najžešćeg terora neprijatelja, govori i sjećanje Draginje
Metikoš 73 koja smatra da je pri stupanju žena u vojsku, a osobito omladinki, odlučivalo jedino njihovo raspoloženje, njihov bi broj možda bio
jednak broju muškaraca pod oružjem 74 Žaleći zbog »iskonskog shvaća
nja o ženi kao manje vrijednom ljudskom biću, predodređenom samo na
obavljanje takozvanih ženskih poslova« i »primitivnih shvaćanja« rodite
lja djevojaka, sredine i pojedinih rukovodstava borbenih jedinica, D. Me
tikoš opisuje kako su odbomice AFŽ-a morale čak odgovarati žene od
odlaska u partizane i davati im
druga zaduženja u pozadini, koja nisu bila ni lakša, ni manje važna, ni manje
opasna, ali su bila slabije vrednovana 75 (podv. L. S.)
Većina tih poslova bili su tradicijski ženski poslovi: održavanje higije
ne, skupljanje mlijeka i pravljenje sira za bolnicu, tkanje zavoja za ra
njenike, pletenje čarapa, pulovera za borce, itd.
Dok su žene iz krajeva u kojima je bio jak antifašistički pokret i koji
su imali kontakte s NOV-om (polu/oslobođena područja) pokazivale ve
liki interes za pristupanje vojsci, žene iz novooslobođenih krajeva, koje
�40
KONJI, ŽENE, RATOVI
nisu imale prethodnog kontakta s emancipatorskim idejama, pokazuju
otpor prema ideji naoružane žene. O tome govori izvještaj Marice Zastavniković iz kotara Bjelovar. Nakon mitinga prosinca 1943. na kojemu
je govorila ženama Koprivnice,
Žene su pitale kako stoji s moralom u našoj vojsci. One sada prvi puta vide
žene borce pa im je to čudno i zanima ih život tih naših žena boraca. Ne
prijateljska propaganda širila je glasine da je skoro svaka druga žena u par
tizanima u drugom stanju.76
U istom dokumentu izneseno je i zapažanje kako ljudi imaju vrlo loše
mišljenje o ženama borcima i kako ih ne gledaju rado. Neprijatelji nao
ružanu ženu nastoje neuvijeno moralno diskvalificirati, pri čemu je na
glasak na seksualnom moralu. Svaka druga partizanka ili je u drugom
stanju, ili se pak našla u vojsci tražeći »slobodnu ljubav«.77 Bilo je ne
moguće zamisliti neku drugu motivaciju (ili opciju) za žene kada se nađu
same, bez zaštitničkih jastrebovih očiju obitelji, u nekom pothvatu pored
muškaraca.
Odbojnost koju prema ženama suborcima pokazuju pripadnici N O V a drugog je tipa. Ona proizlazi iz poimanja ratovanja kao isključivo muš
ke zadaće. Naoružana žena iz navedenih etnografskih primjera je izuzet
na, žena van svog mjesta. A s partizankom valja ravnopravno sudjelovati
u nastavljanju junačke, po definiciji, muške tradicije.
Na ovo razmišljanje nadovezuje se problem »ulaska« žene u povijest
kao povlašteni, također po tradiciji muški topos. Iako se na sastancima
A F Z -a i kursevima govori o ranijem potlačenom i bespravnom životu
žena, o povijesti koja se odvija bez žena ili na račun eksploatacije žena,
i o novoj povijesti u koju žene stupaju rame uz rame s muškarcima govori
se simboličkim predodžbama u muškom rodu.
Mi smo išle u borbu otvoreno, junački, muški, bez špekulacija i mešetarenja.
Anka Berus78 (podv. L. S.)
... imamo jedinu želju da nas i dalje peljate vi najboji sini od našega naroda,
a mi ćemo gledati da gremo ravno po vašem putu ...79 (podv. L. S.)
Zar ne pokazuju svu veličinu ovog učešća žena u borbi, velike i proste riječi
jedne stare seljanke od Andrijevaca, koja, kada je vode na strijeljanje epski
izražava čitavu jednu epohu u koju su zakoračile žene: Ponosim se što sam
stupila na mušku stopu. Mitra Mitrović80 (podv. L. S.)
Kako objasniti da u tako visoko politiziranim organizacijama kao što
su KP i NOV, u kojima se inzistira na »izgrađivanju svijesti« pripadnika,
ipak dolazi do pojave diskriminacije žena? Pretpostavku o klasnoj poza
dini te diskriminacije možemo odmah odbaciti. Stradanju, oskudici, pat
nji i smrti koju je nosilo surovo ratno vrijeme, svi su ravnopravno iz
�KULTURNOM MIJENOM DO ŽENE 'NOVOG TIPA'
41
loženi. Brišu se sve razlike, pa tako i one između žena i muškaraca. Na
obzoru su samo dvije oštro odijeljene skupine: »mi« i neprijatelji. Više
uvjerljivosti ima pretpostavka da se radi o dubokom i nedostatno reflek
tiranom sukobu dviju tradicija. Jedna je ona u kojoj su oštro odvojeni
djelokruzi aktivnosti i kompetencija spolova (»prirodna« podjela rada),
a u drugoj se projekt društvene promjene — socijalne revolucije (a, s
obzirom na konkretne povijesne okolnosti, i sam opstanak članova za
jednice) — zasniva upravo na dokidanju takve podjele.
Organizacija žena osnovana je s ciljem da osposobi žene za ozbiljenje
jedne nove tradicije, tradicije njihovog priznatog i ravnopravnog učešća
u svim sferama života. Po svom organizacijskom ustrojstvu i položaju u
širem organizacijskom okružju NOP-a, kao oslobodilačkog pokreta, i na
rodne vlasti, kao novog političkog poretka u konstituiranju, AFŽ je ospo
sobljen samo za izvršenje prve etape tog puta. Žene su doista bile mo
bilizirane, dokazale su spremnost i sposobnost da se uključe. Za drugu,
tegobniju i dugotrajniju etapu, etapu ravnopravne integracije, AFŽ je
imao nedostatne kompetencije. Da su imali mogućnost djelovanja, od
bori AFŽ-a u vojsci, ili samostalne partijske ćelije unutar organizacije
žena, zasigurno bi uz političku socijalizaciju žena doprinijele i političkoj
resocijalizaciji muškaraca. U slučaju kada se samo pristupanje žena u
NOV, NOO-e, pa čak i KP smatralo dovoljnim (a ne samo nužnim) do
kazom emancipacije, bilo je moguće da prosvjedi protiv diskriminacije
žena u njihovim redovima nikada ne prerastu u djelatnu političku akciju.
U prilog toj tvrdnji govore i izvještaji o tome kako su bile sretne »dru
garice borci« koje su, prisustvovavši kursu AFŽ-a, mnogo naučile »što
će moći prenjeti na ostale drugarice u odredu«,81 kao i dosta dugo to
leriranje »ženskih« partijskih ćelija, koje su očito odigrale korisnu fun
kciju pri uvlačenju žena u općepartijski život. Drugim riječima, AFŽ je
kao dobrovoljno udruženje bio u mogućnosti da izvrši adaptacijsku fun
kciju — adaptaciju žena kao grupe bez iskustva djelovanja u donedavno
»muškim« sferama politike i vojske. Da je imao mogućnosti dokraja iz
vršiti i svoju potencijalnu integrativnu funkciju, izjednačavanje položaja
žena i muškaraca rezultiralo bi promaknućem novih, emancipatorskih
kvaliteta. Jedna od novih kvaliteta uspjela se afirmirati u vojsci — to je
humanost, nova vrednota koja je postala dijelom šireg vrednosnog susta
va. Da je to postignuto i prilikom ulaska žena u KP, žene ne bi bile in
tegrirane samo u funkciji jačanja i ekspanzije pokreta i ideja koje je ar
tikulirala partija, već bi to pridonijelo i dubljim promjenama na razini
individualne svijesti i izgradnji istinski emancipiranih subjekata nove po
litike.
�42
KONJI, ŽENE, RATOVI
III. TRADICIJSKE VREDNOTE U NOVOM KONTEKSTU
Postojanje tradicije barem je u istoj mjeri pos
ljedica ograničenih mogućnosti da je se oslo
bodi, koliko i posljedica želje da je se nastavi
i održi*2
Tradicijske ženske uloge vrlo se različito vrednuju, od deklarativnog
glorificiranja, preko uvažavanja njihove neophodnosti, ali slabijeg
vrednovanja od odgovarajućih muških uloga, pa sve do otvorenog prezira
i poruge. Neosporna je njihova korisnost (i potražnja) za funkcioniranje
i opstanak zajednice. Problem koji nam se ovdje postavlja je, kako ih u
situaciji nagle kulturne promjene kada se tisućljetne podjele naočigled
ruše, kada dolazi do svih vrsta transgresija, integrirati i modificirati u
okviru jednog novog, egalitamosti usmjerenog vrednosnog sustava. Pro
matrat ću kako se transformiraju ideje o ženskim poslovima, požrtvovnosti i pijetetu i identifikaciji sa slabijima, uloga majke kao njegovateljice
i odgojiteljice, te poimanje »ženske časti i poštenja« — modela i moral
nog uzora. Njima pripadajuće vrednote i u tradicijskom svjetonazoru re
lativno su visoko vrednovane. Spomenut ću i, u svakodnevnom životu
traženu, iako ne eksplicitno osobito cijenjenu, vrednotu »ljepote i gizdavosti«, te nove funkcije tradicijskih načina komunikacije.
Tradicijski ženski poslovi oduvijek su, uz pripravljanje hrane i odjeće,
sadržavali i mnoge teške fizičke poslove na gospodarstvu. U ratnim uv
jetima, kada su mnoge porodice ostale bez muške radne snage, žene se
uspješno prihvaćaju svih poslova: pored gospodarskih — oranja, sjetve,
sječe drveća, prihvaćaju se i poslova obnavljanja porušenih kuća, gradnje
cesta... Kao bolničarke, one ne njeguju samo ranjenike, već ih i prenose
u dugim i pogibeljnim marševima u sigurne zaklone. Kao borci podnose
sve teškoće iscrpljujućeg partizanskog ratovanja. No, za razliku od obav
ljanja teških poslova u normalnim uvjetima, u novim uvjetima ženama
se priznaje potrebna snaga i izdržljivost za njihovo obavljanje. Ne radi
se, dakle, o nekom novom dokazivanju, koliko o prekoračenju tradicijom
definiranih radnih zadataka. Unatoč brojnim priznanjima, ipak još nije
odumrlo slabije vrednovanje ženskog rada, kao perifernog, manje vrijed
nog (tzv. »ženski« ili »niži« poslovi). Organizirane u AFŽ, žene su osi
gurale gotovo cjelokupnu opskrbu vojske, kada iza neprijateljske kao i
savezničkih vojski stoji čitava razvijena ratna privreda. No, ono što naj
drastičnije ukazuje na potcjenjivanje tog rada je njegovo shvaćanje kao
»milodarskog«, i sukladno tome, shvaćanje organizacije žena kao pomoć
ne organizacije u okviru NOP-a.
Osporavajući »pomoćni« karakter AFŽ-a, član CK KPH Karlo Mra
zović u svom pozdravnom govoru na I. konferenciji AFŽ-a, upravo po
tvrđuje shvaćanje ženskih poslova kao pomoćnih. On poziva žene da se
�KULTURNOM MIJENOM DO ŽENE 'NOVOG TIPA'
43
ne zadovolje samo tim pomoćnim poslovima (»krpanjem partizana, ora
njem i kopanjem naših polja«), niti da se samo zadovolje da postanu
borci s puškom u ruci, ili »politički borci za svoja prava«. One trebaju
postati politički borci tout courtP Implicitna je, dakle, hijerarhija: po
moćni poslovi, borci s puškom, politički borci. U istom govoru, K. Mrazović ukazuje na jednu drugu — žensku — kvalitetu koja ženama omo
gućava da postanu rodoljubi, barem jednako tako dobri kao i muškarci.
Drugarice, ako muškarci mogu biti dobri rodoljubi, tim više to mogu biti že
ne, koje mogu svojim nježnim srcem (podv. L. S.) da ljube svoju djecu, da
ljube svoju braću, da ljube svoje očeve, da ljube svoje muževe, svoj narod.8
4
Pripisane ženske kvalitete, kao što su pijetet, požrtvovnost i identifi
kacija sa slabijima, temelj su svih socijalnih funkcija koje žene vrše preko
svoje organizacije. To su briga za ranjenike, za zbrinjavanje staraca i dje
ce, organizacija i rad u dječjim domovima, da nabrojim samo neke od
njih. Taj priznati afektivni potencijal može se iskoristiti i za usmjeravanje
u suprotnom pravcu: afektivnost žena može se iskoristiti i za usađivanje
mržnje prema neprijatelju u odgoju i socijalizaciji djece. U toj se funkciji
gleda i na socijalizaciju uloge materinstva, kako je istakla Jela Bićanić u
referatu na I. konferenciji AFŽ Hrvatske:
To je nastavak, podizanje materinstva od individualnog na socijalno’, to je
ono što je danas kazala jedna drugarica ovdje, da će svu svoju mržnju prema
fašizmu, svoju borbenost usaditi svome djetetu i stotinama djece.8
5
Posredstvom uloge majke i njene tradicijske socijalizacijske uloge,
stvaraju se i temelji bratstva i jedinstva.
Vi žene uzgajate djecu u ljubavi prema bližnjima, prema domovini i iščupajte
iz vaših srca mržnju. Neka nestane mržnje Srba i Hrvata, građana i seljaka,
jer sm svi jednako doprinijeli u ovoj borbi8
o
6
Logika afektivnih veza, isticana na primjeru dijadičke veze majka-dijete, služi i kao simbolička predodžba isticanju zajedničke sudbine naših
naroda, te kao motivacija za solidarnu pomoć ženama i djeci iz drugih
krajeva, a majčinstvo, bremenito stvarnim teškoćama (»...žene kao majke
koje vole svoju djecu, koje ih u mukama rađaju i odgajaju ..., koje tegle
čitavog života«)87 može postati i motivacija u borbi za novo društvo. Kao
majka, žena zadobiva i vlastiti identitet preko svoje djece. U toku, a još
mnogo više poslije završetka rata, odaje se počast »majkama (palih) bo
raca«; majka na simboličan način posreduje između NOP-a i (sina) bor
ca.88
Da su »čast i poštenje« najljepši ures žene, izraženo je u raznim očito
vanjima »narodne mudrosti« i tradicijskom normativnom sustavu. Jedno
od mnogih očitovanja fašističkog terora bilo je usmjereno i protiv tog,
prema prevladavajućem shvaćanju, osnovnog prerogativa ljudskog dosto
�44
KONJI, ŽENE, RATOVI
janstva žena. O tom teroru vrlo rječito govori i proglas »Ženama Šibe
nika i okolice!«, koji izdaje odbor A FŽ Šibenika u svibnju 1942. godine.
Iznenadio je one koji nisu vjerovali da fašističke bande postupaju jednako
okrutno sa ženama, kao i sa muškarcima i još više da na primjer njemački
fašistički razbojnici siluju i odvode žene i djevojke iz okupiranih zemalja u
Njemačku u javne kuće. Stvaraju takozvane rasplodne stanice, da talijanski
okupatori isto tako siluju žene i djevojke po našim selima. Eto, tako fašistički
okupatori stavljaju pod noge ono što je ženi najsvetije: njezinu čast. Nije uza
lud veliki vođa Sovjetskog Saveza Staljin, na jednom mjestu u svom govoru
rekao ovo: ’Najzad treba osobito naše žene osloboditi od stida i rugla kojim
ih izvrgavaju njemački izrodi. Zar ima ičeg plemenitijeg i uzvišenijeg od tog
zadatka?’89
Atak na čast žena pojavljuje se ovdje kao motivacija za borbu protiv
okupatora. Ovaj zanimljiv navod Staljina ukazuje na korištenje simbo
ličkog izjednačavanja tijela žene s (tijelom) domovine, koja se često metaforički izjednačava s majkom. Silovanje žena neprijatelja staro je vje
rojatno koliko i povijest ljudskih ratova. Novina u ovom slučaju odnosi
se na to da se žene pozivaju da brane ono što »im je najsvetije«. Obrana
vlastite »časti« nije rijedak propagandni motiv. Žene se ili samo mogu
obraniti, uključivši se aktivno u NOP, ili to mogu učiniti posredstvom
utjecaja na muške članove obitelji — odgovarajući ih od pristupanja bilo
kojoj neprijateljskoj vojsci »da ne budu čuvari zločina«.90 U proglasu
»Ženama Slavonije« ističe se kako NOB čuva »čast i poštenje naših že
na«,91 te ih se poziva da se sklone na oslobođeni teritorij u »sigurnu
zaštitu k Narodno-oslobodilačkoj vojsci.«
One koje to ne shvaćaju i »priređuju ugodnost onima koji su poklali
toliko naših obitelji«,92 gazeći svoju čast gaze i »svoju nacionalnu čast«
i »svoje ljudsko dostojanstvo« 93 Cilj A F Ž -a je da takve žene preodgoji.
U istom dokumentu ukazuje se na mogućnost da takve žene »operu
dugim, mukotrpnim radom sa sebe ljagu« 94 Mogućnost njihova iskup
ljenja otvara im se u cilju postizanja širine organizacije AFŽ-a, koja će
ih primiti u svoje redove »kad to budu zaslužile«. O tome su postojale
direktive Centralnog odbora AFŽ-a, no za neke sredine one su se po
kazale preuskima, jer je u njima bio »vrlo mali broj žena« koje nisu »do
sada služile neprijatelju (ljubavnice)«, kako se to ističe u izvještaju
Okružnog odbora A F Z -a za Gorski kotar Glavnom odboru A FŽ-a Hr
vatske od siječnja 1944 95 Za njih su predviđeni pokusni oblici aktivnosti
kao npr. odbori za zidne novine ili dopisničke službe, a žene koje će se
tijekom vremena radeći u njima pokazati najbolje, bit će primljene u or
ganizaciju.
No, kada se govori o časti, ona nije ograničena samo na seksualni mo
ral pojedinca. Pojavljuje se i šire shvaćena kao »čast kuće«. Nju mogu
okaljati i muškarci, sudjelujući u kvislinškim formacijama, dezertirajući
�KULTURNOM MIJENOM DO ŽENE "NOVOG TIPA"
45
iz redova NOV-a ili izbjegavajući njezinoj mobilizaciji. Žene će tako
shvaćenu čast osigurati ako npr. pozivaju muške članove obitelji iz »upo
rišta okupatora«, ako će djevojke napuštati momke koji se kriju pred
mobilizacijom. O uspjesima takve kampanje protiv »švabobranstva« i de
zerterstva u Sloveniji, koju Slovenska protufašistička ženska zveza vodi
»pomoću žena«, govori se u pismu njenog Glavnog odbora upućenom
Zeni u borbi96 Riječju, AFŽ poziva žene ne samo da se bore za vlastitu
čast, već i da odlučno brane nacionalnu, patriotsku čast, koja je defini
rana kao lojalnost NOP-u.
Iako fizička ljepota žene u tradicijskom vrednosnom sustavu kotira
znatno niže od ljepote »moralnog lika«, ona je dobrodošla kvaliteta u
svakodnevnom životu. Kada je same žene pretjerano samosvjesno ističu,
to može poslužiti kao jedna od osnova diskvalifikacije, sudu/predrasudi
o površnosti i frivolnosti žene uopće. No ukoliko se pak inzistiranje na
vanjštini dogodi u dramatičnim okolnostima, ono zadobiva novu kvalite
tu, kao u primjeru koji navodi Mitra Mitrović. Želju jedne mlade djevoj
ke iz Kolašina, koju neprijatelji vode na izvršenje smrtne osude vješanjem, da se lijepo dotjera, ona ističe kao primjer posebnog junaštva.
Ona je svoju finu djevojačku želju da se lijepo obuče vezala za svoju smrt
koju osjeća kao praznik, jer umire za slobodu.97
Tradicijski načini komunikacije reguliraju povezivanje i ponašanje čla
nova određene zajednice. U slijedećim ću primjerima pokazati kako se,
bez promjene takvih ustaljenih vidova društvenosti i ponašanja, pa čak i
tradicijskih obrazaca poznatih iz narodne književnosti, mogu prenositi
nove poruke i sadržaji. Za okupljanje i organiziranje seoskih žena koriste
se takve tradicijske forme ženskog okupljanja i kolektivnog rada kao što
su sijela, prela i kominjanje 98 U svrhu organiziranja žena u AFŽ-u, i
njihovog uvlačenja u NOP, uočljivo je posebno pažljivo uvažavanje i tak
vih običaja koji, samim svojim ustrojstvom, potvrđuju i obnavljaju po
tlačeni položaj žena. Tako se npr. poštuje uloga muškarca (supruga, oca)
kao posrednika u odnosu žene sa širom zajednicom. Kada se govori o
»pridobivanju« udatih žena, »naročito treba dobiti povjerenje muškar
ca«, a sličan je slučaj i s omladinkama koje »upravo gore od želje za
kontaktom s nama«.99 Indikativan je primjer pridobivanja muslimanskih
žena. Kada je Marija Novosel dobila zadatak da na I. zemaljsku konfe
renciju AFŽ^a u Bosanskom Petrovcu dovede dvije muslimanske žene,
koje će nakon toga pomagati u radu s muslimankama, ona piše u svom
izvještaju:
... za put u Petrovac [sam] predobila Asniju Pajić. Njenom sam mužu dala
garancije, da će ona sa mnom putovati i sa mnom se vratiti, kao i to da će
na putu biti poštivani njihovi običaji (također jelo i stanovanje u musliman
skim kućama).100
�46
KONJI, ŽENE, RATOVI
Sličan je primjer kada su muslimanske žene, nakon jedne priredbe u
Livnu 1943. koju su izveli sudionici NOV-a, u trenutku oduševljenja,
spontano i masovno, skidale zar s lica. Iako se radilo o spontanoj gesti,
agitprop nije dopustio da se o tom događaju piše u štampi kako se ne
bi dobio dojam da je do tako očiglednog narušavanja tradicijskih normi
došlo posljedicom propagandne akcije partizana.101 Riječju, poštovanje
tradicije smatralo se boljim/probitačnijim oblikom propagande i ekspan
zije pokreta, od njenog otvorenog osporavanja. Taj se izbor čini razum
nim imajući u vidu konkretni povijesni trenutak, u kojem je za uspjeh
NOB-a nužno postići što veću redukciju tenzija (nacionalnih, vjerskih,
klasnih i ideoloških). No, u slučaju kompromisnog postavljanja naspram
položaja žene u tradicijskoj kulturi, postavlja se problem s kojih pozicija
(i kada) osporiti tradiciju u kojoj žena ima drugorazredni položaj.
Prikaz formi tradicijske kulture završit ću nekim primjerima u kojima
članice A F Ž -a pišu obraćajući se Vrhovnom komandantu Josipu Brozu
Titu. Zanimljivo je korištenje formula narodne književnosti, a u nekim
formulacijama naziru se i tragovi liturgijskog jezika, pored općih mjesta
tadašnjeg političkog diskursa. Navest ću primjer jednog takvog pisma u
cijelosti.
Pozdrav drugu maršalu Titu sa masovnog sastanka žena i majki iz Crnog Po
toka od 6. IX 1944.
Mi žene i majke iz sela Crnog Potoka danas stojimo čvršće nego ikad okup
ljene oko naše Antifašističke organizacije žena, i dižemo tešku tužbu ispu
njenu mržnjom i ljutom osvetom protiv strašnog fašizma koji se pobrinuo da
mi u našem dragom selu Crni Potok provodimo crne dane tuge i žalosti za
onom divnom omladinom koju ustaše u svojim prvim zvjerskim zlodjelima
pohvataše — poklaše i spališe. Danas sa našeg masovnog sastanka žena jed
noglasno šaljemo nebrojeno najtoplijih pozdrava našem najmilijem sinu mar
šalu Titu koji nam je priskočio u pomoć u najcmijim danima — kada smo
ostale kao zalutale ovce — na velikom polju tuge i nevolje bez pastira i zaštite
progonjeni od krvožednih vukova fašističkih slugu.
Druže Tito naša najmilija nada ponovo te pozdravljamo i čvrsto obećajemo
mi žene i majke da ćemo hrabro preći sve poteškoće i nećemo skrenuti sa
puta na koji nas izvede tvoja očinska ruka i vodi nas sreći i blagostanju naših
naroda nas žena i djece.
Predsjednica A F Ž
Milka Vojnović i ostale antifašistkinje (31 potpis).102
U mnogobrojnim pismima isti adresat apostrofira se kao »sva naša
speranca na svijete«,103 »oličenje naše sreće i slobode (...) pobjednik u
ratu i pobjednik u miru«104, te postaje granična figura na raskrsnici kon
�KULTURNO M MIJENOM DO ŽENE "NOVOG TIPA"
47
kretne povijesne sudbine i mita. »V eć kad pomislim na ime Tito, podilazi
nas neko slatko ushićenje.«105 Nadljudski epiteti pridaju se i N O P -u —
»sveti Narodno-oslobodilački pokret«,106 kao i oružju njegovih boraca
u proglasu CK K P J za Bosnu i Hercegovinu (»sveta« borba partizana,
žene se pozivaju da »blagoslove njihovo o ru ž je« ).107
Iz podastrtih je primjera vidljivo da se ne nastoji na promjeni tradi
cijskih vrednota, već je naglasak na njihovoj m odifikaciji u odnosu na
novi kontekst/povijesni trenutak. Tradicijske »ženske vrednote« ne biva
ju osporene niti integrirane u neki novi vrednosni sustav, već se njihov
emancipatorski naboj u prvom redu očituje u funkciji korisnosti za šire
nje i jačan je N O P -a.
IV. SUDBINA INSTITUCIJE PORODICE
Proces transform acije tradicijskih oblika porodice u našim krajevima
odvijao se već tijekom posljednja dva stoljeća.108 No, porodica jo š uvijek
osigurava funkcije kao što su rađanje i socijalizacija djece, u njoj se od
vija veliki dio proizvodnje nužan za njenu ekonomsku egzistenciju, a b a
ziran ie na spolnoj podjeli rada. Ona je temeljni okvir za nasljeđivanje
sredstava za proizvodnju i ostalih dobara, a pored toga je i posljednje
uporište postojanja tradicijske zajednice (shvaćene kao Gemeinschaft).
Kod seoske populacije, porodica je jo š uvijek i osnovni referentni okvir
za egzistenciju žene. Štoviše, odgoj žena je ujedno odgoj za život u po
rodici. Za potrebe ove analize morat ću zanemariti neosporno postojanje
raznolikih oblika i stupnjeva razgradnje tradicijske porodice (ordre con
ga).
U dokumentima A F Ž -a , stvarna porodica često se ističe kao kočnica
aktivizacije žena i ostvarenja njihovog novog društvenog položaja. Žene
»žive starim potpuno patrijarhalnim životom«, te im ne dopuštaju da se
udalje od kuće radi pohađanja kurseva A F Ž -a .109 Prilikom izbora za or
gane narodne vlasti, »kod glasanja žena važnu je ulogu igrala fam ilija,
lične sim patije«, a A F Ž nije uspio »suzbiti reakcionarnih nagiba«, kako
se ističe u izvještaju Okružnog odbora A F Ž -a Karlovca od siječnja 1943.
godine.110 D a kuća i djeca jo š uvijek predstavljaju legitimni primarni in
teres žene, a politička aktivnost sekundarni, očitavamo iz intencije reor
ganizacije A F Ž -a iz 1944. godine, od kada se m anje inzistira na ekskluzivnosti (aktivističkom principu) članica, a više na masovnosti organiza
cije. Kaže se da sada u izvršne odbore mogu ući i one žene koje to prije
nisu mogle je r nisu bile spremne da ostave kuću i djecu.111
�48
KONJI, ŽENE, RATOVI
No, pored kritika stvarne porodice, AFŽ afirmira ovu instituciju. To
se naročito očituje u odbacivanju neprijateljskih insinuacija da partizani
»po ugledu, tobože, na Sovjetski Savez, ruše porodicu«. Čini mi se um
jesnom zamjedba da se ni u ženskoj štampi ni u arhivskim dokumentima
iz ratnog perioda ne govori o stvarnoj porodici u njenim konkretnim po
vijesnim manifestacijama. Jedina referencija su uvijek, spojeni u sintag
mi, »žene i djeca«, dok su očevi, često fizički zaista odsutni, podjednako
odsutni i iz svijesti o porodici kao društvenoj instituciji. No, i pored toga,
porodična problematika poima se kao » političko pitanje koje se tiče spe
cijalno žene«. Raspravljajući o zamiranju rada do kojeg je došlo poslje
dicom »nepravilnog« shvaćanja reorganizacije AFŽ-a, na Trećoj konfe
renciji A F Ž -a za okrug Karlovac, održanoj u listopadu 1944. godine u
Vojniću, smatra se da će se žene lakše okupiti upravo zahvaljujući upo
znavanju ovog pitanja, od specifičnog značenja za njih. Žene se, kako se
navodi, osjećaju ugroženima i strahuju od mogućnosti razvoda braka, ko
ji su »na žalost« česti u ovom okrugu, i zadatak AFŽ^a je da ih upozna
s pravima koje one, kao ravnopravne članice društva, uživaju. Pored to
ga, A F Ž će preuzeti i ulogu arbitra u mogućim konfliktima takve vrste,
određujući »krivca« u bračnim sporovima.112 Navedeni stavovi ukazuju
na pretpostavljenu veću zainteresiranost žene za instituciju braka i za
štitu porodice, što ukazuje i na banalnu istinu njihovog ovisnijeg položaja
u njenim okvirima.
Stvarna se porodica, dakle, poima kao proturječna: ona je i potreba,
ali i prepreka novoj društvenoj ulozi žene. Kao rješenje nadaje se ono
što ću nazvati metaforičkom porodicom. U metaforičkoj porodici atributi
istinske ljudske zajednice pridaju se pokretu, odnosno njegovom najši
rem organizacionom obliku — Jedinstvenoj narodnooslobodilačkoj fron
ti. Da je zaista riječ o djelatnom transferu, ukazuje i upotreba nomen
klature porodičnih uloga prenesena na subjekte iz političke sfere. Tak
vim postupkom postiže se dvostruki cilj. Ne negira se ideja porodice kao
neophodne ljudske zajednice, koja, pored ostalog, pruža pojedincu osje
ćaj sigurnosti i pripadnosti, a ujedno se jača NOP.
Narodna fronta spaja sve poštene ljude naše domovine u veliku i nepobjedivu
porodicu. (...) Neka ne bude ni jednog poštenog i čestitog čovjeka u našoj
domovini, koji bi stajao izvan njenih redova.113
Štoviše, poruka je da van porodice nema ispravnog života. Metaforička porodica, s druge strane, otvara prostor za pobunu protiv hijerar
hijskog autoriteta i patrijarhalnog-represivnog ustrojstva stvarne porodi
ce, bez opasnosti da se pojedinac osjeti izoliran i izgubi oslonac poro
dičnog okružja. Primjeri kada se lojalnost prema članovima stvarne po
rodice prenosi na pokret odnose se na brojne upute koje A FŽ daje žena
ma. Tako Inicijativni odbor A FŽ-a za Gorski kotar uvrštava u popis po
�KULTURNOM MIJENOM DO ŽENE "NOVOG TIPA"
49
litičkih zadataka da žene željezničara u kotarevima Delnice, Ogulin i Vr
bovsko djeluju na svoje muževe da »ne voze neprijateljske vlakove, čime
koriste okupatoru i škode Narodnooslobodilačkoj borbi«.114 No, na is
tom području, i neprijatelji (ustaše) se služe ženama, šireći preko njih
parole o uzaludnosti NOB-a »i preko familijarnih veza nastoje pridobiti
jedan dio partizana da se predaju«.115
Još su brojniji primjeri »gdje se majka i žena ne slažu s radom svojih
najbližih u porodici«, upozorava Jela Bićanić na I. konferenciji AFŽ-a
Hrvatske. Pišući o priprema za I. kongres AFŽ-a, ističe se zadaća ženske
organizacije da ženama objašnjava kako
... svoju sudbinu ne smiju vezati za sudbinu tih zločinaca, pa makar oni bili
braća, sinovi ili muževi.116
Žena, distancirajući se od političkog opredjeljenja muških članova po
rodice, zadobiva svoj vlastiti politički identitet. Prenoseći svoju lojalnost
s tradicijskog nosioca porodičnog autoriteta na NOP, one se identifici
raju sa (naizgled) slabijim, ali moralno superiornim sudionicima rata —
partizanima. Navest ću neke primjere takvog prijenosa lojalnosti s čla
nova porodice na NOP. U izvještaju iz Plaškog navodi se kako majke od
sinova-četnika skrivaju stvari koje zatim daju »u našu borbu«.117 U Slu
nju, općina Neretić, jedna je majka pozvala sina kući iz neprijateljske
vojske. Kada se ovaj vratio, misleći da se nešto kod kuće dogodilo, uko
rila ga je i poslala u narodnu vojsku.
I sin je krenuo u brigadu. Kada su mu rekli da je to njegova svijest, on je
odgovorio: To je svijest moje stare majke.118
Tu je i primjer sestre »bandita« kojeg je žena pokušala sakriti, ali ga
je sestra predala komandi mjesta, prethodno mu objasnivši cilj NOB-a.
»Ako je kriv neka ga ubiju, ako nije kriv pustit će ga«, tim riječima ona
izražava povjerenje u pravednost autoriteta kojem se priklonila.119
Već sam spomenula primjer upotrebe nomenklature porodične uloge
primijenjene na subjekte iz političke sfere. No, kakvo se mjesto pridaje
ženama. Žene su »najmilija djeca ustanka«120, ili »najbolja djeca naro
da«.121 Njihova je organizacija mati, »rukovodilac i brižni vaspitač«, koja
će »narodu dati najbolje kćeri za stvar njihovog oslobođenja i budućno
sti«.122 Kao majka pojavljuje se i KPJ.
Uporna i čvrsta pred neprijateljem kao granitna stijena, a nježna prema na
šim narodima kao dobra majka prema svom djetetu, Komunistička partija,
boreći se za nacionalni opstanak i slobodu naših naroda, spojila je, slila je tu
neodoljivu i pravednu mržnju otaca i majki, muževa i žena, djevojaka i mla
dića prema fašističkom okupatoru i njegovim pomagačima u moćnu rijeku
svenarodne mržnje. (...) Narodna fronta spaja sve poštene ljude naše domo
vine u veliku i nepobjedivu porodicu. (...) Organiziran u JNOF, svaki građanin
slobodne Federativne Demokratske Jugoslavije moći će pružiti maksimalnu
�50
KONJI, ŽENE, RATOVI
podršku najvećem sinu naših naroda , voljenom našem maršalu drugu Titu,
koji se svim bićem stavio u službu naroda i ne samo ga spasio od propasti,
nego nas je poveo, iako teškim i trnovitim, ali ipak najlakšim i jedino isprav
nim putem, kojim će svi narodi naše zemlje doći do slobode.123 (podv. L. S.)
Patria potestas zasniva se na snazi i strahu, na prevlasti očinskog au
toriteta. Majčinski se princip zasniva na empatiji, ljubavi i razumijevanju.
Dok u prvom sustavu, djeca i žene nemaju nikakvih prava, oni su sada
privilegirani subjekti historije. Jedino što u ovim navodima zbunjuje je
nevidljivi otac. No, možda to upravo implicira na, iako nikada eksplicitno
izvedeno, osporavanje patrijarhalnog autoriteta u svim njegovim očitova
njima.
Još jedan način kojim se iskazuje pripadnost metaforičkoj porodici
očituje se u formulama kojima se govornici obraćaju ženama na skupo
vima. Uzet ću primjer II. okružne konferencije A F Ž -a za Srednju Dal
maciju, održane u oslobođenom Sinju prosinca 1944. godine. Žene se u
njima najčešće stavljaju u odnos s muškim članovima porodice: Druga
rice — »sestre i majke naših junaka«; »majke boraca, sestre, žene i kćeri
boraca«. Tek sintagma »drugarice, žene-borci« priznaje im identitet u
skladu s vastitim zaslugama, a obraćanje sa »drugarice, sestre« ili »dru
garice rodoljubke« uključuje ih u sveobuhvatnu, populistički intoniranu
ideju metaforičke porodice.124
Rezimirajući razmatranje o sudbini porodice u procesu kulturne mi
jene, valja naglasiti dva osnovna momenta. Očita je kritika stvarne pa
trijarhalne porodice u kojoj muškarac određuje politička opredjeljenja.
U metaforičkoj porodici pak dolazi do transfera ispoljavanja porodične
lojalnosti sa stvarnih članova porodice na NOP (odnosno JNOF). Iz me
taforičke je porodice odsutan otac kao nosilac tradicijskog autoriteta i
simbolički (ali i stvarni) predstavnik patrijarhalnog poretka. Žene su se
našle na raskrižju ovih, uvjetno rečeno, tipova porodice. U stvarnoj su
porodici slobodne — imaju pravo i dužnost — da za sebe osvoje vlastiti
politički identitet. U metaforičkoj porodici one su djeca — politički sub
jekti u nastajanju. Da li će ta prava u punoj mjeri ostvariti, da li će doista
stasati u »punoljetne« političke subjekte, moći će se ustanoviti tek nakon
povratka oca na porodičnu scenu, bilo u liku konkretne osobe, ili u liku
autoriteta države.
V. UTOPIJI USUSRET: "ŽENA NOVOG TIPA"
Svaki emancipatorski pokret, pored jasne svijesti o onome što želi
osporiti, nužno mora osloboditi potencijale imaginacije i svojih predvod
nika i svojih sljedbenika, kako bi se svijet budućnosti ukazao kao cilj do
stojan muke i stradanja neophodnih za njegovo moguće ozbiljenje. Na
�KULTURNOM MIJENOM DO ŽENE "NOVOG TIPA"
51
govještaje slike »nove«, oslobođene žene, kako je prikazuje ženska štam
pa, analizirat ću na primjeru ratnih izdanja Žene u borbi.
Već iz samog karaktera ženske štampe moguće je odčitati nove domi
nantne vrednote koje rese ženu u procesu emancipacije. U diskusiji na
I. kongresu kulturnih radnika Hrvatske održanom u lipnju 1944., buduća
urednica Žene u borbi , Nada Stremec125 kaže o ženskoj štampi u NOB-u
slijedeće:
Kroz stranice tih listova izlazi pred nas novi lik naše žene — žene borca za
narodnu slobodu, žene čuvara narodnih svetinja, ali i žene graditeljke nove i
bolje budućnosti, žene partizanke.126
Ona u tekstu o istoj temi objavljenom godinu dana kasnije smatra da,
pored toga što sadrži mnoge neophodne direktivne članke, ženska štam
pa ima zaslugu što je kod žena stvorila istovremeno potrebu i pružila
mogućnost da i same pišu o vlastitim iskustvima. Iskustvo borbe stvorilo
je novu ženu, koja više nije povučena, stidljiva, zatočenica u kući koja
brine jedino za potrebe svog doma. Ona je izašla iz tog uskog kruga i
osjetila se ravnopravnim članom naroda: govori na zborovima, čita i pi
še.122
Ovu doista idealiziranu sliku dovršene »nove« žene, donekle korigira
Veda Zagorac, koja u tekstu »Ostvarujmo ravnopravnost u izgradnji do
movine«128 ukazuje na nephodne mjere koje imaju tek dati »novu ženu
Hrvatske«. Iako je politička ravnopravnost, koja je preduvjet prave na
rodne demokracije, ostvarena, ona postavlja pitanje koliko se žene same
osjećaju osposobljenima da se odmah uključe u izgradnju zemlje i na
rodnu vlast. Nedovoljno učešće žena u ostvarenju tih zadataka, Veda Za
gorac objašnjava njihovom mogućom bojazni da neće moći dobro vršiti
svoje dužnosti kao žene i majke. Konkretne socijalno-političke mjere, za
čije provođenje jamči NOP, omogućit će ženama da, ne zapostavivši ove
dužnosti (čiji primat autorica ne stavlja u pitanje), postanu zaista ravno
pravni i svjesni građani svoje nove domovine. U te mjere »u prvom redu
spadaju zaštita trudne žene i majke, zaštita djeteta i osposobljavanje žena
za stručni rad«.
Socijalno-političke mjere navedene u ovom tekstu jedini su konkretni
akcioni program za rješavanje »ženskog pitanja« objelodanjen u ratnom
periodu. Taj program u sažetom obliku slijedi liniju izraženu u referatu
Vide Tomšič na V. zemaljskoj konferenciji KPJ 1940. godine, a moguće
ga je svesti na formulu: politička ravnopravnost — zaštita ženine repro
duktivne funkcije — socijalizacija odgoja djece — obrazovanje — rad.
Van granica ovog slijeda razmišljanja ostaje, sumnjom netaknut, patri
jarhalni predznak tradicijske kulture. Za ilustraciju ovog previda indika
tivan je stav koji Stanko (Ćanica) Opačić iznosi u tekstu N arodno-oslobodilačka borba stvorila j e ženu novog tipa.
�52
KONJI, ŽENE, RATOVI
Uloga žene u Narodno-oslobodilačkoj borbi odstranila je reakcionarna shvatanja (podv. L. S.) o manjoj vrijednosti žene. (...) Žena dakle nije tražila rav
nopravnost, nego ju je stekla radom, ona ne sudjeluje u narodnoj vlasti kao
predstavnik ženske loze, nego je njen ulazak u vojno rukovodstvo i narodnu
vlast bio logična posljedica zdravog probiranja najboljih narodnih snaga. Ona
stupa uz bok sa muškarcem kao ravnopravan član ljudske zajednice i time su
joj otvorena vrata na sve položaje u društvu za koje je sposobna. Žena je
upoznala svoju snagu, stekla samopouzdanje i pročistila pojmove o svojim
pravima i dužnostima.129
Tekst zaključuje rečenica da je NOB dokazao »da se po spolu ne može
ocjenjivati vrijednost čovjeka, nego po onome koliko čovjek može da da
de, narodno-oslobodilačka borba stvorila je ženu novog tipa.«
Dokazni postupak proveden u ovom tekstu karakterističan je upravo
po tome da se specifični položaj žene u tradicijskoj kulturi tumači kao
»reakcionarno shvatanje«, a da se čitav kompleks te kulture u kojoj je
položaj žene tek jedna od njegovih dimenzija, uopće ne stavlja u pitanje.
Jer, ukoliko se radi o »probiranju najboljih narodnih snaga«, ili o tome
da su žene došle na položaje »za koje su sposobne«, mogli bismo zak
ljučiti o njihovoj (relativnoj) sposobnosti, imajući u vidu njihovu neznat
nu zastupljenost u vojnim rukovodstvima, ali i u narodnoj vlasti. Pored
navedenih tekstova, koje ne bismo trebali optužiti niti za doslovni reali
zam, no niti za uzlete imaginacije, navest ću preostala tri teksta koji, ra
beći poetski jezik, prizivaju »novu« ženu. Pjesničkom jeziku, koji u sebi
nosi potencijale da »naznači proces svake društvene preobrazbe«130,
utječu se isključivo muški autori. Odgovoriti zašto je tome tako nadilazi
analitičke pretpostavke ovog rada, no vidjet ćemo da autori o kojima će
biti riječ svoju imaginaciju zasnivaju na kontinuitetu literarne/mitološke
tradicije na kojoj su žene, kao stvarateljice, naročito na našoj strani, odu
vijek veoma skromno participirale. Slovenski novinar Radko Polič u tek
stu Novi lik slovenske žene uzima preobrazbu žene kao metaforu za preo
brazbu slovenskog naroda iz »naroda slugu u narod junaka«. Poredba se
vrši na tijelu žene »od kojih je poživinčeni fašizam htio načiniti poslasticu
za svoje vojnike«. Porobljena domovina izjednačava se sa (seksualno)
zlorabljenom ženom, a ona se »preobrazila iz žene mučenice, ugnjetene
i zapostavljene, u ženu-borca, ženu-junaka«.131
Hrvatski pjesnik Vladimir Nazor (1876-1949), od 1943. predsjednik
Z A VN O H -a, održao je 1. siječnja 1944. u Otočcu predavanje pod na
slovom Od Amazonke do partizanke .132 Obraćajući se partizankama, oda
je im priznanje da su stvorile »novi tip žene, novu vrstu ženstva — par
tizanku«. Žena se narodnom ustanku pridružila »dobrovoljno, spontano,
spremna na svaki rad, na svaki napor, na svaku žrtvu«. Štoviše, ona se,
po riječima pjesnika, odrekla
�KULTURNOM MIJENOM DO ŽENE "NOVOG TIPA"
53
svega što su Evine kćerke uvijek volile, d a— jednaka muškarcu — doprinese
postignuću našeg ideala, (podv. L. S.)
Jedna od nakana Nazorovog predavanja bila je da dokaže
kako nije neprirodno i prisiljeno da žena izađe kod nas najedamput iz kuhi
nje, iz dječje sobe, iz svog vrtića itd., da se dade na rad, koji — kako neki
misle — čeka samo na muškarca (...).
U tu svrhu on priziva žene koje su u prošlosti bile »čuvene kao borci,
kao političari, pa i kao vladarice« — »drevne žene koje su čvrsto ukorije
njene u povijest«. Navodi primjere »idealiziranih likova iz priče, heroj
skih i ponosnih vladarica starih naroda«, ali i žene »iz puka«. No, unatoč
postojanju takve tradicije, žene su vjekovima trpile poniženja, potcjenjivanja i omalovažavanja — sve do pojave »čvrste, mirne, ustrajne i neu
strašive partizanke«. U jednoj nadahnutoj slici Nazoru se mlada parti
zanka na konju privida kao uskrsnula Pentezileja, glavarica Amazonki.
Uskrsnuo je lik davne Amazonke, ali ljepši i viši, jer partizanka ne radi samo
snagom svojih mišića, nego i svojim kroz vjekove od svih žena stečenim novim
znanjem, obogaćenim umom, produhovljenim bivstvom.
Od Amazonke do partizanke krug je zatvoren. Ne čudi stoga kratka,
energična rečenica na kraju teksta: »Žensko pitanje za nas je riješeno«.
Msgr. dr. Svetozar Rittig (1873-1961), župnik crkve sv. Marka u Za
grebu, potpisnik je teksta Viteštvo, posestrimstvo i idealizam narodne bor
bene žene.133 Poznati historičar i politički radnik ocrtava metamorfoze
»čudne etičke preobrazbe ženstva« koja je stvorila »novu borbenu ženu«.
Odbacuje »niska sumnjičenja protivnika« (...)
kako partizanke s bombom o pojasu ne predstavljaju čovječanski ideal žene
i djevojke,
u ime svijesti o presudnim trenucima u povijesti naroda koji mogu
»naložiti i slaboj ženi da zaboravi na svoju vlastitu prirodu«. Za to navodi
i povijesne presedane — to su primjeri iz »svete povijesti biblijske«: Ju
dita, sv. Ivanića D ’Ark, te likovi iz naše narodne poezije kao što su Hasan-aginica, Kosovka djevojka, Majka Jugovića, Majka Margarita. Kori
jen ovog »neviđenog ženskog heroizma« moguće je naći
negdje duboko u pradjedovskoj predaji i rasnom nasljeđu, kada se cijeli na
rod borio za krst časni i slobodu zlatnu.
U slijedećem navodu msgr. Rittig upotrebom kontrasta nastoji pod
vući svoju osnovnu tezu:
Slika ovih borbenih žena nije u njihovu proleterskom izgledu, u njihovoj za
nemarenoj nošnji, u njihovom muškaračkom držanju, u njihovim raščupanim
vlasima, u njihovoj pušci na ramenu i bombi o pojasu — nego o čudnoj etič
koj preobrazbi njihova ženstva, u njihovoj neustrašivosti i požrtvovnosti, u
�54
KONJI, ŽENE, RATOVI
njihovu viteštvu, u plamenu njihova idealizma, koji cijelom njihovu biću daje
posebni izražaj, nove biljege i etičke vrline.
Pored navedenih novih kvaliteta »ženstva«, ističe se još jedna — posestrimstvo. Ono je rodilo »u našem narodu novi ženski svijet drugarstva«, koji ukida antagonizme među ženama (»gorke i prijeke riječi«),
kulturne, nacionalne, klasne i socijalne podjele. To je bolji ženski svijet,
bez mržnje i zavisti, u kojem su sve sudionice jednako skromne, čedne,
svjesne »rodoljupke i borbene junakinje«, bez ženske taštine i nametljivosti i zavodništva k tome. Autor nadalje izražava povjerenje u »veliki
idealizam i silnu moć žene«, smatrajući da je iz iskustva poznato »kako
žena redovno pravilnije ocjenjuje životne stvarnosti nego muški svijet
svojim mozganjem«. »Blagorodna duša borbene žene« svojim će sestrin
skim osjećajem ljubavi prema svim našim narodima osigurati slogu i je
dinstvo, te obranu onoga što je »u krvi i borbi skovano i stvoreno.«
Usporedimo li tekstove V. Nazora i S. Rittiga, najveća je razlika uoč
ljiva u poimanju povijesnosti bića žene. Nazor dokazuje da nije nepri
rodno da žena izađe iz svog, tradicijom definiranog mjesta. Historija že
na (»žene čvrsto ukorijenjene u povijest«) objašnjava pojavu partizanke
kao baštinice jednog utemeljenog kontinuiteta. Da je potrebno posebno
naglašavanje te činjenice, Nazor izvodi iz svijesti o mizoginom karakteru
zapadnoevropske misli (u predavanju navodi »uvredljivo mnijenje o že
nama« filozofa Schopenhauera i Nietzschea), kao i iz svijesti o tradicij
skoj podjeli na muške i ženske sfere (»rad/koji/čeka samo na muškarce«).
Rittig, pak, govori o »čudnoj etičkoj preobrazbi ženstva« (podv. L. S.)
u situaciji kada »presudni časovi u povijesti naroda« nalažu po definiciji
slaboj ženi zaborav/transgresiju vlastite (spolne) prirode. Dakle, radi se
o privremenom karakteru prekoračenja. Sliku novog ženskog svijeta kao
boljeg, Rittig ocrtava metodom simboličke inverzije — obrćući stari/nor
malni ženski svijet naglavce. Mržnja, zavist, taština, nametljivost i zavodništvo preobražava se u posestrimstvo, skromnost, čednost, rodoljublje,
borbenost, idealizam. Imajući u vidu da je Rittig rimokatolički svećenik,
možda ne bih smjela inzistirati na njegovom osporavanju čulnosti žene,
no budući da je isticanje »novog ćudoređa«134 jedna od konstanti mo
dernih revolucionarnih pokreta, Rittigovi nazori mogu se promatrati kao
dio šireg sindroma. Vratimo se Rittigovom tekstu:
Nigdje ni traga volji ili želji opčarati ili začarati muškog stvora. Sve su go
spođe po društvenom iječniku starog ženskog svijeta, koji prolazi, a skromne
drugarice i radnice po nazivu novoga svijeta, što dolazi.
Parafrazirajući Rittiga, po iječniku starog svijeta naziv gospođa je
znak distinkcije, on stoji umjesto žena — označitelja u kojemu je nezakrivena komponenta prirodnog reda, čulnosti i nagona. Mehanički sup
stituirajući naziv gospođa nazivom novog svijeta — drugarica, dobivamo
�KULTURNOM MIJENOM DO ŽENE 'NOVOG TIPA'
55
»bespolnu pčelu-radilicu« koju Ernst Bloch vidi kao produkt odgođenog
ženskog pokreta, nadomještenog proleterskim.135
Svoju viziju »nove žene« Rittig (pokazat će se, dalekovidno), već vidi
kao legendarnu »u narodnoj povijesti« i kao »nepresušivi izvor najuzvišenijih nadahnuća«.136
Bez obzira na ukazane temeljne razlike u tekstovima Nazora i Rittiga,
upadljivo je zajedničko traženje legitimiteta »nove« žene u prošlosti, čak
tako dalekoj da se njeni tragovi gube u mitskim izmaglicama.137 Poetski
potencijal njihove imaginacije i jezika nije se pokazao doraslim utopij
skom potencijalu predmeta o kojem pišu. »Društvena revolucija ne može
tražiti svoju poeziju u prošlosti već samo u budućnosti«, pisao je još
Marx.138 Slika »nove žene« kreće se u zabranu između idealizirane, iako
natopljene nadom i krvlju, slike u svemu ravnopravne i oslobođene žene
i poezije prošlosti. Ideologijska teza o dovršenosti emancipatorskog pro
cesa, ili barem o dovoljnosti njegovih pretpostavki, nije ostavila dostatno
životnog prostora imaginaciji, niti je otvorila mjesto zbiljskom upisivanju
utopije u daljnju viziju revolucionarnog preobražaja društva. Žena
van/bez svog doma, s puškom, za govornicom: da li je to bila žena van
svog mjesta? Odgovor na to dati će vrijeme kada utihne oružje, kada se
razgmu ruševine i sagradi novi dom. Budućnost će izreći pravorijek hi
potezi o skromnoj utopijskoj popudbini koju će žena ponijeti s ratišta.
ZNAČAJKE KULTURNE PROMJENE
Hipoteza koju sam željela testirati bila je da će društvene vrednote
nužne za proces oslobođenja i mobilizacije žena biti formulirane kao antitradicionalističke i antipatrijarhalne. Tako shvaćene emancipatorske
vrednote i njima odgovarajući interes bit će, uz oslobođenje zemlje od
okupatora i kvislinga, vezani uz provođenje socijalističke revolucije —
dakle, postizanje što egalitamije društvene strukture.
Promatrajući eksplicitnu ideologijsku ravan i djelovanje AFŽ-a kao
dobrovoljnog udruženja čiji su prerogativi, uz ostalo, i afirmacija vred
nota i formuliranje novih uloga i odnosa, isticanje emancipatorskog kom
pleksa vrednota je očito. No, sama analiza procesa recepcije emancipatorskih vrednota, kao i borba za njihovo ostvarenje, ukazuje na postoja
nje ambivalentnog tretiranja tradicijske kulture.
Na emancipatorskim se vrednotama inzistira u onoj mjeri u kojoj je
to nužno za akcionu motivaciju. To se vidi iz analize isticanja »parola o
ravnopravnosti«, iz kritike društvene diskriminacije žena u okviru NOPa, spolne podjele rada i distribucije moći u stvarnoj patrijarhalnoj poro
dici. Kada bi se inzistiralo na samom preuzimanju emancipatorskih vred
nota, i organizaciona struktura AFŽ-a bila bi tako osmišljena da osigura
�56
KONJI, ŽENE, RATOVI
najefikasnije mogućnosti za njihovu integraciju u jednu novu, antitradicionalističku (socijalističku) kulturu.
U isto se vrijeme pragmatistički pristupa naspram tradicijskoj kulturi.
Nju se tolerira i iskorištavaju se elementi u njoj specifičnog položaja že
ne. To je vidljivo u slučaju oslanjanja na tradicijske »ženske« vrednote
kao što su pijetet i požrtvovnost, čast i poštenje, te isticanje slike »nove
žene« kao dijela mitskog kontinuuma. Paralelno postojanje suprotnih
vrednota potvrdilo je istraživanje Dunje Rihtman139 koja smatra da se
kulturna mijena isprva oslanjala na tradicijske vrednote:
NO B se vjerojatno također oslanja i podudara s nekim tradicijskim i regio
nalnim vrednotama. Na primjer identificira se s vrednotama čojstva, nacio
nalnog oslobođenja; partizanski način života, koji je vojnički i seljački, podu
dara se s tradicijskim seljačkim vrednotama.140
No, pri ocjenjivanju mobilizacijskog potencijala tradicijskih »ženskih«
vrednota, ne smijemo izgubiti iz vida presudan značaj povijesnog kon
teksta. Te su se vrednote doista pokazale efikasnima u situaciji nepo
sredne ugroženosti pojedinaca i zajednice, te su, aktivizirajući žene za
sudjelovanje u NOP-u, nosile i emancipatorski predznak. Problem je,
gledano iz današnje perspektive, što one nisu bile integrirane u »zajed
ničku« sferu nove kulture, odnosno što postojanje tradicijski odvojenih
sfera (ženske kao partikularne ili prirodom zadane i »muške« kao opće/
ljudske) nije dokinuto. Deklarativno dokidanje tradicijskih podjela nije
stvorilo niti nužne, a kamoli dovoljne preduvjete za nastavljanje procesa
kulturne promjene izvan tako specifičnog konteksta kakav je predstav
ljala ratna kataklizma.
Imajući u vidu tu činjenicu, možemo karakter kulturne promjene koja
se zbila u promjenama društvenog položaja žena označiti kao proces re
interpretacije. Američki antropolog Melville J. Herskovits proces rein
terpretacije definira kao
proces kojim se stara značenja pripisuju novim elementima ili kojim nove
vrednote mijenjaju kulturno značenje starih oblika.141
Ukoliko susret tradicijskih i emancipatorskih vrednota promatramo
kao spajanje dviju tradicija, mogli bismo njegov rezultat označiti kao adiciju.142 Edward Shils adiciju određuje kao najuobičajeniji rezultat kon
takta dviju odvojenih tradicija, a ona nastaje kada »primalac usvoji nešto
novo, dok istovremeno nastavlja djelovati i vjerovati u manje-više isto
kao i prije«.143 Shils je također primijetio kako su tradicije u privatnoj
sferi najskrovitije i da je na njih najteže utjecati, dok su tradicije koje se
odnose na javni život prijemljivije na utjecaje. Većina tih novih akvizicija
dodaje se marginalno već posjedovanim tradicijama, dok centralne teme
tih tradicija ostaju nedodimute. Kombinacija elemenata dviju tradicija
�KULTURNOM MIJENOM DO ŽENE "NOVOG TIPA"
57
uspostavlja se unutar postojećih obrazaca vjerovanja i djelovanja njihovih
posjednika.
Hipoteza od koje sam pošla u ovoj analizi samo je, dakle, djelomično
potvrđena. Emancipatorske vrednote bile su pridodane korpusu posto
jećih tradicijskih vjerovanja (o prirodnom) mjestu žene u kulturi, a tra
dicijom definirane »ženske« vrednote, i na njima zasnovane društvene
uloge, uklopljene su bez osporavanja u proces provođenja socijalističke
revolucije.
Alternativnu interpretaciju ove često arbitrarne kombinacije između
emancipatorskih i tradicijskih vrednota s kojima su žene bile suočene,
moguće je bazirati na ambivalenciji stava koji cjelokupni komunistički
pokret izražava prema ženama. U okviru revolucionarne tradicije i općeljudske emancipacije kao cilja socijalne i političke revolucije, antitradicionalističke i antipatrijarhalne vrednote jedina su moguća perspektiva
iz koje se može promatrati položaj žene. Međutim, sa stanovišta prak
tičnog zadatka organizacije upravljanja zemljom i funkcioniranja jednog
novog poretka u nastajanju, tradicijske vrednote, kao uvriježeni mehani
zam društvene samoregulacije, daleko su efikasnije. Emancipatorske
vrednote imaju revolucionirajući i mobilizatorski efekt, dok su tradicijske
vrednote stabilnija baza za svaki poredak. U onoj mjeri u kojoj je komu
nistički pokret bio razapet između svoje revolucionarne tradicije i zada
taka uspostavljanja poretka, stav prema položaju žene lavirao je između
emancipatorskog i tradicijskog. S tog stanovišta može se reći da je —
iako stoji da su društvene vrednote nužne za mobilizaciju i emancipaciju
žene antitradicionalističke i antipatrijarhalne — strategija društvene ak
cije samo djelomično bila usmjerena k toj mobilizaciji i emancipaciji kao
svom cilju.
BILJEŠKE
•
1
2
3
4
5
6
Ovaj tekst dio je Sire studije pod naslovom Žene i moć — povijesna geneza jednog interesa, ne
objavljena magistarska radnja, Zagreb, 1984.
AFŽ Hrvatske djeluje kao organizacija već od kraja 1941. godine, iako je formalno utemeljen
tek na Prvoj konferenciji AFŽ Hrvatske (11-13. 6. 1943).
»Udruženje je grupa organizirana za ostvarenje jednog interesa ili nekoliko zajedničkih intere
sa. Udruženja obično suprotstavljamo nedobrovoljnim grupiranjima koja zadovoljavaju viSe na
mjena, kao Sto su rodbinske grupe, kaste, druStvene klase i zajednice.« Michael Banton, »Vo
luntary Associations«, I Antropological aspects, u: International Encyclopedia of the Social Scien
ces, ur. David L. Sills, The Macmillan Company and the Free Press, New York, Reprint Edition,
1972 (u daljnjem navođenju biljeSki: IESS), Vol. 15, 16, 17, str. 357.
Michael Banton, nav. dj., str. 360.
Michael Banton, nav. dj., str. 361.
Isto, str. 366-367.
Isto, str. 367-368.
�58
KONJI, ŽENE, RATOVI
7
Dunja Rihtman Auguštin, »O ženskoj subkulturi u slavonskoj zadruzi«, u: Žena u seoskoj kulturi
Panonije, Etnološka tribina, Posebno izdanje, Hrvatsko etnološko društvo, Zagreb, 1982, str. 35.
U ovom tekstu autorica se služi Lćvi-Straussovim kategorijama zamišljenog reda (ordre congu)
i ostvarenog reda (ordre veću) kako bi pokazala da u životu zajednice postoji znatna diskrepan
cija između proklamirane ideologije i stvarnog funkcioniranja normi ponašanja. Upotrijebivši
ovaj Lćvi-Straussov koncept, slijedeći navedeni tekst, željela sam naglasiti da ideologija patri
jarhalne kulture tretira žene kao posve beznačajne, što dakako nije slučaj u stvarnom životu
zajednice.
8
9
Milton Singer, »Culture, The Concept of Culture«, IESS, Vol. 3, 4, str. 532.
Edward Shils, Tradition, Faber and Faber, London, Boston, 1981, str. 279.
10 »Dobrovoljna udruženja mogu služiti kao legitimno mjesto za afirmaciju i izražavanje vrednota,
kao što je to slučaj s patriotskim društvima ili političkim partijama.« David L. Sills, »Voluntary
Associations«, II Sociological aspects, IESS, Vol. 15, 16, 17, str. 374.
11
Određenje tradicije, čije ću manifestacije analizirati s osobitim naglaskom na patrijarhalni pred
znak, oslanja se na određenje iz rada: Dunja Rihtman, nav. dj., 1978, str. 103-104. »Tradicio
nalni način života uključuje tradicionalnu (patrijarhalnu) porodicu, nasljeđivanje po muškoj li
niji, zatim specifičan položaj žena, seljački poljoprivredni način života — s dnevnim i godišnjim
ciklusima (...).«
12
Arhiv Instituta za historiju radničkog pokreta Hrvatske, fond A FŽ-a, AFŽ 1/6. Isti stav gotovo
identičnim riječima, ističe i Anka Berus na I. konferenciji A FŽ-a Hrvatske.
A FŽ 9/1162.
13
14
A FŽ 1/7.
15
16
A FŽ 1/6.
A FŽ 9/1184.
17
A FŽ 2/135.
18 »Politička kultura je sklop stavova, uvjerenja i osjećaja koji uređuju i daju smisao političkom
procesu i koji stvaraju osnovne pretpostavke i pravila koja određuju ponašanje u političkom
sistemu. Ona obuhvaća i političke ideale i norme djelovanja zajednice. Politička kultura je zdru
ženo očitovanje psiholoških i subjektivnih dimenzija politike. Politička je kultura proizvod ko
lektivne povijesti političkog sistema, ali i životnih historija članova sistema, te je stoga ukorije
njena podjednako u javnim zbivanjima i u privatnim iskustvima.« Lucian W. Pye, »Political
Culture«, IESS, Vol. 11, 12, str. 218.
19 »Politička sfera čini zasebnu subkulturu s vlastitim pravilima ponašanja i zasebnim procesom
socijalizacije.« Lucian W. Pye, nav. dj., str. 219. »Historijska zbivanja u političkom sistemu mogu
zahtijevati promjene u političkoj kulturi koje su nekonzistentne bilo s prošlim, bilo s trenu
tačnim procesom socijalizacije.« Lucian W. Pye, nav. dj., str. 220.
20 A FŽ 1/6.
21 »Žene Hrvatske u narodnooslobodilačkoj borbi«, I. dio, Glavni odbor Saveza ženskih društava,
Zagreb, 1955, I, dok. 109, str. 156.
22 Prof. Anica Rakar, »Prosvjeta je temelj svakog napretka«, Žena u borbi, 1944, br. 10, str. 12.
23 A FŽ 12/1490.
24 Prof. Anica Rakar, nav. dj., str. 12.
25 »Na poslu obnove i izgradnje domovine. Osposobljavamo se za nove dužnosti«, Žena u borbi,
1944, br. 10, str. 9. Ovaj citat upućuje na ambiciju ukidanja razgraničenja kulturnih i obrazovnih
sadržaja na sfere »elitne« i »primijenjene« kulture. Patos kojim je taj ideal izražen u ovom
citatu mogao bi danas izazvati blagi podsmijeh, no ne valja zaboraviti da on još uvijek nije
ostvaren.
26 Pismo IO AFŽ Hrv. IO-u A FŽ-a Gorski kotar o organizaciji i zadacima općinskih, mjesnih i
kotarskih odbora A FŽ-a, te o programu za kurs AFŽ., 27. III 1943, Žene Hrvatske..., I, dok.
162, str. 254.
27 Pismo CK-a KPH od 14. XII 1942. CK-u KPJ o radu AFŽ-a, Žene Hrvatske..., I, dok. 116, str.
162.
28 A FŽ 1/6.
�KULTURNOM MIJENOM DO ŽENE 'NOVOG TIPA*
59
29 AFŽ 1/1a.
30 AFŽ 20/2308.
31 AFŽ 18/2166c.
32 U ožujku 1942. izlazi u Lici prvi ženski list na oslobođenom teritoriju Hrvatske, Žena u borbi.
Izdaje ga Okružni odbor AFŽ-a za Liku. U redakciji lista bile su u početku: Kata Pejnović,
Jela Bićanić, dr. Slava Očko i Marija Šoljan. Kasnije taj naziv preuzima centralno glasilo AFŽ-a
za Hrvatsku, a ovaj list mijenja naziv u Lička žena u borbi Žene Hrvatske..., I, dok. 141, str.
205.
33 Nav. dj., str. 208.
34 David L Sills, »Voluntary Associations«, II Sociological aspects, IESS, Vol. 15,16, 17, str. 366.
35 Zapisnik sa sastanka izvršnog oblasnog odbora AFŽ-a za Slavoniju, studeni 1943. AFŽ 8/1024.
36 Isto, izvještaj za kotar Požegu.
37 Isto, izvještaj za Pakrački kotar.
38 Izvještaj Inicijativnog odbora AFŽ Gorski kotar Glavnom odboru AFŽ Hrvatske, rujan 1943.
AFŽ 13/1529.
39 Drugarica u partizanskom žargonu u ovom slučaju znači žena, supruga (primj. D.R.A.).
40 AFŽ 1/12b,
41 Joseph R. Gusfield, Social Movements, II The Study of Social Movements, IESS, Vol. 13, 14,
str. 448.
42 AFŽ 11/1417.
43 Tako je npr. Mjesni odbor AFŽ-a Splita primio anonimnu prijavu, studenog 1944. potpisanu
s »organizirane žene Splita«. Potpisnice se tuže na D. B. (navedeno je puno ime i prezime), na
koju se »žali cijelo susjedstvo«, te pitaju kako je moguće da se »takav ološ prima u časnu NOV«.
AFŽ 21/2510.
44 AFŽ 21/2579.
45 U navedenim, kao i u mnogim drugim primjerima, problem seksualnog morala u slučaju žena
tretira se kao djelovanje u javnoj sferi koje podliježe u njoj prihvaćenim normama.
46 J. Milton Yinger, »Prejudice«, II Social Discrimination, IESS, Vol. 11, 12, str. 449.
47 AFŽ 1/61.
48 AFŽ2/77.
49 AFŽ 9/1150.
50 »Mi smo pa Istrani Hrvati pravi, Ma kano lavi svoju zemlju branimo!«, Žena u borbi, 1944, br.
10, str. 4-5.
51 AFŽ 21/2435. Pismo je pisano rukom, ne sadrži oznaku, odn. potpis pošiljaoca, no iz teksta je
moguće pretpostaviti da se radi o Kotarskom odboru AFŽ-a Sinj.
52 AFŽ 21/2440.
53 Isto kao i bilješka br. 5.
54 AFŽ 18/2166c.
55 Isto.
56 Anka Berus, »Za učvršćenje organizacije«, Žena u borbi, 1943, br. 1, str. 7.
57 AFŽ l/12b.
58 AFŽ 1/8.
59 AFŽ 8/1113.
60 AFŽ 2/143.
61 AFŽ 2/138.
62 Iz okružnice »Svim Partijskim organizacijama i članovima KP u Baniji« o organizaciji AFŽ-a
u Baniji, 9. X 1942. Žene Hrvatske..., I, dok. 104, str. 147.
63 Iz izvještaja Kotarskog komiteta KPH Solin od 6. X 1942. Okružnom komitetu KPH Split o
radu žena, Žene Hrvatske..., I, dok. 106, str. 152.
64 Milenko S. Filipović, »Žene kao narodni glavari kod nekih balkanskih naroda«, Godišnjak balkanološkog instituta NR BiH, Sarajevo, II, 1961, str. 139-157.
�60
65
66
67
68
69
70
KONJI, ŽENE, RATOVI
Mirko Barjaktarević, »Problem tobelija (virdžina) na Balkanskom poluostrvu«, Glasnik etno
grafskog muzeja u Beogradu, 1965-1966, 2S-29, str. 273-286. Baijaktarević u tom tekstu donosi
i nekoliko biografija u to vrijeme živućih tobelija. Među ostalim navodi i primjer tobelije rođene
1926. godine, koja je mobilizirana 1944, kada su partizani, oslobodivši sela oko Suve Reke (Me
tohija) mobilizirali mladiće u NOV-u. Ona je sa svojom jedinicom dospjela čak do Trsta, a
demobilizirana je nakon rata, kada je slučajno otkriveno da nije »muškarac«. Nav. dj., str. 275.
»Nova hrabrost i novi moral«, Razgovor s Marijom Šoljan Bakarić, Žena, 1983, br. 3-4, str. 17.
Isto.
Borbeni put žena Jugoslavije, Leksikografski zavod »Sveznanje«, Beograd, 1972, str. 126-127.
Isto.
71
Č. Popov, »Formiranje A FŽ-a 1942, Rezultat stava KPJ prema ženskom pitanju i posledice
politike Narodnog fronta«, Godišnjak filozofskog fakulteta u Novom Sadu, knjiga VI, 1961, str.
32. citira Titove riječi: »Taj humani elemenat odigrao je ogromnu ulogu u jačanju borbenog
morala, jer su naši ljudi znali da će, ako budu ranjeni, biti učinjeno sve da ih se spasi. To je
bio slučaj i kod Prozora, za vrijeme Četvrte ofenzive, kada smo nosili sa sobom 4.000 ranjenika,
a i u drugim situacijama«.
Iz članka »Antifašistički front žena« objavljenog u listu Proleter, br. 16, 16. XII 1942. AFŽ 1/2.
72
A FŽ 9/1150.
73
Draginja Metikoš sudjelovala je u NOP-u od 1941. Uz ostale funkcije u AFŽ-u i KPH, bila je
i komesar baterije IV. brigade XIII. divizije.
Draginja Metikoš, »Bilo je to prije četrdeset godina«, Žena, 1982, br. 5-6, str. 19. Ova inter
pretacija upućuje na preispitivanje tradicijskog razlikovanja žena prema bračnom statusu (veća
sloboda djevojaka u odnosu na udate žene). No, tek kada bi bilo moguće izvršiti egzaktnu kva
lifikaciju žena boraca NOV-a prema bračnom statusu, bilo bi moguće utvrditi da li je došlo do
kakve promjene (u ovom slučaju — veće slobode akcije i kretanja udatih žena).
74
75
D. Metikoš, nav. dj., str. 12-19. U ovom tekstu autorica navodi primjer dviju omladinki koje
se nisu dale zavarati, te su same pobjegle u partizane.
76
77
A FŽ 1/61.
»Nisam otišla radi slobodne ljubavi — kako bi neko pomislio — jer sam već tada naslućivala
da je to nešto neprirodno, gnusno, ne znam ni sama što bih o tome rekla. Htjela sam se boriti
za ravnopravnost žena. Smiešno: zar ne?« »Narod nas je mrzio i izbjegavao nas.« Bivša parti
zanka pripovijeda o krvavoj tragediji zavedenih, Nova Hrvatska, 11. 4. 1944, br. 134, str. 4.
78
Iz referata Anke Berus na I. kongresu A FŽ-a Hrvatske, srpanj 1945, Žene Hrvatske..., II, dok.
365, str. 87: Još je rječitiji primjer koji se navodi u tekstu: »Iz bratskog S. S. S. R. -a« (Žena u
borbi, 1944, br. 11, str. 10). Citirana je »dnevna zapovijed Staljina« u kojoj se kaže: »Neocjenjive
zasluge imaju naše sovjetske žene, koje samoprijegorno rade. U interesu fronte muževno su
one podnosile sve teškoće ratnog vremena, nadahnjujući drugove borce, oslobodioce naše do
movine.« Ovdje se muškarac/borac izjednačava s aktivnim, djelatnim principom (»oslobodioci«)
dok je ženski princip izjednačen sa trpljenjem, koje u izuzetnim slučajevima (s dodatkom »sa
moprijegornog« rada) može imati i karakteristike »muževnosti«.
A FŽ 16/1807.
Iz referata Mitre Mitrović na I. zemaljskoj konferenciji A FŽ-a, A FŽ 1/6.
A FŽ 1/61.
79
80
81
84
Edward Shils, nav.dj., str. 213.
»Onaj koji zna da se bori, koji hoće da se bori, zaslužuje slobodu! U ime Centralnog komiteta
Komunističke partije pozdravio je konferenciju drug Karlo Mrazović«, Žena u borbi, br. 2, 1943,
str. 8.
Nav. dj., str. 7.
85
A FŽ 1/12b.
86
87
88
A FŽ 20/2350.
A FŽ18/2166c.
Od brojnih primjera,navest ću onaj kada se čak i u stručnoj literaturi (Žene Hrvatske u NOB-u,
I, 1955) ne navodivlastitoime aktivistkinje, već je se apostrofira kao nečiju majku. U doku-
82
83
�KULTURNO M MIJENOM DO ŽENE "NOVOG TIPA"
61
menlu br. 50, str. 74, te edicije, »Majka braće Kavurić« nije ušla u povijest kao predratna akti
vistkinja »Društva za prosvjetu žene«, već je označena djelom svojih sinova.
89
A FŽ 20/2308.
90
A FŽ 8/1028.
91
Isto.
92
A FŽ 5/616.
93
A FŽ 18/2166c.
94
Isto.
95
96
A FŽ 13/1535.
»Pismo iz Slovenije. Svim našim drugaricama u Hrvatskoj«, Žena u borbi, 1944, br. 11, str
97
A FŽ 1/6.
18-19.
98
A F Ž 9/1162. Usp. i Okružnicu br. 4 CK KPH od 6. 12. 1941. Žene Hn’atske..., I, dok. 37, str
57.
99
Pismo Marije Novosel, od 30. 11. 1942. Okr. odboru A F Ž za Karlovac o radu sa ženama u
okolici Kladuše, Žene Hrvatske..., 1, dok. 120, str. 116.
100 Isto.
102 A FŽ 2/162.
103 »Oblasna konferencija A F Ž Istre, Našem dragom družetu Titu ki se bori za nas oslobodit«,
Žena u borbi, 1944, br. 10, str. 19.
104 A F Ž 6/775.
105 Isto.
106 A F Ž 9/1137.
107 Č. Popov, nav. dj., str. 33-34.
108 Vera St. Erlich, Jugoslavenska porodica u transformaciji: Studija u tri stotine sela, Liber, Zagreb.
1971.
109 A FŽ 9/1163.
110 A FŽ 9/1162. 111 A F Ž 2/139.
112 A F Ž 10/1331 f.
113 Karlo Mrazović, »Jedinstvena narodnooslobodilačka fronta Hrvatske naša velika i snažna po
rodica«, Žena u borbi, br. 9, 1944, sir. 1-2.
114 A F Ž 13/1526.
115 A F Ž 13/1530.
116 Maja Žuvić, »Zastavica i na njojzi piše, dobit će je tko uradi više«, Žena u borbi, 1945, br.
12-13, str. 16-17.
117 A FŽ 10/1331 h.
118 Isto.
119 A F Ž 12/1503b.
120 »Prva konferencija A F Ž Hrvatske. Smotra je to bila ljubavi, snage i rada«, Žena u borbi, 1943,
br. 2, str. 2.
121 A F Ž 2/135.
1 2 Isto.
2
123 Karlo Mrazović, nav. dj. Mada se može činiti nategnutom, sugerirat ću interpretaciju prema
kojoj u ovom citatu možemo također očitati biblijski motiv izabranog sina (»najveći sin«) koji
se stavio »svim bićem u službu naroda« i spasio ga od propasti. Put kojim ga je poveo ispravan
je, ali trnovit.
124 A F Ž 21/2469.
125 Nada Stremec postaje, uz Vedu Zagorac, urednica Žene u borbi od broja 11, studenog 1944.
12 »I kongres kulturnih radnika Hrvatske«, Žena u borbi, 1944, br. 9, str. 24.
6
12 Nada Stremec, »Naša ženska štampa«, Žena u borbi, 1945, br. 1 - 1 , str. 42- 43.
7
6 7
�62
KONJI, ŽENE, RATOVI
128 Veda Zagorac, »Ostvarujmo ravnopravnost u izgradnji domovine«, Žena u borbi, 1945, br. 1213, str. 15.
129 Stanko (Ćanica) Opačić, »Narodno-oslobodilačka borba stvorila je ženu novog tipa«, Žena u
borbi, 1943, br. 1, str. 5.
130 »Tako pjesnički jezik naznačuje proces svake društvene preobrazbe i u svom funkcioniranju
postavlja pitanje vlasti«, Nenad Miščević, Filozofija jezika, Naprijed, Zagreb, 1981, str. 226.
131 Radko Polič, »Novi lik slovenske žene«, Žena u borbi, 1944, br. 10, str. 6.
132 »Nazor o partizankama«, Žena u borbi, 1944, br. 7, str. 17.
133 Msgr. dr. Svetozar Ritig, »Viteštvo, posestrimstvo i idealizam narodne borbene žene«, Žena u
borbi, 1945, br. 12-13, str. 4-6.
134 Ta se misao provlači kroz čitavu studiju Klausa Theweleita, Muške fantazije, GZH, Zagreb,
1983. Evo samo jednog indikativnog navoda: »(...) dok je za muškarca dovoljno da bude čist i
odvažan borac za novi svijet, žena mora ostati i seksualno čista. (...) Tako ’novo ćudoređe’ ga
rantira kontinuitet ugnjetavanja ženske seksualnosti od jednog društva do drugog, a time i kon
tinuitet dominacije; žena koja nije oslobođena ponovo pruža materijal za izgradnju unutarnjih
granica života u novoj državi«. Nav. dj., knjiga 2, str. 136.
135 »Zbog toga je ženski pokret i tamo gdje je nadomješten proleterskim samo odgođen. To jest:
spolno biće žene koje je u dosadašnjim muškim društvima toliko malo razjašnjeno, toliko malo
određeno izvan puke obitelji, istupa kao problem i nakon ekonomsko-socijalnog oslobođenja.
Upravo propadanje potlačivanja žena ne stvara, per se ipsum, propadanje ženskog sadržaja. Lju
bavnica, majka, postvareno biće rada nisu još nigdje do kraja oblikovale taj sadržaj ili čak iscrple
utopijske mogućnosti.« »Budućnost ženskog pokreta koji to još nije«, odlomak iz Blochova Prin
cipa nade. Žena, 1976, br. 1, str. 62.
136 U prilog tome da Ritigova vizija niti trideset godina poslije njena ispisivanja neće biti lišena
samorazumljivosti govori i sažetak navedenog teksta u reprint izdanju Žene u borbi (1974). U
bibliografiji članaka iz te edicije, taj se tekst opisuje na slijedeći način: »U članku je na uvjerljiv
način prikazan lik žene borca, žene partizanke, koja se bori za slobodu svog naroda.« (podv.
L. S.)
137 U svom tekstu Legenda o Hanifi, srpski književnik Jovan Popović (1905-1952) pridružuje se
ovoj liniji razmišljanja. On piše: »Kao izatkani iz sna i želje, lebdjeli su pred nama likovi legen
darnih žena, otelotvorenja samopregome ljubavi i požrtvovanja. Izgledale su nam nedostižne,
obavijene oreolom vekova, Devica Orleanska, Vasilija Kuzmina, Majka Jugovića. Nismo znali
da ćemo ih sresti, da ćemo živeti s njima, disati isti vazduh, boriti se, radovati se i umirati s
njima«. Iako se u tom tekstu ne obraća eksplicitno viziji »nove žene«, Popović prikazuje sudbinu
djevojke Hanife u maniri ranokršćanske djevice-mučenice koja je radije odabrala smrt nego da
se preda »pohoti ostrvljenih razbojnika«, Žena danas, 1943, br. 31, str. 10.
138 Navedeno prema: Nenad Miščević, nav. dj., str. 226.
139 To se izražavanje usredotočilo na koegzistenciju tradicijskih vrednota i vrednota racionalnog,
industrijskog društva. Dunja Rihtman, nav. dj., (1978), str. 115.
140 Nav. dj., str. 104.
141 Melville J. Herskovits, Cultural Anthropology, Knopf, New York, 1955, str. 492.
142 Govoreći o spajanju različitih tradicija, Edward Shils opisuje nekoliko mogućih rezultata. Dok
je na jednom ekstremu moguće zamisliti sintezu u posve novu tradiciju — koja ne sadrži niti
jednu od karakteristika tradicija iz kojih je nastala, a na drugom ekstremu apsorpciju — kada
jedna tradicija potpuno apsorbira drugu, bez da se imalo izmijeni, u stvarnosti se javljaju ra
zličiti obrasci promjena obiju tradicija. Te oblike Shils naziva adicijom, amalgamacijom i fuzi
jom. E. Shils, nav. dj., str. 273-279.
143 E. Shils, nav. dj., str. 275.
�3
Emancipacija i organizacija:
Uloga Antifašističke fronte žena
u postrevolucionarnim
mijenama društva i kulture
(N R Hrvatska 1945-1953)
I. D IO
UVOD
"NEVIDLJIVI1 PREDMET, PERSPEKTIVISTIČKA
1
METODA I "NETRANSPARENTNI" IZVORI
Kako objasniti zašto priča o Antifašističkoj fronti žena (AFŽ) do da
nas — 37 godina nakon njezinog utmuća — još nije napisana? Problem
je, čini se, podjednako u predmetu i u metodi.
Predmet — metoda — predmet
Koji je razlog da je AFŽ, najmasovnija od svih masovnih organizacija,
još uvijek neispisani list naše poslijeratne povijesti? Iako kao zasebna
organizacija djeluje tek desetak godina (1942-1953), nije ipak posve ne
poznato da ona ima svoju jasno izdvojenu tradiciju, kontinuitet koji se
može pratiti od sredine tridesetih godina, kada je i u jugoslavenskom
komunističkom pokretu prihvaćena Komintemina linija stvaranja Narod
nog fronta svih demokratskih snaga protiv nadirućeg fašizma1- No isto
vremeno, AFŽ je u neposrednom poslijeratnom razdoblju jedina (preživ
jela) nasljednica tegobnog stoljetnog proboja žena2 na javnu-političku
scenu i nastojanja da one sebi primjerenim sredstvima osvoje ravnoprav
ni položaj u svim sferama društvenog života. Zbog čega su i usprkos to
me žene kao povijesni subjekt ipak ostale »nevidljive« u kolektivnom sje
ćanju i u povijesnoj znanosti, a njihovo mjesto u povijesti prazno?
�64
KONJI, ŽENE, RATOVI
Ne želimo li dogmatskom strogošću suditi o povijesnoj znanosti, treba
imati u vidu da je i historiografija (poput ostalih društveno-humanističkih znanosti) tek »oblik mišljenja prouzročen sviješću o strukturama i
procesima u društvu«. Stoga »svako društvo ima onoliko prošlosti koliko
ima i elemenata sadašnjosti, a različiti pojedinci mogu biti svjesni razli
čitih prošlosti
Društvena svijest o prošlosti stvar je množine, ne jed
nine.«3
Za raspoznavanje javnog/političkog djelovanja žena (a dakako i muš
karaca kao konkretnih povijesnih bića) bit će neophodno odvažiti se na
otklon od dominantne paradigme političke povijesti kakva istrajno pre
vladava u našoj historiografiji. I njezini najviši dometi4 široke su pano
ramske freske: povijesna pozornica osvijetljena je bengalskom vatrom re
volucije, a po njoj defiliraju — padaju ili se uzdižu — »bića klase«, snage
reakcije i napretka... Dramske zaplete potiču »objektivna nužnost« ili
»zakonomjernosti društvenog razvitka«...
To je povijest bez čovjeka. »Ljudi« se i u takvoj povijesti ponekad jav
ljaju — velike ličnosti, vođe naroda, heroji, genijalni učitelji, revolucio
nari i vojskovođe, ili pak pali anđeli izdaje. Muškarci. Oni kao da postoje
s one strane odnosa spolova, u istoj mjeri u kojoj su jamačno tim odno
sima dominirali.5
Razvojem socijalne povijesti koja je učinila radikalan odmak od tra
dicionalne historiografije — čiji su stubovi politička, vojna i diplomatska
historija — kontinuirani procesi različitih područja društvenog iskustva
i odnosa i tzv. »obični ljudi« postali su legitimni predmet znanstvenog
interesa. Ulaskom konkretnih, tjelesnih povijesnih bića otvoren je ujedno
prostor razvoju povijesti žena.6
Metodologiju socijalne povijesti odlikuje prihvaćanje metoda društve
nih znanosti u konceptualizaciji i testiranju hipoteza, te orijentacija ka
analizi procesa dugoga trajanja. Pored toga, ona je u neprestanom traga
nju za novim povijesnim izvorima. Dakako, i dobar dio te nove paradig
me može se označiti kao »politička povijest«. No niti politika više nije
usko određena kao formalna i neformalna borba za moć. Otvaraju se
nova pitanja poput onih koja propituju alokaciju moći i resursa među
spolovima, kao i društvene odnose među njima.7
Utemeljenje i ekspanzija povijesti žena potaknuti su snažnim uspo
nom ženskih pokreta (tzv. neofeminizmom) početkom 1970-ih godina i
njihovim zahtjevom da se kolektivno pamćenje osvježi »upisivanjem žena
u povijest«. Ta se nova disciplina nadovezuje na zasade društvene povi
jesti, a od samih svojih početaka nije se zadovoljavala pukim ispunjava
njem »praznih mjesta« i upisivanjem žena u postojeće historiografske ka
tegorije i obrasce. U pretpostavci govora o iskustvima žena u historiji i
�EMANCIPACIJA I ORGANIZACIJA
65
s historijom našao se zahtjev za izmjenom kriterija znanstvene relevancije. Naime, u dotadašnjoj tradicionalnoj historiografiji njihova »iskustva,
aktivnosti i prostori nisu smatrani dostojnima temeljitog istraživanja«.8
Marginalizacija i minorizacija iskustava žena u prošlosti bila je tek odraz
njihovog stvarnog i simboličkog mjesta u suvremenim društvima.
Neodrživi su prigovori da povijest žena predstavlja nasilno izdvajanje
jedne unutar sebe nehomogene analitičke kategorije kakvu predstavljaju
žene. Teoretičarke povijesti žena nisu zanemarile dvostruku igru razlike.
»Razlike koje se temelje na kategoriji roda postoje svagdje, no s druge
strane njihove konkretne manifestacije nisu iste u svim društvima: one
nisu univerzalne.«9 Varijacije u statusu žena isto su tako mnogobrojne
kao i varijacije u statusu muškaraca te se razlikovanja prema kriteriju
roda stoga ne smiju izjednačavati s hijerarhijama izvedenima prema is
tom kriteriju. U pitanju su zanemareni odnosi među ljudskim bićima i
ljudskim grupama. »Žene valja poimati u odnosu — s drugim ženama i
s muškarcima — a ne u kategorijama razlikovanja i odvojenosti«10, upo
zoravala je američka antropologinja Michelle Zimbalist Rosaldo. Osobi
tu su pažnju teorijski radovi posvetili razobličavanju biološkog determi
nizma koji implicitno pretpostavlja muškarca kao povijesno biće, a povi
jesnu egzistenciju žena svodi na nijemo i vječno vraćanje iste igre izmjene
prirodnih ritmova. Spolovi i njihovi odnosi nisu nešto vanpovijesno —
pred ili nadpovijesno. Razumijevanje značenja spolova u prošlosti nadaje
se kao jedan od osnovnih ciljeva istraživanja. Pojam »rod« uveden je kao
posljedica nastojanja da se istakne bitno društvena kvaliteta razlika ba
ziranih na spolu.1
1
Američka povjesničarka Joan W. Scott rod definira kao složenu kate
goriju. Rod je, u prvome redu, konstitutivni element društvenih odnosa
koji su bazirani na percipiranim razlikama među spolovima, te je upravo
rod primami način označavanja odnosa moći. Kao konstitutivni element
društvenih odnosa rod, ffyrema J. W. Scott, sadrži četiri međusobno po
vezana elementa:
^ '
Prvi su element raspoloživi simboli koji u određenoj kulturi prizivaju
mnogostruke (i često protuslovne) reprezentacije — npr. Eva i Djevica
Marija kao simboli žene u judeokršćanskoj civilizaciji. Zadatak je povje
sničara da utvrdi koja se od tih simboličkih predodžbi priziva, kako i u
kojem kontekstu. Na drugome su mjestu normativni koncepti koji po
kreću interpretacije značenja tih simbola, koji nastoje ograničiti i uklju
čiti njihove metaforičke potencijale. Ti su normativni koncepti sadržani
u religioznim, odgojnim, znanstvenim i pravnim doktrinama. Poziciju ko
ja tim konceptima daje prevladavajući ton, koja je dominantna u odre
đenom povijesnom trenutku, oni sankcioniraju kao jedinu moguću, kao
univerzalnu normu. Posljedica je toga da se povijest piše kao da su te
�66
KONJI, ŽENE, RATOVI
normativne pozicije proizvod društvenog konsenzusa, a ne sukoba. Te
žište je novih historijskih istraživanja na osporavanju deklarirane nepro
mjenjivosti, na otkrivanju prirode prijepora ili represije koja dovodi do
privida bezvremene stalnosti binarnih reprezentacija roda, smatra J. W.
Scott. Takva vrsta analize ne može izbjeći problematiziranje politike
društvenih institucija i organizacija — trećeg aspekta odnosa roda. Pos
ljednji aspekt kategorije roda je rodni identitet. Povjesničari moraju is
tražiti samosvojne načine konstrukcije toga identiteta i staviti svoje na
laze u odnos sa čitavim spektrom aktivnosti društvenih organizacija i po
vijesno specifičnim kulturnim predodžbama. Riječju, ističe Joan Scott,
»koncepti roda uspostavljeni kao objektivni skup referenci strukturiraju
percepciju i konkretnu simboličku organizaciju čitavog društvenog živo
ta. U onoj mjeri u kojoj te reference uspostavljaju distribuciju moći (ra
zličitu kontrolu u pristupu materijalnim i simboličkim resursima), rod je
uvučen u sam nacrt i konstrukciju moći kao takve.«12]Bez obzira na ra
zličite premise i tradicije na koje se pozivaju teoTijsIće elaboracije povi
jesti žena i povijesti roda13, opće je mjesto zaključak da spolove i njihove
odnose valja promatrati kao društvene, političke i kulturne entitete. »Ne
smijemo i ne možemo ih svesti na čimbenike izvan povijesti, a još manje
na jedan, jednostavni, uniformni, prvobitni ili inherentni uzrok nastan
ka.«14
Razmatranje odnosa kategorija klase i roda također je jedna od ključ
nih preokupacija pri teorijskom utemeljenju povijesti žene/roda. Ističe se
da podjednako niti rod niti klasa ne označavaju homogene grupe, a još
manje da te kategorije podrazumijevaju nužne solidarne veze. Rod je
štoviše jedan od razloga nehomogenosti klasa, a klase su jedan od razlo
ga za nehomogenost roda.15
Smještajući svoj predmet — A FŽ — u obzor navedenih teorijskih pro
mišljanja povijesti roda/žena, mogla sam mu pristupiti bez osjećaja stida
i kajanja. To nije posve beznačajna prednost, budući da se teško oteti
dojmu da su autori/ce koji su u svojim radovima posvećivali pažnju po
vijesnom djelovanju žena, pritisnuti masivnošću referentnog okvira tzv.
»opće/političke povijesti«, svoje bavljenje doživljavali kao nešto margi
nalno, gotovo frivolno. Tako npr. Jovanka Kecman, autorica prve (i je
dine) iscrpne monografije o ženama Jugoslavije u radničkom pokretu i
ženskim organizacijama (misleći time na tzv. »građanski« feministički
pokret), nalazi neophodnim obrazložiti (na kraju ipak odbačenu) dilemu
»da li ovaj problem istraživati i obrađivati kao posebnu temu ili u okviru
drugih opštih tema iz istorije radničkog pokreta«.16
Upravo zbog toga feministički poklič »Upišimo žene natrag u povi
jest!« ne može predstavljati samo potragu za nekim prethodno zanema
renim »predmetom«. Njegova je realizacija nezamisliva bez teorijskometodološke osviještenosti, novog senzibiliteta17 za »nevidljive«, zatrte,
�EMANCIPACIJA I ORGANIZACIJA
67
marginalne sfere iskustva i odnosa u prošlosti. Svakodnevica, tjelesnost,
seksualnost; žene, marginalci svih boja, gubitnici, potlačeni... uspjet će
izroniti ispod sive mrene povijesnog zaborava tek kada izoštrimo meto
du, oruđe da razaznamo i njihove glasove.
Istraživanje procesa emancipacije žena, koji svoje prve poticaje nalazi
u revolucionarnoj paroli »Sloboda, jednakost, bratstvo« (uz — nerijetko
brutalno — izuzeće sestrinstva18), otvara mogućnost da istražimo jedan
od zanemarenih civilizacijsko-povijesnih procesa dugoga trajanja. Što
više, proces oslobođenja žena valja promatrati kao epohalni proces.
Charles Tilly, američki sociolog povijesne orijentacije, podvrgnuo je kri
tici pojam društvene mijene tvrdeći da društvena promjena kao takva ne
postoji niti u nacionalnim niti u svjetskim razmjerima. Postoje epohalni
procesi (kao npr. procesi stvaranja država ili kapitalističke akumulacije)
koji su preoblikovati svijet u posljednjih nekoliko stotina godina.19 Oslo
bođenje žena također se nadaje i kao pretpostavka ostvarenja jednog od
najprominentnijih ideala socijalističke revolucije — jednakosti svih ljudi.
Na koji način istraživanje organizacije žena može osvijetliti samu kva
litetu emancipatorskih procesa u jednom društvu? Mada nikako ne treba
zanemariti upozorenja vodećih teoretičarki povijesti žena da se ona ne
iscrpljuje u povijesti njihovog organiziranog — javnog i političkog — dje
lovanja (u »ekskluzivno muškom« društvenom prostoru), problematiziranje odnosa organizacijskog modela i ciljeva organizacije žena može pru
žiti relevantne spoznaje o kvaliteti i dosezima toga procesa.
Stoga se kao prvi korak, neophodna pretpostavka govora o AFŽ-u,
podrazumijeva rekonstrukcija nacrta organizacijskog ustrojstva i stvar
nog funkcioniranja organizacije, te utvrđivanje njezine uloge u ukupnosti
procesa post/revolucionarnih mijena društva.
Unapređuju li učestale transformacije organizacijskog modela AFŽ-a
u periodu od 1945. do 1953. oslobođenje žena? U kojoj je mjeri način
na koji je organizacija zasnovana nakon drugog svjetskog rata bio instrumentalan za poticanje njihove emancipacije, a u kojoj je mjeri iskorišten
za realizaciju drugih prioriteta društvenog razvoja? Koji su organizacijski
resursi i opcije bili na raspolaganju samim ženama za artikuliranje stra
tegije vlastitog oslobođenja od specifične spolne diskriminacije?
Rekonstruirajući učestale promjene organizacijskog modela AFŽ-a,
koje su uslijedile kao reakcija na njezinu organizacijsku okolinu (u pr
vom redu Komunističku partiju i »narodnu vlast«), želim utvrditi stupanj
autonomije kojim je AFŽ raspolagala pri formuliranju svojih ciljeva,
strategije i taktika u mijenama društva koje su deklarativno (na ideolo
gijskoj ravni) bile neizvedive bez radikalnog pomaka u društvenom polo
žaju žene. Da li je organizacijsko ustrojstvo AFŽ-a pružalo potreban
prostor i adekvatan stupanj društvene moći za ostvarenje emancipacije
�68
KONJI, ŽENE, RATOVI
u zemlji opustošenoj ratnim razaranjima, nerazvijenoj i duboko prožetoj
patrijarhalnom kulturom (čiji je sastavni dio i politička kultura)?
Mikrorazinu — organizaciju žena i strukturu njezinih unutrašnjih od
nosa shvaćenu kao podsistem s vlastitom kulturom i grupnom dinami
kom — promatrat ću u odnosu na makrorazinu — na institucije global
nog društvenog/političkog sistema koje određuju mjesto i ulogu AFŽ^a
u konkretnom povijesnom trenutku. Pri utvrđivanju međuodnosa ovih
razina poslužit ću se nekim iskustvima historijski orijentirane sociologije.20
Ta je disciplina razvila dovoljno prostrani teorijsko-metodološki okvir za
novo čitanje klasičnih socioloških teorija, ponovno uvodeći u obzor nji
hova interesa sociokulturne raznolikosti, vremenske procese, konkretne
događaje, te dijalektiku smislenih akcija i strukturalnih determinanti u
makrosociološke eksplanacije i istraživanja.21
Dakako, središte mog istraživanja predstavlja život organizacije A F Ž a. Organizacije naravno čine ljudi: njihova svakodnevica, njihovi odnosi,
specifični tip izražajnosti/kreativnosti, određeni tip komunikacije — po
sredovanja, utjecanja... Ovako određen interes za »život organizacije« is
traživanje situira u ozračje još jedne humanističke discipline: etnologije.
U proučavanju kompleksnih društava suvremena etnologija morala je
razviti senzibilitet za »istraživanje odnosa dijelova i cjeline, globalnih
kultura i subkultura, vodećih slojeva i onih podređenih, kulture kao su
stava i kultura kao podsustava, odnosa velikih ideja i malih pogleda na
svijet, odnosa povijesti (...)«, ističe Dunja Rihtman-Auguštin.22 Još jedan
tip sociološke analize može pripomoći istraživanju A FZ-a na ovoj razini.
To je tzv. mrežna analiza (network analysis) koja uvodi pojam društvene
mreže određujući je kao »socijalnu dimenziju što posreduje između od
nosa i društvenog sistema (ili) društava, između lokalne razine i nacio
nalne razine«.23 Ovaj tip analize omogućuje da se na drugi način raz
mišlja o načinu na koji se određuju društvene pozicije ili o međuigri druš
tvene strukture i individualne akcije 24 Osobito je plodonosan u istraživa
nju političkih stranaka ili njima bliskih grupa (interesne grupe, grupe za
pritisak); fenomen društvene moći on ne svodi samo na političku sferu
»gdje se ona ’reprezentira’ (...). Mrežna analiza otkriva beskonačan izvor
vlasti u društvu (,..)«.25 Navedenim teorijskim pristupima poslužila sam
se pri konstruiranju svog predmeta istraživanja, polazeći od činjenice da
on nije objektivno »zadan« niti prethodno teorijski (konsenzusom) već
definiran. »Predmet« će se oblikovati, postati »čitljiv«, tek kroz raster
odabrane teorijsko-metodološke vizure. Uvijek analiziramo ono što mo
žemo vidjeti (lacanovski regard koji uočava nove dimenzije, a ne »otkri
va« stvari), a to je viđenje, zauzvrat, određeno analitičkom »podatnošću«
materijala, naročito kod tako eluzivnog »predmeta« poput (»nevidljivih«
— zanemarenih) povijesnih činjenica. Prema mišljenju Thede Skocpol,
upravo praksa analitičke povijesno orijentirane sociologije nameće in-
�EMANCIPACIJA I ORGANIZACIJA
69
timniji dijalog s povijesnim činjenicama (evidence) nego što je za to kadra
interpretativna povijesno orijentirana sociologija ili primjena modela na
određeni povijesni slučaj.26 Možda je tu neprestanu dijalektičku napetost
između predmeta i metode, materijala i načina izvedbe, najlakše izraziti
metaforom Arthura Stinchombea koji smatra da analitički povijesno ori
jentirani sociolog »gradi poput stolara, prilagođavajući mjere tijekpm na
predovanja posla, za razliku od arhitekta koji prvo crta, a tek onda gra
di«.27
Dosadašnji rezultati široko zasnovanih povijesno orijentiranih socio
loških analiza omogućili su nove dimenzije razumijevanja načina na koje
obrasci iz prošlosti i alternativne putanje mogu biti relevantni/irelevantni
za izbore sadašnjice. »Stoga dobra historijski orijentirana sociologija o
zbiljskim preokupacijama stvarnosti može progovoriti na mnogo smisleniji način od usko fokusiranih empirijskih studija koje se diče svojom
’političkom relevantnošću’«.28
Osluškivanje glasova žena iz prošlosti danas može ukazati podjednako
na pogrešne izbore koje ne bi trebalo ponavljati, kao i na neistrošene
rezerve utopijske energije. Je r sa svakom sadašnjosti m ože u nepovrat iš
čeznuti slika prošlosti, u k o joj on a nije'znala prepoznati sebe. (Walter 'Be
njamin).29
Metoda — predmet — metoda
Interdisciplinarni rad, o kojemu se danas toli
ko diskutira, ne podrazumijeva sučeljavanje
već postojećih disciplina (niti jedna od njih,
zapravo, nije se spremna predati). Kako bi se
nešto moglo interdisciplinarnim učiniti, nije
dovoljno izabrati »predmet« (temu) i oko nje
ga sabrati dvije ili tri znanosti. Interdisciplinar
nost znači stvoriti novi predmet koji ne pripa
da nikome.
Roland Barthes, Jeunes chercheurs30
Metoda koja želi kompleksno zahvatiti tako zamišljen pristup pred
metu (podjednako na mikro i makro razini), te konstruirati adekvatni
hipotetičko-interpretativni okvir, nemoguća je bez interdisciplinarnog
pristupa. On će ujedno omogućiti nadilaženje disciplinarnih ograničenja
koja bi sapinjala složenost samog predmeta kao i njegovo upisivanje u
međuprostore i na margine znanstvenih disciplina.
Riječju, u svojim polaznim postavkama interdisciplinarni pristup upu
ćuje na dijaloški karakter proizvodnje znanja. Time se suprotstavlja po
zitivističkoj paradigmi (još uvijek ustrajnoj, posebice u pristupima prošlo
�70
KONJI, ŽENE, RATOVI
sti u nas) koja smatra da je znanje moguće pronaći/istražiti u obliku ne
posredno dostupnih činjenica/datosti {data).
Stoga ću i metodu (podjednako kao i predmet) nastojati zasnovati na
pretpostavkama dinamičkog istraživačkog modela — na komunikacijs
kom modelu.31 Metodološko uporište za očitavanje i strukturiranje raz
ličitih razina predmeta istraživanja (makro — mikro planova), predstav
ljat će kombinacija slijedećih disciplina/postupaka:
RAZINA RAZMATRANJA
DISCIPLINA
PRISTUP
AFŽ u povijesnom
kontekstu
povijest
*socijalna historija
*povijest roda/žena
"povijesno orijentirana
sociologija
interakcije:
AFŽ — organizacijsko okružje
sociologija
"analiza društvene mreže
"sociologija društvenih pokreta
AFŽ kao sustav
(kultura organizacije)
etnologija
"folkloristika
"simbolička antropologija
"proučavanje rituala
Mada proizlaze iz različitih teorijskih/disciplinarnih tradicija, svi ovdje
navedeni pristupi/discipline nalaze svoje dodirne točke u:
— sklonosti eklekticizmu;
— osviještenoj fluidnosti vlastitih granica (graničnih područja);
— težnji za prožimanjem sa srodnim disciplinama.
Njihov se eklekticizam najjasnije ogleda u činjenici da otklanjaju pro
pisivanje »metodoloških dicta«. Tako na primjer, kritička analiza repre
zentativnih djela vodećih povijesno orijentiranih sociologa ukazuje na to
da bi tu disciplinu »bilo pogrešno svesti na bilo koju epistemološku, teo
rijsku ili metodološku orijentaciju (...)«! Povijesno orijentirani sociolozi
postavlili su »široki program/djelokrug u istraživanju i teoretiziranju o
važnim samosvojnim preokupacijama«.32 Težište je na analizi određenog
problema, a cilj je shvaćanje smisla historijskog obrasca »koristeći se u
tom procesu svakim teorijskim resursom koji se čini korisnim i validnim«.33
Povijest roda, na sličan način, svoju originalnost nastoji utemeljiti ne
u primijenjenim metodama, već u postavljanju novih pitanja sa specifič
nim perspektivama.34
Evropska se etnologija (ali i anglo-američka tradicija kulturne antro
pologije)35 nakon procesa kritičkog preispitivanja, štoviše i žučnog os
poravanja vlastitog nasljeđa »kulturno-historijske« paradigme, otvara
prema socijalnoj povijesti svakodnevice u prošlosti i sadašnjosti, surađu
jući ne više isključivo s historiografijom, već i sa sociologijom, psihologi
jom, modernom lingvistikom, semiologijom, kibemetikom i ekonomskim
znanostima.36
�EMANCIPACIJA I ORGANIZACIJA
71
Riječju, na sve je ove discipline moguće primijeniti tvrdnju Thede
Skocpol kojom opisuje povijesno orijentiranu sociologiju: radi se o nasto
janju da se zasnuje »mapa alternativnih strategija za istraživanje i pisanje
(...). Takva mapa ne može pružiti metodološka dicta za neko konkretno
istraživanje. No ona može senzibilizirati podjednako istraživače kao i pu
bliku (...) za ciljeve, prednosti i nedostatke alternativnih pristupa.«37
O izvorima ili kako izbjeći zamku iskrivljenih ogledala
Osnovni korpus mog empirijskog materijala predstavlja arhivski fond
Konferencije za društvenu aktivnost žena Hrvatske, pohranjen u Institu
tu za historiju radničkog pokreta Hrvatske. Građa koju taj fond sabire
veoma je opsežna (oko 65 arhivskih kutija za razdoblje 1945-53), razno
lika po karakteru i pruža različite tipove obavijesti o prošlosti. Nije na
odmet spomenuti da se njome do sada nisu služili istraživači naše naj
novije povijesti. Neiskorištena i zanemarena, ona predstavlja izazov istra
živaču, onaj višak za koji Jacques Derrida i poststrukturalisti dokazuju
da je posljedica djelovanja procesa zamjene, a nazivaju ga supplement.
Poslužit ću se upravo tim Derridinim pojmom da označim karakter i ukažem na interpretativne mogućnosti arhivske građe koju je organizacija
AFŽ »proizvela« u razdoblju od 1945. do svog (samo)ukidanja 1953. go
dine, u odnosu na dosad uobičajene izvore za pisanje povijesti društva u
nas.
Supplement Derrida izvodi u slijedećim značenjima kao: 1) ono što je
suplementamo (dopunsko, pomoćno) i koje pribavlja ono što nedostaje;
2) ono što nadomješta original; 3) ono što je iznad i izvan neophodnog.
Pojam supplement je dvoznačan i stoga djeluje zbunjujuće /uznemiravajuće u odnosu na ono što je smatrano čitavim ili dovoljnim. Supplement
stavlja u pitanje dovoljnost kategorije univerzalnog.38
Pristup izvorima — arhivskoj građi AFŽ-a — i njihovoj interpretaciji
s takvih polazišta ima potencijal da stavi u pitanje naša znanja (ili pred
rasude) o jednom periodu iz tzv. opće povijesti, ali, naravno, kroz vizuru
povijesti žene. Upisivanjem jednog nezanemarivog segmenta prošlih
iskustava žena u tekst »Povijesti« osvijetlit će se neka od njezinih zastrtih
mjesta i razgrnuti netransparentnost institucionaliziranog (uvriježenog/ideologiziranog) diskursa39 o toj prošlosti. Dobro nam znani svjetio
nici zasjat će drugačijim svjetlom (i osvijetliti sjenovite zabrane): revolu
cija, socijalizam, jednakost svih ljudi, »bratstvo i jedinstvo« — tzv. nepri
jeporne i univerzalne vrednote pokazat će tamne napukline svoje
»općenitosti«. Što je to socijalizam revolucionirao u životima žena? Dok
govor ideologije neprestano ističe dobitke, smijemo li previdjeti gubitke?
Supplement, kao onespokojavajući šum što dopire s margina osnovnog
teksta povijesti, nadomeće sjenu upitanosti tezi da »točak historije« uvi
�72
KONJI, ŽENE, RATOVI
jek kreće naprijed tek sa zdravom dozom sumnje o ispravnosti njegova
smjera.
Uranjajući u arhivsku građu, valja imati na umu da niti ovi (ali niti
ikoji drugi) povijesni izvori nisu neposredovani odraz/opis »stvarnosti«.
Oni funkcioniraju i čitljivi su (spoznatljivi) isključivo na tekstualnoj razini.
Posegnemo li iza tekstova, suočit ćemo se s kontekstima moći, otporom,
institucionalnom prinudom i inovacijom...
No, kada polazimo od tekstova izvora koji predstavljaju iskaz, ne treba
zaboraviti da je iskaz imanentno društvena činjenica. U osnovi je svakog
iskaza, upozorava Bahtin, dijalogičnost, tj. u samom se iskazu slušalac
već podrazumijeva.40 Iskaz je u cijelosti formiran izvanlingvističkim, di
jaloškim momentom, a i sam jezik funkcionira kao »ideološki sistem« 41
Polazeći od tih premisa, pokušala sam klasificirati arhivsku građu prema
smjerovima u kojima se taj dijalog/komunikacija odvija.
Povijest A F Ž -a je (pri)povijest o organizaciji. Kad kažemo organiza
cija dakako podrazumijevamo postojanje određene hijerarhije. No i hi
jerarhija unutar A F Ž -a tek je dio jednog složenijeg spleta hijerarhijskih
odnosa u društvu. Zbog toga sam svakom dokumentu postavila pitanje:
tko govori? (s kojega mjesta u odnosu na govor vlasti?) i koga pretpostav
lja kao slušaoca? Na najuprošćenijoj razini, u obje ove pozicije nepresta
no se isprepleću dva tipa diskursa:
— kritičko-informativni (teži što vjerodostojnije predstaviti određenu
situaciju, samokritičan je, teži minimalizirati ideološku dimenziju te
omogućiti regulaciju i što bolje funkcioniranje svakodnevne prakse) i
— reprezentativni (autoreferencijalan je, oslanja se na neupitan/totalizirajući i totalitarni govor vlasti, a mobilizacijski eros kojim se reprezen
tira/legitimira usmjeren je na besprizivno i neposredno izvršavanje nje
govih zamisli; ideologičan je — pretpostavlja eventualno buduće stanje
kao realni entitet).
Primjer tipičnog odnosa ova dva tipa diskursa vertikalna je komuni
kacija između viših i nižih odbora AFŽ-a, te njezinih viših odbora s respektivnom organizacijskom okolinom (KPJ, Narodni front). Kritičkoinformativni diskurs prevladava prilikom artikulacije teškoća i problema
u vlastitim sredinama i »probija« se u obraćanju/izvještajima nižih hije
rarhijskih instanci višima. Ali na toj ravni komunikacije dolazi i do upo
trebe reprezentativnog diskursa u skladu s pretpostavljenim očekivanji
ma viših odbora AFŽ-a, Narodnog fronta, »komiteta«... Viši pak odbori
neprestano proniču/razotkrivaju tu zamku i učestalo upozoravaju na ne
pouzdanost takvih izvještaja i »podataka s terena«.
(Istraživači nikada ne smiju smetnuti s uma da se nalaze usred igre
iskrivljenih ogledala.)
Komunikacijski ću model, dakle, primijeniti podjednako i u određenju
predmeta/metode i u pristupu arhivskim izvorima. Takav pristup osjeća
�EMANCIPACIJA I ORGANIZACIJA
73
nelagodu spram aksiomatskog shvaćanja prema kojemu izvori nisu pred
met spoznaje historičara, već puko sredstvo spoznaje povijesnog razvoja,
»kanali obavijesti«.42 Suvremena promišljanja na području tekstualne
kritike i teorije kulture, nasuprot tome, upozoravaju da su tekstovi »si
stemi ili ekonomije istine«, te da kroz njih govore moć i povijest na način
koji njihovi autori nisu bili kadri kontrolirati43 Jedan od promicatelja
takvoga pristupa, američki antropolog i povjesničar James Clifford, za
laže se za po njegovu shvaćanju jedini mogući pristup — djelomične in
terpretacije. Naime, smatra Clifford, pravi referent iskaza nije prikazani
»svijet« nego su to specifične instance diskursa. Kulturne interpretacije
koje vode računa o raznovrsnim recipročnim kontekstima — obavezuju
na iznalaženje različitih rakursa prikazivanja posredovanih stvarnosti kao
nečeg mnogosubjektivnoga, izloženoga djelovanju moći i nepodudamog.
Niti očekivani rezultat nije dakle prikaz »svijeta«, već zapis komunika
tivnih procesa koji povijesno postoje između subjekata u odnosima mo
ći.44 Teško je ne složiti se s Cliffordovim zaključkom da se, kao pos
ljedica takve vrste kritičke predostrožnosti, sve učestalije javljaju »neslavljeničke historije« (noncelebratory histories).
DVJESTA GODINA TIŠINE:
POKUŠAJ TIPOLOGIJE ŽENSKIH POKRETA U MODERNOM PERIODU
Od govornice do stratišta
Žene, probudite se; zvon razuma odjekuje či
tavim svemirom; otkrijte svoja prava. Moćno
carstvo prirode nije više okruženo predrasuda
ma, fanatizmom, praznovjerjem i lažima.
Baklja istine raspršila je oblake ludosti i uzur
pacije. Porobljeni je muškarac umnožio svoju
snagu i potrebna mu je vaša kako bi raskinuo
vlastite okove. Postavši slobodan postao je ne
pravedan prema svojoj družici. O, žene, žene!
Kada ćete prestati biti slijepe? Koji su vaši pro
bitci od revolucije?
Olympe de Gouges
Dćclaration des Droits de la Femme
et de la Citoyenne, (3. 9. 1791)45
Pitanje koje je autorica Deklaracije o pravima žene i građanke postavila
u Postscriptumu proglasa svojim sugrađankama nije bilo tek retorički
ukras. U narednoj je rečenici sama na njega odgovorila: Još izraženije
potcjenjivanje i još jači žig prezira.
�74
KONJI, ŽENE, RATOVI
Žene su s velikom energijom sudjelovale u dizanju Francuske revolu
cije. Po prvi se puta kao grupa pojavljuju u javnosti 1789, i to ne samo
kao puki dio revolucionarne »mase«, kao »piljarice« u pohodu na Ver
sailles, nego kao društveni pokret. Zahtijevale su mogućnost sudjelova
nja u politici, organizirale se u ženske političke klubove, izdavale prve
feminističke časopise (npr. L ’Observateur feminin, Le Journal de VEtat et
du citoyen) i salijetale Narodnu skupštinu svojim peticijama u kojima
upozoravaju: »Upravo ste dokinuti privilegije, odstranite i one koje se
odnose na muški rod«.46 Ovdje dakle počinje povijest novovjekog femi
nizma. Ali u povijesnoj svijesti (posredovanoj, horribile die tu, zapisima
muškaraca historičara) izranjaju žene Francuske revolucije kao »klišei ili
karikature, kao ’babe’ koje se pretvaraju u ’hijene’« 47 Slične su fantazme
progonile i njihove suvremenike, konzervativce i revolucionare podjed
nako, što je 1793. dovelo do zabrane svake javne aktivnosti žena, do raspuštanja njihovih političkih klubova i smaknuća brojnih žena koje su
zastupale interese vlastitog spola. »Žena ima pravo da se popne do stratišta; zbog toga podjednako mora imati pravo da se uspne za govornicu
(...)« napisala je (proročanski) Olympe de Gouges u članu X. svoje De
klaracije. Zbog »neprirodna« nagnuća prema govornici bila je giljotinirana kao žirondinka 13. brumairea 1793, u svojoj 45-oj godini.
Tada je započelo kruženje dugo dva stoljeća, vječno vraćanje istog u
povijesti žena.
Ženski su se pokreti javljati usporedo ili na marginama širih društve
nih pokreta, doprinositi njihovim usponima i — tonuli u zaborav nakon
pobjeda. Njihove kratkotrajne trijumfe smjenjivale su dugotrajne tišine.
Svaka je generacija žena koje se nisu mirile sa »svojom prirodom«, sve
do naših dana, iznova proživljavala i ponovno otkrivala borbe svoga spo
la. Do narednog zaborava?
Tipologija organiziranog djelovanja žena
Dakako, neopravdano je za prešućivanje tog povijesnog nasljeđa tere
titi isključivo (muški) hegemonizam povijesne znanosti. Problem se može
analizirati i propitivanjem statusa feminizma kao političke teorije —
kako zahtijevati jednakost u ime razlike? »Feminizam, opozicijska poli
tička perspektiva, može efikasno staviti u pitanje dominantni politički diskurs kojemu se suprotstavlja, ali ipak ostaje u okviru teorije protiv koje
se oblikuje. (...) On razotkriva protuslovlja, tišine i isključenja unutar li
beralne političke teorije«, zaključuje Joan W. Scott fazmatrajući ovaj
teorijski problem na primjeru Deklaracije Olympe de Gouges.48 Budući
�EMANCIPACIJA I ORGANIZACIJA
75
T IP ORGANIZIRANOG DJELOVAN JA ŽENA
(IN D IK A T O R I)
IACIJA
INTEGf
P R O N IJE N A
(statu }
s
D RU ŠTV BN đ^M
SAVEZNIŠTVO
SUPSUMIRANJE
ISTICANJE
(klasno, političko...)
INTERESNE
INTERESNE
DIMENZIJE
reformizam
DIMENZIJE
—
KRITIKA NE,DOVOUNE
CUE ŽENA U
REPREZENTA >
POSTOIEĆIMr OKVIRIMA
TEORUSKO ^ ^ l i ]
POSTAVLJ/tfrf^^B
P rT A N M A M
* autom atsko tješenje ž. pitanja adekvatnijom zastup
ljenošću u organima
st°ieće institucije na
vlasti
sv> razinama
m
• nema direktnih aspi- * žene kao saveznici
racija u borbi za vlast
u borbi za vlast u
okviru postojećeg
sistema
• položaj žena je prob-
-
"3 S
■
■
le m p o M b i
* cilj: integracija u po-
018
>
‘
\J I
>
!
KRITIKA STR\UKTURALNIH
NEMOGlJĆNOSTI
INTEGRACZIJE ŽENA
* autom atsko
tjeSavanje ž. pita
nja kao dio reali
zacije određenog
p rogram a društve
ne preobrazbe
• cilj: em ancipaci
ja žena, njihovo
osposobljavanje
za provođenje toj
program a
* ž.
pitanje —
problem za sebe
• cilj: O SLO
B O Đ E N JE žena,
o n o je problem
sui generis, ima
-»
samosvojnu dina
miku ijeSavanja
dovest će do
N O V E K U LTU
R E (p otreb e,
način života)
* nacionalne organiza-
^ *
ena
I/'
1
i
* *one issue move-
merits*
^ I I S
heteroncimija
autonomija
ORCfANTZA^^^B
PRINCIP
* grupe za pritisak
* senzibiliziranje javnog mnijenja
^
h
sveobuhvatne
infiltracije -> pritisak
^
* pseudopri* pridružene organi
zacije (affiliated o/g.)
družene organi
zacije i druge
form e za M O BI
prom jena položaja
LIZA C IJU žena
žena kao posljedica
— »iskorištava
političke pobjede
nje« em ancipa»saveznika«
torskih zahtjeva
01 P01'*®01
neutra^
nost
W
o s ^ f T
PREMA
%
MASO^IOSTI
I
* integracija u sve in
stitucije
(
\
* »strateSka
R EFO RM ISTIČ KO /
FEM INISTIČKO
i
Šanse za razvoj
j ženskog pokreta
Ip
o v i j e s t žena
-»
FEM IN IZAM
(»organizacije
žena za žen e«)
* odustajanje od
vladajućih pravila
političke igre
* m ale
tzv. »rad medu/sa
ženam a«
* p otiče
se masovnost članstva
* presudna
alokacija«
autonom ija
uloga »ženske elite« alocirane
u pseudo/pridruženim organizacijam a
grupe
* networks
* m arginalizacija
* u slučaju istica
nja određenih
zahtjeva
* kod
stvaranja
javnog mnijenja
»ŽEN SKE O RG AN IZAC IJE«
(»ŽEN E KAO SUPUTN ICE«)
REVOLUCIONARNO /
FEM
INISTIČKO
nem a Šansi za razvoj ženskog pokreta
Šanse za razvoj
ženskog pokreta
žene u p o v i j e s t i
p o v i j e s t žena
�76
KONJI, ŽENE, RATOVI
da feminizam nije samostalan fenomen — nezavisna politička teorija ili
koherentna filozofija, valja ga prosuđivati unutar kritičke opozicije
spram respektivnih političkih teorija. Ono, dakle, što označava određenu
feminističku tradiciju, ističe J. W. Scott, »nije neka izvanjska ’žena’ ili
teleologija, već kontekstualno formulirana kritika isključenja žena«.49
(podv. L. S.)
Mutatis mutandis, na sličan način — kontekstualno — možemo uspo
staviti tipologiju ženskih pokreta u razdoblju nakon Deklaracije o pravi
ma čovjeka i građanina koja kao temeljnu vrednotu postavlja jednakost.50
Posredstvom različitih tipova odnosa ženskih pokreta prema društvenom
sistemu, bilo da se bore za integraciju žena u postojeće, bilo da nastoje
na promjeni ukupnog društvenog sustava (a nije isključeno niti supostojanje oba tipa, odnosno njihovih varijeteta u istom periodu), moguće je
očitati koordinate unutar kojih su upisane neke od tradicija koje će AFŽ
sabrati i pratiti, te u kojem će ih smjeru dalje razvijati.
Neka od »otkrića« bit će začudna današnjim čitateljicama/čitateljima,
budući da je i sama Antifašistička fronta žena zadobila status izumrle
prethistorijske životinje... No, već i površno poznavanje različitih tenden
cija suvremenog (neo)feminizma dovoljno je da razaznamo na koje se
od prikazanih tradicija iz povijesti ženskih pokreta i ne znajući naslanj aju/nadovezuj u.
Pojavljujući se na marginama moći (bez obzira na svoju stvarnu snagu
u određenom povijesnom trenutku), izazivajući i osporavajući dominan
tni politički diskurs, ženski pokreti neizbježno ostaju ispušteni iz povije
snog sjećanja, onoga koje upravo taj diskurs nastoji što vjerodostojnije
rekonstruirati.
Obje ravni predložene tipologije — ona općenita (odnos prema op
ćem društvenom sistemu) i ona posebna, koja obuhvaća osnovne indika
tore idejne i organizacijske konstrukcije pojedinih ženskih pokreta —
ukazuju na temeljnu distinkciju između njih, na opoziciju autonomija —
heteronomija.
Autonomnim ženskim pokretima (koji su sukladno tome i »apolitični«, tj. ne vežu se uz neku određenu političku snagu/partiju/ideologiju)
u najvećoj mjeri pripada tzv. građanski feminizam. Možda su najpromi
nentniji primjer engleske sufražetkinje s kraja 19. i početka 20. stoljeća,
čiji je osnovni politički program bilo žensko pravo glasa i mogućnost rav
nopravnog ulaska u sve profesije. Te prosvijećene i energične viktorijanske gospođe i pored svoje neustrašive militantnosti (nisu prezale od ulič
nih konfrontacija s policijom, bile su masovno suđene i zatvarane, a u
zatvorima su štrajkale glađu)51, nisu stavljale u pitanje potencijale bri
�EMANCIPACIJA I ORGANIZACIJA
77
tanske demokracije. Od suvremenih primjera mogli bismo navesti Na
cionalnu organizaciju žena (National Organization o f Women — NOW)
iz Sjedinjenih Američkih Država koja mobilizira svoje članstvo (valja pri
pomenuti da iz njega ne isključuju muške podupiruće članove-feministe)
oko pojedinih problema, primjerice promjene pojedinih zakona kojima
se diskriminiraju žene (npr. Equal Rights Amendment, legalizacija poba
čaja, i si.). Pri tome je aktivnost NOW usredotočena na djelovanje u jav
nosti, dok se uvriježene podjele između privatne i javne sfere ne propi
tuju.52 Suvremene feminističke inicijative u Jugoslaviji također se ukla
paju u ovaj reformistički tabor 53
Drugi pol autonomne feminističke akcije predstavljaju pokreti čija
idejna platforma sadrži društvenu promjenu. Najistaknutiji eksplanatorni, ali i ideološki, koncept je patrijarhat čije se radikalno dokidanje sma
tra nužnom pretpostavkom bilo kakve revolucionarne (u feminističkom
smislu) preobrazbe. Od starijih primjera ovamo bismo mogli ubrojiti
anarhistički feminizam Emme Goldman sa svojim prezirom za »vječne«
institucije građanskog društva (brak, moral, religiju, »demokraciju«),
kombiniranim s ubojitom kritičnošću spram revolucionarnog asketizma
i puritanizma radničkog i komunističkog pokreta. Od novijih, to je široki
spektar ženskih grupa sastavljenih od disidentkinja radikalne šezdesetosmaške ljevice u SAD54 i Zapadnoj Evropi. Dakako, jedino u ovu kate
goriju možemo smjestiti i više/manje radikalne lezbijske grupe. Od »Cr
vene Emme« do njezinih unuka, poklič »epater les bourgeois« vidno je
ispisan na borbenom stijegu. Bez obzira na svoj subverzivni potencijal i
utjecaj na javno mnijenje u određenim historijskim situacijama, ove su
grupe izrazito marginalne u odnosu na centre moći i utjecaja u društvu.
Heteronomija odlikuje dvije ideološki oprečne struje unutar ženskog
pokreta — objedinjuje i one koji traže svoje mjesto pod suncem posto
jećeg, kao i one koji se, čvrsto ukorijenjeni u krilu nekog »šireg« društve
nog/političkog pokreta, bore za promjenu. Političko savezništvo žena za
nimljivo je etabliranim političkim partijama koje u svojim redovima ot
varaju prostor za njihovo djelovanje formiranjem tzv. pridruženih orga
nizacija. Najčešće je prostor namijenjen ženama sukladan nekim tradi
cionalnim ženskim djelatnostima u kojima je izražena »briga za druge«.
To su sektori poput zbrinjavanja djece, obrazovanja, socijalnog i dobrot
vornog rada i si. Podjednako i lijeve i desne partije formiraju svoje žen
ske odsjeke (suvremeni primjer su Socijaldemokratska i Kršćanskodemokratska partija u SR Njemačkoj), a kao nagradu za privrženost vlastitoj
stranci unose u svoje programe neke od ženskih zahtjeva. Dakako, am
bicioznije žene u tim partijama koriste pridružene organizacije ne samo
�78
KONJI, ŽENE, RATOVI
za isticanje specifično ženskih zahtjeva, već i kao kanal vlastite promocije
u krutim i još uvijek prevladavajuće muškim političkim hijerarhijama. U
slučaju da je takva partija progresivnije orijentirana, a naročito ukoliko
u društvu postoji artikulirani feministički pokret i konkurencija političkih
programa, može doći i do kvalitativnog pomaka kao posljedica pritisaka
iz ženskog odsjeka, kakav se zbio nedavnim usvajanjem odredbe o oba
veznim kvotama u SPD — Njemačkoj socijaldemokratskoj stranci.55 Ka
da je neka partija na vlasti, ona koristi svoju žensku organizaciju kao
podršku sistemu (da primjer ne tražimo predaleko, i današnja jugosla
venska Konferencija za društvenu aktivnost žena pri SSRNJ djeluje na
temelju takve logike).
Među partijama koje svoje članstvo mobiliziraju za izvođenje radikal
ne društvene promjene /revolucije, moguće je izdvojiti dva ekstremna
primjera. To su Sekretarijati žena pri III. intemacionali kao i tzv. Komi
sije za rad među ženama koje su pod pokroviteljstvom Kominterne dje
lovale pri KPJ u međuratnom razdoblju. Njihov je osnovni cilj bilo »po
litičko uzdizanje ženskih masa«, što je zapravo značilo odgoj za revolu
ciju. No, ovoj kategoriji pripadaju i ženske organizacije Nacionalsocijalističke partije Njemačke — NSAPD, koje predstavljaju poučan, iako vje
rojatno najekstremniji56 primjer kako se žene mogu mobilizirati i orga
nizirati u pokret na osnovama antifeminističkog programa. Nacistički su
ideolozi bez uvijanja izražavali prezir prema ženama, a posebice spram
»čudovišne« pojave emancipirane žene. Njihov je odgovor na izazove
ženskog pitanja bilo radikalno odvajanje sfera — muške (javnost, politi
ka) i ženske (obitelj, karitativni rad, a blagonaklono su dopuštali nijemo
i samozatajno služenje partiji). Žene (u većini iz niže srednje klase, ne
zaposlene, relativno siromašne i slabo obrazovane) hrlile su u nacističke
organizacije Frauenschaft ili Frauenwerk, motivirane strahom od procesa
emancipacije koji su uzeli maha u Weimarskoj republici. Vjerovale su
da će, utičući se militantnom i militarističkom patrijarhatu, ponovno za
dobiti samopoštovanje u tradicionalnim »ženskim ulogama« i vezati
»svoje« muškarce uz kuću i obitelj.57
Iako je status individue u oba ova primjera prilično podudaran (poje
dinac je ništa, partija/klasa, nacijaIVolk je sve), bilo bi nedopustivo za
ljubav jedne poopćavajuće tipologije zanemariti njihove neprijeporne ra
zlike. Politika će, smatrao je Hitler, iskvariti žene, a da ne popravi muš
karce.58 Komunistički je pokret, nasuprot tome, deklarativno visoko
vrednovao učešće žena u politici i aktivnostima van privatne sfere, iako
nikada nije radikalnije stavio u pitanje »prirodnu« podlogu radikalnog
reza između privatne i javne sfere. Ali i desničarska (autoritarno — fa
�EMANCIPACIJA I ORGANIZACIJA
79
šistička) i ljevičarska (marksističko-lenjinistička) politička doktrina i
praksa pozivaju se na prirodu kao na izvor »prirodnih« prava i spolnih
razlika.
Ako je ovoj tipologiji (kao i svim primjerima ženskih pokreta koje bi
u nju bilo moguće upisati) uopće potreban zaključak, on bi se mogao
sažeti u slijedećoj hipotezi. Konzekventno uvođenje kategorije roda u hi
storiografsku naraciju imat će za posljedicu brojna prevrednovanja: na
političke pokrete koji su smatrani progresivnima past će tmurne sjene, a
sama će se »priroda« prikazati tek kao diskurs, a ne više kao proizvođačica uzročnosti.
AFŽ — heres legitima
Antifašistička fronta žena legitimna je baštinica dviju različitih, neri
jetko suprotstavljenih, tradicija ženskog pokreta koje su djelovale u međuratnoj Jugoslaviji.
U južnoslavenskim se zemljama građanski ženski pokret javio već po
lovicom 19. stoljeća, istodobno s razvojem kapitalizma i nacionalnim in
tegracijama, procesima u kojima je na specifičan način sudjelovao.59 To
kom 19. stoljeća razvijao se prema obrascu tzv. filantropskog feminiz
ma.60 Stvaranjem samostalnih ženskih organizacija, došlo je do socijali
zacije tradicionalnih ženskih uloga (briga za druge, pomoćnica i njegova
teljica ugroženih, čuvarica i prenositeljica nacionalnih identiteta...). No,
već početkom 20. stoljeća njihova se aktivnost upravlja prema političkoj
sferi — javljaju se prvi zahtjevi za ženskim pravom glasa i izjednačava
njem pred zakonom. Prvi svjetski rat dočekala su građanska ženska dru
štva na već uznapredovalom stupnju organizacije. Srpski ženski savez
objedinjuje 32 društva, član je međunarodnih organizacija (Međunarod
nog ženskog saveza i Internacionalne alijanse za žensko pravo glasa).
Slična tendencija uočljiva je i u radničkom pokretu u čijim su okvirima
žene, unatoč agilnom sudjelovanju u njegovim akcijama (štrajkovi, tarifni
pokreti, političke manifestacije, i si.), tek manjim dijelom obuhvaćene
klasnim organizacijama, odn. njihovim ženskim sekcijama. No znatnija
je mobilizacija žena pošla za rukom Sekretarijatu žena socijaldemokrata
Socijaldemokratske partije Srbije, zahvaljujući pored ostalog, listu Jed
nakost koji izlazi od 1910. godine.
Žene južnoslavenskih naroda aktivno su, u skladu s mogućnostima do
stupnima u okviru pozicionog ratovanja, sudjelovale u Prvom svjetskom
ratu iako, nažalost, na suprotnim stranama. Mada su, kao bolničarke na
frontu i radna snaga na ispražnjenim muškim radnim mjestima u poza
�80
KONJI, ŽENE, RATOVI
dini, ravnopravno dijelile ratne napore istovremeno se zalažući za mir61,
njihovim zahtjevima za ravnopravnošću, čiji je simbol bilo pravo glasa,
nije bilo udovoljeno za razliku od većine zapadnoevropskih zemalja i
SAD.
Nakon konstituiranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca obnavlja se
predratni model organiziranja žena: u građanskim ženskim organizacija
ma i u okvirima radničkog pokreta. Dvije su najjače organizacije koje
okupljaju brojna i raznolika feministički orijentirana ženska društva i
udruženja u međuratnom razoblju: Jugoslovenski ženski savez i Alijansa
ženskih pokreta.
Jugoslovenski ženski savez nastavlja tradiciju Srpskog ženskog saveza,
a 1921. već okuplja 205 društava sa 50.000 organiziranih žena. Tijekom
svog postojanja nekoliko se puta reorganizira, no čitavo vrijeme djeluje
koordinirano sa srodnim organizacijama (Alijansom ženskih pokreta,
Udruženjem univerzitetski obrazovanih žena, i dr.).62
Alijansa ženskih pokreta 63 druga je značajna feministička centrala koja
objedinjava ženska društva na minimalnom programu borbe za pravo
glasa. Izrazitu aktivnost pokazuje prigodom parlamentarnih izbora 1927,
donošenja novog izbornog zakona 1935. godine, nacrta Jugoslavenskog
građanskog zakonika 1937, a bila je i veoma agilna u organizaciji najmasovnije akcije za žensko pravo glasa 1939.
Oštra linija, uspostavljena prije svega ideološkom isključivošću radnič
kog pokreta inspiriranog djelovanjem ilegalne KPJ, dijeli feminističke/
/građanske ženske organizacije od aktivnosti žena u radničkom pokretu
međuratnog razdoblja. Ali i unatoč tome, ozakonjena neravnopravnost
u sprezi s patrijarhalnom strukturom cjelokupnog javnog i privatnog ži
vota rezultirala je podudarnošću osnovnih zahtjeva žena, bez obzira na
njihovu klasnu pripadnost.
Opasnost od fašizma, koja je pogodovala formuliranju politike Narod
nog fronta, omogućila je povezivanje ovih dviju struja. U Zagrebu je,
primjerice, 1934. godine na inicijativu SKOJ-a (dakako, kao posrednika
KPJ) osnovana Omladinska podružnica Ženskog pokreta64, a u Beogra
du je takva podružnica uslijedila godinu dana kasnije. Skojevke, zainte
resirane za žensko pitanje, uskočile su u institucionalni prostor koji su
feministkinje osvojile.
Čini se da je takav konkubinat (tako dugo dok je trajao) obim strana
ma bio od koristi. Feministkinje, inače većinom ugledne predstavnice
profesija srednjih godina, pomladile su svoje redove svježom energijom
i idejama. Skojevke su u ekskluzivno ženskom zabranu imale veliku slo
bodu djelovanja (unatoč partijskim direktivama, a ponekad i prijekorima
�EMANCIPACIJA I ORGANIZACIJA
81
da su se olako prepustile feminističkim skretanjima65), čime je tzv. pro
leterski ženski pokret krenuo s mrtve točke.66 Izvjesno je da je u komu
nistički pokret ušla manje kruta i dogmatska interpretacija ženskog pita
nja67 koja je tom zanemarenom »sektoru« partijskog rada68 dala digni
tet. Pored toga, nova samosvijest i argumentacija koju su pod okriljem
feministkinja kalile mlade komunističke snage, zasigurno je imala svog
udjela i u dramatičnom porastu broja žena, članica KPJ i »simpatizerki«
u tom razdoblju 69
Iako kritične prema autoritarnom i patrijarhalnom režimu međuratne
Jugoslavije, građanske feministkinje ne smatraju da rade na njegovom
prevratu, već nastoje na njegovom reformiranju u smjeru demokratskog
društva. Vjerovale su da će uvođenje žena u politički život biti pretpo
stavka takvog zaokreta. To najbolje ocrtavaju riječi jedne od utemeljite
ljica, izrečene na osnivačkoj skupštini društva Ženski pokret održanoj u
zagrebačkom hotelu Esplanade 1925. godine:
Treba pristajati uz pokret, koji ide za ostvarenjem Pravde i Ljubavi u svijetu.
Postigne li žena svoja prava, dobije li pravo glasa treba je odgojiti onamo da
se očuva onih metoda, koje danas upotrebljavaju muškarci. Treba ih odgojiti
tako da ne izaberu jednog Hindenburga ili Mussolinija, treba ih odgojiti tako,
da ne prihvate metode današnjeg parlamentarizma, koji je vrlo daleko od
onoga, što bi trebalo da bude.70
Politička neutralnost koju građanske ženske organizacije neumorno is
tiču nije, dakle, apolitičnost. Po njihovom je uvjerenju ona predstavljala
zalog ostvarenja lepeze demokratskih mogućnosti, koje će zaživjeti ula
skom žena u biračko tijelo.
Taktika za postizanje tog cilja odvijala se na dva plana aktivnosti. Vr
šile su stalne pritiske na vladu i njezina tijela (delegacije žena, predstav
ke, peticije) kako bi se usvojili ženski zahtjevi, a pored toga su nepresta
no obrazovale i poticale same žene da sudjeluju u tim aktivnostima, te
da se posredstvom njih pripremaju za integraciju u sistem. Slomom Kra
ljevine Jugoslavije građanske feminističke organizacije gube referentni
okvir svog djelovanja. Nisu sanjale neku svoju utopiju van okvira pozna
tog im društva za koje su usrdno vjerovale da nije nepopravljivo. Rat,
čiji su se odsjaji već jasno nazirali na obzoru, označio je kraj njihovih
nada. Pokret se sam raspustio potkraj 1940.
Antifašistička fronta žena, koja je stupila na povijesnu pozornicu dvije
godine kasnije, postala je legitimna (i jedina) nasljednica ove tradicije.
Tradicija građanskog feminizma u međuratnoj Jugoslaviji od tada je, di
jeleći sudbinu mnogih drugih tradicija iz povijesti žena, prekrivena ti
šinom.
�82
KONJI, ŽENE, RATOVI
AFŽ — exsecutrix
Iako je AFŽ 1942. osnovana kao »široki pokret«71 u čije su krilo bile
pozvane sve protivnice fašizma bez obzira na svoju klasnu pripadnost i
političke simpatije, njegova idejna podloga bila je čvrsto ukorijenjena u
socijalističkoj tradiciji promišljanja strateških i taktičkih potencijala žen
skog pitanja. Za bolje razumijevanja daljnjeg (a osobito poslijeratnog)
razvoja organizacije, neophodno je u kratkim crtama upoznati ovu tra
diciju čija ju je ideologija neopozivo obilježila.
Kao paradigma odnosa radničkog i ženskog pokreta poslužit će mi
model Wernera Thonnessena, konstruiran na temelju njegove detaljne
historiografske analize odnosa Socijaldemokratske partije Njemačke
(SPD) i ženskog pokreta. Thonnessen uočava tri prijelomne faze tog od
nosa: 1) faza proleterskog antifeminizma (1863-1868); 2) faza uključiva
nja žena u radnički pokret (1869-1888); 3) faza organiziranja žena unu
tar partije (1889-1913) 72
Proleterski se antifeminizam — osporavanje prava ženama da sudje
luju u plaćenom najamnom radu — javlja kao reakcija na sve masovnije
uključivanje žena u radnu snagu. Korijene te reakcije moguće je nazreti
u povećanju opresivnih radnih uvjeta i rastućoj bijedi radničkih obitelji.
Bila je to instinktivna reakcija na postojeću situaciju i ona se nije teorijski
oblikovala. Stav radnika bio je uvjetovan tradicionalnim poimanjem obi
telji i naviknutošću na uobičajenu podjelu rada među spolovima, što im
je otežavalo prihvaćanje tog trenda društvenog razvoja. Takav se stav,
prema Thonnessenu, mora nazvati antifeminističkim, budući da ne samo
odbacuje ženski rad pod danim uvjetima, već i nastoji perpetuirati ogra
ničavanje ženske uloge na kuću i podizanje djece.73
Nakon spoznaje da je u postojećim ekonomskim uvjetima porast žen
ske radne snage neizbježan (druga faza), priznaje im se pravo na rad van
kuće. Efekti koje bi ženska konkurencija na tržištu rada mogla imati na
nadnice muškaraca, nastoje se eliminirati uključivanjem žena u radnički
pokret. U toj se fazi uvodi zahtjev: jednaka plaća za jednaki rad. Taj je
zahtjev, naizgled, trebao prvenstveno štititi radnice čija je nadnica bila
niža od muških, ali je u stvari bila zamišljen kao mjera protiv »nelojalne«
konkurencije. U ovom se razdoblju javljaju i prvi zahtjevi za »zaštitom
ženske radne snage«. Sam problem dobiva i svoje prve (i do danas u nas
ad nauseam citirane) teorijske podloge. Teorije emancipacije žene Au
gusta Bebela, Friedricha Engelsa i Klare Zetkin razotkrivaju odnos iz
među emancipacije žena i radničke klase, ukazujući na nepobitnu ulogu
privatnog vlasništva u porobljavanju i jednih i drugih. Njihova je teza da
�EMANCIPACIJA I ORGANIZACIJA
83
oslobođenje žena nije moguće bez prethodnog oslobođenja radničke kla
se74
U trećoj fazi, statutom SPD ženama je omogućeno učlanjivanje u par
tiju. Pokrenut je ženski časopis Die Gleichheit (Jednakost), a javljaju se i
prvi zahtjevi za žensko pravo glasa u okviru SPD. Ono, pored građanske
i zakonske jednakosti, postaje dijelom partijskog programa. Povećanje
udjela žena u radnoj snazi imalo je za posljedicu i povećanje partijskog
članstva. Povezanost žena s partijom nastojala je SPD pojačati brigom
za njihovo obrazovanje. No omasovljenjem ženskog pokreta unutar SPD,
došlo je i do reakcija u redovima partije. Pojavljuju se novi znakovi di
skriminacije žena, a u unutarpartijska polarizacija na »ortodoksne soci
jaliste« i »revizioniste«75 pred kraj tog razdoblja uvučene su i žene. Za
vrijeme revolucije u Njemačkoj 1918. godine najutjecajnije članice partije
našle su se u opoziciji spram partijskoj većini. Po završetku Prvog svjet
skog rata delegati SPD u vladi proglasili su žensko pravo glasa, a u novi
Ustav ušla je jednakopravnost žena.
Porast diskriminacije žena u Weimarskoj republici pokazao je da se
žensko pitanje niti iscrpljuje niti rješava isključivo u domeni zakonske
regulative.76 Ekonomskom krizom u Njemačkoj »točak historije« vraća
se natrag: uočljiv je porast proleterskog antifeminizma. Odgovor SPD na
takav nazadak procesa emancipacije i na zahtjeve žena da sudjeluju u
političkom radu sveo se na otvaranje područja socijalnog rada kao »spe
cifično ženske« sfere aktivnosti. Taj pomak u cilju emancipacije žena ka
»pravu da se bave dobrotvornim radom« (bez obzira na njegov značaj u
vrijeme ekonomske krize), moguće je interpretirati kao sredstvo perpetuiranja diskriminacije žena drugim sredstvima. Nezaobilazna je Thonnessenova ocjena da se na taj način teorija emancipacije nadomješta
»funkcionalnom teorijom« koja nije samo uvela jednaka prava, već i us
postavila monopol žena u sektoru socijalnog rada, tako da sve ostale sfe
re ostanu još dostupnije muškarcima. Zanemarivanje i manipulacija žen
skim članstvom SPD najizrazitije se očitovala u predrasudama spram
kandidatkinja za »ozbiljne« partijske funkcije. »Transformacija socijalde
mokracije u državi lojalnu (state-supportive) reformističku partiju imala
je paralelu u preobrazbi proleterskog ženskog pokreta u organizaciju za
obučavanje društvenih anđela«, zaključuje Werner Thonnessen.77
Za razumijevanje socijalističke tradicije pristupa ženskom pitanju veo
ma je instruktivna teorijska analiza subjektivizacije žena u proletersku
klasnu svijest koju na istom historijskom primjeru izvodi sociologinja
Vlasta Jalušič.78 Proces subjektivacije ova autorica određuje kao proces
konstituiranja subjekta na primjeru proleterskog klasnog subjekta kao
�84
KONJI, ŽENE, RATOVI
kolektivnog revolucionarnog subjekta. Veoma pojednostavljeno reče
no79, taj se proces odvija na pretpostavkama imaginarne zamjene između
kolektivnog klasnog Subjekta = Partija i individue u procesu subjektivizacije posredstvom klasne svijesti. Radnička se partija pri tome služi agitacijskim mehanizmom (koji se koristi radničkim obrazovnim društvima,
zborovanjima, letcima, partijskim tiskom, kongresima)80. Njegova je za
daća da raspršene, konkurentske individue s njihovom sindikalističkom
sviješću (klasa po sebi) preoblikuje u »sposobne, snažne i ujedinjene«
(klasa za sebe), ukine njihovu partikularnost, politizira ih, smatra V. Jalušič. Još veću partikularnost predstavljala je kategorija radnih žena sa
svojim »žensko specifičnim« deficitima — »zaostalošću«, »indiferentnošću« (kako se izrazila Klara Zetkin). Za subjektivaciju tog dijela proleta
rijata morao je nastati posebni agitacijski aparat koji će predstavljati dje
latnu jezgru proleterskog ženskog pokreta. Iako su unutar SPD bili snaž
ni glasovi protivnika posebnog ženskog pitanja/pokreta (npr. Karl Liebknecht je energično isticao da unutar radničke klase ne smije postojati
nikakav »ženski pokret«, već samo »društveni pokret«), ipak je došlo do
stvaranja posebnog proleterskog ženskog pokreta kao reakcije na radi
kalizam građanskog feminizma. Neosporan je kontinuitet njegovog na
stanka s liberalnom tradicijom — s njemačkim građanskim ženskim po
kretom — iako je Klara Zetkin u svojoj Povijesti proleterskog ženskog po
kreta u Njemačkoj »zaboravila« ta ishodišta.81 Ženske socijaldemokrat
ske agitacione komisije bile su utemeljene na tri osnovne premise: na
višestrukom ograničenju ženskog industrijskog rada i »ulozi« koju bi na
temelju svog uključenja u industrijsku proizvodnju žena dobila; na po
trebi »čistoće« proleterskog ženskog pokreta, njegovog jasnog razlučiva
nja od biirgerlichen Frauenrechtlerinnen (građanki koje se bore za ženska
prava); dok je treća premisa proizlazila iz pretpostavki o ženskoj »zao
stalosti« i »indiferentnosti«82. Zbog toga (ali i prije toga) trebalo je uv
jeriti drugove socijaldemokrate da je ženska agitacija značajna za probi
tak partije, no istovremeno je valjalo postaviti oštre granice između pro
leterskog i građanskog ženskog pokreta (što je značilo nikako ne dopu
stiti organizacijsku autonomiju). Drugove je trebalo uvjeriti da neće do
biti protivnike već suborce^ , čega se zdušno, riječju i perom prihvatila
Klara Zetkin. Upravo u stalnom dokazivanju jedinstvenosti (bespolnosti)
proletarijata u okvirima ženskog proleterskog pokreta Jalušička84 vidi
konzervativnost koja proizlazi iz njegovog poluautonomnog karaktera.
Prema njezinoj analizi, njemačka je socijaldemokracija »proizvela« pro
leterski ženski pokret tako da je postojeće ženske revolte prema režimu
i instituciji porodice, koji su se manifestirali primjerice tijekom demon
�EMANCIPACIJA I ORGANIZACIJA
85
stracija protiv porasta životnih troškova, za žensko pravo glasa i u na
padnom smanjivanju biološke reprodukcije85, kanalizirala u smjeru oslo
bođenja proletarijata, ili ih potiskivala kao irelevantne za revoluciju, čak
kontrarevolucioname. Riječju, »mobilizacija žena nije bila mišljena kao
rušenje ’posebne ženske uloge u reprodukciji vrste’, žena — proleterka
je (...) imala čast reproducirati pripadnike opće, revolucionarne klase i
tako u svojoj posebnoj ulozi služiti revoluciji«.86
Rezultat subjektivacije žene u proleterku posredstvom socijalističke
agitacije ogleda se u slici proleterke kao »nove« žene. Povijesni se novum
sastojao u jednostavnoj operaciji zbrajanja. »Prirodnoj nužnosti« (uloge
majke, supruge, kućanice) pribrojena je »društvena nužnost« (najamni
rad kao posljedica »gladi« za radnom snagom koju proizvodi industrijska
revolucija, te politika kao odgovor na eksploataciju čitave radničke kla
se). Dakle, prirodna + društvena nužda = proleterka / nova, socijali
stička žena. Koliko je ta dvostruka potčinjenost »nužnosti« kao koordi
natama ženske egzistencije frustrirajuća, svjedoče trajni otpori žena tako
shvaćenoj emancipaciji (žal za izgubljenim okovima domaćeg ognjišta i
latentna želja za povlačenjem u privatnu sferu).87 Riječju, socijalistička
agitacija, smatra Vlasta Jalušič, osigurava instance prepoznavanja proleterki posredstvom svoje uloge u:
— proklamiranju jednakosti (političke i građanskopravne — pravo
glasa);
— najamnom radu van kuće (definicija proleterke);
— u definiranju žene kao su-pruge proletera;
— u određenju žene kao majke proletera.88
Individualna praksa žrtvovanja žene u porodici mehanizmima partij
ske agitacije nadomještena je žrtvovanjem revoluciji. Stoga se zaključak
Vlaste Jalušič čini neizbježnim: »Ženska agitacija je tista ki proizvede
množično gibanje in tu proletarskost nima nobenega pomena več. ’Proletarka’ je zgolj fantazmatska podoba Ženske«.89
Da li je model proizvodnje proleterskog ženskog pokreta primjenjiv i
na naše međuratne uvjete? Moguće je odgovoriti potvrdno, ali dakako
valja uzeti u obzir i neke posebnosti uvjetovane privrednom nerazvijenošću (malobrojni industrijski proletarijat) i autoritarnom prirodom po
litičkog režima (radnički je pokret ilegalan/polulegalan u najvećem dijelu
tog razdoblja).
Prva faza (proleterski antifeminizam) i druga faza (uključivanje žena
u radnički pokret) se preklapaju. Antifeminizam se, dakako, najčešće
ipak ne izražava eksplicitno, mada se na Kongresu ujedinjenja 1919. na
kojem je osnovana jedinstvena Socijalistička radnička partija Jugoslavije
�86
KONJI, ŽENE, RATOVI
(komunista) moglo čuti i mišljenje jednog delegata da ženama »ne bi
trebalo dati pravo glasa, jer su konzervativne«.90 Istovremeno je na tom
kongresu izabran Centralni sekretarijat žena komunista sa zadatkom da
planski i sistematski radi na organiziranju i komunističkom obrazovanju
žena91. U ilegalnoj je KPJ u više navrata pokretano djelovanje sekreta
rijata žena (npr. pri CK KPJ 1929), no učestale samokritike visokih par
tijskih funkcionara, kao i zanemariv broj članica KPJ ukazuju na činje
nicu da njihov rad nije bio naročito uspješan.92 Treća faza, organiziranje
žena unutar partije, započela je u periodu politike Narodnog fronta, po
lovicom 1930-ih godina. Plodonosno, iako ne i beskonfliktno, prožima
nje s građanskim/feminističkim ženskim pokretom pridonijelo je stvara
nju nove samosvijesti samih članica o »dvojnoj potčinjenosti« žena —
potčinjenosti kapitalu, ali i potčinjenom položaju u okviru radničkog po
kreta 93
Heres et exsecutrix
Antifašistička fronta žena, osnovana sumorne druge ratne zime94, no
sila je, dakle, sa sobom popudbinu građanskog ženskog pokreta uz uzvi
šeni teret izvršiteljice socijalističke tradicije konačnog rješenja ženskog
pitanja, koje je imalo uslijediti nakon uspješno okončane socijalističke
revolucije.
Najsažetija rekapitulacija njezinog organizacijskog ustrojstva u ratnom
razdoblju ukazuje na postojanje dvije jasno razgraničene faze:
1) faza autonomije unutar narodnooslobodilačkog pokreta (19421943);
2) faza direktne submisije i transmisionog karaktera (1944-1945).95
U prvoj fazi osnovni su zadaci A FŽ-a bili mobilizacija žena za
sudjelovanje i za pomoć NOP-u. Stoga je rukovodstvo revolucije toleri
ralo, i štoviše, podržavalo njezinu relativnu nezavisnost koja se ogledala
u postojanju jasno određene vlastite hijerarhijske piramide i vertikalne
linije komunikacija/autoriteta. U životu organizacije važnu je ulogu ima
lo centralno glasilo Žena u borbi, kao i lokalni ženski tisak (horizontalna
ravan unutarorganizacijske komunikacije), a vertikalnom su se putanjom
direktive redovno kretale od viših ka nižim odborima. Početkom 1944.
godine, kada se narodna vlast već konsolidirala kao poredak na oslo
bođenim područjima, CK KPJ upućuje CK KPH pismo kojim ga upozo
rava na greške koje su mnoge partijske organizacije dopustile u radu i
razvoju AFŽ-a. Na prvom je mjestu istaknuta tendencija pretvaranja
»tog pokreta u posebnu i krutu organizaciju čime se je oslabila i sve više
�EMANCIPACIJA I ORGANIZACIJA
87
slabi osnovna povezanost lokalnih odbora AFŽ s narodnooslobodilačkim
pokretom i lokalnim organizacijama Partije«. Kritizira se i postojanje tzv.
»ženskih aktiva« u KP kao i stvaranje posebnih partijskih ćelija u samoj
organizaciji žena, čime je »razvitak tih drugarica partijki nepravilan i jed
nostran«.96 Čini se da je adresanta-ipak najviše brinuo razvoj »čak i izv
jesnih feminističkih tendencija«, dakle organizacijska autonomija. AFŽ
je nakon te »drugarske kritike« reorganizirana, a njezina je organizacij
ska struktura integrirana u hijerarhijsku mrežu Narodnooslobodilačkih
odbora (NOO). Time je AFŽ utopljena u hijerarhiju Jedinstvenog narodnooslobodilačkog fronta 97 Žene su tom odlukom bile doista integri
rane u NOO-e, ali kao manje »kvalificirane« i manje iskusne u jav
nom/političkom istupanju, ubrzo su bile marginalizirane u novim uloga
ma98. Time se iz AFŽ-a gotovo potpuno izgubila interesna dimenzija
(specifični emancipatorski sadržaji) koja je postala tek neznatnim dje
lićem u mozaiku globalne revolucionarne promjene.
Dok su emancipatorske vrednote koje imaju revolucionirajući i mobilizatorski efekt bile naglašavane u prvoj fazi NOB-e, u drugoj fazi one
više nisu istim intenzitetom isticane u prvi plan. Štoviše, nemalo je prim
jera kako se rukovodstvo NOP-a obzirno i tolerantno odnosilo prema
tradicionalnim (da ne kažemo konzervativnim) vrednotama u pogledu
na žene99. Razlog je tome u činjenici da upravo tradicionalne vrednote
predstavljaju najstabilniju bazu svakom poretku.
O vampirima i Feniksima...
Kakav je bio odnos rukovodstva AFŽ-a prema svom dvojnom nas
ljeđu? Odgovor glasi: pragmatičan. U trenutku osnivanja AFŽ-a nagla
šavanje kontinuiteta cjelokupnog prijeratnog ženskog pokreta (AFŽ —
heres legitima) imalo je za cilj pridobivanje i objedinjavanje svih žena u
zajedničkoj borbi protiv neprijatelja. Diskontinuitet (odnosno selektivni
kontinuitet) naglašavan je kada je trebalo istaknuti jedinu ispravnu, »na
prednu« liniju (exsecutrix — socijalistička tradicija proleterskog ženskog
pokreta) u ženskom pokretu100. Riječju, naglasci su ovisili o trenutačnoj
potrebi.
Teško je, ipak, zadržati distanciranu ravnodušnost prema baroknoj
metafori koju je pri spomenu na građanski ženski pokret upotrijebila Anka Đerus, počasna aktivistkinja organizacije, nakon 1945. jedina žena mi
nistar u prvoj hrvatskoj vladi. Govoreći o »snagama prošlosti« na Prvoj
konferenciji AFŽ-a Hrvatske 1943. poslužila se predodžbom vampira
(»Nije isključeno da će se povampiriti i ’Ženski pokret’. (...)«101. Posve
�88
KONJI, ŽENE, RATOVI
u duhu pučke kulture (da ne spekuliramo o mogućim utjecajima Holywooda i Bele Lugosija), preporučila je i lijek protiv vampirizma na
Prvom kongresu A FŽ Hrvatske u ljetu 1945: »Istešimo velik i jak glogov
kolac i probodimo vampira u srce (....)«.102
Dvjestogodišnja povijest ženskih pokreta zapadnog kulturnog kruga
tog će vampira, »porod od tmine«, prije prepoznati u bajkovitoj slici pti
ce Feniks koja se toj povijesti u prkos ponovno i ponovno rađa iz vlasti
tog pepela.
RED, RAD & POSLUH
Red i zakon
U Kraljevini Jugoslaviji neravnopravnost žena bila je sankcionirana na
svim područjima pravne regulacije. Jedini izuzetak predstavlja krivično
pravo u kojemu je u osnovi žena bila izjednačena s muškarcem: imala je
deliktnu sposobnost i odgovarala je za krivična djela pod istim uvjeti
ma.103 Osporavanje pravne nejednakosti žena predstavaljalo je minimal
ni program, platformu suradnje svih onodobnih ženskih udruženja/po
kreta. Na njihove učestale protestne akcije i zahtjeve za reformama, apo
strofirane su instance odgovarale ustrajnim odbijanjem. Postojeći su
pravni status žena više ili manje uvijeno i, naravno, prikrivajući stvarne
razloge njihovog isključivanja, opravdavale logikom »prirodnosti« takvog
stanja stvari.104
No i sam prednacrt evropske novovjeke demokracije, Deklaracija o
pravima čovjeka i građanina, temelji se na »prirodnim i neotuđivim« pra
vima čovjeka. U političkoj teoriji Francuske revolucije priroda je, naime,
podjednako izvor »prirodnih« prava i spolnih razlika. Isključivanje žena
iz domene političkih prava stoga se također nastojalo zasnivati na prirodi:
tijela i prava su prirodna, a organizacija društva samo odražava prirodnu
podjelu rada. Prirodni »zakoni« su, dakle, uzrok nemogućnosti protezanja političkih prava na žene.
Znanost i politika definirale su spolne razlike kao nešto što izmiče
svođenju na zajednički nazivnik. Teorije komplementarnosti (aktivno/pa
sivno; sloboda/dužnost; razum/skromnost, itd.) objašnjavale su i rješavale
tu asimetriju. Riječju: »Individualna sloboda djelovanja utjelovljena je u
muškarcu, principi društvene kohezije u ženi«.105 Ostajući unutar koor
dinata njezinog diskursa, Olympe de Gouges u svojoj kritičkoj dopuni
Deklaracije, ovu pretpostavku obrće naglavce. U članu XI. o slobodi go-
�EMANCIPACIJA I ORGANIZACIJA
89
ona u »superiornoj« prirodi žene (majčinstvu i seksualnosti koje
su protivnici ravnopravnosti potezali kao krunski dokaz različitosti i stoga
argument protiv pravnog izjednačavanja žena i muškaraca) vidi nužni i
dovoljni razlog za njihovu jednakopravnost. Ali upravo će ambivalentni
teorijski status prirode sve do naših dana pružati argumente suprotstavIjenim gledištima. Za antifeministe je priroda uzročnost (naglašavaju in
kompatibilnost konzekvenci prirodne različitosti spolova), dok mnogi zagovomici/ce feminističkog stanovišta, poput Olympe de Gouges, iako u
pitanje ne stavljaju uzročnost prirode, osporavaju binarni karakter njezi
nih posljedica.
Građanski fem inizam također ostaje unutar te tradicije — zahtijevat
će politička prava za žene podjednako na temelju jednakosti i razlike.
Težište svojih zahtjeva stavljat će na pravnu sferu (simboliziranu ženskim
pravom glasa), smatrajući da će tek izjednačavanjem spolova u njezinim
okvirima moći zaživjeti demokratsko načelo jednakosti.
No kada se te pretpostavke ostvare, što i kako dalje?
Ovo istraživanje Antifašističke fronte žena započinje u povijesnom tre
nutku u kojemu je većina pravnih zapreka ravnopravnosti žena dokinuta
činom političke volje u okviru šireg sklopa »revolucionarnih« preobrazbi
čitavog društva. Stav je vladajuće politike da je tim reformama »žensko
pitanje« riješeno. Sve (i ne malobrojne) pojave diskriminacije žena tim
reformama usprkos, bit će nadalje tumačene »zaostalim shvaćanjima«,
»konzervativnom sviješću« ili kao »prežitci nenarodnih režima«.... No
koje je područje pravne regulacije smatrano od presudne važnosti za
uklanjanje »patrijarhalnog sistema iz porodice i društva«?
U elaboratu Položaj žene u porodičnom pravu FNRJ101, docentica
Pravnog fakulteta u Zagrebu Ana Prokop108 ističe uvjerenje da su žene
»najviše zainteresirane upravo na tome, kako je njihov pravni položaj
urešen u braku i porodici. To je i razumljivo — jer, ma da se politikom
danas bavi dosta žena, a u radnom odnosu ima ih još više, ipak, brak i
porodica su područje, u koje ulazi gotovo svaka žena.«109 To je mišljenje,
vjerojatno, dijelila i Olympe de Gouges, budući da je Postscriptumu svoje
Deklaracije pridodala nacrt bračnog »Društvenog ugovora muškarca i že
ne«, koji osobitu pažnju posvećuje pitanju zajedničke imovine, nasljeđi
vanju, izjednačavanju bračne i vanbračne djece... Tek izuzetno senzibilna
autorica poput dr. Prokop mogla je u »postrevolucionamo« vrijeme,
sklono velikim gestama i tektonskim mijenama društva, biti svjesna da
će brak i porodica (kao sudbina »gotovo« svake žene), dakle, privatna
sfera, ostati poprište na kojemu će se voditi odlučujuća borba protiv pa
trijarhalnog nasljeđa. Normativni optimizam onog vremena inače je si
v o ra l06
�90
KONJI, ŽENE, RATOVI
stematski previđao, čak je i nijekao, značaj privatne sfere za proces oslo
bođenja žena. Novo zakonodavstvo, ističe A. Prokop, ne predstavlja kon
tinuirani razvitak, već »znači revolucionarni skok iz starog u novo«.110
Dakako, taj će skok prouzročiti brojne lomove, a mnoge će žene zbog
otpora na koje su nailazile, straha, nelagode ili što je najčešće bio slučaj
— neznanja, teško ili nikako biti u mogućnosti iskoristiti svoja novoste
čena prava.
Jer »skok« je doista bio upečatljiv. Kraljevina Jugoslavija nije tijekom
čitavog svojeg postojanja imala jedinstveni građanski zakonik. U njoj je
bilo šest pravnih područja, i »pet-šest« priznatih vjera111 (svaka je priz
nata vjerska organizacija također donosila svoje propise o sklapanju, ra
stavi i poništenju braka) koja su nerijetko bila u koliziji. Jedina im je
zajednička crta, prema analizi A. Prokop, bio »patrijarhalni sistem«. Že
na niti u jednom od tih zakonodavstava nije egzistirala kao pravna osoba,
a kao posebno »odiozan« ističe član 920. Srpskog građanskog zakonika
iz 1844. Prema članu 920. je »udata žena u pogledu svoje poslovne spo
sobnosti bila izjednačena sa maloljetnicima, raspikućama, propalicama,
osobama lišenim uma i prezaduženicima stavljenima pod stečaj«.112
»Osnovni zakon o braku«, donesen polovicom 1946, uklonio je to ka
otično stanje. Uveden je obavezni građanski brak, a »suđenje u bračnim
stvarima« prešlo je u nadležnost državnih sudova. U porodično je pravo
uneseno ustavno načelo ravnopravnosti muškarca i žene113; dvostruki
moral stavljen je van zakona (... »što je slobodno mužu, slobodno je i
ženi« — iz presude »jednog našeg vrhovnog suda« u sporu o bračnoj
vjernosti114); ženi je omogućeno da u braku zadrži svoje porodično ime
i »time formalno obilježava svoju individualnost u bračnoj zajednici«, a
sve bitne odluke u braku donose se dogovorom partnera (zajedničko sta
novanje, domaćinstvo, slobodan izbor zanimanja, uzdržavanje, i si.).1
15
U reguliranju imovinsko-pravnih odnosa zanimljivo je istaknuti da se
»kao doprinos zajedničkoj imovini računa ne samo zarada svakog
bračnog druga, nego i pomoć jednog bračnog druga drugome, vođenje
domaćih poslova, staranje i održavanje imovine kao i svaki drugi rad na
upravi, održavanju i povećanju imovine. Time su žene dobile priznanje
za svoj rad u kući, za brigu oko muža i djece, a taj je rad u stvari preduslov za mužev rad i zaradu van kuće.«116 (podv. L. S.)
Ovaj komentar Ane Prokop odražava implicitni društveni konsenzus
o spolnoj podjeli rada. Mjesto realizacije žene prvenstveno je percipirano
u okvirima porodice, dok je mjesto muškarca »van kuće«. Osnovni zakon
o braku nastojao je djelovati protektivno u odnosu na ženu i pospješiti
nadopunjavanje (pretpostavljenih) zasebnih sfera prioriteta bračnih par
�EMANCIPACIJA I O RG ANIZACIJA
91
tn era. O d ije lje n o s t tih sfera n ešto je to lik o p riro d n o , da sc k rite rij pod v ajan ja niti ne stavlja u p itan je . J e r , zak lju ču je svoj e la b o ra t dr. P rok o p ,
» Z a porodicu se kaže da je osn ovna ć e lija društva. P rem a to m e — kakva
je ta osn ovna ć e lija — takvo je i d ru štv o .« 117
V an d o m ašaja pravnog p ro m išljan ja o sta le su ek o n o m sk e fu n k cije o b i
telji, o no što suv rem en a fem in ističk a k ritik a p o litičk e e k o n o m ije r o d a 1ls
d efin ira kao reprodu ktivni r a d .119
Ženski ra d : Izm eđu nužde i luksuza
D ok
su se g rađ an sk e fem in istk in je, uglavnom
v iso k o k v a lificira n e,
obrazo v an e p rip ad n ice sred n jih k lasa, m o rale bo riti za o stv a re n je je d n a
kog prava na rad i ulazak u p ro fe sije , njihovim je m a n je p riv ilegiranim
sestram a p laćen i rad van k uće n a jče šće p red stav ljao n eu godn u e g z is te n
cijaln u n u žn o st.120 Id eo lo g ija rad n ičko g p o k reta tu je čin je n ic u k oristila
kao je d a n u nizu d okaza u p rilo g tvrdnji da žen e kao takve n em a ju n ekih
zajed n ičk ih in teresa k oji ne bi bili klasno p o sred o v a n i.121 N o pogledi
građan skih fem in istk in ja na žen ski rad bili su p o n e što k o m p le k sn iji od
onih k o je je p ro m icao rad n ički p o k ret. P o red v isokog v re d n o v a n ja rada
van kuće kao čim b en ik a sa m o re a liz a cije i novog id e n titeta ž en e , o n e su
sp ozn ale (ia k o ne i te o rijsk i e la b o rira le ) ulogu rad a u d o m aćin stv u . U
okviru zah tjeva koji se o d n o se na izm jen e rad n og zak o n o d a v stv a 122, g ra
đan ske su fem in ističk e o rg a n iz a cije isticale i zah tjev da se rad u d o m a ćin
stvu prizna kao »produktivni poziv«, tj. da se v red n u je u ek o n o m sk im
k ateg o rijam a.
Z a id eolo giju tzv. p ro letersk o g žen sk og p o k reta u k lju čiv a n je ž en a u
n ajam n i rad isprva je p red m et p rijep o ra (v išestru k o p ogađ a i m u šk arce,
što je p red m et »p ro letersk o g a n tife m in iz m a « !), nužda koju n a m e ć e k a
p italističk i razvitak. P o k u šav aju ći izgladiti taj spor, M arxov a su v rem en ica
F lo r a T rista n , je d n a od prvih id e o lo g in ja p ro letersk o g žen sk og p o k reta ,
ukazivala je na em a n cip a to rsk e p o te n cija le žen sk og n aja m n o g rad a za
čitavu rad ničku klasu. »Isto m o n aj tk o je p ro šao k roz p ro ce s n a ja m n og
rad a m ože mu sud iti«, pisala j e . 123
U n ep o sred n om p o strev o lu cio n arn o m razd ob lju u nas, rad je je d n a od
n ajp rep o zn atljiv ijih crta id en tifik acijsk o g o b ra sca g rađanina/građanke
so cijalističk o g društva (» tk o n e radi n e treb a niti da je d e « , tj. n eć e dobiti
» to čk ice za g a ran tira n o s n ab d je v an je«, on/ona je ili ek s p lo a ta to r ili k u
la k ...). B r o jn e su u to v rije m e a k cije i k am p an je za » u v lače n je ž en a u
rad nu snagu «. T a j se tren d , p o red id eolo ško g m o m e n ta 124, b a z ira o stv ar
nim p o tre b a m a tren u tk a — obnovi ratom o p u sto še n e zem lje . G la d za
�92
KONJI, ŽENE, RATOVI
radnom snagom bila je neiscrpna, a na izrazito niskom stupnju tehno
loškog razvoja kombiniranom s ideološkom glorifikacijom »fizičkog«, da
kle, nekvalificiranog, niskoproduktivnog rada, ženski rad van kuće bio je
i u funkciji ispunjenja najvažnijih društvenih prioriteta.
Niti se u tom razdoblju spolna podjela rada ne propituje, njezine se
posljedice tek nastoje socijalizirati (govori se o potrebi društvene »po
moći radnoj majci i ženi«). Kada se postupnim saniranjem privredne si
tuacije i prelaskom na mirnodopsku proizvodnu logiku početkom 1950ih godina očituje drastični višak radne snage, ideološki će diskurs dopu
stiti da se na njegovim marginama vrati dignitet radu u domaćinstvu, ali
naravno, samo za ženu.
Radi se o implicitnom prepoznavanju produktivnih elemenata u okvi
ru procesa reprodukcije rada. Proces reprodukcije rada uključuje pro
izvodnju ljudi, i to ne samo rađanje djece (koje se može nazvati bio
loškom reprodukcijom), već i brigu za njih i socijalizaciju, te »održava
nje« odraslih osoba tijekom njihovog životnog vijeka125. To su procesi
koji formiraju ljude tako da više/manje odgovaraju postojećoj društvenoj
strukturi i na taj način osiguravaju kontinuitet te strukture u drugu ge
neraciju. Iako teorijska rasprava o reproduktivnom radu žena u okviru
suvremenih feminističkih promišljanja još uvijek vrvi kontroverzama126,
više je nezamisliva analiza ženskog rada u bilo kojem povijesnom razdob
lju bez uzimanja u obzir ove zanemarene sfere ekonomije. Usprkos kon
troverzama, svi se autori/ce slažu s premisom da je sama subordinacija
žena ukorijenjena u spolnoj podjeli rada127- Oni, štoviše, ističu da jedino
u društvima u kojima muškarci i žene predstavljaju neravnopravne ro
dove postoji razlog da rod postane presudan princip organizacije dru
štvene podjele rada, s razumljivim izuzetkom koji predstavlja rađanje
djece. Kada se jednom s čitavog procesa reproduktivnog rada skine ko
prena prirode — jer ništa u činjenici da žene rađaju djecu ne podrazu
mijeva da bi isključivo one trebale biti te koje će se za njih brinuti tije
kom djetinjstva, a još manje da bi žene trebale hraniti i brinuti se za
odrasle, bolesne, ili raditi u određenim sektorima privrede — on će ot
kriti sav svoj ideološki i prinudni karakter.
Upravo u netransparentnoj kategoriji reproduktivnog rada prelamat
će se i očitovati u »postrevolucionamom« razdoblju ideološka impregniranost i pragmatični karakter (u funkciji dnevno-političkih prioriteta)
»teorije« i prakse ženskog rada. Indikativno je da će funkcionarke i akti
vistkinje AFŽ-a, u najboljoj maniri lenjinističke tradicije, isticati kako će
socijalistički razvoj ženu osloboditi od »idiotizma« kućnog zabrana. Nai
me, ta se tradicija temelji na simplificiranoj ideološkoj jednadžbi: zapo
�EMANCIPACIJA I ORGANIZACIJA
93
slenost žena = ekonomska samostalnost. Povećanje zaposlenosti žena =
povećanje ekonomske samostalnosti = napredak procesa emancipacije.
Rad van kuće bit će, dakle, prikazivan ne više kao nužda, već kao po
dručje slobode. (Heres et exsecutrix!)
Neumorno praćenje statistika o povećanju ženske radne snage služilo
je AFŽ-u pri dokumentiranju napretka u »oslobođenju« žena. Ali po
većanje ženske radne snage kontinuirani je proces koji je moguće pratiti
od osnutka Kraljevine Jugoslavije. Štoviše, tendencija kretanja radne
snage s obzirom na spol u razdoblju 1920-1940. godine pokazuje stalan
porast zaposlenosti žena (izuzevši godine vrhunaca ekonomske krize),
dok se kod muškaraca zapažaju znatniji poremećaji u kretanju broja za
poslenih.128 Ta se činjenica objašnjiva većom mogućnošću eksploatacije
ženske radne snage (općenito se visina nadnice ženske radne snage kre
tala u granicama od 45 — 75% od iznosa muške nadnice), a zbog svoje
potpune političke obespravljenosti žene su pružale i manje otpora ek
sploataciji.129
Predratna se Jugoslavija nalazila u skupini industrijski slabo razvijenih
kapitalističkih zemalja s izrazito agrarnom privrednom strukturom: 1921.
godine 80% svih privredno aktivnih osoba imalo je glavno zanimanje u
poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu, a svega 9% u industrijskoj i zanat
skoj djelatnosti. U 1931. godini taj je omjer bio 76% prema 11%.130 De
taljniju distribuciju spolne strukture stanovništva prema glavnim zanima
njima prikazuje Tabela 1:
Tabela 1: Stanovništvo prema glavnom zanimanju prema popisima
DJELATNOST
1921.
% muškarci
1931.
% muškarci
1921. i 1931. god.
1921.
% žene
1931.
% žene
Poljopr., šum., rib.
76
73
88
83
Industrija i zanati
12
13
3
6
Trgovina, krediti, saobr.
4
5
2
2
Javne službe, si. zan., vojska
5
5
2
3
Druga zan., bez zan.
3
4
5
6
Izvor M. Gjukić, nav. dj., Tabela 1, str. 815.
Vidljivo je da je najveći postotak svih privredno aktivnih žena zastup
ljen u poljoprivrednim zanimanjima. Najautoritativniji izvor za podatke
o zaposlenosti žena, analiza Mirjane Gjukić, ističe specifičnost tog tipa
privredne aktivnosti. To je u prvom redu nejasna granica između »po
ljoprivrednih radova i domaćinskih poslova«, te »patrijarhalni« odnosi
moći unutar poljoprivrednog gazdinstva. Oni su osobito utjecali na po
ložaj ženske radne snage, budući da, unatoč radnom doprinosu, ona »ne
ma sva obilježja ekonomski samostalnih osoba«, tj. »starješina gazdinstva
�94
KONJI, ŽENE, RATOVI
kao isključivi vlasnik« samostalno upravlja i odlučuje o procesu proizvod
nje, reprodukcije i distribucije.131
Zanimljivo je ove podatke o predratnoj spolnoj strukturi usporediti s
poslijeratnim stanjem.
Tabela 2: Pregled kretanja procentualnog udjela privredno aktivnog stanovništva zaposlenog u
poljoprivredi
1921.
1931.
1948.
1953.
Muškarci
76%
73%
64%
62%
Žene
88%
83%
83%
80%
Izvor: M. Gjukić, nav. dj., str. 822.
Iz ovog je pregleda očigledno da nagle »revolucionarne« preobrazbe
društva nisu znatnije utjecale na smanjenje ženske radne snage u po
ljoprivredi. Teško je bez kompleksnijih analiza pouzdano utvrditi uzroke
tome, no nije sasvim neplauzibilna hipoteza da je isprepletenost poljo
privrednog i reproduktivnog rada pogodovala tom trendu.
Radnice su u Kraljevini Jugoslaviji sačinjavale jednu četvrtinu od
ukupnog broja radnika, što je predstavljalo donju granicu koja je u to
vrijeme postojala u evropskim državama. Slijedeća tabela prikazuje spol
nu distribuciju zaposlenih radnika za razdoblje od 1929 — 1940. prema
godišnjim iskazima Središnjeg ureda za osiguranje radnika (SUZOR-a).
Tabela 3: Kretanje broja osiguranih radnika
GODINA
%
%
radnika
radnica
radnika
Index 1929 = 100
1929.
77
23
100
100
1930.
76
24
103
108
radnica
1931.
75
25
98
111
1932.
74
26
85
101
1933.
73
27
82
101
1934.
73
27
84
108
1935.
72
28
91
111
1936.
73
27
96
122
1937.
74
26
107
130
1938.
73
27
112
138
1939.
73
27
113
141
1940.
72
28
113
145
Izvor: M. Gjukić, nav. dj., Tabela 2, str. 816.
Ovi statistički prikazi ukazuju, dakle, na kontinuirani, iako spori pri
rast ženske radne snage. Za potpunije razumijevanje položaja žena u
�EMANCIPACIJA I ORGANIZACIJA
95
radnom odnosu ilustrativni su podaci o starosnoj strukturi, stručnim kva
lifikacijama, kretanju nadnica i zdravstvenom stanju radnica.
Uočljiva je tendencija karakteristična za sve onovremene kapitalistič
ke zemlje da se u najvećem mogućem broju zapošljavaju maloljetnice/i,
a da se s posla uklanjaju starije radnice/i. Gotovo 40% svih zaposlenih
radnica nalazi se u dobnoj skupini od 13 — 22 godine starosti, dok u
istim godinama radi tek oko 27% radnika. U grupi od preko 33 godine
slabije su zastupljene žene nego muškarci, koji su u toj dobnoj skupini
najbrojniji. Gotovo 75% radnika nalazi se u starosnoj skupini od 23 go
dine naviše, dok je isti postotak radnica u skupini do 33 godine.132
Zbog pomanjkanja općeobrazovnih i stručnih kvalifikacija, radnice su
uglavnom zapošljavane kao pomoćno i nekvalificirano osoblje. Prema
popisu stanovništva iz 1931. godine 56,4% ženskog stanovništva iznad 10
godina bilo je nepismeno, dok je taj postotak za muško stanovništvo iz
nosio 32%. Iako su tadašnje službenice radile pod povoljnijim uvjetima,
postojala je izražena tendencija da se udate žene uklone s posla, pa je s
tim ciljem 1939. godine donesen zakonski propis koji je udatim službenicama snizio plaću za 30 — 50%.133 Obje ove činjenice — dominacija
žena u mlađim starosnim grupama zaposlenih, i snižavanje nadnica, od
nosno uklanjanje s posla udatih žena — ukazuju na tendenciju da se pla
ćeni rad žena van kuće učini nespojivim s društveno favoriziranim »pri
rodnim pozivom« žene, tj. društveno potrebnim ali neplaćenim repro
duktivnim radom u domaćinstvu. One ujedno otkrivaju i hipokriziju si
stema, budući da su podjednako i nadnice radnika i radnica bile ispod
mogućnosti zadovoljavanja potrebnog životnog minimuma.134
Teški životni i radni uvjeti radnica (najamni + reproduktivni rad) ima
li su za posljedicu i njihov veći morbiditet i mortalitet. Slijedeća tabela
prikazuje spolnu distribuciju broja osiguranika oboljelih i umrlih od tu
berkuloze.
Tabela 4: Broj osiguranika oboljelih i umrlih od tuberkuloze
GODINA
Oboljelih
(na 1000 osiguranika)
žene
muškarci
Umrlih
(na 100 smrtnih slučajeva)
žene
muškarci
1926.
39
29
44
32
1931.
45
40
51
45
Izvor M. Gjukić, nav. dj., str. 819.
Nakon provođenja socijalističke revolucije podržavano je uvjerenje da
će iješenjem klasnog pitanja biti razriješene i sve protuiječnosti ženskog
rada. Dokidanjem ekonomske eksploatacije radničke klase, osigurava
njem jednake plaće za jednaki rad, uvođenjem i poštovanjem socijalnog
zakonodavstva,135 te socijalizacijom reproduktivnog rada, rad je za čita
�96
KONJI, ŽENE, RATOVI
vu klasu, a posebno za žene kao njezin do tada najeksploatiraniji dio,
imao postati područjem slobode i samorealizacije. No upravo kretanje
procentualnog udjela zaposlenih žena u privrednim poduzećima od 1949
— 1953. može ukazati na postojanje dubljih i manje transparentnih pro
turječnosti. Naime, trend stalnog porasta ženske radne snage u privredi
zaustavljen je početkom 1950-ih godina i iz godine u godinu pokazuje
tendenciju pada. Međuratni trend porasta ženske radne snage (za oko
1% godišnje) nastavlja se do 1949. godine, da bi već od 1950. počeo preo
kret u suprotnom smjeru.
Tabela 5: Udio zaposlenih žena u ukupnom broju zaposlenih u privrednim poduzećima
1948.
1949.
1950.
1951.
1952.
1953.
24,5
25,7
25,0
23,3
21,0
20,1
Izvor: M. Gjukić, nav. dj., str. 823.
S tim i drugim proturječnostima koje prate ženski rad Antifašistička
fronta žena pokušat će se uhvatiti u koštac brojnim akcijama u svojim
djelatnostima tijekom čitavog razdoblja poslijeratnih mijena društva.
GRUPNI PORTRET PRED GIGANTSKI SKOK U POVIJEST
Junački ulazak žena u povijest
(...) Ne može se više kod nas voditi politika
bez posredna i neposredna sudjelovanja žena.
Već samo žensko srce naći će često pravi put
k rješenju mnogih zadataka. Prošla su vreme
na, kad se mislilo, da žene u teške dane znadu
samo kukati i gorke suze roniti Dokazalo se,
da znadu biti aktivnije od nekih muškaraca.
(...)
Neka tople struje djelotvorne energije, potoci
utjehe za rastužene, valovi ljubavi za nastra
dale, poteku iz ovog Kongresa, kao iz golema
srca, po čitavoj našoj zemlji!
I onda će ovaj dan mnogo značiti u životu na
šeg naroda.
Čast i slava prvom Kongresu Antifašističkih
žena Hrvatske u Zagrebu!
Vladimir Nazor136
Ovim se kićenim riječima Vladimir Nazor, predsjednik ZAVNOH-a,
obratio »Ženama partizankama, majkama i sestrama«, kako je oslovio
delegatkinje Prvog kongresa A FŽ Hrvatske. Kongres je održan potkraj
�EMANCIPACIJA I ORGANIZACIJA
97
srpnja 1945, a Zagreb je, još opijen od pobjede, dočekao nekoliko tisuća
delegatkinja grandioznom scenografijom. Posred glavnog trga, koji je ta
da još nosio ime baruna Jelačića (gdje će na broju 8 biti smješten i Glavni
odbor AFŽ-a Hrvatske), postavljen je reljef žetelice u nadnaravnoj ve
ličini, a ulaz na trg iz Jurišićeve ulice bio je nadsveden slavolukom s poz
dravima kongresu. Grupe delegatkinja, mahom u narodnim nošnjama
svoga kraja, s uzdignutim transparentima (»Živjele žene borci!«) i zasta
vama približavale su se trgu gdje su na mitingu uoči kongresa održani
pozdravni govori. Građani Zagreba tada su se po prvi put susreli s ne
poznatom vrstom žena — s »afežejkama«. Teško je danas zamisliti kakve
je sve efekte na njih imao taj prizor, kao i prigodno »preoblačenje« Jelačićevog spomenika socrealističkom figurom žetelice. Strastveni proma
trač Josip Horvat u svoj je dnevnik unio pod nadnevkom 21. 7. 1945.
ovakav komentar: »Povodom kongresa AFŽ zakriven Jelačićev spome
nik, kažu da je zagrebačke purgare to povrijedilo (...)«.137
Pored manifestacijskog, bilo je zamišljeno da Prvi kongres AFŽ Hr
vatske ima i strategijski značaj — da formulira programsku platformu za
daljnji rad organizacije. Tijekom trodnevnog trajanja kongresa govornice
i govornici analizirali su položaj žena u trenutku neposredno nakon oslo
bođenja138. Nastojali su, prema uputama, »da se kroz diskusije iskrista
liziraju zadaci koji stoje danas pred JNOF-om [Jedinstvenim narodnooslobodilačkim frontom], a time i pred AFŽ-om, kao sastavnim dijelom
JNOF-a«139. Te je zadatke u završnoj riječi kongresa ovako pobrojala
Kata Pejnović, koja je izabrana za potpredsjednicu AFŽ Hrvatske: 1)
učvršćenje bratstva i jedinstva, čišćenje zemlje od ostataka fašizma; 2)
učvršćenje narodne vlasti; 3) izgradnja i obnova domovine razvijanjem
široke inicijative, pronalaženjem novih udarničkih načina rada, promje
nom odnosa prema radu; 4) odgoj mladih naraštaja, zbrinjavanje djece,
invalida i ranjenika, puna pomoć zdravstvenim službama i Jugoslaven
skoj armiji (»narodnoj mezimici«, kako joj je tepala); 5) suzbijanje nepi
smenosti, pohađanje stručnih tečajeva i škola.140 Organizacijska, taktička
razina tih zadataka na samom kongresu gotovo da i nije bila razrađena.
Prvu grupu zadataka predstavljaju opći, »frontovski« zadaci (1-3). No,
uočljivo je da su se navedeni specifični zadaci namijenjeni ženama u tre
nutku pobjede sastojali u socijalizaciji njihovog reproduktivnog rada (4):
one se pojavljuju kao kolektivni, ne više individualni davalac usluga.
Gledamo li s današnjeg odstojanja fotografije kongresa, možemo »uči
tati« sjenu koja se nadvija nad tim događajem. Narodnim ćilimima pre
kriti stol za kojim sjedi radno predsjedništvo od 19 žena nadvisuju por
treti vođa: Churchill, Tito, Staljin, Roosevelt... U prvom redu prostranog
auditorija u hali Zagrebačkog zbora počasni gosti — muškarci. Iza njih
upečatljiva masa delegatkinja. Njih 4000. Riječi iz političkog referata mi
nistra financija Anke Đerus: »Mi smo išle u borbu otvoreno, junački,
�98
KONJI, ŽENE, RATOVI
muški, bez špekulacije i mešetarenja.« (podv. L. S.)141 Iz te je borbe že
nama otvoren put u povijest. Pitanje je da li su za to one (ali i uvjeti u
društvu) bile posve spremne. Da li je simboličko prekrivanje nacionalnog
simbola poput bana Jelačića, protagonista junačke tradicije, moglo biti
prepoznato kao uspon »neznane junakinje«, klasno i spolno označene
kao simbola onih koje je, po shvaćanjima pobjednika, revolucija izvela
iz podzemlja povijesnog svijeta?
Naime, u svom je organizacijskom referatu Maca Gržetić, tom prili
kom izabrana za predsjednicu A FŽ Hrvatske, istakla nešto što je u eu
foriji pobjede bilo rijetko spominjano. »Činjenica je, da smo mi žene, sve
do pobjede Narodno-oslobodilačkog pokreta u našoj zemlji bile dvostru
ko neslobodne, dvojako potlačene.«142 Na svom prvom kongresu orga
nizacija žena nije razradila nedvosmislenu platformu za dvostruko oslo
bođenje. O tome kako se Antifašistička fronta žena u narednom razdob
lju intenzivnih »postrevolucionarnih« mijena društva nosila s tim proble
mom, progovorit će naša priča o organizaciji i emancipaciji.
Kroki za grupni portret (sa ženama)
Statistički podaci kadri su najsažetije ilustrirati pokazatelje položaja
žena; oni također mogu prilično zorno ukazati na neke od elemenata
procesa promjena tog položaja. Dakako, brojke nisu kadre otkriti kvali
tetu, uvjete pod kojima se procesi društvenih mijena odvijaju, moguće
teškoće i otpore na koje nailaze...
Cilj je prezentacije nekih statističkih/demografskih pokazatelja o mi
jenama položaja žena u Hrvatskoj/Jugoslaviji ocrtati okvir, raspone unu
tar kojih su žene organiziranom akcijom, posredstvom Antifašističke
fronte žena, nastojale djelovati na te procese. Glavni je izvor tih poka
zatelja Statistički bilten Žena u društvu i privredi Jugoslavije143, a budući
da obuhvaćaju podatke za čitavu zemlju, omogućavaju i sagledavanje
mjesta Hrvatske u usporedbi s ostalim republikama/pokrajinama. Iako
ima autora koji su pomalo skeptični prema podacima iz prvog poslije
ratnog popisa stanovništva 1948. godine144, treba spomenuti da oni, na
ročito kada su prezentirani u velikim serijama (primjerice od prvog ju
goslavenskog popisa stanovništva 1921. do 1953. godine kojom završava
razdoblje koje analiziram), ipak relativno vjerodostojno odražavaju os
novne tendencije i procese relevantne za mijene položaja žena.
Prvu grupu pokazatelja sačinjavat će izbor podataka o prirodnom kre
tanju stanovništva Jugoslavije (kretanje nataliteta i mortaliteta, s pregle
dom mortaliteta dojenčadi; prirodnog priraštaja; nupcijaliteta i divorcijaliteta). Izbor iz druge grupe podataka obuhvaća pokazatelje strukture
�EMANCIPACIJA I ORGANIZACIJA
99
stanovništva. Oni omogućavaju očitavanje položaja žena u biološkoj,
ekonomskoj, socio-profesionalnoj i obrazovnoj strukturi društva. Ovoj
ću grupi podataka pridodati i podatke o učestvovanju žena u procesima
industrijske demokracije (članstvo u radničkim savjetima i upravnim od
borima državnih privrednih poduzeća). Navedeni će podaci, pored osta
log, olakšati praćenje mijena stupnja društveno-ekonomskog razvoja u
određenoj sredini.
Prirodno kretanje stanovništva
Odrednice prirodnog kretanja stanovništva definiraju se kao prirodne
i društvene. U pivu skupinu svrstava se natalitet, mortalitet i priraštaj145.
Natalitet (porod) osnovna je odrednica prirodnog kretanja stanovništva.
Demografi smatraju da se na osnovi općeg kretanja stanovništva glavnih
dijelova svijeta može zaključiti da je visoki natalitet karakterističan
uglavnom za agrostočarska područja u manje razvijenim društveno-gospodarskim sredinama. Nasuprot tome, niski je porod tipičan za urbano
stanovništvo i za društveno-gospodarski razvijene i mahom gusto nase
ljene sredine. Razvijene zemlje karakterizira kretanje nataliteta ispod
20 % o godišnje; u srednje razvijenima prosječna se godišnja stopa (u
proteklih petnaestak godina) snizila od 30% o na 20% o , dok je u neraz
vijenim natalitet neprekidno visok sa stopama od 33% o do 46% o pro
sječno godišnje.146
Tabela 1 ilustrira mjesto Jugoslavije u Evropi u odnosu na prosječnu
godišnju stopu nataliteta.
Tabela 1: Prosječna godišnja stopa nataliteta (u %o)
Zemlja
1920-1929.
1930-1939.
1946-1950.
Švedska
18,3
14,4
18,2
15,2
Švicarska
18,9
16,0
19,0
17,1
1951-1955.
Vel. Britanija
19,6
15,5
18,3
15,7
Jugoslavija
35,0
30,4
28,8
28,1
Poljska
29,0
27,7
29,0
29,8
Portugal
32,4
28,2
25,3
23,8
Izvor M. Friganović, nav. dj., str. 77.
Trend smanjenja stope nataliteta prema kojemu se Jugoslavija od izra
zito nerazvijene zemlje polako kreće ka graničnim vrijednostima srednje
razvijene zemlje, ilustrirat će još detaljnije slijedeće dvije tabele.
�100
KONJI, ŽENE, RATOVI
Tabela 2: Pregled kretanja efektivnog nataliteta (broj živorođene djece na 1000 stanovnika) po
petogodišnjim razdobljima
Efektivni natalitet
Razdoblje
1921-1925
35,0
1926-1930
34,2
1931-1935
31,9
1936-1939
27,4
1947-1951
28,4
1952-1956
27,8
Izvor: Statistički bilten, nav. dj., Tabela 8-1, str. 65.
U narednoj su tabeli uočljive znatne regionalne razlike u kretanju na
taliteta (od izrazito nerazvijenih područja poput Kosmeta, Makedonije,
Bosne i Hercegovine do graničnih vrijednosti karakterističnih za razvije
ne zemlje poput Slovenije). To će dakako, imati i reperkusije na regio
nalne varijacije u akcijama i kampanjama regionalnih (republičkih) or
ganizacija AFŽ.
Tabela 3: Kretanje efektivnog nataliteta po republikama u poslijeratnom razdoblju (1947 1955)
Srbija
Ukupno svega Uža Srbija Vojvodina Kosmet
Hrvat
ska
Slove
nija
Bosna i Make
Herce donija
govina
Cma
Gora
1947
26,7
25,1
23,1
24,4
38,5
22,4
21,7
35,1
35,0
28,9
1948
28,1
26,7
25,7
24,5
37,9
23,5
21,9
35,0
40,7
36,0
1949
30,0
28,3
26,9
25,6
42,1
25,3
23,5
39,6
39,6
33,7
1950
30,2
29,5
28,0
25,5
46,1
24,8
24,4
38,6
40,3
30,0
1951
27,0
25,6
24,5
22,8
37,5
22,6
23,4
33,9
35,9
31,7
1952
29,7
28,5
27,4
23,8
44,7
23,4
22,8
40,2
39,9
32,0
1953
28,4
26,6
25,3
22,4
42,6
22,9
22,4
38,5
37,9
32,9
1954
28,5
26,9
25,2
21,9
46,4
22,4
20,9
39,5
38,2
33,5
1955
26,8
24,6
22,4
21,2
43,4
22,0
20,9
36,8
36,4
30,7
Izvor: Statistički bilten, nav. dj., Tabela 8-2, str. 65.
Budući da je jedan od istaknutih sektora rada AFŽ^a bila »briga za
majku i dijete«, problem mortaliteta dojenčadi bit će često razmatran.
Na kretanje mortaliteta (pomora) društvena se zbivanja odražavaju mno
go neposrednije nego na porod, te je stoga pomor karakterističan po
kazatelj društveno-gospodarskih procesa i stanja higijensko-zdravstvene
zaštite stanovništva.147 Naredne će tabele prikazati kretanje prosječne
stope smrtnosti dojenčadi u Jugoslaviji u usporedbi s drugim zemljama
od 1920. do 1955. godine, te opći pregled smrtnosti dojenčadi s obzirom
na spol, i po tadašnjim narodnim republikama.
�EMANCIPACIJA I ORGANIZACIJA
101
Tabela 4: Prosječna godišnja stopa smrtnosti dojenčadi na tisuću živorođene djece
1935-1939.
1956-1960.
Austrija
1920-1924.
142
86
41
Čehoslovačka
160
111
30
82
64
23
Jugoslavija
155
139
93
Meksiko
226
128
80
Japan
165
110
36
Zemlja
Danska
tvor M. Friganović, nav. dj., str. 84.
Demografska istraživanja su utvrdila da stopa smrtnosti dojenčadi spa
da među najznačajnije specifične stope populacijskog kompleksa. Pozna
to je da novorođenčad do jedne godine života najlakše podliježe lošim
uvjetima stanovanja, ishrane i njege, a povremene nedaće (epidemije,
glad, rat) najnepovoljnije se odražavaju na smrtnost dojenčadi.148
Tabela 5: Smrtnost dojenčadi po republikama (u %o)
Srbija
Ukupno Svega Uža Srbija Vojvodina Kosmet
Hrvat
ska
Slove
nija
Bosna i Make
Herce donija
govina
Cma
Gora
1949
102,1
107,1
91,2
129,7
133,0
111,7
79,2
83,9
136,1
41,0
1950
118,4
118,1
101,7
145,1
141,3
118,1
80,6
125,6
136,7
101,9
1951
139,8
133,1
119,5
139,6
174,2
130,7
86,8
178,1
161,3
84,7
1952
105,0
103,0
87,0
113,2
145,9
102,3
67,3
113,9
129,8
80,4
1953
116,1
108,4
90,0
104,1
173,4
111,2
58,9
143,1
138,0
98,1
1954
101,6
98,1
83,7
96,0
143,0
91,8
57,2
117,0
130,4
79,7
1955
112,8
107,6
90,5
99,3
164,0
93,4
56,7
142,6
144,3
84,2
1956
98,3
95,0
79,7
92,2
136,8
88,7
50,6
121,6
111,5
72,8
1957
101,5
102,0
82,6
92,0
161,1
84,2
41,9
118,6
136,3
88,6
wor. Statistički bilten, Tabela 8-19, str. 72.
Izrazito visoke stope infantilnog mortaliteta (s tendencijom porasta od
1950. do 1953. godine) nedvojbeno ukazuju na ozbiljnu krizu razvoja či
tave zemlje, ali i razvojne probleme pojedinih njezinih dijelova. Nevolja
je što nemamo odgovarajuće podatke da Tabelu 5 (regionalna distribu
cija) ukrstimo sa spolnom distribucijom smrtnosti dojenčadi, budući da
ie poznato da na opće kretanje smrtnosti dojenčadi po spolu znatno utje
h kulturne tradicije. U »patrijarhalnim krajevima«, kako ih označava
u
demograf Mladen Friganović, u demografskim projekcijama očekivana
prosječno veća smrtnost muške djece ustupa mjesto smrtnosti manje vre
dnovane (i zato u perinatalnoj i neonatalnoj dobi i manje njegovane)
ženske djece.149
�102
KONJI, ŽENE, RATOVI
Fertilitet (plodnost) je društvena determinanta prirodnog kretanja sta
novništva. Iz kretanja stopa fertiliteta moguće je očitati promjene po
ložaja žena, budući da su mnoga istraživanja fertiliteta nedvojbeno po
kazala slijedeće pravilnosti: privredno aktivno žensko stanovništvo ima
u pravilu manje djece nego neaktivno; manja obazovna razina stanov
ništva poklapa se u pravilu s većim brojem djece; slabiju ekonomsku sna
gu stanovništva prati veći broj djece.150 Odrednice ovog modela procesa
smanjenja fertiliteta koji prezentira Friganović u funkciji su promjena
položaja žena u društvu. To su npr. »pojačana tendencija planiranja po
rodice«, »mogućnost prakticiranja kontracepcije«, »smanjenje raznih ut
jecaja tradicije«151... Specifične stope fertiliteta (odnos između broja ži
vorođene djece prema starosti majke i broju ženskog stanovništva od
ređene starosti) ukazuju na istrajavanje ogromnih regionalnih razlika u
poslijeratnom razdoblju u okviru Jugoslavije. Primjerice, dok je 1956. go
dine ukupna stopa za Jugoslaviju iznosila 97,7 %o, u NR Hrvatskoj je za
sve kategorije starosti majki iznosila 77,50 %o, a u NR Sloveniji je bila
najniža — 77,10 % o. Istovremeno je stopa fertiliteta u NR Bosni i Her
cegovini iznosila 135,63 % o, a na Kosmetu 194,68 %o.152
Na kretanja fertiliteta utječu i nupcijalitet i divorcijalitet. Društvene
promjene (mogućnost razvoda braka, promjena razine aspiracija na kva
litetu bračnih odnosa, ekonomsko osamostaljivanje žena, i si.) najočitije
se ogledaju u kretanju ovih pokazatelja. Uočljivo je razlikovanje pojedi
nih pokazatelja po spolu, tako je npr. ilustrativno da u gotovo svim pe
riodima i dobnim skupinama (Tabele 6 i 7) ima veći broj razvedenih žena
nego muškaraca.
Tabela 6: Usporedni podaci o bračnom stanju (u %)
1953
1921
1931
1948
100
100
100
100
Neženjeni
30,7
30,2
31,8
31,0
Oženjeni
63,8
Muški
62,4
64,2
63,1
Udovci
6,6
5,2
4,7
4,2
Razvedeni
0,3
0,4
0,4
0,8
0,0
0,0
0.0
0.2
100
100
100
100
Neudate
23,1
21,5
24,8
24,2
Udate
58,5
62,3
57,3
58,5
Udovice
18,0
15,6
17,2
15,9
Razvedene
0,4
0,6
0,7
1,3
Nepoznato
0,0
0,0
o,°
0.1
Nepoznato
Ženske
Izvor: Statistički bilten, Tabela 9-1. str. 75.
�EMANCIPACIJA I ORGANIZACIJA
103
Tabela 7: Stanovništvo staro 15 i viSe godina prema starosti i bračnom stanju 1953. godine
(u %)
Ukupno
Neženjeni
-neudate
Oženjeni
-udate
Udovci
-udovice
Razvedeni
Nepoznato
m
uški ženski muški ženski m
uški ženski muški ženski muški ženski muški ženski
15-19 godina
100
100
94,9
88,8
4,8
10,8
0,0
0.1
0,0
0,1
0,3
0,2
20-24
100
100
63,8 41,3
35,2
56,9
0,2
0,5
0,4
1,1
0,3
0,2
0,1
25-29
100
100
23,1
18,0
75,4 77,6
0,4
2,3
1,0
2,0
0,1
30-34
100
100
10,4
10,4
87,8
80,2
0,7
7,3
1,1
2,1
0,1
0,1
35-39
100
100
6,7
7,6 90,9
78,8
1,2
11,6
1,1
2,0
0,1
0,1
40-44
100
100
5,5
6,3 91,3
77,8
2,0
14,0
1,1
1,8
0,1
0,1
45-49
100
100
4,7
5,8 90,6
75,0
3,5
17,5
1,1
1,6
0,1
0,1
$0-54
100
100
4,2
5,6 88,9
69,6
5,8 23,4
1,1
1,4
0,1
0,1
$5-59
100
100
4,0
5,8 86,3
61,8
8,6 31,2
1,1
1,2
0,1
0,1
60-64
100
100
3,8
5,4 82,5
51,1
12,7
42,4
0,9
0,9
0,1
0,1
65 i više godina
100
100
3,3
4,5
67,8 31,2
28,2
63,8
0,6
0,5
0,1
0,1
Izvor: Statistički bilten, Tabela 9-3, str. 75.
Struktura stanovništva
Od pokazatelja koji su, prema različitim stanovištima,153 relevantni za
deskripciju strukture stanovništva, podastrijet ću dostupne podatke koji
osvjetljavaju položaj žena.
Biološka struktura s obzirom na spol u poslijeratnom je razdoblju »po
kazivala premoć ženskih«154 (npr. 1948. godine dolazila je na 1000 muš
karaca 1080,1 žena). No i u toj tendenciji uočljive su regionalne razlike,
tako da su npr. iste godine Kosmet i Makedonija bilježili manjak žena.155
Osnovnu distribuciju učešća žena u ekonomskoj strukturi ilustrirat će Ta
bela 8. U ukupnom poretku procentualno su domaćice najbrojnija kate
gorija (35%), a zatim slijede žene aktivne u poljoprivredi (24,7%). To
ukazuje na činjenicu da prevladava njihova zastupljenost u sferama re
produktivnog rada (više od polovice svih privredno aktivnih žena). Ak
tivnost žena u nepoljoprivrednim djelatnostima je relativno niska (6%),
mada regionalna distribucija u ovoj kategoriji pokazuje zamjetne razlike
s obzirom na stupanj društveno-ekonomske razvijenosti određene sredi
ne (npr. broj žena u nepoljoprivrednim djelatnostima u Sloveniji koji je
najveći u Jugoslaviji gotovo je dvostruko veći od istog broja u Hrvatskoj,
koja se nalazi na mjestu iza nje).
�104
KONJI, ŽENE, RATOVI
Tabela 8: Osnovne kategorije ženskog stanovništva 1953. godine (u %)
________________
---------------------------------------------------------------- Srbija
Hrvat- Slove- Bosna Make- Gma
i* •
ska
nija
i
donija Gora
Ukupno Svega Uža Vojvo- Kosmet
Herce
govina
Ukupno
Aktivno u poljoprivredi
24,7
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
27,7
33,7
20,3
9,6
24,1
22,2
23,0
19,8
16,4
6,4
1,3
7,7
13,3
3,9
3,1
3,9
Aktivno u nepoljoprivrednoj djelatnosti
6,0
4,9
4,9
3,4
2,9
2,6
4,3
1,1
4,3
7,2
2,1
1,3
4,8
Lica sa ličnim prihodi
ma
20,1
19,1
18,4
16,4
29,2
16,0
17,5
25,9
26,7
24,0
9,1
7,0
8,8
8,1
Deca
7,8
7,3
8,7
8,5
8,8
34,9
41,2
46,7
36,3
28,7
35,7
37,1
38,8
35,1
30,4
2,7
2,6
2,6
3,6
2,7
2,0
2,4
3,3
4,0
2,7
8,1
Učenice i studentice
Domaćice
Ostala izdržavana lica
Izvor: Statistički bilten, Tabela 1, str. 7.
Tabela 9: Broj aktivnih žena na 1000 muškaraca prema zanimanju i školskoj spremi
Školska sprema
*O 1
*
C N
*>J
o!
QO
s
2
MA
C
O
i
a
C
O
c
C
O
»o
3
Ukupno
AKTIVNO
818
425
410
122
252
630
256
152
369
151
208
77
62
03
C
A
2
MA
519
(A O)
>
s
c§
■
srednja škol
obrazovanje
S3
osnovna škol
T
O
MA
i
o
>
5
l
>
§
c
Nekvalifikovane
radnice
350
331
361
619
Poljoprivrednice
678
937
518
418
99
g
9
10
11
5
Rudarske radnice
Industrijske
i zanatske radnice
Saobraćajno osoblje
C
O
‘E*
s
</}
276
nepoznato
1
CL.
C
O
3.
a
a
C
O
fakulteti, vis
škole
$
8
T .Ž
O 2.
"o e
C
D
684
422
73
888
45
210
20
4
160
280
199
162
57
4
9
4
7
2
8
6
238
112
288
-
4
Trgovinsko osoblje
332
342
410
380
241
144
76
209
7
377
665
379
8
274
120
Osoblje zaštite i
usluga
264
782
376
563
407
311
151
464
933
Administrativno i
rukovodeće
osoblje
Stručnjaci
i umetnice_______ _
568
324
724
631
833
466
676
326
Izvor: Statistički bilten, nav. dj., Tabela 2-4, str. 16.
603
�EMANCIPACIJA I ORGANIZACIJA
105
Indikativan je pregled odnosa aktivnih žena na 1000 muškaraca prema
zanimanju i školskoj spremi 1953. godine (Tabela 9). Iz njega je vidljivo
da su najmanje razlike među spolovima kod kategorije »bez školske spre
me«. Očigledna je i feminizacija određenih zanimanja (trgovina, zaštita
i usluge, administracija) koja se oslanja na tradicionalnu spolnu podjelu
rada. Zanimljivi kuriozum, svjedočanstvo o vremenu, predstavlja visoki
postotak »stručnjaka i umetnica« bez školske spreme i s osnovnim obra
zovanjem!
Pismenost, jedan od najelementamijih pokazatelja obrazovne struktu
re stanovištva, pokazuje značajne varijacije s obzirom na spol. Proces
opismenjavanja tekao je u čitavom prikazanom vremenskom rasponu br
že za muškarce nego za žene.
Tabela 10: Stanovništvo staro 10 i više godina prema pismenosti i spolu (u %)
1921.
1931.
1948.
1953.
100
100
100
100
Muški
100
100
100
100
Ženski
100
100
100
100
UKUPNO
48,5
55,4
74,6
74,6
Muški
59,0
67,7
84,6
85,9
Ženski
38,8
43,6
65,6
64,2
51,5
44,6
25,4
25,4
Muški
41,0
32,3
15,4
14,1
Ženski
61,2
56,4
34,4
35,8
Pismeno
Nepismeno
Izvor. Statistički bilten, nav. dj., Tabela 2-1, str. 12.
Više nego dvostruka razlika između nepismenih žena i muškaraca
1953. godine (u korist štete žena), sigurno je, pored ostalog, uvjetovana
i time što su učenice mnogo neredovitije ispunjavale školske obaveze od
učenika. Tako je npr. u školskoj godini 1947/48. među učenicima obuh
vaćenim obaveznim osnovnim školovanjem u Jugoslaviji bilo 43,7% žena,
a u to je vrijeme u dobnoj skupini koja je obuhvaćena zakonskom oba
vezom osnovnog školovanja (7 do 15 godina) bilo 49,2% žena.156
Podatke o obrazovnoj strukturi žena prema školskoj spremi sadržava
Tabela 11, iz koje je vidljivo da je još 1953. godine (nakon brojnih
kampanja pod rukovodstvom AFŽ-a) visina obrazovnog stupnja obrnuto
proporcionalna s postotkom učešća žena. »Bez škole« je još uvijek više
od polovice ženske populacije starije od 10 godina, a maksimalna kon
centracija školovanih nalazi se u kategoriji s osnovnim obrazovanjem. Iz
nenađujuće je mali procentualni raspon obrazovanih žena u ostalih pet
�106
KONJI, ŽENE, RATOVI
obrazovnih kategorija — od niže srednje škole za opće obrazovanje do
fakulteta/visokih i viših škola postotak obrazovanih žena smanjuje se od
3,7% do 0,3%.
Tabela 11: Žensko stanovništvo staro 10 i više godina prema školskoj spremi (u %)
Srbija
Ukupno svega
Uža Vojvo Kosmet
Srbija dina
Hrvat Slove Bosna Make Cma
ska
nija
i
donija Gora
Herce
govina
Ukupno
100
100
100
100
100
100
100
100
100
100
Bez škole
51,9
55,8
60,6
33,4
82,5
37,1
14,6
80,7
60,1
62,8
Osnovna škola
40,1
35,7
31,0
56,2
13,5
53,6
73,2
15,5
33,6
30,7
Niža srednja škola
za opšte obrazovanje
3,7
3,9
3,3
6,4
1,0
4,6
4,7
1,7
2,5
3,1
Niža stručna škola
1,6
1.5
1.6
1,3
0,6
1,5
3,7
1,2
1,0
1,4
Srednja stručna škola
1,2
1.2
1.3
1,3
0,4
1,5
2,5
0,6
0,7
0,8
Srednja škola za
opšte obrazovanje
0,9
1.1
0.6
0,1
0,1
0,8
0,7
0,2
0,5
0,6
Fakulteti, visoke i
više škole
0,3
0,3
0,4
0,2
0,0
0,3
0,3
0,1
0,1
0,1
Nepoznato
0,6
0,8
0,6
0,7
1,9
0,7
0,2
0,0
1,5
0,5
Izvor: Statistički bilten, nav. dj., Tabela 1, str. 8.
Posljednje dvije tabele prikazuju zastupljenost žena u radničkom
samoupravljanju (članice radničkih savjeta i upravnih odbora), koja znat
no zaostaje za njihovom zastupljenošću u radnoj snazi.
Tabela 12: Članice radničkih savjeta (u %)
Ukupno
Srbija
svega
Vojvodina Kosmet
Hrvatska Slovenija Bosna i
Hercego
vina
Make Cma Gora
donija
1952
14,0
11,5
-
_
15,9
21,8
10,3
6,8
13,4
1953
15,8
13,9
_
_
16,9
23,9
12,1
7,8
13,5
Izvor: Statistički bilten, nav. dj.. Tabela 4-6, str. 43.
Tabela 13: Članice upravnih odbora (u %)
Ukupno
Srbija
svega
Vojvodina Kosmet
Hrvatska Slovenija Bosna i
Herce
govina
Make Cma Gora
donija
1952
10,3
8,2
-
-
11,6
17,2
8,3
4,8
9,8
1953
9,8
8,6
-
-
9,8
17,1
6,5
4,4
7,7
Izvor: Statistički bilten, nav. dj., Tabela 4-7, str. 44.
�EMANCIPACIJA I ORGANIZACIJA
107
Što već na prvi pogled odaje ovakav »grupni portret«? Žene u osvaja
nje socijalizma polaze s pozicija najnerazvijenijih među nerazvijenima.
One su najmanje pismene, najslabije obrazovane, opterećene učestalim
i pogibeljnim reproduktivnim radom, fizičkim radom u poljoprivredi i
nekvalificiranim radom u ostalim privrednim granama.
Podaci navedeni u ovih trinaest tabela moći će također, pored puke
informacije o trendovima, poslužiti i kao referentni okvir za usporedbe
s podacima koji će biti prikazivani u daljnjem tekstu. Njih su samoprije
gornim marom i zavidnom ustrajnošću prikupljale aktivistkinje organiza
cija žena — od njezinih najnižih, do najviših odbora.
II. DIO
ANTIFAŠISTIČKA FRONTA ŽENA:
ORGANIZACIJA ZA EMANCIPACIJU
POKRET I POREDAK
Na raskrsnici
U trenutku završetka Drugog svjetskog rata, Antifašistička fronta že
na, jedina baštinica i nastavljačica dviju tradicija ženskog pokreta u Ju
goslaviji, našla se na raskrsnici. Da li će AFŽ u posve novoj povijesnoj
poziciji i ulozi moći pomiriti i dalje razvijati proturječne tradicije (koje
sam nazvala feminističkom i socijalističkom) na koje se nadovezuje?
Naime, građanski ženski pokret djelovao je u okvirima postojećeg po
retka, iako se prema njemu određivao kritički. Feministkinje su zahtije
vale ravnopravno uključivanje žena u poredak i borile se protiv njihove
diskriminacije. Cilj je međuratnog građanskog ženskog pokreta bio hu
manizacija, daljnje izgrađivanje poretka uključivanjem žena u sve sfere
političkog, društvenog i privrednog života. Ravnopravnost bi, prema oče
kivanjima feministkinja, značajno pridonijela uspostavljanju drugačije
ravnoteže snaga, otvorila putove demokratizacije društva oslobodivši ne
slućene količine zapretane energije. Ovu je tradiciju ženskog pokreta,
prema predloženoj tipologiji organiziranog djelovanja žena157 moguće
opisati kao reprezentativnu varijantu reformističkog feminizma. Tradici
�108
KONJI, ŽENE, RATOVI
ja organiziranja žena u okvirima radničkog/komunističkog pokreta zasni
vala se na supsumiranju interesne dimenzije širem opozicionom, »proturežimskom« djelovanju. »Žensko pitanje« služilo je kao katalizator, mobilizacijska taktika za pridobivanje podrške žena (»ženskih masa«) pri
obaranju postojećeg poretka. Teorijski izvedeno iz klasnog pitanja (i nje
mu podređeno)158, žensko je pitanje, prema marksističko-lenjinističkoj
ideologiji, imalo biti riješeno revolucionarnom smjenom vlasti. Projekt
radikalne društvene promjene nije bio promišljan sa stanovišta žena kao
političkih subjekata ili interesne grupe, već kao dijela radničke klase.
Prepoznavajući svoj legitimitet u »opozicionoj«, socijalističkoj tradiciji,
a organizacijski uklopljena u Jedinstveni narodnooslobodilački front
(JNOF), uspostavljanjem nove »revolucionarne« vlasti (u ime radničke
klase) A FŽ se našla u njezinom ozračju, postavši tako i sama dio poretka.
Naime, samim činom »oslobođenja« zemlje istovremeno je izvršena i
smjena vlasti. U njoj je KPJ kao rukovodeća snaga uspješno okončane
nacionalno oslobodilačke borbe, koja je istovremeno imala i snažne ele
mente građanskog rata, stekla značajne prednosti pred svojim političkim
takmacima. Komunistička je partija tijekom rata počela izgrađivati novu
državnu vlast. Nakon rata ona već izgrađenu vlast, koja se nastavila u
državnom aparatu Demokratske Fedarativne Jugoslavije, tek naizgled di
jeli s dijelovima građanskih partija koje se nisu »kompromitirale« sura
đujući s neprijateljem. Time su bili prividno zadovoljeni zahtjevi savez
nika (konferencija na Jalti 4-11. veljače 1945), kao i odredbe o višestra
načkom sistemu iz sporazuma Tito — Šubašić. Na tim startnim osnova
ma, prema ocjeni povjesničara Dušana Bilandžića, »rukovodstvo KPJ je
imalo gotovo neograničenu mogućnost da utvrđuje politiku društvenog
razvoja Jugoslavije. U povijesti se rijetko stječe tako čvrsta i nepodije
ljena vlast u rukama jednog revolucionarnog pokreta: svi organi vlasti —
zakonodavni i izvršni, vojska i milicija, sigurnost i sudstvo — bili su bez
izuzetka čvrsto u rukama KPJ. Njezini članovi bili su gotovo na svim
ključnim funkcijama mehanizma vlasti (...)«159. Istovremeno, pak, svim
će raspoloživim sredstvima, KPJ onemogućavati djelovanje »lojalnoj
opoziciji«.160
Narodni front kao nadomjestak pokreta
Kako bi zadovoljila »neke stranačke tradicije koje su živjele u naro
du«161 i udovoljila međunarodnim obvezama (sporazum Tito— Šubašić),
Komunistička partija Jugoslavije u tom periodu još ne obznanjuje otvo
reno hegemonistički karakter svoje vlasti. Narodni front Jugoslavije
�EMANCIPACIJA I O RG ANIZACIJA
109
( N F J), u čijim okvirim a i sam a d je lu je , osnovan je na kon gresu J N O F - a
( 5 - 7 . kolovoza 19 4 5 ). O n je im ao izvanjsku form u k o a licije k o jo j su p ri
stupile sve (d o z v o lje n e ) p o litičk e grupe/partije: S a m o sta ln a d em ok ra tsk a
stran ka, Z e m ljo ra d n ič k a stran k a, N aro d n a se lja č k a stran k a, H rv atsk a r e
publikanska se lja č k a stran k a, Ju g o slav e n sk a rep u b lik an sk a stra n k a , N a
rodna rad ikaln a stran k a i druge p o litičk e g ru p acije. P o seb n o st je te k o a
licije bila da su sve o n e p rizn av ale ru kovod eću ulogu K P J u N F J.
N o, glavnu snagu N F J čin ile su tzv. m asovn e o rg a n iz a c ije , n jezin i k o
lektivni član ovi: om lad in sk a o rg a n iz a cija ( U S A O J — U je d in je n i save?
a n tifašističk e o m lad in e Ju g o sla v ije ), o rg a n iz a cija žen a (A F Ž ) , i sindikati
( J S R N j — Jed in stv e n i sin d ik ati rad n ik a i n a m je šte n ik a J u g o s la v ije ) 162.
U d o k u m en tim a N aro d n og fro n ta bila je uglavnom sad ržan a p latfo rm a
K P J ,163 ali p artija je i u novim u v jetim a d jelo v ala na stari n ačin — kao
kadrovska, (p o lu )ileg a ln a , stro g o h ijera rh ijsk a i m o n o litn a o rg a n iz a cija
zasnovna na ap so lu tn o j lo ja ln o sti i poslu šno sti član stv a.
Iak o d je lu je s p o zicija p o r e tk a , N F rabi diskurs p okreta p red sta v lja ju ći
se kao sp let d o b rov oljn ih in teresn ih o rg an izacija (različitih društvenih
grupa poput o m lad in e , žen a, rad n ik a i n a m ješte n ik a , i si.). U stv arn o sti,
pak, »to je bio put i n ačin in d o k trin a cije širokih n aro d n ih m asa id e o lo
gijom i p o litiko m P a r tije , a u isto v rije m e i put n jih ov og ak tiv iz ira n ja na
ostvarivanju p rog ram a P a r tije .« 164 N aro d n i fro n t, d ak le, n ije im ao fu n
kciju » a g re g a cije i a rtik u la c ije in teresa , već fu n k ciju izražav an ja m o n o
litn osti, m o b ilizacije i in te g ra cije m asa o k o id e je in teresn o g je d in stv a
radnih m a s a « .165 (podv. L. S .) O vakav zak lju čak p o tk rep lju ju i b ro jn e
sličn osti različitih m asovnih o rg an izacija. Prva je sličn o st u očljiv a u s a
m om činu o d b aciv an ja » starih «, to č n ije , n ek o m u n ističk ih d ijelo v a v la sti
tih trad icija. N elag od a spram staro g s in d ik a liz m a 166, p rim je ric e , u sp o re
diva je sa staln im strah o m od »fem in ističk ih z a stra n jiv a n ja « prisu tn im u
A F Ž - u . K o d čitav o g N F o sp o rav a se (k la sič n i) k o alicio n i k a r a k te r 167 k o
ji je uoči i to ko m D ru go g sv jetsk og rata bio zn a ča ja n čim b en ik m o b ili
z a cije ljudi različitih p o litičk ih u v je re n ja i k lasn e prip ad n osti na a n tifa
šističk im o sn ov am a. N ad alje, u svim se m asovnim o rg a n iz a cija m a isticao
zaseb an p o ložaj član o v a K P J. K o m u n isti su p e rso n ificira li m od el » u z o r
n o g fro n tov ca« i u je d n o zauzim ali n ajv iše h ije ra rh ijs k e p o z icije u N F.
» P red sjed n ici n aro d n ih o d b o ra i sek re ta ri p artijsk ih o rg a n iz a c ija isto d o b
n o su p red sjed n ici ili ta jn ici o d b o ra fro n ta « .168 P o s to ja la je , d a k le, n ek a
v rsta p e rso n aln e u n ije k ro z k oju je K P J o sigurav ala svoju d o m in a ciju na
svim razin am a o rg a n iz a cije društva. N a taj su način m asov n e o rg a n iz a
c ije , k ao i sam a » n aro d n a vlast« (n aro d n i o d b o ri), fu n k cio n ira le k ao dio
tran sm isio n o g m eh an izm a k oji je , da p arafraziram B ila n d ž ića , služio
�110
KONJI, ŽENE, RATOVI
»nepodijeljenoj vlasti« Partije.169 Treća se sličnost očitovala u prošire
nom uvjerenju o prinudnom karakteru članstva u masovnim organizaci
jama među građanima nekomunistima.170 Česte (samo)kritike koje su se
u svim masovnim organizacijama mogle čuti u tom vremenu odnosile su
se na »labavost organizacije«171, čije je članstvo »iz baze« u znatnoj mjeri
osjećalo samo formalnu pripadnost respektivnim organizacijama. Nez
natni stupanj društvene moći i utjecaja (a očito i ugleda) masovnih or
ganizacija ogledao se u »potcjenjivanju« rada u njima od strane komu
nista koji su se, bez obzira na vlastiti hijerarhijski položaj ulCPJ, identi
ficirali sa stvarnom, djelatnom, društvenom moći vlastite partije. Sami se
komunisti neprestano samokritički osvrću na takve tendencije koje imaju
za posljedicu »izbjegavanje rada« članova KP u masovnim organizacija
ma.172 Još jedan problem, konstantni predmet interesa i lamentacija
AFŽ-a, predstavljala je slaba aktivizacija žena i njihova neznatna zastup
ljenost na rukovodećim položajima u masovnim organizacijama. I naposlijetku, česte reorganizacije — promjene organizacijske strukture ma
sovnih organizacija — sve do stvaranja Socijalističkog saveza radnog na
roda Jugoslavije (SSRNJ) 1953. godine, ukazuju na probleme funkcioni
ranja paralelnih hijerarhija — partijske i masovnih organizacija.
»Dupliranje u radu«, kako su taj problem, žigošući ga, imenovale disku
sije u okvirima AFŽ-a, očigledno je dovodilo do stalnih blokada u siste
mu i povećavalo njegovu redundanciju.
Masovne organizacge, masovno društvo...
Državno vodstvo nastojalo je u neposrednom poslijeratnom razdoblju
političkom propagandom173 uvjeriti domaću i međunarodnu javnost da
je KPJ samo prva među jednakima na političkoj sceni. Pri naglašavanju
neophodnosti političke participacije svih građana u procesu »obnove i
izgradnje«, onodobni politički diskurs zapravo parafrazira osnovnu ideju
masovnog društva: građani ne mogu utjecati na politiku države ako ne
pripadaju politički relevantnim grupama174.
Odnos pojedinca i centralnog aparata vlasti klasična je sociološka te
ma. Već je Emile Durkheim, davno prije nastanka modernog totalitariz
ma, upozoravao na odnos masovnog društva i diktature. Smatrao je da
je, ukoliko ljudi svoju jedinu općenitost nalaze u državi, neminovan ra
spad društva na izolirane, atomizirane individue. »Nacija se može očuva
ti samo tako što će između države i individua postojati ceo niz sekun
darnih grupa koje su dovoljno blizu da individue privuku u svoje po
dručje akcije i na taj način ih baciti u opšti tok socijalnog života (...)
�EMANCIPACIJA I ORGANIZACIJA
111
Hipertrofirana država je prisiljena da ugnjetava i obuhvata (...) društvo
koje čini veliki broj neorganizovanih individua.«175
Komentirajući ovu Durkheimovu tezu, sociolog Vladimir Arzenšek
domeće da »sekundarne grupe« — sistem organizacija — moraju posje
dovati određene karakteristike da bi bile sposobne posredovati između
individua i države, odnosno drugih centara moći. U prvom redu one mo
raju imati »izvore moći koji su nezavisni od centralnog tela a moć tih
grupa mora biti prilična u poređenju sa centrom. (...) Samo snažne i
autonomne grupe mogu delovati kao centri kontramoći i kao nezavisni
izvor komunikacije među svojim članovima, te na taj način eliminisati
društvo kao masu nemoćnih, izolovanih pojedinaca.«176 No u analizama
masovnog društva nije teško pronaći brojne povijesne primjere kako niti
demokratski pokreti/organizacije nisu imuni na postojanje oligarhijske
kontrole u vlastitim strukturama. Robert Michels opisao je oligarhiju u
dobrovoljnim udruženjima i političkim strankama, utvrdivši da domina
cija organizacijskog aparata, u kombinaciji s pasivnošću članstva, održava
oligarhijsku kontrolu. Oligarhiju u demokratskim organizacijama M i
chels tumači kao »nenamjeravanu posljedicu« organizacije.177 Njegova
analiza »nekompetentnosti masa«, prema Arzenešekovom mišljenju, po
dudara se s Lenjinovom analizom partije. Naime, Lenjin će se iz istih
razloga zalagati za partiju profesionalnih revolucionara. U daljnjem po
vijesnom slijedu događaja, staljinistička, totalitarna, definicija odnosa
društva i države, kao i definicija transmisione funkcije svih organiziranih
struktura odredit će razvoj realnog socijalizma, smatra Arzenšek.178
... totalitarno društvo
Ono što, dakle, masovna društva dijeli od totalitarnih nije odsustvo
sekundarnih organizacija, već njihova potpuna kontrola od strane centra
moći. »Totalitarna društva su participativna društva u okviru političkog
monizma; zato njihove organizacije imaju specifičnu funkciju. Poželjno
je da je stanovništvo organizaciono uključeno, ali tu nije reč o nastojanju
da se produbi demokratija u organizacijama i celokupnom društvu, već
o saznanju da je multiplikacijom kontrolisanih aktivnosti moguće pove
ćati indoktrinaciju stanovništva i na taj način smanjiti ravnodušnost i ot
por u kriznim situacijama.«179
Ovo Arzenšekovo određenje totalitarnog društva koje u prvi plan stav
lja pojmove: »organizaciono uključivanje« stanovništva — politički mo
nizam — krizu, vrlo vjerodostojno opisuje mjesto, zadaću i funkcionira
nje masovnih organizacija u Jugoslaviji u prvom poslijeratnom periodu.
�112
KONJI, ŽENE, RATOVI
Upravo izvršena revolucionarna smjena vlasti kojom otpočinje proces ra
dikalnih i dalekosežnih društvenih promjena, gotovo je idealtipska situa
cija koja odgovara formulaciji Arzenšekove opće hipoteze: »Što veću
promenu strukture društva želi da postigne vladajuća grupa, utoliko je
verovatnije da će postojati želja ili čak zahtev za visokim stepenom kontrolisane i manipulisane participacije građana u organizacijama.«180
Franz Neumann, jedan od najprominentnijih teoretičara autoritarnih
sistema, u svojim Bilješkama uz teoriju diktature181 definira totalitarizam
kao tip političkog režima koji je moguće odrediti pomoću pet elemenata.
To su: (1) zamjena pravne države policijskom; (2) koncentracija moći na
način koji isključuje mehanizme podjele vlasti ili dekoncentraciju moći
karakterističnu za liberalno-demokratske režime (podjela vlasti na zako
nodavnu, izvršnu i sudsku, uz postojanje višestranačkog sistema); (3) po
stojanje monopolističke partije; (4) brisanje razlike između društva i dr
žave (zamjena pluralističkih nepluralističkim sredstvima društvene kon
trole); (5) teror182. Za nas je zanimljivo Neumannovo shvaćanje masov
nih organizacija kao jedne od metoda (nepluralističke) kontrole nad dru
štvom. »Sinkroniziranje svih društvenih organizacija«, jedna je od tih me
toda, a ona omogućava »stvaranje stupnjevane elite koja vladajućima
omogućuje unutrašnju kontrolu masa i da prikriju izvanjsku manipula
ciju, tj. da birokraciju u uskom značenju riječi dopuni privatnim vodećim
grupama u različitim slojevima stanovništva«. Također i u slučaju »atomiziranja i izoliranja pojedinca« instrumentalne su »nediferencirane ma
sovne organizacije«. One su nametnute pojedincima nakon što je uslije
dila destrukcija »ili barem slabljenje društvenih jedinica utemeljenih bio
logijom (obitelj), tradicijom, religijom, ili sudjelovanjem u radu i razo
nodi (,..)«183.
Tragovi na marginama teksta povyesti
Ukoliko je A FŽ tek jedna od partijski usmjeravanih i kontroliranih
masovnih organizacija, jesu li historiografski radovi našli načina (i inte
resa) da uoče njezine eventualne posebnosti?
Podudarnost platforme KPJ i Narodnog fronta i u njemu sadržanih
masovnih organizacija iz prvih poslijeratnih godina omogućavala je, pre
ma Bilandžiću, indoktrinaciju ideologijom i politikom Partije, koja je slu
žila dirigiranom aktiviziranju na ostvarenju programa Partije.184 KPJ je
uspjela obuhvatiti gotovo sve stanovništvo masovnim organizacijama, ta
ko da su gotovo svi odrasli bili »organizirani«, a u tom kontekstu Bi-
�EMANCIPACIJA I ORGANIZACIJA
113
landžić tek izrijekom, u nabrajanju, spominje i AFŽ.185 Na sličan način
istraživačica Narodnog fronta Katarina Spehnjak spominje AFŽ tek kao
jednu od karičica u transmisionom lancu KPJ — NF.186 Analizirajući
koncept narodne demokracije, Marija Obradović ističe specifične funkci
je omladinskih organizacija (SKOJ-a i Saveza narodne omladine Jugo
slavije) i AFŽ-a. Njihov je zadatak, pored mobilizacijskog i integrativ
nog, bio i »idejnoobrazovni«: »(...) AFŽ igra naročito važnu ulogu u vaspitavanju žena i dece u duhu socijalizma«.187
Tek toliko o Antifašističkoj fronti žena u »postrevolucionamom« pe
riodu. Navedeni radovi, reprezentativni za znanstveno »razmatranje«
uloge AFŽ-a, ostavljaju je na margini teksta povijesti, onog teksta koji
nastoji rekonstruirati i analizirati dominantni govor moći. Jedno od mo
gućih obrazloženja zbog čega je AFŽ nevidljiva u takvom shvaćanju po
vijesti nalazi se u implicitnom i teorijski nereflektiranom shvaćanju ka
tegorije društvene moći. Sva su, naime, ova istraživanja prošlosti zasno
vana na poimanju društvene moći u skladu s teorijom zero sum game,
kao fiksne veličine, neizbježno jednodimenzionalna. Najopćenitija zam
jerka koja se uvriježenom »nipodaštavanju« AFŽ (a vjerojatno i drugih
masovnih organizacija u tom periodu) može uputiti je ignoriranje rezi
dualnog područja slobode, nerijetko i samovolje, u njihovom djelovanju
pri oživotvorenju »viših« (partijskih) direktiva.
No ukoliko AFŽ promatramo kao jednog od aktera, društvenu mrežu
upletenu u razgranati splet ostalih mreža (gotovo svi odrasli članovi dru
štva su »organizirani«, ne zaboravimo!), kojima je premreženo čitavo
društvo, otvaraju se drugačije interpretativne mogućnosti. »Sociolozi čes
to govore o moći kao o funkciji pozicije bilo u nekoj hijerarhiji međuza
visnih uloga ili statusa, ili neke druge strateške lokacije unutar skupa
odnosa.«188 U okviru pristupa koji predlaže mrežna analiza moć se raz
matra u odnosu prema položaju ili lociranosti u strukturi društvenih mre
ža. Drugim riječima, organizaciju žena i njezinu društvenu moć — nje
zinu samoreprezentaciju, utjecaj, ugled, i si., valja promatrati podjednako
u odnosu spram drugih aktera u spletu društvenih mreža, ali i u odnosu
na vlastitu hijerarhiju uloga i statusa, te u odnosu na one (žene, poten
cijalne članice koje pokazuju otpor »organiziranosti«) koje stoje po stra
ni. To podrazumijeva istrajnu sumnjičavost naspram ideološkog diskursa
koji će prvo implicitno, zatim eksplicitno isticati isključivi monopol KPJ
u regulaciji i rješavanju svih društvenih pitanja, a kojeg usvaja i repro
ducira sama organizacija žena. Ideologije, naime, »nude ljudima kogni
tivne mape koje pokazuju sferu vidljivoga, do koje dopire zdrav razum,
a ono što je važno i bitno one skrivaju«, ističe Vjeran Katunarić.189 Tek
�114
KONJI, ŽENE, RATOVI
znanstvenom analizom, nepristajanjem na dijalog s ideologijom i raz
otkrivanjem njezinog netransparentnog karaktera, moguće je, dakle, na
zrijeti ono »važno i bitno«.
Priču o organizaciji žena kao dijelu poretka izložit ću u četiri dijela.
Prvi će obuhvatiti mijene nacrta organizacijskog ustrojstva i promjenjivu
sreću njegovog funkcioniranja. Drugi će dio podrobnije analizirati već
naznačeni odnos A FŽ-a i KPJ, dok će treći dio predstavljati njihovo
sučeljavanje. Nastojat ću prema arhivskim izvorima rekonstruirati život
organizacije — frustracije, napetosti, ograničenja, ali i tragati za inova
tivnim ponašanjem — koji se javljaju kako unutar hijerarhijske mreže
AFŽ, ali i u odnosu na organizacijsku okolinu. U četvrtom će dijelu biti
prikazana uloga A FŽ kao kolektivnog davaoca usluga u ispunjavanju
društvenih prioriteta koji su se u tom razdoblju artikulirali u vidu tzv.
kampanja. Kampanje su, naime, u »postrevolucionamom« razdoblju
predstavljale kratkoročne, neposredne, »općenarodne« zadatke za čiju
se realizaciju nije zahtijevala »specijalizacija«/stručnost, već je bio dovo
ljan (pretpostavljeni) revolucionarni zanos i odanost sistemu.
Pri tom će sami izvori biti analizirani/interpretirani prema tipu diskursa koji rabe. U rekonstrukciji i analizi organizacijskog ustrojstva AFŽ-a
kao izvori poslužit će materijali (zapisnici, izvještaji, okružnice) viših od
bora A F Ž -a (Glavni odbor A F Ž -a Hrvatske i Centralni odbor AFŽ-a
Jugoslavije), te zapisnici održanih kongresa, sjednica Izvršnog odbora
A F Ž -a Jugoslavije, plenumi GO-a i si. Kritičko-informativni diskurs u
tim je izvorima prisutan na zatvorenim sjednicama, sa strogo kontrolira
nom »javnošću«, dok se reprezentativni diskurs oglašava u direktivama
kojima se rukovodstva obraćaju nižim odborima ili kada reflektiraju ino
vacije/ /mijene organizacijske strukture. Periodizaciju evolucije organiza
cijske sheme/modela organizacije izvest ću na temelju odnosa AFŽ-a i
njegove organizacijske okoline (KP, NF, narodna vlast, tj. vladine usta
nove).
Pandan obrasca komunikacije viših s nižim odborima (i vice versa)
predstavlja komunikacija A F Ž -a s KP. Očituje se hijerarhijska priroda
odnosa (isprva prikriveno, da bi se kasnije vehementno afirmirala) koja
ukazuje na zadanu poziciju organizacije žena u sistemu društvene moći.
Posebno isticanje i analiziranje ovog odnosa (a ne izdvajanje npr. od
nosa s Narodnim frontom čiji je sastavni dio bila AFŽ) zasnivam na
spoznaji da je sam čin članstva u KP predstavljao totalni odnos (brišu se
granice privatno/javno, građanska/politička egzistencija). Upravo zbog
toga sačuvani zapisnici partijske ćelije pri GO A FŽH (a imam razloga
�EMANCIPACIJA I ORGANIZACIJA
115
za sumnju da mnogi nisu sačuvani ili su iz razloga konspirativnosti vrlo
shematski vođeni) propuštaju više takozvanog »života« (međuljudski od
nosi, emocije, pa i strasti, svakodnevica, tijelo) od zbira svih ostalih do
kumenata. Razmatranja o »životu organizacije« temeljit će se na izvori
ma koji ocrtavaju diskusije nižih odbora (»na terenu«) i njihovim izv
ještajima višim odborima. Pogled izvana potražit ću u izvještajima raznih
komisija ili pojedinaca delegiranih za inspekciju »terena«. Kritičko-informativni diskurs prevladava kod iznošenja teškoća i nedoumica u vla
stitim sredinama. On se »probija« i u izvještajima nadređenima, no na
toj ravni komunikacije dolazi i do upotrebe reprezentativnog diskursa u
skladu s pretpostavljenim očekivanjima viših odbora, NF, »komiteta«....
Oni, pak, proniču/razotkrivaju tu zamku i učestalo upozoravaju na ne
pouzdanost takvih izvještaja i »podataka s terena«. (Nije na odmet ope
tovati upozorenje: nikada ne smetnuti s uma da se nalazimo usred igre
iskrivljenih ogledala). Kao izvori za analizu kampanja poslužit će mi direktivna pisma koja višim odborima upućuju instance vlasti, a oni ih pre
rađuju i upućuju na teren (nižim odborima), te povratnih izvještaja nižih
odbora o učinjenom.
Zbog ovakvog pristupa u daljnjem ću se slijedu izlaganja nastojati
oduprijeti sirenskom zovu primarnih izvora koji vodi k pripovijedanju
neprekinutih sekvenci događaja ili izlaganju svih činjenica o danom vre
menu/mjestu. Naime, čuveni je francuski povjesničar Marc Bloch nagla
šavao: »Jedinstvo mjesta potpuno je nepokorno. Samo jedinstveni prob
lem konstituira centralni fokus«.190
ORGANIZACIJSKA STRUKTURA AFŽ-a
Dobro je znano, doba revolucija nisu trenuci najpogodniji za kontem
placiju. Vrijeme je to snažnih zamaha »metlom historije«, kada se još
nereflektirano, tek naslućeno »novo«, iščahuruje iz raskošnih nada, iz ve
likih sveobuhvatnih vizija »boljeg sutra«. I ne samo organizacije stvarane
su bez statutamih nacrta, domišljenih piktograma zamišljenih hijerarhij
skih struktura i funkcija. Stoga nas ne smije čuditi što niti mame akti
vistkinje AFŽ-a, kao niti njihovi »značajni drugi«, tome ne posvećuju
mnogo pažnje.
Modele organizacijske strukture AFŽ-a, koje ću prikazati u procesu
njihovog razvoja, izvela sam na osnovu čitanja/interpretacije dokumenata
nastalih u toku uznositog i krivudavog hoda revolucije i mijena društva
koje su uslijedile. Elementi tih modela AFŽ-a raspoznatljivi su kao ide
alni nacrti — prevladavajući obrasci — čije se manje/više izravne nazna
�116
KONJI, ŽENE, RATOVI
ke nalaze u iskazima Centralnog odbora A FŽ-a Jugoslavije (CO), od
nosno Glavnog odbora A FŽ-a Hrvatske (GO). U njima se reprezenta
tivnim diskursom organizacija žena neumorno legitimira kao dio šire in
stitucionalne mreže, sastavni dio novog poretka, ali i kao samosvojna or
ganizacijska mreža. Izradom modela pokušala sam rekonstruirati jednu
»objektivnu« strukturu, ogoljelu od strasti, želja i utopijskih nada poje
dinačnih aktivistkinja organizacije. Rekonstruirala sam ih na temelju po
maka u diskursu koji rabe, budući da je upravo diskurs — način na koji
pišemo (i govorimo) — kadar odraziti strukturu moći u društvu.
Takav pristup, pored ostalog, obećava i viši stupanj apstrakcije. Nai
me, koristeći kompletni poslijeratni arhivski fond A FZ-a Hrvatske mo
guće je zaključivati o tendencijama bitnim za čitav jugoslavenski AFŽ-a,
budući da su njegov sastavni dio i zaprimljene osnovne smjernice i kon
kretne direktive koje se u tom strogo kontroliranom vremenu razrađuju
u saveznom rukovodstvu — Centralnom odboru AFŽr-a iz Beograda.1 1
9
Dakako, sva četiri modela koja je u razdoblju od 1945. do 1953. godine
moguće očitati, samo su aproksimacije koje opisuju željeno/zamišljeno
organizacijsko ustrojstvo. Oni se nerijetko preklapaju, a njihove su gra
nice u vremenu fluidne i ovisne o lokalnim/regionalnim uvjetima. Mode
li, slike organizacijskog ustrojstva AFŽ-a, odražavaju nekoliko razina
zahtjeva:
1) očekivanja koja dolaze od šireg društvenog sustava (revolucionar
nog poretka);
2) proturječnu samoreprezentaciju organizacije žena (kao sastavnog
dijela poretka, ali i kao pokreta);
3) mogućnosti stvarnog, djelatnog funkcioniranja organizacijske mre
že/ hijerarhije AFŽ-a, tj. realizacije zahtjeva koji na A F Ž postavlja nje
zina organizacijska okolina.
Iznoseći nacrte organizacijskih modela A F Ž -a nastojat ću problema
tizirati odnos organizacijskog modela i ciljeva organizacije žena u mije
nama društva. Pri tome ću poći od tvrdnje Bonnie Erickson da različiti
modeli strukture naglašavaju različite aspekte društvenih mreža, i stoga
vode ponešto različitim predviđanjima o usaglašavanju stavova među
mrežama.192 U svakom su analiziranom razdoblju nezaobilazna slijedeća
pitanja: Unapređuju li transformacije organizacijskih modela AFZr-a
realizaciju jednog od istaknutih ciljeva »socijalističke revolucije« — oslo
bođenje žena? U kojoj je mjeri način na koji je organizacija zasnovana
nakon 1945. bio instrumentalan za poticanje emancipacije žena kao
društvenog procesa dugog trajanja? Koji su organizacijski resursi i opcije
bili na raspolaganju ženama samima da artikuliraju strategije vlastitog
oslobođenja od specifične spolne diskriminacije? Kojim je stupnjem au
tonomije raspolagala A FŽ formulirajući svoje ciljeve, strategije i taktike
u mijenama društva koje su, kao jednu od svojih pretpostavki, nalagale
�EMANCIPACIJA I ORGANIZACIJA
117
radikalne pomake u položaju žena? Da li je organizacijsko ustrojstvo
AFŽ-a pružalo potreban prostor i adekvatan stupanj društvene moći za
ostvarenje tog cilja u zemlji opustošenoj ratnim razaranjima, nerazvijenoj
i duboko prožetoj patrijarhalnom kulturom?
»Učiti, učiti, i samo učiti...«: Odgojni model AFŽ-a (1945-1947)
.... govorio je drug Lenjin, i proročanski nagovijestio početak istinskog
socijalizma tek u onom trenutku kada će se svaka kuharica moći znalački
baviti politikom. Svaka kuharica, ergo, svaka žena.
Autoritativni glas Vladimira Iljiča odzvanjao je i u riječima Anke Berus: »Proširujući rad na političko prosvjećivanje žena, pomoći će [AFŽ]
najširim masama da se nauče državnički misliti, uključit ćemo ih u stvarno
riješavanje svih opće narodnih problema i to već u suštini predstavlja
ostvarenje one ravnopravnosti koju su stekle u borbi, koja im je osigu
rana u našoj narodnoj državi i čija je jedina garancija istinska vlast na
roda.«193 (podv. L. S.)
Indikativno je da najmjerodavniji stavovi o sudbini organizacije žena
u poslijeratnom razdoblju dolaze s pozicije u kojoj je koncentrirana mak
simalna količina društvene moći — iz kancelarije Centralnog komiteta
KPJ, u čije se ime oglasio Aleksandar Ranković. U pismu koje će se s
dužnim pijetetom nadalje citirati u dokumentima AFŽ na svim razinama
stoji bezprizivna ocjena: »Po završetku rata aktivnost žena ne srne i ne
može prestati«.194 Nadalje se ističe neophodnost mobilizacije žena »na
novim političkim, privrednim i socijalnim zadacima«, koje valja postići
učvršćenjem ženskog pokreta. Forma pokreta (»izbegavati svako kruto
centralizovanje samog rada i što više razvijati inicijativu odozdo«) procje
njuje se kao optimalna za privlačenje žena, a pri tom se naglašava da
»AFŽ nije organizacija potčinjena NOF-u, ali mu pomaže svim sredstvi
ma kojima raspolaže«. Zadatak je KP, pored ostalog, da za rad »u AFŽ
mobiliše što veći broj partijki« na rukovodećim dužnostima.195
Što je to što »narodna vlast« očekuje od AFŽ u razdoblju neposredno
nakon »oslobođenja«? Zadaci su veoma općeniti:
— konsolidacija revolucionarne vlasti (borba protiv ostataka neprija
telja, »reakcije« i »protunarodnih elemenata« — crne burze, špekulanata, ilegalnog podizanja cijena, i si.);
— obnova i izgradnja rato m o p ustošene zem lje (sudjelovanje u d o
brovoljnim radovim a; uključivanje žena u privredu i p o m o ć sindikatim a
J organiziranju radnica; osposobljavanje žen a za kvalificirani rad, i si.);
— funkcioniranje svakodnevnog života (rješavanje čitavog niza socialnih problema, kao npr. organiziranje pomoći zaposlenim majkama;
inaprijeđenje zdravstvene zaštite žena; pomoć invalidima, ranjenicima,
‘atnoj siročadi; zaštita i zbrinjavanje djece).
�118
KONJI, ŽENE, RATOVI
Riječju, žene trebaju postati »ozbiljan oslonac države« i »snažni oslo
nac narodne vlasti«, naglašava se na Plenarnom sastanku CO AFŽJ po
četkom 1946. godine.196 Ovi zadaci, dakako, važe za sve građane, no ulo
ga je AFŽ^-a u njihovoj realizaciji dvojaka: da žene privuče i osposobi
za njihovo ostvarivanje (»borbom protiv nepismenosti«, organiziranjem
općeobrazovnih i stručnih tečajeva), ali da ih istovremeno odgaja u duhu
djelatnog iskazivanja lojalnosti novoj vlasti (politički odgoj/ indoktrina
cija). Upravo iz te dvojakosti proizlaze posebni zadaci organizacije žena.
U samoj su pretpostavci opstojanja A F Ž -a specifični deficiti, nedostaci
žena. To bi mogle biti »zaostalost«, »indiferentnost«, kako ih je imeno
vala još Klara Zetkin, ili pak neobrazovanost (nepismenost, niska kvali
fikacijska struktura ili zdravstveno-higijenska kultura). No ne treba za
nemariti niti neke implicirane »prirodne« predispozicije koje će žene sta
viti u »službu naroda« posredstvom svoje organizacije. Upravo su ove
dvije grupe specifičnosti (rad na sebi i za sebe, dakle, emancipacija, te
pretpostavljena predilekcija za rad za druge — za državu, ali i one ne
moćne i potrebite) izvor stalnih protuiječnosti s kojima se organizacija
žena neprestano suočava. Kako uskladiti potrebe žena kao specifične in
teresne grupe sa »širim« društvenim interesima?
Upravo ta će se napetost ogledati, ali i nastojati razriješiti, u modelima
organizacijskog ustrojstva AFŽ-a. Način na koji će A FŽ osigurati pro
vođenje postavljenih zadataka područje je njezine slobodne inicijative.
Po uzoru na ostale masovne organizacije, osnovni je princip izgradnje/
/funkcioniranja organizacijske hijerarhije teritorijalni.
Slika 1: Teritorijalni princip organizacijske strukture AFŽ-a197
Centralni odbor (Jugoslavija)
Glavni odbor (republike)
oblasni
okružni
kotarski
ODBORI:
JEZGRA AKTIVISTKINJA
seoski, gradski, ulični
Pri tome se također naglašava da je čitavu organizaciju potrebno
»odozdo do gore još više povezati s odborima Narodnog fronta, te razviti
najširu propagandu za upisivanje u Narodni front«. Unatoč upozorenju
�EMANCIPACIJA I ORGANIZACIJA
119
da se izbjegava krutost i centralizacija, odbori su morali »da imaju takvu
organizacionu čvrstinu da mogu uključiti i posljednju ženu u opće na
rodni rad u ispunjavanju opće narodnih zadataka«198. Parola o organi
zacijskoj čvrstini bila je na terenu različito tumačena. U nekim se orga
nizacijama prikuplja članarina za AFŽ, u drugima dobrovoljni prilozi, a
u nekima oboje.199 Ekstremni slučajevi shvaćanja »čvrstine« svjedoče o
prinudnom karakteru organizacije. Podaci koji su kritički razmatrani na
sastanku tajnica okružnih odbora govore, primjerice, da su u Slavoniji
neki odbori AFŽ-a uvodili samoinicijativno kazne u novcu i namirnica
ma za žene koje nisu dolazile na sastanke.200 Takvu je praksu rukovod
stvo AFŽ-a suzbijalo s preporukom da se od žena ne ubire članarina,
već da ih se učlanjuje u »Frontu«, kamo bi se trebali prelijevati »prihodi
od zabava i priredaba« koje je upriličivala AFŽ.201
Pa ipak, i usprkos upečatljivog popisa zadataka, svijesti o specifičnosti
mobilizacije »ženskih masa«, i ozbiljno shvaćenog zahtjeva za čvrstinom
organizacije, ambivalentni karakter AFŽ (rad žena za druge kroz rad
žena za sebe same) istrajavao je kao ozbiljan problem. Tako će jedna od
članica GO AFŽH izjaviti: »AFŽ nema nekih svojih posebnih zadataka,
nego on kao sastavni dio Fronta treba da ostvari najužu suradnju s na
rodnim vlastima(...)«202 Slično rezonira i Anka Berus, »počasna« funkcionerka AFŽ-a:
Organizacije A F Ž nemaju nikakve odvojene linije, ali s druge strane one tre
ba da imaju takvu organizacionu čvrstinu, da mogu osigurati uključivanje pa
i posljednje žene u opće narodni rad i ispunjenje opće narodnih zadataka.203
Kako uskladiti nepostojanje »odvojene linije«, tj. strategije koja će že
nama olakšati ispunjenje složenih i zahtjevnih »opće narodnih« zadataka
sa specifičnim »deficitima« žena kao društvene grupe? Problem se tre
bao razriješiti u tipu organizacijskog ustrojstva koji sam nazvala odgojni
model. Njegova se odgojnost sastojala u pretpostavci da će već samo pro
vođenje »linije Fronta« pridobiti/odgojiti/transformirati žene svih druš
tvenih slojeva da učestvuju u revolucionarnim preobrazbama društva.
Činjenica da je organizacijsku strukturu moguće prikazati kao pirami
du sa širokom bazom (potencijalno je to svaka, »pa i posljednja žena«)
čiji je vrh također moguće nedvosmisleno utvrditi, navodi na zaključak
da možemo pretpostaviti izvjestan stupanj organizacijske autonomije. To
znači da je postojala mogućnost artikuliranja ciljeva specifičnijih/autonomnijih od onih koje je Antifašističkom frontu žena povjeravala »na
rodna« vlast. Na to ukazuje i činjenica da su jasno naznačene i dvije linije
unutarorganizacijske komunikacije: vertikalna i horizontalna. Prva se
�120
KONJI, ŽENE, RATOVI
proteže u dva pravca — od nižih ka višim hijerarhijskim razinama (i vice
versa). CO/GO put baze šalju direktive, okružnice, cirkulama pisma, a
prema potrebi sazivaju tajnice nižih odbora na konzultativne sastanke.
Odbornice su, pak, bile dužne slati pismene izvještaje predsjednicama
respektivnih odbora (gradskih, kotarskih, okružnih), dok se od istih
predsjednica očekuje da šalju elaborirane poslanice višem rukovodstvu
svakih tjedan do deset dana.204 Druga je linija komunikacije prožimala
čitavu strukturu posredstvom sekcije za agitprop koja se služi organom
GO-a, mjesečnikom Žena u borbi, te glasilom CO-a Žena danas. Pored
toga, horizontalnu ravan komunikacije osiguravaju i različite brošure,
tjedna ženska radio emisija (Radio Zagreba), a postojala je i ženska knji
žara na Trgu Republike u Zagrebu koja je distribuirala brojna izdanja
AFŽ-a.
Slika 2: Odgojni model AFŽ (1945-1947)
CO/GO
Ambivalentni karakter statusa organizacije očituje se u činjenici da se
»napredne« žene neposredno uključuju u Narodni front (NF), budući da
su ocijenjene kao dostatno odgojene u političkom smislu, dok one »ne
tako napredne« (koje nisu u dovoljnoj mjeri socijalizirane za razumijeva
nje/ provođenje revolucionarnih zadataka — one indiferentne, neodluč
ne, prestrašene ili čak neprijateljski nastrojene) ostaju u organizaciji i
djeluju u njezinim sekcijama (S). Isprva se po oblasnim i okružnim od
borima formiraju tri sekcije: propagandna, kultumo-prosvjetna i socijal
na, dok će se nadalje njihov broj uvećavati proporcionalno sa zahtjevima
za »raznolikošću i gipkošću« u radu organizacije žena20-\ Uputstva za
rad sekcija naglašavaju da se u svom djelovanju trebaju povezivati s od
govarajućim nadleštvima pri organima vlasti (npr. prosvjetnim odjelima
�EMANCIPACIJA I ORGANIZACIJA
121
kod NO i dr.), dok je kod propagandne sekcije direktiva još nedvosmislenija:
Propagandna sekcija Okružnog odbora A F Ž nemože da pravi nikakav pose
ban plan o radu odvojen od plana N F i Narodne vlasti(...).206
Iako se ovaj organizacijski model doima još najmanje protuiječno (za
razliku od onih u godinama koje slijede), niti u ovoj prvoj, za mnoge
aktivistkinje još idiličnoj fazi razdraganosti nakon uspješno okončane
»revolucije«, on također nije lišen stalnih napetosti koje su posljedica
inherentnih mu ambivalentnosti. AFŽ, i kao dio pobjedonosnog poretka,
ipak dijeli sudbinu žena. Na terenu se na nju gleda »s omalovažava
njem«, a posljedica je toga da pojedine aktivistkinje »ne vole raditi sa
ženama«207; kod žena se opaža »osjećaj manje vrijednosti« unatoč Usta
vom zagarantirane ravnopravnosti.208 Djelotvorniju akciju protiv takvih
pojava koči latentni strah od »feminističkih zastranjivanja«, čiji bi znak
moglo biti pretjerano osamostaljivanje od NF. Tako primjerice tajnica
Kotarskog odbora iz Vinkovaca s mnogo nelagode izvještava GO kako
treba i dalje održavati sastanke samo sa ženama
gdje je rad A F Z slab, gdje se žene ustručavaju da odlaze na sastanke s muš
karcima, dok u drugim selima gdje je rad A F Ž -a na priličnoj visini i gdje su
žene shvatile da su i one dio fronta i da one nemaju svojih posebnih zadataka
izvan fronta treba da dolaze na sastanke fronta (...).209
Druga tajnica izvještava o nejasnoćama u odnosu na NF (i šire):
... mi svi skupa još nismo na čisto da li da održavamo masovne sastanke žena
posebno ili sa Narodnom frontom, te da li da ih održavamo uopće ili da ih
nikako ne održajemo.210
Stalan je problem što se
u nekim krajevima (...) na sastancima A F Ž pretresaju potpuno iste stvari kao
i na sastanku Fronte i jasno da žene nisu voljele da odlaze na sastanke žena
jer su morale da slušaju dva puta istu stvar 211
»Krute forme rada« krive su za opadanje aktivnosti organizacije i u
onim krajevima gdje je u vrijeme NOP-a AFŽ bila aktivna. No u pone
kom se izvještaju ono tumači činjenicom da su tada aktivne drugarice
nakon 1945. »prešle na druge zadatke« i prestale radom sa ženama 212
Vertikalna mobilnost žena posredstvom AFŽ-a već je počela uzimati da
nak!
No i kada procjenjuju uspjehe u radu, aktivistkinje su samokritične.
Prema općoj ocjeni AFŽ je najveće uspjehe zabilježila na planu socijal
nih aktivnosti (prvenstveno u raznim oblicima zbrinjavanje djece) i
�122
KONJI, ŽENE, RATOVI
»kampanjama« za obnovu zemlje (dobrovoljni radovi). Takve akcije
ocjenjuju se kao čisto »ženske akcije«, »takoreći humanitarne akcije« pri
kojima je zakazalo »vaspitanje«.
Naš rad među ženama na srne da ostane na prvom stepenu pojedinih akcija,
ne srne da se razbija na suve i praktične sitne radove, nego mora da uzdiže
uvek nove aktivne žene u politički pokret, u državni aparat, u produkciju.2 3
1
Riječju, odgojni model A F Ž -a pokazao se efikasnim za onaj tip mo
bilizacije žena koji je vodio instrumentalizaciji tradicionalnih ženskih
funkcija (karitativni rad — socijalne akcije i rad za lokalnu zajednicu —
obnova). Ogromni radni doprinos žena, kao i postojanje znatnog profe
sionalnog aparata A FŽ214, mogli su biti realni preduvjet organizacijskoj
autonomiji koja bi bila kadra tokom vremena suzbijati kod žena »osjećaj
manje vrijednosti« i nipodaštavanje organizacije. No blokada je nastupa
la sa zahtjevima da se djelovanje AF Ž -a podredi NF-u. On je, pak, puka
transmisija KP, što se ne ističe na masovnim sastancima članica iz baze,
ali o čemu pomno vode računa više hijerarhijske instance. O tome svje
doči i poimanje uloge GO-a iz 1947. godine:
Glavni odbor nije direktivno tijelo za organizaciju AFŽ na terenu, čijim ra
dom treba da rukovode lokalne part, organizacije dajući konkretne zadatke
i kontrolišući izvršenje. Glavni odbor treba da povezuje rad pojedinih orga
nizacija AFŽ, da prenosi iskustva u radu i organizacionim formama 215
Gl. odbori treba da budu studiozna tijela koja će pratiti ostvarivanje ravno
pravnosti kroz ekonomski i privredni razvitak zemlje 216
Dakako, nedirektivnost i »studioznost« republičkog rukovodstva orga
nizacije žena ne bi trebalo toliko naglašavati kada ono u praksi ne bi
prekoračivalo tako shvaćene ovlasti. I tajnice odbora na terenu vjerojat
no su znale pokazivati znakove nepoželjne »samosvijesti« (»nisu članovi
odbora N.F., te joj ne polažu računa o radu, niti ona to od njih traži«217).
Pred kraj ovog razdoblja zamjetno je opadanje aktivnosti i »masovno
sti« organizacije. Samo u Hrvatskoj prestao je rad odbora A FŽ-a u 1500
sela u kojima su djelovali za vrijeme NOB-e. Stoga ne smije čuditi samokritički osvrt Cane Babović, predsjednice CO A FŽ Jugoslavije na taj,
po svemu sudeći, općejugoslavenski trend:
... opaža se, što je isto u svim republikama, naime, da se rad među ženama
najčešće razvija povremeno i to kroz izvesne kampanje(...). AFŽ nije uspela
široko obuhvatiti žene na sudelovanju u svakodnevnom političkom, društve
nom i privrednom životu zemlje. Druga je stvar, što mi nemamo nečega po
sebnoga, specifičnoga, neko pitanje za koje bi se mi kao žene trebale boriti.2l8
(podv. L. S.)
�EMANCIPACIJA I ORGANIZACIJA
123
Ostaje otvoreno pitanje da li je već 1947. godine Cana Babović u uoče
noj činjenici nedostatka autonomije cilja organizacije žena vidjela pozi
tivnu ili negativnu crtu.
Treniranje strogoće: Direktivni model A F Ž-a (1948-1949)
Godina je započela radno. Potkraj siječnja (25-27. 1. 1948) održan je
Drugi kongres AFŽ-a Jugoslavije, a iznesene samokritičke analize dota
dašnjeg rada organizacije i smjernice za njezin daljnji razvoj bile su u
neposrednom dosluhu s najnovijim zbivanjima u društvu.
Naime, sredinom prethodne godine donesen je, po uzoru na sovjetske
»pjatiljetke«, Zakon o petogodišnjem razvitku narodne privrede FNRJ
za period 1947 — 1951. godine, popularno poznat kao »plan industrija
lizacije i elektrifikacije«219. Ujesen 1947. održan je Drugi kongres NFJ
koji je raspršio neodređeni privid postojanja višepartijskog sistema i bezprizivno obnarodovao partijski monopol u svim sferama života. Josip
Broz Tito izabran je za predsjednika NFJ.
I bez »povijesnog NE« koje će uslijediti sredinom godine, 1948. imala
je sve preduvjete da postane »prelomna«, dakle, slavna. U svojoj periodizaciji poslijeratne povijesti Dušan Bilandžić uzima je kao početak »Ve
like prekretnice (1948-1953)«. Koje su se tendencije/procesi, prema Bilandžiću, očitovali u tom trenutku?
To je u prvom redu »tendencija birokracije da se od sluge društva
pretvori u njegovog gospodara«. Birokracija (koju Bilandžić analitički ne
situira u socijalnu strukturu, niti ne identificira u univerzumu političkih
aktera) je kao glavna društvena snaga »uvela monopol na idejno-politički život društva«. Ekstremni egalitarizam u shvaćanju raspodjele do
hotka prema radu, uz cijenu usporenijeg materijalnog razvitka društva
pogodovao je, i bio ostvariv, tek uz jačanje državne vlasti, dok je polu
vojni princip organizacije i funkcioniranja radničke partije, prema Bilandžiću, treći činilac koji je stimulirao proces stvaranja etatističke ekonom
ske strukture.220 U takvoj situaciji dolazi do prirodnog iscrpljivanja re
volucionarnog entuzijazma i požrtvovanja »nekoliko stotina hiljada akti
vista koji su gotovo danonoćno radili za napredak društva«. U radnim
kolektivima javljaju se prvi znaci opadanja proizvodnje i »’čuvanja’ vla
stite radne snage«; u rukovodećem sloju društva javljaju se znaci birokratizacije i »revolucionarnom« moralu posve neprimjerenog neasketskog prepuštanja privilegijama; seljaštvo se sve više buni protiv prisilnog
otkupa i kolektivizacije; javljaju se i prvi znaci međurepubličkih sukoba
�124
KONJI, ŽENE, RATOVI
»naročito zbog alokacije i raspodjele sredstava za investicije koja su u
cjelini bila u rukama federacije«.221
Ovu povijesnu situaciju Bilandžić imenuje »krizom revolucionarne
strategije društvenog razvoja«. KPJ na tu krizu reagira postavljanjem sli
jedećih etapnih ciljeva: učvršćenjem političke vlasti i svojeg rukovodećeg
položaja u društvu, te programom ubrzane industrijalizacije. Ti se poli
tički i ekonomski zadaci uzajamno dopunjavaju: »Ekonomski je utvrđi
vao političku vlast i moć, a politički je davao ekonomiji potreban za
mah.«222 Politika prožima sve pore života »upravo zato što je osnovni
zadatak te etape revolucije bio učvršćenje vlasti«, smatra Bilandžić.223
Udamištvo, natjecanje i slični zadaci tretiraju se kao političke direktive,
a nedisciplina na radu i »slične greške« kao nedvojbeni iskaz političkog
odnosa prema novom režimu.
Organizacija žena nije željela, niti smjela, zaostati. Samokritički se
osvrnula na svoj dotadašnji rad i u njemu utvrdila slijedeće slabosti. Na
prvom je mjestu već i prije konstatirano opadanje rada, zamiranje orga
nizacija na terenu i »samopotcjenjivanje«. Kritizira se aktivistički princip
(A FŽ je postala »uska organizacija aktivistkinja«) i činjenica da u dovo
ljnoj mjeri nisu mobilizirane (»zaostale«) ženske mase. Za to su okriv
ljene »krute« (ali i nedovoljno efikasne) metode rukovođenja; kampa
njski »prakticistički« rad uz nedostatak »političkog objašnjavanja«, tj.
edukacije/indoktrinacije.224 No rukovodstva A F Ž -a ne žele sama podni
jeti taj teret. Zamjeraju »partijskim organizacijama na terenu«
što nisu ozbiljno shvatile zadatke po sektoru rada među ženam a. Taj sektor
partijskog rada u partijskim Kom itetim a ili ne postoji uopšte ili ukoliko i po
stoji, on se u partijskoj organizaciji ne pretresa i potcenjuje se.225
NF također ne shvaća specifične zadatke A F Ž -a i koristi je »najčešće
za izvršavanje tehničkih poslova. (...) Čitavi odbori A FŽ-a upotrebljeni
su u kampanji samo kao tehnička lica, za popise itd.«226 Pri frontovskim
radnim akcijama ne vodi se računa o »specifičnim fiziološkim razlikama
žena«, te je bilo slučajeva teških oboljenja žena zbog neprimjerenog ra
da. Na svojim sjednicama mnogi odbori NF »ne tretiraju pitanje organi
zacije A FŽ u cjelini niti se interesiraju za rad žena. Mnogi drugovi ru
kovodioci Narodnog fronta, oficiri, rukovodioci u narodnoj vlasti ne šalju
i ne puštaju svoje žene da učestvuju u radu NF i AFŽ«.227
Drugi kongres A F Ž -a Jugoslavije donio je, nakon saslušanih referata
i diskusija, te iscrpnih samokritika, direktive za obnovu organizacije. Or
ganizaciju će biti moguće »učvrstiti« tako da se pored »izdignutih žena«
(aktivistkinja) obuhvate i one »najzaostalije«, i to rigoroznim vođenjem
�EMANCIPACIJA I ORGANIZACIJA
125
evidencije i neprekidnim praćenjem rada žena. Njih valja »podići«, do
vesti »na liniju Narodnog fronta preko širokog kultumo-prosvjetnog i
političkog rada« i privući na »ostvarivanje zadataka Petogodišnjeg plana
i izgradnju socijalizma«228. Metode rukovođenja trebaju biti primjerene
»najširem i najmasovnijem pristupanju ženama«, te kroz razvijanje »svih
mogućih oblika rada«. Pristupajući »ženama kao majkama i domaćica
ma« valja ih poučiti kako da povežu svoje težnje s općim interesom i
radom229. Treba prestati s praksom rukovođenja preko mjesnih odbora,
a pridobiti žene na selu bit će moguće stvaranjem seoskih odbora230. Pri
Centralnom, glavnim i sreskim (okružnim) odborima, pored sekretarija
ta, kao stalnog radnog tijela, trebalo je formirati i slijedeće sekcije: 1)
organizacionu, 2) propagandnu i kultumo-prosvjetnu, te 3) sekciju
»Majka i dijete«.231 Postojeće ženske listove neophodno je učiniti pri
stupačnim najširim slojevima žena, u prvom redu seljankama. To će biti
moguće izvesti popularnijim i jednostavnijim načinom pisanja, unoše
njem više beletrističkih i reportažnih sadržaja, te tehničkim urešenjem
list učiniti živim i privlačnim232. Predstojeći izbori za odbore AFŽ-a is
koristit će se za »davanje organizaciji prave sadržine i radnog programa«,
a pažljivim odabirom sastava odbora »podići novi kadar žena« i istovre
meno osigurati neprekidan rad organizacije.233
Plenumi, savjetovanja, konferencije koji su uslijedili, detaljno su ela
borirali kongresne materijale. Pored njihovog ritualnog ponavljanja, do
metali su im, u skladu s pojedinačnom kreativnošću govornica, brojne
varijacije, tako da je, usprkos proklamiranoj kritičnosti prema »birokratizaciji«, počevši od 1948. godine količina i obim arhivske građe u dra
matičnom porastu. Tome je u prvom redu pridonijelo provođenje zak
ljučaka Sekretarijata GO AFŽH čija je svrha bila uvođenje novih mjera
kontrole rada nižih odbora.234 »Organizacione sekcije« zadužene su za
vođenje evidencije primljenih izvještaja (pismenih i usmenih) kotarskih
odbora, te kontrolu izvršenja postavljenih zadataka. Tu će evidenciju vo
diti »plaćeni činovnik«. Propisano je također vođenje arhive (»obične i
tajne«). CO je tiskao posebnu brošuru s detaljnim uputama za vođenje
evidencije i statistike, s podugačkim popisom obrazaca koje treba ispu
njavati i prosljeđivati višim instancama (svaka tri, odnosno šest mjeseci),
uputama za vođenje kartoteka i spiskova, te frekvencijom slanja različitih
izvještaja.235
Na svom trećem plenarnom sastanku GO A F Ž - Hrvatske razradio je
i »pristupačno« obrazložio društvene prioritete i zadatke AFŽ-a u nji
hovom ostvarenju. Petogodišnji plan razmatra se kao osnovni referentni
okvir rada organizacije. Štoviše, njegovo se izvršavanje izjednačava s ra
�126
KONJI, ŽENE, RATOVI
dom na ostvarenju socijalizma. Žene treba maksimalno mobilizirati da
sudjeluju u ostvarenju pjatljetke, što će se postići tek »učvršćenjem orga
nizacije«, tj. obuhvaćanjem svih žena i kontrolom njihovih postignuća.
Budući da do tada nije bilo moguće postići »uvlačenje« svih žena u AFŽ,
predlaže se da se sve one koje sudjeluju u akcijama koje pokreće/vodi
A F Ž smatraju članicama organizacije, a odbacuje se uvođenje članskih
iskaznica A FŽ-a.236
Iz ovakvog je shvaćanja članstva u organizaciji žena moguće zaključiti
da je zahtjev za »omasovljenjem« A F Ž -a zapravo usmjeren na organi
zaciono uključenje/utapanje svih žena u njezine okvire.
Sudjelovanje u organizaciji nije više čin slobodnog izbora pojedinca,
već nešto što se podrazumijeva samo po sebi. Na to više nije moguće
aspirirati, niti je protiv toga moguće prosvjedovati. Time se pospješuje
rastakanje A F Ž -a kao zasebne organizacije i brišu granice prema orga
nizacijskoj okolini. Supstituiranje vlastitog institucionalnog prostora za
odvijanje transakcija, gubljenje jasnih granica one društvene mreže koju
su u prvom postrevolucionarnom razdoblju sačinjavale aktivistkinje
AFŽ-a, moguće je opisati i jezikom mrežne analize. Naime, društveni
prostor za formiranje stavova neće se moći artikulirati ukoliko su veze
između društvenih mreža suviše brojne. U tom će slučaju doći do for
miranja jedne opsežne klike.237 U tom smislu moguće je razumjeti i je
dan od planskih zadataka »političkog izdizanja žena« koji u 1948. pred
viđa »još čvršće povezivanje sa ostalim organizacijama u Narodnoj fron
ti«, te obavezu da se u NF učlani 80% žena (»sa obavezom da redovito
uplaćuju članarinu«) koju je preuzeo III. plenum AFŽH.238
Nevoljko prihvaćanje (ili čak odbijanje) nepopularnih mjera narodne
vlasti (»obezbjeđenog snabdjevanja stanovništva«, odredbe o dvojnim ci
jenama, otkupa poljoprivrednih proizvoda, plaćanja poreza, i si.) AFŽ
ima suzbijati odgovarajućim propagandnim aktivnostima (»propagan
dom i kulturno-prosvjetnim radom«). Takvo će »unošenje svijesti« u na
rod postići objašnjavanjem:
Naši odbori nisu dovoljno objašnjavali da svaka ta mjera naše vlade znači
ogromnu brigu i ljubav za svakog našeg radnog čovjeka i njegov život, i da
socijalizam predstavlja upravo takvu brigu za čovjeka kakva se već sada, u
granicama mogućnosti, pokazuje u našoj zemlji prema čovjeku.239 (podv. L.
S.)
Osnovni zadatak A F Ž -a u ostvarenju petogodišnjeg plana je »uvlače
nje« žena u radnu snagu. »Svaka organizacija mora znati da će se njen
rad mjeriti i po tome, koliko se novih žena sa njenog terena uključilo u
proizvodnju.«240 Stoga je III. plenum A F Ž -a Hrvatske svojim planom
�EMANCIPACIJA I ORGANIZACIJA
127
predvidio da se tokom 1948. u Hrvatskoj u privredu uključi 80.000 do
100.000 žena. Briga za djecu »radnih majki« formulirana je kao jedan od
preduvjeta za ostvarenje tih ambicija. To je ujedno i jedan od najvažnijih
zadataka koje je pred čitavu organizaciju na njezinom II. kongresu po
stavio maršal Tito govoreći o brizi za odgoj djece i majci kao prvom
odgajatelju.241
U ovoj godini plan postaje magična riječ i ulazi u svakodnevnu upo
trebu u životu organizacije. Posve po uzoru na državna privredna podu
zeća svi glavni, kotarski i gradski odbori trebaju izraditi svoje planove
»koji su sastavljeni na bazi planova sekcija i na bazi planova naših orga
nizacija« 242 Planovi s terena dostavljaju se višim odborima po točno
utvrđenoj shemi koja obuhvaća znatan broj točaka, kao što su napr: or
ganizaciono učvršćenje AFŽ; ideološko-politički rad među ženama; po
moć narodnoj vlasti; kultumo-prosvjetni rad; uključivanje ženske radne
snage u privredu; socijalistički preobražaj sela; briga o radnoj majci i dje
ci, zdravstveno prosvjećivanje; organizacija proslava (osobito 8. marta)
itd. Planovi i izvještaji dijele se na godišnje, polugodišnje, tromjesečne,
mjesečne i tjedne, a GO-u se izvještaji dostavljaju jednom mjesečno. Na
ravno, i ti izvještaji o učinjenom trebaju sadržavati sve navedene točke.
To, dakako, nije bio lagani zadatak. Stoga jezik tih izvještaja postaje sve
bogatiji stajaćim mjestima emfatičkog socrealističkog diskursa — učestali
su hvalospjevi »našoj Partiji koja nas vodi u bolji život«, »plameni poz
dravi« s terena, »trudbenici koje je zahvatio takmičarski pokret«, a uz
stari borbeni pozdrav »S. F. — S. N.« na kraju tih poslanica, javlja se i
novi: »S Titom u bolji život!«...
Odbomice se snalaze kako znaju i umiju. Izvještaji i planovi šalju se
GO-u neredovito, formulari se nepravilno ispunjavaju »i iz njih se ne
može vidjeti prava slika stanja i rada organizacije AFŽ-a«.243 Rad mašte
(ili podsvjesti) često ne mari za logiku. Tako primjerice, prema izvještaju
kotarskog odbora AFŽ^a Slunj 1948. godine njegove su aktivistkinje for
mirale 87 aktiva, a u njima je radom obuhvaćeno samo 87 žena; u riječkoj
oblasti organizacijom je obuhvaćeno 12.000 žena, više nego što ima žena
glasača; sam grad Rijeka ima 17.000 žena glasača, a organizacijom A F Ž a obuhvaćeno je 54.382 žene, dok je u Poreču, u kojemu živi 5.466 žena,
u organizaciji aktivno njih 15.722!244 Rezignirano »itd.«, nakon navođe
nja tih i sličnih primjera, komentar je autorica decidiranih uputstava za
pisanje godišnjih izvještaja.
Pored kategorije plana, u ovom su razdoblju ustoličene dvije nove or
ganizacijske forme: sekretarijati i aktivi. Sekretarijati su posebna tijela u
odborima AFŽ koja rukovode radom organizacije između dva sastanka
�128
KONJI, ŽENE, RATOVI
izvršnih odbora. Pored rukovodeće, imaju i koordinacijsku ulogu. U sa
moj organizaciji koordiniraju rad različitih sekcija (članice sekretarijata
moraju biti zadužene za vođenje jedne od sekcija ili na nekom konkret
nom zadatku u odboru), a također posreduju kontakte AFŽ-a s odgo
varajućim organizacijama i ministarstvima. Pomoćni organi za rad sekre
tarijata u glavnim odborima su sekcije (S), a u kotarskim i gradskim ak
tivi (A).
Aktivi se formiraju »oko sekcija gradskih i kotarskih odbora« (npr.
oko sekcije za propagandu preporuča se formiranje aktiva žena agitatorki, oko sekcija »Majka i dijete« aktiv za tečajeve o njezi djeteta, za trud
nice, i si.).245 Aktivi su zamišljeni kao oblici neposredne demokracije iz
baze s ciljem da, kao što im i samo ime daje naslutiti, aktiviziraju »sa
moinicijativu« masa. Posredstvom pojedinačnih i pitanja koja su smatra
na ženama bliska, A FŽ će »zainteresirati žene za opće zadatke u izgrad
nji socijalizma«.246 Nabrojat ću samo neke od aktiva koji su u to vrijeme
bili formirani (i djelovali s promjenjivim uspjehom), kako bi se u punoj
mjeri mogla spoznati njihova širina. To su, primjerice, aktiv za povrtlar
stvo i živinarstvo, aktiv za vezu sa »Zajednicom doma i škole«, za izvođe
nje djece u šetnju, za izvide (aktivistkinje A F Ž -a kontroliraju što rade
roditelji loših đaka), aktiv agitatora (aktivistkinje obilaze kuće žena koje
ne dolaze na sastanke A F Ž -a i tumače im mjere Narodne vlasti, politiku
KP, AFŽ, NF,), pravni aktiv (savjeti i informacije o novim pravnim mje
rama za poboljšanje položaja žena i djece), aktiv za uništavanje stjenica
i gamadi, za proučavanje brošure Dječje zarazne bolesti, aktiv za sabirne
akcije, za brigu o čekaonicama »Majka i dijete«, i tako u nedogled. Što
više, rukovodstvo A F Ž -a vjerovalo je da će na taj način kod žena oslo
boditi »njihovu inicijativu i (...) pravo da izmišljaju same što mogu da
rade, a mi ćemo obilaziti terene, dok će one dolaziti po savjete«.247 No
ta je inicijativa ipak trebala ostati dosljedno kontrolirana. »Jasno je da
mi sve inicijative ne ćemo moći prihvatiti kao dobre i složiti se s tim«,
ističe predsjednica A F Ž -a 248
Reformirana unutrašnja struktura organizacije doima se znatno razvedenijom od one prijašnjih godina, no mijenjaju se odnosi s organiza
cijskom okolinom. Sekretarijati direktno komuniciraju s »narodnom«
vlašću (npr. s Upravama za radnu snagu), i NF-om — obje instance pod
jednako, naime, vrše funkciju države 249 Sekretarijati su istovremeno direktivna tijela, a također imaju i kontrolnu funkciju. Bazna demokracija
potiče se pomoću aktiva koji, posredstvom rješavanja problema iz sva
kodnevnog života žena (praktičnih zadataka), imaju osigurati njihov ula
�EMANCIPACIJA I ORGANIZACIJA
129
zak u orbitu javnosti regulirane i kontrolirane od narodne vlasti / NF/
KP.
Slika 3: Inovacije u unutrašnjem ustrojstvu A F Ž -a 1948-1949.
KP J
NF
NV
A FŽ
sekretarijat (CO)
^ s,
' l 2 .A ,
~V^A2
— A
3
' 1
4,
/ sekretarijat (gradski, kotarski)
sekretarijat (GO)
\
/
sekretarijat (oblasni)
/ osnovne organizacije AFŽ ^ masovna baza
A
n
No koja se bitna promjena zbila u položaju AFŽ-a u odnosu na nje
zinu organizacijsku okolinu tijekom 1948/49. godine? Kurs osnovnih pro
mjena, već sadržan u nagovještajima Drugog kongresa NFJ o zbiljskom
karakteru društvne moći/vlasti, formaliziran je na Drugom kongresu
AFŽ Jugoslavije. Tom je prilikom donesen Statut AFŽ-a (prvi u šesto
godišnjem životu ove organizacije) čiji prvi član ne ostavlja mjesta dvojbi:
Član Antifašističke fronte žena Jugoslavije može biti svaka žena koja uživa
sva građanska i biračka prava u Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslaviji,
usvaja program i statut Narodnog fronta i statut AFŽr-a i radi na ostvarenju
programa Narodnog fronta.
Članovi Antifašističke fronte žena su članovi Narodnog fronta.250
Takav bliski srodnički odnos AFŽ-a s NF-om ostavljao je mjesta broj
nim nedoumicama, posebice u svakodnevnom radu AFŽ-a na terenu, te
je stoga bio predmetom čestih dodatnih objašnjenja. Jasnoću takvih eks
plikacija ilustrira stav predsjednice CO AFŽ: »Mi smo već više puta go
vorili da AFŽ nije paralelna organizacija fronta. AFŽ je deo fronta, ali
nije ženski front«.251 Ideološki diskurs ne haje za suptilnosti, niti se bez
prijeke potrebe izlaže transparentnosti iskaza. Njegova je funkcija
prikrivanje i eufemistički prikaz stvarnog odnosa snaga (definicija putem
dvostruke negacije). Ovakva razmatranja organizacijskog statusa AFŽ-a
impliciraju nepostojanje AFŽ-a kao posebne organizacije, njezin uvir u
NF, ali tu činjenicu ne žele eksplicirati, ostavljajući bijeli prostor za nak
nadno upisivanje prigodnih interpretacija. I najdramatičniji događaj
L948. godine upisat će u njega svoja značenja.
�130
KONJI, ŽENE, RATOVI
Nakon Rezolucije zemalja IB-a i napada na KPJ i FNRJ održan je
Peti kongres KPJ (21-28. 7. 1948). Objašnjenja same biti tog sukoba du
go su ostajala na razini njegovih ideoloških i realpolitičkih premisa. Zanemarit ću do sada temeljito istražene stvarne presudne konstitutivne
elemente geneze i razvoja sukoba s IB-om,252 i zadržati se na navodu iz
Staljinova pisma od 27. 3. 1948. kojim se optužuje rukovodstvo Komu
nističke partije da vodi politiku likvidiranja KPJ njezinim rastvaranjem
u Narodnoj fronti.253
Partijski je kongres najenergičnije istakao apsolutno dominantu ulogu
KPJ u društvu, formalizirao svoj status novim programom (to je prvi pro
gram KPJ poslije Vukovarskog kongresa), a na I. plenumu CK KPJ, koji
je održan odmah poslije kongresa na kojemu je obavljeno i formalno
konstituiranje partije komunista, izabran je za generalnog sekretara Jo
sip Broz Tito. Borba protiv staljinizma započela je žestoko, i nastavljena
je staljinističkim metodama te se iskazala
sklonost rukovodećih kadrova na svim razinam a da se još dosljednije i bukvalnije u unutrašnjem društvenom razvoju ide stopam a staljinizma kako bi se
’pobile’ optužbe zasnovane na lažnim inform acijam a i izbilo svako moguće
oruđe iz ruku ’kritičara’ Inform biroa.254
Uslijedila je pojačana represija, posvemašnja kontrola svih građana i
konzekventno jačanje »centralističko birokratskih« metoda upravljanja.
Moć aparata je jačala — samo u federaciji i njezinim ustanovama bilo
je zaposleno blizu 140.000 službenika 255
Poduzeti su i radikalni koraci kako bi se optužbe »Velikog brata« uči
nile bespredmetnima. Već poslije prvog pisma CK SKP(b) otpočeo je
novi val nacionalizacija, što je preraslo u (ekonomskoj situaciji posve
kontraproduktivni) »juriš na male sitne privatne obrtnike«256. Naredna,
i mnogo dalekosežnija akcija, bila je direktiva za kampanju kolektivizacije koja je formulirana na II. plenumu CK KPJ (28-30.1.1949). Plenum
je obavezao lokalna partijska rukovodstva da po rokovima planiraju tok
kolektivizacije po selima, ususret konačnom iješenju seljačkog pitanja
koje je imalo (planski) uslijediti do kraja 1951. godine, kada je većina
seljaka trebala biti kolektivizirana.257
I zadaci koje je partija na Petom kongresu postavila pred organizaciju
žena odražavali su ove prioritete trenutka. Najjači je naglasak na propa
gandi i »vaspitanju«, i izgradnji socijalizma koja »traži saradnju svih, a
istovremeno i kontrolu najširih narodnih masa«.258 Ostali su osnovni za
daci — kultumo-prosvjetni rad čiji je zadatak da ispravi dotadašnju »ni
sku idejnost«, pomoć radnoj majci, mobilizacija žena za uključenje u pri
vredu (ističe se kako je tek 20% žena privredno aktivno) — nepromije
�EMANCIPACIJA I ORGANIZACIJA
131
njeni. Novi, prioritetni zadatak koji se postavlja 1949. godine, nakon II.
plenuma CK KPJ, je provođenje »linije naše Partije na selu«. Unatoč
pomalo grotesknom načinu na koji predsjednica organizacije, urbana in
telektualka Vida Tomšič, zorno objašnjava »prelom u dosadašnjam obra
đivanju zemlje«259, strogost koju nameću direktive ne dozvoljava koleba
nja. Iako se izrijekom ograđuje od represivnih metoda (»natjerivanja«
seljaka koji ne shvaćaju...), i zalaže za metode uvjeravanja siromašnih i
»srednjih« seljaka, s kulacima (stvarnim i nabjeđenim) ne smije biti ne
doumica. Njih treba »uništiti fizički i svakojako«.260
No unatoč dopunjenom konvencionalnom popisu zadataka organiza
cije žena, jedna novina udara u oči. To je jaka impregniranost ideološkim
diskursom koji do tada nije bilo niti približno u toj mjeri prisutan. Ističu
se povijesne zasluge KPJ i CK KPJ i njihova vizionarska uloga, isprav
nost marksističko-lenjinističkog učenja, besklasno društvo kao cilj druš
tvenog razvoja, klasna borba — borba protiv eksploatatora i potreba raz
bijanja utjecaja reakcije, vaspitanje žena i djece u duhu socijalizma.
Politički raditi znači prvo omogućiti radnim masama da pomoću sredstava
agitacije i propagande shvate u čemu su njihovi interesi. (...) Treba znati do
kazati ženama da je njihov interes na našoj strani (...). Često puta žena neće
odmah da vidi gde je njen interes.«261 (podv. L. S.)
Bilo je neprijeporno koja je društvena snaga u ekskluzivnom posjedu
ispravnih spoznaja istinskog interesa (žena kao i svih drugih društvenih
grupa). Ona će te spoznaje obnarodovati nesebično a, kada je to potreb
no, i silom: »Kroz taj politički rad među ženama na osnovu revolucio
narne teorije marksizma-lenjinizma, podići ćemo žene kao aktivne čla
nove Narodnog Fronta, omogućit ćemo im da se odazovu pozivu Partije
da stupe u redove KPJ« 262
Direktiva da AFŽ postane regrutni centar za novačenje članica KP
govori, osim o pomaku u statusu AFŽ-a, i o promjeni partijske politike.
Pored činjenice da je u anti-informbiroovskim čistkama iz KP isključena
gotovo jedna petina komunista učlanjenih 1948. godine263, takav poziv
na obnovu i povećanje članstva, označava i želju za odmakom od kla
sičnog kadrovskog modela ilegalne, zavjereničke partije. Izlaskom u jav
nost KPJ će nadalje, preko svojih discipliniranih pripadnika, dovršiti pro
ces brisanja granica između države i društva 264
To nipošto nije značilo da se partija odricala krutog hijerarhijskog mo
dela ustrojstva i funkcioniranja. U odnosu spram masovnih organizacija,
objedinjenih u NF-u, nakon Petog kongresa KPJ ne ostaje nikakvog pro
stora za dvojbe. KPJ ima rukovodeću ulogu, njezino je mjesto na vrhu
�132
KONJI, ŽENE, RATOVI
hijerarhijskih piramida svih organizacija: partija daje direktive i usmje
rava njihov rad.
Slika 4: Direktivni model A F Ž (1 9 4 8 -1 9 4 9 )
Rukovodstvo A F Ž -a je, s tim u skladu, objelodanilo i novu definiciju
svoje organizacije. Sebe poima kao »partijske rukovodioce«, a AFŽ kao
»organizacionu formu Partije i Narodnog fronta među ženama.265 Ili još
preciznije: »Mi znamo da je A F Ž organizacioni oblik rada naše Partije
među ženama, da je A F Ž jedan sektor Partijskog rada, jedan sektor rada
fronta.«266 Program KPJ je i program »svih masovnih organizacija«267,
dakle i AFŽ. Koje su implikacije pristajanja na takvo određenje organi
zacije žena? To je u prvom redu potpuno gubljenje svih preostalih vidova
autonomije. Kao nasljednica ženskog pokreta koji je imao potencijal
aktiviranja »samoinicijative masa«268, A FŽ se ukrućuje u hijerarhiji koja
ističe potrebu »čvrstine«, dakle, kontrole njezinih pripadnica. Kao zaseb
na organizacija, ona dokida interesnu dimenziju gubeći se u poslušnom
ispunjavanju partijskih direktiva i općenitosti partijskog programa.269
Otpuštanje trudnica s posla, nepridržavanje uredbi o porođajnom do
pustu i zaštiti majki od strane direktora poduzeća, čedomorstva koja s
u
u očaju vršile vanbračne majke,270 i drugi slučajevi koji ukazuju na učes
talu diskriminaciju žena ne mogu funkcionirati kao argumenti za kritiku
sistema — države, odnosno partije...
Sistem je neupitan, pojedinac je u krivu. Stoga A FŽ mora djelovati
tako da žene prilagodi sistemu, kao »škola za žene«, da ih »podigne na
stepen nivoa političkog muškarca«.271
Taj pristup, dakako, nije bio najprimjereniji da poveća motivaciju za
»masovno« učestvovanje u organizaciji. Kako suzbiti vlastitu rastuću ne
�EMANCIPACIJA I ORGANIZACIJA
133
popularnost na terenu, razmatrale su rukovoditeljice AFŽ-a?272 Isklju
čuje se mogućnost da se žene mobiliziraju i organiziraju kao interesna
grupa (čak i u manjem broju definiranih interesa, npr. kao domaćice koje
dijele problem opskrbe, ili u pitanjima reproduktivnog zdravlja) koja bi
mogla ugroziti pretpostavljeno interesno jedinstvo unutar »općih«/»frontovskih« okvira. U isto se, pak, vrijeme ističu interesne dimenzije (briga
za majku i dijete, obrazovanje žena, njihovo uključivanje u privredu kao
preduvjet ekonomskom osamostaljivanju, a time i ostvarivanju stvarne
ravnopravnosti, kako se govorilo) koje bi se mogle realizirati putem ak
tiva.
Isticanjem takvih, i čitavog niza drugih, proturječnih stavova AFŽ se
pridružuje proizvodnji »razlomljenog i fragmentamog govora«, karakte
rističnog za reprodukciju državne vlasti, govora koji ovisi o »pravcima
koji presijecaju strategiju vlasti«.273 Jer kada, primjerice, predsjednica
organizacije u istom referatu/referatima govori o dosadnim sastancima i
konferencijama AFŽ-a zbog kojih se ništa drugo ne stigne raditi, o bespredmetnosti evidencije koja ništa ne kazuje, obara se na profesionali
zam i neprofesionalne profesionalke (nepismene odbomice), »krute« i
fiktivne planove rada, njezin se govor uklapa u tzv. kritiku birokratizma
masovnih organizacija, odnosno jednu od ideoloških strategija vlasti.
Istovremeno, sve te kritizirane pojave i dalje se forsiraju na terenu kao
strategija pojačane kontrole pojedinca i mehanizam učvršćenja te iste
vlasti — hombile dictu — partijske države.
Rijeku, rukovodstvo AFŽ, organizacije kojoj je dodijeljena uloga is
postave države nadležne za žene, govorit će kako žensko pitanje ne po
stoji, već postoje samo pitanja koja žene rješavaju. 274 Koja su to pitanja
koja žene trebaju iješavati, kada i kako, odredit će, dakako, država (NV)/
partija. Time se praksa (ali i teorija) ženskog pitanja vraća svojim iskon
skim izvorima — socijalističkoj tradiciji. Konstituira se, kao u junačka
vremena njemačke socijaldemokracije zadnjih desetljeća 19. stoljeća, kao
problem masovne agitacije i propagande, čime će povijest žena učiniti
još jednu piruetu na spirali svog cirkulamog kretanja.
AFŽ u ovom razdoblju ima tu dvojbenu prednost da žensko pitanje
konstituira posredstvom ideoloških aparata države. Ona »objašnjava«,
traži suradnju, ali i »kontrolira«. Ispisuje pohvale discipliniranju. Povo
dom tzv. Dachauskih procesa u Ljubljani primjerice, u kojima je osuđena
i Angela Vode275, poznata predratna komunistkinja koja je riječju i pe
rom zadužila agitaciju po ženskom pitanju, rukovodstvo AFŽ-a u ime
svih žena izražava zahvalnost Upravi državne bezbjednosti i njezinim ru
kovodiocima za »ovo junačko i uspješno djelo« kojim su ih oslobodili
�134
K O N JI, Ž E N E , R A T O V I
»hitlerovskih ratnih zločinaca i imperijalističkih agenata koji su se uvukli
u naš državni aparat(...)«276. Predsjednica organizacije sudjeluje u radu
tročlane komisije za ispitivanje »slučaja Hebranga i Žujovića«277; traži
da se unište kulaci (»fizički i svakojako«). Čitava organizacija uključena
je u kampanju suzbijanja informbiroovskih laži i obmana, a žene su sa
svojih sastanaka uputile riječi podrške i izraze odanosti državno-partijskom rukovodstvu 278 Participiranje AFŽ-a u ideološkim aparatima dr
žave ne iscrpljuje se samo u discipliniranju (funkcija represije). Ona pod
jednako otvara »zaostalim« ženama prozor u rajski vrt socijalističke uto
pije i ocrtava njegovu pojavu u ženskim slikama (ideološka funkcija)279
Socijalizam je, prema riječima Soke Krajačić, borba za kulturniji život
— čista kuća, bolja kvaliteta hrane; to je borba protiv svake zaostalosti,
praznovjerja i predrasuda kojima žene zavodi naročito reakcionarni kler,
borba protiv nepismenosti »koja je neznatna, ali ipak postoji«...280 Soci
jalizam koji će se ozbiljiti kao rezultat »džinovske bitke« bit će, uvjerena
je Vida Tomšič, onakav kakvim su ga zamišljali klasici marksizma i kak
vim ga »mi sami zamišljamo«.
Z nači, socijalizam koji će značiti sreću, a ne koji će biti onakav kakvim ga
danas proglašuju za uzor socijalizma u SSSR, sivi birokratski socijalizam, koji
zapravo znači ukalupljivanje čitavog života, koji znači svevlast birokracije, a
ne vlast naroda. (...) Mi vidimo po ruskim novinama kako su tam o sve žene
ružno odjevene, i to kao neka potreba socijalizma, sve što negira ono što mi
tražimo — ljepotu, veselje i raznolikost. Treba učiti žene da se znaju lijepo
odijevati i pospremiti svoj stan i da to znaju brzo uraditi.281 (podv. L. S.)
Tradicionalne »ženske sfere«, okosnice »ženskog« subjektiviteta (lje
pota, sreća, dom) dobivaju tako socijalističko-državni legitimitet, za ra
zliku od sovjetskog sivila koje se posve nehotice rimuje sa sivilom kame
na na Golom otoku.
Preostaje mi još da pokušam odgovoriti na pitanje kako (i da li) ovaj
model organizacijskog ustrojstva AFŽ-a unapređuje proces emancipaci
je žena. Promjene koje su do 1949. godine uslijedile u životima »ženskih
masa« iz najnižih slojeva društva, kojima su svojim samoprijegornim ra
dom posredstvom AFŽ-a i same pridonijele, u svakom su slučaju značile
kvalitativni pomak. Osnivanje dječjih vrtića, jaslica i zabavišta, opismenjavanje, podizanje minimuma zdravstvene, prosvjetne i domaćinske kul
ture, ulazak u plaćenu radnu snagu, i si., mnogima je od njih, u skladu
s tadašnjim mogućnostima i standardima, podiglo skromnu kvalitetu ži
vota. No sve su te promjene bile u uzročno posljedičnoj svezi s procesom
modernizacije koji su u nerazvijenim agrarnim zemljama pokrenuli ko
munisti došavši na vlast. Taj se proces modernizacije nije mogao odvijati
�EMANCIPAC IJA I O R G A N IZ A C IJA
135
bez ozbiljnog narušavanja patrijarhalne kulture. Žene su njezinim rastvaranjem dobile mnoge šanse, ali i odgovornosti. O onome Što su even
tualno izgubile, povijest (i ideologija) šute.
Ako se u razdoblju odgojnog modela AFŽ^a (1945-1947) osnovna
proturječnost iskazuje u problemu što učiniti s vlastitom organizacijskom
autonomijom, u razdoblju direktivnog modela (1948-1949) iskazuje se
kao problem kako biti dio sistema, a istovremeno raditi na sebi/za sebe,
prema samodefiniciji specifičnih vlastitih »deficita«. Analiza transforma
cije organizacijskog ustrojstva AFŽ-a u ovom razdoblju pokazala je kako
se takav pothvat, koji zahtijeva autonomni prostor društvenosti, svodi na
funkcionalni dio projekta na čije ciljeve i prioritete žene neće moći ut
jecati.
Što činiti sa suhom granom?
Dualistički model prelazne faze (1950-1953)
Kada se činilo da su pometene i posljednje krhotine Staljinove slike,
njegovi su se dojučerašnji sljedbenici uputili u istraživanje novog, auten
tičnog i samo našeg puta u socijalističku utopiju. Stvara se generalna li
nija KPJ koja će tijekom 1950. poprimiti obilježje novog — samouprav
nog diskursa. Demokratizacija, decentralizacija i debirokratizacija posta
ju parole trenutka, dok »birokracija«, taj grešni jarac, biva podvrgnuta
bespoštednoj kritici. Kao jedna od antibirokratskih mjera provodi se dra
stično smanjivanje broja zaposlenih (za oko 100.000) u saveznoj upravi,
organima vlasti i rukovodstvima društveno-političkih organizacija. Niz
privrednih grana predano je pod republičku upravu, a osnivanje radnič
kih savjeta u poduzećima, započeto potkraj 1949, trebalo je označiti do
kidanje državnog vlasništva i njegovu transformaciju u društveno. Što
više, prilikom inauguracije Osnovnog zakona o upravljanju državnim pri
vrednim poduzećima i višim privrednim udruženjima od strane građana
Tito je u svom govoru u Narodnoj skupštini obznanio da je donesena
odluka o imedijatnom odumiranju države. Rukovodstvo KPJ odlučilo je
(prvi, ali ne i posljednji put) da »se distancira od aparata vlasti i ojača
kao politička partija svoje klase«.282
Na koji su se način te globalne društvene transformacije odražavale u
životu i funkcioniranju organizacije žena? Od samog su početka 1950.
godine učestali sastanci saveznog i republičkog rukovodstva AFŽ-a. Na
njima se u skladu s novim, ali još ne posve preciziranim obzorima, smje
njuje isticanje uspjeha u radu sa samokritičkim tonovima. Reprezenta
�136
K O N JI, Ž E N E , R A T O V I
tivni i kritičko-informativni diskurs pretpaju se i isprepliću u sve vrtoglavijem ritmu.283
Ističe se kako je AFŽ izrasla u »stvarna politička i organizaciona ru
kovodstva širokih masa žena«, koja su osposobljena »da u svakom mo
mentu angažuju i usmere rad žena na najaktuelnije probleme«.284 For
mirani su oblasni odbori AFŽ-a i njihovi sekretarijati ne kao »neki ad
ministrativni aparat, već (...) operativna rukovodstva«, što je bio jedan
od zadataka koje je postavio još III. kongres AFŽ-a. Osnovane su i nove
komisije — za uključenje žena u privredu i za rad sa ženama na selu —
pri CO, GO-ima i oblasnim odborima.285 Kao dodatna potkrepa tvrdnji
o »učvršćenju organizacije« navodi se učešće žena u izborima za narodne
odbore koji su održani koncem 1949. godine — njihov primjeran »izlazak
na izbore« u kojima su birale »najbolje i u izgradnji socijalizma oprobane
trudbenike, među kojima su bile kandidovane i birane žene u mnogo
većem broju nego na prošlim izborima« 286 Pogledajmo koliko ih je bilo
među »najboljima«:
ORGANI NARODNE VLASTI
Broj izabranih žena iz NRH
5
Savezna skupština
9
Sabor NRH
1945. godine
341
1947. godine
Kotarski narodni odbori
470
1950. godine
Mjesni narodni odbori
360
1945. godine
1145
1947. godine
2630
1949. godine
2630
1950. godine
4588
Izvor: Referat Soke Krajačić, Sastanak 1.0. G0 AFŽ Hrvatske, 2. 2. 1950.
»Pravilno reagovanje« na napade IB-a također je dokaz hvalevrijedne
političke lojalnosti žena. Ona se iskazala i premašivanjem planskih oba
veza za 1949. (do Dana Republike plan industrijske proizvodnje u Hrvat
skoj premašen je sa 111%)287, povećanjem »garantirane opskrbe«288,
porastom broja žena uključenih u industrijsku proizvodnju289 i u seljačke
radne zadruge.290 S osobitim se ponosom ističe djelatnost organizacije
pri pomoći narodnim vlastima u zbrinjavanju djece291 i provođenju u ži
vot onih uredaba Savezne vlade koje »omogućuju još aktivnije učešće
žena u socijalističkoj izgradnji zemlje«, činjenica da je svaka treća žena
(od broja glasača) učestvovala u radnim akcijama NF-a, kao i rezultati
postignuti na opismenjavanju žena.
�EM ANCIPAC IJA I O R G AN IZ AC IJA
137
Samokritike, pak, ukazuju na to da su planovi za 1949. godinu »bili
nerealni, tj. odstupali su od glavnih zadataka Partije, zato jer nije bilo
koordinacije sa planovima part, organizacija, nego su se planovi sveli sa
mo na specifične zadatke organizacije AFŽ-a«.292 Zbog toga predsjedni
ca GO-a smatra da se kod sastavljanja planova za 1950. godinu treba
»tješnje povezati sa partijskom organizacijom« (odnosno s kotarskim,
gradskim i oblasnim komitetima Partije). Koji su, dakle, partijski priori
teti u okvirima kojih AFŽ mora planirati svoj rad? To je u prvom redu
socijalistički preobražaj sela (AFŽ će organizirati seminare u SRZ za
žene, pomagati kod otvaranja dječjih ustanova i servisa, formirati čita
lačke grupe, i si.), pomoć narodnoj vlasti u provođenju privrednih zada
taka (osposobljavati odbomice, poticati učešće žena u narodnoj inspek
ciji), kultumo-prosvjetni rad među ženama, pomoć narodnoj vlasti u
zdravstvenom prosvjećivanju (u tu će svrhu AFŽ formirati aktive), uk
ljučivanje stalne ženske radne snage u privredu i »borba za veću produk
tivnost rada«. Kao poseban zadatak koji je organizaciji žena postavio
Plenum CK KPJ javlja se pitanje odgoja predškolskog djeteta.
Istaknuta meta samokritika je i »formalizam« u radu AFŽ-a, prevelik
broj sastanaka i previše kruta »evidencija«, »dupliranje« tj. »nekoordini
rano« preklapanje rada s NF-om, te direktivni način rukovođenja
(okružnicama »od gore do dole«)293, a osobito su oštre bile zamjerke
»profesionalizmu« — plaćenim funkcionerkama kao glavnom osloncu
organizacije. »(...) Na taj način često pretvaramo našu organizaciju u su
hu granu na našem živom društvenom telu koje se bori sa tako ozbiljnim
problemima života«, lamentira Vida Tomšič na jednoj od sjednica Iz
vršnog odbora CO AFŽ-a.294 Sve ove kritike pogađale su hiperinstitucionalizaciju, rigidnost organizacije i, pored svih dosada provedenih mje
ra integracije u državni aparat, okrenutost ka vlastitim prioritetima
(»svođenje na specifične zadatke«). Diskusija o planovima rada za 1950.
godinu nije, dakako, ostavila nedoumice o izvoru direktiva. Osnovni ori
jentir više nije samo generalna partijska linija, već su to i respektivne
instance KP čije će smjernice morati uvažavati odbori AFŽ-a na istoj
hijerarhijskoj razini. Riječju, »glavne zadatke postavlja Partija, specifične
zadatke naša organizacija i uslovi terena«. One tajnice i predsjednice od
bora okupljene na prvom godišnjem sastanku koje nisu planove svojih
organizacija »prodiskutirale« s partijskim komitetima, obavezale su se da
će te »manjkavosti« obavezno ispraviti.295
Reorganizacija postaje ključna riječ u diskusijama o radu organizacije
žena tijekom proljeća 1950. godine. U ozračju sveprisutne nove frazeo
logije o »razvijanju demokratičnosti i učenju naroda na svakom mjestu
�138
K O N JI, Ž E N E , R A T O V I
samoupravljanju sa svojom sudbinom i sudbinom svoje domovine« dolazi
do kopemikanskog obrata u samodefiniciji organizacije i poimanju tek
donesenih zaključaka.296 U skladu s oštrim kritikama direktivnih metoda
rukovođenja ukidaju se istom formirani oblasni odbori, a specifični za
daci organizacije, netom izbačeni kroz prozor, ulaze kroz vrata. Upute
za reorganizaciju namijenjene terenu naglašavaju potrebu potpune do
brovoljnosti u radu AFŽ-a, širinu organizacije i raznolikost u radu koji
bi imali osigurati ostvarenje »ličnog interesa« — što treba značiti da sva
ka žena uključena u organizaciju učestvuje u rješavanju za nju najhitnijih
pitanja. Osnovna metoda rada trebala bi biti savjetovanja sa stručnjacima
i čitavim aktivima AFŽ-a, dok će vođenje evidencije biti maksimalno
pojednostavljeno 297 Težište rada ubuduće treba biti na neposredovanom i neposrednom aktivizmu osnovnih odbora. Najradikalnija od mjera
reorganizacije bila je deprofesionalizacija organizacije žena. Plaćene će
funkcionerke dobiti otkaz, *
BILJEŠKE
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
Usp. Jovanka Kecman, Žene Jugoslavije u radničkom pokretu i ženskim organizacijama 191419 4 1, N arodna knjiga/ISI, Beograd, 1978; Lydia Sklevicky, »Karakteristike organiziranog dje
lovanja žena u Jugoslaviji u razdoblju do drugog svjetskog rata«, Polja, Novi Sad, 308 i 309,
1984, str. 415-417,454-456; Lydia Sklevicky, »Organizirana djelatnost žena Hrvatske za vrijeme
Narodnooslobodilačke borbe 1941-1945«, Povijesni prilozi, Zagreb, 1984, 3(1),-str. 85-127.
Prva ženska organizacija u Hrvatskoj (i južnoslavenskim zemljama) bio je »Gospojinski odbor
za održavanje pjestovališta« osnovan 1855. godine.
John A. Pockock, »The Origins o f the Study o f the Past«; nav. pr. Gisela Bock, »History, Wo
m en’s History, G ender History«, E U I Florence Working Paper No. 87/291, 8.
Usp. npr. Dušan Bilandžić, Historija Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, III. dopu
njeno izdanje, Školska knjiga, Zagreb, 1985.
G. Bock, nav. dj., str. 19.
Vidi poglavlje: »Konji, žene, ratovi: problem utem eljenja historije žena u Jugoslaviji«.
A Heritage o f Her Own. Toward a New Social History o f American Women, ur. Nancy F.Cott i
Elizabath H. Pleck, Simon and Schuster, New York, 1979, str. 9-20. O temeljima, preokupaci
jam a i metodološkim inovacijama »nove historije« usp. primjerice Miroslav Bertoša, »Povijest
i etnologija u ’novoj historiji’«, Naše teme, 32, 1988, 6, str. 1572-1582.
G. Bock, nav. dj., str. 4.
G. Bock, nav. dj., str. 10.
Michelle Zimbalist Rosaldo, »The Use and Abuse of Anthropology«, Signs, 1980, 5, str. 409.
Joan W. Scott, »Gender: A Useful Category o f Historical Analysis«, American Historical Review,
91, 1986, 5, str. 1054.
J. W. Scott, nav. dj., str. 1067-1069.
Na samim je počecima različite pristupe povijesti žena karakteriziralo preispitivanje i istraživa
nje onih problema u prošlosti koje su dotične varijante feminističke »političke filozofije« stav
ljale u fokus svojih suvremenih interesa. Tako su na pr. liberalna, marksistička i radikalna struja
feminizma sedamdesetih godina u SAD svaka na svoj način obogatile vlastitim tematskim preo
kupacijama istraživanje povijesti žena. Liberalna je struja poklonila najveću pažnju istraživa
njima povijesne evolucije ideologije i prakse »kućevnosti« (domesticity), odnosno privatne sfere;
marksistička se struja orijentirala na paralelnu analizu odnosa među spolovima s analizom kla
�EM ANCIPAC IJA I O R G A N IZ A C IJA
14
15
16
17
18
19
20
£ t t t t K
i e i i
i i
t t K
21
31
32
33
34
139
snih odnosa, i na problem žena kao najamne radne snage; radikalna struja je polazeći od pojma
patrijarhata kao ključne eksplanatome kategorije nastojala dokumentirati »univerzalnu« potla
čenost žena i njihovu »socio-ekpnomsku« ovisnost o rauSkarcima. N. F. Cott i E. H. Pleck, nav.
dj., str. 14-16. J. W. Scott, nav. dj., str. 1057-1066, navodi tri dominantna pristupa karakteri
stična za teoretiziranje roda u američkim društvenim znanostima osamdesetih godina: 1) teorije
patrijarhata; 2) marksistički feminizam; 3) psihoanalitičke teorije koje prožimaju dvije škole:
francuski poststrukturalizam i angloameričke teorije objektne relacije (object-relations).
G. Bock, nav. dj., str. 11.
G. Bock, nav. dj., str. 23.
J. Kecman, nav. dj., str. 1.
Usporediv je slučaj feministička kritika sociologije (usp. Žarana Papić, Sociologija i feminizam,
IIC, Beograd, 1989) koja razotkriva činjenicu da je situiranje nejednakosti spolova u »područje
tišine«, izvan teorijskog diskursa zapravo »sociološka verifikacija dominacije jednog spola nad
drugim«. Studija Z. Papić vrlo elaborirano razmatra dijalektiku između jednog od suvremenih
društvenih pokreta (feminizma) i društvenih znanosti i ističe teorijske implikacije feminističke
kritike sociologije, te analizira heurističke konzekvence — novi senzibilitet — koji se javlja kao
posljedica »sociološke pobune manjina«.
Usp. Rada Iveković, »Studije o ženi i ženski pokret«, Marksizam u svetu, Beograd, 8, 1980, 32,
str. 14-16; za nove evaluacije Francuske revolucije sa »stanovišta žena« usp. Die Neue GeselIschaft — Frankfurter Hefte, 7, 1989, 36, donosi tematski blok »Thema: 1789 — Sind Frauen
Menschen?«
Usp. Vision and Method in Historical Sociology, ur. Theda Skocpol, Cambridge University Press,
Cambridge/London, 1984, str. 16. O dvjestotoj obljetnici Francuske revolucije čini mi se oprav
danim govoriti o procesu oslobođenja žena najavljenom Deklaracijom o pravima žene i građanke
(1791) kao o epohalnom procesu u Tillyjevom smislu. Njezinoj autorici, »’Bezobraznoj Olympe
de Gouges, koja je napustila brigu domaćinstva da bi se umiješala u Republiku’, kako je pisao
Chaumette, odrezana je glava 13. brumairea zbog motiva koje je javno mnijenje smatralo posve
legitimnim: ’Htjela je biti državnik, i izgleda da je zakon kaznio ovu konspiratorku što je zabo
ravila vrline koje priliče njenom spolu’«. Nav. pr. R. Iveković, nav. dj., str. 15.
Ovako ću prevoditi termin »historical sociology« prema opisnoj definiciji Thede Skocpol (nav.
dj., str. 1), koja smatra da historijski orijentirane sociološke studije imaju neke ili sve od nave
denih karakteristika: 1) postavljaju pitanja o društvenim strukturama ili procesima koje razu
mijevaju kao konkretno situirane u vremenu i prostoru; 2) zahvaćaju procese tijekom njihovog
vremenskog trajanja i ozbiljno uzimaju u obzir vremenske sekvence u objašnjavanju njihovih
ishoda; 3) većina povijesnih analiza usmjerava pažnju na međuigre smislene akcije (meaningful
action) i strukturalnih konteksta kako bi shvatile nenamjeravane i namjeravane rezultate u ljud
skim životima i društvenim preobrazbama; 4) osvjetljavaju partikulame i varijabilne karakteri
stike specifičnih vrsta društvenih struktura i obrazaca promjene. »Pored vremenskih procesa i
konteksta, društvene i kulturne razlike od bitnog su interesa za povijesno orijentirane sociolo
ge.«
Usp. T. Skocpol, nav. dj., str. 4.
Dunja Rihtman-Auguštin, Etnologija naše svakodnevice, Školska knjiga, Zagreb, 1988, str. 15.
Vjeran Katunarić, Dioba društva, SDH, Zagreb, 1988, str. 49.
Social Structure and Network Analysis, ur. Peter V. Marsden & Nan Lin, Sage Publications,
Beverly Hills/London/New Delhi, 1982, str. 11.
V. Katunarić, nav. dj., str. 50.
T. Skocpol, nav. dj., str. 385.
T. Skocpol, nav. dj., str. 385.
T. Skocpol, nav. dj., str. 5.
Walter Benjamin, »Povijesno-filozofijske teze«, Uz kritiku sile. Razlog, Zagreb, 1971, str. 27.
Nav. pr. James Gifford, »Introduction: Partial Truths«, Writing Culture. The Poetics and Politics
of Ethnography, ur. James Clifford, George E. Marcus, University of California Press, Berkeley,
Los Angeles, London, 1986, str. 1.
Usp. D. Rihtman-Auguštin, nav. dj., str. 9-39.
T. Skocpol, nav. dj., str. 361.
T. Skocpol, nav. dj., str. 17.
G. Bock, nav. dj., str. 25.
�140
35
36
37
38
39
40
41
42
43
44
45
46
47
48
49
50
51
52
53
54
55
56
57
K O N JI, ŽE N E , R A T O V I
D. Rihtm an-Auguštin, nav. dj., str. 6.
D. Rihtm an-Auguštin, nav. dj., str. 15.
T. Skocpol, nav. dj., str. 362. U tekstu »Novi programi rada i strategije povijesno orijentirane
sociologije« Theda Skocpol podastire tabelu kojom prikazuje istraživačke strategije na temelju
upotrebljenih teorija, koncepata i usporedbi, te ih podvodi pod tri dom inantna tipa: 1) primjena
generalnog m odela na objašnjenje povijesnih instanci; 2) upotreba koncepata kojima se razvija
smislena historiografska interpretacija; 3) analiza kauzalnih pravilnosti u povijesti. (Tabela 11.
1, nav. dj., str. 363).
J. W. Scott, »W omen’s Claims to Equal Rights« (summary), Salzburg Seminar — Session 271,
Gender and the Humanities, Salzburg, August, 1988, šapirografirano.
» (...) diskurs, bez obzira da li je verbalni ili vizualni, fiktivni ili povijesni ili spekulativni, nije
nikada neposredovan, lišen interpretacije, nikada nevin. To vrijedi podjednako za naš vlastiti
diskurs, kao i za one koje nastojimo analizirati ili podvrgnuti kritici«. The Female Body in We
stern Culture, ur. Susan R. Suleiman, Cambridge, 1986, str. 2.
Mihail Bahtin, Estetika slovesnogo tvorčestva, Nauka, Moskva, 1979, str. 254.
Mihail Bahtin, Marksizam i filozofija jezika, Nolit, Beograd, 1980, str. 14-17.
Usp. sveučilišni udžbenik M irjane Gross, Historijska znanost, Sveučilište u Zagrebu, Institut za
hrvatsku povijest, Zagreb, 1976, str. 242.
Usp. veoma primjenjivu raspravu o etnografskim tekstovima, J. Clifford, nav. dj., str. 7.
J. Clifford, nav. dj., str. 14-15.
Nav. pr. Women in Revolutionary Paris 1789-1795. Selected Docum ents Translated with Notes
and Com mentary by Darline Gay Levy, H arriet Branson Applewhite, Mary Durham Johnson,
University of Illinois Press, Urbana, Chicago, London, 1979, 92. (podv. L. S.).
Usp. U te G erhard, »Die Frauenrechtserklarung der Olympe de Gouges«, Die Neue Gesellschaft.
Frankfurter Hefte, 36, 1989, 7, str. 605.
U. Gerhard, nav. dj., str. 605.
Joan W. Scott, »W omen’s Claim to Equal Rights«, nav. dj., str. 1.
J. W. Scott, nav. dj., str. 2.
O na je datirana 27. 8. 1789, dakle dvije godine prije njezine »ženske« nadopune. Usp. Brian
Tierney, Joan Scott, Western Societies. A Documentary History, Volume II, Alfred A. Knopf,
New York, 1982, str. 204-206.
Usp. Ray Strachey, The Cause. A Short History o f the Women's Movement in Great Britain, Vi
rago, London, 1978.
Usp. Sara Evans, Personal Politics, The Roots o f Women’s Liberation in the Civil Rights Movement
& the New Left, Vintage Books, New York, 1980, str. 19-25.
Usp. Žarana Papić, nav. dj., 94-97; A ndrea Feldman, »Eine alternative Frauengruppe in Za
greb. Zwischen Aktivismus und Frauenforschung«, Die ungeschriebene Geschichte. Dokumentation des 5. Historikerinnentreffens in Wien, 16. bis 19. April 1984, W iener Frauenverlag,
Wien, str. 113-123.
Nav. dj. Sare Evans, aktivne sudionice u američkom pokretu za građanska prava 1960-ih i fe
minističkog pokreta 1970/80— godina (inače profesionalne poyjesničarke)na izuzetno detaljan
ih
i zoran način prikazuje proces stvaranja takvih ženskih grupa.
Ta je odredba veoma diplomatski form ulirana — ističe da na izbornim listama SPD -a za gra
dove/pokrajine niti jedan spol ne može biti zastupljen u postotku manjem od 40, niti većem od
50.
Blažu varijantu predstavljaju, i u našem ženskom pokretu između dva svjetska rata zastupljene,
brojne konzervativne (od vjerskih zajednica i konzervativnih političkih stranaka inspirirane)
ženske organizacije koje su okupljale žene sentimentalizirajući njihovu »specifičnu prirodu« i
veličajući njihov »prirodni poziv« majke, supruge i domaćice u oporbi spram zahtjeva za (po
litičkom) ravnopravnošću žena koja je sm atrana »neženstvenom« i u svakom pogledu nećudorednom.
Usp. Claudia Koonz, Mothers in the Fatherland. Women, the Family and Nazi Politics, Methuen,
London, 1987. Autorica ove, do sada najiscrpnije i najlucidnije monografije o ženama u naci
stičkoj Njemačkoj, svoje je zaključke o strahu od emancipacije temeljila, pored ostalih izvora i
na brojnim autobiografskim iskazima tzv. »običnih žena«. To djelo, ujedno, predstavlja međaš
u povijesti žena, budući da je C. Koonz učinila najradikalniji zaokret od »ideologije žene-irtve«
i pokazala široku lepezu motiva koji su omogućili da se u određenoj povijesnoj situaciji žene
�EM ANCIPAC IJA I O R G A N IZ A C IJA
58
59
60
61
62
63
64
65
66
67
68
69
14 1
nađu u ulozi tlačiteljice i krvnika. »Žene su učinile više Štete nego koristi«, pisala je u svojoj
Deklaraciji i Olympe de Gouges, svjesna da bez njihovog saučesništva niti njihovo porobljavanje
ne bi bilo moguće. To je, dakako, nije priječilo da zahtjeva jednakost, budući da bi isključenjem
žena »revolucija bila izgubljena«. Usp. Women in Revolutionary Paris 1789-1795, nav. dj. str.
93.
»Nisam prijatelj ženskog prava glasa. Ako ipak moramo nastaviti s tom lakrdijom, moramo iz
nje izvući sve prednosti koje možemo.... Žene će uvijek glasati za red i poredak i uniformu, u
to možete biti sigurni.« Also sprach Hitler. Nav. pr., C. Koonz, nav. dj., 54.
Usp. Lydia Sklevicky, »Karakteristike organiziranog djelovanja žena u Jugoslaviji u razdoblju
do drugog svjetskog rata«, nav. dj.
Za podrobniji komparativni opis filantropskog feminizma u zapadnoevropskim zemljama usp.
Barbara Corrado Pope, »Angels in the Devil’s Workshop: Leisured and Charitable Women in
Nineteenth-Century England and France«, Becoming Visible. Women in European History, ur.
Renate Bridenthal, Claudia Koonz, Houghton Mifflin Company, Boston, 1977, str. 296-324.
Ilustrativan je primjer zahtjev koji je Zorka Janković-VelikoveČka u ime žena iznijela pred Na
rodnim vijećem u Zagrebu 16.11.1918. kojim traži da i žene budu članovi zakonodavnih tijela,
te da imaju aktivno i pasivno pravo glasa i protestira Sto žene nisu pozvane »na rad oko izgrad
nje nove slobodne države Srba, Hrvata i Slovenaca«. Usp. Arhivski vjesnik, I tom, 1959/60, do
kument 105, 128-129.
Od ovog su se saveza u dva navrata odvojila druStva s izrazitom vjerskom i karitativnom ori
jentacijom, nalazeći neprihvatljivima njegove progresivne — feminističke, socijalne i političke
zahtjeve. Ta su se druStva 1926. udružila u Narodnu žensku zajednicu. No i unatoč tome, 1930.
Jugoslovenski ženski savez objedinjuje 450 druStava. Usp. J. Kecman, nav. dj., str. 163-178.
Taj naziv prihvaćen je 1926, a ishodište orgnizacije je Društvo za prosvjećivanje žene i zaštitu
njenih prava osnovano 1919. u Beogradu i Sarajevu, koje na skupštini feminističkih društava u
Ljubljani 1923. promijenilo ime u Alijansa feminističkih društava. Usp. J. Kecman, nav. dj., str.
178-193.
Podružnica je raspuštena 1937. zbog sukoba sa seniorkama, koje su inače bile veoma zadovoljne
radom svog »podmlatka«, no razumljivo da politizaciju nakon određenog stupnja radikalizacije
nisu mogle više tolerirati. Povjesničari su do sada nanosili veliku nepravdu feministkinjama kada
su, ocjenjujući njihove aktivnosti, bez distance prenosili ideološke argumente »mladih snaga«
ili partijskih ideologa. Ocjenu o »reakcionamosti« ili čak kolaboraciji s režimom (i njegovom
policijom) opovrgava činjenica da niti jedna juniorka (članica SKOJ-a/KPJ) nije bila prijavljena
policiji, mada su seniorke bile itekako svjesne njihovih političkih simpatija i pripadnosti. Za
kritiku izvora, usp. L. Sklevicky, »Karakteristike organiziranog djelovanja žena«, nav. dj. str.
454-456.
Zanimljive indicije o tome moguće je naći u izlaganju »O ženskom pitanju« Vide Tomšič na
Petoj zemaljskoj konferenciji KPJ, održanoj u Zagrebu 1940. Tim je referatom V. Tomšič do
životno promovirana u eksperticu za tu problematiku. Usp. AIHRPH, ZB-KOM-4/75-75a,
1940, X, str. 19-23.
Proleterski ženski pokret je, dakako, samo terminus technicus koji nalazimo u našoj historio
grafskoj literaturi.
Časopise Žena danas (Beograd, 1936-1940) i Ženski svijet (Zagreb, 1939-1941) pokrenule su i
izdavale juniorke. Oba mogu poslužiti kao primjer za ono vrijeme veoma modernog pristupa
ženskom pitanju (većina tekstova niti danas ne zvuči anakrono) i nizu društvenih problema iz
ženske vizure.
Brojne su samo/kritike komunista zbog zanemarivanja rada sa »ženskim masama«. Navest ću
samo primjer Zemaljskog savjetovanja KPJ u selu Tacen 1939. kada je generalni sekretar KPJ
Josip Broz Tito izjavio: »Ako je većina drugova do sada potcjenjivala važnost uvlačenja žena u
K(omunističku) p(artiju), sada moraju postati svjesni činjenice da je danas stvaranje ženskih
partijskih kadrova naš najvažniji organizacioni zadatak.« Nav. pr. Josip Broz Tito, Žena u revo
luciji, Svjetlost, Sarajevo (et al.), Sarajevo, 1978, str. 34.
Indikativni su slijedeći podaci o postocima učešća žena u članstvu KP: 1925. — 0, 8%; 1926.
— 1, 6%; 1935. — 1%; 1940. — 6%. Usp. J. Kecman, nav. dj., str. 207 i V. Tomšič, nav. dj.
Broj žena u KPJ 1940. godine, prema ocjeni iz referata V. Tomšič na Petoj zemaljskoj konfe
renciji KPJ, bio je slijedeći: od ukupnog članstva žene su u Sloveniji predstavljale 10%, u Crnoj
Gori 6%, u Srbiji 10%, u Hrvatskoj 4%, u Makedoniji 10%, u Vojvodini 5%, a u čitavoj KPJ
6%. Usp. V. Tomšič, nav. dj., Bez pretenzija na neku sustavniju analizu, ovi podaci ipak ukazuju
�142
K O N JI, Ž E N E . R A T O V I
na relevanciju daljnjeg istraživanja međuzavisnosti odnosa stupnja društveno-ekonomskog raz
voja i zastupljenosti žena u revolucionarnoj partiji.
70
Dr. Milica Bogdanović, Izlaganje na Osnivačkoj skupštini društva Ženski pokret, Zagreb 23
5. 1925, A IH R PH , IV/3537, 1925.
71
Usp. Anka Berus, »Za učvršćenje organizacije«, Žena u borbi, 1, 1943, str. 6.
W erner Thonnessen, The Emancipation o f Women. The Rise and Decline o f the Women’s Mo
vement in German Social Democracy 1863-1933, Pluto Press, London, 1973.
73 W. Thonnessen, nav. dj., str. 7.
74 W. Thonnessen, nav. dj., str. 7-8.
72
75 W. Thonnessen, nav. dj., str. 8-9.
76 W. Thonnessen, nav. dj., str. 9.
77
W. Thonnessen, nav. dj., str. 9.
78
Vlasta Jalušič, »V politiki potrebujem o podporo žensk... (Subjektivacija žensk v proletarsko
razredno zavest ali kako je nastala podoba proletarke) (1890-1914)«, Razprave. Problemi, 279280, XXV, 1987, 7-8, str. 31-49.
79
80
81
Usp. iscrpnu egzegezu V. Jalušič, nav. dj., str. 31.
Vidi: Jalušič, nav. dj., str. 32.
Usp. V. Jalušič, nav. dj., str. 35.
82
Nav. pr. V. Jalušič, nav. dj., str. 37.
83
Vidi: Jalušič, nav. dj., str. 41.
84
Usp. prim jere V. Jalušič, nav. dj., str. 38-42.
85
86
Usp. prikaz »G ebarstriekdebatte », V. Jalušič, nav. dj., str. 44-45.
Vidi: Jalušič, nav. dj., str. 46.
87
Usp. relativno suvremeni primjer istraživanja položaja žene u Hrvatskoj s početka 1970— go
ih
dina. Na pitanje »Sm atrate li da žena treba imati plaćeni posao?« neopozivo potvrdan odgovoi
(»Da«) dalo je tek 32% zaposlenih i 21,6% nezaposlenih žena. Indikativno je da kod tih odgo
vora nije potvrđeno postojanje korelacija niti sa stupnjem obrazovanja, veličinom obitelji niti
porijeklom. Jedina pozitivna korelacija utvrđena je s prosječnim dohotkom po članu obitelji.
Usp. M. Mihovilović, J. Klauzer, N. Ostojić, Položaj žene u porodici i društvu u Hrvatskoj, IDIS,
Zagreb, 1971.
88
Vidi: Jalušič, nav. dj., str. 46.
89
Svoju studiju Vlasta Jalušič zaključuje hipotezom (koju ocjenjuje kao »možda drsku«) da je
»ženska agitacija« u Njemačkoj socijaldemokratskoj partiji predstavljala uvertiru u masovnu
propagandu dvadesetog stoljeća. Tu tezu potkrepljuje iskazom nacionalsocijalističkog govorni
ka: »In der Politik braucht man die Unterstiitzung der Frauen, die Manner folgen einem von allein.«
V. Jalušič, nav. dj., str. 48.
90
91
Nav. pr. J. Kecman, nav. dj., str. 78.
»Žene socijalisti (komunisti) usvajaju maksimalni i minimalni program partije komunista Jugo
slavije i smatraju sebe kao deo partijske celine. U isto doba one isključuju svaku zasebnu or
ganizaciju žena, a sebe smatraju tehničkim — izvršnim odborom u agitaciji i organizaciji žena«,
(iz Statuta žena socijalista-komunista) nav. pr. J. Kecman, nav. dj., str. 78.
Polovicom 1930— godina CK KPJ kritizira »komuniste« zbog nerazumijevanja potrebe rada
ih
sa ženama i »postojanja najnakaznijih shvatanja« kao npr. »da žene nisu za revolucionarnu
borbu, da je besplodan rad među njima, da nisu konspirativne, itd. Takvim shvatanjima često
su neki naši odgovorniji drugovi nastojali da opravdaju svoj nerad među radnicima, a nekoji od
njih bili su čak i mišljenja da se žene ne smiju uvlačiti u našu partiju i omladinu iz gore navdenih, naravno, potpuno netačnih razloga.« Nav. pr. J. Kecman, nav. dj., 207. U izlaganju na
Petoj zamaljskoj konferenciji KPJ o »ličnom životu članova Partije«, Josip Broz Tito je osudio
postojanje »nedrugarskog ponašanja prem a drugarici«, je r ima i takvih drugova koji drugarice
»i tuku«. Također je izvrgao kritici i one drugove koji »vole da se žene ili neke drugarice po
našaju kao malograđanke...«. Usp. Izvori za istoriju SKJ: Peta zemaljska konferencija K PJ (19-23.
oktobar 1940), ur. P. Damjanović, M. Bosić, D. Lazarević, Izdavački centar Komunist, Beograd,
1980, str. 39.
92
93
Upravo termin »dvojna potčinjenost« koristi član CK KPJ Sreten Žujović u svom izvještaju
Centralnom kom itetu od augusta 1936. Nav. pr. J. Kecman, nav. dj., str. 210.
�EMANCIPAC IJA I O R G A N IZ A C IJA
143
94 AFŽ je osnovana na Prvoj zemaljskoj konferenciji AFŽ Jugoslavije održanoj u Bosanskom Pe
trovcu 6.-8. 12. 1942. No stvarno je funkcionirala kao dio narodnooslobodilačkog pokreta već
godinu dana prije formalnog utemeljenja, budući da Okružnica br. 4 CK KPH od 6. 12. 1941.
precizira njezine ciljeve i organizacioni oblik.
95 Za podrobniju analizu promjena organizacijskog ustrojstva i njegovih implikacija, usp. L. Skle
vicky, »Organizirana djelatnost žena Hrvatske za vrijeme NOB-e 1941-1945«, nav. dj., str. 98115.
96 Usp. »Upute za rad A. F. Žena«, AIHRPH, AFŽ, 2/71, siječanj 1944.
97 Usp. L. Sklevicky, »Organizirana djelatnost žena Hrvatske za vrijeme NOB-e 1941-1945«, nav.
dj., str. 102.
98 Veoma su ilustrativna zapažanja o efektima reorganizacije koja Marica Zastavniković iznosi u
pismu »s terena« od 24.4.1944. upućenom Glavnom odboru AFŽ Hrvatske. Primijetila je kako
»muški na svim položajima strašno sektaše u pogledu na žene, tako da imaš vrlo malo žena po
NOO-ima i te koje su članice, ne pozivaju redovno na sastanke, ili ih dodjeljuju komisijama u
kojima ne dolaze do izražaja. (...) Dogodilo mi se baš ovih dana na kot. Koprivničkom. Dođem
na sastanak, puna soba drugova, a niti jedne drugarice. Pitam gdje su drugarice. Zar nema niti
jedne žene? Vele mi kako — ne, AFŽ je zastupan. Pa drugarica od AFŽ je naša kuharica. (...)
Kad pokrenem pitanje drugarica i kada ih pronađem i dovedem, rasporedim rad, onda sam
sigurna da ću te drugarice slijedeći put naći u kuhinji.« AIHRPH, AFZ, 2/77.
99 Usp. Lydia Sklevicky, vidi poglavlje »Antifašistička fronta žena — kulturnom mijenom do žene
’novog tipa’«.
100 Usp. Lydia Sklevicky, Žene i moć. Povijesna geneza jednog interesa, neobjavljena magistarska
radnja, Filozofski fakultet, Zagreb, 1984, str. 105-115.
101 Usp. Žene Hrvatske u narodnooslobodilačkoj borbi. I, Glavni odbor Saveza ženskih društava,
Zagreb, 1955, dokument 183, 289.
102 Anka Berus, »Bratstvo i jedinstvo, nova narodna vlast = temelj sretne budućnosti naših naro
da«, politički referat na prvom kongresu AFŽ Hrvatske, Zagreb, 21-23. 7.1945. Usp. AIHRPH,
KZDAŽH, 1945.
103 Žena je bila lišena ustavnih prava (biračko pravo na izborne funkcije i javno istupanje u poli
tičkom životu); bila je izrazito diskriminirana u sferama društveno-ekonomskog života koje su
bile regulirane (nejedinstvenim) građanskim zakonikom, kao što je npr. bilo područje imovin
skog (stvarnog i obligacionog), nasljednog i porodičnog prava; socijalno i radno zakonodavstvo
također je postojalo tek u rudimentarnom obliku i obuhvaćalo veoma mali broj žena. Usp. J.
Kecman, »Pravni položaj žene«, nav. dj., str. 60.
104 Upitan što misli o ženskom pravu glasa, odgovor potpredsjednika vlade dr. Vlatka Mačeka
suradnicama Žene danas u intervjuu 1938. (objavljen je u Ženi u borbi tek 1944.) niti ne zvuči
osobito cinično: »Tko bi se na primjer brinuo za moju kuću i djecu, kada bi se moja gospođa
počela baviti politikom. Kuća i djeca to je nešto najljepše za ženu, jer žena izvan kućnog ognjišta
izgubila bi ono što je resi kao ženu. (...) Za ženu je kuća, a za muškarca politika.« Bosiljka
Krajačić, »Od obmane do izdaje«, Žena u borbi, 7, 1944, str. 5-6.
105 Usp. Joan Scott, »Women’s Gaim s to Equal Rights«, nav. dj., str. 1.
106 »Slobodno izražavanje misli i stavova jedno je od najdragocjenijih prava žena, jer ta sloboda
osigurava priznavanje očinstva djece. Svaka građanka može slobodno reći: ’Ja sam majka tvojeg
djeteta’, a da ne bude barbarskim predrasudama prisiljena sakrivati istinu. Ne treba joj oduzeti
odgovornost za zloupotrebu te slobode u zakonom određenim slučajevima.« »Dic ’Erklarung
der Rechte der Frau und BQrgerin’ von Olympe de Gouges«, Die neue Gesellschafi. Frankfurter
Hefte, 7, 1989, str. 618.
107 Dr Ana Prokop, Položaj žene u porodičnom pravu FNRJ, AIHRPH, KZDAŽH, 1948.
108 Dr Ana Prokop (1912-1975.) bila je prva žena nastavnica/redovni profesor tog fakulteta.
Formiranju njezinih pogleda i senzibiliteta za porodično pravo zasigurno je pridonio i njezin
angažman u prijeratnom ženskom pokretu. Bila je aktivna članica junior sekcije Udruženja uni
verzitetski obrazovanih žena, i funkcionerka Upravnog odbora (izabrana na listi omladinske
podružnice Ženskog pokreta u Zagrebu koju je predložila njezina »frakcija« SKOJ-a). Sura
đivala je s NOP-om, a od 1943. radi na oslobođenom teritoriju. Usp. Mira Alinčić, »Život i
rad prof, dr Ane Prokop«, Zbornik pravnog fakulteta u Zagrebu, XXVIII, 1978, 1-2, str. 5-7.
109 A Prokop, nav. dj., str. str. 1.
110 A Prokop, nav. dj., str. str. 3.
�144
K O N JI, ŽE N E , R A T O V I
111 Neodređenost tog broja proizlazila je iz nejasnog pravnog položaja starokatoličke crkve. Usp.
A. Prokop, nav. dj., str. 4.
112 Komentirajući ovaj paragraf, A. Prokop sm atra d a je njegov autor »morao upravo šopenhauerovski mrziti žene i da mu nije bilo dosta da im dade tako podređeni položaj, nego je osjećao
potrebu da ih i uvrijedi«. A. Prokop, nav. dj., str. 8.
113 Član 24. Ustava FN RJ glasi: »Žene su potpuno ravnopravne sa muškarcima u svim područjima
državnog, privrednog i društveno-političkog života.Z a jednaki rad žene imaju pravo na jednaku
plaću kao i muškarci i uživaju posebnu zaštitu u radnom odnosu. Država naročito štiti interese
majke i djeteta osnivanjem rodilišta, dječjih domova i obdaništa i pravom majke na plaćerii
dopust prije i poslije porođaja.«
114 Usp. A. Prokop, nav. dj., str. 12.
115 Usp. A. Prokop, nav. dj., str. 12-14.
116 A. Prokop, nav. dj., str. 14.
117 A. Prokop, nav. dj., str. 47.
118 Usp. Gejl Rubin (Gayle Rubin), »Trgovina ženama: beleške o ’političkoj ekonomiji’ polnosti«,
Antropologija žene. Zbornik, Ž. Papić, L. Sklevicky, prirediteljice, Prosveta, Beograd, 1983, 91151.
119 Polazeći od marksističke kritike političke ekonomije kapitalizma, brojne feminističke autori
ce/autori ukazali su na ograničenja ekonomskih teorija (i marksističke paradigme) u teorijskom
fundiranju ekonomije reprodukcije. Usp. M aureen Mackintosh, »The Sexual Division of La
bour and the Subordination of Women«, O f Marriage and the Market, K. Young, ur. C. Wolkowitz, R. McCullagh, CSE Books, London, 1981, str. 1-15.
120 O istrajnosti suprotstavljenih shvaćanja (ženskog) rada kao potrebe za samoreaJizacijom i kao
izraza nužde svjedoči i recentni primjer koji je m orao rješavati Ustavni sud SFRJ početkom
1980-ih godina. Tada je grupa sveučilišnih profesorica sudskim putem osporila ustavnost zako
na koji prisiljava žene da se umirove 5godina prije muškaraca. Pod rukovodstvom socijalističkih
samoupravnih sindikata došlo je do veoma oštre polarizacije intelektualki i radnica kojima je
taj zahtjev predstavljen kao prijetnja dokidanju njihovog prava da za punu mirovinu rade kraće
od muškaraca. U toj se polarizaciji na neobično jasan način očitovala (implicitna) kvalifikacija
ženskog rada kao izraza nužde. Druga strana nužde predstavljena je kao luksuz. Čini se da se
»proleterski antifeminizam« (i antiintelektualizam ) ne predaju tako Iako!
121 Da stare ideološke sheme istrajavaju i u drugim društvenim uvjetima svjedoče i napadi na novi
feminizam koji se u Hrvatskoj javio koncem 1970-ih godina. Tada su dežurni, ali i samozvani
ideolozi inzistirali na činjenici da su feministkinje zapravo »dokone gospođe« — mahom inte
lektualke! Usp. jedan od mnogih tekstova koji koriste tu argumentaciju, npr. Slaven Letica,
»Skica (!) za komunistički manifest protiv feminizma«, Pitanja, 1-2, 1980, str. 53-58.
122 Zahtjevi s područja radnog zakonodavstva formulirani su kao: izmjene svih odredbi u zakonima
i uredbam a koje stavljaju žene u neravnopravni položaj prem a muškarcu u pogledu zapošljava
nja i u radnom odnosu; osigurani pristup ženam a u zvanja za koja su kvalificirane; jednaka
nagrada za jednaki rad; priznavanje poziva žene kao majke i domaćice kao produktivnog poziva.
Zahtjevi žena u okviru radničkog pokreta stavljali su veći naglasak na socijalno-protektivne
kom ponente, poput plaćenog porodiljskog dopusta, ponovnog prim anja radnica i namještenica
na posao poslije bolovanja i porođaja, protiv izbacivanja trudnica s posla. U sferi radnog prava
isticani su jednaka plaća za jednaki rad i jednaki uvjeti za mušku i žensku radnu snagu. Usp.
L. Sklevicky, »Karakteristike organiziranog djelovanja žena u Jugoslaviji...«, nav. dj.
123 Flora Tristan (1803-1844) svoje je stavove izložila u djelu L ’Union ouvriire (1843) koje je, sma
tra E. Bom em an, »po jasnoći, viziji i prodornosti« jedino moguće usporediti s »Komunističkim
manifestom«. Nav. pr. Arbeiterbewegung und Feminismus, ur. E m est Bom emann, Ullstein Materialien, Frankfurt, 1982, str. 18-19.
124 Još od Oktobarske revolucije (a form ulirana je i na Prvoj međunarodnoj konferenciji radnih
žena održanoj u Moskvi 1920.), kao jedna od najvažnijih mjera za realizaciju revolucionarnih
preobrazbi društva sm atra se kidanje prvenstva prim arnih veza i izlaženje žena iz domova, te
njihovo uključivanje u ekonomiju.
125 Usp. M. Mackintosh, nav. dj., str. 9-10.
126 Temeljna je kontroverza proizvode li kućni poslovi neposredno višak vrijednosti, ili su samo
»presudan« elem ent proizvodnje viška vrijednosti i kapitala.
�E M ANCIPAC IJA I O R G A N IZ A C IJA
145
127 »Sva društva poznaju spolnu podjelu rada. To
značida sunekizadaci
alociranipretežno ili
isključivo ženama, drugi muškarcima, dok neke
moguizvršavatii žene i
muškarci.Kadaseu
društvu dešavaju ekonomske promjene, mijenja se priroda rada, kao i distribucija između muš
karaca i žena.« Usp. M. Mackintosh, nav. dj., str. 1. Reproduktivni rad je zbog svoje posebno
bliske povezanosti s područjima seksualnosti i reprodukcije ljudskog života, prema shvaćanju
feministički orijentiranih autora/ica, presudan za razumijevanje same prirode patrijarhata, nav.
dj., str. 9.
128 Usp. Mirjana Gjukić, »O privrednoj aktivnost žena Jugoslavije od 1918. do 1953.«, Ekonomski
pregled, 12, 1954, str. 817.
129 M. Gjukić, nav. dj., str. 814-815.
130 M. Gjukić, nav. dj., str. 815.
131 Usp. M. Gjukić, nav. dj., str. 816.
132 Nav. pr. M. Gjukić, nav. dj., Tabela 3, str. 817.
133 M. Gjukić, nav. dj., str. 819. »U red takvih mjera spada i odredba prema kojoj učiteljica koja
se uda za muškarca koji nije učitelj mora napustiti posao. Ukoliko se uda za učitelja, i ostane
u službi, dobiva 50% plaće. Uredba o ličnim i porodičnim dodacima državnih službenika iz
1935. godine predviđala je oduzimanje dijela ličnog dohotka udatim ženama. Protiv ovih mjera
Alijansa ženskih pokreta poduzimala je brojne, pa i međunarodne akcije (npr. u Komisiji za
socijalna pitanja pri Društvu naroda), ali bez rezultata.« Nav. pr. Ljubinka Sirić-Bogetić, »Od
luke Pete zemaljske konferencije KPJ o radu među ženama i njihova realizacija u periodu 19401942.«, Peta zemaljska konferencija KPJ, zbornik radova, IHRPH/Školska knjiga, Zagreb, 1972,
str. 82-83.
134 Usp. veoma iscrpne analize koje su indikativne, iako se odnose samo na grad Zagreb: Mira
Kolar-Dimitrijević, »Položaj i zarade radnih slojeva Zagreba 1918-1931. godine«, Radni slojevi
Zagreba od 1918. do 1931., IHRPH, Zagreb, 1973, str. 183-377.
135 Usp. Dr. Saša Đuranović-Janda, Žena u radnom odnosu. Naprijed, Zagreb, 1960.
136 »Govor predsjednika ZA V N O H -a Vladimira Nazora«, Žene Hrvatske u narodnooslobodilaćkoj
borbi, II, Glavni odbor Saveza ženskih društava Hrvatske, Zagreb, 1955, dokument 365, str. 76.
137 Josip Horvat, Preživjeti u Zagrebu. Dnevnik 1943-1945, Sveučilišna naklada Liber/JAZU i dr.
izdavači, Zagreb, 1989, str. 248.
138 Njihove analize »polaznih pozicija« žena u novom povijesnom trenutku moguće je sažeti u sli
jedeće osnovne točke: 1) novostečena ravnopravnost žena; 2) žena kao politički subjekt; 3)
obrazovanje žena; 4) žena radnica; 5) žena kao čimbenik socijalne politike; 6) žena kao majka.
Usp. Lydia Sklevicky, »Prvi kongres A F Ž -a Hrvatske: putovi integracije žena u novo društvo«,
u: Oslobođenje Hrvatske 1945, IHRPH, Zagreb, 1986, str. 360-365.
139 Nav. pr. L. Sklevicky, nav. dj., str. 359.
140 Nav. pr. L Sklevicky, nav. dj., str. 365.
141 »Politički referat Anke Berus«, Žene Hrvatske u NOB, II, nav. dj., dokument 365, str. 87.
142 »Iz organizacionog referata Mace Gržetić«, Žene Hrvatske u NOB, II, nav. dj., dokument 365,
str. 89.
143 Žena u društvu i privredi Jugoslavije. Statistički bilten br. 133, Savezni zavod za statistiku, Beo
grad, 1959.
>44 Usp. primjerice stav M. Gjukić, nav. dj., str. 820. kada komentira vjerodostojnost podataka o
školskoj spremi: »Postojala je tendencija u popisu stanovništva 1948. godine, da se ’uljepšaju’
odgovori (zbog širokog zamaha borbe protiv nepismenosti), dok je popis 1953. protekao u pot
puno mirnoj atmosferi, što je utjecalo i na realnost podataka.«
:45 Mladen Friganović, Demografija. Stanovništvo svijeta, Školska knjiga, Zagreb, 1987, str. 75.
■46 Usp. M. Friganović, nav. dj., str. 75-78.
47 M. Friganović, nav. dj., 81.
48 Usp. M. Friganović, nav. dj., str. 84.
49 Usp. M. Friganović, nav. dj., str. 109. Kao primjer takvog područja autor navodi »naš Dinarski
krš i druge patrijarhalne krajeve«.
50 Nav. pr. M. Friganović, nav. dj., str. 95.
51 Nav. pr. M. Friganović, nav. dj., str. 96.
52 Nav. pr. Statistički bilten, nav. dj., tabela 8-3, str. 65.
�146
K O N JI, ŽE N E , R A T O V I
153 »Općenito su za analizu stanovništva značajne ove strukture: biološka (dob i spol); ekonomski
(gospodarske djelatnosti); socio-profesionalna (zvanje i zanimanje); obrazovna (školska spre
ma); nacionalna (narodnost); religijska (vjeroispovijest); kultum o-etnička (posebnost baštine)..
M. Friganović, nav. dj., str. 107-108.
154 M. Friganović, nav. dj., str. 109. Autor tu činjenicu objašnjava u najvećem dijelu kao »posljedici
neravnomjernih gubitaka u drugom svjetskom ratu i narodnoj revoluciji«.
155 Nav. pr. Statistički bilten, nav. dj., Tabela 1, 7.
156 Nav. pr. Statistički bilten, nav. dj., Tabela 2-6, str. 18.
157 Vidi tablicu na str. 75.
158 Usp. Blaženka Despot, Žensko pitanje i socijalističkosamoupravljanje, Cekade, Zagreb, 1987
159 D. Bilandžić, Historija SFRJ, nav. dj.,str. 102-103.
160 Usp. V. Koštunica, K. Čavoški, Stranački pluralizam ili monizam,Institut društvenih
nauka
Beograd, 1983, str. 87-143.
161 D. Bilandžić, nav. dj., str. 105.
162 Isto, str. 105.
163 KPJ formalno nije imala pisanog programa poslije Vukovarskog. Isto, str. 110.
164 Isto, str. 110-111.
165 M arija Obradović, »Koncepcija narodne demokratije«, Oslobođenje Hrvatske 1945, nav. dj,
str. 297.
166 Usp. Zdenko Radelić, »Prvi kongres Jedinstvenih sindikata Hrvatske«, Časopis za suvremen
povijest, 20, 1988, 1-2, str. 117 i 128.
167 O problem atičnom karakteru koalicije govori i ova ocjena koalicijskih partnera koju je jeseri
1945. izrekao Josip Broz Tito: » Ja ovu našu ’opoziciju’ ne nazivam opozicijom. Opozicija 1
jednoj državi ne slaže se s izvjesnim taktičkim stvarima, hoće nešto bolje, ona zauzima opoz
cioni stav prem a režimu ili prem a vladi. Kod nas opozicija nije takva. Ona nije dala ni jedni
ideju koja bi bila bolja od onoga što smo mi dali u programu Narodnog fronta. Ona uopšte:
nema program a. To je onaj stari lager neprijatelja naroda koji vuku točak historije natrag,
točak ih okreće oko sebe i, razumije se, smrviće ih.« Nav. pr. D. Bilandžić, nav. dj., str. 103.
168 Usp. Katarina Spehnjak, »Organizaciono-politički aspekti djelovanja Narodnog fronta u Slavo
niji 1945-1951«, Časopis za suvremenu povijest, 20, 1988, 11-2, str. 84; Z. Radelić, nav. dj., str
117 i 133.
169 Pri CK KPH postojale su i posebne komisije koje se se bavile radom pojedinih masovnih or
ganizacija. Usp. npr. podatke o Sindikalnoj komisiji, isto, str. 132-134.
170 Usp. Z. Radelić, nav. dj., str. 124. U slučaju Narodnog fronta posebni je problem bilo njegovo
često »postavljanje s pozicija vlasti«, što će biti »jedan od uzroka opadanja članstva i gubljenja
spontanosti i dobrovoljnosti u odazivu na akcije«. Usp. K. Spehnjak, nav. dj., str. 185.
171 Usp. Z. Radelić, nav. dj., str. 134. U nastavku rada taj ću problem detaljno elaborirati na prim
jeru organizacije žena.
172 Usp. Z. Radelić, nav. dj., str. 133 i K. Spehnjak, nav. dj. str. 191.
173 Nem a dvojbi oko identifikacije državnog vodstva s rukovodstvom KPJ: »Globalni društveni si
stem sa svojim podsistemima — političkim sistemom, privrednim sistemom itd. — bio je neodjeljiv monolit, organiziran na principu revolucionam o-dem okratske (sic!, L. S.) hijerarhije u ko
jem se niži stupanj potpuno pokorava direktivi i odluci višeg stupnja. Na čelu globalnog sistema
stoji Politbiro Centralnog kom iteta KPJ sastavljen od desetak ljudi. To je bio štab rata i revo
lucije, a sada je upravljao cjelokupnim društvom i zemljom.« D. Bilandžić, nav. dj., 118. Ideo
logiju KP »odnosno program revolucije« u cijelom poslijeratnom razdoblju posreduje Agitprop
B. Kašić višeslojnu djelatnost Agitpropa centrira na dvije točke: 1) na ostvarenje neposrednoj
akcionog program a okupljanjem na ideologijsko-mobilizacijaskoj platformi radi njegovog odje
lovljenja; 2) u suglasju s pozicijom partije na vlasti, u nadležnosti Agitpropa je profiliranje i
kontrola cjelokupne nadgradnje kao njegov implicitni razlog postojanja. Usp. Biljana Kašid
»Uloga Agitpropa KPH u Slavoniji (1945-1950)«, Časopis za suvremenu povijest, 20, 1988, 1-2str. 173.
174 Usp. Vladimir Arzenšek, Struktura i pokret, Institut društvenih nauka, Beograd, 1984, str. 90.
175 Emile Durkheim, The Division o f Labor, Glencoe, III, Free Press, 1947, str. 28. Nav. pr. V
Arzenšek, isto, str. 90.
176 V. Arzenšek, isto, str. 90-91.
177 Isto. str. 91.
�EM ANCIPAC IJA I O R G AN IZ AC IJA
147
Isto, str. 92.
Isto, str. 92-93.
Isto, str. 93.
Franz Neumann, Demokratska i autoritarna država. Studije o političkoj i pravnoj teoriji, Napri
jed, Zagreb, 1974.
182 Leon Kojen je, diskutirajući o aplikativnosti Neumannovog shvaćanja totalitarizma, unio jednu
ogradu kod petog faktora, smatrajući da ono Sto je karakteristično za svaki totalitarni režim
»mogućnost terora pre nego sam teror«. Strah od represije, dakle, više nego njezino masovno
provođenje, stvara »kulturu straha«, a iz građana posluSne podanike. Liberalizam i socijalizam.
(Liberalne i socijalističke ideje i pokreti na tlu Jugoslavije), ur. Dragoljub Mićunović, Centar za
filozofiju i društvenu teoriju, Beograd, 1984, str. 96-97.
183 F. Neumann, nav. dj., str. 208. Pored ovih mjera kontrole nad društvom, Neumann navodi još
i princip vođe, te pretvaranje kulture u propagandu, a kulturnih vrijednosti u robe.
184 D. Bilandžić, nav. dj., str. 135.
185 Isto, str. 116.
186 Usp. FC Spehnjak, »Narodni front Jugoslavije (SSRNj — razvoj, programsko-teorijske osnove
i procesi u društvenoj praksi 1945 — 1983)«, Povijesni prilozi, 1984, 3(1), str. 36 i 39.
187 M. Obradović, nav. dj., str. 295.
188 Usp. Karen S. Cook, »Network Structures from an Exchange Perspective«, Social Structure and
Network Analysis, nav. dj., str. 182.
189 V. Katunarić, nav. dj., str. 58.
190 M. Bloch, »Une ćtude rćgionale: gćographie ou histoire?«, Annales d'histoire čconomique et
sociale, 6, 1934, 81; nav. pr., T. Skocpol, nav. dj., str. 383.
191 Arhivski fond KZDAŽH sadrži sve smjernice i obostranu komunikaciju (republička — savezna
razina), te zapisnike saveznih sjednica i kongresa.
192 Bonnie H. Erickson, »Networks, Ideologies and Belief Systems«, Social Structure and Network
Analysis, nav. dj., str. 163.
193 »Referat drugarice Anke Berus: O radnim zadacima žena Hrvatske«, AIHRPH, KZDAŽH,
1945. Napominjem da ova signatura (1945.) ne odgovara datumu stvarnog nastanka referata
(isti je slučaj s referatom M. Vranešević), što je vidljivo iz drugih dokumenata, već da su oba
održana na Plenumu CO AFŽ (Beograd, 24.-25. 2. 1946).
194 AIHRPH, CK SKH, 23. 10. 1945.
195 Isto. Argumentacija u prilog ženskog antifašističkog pokreta kao čimbenika pridobivanja (ne
samo) ženskih masa pokazuje upadljive sličnosti s već navedenom tvrdnjom: »In der Politik
braucht man die Unterstiitzung der Frauen, die M&ruier folgen einem von allein«; usp. bilješku 89.
196 »Zaključci Plenarnog sastanka Centralnog odbora Antifašističkog fronta žena Jugoslavije«,
AIHRPH, KZDAŽH, 24. -25. 2. 1946.
197 U AFŽr-u Hrvatske postojao je 1946. godine slijedeći raspored lokalnih odbora: broj seoskih
odbora je nespecificiran; 22 gradska (sa 6 rajonskih odbora u Zagrebu) i 94 kotarska odbora
(NR Hrvatska bez Istre); 10 okružnih odbora i 2 oblasna odbora. GO AFŽH sastojao se od
plenuma (115 članica) i sekretarijata (9 članica). Ivka Šegović, »Organizacioni izvještaj«,
AIHRPH, KZDAŽH, 8. 2. 1946. I ovo je jedan od mnogobrojnih krivo signiranih arhivskih
dokumenata. Prema događajima koji se u njemu spominju zaključujem da je nastao poslije svib
nja 1947.
178
179
180
181
198 »Zaključci sa sastanka Glavnog odbora A F Ž -a Hrvatske koji je održan 13. i 14. 4.«, AIHRPH,
KZDAŽH, 13.-14. 4. 1946.
199 Usp. dopis Okružnog odbora A F Ž-a Bjelovar G O -u kojemu prilažu 50.000 din. koje su skupili
»u akciji po jedan dinar. U akciji je obuhvaćeno 16 do 17 hiljada žena. U gradu smo obuhvatili
skoro sve žene, dok to na selu ide mnogo teže«. AIHRPH, KZDAŽH, 2. 4. 1946.
200 AIHRPH, KZDAŽH, 12. 2. 1946.
201 AIHRPH, KZDAŽH, 1947.
202 »Referat drugarice Milke Vranešević: O formama Antifašističke fronte žena i oblicima organi
zacije AFŽ-a«, AIHRPH, KZDAŽH, 1945.
203 »Referat drugarice Anke Berus (...)«, AIHRPH, KZDAŽH, 1945.
204 Različita uputstva na različite načine propisuju format i čestinu izvještavanja. U jednom od
takvih uputstava iz 1945. godine moguće je naći i propisane 23 tačke po kojima treba referirati.
�148
K O N JI, ŽE N E , R A T O V I
205 U ovom su razdoblju osnovane još i socijalno-zdravstvena, te privredna sekcija.
206 »Organizacija rada kulturno-prosvetne sekcije«; »Uputstva za rad u organiziranju propagandne
sekcije pri Okružnim odborim a A FŽ-a«, A IH RPH , K ZDA ŽH, 1946.
207 Ivka Šegović, »Organizacioni izvještaj«, isto.
208 »Kako ćemo pokrenuti i učvrstiti rad Antifašističke fronte žena«, AIH RPH , KZDA ŽH, 1.1947.
209 »Izvještaj o radu A F Ž -a kotar Vinkovci«, A IH R PH , KZDA ŽH, 16. 5. 1946.
210 »Organizacioni referat« (Stanić Bojana, Slavonski Brod), A IH RPH , KZDA ŽH, 27. 4. 1946.
211 Ivka Šegović, »Organizacioni izvještaj«, isto.
212 »Rad i zadatak Antifašističkog fronta žena od prvog kongresa do prvog plenuma«, AIHRPH
KZD A ŽH , 1946.
213 Isto.
214 Svi Okružni odbori A F Z imali su profesionalne tajnice koje je plaćao NF. I kotarski su odbori
u većini imali tajnice, no one su kao službenice N F -a imale više »odgovornih« dužnosti, taki
da su zanemarivale rad u A FŽ smatrajući ga »manje važnim«. Ivka Šegović, »Organizacioni
izvještaj«, isto.
215 A IH R PH , K Z D A ŽH , 1947.
216 »Plenum Glavnog odbora A F Ž -a za Hrvatsku«, A IH R PH , KZD A ŽH , 15. 5. 1947.
217 A IH R PH , K Z D A ŽH , 1947.
218 »Završna reč na Plenumu Glavnog odbora A FŽ^a Hrvatske«, A IH R PH , KZDAŽH, 15.5
1947.
219 Zakon je prihvatila Narodna skupština na zasjedanju 26. 4. 1947. Osnovni zadaci petogodišnjeg
plana (koji je trebao biti proveden uz tehničku pomoć sovjetskih stručnjaka) bila je likvidacija
privredne i tehničke zaostalosti zemlje, podizanje i učvršćenje privredne i obram bene snage, ti
socijalističkog sektora privrede. Krajnji cilj bilo je, dakako, »podizanje općeg blagostanja radnO.
ljudi«. Plan je zacrtao povećanje industrijske proizvodnje za pet puta, a u Hrvatskoj industrijska
je proizvodnja imala biti povećana za 452% u odnosu na 1939. godinu. M. Sentić, S. Sigetlija.
M. Potočki, Kronologija S K J 1919-1969, Stvarnost, Zagreb, 1970, str. 188-189.
220 D. Bilandžić, Historija SFRJ..., nav. dj., str. 140-141.
221 Isto, str. 143.
222 Isto, str. 144.
223 Isto, str. 144.
224 Usp. »Stanje u organizaciji A F Ž -a i prijedlozi za učvršćenje organizacije«, AIHRPH,
K Z D A ŽH , 1948.
225 Isto.
226 »Nedostaci i greške organizacije Antifašističkog fronta žena i nepravilan odnos nekih organi
zacija N arodnog fronta i organa vlasti prem a AFŽ«, A IH R PH , K ZD A ŽH , 1948.
227 Isto.
228 Zaključci Druge sjednice Izvršnog odbora A F Ž Jugoslavije po organizacionim pitanjima, C0
A F Ž Jugoslavije, Beograd, 6. 4. 1948, 1-2.
229 Isto, str. 3.
230 Isto, str. 4.
231 Isto, str. 8.
232 Isto, str. 10.
233 Isto, str. 11.
234 Zaključci Sekretarijata Glavnog odbora u vezi zaključaka seminara održanog pri Centralnom
odboru sa rukovodiocima org. sekcije, A IH R PH , K ZD A ŽH , 29. 2. 1948.
235 Uputstva Glavnim, sreskim i gradskim odborima A F Ž -a o vođenju evidencije i statistike, CO AFZ
Jugoslavije, 1948. Ova elaborirana uputstva, koja dolaze s najvišeg mjesta u organizaciji, razli
kuju se po odlučnom tonu i karakteru od zahtjeva za slanjem izvještaja u prethodnom periodu
koji, sudeći barem po količini arhivskih dokum enata, nisu naišli na očekivani odaziv.
236 III. plenarni sastanak Antifašističke fronte žena Hrvatske, G O A FZH , 1948,12-13. Taj je sastanak
održan u Zagrebu 29. 2. 1948.
237 Usp. Bonnie H. Erickson, »Networks, Ideologies and Belief Systems«, Social Structure and Net
work Analysis, nav. dj., str. 170.
238 Isto, 55-57. U godišnjem izvještaju G O A F ŽH konstatira se uspješno premašenje tog plana: u
N F je u NR Hrvatskoj učlanjeno 83, 7% od ukupnog broja žena glasača. One, pak, koje su
�EM ANCIPAC IJA I O R G AN IZ AC IJA
149
odbijale učlanjenje, činile su to s obrazloženjem da učlanjenje u NF znači učlanjenje u KPJ
(koje su, očigledno, smatrale neprihvatljivim). Ovaj, naizgled skroman podatak, govori o zdravoj
rasudnoj moći tzv. »običnih« žena koje proniču mehanizme društvene regulacije i integracije
bolje od mnogih povjesničara. Usp. »Godišnji izvještaj o radu Glavnog odbora i organizacije
AFŽ-a u Hrvatskoj«, AIHRPH, KZDAŽH, 1948.
239 Isto, str. 15.
240 Isto, str. 46.
241 Isto, str. 41-42. Plan za ostvarenje ovog zadatka bio je tom prilikom razdijeljen na slijedeće
točke: »1) Briga o trudnoj majci i djetetu do 3 godine; 2) Odgoj djece i pružanje pomoći majci
kao odgajatelju; 3) Upoznavanje žena sa zakonima i uredbama koje izdaje naša nar. vlast u
brizi za majku i dijete i borba za njihovo pravilno sprovodenje u život i 4) Briga o djeci koja
su pod zaštitom države.«
242 Upute za rad sekretarijata i sekcija kotarskih i gradskih odbora AFŽr-a, AIHRPH, KZDAŽH.
15. 5. 1948.
243 Uputstva za pisanje godišnjih izvještaja 1949. godine, AIHRPH, KZDAŽH, 24. 12. 1949.
244 Isto.
245 Upute za rad sekretarijata i sekcija kotarskih i gradskih odbora A FŽ-a, AIHRPH, KZDAŽH,
15. 5. 1948.
246 Soka Krajačić, referat na IV. Plenumu GO AFŽH, AIHRPH, KZDAŽH, 10. 10. 1948.
247 Vida Tomšič, referat na IV. Plenumu GO AFŽH, AIHRPH, KZDAŽH, 10. 10. 1948.
248 Isto.
249 Usp. K. Spehnjak, »Organizaciono-politički aspekti djelovanja narodnog fronta... .«, nav. dj.,
str. 185. Bilo je predviđeno da članovi sekretarijata sudjeluju u slijedećim komisijama Saveznog
odbora NF kao aktivni članovi: organizacionoj komisiji, komisijama za narodnu inspekciju, za
takmičenja, za radne brigade, za zdravstvena i socijalna pitanja.
250 »Statut Antifašističke fronte žena«, 8. mart, GO AFŽH, Zagreb, 1948, str. 135.
251 »Izlaganje drugarice Vide Tomšič na sastanku Izvršnog odbora A FŽ-a Jugoslavije /16. i 17.
decembra 1948. /«, AIHRPH, KZDAŽH, 16-17. 12. 1948.
252 Za najtemeljitiju analizu međunarodne konstelacije sukoba sa Staljinom/SSSR-om/zemljama
IB-a i njezinih korijena u kontinuitetu frakcijskih borbi unutar jugoslavenskog komunističkog
pokreta, usp. Ivo Danac, With Stalin Against Tito. Cominformist Splits in Yugoslav Communism,
Cornell Univestiy Press, Ithaca and London, 1988.
253 »U jugoslavenskoj Partiji ne osjeća se duh politike klasne borbe. Porast kapitalističkih eleme
nata u selu a i u gradu ide punim korakom, a rukovodstvo Partije ne poduzima mjere da bi
ograničilo kapitalističke elemente.« Nav. pr. D. Đilandžić, Historija SFRJ..., nav. dj., str. 155.
Iako su ti argumenti posve proizvoljni a, kako uvjerljivo dokazuje Danac, linija KPJ još od rata
bila mnogo radikalnija od linije SKP(b), u djelatnom demantiranju Staljinovih optužbi KPJ sli
jedi njihovu argumentaciju.
254 D. Bilandžić, Historija SFRJ... ., nav. dj., str. 161.
255 Isto. I broj profesonalnog kadra u A F Ž-a je slijedio taj trend. Za rad GO AFŽH predviđeno
je potrebnih 45 drugarica, oblasni odbori trebaju imati 6 profesionalki, dok je u kotarskim i
gradskim odborima potrebna jedna. »Analiza stanja profesionalnog kadra AFŽ-a Hrvatske«,
AIHRPH, KZDAŽH, 1949.
256 D. Bilandžić, Historija SFRJ..., nav. dj., str. 161.
257 Istraživanja procesa kolektivizacije pokazala su da je »najveći dio seljaka ušao u SRZ [seljačke
radne zadruge], prvo pod jačim ili slabijim ekonomskim, političkim i psihološkim pritiskom i,
drugo, zahvaljujući partijskoj disciplini i utjecaju stotine hiljada mladića i djevojaka, sinova i
kćeri seljaka koji su kao i u ’revoluciji’ prvi odlazili onamo kamo je Partija odredila«. Poznata
je i cijena tog procesa — u ljudskoj energiji i materijalnim sredstvima koja su se prelijevala
preko budžeta iz preostale poljoprivrede seljaka i industrije. Neminovnoj propasti projekta »so
cijalističke preobrazbe sela« doprinijela je i minimalna motivacija za unapređenje SRZ. Nav.
pr. D. Bilandžić, isto, str. 161.
£58 »Koje zadatke postavlja Peti kongres KPJ pred organizaciju AFŽ«, iz materijala IV. plenuma
GO AFŽH, AIHRPH, KZDAŽH, 10. 10. 1948.
£59 »Ali pošto vi znate da se i na brdo ne ide direktno, već se ide naokolo, pa malo dole, pa opet
gore, mi ne možemo udariti taj put direktno na vrh naše socijalističke izgradnje, mislim ni ad
ministrativno nikako, već prosto moramo znati da taj vrh treba da dosižemo, a da je najkraći
�150
260
261
262
263
264
265
266
267
268
269
270
271
272
K O N JI, ŽE N E , R A TO V I
put onaj koji ide mimo svih provala da ne upadnemo negdje u ćor-sokak iz koga ne možemo
da se izvučemo, ako ne budemo išli naokolo.« »Referat drugarice Vide Tomšič održan dne 23
m arta 1949. godine«, AIH RPH , K ZDA ŽH, 23. 3. 1949.
Isto. Nije nepoznato da su te prijetnje doista i realizirane. Na III. plenumu CK KPJ u prosincu
1949. godine Vladimir Bakarić je izvijestio da je samo u Slavoniji ubijeno pedeset seljaka pri
njihovom otporu otkupu. Nav. pr. I. Banac, With Stalin Against Tito..., nav. dj., str. 135. No bilo
je i žena koje su pružale otpor. A FŽ ih paternalistički (matemalistički?) tretira kao »sredstvo
neprijatelja u radu protiv SRZ«. Neke od njih po selima agitiraju protiv SRZ, dok im druge
»nasjedaju«, negdje se bune protiv »unošenja stoke u SRZ«, dok su ponegdje »organizirale
otpor« (ne kaže se na koji način). No u izvještajima A FZ ističu se i suprotni primjeri uspješno
razvijene »zadružne svijesti« kod žena. Krunski dokaz koji se spominje u gotovo svakom izv
ještaju je »srez Udbina« gdje je već 88% žena ušlo u SRZ. Primjer bi doista bio uvjerljiv kada
ne bismo znali kakve su mogućnosti poljoprivrede u tom siromašnom oporom i krševitom kraju!
Usp. »Referat drugarice Vide Tomšič na III. plenumu CO A F Ž -a 4. i 5. juna 1949«, AIHRPH,
KZD A ŽH , 4-5. 6. 1949.
»Izlaganje drugarice Vide Tomšič na sastanku Izvršnog odbora A FŽ^a Jugoslavije /16. i 17.
decem bra 1948. /«, A IH R PH , KZDA ŽH, 16. 12. 1948.
»Koje zadatke postavlja Peti kongres KPJ pred organizaciju AFZ«, iz materijala IV. plenuma
G O A FŽH , A IH R PH , K ZDA ŽH, 10. 10. 1948.
Banac, uz sve ograde, izvodi precizan broj partijaca uhapšenih, osuđenih i isključenih iz KPJ
pod zajedničkim nazivnikom »ibeovaca«. I. Banac, With Stalin Against Tito..., nav. dj., str. 149.
U prilog tome govori i činjenica da je od sredine 1948. do sredine 1950. godine partijsko član
stvo uvećano za 63%. Usp. I. Banac, isto, 140 i D. Bilandžić, isto, str. 178.
Usp. R eferat Vide Tomšič, predsjednice CO A F Ž Jugoslavije, 10. 10. 1948, AIHRPH,
K ZD A ŽH , IV. plenum G O AFŽH, 10. 10. 1948.
»Izlaganje drugarice Vide Tomšič na sastanku Izvršnog odbora A FŽ^a Jugoslavije /16. i 17.
decem bra 1948. /«, A IH R PH , K ZDA ŽH, 16.12.1948. Pažljivom čitatelju sigurno nije promakla
stalna praksa pisanja opće imenice »partija« velikim slovom, čime se vjerojatno željelo parafra
zirati biblijsko načelo m onoteizma (»Nemaj drugih partij§ osim mene!«). Sličnu je transforma
ciju (ali u obratnom smjeru) doživjela u tom razdoblju imenica »bog«, jer kada je pisana malim
slovom gubi monoteistički karakter i ekskluzivnost (»Nemaj drugih bogova osim mene!«).
M aterijal IV. plenuma G O A FŽH , A IH R PH , K ZDA ŽH, 10. 10. 1948.
Čak i aktivi, iako se neprekidno ističe kako su inicijative žena dobrodošle, nisu bili posve slo
bodni način udruživanja. »Inicjative« su morale biti prihvaćene od viših instanci.
«... na A F Ž ne smemo gledati kao na takvu čvrstu organizaciju gde je osnovna važnost verti
kalna veza, veza Centralnog odbora sa Glavnim odborima, ovih sa sreskim i osnovnim organi
zacijama, pa da tu dolazi svaka direktiva i da se tek onda sprovodi. Naša organizacija je orga
nizaciona forma naše P artije....«. »Referat drugarice Vide Tomšič održan dne. 23. marta 1949.
g.«, A IH R PH , KZD A ŽH , 23. 3. 1949.
M ara Naceva je u diskusiji na IV. plenumu GO A FŽH iznijela podatak kako je »u jednom
otsjeku« (vjerojatno sektoru AFŽ, op. L. S.) otkriveno 150 takvih slučajeva. AIHRPH,
KZD A ŽH , 10. 10. 1948.
V. Tomšič, A IH RPH , KZD A ŽH , 10. 10. 1948.
»(...) izvesne žene u Beogradu kažu za konferencije A F Ž -a da se tamo dobije samo četka i
kofa, — ništa drugo sem jedne radinosti u vidu dobrovoljnih radova, onda o tome treba raz
misliti«; žene ne osjećaju da im A F Ž daje pomoć i podršku, već »da je organizacija nešto gde
one samo treba da daju (...)«; iz diskusija na IV. plenumu G O A F Z H, A IH RPH , KZDAŽH,
10. 10. 1948.
273 Usp. Nicos Poulantzas, Država, vlast, socijalizam, Globus, Zagreb, 1981, 29.
274 »(„.) odvajati [će se] izvjesna pitanja koja leže u ženama, i koja su u tom smislu ženska, pošto
ih mi rješavamo, ali ćemo uzeti na sebe sigurno na izvjesnom terenu svakojaka pitanja. Uzet
ćemo pitanje higijene stanova i smrtnosti djece, uzet ćemo pitanje suzbijanja bolesti, epidemije
malarije, sifilisa (sic!) i drugih.« V. Tomšič, A IH RPH , K ZDA ŽH, 10. 10. 1948. »Svi ti zadaci
su na opštoj liniji mobilizacje masa u izgradnji socijalizma, na liniji njihovog vaspitanja za iz
gradnju socijalizma, znači u sklopu zadataka koji se danas postavljaju pred Partiju i Front. Ti
zadaci su specifični po načinu obrade pitanja. Kada mi kažemo da Front ima zadatak vaspitanja
narodnih masa u duhu socijalizma mi govorimo o vaspitanju Žena u duhu socijalizma, mi go*
�E M ANCIPAC IJA I O R G A N IZ A C IJA
15 1
vorimo o tome pitanju sa stanovišta žena. Mi računamo na zaostalost žena.« V. Tomšič, 17. 12,
1948.
275 Povodom pedesete obljetnice tiskanja knjige Angele Vode Žena v današnji družbi (1934.) objav
ljen je s njom intervju u kojemu ova bivša logorašica iz Ravensbriicka govori o procesu u ko
jemu je osuđena na 20 godina robije s prisilnim radom i gubitkom političkih prava na daljnjih
5 godina. Nakon 6 godina provedenih u zatvoru bila je oslobođena, ali do 1983, kada je voder
ovaj razgovor, još nije bila rehabilitirana. Frančiščka Đuttolo, »O inteligenci i intelektualcih,
Pogovor z Angelo Vodetovo«, Nova revija, III, 1984, 24-25, str. 2788 — 2791.
276 Usp. »Referat Soke Krajačić na IV. plenumu GO AFŽH«, AIHRPH, KZDAŽH, 10. 10. 1948.
277 Vidi Tomšič je, pored Ivana Gošnjaka i Blagoja Neškovića, povjerena ta povjerljiva i odgovorna
dužnost. I. Danac, With Stalin Against Tito, nav. dj., str. 119.
278 Usp. »Rezolucija Plenuma Glavnog odbora Hrvatske protiv klevetničke besprincipijelne kam
panje, koja se vodi protiv naše zemlje«, AIHRPH, KZDAŽH, 1948. Na II. kongresu AFŽH
svaka je referentica i svaka sudionica u diskusiji dala svoj prilog kritici IĐ-a koja je takodei
unesena u »Rezoluciju o narednim zadacima Antifašističke fronte žena« u kojoj se, pored osta
loga, kaže: »Uspješna borba za izgradnju socijalizma u našoj zemlji zasnovana na principima
marksizma-Ienjinizma od ogromnog je značaja ne samo za narod Jugoslavije, nego i za međuna
rodni radnički pokret. Ni bjesomučna kampanja informbiroovskih kleveta uperenih na svrgava
nje našeg partijskog rukovodstva, ni neprijateljsko zlobno ometanje naše socijalističke izgradnje
od strane CK SKP/b/ i rukovodstava zemalja Informbiroa nemogu naše narode odvratiti od
pravilnog puta kojim nas vodi naša slavna komunistička Partija, pod mudrim rukovodstvom CK
KPJ na čelu sa drugom Titom.« AIH RPH, KZDAŽH, 10. 7. 1949.
279 Razmatrajući Althusserovu pretpostavku države koja djeluje i funkcionira samo s pomoću re
presije i ideološkog zatupljivanja, N. Poulantzas zaključuje: »To u stanovitom smislu znači da
efikasnost države počiva na onome što država zabranjuje, isključuje, sprečava; ili na onome što
laže, sakriva, prikriva ili uvjerava (...)«. Usp. N. Poulantzas, Država, vlast, socijalizam, nav. dj.,
str. 27.
280 Soka Krajačić, IV. plenum GO AFŽH, AIHRPH, KZDAŽH, 10. 10. 1948.
281 Vida Tomšič, AIHRPH, KZDAŽH, 10. 10. 1948.
282 Usp. D. Šilandžić, isto, str. 171-175.
283 Usp. Zapisnik sa sastanka Izvršnog odbora AFŽ Hrvatske, AIHRPH, KZDAŽH, 2. 2. 1950.,
te dokument veoma sličnog sadržaja koji je pogrešno datiran AIHRPH, KZDAŽH, 1948, no
iz njegovog sadržaja proizlazi da je nastao približno u isto vrijeme (spominje se sastanak IO
NF 23. 1. 1950!!!).
284 AIHRPH, KZDAŽH, 1948.
285 AIHRPH, KZDAŽH, 1948.
286 Na izbore u Crnoj Gori izašlo je 99% žena, u Bosni i Hercegovini 98%, u Hrvatskoj 81, 83%
(za Sloveniju i Srbiju podaci su bili nepotpuni). Nav. pr. AIHRPH, KZDAŽH, 1948. Napadno
povećanje broja žena u mjesnim narodnim odborima (uz istovremeni pad njihova učešća na
višim hijerarhijskim razinama) moguće je tumačiti na dva načina. Jedan je opadanje društvene
moći narodnih odbora. Naime, Zakon o narodnim odborima izglasan 28. 5. 1949. trebao je
poslužiti dokidanju »birokratsko-centralističkih tendencija koje su težile da upravu narodnih
odbora pretvore u ekspozituru aparata centralnih organa vlasti« (nav. pr. D. Bilandžić, isto,
174). Drugi je funkcioniranje zakona povećane disproporcije (law o f increasing disproportion)
koji ukazuje da porastom hijerarhijske razine vlasti opada participacija žena. Usp. Sharon L.
Wolchik, »Ideology and Equality: The Status of Women in Eastern and Western Europe«,
Comparative Political Studies, 13, 1981, 4, str. 458.
287 AIHRPH, KZDAŽH, 2. 2. 1950.
288 U odnosu na 1948. garantirana je opskrba povećana za 5, 2% krušarica, 8, 1% masnoća, 100,
4% mesa, 33% šećera, 35, 8% tekstila, 75% drva, više obuće... »Sve to dokazuje da naša Partija
i narodna vlast posvećuje naročitu pažnju pitanju poboljšanja životnog standarda naših trudbe
nika«. Isto.
289 Broj žena u proizvodnji 1947. porastao je 45% u odnosu na 1945, a 1949. za 47% u odnosu na
1947. Te su godine u NRH 4393 žene stekle naslov udarnice. Isto.
250 Prema podacima od 15. 11. 1949. u SRZ su bile uključene 75. 172 žene (54%). Isto.
�152
K O N JI, Ž E N E , R A TO V I
291 U tom je trenutku u N R H radilo 53 dječjih jaslica (1.678 djece), 105 vrtića (5.183 djece), 54
dječjih socijalnih ustanova (4.427 djece), a 567 dječjih kuhinja raspodjeljivalo je 101.500 obroka
iz M eđunarodnog dječjeg fonda. Isto.
292 Zapisnik sa sastanka tajnica i predsjednica oblasnih odbora A F Ž -a, 3. 1. 1950, AIHRPH
KZD A ŽH , 3. 1. 1950. (podv. L. S.).
293 Tek koji mjesec prije toga na sastanku Izvršnog odbora A FŽ Hrvatske Anka Berus je katego
rički tvrdila: »Smatram drugarice da danas u 1950. godini mi ne samo da možemo nego i tre
bamo svuda postaviti odbore AFŽ.« Zapisnik sa sastanka Izvršnog odbora A FŽ Hrvatske
A IH R PH , K ZDA ŽH, 2. 2. 1950.
294 Sednica Izvršnog odbora A FŽ Jugoslavije (stenografske beleške), A IH RPH, KZDAŽH, 1951.
I u slučaju ovog dokum enta radi se o neispravnom datiranju, što je odmah zamjetljivo, jer je
već iz dnevnog reda vidljivo da se sastanak održao prije III. kongresa A FŽ (28-29. 10.1950.).
295 Zapisnik sa sastanka tajnica i predsjednica oblasnih odbora A F Ž -a 3. 1. 1950, AIHRPH,
K ZD A ŽH , 3. 1. 1950.
296 Pribilješke sa sastanka tajnica, rukovodioca sekcije »Majka i dete« i istorijskog odelenja iz Re
publika u CO A F Ž Jugoslavije«, A IH R PH , KZDA ŽH, 10. i 11. 4. 1950.
297 »Svim kotarskim i gradskim odborim a AFŽ«, A IH RPH , KZD A ŽH , 12. 6. 1950.
* Ovdje se rukopis prekida. Ostale su tek natuknice za nastavak koje ovdje također objavljujemo
(primj. D. R. A.):
+ kontradikcije:
1/ KP kao izvor direktiva za A F Ž vs. lični interesi članica (dakle društvo — pojedinac);
2/ odvajanje KP od države/vlasti (porast br. članova KP, postaje masovan partija, usp. Bil. 178)
= mijenja se diskurs, ali ne i m etoda (društv. matrica, KP je m reža koja prekriva/prožima sve
druge društv. mreže)
— pismo CK KPJ — legitimira promjene — da li ih nalaže jer se žene ne drže planova? Di
sperzija vlasti? (usp. Bilandžić)
Problemi s reorg:
— ukidanje profesion. — kartice — brojni otkazi, O TPO R I
— rad u okviru N F nitko ne pokreće, Štoviše, guši ga se
— 26. 9. 50. VT kompromis — oksimoronski model
— 1951-53. opadanje općenite društv. vidljivosti žena — da li je ono u funkciji smanjenja
kom petencija/aktivnosti AFŽ?
�OD ANTROPOLOGIJE
ŽENE DO POLITIČKE
ANTROPOLOGIJE
��4
Nužnost "ženske perspektive"
u etnologiji
Ne jednom do danas povijest je pokazala da se riječ »žena«, izdvojena
iz neupitnog poretka očiglednoga, podudara s riječju kriza. »Žensko pi
tanje«, »ženska prava«, »ženski problem«, ma koju sintagmu da podasti
re određeni diskurs, ona se javlja u suton neke krize. Zbog toga ću i ovo
dovođenje žena i etnologije u vezu započeti naznakama krize etnologije
koja izbija potkraj šezdesetih godina.1
Od svog konstituiranja kao znanost, etnologija je usmjerena na pro
učavanje »drugih«, udaljenih, tzv. primitivnih kultura. I kada je riječ o
izvanevropskoj, ali i evropskoj etnologiji, bez razlike u prostornoj distan
ci, nedvojbena je distanca dviju kultura: one koja postavlja pitanja nasu
prot onoj koja je predmet znanstvenog interesa. U oba slučaja onaj koji
promatra, tumači, intervenira i konceptualizira kulturu i društvo različito
od njegova, nije pripadnik te kulture. No, u slučaju izvanevropske etno
logije takav je pristup bio moguć u jednom ograničenom povijesnom raz
doblju — periodu prevlasti razvijenog Zapada nad »nijemim«, porob
ljenim i neosviješćenim kulturama drugačijeg lika. Ono što je, uz ostalo,
suočilo etnologiju s vlastitim ograničenjima, bilo je rezultat fundamen
talnih procesa emancipacije »primitivnih« društava, zbog čega je nužnost
radikalnog preispitivanja etnologijske tradicije imala burne i izvanznanstvene odjeke.
Sprega etnologije i kolonizatorske politike može se pratiti i posred
stvom dominantnih teorijskih orijentacija još od unilineamog evolucionizma devetnaestog stoljeća koji podastire sliku »divljaka« u vrijeme najizrazitije kolonijalne ekspanzije i na taj je način i »teorijski« pravda. Et
nologija stoga nije, kako je jednom ustvrdio Claude Lćvi-Strauss, »ne
čista savjest Zapada«, već je više plod »vjere u vlastitu superiornost« (J.
�156
K O N JI, Ž E N E , R A T O V I
Copans). Predmet proučavanja postaje ideološki proizvod na taj način
što »primitivnost« (sa svim zamislivim konotacijama) tih društava kon
struira i formulira sa stanovišta onih interesa koji su izvanjski i tuđi pro
učavanoj zajednici. »Empirijsko područje etnologije proizvod je političke
i ekonomske povijesti koja integrira različita društva unutar materijalne
i intelektualne orbite Zapada«2, naglašava francuski etnolog Jean Co
pans. Razlike između zapadnih i »primitivnih« zajednica ne smatraju se
posljedicom historijskih razlika (nejednak razvitak), nego se uzimaju za
specifična i nesvodljiva obilježja same njihove prirode. Uzmimo, primje
rice, onu različitost koja inzistira na historičnosti zapadnih društava i nehistoričnosti društava koje proučava etnologija. »Da su domoroci pro
učavali sami sebe, reklo bi se da se bave poviješću ili filologijom, a ne
etnologijom«, zaključuje Levi-Strauss.
Kada je u jednom trenutku spomenuta sprega znanosti i organiziranog
političkog nasilja postala odveć kompromitantna (npr. skandal oko pro
jekta Camelot, izravno sudjelovanje etnologa u špijunaži, itd.)3, valjalo
se suočiti s proturječjima, do tada latentno prisutnima, koja su se očito
vala na dva plana: 1) na planu implikacija djelatnosti etnologije, tj. nje
zine identifikacije s kolonijalističkom praksom i pogledom na svijet; 2)
unutar same discipline, tj. propusta da se pojme i prihvate granice i ka
rakter vlastite djelatnosti.
Naime, epistemološki gledano, etnološke spoznaje nose u sebi crte
»znanstvenog kolonijalizma«, u kome se »težište stjecanja znanja o od
ređenom narodu smješta izvan njega« (J. Galtung)4. Na taj je način i
etnolog — »domorodac« žrtva istog odnosa moći i nejednakosti, jer sliku
0 svojoj sredini usvaja iz druge, »kompetentnije« ruke, tj. onako kako je
viđena, formulirana i uobličena od strane »došljaka« s pomoću njegova
kategorijalnog aparata.
Oba ova plana možemo smatrati izdancima proturječja, utkanih u te
melj čitave tradicije znanosti i njezina »objektivizma«. Iako se demistifi
kacija pojma znanstvene objektivnosti javlja i prije u vidu radikalne sum
nje u sklopu drugih društvenih znanosti (T. Kuhn, C. W. Mills, T. R oszak
1 dr.), taj je problem složeniji kada je riječ o etnologiji. Utjecaj društve
nog, političkog i ekonomskog položaja istraživača na izbor pristupa, po
dataka i njihovu interpretaciju još više se pojačava činjenicom da osim
klasnih i ideoloških razlika postoji gust splet kulturnih karakteristika ko
je istraživača odvajaju od predmeta proučavanja. Ograničenost »pogleda
izvana«, kao nosioca znanstvene objektivnosti, nametnula je potrebu
uvođenja novih metodoloških pretpostavki — mnogodimenzionalnost
poimanja zbilje nameće zamjenjivanje pojma jedino važećega, objektiv
�N U Ž N O S T ŽENSKE PERSPEKTIVE
157
nog znanja p ojm om znan ja dobivenog na tem elju o d ređ en e perspektive
gledanja. P rih vaćan je stava da je znanje nužno p arcijaln o , te d a zah v aća
stvarnost s p oseb ne egzistencijaln e pozicije p ro m a tra ča , o m o g u ćit će ,
ako se jed an aspekt više n e predstavlja kao to talitet, nove i objektivnije
spoznaje.
Potpu no razob ličavanje p red o d žb e o etnologiji kao nep ristranoj i n e
zavisnoj disciplini i kritika njezina političkog savezništva (bilo kolonijal
nog, kao što je to u slučaju izvanevropske etn o lo gije, bilo klasnoga, u
slučaju evropske) dovela je do sp ozn aje d a znan stvena d jelatn o st, želi li
djelovati u skladu s in teresim a i istinskim p o tre b a m a ljudi koje p ro u čav a,
a ne prom icati isključivo o so b n e i p ro fesion aln e in terese discipline i nje
zinih poslenika, nužno m o ra p o stati an g ažiran a disciplina, svjesna i izvanznanstvenih im plikacija svog djelovanja.
Međutim, kritika etnoloških paradigmi, koje su podržavale nejedna
kost između razvijenih i nerazvijenih, ne ostaje samo na tim općim, na
cionalnim relacijama. Već u jeku najžešćih rasprava o granicama etno
loškoga pristupa javlja se svijest o tome da tradicija proučavanja nekih
društvenih skupina (obično marginalnih, kao što su žene, omladina, obo
jeni, manjine), i u industrijskim zemljama i u zemljama u razvoju (done
davno privilegiranom »terenu« etnoloških istraživanja), sadrži sve ele
mente kolonijalističkog pristupa. Specifična problematizacija žene i nje
zine djelatnosti u sklopu etnologije, izlazak iz posebne vrste »nevidlji
vosti« žene u znanosti, pa i u etnologiji, dobila je svoj najjači poticaj za
oslobođenje žena, koji su sveobuhvatno pristupili preispitivanju i »ras
krinkavanju« tradicionalnih predodžbi o ženi i njezinu položaju, odnosu
spolova, njihovoj podjeli rada i karakteru ženskosti i muškosti u pojedi
nim društvima. Taj pokret, koji u akademskom svijetu doživljava svoj pu
ni procvat početkom sedamdesetih godina, »senzibilizirao« je znanstve
nike (prije svega žene) da na novi, dekolonizirani način pristupe prouča
vanju žena kao marginalne društvene skupine, koja tvori polovicu čo
vječanstva. Kritika neadekvatnog pristupa ženi u sklopu etnologije dio je
šire kritike postojećeg seksizma u znanostima, kako prirodnima, tako i
društvenima, koji prepoznaje, označava, smatra valjanima, interpretira
»interese i djelatnosti muškaraca u društvu koje se razlikuje i dijeli po
spolu« (Ann Oakley)5 i u kome je kategorija spola i problem njegove
socijalne konstrukcije posve zanemarena u društvenim znanostima, ili je
Tak puna predrasuda o »vječnim« obilježjima i sklonostima spolova.
Sažet ću ovdje osnovne točke kritike etnologije, primijenjene na priJtup proučavanju žene.
�158
K O N JI, Ž E N E , R A T O V I
1.
Žena je u vlastitoj, kao i u ostalim kulturama, onaj »drugi«. Njezino
je određenje uvijek negativno — žena je reziduum pojma »čovjek« koji
nije muškarac. Njezina je različitost tumačena kao njezina ahistorična,
naravna bit, jednom za svagda spoznatljiva i spoznata. Univerzalna bio
loška kategorija spola (sex) supsumira i zamagljuje pogled na kategoriju
roda (gender)6 koja je rezultat društveno nametnute podjele među spo
lovima i proizvod je konkretnih društvenih odnosa na planu seksualne
ekonomije, koji ljudska bića muškog i ženskog roda pretvaraju u muškar
ce i žene.
Stoga je adekvatna konceptualizacija žene7 jedna je od prvih zadaća
koje je postavila ova perspektiva kritike etnologije.
2.
Ono što kritika etnologije tumači kao integriranje razlika kultura koje
su predmet proučavanja i one koja postavlja pitanja u krug intelektualne
i materijalne orbite Zapada, u stvari je kritika prevlasti muškog utjecaja
(male bias) na teorijske pretpostavke, iz kojih nužno proizlazi određeni
tip etnografskih podataka. Takva teorija, nazovimo je muškom, proizvod
je akademske tradicije koju su uglavnom stvarali muškarci, a počiva na
ustrojstvu industrijskog, zapadnog, građanskog društva kojega je dio.
Teoretičari su u temelje svojih pretpostavki ugradili ideološke predra
sude koje njihova vlastita kultura ima o ženi i o njezinu položaju, te su
već unaprijed osudili ženu na relativnu nevidljivost, usredotočujući se u
većoj mjeri na zanimanja i djelatnosti muškaraca.8
3.
Znanstveni se kolonijalizam, prilikom proučavanja žene, logički nadovezuje na univerzalnu razdvojenost, pa time i suprotstavljenost spolova.
Muškarac-etnolog je ovdje dvostruki outsider, on je stranac u proučava
noj kulturi, a također je i stranac u »ženskom svijetu«. Kako će se s teš
kom prtljagom predrasuda o ulozi žene u svom društvu probiti do ključa
razumijevanja »ženskog jezika« (jezik tijela, čuvstvenosti, čulnosti, ko
munikacija žena unutar vlastite skupine)? Neizvjesnost toga pothvata po
jačava još jedna činjenica: ženski je svijet najčešće dostupan posredova
njem lokalne »muške« strukture ili, kako je naziva Edwin Ardener9, do
minantne grupe, za razliku od prigušene, utišane ženske grupe. Taj autor
tumači prevlast muškog utjecaja kao prevladavajuću prisutnost muškara
ca — kao etnologa, kazivača i ljudi o kojima etnolozi izvješćuju, suprotstavljenu relativnoj odsutnosti žene. Muška se dominacija zasniva na či
�N U Ž N O S T ŽENSKE PERSPEKTIVE
159
njenici da su u proučavanim društvima muški modeli društva dostupniji
strancima, nego što su to modeli koje fomuliraju žene. Ta je tendencija
posljedica različitih djelatnosti i iskustava muškaraca i žena. Muškarci su
neusporedivo češće sudionici političkih aktivnosti i javnog diskursa, mo
bilniji su od žena koje su većinom ograničene na područje doma. Zahva
ljujući većoj pokretljivosti, češće dolaze u dodir s pripadnicima drugih
zajednica i, u skladu s time, suočeni su s problemom definiranja »sebe i
svojih žena«, nasuprot »drugima i njihovim ženama«. Tako određeni,
modeli društva se razmjenjuju, a istodobno su stavljeni na raspolaganje
manje mobilnim članovima društva, koji ih mogu preuzeti ako se ukaže
potreba. Zbog toga žene, pod određenim okolnostima, suočene s proble
mom definiranja, mogu preuzeti modele društva u onom obliku u kome
su ih formulirali muškarci (kao dominantna skupina). Modeli koje mogu
formulirati žene na osnovi svojih iskustava, neovisno o muškarcima, nisu
predmet javnog diskursa, pa se ne mogu ni izraziti istim mehanizmima
komunikacije i u istim situacijama kao što to mogu muški modeli.
No, kakvi su izgledi za adekvatnije proučavanje žena u sve brojnijim
slučajevima, kada se na teren upućuju žene-istraživači? Analiza literatu
re je pokazala da se i ovdje mogu potvrditi analogije s općim stanjem u
disciplini. Naša žena-etnolog (je li slučajno da i unatoč brojnosti djelat
nica nije uvriježen i ženski rod zanimanja?) u mnogome nalikuje krot
kom domorodačkom etnologu koji znanja o svojoj kulturi usvaja iz druge
ruke.
Prestiž muškarca u našem društvu toliko je izražen da žena, u etnologiji ili u
bilo kojoj drugoj profesiji može steći poštovanje ili ugled samo ako se bavi
pitanjima koja muškarci smatraju važnima. Tako su žene-etnolozi bile dje
latne godinama, rijetko je moguće otkriti bilo kakve razlike između njihova
rada i rada muškaraca etnologa. Profesionalna edukacija uključila je učenje
mišljenja iz muške perspektive tako da se ne bi trebalo čuditi što su žene
postavljale ista pitanja kao i muškarci.10
Postoje i iznimke, kao što su npr. radovi Margaret Mead ili pak kla
sična studija Phillis M. Kaberry Aboriginal Women: sacred and profane
(1939) koja je uspjela doprijeti do oba modela definiranja društva: dok
su muškarci tvrdili da postoji prevlast muškaraca, žene su je, u nekim
svojim iskazima, najžešće nijekale.
4.
Mnogodimenzionalnost poimanja zbilje koja teži zamjenjivanju pojma
jedino važećega i, kao što smo vidjeli, pogrešno nazvano objektivnog zna
nja, pojmom znanja dobivenog na temelju određene perspektive gleda
�160
K O N JI, ŽE N E , R A T O V I
nja, otvara novo polje mogućnosti za ono, što sam u naslovu navijestila
kao žensku perspektivu u etnologiji. Dosadašnja objektivnost, zapravo
muški kut gledanja, ostavljala je spoznaju o cijelosti ljudskoga svijeta ne
potpunom, pa time znatno iskrivljenom, što znači i neznanstvenom.
Temelji za to već postoje. Posljednjih desetljeća prisutan je proces
preispitivanja etnologijske tradicije i težnja za izgranjom takve etnologije
koja će radikalno preispitati svoje korijene i granice i redefinirati svoje
postulate kojima će žena postati »vidljivom« ne samo unutar discipline,
već i prisutna u društvu. Borbena antropologija (nezaobilaziva je sveza
s akcijskom antropologijom) koja želi omogućiti nove obzore u analizi
spolnosti u društvu, poprimit će obrise nove orijentacije i dobit će, ute
meljena na znatnom broju radova s tih polazišta i pretpostavki, naziv
antropologija žene.11 Zasnivanje takve alternativne perspektive nije mo
guće bez prethodne kritike izvora, kao što sam već napomenula, muški
posredovanih izvora. Žena (njezine djelatnosti, čitav njezin svijet, modeli
društva kako ga ona doživljava), do sada potisnuta na usku funkcionalističku marginu, vidljiva u onoj neizbježivoj mjeri u kojoj je nezamjenjiva
za funkcioniranje određenog društva, ipak je naišla na prikladniji izraz
u nekim područjima istraživanja kulture. Ardener smatra da su studije
rituala i simboliziranja omogućile lakšu komunikaciju sa ženama, da se
mnogo podataka s tog područja odnosi na žene, te da ono što ti podaci
donose često osporava muške modele društva. Ukrstiti ovako dobivene
podatke s onima koje nude mušku sliku svijeta, već znači skinuti veo koji
je zatamnjivao konkretum egzistencije, ne samo žena, već i cijele zajed
nice. Druga je zadaća promjena optike terenskih istraživanja. Literatura
s područja antropologije žena došla je do zanimljivih spoznaja, ponav
ljajući pojedina terenska istraživanja na dekoloniziran način, shvaćen ov
dje kao »demaskulinizirani«. Nadalje, ženska će perspektiva omogućiti
osvajanje novih područja istraživanja: omogućit će problematiziranje
spolne podjele u različitim društvima i kulturama prema kojoj je teorija
bila ravnodušna, tj. shvaćala je kao zadanu, integrirala je i na njoj se
temeljila12 ne preispitujući je.
Ženska perspektiva ima mogućnost i odgovornost da pridonese rein
terpretaciji i redefiniciji temeljnih kategorija ljudskog postojanja, da ko
rigira jedan isključivi način interpretacije koji je prevladavao tijekom ci
jele povijesti razvitka etnološke znanosti, da istraži istinski neistraženi
kontinent i usmjeri se na razaranje ideologiziranog poretka očiglednoga.
�N U Ž N O S T ŽENSKE PERSPEKTIVE
K l
BILJEŠKE
Već i etimološki izvod same riječi iena ukazuje na jednostranu semantičku razinu tog pojma.
Prema EtimoloSkom rječniku Petra Skoka, žena dolazi još od indoevropskog korijena koji znači
rađati, a muškarac od korijena koji znači misliti, gospodariti.
Jean Copans, »De I’ ethnologie k Panthropologie«, u: Copans, Godelier, Tomay, Backes-Clement: L'anthropologie; science des sociitis primitives'?, Editions E. P., 1971.
Lydia Sklevicky, »Antropolog heroj u akciji«, Pitanja, 1977, 4-5, str. 69.
Johan Galtung, »After Camelot«, u: The Rise and Fall o f Project Camelot, ur. I. Horowitz, Cam
bridge M. I. T. Press, 1967, str. 296.
Ann Oakley, »The Invisible Woman: Sexism in Sociology«, u: The Sociolog of Housework, Mar
tin Robertson, Oxford, 1978, str. 2
Gayle Rubin, »Traffic in Women: Notes on the ’Political Economy’ of Sex«, u: Toward an An
thropology o f Women, ur. Rayna R. Reiter, Monthly Review Press, N. Y. & London, 1975, str.
178-180.
Felicity Edholm, Olivia Harris, Kate Young, »Conceptualising Women«, Critique o f Anthropo
logy 3, 1977, 9-10, str. 101-130.
M. Z. Rosaldo, »Woman, Culture and Society: A Theoretical Overview«, u: Woman, Culture
and Society, ur. M. Z. Rosaldo i L. Lamphere, Stanford Univ. Press, 1974, str. 3.
Edwin Ardener, »Belief and the Problem of Women«, u: The Interpretation of Ritual, ur. J.
S. La Fontaine, Tavistock, London, 1972. Citirano prema K. Milton, »Male Bias in Anthropo
logy«, Man, 14, 1979, 1.
Sally Slocum, »Woman the G ath erer Male Bias in Anthropology«, u: Toward an Anthropology
of Women, str. 49.
Žarana Papić, Lydia Sklevicky, »Ka antropologiji žene«. Revija za sociologiju, 1980, 1-2.
Christine Delphy, »A Materialist Feminism is Possible«, Feminist Review, 1979, 2, str. 87.
��5
M atrijarhat:
Prijepor mitologije,
ideologije i utopije'
Ideja o povijesnoj zbiljnosti vladavine žena doimala se, prema riječima
Uwea Wesela, nevjerojatnom, kada je objavljena u Bachofenovu djelu
Materinsko pravo 1861. godine. Premda je bila tijekom vremena poste
peno prihvaćena od marksizma, psihologije, književnosti i ženskih pokre
ta, ona je još i mojoj generaciji studenata etnologije tumačena kao puka
tlapnja jednog beznadnog edipalca, konzervativca pod jakim utjecajem
romantike, svjesno antiracionalnog protivnika pozitivističke historiogra
fije svog vremena. Danas brojne rasprave o toj temi pobuđuju ujedno
strah i nadu; strah onih na vlasti od moguće repeticije »kaosa« koji pri
ziva slika »žene na vlasti« i nadu ljudi s margina užasnutih mogućim is
hodom vladavine »racionalne« tradicije poznate prakse moči. Knjige (o
kojima će biti riječi u ovom ogledu, bez obzira na njihovu znanstvenu
utemeljenost, metodološku dosljednost i ishodišno nadahnuće, usredo
točene su na propitivanje matrijarhata kao povijesne stvarnosti i mita,
ali i na otkrivanje u njemu iskoristivih utopijskih elemenata.
Rasprava Uwea Wesela1 koja nosi podnaslov »O Bahofenovom ’Ma
terinskom pravu’ i položaju žena u ranim društvima pre nastanka dr
žavne vlasti« istražuje sve mogućnosti koje otvara Bachofenovo klasično
djelo. To je prvenstveno kritička analiza u njemu iznesenih podataka,
metode i pojmovnog aparata, nakon čega slijedi pokušaj historijske re
konstrukcije matrilineamosti i naposljetku izgradnja teorijskog modela
prelaska od matrifokalnosti ka patrijarhalnom načelu društvene organi
zacije. Pri tom se Wesel služi kritikom izvora te komparativnom anali
zom — u prvom dijelu knjige Đachofen je suočen s »historijskom prov
jerom«, a u drugom dijelu s etnološkim spoznajama. Bachofenov se spoz
najni postupak o stvarnom postojanju »ginekokracije« temelji na mito
�164
K O N JI, Ž E N E , R A T O V I
logiji shvaćenoj kao sjećanje na stvarne historijske događaje te na zapi
sima trojice grčkih povjesničara: Herodota (5. st. p. n. e.), Heraklida
Pontijskog i Nimfisa iz 4. st. p. n. e., te filozofa Nikole Damaska (1. st.
p. n. e.). Postepeno potiskivanje žena i prelazak na patrijarhat on poima
kao opći razvoj ka duhovnom, muškom principu. Wesel nadalje analizira
djela koja su mogla poslužiti kao potvrda Bachofenovim tezama: Morganovo Drveno društvo (1877) i Engelsovo Porijeklo porodice (1884). Po
red učenja o matrijarhatu ovo »značajno trojstvo«2 udarilo je temelj evolucionističkog shvaćanja razvoja ljudskog društva. Pregledom odobrava
nja i odbijanja Materinskog prava dobivamo popis prominentnih autora
i djela: među odobravateljima nalazimo među ostalim od književnika T.
Manna, Rilkea, Benjamina, psihoanalitičare Freuda, Reicha, Fromma,
Horkheimera, od filozofa tu je Lukacs, dok najpoznatiju skupinu čine
feminističke autorice od dvadesetih godina do danas. Najoštriji osporavatelji Bachofenovih ideja bili su pored historičara i etnolozi. Nakon po
četne naklonjenosti koju su pokazivali McLennan, Morgan i Tylor, et
nolozi ga odbacuju zbog sve veće ahistoričnosti same etnologije koja od
bija istraživanje razvoja kultura, ali i zbog toga što su upoznata druga
matrilinearna društva u kojima muškarci imaju apsolutnu prevlast. Jed
nodušno prihvaćanje Bachofena postojalo je sve donedavno tek u mar
ksističkoj literaturi socijalističkih zemalja, u kojima je neosporavani ma
trijarhat (preko zasada Morgana — Engelsa — Bebela) trajao kao za
jedničko dobro materijalističke historiografije. Postavljajući si temeljno
pitanje što je danas preostalo od Bachofenovih otkrića, Wesel se najprije
usredotočuje na strogo određivanje pojmova. Ključni pojam materinsko
pravo (Mutterrecht) kod Bachofena je sinonim za ginekokraciju — domi
naciju žena u porodici, određivanje srodstava po ženskoj liniji, iz čega,
po njemu, nužno proizlazi povezanost s političkom dominacijom žena u
društvu, tj. njihova vladavina nad muškarcima. Osamdesetih godina pro
šlog stoljeća ulazi u upotrebu novi pojam — matrijarhat, koji sasvim po
tiskuje riječ ginekokracija, kovanicu nastalu kao suprotnost pojmu patri
jarhata koji kod Bachofena stoji za univerzalnu vlast muškarca u porodici
i društvu. No, prema Weselu, materinsko pravo nediferenciran je pojam
i ima tri značenja: 1) kod Bachofena to je sinonim za ginekokraciju; 2)
upotrebljava se u smislu matrilineamosti kao suprotnosti patrilineamosti
a da se ničim ne upućuje na dominciju žena; 3) javlja se i kao mješovit
pojam, naročito u arheologiji i povijesti starog vijeka. Pojmovi matri/patrilineamosti i matri/patrilokalnosti znanstveno su dostatno određeni a
kao nadomjestak materinskom pravu/ginekokraciji/matrijarhatu Wesel
predlaže termine matrifokalnost, odnosno matricentrično društvo. Ti
�M ATRIJARHAT...
165
pojmovi približno istog značenja obilježavaju društva u kojima žene imajustanovitu dominirajuću ulogu u porodici, a ponekad i u društvu. Takva
su društva, koja se međusobno mogu znatno razlikovati, redovno matrilineama i matrifokalna i unatoč mogućem dobrom položaju žena ne mo
že se govoriti o njihovoj vladavini. Drugi Weselov korak u propitivanju
Bachofenova nasljeđa sastoji se u »historijskoj provjeri«: suočavanju nje
gove interpretacije mitološke odnosno povijesne građe s drugim izvorima
i interpretacijama kulture Likije, Egipta i Krete.3 Zaključak je da Bachofen krivo interpretira izvore budući da je u antičko doba riječ ginekokracija bila negativno konotirana i izražavala opću bojazan za opstanak »od
prirode danog muškog uređenja«. U zaključnom poglavlju prvog dijela
knjige (»Istorija«), Wesel Bachofena upoređuje s Kolumbom. On je ot
krio jedan mit i opisao ga kao opći historijski i kulturni stupanj čovječan
stva. Time je stvorio novi mit čiji je sadržaj moralna i duhovna nadmoć
muškaraca koji su poslije dugih borbi naposljetku svladali kulturnu nad
moć žena. Dok je za samog Bachofena i njegovo vrijeme (da li zaista
samo njegovo?) taj novi mit imao funkciju legitimiranja vladavine muš
karaca, njegova je ideološka snaga bila prepoznata i dalje razvijana i od
ženskih pokreta koji upravo tada stupaju na evropsku povijesnu scenu.
Unatoč obilju pogrešaka koje je u njegovu djelu utvrdio Uwe Wesel, pre
sudno je za evaluaciju značenja Bachofenova djela to što je prvi uzdrmao
vjeru u univerzalnost patrijarhalne porodice, jer »Odjednom se opet čuo
prizvuk vlasti u reči, vlasti o kojoj je moglo da se diskutuje. Patrijarh je
postao čovek koji je morao da se opravdava«.4
U drugom dijelu knjige (»Etnologija«) Wesel se okreće empirijskim i
teorijskim rezultatima etnologije, kušajući historijski rekonstruirati nuž
ne uvjete postojanja društva bez potlačenosti žena. Istražuje položaj žene
kod ratara i pastira-stočara. Potom se koncentrira na matrifokalnost kod
Hopi Indijanaca i Irokeza. Njegov je zaključak da u tim društvima postoji
ravnoteža odnosa moći. Štoviše, matrifokalnost otkriva jedan radikalno
različit koncept moći: prevaga žena nije bila vezana uz individualno gori
položaj muškaraca, za razliku od patrilineamih/lokalnih društava kada
prevaga muškaraca uvijek individualno ide na račun pojedinih žena. La
nac uzroka nužnih (mada ne i dovoljnih) za postojanje takvog tipa dru
štava izražen je na sljedeći način: motička zemljoradnja -> kolektivni rad
žena — matrilokalnost — matrilineamost. Obilježja konkretnih etnološ
>
>
kih primjera takvih društava pokazuju da pored toga u njima uopće
nema (muškog) autoriteta, te da je očita labavost porodičnih veza (dru
gim riječima, struktura male porodice bitno utječe na pogoršanje žena).
Presudna kombinacija (ili elementi modela »političke ekonomije spolno
�166
K O N JI, Ž E N E , R A TO V I
sti« prema teoriji Gayle Rubin5) za poraz matrifokalnosti prema Weselu
izgleda ovako: egzogamija -» patrilokalnost -> otkup nevjeste -» poliginija. Po njegovu mišljenju, nijedan od prva tri elementa uzet zasebno ne
upućuje na nužnu diskriminaciju žena, već ima »mudre društvene fun
kcije«. Tek s dodatkom poliginije žene postaju pasivni objekti razmjene
i bivaju svedene na vrijednost robe. Iako dobar dio svog dokaznog ma
terijala preuzima iz rezultata američke antropologije žene, Wesel upu
ćuje kritiku njezinim autoricama zbog teze o univerzalnoj potlačenosti
žena do koje su došle prihvaćanjem etnoloških podataka bez historijske
analize. Historijska analiza, naime, omogućava utvrđivanje većeg broja
matrifokalnih društava. No Bachofen ih je, nailazeći na njihove tragove,
proglašavao matrijarhatskim, ne mogavši pojmiti (ideja je još sablažnjivija od vlasti žena) da u njima uopće ne postoji vlast. Weselove elegantno
izvedene kritike ne mimoilaze ni Levi-Straussa (pretjeranost teorije o
razmjeni žena), ni Morgana i Engelsa (postanak patrijarhalne porodice
nezavisan je od postanka privatnog vlasništva). Sučeljavajući u završnom
poglavlju »najraniju prošlost i blisku budućnost«, upozorava na treći i
još zanemareniji dio procesa političke ekonomije spolnosti — vezu po
jave političke vlasti koja nastaje kad se dominacija muškaraca nad žena
ma proširi u dominaciju muškaraca nad muškarcima. Pitajući se koje po
uke prošlosti mogu poslužiti zaključcima za budućnost, Wesel upućuje
još jedan sjetni pogled na cause celebre društava bez vlasti i dominacije,
društva jakih žena i slobodnih muškaraca — na Irokeze. »Povoda za to
danas ima dovoljno.«6
Neki od tih povoda zasigurno su potakli Claudiu Schmolders da skupi
mitske pripovijesti o »divljoj ženi« koje u čitalaca imaju pobuditi čuđe
nje, strah i žudnju. U njima se žena pojavljuje samostalna i autonomna,
u mnoštvu elementarnih obostranih i onostranih uloga i figura, onakvih
kakve ih je mitski pripovjedač pronašao dijelom u ženskoj svakodnevici
ili im ih pripisao složivši ih u funkcionalno jedinstvo. U predgovoru knjizi
autorica svoj izbor označava kao angažiran i subjektivan — najavljuje
igru simboličkim proizvodima pozivajući čitatelje da joj se pridruže.7
Svako poglavlje, posvećeno jednoj ulozi/slici »divlje žene«, koje sadrži
nekoliko priča pretežno izvanevropskih naroda (tek ih je nekoliko iz
evropske tradicije, čak i jedna »srpsko-hrvatska« vještica), ima uvod, »di
jelom informativan, dijelom zbunjujući«8. Komentari priča sadržani u
tim uvodnim naznakama doista zbunjuju jer Claudia Schmolders rabi ne
obično eklektičan teorijsko-interpretativni okvir. Jednom su to psihoa
nalitička tumačenja: jungovska, kao u poglavljima »Velika majka«, »Putovanje njezina života«, »Životinjska zaručnica, Kći bilja«, ili frojdovska,
�M ATRIJARHAT...
167
u poglavlju »Zavodnica«! Drugi će put to biti strukturalna antropologija
Lćvi-Straussa (»Vidarica, Čarobnica«), ili pak izvještaj starih putopisaca
»Amazonka, Mlada junakinja« i književnika antike. Ponegdje svi oni za
jedno, što ipak ne umanjuje užitak čitanja o »Divljoj kuharici«, »Čarobnici i vještici«, »Dobroj vili i suđenici«, »Vodenoj ženi« i drugima. U
Pogovoru teorijskih pretenzija, posvećenom u cijelosti mitskoj mašti, au
torica ističe kako se u drugoj fazi novih ženskih pokreta (osamdesetih
godina) osvješćuje pitanje o vlastitoj povijesti i tradiciji žena. Po njezinu
su mišljenju dosad najrabljenije slike žena proizvod »muške fantazije«
koja ih je uvijek formulirala kao svoj alter ego u obliku polarnih suprot
nosti (kurva/svetica, anđeo/vještica, kućanica/Amazonka i si.). Tražeći za
sebe »legitimirajuće rodoslovlje«, žene su otkrile samo dvije pretkinje:
Vješticu i Boginju mjeseca/Veliku majku, slike koje zajedno čine mitski
paradoks, jedinstvo zastrašujućeg i prisnog. No, »mitski pripovjedač«,
Lćvi-Straussov bricoleur9, iz svog priručnog arsenala iznalazi velik broj
elemenata koje slaže na bezbroj načina u različitim pripovjedačkim kul
turama. Upravo bogatstvo i višeslojnost njegovih proizvoda daje elemen
te mogućeg identifikacijskog modela jednog punijeg samopoimanja žene
(Selbstbild). Slike koje on nudi iskazuju imanentnu dvoznačnost žene
(»između kuhinje i kozmosa, tave i pakla«, »zaštitnice i žderačice vlastite
djece«) i pružaju mogućnost razrješenja. »Mitska mašta je u stvari prvi
oslobađajući odgovor na teror elementarnog, iskorak iz nijemog stra
ha.«10 Zaobilazeći kompleksne diskusije o mitu, autorica prihvaća odre
đenje mita koje daju braća Grimm. To su simbolički proizvodi koji fun
kcioniraju kao fantastična i, ako je moguće, didaktička utjeha, podjed
nako udaljena od realistične opomene sage i tjelesnosti lakrdije. Reper
toar »narativnog kućanstva« mitskog pripovjedača u pričama ove zbirke
i ženi današnjice, nada se Claudia Schmolders, može pružiti protuslike
(Gegenbilder) za vlastita tjeskobna civilizirana i siromašna osjetila, na isti
način na koji su »divlji ljudi« srednjeg vijeka služili kao protuslika ulju
đenom dvorskom društvu. One sadrže subverzivni potencijal da upozore
na štetočinstvo jednog isuviše bogatog društva »koje iskorištava prirodu
bez kućevnog smisla za dijalog s tijelima, s konkretnim«. I naposljetku:
»Možda će konačno druge priče upraviti naš pogled s čangrizave mono
tonije vladajućeg mišljenja na nasmijanu i uplakanu polifoniju potlače
nog.«11 Okrepljujuće poruke pripovjedačke, mitske mašte možda mogu
potaknuti i civilizacijski zaokret, otvoriti prostor za igru i osporavanje,
za znati-želju, »aus dem Zahlen wieder ein Erzđhlen machen«...12
Heide Gottner-Abendroth, u knjizi opisnog podnaslova Matrijarhalne
religije u mitu, bajci i epici, u velikoj mjeri sužava prostor dijalektičke igre
�168
K O N JI, ŽE N E , R A T O V I
suprotnosti, kako je u Divljoj ženi prekorava C. Schmolders, nazivajući
je »suvremenom propovjednicom Velike majke i matrijarhata«13. Što
više, ova autorica odbacuje sama načela dijalektike smatrajući je proiz
vodom patrijarhalnog mišljenja. Tek je patrijarhalni kozmos polariziran
suprotnostima, dok matrijarhalni počiva na ideji trijada po uzoru na tro
struki mjesec, simbol trojstvene boginje matrijarhata u njegovu najvišem
razvojnom stupnju. Matrijarhalni je kozmos nehijerarhičan, a njegovom
kozmičkom dezintegracijom u patrijarhatu dolazi i do društvene i psi
hičke dezintegracije. Boginja i njezin heroj proizvod su epohe dominacije
žena, epohe jedinstva u kojoj boginja predstavlja božansko načelo, koz
mičku integrativnu snagu i kreativnu sposobnost uopće, dok je njezin he
roj (kralj) princip herojskog žrtvovanja, cikličkog (sezonskog) umiranja
i rađanja, smješten u jezgri božanskog. Razbijeno jedinstvo, izgubljenu
cjelovitost kozmosa i čovjeka koje je ujedno i »patrijarhalno izobličavanje naše ženstvenosti« moguće je ponovno zadobiti otkrivanjem matrijarhatskog nasljeđa. U njemu sadržano određenje ženstvenosti i muškosti
može ženu današnjice izbaviti smrtonosne dijalektike patrijarhalnog sta
nja duha i ujedno postati putokazom (ideološkom platformom, reklo bi
se po autoričinu politiziranom diskursu), naznakom jedne konkretne
utopije. Cilj je ove knjige dakle dvojak: proizvesti ideologiju oslobođenja
od patrijarhata i, kao za to nužnu predradnju, teoriju matrijarhata —
istražiti njegovu povijesnu egzistenciju koju je tradicionalna historijska
znanost u svom 3000 godina dugom postojanju promišljeno odstranjivala
iz naše povijesne svijesti. Metodološko polazište autorica označava kao
transdisciplinamo, praćeno »ideološko-kritičkim oprezom« (on je sadr
žan u kritici znanstvenih kritika matrijarhata). Okvirnu shemu svoje stu
dije H. Gottner-Abendroth postavlja na sljedeći način:
1) Religija — mitologija boginja Zemlje i Mjeseca;
2) Ritual — godišnje svečanosti inicijacije heroja, svadbe Boginje i he
roja, herojeve smrti i ponovnog rođenja;
3) Struktura obitelji/države — rodovska struktura s materinskim pra
vom (matrilineamost/lokalnost), ginekokracija;
4) Ekonomija — poljoprivreda, vrtlarstvo, obrada zemlje, zajedničko
rodovsko vlasništvo.
Kada su sve četiri instance ove sheme prisutne u jednom društvu, mo
že se govoriti o matrijarhatu. Kao relevantni povijesni izvor svojoj studiji
autorica navodi matrijarhalnu mitologiju14 — sto dvadeset godina nakon
Materinskog prava ovaj princip očito nije izgubio na zavodljivosti. Na os
novi provedbe strukturalne sheme matrijarhatskih religija15 u indoevrop
skom prostoru, autorica namjerava izvesti relevantne zaključke o kultur
�MATRIJARHAT...
169
noj i socijalnoj povijesti svjetskog matrijarhata. Grandiozni zadatak čiju
je realizaciju (kada bi uopće bila moguća) potpuno promašila! Njezina
analiza funkcionira (bez obzira na pogreške u premisama) u čitanju mita
na semantičkoj i semiološkoj razini. Štoviše, to čitanje proizvelo je vrlo
intrigantnu lektiru, neki sub-genre znanstvene fantastike16 izokrenute
naglavce. Zaplet postaje još uzbudljiviji u dijelovima knjige o bajci i epici
u kojima H. Gottner-Abendroth upućuje na podzemno djelovanje obra
zaca matrijarhatskih religija u patrijarhalnoj kulturnoj tradiciji. U njima
ona prepoznaje utopijske elemente koji su nadmudrili lukavstvo patrijar
halnog svjetskog uma. Oni istrajavaju u alternativnim kultovima donjih
slojeva, kao tajni kultovi i čitave subkulture, kao ono običajno (folklor,
sage, bajke). Možda je najiritantniji propust knjige nedostatnost objaš
njenja razloga transformacije matrijarhatskih u patrijarhatske religije. O
tome ne doznajemo ništa više od činjenice da je do tog prelaska došlo
činom nasilja, što je dokumentirano materijalima iz motiva (Gotterschlacht Mythen). Nasilje, koje je nepoznato u matrijarhatsko doba, time
postaje konstanta patrijarhalnog svijeta — njegovog mišljenja, znanosti
i društvene prakse. Stoga se i ne čini nelogičnom utopijska vizija H. Gott
ner-Abendroth koja smatra da je jedina šansa ljudskog preživljavanja u
kozmosu povratak Here, Hagie Sofie, Jorde — ako nam za to još uopće
dostaje vremena.
Ma kako različite, ove tri knjige, svaka na svoj način, promišljaju ma
trijarhat u njegovim mitskim, ideološkim i utopijskim dimenzijama. Weselova se knjiga nadovezuje na znanstvenu tradiciju osporavanja mitologijskog mišljenja, dok Claudia Schmolders i Heide Gottner-Abendroth
u mitu nalaze nove poticaje za umornu maštu i opustošenu znanost bez/
/protiv žena. Dok Wesel raskrinkava Bachofena kao izumitelja novog mi
ta, njegovo je djelo do danas ostalo inspiracija objema autoricama za
ideologizirano osporavanje vladajuće, patrijarhalne ideologije. Da je vri
jeme sazrelo da matrijarhatska/matricentrična tradicija jedne drugačije
shvaćene moći predstavlja poželjni izvor nove utopije, slažu se svi autori.
Mogući prigovori o neznanstvenosti te teze očito su bespredmetni. Prem
da možemo prihvatiti Weselovu ogradu da »ma kakvu prošlost imale
žene, nijedna ne daje uzor za budućnost«12, ne čini se naodmet napo
menuti da zaroniti u prošlost, pa makar i fantastičnu, nije nerazumni ko
rak pri mišljenju utopije.
�170
K O N JI, Ž E N E , R A TO V I
BILJEŠKE
*
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
U tekstu se raspravlja o tri knjige koje, svaka na svoj način, promišljaju matrijarhat u njegovim
mitskim, ideološkim i utopijskim dimenzijama: Uwe Wesel (Uve Vezel), Mit o matrijarhatu,
Prosveta, Beograd, 1983; Die Wilde Frau: Mytische Geschichten zum Staunen, Furchten und Begehren, ur. Claudia Schmolders, Eugen Diederichs Verlag, Koln, 1983; Heide Gottner-Abendroth, Die Gottin und ihr Heros, Frauenoffensive, Miinchen, 1980, 252 str.
Iako knjiga nije oprem ljena bilješkom o piscu, niti podrobnijom karakterizacijom, dobiva se
dojam da se radi o disertaciji koja pedantnim i rigoroznim znanstvenim postupkom istražuje
sve mogućnosti koje otvara zadana tema. Izdavački nemar, pored ove zamjerke, potkrepljuje i
činjenica da je većina prezimena au to rici navedenih u II. dijelu knjige (»Etnologija«) prijevo
dom nasilno maskulinizirana.
Wesel, nav. dj., str. 29.
Wesel, nav. dj., str. 41-62.
Wesel, nav. dj., str. 75.
Usp. Gejl Rubin, »Trgovina ženama - beleške o ’političkoj ekonomiji’ polnosti«, u: Antropolo
gija žene, ur. Žarana Papić, Lydia Sklevicky, Prosveta, Beograd, 1983, str. 91-151.
W esel, nav. dj., str. 161.
Na istim osnovama pripremila je i Alison Lurie svoju zbirku Clever Gretchen and Other Forgotten
Folktales, Heinemann, London, 1980. Svoj pristup opravdala je činjenicom što su u dosadašnjim
izborima (koje su uglavnom sačinili muškarci 19. stoljeća) heroine uglavnom pasivne, dobre,
bespomoćne i dosadne — što se očekivalo od djevojčica tog vremena. No, tisuće narodnih priča
protuslove takvu shvaćanju — njih je prepričala A. Lurie koja im je time željela vratiti dobar
glas kod današnje djece i njihovih roditelja, nadajući se da će neke od u njima prikazanih junaki
nja jednoga dana postati isto tako popularne kao što su danas Pepeljuga i Snjeguljica.
C. Schmolders, nav. dj., str. 10.
C. Schmolders preuzima Lćvi-Straussovu definiciju »domaćeg majstora« kako je opisana u Div
ljoj misli, Nolit, Beograd, 1966, str. 53-54.
C. Schmolders, nav. dj., str. 284.
C. Schmolders, nav. dj., str. 299.
C. Schmolders, nav. dj., str. 300.
C. Schmolders, nav. dj., str. 294-295.
H. G ottner-A bendroth kao svoj izvornik za izradu strukturne sheme matrijarhatske mitologije
navodi djelo Ranke-G raves, Grčka mitologija, 1961.
H. G ottner-A bendroth, nav. dj., str. 17-22
Ako prihvatimo mišljenje američke književne teoretičarke J. Annas da je znanstvena fantastika
oduvijek bila potencijalno revolucionarna jer zamišlja, stvara alternativni svijet koji je komentar
postojećeg svijeta i da je, vjerojatno zbog tih razloga, gotovo ravnopravan udio ženskih autorica
u tom književnom genreu, ova prim jedba na račun Boginje i njenog heroja čini se manje ishitre
nom. Pam ela J. Annas, »Novi svjetovi, nove riječi: androginija u feminističkoj znanstvenoj fan
tastici«, Književna smotra, 1982, 46, str. 78-86.
Wesel, nav. dj., str. 161.
�6
Izmišljanje tradicije:
Dan koji sviće nadom
Svake godine uoči 8. marta iznova se raspravlja o tome treba li slaviti
ili obilježavati taj blagdan koji mnogi smatraju izmišljanjem tradicije,
mnogi ga vulgariziraju, a mnoštvo je onih koji ga i ne zapažaju. Shvati li
se, pak, 8. ožujka kao simbolični dan za pokretanje novih ženskih inici
jativa, to može biti program nade usredotočen na budućnost, lišen ideo
loških stega i negativnih konotacija.
U oporom vremenu preispitivanja svih donedavno neupitnih vrednota,
obavezni početak proljetnog ritualnog ciklusa označavaju žustre rasprave
0 tome kako (i treba li uopće) obilježavati Dan žena u nas. Smije li uto
pijsku nadu o međunarodnoj nadnacionalnoj solidarnosti žena i borbi za
istinsku ravnopravnost nadomjestiti tek »poljubac i kitica cvijeća« o ko
jima s čežnjom govore žene u nedavnoj anketi zagrebačkoga Večernjeg
lista? Čini li nas ispražnjenost socrealistički intoniranih svečarskih uvod
nika i »svečanih akademija«, sve izlizanijih tokom njegove neizbježne po
ratne obaveznosti, nužno siromašnijima za jedan plemeniti i još nedose
gnuti san?
Naime, samo utemeljenje 8. ožujka nije bilo nimalo jednostavno. Kla
ra Zetkin, zakonita kuma ovog praznika, morala se poslužiti lukavstvom
1 svojim velikim autoritetom u međunarodnome radničkom pokretu da
razbije predrasudu o bespolnom jedinstvu radničke klase. Na 11. me
đunarodnoj konferenciji socijalistkinja, održanoj u Kopenhagenu 27. ko
lovoza 1910, predložila je da socijalistkinje svih zemalja organiziraju je
danput u godini svoj dan. On je u prvom redu imao služiti agitaciji za
žensko pravo glasa u kojoj je dotad prednjačio tzv. građanski feminizam.
Njezin je prijedlog naišao na mlaki prijem, te odluku o novom blagdanu
ne spominje nijedna od 18 rezolucija te konferencije. Stoga je Klara Zet
kin svoj naum propagirala »u bazi« i na stranicama časopisa Jednakost
kojeg je bila glavna urednica. Ideologija radničkog pokreta najčešće je
�172
K O N JI, ŽE NE , R A TO V I
bila slijepa i zanemarivala je žene u vlastitim redovima. Upravo je po
sebno »ženski socijalistički dan«, osim ostaloga, imao i tu zadaću da upo
zori na dugogodišnju borbu radnica da se ravnopravno uključe u radnički
pokret. Borba protiv »proleterskog antifeminizma« vodila se još od po
lovice 19. stoljeća. Ne prozirući lukavstvo kapitala, pojedinačni sindikati,
pa čak i čisti nacionalni sindikalni savezi, denuncirali su žene nazivajući
ih »prljavim konkurenticama«. Kao jeftiniju radnu snagu dugo su ih po
kušavali odstraniti s tržišta rada.
Povijesni zaborav
Prvobitna nelagoda i loša savjest koja je bila u pozadini utemeljenja
Dana žena ogleda se i u drugom povijesnom zaboravu i previdu. Koji je
događaj potakao Klaru Zetkin da upravo 8. ožujka odabere za manifestiranje borbene solidarnosti žena? Povijest ovoga praznika puna je apo
krifnih priča i mistifikacija, a tek su novija istraživanja upozorila na to
da su u taj datum različite sredine upisivale vlastite, nimalo utopijske
simbole i tradicije.
Najčešće se spominju demonstracije njujorških radnica održane 8.
ožujka 1857. o kojima u američkim povijesnim izvorima nema ni traga.
U nas se često spominje 8. ožujak 1901. — demonstracije čikaških rad
nica. Dakako, standardni su dekor policajci na konjima i potoci krvi...
Najzanimljivija je svakako potpuno apokrifna priča što su je pomno ana
lizirale talijanske autorice Ilde Capomazza i Marisa Ombra u knjizi 8.
mart: priče, motivi i rituali o međunarodnom danu žena (Rim, 1987). Na
primjerima iz vlastite zemlje (kao primjeri poslužili su im materijali i
arhivi Komunističke partije Italije, Socijalističke partije, Sindikalne cen
trale CGL, i dr.) i sličnim primjerima iz drugih evropskih zemalja is
tražile su motiv zlog kapitalista koji je štrajkačice u svojoj njujorškoj tvor
nici zaključao tako da se nisu navrijeme mogle spasiti od vatre što je
zahvatila zgradu.
Mjesto, vrijeme i broj žrtava tragedije variraju od teksta do teksta.
Štoviše, u pretelevizijskoj civilizaciji taj je motiv bio zahvalan predložak
za prikazivanje u obliku fotomontaža i stripova, zanimljivi primjeri kojih
se mogu pronaći u Italiji pedesetih godina. Uporna pretraga izvora i li
terature pokazala je da se takav događaj doista zbio u New Yorku 29.
ožujka 1911, pri čemu su izgubljena 134 mlada života. Zabilježio ga je
list američke sindikalne organizacije Industrial Workers of the World u
tekstu »Kapitalistički zločin«, objelodanjenome 3. travnja 1911, dakle go
dinu nakon kopenhagenske konferencije.
�D A N KOJI SVIĆE N A D O M
173
U čemu je tolika privlačnost motiva nevinih žrtava spaljenih na lomači
kapitala da je postao općim mjestom? Autorice talijanske studije sma
traju da povezivanje tog motiva s ustanovljavanjem Dana žena — istica
njem progona, nasilja i krvi — slijedi dobro znani i rasprostranjeni obra
zac pučke kulture poznat iz života mučenika. Taj se motiv dobro uklopio
i u patrijarhalnu sliku svijeta u kojoj je stradanje najčišći oblik ženstve
nosti. Upisivanje američkog nadahnuća u tradiciju 8. marta može se ob
jasniti nastojanjem aktivista radničkog pokreta da se u vrijeme hladnoratovske napetosti distanciraju od suviše izravnih asocijacija na boljševič
ku tradiciju. Željelo se naime privući široke mase demokratski orijenti
ranih žena u vlastite redove dajući ženskome socijalističkom prazniku intemacionalnije i spontanije konotacije, a istodobno ga učiniti univerzal
no čitljivom metaforom za potlačivanje žena nadopisivanjem sakralnih
obilježja.
Radnice na lomači
U prilog ovoj hipotezi francuske povjesničarke Lilian Kandel govori
to što je u nas motiv radnica na lomači posve nepoznat. Naš se međuratni, ratni i poratni napredni tisak neinhibirano naslanja na sovjetsko na
dahnuće. Tako, naprimjer, Organizovani radnik (3. ožujka 1927), sjeća
jući se demonstracija ruskih radnica 1913, ističe da su »raspršene baju
netama i kundacima podivljalih kozaka i policista, ali aktivnost i požrtvovnost ruskih radnica oduševila je radnice cijelog svijeta i otad se 8.
mart slavi kao međunarodni dan žena.«
Stvarajući vlastitu tradiciju 8. ožujka, svaka je sredina uzimala sastojke
prema potrebama i mogućnostima vlastite kulture. Stoga ne bi bilo
opravdano govoriti o nekome svjesnom falsificiranju povijesne istine. Ri
ječ je o postupku koji je povjesničar Eric Hobsbawm, nimalo pogrdno,
nazvao »izmišljanje tradicije«. Navedeni primjeri sugeriraju da se izmišIjanje tradicije 8. ožujka oslanjalo na tradicije što su ih žene ostavljale
tek u procjepu između borbe i mučeništva. Dok su na Zapadu aktivistki
nje novih feminističkih pokreta pokušale same proizvesti nove scenarije
njegova obilježavanja, u nas su se odmicanjem od revolucionarnog razioblja osmomartovske proslave stapale s pučkim tradicijama Majčinog
lana. Takva redukcija prvobitno »socijalističkoga ženskog dana« upozoava na bolnu očiglednost toga što su i istinska (ne samo formalna) ravlopravnost i nadnacionalna solidarnost žena još i danas utopija.
�174
K O N JI, Ž E N E , R A T O V I
Odustanemo li od sadašnjem trenutku primjerene pesimističke vizure,
8. ožujka može biti još neispisani list za nove ženske inicijative. Popis je
neiscrpan.
To može biti aktivna podrška na koju pozivaju aktivistkinje zagrebač
kog telefona SOS za otvaranje skloništa za žene i djecu žrtve obiteljskog
nasilja. Jer, u društvenoj situaciji u kojoj se svaki mjesec na telefon SOS
javlja nekoliko stotina žena s vapajem za pomoć, ne može biti govora o
ostvarenju ravnopravnosti. Izvornu ideju 8. marta o međunarodnoj soli
darnosti žena možda najbolje ilustrira akcija osnivanja Jugoslavenske
ženske inicijative za razvoj Kosova koju je nedavno pokrenula Šonja Lokar. U osnivačkom proglasu čitamo: »Kosovo je, bez sumnje, ono jugo
slavensko pitanje koje na jednome mjestu, socijalno i politički, združuje
sve elemente razvojnog proturječja Jugoslavije. Socijalno-klasne i me
đunacionalne, civilizacijske, ekološke, demografske, generacijske i supro
tnosti među spolovima«. Proglas završava geslom: »Bolje razvoj nego
bratoubilački rat.«
Možda još nije kasno da na neispisane margine osmomartovske tra
dicije žene Jugoslavije upišu vlastiti program za nadu, za budućnost.
�7
Nova Nova godina:
Od »Mladog ljeta«
k političkom ritualu*
Nova godina, socijalistički praznik naroda Jugoslavije, dan je radosti za sve
trudbenike naše zemlje, jer toga dana sumiramo rezultate našeg rada. Svaka
nova godina jedna je stepenica više u našem usponu prema socijalizmu. Iz
tehnički i kulturno zaostale zemlje pretvaramo se u naprednu ekonomski ne
zavisnu i kulturnu zemlju.1
Mi imamo nače svečane dane kao što je 29. novembar, 8. mart, 1. maj i Nova
godina i na te dane ćem o mi darivati našu djecu i prirediti dječji praznik.2
(13. 12. 1948)
U gradovima bi se moglo na trgovinama ili raskršćima okititi veliku jelku,
koja bi bila naročito lijepo okićena petokrakom, srpom i čekićem i slično? (3.
12. 1948)
Ovogodišnja proslava dana ’Dječje radosti’ m ora imati masovan karakter, za
to se naša organizacija, kao i sve ostale organizacije moraju založiti da pro
slava što bolje uspije i da postane s vremenom Narodni običaj i da zamijeni
dosadašnji vjerski praznik.4 (6. 12. 1949)
Proslavi Nove godine treba dati i politički karakter.5 (16. 12. 1949) (podv. L.
s.)
Utopijskim elanom, svojstvenim novim pripadnicima elite vlasti, akti
vistkinje Antifašističkog fronta žena (AFZ) predvodile su potkraj 1948.
osvajački pohod na Novu godinu kao »socijalistički praznik«, »naš sve
čani dan«, budući »narodni običaj«. U vremenu kada se niti jedan pro
jekt nije činio neizvedivim — »napredak«, »kultura«, socijalizam/komu
nizam bili su nadohvat ruke — aproprijacija i resemantizacija jedne ti
sućljetne tradicije doimala se kao gotovo rutinski zadatak. Četrdeset go
dina nakon njihova ispitivanja, ovi su dokumenti6 više od svjedočanstva
o intenzitetu revolucionarnog erosa jedne generacije. Prigodni tekstovi
o željenom značenju Nove godine, upute i okružnice viših odbora AFŽ^a
odaslane put široke baze hijerarhijske piramide, kao i povratni izvještaji
�176
K O N JI, ŽE N E , R A TO V I
»s terena«, omogućuju nam da u gotovo laboratorijskim uvjetima pro
matramo kako su se (uz čelik) kalile i tradicije.
Stvaranje, iznašašće tradicije (the invention of tradition) »prakticirano
je s oduševljenjem u brojnim zemljama i s različitim ciljevima« od sre
dine druge polovice 19. stoljeća, ističe britanski povjesničar Eric Hobsbawm.7 Poticaje za stvaranje tradicija on je uvjetno podijelio na poli
tičke — inicijatori su države ili organizirani društveno-politički pokreti,
i socijalne koje promiču neformalno organizirane društvene grupe. Samo
iznašašće tradicije Hobsbawm definira kao »skup postupaka kojima obič
no upravlja otvoreno ili prešutno prihvaćanje pravila ritualne ili simbo
ličke naravi, koja nastoje usaditi određene vrednote i norme ponašanja
pomoću ponavljanja koje automatski implicira kontinuitet s određenom
historijskom prošlošću«.8 Osnovna tri tipa iznašašća tradicije u praksi se
najčešće preklapaju, a funkcioniraju kao: 1) uspostavljanje ili simboliziranje društvene kohezije ili pripadnosti grupama, stvarnim ili artificijelnim zajednicama; 2) ustanovljavanje ili legitimiranje institucija, statusa
ili odnosa autoriteta; 3) socijalizacija, usađivanje vjerovanja, vrijednosnih
sustava i konvencija ponašanja.9
Čitanje povijesnih izvora o uspostavljanju Nove godine kao socijali
stičkog praznika, građe o prazniku (ritualu) ceremoniji, neophodno je
situirati i u obzor interesa etnologije. Zamišljene i realizirane scenarije
ove svetkovine, kako je provođena koncem 1940-ih i početkom 1950-ih
godina u nas, mogu se na taj način čitati kao kolektivni tekst, »kao ma
štovita djela satkana od društvene građe«.10 Geertzova varijanta društve
ne semantike (»gusti opis«) otvara brojne mogućnosti interpretacije. Na
ime, cilj je »etnografije gustog opisa (...) da izvede dalekosežne zaključke
iz malih, ali vrlo gusto strukturiranih činjenica, da bi se potkrijepile opće
tvrdnje o ulozi kulture u konstrukciji kolektivnog života, sučeljavajući te
tvrdnje upravo sa složenim posebnostima.«11
Slijedeći Geertzov metodološki naputak, ovaj rad želi otvoriti disku
siju o problemu sučeljavanja i povezivanja dviju eksplanatomih strategi
ja: one koja se temelji na socijalnoj historiji orijentiranoj prema rekon
strukciji i spoznaji tzv. marginalnih društvenih aktera (kao što su prim
jerice žene ili njihova organizacija)12 i procesa (iznašašće tradicije), kao
i na primjeni »gustog opisa« koji je kadar suptilno i uvjerljivo dokumen
tirati spoznaju da za globalne društvene promjene nije dovoljno samo
osvajanje vlasti.
Riječju, ovaj će se tekst (kao prvi korak istraživanja u toku) usredo
točiti na slijedeće problemske sklopove: istraživanjem povijesnih izvora
utvrditi što je prethodilo i uzrokovalo iznašašće »socijalističke« Nove
Godine; kojim se političkim i simboličkim strategijama u ovom slučaju
koristi nova vlast za postizanje revolucionarnih mijena kulture (»kultur
�N O V A N O V A G O D IN A
177
ne revolucije«); koje su sociokulturne funkcije novouspostavljenog seku
larnog političkog rituala.
SUMRAK STARE TRADICIJE (BOŽIĆ 1945 — BOŽIĆ 1948)
Ciklus zimskih narodnih običaja predstavlja cjelinu sekvenci u čijem
je centru, uz brojne anticipacije/posticipacije od konca studenog do iza
sv. Tri kralja, »glavni uži božični skup«.13 Badnjak/Božić se u narodnoj
tradiciji često prepliće s Novom godinom o čemu, pored ostalog, svjedoči
i naziv »mali Božić« za Novu godinu (naročito kod kajkavaca), ili pripjev
stare specifično hrvatske božične popijevke »Narodi(l) nam se kralj ne
beski« koji o Božiću govori kao o »mladom ljetu«.14 Gavazzi to prekla
panje izvodi iz jednog mnogo starijeg iznašašća tradicije: crkva je, potirući konkurentske paganske svetkovine, u ritualno-magijski kontekst kalendae ianuariae smjestila datum Kristova rođenja da bi ga tek u 16-17.
stoljeću definitivno obilježavala 25. 12, a 1. 1. uvedeno je svetkovanje
nove godine »u crkvi i javnosti«.15 Mnoge od narodnih tradicija zimskog
ciklusa specifična su obrada elemenata svetkovanja »dana rođenja ne
pobjedivog sunca« (dies natalis solis invicti) koje je poznavao čitav antički
svijet (Bliski istok, Mediteran): istaknuta je uloga vegetacije (zelenilo,
borove grančice, građanski Christbaum)\ svjetlosti (svijeće, kresovi, u
Dalmaciji »kolede«-kalende); darova (u starom Rimu strenae) i čestita
nja...
Uvažavanje Božića kao istaknutog datuma ceremonijalnog kalendara
očito je i u prosincu 1945, u periodu dovršenja političke revolucije, uoči
donošenja prvog Ustava FNRJ 31.1.1946. Vjesnik Narodnog fronta Hr
vatske na dan sv. Nikole (6.12.1945) izvještava o »Nikolinjskom dariva
nju siromašne djece«. U toj su se akciji isprepleli caritas i propaganda:
Djeci je objašnjavano da ti darovi ne dolaze iz nekog imaginarnog koša, nego
da im to daju naše narodne organizacije (pojedini ulični odbori Narodnog
Fronta, sindikalne podružnice, A F Ž — primj. L. S.), da su to darovi Titovi.16
Približavanje Božića osjeća se u gotovo svakom prosinačkom broju
Vjesnika, da bi kulminiralo svečanim izdanjem dvobroja za 24. -26. 12.
1945. Uvodnik na prvoj strani naslovljen je »Prvi Božić u slobodnoj Na
rodnoj Republici«, a zaglavlje resi crveno otisnuta čestitka »Sretan Bo
žić!«. Popratnom ilustracijom dominira petokraka — parafraza betle
hemske zvijezde koja obasjava seljačke kućice, dok se u daljini naziru
ruševine.17 Slobodni dom — glavno glasilo Hrvatske republikanske se
ljačke stranke18 donosi prigodne tekstove prvaka stranke, dok ilustracija
predstavlja kakofoničnu igru simbola: dva anđelčića razapinju lentu s
natpisom »Republika«, koju obasjava crvena petokraka. Oba uvodnika
�178
K O N JI, Ž E N E , R A T O V I
mješavinom novog ideologiziranog diskursa i pohvale »starog patrijar
halnog običaja« naglašavaju civilizacijsko značenje Božića kao pretkrš
ćanskog nasljeđa, koje se održalo »u vidu božićnih običaja kroz vjeko
ve«.19 Prominentan je klasni pristup (siromašni, narodni Božić, naspram
pretilnoj svetkovini gospode, nenarodnih elemenata); mir iz tradicional
nih formula čestitanja stavljen je u stvarni povijesni kontekst završetka
Drugog svjetskog rata, dok se patriotski moment — pozivanje na tradi
ciju hrvatskog naroda — ugrađuje u sliku skladnog spleta bratstva i je
dinstva naroda Jugoslavije.
Vjesnik pokazuje sliku općeg ugođaja, posebno u Zagrebu. Aluzija na
biblijsku »nevinu dječicu« može se nazreti u tekstu koji informira da će
na sam Badnjak početi »razmještaj djece palih boraca po zagrebačkim
porodicama« (njih 1500)20 Radio-Zagreb emitira prigodne emisije čita
vog badnjeg dana, a u 24 sata prenosi ponoćku. Kazališta ne rade od 23.
do 31. prosinca, a na prvi i drugi dan Božića ne rade uslužne radnje niti
industrijska poduzeća. Kao pogodnost građanstvu oglašava se produljeno
radno vrijeme brijačkih radnji uoči Božića, »davanje plina« nekoliko sati
dnevno dulje od uobičajenog, kao i posebna prodaja govedine »u racioniranoj količini od 15 dkg po potrošaču na kupon G — razno — 19-2021«, po cijeni od 43 din za kg.21 Praznični broj Vjesnika na čitavih deset
stranica donosi mali oglasnik u kojem privatne i državne tvornice, obrtni
ci, ugostitelji i pojedinci, često kićenim jezikom upućuju poslovnim i inim
prijateljima, znancima, cij. mušterijama, dobavljačima, kupcima, cij. go
spođama i »čitavome narodu« božične čestitke. Naredni broj (28.12) do
nosi »čestitku borcima i rukovodiocima II. jugoslavenske armije prigo
dom Božića i Nove godine« koju potpisuju komesar-pukovnik Rade Zigić i komandant-general-major Milan Kuprešanin.
Nova godina 1946. dočekana je kao »godina bitke za obnovu i izgrad
nju (1945. je ispraćena kao »godina narodne pobjede«) bez posebnih ri
tualnih obilježja. Novogodišnji broj Vjesnika donosi prigodnu ilustraciju
na naslovnoj strani: partizani uzdižu zastavu koja se viori. U drugom pla
nu nižu se: zgarišta — most — traktor — tvornica, ilustrirajući asocija
tivni sklop prelaza od 1945. u 1946. godinu, dok ženski lik s lentom oko
pasa i petokrakom zvijezdom u uzdignutoj ruci personificira Republiku.
U idućem broju Vjesnik donosi »Govor msgr. dra Svetozara Rittiga na
svečanoj misi zahvalnici u crkvi sv. Marka«. Msgr. Rittig započeo je Te
deum sa »Odličnici, drugovi i drugarice«, pozdravivši predstavnike Na
rodne vlasti Hrvatske, JA, konzularni kor, te predstavnike masovnih or
ganizacija, javnog i kulturnog života.22 U novogodišnjem broju Slobodni
dom upućuje želje za sretnu i plodnu godinu, apostrofirajući time svoje
agrarne reference, te objavljuje primljenu čestitku »braće Srba«. 6. i 7.
siječnja 1946. Vjesnik donosi notice o proslavi pravoslavnog Badnjaka u
Zagrebu.
�N O V A N O V A G O D IN A
179
Godinu dana kasnije zamrli su koraci sv. Nikole, a naznake božične
atmosfere mogu se u Vjesniku očitati tek asocijativnim postupkom.
Uvodnik »Prema boljem životu« uopćeno evocira povijest borbe za slo
bodu, a popraćen je fotografijom drveća u snijegu obasjanog suncem.
Tek na 9. stranici nalazimo čestitku: »Uredništvo i uprava ’Vjesnika’ žele
svim svojim čitateljima katoličke vjeroispovijesti čestit Božić«. Adresat
je apostrofiran kao grupa građana određene vjeroispovijesti, a ne više
»čitav narod«, dok je adresant određeno »uredništvo i uprava« — ne više
izdavač, NF.23
Slobodni dom u uvodniku »Čestit Božić«, koji potpisuje Franjo Gaži,
seljak, predsjednik Izvršnog odbora HRSS-a i potpredsjednik vlade
NRH, pored etnografskog repetitorija božičnih običaja (još jedan neatribuirani hommage Gavazziju) svoje želje za mir aktualizira spomenom
netom završenog Sveslavenskog kongresa u Beogradu (»miroljubiva sla
venska zajednica«).24
Javni, medijski diskurs o Božiću 1946. pokazuje značajke prelaznog
oblika. Ponovno je naglašena civilizacijska dimenzija praznika (implicit
no suprotstavljena vjerskoj), dok se sama božična poruka aktualizira u
naznakama — u Vjesniku je to »navještanje« boljeg života, u Slobodnom
domu »mir među ljudima dobre volje«. Radio-Zagreb emitira samo ne
koliko prigodnih emisija, kina u Zagrebu rade uobičajeno, jedino kaza
lišta ne daju predstave na Badnjak, dok je broj oglasa — čestitki sveden
na samo 25 prigodnih poslanica, uglavnom obrtnika i pojedinaca.
Nova godina 1947. nije posebno svečano obilježena, no zamjetne su
neke novine u odnosu na prošlu godinu. Pojavljuju se prvi oglasi za sve
čane proslave (Hotel »Esplanade« u Zagrebu), te novogodišnji govor
maršala Tita, popraćen službenim fotoportretom u uniformi. Programatski govor predsjednika Republike nadalje će se redovito pojavljivati sva
kog 1. siječnja.25 Slijede brojni mobilizacijski tekstovi, podjednako u Vje
sniku i Slobodnom domu (1.1. 1947), o uspjesima i daljnjim zadacima u
obnovi i izgradnji prigodom skorog početka petogodišnjeg privrednog
plana.26
Božić 1947. označava jasnu prekretnicu prema dotadašnjem uvažava
nju i toleranciji predrevolucionamih tradicija. Očigledno se produbljuju
podvajanja u njegovu tretiranju u analiziranim glasilima. U Slobodnom
domu još je uvijek istaknuta svečana atmosfera, ali s intenzivnom prim
jesom aktualizacije-politizacije tradicionalnih motiva. Uvodnik — čestit
ka Franje Gažija — patetično apostrofira socijalni moment: »suze gor
čine umjesto darova« na podnožju božičnog drvca koje su lile siromašne
matere, među koje je svrstana »i majka sviju nas Hrvata, naša draga do
movina Hrvatska«. U ulozi »Mladoga kralja« (Spasitelja) pojavljuje se
»veliki sin naše drage majke domovine Hrvatske Josip Broz-Tito« i »divjunaci koji su se oko njega skupili«.27 Ilustracija na naslovnici prikazuje
�180
K O N JI, ŽE N E , R A T O V I
idilu seljačke obitelji: majka plete, dijete (sin) igra se na podu, a otac za
stolom čita HRSS-ovo glasilo. Na zidu je Titova slika, a kao stvarni do
kaz blagostanja i napretka u vidu elektrifikacije sa stropa blješti elek
trična žarulja.
Vjesnik prvi put ove godine potpuno prešućuje Božić kao kultumopovijesni simbol, čime obznanjuje njegovo iminentno povlačenje iz jav
nog diskursa. Jedini relikti još su najavljena 15-minutna emisija RadioZagreba »O Badnjaku« i oglas »Dame specijalizirane u Beču kod najbo
ljih majstora« koja, neestetskom vremenu usprkos, preporučuje svoj sa
lon za njegu lica i tijela.28
Podvajanje u tretiranju Božića, nagoviješteno 1946, ove se godine do
vršava. Dok Vjesnik ignorira Kristov rođendan (jedan je rođendan još
uvijek dolično obilježen — onaj Generalissimusa Staljina 21. 12. 1947),
u Slobodnom domu Božić sve više klizi prema marginama, prema zatvo
renom obiteljskom prostoru, kada se uvodničar patetično prisjeća njego
va svetkovanja u djetinjstvu, a domovinu simbolički locira u obitelj.
Do takvog obrata nije došlo bez najave. U svom govoru »prilikom pa
ljenja prve peći u najvećoj tvornici hidrauličnih strojeva u Jugoslaviji«29
maršal Tito, zalažući se za budnost i pažljiv odnos prema narodnoj imo
vini, kritizira izostajanje s posla »zbog raznih praznika«. Posebno su apo
strofirani vjernici (mada njihovo pravo na vjersko uvjerenje nije sporno)
koji »ostavljaju posao čim im svećenici zazvone na sva zvona«. Dakako
da su izostanci s posla zbog praznovanja mogli predstavljati stvaran prob
lem, što ilustrira i podatak da na drugi dan Božića 1947. samo u Zagrebu
nije radilo oko 11.000 radnika čime je, kako se procjenjuje, izgubljeno
oko 1 milijun dinara.30 Da se ipak radilo o pseudoracionalnom argumen
tu kad se potiskivalo svetkovanje Božića, svjedoči odredba Ministarstva
industrije i rudarstva u prosincu 1945. prema kojoj se »mirovanje na prvi
i drugi dan Božića ne plaća«, te se u dogovoru s Odborom jedinstvenih
sindikata radnika i namještenika nadoknađivao u slijedećim radnim da
nima.31 Briga za ekonomsku efikasnost, dakle, nije prvenstveni motiv
prilikom kritike svetkovanja. Potiskivanje Božića imalo je mnogo složeni
ju pozadinu. Spomenut ću tek jedan od najprominentnijih razloga. U Be
ogradu je od 26. do 28. 9. 1947. održan Drugi kongres Narodnog fronta
Jugoslavije na kojemu je nedvosmisleno dokinut postojeći stranački plu
ralizam. KPJ je javno obznanila hegemoni karakter svoje vlasti (do tada
se deklarirala kao prva među jednakim strankama),32 čime je dovršena
i posljednja faza političke revolucije. Slučaj izgona Božića iz javne sfere
označio je i afirmaciju jednog drugog tipa monopola. Naime, proizvodnja
značenja/simbola jedan je od centralnih prerogativa društvene moći. Svi
drugi konkurentski proizvođači morali su odstupiti. Sam Božić je, unatoč
svojoj »civilizacijskoj «/tradicijskoj dimenziji, ipak potpadao pod nadleštvo jedne dobro organizirane hijerarhije s tisućljetnom tradicijom, koja
�N O V A N O V A G O D IN A
18 1
je u tadašnjem političkom trenutku bila percipirana kao potencijalno naj
tvrdokornija opoziciona snaga poretku. Potkraj 1947. dovršena je konso
lidacija revolucionarne vlasti, čime su svi dotadašnji »kompromisi« mogli
biti anuliram.
Nova godina 1948. obilježena je u Vjesniku i u Slobodnom domu go
vorom maršala Tita i tekstovima o uspjesima u ostvarenju prve godine
petoljetke.
Naredni Božić ipak je, makar posredno, spomenut u Vjesnikovu tekstu
o dobrovoljnom radu frontovaca Istre u rudniku Raša. Posebno je po
hvaljena činjenica da je na dane 24, 25, i 26. prosinca 1948. radilo 1.169
aktivista NF-a 33 Slobodni dom na dnu zadnje stranice tiska neupadljivu
čestitku »svojim pretplatnicima i čitateljima«.34
PROIZVODNJA SOCIJALISTIČKOG PRAZNIKA
(NOVA GODINA 1948 — NOVA GODINA 1950)
Potkraj 1948. sve je bilo spremno za uspostavljanje novog ceremoni
jalnog kalendara. Naime, ceremonijalni kalendar jednog društva, prema
Stevenu Lukesu, funkcionira »okupljajući sve ljude i naglašavajući njiho
ve sličnosti i zajedničku baštinu: smanjujući razlike i doprinoseći da je
dinstveno misle, osjećaju i delaju«.35
Koje je političke i simboličke strategije stavio u pokret mehanizam
vlasti kako bi prekodirao stari ceremnonijalni kalendar s nepoželjnim
predrevolucionamim i religijskim konotacijama i proizveo socijalistički
praznik?
Glavni odbor AFŽ-a Hrvatske u okružnici od 3. 12. 1948. svojim ni
žim odborima obrazlaže potrebu njihova angažiranja pri proslavi »No
vogodišnje jelke« 36 Nije zanemariva činjenica da tu okružnicu potpisuje
Sekcija AFŽ-a »Majka i dijete«, kao i to da su djeca posrednici (target
group) pri uvođenju/iznašašću nove tradicije, jer promišljenost povjerava
nja tog zadatka ona otkriva upravo organizaciji žena. Očigledno je da je
svijest o žilavosti tradicije kao bitnog konstitutivnog elementa grupnog
nacionalnog identiteta, čak i u visokoideologiziranom i politiziranom
društvu, kakvo je bilo jugoslavensko u razdoblju revolucionarnog etatiz
ma, priječila njezino izravno osporavanje. Zato je AFŽ kao najmanje po
litizirana masovna organizacija, zaslužna za rješavanje brojnih tzv. prak
tičnih životnih problema37 (osobito pri zbrinjavaju djece), ali u isto vri
jeme i sastavni dio transmisionog mehanizma kojim je KP realizirala svo
ju političku liniju, delegirana kao idealni medij za izvršenje te zadaće.
AFŽ-i je povjereno koordiniranje suradnje sa svim masovnim organi
zacijama (pionirskom i omladinskom organizacijom, sindikatima, Cr
venim križem, Savezom boraca, NF) i narodnom vlašću (s povjereniš
�182
K O N JI, Ž E N E , R A T O V I
tvom trgovine i opskrbe, prosvjete, i dr.), te s armijom. Pored toga, AFŽ
je organizirala i propagandnu kampanju u tisku, na radiju, posredstvom
masovnih sastanaka i predavanja, preko aktiva agitatora i instruktora »na
terenu«, dekoracijama po izlozima koji će obznaniti rezultate brige na
rodne vlasti za djecu i omladinu, izradom i distribucijom grafikona i fo
tografija o uspjesima petogodišnjeg plana. »Parole i citate« valjalo je li
jepiti po »zidovima, dvoranama i ulicama«, a stavljene su u opticaj i pri
godne značke, plakati, te dva dijapozitiva za prikazivanje u kinima.38
Kao potkrepa propagandi imali su poslužiti i suptilni oblici represije. Mi
nistarstvo trgovine trebalo je osigurati dovoljnu količinu igračaka, slat
kiša i voća, a Ministarstvo šuma jelke, vodeći računa »da se osigura, ne
za Božić, nego za Novu godinu«, tj. stavi u slobodnu prodaju nakon 26.
prosinca.39 Riječju, političke strategije iznašašća nove Nove godine te
meljile su se na organiziranoj akciji (mobilizaciji političkih organizacija
i stvaranju različitih specijaliziranih komisija za proslavu, kao npr. za na
bavku darova, za dekoraciju, za nabavku jelke i za izradu programa), na
propagandi i prinudi.
Simboličke strategije zasnivaju se na resemantizaciji elemenata posto
jeće tradicije i na postupcima bliskim obrascu amalgamacije kojeg Ed
ward Shils određuje kao odbacivanje/modifikaciju elemenata koji su se
prethodno smatrali sastavnim dijelom jedne od tradicija i nadomještanjem tih elemenata odgovarajućim elementima iz druge tradicije.40 U
prilog tome može se navesti uputa Ministarstva prosvjete NRH o neo
phodnosti uvažavanja lokalnih posebnosti:
Imajući u vidu nastojanje da proslava Nove godine nosi obeležje narodnog
praznika, te da potisne i suzbije značaj verskih praznika, sadržina tih priredbi
treba da bude pažljivo prostudirana na osnovu lokalnih uslova, tako da budu
radostan i lep doživljaj za omladinu, a da se očiste od uticaja mističnih i sim
boličnih obreda koji su uz takve proslave često bili vezani. Baš zbog speci
fičnosti običaja u pojedinim krajevima naše zemlje nije m oguće slati detaljnija
i opštevažeća uputstva koji elem enti da se uključe u program i opremu pri
redbi. U krajevima gdje postoji tradicija ukrašavanja jelke, drvce će predstav
ljati ukrasni elem ent, ali osnovni elem ent proslave treba da bude birani pro
gram i organizovanje zakuske i eventualno darivanje povezano sa zabavnom
priredbom .41
Isprva je kao predložak samog izvođenja rituala još mogao poslužiti
tekst »Proslava Nove godine u SSSR-u« (1948)42 gdje je osobit naglasak
stavljen na organiziranje proslave u javnim prostorima (trgovi, domovi
kulture i si.), masovnost učesnika i na neizbježnu jelku (sa »socijalistič
kim obilježjima«). No uskoro se, u skladu s eskalacijom opće kritičnosti
prema prvoj zemlji socijalizma, traže autohtona iješenja. Naročito je loše
prošao Djed Mraz koji je kritiziran kao neuspio boljševičko-klerikalni
(sv. Nikola) bastard, contradictio in adiecto (»’mraz’ ne donosi ništa, ni
�N O V A N O V A G O D IN A
183
kog ne predstavlja i nikog još nije usrećio«).43 U diskusijama o original
noj personifikaciji nove godine tražio se pogodni lik iz naše narodne knji
ževnosti. Prijedlog da se uvede Baba Zima odbačen je budući da »Nova
Godina« mora zorno dočaravati »početak novih uspjeha, novih radosti
kako za djecu, tako i za čitav narod«.44 Nakon nadahnutih i opširnih
diskusija i konzultacija sa stručnjacima (pedagozima, književnicima i um
jetnicima), odlučeno je da darove djeci dijeli »Nova Godina«, personifi
cirana mladom djevojkom odjevenom u živopisnu narodnu nošnju.
Ona se može predstaviti tako kao da je na putu srela staru godinu koja joj
je pričala o njihovu radu u staroj godini i predala darove za njih.
Alternativa ovom prijedlogu bio je »stari Partizan koji dolazi djeci da
vidi kako ona čuvaju tekovine borbe i, pošto sazna za njihov rad i rezul
tate, nagrađuje ih« 45 Iako je stari Partizan, simbol »kontinuiteta s od
ređenom historijskom prošlošću« (Hobsbawm) i kao takav pogodna gra
đa za iznašašće tradicije, niti on, a niti mlada djevojka nisu uspjeli na
dulji rok istisnuti »baćušku Nikolu« — Djeda Mraza 46
Ekstrapolacijom elemenata označitelja iz rasprava o tome što ima biti
značenje nove Nove godine može se ustanoviti osnovna ideološka jed
nadžba ovog praznika, koji dobiva zaokruženi oblik potkraj 1949, kada
je uveden naziv Dan dječje radosti (v. tablicu).
Okvirna uputstva za proslavu Nove godine daju opću shemu odvijanja
ceremonije:
a) kratki govor (većim) pionirima o izvršenju Petogodišnjeg plana, a s tim u
vezi bolji i radosniji život djece. Govornik treba biti predstavnik Narodne vla
sti, N F ili komiteta; b) kratki program iz neke priče ili bajke gdje ima kaza
lišta lutaka; c) ukrašen bor (jelka); d) darivanje djece; »Nova Godina« među
djecom koja ih dariva; e) primanje najboljih pionira i đaka kao posjetilaca
Narodnih vlasti, masovnih organizacija 47
— ► SO C IJA LIZA M
NOVA
GODINA
_
simbol
budućnosti
— ►
T R U D B E N IC I
— ► »N AŠA D JE C A « — ►
DAN D JE Č JE
R ADOSTI
Dakako, brojne varijacije zadanih uputstava »na terenu« održavale su
napor i maštu u ispisivanju kolektivnog teksta.48 Jesu li te masovne pro
slave (samo zagrebačku centralnu proslavu upriličenu na Velesajmu po
sjetilo je »oko 40.000 djece«49 doista uspjele u namjeri da se »zaborave
vjerski praznici«,50 teško je ocijeniti. No, nedvojbeno je da je njihovom
realizacijom uspostavljena sekularna ceremonija čiji je zadatak da »pri
kazuje (...) postojanje društvenih odnosa«, opredmećuje i postvaruje
»ideje i vrednosti koje su u biti uglavnom nevidljive. (...) Ona prikazuje
simbole njihove egzistencije, a implicitnim ukazivanjem postulira i oznakovljuie njihovu ’stvarnost*«.51
�ooiupafez joipuopi
BJiuipiSoi 9S Bunfo^ IJU3UI913
VJLVNHPMHTH fflNTVO LIH IDN3HHHHH HVINHdS
novogodišnjim proslavama u SSSR-u
(»socijalistička obilježja« kod
ukrašavanja.
Djeca; »polaženici«.
Eva, betlehemari/pastiri (»igre, prikazi,
pače glume«); neprofesionalni izvođači.
Dramatis personae: sv. Nikola, A
dam i
Priroda = resurs (socijalističkog)
razvoja: istaknuta uloga jelke u
Priroda = resurs opstanka: vegetacija,
zelenilo, pšenica, jelka, CH RISTBAUM .
Dramski prikazi — repeticija (ritualne)
»prvobitne scene«.
Darivanje (»boni omnis causa«).
gfupBJ/ijoquiis
izvođači profesionalci i amateri
(djeca).
Godina«, stari Partizan. (Prigodni
didaktički igrokazi, prizori i bajki;
z
Dramatis personae: D
jed Mraz, »Nova
Najbolji pioniri; djeca i m
ajke palih
boraca.
Anticipacija socijalističkog razvoja
proizvodnih snaga u industrijskom
društvu (sumiranje rezultata i uspjeha u
realizaciji petogodišnjeg plana).
Anticipacija plodnosti/obilja u agrarnom Izvođenje rituala k zalog budućnosti
ao
društvu.
zajednice.
Afirmacija prirode k resursa.
ao
Država k dominantni proizvođač i
ao
interpret simbola: govori predstavnik
države (narodne vlasti, »komiteta«,
JNA).
Sudjelovanje je obavezno, simbolizira
identitet određene zajednice.
Spontanost sudjelovanja/izvođenja (uči
s kroz proces socijalizacije).
e
Kontinuitet revolucionarnih tradicija
(»stari Partizan«, »Partizanski kutić« na
novogodišnjim priredbama). Primanje u
Pionirsku organizaciju {rite de passage).
Uči s organiziranim, svjesnim naporom
e
(uputstva, okružnice) organizatora i
učesnika.
»REVO LUCIO NARNA«
TR A D IC IJA
Crkva k dominantni proizvođač i
ao
Doktrinama dimenzija.
interpret simbola: obilježavanje Kristova
rođenja k kulminacija crkvenog
ao
kalendara.
Uspostavljanje/simboliziranje društvene
kohezije.
ELEMENTI TEM ELJNE
RITUALNE STRUKTURE
(Semantički potencijal nove
Nove Godine)
Kontinuitet zajednice živih i mrtvih
(npr. pokojnička jela« n trpezi o
a
Badnjaku).
»STARA« TR A D IC IJA
184
KONJI, ŽENE, RATOVI
�N O V A N O V A G O D IN A
185
Prikaz političkih i simboličkih strategija pri stvaranju nove tradicije
možemo rezimirati i grafički.52 Iz takvog se prikaza može očitati neko
liko razina razmatrane pojave. Čim sučelimo elemente rituala u »staroj«
i »revolucionarnoj« tradiciji, uočavamo kako svaka tradicija na svoj način
manipulira zadanim spektrom njihovih referenci. Riječju, ritualni simboli
koje u svom značenjskom polju sabire ritual53 nove Nove godine »sa
žimaju mnoge reference, sjedinjujući ih u jedinstveno saznajno i osje
ćajno polje«. Victor Turner je zapazio da svaki ritualni simbol ima »le
pezu« ili »spektar« referenci. One »teže međusobnom povezivanju veo
ma različitih signifikata« 54 Postupkom sučeljavanja dviju tradicija posta
je transparentnija sama temeljna struktura rituala. Iz nje je moguće oči
tati semantički potencijale nove Nove godine, koji ujedno i objašnjava
sav trud uložen u resemantizaciju »stare« kulturne tradicije. Naime, te
meljnoj strukturi rituala ne proturječi niti činjenica da su njezini »spektar
referenci / signifikata« izvedeni iz različitih područja društvenog iskustva
(etičkih, normativnih, ideoloških sustava).55
OD »MLADOG LJETA« K POLITIČKOM RITUALU
Nedvosmisleni zahtjev za političkim karakterom proslave Nove godine
realiziran je na dvije razine. Eksplicitna doktrinama dimenzija56 dolazila
je do izražaja u obaveznom govoru predstavnika političke elite okuplje
nim sudionicima (roditeljima i djeci). Varirane su dvije teme: nove pob
jede u izvršenju petogodišnjeg plana i »briga narodne vlasti za djecu i
dužnost djece prema domovini.57
Ponegdje su se pioniri uključivali svojevrsnim »zavjetom« (...»da će
učiti i učiti, da će moći biti dosljedni građani nove Titove Jugoslavije«),58
dok je drugdje bila »tolika vika djece da se govornika uopće nije čulo i
govornik je bio nesretan«.59 Zbog toga je odlučeno da se ubuduće djeci
održavaju samo kratki govori. No, implicitna je politička poruka ozna
čena već i prisustvom »predstavnika narodne vlasti, partije, masovnih or
ganizacija i Seljačkih radnih zadruga«, te prijemima pri Savezu boraca /
JA za pionire.
Riječju, nova Nova godina približava se ritualu pod znakom politike
koji »pojačava, iznova stvara i organizuje representations collectives (kako
bi rekao Durkheim), nešto što predstavlja posebne modele političkih pa
radigmi društva i načina na koje ono funkcioniše«.60 Ukoliko novi praz
nik promatramo kao politički ritual, njegove su dimenzije / funkcije mno
gostruke.
Najprominentnija je spoznajna funkcija — praznik čini razumljivim
društvo i društvene odnose, služi organizaciji znanja o prošlosti i sadaš
njosti i uvećava sposobnost zamišljanja budućnosti.61 Iz spoznajne di
�186
K O N JI, Ž E N E , R A T O V I
menzije može se izvesti i funkcija društvene kontrole. Naime, »institu
cionalizirane aktivnosti kakve su rituali mogu da služe potkrepljivanju i
oživljavanju dominantnih i zvaničnih modela društvene strukture i
društvene promene (...)«.62 Proučavanje bujanja novih ceremonijala/ri
tuala u sovjetskom društvu također potvrđuje ritual kao »jedan od delotvornih načina usađivanja normi i vrednosti vladajuće ideologije«.63 Ne
treba zanemariti niti integrativnu funkciju političkog rituala: pored vrijed
nosne i političke (integracija u socijalističku zajednicu/društvo), u Jugo
slaviji kao višekonfesionalnoj državi neprijeporna je kulturna integracija
— jedinstveni praznik kao zajednički nazivnik različitih kultumopovijesnih tradicija.
Je li novi praznik u burno vrijeme svog nastanka (za neke smak, za
druge početak svijeta) mogao biti i izvor uzitkal Nesumnjivo je da su 120
kg bijelog kruha i 50 kg salame koje je za proslavu u kotaru Drniš osi
gurao rudnik Siverić,64 ili 10 dag bombona po djetetu »bačenih na selo«,
»Ples praščića« u izvođenju baleta HNK i zvuci fanfara na zagrebačkom
Trgu Republike (31. 12.1949) značili otklon od svakodnevice, predah od
oskudice na tegobnom putu u svjetliju budućnost.
Ustoličenjem (nove) Nove godine Božić kao vjerski/civilizacijski praz
nik, ili naprosto »narodni običaj«, niti je odumro, niti bio zaboravljen,
kako je to priželjkivao projekt iznašašća tradicije. Bio je potisnut u pri
vatnu sferu u kojoj je istrajao do današnjih dana kao simbol identiteta
(civilizacijskog? — nacionalnog? — konfesionalnog?).65 Nova godina
apsorbirala je u javnom prostoru (podjednako ritualnom i diskurzivnom)
nelagodni kompromis »stare« i »revolucionarne« tradicije.
BILJEŠKE
*
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
Ovaj tekst predstavlja sažetak istraživanja u toku, koje je bilo prezentirano kao referat na godiš
njem stručnom sastanku Hrvatskog etnološkog društva 3. 6. 1988. godine.
»Dan dječje radosti«, K ZD A ŽH , nedatirano, Arhiv Instituta za historiju radničkog pokreta Hr
vatske (A IH R PH ).
»Zapisnik sa sastanka gradskog izvršnog odbora A FŽ^a održanog 13. XII 48. (...)«, KZDAZH
(13. 12. 1948), AIH RPH .
»Oblasnom odboru A F Ž -a Dalmacije; Gradskim odborim a A F Ž -a; Kotarskim odborima
A F Ž -a« (Okružnica G O A FŽH ), K ZD A ŽH (3. 12. 1948), A IH RPH.
»Zapisnik od dne 6. XII. 1949. Sastavljen na proširenom sastanku Sekretarijata Odblasnog od
bora A F Ž -a u Bjelovaru«, K ZD A ŽH (6. 12. 1949), AIH RPH .
»Zapisnik sa sastanka Glavnog odbora AFŽr-a održanog 16. XII. 1949. povodom priprema za
proslavu Nove godine«, KZDAŽH (16. 11. 1949), AIHRPH.
Dokumenti A F Ž -a (1945-1953) dio su arhivskog fonda Konferencije za društvenu aktivnost
žena Hrvatske (K ZD A ŽH ), u AIH RPH .
Eric Hobsbawm, »M ass-Producing Traditions: Europe, 1870-1914«, u: The Invention o f Tradi
tion, ur. E. Hobsbawm, T. Ranger, Cambridge University Press, Cambridge, 1985, str. 263.
Eric Hobsbawm, »Introduction: Inventing tradition«, nav. dj., str. 1.
Nav. dj., str. 9.
Clifford Geertz, The Interpretation o f Culture, Basic Books, New York, 1973. str. 449.
�N O V A N O V A G O D IN A
187
11 Nov. dj., str. 28.
12 Nije na odmet spomenuti da se etnologija i socijalna historija posebno približavaju u istraživanju
povijesti žena. Talijanska etnologinja Ida Magli Štoviše smatra d a je povijest žena moguće jedine
»pisati na etnoloSki način, imajući pred sobom sliku cjelokupnog razmatranog razdoblja, historizirajući sve institucije svakodnevnog života, a ne osvjetljavati samo ’događaje’ bitne s najužeg
političkog stanovišta dominantne klase« (a trebalo bi dometnuti i spola — op. L. S.) Nav. prema
Ginevra Conti Odorisio,Donna e societč nel’600,Đulzoni, Roma,1979, str. 10.
13 Milovan Gavazzi, Godina dana hrvatskih narodnih običaja, knj. II, Matica Hrvatska, Zagreb
1939, str. 5.
14 Nav. dj., str. 54.
15 Nav. dj., str. 55.
16 Vjesnik, V, 196, 6. 12. 1945.
17 Vjesnik, V, 212, 24 — 26. 12. 1945.
18 Slobodni dom, Zagreb, III (33), 49, Božić, 1945. Ovo glasilo izdaje frakcija Hrvatske seljačke
stranke koja je 1944. prišla NF-u. HRSS je u to vrijeme bio jedina dozvoljena nekomunistička
stranka u Hrvatskoj. Druga frakcija HSS-a lojalna Vlatku Mačeku, pokušala je također tiskat
vlastiti opozicioni list Narodni glas čovječnosti, pravice i slobode (izdavač je Marija, udova Stje
pana Radića) no prvi — i jedini — broj od 20. 10.1945. bio je odmah zabranjen. Usp. Vojisla>
Koštunica, Košta Čavoški, Stranački pluralizam ili monizam, Univerzitet u Beogradu, Institui
društvenih nauka, Beograd, 1983, str. 72-73 i 59.
19 Čak i površno čitanje upućuje na činjenicu da su se njihovi autori obilno služili navedenorr
Gavazzijevom studijom.
20 Vjesnik, V, 209, 21. 12. 1945.
21 Vjesnik, V, 211, 23. 12. 1945.
22 Vjesnik, VI, 217, 3. 1. 1946.
23 Vjesnik, VI, 513, 24. 12. 1946.
24 Slobodni dom, 50-51, Zagreb na Božić, 1946.
25 Vjesnik, VII, 518, 1. 1. 1947, str. 1.
26 Narodna skupština prihvatila je zakon o petogodišnjem razvitku narodne privrede FNRJ zs
period 1947-1951. 28. 4. 1947.
27 Slobodni dom, 52, Božić 1947.
28 Vjesnik, VII, 822, 24. 12. 1947.
29 »Govor maršala Tita radnom kolektivu Titovih zavoda Litostroj’ uLjubljani«, Glas rada,Orgar
glavnog odbora jedinstvenih sindikata Hrvatske, III, 36, Zagreb, 6. 9. 1947.
30 »Plenum mjesnog sindikalnog vijeća Zagreba«, Rad, VI, 8, 17. 1. 1948.
31 Vjesnik, V, 211, 23. 12. 1945.
32 Koštunica, Čavoški, nav. dj., str. 99, i Katarina Spehnjak, »Narodni front Jugoslavije«, Povijesni
prilozi, 1984, 3(1), str. 42-45.
33 »Tri hiljade frontovaca Istre dobrovoljno je radilo u prosincu u rudniku Raša«, Vjesnik, IX,
1143, 3. 1. 1949.
34 Slobodni dom, 52, 24. 12.1948. Od 3. 12. 1948. iz zaglavlja Slobodnog doma nestaje i posljednji
HSS-ovski relikt, geslo »Vjera u Boga i seljačka sloga«.
35 Stiven Ljuks (Steven Lukes), »Politički ritual i društvena integracija«, Kultura, 1986, 73-74-75,
str. 147.
36 »Oblasnom odboru A F Ž-a Dalmacije (...)«, (Okružnica GO AFŽH), KZDAŽH, 3. 12. 1948,
AIHRPH.
37 Usp. Lydia Sklevicky, »Mjesto i zadaća A F Ž -a u postrevolucionamim mijenama društva NR
Hrvatske 1945-1953«, u: Razvoj, dileme i perspektive jugoslavenskog socijalizma, knj. 1, Komu
nist, Zagreb, 1988, str. 247-258.
38 »Plan propagande za proslavu ’Dana dječje radosti’«, KZDAŽH, nedatirano, AIHRPH.
39 »Zapisnik sa sastanka za formiranje komisije u vezi zadataka proslave Nove godine održanog
9. XII. 1949. u 16 sati«, KZDAŽH (9.12.1949). AIHRPH. Indikativan je podatak d a je optužba
za »neodržavanje nastave na Božić« mogla biti kvalificirana kao disidendski gest par excellence.
Usp. »Uklanjanje pet profesora s tehnološkog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu 1951-1953«,
Scientia Yugoslavica, 13 (3-4), 1987, str. 129-130.
40 Edward Shils, Tradition, Faber and Faber, London-Boston, 1981, str. 275.
�188
41
K O N JI, ŽE N E , R A T O V I
Dopis: NRH, Ministarstvo prosvjete kulture i umjetnosti, Glavnom, odboru A F Ž -a Hrvatske
od 3. XII. 1949, Zagreb, K ZD A ZH (3. 12. 1949), A IH RPH.
»Proslava Nove godine u SSSR-u«, nedatirano, prilog dokumentu KZDA ŽH, (13. 12 1948)
A IH RPH .
43 Centralni odbor A F Ž Jugoslavije, K Z D A ŽH (17. 11. 1949), AIH RPH.
44 Isto.
45 »Plan propagande za proslavu D ana dječje radosti«, KZD A ŽH (1948), AIH RPH.
46 Usp. Dunja Rihtm an-Auguštin, »Djed Mraz«, u: Dunja Rihtman-Auguštin: Etnologija naše
svakodnevice, Školska knjiga, 1988, str. 103-106.
47 »Okvirna upustva za proslavu Nove godine«, K ZD A ŽH (1950), AIH RPH .
48 Usp. »Izvještaj o proslavi Nove godine«, K ZD A ŽH (1950), A IH RPH.
49 Isto.
50 »Zapisnik sa sastanka održanog u Glavnom odboru A F Ž -a povodom priprema za proslavu
Nove godine dne. 10. XI. 1949.«, K Z D A ŽH (10. 11. 1949) AIH RPH .
51 S. F. M ur i B. G. M ejerhof (Sally F. M oore, Barbara G. Meyerhoff), »Svetovni rituali. Oblici
i značenja«, Kultura, 1986, 73-74-75, str. 112.
52 Zbog ograničenog prostora ne mogu detaljno opisivati sve elem ente navedene u ovom prikazu.
53 Z a određivanje pojma rituala poslužit ću se veoma općenitom Lukesovom definicijom rituala
kao »pravilima određene aktivnosti simboličkog karaktera koja privlači pažnju učesnika na ob
jekte misli i osjećanja koje smatraju posebno značajnim«, Lukes, nav. dj., str. 142-143.
54 Lukes, nav. dj., str. 143, bilješka 2.
55 Isto.
56 »D oktrinam a dimenzija povećava efikasnost cerem onija uspostavljajući podesne radne veze iz
m eđu određenog izvođenja i širenja sistema postuliranih ideja i vjerovanja«, M oore, Meyerhoff,
nav. dj., str. 113.
57 »Teze za predavanje ’Briga narodne vlasti za djecu i dužnost djece prem a domovini’«,
K ZD A ŽH , nedatirano, A IH RPH .
58 »Sa proslave Novogodišnje jelke, škola Ježevo«, K ZD A ŽH (3. 2. 1949), A IH RPH.
59 »Zapisnik sa sastanka Glavnog odbora A F Ž -a Hrvatske održanog dne 8. XI. 1949. god.«,
K Z D A Ž H (8. 11. 1949). A IH RPH .
60 Lukes, nav. dj., str. 156.
61 Isto.
62 Isto.
63 Kristl Lejn (Christel Lane), »Ritual i cerem onija u suvremenom sovjetskom društvu«, Kultura,
1986, 73-74-75, str. 195.
64 »Izvještaj o proslavi D ana dječje radosti«, K ZD A ŽH , (siječanj 1950), AIH RPH .
65 Zanimljivi su podaci iz SR Slovenije koji ukazuju na to da velika većina stanovnika ove repu
blike slavi Božić (80%), a tek polovica od njih slave ga iz vjerskih razloga. Usp. Nenad Ivanković, »Slovenski korak dalje«, Danas, VI, 296, 20. 10. 1987, str. 16-17. Pladoyer za »civiliza
cijsku« interpretaciju Božića daje Dunja Rihtm an-Auguštin, »Velika pomutnja«, Danas, VI,
298, 3. 11. 1987, str. 5.
42
�8
Profesija etnolog:
Analiza pokazatelja statusa profesije
ETNOLOZI U ZANIMLJIVOM VREMENU
U nedjelju 8. listopada 1989, na zagrebačkom Trgu Republike, orga
nizatori medijski eksponirane akcije1 potpisivanja zahtjeva za vraćanje
Femkomove skulpture bana Jelačića, postavili su na mjestu gdje je ne
kada stajao postament spomenika malog drvenog konjića, dječju igračku.
Monumentalnu klasicističku skulpturu, negdašnji simbol Zagreba, nado
mjestili su proizvodom narodnog rukotvorstva iz njegove okolice (selo
Laz). Umjetnički artefakt tzv. visoke kulture simbolički je nadomješten
proizvodom tzv. narodnog/pučkog rukotvorstva. To je tek jedan od, u
posljednje vrijeme sve češćih i javno registriranih, primjera preispitivanja
povijesnih i kulturnih tradicija u nas, njihove reaktualizacije, resemantizacije, ili suvremene (političke) upotrebe. Ovamo spadaju i primjeri ko
rištenja dijelova narodnih nošnji, pjevanja pučkih ili tradicijskih popjevaka kao simbola identiteta u novom povijesnom kontekstu.
Riječju, živimo u interesantnom vremenu. Svjedoci smo, sudionici sva
kako, sukrivci možda — suvremenih nelagoda u kulturi, nelagoda s kul
turom. Nelagoda koje nedvojbeno zahtijevaju interpretaciju. No, tko je
pozvan, tko je kvalificiran, da takve interpretacije podastre javnosti? Mo
že li tko polagati pravo monopola na njih? Iskustvo kazuje da se do sada
redovito dešavalo da su »meritorne« interpretacije dolazile gotovo isk
ljučivo iz sfere službene politike.
Cilj je ovog istraživanja problematizacija slijedećeg pitanja: jesmo li
mi kao etnolozi/etnologinje dorasli izazovima (i nedaćama) vremena, na
šeg »sada i ovdje«? Jesmo li prepoznatljivi i prepoznajemo li sami sebe
kao pripadnike/ce profesije?
�190
K O N JI, Ž E N E , R A T O V I
Sociološko određenje profesije, naime, ističe da je njezina bitna od
rednica »monopol nad nekim kompleksnim dijelom znanja i praktičnih
vještina«.2 Profesionalizacijom se označava proces stvaranja i oformljiva
nja novih profesija na temelju sve specijaliziranih znanja i vještina koje
su funkcionalno važne za društvo.3 Kontinuirano odvijanje procesa pro
fesionalizacije značajka je razvoja zapadnog civilizacijskog kruga već
unazad više stoljeća, ali upravo naše vrijeme svjedoči o njegovoj najbur
nijoj ekspanziji. Sve znatnija profesionalizacija, dominacija profesionalne
nad tehničkom podjelom rada, karakteristika je razvijenih, postindustrijskih društava.4 Propitivanje statusa neke profesije nije puko akademsko
razmatranje. Ono ujedno znači i postavljanje pitanja o karakteru global
nog društva — o stupnju njegovog razvoja i dosegnutom stupnju demo
kratičnosti.
Profesije, naime, uvijek imaju poseban položaj i odnos prema vladajućoj klasi, grupi ili eliti. Monopol nad područjem svog djelovanja pro
fesija može održati samo njegovim zakonskim sankcioniranjem, što je izvedivo tek u slučaju ako oni koji imaju moć u društvu priznaju ta prava
profesiji. Drugim riječima, da li će neko društvo uopće imati razvijenu
neku profesiju, i kakav će položaj ta profesija imati, ovisit će o sprem
nosti nosilaca moći da priznaju potrebu za takvim tipom ekspertize.5 Da
kako, sistemi moći podjednako kao i pojedine znanosti ili kulturne po
jave, nisu imuni na povijesne mijene.
Poznavanje društveno-povijesnog kao i političkog konteksta nastanka
i razvoja etnologije nezaobilazno je, dakle, pri razmatranju njezinog su
vremenog položaja kao profesije. Etnologija u Hrvatskoj, primjerice,
prešla je stoljetni put od svog formativnog razvoja kada se oglasila kao
proizvod podjednako nacionalnog romantizma i znanstvenog pozitivizma. Tada je, u sazvučju s političkim i ekonomskim težnjama seljaštva
kao potlačene klase, izgrađivala teorijski okvir i metodološka oruđa da
izrazi njihov »znanstveni svjetonazor«.
Danas se, pak, našla u poziciji koja je, prema ocjeni Olge Supek (ali
i mnogih drugih etnoloških djelatnica/ka), marginalna u društvu, ali i me
đu ostalim društvenim znanostima.6
Primjenom analize osnovnih elemenata koji su bitni za određivanje
svake profesije na etnologiju, pokušat ću ocrtati njezin suvremeni status
u Hrvatskoj. Pri tome ću se, pored spoznaja koje pruža disciplina socio
logija profesije, koristiti i rezultatima ankete provedene među članovima
profesionalnog udruženja etnologa — Hrvatskog etnološkog društva.
�PROFESIJA ETNO LO G
191
ELEMENTI PROFESIJE ETNOLOG
Osnovni se elementi profesije klasificiraju prema slijedećim pokazate
ljima:
1) stupanj razvijenosti osnovnih teorija i tehnika koje čine sistematski
zaokruženu cjelinu i osnova su za profesionalni autoritet;
2) stupanj monopola na stručnu ekspertizu, tj. koliko pripadnici neke
profesije mogu isključiti nepripadnike da obavljaju taj posao i koliko je
taj monopol društveno sankcioniran;
3) stupanj prepoznatljivosti profesije od strane javnosti;
4) stupanj organiziranosti profesije (moguće ga je razabrati prateći
razvoj / funkcioniranje institucija za profesionalno obrazovanje, profesio
nalnih udruženja, te tipova organizacija u kojima se pripadnici neke pro
fesije najčešće zapošljavaju);
5) stupanj razvijenosti profesionalne etike?7
Stupaqj razvijenosti teorija i tehnika profesije etnolog
Utvrđeno je da neko »zanimanje prerasta u profesiju kada se obavlja
nje djelatnosti počinje zasnivati na širem specifičnom teorijskom znanju
i metodama«.8 Sklop teorijskih znanja i tehnika koje svaka profesija nuž
no propisuje kao obavezni korpus činit će, dakle, temelj profesije. Stu
panj profesionalizacije, tj. stvarno oblikovanje profesije iz posve akadem
ske discipline, ovisit će o mjeri u kojoj će se iz njih razvijati aplikativnost.
Dakako, i kontekst formiranja etnologije u konkretnom globalnom druš
tvu odredit će njezinu dominantnu teorijsku orijentaciju kao i stupanj i
smjer njezine primjenjivosti.
Teško je govoriti o profesiji ukoliko ne postoji minimalni teorijski kon
senzus o tome što bi bio njezin predmet i metoda. Da li je taj, prvi i
temeljni preduvjet profesionalizacije neke discipline, zadovoljen u slu
čaju hrvatske etnologije?
»Poput mnogih drugih humanističkih znanosti etnologija je u drugoj
polovici ovoga stoljeća počela gubiti svoj predmet«, ustvrdila je Dunja
Rihtman-Auguštin na početku svoje knjige Etnologija naše svakodnevize? No, takva kriza identiteta, umjesto osjećaja urgentnosti u preispitiva
nju vlastitog naslijeđa koje je odlikovalo zapadnoeuropska duhovna kre
tanja, »u nas kao da je poticala na sve rigidnije pridržavanje minulih teo
rijskih pretpostavki: onih bečke kultumo-historijske škole, Radićeve teo
rije o narodnoj kulturi (...)«.1®Etnologija je bila nespremna da odgovori
na takav izazov, budući da je »dugo vremena zazirala od teorijskog di-
�192
K O N JI, Ž E N E , R A T O V I
skursa zastupajući stanovište: neka oni drugi, oni dokoni, filozofiraju, mi
ćemo za to vrijeme marljivo istraživati, a teorija će doći nakon toga«.1
1
Tako, primjerice, profesor Milovan Gavazzi, korifej i učitelj niza gene
racija studenata etnologije od 1927, kada započinje radom na Katedri za
etnologiju na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, u svom opsežnom opusu
(preko 200 bibliografskih jedinica) uopće ne bilježi »čiste teorijsko-metodološke radove«.12 Neizbježna posljedica maćehinskog odnosa prema
teoriji je i izostanak teorijske kritike.13 Umjesto spoznaje mjesta i zadaće
teorijske kritike kao pogonskog motora razvoja znanosti, dugo je podr
žavan privid »jedinstva etnologije«.
Ovoj prilici, naravno, nije primjerena daljnja elaboracija konsekvenci
takvog teorijskog zaostajanja hrvatske etnologije,14 kao ni suvremenog
prijepora »a(nti)teorijskih« i teorijski inovativnih promišljanja. No rezul
tat je tog procesa bilo podvajanje etnologije u jednom dugotrajnijem raz
doblju na tzv. »arheo-etnologiju« (pristup koji je dominantan, iako ne
više posve isključiv, na Odsjeku za etnologiju Filozofskog fakulteta u Za
grebu) i »etnologiju suvremenog života« (na čijoj teorijskoj artikulaciji
već gotovo dva desetljeća sustavno djeluje Zavod za istraživanje folklo
ra).15 Nedosljednost u definiranju osnovnih teorijskih kategorija poput
»naroda«, »tradicije«, pa i »kulture« dodatno potkrepljuje sliku tog ra
skola. Moglo bi se, slijedeći navedenu liniju podvajanja, razmišljati ne
doprinosi li postojanje dviju paradigmi (etnologija kao historijska zna
nost o etničkim skupinama16 nasuprot etnologiji kao znanosti o kulturi
različitih društvenih slojeva i skupina,17 o kulturi/folkloru kao povije
snom procesu) neprepoznatljivosti i deprofesionalizaciji etnologije. Mož
da bi konstruktivniji pristup predstavljalo jasno priznanje i legitimiranje
tih razlika, poput kolega s Oddelka za etnologijo Filozofskog fakulteta
u Ljubljani, koji ozbiljno razmišljaju o uvođenju novog naziva Odsjeka
koji bi glasio: Odsjek za etnologiju i kulturnu antropologiju.
Ne smijemo zaboraviti da je i društveni kontekst u kojemu je djelovala
i razvijala se suvremena etnologija u Hrvatskoj bio neprijateljski nastro
jen spram onog socijalnog sloja (seljaštvo) kojeg je radićevska narodopisna paradigma stavljala u žarište interesa (revolucionarni je diskurs sna
trio o dokidanju »idiotizma seoskog života«), kontekst koji je u samoj
ideji »tradicijske kulture« bio sklon vidjeti prežitke »nenarodnih reži
ma«. Situaciju dodatno komplicira antiprofesionalizam kao opće druš
tveni stav.18
Riječju, gledano izvana, teško je raspoznatljiv »sklop teorijskih znanja
i tehnika« koje bi imale odlikovati etnologiju, a sukladno tome i etnolo
gija kao profesija nedovoljno je prepoznatljiva.
�PROFESIJA ETNO LO G
193
Stu p aj monopola profesjje etnolog
Institucionalizacija profesije nemoguća je bez određenog, od države
potvrđenog monopola na obavljanje svog posla. Uz pomoć tog monopola
profesija sebe štiti podjednako od laika koji neovlašteno (bez adekvatnog
obrazovanja) upadaju na njezin teritorij, ali i od vlastitih pripadnika koji
se ogriješe o profesionalnu etiku. Istim autoritetom ona također štiti i
svoje pripadnike od intervencije izvana — od laika ili države.
Prvi korak prema monopolu nad profesionalnom ekspertizom pred
stavlja obrazovanje. Katedra za etnologiju sa seminarom osnovana je na
zagrebačkom Filozofskom fakultetu 1924. godine, otkada neprekidno
proizvodi školovane etnologe.19 Istraživanje provedeno na populaciji
članstva Hrvatskog etnološkog društva (o čemu će podrobnije još biti ri
ječi) upozorava na činjenicu da je danas to obrazovanje u očiglednom
raskoraku sa stvarnim potrebama, nazovimo ga uvjetno, tržišta radne
snage etnologa. Pored toga, još smo i danas svjedoci sistematskih dile
tantskih i amaterskih upada na »teritorij etnologa«. Svaki »dobronam
jerni« ljubitelj uzima si pravo da sabire i istražuje — »narodno blago«
svačija je svojina, a o »kulturi« kao takvoj da i ne govorimo!20
Drugi faktor bitan za uspostavljanje staleškog monopola je jasno raz
graničenje sfera kompetencije, tj. odnos između graničnih profesija. Et
nologija se slično kao i povijest ili sociologija, bavi istraživanjem društva
kao cjeline. No, »društvene znanosti u mnogo čemu problematski se uv
jetuju, iako imaju svoj poseban predmet izučavanja i svoju posebnu me
todologiju«21. Deklariravši se, od svojih početaka, kao povijesna zna
nost,22 etnologija je u trenutačno važećoj sistematizaciji znanosti u Hr
vatskoj podvedena pod (i podređena) povijesnoj znanosti što se odražava
i u nazivu titula za viša znanstvena zvanja: ne postoje magistri ili doktori
etnologije, već samo odgovarajući znanstveni stupnjevi »povijesnih zna
nosti«. Upravo zbog potrebe stalne budnosti nad granicama vlastite di
scipline, profesije se stalno nalaze u više ili manje »obrambenoj pozi«.23
Profesionalni jezik i profesionalni žargon jedan su od veoma efikasnih
načina obrane monopola. Pored prvenstveno tehničkih funkcija, zadatak
je profesionalnog žargona da olakšava međusobno prepoznavanje člano
va profesije (funkcija održanja grupnog morala i olakšavanja identifika
cije)* te da javnost drži na distanci (da »ne razumije o čemu se radi«).24
Kodificiranje jezika, odnosno definiranje osnovnih pojmova neophodan
je korak u konstituiranju svake znanosti. Da bi se moglo komunicirati u
znanosti, moramo imati set jasno definiranih pojmova koji imaju svoj
smisao jedino u okviru određene discipline i nemaju svoj pandan u sva
�194
K O N JI, ŽE N E , R A T O V I
kodnevnom jeziku ili, ako ga i imaju, u svakodnevnoj komunikaciji taj se
pojam različito i neprecizno definira«.25 Etnologija u ovom slučaju ne
dostiže razinu profesije, budući da (poput sociologije, primjerice) nema
jedinstvenog paradigmatskog okvira, odn. određenja osnovnih pojmova.
Posljedice toga su, pored otežane znanstvene komunikacije, i česti i ne
izbježni nesporazumi između stručnjaka i laika. No dok je namjerno dr
žanje javnosti na distanci pomoću profesionalnog jezika karakteristično
za mnoge etablirane profesije (u našem društvu takvima bismo mogli
smatrati odvjetnike i liječnike), etnologija, poput ostalih profesija s kra
ćom tradicijom, osigurat će monopol tek svojom većom popularizacijom.
Stupanj vanjske prepoznatljivosti profesije etnolog
Titula profesije jedan je od bitnih i »društveno vrlo upotrebljivih« iz
vora obavijesti o nekoj osobi. Ona pokazuje mjesto pojedinca u društve
noj podjeli rada, njegovo obrazovanje, očekivano ponašanje, položaj na
društvenoj ljestvici moći i ugleda... Zbog toga možemo govoriti o feno
menu jasne prepoznatljivosti profesija od strane javnosti, o kolektivnim
predodžbama u Durkheimovom smislu. 26 Pod kakvu će kolektivnu pre
dodžbu laici moći podvesti etnologe — magistre/doktore povijesnih zna
nosti? Mogu li od njih očekivati neki specifični tip ekspertize?
Etnolozi ne pripadaju lako prepoznatljivim profesijama i zbog drugih
razloga. Korisnici njihovih usluga nisu pojedinci (kao npr. kod liječnika).
Ne postoji jasna slika o tipu njihove ekspertize, već i zahvaljujući činje
nici da opća razina razvijenosti društva još nije nametnula potrebu za
znanstvenim pristupom svim društveno-kultumim fenomenima. Ne/pre
poznatljivosti određenih profesija pridonosi i tip društvenog sistema.
Najuprošćenije rečeno, demokratska društva odlikuje želja da stalno bu
du informirana o sebi, tako da ekspertiza koju pružaju različite društvene
znanosti »postaje sastavni dio javnih informacija i prepoznatljiva javnosti
(...). U nedemokratskim društvima, ukoliko su još nerazvijena, ne postoji
potreba da društvo o sebi nešto znade; a ukoliko su razvijena, onda obič
no imadu gotove odgovore date u projekciji budućih globalnih ciljeva«.27
Olakšavanje interakcije među grupama, kao jedan od prominentnih
zadataka društvenih znanosti u demokratskim društvima, očigledno nije
i jedan od ciljeva za koje je naša novija etnologija pozvana (ili se »sa
mozvanim« stupanjem u dijalog s politikom izborila). U društvu u koje
mu je praksa revolucije bila veoma dugo i jedina teorija kulturne mijene,
u kojemu su masovne i često forsirane migracije sa sela u gradove bile
dio nedodirljivog ideološkog projekta, etnologija je svojom šutnjom i na
�PROFESIJA ETNO LO G
195
izgled dobrovoljnim progonstvom u neku daleku, »izvanvremensku tra
diciju« (u »arheo-etnologiju«) sama pridonijela vlastitoj marginalizaciji.
Stupaitf organiziranosti profesije etnolog
O stupnju organiziranosti neke profesije zaključuje se na temelju stup
nja organiziranosti institucije za profesionalno obrazovanje; tipova orga
nizacije u kojima se profesije najčešće zapošljavaju, te organiziranosti
profesionalnih udruženja.28
Potvrđuje li obrazovanje etnologa hipotezu da će »obrazovanje za pro
fesiju biti organizirano u skladu s očekivanim tipom organizacije u kojoj
će se zapošljavati i ciljevima koje treba realizirati«?29 Ciljevi koje bi et
nolozi mogli realizirati u različitim tipovima organizacija veoma su ra
zličiti, te se stoga nameće pitanje jesu li u socijalizaciji za profesiju sa
držane pripreme za moguću prilagodbu različitim ciljevima. Odgovore
ćemo potražiti u rezultatima ankete među članovima Hrvatskog etno
loškog društva.
Neprijeporno je da su profesionalna udruženja instrumentalna u toku
procesa profesionalizacije, a može se naći i mišljenje da predstavljaju pr
vi stupanj profesionalizacije nekog zanimanja.30
Hrvatsko etnološko društvo osnovano je 1959. godine, kao ogranak
Etnološkog društva Jugoslavije. Taj bi podatak bilo moguće interpretirati
kao tridesetogodišnje zaostajanje struke (od 1924. kada je osnovana ka
tedra za etnologiju), no poznato je da na organiziranje profesionalnog
udruživanja i na ciljeve udruženja direktno utječe stupanj demokratično
sti sistema. Naime, totalitarni režimi »ne poznaju ničiji monopol osim
vlastitog političkog monopola, (i) osujećuju rad i ciljeve profesionalnog
udruženja i negiraju monopol znanja i vještina«.31 U totalitarnim (i nji
ma sličnim) režimima profesionalna udruženja imaju samo jedan cilj —
razmjenu stručnih iskustava i znanstvenih mišljenja, a okviri su im posve
neutralni. U drugim su, pak, tipovima sistema ciljevi višestruki, a variraju
od čisto stručnih i staleških, do djelovanja na vladu i utjecanja na šire
društvene ciljeve. Iz statusa i tipova aktivnosti profesionalnih udruženja,
dakle, možemo zaključiti o odnosima u globalnom društvu. Iako profe
sionalno udruženje etnologa u Hrvatskoj (poput ostalih profesionalnih
udruženja) djeluje u okružju stalnog trenda deprofesionalizacije ono, za
razliku od udruženja sociologa primjerice, nije nikada prekoračilo zada
ne mu granice: nije se (preglasno, ili barem javno) zalagalo za autono
miju profesije, za profesionalnu arbitražu u društvenim pitanjima, nije
se izjašnjavalo o potrebi demokratizacije društva, za poštovanje ljudskih
�196
KONJI, ŽENE, RATOVI
prava i sloboda, i tome slično. Može se, dakako, razmišljati da li je di
stanca od politike korisna za razvoj profesije. No, čini mi se, da su po
zitivni poeni (onemogućavanje, ili barem smanjivanje mogućnosti instrumentalizacije profesije i njezinih djelatnika, njihovog stavljanja u službu
dnevne politike) mnogo manji od negativnih, a to je gubljenje autentič
nih priključaka na društvene procese, zatiranje vlastitog glasa u javnom
diskursu, odbijanje vlastitog dijela odgovornosti za dobrobit i razvoj čita
vog društvenog sustava.32
Profesionalna etika etnologa
Profesionalna etika kao »skup normi, vrijednosti, ciljeva kojima bi se
trebali rukovoditi pripadnici neke profesije u primjeni svog profesional
nog znanja« djelomično je formalna, a djelomično neformalna.33 For
malna se sastoji u pisanom etičkom kodu koji je obično sistematičan,
eksplicitan i altruistički, a neformalna je obično mnogo šira i internalizira
se kroz proces obrazovanja i profesionalne socijalizacije (usvajanje »pro
fesionalnog duha«).
Dva člana statuta mogla bi se protumačiti kao pokušaj kodificiranja
ponašanja pripadnika Hrvatskog etnološkog društva: onaj o prestanku
članstva u H E D -u (čl. 13) i o instituciji suda časti čija je funkcija da
»iješava sporove i nesuglasice među članovima koji su u vezi s radom
Društva« (čl. 23).34 No niti jedan od njih ne sankcionira profesionalna
pitanja. Tu je činjenicu također moguće povezati s problemom deprofesionalizacije na globalnoj društvenoj razini koja, »povezana s radikalno
egalitarnom vrijednosnom orijentacijom direktno nasrće na etički
kod«.35
Ova kratka inventura osnovnih elemenata profesije primijenjenih na
etnologiju sugerira zaključak da se o njoj, unatoč postojanju institucio
nalnih pretpostavki za njezino konstituiranje, još ne može. govoriti kao o
ustanovljenoj profesiji. »Zanimljivo vrijeme« u kojem živimo, pored kon
kretnih nedaća, otežava prognoze razvoja etnologije kao profesije. No
moguće je ekstrapolirati dvije suprotne tendencije razvoja. Ukoliko se
trend deprofesionalizacije nastavi, bit će pogođene sve profesije. Najteže
će, dakako, biti pogođene one koje »nisu dovoljno afirmirane i profesionalizirane, a gdje stručni monopol na ekspertizu izravno konkurira poli
tičkom monopolu«.36 Dakle, taj će trend direktno ugrožavati napredak
profesionalizacije etnologije čiji je (najšire shvaćen) predmet, kultura i
dinamika njezinih mijena. U najoptimističkijoj varijanti, ukoliko se ozbilji projekt demokratizacije društva, jačat će svijest o potrebi za tipom
ekspertize kojeg bi etnologija mogla ponuditi društvu u potrazi za što
sveobuhvatnijom samospoznajom svojih različitih segmenata — društve
�PROFESIJA ETNOLOG
197
nih slojeva, institucija i procesa. Tada bi se otvorile brojne mogućnosti
za aplikaciju etnologije, a time i njezinu istinsku profesionalizaciju. U
takvoj bi situaciji etnologija bila prisiljena nastaviti kritičku teorijsku samorefleksiju bez koje je nemoguć priključak na mnogostrukost društve
nih interesa i dosluh s potrebama vlastitog vremena.37
ETN O LO ZI O SEBI S A M IM A
Formulacija problema i opis nacrta istraživanja
Čak i vrlo uopćena primjena navedenih osnovnih elemenata profesije
na profesionalni status etnologije ne pruža etnolozima mnogo povoda za
samozadovoljstvo. No kako stojimo s vlastitim viđenjem naše profesije?
Doživljavaju li etnolozi sami sebe kao pripadnike profesije? U svibnju
1989. godine Hrvatsko etnološko društvo uputilo je svojim članovima an
ketu čiji je cilj bio prikupiti empirijske podatke o statusu profesije. An
ketni se upitnik sastojao od 14 pitanja38 koja su predstavljala operacio
nalizaciju četiri osnovna elementa profesije prema modelu profesije iz
studije Josipa Županova i Željke Šporer. Krajnji je cilj istraživanja bio
odgovor na ishodišno pitanje: možemo li govoriti o etnologiji kao profe
siji?
Metoda prikupljala podataka
Anketom koja je distribuirana poštom obuhvaćena je čitava populacija
HED-a, ukupno 174 člana.39 U roku od pet tjedana pristigao je 51 od
govor (29,3%).
Takav broj dobivenih odgovora možemo interpretirati na dva načina.
Općenito je poznato da je nedostatak anketiranja pomoću pošte veliki
broj uskraćenih odgovora (50-75% ), što znači da se do završetka anke
tiranja ne zna kakvim uzorkom raspolažemo i koliko je prikladan za
predviđene analize.40 S obzirom na to da je riječ o ciljanoj populaciji,
polazili smo od hipoteze da će ona biti zainteresirana da dozna što više
o sebi.
Veliki broj uskraćenih odgovora nije tu hipotezu potvrdio, iz čega se
nameće zaključak o niskom stupnju profesionalne svijesti etnologa, i to
onih koji svojim učlanjenjem u HED barem na latentan način gaje takve
aspiracije. Upravo zbog te činjenice nije moguće smatrati reprezentativ
nima provedena ukrštanja svih varijabli sa svima, te o tim rezultatima
neću ovom prilikom izvijestiti.41
No, na temelju osnovnih obavijesti koje su respondent na anonimnu
anketu dali o sebi (pitanja 1-4), može se ipak vjerovati da bi zaključci
�198
KONJI, ŽENE, RATOVI
mogli biti plauzibilni. Spolna distribucija respondenata, naime, odgovara
spolnoj distribuciji članstva (odgovorilo je 76,5% žena, od 70,7% žena u
ukupnom članstvu, te 23,5% muškaraca od ukupno 29,3% ). Budući da
se evidencija članova H E D -a ne vodi prema dobnim skupinama, ne mo
žemo utvrditi da li je i ona reprezentativna za populaciju. Tome u prilog
govori i činjenica da je većina respondenata u dobnim skupinama koje
se mogu smatrati najaktivnijim godinama za formiranje i usmjeravanje
profesionalne karijere, te da upravo njihova motivacija za sudjelovanje
u anketi odražava zainteresiranost za daljnji razvoj i sudbinu profesije.
Dob (godine starosti) respondenta
% odgovora na anketu
1. do 30 godina
29,4
2. 31-40 godina
35,3
3. 41-50 godina
9,8
4. 51-60 godina
17,6
5. 60 i više
7,8
U odnosu na profesionalnu formaciju (pitanje 1), većina respondenata
su profesionalno formirani etnolozi (82,4% ), »nešto drugo« je diplomi
ralo 7,8% respondenata, a 9,8% ih nije završilo dodiplomski studij. Ovi
rezultati upozoravaju na činjenicu da se, unatoč svojim profesionalnim
prerogativima, H ED dosljedno ne pridržava određenja prema kojemu je
za profesiju potrebno tzv. visoko obrazovanje.
Prikaz rezultata
Prvi element profesije — stupanj razvijenosti osnovnih teorija i tehni
ka koje čine sistematski zaokruženu cjelinu i tvore podlogu profesional
nog autoriteta — pokušala sam utvrditi posredno, uvidom u one radove
koji propituju suvremene teorijske prijepore, odnosno stanje etnologije
kao znanosti.42
Ne želeći osporiti poticajnost suvremenih trendova prožimanja granič
nih disciplina43, niti zagovarati neki znanosti neprimjereni teorijski mo
nolit, zaključak je nedvosmislen: etnologija u Hrvatskoj još uvijek ne po
sjeduje prepoznatljivi minimum teorijskog zajedništva na temelju kojeg
bi mogla »prema van« graditi svoj profesionalni autoritet. Takav zak
ljučak potkrepljuju i odgovori na pitanje o područjima s kojih članovi
H E D -a osjećaju najveću potrebu za daljnjim stručnim usavršavanjem
(pitanje 11). Rezultati su slijedeći:
�PROFESIJA ETNOLOG
Područja
odgovori u %
(1) opća teorijska znanja
15.6
rang
35.6
(2) metode i tehnika terenskog istraživanja
199
(3)
obrazovanje za komunikaciju i suradnju s korisnicima usluga
(4)
nešto drugo
Područja (ponuđeni odgovori u kombinacijama)
(1) + (2)
(1)
+ (4)
13,3
6,7
2
3
4
odgovori u %
13,3
4,4
(2) + (3)
0,0
2,2
(1) + (2) + (3) + (4)
8,9
(1) + (2) + (3)
Odgovori na ovo pitanje pokazuju da velika većina respondenata
(ukupno 78% u različitim kombinacijama odgovora) iskazuje latentnu
nesigurnost u odnosu na ovladavanje temeljima profesije — opća teorij
ska znanja i metode.
O stupnju monopola na stručnu ekspertizu pokušat ću zaključiti na
temelju odgovora na pitanja o participaciji respondenata u strukturama
moći (pitanja 15 i 16).
Distribucija prema funkciji u društveno-političkim zajednicama/orga
nizacijama (na razinama od općinske pa naviše) bila je slijedeća: preko
polovice članova H ED -a (58,3% ) nije vršilo funkciju; jednu do tri fun
kcije obnašalo je 25,0% članova, a više od 3 funkcije 16,7% članova. Me
đu respondentima bilo je 83,3% nečlanova SK. Činjenica da je 41,7%
članova H ED -a bilo u nekoj poziciji donošenja odluka, još uvijek ne go
vori o mogućnosti osiguravanja društveno sankcioniranog monopola na
profesionalnu ekspertizu. Vjerojatnije je pretpostaviti da su takvi, i inače
društveno aktivniji članovi, skloniji shvatiti odgovaranje na anketu kao
svoju prvenstveno društvenu, a ne samo profesionalnu obavezu.
Iako jedna od ponuđenih ocjena/odgovora (pitanje 14, o položaju et
nologa u društvu) u marginalnom društvenom položaju etnologije vidi
prednost (nedostatak »pritisaka« u planiranju istraživanja), u svojoj po
vijesti hrvatska etnologija nije uvijek bila apolitična, tj. po strani od stvar
nih društvenih/političkih kretanja. Politizacija na kojoj je u krajnjoj liniji
iznikla (afirmacija seljaštva kao temeljnog socijalnog sloja, njegova kul
tura kao »najautentičniji« odvjetak nacionalne kulture, povezanost sa
stranačkim tradicijama Hrvatske seljačke stranke, i si.), u postrevolucionamom ju je periodu učinila »sumnjivom« i ideološki dvojbenom. Dru
gačiji pristup seljaštvu i tradiciji od onog kakvog je hrvatska etnologija
gajila između dva rata nije se artikulirao u ozračju nove komunističke
vladavine, te je stoga definitivna marginalizacija i stagniranje etnologije
na (teorijsku) »razinu početka 20. stoljeća« logična posljedica takvog po
vijesnog razvoja.44 Ne želim, dakako pledirati za politizaciju profesija ili
njihove političke koalicije bilo koje vrste.45 No društvena uloga svake
�200
KONJI, ŽENE, RATOVI
znanosti, posebice društvenih znanosti, pored neprekidne skepse podra
zumijeva i stalan kritički dijalog s nosiocima moći. Prekid komunikacije
određenu znanost/profesiju osuđuje na životarenje i/ili irelevantnu pozi
ciju u društvu.
Obrazovanje etnologa, pored jasne sfere kompetencije (određenja od
nosa između tzv. graničnih disciplina) također je faktor važan za mo
gućnost određivanja profesionalnog monopola. Ilustrativno je da velika
većina respondenata nema postdiplomskog obrazovanja (74,5% ih nije
magistriralo, a 84,3% nije doktoriralo). No značajno je da među etnolo
zima s doktoratima znanosti ima jednaki postotak onih koji su doktori
rali etnologiju, kao i »nešto drugo« (7,8% ), dok je na trećem stupnju
(magisterij) situacija znatno bolja: etnologiju je magistriralo 21,6% re
spondenata, a »nešto drugo« 3,9% .
O stupnju vanjske prepoznatljivosti i organiziranosti profesije etnolog
zaključit ću na temelju pitanja o području zaposlenja respondenata (pita
nje br. 6), karakteru radnog mjesta (br. 7), te o stupnju iskorištenosti
etnološkog znanja (br. 9).
Područje zaposlenja:
% odgovora
rang
kultura (muzej, zaštita spomenika, centri za kulturu)
52,9
1
znanost (fakultet, znanstvena ustanova)
31,4
2
student
9,8
3
obrazovanje
2,0
4-6
bez stalnog zaposlenja (povremeno radi)
2,0
4-6
ostalo
2,0
4-6
Većina etnologa (preko polovice) zaposlena je, dakle, u muzejima,
centrima za kulturu i zaštitu spomenika kulture. Da li ih njihovo obra
zovanje adekvatno priprema za ta zvanja? Tek odnedavno studenti et
nologije na Filozofskom fakultetu u Zagrebu slušaju predmete muzeologija i zaštita spomenika kulture (oba dvosemestralno), no oni se ne
predaju u okviru Odsjeka za etnologiju, već ih budući etnolozi slušaju sa
studentima povijesti umjetnosti, arheologije, povijesti.46 Mnoge genera
cije etnologa koji su se nakon diplome zapošljavali u muzejima suočavale
su se s nizom problema.47 Obrazovanje za profesiju, dakle, nije u doslu
hu s očekivanim tipom organizacije u kojima se etnolozi najčešće zapoš
ljavaju.
Karakter radnog mjesta
% odgovora
rang
čisto etnološko
68,6
1
djelomično etnološko
25,0
2
6,3
3
neetnološko
Ukupni postotak čisto etnoloških i djelomično etnoloških48 radnih
mjesta (93,6% ) bio bi dobra podloga za razvoj profesije, budući da su-
�PROFESIJA ETNOLOG
201
gerira da se etnolozi, koji su se izjašnjavali prema vlastitoj ocjeni, sma
traju pravim ljudima na pravom mjestu.
No, pitanje o stupnju iskorištenosti etnonoškog znanja na radnom
mjestu baca nešto pesimističkiju sliku.
Stupanj iskorištenosti
% odgovora
rang
0 -2 0 %
29,2
1
20 — 50%
27,1
2
50 -
25,8
3
18,8
4
80%
80 — 100%
U ovom ću slučaju učiniti iznimku, i podastrijeti rezultate ukrštanja
nekih odgovora na pitanja o karakteru radnog mjesta i stupnju iskorište
nosti etnološkog znanja na radnom mjestu. Od svih respondenata koji
su odgovorili na anketu, a rade na čisto etnološkim radnim mjestima,
samo 18,8% ima 80-100% iskorišteno svoje profesionalno — etnološko
znanje. Od svih onih (68,6% ) koji su izjavili da imaju iskorišteno etno
loško znanje u najvišem postotku (80-100% ), na etnološkim radnim mje
stima radi 27,3%. Nitko od onih koji su odgovorili da rade na djelomično
etnološkim mjestima nema iskorišteno etnološko znanje u najvišem po
stotku. Riječju, izrazito nepovoljna primjena etnološke ekspertize suge
rira nedvosmisleni odgovor da ne možemo o etnologiji govoriti kao o
profesiji.
Kolektivne predodžbe pomoću kojih profesije postaju prepoznatljive
sadržavaju tipično idealno profesionalno ponašanje prema korisnicima.
No već citirani odgovori na pitanje o područjima s kojih etnolozi osjećaju
najveću potrebu za daljnjim usavršavanjem, pokazuju da u raznim kom
binacijama 24,4%, dakle, jedna četvrtina respondenata osjeća nedostatak
profesionalne naobrazbe za komuniciranje i suradnju s korisnicima uslu
ga. Pa ipak, u pitanju o tome kako i koliko često upoznaju javnost s re
zultatima svoga rada (br. 10), dobili smo slijedeće odgovore koji ilustri
raju prisutnost etnologa u stručnoj i široj javnosti.
Tip aktivnosti
% ne
% redovito
% povremeno
objavlj. u znanstv. / stručnim publikacijama
29,2
50,0
20,8
referati na znanstv. / stručnim skupovima
18,8
54,2
27,9
postavljanje izložbi
22,9
37,5
39,6
istupanje u sredstvima mas. komunikacije
16,8
52.0
31.2
Kako vidimo, najveći postotak respondenata prema vlastitoj procjeni
povremeno komunicira sa stručnom/znanstvenom i širom javnošću, dok
je broj onih koji uopće ne komuniciraju veći (u slučaju istupanja u sred
stvima masovnih komunikacija je taj postotak gotovo dvostruk) od broja
onih koji to čine redovito.
Već je bilo riječi o HED— kao profesionalnom udruženju. Ono nije
u
razgranato (nema sekcija), izdaje redovitu godišnju publikaciju (Etnološ
�202
KONJI, ŽENE, RATOVI
ka tribina), a godišnje organizira jedno do dva savjetovanja. Iz takvog
tipa aktivnosti očigledno je da su njegovi ciljevi striktno stručni, a to je
moguće razabrati i iz nehijerarhijskog principa njegove organiziranosti.
Ona udruženja koja koriste monopol svoje struke ne samo u korist pro
fesije, već i za ekonomski probitak svog članstva (npr. odvjetničke ko
more u nas) imaju hijerarhijsku i monolitsku organizacijsku strukturu što
im omogućava fleksibilnost i brzo reagiranje na vanjske podražaje. Širo
ka podrška članstva profesionalnim organizacijama dio je neformalne so
cijalizacije u toku profesionalnog obrazovanja. Ako je suditi po sprem
nosti članstva H E D -a da se odazove na ovu anketu, ta socijalizacija nije
naročito uspješna.
Anketa nije sadržavala pitanja iz kojih bi se izravno moglo suditi o
identifikaciji s profesijom i o profesionalnoj etici. No pitanje o položaju
etnologa u društvu (br. 14) koje je bilo otvorenog tipa, ipak pruža po
sredne obavijesti. Moguće ih je sažeti prema prevladavajućem tonu:
Ocjena položaja etnologa u društvu
odgovori %
loš
79,2
osrednji
10,4
dobar
2,1
bez odgovora
8,3
Položaj etnologije etnolozi ocjenjuju patetičnim diskursom; ona je
»zapuštena«, položaj joj je »sramotan«, »marginalan«, »nebitan«, »mize
ran«. Proziva se »društvo« koje ne poznaje i ne cijeni etnologiju, »etno
lozi su nevidljivi«, »oni u našem društvu ne postoje«. Među krivcima za
takvo stanje na prvom mjestu su sami etnolozi koji u anketi sebi samima
upućuju mnoge gorke riječi samoprijekora: »Mislim da u našem društvu
etnolozi imaju položaj — kakav i zaslužuju, znači ne i onakav kakav bi
trebalo!« Grupiramo li uzroke lošeg položaja etnologa/etnologije u druš
tvu riječima samih respondenata49 dobivamo slijedeći »grupni portret«:
1) uzroci su u sistemu obrazovanja:
zastarjeli sistem studiranja, zastarjelost kadra; studij etnologije je zaglup
ljujući, ograničen, primitivan; znanje nekih predavača je sumnjivo; slabosti
postdiplomskog studija; negativna selekcija na katedri.
2) uzroci su u samim etnolozima:
(a) nekompetentnost etnologa:
niski nivo stručnog i znanstvenog rada; neatraktivnost 1
naše robe’; neaplikativnost; teorijsko određenje predmeta i ciljeva etnologije još je uvijek
odvajaju od suvremene kulturološke problematike; neaktivnost etnologa
(npr. od 1962. do danas nisu bili u stanju napisati etnološku čitanku, sin
tezu o tradicijskoj kulturi Hrvata, etnološke preglede o pojedinim regijama,
povijest etnologije u Hrvatskoj); gotovo potpuni nedostatak teorijsko-metodoloških istraživanja ozbiljan je nedostatak u hrvatskoj etnologiji (kolege
�PROFESIJA ETNOLOG
203
se međusobno baš ne čitaju!!!, primj. L. S.); u Hrvatskoj se radi o dobrovo
ljnom izgnanstvu etnologa iz vlastitog društva (ne kaže zašto, L. S.).
(b) nedovoljna probojnost u javnosti:
građani misle da znaju sve o predmetima koje proučava etnologija; ne
dovoljna financijska podrška (SIZ-ovi); etnolozi premalo populariziraju
struku; premalo se o njoj zna (...) vezuje je se uglavnom uz narodnu nošnju;
niska razina stručnog znanja ('etnografi’); premala borbenost etnologa za
struku; u javnosti, ali i među obrazovanim svijetom često se ne razlikuje
etnologa od enologa; slaba povezanost/zatvorenost samih etnologa; tenzija
’stare i nove’ etnologije umjesto borbe između dobre i loše etnologije; pojave
kritizerstva i privatizacija među samim etnolozima; nedovoljna društvena
moć etnologa (u DPO/DPZ); izoliranost etnologa u provinciji.
3) položaj kulture u društvu općenito:
loš položaj etnologa dio je cjelokupnog materijalnog položaja kulture; ne
dovoljni sluh struktura; položaj kulture je ispod nivoa civiliziranog čovjeka
pa ako je kultura na margini, onda je i položaj etnologa tu negdje: potcjenjivački odnos prema etnografskoj građi koja se smatra ’balastom’; druge
društvene znanosti koje zapostavljaju etnologiju jer nije aktivna kao npr.
arheološke iskopine.
4) negativni politički stavovi:
u svom desetogodišnjem radu doživjela sam i to da mi je od nekih od
govornih drugova bilo rečeno da živimo na grbači društva i da se bavimo
stvarima koje našem društvenom razvoju uopće nisu interesantne; (etnolo
giji se zamjera da se) struka bavi nečim što je nevažno, seljacima, kome je
to uopće interesantno?; krivi su i iskompleksirani rukovodioci sa sela, koji
žele prikriti porijeklo i vezu sa selom; poistovjećuju se nacionalno s nacio
nalističkim ( ’izvorno narodno’ s ’nacionalnim u najgorem smislu riječi’);
sloboda rada, istraživanja i objavljivanje vezani uz (nestručna, autoritarna)
mišljenja naših nadređenih; kada je potrebno da se politika i vlast pokaže
pred javnošću onda je folklor, nošnja, kolo to što je u prvom redu i što čini
bit gotovo svega manifestacionog, a kada je potrebno zaposliti ljude koji se
o tome trebaju brinuti, to sve zabilježiti, obraditi i onda pokazati, tada je to
sve nepotrebno; etnologa nema tko zaštititi kada pojedini moćnici odluče
ugasiti radna mjesta u kulturi; društvo se afirmativno odnosi najčešće prema
onim znanostima čiji rezultati brzo donose neposrednu materijalnu korist
(• ■ l mogu staviti u funkciju važeće političke ideologije; etnologija se u bli
•)
žoj prošlosti afirmirala stavljanjem u službu nacionalističkim političkim in
teresima veličanjem kulture vlastitog naroda.
I tako dalje... Odgovore na ovo pitanje mnogi su respondenti nizali i
na više kucanih stranica. No nadasve je zanimljiva gotovo klasična freudovska omaška pri čitanju tog pitanja. Umjesto o položaju etnologa, ve
�204
KONJI, ŽENE, RATOVI
ćina je respondenata komentirala položaj etnologije. Problem je, ipak, u
profesiji...
Nepravedno bi bilo etnologe koji nisu žalili truda niti vremena da op
širno odgovore na anketu optužiti za pasivnu rezignaciju. U svojim od
govorima oni predlažu i neka rješenja kojima bi se popravio loš položaj
struke. Navest ću neka od njih: uvesti etnologiju u školu; istraživanje su
vremenih tema; interdiscipliniranost; izboriti se za aplikaciju etnološkog
znanja (turizam, mala privreda, ugostiteljstvo, kod društvenih istraživanja,
pri organizacijama za međupodručnu i međunarodnu suradnju); etnolozi
se moraju nametnuti društvu i ukloniti ljubomoru među sobom; afirmacija
na osnovi stručnih i znanstvenih rezultata svoga rada; veća prisutnost etno
loga na svim nivoima (u javnosti) kao preduvjet mijenjanja zaostale druš
tvene svijesti; sudjelovanje etnologa u mijenjanju odnosa prema znanosti
općenito; etnolozi se unutar sebe moraju analizirati i shvatiti da je problem
djelomično i u njima.
Iako je većina predloženih rješenja konstruktivna i dobronamjerna,
valja primijetiti da niti jedno od njih ne propituje problem na razini glo
balnog društvenog sustava. Umjesto zaključka, navest ću jedan integralni
odgovor:
»Da bi mogla težiti izvjesnom društvenom ugledu, dakle moći, etnologija
u Hrvatskoj mora se konstituirati kao profesija u suvremenom smislu riječi.
Konstituirati je u tom smislu mogu jedino etnolozi sami, definiranjem i
ostvarivanjem — visokih! — profesionalnih kriterija.«
E T N O L O Z I, N A Š I SUVREMENICI
Tvrdnjom da živimo u zanimljivom vremenu, bogatom poticajima za
etnološka istraživanja i zahvalnom za etnološko tumačenje, započela sam
ovaj ogled o profesiji etnolog. Tu je tvrdnju pak moguće razumijevati u
svjetlu kulturnog relativizma. »Želim vam da živite u zanimljivom vre
menu«, opaka je kletva u istočnjačkim kulturama. Zanimljivo vrijeme je
i nedefinirano vrijeme, bremenito mogućnostima, ali i izborima, čija
pogibeljnost nije na prvi pogled lako raspoznatljiva. No imajući u vidu
aktivističku orijentaciju zapadne civilizacije, teško će se biti othrvati iza
zovu zanimljivog vremena. Nastojanje za profesionalizaciju etnologije je
dan je takav izazov. Ona može biti tek proizvod kolektivnog napora koji
podrazumijeva osviješteni stav o društvu — njegovoj prošlosti, suvreme
nosti i budućnosti. Postepeno prevladavanje profesionalne nad tehnološ
kom podjelom rada vodi nas u budućnost postindustrijskog društva s vi
zijama blagostanja i mira među ljudima i suradnje s prirodom. U onoj
mjeri u kojoj je budućnost proizvod syjesne odluke, mjerit će se naša
odgovornost za nju. No pritom nikada ne treba zaboraviti da se buduć
nost može prikazati pod obrazinom prošlosti.
�PROFESIJA ETNOLOG
205
Prilog: Anketa upućena članovima HED-a
Hrvatsko etnoloSko društvo, Đure Salaja 3, 41000 Zagreb
ANKETA: Profesija etnolog. Osnovni pokazatelji statusa profesije
UPITNIK
Upute za ispunjavanje upitnika:
Molimo da na pitanja odgovarate tako da zaokružujete svoje odgovore, a kod ukrštenih pitanja da
zaokružite znak »+«. Odgovor na zadnje pitanje (br. 14) možete priložiti na posebnom papini.
01. Što ste diplomirali
1. etnologiju (Filozofski fakultet)
2. nešto drugo
3. nisam završila(o) dodiplomski studij
02. Da II ste magistrirali I što
1. etnologiju
2. nešto drugo
3. nisam
03. Da II ste doktorirali I što
1. etnologiju
2. nešto drugo
3. nisam
04. Dob (godine starosti)
1. do 30 godina
2. 31 — 40 godina
3. 41 — 50 godina
4. 51 — 60 godina
5. 60 i više godina
05. Spol
1. žena
2. muškarac
06. Podruje u kojem ste zaposleni 1. znanost (fakultet, znanstvena ustanova)
2. kultura (muzeji, centri za kulturu, zavodi za zaštitu spome
nika i si.)
3. obrazovanje
4. ostalo
07. Karakter Vašeg radnog njjesta
1. Čisto etnološko (etnolozi istraživači, znanstveni radnici i sveučilišni nastavnici, muzejski ku
stosi, zaštita spomenika i si.)
2. djelomično etnološko (radno mjesto gdje je etnološko znanje dobro upotrebljivo, ali na tim
radnim mjestima mogu raditi široki profili društvenih profesija)
3. neetnološko
08. Val netto osobni dohodak za travanj 1989:
09. Procijenite stupanj iskorištenosti Vašeg etnološkog znanja na svom radnom mjestu
1-0 — 20%
2.20 — 50%
3.50 — 80%
4 .8 0 — 100%
10. Molimo da navedete kako I koliko često upoznajete Javnost s rezultatima Vašeg etnološkog rada
redovito povremeno ne
1. objavljivanjem u znanstvenim i stručnim publikacijama
+
+
+
2. referati na znanstvenim i stručnim skupovima
+
+
+
3. postavljanje izložbi
+
+
+
4. istupanje u sredstvima masovne komunikacije (TV,radio, novine)
+
+
+
11. S kojeg od navedenih područja osjećate najveću potrebu za daljnjim stručnim usavršavanjem
1- opća teorijska znanja iz etnologije
2. metode i tehnike terenskog istraživanja
3. obrazovanje za komuniciranje i suradnju s korisnicima usluga
4. nešto drugo
12. Da II ste bUl delegat ili vršili funkciju u nekqj društvenopolItlčkqj organizaciji IH zajednici (de
legat u općinskoj Ul republičkoj skupštini, gradskom H republičkom vijeću Saveza sindikata, općin
i
skom IU višem komitetu SK, nekom općinskom Ul republičkom SIZ-u, I sL)
1. ne
2. da — 1 do 3 funkcije
3. da — više od 3 funkcije
13. Da li ste član SK
1. da
2. ne
14. Sto mlatite o položaju etnologa u društvu?
�206
KONJI, ŽENE, RATOVI
BILJEŠKE
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
Tu je akciju organizirao Hrvatski socijalno liberalni savez (HSLS). Skulptura bana JelaČića, rad
kipara Antona Fernkorna, postavljena je 1866. na tadašnjoj Harmici, a uklonjena je pod okri
ljem noći od 25. na 26. srpnja 1947. i bez objašnjenja pod još neistraženim okolnostima. Jedno
je pak izvjesno. Ona je u postrevolucionarnom periodu predstavljala simbol kojeg je trebalo
simbolički (ali i tvarno) razvlastiti, svrgnuti i odbaciti na »smetlište historije«. Za diskusiju o
problemu proizvodnje i svrgavanja simbola kao prerogativa odnosa moći usp. poglavlje »Nova
Nova godina — Od ’Mladog ljeta’ k političkom ritualu«.
»Termin profesija u sociološkom smislu znači zanimanje koje ima monopol nad nekim kom
pleksnim dijelom znanja i praktičnih vještina za koje je potrebno dugotrajno školovanje, tzv.
visoko obrazovanje te tako postaje jasno prepoznatljivo u društvu.« Nav. prema Josip Županov,
Željka Šporer, »Profesija sociolog«, Revija za sociologiju, XIV, 1984,1-2, str. 15. Pri izradi ovog
teksta, kao i njegovog empirijskog dijela, slijedila sam prvenstveno tu studiju koja svojim is
crpnim i teorijski fundiranim izlaganjem osnovnih pretpostavki sociologije kao profesije pred
stavlja neophodan temelj za sustavno promišljanje tog problema. Također dugujem zahvalnost
dr. Zeljki Sporer koja mi je kao iskusna istraživačica profesija u suvremenom društvu dala mno
ge korisne sugestije prilikom izrade anketnog upitnika.
Nav. pr. Županov-Šporer, nav. dj., str. 12.
Usp. Veljko Rus, »Protuslovlja između industrijalizacije i profesionalizacije rada«, Revija za
sociologiju, XIV, 1984, 1-2, str. 52 i 54.
Županov, Šporer, nav. dj., str. 13.
Olga Supek, »Ethnology in Croatia«, Etnološki pregled, 1984, 23-24, str. 17.
Prve četiri dimenzije ove klasifikacije čine odvojene sfere koje je moguće jasno analizirati i
mjeriti, dok je peta dimenzija pridodana zbog toga što predstavlja posebno važan i za profesije
specifičan čimbenik; nav. prema Županov, Šporer, nav. dj., str. 16.
Isto, str. 16.
Dunja Rihtman-Auguštin, Etnologija naše svakodnevice, Školska knjiga, Zagreb, 1988, str. 3.
Isto, str. 4.
Isto, str. 16.
Aleksandra Muraj, Živim znači stanujem, Hrvatsko etnološko društvo (et al.), Zagreb, 1989, str.
25.
»Čuvalo se to jedinstvo etnološke misli, pa se pri tome nije zamjećivalo da ta misao stagnira
na razini početka 20. stoljeća«, Dunja Rihtman-Auguštin, nav. dj. str. 16.
Za analizu teorijskih prijepora i pokušaja teorijskih inovacija u hrvatskoj etnologiji, usp. među
ostalima, slijedeće radove: Dunja Rihtman-Auguštin, Struktura tradicijskog mišljenja. Školska
knjiga, Zagreb, 1984; nav. dj., 1988; Narodna umjemost, Zagreb, 13,1976; Olga Supek, »Osnov
ne značajke etnologije u Hrvatskog od 1945 do danas«, Zbornik I kongresa jugoslavenskih etnologov in folkloristov, I, Knjižnica Glasnika Slovenskega etnološkega društva, Ljubljana, 1983, str.
51-65; nav. dj. 1988.
Usp. Olga Supek-Zupan, »Osnovne značajke etnologije u Hrvatskoj...«, nav. dj., str. 56.
Ono određenje etnologije koje kao njezin cilj prepoznaje proučavanje elemenata kulture poje
dinih naroda koji nose etnička obilježja posredstvom kojih je moguće doprijeti do etnogenetičkih procesa, odnosno utvrditi etničku povijest pojedinih naroda, kao osnovnu kategoriju et
nologije ističe pojam ethnosa. Usp. Vitomir Belaj, »Plaidoyer za etnologiju kao historijsku zna
nost o etničkim skupinama«, Studia Ethnologica, Zagreb, Vol. 1, 1989, str. 9-13.
Usp. Dunja Rihtman-Auguštin, »Pretpostavke suvremenog etnološkog istraživanja«, Narodna
umjetnost, Zagreb, XIII, 1976, str. 1-23.
Usp. djelovanje antiprofesionalizma na razvoj, odn. kočenje razvoja sociologije, Županov, Špo
rer, nav. dj., str. 17.
Usp. Vitomir Belaj, »Šezdeset godina neprekinute nastave etnologije na Zagrebačkom sveuči
lištu«, Etnološka tribina, XVIII, 1988, 11, str. 149-150.
Iskustva istraživača Zavoda za istraživanje folklora svjedoče, primjerice, da su više puta bili u
prilici da se sukobe s lokalnim amaterima koji su se posesivno postavljali u odnosu na »svoj«
teren.
�PROFESIJA ETNOLOG
207
21 Usp. Rudi Supek, »Položaj jugoslavenske sociologije«, Revija za sociologiju, XX, 1989 1-2 str
4-5.
22 Utemeljitelj hrvatske etnologije, M. Gavazzi, decidirano poima etnologiju »kao granu univer
zalne povijesti«, usp. Aleksandra Muraj, nav. dj., str. 24.
23 Usp. Županov, Šporer, nav. dj., str. 18-20.
24 Isto, str. 20-21.
25 Isto, str. 21.
26 Usp. Županov-Šporer, nav. dj., str. 26.
27 Županov, Šporer, nav. dj., 27.
28 Isto, str. 28.
29 Isto, str. 28.
30 Isto, str. 29.
31 Isto, str. 29.
32 Prema mišljenju predsjednice društva u više mandata i dugogodišnje aktivistkinje HED-a, dr.
Dunje Rihtman-Auguštin, kojoj ovom prilikom zahvaljujem na poticajnim kritičkim komenta
rima, jedini politički čin predstavljao je sam naziv društva.
33 Županov, Šporer, nav. dj., str. 32.
34 Usp. Statut Hrvatskog etnološkog društva donesen na izvanrednoj skupštini održanoj 29. 5.
1986. Ta je odredba prenesena iz prethodnog Statuta donesenog na Osnivačkoj skupštini HEDa 17.1. 1975. Zanimljivo je spomenuti da je Skupština Jugoslavenskog udruženja za sociologiju
1972. godine u Portorožu usvojila moralni kodeks sociologa, te da samo postojanje tog kodeksa,
prema mišljenju Josipa Županova i Željke Šporer, upućuje na stupanj razvijenosti profesije
sociolog u Jugoslaviji.
35 Usp. Županov-Šporer, nav. dj., str. 33.
36 Isto, str. 41.
37 Olga Supek, primjerice, navodi koristi od redefiniranja pojma »tradicijska kultura«. Kada bi se
osporio njegov »povijesno nejasan i relativan status« i precizirali društveni segmenti/povijesna
razdoblja na koja se odnosi (npr. »kultura radničkih predgrađa« početkom 20. stoljeća), ublažio
bi se motiv etnoloških projekata spašavanja, odn. konzervatorski stav etnologa. Usp. Olga Su
pek, »Osnovne značajke etnologije u Hrvatskoj...«, nav. dj., str. 62-64. No zasigurno nije najveći
problem etnologije vapaj za spašavanjem baštine, već činjenica da je taj vapaj nečujan i da ostaje
neuslišen. To pak govori u prilog tvrdnji o društvenoj nemoći, dakle, neartikuliranosti, profesije.
38 Integralni tekst upitnika sadržan je u Prilogu, na kraju ovoga teksta.
39 Prema podacima dobivenima od tajnice HED-a Ljubice Katunar, društvo broji ukupno 174
člana. Od toga su 104 člana (59,8%) iz Zagreba, a njih 70 (40,2%) izvan Zagreba; žene čine
70,7% (123 članice), a muškarci 29,3% (51 član). Brojčana nadmoć žena upozorava na još jedan
faktor relevantan za ocjenu statusa profesije, a to je feminizacija profesije.
40 Usp. Rudi Supek, Ispitivanje javnog mnijenja, Naprijed, Zagreb, 1968, str. 100.
41 Podaci o ukrštanju varijabli, koji mogu poslužiti kao podloga za buduća istraživanja i tretirati
se kao pilot istraživanje, nalaze se u arhivi HED-a.
42 Usp. radove navedene u bilješci 14.
43 Usp. Dunja Rihtman-Auguštin, nav. dj., str. 15. Ona se zalaže za suradnju i otvorenost etnologa
(pored tradicionalne suradnje s historiografijom) prema znanostima poput sociologije i socijal
ne povijesti, psihologije, modeme lingvistike, semiotike, kao i kibemetike, te ekonomske zna
nosti. U toj otvorenosti, smatra autorica, etnologija »ne može izgubiti — ona samo dobiva«.
44 Na sličan način ove procese ocjenjuje i Olga Supek koja smatra da su nakon 1945. »promjena,
razvoj i kulturni napredak postali osnovni ciljevi, tj. zbila se opća rcorijentacija vrijednosti u
smjeni budućnosti, za razliku od zagledanosti u prošlost kulture«. Nav. pr. Olga Supek, »Ethno
logy in Croatia«, nav. dj., str. 24.
45 Nisu u povijesti bila rijetka pretvaranja znanstvenih disciplina/profesija u oruđe propagande
određenog režima. Folkloristika, ali i sami stvaraoci folklora (npr. narodni pripovjedači) bili su
u SSSR-u dio agitacionog aparata i »sredstvo za ostvarenje socijalizma i komunizma«. Usp.
Hermann Đausinger, Folklore, u: Sowjetsystem und Demokratische Gesellschaft. Eine vergleichende Enzyklopddie, Sonderdruck, Herder, Freiburg/Basel/Wien, str. 585-587.
46 Zanimljiv je podatak da u Savezu muzealaca Jugoslavije ne postoji sekcija za etnografsku muzeologjju.
�208
KONJI, ŽENE, RATOVI
47 Nav. pr. Libuše Kašpar, »O studiju muzeologije na Filozofskom fakultetu u Zagrebu«, Etno
loška tribina, XVIII, 1988, 11, str. 162.
48 »Djelomično (etnološka) radna mjesta su sva ona radna mjesta gdje je etnološko znanje dobro
upotrebljivo, ali na tim radnim mjestima mogu raditi široki profili društvenih profesija.« Ova
definicija modifikacija je određenja djelomično socioloških radnih mjesta, nav. pr. Željka Šporer, »Razvijenost sociološke profesije i odnos prema njoj«, 1989, neobjavljeni rukopis, str. 3.
49 Ovo su sve autentične izjave respondenata, te ih zbog toga neću stavljati pod navodnike nego
ću ih istaknuti kurzivom.
�tBNSKA P o v e s t
��9
Između znanosti i umjetnosti:
Pjesme Erike Jong
Ti zapravo i ne želiš biti pjesnik. Prvo, ako si žena, moraš biti tri puta bolja
od ma kojeg muškarca. Drugo, moraš se pojebati sa svakim. A treće, moraš
biti mrtva. Iz razgovora s pjesnikom muškarcem ( Zapovijedi)
Osporavanje tih triju pjesničkih i muških istina provlači se kroz sve
pjesme Erike Jong. Činjenicu da jest žena ističe i tematskim izborom
svojih najčešćih preokupacija: spolnost i erotsko u odnosu s vlastitim
stvaralačkim činom veže se na traženje »kolektivnog identiteta« ženske
sudbine, na trenutke prelazi i u osluškivanje nijemog, tjelesnog jezika
koji je, kao i dobar dio ženskog stvaralaštva, uronjen u povijesni zaborav.
Artikulirajući svoj kreativni prostor, E. Jong mu ga otima, otima ga te
retu »dnevnog« života koji time prestaje biti tek lako predvidljiva mar
gina. Kulinarstvo postaje posrednikom u odnosu s prirodom, svijet od
bačenih, trivijalnih stvari postaje ogledalom duše — gotovo uopće ne ličnost, ili žena, zasigurno ne još jedna ’poetesa’ nego...
Robert Lowell o Sylviji Plath {Gorke pilule za mračne dame)
Na pitanja ima li pjesničko umijeće spol, E. Jong odgovara potvrdno.
Bez izravne veze, a i mnogo prije vrlo žive i žučne debate o »spolnosti«
književnoga stvaralaštva koja je uzavrela francuske književne krugove,
Jongova u svojoj prvoj knjizi pjesama (Voće & povrće, 1968) osvještava
taj problem. Spomenuta je debata, gotovo »raskol«, procvala u kulturi
koja daje prvenstveno riječi; u njoj je jezik oružje borbe i sredstvo vlada
nja. I dok je u ostalom svijetu bilo govora o osvješćivanju žena, u Fran
cuskoj se već čulo da prise de conscience mora slijediti prise de la parole.
La parole i njezin rođak le verbe (Logos) bili su donedavna u posjedu
male visokoobrazovane muške elite. Na taj način i sami oblici dominan
tnog diskursa odražavaju vladajuću mušku ideologiju.
�212
KONJI, ŽENE, RATOVI
(...) Ambicija ujeda. Vrati ugriz.
(Gotovo da je beskorisno.) Zamisli da si rođena
polucmkinja polužidovka u Missis
sip p i, & jednonoga
Jasno?
Samo imaj na umu da nemaš nikakvih prava. Pođe li što po zlu
opkolit će te & zaurlati »Pjesnikinja!«
(...)
Riječi su skliske & poezija je
Uglavnom stvar muda,
& posljednja pohvala uvijek je stvar negacije:
naime, ne kao žena
naime, »zasigurno ne još jedna ’pjesnikinja’«,
što znači
ima pičku, ali ne trabunja
& on je crnja, ali ne zaudara
& jedina dobra pjesnikinja je mrtvac.
{Gorke pilule za mračne dame)
Zagovornici takvih teza (zagovornice u većoj mjeri), stavljaju u pitanje
»objektivnu«, impersonalnu poziciju dominantnog diskursa. Po njima je
jezik definiran muškim standardima: oznaka »impersonalnosti« zamag
ljuje preferenciju suhog, analitičkog, »koherentnog«. Takav jezik teži vla
sti pokušavajući iskazati »umijeće« nad svojim subjektom. Stoga kad že
na »sebe progovara«, prisiljena je govoriti sebi stranim jezikom, jezikom
u/na kojemu se osjeća nelagodno. Alternativa je promjena područja ima
ginarnog, kako bi se djelovalo na stvarno. Na taj bi se način stavile u
pitanje (i u igru) preobražavajuće snage jezika, njegova sposobnost da
stimulira promjene na ideološkom i ekonomskom planu.
Julia Kristeva, jedna od sudionica u toj raspravi, smatra da »žensko«
stvaralaštvo jedino može biti negativno; ona stavlja u pitanje postojeći
red stvari, tvrdeći da žensko nikada ne može biti definirano. »La femme,
ce n ’est jamais ga.« Ono bi moralo nastojati da izbjegne definicijama i
prodre iza vladavine Logosa. Kristeva smatra da je njezino istraživanje
žensko u onoj mjeri u kojoj pokušava rastvoriti pojam identiteta (uk
ljučujući tu i rigidni seksualni identitet) kako bi oslobodila snage nepotisnute spolnosti i u pitanju i u društvu.
Kako rekosmo, Erica Jong ne bavi se teorijskim promišljanjem tih
problema, no, svi su oni, do jednoga, prisutni u njezinoj poeziji. (Dotiče
�IZMEĐU ZNANOSTI I UMJETNOSTI
213
ih i u prozi, ali su prisutni s manje žestine, zatočeni u klasičnoj formi.)
U potrazi za identitetom valja joj prokazati ludilo,
(...)
M
islili su da je tvoja smrt
bila tvoja posljednja pjesma:
crna knjiga
zlatom urezanih korica
& stranica boje pepela.
Ali ja sam mislila drugačije,
znajući da ludilo
ne vjeruje u metaforu. (...)
što smo ti mogli reći
pošto si potonula u sebe
& bila progutana
od svojih pjesama?
(U zemlji Sylvije Plath)
psihoanalitičku retoriku i njezinu »označiteljsku« moć,
Zavidim muškarcima koji mogu žudjeti
bezgraničnom prazninom
za tijelom žene,
nadajući se da će žudnja napraviti dijete,
da će praznina sama oploditi tamu. (...)
No kako sam žena,
ne moram samo nadahnuti pjesmu
moram je i natipkati,
ne samo začeti dijete,
već ga i nositi
već ga i kupati,
i ne ga samo kupati
već ga i hraniti,
i ne samo hraniti dijete
već ga i voditi
posvuda, posvuda...
dok muškarci pišu pjesme
o tajnama materinstva.
Zavidim muškarcima koji mogu žudjeti
bezgraničnom prazninom.
(Zavist zbog penisa, Izabrane pjesme)
�2 14
KONJI, ŽENE, RATOVI
kao i njihovo dijete, mazohizam (tzv. »pasivnost ženske prirode«).
Najboljeg roba
nije potrebno tući.
Ona se sama tuče. (...)
Ako je umjetnica
& približi se genijalnosti
sama činjenica njene darovitosti
neka joj prouzroči takvu bol
da uzme vlastiti život
radije no da nas nadmaši.
& nakon što umre, plakat ćemo
& proglasiti je sveticom.
(O poetskom slijedu, Izabrane pjesme)
Ako teži nepoznatom toposu, onom mjestu iz kojega žena želi početi
pisati, valja joj u pomoć prizivati duhove zaboravljenih žena (Mary Wollstonecraft Godwin /1759—
1798/ i Mary Shelly);
Byron & Shelly
Šepirili su se kraj jezera
& pisali svoje pjesme
na najčistijem planinskom zraku.
Žene su imale svoje trudnoće
& strahove.
Nosile su njihovu djecu,
prepisivale rukopise,
& slušale govore
o »slobodnoj« ljubavi.
Bratstvo ljudi
nije primjenjivo:
sve što su životu pridonijele
bio je život. (...)
Drage Mary,
bilo je jasno
da ste bile stvarnije.
Kćerke kćeri,
majke budućih majki,
nastojaste se uzvinuti
iznad jadikovki
o ženskoj sudbini & umrle pri porodu
za prava Čovjeka. (...)
(Draga Mary, Draga majko, Draga kćeri, Izabrane pjesme)
�IZMEĐU ZNANOSTI I UMJETNOSTI
215
Najveća snaga poezije Erike Jong proizlazi iz uočavanja svoje (ženske)
seksualne različitosti, iz nastojanja da »jezik tijela« transponira na po
dručje poetskog.
(...)
Želim pisati o nečemu što nisu žene!
Želim pisati o nečemu što nisu muškarci (...)
Umjesto toga
Čitam svoju sudbinu iz tragova krvi na plahtama. (...)
Vraća se ponovo & ponovo na to:
seks.
Ma kako joj se jako rugali,
ma kakvom je pičkom nazivali,
ma kako šokirani njeni otac & majka,
uhvaćeni u svom krevetu — oblaku,
uhvaćeni u prvobitnom prizoru
u Disneyjevoj koreografiji,
vraća se
plesu
protiv smrti. (...)
(OdaSiljanje, Izabrane pjesme)
Štoviše, tijelo i pjesma oglašavaju se jednoglasno.
(...)
Pička je gluhonijemo krzno
koje govori crvenim jezikom.
Jezik je glas. (...)
(Početak)
Tijelo prestaje biti ograničavajući faktor ženskih potencijala, »anato
mija je sudbina« onoga što se tek ima zbiti.
(...)
Tako ostavljam maternicu praznom
& punom mogućnosti.
Svaki mjesec
krv iz plahte
poput dobre crvene kiše.
Ja sam vrtlar.
Ništa ne raste bez mene.
(Vrtlar, Izabrane pjesme)
Polazna točka svakog daljnjeg istraživanja. Ishodišna tama.
�216
KONJI, ŽENE, RATOVI
(...)
Ispitujući dugu pjesmu svog tijela
na poprištu gdje leži jašući,
njezina mu koljena uokviruju lice,
njene grudi & trbuh pod bijelim šatorom,
on sklanja pogled
kao da zaboravlja
da je njegova ruka
nestala.
Tamno je. (...)
(Objektivna žena)
Pjesnikinja u te skrivene predjele pokušava prodrijeti i s pomoću pred
meta svakodnevnog života — tamnice u koju je potrošačko društvo okovalo ženu lancima od lažnoga zlata. Njihovim kidanjem, »desimboliziranjem«, da se poslužim izrazom iz citirane rasprave, otvara se put napuš
tanju svake filozofije koja na ženu gleda kao na »drugo«, odsutno ili ne
postojeće. Dok je ona tu, u svom tijelu.
I zato slavim mlade žene što zapleću svoje bračne veze
& stare žene praznih utroba & punih torbi za kupovinu
I zato slavim babe narumenjenih bora koje kupuju u smeću
I zato slavim sve žene koje čekaju majstore & sve žene koje spavaju s flašama
(...)
I zato slavim žene koje kupuju bolne cipele & šešire koji se više ne mogu
zamijeniti
I zato slavim njihove vanjštine koje postaju njihova unutrašnjost
& njihove nutrine koje će postati njihova vanjština. (...)
(iObjektivna žena)
Neke od najduhovitijih metafora u pjesmama Erike Jong posvećene
su namirnicama. Kroz njih pjesnikinja prerađuje (jede) prirodu i u isti
je mah osjetilno spoznaje.
(...)
Pjesnik u svijetu bez luka,
u svijetu bez jabuka
poima zemlju kao veliku voćku.
U daljini galaksije svjetlucaju poput ribiza.
Čitav jestivi svemir pada mu u
navodnjena usta...
(Voće & povrće)
�IZMEĐU ZNANOSTI I UMJETNOSTI
217
»Trudna riža«, »tjeskoba luka« koji traži svoju dušu i nalazi samo svo
je različite ljuske. Taj isti, inspirativni luk, kaže ona, »nije samouvjereno
krepostan poput proleterskog krumpira, niti sirena poput jabuke. Ne kaćiperka poput banane. Već skromno, samouništavajuće povrće, upitno,
introspektivno; (...)«
Voće i povrće sinonimi su za »prirodu« — mjesto kamo je žena pri
padala po vladajućem ustrojstvu svijeta. Po njima će, osjeća Erica Jong,
ona napokon razvlastiti lažnu dihotomiju »prirode« nasuprot »kulturi/
/povijesti«
(...)
To nije praznina,
voćka među tvojim nogama,
već dugi hodnik historije,
& snovi se njime spuštaju
po mjesečini. (...)
(Voće & povrće)
i afirmirati svoje stvaralačke moći a da se ne odrekne vlastite specifično
sti.
Tražeći ljubav, čitala je kuharice.
(...)
Ako se ne bi pojavio muškarac koji bi je volio
(lica zaparena od kuhanja,
grudiju punih jabukova soka
ili vina),
ona bi jednog umijesila
od medenjaka,
s praškom za pecivo
da se digne.
Čak su i njezine pjesme
bile recepti.
»Glad«, pisala bi ona, »glad«. (...)
(Žena koja je voljela kuhati, Izabrane pjesme)
Svjesna sam da bi svaki sud o kvaliteti ove poezije bez književno-teorijske prosudbe bio nepotpun. No, i iz navedenog je prosedea moguće
zaključiti o njezinoj relevanciji. Uvažimo li mišljenje da je u današnjem
povijesnom trenutku, obilježenom razornim potresanjem spolnih uloga i
�218
KONJI, ŽENE, RATOVI
njihove vjekovne uvjetovanosti, la venue a Vecriture podudarno s čino
ponovnog rađanja (la venue au monde), pjesništvo Erike Jong u puno
smislu ispunjava istinsku subverzivnu misiju kojoj je poezija oduviji
stremila. Težnju da »jezik prebiva u blizini tijela«, kao i shvaćanje jezi]
i podsvijesti ne kao odvojenih entiteta, već prihvaćanje jezika kao jedim
proboja do nesvjesnog, do onog potisnutog, koje će oslobođeno potre
ustanovljeni simbolički poredak i ono što je Lacan imenovao Zakone
Oca. Silna popularnost koju je to pjesništvo postiglo, upravo svjedoči
tome da je vrijeme za takav pothvat sazrelo.
�10
Žene koje su iskoračile u povijest
D R UG O VI I LJU BAVN IC I: ROSA LUXEMBURG
Često se događa u pisanju biografija ličnosti čiji su ideali bili veći od
života da sam njihov život bude idealiziran, osakaćen, sveden na sjene
koje, kako vrijeme promiče, postaju sve manje. Ostaju klišeji o nespoji
vosti privatnosti i života posvećenog revoluciji, o beznačajnosti ljubavi za
jednu ženu ili muškarca naspram uzvišenosti ljubavi za potlačene, za proleterijat ili čovječanstvo. Likovi revolucionarki ukrućeni su u bori brige
za sudbinu svijeta, u bojnom pokliču, u jurišu.... Rigor mortis koji ne po
pušta u povijesnom sjećanju. Za Juliju Kristevu to su »Elektre — ’lišene
himena zanavijek’, borci za stvar očeva, hladne od egzaltacije, drama
tične figure pomoću kojih se društvenim sporazumom gradi predodžba
žena koje žele izbjeći svojoj sudbini žene: to su opatice, revolucionarke,
i (nije isključeno) feministkinje«.
Sretna je okolnost što Rosa Luxemburg (1871-1919) nije imala tele
fona: strastveno je pisala pisma. Sačuvano je i oko 1000 ljubavnih pisama
koja je u 17 godina veze odaslala svom ljubavniku i suborcu Leu Jogichesu (E. Ettinger, Rosa Luxemburg's Letters to Leo Jogiches, London,
1981). Ona svjedoče o odlučnosti da osvoji pravo na sreću, svim namet
nutim podjelama (i klišeima) usprkos.
Kad otvorim tvoja pisma i ugledam šest strana ispunjenih raspravama o Po
ljskoj socijalističkoj partiji, a ni jedne riječi o svakodnevnom životu, klonem.
Usprkos svemu što si mi rekao (...), pjevam ti uvijek istu otrcanu pjesmu,
zahtijevam ličnu sreću. Da, imam prokletu čežnju za srećom i spremna sara
se tvrdoglavošću mazge cjenkati za svoju dnevnu porciju. (6. 3. 1899)
Lea Jogichesa upoznala je kada je kao dvadesetogodišnja prognanica
iz Poljske počela studirati na sveučilištu u Ziirichu. Njemu su bile 23
godine i zajedno su izmislili Poljsku socijalističku partiju koju je Rosa
predstavljala u socijalističkoj internacionalni. Drugarstvo u revolucionar
nom radu trajalo je do smrti, iako je intimna veza prekinuta 1907.
�220
KONJI, ŽENE, RATOVI
Rosina pisma u tim godinama ljubavi otkrivaju da su se njihove žudnje
često mimoilazile. Jogiches se u njima pojavljuje (možda i nepravedno
jer se ne može braniti — njemački su vojnici opljačkali njezin radni stol
nakon što su umorili Rosu) kao asketski revolucionar, potpuno predan
političkoj borbi, strastven i samozatajan u ispunjavanju svojih dužnosti.
Predbacivala mu je da ga opsjednutost politikom čini hladnim, ravno
dušnim, slijepim i neosjetljivim prema njoj — ženi koju voli. Da se boji
intimnog drugarstva za kojim je čeznula. Rosa Luxemburg željela je sve:
i ljubav i revoluciju. Njezina pisma izražavaju nesputanu čežnju za obite
ljskom srećom — željela se udati za Lea, htjela je imati njegovo dijete.
Nije se stidila malih svakodnevnih užitaka — veselila se novim haljina
ma, uspješnom vođenju kućanstva. Sanjarila je o njihovu zajedničkom
stanu, verandi natkrivenoj vinovom lozom, velikom klaviru, o ostakljenoj
polici za knjige.... Bila je dovoljno sigurna u svoju žudnju da se mogla
njome ironično poigravati:
Skrasimo se kao pravi pripadnici srednje klase. (2 1. 2. 1902)
N em a tog para na svijetu koji ima takvu priliku kao mi. Radit ćemo oboje i
naš će život biti savršen. Bit ćemo sretni, moramo biti. (6. 3. 1899)
I dok je Rosa u svojim političkim i teorijskim spisima tvrdila da će
»žensko pitanje« biti riješeno tek u socijalizmu, vjerovala je da će ih nji
hova ljubav izdići iznad historijske nužde. Jogiches je bio njezin heroj i
ljubavnik: lijep, misteriozan muškarac, opsjednut i nadahnut velikim ci
ljevima, energičan i ambiciozan, lojalan i veoma inteligentan. Sve ju je
to snažno privlačilo. Bio je otjelovljenje mogućeg, budućnosti.
Nijedan drugi par nema zadatak poput našeg: da jedan iz drugog izgradimo
ljudsko biće. (3. 7. 1900)
Pred Rosom je mogao otkriti raznolikost svoje ličnosti: opisivala ga je
i kao dobrog, umiljatog i nježnog. Revolucionar koji je znao skuhati ob
jed ili joj pomagao pri biranju nove odjeće. Tada bi pisala:
J a sam samo obična mačkica koja voli milovati i biti milovana. (17 . 5. 1898)
Pa ipak, Jogiches je neprestano pokušavao Rosine zahtjeve i nastoja
nje za potpunom ljudskom egzistencijom svesti na »hirove«, »nedosljed
nost«, »glupu naviku« itd., kako bi ih žigosao kao sebičnost u usporedbi
sa zahtjevima političke borbe. Ta su joj predbacivanja padala to teže što
je i njezin politički angažman bio podjednako strastan.
Uzroke njihove osobne tragedije (»jedne od velikih tragičnih ljubavnih
priča socijalizma«, kako je označava Rosin biograf J. P. Nettl) moguće
je očitati iz različitosti emocionalnog prostora koji je svakom od njih bio
potreban, ili koji se mogao osloboditi za bilo što osim za revolucionarni
program za koji su se oboje borili.
�ŽENE KOJE SU ISKORAČILE U POVIJEST
221
Rosa Luxemburg mogla je sve: živjela je podjednako intenzivno i lju
bav i revoluciju. Ona je doktorirala s briljantnom tezom (1897), njegova
je teza ostala nedovršena. Pisala je s neobičnom lakoćom i sugestivnošću
na nekoliko jezika, on nije nikada uspio pretočiti plodnost svog uma ni
u kakvo suvislo djelo ni na kojem jeziku. Kako je rasla njezina slava u
njemačkom socijaldemokratskom pokretu (pristupila je 1898. Socijalde
mokratskoj partiji), rasla je i frustracija predanog aktivista male revolu
cionarne partije u egzilu. Žena koju je Jogiches volio postala je jedna od
najutjecajnijih ličnosti evropske političke ljevice i marksističke scene, one
iste kojoj je posvetio sav svoj život. (Rijetko je koji socijalist-muškarac
prije 1896. bio u prilici da u svom ljubavnom odnosu doživi takav obrat
konvencionalnih spolnih uloga!) Dok je Jogiches patio od grizodušja
zbog bogate rente od koje je živio i kojom je financirao partijske aktiv
nosti i Rosu, za nju ta činjenica (kao i njezina nehajnost spram novca)
nije bila više od »male teškoće«.
Rosa Luxemburg nije se nikada željela natjecati s Jogichesom, nije ga
željela posjedovati niti ga pokoriti. Pokušavala ga je voljeti, otkriti, za
držati njegovu naklonost i pažnju, izvući iz ljušture... Dugo je vjerovala
da će uspjeti, da će se njihova ljubav razvijati sama ako se on otvori i
sudjeluje u zajedničkom životnom projektu. To nije uspio, nisu uspjeli,
no Jogiches nije nikada našao snage da ostavi ženu koja se stalno obra
ćala onom najboljem u njemu. Ona je njega ostavila (u dobi od 37 godina
ušla je u novu vezu s dvadesetdvogodišnjim sinom svoje prijateljice Clare
Zetkin). Jogiches, taj ljubomorni i posesivni muškarac, nije se mogao po
miriti s rastankom. Prijetio joj je da će je ubiti, a potom i sebe. Nabavila
je revolver. Ipak joj je ostao odan do smrti — ubijen je 1919. kada je
pokušao otkriti njezine ubojice.
Pisma Rose Luxemburg Leu Jogichesu svjedoče o mogućoj punini ži
vota u borbi za socijalizam. Pisala ih je revolucionarka koja se svom vre
menu usprkos intelektualno razvijala, sazrijevala podjednako politički i
emocionalno. Pisana su revolucionaru, muškarcu koji to nije uspio. Ona
je to znala i nije mu tajila.
Znao je to i on.
CRVENA EMM A: EMM A G O LD M AN
Uobičajeni image revolucionarke, prvakinje radničkog pokreta (prem
da, nikad baš u prvim redovima), slika je smjernog bića, kojega samozatojnost zasjenjuje hrabrost, avanturu i ustrajnost, dok besprizivnom odanošću svojoj partiji ističe poslušnost kao temeljnu vrlinu, potiskujući izrazitiju originalnost ideja. Povijest radničkog pokreta uzdiže je kao mu
čenicu, a njezin život ocrtava tamnim tonovima, kao nepregledan niz pat
�222
KONJI, ŽENE, RATOVI
nji koje podnosi stoički, kamena lica pred klasnim neprijateljem. Ona je
majka, sestra, drugarica (ponekad drugarica i u smislu supruge), ali ni
kada ljubavnica. Radost života je tabu.
Dakako životi žena radničkih boraca (zašto baš ta imenica toliko us
trajava u muškom rodu, opire se transformirati u ženski ekvivalent?) doi
sta jesu bili teški, ali vjerojatno je i njih ipak, kad-tad, barem na trenutak
obasjao tračak sunca.
Lik Emme Goldman, koja je u povijest ušla kao ličnost s radikalne
ljevice američkog radničkog pokreta, u svakoj svojoj crti proturječi toj
shemi. Rođena je u Rusiji 1869. godine, u siromašnoj židovskoj obitelji.
U osamnaestoj godini, utekla je sa sestrom u SAD, i na taj način izmakla
kućnoj tiraniji grubog oca i policijskim progonima nakon ubojstva cara
Aleksandra II.
Naselila se u Rochesteru (država New York), i za život zarađivala sva
kodnevnim desetsatnim radom u tvornici odjeće, za dva i pol dolara na
tjedan. Amerika ju je razočarala vrlo brzo. Nedugo nakon dolaska, udala
se za imigranta Jacoba Kershnera.
Razočaranje u brak došlo je još brže. Pobjegla je u New York, slijedeći
sirenski zov revolucije.
Vješanje petorice čikaških anarhista 1887. njezin je prevratnički duh
definitivno usmjerilo k anarhizmu (konstantu svog života sažela je rije
čima »uglavnom u pobuni«) i otada je živjela u vrtlogu radikalne misli i
akcije u Evropi i Americi.
Alix Kates Shulman, autorica biografskog djela Na barikade. Anarhi
stički život E m m e Goldman, opisuje ju kao »magnetsku anarhistkinju, fe
ministkinju, radikalnu aktivistkinju, govornicu, spisateljicu, pacifistkinju,
teoretičarku, babicu, pobornicu slobodne ljubavi i svesrdnu podstrekačicu nemira«.
Uskoro je Emma Goldman stekla veliku popularnost strastvenim go
vorima. Imala je nepogrešiv talent da njima pogodi ravno u centar osinjeg gnijezda: predavanja o ateizmu držala je pobožnim anglikancima, o
slobodnoj ljubavi govorila je moralistima, a o ograničenostima prava gla
sa propovijedala je sufražetkinjama. U govorima i u tekstovima pisanim
za časopis Mother Earth (Majka Zemlja) koji je pokrenula i uređivala od
1906. do 1918. godine, skrnavila je sve prihvaćene svetinje buržoaskog
društva:
Što sam se s više otpora suočavala, osjećala sam se više u svom elementu,
pisala je Emma Goldman.
Njezin je politički život bio dug niz oduševljenih nada što su se smje
njivale s razočaranjima, od pristanka uz američku obalu do iskustava u
Sovjetskom Savezu i izdaje anarhista u građanskom ratu u Španjolskoj.
Z a antiboljševičke histerije u SAD, 1919. godine je s grupom anarhista
�ŽENE KOJE SU ISKORAČILE U POVIJEST
223
deportirana u SSSR. U onemogućavanju slobode govora i partijskom eli
tizmu vidjela je nagovještaj budućih događaja. Tada je zapisala:
Trijumf države znači poraz revolucije.
Ali takva predviđanja, i njezine ideje o decentralizaciji, u romansi rad
ničkog pokreta s centralizmom u godinama staljinističke pomrčine, osta
la su nepoznata. SSSR je napustila 1922. godine, i ostala pisati i politički
djelovati u Evropi sljedećih dvadeset godina. Nikada se nije pokorila re
volucionarnom puritanizmu, prepoznavajući u njemu sjenu Velikog bra
ta:
Cenzura mojih drugova djelovala je na mene isto kao policijski progoni: uči
nila me sigurnijom u sebe.
Jedna od njezinih najpopularnijih izjava kojom je razjarila svoje ćudo
redne, »ispravne« drugove, kad su joj spočitnuli što ne odustaje od takve
frivolnosti kao što je ples u trenucima kad se sprema svjetska proleterska
revolucija (danas se u SAD može kupiti majica s tim citatom) glasi:
Ako ne smijem plesati, ovo nije mora revolucija.
Feminizam Emme Goldman bolje odgovara feminizmu sedamdesetih
godina nego senzibilitetu njezina vremena. U jeku najžešće borbe za žen
sko pravo glasa, ona kritizira apsurdan argument da će samo sudjelova
nje žena na izborim označiti kvalitativni pomak u političkom životu.
Prigovara uskom shvaćanju emancipacije žena:
One [napredne žene] mislile su da je sve što im je potrebno neovisnost o
izvanjskoj tiraniji, ali unutrašnji tirani mnogo su pogubniji za život i rast,
tvrdi u eseju Tragedija emancipacije žena. Redukcionističko shvaćanje
emancipacije (po formuli: ekonomsko + političko oslobođenje)
preusko je da bi obuhvatilo bezgraničnu ljubav i ekstazu sadržanu u dubokim
osjećajima istinske žene — dragane i majke u pravoj slobodi.
Brak je, misli Emma Goldman, prvenstveno ekonomski aranžman,
sporazum o osiguranju, po mnogo čemu lošiji od obične police osigurauja, jer žena premiju (muža) plaća gubitkom vlastitog imena, intime, samopoštovanja. A ljubav, naprotiv, »ne treba zaštitu, ona štiti samu sebe«.
Slobodna ljubav i slobodno majčinstvo — to su ideali Emme Goldman.
Kampanju za kontrolu rađanja započela je nekoliko godina prije Marga
ret Sanger — pionirke pokreta za kontracepciju u SAD. Godine 1916.
uhapšena je zato što je javno podučavala o upotrebi kontraceptiva (uz
parolu: »Žene, širite duh a ne maternicu«), ali čim je puštena iz zatvora,
Pohrlila je da ponovi predavanje.
�224
KONJI, ŽENE, RATOVI
Autobiografija od tisuću stranica, Živjeti svoj život (1931), primjer je
duhovite i autoironične samorefleksije, i dokument vremena i odnosa
među ljudima u revolucionarnom radničkom pokretu. Iz nje se može do
znati o mnogim ljubavima crvene Emme, i o njezinu dugogodišnjem
»drugu« Alexandru Berkmanu, vođi američkih anarhista.
Nekoliko godina prije smrti, ta je neumorna revolucionarka u šezdeset
i petoj godini doživjela ljubavnu vezu s tridesetšestogodišnjim muškar
cem, u Kanadi. S njim je doživjela »potpuni sklad ideja (...) i potpune
ispunjenje moje ženske duše«. Do smrti (1940) nije se prestala boriti,
postavljati pitanja, voljeti.
TR I REVOLUCIJE GIUSEPPINE M A R T IN U Z Z I
Hoće li slava moju raku ikad obasjati?
Ne hajem za to.
Pitanje autorice soneta Genio, Giuseppine Martinuzzi, ispisano 1890
dobilo je potvrdan odgovor. Pogreb te militantne antifašistkinje 25. stu
denoga 1925. u Labinu prometnuo se u prkosnu manifestaciju borbenoga
istarskog proletarijata protiv fašističkog režima. Iza lijesa, pod »crvenim
internacionalnim stijegom« okićenoga »simboličnim cvijetom socijalnog
oslobođenja« išlo je mnoštvo labinskih rudara sa zapaljenim fenjerima,
građani i seljaci iz okolnih sela, te gradonačelnik s općinskim savjetnici
ma.
Dug život i prisutnost u svim političkim mijenama Istre druge polovice
19. i prve četvrtine 20. stoljeća, osim njezine neosporne izuzetnosti, osi
gurali su Giuseppini Martinuzzi zasluženo mjesto u povijesti. Za razliku
od mnogih snažnih i značajnih žena radničkog pokreta na našem tlu, nje
zino je djelovanje iznimno dobro historiografski obrađeno.
Rođena 14. veljače 1844. u Labinu, u intelektualnoj sredini maloga
grada, provela je djetinjstvo u »dosadnom blagostanju«. Pjesme je počela
pisati već u dvanaestoj, prvi se put javno oglasila 1869. baladom u časo
pisu. La donna e la civilta — »Zena i uljuđenost«. Odlučila se za poziv
učiteljice i 1873. postala suplentica ženske stručne škole u Labinu. Služ
bovala je kao učiteljica 32 godine po Istri i u Trstu. Autorica je značajnih
metodičko-pedagoških rasprava i udžbenika.
Giuseppina Martinuzzi stasala je u doba procvata talijanske nacional
ne svijesti u Istri. Nacionalistički vođa Tomaso Luciani, prijatelj obitelji
i Giuseppinin kum, uvelike je, čak i za svog progonstva u Veneciji,
usmjeravao njezino političko sazrijevanje.
No, za razliku od većine utjecajnih predstavnika istarskog iredentizma,
nacionalni liberalizam Giuseppine Martinuzzi nikad nije bio obojen an-
�ŽENE KOJE SU ISKORAČILE U POVIJEST
225
tislavenskim tonovima. Od 1877. predaje u školama tršćanskih radničkih
četvrti. Ondje se priklanja humanističko-ljevičarskoj, garibaldističkoj (re
publikanskoj) struji nacionalnog pokreta. Ta je struja već 1869. uteme
ljila Tršćansko radničko društvo (TRD), s namjerom da privuče radnike
u svoje redove. U početku devedesetih godina ono je rasadnik grupa koje
prihvaćaju marksizam na ideološkome i organizacijskom planu. Postup
no prerastanje Giuseppine Martinuzzi od talijanske nacionalistkinje u in
ternacionalističkog borca za radnička prava trajalo je godinama.
Kako je napisala, »uzmogla sam postati socijalistkinja baš zato što sam
bila učiteljica«. Postaje tajnica TRD, rukovodi Ženskom sekcijom i Sek
cijom za narodnu prosvjetu. Neumorno piše i objavljuje. Godine 1888.
osniva vlastiti časopis Pro patria.
List je nakon dvije godine izlaženja ukinut zbog pritisaka austrijskih
vlasti i sukobljavanja s načelima ekstremnoga talijanskog nacionalizma.
Kao urednica časopisa morala je trpjeti prikrivene i otvorene otpore
(»postali su ljubomorni na patriotsko djelovanje jedne žene«, zapisala
je). Kad se udaljila od zasada nacionalizma, proglasili su je izdajicom.
Knjigu lirske proze Semprevivi (Stolisti) posvećuje 1896. labinskim ru
darima. Iduće godine napušta mjesto tajnice TRD i prilazi novoosnova
noj Talijanskoj socijaldemokratskoj stranci u Austriji. Upija djela klasika
marksizma. Napadaju je još žešće. Napredni je listovi ističu kao »idol
radnika«: Građanska »škrabala zabavljaju se jeftinom duhovitošću na ra
čun godina i spola naše prijateljice spominjući žensku prevrtljivost«, od
govara u njezinu obranu neki suborac.
Godine 1905. osniva Žensku socijalističku sekciju: okupljene radnice
obrazuje i potiče na ravnopravno sudjelovanje u radničkom pokretu.
Svrstavši se u lijevo krilo Socijalističke stranke, nakon osnivanja Komu
nističke partije Italije (1921) postaje jedna od njezinih utemeljiteljica u
Trstu. Vodi Žensku komunističku sekciju. Iako ne sudjeluje neposredno
u ustanku labinskih rudara (1921. već joj je 77 godina), njezin utjecaj i
popularnost toliki su da je pozivaju da bude kuma zastavi Labinske re
publike.
Svako vrijeme ima svoje čitanje pojedinih povijesnih ličnosti. Studija
Giacoma Scottia (Sjeme revolucionarne Istre. Život i djelo Giuseppine
Martinuzzi, ’crvene učiteljice', Rijeka 1979) pohvaljena je kao demistifika
cija socrealističkog klišea koji je zatajivao pola vijeka političke evolucije
Giuseppine Martinuzzi (P. Strčić). No, ona nije umjela nadrasti samo
svoje nacionalno i klasno porijeklo. Transcendirala je ograničenja namet
nuta vlastitom spolu već pojavom u javnosti, pa onda upornom borbom
za prava žena, osobito onih najobespravljenijih — radnica. Trećoj rev° luciji Giuseppine Martinuzzi povjesničari nisu dosad posvetili dužnu paž
nju. Njezina djelatnost aktivistkinje ženskog pokreta u rasponu od četvrt
stoljeća i sastavci što tematiziraju oslobođenje žena još čekaju istins o
�226
KONJI, ŽENE, RATOVI
priznanje koje treba izaći iz današnje upitanosti nad položajem žene. Od
referata o ženskom pokretu na Regionalnom kongresu talijanskih soci
jalista u Puli 1899. Giuseppina Martinuzzi uvijek je nedoktrinamo osjet
ljiva na postojanje spolnih antagonizama (nerazumijevanja i nasilja) žena
i muškaraca proletera. Objašnjavajući dvostruku eksploataciju žene i
ženskog rada, otklanja optužbe za nelojalnu konkurenciju i razobličava
klasnu i natklasnu potlačenost žena.
Lirska, pripovjedačka i programatska proza i poezija, te politička ese
jistika s elementima romantičnoga i realističkoga književnog izraza svje
doče o nadrastanju spola, nacije i klase... Te tri revolucije Giuseppine
Martinuzzi nisu tekle bezbolno. Ali slika labinskog pogreba svjedoči o
trajnom ostvarenju težnji njezina života.
O D SAM O E D O SLAVE: M AR G AR ET MEAD
Pitanje što ženama »nedostaje« da — osim rijetkih iznimaka — osvoje
vrhunce znanstvene karijere, suvremena feministička kritika neprisutno
sti i diskrimincije žena u znanosti obrće naglavačke. Umjesto toga pro
pituje što to u znanosti odbija žene.
Odgovori su mnogoznačni: Prirodnim i tehničkim znanostima femi
nistkinje zamjeraju posvemašnju ravnodušnost za posljedice koje prim
jena njihovih otkrića može imati na pojedinca i društvo, pa čak i na op
stanak čitavog čovječanstva. Surova kompetitivnost i spletke u sistemu
napredovanja ponajviše se oslanjaju na veze i poznanstva po muškoj li
niji. Utrka za rezultatima ne ostavlja znanstvenicima slobodan prostor (a
ni vrijeme) za privatni, obiteljski život...
No kulturna antropologija/etnologija, nasuprot tome, ima reputaciju
da privlači žene. Vjerojatno zbog toga što sjedinjuje strast da se uoči
detalj i težnju za spoznajom cjeline jedne kulture. Ljudsko tijelo, jezik,
običaji i rituali, materijalna kultura, religija proučavaju se kao podjedna
ko važni. Dok eksperiment u laboratorijskim uvjetima pruža istraživaču
iluziju da vlada situacijom, proučavanje stvarnih ljudi i njihova načina
života zahtijeva od znanstvenika sposobnost da se prepusti situaciji.
Osim toga, o antropologiji vlada mišljenje da je kao profesija otvorena
ženama. Spektakularna karijera Margaret Mead (1901-1978) zasigurno
je najviše pridonijela toj mistifikaciji.
Potkraj kolovoza 1925. dvadesettrogodišnja doktorandica, zaljubljena
u romantične priče o južnim morima R. L. Stevensona, stajala je uz ogra
du palube putničkog broda koji je klizio u tropski bujnu luku otoka Pago-Paga. Luka je bila puna usidrenih ratnih brodova američke pacifičke
flote, avioni su nadlijetali brodove, a mornarički je orkestar svirao rag
time. Margaret Mead se iskrcala i iznajmila sobu u rasklimanom hotelu
�ŽENE KOJE SU ISKORAČILE U POVIJEST
227
koji je Somerset Maugham opisao u jednoj od svojih priča. Tako je po
čeo devetomjesečni boravak čiji je rezultat bio prvi antropološki bestse
ler Sazrijevanje na Samoi (1928) i svjetska slava njegove autorice.
Bavljenje antropologijom bio je tek jedan od mogućih izazova za stu
denticu s elitnog ženskog sveučilišta Barnard koje se kolegice sjećaju kao
projektila nabijenog energijom, inteligencijom i znatiželjom u očekivanju
lansiranja. Bila je odlučila da u životu postigne »nešto veliko« — što, to
i nije bilo tako važno. Njezina ženska klapa s Bamarda predvodila je u
eksperimentiranju svim novim idejama. Uz solidno obrazovanje toj su
generaciji žena bili bliski i psihoanaliza i feminizam, ideje (i praksa) sek
sualnog oslobođenja. Izazvale su javnu sablazan kada su se na petogodišnjicu oktobarske revolucije pojavile u studentskoj blagovaonici okru
žene crvenim svijećama i zastavama i otpjevale »Internacionalu«. Ismi
javale su se nevinosti i njegovale »duboka i kreativna ženska prijatelj
stva« (koja nisu isključivala ni seksualnu bliskost) i punim plućima sud
jelovale u životu njujorške intelektualne boheme. Otvorenost za sve novo
na svoj je način simbolizirala antropologija. Ta je mlada znanost, prema
riječima Meadove, dvadesetih godina nudila odgovore na protuiječja su
vremenog svijeta koji je glavinjao između »guštare glupih argumenata
19. stoljeća zasnovanih na etnocentričkoj superiornosti« — izolacioniz
mu, viktorijanskom moralu i ksenofobiji i novih putokaza koje su naz
načili Marx, Freud, Havelock Ellis i njezini učitelji, znameniti antropo
lozi Franz Boas i Ruth Benedict.
Freudu se pripisuje da je na upit nekog sugrađanina što misli da bi
normalna osoba morala dobro raditi, odgovorio lieben und arbeiten (lju
biti i raditi). Margaret Mead u obje je stvari bila natprosječna. Objavila
je 28 knjiga i 181 znanstveni rad, uz mnoštvo novinskih tekstova i kolumna, televizijskih nastupa itd. Što se, pak ljubavi tiče, iako sitna i nelijepa (najbolje što bi se u prilog njezinu izgledu danas moglo reći jest
to da je u mladosti imala lice slično Micku Jaggeru), čitavog je života
privlačila muškarce. I potkraj života »sex appeal njezina uma« bio je, pre
ma riječima brojnih svjedoka koje je njezina biografkinja Jane Howard
(Margaret Mead. A life, 1984) intervjuirala, neodoljiv. Udavala se tri puta,
a učinila bi to opet da nije imala prečeg posla. Svoga prvog muža iz stu
dentskih dana ostavila je upoznavši na povratku kući sa Samoe lijepog i
briljantnog Novozelanđanina Rea Fortunea. Za njega se udala na putu
za Novu Gvineju kamo ih je vodio zajednički istraživački rad. Margaret
se vratila kući s te ekspedicije s bilješkama za novu knjigu, također be
stseler Odrastanje na Novoj Gvineji (1930). S druge zajedničke ekspedi
cije s Reom vratila se s bilješkama za knjigu Spol i temperament u tri
Primitivna društva (1935) i s kandidatom za trećeg muža, antropologom
Gregoryem Đatesonom. Bateson, pripadnik engleske aristokracije i aka
demskog establishmenta rodnoga Cambridgea, kao suprug je potrajao
�228
KONJI, ŽENE, RATOVI
malo dulje, a u tom je braku rođena i jedina kći Margaret Mead. »Nisam
mogao više držati s njom korak«, požalio se Bateson nakon njihove ra
stave.
Radni hiperaktivizam i intelektualni razvoj u bliskom dosluhu s preo
kupacijama i problemima vlastitog vremena zaslužni su za planetarnu
popularnost te znanstvenice. Već je od prvih knjiga tražila potvrde za
teoriju kulturnog determinizma svog mentora Boasa, za teoriju koja ra
zlike među kulturama i u ponašanju ljudi ne tumači »prirodnom« zada
nošću, nego uvjetovanošću kulturnom tradicijom.
Široku su publiku privukla djela koja sadržavaju implicitnu kritiku za
padne civilizacije upozoravajući na »neprirodnost« konkurencije, seksu
alnog potiskivanja i ljubomore, zatvorene male obiteljske zajednice, stro
gog odgoja djece.... Dajući argumente za njihove teze, postala je savez
nicom različitih progresivnih ideja i pokreta — dr. Spocka (argumenti za
neautoritarni odgoj djece), feminizma (uloge spolova su naučene, a ne
urođene), ekologije, omladinske kontrakulture šezdesetih godina (javno
se zalagala za legalizaciju pušenja marihuane, napadala seksualnu represiju).
Svoje je izvještaje iz »egzotičnih« društava dopunjavala usporedbama
sa suvremenom američkom kulturom ne ostajući puki promatrač druš
tvenih promjena.
Ruth Benedict pripisuje se ova izjava o učenici i prijateljici: »Ona ne
namjerava postati najbolji antropolog, već najčuveniji«. Možda u toj, ne
sumnjivo ispravnoj procjeni, ima i ponešto prijekora jer Margaret nije
krenula stopama svoje učiteljice. Čitavog je života bila zaposlena u naj
većem američkom muzeju American Museum of Natural History i prem
da je predavala na svim sveučilištima koja drže do svoga dobroga glasa,
nije se ograničila samo na akademsku znanstvenu karijeru. O diskriminciji žene u tom okružju poučio ju je i primjer same Ruth Benedict koja
je tek nakon 25 godina rada na Sveučilištu Columbia, nekoliko mjeseci
prije smrti, promaknuta u zvanje redovnog profesora. I danas je u zna
nosti koju je Margaret Mead učinila svojinom najšire publike u SAD naj
veći postotak nezaposlenih žena doktora znanosti (40,5 %). U onim sre
dinama (poput naše) gdje većinu etnologa čine žene, profesija ima nizak
društveni status.
Niti čini jedna lasta proljeće, niti slava Margaret Mead jamči ženama
ravnopravan tretman u profesiji. Ona tek pokazuje put.
SV O G A T E LA G O S P O D A R (IC A ): M AR G AR ET SANGER
Dok je kao mala djevojčica iz prenapučenog radničkog predgrađa u
sjeni smrdljivih tvornica dizala pogled k plavičastim brežuljcima koji su
�ŽENE KOJE SU ISKORAČILE U POVIJEST
229
skrivali otmjene vile i čijim su se obroncima micale sićušne figure »majki
koje su u predvečeije igrale kroket i tenis sa svojim muževima, djelujući
tako svježe i mlado, u lijepim čistim haljinama, namirisane«, Margaret
Sanger (1879-1966) čvrsto je odlučila: taj će svijet jednom osvojiti. Margaretina je majka mirisala po mlijeku koje u njezinoj uspomeni nikada
nije prestalo teći: rođena je kao šesto od jedanaestero djece koja su, iako
sva dobrodošla, samo pridonosila siromaštvu obitelji. Voljela je svoju
obitelj, ali je mrzila taj čađavi industrijski gradić čija je beznačajnost pri
jetila da uzme mjeru njezinoj ambiciji. Spoznavši njezin talent, dvije sta
rije sestre žrtvovale su skromnu ušteđevinu i poslale je na školovanje.
Ostavivši s trinaest godina roditeljski dom, krenula je put briljantne ka
rijere jedne od malobrojnih feminističkih aktivistkinja porijeklom iz rad
ničke klase, utemeljiteljice i karizmatske voditeljice pokreta za kontrolu
rađanja.
Suprotno uobičajenim klišeima, žene su i u tradicionalnim društvima
imale stanovit stupanj kontrole nad vlastitim tijelom i reprodukcijom. U
našim su krajevima bile poznate specijalizirane »majstorice koje dicu
gnjavu«, a u 19. stoljeću kritičari zadružnog života žigošu pojavu što žene
»za prepričit porod štokakve lekove (vračtva) uzimaju, tiskati se daju,
samo da decu iz utrobe ma kako izteraju«. Najveći ginekolog antike Soranos iz Efeza (98-138. n. e.) nabraja u svojim spisima niz kontracepcij
skih sredstava koja u vagini uništavaju spermu. Takvi su pripravci bili
najrasprostranjenija kontracepcija sve do 16. stoljeća, kada je epidemija
sifilisa u Evropi potakla otkriće platnenog pretka današnjeg prezervativa.
Riječ condum zapisana je prvi put 1706, a vjeruje se da je dr. Condum
bio dvorski liječnik engleskoga kralja Charlesa II. Condum je uz vaginalne spužvice bio najpopularniji kontraceptiv u 18. stoljeću. Kada je 1840.
izumljena vulkanizacija gume, kondom (prezervativ) postao je mnogo
pouzdanije sredstvo zaštite i počeo se prodavati na ulicama Londona i
ostalih gradova. Pa ipak, mnogim se muškarcima nije mililo njime tratiti
vrijeme pa su žene, nezaštićene od neželjenih trudnoća i dalje rađale,
abortirale i masovno umirale.
U prvoj polovici 19. st., kada se medicinska profesija u usponu uspjela
razračunati s vješticama i babicama — »majstoricama za ugnjavit dite«
— Charles Knowlton objavio je (anonimno) 1832. u New Yorku poučni
priručnik poetičnog naslova Plodovi filozofije. Obraćajući se ženama čija
ga stradanja nisu ostavila ravnodušnim u toku vlastite liječničke prakse,
na pristupačan je način izložio funkcioniranje tijela, spolnog čina i po
drobno opisao tehnike za sprečavanje začeća. Preporučivao je, uz upo
trebu spužvice, ispiranje vagine biljnim preparatima 5 do 10 minuta na
kon snošaja. Knjiga je ubrzo zabranjena, a kad se pojavila Daily Tele
graph je konstatirao: »Nema nikakve razlike između te opake knjige i
otrovane hrane«. Dr. Knowlton je za svoj doprinos ženskom užitku i
�230
KONJI, ŽENE, RATOVI
zdravlju nagrađen sa tri mjeseca robije. Dok je bio na prisilnom radu,
knjiga je postala bestseler i prvo je izdanje rasprodano u 125.000 prim
jeraka. Slijedio ju je priručnik Charlesa Drysdalea Fizička , seksualna i
prirodna religija (1855.) koji naglasak stavlja na tehniku (u tom pionir
skom pokušaju netočno izračunanu) ustanovljavanja ne/plodnih dana ko
ja je i danas popularna, osobito u religioznih žena (zlobnici je nazivaju
»vatikanski rulet«). Kada je 1886. Henry Allbutt napisao Priručnik za su
pruge u kojemu preporuča tzv. holandsku kapicu, prethodnicu današnje
dijafragme, izbačen je iz udruženja liječnika. Knjižica je, pak, prodana u
390.000 primjeraka.
Pa ipak, sve su to bili osamljeni viteški pokušaji. Propagandu kontra
cepcije osujećivali su zakoni za zaštitu ćudoređa i željezni zakon medi
cinske profesije. Margaret Sanger im je nagovijestila rat — i pobijedila.
Ona, dakako, nije izumila kontracepciju za žene, čak nije ni bila njezina
prva zagovornica, ali je organizirala ženski pokret za kontracepciju u pr
voj četvrtini 20. stoljeća. Apatiji, čak i neprijateljstvu tadašnjih feminist
kinja usprkos, učinila je kontracepciju feminističkim pitanjem. Smatrala
je da je slaba korist od toga što se žene bore za jednaka prava ili za bolju
naobrazbu ako ne mogu kontrolirati vlastito tijelo. Tek će im kontracep
cija dati »ključ za hram slobode«, isticala je. Bila je svakako jedna od
najomrznutijih feministkinja jer je demistificirala seks kao nužno zlo: kao
dužnost ili puko sredstvo prokreacije. Žena koja može uživati bez straha
od kazne doimala se opasnom poput prethistorijske zmijurine.
Margaret je zanat medicinske sestre izučila u trogodišnjem šegrtovanju po zapuštenim američkim bolnicama. Pred kraj školovanja pojavio
se njezin vitez-izbavitelj u liku perspektivnog arhitekta Williama Sangera. Poveo ju je u (vlastitu) bijelu kućicu na brijegu, no Margaret je ubrzo
shvatila da se u toj metafori uspona ne iscrpljuju čežnje iz djetinjstva.
Preselili su se u srce radikalnog New Yorka — Greenwitch Village. Prik
ljučili su se Socijalističkoj stranci, a Margaret se vratila svom zvanju me
dicinske sestre i počela posjećivati bijedne radničke četvrti. Nizali su se
stravični prizori: po deset ljudi u jednoj sobi, bez hrane i novca da uz
državaju prekobrojno potomstvo. Subotom su se stvarali repovi žena
pred opskurnim mjestima gdje su se jeftino obavljali abortusi. Mnoge od
njih ne bi doživjele iduću subotu. »Bogati znaju sve trikove, a mi rađamo
svu djecu« — tužile bi joj se radnice. Smijale su joj se kada bi im govorila
o coitusu interruptusu ili o kondomu. Suočena s odbojnim stavovima vo
dećih feministkinja čija je osnovna preokupacija u to doba borba za pra
vo glasa, okreće se socijalistima za podršku. Počela je s predavanjima za
Zdravstvenu komisiju Socijalističke stranke, iz kojih je nastala serija čla
naka i brošura Ograničavanje porodice namijenjena radnicima. Izdavala
je časopise Pobunjena žena (1914), Revija za kontrolu rađanja (1915) i
neumorno agitirala. Kada je uspjela svladati otpore tiskarskih poduzet
�ŽENE KOJE SU ISKORAČILE U POVIJEST
231
nika (»To je posao za Sing-Sing, draga gospođo!«), zaskočile bi je poli
cijske zabrane. Godine 1916. otvorila je sa sestrom i prijateljicom (nisu
uspjele pridobiti niti jednog liječnika) Savjetovalište za kontracepciju.
Pet stotina žena potražilo je u prvih nekoliko dana njihovu pomoć, a
onda je policija upala u Savjetovalište i uhapsila sve tri. No ni to nije
moglo zaustaviti ženski pokret za kontracepciju.
Margaret Sanger jedna je od rijetkih revolucionarki koja je doživjela
ostvarenje svojih ideala. Već 1937. ozakonjeno je pravo na savjet o kon
tracepciji. Osnovan je — o, ironije! — Komitet za kontracepciju Ame
ričkog liječničkog udruženja. Naslijedivši imetak svog drugog muža,
osnovala je istraživački centar koji je financirao otkriće »spirale« (IUD)
i hormonske kontracepcijske pilule 1959.
Nije bila ni skromna ni samozatajna. Voljela je biti u centru pažnje i
nije praštala onima za koje je mislila da bi se s njome mogli natjecati. U
povijest će ući kao feministkinja. No biografija Margaret Sanger tipična
je za ženu koja je u muškom svijetu imala ambiciju i sposobnost da se
iz veoma skromnih početaka uspne na sam vrh. Morala je otrpjeti ra
zličite, često i nelagodne saveze — od radikalnih do najkonzervativnijih
političkih krugova (neki od liječnika koji su počeli prihvaćati ideje kon
trole rađanja bili su izraziti rasisti i eugeničari), do (bogatih) muževa.
Borila se za žensko pitanje, ali nije trpjela potencijalne suparnice. No
jedno je izvjesno: djelo koje je svima nama Margaret Sanger ostavila u
nasljeđe podsjeća na to da kontrola rađanja pridonosi kvaliteti spolnog
života (ne samo »sigurnosti«) i na to da je jedino svjesno izabrano maj
činstvo dostojno svog imena.
GENIJALNE G UBITN IC E GENIJA:
M ILEVA M AR IĆ -EIN STEIN , SYLVIA PLATH
Nakanila sam danas pisati o Milevi Marić-Einstein (1875-1948), ženi
koja je mogla ući u povijest znanosti kao briljantna matematičarka, ali
je život završila kao anonimna i zaboravljena bivša supruga jednoga ge
nija. No istodobno sam, prelistavajući ovogodišnji kalendar znamenitih
žena, što ga je izdao njemački nakladnik džepnih knjiga Suhrkamp (koji
je, za razliku od enciklopedija Leksikografskog zavoda, zabilježio Marićku), ustanovila da će se upravo 11. veljače 1988. navršiti 25. godišnjica
dana kad je neprežaljena pjesnikinja Sylvia Plath (1932-1963) u svojoj
tridesetoj godini, bolesna od života, uronila glavu u plinsku pećnicu i više
se nikad nije probudila.
Pjesnikinja i matematičarka, jedna Amerikanka u egzilu u Engleskoj,
druga Srpkinja u egzilu u Švicarskoj; tamno pijanstvo poezije nasuprot
beskrajnoj lakoći pronicanja u apstraktni svijet matematičkih formula
�232
KONJI, ŽENE, RATOVI
i jedna frapantna sličnost. Upravo me je ta sličnost oslobodila dileme u
izboru čiji da odraz, od njih dvije, potražim danas u zrcalu ženske povi
jesti. Obje su, naime, postale žrtvom preteške (da li i nemoguće) veze
između (ženske) kreativnosti i braka.
Brak je moguće, štoviše, čini se to uobičajeno i neupitno, promatrati
kao vrhunsko ostvarenje ženske žudnje. Brak kao pravna i idealna za
jednica muškarca i žene, skladni dom u kojemu »ženska ruka« na oltar
svakodnevice prinosi tzv. male stvari — opojan miris opranog rublja, to
plinu juhe, dječji smijeh... Ili: pokakane pelene, neoprano suđe, loše po
dijeljeno siromaštvo, ratište u kojemu nakon bitke ostaju razbacani slom
ljeni udovi, masnice i pregažena razbijena srca. Život je i jedno i drugo,
ili od svega pomalo. Da li brak kao ženska želja isključuje i neobuzdanu
potrebu za kreativnošću, težnju k apsolutu? Povijest žena pruža izobilje
dokaza da su se te dvije žudnje najčešće isljučivale i potirale. Izbor je za
ženu (bio) neizbježan, a cijena visoka: samoća ili stvaranje, žrtva u sva
kom slučaju. Suvremeni, pak, feminizam, kao i komunistička utopija ko
načnog rješenja »ženskog pitanja«, priziva sliku novog mutanta — superžene koja jednom rukom slika ili piše roman ili znanstvenu knjigu,
drugom ljulja dijete, trećom miješa ručak, četvrtom dotjeruje šminku na
nasmiješenom licu. A život i dalje protuiječi, iako žena danas više no
ikada dosad samouvjereno i tvrdoglavo pokušava. Samo one poznaju
svoje zapetljano knjigovodstvo dobitaka i gubitaka.
Mileva Marić rođena je u Titelu (Vojvodina), a peta je žena (i jedina
na svojoj godini) koja je studirala matematiku i fiziku na sveučilištu u
Ziirichu. Na istoj je godini studija bio i Albert Einstein, kojemu imponira
njezina lakoća shvaćanja, ustrajnost i sposobnost da pronađe jednostavna
i elegantna rješenja teških matematičkih problema. Vjenčali su se 1903.
Od tada odustaje Mileva Einstein od svih vlastitih znanstvenih ambicija
kojima je također kompenzirala prirođenu bolest kuka koja joj je zada
vala smetnje pri kretanju. Nije pristupila diplomskom ispitu, a na pitanje
zbog čega ne želi patentirati stroj za mjerenje elektronskih titraja u čijem
je konstruiranju sudjelovala pod svojim (a ne muževim) imenom, odgo
vorila je: »Zašto? Ta mi smo sada Ein Stein (Jedan kamen)!« Ein Stein
je značilo: nakon rođenja prvog djeteta cjelonoćna suradnja na teoriji
relativnosti, nakon kućanskih poslova bez ičije ispomoći i nakon zbri
njavanja studenata koje su Einsteinovi zbog svojih oskudnih prihoda bili
prisiljeni uzimati na stan. Njezin točan udio u radu na teoriji relativnosti
nećemo nikada saznati. Originali spisa su uništeni. Ali matematičku po
dlogu teorije Einstein uvelike zahvaljuje Milevi: »Trebao sam svoju že
nu«, uvijek je naglašavao, »ona mi je rješavala sve matematičke proble
�ŽENE KOJE SU ISKORAČILE U POVIJEST
233
me«. Kada je 1921. taj rad okrunjen Nobelovom nagradom, sav je novac
predao njoj. Godine njihova braka posvećene razvoju teorije relativnosti
(1905) Einsteinovo su najplodnije razdoblje. Mileva se sa svojim mužem
selila kako su slijedile njegove profesure na sveučilištima u Pragu, Ziirichu i Berlinu. Kako Einsteinova slava raste, nakon rođenja njihova dru
gog sina (1910) opada njezin udio u njegovu radu. Čini se da su braku
time narušeni temelji. Kada izbija prvi svjetski rat, već žive odvojeno. Uz
glasovitog profesora, Mileva ne djeluje dovoljno reprezentativno. Brak
je razveden 1918. Dok je Mileva Marić na početku svog odnosa s Einsteinom samouvjereno tvrdila da može postati isto tako dobra fizičarka
kao i njezini muški kolege, sada joj je ostalo tek uzgajanje cvijeća, nov
čane brige, davanje satova i samouništavajuća briga za duševno bolesnog
drugog sina. Kada je 1965. taj sin umro, o njemu se pisalo kao o »sinu
preminulog profesora Einsteina«. Majka nije spomenuta.
Ona je umrla u jednoj ciriškoj bolnici, nepoznata i ogorčena.
Istinsko značenje lirike Sylvie Plath prepoznato je tek nakon njezine
smrti. Neobičan senzibilitet buduće pjesnikinje obilježen je doživljajem
očeve smrti kada joj je bilo tek sedam godina. Iako je vrlo uspješna stu
dentica na elitnom sveučilištu, smrt je trajno gleda zavodljivim pogle
dom. Depresije, psihijatrijsko liječenje, krize opisane u autobiografskom
romanu Stakleno zvono. Na studijskom putovanju u Englesku susreće
mladog pjesnika Teda Hughesa. Udaja 1956. Oboje vide svoj brak kao
mogućnost da se međusobno potiču na književnom polju. Tek se poslije
pokazalo da je Hughes bio taj na kojega je njihova veza imala plodo
tvorniji učinak. Godine 1960. Sylvia rađa kćer, 1962. sina — sve manje
vremena za pisanje, sve više svakodnevice, klatno raspoloženja njiše se
sve luđe. Nakon rođenja sina muž je ostavlja i traži rastavu. Sylvia pret
postavlja da ga odbija njezina (prisilna) kućevnost; priznaje da je u toku
braka potisnula svoj rad. Sama sebe hrabri: »Postat ću istinski aktivna
žena — ne služavka-sjena koja sam bila«. Posljednji val optimizma i —
plinska pećnica koja je ušla u legendu.
Njezine pjesme kojima do metafizičkih dubina dolazi nerijetko kuhi
njskim metaforama ostaju kao memento: The smog o f cooking the smog
of hell (...) (Miris kuhanja, miris pakla...) Samoubijena »malim larima i
penatima« (kućnim duhovima) o kojima je znala govoriti s nježnošću...
Nikada nećemo sa sigurnošću znati bi li Mileva Marić-Einstein doista
ostvarila karijeru znanstvenice koju su joj omogućavale natprosječne
sposobnosti, niti bi li se Sylvia Plath othrvala sirenskom zovu smrti da
su ostale »same«. Bez Alberta Einsteina ili Teda Hughesa.
Znamo samo to da su s njima bile na gubitku.
�234
KONJI, ŽENE, RATOVI
N A Š A G O SPA O D TIB E T A : A L E X A N D R A D A V ID NEEL.
Za viktorijanske gospođice iz boljih krugova, od polovice 19. st. »Ve
liko krstarenje« u egzotične krajeve bilo je dio uobičajenog općeg obra
zovanja. No, one među njima koje su iz raznih razloga bile sklone pre
tjerivanju i otiskivale se samostalno na putovanja bile su ekscentrično
društvance.
Alexandri David Neel lutanje je, čini se, bilo u krvi. Prvi je put pob
jegla s pet godina. Lunjala je Vincenneskom šumom sve dok je kući nije
priveo dežurni policajac. Kada su se iz Pariza njezini roditelji preselili u
Bruxelles, pohađala je strogu samostansku školu, gdje je stekla i solidno
muzičko obrazovanje. Drugi je bijeg vodio petnaestogodišnju Alexandru
pješice duž belgijske obale u Nizozemsku, gdje se ukrcala na brod za
Englesku. S osamnaest je pregazila planinski prijevoj Sv. Gothard kako
bi obišla talijanska jezera. Njezina se prtljaga sastojala od balonera i knji
žice mudrih maksima (»Teško je živjeti pod prisilom nužnosti, ali to ni
pošto nije nužno.«). Konstemirani tom eskapadom, roditelji su odlučili
da je uvedu u visoko društvo, vjerujući da će joj to izbiti iz glave daljnje
ludovanje. Predstavljena je kao debitantkinja belgijskoj kraljevskoj obitelji.
Društvu dvorske kreme Alexandra je pretpostavila društvo anarhista.
Bruxelles je u to doba bio glavno sastajalište evropskih anarhista, a Elisee Reclus, prijatelj njezina oca (poput Victora Hugoa, koji ju je ljuljao
kao djevojčicu) — njihov neokrunjeni kralj. Pod njegovim pokrovitelj
stvom, ubrzo je izgradila teorijsku podlogu (»Poslušnost je smrt«, po
učavao je Reclus) daljnjih pothvata. U Londonu uči engleski, a u Parizu
sanskrt. Tamo se preobraća na budizam.
Zahvaljujući neočekivanom nasljedstvu, ona provodi osamnaest mje
seci na Cejlonu i u Indiji. Indija koju otkriva nije ni pripitomljen svijet
engleskog radža ni bajkovite raskoši maharadža, već Indija mudracaprosjaka. U Benaresu upoznaje svog prvog učitelja koji, odrekavši se svi
jeta, živi gol u ružičnjaku. Vraća se 1893. u Belgiju bez prebijene pare,
a roditelje zatječe pred bankrotom. Pokušava se bezuspješno izdržavati
novinarstvom, no uspješnija je kao operna pjevačica. U Parizu ju je čuo
Massenet i preporučio za naslovnu ulogu u svojoj operi Manon. Ne do
biva angažman u Pariškoj operi jer odbija audiciju u direktorovu krevetu.
U toku angažmana u Tuniškoj operi upoznaje svog budućeg muža. Brač
nu dosadu razbija pisanjem. Objavljuje knjige Racionalni feminizam
(1909) te Budistički modernizam i budizam Bude (1911). Kada se i ta raz
bibriga pokazala nedostatnom za Alexandrin nemirni duh, gospodin
�ŽENE KOJE SU ISKORAČILE U POVIJEST
235
Neel joj predlaže malo putovanje. Ljeta 1911. otisnula se u Aziju. Pred
viđeno šestomjesečno putovanje potrajalo je trinaest godina.
Cejlon, Indija, Sikim, Tibet... Bila je prva Evropljanka koja je upoz
nala Dalaj-lamu i primila pouke lamaističkih mudraca. Godinu je dana
provela sama u spilji na Himalaji, u blizini pećine svog učitelja, mistika
poznatog po tome što je nezgodne himalajske kozje staze kratio lete
njem.
No, trebalo je proći još mnogo godina da ostvari svoj san: prodrijeti
u srce Tibeta, grad Lhasu, nedostupan strancima. Tri uzaludna pokušaja:
dvije godine lutanja pustinjom Gobi, jedan izgon engleskih kolonijalnih
vlasti. Uspijeva se probiti kao 56-godišnjakinja, u četvrtom pokušaju,
preko zapadne Kine. Potkraj 1924, prerušena u prosjakinju, kose oboje
ne u crno i nagaravljena lica ostvarila je ono po čemu njezino ime postaje
slavno u cijelom svijetu. Po povratku u Evropu 1925, objavljuje knjigu
Putovanje jedne Parižanke u Lhasu.
Ostatak dugog života provodi na svom imanju u Francuskoj, koje pret
vara u »tibetsku tvrđavu meditacije«. Poduzela je još nekoliko kraćih pu
tovanja u Aziju, upravo dovoljno dugih da s pristojne udaljenosti osluš
kuje eksplozije drugog svjetskog rata (to je uspjela i u prvom svjetskom
ratu.)
Alexandra David Neel postala je još za života spomenik — »Naša go
spa od Tibeta«. Avanturistkinja, feministkinja, anarhistkinja (počast su
joj uspjeli odati još pariški anarhisti šezdesetosmaši), davno prije no što
je to bilo iole respektabilno. Autorica je brojnih knjiga koje su publici
na Zapadu približili svijet istočnjačke mistike. Popularna i čitana do da
našnjeg dana (upravo je izišlo englesko izdanje putopisa o Lhasi, My
Journey to Lhasa, Beacon Press/Virago), iako ima zlobnika koji insinui
raju o njezinim minhauzenovskim sklonostima. Osobito su se okomili na
vjerodostojnost opisa scene samoizlječenja, kada je, navodno, provela
nekoliko dana izgubljena u mećavi, bez hrane i zaklona, iščašenih nogu
i čizama rasparanih od oštrog leda. No, bez obzira je li više uživala u
mistifikaciji ili u mistici, bila je mistik po vokaciji. Iskušala se kao budistkinja, teozofkinja, slobodna zidarica... Svoje dugo putovanje kroz sto
ljeće i preko kontinenata — Alexandra David Nćel završila je u 101. go
dini, srušivši tako još jedno od pravila lijepog ponašanja.
�236
KONJI, ŽENE, RATOVI
D U G I MARŠ Ž IV O T A D IN G LING
Vjerujem da bi neka imaginarna anketa u kojoj se traži ime jedne žen
ske ličnosti iz prošlosti ili sadašnjosti Kine završila predvidljivim rezul
tatom: pobijedila bi Jian Quing. Medijski eksponirana zloglasna »prva
udovica« potpuno, naime, potvrđuje evropocentričnu (da li i univerzal
nu?) stereotipnu predodžbu o nekoliko načina kako žena može stupiti
na javnu scenu. Ikonografija sirenske zavodnice, spletkarice iza trona
svakako je najeksploatiranija. Demonizacija Jian Quing koja svojim žen
skim čarima i lukavošću iskorištava Mao Zedonga — dobrog vladara,
čini je dostojnom nastavljačicom loze Lady Macbeth, bliskom i razum
ljivom i izvan njezina civilizacijskoga kruga.
Jedan od mnogih primjera antiteze Jian Quing mogla bi biti Ding Ling
koja je u svom dugom životu uspjela postati i njezinom žrtvom. Rođena
1905, Ding Ling bila je vršnjakinja, svjedokinja i sudionica kaotičnog X X .
stoljeća potresanog revolucijama u Kini. Njezino se ime provlači kroz
čitavu studiju Jonathana D. Spencea Vrata Nebeskoga mira (Penguin Bo
oks, 1982), kulturnu povijest Kine i njezinih revolucija od 1895. do 1980.
Sun-Yat-senovu revoluciju 1911, o kojoj je pisala u svojim romanima,
doživjela je gledajući preobrazbe svoje majke i probuđene nade njezine
generacije žena koje su se borile za ravnopravnost. Majka se tek kao
tridesetogodišnja udovica zajedno s njom upisala u školu. Prihvativši iza
zov da se uključi u satove gimnastike, skinula je tradicionalne poveze sa
stopala i nakon mnogo pretrpljenih boli i vježbanja napokon je (i to ne
samo simbolično) stala na vlastite noge. Ding Ling je rasla u društvu
feministkinja, energičnih i hrabrih žena majčine generacije. Odgojena na
razgovorima i literaturi koja kritizira brak sučeljujući mu slobodnu ljubav
i kohabitaciju, pobunila se protiv unaprijed ugovorenog braka koji su
utanačili još starci iz očeva klana. Uspjela ga je izbjeći zahvaljujući tome
što je njezin upis u dotada isključivo mušku školu bio popraćen tolikim
zgražanjem da se mladoženjina obitelj laka srca odrekla takve bestidnice.
Ding Ling je mogla nastaviti školovanje jer g aje njezina majka prekinula
zaposlivši se kao učiteljica da je može uzdržavati.
Položila je prijemni ispit na sveučilištu u Shanghaju 1923. nakon što
je sama proputovala po Kini, bezuspješno tražila zaposlenje, naučila po
nešto o sindikalnom organiziranju i o novinarstvu od prijatelja koji su
surađivali u anarhističkim i feminističkim časopisima. Na godinu se pre
bacuje na studij u Beijing, jer joj se to učinilo najzgodnijim načinom da
se iskobelja iz ljubavnog trokuta. Tamo se kreće u književnim krugovima,
studira i živi s vršnjakom Huom Yepinom, također aspirantom na knji
�ŽENE KOJE SU ISKORAČILE U POVIJEST
237
ževnu slavu. No kako je Hua više od pisanja (prilično konvencionalne)
poezije privlačila politika, 1926. sele se u Shanghai, koji zbog postojanja
internacionalnih zona i nešto liberalnije klime postaje pribježište cvijeta
kineske lijeve inteligencije. Ding Ling počinje 1927. objavljivati novele i
u nekoliko godina uspijeva objaviti tri veoma zapažene zbirke.
Protagonistice su žene — često marginalke — seljanke, prostitutke,
provincijalke u velegradu, razočarane intelektualke. Njihovi su životi opi
sani neuljepšano, bez dvoličnosti lažnog moraliziranja. Za to vrijeme lju
bavnik Ding Ling potpuno se posvetio revolucionarnom radu. Uhapšen
je i ubrzo smaknut u sve žešćim Guomintangovim progonima komunista
1931. godine. Ostavši sama s tek rođenim sinom, Ding Ling nastavlja
njegovu misiju. Piše roman o životu lijevih intelektualaca (Svjetlo je pred
nama). Uhapšena je kao komunistička aktivistkinja 1933. i zajedno s
muškarcem s kojim živi provodi tri godine u kućnom zatvoru. Pobjegla
je ostavivši ga samog s njihovom kćeri u rukama Guomintanga. Nakon
niza obavljenih partijskih zadataka dolazi 1937. na teritorij koji drži Cr
vena armija. Prihvaćena je s oduševljenjem kao priznata književnica i kao
progonjena aktivistkinja. Rukovodi kulturnim sektorom, radi s narodom,
prosvjeduje žene i zdušno ispunjava sve zadatke koje joj povjeravaju Mao
Zedong i povijesni vođe revolucije. Prve godine provedene u Yananu
jesu godine revolucionarne ekstaze: i oskudica i primitivni životni uvjeti
bili su za Ding Ling čista poezija.
Bilježila je s oduševljenjem kako proživljava drugu mladost, kako ho
da bosa i u jednostavnoj vojničkoj uniformi, da joj ne pada teško što se
danima nema gdje oprati. No postupno postaje sve kritičnija prema he
rojskom rukovodstvu Dugog marša. U svojim tekstovima otkriva bijedu,
patnje naroda, dvoličnost i borbe za vlast iza prividno vedrog lica jananskoga komunizma. Tako intoniran tekst Misli povodom 8. marta (1942)
u kojem razobličuje seksualnu (i ostalu) eksploataciju i ponižavanje žena
u revolucionarnom pokretu, zabilježit će niz uspona i padova koji će se
u njezinu životu smjenjivati idućih desetljeća. Taj joj je feministički ek
sces pribavio i ukor od samog Mao Zedonga, a revnosne je samokritike
nisu mogle spasiti od protjerivanja sa svih funkcija i dvogodišnjeg preodgajanja na selu. »Pomilovana« je kada se ukazala potreba za ličnošću
pogodnom i atraktivnom za pokazivanje stranim novinarima (književnica
— revolucionarka). Rad na provođenju agrarne reforme, kamo je upu
ćena 1946, postaje građa za njezin novi roman Sunce sja nad rijekom
Sang-ganom (1948). Ta je rijeka trijumfalno vraća u Beijing 1949. godi
ne, i to ravno u srce nove vlasti. Postaje visoka funkcionarka u kulturi,
osniva i vodi brojna udruženja, institucije, časopise, radi u propagand
�238
KONJI, ŽENE, RATOVI
nom odjelu KP. Ali plaća i cijenu sudjelovanja u igri moći: denuncira
kolege u nemilosti, odriče se vlastite prošlosti kao »malograđanske ilu
zije«, »ekscentričnosti«, »mrzovolje«....
Kada je 1954. osjetila muklo kuckanje paklenog stroja vlasti, bježi
pred čistkama. No svejedno biva optužena za doživotno antipartijsko dje
lovanje, za pisanje pornografije (rane novele o ženama), za vlastohleplje,
častohleplje i tvrdoglavo negiranje optužaba. Samokritike nisu dovoljne
— 1957. izbačena je iz KP i smijenjena sa svih dužnosti. Prognana je na
sjever, blizu granice sa SSSR. Kasnije će se tog progonstva sjećati s no
stalgijom. U društvu s dugogodišnjim partnerom književnikom Chenom
Mingom još može ukrasti poneku mrvicu romantike među seljacima is
crpljenima glađu u hladnoj i zabitnoj provinciji. Pravi pakao počinje
1966. novim uzletom Maova kulta ličnosti i divljanjem tzv. Kulturne re
volucije. Prokazana kao antipartijski element, pada u ruke pripadnicima
Crvene garde. Rastavljaju je od Chena, teški fizički rad smjenjuje se s
»borbenim sesijama« psihičke torture i fizičkog zlostavljanja. Uništavaju
joj nacrt novog romana. Chen joj poručuje na prokrijumčarenim cedu
ljicama: »Studeni dani pretvorit će se u proljetni povjetarac. Nikada, ni
kada ne očajavaj!«
Usponom Jian Quing studen ju je još više stegla. Ding Ling 1970. spro
vode u zloglasni beijinški zatvor Quincheng. Tamo u samici provodi pet
godina. Puštena je 1975. iznenadno, kako je bila i uhapšena. Potpuno je
rehabilitirana tek 1979.
Ding Ling je umrla godine 1987. Ostaje pitanje hoće li čitatelji na Za
padu (ali i zapadni autori koji o njoj pišu) moći pojmiti radikalnost i
raspone jedne takve egzemplarne egzistencije?
B O M B A S U K R A S N O M VRPC O M : FR ID A K A H LO
Fridi Kahlo smrt se najavila već u šestoj godini kada je preboljela dje
čju paralizu. U petnaestoj joj se zagledala duboko u oči. Poštedjela ju je
u prometnoj nesreći i nije je ispustila iz vida do kraja života. Poput vjer
nog psa uz nogu gospodara.
Frida Kahlo rođena je 7. srpnja 1910. — u godini izbijanja meksičke
revolucije u Coyoacanu, slikovitom predgrađu Ciudad de Mexica. Kako
je zapisala u svom dnevniku, oči prodornog pogleda naslijedila je od svog
oca Guillerma madžarskog Židova, fotografa, a tijelo uspaljene čednosti
od majke Matilde, stroge meksičke katolikinje. Jedan je kozmički trenu
tak nepažnje obilježio čitav njezin život. Tramvaj je udario autobus u
�ŽENE KOJE SU ISKORAČILE U POVIJEST
239
kojemu se vozila aspirantica na studij medicine. Metalni rukohvat raz
mrskao joj je zdjelicu i izašao kroz vaginu, trostruki prijelom kičme. Du
ga razdoblja nepokretnosti, 35 operacija, četiri gotovo fatalna pobačaja,
posljedica neutažive želje za potvrdom vlastite plodnosti. Čulna prisut
nost boli iduća četiri desetljeća. Ma kako da je sama opisivala svoje sli
karstvo, ma kako su ga prijatelji i kritičari nastojali klasificirati, bol je
opipljiva tema svih njezinih slika. Bol zbog boli. Naslikala je scenu ne
sreće, fantazmagorične prizore brojnih bolnica u kojima su je liječili. Bol
zbog agresivne uspravljenosti ljudskog bića u neprestanom ogledu s pri
rodnim tokom: Korijeni, platno iz 1943. jedan je od mnogih autoportreta
Fride Kahlo na kojemu leži ispružena, pomirena s nijemom mudrosti pri
rode, njezino srce, unutrašnji organi i noge granaju se u korijenje koje
je prolistalo pobjedonosnim zelenilom. Bol zbog izdane ljubavi: čuveni
autoportret Dvije Fride — obje rasporenih grudi — jedna ima čitavo srce
Čija se arterija napaja krvlju iz slike voljenog izdajnika, druga, raspolov
ljena srca, a krv polako istječe... Na njezinim je platnima bol oslikana u
svim mogućim verzijama, analitički i simbolički, lirski ili groteskno.
Fridu Kahlo nisu boljele samo njezine boli. Sa sedam godina, izvješ
tava u dnevniku, opaža društvene nepravde, sa 13 postaje članica Omla
dinskog saveza komunista, sa 17 pristupa Meksičkoj komunističkoj par
tiji. Od tada datira i njezina opčinjenost djelom Diega Rivere. Jedan od
njegovih murala krasio je i amfiteatar osnovne škole koju je polazila.
Kratkotrajna slikarska pouka koju je započela nekoliko mjeseci prije
nesreće, pomogla joj je da, prikovana uz krevet i invalidska kolica, zava
rava boli slikanjem. Bilo joj je 17 godina kada je svoje slike odnijela na
ogled Diegu Riveri, slavnom slikaru i poznatom komunističkom intelek
tualcu. Taj je susret bio početak doživotne ljubavne veze. Oženili su se
dvije godine kasnije. »Brak slona i golubice«, komentirali su Fridini ro
ditelji vezu s mnogo starijim korpulentnim Riverom.
Frida je intenzivno živjela njihov odnos. Čak ga je portretirala kao
petog idola svoje mladosti, uz Marxa, Lenjina, Staljina i Zapatu. Revo
lucionarni zanos iskazan u dnevnicima i autobiografiji (1953) i društvena
angažiranost nisu reducirali njezino slikarstvo na socrealističku formulu.
Za vrijeme boravka u Parizu 1938. bračni par Kahlo-Rivera pomaže La
vu Trockom u bijegu pred Staljinovom osvetom. Trocki se seli u Meksiko
i nakon nekog vremena provedenog u njihovoj kući postaje im prvim
susjedom u Coyoacanu, gdje ga 1940. ipak sustiže čekić u produženoj
ruci Generalissimusa. Trocki je flertovao, navodno i dosta ozbiljno, s Fridom koja mu je za rođendan naslikala autoportret na kojemu je odjevena
u pozlaćena leptirova krila. Andrć Breton je došavši Trockom u pohode
�240
KONJI, ŽENE, RATOVI
ostao fasciniran tim darom i Fridinim slikarstvom koje je definirao kao
nadrealističko. Tako ga je prikazao i u katalogu njezine prve samostalne
izložbe u New Yorku.
Breton je mislio da sam nadrealistkinja, ali to nije istina: nikada nisam slikala
snove, samo vlastitu stvarnost,
opirala se Frida Kahlo. Premda je i nakon toga sudjelovala na važnim
izložbama zajedno s prvacima nadrealizma.
Razvela se od Rivere 1939. u vrijeme kada on proživljava strasnu
avanturu s njezinom sestrom. Nanovo su se oženili godinu dana kasnije
u San Franciscu gdje žive do 1943. Vraćaju se u Meksiko gdje je samou
ka slikarica počašćena mjestom profesorice na Eksperimentalnoj umjet
ničkoj akademiji La Esmeralda.
Kao i mnoge žene u čijoj je žudnji istaknuto mjesto imala revolucija,
Frida Kahlo nije izravno propitivala položaj žene u svijetu. Kao auten
tična umjetnica, ona je to neprestano činila.
Slikar mora biti koristan društvu, borac koji klasni boj bije oružjem slikarstva,
zapisala je. Njoj je, poput najvećih, bilo dano da nadraste taj socrealistički kliše. Njezini su izvori nadahnuća meksičko pučko slikarstvo 19.
stoljeća, flora i fauna u svom tropskom izobilju, slikarstvo Boscha i Bruegela, a u Meksiku je drže predstavnicom »progresivnog realizma«.
»Obdarena svim sposobnostima zavođenja i navikla da se kreće među
genijalnim muškarcima«, kako ju je doživio Breton, izbjegla je jednom
još opasnijem klišeu. Nije podijelila sudbinu mnogih, svojedobno ravno
pravnih sudionica avangardnih umjetničkih smjerova koje su s protokom
vremena klizile k povijesnoj margini i ostale zapamćene u konvencional
nim ženskim ulogama muza i ljubavnica.
Umjetnost Fride Kahlo je ukrasna vrpca opasana oko bombe,
z ap isao je B re to n .
NEKE N O V E SVILENE BUBE: R A D H A KU M A R
Očekivala sam da ću ugledati svilenu bubu u sariju, kakve sam često
sretala na međunarodnim feminističkim konferencijama. Zamotane u
krotke sarije, one su se uspaljenom retorikom obrušavale podjednako na
mrski patrijarhat i na imperijalistički Zapad, na čijim su fakultetima i
dalje studirale.
�ŽENE KOJE SU ISKORAČILE U POVIJEST
241
Radha Kumar, 36-godišnja sitna Indijka, kratke, prosijede kose, od
jevena u nehajno-sportsku odjeću, svojom je pojavom osporila stereotip
nevine i autohtone, tradicijom obavijene Indije. Njezini su roditelji pri
padnici generacije koja se borila za nezavisnost i izgradnju modeme In
dije. Oboje su studirali u Engleskoj, gdje su se i upoznali. Svojim su bra
kom prekršili stroge kastinske podjele. Majka, sveučilišna profesorica
ekonomske povijesti, porijeklom je iz najviše kaste brahmana (svećeni
ka). Otac, stručnjak u ministarstvu petrokemije, jest vaišya iz potkaste
banija (bankara, zemljoposjednika).
No, Radha je u radikalizmu otišla nekoliko koraka dalje. Još u toku
školovanja u delhijskoj elitnoj i nacionalno osviještenoj školi, suučenici
— komunisti »prisilili« su je da prouči Komunistički manifest. Njezina
cimerica na studiju engleske književnosti u Cambridgeu čitala joj je naglas feminstički bestseler Ženski eunuh Germaine Greer. Bila je isprva
šokirana.
»Namjeravala sam se u Engleskoj dobro zabavljati, nositi lijepe haljine
i imati mnogo dečki«, priznaje danas. Ali, infekt feminizma nakalemljen
je na već prisutni marksistički virus. Po povratku u Indiju, polovicom se
damdesetih godina, uključila se u rad radikalnog ljevičarskog kružoka.
Izdavali su časopis za radnike na hindiju i sudjelovali u radničkim akci
jama. Bila je i »dežurna feministkinja u grupi« i pisala o položaju žena.
Kada je na Sveučilištu Jawharlal Nehru u New Delhiju, gdje je upisala
magisterij iz povijesti, osnovala s drugim ženama feminističku grupu, nje
zini su ih drugovi-ljevičari spremno proglasili malograđanskim frakcionašicama. Završilo je tako da su i sami ubrzo postali feministi.
Radha upravo dovršava knjigu o povijesti ženskih pokreta u Indiji od
polovice 19. stoljeća do danas. Tiskat će je feministička izdavačka kuća
koja nosi naziv »Kali«, po boginji plodnosti i vremena koja u indijskoj
mitologiji simbolizira istovremeno stvaranje i uništenje.
U Zagrebu, u sekciji »Žena i društvo« Sociološkog društva Hrvatske,
Radha je održala predavanje o suvremenom ženskom pokretu u čijem
je stvaranju i sama aktivno sudjelovala. Akcija koja je 1979. označila me
dijski proboj ženskog pokreta na cijelom prostoru Indije bila je kampanja
protiv »umorstva zbog miraza«. Ta je pojava (procjenjuje se da se jedno
takvo ubojstvo dogodi svaki dan) osobito rasprostranjena u sjevernoj In
diji. Seoski doseljenici u gradove iz Pandžaba dolaze ženskim mirazom
do gotovine za stvaranje malih poduzeća.
Ako ženina obitelj ne pristane da i nakon zaključenja braka nepresta
no povećava dogovorenu svotu, ženi se dogodi nesreća, naprimjer ek
splozija plinske peći ili se oklizne u bunar. Feministkinje su uspjele do
�242
KONJI, ŽENE, RATOVI
kazati da učestale novinske vijesti o takvim slučajevima ne govore o lošoj
kvaliteti peći indijske proizvodnje ili natprosječnoj sklonosti žena nesret
nim slučajevima. Najmasovnije demonstracije u suvremenoj Indiji, koje
su pridonijele nacionalnoj koordinaciji svih feminističkih grupa, uprili
čene su 8. ožujka 1980. Povod je bila oslobađajuća presuda policajcu,
kojemu je bilo dokazano da je silovao jednu ženu.
Te su akcije, prema mišljenju Radhe Kumar, pokazale da se u prvoj
fazi svoje borbe žene obraćaju državi. Traže zaštitu i nove zakone koje
im ona izdašno daje (npr. Indija ima najoštriji zakon protiv silovanja),
no prave promjene ipak izostaju. Stoga početkom osamdesetih, feminist
kinje razvijaju nove oblike samopomoći. Osnivaju ženske centre diljem
zemlje s namjerom da uđu u zatvorene zajednice i da tamo pronađu tra
dicijske elemente podrške. Populariziraju pojam saheli (sestra, pratilja,
drugarica u igri) i potiču autentičnu žensku solidarnost. To nije značilo
samo pomoć u nevolji. Organiziraju i ženske festivale, na kojima se zbli
žavaju žene različitih društvenih slojeva. Razmjena osobnih iskustava i
strategija preživljavanja uspjela je privući i žene sa sela te ih učiniti sa
mosvjesnim sugovornicama građankama. U tom je razdoblju osobito po
pularna reinterpretacija starih mitova, u kojima se traže primjeri zatrte
ženske kreativnosti i zaboravljenih strategija borbe.
Brojčano impresivan ženski pokret u Indiji potkraj osamdesetih posti
gao je jedan od svojih ciljeva. Zainteresirao je politiku za položaj i pro
bleme žena. No, činjenica da se sve vodeće političke stranke obraćaju
ženama s obećanjem da će potpomagati njihove interese i stvaraju čak
vlastite ženske organizacije, razjedinjuje i inače slab ženski pokret. Drugi
činilac marginalizacije feminističkih akcija jesu pozamašna sredstva iz
razvijenog svijeta, mučenog grižnjom savjesti, koja su u povodu deset
ljeća žena počela pritjecati u Indiju. Rivalstvo i borba ženskih grupa za
te fondove, namijenjene razvojnim programima, onemogućuju, prema
ocjeni Radhe Kumar, stvaranje jedinstvenog ženskog pokreta u Indiji.
Pa ipak, za nju to nije razlog za predaju. Pored feminističkog aktivizma dovršava i doktorat iz povijesti. Piše o tekstilnim radnicama u Bombayu s kraja 19. stoljeća. Jer — »bez spoznaje o svom sudjelovanju u
povijesti, žene nikad neće postati subjekti vlastite povijesti«, vjeruje Radha Kumar.
�II
U osvitu hrvatskog feminizma
BO R BA SRCA S R AZU M O M : DRAGOJLA JARNEVIĆ
Živeći u mnogočemu ispred i svom vremenu usprkos, književnicu Dragojlu Jamević resio je za života epitet jednog od »muževa ilirske dobe«,
prema istoimenoj litografiji iz 1870. koja prikazuje 59 portreta istaknutih
iliraca (među »muževima« je uz nju i Sidonija Rubido). Tri desetljeća
poslije smrti proglašena je najvećom našom — usidjelicom (!), a njezina
ju je prva biografkinja, Adela Milčinović (1907), izražavajući općedruš
tveni stav, portretirala kao jednu od
ostaijelih gospojica, koje mogu samo još ljubiti pse, mačke i druge životinje
i izgrizati sebe i druge.
Dobrohotniji anonimni autor sa željom da je »rehabilitira« piše 1910.
kako je
bila sve do najnovijeg vremena nepravednije osuđivana nego što je to za
služila.
Naš suvremenik Pavao Pavličić, pišući joj »otvoreno pismo« u časopisu
Republika (1986), mnogim udvornim paternalističkim frazama želi »cije
njenu gospodičnu« obraniti od »nametnute« joj uloge »rušiteljice tabua«
implicirajući da je (književno) svjedočenje o (ne)cjelovitosti ženskog is
kustva određenog vremena irelevantno (štoviše i štetno) za njezino djelo.
Tek će joj najnovija književnokritička studija dr. Divne Zečević, Dragojla
Jamević (Liber, Zagreb, 1985), vratiti puninu književne i ljudske (čitaj
ženske) egzistencije.
Rođena 1812. u Karlovcu, Dragojla Jamević provela je veći dio života
u tom provincijskom gradu, s kraćim boravcima u inozemstvu (Venecija,
Graz, Trst) gdje je službovala kao kućna učiteljica. Povijest njezina života
priča je potrage za identitetom, borbe za individualno oslobođenje i oslo
�244
KONJI, ŽENE, RATOVI
bođenje vlastita naroda, borbe jednog autsajdera protiv ravnodušnosti,
osamljenosti i siromaštva, u traženju nedostižna ideala... Ona je ujedno
i naličje života »velikodušnih ilirskih kćeri« — zagrebačkih plemkinja i
gornjogradskih gospođa, elegantnih pokroviteljica ilirskih salona (kakva
je bila i Sidonija Rubido), slika jednog života izvan »ideala žene« kako
ga je odredilo mlado građansko društvo.
Najviše je podataka o tom egzemplarnom životu ispisano na 1.194
stranice njezina dnevnika vođenog od 1833. do smrti 1875. godine. Divna
Zečević, stavljajući ga uz bok dnevniku Miroslava Krleže, veći dio studije
posvećuje pomnoj analizi i afirmaciji dnevnika kao ravnopravna književ
nog žanra. Činjenicu da nije do danas u cijelosti objavljen objašnjava
sudbinom žene i potcjenjivanjem tog žanra u hrvatskoj književnosti. S
primjernom senzibilnošću ta autorica prepoznaje Jamevićkine radikalne
tematske inovacije, bez presedana u toj istoj književnosti.
Već sredinom 19. stoljeća Dragojla Jam ević realizira motiv koji će se
u engleskoj književnosti javiti na početku 20. stoljeća u djelu D. H. Lawrencea (1885-1930). Cijelog života zaljubljena u ilirca Ivana Tmskoga,
Jarnevićeva je tek popustivši navaljivanju mlađahnog lieutnanta druge
Banske regimente u zrelim godinama upoznala tjelesnu ljubav.
Stvar je činjena — niti je nesmiem žaliti. Četrdesetu godinu sam minula, i u
ovoj dobi tekar razbludila se....
zapisala je u dnevnik 1852. Trajan romantičarski motiv borbe »srca« s
»razumom« prožima njezine zapise o novim ljubavnim doživljajima s
mladim seoskim momcima.
Miko je onaj uzrok, koji mi svađi duh i serdce; razum brani dečaka od 21
godine, dakle upravo na polovicu mlađi od mene; brani mi prostaka, seljana,
neodhranjena niti za pomisao meni spodobna — a ludo serce zahteva: mla
dost, zdravlje, živahnost i užitak... (1853)
Doživljaj drugog čovjeka, seoskih momaka koje Dragojla, nauživši ih
se, oprema mirazom i oženi, nije isključen »putenošću« i posredovanjem
novca, zapaža D. Zečević.
Otimajući tegobnoj svakidašnjici (... »variti, peći, mesti i šiti i kerpati...«) mrvice vremena za književni rad, Jarnevićeva se bori s oskudicom
zarađujući šivanjem i podučavanjem djece. Nakladnici joj vraćaju ruko
pise kad zatraži honorar, no ako ih daje besplatno, obasiplju je pohva^
lama. Tema novca kao lajtmotiv dnevnika govori ne samo o borbi za
opstanak nego i o naporima da se izbori osobna nezavisnost. Cijelog ži
vota u potrazi za stalnim zaposlenjem, Jarnevićeva uvodi književni model
zaposlene žene u društvo vjerne supruge ili »fatalne« (posrnule žene).
�U OSVITU HRVATSKOG FEMINIZMA
145
Brak kao jedini ispravni model ženske egzistencije odbacila je za sebe
već u dnevničkom zapisu iz 1842:
Deizovito se moje serdce uzbune, kada pomislim, da bi mužu podložna biti
morala: a ja i ne znam što je pokornost.
No, u jednoj kasnijoj noveli ocrtala je viziju braka ravnopravnih par
tnera s potpunom slobodom intimnog života. Tužnu stvarnost obiteljske
farse razotkriva kad joj kreposna sestra želi preoteti »dečka« ili kad je
majka naziva »starom kobilom«, a njezin rad »tvoje grintavo posrano pi
sanje«. Jamevićeva je u svom dnevniku i kritičarka društvenih odnosa:
prepoznaje kukavice i hulje u političkim ličnostima, podmitljive činovni
ke (»nabiguzice«) što varaju seljaka...
No, svakako je za ocjenjivanje suvremenosti ove spisateljice presudno
to što ona, prema ocjeni D. Zečević, prvi put u hrvatskoj književnosti
uspostavlja model osobnog života utemeljen na idealu intimne slobode
koji okreće vladajući model odnosa spolova. Jovan Skerlić, jedan od ri
jetkih kritičara, zapazio je to već 1910. nazivajući je »spisateljica ilirska
(...) oslobođenog duha žena«. To što nije mogla prihvatiti ideju ženskog
prava glasa (»Moj dnevnik nije za razmatranje ove ludosti...«, 1871) tek
je dug vlastitu vremenu. Ipak je tom vremenu usprkos realizirala dotad
u nas neslućenu mogućnost života žene. Živjela je na svoj način (zbog
čega je nije potrebno proglasiti rušiteljicom tabua) — već je to dovoljno
za afirmaciju jedne od temeljnih ideja povijesti žena.
PATULJASTA A M A Z O N K A HRVATSKOG FEM IN IZM A:
MARIJA JURIĆ ZAG O RKA
Da li bi sitna, neugledna žena bez »odličnog« pedigrea mogla u nas,
na prijelomu stoljeća, izrasti u pravu profesionalnu novinarku evropske
reputacije, najuspješniju spisateljicu X X . stoljeća, političku ličnost burne
»narodne borbe«, a da uz to nije bila i militantna feministkinja? Usu
đujem se vjerovati da ne bi! Stoga je mjesto zvijezde u još nenapisanoj
povijesti feminizma u Hrvatskoj osigurano Mariji Jurić Zagorki (18731957). Kako to ističe Stanko Lasić (Književni počeci Marije Jurić Zagorke,
Zagreb, 1986.) koji je prvi na primjeren način prepoznao njezin femini
zam, ona je od samog početka stvaranja svijesti o položaju žene u svijetu
prihvatila
dato stanje kao nešto od čega se kreće prema slobodi, a ne kao nešto na što
je čovjek definitivno osuđen.
�246
KONJI, ŽENE, RATOVI
Novinarskoj profesiji usmjerila ju je mladenačka fascinacija politikom.
Nakon brojnih i teških životnih iskušenja 1896. postaje članom redakcije
Obzora, najrenomiranijeg hrvatskog dnevnika. Unatoč visokom pokrovi
teljstvu biskupa Strossmayera, vlastitom talentu i manijakalnoj radinosti,
čitavo je vrijeme djelovanja u Obzoru bila izložena šikaniranju i poruzi
njegova najmoćnijeg čovjeka, Šime Mazzure. Za njega je Zagorka bila
»baba« bez imena i ugleda, nitko i ništa, »zagorska kravarica«, zaražena
»socijalističkim mentalitetom« i feminističkim novotarijama. Kada je
1897. organizirala tiskarske radnice u »Kolo radnih žena«, Mazzura ga
je zabranio, zaprijetivši joj otkazom, a redarstvo ju je smatralo umobol
nom. Skandal istog ranga poput organiziranja ženskog radničkog pokreta
bile su njezine akcije protiv rasprostranjene upotrebe njemačkog jezika
u Zagrebu. Zagorka je stvorila neke vrste uličnu organizaciju protiv
»švapčarenja« angažiravši đake, studente i djevojke koji su zaustavljali
ljude na ulici i upozoravali ih da govore hrvatski. Ubrzo su protiv nje
počeli gradom kružiti plakati ovakva sadržaja:
Tko zna štogod o nekoj luđakinji sufražetki koja ulicama Zagreba zaustavlja
kulturne građane s nekim ženskama i poziva ih da ne govore njemački? Tko
tu luđakinju ’švabožderku’ nađe, neka je odvede u ludnicu, ili na redarstvo,
da se grad oslobodi odurne muškarače.
Doista, iskoračivanje žene iz propisanog joj mjesta (supruga, majka)
bivalo je protumačeno kao siguran simptom ludila. No, Zagorka ne po
sustaje. Objavljuje u Obzoru seriju portreta žena (1901-1903) čime svje
doči o intuitivnoj spoznaji nužnosti upisivanja žene u povijest. Na vrhun
cu općenarodnog pokreta protiv Khuena (od ožujka do srpnja 1903) do
živjet će, prema vlastitom iskazu, »najljepše dane svog života« kao nje
gova istaknuta protagonistkinja. Punih je pet mjeseci faktično vodila Obzor (pošto su glavni urednici uhićeni) i bila član »Glavnog štaba« Narod
nog pokreta. Od svih akcija u kojima je sudjelovala, najglasovitije su bile
demonstracije žena koje je organizirala protiv Khuena. Lukavstvom je
uspjela dovesti tisuću žena pred banski dvor i pred čitavom evropskom
javnošću poniziti samodršca kojemu je zbor žena klicao: »Dolje krvnik
Hedervary«.
Prijete joj, čak je i nakratko zatvaraju, a istomišljenici je obasipaju po
hvalama. Frano Šupilo piše joj 1907: »Zagorčice, Vi ste muž na mjestu«.
Mada joj suborci priznaju dostojanstvo i društveni status »muža«, ona
ne može, ne želi i nije joj dopušteno zaboraviti da je »samo« žena. Drži
na stotine predavanja po austrougarskim zemljama o ženi i politici, so
lidarnosti, narodnoj borbi, o ženskom glasačkom pravu.... 1909. sudjeluje
u polemici o »naprednoj ženi i današnjim muškarcima«, u kojoj formu
�U OSVITU HRVATSKOG FEMINIZMA
247
lira svoj pogled na emancipaciju žene. U Zagorkinoj viziji »napredna že
na« skladno sjedinjuje »čovjeka i ženu«: ona mora izgrađivati sebe u tom
idealu, a muškarca odgojiti da joj prizna ljudskost i to »svojim ponaša
njem, superiornom tolerancijom«. I sama je nastojala odgajati žene u
tom duhu putem ženskih listova kojima je bila glavna urednica: Ženskog
lista (1925-1938) i Hrvatice (1939-1940).
Ni Zagorka spisateljica ne odustaje od svojih feminističkih ideja. Iz
bjegla je zamke pisanja »s tezom«, no androgini ženski likovi njezinih
romana (Gordana, Nera) i protagonistice dramskih tekstova (Evica Gupčeva) svjedoče o afirmaciji predodžbe aktivne žene koja ravnopravno su
djeluje i pokreće povijesna zbivanja.
Iako samoubojstvo glavne junakinje autobiografskog romana Kamen
na cesti (1936) ukazuje na nemogućnost uspješne egzistencije žene u ne
prijateljskom okružju, sama Zagorka umire u visokoj starosti, istovreme
no obožavana od svojih čitalaca i omalovažavana od književnih i poli
tičkih moćnika. No, dok joj je danas Lasićevom knjigom osigurano mje
sto u povijesti hrvatske književnosti, nenapisana povijest feminizma još
joj nije vratila dug.
JUNAKINJE NOVE ZEMLJE:
UGLEDNE HRVATICE U EMIGRACIJI
U grupnom portretu kopača kauri-smole na Novom Zelandu, sjekača
šećerne trske ili prašume u Australiji, rudara u Pennsylvaniji na prijelo
mu stoljeća nema žena. Surov svijet naših iseljenika, ljudi koji ne obita
vaju Ameriku nego žive u njezinu podzemlju, kako ih je opisao jedan od
njihovih slavenskih dušebrižnika, muški je svijet. Koji su pretpakao na
stavale naše iseljenice, otkriva li praznina u pogledu majke sa zaplaka
nim djetetom na Ellis Islandu u podnožju Kipa slobode fragment iz po
vijesti naših žena?
U Hrvatskoj supruge upozoravaju svoje muževe da će se u Americi stvan
izmijeniti, jer tamo žene imaju više moći.
Tu, kako je naziva, »legendu« koja je o položaju žena u SAD kolala
u Hrvatskoj na početku 20. stoljeća, zabilježila je Emily Balch u knjizi
Naši slavenski sugrađani (Our Slavic Fellow Citizens, New York, 1910),
prvom cjelovitom znanstvenom istraživanju iseljavanja Slavena u SAD,
potkrijepljenom analizom njihove autohtone kulture i društva. Dok je
odvažna profesorica Balch sa suputnicom pješačila našim selima (1905.),
književnik dr. Ante Tresić-Pavičić prokrstario je SAD Preko Atlantika
�248
KONJI, ŽENE, RATOVI
do Pacifika. Život Hrvata u Sjevernoj Americi, Zagreb, 1907). Svojim je
cifrastim stilom ocrtao američke žene kao mutante »atletskoga, muškaračkog« držanja.
Nježnost, i ono što mi u Evropi nazivamo vječno žensko, nemaju cijene. Žena
treba da je muškarac u tielu, ponašanju i u srcu. Ubije li žena muža ili lju
bavnika, to je junakinja dana.
Citira i »amerikansku poslovicu« koja kaže da je ondje dobro mač
kama i ženama, teško ljudima i konjima, aludirajući na ženinu »slobodu
u svietu« i zakonsku zaštitu.
Dakako, iseljavanje žena iz naših krajeva nije nadahnjivala niti pučka
»legenda«, niti Tresićevo indignirano karikiranje »modeme« žene. U pr
voj fazi emigracije (1880 — početak 20. stoljeća) domovinu, tada mrsku
Austro-Ugarsku, napuštali su mahom mlađi, neoženjeni muškarci u po
trazi za boljim životom i s čvrstom nakanom da se vrate čim steknu nešto
kapitala. U idućem razdoblju oni ubrzo, pošto su dovoljno zaštedjeli, ša
lju novac za put svojim obiteljima ili budućoj zaručnici. Amelia Batistich,
poznata novozelandska književnica našeg porijekla, u knjizi autobiograf
ske proze Pjevaj vilo u planini (prevedeno u Zagrebu 1981) ispisujući
tradiciju »svih onih snažnih dalmatinskih žena koje su unosile hrabrost
u život u ovoj stranoj zemlji, prepune iskrene pionirske odvažnosti« bi
lježi priču o tome kako je na prijelomu stoljeća fotograf dolazio tri puta
u godini u Zaostrog slikati djevojke koje su htjele poslati fotografiju u
Ameriku (to je bio sinonim za sve prekomorske zemlje) u nadi da će
naći muža. Po dolasku i susretu sa zaručnikom »na neviđeno« mnoge
djevojke nisu mogle sakriti odbojnost, no potražnja za nevjestama iz do
movine bila je takva da se lako mogao naći odgovarajući prosac koji bi
»otkupio« njezin putni dug i tako stekao suprugu bez muke i napora
prepiske. U razdobljima intenzivne ekonomske migracije i oskudice u
vlastitu selu takva je udaja bila jedina prilika za mnoge mlade žene da
se plasiraju na ženidbeno tržište.
Z a razliku od »nevjesta s razglednice«, kako su nazivali takve djevojke
iz Hrvatske, pripadnice nekih drugih slavenskih naroda bile su čak i pre
thodnica svojim muškarcima. Tako su npr. neudate Slovakinje odlazile
same u SAD gdje su se mahom zapošljavale kao kućno pomoćno osoblje.
E . Balch navodi nevjericu kojom je popraćeno pismo jedne od njih svojoj
bivšoj »milostivi« u domovini u kojem javlja kako se američki poslodavci
prema njoj lijepo odnose — pozdrave je prije nego štogod zapovjede, a
povrh svega još i nosi šešir! (Komentar je bio: »To ne može biti istina!«).
Čehinje koje su već oko 1869. počele dolaziti u grupicama zapošljavale
�U OSVITU HRVATSKOG FEMINIZMA
249
su se kao kvalificirane radnice u njujorškim tvornicama cigara i slale no
vac za put svojim muževima.
Žene iz razvijenijih slavenskih krajeva s takvim iseljeničkim putanjama
bile su i »vidljivije« u zemlji iseljenja, ali i kao subjekti znanstvenih istra
živanja (Čehinje su, npr. imale i svoj časopis Ženske Listy koji se zauzi
mao za žensko pravo glasa). Povijest žena sa slavenskog juga koje su u
prvim desetljećima iseljeničkog života sakrivene od očiju javnosti, već je
problem za istraživanje. Ipak, bile su prisutne u svim porama iseljeničkog
života.
»Mama se sjećala za nas«, piše Amelia Batistich o svojoj majci. Majke
su u svojoj tradicionalnoj ulozi prenosile na djecu baštinu »starog kraja«
— jezik, običaje, moralne vrednote. One su često primale u svoje kuće
na stan i hranu sunarodnjake samce, postajući boarding-boss (gazde) u
malim enklavama naših ljudi (boarding houses). Kuhale su, prale i spre
male danonoćno, poboljšavajući tako obiteljski budžet. Dijelile su sudbi
nu svoje klase: mnogi štrajkovi ne bi uspjeli da nisu podržavale i bodrile
»svoje« muškarce u surovom klasnom boju. Stjepan Lojen ( Uspomene
iseljenika, Zagreb, 1963) sjeća se njihove velikodušnosti. Držale su svoje
stanare besplatno za štrajkova i velike ekonomske krize, svojim tijelima
štitile štrajkaše od napada »kozaka« — privatne policije poslodavaca.
Slovenka Anna Clamenc, »junakinja štrajka« u rudnicima bakra u Calumetu (SAD) 1913. osnovala je prvu žensku organizaciju za potporu štraj
kaša.
Milena Gaćinović-Šotra jedna je od prominentnijih figura srpskog
radničkog pokreta američkih Srpkinja. Za ekonomske krize i naše ise
ljenice napuštaju izolaciju domova jer su ih kao jeftiniju radnu snagu
poslodavci radije zapošljavali. Suočene sa svijetom najamnog rada, poči
nju sudjelovati u aktivnostima sindikata, kulturno-prosvjetne i političke
organizacije. Osobita je zasluga naših iseljenica u antifašističkoj mobili
zaciji i prenošenju istine o NOB-u. Kako bi što bolje pomogle borcima
i stanovništvu u »starom kraju«, osnovale su 1944. u Pittsburgu Central
no vijeće američkih Hrvatica sa zadatkom da s Vijećem američkih Hrva
ta i Hrvatskom bratskom zajednicom prikupe pomoć u vrijednosti mili
jun dolara. Uz prvu predsjednicu te organizacije Rose Plodinec, za
počasne predsjednice izabrane su Joyce Borden-Baloković i operna diva
Zinka Kunc-Milanov.
Svakako, svojim znojem i istrajnošću naše su iseljenice od pionirke
Divljeg zapada Anne Pipinich, koja je svojim rukama vukla plug po pu
starama tek osnovane države Montane, do brojnih aktivistkinja suvreme
�250
KONJI, ŽENE, RATOVI
nih iseljeničkih organizacija, izgradile već same sebi spomenik trajniji od
mjedi.
Povijest ostaje tek da vjerno to zabilježi.
S PO R O ST-O PO R O ST: K N JIG A RADE IVEKO VIĆ
Fascinira činjenica da u književnosti poput hrvatske, bez izraženijega
kontinuiteta feminističke kulture i samosvijesti (ako izuzmemo nekoliko
časnih iznimaka poput Dragojle Jamević, Marije Jurić Zagorke, primje
rice), već četvrti put u ovom desetljeću nalazimo znalački tretiran jedan
od omiljenih toposa suvremenog feminizma i ženskog pisma: odnos majka-kći. Kći iz romana Sunčane Škrinjarić Ulica predaka (1980) ne
ublažava usijanje paralizirajućeg nepotkupljivog pogleda djeteta. Ono
pamti kolosalnost svih majčinih zločina intenzitetom upravno-proporcionalnim svojoj sićušnosti. Irena Vrkljan (Svila, škare, 1984) vraća se smjer
no na mjesto zločina, u djetinjstvo, kako bi ih obje pokušala iskupiti u
nekoj sivoj bezvremenoj odraslosti čije neizlječive rane prekriva svilenom
paučinom. I autobiografski roman Slavenke Drakulić Hologrami straha
(1987) savršeno kontroliranim stilom ljušti sloj po sloj patine sentimen
talnosti koja prekriva neizrecivu istinu ženskog rodoslovlja.
Najnovija knjiga Rade Iveković Sporost-oporost (Grafički zavod Hr
vatske, 1988) svjesno izmiče mogućim žanrovskim određenjima. Rada
Iveković poznata je kao autorica veoma širokog dijapazona interesa: uz
sustavno bavljenje indijskom filozofijom (napisala je nekoliko veoma za
paženih knjiga), djeluje kao književni kritičar, popularizira ženske studije
i feminističku kritiku znanosti i filozofije, a njezine prijašnje dvije knjige
sabiru razmjenu epistolarnih eseja s Bogdanom Bogdanovićem... Previra
njem igrivih mijena razina iskaza — samom svojom formom njezin naj
noviji tekst afirmira jednu od ideja koje će na različite načine tematizirati: Kako uzgojiti/sačuvati mnoštvenost očišta (očitovanja vlastitog bića)
neprestano ugrožavanu civilizacijskim-društveno-političkim-ideološkim
zahtjevom za svođenje na neupitni (očinski) »čvrsti okvir«. Ali istinsko
vezivno tkivo teksta znači opipavanje (mnoge stranice svjedoče o čulnosti
te čežnje mjesta majke u životu kćeri, traganje za ožiljkom prekinutog
dodira, za dosezanjem punine odnosa. Taj se susret, sluti autorica, ima
zbiti u jeziku (»Ova je knjiga mnome napisana, a od tebe pročitana«).
Jezik je »tutkalo«, melem koji bi možda mogao »zakrpati razliku«.
U naporu »prevođenja majke u jezik« Rada Iveković problematiku
jezika promišlja u kontekstu razmatranja njegovih izražajnih mogućnosti
�U OSVITU HRVATSKOG FEMINIZMA
251
u suvremenoj umjetnosti, često citirajući duhovne saveznike svoga pot
hvata — od gramatike orijentalnih jezika do Prousta i Handkea, ili ve
likih svećenica ženskog pisma. Pomno pripremajući žuđeni susret s maj
kom, upušta se u veliko spremanje kućanstva djetinjstva i mladosti. Bez
sentimentalnosti i poniznosti, jedino prizivajući »obuhvatno milovanje
majčina pogleda« odgađat će, jedan po jedan, prašan mit utopije kojom
je generacija otaca revolucionara obdarila ovu »vršnjakinju države«. Bru
talna nametljivost oca i onog autoriteta (svjetonazora koji simbolizira),
blijedi pred tragom neuhvatljive majke... Odbacivanjem odnosa domina
cije, odnos majka-kći ukazuje se kao odnos izvan povijesti, nasilja, umi
ranja. Fiksira se kao »ponavljanje koje ne ubija, koje prolazi kroz dru
goga, koje pretpostavlja i traži trećeg a ne isključuje ga«.
Sporost-oporost a priori prokazuje teoretiziranje (»te(r)orizam«). Pa
ipak, onaj tanahni, zameteni puteljak, parafrazu pupčane vrpce koja vodi
k majci i briše razlikovanje među njima (majka postaje kći i obratno),
koja ih sažima u nekoj pred(post)povijesti, potražit će autorica u svakom
dostupnom (teorijskom) referencijalnom okviru. Prkosnom ležemošću
opunomoćenice postmodeme Rada Iveković ispisuje svoju intelektualnu
autobiografiju. Vodi nas prostranstvima indijske kozmogonije, teksaške
pustinje, olovnim krajobrazima naše stvarnosti nakon revolucije, pariš
kim teatrima, handkeovskim brisanim prostorima — k šutljivoj, izmaštanoj majci.
Ovoj knjizi, primjerenoj po svojoj suvremenosti i otvorenosti, moguće
je prići na mnogo načina, i zasigurno će svaka čitateljica/čitatelj to učiniti
na svoj način. U književnosti koja već dulje vrijeme glavinja u traganju
za autentičnim izrazom — od egzotike borhesovskog podražavanja, do
nasilnog braka podžanrova — Sporost-oporost, kao posljednji u nizu sa
mosvjesnih ženskih glasova, definitivno prekida s tradicijom samozatajne
šutnje.
ISPRED M O G UĆNO STI RECEPCIJE:
VERA STEIN ERLICH
Problematika odnosa spolova promatrana kao indikator određenog
modela kulture i kao društveni odnos sui generis, na svojstven način pred
stavlja vezivno tkivo raznorodnih radova Vere Stein Erlich objavljenih u
četrdesetogodišnjem rasponu. Od objavljivanja knjige K olektivni rad u sa vrem enoj šk oli 1933. godine, do teksta R egionalne razlike u em ocionaln oj
�252
KONJI, ŽENE, RATOVI
klimi, posljednjeg objavljenog rada 1974. godine, ta je tematika leitmotiv
njezinog plodnog i angažiranog djela.
Analiza koja tu, u današnjem vremenu ponovno aktualiziranu, proble
matiku stavlja u žarište svog zanimanja, ima šansu da pokuša ispuniti
višestruku zadaću. To je, u prvom redu, ponovno otkrivanje onih znan
stvenih i publicističkih radova te autorice koji su u vrijeme svog nastanka,
tridesetih godina bili ispred mogućnosti recepcije vlastite sredine. No,
oni nam danas govore neobičnom svježinom i aktualnošću već i stoga što
se javljaju u prepoznatljivoj atmosferi ponovljene svjetske ekonomske i
društvene krize. Pored toga otvara se mogućnost da nakon četrdeseto
godišnjeg povijesnog iskustva utvrdimo stupanj razgradnje one slike svi
jeta čije je dezintegracijske procese autorica već tada razmatrala, kao i
stupanj ostvarenja utopijskih mogućnosti koje je tadašnja kriza vladajućeg modela kulture nagovještavala. Naposljetku, osvrt na odnos spolova
u djelu Vere Stein Erlich olakšava nam i evaluaciju pionirskog karaktera
njezinih radova, budući da postoji mogućnost usporedbe s bogatom su
vremenom literaturom koja problematizira istu temu, a nastala je kao
odgovor društvenih znanosti na poticanje novih društvenih pokreta, i to
posebice neofeminističkog pokreta sedamdesetih godina.
Razmatranje odnosa između spolova u djelu Vere Stein Erlich pratit
ćemo u okvirima specifičnog konteksta raznih područja njezinog istraži
vanja i djelovanja.
Prvu skupinu čine radovi s područja psihologije i pedagogije, gdje je
odnos spolova problematiziran u kontekstu kritike građanske porodice.
Osobit je naglasak na kritici spolnog determinizma u distribuciji moći i
hijerarhijskoj strukturi obitelji, te specifičnoj socijalizaciji muške i ženske
djece. Polarizacija spolnih uloga koja je rezultat takve socijalizacije čini
okosnicu jednog inače svagda latentnog, no katkada i veoma oštrog, ma
nifestnog konflikta — rivaliteta i nerazumijevanja muškaraca i žena kao
odvojenih društvenih grupa.
Druga skupina radova vezana je uz publicističku i javnu djelatnost Ve
re Stein Erlich, i nadahnuta je kritičkim angažmanom u širem kontekstu
borbe za demokratizaciju društva tridesetih godina. Usredotočivši se na
razobličavanje autoritarnog karaktera spolne i dobne asimetrije u ras
podjeli društvene moći, te na prevladavajuću praksu diskriminacije koja
je njegova neizbježna posljedica, ona stavlja znanstvenu analizu u službu
neposrednog mijenjanja društvene svijesti i stvarnosti.
Konačno, budući da su antropološka istraživanja te autorice danas
najbolje poznata, ovdje ćemo samo naznačiti mjesto i način na koji je
problem odnosa spolova u njima prisutan. Osvrnut ćemo se i na promiš
�U OSVITU HRVATSKOG FEMINIZMA
253
ljanja u kojima Erlichova tijekom posljednjeg desetljeća života nastoji
ocijeniti dosege promjena u tradicionalnom modelu odnosa među spo
lovima. U njima je očigledna težnja k reafirmaciji nekih aspekata tradi
cije na uštrb aktualnog stanja.
U prvim publiciranim radovima autorica, psiholog po prvobitnoj vo
kaciji, bavi se problemima odgojnog i obrazovnog procesa u okviru ta
kozvanog pokreta nove škole. Serija knjiga objavljena od 1933. do 1936.
godine — Kolektivni rad u suvremenoj školi1, Individualna psihologija u
školskoj praksi2, Metoda Montesori3, i Današnje dijete — Problemi suvre
menog odgoja4 — pokazuje širenje njezinog zanimanja od popularizacije
nove škole koja predstavlja kritičko osporavanje te tradicionalne repre
sivne institucije k problematici razvojne psihologije, da bi se naposljetku
usredotočila na kritiku građanske porodice.
Vera Stein Erlich prva je u našoj sredini koja s oduševljenjem i odo
bravanjem izvještava o pokretu nove škole koji je djelovao u prednacističkoj Njemačkoj. U spomenutim radovima nastoji opisati novu odgojnu
praksu koja osporava represivnu spregu autoritarne škole i obitelji. Školu
razobličava kao represivnu instituciju što služi obnavljanju autoritarne
ideologije odgajajući svoje štićenike za neupitno prihvaćanje postojećih
društvenih uloga i odnosa. Najaktivniji činioci pokreta nove škole su, po
njenim riječima, »silno zamašni i revolucionarni« omladinski i ženski po
kret. U knjizi Kolektivni rad u suvremenoj školi opisana su temeljna na
čela tog pokreta. On se zasniva na isticanju racionalnosti nasuprot na
glašavanju »čuvstvenog odgoja« i iracionalnog idealizma Blut und Boden
ideologije koji »zastupaju tezu da se razumom ne mogu riješiti socijalni
problemi«5, te na izgrađivanju slobodne i kritične ličnosti nasuprot po
daničkoj poslušnosti i, naposlijetku, uvođenju koedukacije kao preduvje
ta stvaranja jednog novog, bliskog, spontanog i slobodnog odnosa među
spolovima. Opisane su »samosvjesne djevojke«, »intimna prijateljstva iz
među pojedinih mladića i djevojaka« što nisu »smetnja u radu niti koga
uznemiruju«6. Zajednički odgoj djeluje »naročito na obaranje predrasu
da o različitim prirođenim svojstvima muškarca i žene«, piše autorica u
knjizi Današnje dijete. Ističe se da koedukacija nije puko mehaničko stva
ranje mješovitih razreda. Tek ako je odgajatelj uspio razbiti predrasude
o inferiornosti djevojaka što ih djeca donose u školu, smije se govoriti o
rezultatima koedukacije.
Erlichova u tim radovima tek ovlaš dotiče socio-ekonomske i povije
sne razloge društvene krize, budući da težište zanimanja usmjerava na
mikrorazinu društva — situaciju pojedinca i obitelji. Tragajući za uzro
�254
KONJI, ŽENE, RATOVI
cima neslobode i nelagode, utječe se psihoanalitičkim kategorijama i interpretativnim modelima. Iako se najviše oslanja na individualnu psiho
logiju Alfreda Adlera, radovi iz tog razdoblja otkrivaju autoričino po
znavanje Freuda i Reicha.
Vera Stein Erlich »razračunava« s atmosferom nejednakosti o kojoj
govori psihologijskom analizom mehanizama primame socijalizacije.
Osobitu pažnju poklanja društvenoj konstrukciji spola i ulozi seksualnog
potiskivanja, te funkciji porodice kao posrednika »nesvjesnog« obnavlja
nja postojećih nejednakosti. »Nove ekonomske prilike«, zaključuje auto
rica, zaoštrene postojećom krizom, suočile su pojedince s neodrživošću
zatečenih modela spolnih uloga i patrijarhalne porodice. Nužda ekonom
ske emancipacije velikog broja žena nespojiva je s prevlašću muškaraca
u porodici. No, traženje novih modela odnosa među spolovima nije se
pokazalo kao jednostavan i bezbolan proces. Dok je s jedne strane to
prelazno razdoblje bilo obilježeno nesnalaženjem pojedinca, s druge je
rezultiralo stvaranjem ženskog i omladinskog pokreta.
Kritika građanske obitelji Vere Stein Erlich temelji se, kako smo već
spomenuli, najvećim dijelom na psihoanalitičkim spoznajama. Psihoana
lizu poima kao kritičko oruđe privilegiranih marginalaca. To su u prvom
redu »proleterizirani intelektualci«, »mlađi i ženski članovi velegradskih
familija koji su uživali prava druge klase«, a potječu iz »srednjih i krup
nih« građanskih slojeva7. Psihoanalitička teorija o štetnosti zatomljenih
i potisnutih poriva, po shvaćanju autorice, odražava borbu žena protiv
svakog ugnjetavanja, »koje je u tom historijskom momentu postalo čista
nepravednost i brutalnost«8. No, ona se ne zaustavlja samo na toj ravnini
kritike obitelji. Žene i djeca su, pored »podjarmljivanja u seksualnom
pogledu« i na drugim područjima podložni muškarcu, a osobito u eko
nomskom pogledu. »Čitavo je doba patrijarhata ispunjeno autoritetom«,
piše autorica u knjizi Današnje dijete9. Patrijarhalna je porodica samo
jedna instanca autoritarnog društva te stoga ne iznenađuje što ona »ne
ostavlja mnogo mjesta za ostvarivanje ni izgrađivanje drugarstva, jedna
kosti i solidarnosti.«10 Upravo kriza načetog autoritamo-patrijarhalnog
sklopa vladajuće kulture koja je rezultirala otvorenim konfliktom ne/pri
vilegiranih članova obitelji, stvorila je preduvjete za razvoj pokreta za
emancipaciju žene. No, autorica unatoč izraženim simpatijama za taj po
kret ističe opasnost »nepotpune emancipacije«, takvog stanja na kojemu
žene još i danas najviše participiraju. Stari oblici društvenog uvjetovanja
spolnih uloga postali su neadekvatni i u suprotnosti s izraženim aspira
cijama deprivilegiranih grupa, dok do kvalitetnog pomaka nije došlo.
�U OSVITU HRVATSKOG FEMINIZMA
255
Stare uloge nisu u potpunosti odbačene, one su tek modificirane nekim
novinama, što je u slučaju žena dovelo do pukog udvajanja uloga.
Osobito su bliska suvremenim feminističkim analizama opažanja Vere
Stein Erlich koja se odnose na proces socijalizacije ženske djece. Ona
potvrđuju poznatu izreku Simone de Beauvoir da se žena ne rađa, već
da se ženom postaje.
I naposljetku, bitna instanca kritike društvene uvjetovanosti ženstve
nosti predstavlja osporavanje ideologijske mistifikacije te uvjetovanosti,
zaodjevene u načelo »ženske prirode«. Najuočljiviji primjer je dogma o
»materinjem instinktu« koji biološku činjenicu Što žene rađaju djecu želi
predstaviti kao tvrdnju u prilog majčinstva kao najadekvatnijeg »poziva«
žene. Erlichova argumentirano osporava takvo idealiziranje majke kao
»prirodne« i »instinktivne« odgojiteljice i zalaže se za racionalni, neautoritami odgoj obaju spolova.
Rezimirajući prikaz te skupine psihologijskih rasprava Vere Stein E r
lich valja istaći da je u njima autorica analizirala bitne determinante od
nosa među spolovima. Ženske studije, disciplina koja je znanstveni status
izborila sedamdesetih godina, ponovno su aktualizirale mnoge teme o
kojima ona piše tridesetih godina. Studije suvremenih autorica u rasponu
od Simone de Beauvoir, Juliet Mitchell, Ann Oakley, Adrianne Rich,
Elisabeth Badinter, Nancy Friday, Elene Gianini Belotti11 i mnogih dru
gih s obiljem novih uvida i empirijskih potkrijepa potvrđuju ispravnost
njezinih hipoteza i svjedoče o pionirskom karakteru autoričinih radova.
Vera Stein Erlich djelovala je svojim napisima u okvirima bogatog i
raznovrsnog ženskog pokreta u Jugoslaviji između dva rata. U njima na
popularan način iznosi teze iz znanstvenih radova, a često ih i radikali
zira. Svoje je feminističke tekstove objavljivala u zagrebačkom tjedniku
Židov, te beogradskim mjesečnicima Život i rad i Žena danas. Suradnja
u potonjem zasigurno je rezultat veza stvorenih u takozvanom klubu dr.
Bene Steina, njezina supruga.12 Žena danas što izlazi u Beogradu od
1936-1940. godine glasilo je komunistički inspiriranih žena koje, slijedeći
politiku Narodnog fronta, izdaju svoje glasilo i pridružuju se građanskim
feminističkim organizacijama tražeći način za legalnim javnim djelova
njem. Neke od aktivistkinja i suradnica posjećivale su spomenuti klub u
kući Vere Stein Erlich.13
U tekstovima objavljenim u glasilu zagrebačke židovske općine Židov
u toku 1935. godine14 problematiku emancipacije žene promatra i ko
mentira u okviru aktualnih zbivanja u židovskoj zajednici. S ponosom i
nadom piše o položaju »moderne jevrejske žene« u prvim kibucima
�256
KONJI, ŽENE, RATOVI
(»kvucama«), o ispravnom postavljanju ženskog pitanja unutar cionistič
kog pokreta, o učestalim pojavama diskriminacije žena u radu samih ži
dovskih općina, te o uspjesima jevrejske ženske organizacije W IZO koja
pomaže svojim članicama »da pređu granice svog uzanog privatnog živo
ta i nađu vezu s realnim svijetom, s onim stvarnim socijalnim i nacional
nim pritiskom koji daje poticaja za rad«.15
U publicističkim se radovima autorica često osvrće na društvenu prak
su feminističkih pokreta. U napisu »Prava žena«, prvom u seriji javljanja
u Ženi danas16 konfrontira mišljenje o potrebi, odnosno izlišnosti femi
nizma u drugoj polovici tridesetih godina. Protivnici jednakosti žena istu
paju s tezom njihove eliminacije s tržišta rada (»iz zvanja«) i osporava
njem aspiracija za sudjelovanjem u javnom i političkom životu (artikuli
ranom u zahtjevu za pravom glasa) i zagovaraju zatvaranje u porodicu,
unutar koje »neka bude ono prirodno, bezazleno i djetinjasto stvorenje
na veselje sebi i svojima.«
Razloge otpora ženskom pokretu nalazi u činjenici što on ne predstav
lja samo još jedan napad na patrijarhalne i autoritarne mehanizme druš
tvene regulacije već i u njegovim dalekosežnijim aspiracijama i prianjaju
uz »interese širokih slojeva«17. Antifeministi mogu zagovarati »podjelu
sfera za spolove«, no praksa otkriva zastrašujuću neimaštinu, eksploata
ciju žena, prisilno rađanje zbog zabrane »regulacije poroda« (jer »oni su
strogi čuvari morala«). Erlichova ih prikazuje kao one krugove koji vide
»rješenje sviju poteškoća u ratu, koji tvrde da sve vrline dozrevaju tek
pod oružjem«18. Pobijajući u istom tekstu argumente protiv proširenja
ženskih prava, za koje smatra da ne mogu ni u jednoj točki izdržati kri
tiku, Vera Stein Erlich u prilog svojim stavovima iznosi tezu o povijesnim
šansama marginalnih grupa. Ona smatra da su »nove grupe, ranije bespravne, mnogo zrelije nego što su to proricali protivnici njihove eman
cipacije«, i to stoga što su »istorijski prisiljene na kritički stav.«
Ekonomska je kriza dovela u pitanje već postignute uspjehe femini
stičkog pokreta — pravo na obrazovanje, ulazak žena u zvanja, demo
kratizaciju patrijarhalne porodice. Na žene se gleda kao na konkurente,
dok i one same uviđaju tegobnost »poluemancipovanog položaja«, ističe
autorica u tekstu »Žena i porodica« tiskanom u časopisu Život i rad19.
No, taj uzmak nije imao reprekusije isključivo na planu javne djelatnosti
žena. U privatnom životu on će uzrokovati regresiju na preživjele patri
jarhalne forme obitelji i uzdrmati novostečenu samosvijest žena.
U pojedinim tekstovima Vera Stein Erlich posebno se bavi problema
tikom porodice. Tako članak »Istraživanja o porodici« tiskan 1937. go-
�U OSVITU HRVATSKOG FEMINIZMA
257
dine u Ženi danas20 predstavlja pledoaje za znanstveno potkrepljivanje
aktualnih diskusija pro i contra porodice.
Rezimirajući značaj publicističke djelatnosti ove autorice, valja istaći
neke probleme koji i u današnjem znanstvenom proučavanju odnosa spo
lova zauzimaju važno mjesto. To je problematiziranje odnosa emancipa
cije žene u privatnoj i javnoj sferi, te radikalna kritika ahistorijskog po
imanja kategorija priroda i kultura. Erlichova naglašava društveni karak
ter procesa formiranja spolnosti i kodificiranog različitog ponašanja, pri
čemu njene ideje pokazuju veliku bliskost sa sofisticiranijim rezultatima
suvremene antropologije žena, osobito sa shvaćanjima Sherry Ortner21 i
određenjem »sistema spola/roda« kojim Gayle Rubin označava sklop
aranžmana kojim jedno društvo pretvara biološku spolnost u proizvode
ljudske djelatnosti22. Pored toga treba ukazati i na autoričino angažirano
shvaćanje zadaće empirijskih društvenih znanosti kao bitne instance
društvene kritike.
Zavojit je i mjestimično tegoban put kojim je Vera Stein Erlich stigla
do reputacije i karijere socijalnog antropologa. U više je napisa prikazala
svoju evoluciju od prve ankete provedene u razdoblju od 1937. do 1940.
godine, započete upitnikom od 130 pitanja o porodičnom životu i po
ložaju žene u tradicijskoj kulturi, provedene u 300 jugoslavenskih sela.
Početkom šezdesetih godina konačno je objavila svoje pionirsko istraži
vanje u cjelovitoj publikaciji — knjizi Porodica u transformaciji tiskanoj
prvi put 1964. godine (Naprijed, Zagreb). Problemi obrađeni u toj studiji
pripadaju krugu socijalno-psiholoških aspekata istraživanja porodice:
problematika autoriteta, konflikata i rivaliteta, ljubavi i mržnje, grupacija
unutar porodice, ranga i pozicije članova i procesa transformacije svih
odnosa. Velike razlike u porodici raznih krajeva Erlichova je istraživala
prvenstveno s »historijskog i ekonomskog gledišta, naime dodire, sukobe
i infiltracije koji su izvana djelovali na području i na prilagođavanje čita
vog života nadirućoj novčanoj ekonomiji.«23
Odnos spolova u socijalno-antropološkim radovima Vere Stein Erlich
praćen je u kontekstu proučavanja procesa transformacije tradicijske po
rodice kojoj je dobna i spolna razdioba bila temelj čitave strukture. Te
žište se, dakle, pomiče s radikalne kritike jednog historijskog oblika po
rodice, k istraživanju njezine evolucije. U daljnjim studijama nastalim
šezdesetih i sedamdesetih godina, Erlichova razrađuje i proširuje proble
me već sadržane u okviru tog zamašnog projekta. Krajem šezdesetih go
dina u jednom tekstu predlaže ponavljanje svoje pionirske studije nakon
�258
K O N JI, ŽE N E , R A T O V I
v re m e n s k e d is ta n ce o d trid e se t i tri g o d in e. K a o n a ro č ito in trig an tn u n e
p o z n a n icu sp o m in je e m o c io n a ln e v eze čla n o v a p o ro d ice . U toj se točki
kru g au to ričin ih in te re sa n a nek i n ačin z a tv a ra : p re d e n je p u t o d in te re sa
z a ind ivid ualnu su dbinu o tu đ e n o g p rip ad n ik a g rađ an sk o g d ru štva, p rek o
o tv o re n o sti z a in te ra k cije ljudi o kup ljenih u dru štven im p o k re tim a , tr a
dicijskim seo sk im z a je d n ica m a , p a n azad d o su dbine p o je d in a ca u v re
m e n u u k o jem se jo š nisu stišali tek to n sk i p o tre si onih društven ih i kul
tu rn ih m ijen a o k o jim a p iše n a p o če tk u svoje k a rijere. P o tre b u takvog
istraživ an ja p o tk re p lju je p o n jen o m m išljenju n eu tem eljen im i p ro izvo
ljnim tv rd n ja m a u č e sta lim u ča s o p isim a i p o p u la m o -n a u č n o j lite ra tu ri,
k o je sv o jim au to rita tiv n im to n o m že le »im p re sio n ira ti č ita o c a « . T o su
tv rd n je d a b ra k n e m a b u d u ćn o sti, d a sen tim en ti p rip ad aju p ro šlo sti. Iako
je E r lic h o v a sk lo n a p rizn ati d a se » n a p o v ršin i« o p a ž a »velika b ezo b zir
n o st m u š k a ra c a « , i » te šk e tr a u m e « k o je sv ak o d n ev n o doživljavaju žene
svih g e n e r a c ija u intim nim o d n o sim a , o n a to sta n je pripisu je cin ičnom
o d b a civ a n ju v a ž n o sti dijad ičkih o d n o sa . N a tra g u takvih razm išljan ja V e
r a S te in E r li c h više n e slijedi in te re s z a p o ro d icu k ao p o v ijesn o u v jeto
v a n u /p ro m je n jiv u k a te g o riju , v e ć je p r o m a tr a k ao u n iverzaln u ljudsku
tv o rb u . Š to v iše , u p re d g o v o ru knjige Ju go sla v en sk a p o ro d ic a u transfor
m a c iji, z a te m e lj ta k o u n iverzalističk i sh v aćen o j p o ro d ici uzim a » o sje ća j
n o p o v eziv an je ljud i« i »ind ivid ualističku k o m p o n e n tu ljudske narav i«,
što su p re ro g a tiv i/a s p ira cije tek p o ro d ic e razv ijen o g g rađ an sk o g društva.
P o r e d to g a , a u to r ic a se p o ziv a i n a »čo v je čje o rg an sk o u s tro jstv o « 24 i
r e z u lta te istraživ an ja sličn ih ob lik a u d ru živan ja kod a n tro p o id a (citira
K o n r a d a L o r e n z a i D e s m o n d a M o ris s a ). U tim ra d o v im a b io lo šk o m d e
te rm in iz m u p rid ru žu je se i ku lturni d e te rm in iz a m pri in te rp re ta ciji p o
lo ž a ja ž e n e 25. Ista k n u ta je ta k o đ e r a u to ričin a težn ja z a re a firm a cijo m
tra d icije . T o in zistiran je n a trad iciji, k o n tin u itetu , n a o d re đ e n n ačin stoji
u su p ro tn o s ti s k ritičk im o d n o so m sp ra m n jen e b re m e n ito sti h ije ra rh ij
sk im i a u to r ita rn im e le m e n tim a k o je a u to ric a ra z o b liča v a u ra d o v im a iz
trid e se tih g o d in a . T a k a v p re n o s te ž išta in te re sa m o g u ć e je razu m jeti
u k olik o u z m e m o u o b zir o k o ln o sti p o d k o jim a su ti in teresi izražavan i.
T r id e s e te g o d in e n ag o v ještav aju k a ta s tro fu svjetskih ra z m je ra , lo m svih
p o z n a tih tra d icija , reg resiju u b a rb a rstv o . Š e z d e se te i se d a m d e se te , pak ,
d aju više n a d e u k o n tin u ite t ljud skog o p sta n k a , ta k o d a j e shvatljiva te ž
nja z a » v je čn im « , filo g en etsk im istin am a — o n e se p o n o v n o čin e m o
g u ćim a ...
A firm a c ija ljudske afek tiv n o sti n a d a je se k a o p a n a c e ja i z a sve zbiljske
m an jk av o sti o d n o sa m e đ u sp olo v im a.
�U O SV ITU HRVATSKO G FE M IN IZM A
259
Znan stveno djelo n e vred nuje se p rem a odgovorim a koje daje, v eć p r
venstveno p rem a p ro d o rn o sti i o tvo ren o sti pitanja koja postavlja. O tvo
renost u rad o vim a V e r e Stein E rlich iskazuje se konzekventnim poziva
njem na p ra k su kao jedini kriterij vred novanja tuđih i vlastitih rezultata.
Znanstvena i publicistička prom išljanja te au to rice o odnosu spolova u
vrem enu brzog povijesnog to k a u crtala su nova p odručja relevantnosti i
upitanosti tam o gdje su nek ad bila bijela pro stran stv a sam orazum ljivosti,
trom e i uspavane, n ep o m ičn e »p riro d e«. A k o pri tom prom išljanju E rlichova s v ećo m p o m n jo m p ro m a tra položaj žen a u tom odnosu, to je zato
što njihov prosvjed protiv nejed nakosti p redstavlja historijski novum na
ovom tlu i o tv a ra n ek e, jo š n ed ostign ute, utopijske m ogućnosti. P o sto ja
nje auto n o m n o g ženskog p o k re ta tridesetih god ina osiguralo je javni p ro
stor za artikulaciju to g pro sv jed a. O n je dan as za trt u zaborav, i stoga su
radovi V e re Stein E rlich što se bave tom problem atikom doživjeli istu
sudbinu.26 N ak an a o vog p rik aza bila je da b arem djelom ično ispravi tu
nepravdu.
BILJEŠKE
1 Kolektivni rad u savremenoj školi, Minerva, Zagreb, 1933.
2 Individualna psihologija u školskoj praksi, Minerva, Zagreb, 1934.
3 Metoda Montesori, Minerva, Zagreb, 1934.
4 Današnje dijete — Problemi suvremenog odgoja, Atlas nakladnog zavoda u Zagrebu, Zagreb,
1936.
5 Kolektivni rad..., nav. dj., str. 8-11.
6 Isto, str. 66.
7 Individualna psihologija..., nav. dj., str. 11.
8 Isto, str. 8.
9 Današnje dijete..., nav. dj., str. 11.
10 Isto, str. 11.
11 Simone de Beauvoir, The second sex, Penguin Books, Baltimore, 1975; Juliet Mitchell, Women's
Estate, Penguin Books, Baltimore, 1973; Ann Oakley, Women Confined: Towards a Sociology of
Childbirth, Martin Robertson, Oxford, 1980; Adrianne Rich, Of Woman Bom. Motherhood as
Experience and Institution, Virago, London, 1977; Elisabeth Badinter, L ’amour en plus. Histoire
de I’amour matemel XVIIe — XXe siicle, Flammarion, Paris, 1980; Nancy Friday, My Mother/My
Self: The Daughter's Search for Identity, Fontana/Collins, 1979; Elena Gianini Belotti, Dalla parte
delle bambine, Feltrinelli Editore, Milano, 1973.
12 »Dr. Stein inicirao je i osnivanje Radne zajednice za individualnu psihologiju; u njoj su se okup
ljali pedagozi, liječnici, psiholozi, sociolozi koji su nastojali nadrasti pomodni interes i isprazno
intelektualiziranje izvornim socioloSkim istraživanjem, obrazovnom i medicinskom praksom.«,
prema; Zorica Stipetić, Argumenti za revoluciju — August Cesarec, CDD, Zagreb, 1982, str. 282.
13 Usp.: Mladen Iveković, Hrvatska lijeva inteligencija 1918-1945, Naprijed, Zagreb, 1970, knjiga
I, str. 280-287.
14 Slijedeći tekstovi objavljeni su u tjedniku Židov: »O uspjesima feminističkog pokreta«, 9, 1. 3.
1935, str. 6: »Žene i općinski izbor«, 40, 27. 9. 1935, str. 8-9; »O aktiviranju žena«, 52, 20. 12.
1935, str. 4. U kasnije objavljenom tekstu »Alfred Adler; Povodom smrti osnivača mdnnduatae
psihologije«, 24, 11. 6.1937, str. 5, ističe zasluge Adlerovih teorija (ali i njegovog učitelja freuda) u razobličavanju »konvencionalne laži o sretnoj i zadovoljnoj porodici«.
�260
K O N JI, ŽE N E , R A T O V I
15 »O aktiviranju žena«, nav. dj.
16 »Politička prava žena«, Žena danas, I, 1936, 1, str. 15; »Istraživanje o porodici«, II, 1937, 5-6,
str. 7-8; »Omladinska pitanja«, III, 1938, 14, str. 15-16.
17 »Politička prava žena«, nav. dj.
18 Isto.
19
»Žena i porodica«, Život i rad, Socijalno-književni časopis, 1938, juli-avgust, sv. 10 i 11, str. 11
—
12.
20 »Istraživanja o porodici«, nav. dj.
21 Sherry Ortner, »Žena spram muškarca kao priroda spram kulture?«, u: Antropologija žene,
Zbornik, ur. Žarana Papić i Lydia Sklevicky, Prosveta, Beograd, 1983, str. 152-183.
22 Gayle Rubin, »Trgovina ženama: Beleške o ’političkoj ekonomiji’ polnosti«, isto, str. 93.
23 »Sudbina jedne ankete: Umjesto predgovora«, u: Jugoslavenska porodica u transformaciji, Liber,
Zagreb, 1971, str. 17.
24 »Kriza ili transformacija porodice«, Gledišta, XV, 1974, 3, str. 336.
25 »An Antropologist’s View of Different Gender Roles«, rukopis.
26 U popisu »važnijih članaka« spomenutih u knjizi Jugoslavenska porodica u transformaciji, nav.
dj., str. 505, ne nalazimo ni jedan od autoričinih feminističkih članaka koji ne bi i po današnjim
standardima bili kadri izdržati znanstvenu kritiku.
�12
Biologija kao sudbina
JAJNICI NA TANJURIMA
O dstrane li se pažljivo svi uresi kojim a se cifrasto nastoji »o brazložiti«
opravdanost diskrim inacije p o spolu, o staje tek jed n a činjenica koja ra
zlikuje žen e od m u šk araca — njihova tijela. T e o rije m uške su periornosti
kao posljednji arg u m en t prizivaju biologiju. A m edicina — disciplina ko
ja se nalazi n a razm eđ i b iologije i socijalne politike, svijeta laboratorija
i svakodnevnog života — javnosti p o d astire in terp retacije bioloških te o
rija. Im ajući n a um u u p rav o tu funkciju m edicine i njezin doprinos seksističkoj ideologiji, dvije aktivistkinje ženskoga zdravstvenog p o k reta u
SAD B a rb a ra E h re n re ic h i D eid re English upustile su se u ranim danim a
novoga fem inističkog p o k re ta u to d a istraže socijalnu historiju žena i
medicine u A m erici ( Com plaints and, D isorders. T h e S exual Politics o f
Sickness. 1 9 7 3 ).
U svom su p am fletu , d o d an as če s to citiran o m i potkrijepljenom broj
nim novim istraživanjim a, p o šle od uvjerenja da je idejam a koje o žen a
ma lansira, sek sizam u m edicini efikasna sn aga društvene kontrole. Svoje
su istraživanje u sred o to čile n a razdoblje od druge polovice X I X . do dva
desetih g od ina n ašeg sto ljeća, je r u tom razdoblju up ravo m edicina po
staje glavnim u p orištem za »znan stv en o « opravd anje potlačivanja žena,
preuzevši štafetn u palicu od religije koja je ženinu zlu i bolesnu narav
prozrela jo š od E v in e esk ap ad e. T o je i razdoblje kad a se form ira m edi
cinska profesija, kao m uški elitizam koji je definitivno razvlastio on o što
je nakon p ro g o n a v ještica o stalo od ženskog au to riteta na području lije
čenja i farm akologije.
Ž en e o n d a (k a o što u o stalo m , nisu ni d an as) nisu bile jedinstvena sku
pina, niti su bile p o tlačiv an e n a isti način. Z a žen e iz vladajućih ldasa
društvo je propisivalo život dok o n e trom o sti, a za on e iz obespravljenih
slojeva težak rad u b itačn o g tem p a. Ž e n e i d jeca v eć su od šeste godine
�262
K O N JI, ŽE N E , R A T O V I
radili i p o še s n a e st sati n a d an u tv o rn ic a m a i ra d io n ica m a z a m inim alne
n a d n ice , a g azd in a je ž e n a bila u re s koji je sv jed o čio o njegovu uspjehu.
N jezin a d o k o n o st, k rh k ost i d jetin jasto n erasp o zn av an je »stv a rn o sti«
p ru žali su m u šk arcu d o k a z e p re stiž a k o je m u n o v a c sam n e bi m o g a o
p rib av iti. S to g a se b io m ed icin sk a m isao p o b rin u la za dva raz ličita ku ta
g le d an ja. B o g a te su ž e n e p rik a z a n e k ao p riro đ e n o b o lesn e , p re sla b e i
su više k rh k e z a sve o sim z a najfrivolnije razb ib rig e, a siro m a šn e su, kao
d a se ra d i o p o sv e različitim ljudskim p o d v rsta m a ženk i, sm a tra n e z d ra
v im a i ro b u stn im a . Ž e n e g orn jih slo jev a bile su »b o le sn e « (š to je o p ra v
d a v a lo d a ih p re z iru k ao slab e i d e fe k tn e ), a ž e n e rad n ičk e klase sm a
tr a n e su » n e z d ra v im a « (k a k o bi se ra cio n a liz ira o stra h od njih ove o p a sn e
i o k a lja v a ju će p r ir o d e ).
D o s a d a i o g r a n ič e n o s t eg zisten cije ž e n a g orn jih slo jev a p o d u p ira la je
m o rb id n i ku lt h ip o h o n d rije — »žen sk e inv alid n osti« — koji se jav lja p o
lo v ico m X I X . s to lje ća . B o le s t je d o m in irala n jih ov o m žen sk o m subkultu r o m , r a z n a lječilišta i sp ecijalisti za žen sk e b o lesti niču po sv u d a p ru
ž a ju ći im m o g u ć n o s t d a se n ečim b av e n e ra d e ć i n išta. N jih o v e b o lesti (i
b an k o vn i ra ču n i njih ovih m u žev a) činili su se g o to v o n eiscrp n im a . Z b o g
to g a je m ed icin s k a p ro fesija u u sp o n u — bijući bitku s p re o sta lim isc je lite ljica m a i b a b ica m a , ali i sa su fražetk in jam a k o je su sve nestrpljivije
k u ca le n a v r a ta m ed icin sk ih fa k u lte ta — sv esrd n o p o d rž a v a la m it o ž e n
skoj frag iln o sti. Išlo se d o tle d a se b o le st izjed n ačiv ala sa ž en stven osti.
» M u š k a r a c koji nije u p o z n a o b o lesn e ž e n e , nije u p o z n a o ž e n e « , p isao je
1 8 8 8 . filadelfijski liječnik S. W e ir M itch ell. Ž e n s k a »b o ležljiv ost« bila je
o d liča n a rg u m e n t d a se ž e n a m a o n e m o g u ći bilo k ak va d ru g a v rsta aktiv
n o sti. P r e m a
rije čim a je d n o g z a k o n o d a v ca iz d ržav e M a ssa ch u se tts:
» D a jte ž e n a m a p ra v o g la sa i m o r a t ć e te izgrad iti lu d n ice u svakoj p o k ra
jini i sud z a ra z v o d b ra k a u sv ak o m g ra d u « . I o b ra z o v a n je je m o g lo im ati
p r ije te ć e p o slje d ice : » A k o ž elim o d a ž e n a u p o tp u n o sti ispuni svoju m a
te rin sk u z a d a ć u , n e sm ije im ati m uški m o zak . A k o bi se sp osob n o sti že n e
ra z v ile d o isto g stu p n ja k a o i u m u šk a rc a , njezini bi o rg an i stra d a li i d o
bili b ism o o d b o ja n i b e sk o rista n h ib rid «, p isao j e u svojoj znan stvenoj
ra sp ra v i n jem ačk i liječnik P . M o eb iu s. K ad su p riro d u i psihologiju ž e n e
sveli n a njezin u rep ro d u k tiv n u funkciju, liječnici su sa sig u rn o šću u s ta
novljivali, iza svih b o lje tica — o d g lavo b o lje d o ku ijih o čiju — sm e tn je
u fu n k cio n iran ju jajn ik a ili m a te rn ic e . P u b e rte t, m e n stru a cija , tru d n o ć a
i m e n o p a u z a d efinitivno su p ro g lašen i b o lesn im stan jim a. D r . B liss j e s
p o n e š to p re z ira re k a o : » U tje c a j jajn ik a n ad ra z u m o m o čitu je se u ž e n
skoj lu k avo sti i h im b e n o sti.« M ed icin sk i m o d el žen sk e p riro d e u tjelo v
ljen u »p sih o log iji jajn ik a « d o v eo j e d o o štro g ra z g ra n ič a v a n ja re p ro d u k
cije o d sek su aln o sti. O b jašn jen o im je d a n em aju »p riro d n ih « sek su aln ih
�BIO LO GIJA K A O S U D B IN A
263
nagona. A k o bi se takvi pojavili, sm atrani su isključivo patološkim a. U
potrazi za to m o p asn om bolesti (iza čeg a se skrivao p rastari strah i fascinacija ženin om »n eu taživom p o žu d o m «), neki su liječnici podraživali
klitoris i grudi svojih p acijen tica. A k o je »b o lest« dijagnosticirana, tre t
mani su varirali od propisivanja po tp u n e izolacije i m irovanja (što je č e
sto bilo jed n ak o n ešto blažoj zatvorskoj kazn i), zab ran e svake intelek
tualne aktivnosti, d o ginekološke kirurgije. O d 1860. do 1890 . osobito je
popularno odstranjivanje jajnika (zv an o »ženska k astracija« ). D r. B a rk er-B en field bilježi kako su n a sastan cim a m edicinskog ud ruženja jajni
ci, kao n ek a v rsta tro feja, n a tanju rim a kružili m eđu liječnicim a. M edu
indikacijam a za odstranjivanje jajnika nalazim o »p režd erav an je, m astu r
baciju, pokušaj sam oubojstva, izostanak m en stru acije, nep ok orn o st i
o pakost«. N em a nikakve su m nje d a je kirurški zahvat (ili sam a prijetnja
njegova izvođ enja) bilo d jelo tv orn o sredstvo da se žen e održi »n a svom e
m jestu«. K ult invalidnosti p ridonio je da se učvrsti njihova ovisnost o
m uškarcim a (financijski su ovisne o m užu, o liječniku je ovisilo njihovo
»preživljavan je«...). I koja bi se usudila pobjeći, m a kako nezadovoljna
bila, kad a je v jero v ala d a je b o lesn a ili da je bolest v reb a na svakom
koraku. N a ko n cu , i želja za p ro m jen o m , za aktivnijim i sm islenijim živo
tom , m ogla je biti krunski d o k az njihove bolesti.
D ak ak o, fem inistkinje i prve liječnice v eć su tad a p ro zre le m edicinu
kao teoriju i praksu i k o n tro le i potlačivanja žen a. L iječn ica M ary P u t
nam Ja co b i pisala je 1 8 9 5 : » U stalnoj brizi za svoje živce koju im nam eću
dobronam jerni ali kratkovidni savjetnici, u skoro ć e i p ostati sam o kup
živaca«. K njiževnica i ek o n o m istica C h a rlo tte Perkin s G ilm an u p ozo ra
vala je am eričk e m u šk arce d a su »uzgojili pasm inu žen a dovoljno slabih
da ih tretiraju kao invalide, ili dovoljno m en taln o oslabjelih da se p re t
varaju d a to jesu — ča k d a im se to sviđa«. Iako je opozicija p o stajala
sve glasnija, lukavi (a i p o h lep n i) protivnik jo š dugo nije pokleknuo. D a
se i do dan as prilično d o b ro drži, svjedoči rasp ro stran jen o st i aktivnost
su vrem enoga ženskog zdravstvenog p o k reta.
BOLEST KAO SUBVERZIJA
Žene, dakako, nisu bile samo pasivne žrtve medicinske ideologije koja
je u drugoj polovici X I X . stoljeća bolest izjednačavala sa ženstvenosti.
Pripadnicima viših klasa na koje je takva ideologija bila u prvom redu
upravljena, otvarala je ograničeni manevarski prostor koji su one, makar
u nekim aspektima, mogle okrenuti u svoju korist.
Stvarna ili simulirana, ali društveno prihvatljiva bolest, oslobađala ih
je s medicinskim blagoslovom od »bračnih dužnosti« u doba kada je kon
�264
K O N JI, ŽE N E , R A T O V I
tr a c e p c ija bila g o to v o n e p o z n a ta , a p o b ačaj v e o m a risk an tan i n eleg alan .
N e k e su se ž e n e u tje ca le b o lesti d a n a seb e sk ren u p o z o rn o st i steknu
izvjesnu m o ć u v lastitim o b iteljim a. N ovi sin d ro m , koji su ča k i liječnici
bili sk lon i in te rp re tira ti k ao o tv o re n u su bverziju , nazv an je h isterijo m .
B o le s t je p o č e la p o p rim a ti r a z m je re ep id em ije i, saževši u sebi čitav kult
že n sk e in v alid n osti, p o sta la je »jezik žen stv en o sti sa m e « . Z a h v a ć a la je u
na jv ećo j m je ri ž e n e v iše k lase: n jezin o o rg an sk o p o rijek lo bilo je n e d o
ku čiv o, a uz to je b o le st bila p o tp u n o o tp o rn a n a m edicinski tre tm a n .
L ije čn ici su p o stali o p sjed n u ti »k rajn je zb u n ju ju ćom i n ajb untovnijom od
svih b o le sti« . N a nek i j e n ačin h isterija bila z a njih id ealn a : n ik ad a nije
b ila s m rto n o s n a , a z a h tijev ala je n ep rek id an tre tm a n i b ila je n e p re su šn o
v re lo h o n o r a ra . N o d o k je » u g la đ e n a in v alid n ost« uživala svu p odršk u
liječn ičk e p ro fe s ije , siloviti h isteričn i n ap ad i kvalificirani su k a o » tira n i
z ira n je « i » v o lja z a m o ć i« . N a p a d i bi se pojavljivali sa m o ak o je n etk o
b io p risu ta n , a n esv je stica, č e s to p o p r a tn a p o ja v a , ak o bi se u blizini n a
š a o koji m ek i ja stu k ... P o v je sn ič a rk a C a ro l S m ith R o s e n b e rg n e sm a tra
ta k v u o cje n u p r e tje r a n o m , je r su z a m n o g e ž e n e h isteričn i n a p a d i bili
je d in a p rih v atljiv a m o g u ć n o st d a isk ale svoj bijes, o ča j ili zato m ljen u
e n e rg iju . A li i k a o oblik p o b u n e, h isterija nije p ru ž a la p rev elik e m o g u ć
n o sti. B e z o b z ira n a to koliko joj se ž e n a u tje ca lo , o sta le su izo liran e:
h is te rič a rk e se n e ujed injuju niti se b o r e d a p ro m ije n e vlastiti p o lo žaj. U
krajn jo j liniji taj m ali ig ro k az m o g a o im j e d o n ijeti sa m o p riv re m e n o
o la k ša n je i n e z n a tn u k ra tk o tra jn u p re d n o s t n ad stu p o v im a d ru štva (m u
ž e v im a i lije čn ic im a ), a n ak o n uvjerljive i d r a m a tič n e s c e n e n a šle bi se
jo š o visn ije o n jim a i p o tk rijep ile »z n a n stv e n o « u tem eljen u sp ozn aju o
ž e n a m a k a o ira cio n a ln im a , n ep red vid ljiv im a i b o lesn im a. Ia k o je p re v la
d a v a lo m išljen je d a je h isterija o d ra z stv arn e b o lesti m a te rn ic e (sa m n a
ziv j e g rčk i izraz z a u te r u s ), u m ed icin sk o j se lite ra tu ri sve č e š ć e javljaju
p rije te ći to n o v i. J e d a n je liječnik z a p isa o : » P o n e k a d j e u p u tn o o b ratiti
se p ac ije n tici o d lu čn im to n o m i ak o u b rzo n e d o đ e k sebi naglasiti d a
joj tr e b a o b rijati glavu ili je p o liti le d e n o m v o d o m . U m iru ju ć e d jelovanje
s tr a h a u tje c a t ć e p o zitiv n o n a sm irivan je u zb u đ en ih živčanih c e n ta ra .«
N a d a lje su liječnici p re p o ru čiv a li d avljenje h is te ričn e ž e n e sve d o k n a
p a d aj n e p r o đ e , u d a ra n je m o k rim ru čn icim a ili p o n ižav an je i ism ijavanje
p re d čla n o v im a obitelji i p o slu g o m .
Š to je e p id e m ija h isterije više u zim ala m a h a , stav je liječnik a sve više
p o p r im a o k a r a k te r o d m a z d e . Svaki izraz n ezav isn osti i o tp o ra , a o so b ito
b o rb a z a žen s k a p ra v a , m o g a o je biti d ijag n o sticiran k a o h isterija. S hi
ste rijo m j e ku lt žen sk e invalidn osti d o v ed en d o sv o ga lo g ičn o g z ak lju čk a:
ž e n e su p a k p rih v atile svoju » p riro d n u « boležljivost i n ašle p r o s to r p o
b u n e p ro tiv n e m o g u ć e d ru štv en e u lo g e k o ja je (b o g a te ) ž e n e z a tv a ra la
u g e to izo lacije i u id io tizam p risiln e d o k o lice.
�BIO LO GIJA K AO S U D B IN A
265
D ok je »epid em ija histerije« u S A D zao štravala konflikt p a c ije n tica liječnik, u B e ču je n a prijelom u sto ljeća Sigm und F reu d razvijao m etodu
liječenja koja ju je u potpu nosti izuzela od d o m en e ginekologije. »Psi
hoanaliza je « , k aže C . Sm ith R o sen b erg , »dijete histeričn e ž en e.« F reu d
je histeriji pristupio k ao m en taln o m oboljenju i od b acio trau m atičn e teh
nike liječenja. N jegova terap ija, tem eljen a na razgovorim a, pacijen ticam a
je o m o g u ćav ala to d a — priznajući vlastiti bijes, pobunu, p a čak i sek
sualne o sjećaje — k o n ačn o prihvate društveno san kcioniranu ulogu žene.
Klasični F re u d o v spis D o ra : A naliza slučaja histerije koji prikazuje struk
turu i g en ezu histerije, do d an as je najp ozn atija rasp rav a o toj tem i. Č ita
se kao književno i so cio lo šk o djelo, a o p rem a nekih najnovijih izdanja
daje joj i au ru m ekih p o m ića . D o rin a se frigidnost jo š uvijek sm atra je d
nim od k am en a te m e lja ca histerije i njezinim najdubljim sim ptom om . N o
suvrem eno je fem in ističko čitan je F re u d a uputilo n a činjenicu da je nje
gova analiza ženske sek sualnosti sam o djelom ično to čn a. P re m a riječim a
psihoanalitičarke M a rie R a m a s » o n a je stru k tu riran a oko fantazije žen
stvenosti i ženske sek sualnosti koja o staje neosviještena, čak u ronjena u
nesvjesno (...). Štoviše, up u ću je n a ženski aspekt F reu d o v e ličnosti, na
njegovu histeriju«. U svojoj pionirskoj studiji Psihoanaliza i fem in iza m
(1 9 7 4 ) Ju liet M itch ell je zo rn o po k azala da psihoanaliza nije sam o te o
rija o stvaranju ro d n o g id en titeta i seksualnosti u p atrijarh aln o m društvu,
nego je p ro ž e ta jak im ideološkim b ojam a. F re u d nije bio k ad ar potpuno
objasniti D o rin o h isteričn o n eg iran je seksualnosti kao pronalaženje
kom prom isa izm eđu odbijan ja d a prihvati spolne o d n o se kao odnose
moći i želje d a se p o d red i p atrijarh aln o m značenju spolnih razlika. O n
se i sam n ad ov ezao n a jed n u od D orin ih fantazija, u kojoj se ova pripad
nica bečk e g orn je klase iden tificirala sa služavkam a, što upućuje na nje
zino nesvjesno izjedn ačavanje ženstven osti s rop stvom i ponižavanjem .
U Psihopatologiji sv a ko d n ev no g života F re u d otkriva (k ad a je tražio p o
godni pseudonim za svoju p acijen ticu Idu B a u e r ): » D o ra je bilo jedino
ime koje m i je p alo n a p a m e t« . A D o ra je bilo im e služavke u njegovoj
obitelji koja je m o ra la prom ijen iti svoje pravo im e R o s a , je r se tako zvala
i F reu d o v a sestra. T im e je F re u d potvrd io d a je u njegovoj svijesti, kao
i u uobrazilji Id e B a u e r, potčin javan je bilo m etafo ra ženstvenosti.
A n alizirajući razlo g e F re u d o v e nesposobnosti da dokraja pronikne
D orin slučaj, njegov sljedbenik, p sihoanalitičar R e n ć M ajo r 1974. zak
ljučuje: »H isterija jo š uvijek daje analitičaru iluziju m oći koju mu paci
jentica odu zim a u tren u tk u k ad a je povjerovao da ju je stek ao. Suptilna
u ro ta histerije navodi n a to d a se svlada p red rasu d a o sam oj m isteriji
ženstvenosti«.
Pitanje je da li je ta misterija doista nerješiva, ili se radi o tome da bi
njezino razgrtanje zapravo značilo kraj jedne dragocjene tlapnje.
Dragocjene jednima, mučne drugima.
�266
K O N JI, ŽE N E , R A T O V I
CRNA MAJKA EVA
Da smo bolji
smo i prije znali
a ovo je samo
doprinos mali
teoriji našeg
prvenstva na skali.
Vesna (Zagreb, 11. 3. 1977)
O v a v ra g o m e tn a p o sv e ta iz p e r a m o je p rijateljice svjedoči o iro n ičn o m
o d m a k u o d d a r a koji m i je p o k lo n ila u v rijem e n aše p rv e m lad o sti. R a d i
se o knjizi P rvi sp o l ( 1 9 7 1 ) a m e rič k e fem in istk in je E liz a b e th G o u ld D a
vis, k o ja n jo m e n asto ji d o k azati d o m in an tn u u lo g u ž e n e u civilizacijskom
u sp o n u čo v je ča n s tv a . T a j e knjiga j e d a n o d m n o gih p o k u šaja, o so b ito p o
p u larn ih u o k v iru tzv. rad ik aln e fem in ističk e stru je, koji n a više ili m an je
u sp io n a č in želi elim in irati m ito v e što sto je n a p u tu o stv a re n ja jed n ak o sti
sp o lo v a . A u to r ic e to g u s m jeren ja o so b ito j e iritirala biblijska p riča o p o
sta n k u ž e n e . E v u je B o g stv o rio iz re b r a svog p rv o ro đ e n c a A d a m a , a kao
» d ru g i« sp ol o n a je svoje in fe rio rn o p o rijek lo n a s to ja la k o m p e n z ira ti iz
d ajn ičk im lu k avstvo m — stra te g ijo m svih p o tla če n ih . M it o A d a m u i E v i
doživ ljavan je k a o m e ta fo r a z a o p ra v d a n je p o tčin jav an ja ž e n e u ju d e o k ršćan sk o j civilizaciji. I je d a n o d prvih zag o v o rn ik a h isto rije ž e n e , a m e
ričk i p o v je sn ič a r V e r n L . B u llo u g h , okrivljuje E v u zav od n icu (u z D jevicu
M a riju , sav ršen u m a jk u ) z a čin jen icu što je p red fem in ističk o z a n e m a riv a
n je u lo g e ž e n a u histo riji sa m o refle k tira lo (m u šk e ) p re d ra su d e i s te r e o
tip e o »v ječn o j p riro d i« ž e n e . J o h n S tu a rt M ill, englesk i m islilac i je d a n
o d n ajo d lu čn ijih za g o v o rn ik a je d n a k o sti ž e n a u 19. sto ljeću , s m a tra o je
n a d m o ć n u fizičku sn agu m u šk a rc a ra z lo g o m p o tčin jav an ja že n a .
N o , ovih je d a n a am e rič k i tjed n ik N ew sw eek d o n io re p o rta ž u k oja p o
n o v o rasp iru je p ra s ta r u k o n tro v e rz u : o d a k le d o la z im o ? S u vrem en i zn a n
stv en ici, v e rz ira n i u m o lek u larn o j b iologiji, došli su d o se n z a cio n a ln o g
o tk rić a . Z a razlik u o d svojih k o leg a, p a le o a n tro p o lo g a , koji su u p o trazi
z a to m ta jn o m svojim k a n tica m a i lo p a tica m a p rek ap ali p reth isto rijsk e
se d im e n te , utvrdili su d a se ev o lu cija m o d e rn o g h o m o sa p ien sa zbila u
o b itelji s a m o je d n e ž e n e . M a d a n ev o ljk o , im e z a nju posudili su od n je
z in e biblijske p o se s trim e . D o k p o rijek lo biblijske E v e n e se ž e u p ro šlo st
d alje o d 5 .9 9 2 g o d in e , ta n o v a E v a živjela j e p rije o tp rilik e 2 0 0 .0 0 0 g o
d in a. T a m n e k o že i k o se , lu n jala j e v ru ćim sa v a n a m a su b sah a rsk e A frik e
u p o tra z i z a h ra n o m . B ila je m išićav a p o p u t b ild erice Ire n e Č elik , m o ž d a
i sn ažn ija: m o g la je g olim ru k a m a ra zd irati životinjski plijen ia k o j e v je
ro ja tn o ra d ije rab ila k a m e n o o ru đ e . N ije, d ak ak o , bila je d in a ž e n a n a
zem lji niti n u žn o n ajp riv lačn ija. B ila je n a p ro sto n ajp lod n ija, a k o j e suditi
p o u sp jeh u kojim je ra z m n a ž a la o d re đ e n i sk lop g en a. J e r njezini su geni
�BIO LO GIJA K AO S U D B IN A
267
u svim d an as živućim ljudim a. Z a nas, 5 bilijuna njezinih krvnih srodnika,
E v a je u gen eracijsk o m nizu d esettisu ćita prabak a.
D o fascinan tnog o tk rića naše zajedničke pram ajke došla je grupa
znanstvenika s am eričk o g Sveučilišta B erkeley. Skupivši placen te (p o ste
ljice) od u zo rk a žen a čiji p reci p o tječu iz ljudskih gru pa sa svih kontine
nata, slijedili su trag D N A (dezoksiribonukleinska kiselina — m oleku
lam a b aza svih nasljednih o sn o v a) koji ih je do v eo do jed n e jedin e žene
od koje svi v u čem o porijeklo. Tkivo iz p lacen te p rerađ en o je do tekućeg
stanja kako bi se dobio ek strak t D N A koji p o tječe iz m itoh on drija (dio
stan ice izvan stan ičn e je z g re ), što proizvodi g otovo svu energiju potrebnu
da se stan ica održi u životu. M itohondrijska D N A sadrži gene koji su
isključivo naslijeđeni od m ajke (z a razliku od D N A u staničnoj jezgri,
koja je m ješavina o b a rod iteljska g e n a ), tako da je iz nje m og u će očitati
kontinuitet obiteljske povijesti koji je relativn o stalan kroz g en eracije. T a
se su p stan ca m ijenja sam o m u tacijam a — slučajnim , izoliranim greškam a
u prijenosu g en etsk og k o d a, koje o n d a nasljeđuju iduće generacije.
U p rav o b rojanjem takvih m u tacija ustanovljen je Evin rođ en d an . Prosjek
m utacija m itoh on drijske D N A u milijun godina je dva do četiri posto,
tako d a je po to m m o lek u larn o m p ro raču n u E v a m o rala živjeti između
14 0 .0 0 0 i 2 9 0 .0 0 0 god in a u prošlosti.
N o, što se dogodilo s o stalim ljudskim g ru p am a izvan E v in e porod ice
širom svijeta? O tk riće zajedn ičke pram ajk e p o rem etilo je sve v o d e će te o
rije o razvoju h o m o sa p ien sa , koje se slažu u to m e da se ljudska vrsta
polako, neu m itn om rav n o m jem o šću , razvija na različitim dijelovim a z e
maljske kugle. Z ag o v o rn ici teo rije »nove E v e « dokazuju da su svi naši
dosad po zn ati p reci, od jav an sk og i pekinškog pračo v jek a do n ean d er
talca, sam o slijepe ulice evolucije. B iolozi s B erk eley a zaključili su da su
Evini p o to m ci napustili svoju postojbinu u razdoblju izm eđu 9 0 .0 0 0 i
1 8 0 .000 god ina. Sigurno je d a su n a svojim pu tešestvijam a susretali n e
a n d ertalca i dru g e b ro jn e popu lacije arhajsk og h o m o sapiensa. N o, gdje
god su E v in e kćeri stigle, sam o je njihova m itohondrijska D N A preživ
ljavala. T a jn a su p eriorn e istrajnosti g en a naše p ram ajke u to m e je što je
im ala dovoljan broj kćeri koje su ih dalje prenosile. Iako se n a prvi p o
gled m ože činiti nepojm ljivim d a je izvor sve m itohondrijske D N A jedn a
žena, znanstvenici taj zaključak tem elje na do b ro dokazanom funkcio
niranju zak o n a vjero jatn o sti. Potkrepljuju to prim jerom bližim svakod
nevnom životu: i obiteljska im en a koja tak o đ er prenosi jed an spol (m uš
ki, u našoj civilizaciji), n ep restan o izum iru. N akon 2 0 g en eracija, stati
stička je v jero jatn o st d a će 9 0 od 100 originalnih prezim ena izum rijeti.
Najrevolucionarnije je otkriće ovih istraživanja, osim evolucijske supe
riornosti nove Eve, činjenica da ne postoje značajne razlike između rasa.
Zapravo, mnoge očigledne rasne razlike samo su trivijalne adaptacije na
različitu okolinu. Potrebno je samo nekoliko tisuća godina evolucije da
�268
K O N JI, Ž E N E , R A T O V I
se b o ja k o že p rilag od i klim i — n p r. ta m n a k o ža u A frici z a z aštitu od
su n ca , a b ijela u E v ro p i z a ap so rp ciju u ltralju b ičastih z ra k a k o je su nužne
z a p ro izvo d n ju v itam in a D .
C ini se d a je n a š e b io lo šk o se strin stv o /b ratstv o m n o g o dublje n o što
sm o m ogli ( a neki i željeli) slu titi! N ije m o g u ć e d a je su v rem e n a zn a n o st
z a n e m a rila A d a m a , d o n e d a v n o g nesu m n jiv og p a trija rh a . D a k a k o , i u
o v o m slu čaju vrijed i sp o zn aja d a je o čin stv o m n o g o te ž e d o k azati o d m a j
čin stv a. N o , z n an stv en ici n astavljaju rad n a istraživanju k ro m o so m a Y
koji se p re n o si sa m o m u šk o m linijom i m n o g o g a je te ž e izolirati. U m e
đ u v re m e n u , d o k ta istraživ an ja n e d o n esu r e z u lta te , tek je je d a n p riv re
m en i k a n d id a t z a A d a m o v o m je sto . B u d u ći d a svi p o tje če m o o d Evinih
k ć e ri, bilo koji njih ov m ušk i p re d a k m o g a o je biti n aš zajed n ičk i p rad jed .
P r ič e k a jm o d o k se n e riješi i ta ta jn a , j e r zaklju čivati o su p eriorn o j
V elik o j M a jci E v i (i su p e rio rn o sti je d n o g sp o la u razvo ju civilizacije)
z n a č ilo bi p o n o v o n asjesti ap su rd n o j igri o d m je ra v a n ja sn a g e . M n o g o je
sim p a tičn ija z a b lu d a kojoj je p o d le g a o J . J . B a c h o f e n , tv o r a c m ita o m a
trija rh a tu ( 1 8 6 1 ) , k a d a je , p ro u čav aju ći d rev n a d ru štv a u k o jim a u o p će
nije p o s to ja o p o ja m d o m in acije i vlasti, to začu đ u ju ć e obilježje p ro glasio
sig u rn im z n a k o m g in ek o k racije — v lad av in e ž e n a .
NEVINE U LUDNICI
V r e m e n a su te šk a . P o tr e b n o n a m je svim a m a lo ro m a n tik e . R a d o sn o
n a v je šte n je » p o v ra tk a r o m a n tiz m a u g ra d « d o n o si n a m T a n ja V u jić u
P olitici o d 15. ru jn a 1 9 8 7 . Izv ještav a o »m o d i k o ja je posljed nih m jeseci
z a h v a tila B e o g r a d « . T e k s t n ap isan u m an iri n e z a in te re sira n o g — ob jetiv n o g n o v in stv a in fo rm ira n as o p o tražn ji p o tv rd a — » č a g a o n ev in o sti«.
T r a ž e ih ž e n e —
o d m a lo lje tn ica d o če trd eseto g o d išn jak in ja , različita
k la s n o -s o c ija ln o g p o rije k la (» n e sa m o p ro d a v a čice d ž id ž a -m id ž a p o
b e o g ra d sk o m asfa ltu « , n e g o i » g o s p o đ ice iz m a lo o tm en ijih k ru g o v a « ).
T i zah tjev i n a jč e š ć e stižu iz B e o g ra d a i o k o lice (O b re n o v ca , V e lik e P la
n e , Z e m u n a , R ip n ja ). K a o p ru ž a la c uslu g a a p o stro fira n a je G in e k o lo šk o -a k u š e r s k a klinika u b eo g rad sk o j ulici N a ro d n o g fro n ta . Z a 4 3 7 0 ,4 di
n a r a k o m isija (d v a liječn ik a) koju im en u je n ačeln ik d ijag n o stik e izdaje
p o tv rd u o n ev in o sti n a m e m o ra n d u m u b o ln ice. U p ita n a o k v an titeti p o
tra ž n je s e k re ta r P o slo v o d n o g o d b o ra klinike (ž e n a !) pitijski p e d a n tn o iz
jav lju je d a u p o sljed n je v rijem e im a » d o s ta « , » m o ž d a n e m n o g o « (sic!)
takvih z a h tje v a . U želji d a objasn i ra z lo g e toj p o m a m i, a u to r ic a te k sta
a n k e tira n e k e o d tra ž ite ljica usluga. O n e n av o d e d a je p o tv rd u o n evi
n o sti p o tr e b n o p re d o čiti m ajci »k ad u d aje ć e rk u « , » fra je ru « k ad te su m
njiči » d a li si ili nisi«, m lad o žen jin o j o bitelji » d a te n e v ra te z a to što nisi
b ila c e la « , i z a to što su » p ra v e v red n o sti o p e t n a ce n i« .
�BIO LO GIJA K AO S U D B IN A
269
Cijelim tek sto m provlači se tvrdnja da žen e koje traže atest o nevinosti
to čin e dobrovoljno. O tud i ironički odm ak u naslovu teksta: »Najnoviji
’seksistički hit’ u glavnom g rad u «: O građ ivan je od seksizm a kao pojma
koji o zn aču je sistem atsk o potlačivanje/ponižavanje žen a u sklopu p atri
jarhalne kulture. Svi se doim aju spokojni: žen e koje se dobrovoljno po d
vrgavaju kontroli vlastite intim e, njihove obitelji i obitelji njihovih bu
dućih m uževa (jasn o , ak o su »ispunile uslove za virgo intakta«), gineko
lozi je r je o p e t d o lep ršala zlatn a koka (p ro tje ra n a legalizacijom ab o rtu
sa), društven a zajed n ica je r se vraćaju »p rav e v red nosti« i rom antik a u
sivilom op u stošen u svakidašnjicu.
N o, m ožd a ipak, m ožd a ipak nije baš sve najbolje u najboljem od m o
gućih sv jeto va...? Š o k iran a a u to rica ovih red ak a bori se s dvostrukom n e
lagodom . D elik atn o je suditi o pojavi u drugoj sredini na tem elju n e
dovoljnog b ro ja p o d atak a. A u to rica , sociologinja i fem inistkinja, odlu
čuje se za m anje zlo. P o k u šat će čitateljim a i zainteresiranim kolegam a
predočiti hip otetičk i referen cijaln i okvir za jed n o m oguće istraživanje
ove »m o d e«.
Podvrgnut će najprije sum nji svoju p očetn u reakciju — nije li m ožda
riječ o histeriji p ro u zro čen o j pojavom o pasn og A I D S -a ? T ešk o. P o sto ja
nje virusa A I D S -a ne m o že se isključiti testo m nevinosti — i nevina žena
m ože biti nositeljica ak o je n ark o m an k a (u p o treb a zaražen e igle), ili je
zbog nek og razlo g a p rim ila transfuziju. (A što je i u tom slučaju s m uš
karcim a kao n o sio cim a v iru sa? Š an sa d a je žen a »čista« sm anjuje o p a
snost širenja zara z e tek 5 0 p o sto .)
Poku šajm o pon o v o . U p itajm o se o sim boličkoj vrijednosti nevinosti
žene, je r stvarne vrijed nosti n em a. Č injenica d a su za potvrdu o nevinosti
zain teresiran e obitelji budućih supružnika upućuje na odnos p rem a ženi
kao razm jenskoj vrijednosti — robi (čak ako ženu svedem o na upotrebnu
vrijednost, po sto jan je nevinosti ništa joj n e pridn osi/oduzim a). »U kupni
odnos razm jen e koji čini brak n e uspostavlja se izm eđu m ušk arca i žene,
već izm eđu dvije skupine m u šk araca, a žen a se pojavljuje sam o kao jedan
od p red m eta razm jen e, a ne kao jed an od p a rtn e ra ...« , piše o prim itivnim
društvim a a n tro p o lo g C lau d e L ć v i-S tra u s s u klasičnom djelu E lem en ta r
n e strukture srodstva.
D akle, brak u nas pokazu je tendenciju involucije od slobodne zajed
nice žen e i m u šk arca kak o je san kcionira naše (i svako m o d e rn o ) zako
nodavstvo, p re m a ugo v orn o m sklapanju saveza širih društvenih grupa
(p o rod ica, p lem en a, k lasa...). N o , ne treb am o se vraćati tako daleko u
prošlost. V isoku korelaciju seksualne represije (m aterijaln i dokaz = n e
vinost) i to talitarn o g društva u o čio je W ilhelm R eich : » Z a osiguranje
brakova p o treb n o je sve dalekosežnije ograničavan je i obezvređivanje
prirodnih o sjetiln o -g en italn ih težnji«, zapisao je u M asovnoj psihologiji
fašizm a. U istom djelu navodi po d atak d a je 1932. u N jem ačkoj Središnji
�270
K O N JI, ŽE N E , R A T O V I
sa v ez k ato ličk ih u d ru žen ja d jev ica N je m a čk e najb rojnija k ato ličk a o rg a
n izacija sa 8 0 0 .0 0 0 čla n ic a . K ro z uzbudljivu studiju istog p o vijesnog ra z
d o b lja, M u šk e fa n ta zije K lau sa T h e w e le ita , p ro v lači se id eja sim boličkog
iz jed n ačav an ja tijela ž e n e (b u d u će ) m ajk e s tijelo m » m ajk e « dom ov in e
k o ja tre b a o sta ti » čis ta « , n ek o n ta m in ira n a za p e n e tra c iju » tv rd e m ušk e
je z g re (n a c ije )« . D in am ik a ig re podsvjesnih stru k tu ra s ovim sim boličkim
p r e d o d ž b a m a o tv a r a m o g u ć n o st za istraživ an je h ip o teze o tra ž e n ju k o
r e la cije n ag lask a n a » č is to ć i« ž e n e i p o ra stu o sje ća ja (to b o ž n je ) n a c io
n a ln e u g ro ž e n o sti. (G lo rifik a c ija n evinosti i razb ijan je izloga — povijesni
d eja v u .) B liži p rim je r: u s p o re d o s p o ra sto m k o n zerv ativn e (n a c io n a ln e )
id eo lo g ije u F ra n cu s k o j je p rije n ek olik o g o d in a zab ilježen a z n a č a jn a p o
tra ž n ja z a p o v ra tk o m nev in o sti (Politikin tek st ta k o đ e r n avodi želju za
» re tu š ira n je m n ev in o sti« m n o gih m lad ih B e o g ra đ a n k i); ženski je časop is
M a rie C la ire ča k i d o n io (d a k a k o u z m n o g o z g ra ž a n ja ) cjen ik tih usluga.
O d b a c im o li p o v ijesn e/teo rijsk e re fe r e n c e k a o p re n a te g n u te , n ašem
h ip o te tičk o m istraživ an ju o sta je d a isp ita jo š jed n u m o g u ćn o st. A n k e ti
ra n e ž e n e izrijek o m u p o zo rav aju d a zah tjev za (n jih o v o m ) nev in o šću d o
lazi n e s a m o o d obitelji n eg o i od njihovih p a r tn e r a . » M o m c i d an as m n o
go izvoljevaju i m o ra š d a b u d eš sp re m n a n a sv e.« ( Z . A ., 2 5 g o d in a )
» A k o te nek i fra je r su m n jiči ( ...) — ti m u lep o tu m e š p ap ir p o d n o s i
m o ž e d a se ’slik a’.« K a d a se stv arn a n ev in o st n e p o k a ž e u o b ičajen im z n a
k o m , »ti m u le p o p o k a ž e š ćag u i p re đ e š ih z a c e o živ ot«.
N ije li, d ak le, rije č i o o d m jerav an ju sn ag e u ra tu sp o lo v a ?! T ije lo žen e
p e r c ip ir a se k a o n e š to što je p o tre b n o »o sv ojiti, p e n e trira ti, o k u p irati,
p o sje d o v a ti — i to ek sk lu ziv n o «. W ilh elm R e ic h , p sih o an alitiča r: » U v o
đ e n jem če d n o sti, ž e n e p o d p ritisk o m sek su aln ih p ro h tjev a p o staju n e
če d n e , n a m je sto p riro d n o n ježn e osjetljivosti stu p a sek su aln a b ru ta ln o st
m u š k a rc a i to m u o d g o v a ra ju će sh v aćan je u ž e n a d a j e spolni ak t n ešto
što ih o b e š č a š ć u je .«
Z a k lju čn e n a p o m e n e : O v a p o jav a m o g la bi biti ind icija sn ažn o g sk re
ta n ja (in v o lu cije ) d ru štv a p r e m a trad icio n alističk o m m o d elu . O tv o re n o
tr e tira n je ž e n a k ao r o b e i njih ovo d o b ro h o tn o p ristajan je n a to o tv a ra
p itan je što se d o g o d ilo sa sto g o d išn jo m trad icijo m b o rb e ž e n a z a v lastito
o slo b o đ e n je n a n a še m p r o s to ru ? J e li bilo p re u ra n je n o sam o zad o v o ljstv o
n o rm a tiv n im u re đ e n je m p o lo ž a ja i stu p n jem o slo b o đ en ja ž e n a u n a še m
so cija liz m u ? D o k g in ek o lo šk a b rato v štin a m u d ro šu ti, trlja ru čice i p ro iz
vod i a te s te o n ev in o sti, p a c ije n tice sa tim a ček aju n a p re g le d e n u ž n e za
živ ot. N o v in a rk a Politike n as n e s m e ta n o (p a rd o n , o b jek tiv n o ) zab av lja
v ijestim a o novoj m od i. T k o ć e dignuti glas z a o b ra n u in te g rite ta , slo b o d e
i d o sto ja n s tv a ž e n e ?
O d b a cim o u logu ž rtv e -s u u če s n ik a . M o ž d a jo š nije p re k a sn o z a je d a n
novi ak tiv izam i o sv ještav an je.
�BIO LO GIJA K AO S U D B IN A
271
U POTRAZI ZA ZABORAVLJENIM SPOLOM
T ko dobije službeni poziv za sudjelovanje na uglednoj m eđunarodnoj
tribini »Socijalizam u svetu« (C a v ta t, 2 0 - 2 3 . 10. 1 9 8 8 ) naslovljen »D ragi
druže«, v e ć je unaprijed diskretn o u p ozoren koji je dom inantni spol m a r
ksističkih m islilaca. M alo b rojn o sudjelovanje žen a u dosadašnjim ju g o
slavenskim d eleg acijam a na cavtatskoj tribini nije, čini se, uznem iravalo
d om aće m ark siste. U red sk a p o litičk o -id eo lo šk a iskaznica, a ne spol, bile
su presu dne za sudjelovanje. P o tradiciji, žene su za okruglim stolom u
C avtatu, kao i u većini lijevo o rijen tiran ih partija, kako je prim ijetila d e
legatkinja T alijansk e K P L u cian a C astellina, p rihvaćan e sam o ako g ovo
re jezikom m u šk araca, ako su dio m uške kulture. »P o zn ajete li m uškarce
m arksiste koji poznaju golem u fem inističku kulturnu p roduk ciju?«, upi
tala je 1987. u C avtatu .
Z ahvaljujući tek kritikam a koje su jugoslavenskim o rganizatorim a
upućivali do sad ašnji sudionici, i sam i senzibilizirani aktivnošću ženskih
pokreta u vlastitim sred in am a (lijevim p artijam a, fakultetim a, instituti
m a), ove je god ine i u slu žbenom p ro gram u došla do izražaja činjenica
da i avan g ard a im a spol.
Z a razliku od prošlogodišnje rasp rav e o m ogućnosti utem eljenja m arkstičkog fem in izm a, o d ržan e u g oto v o ilegalnim uvjetim a, upornošću i
zalaganjem ženskog dijela o rg an izacion og a p a ra ta — N adežd e R adović,
M arise C rev atin i D ub ravke P o p o v ić — ovogodišnji » R azg o v o r o kulturi
žena i duhovnoj situaciji v re m e n a « okupio je šezd esetak zainteresiranih
sudionika. Iak o je o d ržan u d o b a popodn evn og o d m o ra, taj je razgovor
bio daleko od neo b av ezn o g ćask an ja uz čaj ili rub b azen a de luxe hotela
»C ro atia«.
»F em in izam , o d n o sn o n eofem in izam , kao jed an od novih socijalnih
pokreta ne m ože se red u cirati sam o na socijalni po k ret v eć je i duhovno
kretanje — p o k ret protiv volje za m o ć«, sm atra B laženk a D esp ot, prva
dam a jugoslavensk og m ark sističk og fem inizm a. Njezin se uvodni referat
pokazao kao od ličn o o d ab ran p oticaj diskusiji. R ad ik aln a kritika pojm a
m oći i nasilja u su vrem enoj civilizaciji izazvala je , naim e, nelagodu, pa
čak i negodovanje kod pojedinih ortodoksnijih »tvrdih m ark sista«. N e o
phodnom otrežn jenju od m ogućih utopističkih zastranjenja (iješenjem
klasnog, riješit će se au tom atsk i i žensko pitan je) pridonijela je interven
cija sociologinje Silve M ežn arić. O n a se zapitala: K ak o je m oguće da u
socijalističkim zem ljam a, koje se dek larativno zaklinju na ravnopravnost
žena, i dalje p o sto je svi problem i kao i u kapitalističkim ? D o b ar p ozna
valac stvarnosti socijalističkog svijeta (p ro p u to v ao ih je sve osim A lbani
je ), A u stra la c Đ ruce M cF a rla n e , potiskivanje slobodne diskusije o po lo
žaju žen a o zn ačio je kao »jednu od najvećih brukS u toku cijelog razvoja
socijalizm a«. P o njegovu m išljenju, djelotvornu kritiku neravnopravnosti
�272
K O N JI, ŽE N E , R A T O V I
sp o lo v a — » n a š e d ru g a rice « m o ra ju p o če ti p ro p itiv an jem o sobnih isku
sta v a. J e r , tek n ak o n sp o zn aje stru k tu re m o ći u o bitelji, z n a če n ja ženske
sek su aln o sti i re p re sije , te njih ove p o v ezan o sti s a u to rita rn o m p riro d o m
d ru štv a — bit ć e m o g u ć a d o sljed n a so cijalističk a an aliza to g a p ro b le m a .
N a n as to ja n je en g lesk o g p ro fe s o ra R a lp h a M ilib an d a, koje bi sigurno
g o d ilo i u šim a m n o gih naših slu žbenih r e fe re n tic a za žen sk o p itan je, d a
se p riziv an jem a p so lu tn o g p rv en stv a klasn e an alize že n e p o d ijele p re m a
»stu p n ju tla č e n ja « (b u ržu jk e sp ram ra d n ic a ), re a g ira la je žu stro L u cia n a
C a ste llin a . S a m o o d re đ e n je ž e n a k a o » tla če n ih « p o d razu m ije v a d a se
m o ra ju o slo b o d iti k ak o bi p o sta le iste k a o i tlačitelji. »M i n e ž elim o je d
n a k o s t, n e g o razlik u «, n ag lasila je . J e r , p o tv rđ ivan je p ra v a n a razliku, o t
k riće istinske b isek su aln osti ljudskog iskustva n a s p ra m ap stra k tn o g g ra
đ a n in a , k o je g a j e o d b u rž o a sk e trad icije p o tp u n o p re u z e o socijalistički
p o k r e t — v elik o je d o stig n u će žen sk o g p o k re ta u p o sljed n jem d esetljeću ,
s m a tr a C aste llin a .
T a j ca v ta tsk i ra z g o v o r nije iscrp ljen u n e c e n z u rira n o m iznošen ju k o n
tro v e rz i u m ark sističk im p ro m išljan jim a žen sk o g p itan ja. Ž e n sk i po k reti
i in icijativ e p rizn ati su k a o re le v a n tn e stra te g ije e m a n cip a to rsk e b o rb e.
D o k se R . M ilib an d z alo žio za sa m o sta ln o st žen sk o g p o k re ta u sklopu
ra d n ič k o g , njih ovu je d o sad ašn ju i b u d u ću su k o b ljen o st C aste llin a o cije
n ila » k o risn o m i p lo d n o m « . U to m je sm jeru b ila o so b ito ind ikativn a i
diskusija Š o n je L o k a r , izvršnog s e k re ta r a C K S K Slovenije:
Slažem se da današnje političke organizacije jesu u teškoćam a, je r ne mogu
neposredno da zagrabe svakodnevno življenje, ni svijet rada, ni svijet ljubavi,
ni svijet rađ anja, ni svijet prirode. (...) Zbog toga nastaju pokreti koji poku
šavaju ta pitanja rješavati na nov način i tim e razgrađuju klasične političke
p artije te postavljaju alternativnu političku strategiju, koja više n ije borba za
m oć, nego je n ešto drugo.
D a k a k o , p o tr e b a z a o sm išljav an jem altern ativ n ih političkih stra te g ija
z a d a ta k je koji nad ilazi sp ol, p a i sp o ln e p o d jele. N o , en tu zijazam i in
t e r e s su d io n ica i su d io n ik a, k a o i p itan ja o tv o re n a u to m ra z g o v o ru ,
o p ra v d a v a ju z a h tjev z a njeg o vim u v rštav an jem i u sljed eći p ro g ra m ca v ta tsk e trib in e 1 9 8 9 . I to , n a d a jm o se , u d o b a p rim jeren ije i du že o d p o
slijep o d n ev n e sieste.
�13
V
Ženska povijest
PRIČE O ŽIVOTU
D eset žen a koje p ro v o d e p erio d izolacija nakon p o ro d a u jed n om lenjingradskom rodilištu, odlučuju prekratiti vrijem e pripovijedajući svake
večeri p riče iz života, p o u zo ru n a B o cca ccio v D e ca m ero n . U suvrem enoj
verziji Ju lije V o zn esen sk aje (Ju lia V oznesensk aya, T h e W o m en ’s D e c a
m ero n, M eth u en , L o n d o n , 1 9 8 6 ) svakog dan a žen e od ab eru po jed n u te
mu i prepu štaju joj se bez zadrški. Z ap o čin ju »P rv om ljubavi«, i nastav
ljaju životnim situ acijam a po p u t »Z a v e d e n e i n ap u šten e«, »Seks u farsičnim situ acijam a«, uzim aju zatim na nišan »K u čk e«, »N evjeru i ljubo
m oru«, »Silovatelja i njegove žrtv e«, »N o v ac i slične stvari«, »O svetu«,
a sean se završavaju o ptim ističnim te m am a »P lem en ita djela« i »S rećk a«.
Knjige pisane u em igraciji v e o m a če sto s negativnim predznakom i
gorčinom opisuju p retjeran o sti društva iz kojih su njihovi autori nasilno
istrgnuti. T ak v a je reak cija, u o stalo m , ljudski sasvim razum ljiva. Ali V oznesenskaja, koja je 1 9 80. bila p rim o ran a da em igrira, potpu no je izbjegla
toj zam ci. N jezina knjiga sab rala je p red stavn ice svih socioprofesionalnih
slojeva ruskog društva: radnicu, znanstvenicu, um jetnicu, službenicu,
stjuardesu, skitnicu (» g ra đ a n k a bez stalnog m jesta b o ravk a«), disidenticu, funkcionarku Izvršnog k o m iteta grad skog sovjeta (»b u d ža«, kako joj
tepa au to rica )... Pripovijedanjem se gradi kom pleksnost i vjerodostojnost
likova, njihova u n utrašnja m otivacija, a postu pno se sve više ublažavaju
granice socijalne d istan cije, duhovnih i idejnih opredjeljenja. P red očim a
Čitalaca o digrava se zbližavanje žen a po m oću prepoznatljivosti zajednič
kih ženskih iskustava.
U studiji posvećen oj pričan jim a o životu ( U sm eno pjesništvo u obzorju
književnosti, M H , Z a g re b 1 9 8 4 .) književna teo retičark a M aja B o šk o v ićStulli ističe da se njihova po p u larn ost tem elji na današnjem op ćem du
�274
K O N JI, Ž E N E , R A T O V I
h o v n o m stav u u k o jem u p rev lad av a o rije n ta cija k a čin jen ičn o sti. G o v o
re ći o o d n o su d o k u m e n ta rn o g i fik cio n aln o g , a u to ric a sm a tra d a u sva
k o m p ričan ju im a izm išljanja, i d a se p rip o v jed ačk a fikcija ko rijeni v e ć
u sa m o m čin u p riča n ja k ad o n o obliku je rad n ju . P itan je o o d n o su zbilje
i izm išljan ja u knjizi Ž e n s k i D e k a m e r o n , g ra đ a k oje je sv ak o d n evica sov
je ts k e ž e n e u dru g o j po lo vici se d am d esetih g o d in a, zan im a m e p rv e n
stv en o u o n o j m jeri u kojoj je taj književni p re d lo ž a k d o k u m e n t o povi
je sti ž e n a . Ia k o u v ećin i su v rem en ih d ru štav a p o zitivno zak o n o d av stv o
iz je d n a ča v a ša n se o b aju sp o lo v a v e ć n a sta rtu u trk e za u sp o n o m n a lje
stvici d ru š tv e n e m o ći, m a lo je ž e n a k o je uspijevaju (ili p rista ju ) n a o tu
đu jući p u t k a v rh u . P o v ijesn a zn a n o s t k o ja (p o se b ice u n a s ) svoj p ogled
jo š u p rav lja p rv e n stv e n o p re m a tim sfe ra m a , gubi sto g a iz v id a iskustva
tzv. o b ičn ih ljudi, o so b ito ž e n a . S p ecifičn o ž e n sk a isk ustva — p o p u t m a j
č in stv a , k u ćn o g r a d a , u č e n ja sp oln ih u lo g a, sek su aln o sti, p o lo ž a ja u b r a
ku i o b itelji, o d n o s a s d ru g im ž e n a m a , i jo š m n o g a d ru g a — p red v iđ en a
su i o tp is a n a k a o izv an p o v ijesn a, k ao v je čn o v ra ć a n je isto g a ... N o , p ro b
le m » b e s p o ln o sti« povijesti nije sa m o p ro b le m nevidljivosti ž e n e — i
m u š k a ra c k a o k o n k re tn o , ču ln o b iće o sta je z a ta je n u fascin aciji igrom
s tru k tu ra m o ć i. S a m o isk ustvim a p o je d in a ca (k a o k o n k retn ih m u šk a ra ca
i ž e n a , n e k a o a to m a » m a s e « tzv. »v elik a p o v ijest« n e ć e o sta ti sa m o suh
k o stu r. A u p ra v o p riča n ja o živ otu k ao e le m e n ta rn i književni i u sm eno k n jiževn i ob lici d aju sliku p ovijesti i tzv. u sm en u po v ijest čin e »p o v i
je š ć u iz u s ta n a r o d a « , sm a tr a d r. B o šk o v ić-S tu lli. K n jiževn a d jela koja
se , p o p u t Ž e n s k o g D e k a m e r o n a , n ad ah n ju ju p riča n jim a o životu , čitatelju
(i p o v je sn ič a ru ) p ru žaju o b av ijesti o to m e k o je su o sje ća je i ljudske r e
a k cije njih ovi a u to ri sm a tra li m o g u ćim i v jero jatn im u d an o m razdoblju.
In ž e n je rk a N a ta š a i r a d n ic a O lg a o tk rit ć e d etalje o životu u p o g o n u ,
o p u k o tin a m a u tv o rn ičk im o g r a d a m a , k ro z k o je ž e n e b ježe sa sa sta n a k a
k a k o bi s ta le u re p o v e z a h ran u . S k itn ica Z in a i d isid en tica G a lin a crta ju
m ra č n e slike iz ž iv o ta » z e k - a « (z a tv o re n ik a u » ra d n im lo g o rim a « ), b ez
m u šk o g p a to s a n a p rim je r S o lžen jicin a. Š to v iše, d o k to r b io lo gije L a risa ,
z a k lju čit ć e iz svog in tim n o g p rijateljstv a s p o zn atim d isid en to m : » O n bi
z a ista d a o živ ot z a čo v je ča n s tv o , ali ni p rsto m n e bi m ak n u o z a svog su
s je d a « . D o z n a t ć e m o o (n e )p rilik a m a sek sualnih u žitak a u p re k rca n im
su sta n a rsk im sta n o v im a , o p o šasti alk o h o lizm a (p re d lo ž e n a je n o v a p a
r o la : » K o m u n iz a m je v last so v jeta plus alk o h o lizacija z e m lje « .), o k a te
g o rija m a p ro stitu tk i u zem lji u kojoj p ro stitu cija p re m a slu žbenim izv
je šta jim a n e p o sto ji. » B u đ o v a n k a « V a le n tin a , k o ja u prvim p rič a m a n e
o d u s ta je o d štu ro sti k lišea b iro k ratsk o g jezik a, iz d a n a u d an p o sta je
»Ijudskiji« lik i izv ještav a o ig ra m a u h o d n icim a m o ći. P riča n je m se o t
�ŽE N S KA POVIJEST
275
kriva i svakidašnji »k n ow -h ow « ženskih života — kako zadržati nevjerna
m uža ili neo d lu čn a ljubavnika privesti m atičaru ...
Ž en sk i D ek a m ero n nije knjiga s tezo m , iako potkrepljuje fem inističke
kritike p atrijarh aln e civilizacije: govori o učestalosti (sek sualnog) nasilja,
o ekonom skoj eksploataciji žen e, političkoj represiji g rađ an a. Svoj fem i
nizam au to rica u p red a u finu nit pripovijedanja o svakodnevici. V lastita
uvjerenja n ajčešće iznosi p u tem disidentice G aline. V oznesensk aja je kao
već p riznata pjesnikinja, uz T atjan u M am on ovu i druge žene, osnovala
1979. časop is (sam izd at) A lm a n a h : Ž en a i R usija, a fem inistički joj je an
gažm an d onio podsm ijeh (i o sp o rav an ja) prijatelja, književnika-disidenata lenjingradskog k ružoka »D ru g a kultura« i prijetnju K G B -a . Priklo
nila se prav oslavn o-fem in ističk o j grupi »M arija« — jedn oj od nekoliko
sovjetskih neofem inističkih frak cija (»K ršćan stv o je tak o đ er p o stalo disi
dentski p o k ret ovih d a n a « , izjavit će na ču đenje ostalih žen a autoričin
alter eg o G lin a).
O no što je ovu au to ricu najviše udaljilo od su vrem ene sovjetske disi
dentske tradicije je st o tv o re n o i iskreno suočavan je sa seksualnim isku
stvima žen a. A li usprkos n esp u tan o m govoru o seksu, junakinje nisu ni
nagovijestile p ro b lem e p o p u t postizan ja o rg azm a ili seksualne nesigur
nosti, n ezaobilazn e u zapad noj fem inističkoj literaturi. I kad a o braku
govore s cin izm om i kad g a idealiziraju, junakinje Ž en sk o g D eka m ero na
ne osporavaju ideal m o n o g am n o g b raka. O dstu panje od h etero sek su al
nih norm i tak o đ er nije p rik azan o laskavo.
N o dok u tradicijsk om ženskom pripovijedanju o životu prevladavaju
likovi nevinih žrtav a, Ž en sk i D ek a m ero n svjedoči o kvalitativnom p o m a
ku u prvoj zem lji socijalizm a. U p o rtretiran ju o d n o sa spolova ravn op rav
no se p rep liće bru taln ost i ek sp lo atacija, i nježnost i velikodušnost. B ez
imalo ideologijske p o m p e, »p u n ašn a sek retarica friška« zaključuje D ek a
m eron jed n ostavn om istinom : ni život ni ljudi nisu sam o dobri ili zli, a
sreću je m o g u će n aći i u najtežim životnim okolnostim a. U jed n om su
se složile sve p rip o v jed ačice:
Ž eljele bism o d a život ovdje p o stan e n ešto civiliziraniji.
VJEŠTICE JOŠ GORE
N a raskrižju p ro sto ra povijesnog m itskog svijeta, m ašte i prim ordijalnog strah a, zap aljen a je u prvoj polovici lipnja 1987. k u ća -lo m a ča nabijeđene v ještice A n tal G rubics u nek om m ađarskom selu južno od Segedina. J o š tinjajuće zg rarište n a rubu X X . sto ljeća m o ra oboriti naše m o
�276
K O N JI, Ž E N E , R A T O V I
g u će p ro sv ije će n e d vojbe o p o sto jan ju v ještica i u m e n ta ln o m o b z o ru su
v re m e n o g čo v jek a.
N o v in sk a v ijest o to m d o g ađ aju te k je po sljed nji u m n o g o sto lje tn o m
nizu izv ještaja koji sv jed o če o čin jen ici d a
im a vještih žena, koje, koristeći se m rakom , mogu svijet izvesti iz prirodnog
reda. (O vidije, 43. p.n.e. -1 8 . n.e.)
Ju lio C a rlo B a r o j a u knjizi Vještice i n jihov svet (B e o g r a d , 1 9 7 9 ) re z i
m ira v je ro v a n ja n ek o lik o v jek o va k lasičn e sta rin e o m o ći strix, strije (o tu
d a n a š a » š tr ig a « ) k o ja n e p o m u ć e n a traju poslije p ro p asti R im sk o g C a r
stv a, cijeli sred n ji vijek. R ije čju , »izv jesn e ž e n e « su im ale m o ć d a p r e t
v o r e u živ otin je seb e ili d ru g e ljud e, m o g le su letjeti n o ću i zavlačiti se
u n ajsk ro v itija m je sta , bile su m a jsto ric e z a sp rav ljan je v rad žb in a, kojim a
su m o g le u čin iti d a se n e k o g a zavoli ili o m rz n e , izazvati v re m e n sk e n e
p o g o d e i d o zv ati b o le štin e ljud im a i živ o tin jam a, ili ih liječiti. Z a p o m o ć
u sp ro v o đ e n ju svojih strašn ih šala, te su ž e n e n a m o ćn im sa b o rim a p o
e tsk im fo r m u la m a priziv ale H ek u b u i D ijan u , svoje b o ž ice za štitn ice ...
P išu ći o v je š tic a m a iz h rvatskih i srpskih n a ro d n ih p rip o v ijed ak a i vje
ro v a n ja , V u k S tef. K a r a d ž ić p o d a s tire sličan p o p is i n a d o m e ć e jo š d a ta k
v a ž e n a (m a h o m su to u n as s ta r ic e )
im a u sebi nekakav đavolski duh (...) pa leti po kućam a i je d e ljude, a osobito
malu djecu.
N a r o č ita p o sla s tic a b ila im je ljudsko s rce , krv i » đ ig e rica « , i to p rv e n
stv e n o v la stite ro d b in e i p rija te lja , k ak o ističe N jeg o š u G o rsk o m vijencu.
U n ašim su se k ra je v im a v ještice g o le sa s ta ja le n o ću n a guvnu, p ru žaju ći
ta k o m ašti za stra šu ju ću izvrn utu sliku »p riro d n o g r e d a « . N a im e , n a istom
se m jestu tra d icio n a ln o sa s ta ja la (m u šk a ) elita m o ći z a jed n ice , ovd je se
v ije ća lo i d o n o sile su se p re su d n e od lu k e.
A v je štice tu n o ću , p r e m a etn o g rafsk im zap isim a iz Srbije,
jed u iz zlatnih tan jura i piju iz vrčeva dragocijenim kam enjem narešenih.
D o k su u n as v je štice izaziv ale u stan o vljen i p o re d a k tim e što uživaju
u obilju d o k n a ro d istrajav a n a ru b u g ladi, iz m ag le k asn e je se n i sred n jeg
v ijek a v je štica p rijeti n e zasitn o šću svojih sek sualnih a p e tita . B u d n i d o m i
n ik an ci J a k o b S p re n g e r i H e in rich K r a m e r In stito ris, pišući djelo M a lleu s
M a lefica ru m {M a lj k oji ubija vještice, 1 4 8 6 ) p rim jeću ju :
Sve čarobnjaštvo proizlazi iz tjelesn e požude koja je nezajažljiva u žena...
zbog čijeg su zadovoljenja sprem ne općiti čak s đavlom.
�ŽE N S KA POVIJEST
277
M alleus... takvim ishodišnim stavom stavlja p ečat na stoljeća kršćanske
mizoginije.
Č arobn jaštvo poznaju sva ljudska društva. N o progoni vještica srazm je m o su nova historijska p raksa. Istraživači procjenjuju da je sam o kao
posljedica p ro ce sa Svete Inkvizicije na lo m ačam a kontin entalne E v rop e
od p o četk a X I V . do polovin e X V I I . sto ljeća izdim ilo 5 0 0 tisuća vještica
i vještaca, m eđu njim a 85 p o sto žen a. Prvi p ro ces u H rvatskoj, održan u
Zagreb u 1362. (bilježi V lad im ir B ay er u Ugovoru s đav lo m , Z ag reb ,
1953) tereti »nek u D rag icu «, optužen u da je »m eđusob no ogad ila« b ra
čne drugove.
O stale p resu d e koje B a y e r navodi u toj opsežnoj studiji u o p će ne p re
ciziraju zbog kakvih su čaro lija o p tu žen ice izvedene p red sud. Priznanja
najfantastičnijih zlo čin a, m eđu kojim a se ističe »p u ten o o bćen je s v ra
gom « koji bi se če s to pojavljivao i u liku njihovih m uževa (n o lako su ga
prepoznale » jer m u je bio h lad an «), iznuđivale su vrlo elaboriran im m e
todam a to rtu re (sm rskali su im p alce, lomili kosti nogu tzv. »španjolskom
čizm om «, razvlačili ih n a koloturi, itd .). D ok se s v ješticam a u H rvatskoj
vlast o b raču n av a zn an stv en o i prav n o solidno utem eljenim m etod am a,
koje su, p re m a B ay ero v u shvaćanju, zasn ovane na uvozu našem narodu
stranih predodžbi p reu zetih iz in tern acio n aln og složenog pojm a ča ro b
njaštva, u ostalim se našim krajevim a p ostu pa n a au tohtoni način.
Vuk izvješćuje o slučaju P au n e Stan ojević iz sela Ž a b a ra , koju su »po
zapovijesti K a ra -Đ o rđ ije v o j kao vešticu privezali uz ražanj p a pekli m e
đu dvije v a tre « (što nije bio usam ljen slu čaj), te o m aćehi P e tra Jok sića
iz T o p o le koju su »ubili iz pištolja i isjekli n oževim a«. N ešto civiliziranija
m etod a bilo je kam en o v an je, a vrijedilo je i pokušati da se »kam džijam a
izgoni veštičiji bes«. N e ro d ica koja je 1685. pogodila zagreb ačku okolicu
bila je povod »sp o n tan o m « spaljivanju (b ez up letanja crkvenog ili svjet
skog su da) »silesijah v ještica«, kako je zabilježio slovenski historičar V alvasor.
V ješticam a su u većini slu čajeva p roglašavan e žene. Pouzdani znaci
njihova prep o zn av an ja bili su »sijeda kosa i krst ispod n o sa« (N jeg oš),
razrokost, b rk ato st, pu nokrvn ost, »zle o či«... M ogle su biti i uznem irujući
lijepe i m lade. N o , zašto baš ž e n e ? D v ozn ačnost koju slika žene sadrži
u ku lturam a ju d e o -k ršća n sk o g ishodišta — izm eđu tave i pakla, kuhinje
i kozm osa, zaštitn ice i ž d eračice vlastite djece — učiniše je pogodnim
objektom za projekcije strah a, »n eobu zdane želje« (B a ro ja ), uzročnika
svih zala Što p o gađaju po jed in ce i zajednicu.
Strah od žene prerasta u historiju progona vještica u vrijeme raspada
nja srednjovjekovnog društva i slike svijeta, drastičnih promjena u eko
�278
K O N JI, Ž E N E , R A T O V I
n o m sk o j, d em o g rafsk o j i obiteljskoj stru k tu ri (n a p rim je r, u X I V . sto ljeću
g o le m p o r a s t b ro ja n eu d atih ž e n a ). B u d u ći d a se crk v a o sje ća u g ro ž e n o m
h e re tičk im s e k ta m a i seljačk im p o b u n a m a , želi n a taj n ačin o d rž a ti k o n
tro lu n a d stan o v n ištv o m i o tk lo n iti o d g o v o rn o st z a tešk e e k o n o m sk e i
d ru š tv e n e p rilik e — sa seb e i p lem stv a — sm atraju an tro p o lo g M arvin
H a r ris i p o v je sn iča rk a B a r b a r a T u c h m a n {D a lek o z rca lo , Z a g re b , 1 9 8 4 ).
O sim tih so cio -e k o n o m s k ih o b jašn jen ja d an as je ak tu aln a i fem in istič
k a in te rp re ta c ija p ro g o n a v ještica. Ističu ći njihovu g en o cid n u dim enziju,
zak lju ču je d a je p o srijed i la te n ta n stra h o d su bverzivnog p o te n cija la m o ć
n e , n ezav isn e i sa m o d o v o ljn e ž en e.
U d o b a s tv a ra n ja p ro fesija u m o d e m o m sm islu tre b a lo je potisn uti
v ra č a ru — tra d icio n a ln u ljek aricu i b ab icu , čije je p ro fe sio n a ln o zn an je
g e n e r a c ija m a p r e n o š e n o žen sk o m lo zo m — u k o rist fo rm a ln o o b ra z o v a
nih liječn ik a koji ć e razvlastiti ž e n e o d k o n tro le n ad v lastitim tijelo m i
se k su a ln o šć u .
A k o u z m e m o u o b zir d a v ještica k a o p a ra d ig m a p o tla če n o s ti uskrsava
k a o su v re m e n i fem in ističk i sim bol o tp o ra v lad aju ćim sistem im a d o m in a
cije u p ro šlo sti i sad ašn jo sti, o n d a tu žan i p o u č a n re ce n tn i p rim je r A n ta l
G ru b ics sv jed o či o n eizm jern o j u d aljen o sti k o ja žen u dijeli o d njezin a
p o tp u n o g o slo b o đ e n ja .
RAJ ŽENA: PRECIOZE
Što je žena? Razumni majmun. Što je brak?
Konačište živih mučenika. Što je Pariz? Raj
žena, čistilište muškaraca, pakao konja.
( 1668)
B ilo bi, d a k a k o , p r e tje r a n o u vjeriti ž e n e d a su o k o rje le p o p ra v k a šice
k o d s tr o g e u č ite ljic e H isto rije . R a z u z d a n o p o n av ljan je svakovrsnih b u
d a la š tin a , sv e d o e sk a p a d a k rv o lo čn e ag resivn osti, stalan je u re s p o v ije
sn o g h o d a cijelo g p le m e n a h o m o sa p ien sa . N o , p o v ijest ž e n a , p recizn ije,
p o v ijest id e ja i b o rb i z a o slo b o đ e n je ž e n a , ob ilježav aju c ir k u la m o st i z a
b o ra v .
R ije čju — h isto rija (ž e n a ) se p o n av lja, a n jezin e p o u k e slu žb en a p o
v ijesn a z n a n o s t p re ciz n o o d stran ju je iz m ira z a b u d u ćih g e n e ra cija . M o
d e r n a p o v ijest sv jed o či o to m e d a j e svako p o k o ljen je m o ra lo izn o v a sab irati zan ijek an u b aštin u : o sp o ra v a n je p a trija rh a ln e civilizacije uvijek se
o tk riv a izn o v a.
�ŽE N S KA POVIJEST
279
N adasve p o u čan p rim jer z a p o tkrepu te pesim ističke konstatacije epi
zoda je s p recio zam a i njihovim svijetom . N ešto istine o njim a m ora biti
poznato tek ek sp ertim a za francusku povijest X V I I . stoljeća. D o danas
njihova slika d o p ire u odbljescim a iskrivljenog o gled ala M oličreovih
Sm iješnih p recio za ( 1 6 5 9 ) ili U čenih žena (1 6 7 2 ) ponavljajući stereotip
»m nogo g od ina — m alo zd rav og razu m a«, kako su ih častili njihovi protivnici-suvrem enici.
M anje je p o zn ato d a je p ro tu refo rm acijsk a represija u vezi s obrazov a
njem osnažila po im an je žen a kao intelektu alno inferiornih bića čiju p ro
blem atičnu prirod u šk olovanje jo š više kvari. Č ak i za m lade plem kinje
koje su se m og le školovati u sam o stan im a i kod kućnih učitelja o no se
svodi n a brušenje m an ira i u m jetn o st d o p ad an ja. Ipak, i u X V I I . stoljeću
neke su žen e zahvaljujući sam o ob razo v an ju , če sto skrovitom i m ukotrp
nom , stek le slavu posvetivši se intelektu alnom životu. Stjecište su takvog
antikonform izm a francuski saloni (les salons) čija su duša i p ok retačk e
snage n ep rizn ate p recio ze.
C h aterin e d e V iv o n n e, m ark iza od R am b ou illeta, dala je prvi prim jer
svojom g lasovitom P lav o m so b o m . Iako je p ripad ala visokoj aristokraciji,
život n a dvoru bio joj je d o sad an i odbojan, te je 1610. svoju otm jenu
kuću o tvo rila intelektu alnoj eliti. T a k o je rođ en salon kao dem o k ratiza
cija dvora. R ed o v ito je okup ljala žen e i m u šk arce, podjed nako aristo k ra
te i g rađ an e, koji u atm o sferi prijateljske jedn akosti raspravljaju o ra
zličitim te m am a. K o n v erzira se o braku , ljubavi, o dnosim a s djecom , p ro
dubljuje an aliza o sjećaja, k om entiraju um jetničk a djela suvrem enika.
K roz užitak razg o v o ra, b iran e fraze čestih epistola i književna djela z a
četa u krilu salo n a grad i se ideal »čestita čo vjeka« ( l ’h on n ete h o m m e )
kao p ro tu teža preživjeloj pom poznoj slici »h ero ja«. N a slobodnom te ri
toriju salo n a žen e odbacuju ideal p okornosti: stječu novu sam osvijest i
nastoje izm ijeniti o b ičaje, čak i zak o n e koji ih sputavaju. N im alo ban al
nim, n ad ahnu tim razgo v o rim a n astoje redefinirati od n o se m ušk arca i že
ne, a njihovi spisi svjedoče o dubokoj sumnji u m ogućnost spoja ljubavi
i braka.
U p rav o u pristupu tim te m a m a uočavaju se dva suprotstavljena gle
dišta. K rep o sn e p recio ze (p rćcieu ses p ru d es) odstranjuju m uškarce sa svo
jih sastan ak a, iz društva i obitelji želeći izbrisati čak i znakove m uške
prisutnosti u jeziku. D o k je d o tad aspiracija žen a d a sudjeluju u društve
nom i ku lturnom životu bila o g ran ičen a na sam ostan ili nesigurnu p ro
fesiju kurtizan e, k rep o sn e su sm atrale d a je za sudjelovanje u spiritualnom životu dovoljno o d reći se o d n o sa s m uškarcim a. D jevičanstvo je bilo
zalog au to n o m ije žen e. N asu p rot to m e, galantne p recio ze (prćcieuses ga-
�280
K O N JI, ŽE NE , R A T O V I
lantes — te šk o p rev od ljiva v išezn ačn o st: »ga lan te« za žen u m o ž e značiti
i slo b o d n a i ra sp u šte n a ) o d a n e ljubavi tra ž e njezinu »d eb ru ta liz a ciju « i
z a h tijev aju slo b o d u u b rak u . Z a u z im a ju se za p o k u sn o razd o b lje zajed
n ištv a n ak o n k o jeg se m o ž e o d lu čiti z a b rak ili p ro tiv n jeg a. N o , i u braku
svaki p a r tn e r tre b a z a d rž a ti p o tp u n u n ezav isn ost s rc a i tijela i je d n a k o st
u p ra v im a i d u žn o stim a. P red v iđ ale su i staln o izm jenjivanje » k o m a n
d n e « u lo g e k ak o se n e bi uspostavili stari oblici m u šk e d o m in acije. T ru d
n o ću su n aziv ale »lju b avn om v o d e n o m b o le šć u « alu d iraju ći n a to d a p ri
silno m ajčin stv o z av ršav a p o ro b ljav an jem ž e n e . Ž e le stv o riti svoju ljubav
nu etik u , p ro tiv e se tab u iziran ju žen sk e sek su aln o sti. N jihov je p ro g ra m
i o tv o r e n o r e v o lu c io n a ra n k ad a g o v o re o » n o v o m d ru štv en o m p o re tk u « ,
a zah tjev i (iz je d n a č a v a n je p ra v a i d u žn o sti, d o b ro v o ljn o m a te rin stv o , ra z
v o d i si.) p o slu žit ć e k a o p la tfo rm a fem in istk in jam a u fran cu sk o j re v o lu
ciji. K n jižev n a d jela n ek ih o d salonskih d a m a p o p u t M ad e le in e d e S cu d e ry , M a d a m e d e S ev ig n e, N in o n d e L e n c lo s i M a d a m e d e la F a y e tte
žive d o d a n a s n e p o m u ć e n o m slav o m .
U n a t o č b ro jn im d o k a z im a in telek tu aln e n a d m o ći i sred išn je uloge
p r e c io z a u živ otu sa lo n a , njihovi ideali i težn je nisu p ro d rli izvan kruga
o d a b ra n ih . P le m stv o n a z alazu so lid ariziralo se s p o letn im g ra đ a n stv o m
u u sp jelo m p o tisk iv an ju ž e n a iz in telek tu aln o g živ o ta, stro g o o graničivši
n jih ov o o b ra z o v a n je n a v ještin e p o tre b n e z a v o đ en je d o m a ćin stv a . Iak o
su in te le k tu a ln o n asljeđ e id eja p re c io z a p reu zeli m islioci p o p u t » k a rte zijan sk o g fe m in iste « P o u lla in a d e la B a r r e a , tek n a s lu će n a slo b o d a i
o sv o je n e izra ž a jn e m o g u ćn o sti ž e n e u laze u p o v ijest id eja k a o » k a ć ip e r
stv o « . P rev rtljiv i i n estašn i M o lie re koji ih je o slik ao k a o sta r e i dijab o
ličn e u sid jelice, u sp io se d o d v o riti svojim m e c e n a m a i jav n o m m nijenju
(b ira ju ći »n ajslab iju « m e tu ), k o je d o d an ašn jeg d a n a u zn e m ira v a ta k o
d rsk o i o tv o r e n o p o d riv a n je p atrijarh aln ih v re d n o ta .
N a koji n ačin d a n a s m o ž e biti re le v a n ta n životn i i m isao n i e k sp eri
m e n t p r e c io z a ? P o la riz a cija njihovih e m a n cip a to rsk ih strate g ija p re p o z
n a tljiv a je i u ru h u su v rem en ih fem in ističk ih ten d en cija. K re p o sn im p re c io z a m a n e o b ič n o n alik u je v a rija n ta lezbijskog se p a ra tiz m a , a p re o k u p a
cije g alan tn ih rev o lu c io n ira n je m p riv atn o g i d ru štv en o g živ ota r a z a z n a
je m o u ra sp o n u fem in ističk ih stru ja o d so cijalističk o g d o re fo rm ističk o g
f e m in izm a. S ta r a n as u čiteljica, čin i se , m o ž e p o u čiti o p o sto ja n ju b o g a te
tra d icije b u n to vn ih ž e n a i žilavoj luk avosti p atrija rh a ln o g p o re tk a . P o r u
k a je : n e p o su stati!
�ŽE N S KA POVIJEST
281
GRIJEH KOJI JE NEMOGUĆE IMENOVATI:
BENEDETTA CARLINI
Ju d ith C . B row n , p ro feso rica povijesti na elitnom Sveučilištu Stanford,
im ala je vraške sre će . Listaju ći inventar D ržavn og arhiva F ire n z e pažnju
joj je privukao naslov dok u m en ta: Spisi u vezi s p ro ceso m protiv sestre
B en ed ette Carlini iz Veliana, nadstojnice Teatinskih opatica u Pescii, koja
se gradila mistikom, ali j e otkrivena kao žena na zlu gla su . Znatiželjna da
otkrije što je arhivista iz našeg sto ljeća sablaznilo toliko da je p red m et
zaveo tim riječim a, upustila se u čitan je stotinjak stran ica do k u m en ta nastalog od 1 6 19. do 1623. god ine. O tk riće nije sablaznilo prosvijećenu fe
ministkinju — razveselilo je znan stvenicu! R ezu ltat je knjiga Bestidni či
n i Život lezbijske opatice u ren esa n sn oj Italiji (Im m od est A cts. T h e L ife o f
a L esb ia n N u n in R en a issa n ce Italy, O xford U niversity Press, 1 9 8 6 ) koja
je doživjela p ap erb ack izdanje u najk raćem roku. U b rzo je uslijedilo
ostvaren je o n o g a o čem u p o tajn o sanjari svaki h isto ričar dok je o m a m
ljen p rašin om arhivskih spisa. H ollyw ood je ponudio da otkupi prava za
film!
»N evidljivost« ž en a u povijesti — prvobitni problem historije žena —
prevladan je u p etn aesto go d išn jem razvoju discipline sve sofisticiranijim
načinim a postavljanja istraživačkih pitan ja i vještim pro n alažen jem arhiv
skih m aterijala koji n ed vojben o dokazuju povijesnost ženske egzistencije.
Judith B row n m o ra la se suočiti s novim izazovom : s pro b lem om »neizrecivosti« jed n o g sp ecifičnog p o d ru čja ženskog iskustva.
E v ro p sk a povijest pokazu je koliko dugo se nije prihvaćala činjenica
da žen a m ože privući ženu . U razdoblju od tisuću i p etsto godina m ože
se naći jed v a tu ce posvuda razb acan ih referen cija na ljubav žena za žene.
F alo c e n tričn o shvaćanje ljudske seksualnosti g otovo je sasvim o n e m o
gućilo d a se takva ljubav pojm i, a zanem arivan je u pravu, m edicini, te o
logiji, literatu ri i pučkim p red o d žb am a navodi na to da je posrijedi g o
tovo »aktivna sp rem n o st n a nevjerovanje«. T ek je u d oba p rotestantizm a
ljubav izm eđu o p a tica p o stala književni topos, posluživši kao jed n a u ni
zu optužbi protiv »p o k v aren o sti« crkve. U D anteovim Čistilištu i P a k lu,
koji inventariziraju sve p o zn ate grijeh e, im a muških ali ne i ženskih »sod om i ta « . Ž e n i, koja je ionako u predindustrijskoj E v rop i sm atran a po
prirodi zn atn o p ohotnijom od m u šk arca, hom oseksualnost bi teško pala
» jer ljep o ta m u šk arca, p o prirod n o m zakonu, nadahnjuje ženu većom
žudnjom n o što bi to ljepota žen e ikad bila k ad ra«, sm atra talijanski pisac
X V I . st. A g n o lo F iren zu o la u djelu L ju ba v n e rasprave. Istom u kasnom
X V I . st. Đ rantdm e, k o m en tato r seksualnih bizarnosti na francuskom
dvoru, uk azuje n a to d a su istospolne v eze m eđu žen am a postale veom a
�282
K O N JI, ŽE N E , R A T O V I
u o b ič a je n e i prvi u p o treb ljav a rije č lezbijka. (T a j je term in u ša o u širu
u p o tre b u tek u X I X . st). P riru čn ik z a isp ovjedn ike iz X V . st, koji se p ri
pisuje J e a n u G e rso n u , sp om in je sa m o »zlo čin tak o g ro zan i p ro tu p riro
d an (...) d a g a je n e m o g u će im en o v ati«. Z lo čin i koje je n e m o g u će im e
n o v ati, koji d o slo v n o n em aju im en a, i nisu m ogli ostaviti tra g a . »Š u tn ja
ra đ a zab u n u , a za b u n a s tra h « , s m a tra J . B ro w n . I u p rav o z a to je o tk riće
crk v e n e istra g e n ad B e n e d e tto m C arlin i ta k o v ažn o . O n o p ru ž a rijetku
priliku d a se b aci p o g led izbliza n a za p a d n ja čk e stav o ve p re m a lezbijskoj
sek su aln o sti. P r o c e s n e sre tn o j n ad sto jn ici sa m o sta n a M ajk e B o ž je o m o
g u ća v a i uvid u dru šven i k o zm o s u k o jem u su cvali takvi stavovi. P riču
0 B e n e d e tti C arlin i isp riča la je Ju d ith B ro w n sa željo m d a » n jezin e g ri
je h e i n jezin živ ot u z m o g n e m o razu m jeti, ali im n e sm ijem o su diti«.
Č im je ro đ e n a , g o d in e 1 5 9 0 . u ap en in sk o m m jestu V e lla n o , njezin se
p o b o žn i o t a c z a v je to v a o d a ć e p o sta ti o p a tic a . S n av ršen ih d e v e t god in a
d je v o jčica je p o sla n a u sa m o sta n u obližnjoj P escii. J o š je u ra n o m d jeti
njstvu ste k la a u ru ju n ak in je iz b ajk e zahvaljuju ći ču d e sn o m zn am en ju k o
j e jo j se u k aziv alo . N o u sk o ro je u sa m o sta n u z n a m e n je iz rekvizitarija
p u čk e k u ltu re zam ije n je n o k ršćan sk im sim b o lim a. Ju n ak in ja iz b ajk e k re
n u la je s to p a m a sv e tice . P o č e la je doživljavati vizije: prikazivali su joj se
an đ eli, M a jk a B o ž ja , i n ap o sljetk u i sam Isus. Ia k o je isp rva su m n jala u
p o rije k lo vizija (m o g le su biti p o d jed n ak o d jelo B o g a i Đ a v la ), doživljaj
in ten ziv n e s r e ć e k aziv ao jo j je d a su isp rav n e. N a im e , d o k u n a še doba
e m o c ije p e r c ip ir a m o k a o p o sljed icu iskustva, se d a m n a e sto sto lje će ih je
s m a tr a lo isk u stv o m p o seb i: o n e su d av ale sm isao d o g ađ a jim a i p o tv r
đ iv ale m o r a ln e istin e. B e n e d e ttin a k o m u n ik acija s b o žan sk o m sfe ro m
k u lm in irala je p o ja v o m s tig m a ta — utisk ivan jem K risto v ih ra n a n a n je
zin o tijelo . P o s ta la je č u v e n a m eđ u stan o v n icim a P e s cie , a 1 6 1 9 . o p a tice
su je , u n a to č m lad o sti, iz a b ra le z a n ad sto jn icu . D o p u š te n o joj j e d a drži
p ro p o v ijed i o sta lim s e s tra m a , što je in a če bilo za b ra n je n o jo š stro gim
z a h tje v o m sv. P a v la d a »u crkvi ž e n a šu ti«. Č a š a ču d e sa p re lila se n ak on
D u h o v a 1 6 1 9 . k a d a j e B e n e d e tta o bjavila d a jo j se u viziji u k a z a o K rist
1 n a re d io jo j d a p rired i njihovu svadb u u sam o stan sk o j crkvi. M ističk o je
v je n ča n je o d rž a n o s m n o g o p o m p e , a z a o b re d a je Isus n a širo k o hvalio
(iz B e n e d e ttin ih u s ta ) v rlin e i k rep o sti svoje » o d a b ra n ic e « , te zap rije tio
g ra đ a n im a P e s c ie d a im je su d b in a u njezin im ru k am a.
C rk v e n e vlasti io n ak o su sa su m n jom g led ale n a v izio n a re koji su r e
m etili u staljen u h ijerarh iju p o sre d o v a n ja d o B o g a (jedini legitim n i p o
sre d n ici bili su sv e će n ici). P o d b o d e n e e k stra v a g a n tn o m Isu so v o m h v a
lo m u p u ćen o j n ad sto jn ici ( a z n a n o je d a j e želja z a p u b licite to m n e p rim
je r e n a istin sk o m m istik u ) u sk o ro su z a p o č e le istrag u . A li istra g a nije uni-
�ŽE N S KA POVIJEST
283
Stila B en ed ettin u rep u taciju , te je i dalje o stala na funkciji nadstojnice.
Što je p o tak lo drugu istragu 1 6 23. godine nije bilo m og u će utvrditi. M o
žda su to bili sukobi, intrige i bo rb a za m o ć u sam om sam ostanu , a m o
žda je i njezina po p u larn ost izvan sam o stan a bila prijetnja ustanovljenom
p oretku u svijetu u kojem u su politička i religiozna sfera bile usko ispre
pleten e. N o ta je istrag a nedvojbeno utvrdila da su stig m ata bila lažna
(posljedica sam o ran jav an ja), d a su njezine vizije bile đavolsko djelo, te
da je n eto leran tn o i a u to ritarn o rukovodila sam o stan o m .
A li nitko od papinih istražitelja nije bio priprem ljen za o tk riće sestre
B a rto lo m e e Crivelli, B e n e d e ttin e dugogodišnje d ružb enice i n jegovate
ljice u v rijem e bolesti i iskušenja. N jezino je svjedočenje bilo tako uzn e
m iru juće d a je pisaru d rh tala ru k a dok g a je bilježio, i njegov je inače
ured an rukopis n a tren u tk e p o stajao nečitljiv.
Đ arto lo m ea je o tk rila d a ju je u posljednje dvije godine B e n e d e tta naj
m anje tri p u ta n a tjedan p rim orav ala na bludne radnje, tvrdeći da to ne
čini o n a , v e ć njezin a n đ eo ču var. B e n e d e tta se nije n ičega sjećala.
P reo stalih trid eset i p et g od ina, do sm rti 1661. god ine, B e n e d e tta je
provela u sam ici, razvlašćen a, o sra m o će n a i usam ljena. N o na vijest o
njezinoj sm rti n aro d P e scie n a g m u o je do sam ostanskih zidina, da d o
takne leš ili d a se d o m o g n e n ek e relikvije. M o žd a nikada i nisu povjero
vali poku šajim a o sp o rav an ja njezinih ču desa.
N a kraju je B e n e d e tta ipak pobijedila: m ala provincijalka izdigla se iz
anonim nosti sam o stan sk o g života, ostavila svoj trag u svijetu m oćnih i
uglednih, a ni g od ine uzništva ni sm rt nisu je sasvim ušutkali.
TREĆI REICH, DRUGI SPOL
A k o su žen e n a sebi svojstven n ačin, p rem d a ga vladajuća historiogra
fija ne p rep o zn aje, djelovale kao sn aga u povijesti, m ože li se govoriti i
o njihovoj o d govornosti za razdoblja m rak a u kojim a su g ažene sve »uni
v erzaln e« ljudske vrijed nosti?
D ak ak o, žen e su če s to bivale prvim žrtvam a p atrijarh aln o -rep resiv n a
režim a. N o , povijest ž en a uspjela se vrlo brzo oduprijeti sentim entalnoj
napasti uzdizanja žen e kao p atetičn e žrtve i »p rirod n e« ču varice života.
M nogo važniju ulogu u razvoju te discipline, ali i u pružanju inspiracije
su vrem enim fem inističkim p o k retim a im alo je stjecanje raznolikosti ulo
ga koje su žen e im ale u pojedinim razdobljim a kao aktivne sudionice.
Povijest ž en a otkrivala je h ero in e i uzore.
�284
K O N JI, Ž E N E , R A T O V I
B ilo je sa m o p itan je v re m e n a k ad a ć e se istraživ an ja m o ra ti su očiti sa
svojim n eg ativ n im ju n ak in jam a — o n im a k oje su šu tk e trp je le zlo, (z lu )ra d o sudjelujući u (v la stito m ) p o rob ljavan ju ili g a čin ile s novim r e z e r
v a m a o k ru tn o sti.
N ajn o v ija o p se ž n a stu d ija a m e rič k e p o v jesn ičark e C lau d ije K o o n z
M a jk e u ota d žbin i: Ž en a , obitelj i nacistička politika (M o thers in F a th er
la n d : W o m en , the F a m ily a n d N a zi P olitics, 1 9 8 7 ) o k r e ć e n a g la v ce k o n
v e n cio n a ln o p ita n je : što su im činili n a c isti?
O n a se su o č a v a sa su u česn ištv o m ž e n a u zlo čin im a d ru štva koje se
te m eljilo n a glorifik aciji m u šk osti, ispisujući b o ln e i sra m o tn e stra n ice
ž e n s k e p o v ijesti. L a jtm o tiv istraživ an ja C . K o o n z je u lo g a koju je » z a se b
n a žen s k a s f e r a « , k a o n acističk i o d g o v o r n a žen sk o p itan je, im a la u o m o
g u ćav an ju u ž a s a T r e ć e g R e ic h a . V e ć u u v odu ističe:
K ao fan atičn e nacistkin je ili tek nevoljke sljed benice, žene su odlučno okre
nule glave od napada na socijaliste, Židove, vjerske disidente, hendikepirane
i ’d egradirane’. B u ljile su u vlastite kolijevke, djecu i ’arijsk e’ porodice. M ajke
i supruge su pod vodstvom G ertrud Sch o ltz-K lin k dale vitalan doprinos na
cističkoj m oći čuvajući iluziju ljubavi u okolini ispunjenoj m ržnjom , na isti
način na koji su m uškarci održavali privid reda u sveopćem rasulu suprotstavljen ih birokratskih p rio riteta i zapovijedi.
B u d u ći d a j e d jelo v an je n acistk in ja njihovim p artijsk im d ru g o v im a bilo
o d z a n e m a riv e v ažn o sti, uživ ale su isp rva zn atn u au to n o m iju .
N jih o v e v o đ e n a d a le su se p a rtn e rstv u s m u šk a rc im a u k o jem bi svatko
ig ra o svoju u lo g u u izgrad nji sav ršen o g d ru štva. T e k u kasnijoj fazi p o
sta le su sve p o tčin je n ije rep ro d u k tiv n im i p ro izvo d n im p o tre b a m a re ž i
m a , a n a izdisaju »T isu ćlje tn o g R e ic h a « zah tjev im a to ta ln o g ra ta .
C.
K o o n z o p isu je i žesto k u b o rb u za p rev last m eđ u lid e rim a žen sk e
o rg a n iz a c ije . P o b je d n ica G e rtru d S h o ltz -K lin k , o staju ći i p o la sto lje ća
n a k o n h o lo k a u s ta , b ez o sje ća ja stid a i k ajan ja, d ala je intervju a u to rici
že le ći o p ra v d a ti zlo d jela re ž im a k o jem u je v jern o služila.
U d o v ic a n a c ističk o g m u če n ik a , m ajk a če tv o ro d je c e , m lad o lik a, p lav o
k o sa, atletsk i razv ijen a, o b d a r e n a zn atn im b iro k ratsk im ta le n to m , bila je
z a u z v ra t z a m o ć n ad ž e n a m a što su jo j bile p o tčin je n e sp re m n a n a p o t
pu n u p o slu šn o st p artiji. Z a razliku od nezav isn osti n acistk in ja u d v a d e
se tim g o d in a m a , n jezin a o rg a n iz a c ija F ra u en w erk p ro p a g ira la j e prisilnu
ste rilizaciju » ra s n o n ep o željn ih « i p rijelaz n a ra tn u ek o n o m iju k o ja je
r a z a ra ju ći ob itelj ra z o tk rila svu d v o ličn o st n acističk o g stav a p re m a to j,
d o ta d a slavljenoj institu ciji. N acistk in je su o b iln o k o ristile m izoginiju r e
ž im a p o v la če ći se u »žen sk u sfe ru « b ez o d g o v o rn o sti, d o m k a o u to čište
u o k ru žju u b ilačk o g rasizm a. N o , o bitelj se p o k a z a la v išestru k o p re su d
�ŽE N S KA POVIJEST
285
nom : kao m jesto solidarnosti u svijetu kon cen tracio n ih logora, i to ne
sam o za njihove žrtve n ego i za m učitelje — jedin o je »ženska ruka«
m ogla očuvati »rav n o težu « m asovnih ubojica.
A n alizirajući sp ecifične uzro k e p rihvaćan ja nacističke ideologije m eđu
žen am a sredn je klase, C . K o o n z ističe osjećaj strah a koji je potaknula
borba za em ancip aciju u W eim arsk o j republici. »E m an cip a cija žena«,
p rem a riječim a jed n e su vrem en ice, »p rijetila je da em an cip ira i naše si
nove i k ćeri, p a čak i m uževe od naše k o n tro le«. Shvaćajući sebe kao
ugroženu vrstu u m o d e m o m svijetu koji sve m anje cijeni ulogu m ajk e ču varice ku ćnog ognjišta, priklonile su se m ilitantnom i m ilitarističkom
p atrijarh atu koji je o b ećav ao da ć e ih zaštititi od em an cip acije i »vezati
o čev e uz njihove obitelji«.
Iako jezg ru knjige čini u p ravo opis djelovanja nacistkinja, au to rica je
istražila i bro jn e d ržavne, crk v en e i privatne stvari u potrazi za in fo rm a
cijam a koje to djelo čin e d o sad a najopsežnijim prikazom iskustava žena
u T re će m R eich u . Poglavlja o židovskim žen am a i onim a koje su aktivno
sudjelovale u o tp o ru fašizm u zn atn o su sažetija, zbog ned ostatk a arhiv
ske g rađ e i z ato što je rod bio tek sekundarni elem en t njihove situacije.
T ek svaka p e ta p resu d a za »političke zlo čin ce« izrečen a žen am a, p re
m a analizi dr. K o o n z, n e svjedoči o njihovoj slabijoj zastupljenosti u o t
poru H itleru . O n a sm a tra d a ne sm ijem o previdjeti m en talitet su daca i
po licajaca koji su n erad o hapsili žene up ravo z ato što bi priznavanjem
tako in feriornog n ep rijatelja okaljali m it vlastite su periornosti.
K njiga M a jk e u otadžbini, koja počinje intervjuom s nacističkom p r
vakinjom S ch o ltz-K lin k , z atv ara krug ispoviješću žen e koja je preživjela
strah o te k o n cen tracio n o g lo go ra. T ešk o se oduprijeti zaključku da će tek
p ro tu iječn a iskustva ž en a pod n acizm om koja je istražila C laudia K oonz,
do sad a p o tp u n o zan e m a re n a u povijesnim istraživanjim a tog razdoblja
(p o p u t iskustava R o m a , skitnica i drugih zaboravljenih m arg in alaca),
o m ogućiti potpu nije razum ijevan je jed n e od najm račnijih epizoda novije
povijesti.
KAD ŽENE MARŠIRAJU
Slika n ao ru žan e žen e — »djevojka ju n ak «, »deklica vojak«
dakle
srod n ice m itskih am azon ki, ukorijenjena je u narodnim i pučkim trad i
cijam a našeg podn eblja. R a tn ica koja zam jenjuje o ca (b ra ta , m uža) u ra
tu čest je m otiv hrvatske i srpske, ali i svjetske naro d n e književnosti. N o
šenje o ru žja, sim bola m uškosti, bilo je dopu šteno i tzv. virdžinam a ili to-
�286
K O N JI, ŽE N E , R A T O V I
b e lijam a (u sjev ern ih A lb a n a c a i C rn o g o r a c a ) — ž e n a m a koje su se po
svojoj želji ili p o že lja m a ro d itelja zav jeto v ale n a celib at i p re u z im a le
d ru štv en u u lo g u m u šk a ra c a . E tn o lo z i koji su p ro u čav ali tu pojavu ističu
p riv re m e n i (k a d su p o srijed i ž e n e n aro d n i g lav ari) i prinu dni k a ra k te r
(k a d j e rije č o to b e lija m a , u g lav n o m zb o g ek o n o m sk e n u žd e ) ovih p o ja
v a. N ije p o srijed i, d ak le e m a n cip a cija ili p ro m je n a p o lo ža ja ž e n a , v e ć
p re u z im a n je ra z ličite d ru štv en e u lo g e, s atrib u tim a i p rivilegijam a koje
iz to g a p ro iz la z e .
N o , k ak o su ž e n e u tre n u tk u d izan ja u stan k a i stv aran ja p artizan sk ih
je d in ic a d o živ ljavale sliku n a o ru ž a n e ž e n e ?
D e s a n k a S to jić, k o ja se k ao 1 7 -g o d iš n ja sk ojev k a n ašla m e đ u 7 5 ž e n a
k o je su p o tk raj k o lo v o za 1 9 4 2 . sta ja le u stro ju p rv e isključivo žen sk e voj
n e fo rm a c ije , je d in stv e n e u cijeloj povijesti p o k r e ta o tp o ra , objavila je
knjigu o toj izu zetn oj ep izo d i iz povijesti ž en a.
P rva ž en sk a p artiza nska četa ( 1 9 8 7 ) knjiga je sp o m e n a r čija bi g ra đ a
tr e b a la m o ć i o sp o riti z a b o ra v (tk o je o d p o slijeratn ih g e n e ra cija u o p će
č u o z a p o sto ja n je ž en sk e č e t e ? ) i p re d ra su d e (slik a p artiz a n k e s pu škom
k a o n e u p itn a p r isu tn o st). Iz nje se stje če d o jam d a j e osn iv an je P rv e ž e n
sk e p a rtiz a n sk e č e te 2 5 . k o lo v o za 1 9 4 2 . u selu T rn a v cu n ed a le k o o d K o r e n ic e b ilo n a neki n ačin izn u đ en čin .
M n o g e su ličk e o m la d in k e v e ć u je se n 1 9 4 1 . navaljivale d a se p rid ru že
o p e ra tiv n im je d in ic a m a . N a im e , n a veliki p ritisak o m lad in e štab ovi n a ro d n o o slo b o d ila čk ih o d r e d a i sk ojev sk a ru k o v o d stv a n a te re n u osnovali
su više m u šk ih o m lad in sk ih č e ta . Z b o g » o p ra v d a n ih ra z lo g a « (koji u knji
zi nisu p re c iz ira n i) n a ila z e n a m n o g e o tp o re . A li, ra sp o lo ž e n je se usijava
to lik o d a o k ru žn i k o m iteti S K O J - a i K P H z a L ik u (p o d rža n i O d b o ro m
A F Ž - a s K a to m P e jn o v ić n a č e lu ), te Š tab G ru p e N O P o d re d a z a Liku
n a p o č e tk u lje ta 1 9 4 2 . o d lu ču ju o sn o v ati P rv u žen sk u ličku p artizan sk u
č e tu .
N a d an o sn iv an ja č e te d o šlo je u T r n a v a c 7 0 0 ž e n a zah tijev aju ći pu ške.
U č e tu ih je p rim ljen o sa m o 7 5 , n o u b rzo se osnivaju D ru g a ž en sk a č e ta ,
ž e n sk e č e te o d r e d a » V e le b it« , te 3. i 4. N O P o d re d a . P o slije je d n o m je
s e č n e v o jn o p o litičk e o b u k e č e ta j e r a s p o re đ e n a u sastav 2. ličke u d a rn e
b rig a d e . P o litičk i k o m e sa r b ila je ta k o đ e r ž e n a , N a r a n č a K o n č a r, a vojni
su in stru k to ri bili m u šk arci. P rip a d n ice č e te bile su v ećin o m čla n ice
S K O J - a k o je su se d o k a z a le u su rad nji s N O P -o m . U p ro sjek u bilo im
j e 18 g o d in a (n ajsta rijim a 3 2 , a n ajm lađ im a 15 g od in a. V e ć in a ž e n a bile
su seljan k e, a tek su če tiri u č e n ice gim n azije m eđ u m n o gim n ep ism en im
d ru g a ric a m a u živale sta tu s »in telek tu alk i«.
�ŽE N S KA POVIJEST
287
D ok su osnovne čin jen ice o osnivanju i postojanju ženske če te uglav
nom p o zn ate u historiografskoj literaturi, rad D esan ke Stojić donosi i
takve p o d atk e na koje su povjesničari najčešće neo p rav d an o posve n e
osjetljivi. V elik a je šte ta što su te pojedinosti, koje sm atram osobitom
vrlinom o ve knjige, d an e tek u nazn ak am a i bez in terp retacija kojim a bi
sudionica ovog povijesnog p resed an a o bogatila naše spoznaje o toj slav
noj epizodi povijesti žen a. »Sram ežljivost« žen a kad a su u toku obuke
treb ale »d a izvedu neku k o m andu «, to što su vrlo »tešk o podnijele sk ra
ćivanje dugačkih p leten ica na m ušku frizuru« o kojoj izvještava a u to rica,
m ože se objasniti p atrijarhalnim spolnim sim bolizm om . N jim e je ženi
propisan o d a sluša, a ne d a n aređ u je; šišanje duge kose bila je po tradiciji
kazna za djevojke koje bi došle »n a zao glas«. N eo b ičan p rizo r žena uni
form iran ih u odijela sk ro jen a od »talijanske ćeb ad i« i kape partizank e s
puškom u ruci, isprva je u su b o raca izazivao o tp o r. D opisnik agitprop a
trudio se d a popravi d o jam : »Savi se oko m ene kolo d ru g arica kao kita
poljskog cv ijeća«, izvještava o njim a za L ičk i partizan.
D a u slučaju pristup anja ženskoj četi doživljaj slike n ao ru žan e žene
im a izrazito em an cip ato rsk i naboj, svjedoči au to rica navodeći epizodu
prilikom m u čn og rasp o ređ iv an ja za bolničark e kad je »svaka htjela da
bude b o ra c s puškom u ru ci«. Biti b o ra c označilo je em an cip ato rsk o isku
stvo p o sebi. T o m ože objasniti duboko usađenu averziju p rem a bilo kak
vu angažiranju »p o ženskom pitanju« (aktivizam u A F Ž - u za ra ta i p o
slije n jega ili p re m a sam o m sp om enu riječi fem inizam zn atn o kasnije)
m nogih d ru g arica b o ra ca koje su svoj novi ženski iden titet stekle kroz
krvava ratn a iskušenja. N o, d a taj iden titet nije bio lišen o d ređ en e am
bivalentnosti svjed oče i opisi »slobodn og v rem en a«: » U nošenju oružja
i svim o stalim zad acim a ravn op ravn o su se izm jenjivale s drugovim a, a
noću um jesto o d m o ra krpale su, šivale i p rale odjeću b o rcim a«, sjeća se
D . Stojić.
Znatiželju čitatelja i žeđ za kom pleksnijim objašnjenjem pobuđuje,
osim sp om injanja o tp o ra i nep ovjerenja su b o raca, argu m en tacija nepri
jateljske p ro p ag an d e (k o je su to najpogrdnije klevete i laži kojim a se slu
ži kako bi spriječio utjecaj ženske č e te na m asovni odlazak om ladine u
partizanske je d in ic e ?).
D rugi, opsežniji dio knjige čin e kratki životopisi svih pripadnica žen
ske č e te . T ek poneki od njih sadrži zam etk e dram atskih elem en ata, a
ostali su napisani red u ciran im jezikom i nižu stereo tip n e biografske p o
datk e propuštajući priliku da se povijesti ratovanja nadopiše ljudska di
m enzija. U p ra v o n ejasn o ća žanrovskog određ en ja ove knjige
znan stvena studija, niti m em o arsk o svjedočenje, niti beletristika
niti
ostav
�288
K O N JI, Ž E N E , R A T O V I
lja m n o g o n e d o re č e n o g , u m an ju je m o g u ćn o st r e ce p c ije i p o p u larizacije
o v e v a ž n e te m e . O živjeti ljudsku puninu p rip ad n ica P rv e žen sk e č e te k a
kvu dosižu p rim je ric e ju n ak in je i ju n aci p ro z e tem e lje n e n a sjećan jim a
S a š e B o ž o v ić ( R atne ljubavi, 1 9 8 5 ) jo š o sta je z a d a ta k u p rav ljen b u d u ć
n o sti.
�14
Pobačaj pred carskim rezom
U prvoj fazi o bnove zag reb ačk ih p ro čelja 1983. pojavili su se grafiti
na novooličen im z g rad am a: D o lje p obačaj, K azn e m a jka m a ubojicam a,
K azne ginekolozim a koljačim a. D an as su njihovi istom išljenici m nogo ci
viliziraniji i tehnički uzn apredovaliji. G rad je u red n o oblijepljen naljep
n icam a A b o rtu s j e ubojstvo i Volim n ero đ en e. P o ru k a je ista.
Sve polem ike o n e/d o p u šten o sti po b ačaja izrazito su em otivno ob o je
ne i g oto v o n ep rim jetn o o m oguću ju zam jenu teza p rem a kojoj pobornici
prava n a izbor postaju ču desnim pom anjkanjem logike, pobuđivači na
pobačaj. T ak av salto m o rta le logike pruža privid da je riječ o sukobu
zagovornika p o b ačaja kao najd rastičnijeg oblika ko n tro le rađ an ja i nje
govih protivnika.
P ro b lem je ipak n ešto složeniji. Posrijedi je sukob dva su protstavljena
sv jeton azora, s njihovim etničkim i prije svega političkim im plikacijam a.
O pravu n a izbor n asu p ro t prisili da se po k o rav a slijepom djelovanju bio
loške nužnosti, ili diktatu n ek og a, pojedincu n ad ređ en o g au to riteta. D a
kako, u idealnim uvjetim a, žen e i m uškarci slobodni su svoju volju, i u
najintim nijim pitanjim a, podrediti izabranom strogom au to ritetu . T o
podjednako vrijedi i za pripadnike vjerskih i svjetovnih organizacija.
A k o vjern ica koja je up otrebljavala pilulu protiv za če ća ili spiralu kao
sredstvo k o n tro le rađ an ja (o po b ačaju da i ne gov o rim o ) pristane da je
njezina v jerska hijerarhija žigoše kao ubojicu, to je stvar njezina izbora.
O dluči li iz vjerskih razlog a rađati više djece no što bi to m ožd a inače
učinila, i to je o cjen a takvog sh vaćanja slobode. Što da kažem o za one
član ice K P J, broj kojih povijest n eće zabilježiti, za koje se u o n a herojska
p o ratn a v rem en a, prije legalizacije p o b ačaja, doznalo da su pobacile i
bile sram n o , p red svim član ovim a partijske ćelije, isključene iz org an iza
cije?
�290
K O N JI, Ž E N E , R A T O V I
P ra v o n a izb o r, n a odluk u što se u krajn jem slu čaju ipak tiče prije
sv eg a že n in a tijela — p ra v o n a k o n tra ce p ciju koje uk ljučuje (što n e znači
d a fa v o riz ira ) p o b a ča j —
civ ilizacijsk a je tek o v in a. O n a je p o k azatelj
stu p n ja d e m o k ra tiz a cije d ru štva. J e r sva d ru štva, svim z a b ra n a m a i svje
to n a z o rim a u sp rk o s, p o zn aju k o n tro lu ra đ a n ja . Š to je d ru štvo zao stalije
i siro m ašn ije, te su m e to d e bile i o sta le b ru taln ije i če š ć e završavaju sm r
ću ž e n e . N o b ru ta ln o s t i rizik so b o m nosi i poku šaj k o n tro le ra đ a n ja kad
je k o n tra c e p c ija stav ljen a izvan z a k o n a . T a k o je , n ap rim jer, u S R H rv a t
skoj u razd o b lju p rije n jeg o ve leg alizacije ( 1 9 6 9 ) , n a godinu u m iralo p r o
sje čn o 3 5 ž e n a o d p o sljed ica ileg aln o g p o b a č a ja . O tam n im b ro jk a m a d a
i n e g o v o rim o .
Z a k o n s k i zaja m čiti — d o p u stiti p o b ačaj — u k o n k retn im povijesnim
u v jetim a zn a či o d dva zla o d a b ra ti m an je. Izm eđ u gladi, siro m a štv a i n je
gov ih p o slje d ic a , b o lesti n o v o ro đ en ih ili je d n o s ta v n o n e s re ć e , p o n iž a v a
ju ć e g u m ira n ja ž e n a o d p o sljed ica n e le g a ln o g p o b a č a ja u zam je n u za
k v alitetn iji i d o sto jan stv en iji ljudski život. J e r u situaciji kad je p o b ačaj
izvan z a k o n a , io n a k o strad aju n aju gro žen iji. P riv ilegiran i ć e se uvijek
sn a ći, m o ž d a ć e ih to sa m o stajati m alo skuplje.
N o svaki, p a i ovaj izb o r, o d ig ra v a se n a te re n u m o ći. S to g a nas ne
sm ije ču d iti š to su p ro p a g a n d n e p o ru k e p ro tivn ik a k o n tra ce p cije (jed in a
m e to d a k o ju bi on i m o ž d a bili skloni p re p o ru čiti p o z n a ta je p o d lijepim
n a ro d n im im e n o m » V a tik an sk i r u le t« ) u p rav ljen e ž e n a m a . » U b o jic e « su
o n e k o je o d b ijaju d a u sv ak o m ča su i p o svim u v jetim a p rih v ate ženin u
z a d a ć u n a d z a d a ć a m a , uzvišen i i je d in o d oličn i v išek ratn i poziv m ajke.
N jihovi o so b n i m otiv i p ri izb o ru sasvim su n ezan im ljivi. O ni su u n ap rijed
o su đ en i k a o n ev aljan i. Ž e n a m a i je d in o n jim a o b r a ć a se n e ro đ e n o d ijete
svojim razm išljan jim a u prv im d an im a sv o ga fe ta ln o g živ ota ( » J a u o p će
n e sh v a ć a m zb o g č e g a j e m o ja m ati u b rizi« — 2 2 . d an o d z a č e ć a : » K o sa
i o b rv e p o č e le su rasti. T o m e re si« — 6 7 . d a n ) ili g ork im , besprizivn im
p rije k o ro m (» D a n a s m e m o ja m ajk a ub ila« — 8 0 . d a n ). P am fle t C . C h a e tz in g a D n e v n ik č e d a (tisk an u S lav o n sk om B r o d u ) n e po m išlja n a to d a
m o ž d a p a ra le ln o p ra ti D n e v n ik m a jk e . O n a to , k ao u b ojica, niti n e z a
slu žu je. S v o jo m im p o sta cijo m ovaj p am flet, iak o im p licitn o , p rizn aje
o b r a t o d n o s a m o ć i: p ad tisu ćljetn o g a m u šk og m o n o p o la n a k o n tro lu ž e n
sk e p lo d n o sti.
N a im e , k o n tra ce p cija i p ra v o n a p rek id tru d n o ć e p o re m e tili su p o sto
je ć u h ijerarh iju o d n o sa sp o lo v a, p a ča k i sveuk upn ih o d n o sa u društvu .
O d p r e d m e ta ra z m je n e , žu d n je ili p u k e k o n tro le , ž e n a je p o sta la ra v n o
p rav n i čla n d ru štva. Ž en sk i su p o k reti, n ak on g o to v o sto ljetn e b o rb e d o
bili bitku z a o d v ajan je sek su aln o sti o d ra đ a n ja . S tro g i obiteljski p a trija rh
�POBAČAJ PRED CARSKIM REZOM
291
gubi pok orn u i ovisnu ženu, a stro ga i au to ritarn a država neiscrpni izvor
podanika, radnik a i ratnika. Štoviše, kontrarevolucija je potvrdila m og u ć
nost isključivo ženske m oći u sferi rađ an ja. Svjedoci sm o žestoke kontraofanzive.
K onzervativni protivnici k o n tracep cije u S A D prešli su u napad u p o
četku osam d esetih . Po d stijegom bo rb e »za zaštitu života« postavljali su
bom be u klinike za plan iran je obitelji koje su obavljale pobačaj. O ko ž e
ne za zub zam etk a. U ovogodišnjoj uskršnjoj antik on tracep cijsk oj kam
panji bili su n ešto um jereniji. S am o su opsjedali klinike i fizički zlostav
ljali žen e koje bi poku šale ući.
Sve u im e zaštite (n e ro đ e n o g ) života. O d g o vo r na tu najnoviju kam pa
nju bile su d em o n stracije koje je o rganizirala N acio n aln a organizacija
žena, n ajv eća am eričk a ženska organizacija. U m im ohodu p red Bijelom
kućom sudjelovalo je 3 0 .0 0 0 žen a i skupljeno 6 0 0 .0 0 0 potpisa.
D a ni referen d u m , »volja n a ro d a « , nije jam stv o poštovanja prava na
izbor sv jed o če ned avn e d em o n stracije u R im u . Protivnici legalizacije p o
b ačaja postignu te referen d u m o m iz 1961. m orali su se suočiti s protudem on stracijam a njegovih zag ovornika koji su nosili tran sp aren te . N ećem o
dopustiti d a našim životim a ravnaju ajatolasi. J e li novi križarski ra t na
pom olu ?
Bilo bi p o g rešn o vjerovati d a je o g o rče n a b o rb a protiv p rav a na izbor
isključivo o sv eta razvlaštenih p atrijarh a. T ijelo žen e i dalje je poligon za
pokazivanje državne m oći. Ž eli li država sm anjiti pu čanstvo, kao na pri
m jer K in a, o n a će o b n aro d o v ati »id ealan «, tj. dopušteni broj djece po
obitelji. A k o g a, pak, kani u v ećati, uvest će , popu t R um unjske, gineko
lošku policiju. O n a ć e p o m n o bdjeti d a joj ne p rom ak ne nijedno m je
sečno krvaren je nijedne svoje p o d an ice. A k o nakon izostanka krvarenja
izostane i novi podanik, kazne će biti d rastičn e i prim jeren e. T k o je ovdje
»u b ojica«?
O sim p rav a n a izbor, civilizacijske i d em o k ratsk e tekovine u društvu
koje p o jed in ce ne svodi n a podan ike, m o ram o uvažavati višeglasje sta
vova. P ristan em o li poslušati izjave ljubavi nero đ en im a koje nam šalju
anonim ni su građan i, m o ram o biti sprem ni braniti i ne zlorabiti slobodu
izbora. Jed in i n am kriterij pritom m o ra biti naša savjest. J e r , pospješiti
dolazak n ero đ en ih nije m og u će prisilom . P raštan je bom bi pred klinika
m a n eće im n ad om jestiti pjesm u dobrodošlice. Niti će se naljepnicam a
nahraniti njihova gladna usta.
D o k svijet za sve n e p o stan e m jesto snošljivo za život, pravo na odluku
o sudbini n ero đ en ih — m a kakav bio njezin ishod, m a kakva bila m etod a
kojom ć e se postići — n e sm ije biti p red m et ničijeg licitiranja.
�292
K O N JI, Ž E N E , R A T O V I
A k tu a ln e ra sp ra v e o p o tre b i č a k i rad ik aln o novih m je ra u p o p u lacij
skoj p o litici Ju g o slav ije o b ilježen e su č e s to v rlo p ro tu rje čn im , k o n k re t
nim p o litičk im in te re sim a . B r ig a z a rep rod u k ciju stan ov n ištv a u nekim
s re d in a m a (i to z a o d re đ e n e p o p u la cije ) re z u ltira t ć e restrik tiv n im , antin a ta lite tn im m je ra m a . Isto d o b n o ć e d ru g e sred in e ra z m a tra ti m o g u ć
n o st d o n o še n ja p ro n a ta lite tn ih m je ra . N ije tešk o zam isliti kak ve bi te
m je re m o g le biti u situ aciji ak u tn e ek o n o m sk e krize. Z a pozitivnu stim u
laciju — u p rv o m re d u z a p o sle n o s t i rješav an je sta m b e n o g p itan ja m la
dih , d a n e g o v o rim o o p o v e ća n ju n a k n a d e za porod iljski d o p u st, njegovo
p r o d u ž a v a n je ili realn i dječji d o p la ta k — io n ak o sm o v e ć o d a v n o p resiro m a šn i.
O s ta je d ru g a m o g u ć n o st — n eg ativ n a stim u lacija, tj. su žavan je ili p o t
p u n o u k id an je (le g a ln e ) m o g u ćn o sti izb o ra. D ru g im riječim a , o p a sa n
u d a r a c p rav u n a k o n tra ce p ciju , uk ljučuju ći i p o b a ča j.
P r ib ro jim o li to m e sve ofen zivn ije p ro p a g a n d n e k am p an je protivn ika
k o n tro le ra đ a n ja , sa d ašn ja situ acija zah tijev a k o m e n ta r i javni stav. N a j
p o zv an iji su , d a k a k o , stru čn jaci iz Z a v o d a z a zaštitu m ajki i d je ce , kojega
je S av je to v a liš te z a p la n ira n je obitelji im alo p io n irsk u ulo g u u edukaciji
u p r o te k la d v a d e s e tlje ć a . N o , u n a to č o p e to v a n im , tro tjed n im n a s to ja
n jim a re d a k c ije Svijeta d a do b ije k v alificiran e i z n an stv en o u te m e lje n e
k o m e n ta r e te z a o s p o ra v a te lja p ra v a n a k o n tra ce p ciju o d dr. L a d e M agd ić iz S av je to v a liš ta , on i su izostali p o slije in terv en cije d ire k to ra dr. J o
sip a G rg u rić a .
O tem p o ra , o m o re s !
�BILJEŠKA O RADOVIMA U OVOJ KNJIZI
Prvi dio: NEVIDLJIVI PREDM ET
K oqji, žene, ratovi ltd.: Problem utem eljenja historye žena u Jugoslaviji. Čla
nak je u prvoj verziji napisan po narudžbi urednika britanskog časopisa History
Workshop Newsletter (O xford). Z a potrebe zbornika Žena i društvo. Kultiviranje
dijaloga što ga je Lydia sama uredila (Zagreb, 1987) proširila je njegov prvi dio
pregledom kritika povijesne »nevidljivosti žena«. Spomenuti Zbornik izašao je
u nakladi Sociološkog društva Hrvatske, a članak je objavljen u poglavlju »Upi
sati žene natrag u povijest«, str. 5 1 -6 0 . Članak je također objavljen u prvom
broju časopisa Gender and History (1989), te u knjizi Gli studi sulle donne nella
Universita, Rim 1988).
Kulturnom myenom do žene »novog tipa«. Tekst je dio magistarske radnje
pod naslovom Žene i m oć - povijesna geneza jednog interesa koju je Lydia god.
1984. obranila na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. N ije smatrala da treba
objavljivati cijelu radnju, a ovaj dio te studije izašao je u časopisu Gordogan ,
siječanj-travanj 1984, br. 15-16, str. 73-111.
Em ancipacija i organizacija. Pod naslovom Emancipacija i organizacija: Ulo
ga Antifašističke fronte žena u postrevolucionamim mijenama društva Lydia je u
proljeće 1988. prijavila doktorsku disertaciju. Komisija u sastavu D. Rih tm an Auguštin, V jeran Katunarić i Ivan Kuvačić 15. 5 .1 9 8 8 . sa zadovoljstvom je pred
ložila Znanstveno-nastavnom vijeću tadašnjega O O U R -a Humanističke i
društvene znanosti Filozofskog fakulteta i Zagrebu da je prihvati, što je ovo i
učinilo. Potkraj 1989. Lydia je završila potrebna istraživanja za disertaciju te
izradila konačan plan rukopisa, a u siječnju 1990, neposredno prije odlaska na
kobno putovanje, dovršila i prvi dio radnje koji se ovdje prvi put objavljuje u
cijelosti. Ipak, riječ je o torzu, o naglom prekidu, je r tekst uostalom i završava
zarezom i podsjetnikom za daljnju razradu.
�294
K O N JI, Ž E N E , R A T O V I
Drugi dio:
OD A N TR O P O LO G IJE Ž E N E DO P O LITIČK E AN TRO PO LO GIJE
Nužnost ženske perspektive u antropologiji. Članak je objavljen u časopisu
Hrvatskog etnološkog društva E tnološka tribina br. 4 -5 , 1983, str. 1 2 1 -1 2 6 .
M atrijarh at: Prijepor mitologije, ideologije i utopije. Članak je objavljen u
godišnjaku Instituta za etnologiju i folkloristiku (prije Zavod za istraživanje fol
klora) N arodna um jetnost knj. 21, 1984, str. 6 9 -7 6 .
Izm išljanje tradicije: Dan koji sviće nadom. Članak je pod naslovom Otkada
se zapravo i zašto slavi m eđunarodni Dan žena objavljen u listu D anas br. 316,
8. 3. 1988, str. 6 9 -7 0 ; dopunjena i aktualizirana verzija istoga članka objavljena
je pod naslovom Dan koji sviće nadom u listu Svijet br. 5 ,1 0 . 3. 1989, str. 1 1 -1 2 .
O ba su članka bila tek priprem a za veći rad o značenju i ritualu 8. m arta koji
je autorica iznijela na sjajnom predavanju o toj temi održanom u Muzeju revo
lucije, i ponovljenom u tadašnjem Zavodu za istraživanje folklora u ožujku 1989.
Nova Nova godina: Od M ladog ljeta k političkom ritualu. K ao hommage pro
fesoru Milovanu Gavazziju, članak je objavljen u časopisu Hrvatskog etnološkog
društva Etnološka tribina br. 11, 1988, str. 5 9 -7 2 . Isti je članak pod naslovom
»T he new New Y e a r, o r how a tradition was tem pered« objavljen u E ast Euro
pean Politics & Societies 4, 1990, te nedavno pod naslovom »Sumrak stare tra
dicije, nova N ova godina: Božić 1 9 4 5 -1 9 4 8 « , Vijenac 1994, br. 26 (22. 1 2 .1 9 9 4 ),
str. 1 7 -1 8 .
P ro fesya etnolog: Analiza pokazatelja statusa profesije. Tekst je priređen na
temelju referata održanoga na 23. (zadnjem ) kongresu Saveza etnoloških
društava Jugoslavije u listopadu 1989. u Zadru. Objavljen je posthumno u zbor
niku Sim boli identiteta. Studije, eseji, građa, Zagreb 1991, str. 4 5 -6 7 .
Treći dio: Ž E N SK A P O V IJE ST
Između znanosti i um jetnosti: Pjesm e Erike Jon g (pogovor). L. S. okušala se
godine 1981. kao prevoditeljica poezije. Prijevod zbirke pjesama Voće i povrće
autorice Erike Jon g popratila je zanimljivim pogovorom (E rica Jong, Voće i
povrće , prijevod i pogovor Lydia Sklevicky, Grafički zavod Hrvatske, Zagreb,
1981, pogovor str. 8 3 -8 9 ) koji daje uvid i u Lydijin prevoditeljski/pjesnički po
tencijal.
V eći dio ovoga poglavlja čine članci što ih je autorica objavljivala u ženskom
tjedniku Svijet. U skladu sa strukturom ove knjige ti su, uglavnom kraći publi
cistički radovi, okupljeni u nekoliko manjih poglavlja.
Točni podaci o svim objavljenim radovima Lydije Sklevicky sabrani su u Bib
liografiji radova što ju je istražila i izradila Anam arija Starčević Štambuk, koja
je i pom ogla pri uređivanju ove knjige.
D.
R. A.
�CITIRANA LITERATURA
Annas, Pamela J.: »Novi svjetovi, nove riječi: Androginija u feminističkoj znanstvenoj
fantastici«, Književna smotru, 46, 1982, str. 78-86.
Arbeiterbewegung und Feminismus, ur. Ernest Bomemann, Ullstein Materialen, Fran
kfurt, 1982, str. 18-19.
Ardener, Edwin: »Belief and the problem of women«, u: The Interpretation of Ritual, ur.
J. S. La Fontaine, Tavistock, London, 1972. Citirano prema K. Milton, »Male Bias
in Anthropology«, Man, 14, 1979, 1.
Arzenšek, Vladimir, Struktura i pokret, Institut društvenih nauka, Beograd, 1984.
Đadinter, Elisabeth: L ’amour en plus. Histoire de l’amour matemel XVIIe - XXe siicle,
Flammarion, Paris, 1980.
Bahtin, Mihail: Estetika slovesnogo tvorčestva, Nauka, Moskva, 1979.
Bahtin, Mihail: Marksizam i filozofija jezika, Nolit, Beograd, 1980.
Danac, Ivo: With Stalin Against Tito. Cominformist Splits in Yugoslav Communism, Cornell
University Press, Ithaca and London, 1988.
Banton, Michael: »Voluntary Associations«, I Antropological aspects, u: International
Encyclopedia of the Social Sciences, ur. David L. Sills, The Macmillan Company and
the Free Press, New York, Reprint Edition, 1972, Vol. 15, 16, 17, str. 357.
Đaijaktarević, Mirko: »Problem tobelija (virdžina) na Balkanskom poluostrvu«, Glasnik
etnografskog muzeja u Beogradu, 1965-1966, 28-29, str. 273-286.
Bausinger, Hermann — Felix J. Oinas — Carl Stief: »Folkloristik. Folklore«, u: Sowjetsystem und Demokratische Gesellschaft. Eine vergleichende Enzyklopiidie, Sonderdruck,
Herder, Freiburg/Basel/Wien, 585-587.
Beauvoir, Simone de: The second sex, Penguin Books, Baltimore, 1975.
Belaj, Vitomir: »Plaidoyer za etnologiju kao historijsku znanost o etničkim skupinama«,
Studia Ethnobgica, Vol. 1, 1989, str. 9-13.
Belaj, Vitomir: »Šezdeset godina neprekinute nastave etnologije na Zagrebačkom
sveučilištu«, Etnološka tribina, XV III, 1988, 11, str. 149-150.
Benjamin, Walter: »Povijesno-filozofijske teze«, u: Uz kritiku sile, Razlog, Zagreb, 1971.
Bertoša, Miroslav: »Povijest i etnologija u ’novoj historiji’«, Naše teme, 32, 1988, 6, str.
1572-1582.
Berus, Anka: »Za učvršćenje organizacije«, Žena u borbi, 1943, br. 1, str. 6-7.
�296
K O N JI, ŽE N E , R A T O V I
Bilandžić, Dušan: Historija Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, III. dopunjeno
izd., Školska knjiga, Zagreb, 1985.
Bloch, M.: »Une ćtude rćgionale: gćographie ou histoire?«, Annales d’histoire čconomique et sociale, 6, 1934, str. 81.
Bock, Gisela: »Historische Frauenforschung: Fragestellungen und Perspektiven«, u: Fra
uen suchen ihre Geschichte, ur. Karin Hausen, Verlag C. H. Beck, Miinchen, 1983,
str. 52-53.
Bock, Gisela: »History, Women’s History, Gender History«, E U I Florence Working Paper
No. 87/291, str. 8.
Bonnie H., Erickson: »Networks, Ideologies and Belief Systems«, u: Social Structure and
Network Analysis, ur. Peter V. Marsden i Nan Lin, Sage Publications, Beverly
Hills/London/New Delhi, 1982. str. 170.
Broz, Josip - Tito: Žena u revoluciji, Svjetlost (et al.), Sarajevo, 1978.
Buttolo, Frančiščka, »O inteligenci i intelektualcih. Pogovor z Angelo Vodetovo«, Nova
revija, III, 1984, 24-25, str. 2788-2791.
Clifford, James: »Introduction: Partial Truths«, u: Writing Culture: The Poetics and Poli
tics of Ethnography, ur. James Clifford, George E. Marcus, University of California
Press, Berkeley, Los Angeles, London, 1986. str. 1.
Conti Odorisio, Ginevra: Donna e societd nel’600, Bulzoni, Roma, 1979.
Cook, Karen S.: »Network Structures From an Exchange Perspective«, u: Social Structure
and Network Analysis, ur. Peter V. Marsden i Nan Lin, Sage Publications, Beverly
Hills/London/New Delhi, 1982, str. 182.
Copans, Jean: »De l’ethnologie k l’anthropologie«, u: Copans, Godelier, Tomay, Backes-Clement: L ’anthropologie: science des socićtis primitives?, Editions E. P., 1971.
Corrado Pope, Barbara: »Angels in the Devil’s Workshop: Leisured and Charitable Wo
men in Nineteenth-Century England and France«, u: Becoming Visible: Women in
European History, ur. Renate Bridenthal, Claudia Koonz, Houghton Mifflin Compa
ny, Boston, 1977, str. 296-324.
Davin, Anna: »Feminism and Labour History«, u: People’s History and Socialist Theory,
ur. Raphael Samuel, Routledge and Kegan Paul, London, 1981, str. 177.
Delphy, Christine: »A Materialist Feminism is Possible«, Feminist Review, 2, 1979, str.
87.
Despot, Blaženka: Žensko pitanje i socijalističko samoupravljanje, Cekade, Zagreb, 1987.
Durkheim, Emile: The Division of Labor, Glencoe, Free Press, 1947.
Đuranović-Janda, Saša: Žena u radnom odnosu, Naprijed, Zagreb, 1960.
Edholm, Felicity — Olivia Harris — Kate Young: »Conceptualising Women«, Critique
of Anthropology, 3, 1977, 9-10, str. 101-130.
Erickson, Bonnie H.: »Networks, Ideologies and Belief Systems«, u: Social Structure and
Network Analysis, ur. Peter V. Marsden i Nan Lin, Sage Publications, Beverly
Hills/London/New Delhi, 1982.
Erlich Stein, Vera: Današnje dijete - Problemi suvremenog odgoja, Atlas nakladnog za
voda u Zagrebu, Zagreb, 1936.
Erlich Stein, Vera: Individualna psihologija u školskoj praksi, Minerva, Zagreb, 1934.
Erlich Stein, Vera: Jugoslavenska porodica u transformaciji, Liber, Zagreb, 1971.
Erlich Stein, Vera: Kolektivni rad u savremenoj školi, Minerva, Zagreb, 1933.
Erlich Stein, Vera: Metoda Montesori, Minerva, Zagreb, 1934.
Erlich Stein, Vera: »Alfred Adler: Povodom smrti osnivača individualne psihologije«,
Židov, 24, 11. 6. 1937, str. 5.
Erlich Stein, Vera: »Istraživanje o porodici«, Žena danas, II, 1937, 5-6, str. 7-8.
�C IT IR A N A LITERATURA
297
Erlich Stein, Vera: »Kriza ili transformacija porodice«, Gledišta, XV, 1974, 3 str. 336
Erlich Stein, Vera: »O aktiviranju žena«, Židov, 52, 20. 12. 1935, str. 4.
Erlich Stein, Vera: »O uspjesima feminističkog pokreta«, Židov, 9, 1.3. 1935, str. 6:
Erlich Stein, Vera: »Omladinska pitanja«, Žena danas, III, 1938, 14, str. 15-16.
Erlich Stein, Vera: »Politička prava žena«, Žena danas, I, 1936, 1, str. 15.
Erlich Stein, Vera: »Sudbina jedne ankete: Umjesto predgovora«, u: Jugoslavenska po
rodica u transformaciji, Liber, Zagreb, 1971, str. 17.
Erlich Stein, Vera: »Žene i općinski izbor«, Židov, 40, 27. 9. 1935, str. 8-9.
Erlich Stein, Vera: »Žena i porodica«, Život i rad, 1938, sv. 10 i 11, str. 11-12.
Evans, Sara: Personal Politics: The Roots of Women’s Liberation in the Civil Rights Move
ment & the New Left, Vintage Books, New York, 1980.
Feldman, Andrea: »Eine alternative Frauengruppe in Zagreb: Zwischen Aktivismus und
Frauenforschung«, u: Die ungeschriebene Geschichte, Dokumentation des 5. Historikerinnentreffens in Wien, 16. bis 19. April 1984, Wiener Frauenverlag, Wien, str.
113-123.
The Female Body in Western Culture, ur. Susan R. Suleiman, Cambridge, 1986.
Filipović, Milenko S.: »Žene kao narodni glavari kod nekih balkanskih naroda«, Godiš
njak balkanološkog instituta NR BiH, II, Sarajevo, 1961, str. 139-157.
Friday, Nancy: My Mother/My Self: The Daughter’s Search for Identity, Fontana/ /Collins,
1979.
Friganović, Mladen: Demografija. Stanovništvo svijeta, Školska knjiga, Zagreb, 1987.
Galtung, Johan: »After Camelot«, u: The Rise and Fall of Project Camelot, ur. I. Horo
witz, Cambridge M. I. T. Press, 1967, str. 296.
Gavazzi, Milovan: Godina dana hrvatskih narodnih običaja, knj. II, Matica Hrvatska, Za
greb, 1939.
Geertz, Clifford: The Interpretation of Culture, Basic Books, New York, 1973.
Gerhard, Ute: »Die Frauenrechtserklarung der Olympe de Gouges«, Die Neue GeselIschafL Frankfurter Hefte, 36, 1989, 7, str. 605.
Gianini Belotti, Elena: Dalla parte delle bambine, Feltrinelii Editore, Milano, 1973.
Gjukić, Mirjana: »O privrednoj aktivnost žena Jugoslavije od 1918-1953«, Ekonomski
pregled, 12, 1954, str. 817.
Gčttner-Abendroth, Heide: Die Gdttin und ihr Heros, Frauenoffensive, Miinchen, 1980.
Gross, Mirjana: Historijska znanost, Sveučilište u Zagrebu, Institut za hrvatsku povijest,
Zagreb, 1976.
Gusfield, Joseph R.: »Social Movements«, II The Study of Social Movements, u: Inter
national Encyclopedia of the Social Sciences, ur. David L. Sills, The Macmillan Com
pany and the Free Press, New York, Reprint Edition, 1972, Vol. 13, 14, str. 448.
Hausen, Karen: »Einleitung«, u: Frauen suchen ihre Geschichte, ur. Karin Hausen, Verlag
C. H. Beck, Miinchen, 1983, str. 7.
A Heritage of Her Own: Toward a New Social History of American Women, ur. Nancy F.
Cott and Elizabeth H. Pleck, Simon and Schuster, New York, 1979.
Herskovits, Melville J.: Cultural Anthropology, Knopf, New York, 1955.
Hobsbawm, Eric: »Introduction: Inventing tradition«, u: The Invention of Tradition, ur.
E. Hobsbawm, T. Ranger, Cambridge University Press, Cambridge, 1985. str. 1.
Hobsbawm, Eric: »Mass-Producing Traditions: Europe, 1870-1914«, u: The Invention of
Tradition, ur. E. Hobsbawm, T. Ranger, Cambridge University Press, Cambridge,
1985. str. 263.
�298
K O N JI, ŽE N E , R A T O V I
Horvat, Josip: Preživjeti u Zagrebu. Dnevnik 1943-1945, Sveučilišna naklada Liber (et
al.), Zagreb, 1989.
Hurwitz, Edith F.: »The International Sisterhood«, u: Becoming Visible. Women in Eu
ropean History, ur. Renata Bridenthal and Claudia Koonz, Houghton Mifflin Com
pany, Boston, 1977, str. 339.
Ivanković, Nenad: »Slovenski korak dalje«, Danas, V I, 296, 20. 10. 1987. str. 16-17.
Iveković, Mladen: Hrvatska lijeva inteligencija 1918-1945, knj. 1, Naprijed, Zagreb, 1970.
Iveković, Rada: »Studije o ženi i ženski pokret«, Marksizam u svetu, 8(32), 1980, str.
14-16.
The Invention of Tradition, ur. Eric Hobsbawm and Terence Ranger, Cambridge Univer
sity Press, Cambridge, 1985.
Jalušič, Vlasta: »V politiki potrebujemo podporo žensk... (Subjektivacija žensk v proletarsko razredno zavest ali kako je nastala podoba proletarke) (1890-1914)«, Razprave,
Problemi, 279-280, X X V , 1987, 7-8, str. 31-49.
Jancar, Barbara: »Women in the Yugoslav National Liberation Movement: An Over
view«, Studies in Comparative Communism, Los Angeles, vol. X IV , 1981, 283, str.
143-164.
Kašić, Biljana: »Uloga Agitpropa KPH u Slavoniji (1945-1950)«, Časopis za suvremenu
povijest, 20, 1988, 1-2, str. 173.
Kašpar, Libuše: »O studiju muzeologije na Filozofskom fakultetu u Zagrebu«, Etnološka
tribina, X V III, 1988, 11, str. 162.
Katunarić, Vjeran: Dioba društva, SDH, Zagreb, 1988, str. 49.
Katunarić, Vjeran: Ženski eros i civilizacija smrti, Naprijed, Zagreb, 1984.
Kecman, Jovanka: Žene Jugoslavije u radničkom pokretu i ženskim organizacijama 19 14 1941, Narodna knjiga/ISI, Beograd, 1978.
Koštunica, Vojislav i Košta Čavoški: Stranački pluralizam ili monizam, Univerzitet u Beo
gradu, Institut društvenih nauka, Beograd, 1983.
Kolar-Dimitrijević, Mira: »Položaj i zarade radnih slojeva Zagreba od 1918-1931. godi
ne«, u: Radni slojevi Zagreba od 1918. do 1931, IHRPH, Zagreb, 1973, str. 183-377.
Koonz, Claudia: Mothers in the Fatherland: Women, the Family and Nazi Politics, Me
thuen, London, 1987.
Krajačić, Bosiljka: »Od obmane do izdaje«, Žena u borbi, 1944, br. 7, str. 5-6.
Lane, Christel (Kristl Lejn): »Ritual i ceremonija u suvremenom sovjetskom društvu«,
Kultura, 1986, 73-74-75, str. 195.
Lerner, Gerda: The Majority Finds Its Past, Oxford University Press, Oxford, 1979.
Lemer, Gerda: »Placing Women in History: A 1975 Perspective«, u: Liberating Women's
History, ur. Berenice A. Caroll, University O f Illinois Press, Chicago - London, 1976,
str. 365.
Levi-Strauss, Divlja misao, Nolit, Beograd, 1966, str. 53-54.
Liberalizam i socijalizam: Liberalne i socijalističke ideje i pokreti na tlu Jugoslavije, ur.
Dragoljub Mićunović, Centar za filozofiju i društvenu teoriju, Beograd, 1984.
Lukes, Steven (Stiven Ljuks): »Politički ritual i društvena integracija«, Kultura, 1986,
73-74-75, str. 147.
Lurie, Alison: Clever Gretchen and Other Forgotten Folktales, Heinemann, London, 1980.
Mackintosh, Maureen: »The Sexual Division of Labour and the Subordination of Wo
men«, u: Of Marriage and the Market, ur. K. Young, C. Wolkowitz, R. McCullagh,
C SE Books, London, 1981, str. 1-15.
Metikoš, Draginja: »Bilo je to prije četrdeset godina«, Žena, br. 5-6, 1982, str. 19.
Miščević, Nenad: Filozofija jezika, Naprijed, Zagreb, 1981.
�C IT IR A N A LITERATURA
299
Mitchell, Juliet: Women's Estate, Penguin Books, Baltimore, 1973.
Moore, Sally F. i Barbara G. Meyerhoff (S. F. Mur i B. G. Mejerhof): »Svetovni rituali.
Oblici i značenja«, Kultura, 73-74-75, 1986, str. 112.
Mrazović, Karlo: »Jedinstvena narodnooslobodilačka fronta Hrvatske naša velika i
snažna porodica«, Žena u borbi, 1944, br. 9, str. 1-2.
Muraj, Aleksandra: Živim znači stanujem, Hrvatsko etnološko društvo (et a l ) Zagreb
1989.
’
’
Neumann, Franz: Demokratska i autoritarna država. Studije o političkoj i pravnoj teoriji,
Naprijed, Zagreb, 1974.
Newton, Judith L. (et al.): »Editor’s Introduction«, u: Set and Class in Women's History,
ur. Judith L. Newton, Mary P. Ryan and Judith R. Walkowitz, Routledge and Kegaii
Paul, London, 1983, str. 6.
Oakley, Ann: Women Confined: Towards a Sociolog of Childbirth, Martin Robertson,
Oxford, 1980.
Oakley, Ann: »The Invisible Woman: Sexism in Sociology«, u: The Sociology of House
work, Martin Robertson, Oxford, 1978, str. 2
Obradović, Marija: »Koncepcija narodne demokratije«, Oslobođenje Hrvatske 1945, str.
297.
Opačić Ćanica, Stanko: »Narodnooslobodilačka borba stvorila je ženu novog tipa«, Žena
u borbi, 1943, br. 1, str. 5.
Ortner, Sherry: »Žena spram muškarca kao priroda spram kulture?«, u: Antropologija
žene, Zbornik, ur. Žarana Papić i Lydia Sklevicky, Prosveta, Beograd, 1983.
Papić, Zarana-Lydia Sklevicky, »Ka antroplogiji žene«, Revija za sociologiju, 1-2, 1980.
Papić, Žarana: Sociologija i feminizam, IIC, Beograd, 1989.
Prokop, Ana: Položaj žene u porodičnom pravu FNRJ, AIHRPH, KZDAŽH, 1948.
PoliĆ, Radko: »Novi lik slovenske žene«, Žena u borbi, 1944, br. 10, str. 6.
Popov, Č.: »Formiranje A FŽ -a 1942, Rezultat stava KPJ prema ženskom pitanju i posledice politike Narodnog fronta«, Godišnjak filozofskog fakulteta u Novom Sadu, VI,
1961, str. 32.
Poulantzas, Nicos: Država, vlast, socijalizam, Globus, Zagreb, 1981.
Pye, Lucian W.: »Political Culture«, u: International Encyclopedia of the Social Sciences,
ur. David L. Sills, The Macmillan Company and the Free Press, New York, Reprint
Edition, 1972, Vol. 11, 12, str. 218.
Radelić, Zdenko: »Prvi kongres Jedinstvenih sindikata Hrvatske«, Časopis za suvremenu
povijest, 20, 1988, 1-2, str. 117 i 128.
Rakar, Anica: »Prosvjeta je temelj svakog napretka«, Žena u borbi, 1944, br. 10, str. 12.
Rich, Adrianne: Of Woman Bom: Motherhood as Experience and Institution, Virago, Lon
don, 1977.
Rihtman-Auguštin, Dunja: Etnologija naše svakodnevice, Školska knjiga, Zagreb, 1988.
Rihtman-Auguštin, Dunja: Struktura tradicijskog mišljenja, Školska knjiga, Zagreb, 1984.
Rihtman-Auguštin, Dunja: »Djed Mraz«, u: Dunja Rihtman-Auguštin: Etnologija naše
svakodnevice, Školska knjiga, 1988, str. 103-106.
Rihtman-Auguštin, Dunja: »O ženskoj subkulturi u slavonskoj zadruzi«, u: Žena u seo
skoj kulturi Panonije, Etnološka tribina, Posebno izdanje, Hrvatsko etnološko društvo,
Zagreb, 1982, str. 35.
Rihtman-Auguštin, Dunja: »Pretpostavke suvremenog etnološkog istraživanja«, Narod
na umjetnost, X III, 1976, str. 1-23.
Rihtman-Auguštin, Dunja: »Velika pomutnja«, Danas, VI, 298, 3. 11. 1987. str. 5.
�300
K O N JI, ŽE N E , R A T O V I
Ritig, Svetozar: »Viteštvo, posestrimstvo i idealizam narodne borbene žene«, Žena u
borbi, 1945, br. 12-13, str. 4-6.
Rosaldo, M. Z.: »Woman, culture and society: A theoretical overview«, u: Woman, Cul
ture and Society, ur. M. Z. Rosaldo i L. Lamphere, Stanford Univ. Press, 1974, str. 3.
Rubin, Gayle: »Traffic in Women: Notes on the ’Political Economy« of Sex’, u: Toward
an Anthropology of Women, ur. Rayna R. Reiter, Monthly Review Press, N. Y &
London, 1975, str. 178-180.
Rubin, Gayle (Gejl Rubin): »Trgovina ženama: beleške o ’političkoj ekonomiji’ polnosti«, u: Antropologija žene, ur. Žarana Papić, Lydia Sklevicky, Prosveta, Beograd, 1983,
str. 91-151.
Rus, Veljko: »Protuslovlja između industrijalizacije i profesionalizacije rada«, Revija za
sociologiju, X IV , 1984, 1-2, str. 7-58.
Scott, Joan W.: Western Societies: A Documentary History, Volume II, Alfred A. Knopf,
New York, 1982.
Scott, Joan W.: »Gender: A Useful Category of Historical Analysis«, American Historical
Review, 91, 1986, 5, str. 1054, 1067-1069.
Scott, Joan W.: »Women’s Claims to Equal Rights« (summary), Salzburg Seminar-Ses
sion 271, Gender and the Humanities, Salzburg, 1988.
Shils, Edward: Tradition, Faber and Faber, London, Boston, 1981.
Sills, David L.: »Voluntary Associations«, II Sociological aspects, u: International Ency
clopedia of the Social Sciences, ur. David L. Sills, The Macmillan Company and the
Free Press, New York, Reprint Edition, 1972, Vol. 15, 16, 17, str. 374.
Singer, Milton: »Culture, The Concept of Culture«, u: International Encyclopedia of the
Social Sciences, ur. David L. Sills, The Macmillan Company and the Free Press, New
York, Reprint Edition, 1972, Vol. 3, 4, str. 532.
Sklevicky, Lydia: »Antifašistička fronta žena - kulturnom mijenom do žene ’novog tipa’«,
Gordogan, VI, 1984, 15-16, str. 77-111.
Sklevicky, Lydia: »Karakteristike organiziranog djelovanja žena u Jugoslaviji u razdoblju
do Drugog svjetskog rata«, Polja, Novi Sad, X X X , 1984, 1. dio, br. 308, str. 415-417;
2. dio, br. 309, str. 454-456.
Sklevicky, Lydia: »Mjesto i zadaća A F Ž -a u postrevolucionamim mijenama društva, NR
Hrvatska 1945-1953«, u: Razvoj, dileme i perspektive jugoslavenskog socijalizma, knj.
1, Komunist, Zagreb, 1988, str. 247-258.
Sklevicky, Lydia: »Nova Nova godina - Od ’Mladog ljeta’ k političkom ritualu«, Etno
loška tribina, X V III, 1988, 11, str. 59-72.
Sklevicky, Lydia, »Organizirana djelatnost žena Hrvatske za vrijeme Narodnooslobodilačke borbe 1941-1945«, Povijesni prilozi, Zagreb, 1984, 3(1), str. 85-127.
Sklevicky, Lydia: Žene i moć: Povijesna geneza jednog interesa, neobjavljena magistarska
radnja, Filozofski fakultet, Zagreb, 1984,.
Slocum, Sally: »Woman the Gatherer: Male Bias In Anthropology«, u: Toward an An
thropology of Women, str. 49.
Social Structure and Network Analysis, ur. Peter V. Marsden i Nan Lin, Sage Publications,
Beverly Hills/London/New Delhi, 1982.
Spehnjak, K.: »Narodni front Jugoslavije (SSRNj - razvoj, programsko-teorijske osnove
i procesi u društvenoj praksi 1945 - 1983)«, Povijesni prilozi, 1984, 3(1), str. 36-45.
Spehnjak, Katarina: »Organizaciono-politički aspekti djelovanja Narodnog fronta u Sla
voniji 1945-1951«, Časopis za suvremenu povijest, 20, 1988, 1-2, str. 184
Stipetić, Zorica: Argumenti za revoluciju - August Cesarec, CDD, Zagreb, 1982.
�C IT IR A N A LITERATURA
301
Strachey, Ray: The Cause: A Short History of the Women's Movement in Great Britain
Virago, London, 1978.
Stremec, Nada: »Naša ženska Štampa«, Žena u borbi, 1945, br. 16-17, str. 42-43.
Stuard, Susan Mosher: »The Annales School and Feminist History: Opening Dialogue
with the American Stepchild«, Signs, Chicago, vol. 7, 1981, no. 1, str. 135-143.
Supek, Olga: »Ethnology in Croatia«, Etnološki pregled, 1984, str. 23-24
Supek, Olga: »Osnovne značajke etnologije u Hrvatskoj od 1945. do danas«, Zbornik 1
kongresa jugoslavenskih etnologov in folkloristov, I, Knjižnica Glasnika Slovenskega etnološkega društva, Ljubljana, 1983, str. 51-65.
Supek, Rudi: Ispitivanje javnog mnijenja, Naprijed, Zagreb, 1968.
Supek, Rudi: Zanat sociologa, Školska knjiga, Zagreb, 1983.
Supek, Rudi: »Položaj jugoslavenske sociologije«, Revija za sociologiju, XX , 1989, 1-2,
str. 4-5.
Širić-Bogetić, Ljubinka: »Odluke Pete zemaljske konferencije KPJ o radu medu ženama
i njihova realizacija u periodu 1940-1942«, Peta zemaljska konferencija KPJ. Zbornik
radova, IHRPH/Školska knjiga, Zagreb, 1972, str. 82-83.
Theweleit, Klaus: Muške fantazije, GZH, Zagreb, 1983.
Thonnessen, Werner: The Emancipation of Women: The Rise and Decline of the Women's
Movement in German Social Democracy 1863-1933, Pluto Press, London, 1973.
Vision and Method in Historical Sociology, ur. Theda Skocpol, Cambridge University
Press, Cambridge/London, 1984.
Wesel, U. (Uve Vezel,): Mit o matrijarhatu, Prosveta, Beograd, 1983.
Die Wilde Frau: Mytische Geschichten zum Staunen, Fiirchten und Begehren, ur. Claudia
Schmolders, Eugen Diederichs Verlag, Koln, 1983.
Wolchik, Sharon L.: »Ideology and Equality: The Status of Women in Eastern and We
stern Europe«, Comparative Political Studies, 13, 1981, 4, str. 458.
Women in Revolutionary Paris 1789-1795, Selected Documents, Translated with Notes
and Commentary by Darline Gay Levy, Harriet Branson Applewhite, Mary Durham
Johnson, University of Illinois Press, Urbana, Chicago, London, 1979.
Yinger, J. Milton: »Prejudice«, II Social Discrimination, u: International Encyclopedia of
the Social Sciences, ur. David L. Sills, The Macmillan Company and the Free Press,
New York, Reprint Edition, 1972, Vol. 11, 12, str. 449.
Zagorac, Veda: »Ostvarujmo ravnopravnost u izgradnji domovine«, Žena u borbi, 1945,
br. 12-13, str. 15.
Zemon Davis, Natalie: »’Women’s History’ in Transition: The European Case«, Feminist
Studies, 1976, Spring-Summer, No. 3, str. 83-103.
Zimbalist Rosaldo, Michelle: »The Use and Abuse of Anthropology«, Signs, 1980, 5, str.
409.
Žena u društvu i privredi Jugoslavije. Statistički bilten br. 133, Savezni zavod za statistiku,
Beograd, 1959.
Županov, Josip-Željka Šporer: »Profesija sociolog«, Revija za sociologiju, XIV, 1984, 12, str. 11-46.
Žuvić, Maja: »Zastavica i na njojzi piSe, dobit će je tko uradi viSe«, Žena u borbi, 1945,
br. 12-13, str. 16-17.
s. n.: »Borbeni put žena Jugoslavije«, Leksikografski zavod »Sveznanje«, Beograd, 1972,
str. 126-127.
s. n.: »Govor maršala Tita radnom kolektivu Titovih zavoda Litostroj’ u Ljubljani«, Glas
rada, III. 36. 6. 9. 1947.
�302
K O N JI, Ž E N E , R A T O V I
s. n.: »Nova hrabrost i novi moral«, Razgovor s Marijom Šoljan-Bakarić, Žena, 1983, br.
3-4, str. 17.
s. n.: »Plenum mjesnog sindikalnog vijeća Zagreba«, Rad, VI, 8, 17. 1. 1948.
s. n.: »I kongres kulturnih radnika Hrvatske«, Žena u borbi, 1944, br. 9, str. 24.
s. n.: »Prva konferencija A FŽ Hrvatske. Smotra je to bila ljubavi, snage i rada«, Žena
u borbi, 1943, br. 2, str. 2.
s. n.: »Uklanjanje pet profesora s tehnološkog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu 19511953«, Scientia Yugoslavia, 13, 1987, 3-4, str. 129 - 130.
Časopisi:
Die Neue Gesellschaft - Frankfurter Hefte, 7,1989, 36: »Thema: 1789 - Sind Frauen Menschen?«
Slobodni dom, III (33), 49, Božić, 1945.
Slobodni dom, 50-51, Božić, 1946.
Slobodni dom, 52. Božić 1947.
Slobodni dom, 52, 24. 12. 1948.
Vjesnik, V, 209, 21. 12. 1945.
Vjesnik, V, 211, 23. 12. 1945.
Vjesnik, V, 212, 24-26. 12. 1945.
Vjesnik, V I, 217, 3. 1. 1946.
Vjesnik, V I, 513, 24. 12. 1946.
Vjesnik, V II, 518, 1. 1. 1947.
Vjesnik, V II, 822, 24. 12. 1947.
Vjesnik, IX , 1143, 3. 1. 1949.
Žena danas (Beograd, 1936-1940)
Ženski svijet (Zagreb, 1939-1941)
Rukopisi:
Stein Erlich, Vera: »An Anthropologist’s View of Different Gender Roles«
Šporer, Željka: »Razvijenost sociološke profesije i odnos prema njoj«, 1989.
�BIBLIOGRAFIJA RADOVA LYDIJE SKLEVICKY
Kigige:
1983 Antropologija žene, zbornik, & Zarana Papić, priredile i predgovor napisale, s en
gleskog preveo Branko Vučićević, Beograd, Prosveta, 393 str.
1987 Žena i društvo, Kultiviranje dijaloga, uredila i predgovor napisala, Zagreb, Socio
loško društvo Hrvatske, 181 str. (Biblioteka Revije za sociologiju).
1981 Erica Jong: Voće i povrće, prijevod i pogovor, Zagreb, Grafički zavod Hrvatske,
1981, 92 str. (BiblioTeka)
Izvorni znanstveni, pregledni i stručni članci:
1976 Od borbe za prava do prave borbe, Žena, Zagreb, XXXIV , 3, str. 92-99 =
Društveni položaj žene i razvoj porodice u socijalističkom samoupravnom društvu,
Komunist, Ljubljana, veljača 1979, str. 466-475.
1977 Antropolog — heroj u akciji: O potrebi kritičkog preispitivanja etnologijskoantropologijske tradicije, Pitanja, Zagreb, IX, 5/5, str. 69-77.
1977 Jugoslawien - Siidosteuropa - Handbuch, Bd. 1, Časopis za suvremenu povijest,
Zagreb, IX, 2, str. 96-100.
1977 Kad žena kaže ne - to znači ne!, Pitanja, Zagreb, IX, 8, str. 25-35.
1978 Orijentacioni pregled izvora i literature za proučavanje historije socijalističke
izgradnje, Časopis za suvremenu povijest, 2^agreb, X, 15-60.
1979 Društveni položaj žene i razvoj porodice u socijalističkom samoupravnom društvu,
Komunist, Ljubljana, veljača 1979, str. 466-475 = Od borbe za prava do prave
borbe, Žena, Zagreb, XXXIV , 1976, 3, str. 92-99.
1979 Ženski evnuh Žermene Grir u potrazi za izgubljenim spolom, Književna reč, Beo
grad, 128, str. 6-7.
1979 & Đurđa Milanović: Sadašnji trenutak zapadnoevropskog feminizma - novi institucizirani oblici za oslobođenje žena, Argumenti, Rijeka, 1, str. 209-224.
1980 Ka antropologiji žene, Revija za sociologiju, Zagreb, X, 1-2, str. 29-46 = Adalćkok
a n6 antropolćgi&jhoz, Letiink, 1982, XII, 5, str. 716-736.
1981 Pjesme Erike Jong, (eseji i prijevodi), Delo, Ljubljana, XXV II, 4, str. 123-134.
1982 Adalćkok a n6 antropolćgišjhoz, Letiink, XII, 5, str. 716-736 = Ka antropologiji
žene, Revija za sociologiju, Zagreb, X, 1-2, str. 29-46.
�304
K O N JI, Ž E N E , R A T O V I
1982 Pregled rezultata na istraživanju povijesti socijalističke izgradnje, Časopis za suvre
menu povijest, Zagreb, X IV , 1, str. 89-97.
1982 Trešnjevka u periodu obnove i socijalističke izgradnje [dio o ekonomskom razvoju
općine od 1945-1980], u: Crvena Trešnjevka, Monografija, Zagreb, Institut za hi
storiju radničkog pokreta Hrvatske, Spektar, Skupština općine Trešnjevka str
283-346.
1982 Ženske studije u osamdesetim godinama, Revija za sociologiju, Zagreb X II 1-4
str. 157-162.
1983 & Žarana Papić: Antropologija žene - novi horizonti analize polnosti u društvu,
u: Antropologija žene, zbornik, Beograd, Prosveta, str. 7-32.
1983 Nachkriegszeit und 1950er Jahre in Kroatien, u: Historikerinnentreffen, Dokumentation, 4, Berlin, str. 99-117.
1983 Nužnost »ženske perspektive« u etnologiji, Etnološka tribina, Zagreb, X I-X II, 4-5,
str. 121-126.
1984 Antifašistička fronta žena - kulturnom mijenom do žene »novog tipa«, Gordogan,
Zagreb, VI, 15-16, str. 73-111.
1984 Ispred mogućnosti recepcije - neki uvidi Vere Stein Erlich, Revija za sociobgiju,
Zagreb, X IV , 4-4, 309-317.
1984 Karakteristike organiziranog djelovanja žena u Jugoslaviji u razdoblju do drugog
svjetskog rata, Polja, Novi Sad, 1. dio, X X X , 308, str. 415-417; 2. dio, X X X , 309,
str. 454-456.
1984 Matrijarhat: Prijepor mitologije, ideologije i utopije, Narodna umjetnost, Zagreb,
21, str. 69-76.
1984 75. Međunarodni dan žena, Sindikat 85, Zagreb, N IRO »Radničke novine«, str.
40-44.
1984 Odnos spolova u znanstvenom i publicističkom radu Vere Stein Erlich, Žena, Za
greb, 42 (5-6), str. 62-74.
1984 Organizirana djelatnost žena Hrvatske za vrijeme Narodnooslobodilačke borbe
1941-1945, Povijesni prilozi, Zagreb, 3(1), str. 85-127.
1985 A FŽ kao potencijalni čimbenik procesa kulturne mijene tijekom razdoblja N OBe, (autorizirano izlaganje), Problemi, Ljubljana, 1, str. 71-74.
1985 Emanzipatorische und integrative Tendenzen in der Frauenbewegung Jugoslawiens 1918-1953, u: Historikerinnentreffen, Dokumentation, 5: Die ungeschriebene
Geschichte, Historische Frauenforschung, Wien, Wiener Frauenverlag, str. 94-101,
Frauenforschung, Bd. 3.
1985 Problemi istraživanja historije S F R J 1945-1980, Izlaganje na znanstvenom skupu,
Časopis za suvremenu povijest, Zagreb, 17 (1), str. 29— 33, 71-75.
31,
1985 Tradicija i društveni položaj žene [diskusija na okruglom stolu održanom 24. 5.
1985. u okviru projekta »Povijest političke misli u Hrvatskoj« o knjizi dr. Dunje
Rihtman-Auguštin: »Struktura tradicijskog mišljenja«], Naše teme, Zagreb, X X IX ,
4-6, str. 412-415.
1986 Modeli integracije emancipatorskog procesa, Antifašistička fronta žena Jugoslavije
1945-1953, Problemi, Ljubljana, X X IV , 9 str. 20-23.
1986 Natalie Zemon Daviš, Prema povijesti nade, Gordogan, Zagreb, V III, 1986, 22,
str. 85-91.
1986 Prvi kongres A F Ž -a Hrvatske, Putovi integracije žena u socijalističko društvo, u:
Oslobođenje Hrvatske 1945. godine, Zbornik Instituta za historiju radničkog pokre
ta Hrvatske, Zagreb, str. 357-366.
1986 Der Utopie entgegen - Das Bild der »Neuen Frau« im Befreiungskrieg Jugoslawiens (1941-1945), u: Frauenmacht in der Geschichte, Jutta Dalhoff, Uschi Frey,
Ingrid Scholl (Hrsg.), Diisseldorf, Schwann, str. 229-236.
1987 Žene & žanr, Gordogan, Zagreb, IX , 26-27, str. 153-159.
�BIBLIOG RAFIJA R A D O V A LYDIJE SKLEVICKY
305
1988 Cavalli, donne, guerre, Sulla difficoltš di ritrovare la vera storia delle donne in
Yugoslavia, u: Gli studi sulle donne nella University, Ricerca e transformazione del
sapere, a cura di Ginevra Conti Odorisio, Roma, Edizioni Scientifiche Italiane
str. 99-104.
1987 The fate of the institution of family in the period of revolutionary change in so
ciety, Balkanologische Verdffentlichungen, Berlin, 12, str. 73-78.
1987 Konji, žene, ratovi, itd., Problemi utemeljenja historije žena u Jugoslaviji, u: Žena
i društvo, Kultiviranje dijaloga, Zagreb, str. 51-60, (Biblioteka Revije za sociologi
ju).
1988 Mjesto i zadaća Antifašističke fronte žena u postrevolucionamim mijenama
društva (NR Hrvatska 1945-1953), Razvoj, dileme i perspektive jugoslavenskog so
cijalizma, knj. 1, Komunist [etc], Zagreb, str. 247-258.
1988 Nova Nova godina - od »Mladog ljeta« k političkom ritualu, Etnološka tribina,
Zagreb, 11, str. 59-72 = Nova Nova godina - ili kako se kalila tradicija, Gordogan,
Zagreb, 11, 1990, 29-30, str. 88-109 = The new New Year, Or, how a tradition
was tempered, translated by Dorothea Hanson, Berkeley, East European Politics
& Societies, 4,1990,1, str. 4-29 = Sumrak stare tradicije, Nova Nova godina: Božić
1945-1948., Vijenac, Zagreb, II, 1994, 26 (22. 12. 1994.), str. 17-18.
1989 Emancipated integration or integrated emancipation, The case of postrevolutio
nary Yugoslavia, u: Current Issues in Women’s History, edited by A. Angerman...
[et al. ], Routledge, London, str. 93 -108.
1989 More horses than women: On the difficulties of founding women’s history in Yu
goslavia, Gender and History, Oxford and New York, 1, 1, str. 68-75.
1990 Nova Nova godina - ili kako se kalila tradicija, Gordogan, Zagreb, 11, 29-30, str.
88-109 = Nova Nova godina - od »Mladog ljeta« k političkom ritualu, Etnološka
tribina, Zagreb, 1988, 11, str. 59-72 = The new New Year, Or, how a tradition
was tempered, translated by Dorothea Hanson, Berkeley, East European Politics
& Societies, 4, 1990,1, str. 4-29 = Sumrak stare tradicije, Nova Nova godina: Božić
1945-1948., Vijenac, Zagreb, II, 1994, 26 (22. 12. 1994.), str. 17-18.
1990 The new New Year, Or, how a tradition was tempered, translated by Dorothea
Hanson, Berkeley, East European Politics & Societies, 4,1, str. 4-29 = Nova godina
- od »Mladog ljeta« k političkom ritualu, Etnološka tribina, Zagreb, 1988, 11, str.
59-72 = Nova Nova godina - ili kako se kalila tradicija, Gordogan, Zagreb, 11,
1990, 29-30, str. 88-109 = Sumrak stare tradicije, Nova Nova godina: Božić 19451948., Vijenac, Zagreb, II, 1994, 26 (22. 12. 1994.), str. 17-18.
1991 Profesija etnolog - analiza pokazatelja statusa profesije, u: Simboli identiteta, (Stu
dije, eseji, građa), uredila Dunja Rihtman-Auguštin, Hrvatsko etnološko društvo,
Zagreb, str. 45-67.
Predano za tisak:
Sisterhood: National, Cross-National, International (Yugoslav Feminist Networks
Between the World Wars), [za antologiju]: All Over the Map: Women’s Internatio
nal Networks in History, (Pergamon Press, SAD), 12 str.
Stručni radovi:
1981 Bibliografski prilog: Studije o ženi i ženski pokret, Marksizam u svijetu, Zagreb,
V III, 8-9, str. 487-500.
1978 Uredila: Aktualna tema - Žena ili o slobodi, Pitanja, Zagreb, X, 7-8.
�306
K O N JI, ŽE N E , R A T O V I
1986 Prevela: Natalie Zemon Daviš: »Vladavina žena«, Simbolička inverzija spolova i
politički nemiri u Evropi na početku industrijskog doba, Gordogan Zagreb 8
1986, 22, str. 92-120.
’ ’
Radovi na znanstvenim skupovima:
1976 Od borbe za prava do prave borbe, Društveni položaj žene i razvoj porodice u so
cijalističkom samoupravnom društvu (III. tematsko područje: Žene u suvremenom
svijetu), Portorož 18-20. 3. 1976.
1981 Nužnost »ženske perspektive« u etnologiji, Uloga i položaj žene u tradicijskoj kul
turi, Godišnja skupština H ED -a, 26-27. 1. 1981.
1982 [Diskusija na evropskoj i povijesnoj sekciji], First International Conference on Re
search and teaching Related to Women, Montreal, Canada, 26. 7. 4. 8. 1982.
1982 Problem odnosa spolova u znanstvenom i publicističkom radu Vere Stein Erlich,
Sociologija, antropologija i etnologija, Sociološko društvo Hrvatske i Hrvatsko et
nološko društvo, Zagreb, 17-18. 12. 1982.
1983 Nachkriegszeit und 1950er Jahre in Kroatien, 4. Historikerinnentreffen, Berlin,
Martz 1983.
1983 The Typology of the 1960’s Women’s Liberation Movement in the USA, The Cru
cial Decade, America in the 1960s, Dubrovnik, IUC, 10-15. 10. 1983.
1984 Emanzipatorische und integrative Tendenzen in der Frauebewegung Jugoslawiens,
5. Historikerinnentreffen, Wien, 16-19. 1984.
1984 Problemi istraživanja historije SFR J 1945-1980, Institut za historiju radničkog po
kreta Hrvatske, Zagreb, 6-7. 1984.
1984 A FŽ kao potencijalni čimbenik procesa kulturne mijene tijekom razdoblja N OBe, Vloga in obmečje razlike v materijalističnoj teoriji II, Židovsko vprašanje, Ljub
ljana, 20. -22. 12. 1984.
1985 The Fate of the Institution of Family in the Period of Revolutionary Change in
Society, Die gesellschaftliche Stellung der Frau, Berlin, 3-7. 9. 1985.
1985 Prvi kongres A F Ž -a Hrvatske, Putovi integracije žena u socijalističko društvo,
Oslobođenje Hrvatske 1945., Institut za historiju radničkog pokreta Hrvatske, Za
greb, 22-24. 5. 1985.
1985 Der Utopie entgegen - das Bild der »Meuen Frau« wahrend des Befreiungkampfes in Jugoslawien, 6. Historikerinnentreffen, Bonn, 28-31. 5. 1985.
1986 Emancipated Integration or Integrated Emancipation, the case of post-revolutio
nary Yugoslavia, International Conference on Women’s History, Amsterdam, 24-27.
3. 1986.
Sažetak objavljen u: International Conference on Women’s History, Eds. de Bruijin,
de Wildt, str. 159-161.
1987 Miss. Onslow - In the Search of a Biography, University of Bredford Conference,
Black Lambs and Grey Falcons, Bredford, 3-5. 4. 1987.
1987 Horses, Women, Wars, etc., On the Difficulties of Founding Women’s History in
Yugoslavia, The Third International Interdisciplinary Congress on Women, Trinity
Colledge, University of Dublin, 6-10. 7. 1987.
1987 Žene migranti kao zanemarena »manjina«, Iseljenici u radničkom pokretu zemalja
iseljenja, Zagreb-Maribor, 7. 9. 987.
1988 Mjesto i zadaća Antifašističke fronte žena u postrevolucionamim mijenama
društva (NR Hrvatska 1945-1953), Razvoj, dileme i perspektive jugoslavenskog so
cijalizma, Institut za historiju radničkog pokreta i Centar CK SK J za idejno-teorijski rad »V. Bakarić«, Zagreb, 10. -11. 3. 1988.
1988 Nova Nova godina, Uloga A F Ž -a u stvaranju tradicije, Godišnji sastanak Hrvat
skog etnološkog društva, Zagreb, 3. 6. 1988.
�BIB LIOG RAFIJA R A D O V A LYDIJE SKLEVICKY
307
1988 Women and Postrevolutionaiy Invention of Tradition, 12th ICAES (SymposiumCurrent Issues in the Anthropology of Gender), Zagreb, 24-31. 7. 1988.
1989 Frauen in der Politik, 70 Jahre Frauenwahlrecht, Bonn/Konigswinter 19 -21 1
1989.
1989 Kako se svetkovao 8. mart?, Osmi marec - da ali ne; okrugli stol, Ljubljana 1 2
1989.
’
1989 Emanzipation und Organisation: Die Antifaschistische Frauenfront Jugoslawiens
in den Postrevolutionaren Veranderungen der Gesellschaft, Frauen in der Politik,
Wirtschaft und Wissenschaft, Wurzburg, 21. 6. 1989.
1989 Revolution - ein Thema fur Frauen?, Literatur - Frauen - Revolution, Paderborn
19-22. 9. 1989.
1989 Profesija etnolog, Analiza pokazatelja statusa profesije, 23. kongres SEDJ, Zadar
26 - 27. 10. 1989.
Radio i TV emisye
1984 Uredila seriju od pet emisija o: Američkim studijima; napisala uvodne napomene
i komentare tekstova, Treći program Radio Zagreba, siječanj i veljača 1984.
1984 Uredila seriju od tri emisije: Temelji naše socijalne antropologije, Treći program
Radio-Zagreba, srpanj 1984.
1989 Govorila o temi: Osmi mart - simbol trajne ambivalencije položaja žena, Prvi pro
gram Radio Zagreba, 8. 3. 1989.
1989 Pripremila prilog o tradicijama (nakon arhivskog istraživanja i upoznavanja etno
loške literature) povodom »Prvog aprila«, TV Zagreb, (snimljeno 31. 3. 1989).
1989 Pripremila prilog o božičnim običajima, Prvi program Radio Zagreb (obrazovni),
(snimljeno 8. 12. 1989), emitirano 25. 12. 1989.
1989 Pripremila prilog o božičnim običajima, Omladinski radio, Zagreb (snimljeno 18.
12. 1989), emitirano 24. 12. 1989.
1989 Napisala scenarij (u suradnji s Lj. Grgurićem) o božičnim/novogodišnjim tradici
jama, Obrazovni program TV Zagreb, emitirano 29. 12.1989. pod naslovom »Sretna
Nova godina«.
1989 Sudjelovala s kratkim prilogom o »revolucionarnom osporavanju tradicije« u emi
siji o božičnim običajima, TV Zagreb, (snimljeno 19. 12. 1989).
Recenzjje, prikazi i osvrti
1977 Lazarević, Aleksandra Sanja: Život i djelo braće Seljan, Etnografski muzej u Za
grebu, 1977, 128 str., Časopis za suvremenu povijest, Zagreb, IX, 3, str. 143-148.
1980 Sociologija, marksizam i posebne znanosti, Redovna skupština Sociološkog društva
Hrvatske, Časopis za suvremenu povijest, Zagreb, XII, 3, str. 201-208.
1980 Redovni godišnji sastanak Hrvatskog etnološkog društva, Časopis za suvremenu po
vijest, Zagreb, XII, 3, str. 208-214.
1981 The Reversible World, Simbolic Inversion in Art and Society, Barbara A. Babcock,
Ed., Narodna umjetnost, Zagreb, 18, str. 353-361.
1981 Uloga i položaj žene u tradicijskoj kulturi, Redoviti godišnji sastanak Hrvatskog
etnološkog društva, Zagreb, 26. i 27. siječnja 1981, Časopis za suvremenu povijest,
Zagreb, X III, 2, str. 187-194.
1981 Ženski svijet, Reprint, Konferencija za aktivnost i ulogu žene u društvenom raz
voju RK SSRNH i Izdavački savjet časopisa Žena, Zagreb, 1979, Časopis za suvre
menu povijest, Zagreb, XIII, 2, str. 176-179.
�308
K O N JI, ŽE N E , R A T O V I
1982 Vujačić, Vidak: Etos Crnogorke, Tradicionalni oblici i sadržaji u životu Crnogorke,
Narodna umjetnost, Zagreb, 19, str. 294-296.
1983 Radnički pokret i feminizam, Izvještaji iz četrnaest zemalja, urednik Emest Borneman, 1981, Časopis za suvremenu povijest, Zagreb, XV , 2, str. 212-216.
1985 Dunja Rihtman-Auguštin, Struktura tradicijskog mišljenja, Školska knjiga, Zagreb
1984, Filozofska istraživanja, Zagreb, V, 13, str. 386-389.
1985 Vjeran Katunarić, Ženski eros i civilizacija smrti, Naprijed, Zagreb 1984, Filozof
ska istraživanja, V, 15, str. 853-856.
1985 & Andrea Feldman: U povodu šestog međunarodnog susreta historičarki, Časopis
za suvremenu povijest, Zagreb, X V II, 2, str. 139-146.
1986 Informacija o Međunarodnoj konferenciji o povijesti žena (International Confe
rence on Women’s History - ICWH), Amsterdam, 24-27. 3. 1986, Časopis za su
vremenu povijest, Zagreb, X V III, 1, str. 195-199.
1987 Rat u Španjolskoj 1936-1939. i jugoslavenski interbrigadisti, (Muzej revolucije na
roda Hrvatske, 18. 12. 1986. — 1. 2. 1987), Naše teme, Zagreb, X X X I, 8-9, str.
1342-1343.
1987 Novi putovi proučavanja, Uz zbornik radova »Socijalna struktura«. Biblioteka
»Revija za sociologiju«, Zagreb 1986. [Vjesnik], Zagreb, 21. 4. 1987. [bez apg.].
1988 Iveković, Rada: Sporost - oporost, Svijet, Zagreb, 13, 17. 6. 1988, str. 32.
1989 Badinter, Elizabeth: Jedno je drugo, Svjetlost, Sarajevo 1988, Svijet, Zagreb, 2, 27.
1. 1989, str. 36.
1988 Rihtman-Auguštin, Dunja: Etnologija naše svakodnevice, Školska knjiga, Zagreb
1988, Etnološka tribina, Zagreb, 11, str. 169-170.
1988 Koonz, C.: Mothers in Fatherland. Women, the Family and Nazi Politics, Me
thuen, London 1988, Časopis za suvremenu povijest, Zagreb, 20, 1-2, str. 233-235.
1988 Stojić, D.: Prva ženska partizanska četa, Konferencija za društvenu aktivnost žene
i porodice R K SSRNH, Historijski arhiv Karlovac, Karlovac 1987, Časopis za su
vremenu povijest, Zagreb, 20, 1-2, str. 233-237.
1988 & Anamarija Starčević-Štambuk: »Demos«, Berlin, Etnološka tribina, Zagreb, 11,
str. 176-177.
1989 Gay, Peter: Freud for Historians (Freud za povjesničare), Oxford University Press,
New York/Oxford 1985, Časopis za suvremenu povijest, Zagreb, 21, 1-3, str. 231—
235.
1989 Jakob Volčič in njegovo delo, Zbornik prispevkov in gradiva = Jakov Volčić i
njegovo djelo, Zbornik priloga i građe [Jakov Volčić und sein Werk, Sammlung
von Beitragen und Material - Jakov Volčić and his Work, An Anthology of Con
tributions and Fieldwork Materials), Hg. von Jurij Fikfak, Istarsko književno
društvo »Juraj Dobrila«... [etc.], Pazin... [etc.], 1988, Demos, Berlin, 29, 3, str. 161.
1989 National report on ongoing research projects on ’The changing role of women in
society’ in Yugoslavia, u: A Documentation of Current Research Projects in Progress
1984 - 1987, edited by W. Richter... [et al.], Akademie Verlag, Berlin (D D R), str.
706 - 707.
1989 Novi teorijski nered, Žarana Papić: Sociologija i feminizam, IIC, Beograd 1989,
Danas, Zagreb, 23. 5. 1989, str. 48.
1989 Rajković, Zorica: Znamenje smrti [Zeichen des Todes], Izdavački centar R ije
ka/Zavod za istraživanje folklora, Rijeka/Zagreb, 1988, Demos, Berlin, 29, 3, str.
165-166.
1989 Rihtman-Auguštin, Dunja: Etnologija naše svakodnevice, Školska knjiga, Zagreb
1988, Narodna umjetnost, Zagreb, 26, 1989, str. 245-247.
1989 Rihtman-Auguštin, Dunja: Etnologija naše svakodnevice [Ethnologie unseres AlItagslebens - The Ethnology of Our Eveiyday Life], Školska knjiga, Zagreb 1988,
Demos, Berlin, 29, 3, str. 157.
�B IBLIOG RAFIJA R A D O V A LYDIJE SKLEVICKY
309
1989 Supek, Olga: Ethnology in Croatia, »Etnološki pregled«, 23-24 (Beograd 1988),
Demos, Berlin, 29, 3, str. 161.
1989 U kralja od Norina, Priče, pjesme, zagonetke i poslovice s Neretve [Bei Konig
Norin, str. Erzahlungen, Lider, Ratsel und und Sprichworter von der Neretva In the Land of King Norin, str. Stories, Poems, Riddles and Poverbs from Neretva
River], Hg. von Maja Bošković-Stulli unter Mitarbeit von Zorica Rajković, Gale
rija Stećak, Metković-Opuzen, 1987, Demos, Berlin, 29, 3, str. 216.
1989 Zečević, Divna: Hrvatske pučke pjesmarice 19. stoljeća [Kroatische populare Liederbucher des 19. Jahrhunderts - Popular Croatian Secular and Religious Songbooks in the 19th Century], Izdavački centar »Revija«, Osijek 1988, Demos, Ber
lin, 29, 3, str. 220.
1990 Europa, Le tradizioni popolari del Natale, a cura di Paolo De Simonis, Comune
di Firenze, Firenze 1985, Narodna umjetnost, Zagreb, 27, str. 267.
Novinski članci:
1978
1982
1987
1987
1987
1987
1987
1987
1987
1987
1987
1987
1987
1987
1987
1987
1987
1988
1988
1988
1988
1988
1988
1988
1988
1988
1988
1988
1988
1988
Ne teorija, samo otvaranje vrata, Vjesnik, Zagreb, 14. 11. 1978, str. 13.
Nedovoljno je samo biti u pravu, Danas, Zagreb, 30, 14. 9. 1982, str. 74-75.
Tri revolucije Giuseppine Martinuzzi, Svijet, Zagreb, 11, 22. 5. 1987, str. 44.
Vještice još gore, Svijet, Zagreb, 13, 19. 6. 1987, str. 44—
45.
Stranka ispred vremena, Svijet, Zagreb, 14, 3. 7. 1987, str. 42-43.
Priča o životu, Svijet, Zagreb, 15, 17. 7. 1987, str. 42.
Bit će skoro propast svijeta, Svijet, Zagreb, 16, 31. 7. 1987, str. 42-43.
Crvena Emma, Svijet, Zagreb, 17, 14. 8. 1987, str. 41.
Grijeh koji je nemoguće imenovati, Svijet, Zagreb, 18, 28. 8. 1987, str. 44-45.
Junakinje nove zemlje, Svijet, Zagreb, 19, 11. 11. 1987, str. 46-47.
Nevine u ludnici, Svijet, Zagreb, 20, 25. 9. 1987, str. 42.
Borba srca s razumom, Svijet, Zagreb, 21, 9. 10. 1987, str. 46-47.
Kad riječi siluju, Svijet, Zagreb, 22, 23. 10. 1987, str. 30.
Treći Reich, Drugi spol, Svijet, Zagreb, 23, 6. 11. 1987, str. 32-33.
Kad žene marširaju, Svijet, Zagreb, 24, 20. 11. 1987, str. 30.
Raj žena, Svijet, Zagreb, 25, 4. 12. 1987, str. 32.
Sjećanje na budućnost, Svijet, Zagreb, 26, 18. 12. 1987, str. 43.
Dobri dusi feminizma, Svijet, Zagreb, 1, 1. 1. 1988, str. 11-12.
Patuljaste amazonke hrvatskog feminizma, Svijet, Zagreb, 2, 15. 1. 1988, str. 43.
Crna majka Eva, Svijet, Zagreb, 3, 29. 1. 1988, str. 40-41.
Genijalne gubitnice genija, Svijet, Zagreb, 4, 12. 2. 1988, str. 28-29.
Jajnici na tanjurima, Svijet, Zagreb, 5, 26. 2. 1988, str. 32.
Izmišljanje tradicije, Otkada se zapravo i zašto slavi međunarodni dan žena, Da
nas, Zagreb, 316, 8. 3. 1988, str. 69-70.
Bolest kao subverzija, Svijet, Zagreb, 6, 11. 3. 1988, str. 42-43.
Svoga tela gospodarice, Svijet, Zagreb, 8, 8. 4. 1988, str. 30-31.
Drugovi i ljubavnici, Svijet, Zagreb, 9, 12. 4. 1988, str. 42-43.
Sloboštine nepokorene žene, Svijet, Zagreb, 10, 6. 5. 1988, str. 43.
Dugi marš života Ding Ling, Svijet, Zagreb, 11, 20. 5. 1988, str. 32-33.
Od Samoe do slave, Svijet, Zagreb, 12, 3. 6. 1988, str. 32-33.
Bomba s ukrasnom vrpcom, Svijet, Zagreb, 16, 29. 7. 1988, str. 36-37.
�310
K O N JI, ŽE N E , R A T O V I
1988 U potrazi za zaboravljenim spolom, Svijet, Zagreb, 25, 2. 11. 1988, str. 37.
1988 Darovima razveselimo najbliže, Svijet, Zagreb, 26, 16. 12. 1988, str. 33.
1988 Neke nove svilene bube, Svijet, Zagreb, 27, 30. 12. 1988, str. 26.
1989 Naša gospa od Tibeta, Svijet, Zagreb, 1, 13. 1. 1989, str. 36.
1989 Dan koji sviće nadom, Svijet, Zagreb, 5, 10. 3. 1989, str. 12-13.
1989 Pobačaj pred carskim rezom, Svijet, Zagreb, 8, 21. 4. 1989, str. 12-13.
1994 Sumrak stare tradicije,
Nova
Nova godina: Božić 1945-1948, Vijenac,Zagreb, II,
1994, 26 (22.12.199 4), str. 17-18 = Nova godina - od »Mladog ljeta« k političkom
ritualu, Etnološka tribina, Zagreb, 11, str. 59-72 = Nova Nova godina - ili kako
se kalila tradicija, Gordogan, Zagreb, 11,1990, 29-30, str. 88-109 = The new New
Year, Or, how a tradition was tempered, translated by Dorothea Hanson, Berke
ley, East European Politics & Societies, 4, 1990, 1, str. 4-29.
Dokumentacijska građa pohranjena u
Institutu za etnologiju i folkloristiku u Zagrebu
I. D o k u m e n ta c ija Instituta za etnologiju i folkloristiku u Z a g re b u
1. Žene i moć - povijesna geneza jednog interesa. Magistarski rad 1984. 173+49 str.
IE F rkp. 1281.
2. Politički rituali 1988/1989. T V program; IE F video 127.
3. Izlozi i prodajni štandovi prigodom 8. marta 1989. u Zagrebu; IE F foto 27659-27694
(snimio Ivan Lozica).
4. 8. mart u Zagrebu; 1989; IE F foto 28252-28315, 28446-28451 (snimio Ivan Lozica).
5. Emancipacija i organizacija. Uloga Antifašističke fronte žena u postrevolucionamim
mijenama društva i kulture (NR Hrvatska 1945-1953); nedovršena doktorska diser
tacija; 1989. 127 str. IE F rkp. 1444.
6. & Dunja Rihtman-Auguštin: T V emisija »Sretna vam Nova Godina« 29. 12. 1989;
IE F video 128.
II. D isketo tek a
1. Kalendar običaja, Izvještaji, Kutija V, 18, 19.
2. Disertacija, Kutija V, 26/I-VI.
III. O stavština
Tematske hemeroteke:
1. Kalendar narodnih/pučkih tradicija
(Božić, Sv. Valentin, Uskrs, 1. april, Dan mrtvih, Dan maturanata, rođendan/imen
dan).
2. Politički rituali [do 1990.]
(Božić, Nova godina, 8. mart, 1. maj, Dan mladosti, Dan borca, Dan ustanka naroda
Hrvatske, Dan Republike; suvremena politizacija simbola; odnos prema tradiciji;
oživljavanje starih tradicija; stvaranje/izmišljanje novih tradicija).
3. Ženska povijest
�BIBLIOG RAFIJA R A D O V A LYDIJE SKLEVICKY
3 11
R ecenzije ki\jige A ntropologija ž e n e :
Iveković, Rada: Antropologija žene, Politika, Beograd, 1984, (28. 4. 1984), [bez pag. ]
Jovanović, Bojan: Kritika androcentrične antropologije, Književne novine, Beograd, 1985,
686 (15. 4. 1985.), str. 8.
Jovanović, Maja: Žene i njihova posebna antropologija, Delo, [Beograd], X X X , 1984, 10,
str. 152-154.
Karanović, Zoja: Antropologija žene, Polja, Novi Sad, 1984, 301, str. 156.
Kuzmanović, Jasmina: Rod, a ne spol, Danas, Zagreb, 1984, 113 (16. 4. 1984), str. 62.
Panasiuk, Branislava: Feminizam kao kulturna alternativa, Iz feminističkog ugla, Glas
omladine, [Beograd],
Rihtman Auguštin, Dunja: Antropologija žene, zbornik, Žena, Zagreb, 42, 1984, 3, str.
77-79.
Sabalić, Ines: Žene, »Zagrebačka škola«, Nin, Beograd, 1984, (6. 5. 1984), [bez pag.]
Stojanović, Olga: Žene za žene, Mladost, Grad, 1985, 1406, (14. 1. 1985.), [bez pag.]
Supek-Zupan, Olga: Antropologija žene, priredile i predgovor napisale Žarana Papić i
Lydia Sklevicky, Narodna umjetnost, Zagreb, 21, 1984, str. 151-152.
(A): O antropologiji žene, Večernji list, Zagreb, 9. 4. 1984, str. 5.
D.
N.: Žena na margini, Feminizam kao alternativna kultura, Dnevnik, [Novi Sad], 1984,
(17. 11. 1984.), str. 17.
O Lydiji:
Jelavić, Željka & Maja Povrzanović: In memoriam Lydia Sklevicky (1952-1990), Etno
loška tribina, Zagreb, 20, 1990, 13, str. 135-136.
Kašić, Biljana: Lydia Sklevicky 1952-1990, Časopis za suvremenu povijest, Zagreb, 1990,
22 (1-2), str. 257-260.
Kuzmanović, Jasmina: Lydia Sklevicky, In memoriam, Svijet, Zagreb, 1990, 3 (9. 2.1990),
str. 30.
Mežnarić, Silva: Lydia, 7. 5. 1952-21. 1.1990, In memoriam - Lydia Sklevicky, Gordogan,
Zagreb, 11, 1990, 29-30, str. 6-7.
Pavlović, Mirena & Sanja Magdalenić: Pregled dokumentacijske građe Z IF -a 1984—
1988, Narodna umjetnost, Zagreb, 1989, 26, str. 202.
Pavlović, Mirena & Olgica Tomik: Pregled dokumentacijske grade Instituta za etnologiju
i folkloristiku 1989-1993, Narodna umjetnost, Zagreb, 31, 1994, str. 401.
Rihtman-Auguštin, Dunja: Lydia Sklevicky (1952-1990), In memoriam, Oko, Zagreb,
1990, 3 (8. 2. 1990.), str. 26.
Starčević-Štambuk, Anamarija: Popis objavljenih radova suradnika Instituta za etnolo
giju i folkloristiku od 1989. do 1993. godine, Narodna umjetnost, Zagreb, 31, 1994,
str. 370-371.
[s. n. ]: Sklevicky, Lydia - Bibliografija objavljenih radova u 1989. godini /[podatke pri
redila Anamarija Starčević Štambuk], Gordogan, Zagreb, 11, 1990, 29-30, str. 8.
Lydia Sklevicky, 7. 5. 1952. — 21. 1. 1990. Kruh & Ruže 3, Tematski broj časopisa Ženske
infoteke, Zagreb, zima/proljeće 1995, 41 str.
P rired ila
A n am arija S tarčev ić Štam bu k
�IZDAVAČ
DRUGA.
Nina Zečković
Sanja Iveković
Radmila Zdjelar
ŽENSKA INFOTEKA
Zagreb, Berislavićeva 14
ZA IZDAVAČA
Đurđa Knežević
GRAFIČKA PRIPREMA I TISAK
Duriewc d.o.o.
Zagreb, Sm odekova 2
UVEZ
Librokon
Zagreb, P laninska 2
Objavljivanje ove knjige podupro je Institut »Otvoreno društvo« — Hrvatska
Izdavačka djelatnost Druga pokrenuta je i potporom Frauen Anstiftunga — Hamburg
�Često se događa u pisanju
biografija ličnosti čiji su ideali
bili veći od života da sam
njihov život bude idealiziran,
osakaćen , sveden na sjene...
Ostaju kltšei... Rigor mortis
koji ne popušta u povijesnom
sjećanju .
Lydia Sklevicky majka kćeri Nane,
feministica i znanstvenica, rođena u
Zagrebu 7. svibnja 1952,
smrtno stradala u prometnoj nesreći
21. siječnja 1990.
�Želim vam da živite u zanimljivom
vremenu, opaka je kletva u istočnjačkim
kulturama. Zanimljivo vrijeme je i
nedefinirano vrijeme, bremenito
mogućnostima, ali i izborima, čija
pogibeljnost nije na prvi pogled lako
prepoznatljiva.
U onoj mjeri u kojoj je budućnost
proizvod svjesne odluke, mjerit će se
naša odgovornost za nju. No pritom
nikada ne treba zaboraviti da se
budućnost može prikazati pod
obrazinom prošlosti.
�
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Knjige
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
M
Knjiga
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Konji, žene, ratovi
Creator
An entity primarily responsible for making the resource
Lydia Sklevicky
Publisher
An entity responsible for making the resource available
"DRUGA", Zagreb
Date
A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource
1996.
Contributor
An entity responsible for making contributions to the resource
Odabrala i priredila Dunja Rihtman Auguštin
Rights
Information about rights held in and over the resource
"DRUGA", Zagreb
Format
The file format, physical medium, or dimensions of the resource
PDF
Language
A language of the resource
Hrvatski
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
M-71
Coverage
The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant
316 str.
AFŽ Jugoslavije
antropologija
emancipacija
Lydia Sklevicki
položaj žene
povijest
ženska istorija
ženska prava
-
http://afzarhiv.org/files/original/21224f259dcc66fb1e0232f120a39a06.pdf
c45708b1bc3d36a4b6bef962e5d4b783
PDF Text
Text
»MOSTAR U BORBI ZA SLOBODU<<
Knjiga 4
IZDAVACKI SAVJET
DZemal Alikalfic (predsjednik), Alija Bijavica, Adil
Bijedic, Du8an Capin, Safet Cisic, Zulfikar DZankic,
B.ranko Dz·eletovic, Ljubo Gordie, Stjepan Ivankovic,
Ante KaraCic, Alija-Ala Kreso, Hamida-Mida Malkoc,
Dragica Maslov, Danica Mi!icevic, dT Mi!ojka Nadazdin, Nada Novak, Asim Pervan, Boro PiStalo, Martin
Raguz, Mensur Seferovic, Salko Selimotic, Mustafa
Udovii\ic, :Kresimir Vidovic
REDAKCIJA
Mensur Seferovic (odgovorni urednik), Ljubo Gordie
(sekretar), Nada Novak, Asim Pervan, Boro PiStalo,
Salko Selimotic, Kresimir Vidovic
RECENZENTI
Va.ko Gnjatic
Lnt. Cedomil Milieevic
Ediciju »MOSTAR U BORBI ZA SLOBODU«
pokrenuo je i njeno izdavanje organizovao Opiitinski
odbor Saveza udruzenja boraca NOR Mostar
MAHMUD KONJHOD:ZIC
MOSTARKE
(Fragmenti o revolucionarnoj djelatnosti i patriotskoj
opr•edjeljenosti zena Mostara, o nj"hovoj borbi za slobodu i socijalizam)
�I
I
I
l
BORAC S NOVINARSKIM PEROM
Dos!ovno taka: borac s novinarskim perom
Mahmut Konjhodzic. Umro je nocas u 75. godini,
negirajuci poma!o zastraiiujuce bi!tene o zdravstve~
nom stanju novinara. Jer, za svoga novinarskog veka
koji je trajao gotovo pedeset godina nije se nikad i!a!io da je umoran, da je iscrp!jen, posustao. NapuiitajuCi nas, kao da je svoje novinarsko pero samo odlo-
zio, odo!evajuci, jakoiicu duha, kona.Cnoj fizii'.koj nemoCi.
Znai'.ajna !ii'.nost jugos!ovenskog zurna!izma, dugogodiSnji novinar >>Politike-H i drugih listova i agencija, delovao je u Sirokom vremenskom i druStvenom
rasponu, kroz tri razdob!ja: bio je novinar pre rata, u
partizanima i u svim ovim godinarfl,a socijali.stiCke
izgradnje, do nedavnih dana.
Roden 27. oktobra 1905. u Ljubuskom, oprede!io
se za novinarsku profesiju 1932. postavsi te godine
dopisnik »-Politike<< najpre iz svog zaviCaja, zatim iz
Mostara pa Sp!ita. Kao svriieni pravnik, baveci se i
sudijskim znanjem, sve je viSe ulazio u novinarstvo,
taka da mu se u godinama pred rat sasvim posvetio,
prese!ivsi se u Zagreb, gde je bio sef »Po!itikinog« dopisniStva. U »Politici<< je naroCito negovao reportaZu
s naglaSenom socijalnom notom. Kao novinar s.aradi-
vao je sa Boi!idarom Adi!ijom, sa U RS-ovim sindikatima i sa SBOTI-jem, uoci rata Clan je inicijcitivnog
5
�odbora za osnivanje druiitva prijatelja SSSR-a za Hrvatsku, zajedno sa Augustom Cesarcem, Antunom
Augustincicem i drugim naprednim intelektualcima.
Za vreme okupacije ubrzo se ukljucio u ilegalni
1·ad, kao clan novinskog odeljenja zagrebackog NOO-a,
radeCi u redakcijama n·Vijesti<< i
~,.Narodna
borba-«. Po
preporuci zagrebacke partijske organizacije upucen je
u Otocac, u propagandno odelenje ZAVNOH-a i u re-
PORUKE I OCEKIVANJA
(Umjesto predgovora)
dakciju ,.,.Vjesnika .... , u kojoj je, kao reporter, radio do
oslobodenja zemlje. Bio je Clan prve ratne redakcije
Tanjuga, dopisnik ove agencije iz Hrvatske i dopisnik
i urednik nekoliko listova koji su izlazili u toku narodnooslobodUacke borbe. Iz tog razdobljasacuvao je
i mnoge zabeleiike koje je kasnije karistio u svojoj
bogatoj publicistickoj delatnosti. U KPJ primljen je
·
·
1944. godine.
Urednik "Vjesnika", pot om urednik Tan juga i njegov dopisnik iz Kaira - prve su Konjhodziceve duznosti posle rata. Slede urednicke funkcije u sarajev-
Pisac ave knjige Mahmud Konjhodzic nije stigao,
na zalost, da procita ili sasluiia miiiljenja ucesnika
narodnooslobodilackog pokreta u Mostaru kojima se
- iialjuci im svoju posljednju verziju rukopisa »Mostarke« (prva verzija je imala 450 kucanih strana, druga 320, treca 383, a ova koju objavljujemo
- obratio pismom s naslovom ,.>-Poruka i molba autora drugovima recenzentima i lektoru ...., koje je poCeo rijeCima:
skim listovima HOslobodenje.-.. i >-l-Crvena zvijezda ...., pa
u redakcijama ,.:,.Barbe.... i >>Jugopresa<< U Zagrebu, Za-
tim rad u Uredu za informacije Izvriinog veca Sa bora
SR Hrvatske __. dq penzionisanja.
Autor je veceg broja knjiga koje predstavljaju
znacajan doprinos naiioj publicistici, posebno u tematskoj oblasti narodnooslobodilacke borbe i revolucije. Objavio je, pored ostalih, ove knjige: »Vidio sam
Egipat, (1956), »Na hiljadu frontova« (1959), »Od
Kupe do mora, (1963), »Sisak 1941« (1969), ··Kronika
o ljubuiikom kraju« (prvi deo, 1974) i »Rijeci istine«
(1975).
Povodom 70-godiiinjice i!ivota Mahmudu Konjhodi!icu dodeljena je, 1976, nagrada za i!ivotno delo ,.,.MoSa Pijade«.
(S. Ostojic, »Politika«, 13. novembra 1979)
6
i
d
,
,.,.u ovom rukopisu pominje se hiljade Cinjenica,
mnogo imena, mjes,ta i dogadaja, i biCu vrlo zahvalan
svima koji obrate ftarocitu pai!nju na nedostatke svih
vrsta kojih u ovakvom rukopisu lako maze l>iti. Osobito molim da se povede racuna o eventualnom ponavljanju, ako ga joS irna, da to briSemo ... -<~
CekajuCi odgovor iz Mostara, spreman da briiie
sve !ito jesuviiino ida dopisuje sve !ito je novo i l>olje,
u grozniCCwom iSCekivanju da, kako dal,je piSe, ,.,.(:uje
opiiti utisak o tekstu - da li privlaci paznju danaiinjeg citaoca, da li je preko stranica saopiitio ono sto
je osnovno - o masovnosti pokreta, o bratstvu i jedinstvu, da li citalac maze osjetiti ko to sve stvara i
organizuje, da li svuda vidi organizacije -· Partiju,
SKOJ, AFZ itd, i uopiite organizovanost borbe,,, ocekujuci podui!e vremena odgovor o svemu tome !ito je
napisao - pretekla ga je iznenadna bolest i neoceki7
�vana smrt, 12. novembra 1979, u 75. god.ini zivota, te
tako ne doi!eka da vidi ovo svoje, posljednje spisateljsko djelo.
Ali, vratimo se Konjhodzicevim porukama i ocekivanjima, tekstu u kame pise:
»Posto je odluceno da se napiiie knjiga o zenama
Mostara i o njihovoj borbi, a kako je gotovo oko cetiri hi! jade zena na razne nai!ine pomagalo borbu, svakome mora biti jasno da se u jednoj knjizi ne moze
opisati sva borba zena tog grada. To su beskrajni i
nesagledivi romani i sudbine poi!ev od onih mladih
djevojaka koje su uzele puiike u ruke do starica koje
su u svojim njedrima i!uvale letak ili bombu.
Sigurno je da postoji u dokumentima i sjecanjima
!judi bogat materijal o borbi mostarskih zena i da bi
se o toj temi moglo napisati nekoliko knjiga.
Ova prva knjiga nikako ne moze biti tako obimna
da obuhvati sve, jer to bi bile hiljade stranica, a takve
knjige se i ne pisu. Zato se u ovoj knjizi prvencu o
velii!anstvenoj borbi zena jednoga grada moralo pribjeci samo izno!ienjem isjei!aka iz te velike borbe. Ovo
je samo poticaj za dalja istrai!:ivanja i za stvaranje
novih dje!a. Ovo je samo pokuiiaj da se na pojedinai!nim primjerima pokaze, bar donek!e, kako se ta velika borba vodila. U osta!om, nisu ovi prim jeri uzeti
samo zato da bi se vidje!o kaka je neka od ucesnica
lii!no prei!ivljava!a zbivanja, nego prije svega da bi
se zbivanja osvijet!ila i na primjerima pokazala opiita
cjelina borbe. Iz doziv!jaja nekolicine zena vide se i
oblici rada i borbe, naCin organizacije, svenarodnost,
bratstvo i jedinstvo i op!itenarodna ze!ja da se pobijedi stra!ian neprijate!j, a i osjecaj za samozaiititu i
svenarodnu odbranu u najtezim trenucima istorije
na!iih naroda.
Posebna paznja morala je biti pok!onjena osnovnoj zadaci: da se materija! !ito pristupacnije pruzi i!i8
taocu, narocito mladem, pa i onome koji se joii nije ni
rodio. I na njega treba misliti kad se piiie ovakva knjiga ako hocemo da tradicije velike revo!ucije prenosirno na m!ade i najmlade, a svakako smo duz)1i da
sastave knjiga, stil, nacin pisanja i sve ostalo pri!agodimo citaocima, da im knjiga bude pristupai!na i
zanim!jiva. Zaista je potrebno da u ovakvim knjigama ima !ito viiie dobrih i zanimljivih prica o dozivljajima revolucionarki, o njihovim junaStvima, podvizima, susretima sa surovim neprijateljem, a stradanjima i zrtvovanju.
Prema svemu tomu, moram se izviniti svima kojih nema u ovoj knjizi i o kojima sam prema!o pisao.
Njihovi romani i price ostaju za druge knjige, jer
Mostarke po svojoj borbi i zrtvama odista zasluzuju
da joii mnogo knjiga o njima ugleda svjetlost dana.
Ovo neka bude sarno skroman pocetak.«
Tako pi!ie Mahmud Konjhodzic, pisac koji je znao
da je njegova knjiga samo jedna od desetak drugih
koje se pripremaju u ediciji »Mostar u borbi za slobodu« (tri su objav!jene prije neko!iko godina) u kojima ce se takoae' govoriti o Mostarkama na borbenom partizanskom po!ozaju. Takve su knjige: ,Tajna
partijske iitamparije« - o majci nekoliko sestara i
brace• Muiitovica u cijoj je kuci u toku rata neprekid·
no radila i!egalna !itamparija (i o drugim zenama koje
su radile na tim opasnim i znacajnim pos!ovima);
»Mostarski proleterski bata!jon«- o m!adicima i.dfevojkama koji su s puskom u ruci vodili bitku i u toj
bici mnogi od njih i poginuli, »Dijagonale mostarskih
skojevaca«, >~Narodn.a vlast u okupiranom gradu~~,
»Kuriri« i drugi tekstovi koji ce biti iitampani do
1984. godine.
Na kraju ostaje nam samo toliko da od desetak i
viiie pisanih miii!jenja i primjedbi (Dzemala Alikal-
9
�fica, Drage Miletica, Nade Novak, Safeta Burine,
Reufa Dzabica, Fahre Lakiiiic, Dane Milicevic, Osma•
na Bikica, Hamide Cadre-Malkoc i drugih), povrh
mnogih sugestija koje je M. Konjhodzic sasluiiao u
pojedinaCnim i grupnim susretima sa uCesn-icima rata,
izdvojimo samo dvije, makar toliko, i da ih u kracim
izvodima predocimo citaocima: miiiljenje Safeta Bu-
Autor je uspio da izgradi lijepu i snaznu sliku teiike situacije u vrijeme okupacije i boravka okupatora
u gradu i u zemlji, koristeCi se svojim bogatim novinarskim iskustvom i djelimiCno ostvaruJuCi ono Sto
se od njega trazilo kad je dobio zadatak da izvriii jedan ovako sloZen posao -
rine, knjiZevnika, koji je svojevremeno proCitao drugu verziju rukopisa (320 strana) i koji je takode u
meduvremenu umro, i Reufa DZabiCa, jednog od om-
ladinskih rukovodilaca u Mostaru u toku posljednjeg
rata, koji je procitao trecu verziju teksta.
n-Odmah da ka:Zem-<-<, zapisao je S. Burina, >>smut-
ram da knjiga ima mnogo lijepih razmatranja, zanimljivog ulazenja u suiitinska pitanja borbe i otpora u
gradu Mostaru i okolini za vrijeme narodnooslobodilackog rata, zanimljivih detalja, dosta dragocjenih podataka o opstoj situaciji u gradu i medu gradanima,
)>-Mislim da je knjiga v,.eoma vrijedan, istinit, uv-
jerljiv i popularno pisan dokument koji svjedoci o
jednom vremenu daleko sire nego !ito je to samo b?rba Mostarki - !ito joj je posebna prednost. Provuceno je kroz nju sve osnovno sto autor spominje u molbi
o naprednim snagama, o borbi i borcima untitar grada i van njega, o saradnicima i protivnicima pokreta
borbe za oslobodenje, ubjedljivih dokumenata, pa cak
ustaiikih, italijanskih, njemackih, cetnickih i drugih.
Rukopis cesto detaljno upucuje na opiitu atmosferu i
djelatnost vlasti koje su uvijek neprijateljski raspolozene prema domacim snagama borbe i otpora. Na
mnogim mjestima su solid no razradene situacije i potkrepljene velilqm brojem zanimljivih detalja iz. akcija
recenzentima.
i nekih pronadenih neprijateljskih izvjeiitaja -
i 'o njihovim stvaraocima_. Vi-lo kOrisni su bili mnO-
gobrojni razgovori s tim akterima, od kojih je veCina
sigurno auten_tiCna -i preirl,a tom ist'orijski su_ taCni i
korisni i vrijedni za opiitu i detaljniju sliku pokreta u
gradu ... I Sto se dublje ulazilo u razvoj zivqta i borbe u gradu, posebno u djelovanje mostarskih zena
svih vjera i zanimanja, prikaz je bio bolji i zanimljiviji.
10
da piSe b ulozi Zena Mos..;
tarki u toku cetvorogodiiinje borbe naiiih naroda i
Mostara, u jednom taka kataklizmaticnom 7;eriodu
naiieg narodnooslobodilackog rata . .. Obuhva:ena ~e
u knjizi drui!tveno-politicka i borbena sztuaC?.Ja smh
godina od pocetka rata do sloma fa!iistickog neprija•
telja i oslobodenja grada i zemlje.«
Na prvoj stranici svoga miiiljenja Reuf Dzabic je
zabiljezio:
j
I
l
!
Ne bi trebalo ispustiti nijedan znacajniji dogadaj;
ali ni sire opisivati sudbinu pojedinih istaknutih ~ec
na . .. Pri svemu treba imati u vidu op~irnost knjige
(sada 3 83 kucane strane), jer obimna knjiga moiie postici suprotan efekat od zeljenog. SkraCivanje bi _s~
moglo postiCi izbjegavanjem ponavljanja ili. nabraJanja kakve su zadatke Mostarke izvriiavale u ilegalnom
radu ... Samo opisivanje dogadaja i sudbina dovoljno
jasn.o govori o karakteru i raznov.rsnosti z~dataka. Ta-_
kode bi se mogle zgusnuti i poJedine eptzode, kao t
svjedocenja pojedinih Mostarki o dogadajima i vlastitim sudbinama, ne- oduzimajuCi autentiCnost. Po mom
miiiljenju, stili nacin kazivanja su upravo onakvi kako
sam' i oCekivao ... InaCe, miSljenje drugarica sma.tmm najkompetentnijim.«
11
�Razumljivo, Redakcija posebno zahvaljuje predratnzm mostarskzm komunistima i vrsnim poz?lavaoci'11;<' prilika u Mostaru i njegovom proleterskom batalJonu - drugomma Cedomilu Milicevicu i Vasku
Gnjaticu, recenzentima koji su brizljivo i s punom
odgovo:~os~u procitali posljednju verziju rukopisa,
z~pazth, tZVJesne neprectznosti, nedoreCenosti ili previde u tekstu i tako, na najbolji moguci nacin, doprin!Jeh da rukopis dobije svoj sadasnji tok kazivanja.
J edan od njih, Vasko Gnjatic, politick; komesar Konjickog (Mostarskog) partizanskog bataljona 1941-1942, na kraju svoje recenzije saopstio ie svoju opStu ocjenu ove publikocije:
·
»U knjizi 'Mostarke' glav.ni junak je grad Mostar
sa svojim majkama, sestrama, djevojkama i Zenama.
To su ilegalke - borci u gradu, partizanke u odredu
i bri'!adi I»;edvodeni Komunistickom partijom JugoslamJe na celu sa drugom Titom. Bile su to radnice
uCenice, studentkinje, omladinke ili pak 'obiCne Zene~
- clanovi KPJ, SKOJ-a ili patriotkinje, pripadnice
jedne. sir?ke . mreze revolucionarnog pokreta cija je
orgamzac•Ja •zvanredno dobro funkcionisala. Djelatnost mostarskih zena i pored svih nedaca i -najgrublJeg nasrtaja od strane neprijatelja rijetko kada dozivljava neuspjeh i poraze. Mnoge od njih su se neustrasivo dri!ale (0 cemu knjiga upravo govori) i prosle kroz najteza iskuiienja od pocetka do kraja rata.
Mnoge od njih - ne iitedeci sebe - svoje zivote su
P?loi!ile za bolje sutra, za slobodu, za bratstvo i jed•nstvo.
Kako u vrijeme budenja revolucionarnog radnickog pokreta, u predvecerje a tako i u vrijeme revolucije, borba mostarskih zena je najtjesnje vezana· za
jedinstveni sindikolni i revolucionarni radnicki pokret. Sve akcije zena bile su vodene od strane radnicke klase, a docnije i njene partije. Naime, njihr>va
12
aktivnost je bila sastavni dio organizovane cjelokupne borbe radnicke klase Mostara. Taka treba posmatrati i vidjeti akcije mostarskih zena i njihov znaeajan
doprinos.
Kroz nezaboravne price i. svjedocanstva svojih junakinja autor rijeCima sliko i govori o jednom teskom
ali herojskom vremenu, posebno iz vremena okupacije, ilegalnih akcija u gradu Mostaru, gdje su zene
polozile ispit i pokazale pored hrabrosti svoju veliku
umjesnost i vjeiitinu. Svako njihova prica ili kozivanje govori IJ masqvnosti jednog po-kreta, dubokim
korjenima u narodu i gradanima Mostara. Te price,
vrlo cesto potresne i iskozane jednostavnim rijecima,
govore o velicanstvenoj bol'bi zena grada Mostara. Tu
se odslikava njihova juna8tvo, samoprijegor, patriotizam i koko se u toj borbi kovalo bratstvo i jedinstvo.
To je velika ljubav ne samo prema svom gradu, prema svojim najrodenijim: sinovi11'Z4, kCerima, braCi ili
I
mui!evima, nego mnogo viSe od toga, to je prezir i
mrznja okupatora i njegovih slugu - izdajniko svih
boja, zapravo to su primjeri koko se voli svoja rodna
gruda i kako se za. njenu slobodu vrijedilo boriti.
Izabrani su upravo oni primjeri koji docaravaju
borbenu situaciju mostarskih i!ena za sve cetiri godine
rata. Pojedinaeni primjeri i njihova prikazivanje nisu
sami sebi cilj vee prije svega naein da se bar donekle
najslikovitije prikate ukupnost i cjelina borbenog
puta mostarskih zena. Mostarke se u toj borbi kale.
Tok revoluc.ije k<LO i kod njihovih drugova razvio je
sve njihove ljudske vrijednosti i vrline, istovremeno
savladujuci ispoljene slabosti i teskoce.
Knjiga je vrlo dobra ilustrovana mnoiitvom podataka. Istina, pojedini kvartovi dobili su istaknutije
mjesto u knjizi, mada Brankovac ili Carina stvarno
nicim za njima ne zaostaju.
13
�~a kraju, .kn!.iga. 'M.ostarke' sluzice mn0gim naredntm pokolJenJtma. kao podstrek i putokaz kako se
u je(inom te.skom vrernenu 'tLSpjeiino moglo boriti,
kako se u taka teskim uslovima razvijalo drugarstvo
bratstvo i jedinstvo i. sirio patriotizam. .M0starke s,;
pripa.dale svi~ · na~i"cnalnos~i1)J;~;. to su ·bile Srpldnje,
Muslt'rnanke.. t Hrvat~ee, J evreJke, · kao ·i. njihovi dru~
govi saborCi. · .
··
·
Knfiga.. Hao .·• ta~'!ti, z~ista precJ.stavlja .· vrlo intere:
~~nt~1' m~Ltei~ju, )".dno.P'i!odno. kazi,anje koje kod.
ctta()c~. >ve vtsepobudttJ.e mtere.s, Jer sa nestrpljenjem
ocekuje. dalji tok. zbiv(Li:tia.« .. ·' . · ·
·. · .
... .Pred na~'l j~, .~to, knjig(L l'yiahmttrJa ,l(onjhod.ijc~
7 dokttrl!-entf+mi .i pubJicisti¢ki Z(lpis o, revol.ucionar 0
noj (ije.l,af~<ifti i patriqtskom opredjeljenju :tena Mas"
:ara, :? .:n:?•hoyoj tvr:do/<,{)rnoj, i. d,:tgoj, borpi .za .slobod.:t
• s.oc•Jal•~arn.
. .
.
.
. '
·. : R~DAKCIJA
~
,- .•
-,, -~-.
''
'
;~ '
.Pl'VI PUCNJI
,- ) ' '
:. '. ';_":.; :- ' ' ,- -. . .-:: :~ :: ·,-!· ,.
•".
Vrelog j sparnog dana tridesetog jula hiljadu de"
vesta cetrdeset prve u dvorlStu stare mostarske kuce
u. juzno)ll. dijeLu .grada, u Donjoj mahali, odjeknula je
bomba, a.zatim.i·pucnjava iz karabina.
·
Jedna hrabra zena, skromna Mostarka, njez!la
majka;·zrele ,.dahl, s.vec odraslom ·djecom; izrazito
lijepa Zlatk.a Vukovic smjelo je,. tom bornbam;. brae
nil!Vodstupnicu komunistima.. ·
Tog julskog dana je grupa usta!Sa upalil u avliju ·i
kucu•koja je,omacavana kao izrazito komunistii'lka, uz
to:i 'srpska. :.•·!! ·,
Bomqaj., <;xJje~I).U@ •i\irom graq:,_ ~ :mnqgo od,1jlje,
·Mosta;,.,. grad ;pjesnika; basta. ptinili.jorgovana; ·ju;,
ga i topline, bio je i prije toga dogadaja duboko :uz,;
b!JC!en l'li!ninJ. z.biv:"'lj]ma,. slomoli) yoj.sf"..stare driaYl! i, ~or(>•\>.li~;~:"'?-i e:;/'
A,. till ~~;j,ii·.··::- d~ 1
Bry;ih
pUCJlJe).!';l,c'C")Q~ y1se ga Je uzbudio, pj;ayog, ,gr"';d kPJl
je Zivio l:le:i:'recta"j' zi>k:Oria: ustas~ su hapsile, pr(,ga:='
njale, ubij"\le, mucile. Tog julsllmg dana \l ku6u Zla'tk~
yuK:biiic dosla je sllil]eda i'drtigariCa njene kcerke Raddjke'' \.i'ceiiica 2ebsk!e stru&ie skole F'iihia 'Musi:oVic'
da joJ kaze •ri<lkenbviisti;'ier jE!'Fahfa'bila·sekretat·
skojevske organizacije u' sk:0l.i. ,;'\;:;i rilla~!l,s,. ~Fahra i
Radojka,~ takoder ,skojevke,.ibile nerazdvojne,druga•.·-····-;·" '--·
•'"'<,-· -'-' -'1, '-· _, __ •:,,, -· ·--'·i .: ..•.'.;.•:. ·-·-.>.I.e ··--nee.
p<J!'n.oyi,iie.
J
l
�Fahra je zatekla Radojku kako zalijeva CVIJece i
pnidrruzila joj se pa su zajedno zalijevale bogate saksije.
Toga dana su usta.§e objavile nalog da Srbi ne smiju izlao:iti iz 'kuea. OCigledno je bilo da je Zlatka hila
uzbudena dok je !Promatr<!la mlade djevojke kako se
be2lbrimo have oko cvij eca.
Kada su Radojka i Fahra osvjeZile cvijeee preS!e
su u kubinju. Tek tada je Fahra osjetila da jos nekog
ima u kuci jer se iz susjerdne sobe euo razgovor. Iako
se govorilo tiho, raspoznala je jedan glas. Bio je to
glas srednjeg Zlatkinog sina, Slobodana, zrelog komuniste, svr8enog daka Srednje tehniCke skole u Sarajevu.
Za ruckom korl Vukovieevih bill su Slobodanovi
drugovi i susjedi Alija Kreso i Muhamed Rebac. Poslije objeda sjeli su u baScu i razgovaraH. pod murvom
blizu peelinjaka.
Slobodan i Alija su potom po obi<:aju krenuli na
NeretV'Il, nedaleko od kuce, da se okupaju i osvjeZe.
Kako je Slobodan vee •znoo da najmladi njegov brat
Rade neiito sa Zlatilooan rM)f:lawxao, :ie vratin se da vidi
ima li sta novo.
U ta u2budlj:iva vremena svaki je covjek pratio
dogadaj•e, a posebno su koilll\llrlsti i njihova djeca pratili sva zbivanja u g:radru i novasti brzo javlja1i jedni
drugfuna.
·
Oko tri sata poolije podne <llo.8ao je p<Jd peeinu na
Neretvi, dok su se kupaC:i odmarali u hladovini pod
stijenom, Ahmed Sefic ii IZapitao moml<e:
- Zar nije tu Slobodan?
- Kod k!uee je - odgovario je Alija. - Obe6ao
je da ce doci.
16
Ahmed &e odmah vratio otkud je i doiiao. Usao i~
z u kucu i ·sjeo sa Slobodanom u sobl.
na spor ed an Ula
d ·
· · Slo.! . ri·J·eci o nekim partijskim za acima, Jer JE
.. k . ]"
Bl (} J€
bodan bio sekretar ulicne partlJ~ e ce IJE..
. .
Bas u toj odaji gdje su s]edill - u ::P~Imaco)<< s~
b. - hila je udeseno da se moze podlcl ]edna das
~ poda iz.nad malag sklanista oruzJa. Dese;ak da~
. ni'e i Alija Kreso je domo od Mladena Ba.or.de J€
lda J . o-d. r2avni pistolJ' sa trideset metaka. VIdlO Je
an VOJD
..
tada i dosta bambi tu, u kucL
. •
. .
Jedno uliste u basti umjesto meda ' pcela bilo JE
puno bambi.
.
..
.
T 1. ·e bombe Zlatka dr2ala u samoJ kucl, u Jorga~
nima~ ~oji su po obicaju hili slozeni jedan na drug1
na jednam sanduku.
·u sobi gdje su acazgovarali Slobadan i Ahrn:~d, pod
. daskama ad poda koje su se mogle podiCl, _bilo
j~'~iveno desetak-petnaest bambi i jedna karabmka
sa dosta metaka.
Malo kasnije, kad su se Radojka i Fahra p!·ed ogledalam kaje je bilo uz ostakljena vrata, ogledavale k:;k ·m na giavama pristaje crvena rnarama, Fahra JE
k~o~ ta vrata pogledala na dvoriste i . - u2asnula se:
ugledala je us.tairu s puSkom. Pozvala J€ RadoJkU I ob·e su kao po dogavoru, krenule na sporedan_ lzlazlZ
kuhi~. e i jedna za drugom mirno izisle na uhcu. C!m
su se ~ama ·obrele navrh sokaka su op~zlle automob_;~
. . . 'ednog ustasu s puskom, ah on mJe obraho paz
~J~S,{a njih. Rastale su se. Radojka se ~aputJ!a u kamsfluk. Brzo je ui\la u ku6u njihov~ SUSJ ed_e Z?rke Ko=
vaC.evic. Fahra je otisla svoJOJ kuci, _koJa. J€ b~!a u Jed
nom uskom sokaku u Donjoj m:a~' ?esto DlZ~ ? ~o
kaka paradtce Vukovic. Medutrrn, JOS Fahra m]e hila
stigla do kuce, a zapucalo JE · ::
.• ?
Sta se dalje dogadala u kuCJ, u dvonstu.
17
�Zlatka je trenutak prije Fahre opazila ustase i odmah upozorila Slobodana i Ahmeda da su u dvoristu
rekavsi im da odmah bjeze. Zatim je pozurila u sobu
dohvatila bombu, jednu od onih bombi izmedu jor~
gana, istrCala, odvila osiguraC i sn.aZno zamahnuvSi
bacila u dvoriSte pred same ustase, i tci bas ispred sobe
u kojoj su do tada Slobodan i Ahmed sjedili i razgovarali. Njih dvojica su cas prije toga na drugi izlaz iz
kuce umakli prema N eretvi.
Bomba je prasnula. Jedan ustasa, zloglasni Buh.ac
je ranjen. Nastala je pucnjava u dvori.Stu. Iznenadeni
neprijatelj je uzmakao, ali samo naeas. Ubrzo su se
ustase bijesno bacile na Zlatku, svladale je, vezale i
odvukle u automobil.
Prema s}eeanju o6evidaca, Ahmed Sefic j e sa Slobodanom bio umakao ka Neretvi, ali se okolnim putem vmtio pred staru kucu ispred koje se vee bila
okupila oveca grupa !judi, zena i djece. Umijesao se
medu svijet i stao kao promatrac. Ali neko od spij una
ga je poznao i prokazao, 1pa su ustase i njega uhvatile.
Ustailki automobil sa vezanom Zlatkom i Ahmedom uskoro se izgubio iz Donje mahale.
Kuca Gojka Vukovica je jos od pocetka djelovanja
Komunisticke partije Jugoslavije bila, ne s.amo u tom
kvartu, poznata po njenom domaCinu, lima.rskom radniku Gojku, Clanu Centralnog komiteta. KPJ, organizatoru mnogih radrrickih i pol>tickih akcija u gradu,
koji je nesrecno poginuo 1934. godine. Napad ustasa
na nju mogao je uslijediti vee i zbog toga sto j-e bila
tako oznacena, a mazda je i nek:i spijun pratio Ahmeda Sefica pa dovukao grupu ustaiia. Taj dog.adaj je bio
pocetak oruzanih akeija u gradu. Ono sto se zbilo toga
dana i sutradan upecatljivo oznaeava taj pocetak.
~da su ustase napale Gojkovu kucu, u njenom
gornJem spratu uhvatili su Dejana Popovica sa ses-
18
II
trom Verom, simpatizere KPJ, koji su tu stanovali.
Posto su bili i Srbi, uhapsili su i njih.
.
Slobodan je, posto je uspio da umakne do skrov1te
peCine uz. Neretvu, ostao ujednoj spilji sve ~o mraka.
Gojko njegov otac Je b10 vrlo poznat po J?rlJat':lJstvu
s ]judima. Njegova porodica, u selu Hodocu, JUzno od
Mostara, imala je kuma nekog Sto]ana. Slobodan se
nadao dace se kod njega mod skloniti. Zlatka je, cak,
nekoliko dana ranije, odlazila k tom Stojanu [, posto
su Srbi bili progonjeni, molila ga da se zauz;ne za
njenu porodicu ako, kao srpska, bude progon]ena, 1
Stojan je to obecao.
'1 zaista, k.ad se te noCi iznenada poj.avio Slobodan,
Stojan ga je prihvatio, odveo ga u jednu pecinu 11 svojoj ogradi, ponio guni za njega i nesto hrane 1 sm~e
stio ga na to skrovito mjesto rekavSi mu da se rusta
ne plasi. Slobodan je mislio da je na sigurnom mjestu,
pa je poslije uzbudljivog dana, u neizvjesnosti sta je
bilo s ·majkom, bratom i .sestrom .i ,premoren do lZnemoglosti, usnuo.
U zoru se pojavio kamion u Rodocu. Vidjeli su ga
mladici Muhamed Kreso i Sulejman Rebac, koji su tu
Cuvali krave. Bili su o~Cevici kad je s kamiona skoCilo
nekoliko ust.aSa i razvilo se u streljaCki stroj, a potom
oprezno krenulo ·prema s,tojanovoj ogradi.
ZnaCi kum j e izdao Slobodana!
Ust.as~ su zatekle Slobodana na spavanju i uhvatile ga. Oko vrata su mu vezale ko:Zni opas.aC i tako
ga vukli do kamiona. Strpali su ga unutra, onako s
kai.Sem oko vrata.
Ustase su provele Slobodana kroz Mostar divljai'ki
vlCuCi da je uhvaCen. A on, pretuCen, s kai.§em o vratu nasloil1jen na kabinu kamiona .stajao je klonule glav~. U toj prilici su mnogi Mostarci posljednji put vi?jeli hrabrog komunistu. A vidjeli su i to kako ustase
bijesno trzu kais ne bi li sto jace stegao.
19
�Uhapsenici su !ada zatvarani u zgradu mostarske
Gimnazije, koju su vlasti bile pretvorile u zloglasni
zatvor.
Te veceri, kako je pricao podvornik Gimnazije,
ocevidac, ustaSki neljudi su Slobodana ubili na utas81Il, svirep naCin. Vezali su ga za noge i vukli niza
stepenice, tako da mu je glava udarala o rub svakog
kamenog stepenika, sve do prizemlja ...
Ti dani u Mostaru hili su najuzbudljiviji za sve
vrijeme rata. Stalno se nesto dogadalo.
Tih dama se zbio jos jedan dogadaj. Sekretar Mjesnog komiteta Partije Jusuf Cevro i5ao je ulicom kod
juznog mosta, neko ga je opazio i prokazao, pa su ga
ustase uhvatile i takoder zatvorile u zgradu osnovne
Skole >->·Kraljica Marija"(...-.
Prvog avgusta ustaska policija je objavila proglas
da su strijeljani Zlatka, Ahmed, Dejan i Vera, a novim proglasom da je isto to uCinjeno sa Slobodanom
VukoviCem i Ju,;ufom Cevrom.
Bilo Je to vrijeme kada su Mostarom krstarili divlji i rascupani ustaski razbojnici s karabinima 0 ramenu, koji su mjesto remnika imali samo kanap.
Komunisticka porodica G<Jjka Vuk<Jvica je ubrzo
zatrta. Niko iiv nije ostao.
Slobodan i Zlatka su streljarui. Ostali su Mladen i
Hade i sestra im Radojka.
Mladen je zivio i radio u Sarajevu i kao partizan
je poginuo na R<Jmaniji 26. avgusta 1941. u jurisu za
oslobodenje Sok<Jca. Rad<Jjka, crnomanjasta ljepotica,
poput svoj e majke, neko vrijeme se krila k<Jd bake i
tu sila kosulje za partizane, a poslije je otisla u partizanski <Jdred. Nakon pete ofanzive je zarobljena i ubijena. Najmladi, Rade, docekao je kao komesar cete u
Trinaestoj hercegovackoj brigadi oslobodenje Mostara
- od cijele porodice jedini ziv. Ali kasnije i on je, u
borbama na Ivan-,planini, pocetkom 1945. poginuo.
20
II
Jako je porodica komunistii':kog. !J:orca. G_oi~ VukoviCa sva izginula, ostalo je ne1zbns1vo SJecanJe 1 na
njega i na Zlatku, hrabru maj~·':': Mostarku, ~rvog
bombasa u nepok<Jrenom gradu, Cl]'m podVJgo~} CJelokupnim zivotnim djelom, simbolom otpora 1 z;tvovanja za slobodu i socijalizam, i zapoCinje1no pr1Cu o
borbi zena Mostara.
21
�VRIJEME ZRENJA
Bosansko-hercegovaCka drZ.avna straZa sigurnosti
u Mostaru 27. avgusta 1908. je podnijela »radi zlocina
lZ par.ag~afa 144 Krivicnog zakona" ovu prijavu:
»Strazar prvog razreda Halil Varvaric javlja:
. Danas u 10 sat.i i 30 minuta prije podne skupilo se
]e u Sauervaldovoj ulici preko sto radnica iz duhansk~ tv?:n1ce ko:1e su pozivale drugu svjetinu da im se
pndruzr.
_PoSto s~. pomenute radnice bile pozivane da se
Sill:Jesta raz1du, .ali posto nisu htjele poslusati, bile su
dv!J e radmce predvedeme.
Kod te skupstine radnica nalazio se je prisutan i
Vlad1~111r BeJatoviC, koji je poCeo vikati radnicama.
nemoJte se razilazi_ti, hajdemo svi na policiju, one s~
:;adruce mora]u puscati- te ih je na taj nacin podraZlVao na ~tpor protiv straZe. Ja· sam BejatoviCa opo~·ne:uuo u 1~e ~akona da_ Suti i d.a odmah ide kud, te
Je I, nada!Je VIika<;. radmcama: hajde samo naprijed,
one _se moJT.C:JU yu~cat:! Istoga sam u ime zakona progla;sw uh_apsemm 1 hho ga na policiju predvesti, ali je
Be]a~o~.lc. zamahnuo rukom da me ud.ari. U tom Casu
kad ]e lStJ zamahnuo l1Ukom da Ce me Udariti pograh!O s:am ga z~ ruku i udarac mu predusreo, te ga predveo 1 zatvono.«
.
1
Poliicaja~. Halil je dvije mlade radnice, Filu Bajic
Andu Las1c, uhapsw, kako se to navodi n poduzem
22
Ill
izvjestaju na njemae~>.om jeziku. FiJa i Anda su imale
petnaest-sesnaest godina. To je hapsenje bilo u vezi
sa strajkom radnica Tvomice duhana, koje se nisu
htjele razi6i na poziv policije.
Njihove dvugarice su tom demonstnadjom tra:ille
njihovo puStanje iz zatvora.
Drugi izvjestaj objasnjava i zbog C.ega je izbio
strajk. Taj akt je uputio direktor Tvornice duhana u
Mostaru Zemaljskoj vladi u Sarajevu.
>>CigaretuSe« su povele
Kako je fabrika bila povisila cijene cigaretama
>,.vrbas-«, smanjena je njihova prodaja i gomilale su ·
se zalihe. Uprava fabrike je odlucila d.a gubitke prebaci .na leda radnicama, koje su ionako imale nadnice
koliko da jedva prezive. Ogranicena je proizvodnja i
radnicama je odredeno koliko cigareta koja smije izradHi. To je bilo mnogo manje od prijasnje norme,
tako da je svaka gubila dnevno jednu krunu, a to je
znaCilo (posto su zaradivale 25 do 30 kruna sedmicno)
sniZenje mjeseCne zarade gotovo za Cetvrtinu.
Devedeset radnica >>cigaretuSa..:< ·Obustavilo je rad,
sisle su u dvoriSte i cekale da im pridu ostale radnice.
Direktnr fabrike je nastojao da ih rstjera iz dvorista.
Pozvao je i policiju. Kako radnice nisu htjele da napuste dvoriSte-polocija je odluCila da silom izvodi jednu po jedrnu na izlaz i izhacuje ih napolje. Kad se to
dogodilo s prvom O•stale su krenule za njom, svrstale
se u povorku i krenule kroz grad k policiji. U demonstracijama su uhapsene one dvije rnajborbenije dje·
vojke.
Posta se u tim demonstracijama bilo okupilo jos
svijeta, policijski komesar s·e bijase uplasio nereda, pa
je pustio one dvije radnice, au izvjestaju sto je upu-
23
�tio Zemaljskoj vladi u Sarajevu pravdao je to pustanje njihovom mladoocu rekavSi. da su to gotovo djevojcice. Medutim, ipak je trazio uputstvo sta da da.lje
radi, da li da te dvije radnice kaZi!li zatvorom u daljem postupku? Zemaljska vlada mu je odgovorila da
ih kazni manjom kaznom zatvora i opom€ne ih da Ce,
ako se demonstracija ponovli, mnogo stroze biti kaznjene.
De!egadja radnica koja je usia k policijskom komesaru da interveniSe bila je sastavljena od istih radnika kao i u strajku 1906. godine. To policija narocito
istiCe u izvjeStaju i dodaje da su te i druge radnice
stavljene pod policijsku pasku. Ostalim radnicama
fabrika je dala rok od osam dana da se vrate na posao, inace ce biti zauvijek otpustene iz fabrike.
Iz svih dokumenata na njemackom jeziku vidi se
da je polioija prvih godina radnickih strajkova bila
priliCno zbunjena tim novim pojavama, iako je vrlo
odlucno nastupala protiv radnika.
Taj dogadaj iz hi!jad.:.. devet stotina osme godine
samo je jed&n od odjeka krupnih zbivanja koja su se
nizala u mnogim evropsk:im zemljama ~ tu vrijeme,
u doba prvih poi'etaka borbe radnicke klase.
Mlade radnice Fila i Anda, za koje j e direktor fabrike govorio da su jos djeca, dozivjele su tako prva
iskustva iz teske borbe za bolji zivot.
Dvije godone prije tog dogadaja, 1906, sav Mostar
je bio ustreptao od burnih dogadaja, prije svega od
generalnog Strajka koji je bio obuhvatio svu Bosnu i
Hercegovinu, pa i Mostar. Zene su i u tom strajku,
kao i u svim drugima, bile rame uz rame s muSkarcima, te sui hapS·ene .i proganjane, Cesto su one bile i
pokretaC:i i kolovode otpora.
Prvi s!Tajk radnika u istoriji Mostara izbio je 10.
maja 1906. godine, pooto je oko prvomajskih praznika
24
II
poceo. veliki strajkacki_.pokret, najprije u Sarajevu, a
pocele su ga zene radmce Sara.1evske fabnke duhana.
U Mostaru su muSkarci >>ugrabili« prvenstvo Zenama. Bili su to stolarski radnici. Sutradan, 11. maja,
jos mnogo radnika dJ:::'!;ih struka stupilo)_e u strajk:
pekari, ekmedZije (as~IJe), tesan, ?oJadz:.l:· br-:var~,
limari kovaCi, mesan, transportn1 radniC-1, bacvan,
tipo.gr~fi, terzij.e narodne noSnje, zlatari, kujundZije,
obuCari i krojaCi.
Svi su toga dana rano ujutro izisli na u!ice i u povorci stigli do Fabrike duhana. Pred ulazom su se radnice vee bile okupile. Ali kad je dat znak za ulazak
okrenule su leda fabrici i u povorci posle, zajedno s
radnicima u mirne demonstracije gradom, sve do
Rondoa ~ setal•istu koje se tada zvalo ,Stefanijal«
(po imenu .austrijsko-beeke carice Stefanije - ~ste
fanie Allee«).
Delegaciju radnica i radnika primio je tadanji bosansko-herc-egova6ki >~zemaljski poglavar<<, a predvodio ju je predsjednik straj•kackog komiteta tipografski
radnik Milan Zubac. U ime radmca u HJO.l su b1le:
Luca Ljoljic, Savka Aleksic, Fila Bratovic i Anka Palandzic.
Masa od dvije hiljade radnica i radnika cekala je
pred hotelom »Neretva~< re~ultat .l?regovor~ sa >~~e-:
maljskim poglavarom«, a u 1sto vrl.Jeme su 1 radmck1
predstavnici pregovarali s poslodavcima.
Tada su radnici postigli i prve uspjehe, od kojih
su hili najvaZniji: .skraCenje r.adnog v.remena :sa dotadanjih 14, 15, pa i 16, na 10 do 11 sati, a i 11redeno
je da je otkazni rok od 8 -do 14 dana, 1 dob!Jene su
neke manje povisice nadruica. Isto. tako 1 .D1rekc1Ja
,Duhanske :rezije« u Sarajev.u (posto je tada ct:IDar;ska industrija bila u dr:lavnim rukama) odobr1la J€
povisicu radnicima Fabrike duhana .1ednako kako su
25
�to malo ranije bile postigle fabnii'ke radnice u Sarajevu.
Talasanja radnika i radnica pNrrasla su u generalni
strajk i u Mostaru kao i u cije!oj Boom i Hercegovini.
Prva crvena zastava
Tih dana su austmugarske vlasti bile uznemirene
dogadajima.
Na Pavkovicevoj gostionici u Cernici pojavila se i
prva crv,ena zastava u Mostanu, a i u denwnstrracijama koje su iSle prema Zahumu no.Sena je crven.a zastava.
Grupa od oko 80 I'adnika sa obucarskim majstorom Dordem Labalom na celu isla je kroz grad i zatvarala radnje, a u zapadnom dijelu grada je jednu
takvu skupinu vodio bojadzijski radnik · Stjepan AndrijaSeviC, koga su vlasti veC imale zapisanog »kao
op.Ste Stetno lice-<-<.
U gradu je obustavljen sav saobracaj fijakerima i
ter,etnim kolima, jedino su vojna i poStanska vozila
mogla da se kre6u gradskim ulicama.
Posto je to sve bilo uze1o maha, vojska je, kao u
opsadnom stanju, izisla na ulice u stre!jai':kom stroju
i usmj erila se prema masi StrajkaCa zaprij eti vSi da Ce
pucati. Vojska .i e osiguravala i Fabriku duhana.
Demonstracije su se ponavljale, kao, na primjer-,
kad su uhapsena ce-tiri pekarska radnika i kad je o-tpusteno 35 cradnica Fabrike duhana, medu kojima su
bile bas one koje su vodile strajk.
Usljed tog otpustanja je narodni zastupnik iz Dalmacije u beckom parlamentu Juraj Bijank1ni podnio
interpelaciju. Vlasti su morale udovoljiti zahtjevima
radnica da se 'njihove dnugarice vrate na posao, ali su
26
IIIII
se u odgovoru na interpelaciju izvlaCile na smijeSan
b. .
,_ . · ·
ostara 111 pos1..q11 lZVJe-:staji da je nekoliko dana u Mostaru vladala i;>govina,
pa je duhan toliko ovlazio da·je hilo nemoguce rad1tl,
te su radnice zato poslate kucama (naravno, bez place). A posl1je interpelacije - pi~e ';1 dokumentu nastupila je bura, duhan S€ prosusw 1 :radn1ce su op€t
pozvane na posao.
Radnice tada nisu bile hapsene, ali je jednoj od
njih po kazni oduzeta zarada za Cetrnaest" d~na ~,.zbng
nedoliCnog ponaSanja«. Tako se onda kaznJavalo.
Docradaji u Sarajevu i Mostaru 1906. godine odjeknuli su u okolnim m}estima, pose?no u ~j11buS·~ol?,
gdje su radn1ce Duhanske stamce b1le na]nepomlrl]lvij.e StrajkaC.ice. A njihove za~tjeve su vlasti" u Sar~~
jevu i BeCu nazvale ~mostarsk1m parolama-:<, sto znac1
d..a su ,mostarske parole« stigle i u Ljubuski.
·
Tih godina se 'stvarao radnicki pokret .. Zene su
naO""lo izi.Sle n.a pozornicu Zivota, u borbu, u Javno d]e]o:anje, i to moZe da sluZ.i na Cast radn.iCkom pokretu
i koffiunistima, jer s.u tek pod njihovom z.astovo-m one
krenule putem bo-rbe i napretka.
Uz razne nevolje koje ,~u tukle radnice tad.anjih
fabrika bio je stigao i talas tehnickog napretka i osvajanja strojeva, koji su poceli istiskivati !jude s posla.
Poslodavci su, kako privatnici tako i dr:Zava, nemllosrdno izb.acivali radnice iz proizv:odnje da ih 7.amijene
strojevi
Tih godina su radn1ce vee imale svoje ~eleg~te,
preko kojih su se bo·rile za svoja pr.a:ra, z.a. covJec~.n
postupak i za suzbijanje nepravdi ko.]e su 1m sval]lvane na pleCa.
Predstavnice ICadnica mostarske fabrike Ana Simun .i Antonija Colak stigle su tada i u Sarajevo sa
naCin.
U BeC su iz Sarajeva i
M
27
�protesnom peticijom i zahtjevima radnica koje su poslodavci hili izbacili s posla poslije nabavke savremenih maSina, a ujedno su snizili i nadnice ostalim radnicima.
Kako su dovoZene nove ma.Sine poslodavci su, u
ovom slueaju austrougarska okupatorska vlast, poku8avali da na pleea radnica prebacuju cak i troskove
nabavke tih sred.stava.
Trideset godina docnije
Trideset godina kasnije policija iz Mostara salje
pretpostavljenima gotovo istovjetne izvjestaje.
Tvornica duhana je usavrsila svoje masine. U gradu su osnovane joS neke male tvornice i pogoni kao
sto je hila plat,nara »Vitkov,ic«, u kojoj su takoder bile
zaposlene veCinom zene. One su 19. marta 1940. godine stupile u strajk. IzvjeStaji sto su odasiljani zandarmerijskoj brigadi u Zagrebu sasvim su hili nalik
izvjestajima iz 1908. godine.
Ta dva dogadaja u zivotu mostarskih radnica, jedan prije a drugi bas uoci drugog svjetskog rata, zaokrugljuju jedno razdoblje koje je bilo ispunjeno borbom radnica i radnika u tom gradu za osnovna prava.
Na bezbrojne nepravde, prognne, ugnjetavanja i
zakidanja, u novcu, na teror i hapS€nja sve organizov,a~niji radni6ki po'kret je odgovarao neumornim radom, akcijama, demonstracijama i Strajkovima. Borba se zaoStravala i malo-pomalo se poveCavala snaga
revolucionarnog pokreta, u kom su Z·ene bile znaCajan
Cinilac.
Ali moralo se i voljeti, valjalo je i djecu radati i
odgajati. Isto tako je trebalo baviti se i kulturnim radom i uciti. Zena je kao i muskarci sve podnosila i
borila se i za svoj Zivot i za Zivot svoje djece, koja su
cesto u velikom broju dolazila na svijet.
U mukama su se radale i velike ljubavi, susreti
djevojaka i momaka na radniCkim zabavama i prvomajskim proslavama, izletima i demonstracijama, u
fabrickim dvoranama, pa i u zatvorima. Zivot je ipak
donosio i radosti, bez kojih covjek ne bi opstao niti bi
mogao zivjeti. Sreca i radost su dolazili bar pokatkad,
u rijetkim Casovima. NajviSe kada bi otac iziSao iz
zatvora, ponekad kada bi uspio strajk iii demonstracija, kad bi se rodio zdrav sin i kcer, ili kad bi se pojavila bolja zarada ...
Zivot mostarskih zena je, kao i svuda, borba oplemenjivala, kao i Zivot citavih porodica. I kulturni rad
u radnickom kulturnom drustvu »Abrasevic« je upotpunjavao svakodnevniou. Zene. su sudjelovale u kulturnim doZivljajima kao akHvne uCesnice ili su pomagale drugaricama i drugovima. Zivo su navijale za
radnicki sportski klub "V:ele2«
Medu prvim malobrojnim Clanicama KomunistiCke partije Jugoslavije isticale su se samo tri z<ene: Ana
Simunova, ona .ista koja je joS prije prvog svjetskog
rata, 1906. godine, ,kao vrlo mlada radnica ucestvovala
u strajku, i koja je u mostarskoj delegaciji odlazila u
Sarajevo da izrazi protest sto su dovodenjem strojeva
u Fabriku duhana radnice izbacivane s posla. Druga
zena clan Partije, Saveta Bokic, bila je udata za clana
Partije Eugena Krizmanica, a treea zena komunistkinja bila je Zorka Petkovic.
Osim tih, najaktivnijih zena, neke su, kao Zlatka
VukoviC, Darinka Bitanga i druge, uz svoje muZeve
ucestvovale u radnickom pokretu i kulturno-umj etniCkim druStvima, naroC.ito u :.-:.-AbraSeviCu~(' ali su
zbog tadasnjeg odnosa drustva, pa i komunista, prerna Zenama uo.pSte, do smrti ostale izvan Partije.
28
29
�Mnoge zene su u toj borbi vise puta hapsene i izdr2a]e progone, premetai'ine kui'a i druga sikaniranja
policije.
GorCine i nadanja
Tragii'no je zavrsila Zorka Petkov.ie, zena koja je
isprebijana i izbezumljena, izvrsila samoubistvo. I to
samoubistvo je bolno odjeknulo u redovima mostarskih radnika i radnica.
U zatvoru su se 6ak •i djeca radala. Tako je zatvora
dopala i Savet.a Bokie-Krizmanie bas kad je hila pred
porodajem, te je tu rodila zdravo dijete, ali cak nitada nije pustena vee je zadr2ana sve dok nije izdr2ala
kaznu.
KonaCno, i vjenCanja je bilo u zatvoru. Limarski
radnik Spiro G-utiC, Clan »AbraSeviCa~..: i ~>-VeleZa<-<, godine 1929. je uhapsen. Prijetila mu je rabija. Kada je
oSIUd.en na godinu dana robije, {)dluCio j.e da se oZeni
prije nego sto ga odvuku u neku od kaznionica u kojima su komunisti ~>-odle~avali<< r:obiju.
Radnica u Fabrici duhana Ljubica Zurovac dugo
je drugovala sa Spirem posto su se ·u.poznali u »Ahrasevieu«, jer je, s Anom i Olgom Simun i drugim djevojkama, hila clanica dramske sekcije. Izmedu nje i
Spire se najprije razvilo veliko drugarstvo, a poslije
i ljubav. Ljubica je radila u fahrici s poznatim partijskim radnikom Rudom Hroznicekom, koji je jedanaest godina radio za masinama. Kasnije je radila sa
Karlom Batkom. Ti istaknuti komunisti su hili vrlo
naobrazovani, te su utjecali na radnic·e oko sebe. Ljubica ih se ·PO tome sjeCa .s najveCim poStovanjem i
ujedno s tugom sto su u najboljem zivotnom dohu pali u borbi.
30
1
I'
Ljubica i Spiro su se odlui'ili da se vjencaju, ali
ba8 tada je Spiro dopao zatvora. To je bilo u jeku sestojanuarske diktature kralja Aleksandra.
Jedne subote, kad je Ljuhica dosla Spiri u zatvor
u posjetu, dogovorili su se da se vjencaju makar i u
zatvoru. Prve subote poslije tog dolaska obavljeno
je vjencanje. Dogovor o svemu postignut je u straZarevom prisustvu jeJ' buduCi bra6ni par po sudskim
pr.opis.ima nije smio govoriti nasamo.
Ali pred njima je hila jos jedna prepreka: istrazni sudija Slavko Hadzic trazio je da se vjencaju u
crkvi, sto je Spiro energicno odbio. K.ad je u zatvoru
nek se obavi baS ru zatvor.u, i to bez ikakvih uobiCajenih ceremonija. K.onacno su se pogodili sa istraziteljem da se vjeni'anje ob.avi u zatvorskoj kapelici.
Taka je druge subote Ljubica st1gla u zatvoit' odjevena sto je bolj-e mogla za tu svecanu zgodu: u sivom kostimu sa crvenim karanfilom u zapucku. S
njom je doS-ao Iloko Salatic, kao kum. Dovezli su se
u fijakeru po lijepom jesenjem danu te, 1929. godine.
Sud, koji je, ka;ko se vidi, tada bio vrlo bogohojazan
sam je nasao papa iako ga Spiro nije htio, ali prema
tadanjim zakonima vjencanje .se nije moglo ni ahaviti na drugi naCin osim crkvenog, s popom.
Dok je pop .citao neku mo1itvu Spiro, doveden iz
celije, bio je vrlo blijed i nervozan. Nije lako pri srcu
covjeku kad se u zatvovu vjencava. Osim toga, posto
je vee devet mjeseci bio odlezan u zloglasnom mostarskom zatvoru ·»·Celovini·« (nazvanom tako zatn Sto
su do koze sisali sve zatvorenike), bio je u lieu sav
pohijelio jer cijelo to ljeto nije na sunce izlazio.
Dok je pop mrmljao svoje Spiro je tiho razgovar.ao s kumom. SalatiCem o tome St.a ima novo u org.anizaciji, sindikatima, >->VeleZu~< i >>AbraSeviCu~~. A
kada je sv·e zavrseno, supruzi su se razisii: Spiro je
31
�odveden u 6eliju, a Ljubica i kum Doko Salatic kuCama.
Posto je Spiro odlezao zatvor, kad je pusten, otvorio je limarsku radnju. S Ljubicom je izrodio troje djece. Nijedno nisu krstili niti su ih uopste upisivali u matiene knjige. To su bila djeca ljubavi, rodena u braku sklopljenom u zatvoru Okruznog suda
u Mostaru. Tek poslije oslobodenja Spiro i Ljubica su
svoju nekrstenu djecu up is ali u maticne knjige: sinove Savu i Zdravka i kcerku Sladanu.
Gotovo .sve radniCke porodice su Zivjele Zivotom
punim neizvjesnosti i muka. N esigurnost zarada, besposlica, brige u izdriavanju djece i uza sve to; progoni, hapsenja, robijanja, premetacine i neprekidan
ilegalni politicki rad - to su bile sudbine radnickih
porodica.
Radnicki Zivot u Mostaru bio je prepleten mnostvom, cesto ocajnickih, selidbi u trazenju posla i zarade. Sudbine radnickih porodica bile su vezane za
borbu, pa je takva i prica Rose Vanovic, Crnogorke,
koja je postala Mostarka.
Negdje oko 1932. godine, kada su u Mostaru progoni komunista bili vrlo ostri, raclnik Mitar· Vanovic
pobjegao je sa svoja tri druga prsd progonima policije u Crnu Goru. Sakrio se na Cetinju, u domu Rosina susjeda CeraniCa, koji je zatim :zamolio Rosinu
porodicu da bjegunca malo skloni od policije, jer ga
je progonila. Taka se Rosa upoznal.a ·s Mitrom i zavoljeli su se.
"
Posta je jedno vrijeme bio skriven, Mitra je policija otkrila i uhapsila, da bi ga potom strazarno
sprovela u Mostar. Bio je duze vrijeme pod paskom
policije i nije smio da napusta grad, pa kad je on to
javio Rosi; On a je stigla u Most.ar za njim.
I Rosa je tada zapisana u policijske kartone, te
se i sama morala prijavljivati svaki treCi dan. U Mo32
Izrada cigareta u Fa'briei duhana .u Mos.tarU
�.,
,II
1
staru se Rosa i Mitar nisu odmah vjencali, ali su zivjeli zajedno. Posto je tako, pod policijskim nadzorom,
jedna velika ljubav urodila i bracnom vezom, Rosa
je s Mitrom dobila dva sina. Sve se to dogadalo pod
neprekidnom prijetnjom i progonima. Mitar je vi8e
puta bio hapsen i pustan, sve do 1941. godi.ne, kada
su ga, odmah u pocetku, ustase uhvatile i ubile.
Rosa nikad nije iznevjerila ideje za ko.ie se borio
njen drug, i u ratu je predano sa svojim drugaricama, obavljala sve zadatke koje je borba nalagala.
Radnice koje su i prije prvog svjetskog rata ucestvovale u borbi za bolji zivot prezivjde su slicnu
sudbinu kao Ljubica Gutic i Rosa Vanovic, kao Zlatka Vukovic, j)arinka Bitanga i tolike druge. A bilo
ih je mnogo. Medu njima: Anika Komad-Vlahbegovic, radnica Dra.gica Dragisic, Sirna Simic, ugostiteljska' radnic.a Katica Onesot.lk, :radnica Milica Pejanovic (umrla od turberkuloze za vrijeme okupacije),
krojacka radnica Obesve (poginula od bombardovanja u Mostaru u posljednjem ratu), poznata kao clan
dramske sekcije >>AbraSeviC<<.
·
Sve viSe zena u borbi
Od 1906. godine, od prvih strajkova, pa sve do godine 1945. u gradu je trajala grcev1ta borba, razgarala se svijest !judi i zena. U teskim prilikarna preCesto .su se morali stisnuti zubi, suviSe mnogo puta
su djeca bila gladna i prozebla. Mnogi su Zivjeli u
bijedi, besposleno•sti, sa zlehudim zaradama koje nikada nisu mogle dati bar donekle pristojan obiean
Zivot.
Nemoguce je ukratko reCi sve s.to se u Mostaru
dogadalo za cetrdeset godina borbe radnika i radntc.a, od 1905. do 1945.
33
�II'
I' :
U godinama uoci posljednjeg rata zene su poC.;le
naglo da ulaze u javni zivot i stupaju u borbu. N1Je
bilo akcije radnicke klase ili sindikata, nije. bilo kulturno--umjetnickog dogadaja, strajka, pa m lgranke
ili izleta u kojima nisu sudjelovale i Mostarke. Kad
dode to' vrijeme, i karabin postade njihov vjeran
drug, djevojkama pogotovu.
Bilo je i zatisja poslije silnih revoltidonarnih kretanja iza prvog svjetskog rata, bilo je prekida kad
je progla8ena ,Qbznana« i kada su ;a:spustena radniCka chuStva, pa i >>AbraSeviC-<-< i >>VeleZ-<.:, kada_ su
zatvoreni radnicki domovi, i dom u Mostaru. Ah ta
zatiSja su vrlo kratko trajala. »Silazi1<>« se tada u
ilegalnost i ono sto se radilo do tada manje-vise otvo~
reno, >>\Sislo« je pod str.ogu tajnu.
Poslije zavodenja diktature kralja Aleks::n<ka
1929. godine u Mostaru je pohapseno gotovo c1tavo
· rukovodstvo Partije i sindikata i mnogi su osudeni
na robiju. Medu uhap8enima je bilo i zena, kao Saveta KrizmaniC i Zorka PetroviC - radnice.
Ali vee od 1935. godine sve je vise zena u javnom zivotu a napredni pokret je imao vrln siroku
osnovicu u ~aznim organizacijama i u raznolikim oblicima rada.
Si!ndikalni pokret je, preko organizaCIJa Ujedinjenog radn>Cikog siaJ.dikalm.og saveza J ugosla_vije
(URSS), osobi.to obuhvatao zene, i njihov~ po]av~
donosi mu osvjcienje. To je hila snaga koJU kla:sm
neprijatelj niti je pE>znavao niti je jos bio unio u svoje policijske kartoteke.
Nekoliko godina uoci drugog svjetskog rata nastala je prekretnica u oblicima legalnog i polulegaJnog rada, iako je Pfl["tija i dalje ~ala ~ :r;aJstro-;
zoj ilegalnosti. I u Mostarnl se narOC1tO OSJetlo llOVl
34
duh ppslije dola:ska druga Tita <1a celo komunista Ju~
goslavije, jer se on osobito brinuo da zene udu u bore
bene redove i u javni zivot naprednog. pokreta. .
To vrijeme se poklapa i s vracanjem najistaknutijih mostarskili komunista s robije, pa lako oni nisu
javno mogli da stanu na celo pokreta, njihova prisustvo se i te kako osjecalo. A oni su. stigli iz kaznionica
stare Jugoslavije- prekaljeni i politick! jos bolje ob,razovani u po:matim >>komunistiCkiin univerzitetima«
- u robija.Snicama:
Tada je ozivio ne samo politicki nego osobito i
kulturnoumjetriicki rad u legalnim oblicima. I velik
broj Mostarki odjednom' se nasao u Zaristima borbe
kojih je u gradu vee bilodosta.
.
Iako organizacija Partije u Mostaru nije hila brO..
jem jaka, probijanjem komunista u sve pore drustva,
utjecaj Partije bioje .iak i svestran. U mnogim slueajevima javno misljenje je prevagnulo na stranu naprednog pokreta, A temperamenat toga svijeta i kretanje za zaradom cinili su da napredne. ideje stizu u
Mostar vrlo brzo. Tako su se i zene riagl~ nasle na
popristu velike borbe.
Upor~dos djelovanjem u simdikatima zasnovani su
novi oblici rada. Jedno od mjesta okupljanja naprednih !judi hila je poznata mostarska biblioteka, koja je
razvijala .izvanrednu aktivnost, a-vrlo -mnogo Zena. je
vee sudJ~lov.ala: u tDm r.adu .. Ta j1e ustan.ova osnovana
j<>s .1928 .. godin2, kao Gajretova,Muslimanska b1blioteka«, .ali. je nekolilm godina tavorila i hila bez veceg
znai'aja. Nekak 0 krajeiil .1935. god;,)le upravu u njoj
preuzimaju naprednL !judi, koji ce ,ubrzo, pod neo-sjetnim okriljem Partije, tpretvoriti u narod:ni u.ni~
verzitet.
Prvi put su se u radu.biblioteke javno istakle baS
rene, ad kojih je nekoliko njih izabrano, 1938. godine, i u upravni odbor. Tada je.predsjednik biblioteke
35
�bio sumarski illZinjer, Fazlija Alikalfic, a u upravnom odboru su bili komunisti dr Safet Mujic, Dzemal Alikalfic i drugi, tako da je partijska organizacija imala uticaj na sav njen rad. Aktivnost biblioteke bila je vrlo siroka, mnogo sira pd posud!vanJa
knjiga citaocima. Bili su razvijeni tecajevi, predavanja, rad na selu i drugi oblici - sve radi politickog uzdizanja !judi, narocito mladih.
Posebno se vod.Ho raCuna o radu sa Zenama i Zenskom omladinom.
U bibliotecku upravu prvi put je izabrano i nekoliko naprednih rena, clanica i ucesnica u upravljanju radom te organizacije: Hatidza Brkic, Nazika
Mrgan Sefika Resulbegovic i N aza Mrkonjic, a u
komisiJama su saradivale i druge, narocito intelektualke koje su zivjele i radile u Mostaru, kao sto su
bile profeso.rice Dragica Krnic i Mara Zuber, Elza
Hanzekovic, sudij a Okrumog suda N adzida Hadzic-Novak i druge.
Politicka skola za zene
Posta se uvidjelo da je rad biblioteke osobito pogodan za Zene, osnovan je njen poseban, Zenski odbor a zatim s.u pronadeni i novi oblici masovnog rada
sa tenama, jer je uoceno da ima velik broj mladih
zena i djevojaka Muslimanki kojima u proslosti, i to
u vr1o bliskoj, nije bilo omoguceno da pohadaju srednj.e skole. Cak i u gr.adu su 2enska djeca, osobito Muslimanke dosta rijetko upucivana poslije cetvorogodisnje ,;,novne skole na dalje skolovanje. Malo ih je
bilo .u Gimnaziji i Trgovaekoj skoli, jos manje u Zanatskoj SikoH, a nesto vise u Uciteljskoj i u Zensk<;>i
sttucnoj Sikoli, posebno osnovanoj za zensku omlad1-
36
nu za izueavanje domaCinstva. Tek u godinama pred
sam rat taj se broj povecavao.
Tako se probila i ideja da se ovaj stvarni narodni
univerzitet poCne posebno baviti obrazovanjem Zenske omladine, i to bai\ najvise mladih Muslimanki. S
tim u vezi je odluceno da za muslimanske djevojke,
od kojih su neke vee bile clanice SKOJca, pocnu da
rade tecajevi kako bi im se pruzilo bar ponesto od
srednjoilkolskog obrazovanja, pa je u skladu s tim
izraden i nastavni plan.
UoCi rata su odrzana dva takva tecaja. Nastavni
plan je bio vrlo praktiean, pa su mnoge mlade djevojke, radnice i dom.aCice, koje su ostale izvan srednje skole, ipak stekle dosta solidno obrazovanje.
Osnovani su i posebni zenski kruzoci za politicko
obrazovanje na kojima su izuCavane teme iz marksizma, a u gradu je bilo viile politicki obrazovanih predavaCa.
Biblioteka je bila brojeano najveea organizacija u
predratnom Mostaru, koja je imala vise od hiljadu
registrovanih clanova, a stvarno je djelovala na vrlo
sirok krug !judi, osobito na zene.
Zene su se u nidni6kom pokretu ranije ispoljavale
jedino u tarifskim pokretima i strajkovima, a u kulturno-prosvjetnom radu - samo vrlo rijetko. Biblioteka je prvi put uvukla veCi broj zena u rad na kulturnom polju, na podrucju obrazovanja i prosvjeCi·
vanja.
Ouvene godisnje zabave koje je redovno priredivala biblioteka bile su dogadaj godine u gradu. Znatan broj zena sudjelovao je i ·U prograrpu U dramskim
djelima naprednog sadrl:aja ili u muzickim tackama.
0 tome kako se u to vrijeme .radilo na sirokoj osnovi primjer maze da bude slucaj da su cak i rezimski !judi dovlaceni, posebnim pozivima, na takve zabave, kao H·pokriCe-<-<. Zato BU zaba.ve prolazile bez jn37
�tervencije policije i s vellkim uspjehom. Ali to nije
dugo potrajalo, jer ih je policija ubrzo zabranila,
J edna bi:bliote6ka. akcija je urodiia izvanrednim
plodom: .cak i protivnici biblioteke. i. njenog rada su
postali blizi toj ustanovi. N8,i_me, uvedeno je besplatno
podueavanje daka srednjih ~koia koji s-ti slabo ucili,
pa je to. privukio mnoge roditelje, jer .su easove drzali
najbolji profesori i daci visih.razreda srednjih skoia.
Za vrlo kratko vrijeme je zenska omladina, od
koje je vi:le od stotinu djevojaka zavrsilo srednjeobrazovn~ teCajeve sa zapaZenim .uspjehom, postala naj-,
agilniji dio Clanstva .biblioteke, Od ucenica srednjih
skoia, domaeica i radnica koje su se tako skolovale
postale su. prve mlade javne radnice. Tako je u .sastavu biblioteke radilo dosta djevojaka koje su se. istic
cale i znanjem i plemenitim nastojanjima kao sto. su
bile Zlata Salahovic, HatidZa UdoviCic, Asija Rid2a"
novie . I\isera Puzie, Fadila Bilal, Kevser<J. Tikvina,
Ljubica MihiC, Aisa Udovicic; Fahra Fejic, Samija
Behlilovi.c i mnoge druge. C)ne su postale st)lbovi
da biblioteke na svim podrucjima.
Rat je prekinuo taj rad kada je bio u najvecem
zamahu. Banska · vlast Macek a· i ·CvetkoviCa bila je
donijela odluku da ·zabrani rad biblioteke, ali zahvaljujuci pogodnini akcijama njene uprave, ta je od~
luka izvr5ena tek po dolasku usta8a na• vlast. Prva
ustanova i organizacija koju su ustase odrnah· po
okupaeiji zape{;atile, bila je bas biblioteka. Ali uprava je na vrijenie uspjela da se izvuku niarksisticke
knjige ida se 8akriju: Udarne .• grupe kornunista skinule su s vrata ustaske pecate i izvukle znacajne khji-·
ge; pa su ojJet ulaze zapecatile a da ustase 'nisu 'nista opazile. Oko 900 knjiga je preneseno u privatn:e
domove·i skriverio, ·ali prvi· Cas je samo u kuCu sko-:
jevca: S-afeta Cisi6a odnesene oko 600 djela.
· '
'"c
Sarno nes!o kasnije ustaSe su naprl)vile na Trgu.
Musala lo"?"cu_ za spaljivanje naprednih knjiga, ali.
na_tu lornacu ms)l mogle baciti najznaeajnije spiseiz
koJ!h su se. \<asnije, u plamenu revolucij~. ucile mnoge gooerac!Je. Ta su qjeia sacuvana
Zene koje su se· bile aktivirale u. politickom i kul~:
turno-prosvJetnom radu pooredstvam sindikata u ra-·
du u ~klop~ bil:>lioteke i drugih oblika politick.;g djelovanJa, JOS bolJe su se pokazale u oslobodiiackom•
rat;t. Svu_da se culo za mlade Mostarke i kao sakuplJace oruzJa 1 kao hral:>re politi6ke ilegalke u gradu ·
1 kao borci s puSkama u rukama
'
. Tih nekoliko godiD,a uoci d~ugog svjetskog rat~
b1lo Je bogata dogadaJ!ma i presudno u borbi m6starsklh. radmca i mdnika. U to vrij errie su komunisti
o~VO.Jlh ne ~amo biblioteku vee i skautsku organizaClJU.,_ »·Sel~ack~ kolO<-.:, >),UdruZenje Studenata-<' i ·druge organJzacJJe, tako da je Partija stvarno imala'
vrlo .Ja:kog ,~tj~caja ~a j~vno misljenje u gradu, a Mo~
star Je zracw 1 po C!JeloJ Hercegovini.
·
U s~l<>J?U tih .orgal'l.j~aci_ja koje su 'legalno djelov~le poJaVJO sena_pol!tJckoJ sceni i velik broj mladih
dJeVOJaka, Od _kOJ!h ~~ neke vee .U sko)ama postale
skoJevke, a poJ~dme 1 clanovi Partije.
·
· ·
. 1J _bezbrojnim akc~jama, 11:" izietima, posebno prire~e~n': da b1se odrzah_,sem1nari zamlade !jude, na
teca}~Vlma prv.e pomoc1 1 _ esp€ranta, u dr.ainskirri.
~e~?lJama, PJ:~vaCkim i recitatorski:Jn,:giup.ama, .u.kru~
zoc1ma u ko]1ma se uCie marksizam ____.:. sVuda: su se
uz.~lade ~omke svevise pojavljivale i djevojke, od
koJ!h su mnoge Muslimanke jos pokrivale lice i ki-e~
tal~ se.u f.ere<;~_zallla i zarovima, sto
i taaa .i ka~.
Sn!Je dobro dOC! U J!egalnom radu, naro~jto U ratu
. Ne\<ol!ko mjesta u gradu u kojirna su pretezno. ra"
d1le 1h uc1le mlade djevojkei zene, tih godina je <>Zi~
ce
39
38
�vjelo. Odavna poznati centri rada bile su Fabrika
duhana i Duhanska stanica, firrne koje su oduvijek
zaposljavale najvise zensku radnu snagu. Mnogo kasnije osnovana je mala fabrika platna ,Vitkovic«, takoder sa zenskom radnom snagom. I u skl'lama su,
kao u Zenskoj strucnoj i u Uciteljskoj, postojala sredista zenske omladine, a bilo je djevojaka i u Gimnaziji i Trgova.Ckoj skoli. Dosta djevojaka je ucilo i ,zen~
ske zanate-<< - za kroj aCice, trgovaCke pomoCnice i
drug e. Svuda su organizacije Partije i SKOJ -a stizale
i obuhvatale stotine i stotine zena i djevojaka razlicnim vidovirna rada.
Prvc tekstilne radnice i prvi strajkovi
Kao sto je Fabrika duhana jos 1906. godine bila
steciste radnickog pokreta, tako je to postala i mala
Fabrika platna.
Mnoge stare radnice sjecaju se teskih prilika u
fabrici duhana.
Iako su radnice u svom vlastitom zivotu osjecale
tadanje nedace i mada su znale za dugu tradieiju radnicke borbe koja se prenosila s generacije na generaciju, nije bilo lako pronaci najhrabrije kada je trebalo uCi u opasan ilegalan rad. Teskoea je bila u tome
Sto je i ru fabrici i u Duhanskoj stani<:i zapn3ljavana ·sezonska zenska Tadna &naga, (a dosta radnica
iz sela) koja j•e bila pod utj'Ecajem klerikalaca i re1\gije. ·T<Jko .i·e svijest o hlasnoj borbi i njenoj neophodnosti ceS>to bila zapretana negdje u dubini srca i
javljala se samo u onim casovima kad bi radnice osjetile kakvu nepravdu i kada bi stupale u strajk.
Sa starom fabrikom duhana, izmedu dva rata je
mala fabrika platna ,v;tkovic« pruzala posla za oko
pedes€! radnica. Prednost .u pogledu mogucnosti za
40
politicki rad u toj fabrici bila je u tome sto su sve to
bile stalne radnice, a teskoca u tome sto j e to bila nova
fabrika bez borbenih tradicija, a u Tijoj su bile zaposlene mlade djevojke iz raznih sredina, iz porodica s
patrijarhalnim odgojem i negativnim misljenjima o
komunistima. U tim porodicarna je uspijevala propaganda protiv komunista i neke radniee se nisu usudivale ni da se druze s komunistima, da podu u Radnicki dom na priredbu ili predavanje, iako su to prizeljkivale.
Ali tezak zivot i grubo postupanje vlasnika fabrike morali su otvoriti oCi mnogim radnicama.
Zene su tada svuda bile vrlo slabo placene. Uz to,
uslovi za rad i higi}ena -su bili vrlo skromni, naroCito
u fabrici za izradu grubog platna, koja je upotrebljavala pamucne otpatke s neopisivo mnogo prasine. Svaka nova radnica j e morala da radi petnaest dana bez
place, toboze kao pokusni rad. Da bi nesto vise zaradile, radnice su nastojale da pr:oduZe ·radno vrijeme,
pa su radile i po deset i vise sati na dan. Kasnije su
vlasnici bili odredili rad na akord, ali je i tada bilo
tesko istjerati nadnicu od dvanaest dinara, sto je u to
vrijeme (1936. godine) znacilo jedva odrzati zivot.
Kada je nastala ekonomska kriza pred drugi svjetski rat, proizvodi >>VitkoviCa-« su se slabo prodavali.
Stoga je bilo mnogo dana u godini kada radnice nisu
imale sta da rade, a.kada god nisu radile nisu ni plaC.ene.
Sve do 1939. godine u toj fabrici nije bilo sindikalne organizacije. T<lk te godine su Danica Milicevic, Dara Ivelja, Serif a Bijedic, Esrefa Bilic, Naza Torlo i Aiiia Muratbasic uspjele da je osnuju. Komunisti
Boro i Slavko Balac, Jusuf Cevro, Mustafa Temim,
Anton Lovrencic i drugi kao i sindi.kat tekstilnih rad, nika krojaCa, uspJeli su da se >->·probijU<< u tu rnalu
41
�fabriku. I te su radnice pocele da .dola:ze na konferencije u Radnioki dam. Jednog dana je zakljuceno da se
ide u strajk ..
U fabrici platna >>VitkoviC« stupUo .je 19. 3 .. 1940.
u strajk cetrdeset radnica. One su zatvorile· ulaze .u
fabriku da bi sprije6le ulazqk eventwilnih >>Strajk,
bveherki«. Dva dana ·su radnice di-zale .fabriku u blokadi.
Poslije tri. dana strajkovanja vlasnik je uspio .da
pronade i >>strajkbreherke«. Kada su ih radnicke straZe zaustavil-e, naravno, na.Sla se tu policija i uhapsila
je tadasnjeg sekretara sindikata tekstilnih. n.>.dnika
Mustafu Bubica. Oznacen je kao organizator strajka i
optuzen da se suprostavio polkiji. . .
. . '
Kada je Mustafa Bubic bio doveden u policijsku
zgradu okupila se pred tom zgr-adom velika. masa radnika demoo:lstrirajuCi sa zahtjevom da Mustafa Bubic
odmah bude pusten iz zatvora. Bubic je pusten. Drugovi su ga na rul<arna odnijeli uz pjevanje Intemac
cioruile i dnugih ·borberiih pjesarna.
No poslije svega toga, a po·sto su radnice ostale
upome, vlasnik je ipak bio prinuden da pregovara.
Jedna delegacija radnica vodila je pregovore S poslodavcima. Potpisan je i kolektivni ugovor o poveeanju
plaea i uredena je kakva~takva zastita na radu, ustanovljena obaveza wcijalnog osiguranja i slndikatu je
dozvo.Jjen rad. Prihvacen je i zahtjev da se uhapseni
r~adnid i ·radnic-e· ·pust'e ·iz z·atVora, jer- -r.3.dnice- nisu
htjele dod na posao sve dok nisu pustene iz zatvob:i
njihove drugarice. Medutim, kad je poceo rad vlasnik
je ipak nasao naeina da otpusti s posla. nekqliko rad-·
nica koje su se istakle u ·strajku. Stoga je izbio novi
strajk.
Ti su strajkovi bili prelomni dogadaji za sve rad,_
nice te male fabrike, i one ce i u revoluciji pokazati
svoju visoku svi}est.
42
I
i!f
U telefonskoj depesLkoju je uZagreb poslao zandarmerijski oflcir iz Mostara bili su odslikani u nah
kraCim crtama. burni dogadaji iz .tih dana. Vijesti ·SU
bile dostavljene Banovlni Hrvatskoj, zavrijeme vlade.
Dragiiie Cvetkoviea i Vlatka Maceka.
Rad!lice. male fabrike platna trazile su. povecanje
nadnica,. posto'je tihmjeseci i skupoca nezadrzivo ra"
sla, a _u _trg-ovinama hrane: -mnoZile su_se Spekulacije,
skakanje cijena i,nestasica robe koja je skrivana da bi
se cijene .podigle.
. Djevojcina.krv na mostu
l
I
Vlada Cvetkovic~Macek zapazala je jaeanje uticaja
komunista,, te je u septembru 1940. · zabranjen rad
URSS-o·vim sindikatima, pa je, i Ha:1nicki dam u Mostaru bio zatvoren. To je udsto vrijeme. i bio odgovor
policije na masovne. dema,nstracije u M{)stant 1. $ep-.
tem1Jra 1940 .. u ge:zi sa poeetkom II svjetskog rata.
Policij~, ~i, z.cip_d.a~erij_a .na'S_tojalE: S':J._ .da_ iast1Ur;e demonstrante :i, poSto u tome ni1su usp.feH, Sef policije.je·
naredio da se puca, i tada se prvi put prolila krv jer
je na mostu ranjena metkom u ruku radnica Fadila
Dzelilovic. Nastala .ie i tuea izmedu po.Jicije i demonstranata. Demonstranti su udarali kamenjem, a policija je puc ala.
U godinama uo·ci rats organizacija Saveza komunisticke omladine bila je veoma ojacala. Primane su
i mlade dj evojke u SKOJ. One su uz razne zadatke
bile zaokupljene ui'enjem na predavanjirna i u kruZodma.
Za Siri kr.ug Zena radnica .i domaCica priredivana
su predavanja u Radnickom domu. Mnoge zene se i
danas sjecaju predavanja Rudolfa Hrozniceka, Slavka
43
�Bala6a, razguvora sa Darinkom Bitan.gom i · drugim
predavaCima i rukovodiocima grupa. Osim redovnih
tema, prouCavane su i posebne teme za Zene - o njihovom polo2aju kod nas i u svijetu i radu u naprednom pokretu.
Uoci rata je viSe zena moglo drfuti predavanja.
Medu njima bilo je i ucenica i studentkinja, a i neke
radnice su se bile toliko obrazovale da su mogle da
vode kruzoke. Ubrzo je nekoliko :lena i djevojaka uclanjeno u Partiju, odnosno prelazile su iz SKOJ-a u
Partiju.
Sve sto se odigralo od 1906. do 1941. godine bilo
je vrijeme zrenja radnickog pokreta. On je sazrijevao,
a zene su postajale njegova nova snaga.
Sve sto 6e se u Mostaru dogoditi ubrzo poslije aprilske kapitulacije potvrd.ice da je bila ispravna linija
mostarske partijske organizacije koja je uspjela da
stotine zena izvuce iz kuhinje i iza ognjista i uvrsti
ih u politicku borbu, pa i u borbu s puskam u ruci.
Mostar je u8aa u 1941. godinu spreman da se upusti u burne · dogadaje koji ce uslijediti u ratnam viharu.
ORUZJE U RUKAMA HRABRIH
Ljeta hiljadu devetsto cetrdeset i prve moZda je
bila najstrasnije ljeto u istoriji tog grada na Neretvi.
Mazda je bilo strasnij e i od onih mracnih dana u srednjem vijeku kada je neki od turskih paSa pazvao hercegovacke .prvake na bogatu sveeanu veeeru i sijela u
svoju rezidenciju, u rnostarski Kanak, pod brdom blizu Bjelusina. I kada je, poslije sijela, jednog po jednag ispracao s ljubaznim il'itoenjaCkim osrnjehom na
lieu, a goste je, apet jednog po jednog, te veceri rnrak progutao da nikad vise ne dodu svojirn domovirna, niti ·se, pak, kad saznalo da li su stradali od
sjekire najmljenog dzelata Turcina iii na neki drugi
na<!in.
Da, to je ljeto 1941. godine bila je, sigurno, i joi§
mnogo straSnije.
Zene -
snaga nepoznata policiji
S jedne strane su okupator i ustase preduzeli razne mjere, a s druge je jedan :sn3Zan podzernni tutanj
poceo jacati. Organizacije Komunisticke partije 'su se
uZurbano, grnzniCavo, stale pripremati za ustan.ak. ·
Nekoliko sjednica i savjetovanja Oblasnog i Mjesnog
komiteta KPJ i nekalika sastanaka SKOJ-a odr2ano
je u Mostaru u dubokoj ilegalnosti da bi se clanavi
obaV"ijestili o najnovij1rn direkth,ama i uputstvirna
Partije o ustandru, sakupljanju oruzja i o osnivanj ll
-organa rusuarrloa.
44
li
45
�Tek tada se uvidjelo kakve plodove donosi siro;J<
i dobar rad Partije u godinama uoci rata. Zene, stotlne njih, stupile su u borbu. Feredze i zaro-:e. su P<;
cele da nose ne samo ilegalke Muslimanke vee 1 Srpk!nje i Hrvatice, a ponekad
muskar~i. Razv:ijao se
velicanstven taJm pokret, odlicno orgamzovan 1 pavezan, ne zbunjujuCi. se ni easa, cak ni kad je primio
teske udarce.
A udarac je bio pogibija komunista .]'usufa Cevre,
covjeka koji je bio na celu partijske organizacije; profesora Du8ana Mucibabica i Dzemsida Sarica, Omara
Seve Slobodana Vukoviea, Zlatke Vukovic, :Ahmeda
Sefic'a i drugih !judi koji su kao komunisti bili prvi
naudaru.
Ocl svih zadataka na prvom ·mjestu je bio<posao
opasan i osjetljiv - sakupljanje oruzja.
.
.·
Vee u toku. sloma, oko 8estog aprila, kom':'n!sti
su imali nalog da sakupljaj·u oruzje od vojnika i iz
magazina i ,fortica«, .svuda gdje ga ima, i da ga skri~
vaju.
U tome su prvi .put nastupile i ·Mostarke, policiji
manje poznata snaga borbenog pokreta. Bilo ih je
svakako. mnqgo. vi&e, ali prema onom sto . se moglo
istraziti, vise od cetrdeset Mostarki je izvr8avalo taj
opasan zadatak, tj. prenosile .su, pod·.feredzama i zarovima karabine i J'llitralj€ze zavijene u 8atorska krila
i ,dobr~ podmazane i.. skrivale ih u tajna skr.ovista.
Uspjelo seje da·gotovo.svaki horae koji je.iz.. Mostara krenuo u 'ustanak ponese i'o!'uzje.
Zene su pomogle i u akcijama izvederiim I'acti pdbavljanja oruzja kao sto je •hila provala u vojna &1<1"\dista Sjevernog logora i druge sliene.
Cak!
46
Krici s mosta
U kucama, po mahalama ina obalama Neretve, na
kupanju, odrZ.avani su sanitetaki teeajevi (kao i prije
rata), zene su se spremale da bud u korisne u borbama
kao bolnicarke u par.tizanskim jedinicama koje ce se
uskoro oonovati.
One su pomogle i u sakupljanju robe i vojne opreme svih vrsta, a narocito sanitetakog materijala i
lijekova. Stvorena su .tajna skladista u mnogim kucama. Mostarke su, kao domaCice, cuvale ta skl:.dista i
prihvatale robu.
Sve se .to dogadalo toga zalsta strasnog lj.eta. Svi
ani koji su dopali zatvora, kao i stano·vnici kuca•oko
sjevernog mosta, blizu koga se nalazio i zatvor »CeloVina~-:, sluSali su otud s mosta jezive noCne krike i
jauke !judi koje su ust.aSe bacale u NeretvuubijajuCi
ih maljevima da ne bi ostavili tragove krvavih zlodjela. Samo krici i jauci sto su se culi s mosta odavali
su zlocince, a zatim i onaj tup udar tijela i pljusak
vode kad s visokog mosta padne u Neretvu. Cia kraj,
pa i zatvorenici, provodili su tada duge besane nod u
slu8anju jezivih krikova nevinih !judi koje su ubijali.
Poslije takvih noci ljudi bi izjutra ponekad citail.i
izvjes·ene proglase o progonima Srba, koje su protjerivali po abecednom redu. Trpali su ih u marvene vagone, muskarce odvodili nekud i ubijali, a i mnoge
zene s rijima. Tako su Mostarci i Mostarke pro8li kroz
strasna sabiralista u J ablanici, dalekom Gospieu u
Lici, Koprivnici i drugim logorima smrti u koji·ma su
se susretali s ljudima iz drugih krajeva.
Za sve to vrijeme u partijskoj organizaciji ni jednog casa nije bilo zastoja u pripreinama za buduce
.dogadaje. Bili su to revoluciO'llarni dani kada su ·po
planu, prema jasnim nalozima Centralnog k<>rniteta
Komunisticke partije Jugoslavije i Pokrajinskog ko-
47
�miteta KPJ za Bosnu i Hercegovinu, izvrsavani obimni poslovi i pod cijenu vel\kih opasnosti po zivot.
U hercegovackim brdima vee je bilo ustanika koji
su uspjeli da pobiju eak i cuvene ustase: Miju Babica,
najblizeg Pavelicevog i'ovjeka i sefa obavjestajne sluzbe, te Antuna Podgorelca i Zvonimira PospiSila, koji
su bili stigli u Hercegovinu da je umire i pokore. Ali
njihove leSine su provezene kroz Mostar kriorrl1ice, u
marvenim vagonima, a da to niko nije ni znao. Sarno
se proeulo da su poginuli od puske u sigumoj ustaniCkoj ruci.
Fasisticki general.obavjestajne sluzbe Luzana, onaj
sto je kao opasan mali crni pauk bio poceo raspredati
svoje mreze, marljivo je sakupljao podatke o ustaSk.im
zlo<'iinima. Snimao je le8eve i jame i uvlacio se pod
kozu bogatijim Srbima hvatajuci u svoju mrezu sve
sto je uspijevao. Pomogli su mu i neki bogati intelektualci koji su se bili sjatili u Mostaru kao sto su
bili novinar Radmilo Grdzic i Dobrosav Jevdevic, poznati cetnicki ideolozi i organ:jzatori cetnickog pokreta.
I predio Mostara Pasjak, kraj sa siromasnim rnalim kuCicama iznad sjevemog logora na perifel'iji grada, bio je popriste borbe i akcije. Tu su zivjeli radnici
i radnice, mnogi besposleni, beskuCnici, koCijaSi, sitni
piljari, mnogo djece besprizornih i dosta djevojaka
- bez izgleda u bo!ju buducnost, ali su se mnogi od
njih dobra borili.
Jos prije rata je i taj kvart Mostara bio zahvacen
raznim akcijama.
U njedrima djeteta
Kako je Pasjak bio blizu vojnog logora i skladista
oruzja, kao i Malog Kuka, preko koga se lako moglo
stiCi u brda Podvelezja, taj predio je bio kao stvoren
za poslove oko nabavke ol'Uzja.
48
�__...,... ...,_
..
B.rtaJic1 1. r.
J edna od tih akcija bila je upad u juzni logor, gdje
su bili skladiSte sanitetskog materijala i vojna bolnica. Izvrsen je jedne noCi kad je i Hasan Zahirovic Laca
(narodni heroj, poginuo na Kobiljoj glavi kod Gaoka
1943. godine) stigao iz odrecla u Mostar. On je s ne~
koliko drugova i drugarica izveo tu akciju. Sve je
uspjelo i materijal je po mraku prenesen u kucu lbrahima-Ibre Patka i povjeren na cuvanje njegovoj zeni
Sidiki-Diki. Dobar dio je Laca odvojio i pripremio da
pones·e u odred. Te instrumente i lijekove je odnio u
kucu Semse Zalihic-Pajevic, da ona iskuha instrumente. I upravo dok je to Semsa cinila do n.ie je dop.-o
glas da je Pasjak opkoljen. Ustaski agenti i policija
su opasali cio kvart, a najvise ih je bilo stiglo bail pred
Semsinu kucu.
Odmah j.e bilo jasno kako je i zasto doslo do toga.
Nairne, Laci je jedan covjek izjavio da zeli u od~
red. Laca mu je povj-e-rovao i doveo ga bas k Semsi. Medutim, bio je to ustaski spijun. Po8to su se dog.ovorili kada da idu, on je oti8ao pod izgovorom da
donese stvari za put. Ali nij.e proslo ni petnaest minuta, a pojavila se policija. N astala je uzbuna, i agenti
su up ali u Semsinu kucu, zaplijenili sav sanitetski materijal, a kako se na ulici pojavio i Laca, uhapsili su i
njega i jos neke.
Tri dana su ih drzali u ustaskoj policiji, a zatim ih
predali Talijanima, koji su ih bacili u vojni zatvor u
sjevernom logoru.
Za njihovo spasavanje posluzi1o je malo dijete Serife Cerkic, zene koja je sa Fatkom Hadrovic bila
posla da odnese hrane u zatvor. Napravile su jednu
pogacu i krenule u logor. Ali Talijani ih nisu pustili
u posjetu, vee su samo pJCimili hranu. Sutradan su
ponovo odnijele namirnice. Dan .poslije toga, kad je
vraceno posude, Se•rifa je pro.nasla malu cedlliju napisanu krvlju za Sulejmana-Sulu Huseinagica. Pisalo
49
i
I
�je da Laci svakako treba doturiti jednu malu pilicu
za piljenje :i:eljeza.
Serifa je odnijela pismo Suli, a ovaj je odmah prona.Sao pilicu i naredio da je na svaki nacin unesu u
zatvor i predaju Laci.
Kako da malu pilu proture do Lace?
Serifa je sa Fa:tkom uzela dijete i u njedra mu
zavukla pilicu, a ponijele su i hrane. Placuci, zajedno
s djetetom, nekako su uspjele da dobiju dozvolu za
posjetu. ·
. ..
U zatvoru je Fatka dala Edhemu znak da Je p1hca
u njedrima njegove dvomjeseene kcerkice Sidike-Dike. On je uzeo dij-ete i poceo ga milovati. Uprkos
straZarevom prisustvu, uspiO j-e da izvuCe pilicu iz
djeejih njedara. Na zgodan nacin su se spo.razumjeli
da toga dana uvece neko ceka kod klaomce 1znad Neretve i da im ponesu odije!a.
Laca je prepilio gvozdene resetke na zatvorskorr;
prozoru i uspjeli su pobjeci iz zatvora prema klaoruc1
pa niz Neretvu, a zatim :sporedni;n put<;vima. preko
pazara prema Pasjaku. N1su u!az1li u kuc€, vee su se
sk1onili u D:i:ajin vinograd. Laca 1 Edhem su se tu .presvukli i odmah kren uli iz grada.
Njih dvojica su otisli, ali priea time niie bila zavrsena. Iste noci oko dva easa stigla je policija i uhapsila Fatku i Se:cifu zajedno s malom Dikom. Dr:i:ali su
ih tri dana kao taoce, zajedno s djetetom, u zatvoru u
Vladii'inoj •kum, a zatim ih pustili s tim da se redovno
javljaju polioiji.
Skrovista oruzja
Jednom je od vojnika kupljeno vise karabina. Od:
vezeni su na domobranskim kolima, pod ceradom, ali
se nije smje!o stati da bi ih istovarili. Jedna od"najagilnijih djevojaka, Ramiza Forie, popela se na kola i
50
I
dok su se ona kretala izvlacila je karabine ispod cerade i bacala ih na ulicu u vreCama, a omladinci su ih
uzimali i brzo sklanjali. Ostavili su ih iznad kuce Aise
Huskovic, ispod jednog zida u vinogradu, u jarak. Bilo
im je receno da ce kasnije doci radi tih karabina Jedan drug s naocarima koji ce se oglasiti zvizdukom.
Aisa i Ramiza su nocu cekale pod jednim orahom. I
zaista, u mraku su zasvjetlucale naoCare i Cuo se tihi
zvizduk. Bio je to Safet Cisic. One su mu pokazale
mjesto gdj-e su bile sakrile puske. Poslije je jos nekoliko mladica odnijelo karabine.
Aisina kcer Emina-Ema, kojoj je bilo tek petnaest
godina, mnogo je puta prenosila ratnu spr.e-mu, municiju i drugi materijal. Jednom je dnbila nalog da iz
jednog groba u haremu na Carini iskopa kantu s bombama i prenes€ je u stan A1ije Seve. Ema, gotovo djevojCica, nije se usudila da odmah od€ do groba koji
joj je po danu bio pokazao jedan od ilegalaca. Dugo
se nakanjivala, i tek oko ponoCi ipak se usudila da
kren€ preko groblja dok joj je njena majka Aiiia cue
vala strazu. Bilo je i razloga za toliki oprez. Dok je
Ema s mukom raskopavala zemlju na gmbu, jer je
bila narasla trava iznad kante s bombama, ulicom u
blizini je naisla patrola od deset Talijana. Ema je legla
na grab da je ne primijete, i kada su proSli pon:ovo _je
pocela kopati. Otkopala je kantu punu »kragu]evkl«.
Bile su dobro zasticene od vlage. Ona i Aiiia su to prenijele do kuce i sakrile u grm jednog sipka. Nisu smje·Je da unesu bombe u kucu jer su se .pribojavale eksplozije. Sutradan je Aiiia pozajmila feredzu od Dulse Vukove i Ema je tu kantu s teskom mukom odnijela i
predala Fatimi-Timi Sevi. Joss vrata se obratila Timi:
- Hoc€8 li jednu krusku? - zapitala ju je i pokazala joj »·kragujevku<< u ruci sa izrezanim Cetvrtinama
u obliku kockica.
51
�- Ne bi nikad zaspala da mi nisi kazala Sta je u
kanti ... Mogla sam pog;inuti ne znajuci sta je- rekla
je Tima.
Fatima Frenjo, majka narodnog heroja Rifata (pogi.nuo 1943), i njena kCi Ajnija, udata Sejdihovic, majka cetvoro djece, mnoge su noci probdjele cekajuCi
Rifata i njegove drugove Hasana Zahirovica Lacu,
Mladena Balordu i Ahmeda Pintula (narodni heroji,
pogi.nuli u NOB) da se vrate iz nabavke oruzja, jer su
stizali iz odreda najcesce radi upada u skladista Sjevernog logora i nabavke oruzja iz neprijateljevih magazina. Mnogo su pula Ajnija i njena majka docekale
drugove i u supu, u drva spremile po desetak karabina i ne znajuCi otkuda ih je Rifat donio niti kuda ih j€
k.asnije odnio.
I u kuci Osmai!la Kulaka hili su sakriveni materijali i oruzje. Osman je radio kao koeijas ili je pomagao u utovaru u vojnom skladistu, a i to je hila bas
zgodna prilika. Danju je radio, a nocu pomagao drugovima u obijanju skladiSta i izvlacenju razne robe i
oruzja. Dovukli bi to iste noCi na Pasjak i sklonili. U
jednu ljetnu staru kuhinju u dvoristu Hasna je odnosila bombe i municiju i tu skrivala, a dijelom i u
susjedni vinograd ili kod Aise Huskovic. Osim njenog
mu:Za Osmana, municiju su joj donosili i D:Zem8J-DZemo Pekusic, Hamid Vuk i Hamdija-Hamdo Gusic. Hasna bi zatim pod zarom prenosila pakete na razna
mjesta a da C,esto nije ni znala sta nasi. Sarno jednom
je to znala, i to onda kada je prenijela nekoJiko bombf
do Falke Hadrovic, koja je radHa u berzi rada i tamo
skrivala bombe.
Bejda Kovac je pomagala svome muzu Avdi, koji
je bio zaposlen kao obucar u orufuom skladistu Sjevernog logora. Jedna grupa radnika u kojoj je bio i
Avdo izvlacila je iz skladista sve sto j,e vrijedilo za
52
odrede. Osim Avde, Bejdi su donosili marterijal i municiju i drugi ilegalci, a poSto bi to neko vrijeme skric
vala, dolazili bi Mladen Balorda, Ahmed Pintul Pero
Lazetic i Esad Grebo na biciklima i odnosili. '
Majka i kcerka
U neposrednoj blizini Pasjaka je mostarski prediro
Mazoljice, a kako je i taj kraj na periferiji i uz brdo
uz koje se prolazi prema Podvele:Zju, tu su, u tom sirotinjskom kvartu, mnoge kuce posluzile kao dobra
sklonista oruzja.
Ibrimsa Muslibegovic je u godinama rata vee hila
zena preko se~deset godina. Rodila je osamnaestero
dJece, a samo petoro je othranila. I ona je posla za
svojom djecom Sidikom-Dikom, Alijom i Salkom i u
svemu pomagala borbu za slobodu. Posto je njena
kuea hila na krajnjoj periferiji grada, otkuda se kretalo" u ~odve1ezje, hila je vrlo pogodna za ostavljanje
oruz]a 1 spreme za borce koji polaze u odred. Tu su
stizali i ruksaci i oruzje bo't"aca koji su trebali krenuti.
Vise zena donosilo je tu spremu, pomalo, u torbama, a medu njima Derva Seva, Emina Trbonja i dru ..
ge. Ibrimsa bi hila glavni strazar. I za slucaj c.pasnosti
iii iznenadne racije, i nj<ma staracka njedra bi posluzila da se ponesto sakrije.
Iz tog skladista su oruzje, municiju i robu odnosili na konjima Podvelezovci Selim i Halil Bullman.
Koliko li su puta ;stizali s nenatovarenim konjima da
bi se;'ratili u svoja se1a s teskim tovarima. Ibrimsa je
na]VIse '::olJela da pakuje oruzje. I uvijek je hila pouzdan strazar i cuvar. Kad bi zaprij etila opasnost, vj esto bi skrivala robu, a i kurire, u jedno posebno skloniMe ispod ,stepenica, izgradeno tako da ga je tesko
bilo primijetiti i otkriti.
·
53
�I Ibrimsina kcerka Dika bila je vrijedna ilegalka.
I ona je pakovala oruzje, municiju i svu drugu opremu za odrede.
Njihova kuca je imala dva izlaza. Onaj prema
brdu, kroz kapidzik, mnogo puta je posluzio da se kuriri neprimjetno izvuku prema PodveleZju.
I dom Nure Mahmutcehajic, na Mazo.J.iicama, posluZio je kao ratna baza i za oruZje i za sav ostali r.ad.
A sto se oruzja tice, ta je kuca posluzila i Sulejmanu-Brati Cisicu kada je pripremao oruzani napad na
ustaSkog profesora MalviCa. On je skriven boravio u
Nurijevoj kuCi nekoliko dana, a kad je izvrsio napad
ostao je jos cetiri dana i zatim otisao u odred.
Nura je inace zajedno sa svojom susjetkom Mersam HasanbegoviC bila veoma aktivna radnica. Jos
godine 1941. Mersa joj se obratila s prijedlogom da i
ona pomogne u ilegalnom radu, pa su mnogi ilegalci
nalazili u tom stanu utociste iii su ·odrzavali sastanke.
Osim toga sto je q1o skroviSte za ilegalni rad, N urin
stan je bio i skladiste opreme i materijala. I sama
Nura je odlazila doktorici Berti Bergmanovoj po sanitetski materijal.
Sigurno kurirsko skloniiite
Nisu samo ti periferni dijelovi grada bili utocista
boraca i skladista oruzja i drugog matedjala. I u drugim krv,artovim.a su Zene bile za _sve vrijeme rata na
strazarsklm mjestima kako bi se materijal sacuvao od
u.staskih, talijansklh i njemackih agenata i od cetnika.
B!izu policije, usred grada, stanovala je jedna starica, koju su kuriri koji su s oruzjem kod nje stizali
tako i nazvali - Stadca. Bila je to Hana Rizikalo,
hrabra zena, prava partizanska majka.
54
Kuriri koji su. stizali iz odreda u Haninu kucu trebalo je da tri puta lupnu halkom - zvekirom na vrata, i to je bio ugovoreni znak. Stara vnita na gotovo
polusrusenoj sirotinjskoj kuci •samo na taj znak su se
otvarala. Ta se kuca nalazila zid do zida sa zgradom
mostarske policije, samo su ulazi u policiisku i u nju
bili iz dvije u!ioe.
Kad je jedne nod, po jakoj kisi, kurir Enver HasanagiC stigao iz odreda, na ugovoreni znak staric.a je
otvorila. Bio je prokisao do koze i ozebao. Ona mu je
skuhala ca.i i dala da nesto pojede. Svukao je mokru
odjecu, i naslo se nesto da obuce. Kada se okrijepio
Enver je posao u gornju sobu, u kojoj je obi6no spavao. Medutim, starica mu je strogo rekla:
- ZnaS, ne moZe se gore ...
- Ko je gore? - upitao je Enver.
- Gledaj svoja posla! - ·odgovorila mu je.
Po njenom pogledu i izrazu lica Enver je zakljuCio da viSe ne smije ni pitati, jer ona nije nikada nikom kazivala b!ilo sta iz ilegalnog rada niti je icije
ime ikad izgovorila. Degalac koji je te noci spavao
ujutru je rano, kri~om, iziSao, tako da ga Enver nije
ni vidio.
_ Kada je Env·er jednom drugom prilikom opet dosao u tu ratnu bazu, ostavio je, kao i obiCno oruZje u
kuhinji, koja je bila u dvoristu. Hanin unuk Alica vidio je gdje je Enver ostavio tri bombe i pistolj, prikrao se, uzeo .pistolj i opalio jedan metak. Starica je
pritrcala, zgrabila pistolj i bombe i strpal<t ih sebi u
nj edra, a Enver .i e is tog cas a napustio stan i po.iiao n
· drugu bazu. Upravo kad je izlazio iz kuce dotrcali su
policajci, upali u staricino dvoriste i grubo pitali:
- Da li je ovdje pucalo?
- Nos' vas d.avo, k.akva vas je pucnjava snaSla?!
- docekala ih je salom hrabra starica.
55
�Vidj.evsi pred sobom staru zenu, policajci su krenuli dalje da ispituju gdje je to opalio metak.
Enver je kod Hane odsjeo najmanje dvadeset i pet
do trideset puta.
Starica je dobivala od organizacije hranu za Hegalee, neprekidno za sve vrijeme rata. Teska je bilo
oddati to svratiste u strogoj tajnosti, tim prije sto su
u toj staro.i kuci zivjeli i neki drugi stanari, ali starica
je imala svoj ~:-sistem konspiracije..(~. U dvoriStu su bile
razne rupe, a u zahodu posebno ·skloniste za materijal
pregradeno nekim zidom. Od pocetka je to bllo skladiste oruzja, pa je i sam Enver vise puta dolazio da
ga odnese. Pomagali su mu u nosenju drugi ilegalci.
U nekoliko navrata su odnijeli vise puiiaka, pistolja,
bambi i dosta municije.
Enver nikada neCe zaboraviti stariCin rastanak sa
sinom Alijom kad je on polaz"o u partizanski odred:
- Moj sine, nemoj me osramotiti - rekla mu je.
- Bolje ti je tamo nego medu ovim razbojnicima.
Hajd', moj sinko, neka ti je sa sreCom.
Ubrzo nalcon tog ispracaja Alica je zarobljen i doveden u Mostar. Objesen je sa svojim drugom Dragom Palavestrom na trgu Musali u Mostaru.
Na dan vje5anja je tuzna majka Hana docekala u
sV"om stanu ilegalca Dzemila-Dzemu Sarca, komu ni
pravo ime nije znala, vee samo ilegalno.
- Vlado, sine, bjeZi, vidiS moga Alicu su ubili.
bjeZi, uhvatice te ...
Drugi Hanin :sin, Nusret, uhapSen je i otjera!l1 u
kancentrac>oni •logor u Italiju.
Hrabra starica se dostojanstveno drzala. Bila je
prava majka svtm kurirr'ima koji su k njoj stizali. Voljela ih je kao svoje sinove, svakom je oprala rublje,
okrpila i ispratila s vedrim .pogledom i pafu.jom.
56
Izvanredne ratne haze
J os jedan kraj Mostara mnogo je uCinio u ratu
pr?tiv neprijatelja. To su Bjelusine,' periferija grada
pn brdu nedaleko 1znad Starog mosta, blizu pravoslavne crkve. Taj kraj je u toku cijelog rata imao i
~agazine oruZja i bio jedan od gla~h »kanala·« za
1zlazak boraca iz grada, a 'l'lajveCi teret u tom poslu
podnijele su zene.
Bjelusine ~u povezane s Lukom, predjelom na jugu
Mo:stara kOJl J€ takoder udaljen od srediSta grada pa
Je 1 tu, u pojedinim dijelovima i sokacima bilo Iakse
izvoditi akcije.
'
Mo:Ze se reCi da su gotovo sve kuCe u tom siromaSnom kraju ·bile utociSta boraca, na razlicne nacine.
~a Luci i u Bjelusinama bilo je vise kuca u koji~a ]e sknvano oruZje, a Zene domaCice su maho·m
1male da se brinu o mater,ija1u.
Jedna od vrlo poznatih ratnih baza bila je kuca
krojaca Laze Radisica. Lazina zena Stana i kcerka
Gana, pa i Lazina stara majka Joka, zena koja je tada
:mala osamdeset i sest godina, sve tri su bile vj erne
c~_varke magazm.a u svojoj kuCi i uCesnice u zbivaITJlma.
Baba Joka je nekoliko puta prilikom premetacina
lezala kao nerr:oena u krev.etu sakrivSi u njedra samtetskl maten]al. Jednom prilikom je ·bilo dosta materiJ~la, pa su joj navukii dvoje voj'l'!icke caksire i
stavlli u krevet dok se pretres zavrsio.
U jednoj premetacini po!icajci S'U nasli vojnicku
bluzu i kamu.
·
- Sta_ie to,. babo_? - upitali su baku policajci.
- To ]e mo]e, nasla sam u brdu davno - rekla
je ona, i nekako je uspjela cak da to c;lobije od agenta
ida sacuva.
.
57
�Magazin oruzja bio je i u lmei Anike Neimarovie.
Anika je cuvala i vojnicka odijela, jer se tu i Silo za
partizane. Tu su skrivane i radio-stanica i pisaCa masina, a kod Sidike-Dike Celebie bila su vojnicka satorska krila. U kuei Nusreta i Abaza Deronje njihova
majka Devleta-Devla je 6uv.ala prikupljeno oruzje,
municiju i sanitetski materijal.
U tom kraju ima i jedna peCina, »Orlovo gnijezdo-«. I tu je skdvano oruZje, kao i u grobove u obliZnjem pravoslavnom groblju.
I u Zahumu, ispod brda Huma, kuda tece i rijeka
Radobolja, bilo je vise baza za smjestanje oruzja. Tu
postoji, iznad biskupove palaCe, }edna austrijska >~for
tica« - tvrdava iz prvog svjetskog rata, a tu je i zapadni vojni logor. Hegalka Emina-Mina Haeam, iz porodice naprednog ucitelja Hasana i Munire Haeam,
znala je da u tvrdavi ima oruzja i s Ahmetom Sefieem je, vee u toku sloma Jugoslavije, otisla na brijeg,
u tvrdavu. Otuda su njih dvoje uzeli sanduk pnn kraguj evackih bambi i zakopali ga u ugalj ru supi u dvoristu na Setalistu gdje su Haeamovi stanovali. Kasnije su ga odatle iz\Cukli i zajedno ga prenosili u razne baze. Mina je sakupila i vecu koliCinu sanitetskog
materijala.
I AiS.a Niksic je cuvala :sanitetski materijal i jedan
karabin, a Cemalovicka je zakopala u bastu cetiri
bombe. Kod Bisere Hanjie, u Bakamovica ulici, takoder je bio magazin sanitetskog materijala, municije
i druge robe sakupljene kao •>narodna pomoe«.
Tako je u stvari u cijelom gradu bilo magazina.
Stotine domova hili su sigurna sklonista, a u svakome
od njih domaCica je bila ta koja je sve znala i koja je
neprekidno strahovala i straZe cuvala.
Medu mostarskim kvartovima vidno mjesto je u
ratu zauzela Donja mah.ala, stjeciste borbe i ilegalnog
58
rada. Ona nije izostala.ni od najopasnijih poslova kao
~to je preno~enj_e i C~':anje oruZja i municije u vriJe~.e ~eprek1dn1h raciJa, odvoctenja ljudi u logore i
ubi] an] a na surove naCine.
Donja mahala je bila izvanredno pogodna za bazu
ne s~:no. z~to St_o j_e ogromna veCin.a porodica u toj
radnwkO] cetvrh b1Ja pouzdana vee i zato sto je bila
naJpogodmJa za sklanjanje oruzja iz obliznjeg vojnog
aerodrnma, juZno od grada.
, Vee u. dane sloma Jugoslavije su, po naredenju
Oblasnog 1 M]'esnog kom1teta Partije, rasporedeni lju-.
d1 na g!avnu cestu sto vodi iz Bisca polja u grad kroz
Don]u mahalu da b1 od rasute vojske koja je isla od
aerodr~,m~ pre~a gradu uzimali oruZje i municiju. To
se rad1lo 1 danJU, gotovo javno.
Komunisti su rpo mraku to oruzje odnosili u pojedine kuee i skrivali. Radilo se da to n1ko ne vidi. Ni
jedne poJicijske prova]e mij-e hilo U Vezi S oruzjem.
Oruzje je doneseno i iz ostalih !agora, jer su radnici iz Donje mahale takoder radili u blizini Sjevernog, Zapadnog i J uznog !ogora.
Glavno skladiste oruzja hilo je u kuei i. basei tadanjeg sekretara Mjesnog komiteta Jusufa Cevre. Njegova ma]ka i ostali ukueani sve su to znali i vidjeli.
Jednom su Mustafa-Mujo Balie i Mehmed-Mcho Husnie donijeli prepun kovceg bambi i met.aka iz zapadn?~ _logora, iskopali jedan rov i sakrili ornZje i muniCIJU.
Oruzje koje su donijele Fatima-Tima i Samija Tikvina sklonjeno je nesto pod krov, a nesto u baseu Ibrahima-Ibre Guzine, covjeka koji je takoder donosio
oruzje: nekih sedam-osam karabina, nesto bombi i
59
�municije. Cetiri puske su zakopane kod clana Partije
Av;dije Pavloviea, i uz to jos nesto bomhi i metaka, a
njegova zena Munta hrinula s·e o tome.
Meci i puskomitraljezi
Jedan mitraljez je Mirzija Balic sa svojim hratom
Mustafom hila odvukla iz sklcmista da ga odnese, kad
iznenada hanuse policijski agenti da vrse premetacinu. Trehalo se hrzo snaci. Mustafa je izvukao mitraljez ispod krova i sakrio ga na jedno sigurno i skrovito mjesto, gdje ga ne hi niko mogao lako pronaci.
Naj"!lasnije je hilo kroz grad prorwsiti oruzje. To
su u vecini slueajeva cinile zene i djevoj•ke pod feredZom i u zarovima.
J ednom je Mirzija, pod feredzom, prenijela iz kuce
Husnije Repca ·Cetiri
~:..cegera-<-<
.metaka. Iz kvarta Bran-
kovac su Mirzija i njena drugarica Fatima-Tima Tikvina prenijele dvije puske i po jedan ranac municije,
takoder pod ferediama, u jednu kucu u Bjelusinama,
za horce koji su te veeeri polazili u Podvelezje u odred.
Veliku opasnost dozivjela je Fatima-Tima Tikvina
kad j e jednom nosila metke. ·Rijec je o tome sto su
joj oni hili slaho zapakovani pa su se rasuli nasred
ulice. Ona ih je p-ocela sakupljati, jer nije htjela da
dozvoli da dragocjeni rnaterijal propadne. Bas tada je
nais<>o Mustafa Balic, ali se nije usudio da joj, na njen
poziv, pomogne vee je .prihjegao lukavstvu: nogom je
gurao rnetke prerna Timi, a ona ih je sakv.pljala. No
pri tome ga je vidjela neka zena, prijavila policiji, i
Dn je uhapsen. Izvukao se tvrdnjorn da to nije on bio.
Jedan puskomitralj ez morala je da pronese kroz
Mostar omladinka Hamida-Mida Sahanac iz Donje
rnahale do Brankovca. To joj je bio naredio sekretar
komiteta J usuf Cev<t'o.
Pus~om.itralje.z je r":_nije hio donio neki ilegalac:
Dohro .Je h1o zaVIJen u satorsko krilo i podrnazan da
ne zarda, a leiao je zakopan u basci. Na tom mjestu
Je posaden i kupus, koji je uskoro izra.Stao. Posto je
puskomltra]Jez. otkopan 12 zemlje, Mida ga je preniJela pod ~eredzom, a dohro se sjeca da je hio za nju
veorna tezak 1 da se mnogo namucila na dugackom
putu kroz sav .Mosta~ do Brankovca. Bilo je to u vriJeme Jedne VOJne VJe:ohe u gradu. Mida je morala potkratJt! f&edzu jer joj je hila preduga, a ona je tada
1mala tek sedamnaest g;odina.
~ruzje je rastavljeno i prenijela ga je u jednoj
vrecL
U Donjoj mahali je, kod svoje sestre Hahihe Orucevic-Delalic, stanovao vrlo hrahar funkcioner SKOJ-a
~ cl:"n Mjesnog komiteta Partije Salem .De!alic. Hahiha
Je rma~a posla s jednim pistoljem i municijom posto
J€ nek1 a&~nt Qpazio k~d je Salem kupio pistolj od
Je<:_lnog tah]anskog voJmka. Srecom, prilikom premetacme agenh msu pr<_>r:a.Sli.'~istolj iako je bio u dzepu
Salemova kaputa koJI .1e VlSIO o civiluku.
. U Mostaru je taj vazan posao - sakupljanje oruzJa o:bavl.]en 1zvanredno dobro. Isla ·se dotle da su preduzunani smjeli upadi u vojne logore, radi cega su
grupe horaca dolazile i sa oslobodenog podrucja u
grad.
(;odine 1941. u jesen u Mostar je stigla Lepa Pe-
rovt~. U Sarajevu, kuda je ilegalno hila upucena na
rad 12 Beograda, prokazana je i uhapsena. Uspjela je
da pohjegne iz zatvora, i odredeno joj je da ide u
Mostar, takode~ da p~mogne partijskim organizacic
Jam.":. Tako Je 1 ona rmala dosta prilika da se havi
oruz]€m.
60
61
�J ednom su joj dosli mladiCi i predlozili da odobri
izvri\enje one kasnije poznate provale u Sjeverni logor, u magazin oruzja. Rekli su joj da ce se neki omladinci uvuCi •u nj i did kar,aJbi,ne te ih prerllJ etl na
skrovito mjesto i poslije otpremiti odredu preko sela
Zijemalja. Iskusnoj partijskoj radnici je ipak izgle~
dalo cudno: kako to maze da se ude u vojni logor i
digne oruzje? Zabrinula se i podugo mislila sta da
ucini da ne bi svojom odlukom dovela te mlade l]ude
u situaciju da svi izginu. Stoga je od njih zahtijevala
da joj donesu detaljan plan iz kog bi se vidjelo kako
bi to izgledaLo.
Momci su vrlo brzo donijeli nacrt logora i tacna u
njemu naznacili mjesto gdje se nalazi oruzje i kuda
oni moraju prod do toga mjesta. Na tom opasnom
putu bilo je jedno strazarsko mjesto i na njemu stra•
zar-domobran koji je bio povezan s njima, ali na drugom stra2arskom mjestu nisu imali ve2011. Planom Je
bilo predvideno da ·se uz pomoc strazara koji je bio
poveza.rn s momcima, spretnim zaobilaZ·enjem -opasnog
prostora, ta tako rizicna akciia izvrsi.
Lepa je boravila u Mostaru samo mjesec dana, ali
se i na tom primjeru, kao i na drugim, uvjerila kako
su hili smjeli u sV"ojim poduhvatima mladi mostarski
borci. A veUki poslovi oko oruzja, u kojima je ucestvovaJo talw mnogo Mostarki, takoder pokazuju kako
su i one bile izvanredno hrabre u bezbroj prilika.
Pistolj i knjiga
U samom gradu koristeni ·su ponekad i or:uzje i
a!atke. Izvedeno je nekoliko napada na istaknute neprijateljske agente. Tako je udaren sjekirom po glavi
Radmilo Grdzic, poznati cetnicki vod.a, koji je u saradnji s talijanskom komandom i obavjestaj.nom sluz62
born OVRA boravio sasvim legalno u okupiranom
Mostaru. U tom napadu je osim Vasilija-Vase Masle
1 Ibre-Ibrah1ma D2aferovica-Gracanina ucestvovao i
Hivzija-Hivzo Behram, ali je uhvacen i odveden u
Iogar na Mamulu, gdje je i ubijen.
..rnace ':' Beh;amovoj kuCi, u Donjoj mahali, jos
pnJe rata Je odrzavan teeaj za bolnicarke a u ratu su
obuc:'vani n;ladi u -~ukovanju oruzjem. T~koder je tu
b1lo 1 sklad1ste oruzJa. Sve to omogucavala je Ramiza
Behram. Kod nje. su cesce gosce bile partijke i skojevke Kevsera Tikvma, Radojka Vukovic, Ramiza Dukic .
1 druge djevojke - borci i ilegalne radnice.
Ci':' je uhapsen B~hram dosle su ustase da pretre?u k~cu, ~h n1su nasle mnogo materijala, tek neSto
]oda 1 samtetskog pribora, i to su odnijeli. Pod jastukom su, medutim, bili pistolj i knjiga ~Kako se kalio
celik«. Ramizina rnajka Hatidza ih je sakrila u njedra, a kako su tu bila i tri kornunisticka letka, progu~la 1h .J'E. Zahrn se napravila kao da j€ bolesna da
1rna napad slijepog crijeva, a i nije b;.s bila :;od;ava
]er 00 joj u zelucu bila tri starnpana letka.
Agenti su rasparali jorgane trazeci rnaterijal. Na
tavanu su .pronaSli Tedenik -metaka i malu siekiricu za
meso, koju su odnijeli rnisl·eCi da je Grdzi baS njom
udaren.
Rarnizin otac Alija se, dok su ustase vrSile prerneJ;acinu, kao pobozan covjek rnolio bogu racunajuci da
ce time smesti agente i da .ga nece hapsiti. Medutim
usta~e su, vodeCi istr~gu o napadu na njihovog sa~
radmka cetnika Radrnila Grdzica, odveli i Aliju i to
sa "'"?~ade .na kojoj je klanjao - rnolio se bogu.
Uhaps1li su 1 dva n]egova si<na.
Mnostvo oruzja su u toku rata cuvale Mostarke
~i se nije dogodio ni jedan ozbiljniji incident. J edin~
sto je bilo ponekad neopreznog ruk<Jvanja. Hasiba
63
�Curic-Cemalovic se veoma iznenadila kada je u njenoj basCi jednom prilikom opalio metak. To su se komunisti vjezbali u rukovanju oruzjem, pa je Stjepan-S6epa Pavlovic, drieci da nema metaka u cijevi,
potegao oroz i puska je opalila. Ustase nisu utvrdile
gdje je tacna to bilo i nisu niSta otkrile.
Drugi put je cak eksplodirao eksploziv u jednoj
kuCi, ali, iako se eksplozija cula, ipak se nije moglo
utvrditi gdje se to dogodilo.
Zahvaljujud samoprijegoru izvrseni su najvazniji
zadaci koje su zadali Oblasni i Mjesni komitet KPJ u
opseznim mjerama sakupljanja oruzja i municije.
Uzbudljive provjere i neobicna vjezba
I samo primanje u Partiju bilo je ponekad povezano s oruzjem usred grada. Kada je Mirzija Balic
primana u Partiju postavili su joj zadatak da izvrsi
napad na policijskog agenta Simuna Benica. Receno
joj je da sutradan u feredzi saceka agenta pred njegovom kucom i kada se on uvece bude vracao kuci
da na nj baci bombu. Dobila je i jednu odsarafljenu
ruonu bombu. Ako agent ne bi naisao, ili ako bude
prije dosao kuCi, da bi se izmamio iz nje bice ispaljena jedna raketa s pravoslavne crkve i on 6e se sigurno pojaviti na ulici da vidi sta se to dogada. Taka
j e reC.eno Mirzi.
Te veceri je ona s bombom dosla pred agentov stan
i cekala do deset uirece - njega ili raketu s pravoslavne crkve. Posto je u deset bio policijski ·Cas zabrana kretanja, taeno u taj sat pojavio se jedan
oovjek i rekao joj da je atentat odg.oden za drugi dan.
Taka je Mirzija iskusana da bi postala clan Partije.
N a takav, strog naCin primani su u Partiju i muskarci i ilene, nakon svestranog provjeravanja koje je
64
u to tmurno i surovo ratno vrijeme i te kako bilo
P?trebno. Jedna takva provjera zavrsila se hapsenJem. B1lo je to krajem februara 1942. godine.
,·
Mlada djevojka Zehra Kalajdzic bila je clan takozvanog »tehnickog pododbora« za otpr~mu odreda.
Kako Je na tom poslu vee bila predano radila nekohko .mjeseci, postavilo se pitanje njenog prijema u
PartJJu. Adem Buc joj je rekao da treba da izvrsi
Jedan zadatak.
. Zehra je jed'[o'og dana imala da dode u predio Zgom, gd.]e se nalaz1La baraka Ibrahima-Ibrice Alikalfica.
Kad J€ shgla, a dan je bio kisovit i tmuran, pravi zimskl,.~obJla Je paket pun bombi i jedan karabin i nalog
da Ill prenese, pod ferediom, do predjela Bje1usine.
. Morala .]e da prevali put kroz cia Mostar, oko pet
kllometara. D]eVoJka je prihvatila opasan teret i krenula. U nJenoj pratnji je bio Fadil Buturovi(. koji je
h1<; o~reden" da .JOJ pokazuje put i odvede u kucu u
koJU ce oruz.Je predati.
. Post~ .i e djevojka prosla pored nekoliko faAisticklh strazara, a zatim i preko sjevernog mosta na Ner,etvi, krenula ,ie u~icom preko Carine. Po nesre6i na
trotoaru pr?d tad~nj~m J?omom narodnog zdra~lja
~potakla se 1 karabm ]e khznuo malo nanize tako da
Je kundak provirio ispod feredze, koja je bda malo i
prekratka za Zehrm stas. Slucaj je htio da bas u tom
casu nmde tah.Janski karabinjer na biciklu. Opazio je
kundak 1spod feredie, skoCio s bicikla i kao bijesan
uhvatw Zehru za fer€diu. Nastalo je rvanje na ulici.
Zehra sama. ne zna kako je bila u stanju da obori u
prak karabmJera dok je vikao »Partidani, part;dalll« . ·; Na karabm]era koji je ostao u jarku bacila je
fer;d.,u, a__ zat1m pob]egla .u susjednu, poznatu joj
kucu Had~! Ibrahima Fejica. Kad je utrcala u kucu
---;- u kOJO.J su dva sina, Salko i Ali-Riza, bili komumstJ, a maJ·ka Ziba velika saradnica svojih sinova 65
�odmah su je presvukli u drugu odjecu i namjestili joj
nacve da toboze mijesi hljeb. Medutim, karabinjer je
vidio u koja vrata je usia i doveo je joi'; dva strazara.
Prepoznali su Zehru i uhapsili je.
Zehra se bila dogovorila s Bucom i Ibricom da,
ako je uhvate, kaze da je tu puSku i bombe nasla kod
zatvora Okruznog suda i da je posla da to preda u
glavnu talijansku komandu. Tako se branila na beskrajnim ispit1vanjima. Is.braZitelji joj nisu dozvolili
da spava ni Irena ni danju ni nocu i postavljali su joj
bezbrojna pitanja. Ispitivali su je samo o karabinu,
jer je Zehra paket bornbi uspjela da odnese, a Ziba
Fejic ga je dobro sakrila u basci te ga fasisti nisu pronasH.
Fa8isticka policija je ubapsila i Zehrina brata
Teufika. On j e i 1941. godine bio bapsen pod optuzbom da je s nekohko drugova pokusavao da nabavi
oruzje od talijanskih vojnika, ali se tada izvukao.
Ovoga pula nije se mogao izvuCi iako ie postojala
samo sumnja, i brat i sestra su odvedeni u logor u
Italiju.
Kako je doolo do toga da Partija uvrsti u akC'iju
tu mladu djevojku? Evo sta o tome kaze sama Zehra:
*Do rata me politika nije interesovala. Voljela
sam lijepe haljine, Setnju na korzu, vesele d.rugariee,
igranke, a ponajvise izlete koji su bili organizovani
s mladima u okolinu Mostara i u planine. Znala sam
da ih prireduju !judi koje sam upoznala u Narodnoj
biblioteci, kud sam odlazila da uzimam knjige na citanje i na predavanja. Kada je poeeo rat za mene nije
bilo problema da se kao patriota opredijelim. I na
izletima i u Biblioteci do mene je dopiralo nesto od
ideja komunizma, pa i prekomoga brata Teufika. Cim
se zaratilo pocela sam da radim u jednom aktivu zena
u Cernici«.
66
. U Mostaru je pos!o.iala prava vojnicka organizaci.Ja narodnooslobodilackog pokreta podijeljena u vodove 1 des.:'tme s b~lnicarkama, koje su i prij€ i u ratu
b1le svrs1le bolmcarske tecajeve.
·
Za svaki karabin se znalo gdje je. 2ene su cuvale
samtetsk1 m•terijal, ne samo onaj koji je obilno davalo medJC.nsko o~ob~je bolnice i ambulanti vee i zaVO]e od 1zrezan1h carsava ili vatu.
67
�PODVIZI U UZAVRELOM GRADU
Dogadaji su se nizali vrtoglavom brzinom u n~
vjerovatnom metezu okupatorske vlastl, ter~ra, ubljanja, hapsenja i u isto vn]eme 1legaln~g dJelovanJa
komunista i skojevaca, pa i mnog1h o?Icnih g;ada':'a,
.
l Jilldi 'i zenaJ koJ"e su komunisti sve v1se uklJUCivali u
•
"
B!kcije protiv okupatora 1 ustasa.
.
Ni trenutak nije izgubljen zbog udaraca k<:Je su
komunisti i sami pretvpjeli kada su uz Srbe 1 om hapseni i ubijani.
Rad -
na pleCima Zena
Zbog >>-silaZ€nja<-< partijskih ra,~nika, nar?Cito kom 1
promitovani-h rukovodiluca, vec1nom n:;tskarac~, u
duboku ilegalnost, rad i zadaci su sve VISe p.adah r,a
pleca zena i djevoj aka.
.
. ". . .
..
Zene su angaZovane na na]razlic1t_1Je nac1ne. Pojedinaeni slucajevi uvjerljiv<J pokazuJU kako su komunisti tada djelovali .da bi pndob1h no;:e suradnwe,
bilo za ilegalan rad bilo za borbu s puSkom ~ ruc1.
Uoci samog rata je u Fabriku ~uhana dosao na
osao fizickog radnika jedan mlad cov]ek za_ ~oga sde
P
·
·
·
·
!VIico. Je govonlo da J€ s t"
:'gao 1Z 0 Sl]·eka '. a. zvao se .•. .
. .
_
nog dana mladic je radmc1. Seflki:Flkl MISl~ d'7o le
tak i Fika ga je savila i sta':1la :'; dzep, ah to J€ VidJe~
jedna djevojka kojoj se laJ MICo sv1dao pa J€ pom1
68
slila da je on Fiki dao ljubavno pismo i krisom je
pretresla Fikine dzepove i n.asla letak. To je odmah
prijavila nadgledniku, a ovaj policiji. Fika je tada bila
uhapsena.
·
Kako su u to vrij erne zene rijetko hapsene iz politickih razloga, policija je Fiku strpala u celiju s kriminalkama i izgrednicama, a agenti su je na saslusanjima istukli.
To se zbilo bas u ono vrijeme 1940. godine kada
su u zatvoru hili mostarski komunisti i kad su otpremljeni u Lepogl.avu. Jedan od njih, Ve!ija Hujdur,
poSto je Fiku poznav.ao, kroz Spijunku na vratima
savjetovao joj je da nista ne kaze policiji pa i ako
joj budu bilo sta obecavali, jer <mi sve lazu samo da
covjeka uhvate. Fika je taka ·i postupila. Ni kad je
dobila samare nije kazala ko joj je dao letak, iako su
bas u taj cas doveli i toga Mieu u zatvor, jer su ga
uhvatili bez isprava.
Fika je kroz mali pr<Jzor na celiji, posto se popela
na ramena dvj€ma zatvorenicama, vidjela kada su
natjerivali u kamione vezane komuniste, kojj su pjevali k<Jmunisticke pjesme, i kada su ih odvdi. Vecinu
od njih je posljednji put vidjela. Neke je licno poznavala.
Iako do puManja na slobodu Fika nije bila >>V€zana. .'( ni za jednu organizaeiju, kad je izaSla iz zatvora
usia je u krug organizovanih djevojaka u Donj<Jj mahali, u kojoj je stan<Jvala.
Godine 1942. je organizovana zenska organizacija
i osnovan je Antifasisticki fmnt zen.a. Na celu prvog
odbora bila je pmfesorica Jelka Vukajl<Jvic, Hrvatica
iz Sibenika, supruga Danila Vukajlovica, k<Jmuniste i
profesora iz Mostara. Poslije njenog hapsenja ovu
duzn<Jst je preuz.ela AnCika Durie, porijeklom iz Medugorja kod Citluka, Hrvatica, udata za Srbina iz
69
�Srbije, jugoslavenskag oficira, koji je 1941. dopao
zarabljenistva. Zivjela je s malam keerkam i prije
rata nije ucestvavala u ilegalnam radu.
Utocista gonjenih
Vrlo sirok "krug saradnica stvoren je vee u pocetku
rata.
Medu zenama intelektualkama kaje su i prije rata
bile odane naprednam pokretu i kaje su soradivale u
Biblioteci, bila je Nadzida Hadzie-Novak, sucl.ija mostarskag Okruznag suda. Ona je bila jedna od prvih
Muslimanki koje su postigle taj polozaj, a keerka je
knjiZevnika Mostarca Osmana Nu.ri-HadZiCa i sestra
prvakinje Beogradske opere Bahrije Nuri-Hadzie.
Tek kada se zaratila i kada je zapocet ilegalni rad,
vidjelo se kaka ta zen.a umije da radi i koliko moze da
pomogne.
Njen stan u Ulici Alekse Santica, \(oji je bio pogodan jer je irnao dva ulaza i dva izlaza, postaa je
stjeciste povjerljivog djelovanja karnunista. U njernu
su nalazili utoCiSte i Clan Mjesnog komitet.a Partij2,
i ranjenik iz odreda, i balesnik kaji je lijecen, i zene
iz ilegalnog odbora, i snabdjevac kaji je provalio u
arnbulantu rudnika uglja i lijekove i pribor dania u
Nadzidin stan. Pa i sama Nadzida uspjela .ie da prikupi rnnogo sanitetskog rnaterijala, da pomogne na
mnogo na6ina i da aktivno radi u odborima :lena.
U njenom stanu se z.radr2avao i sekretar Miesn:::>g
karniteta Dzemal Bijedie, i tu je kaa Clan Oblasnog
korniteta prirnao izvjestaje i iz drugih hercegovackih
mjesta. U tom stanu je Bis·era PuziC, Clan Mjesnog
korniteta, kucal.'J. partijske materijale, tu su se priprernali tekstovi za bitten - taj darn sa dva izlaza i
ulaza bio je, jednarn rijeCi, na raspolaganju ilegalci70
rna sve dak ga policija nije stavila pod prlsmotru te
taka onemaFucila njegovo koriscenje u tu svrhu.
U prv1 cas po izbijanju rata je jed<\TI od vaznih
zadataka bw spasavanje srpskih pocodjca, ne samo
Srbakomunista vee i svih drugih koji su stradali u
~~l·et1ma pragona i ubitanja. U ljeto 1941. godine
o:·:Nltal~ -su proglas1 ·.ust.aske vlasti .a prinudnom isel]avan]u Srba. Zata je trebalo za njih odmah pribavl]all propus_nice da bi pobjegli iz grada prije nego sto
budu uhv~cen1 1 masovno protjerani neznano kuda.
s. propusn1cam.a koje su pribavljali i komunisti i drug~ ~r.adani, __ Musljmani i Hrv.ati, srpske porodice su
b]ezale, vec1nom u Srbiju, ostavljajuCi sv-e Sto su imale u gradu ... U napustanju grada mnogo su pomogli
pred"s)_ednik Gradskog NOO-a Husnija Kurt i Nadzida
Hadz1c-Novak. Oni su n.a razne n.acine pribavljali
uredne putne ispr.ave za odlazak u Srbiju.
~rad;'ni su hili do kra,ia solidarni sa svojim sugradamma. st? su pr?ganJ_am. Aka su srpska djeca istjenvan~ IZ skola TI]J.hov1 drugovi i drugarice su protes:ov~h, ak~ su ':staske vla&ti posebna za Srbe propislv~h pDhCIJ_skl cas i zabranu izlaska iz kuea da bi ih
lakse haps1h, i ostali gradani su ostajali ked kuca i
msu izlazili poslije casa odredenog za "srbe - u znak
protesta i salidarnosti.
. Kakve su tada bile prilike najbalje se vidi iz pri-
ffi]era:
Porodica Ljubice i Spire Gutiea onih mladen.aca
sto s':' se vjencali u zatvoru, strahov~la je tih dana jer
~u 1 ]e~no i drugo bili oznaceni kaa komunisti. Kada
J~ ustaska" vlas,t po~ela da prog<Jni Srbe, Spiro se saJkrw u talas, strugotmu, kod susjeda &tolara u radnji i
tu_ proveo osam dana. Spas im je donio profeso·r HusTilJa.. Kurt uruCivsi Ljubici propusnice za odlazak u
SrbiJU. S troje djece, Ljubioa i Spiro su izvukli zive
glave.
71
�I parodica Ilinke Balac je bila izlozena nedacama.
Jedne ljetne noci kucu su opkalile ustase. Izvrsili su
premetacinu, pa kad nisu nista nasli uhvatili su Ilinkinu keerku Slavu, kaja je kao i njena braca bila komunist, i odvukli je u policiju. Slava im nije ni rije{;i
rekla. Sutradan su je pustili, ali su i nju i njenu majku s ostalim srpskim parodicama odmah pratjerali,
najprij e u Cap rag, zatim u gospicki Iogar. J edva su
izvukle zive glave.
U Mostaru su se bili pajavili srpski savinisti, cetnieke kalovade, !judi kaji su atvoreno bivali u drustvu
visokih talijanskih oficira. Medu njima je pacela prisna saradnja. I dvojica-trajica muslimanskih intelektualaca (doktor lsmet Popavac, sudija Mustafa-Mujo
Pasic) pridruzili su im se i cvrsto se povezali s talijanskam obavjestajnom sluzbom OVRA i talijanskom
komandom. Preko njih su fasisti prikupljali imena
komunista, pa su ubrzo napravljeni spiskovi ne samO
komunista vee svih gradana protivnika ustasa i fasista. Medutim, u tim spiskovima neprijatelj nije imao
statine zena koje mu nisu bile poznate.
>->MitrovCankao(~
usred grada
U to vrijeme je abjavljena i cuvena "ma-starska
rezo:J.ucija.(< protiv usta&kog terora, a Mjesni komitet
Partije bia je izdao i poseban letak kajim .ie obavjestio Mostarce o izdaji tih srpskih i muslimanskih intelektualaca i. 0 cetnickoj »ideologiji« prisne, izdajnicke saradnje s neprijateljem.
Grad je tada bio naprasto uzavr·eo. Partijskf rad
se bio toliko razgranaa da se to lijepa osjecalo. Poslije
prve zbunjenosti !judi su digli glave.
Polako su paceli pradirati u siroke mase glasavi a
borbi, jer je marljivo radila ilegalna padijska stam-
72
parija, koja je u tom mraku okupacije izvjestavala
!jude o svemu sta se dagadalo.
J ednam je partijska radnica Hamida-Mida Cadra
sli!1la u zaru u kucu rudara clana Partije Avdije Pavlov!ca (kasnije je uhapsen i ubijen, a njegova zena
Munta je i paslije toga docekivala kurire s karabinima). Mida je donijela hrane i sljiva za kurire koji su
bili stigli. Zatekla ih je kako su, u okupiranam gradu
pu.Ske slo:lili u ugao sobe i pjevaju >>MltrovCanku-«:
*
*
*
. Prvi odred Mostaraca bio je razbijen u brdima
1znad grada. Kad su se njegovi borci vratili u grad,
sklomh su se u dom<>Ve Mas tar ki i Mostaraca, a jedna
grupa u kojoj su bili najugledniji komunisti, na~la je ·
utaCiste kad ucitelja Urosa Avdalavica, na tavanu osnovne skole, u kvartu Luka. To su bili Karla Balko,
Mustafa-Mujo Pasic, metalski radnik, Sava Medan
bivsi robijasi i istaknuti partijski funkcianeri i jas
nekohko 1legalaca. Svakodnevnu vezu izmedu partijske organizacije i njih odriavale su Samija Bubic i
Danica-Dana Milicevic. Donosile su im paruke i
hranu.
Ti su kamunisti s tog tavana posmatrali i jurnjavu ustasa 30. jula 1941, kada su napali na kucu Gojka
V ukavica i kada je Zlatka bacila bombu na ustasu,
jer se skola nalazila na lij evaj obali N eretve, preko
puta Gojkove kuce u Donjaj mahali na desnoj obali
rijeke.
Borac adreda Esad Fejic, dak, -ubia je u tom sukabu odreda sa ustasama jednog ustasu, ali .ie i sam
bio ranjen, u ruku, i uhvaCen, U Mostar su ga doveli
dvojica ustaSa,. onih >>kikaSa« iz, na brzu ru.ku osnovane, ustaSke >>postr{ljbe<<. Bili su to seljaci s puSkama
73
�bez kaiSa, pa su im na kanapu visile o rameni~.
Spagom su vezali i Esada i vodili ga kroz grad. To J€
vidjela Samija Bubic kad je, pod feredzom, isla ulieom i nosila hljeb u pekaru. Brzo je obavijestila Mehu
Arapa i Ahmeda Pintula o tome. U isti cas je bio obavijesten i partijski radnik Mladen Balorda koji se br7o
nasao u blizini ustasa kad su vod1h Esada. Pnstup1o
im je kada se bilo okupilo dosta komunLsta i drugih
gradana oko njih i upitao kao da je i on usta8a:
- Kuda vodite tog mladica?
- U stoZer - odgovorili su seljaci ustaSe.
- Pa kud ste krenuli ovim putem, znate li vi gdje
je ustaski stozer?
- Ne znamo- odgovorili su.
- Dajte ovamo covjeka, jos cete i z.alutati .u gradu
pa ga necete predati. Mi cemo ga odves\1.
.
Mladen je dao ustasama neku potvrdu da J€ od
nj ih primio uhapsenog Esada.
.
..
.
Taka su komunisti oteli Esada 1z kandz1 okrutmh
ustaSa.
Mladen je odveo Esada do svoje kuce: Prebaeili su
se preko zidova, da bi ga sklonio u sus]edn~ praznu
Zurovcevu kucu. Mladenova sestra MIIO]ka )e odmah
otisla po doktora Safeta Mujica, koji se tak~der b~o iz
razbijenog odreda vratio u Mostar. L]ekar J€ knsom,
nocu dooao u Balordinu kucu i takoder se preko Zldova' prebacio u Zurovcevu kucu i previo F.sada. Tu
je Mladenova majka J ovanka njego':'ala Esada, a <Jr
Mujic je uredno dolazio da ga preV!Ja. Kad _on n:Je
mogao doCi, dolazio je doktor Zvo~ko Mane, k~J.eg
su ubili italijanski fasisti na Prevlae1. Esad Je tu hJecen sve dok mu rana nije zaeijelila.
Pocev ad spasavanja zivota i od otpora neprijatelju pa do bojkota svih onih koji su n": ;oa koji nacin
saradivali s neprijateljem, sve su to b1ll obhe1 borbe.
Brat brata i sestru je bojkotovao, drug druga i dru-
74
garieu ostavljao kada bi to zasluzili. Naroeito su pazljivo· praCene, veom:a malobrojne, djevojke koje su se
pocele druziti s okupatorima, pa i neke Muslimanke,
sto je bilo osobito upadljivo. I sta se dogadalo?
Takve dvije djevojke Muslimanke su zapazene kako asikuju s neprijateljskim ofieirima. J edne noci posto su ih kavaliri dopratili do coskova njihovih sokaka,
pod razbijenom sijalicom, u mraku, doCekala su ih
dva skojevca i skrenula im paZnju da se ne smiju
druziti s Nijemeima. Posta to nije koristilo, nekoliko
veceri kasnije mladici su opel docekali jedm: ad djevojaka. Kad se rastala s Nijemeem momci su je scepali, cvrsto joj zavezali usta i velikim makazama je
propisno. osisali. Sutradan se ana nekud izgubila iz
grada jer nije mogla ad stida i sramote da se pojavi
na ulicama. Takvih slucajeva je bilo jos u to vrijeme.
Zene se organizuj~
Pod najtezim uslovima se radilo ilegalno. Mora se
reCi da su prednjaCile Zene i djevojke, a muSkarci koji
su ad ranije bili poznati policiji, odlazili su u Sumu.
U vrijeme kada su ustase i fasisti sprovodili najveCi teror, tj. u junu 1941. godine, mostarski Mjesni
komitet Partije odlucio je da se osnuje poseban odbor
Zena. Preko svoga Clana Brane KovaCeviCa odredio
je studentkinju Biseru Puzic da to bude njen posao.
J ednog ljetnog dana Biser a je sazvala na dogovor
nekoliko djevojaka na brdo Hum, u borovu sumicu u
kojoj su i ranije odrZavani tajni sastanci. Tu su se
s.astale Tatjana-Tanja Pesko, Fadila Bilal, Emina-Mina Hacam, Samila-Sana Bilic i Sonja Milicevic i dogovoril€ se kako da se osnuju organizacije Zena i u
pojedinim gradskim kvartovima gdje su zene bile razvile rad.
75
�C!anice Partije Samija Bubie, Slava Balae, Pava
Miletie, Hamida-Mida Cadra, Fatima Balta i jos neke
odred.ene su da rade u raznim dijelovima grada. Trebalo je da pronadu zene koje su vee bile provjerene
u pripremanju za ustanak.
Sve te poslove vodila je Bisera. Vee poeetkom avgusta izabrana je u Mjesni komitet Partije i bila adgovorna za rad nove Zenske organizacije koja se tek
stvarala, a mnoge Zene su i p:rije bile obuhvaCene -svima vrstama rad.a u sklopu odbora ~~crvene pomoCi. .~,
kasnije >~Narodne pomoCi-<-<.
Posta je Bisera morala da se skloni iz grada, jer
je policija bila izdala nalog za njeno hapsenje, na celo
Odbora 'zena dosla je profesorica J elka Vukajlovie, a
kao nova clanica Mjesnog komiteta Partije u Odbor
je izabrana Mida Cadra.
Sarno poslije tri mjeseca rada Jelka je uhapsena
i odvedena u logor u Italiju. Na ·njeno mjesto je izabrana na'stavnica AnCika DuriC, i ona je vodila taj odbor oko godinu dana, dok i ona nije ugrozena. Njena
>~nasljedni·oa--~. . bila je Zlata SalahoviC, Zena koj1a C.e V·O-
diti poslove do 1944. godine, kada je tu duznost preuzela Sefika Resulbegavie.
Gradski odbor AFZ je nekolika puta reorganizovan, ali kako je rad bio raspadijeljen na kvartavske
adbore i odbore u ulicama, te pramjene nisu ni casa
zaustavljale poslove.
U svim gradskim kvaMovima neobicna brzo je razvijen rad zena. Glavni zadaci su im bili: odriavanje
tecajeva za bolnicarke, pribavljanje vune i ple~enje
carapa i dzempera, nabavka samtetskog matenJala,
pronalazenje i davanje stanova za ilegalne sa:"tanke,
skrivanje i prehrana ilegalaca. . . U gradu Je ~o¥a
]jeta bivala i po 40 i!egalaca kaje je trebalo sakr1h 1
hraniti. Osim svega toga, zene su bile izvanredne ku-
rirke. Prenosile su Stampu, Oru:Zje i munlClJU, ali su
bile i u obavjestajnoj sluzbi i obavljale sve druge
poslove u vrijeme barbe.
Obavjestajke
Zene su se odlicna snalazile u abavjestajnoj sluzbi,
koja je od pocetka dobra funkcionisala. Svakog dana
su abavjestajke i obavjestajci morali na adredena
mjesto i u odreden sat doCi i donijeti novosti va.Zne
za politicki rad, a narocito o djelovanju neprijatelja.
Obavjestajna mreza je postajala u svakoj fabrici, svakoj cetvrti i gatovo u svakoj ulid
Kao primjer o tom radu maze da posluZi Fabrika
duhana. U njaj su u svakom odjeljenju postajale obavjestajne grupe od po dvije-tri radnice.
Na ulicama su postojale straze - mamak i djevojka setaju kao da asikuju, a to je 11. stvari bila narodna policij a.
Citava rijeka informacija slivala se veeinom preko
Zena, na jedno mjesto u Mj-e'Srni !komitet Partije, ili
negdje drugdje u gradu.
Organizacija je •imala cak i u neprijateljevoj policiji, u srcu njegovih redova, svoga Covjeka.
Mubera-Bera CemaloviC bila je izrazito lijepa djevojka. Dak se skalovala u gimnaziji neprekidno se
kretala u drustvu naprednih djevojaka i mladica i
bila najbolja prijateljica s mnogima od njih, pa i sa
Biserom Puzic, kajoj je mazda bila i najbli2a. Kad je
Bisera otisla na studije u Beograd, po zavrsetku gimnazije, Bera se zaposlila u mostarskoj policiji, preko
nekih veza njene rodbine.
Bez sumnje je da mlada djevojka nije shvatila sta
ce se poslije dagoditi. Ali je ubrzo posljedice osjetila.
Najbo!je njene drugarice, i Bisera, okretale bi od
nje glavu kada bi se susrele. Niko s njom nije htio da
77
76
�prode iii proseta ulicom, niko da rijec s njom progovori ... Kao da je sve bilo zanijemilo. Mlada djevo]ka se osjetila samom i odbacenom.
Bera je stanovala u Podhumu, blizu kuce doktora
Mujica, ciji ju je brat Ahmed dobro po":navao. Ah .n~
tu, u ulici u kojoj je stanovala, a naroc1to u DonJOJ
mahali, gdje je bila udata njena sestra pa je tu Bera
provodila mnogo vremena, niko viSe nije- htio s DJO~
da se druzi. Mlada i postena djevojka je ocajavala, all
nije znal.a sebi pomoCi.
U krugovima naprednih mladih zena i djevojaka
bila je tada i, za sve vrijeme rata poznata, krhka i bolesljiva djevojka Dutka HadziC. Siromasna djevojka
je bolovala od teskog oblika gihta, te se vee tada s
mukom kretala i patila se. Ali u borbi i pokretu b1la
je i srcem i dusom ..Toliko je Citala, toliko znala i tako
bila pametna i razborita da su djevojke dolaz1le n]OJ
da je pitaju za savjete, osobito kada bi im bilo stogod
tesko.
Jednog dana se i Bera, njena susjetka, obratila
Dutki, izjadala joj se i zamolila je da pozove Biseru
i kaZe joj .sve to, a naroCito da ona b.aS u svojoj sluZbi,
u policiji, moze mnogo da pomogne pokretu.
.
Posta je Dutka to kazala Biseri, ova se dogovonla
s drugovima i potom razgovarala s Berom.
Od tada je Bera postala jedan od najvaznijih saradnika u b~rbi protiv policije i neprijatelja uopste.
Bila je od izvanredne pomoCi kao obavjestajka.
Njen susjed Ahmed Mujic, clan Partije, brat doktora MujiCa, znao je za to. Bera je i u ulici rado izvrsavala sve sto se od nje trazilo.
- Tako mi je jednom - prica Ahmed - pomogla
iznenada, kad sam bio u neprilici. Bilo je to kad smo
prvi put dobili slike druga Tita i proglase da ih izlijepimo po zidovima svaki u svom kvartu. Trebalo je
da u nas kraj dode jedna djevojka da to ucini, ali joj
78
je majka bila zabranila. Obratio sam se Beri. Ona se
svesrdno prihvatila opasnog zadatka, prosto je gorJela od Zelje da to uCini, i sav naS kraj je osvanuo s
Titovim slikama po zidovima.
Godine 1944. dogodila se manja provala i Bera je
bila uhapsena. Odvedena je u Jasenovac i tamo ubijena.
Njeni drugovi su dugo pomisljali da je ona bila ta
koja je odala tajni rad. Tek poslije oslobodenja pronaden je dokumenat iz koga se vidjelo da je jedan
njen susjed odao i nju, i organizaciju, pa i sebe jer je
i on ubijen.
'
I pojedini domobranski oficiri pruzali su dragocjene jnformacije.
Mjesni komitet je redovno obavjestavan o svemu
sto je bilo vai!:no da se odredenog dana zna.
Gradske ulice su bile »-pokrivene-<< radom organi7E.cije i ma sta 'Se dogodilo, uslijedila bi neka pomoc
ili bar obavjestenje o hapsenju i sto bda akcija radi
spasavanja ugrozenih.
A bilo je najrazlicitijih dogadaja.
Jednom je zanatlija na rudniku, komunist Ibrahim-Ibro Malkoc, prenosio akumulator za radio-stanicu 'i bio primjecen pa je stao bjezati od gonilaca.
Na setalistu je bila Mida Cadra. Malkoc joj je neprimijetno dao akumulator i O!na .ga }e sklonila pod zar.
On je nestao. Mida je odnijela akumulator onako pod
zarom u Donju mahalu, otkud je odred polazio u
Sumu, i k1:1riri su ga ponijeli.
Za svaku akciju, prilikom prenosenja materijala
ili kretanja po gradu, postojala je organizovana ·cak
i oruZ3111a, pratnja. Za pomoC u nevolji.
·
'
Policija je uspjela da preko svojih spijuna otkrije
neke zene i djevojke i pocela su prva njihova hapsec
nja. Rijec je o pripadnicima Partije, SKOJ-a i Antifasistickog fronta zena.
79
�U padi ustasa
U Zahurnu, u Duranovica kuci, jednog poslijepodneva u junu, odr2avan je .neki od sastamaka. NaiSla je
ustaska policija. Srecom, strawr skojevac je na vrijeme o tome obavijestio uCe.snice sastanka, veCinom
djevojke, i one su uspjele da sakriju ili izbace iz kuce
rnaterijal koji su proucavale. Ustase su ih sve pohapsile, rnedu njirna Fatimu-Fatu Cehic i Eminu Trbonja, i odvele ih najprije u ustaski :stozer, a poslije u
zatvor. Nocu su ih saslusavali i tukli, a narocito kad
su se kacile na prozor da gledaju .rnucenje Srba u
dvoristu. Na saslui\anjima su se branile da su se kod
Duranovica okupile na obicno sijelo, a posto ustase
nisu irnale nista sto bi ih teretilo, poslije rnjesec dana
su pustene uz napomenu da je njihova sreca sto rnedu
njirna nije bilo ni jedne Srpkinje.
Mjesec-dva kasnije, negdje u avgustu ili pacetkom
septembra 1941. godine, opet je doslo do provale jednag slicno.g sastanka u kvartu Cernica, u kuCi paradice Arpadzic. Bio je to siri sastanak SKOJ-a, dvadeset i osam prisutnih mladica i djevojaka (15 mladica i 13 djevojaka).. Vee po brojnosti skupa vidi se
kako se tada politicki radilo .u okupiranom gradu punorn fasisticke i ustaiike, vojske i policije.
Taj sastanak je odrzavan u blizini stana policijskog agenta Buhaca, kod koga je stanovao i policijski
agent Pero SimunoviC zvani >>Regrut..:<. Zatim, tu j-e
stanovao i policijski stra:Zar Jarak sa :sestrom.
Valjda je neko od njih opazio nesto sumnjivo i
prijavio, pa je ustaska policija banula u tu kucu. Medutim, i taj put su prisutni, koji su bili sprernni i za
takav slucaj uspjeli da brzo sklone materijal ida radio-aparat okrenu kao da slusaju ustasku radio-stanicu. Inace, na sastanku su bas bili zavrsili citanje
biltena s najnovijim vijestima.
80
Dvojica rukovodilaca tog sastanka, Nusret Seferovic i Teofik Kalajdzic, uspjeli su da odmah pobjegnu kroz prozor na ulicu prema Neretvi, a sve ostale
osim Hidajete-Hide Seferovic ustase su uhapsili.
Hida se zatekla u sobi s otvorenim prozorom, te
se uvjerila da su njen brat Nusret i Teofik uspjeli da
se domognu ulice i pecina iznad N eretve. Ona se za.tim u toj sobi sakrila iza vrata, i kad su ustase upale
u sobu sa sinom vlasnika kuce i ucesnikom sastanka
Muhamedom-Hamicom Arpadzicem - nisu je primjetili.
Dvojica ustaskih agenata su vidjeli da je prozor
otvoren, pogledali su u tamu, niz sokak, i jedan je
rekao drugom:
- Dvojica su sigurno kroz ovaj prozor pobjegla ...
Dok se to dogadalo ostali agenti ·su na ulici cuvali
uhapsene. Potorn i ta dvojica napustise s Hamicom
sobu. Kad su posli zakljucali su kucu i Hida je ostala
sama ·u mraku.
Ustase su taka uspjele da pohapse sve djevojke i
mladice osim dvojice rukovodilaca SKOJ -a i Hide.
Uhapsene su vezali dvoje po dvoje i taka proveli kroz
grad u policijski zatvor.
Hida nije imala J.md, morala je .bjezati. Skinula j•e
cipele i spustila se polako s prozora niske kuce.
U tom hapsenju na toboznjem muslimanskom ramazanskom sijelu nevolja je bila u tomu sto je tu
rnedu komunistima i skojevcima bilo i dvojc Hrvata:
komunistkinja Pava Miletic i Scepo Pavlovic.
Kad su rnuslirnanke u policiji, braneci se, rekle da
je to bilo ramazansko sijelo, sef policije Roko poceo je
narocito da ispituje Scepu otkud on na rarnazanskorn
sijelu. On se branio da je pozvan s gitarom da svira, a
zaista je svirao na .gitari na tom »-posjelU-<<.
81
�To masovno hapsenje izazvalo je u:llbunu u gradu.
Pocele su intervencije kod talijanske vlasti, a jedna
posebna delegacija uglednih Muslimana protestvovala je sto se na obicnom ramazanskom sijelu hapse Muslimani, pripisujuCi to vjerskoj mrznji. Niko od uhapsenih nista nije odao. Svi su na saslu5anju govorili
onako kako im je partijska organizacija hila naloZila
u uputama koje su dobili u prvoj poi\iljci hrane: Policija je hila prinudena da poslije tri dana pustl sve
mladice i djevojke osim Muharema Zuhrica i Hamice
Arpadziea, ali su i oni ubrzo oslobodeni.
Kal<O se radilo
Evo jednog primjera sta i kako se partijski radilo.
Bice rijeci o jednoj od stotina mostarskih porodica. 0
tomu priea Fatka Kapetanovic, zena koja je usla u pokret, zahvaljujuCi -njenom muzu Muji, uoci rata:
..u pocetku okupacije obuhvacena sam ilegalnim
radom preko Semse Madzo, kojoj sam u prvo vijeme
davala noveanu pomoc. Ona me je predala na vezu
Ramizi Kanje-Bostandzic, s kojom sam nastavila
rad sve do 1943. godine. Ramiza je odrtavala teoretske sastanke s nama na kojima nam je Citala brosuru
,.zena u Rusiji«, te biltene i druge rnaterijale .. U to~
aktivu smo bile jos Vera Mickovic, Hasmeta LJubovlc
i ja. Nas tri smo, opet, obrazovale svoje grupe Zena s
kojima smo teoretski radili, citale i ucile, sakupljale
raznovrsnu po,moC, izradivale plet€ne stvari za naSe
borce, pronalazile stanove za ilegalce i slicno. Preko
tih drugarica sam rasturala .biltene s tim da ih one
Citaju u porodicama naklonjenim pokretu.
Za vrijeme rata kod mene su se odr:lavali sasta':ci
sa zenama i omladinski sastanci, kojima su rukovod1le
Dzemila Dragnic, Ilduza Topuzovic i Enisa Topuzovic.
82
U toku 1942. i 1943. godine takoder su u mojoj kuci
odrtavani sastanci partijske organizacije Tvornice duhana. Rukovodio je moj muz Mujo, a prisustvovali su
Mida Cadra, Stoja Palameta i drugi.
U isto vrijeme su se u naSoj kuCi odrZavali, u dva-tri navrata, sastanci Mjesnog komiteta KPJ, ali ja
nisam poznavala drugove koji su prisustvovali. Kasnije sam saznala da je jedan od njih bio Mladen Knezevic-Traktor, a hili su i Olga Marasovic, Ljubo Bresan, te Hasan-Haso Fazlinovic-Zuti i Nusret SeferoviC, koje sam poznavala. Za vrijeme tih skupova ja
sam sa svojim mu:Zem Cuvala stra.Zu ispred na.Se kuCe.
U drugoj polovini 1943. godine, poslije pete ofanzive,radila sam s Radojkom Mickovic. Od nje sam primala zadatke i biltene. ·Poslije sam nastavila da radim s Memnunom Hadziosmanovic i Sefikom Resulbegovic u organizaciji AFZ-a.
Od Vahdeta Cevre, a poslije i od Muhameda Grebe, profesora, i Ahmeda Mujica dobivala sam novae
da ga dijelim partizanskim porodicama u kvartu.
Hiljadu devetsto cetrdeset i druge godine u mene
je kao ilegalac boravio Mustafa Temim-Turko, a prilikom orutanog napada na Scepu Barbarica (ustaskog
funkcionera) kod mene se sakrio izvrsilac napada Salko Barakovic. Njega su mi doveli Husnija Rebac i njegova zena Bahra.
Za sve vrijeme rata u mojoj kuci je bio privremeni magazin hrane i odjece. Od mene je prebacen krajem 1944. godine u kucu Memnune Hadziosmanovic<<.
Takvih primjera je bilo mnogo.
Briga i u Casu smrti
Mnogi stanovi su prosto hili na raspolaganju partijsk_oj organizaciji. Jedan od njih u Donjoj mahali,
bw .Je stan Memnune i Muhameda Hadziosrnanovica.
83
�Iz te kuce se odlazilo u odred. Njihovi sinovi Mithad
i Zijo bili su skojevci, a majka, Memnuna, jedna od
onih zena Mostarski koje su i ispracale u cdred i docekivale ilegalce. U kuci je bilo skladiste materijala za
stampariju, koja se nalazila nekoliko sokaka nize, kod
Mustovica.
Sa sinovljevom porodicom zivjela je i Muhamedova majka Zahida, zena od oko sedamdeset godina, ali
je ipak bila od velike pomoci unucima skojevcima, koje je voljela.
Memnuna je radila u organizaciji zena i pomagala
je u poslovima svojoj djeci, narocito Mithatu, koji je
bio vican za otpremu boraca u jedinice.
Nena Zahida je samo ponesto skrivala od onoga sto
bi je unuci zamolili. Nije mnogo znala o svemu, ali je
znala da je taj rad opasan, da to tre ba kriti, a posto
su i cetnici, i ustase i Talijani i policajci vise pula dolazili u kucu da cine premetai':ine, znala je da su neprjatelji. Zato bi baka rado primala sveian.i letaka ~li
pistolj i sakrila negdje gdje je samo ona znala da ce
biti na sigurnom mjestu, pa kad bi unuci zatrazili davala bi im.
Negdje 1942. godine Zahida se teze razboljela i pala
u postelju. Lezala je podugo, ali su unuci nastavili da
joj daju ponesto da sakrije. Ona bi to sklanjala pod
siltu na seciji na kojoj je leiala ili pod uzglavlje.
Pocetkom 1943. je baka sasvim onemocala. Smrt se
bila nadvila nad nju. Nije vise mogla ni da · govori.
Ipak, u ~posljednjim trenucima Zivota ona je sinu, nevjesti i unucima koji su se bili na8li oko nje pokazivala nesto rukom ispod sebe.
u tuzi sto im baka umire djeca se nisu sjetila 0 cemu je rijec. Zahida je umrla. Kad su je podigli, ispod
silta su pronasli svezanj letaka. Sirota starica
plasila da ce je neko iz .susjedstva dlizati kad umre 1 pro-
s:
84
naci sveianj, pa je zato davala one znake. I u samrtnom easu mislila je na skrivanje letaika i na skroviste
u sopstvenom krevetu.
. Iz ~g doma je ot~slo nekoliko boraca u odred koji
Je poshJe pete ofanziVe vodio Mladen Balorda. Kuca
je bila puna ruksaka sto su zene bile donijele.
. Prugom su borci krenuli do Rodoca, u kucu Mujica, a zatlm su presli Neretvu i uputili se dalje prema
':e:lez-pla~i:'i, ali s~ ih, ka'ko je pozna to, Nijemci opazih, napah 1 razbih odred.
Mostarski sokaci
Ne samo stanovi vee i citavi sokaci su bili neka
vrsta slobodne teritorije.
.. Mostarski sokaci su mnogo pula opjevani. Zivot. u
n.]Ima postao je poseban buran tek u vatn1m danima.
Ni,ie_ bilo tako reCi sokaka koji je izdao. U svima je
~l.]ucalo od borbe, i u svakom su zivjeli hrabri !judi i
zen e.
Mnogi mostarski sokaci bi se mogli opisati gotovo
['_Gd.Jednako: Nista narocito drukcije od ostalih nije doziVlJavao :'' ':"'h sokak u Donjoj mahali o kame je
ovdJe TIJec: T1kvmova uhca, kratko sokace od gl<J.vne
dOTIJOmaha)ake Ceste do stare ze)jeznicke pruge ispod
brda Huma u kom ima oko 25 kuca.
Kao svuda, i tu su se susretale suprotnosti .
. Uostalom, mazda je onaj opasan policijski agent
i'hmun Benic bas narocito nasao stan preko puta toga
so~':ka, da sa svog prozora maze vidjeti citavu tu
uliCicu ..
TI]ega su sta?ov!Ili i usta8ki stozern±k Scepa
Barbanc 1 nJegova braca - ustase.
Nije lako bilo ni Benicu ni Barbaricu pri dusi sto
ta?'o stan':'ju, jer je veCina zitelja najblizeg sokaka i
ClJele okolme bila protiv njih.
?o
85
�Iz tih dvadeset i pet kuea bilo je viSe od 30 boraca,
medu njima petnaest Clanova Partije, od kojih su gotvo svi prije uclanjenja u Partiju bili clanovi skojevske organizacije. Od njih je bilo dvadeset boraca s
puskom u ruci. Sest ih je poginulo u ratu, troje je ubijeno u logoru.
U porodici Emine i Jusufa Elukica, tri sina i kcer
Ramiza bili su borci, a kcer i dva sin a Ciano vi Partije:
Ramiza, svrSena uCenica :Z€nske struCne Skolt~ i sinovi
Mehmed-Meho ,; Salko, ucenici gimnazije, a sin Sacir
je bio brijacki radnrk.
Majka Emina nije dozivjela smrt svoie djece, jer
je umrla prije, a otac Jusuf izgubio je cetvoro. Sacir
je poginuo u logoru, a Ramiza, Meho i Salko kao borci
u petoj ofanzivi.
U porodici Hahibe i Mehmeda Puzica, radnika u
. Fa:hrici duhana, dvij e kceri i sin su bi!i borci: Bisera,
Samija i Mudz. I ta majka i taj otac su sretni jer im
se sve troje djece vratilo iz rata Zivo.
Svoju najstariju )<:cerku Biseru Mehmed je prije
rata odveo u Radni6ki dom :na .iedno predavanje. Posto nije kao ucenica gimnazije smjela dopustiti da je
tamo neko vidi, otac je rekao da ide u zaru, pokrivena.
Kad .ie dosla ustaska vlast Mehmed je otpusten iz
F>~brike duhana, a njegova djeca su iskljucena iz skola, eak i ono dvoje koje su hili u osnovnoj skoli, Nad~i
da i Melfet.
U kucu prodice Puzic dolazili su na vijecanje najpoznatiji mostarski komunisti, a od onih koji su stizali
u Mostar, posjeCivali su je Svetozar Vukmanovic-Tempo, spanski horci Petar Drapsin, J akov Baruh, Rade
Spanac - Ante Saric, kad hi naisli kroz Mostar.
Uz Mehmeda je i njegova drugarica Habiba pomagala. Bdjela je nad zivotima SVDje djece Bisere i Samije i domisljala se na sve naCine da pomogne da im
· opasan ilegalni rad bude lakSi i bezDpasniji i da u
86
svemu usp~ju. Na primjer, sjetila se pa je iz jednog zida u vrtu 1zvukla nekolikD kamenova i -na njihovom
mjestu napravila dobro maskirano skrovSte za stampani materijal, a i za sitnije oruZje, revolvere i bornbe. Kroz to malo sk)oniste proslo je dosta materija)a.
Tu se sklanjalo na dan-dva, dok se ne O<jnese kud je
trebalo Ddnijeti. Iz §!amparije su tu stizale stampane
stvari da se dijele dalje.
Bisera je nekoliko ·puta upucivana kao kurir u Trebinje, Konjic i Jablanicu da odnese stampu i poruke.
U kuci je hila i javka Pokrajinskog komiteta za
Bosnu i Herc<=govinu, te su i Mehmed i Habiba znali
lozinku na toj javci i primali su kurirku Steficu Fliker
-Belak, koja je stizala iz Sarajeva sa lozinkom:
»Da li tu stanuje doktor Smit?«
U malom Trkvinom sokaku nije bilo kuce u koju
se bjegunac koga policija goni nije mogao mime duse
skloniti. Ljudi se nisu plasili da ga prillvate iako su
oi'i polioijskog agenta mogle neprekidno da prate ko
to ;>lazina stara vrata u avlije i u plocom pokrivene
kuce.
N eprekidno na udaru policije
I najstarij e zene su cuvale strazu kad su se odr2avali 'sasta.nci, a na brdu Hum, pod borove, izlazila je
gotovo sva mladost male ulice da uci iii da se dogovara 0 svemu sto treba uciniti u borbi protiv neprijatelja.
Sve su porodice disale jednim dahom, sve su se
razumijevale i pomagale, jer ih je povezivala ista rp:isaD.
Nije bilo cudo sto se majka Habiba Puzic duze zadr:Zala tamo uz »streku« pod brdom - to je bila straza dok je njen muz Mehmed na istoj duznosti bio na
87
�dnu sokaka, bas preko puta kuce u kajoj je stanovao
policajac. Njih dvoje su cuvali mnogo puta sjednice
Mjesnog komiteta Mootarra iii kakav drugi sacstanak.
Taka su i ostali stariji !judi i zene, a i djeca, cuvali
stral':u u jednom povezanom krugu svenaradne odbrane ad dusmana. Sve su parodice bile navikle na svajevrsne znakove i sifre.
Mala djeca u Puzica mora1a su dati odredeni znak
kad bi dolazila k>uci iz skole i otvarala vrata, a otac bi
se svaki. put nakasljao kad bi sti~,;o s posla - sve su
to bili 2JI1akovi da vrata ne ·atvara •po-hcijsiki agent vee
prij1at•elj iii ukucanin.
Sokak je bio neprekidno na udaru palicije. UstasJ:a
palicija, talijanski fasisti, Gestapo i sve te razne pahcije izvrsile su u malom uskom sokaku mnoge premetacine i haJpsenja. Stare zene su bile stra2ari. Ucvrscena je nerram-usivo drugarstvo, vladali su jednakast i
prijateljstva medu svim .t]m porodicama.
Starica Habiba Sefic jedna je ad zena koje nik;,ad
nisu naucile da citaju i pisu. Ali i ana je bila pol':rtvovana i smjela. Sin joj Ibrahim-Ibra i snaha Fikreta
bili su clanovi Partije, a ona je cesto strazarila i prije
rata kada bi se kod nje odrl':avali sastanci clanava Partije sa Rudolfam-Rudom Hraznicekom, Mujom Pasicem, Karlom Batkom i drugim partijskim ljudima.
Covjek iz tog sokaka pakaza:a se i onda kad su ustase proganile Srbe. Ljudi su cuvali srpske paradice
i sakrivali im stvari kad su ih ustase gonile.
Nije bilo covjeka :hi zene, pa ni djeteta, kaje nije
iznslo na dno sokaka da isprati parodicu Mihajla Brkiea kad je prognana u Srbiju. Svi su krenuli iz avlija
za njima da ih isprate sve do zeljeznicke stanice. Ali
ustase su vee na prvim karacima uperili svaje puske
u te !jude i potjerali ih ne dazvolivsi ispraeaj.
88
Takav je bio taj jedan mostarski sokak, a takvi su
bili i gotovo svi njegovi sokaci. U njima su se svi medu sobom poznavali i svi su znali Zbirove i uhode, a i
barce, i imali su sklonista za njih. Svi su znali kako
njihov sakak dise.
lspracaj u odrede
U nekaliko kuca u perifernim dijelovima grada
zene su ispracale barce u partizanske odrede iz grada
od 1941. gadine do kraja rata. To su bila naselja radnika i siratinje u kajima je izdajica ili palicijski dousnik
bia rij etkost.
U BjeluSinama, Mazoljicama, Brankovcu, Carini,
na Luci i u Donjoj mahal:i, uglavnam su zene bile te ko
je su se brinule za izlazak baraca iz grada. Kuce na
pogodnim mjestima uz podveleski kamenjar i vinograde, blizu sumica ili grablja, bile su baze za izlaske, a
njihove domaCice :su za sve vrijeme rata ispraCale
borce s najveCom paZnjom, kao rodene sinove.
Na Bjelusinama je jed.na od najpoznatijih bila Stana, Z€na kro,ia,Ca Lazara-Laze RadlSiCa, a i HatidZa-Hata, zena kovaca Mese GubeljiCa. SaCira Babic-Selimovic, zena Mustafe-Muje BabiCa, Hatidl':a, zena
Osmana Santiea, pa kuce Dare Ivelja, Milice SamardZiC, Mare MiSeljiC, Munte PavloviC, Anice IliC, Anike N eimarovic i drugih.
Iznad kuce Laze i Stane Radisic bio je vinagrad,
kraz koji je vadio put u kamenjar, u brda Podvelezja.
Mnogo pula su palicijski agenti zalazili u BjeluSine i pokuSavali da se uz pomoC varki, noCu, probiju
u kuce i tamo zateknu borce na odlasku, ali nikada do
kraja rata nisu u tome uspjeli: oko tih kuca budno se
Cuvala straZa. To su v€Cinom Cinile Zene i dj evojke,
koje su o svakam pokretu poliaije ili vajske brzo i na
vrijeme obavjestavale.
89
�Prije odlaska boraca u odrede zene su, pod feredfuma i u zarovima, donosile robu i hranu za nJih u te
kuce i okolne vrtove, groblja i u kamenjar.
.
J ednom prilikom se dogodilo da iz vra_ta kuce
Dare Ivelja izlaze borci, a Nijernci ban':' u kucu _stane
RadisiC u susjedstvu, radi pretresa. Shena se desavalo
u tim kvartovima bezbroj pula, ali koliko je lloznato
samo u dva slueaja je policija uspjela da otknJe robu
i spremu boraca, a bor;e ~ nikada.
.. , .
U kuCi kovaca Mese 1 Hate Gubel]IC ]ednom s':'
zene donijele robe i hrane koja bi jedva mogi<;statl,
maZda, u desetine >>.YUksaka-«. Bile su to stvar~1c~ 1z
kuca Srba koji su protjerani, a prethodno usp]eh da
kod komsija ostave odjevnih, posteljnih i drug1h predmeta. Inace ustase su njihove kuce zapeeatlh.
U susjedstvu, u kuci Muje Babica i njegove .zene
Sacire, takoder je tada sklonjeno dosta robe kaJU su
zene preko sarica harema prenijele krisom, pod za;ovima. Nesta robe je odmah prebaceno u Gostmu sumu, vise Bjelusina kama su odlazili borci, a t~mo su
cekali kuriri Podvelesci sa konjima - medu llJima Je
najpomatiji bio kurir Juklo -, pa su odvozili turobu
u Podvelezje, do prvih cobanskih koliba, do ka]Ih se
stizalo za sat i po pje8acenja.
U sirokoj akciji N arodnooslobodilack~·g pokret~ za
prikupljanje materijalne pomoci za part1zane usPJelo
se sakupiti dosta potrebnih stvari, koje. su uhod~mm
»kanalima« prebacivane do prvih part1zansklh Jed•nica.
Policija zaplijenila baklave
Posto je policija primijetila neuob\c.aje':? kreta~je
Zena u zarovima i fered:Zama prema B]elusmama, ]€dnog predvecerja, u prvi sumrak, stize kamion sa dva-
90
desetak policijaca i agenata, a na celu im cuveni Trl:::onja. On udari nogorn u v,rat.a na kuCi Hate i MeSe
Gubeljiea i provali silom u kucu. Mesa je vee bio pobjegao u Gostinu sumu s odredom, bas te noci, te su
ustaski policajci uhvatili Hatu i odveli je u policijski
zatvor. Kucu su zapeeatili i ostavili dva policajca da
oko nje strazare. Iz nje j e policija zaplijenila grdan
materijal, a najviSe hrane. U Mostaru su se policajci
hvalili, a narocito Trbonja, da su se osam dana gostili
ZderuCi pogace, pite i baklave iz te zapljene.
Hatu su ispitivali i tukli do besvjesti da bi kazala
otkud tolika roba u njenoj kuCi, ko je to donosio. Ona
nije ni rijei\i rekla. Nikog nije odala, i policija nije nista od nje saznala. Na kraju su je, pretucenu, pustili.
NesreCna Zena je svojim drugaricama poslije prjcala kako se u zatvoru napravila da je potpuno luda i
na svako pitanje je odgovarala suludim i nesuvislim
rijecima, taka da je, kako po svemu izgleda. istrazitelja uvjerila da nije pri zdravoj pameti. Lukavstvo joj
,ie saCuvalo Zivot.
Drugo otkrivanje skladista dogodilo se u martu
1942. godine, posto je policija nekako saznala da se u
kuCi Fate Zalihic nalazi sanitetski materijal, sto je hila istina.
Te je veCeri tre!halo da odred krene u SrUrnu. K.ako
su iz Mos-tara ·mnogi borci 'izlazili s oruZjem i drugom
opremom, tog pr,edveC.erja je kod Fate dones·en sanitetski materijal za taj odtred u polill'etu. Kad su poiicajci
banuH u kuCu na:Sli su pus·t stan, ukrUCani su u:spieli
umaCi koji t~Enutak prlje njihovog upada. Ali sanitetski materijal je b\o ostao, te }e pronaden i zapaljen.
Sutradan je cijela Fatina pou-odica pohapsena i odvede.na u talija:nslki koncentracioni l:ogo.r na Mamuli, a
cdeed je iz jedne druge kuC.e otisao - :bez .sanitetsko.g
materijala.
91
�Obecanje iz godine 1941. izvrseno 1945.
u kuci Stane Radisic, iz koje je poslo u rat mnogo
boraca poi'ev od 1941. godine, neprekidno su navracali kuriri iz odreda kao u svoju kucu, jer im je bila
poznata buduci da su iz nje i sami odlazili. Stanina
kcer Gana vrlo vrijedna skojevka, imala je i zadatak
da vodi k~o neku evidendju o svima koji su odlazili
tim ,kanalorn« iii da bude neprekidno na mrtvoj strazi, uz ostale skojevce i skojevke, i bdij,e na dnu sokaka pa da na vrijeme javi o svakom sumnjivom prelazenju tom kvartu - Bjelusinama. Borce su u hm sokacima susretali i naSi stra:Zari sa lozinkama, tako da
niko ko je bio sumnjiv nije mogao da se probije na taj
teren a da ne bude na vrijeme opazen.
U taj kraj agenti nisu mogli niti smjeli mnogoda
zalaze. Ipak, jednom su stigli maskirani da kor;'umsh
ne bi poznali da su bas oni bili u tom kvartu 1 da su
uhapsili krojai'a Lazu Radisiea. Stani ~~ podnije_li. pistolj pod grlo, a njihova vrata su probrh 1 otvonh kamom. Napravili su premetai'inu i nasli. predratn':
znacku radnickog fudbalskog kluba »Velez«, a Stam
zaprijetili:
- Znas li ti sta ovo znaCi? Zbog ovoga ces da ispastas!
Zanirnljivo, je i jedno Stanino sjecanje na 1945.
godinu, kada su, u februaru, poceli stizati u njenu kuCu ani isti borci koji su ostali Zivi a otiSli su iz tog dorna u rat jos 1941. Svratio je tada Obrad Slijepcevic,
njen sus jed, pa joj rekao:
- Znas li ti, Stano, kad smo krenuli obecala si
nam napraviti baklavu kad se vratimo, Sjecas li se?
- Sjecam se vrlo dobro- rekla je Stana - i napravicu je. Obecanje je odmah izvr8ila.
92
Hrabre domacice i njihova djeca
Iz tih kuca su odlazile u odrede grupe od po deset do pedeset boraca, i to za sve vrijeme rata, a samo
do maja 1942. godine iz Mostara je izislo u partizanske
jedinice najmanje 300 boraca i nijedan nije izisao na
svoju ruku, vee su svi DtiSli organizovani u male <Jdrede i mnogi - naoruZan. Bilo j.e i boraca, kako se
Stana sjeCala, koji su se vraCali, jer, zato Sto su bili
s]abije odjeveni, nisu uspjeli da se probiju kroz snjezne mecave i led u planini. Oni bi bili rasporedeni po
kueama, pa bi kasnije odlazili bolje odjeveni.
Borci koji su mnogo pula dolazili u Mostar, kao
sto su Alija-Ala Kreso, Husein-Husa Orman i drugi
sjeeaju se kako su ih hrabre domacice primale u svoje kuce, kako su one iii njihovi muzevi cinili sve da bi
se kuriri povezali s organizacijom u gradu, izvrSili zadatak i ponovo krenuli u odred.
U to vrijeme, u doba oskudice u hrani, nije bilo Jako primiti ni jednog a kamoli nekoliko boraca iz sume
i nahraniti ih i dati im cistu odjecu i rublje. Ali Moe
starke u tim. siromaSnim perifernim naseljima su se
u toku cijelog rata vrlo pozrtvovano o tome brinu!e.
Bile su izvanredno hrabl"e.
Kad je jednom Ala Kreso, koji je prvi put u parti~
zane otisao iz kuce Radisiea, stigao u dom Anice Ilic
nije mogao odoljeti a da tu hrabru majku ne upita:
- Sta bi ti, Anice, da neko sada bane u kucu?
- Ah, sta bi - rekla je ona - vi imate bombe
i maSinke, bacajte i pucajte, a za mene ne brinite,
sa mnom sta bude da bude ...
Citav kvart je znao da su u BjeluSinama H·kanali+<
za odlazak i da gotovo sve kuce sluze borcima, ali nikad niko nije odao niti je za cetiri ratne godine polici93
�ja ikad uspjela da provali »kana]« i ugrozi !jude koji
krecu u rat i njihov odred.
Zen-e su izvrSavale najraznovrsnije ratn.e z~datke.
Tako .ie i Mevzeta Kreso ;rise puta odlaz!la 1z Mastara kao kurirka na teren JUZDO od grada,. a Jednom Je
dobila na!og da krene u Mostarski bata]JOD 1 odnese
neke peruke i postu borcima.
.
Ona je otisla vozom do Jablanice, a t_rebal? Je da
stigne u selo Doljane, gd]e Je tada batal]OD bw. B1lo
je to u jesen 1942. godme.
Sisla je s voza u Jablanici i uputila se prema selu
Zlati, ali su je zandari zaustavili.
U nje je bilo puno poste, bora eke ::najke. su _slale
svojoj djeci sitne stvari, ono sto je lakse odmJetl, J€~
je Mevzeta morala da nosi i ma~i kofe~ pun. konca 1
drugih sitnica koje je ht]ela toboze zam1]emh za hranu.
- Kuda ces?
- Borne u promidZQu, imam sitnu djecu, pa da
im donesem koru hljeba.. . .
...
. ..
I Mostarci su u ratu b1h pnhvatlh 1zraz HC1 u promidzbu« stG je znacilo pGci negdje u sela. i :nabaviti
hrane za novae ili u zamjenu za robu. Tako j€ 1z:rrnuto
znaCenje PaveliCeve rijeCi >~prornidZba·<-< st_o J€ ko~d
ustaSa znaCilo >~ropaganda~-< ili >>pr.omicanJe« ustas-
tva. Narod se rugao toj ustaskoj rijeci. . .
»
Zandari su opGmenuli Mevzetu dane ide dalje pr~
ma Doljanima, jer su tamo partizani, te da _lako _moz·e
stradati... Mevzeta im se zahvalila na saVJetu 1 krenula da!je.
Kad je stigla blizu os!obodene teritorije cula je
zvizduke iz sume. N eko je povikao:
- Ko ide?
- Iz Mostani - povika iznenadena i uzbudena
Mevzeta, jer se tih rijeei najprije sjetila.
94
U to skoei pred nju iz sume niko drugi nego Scepo
Pavlovic, covjek koga je ona dobro poznavala kao i
on nju. Time je bilo rijeseno pitanje njene legitimacije.
Ali sad Scepo i ostali narede Mevzeti da naglas
place uz put dok je vode kroz sela, kao da je zarobljena. Trebalo je prevariti seljane da ona nije kurirka iz
Mostara.
Mevzeta je hila radosna sto se sastala sa Mostarcima, ali, eto, sada je trebalo jos i da place. Teske je to
iSlo, ali je glumila dok su je vodili kroz selo.
Stigli su u stab bataljona. Mevzeta je tamo nasla
Racu GnjatiC-IvaniSeviC, Minu HaCam, Beru ArpadZiC
i druge Mostarke i Mostarce. Gotovo svakome je do-
nijela ili pismo ili neku stvarcicu od roditelja. Sjeca
se kako je Beri Arpadzic predala jedan sipak i sapun.
A donijela je i pdStu za bataljon.
Iz bataljonske rezerve dali su Mevzeti zita koliko
god je mogla ponijeti, oko 30 kilograma. To joj je
trebalo i kao opravdanje kod 2andara za njenu »promidzbu«, a borne i da ponese u Mostar, gdje je glad
vladala.
I borci su dali Mevzeti sitnice dJa ponese u Mostar.
Env€r ArpadZiC: je na modrom papiru· izr-e:;:.ao svoje
stopalo i zamolio da mu S€ izrade opanci. Mina HaCam
je dala jednu jabuku za majku i na jabuci je iglom
izbola slova - pismo: »Draga mama, ne brini za mene ja sam dobro.. ·" Fazlija Alikafic joj je dao jedan
sat da ga preda njegovoj supruzi Mevlidi, a Hilmija-Hilma Cisic je poslao jednu kosulju svojima. Dr.ugi
su dali jos neke sitnice pa se Mevzeta oprostila sa svima u bataljonu i krenula n.atrag, prepuna paste.
Kad je prolazila kroz selo vidjela je covjeka u zutom mantilu, a uplasila se kad ga je i u Jablanici srela.
!mala je i zbog cega. Sigurno ju je on prijavio, jer su
je zaustavili 2andari. Svratila je, ipak, na pumpu, to~
95
�boze, da se napije vade i uspjela da izbaci ono »Stopala« izrezano od modrog papira. Zandari su je poveli u
kasarnu. Kosulju Hilme Cisiea je bila obukla, sat je
cuvala, jabuku takoder, ali sta ce s pismima? Cim je
stigla poeela se obazirati okolo. Zatrazila je od :landara
da ode u zahod. Tamo je istresla pisma iz njedara i neke krpe, pa sve to bacila u jamu. Kad se vratila zandari su naredili svojoj kuharici da svuce Mevzetu »do
gole koze«. Ona je to ucinila i pretresla je, ali nista
sumnjivo nije nadeno. Ipak su je predali Talijanima
u zatvor, i oni su tem-eljno ispitali o svemu Sto se
tiCe partizana, ali kako ona. niSta >~-nije zn,qla« da im
kaze, pustili su je. No, posto su joj zandari oduzeli
zito, pozalila se Talijanima, a oni su im naredili da joj
ga vrate.
Kasnije je Mevzeta pronasla otisak stopa\a En vera
Arpadzica kod pumpe, gdje ga je bacila, i odnijela u
Mostar, kao i jabuku s pismom Mine Hacamove.
Kad je, godine 1944. citava domobranska vojna
muzika iz Mostara presla na oslobodeno podrucje, policija je pohapsila zene muzicara, a djecu je trebalo
nekako z;brinuti.
Jedno od djece, malog Toncu .oct tri godine, dobila je Mevzeta Kreso. Bilo je to dijete muzicara Bore Hribara. Roditelji su ga bili ponijeli sa sobom, ali
kad su bili blizu bunkera,. dijete je zaplakalo i kalona je opazena. Kurir je zato morao vratiti cijelu grupu u grad.
Kad su ponovo krenuli roditel.ii su dijete ostavili
u gradu odboru :lena da se o njemu stara.
Malog Toncu je donijela Mevzeti Borika Radan.
Mevzeta mu je dala ime Osmo, a Tonco se pobunio:
- Nisam ja Osmo, ja sam Tonco. - Jo!i je dodao:
Moj tata je otisao bum-bum...
Poslije su malog »Osmu« prebacili kod starice Habibe Aganovic, i ona ga j e cuvala do kraja rata.
96
. Kada je bilo oslobodenje roditelji su poeeli da traze d!J~te: a kako je sve bilo uredeno i legalno, morale
se traz1tJ ;' gradu na sastancima. Postovljeno je pitan]e: ko cuva naJmladeg ilegalca? Na jednom od sastanaka lV!evzeta cuje to pitanje i javi se da ona zna
gd!e Je d!Jete. Tako se mali Tonco opet nasao u naruc]u svoje majke i svog oca.
Mos~ke su -se b_rin.~le_ i o >>ruksacima-<<~ u kojima
Ce borc1
1z
·Mostara lZTIIJeh svoju opremu.
Iz Fabrike duhana,. gdje je od onih prvih strajkova napredm pokret 1mao medu radnicima oslonac
u P?litickom radu, iznoseno je i .platno za te naprtnJace. To J€ bilo ono jako laneno platno u koje je
zamotavan presovan duhan u listu. J edna radnica u
toj fabrici, _Stoja Palameta, uzela je na sebe da orgamzuJe IznosenJe platna, a rpomagale su joj mnoge radmce. Svaka od njih je omotala oko sebe po komad
od dva 1 po metra toga platna i iznijela iz fabrike i
\'redala Stoji, koja je ·u :svom stanu :lila ruksake. Vee~ ruksaka otisla je u odrede, ali je jednom Stojin
~us~ed, n~,~~- Cam~l, ?~Sto opazio, pa je, neCovjek, to
1a.v1o pohc!Jl. PohcaJC! su upali u Stojin stan, pronasli oko 30 ruksaka i zaplijenili ih, a Stoju uhapsili.
Ne~ko se Jpak 1zvukla iz zatvora, ali je otpustena iz
fabnke. Do·CTI!Je Je ponovo uhapsena i sprovedena u
logor.
. Z!" vrijedne ruk~ n:ostarskih djevojaka vezana je
1 pnca o komun~stlckoJ zastav1 namijenjenoj za pr{)slavu Prvog maJa u Mostarskom bataljonu. Trebalo
J€ proslaviti Prvi maj 1942. godine. Iz odreda j e stiglo p1s'?o _u Mostar da se izveze i sasije jedna crvena
komumstwka.zastava sa srpom i cekicem. Clanice odbora ~ena ·na lijevoj obali Neretve su se dogovorile
koJa ~e to da uradi. Fahra Fejic je potrazila po gradu
1 kup1la crvem saten za zastavu, a pet djevojaka se
97
�pobrinulo za konac i zatim izvezlo srp i cekic na zastavi. Radile su nekoliko dana, a kada je zastava bila
gotova, predale su je partijskoj organizaciji.
2ene majke, sestre, rodice i djevojke, vjerenice
boraca .:.._ vrlo sirok krug Mostarki - ucinile su izvanredno mnogo da pomognu borcima koji su odlazili
u odrede iii stizali u Mostar da izvrse kakav zadatak.
NA DV A FRONTA
Vee u jesen hiljadu devetsto cetrdeset i prve godine nad Mostar se nadvila i avet gladi. To je bio
jos jedan front, na kome su se na prvom mjestu borile zene, majke, koje nisu imale sto dati djeci da
pojedu. One su najvise i prepatile. Lutale su ulicama
osobito kad je pocela zima, da nadu sto bilo od hrane. Ali trgovine su bile gotovo prazne, pazari takoder, jer je sve uzimano za neprijateljsku vojsku. Nigdje se nisu mogli naci krompir ni grah, jer je sve
bilo odneseno cim bi stiglo na pazar ili u ducane. Mostarski vrtlari su hili obavezni da kupus, spanac, salatu i drugo povrce isporucuju talijanskoj diviziji koja je cuvala grad od partizana.
»Viktorija«
Talijanski vojnici su poceli prodavati hljeb, marmeladu i druge namirnice koje su krali iz vlastitih
magacina. Organizacija narodne pomoCi poCela je
jos vise voditi brigu o porodicama boraca, a najvise
o prehrani ilegalaca.
U to vrijeme je bilo nekoliko malih piljarskih
radnji koje su sluZ:ile kao kakva dobro kamuflirana
ilegalna skladista za namirnice, na razne nacine pribavljene. Kasnije je, kako cemo vidjeti, to u Mostaru hila prava ilegalna aprov;izacija, vrlo dobro organizovano snabdijevanj e.
98
99
�»Dana 3. o. mj. oko 9,30 sati doslo je na gradsku
pijacu viSe Zenskih osoba, veCinom muslimanske vjeroispovjesti, gdje su ad trznog povjerenika g. Becira
Bijedica trazile da im izda brasna, krompira i masla.
Bijedic ih je upozorio da nema trazenih :namirnica
i poslao ih da idu na gradsko poglavarstvo. Dosavsi na
gradsko poglavarstvo, vecina ih je as tala vani vicuCi:
»Hocemo hljeba« - dok je nekoliko njih uslo u samu
zgradu s namjerom da dodu do g. nacelnika. U uredu
nije bijo ni g. nacelnlk ni g. ldanacelnik. Redarstveni
strazari odstranili su demonstrante iz gradskog poglavarstva, na Sto su se isti uputili do stana g. naCelnlka. Put em su vikali: »Hljeba, hljeba, gladni smo ... <<
~ sliC_:w, Sto su r:astavili i pred stanom g. Butuma, koji ·
Je lezao kod kuce bolestan, zahtijevajuCi da ih se pusti
u njegovu sobu. Prestrasena vikom, supruga g. nacelnika pustila je pet demonstrantkinja u njegovu sobu,
gdje su trazile da im se povisi obrok hran<: sa 4,5 kg
na 9 kilograma po osobi mjesecno (sada se dobije u
psenici 5,80 kg iii 4,5 kg u bra.Snu) i da se dobavi za
potrebe grada masti i krompira. Malo iza toga dosao j e
potpisati u stan g. Buturna, gdje je prisustvovao njegovom r.azgovoru s demonstrantkinjama.
Razgovor je tekao u dosta mirnom tonu i iza toga
im je g. Brutum obecao da ee uciniti sve sto je u njegovoj moci i uputio ih je da se pismeno obrate na g. Kotarskog predstojnika. Demonstrantkinje su izisle iz
njegova slana na ulicu, gdje su sakupljenu masu iz- ·
vjestile o rezultat'ima posjete. Tada se vecina zena
raziSla, dok je jedna skupina od oko 50 osoba. veCinom
mladih, demonstrirajuCi otisla do gradske pi] ace, odakle su se nakon kraceg vremena razisle.
Kao podstrekaci i sudionidi spomenutih ulicnih nereda, uhapsene su slijedece osobe: Paula-Pava Miletic, Bira Dizdarevic, Muruveta Cernalovic i Zebra
Partizani su iznad grada cesto prekidali zeljemicku prugu Mostar-Sarajevo, te je malo sto od zivotnih namirnica stizalo u grad, a poznato J€ da Hercegovina mora zito da dobavlja sa sjevera. Sva je
prehrana bila na karte, vrlo oskudne »<:!eke« u braSnu, masti, SeCera i sliCno, a sve se to dijelilo rijetko,
neredovno, i nikad covjek nije bio siguran da ce rna
sta dobiti.
Konacno je, nekako u decembru 1941. godine, stiglo nekoliko vagona, ili mazda citav voz,3tocne repe.
I to je, razumije se, razgrabljeno.
U to vrijeme je latinska rijee »Victoria« (pobjeda)
postala ustasko-njemacko-talijanska molitva. Sve je
bilo u znaku slova >>V«<. Na svakom CoSku, na vagonirna, drvecu i po zidovirna pripadnici neprijateljskih vojski su ispisivali tu rijec i to slovo.
Duhovite Mostarke su spontano prozvale onu stocnu repu sto je stigla U grad kao jedina hrana - »Viktorij a«. u prolazu ulicarna na svakom koraku se culo kako zene razgo-varajru:
- Eta, bogami, nisam nista nasla na Tepi (Tepa
je glavni mostarski pazar za povrce i voCE') nego sam
kupila dvije kile »viktorije«.
- A ja sam, bogme, i pitu od nje napravila, i
da vidis, na ovoj gladi, nije ni loila.
Medutim, iako je Mostar znao i u najteiim trenuCima za smijeh i ilalu, tada mu bas nije bilo do sale.
Izgladnjela djeca su slabila, blijedila i razboljevala se
od gladovanja, jer je sve teze bilo pribaviti sto bilo od
hrane.
Partija je i u tim teskim trenucima odlu~ilad~ z~
ne prirede demonstracije zbog glad1. U IZV]esta]U
,Gradskog redarstva« od 4. decembra 1941. godine, u
kom policija pise svojoj vi&oj vlasti- ustaskoj »Velikoj zupi«, stoji i avo:
101
100
•1¥1
�Vejzovic, a izdan je nalog za hapsenje Grebine i ArpadZiCeve.<<
Taka kaze policijski izvjestaj.
Demonstracije zena su snazno odjeknule u gradu,
u kom je glad vee hila ovladala. Dosle su u pravi cas
kao borbeni poziv u sklopu sve sireg ucesca zena u
politickom radu.
Policija je u svom izvjestaju sturo opisala taj dogadaj koji je uzbudio cio grad, sturo jer su zene u velikom broju uzvikujuCi traZile hljeba za svoju djecu
iduci glavnom ulicom s jednog kraja grada, s pijace na
Tepi, do kvarta Carina, gdje je bilo sjediste opstine,
i u stan tistaskog gradskog nai'elnika Butuma.
Na terasi kod nacelnika bas se hladio hljeb, pa se
mo2e zamisliti kako su reagovale gladne materinske
oi'i. Demonstrantkinje je docekala nacelnikova zena
rijeCima:
>>Sta Cemo, seke moj-e?<<
Nacelnik se digao iz kreveta i, drhte.ci i blijedeCi u
strahu, sve je obecavao dok je na ulici sedam do osam
stotina zena bucno trazilo: ,Hljeba, hljeba za nasu
djecu! ... ~<
Demonstracije su vodile istaknute komunistkinje,
a prve su istupile Dika Hadzic, Mevzeta Kreso, Anda
Knezevic, Pava Miletic, Dika Muslibegovic, 'Vlida Cadra, Derva Seva i one koje se spominju u policijskom
izvjestaju da su uhapsene, te Mubera-Bera Arpadzic,
koja se bila sakrila i policija ju je uzalud trazila po
Cernici. »Mujo Brko«, policijski agent Mustafa-Mujo
Trbonja, juri<J je cerniCkim sokacima 'i obraCao se Zenama u mahali da mu kazu gdje je Bera.
- Zna5 - rekao je Muberinoj susjedi Rani Basic
- platicemo ti da napravis sve zlatne zube samo mi
kazi gdje je Bera, sad je hila tu ...
102
. --:- Hocu, Mujaga, bogami, cim je vidim- odgovonla Je H&na, kod koje se takoder ru ikuCi tada nalazio skriven ilegalac.
. Org~~iz~cija zena je u oktobru 1942. pripremila i
1zvela JOS Jednu demonstraciju u vezi s nestaSicom
hrane, s _gl~d?val':jem. ~rznice su i te jeseni bile prazne, ah Je JOS UV!Jek shzao sa sjevera po koji vagon
stocne repe, »viktorije«. Odluceno je da se jos jednom sprovede ~rotest zena. (Znalo se da mostarski povr:lan sve _
svoJe povrce predaju Talijanima a da na
trzn1ce ne 1znose gotovo niSta).
.
Te su demonstracije vrlo vjesto organizovane. Pustena_ie vijest da ce se sutradan dijeliti hrana. ZahvalJUJUcJ_dobroj ;>rganizaciji, obavjestavanju i upoznaVanJu zena sa IdeJOm protesta, jednog jutra te jeseni
~a pazar_ se u isto vrijeme sa svili strana slegla masa
zena buena protestujuci. Zatim su se zaputile kroz
grad uzvikujuci parole o gladi i hljebu. Iduci tako
shgle su u vrtove najvecih povrtlara.
,,
Tri do cetiri stotine zena zaposjelo je basce i pocelo da cupa kupus, prasu i drugo povrce. Vlasnici ba5Ca su se branili, navaljivali su na Zene lopatama, a
mnra se reCi da ·oni moZda nisu bili ni krivi, jer su
Talijani silom kupovali povrce od njah, ali zene su
cupale kolje i granje i poeele se tuci s njima. Neko od
povrtlara je otrcao po karabinjere, i ovi su stigli s
puskama. Zene su objasnile Talijanima da su im djeca
gladna kod kuea. KaraJbinijeri su ih poeeli rastjerivati,
ali nisu nijednu uhapsile. Zene su •e il'azbjegle.
Poslije toga se situacija nesto poboljsala: na pazar
je poeelo da stize ponesto povrca, jer su se i povrtlari,
a i Talijani, plasili da se cupanje bilja ne ponovi.
103
�Tajna -
zakon ilega!ca
Talijanski karabinijeri, obavjestajna lsuzba OVRA,
ustaSko tajno
0 raspolozenju u Mostaru u jesen i zimu 1941. i
pocetkom 1942. godine dosta kazuje _i sje:"'nje je~ne
zene koja je u Mostar poslata kao aktlV~St lZ Pokra]mskocr komiteta Komunisticke partije Jugoslavi]e za
Bos~u i Hercegovinu, iz Sarajeva, negdje na kraju ljeta te godine. To je sjecanje Lepe Perovic, tada clana
Pokrajinskog komiteta za Bosnu i Herceg.ovinu.
Ona je boravila u Mostaru.oko mjesec. dana, i :'.ien
boravak je bio zasao u tu jesen. Dubok utlsak ]e ucmllo na nju ono sto je dozivjela. Evo sta ona kaze u Jednoj izjavi:
,znam da sam se slobodno kretala po Mostaru. Istina, pod zarom, jer je moja fotografija bila u policiji umnoZena. Ne sjeCam se da sa~ ikada 1m~la ozbiljnih poteskoca u pogledru stana 1h u kretanJu. gradom. Ranije sam radila u drugim gradov1ma, pr!Je rata pet godina u Beogradu, gdje sam bila poznata policiji i stanovala po ilegalnim stanov_ima. Moram da
kazem da to nije bilo lako, pa i kasm]e, kad sam radila u Zagrebu, i tu je bilo teskoca, ali u Mostaru se
ne sjecam nika:kvih poteskoca. Nairne, mogli _smo slobodno da se krecemo i da rad1mo uz podrsku gra·
dana. Ako taj podatak nesto znaci, meni uopste :>iie
osta1o u pameti nikakav oprez, poseban onrez, mkakva posebna briga o tome kako cu se ocuvati u Mostaru·«.
Te rijeci u stvari znace da je partijskog radnika
stitio gotovo cio grad, tako raspolozen za borbu i taka
masovno obrvan borbom.
Ta:ko je minula burna 1941. godina, prepuna uzbwdljivih dogadaja.
Zima je bila dosta astra, kao rijet~o kada dubok
snijeg je bio zavijao grad, a glad je dal.1e harala.
104
~>-redarstvo.-:<,
>->-UstaSka nadzorna sluZ-
ba« (UNS), gradsko ustasko redarstvo, Nijemci, cetnici i njihova obavjestajna sluzba - niko od njih nije
mogao dokuciti sta se to dogada u gradu. Savrsena
konspiracija i neprozirni veo tajne koji je sve prikrivao, .Cuvao je organizacije od opasnih provala. Znakovi, javke, s·ifre - to je bio zivot Most:Jra. Jer sta
je mogao neprijateljski spijun zakljuciti ako vidi pred
apotekom covjeka koji drzi novine u ruci kad mu
pristupi jedna djevojka i upita ga koliko je sati? A
to je bila Sifra i >->-Veza-<< koja je Covjeka odveJa na ilegalni sastanak.
U cuvanju tajnosti primijenjena je sva moguca
opreznost i najveCa .strogost.
Dovoljno je bilo da fabri·cka radnica samo jednu
rijec kaze o nekom sastanku svojoj drugarici, ako nije
bilo potrebno da ona to zna, pa da se prog!asi bojkot
govorljive radnice i da s njom niko ne razgovara sve
dok ga Komitet ne skine. Neko vrijeme bi radnica to
primila kao kaznu i tesko podnosila, a onda bi dosla.
drugarici koja je rukovodita· organizacijom u Fabrici
duhana i zamolila je: »N e mogu podnijeti vise takav
zivot. Sta da ucinim da mi bude oprosteno?.. I uvijek
je pronalaZen naCin da se pomogne.
Odrzavanje tajne, tacnost u radu - to je bio zakon. J ednom je na neki sastanak u kvartu Luci jedna
od druga·rica zakasnila nekoliko min uta, ali je ito bilo
dovoljno da se posumnja da je mozda uhapsena i da
moZe odati mjesto sastanka pa su svi isto,g Casa morali, cak i kroz prowre, da sene primijeti grupa, danapuste tu kucu. Poslije je zakasnjela ucesnica pozvana
na strogu odgovornost zbog tog neopravdanog zakasnjenja.
Isto tako se nije smjelo dod .~natno rani.ie, jer su
se i na taj n:tJC.in mogli odati mjesto i sat sastanka.
105
�Takvim, strogim cuvanjem tajne neprijatelj je hio
onemoguCen, nije znao situaciju u gradu, lutao je u
svojim istragama, a ilegalni rad je cvjetao.
Velik hroj muskaraca iii je jos prije hio .kompromitovan ili je morao da ide na du:lnost izvan Mostara,
na politicki rad i u odrede, a dosta ih je poginulo pocetkom proljeca 1942. godine. Zato su Mostarke morale da preuzimaju na sehe sve viSe poslova. Neke od
njih su takoder morale da predu u ilegalnost iii su
otisle u odrede.
Godine 1942. situacija u gradu hila je sve napetija.
N ekoliko orufunih nap ada koje su izveli borci iz
odreda iii skojevci u gradu na cetnicke vojvode Radmila Grdzica i Dohrosava Jevdevica, na ustaskog funkcionera Barharica, ustasu Malvica ,a pocetkom 1943.
na agenta Muju Trhonju i druge - hili. su po:vrda
borhene aktivnosti u gradu, a svaka od tih oruzamh
akcija izvedena je uz pomoC Zena. Borci koji su kaZnjavali zlocince sklanjali su se u unaprijed odredene
kuce i domacice su ih sakrivale.
Dom Ikonije Sego vezan je za oruzanu akciju ~z
vedu na cetnickog vojvodu Dohrosava .Jevdevtca.
Posredstvom ilegalke Dragice Raso borci su doS!i u
Ikonijin doni. i utvrdili da se kroz tu kucu moze pohjeCi · na Neretvu i dalje. Kad su zavrsili akciju zaista su pohjegli kroz Ikonijin stan, posto im je ohjasnila kako ce pohjeci. s muzem i dvojicom sinova pokazala im je put. Odmah po napadu talijanska policija je
provalila u Ikonijinu kucu, uhapsila i nju i mufu i sinove i dovela ih pred samog Jevdevica, koji je hio
samo la:kSe povrijeden. (Tada je tog cetnickog »Vojvodu« vee cuvalo u hlokadi oko dvije stotine talijanskih
vojnika i cetnika). Dovedenu Ikonijinu porodicu tukli
su kundacima i stolicama ispred hotela ••Neretva«,
106
gdje je zlocinac i napadnut. Ikonijinu porodicu su sta,
viii uza zid i uperili su puske u nju. Medutim, petnaestak minuta poslije prvog napada hacena je jos jedna
homha na hotelsku terasu. Nastala je neopisiva guzva. Ikonija misli da je ta bomha i hacena kako hi se
svratila paZnja s nje i njene djece, Sto je i taCno. Baveci se tim ko je hacio jos jednu bomhu, te misleCi da
tu ima jos napadaca, policija je zaboravila na Ikoniju
i njene ukucane. Cak je posumnjala da Ikonija uopste
nije upletena u dogadaje posto je hacena jos jedna
bomha iako je ta porodica hila uhapsena.
Nekoliko dana prije oruZ.nog napada na ustasu
profesora Malwca, kod Nure Mahmutcehajic je ilegalno horavio Sulejman-Brato CisiC, kad se pripremao
da izvrSi akciju. Po izvr.Senju zadatka on S€ i sakrio
kod Nure i tu ostao jos nekoliko dana, dok nije oti8ao
u odred.
Veliki hroj dogadaja uznemirivao je ustasko-okupatorsko-cetnicku v last tim vise sto je hilo suprotnasti medu >>saveznicima<< - Talijanima, ustaSama i
Cetnieima.
Gotovo nije hilo dana kada policij a nije hapsila
!jude. Tako je na pdmjer, posehno ustaska po!icija
svakih nekoliko dana pod·nosi!.a pretpostavljenima
izvjestaje o dogadajima, hapsenjima, pretresanju stanova i _o raznim drugim akcij ama.
Tih dana je uhapseno i nekoliko komunista. Medu
njima je bio cak i jedan gradski policajac, Marijan
PaveliC, koji je bio, optuZen za saradnju s partizanima, sto je zaista i hilo, jer je Marijan· kao predratni simpatizer Partije ubacen u policiju a ostao je
cvrstovezan za oslobodilacki pokret jos od 1941. godine i izvr.Savao je opasne ali izvanredne korisne zadatke.
107
�Policijski raporti
U sacuvanim policijskim izvjestajima spominju
se i zene. Amalija Pavicevic je uhapsena ,zbog sumnje korriunizm.a«, a pokusaj hapsenja studentkinje
Bisere Puzic, kako pise u izvjestaju od 24. marta
1942, nije uspio jer »spomenuta tih dana nije spavala
kod kuCe i nije se mogla pr;onaCi~<.
Dvadeset i Cetvrtog marta ·izvrSena je, u ranu zoru, policijska racija u Donjoj mahali. Sef policije Roko pise da je dobio informaciju u kojoj se kaze da tamo ima s.akrivenog oruZja, pa Je opkolio cia kvart, zaj.edno -s Talij.anima. Trides-et ku6a je pr:etres.a·o, uz
pomoc 90 Talijana, 40 zandara i 35 po!icajaca, ali oruzje nije pronaSao.
U aprilu je Roko pretresao kucu J ovanke Borozan,
i pronasao jedan revolver, dvogled, neke tah,1anske
bluze i druge vojniCke stvari. J ovanka J€ uhapsena, a
stvari je policija zavila u carsaf i ·naredila J ovanki da
ih nosi. Tu se nasao petnaestagodisnji Predrag Zurovac. Kako policijski izvjestaj kaze, zatekao se tu »slucajno«. J ovanka ga je molila da odnese taj zavezljaj
u policiju, a djecak je dohvati~ sveza~jip?zur~o prije njih. Kada se izgub10 iz v1da pol!CIJI 1 dosao na
most kod hotela ,Neretve«, bacio je zavezljaj (dokazni matenijal) u rijeku. Uhapsen je s Jovankom.
Polici.]a je svuda tr.azila oruzje, a njeni 1judi su
ponesto i prijavljivali. Tako je Roko 18. apnla 1942.
dobio prijavu od jedne zene u kojoj je pisalo da je nasla iza svojih ulaznih vrata u stan objesen muski kisobran i u njemu bambu.
.. .
Policija je odnije!a kii\obran i predala ga yeh~aJ
Zupi »·Hum~<, u Mosrt::aru, a podZ.up3!n E>u.Do SpuzevJc )€
poslao kisobran s bombom svojim gospodarima: »Comando Divisri6ne Fantera Mm. . ge-·«, s po-zdravom: Za
dom spremni !<-< Sve to .piSe u ustaSkom dokumentu.
108
Sredinom 1942. godine je uhapsena Jelka Vukajlovic, predsjednica AFZ. Tih dana je stigla u MjJStar,
da pomogne partijskoj orgnnizaciji i Olga Marasovic.
Zapravo, J elka je uhapsena mjesec dana prij e O!gina
do.Jaska u Mostar, kada je talijanska policija OVRA
otkrila neki podatak zbog kojeg su je i uhapsili.
Poduze se nije znalo gdje se Jelka nalazi, pa je direktor gimnazije Husnija Kurt (tada predsjednik ilegalnog Gradskog narodnooslobodilackog odbora) sluzbeno istrazivao da bi to saznao. Konacno je dobio izvjestaj iz Zagreba, od ustaskog ministarstva prosvjete, da je sprovedena u talijanski koncentracioni logor.
Do!azak Olge Mara.sovic na rad u Mostar bio je od
velike koristi. Ona je svojom umjeSnoSCu i iskustvom
u politiCkom radu te duzim boravkom u gradu mnog.o uCinila da se uCeSCe Zena u borbi jo.S viSe proSiri.
Kao i Lepa PemviC, i Olga je stigla iz Sarajeva,
poslije vr!o uzbudljivog uspje!og bjekstva iz zatvora.
Olga je zapamtila da je stigla u Mostar 10. avgusta
1942. godine. Doputovala je nekim automobilom punim nepoz,natih putnrka, a ona je hila preobucena u ·
Muslimanku sa zarom. Na ulazu u grad preg!edali su
joj legitimaciju i bez zapreke je usia u nj.
U Mostaru je smjestena u kucu Ibrimse Muslibegovica na Mazoljicama. Tu je ostala oko mjesec dana,
a zatim je boravila kod Hajrije i Fije Basagic, jedno
vrijeme kod Dutke Hrvic, rpa u Cernici kod Hadrovica.
Kao i Lepa Perovic, i Olga je osj etila atmosferu
pokreta u Mostaru. Odmah je uoCila da je mnogo !judi i Zena angaZovano u radu, i kad ;Se vodio razgovor,
kao i u svemu drug,om, osjeCala je uvjerenost u pobjedu i ponos i vedrinu, pa i u najte.Zim situacijama. U
Mostaru .se mnogo razgovaralo i o po.Jitickom radu i
partizanima, i to nekako otvorenije, sjeCa se revolu109
�cionarka. Mostar se osjecao kao da je kakva slobodna
teritorija - po jedinstvu rnisljenja !judi i po slobodnijirn razgovorirna o partizanskoj borbi.
Olga je u svakodnevnorn dodiru sa dosta zena zaparneena u Mostaru kao vrlo prisna drugarica i politieka radnica koja .se lako prilagodavala okolini i koja
je na nju veorna sugestivno djelovala.
- Ona je - kako lijepo kaze Sefika ResulbegoviC - vrlo brzo osvajala drugariee svojim pristupom,
jer je hila neposredna i lako je uvjeravala i objasnjavala. Kretala se po gradu u zaru. a irne joj je bilo
Aisa, ili ilegalno »Okrugla«.
Sefika se sjeea kako joj je Olga prieala o jednoj
svojoj slueajnoj neprilici u to vrijeme.
Jedne veceri doslo je rnnogo Muslirnanki u kueu
gdje je Olga hila sklonjena, jer je bas tada bio rnuslirnanski praznik bajrarn. Zene su, naravno, mislile da
je i Olga Muslirnanka, a poznavale su je samo kao
Aisu.
Neke zene oko kuca u kojima se Olga krila, one
koje su je vidjele i s njom se susretale, bavile su se
miSlju i dogovarale se da simpatiCnu >>AiSu-«, koja je
stigla >>{)dnekud iz Bosne«, udaju, da joj nadu momka
i da proslave svadbu.
To je hila svijetla strana rnedalje. No Olga je dozivjela i teske i'asove u Mostaru.
Za vrijeme njenog boravka u Mostar je trebalo da
dade Svetozar Vukrnanovic-Ternpo, koji je iz Tuzle
stigao u Sarajevo. Olga je poolala u Sarajevo veoma
pouzdanu drugaxicu, Emi1nu Trbonju, i ona se s Ternporn, vratila u Mostar. T;rebalo je da se Tempo prebaci iz Mostara u P·rnzor, a zatim u Vrhowli stab. U Mostaru je uz put htio da se obavijesti o situaciji i o
raclu pa•rtijske i skojevske organizacije. Taka je tu astao dva-tri dana. Olga je zakazala sastanak Mjesnog
110
korniteta KPJ ~a Mostar u Kazazlea kuCi, iznad tadanJe radnJ<; »CEREALE« na Oarini. Tempo je bio
~aclovolJan S!tuac!Jom u Mostaru i podnesenirn izvjestaJern.
_ Ali bas tada su s_e desile neprilike. Tempo je dosa': ko~ Olge ~a rucak, u stan Hajrije i Safije-Fije
Basag1c .. SJedeC!.Je pregledao »produkte« iiegalne »fin~ .tehJ1!1ke«, to Jest za njega dobra izraclene lazne leg~tl~C!Je na druga irnena, i birao je kojorn bi se konsho na putu prerna Prozoru. Njegov vozac Alica Trbon.i.~ vee je cekao nalog da ga odveze do Jablanice
taksiJern Nalbante.
-· Posto)e pregledao legitirnacije, Tempo je poi'eo da
c1ta ustaske novine >>Hrvatski narod-<-<. U sobi su bill
on, Olga, Hajrija i Fija. Hajrija u jednorn trenutku
P.<;gleda kroz prozor i izusti sarno jednu rijec: »PoliClJR<....
Tempo ostade rniran. Sarno rece Olgi · »Sakrij legitimacije ...«
Olga uze legitimacije, otrca u ostavu i gurne ih u
grah. Zatirn pride vratima, na koja je vee lupala policija, i otvori ih. Prvi policajac je odrnah upita:
- Kako se zoves?
:- Sanijia LipniS·eviC, iz Dervente, ja sam njihova
rodJCa ...
. -Ada nisi ti Camila?- dalje je ispitivao po1icaJac.
Tempo je bio u ~,.prima.Coj<< sobi, sa SeS:irom na gla-
vi, i dalje je citao novine. Policajci ga jos nisu vidjeli. Zatim se premjestio za stol postavljen za rucak.
Dan prije hila je zaista kod Hajrije neka CarnHa
iz Gabele kod Capljine i prii'aJa kako je policija goni.
111
�Kao kakva obicna muslimanska djevDjka, Olga je
pricala s policajcima o toj Camili ne kazujuCi da je
bila tu. u jednom trenutku ce policajac:
- Ama, znaS, i ti si meni sumnjiva. Jesi lise prijavila u Mostaru?
- Nisam se -prijavila, kod nas u Derveuti se ne
prijavljuje nikako.
- Hajde tis nama! -nato ce agent.
- Ali ja imam propusnicu - odgovori Olga potr.CavSi da danese ispravnu propusnicu iz Dervente
na ime Sanije LipniSeviC.
Posta drugi agent pazljivo pogleda propusnicu,
rece onome sto je sumnjicio Olgu:
- Pusti zenu na miru, nego da vidimo koliki vam
je ovaj stan ...
Prede hodnikom i ude u sDbu u kojoj je bio Tempo. Tempo je uz ruCak joS Citao u~~aSk~ ~o~~ine >>Hrvatski narod-<-< i pravio se kao da UIJ€ n1 v1d10 ag-enta,
koji se bez primjedbe vrati iz sobe.
..
Policija je trazila Camilu, pa se za Tempa ruJe
mnogo ni zanimala.
Skojevci prate Clana Vrhovnog staba
Kad je sutradan, lijepog jesenjeg dana u septembru 1942 Tempo krenuo na sastanak Mjesnog komiteta, .u zgr~du »CEREALE«, umalo se nije dogodila jos
teza neprilika.
Vodila ga je Olga - na taj nacin sto je ona isla
nekoliko koraka ispred njega, a on ju je u stopu pratio. Kako su Olgi u Mostaru neprekidno osiguranje
bili skojevci, ilegalni stra2ari, i tada su je prat!li. Pomislili su da je Tempo policajac koji sada prah Olgu!
Dogovorili su se da ga mlatnu po glavi ~~mo d::> bi
stvorili zab.unu i da bi Olga mogla umac1. Srecom,
112
na1sao je jedan njihDv drug iz rukovodstva SKOJ-a
koji je bio obavjesten da se u gradu nalazi visoki r.ukovodilac oslobodilackog pokreta i sprijeCio je mladiCe u njihovoj namjeri.
Olga i Tempo su zamakli u zgradu u kojoj je trebalo da se odrzi sastanak. Pratioci su se uvjerili da bi
grdno pogr'ijesili da su lupili Olginog »pratioca«, pogotovu kada su vidjeli kako on i Olga udose u istu kukueu.
Posta je bila uhapsena predsjednica Gradskog adbora profesorica Vukajlovie, OJ;-ganizacija AFZ je reorganizovana. To je ucinjeno prije Olginog dolaska u
Mostar. »Na scenu« je stupila dotadasnja clanica
Gradskog odbora nastavnica Ancika Durie.
K vartovski odbori su se vee bili prilicno ucvrstili.
Osnovali su odbore zena za svaku ulicu, a svaka clanica odbora imala je ·svoje grupe od najmanje cetiri
Zene s kojima su izvrSavale razne zadatke.
Bilten AFZ
Prema zapisima i sjeeanjima na to doba, u kvartu
Luka-Bjelusine, kao i u svima dr.ugima vee su postojale uzorne organizacije Zena. Na svojim uZim sastancima zene su najprije obavjestavane o zakonima tajnosti i drzanju pred neprijateljem, pred kojim jedini
odgovori u slui'.aju da budu uhapsene mo-gu da budu
»ne znaffi'<'< i »·n'isam~< kako bi se saCuva1a organizacija:
A kada je trebalo dati stan za nekog ilegalca nije se
smjelo pitati ko je taj gost niti cime se bavi, sta radi.
Zenske organizacije u Mostaru neprekidno su organizovale ucenje, rad Citalackih grupa. Povezivan je
sve veei broj zena, tako da su i cetiri zene sto su bile
»vezane~"< za C1anicu uliCnog odbora, kasnije, svaka od
njih, prona1azile joS Cetiri Z·ene i lanac se Sitio.
113
�I sto je osobito znacajno, nije gotovo bilo zene koja
je pred policijom nekog teretila. Junacki su podnosile
sve muke i sva ponizenja, ali nikad niSta nisu odale.
J edan od najvaznijih zadataka Antifasistickog
fronta zena bilo je odr2avanje teeajeva za bolnicarke,
koje su odredi neprekidno trazili. Sacuvani su podaci
o odrzavanju veceg broja tih teeajeva, koji su u stvari
bili produzenje rada zapoeetog prije rata. Vodile su ih
zene i djevojke koje su to znale da rade, kao sto su
bile Dobrila Greic iz Doma narodnog zdravlja, Hajrija
Ba8agic, ucenica gimnazije Fadila Bilal, koja je u kuCi
Dzehve Orucevic vodila takav tei\aj za mlade radnice
Fabrike duhana koje su se ucile rukovanju zavojima
i vjestini zavijanja najrazlii!itijih mjesta na tijelu.
UCile su i o dezinfekciji. Dobrila Grcic je ljeti oddavala tei\ajeve i na Neretvi, kao da su na kupanju. I
Hajrija Basagic je radila s buduCim bolni&trkama u
svom stanu, obicno sa po deset njih.
Iz odreda su izvjestavali da su djevojke na tim
tecajevima dobra osposobljavane, da su pruzale vrlo
uspJeSnu pomoC ramjenidma.
Zene su izdavale svoj bilten.
Gocline 1941. je clan Mje&nog komiteta Salem
Delalic, maturant gimnazije, stupio u razgovor sa svojim profesorom dram Alojzom Bencom. Profesorov
stan je poslije tog razgovora postao baza za rad. U n]emu je jedno vrijeme potajno stanovao 1 sekretar lv!Je~
SIIlog korniteta Partije Dzemal Bijedic. Tu je 1zraden 1
prvi bilten AFZ.
Kao neobicno agilna u tom poslu pokazala se Olga
Benac vrlo mlada majka, radom Srbijanka, koja se
udala 'za profesora Benca dok je u Srbiji bio na sluzbi.
Nije u toni stanu bio samo stab ilegalaca i mjesto
za izrO>du biltena zena, tu je bilo i skloniste oruzja
114
koje je Olga primala i skrivala da bi ga potom izdavala zenama, sto su dolazile da ga prenesu gdje je to
bilo potrebno.
U taj stan je donesen stroj za umnozavanje. Oko
biltena su imale posla, osim Olge Benac, i Olga Humo,
koja je tu dolazila da radi, i druge zene. U pripremanju biltena radile su i Mevzeta Kreso i Zdenka Irovic,
a tekstove su pisale i Hajrija Basagic i druge saradnice.
Prema sjecanju Olge Benac, bitten je u njenom
stanu stampan od proljeca 1942. godine nekoliko mjeseci.
Kada je bila zaprijetila provala, stroj za umnozac
vanje je prenesen u kucu Raside Bajric, a zatim u
stan tadanje predsjednice AFZ Ancike Durie. Tada je
sekretar Mjesnog komiteta KPJ bio Ljubo Bresan;
koji je organizovao prenosenje sapirografa u Ancikin
stan.
Anci:ka je izvlacila bilten i pisala tekstove, uz
Olgu Humo i tadanjeg clana Mjesnog komiteta Partije· Nusreta Seferovica i drugih saradnika.
Naslovnu stranicu za bilten radila je sama Ancika,
posto je uz nas jezik u skoli predavala i crtanje. Prerna naslovnoj strani Casopisa >/Zena u borbi<~, organa
AFZ Hrvatske, Ancika je nacrtala istu zensku glavu
za bitten.
Bilten je izlazio povremeno, i odisao je duhom tih
trenutaka, jer su gradu za nj davale zene iz mahala.
Osim biltena, na tom stroju za umnoZavanje Stampane su i pojedine glave Istorije sovjetske Partije. Taj
posao je sa Ancikom radio Husnija Rebac. sve do njegova hapsenja, a poslije je stroj skriven kod nekoga u
Ulici Alekse Santii\a. Docnije je opel donesen u Ancikin stan, u kom je Ancika hila napravila mali bunker ispod daske od prozora, koja se dizala. Tu su, is115
�pod daske, smjesteni i stroj i ilegalni materijal. Poslije je 5apirograf Ancika odnijela u stan Nevzete Kapic.
Sa kakvim pozrtvovanjem i pod kakvim prilikama i opasnostima su radile Zene! Dovoljno je navesti
o tome samo jednu dramaticnu uspomenu.o smrti jedne od njih, Milke Mijan-Ivanisevic, da bi se to vidjelo
Skojevka od prije rata, Milka je 1942. gocline vodila aktiv zena u kvartu Luka. Godine 1944, poslije
porodaja, Milka se na smrt razboljela. Nije mogla da
izlazi, ali su zene dolazile k njoj. I bas dok jcj je bilo
vrlo tesko zakazala je sastanak aktiva mada se nije
mogla diCi iz kreveta. LezeCi u visokaj temperatuni,
Milka je odriala taj svoj, posljednjii sastanak. Razgovarala je iz kreveta o svemu sta je bila na dnevnom
redu. Taka se, radom, zauvijek oprastila od svojih
drugarica, jer ju je dva dana kasnije smrt pokosila.
U gradu je neprekidno tekao rad zena. Njihovi adbori su bill svakodnevno povezani jedan s drugim,
clanice Gradskog odbora su obilazile kvartovske adbore) ]er fe !?Vaka imala ~>-svoj..;-..: odbor s kojim je nep-
rekidno hila u vezi.
PoC:ev od svakodnevnih >>sitnih<-< poslova do orga-
niwvanja vecih akcija odbori zena su stalno radili i
uvijek bili budni. Sve veci broj zena tog grada je stupao u borbene redove.
ZENE DRZE TRI COSKA MOSTARA
Stara izreka veli da zena drii tri coska kuce. Tako
se maZe reCi: Mostarke su u ratu i revolucij.i dr:l.ale
tri coska grada Mostara. Ilegalke, politicke radnice
- nekoliko stotina njih - mnogo su ucinile u ratu.
Velik broj njih se i u radu i u najtezim trenucima
zaista herojski drzao. Njihov ilegalni rad nije prekinut ni jednog jedinog casa.
Dika
Mnoge Mostarke su ostale nezaboravne. Ne maze
biti zaboravljeno djelo mlade skojevke i clana Partije, obicne skromne mostarske djevojke sa Carine Si~
dike-Dike Hadzic, koja je 1941. godine imala 21 godinu. Dika je i prije rata bila vrlo aktivna i stasala je
u izvanrednu politicku radnicu. Imala je eetiri razreda osnovne Skole, a zanimanje: domaCica. U svo-joj
sesnaestoj godini izgubila je ri:tajku, pa je ana pastala
drug a majka :svoj im mnogo mladim sestrama Zarifi i
Nusreti, a njegovala je i starag oca, sitnog piljara, koji
je inace bio vrlo strog roditelj i cavjek. Stanavali su
na Carini, a piljarska radnja im je bila u bivsaj Srednjoj ulici.
·
0 Mas·tarkama je napisano mnago sjecanja. One.
se spominju u stotinama dokumenata i u-spomena. Go..:
tovo nem·a zapaZenij·eg zapi•s.a o -njima u kom se ne go-v.ori o radu vrijedne i pozrbvovane djevojke Dike HadZiCeve.
117
116
�Uoei rata se izmedu Dike i mladog komuniste Mustafe Huskoviea rodila velika ljubav. Mustafa je, medutim, vee u pocetku ustanka poginuo negdje kod
Nevesinja, kuda ga je, zajedno sa Mahmudom Dikieem, Oblasni komitet Partije bio uputio da uspostave
vezu s ustanicima.
Dika je poslije Mustafine smrti radila jos vise i
pozrtvovanije. Nije bilo sastanka na kame ona nije
govorila, na koji nije donijel.a nesto da se cita nije bilo
zene u mahali s kojom ona nije progovorila o borbi,
koju nije licno poznavala i obilazila u politickom radu.
Ta mlada zena je okupljala svoje susjetke, pricala
im, neum(}rno, o partizanima i Citala razna Stiva. Ona
je prva istupila javno, u velikim demonstracijama
proliiv skupoee u jesen i zimu 1943. godine, ona je
prva povikala u znak protesta: ,GJadna su mi djeca ... «, a gladne su bile i njene male sestre kojima je
bila i sestra i majka.
Bila je sutljiva, povui'ena, vrlo pametna djevojka.
N eprekidno se kretala. Imala j e nekoliko zarova, u
koje bi se preoblacila. Sav taj vrlo opsezan rad valjalo
joj je da obavlja tako da strogi otac nista ne zapazi, a
njemu se uredno moralo i skuvati i oprati, uz staranje
o i'istoei kuee i sestara. Za sve to je Dika bila odgovorna ocu.
Sestre su, ipak, pomagale Diki i u kuCi i u ilegalnom ·poslu. Iz prikrajka su slusale kad bi Diki dosle
zene. da sto i'itaju, pa. su i one trazile da im se daju
knjige. Iako su imale jedna trinaest a druga deset godina, dobile su ..Mati« od Gorkoga, zbog cega su bile
radosne.
Sestrice su vidjele'·kakokod njih tajno, noeu, do1aze partizani >~u_ un!iforma<IIla~-:, te su i :s.ame priZ·eljkiva-
le >>Unifo,rmu<..-, Nosile su po gradu u cegerima biltene,
118
a u djecjim njedrima cedulje Darinki Bitangi, Samiji
Bubie, Zori Keseljevoj i drugim zenaJ:rui.. Prihvatile
su i raznosile braSno, grab, SeCer, obuCu i odjeCu, pa
i novae, kada bi svega toga bilo. Pomagale su svojoj
sestri. A djeca - kao djeca: neupadljiva, promueurna i snalazljiva. Cedulje im je' Dika skrivala u kosu,
u »Snale«, iii ih je zavlai'ila u odjeeu. Nikada Dika
svojim sestrama nije rekla ni jednu rijee koja bi odavala sta ona radi. I uopste je bila neponovljiva u i'uvanju tajne.
Dvije feredze i pet zarova
Iako j e Dika imala vise feredza l zarova, ipak su
je spijuni otkrili i pratili su, bar donekle, njen rad.
Morala se, zato, skloniti iz roditeljskog doma i zivjeti
neko vrijeme kod Hajrije BaS.agieeve, a zatim se preselila u skloniste kod Ibrimse Muslibegovieeve. Zarifa
i Nusreta, njene sestre, jedino su tada znale gdje se
ana nalazi. One se sjeeaju kako je u tom skrivenom
sklonistu Dika neprekidno plela dzempere i carape za
borce.
Vee prvih dana borbe Dika je ispracala borce kad
su s Pasjaka kretali prema Podvelezju. Nosila je pakete u Pasjak za partizane ili spremu borcima kad su
odlazili u odrede. Od poi'etka ustanka je kopala rupe
u svom vrtu i sakrivala municiju i knjige, da ili ne
otkriju ako naide racij a.
Godine 1943. Diki je zaprijetila opasnost od hapSenja i ona se, da bi promijenila stan i svoje prezime,
odlucila da se uda za Mahmuta Bui'uka. Novi bracni
par se preselio u veliki stan Fahire Cisic-Orman, takoder jedne od ilegalnih radnica u Mostaru, udovice
naprednog profesora Hasana Cihlca, koii je uoci rata
umro. Dika i Fahira su, da bi se bar donekle zastitile,
119
�primile u taj stan i jednog Nijemca. U isto vrijeme su
u tu kucu, k njima, dola.zili partizani iz odreda.
Jednom prilikom je, sjeea se Zarifa, stigao i Fahirin rodak Huso Orman.
u govoreni znak je bio da se pokuca pet iii sest puta. Cim je Huso u8ao, rekle su mu da bude tisi jer tu
stanuje i jedan Svabo, i to u sobi do sobe u kojoj je
Huso trebao da prespav.a. On odrrrrah odluCi: »Sad cu
ga ubiti«.
Fahira i Dika su ga jedva odvratile od namjere, jer
bi im to pokvari!o donekle zasticeni stan i rad.
Dika je uhapsena
Pollcija nikada nije znala, niti je bila svjesna toga
kakav udio u ilegalnom radu imaju Mostarke. To .se
vidi i iz podatka sto je sef policije dr Soic medu sezdeset i pet sumnjivih Mostaraca i Mostarki nabrojao
samo sesnaest zena. Medu njima je, na pedesetom
mjestu, biLa Sidika-Dika Hadziceva, a i njena stanodavka Fahira Cisic, pod brojem sest. Dakle, stan je bio
pod policijskom paskom.
Policija je jedne noi'i 1943. banula u to njihova
skloniste i uhapsila Diku, njenog muza Mahmuta, i
Fahiru.
- U ime zakona, otvorite! - vikali su bjE>somucno
policajci udarajuci u vrata.
Policija je upala.. Bili su to civiLni agenti - ustase
u bij elim balonerima, sa sei\irima na glavama. Svaki
je imao u ruci baterijsku Jampu. Zavirili su i u posljednji kutic.
Najprije su zgrabili Diku, vezali joj ruke i strpali
u nuZnik pa zatvorili. Da nesreca bude ver.a bila je
zatrudnj ela.
120
Posto u kuCi nisu niilta nailli, ustailki agenti su
potom D1ku, vezanu, strpali u >>crnu maricu«, zloglasni policijski kombi, i odvezli je u zatvor. Fahiru i Dikina muta Mahmuta odvukli su pjeilice u isti zatvor u
»·VladiCinu kuCu.:.:, blizu pravoslavne ~rkve gdje su
stanovali njemacki komandant Hercegovin~ i Gestapoa.
Dika, ta hrabra zena koja se nije plasila da juri
gra?om prepuna Ietaka iii municije i koja je neustrasivo obavl]ala 1legalne zadatke, nije u zatvoru klonula. Njene sestre Zarifa i Nusreta dobivale su njeno
krvavo rublje iz zatvora, a bilo se proculo kako se
mlada zena hrabro dr2i. Znalo se kada je policajci vade hodnikom, jer je vi kala koliko ju je glas nosio:
>>Ja niSta ne znam !..c.: To je on a htjela da svi zatvorenici
cuju da ona nije nikog i nista odala. a tada je bilo pohapseno vise Mostaraca i Mostarki.
Drku su ustase i Gestapo mucili punih sest mjeseci, ali nikada ni rijeci nije rekla. Poslije su je upuiili u
Iogar u Staru Gradisku. Odatle su od nje stizale dopisnice, a sestre su joj slale pakete s hran~m. Ali njena
postaje odjednom presahla. Dika je ubijena. I dijete
u llJO.J, ka.Je ]e uskoro trebalo da se rodi. Ni njen muz
se nije nikada vratio. I Fahira Cisic je u logoru umorena.
Zene kojima je Dika odlazila ilegalno vratile su
Zarifi i Nusreti dvije feredze i pet zamva koje je Dika kod njih ostavljala da bi se kada je iz njihovih kuca izlazila prerusavala tako da je izgledalo kako je u
kucu usia jedna a izisla druga zena.
Preko td stotine Mostarki bile su za vrijeme rata
?rganizatori rada zena. Povezivale su pojedine grupe
1 odredivali mj esto i vrijeme drta.nja sastanka. Zad-aci su na tim sastancima precizno utvrdivani, i bili
su vo~niCki, ratni. I r:ok .za izvrSenje svakog posla je
odred1van. Svaka clanica Partije i Skoja morala je da
121
�polaze racun 0 tome kako je izvrSila povjerene joj za_datke , a oni su cesto obavljani uz bezbro] opasnosh,
eak i po zivot.
Mostarske ilegalke su bile clanice jedne vrlo siroke
mreze pripadnika pokreta koja je rijetko kad pucala.
Mnoge od njih su od poi'etka do kraja rata odoljele
neCuven~m ku.Snjama. Strerpi1e su, bezbro] puta ad
neprijateljevih prijetnji, ali je rijetko koja pokleknula.
Bile su to, u ogromnoj veCini, obiCne Zene iz mahala, Muslimanke, Srpkinje i Hrvatice, ali su_sve one
zdusno pomagale da se bGrba pobjedom zavrs1.
Sjecanja tih skromnih zena i djevojaka, majki s':
sitnom djecom, njihova pamcenja svjed'.'_ce o sn~;n
pokreta ; o njihGvoj hrabrosti. Ujedno, TI]Jhove pnce
kazuju koji su to poslGvi bili i kako se sve to dogadalG
u jednom presudnom uzbudljivom vremenu, kada su
glave »U torbi no§ene«, kad je svaki trenutak mogao
donijeti smrt.
Ilegalka Zuhra Puzic kazuje:
,u ljeto 1941. godine dosla je k meni omladinka
Tidza Vilogorac i ponudila mi da udem u njenu grupu
Zena. USla sam .. S vremena na vrijeme odrZavala ]€ s
nama teoretske sastanke. Mi smG joj davale noveanu
pomoi'.
Hiljadu devetsto cetrdeset druge godine pozvala
me je drugariC:, Radojka Miskovic i sao?stila mi da
sam izabrana u odbor AFZ za gradsku cetvrt Luka-Bjelusine. U njemu sam ostala dG oslobodenja.
Najvatniji moji zadaci su bili: pridobija"?je zena
koje su bile van nase organizacije _:;a saradnJ'.'. '.' sabirnim akcijama: prikupljanje novcane pomoc1 1 pomoCi u hrani za pletenje odjece za bo-rce i slicno. Kako sam bila 'veza izmedu Radojke Miskovic i Stoje
Palamete, koja je tada radila u Fabrici du~na, cesto
sam preuzimala platno koje je Stoja pribavl]ala u Fa122
brici i nosila sam ga u kucu Mahmuda Salahovica,
gdje su se sili ruksaci. I ilegalce sam primala u kucu
i skrivala ih po nekoliko dana-.
Postarka
Zuhra je tada imala dvadeset i pet godina.
Poslove slicne njenim obavljale su eak i djevojcice. Fadila Zalihic-Mujic imala je kad je izbio rat petnaest godina, i bila je u treCem razredu niZe gimnazije.
Evo sta je ona radila:
»Poi'etkom okupacije poi'ela sam pohadati treci
razred gimnazije u Mostaru.
Kao dak sam bila odmah, septembra 1941. obuhvacena omladinskim radom, a u grupi su jos bile: Beba
Dizdarevic, Minka SalahoviC, Maida Bijedic i Ema
Sapuh. Dobila sam zadatak da rukovodim sa deset
pionira koji su bili podijeljeni u dvije grupe. S njima
sam odrzavala sastanke, Citala im biltene i organizovala ih da vrse sitnije sabotaze: paranje plakata, dizanje bicikla od okupatora, a i da prikupljaju pomoc.
Poeetkom 1943. godine odredena sam za rukovodioca
rejona kao clan kvartovskog omladinskog odbora koji
je drtao Santicevu ulicu prema bolnici, sve do zeljeznicke stanice. Na terenu je djelovalo nekoliko omladinskih grupa kojima sam rukovodila preko rukovodio·ca svake od njih. Proucavali smo lektiru kao sto je
knjiga »Kako se kalio celik« i slicno, te biltene i sve
ostalo sto je bilo u programu. Zadaci su obuhvatali
pletenje dzempera, carapa i rukavica za borce u odredima, prikupljanje novCane pomoCi i pomoCi u materijalu.
Kao skoj evka sam dijelila postu koju sam primala sa terena za boracke pomdice, rasturala letke,
nosila materijal i pratila ilegalce prilikom odlaska u
NOB«.
123
�Kao sto se vidi, njegovala se pionirska organizacija, a osim toga, eto, Fadila je bila i postarka.
u svakom gradskom dijelu grada su vecinom zene
i djevojke bile postarke, jer se narocito pazilo da se
borci iz odreda sto redovnije javljaju svojima, a i
roditelji njima, kad je to bilo moguce, ali su pisma iz
tadanjeg grada osinjaka takoder strogo cenzurisana.
Nije S€ moglo svaS~ pisati ni iz odreda ni iz Mostara.
Mnogo puta je policija pretresla stan Mahmuda
Salahovica, ali jedno skroviste za postu sto je bilo u
basci nikad nije otkrila. I preko te porodice - baze
stizala je pasta iz odreda i u nj upucivana, a kurirke
su bile Salahoviceve kceri Sana i Minka. Posiljke su
skrivane u zidove u vrtu i u j·edan rov. zaStiCen od
kise, i u jedan .sanduk.
Jednom prilikom je pasta bila skrivana u sobi pod
seCijom. Dosli su .policajci i pretresli kucu, ali je nisu
pronasli jer je bila dobra zaklonjena knjigama na njemackom jeziku.
Domovi Mostarki -
sigurne baze
Atifa i Serosa, dvije sestre profesora Husnije Kurta, iz mostarske porodice Kurt, za sve vri.:jeme rata
su pomagale i svoje susjede Srbe kad su progonjeni,
i oslobodilacki pokret.
~Cim je ustanak izbio, kazuju one, u na.<oj kuci su
bili sakriveni prvi ilegalci. Medu njima su bili Salko
Fejic, Hamo Grebo, Savo Milovic, Zijo Seva, Dzemal
Bij-ediC i joS neki Cija im·ena ni .danas ne znamo. Osim
toga, u prvom naletu ustasa, koji su uglavnom hapsili sve Srbe i odvodili u logore ili ih ubijali, nasa
kuca je bila utociste mnogim Srbima. Desavalo se da
se kod nas u isto vrijeme krilo i po dvadeset !judi,
jer nasa kuca nije bila sasvim kompromitovana. Za,
sve vrijeme ·rata davale :smo pomoC u novcu. hrani i
odjeci, u ruk~ Diki Hadzicevoj i Fadili H'lkaiovoj .. ,
B1lt;n. 1 drug1 materijal sakrivali smo u jedno uliste
u pceli':'Jak': ... U nasoj kuci su se odrzavali i ilegalni
sas~nCl. Os1m sv~ga navedenog, ··neprestano smo pribav!Jale propusmce za srpske porodice, tako da su
one mogle legalno da odlaze u Srbiju i spasu se logora
kako su 1h po abecednom redu internirale ustaske
vlasti<<,
Muhamed-Hama Grebo se sjeca da su se on i Salko
Fejic iz razbijenog prvog odreda 1941. godine spustili
preko Mazol]lca u grad i sklonili se u kucu Kurtovih.
~>Tu smo zatekli<<, kaZe Grebo, >>Sav srpski komSiluk
tu se okupio, a Husnijine sestre Semsa i Atifa brinul~
su se o tom svojevrsnom zbjegu usred grada-:<.
PriCa stare radnice
':Bilo je i drugih zadataka, ali ja vise ne mogu da
se S.Jehm, a za to sto ne mogu da se sjetim krivo je
;noJlh sedamde~et godina« - tako je svoju pricu zavrSlla SI'?a S:mlC godme 1958, kada su se kod nje raspltlvah o nJenom radu dok je bila mostarska radnica.
. Sima je rodena 1889. godine u Posusju, Hrvatica
Je, a u Mostaru se nastanila 1918. godine. Godine
1941. je imala preko pedeset. Evo sta je ona o svom
ratnom dobu ukratko ispricala:
~Nekoliko godina prije rata ja sam o svemu znala
~~mo to da- se radrii'ci, bor€ za svoja prava i za bolji
z1vot. S vremena na vrijem-e mi je sin davao nekakve
knjige d~ ih sakrivam. Tada sam odlazila u obliznji
harem 1h do nekog zgodnog mjesta gdje bih to· zakopala dok mu opet ne zatreba. Kad je dopao u zatvor
1932. godine, i odlezao godinu dana, bila sam uposle~
124
125
�na kao radnica u restauraciji IvankoviC, odakle sam
mu mogla cije!o vrijeme s!ati hranu.
Godine 1941. troje moje odrasle djece bilo je zauzeto ilega!nim radom. Kci N eda mi je otisla u partizane 1941. Ubrzo je, kao bolnicarka, 1942. godine, i
poginula.
Rat me je zatekao kao radnicu u praonici robe kod
vojske u Sjevernom logoru, tako da sam i tu mogla
nesto pripomoci jer je bilo medu domobranima vojnika koji su davali pomoc za partizane. Sjecam se
jednog domobranskog oficira Sose, koji je uvijek dizao robu i CarSave i slao za odrede.
Nekoliko pula sam zajedno sa sinom Frimjom i
njegovim drugovima ucestvovaJa U prenosenju pUSaka iz magacina. Iznosili smo ih od Sjevernog logora
do moje kuce na Carinskom donjem putu u koju sam
se bila preselila.
Godine 1944. dobila sam zadatak da odvedem tri
domobranska oficiro do Bijelog Polja, odakle su uz
pomoc veze otisli dalje, u nase odrede. U z put sam
stavila u opanke nekoliko letaka. Predala sam ih Samiji Bubic, koja je radila na terenu Bijelog Polja. Put
od 24 kilometra sam pres!a pjeske, a oficiri su isli
nekoliko koraka iza mene, taka da strazi na izlazu iz
grada nije bile nista sumnjivo.«
Sima Simic je jedna od mnogih Mootarki koje su
na raznovrsne nacine pomagale pokret i borbu za slobodu, a Mostar je uoci drugog svjetskog rata imao
dvadeset hiljada stanovnika.
Lijekovi, hrana, obuCa
Danica Dragisic je 1941. g<ltline imala 46 godina.
·a ad svoje rane mladosti je kao radnica u Osijeku i
Dubrovniku hila clanica Ursovih sindikata i ucestvo"ala u straj!kwima, joS 1934. i 1935. godine.
126
»Pred sam rat, 1940. i 1941. godine«, prii'a Dragica, >:h1la sam uCesnik u demonstracijarna u Mostaru
Radi!a sam s grupom zena - Darinkom Bitangom.
Andom Kn~~e:'iC, ~evzetom Kresom, Marom Rasa;
:,arom Jukl~ 1 drugu~a. Po okupaciji zemlje uglavm san; s 11m drugancama obavljala razne poolove,
a 1_ prouc~yale smo materija!e u citalackoj grupi Saml.J<e Bub1e. DocmJe sam pripala grupi Ande KnezeVlC 1 Darmke B1tange. U to vrijeme sam imala zadatak da. od Dike Hadzic preuzmem biltene za rad nase
grupe l da 1h dostav1m And1, jedna od istaknutih sindlkaln~h akllvistkinja i clan KPJ. Anda bi rasporediv:ala _b1!tene na_sve grupe. Ja bih opet jedan dio noSlla zenama ko]Ima me je Anda upucivala. Uporedo
s 11m sam !leprestano rad1la na prikupljanju sanitetskog matenJala, hrane; odjeee i ostalih potrebstina za
odred. Ma~_en]al sam. samoinicijativno nabavlja!a od
IJ':d'. s ko]Ima sam b1la u prijateljskim vezama koji
Jo:s msu b11i ukljuceni u ilegalni pokret. Pri!ii'ne kohci~e au~omobilskih ~uma dobila sam od vulkanizera
TraJ~OVlca 1 n]egove zene, a ta guma je bila potrebna
borc1ma za opanke .. Prebacivala sam je kod Ande i
Cam1!e Hadziomerovic. Sanitetski materijal sam uglavnom pnkupljala preko Emine Nalbante, babice u
mo~!arskoJ bolmc1. Ona bi mi pon~kad predava!a veee
kohcme seruma protiv tifusa, spriceve, igle i ostalo,
a ~ve Je to uzimala iz bolnice uz pomoc dra MilakoVICa. Pr7ko njih sam dobivala jod, zavoje, gaze i drugo, a UVlJek sam predavala Andi.
Godine 1943. kod mene je ilegalno boravio Nedo
Bitanga, horae koji je stigao u Mootar iz odreda
da obavi neke zailatke. U mojoj kuci se zadrzao oko
dva mjeseca, i bio je potpuno na mojoj brizi. Njegova
majka Darinka je dolazila ponekad k njemu na videnje, jer sam bila u prijateljskim vezama s njom.
127
�koder, prilikom neprijateljeve racije poslije pete ofan- ·
zive, sklonila kod mene na nekoliko dana.
. Godine 1944, kada je bio atentat na generala Simica, bila sam uhapsena zajedno s muzem. Poslije
dva dana smo pu.Steni. Dva mjeseca kasnije, u novembru 1944, ponovo sam uhapsena i sprovedena u
logor »Ciglanu-Kustosija« u Zagreb. Odvedena sam s
jos trideset rodoljuba, mahom radnica i radnika Faibrike duhana. Tu sam bila zatvorena do maja 1945.
godine, kada je osloboden Zagreb«.
Otprerhanje u Iogar bilo je velika sreca Ande Kovac, j er su gotovo sve Mostarke i Mostarci, sto su odvedeni malo prije oslobodenj a Mostara ustase pobile.
Moja kuca nije bila kompromitovana, te je bila pogodna za ilegalni rad.
.
.
.
I Anda je ponekad dolaz1la s nek1m drugov1ma
kod mene na sastanke, ali ja tim sastancima nisam
prisustvovala.
.
,
.
Sve do kraja rata sam rad1la u AFZ-u u cetvrtlma
Brankovac i Carina, gdje sam odrZavala vezu s vehkim brojem Zena-<<,
Ostala je ziva
i
Jos jedna zena u godinama kazuje gotovo istovjetnu pricu. To je Anda Kovac. Njen do_m je za sv_e vnjeme rata bio otvoren borcima. Eva s_ta o~a JG:ze:
,Qkupacija me je zatekla na duznostl opstm,ke
babice u Mostaru. Posta se je provodio progon nad
Srbima od prvog dana sam po6ela zivjeti u strahu
zajedn~ sa svojim m':Zem, jer ?u mi. iz. ~a+milije ubil~
brata i njegova dva sma, a nev]estu 1 dl]ece su ;>dveh
u koncentracioni logor. Htjela sam da 1dem u sumu,
ali me je drug Lazo Radisic nagovorio da ostanem jer
mogu mnogo vise. biti od koristi u gradu. To o odlasku sam Lazi saopstila zato sto sam znala da pnpadam
pokretu, i bila sam mu cak odnijela jedno cebe _da mi
sasije pantalone za teren. On Je od mene traz10 da
pribavim sanitetski materijal,_ koji sam kao bab1ca
mogla da trebujem i podizem 1z apoteke na_ prop1sn_e
recepte. Pribavljala sam mnogo vate, zavo]a, mash,
gaze, SpriCeva i sli6no.
Kod mene je boravilo nekoliko ilegalaca. Prva mi
je bila drugarica Ljubica Belsa, iz Konjica, 194~. godine. Dosla je ne znam iz kojih razloga u Mostar 1 b1la
je kod men~ desetak dana. Poslije pet: ofanzive, posto
se vra tio u Mostar, kod mene ]e nekohko dana 1legalno
boravio Mehmed-Meho Trbonja. Nada Bitanga se ta-
Sanitetski tecajevi;
Kao i starije Zene, i mlade su sve Zrtvovale za
borbu. Sve cetiri kcerke zeljezn\eara Mahmuda Salahovica bile su clanice SKOJ-a ili Partije. Evo sta o
tome kaze jedna od njih, Sana:
»Bile nas je cetvoro djece. Imala sam dvije starije
sestre i jednu mladu. Kad su stari.ie sestre bile poodrasle u Mostaru je bila jaka napredna srednjoskolska
organizacija pod neposrednim urojecajem SKOJ -a. A
dva momenta - postojanje jake omladinske organizacije u mostarskoj gimnaziji i vaspitanje koje smo
dobile u por.odici, uCinila su da smo se mi, sve <:etiri,
relativno vrlo mlade nasle u redovima organizacije.
Ja sam postala clan SKOJ-a u trecem razredu gim'na2ije, aprila 1941. godine, bas pred rat. Na to moje
opredjeljenje svakako je uticalo i to sto su moje starije sestre - jedna u sestom a druga u osmom razredu gimnazije - vee bile u rukovodstvu organizacije
u skoli«.
129
128
.I
�Jedna od sestara, Zlata, 1941. godine je bila sekretar aktiva SKOJ -a za kvart Cernicu. Svrsila je i sanitetski teeaj koji je vodila Mara Miletic u kuCi porodice Krajina, a potom je i sarna vodila takav teeaj
u Cernici, a Hatid2a-Tidia Udovicic u Brankovcu.
Zlata je uhapsena po drugi put u ljeto 1943. godine, sa Tidzom Udovicic, N adorn Bitanga i drugirna.
(Prvi put je zatvorena ,.sa grupom u Cernici 1941. godine, sa svoje dvije sestre Biserom i Sanom). Gestapo
je irnao neke nepotpune podatke o sanitetskim tecajevirna, ali su se omladinke tada izvukle.
Docnije je Zlata •vodila Mjesni odbor AFZ, a od
jeseni 1944. bHa je sekretar Mjesnog komiteta SKOJ-a.
Mnoge sestre, ocevi i rnajke poslusali su svoju
braCu i sinove, koji su u svoje domove unosili ideje,
knjige, biltene, duh borbe.
Hasnija Demirovi6, · rodena Krpo, sestra je naprednih intelektualaca i komunista Husrefa, Alije, Eju"
ba i Envera. Evo Hasnijine skromne priCe:
»Moja tri brata su bili ilegalni radnici. U glavnom
su mu davali zadatke u sklopu onih koje su oni izvr8avali. Poi'etkom r.ata su najcesce ostavljali kod mene
sveznjeve biltena i pro.glasa, koje smo potom rasturali dalje. Slican materijal su donosili i drugi radnici,
medu njima, sjecam se, i Rasim Vejzovic (ubijen u
logoru) i njegov'a majka Zejna. Biltene i sanitetski
materijal je vrlo cesto donosio omladinac Salko Sestic, a kasnije i Fadila-Dila Hakalova, omladinka iz
kvarta Carina. Po pisani materijal su dolazili Sefika
Resulbegovic, Mehmed-Meho Rajkovic i Demirovic sa
Luke.
Po odlasku moga najstarijeg brata Husrefa u partizane (ubili su ga cetnici 1942. godine) pomagala sqm
u radu ostaloj dvojici brace. Alija je bio na praksi
.130
kao student medicine u mostarskoj bolnici, a Ejub
student i Clan SKOJ -a.
Sanitetski materijal je najvise pribavljao Alija.
Donosio ga je iz bolnice, u velikim kolicinama. J e<;lnom je dr Milakovic svojim kolima donio mnogo sanitetskog materijala. Unijeli smo ga u praonicu rubJja, gdje je valjano upakovan, a potom otpremljen.
Uvijek su pakovala oba moja brata, kao i domobranski muzicar Politeo, koji je bio u stalnoj vezi s mojom
braCom jer je i on obiCno motorom, donosio neke pakete i ostavljao ih kod mene.
Vrlo cesto sam odnosila pisma koja je slao moj
brat u kucu Fejica.
I sastanci su odrZavani u naSoj kuCi. SjeCam se da
su na njih dolazili Sulejm.an-Sule HuseinagiC, Zora
Keselj, Sabina Humo i Fahra F·ejic.
Sa bracom sam radila sve do njihovog odlaska u
partizane 1943. godine.
N akon njihovog odlaska je izvrsen atentat na ustaskog generala SimiCa. s tim u vezi je u nasoj kuci
sest pula vrsena premetacina s ciljem da odvedu moga
oca za taoca. Otac se, medutim, krio u Cimu i IliCima,
te je ipak nekako ostao ZiV-<-<.
*
* *
Habiba AganoviC, starija Z€na hila je nepismena
a ipak je u punoj mjeri radila kao ilegalka ..Jedan od
boraca, priCa o njoj:
>>Habibu Sam poznavao od prije rata, naro-Cito od
1941. godine. Pod utjecajem svojih sinova i susjeda,
ona je od prvih dana rata stavila na raspolaganje
svoju kucu za ilegalan rad. Vise drugova ilegalaca je
stanovalo kod nje, medu kojima se sjecam Scepa PavJovica, kojeg je lijecila, nekog Ljubusaka i jos nekih
131
�CIJa sam imena zaboravio. Na desetke i desetke ilegalaca >boravilo je u njenoj kuCi. Habiba je, sem toga,
sila odjecu za partizane.
Ta je Z-ena hila nepismena, ali veoma savjesna i
povjerljiva. Od nje niko nije mogao nista doznati iako
je svakodneVIIl.o njena kuea koristena za odrzavanJe
s.astanaka skojevaca, zena i drugih. Obieno bi tada ona
Cuvala stra:ZU-<<.
Zaista su Mostarke drzale tri coska svoga ponesnag grada u velikoj borbi i revolueiji.
Parole i izvjestaji
U jesen 1942. godine obavljene su pripreme ~a
proslavu oktobarske revolucije u. Mostaru, u koJ":l _ce
zene i djevojke vidno sudjelovatl. Proslava Je ob!lJeZ-ena :sastancima, prO!W~av,a•njern istodj-e Velikog iDiktobra i drugih materij ala, a i ~avnim istupanjima -:pisanj,em parola po gradu. To je bilo dobra orgamzovano.
Sedmog no¥embra, na dan oktobarske revolucije,
Mostar je osvanuo sav u p.arol.ama. I na mjestima za
koja bi · se reklo da nisu pristupa6na ni pogodna za
pisanje parola - one su bile ispisane.
Omladinka Hidajeta-Hida Seferovic je napisaJ.<:
~>Smrt faSizmu :sl<>boda narr-odu !<<, ·j to na samoJ
straiarnici pred glavnim zatvorom Okr";_znog. _sud a,
pred »Celovinom«. Cekala Je dok se strazar m]e ledima ~enuo i udai]io, privukla se i ispisala poruku.
Hamida-Mida Cadra i Safet Sapuh su napisali parole
i na zgradi talijanske vojne komande, pr·ed kojom je
takoder bio strazar.
Ta proolava oktobarske revolucije opisana je i u
ustaskom policijskom izvjestaju od 12. novembra
132
1942. Iz njega se vidi da su 3. novembra na zidovima
taka reci svih kuca osvanuli natpisi:
»Smrt fa.Sizmu - sloboda narodu!«
»-Zivjela r€volucija!<-<
>>Zivio drug Tito !..:<
U izvjestaju se preciztra da su parole pisane crvenom uljanom bojom, a neke tusem, ida su uz njih prvi
put bile izlijepljene slike druga Tita. Ujedno je to
Mostarcima bilo prvi put da vide lik druga Tita, s
natpisom: »Drug Tito, vrhovni komandant Narodnooslobodilacke vnjske«, U ustaskom izvjestaju se kaze:
»Nekoliko natpisa i slika nalijepljeno je u neposrednoj blizini talijanskog vojnog zapovjednistva gdje
se stalno n.alaze stra:Zari.
Iako gradom nocu stalno krstare vojne ophodnje,
nisu opaZeni ni uhiCeni krivci·«.
U vezi s proslavom Oktobra u ustaskom izv~jestaju
j€ zabilje:Zena i zanimlj.iv.a zabuna medu ustaSama.
Ispisivaci parola su imali kantice, cetkice i uljanu
boju, a jednu kanticu su negdje zabo"'avili, pa su je
ustaski daci iz nekog njihova internata pronasli i poe
tom ispisali na dva-tri mjesta ustaske parole »ZAP«
(»Zivio Ante Pavelic« i »Zivio poglavnik«). Stoga su
Talijani posumnjali na ustase da su napisali sve te
parole po gradu da bi naveli njih Talijane da preduzmu mjere protiv komunista. Medutim, ubrzo su
ustase otkrile da su njihovi daci bili pisci tih ustaskih
parola.
Kad je izvrnena ta akcija, samo iz kuce Zore Keseljeve, u Brankovcu, djevojke iz Brankovca i Carine
su odnijele viSe od trideset paketa letaka i slika, a
toliko djevojaka je i lijepilo Titove slike i proglase u
kvartu Brankovac. Sv·e su to bile skojevke: tri Keseljeve, po dvije Paviceve i Lozine, po jedna PavasoviCka, Rumina, KruSkonjina, Deli6eva, MandiCeva,
Hakalova, Ostojiceva i druge.
133
�Kad je poslije te noCi, sutradan rano, Zora Keseljeva izisla na ulicu, jos su se slike vidjele svuda, jer
policija nije hila uspjela da ih taka ubrzo unisti. Cak
je zatekla Titovu sliku i proglas na lijepoj kamenoj
zgradi Narodne banke, u kojo,i je jos 1941. godine bila
talijanska komanda grada. Skojevke su uspjele da i
na tu zgradu istaknu sliku i letak, iako ju je strazar
neprekidno Cuvao.
Zbog tih akcija u toku proslave Oktobra Talijani
i ustaSe su uhapsili CetvOricu Muslimana, jednog Hrvata i jednog Srbina, koje su hili oznacili kao komuniste. Medu zatvorenicima se nasao i 15-godisnji djecak Ekrem Curie, koji ee kasnije, u grupi s Darinkom
Bitangom, biti ubijen.
UstaSe daju Cetnicima so za koZe
U to vrij:eme i H·DrZa:vni izvjeStajni ured~~ iz
Mostara podnosi izvjestaj pretpostavljenima koji
odise atmosferom u gradu i haranjima cetnika po
selima oko Stoca i N evesinja. Tu su u iSto
vrijeme navodi kako su bas tada cetnicki predstavnici posjetili velikog zupana Petra Zlatara i s njim se
dogovorili da dobiju soli i da ee za uzvrat dati ustasama kozu.
0 prehrani u izvjestaju pise da u pooljednja dva
mjeseca u Hercegovini nije stiglo zita vise od d va kilograma po stanovniku mjesecno i da pred zimu, koja
prijeti, !judi zaista gladuju.
I u tom ustaskom dokumentu se govori o parolama po gradu pa se optuzuju cetnici kao da su ih oni
pisali da bi uvjerili Talijane da komunisti cljeluju u
Mostaru.
U godini 1943. bilo je veoma mnogo borbi.
134
Rad organizacija u kojima su bile zene razgranao
se tako da su njih preko tri stotine kao pravi vojnici
Cekale samo nared·enje o tome Sta da urade, a i same
su preduzimale sve sto je bilo korisno za borbu.
.
U toj godini, vee u pocetku, zbivaju se dogadaji
koji duboko odjekuju gradom. Cuje se da su jedinice
Narodnooslobodilacke vojske oslobodile zapadnu Bosnu, a od Hercegovine - kraj oko Rakitna u predratnom Ljubuskom kotaru, i u Dalmaciji - Imotski.
Sve to duboko je uznemirilo neprijatelja, sto se vidi
iz izvjesta.ia ustaskog velikog zupana Zlatara iz tog
doba. Cetnicki vojvoda Jevdevie napusta topli Dubrovnik, gdje je uzivao u krilu okupatora, i koncem janu.ara stiZe u Mostar, a potom hita u Nevesinje.
·
Neprijatelj je bio iznenaden snagom divizija NOVJ.
Da bi ih suzbio preduzeo je cetvrtu ofanzivu i time
uzurbao sve izdajnike, pa i Jevdeviea i Zlatara. Cetnici koji su, uprkos njihovim .saveznicima - u.staSama, haraCili oko Mostara, pa i u samo-m gradu - kao
treea ili cetvrta vlast, okupljali su se i pripremali da
pomognu neprijateljskim divizijama.
J os jedna oruzana akcija
Usred tih priprema koje su se i u gradu osjeeale,
prasnuli su 1. februara 1943. oko devet sati uvece
meci iz oruzja jednog borca u tadanjoj Ulici kralja
Tomislava kada je zloglasni policijski agent, najopasniji od svih, Mujo Trbonja, izlazio iz kafanice. Borac Mostarskog bataljona Petar-Pera Krajina napao
Je agenta i dva metka su ga pogodila. Onaj sto mu
se zario u leda tesko mu je povrijedio unutra.Snje organe. ~ada je odmah prevezen u bolnicu i operisan,
TrbonJa je sutradan podlegao ranama. N apadac je.
gonjen, ali je uspio pobjeei. Umakao je u usku ulicu
prema Neretvi i izgubio se medu hridinama rijeke.
135
�Tako je naplaeeno ubistvo sekretara Mjesnog komileta SKOJ-a Salke Sestica. U biltenu Mjesnog komitela hila je objavljena odluka da se policijski agent
Mujo Trbonja osuduje na smrt. On je samao za tu
od!uku, te ISe vrlo oprezno kretao po gradu. Prvog
februara Trbnnja j•e p,io sa SV'oj.im drustvom u gostionici preko puta policije u Ulici kralja Tomislava, i
toga dana je i skoneao pred vratima gostionice.
Kako je to opisano u izvj-estaju sefa mostarske policij-e Mate Roke, sutradan su policajci isli od radnje
do radnje i .pozivali nM"od na sahranu, jer je bojkot
gradana bio takav da ga nije imao ko, po muslimanskom obicaju, ni da nosi do groblja.
Na humci voljenog sekretara SKOJ-a Salke Sestica
svakog dana je osvitalo svjeze cvijece.
U svom izvjestaju se Roko takoder zali da su dva
dana prije cetnici u Bijelom Polju provalili u dzamiju
i iz nje pokrali cilime, a druge noci u pi'elinjak samostana easnih sestara u Bijdom Polju, odakle su odnijeli sav med iz uliSta. Oko 250 njih je tada bilo, pod
okriljem Talijana, smjesteno u osnovnoj skoli u Bijelom Polju. Poclnili su vise .pljacki.
U tom istom izvj·estaju Roko veli da je 20. februara
se.st stotina partizana stiglo u Dreznicu i prebacilo se
na lijevu obalu Neretve, te da je do tad a preslo N eretvu vise od cetiri hiljade partizana, a oko tri hiljade
ih se okupilo u okolini Dreznice. Blizu Sirokog Brijega vodena je borba s partizanima, a u Drel\nicu je
usia partizanska komora sa 1200 konja.
Bilo je ocevidno da je okupator bio uznemiren. Talijani su se utvrdivali svuda po gradu, a mostove su
zatvorili zicanim zaprekama. Mine su postavili ispod
njih. U Mostar su stigli i bataljoni crnGg>orskih cetnika.
136
Obavljene su pripreme za proslavu Prvog maja.
Policija je 28. aprila 1943. pronasla prepi!jen jedan
telefonski stup u Salkovicevoj ulici, blizu N eretve.
To je bilo dovoljno talijanskim karabinjerima da, zajedno sa Cetnicima, a bez znarija ustaSa, pripremaju
;acij-e. 0 jedn?j od tih racija, u Donjoj mahali, obaviJeshh su ustase samo sat prije njenog pocetka, tako
da su ustase uspjele da daju samo tri agenta. Na to
se gorko zali sef policije Roko.
Uoci Prvog maja i na sam taj dan Talijani su sa
eetnicima preduzeli opsezne mjere sigurnosti u gradu.
I dalje su pretresali po kvartovima i hapsili. Medutim,
ni~': naSli :r:iSta osim u kuCi BarakoviCa, u Tikvinoj
uhci, nekolrko komunistickih biltena i nesto pisaceg
pnbora, pa su Mumru-Miru Barakovic uhapsili. U
ostalim kuWma ni.Sta sumnjivo nisu pronaSE.
Njemacki proglas nasmijava Mostarce
Pripremajuci se za dogadaje sjeverno od Mostara
u :sklopu cetvrte i pete neprijateljske ofanzive, u Mostaru su se nasli i Nijemci. Oni su 4. juna 1943. preuzeli vlast u gradu i u tom" dijelu Hercegovine. N.iemacki »zapovjednik divizije« izdao je 0 tome proglas
na naSem i njemaCkom jeziku.
SadrZaj kratkog teksta prilicno je nasmijavao !jude, jer je Nijemac poceo jos od 1914. godine, osudujuCi pucnje Gavrila Principa 28. juna 1914, hvaleCi
»Vrijeme, mir i blagostanje« prije 1914. godine, te borbe od 1914. do 1918, rame uz rame Svaba s nama. Uz
to je proglas hio pun prij-etnji i poziva Mostarcima
da u miru Zive s Nijemcima. OsDbito je kraj izazvao
smijeh, jer se Svabo posebno obracao mostarskim
Muslimanima: »·Muslimani, na naSoj strani bore se
tisuce vjernika Alaha!<<
137
�Smijesan je bio jos jedan dogadaj.
Pred zgradbm staba talijanske divizije .,Mar~e':
jednoga dana su se postrojile ·njemacke, talijanske. 1
ustaSke >->·postrojbe·«. Skinuta j-e, zatim, sv.eCano, tahjanska zastava, koja je .isto taka svecano podignuta
1941. godine. Sada je umjesto talijanske fasisticke, istaknuta nacisticka zastava njema6kog Rajha, a kao
poseban prilog na kraju, odsvirane sc: obad':ije hirnne - njernacka i talijanska. Od ustaske drzave m]e
bilo nikakva znaka osim prisutnih ustaiia.
Sef policije Roko o svemu tome izvjesta_va vis~
ustasku vlast i saopstava podatke da J€ prosle noc1
vozom iz Jablanice dovezeno tridesetak mrlvih \alijanskih vojnika, dok je, op_et, k:>ko tvrdi, s juga vozom dopremljeno trideset n]emack1h ranJemka 1 sm]esteno u mostarsku bolnicu. Pet dana kasmJe, kako
pise, kmz Mostar je prosla »postrojba'~ od tri stotine
Cetnika u uniformama n]emaCke organ1zac1]€ >>Todt<<.
Nesta juznije od Mostara nestala je jedna njernacka patrola od tri vojnika, pa su Nijemci uhapsili dvadeset i tri Muslimana iz sela Pijesaka i nekoliko Srba
iz Zitomislica.
Svi ti dogadaji su upucivali na' zakljucak o haosu
medu >~saveznicima-« s nekoliko njihovih vlasti lzazvanom velikim bitkama i pobjedama Narodnooslobodilacke vojske u cetvrtoj i petoj ofanzivi, kojih su
poprista bila dosta blizu Mostara. Kceri i sinovi Mostara borili su se i na tim bojistima.
Opet podvig Mostark~
I u to vrijeme, kada je zaista bilo vrlo Iesko ilecralno raditi kada je, kao i druge policije, i njemacki
Gestapo vr~bao odasvud, Mostarke su se, joS jedno~,
junacki ponijele u jednoj velikoj javnoj manifestaclJl.
138
U zatvoru je tada hilo dosta djevojaka i mladiea.
S njima je odr:Zavana veza. Partijska organizacija je
nastojala i uspjevala da policija ne uputi :u,tvorenike
u J~senovac, kako su ustaSe namjeravale. Preuzeli su
ih Talijani i premjestili u zatvor Okruznog suda. Ali
ustase su bile uspjele da sve njih Talijani pmglase
taocima i da objave u proglasima njihova inuma i zaprijete da ce za svaku sabotazu ili akciju u gradu strijeljati te mlade zatocenice i zatocenike.
Tim proglasom su bile zako6ene neke akcije u gradu bar za neko vrijeme, jer bi neprijatelj svakako
izvrsio tu prijetnju, tj. strijeljao bi toliku mladez.
U puri donijetoj uhapsenima u zatvor, na dnu jednag lonca, naden je karton s ovom porukom zatvorenicima:
»·Nema huke, nema trke,
Nema vise Muje Brke.
Sve vas redom pozatvar'o,
I njemu se u ·loraj stalo".
Policajci su pregledali i promijeiiali puru, ali karton je, po dogovoru, bio prilijepljen na dno Janca u
puri i nisu ga pronaSli.
·
Taka su zatvorenice i zatvorenici obavijeSteni o
uspjelom oruzanom napadu na policijskog agenta
Muju Trbonju.
Preko pouzdanog covjeka, sefa zatvora Okruznog
suda Pere Carica, stigla je u Mjesni komitet vijest da
ce veci broj mostarskih ·ilegalki i <ilegalaca koji su tada
bili u zatvoru biti prebacen vozom preko Dubrovnika
u Sibenik, gdje ce im talijanski vojni sud suditi. Partijski funkcioner Hamida-Mida Cadra dobila je zadatak da se uz CoriCevu pomoC probije do jednog zatvorenika, ponese mu poruke orgariizaci.ie i da mu ka:Ze
dace biti prireden javni ispracaj u casu njihovog odlaska u logore u Italiju (jer je vee bilo poznato da si139
�benski sud mahom osuduje na dugogodisnju tamnicu
u kazamatima i koncentracionim logorima u Italiji).
Hamida je isto tako morala donijeti podatke o tome sto kojem od zatvorenika treba od odjece, obuce
i drugih stvari. Ooric joj je omogucio da najprije u
samom zatvoru razgovara s nekim zatvorenicima. Ona
ih je uputila u to kako da se drze u logoru, u kom je
trebalo da se odmah povezu s tamosnjom organizacijom. Zatim je pojedinacno razgovarala s nekim zatvorenicima.
Svaka zatvorenica i svaki zatvorenik dobili su od
organizacije po pet stotina lira za put, a novae je razmijenjeh u lire u piljarskoj radnji Muhameda-Hame
Repca, ked koga su Talijani kupovali mbu za lire.
KonaCno, i svaka porodica je svome bliZnjem donijela hrane za put, od kojih su je mnoge, u ratnoj
oskudici, dobile od organizacije.
Peti maj 1943. godine'. Doneseno je za ispracaj i
cvijece. Medu onima koje je trebalo ispratiti bile su
i vrlo aktivne ilegalke Marica Cvitkovic, Zora Keselj,
Dzehva Orucevic, Ferida Karadza, Zineta ·Karadza,
Kimeta Pezo, Dobrila Carie, Hida s.eferovic i druge,
poi'ed muska•raca. Odl.azilo j.e ukupno trideset i dvoje
z.atoCenik:a.
»Tutti comunisti .. . <<
To je hila vrlo smjela i izvanredno organizovana
javna manifestaoija, na koju je svaki komunist koji je
legalno zivio u gradu morao doci. Medutim, osim rodbine zatvorenih, doslo je mnostvo i drugih Mostaraca
i Mostarki.
140
. Mozda vise od jednog kilometra zeljeznicke pruge
1ma kr.oz grad od stare zeljeznicke stanice do Cekrka .
na kraJu gr;<da,. prema Biscu Polju. Cijelom tom duzi~
:10m b10 Je spahr od onih koji su ispraeali voz sa uhapsemma. Omladina u vozu je pjevala partizanske pjesme. Mo_m~l su .?a b1eiklima jurili cestama sa ohadvije
str:ne zelJezm:ke pruge i pratili voz dok je kroz grad
nesto sporl.Je 1sao. Balkoni i prozori su hili prepuni
stanara. koJ•l su .pozdravljali. Mnogo je suza tog dana prohve~o, tim ':'iSe Sto niko nije bio siguran da Ce
s.': 1ko od tlh ml~d1h !judi ziv vratiti. To je hila politlcka mamfestaclJa moralne cvrstine grada.
Policij~ j~ biJ<: iznenad_:na, a posto su se dogadaji
hrzo razvlJah, mJe se snasla i mje uspjela da nesto
preduzme u toku ispraCaja. Na'im·e, zatvorenici su dov·e~en~. ka:mionima iz zatvora vezani dvoje po dvoje~
NaJpnJe Je nastalo grljenje i ljubljenje s. rodbinom
1 pred.aJa paketa hrane, i sve je to, bar za pocetak,
1zgledalo kao sasvim ohican ispracaj. Ali iznenada je
odJeknul.a g<'omka part'izanska pjesma.
J edan od sefova talijanske OVRE, po zlu poznati
Lastretti, koji je u Spanlji, na bojistima na strani
Franka, izgubio nogu, hio je zaprepasten i samo je
govorw_: >~Tutti comunisti - macare . .~ - »·Sve su to
komunisti - sve ih treba pobiti«.
_ Taj ispracaj, kom su zene u zarovima i pod feredzama d.avale o·snovni ton, podigao je moral gradu.
Mostar je sve viS€ treperio u :Zaru borhe, pogotovu tih
dana, d<;k je i u njegovoj neposrednoj blizini' tutnjalo
od borh1 u vrlo velikoj opeJCaJciji.
Neprijatelj je podrhtav.ao i od snage borhenog i
nepokolebljivog grada, koja se slivala u bujici obraeuna oslobodilaca, 3ve to nije mogao ni da shvati a
jos manje da suzhije.. ,
.
'
141
�DJEVOJKE S PUSKOM U RUCI
Mostarske djevojke su bivale zaljubljene, svaka u
svo.g momka, olle sU se nadale da Ce st':odti svot??m,
i imati svoju djecu, i o tome su sanJale, ~am1sl]ale
kako ce to biti lijepo kad dode sloboda za koJU se bore.
Setale su na korzou na juznom mostu ~h ~ c.emtru
grada, o(:ima traZeCi svoga dragana, all 1m Je 1znad
svega bila misao na borbu.
Nije bilo razlike izmedu mladi~ njeznih djevojaka koj e su uzele pusku u ruku 1 otlsle u odrede 1 omh
hrabrih neustrasivih, sto su u gradu - osm)aku uhcama p~enosile oruZje, municiju, hranu 1 O'~~emu za
borce 'ili su Sirile Stainpu i pronalazile sve v1se osoba
sto su htjele da se bore.
U Mostarskom proleterskom bataljonui
Prezivjeli borci se sjecaju jednog susret"'-· u sumi.
Prilikom proboja neprijateljskogobruca na nJecl P1v1,
u petoj ofanzivi, na jednim nos1hma poznat _horae u
radnickom pokretu, neustrasiva Pava ~llehc. G!av:'
joj je hila povezana. Nosili su je zaroblJem TahJa'";L
U Pavinim gotovo ugaslim zjenicama bl]esnula Je
u jednom tracku i nada i radost kad je u s~~retu J?repoznala svoju dobru drugaricu Sam1JU Bub~~· s ko]'?ffi
je zajedno radila politicke poslove - Sam1]a na h]evoj, a Pava na desnoj obali N eretve.
142
P~va je i prije rata hapsena u strajkovima, a i u
ratu Je b1!a u grupi skojevaca pohvatanih na skojevskom sastanku u Cernici, one ramazanske noCi u ljeto
1941. godine .
. Kad je prepoznala Samiju posto joj se ona sasvim
bhzu pr1makla, Pava je jedva cujnim glasom prosaptala:
- Eva, drugovi me spasavaju, ali me spasiti ne
mogu.
Pava .ie podlegla. Ugasio se zivot vjeste organizatorrke pokret.a u ~radu, uCesnice u demonstracija:ma
na mostarsk1m uhcama i dovitljiva obavjestajka.
U Scitu, u prozorskom kraju, hila je bolnica 8
mnogo ranjenih partizana. Ustase su bile u dosiuhu
~ nekim fratrima iz tamosnjeg samostana, (u kojem
]e yakode: b1lo 1 nekohko partizanskih' sirnpatizera) i
vee Je knsom bilo stiglo mnogo ustasa na oslobodenu
~eritoriju: U dogovoru s fratrima sakrile su se po kucama. Pnpremao se muCki ustaSki udar na bolnice
'
na ranj.enike i bolesnike.
Pava je kao Hrvatica uspjela da se vjesto ubaci u
tu zav.Je_:.u i da zahvaljujuci tome na vrijeme ude u
trag zlocmc1ma. Njenom zaslugom je zavjera otkri':'ena_. pohvatani su neprijatel.iski zavjerenici i osujecen Je napad ...
Kad su borci Mostarskog partizanskog odreda u
apnlu 1944. presli s lijeve na desnu obalu Neretve
ostala je njihova· bolnica sa 15 ranjenih i bolesnih
parllzana u selu Grusi'i, desetak terenskih radnika i
desetina za osiguranje, ukupno oko 35 !judi. Tu su
osta:: i tri mostarske djevojke kao bolnicarke: Sofija
Onescuk, Fahma Seva 1 Vahida•Mujan.
Bolirrica .i e hila dobro skrivena u sumi. u kol.ibama Cetnici su, medutim, 28. aprila otkMli bolnicu,
napali njenu zastitnu jedinicu, razbili je i upali medu
143
�nemocne bolesnike. Medu dvadeset i osam poginulih
i ubijenih bile su i te tri mlade Mostarke.
Nada Baja! je poginula u devetnaestoj godini.
Predvodila je nekoliko bombasa preko jedne cistine
kod sela LisiciCa blizu Konjica. Trebalo je da se probiju kroz vatru do neprijateljevih bunkera i zauzmu
ih, ali ju je kraj jednog oraha na tom brisanom prostoru metal< zaustavio. Ustase su je ranjenu ubile tu
kraj oraha ...
Nada je bila ucenica, a u to vrijeme radnica u
fabr'ici duhana, clan i rukovodilac SKOJ-a u kvartu
Brankovac, poznata kurirka · u gradu, djevojka koja
je neumorno prenosila borcima oruZje i sanitetski materijal, rasturala letke i ~ ucila na sanitetskom kursu. Medu prvim djevojkama je otisla u partizane, krajem 1941. godine.
Bila je rukovodilac· SKOJ-a u Prvom bataljonu
Sedamnaeste krajiske brigade, u jedinici koja je vodila borbe u prozorskom kraju. Pala je 14. maja 1944.
godine.
•
*
•
Mnogi daci gimnazije u godinama pred rat i danas
se sjeeaj)l ~ore DragiC, darovite ucenice koja je u
skolu dosla sa sela u narodnoi nosnji iz konjickog kraja. Njena nerazdvojna prijateljica bila je Ljubica Mi·
hie, djevojka koja je iz gatackog kraja stigla u Mostar.
Po zavri\etku nire gimnazije obadvije su presle u UCiteljsku skolu.
Godine 1941. kao sk:ojevke su otisle svaka u svoj
kraj. Zora se nasla medu prvim borcima u jedinicama
iznad Konjica, zajedno s Mostarcima, a Ljubica u jedinicama gatackog kraja. Zora je poginula u petoj
ofanzivi.
•••
Bisera Salahovic je vodil SKOJ
.
. .. . .
clan Meduskolskog ail<:tiva S~OJ- ~ gimn~ZlJll ~1la
a uz to i odliCna uCenica
a. rabra 1 otreslta,
Biseri i Radojki Krc~a . d
.
hova skolska kolegica ust:sf~·~om Je }'aredila njistan<<. One su to odbile Z
J da. oc;ste >>Ustaski
narocito izabrala za to .kanale 8 ~ da ih Je ustaskinja
0 protlvmce ustasa.
.
1942.
oCl
.
Marta premaB1sera jegd IS ~ u o d red u Istoenu Hercegovinu
Bileci
politicki radnik.
'
J€ Je odredena da radi kao
U junu 1942. je ranjena Ob 1
Zvijerini. Ali upali su eet : .. re a~~ ~ J:>?lnici u selu
Tu se bilo na8lo ]·as ne.knl;kc1IMzaro Ili CIJelu bolnicu.
ostaraca · N e k' su se
. IJegom a nekoli 0 1 o ,
spasl1 ·b' ·
.
. .
1
jamom u Zvij~rini med emu. su cetmc1 strij<;liali'nad
1
garicu Hasibu RaC:.,oVI·c· ~ nNJima . ~Iseru 1 ITJenu druIZ
eveslnJa.
• ••
Mlada djevojka Rarniza F on.c IZ mostarskog rad.. .
ni&og naselja p . 'ak
•.
istaknuti aktivisf'~ s~~~c~~~~~~e medu mladima bila
U partizanima je hila sa
d.
.
je .vratili u Mostar na ilega~ v~ m]eseca. ~ada su
pnstala, vise i·e vol'ela da
ra · .N<;r>;d.a Je na to
u ruci. Plakala je ~a rasta::Ztanel.u JedllliCl s puskom
..
u, a ' - moralo se.
Nedugo posh]€ toga eet . .
Bijelom Polju i retukli m.c' su Ramizu uhvatili u
skim fasistima ~aslu" 'alpa J€ paten; predali talijan. uk
.
sav l su RamiZu nast . .. d
IZV u od nje podatke
'l
ln
OJ€Cl a
zlostavlJ'an]·u ni· n·J·ec·· . o l :'~a om radu, ali, uprkos
'
1 1m niJe kazala
Talijani odatle ove.rl R am;zu u koncentracioni logor
su spr
·
.
Mamulu a
u bolnic~.
su Je, poshJe zlostavljanja, prebacili
145
144
�Fasisti su pozvali njenu sestru Semsu da dode po
nju i onaka premla6enu i tesko bolesnu predali joj
Ramizu. Semsa ju je uzela ali sutradan je podlegla.
• • •
U sl<autskoj organizaciji, kojom su rukovodili skojevci, Hatidia-Tidza J(reso je postala clan SKOJ-a, a
u aprilu 1941. Meduskolskog aktiva SKOJ-a. Tada, u
vrijeme kada je· trebalo najvise <raditi.
Kad je trebalo sakriti od policije Tatjanu-Tanju
Pesko, koja je odbila da se s roditeljima seli u Srbiju,
Tidia je vee imala sigurno skloniste za nju. Po mahali
je govorila da j oj je »Stigla rodica iz Bosne«. Ta »rodica« je poslije »po vezi« boravila i kod Mide Sabanac
i Semse Mad:Zo.
Tidia je bila jedna od onih koje su se bavile prikupljanjem.i sklanjanjem oruzja i municije. Poginula
je na svrsetku rata, u borbama kod Bihaca ...
*
• •
Kada je jedna grupa trebalo da krene iz g;rada u
odred jedna od drugarica sto je bila planirana da· pode
s njom tada se razboljela i nije mogla krenuti. Kurir
Alija Kreso je predlozio Sefiki-Fiki Misic da umjesto
bolesne drugarice krene ona. Sefika s radoscu pristane pa tako se iznenada nade u borbenoj jedinici.
u sj edistu staba su docekani pucnjavom, u znak
veselja. Sefil<a se i danas sjeca da je bilo i mesa za
rucak, vise nego u Mostaru. Ona je bila jedina djevojka koja i·e stigla u toj koloni.
Vee nakon dva dana ucestvovala je u jednoj akciji, iako medU »bespuSkDviCima~<, kako su zvali one
koji jos nisu imali pusaka.
146
Rijecb je o bupadu• u Konjic ' marta 1944· ak CIJ! U
· ··
·
. ·
OJOJ su . orc1 ez pusaka 1mali posebne zadatke. J edni
su na~:mciva~l. ka11_1enje na prugu - da ne moZe stiCi
porno~. nepn]ate)JU ze)jeznicom, drugi SU presijeca)i
elektncne_ vodove_ :- da se gradiC zamraCi i sliCno .
Medutim, posli]e upada su se borci morali povuci.
NepnJatelJ Je_.dobro potprasio napadace, te su se ovi
So~al! povlac;tt uzbrdo. Nenavlk.la na takav napor,
ef1ka Je s teskom mukom uspjela da se izvuce. Cak
~e s nek1m btl':' tzgubtla, ':'li je opet pronasla svoju
cetu. Ve~ma tesko JOJ Je btlo sto je u toj borbi tesko
ran]en n]en sus]ed u Mostaru Kemal Saric. Podlegao
Je ranama. C10 bataljon ga je oplakao.
. Ti~ dana Sefika .ie izdriala i strah od mraka kada
J~ prv1 put odredena na strazu od ponoCi do dva sata
U]utru.
k . .
_ Razvodnik joj je rekao: »Pazi, od tebe zavise zivoti
cetrdeset boraca koji spavaju~"'.
. Po nesreci, bas Sefiki se desi da se nesto priblizava
nJoJ. Pov1kala je: »Stoj !«
~li kret':'nje se na~tavilo, cak i posto je zaprijetila
da ce puca_tJ. Opalila Je, a kako jos nije znaln valjano
d a drz1 pusku kundak ju je dobra drmnuo.
·
. Sve i~. utihnulo. Kada je svanulo utvrdeno je da je
Ubt}a neCl]U kozu, zbog cega nije bilo kraja Salama i
pncama povodom tog dogadaja.
No Sefikaje stasala u hrabru partizanku. »Nije se
dala.<~. u ~olnlCarke, radije je iSla sa bombaSima na
neprJJ~tel.]ske bu:r;kere. Ali kako su ranjenici dozivali
drugance u pomoc, 1 Sefika je nosila sa sobom zavoje.
. . Kada .Je Jed:'om prilikom zaustavljen voz koji je
d?la;10 ad Sara.Jeva, Sef1ka ]€ sa svojom drugaricom
.S1mso?1, rodom lZ ok~hn~ Sarajeva, otvorila jedan
teretm vagon. U;"utra ]e b1lo nekoliko domobranskih
leg10nara sa Istocnog fronta i jedan Nijemac. Znali sa
147
�da su u opkoljenom vozu i predali su se. Svabo je,
medufun, zazdio da bjezi, ali ga je tane stiglo.
Sefika je jednom dobila kurirski zadatak; da pregazi Neretvu i pozove jednu •cetu s druge obale rijeke. Ta je ceta hila upucena da osigura dolazak u jedinicu saveznickim avijabcarima koji su se hili spu"
stili iz o8te6enog bombardera. Komandant je Sefiki
objasnio da mora pronaci kod Neretve kamen krecom
obojen, znak gdje joe Neretva plitka da se moze gaziti.
Sefika je u samu ·ponoc stigla na rijeku i nikako
nije mogla pronaci kamen. Krenula je natrag da to
kate u stabu. Presla je prugu Mostar-Sarajevo i stigla na cestu, kad ugleda ·kako cestom p!'ema njoj juri
njemailki tenk.
!mala je pu3ku zaplijenjenu od jednog njemailkog
oficira. Bila je osobita, OikiJ6ena s=om. Borci su ukrai\eno oruzje davali drugaricama da im to bude umjesto nakita djevojaCkog. Taka je i Sefika dobila lijepu pusku srebrom ukrasenu.
No sad je zbog toga dosla u opasnost, jer je puSka
izdajnicki svjetlucala na mjesecini. Sefika je tutnula
pu3ku u jarak pored ceste i legla na nju kao da je
mrtva. Tenk je zastao baS ikod nje nacas, ali je otisao
dalje.
Kad se malo pridigla vidjela 'je drugi tenk, sa dva
jaka svijetla. Ponovo je legla u jarak i pokrila pusku
kao prije.
Tenk joj se priblizio, ali zacula je i korake dosta
blizu. N amah se prolomila eksplozija bomb€. Pogodeni tenk je poeeo da gori. Iznad Sefike se pojavio jedan
od najhrabrijih boraca, Ahmed Pintul. On je i bacia
bombu na tenk. Unisteni su i vozilo i posada. Ahmed
je objasnio Sefiki da je krenuo njoj u pomoc. Najvjerovatnije je da joj je Zivot spasao.
To je hila jedna od mnogih teskih zgoda Sefikinih
u ratu.
A njen najradosniji trenutak je bio 15. februara
194?. godme u zoru, kada je na tenku usla u oslobodem Moster ...
• • •
. Cetnici su .~ Zijemljima iznad Mostara ubili ; par~
hzansku bolmcarku Rabiju-Rapku Zekic a u J'uzn" ·
Hercegovm1 Je J?_ogmula i Mostarka Esrefa Bilic ...
· · ·
·
•
OJ
. ~.~d !e r~t poceo mladoj kizerskoj radnici Nataliji
LJOlJlC" bl~O ]e tek I?etnaest godina, ali je ona vee tada,
kao ucemca, tek sto se bila zadjevojcila stupila u
naprednu omladi;:u, da bi ubrzo postallt i .Elanica
SKO~-a. Ne~stras1vo je bilo to djevojce. Imala je
~labasnu maJku. Ipak,, pr~mda je bila bolesna, majka
!e, zbog straha za .svoJe diJete, uzimala korpu ili vre~
cu ~" bom~ama i" drugim materijalom i nosila na odrediste, al1 Natasa bi isla uz nju.
Natalijina. drugarica Zagol'ka-Zaga Toho.Jj (po•gin~la kao kurrr.. l94~.) i ona usle su jednog dana kad
mk?ga .tamo :'lJ'; b1!0 ~ ambulantu socijalnog osiguran]a, l Nat;asa JU J e 1spraznila: dodajuci Zagi kro~
p~ozo~' zavoje, gazu, vatu i jod - sve je pokupila.
DjevoJk:. su na~umle poveliku korpu i odnijele. ·
N atasma kuca joe hila utociste ilegalaca u · · ·
'ed
bo
ila ·
·
TIJOJ Je
J nom . r~v
1 Olga Marasovic. Natasa je nije zna1~, no;go JU Je po imenu upoznala tek kasnije u partlzamma.
'
Us!ase,, Ta.lijani i cetnici su posumnjali u tu kucu,
te su cehuc1 Jednom banuli i pretresli je, a Natasu ;
bolesnu JOJ ma!kt; odveli u zatvor Okruznog suda.
Kako. msu 1mah mkakvih dokaza protiv njih poslije
nekohko dana su ih pustili.
· '
148
149
�Kad joj je 1944. gocline majka.umrla, Natasa je,
kao jedan od najmladih boraca, otlsla u odred.
.
Natalija je zavrsila sanitet:ki tec":j u Doman~>Vl~
cima i bila je bolnicarka u TnnaestOJ herce~ovackOJ
··
JOJ
b nga'd.L U borbama na Ivan-sedlu promrzh ·su kad
• b 1
·
prsti zbog cega je operisana U mostarsk01 . 0 n1C1 .
je g;ad osloboden. Mlad>; djev()jka se vrat1la u. sv_oJ~
jedinicu i u njoj ostala 1 posl;Je .rata: tJerala Je cet
ni,Cke i ustaSke odmetnike >>Sknpare~"< po Hercegovin'i ...
• • •
Borci se sjeeaju i mlade Stc:,ianke-Stoje Leeic ~z
Zij emalja. Prilikom rascjepa sa cet.mc1ma ana se pndruzila grupi partizana koJa Je b1la krenu!a prema
Bosrii. Borci se dobra sjeeaju .stoJe kao s]aJn_o-g ~t
raljesca i njene gotovo nati;nrod.ne snage 1 Izdr~lJ1vosti i u najteZim ratn1m casovima, na S~t]eS~l, _u
petoj ofanzivi. Kad bi i muskarci izne;nogh Sto_1a Je
bila ta koja je mitraljez pr-;nos1la•.s ~uk.~ ~a cuku.
znala je da brzo rastavi svo]e oruzJ.e. 1 oc1stl ga ako
bi >>zaSi:opalo-<<. Umjela je da :astovani_n,?tov_an kon]a
bolje i brze nego ikakvo. musko. Glad 1 zed Je pod nasi! a bolje od svakog muskarca.
.. .
Stoj a je zajedno s Most>;rko;n Bis:rom. Puz1c b:l~
u Desetoj hercegovackoj br1gad1. 0 nJOJ B1sera kaze.
,zajedno smo ucile da rukujemo ba~acima. St()ia
je bila izvanredan drug, pozrtvova:'a 1 h~ab.ra d]e-.
vojka. Kad smo se posli)e. pete ()f":nuve vracah pr.e~a
Mostaru, u jednoj grup1 1scrpl]emh bora;:.a. 1 ~toJa.Je
isla s nama' prema svom radnor;> selu. Z11eml]1ma :z-.
nad MostaO"a, na padinama Vel~z-planme. J~ sam b1la
toliko slaba ad neishranjenostl da sam posrtala, ako
bih sjela odmah bih zaspala. Stoja me je pazila, nosila je i moju i svoju pusku, a kad ja vise nisam mogla
ni hodati, pomagala mi je, vukla me je, rnada je i opa
bila na kraju moci.
Poslije pete ofanzive je oboljela. Bolovala je kod
svoje kuce. Podlegla je teskoj bolesti i ratnim naparima ...
U Petom bataljonu Desete hercegovacke brigade
bila je i Slavica Martinovic, da bi docnije presla u
hirursku ekipu Trece divizije kod doktora Izidora
Pape.
Poslije pete ofanzive desetak boraca se na8lo
u Dubravama. Krenu1i su da pronadu svoju brigadu .
Medutim, troje od njih je odsjeceno: Mitar BoSkovic,
Petar Radovic i Slavica. Trebalo je da se i ani povuku, ali da su poku8ali tacna bi izisli na metu Nijemcima. Slavica je predlozila da se Petar i Mitar povlace
a ona ce ih stipiti mitraljezom. Taka je i bilo. Uspjela
je. Kad su Mitar i P.etar zasli iza jednog brijega i bili
u sigurnosti poeeii su da stile Slavicu kako bi se i ona
izvukla. Jedva su je spasli. Nikako im ni.ie bilo jasno
kako je tada Slavica ostala ziva. Oni su je istina stitili, ali Nijemci su na nju ispalili cak i nekoliko bacaokih mina i otvorili bjesomucnu puseanu i mitraljesku vatru, pa ipak je nisu pogodili. Stavise ona je
sve vrijeme dok su prema njoj tukli odgovarala vatrom na vatru i vrlo vjesto se povlaCila. Ta neus~asiva
djevojka je bila Dalmatinka, pa su je u ratu drugovi
taka i zvali.
•• •
Prije pete ofanzive dvije mostarske djevcjke Emina-Mina Hacam i Mubera-Bera ArpadZic-Spuzic dozivj.eli su neugodnosti zarobljene su, i mogle su laiko
151
150
�da izgube zivot od cetnicke kame. Bera ie tada biia
politicki radnik na Borackom jezeru i ujedno uciteljica u selu Cicevu kod Borackog jezera. J edne nod
joj je iz staba Mostarskog bataljona stigao kurir i
pozvao je da <Jde u Stab, sa svom spremom. Te je veceri hila priredba u selu sa sijelom, koje je poduze
trajalo. I kola se igralo. Potom su svi rasporedeni po
kucama na spavanje. U jednoj kuCi su spavale Mina
i Bera te Konjicanka Slavka Draganic.
Negdje oko tri sata ujutru probudio ih je horae
Abdulah Husrefovic i rekao im da su cetnici napali
Bijelu. One su v-ee cu1e opucnja,u. Ubrzo su u
kucu banuli cetnici. Medu njima je :bio neki Risto,
ridast, crvenokos covjek. Poznao je Beru i rekao joj:
>>UCiteljka, Sta si se prepala, neC.emo ti niSta-<<.
Cetnici su zarobili to •cetvoro - td djevojke i hbduiaha. Cetnici su ubacili sve cetvoro u iednu stalu
od kamena. Bera i Mina su vidjele da je kuca u kojoj je bio stab bataljona opkoljena i da su je cetnici
obasulU vatl'om.
Zarobljenike je cuvao mladiC Dragic s puskom o
ramenu. Cetnici su ispitivali djevojke podnoseci im
cijevi puSaka pod grlo i prijeteci. Htjeli su svakako
da saznaju gdje se nalazi komandant bataljona.
u stali u kojoj su hili zatvoreni partizani su pronasli u kamenom zidu jednu rupu. Stali su se dogovarati o bjekstvu. ALi pokazalo se da se kroz rupu
moZe provuCi samo Mina, jer je bila najtanja. Ona,
medutim nije htjela da napu.sti saborce. Svi su pokusali ili se' provuku kroz rupu - bezuspjesno.
Pao je mrak. Odjednom je neko izvana poceo pitati: >>Koga ima tu ?<< Odgovorile su »-Bera i M1ina<<.
Bio je to ucitelj-partizan, S-rbijanac Nesic sa jos
tri partizana. •Bili su dosli na pregovore s cetnioima.
Dok je Nesic razgovarao i toboze cetnike ubjedivao
152
da im Bera kao uciteljica maze pomoei u ucenju djece, odjednom je s brda Prevlja zapucalo. Bio je to ustaskii. napad.
Kao mnogo puta u revoluciji i do tada i od tada,
dogodio se cudan slueaj, nesto sto je znaCilo spas za
zarobljene. Kad su ustase napale eetnici su se namah
razbj·eZali kojelkuda, a zawblj€illi .partizani s pregovaraCima su iskoristili priliku i taka spasli glave ...
• * *
Kad su nastali sukobi s cetnicima u Hercegovini,
kada su izdajnici iz partizana prelazi!li u cetnike, u
mektebu u selu Spiljanima biia je pai:'tizanska jedinica, a u jednoj seljackoj l<u6i partizanke-Mostarke
Samija Bubic i ESrefa Bilic sa jos tri mjestanke. One
su izjutra posle do kuh1nje. Sreo ih je dotadasnji partizan Simo Pantie. Zatrazio je od Samije da odlozi
pusku.
Oko nje se sjatilo jos pet-sest njih i oduzeli su joj
oruzje. Isto taka su uainili i sa Esrefom Bilic.
Bio je to pocetak cetnickog puca.
U tom prevratu je jedan borac uspio da prevari
cetnike. GlumeCi da je i on cetnik povikao im je: ,sta
ove dvije drZite? Pustite ih, neka ih nos:i davo!«
Cetnici su ga posluiiali. Samija i Esrefa su se poe
vukle i uskoro srele s partizanskom desetinom Alije
Pirkiea, s kojom su se vratile u selo Gakice. U tom sel.u
je bio na vezi seoski >>muftar~-<, au blizini, u selu Daji6ima, bio je ureden i preiaz preko Neretve. »Muftar~< im je .Pom-ogao na tom opasnom prelazu preko
rijeke. Svu >>tehniku« su Cinili nategnuta Zica i ha Zici
jedan tocak sa gvozdenom kukom. Na kuki je vis.ila
omca od konopca u koju se moralo sjesti. Taka, sje153
�de6i u amci kao u Jjuljasci, Samija i Esrefa su, jedna
po jedna, presle Neretvu, kao i ostali borci, s Hjeve
na desnu abalu, kaja nije hila ugrwena cetnldma.
Kasnije su se partizani prebacili prema ~orcima,
:ali su .; tama cetnici vee hili zauzeH partizansku bolnicu. Posto je Pirkic dobro poznavao taj kraj, krenuli
su prema Crnom Polju. Taka &U i dvije partizanke
izbjegle cetnicka klanja koja su se tada dogodila.
• ••
Dva borca - Kevsera Tikvina i Samija Bubic nasle su se poslije pete ofanzive na mucnim putevima
povlacenja kao i veei broj boraca Mostarskog bataljona sto su hili ·odsjeceni od glavnine na Scepan,.polju. I Kevsera i Samija su tu zano6ile, a kad su se
ujutro probudile vidjele su da su same. Obadvije su
bile ranjene, a Samija jos i bosa. Evo kako to opisuje
Kevsera:
,za mene se najveca borba u p€taj ofanzivi odigrala na Sutjesci prilikom proboja. PogJibija Save Kavaceviea na nas je ostavi1a narodto teZak utisak, jer
smo se mi nalazili u neposrednoj blizini mjesta pogibije kao 2last>mica holnioe. Neposredno poslije proboja,
u jednoj sumi na ZelengDrri naiilo se je nas osamnaest
baraca iz Mo&tarskog bataljona u potpwno bezizlazmom
poloZ:aju. Bili smo otcijepljeni ad svih nasih jedinica.
Pasli smo u pravcu Vrbnice. Lutali sma ne znajuci
kuda idemo. Naisli smD na jednu bnigadu, i ti borci
su nam dali jednu kravu. U Vrbnici sma pajeli nesto
malo mesa. odrZ:ali kratak sastanak i rijesili da se podijelimo u grupice, jer je prijetila 01pasnost da nas kao
vecu skupinu pohvataju.
154
Dogodilo se nekako·. da smo Samija Bubic i ja
ostale same. Od Vrbnice sve do Konjica sma se nas
dvije same povlacile. Sretale smo Dalmatince, lutale
sumama, jer nismo znale put. Dogadalo se da po nekaliko sati pje8acimo a da se vratima na isto mjesto.
Bile sma do kraja usamljene. Kad bisma cule zvonce
od stada i susretale pastire, radost bi nas obuzela. Zeljele sma da vidima zivog covjeka koji bi nam pokazao put. Znale smo, inaCe, da naSe jedintice idu prema
Hercegovini, pa smo i mi adlucile da idemo u tom
·pravcu. Nailazile smo na seljake, navraCale u neka
sela i tamo se akrepljivale.
Iako su Cesto hili neraspolo:Zeni prema nama, seljaai su nas relativna dobro docekivali. Najvise je hila
podrugljivaca koji su govarili da smo iz avanture otiSle u partizane, i to nas je najvi.Se vrijedalD~ ali smo
morale sve da podnosimo. Bilo je seljaka koji su traZilii od nas novae i uzimali nam odjeCU.<t<
Pet dana su dvije partizanke pjesacile preko Zelengore do konjickog kraja. U sput su brale IiSee s
bukava i travu cupale pa jele, a ni vade nisu lako
nalazile.
Prvi susret s ljudiina poslije pet dana dogadia se
u selu J elecu. Tu im je jedna cobanlica dala malo surutke i obavijesti1a ih da su tu blizu, u nekoj paprati.
skriveni Nijemci. Uputila ih je prema selu Boriji i
pokazala im put. U Boriji se nalazio jedan Samijin
rodak, raniji ucitelj, Enver Dizdar.
Samija i Kevsera su dva dana lutale trazeCi Borije. Tumarale su Husak-planinom, njenim vrletima,
gdje je udanila strahovita aluja. Gramovi su pucali i
munje sijevale. Jedva su zive stigle u Borije. Uvukle
su se najprije u jednu kolibu, da se sklone od nevremena.
Medutim, i tu su naisli cetnici. Uhvatili su ih. Bili
su to mjestarui. Pretukli su ih, ali im je spasilo z.ivot i
155
�to sto su im rekle da su Srpkinje. Ipak, uzeli su im i
ono malo robe sto su imale.
U selu Tresnjevici su upale u cetnicku kucu. I tu
su dobile batine, ali su pustene. Konacno su stigle u
jedan zbjeg iz Bjelirniea, gdje su dobile malo mlijeka
i noeile pa krenule prema N eretvi.
Na Neretvi im je odbornik Agan Jazvin donio malo
hljeba i mlijeka. Tu su preno6ile, a sjutradan su se
prebacile preko rijeke u selo RaZiice. Odbornik Cesir
im je pomogao da se sklone u kolibu na Blacama.
Odatle je Kevsera otisla pcrema Mostaru, a Samija je
ostala da se lijeci kod jednog seljaka, nekog Mula BeSira, Ciji je sin Adem bio u partizanima.
•
*
•
»Svaka ceta Desete bnigade imala j e po nekoliko
drugarica"'"', sjeCa se Bisera PuziC. »·Te su Zen€ veCinom bile izvrsni borci. Nastoj ale su da pomognu svojim drugovima u odrzavanju higijene. Kevsera mi je
pricala o jednom dogadaju sto se zbio bas pvlje proboja. Ceta je bila na kratkom o<;Imoru. Borci su se bili
svukli i rublje predali drugaricama na pranje. Upra"
vo kada je sve rublje bilo .namoceno, neprijatelj je
napao. Borel su polugoli usli u borbu. Drugallice su
mokra rublje natovarile na konje, a dijelom sui same
nosile na ledima. Inace, iako to nije bio njihov zadatak, jer su kao i ostali borci sudjelovale u borbama,
one su se starale o bolesnlicima i ranjenicima, krpale
rublj-e, kuhale i uopSte brinule o onim sitnim 'kuCnim'
poslovima u jedinicama i time. mnogo pomagale borcima .. ··"'"'
156
Mostarke u slovenackim jedinicama
Jedna grupa omlaclinki koje su uhapsene 1943,
godine otpremljena je u logor u Italiju (onim transportom koj1 je sav grad sveeano ispratio kada je voz
prolazio kroz spalir Mostaraca). U logor su tada odvedene Zora Keselj, Dobrila Carie, Dinka Prohaska,
Nada Popovic, Mira Barakov"c, Radojka Kremar, Hida
SeferovolC i jos nekoliko njih. Odvezli su ih najprije
u logor Prevlalku, zatim u koncentracioni logor Visco
di Udine u Italiji.
Neke od zatocenica su bile medu sobom nerazdvojne prijateljice, kao Zora Keseljeva, Srpkinja, i Dobrila Came, Hrvatica, iz bolje stojece kuce.
Nakon kapitulacije fa.SistiCke Italije, septembra
1943. jedna grupa Hercegovaca krenula je iz. Italije
prema jugu, i stigla blizu Hercegovine do Neretvanskog partizamikog odreda, u koji su biviie zatoeenJi.ce
stupile, a medu njima a Mostarka Dinka Prohaska. U
tom odredu je ostala do pocetka iieste ofanzive, kada
su svi prebaeeni na Vis, gdje je Dinka zavrsila visi
sanJi.tetski teeaj i odredena na duznost sefa saniteta u
dalmatinskoj &viziji.
Mostarci i Mostarke, gotovo svi koji su hili u logoru Visco di Udine, stupilli su u slovenacku brigadu
»Ljubo Sercer« i odmah ["asporedeni u cete.
Ubrzo je Hida Seferovic teze ranjena u bedro metkom dum-dum. Velika rana joj je krvarila. Iz sela u
blizini svi seljani su blili pobjegli, a Nijemci su selo
zapalili. Koliko se llida sjeca, selo se zvalo Lopate.
Ranjenica se zatekla iza jednog zida. Nijemci su
se povukli, no rrigdje u okolini nije bilo ni zive duse
da joj, ranjenoj, bilo ko pomogne.
Tek uvece, kad j e pala noc, Hrda je 'cula kako se
u selo vracaju iz sume !judi. Culi su se i plac i dovi157
�kivanje. I ona je pocela dozivati. Ljudi su je culi i
pos~i u potragu. Kad su je pronasli napravili su nosila
i prenijeli je u selo. Pruzili su joj prvu pomoc, isprali,
oCistili .i prevHi ranu. Zatim su je presvukli u seljacku
odjecu, jer su je nasM u partizanskoj unifmmi. Kad
su je prenijeli u selo kuce su jos gorjele, zgarista su
se dimila, a tuga se bila nadvila nad selom. Seoski
Zupnik se sam uput~io prema Stabu brigade i iste noCi jaVlio o ranjenici.
Hida je kao jo!i neki Mostarci i Mostarke, konacno najprije prebacena u Hrvatsku, a potom u Cazinsku krajinu. Nije se mogla pridruziti svojoj prijateljioi iz logora Zori Kesalj na putu prema Hercegovini,
vee je ostala kao politicki radnik u Cazinskoj krajini. Radila je u sreskom komitetu SKOJ-a sve do oslobodenja.
U tom susretu Zora joj je prieala o pogibiji hrabre
Mostarke Radojke Krcmar u Sloveniji. Evo sta je Zora zapisala u jednom svom sjecanju o Rad<:>jki i ostalim Mostarkama i Mostarcima sto su bili u slovenackim jedinicama:
•..Qd prezivje1ih drugova i drugarka u slovenaekim
jedinicama sjecam se Dobrile Carie, Hide Seferovic,
Mire Barakovic, Radojke Krcmar, Fatime Tikvine,
Milice SJ.ijepcevic, Husnije Kurta, Ljube Nikolica,
Salke Barakoviea, Martina Ragu:Za i Nenada Perotica. Izvjestan broj drugova, medu kojima su bili Zvonko Beltram, Zvonko MiletiC, Dzemal Peco, Mensur
Seferovic i jos neki, takoder su neko. vr-ijeme bili u
slovenaCkim jedinicama, ali su se poslij-e vratili u svoje krajeve. Posto sam dvadeset dana <Jstal2. u brigadi
.... Ljubo Sercer~<, Husntij.a Kurt j-e otiSao iz brigade na
Drugo zasjedanje AVNOJ-a, a istoga dana i ja sam
iz brigade dodiJeljena za partij&kog radn]ka Sreskom
komitetu Partije u Ribnici - kasnije u Sodrazici.
158
Poslije sam odredena za instruktora Okruznog komileta u Ribnici, ali sam stalno nastojala da odr:Zavam
vezu, ilii bar da ponesto saznam o drugovima Mostar<>ima koji su iza mene ostali. u Sercerovoj brigadi. Prilikom raznih susreta s kuririma u Sloveniji koju su
me poznavali, jer sam bila jedina iz ovih krajeva na
terenu Slovenije, saznala sam tuzne vijesti o pog;biji
drugova iz Mostara i o izvjesnom broju njih koji su
u borbama bili ranjawmi. Tako je, koliko se sjecam,
medu prvima bila ranjena Hida Seferovdc, i jednom
prilikom sam se nasla s njom u ribnickoj bolnici. Moj
ponovni susret s Mostarcima iz Sercerove brigade bio
je, koJ.iko se sjecam, 17. decembra 1943. godine. Tada
sam bila clan Sreskog komiteta u Sodrazici, i mada
j€ bio zapao snijeg i hladno vrijeme, jednog dana rano
ujutro sekretar Komiteta me je obradovao vijescu
da se moji Mostarci u Sercerovoj brigadi nalaze u
jednom selu udaljenom samo tri kilometra od sjedista naseg komiteta. Kao neku vrstu nagrade dao mi je
odsustvo od nekoliko dana, onoliko koliko bude boravila brigada tu da budem medu njenim borcima.
Selo u kome je brigada bila odsjela zvalo se Kot.
~o, koliko god je bio radostan taj trenutak ponovnog
v1denja s drugov-ima iz Mostara, radost mi je bila pomucena jer su prve rij eci koje mi je uputio Gaso Hie~
a s njim i Reuf Zup6eviC, bile: »·Zoro-<~ izgubili smo
na8eg Ziju .. .'
Za cetini dana sam koliko god sam mogla sa svakim drugom razgovaral.a., a najviSe sam se zadrZala u
razgovoru sa Ga.Som IliCem. Cini mi se da je u to vrijeme bio komesar ili komandant bataljona. Pricao mi
je da je rukovodstvo brigade >imalo izvanredno misljenje o Mostarcima i Hercegovcima kao borcima u
slovenackim jedinicama, da su ih na svakom mjestu
zva:ti ~~fest fantije~-<- odlilOni ·momci, ida su im davali
odgovorne polozaje.
159
�Sa svim drugaricama iz Mostara u toj brigadi vodila sam duge razgovore. Najvise mi je ostao u sjeeanju posljednji razgovor sa Radojkom Krcmar. Poznavala sam je inaee kao nasmijanu i veselu djevojku
punu poleta, a i revolta protiv okupatora. U tim trenucima nisam primijetila da je ta njena vedrina splasnula, ali sjena umora i neraspolQZenja na njenom lieu duboko mise urezala u sjeeanje. Da li je takav izraz lica bio posljedica rijeei koje mi je tad uputila da predosjeca da ce poginuti, da li je to bila njena sjeta zbog sjeeanja na majku, to ni danas ne bih mogla
reCi, ali se sjeCam doslov:no ovih njenih rijeCi: 'Zoil'o, ako ostaneil Ziva podi kod moje majke pa joj reci
da ona kao majka moze da bude ponosna na svoju
kcer jer nicim nije okaljala svoj zivot .. .'
Poslije petnaest dana od dana rastanka s Radojkom od nekih kurira iz Okruznog komiteta Partije
u Ribnici saznala sam da je Radojka 20. decembra,
dakle, odmah po na8em rastanku, poginula.«
Dok su se Mostarci i Mostarke borili u Sloveniji
Mostar je, 14. februara 1945, osloboden. Tada se u 29.
diviziju i u dalmatinske jedinice javilo dosta mostarske omladine, koja je d te kako hila odrasla. Nekoliko djevojaka boraca iz Mostara je poginulo na
Ivan-planini, i u Istri. ..
Briga o bataljonu u okupiranom gradu
To je bilo doba kada su se borci sjedinili sa ilegalnim •pokretom u gradu, kada se desetkovani Mostarski bataljon, Treci bataljon Desete hercegovacke
brigade, koji je pripadao Trecoj diviziji, to jest div1ziji Save Kovaceviea, spustio iz brda u okupirani grad
na oporavak od pretesk-ih posljedica teske ofanzive.
160
Tada se oko osamdeset boraca odjednom naslo u
Mostaru, usred kosmara poslije pete ofanzive, kada
su i neprijateljske jedinice, neke razbijene, takoder
lutale Hercegovinom i dolinom Neretve, Sutjeske .i
Dr>ne, dok su partizanske brigade i divizije probijale obruce uz neopisivo mnogo tragicnih gubitaka.
Tada je i Mostarskom bataljonu pripaia teska zadaea da stiti ranjenike kako bi presli Sutjesku ; izbjegli uniStenje. U takvoj situaciji, poslije bojeva,
dok jos nije bilo vijesti o tome sta se to dogorulo oko
male rijeke, Sutjeske, tadasnji sekretar Mjesnog komiteta Partije u Mostaru Ljubo Bre8an (narodni heroj, streljan 1. avgusta 1943. godine na Ovojcima kodMostara) dobio je iz Podvelezja poruku od komesara
Mostarskog bataljona Envera Cemalovica u vidu
pitanja da li u tim teskim okolnostima mogu ranjeni,
bolesni, izgladnjeli, ogoljeli i bosi borci bataljona da
nadu utoCiste u svom grad'l.l. I - da li je Mostar sposoban da prihvati borce, da li su mostarsk~ majke,
sestre i bake u stanju da njeguju iznemogle, da li su
ljeikard spremni da im lijece rane.
Komitet je odr2ao sastanak, i u Podvele2je je brzo
stigla vijest da borci mogu naCi potrebno utoeiste u
gradu. Oni se ·zatim spustaju u grad u manjim grupicama, po dvojica-trojica, a neki i sarod. Osiguran im
je prihvat na vise mjesta. Izabran je i poseban odbor
:" ~rigu o borcima, .za njihov smjestaj, ishranu i lijecenJe.
Nije to bikllako, jer su u cetvrtoj i petoj ofanzivi
bile pokidane gotovo sve ve2le s jedinicama i grad je
bio tako reCi odsjeeen.
Osim toga, borba se medu gradskim zidinama i po
mostarskim sokacima i dalje vodila, ilegalni rad se
nije prekidao, sve vise !judi je bilo u spiskovima policije. I o njima su morali da vode racuna Mjesni ko161
�mitet i, naroi\ito, organizaoijcr Antifasistickog fronta
zena. Uostalom, na plecima zena hila je gotovo sva
briga o prebrani i skrivanju ilegalaca. Povrh toga,
trebalo je primiti jos stotinu boraca odjednom, medu
nj.ima najviSe Mostaraca, aLi i neSto boraca iz Dalmacije •i juZne Heroegovine koji su se uz put pddru:Zivali Mostarcima od Sutjeske do Podvelezja.
Eto u tom trenutku se sav borbeni Mostar bio
sjedini~ sa svojim borcima. Bataljon se, posl!ie nekog vremena, ojaCan vratio na teren, na svo]e bar-bene polo2aje.
Juna 1943. godane na Vucevu, Nedajnu i drugim
popriStima borbe Mostarci se susreCu i bore ra.me uz
ra.me sa dalmatinskim, crnogorskim, sandZaCkim, banijskim i drugim jedinicama. Na dan pogibije legendarnog junaka jugoslovenske revolucije Save Kovacevi·ca, komandanta Trece divizije, kojoj je pripadao
i Mostarski bataljon, Mostarci su se spustili na samu
Sutjesku.
U borbi s Nijemcima na Tjentistu Mostarski bataljon je izglllbio 70 boraca. Bilo je to u bici za Kosur.
Okrsaj se vodio na mstojanju manje od pedeset metara prsa u prsa. Usred <bitke, u teskoj situaciji, stigla Je vijest da je poginuo Sava Kovacevic .. U jednom predahu bataljon se okupio - prepolov!Jen. Oko
stotinu i dvadeset boraca je sa Sutjeske krenulo pre·
rna Suborn poto!ffi. Drugog dana pred zoru bilo je ostalo samo njih 70, j-er su Nijemci jedan dio bataljona
odsjekli.
U takvom trenutku odr2.an j·e sastanak par.tijske
organizacije da se vidi sta da se radi. . Odlueeno. je:
buduci da jedinica nije u yezi ni sa bngadom, m sa
divizijom, ni s V rhovnim Stabom, formiraCe se g.rupe
koje 6e djestvovati kao malli odredi u yokre~u, ~ tlm
sto ce svaka krenuti prerna SVOffi kra]U - J€T ]€ tu
162
bilo i Crnogoraca, i Dalmatinaca, i boraca iz juZne
Hercegovine. Rij eSeno je da se svaka pove.Ze s tamosnjom partijskom organizacijom.
Mostarci krecu prema Mostaru. Njih 45. S nj.ima su
i Dalmatinci. Ostali se odvajaju: jedni k Bileci, s komandantom bataljona Radovanom Sakoticem, drugi
prema Trebinju i Stocu, treCi k Neretvi i Konjicu, Rami i Prozoru.
Negdje oko 16. juna 1943. godine, jedne veceri,
borci su se razdvojili na platou Ravno izruJ.d Gacka i
krenuli na razne strane. Premoreni, .izgladnjeli, s ranjenioima, bez veze s drugim jedinicama. bez hrane,
hez ikakvih rezervi. Uz put su se hranill strugotinorn
od mlade bukve, liscem, travom, korijenjem, kozlacom ... Bio je to hod pracen nedacama kao sto su iznemoglost, nervni Sokovi, haluciniranje uz uzvikivanje rijeci bez smisla ... Neki su hili napola izbezumljeni. Putem - susreti sa zalutalim ranjenicima i tifusarima. Neki se pridruzuju, pa se opet odvajaju i gube.
I pojedini Mostarci su stizali svoje, a neki su lutali pojedinacno tim krajev;ima. Pa i zalutalih pripadnik<"
njemackih razbijerih jedinica je bilo po putev.ima,
stazama i Sumama. Opasni su bili susreti s njima. I
oni su iSli po dvoj.ica-trojica, ne znajuCi ni sami kuda.
Mostarci se jednoga dana zaustavise da bivakuju i
odmaraju se kraj jednog vrela, u grmlju, kad odjednom Cu se njemaCki govor i dozivanje. Iz skroviSta se
vidjelo: na is to v,relo su dolazili j Nijemci i oni, saroo Nijemci nisu znali za njih.
Kada 'SU shgli u neko selo nekako su nasli vodica.
Bilo ih je ostalo svega 28. Ostali su zaostali i puto·vali
sami. Vodic je, medut.im, tu grupu odveo pravo u cetnicki stab Milorada Popovica. Iznurenim borcima su
cetnici odmah pokupili oruzje. Cetnicki vojvoda PopoviC im je te veCer.i -obeCao prolaz, Cak im ga je >>ga-
163
�rantovaO«. Ali njegove su namjere bile druge - da
onaka iznemogle !jude obeeani cetnicki kuriri odvedu
u Fojniou i da ih lama pobiju i pobacaju u jamu. IIi:
da ih predaju nevesinjskim cetnicima.
Po gustaj magli i kisi grupa kurira ih je prevela
preko ceste. Kad je pala ";'.'c, borci su se preko veze
dogovorili da umaknu. Vecma nJ.1h, oko 25, dokop.al~·
se slobode. Trojica su zaostala ,all su sutradan sustlgh
svoje.
od
..
Nakon dva tri dana borci su stigli u P ve1ezJe.
Bilo je to 18 i 19 juna. Kuriri Alija~Ala Kreso i Bor~
Radan spustili su se u grad. Veza Je usp~stavlJena 1
istog dana grupa je usia u Mastar. Medutlm, neki su
pojedinacno hili vee stigli, kao recimo, Mehmed Trbonja, a neki su pristizali kasnije. Uk:>pno ~~ u Mo~~
tar vrati1o ·oko osamdeset ;boraca. Nek1 od nJlh su b'h
iz drugih jedinica koje su se barile u pe~aj ofanzivi.
I Mustafa Temim je stigao sam u Podvelez]e 1 s?ustla
se u Mostar. Dabio je odijeLa i bicikl i uz pomoc veze
atisao svajoj kuCi, pa odatle opet pa r~paredu, kod
Muje Orle na Raljev\nu, gdje je. s .borc1ma odrzavao
vezu Ivan Bubas. Ivan mu Je doruo 1 revolver.
.
Mootarske zene i djevojke su pokazale tada SVOJU
pravu vrijednost.
.
.
Poslije pete ofanzive bilo se sakup1lo oko tndeset
bOTaca i :na Gatackoj povrsi, na plarum CrvnJU. Uz P':t
su borci, putujuci preko sela Oblja i dalje hercegov:ackim brdima, ostajali u svojim mjestima, a mostarc1 su
se pribliZavali svom gradu.
.
..
U toj grupi su se sastale i sestr.e Bi~era 1 S~m1]a
Puzic Radojka Vukovic, Zlatkina 1 GoJkova kcerka,
i drugi borcl Mostarskog bataljona i jedinic.a. ~k ~u
se dogovarali kako da krenu u Most:m fu,doJk:'; Je b1la
tuZ:na i odsutna. Nije htjela u grad, Jer JOJ JC C1Jela ~~
rodka vee bila rasturena, a Ziv je ostao. sa?'o brat )OJ
Rade, za kaga, medutim, nije znala gdJe Je. OdiuC1la
164
se da pode s jednam svojom drugaricom prema Prozorn. Medutim, nisu daleko stigle. U Jablanici su ih
zarobili Nijemci i predali ih ustaiiama.
Kad su Bisera i Samija sa jos dvojicam partizana
stigle iznad Bijelog Polja,u Podvelezje, nasle su nekog seljaka koji je pristao da ih, za nagradu, najsigurnijim putem odvede do periferije Mostara. Za uslugu im je ur;oeo dio odje6e s :njih i puske, tal<o da ""
jedva nekako u svam vinagradu na periferiji grada
odjenule Samiju i tako joj pomogle da, pr€ka vrtova,
ude u grad i ode svojoj tetki Murti Puzic. Od tetke j e
donijela nesto odjece i Biseri da i ona maze da side u
grad.
Nelmliko dana su se oporavljale. Pojavio se i Danilo BilanoviC, Covjek koji je odrZavao s njirna vezu i
brinua se ,da se premjestaju u druge stanave kako se
ne bi u j'ednom dugo zadriavale, sto hi mogla da padne u oci neprijatelju. u stanu ~imete Sehovic, ciji je
muz Nazif bia clan Pariije, zatekle su se u vrijeme
njemacko-ustaske racije u julu 1943. godine.
Uz Nazifovu i Kimetinu kucu hila je jedna prazna
zgrada. Kad je racija poeela dogovorile su se da predu
u nju. Oprezno su :se prije svitanja prebacile pomoeu
nekih merdevina preko zida u dvoriste. Da se po
prasnjavom dvodstu ne bi vidjele stope, presle su cvijetnjakom dote kuce, ispele se na tavan i tu sakrile.
Kad su Nijemci (vecinom kulturbundovci, koji su
znali nas jezik) stigli dote kuce, Kimeta, Ramiza Popo
i Stoja Palameta, kao i druge zene, pocele su cascavati
Svabe i zadrzavati ih uz rakiju i kafu. Tako, srecam,
Nijemci nisu ni ulazili u praznu kueu, za koju su im
2ene rekle da je prazna ,i da su se njeni stanari davno
odselili.
Sutradan je dosla Biser.ina i Samijina majka Habiba. Misled na opasnost ako bi tu uhvatili Biseru i
Samiju, rekla je Kimeti:
165
�- Tebi fala, ali sto da ti stradas i tvoja djeca. Ako
ce se ginuti neka ginemo zajedno ...
Habiba je donijela zarove svojim kCerima i one su
otisle u roditeljslou kucu.
u njihovoj kuhinji je ispod sporeta bio bunker s
poklopcem za ilegalce. U nj se za krace vrijeme moglo
do bro sakriti.
Samija i Bisera su, odrZavajuCi vezu sa organizacijom, jednog dana docekale Ramizu Kanjc. Ona je za
Biseru donijela talijansku of.icirsku uniformu, a takode i za Samiju, i kazala im je da ce se skoro krenuti
u odred.
Ramiza je, medutim, zatekla Samiju bolesnu od
posljedica mucenja u zatvor)l. !mala je visoku temperaturu. Ramiza je tad a odnij ela i Biserino pismo
Olgi MarasoviC. Olga je odgovorila da ni Bisera ne
polazi s tom, prvom grupom, vee da sa<';eka dok ozdravi Samija pa da krenu s drugom.
Taka je i bilo. Ali ta temperatura je spasila glavu
i Biseri ;' Samiji, jer da je Samija hila zdrava one bi
·krenule s prvom grupom, koju je vodio Mladen Balorda i koja je stradala nedaleko od Mostarc kad su
je napali Nijemci kraj sela Kamene blizu Blagaja.
Uskoro su Bisera i Samija krenule iz Mostara. Izasle su preko Carine i Pasjaka. Te nod su sve sijalice
na Carini i Pasjaku porazbijane a kod svakog elektricnog stuba stajao je skojevac i pokazivao put anima sto
su dolazili i okupljali se u haremu na Carini. Tu se
bilo okupilo tridesetak boraca, a dok su stigli do Dobl'ca, sela iznad Mostara, vee ih je bilo oko 50.
Svaki borac koji se krio u Mo.staru, a zatim izaSao
iz grada, prosao je dramatican put spasenia. Takav je
slucaj i sa Berom Arpadzic-SpuziC. Oboljelu od tifusa,
bataljon je Beru ostavio sa ranjenicima. Bila je-i bosa;
pa joj je komesar bataljona Enver Cemalovic dao
166
konja, a konjovodac je bio talijanski zarobljenik sve
do Sutjeske.
'
Kod brze rijeke talijanski vodic je ostavio Beru s
konjem i izgubio se nekud u metezu. Ona nije lako
mogla preci "'ijeku. Ipak je uspjela da prede na Tjentiste, na lijevu obalu Sutjeske. S njom je preslo nekoliko drugarica i jedan partizans Banije. Dogovorili
su se da ubiju Berina konja kako bi utolili glad, jer
nekohko dana gotovo nista nisu jeli. Nalozili su vatru
i koliko-toliko spravili za hranu konjetinu.
Na desnu obalu rijeke odjednom su izbili Nijemd.
Pohvatali su ranjenike i postrijeljali ih.
Jos jedna nesreca: na jednom konju j€ takoder
jahao covj€k bez nogu, ali su se i on i konj sunovratili u duboku provaliju.
.
Grupa iznemoglih i bolesnih boraca, u kojoj je bila
i Bera, lutala je sumom. Okrenula je prema Cmoj
Gori i stigla u jedno crnogorsko selo.
A sta ako su tu cet.nici?
Bera je, iako je hila Muslimanka, znala i pravoslavni Ocenas, jer joj je jos prije rata jedna njena
drugarica, apotekarka iz Bosanskog Pet~ovca, pokazala kako se molt bogu s molitvom Ocenasem i Bera
je to dobro zapamtila.
'
Stigavsi u to ocnogorsko selo (moZda se zvalo Vrhnica), naisli su na •cetnicku vlast. Bera se predstavila
kao pravoslavka Vera znajuci da cetnici ubijaju Muslimane cim utvrde da ne znaju Ocenas. Kada su i Beru
culi i posto je ona dobro izmolila, jedan cetnik rece:
- Dajte veCeru, naSa je . ..
Uskoro j·e grupa stigla u Glavaticevo, u jednu muslimansku kucu. Bera je domacicu, umjesto s molitvom >>OCenaS..;-<, pozdravila sa >>selamalejC..;..:, jer tu nije
viSe vrijedio »OCenaS·« po uCenju apotekarke iz Pet.rovca. Stigao j e jedan prip&dnik ustaske milicije. Domacica mu odmah reee:
167
�- Evo pa.-tizana, ako ih trazis ...
Medutim, Beri je, kao Muslimank:i, domacin te veceri ipak dao malo mlijeka, a drugima nije. Bera je
poeela dijeliti mlijeko s drugovima i drugaricama iz
svoje grupe. Kako ga je ona davala svakom da malo
otpije, domaCin Ce reCi: >->VidiS ti komune ... -<~
Tu su svi do hili pomalo pure i jeemene kase i koliko-toliko se okrijepili. Iako su usta8e u nekim selima
uspjele da stvore miliciju, seljaci su primali partizane
i propustali kroz selo.
Nastojeci da se probije prema Mostaru Bera je srela kod Glavaticeva jednu zenu i s njom se dogovorila
da, za dobru nagradu, zajedno krenu prema Mostaru.
To je hila starija zena. Dala je Beri seljacko odijelo, pa su njih dvije krenule - zena naprijed, a Bera
nesto iza nje. Po dogovoru sa zenom, Bera se cijelim
putem pretvarala da je gluha i nijema, a zena je pricala kako je rpobjegla od usta8a iz Bo.rca. Tako su stigle do gostionice »VukoSffi'« u Porimu. Ljudi su tada
culi pricu 0 gluhonijemoj djevojci i njenom bjezanju
od ustasa i saOJaljevalii su je. Brenocile su u Porim•J.
Sutradan ujutru su krenule prema Bijelom Polju, ali
ih je zaustavio njemacki vojnik. One su pokazale da
je djevojka gluhonijema i vojnik ih je pustio da produ.
U Bijelom Polju, kod Muhameda Vejzoviea, Bera
je poslije tri mjeseca•prvi put jela hljeba. Zatim su se
dogovorili da zena ode V·OZOm u Mostar i da Berinoj
parodic\ javi gdje se nalazi Bera.
Bera se smjestila u porodici Mahmuta Curica u
Bijelom Polju. Tu su je njegovali trinaest dana. U
meduvrem€nU je -Z-ena javila njenom ocu u Mo:star o
Beri, i otac je poslao Aliju Kurta s motociklom po nju.
Alija je donio i zar u kome ce Bera doci u Mostar.
Izgleda, medutim, da je neko nesto bio primijetio i
odao Beru, jer su Nijemci banuli i poceli je traziti.
168
Kad su Nijemci stigli u kucu Bera se vee hila popela
na Jedan orah. H1tro je skocila s drveta sakrila se u
kukuruzima i tu ootala sve dok Nijemci 'nisu otisli. u
zaru, koji joj je donio Kurt; preh<icila se u Vrapcice
kod MuJe Alajbegovica i njegove sestre Dulse. Tu 8 ~
prerusila u ciganku koja nosi i prodaje robu po selima.
. I tu je, medutim, prijetila opasnost. Iako je hila
bhzu Mostara, nije bilo moguce da s te strane ude u
grad. ~onovo se m?rala presvuci u seljacku odjecu. a
J·~dna o;ema JOJ J€ ·hila vodic do Dabr6a. U Dobrc je po
':JU dosa~ Salko Elezovic, i s njime je sisla u MazolJICe, u nJegovu kucu.
U Mostaru se skrivala na vi8e mj est a. Spavala je
potpuno odJevena, ]er se dogadalo da policija iznenada
bane na vrata. Dok je hila kod svojih jednom su policaJci zakucah .na vrata, ali je ona pobjegla preko vrta
k SUSJ€~Ima. No, agenti su i tu doS!i. Pobjegla je k
M:v~etl Kres1, 1 to preko zidova, ustava i dvoriSta.
Joo Jednom je zakucala policija. Buduci da je iznad
'krave u Mevzetinoj stali bio i neki sjenik, Bera se po~
pela na nJ 1 tu se sakrila.
J?.s jednom je Bera bjezala preko basta i utekla k
Vas1c;~a. A !u se sklonila zato sto je iz te kuce bilo,
u sl_";CaJu nu20de! najlakse pobjeci. Dok je sjedila kod
Vasica.!edn?~ Je ~ila obavijestena dace policija i u
loJ _kue, traziti LuJzu Oulajevic, te je morala odatle
hJe.zati. I zaiSta, te su veeeri ustaski policajci traZili
LUJZU, sto znaci da je i partizanska obavjestajna mreza hila na mjestu.
Do:livljaji samo jednog •borca, Bere Arpadzic, dovo]Jm s~ da se osjeti sta su sve morale prezivljavati
mlade d]evo]ke u borbi i ~ta su sve morale podnijeti
da hi ostale zive.
S neko.\iko boraca je Bera uskoro izisla iz Mostara
u Dobrc, ali je tamo dobila nalog da ponovo side u
169
�grad. Tako je ona po drugi put sisla u Mostar s kurirom Mrganom. Stigli su u kucu Stane i Laze Radisica.
u blizini je stanovala jedna stara zena kod koje
su mogli da svrate, ali karabinjer je tu bio na· strazi.
Bera i Mrgan su bili primorani da preskoce preko
jednog zida kad im se strazar, setajuci se, bude ledima okrenuo. Skocila je najprije Bera, a Mrgan za
njom a da stra:Zar nije nista opazio.
Usli su u grad, i otisli kod Stane i njezine kceri
Gane. Prihvatile su ih i sakrile.
U oslobodilackom ratu je svaki ad boraca, kao i
Bera, doZivljavao i trenutke u kojima je Zivot visio
o tankoj niti. 0 tome su ostale nezaboravne price,
svjedocanstva.
I mlada djevojka Fatima Bijavica bila je, kao borac na Sutjesci, medu onima koji su na zajednickom
sastanku odlucili da se podijele u manje grupe i krenu
prema Mostaru, jer se racunalo da bi se veca skuplna
izmucenih, bolesnih i ranjenih boraca Iesko probila
kroz obruce od cetnika, Nijemaca, Talijana i ustasa.
Ni tu nisu bili samo Hercegovci. Bilo je i Crnogoraca. Kada su Nij emci izveli jedan od napada paslije tog dagovora, Fatima je upala upravo u grupu
Crnogoraca. Posto su dosta dugo pjesacili. drzeci da
se udaljavaju od mjesta sastanka, odjednom su se opel
nasli na mjestu s kojeg su posli, uz Sutjesku. Vrtili su
se u krugu.
Ubrzo patom je Fatima susrela nekoliko Dalma~i
naca, i krenula s njima rprema Volujaku. Uz put su
zaklali jednog brava da bi se okrijepili. Kada su izbili
prema Borcu, zadrzali su ih cetnici. Trazili su od njih
da polaze oruzje. Nika to nije htio uciniti, a cetnika
je, opel, bilo premalo pa ih nisu mogli razoruzati.
Na tom putu je Fatima ostala sama s jednim barcern iz Jablanice. N a;sli su na neki cetnicki stab, i bili
su razoru:lani. Bila je to kuca Laze Bajata. Borac Jab170
lanice kazao je da je Srbin, ali mu nisu odmah vjerovali, a za Fatimu je rekao da mu je rodica. Obadvoje
su ih cetnici tukli da m kazali ko su. Borac je pronaSao neku svoju legitimaciju i Cetnici su povjerovali da
je Srbin, te su ih smjestili u sobu u kojoj je spavao
v lasnik kuce Lazo.
U neko doba noei jedan od cetnika je probudio
Fatimu (rekla je da se zove Radojka) i trazio od
nje da otvori prozor i kaze nekolicini partizana da tu
nema nikoga.
Fatima je dosla u tesku situaciju jer nikako nije
htjela da obmane partizane. Ali partizani su vee bili
osjetili da su tu ·cetnici i pripucali su. Cetnici su navrat-nanos istrCali iz kuCe ne znajuCi koliko je partizana u mrkJoj noCi. Naredili su Lazi da Cuva zarobljenike. Kad su izisli iz kuce Fatima i onaj borac su
zatrazili od Laze da ih pusti, na sta je on pristao i oni
su pobjegli u mrak.
U pomrcini su jedno drugo izgubili. Ostavsi sama
Fatima je krenula na jug misled da ide ka Nevesinju
1 Mostaru. Svuda gdje je nailazila na sela s cetnioima
mobilazila ih je. Ipak u jednom 8elu su je cetnici
uhvatili. Ispitivali su je ko je i sta je, pa kako je rekla
da se zove Radojka Vasic, komandant je trazio da se
krsti i pitao ju je koju slavu slavi. Kako nije znala
da odgovori, poceli su je tuci da prizna koje je vjere.
Ostala je pri izjavi da je Srpkinja Radojka.
Zatvorili su je u kolibu. N acu joj je jedan cetnik
donio nesto da pojede, ali ju je i pustio. Fatima je nastavila lutanje zaobilazeCi sela. Jedina je cabanice pitala za put i od njih se obavjestavala o neprijatelju.
Kad je izbila na cestu izmedu Gacka i Nevesinja
ponovo ]e uhvacena i odvedena u jedan cetnicki stab.
I tu su je ispitivali, ali je ana ostala pri prvom iskazu
- da je Radojka. Kasnije je, medutim, dosao jedan
171
�ofieir. Procitavsi njenu izjavu pogledao ju je i rekao
joj da ona nije Radojka nego da je _Mu~li~!'lh i da
je bila radnica u Fabrici duhana, sto Je b1lo 1stma.
Fatima je zakljucila da je taj oficir zacijelo bio na
sluzbi u· Mostaru i da je poznaje iz videnja.
Ali taj komandant je Fatimi ipak izdao propusnicu potpisavsi je kao Blagoje StaniC, komandant sektora.
Sve cetni•cke patrole koje su kasnije susretale Fatimu propustale su je sve do sela Kozica, gdie. je iz
daljine opazila veliku grupaciju .cet_nika. Zaobisla Je
to selo i zatim izbila u selo AladmiCe.
Slueajno svrativsi u jednu kucu saznala je da je
to kuca Hakije Selke. DomaCin je pozvao sv~g brat_a
Edhema i poceli su " Fatimom da razgovaraJU. Ispltivali su je da li je iz partizanske jedinice, da li ide iz
pete ofanzive i slicno. Kad im i<; to r~kla, podrob_no
su je pitali koje :sve bqrce poz;>.aJe. Pas~<; su se UVJ€rili ko je, zadriali su je u kuc1 kao goscu.
Dvadeset dana je Fatima ostala u tom gostoljubivom domu. Jedne veceri Hakija joj je rekao da jesusreo Esada Sabanca i da joj je on ponucio da krene u
Mosta;. Snaha lbrahima-lbre Satora joj je dala zar, a
Hakijina majka opanke, i ona je krenula prema Gubavici.
Na putu su je uhvatile usta~e. Poveli su je u. D?manovice da je predaju NijemCima. J edan od n]lh J~
je, medutim, pustio da pobjegne. Ona se prve noel
sakrila u harem i tek sutradan krenula cestom prema
Mostaru. Obisla je maltu i preko Opina se spustila u
Bjelusine, u kucu Hamida Bijavice.
· U Mostaru je promijenila nekoliko stanova za mjesec dana koliko je tu ostala dok se izlijecila i oporavila, a ~tim je prek<J svoje veze Dike HadZiCeve_ .s nekoliko drugova, medu kojima su bili Salko BI]a-
vica, Ismet TanoviC i Mersija-Mersq Hasanbegovic opel kroz Bjelusine izasla iz grada i otisla u svoju jedinicu, u Mostarski bataljon.
Taka su usli u grad svi borci, oporavl.iali se i poslije ponovo izisli u.odred. Svaki je bio prihvacen i odredeno mu gdje ce stanovati, kad ce se premjestiti u
drugi ilegalni stan, a uredeno je bilo i snabdijevanje.
0 svakom se borcu znalo u svakom trenu gdje se
nalazi.
Okrn}eni stab bataljona s"'stajao se s komandom
ceta u basCi porodiee kl>ffiesara bartaljona Envera
Cemaloviea: komandiri ceta: Ahmed Pintul i Serif
BuriC, komesar Cete Boro Radan, zamjenici komesara
ceta Mladen Balorda i Ahmed Sehovic i drugi. Posebni kuriri Mjesnog komiteta Partije prenosili su
sv a'kom bnrcu nared be Staba.
Neki su se borci poceli pojavljivati na ulicama, u
bioskopima, na kupanju na Neretvi iii na korzu. Ali
kako je to bilo vrlo opasno, strogim naredbama je to
sprijeceno. Pa ipak, nekolicina njih su odbili poslusnast i !egaliwvali se, a jedan od njih je eak postao
izdajica.
Mostar je izvanredno prihvatao svoje sinove. Magazini za prihvat hrane punili su se svakog dana, i
svaka porodica kojoj je to bilo potrebno dobivala je
namirnice za borce, koje je skrivala. MaZda je ta hrana bila eak bolja od one sto su tada imali talijanski
vojnici. A bila je uglavnom iz njihovih magazina. Pred
rasulo Italije demoralisani Talijani su krali i prodavali hranu, tako da je sve - i njihov hljeb, i tjestenina, i pirinac, i marmelada - stizalo u tajna skladista za izgladnjele borce.
Za bolesne i ranjene IQorce organizovani su redovna ljekars:ka pomoe i pregledi. To je bilo nesto lakse
173
172
�u haosu kada je Mostar bio prepun _vojske - ustasa,
cetnika Nijemaca, domobrana 1 Tah]ana.
Bor~i nisu ostajali u jednoj kuCi du~~~ veC s_u svaka tri do cetiri dana prelaziJi U drug1 1legalm stan.
Bili su razmjesteni po cijelom Mostaru. To .nepnJa. ··
t e l J niJe, razumiJ"e se ' znao ' jer ~e b10 pogresno· oba.
D ·
vijesten da ih ima samo u tn kv:'-rta: u
onJOJ rna
hali na lJuci i u Bjelusinama. On ce u tim kvartov1ma
preduzeti opseZne racije. .
.
Stab bataljona je, medutim, zurio da se ;'drav1
borci sto prije izvuku u Podvelezje i da tu sacekaJU
ostale. Tako je oko 35 boraca izislo iz grada pnJe. nego
sto je neprijatelj saz~o za bat~ljon u ~radu 1 sto J~
izveo raciju. Svi su
lZish.
naoruzan__I: Jer
]€
MJesnl ko
mitet imao nesto sakuplJenog oruzJa.
.
u odboru za pomoc bataljonu jednu od glavmh
uloga imao je sekretar Mjesnog kom1teta. L]ub? Eresan a pomagati su mu vrlo agilna akt1v1stk1~J.a Hamida-Mida Cadra, Ivan Bub as i D:>nilo B1lanov1c .• EreSan je uzeo na sebe Brankovac 1 Carmu, Bubas Za:
hum·, Bilanovic Luku i Bjelusine, a Cadra Cermcu 1
Donju mahalu.
• ..
.
Veci broj aktivista bio je odreden da ce_s~e posJecuje porodice u kojima su bili sk;ivam borc1 1 da v1de
kako se hrane sta im treba 1 shcno.
Hranu za borce su uglavnom prenosile zene i djevojke pod zar·ovima i feredzama.
..
•
Odbor za pomoC je imao evid.enClJU ~ sve~u st~
se davalo i nosilo, i o tome kome se :r:os1lo, ~ z_ene 1
djevojke su Cesto nosile u nepoznate 1m kuce 1, na:.
ravno nisu znale kOme nose hranu. Osim toga, borc1
su se 'radi vece tajnosti prebacivali iz jednog kva;ta
u dr~gi uz pom-oC ~>relejnih veza<-<. Tako ne sam9 sto
niko od onih koji su borca vidjeli nije znao ko Je on
ni lmda ide vee nije poznavao m onog kome ga pre-
daje, a taj neznanac je cekao u odredeni sat na odredenom mjestu. Na taj nacin je svaki borac prilikom
preseljavanja prolazio preko raznih veza, a na kraju
je vlasnik slana bio posljednji koji bi ga uveo u svoj
dom.
Gestapo je vee bio doznao da se u gradu nalazi
bataljon, te je poceo da preduzima opsezne pripreme
za hvatanje bor:aca. ».Zilnuo ..< je samo jedan 1od njih
- Hilmija Huskovic. Nije bio clan Partije, ali je bio
borac i poznavao je !jude u gradu kao i borce.
Huskovic nije znao gdje je koji borac smjesten, i
samo takvom tajnoscu su spaseni borci kad.a su njemacke jedinice bile blokirale juzni dio Mostara i poceli temeljnu raciju.
Partizanska obavjestajna mreza je na vrijeme saznala za raciju, ali ipak ne tako rano da bi je svi borci
mogli izbjeci. Oni koji su bili obavijesteni o raciji u
Zahumu, Predhumu, Donjoj mahali i na Luci sakriti
su se u tajna sklonista, u potkrovlja, a neki su se prebacili preko zidova i plotova i uspjeli da se, na partizanski naCin, »·zabace neprijatelju iza leda..:< i tako
se izvuku ..
Nijemci su potpuno zaposjeli brdo Hum, obadvije
a bale N eretve i brdo prema Podvelezju. Osim ucesca
redovnih trupa, i Gestapo je upotrijebio svoje SS-odrede i vojnu Zandarmeriju, tzv. >>feldZandarme<<.
Oni su temeljito pretresli kuce, ali nisu mogli u
brzini da otkriju i dobra skrivena tajna sklonista.
Hvatali su sve muska:rce od cetnnaest godina navise, trpali ih u kamione i odvozili u siroki krug u
ju:Znom vojnom logoru. Prema ocjeni oCevidaca, ka-
mionima su odvezli blizu hiljadu i po muskaraca i
samo jednu mladu zenu.
To je bila prava ratna operacija njemacke vojne
sile u grad u.
175
174
�Oko juznog vojnog logora postavljeni su m!traljezi na svakih deset metar:": uok:ug. Pr;ma mtask;m
dokumentima, ta Je operac!J a pocela nocu, a tek UJUtro su Nijemci pozvali u pom~c ustaske ag~nt<; da_prepoznaju uhapsene, a uz ustaske agente bw 1m ]e tu
pri ruci i Hilmija Huskovic.
. . . .
Uhapsenici su bili poredani u .v.r~tu. Pohca]CJ 1
Huskovic sa gestapovcima su prolaz1h 1spred nJe. Huskovic je upirao prstom u parti~ane i ile~alne radmke koje je poznavao.. Gestapo:'c' su oznacen; od;na~
izdvajali i svrstavali 1h u dvo]ne redove u b.1zm1, all
okrenute jedan drugom ledima.
Huskovic i agenti su oznacili cetrdeset i dva u~ap
senika. Odveli su ih u zatvor mostarskog okruznog
suda koji je bio preuzeo Gestapo. Odmah je sprove:
dena' istraga. Sutradan su Nijemci pmtili dvadeset 1
dvoje, one, valjda, za koje pisu imali nikakvih d~ka
za a d vadesetoro su zadriali u zatvoru. Medu ov1ma
je 'bio i nj"ihov pomagac - Hilmija Huskovic.
Medu uhapsenima se ipak naslo sedam boraca Mostarskog baJtalj-ona. I jedna izvanredno hrabra mlada
zena Radojka-Raca Gnjatic-Ivanisevic, junakinja koJa
je tada kao i mnoge druge zene prije i poslije toga,
osvjetu;_la obraz svom gradu, Mostaru, herojskim drianjem.
Raca j e tada imala dva~eset i cetid godine .. ~o:
dena j e u radnickoj parodic!. Otac ]OJ Je bw kro]ackl
radnik.
Radojka, koju su svi zv~ ~ca, sVTs~la i.e osnovnu SkoLu i dva razreda vecernJe trgovacke skole.
Pred rat ju je komunist NikoJ<: Abramovic uz:'o da
uci zanat u prodavaonici tekslllne fabnke »EHk". u
Mostaru. Radojka je iSla u Radnicki dom, na teca]
esperanta, ucestvovala u demonstracijama i strajk?vima u URSS-ovim sindikatima. Racin brat VOJO b10
176
je pekarski radnik, inaCe sekretar sindikata ZiveZara
u URSS-u.
Raca je jednog novembarskog dana 1941. krenula,
preko Nevesinja, u partizane i postala horae Mostarskog bataljona. I njen brat Vojo bio je u toj jedinici.
Zajedno su se borili i na Sutjesci. I drugi brat Mica
je bio partizan. Poginuo je kod Travnika.
Kada su se borci Mostarci vracali sa Sutjeske u
Mostar i Raca je ostala izvan grada, u jednoj
grupi koja je htjela da pode prema Dubravama, ali
nisu uspjeli da uspostave vezu. Tako se ona javila
svom rodaku, Slavku IvaniSeviCu, u seocetu LakiSevini. On joj je donie hrane i seljacko odijelo, ·!l" se
ana preobukla i sisla u Ukisev1nu k tom rodaku. Odmah je javila u Mostar da je kod Slavka.
Njena sestm Smilja je ubrzo dosla u Lakisevinu. Izisla je iz Mostara s jednom grupom, toboze da beru
kajsije u vocnjaku izvan grada. Tako je Raca sa Smilj-om i tom grupom usia u grad.
Racino hapsenje je u stvari jedan tragican slucaj.
Evo o cemu je rijec.
Boravila je u kvartu Luka, u kuCi Bakarica, koju
je zakacila racija. Kad su Nijemci upali u tu kucu
zacijelo ne bi Racu ni poznali ni uhapsili da su je nasli
u krevetu. Vee je bila legla, u spavacici, kad su gestapovci stigli blizu Bakariceve kuce. Ali Raca je pomislila da je sigurnije ako se sakrije u podrum, pa
je, onaka u spavacici, brzo sisla dolje i sakrila se. Ali
gestapovci su i tu dosli. Cim su je vidjeli u podrumu,
i to u spavaCici, bila im je sumnjiva i uhapsili su je
kao jedinu zenu medu uhvacenima. Tako, u spavacici
su je doveli u juzni Iogar s ostalima. Huskovi<': je ina
nju upro prstom, jer ju je znao iz bataljona. Gestapovci su mladu Zenu izdvojili i poslije prvog Huskoviceva prepoznavanja !judi, odveli su je pred vrstu
177
�poredanih muskaraca i zatrazili od nje da odaje borce
komuniste.
Bilo je tu jos boraca i ilegalnih radnika koje Huskovic, medutim, nije poznavao a Raca ih je znala. Ali
hrabra zena je uspravno i odlucnim korakom isla ispred stroj a, svakog pogledala u oCi, ali ni trepnula
nije a nekamoli da je koga odala. Dvaput su je gestapovci natjerali da prode ispred stroja racunajuci na
uspjeh, ali Raca je prkosno sutjela.
Razbjesnjeli neprijatelji su porazeni. Stali su je
tuci. Na kraju su je grubo dohvatili, bacili u kamion.
i odvezli u zatvor.
Uhapsenici, medu njima i jedna zena - partizanka Raca, ubrzo su strijeljani na Mostarskom blatu.
Nijemci su i Huskovica ubili kad su ga potpuno iskoristi!i i kad vise nije imao sta da im kaze.
Kako su borci bataljona - sto do tada, sto kasnije
- najvecma vee bili izisli iz grada, bataljon je ubrzo
toliko ojacao da je, u konjickom kraju, osnovan i odred. Sarno tezi ranjenici i bo!esnici su ostali u.gradu.
Neki od njih su se zadrZali i po tri mjesec.a, do ozdravljenja. I svi su bili na brlzi hrabrim Mostarkama.
Snabdijevanj~ borackih porodica i ilegalaca
Narodnooslobodilacki odbor prikupljao je novae,
hranu, obucu i odjecu i redovno dijelio porodicarna
Ciji su hranitelji bi!i u partizanima, odnosno onim
porodicama koje su izgubile svoje hranioce, koje se
same nisu mogle ishraniti. Pomoc su primali i ilegalci,
zatim mnogi zatvoreni drugovi, a Cesto i drugi borci
u mostarskim zatvorima. Tako je bilo i ljeta cetrdeset
i trece, kada se u gradu bio zatekao bataljon. U to
vrijeme je pomoc u hrani i novcu primalo oko 200
porodica.
178
Hrana je dijeljena na poseban naCin.
U viSe duCana u kojima su se prodav.alE mrSave
namirnice boracke porodice su dobivale odredene kolicine hrane koja je tim radnjama dostav!jana iz posebnih tajnih skladista. Trgovac-saradnik ilegalnog
pokreta imao je posebne >>Znake-<< na osnovu kojih je
mogao dati ,fasung«. Ljudi su dolazili s ceduljicom
iz koje je mogao procitati nesto samo onaj ko je znao
sifru, ili su dolazili s odredenom lozinkom. A svi su
se i poznavali. To je snabdijevanje bilo mnogo boije
uredeno nego snabdijevanje ustaskih cinovnika u]>oliko oni nisu nabavljali robu iz sverca ili ako nisu
sami Svercovali.
C!anovi odbora za pomoe u pocetku su sabirali: priloge u hrani. Ponesto su kupovali od talijanskih vojnika i na razne naCine se dovijali da nabave hrane.
N.a primjer, nabavljac koji je radio za Nijemce i nabavljao im >>na veliko-<< u sjevernim krajevima zemlje
krompir, pristao je da odvoji, recimo, 2.000 kilograma
za te ilegalne >>aprovizacije-<<, i on je to rado Cinio aWi za novae. Na kraju j·e na taj naCin kupnvao jo~
veCe ikoliCine na•mirnka, koji bi ·na mostarskoj Zeljeznickoj stanici ilegalno bili prihvacani, a roba bi
bila odvezena u tajna skladista. To se placalo iz sakupljene pomoci u novcu. Taka je radio i nabavljac
za Fabriku duhana.
Kad bi na zeljeznicku stanicu stigli vagoni s hranom odvajalo se dvije iii tri hiljade kilograma krompira 1li Zita i prevoZ€no u radnju, recimo, Bejde KovaC, a ana je taCna znala kamu Ce kaliko od toga podijeliti. Jedino niko nije primjecivao da neki koji dolaze da prime namirnice uopSte ne -plaCaju robu. Zato
je trebalo i paziti da to niko ne vidi. ·
U svojoj maloj piljarskoj radnji na Carini Bejda
i Avdo Kovac taka su za vrijeme rata radili. A o tome
kako je to is!D najbolje je da prica sama Bejda:
179
�,u toku rata drzala sam malu piljarsku radnju na
Carini. Muz Avdo mi je u to vrijeme radio kao obucar u oruznom skladistu sjevernog logora. Bio .i e organiwvan u jednoj grupi radnika koja .ie imala zadatak da iz tog skladista dize sve sto je vrijedilo za
odrede. To su uglavnom bile cipele, kaisi i meci.
Kada je iz oruznog skladista jednom izneseno vise
materijala (to je bila akcija koju su izveli MehmedMeho Trbonja i Hasan Zahirovic-Laca, docnije narodni heroji, :i joS n~ki), svi radnici, ·medu koj•Lma i
moj muz Avdo, bili su otpusteni s posla. Tada je i
Avdo poceo raditi u nasoj piljarskoj radnji.
Ja sam bila povezana sa Dikom Hadzic i Dilom
Hakalovom. Dika je sakupljala na Carini pomoc u
hrani i drugoj robi i donosila meni da sakrijem. Avdo
i ja smo takoder prikupljali hranu, uglavnom brasno,
so, grah, grailak, ali i duhan, papirice i ostalo. Odlazila sam i u Gabelu te kupovala iii zamjenjivala druge artikle za psenicu i kukuruz. Tamo bih zito samljela i donosila opet u Mostar.
Hranu je donosio kod mene i drug Teofik Demirovic. Kad bi se dosta nakupilo obicno bi dolazio neki
covjek u seljackoj odjeci s konjem i pismom od Envera Cemalovica. N atovario bi to i iz moje radnje
odnio u odred. Za sve vrijeme rata smo uglavnom to
radili.
Do 1943. godine bila sam stalno u vezi sa Dikom
Hadzic, a poslije sa Sulom Huseinagic·em. On mi je
tada davao zadatke. Preko Avde i mene je trazio da
nabavimo Cak_ i piSto~je i Cizme, za koje je on davao
novae. Mi smo u nasoj radnji od Talijana kupovali
.sve Sto bi nam Sule tra:Zio. Osim toga, imali smo zadatak da dijelimo zivotne namirnice porodicama i"iji
su hranitelji u partizanima. Dogonio nam ih je iz snedicije radnik Ahmed Tri"alo, a jednom je krompir
180
dotjerao Osman Kulak-Migalo. J a sam licno izdavala
namirnice por:odicama.(<,
U Bejdinoj kuCi su odrZavani i sastanci Zena, a i
muskaraca posebno. Donosili su i letke. Taka je jednom Ante Zelenika dao Bejdi 50 letaka i tri proglasa.
To Je trebalo sto prije da podijeli njen muz. Uspio je
da rastun 15 komada, a 35 je ostalo u kuci.
»Tada je talijanski policajac upao kod nas no
srecom ja sam letke koji minut ranije bila dala O~ma
nu Kulaku, da ih 'akrije.. - prica dalje Bejda.
Prije pete ofanzive iz moje kuce je otis]~ u partizane osam boraca. Pribavila sam im cigarete i druge
sitnice za put. Neko je u prolazu vidio tu grupu drugova 1 sutradan smo bili prijavljeni policiji. TraZili
su mog.a muia i prijetili da ce ako ga ne nadu mene
odvesti. Iza.Sla sam iz kuCe plaCuCi sa C:etvoro male
djece, i viSe me nisu dirali. Avdo se bio sakrio u dZamiju, u mrtvaCki sanduk, i ostao sve do duboko u noC.
Tada je Mehmed-Meho Dzinovic doveo Avdu svojoj
kuCi, u kojoj je, sakriven, deset dana stanovao. POslije sam ja otisla agentu zvanom Kum, odnijela mu
rakije, pirinac i kojecega drugog. Molila sam g.a da
mi postedi muza. Obecao mi je da ga nece dirati, i
tako smo opet daUe mogli oprezno raditi.«
Gotovo na isti nacin je stajala na raspolaganju Odboru za pomoc i mala piljarska radnja Fahre i Salke
Kajtaza. Fahra prii'a:
».Za vrijeme rata su u naSoj radnji Cuvani bilteni
i druga stampa, koju smo primali i davali dalje nasoj
vezi, prijateljima i sig.urnim poznanicima. N ajviSe sm~
radili oko pribavljanja hrane za ileg.alce i partizanske
porodice. Kupovali smo je, osobito so, loj, braSno i
marmeladu, i sve je to otpremano naSim borcima .
U godini 1943. ou ponekad odr:lavani sastanci u
mome stanu. Te se godine kod nas sakrivao partizan
Mehmed-Meho Arap. Zadrzao se sedam dana.
lSI
�Odbor za »Narodnu pomoc« imao je nekoliko punktova u gradu. Jedna od njih je bila u radnji Aise i
Mehmeda-Mehe Cumurije. Do kraja 1942. godine Cumurija je dr2ao radnju, a od tada je presao u radnju
Halida Kudre za pomq<Onika. Ta je radnja nabavljala
robu za Nijemce i Cumurija se time koristio da nabavlja za partizane. Uz nekoliko takvih radnja bilo je
i magazina u kojima se hrana spremala. PaSana, majka narodnog heroja Ahmeta Pintula, cuvala je takvo
jedno skladiste. Imala je stalu i kravu, a na tavanu
stale je napravljen bunker maskiran sijenom. To skladiSte je bilo dosta slabo skriveno. Pa8ana ga je na
rizik Cuvala za sve vrijeme rata i nikad nije otkriveno.
Odbor je uglavnom pronalazio radnje i magazine
na pogodnim mjestima, ondje gdje se moglo nesmetano i na zgodan nacin ulaziti. Sarno mali broj najpovjerljivijih !judi znao je za ta tajna skladista robe.
Roba je iz grada otpremana dijelom uz pomoe
Podvele2ana, koji su silazili s konjima kao da sebi
gone hranu, a dijelom i preko nekih veza, kamiona.
Na primjer, jedan kamion njemacke organizacije
>~Todt<"< povremeno je partizanima prevozio robu tajno. Nabavljac i sprovodnik kamiona Vlado Ivanisevic
bio je ubacen na taj polo2aj, a i vozac je bio saradnik
oslobodilackog pokreta.
Iz jedne radnje u kvartu Luka preko puta mosta
zena koja je u njoj radila javi se Suli Huseinagicu i
dobije pismenu doznaku sta i koliko da otpremi, kao
i lozinku.
K.ad bi kamion stao pred radnjom, ona je upitala
Vladu:
- Ides li do Carskih vinograda?
-Idem!- odgovorio bi Vlado.
- Mogu li natoyariti i sjesti?
-Mazes!
Uslijedio je ut<>var.
182
K.ad bi pun kamion stiga<> na Gubavicu, u selo i
na brdo · juzno od Mas tara, Vlado bi dao ugovoreni
znak trubom. Partizani bi se pojavili i primili robu.
Kasnije je taj kamion zapaljen, nabavljac i vozac
su <>tisli u odred, ali je jedan drugi kamion, takode
vlasnistvo organizacije »Todt<<, posluzio dalje za taj
prevoz.
Narocito je bilo vazno n~>bavljanje sanitetskog materijala. Izvori su hili civilna i vojna bolnica, sve ambulante i, narocito, gotovo sve mostarske apoteke.
Najbolje je tada pos1uzila apoteka poznate mostarske porodice Sotrica, u kojoj su radili Milena-Mena
i Risto Sotric i V uko Culajevic. Kako su sve troje
snadbijevali svoje veze, Mrilena jedno vrijeme nije
znala da daje i Risto, a ni Rsto ni ona nisu znali da
daje Vuko. Talko ,in v;uko nije ·znao za nj1h.
Osim o krupnim akcijama radi nabavke sanitetskog materijala, a rijec je o smjelim provalama, Sefika Resulbeg<>vic zna kako se cijelu godinu dana donosio takav materijal iz kuce Hasana-Hase Mesihoviea i njegove zene Sabire U kucu sefa V<>jne muzike
Politea gdje se pakovao u sanduke od marmelade a
onda bi ga SuCrija LaliC, ZeljezniCar, prevozio voz~m
do Pop<>va polja. Seflka bi donijela paket pod za.Stitom zara, s »pecom« preko lica, i rekla bi njegovoj
Zeni: >>-Poselami SuCriju, ovo je za njeg.a<~.
Sef-ika nije vidjela Sucriju miti on i njegova zena nju, a to je trajalo punu godinu.
Relejne stanice oko grada
Organizacije p<>kreta se nisu ogranicile samo na
zene u gradu vee je rad bi<> prosiren i na zene u mnogim selima u mostarskoj ok<>lini.
183
�Vazna relejna stanica je bila u Zitomislicima, gdje
je Zorka Simic radila prije rata, kao i Cvija Micevic,
koja je bila clan SKOJ-a, a zatim i clan Partije. Cvija
je vrlo marljivo organizovala omladinu. Cak je ilegalno osnovala i radnu brigadu radi pomoci porodicama bez muskih glava ciji su domacini i sinovi bili
otiSli u odred ili su ih ubile ustase. Organizovala je i
pletenje carapa i dzempera za borce.
Ipak je najvazniji Cvijin posao bio prihvatanje
ilegalaca iz Mostara i njihova sakrivanje u selu, kao
i prenosenje poste i prikupljanje obavjestajnih pactataka.
Sa Mostarskog blata silazila je u Mostar Dulsa SalCin i u cetvrti Zahum prisustvovala sastancima i odnosila u sela biltene.
Iz Pijesaka je kurirka na vezi s Mostarom bila
Zejna Rahimic.
Iz Jablanice su kuri.-ke bile Habiba Cilic-Beribak
i njena sestra Hatidza. Zajedno su odlazile u Mostar
i javljale se mostarskoj omladinki Naziki-Nazi Mrkonjic, koja bi im dala paket biltena i letaka u kuCi njihove sestre Hajre, udate u Mostaru. Hatidza bi letke
i biltene razvila i omotala sebi oko struka i taka ih
prenosila u J ablanicu.
U selu Buni kod Mostara Mukelefa Hadziosmanovic, clan aktiva SKOJ-a, takoder je bila kurirka. Radila je na prostoru od Bune do Malog Polja. Posta je
na mostu na rijeci Buni bila straza, Mukelefa bi donosila rna terijal tih pet kilometara, do mosta, ali kada
bi priS!a blizu mosta predavala je materijal svojoj
osmogodisnjoj sestri, koja je isla uvijek s njom. Dijete nije bilo sumnjivo, lakse je prolazilo, i tako je
to islo sve dok .Mukelefa nije otisla u odred 1944. godine.
184
Zanimljiv zadatak je izvrsila i Radojka Kuzman
iz Pijesaka.
·
Oblasn~ komitet KPJ za Hercegovinu javio je Mjesnom kom1tetu KPJ za Mostar da se pobrine za izlazak. 1z Mostara popularnog jugoslovenskog slikara i
karllk~turrste Pj:er:a Kr<ZaniCa, koji S·2 iz Beograda
sklomo u_ Mo~~r ...Krio se u kuci Nevenke Dragic.
PJer Je b]ezec1 1z porusenog Beograda stigao do
Mos!ara, zatim je otisao dalje prema Gacku, ali se
vr~t10 u Mostar i tu duze ostao. U Mostaru se sastao
s Jedmm od svojih prijatelja, pjesnikom Hamzom
Humom, koj_i je imao kucu u obllinjem selu Cimu.
S Hamzom Je Pjer proboravio u tom selu vise mjeseci, dok nije krenuo na oslobodeno podrucje.
185
�U FABRICI
Partijska organizacija Mostara veliku paznju J?Oklanjala je zenama i djevojkama Fabnke duhana 1 u
mostarskoj Duhanskoj stanici, kojih je bilo nekoHko
stotina. Stvorene su uzorne organizacije Partije,
SKOJ-a, masovna zenska organizacija - AntifasistiCki front Zena i ~>-Narodna pomoC<<, One su postojale
i prije rata, ali su u ljeto 1941. omasc;v:jen~ i o~aeane,
pos!ije cega SU preduzima]e razne V]€Zhe 1 kUSTI]€.
Prema sjecanju Marice Cvitkovic, neke clanice kolektiva su bile nijemi svjedoci prvog okr8aja, kada je
bombu bacila Zlatka Vukovic.
Sasvim slucajno su toga dana clanovi Partije i
SKOJ -a iz Fabrike duhana do bile nalog da se po izlasku s rada okupe na luckom mostu i da svaki ponese nesto za jelo, bar malo hljeba ako nista vise. Izgledalo je da ce se poci na iz;""s~nje nekog ~datka
nekud dalje, izvan grada, a b1la ]e to u s~va~1 pro-:
vjera, ispit da se vidi da li ce svi doci, ko ce 1zostatJ
ili kasniti - mala ratna vjezba.
Svi su izisli na most, ,tacno prema uputstvu organizacije, kao da setaju djevojke s momcima.
Cu!i su se pucnji nedaleko od kuce Gojka Vukoviea, koja se nalazila nedaleko od mosta. Nast~la je
trka ustasa ulicama. Svijet se uznemirio, sklan]ao sa
ulica ili pak izlazio na ulice i okupljao se da vidi _o
cemu je rijec.
186
Na mostu se, u toj guzvi, pojavio jedan od partijskih !judi iz fabrike i saopstio radnicima i radnicama da se mogu raziCi kuCama.
Veliku pomoc organizaciji u toj fabrici pruzila je
Slava Balac, radnica porijeklom iz komunisticke porodice predra tnih aktivista u radnickom pokretu i cl;m
Partije, zena koja je i prije rata radila u Duhanskoj
stanici. Ona je jedno vrijeme ,prekiinula da radi,
ali se u novembru 1942. godine ponovo zaposlila. Jedno vrijeme je hila jedini clan Partije u Duhanskoj
stanici, koja je hila odvojena od Fabrike duhana iako
su zgrade stanice i fabrike u istom dvoristu kruga.
Slava je osnovala partijski aktiv u stanici, pavezan s partijskom organizacijom u faorici, Iskustvo iz
predratnog Clanstva u Partiji mnogo joj je koristilo,
a i to sto nije hila poznata policiji.
Svakoj zeni i djevojci Slava je prilazila pojedinacno i politicki radila s njima. Ponekad je uspjevala da pridobije i radnice seljanke, ko.ie su samo po
nekoliko mjeseci radile u stanici, u vrijeme kampanje predaje i prerade duhana. No dogadalo joj se da
duze vrijeme radi s poneumm od djevojaka i da joj ona
ipak izmakne i prede na ustasku stranu. No Slava nije
dozivjela da je neka od tih radnica prijavi ustasama
zbog njenog pricanja.
Juna 1942. zapaljeno je veliko skladiste duhana.
Pozar je izbio u jednom magazinu gdje je bilo stotine vagona duhana. Danima je vatra tinjala, jer presovani duhan u listu kada je u balama sporo gori, a
nije se moglo gasiti zbog sabotaze na vatrogasnim
uredajima. u gasenju su ucestvovale ustase, domobrani i Nijemci, ali uzalud. Izgorjelo je vise od dvadeset vagona najfinijeg duhana.
Doduse, posto je utvrdeno da radnice nisu krive
za poZar, sve su puStene.
187
�U fabrici se tacno znalo ko je ko. Medu 120 radnica Sezdeset i dvije su bile prisno vezane ia organizaciju, a jos oko trideset njih je dav~lo od sva~e
place redovno prilog za »Narod~u pomoc«. U partlJskoj organizaciji ih nije b1lo mnogo, 1 sastav se mtjenJao kako su !judi hili ;tgrofuvani i prim?r~vani da
se sklone iii bi bili hapsem. SKOJ )€ na]Vlse omasovljen 1942. godine, kada se za fabriku tra.Zila nova
radna snaga. Po nalogu Partije zaposlile st.i se neke
skojevke ucenice srednjih skola i tada ·ih je bilo ukupno dvadeset i pet.
U Duhanskoj stanici je sezonski radilo i po tri do
Cetiri stotine 'radnica, veCinom sa sela. I medu nj i~~
je pronalazena poneka koja j~ pristala da se bo~t 1
pomaZe, ali su one bile man]e o~raz.<:wane r.a~!11ce,
od kojih su pojedine bile pod ut)eca]em reltgt)e, a
neke i pod rukom ustaiia.
I u f.abrioi 'i u stanici ustaSe su ,ima1e sv,ojih .Jjudi,
i u :samoj upra;vl i na Celu tili ustanova.
Komunisti i skojevci su, medutim, uspjeli da stvore preciznu organizaciju rada za pokret.
Na prvom mjestu, posto je fabrika radila direkt.~o
za IstoC-ni front, izvedene su tihe sabotaZe, na v1se
naCina.
Najteze je bilo uspjeti da rad_nice proizvod<;, ~o
30.000 cigareta svaka, jer su one sto su bt!e V]estt)e
mog]e da upakuj-u i otpreme i po sezdeset,, pa. i j)O
sedamdeset pet hiljada cigareta na dan. Posto 1m Je
zarada zavisila od · uCinka, nij e bilo lako pnct 1m i
uvjeriti ih da treba manje da rade. Pa ipak: uglavnom se uspijevalo, i radnice su Zrtvovale vecu _za;adu. Ali to su ustase lako prozrele pa su na kl]ucna
·radna mjesta postavili svoje povjerljive radnice, kojima je ubiljezavano da su uradile vise nego s_to su
zaista proizvodi!e samo da one druge nat.JeraJU da
188
prebacuju norme. Poku8avalo se i prijetnjama. Direktor fabrike je odrfuvao i posebne sastanke i pri"
jetio govoreci da je fabrika duzna da salje stotinu
devedeset i pet miliona cigareta na Istocni front, a
da »komunisticki banditi« to sprecavaju.
Kvarenje masina, sipanje pijeska u njih i sitnog
stakla medu remenje cinilo je svoje. A kada je stigla
]edna nova masina radnici su dugo otegli montatu
a. ~ati~ kad je hila spremna za puStanje u rad, izva~
dllt su lZ nje neke sitne dijelove i ona nije proradila.
Tek poslije reklamacije fabrici, rasklapanja i ponovnog sklapanja masina je proradila, ali je prekid bio
dosta dug. Masine su i kvarene namjerno, ali samo
one na kojima su radile radnice sto su bile naklonjene ustaSama. MaSine naSih radnica, medutim nisu
kvarene jer bi radnice bile uhapsene. No i be~ toga
uvijek je bilo dosta masina na opravkama, i to dugotrajnim.
Posebno je dobro bilo organizovano iznosenje lijekova i sanitetskog materijala iz fabricke ambulante.
U njo_j je radio clan Partije Mujo Kapetanovic, radnik koji je odmah po dovozu posiljke lijekova javljao
o tome rukovodstvu Partije. I odjednom bi se mnoStvo radnica »razbol,ielo-« i traZilo pomoC u amhulanti. Pisani su, naravno, recepti svima >>bolesnima-t-t i
posiljka lijekova bi »planula«. Recepti prema koji~a
nije bilo lijeka u toj ambulanti predavani su organizaciji da bi se na njih uzeo lijek u apoteci u gradu:
Sve radnice bi primljene lijekove u toj ambulanti odmah predavale »vezi«, a potom bi lijekovi hili iz iabrike izneseni pod sjedistem fabrickog sluzbenog automobila, Sto je redovno omoguCavao fabriCki Cinovnik
Fadil Kurt.
Na isti naCin su otpre.mane iz fabrike i veCe poSiljke cigareta. »Dizanje« cigareta bilo je dobro organizovano iako ni to nije bilo lako, jer su osobe koje su
189
�pregledale radnike Cinile premetacme c:'k i kad se
islo u zahod. A kad se napustala fabnka cesto su. rad:
nice svlacili do gola ako je bilo ma kakve sumn]e, th
samo »·za probu-«.
,·
Zato je medu pregledacima trebalo pronact bar
jednu osobu koja ce posiljke prepust;ttt. Za to Je odredena Mida Cadra, partijski funkciOner u fab,;:1c1.
Trebalo je da pronade bar jednu takv~ pregl<=<;~acteu.
Uspjela je. Dogovorila se s jednom postenom zenom,
Bulsom Biseevickom, ; ona je pristala da kad pregleda radnike po potrebi >>zatvori oCi. . . , da ]OJ ruke; ako
napipaju cigarete prilikom pretresa, to ~I?-e os]ete«.
Stavise, Mida je svakog dana kazivala Bulst ko)a radnica koliko cigareta nosi za borce u odredu, ~er J€ trebalo osigurati da preko te veze druge radmce ne tznose cigarete za sebe.
Cigarete nisu izno5ene iz fabrickog kruga .odmah
po pregledu. One su slagane na od~ed~_;wm m]es~u, a
Mujo Kapetanovic ih je opet pod s]ed1st~;n fabrtc~og
automobila prenosio u partizansko sklomste, u ducan
Ahmeda Demiroviea.
U januar.u 1943. godine radnica Fabrike duhana
Marica Cvibkovic slavila je rodendan. B1lo se. okup1lo
viSe njenih drugarica i drugova iz ZaJ;uma, ~dJe. l". o':a
bila sekretar SKOJ-a. Jedan mlad1 clan pr!ffi1J~tlo ]€
kod Marice na vidljivom mjestu nekakaV: tekst 1Z Btltena, pa joj je uzgred rekao da je na]bO!Je date. stvari, ako joj ne trebaju, nekom odnese 1h da spall.
Nakon dan-.dva Marici taj sav]et pade na pa;net,
i ona uze da pogleda sta joj ne treba. i da spal]UJe:
Pronasla je i jedan spisak omladm~t 1 o~lad~n~ca.'. 1
ucini joj se da je i to opasno drZatl~ a post~ ]OJ.. nt]€
bilo potrebno - j to je spahla. All Jed~;' matertpl o
istoriji Komunisticke partije Jugoslav1]e, ptsan rukom (ne njeriom) poslije dva dana ponese u fabnku
da ga nekom preda.
190
Na glavnom ulazu u krug f.abrike Maricu je iznenadila usta.ska policija. Pretresla je radnice, sto nikada do tada nije cinila.
Marica nije imala kud. Nasli su joj materijal u
njedrima, jer nikako, ni na koji nacin nije mogla da
ga sakrije ili baci. J edan od ustaskih povjerljivih !judi
u fabrici uze papire i odnese ih u fabricku direkciju,
a ubrzo potom su Maricu odveli u direktorovu sobu.
Tamo su bili sef policije Roko i jos dva talijanska oficira.
Roko je odmah poceo ispitivati otkuda joj materijal.
Marica, inace vrlo otresita i hrabra djevojka, kao
s nokta mu odgovori da joj je to podmetnuo taj ustaski fabricki povjerenik. A imala je i dobre podatke
protiv njega, jer je prije rata bio rezimski covjek u
finansijskoj strazi, pa je, iako je bio Hrvat, eak iiiao
na Oplenac da se pokloni kostima kralja Aleksandra
nakon marseljskog atentata.
- Ovaj covjek, koji je to meni sada podmetnuo
- rece Marica policajcu - zeli da se varna ulize, a
prije se kao Hrvat klanjajuci se moStima kralja Aleksandra ulagivao kralju Petru. Sada mu je potrebno
da se varna dodvori, i podmetnuo je ovo meni, Cime
hoce da osvoji i vase povjerenje. Ja sam postena Hrvatica i on j e bas mene nasao da me optuzi kod vas.
Ta odbrana nije »Upalila«. Agenti Trbonja i CvitanoviC su odv-eli Maricu u zatvor.
Sve radnice i radnici Sto su bili prisutni iziSli su
bez rijeci, nijemo, i ispratili mladu i lijepu djevojku
tuZnu, jer nije bilo sigurno da Ce se Ziva vratiti.
U policiji su Maricu pretukli. Uhapsenice su je
polijevale vodom nekoliko puta ,; dovodile svijesti. Ma-
191
�rica je ostala pri prvom iskazu - da joj je materijal
podmetnut. Upucena je u Sibenik, na ta!ijanski sud.
Odveli su je u transportu koji je sveeano iz Mostara
ispracen. Osudena je na tri godine robije.
Ustaska obavjestajna sluzba je na svaki nacin nastojala da prodre do rukovodstva Partije u fabrici. Narocito je pracen rad Mide Cadra. Direktor fabrike je
cak pozvao njenog polubrata i zaprijetio njemu i cijeloj porodici da pripaze na nju. Prema policijskoj
od!uci, Mida je tada napustila fabriku.
Izgleda da je ustaska policija pratila neke ilegalce,
i jednog dana je policijski kombi »<:rna marica« stao
pred Hamidinom kucom.
J edna zena iz susjedstva, medutim, vidjela je vee
izjutra toga dana Midu kada je nekud otisla.
Iz naklonosti prema borbi ta obicna zena, Midina
susjeda, smatrala je svojom dufuos6u da hitno nade
nekoga, bilo koga, ko ce Midi javiti da je u kuci cekaju usta5e.
Susjeda nije bila povezana ni s kim u pokretu,
ali je znala jednog djeeaka koji je poznavao Midu.
Kao bez duse je potreala da ga trazi. Srecom, nasla
ga je, kazala mu da Midu cekaju usta5e i da je mora
naCi i o tome je obavijestiti.
Djeeak, koji je imao dvanaest godina, pojurio je
da trazi Midu po gradu. Uspio ju je pronaCi i 'Sprijeciti je da ide u svoj stan. Tako se ustasama izjalovio
taj pokusaj da je uhapse.
Mida se odmah prebacila u jednu znanu joj tajnu
partijsku bazu u Hadroviea basti. Tu je tada bio Dzemil Sarac. Pomogao joj je da 'Se skloni iz Mostara u
Capljinu.
Kuriri su proveli Midu do sela Rodoea, odakle je
odvedena vozom u Capljinu. Tu je susrela Olgu Marasovic. Mida se zatim jednom njemackom vojnom
kompozicijom vratila u Mostar. Opet je otisla u bazu
iz koje je krenula. U njoj se ponovo sastala sa Olgom,
koja joj je predlozila da pokusa da ostane u Mostaru.
Ali kako ju je gonila policija, dogovorile su se da ipak
ide iz grada na oslobodeno podrucje.
Stigla je u Jablanicu. Nasla je Omera Keviea i uz
njegovu pomoc otisla dalje, u prozorski kraj. Olga je
produzila u Vrhovni iftab, koji se tamo nalazio, a Mida
je astala kao politicki radnik u Ramskom partizanskarn odredu.
Tek u novembru 1944. godine, pred samo oslobodenje Mostara, ustase su uspjele da pohapse vise radnica i radnika iz fabrike koji su im bili sumnjivi. U to
se umije8ala i vjesta obavjestajna sluzba Gestapoa.
Ustase su dovele gestapovce i pocele prozivku. Odvukli su u zatvor Stoju Palameta, Hatidzu Santic,
Pembu Kazazic, Abidu-Bibu Bijavica, Camilu Hadziomerovic, Slavku Kasikovic, Bosu Gambelic, Andu
Konjevod, Kseniju-Seku Vasiljevic, Desanku Barbarez i nekoliko muSkaraca.
Vecina tih osoba j e sprovedena u zagrebacki zatvor i u logor. Dvoje od njih se nije vratilo. Treci za193
192
�tocenik je od posljedica mu~enja po povratku iz zatvora umro.
Tako je taj kolektiv zena i djevojaka - radnica,
koji je postao poznat ]os od davnih dana, iz 1906. godine, po svojoj borbi, osvjetlao ·obraz easno izvrsivsi
patriotske duznosti u revoluciji.
OTPOR U ZICAMA
Vee hiljadu devetsto cetrdeset trece godine neprijatelj je pomalo postajao svjestan toga da su zene izvanred.no vaZan Cinilac u ilegalnom radu u Mostaru,
i zato je poceo sve cesce da ih hapsi. I zene su, iako
u manjem broju nego muskarci, stigle na spiskove
sumnjivih ustaskoj i okupatorskoj vlasti.
Sve vise zena je odvodeno u logore - jedne u ustaske, druge u talijanske, u Italiju.
U ustaskim logorima
Malo se Z€na, kao nekim Cudom, izvuklo iz ustaSkih logora. Najvise ih je stradalo u logorima smrti u
Staroj Gradiski, Jasenovcu i drugim mucilistima, ili
su poslije hapsenja ubijene bez suda i presude kao
Raca Gnjatic-Ivanisevic i Hajrija Basagic, ili su pak
javno objesene kao Darinka Bitanga.
Iz logora se vratila ziva i Sevleta Islamovic. Znala
je priCati o strahotnim muCenjima, kazivati svoja sjeeanja na drugarice s kojima je bila u mucilistima.
Sevleta je uhapsena i odvedena u logor u jesen
1942. godine. Najprije je odvucena u ustaski zatvor
u Sarajevo. Tu su pristizale uhapsenice i uhapsenici
i iz drugih krajeva. Zajedno sa Sevletom bi4t je u
z.atvoru i Semsa Sisirak-Kajtaz. Ostale su tu oko mjesec dana, a zatim je dvadeset i osam drugarica i oko
194
195
�stotinu muskaraca jednim transportom odvuceno u
logor u Staru Gradisku. Sevleta je _ostala. u logoru
vise od godine dana. Koncem 1943. Je usp]ela da se
Ziva izvuCe iz tog muCiliSta.
Kad je Sevleta dovedena u logor odmah joj je dosla -Mostarka Bosiljka-Bosa Konjevod, zena koja je
uhapsena posto joj je sin postao partizan. C':la j2
da je dovedena neka Mostarka, pa je odmah dosla da
je vidi.
..
. .
Sevleta se sjeca i Mostarke Anke Att.1as, koJU Je
zatekla u Staroj Gradiski. Anka je tako lose izgledala
da je Sevleta nije mogla da pozn":. ~ijedno je iz~le
dala, ispijena i omrilavjela do kraJnJe m]ere. Pncala
je kako je preboljela tifus, a kad se i Sevleta razboljela, Anka je od usta otkidala pa njoj donoslla poneku mrvicu hrane.
Zivot u logorima je opisala partijska radnica Dana
MiliCevic Mostarka koja je prezivjela veo.ma mnogo,
toliko da' bi se lako mogla napisati debela knjiga.
Njena sjeeanja su svjedocanstva ne samo o zenama Mostarkama nego i o najistaknutijim mostarsktm
komunistima, koje je susretala u zatvorima i logorima i bila i svjedokinja i ocevidac njihovih potresnih
pogibija. Njena uzbudljiva pdca je i o tome _kako je
cudom ostala ziva i kako su ]e tek 1945. godme partizani zamijenili za nekog ustaskog o·ficira koji je bio
zarobljen.
Evo Danine price:
,Uhapsena sam u Mostaru 28. jula 1941 .. _go~iin~.
U mostarskoj policiji sam dozivjela prvo stnJelJanJe
komunista u Mostaru, kad su ubijeni Slobodan Vukovic, njegova majka Zlatka i J u~uf Cevro, tada sekretar Mjesnog komiteta KPJ. Os:m toga, _mas?vno :>dvodenje i ubijanje Srba i JevreJa ostavlJalo Je mu~a~
utisak na nas zatvorenike. Nasi mucitelji su posta]ah
196
sve razdrazivljivi i neumorniji u njihovom zlostavljanju. J edno od mjesta na koja su dovodene nove
Zrtve hila je bivSa osnovna Skala ~:-Kraljica Marija«.
U nju su dopremani !judi iz krajeva pocev od Dubrovnika pa duz cijele juzne Hercegovine. Jedne noCi,
poSto su mnogi od nas naj!prije preml.aCeni, vezani
smo Zicom po dva zajedno i na otvorenoj pruzi izmedu gimnazije u Okruznom uredu (sada Dom zdravlja)
ukrcani u vagone i otpremljeni u Jablanicu, gdje je
bilo pripremljeno mjesto za ubijanje.
Iako smo u Jablanici odvedeni u najvecoj tajnosti,
istoga dana je mostarska partijska organizacija, preko
rodbine odvedenih, uspostavila vezu s nama. ProCulo
se da cerno biti likvidirani, odnosno ubijeni elektricnom strujom.
Ustase su bile prave zvijeri. Svako je od njih bio
vlast i svako je rnogao da od zatvorenika radi sta hoce.
Pred strijeljanje su izvodili zatvorenike na zid i prisiljavali ih da pjevaju pjesrnu koju su ani odabrali.
Pod pritiskorn gradana pojavili su se Nijernci kao
naSi ~>spasioci...:. U pali su u logor i uCinili pritisak na
ustaSe traZ-eCi naSa imena i brojno stanje u logoru,
koje, medutim, niko od ustaSa nije znao. Nijemci su
oti.Sli, a nas su iste veCeri ponovo povezali Zicom, strpali u zatvorene vagone ·i otpremili Cak u GospiC.
Na jeziv prizor smo naiSli u gospiCkoj kaznionid,
gdje srno zatekli rnasu !judi. Ustase su postavile cet.iri
ili pet redova veoma dugih lanaca cijelorn duzinom
kaznionickog dvorista, i naredili su da dva po dva zatoCenika muSkarca stanu pored lanca, pa su im Zicom
vezali ruke i privezali ih za zeljezni lanac. Stajali su
zajedno sin sa ocern, brat sa bra torn, prijatelj s prijateljern. Poslije su ih tako vezane pokrenuli, u ogromnirn kolonarna, na posljednji put, koji je vodio 'do cuvenog Jadovna u Velebitu. Tu su ti jadni ljudi zavrsili
svoj zivot.
197
�Zene nisu odmah ubijali, vee su ih odvodili kao i
nekoliko starijih muskaraca ko.ii su bili dovedeni zajedno s porodicama.
Tu sam srela i Rudu Hrozniceka, poznatog komunistu i revolucionara iz Mostara, i Miju RajiCa, pekarskog radnika takoder iz Mostara. Nisam mogla s
njima razgovarati, ali mi je Rajie u prolazu rekao da
se tako veze na lanac i narod vodi svakog drugog dana
i da je vee nekoliko transporia iz Hercegovine proiilo
kroz tu kaznionicu.
N as su docnije odveli u jevrejski sabirni log or na
neku tzv. ovcarsku stanicu. I tamo smo zatekl! ogreman broj muskaraca, zena i djece. Tu. je bila samo
jedna stala, u koju je mogao stati mal! broJ l]ud1, a
ostalo je bilo pod vedrim nebom. Hranu su sam1 medu
sobom dijelili sta je ko imao i taka opsta]ah. _Nekl od
nas nismo imali niSt.a, pa bi nam drug1 ponesto dah,
otkidajuCi od svog zalogaja koji ni sami sutra nece
imati.
Najgore su nam bile noCi, ~e~ smo bili veoma ~l. .abo odjeveni, a skoro svaku noc ]€ padal": hladna klsa:
No nismo se smjeli pomaCi s mjesta, a n1smo se 1mah
ni gdje skloniti fuk i karla bismo se sm.ieli kretati.
Svakog dana su ustase dovodile nove grupe !judi.
Poslije su pocele da odvode grupu po grupu, u nel?oznatom pravcu. Ljudi su nagadali da 1du na ~ag 1l~ u
neki drugi logor, ali niko nije znao kuda se. 1de . B1lo
nam je, svima, s.asvim jasno jedno: da se vise n1kada
neCemo vidjeti.
I na nas je dosao red. Strpali su nas. u kam!on i
odvezli preko Velebita. Spustali smo se mz v:'leb1tsku
strminu k moru. UstaSe su iznenada zaustavlle 1 vratile nas na Jadovno. Nije nam bilo jasno zasto su nas
vodili dalje kada su sve ostale tu pobili. Neko nas je
od tamosnjih seljaka koji su se vraeali sa nekog zbora
198
obavijestio da ee Talijani za koji Cas stiCi ovamo i da
su nas ustase zato vratile natrag.
Pala je hladna i tamna noc. Zatvorili su nas u
jednu stalu. Do nas, u drugu stalu, zatvorili su muskarce koji su ranije bili s nama. Ustase su stalno navaljivale u stalu u kojoj su bile zene. Nastala je neravnopravna neljudska igra i borba zvjerstva i divljih strasti s nemoCnim i nezaStiCenim Zenama i djevojkama. Reflektorom su setali po stali, ina kojoj zeni
bi se zaustavio snap svjetlosti, trazili su da izade van.
Starije zene su skrivale mlade, ali ustase su pocele
silom da vuku djevojke napolje. U svojoj odbrani drugaric.a Bojka Grahovac iz Stoca udarila je jednog ustaBu, a on je zauzvrat tukao sve od reda.
Te strasne noci su odveli muskarce iz druge stale.
Sutradan ujutru su stvarno poceli da stizu Talijani.
Nas .su ustase brzo ukrc.ale u kamion i odvele na gospicku zeljeznicku stanicu. Tu smo nasli pune vagone
zatvorenika s kojima su ustase bjezale ispred Talijana. Tu sam vidjela prezivjele Jevreje iz logora na
Pagu, medu kojirna je bio u Mostaru poznati Herman
Altkorn, zvani Hodza, rudarski radnik i sindik.alni
funkcioner. Rekao mi je da su svi Mostarci koje on
zna, medu kojima su bili moj otac, Rade Bitanga, Vaso
Tosie i drugi, ubijeni u tom logoru.
U dobra zatvorenim vagonirna vozili smo se cijelu
noe ne znajui'i kud idemo. Ljudi koji su poznavali taj
kraj rekli su prilikom iskrcavanja iz vagona da idemo
u Jastrebarsko. T.ako je i bilo. Tamo smo stigli 17. i
18. avgusta 1941. godine. U logoru je bilo ljudi sa svih
strana, medu kojima velik broj zena iz Hercegovine
Ciji su muZevi, sinovi, ili oCeVi veC hili po-bijeni. Zajedno, Zene i muSkarce, strpali su u jedan Zitni magazin.
199
�Tu sam se ponovo srela s Rudom Hroznice~om i
Mijom Raji6em, koji su me upoznali sa zatvoreniCom,
clanicom Centralnog komiteta KP Hrvatske Ankom
Butorac i Macom Grietic, hrvatskom komunistkinjon:',
i sa drugim drugovima i drugaricama koji su od~am~
je bili na robiji. Oni su Sofiju Bak~ric i mene pnm1ll
u svoju sredinu, koja se u strogoJ Ilegalnostt zvala
>>Kolektiv..;<.
Logar nije bio ograden. Niko od ustasa nije znao
koliko zatvorenika ima u njemu i ko su om. P1tala
sam Rudu sta cekamo, misleci na bijeg. Odgovorio mi
je: >>Nije direktiva<<.
Nisam znala ko je trebalo da izda tu direktivu.
Mislim da je mogao pobjeCi. manji broj kom~nista.
Oni su, medutim, kasnije svi nasli smrt u StaroJ Gradiski i J asenovcu.
Nakon desetak dana boravka u Jastrebarskom taj
Iogor je rasformiran. Zatvorenike su odveli u druge
Iogore': u Jasenovac, KrusCicu, K?privnicu i dru!ldje.
U Koprivnicu je otpremlJen manJl broJ nas. Ina~e su
tamo odvedeni uglavnom Hrvatt. Tu smo ostah sve
do januara 1942. godine, kada je i taj logor rasformiran a nas su odveli u Jasenovac. Od prvog rlana mog
hapsenja sa mnom je bila Sofija Bakar}c, tip?grafska
radnica iz M·ostara, ko]a se 1 na saslusan)U 1 sve do
njezine tragicne smrti sjajno drfula.
Iz koprivnickog logora su pobjegle Anka Butorac
i Maca Grietic. U pripremi bjekstva ucestvcwali smo:
Sofija Bakaric, Rudo Hroznicek, Ruzi"": Markotic (iz
Splita) i ja. To je odlicno izvedeno. SoftJU 1 mene su
5. januara 1942. godine otjerali u Jasenovac, a Rudu
u Zagreb. U Jasenovcu smo. bili u samici .:r;ekoliko
dana, a poslije su nas otjera]I u Staru Gradtsku.
U Staroj GradiSki smo ponovo sreli drug~r~ce . s
kojima smo se rastajali u ranijim logorima, ah 1h J€
200
sad bilo veoma malo. One su nam pricale o strahotama koje prezivljavaju i koje nas cekaju.
·
U wbi broj 17, koJu su ustai§.e zvale ·»Soba sigurnvsti"'"', svake noCi su usta.Se iklale ljude sve dok se ne bi
umorile. Tada bi pozvali grobare, takoder zatvoreni-·
ke, da odnesu Jeseve. Nakon pokolja bi kao zvijeri
usli u bilo koju zensku sobu i Judackim glasom nare-·
divali da se svaka zena otkrije kako bi mogli odabrati
koje ce cistiti sobu broj 17, iz koje se krv prelijeva
preko praga u hodnik. Naravno, i one su prije zore
bile ubijene.
Jos strasnije je bilo slu8ati zene i djecu zatvorene
u samici bez vade i hrane i osudene da taka umru.
Dijelove tijela su otkidali jedno drugom, Judacki urlikali i dozivali u pom<:>c, ali im niko nije dolazio. Postepeno su se stisavali njihovi glasovi i gasili zivotL
Mnogi od njih su i poludili u tom paklu.
J ednog dana, kad nas je ustasa vodio u krojackw
radionicu, dok smo prolazili pokraj grupe muskaraca
koH su Cistili" snijeg s puta, neko me zovnu imenom ..
Krisom se okrenuh. Poznala sam Rudu Hrozniceka ..
Vise nije licio na sebe. Upitao me je imam Ji limuna ..
Bila sam svjesna da trazi potpuno nemoguce, ali mi'
je bilo veoma tesko sto nisam imala. Nismo se vise
mogli vidjeti. Sredinom juna te godine zatvoren je u
samicu sa jos nekoliko drugova i osuden na smrt gladu. Dvadeset osmog juna, kada je strazar otvarao vrata da se oCisti samica, odnosno Celija, oni su, izbezumlj eni od gladi i zedi, navalili na njega i posli u susret
smrti da bi okoncali sebi muke. Rudo je pao pogoden
metkom ispred kapije muskog !agora. Medu zatvorenicima je bio licnost koja je ulivala hrabrost svakom
covjeku i snagu da izdr2i i najgora mucenja a da ne
padne u iskusenje da poklekne. Bio je olicenje cvrstine i drugarstva.
201
�Godinu dana kasnije, nakon najsvirepijeg zlostavljanja, ubijena je i Mostarka Sofija Bakaric, prkosna
i gorda omladinka. Izdvojena je od nas i zatvorena u
samicu. MuCili su Je iz dana u dan tri mjeseca, a ona
je pjevala. To je ustase jos vise razbjesnjavalo. Trazila je od nas da joj <)_mogucimo da oduzme sebi zivot,
jer su joj muc<!nja bila dojadila. To nismo mogli uciniti. Rekla je da ce nam dati znak kad je povedu na
gubiliste. To je i ucinila. Bacila j€ kroz prozor rublje
koga se mogla na brzinu osloboditi. Na skoro isti naCin je ubijena i Mostarka Fatima Brkic-Velika, medicinarka iz Mostara. Ona je stavljena u samicu iz
koje niko Ziv nije iziSao.
Mene su iz Jasenovca ponovo vratili u Gradisku
1943. godine ...
U ljeto 1944. godin€ nastala su medu ustailama
pomjeranja i komeilanja. Poneki od izrazitih ko!j.aca
je nestajao iz logora. Nasa drugarica Marica Bogdan·,
koja je hila Cistacica u prostorijama gdje su stanovale
ustaSice, sakrila se u orman .u sobi u kojoj su ustaSice
odr2avale sastanke, i doznala njihove planove o spremanju za bijeg pred partizanima, s tim sto ce prvenstveno da likvidiraju logor.
J€dnoga dana u novembru, ne znam Cijom odlukom, spremao se bijeg. Svako od nas je dobio zadatak. Marica Pataki i ja smo imale da svezemo ustasicu koja nas je •cuvala. Muskarci su imali druge zadatk€, u vezi s pribavljanjem oruzja. Ova.i drugi posao trebalo je obaviti sutradan u 16 sati. Ali i ustase ·
su se te noci pobrinule, iako nije bila otkrivena nasa
namjera, da prepolove bro.i zatvorenika - pobili
su ih.
Pocela je likvidacija logora prema ranijim ustaskim namjerama. Dvadeset i cetvrtog oktobra 1944.
muskarci su stajali na dvoristu dva po dva u redu.
202
Taka su ih izvodili van !agora, iza zida, gdje su bile
iskopane rupe i tu su ih ubijali bez pucnjeva. Ustase
nisu viSe Cekale noC. Nas je bilo dOsta, a vremena
malo. Rat se blizio kraju.
U tim rupama je naden i Rade Piceta iz Mostara,
prepoznat po zatvorenickoj karti. Mi zene u krojackoj radionici koje smo joS ostale Zive, prebaCene smo
u Lepoglavu, zaj.edno sa radionicom. Dva mjeseca u
Lepoglavi bila su teska. Koljaci koji su nesto ranije
nestali iz Stare Gradiske naSH su se tu na novom zad.atku. Svake nod su klali !jude u prizemnim celijama. NoCi su nam bile duge, straviCne i besane. Ustase i ustasice su javno govorile pred nama d.a ubijaju
partizane, ali tih H·partizana<< bilo je puno. Taka su pod
imenom
)-~partizan..:--<
po:klani svi naSi drugovi i druga-
rice koje su se zatekle u tom zatvoru. Tu su ubijene
Dika Hadzic i Fatima Balta iz Mostara i mnoge druge cijih se imena ne sjecam. Nas dvadesetak je zamijenjeno od strane partizana. Ja sam zamijenjena 15.
januara 1945. godine u Pisarovini kod Karlovca sa
jos cetrnaest drugova i drugarica za ustaskog oficira
DZala.<--<
K•ko se sj e6a Dana Mi1i6evic, poc<etkom 1942. godine u logor u Staru Gradisku dovedeno je jedno mostarsko djevojCe iz Sarajeva, Narcisa CemaloviC, uCe-
nica sedmog razreda gimnazije u Sarajevu. U logoru
se odmah priljubila uz Mostarke i s njima dijelila
dobra i zlo.
-: Zbog njenih osobina bila je miljence nase grupe
ta m1rna, poslusna i druzeljubiva d.jevojka, gotovo
djevojcica - kaze Dana.
Narcisa je ostala ziva. Izvukla se iz logora poslije
~odm':'. dana zahvaljujud ocu i njegovim vezama, koje
Je trazw na sve strane da bi spasao svoje dijete.
Ona se sjeca svih Mostarki, a najvise joj je tad.a
omilela Hana Kolukcija, s kojom je isla u osnovnu
203
�skolu i bile su prijateljice. N asle su se, tako, u zloglasnom logoru. U ljeto 1942. godine Hana je zatvorena u kulu, a Narcisa ju je susrela u dvoristu. Prilikom susreta Hana joj je rekla da je zarobljena kao
partizanka. Narcisi nije bilo drago sto je Hana u zloglasnoj kuli, gdje su bile radionice: krojacnica i perionica rubljg, Jer u kulu su ustase dovodile zene na
rad, ali kad bi se ona prepunila, sve su likvidirali pa
je iznova punili. Tako je jedne veceri kad su ustase
cinile takav pomor i Hana poginula.
Iz logora, koji se nalazio uz Savu, zatocenice su
gledale u planinu Kozaru i docekivale pohvatane kozaracke porodice. Muskarce i zene. oceve i majke ustaw su djelimicno upuCivale i u Njemacku na rad, a
<:ljecu su prihvatale zatoeenic.e, medu njima i Narcisa
Cuvale su ih koliko su mogle i lijeCile ih od bolesti
·kojima su i same bile izlozene, narocito tifusu.
- J-edini zraci nade u zivot, u pobjedu, dolazili su
nam s Kozare, otud preko Save - prica Narcisa.
- Izg1edala nam je veoma blizu, neprekidno smo osluskivale artiljerijsku paljbu, vidale plamenove nocu
ik8!d su l<uce gmjele. Osjetile smo i v.rijeme ofanzive
na Kozaru, slutile da se dogada nesto izvanredno. Spavale smo odjevene, budne ocekujuci da partizani dodu
'i oslobode nas. A rezultat je bio ponovno dovodenje
:pohvatanih i njihove strasne price.
Mladic i njegtwa sestra
Stan Habibe Orucevic-Delalic bio je jedna od relejnih stanica veC samim tim Sto je u njemu stanovao
njen brat Salem Delalic, izvanredno aktivan partijski
radnik, sekretar Mjesnog komiteta SKOJ-a i clan Mjesnog komiteta Partije u Mostaru.
204
I
i·
I
I
i
Taj skroman tih1 osamnaestogodisnji mladi6 rna"
turant gimn~zije, yrisao je i svom profesoru Alojzu
Bencu, kOJl ]€ vee bw povezan s pokretom i zamolio
ga da u svom stanu pruzi utociste i tadanjem sekre~aru. Mjesnog komiteta KPJ za Mostar Dzemalu BiJed•cu. U profeso;ov_om domu, uz pomoc njegove supruge O~ge, b1lo Je Jedno od sjedista Antifasistickog
fronta zena u gradu.
U~abibinom stanu u Donjoj mahali bilo je citavo
s~lad1ste. Stlzalo je tu i po 300 kosulja odjednom, da
b1 se ]JOtom odn~silo, a oni koji su dolazili izgovarali
su lozmku: ,DaJte m1 spanak ... «, »Dajte mi prasu .. ,·«
J ednog dana je Salem, negdje oko juznog mosta
na_ N er~tv1, ad nekog talij anskog vojnika kupio jedan
p1stolJ •. neko je to opazio. Kupio ga je i donio kuci.
Ah pratlla ga je policija i uskoro - evo agenta TrboDJe, kOJl otvoreno re6e Salemu:
- Kupio si piStolj ...
. Agenti su sve p~etresli, ali nista nisu naS!i. Dan
pnJe otpremljena je veca kolicina robe a sanitetski
n;aterijal bio je dobra sakriven u uglu, 'gdje se nalazw vehk sanduk kao bunker. Salema su ipak odveli u
z:;tv~r, ali posto pistolj nije naden, i blagodareci raznrm 1ntervenc1Jama, .uspio se izvuCi.
•H_abib<: je,_ i'im su Salema odveli, pistolj sakrila u
nuzmk. B1la J_e :' vrlo teskoj situaciji, jer za sav taj
rad ntsu ~ai:, 1 n1su smjeli znati, ni njen muZ, ni
svekrva, n1 UJena zaova, koje su stanovale s njima.
Jednog dana pocetkom maja 1942. ·krenuo je Salem u Sarajev~. Nosio je vrlo va2an izvjestaj Mjesnog
kom1teta PartiJe o radu partijske organizacije u Mostaru. Tada su ona dvojica provokatora iz Sarajeva
putovala sa Saleroom, jer su isli natrag, u Sarajevo.
205
�Cr~~ legije. Jure ~':ar:~etic je b~jesan upao u celije i
trazw part1zane vrcucr r psuJUCi. Bio je tu i agent
Salko Pavlovic .. Upali su u Salemovu celiju ; navalili
da. ga tuku. Zahm su ga uveli u Habibinu celiju ; ba~rh :"'_Pod. Bio je gotovo mrtav. Habiba nije mogla
1zdrzah_~ povikala je: >&leme, oCi moje .. ·"'"'Nato je
FrancetiC udario nju cizmom u trbuh taka da se dmah onesvijestila i ostala u nesvijestl svu noc. N ~ke
z:"tv?rem.~e, Mostarke, pruZile su joj pomoe i povrahle Je u zrvot. Habiba je dosla k sebi.
Ljekar je saopstio Franceticu o Salemu:
- Gotov je ...
. J:::I~biba se jos nije bi!a odala da je Salemova sestra
Jer JOJ ]'€ Salem load je ono dijelio kruh bio naroCit~
dao znak da do smrti treba sutjeti da ne kaze da J·e
sestra.
Negdje oko Konjica zapocela je igra u kojoj su se
Vatroslav Vrdoljak i Silviie Kranjcevic otkrili kao
provokatori i Salema u vozu uhapsili. Odveden je u
Saraievo. Putovao je s legitimacijom i pod imenom
>~IvkoviC-<".
Krecuci na put rekao je Habibi:
- Aka se ne javim za dva dana kartom, znaj da
sam u zatvoru ...
Posta nije stigla karta, Habiba je posumnjala da
se nesto dogodilo. Kako je tada isla u Ljubuski, otkud
su oni rodom, njen otac Mustafa dao joj je dosta novaca i ona je s jednim stolarom iz Ljubuskog, Jusom
Sukalicem, otputovala u Sarajevo.
Kad se u Sarajevu pocela interesovati za Salema,
dosao je k njoj agent Salko Pavlovic i uhapsio i nju.
a Jusuf se vratio u Ljubuski neobavljena posla.
U zatvoru je Habiba zapazila da usta8e ne znaju
da je Salem njen brat, jer je putovao s laznom legitimacijom, i da su zakljucile kako je Salem kod nje bio
samo podstanar, pa su je kao njegovu stanodavku
uhapsile.
Dok je bila u zatvoru ,Cemalusi« jednom je Habiba ugledala Salema kako dijeli hljeb zatvorenicima.
Poslao joj je cedulju: »Bibe, ako ipak ostanemo zivi
dugujemo zivot sestri Fizi«.
U Sarajevo je, naime, bila stigla i druga Salemova
sestra Hafiza, napredna omladinka i ilegalna radnica
u Ljubuskom.
Ona je upotrijebila sve sile i novae da bi izvukla
brata i sestru iz zatvora, ali 1o nije bilo moguce.
I Salem i Habiba su prebaceni u zatvor ustaske
policije. Zatvoreni su u 6eliju do celije, ali ustase jos
nisu znale da su brat i sestra.
Poeela su stravicna saslusavanja. U to vrijeme su
ustase pretrpele tezi poraz na Romanij~, i komandant
206
.• Konac'?o, Habiba je odvedena u logor u Staru Grad1sku. Tu ]e ~sla POZJ?anice - Muneveru Mahic, uce~:ncu, rodom .rz ~Jubusk_~'~, koja je uhapsena u SaraJevu, Nunu r Arsu Mus1c, Fatimu Brkic, medicinarku, Azru. Grebo, Habibu-Bibu Harambasic i druge.
PoshJe dva mjeseca i Salem je sproveden u taj isti
lo!1?r. Munevera je. uhvatila vezu s njim, i zahvaljuJUCI tome Hab.r?a Je po.n.ekad uspijevala da po8alje
Salem:' !<oma~:hc h~Jeba. 1~1 glavicu luka, jer je radila
u kuhmJI .. Ah prrs]elo JOJ je kad je jednoj porodilji,
ne~oJ Ol!(r,_ dava~a tn kuhana krumpira, koja je ukrala 1;: kuhmJe ..B"': u to""; c~u naisla je ustaskinja Maja
B.uzdon. Opahla }e Ha,brb1 samar i odvela je zapovjedmku logora Majstorovicu. On je zacudo niJ. e za to
kaznio.
· '
'
.
Habiba ie vidjela Salema nakon 1ri-<.'etiri mjeseca
Je~?-om kada je kreCio logor. Ali ubrzo je ubijen ~
CVIJ<;tu mladosti, u devetnaestoj godini. Eva kako' J·e
to b1lo.
207
�J ednog dana ustase su pozvale Hajriju Kulenovic
da je puste iz logora. Kad su je toboze pustili da ode
Habiba je ugledala s njom na izlazu iz logora i Salema
sa ruksakom na ledima, kao da ide kuci. Bio je veoma
slab,, iznemogao. Ljekar je govorio da ne moze putovati jer je strahovito izmucen.
Na izlazu iz logora cekao je automobil. Hajrija i
Salem su usli u automobil, koji ih je, umjesto u zivot,
odvezao u smrt. Bila je to jos jedna svirepa ustaska
igra. Odvezeni su do jedne jame kod Gradiske kod
koje su ustase ubijale, i tu usmrtile i hrabrog sekretara mostarske organizacije SKOJ-a. To je bilo u jesen 1943. godine.
Uzalud je njihovca sestra Hafiza boravila dugo u
Zagrebu, i dalje nastojala svim silama da izvuce iz
logora brata i sestru. Salem, za koga su ustase znale
ko je i sta je, nije mogao ziv iziCi, ali je Habiba pustena kao njegova stanodavka.
U logorima u Italiji
Znatan broj Mostarki (i Mostaraca) camilo je u
logorima po Italiji. Oni su najprije bili zatoceni u Jugosla"rji, na otoku Mamuli i Prevlaci, u starim
memlji"im tvrdavama, a kasnije su otpremljeni u velike koncentracione Jogore u Italiji.
Vidjeli smo vee da .su mnogi mladi !judi, odnosno
s,j koji su bili zdraviji, <Jdmah po raspustanju logora
u vrijeme kapitulacije Italije, cim su stupili na tlo
Slovenije, postali borci slovenackih j.edinica u Sloveniji i da su osta,;li najbolje utiske na narod.
U italijanskim logorima se oeajno zivjelo. Glad,
nehigijenske prilike pod &atorima i u trulim barakama, bolesti, okruzenja Zi.com i fasistickim stratama
-to su bili zlokobni pratioci svakodnevnice. Sjecanja
208
�na zivot u tim logorima posebno u zenskom logoru u
Viscu (Visku) ne6e usahnuti ni u jednom logorasu i
logorasici dokle god hudu Zivjeli.
Jedna ad clanica Partije koje su prezivjele te !agore hila je Zora Keseljev,a, uciteljica iz Mostara, zena
koja je najvjernije opisala zivot u zatocenistvu. Njena
sjecanja su uzhudljivo svjedocanstvo ne samo o Zivotu u Zenskom veC i susjednom, mu&kom logoru, a
ohadva logora su hila partijski medusohno povezana,
a zatoCenice i zatoCenici su hili razvili sadrZajan politicki rad.
Eva jednog dij ela zapisa Zore Keileljeve:
,Negdje sredinom juna 1943. godine grupa zenskih logoraS;a sa Prevlake-Mamule transportovana je
u Iogar Visko kod Udina.
Taj Iogar u Visku je, po mom sadasnjem sjeeanju,
hio jedan ogroman prostor, kompleks zemljista, tacna
odreden, a muSki i ~enski dio bili su ogradcni Zicama.
Muski Iogar se sastojao od satora, a zenski od trosnih
haraka. Da se zimi u tim harakama zivjelo vjerojatno
je da hi mnogo zena pomrlo - nesto od zime, a dohrim dij elom od gladi.
Meni je iz Mostara hila poznato da je Zijo Seva
hio jedan od partijsk_jh radnika u gradu, da su Gaso
Ilic i Husnija Kurt hili clanovi Partije. Najprije sam
se orijentisala na njih, jer sam i sama hila clan Partije. Poslije nekoliko dana meni je Zijo saopstio da je.
u muskom logoru osnovana partijska organizacijaod ·
nekoliko clanova, da je on odreden za sekretara, da ce
GaSo IliC iii on, odrZavati vezu sa mnom u Zenskom
logoru..:..:,
Muski i zenski logor hili su jedan od drugog odvojeni dvostrukim redovima hodljikave zice, i sva sporazumijevanja su se morala obavljati preko tih redova
Zica.
209
�Zenski logor se sastojao od viS€ barak~, pa je tr::
balo.pronaci u svakoj baraci nekoga ko b1 mo~ao_b1tl
veza a to niJe bilo Jako. Iako se uspJelo da se 1 u zensko~ logoru osnuje narodnooslobodilacki odbor i da
ozivi skojevska organizacij.a koju su cinil.e mla~e Mostarke a i djevojke iz drug1h kraJeva, vecmom 1z Hercego;ine. Osnovano je sedam aktiva SKOJ-a.
Organizacija u zenskom Jogoru pocela i<; veli~e
akcije. To su bile citave pobune, osob1to usl]ed ~~~e
hrane. Bilo je izvrtanja kazana, protestne delega~Je
su odlazile u upravu logora i negodovale, r~sturani_ ~u
i citani leci i slui\ane radio-vijesti. Stampam maten]al
je stizao iz susjednog muskog logora. Cak je u toj logorskoj camotinji bio orgamzovan kakav-takav kulturno-zabavni Zivot.
U muskom logoru j e organizacija bila mn'.'go. s~a.
U njemu su postojale i organizovane VOJTI~. Jed1mce,
bataljoni i cete. Pribavili su bili i nesto .or;:zJa 1 uspostavili vezu sa oo:ganizacijom Komumstlcke par\!Je
Italije u Udinama i s odlicnom organ!zacijom bora~a
u koncentracionom logoru za slovenacke borce u bhzini. To je bilo moguce jer su muskarci odvodeni i
izvan logora na razlicne radove.
Zene su promatrale prilike u susjednom logoru, i
cim bi primijetile uza zicu okupljene Ziju Sevu, Husniju Kurta, Gasu Ilica i druge, znale ~u ~a se _sprema
klakva .akcija, jer su se uglavnom >)'<na Zl'Cl<-< mruSkarct o
tome dogovarali.
FaMsti su osjeeali da se u logorima nesto dei\ava i
radi, i neprekidno su upadali u nji~ i v:sm premetaCinu u b.arakama, istr.a:ZivralJi, sa:sliusavall 1 ,....hapslh-<-<,
U 1ogoru su postojali posebni zatvori, tzv. »skurice«. To su bile male usamlj<me barake u koJe su _zat:
varali logorase koji su bili sumnji~i ili su se istlcah
u protestima. To je bila kazna. U »skuncama« su zat-
210
vorenice ostaj.a1e odr,edeno vrijeme hez horane i vode,
a nije bilo ni pokrivaea.
Zatvaranje u te zatvore izazivalo je nove proteste
i akcije u logorima. Osim toga, organizacija se brinula
da se tim zatvorenicama doda nesto hrane. Ona se
morala baciN preko krova, je[' >J.!Skuriee-<-< nis.u iimale
prozora. I voda je spustana odozgo, preko krova, na
konopou.
Pred slom fasizma pojacane su u logorima straze,
ali su i zatvorenice imale svoje straZe i <>bavjeStajnu
sluzbu. Morale su biti na oprezu zbog mogucnih odmazdi, odvodenja i ubijanja zatvorenica pred slom, u
posljednji cas. U isto vrijeme, fasisti su osjetili i strah
pa su na mjesta gdje su dotle driali po dva-tri strata'"' postavljali jos jace straze.
BuduCi da se osjecalo da predstoji slom fasizma,
zene su se pocele pripremati za bjekstvo: sile su ruksake od cebadi, izradivale kape, priglavke i sve drugo
sto je bilo potrebno za odlazak iz logora kad dode do
rasula"<'<.
Uz Zoru Keseljevu jedna od najagilnijih politii'kih radnica u logoru bila je Radojka Krcmar. Ta je
zena pripremila i zapo·cinjala mnoge akcije, i u svemu
je bila prva.
Nekako sredinom avgusta 1943. godine proculo se
da ce fasisti logore rasturiti a zatvorenice predati policijama u onim krajevima iz kojih su i dovedene. Stoga su jednom prilikom izvedene snazne demonstracije, kojima su faSisti veorna iznenadeni. Odmah su sve
>->Skurice~~
napunili zatvoflenkima. Prije toga su »Skuuglavnnm bile >>:samoioe<<, .a sada ISOU u svaku ubacili po viSe zatvorenica, jer nisu imali dovoljno tih
>>samiea«.
rice~<
1
,
Fasisti su za sve vrijeme rata nastojali da vrbuju
zene za svoje spijune. Stoga se organizacija morala
boriti i protiv toga zla. One koje su postajale provo-
211
�katorke otkrivene su i kaznjavane. Na primjer, spijunku bi iznenada pokrili cebetom po glavi i potom je
dobro premlatile ada ona ne bi saznala ni ko je bacio
cebe na nju ni ko ju je mlatio.
Provokatorke su prepoznavane po paznji fasista
prema njima, po boljim uslovima Zivota, naroCito po
boljoj hrani s hljebom koji su ostale zatvorenice rijetko i vidjele.
Organizacija je preko svojih strazarki budno pratila kretanje svake provokatorke, i kad bi se one, jedna po jedna, pocele iskradati iz baraka ili bi skupno
nekud krenule, organizacija je s mnogo opreznosti i
paznje proglasavala vanredno stanje, jer se po tome
znalo da fasisti nesto istrazuju i da pripremaju represalije.
Tako je u logorima docekana i kapitulacija Italije.
Evo sta o tome kaze Zora Keseljeva:
»Odmah po kapitulaciji izisla je grupa od 80 drugova i drugarica iz logora. Poslije nekoliko dana putovanja naisli smo na partizansku patrolu. Dovela nas
je do staba slovenacke brigade ,Ljubo Sercer-«, u kojoj je nacelnik staba bio Mile Kilibarda. Poslije ~mo
rasporedeni po bataljonima i 6etama.Sercerove bng~
de. Od osamdeset boraca iz logora koJt su se dobrovol]no prijavili da ostanu u partizanima 35 je bilo Mostaraca a od toga broja sectam zena. Posto smo rasporedeni' u jedinice, najveci broj nas iz Mostara dobilo je
funkcije - bilo u ceti, bilo u bataljonu, Hi u partijskim org.anizacijama-<<.
Jedna grupa zatvorenika krenula je preko Trsta
prema Hercegovini. U njoj je .bila Dinka Prohaska.
Stigli su do Neretvanskog parttzanskog .odreda 1 ~tu:
pili u nj. Pred sestu neprijateljsku ofanZlVU prebacem
su naVis.
212
Jedna od prvih djevojaka koje su uhapsene i odvedene u logor bila je Zehra Kalajdzic. Mnogo gore je
prosla od drugih, jer je u logorima najduze provela.
Ona se sjeca:
~>U Mostarskom zatvomi 'Celovini' bila sam u samici petnaestak dana. Iz Mostara su nas odveli u tvrdavu - zatvor ,Lovrijenac', u Dubrovniku, gdje smo
zadrzani nekoliko dana. Odat!e smo prebaceni u ,kazbek', zatvor na Lapadu, u kome nije bilo pravih celija
vee Sll to bile neke supe bez poda, Lefule smo neposredno na kamenju. U jednoj takvoj supi zatekla sam
Dragicu Pravicu. Tu smo bile samo nas dvije. U susjednoj supi su bili muskarci, a medu njima i moj
brat Teofik i Dragicin brat Rade. Iz tog zatvora sam
sa bratom i vise drugova iz Trebinja prebacena trabak<U!om u luku Civ·;tanuove - Marche, u srednjoj Italiji, a odatle vozom u medunarodni Zenski koncentracioni logor Poilenzu kod mjesta Macerata u provinciji
Marche.
U Pollenzi je bilo dosta drugarica iz .Jugoslavije.
Osnovale smo ilegalne kruzoke za politicki rad. Vodila nas je drugarica Zora Marijevic, predratni komunlst iz Rijeke.
Nekoliko mjeseci poslije kapitulacije Italije medunarodni Crveni krst je pr-euzeo deportaciju zatvorenika. Stigla sam u Mostar tek u martu 1944. 'U putu sam
prelezala tifus. U Mostaru sam se povezala sa ilegalnom organi:zacijom u mvjoj Cetvrti sa druga:Hcom
Mevzetom Kreso i drugima, i izvr.Savala sam postavljene mi zadatke. Po odlasku moga oca u partizane,
avgusta 1944, s majkom sam s·e krila kod nasih partizanskih porodica«.
Te potresne priCe o stradanjima Mostarki u logorima samo su odbljesllk stradanja tih po:lrtvovanih zena i dio su velike borbe zitelja tog grada.
213
�U mostarskim zatvorima
U kucl Kurtoviea u Cernici odmah poslije kapitulacije Jugoslavije doneseno je vise karabina, metaka i
bambi. Izgradeno je tajno skloniste u sjenici, izmedu
dasaka i jedne drvene pregrade.
U tim poslovima je ucestvovala i Ilduza Kurtovic,
zena koja je uhapsena pocetkom 1944. godine. I ona
je bila u onom policijskom spisku koji je sastavio sef
pohdjte dr Soic i uputio vh\oj ustaskoj vlasti. Evo sta
Ilduza prica o tom hapsenju:
,J ednog dana, u samo svitanje, pocetkom 1944.
godine, dosli su po mene ,feld2andari' i agenti, njih
pet do sest, i odveli me u automobilu u Vladicinu kucu u zatvor.
Uveli su me u podrum i <Jdredili mi jedn<J mjesto
n.aredivsi mi da tu nepomicno stojim i gledam u jedan
mali nacrtani kruzic. Stajala sam nep<Jmicno i posmatrala taj kruzic dva dana i dvije noci. Bil<J je jo8
d<Jsta drugova i drugarica koji su tako nepomiC.no stajali. Vrlo cesto su d<Jlazili ag.enti, i to tiho, u earapama,
kako im ne bismo culi hod, i iznenada bi nas poceli
udarati nogama, sakama i pendrecima. Ponekad bi
nas udarali i glavom o zid.
Poslije jednog dana stajanja odveli su me na saslusanje u jednu gornju sobu. Prilikom sa.Slusavanja
bilo je prisutn<J pet-sest agenata i jedan g.estapovac u
ofidrsk<Jj uniformi. Ispitivali su me o partijskoj organizaciji i komunistima. Nista nisam priznala. Poceli
. su me samarati i udarati sakama, nogama i pendrecima. Stavili su me ,na tramv.aj' i mucili. (Uhapsenika
vezu uz jednu gredu kao na razanj, gredu po"oze izmedu dva stola i okr·ecu zajedno sa vezanim eovjekom
kao ra2anj tukuci mucenika).
214
Kasnije su me saslusavali jos dva pula. Uviejk su
mi postavljali ista pitanja. Nije mi poznato ko me je
odao. Ni danas ne znam na ciju sam dostavu uhapsena.
Poslije dva dana stajanja i gledanja u kruzic ubacili su
me u celiju broj tri. Tu sam bila s Fahrom Orman i
Dikom Hadzic. U njoj su me dr2ali dva ili tri dana,
a poslije su me prebacili u jednu vecu zajednicku celiju. Dok sam bila zajedno u 6eliji sa Fahrom ona je
plakala i pricala da je strasno muce. Kazala mi je i to
da je bila prisiljena prilikom mu6enja da govori ono
sto nije istina. Nju su vrlo cesto vodili na preslu8avanja, i tamo bi je zadrzali po nekoliko casova, a kad
bi se vratila srusila bi se u 6eliju od nemoCi i bolova.
u glavnom su noeu ispitivali i tukli zatvorenike.'
Mislim da sam bila 19 dana zatvorena. Moji roditelji su intervencijama uspjeli da me oslobode.
Nakon pustanja iz zatvora vrlo cesto ie dolazio u
nasu radnju policijski agent Cvitanovic. Pripadao je
ustaskoj nadzornoj sluzbi. Iznudivao bi od mene Zivotne namirnice i drugu robu koja se prodavala u
r.adnji, a niSta nije pl1a6ao. Ucjenj.ivao me je-:~.
Tog zloglasnog zatvora je dopala i Marica CvHkovic, radnica Fabrike duhana.
Uhapsili su Maricu, cstrpali je u policijsku >>maricu« i odvezli u VladiCinu kucu.
Zatekla je mnoge svoje poznanice kako stoje uza
zid.
Morali su tako da stoje i svaka je imala pred sohom ucrtan kriz ,u koji j.e mo•l"ala gledati. Nasli su jedno mjesto i za Maricu, i on.a je stala da gleda u i·ednu
tacku. Niko se nije smio ni pomaci.
Jedna zatvorenica je, iznemogla, naslnnila glavu
na zid. Zato su u samu ponoc agenti sisli iz zgrade i
odvukli strazara koji je i nju cuvao da ga kazne batinjanjem, jer nije pazio i jer je dozvolio da ta zena
tako nesto ucini.
Z15
�Zene su vodene na sasluSa.nja, tako i Marica. Izmucenim, zednim i gladnim punili bi usta solju radi jos
vece zedi. Zatim bi uslijedilo stavljanje »na tramvaj«.
Pred Maricu su stavili pismo koje joj je bio uputio
jedan clan SKOJ -a trazeci od nje savjet s kim da se
poveze kako bi USaO u sumu. Maricu je poznavao kao
sekretara partijske organizacije u sibenskom zatvoru,
otkud se s robije spasila poslije kapitulacije Italije.
Policija je p'smo uhvatila i istrazitelj ga je stavio
pred Maricu da ga cita.
Kad je proc,itala tekst odmah je rekla da joj je to
neko podmetnuo. »Dajte mi olovku i papir«- rekla Je
istraZitelju - >>i ja Cu isto takvo pismo napisati varna
pa eete onda i vi morati u zatvor, jer takvo pismo !llOZe svako svakom da napiSe . .. -«
I Marica je pretrpjela zestoko batinjanje kao i sve
ostale, ali je ostala pri svojoj izjavi.
Stavili su je u celiju bez prozora sa Ilduzom Kurtovic i Fahirom Orman-Cisic. Tukli su je i mucili i
dalje, ali ona nije popustala.
.
Na kraju su u jasenovacki Iogar tada upucene Bera Cemalovic, Fahira Orman-Cisic, Dlka Hadzic i Fatima Balta, a pustene su Ilduza, Marica, Mira Hacam,
Kevsera Tikvina i Tidza Santic.
U kuci komunista Hajrije i Fije Basagic, ciji je
brat Hido bio partijski radnik, od godine 1941. do
rasturanja te porodice koncem .1943, nalazili su utoCiste mnogi ilegalci. U njoj je duze stanovala Olga Marasovic, pa se tu dogodio i susret s policijom kad je,
u drugoj polovini 1942, u Mostaru, boravio Svetozar
Vukmanovic Tempo, iS!an Vrhovnog iitaba NOV i POJ.
Poslije pete ofanzive kuea je hila utociiite boraca.
Jedna od sestara koje su prezivjele rat. Fija Basagic-Ljubovic (umrla poslije rata) ostavila je opsema
.sjeeanja na zbivanja u njihovoj kuCi. Evo te potresne
price:
216
»Sjecam se dobro, bilo je lijepo avgustovsko jutro,
oko cetiri sata, kada nas je iznenada probudila lupa na
vratima. Bilo je to u zoru 20. avgusta 1943. godine.
Povirila sam na prozor i o:Pazila u dvoriStu mnogo uniformisanih Nijemaca, a jedan u civilnom odijelu. Nekoliko njih le2alo je na zemlji, ali su hili okrenuli
puskomitraljez prema vratima kuce. U isto vrijeme
ustala je i Hajrija. a ja sam sisla da otvorim vrata.
Cim sam ih otvorila opkolili su me i poceli me ispitivati neprekidno ponavljajuci ova pitanja: >·Da li je
tu Okrugla? Gdje je Traktor? Mora da su tu! Sigurno
su ovdje... « Dok su jedni mene hili opkolili, drugi su
odmah produzili gore stepenicama drzeci u rukama
pistolje i puske na gotovs. Poslije su naredili da se
obucemo moja sestra i ja, ali nisu dozvoljavali da budemo blizu jedna druge, vee su nas odvojili. U meduvremenu su sve ispreturali CineCi premetaCinu. Odnijeli su sve fotografije, pisma, knjige, bez obzira na
to da li su bile po!itickog sadrzaja, z&tim strucne knjige i slieno. Osim toga, odnijeli su sve dokumente.
Pitali su moju sestru Hajru sta je po 7.animanju.
Odgovorila im je da j e domacica, ali kako su prilikom
premetacine pronasli njen studentski indeks i procitali da je beogradski student, brecnuli su se i prigovorili: ,Jos beogradski student.. .' Udarili su joj nekoli·
ko samara. Civila koji je predvodio njemacke vojnike
ovi su (}S]ovljavali sa ,here Ekhart'. Sve iito su odvojili - knjige, dokumente, slike i ostalo - strpali su
u kofere. Nasli su .i nesto malo letaka - biltena koje
nismo hili uspjeli da rasturimo i neke Hajrijine pribiljeske, vjerovatno za zenski bilten.
Odvezli su nas automobilom u Vladicinu kucu u
zatvor. Po dolasku u zgradu onaj civil je naredio stra2arima da mene ndvedu u sobu broj tri, a Hajriju su
odmah odveli gore, vjerovatno na ispitivanje. Tada u
217
�celiji nisam nikoga zatekla. Bila je sva vlazna i mracna, bez prozora. Tesko sam disala,. Znam da su nekoga,
kad sam ja doola, odatle prebac1h u sus]ednu oda]u.
Nakon izvjesnog vremena, mozda oko dva sata docmje, cula sam kad se Hajrija vracala u pratnji straza.ra.
I nju su zatvorili, u susjednu celiju, a domalo sam cula kako pljuskaju vodom. po celiji, i vjerojatno ~o
njoj. Istovremeno sam cula uzdahe moje se.stre. Posh]e
dva dana, prilikom odno8enja k1ble, usp]ela san: da
vidim svoju sestru kroz spijunku. Stajala Je zgrcena
u jednom kutu. Izgledala je izbezumljeno. Pogledale
smo se, i od tada je vise niakda nisam vidjela.
..
I mene su odveli uskim stepenicama na gorn]1
sprat. Govorili su mi da ja mogu uciniti da puste moga brata i sestru, da imaju viSe spijuna u :ed?v1m~
pokreta da oni znaju gotovo sve, a zatlm p1tah da 11
znam ,Okruglu', kako joj je ime, ko je ,Feda' i jo8 neke
drugove, odnosno njihove pseudonime.
Posebno su mi nagla8avali da je u njihovim rukama moj brat Muhidin i da mu ~og:; pomoCi, kao ~
mojoj sestri, ukoliko budem govonla sto me budu om
pitali. Uporno sam im govorila. d~ je mo] br~t pogm':o
u brvatskoj vojsci. Na to me Je Je~an. od nph. udar1<;
bieem preko leda i ramena. Provoc1rah su me 1 na taJ
nacfn sto su ·pitali: ,Da li bi voljel.a vidjeti brata ?' Na to
sam im odgovorila, kao i ranije, da je on mrtav. Poslije toga su mi daLi jedan spisak aktivist": NOP-a ~a
ga ponesem sa sobom u celiju, pa ako ko]eg od nph
znam kao aktivnog da stavim kriZic pored njegovog
imena. Na tom p.apiru, veliCine viSe od polovine arka,
bilo je po prHici 20-25 imena i prezimena. Sjecam se
ovih imena sa tog spiska: nekog Segetala, o koJem su
me kasnije opel ispitivali, Ljube Bresana, Hamid:" Vuka, nekog od Brkic.a i drugih. Osim tih imena 1 prezimena bilo je nekoliko samo imena, kao: ,F'eda', , Traktor', ,Okrugla', ,Zuti' i viSe sene sjeCam. Ponovo s~
218
mi napomenuli da se predomislim i da mogu kucati u
svako doba. Odgovorila sam im da u onoj odaji ne vidim.
Prebacili su me u prostoriju broj pet. Ulazeci u
tu celiju opazila sam jednog covjeka kako sjedi
u jednom uglu. Izgledao je vrlo jadno - gotovo kao ·
mrtvac, jer je bio veoma mr8av. K.ad se pridigao vidjela sam da je bos. V rIa tesko se kretao, zapravo se
gegao, i bolilo ga je pri hodu. Imala sam osjecaj da j-e
tifusar. Jezivo je izgledao. Oci- duboko upale, i jedva je gledao. Odavao je sliku kao da je sav bio deformisan. Dugo ga nisam mogla prepoznati iako sam ga
od ranije znala. Bio je to Ljubo Bresan. Prosto drugi
cavjek. S njim sam provela u celiji tri dana, a cetvrti
dan predvece su ga nekud odveli s nekoliko drugova.i
drugarica. Tadasu prozvanaovaimena: Ljubo BreSan,
Muhidin Bai\agic, Hajrija BaSagic, Cimba Cema!ovic
i Haso Fazlinovic Zuti. Te su osobe nekamo odveli. To
znam po tome sto sam aula zvuk motora kamiona ili
automobila.
Dok sam bila u celiji zajedno sa Ljubom Bre8anom,
nakon upoznavanja govorio mi je izmedu ostalog ovo:
,Drzi se dobro', jer to nama dolikuje. Zna li se u gradu kako se mi drzimo? Ako bi ikada izasla slucajno
iz zatvora, pricaj o tome da me je ,Zuti' odao i mlatio bicem, i to u prisustvu Svaba. I on je,kao i Svabe
traZio od mene da priznam !'
Zatim mi je Ljubo pricao da je bio u ustaskoj po!icij.i, potom u gestapovskom zatvoru i da stalno seta
iz jednog u drugi zatvor, da ga nose kao vrecu tamo-amo. Rekao mi je i to da mu je najtezi trenutak bio
kad mu je dosla sestra, odnosno kada je ona pala pred
noge sefu policije Roki moleci ga za njega. Na to je
Roko rekao da pustanje zavisi samo od mene. Kad
sam ga upitala: ,Zasto si takav?'- on mi je odgovorio
219
�da ga svi redom mlate u policiji i Gestapou. SjedeCi,
primijetila sam, posto je bio bos, a narocito kad bi podigao nogav.icu, da je po nogama imao duboke i krvave brazgotine - tragove mu0enja. Inace je duhom bio
dobar. Jednom mi je rekao: ,E, da smijemo zapjevah
kao nekad u Zaliku ?'
Takoder me je bodrio i kada sam ja tiho pocela plakati. Rekao je dane smijem biti malodusna, bez obzira
nato Sto su mi brat i sestra u zatvoru, jer ma1oduSnost
neprijatelji iskoriscavaju. U razgovoru je opet stalno
navodio na upozorenje kako treba da se drzim. Zanimalo ga je sta se prica u Mostaru o njihovom dr2anju, da li .se zma da je Haso Fazlinovii: provokator.
Poslije dva dana opet su me saslusali u istoj sobi
na gornjem spratu. Pitali su me da li sam se predomislila i da Ji znam ko je ubio Trbonju. Nastojali su d.g
od mene doznaju pojedinosti o Hajrijinom radu i o
njoj samoj, to jest, zasto se nije zaposlila, kame dajemo crvenu po·mDC, ko radi ,po tehnici' i sliCno. Ja
mnogo Sto nisam ni znala, a i Sto sam i znala uSutila
sam. U glavnom su me o tome ispitivali.
Istoga dana su me ponovo odveli na ispitivanje.
Zeljeli su da doznaju o mojim starjesinama u sudu,
u kom .sam tada radila kao daktilograf i cinovnik. Takoder su me ispitivali da 1i sama kucam na masini ili
u prisustvu nekoga i kakav je. polit\Cki stav predsjednika suda. Na to sam odgovorila da nikada ne j<ucam
sama i da se ja ne zanimam za politiku i dodala sam
to da je pred;j ednik sud a dobar Hrvat. Na to su pitali
da J.i je anglof,i\ iii germanofil.
Mislim da je to bio sutradan kada su me opel zovnuli te mi kazali da Cu id kuCi, da je za mene intervenisao predsjednik suda i da je sud dao pismenu garanciju, to jest jamstvo da se necu nigdje udaljiti i
slicno. To su mi pokazali. Istom prilikom su mi nare-
220
dili da se javljam svaki dan i ukoliko bih slucajno
vidjela ,Okruglu' ili ukoliko bi dosla, da o tome njima javim.
Vratili su mi prilikom pustanja sve kofere sa slikama, knjigama i dokumentima. Kad sam dosla kuCi ustanovHa sam da je nestalo zlatnih predmeta - ostavstine od moje majke. Nestao je dugi zlatni Janac,
pet-sest velikih zlatnika, dva prstena i jos jedan manji lancic sa privjeskom.
Dok sam bila u zatvoru doznala sam da su u to
vrijeme u jednoj skupnoj sobi bili: moj brat Muhidin,
Cimba Cemalovic i neki Brkic, au drugoj c~Jiji Ljubo
Bresan i moja sestra Hajrija, a slobodnjak je bio Haso
Fazlinovlc Zuti. To sam dokucila prema prozivkama
za saslusanja, jer bi cula kad straiari zovu pojedine
drugove i drugarice,
Poslije pustanja izvjestila sam o svemu sto sam u
zatvoru saznala drugrariou Olgu Mar.asovi·C. Rek!la mi
je da joj je mnogo sta poznato. Pitala me je za pojedinosti o nekim drugovima i drug.aricama i o njemaCkinl
metoda:ma ispitivanja, dodavsi da nasa sluzba prati drZanje svakog pojedinca~~.
221
�BJEGOVI
··Dobra sam zapamtio taj dan: 12. avgust 1943. Tog
jutra dosla je u moj ducan Nada Bitanga i trllZila
100000 kuna kGje je ostavio ·kao narod!nu pomoc Torno CipCic, natporuCnik«, - priea Sukrija Vranic, krojacki radnik koji je na posljednjim izborima u staroj
Jugoslaviji na radnickoj listli bio zamjenik kandidata
komuniste Rade Bitange. - »Dok sam brojao novae
opazio sam na prozoru kuce koja je bila preko puta
mog ducana da se sire zavjese. Palo mi ,i e u oci da
neko iza zavjese motri kako ja Nadi brojim novae.
Zakljucio sam· da smo poo paskom i da nas prate.
Onaka brojeCi novae rekao sam Nadi: ,Ako bi dosli,
reci da ti vracam novae sto si uplatila za neki stof cija
ti se boja i kvaliteta ne svidaju'. Razumjela je to, i
posto sam joj novae <Jdbrojao otiS!a je, a i ja sam
oomah napustio ducan.
Sutradan sam oti8ao u svoju radnju. Bas kad sam
ulazio dosli su dvojica Nijemaca i jedan tumac. Naredili su mi da podem s njima. Odmah sam poceo da
razmisljam o b}egu. U8ao sam da uzmem kaput iz
radionice, ali sam pobjegao u sokak i uletio u kucu
Drljevica. Ali kako j e kapidzik bio zakl,iucan, nisam
mogao da udem unutra, pa sam se sklonio u zahod,
Dok sam bje2ao jedan je Nijemae pueao na mene, ali
me :nfj'e pogodio. Uhvatili su me u tom zahodu, i vee
tu mi izbili nekoliko zuba«,
222
Stiea.jem. sreenih okolnosti Suk:rija je pobjegao iz
zat':'ora '.nasao se na uliei, Dvoumio se trenutak sta da
radi, ali Je !'.roduzio ulieom u kojGj je Sahat kula. No
neka on pnca:
~>-Vi~io ~am staru Zen~ i mt:nolio je da, ako Nijemci
budu p1tah za mene, kaze da sam oti8ao prema brdu.
OdgoSvonla m1 J€: ,Ho6u, sine moj'. Zatim sam otreao
kroz • ehitluk i usao u araluk Hadzi Ahmeta Karabeg~. Us~o sam i u avliju i preko zida skoeio u neku drugu a':'hJu. Opaz1le su me dvije sestre Ljubovicke. Kad
sam 1m rekao ko sam i da sam pobjegao iz zatvora ka::"1<; su da me ne. smiju J?rimiti, ali su mi pomogle da
se lspenJem na. Jedan z1d i sakrijem se iza odl'oaka.
Klo::~o sa~ od IZnemoglosti. Zaeuh neki glas: ,Suero,
sko;1. T_o .Je hila Zekira Karabeg. Posta sam bio riemocan n1s':m mogao da skoCim vee sam se spustio ali
sam ~e us!Jed pada onesvjestio_ Zekira me je odv~kla
~. kueu. Kad sam se osvjestio vidio sam da sam na
~1lh. U med'!lvre':'en~ su N_ii.e~ei pretresali cijeLu
eetv~t, ali u tu kueu msu ulaZlli, Jer je na vratima bio
natp1s: ,Zarazna boles! - 8ar!ah' ... "
Zanimljivo je kako su zene spasi!e Sukriju. Posta
su mu pomogle da se ispenje na zid sestre Ljubov.icke
su od':'ah preko. >>Veza« javile TeGfiku Demi~ovicu sta
s~ s. llJliD dogodil? i da se nalazi kod Seke flikic. Teoflk J€ brzo pronasao Diku Hadzic.
'
. Teofik i ~ika su u ku6i Seke Elikic nasli Sukriju
1znemogla, ~liJ edog kac smrt, preplasenog i uznemirenGg. Na nJemu su se vidjeli tragovi mucenja u gestapo_':':skom zatvoru_ Dika i Teofik su mu donijeli zelJe.zmclm umfo~mu, pl'eo;bukli ga i poveli ga sporedmm P':tem. u kucu Salke Muslibegovica Trockog.
Tu .mu J€. D1ka dala zar, koji je on navukao na se.
Zal!':' ¥a Je uze~a podruku i povela preko Mazoljica.
~ral!o 1h Je TeGflk. Kod sebe je imao dvije oombe ako
b1 ustrebalo. Poslije je Dika premjestila SukriJu u
223
�kucu Milke Zurovac. Ona se o Sukriji brinula sve do
nj•egova odlaska u odred.
U gradu je prenesena vijest - za policiju i Gestapo - da je Sukrija izvrsio samoubistvo skocivSi u
Neretvu.
J os jedan bijeg je odjeknuo gradom. To je bilo organizovano bjekstvo Slkojevke Samije Puzio iz mostarske bolnice, gdje je bila prebacena iz zatvora posto
su je ustase pretukle.
Samija, djevojce od :lesnaest godina, clan rejonskog komiteta SKOJ-a, uhapsena je kada je jedne
zimske noci lijepila na zidove kuca parole i proglase.
Bila je iz radnicke porodice Mehmeda i Habibe Puzic, ueenica petog razreda gimnazije. Kad je bila pri
kraju posla na Semovcu, a to je .bilo u zoru, banula
je grupa ustaskih policajaca. Samija je uhvacena na
djelu.
Pod kaputom joj je bilo ostalo jos nesto letaka.
Ustase je nisu odmah pretresle, vee su je povele prerna Starom mostu. Samija se dosjetila da bi bilo zgodno preostali materijal baci.ti u Neretvu. Vrebala je
poglede ustaskih agenata. Osjetivsi da se oni ne nadaju necem takvom, bas na vrhu grbavog Starog mosta munjevito je izvukla papire ispod kaputa i bacila
ih u N eretvu. U stase nisu stigle ni da pokusaju to
sprijeciti, ali su je odmah poceli udarati. Samija je
to poslije skupo platila. Bolesnu, prebacili su je u
mostarsku bolnioo.
Cuvali su je dvojica policajaca stra.Zareci u samoj
bolesnickoj sobi noeu, a samo jedan je ostajao danju.
Upravnik bolnice dr Vjekoslav Glavadanovic odredio je, medutim, da straiiari ne mogu biti u bolesnickoj sobi i oni su prebaceni u hDdnik.
Mjesni komitet SKOJ-a rijesio je da se organizuje bijeg Samijin iz bolnice, i Samiji su to javili.
Jedan Dd Dmladinaca, partizan Halid Sadikovic-Bu224
�Sak, iz Ljubuskog, koji se bio vratio iz odreda u Mostar na neke duznosti, dobio je zadatak da orgnizuje
to bjekstvo. On je uhvatio veze u bolnici sa bolnicac
rima Ivom Bronzovicem i Camilom Delicem, koji su
poslije pomogli.
Samija je uvece otisla uz bolnicke so.be do susjedne cajne kuhinje, gdje se svake veceri odnosilo sude
poslije vecere. Kada se udaljila strcala je po dogovoru niza stepenice i izletjela iz zgrade. Njeni drugovi
Mithad HadziosmanoviC i Halid Sadikovic cekali su
je sa biciklom pred bolnicom, uzeli je i odvezli.
Djevojci je bilo osigurano skloniste u porodici Busatlic, uz samu vilu tadanjeg ustaskog moenika doktora Ridanoviea.
Cetvrtog aprila 1943. Samija je, po dogovoru, krenula pod zarom iz grada. Bila je prefarbala kosu, jer
je na kontrolnom prelazu u juznom dijdu Mostara
mogao biti i policajac koji je zna, a prijetila je i opasnost da joj dignu »peCu<< s lica i da bude prepoznata.
To se, medutim, nije dogodilo, i Samija je sretno izisla iz grada. I lozinka je bila ugovorena.
Na odredenom mjestu morala je sjesti na jedan
kamen kraj ceste. Ubrzo je naiSao nepoznat covjek.
Obratio joj se: »Nevjesto, kuda ides?<<
To je bila lozinka. Samija je sretno stigla u Treci
bataljon (mostarski) Desete hercegovacke brigade. U
njemu ce biti jedan od najmladih boraca.
Kad je Samija vee bila u bataljonu policija je 22.
aprlia 1943. ovako izvijestila Ustasku nadzomu sluzbu u Zagrebu o tom bijegu:
»Dana 22. ozujka o.g. oko 19,30 sati pobjegla je iz
drZ.vne bolnice u Mostaru Puzic Samija Mehmedova,
ucenica 5. r. gimnazije, islamske vjere, rodena 3. VIII
1926. g. u Mostaru. Spomenuta je uhicena dana 23. I
1943. loada su organi ave vlasti vrsili uhicenje komunistickih omladinaca (o cemu je izvj esceno pod taj
225
Dio par'ti:zanske kdlone u -dOJ..ini iR.ame (mart 1943. godine)
�I
I
I
I
I
I
I
I
broj 183/43, od 25. I 43.), zatecena je na ~lici sa nekoHko komunistickih letaka. Vaden )e protiv nJe postupak i sa ostalim uhicenicama osurnnjice?" je po
talijanskim vojnim vlastima trebala b1ti upucena Ratnom sudu u Sibeniku, a nalazila se u pntvonma ove
oblasti na raspolozenju talijanskih vojnih vlasti .. Iz
zatvora je hila upucena u mjesnu dr2avnu bolmcu Jer
je bolovala od pleuritisa.
.
.
Izvidima vodenim po ovoj oblasti ustanovl]eno J_e
da je bjekstvo PuziC S>;mije organizir":o H~hd Sadlkovic, fotografski pomocnik radom 1z L]ubuskog, :;as~
tanjen u Mostaru. Pri tome su ga, pom":gal! bolmcan
I vo Bronzovic i Delic Cam1l. Delic Cam1l 1mao Je zadacu da zahavi redarstvenog stm2ara koji je cu':':o
Puzicku, a BronzoviC Ivo da joj prenese robu u hasc.u
holnice i da razvali vrata koja se nalaze kod mrtvacnice holnice. Ohadvojica su to u potpuriosti i izvrsili
i Bronzovic je Puzic Samiju doveo do spomenutlh
vrata gdje je cekao Halid Sadikovic. Redarstvem strazar nakon kratkog vremena opazio je hjekstvo, all Je
potraga bila uzaludna., Kako, je sp?menu~o, zatvo~em
su bolnLcari Bronzovic Ivo 1 Delle Cam1l, koJI d]elo
priznajli, a do d,anas nis:'. se mogli pronaCi, u_ Mostaru
Puzic Samija i Sad:1kov1c Halld. Sadl~OVlC J~. rodom
iz Ljuhuskog i ni tamo se nijesu mogh pron~c1. Pretpostavlja se da su otisli medu partizane ko]l su se u
ono vrijeme nalazili u <Jkolici Blagaja, kod Mostara«,
I »Seva odletjela«
U Mostaru je naroCito odjeknuo i bijeg joS jedne
mlade skojevke - Azre Kalajdzic. Prije nego sto isprica kako se to dogodilo, cujmo kaziVan]€ _skojevke
Azre o moralnom kaljenju skojevaca, Jer Je veoma
upecatljivo:
226
»U organizaciji SKOJ-a mi smo se posehno psiholoski, pa i fizicki, vjezbali i pripremali kako da u
slucaju hapsenja izdrzimo sve muke a da ne kazemo
ni rijeci neprijatelju, U Sapuhovoj kuCi u Cernici nekoliko nas se >->-CeliCilo.:.: i u »VOZnji zapaljenog bicikla«,
kako se u policiji zvala jedna vrsta mucenja kada bi
muCitelji uhapsenima stavljali smotke papira izmedu noznih prstiju, pa ih zapalili.
Izvanredno smo mnogo -Citali, ucili. Knjige su kolale od ruke do ruke, morali smo ih procitati za jednu
noc. Skojevka Emica HadziomeroviC, koja je uhijena
u J asenovcu I 943. godine, rukom je prepisivala roman »Kako se kalio celik<< od Ostrovskog samo da
bismo Lm.ali v.iSe pr1mjeraka za ,Citanje. Pr,ouCavali
smo drzanje Georgi Dimitrova na sudenju zbog paljevine Rajhstaga, kao i dr2anje nasih komunista u
heogradskoj Glavnjaci, Sremskoj Mitrovici, Lepoglavi i drugim kazamatima, Svako od nas dohio je
sliku izresetanog sekretara SKOJ-a Salke Sestica,
uhijenog u policiji, koju smo nosili kao amanet da
ga osvetimo. Pnnavljali smo rijeci Alice Rizikala i
Drage Palavestr·e, koji su u casu smrti klicali PartijL
Nije svako mogao izdrzati policijsku torturu. Posliie necuvenih mucenja malobrojni su i progov-orili. Mi smo to preko nasih .veza odmah saznali. Oni
koji bi poklekli dozivjeli su hojkot. Sarno na novim
teskim zadacima taj se hojkot ponekad mogao skinuti. Rat je trajao, hili smo nemilosrdni . , ·"
»Vatreno krStenje.c.( Azre KalajdZiC - suoCavanje
s policijom - desilo se 1941. godine, kada je tek hila
napunila cetrnaest godina. To je hilo hapsenje dvadeset osam omladinki i omladinaca u Cernici. Azra je
bila najmlada medu njima.
»·Poslije tog hap.Senja sam-<~ - priCa Azra- >>i pored mog prisebnog dr2anja na ispitivanju u policiji,
227
�hila rije!iila da u slicrrim situacijama ubuduce cinim
sve .kako ne bih vise nikad pala .u Puke neprijatelju.
U svojoj djecijoj glavi, punoj maste, smisljala sam
svakakve kombinacije o prevari neprijatelja i o bij-egu"<<.
U martu 1944. uhapsen je jedan covjek s kojim je
Azra kao clan Mjesnog komiteta SKOJ -a odrzavala
vezu. Znao je njenu funkciju i njen pseudonim
~seva«. To joj je javljeno uz savjet da se skloni, sto
se obicavalo u takvim slueajevima, i da radi promjene izgleda odreze kosu.
Azra, medutim, nije poslusala savjet, i pala je u
ruke policajcima. Oni su znali da je to ,,seva«, ali je
••Seva« i odletjela.
. ~>U takvoj situaciji·« - priCa dalje Azra - ~>odlu
cila sam da ne pravim paniku i nisam nista rekla porodici, ali sam za,molila mami.nu prijateljicu, naSu dobru komsinicu Rosu Kablar, da spavam kod nje, s tim
da to ona zatrazi od mag oca. (Poslije 194L kada su
ustase ubile njenog jedinog brata Savu, cesto je neko
od nas spavao kod Rose ili cma kod nas). Njena kuca
je za razliku od naSe, imala dobru odstupnicu, izlaz
na sokak koji vodi na Neretvu. Moja majka i Rosa su
n.aizmjeniCno primale materijale i poruke za mene,
kriJ.e.ih u njedra, pod prag na ulazu u kucu, stavljale
u m.ierilo od vodovoda i na druga mjesta. Majci sam
dala i pistolj koji sam dohila ·iako nisam znala gadati.
Ona ga joe nmila u njedrirna do-k jaj je dvoje djece, moja sestra Zehra i brat Teofik, bilo u Jogoru.
Taka je moja draga Rosa, ne sluteCi sta je ceka,
zamolila moga oca da spavam kod nje. Druge noCi,
oko dva sata poslij€ ponoci, cetvorica agenata su provalili ulazna vrata Rosine kuCe. Prevarili su moga oca
da redom provjeravaju isprave gradana, pitali su uz
put i za maje isprave i taka su dosli kod Rose. Jedan
228
od agenata, vjeroj:.tno sef grupe, odrnah me .ie pitao
da h sam Ja ta.P.tlc1ca 'Seva' i je li moj brat onaj ko:numst KalaJdZ!C koga zna iz zatvora 1941. Bilo mi je
tasno da zn~Ju dosta, da je onaj koji je uhapsen proaha. Ro_sa Je drhtala, plakala i vjerojatno prezivlja~ala hap~en.1e svoga brata Save. Mom ocu su se tresle
uke. Ah )a s:;m b1la pnsebna. Pomislila 8am kako
treba~ da se drz1m na policiji. ZaCudo, svaSta mi je u
to~. casu _promicalo kroz glavu, ali se nikako ni.sam
mrr1la s hm da padem s njima.
, PokuSaVal_a sclm d.a ·agente Sto duZe zadi~im, .iZgo'~ra~ ~e d~ 1m~~ samo pidZamu kod Rose, Sto ni i e
b1la ~stma, 1traz1la da mi otac danese kaput i ostaiu
Od]ecu._ DVOJ!Ca ag~mata su sjedila u predsoblju, jedan
J€ pratw men~, a cetvrtl ]€ bio na sokaku pod prozorom ,sobe. Mo]a sestra je donijela odjecu. J0od je vidJela crnu mane~~ ~gala_mila je kuda to vade nj-enu
sestru. Agent kOJl ]e sta.1ao ispod prozgra usao je za
n]om u stan da.~e raspravlja. Uzela s.am odjeCu i. uSla
u sabu, u p_ratn.11 agenta. U j ednom trenutku. bez unapnJed sm1sl]enog plana, ali ne i bez odluke, zamolila
sam agenta da izade iz sobe zbog toga sto se stidim
da se _pr~ n.1im svla.cim. Iza8ao je - kako da ne poV]eru]e zgolJ':voj djevojCici! Is toga !rena sam prisla
p:ozoru 1 pazlJivo preko Rosina cvijeca spustila se
mza z1d Vlsok pr:_eko dva metra na sokak koii vadi prerna Neretv1. Trcala sam bosa sa oderanim rukama ··
nogama, u_ pidzami, kroz hladnu martovsku noc pre:
ko neretv_lJans~ih pecina, sto dalje od kuce. Znala sam
svaku nasu kucu u Cernici, u Danjoj rnahali i u Zahumu. M?gla sam mirno uCi, malo j e reCi. u svaku
drugu kucu; Od.l~Cila sam se da ne ·Q>sbnem u Cernici,
zbog mo~ucnosll da opkole cetvrt. Trcala sam brza
r~dosna sto sam im pobjegla, ne osjeCajuCi kako
ostro kamenje i pijesak deru tanku kaiu na tabanirna. Preko pecina, sokacima i pored zelj eznicke pruge
mi
229
�otrcala sam najprije u jedan kraj na Ogradu, do Memnune HadZiosmanoviC, ali kako je nisam mogla probuditi, odletjela sam u Zahum, k Nafi Koluder. Svitalo je kad su mi otvorili vrata. Pod jorganom su me
grijale i pojile cajevima nase dobre i njezne majke
Nafa i Meva Grebo. Meva se s porodicom bi1a tu sklonila od polici.i e.
Kad su agenti usli u sobu iz koje sam pobjegla i
shvatili sta se desilo, izlili su bijes najprije na mom
ocu, a potom i na sirotoj Rosi i mojoj sestri. Htjeli su
njih da odvedu u zatvor. 'Sef je ipak napra;io _red;
oSamario je onog agenta ko]'l Je pusho 1samu ptlc1cu
u so bu. zatim su me trazili po Neretvi, ali uzalud. Tjesili su se i pravdali se pred sefovima i pred gradom
pronoseci gla:sove da sam skocila u Neretvu. Ipak su
sedam dana danonoCno deZ.urali na smjen.u u stanu
mojih roditelja. Za to v·rijeme sam prcsla kroz jednu
policijsku blokadu, na zeljeznii\koj stanici, i u zaru ~~
nasla u vozu prema Zitomislicu, sa Olgom MarasOVlC
i Zandarom, naSim drugom koji nas je 'sprovodio kao
svercerke'. U Z·itomislicu nas .ie Buba Jerkic skelom
prevela preko Neretve i predala na dalju vezu Hasi
Rahimicu iz Pijesaka.
Na putu prema Bile6i. predahnuli smo u jednoj
kui:i u Dubravama. Tu su me, slabo odjevenu i promrzlu, pustili da zadrijemam. Razbudili su me da me
vidi 'uZivo' Salko Mrgan Stari, kojl je cuo i pitao o
mostarskoj skojevki, maloj Kalajdzicki 'koja je skocila u N eretvu da ne bi pala u ruke Gestapou'. Taj
glas se brzo sir.io. Objasnila sam kratko - da je moj
nagOill za ziv.atom .adnio ,pobjedU«.
*
230
• •
Iz mostarske bolnice pobjegla je ; mlada ucenica i
skaJevka iz Vitine kod Ljubuskog Kana Bu5atlija, djeVOJka koJa je 1942. godine kao skojevka zivjela i ra~ila u Mostaru, da bi se potom preselila u Vitinu, gdje
Je Kana btla vrlo vjesta .abavjestajka,Kanina majka Hata dala je veliku sumu novca us~askom agentu koji je Kanu u ·bolnici i'uvao. Bila je
Jesen 1944. Prevarili su ga da izide samo na pola sata.
. ~gent je Kanu poslije trazio i, razumljivo, prijavto Je nJen nestanak, ali je i njoj javio dace doCi agenti ponovo da je hapse.
Kanu su tada skl.anili u kucu Memnune Hadziosma":ovic. Tu je prenoeila, a ujutro je pobjegla, u feredzl, u porodicu Hamzic, u selo !lice. U toj kuci je
ostala dok nije ozdravila, a Nafa Hamzic joj je izlijecila teske rane.
J?jevojka_n~te imala noktiju na rukama, jer su joj
ustase u muctlistu Grabovo vrelo kod Vitine zabadale
Mvle pod nokte i poi'upale ih.
Nafa joj je sljezovim cajem -ispirala i vidala prete8ke rane, a Kana bi se samo nocu prokrala u ba8cu
na nekoliko minuta, da se nadise vazduha. Ostala j~
u toj louCi, brizljivo skrivena, gotovo dvadeset dana.
Jos joj nokti nisu bili izrasli kada je iz Hamzica
kuce presla kod Memnune Hadziosmanovic, iz Njeg
su doma Mmtarci polazili u odrede. I Sefika Resulbegovic je pomogla mladoj djevojci: navukla joj je
svoj zar i ispratila je .do luckog mosta, gdje se Kana
uk~':"la u kabinu jednog kamiona njemacke organizaCtJe »Todt«. Tako je Kana presla na oslobodeno
podrucje i obrela se u bataljonu Omera Mr<'ana. Poslije je odredena u Diviz'.ijsku bolniou u Crkvicama
gdje je zavrsila i sani.tetski tei'aj.
'
Bjegovi iz neprijateljskih kandZi prijali su cijelom
gradu, i o njima se uvijek dugo pricalo.
231
�MAJKE JUNAKINJE I NJIHOVA DJECA
Adila
Njena sutljivost bila je znak da sve prezivljava
vrlo duboko u srcu- takva je eto Adila Fejic, majka
koja je izgubila cetiri sina i kcer dok su hili u cvijetu
mLadosti.
Kad su Mostarci bjezali od bombardovanja i njena
porodica je bila izbjegla u Cim, obliznje selo. Tada je
Adila vee znala za smrt svoje djece, ali nije smjela
plakati. Jer to je bilo vrijeme kad majke nisu smjele
cak ni plakati za poginulim sinom - ustase su motrile i na suzu majcinu ako je sin bio partizan.
Dvaput su Adilu hapsili, pitali je gdje su joj djeca, a ona je sutjela. A nije se znala ni potpisati na
njihov zapisnik.
No, nisu samo ustaSe provaljivale u njen dom, Cinili su to i cetnici.
Kad su do-sli po njenog sina Sefku, studenta arhitekture, ku6u su opkolili cetnici i Talijani. L11kavi izrodi nisu smjeli lupnuti zvekirom na stara vrata, da
ne bi uzbuni1i borca, pa da im ne pobjegne preko
dvori&ta i zidova ograda oko niskih kuca. Kalauzom
su otkljucaH vrata kuce i usli tiho, kako to lopovi i
cine. Na spavanju su uhv.atili Sefku i odveli ga u zatvor, pa u Dubrovacku tvrdavu Lovrijenac, pretvorenu u zatvor, a zatim u logor u Ita1iju. Poslije kapitu-
232
lacije fasisticke Italije vratio se u Mostar i kao partizan pogmuo negdje kod Bilece.
A. najprije je bio uhapsen sin Esad, jedan od prvih
uhapse':1h komumsta po okupaciji zemlje. J edan izdaJmk; Je upro prstom u Esu, u ratu cuvenog junaka
1 partlzanskog kurira, i on je uhapsen. To je onaj
mon;ak, dak, koji je ljeta cetrdeset prve pobjegao iz
ustaskog kamwna kad su ga vodili u smrt. Svima je
govono d': 1h to. vode nad jamu da ih pobiju, da treba
da SVl b.J;ze ..Ah mko nije htio. Esa je skocio i pobjegao. BJezao ]e prema Neretvi nepoznatim putevima
pr.eko kamenJara 1 Mostarskog blata. Triput je prepllvao Neretvu i spasio se, jedini iz tih dana kad su
ustase svuda sijale smrt.
Si~ovi .~sref i I?zemal otiSli su u partizanske odrede 1 prezlVJell t~ske dane u petoj ofanzivi, pa se s
Mostarsklm batal.Jonom spustili u grad i nasli sklomste u roditeljskoj kuci. Na sisi je bilo uredeno dobra
kamuflirano skloniste, a kako je stan bio u srediStu
grada, ni.je ga zakacila racija. Na krovu je bio prozor
kro.z ko.11 se ~_oglo napolje, pa preko avlija i basta
dalJ.e. All
mJe h1!o potrebno. Policija nije dolazila
da 1h .traz1 1 .'?m su ubrzo otisli iz Mostara s prvim
momc1ma, •ko]l su po oporavku izlazili ponovo na slobodno podrucje iznad grada.
Svako Adilino dijete je majci govo~ilo:
••Ako zadugo ne dobijes pismo znaj da nisam ziv
jer Cu se .iavljati redovno . .. ~~
'
·
'
Adila je P;!mala ~i_sma1 a cim od nekog od djece
P;e;'_talo da sllze, poshJe b1 saznavala za njihovu poglblJU.
.
. Kad .ie cula za smrt prvog sina, Dzeniala, pr.imila
Je to m1rno. Takva je bila. Rekla je: »Ako budem
plakala !judi ce bjezati od mene .. ·"
Uhapsena joj je i kcer Samija i odvedena u Jase"
novae. Tamo je i ubijena.
.:0.
233
�Po izlasku iz grada sa Mostarskim bataljonom poginuli su i Dzemal i Esref.
Posljednji je stradao Esad, koji je vise puta kao
kurir dolazio u Mostar. J ednom je stigao sa svojim
nerazdvojnim drugom Husom Ormanom, u punoj ratnoj spremi. DoSli su k majci Adili. OdluCili su da se
tako, pod ratnom spremom, slikaju usred okupiranog
grada, i to danju. Zamolili su Mersu, Esadovu sestru,
da im masinke prenese pod zarom do dvorista kuce
Zibe i Hadzi Ibrahima Fejiea, koji su takoder preko
svoje djece bili povezani s pokretom. Mersa je dva
puta isla nose6i po jednu masinku i tako ih je prenijela kroz grad, pod zarom. Esad i Huso su se slikali u
partizanskoj odori. Zatim je Mersa odnijela ma&inke
na Mazoljice da bi Esad i Huso izisli iz Mostara.
Na rastanku Eso je rekao majci:
- Kad dode sloboda, znai, eto mene medu prvima ...
Medutim grad je osle>boden, a Esada nije bilo, iako
niko nije bio cuo da je pogmuo. Ubrw je stigla tuzna
vijest. U posljednjim borbama u Capljini je poginuo.
Sto se moZJe reCi o n1.ajci kOj'Oj nestane pet•OrDO d.iece. A Adila je izgubila i dva brata, od kojih je jedan
bio ljekar, dr Asim Opijac, u selu Dubravi, poiito je
Adi1ina porodica iz stolackog kraja.
1
Jovanka
Preko Esada ta porodica je bila povezana sa srpskom komunistickom porodicom Jovanke i Du&ana
Balorde, zeljezniCkog masinovode. Jovanka je izgubila dva sina: Mladena, istaknutog komunistu, narodnog heroja i Vasilija, skojevca koji je poginuo kao
talac u Kraljevu, kao i otac ~m Du&an. Bilo je to kada
je razbijena prva grupa Mostaraca koja je izisla iz
234
grada i kada je Mladen vjestom varkom na ulici uspia da otme iz ustaskih ruku ranjenog Esada i da ga
skloni.
Ta srpska komurristicka porodica bila je odmah
na pocetku postojanja ustaske vlasti ugrozena, jer su
sva djeca bila clanovi Partije i1i skojevci, Mladen metalski radnik, vodio je kao sekretar partijsku organizaciju u gradskom kvartu Carini. Kada je partijska
organizacija organizovala spasavanje Srba, medu njima i komunista, Dusan i njegovi sinov,i Mladen i Vasilije dobili su njemacke propusnice za Srbiju, a Jovanka je sa kCerkom Milojkom, uCenicom gimnazije,
ostala u Mostaru. U skoro su, medutim, objav lj eni proglasi da se (po abecedi) Srbi moraju seliti, a posto je
njima prezime poCinjalo slovom ~~B~,., Jovanka i Milojka su prvim transportom prognane u Iogar Caprag
kod Siska. No nekako su uspj ele da se izvuku iz tog
logora i prebace u Srbiju, gdje su .pronasle Dusana,
Mladena i Vasilija, i kcerku Veru, koja je slucajno
prije okupacije otisla !I'odlbini u Beograd.
Mladen se nije dugo zadrfuo u Beogradu. Du2nost
ga je vukla natrag, u Mostar, i on je ubrzo krenuo.
PridruZio se nekim 'komunistima CrnogoTcima i stigao, vecinom pjeske, najprije u Sandzak, .pa u Crnu
Goru. Poslije toga d"-lgog marsa je iz Crne Gore ponovo oti!i,ao u Mostar, na svoju duznost sekretara jedne partijske organizacije.
Zatim se dogodio onaj Mladenov >>susret« na ulici
sa uhvacerrim Esadom Fejicem, kada je taj hrabri borac osloboden.
Cim su majka Adila i Mersa saznale da se Esad
o.poravio od rana u sklonistu kod Mladena i posto nije
uspjelo prebacivanje u odred vozom prema Sarajevu, ponovo su ga prihvatile u skloniste u kucu. Ubrzo
je otisao u jedan od odreda koji su vee krstarili po
brdima iznad Mostara.
235
�U toku rata su se Jovanka (Joka) i Du!;an Balorda
preselili iz Beograda u _Kraljevo: _Jovank~ i_ kcer su
radile po kueama, a Dusan i VaslhJe na fJzJckJm poslovima. Milojka se kasnije zaposlila u kraljevackoj
fabrici vagona.
Za Mladena, tog osjecajnog i njeznog sina, Jovanka je rijetko cula, pa i za njegovu pogibiju je saznala te kad se poslije oslobodenja vratila u Mostar.
Sarno jedno pismo. joj je stiglo od njega, preko njegovog drug a u Borskom rudniku. Dug a je Iutalo po
Srbiji, ali joj je ipak stiglo da joj pricini radost.
Mladen je vise pula u toku rata dolazio u Mostar,
a u Mostars.kom bataljonu, kad se spustio u grad juna
cetrdeset trece bio je komanclantov zamjenik.
U vrijeme izlaska bataljona iz grada javilo se vise omladinaca da idu sa njim. Taka je ta jedinica pojacana. Mladen je bio odreden da povede te n~we borce, i nni su krenuli iz grad a pre rna Blaga]u 1 Nevesinju. Zanocili su u jednoj sumi istocno nd Mostara,
ali su bili prokazani. Vecina je pobijena i pohvatana.
Mladen je tada teze ranjen i zarobljen. Prebacen je
u mostarsku bolnicu. Pripremana je njegnva otmica,
aH je strijeljanje preduhitrilo akcij•u.
Kad se Jovanka sa kcerkama Milojknm i Vernm
vratila u Mostar nasla je praznu i opljackanu kucu.
U njoj j e bila njemacka menza. Poput majke Ad~le,
izgubila je dva sina ;i mu:Za, .a sama Je provela muceniCki Zivot za Citavo vrijeme rata.
Munira
Kad se zavrsio aprilski rat Munira Hacam je rekla
svojoj djeci Mithatu, Nedzadu, Emini-Mini i AmiriMiri:
Eto, djeco rat se hrzo svrSi, ali, bogami, nije
dobra sto je granica ponovo na Drini.
236
Mithat je bio zavrsio geodeziju u Beogradu, i bas
pred rat otisao na rad u Pristinu. Kao rezervni porucnik je pozvan u vojsku u Crikvenicu, da bi se po
slomu vratio sa oruzjem u Mostar. Odgovorio je majci
da rat tek pocinje.
.
- Otisao je, otisli su i Nedzad i Mina, i nikad 1h
vise nisam vidjela - pricala je s tugom majka Munira.
Prilikom ha-psenja Srba i komunista, juna 1941,
uhapseni su i Minai Nedzad, a Mithat je bio vee otiS.ao
U-
Sarajevo.
- Iz Sarajeva je - dodaje Munira - Mithat odreden na politicki rad u istocnu Bosnu, u srebrenicki
kraj, da dize ustanak. Tamo jedna skola sada nosi
njegovo ime...
Mina je uhapsena s grupom djevojaka prilikom
prvog hapsenja zenske omladine u Mostaru kad su
ih ustase zatekle na sastanku u Barama, upravo na
dan napada Njemacke na SSSR. Dva mjeseca su ih
drZ.ale u zatvoru, tukle, ali nijedna nd djevojaka nista
nije priznala. Uspjele su da pobjegnu iz_ zatvor~ uz
pomoc Marijana Pavelica komuniste koJl )e rad1o u
'
.
..
gradskoj policiji.
Prije tog hapsenja Mina je sa Ahmedom Sef1cem
prenijela u staru austrijsku ~~forticu~-<, tvrdavU iznad
biskupove palace i setaHsta, sanduk bambi i skrila u
dvoristu 2grade u kojoj su Ha6amovi stanovali. Bile
su to bombe ,_,kragujevke...:...:, jzrezane povr.Sine da bolje praskaju, a bilo je 1i municije u sanduku~ Drvarica
u dvoristu bila je zgodna da se to sakrije, pa su sanduk zatrpali u ugal.i.
Majka Munira je bdjela i ·nad tim opasnim skladistem. S vrata drvarnice potrgala je katanac, da b1 se
mogla, u slucaju da ustase pronadu sanduk_ s bomb';'ma, ipak pravdati kako je neko obio vrata 1 tu stav10
sanduk.
·
237
�Kako je ta kuca pod drvoredom na setalistu i sama, hila je pogodna za ilega1ne poslove. Cak i Mira,
koja je tada imala petnaest godina, nosila je u korpi,
pod kupusom m drugim povrcem, skriveno cruzje.
Nedzad je radio u trgovini, i donosio je odjevne predmete - dZempere, ko.Sulje, Carape i druge, za odred,
i u kuci je hila citavo skladiste.
Majka Munira je strahovala, a otac, ponosit covjek koji je kroz zivot ii\ao uzdignute glave, ili nije
znao ali se .pravio da niSta ne zna o tom radu.
u toku svoga uciteljovanja je vise puta premjestan
iz politickih razloga u zabite krajeve, a posljenji premjestaj je bio kada je vlast Banovine Hrvatske premjestila Hasana iz Mostara u selo Podhum, u konjickom kraju. Uz odraslu djecu koja su uCila skolu nemoguce je bilo seliti se iz Mostara, i djeca ·su ostala u
gradu, a Hasan je morao u to selo na posao. Porodica
je bila razdvojena, Munira i Hasan u Podhumu, a djeca u Mostaru.
Kad su Mina i N edzad otisli u part:izanski odred
majka Munira je mnogo trpjela. Ustaska policija je
znala da su joj djeca komunisti, pa su agenti ponekad
i po tri puta na dan dolazili i odvodili Munin1 u policiju i ispitivali je gdje su joj djeca.
Munira, smjela zena, nije sutje1a. Odgovorila hi:
- U sumi, kama ste ih vi otjerali. Bas kad je trehalo da sretno zive - sve troje su zauvijek otisli, poginuli su kao partizani. ·
Posto je Munira cula za Nedzadovu pogibiju kod
sela Rihara, u konjickom kraju, 1942. godine, u vrijeme CetniCkih puCeva u Hercegovlni, zaplakala je, nije
viSe izdrzala. Neki iz njenog kraja, oni sto su hili
ustaSki r.aspolo.Zeni, reko.Se da ~,._z.a razbojnikom pLaCe-<<,
- Neke moje poznanice su ponovo hjezale od mene - prica s tugom Munira.
238
Mina je hila horae i bolnicarka u Mostarskom bataljonu u horbama na Sutjesci. U jednom trenu je preskoeila da previje ranu Serifu Ohadu. Drugovi su joj
doviknuli: »Mina poginuces!« Tu je pala. Pored heraja Ohada.
Bila je hrabra djevojka, izvanredno pozrtvovana
ilegalna radnica i odva2an horae Mostarskog hataljona.
- Jednom prilikom su iznad Glavaticeva nadletjeli. avioni i bomhardovali nas. Jednog druga je
pogodw geler: Mina je kao tigrica skoCila do njega i,
uprkos naJvecoj opasnosti za svoj zivot, pod bomba~
rna ga previla ... - prica Bera Arpadzic.
Mithat je hio organizator ustanka u istocnoj Bosni. Poginuo je septemhra 1942. u hlizini Kladnja.•
Ustase su i dalje Muniru odvodile, premetacine su
vrsili i danju i nocu, a kcerka Mira je od poi'<?tka rata
hila skojevka.
- J ednom su taka nocu provaJili u kucu - priea
Munira, - i posto su sve preturili jedan od njih mi
reCe: >>Nikad djeou neCeS vidjeti. PobiCemo ih . .. -<<
Najcrnji joj je hio neki ustasa Musliman Resulhegovic. Recimo, kada je nosila hranu dj eci u zatvor
uvijek Ju je maltretimo, a p.oslije rpretPesa u kuci, pri
odlasku, zaprijetio joj je:
- Kad drugi put dodem kroza te ce hajoneta ...
- A tehi Svahe glavu odsjekle! - proklela ga je
Munira.
- I zaista - kazuje ona - toga ustasu je pregazio njemaCki kamion.
Munira i njen suprug Hasan su prezivljavali teske
trenutke. Zadesile su ih smrti troje djece, koju su
oclgojili ta!ko da s1u sluzlla i njima i domovini na
ponos.
239
�Hatidza
U cetvrti Brankovcu zivjela je porodica Hafiza
Muhameda Brkiea, vjeroucitelja. Supruga mu se zvala Hatid±a.
Hafiz je umro 1937. godine. Imao je petoro djece
iz prvog braka, a sa Hatidzom osmoro. Sva su bila
napredna, veCinom komunisti i skojevci.
Smajo je bio clan Partije od prije rata, Ibro napredan ljekar u Jajcu, gdje je bio povezan sa organizacij ama i pomagao partizane, kCerka Dulsa domaCica,
Osman sluzbenik zeljeznicke radionice u Mostaru,
Hivzija student agronomije, Fatima student medicine,
te Hamdija, Ahmed i kcerka Munevera-Nela daci visib razreda gimnazije 1941. godine.
Hatid±a je i djecu iz prvog Muhamedovog braka
pazila kao da su njena. Taka je i rat docekala sa punom kucom djece. Neka su vee bila odrasla i nisu hila
u kuCi, no svejedno.
U tom domu su hili blagajna narodne pomoci i malo skladiste hrane i robe.
Hatid±a je cuvala novae, a robu je spremala u pakete namijenjene borackim porodicama koje nisu imale od cega da zive. Daeekala je i ispracala ilegalce
Miru Poparu, Lepu Perovic, kad je kao Muslimanka
u zoru: stigla iz Sarajeva, Adema Buca, Hamu Grebe
i druge koji su jedno vrijeme stanovali kod nje. Ona
bi Ad emu rekla:
- Moj Ademe, kako nadoste nasu kucu, kad znate
da je sumnjiva.
U ratu je ta rnajka izgubila sve petoro djece: Cetiri sina - Osmana, Hivziju, Hamdiju i Ahmeda i
kcer Fatirnu. Kako je to pocelo?
Najprije je dopao zatvora predratni Clan KPJ
Smajo, kad su ustase razbile prvu grupu Mostara ko240
ja je hila krenula iz grada na teren da osnuje prve
jedinice. Smaju su nekako izvukli iz zatvora i on je
ponovo oti§ao u odred.
U septembru 1941. bio je krenuo Hivzija. Nosio je
stv.ari i hr.anu za put. Pmtio.ga }e policijski agent Sirnun Benic. Bio je mazda sumnjiv zato sto je stvari
nosio u kutiji od pisace masine. Agent ga je uhvatio.
U kutiji je pronadena hrana. Hivzija se dobra branio,
pa je Slobodan Tambic, covjek koji je tada radio u sudu kao sudski pripravnik, preko veza uspio da ga izvuce iz :;atvora. U novembru 1941. oti8ao je u odred,
na Boracko jezero.
I Harndija je uhapsen u septemb:ru 1941. godine, u
Bijelom Polju, kuda je bio oti8ao da odr2i jedan sastanak. Neki susjed je prijavio ±andarima da se tu
okupljaju komunisti, i zandari su pohapsili ueesnike
sastanka. Tako su se u isto vrijeme i Hivzija i Hamdija nasli u zatvoru.
Hivzija se izvukao, ali Hamdija nije uspio uprkos
intervencijama. No, dok je odvoden u boJnicu (natrljao je oko i ono je pootalo krvavo) pobjegao je ±andaru sto ga je sprovodio u bolnicu, i to pod vrlo dramaticnim okolnostima.
Skojevci, nj.egovi dTt.l§ovi, bili su pripremili bijeg
na vrlo osoben nacin. Dogovorili su se·i javili Hamdi]i
da ga cekaju na niskom zidu jednog vrta u Ulici Alekse Santiea. Na tom mjestu oni su skinuli zicanu ogradu
sa zida i bj egunac je kad j e stigao do nj ih, morao da
uskoci u vrt i potom pobjegne. Tako je i bilo. Medutim, zandar koji je sprovodio Hamdiju uskocio je za'?.iim u. vrt. Hamdij:" je bjezao po vrtu od zandara. 1}00
]e u bJegu opet sbgao do ograde iskoCio je na uliou.
Njegovi drugovi su namah podigli zieanu ogradu i
zandar je ostao zatvoren u vrtu.
,
241
�Tu je bio spreman bicikl za bjegunca. Hamdija je
pokusao da uzjase ali je policajac uhvatio kroz zicanu
ogradu za kotac. Hamdija je odbacio bicikl i pobjegao,
a s njim i svi njegovi drugovi.
Zandar je odmah dosao u Hatidzinu kucu i pitao
je gdjejoj je sin.
- Kod vas je, sta mene pitate - odgovorila je.
Sedam-osam dana cekali su policajci da se Hamdija vrati kuCi, ali se on nije vraCao.
Od tada se Hamdija i skrivao i izvrsavao zadatke
u gradu. Kad je u februaru 1942. godine zbog njegovog bjega zaprijetila opasnost i mladem bratu Ahmedu, njih dvojica su zajedno otisli s jednom grupom u
odred prema Borackom jezeru.
Osman je uhapsen 1942. godine i odveden u logor na otok Mamulu u Bokokotorskom zaljevu. Kad
je Italija porazena logor je raspusten i Osman je alisao u jednu od hercegovackih brigada.
Fatima, koja je hiLa pri kraju studije medicine,
uhapsena je u Zagrebu i odvedena u logor Staru Gradisku.
S Hatidzom je ostala jedino Munevera-Nela, clan
SKOJ -a, kojoj je pocetkom narodnooslobodilacke barhe bilo petnaest godina. Godine 1942. iskljucena je iz
svih sko·La u Pavelicevoj drfuvi, a uhapsena je 1944,
prilikom masovnog hapsenja posto je ubijcn ustaski
general Simic. Tada je zatvoreno 187 Mo·star-aca i Mostarki, ali su drugog dana neki pusteni, a u zatvoru
je ostalo sezdeset sedmoro, medu njima i N ela.
Ustase su u tri k.amiona potjerale uhapsenike prerna Sirokom brijegu da ih pobiju, ali su neki gradani
intervenisali kod njemacke komande i na izlazu iz
grada kamioni su zaustavljeni. Ustase su pokusale da
obmanu Nijemee izjavom da u kamionima voze hranu
u Siroki Brijeg, ali je neko od uhapsenih jauknuo.
Nijemci su otvorili ceradu na kamionu i otkrili prevaru. Od svih uhapsenih su uzeli podatke i kamione
odvezli u svoj zatvor, u »VladiCinu kuCu~....
Poslije saslui\avanja, posto nije bilo niceg sto bi
Nelu teretilo, a kako je hila maloljetna, pustena je s
nekolicinom zatvorenika. Ostali su odvedeni u Iogar,
i za njih se nikada niSta nije saznalo niti su se javili.
Negdje uz put ustase i Nijemci su ih pobili.
Hatidfu nije znala da su joj djeca izginula. Strahovala je za sve vrijeme rata za svoje Sestoro djece,
ali se i nadala.
Hivzija je poginuo u cetniCkom pucu 1942. godine.
Prilikom strijeljanja razdrljio je svoju kosulju na grudima i povikao: >>Pucajte, izdajnici, neCete dugo!·«
Hamdija je poginuo u petoj ofanzivi, kod Popova
Mosta. Teska je ranjen u obadvije noge. Ubio se da
ne bi pao neprijatelju u ruke.
Osman je poginuo 1944. godine u borbi sa cetnicima u Grusci, a Adem, isle godine, u Laktu kod Konjica. Kad je iz neke kuce iskocio kroz prozor rafal
ga je presjekao.
Fatima je uhapsena u Zagrebu, pa odvedena u Iogar u Gradisku, gdje je od zenske ruke pala. Nadzornica, zloglasna Maja Buzdon, zaklala ju je i stavila na
nju natpis koji je dugo ostao:
»·Ovako Ce se dogoditi .svakome ko traZi pravdu . .. ~<
Hatidza zadugo nije znala nista o svemu tomu.
Smajo se tada dogovorio s Nelom da napise pismo
i da ga Nela proeita Hatidzi.
U pismu je Smajo pisao Hatidzi da su poginuli
Hivzija i Osman, da su Hamdija i Ahmed u Sovjetskom Savezu na skolovanju, a Fatima u partizanskim
jedinicama u Hrvatskoj. Kad joj je Nela proi'itala to
pismo, obadvije su zaplakale, a tuzna majka je rekla:
- Nemoj plakati, moj sinko, mogla si misliti da
se neCe vratiti iz rata ...
242
243
�Da bi promijenila i stan i okolinu, Hatidza se preselila u Sarajevo. Birali su je u Oblasni narodnooslobodilacki odbor. Pre:lalila je dva sina, ako to majka
moze, i dugo cekala druga dva i kcer' da joj se vrate.
J ednom joj j·e dasao neki navinar i dugo razgovarao
s njam ne govareCi jaj a pagibiji djece. Ali je u listu
objavio njenu sliku i padatak da je ta majka izgubila petaro djece. J edna zena kazala je Hatidzi da joj
je izasla slika u listu. Morali su jaj donijeti jedan primjerak da vidi. Ali ondje gdje su bili podaci o pagibiji
njene djece nekako je zvjezdicama bio pakriven prostar, taka da ana ni tada nije saznala pretesku istinu.
Konacna je k njoj dosla jedna brbljiva zena i kazala joj da je svi zavaravaju i da su joj sva cetiri sina i
k6er Fatima poginuli. Skrbana zena kao da je u tom
casu prestala ibivjeti. Ra~boljela se. Zivot joj je bia
sve donio, ali je sve i odnio. Ni traCka rado,sti viSe nije ostalo za nju. Kad se razboljela nije se htjela lijeci ti. Srce j e presvislo.
Ilinka
Nikola Balac, nekada krcmar, a kasni.ie gradevin-'
ski radnik, :imao je sa zenom Ilinkom k6er Slavu i cetiri sina: Natka, Slavka, Boru i Dard.a. On rat nije
doZivio.
·
llinka je poslije Nikoline .smrti radila kao radnica
u Dubanskoj stanici u s·ezoni ili kao pralja u Domu
siroeadi, i tako je uspjela djecu othraniti. Natko se
cak skolovao na fakultetu, uprkos najtezim prilikama.
Ostali su svrsili zanate. Natko je diplomirao prava, a
Baro je izucio krojacki, Slavko obuearski i Borde limarski zanat. Sve petoro djece su postali skojevci i
komunisti.
244
Nikola nije dozivio ni veliku tugu koju je llinka
osjetila - da ozali sva cetiri sina poginula u revoluciji.
Natko je bio zaposlen kao pravnik u Glavnoj poiiti
u Beogradu. Radio je do rata ilegalno kao komunist
a paslije je otiiiao u partizane. Poginuo je negdje ~
okalini Nisa 1943. gadine. Slavko je odveden sa
pom Mastaraca uaci rata u Lepoglavu. N jih je Macekava pohCIJa predala ustasama, a ovi su ih poubijali.
Baro je poginuo iste godine u Zvjerini kod Bilece .kao
partizan. Borde je atisao s prvom grupom partizana iz
M?stara 1941. godine, ali kad je njegav odred razbijen
bhzu Mostara, i on je zarobljen. Poveden je nekud u
logor, ali j.e u Jablanici .izvuCen jz voza i ubij{ln.
Slava je radila u Duhanskoj stanici i bita vrijedna
clanica Partije. Jedina je ·ostala ziva.
-;- Ima!.a sam neku ludu .sreeu - sjeca se Slava
ratmh dana. - Taka kad sam jednom morala poci u
j ednu kuCu radi neke veze i nabasala s-am __ na ustaSe.
Izvukla :am se na taj naCin sto sam se napravila da
me strasno ?oli zub i zamolila ih da mi, aka imaju;
daJU kakav hJek protiv zubohalje... Drugi put, poslije
Jedne od provala u Mostaru, hili smo svi ob:avijesteni
da se za ]edna vrijeme sklonimo, ali su~ ipak ustase
uspJele. da u?apse dasta drugava. Cak je uhapsen.a ;
druganca ka]a Je merre ohavijestila da se moram skloniti, a ja sam ostala na slob:odi. Zaista sam imala neku
ludu sre6u, iako se na nasu kucu sumnjala i prije
rata.
Kad su mamci polazili u ,rat majka j,e znala kuda su
posli igovorila je: »Mojaj djeci i jest tamo mjesto ...
Bo!Je. J€ d':' tam_o poginu nego da ih ova banda ub:i}e«.
Ilmka J€ vee u ratu saznala da su joj tri sina po.ginula, ah seN atku nadala kada se rat zavrsio Lako za nj
nika? nista ~':' cetiri ratne godine nije cula. A jednam
se hila promJela v1jest da se Natko javio. Majka se
wu-
245
�obradovala kad je to cula. Ali jednog dana je Slava
dobila poruku od Ilinke da odmah dode kuci. Kad je
stigla nasla je ocajnu majku raspletenih kosa kako ih
cupa placuci. Pokazala je kcerki kartu u kojoj su iz
Beograda javili da je Natko poginuo.
Ilinka je hila hrabra majka. Niti je zazalila niti zaplakala kad su joj sinovi polazili u rat, ali poslije prispjeea vijesti o N atkovoj pogibiji Slava ju .ie zaticala
k<rko bi preda se poredala slike svoj a cetiri sina i gledala tiho roneci suze. Ali pred dwgima nikada nije
odala svoju v·eliku tugu ...
Katica
Katica Onescuk je vee kao mlada saznala za borbu radnika. Od godlne 1920. njen muz J<>kov Onescuk
poceo je da dobiva komunisticke novine na rusinskom
jeziku preko Beca, od svog brata.
Tada je Jakov bio finansijski stra2ar u selu Klobuku kod Ljubuskog. Na izborima su on i njegovi
drugo·vi dali glasove za komunisticku listu. To je bilo
onda kada je lista Partije dobila na biralistu u selu
Tihaljini 172 glasa, a glavni nosilac agitacije bio je
MatiSa Mlinarevic.
·
Jednog dana je Jakovu dosao njegov prijatelj Osman Orman, postanski sluzbenik, i kazao mu da odmah obustavi novine, jer su na posti dobili nalog od
vlasti da zaplijene sve sto dade.
Katica i J akov su poslije zivjeli u Ljubuskom. Katica je radom iz ljubuskog sela Mostarska V:ra;ta.
!mali su sestoro djece. U Mostar su se preselili 1933.
godine, gdje je Jakov umro, a Katica je ostala sa djecom. Sve sestoro je skolovala. I dozivjela da i njena
djeca podu putem na koji su ih ana i njen muz i
upucivali. Sin joj Mirko, dak gimnazije, i kcerka Sofija, ucenica gradanske skole, postali su komunisti.
246
Katica je radila u Fabrici duhana kao kuharica. U
toj fabrici se zaposlila i Sofija.
Mirko je uhapsen medu prvim komunistima kad
je MaCekova >->Gradanska strata~~ hapsila ljude i ~ Mostaru i kad je uhapsen profesor Dzemo Saric, koga su
1 ubrh. Tada su uhapsili i nekoliko daka. Mirka su
pr:t':kli. Batinao ga je agent Jarak. Kako je Mirko
)os b1o malolJetan, nekako je izvuCen iz zatvora.
.• Katica sa djecom stanovala je u dobrom kraju, sa
JOS bolJim konama: tu su jos bile kuce Hasibe Cemalovic, Nafe Koluder, N ovakovih i Mujicevih.
Kod Nafe Koluder odr2avan je u januaru 1942.
~astanak partijske Celije, ikad iznenada upadoSe u avliJU policajci. Svi su poskakali i razbjegli se. Mirko i Ismet Dilberovic su pregazili ri}eku Radobolju u tor:1
bijegu.
U toj potjeri je neka zena pomagala policiji. Zavikala je: »En a Predraga !«
I Predrag Skrbic je bje2ao koliko su ga noge nosile, i - uspio je.
·
Ubrzo je Mirko otisao u odred.
Policija je cesto pretresala Katicinu kuru. J ednom
su banuli Talijani. Pretresli su svaki budbk. ali nisu
nista pronasli.
Porodica je zapala u vrlo· teske prilike kad je zapaljen magazin duhana u Duhanskoj stanici, jer su
1z sluzbe otpustene i Katica i Sofija. Rekli su Sofiji:
- Idi tamo gdje ti je brat ...
Sofija je bila jedna od onih djevojaka I\IIostarki koje su i srcem i dusom bile za pokret i koje su radile
1 poslove neposredno opasne po zivot. To je bila vrlo
hrabra, otvorena i akretna djevojka, pa je vjesto izbJegavala zamke i policijsko pracenje. Os<>bito joj je
stalno bw na glavi ustasa Zvonko Misetic, koji joj je
neprekrdno bro za petama.
247
�Kako je Katica imala rodbmu u Opuzenu, Sofija
je pcme'kad odlaziLa tarrno da donese povrca. Povrh
toga je na tom putu izvr3avala odredene zadatke. Tako kada je jedna grupa Mostaraca morala da krene u
partizansku jedinicu trebalo je iznijeti oruzje i municiju za nju. Sofija je uzeLa svoj sepet za povree i u
nj staviLa koliko je mogLa, pa na zeljeznicku stanicu.
U sepetu je bilo i letaka.
Na stanici je lijepu djevojku zapazio njemacki oficir i poceo joJ se udvarati. Sofija je znaLa ponesto i
njemacki i prihvatila je razgovor s njim. Nijemac je
putovao istim vozom. Ponudio joj je, kao kavalir, da
joj unese sepet u voz. PrihvatiLa j e ponudu, ali samo
kao pomoc, da nose udvoje. Uostalom, tako joj je bilo
sigurnije da prebrodi kontrole.
U Opuzenu na stanici cekali su je kurir i jos dva-tri druga. Kad su vidjeli kako Nijemac sa Sofijom
nosi sepet, pomislili su da je uhapsena te su umakli.
NiJemae je opel bio od pomoei i to sve dokle je treba1o. So·fij a mu je ljubazno z.ahvalila na usluzi. Kada
je zatraZio adresu dala mu je, naravno, laZno ime i
laznu ulicu i broj u Mostaru.
Odvazna djevojka s·e vratila u Mostar s povrcem,
a i pod njim je bilo bombi.
Kad je porodica ostala sasvim bez sredstava dobivala je, kao i sve boracke porodice, pomoc iz fonda
»Narodne pomoCi«. Novae je donosio djecak Muhamed
Mujic. Ako bi nekog zatekao kod Katice ne bih odmah
iznosio novae v·ee bi se igrao pred kucom sve dok
ne bi ugrabio priliku da joj ga krijomice preda.
Jednog dana je uMostar stigla tuzna vijest: Mirko
je •poginuo, zajedno sa svojim drugom Stjepanom Sulenticem. Jos jedna je vijest pogodila majku u srce:
cuLa je da je i Sofija nastradala s ranjenicima u GrusCi kad su ih cetnici napali.
248
Tu2na je i danas majka Katica, ali je i ponosna i
koliko-toliko mirna jer joj je ostalo djece i ona su
dobra i sretna. DiCi se kad govori:
- Svi su komunisti. ..
U pouzdanu KatiCinu kucu je, kao i u mnoge druge, stizalo i oruzje i roba, i u njoj su se okupljale njene komsinice Hasiba, Nafa, DevLa Raljevic, Derva
Mujiceva, i druge i plele dzempere za borce. Tu su se
zbirale i namirniee za boracke porodice, a Katica ih
je dijelila.
Emina
Emina Cevro je izgubila dva sina - J usufa,. koji
je bio sekretar Mjesnog komiteta KPJ z.a Mostar, narodni heroj. (strijeljan 1. avgusta 1941. godine) i Muhameda koji je u borbi protiv odmetnika poginuo odmah poslije rata.
Bila je vJerni svjedok i pouzdan cuvar straze prilikom mnogih sjednica Mjesnog komiteta odriavanih
u njenom domu.
Emina bi bdjeLa dok bi viJecao Komitet i osluskivaLa svaki sum, jer je znaLa da je tu rijec o velikim zadacima 1 va:Znim razgovorima. Nije,. naravno, znala
da se to sastaje Mjesni komitet, ali j-e znala da su to
komunisti ida bi bilo opasno ako bi ih policija iznenadila.
Kad je osnovana tehnika. Mjesnog komiteta smjestena je u Emininu kueu i tu bila cijelu godinu dana,
a za vrijeme rata je hila u kuci Mustovica.
Pribor je u pocetku bio na tavanu, a kasnije je iskopan jedan bunker ispod poda kuce, sa cementnim
poklopcem i pijeskom oko njega. To, medutim, nije
bilo pogodno, jer se svaki put, da bi se mogli odstampati leci, mo<'8JO dizati poklqpac i :izvlaciti pribor sa
ciklostilom.
249
�Jusufova majka Emina i sestra joj Hatidza Orucevic za sve vrijeme su pomagale u radu, kao i Jusufov
brat Vahdet.
Emini je tada bilo bli~u pedeset godina. Pod feredZom je odnosila Stampani materijal da Hveze~< ne bi
dolazile u kucu. N a zgodnom mjestu, na ulici, predavala je tim ~,.vezama"("( zaveZljaje Stampe.
Eminina sestra Hatid2a je pomagala u stampanju
na taj nacin sto je okretala ruCicu masine i ubacivala
papir u ciklostil. Kako nije znala da cita, nije znala
ni sta se odstampa, ali je priljezno radila.
Tekstove za biltene donosila je jedna zena u zoru.
Mazda je to muskarac bio. Niko u porodici, osim Jusufa, nije znao ko to donosi tekstove za bilten, niti ko
ih pise i ureduje.
Jednom je zaprijetila opasnost da policija otkrije
tehniku.
Kada je uoci rata zatvoren i zapececen RadniCki
dam, ko·munisti su sklonili namjeStaj, stolove i stolice,
po kucama. Jedan dio su donijeli i u Emininu kucu.
Policijski agent Simun Benic je iznenada banuo u
njen dom bas da bi vidio gdje je smjesten namjestaj.
U tom Casu je, na nesreCu, ciklostil bio izvan bunkera,
u sobi, a sav materijal koji je bio odstampan stajao
je po patosu. Kad je agent banuo Hatidza je brzo pokupila listove i nesto strpala u pee, nesto l1 coskove,
a nesto i sebi u njedra. Vahdet, koji je bio krojac, pokrio je dio materijala priborom i stofovima koje je
radio. Kako agent nije to traiio, nije nista sumnjivo
ni primjetio, sve je dobra pro8!o.
Za s-av taj rad papir _i.e donosio na biciklu Ratko
Bajic iz knjizare Riste Vujitiea, a skladiste papira bilo
je u d2amiji Oruc!Juku, u kojoj je kasnije i oruzje dr2ano.
250
Kad je odluceno da se stamparija premjesti kod
MustoviCa Jusuf je uputio Vahdeta da kofer u kame
je taj opasan materijal bio slozen odnese i preda Mustafi Mustovicu.
Darinka
Osamnaestog novembra 1943. godine banuli su iznenada policajci u kucu komunisticke porodice Bitanga. Policijski agent Simun Benic, s jos jednim agentom, upao je u taj skromni dam. Zatekli su Darinku
samu - bas je mijesila hljeb. Benic je nar-edio Darinki:
- Hajde, spremi se ...
Taka je Darinka uhapsena.
Sutradan, 24 sata poslije hapsenja, ziteiji koji su
bili podranili na ,posao ili na pazar u:Za-snuo j e prizor
u najljepsem kraju Mostara, u ulici obr-asloj zelenilom i drvoredima: o jednoj gredi preko puta zgrade
tadanjeg Okruznog ureda za socijalno osiguranje radnika visilo je petoro objesenih toga jutra - cetiri
muSkarca i jedna Zena.
SredovjeCna Zena, lijepih, pravilnih crta~ u tamnom kaputu, malo pognute glave u stranu i smirena
izraza lica, bila je okrenuta prema prolaznicima, nogu
sastavljenih po vojnicki, pravilno. Ruke se nisu vidjele kao ni ostalima - sve petoro su visili ruku ve'Zanih na ledima.
Policijski ustaski sef Mato Roko 26. novembra je
napisao svojim Sefovima u ustaSkom >~Ravnateljstvu
za javni red i sigurnost« u Zagrebu o tom dogadaju:
»Dana 16. novembra 1943. prije podne nepoznati
pocinitelj presjekao je brzoglasni kabl njemackih oruZanih snaga u Dr StarCeviCa 1ulici i to na ZeijezniCkom
prelazu. Izvide po toj stvari vodile su njemacke vojne
251
�vlasti. Posta je ovo djelo ocito akt sabotaze pocinjen
od strane komunistickih osoba, to je generalno zapovjednistvo Petog Gorskog korpusa u M<Jstaru donijelo odluku da se imaju objesiti javno pet osoba, od
kojih je netko od bli:Zih osoba u sumi medu partizanima. Na temelju te odluke objesene su danas ujutro
u Ustaskoj ulici, pred zgradom Okruznog ureda, slijedece osobe iz Mostara: Skocajic Bozo, vjere pravoslavne, Curie Ekrem, vjere islamske, BabiC Mujo, vjere 1Slamske, Bitanga Darinka, vjere rimokatolicke i
Kljuj1c Torno, vjere pravoslavne, rodom iz MetkoviCa.-«
Glas o stra8nom priwru u lijepoj mostarskoj ulici
muQjevito se pronio gradom. Ljudi su prolazili pored
nesreCnih svojih sugradana, nijemo im odajuCi poStu
i poeast. U svakome ko je to vidio moralo se javiti
ogorcenje.
·
U Mostaru se -tada govorilo da uopste nije bila rijec o nekakvoj sabotazi presjecamjem njemackog telefonskog kabla, i to danju, usred gracla. Uostalom
bila bi to sitna, beznacajna akcija, jer sta bi znacil;
u tom gradu presijecanje jedne telefonske zice usred
bijela dana?!
·
U gradu se priealo da je na gradski prelaz preko
z·elj:eznicke pruge naisla njemacka vojnicka kuhinja
s dlmnjakom, cla je dimnjak zapeo za zicu i prekinuo
vezu izmedu njemackih jedin\ca u gradu.
Darinka je bila neobicno odlucna i hra.bra zena
energicna i smiona. Odavno se hila srodila s radnic~
kim pokretom, jer ga je njen muz Rade vodio u Hercegovini poslije smrti Gojka Vukovica, koji je na Radinim rukarna umro.
Rade je uoei rata uhapsen. Policija Macekove Banovine Hrvatske odvela ga je sa vise rukovodilaca
mostarske partijske organizacije u kaznionicu u Le-
252
poglavu. Po okupaciji zemlje MaCek-Subasiceva vlast
je predala mnoge uhapsene komunisticke prvatke usta8ama, koje su ih pobile. Medu njima je bio Rade.
. Vrlo zanim!jiva hrvatska porodica, Radina, porlJeklorn Je b1la 1z planmskog sela Rakitna, u posuskom
kra]u, u zapadnoj Hercegovin:i, uz samu granicu Bosne prema Duvnu, sjeV'erozapadno od Posusja. Rade
Je ostao bez roditelja kacla mu je bilo 9 godina a od
tada J€ kod _gostionieara Kramera, koji ga je k;..nije
poslao 1 na tlpografsln zanat. Tako je ostao u Mostaru
~ tu zasno_va~ po~odicu. Ozenio se Darinkom Bojcic,
zenom koJa Je b1la veoma cijenjena i voljena gdje
god bi se pojavila.
·
Kao vrlo mlad momak, Rade je stupio na popriSte
borbe radrnka za bolji zivot. Jos prije prvog svjetskog
rata on je to pok:azao u strajkovima i sindikalnom
P?·kr;tu koji se tek radao, da bi od osnivanja Komurnshcke partije Jugoslavije, bio njen clan i funkcion€1t". Bio je odliean prijatelj isto taka uzornom komunisti Gojku Vukovicu. S njim je, uostalom, bio i
osuden na robiju kao komunist. Odrobijao je tri godme u Sremskoj Mitrovici.
Ljudi se -~jecaju k:ako je Rade organizovao Gojkov
sprovod s V!Jencem s c~venom trakom umjesto krsta
~ kako Je nared10 da taJ komunisticki vijenac ide na
oelu sprovoda, dok su popovi traiiili cla to bude krst.
Kak5' Rade _nije na to pristao, popovi koji su bili doS!i
1 ne2lel]em 1 nepozvani napustili su sprovod.
. Na '\'arlamentarnim izborima 1938. godine Rade je
b1o n~s1lac 11Ste Stranke radnog naroda za cijelu Herc-egovlnu.
. Taj yo!iti~ radnik Mostarac, inace krupna ljudma, blO J€ susta dobrota od covjeka, rnasovik, i:ovJek_ k~ga _su !judi voljeli, kao i on ]jude. Beskrajno je
voho COVJeka.
253
�Takva je hila i Darinka. Uz Radeta je, kao vrlo
mlada, kad se udala za njega, i sa~a postala komunist i to ostala, ali nikada do s.mrtl mJe p;1mlJena u
Partiju. Njena i Radina djeca sm N".do 1 kcerka Nada
posli su ocevim stopama i postah clanOVl SKOJ -a l
Partije.
•
Darinka je jos prije rata, iak? je imala ~amo cetiri razreda osnovne skole, gov<mla u Radmckom domu, u kru:Zocima, o Zeni i njenoj borbi za ravnopravnost i prava.
..
..
Sefika Resulhegovic je hila Darinkina p~lJatel]lca,
a nasle su se i na zajednickim poslov1ma '.'. 1le!talnom
radu. Ona se sjeca jednog sastanka u kuc1 A1se Cumurija na Brankovcu. Dok su se Sebka 1 D~rmka,
Anda Knezevic i Derva Seva dogovarale o nov1m zadacima, u sokaku je prasnu!,a homha. Odmah s<:po~
lale domacicu Aisu da izvidi sta se dogodllO. Alsa J€
otisl,a i vidjela jednog ustasu_ kako lezi na sokaku.
Neki !judi su joj .rekli da je .cetn1k ham.o homhu na
ustasu, svog tadanjeg savez;uka. l(ako ~e _zhog toga
zaprijetila opasnost da ustase, _Tah]am 1 ;etmc1 po:
vedu istragu i poenu premetacmu po kucan:a u t?J
cetvrti zene su odlucile da se neopazeno razldU. Rljeseno' je da najprije pode Darinka, pa zatim redom
i ostale.
Dan prije nego sto je uha~sena Darin~a je .dosla
kod Sefike i donijela joj materiJal za proucavan]e. .
Od njenih susjetki Sefika. je pos.lije tra~icne smrtl
Darinkine saznala da je Darmka hila sakr!la .matenjal pod Cilim, pa je o tomu ohavijestila Nadu 1 ona ga
je pronasla.
Darinku je iskreno ozalio cio grad.
I Milena Pavlovic se dohro sjeca J?arinke kao politicke radnice. Mileva je kao SrpkmJa h1la sprem1la
sv•e da se s porodicom seli u Srbiju, ali kako su se-
254
lidhe isle po ahecedi, malo p.r:ije nego sto je redosled
doSao na slovo »-P..:.c obustavljene su selidbe i ona je s
porodicom ostala u Mostaru. Ona se dohro sjeca sastanaka koje je vodila Darinka. U grupi je bilo nekoliko- Zena, a medu njlma i Milevina kCer Radojka, a
sin joj Ljuhisa vee je bio otisao u odred i kao njegov
horae poginuo.
Darinka je redovno donosila Milevi hiltene da ih
dijeli i salje dalje, a Mileva joj je davala priloge za
Narodnu pomoC u novcu i hrani, jer je -kao radnica u
Gradskoj banji ipak imala kakve-takve prihode.
U Darinkinu susjedstvu je stanovala i Gospava
Trhulin. I ona se sjeca kako joj je Darinka donosila
hiltene da ih dijeli dalje i kako je i njoj prvi put pristupila tumaceci joj politicku situaciju. A onda je dal,a
hiltene i Gospavi, da i ona pomogne i da privlaci sto
vise zena za taj rad. I kod Gospave se skri vao Darinkin sin N edo kad bi se spustao u grad iz odreda.
I Danica Dragisic se sjeca Darinke kad je rukovodila jednim aktivom zena. I kod nje se Nedo krio
kad je boravio u Mostaru.
Nedo, auto-mehanicarski radnik, bio je uoCi rata
sekretar jedne partijske celije u Mostaru, a u odred ·
je otisao u jednoj od prvih grupa izmedu 15. i 20. avgusta 1941. godine, medu dvadeset i osam komunista
koje je vodio spanski borac Savo Medan.
Koncem 1942. godine Nedo je bio upucen u Mastar. Sem ostalog, priprernao je oruzani napad na ustaSkog stozernika Barharica.
Jedne nod, dok mu je njegova sestra Nada cuvala
bicikl, sam je cekao Barbarica s pistoljem i prstom na
obaracu, ali zlocinac nij e naiSao. (In ace, i taj pistolj
j.e donijela ~Darlnrka, }er je 1m.ala vez.e i sa nekim
od oficira domobranstva iz jednog logora u Mostaru.
Preko njega je pribavila nekoliko pistolja).
~~';?'\
(_..'
'·'
255
�Nedo je s jednom grupom novih boraca u februaru
1943. godine ponovo krenuo iz grada. Sretno su iziSli
>>kanalom« iz Donje mahale juzno od grada prema
Bacevicima i tu su presli N eretvu, ali nisu stigli ni do
Hodbine a grupu je neprijatelj iznenadio na mjestu
Petku blizu sela Bune. Nedo je ranjen. Da ne bi pao
neprijatelju u ruke bacio je bombu poda se i tako poginuo.
Nekoliko mjeseci prije Darinkine pogibije njena
kcer N ada je uhapsena, i sve do Nedi.ne smrti ostala
je u policijskom zatvoru. Zatvocena je kao Nedina
sestra, drugih dokaza pl'otiv nje nije bilo. Ne:prijateJji su je ispitivali o Nedi.
.
Kad je taj odred razbijen ustaski policajci su joj
rekli:
- Uhvacen ti je brat i u zatvoru je, tu u policiji ...
Medutim, kad joj je Darinka donijela nesto hrane,
!once mlijeka i komad hljeba, 8apnula joj j€:
- Nado, nas Nedo nije ubapsen, hacio je bombu
poda se. Bolje je i to nego da im je pao Ziv u ruke ...
Nada je nakon toga, sa sesnaest drugova, medu
kojima je bio i predsjedm.ik ilegainog Gradskog narodnooslobodilackog odbol'a za Mostar profesor Husnija Kurt, otjerana u Dubrovnik, u tvrda vu Lovrij enac, a zatim u logor na Mamuli. Medutim, u vrijeme
svada izmedu cetnika i ustasa uspjela je da se izvuc€
iz logora i vrati u Mootar.
Kad joj je ponoVQ zaprijetila opasnost za:poslila se
kaQ u&teljica u selu Ljutom Docu. PaZJ.jivo je postupala s djecom. Uhvafila je vezu s protivnicima ustaSa, u stvari s Radieevcima, s kojima je mogla malQ
otvorenije da razgovara.
Ustai\e su, medutim, Nadu ponovo uhapsile kad je
u wijeme skolsl{{)g praznika .boravila u Mostaru, gdje
je podij€lila »namdnu pomoc« boraCkim porodicama.
256
Uza1ud je dolazila delegacija Hrvata iz Ljutog Doca i
tJ'aZila da se njihova uCi.teljica pusti iz zatvora. Nije
uspjela. U Mostaru su tada hili na vlasti Nijemci sa
ustaSama i Cetnicima.
Spijuni su zapazili Nadu u Mootaru - bilo je to
u avgustu 1943. godine,- pa i kada je doi\la k Sukriji
Vranicu u krojacklu !Tadnju da primi 100.000 kuna da
bi podijelila partizanskim porodicama. Nisu je odmah
uh.apsili, valjda. su je pratili jos neko vlfijeme. ZgrablCe Je uskoro, 1ako je Sukrija nije odao. Policajci ni
tada nisu imali nikakvih dokaza protiv nje. Jedino je
neka uhapsena djevojka na saslu8anju spori:renula i
njeno ime.
Posto je Nada i pr.ije rata vodila skojevske grupe,
dosta dJevoJaka Je llJU znalo kao politicku radnicu
a osim toga ona je kao mlada studentkinia iz komu~
nisticke. yorcdice svakako hila sumnjiva. Tako je i
osumnJ!Cena. Gestapovci su je odveli u zatvor u »VladiC.inu kuCu-<<.
21atvoru su poeela ispitivanja posredstvom tumaca. Tada je bilo uhapseno joi\ nekoliko mladih Mootarki.
Prek? tumaea gestapovac je Nadu pitao da li je
rukovod1la sanitetskim kursom.
Nada je P.osumljallia da Svl'lbo n€Sto zna, pa mu je
brzo odgovorila:
- Ja sam student agronomije, a ne medicine ...
- Otac i brat su komunisti. A vi? - nastavio j€
Nijemac.
- Moj otac - rekla je - govorio nam je da se
kad odmstemo sami opredijelimo. Da sam muskarac
ja bih se opredijelila, ali, znate, zeooko sam, zelim
samo da se lijepo obucem, da zivim, da se provedem . . . Nisam ja musko ...
Ta.ko. je Nada uzvracala Nijemcu, tako da ga odgovo'!'J msu zadovoljili jer su za njega hili prazni. ·
Y
257
�- Volite li skijati? - jos se interesavao istrazitelj posto je pitaa da li plete vunene dzempe<re i earape.
-Varna je zacijelo paznato- odgovorila je Nada,
- da kod nas u Hercegavini rijetko kada ima snijega,
pa nema ni skijanja.
Gestapovac ju je pustio naredivsi joj da se panovo
javi u kamandu sutradan u pet sati poslije podne.
· Sutradan je Nada s majkom dosla u komandu Gestapoa i javila se Nijemcu. Darinka je pasla s njom da
bi vidjela Sta ce dalje biti, narocita aka bi je uhapsili.
Gestapovac je iznenadio Nadu jednam ctvorenom
ponudom.
·
. UstaSe su se, naime, i prije interesovale od Cega
ta porodica zivi, pa kad su to saznale, drugovi su Nadu
i .savjetovali da se zapasli kaa uciteljica u Ljutom
Docu, da bi .se tako znaa bar neki izvar prihoda poradice Bitanga.
lmajuci na umu, ·valjda, njena vrlo inteligentne
adgovme dan ranije, gestapovac je Nadu iznenada
upitao:
- Da li biste htjeli da nas za nagradu ad osam
hiljada kuna mjesecno o ponecem izvjestavate?
· Iako se iznenadila, vdo -brza j e odgovorila:
- Znate, necu da budem niciji spijun, ali aka bih
doznala neSto veliko, nesto od oega zavisi njemaOki
Rajh - to je dmga stvar, javila bih ...
Nijemac se, izgleda, ipak za poeetak zadovoljio
odgovorom. Racunao je, vjerajatno, da ce uspjeti da
je dalje obraduje pa joj je rekao da je slobodna.
Nada je odmah, kako se to kaze, »sisla u ilegalnost-<~, tim prije j er se mreZ.a njemaCke istrag-e Siril~,
pa su bile uhapsene i saslusava~e sve ~osh1r~e koJe
sus Nadom bile u vezi: Nuna Dtzdarevtc, T1dza Udavicic, Zlata Salahovic i Dragica Rase, kcerka komu258
niste Jakova Rase, osudenag na robiju. Gestapovci su
nakan pet-sest dana opet patrazili Nadu, ali je nisu
vise mogli nigdje pronaci.
Nada je astala ziva uprkos mnostvu opasnosti. Od
cijele parodice ostala je jedina ona, svi njeni najblizi
i najdra:Zi su izginuli.
Meva
Jedna od mnagih majki kaje su uza svoju djecu
komuniste svesrdno pomagale barbu bila ]e Mevlida
Meva Grebo. Dva njena sina, Muhamed-Hama, (sekretar Oblasnog komiteta KPJ za Hercegovinu 1942.
godine) i Esad, i kceri Tidza i Ziba, kao i muz .Memisaga (ustase ga ubile krajem rata), zajedna su s
njom u toku cijelag rata bili na isturenim partizanskim ilegalnim polozajima, u matici borbe za slobodu.
Meva, pax-tizanska i kurirska majka, osobena starija zena, imala je prilike kao i mnoge druge majke
da daceka u svam domu partizane stigle iz odreda iii
ilegalne radnike kaji su baravili u Mastaru. Medu
njima su bili Svetozar Vukma•novic Tempo, Lepa PeroviC, Olga MarasoviC, Rato DugonjiC, Mile PerkoviC,
Dzemal Bijedic i drugi. Narocito je voljela da docekuje hrabre kurire: Serifa BuriCa:, Aliju Kresu, Vasu
Maslu i ko zna kaliko jas drugih. Najdraze jaj je bila
o njima se starati.
Kad je Tempo boravia u Mostaru, pa i kad Grebinih, Meva je hila i straZar i Cuvar .sVoga gosta. Tempo se podu.Ze zadr.Zavao u toj kuCi, i dolazili su ilegalci da s njim svrse kakav pasaa. Duga bi sj€dio i
pisao, ozbiljan, Cak namrgoden, a bio je i mrSav i tanak u to vrijeme. Meva bi usia u sobu, pa kad bi ga,
vidjela onako zabrinutog i smrknutag rekla bi mu:
- Daj, molim te, razvedri tu Cehru, od toga ti se,
moj sinko, niSta ne zameC:e ...
259
�Meva je hila duhovita i vesela zena, a i mudrao
Vrlo dobra je znala sta iskazuje smrknuto lice, te je
htjela da svom gostu rece da se uz pomoe vedr:ine
maZda eak i bolje mogu obavljati opasni poslovio
V edrina je, uostalom, uvijek hila znacajka Mostaraca, pa i u najte:Zim Casovima.
Jednom je Tempo zapazio da je Meva u dvoristu
postavila uza sva tri zida po jedne merdevineo
- Ama reci mi, molim te - obratio joj se - za
sta ce ti tolike ljestve, uza svaki zid?
- Ono ti je, sinko, - odgovorila mu je - za putove kojima ces hj€Zati ako, ne daj boze, agenti zalupaju na vrata
Ti ees prvi na mer devine, one tamo,
a meni sta bog dade
Posta je tada mnogo !judi prolazilo kroz Mevinu
kueu, bas za Tempnva boravka ilmd nje, njen muz MemiSaga joj reee:
- Meva, e "ala ce nam ovaj kucu zapaliti
- De, hogati, ,gledaj svoga posla, hajde na Tepu,
kupi sta treha, bolje ce ti :btti
U Memisaginoj kuci stanovao je Braco Kosovaco
Jednog dana joj reee:
- Majko, danas ce doCi jedan vazan drug, pa te
molim ako mazes napraviti sto holji rucak
Kad se Braco, koji je mnogo hodao po gradu, ohila:lleCi skojevce watio na r.ucak sam, Meva ce .mu:
- A gdje ti je taj drug?
- Ama, 'znaS, -majko, ja sam se zaZelio one tvoje
fine ptte pa sam mislio da se jos jednom najedem
Salio sam se oo
.
Kad je Braco kretao na slohodnu tedtoriju i oprastao se od Meve rece joj:
- Cim stignem na slohodnu teritoriju poslacu ti
podosta kafe
Meva ce mu na to:
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
260
0
0
0
0
- Suti, molim te, ne govori. Toliko je ilegalaca
boravilo u mojoj kuCi, svaki oheca da ee odmah poslati kaf.e, a cim zamakne u sumu - ni glasa ni halrera ..
Kod Meve je horavila i Lepa Pe>:'ovico Kad hi Meva
o1Jisla na trznicu ili po »zadatku« da odnese kakve letke ili pisma, Lepa hi razmjestila namjestaj po svom
ukusu, ali je, kad bi se Meva vratila, morala sve da
postavi kako je i biloo A kako je Lepa imala ohicaj da
baki priCa viceve i anegdote, Joednom dok J·e stara
'
sprema1 rucak ona p:revrsi mjeru te joj Meva rece:
a
- Okani me se •vise, prihvati se i ti nekog posla,
vidiS da 6e uni MemiSaga svakog Orusa stiCi na rucak ..
0
•
0
Ipak, Meva je najvise voljela da prima kurire,
umorne, gladne 1 promrzle, a oni su svraCali u njenu
kucu taooo kao kod svoje majke
Imali. su ani s
njom posehno ugovorene sifre i lozinke za otvaranje
vrata, koja Ie Meva drzala neprekidno zakljucanim i
niko nije smio da ih otvara do onao Tri .bacena kamencica u prozor m ugovoreni hroj kucanja na vrata i Mev a je odmah znala koji ikurir ceka da rnu otvori ...
- Meva se ni najrnanje nije plasila, hila -je vrlo
hrabra zena - prica Mile Perkovico - Kad smo Lep~~o
Perovic i ja hili u njenoj kuCi, primala je u svoj dom
ilegalce koji su hili pohjegli iz. zatvora u Sarajevu,
kurire iz odreda, svakog od na8ih ko hi nai8ao,
- Nasa Meva je hila rijetko pronicljiva, inteligentna i prilje:lna zena horae - prica Olga Marasovico - Naroeito je s mnogo ljuhavi docekivala mlade,
razumijevala ih, st>tilao Osjecali smo njenu roditeljsku toplinu prema svima nama koje je tako srdacno
primala, cuvala i hranilao
0
•
0
261
�Ancika
Kada je talijanska policija uhapsila profesoricu
Jelku Vukajlovic, predsjednica Antifasistickog fronta
Zena Mostara, AnCika DuriC je primila njenu du:Znost.
VeC do tada u njenoj kuCi su odr:Zavani s.astanci, jer
stan nije bio sumnjiv, okupljale se Zene, donosilo
Stampu, priloge u hrani i novcu, Stampao se bilten
Antifasistickog fronta zena.
Toga proljeca, 1942, dogodilo se da se Ancika prvi
put susretne sa gestapovcima i ustaskom obavjestajnom sluzbom »UNS«. Provokatori iz Sarajeva stigli
su u Mostar s pismom i ispravnom Iozinkom Pokrajinskog komiteta KPJ za Bosnu i Hercegovinu. Dvojica agenata Gestapoa i UNS-€ predstavili su se kao
>>-delegati..:~ i >>kuriri..:~ Pokrajinskog komiteta.
PoSta su doSli sa is.pravnom lozinkom, tadaSnji sekretar Partije Ljubo Bresan primio ih je s povjerenjem. Oni su tako donekle upoznali organizaciju, ponekog Covjeka i poneki stan, ali, zahvaljuiuCi .sistemu
konspiracije u paotijskom radu, nisu saznali sve sto
su htjeli znati.
Medu prvima, AnCika, mudra i oStcoumna Zena,
posumnjala je u njih, jer - stigli su i u njen stan.
Nairne, jedan od tih agenata koji se predstavio imenom poznatog hrvatskog pjesnika Silvija Kranjcevica,
trazio je od AnCike da mu dade jedan primjerak Istorije SKP (b) - sovjetske pariije - koja je tada bila
odstampana u Mostaru. Ancika je imala primjerak u
tajnom skrovistu ispod daske pred prozorom. Ostavila
.ie agenta i posla u drugu sobu da uzme to sto je tmzio. Dosljak se privukao iza njenih leda da vidi odakle
ce Ancika izvuci knjigu. Cak je na nogama imao gumene cipele i hod se nije cuo. Ali Ancika ga je osjetila i iznenada se okrenula.
262
-
ZaSto Spijuni-raS! -
napala ga je, a on se sna-
Sao i rekao:
-
Odlican pretinac, u praiksi policije nepoznat na-
Cin skrivanja materijala . ..
AnCika je i dalje sumnjala, i cim je agent iza8ao,
pozvala je povjerljivog majstora, susjeda Mirka Buhu, i om je to skroviSte zazidao.
Ubrzo poslij e toga stigao je sekretar Komiteta
Ljubo Bre8an i donio neki materijai da se sakrije.
- Nemam sklonista- rekla mu je Ani'ika i ispricala mu dogadaj sa ··delegatom.. Pokrajinskog komitela iz Sarajev.a.
BreS.an nij e prihvatio AnCikinu sumnj u, iako mu
je ona tada rekla da •.delegati« javno stanuju u hotelu »·Hercegovina~-< i da imaju pisaCu maSinu na kojoj
slobodno nesto kucaju.
- J•a ti kazem, Ljubo, to su spijuni - rekla mu
je, ali je on odbio tu sumnju_ Jos je dodao:
- Nemoj da sumnjicis delegate Pokrajinskog komiteta, jos ces biti partijskl kamjena.
Ali, vrlo brzo iza toga, u vozu .prema Sarajevu,
negdje bli2lu Konjica, bio je uhapsen sekretar Mjesnog komiteta SKOJ-a Salem Delalic, koji ie nosio va2an izvjestaj. Uhapsili su ga bas ta dvojica agenata
koji su istim vozom krenuli za Sarajevo.
To se odmah saznalo u Mostaru. Poeela su i hapsenj a, a Bre8an tad a do1lrci Anciki:
· - Sakrivajte se gdje znate, ono su zaista spijuni
- rekao je.
No, provala je zaustavljena zahvaijujuci herojskom drzanju Sal~ma Delaliea. Gestapo, koji je stajao iza ustaske policije, ocijenio je da ce Salemol\'im
hapsenjem mnogo saznati. Bio je to mlad covjek, dak,
maturant gimnazije. Izddao je strahovita mucenja,
i na kraju je ubijen u koncentracionom logoru u Gradiski ali ni jednu rijec nije ·kazao neprijatelju.
263
�Posto su Anciku agenti znali, ona se sklonila u
bolnicu zajedno sa malom kcerkom Mirjanom. Sve se,
m€dutim, sm:irilo, i ona se, iako je to bilo opasno, vratila u svoj 'Stan i na svoju, nastavniCku duznost.
Malo prije tih dogadaja sekretar Komiteta Dzemal Bijedie stanovao je kod Ancike Citav mjesec dana, ali bio je zapazen i morao je da ide iz Mostara.
Novi Mjesni komitet opet je zasjedao u Ancikinom
stanu. Prosla je tako citava godina a da se policija pritajila i, sigurno, pratila neke komuniste, da bi poslije
usljedila hapsenja, kao sto se i dogodilo.
Jednog juka u maju 1943. godine Anci)<a izade iz
ku6e u kojoj je stanovala, u Ulici Alekse Santiea, a
pred kucom - talijanski oficir s biciklom.
- Jeste li vi Ana Durie? Trebali bi sa mnom. Ali
vi idite sami u nasu komandu - upueivao je Anciku.
U komandi su je uveli kod visokog o.ficira, koji je
govorio samo italijanski i lukavo i ugladeno poceo
razgovor. AnCika se iznenadila kad joj je tumac preveo:
- Izvolite sjesti . .. Da li ,pusite? - ponudio joj
ci:ga;retu.
Posta je ona odbila, oficir nastavi:
- Javio se va8 suprug iz zarobljenistva i trazi
obavijest o ,tom da li ste zivi vi i :roaM. Zato sam vas
pmwali.
Ancika se zacudila toj poruci (njen muz se zaista
nalazio kao oficir bivse jugoslavenske vojske u talijanslwm zarobljenistvu, i vee gotovo dvije godine
nije cula za nj ...).
Ancika je odgovorila ,oficiru da su ona i kcerka
dobro i zdravo, zahvali mu. Kao da je time razgnvor
bio swsen. Oficir se s njom oprostio, a ona krenu
prema izlazu iz sobe. Ali lukavi obavjestajac je htio
vid}eti na njenom lieu promj,enu, opet je naglo pozva
i ponudi da jo8 malo sjedne.
264
Ancika je primijetila da se zagledao u zlatni krst
na lancu o njenom vmtu koji je ona namjerno bila
is+a'lmula kada je krelllUla u komandu. ,Pocelo je ispitivanje. Najprije je pitao kako se ona tacno zove. Kada je ona izgovorila svoje ime Ancika, opazila je da
oficir ima na papiru pred sobom ime >>Ana~<. Upitao
ju je:
-A niste li vi Ana Durie? Da li poznate Anu Du.riC.
Ancika se uhvatila za to:
- Sigurno ste vi opazili - rekla mu je - u nasoj zemlji imate bezbroj slicnih imena, eak i istih,
pa i prezimena. Ja nisam Ana, ja sam AnCika.
Ali obavjestajac je nastavio ispitivati. Poceo je
nabrajati ·imena komunis·t~a, pa i im.ena Clanova Mjesnog kom.iteta.
- Poznate li Ljupo Presan? Poznate Mito Sabanac?
- Da li je muSkarac ili zena? - odgovorila je Ancika pitanjem, a tumac preveo oficiru. No, on je
p.roduzio da nabraja imena:
- Poznate Nacitu MaCic?
Navodio je jos neka imena, ali je Ancika odgovorila da je ona nastavnica, da ima svoj posao i da ne
poznaje nikoga od tih ljudi. I, 'kako izgleda, uspjela je,
bar za casak da uvjeri obavjestajca da ona nije ta Ana
koju tra,e, pa je pustena kuci.
Ancika je tada »sisla« u strogu ilegalnost. Stanovala je u j'ed:ruom vrtu u ko1ibi a po gradu se kretala u muslimanskom zaru, pokrivena lica. Za njenu .petogodiSnju ikcerkicu Mirjanu pobrinula se organizacija.
Tako je dijete postalo mali Hegalac kod raznih povjerljivih porodica, premje8tajuci se iz jednog stana
u drugi. Najteze je Anciki bilo rastati se s Mirjanom.
265
�Bilo je to· milo dijete, ali je majci pomagalo u radu.
!mala je malu crvenu djeciju tasnu i majka Iii stavila u nju pisma, pa naredila Mirjani da ode nekoj
••teti« i preda pismo. Taka je Mirjana hila najmla(la
kurirka u Mostaru. U kraju u kom je Mirjana stanovala Ancika hi se cesto nasla, ali je samo dva pula
susrela kcerku, no nije joj se smjela javiti. U jednom
susretu, dok se mala igrala na ulici, kao da je dijete
nesto predosjeealo, priljuhilo se uz AnCiku, koja je
bila pokrivena lica, u zaPu i samo rekla:
- Joj, sto je ova tela meni lijepa ...
Anciki se srce cijepalo, ali je ostala nijema.
PosHje j-e Mirja.na smj·e1St·ema ko-d svoj-e prave tete,
u kucu Veselka MostarCiea u Ljuhuskom, otkud je i
Ancika hila porijeklom.
Tada, u ljeto 1943, Gestapo se, kako iz;gleda,
poceo koristiti onim podacima koje su dva laZila •.Qelegata« Pokrajinskog komiteta hila sakupila. Uhap8en je i uhijen sekretar Komiteta Ljubo Brdan, os1ali su se morali povuCi iz grada.
Ancika je ostala u g;radu do jeseni, u strogoj ilegalnosti, a zatim joj je naredeno da prede u Sarajevo,
takoder na duznost clana Mjesnog komiteta. Zaduzena je z.a rad sa zenama. Od ilegalke Tanje, clana
Mjesnog komiteta KPJ za Mostar, postala je u Sarajevu ilegalka Muslimanka Safija, koja se do kraja
rata kr·etala pokri vena lica.
Ali Sarajevo je vee posehna, druga prica o zivotu
te hrahre zene koja je kao ilegalka ostala na partijskim funkcijama pune cetiri godine, hlizu 1500 dana
i noCi.
266
Aisa
Poput mnogih majki i zena iz grada i Aisa Butu-'
rJviC je pomagala .mladeZi, te je na taj naCin i sama
postala dio revolucionarne borbe. U njenoj kuci su
se Cesto sastajali uCenici: Citali zabranjenu literaturu,
slusali radio-vijesti i dogovarali se. Ona je dozvoljavala da u njenu kucu ulaze nepoznate osohe od kojih
su pojedine hili ilegalci, kao sto je to hio slucaj sa
Mirom Poparom, clanom Ohlasnog komiteta KPJ za
Hercegovinu, komunistom Safetom FilipoviCem, koji
su na nju, majku AiSu, ostavili snaZan utlsak, te je i
ona sa sve veCim razumijevanjem i odobravanjem
prihvatala »nedozvoljenu djelatnost« svoje djece i
njihovih prijatelja.
Ba8 pred okupaciju zemlje umro je Aisin muz,
starjesina serijatskog suda, kada je i njoi i djeci hio
najpotrehniji. Iskusenja su hila na pomolu, jer je rat
najavljivao teske dane. Aisu su stalno ohavjestavali
iz skole da se njena djeca have »protivdrzavnom ljeviCarskom aktivnosti-.<<, ali Je ona sve to primila smireno i dostojanstveno.
Upravo u to vnijeme u Mosta-ru je hila u procvatu revolucionarna aktivnost. Zhog nje je jednom
prilikom uhapsen i jedan od Aisinih sinova. Prije
nego sto je policija stigla da pretrese njen stan ona je
zajedno sa Muhamedom Hadziomerovicem prehacila
ilegalni materijal kod svojih susjeda. Bila je to mozda
prva njena samostalna akcija u toj zahranjenoj djelatnosti.
J edne noCi pocetkom marta 1942. godine u AiSin
sokak su upali karabinjeri. Uslijedili su pozivi da se
otvore ula~na vrata, uz lupanje kundacima. Prema
prijavi nekih konfidenata, karahinjeri su pretresali
AiSin stan, naSli zabranjeni materijal i oru:Zje i na
osnovu .toga uhapsili i majku Aisu. U zatvoru je, me-
267
�dutim, ostala samo tri dana, jer je na intervenciju
uglednih Mostaraca pustena. No, sedam dana kasnije
ponovo je uhapi\ena, 7-ajedno s najmladim njenim sinom Ridom. Sada su sve urgencije za njihova pustanje bile bezuspjesne. Poslije petnaest dana provedenih u »Ce!ovini« Aii\a je sprovedena u talijanski koncentracioni logor na Prevlaku. Bila je prvi zatvorenik
tog zloglasnog logora koji je doveden iz Mostara i prva
zena Muslimanka - zatocenik u njemu iz Hercegovine.
U logoru je ostala trinaest mjeseci. Pripadala je
kolektivu mostarskih djevojaka i mladih zena koje su
zbog ilegalnog rada internirane iii zarobljene kao borci u drugim tkrajevima zemlje. Dijelila je s njima okrutnosti logorskog zivota i oefuju za svojim gradom,
kao i nadu i vjeru u pobjedu. Dozivljavala je ponekad
i radost slui\ajuci oskudne vijesti sa ratista. Pomagala
je u granicama svojih mogucnosti slabe i nemoene. I
posljednji zalogaj je davala najslabijima. Odgojena u
imucnoj porodici, Aisa je u surovim logorskim uslovima zivota ispoljila izuzetnu dostojanstvenost. Nosila
ju je njena vjera i njen ponos. Cak i u logoru je postila svoj ramazan.
Uporne intervencije gradana najzad su uspjele. Iz
logma je Aisa pustena isorpljena, izgladnjela i poipuno oboljela. Po povratku u Mostar bila je obavezna
da se svake sedmice prijavljuje talijanskoj policiji.
Stan joj je bio oduzet, a sve stvari razriesen~ i opljackane. Utociste joj je pruzio ugledni gradanin Mostara
Alaga Seva, covjek cije je troje djece bilo u partizanima.
:2:ivjeci u takvim okolnostima, Aisa je, po nagovoru
ilegalne organizacije, odlucila da pobjegne iz Mostara.
Krajem 1943. godine je prebaeena na slobodnu partizansku teritoriju iznad Ostrosca i Prozora. odnosno
G<>rnjeg Vakufa i Bugojna. Po zabacenim planinskim
selima ona prica narodu o borbi mostarskih porodica
i njihove djece, o njihovim stradanjima i patnjama i
na taj nacin pomaze borbi.
Aii\a Buturovic je, poput drugih hrabrih Mostarki,
bila primjer sadr2ajnog i dost<>janstvenog zivljenja.
Iako je bila polupismena, lrrabro je usia u zivot. U
svom relativno dugom vijeltu imala je sre6e: uvijek je
stizala ondje gdje su snage na~pretka vodile i dobijale
borbu. Sve sto je cinila - cinila je iz uvjerenja da je
to u interesu drustva.
Hasiba
- Dobro, - re,k!a je majka Hasiba - dolazite ,;,
moju kucu koliko god treba, ali da mi nijeste s biciklima dolazili. Aka ustase dodu vi cete pobjeci, a sta eu
ja sa sedam-osam bicikla? Aka kazem da su ukradeni,
odoh u zatvor ... Sta mogu reci za bicikle, otkud su
tu?
Tako je pazila na detalje konspiracije jedna od
hiljada majki koje su za citava rata strahovale i bile
junakinje uz svoju djecu. Cuvale su straze, nosile po- .
stu ilegalno, oovale i nosile ne samo robu i hranu vee
i muzje i municiju. Uradile su sve st<> je trebalo takva je, eto·, bila i Hasiba, obicna zena iz mahale,
majka jednog od najmladih ilegalaca Ekrema, koga su,
gotovo djeeaka, Nijemci objesili zajedno s. velikom
zenom Mostara Darinkom Bitangom. Hasiba je i majka jednog politickog komesara u ratu Envera Cemalovica.
Kad bi se sastali m<>mci u kuCi Hasibinoj, ona je
bila straza.I1ka, dolje u prizemlju, a njen muz gore na
spratu, na prozoru. Gledala je Hasiba kak<> ilegalci dolaze. Svakih deset minuta po jedan, neopazeno, samo
uskoei u ulazna vrata.
269
268
�Skolu konspiracije svrsila je Hasiba prije rata.
Enver je uCio svoju majku i ona je to dobro 7apamtila. Veli:
·
- Rekao mi je: iz ove kuCe ne smije iziCi ono Sto
se u njoj dogada ...
A onda momci donose oruZje, bombe, pa zatim to
se prenosi u Bjelusine, onaj kvart Mostara pri brdu,
otkud se kretalo u odrede, u Podvelezje.
- Pa sastanci - pricala je Hasiba. - Momci gore
drie partijski sastanak, a dolje skojevci, ali jedni za
druge ne znaju.
Pogodna je bila ta kuca u malo?' sokaku, a tu j~
i dobar vrt i vocnjak, sve je sakmveno u hladovm1
kajsija i murve.
A sva djeca iz mahale imaju ~~direktivu-<-< da oko t~
ga kraja u svim ulicama redov~o razbijaju _uliCne SIjalice, da noc i mrak dobro sknva dolaske 1 odlaske,
da se nista ne primij eti.
Hasiba je bila majka mnogim ilegalcima, d~go,
dugo vremena. Ante Zelenika, prvoborac (denunclran
je policiji), proveo je kod Hasibe dvades~t i ~va dana
kao u svom domu. Pazila ga J€ kao svo]e d!Jete.
ViSe od dvadeset dana Hasiba je gostila i partijsku
radnicu Lepu Perovic. I nju je pazila kao rodeno dijete.
- A borne i ona me•ne kao majku - pricala je
Hasiba. ~ Ali ~orala sam narocito paziti na nju. Ona
je kod mene bila Sefika, to joj je ime dato, a kada govorl Hami Grebi da joj kupi cigarete, kaze mu: »Amo,
kupi cigarete .. ,-<-< A umjesto da kaie >>bajrak-<-<, ona
veli »barjak« ... Ama nemoj, Sefika,·- kazem joj ja
- nemoj tako, Muslimanka kaze ~-bajrak« ... !eda?
bojadzija, bogami, primijetio taj DJen govor, kaze m1,
a mene strah uhvatio ...
270
Lepa je bila kao toboznja rodica Hasibina, »od dvije sestre djeca<< - a kao pobjegla je iz istocne Bosne
od eetnika, rodbini u Mostaru ...
- Jednom, iznenada- nastavlja svoju pricu Hasiba - u kuci mi je bilo i nekih :lena, kad banu Olga
Humo s Ratom DugonjiCem. A, po nesreCi, bas Talijani u kuci vrse premetacinu! Sta cu sad? Velim ja
Olgi 'iRati na sav glas:
»Dobro mi dosli iz Trebinja, otkad se nismo vidjeli. .. -<<
A Olga odmah prihvati:
- J este, evo bas smo sad stigli iz Trebinja, samo
naCas da se vidimo ...
- Ama, necete valjda odmah otici, ostanite bar
malo - preklinje dosljake Hasiba, a Olga na to, usteZuCi se, kao pristaje:
- Pa, dobra, hajde, valaj, mozemo i prenociti.
Rato je tada ostao kod Hasibe dvadesetak dana.
Dolaze mu Mladen Knezevic Traktor, Hamo Grebo
i drugi, n€ki na >>jav~u·«. Hasiba ih doCekuje, uvodi..,
- Bogme - hvalila se Hasiba - Rato meni iscijepa i drva, pa mi i mahune cisti za rucak. A eesto
mi veli: »Majko, hajde malo po gradu, ispitaj mi sta
rade Talijani, sta i'etnici, sta ustase ... « A kad se ja
vratim, a on sa mnom sjedne i veli: »Deder, majko,
Sta si vidjela, Sta si Cula . .. «
Kad je Rato krenuo, nema 'U Cemu, sav j.e poderan,
odijelo - krpe, Hasiba mu tada dade Enverovo odijelo ...
- Ali - trazi od njega majka Hasiba - svakako
mi javi kako si pre5ao granicu ...
Kad je njen sin Ekrem 'donio jednom nekoliko
bombi i metaka, dosao je Danilo Bilanovic da to, i jos
neke '"tvari, kao i bakrac meda za ranjenike, odnese.
Hasiba to pakuje, skriva rui'ne granate, one njemac-
271
�ke »handgranate«, stavlja ih pod voce u korpu. Ali
onaj drveni drlak njemaCke granate viri ispod voca
i vidi se.
- Kud ces taka l<roz Mostar - velim Danilu i
brze"bolje sakrijemo dobra tu granatu. A kad je Danilo poslije oslobodenja do8ao da me posjeti, ja mu
velim: »Sjecas se one ,handgranate' sto je virila iz
korpe? I njen sin Enver spuStao se iz odreda, iz brda u
Mostar. !mali su u basci dobro skloniste, koje nikad
nije otkriveno.
NajteZ:i njegov dolazak bio je onaj poslije pete
ofanzive. Stigli su jedne noCi: on i njegov drug Mladen
Balorda. Hasibi S'll porui\ili da ce doei.
- Dodose - zivo priea Hasiba - s fesovima na
glavama i s opancima na nogama, kao Podvele&ci. Sta
CeS, morali su se pr·eruSavati uz put kad su se provlacili...
·
Enver je tada najprije poruCio po nekog povjerljivog bricu da ih obrije. Kad je sbigao brico, Enver mu
veli:
- Da znaS, ne poznajeS me . ..
- Kako ne poznajem, kad te znam ...
~ Taka ti je sada uci ga Enver - sad me ne
smijeS znati, ni Zeni n.e smijeS reCi . ..
- Ne brini - slaze se brico.
" - Stigli s.u- dodaje Hasiba- izranjavani, :i posla sam k naseon apotekaru Vuki Cu!ajevicu po !ijekove, a CarSave sam >"'bucala<< za zavoje . ..
U basci se oddavaju sastanci staba Mostarskog
bataljona, cuvenog na Sutjesci, cij a se glavnina, eto,
spustila u sam grad, da se lij eci i oporavi za dalje
bitke.
Has:iba pa21i. Mladena i Envera, a tako i mnoge majke i sestre os.tale borce, ~a:sporedene pa kueama u
gradu.
272
-
Dade k meni -
prica Hasiba, -
doleti Cu!aje-
viCka i kaZe: »·Racija, racija . .. Sve Ce biti blokiranO<<.
Bila je to velika lblokada citavih kvartava Mostara
kada je Gestapo poku8ao ·razbiti bataljon u gradu,
za koji je saznao.
Kad je ta vdjest stigla u Hasibinu kucu, Mladen se
odmah prebacio na Carinu, u sasvim ch'ugi kvart grada. Enver zna kad ce, u s!darriste, u ba&Cu. V eli :maj ci:
- Ja eu malo prileci. Kad zalupaju ne otvaraj odmah, neka lupaju, da cujem... da se sklonim ...
Enver je prilegao, a Hasiba na straZ:i. Motri na so~·
kake, na sve prilaze kuci. Oko jedan sat po ponoei za~
cuje bat cokula ulicom. Odmah .probudi Envera:
- Ustaj, blokirano ...
Enver ustaje, u2li.ma bombe i pistolj. . .
·.
- Ziv se ne da u njihove ruke - obj•a8njava Ha-
siba.
Kad se sklonio u bunker, eta lupe na vratima. Hac
siba rrialo poceka, pa zatim otvori. Gestap<Jvci provale
u ku6u. ViCu: >>Auf<<!
Bas tih dana bilo je zaklano tele u Hasibinoj bas6i, mesa dosta u kuCi, a ona je napravila gurabije od
meda da se okrijepe iborci koji su stigli iz pete ofanzive.
Kad su Nijemci upali, poeilnju odmah pretres kuce.
Ali najprije naidu na korpu punu dobrih krusaka,
spremljenu za bolesne i ranjene borce.
Bili su ,feldtandari«, med.u njima i kulturbtindovci, koji dobra znaju nas jezik. Pitaju, vicu:
- Za koga je ovo? Za komuniste? Gdie su?
- Kakvi komunisti - odgovara Ha:siba, mi smo
bogati, imamo svega...
I ponudi i njih tim dobrim kmskama.
- Sreca moja - kaze Hasiba - sto to nisu hili
cetnici iii ustase, jer ani bi znali da je Enver u par273
�tizanima. »-FeldZanda:ri-<-< su izdaleka, pa niSta ne znaju
ko je ko u Mostaru ...
Hasiba ih je ponudila i dvugim - mesom i gurabijama. I kako je bilo dobre hrane, poenu oni jesti.
Ponudila ih je i cigaretama.
Oni vr.Se premetaCinu, a Hasiba ih vodi svuda, nudi
im da vide tavan, da vide ·kokosinjac i bascu. Oni odbijaju, ana kraju na vrata pribiju natpis: »PregledanO«.
Ipak, tada su joj mu2a uhapsili i odveli ga u zatvor
u »Vladicinu ku6u<<. Sv-e su muiikarce hapsili u toj raciji.
Enver je uskoro oti8ao s bataljonom iz grada.
U razgovoru u njenom lijepo uredenom stanu, Hasibu sam zamolio da se prisjeti nekih trenutaka koji su
bili najtezi.
- Mislim da mi je najteze bilo u novembru 1941.
godine, kada je jedne noci iz odreda stigao Remzija
Duranovic, bolestan, dobio je upalu pluea. I Enver je
jes bio u gradu. Kalke je nasa kuca bila sumnjiva, jedne neCi upala je policija radi premetacine i• zatekla
na spavanju, iznenadilo nas, i En vera i Remziju, pa ih
uhapsila. Eto, tada mi je bilo vrlo tesko, najteze osim·
onog easa kad su mi sina Ekrema, skoro dijete ubili ...
Iz zatvora tada uskoro Hasibi stize cedulja na kojej je pisalo: »Ne megu se vise izdrzati degeneci, ako
se ikako moze u bolnicu bi trebalo da se prebacimo... «
Preko dektora Komadine uspjelo j.e da Envera i
Remziju pr.ebace u bolnicu, gdj.e su ostali mjes.ec
i po. Policija ih 6uva, jedan kod kreveta a drugi u
hedniku, ali oni se spremaju za bijeg. Enver je uspio
javiti Hasibi: ,.,.posalji mi sat, bjeZaCemo. ..«
- Uhvatio me je tada strah - kaze Hasiba, - jer
kad se bjezi lako se pogine, pa ·kad sam dosla u posjetu u bolnicu, SapCem Enveru: >-J-Nemoj, moj Envere .. .«
A Enver Hasibi:
274
- NiSta ne brini, samo pripremi dobar ruCak, ja
ovdje slavim rodendan. Meram opiti strazare ... Spremi ruCak, ..
Hasiba je shvatila otkud redendan. Pa dodade:
- Env€r je roden u aprilu, a to je decembar, ali
ko te pita, etkud znaju bas kad se rodio i kad slaV'i. ..
Citava gozba je tako pripremljena u bolnici i policajci se, malo-pomalo, opise. Kad se to dogodile, Enver pode u kupatilo pa se zakljuca iznutra, a Remzija isto take ude u odjeljenje s tusevima, pa se i on
zakljuea. I onda su kroz prozore obojica skocili, pa
preko mrtvaCnice na cestu. Bijeg je uspio. Enver se
sklonio ked doktora Komadine, a Remzija u Denju
mabalu ...
- Kazem ja muzu - veli Hasiba - kad mi je di"
jete pobjeglo iz njihevijeh ruku, nemoj nigdje ici, sigurno ce biti blokirana kuca ...
I zaista, evo ih, ustaSe, traZe Enverovu sliku, a
Hasiba glumi oeajnicu:
- Gdje mi je sin? Ubili ste ga. . . Ne dam slike, to
mi je jedina koju imam, ubili ste ga ..
Hasiba je produzila da glumi. Morala je i dan poslije bijega nositi rucak u bolnicu kao, toboze, ne zna
za njeg. Casne sestre je uvjeravaju da joj je sin pobjegao iz bolnice...
- Htjela sam tada svakako zaplakati - prica Hasiba, - ali suza neCe na OCi, neCe ,pa neCe. Zao mi je
sto nece i jedva sam uspjela povikati: ,Ubili ste ga,
ubili ste moj-e dijete . .. -<-< U srcu mi veselo, spasio se
Enver, ali sam ipak nekako odglumila kao dane znam
za Enverov spas. A baS kad sam se vraCala kuCi iz
bolnice, jedan djeCak bezbriZno ide ulicom, svira na
usnu harmoniku, vrlo spretno se onako uz put pribliZi meni i sam a spusti. preda me na ulicu, neopaZeno,
cedulju. Na cedulji je Enverov rukopis: »Mama, sretno smo proSli, ne brini, pripremi ruCak. .. +<
275
�Toga dana je Hasiba, osirn rucka u bolnicu, poslala rui'ak Enveru, ali nije 2lllala gdje je on. Do8ao je
Mujo Bubic i odnio ruCak. Uskoro joj se Enver javio iz
partizanskog odreda.
ZloCinorn Nijernaca nad njenirn Ekrernorn, djecakorn od sesnaest godina, Hasiba je pretrpjela taj najtezi uradac koji maze zadesiti rnajku. J edan sin se
1941.-godine jedva spasio iz kandza srnrti, a dmgi ,eto,
ubijen, gotovo dijete.
- Ekrern rni je do tada sest puta hio hapsen, a
sedrni put je uhijen -sa suzarna u oeirna tuguje Hasiha.
I ona je truda hila zatvorena u istom zatvoru, »Celovini« gdje je ootala sesnaest dana i bila neprekidno
ispitivana. I cula je straiinu prozivlm Ekrerna kad su
ga odveli da ga ubiju. To je, urezano usred rnajCina
srca, Has:iba uparntila kao stravican dogadaj u njenom Zivotu, prepunom hrabrosti ...
Fatima
Ljudske sudhine u ratu su eesto neoeekivane i
razlicite. Ono i\to rat donosi to su patnje za sve, a zelja, vjeena zelja ljudi je - da Zive u miru. Ali rat i
ljudske sudbine u njemu cesto se svirepo odraze u
s!IU'tima mnogih mladih i najmlacmh i donesu neugasivu tugu, ali i rrudooi ako se zivo ostane.
Sve. patnje u ratu koje majke i ocevi pretrpe mogu hiti zaboravljene ako im se kceri i sinovi vrate Zivi.
Sarno nekoliko rnajki koje su imale vise kceri i sinova u na8oj oslobodilackoj. borbi izislo je iz rata srecno i puna srca. To Sill one. kojima su djeca ostala ziva.
Jedna od tih rijetkih zena je Fatima Seferovic,
majka petero djece. Svi su joj njeni ratnici ostali zivi,
i muz Alaga. Ali doii:ivjela je mnoge ,gorke trenutke.
Evo sta se u njenoj kuci dogodilo jedne zvijezdane
noCi cetrdeset trece.
Vrata su bila gotovo provaljena kada je domacin
ok.renuo kljuc u bravi na ulaznim vratima svoga stana i u hodnik propustio mostarske agente Pane-una
i Drmaca.
Uperenih pi~tOlja i cuteei, agenti su gleda1i u zeljeznickog sluzhenika Aliju Seferovica i njegovu zenu Fatimu, roditelje petoro djece - djecaka i djevojcice koji su spavali u susjednoj sohi, ornladi.nke
Hidajete i omladinca Mensura, mostarskih skojevaca,
koji su tog ljeta, 1943, hili u koncentracionom logoru
Visco di Udin·e u sjeverm,aj Ita]iji, i komuniste Nusreta, u to vrijeme sekretara Mjesnog komiteta
SKOJ-a i clana Mjesnog korniteta KPJ za Mostar, ko-.
ji se upravo te julske noci krio u potkrovlju svoje
kuce, neposredno iznad tog klupka od ..!Jlostarskih agenata i policajaca.
Posto su u toj ponocnoj rnunjevitoj hajci uhvatili
sekretara Mjesnog komiteta KPJ u Mostaru Ljubu
Bresana i jos nekoliko komunista, oceki vali su da ce.
i tog skojevskog l'Ukovodioca sigurno zateci u.kuci.
- Nije u kuCi, je li, a danas je rucao ovdje? progundao je Pancun unoseCi se u lice, Cinilo se, smirenog domaCina.
- I veCeraD je, a ne samo ;ruCao, ali se nije vratio~
samouvj.e:r:eno j.e odgovorio domaCin -zbunivSi za tre~
nutak agenta, ali i strahujuCi za svoga sina, koj; je
tek koji sat ~anije vise slucajno odlucio da tu noc pre-.
spava u po.tkrovlju, kuda je iZlllio posteljinu, lampu i
sapirografisanu brosuru, koju je namjeravao da docita. Ali, UIUOTan, uhrzo je cvrsto zaspao.
~
Majka Fatima je u prostranom hodniku groznieavo ocekivala rasplet dogadaja, uvjerena da agenti ne-,
ce otkriti dobra skrivene sinov]jeve ~ukopise koji S'll
se i u njenoj kuci cesto pripremali za ilegalnu partij-
276
277
�sku i skojevsku tehniku (stampariju). Kao u bunilu
je slusala kako njen Alaga (koga su ustaSe vee hapsile
u ljeto cetrdeset prve sa susjedima Srbima Kuljieem,
Slijepcevieem i drugima, koji su ubijeni) pribrano odgovara agentima da se u potkrovlje kuee maze uei samo spolja (a otvor za potkrovlje je bio samo nekoliko koraka od njih - na tavanici u ostavi, pored kuhinje, odakle vode i stepenice u podrum), zatim da se
~>-gore, na tavan-« jedino penju dimnjaCari svojim merdevinama, a on ih nema. RazrogaCenih zjenica je gledala muza, je·r je znala da su merdevine u basti, prislonjene uz ljetnju kuhinju. SluiiaLa je mum kako agentima ponavlja da njegovu porodicu napokon ostave na
miru, jer on, otac, ne moZe odraslog sina ~~za uSi drzati u ku6i«.
Bio je to smion domaCinov izazov, opasna igra nerava: dalja sudbina porodice ovisila je od toga da li
Ce agenti vidjeti otvor u ostavi i merdevine u baSU,
odnosno da li ee se Nusret u meduvremenu probuditi
i, bjezeCi ·preko krova i .basta, otv{)fiti vatru iz pistolja na agente i policajce koji su u sirokom Juku
bili opasali kiueu.
Valjda zureci da vee te noei, vodeni nekim pouzdanim obavjestenjima, pohapse sto vi8e mostarskih rukovodilaca i ilegalaca, Pancun i njegovi saradnici su
upali u domacino<v·e zamke. Panaun je jed·ino smJislio
da zakljuea sve sobe u stanu i agenta Drmaca ostavi
sa ukucanima, da bi se kasnij e vratili, donijeJ; merdevine i temeljito pretresli stan i potkrovlje.
Njih dvoje, otac i majka mostarskog skojevskog
rukovodioca, odahnuli su sa odlaskom hajkackog
klupka, ali samo za trenutak Sve njihove misli bile su
zaokupljene sinom, kako ga spasiti i izbaviti od sigurne smrti.
Majka Fatima je skovala plan. Skuvala je agentu
dzezvu kafe i - ubrzo ga privoljela da ih pusti na
spavanje u susjednu sobu, bas u onu iz koje se moze
preci u komSiluk ili u ba3tu, do merdevina. Njen prividan mir, a i sve sto se dotad dogodilo, udobrovoljilo je premorenog agenta i on je popustio. Dozvolio im
je da >->-krenu na spavanje«.
Nedugo iza toga majka Fatima je stigla medu razbudene komsije. Kazala im je sta se sve dogada u
njenoj kuei i zamolila ih da njihov sin, omLadinac
prede preko krova i upozori Nusreta na opasnost. Ali
omladinac i njegovi roditelji su se upLasili, tako da
drugog izbora nije bilo nego da ona, majka, uzme na
sebe taj tefuk zadatak. Iz dvorista je kroz prozor osmotrila agenta u kuhinji. l2lgledalo joj je da se apustio, Cak dana seCiji spava. Uzela je merdevin·e i, mada
su bile kratke, s krajrnjim naporom se - koristeei se
olukom - dokopaLa krova.
Podigla je crijep i tiho dozvala sina. Za nekoliko
trenutaka su majka i sin iz potkrovlja izbacili posteljinu, rukopise i lampu i tako otklonili sve tragove,
a zatim se preko krova spustili do merdevina 'i baste,
a Nusret i do novog, sigul1!log sklonista.
. Da li je agent osjetio '"goste« na krovu kuee, da li
Je moZda uvidao opasnost za vlastiti zivot i zato taj
kriticki trenutak >>Odspavao« u kuhinji, zasto ni u zoru nije pregledao kueu, zasto se ni Pancun nije vra~
cao - to majka Fat[ma nikad nije mogla da odgonetne, a ponajmanje te zvijewane julske noci godine
cetrdeset trece, u kojoj je kucalo srce i majke i borca
narodnooslobodila6kog rata i revolucije, jedne od
mnogih patriotkinja partizanskog Mostara.
Ziba
Gotovo je tesko povjerovati, a tako je uistinu bilo,
da jedna mostarska majka moze tako smireno, taka
hrabro, kao sto je to uciniLa Ziba Fejic posljednje ra1
278
279
�tne godine, osmatrati avionske bombe koje zasipaju
Mostar, pa i kraj u kojem je smjestena njena prostrana lmca, kako .prepu.na sreee ,gJeda niizove bombi
iz savezniCkih aviona od kojih je i ona, Ziba, mogla
pogilnuti.
U juZI1om dijelu grada bila je avijatika, usta8ki
i njemacki avioni, na sjevemoj, zapadnoj i juwoj
strani Mostara vojni logori, na okolnim visovima fortice i utvrdenja, na Neretvi uzduz grada cetiri mosta, i saveznicki avioni i avioni NOV J sve ce·sce su
1944. i 1945. uznemiravali i tukli irojne, a uz njih i
druge objekte u sirem podrucju grada, pa i Zibinu
Carinu.
Taka, eto, majka Ziba, posto je u kucno skloniste
otjerala sve ukucane i nekoliko komsija, stoji n«sred
avlije okrenuta nebu i jatima aviona, ciji je svaki nalet I'ado docekivala, stoji bez straha i obraca se i
njima i sveviSnjem:
- Alahu!. .. Bacajte, bacajte, ubijte, ubijte duSmane!
·
- Bjezi, ZLbo, ne gubi .glavu uludo! - zvao bi
je i muz lbrahim i susjedi, ali ona, majka junakinja,
ilega1ka, koja je zajedno sa svoja dva sina, Salkom i
Rizom, i kcockom Fahrom, uz malu Nermu, jos prije
rata upozn.ala policijske pandure i zatvorske strazare, oglusivsi se o pozive najblizih da skloni glavu od
tepiha bombi, gledala je i da}Ie u nebo i govorila:
- Pustaj ih, p\JStaj sve, lmliko god ih imas!
Jedna bomha je tresnula i u blizini njene kuce,
gvozdena parcad su zafijukala i iznad avlije i njene
glave, kamenje je zviZdalo, sibalo i tuklo na sve strane, dim se pleo, smrt je nosila mnoge u gradu, ali
- Zi:ba je ostala stamena, otvrdila u borbi s neprijateljem, u mnogim opasnostima u kojima se, godinama, nalazila.
280
I odolijevala zahvaljujuci svom uvjerenju da su
joj djeca na dobrom putu, mada je upoznala mnoge
goreine.
Njen sin Salko, koji je 1938. godine diplomirao
prava, a septembra 1940. ponovo uhapsen sa nekoliko
mostarskih komunista i Qdveden u Lepoglavu, odakle
se teskQm. muilmm iz,bav;it} piOOetkom 1941, prve ustanicke godme bio j e jedno vrij erne politicki komesar
KonjiCkog /Mostarskog/ partizanskog bataljona, a ce!vrtu i petu ofanzivu prosao je kao zamjenik politickog komesara Drugog bataljona Druge dalmatinske
p;oleterske brigade, ucestvujuCi kao partijski rukQvoc
dilac bataljona i u cuvenoj bici na Barama.
Za sve to vrijeme majka Ziba je vidjela sina dva
puta u oloupiranom Mastaru, kada je Jijecio rane i
ponovo se u svojoj kuci susr€0 sa vise ilegalaca, koji
su Zibinu kucu dQbro znali. Bio je to sigurni ilegalni
punkt tokQm cijelog rata, .pogotovo sto je njen drugi
sin, Riza, student elekrtrotehnike, kao komunista zadrZan na ilegalnom radu u Mostaru, prije svega zaduzen, sa nekoliko ilegalaca, za pripremu tekstova koji
su se tokom rata stamp ali u ilegalnoj tehnici Mjesnog
komiteta KPJ za Mostar u kuci Mustafe Mustoviea
Pelka.
Tako j-e Zibina kuca ujedno bila i sv:akodnevn:~
,.. .prolazna« ili >>rel€jna<(< stanica Za strogo konspirativne ilegalce i svakodnevno sastajaliste majki iz susjedstva Cija su djeca bila u partizanima, prije svih majke
narodnih heroja Ahmed a >Pintula i Adema Buca, zatim
Mladen Baloma i d!rugih koj[ su se borili .u rstom
stroju s njenim sinom Salkom i, .ubrZQ, kcerkom Fah..:
rom.
Nju je, eto, euvala kao .zjenicu svoga oka, pa joj
je eesto bilo lakse i bezbjednije. da ona, a ne njena
kcerka, u kosari za povree .prenese gomilu letaka, pis~
281
�tolj iii bombe, da dovede »dodjeljenog joj partizana«
na Cuvanje i brigu, mada su i ona i njen muZ Ibrahim,
trgovac bez ducana i posla rtokom cijelog rata, teskom
mukom sastavljali kraj s krajem.
I istrajalo se. Sve do 1963, kada je cestiti oovjek i
gradarrin Ibrahim Fejic, jedno vrijeme u socijalistickoj Jugoslaviji i reiz ul ulerna, vmro u 82 godini zivota, i 1968. godine, kada je ; majka Ziba umrla u 71
godini zivota. Ostal.a je nenapisana rprica o njoj kao
rnajci osvjedoeene hrabrosti i priljeznog saradrrika ilegalnog pokreta, zerri koja je decembra 1941. ucestvovala u demonstracijama protiv gladi i kada je saSila,
sama, crvenu zastavu i cuvala je da je razvije kad dode sloboda i kad se vrate njeni sinovi Salko i Rizo i
kcerka Fahra.
Tereza
I Terezija Novak je doZivjela .takvu srecu jer su
joj sva djeca izisla Ziva iz ratnog vrtloga.
Sin Franc, predratn.i lromtmist, radnik, bio je uhap8en na ulici u Mostaru u kraju gdje ima dosta basca,
ulica se tada zvala Liska. Poku8ao je da skoei preko
ograde, ali je uganuo nogu i uhvacen.
Zamijenjen je za dvojicu talijanskih inZenjera
na mostu nedaleko od Konjica, poeetkom 1942, valjda
u jednoj od prvih razmjena zarobljenika u nasoj zemlji.
Keerka Terezijina Ma:Zena, skojevka u Zahumu,
ostala je na radu u Mostaru od 1941. do 1943, da bi
potom otisla u Mostarski batailjon i tamo bila bolnica"ka. Stupila je u Mostarski bataljon sa citavim skojevskian jezgrom«. Svi su bili prijavlj<>rri policiji. Jedne
veeeri su, po dogovoru, svi do8li u rkucru Katice Onescuk i napustili grad.
282
MaZena je slueajno izbjegla smrt kad je bataljon
morao da se povlaci a ranjenike ostaviti skrivene u
selu Gruseama. Ona je svakako htjela da ostane s ranjenicima, ali je stab bataljona bio odredio da ostane
Sofija Onesouk i Fatima Seva. Cetnici su pobili i njih,
i ranjenike, i tifusare, kao i borce koji su branili bolnicu.
Mazena je jo8 jednom ostala usamljena u pustooi.
To je hilo kada je jednog tifusara, u casu povlacenja
bataljona, moral a da odvede u neko selo i preda ga nekom seljaku. Kad se vratila u selo gdje je bila ostavila
stab, bataljon se vee bio povukao. N e znajuci kuda ee
posla j•e nasumi0e 1z sela u selo. U SCiparna je naiS!a na
stab SedamneSile brigade, u kojoj je bilo vise Mostaraca i Mostarki. Tu je ostala.
I Terezijin sin Jamslav bio je uhvacen
kada se bataljon poslije pete ofanzive na8ao u gradu.
Ipak je uspio da s jednim drugom pobjegne, i rrije dozivio sudbinu s·edam uhvaeenih boraca. Bjezeci je preplivao N eretvu i sklonio se kod kuce, Agenti su ga
traZili i kasnije ipak ulovili i odveli u Zagreb. Njegov
brat Pepo, koji je bio (ikao i otac mu Franjo) muzicar
u vojnoj muzici, oti8ao je u Zagreb i uspio da J aroslavu omoguci bijeg iz jednog zatvorenickog !agora cije
su zatocene Zitelje usta8e htjele da otpreme u Njemacku. Jaroslav je ponovo otisao u partizanske jedinioe.
Brat Veno, takoder skojevac, bio je mobilisan u
domobranstvo. Prerna dogovoru, trebalo je da j-edna
partizanska jedinica zaustavi voz i sve mobilisane
mladice oslobodi. Ali partizani su zakasrrili i regruti ·su
sprovedeni u NjemaCku na obuku. Po rpovratku iz
Nj•emacke, V·eno je pab}egao u rp.arl1zane.
Sve eetvoro su se sretnoj majci Tereziji vratili zivi.
283
�Fatima Saric
Minogim gradani.ma Mosta.ra mana je porodica Fa7
time i Husema Sai!"iea, rudarskog radrrrika, kao simbol
slobodarskih stromljenja.
Cet!N"i njihova sina poginula su .u Narodnooslobodii.lackom ratu lmo prvoboTci, a njihov tezak Zivotni
put proleterskih bo:naca poCi.nje u predratnom vremenu. Najstariji sin, mladi metalski :radnik, komunis•ta
Nijaz, cvrst u svom uvjerenju, prkosan, u velikoj grupi mosta:rskih komunista, od Suda za zastitu drfuve
kraljevme Jugoslavije 1929. godine blio je osuden na
robiju. Od prvih dana Narodnooslobodila6kog mta je
u borbenim redovima u Mosta.rskom bataljonu u kojem kao poli~i6ki komesa:r 1943. godine gine u borbi
u Miljevdni kod Foce.
Sin DiemS!id. profesor fTanouskog jezika i knjizevnosti, bio je ist!.knuti .predratni aktivi:sta u krugovima naprednte most.arrske iintehg~encije, a naroCito u
Musltimanskoj narodnoj biblioteci koja je djelovala
pod urt:icajem KPJ. BjezeC!i od ustaiik:e hajke, kao komunista uhvaeen i zvjerski ubijen rprvih dana okupacije.
Ismet- Slobodan, takode metalski radnik u Rudniku uglja u Mostawu, prije ll"ata .i•e istak:nuti aktivi~
sta "U Ujedinjenom radniolrom siJndfukalnom savezu i
organizator str.ajkova rudara. U Brezi, gdje je kasnije
bio zapoalen, kao cLan KPJ •aktivno radi na organizo~
vanju narodnog .ustanka. Ustase •m ga 1941: godine·
zvjerski umoll"ile. 0 ·nj·emu sui u tim krajevima osta~
Ia .trajoo sjecanja.
Najmladi sin Hidaje:t - Hido, dak mosrt:aorske Gimnazije, kao hrabar sko•jevac i ratnik gine 1942. godine
u jednom partizanskom jocisu k.od BoraCkog jezera.
Od iiestoro djece Sarieevih preZivJeli su samo kci
Mersija, takode llktivista NOP-a i borac-partiimn sin
Edfun.
U drugim hesanim nocima majka Fatima decenijama je brinula i str.a:hovala, ikaiko za svog mufu hoee li
se kao rudar Ziv vratiti sa posla, tako i za svoju djecu koji su 1:illi bocci mdniCkog rp<!kireta. P'POgon sinova hr.a:bro je rpodnosila, iako u rpotp=ti nije razumijevala cilj-eve njihove klasne bOil"be. OsjeCala je i
podnosila tezinu Zivota jedne radrii.Cke majke i hila
svjesoo da talmv ·teZak zivot neko treba da mijenja.
Rat i'e !ionio nove patnje. Uz svoju djecu ooo je sve
vliSe do1azi.la do spoznaje da he!Z ZrtVIDvanja nema slobode. U njihovoj lwei okurpljali su se m.ladi !judi da
se dogovaraju o. W!IlJe kako da pomogrnt borbu protiv okurpa1lom. Pomagala je i ona i savjeto-vala; pati.la
je i strahovala, al'i uz svoju djecu i drugove svoje dje.,.
ce ostala je postojana.
U godiillai!Ila rposlije rata u svom srau nosila je, ali
i skrivala, teSkJu tug.u za li:zgubljenilln sinovima i, po~
nesena novi!m sto je doi\lo, Zivjela je dostojanstveno,
voljena i postoV1am.a do kiraja svog zivota. Umda je
1951. godme.
Jos jedna hrabra zena
U kvavtu Br.a:nkovac oomah niZe Sariea !ruce jedna ,ulica nosi ime braee Cisic. U toj ulici i sad se nalazi kuea
wnrl!ih Hasibe 0. Saliha CiSica - Age.
Nekad je tu vrio zivot. Kuea j-e !Yila puna mLadostli,
jer su tu Zivjele dvije rodaCk<; Po,rodice. I. tu
dost bila. zanesena progresivrum JdeJama 1 mastan]lma onovom zivotu sto ee doCi. A kad je dosoo mt,
va.Jjalo je na sve strahote ,j ,teror okiupatora odgovoriiii. ·
borbom koja je vee bila poee.la. I sV1a tri s\na Hasibe i
vee
i: m1:::-
285
284
�Zna
Saliha: Ibrahim, nekadasnji dak Serijatske gimnazije
i Trgovacke akademije u Sarajevu a kasnije namjestenik Rrudnika uglja u MostaTU, skojevac; mladi Hilmija, stolarski radnik, skojevac 'i 17-godiSnji skojevac
Remzija, dak Zanatske skole u Mostaru odlaze u partizane, kao i njihov rodak Alija. Oni su kao borci Mostarskog bataljona na teskim ratnim stazama kojima je
ovaj bataljon ~Sao, hili hrabri ·i revolucij•i odani borci.
Ibrahim je 1943. godine .pao kod T~ravnika, najmladeg
Remziju mucki su ubili eetmiiki izdajnici u selu Bijela
kod Konjica 1942. godine, rodak im Alija gine od ustaS.a u bllizini Mostara. Jedini preZivjeli sin Hilmija,
nosilac »Partizanske spomenice 1941. godine« sad zivi
u staroj porodicnoj ku& koja i njega i p01rodiou mu
a i druge, podsjeca na divne l1kove njegovih bliskih.
Majka Hasiba, hmbra zena, ali i brizna majka u
teskim mtnim prilikama rpodrfuvala je svoju djeou u
njihovoj odluenostri. da odu2e .patriotski dug. Savjetovala je drugove svoj·e djece koja su se tu okupljala
pr~je njihovog po1aska u odr<rl da budu posteni i da
istraju. A1i je i sama u mnogim ilegalnim poslo<vima
pomagala. Zato je bila voljena 1 postovana.
ih oiK> grad, njegova mladost i njegovi ratnici,
NJihova samopozrtvovanje 1 suze nei:splakane, hrabro~t 1 patri<:tizam~ majcinska i boraCka istrajnost, pregrst dragu!Ja koJrma su obogatile i obiljeille svoj ihlvot i zivot svoga grada, nase zemlje ocekuju rekoh
mnoga pera, nove poslen!ike da sv-e ~ opi.Su' i 'opjeva~
ju, da pricaju u roma.nima i pripovijetkarna. I njih i
mladooti djevojacke, 1i sezdeset i osam, ugasenih Zivota
na ratistima i u kazamatri.ma Sirom zemlje.
Bez posljednje stranice
To su, sv:rlGcl<o, nepotpuna kazivanja o majkama
junakinjama i njihovoj djeci, o zenama Mostara u ve1ikim okrSajilllla sa neprijateljom. Nepotp.una, dakako, ne s.amo _za ovu kn}igu, za ,moje govoren}e i videnje, ocekujuci da •i druga .pera 1progovore 0 drugim
majkama, Zena~ma i djevojkama Mostarkama, o ooima "" koje saznadoh, ali o kojima nista ne rekoh i o
onima za koje 6u -tek cuti, po.put porodica Neimarevic, Seva, Ilic, Bergman, Bajat, Kromar, Borozan, Danon ...
286
~- -~
287
�ONE SU POBIJEDILE SMRT
Ove zene Mostaail<e, ·~brammljene u oruzanoj revoluciji kao ilegalni radnici u gradu iii kao borci Mostarskog bataljona i drugih partizanskih odreda i brigada Narodnooslobodilacke vojske Jugoslavije, qale su
svoj Zivot Za no,vi zajedniCki Zivot u samoupravnoj
socijalistiokoj zajednici, zemlji ravnopravnih i zbratimljenih naroda i narodnosti SocijalistiCke Republike Bosne i Hercegovine i Socijalisticke Federati vne
Republike Jugoslavije.
A
Munta S. ALIC
Mara R. ANDRIC
l;l.admila U. AVDALOV!C
Nijaza A. BAJAT
1922.
1945.
1924.
1945.
1917
1942:
1925.
1944.
Mostar
Jasenovac
Pijesci
Konjic
MrkonjiC-Grad
Ri!je
Mostar
LisiCiCi
B
Sofija S. BAKAB.IC
Fatima 0. BALTA
1924. Beograd
1944 Stara GradiSka
1922. Mostar
1945. Jasenovac
289
�Berima S. BASAGIC
Hajrija M. BASAG!C
Dr Berta J. BERGMAN
Esrefa 0. BIL!C
Samila 0. BIL!C
Darinka F. BITANGA
Fatima M. BRK!C
Ramiza M. BRK!C
Sidika H. BUCUK-HAD2IC
c
Mubera M. CEMALOV!C
Hl23. Nevesinje
Jasenovac
Nevesinje
Stara GradiSka
1945.
1920.
1943.
1894.
1945.
1923.
1943.
1921.
1943.
1891.
1943.
1916.
1943.
1926.
1945.
1920.
Bla:luj
Jasenovac
Mostar
MiSljen
Mostar
Mostar
Mostar
Mostar
Mostar
Stara GradiSka
Mostar
BihaC
Mostar
1945. Stara GradiSka
1920. Mostar
1944. Jasenovac
D
F
Hatidza A. F AZLINOV!C
Samija M. FEJIC-KRAJINA
Ramiza R. FORIC
1922
1945:
1909.
1944.
1924.
1943.
Mostar
Ivan Sedlo
Mostar
Jasenovac
Nevesinje
Mostar
G
Radojka R. GNJATIC-!VAN!SEV!C
1918. Mostar
1944. Ovojci
H
Emina H. HACAM
1918. Bratunac
1943 Sutjeska
Milena V. IVELJA
1928. Mostar
1945. Umoljani
J
Eneza A. JAK!ROV!C
Mila S. JANJIC
Ikopiia J. DABARC!C
1922. Nevesinje
Zemka H. DEL!C
1918. Mostar
1945. Sarajevo
Camila A. JELIN-DEL!C
Munevera M. DEMIROV!C
1927. Mostar
1943. Mostar
1929. Mm;tar
1945. Susak
1924. RaSka Gora
1944. KruSevica
1929. Mostar
1945. Ivan Sedlo
1907. Mostar
1944. Jasenovac
K
1944. Sarajevo
DZ
Fatima A. DZINOVIC
Zdenka M. KARACIC
1925. Mostar
1945. PazariC
D
Zebra J. DIL!TOV!C
Ramiza J. DUK!C
E
Ramiza A. ELEZOV!C
290
Nada U. JANJ!C
1925.
1943.
1919.
1943.
Mostar
Jablanica
Mostar
Sutjeska
1926. Mostar
1945. Bihac
!zeta 0. KARAD2A
HaSmeta M. KARIC
1927.
1945.
1927.
1945.
1927.
1945.
Mileva I. KAR!S!K
Anda I. KNEZEVIC
Hana S. KOLUKCIJA
1926.
1944.
1911.
1944.
1923.
1942.
Mostar
Ivan Sedlo
Mostar
BihaC
Mostar
Otok Krk
VareS
Mostar
Prozor
Jasef.lovac
Mostar
Stara GradiSka
291
�Mira R. KOVACEVIC
Radojka S. KRCMAR
Bosa I.. KRCUM
Hatidza M. KRESO
Hasnija 0. KRUSKONJA
1920.
1944.
1925.
1943.
1907.
1943.
1924.
1945.
1925.
1944.
Mostar
Aleksandrovac
VaraZdin
KoCevje
Mostar
Svilajnac
Mostar
BihaC
Mostar
Mostar
L
Suzana S. LAKATOS
M
Desa R. MASTILOVIC
Mira I. MEDVESEK
Dulsa 0. MEHMEDOVIC
Staka J. MICKOVIC
Marica M. MILETIC
Pava J. MILETIC
Mugdeta M. MUJAN
Vahida V. MUJAN
0
Sofija J. ONESCUK
s
Bisera M. SALAHOVIC
Ives S. SAMARDZIC
1921. Mostar
1943. Sutjeska
Neda N. SIMIC
T
Zagorka M. TOHOLJ
Zejna H. TOJAGA
1917 Mostar
194(
1925.
1944.
1924.
1943
Sarajevo
Mostar
1924.
1944.
1921.
1942.
1924.
1945.
Mostar
GruSCa
Mostar
Zaborani
Mostar
Istra
1924.
1944.
1903.
1944.
Mostar
Konjic
Nevesinje
Buna
1893.
1941.
1924.
1943.
Mostar
Ovojci
Mostar
Jasenovac
v
Jajce
Mostar
Albina VELICANIN
Zlatka VUKOVIC
Ljeskov Dub
Mas tar
1922.
1943:
1927.
1944.
1928.
1944.
Trebinje
Zvijerina
Mostar
Sarajevo
s
Fatfma A. SEV A
RuZica M. SISIC
1922. Novi Sad
1942. GlavatiCevo
1924.
1942.
1925.
1945.
Radojka G. VUKOVIC
Mostar
Sutjeska
Mostar
GruSCa
Mostar
GruSCa
Rabija N. ZEK!C
z
1924. Gacko
1J4J .Zup:.=t
1926. Gl"ude
1944. GruSCa
R
Marta R. PAVIC
Tatjana L. PESKO
Vera M. POPOVIC
292
1926.
1943.
1923.
1941.
1911.
1941.
Kamena
Mostar
Mostar
Mostar
Mostar
293
�SADR::!:AJ
Borac s novinarskim perom Poruke i oCekivanja (umjesto predgovora)
5
7
PRVI PUCNJI
15
VRIJEME ZRENJA
22
23
26
28
»CigaretuSe« su povele
Prva crvena zastava Trideset godina docnije
GorCine i nadanja
Sve viSe Zena u borbi
PolitiCka Skala za Zene
Prve tekstilne radnice i prvi Strajkovi
DjevojCina krv na mostu -
30
33
36
40
43
ORUZJE U RUKAMA HRABRIH
45
Zene - snaga nepoznata policiji Krici s mosta
45
U njedrima djeteta
47
48
SkroviSta oruZja Majka i kCerka Sigurno kurirsko skloniSte
50
Izvanredne ratne baze
57
60
62
Meci i puSkomitraljezi
PiStolj i knjige Uzbudljive provjere i neobiCna vje:iba
PODVIZI U UZAVRELOM GRADU
Rad - na pleCima Zena UtoCiSte gonjenih
»MitrovCanka-« usred grada
.Zene se organizuju
Obavjestajke
-
-
-
53
54
64
68
68
70
72
75
77
�U padi ustaSa Kako se radilo Briga i u Casu smrti
Mostarski sokaci Neprekidno na udaru policije
IspraCaj u odrede Policija zaplijenila baklave ObeCanje iz godine 1941. izvrSeno 1945.
Hrabre domaCice i njihova djeca NA DVA FRONTA -
80
82
83
Snabdijevanje boraCkih porodica i ilegalaca
Relejne stanice oko grada
178
183
U FABRIC! -
186
OTPOR U 2ICAMA
195
92
93
U ustaSkim logorima
MladiC i njegova sestra
U logorima u Italiji U mostarskim zatvorima -
204
208
214
99
BJEGOVI
85
87
89
90
I
·~Seva
odletjela«
~~Viktorija«
Tajna - zakon ilegalca
Policijski raporti
Skojevci prate Clana Vrhovnog Staba
Bilten AF2 -
104
MAJKE JUNAKINJE I NJIHOVA DJECA
108
112
113
2ENE DR2E TRI COSKA MOSTARA
117
Dika
--Dvije fered:Ze i pet zarova
Dika je uhapSena
Po.Starka Domovi Mostarki - sigurne baze
PriCa stare radnice Lijekovi, hrana, obuCa
Ostala je Ziva
Sanitetski teCajevi
Parole i izvjeStaji
UstaSe daju Cetnicima so za koZe --"JoS jedna oruZana akcija NjemaCki proglas nasmijava Mostarce
Opet podvig Mostarki -·
,.,.Tutti cornunisti ...... -
117
119
Adila
Jovanka
Munira
HatidZa
Ilinka
Katica
Emina
Darinka
Mev a
AnCika
AiSaHasiba
Fatima
ZibaTereza
Fatima SariC
JoS jedna hrabra Zena
Bez posljednje stranice
DJEVOJKE S PUSKOM U RUCI U Mostarskom proleterskom bataljonu
Mostarke u sloVena.Ckim jedinicama· Briga o bataljonu u okuplranom gradu
99
120
123
124
125
126
128
129
132
134
135
137
138
140
142
142
157
160
ONE SU POBIJEDILE SMRT
195
222
226
232
232
234
236
240
244
246
249
251
259
262
267
269
276
279
282
284
285
286
239
�Za izdavaCa
OPSTINSKI ODBOR SUBNOR-a MOSTAR
JeziCka redakcija
MILINKO LUKOVIC
'
Naslovna strana
ZLATKO MELHER
JUSUF NIKSIC
TehniCki urednik
LJUBO GORDIC
Korektura
LJUBO GORDIC
Fotografije
»MUZEJ HERCEGOVINE•
Stampa
IzdavaCka radna organizacija
>~ VESELIN MASLESA"'"' Sarajevo .......
OOUR Stamparija Mostar
TiraZ
4.000 primjeraka
Knjiga je Stampana u saradnji sa
RepubliCkim odborom SUBNOR-a
Bosne i Hercegovine
Stampanje zavrSeno januara
1981. godine
�r
IZDAVACKI PLAN
EDICIJE *MOSTAR U BORBI ZA SLOBODU<<
za period od 1980. do 1984. godine
1. Zene Ma;tara u NOB-.i (kagmenti)
2. Tajna partijske stamparije
3. Revolucionari izmedu dva rata
4. Dljagonale mostarskih skojevaca
5. Narodna vlast u okUI)lirnnom Ma;taru
6. Ma;tarski proleterski hataljon od 1941. do 1943.
godine
7. Noei i jutra mostarskih 1kurira
8. Mostru-sko proljece 1941. godine
9. Partizanski dn:evnLk Fmanca Nova'ka
10. Mostarci u koncentracionim logorima i zatvorima
11. Pinniri na mostal!'ski.m naskrscinla od 1941. do
1945. godine
12. U iio<Vjeka rastem (rz:birl<a najboljih literarnth
sastava ti likovnih radova daka i vmladine Mostara o NOR-<U i revoluciji)
13. Grad koji volim
�
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Knjige
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
M
Knjiga
Dublin Core
The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/.
Title
A name given to the resource
Mostarke : (fragmenti o revolucionarnoj djelatnosti i patriotskoj opredjeljenosti žena Mostara, o njihovoj borbi za slobodu i socijalizam)
Subject
The topic of the resource
Narodnooslobodilačka borba
Creator
An entity primarily responsible for making the resource
Mahmud Konjhodžić
Source
A related resource from which the described resource is derived
Historijski muzej Bosne i Hercegovine
Publisher
An entity responsible for making the resource available
"Veselin Masleša"
Date
A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource
1981
Rights
Information about rights held in and over the resource
"Veselin Masleša"
Language
A language of the resource
SH
Identifier
An unambiguous reference to the resource within a given context
15-M
Coverage
The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant
293 str.
Mostar
Narodnooslobodilačka borba
žene
žene borci