26 10 689 http://afzarhiv.org/files/original/32a9b40d103f45575b19c68fca5f3ee0.pdf 5258a8b296a45cc24f0fdaeb06e15301 PDF Text Text ��������� Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Dokumenti iz arhiva Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context A Dokument Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Zapisnik sa konferencije pri Ministarstvu prosvjete NR BiH u vezi priprema za kampanju narodnog prosvjećivanja za period 1946/47, dostavljen Zemaljskom odboru AFŽ-a 22.06.1946. Subject The topic of the resource kampanja narodnog prosvjećivanja Creator An entity primarily responsible for making the resource Ministarstvo prosvjete Narodne Republike Bosne i Hercegovine, Odjeljenje za narodno prosvjećivanje Source A related resource from which the described resource is derived Arhiv Bosne i Hercegovine Publisher An entity responsible for making the resource available Udruženje za kulturu i umjetnost CRVENA Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 22.06.1946. Rights Information about rights held in and over the resource Arhiv Bosne i Hercegovine; Udruženje za kulturu i umjetnost CRVENA Language A language of the resource SH Type The nature or genre of the resource zapisnik Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 99-A Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 9 str. 1946 Bosna i Hercegovina konferencija Ministarstvo prosvjete Narodne Vlade BiH obrazovanje prosvjećivanje prosvjetna sekcija Zemaljski odbor AFŽ http://afzarhiv.org/files/original/e0c3cbc60655765755f18c82d85345fa.pdf 0b3c0b0a805df504ba46eca9ef101856 PDF Text Text � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Dokumenti iz arhiva Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context A Dokument Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Imenovanje delegata ispred AFŽ-a BiH za članove Zemaljskog narodnog fonda za pomoć ratnoj siročadi, od 14.03.1946. Subject The topic of the resource Zemaljski narodni fond za pomoć ratnoj siročadi Creator An entity primarily responsible for making the resource Ministarstvo socijalne politike Narodne Vlade Bosne i Hercegovine Source A related resource from which the described resource is derived Arhiv Bosne i Hercegovine Publisher An entity responsible for making the resource available Udruženje za kulturu i umjetnost CRVENA Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 14.03.1946. Rights Information about rights held in and over the resource Arhiv Bosne i Hercegovine; Udruženje za kulturu i umjetnost CRVENA Language A language of the resource SH Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 73-A Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 1 str. 1946 AFŽ Bosna i Hercegovina delegati Ministarstvo socijalne politike Narodne Vlade BiH ratna siročad Zemaljski odbor AFŽ http://afzarhiv.org/files/original/216d0e463b85e3917b923fb8519180f4.pdf 3a05786bc4f1f68974becebc50648f41 PDF Text Text �� Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Dokumenti iz arhiva Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context A Dokument Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Dopis Ministarstva socijalne politike NR BiH u vezi saradnje i organizacije AFŽ-a i vlasti na zbrinjavanju ratne siročadi i djece bez roditelja, od 19.06.1946. Subject The topic of the resource zbrinjavanje ratne siročadi Creator An entity primarily responsible for making the resource Ministarstvo socijalne politike Narodne Vlade Bosne i Hercegovine Source A related resource from which the described resource is derived Arhiv Bosne i Hercegovine Publisher An entity responsible for making the resource available Udruženje za kulturu i umjetnost CRVENA Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 19.06.1946. Rights Information about rights held in and over the resource Arhiv Bosne i Hercegovine; Udruženje za kulturu i umjetnost CRVENA Language A language of the resource SH Type The nature or genre of the resource dopis Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 98-A Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 2 str. 1946 akcije Bosna i Hercegovina Ministarstvo socijalne politike Narodne Vlade BiH ratna siročad Zemaljski odbor AFŽ http://afzarhiv.org/files/original/955a6575a9f3cf0f8cb191e8bea6d1ee.pdf a0878b04a8c471685c8fb659f9af0824 PDF Text Text � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Dokumenti iz arhiva Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context A Dokument Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Imenovanje delegata ispred Zemaljskog odbora AFŽ-a u BiH za člana Zemaljske komisije za vraćanje izbjeglice, od 25.02.1946. Subject The topic of the resource povratak izbjeglica Description An account of the resource obrazovanje Zemaljske komisije za vraćanje izbjeglica Creator An entity primarily responsible for making the resource Ministarstvo socijalne politike, odsjek za reparaciju, Sarajevo Source A related resource from which the described resource is derived Arhiv Bosne i Hercegovine Publisher An entity responsible for making the resource available Udruženje za kulturu i umjetnost CRVENA Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 25.02.1946. Rights Information about rights held in and over the resource Arhiv Bosne i Hercegovine; Udruženje za kulturu i umjetnost CRVENA Type The nature or genre of the resource dopis Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 64-A Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 1 str. 1946 AFŽ Bosna i Hercegovina izbjeglice Ministarstvo socijalne politike Narodne Vlade BiH http://afzarhiv.org/files/original/158bca269b3781f06727120e5016e939.pdf 6214d0fbe740d04fc188a040db238a2a PDF Text Text � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Dokumenti iz arhiva Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context A Dokument Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Dopis o angažovanju kandidatkinja za ugostiteljsku školu Subject The topic of the resource Dopis Zemaljskom odboru AFŽa za BiH, novi kadrovi za ugostiteljstvo Creator An entity primarily responsible for making the resource Ministarstvo trgovine i snabdijevanja Narodne republike Bosne i Hercegovine, Uprava za turizam Source A related resource from which the described resource is derived Arhiv Bosne i Hercegovine Publisher An entity responsible for making the resource available Udruženje za kulturu i umjetnost CRVENA Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 28.11.1947. Rights Information about rights held in and over the resource Arhiv Bosne i Hercegovine; Udruženje za kulturu i umjetnost CRVENA Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource PDF Language A language of the resource SH Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 173-A Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 1 str. 1947 Ministarstvo trgovine i snabdijevanja novi kadrovi Petogodišnji plan turizam ugostiteljstvo Uprava za turizam Zemaljski odbor AFŽ http://afzarhiv.org/files/original/b18d00382bc78c4b8dbe683d28cc655c.pdf 86fd429269b6be62969c64203d7c4a7b PDF Text Text MIODRAG NIKOLIC Recenzija JOVO POPOVIC Odgovomi urednik RADMILO LALE MANDIC Urediva.Cki odbor MIRKO VUJACIC RADMILO LALE MANDIC IVO MATOVIC (urednik) i DRAGAN MARJANOVIC Korektura STANICA MILOSEVIC IzdavaCi SAVET ZA VASPITANJE I BRIGU 0 DECI SR SRBIJE, BEOGRAD i NIP »DECJE NOVINE« GORNJI MILANOVAC Tirai 3.000 primeraka .Stamp a GP »NIKOLA NIKOLIC« Kragujevac Stampanje zavr.Seno februara 1977. GrafiCki dizajn RADE RANCIC © [3 DECJE N9VINE GJ<:omullista cvrsci od kg.mella ZIVOTNI PUT NARODNOG HEROJA DRAGICE PRAVICE �ZAVICAJNI BJELAC BIBLIOTEKA LEGENDE V KOLO Usred lbesikrajnog hercegovaOkog ilmmenjara, desno ad puta Trebinje--Dubrovnik i sko:iveno izmedu krSa i niske Sume, zaleglo je viSe razbacanih sivih ku~ ca, zidanih ad k»mena. To je selo Bjelac, rodno rnesto narodnog heroja Dragice Drage Pravice. U njemu je, izmedu dva rata, Zivelo 11 porodica i sve su se pre~ zivale Pravica. U Bjelacu je sacuvana rodna .kuca Dragice Pravice; kamena, pr.izemna, kakve su, inaCe, i druge -kuCe u ovom delu Hercegov]ne. U •toj lwCi i u Bjelacu je Dragica, sa svoji-m vrSnjacima, provela detinjstvo. I ne samo •to; tu, u jednoj sohici toplog roditeljskog doma, Dragica Ce, godinama ·kasnije, dolazeCi iz Dubrov•nika ili iz Beograda, za V·reme skolskih raspusta, danju i noCu, dugo i zaneta nad tekstom, Citati marksistiCku literaturu. Cinila je to ·pri sve!'losti raskOSnog sunca ovog podneblja ili uz petrolejku, zeleci, pre svega, da nauci kako se treba boriti za ·jedan pravedniji svet, .za =lepSu sutraSnjicu ... U tom ·sveuu za sebe; u toj s-urovoj Zivotnoj sredini gde ·taka prkosno i ponosito stoje kamen i covek - jedan drugome verni sapa~tnik i saputnik, Dragica zasniva svoju .misao o prav.im bogatstvima i :lepoti sveta, o toplini rodne grude i teZini nepq-avdi koje su prltiskale svet u kame se kretala. 5 �6 Sa tih staza, na kojima putnika sunce leti nemilosrdno przi, a ximi !edenl vlazn; velar probija do ikosti - ~renula je Dragica u borbu za s!obodu. Porodica Ris~ta Pravice u BjelaCu i .okolini vaZila je .za uglednu i imu6niju. Glava kuCe, Risto, imao je dva razreda osnovne .S:tcole, Sto za njegovo doba nije bilo tako ·malo. Uz ~to, on je stalno kupovao nov.ine i neke Casqpise, .Citao to i nutkao drugima, pa je u nje.. govoj kud postojala i >Orsta skromne biblioteke, sto je tada i ovde bila prilicna retkost i bogatstvo. Risto je u akolini vaZio za prav,iCnog i ·Cestitog Co. veka, pa su kod njega mnogi dolaziH za savete, iii s molbom da im pomo!Jne priliikom deobe ocevine ili 'reSavanja nekih sporova ·koji bi, s vremena na vreme, planuli i medu ov·im mknirm i Cestitim ljudirna. Takve, )>diplomatske« .misije donele su Ristu kod sugrada. na nadimak Konzul, Sto je izgovarano s p.riznanjem i postovanjem. I dogadaJo se da ga neko trazi ;po ime. nu i da ga teSko nade, aH ako bi zapi·tao za Konzula - lako bi ga pronasao. Dragioinu majku Milieu mladi su odrana zvali baba Milica, izgovarajuCi to s izuzetnim :poStovamjem jer je ~padala u red odvaznih i otresitih zena. Ona je hila bez i jednog razreda skole, ali je znaJa da cita i p.iSe. JuS je bUa -reCita, a Cesto i aStra na jeziku. tovu porodicu trebalo je toliko hlcba koliko ova zern. lja nije uvek mogla dati. Milica i Risto su jmali osmoro dece - sina jedinca Rada i sedam kce,ri od kojih je najrnlada b1la Dra. gica, ili, kako su je svi od ·miloSte zvali, Draga, rodena 28. oktobra 1919. godine. Sv,i su je voleli jer je uvek bi·la veoma Z·lva duha, radina i izrazito lepa, sa plavim pletenicama boje zrelog Zita. Branko Sotra: Hercegovka 7 BjelaC je sav na JuSu, ok•ruZen niskom Sumom. Oko kuce u i<ojoj je Dragica crodena i danas su davno podignute kamene podzide, a •izmedu njih obradiva zemlja na kojoj raste posebna vrsta kupusa zvana raStan, z&tim krompir i Cuveni duvan. Stoke se ovde nikada riije drzaJo mnogo, jer za to nije bHo uslova, a1i je svaki doma6in dr.Zao bar po jednu kravicu da bi 1prihranio i podigao po•rod. Sto se koza ,tiCe njih je u ovom kamenjaru obraslom sitnogoricom bilo na buljuke, narod ih je, zbog 1toga Sto su mnogo viSe davale nego Sto su traZi·le!' nazivao sirotinjsld.m kravama, Hi hraniteljicama. Ovaj iktraj juZne Herc~govine je smatran izrazito siromaSnim, ali je .porodica Rista P•ravice, po mediirna ondasnjih Bjelacana, spadala u bogatije. To pre svega jer je imaJa nekoliko dahrih parcela u Trebinjskom ,polju, od ko}ih su neke, natapane vodom pomoCu .drvenih 1toCkova i 1 pod .toplim hercegovaC.kim suncem - dava.le bogate prinose. Ipak, 'Za brojnu Ris- a '-! �Dve Ristove starije Cerke, udate, Zivele su u Arne. rici, a tri su se udale i udomile nedaleko od BjelaCa od kojih Danica i Zorka u Dubrovniku. ' Jedinac Rade i mezimka Dragica bili su u srediStu paznje cele .porodice. Okruzeni ljubavlju porodice . i u l<rilu Partije, oni dvoje ce izrasti u ljude po kojima Ce se ova kuCa, veCno .pamHti. VESELA DEVOJCICA NEZNOG ZDRAVLJA 8 U decijim godinama Dragica je bila neznog zdTav. lja. Cesto je pobolevala; bolesti oo se .redaJe, dolazile i odlazile - od onih najobionijih pa do veoma o,pakih. U tome bi ukucane ophrvala i teska misao - da Ce im Draga umreti. Jednom se ra21bolela od ·Sarlaha, u ono vreme veo. rna opasne boles.ti. Lekova je bilo -malo, a naCin leCenja jos nepouzdan. Celu sedmicu bolest nije popus.tala. Uto su ukucani jednog dana primetili da ooa i slabo Cuje. - Drage, Drage! - zva!li su je glasno, sve glasnije. DevojCica je, stvarno, slabo Cula, Mo je sve one. veselilo. Po selu se pocelo pricati da ce devojcica posle ove bolesti ostatj gluva. Neko je tome dodao zlu slutnju - da maZe .ostati i nema. OgnjJste je pritisla zabriniutost. Svi su cutali. Majka je bHa ocajna. Dragica se, na sreCu, nekako poCela oporavljati. Salila se, smejala i zadirkivala -Srtarije, a majku najviSe. - sta bi bilo bolje, majko: da ostanem gluha i1i da ti budem nijema? - pitala je, toboZe ozbiljno. - Ne gOvori o tome, .kCeri ·moja! Ne va1ja ni jedno ni drugo, daleko mu bio dam! - Ako ti ostanem gluha onda ne bih cula kada mi zapovijedaS da neSto uradim! - nastavljala je, naoko i.zazovno, Draga. Majka se ljutkaJa, ali je prihvatala ·igru: - Eh, onda je bolje da bude5 nijema ... Bolje CeS me sluSati. Dragica se slatko smejala, s.to je i majci izmaniilo osmeh. Prvi put otkako joj se mezimica razbolela od Sarlaha. Drugam prilikom devojcic;a Draga je trcala i, va~j­ da, .nezgodno stala, pa je tesko hodala. Pnmetno Je sepala. A maJka, kao j svaka ma]ka, opel se zabrmula nemoena da dokuci od cega je to. Pocela je na s,;e da sumnja i, Ill .pota}i, da .place, sto je Dragica brzo primetila . - Sta ti je, mama, zaSto !plaCeS? - Ta noga ... - promucala je potisteno majka. - BojiS se da ti se neCu udati, da neCu moCi raditi!? Ne boj se, majko. . . .. Devojcica je ponudila uplakanOJ ma]ci taka rec1 celi ·plan Zivota. - Nemoj plakati, majko. Makar ostala i sepava - neCu umrijeti od gladi. NabaviCu SivaCu maSinu Siti, a kad Rade zavrSi Skolu i o:Zeni se - podizaCu njegovu djecu. Majci su tek tada grunule suze, makar da je oseCala da se .to Dragica Sali. - Hajde, bona, bice sve dobra. Sta H je sada ... Sve ce to da prode ... »1 proSlo je(( - zaNljuCuje o toj p~jedino&ti. i~ DragiCina Zivota. publicis.ta 1':'1-ila Be.~·kovl~. u SVOJOJ 1~njizi »·Zene heroJII«, dosad naJIPOtpuniJem stlvu o DragiOinom Zivotnom ·putu i revolucionarnom delu. Kada je Dragica stasala za daka o~novmih skola , je bilo malo, ipa i one su, i tako retke, cesto gra~e:r;e samo zahvaljuju6i upornosti i darezljivosti pojedm1h meStana. U Drag.iCilllom rodnom k!raju se, sem toga, smatraJo i da zenskoj deci -nije potrebna skola. - Sta Ce to Zeni!? - Cula su se pitanja sa prizvukom Cudenja, sadr.ZavajuCi, u isto vreme, negativa~ odgovor - da su devojke za domaCinstv(), za porodlcu, a za te poslove, zna se, nije ,potrebna nikakva S'kola. DragiCin otac, Risto, sreCom, drugaCije je misHo. On je mesecima iSao od kuCe do kuCe, ubedivao -seljake da se gradi s·kola i sakupljao dobrovoljne priloge za taj veliki narodni poduhvat. Godine su proS,le dok je, narodnim pdlozhna i slogom sagradena 010Va skolska zgrada u selu Duzi, u koju s;, odlazila i deca iz Bjelaca. Ona, istina, nije mogla stiCi za Dragicu, koja je svakog dana pesacila po tri kilometra do skole ,j ·isto toliko od skole do kuCe. UCHa je u vreme kada se Sko1a nalazila u manastiru. Stnpljivo i uporno je •ta nezna, krhka i bole5ljiva devojCica, pune Cetiri godine, peSaCila tih Sest kilometara, po ostmm kamenitom rputeljku. 9 �- Nije .to rnnogo, rnogu ja i vise da hodam! govorila je, samouvereno. - Sv~kodn.ev~o ,pjesa~enje nije. joj srnetalo da bude odhcna ucen1ca - pnseca se nJena starija sestra Zorka. MALO CU JESTI, ALI CU UCITI BaS u godini u kojoj je zavrSila osnovnu S·kolu u selu DuZi, ovim inaCe pasivnim krajevima zavladale 10 s~ joS veCe nevo1je. "PoCeo je period nerodn.ih godina. A1 1 ono ~malo roda sto bi dala ova posna i Skrta zemlj~ nije se im.,lo kome da ;proda, a do posla se tesko do!azilo. U. ~ta~v~:n ~slovima ·i P?rodica Rista Pravice je, . mko 1m.ucniJa, J.'?dva .svastavJ]ala kraj s krajem, mada se to tl1I·kome ·niJe .pncaclo. Ovde se nemaStina stoiC.ki podnosi. TeSkoCe su poveCavane Srkolovanjem -dva Oaka - Zonke i Rada. Tim izdaoima se pridru.Z·io i novi jer je za novog gimnazijalca .~rebalo obezbediti stan: hranu, .knjige ... - Ja hoCu u .gi•mnaziju! - kategoriCki se opredelila Dragica. Otac je znao koliko vredi skola; uostalom i sam se brJnuo da se ona izgradi. UbeOivao je susede' da svu decu, Sto znaCi. i ZeD:s·ku! svakako Skoluju. Medutirrn, sada se postav.J]alo pttanJe: a otlruda mu toliko sred. stava ·~a ~i Skolov~o i :treCe .dete u .ginmaziji?! . yoho bJh d<: .te skolujem, ali ne mogu, drago mo. Je dJ]ete. skolu]emo Zorku i Rada ... Ostani jos kod kuCe, rno.Zda Ce dogodine bd.ti ·bolje. v• ~ragica je znala situaciju u ·kuCi, pa je sama reSl•la 1Zlaz: - Nema mi druge - 1moliCu Milana i Danicu da me ani 1prime! Na to bi sama napravila pauzu i s·kromno -dodala: - Ma.Jo Cu ,i•m jesti, samo ovolicko! - obele.Zila je palcem vrsak kazipr&ta. Starija seSJtra, Danica, koja je sa mu.Zem MHanom zivela u DubroV>nil<u, .primila je Dragicu kod sebe. Dragica se brzo snasla i stekla brojne ;prijatelje dobro je ucila. ' N-ije se, ka.Zu, »modirala<{, ali je uvek hila uredno odevena. Od mallh nogu je pocela d31 cita i to ~ve Mo bi joj stizalo do 1:t:uku - nov1ne, casop1se, knJige. - SjeC:am se da su joj se drugar·ice smijale Sto Cita dnevnu Stampu; smatralo se da j~ »bavljenje po-' litikom« iskljuCivo muSki !posao - seca se .sestra ~~­ nica, .kod koje je Dr<~gica provela vise godma. - C!· tala je danju i nocu. I kad jede i kad se od~ara. Videci sveHo u njenoj sobi, Danica bi ~1se puta no6u ustajala i ;pokuSavala da ga ugas1. Drag1ca se TIIje dala; htela je da cita: - Neka, Damice, avo je meni najbolji odmor. Kad zadrijemam sama Cu ga ugas1ti. Neki put je Danica b;Ia UjpOrnija: ug~sila ?i _sve~lo i gotovo joj naredlla da ~·pava.. A Drag1ca b;, IZ l]U· bavi i paznje prema sestn, kOJ! trenutak.yocutala, a onda ustala, upalila svetlo 1 111astavJ.Ja da_ c>ta .. ~eretko je Citala i za v•reme jela. Jednostavno: Jede ·I c1ta. - Dragice, od .tih Jmjiga n.e bi. ~rimjetila da ti _ stavim otrova u jdo! - prekonla b1 ]e sestra. - Sarno ti stavi uz lijepu lmjigu i to bi se pro· bavllo - okretala j~ Dragica pri.govor na salu. Dragica je uCila dosta j, ka~u, bil:'; s.t~arn_o do bar dak. Mi za nju je du~rovac~a gm~JClaZJ]a b1la 1 mnogo v·iSe, od toga - prava 1 prva skola zwota. Tu su - na okU!pu, u istoj zajed~ici. :;--: bi:a de::a razlicitog socijalnog ..porekla:. iz. sk~lfOJBVIC~rJ:: 1 stanh ugled.nih porodica; IZ sJrotmJyl<~h 1 ~ogataskrh dO!fiO· va · kCeri i sino vi hercegovaokog 1krsa 1 dub~ovack1h tr{~ova ..Medu tt~<:i~a je bi:lo dece !?a11;kara kDJ<:t ~ su se lepo odevala, ah 1 .s~nova nb~ra kD]'l b1 u kaputlcu starijeg 'hrata provodih celu godmu. . Daci su 'lako i brzo zapaZali .da svaki ,profesor H~~ svoje ljubimce u -razredu. Isttna, .za D:eke su ~~o. bll~ baS sinovi sirmnaha, ali za druge, dac1-ma se .'c1n11~ 1 brojnije, Ito su bi1a deca iz ,poznatih, gosi?a~sk1~ kuca. To je Dmgica shvatala kao nepravdu ko]a JU JB mnogo bolela. Kao solidan uCenik, poduCavala je svoju vrSnjakinju, cerku direktara banke, kojoj)e skola,.. stv"rno, teSko >>J§la<{, a~li je »uCiteljica<{ dobi]ala sla;bl]e ocene od svoj e »uCenice{< .poreklon: ·iz p~ate k1;1ce_. J ednom se zbog toga, onako ponosrta, to.Jrko nal]UtJ!a da se rasplakala. - sta je, Drage, zasto places? - upitala ju je sestra. 11 �. - Od nemoei, Dane! Ne mogu .to viSe trpjeti! Ja bolje odgovaram, a ona i ostala cinovniCka djeca do. bijaju bolje ocjene. -: Eh,_ djevojCice moja, zar je to baS ~mnogo vaZ~ no. B1tno Je da se Sto viSe nauCi da se Skola zavr.Si - Nije meni krivo >Jbog sl~bijih ocena vee ~~: pravdu ne mogu trpjeti:. a plaCem zbog nem~Ci! _Zbo_g ~e ocevidne nepravde je i protestovala. Za· moh!a je I d;rektora sko!e da U njegovo,m .priSUSIVU odg?yara: Mnoge drugarice su je u tome .podrzale. Odlicno Je odgovarala i louei se vratila prezadovoljna. . - Poka:za·la ~arm im da mnogo bolje znarn i da mi I?.rrpada ·~ol]a '?CJena - :uskl-iknula je radosno, ljube. ~~ 1 ~rJec1 Dap1c~. - ~c]ena, stvarno, nije va.Zna; vaZJ?-O Je d~. se Cc;>VJek bo_n za ~r;tanje, al~ i protiv neprav. di, da".te~I bo!Jem, hvh napmjed, pobjeduje... . !.fc:niea Drag1ca Pravica je u dubrovaCkoj gim. naziJl, skolske 1937, rpostala clan Saveza •komunisticke omladlne _Ju(':os]avije (SK~lJ). Postala je to zbog svoje borb~nostl, I,zraZI•tog osecaja za (pravdu, marljivoSiti. Iz nJe. su, ka~o s.e seeaju njeni skolski dmgovi, pros. 12 to bu]a,le na]Jepse ljudske osobine: pravicnost odvaznost, covekoljublje. . . ' Kada je hila u osmom razredu gimnazije ne.Sto je op~t ·l?o~olela .. Jednog dana, nekako oko .podne, banula Je 1Z Skole I odmah legla, ialeCi se sestri na .poviSenu •temperaturu. Danica se zabrinula i odluCHa se da zove Iekara. - Ne, ne, nije potrebno, sejo; rproCiCe me. Ipak, njeno inaCe neZm.o zdravlje se s.poro sreCtivalo. ~ekolrko dana kasnije pozvale su lekara. Pred s~ nJeg?Y dolazak sa sestrom je za,pode!a razgovor, VIdno ipO!Istena: - Glt~po li je sve to kada covjek, bespomoean krepava. ' . Sestr? je_ zbunilo ovakvo DragiCino razmiSJjanje, tim pre Jer ]u je znala kao snaZnu, veselu punu Zivota. ' - Sta je, D'!'age, .prep>tla si se!? . - Ne, .ne ·bojim se, a1i je, zaista, glupo kada CovJek ovako krepava, nemoCan da sam radi nekoristan ~a d·:~g:og. C~vi<;k !reba da djeluje, a kad~ gine - da I tO Cllll kao COV]ek! .Uto se poj~yi?. leka! i_ ra~govor je prekinut. Lekovl su brzo UC1n1h SVOJe 1 Dragica se vr31tila u Skolsku ·l<lupu - vedra i nasmejana. IZDANAK STO ZRAcl LEPOTOM DUHA JecLnog dama su joj, u po casa, javili da je ocu Ristu, u poslednje vreme inaCe boleSJjiv~m, namah pozlilo. To ju je, onaka vezanu za porodiCU, veoma zabrinulo. Po2)urila je da ga vidi, za.Zeli ·IDU brzo o~ dravljenje. Nazalost, to je bilo njihova pos!ednje VIdenje, jer su joj koji da,n kasnije,_ (\pet na ~':'su, mkLi da je ostala bez oca. PoZudla Je, sa stan]om sestrom, na sahranu. I brat jedinac Rade, student, pohitao je iz Beograga na taj tuzni :porodicni sastanak. On je takode IeSko podneo nestanak glave porodice - mudrog, radnog i Casnog Coveka oko _koga su. s~ _s .ra~~SCu i. -~oS­ tovanjem okupljali, vezan1 aJ.eraskidiVl·ID n1t1ma l]ubavi .i sloge. u telji da sto cesee abide bolesnog oca, Rade je promenio i fakultet, kako bi mogao povremeno napusHti predavanja i poei na koji dan u Bjelac, roditeljima i sestrama. Taka je sa Tehniokog, na kame je ;primerno uCio, preSao na Pravni fakultet, gde je rpokoje predavanje mogao i ~preskoOiti<<: . ... Posle oCeve sahrane, Drag1ca se vrat1la gnnnaziJI, knjizi. Nekako baS -iz tog vremena nje se seCa njena nastavnica knjiZevnosti Hristina MiliC: - Kao da je vidim kaka sjedi ~ klupi ,preda mnom, negdje u srednjem '!'edu, onaka VIsoka, s kosom plavo-kestenjastom i oCima Stto odraZavaju jedno 1stmsko duhovno interesovanje. Jednom je Hristlna delila svojim ucenicirna teme za referate iz knjizevnosti. Dragica nije pozelela ni jednu od navedenih .te~a vee. _te ·P':nudila da .prikaz~ r:oman »Sam« ad amencke knJIZevnlce Agnes SmedleJ, u kojem je tretirala problem emancipacije zene. - Sa velikim uspjehom je .pred razredom izlagala a tome tada malo .poznatom djelu - seea se f!r!sti· na. - Dala je vanrednu anaHzu odnosa medu hmma i ·Citav tretman romana 2Ivo i zrelo rpostavHa. Nast~anka je pohvalila tu DragiCinu inicijativu, a .pogotovu njen uspeh. Rekl~ je,_ cak, da je .prikaz ro,rnana »Sam« jedan ad naJbOl]lh refe~~ta razre~u, ukazujuCi na ozbi,ljnost i zrelost s ko]Ima Je Drag1ca priS!a i taj obavezi . Gim!llazijalka Dragica je, po opstaj oceni profesora i skolskih drugova, hila devojka siroke kulture, s_a izrazHom siklonoSCu za knjiZevnost. !mala je .naroC1t :r 13 �afinitet ,prema klasidma svetske 'literature. InaCe, uCeCi ozbiljno - brZe je saznavala o Zivotu od mnogih drug.ih daka. No ne samo da je ,prHjeZno uCila i zraCila zreloSCu i S,1rinom znanja, veC je hila vredna i u kiuCi. Dobra se razumela u kucne pos!ove. Od malih nogu je naucHa da skuva jelo i pospremi kucu. Nisu joj tesko padali n.i posJovi u polju. Kao gimnazijalka, a kasnije i kao studentkinja, let; je iSla »U drva« i da kupi seno. I neretko bi uprti:la breme drva ili sena, odnosno Hsnika. U naj-kraCem, radila je sve Sto su -radili i drugj meStani i, po qpStem priznanju, sve joj je to pristajalo, sve je -radHa s ambici~ jom da bude obavljeno na najbolj.i mogu6i nacin. SKOJEVKA MEDU RADNICIMA 14 U Dubrovniku je provela osam dackih godina. Grad slavne proSiosti i ,turistiC.ka »Meka« tada nije imao jaCe radniCke klase, S,to je bio siuCaj i sa njenim zavicajnim gradom Trehinjem koje je brojalo jedva nesto vise ad 5.000 ·liitelja. Ip,.k, DUJbrovni:k se odvajao i po svojoj bogatoj tradiciji il po po!itiCkim strujanjima, pa i po broju radnika. Gruska Iuka je sve cesce bHa boraviste brojnih brodova, a za njihov utova•r i istovar je trebala sve ·brojnija radna snaga. Zbog toga je medu dokerima bilo sve vise njenih zemljaka Trebinjaca. Tu su i hiljade mornara, i brojni intelek. tua!ci ovog kraja. Ti ljudi, bas .kao i T•rebinjci, i brojni Zirtelji Jz drugih susednih veCih mesta, sve Ske ['rihvataju ideje komunista, UilJijaj-u i Sire njihove misli. Ideje i borbu razgaraju radnici, ,pogotovo mladi, zatim g·imnazijalci, intelektua1ci i se]jaci ovog :kraja koji se po svom druStvenom poloZaju nisu m.nogo razlL kovali od radnika. Gdje je -.i kada Dragica .Pravica cula za ideje komunjzma, ka·ko se s lllji,ma upozna1a? Odgbvori na ta pitanja verovatno Ce ostati veCita taJna, Sto J nije najvaznije. Pouzdano se, pale, ;ona da je u <oku poslednje dve ,godine ucenja u gimnaziji u Dubrovniku bila veoma aktivna u politiCkom Zivotu Srkole i g~rada. Zna se i to da je, kao uCenica gimnazije u Dubrovniku i u roditeljskom domu, upoznala dobar deo dela klasika socijalistiCke misli. Njena najom1Ijenija Uteratura bile su knjige o Ijudima upalih dbraza, sa umascenim �16 komhinezonom i sivhn ka6ketorti, rliastanjenim u mertiljJve sobe u kojima provode noc, obnavljajuci svoju snagu za sutrasnji naporan rad od ,koga profit ubira nemilosrdni kapitalista. Diskusije su bile duge i zucne, Cega se, i danas, seCa ZoTika. Agitovala je medu svoj-im drugovima za korenite druStvene promene u ·korJst onih koji rade. Ras~prav­ Jjala je vatreno i anga.Zovano, jasno iznoseCi svoje UJO· glede. Na ruku joj je iSla i sama Cinjenica Sto je za vreme uCenja osmog razreda gimnazije stanovala kod svoje druge sestre, Zorke Kolic, na Lapadu, u viii »Micika«. Ta vila na kraju grada nije hila na »Udaru« pa se omladina u njenom dvoriStu mogla da okuplja kod Dragice i slabodno raspravlja o svim temama. - Kad bi se .ti mladi !judi, Dragicini skolski drugov.i, raziSli, rasprave su nastavljane u krugu porodi. ce i naslh najblizih pnijatelja; obicna o borbi protiv fasizma, o potrebi pri2mavanja Sovjetskog Saveza od strane vlade Jugoslavije. Dragica bi nas podsticala na diskusiju 1pa SiffiO neretko raspravljali i do ikasno uveC.e. Ne jednom se u tim diskusijama culo od ;prijatelja porodice KoliC - na -raCunu razborite Dragice: - Ova devojka me je nauoila kako da misllm! Posebno se Dragica brinula za radnike iz trebinj~ skog kraja kojJ su radili po Dubrovntku, narofito u gruskoj luci. Vise puta je odlazila tamo, na Iicu mesta, gde su kosti njenih zemljaka pucale pod teretom za veoma male pare, okupljala ih, davala ·im savete kako da se bore za zaStitu svojih .pravaJ obaveSrtavala ih o ,politickim :zbivanjima. Nekoliko godina stariji brat Rade vee je uveliko bio student na Beogradsk.o,m univerzitetu ,i veoma barben clan KPJ, o cemu se dobro znalo u celoj okolini Trebinja. U vreme izbora komrmisti su obilazili sela, govo~ rili narodu jasnim jezikom, nazivaju6i svaku s.tvar njeni1m prav:im imenom, pozivajuCi da se glasa za opoziciju. Ti hrabr-i [ •reCLti ljud.i privlaCJli su Dragicu, a Rade je vee bio u njihovom »kOliU<C, Jednog dana u selo je banuo i neki nepoznati co. vek. On je nekako neCujno i doSao i otiSao. - To je Sava KovaCeviC Mizara, :komunis.ta od glave do pete! Majka je trazila ,pojedinos!Ji, ;pul;lije obavestenje od Rada. Iz radoznalosti, ali i zbpg roditeljske o,preze. - On je, majko, naS drug, :pravi i V.eliki naroctn· covjek - objasnio joj je Rade. Mizara je jos nekoHko puta bio gost u njenom domu, a drugovao je J sa Dragicom. Susreti Dragice P1ravice - borbene devojke Zeljne pravih znanja i ;pune pravde za sve sloj~ve druStya ~ sa radnicima, seljacima i svim napredn1m orgamzovanim ljudima brzo su se Sirili, .granaLi. I svi su je brzo uocavali, .pPihvatali, voleli i cenHi kao saborca. 0 tome Vlado Segr.t ,kaze: - Kada sam je 1938. godine prvi put sreo u Tre. binju smjesta sam u njoj upoznao vrlo energiCn1:1 i razborLtu Zenu. Odmah nakon kraCeg razgovora upi.tala me je kako da otpocne sa politicktm radom za vri· jeme skolskih ferija, a to me pitala :zato sto je znala da sam u tom kraju bio jedan od paruijskih radnika i ona mi je doSla ipreko sigurne veze. Njenog ibrata Rada upoznao sam jos •ranije, negdje 1936. godine, kao studenta koji je bio vrlo popularan u Trebinju. i Trebinjskoj sumi. On je tada, kao student i km_nums. ta, radio sa istaknut!im zemljoradniCkim .prvamma u OVOID krajU ... SudeCi prema Segrtovom seCanju i seCanjima drugih, ,Rade je clan Komunisticke partije Jugoslavije postao 1935. godine, a Dragica Clan Skoja 1938,,kao uce. nica gimnazije. I to Rade u Beogradu a Drag1ca u Dubrovniku. MEDU PRVIM KOMUNISTIMA P~rvi zagovornici komunistiCke ideje u ovom kraju pojavili su se sa railanjem Partije. Njihove ideje su jos bile nejasne, ali sru oni bili borbeni i cestiti !judi: kolarski radnik J ovo Sekerez, pisac Milorad Lecic, krojacki radnik Avdo Fetahagic, pa Dusan Grkovic ... I dok se jos odvec malo znalo o njihovim teznjama - na nj-ih su se ustremHi Zandarmi. Usledili su pretresi i pretnje, a ani proglaSeni za ·ljude koji su protiv reda i zakona, za )>crvene otpadntke« koji su, tako re6i, stavljeni van zakona. ProSle su godine dok. se u narodu .ponovo poCelo da SapuCe o komunistitma. U Las.tvi, oduvek pitomoj oazi i danas omiljenom izletiStu Trebinjaca, 1928. godine je osnovam.a skojevska organizacija, a uskoro i prva partijska celija koja je, za .pocetak, bTOji!a ~ri clana. To su bili V.lado i Rajko Segrt i Bozidar Gobovic. Ocevidno, bilo ·ih je malo, ali, ipak, dovoljno 2 Dragica Pravica , i7 �18 da s~ taka oglase svojim delom da je narod ubrzo cuo za nJih. . . U strog'?i t~Jnost! j~ i u "!rebinju osnovana par. t1]ska orgamzaC1Ja. Njem rprvi clanovi su bili studenti Stevo Bratic i Vojo Korac i radnici Huso HadziahmetoviC i Mko AleksiC. ' " Na t~ebinj skom podruCju, je, u vreme riragiCinog skol?_vai_l.Ja u Dubrovniku, delovalo desetak clanova PaDtlJe 1 S~oja, organizaoije koje su za svoj cilj uzele - menJanJe sveta. Radi usmeravanja njihovo,g rada 1935. godine je fori_llirano jedinstveno partijsko rukov<;>dst':o, Mesm komltet KPJ za Trebinje, koji su sacin)avah Jovo Sekerez, Stevo Bratic i Vojo Korac. BorC1 su odanah kren!fli ·;> ~e,ostedne bl•ke koje su, orpet, P?.drazumevale teskoce ,J zrtve. Sarno god·inu dana kasll1J<;,. !936, u sll:sednoj Crnoj Gori je doslo do provala. Pohc11a Je, . ?-a>me, uspela. da, nastUtpajuci korak po korak, otkn]e _neke parll]ske organizacije i pokida ~noge v~zc:: koJe su sa tog podruCja iSle prema sused~um kraJ~V1rna. T~o su .pol.icajci i :iandarmi doSli do rm~a :rrse ko!fiunrsta u trebinjskom kraju. p,rva mera .le brla da ..rh sve pohapse, pri Cemu je jedino lastvans~a partiJska organizacija ostala neotkrivena a nekoliko Clanova Partije se »Odmetnuloc< u Sumu k~o bi ~begli eventualn~ lisice Za,J.?.darma. Sve je to, na pr_v1 pogled, zaustav1lo talas s1renja revolucionarne m1sli i akcij,e. ~ suStini,_ dogodilo se rposve drugaCije -:- _tala~. hapse~J~ k:o~unrsta o~renuo se protiv 1policiJe 1 r~z1ma u c11e Je 1me haps1la. Ugled Partije u nar<;>~u Je _ras:ta~, Jer su najugledniji !judi, komunisti, i llJ1hove 1deJ<;v 1zvo~eni na optuzenicku klupu, pa ih je narod s~~ v1se pnhvata.o kao svoje, deo se'be. Ljudi st; sve ~1se Culi i znali o komunistima i njihovim teZ. O]ama, _Jer se uveliko i javno priCalo o n}ima, njihovom delu. :-;- :z:ahvaljuju~i dolasku druga Tita na celo nase P.~~llJe 1 _I1]<:v1~ac1Ji _frakciOnastva, partijska organizaC1Ja !_rebm]a Je yec u 1937. godini razvila svoj rad vrlo s1rok~ - .~7ca se _n':'ro~ni. heroj Vlado segrt, je~a?. o,~ naJ~tarlJ!!' treb>n]Sk1h J<:omunista. - ZahvaljuJ~CI s1roko] ~kt1vnos.t,1 komuni.scta, Partija viSe nije brla nepoznamca ni ru najudaljenijim selima. Period od 1937. do pocetka rata ispunjen je raz. ni'm akcijama koje je zapoCinjala vodila i izmosila Partija. Cesto su odr:Zavani izleti, 'zborovi i sportski sus;eti mladih, kulturni i politicki skUtrpovi na kojima su 1stupali na,predni !judi. Posebno se osetio dolazak Mira Popare u Trebinje. On je mnogo doprineo radu prve organizacije SKOJ·a, sastavJjene uglavnom od mladih radnika i uCenika gimnazije. Mladi komunisti su Oinili .ZariSte oko kojeg su izrastali hrabri borci za bolju lbuducnost: N:hlcola ZubCeviC, BoZo rPejoviC, MiloS CuCkoviC, Vrla~ dimir Duoic, Ljubo Bjelica, Zorka VaskoviC, Pajo Dzedzo, Branko Ilic, Esref Saraj1ic, Kasian Budalica, BoZida,.r DamjanoviC, ·MiloS Disin, Branko StijaCiC, Bran. ko Kapor, Stjepo sarenac, Jovo Jovanovic, Draga i Ra· de Pravka i mno!ji drUtgi. Dragica je bila izuzetno agilna: stiZe na brojne susrete, obilazi mnoga sela, okuplja mlade. Na sastancima im.osi utiske, stavlja pdmedbe i daje rpredloge kako bolje da se organizuju mladi, posebno grupe SKOJ·a. Na tim zadacirma ju je sretao Vlado segrt koji o njoj kaze: - Tada sam video da je neumorna u radu i veliki optimista. U -dogovoru sa Mirom Poparom i Savom KovaCe. vicem, Mesni ·komitet K:PJ za T'rebinje je 1940. godine prerastao u sresko rukovodstvo Par,tije. Dragica je izabrana u to novo r1Ukovodstvo [ zaduZena da radi sa Zenskom om'ladinom. Sada je (pOCeSCe stizala u sve krajeve sreza. Sekretar Sreskog komiteta KPJ bio je Zaim HadZiC a Clanovi, sem Dragice: Asim ZuibCeviC, Mica Aleksic, I VO VuokoviC i Vlado segrt. Sada se, pored La•tve i Trebinja, partijske organizacije ratlaju i u DZivaru, Orahovu, Zu,pi, Arand:elovu i drugim selima. Svetloplavih uvojaka i oCiju u ·kojirma se ogleda!o juznjaCko nebo, visoka i vitka kao jablanovi pored pitome T.rebisnjice, Dragica je izrastala u vrednog partijskog radnika i iskusnog borca metlu narodom srp· sk.e, musiimanske i hrvatske narodnosti, jednog iz stroja onih koji su spremno docekali sudbonosnu 1941. godi·nu. Ona se za to, sem u politi6kom radu u zaviCa jnom tnibinjskom kraju, pr}preanala i ka!Ua i u bitkama na Beogradskom uuiverz;tetu, gde je hila jedan od istaknutih vojnlka Pantije. KOMUNISTA NA BEOGRADSKOM UNIVERZITETU Dragica je u Beograd stigla sredinom jeseni 1939. godine, odluCna da studill'a >)ikraljicu nauka«, f-ilozof,i2' 19 �20 ju, ali da ne .prekida vezu sa svojim rodnim krajem. Upisala se na odsek biologije. Brzo se nasla u drus· tvu »mlade garde«, :koja neCe samo tumaCiti svet vee Ce se svi1m srcem boriti da ga izmeni .i uCini boljim,. pravednijim. Istina, pre Dragicina odlaska na studije opet su se is~preCHe materijalne teSkoCe. Njeni, znajuCi kako malo unogu i ·1maju i za Radevo studiranje, vajkali su se: - Kako CeS, Drarga, studirati? NemaS novaca, a nema ko ni da te izdrZava! Zebnja je bila opravdana: vrednog oca je nestalo, jedina muska glava iz kuce je studirala u dalekom Beogradu, starije sestre se mabom poudale, pa ni kod kruce nije imao ko da radi. - Nemojte da se s.ekirate, radiCu Sto bHo i zaradivati za hleb i skn\p,ta - smirivala ih je Dragica. Stigla je na beogradska ras:krsca, upisaia se rra studije, ukljuCila u buran studentski pokret. Trcala je sa sastanak.a na sastanak, dr.Zala britke govore, ali i stizala da uc; i polare ispite. N>kome, kako kazu njell'i QJOznanici iz tih darna, »nije davala pardona«. - Ova Draga je, post joj cacin, velika energija. DiplomiraCe pre mene! - govorio je svojim drugovima njen zemljak i revolucionar Mlro ~opara. Od prvih dana boravka u novoj, revolucionarnoj sredini Dragica se razvila u istaknutog borca studentskog pokreta. u njega je usia rasciScenih pojmova i jasnih pogleda na ulogu radnickog pokreta i zestinu borbe koja mu tek ,predsuoji. Medutlm, za svoju majku i sestre ona je jos bila dete. Majka je o njoj uvek ta· ko mislila. Za clrugarice je, pak, hila bolesljivo i ce. dno devojce - kada bi govm>ila 0 svojim ze!jama, ali i odlui\nan borac - :kada <bi govorila da 'n<dni covek za. sluzuje mnogo bolji ziyot od onog kojeg je ziveo. Ce· nili su to i d•rugovi na fakultetu, pogotovu saborci u akcijama. Njima bi neretko bilo i neverovatno da u tom slabasnoon, neznom i krhkom telu ima toliko snage. Kada je Dragica pocela da studira njen brat Rade je zavr.Savao prava. On· je bio nerazdvojni d11ug i pri~ jatelj Lole Ribara, Mka Popare i niza drugih mladih revolucionara. Spa.d-ao je u )}staru« generaciju naprednih studenata, a svojim radom je Siroko o•tvorio vrata i Dmgici, koja je, uosualom, glas naprednag poli· tickog aktiviste stekla jos u gimnazijskoj klupi, pa je kroz ta vrata revolucionamog poloceta Beograda od. luCno zakoraCila. U Beogradu se smestila u Domu st~dentkinja l'lde je odmah uocena, pre svega zbog svoJe .pnmaml]Ive pojave, jer je bHa lik kojih namah osvaja, pamti se i nasi. Uprava Udruzenja studentkinja, koja je upra'"Ij-ala Domom, strogo je vodila raCuna o ·radu te ustanove. Br.inula se kako o njenom poslovan ju t·ako i o zivotu stuclenkinja. U Domu je v~~dala stroga disci; plina, ta1oo da se, sem ostalog, m]e moglo po vol]l izlazi ti i dolaziti. Visoki rename Doma studentkinja koristHi su napredni studenti za Sirenje svog uticaja u njemu i iz njega. Svakog cetvrtka odrlavani. su radnj_ sastanci. R~­ zgovaralo se o opstim do:nskrm pltanJlma.- Kada Je to bilo potrebno, na dnevm red su stav!Jam i postJupci po jedinaca. . . •. • . . Dragica se brzo uklopil~.. u domsk1 ~a~In z1yota 1 nasla u drustvo najnapredm}>h studenrkm]a, omh koje su svoj.im prionemim vlad_anjem :uticale n~ dTU~~­ Meautim za razliku od mnog1h drug1h, ona n1 tu mJe bila ject.n'ostrana, taCnije reCeno nije se angaZovala samo na jednom sektoru rada, veC radi u struCnom ~dru­ Zenju studenata i u ~ultO.rn?·P~Os~et~om. drustvu, ucestvuje u mdu Parti]e, sudwmk Je cestih studentskih demonstracija. - Svuda se cula njena bdtka r.ijec, svuda zaJ>azala njena bogata aiktvnost - kazuje Neda Bo~j,no­ vJ·C. - U di'skusijama je 1Justra i heskol11lPrOmisna; otvoreno iznosi svoje stav·ove, primjedbe i prijedloge. U to vreme studenti su se najCeSCe okupljali u zav.icajnim ldubovia:na. B<:~anska-hercegovaCki stud"~ti imaH su kultum~metntcko druStvo »Petar Kocic«. U okviru tog drustva He~cegovci su.. 1939. godine organizovali posebnu omladins~u sekCIJU »J:'fer~tva« .. . Pocetkarn zime 1939. godine u strogoJ taJnos.tl Je pripremljen letak koj.i je trebalo da potpiSu napredn; studenti Bosne ! He_rcegovi~e. Sastan!'k !'l~denata jz Herc~ov;ne odrzan Je u H1lendarskoJ uhm. D11agica se medu prvi1ma Javila ~a reC. Bnergi6no je iznela svoja _vi?.ei?ja .pro\J~~ma koJ1 .su na dnevnom redu, ne izos.ta]UCI ·17la s'tariJih komun1sta. - P.omalo sam se Cudio kako se taj »brucoS<c usuduj.e da raspnavlja ~ao st~ri is.ku~~_i _aktivista seca se Miienko sotra t1h prv1h Drag1cmih koraka u beo.gradskoj organizacij'i, .gde je samo kao student bila »bruco.S« i tPOCetnr.ik, Sto se nij_e mogl? reCi i vza njeno politicko iskustvo. Ali ubrzo Je ona 1 ovde usia 21 �u red najaktivnijih s'tudena<a i naj1staknutijih boraca. U suterenu Pravnog fakulteta hor »Petr-a KoCiCa« je izvodio hoPske reoi!'acij,e u Cemu je i D11agica ima1a znacajnu ulogu. Vrlo je aktivna i u pripremanju proslave 8. mlaTta 1941. godine, 1pretvaraju6i to u Jedan od ju11iSa u borbi za emancipaciju Zene. - Pr1premamo 1pros-lavu os·mog ·marta! - oduSevljeno je govorHa svujti·m poznanidma, opravdavajuCi time Sto ne s:ti~ da se odaz-ove na neke nj1ihove pozive. Uz sve to, stalno se i iskreno interesovrala za prilike u svom rodnom kraju. - Sta ima novo u Hercegovini, :Milem1ko, miriSe 1i i onamo na barut? - pitala je sotru kada je, samo na neko1ilko dana, navrat'io u Beograd. U DECEMBARSKIM DEMONSTRACIJAMA 22 Blizi se kraj 1939. godine. Dragica je student druge godine. Ev.m;pom je besneo drugi svetski rat. Vrh jugo~slovenske burZoazije se, U!}JlaSen za svoje pozJicije, priklanja nai~gled jacem - Hitleru i Musoliniju. I, preko svoj·ih instrurmenata - ~am.darmerije, policije i vojske- pojaCava teror nad svim naprednim snagama, medu koj;i:ma -su najviSe na udaru radnici i studenti. ZabranJerui su radni6Ioi zborovi. Potom je dosla na red z:etbrana okJupJj,anja studenata. Mei.lutim, i stJUdenti i radnici SrU bili U!porni u traZenju svojih prava, traZeCi, pred javnQIS.Cu, odgov:ore od vlastod!f.Zaca na pltanje: k:o ill maze spre6iti da osui.luju fasizam, da se bore :protiv pa;ta? ·O,pstestudentskii protestni zbor je zalmzan za 5. decembar 1939. Zbor je uredno i prijavljen, kako su to traZile vlasti, ali lpol'icija je, lliiilesto odobrenja izdala zabranu. Student; su ponovo zaka•a1i zbor ~a 10. decemjuj!ll6i ga poUciji i unh,erZlitetskim vlast·ibar, prijavl1 rna. Policija Je o;pet stavila zabranu. Sada mkovods,-tvo studenata, sve komunisti, i po VreCi .put z:aka2uju zhor, ali ovog, treceg, puta bez trazenja odobrenja v1asti. Pozvani su studentli da se rano izjutra 14. decembra okU!pe na Slaviji (danas Trg Dimitrija Tucovica) i da odatle po-Cnu da demonstfliraju ulicama grada protiv rata, faSjznna, .policijs:ke samovolje, nes.taSice hleba, za slobodu, demakra1liju, rad i red . -- Pokrajti.nski komitet KPJ za Srbiju i Mesni komitet Pa,rtije 2la Beograd drZali su celu situaciju u rukama. I p.lanirali da se i radnici beogradskih pre. duze6a okupe istog dana, na isnom mestu i sa i·stim oiljem. Nesta posle OSaJffi casova, kada je ,popustio hlaclan vetaa- koji j.e brisao Beogradom, sa svih strana su poCe1i da pristiZu studenti, radnici, daci. Dolazilo se pojedinaOno i u grupicama, sa zastavama i t·rans. parentrlma. Dragica je stigla sa svojim dru!Jaricama i drugovima sa Fi!olzofskog fakulteta. Bili su razdragani, govorili sru buCno, odavali. borbeno raspoloZenje. - SHa smo m i, ovak,o ujedinjeni, odluCni, udru· zeni sa radnicima! - govorila je s odusevJjenjem, gle.. dajuCi nepreglednu masu demonstranaJta koji su glasnon i2ra:Zavali zahteve potlaC.enih i obe~pravljenih. Slaviju su pTelorJli raclnioi i studenti. Ali ubrzo su se u svi·m okolnim uHcama pojavHi i Zanda~mi i agenti. Zandamni joS na konj1ifrna, sa isukanim seCivima sablj1i. Odjeknuo je pucanj. To zmo je odletelo u wsine~ Ali to nije izazvalo loomesanje, jos manje ;pa'Iliku. Sarno su se joS jaCe zaorHi povki: »Zivela sloboda«, »Dole rat{{; Dole sJn.woCa!« Uta je usledio drugi pucanj. Ovog puta cev zandarmskOrg oruZja bHa Je usmerena mnogo niZe - u masu 1judi. - Ranjen je clrug Brko! - vikao je neko. (Brloo je bio nadimak 6lana Mesnog komiteta KPJ za Beograd Racloja Dakiea.) Do:ugovi su Booka odneli Ill bolnicu. To j e irzazva" Io joS ve6i revoit mase. I narod se nije razilazio, veC, u nekoliko pravaca, krenuo .po,put bujioe koju V'iSe nik:o nije rnogao da zaustavi. J edna od kolona isla Je prema Pravnom fakultetu. Demonsvmnte su dloru:lavali zandmmi i agenti. - Dolje rat! Zivj.ela slaboda univen1teta! Smrt nasian ubicama! Hocemo hljeba! - odzvanjao je Dm giCilll glas, izmeSan sa uzvicima, vriskom, pozdravima naroda k!ojli Je sa prorora i sa trotoara hrabrio demonstrrante, .podrZavajuC.i ih u zahtevima, Pored Dragice je, ulioom, grabio neki mladJ.C. Bili su medu Ce1nim u koloni, izmeSani sa drugi1m demonstrall!tima. Ona je vi.k1ala: - Z1o0tn je i sramota pucati u goloruki narod! .. _ Lepo obucen mladic ju je ubvatio pod ruku. I ana j.e drzaJa ;pod ruku clruge demonstrom.te, zaneta 1 23 �24 snagom koolone, gledaju6i u njima saborce. I kada ju je taj mladiC »,podiaikitio« ona tome nije pridavala ne~ 1oi znacaj, nije cak ni osetila. Jednostavno, mislila je da je to neko od drugova iz studentskog ,pokore1Ja. Nasta1ftHa je da uzvi'kuje parole ... U jednom trenutlm u mladicevoj ruci je ugledala piStolj. Shvatila je: to je agenat, policaj"'c. Zgrabio ju je, uklestio joj rum. Pocela je da se <>lima. Na to je policajac pozvao upomoe drugog agenta. Otrg_la se kad j e naiS!a na grupu S1fto jih drugova. Oni su JOj pomog·li da se oslobodi polioijskog »zagrljaja«. Utrcala je u gmpu demonstrana1Ja sva zajapurena i zadihatna. ' - t.eljela sam da nastavim sa varna, da demonstdramo, da se borirrno, Sto mi je dalo snage da se oddia:n i o1Jr.gnem, kakoo ne 1Yih zaglavi'la u Upravi grada >>pTije vremena« - kazivala je svoj-im d11Ugovima. Povorka se zaustavHa Jkod P.ravnog .frukulteta. - Dmgo1fti, omlad.lno, gradani! Mi hocemo slobodu i v.i.Se hleba, mi hoCemo md - vikao je, podignut na ramena svojih drugova, }edan od vod:a s>tudentskog pokreta Beograda Rifat BurdZevic TTso. GoV'orili su jos nekoi. Povioi su odjekivali danasn}itm Bulevarom revolucije. A kada je naiSao novj kor~ don zrundarma p01ftorkoa je krenula prema Tehn\ckoom faku11etu. Mladi radnik se ,popeo na postolje spollilenika Vu· ka KaradZica i poce da govori. Sarno oni najbliz·i su mogli .'OOti Sta .govori. Uto ISU nai'Sli, na kamionima Zanda rmi pod Slemo'Vli'ma i naoilUZanJ. puSkama sa na~ taknutim noZevima. Besl()muCno su nawnuH na demonsbcante. Poceli da opucaJu, da gaze ranjenike. - Pogibe Mirko! - odjeknuo je, bmedu pucnjeV1a g1as neke drugarice. Broj ranjenika se paveCavao, Zamda•rmi su ju:d SaH, demonstranti su kr.enuli u viSe pravaca, u manjdm grupa1I11a, odlucni da se ne predaju. PredveCe je saOinjen straviCaJ:l bilans: ubijen je student medicine i komunista Mfu:-ko LukoV1ic, rodom iz Kraljeva, ranjeno pedesetak radni!ka i studenata, medu kooj•ima je bila i SIIIlrtno ranjena Bosa Milicevic. DogadaM nisu 21austavHi pokret, nisu zaplaSili njene saborce. Dragioa niJe odustajala sa pula kojim je K.renula. Nap~otiv. za plavokosu s~tudentk·inju ovo je bio dokaz V1iSe da je u pravu - <La su cHjevi koje Je postavila KPJ u isto vreme i njeni Ziv.otni ·ideali, uzv.iSeni i ostvarivi. 1 Obilazila je mnjene drugarjce i dTUgov~, hr~brila ih da lakse podnesu bo1ove, dezura J_mred nphoV11h. uzglavlja koako im vlasti ne bi nato':amle nove neP?:1hke. U isto vreme je uCestvova•la u nov11ffi demonstvac:rJama. U -t~m kao i sVlim drugim teSkim trenucilma nikada se nije kolebala. Zaostravanje politi~ke si~ua.cije i sve izrazitije nasHje v.Ias.tod:r:Zaca podstlcalo Je a produbljivalo njenu prkosnu otpornost. Iz dokumenata kojd. su saCuvani kao s:vedoCanst. va o delovanju komunistiOkog i uopSte na1prednog pokreta Beograda, vidi se da je Dragica stizala cl~. oba: vlja i mnoge druge zadatke kao clan KPJ u P.~rl!]SkO] organizaciji Filozofskoog_faJkll;lteta. ~- ta pa~ll]Ska organieaCIJa u to v•reme niJe bll_a paroc1to _brDJ?~· Pored Dragice PTavice, u njoi su J'OS de1~)Vah L]l~~aJ:la .~a· lovska, Zija Dizd!arrev·iC, DuSan KostlC, Vukas1n MICunovic, Mileva-Lula PlamJojev.ic ... U ZivDtu studenata F:ilozofs k:Qg kao i osta_.lih fakulteta veoma vaZnu u~ogu je imao Akcioni odbor struCnih studentskH1 udruZenja, to »vrhorvno studentsko ntkovodstvo«, kako ga je jednom priHkom. nazvao Veljko V.lahovic. Saeuvan je zap·isnik ~a sedmce 0~­ bora odriane 11. novembra 1940. godme. Medu pnsutrrima se porimeniCno pominju i Dragica .~_r,avica, Slobodan Penezic, MiliC Bugarcic, :z:ma Bt1gen!Slc, Se;lmo Hasirnbegovk To je, inace, brio vr~e kada. _1e po.stojala opasnost ~d. N_)ga _da. se domaca reak~l!Ja, ohrabrena od istomislJenika 1z 1nos.1:ranstva, obo.~·l na · stJudentski pokret ·kako bi g~, mz~im pr_ovokaCIJ"ma i l~·Zima komp.I'Iomitoval1a ill oc1ma Javnost-1. Na ovoj sednici je odluCeno da se -s;r~ sJ;td~tska udruzenja na fakultetima pokrenu na JOS Z!Vl]I rad, da izdaju letke, pose6uju dekan~ 1i J'~ofes.~e na s:roj-im fakuitetima, kao i druge Javne radnl'l{'e, te 1m ukazujru na naj-novtje mahinacije reakcije. Orijentacija na veCu p_olit·~?ku s.a~osta.lnost stu: dentskih ud:nuZenja i orgamzaOI]a poJacala Je ulogu ~ odgovornost Sltudena~ta i nj-ih~;ih ud.r:u:Zenja 1ia raz~oJ dogadaja looji su ubrw us!ed1h. To JC posebno. doslo do izraZaja u dogadat}im1a od 27. marta, kada Je namd, predvoden komunistirna, odlucno rekao.. da nema pak1iiranja sa -faSistima, :kao. i ~eSto lka~sni'Je, u d.~­ 1 nima apriJ.skoog rata. I u jedmm 1 u ~rug1m _dogad~J;l­ ma studenti su bHi u .prvim redov1ma sv1h akciJa koje je KPJ pmduzimala pmtiv kapitulans•tva i izdaje vlada~1116ih vrhova, kao i u akcijama za odbranu zemlje od fasisticke najezde. 1 25 �SA MLADIMA SELA I GRADA P.?k je. bo~av.hla i d:oJovala u Beogradu, Dragica se ~.e~c~, p!Sffi'I1m~, ob:r;ao::la nek~ t~ehinjs:kim gimn""1Ja1dma. Pod~hcala .1h Je da uce, da se pripremaju za. sudbo_nosne dogadaj~ J<;oj_i ~u hn p:r:edstojali; hrabrila 1h Je ~a ~e bore, Sia'lJUCI :rm, u na}ki1a6em, poruke ohrabren]a 1 rpod-r!lke. J.sti!lla, i drugi trebinjski student1 u Beogr~du bill su veoma napredni i sve svoje snag': su. staVlJali u sluZbu Partije i revolucije, ali je Dr~~gl'ca 1 ? tome p~~d?!jaCHa. OJ1Ja je 6eS6e, naroOito I~t1~ na'Vira_ca~a u. zav•ICa!J. A svak~ dan proveden u Trebrn]~ k0!'1stHa Je da deluje kao po1itick:i radnik Ci'?e je. u namdu stekla siroku ,popularnost, mk,; da ~~ u ]ulskom ';'~l,.nku 1941. njeno .ime biti poo:nato SJ'li0111. 26 HercegovJne. .. I~tkala ~~ u ~adu zaviCajne s.ekcije studenata, koJa Je Jlla!I10CI1tO Ellgl'lno delovala za vreme letnjih rasp~st~. _Ta.I~o su i u godini uoCi ra:ta u gradu na Trrehl1SDJI?I s:t·:!Jgli stud~ntrl da u zav:iCaju pvovedu svoj, ispal<;. Je 1 P?sledn]ri r~spust ~od kuce, u kru:gu najdra2th. Do5b su Drag1ea, MuJo Zubcevic, Kasim Buda1Ica ... ~t~pJJ.i su u _v~zu ~ parrt_ijs~irm rukov;ods•tVlDm u !reb~n]u 1 ?"'Jtav1:1i akC1JU 2b]1zavanja radni6ke, seljaeke 1. sred':'Jo~·k?ls~~ oml~dine. Swda se osecala blizi:na rata .1 to je ]OS v-1~e zbl1zavalo ]jude iz svili sredina. ~"d•.>Zgo_vomrn cla 1du na i2llete van grada - mladi su ?~r:z·~vali sastamke, dogovaraH se o tome Sta valja crn1t1, kako s.e o:rgani:zJovati da bi bilj na vi·si:n:i odgovovnosti omladine rPred ~stor.ijom. " D!ia)gioa je . u toirm dk!o~nostima najv·iSe na'dila sa ze~s,~om on:'la~n?~· I ~- J~ vole!':' da raspravlja, dok""ll]e, a kad b, JOJ se ucnulo da Je u tome neuverljiva - ocln:eknd bi vadilla knjJgu sa oheleienim mesti~a u tekJstu i [pe>cela [prija1lnim glasom da Cita ono sto Je pret),odno pok!usala da objasni. U ~eogmd':' je, pak, raclo ,p~ihvatala i mlade sa sela kOJ:l su st1za!li u" glavni gmd. Tako je jrma 1940. god1ne u ~eograd dosla oml:>dinska ku!turno-umetnic~a ~pa ~}da L01parro, sa Majevke. Ona s.e sa svo· J:IID .. Slmp~tl!~n:i~ i . borhenim pr:ogramom predstaviJa SVOJUn .vrsnJa011Il1a _I'Z Beograda u Fizi'c'S.kod sa~i (danas SaJa nanod'l]th hero Ja). Studenti su poz;d-raviJ.i prqgram ohra?rili •izyoda6e. Tako je to osm-Ja jedna ad brojnih macmfestJamJa s'loge 1 saradtnJe napredne seoske i studentske om'ladine. Dmgica je oelo vrerne bila sa mladim Loparoima. Nje se ovako seca Stevo Popovic: - Ta njezna, 1ijepa djevoj;ka svesrdno nam je ,pomagala cla se sto bolje snadeJJ?-O prvi put u veltlg:ll!du, vodi:la nas je okolo i .pokaz1va:la narrn znamen1tost1 glavnog grada. Sa nama se i fo1lografisala ispred zgrade Glavne paste. Oclusev.io nas je njen odnos ,prema nama seljacima. Poseb?u pa~nju je pos~e6h:~l·~ naS.im dmgaiJ'icama, mladmn sel]atTkama, korJstecr priltku za emanoipadju Zene u druStvu. 1 ovu ZA ODBRANU ZEMLJE Dragica je, kao Clan KPJ, u situaciji kada su rat i n<>pad na JugosJav.iju preclstavlja1i neminovnost, bila za sma.Zan, .svenwodni Olt(pOr agresoru, za o~bram;. sva: ke stope domovine. I verovala _je u to d~. ce VOJS~a 1 narod- sv,i,m sn:agama i $edS!tvrma, bran1tl dom,o:v1nu. Rat, {,_ kame je Hitler zeleo da orutj!'m i sto 1leie kazni naSe narode S-to -su 27. marta odJucno rek.Ji »Ne! « ~ dosoo je brno, -iznenadno. U prv1m jutamjdm casov.ima 6. aprila 1941. nemacki bornbaPderi sru se obrusili na Beograd. U neza.StiCenom gradu je, samo narkon nekiO!IiJkO naleta qe- rin.gov:ih eSk<E<lrHa, poglnulo j ranjeno oko 10.000 !judi, Zena i -dece. Eksp!o2ilje bambi, sna~ni p_otresd tla trgli. su Dr>;: gicu iz jutarnjeg sna. Istrca}a Je na uhou. P~1w; l<o]1 joj se u:kazao b1o je strav1~an. Mnoge, do";sm~ lepe ku6e .prertvorene -s.u u ruSeVime. O~lak prasm~ 1 . vatre se dLZia1o nad gradom. Jatik i plac su se shvah, sledivali. Od te stravJCne atmosfere se, najpre, prepala, ne znaju6i, za momenat, Sta da radi i kuda da k1rene, ali se ubrm p~ibraila. Smirivala je susede, pom:agala lp.oznatim i prvi put v,id:eui.Jm sugLradanima, teSila, apominjala ... - Polako, ]judi, S'klonite se. Ne vrij-edi vam panika -i ,plac, a naj.glavnije je da ste preiivjB!i prvi udar. Ubrzo su st'igH _ glasovi o nadiranju faSistiCk·ih srnaga na sv.im fron tov&ma. Zbunjeni i ~prtjpuSteni sebi, !judi su be:Zali iz Beograda. K-renula Je i Dragica, pr-:J;>ao.hla ~e do svog rodnog gracla. ISla j e ,po snegu, ktso, kam1omma, vozom, pe&ice. 27 �I u Trebinju haos i neizvesnost. Svakog trenutloa pr.;srizu kontradiktorne infiorma9ije. Medu njima i -vest o 1proglaSenju »Nezavisne Drzave HQ."Vatske«. PaveHC je na njenom Celu. Tvebinjski kraj je stavJjen pod njegovu kontro1u. . Grwpa ~lad~ca se oku,pHa u centro gradi6a. K'iSa Je padala. B>lo Je hladno. Mladici su cutalJ ili su se p~tali - da li je ?.'oguce da 6e se fasis.ti dovde prolYJti, a da, tako reCI, ni metka ne ispale? Dok su upra- vo o t,ome. razgoy~:rali, p~iSia im je, sa joS nekoliko Wugara.ca 1 mladica, DragiCa,- odevena u svetao kiSni manti!: pciniJ:a je ~ to _jednostavno i neposredno. NeJ<:o JOJ Je odmah 1spncao 1kwko su se om!adinci Capl~me i. Stoca dobrovoljno javili za borbu protiv ne- 28 PBJatelja, za oclbra.nu zemlje, njene casti i obr3!2Ja. - 'Pa .da idemo i miH - ,Quo se DragiCin Lkomentar. Dogovorise se da pozovu jos nekoliko svojdh drugova i dnugarica. P:~o tnidesetak m!aclica i de>'ojaka poslo je, na D.rag;om pr:ed!Qg, u >'OJlllll lmmandu. BHo je tu radnika, daka 1 studenata. Tmzili su UJUske i bill spremni da odmah iclu na &ont. Ali, ni!Gako im nisu dali da dodu do komandanta garni1Jona. StoviSe, optu])ili su :ih za izazJivooje nereda. - ~asto mi bunite omla<Hnu, poWaljujete narod?! - podf\n1knuo im je sres.ki naCelni•k. Tada je odluceno da, onaloo u grupi, krenu u Niks~c i .da se tamo ,p~ikljuce onim retkim, hrabcim branrrtelJIITJ.a zernlje. No i u NikSiCu su naiS1i na isti mukli zid cutanja i odbojnosti predSitavnika cldave'. USTASKA ZLODELA Kraljev,ina je za nedelj111 dana, ·poput knee od kar::ta, o;rus~n:a. !<ralj je pobegao Jz zemlje, a za njim n]egov1 mmi.stru. ZemlJ'! su ras.komadali fasj.sti iz Halije, Nemacke, tJ. Madrurske. J,stovremen.o su na povrS:.inu jzb±li. svakojaki izdajnioi. Svaki od njih je zagovarao SVOJe mraOne planove - i oni Sto su ZeLeli da po.ka~u Sto veCu revnost faSisti.Cki1m gospodaorima, i oni kioji su pokusaval; da masmaju svoju izdaju. . ltalijansloi okl!Jla~oni •SILl nastupal;j kao »otmena Bugarske nmska gos.poda lepog vaspitanja<c. Medutim, ta Ia.Zna fasada svakim danom je ,ponegcle ,pucala, raspadala se 1i ruSila. Prarvo Uce videlo se sanio preko cevi njihovih tenkova 1j pusaka. NaiZigled ob'i6arn poziv >>na red, mir i rad<{ ~naCi,? je neprlkosnovenu zapovest na totalnu, ropsku poslus: nost, sa kojom se nasi ljud; nisu hteli niti mogh m·rriti. Ono, pak, Sto bi, zbog svoje »fino6e«, propustili rimski legionari - tn":Udili su se da revnosno nadoknade njihove sJuge, ustaSe. Cim su se ustase pojavile u Trebinj111 namaikle su omCu oko vrata s.p:omeniku ve1ikom pesniku Petru Petrow6u Njegosu, md vajara Ivana Mestrovi6a. »Obesili« su veJilkog pesnika i rodoljuba. Tim-e Sill javno dem·onstr.ilrati sredstva i dljeve svoje vladavine i smi sao politike sovojih »kuUurnih« gosJ?odar~. Drugim. reCima, time su, na veoma drza:k naCrn, svrma kazah da su odabra'li put Z!loCIDa ne srumo protiv nacionalne _slo.bode i Casti veC i prema najrvredniljfun .tekoviinama civiNzaoije. Nesto kasnije je, jezivo odjekujuci, pukao glas: - Ustase Jmlju !jude! Bez suda i sudenja, bez ikaJkvog razloga ubijali su ljude samo zato &to ne misle kao oni, Sto su komu?islii, rodoljubi, casni gradani. Dogadalo se: sretnu oov.eka na uillici i umesto da mu kaZu »dobar dan« zwkoiju ga. Ponavljalo se: omrlone 6ovek - os>Cane les. Po selima i7lllledu Gacka i Bilece usta5e su jedne no6u pokwpili <Yko 200 selj"ka, pobili lh maljevima i baaili u Konitsku jamu. Kako se iz dubine bezdana dan!i,ma Cuo jauk, ponovo su nav-ratile na njeno tgrotlo j 1sa otvora vdkale: - Da ld Je neiro Ziv? Ovde su va&i &pasioci! Za spusten lwnop uha"~nti:la su se dva po!um~tva co'Jeka koji su pet dana proveli u jami zatru:>anrl lesevima. Na Jzlazu ih j e umesto ruke spasloca - ponovo saCekao drvend. malj po temenu. U Trebinju je pocetkom juna ubijeno 15 !judi. Jednog dana ustase su Jorenule prema Hijeloj gori, gde se nalazio poveCi zheg naroda. Na pni1azima zbegu su lh, medutirn, sacekali boro; narodne s1raze. Jutamju tiSinu su rasekld puSCani pucnji. Izr:enad:e~e i prenerazene ustase su bezgla¥o pobegle, ali su stigle da ubiju sedam CurJca iz Zubaca, koje su prethodnog dana pohvatale. 1 29 �Pucnjd na Buje!oj govi bili su jedni od prvih glasova naPodrnog oruZja u trebinjsikom kraju, vesni'k narodnog o11p:ora naSiilju koje je doneo rat. U Rankovcima, Kapa10ici i Vlahovicu, seLiana u ljubinskoj ops,tini, usrtase su uhvatile oko 150 ljudU, poubijale ih mwlj,ewma i baciJi u jamu Ka;paVlicu. GLAS I DELO KOMUNISTA 30 Navod su brzo U"J!'U•tili i lako prep:usnili ne samo kralj i vJada vee ,j sve gradanske pol!itlicke stranke, Sarno je Komunisticka partija Jugoslavije ostala s na11odom, deL±la nj.egov:u sudbinu. I svi ugroZeni i ponizeilJi SU gleda}j U koomUII]iSte, od njih ocekivail,i adJuku kada su se ljucli suooili sa divljanjem ustasa. U Ta-ebinju je odrbna sedn.ica Sreskog komi1eta Pavtije. Sastnnkmn je mklovodio sekretar Zaim Hadzovic, klrojackij radndk. Tu su jos biill Dmgica P,ravdca, njen brat Rade, zat:iJm stolwrski radni•k As.im ZubCevriC, SJtuden~t prava Stev:o BratiC, Mi6o- AleksiC i Vladro Seg11t, zatirm Sava KlovaCeviC i Mi:11o Pop-a:ra, i:stak- nutli kJmnumsta sa BeogmciSil<og un.iverci<eta. Stalo~eno i razloZno je ra2motrena vojno-po:1i:tiC.ka situacija. Polaziio se od toga da se ne sme ta-peti nasHje i da se naro.d mara orgjanizovano metri u zaSJti,tu, pri Cemu, u istlo weme, t11eba spre6iti svaiko nJegovo p.odva:jaJilje, u korenu zaif:1vffi uslove za bratoubi~laCki Tat. Ovcle su Mnsi.imani, Hrvati, Srbi i Ornogord od vajkada Zive1i. zajedn.o i s1oZno, pa se nri sada ne maze, Zbog nedela ~Ji;Joo"\Caca iz redova pojedinih naci-ja, sumnjati u cesrti1Jos1t bRo kojeg nruro.da. Tu su pouke ilstorije bHe j.rusne, o tome su svedoCili i ov1i druni kada Je naa:<,od, d u ovi.m najteZim trenuci'ma, uspevao da jedan -dnugome .pruZi nu:ku pomoCi, jedan drugoga ohmbri. Po -sellirma sru se, najCeSCe predu.zrlmljivoSCu I~oonu­ nista a rede SJPonrt:ano, stvarale Cete namodne vo}s1ke koje brme namd od fasi's,tii)lcih :olodela. Kad j e Hillier Jorenuo na Sovj etski Savez SI]YI'emnost. na11oda za borbu je j1oS vdSe p-orasla, jer su ljudi oseCaH da nis!U sam} DJi u ratnim nevoljama ni u borbi sa moCnorll a!Zdajom. Sarno dva da;na posoe Hitlerovog napada na Sovjetskli Savez masa ustan!ilka je napala ZandM1meri jsku 1 �32 staniou Lukavac kod Nevesinja. Za pet dana borbe ustanrici su nniS,ti1i devet Zandarmerijskih stanica, os•loboclili Avtovac i prodr.li u Nevesinje. Oslobodeni su delmnj 1lrebinJskog, bile6kog i stolackog, te gotovo ceo nevesinjski i veci deo gatackog s.reza. Kojd dan potom kod Avtovca je oboren cak i nepr1jateljsloi av1on. Sve je to biro delo komun]sta i brojnlh dTll@ih a.rutifaslsta i rodo:ljuba, potomaka euven:ih hercegovai\loih slobodara. U svemu Do.me i Dragica P•ravica je funala znaeajnu ulogu. Odlican organizator i horae, ona je, sa svujom fu.ol~om devojaCkom duSom, Zi11ala da pride ljudima, ohrabrd ih, ulije lm snagu, povede ih. Dobra je shva~ila mrektive Partije i umesno ih je primenjivala u uslov1i1ma koji su tada vla:dali u Hercegovini. Radovala se ·dolasku novog, veJilkog vremena u kame su decenijama tlacenl j obespravljeni ·dobili g!avnu rec, ispdlj.i.li odlu6nost da »jurUSaj•u na nebo«. SreCna Sto je vcreme ilegalnog rada pmS!o u nepovrat, ponavljala je pred narodom rei\i. maj;,kog proglasa Partije: »Ra· dn:ici, seljaci, gradan:i - svi rocLoljubivi elementi! Na okup! U ovdm sudbonosnim darrima potre1:mo je uje. dini tli sve naSe snage u bor·bi za vaS opstanark ...« lzdajnici su radtHi na rasplamtsavanju bratoubiiaCke borbe, a klomuuistkinja Dragica i drugovi su sve Cinili na jaCanju narodnog jedinS'tva. Izdajnici ;su za~ htevali nemu pos•lusnost pred okl\patocrom, a Dragica i saborci su govordli o sloboc1j i o po1lrebi istrajne bonbe 1Za nju. Srbi, IVLusl1mani i Hrvaui su S•tvarali nacrodne cete i prihDpLjali oruzje za oclbranu golih Zivota, ali je Dmgica bila sigurna cLa ce sve to ovd, koliko je sutra, u,potrebi•ti za jrumiSe cLo lwnacne pobede. Dmgioa je puuovala danonocno, od sela do sela. StitZala je clo komunista i njnhovih or;ganizacija, okupljala mlade i stare, objasnjavala crljeve i rramere komurri!Sfta, govo.nila o h.ratstvu i jedimstvu, o wtraSnjem, neupocredivo boljem d pmvicnijem zivotu. Upinjala je sve snage da narodni revo1t ne bi krenuo Sitramputi~ com, a pogotovu ne protiv d.:nugih nauoda. - NaSi narodi moraju bitij S'1oZni, naSa sudbdna je nerazdvojna! - neumorno je objaSnjavala Dragica. Sejala je u narodu nac1u u boz siam fasizma 1 svih ~ala koja je on ·c1oneo, StO je narodn godi!D, bez obzif:a .§to se iz tiih irrnrnnih vremena teSko nazirao bnz i lal< izlao:. 1 1 BOUE USPRAVNO POGINUTI NEGO POGNUTO Z!VETI Komuuisti su, ne prlznajuCi. okupaciju i vlast do. macih izdajnrloa, poceli da pr1premaju oruian; ustanak. Organizovali su skupljanje oruvja, hrabrhli !jude, sirhli veru u uspesan 1shod borbe prorti•v faS!its·ticloog zla. Rade d Dragka su bHi s,ta:Ino angaiovani na za. dacima Pa:ntije, uvereni da je doSlo weme crkcije, borbe. Pllll1lova1i su danju i noeu. Dragica se cesto kuci vraCala -sa oteCelri'm j ras~avljen:im n-ogama, Sto je bila po·sledica dugih i tdklih puteva. - Gdje sa to hlla, kceri moja? - pitala bi je zabrirnuta majka. -A gdje? Gdje bih i bila!? Brala sam kupirre, eto gdje sam bdla! - odgovara,la je, osmehujuCi se i stavljajuci vise ge9tom, cLo znanja c1a ima vafuih poslova. Jednom se ipak poverila sestri: - Prepjesaeila sam od sela Zubaca do Poljica na Popavom polju, d to sve .preCicmna. Ses1lrina deca su galamlla. Ona ih je mHovala. Pog!ed joj je neznano kuda lut"o a njene mdsli su po· novo potekle: - Zarro, uskoro ce buknuti naroclrri ustanak. Sigumo je da <Jkupator nije dosao u zemlju da nam donese dob"o i srecu rrello da nas O[pljacka i porobi. Zbog toga ce se narod pocLici protiv olrupatora i svih onih koji budu UIZ nje;ga. Sestra se zabninula, sem ostalog i z.bog toga Sto je bila okruZena nej.akom deoom, a Dragdca je govorila o paburri, uS'tanku, bespo!\teclnim borbama ... -A Sta Cemo mi s malom djecom DTage!? Sta cu ja s ovom pHadijom, majko moja!? Dragica je .malo po6utala, ocevdclrrD ganUila tom sesrtrinorn nedownicorn i b11igom. - Ti, Zore, i pokraj njih, mazes, aloo hoces, kor&stitoi narodu. C,uvaj i poSteno ,podi~i OVIU djeou, pazi majku, uCini sve Silo moZeS 2ia dr.ugove. MoZda Cerna katkad <i nawatit; do tebe, a mozda ce i mnogi drugov; morati da se sklone u tvojoj kuci. Ti ces tu moci da nam budes od koristi; primaces cLrugove, sklanjati rh od neprijateljskih ociju ... Jedne noCi u DragiCinu kucu je potajno, dosao srtari !Prijatelj, Mus!iman, Tahir Hadzovic. 1 3 Dragica Pravica 33 �- Sklomte se, fuavice! Ustase spremaju opsti pokolj! - rekao je sa vrata. Hr1sutni &u b·r2lo uzeli najneophodnije stvari i sklonili se u obJiZnju sumicu. PTvog juma R,;de i Dragica su, pre nego sto se i ra2ld,.ni!o, banuli u ti<u6u svoje sestre Zonke, usred Dubrovnika. Ses,cra je sada stamovala u centro gmda, na Stradnnu. Ovde su jllposlovane »uredne pll'iJave« za 34 I10C!_a.ke _kl?jti se »ne bc:we politiko~_«. StaviSe, qpStinski s1uz:beniCI sru ubedern da su dosl]acj >>naik.lonjend no¥Gj vlastti«. A njih dvoje su se ovde, po odluci Partije, skJonHi ~Sipred racija ustaSa i Italij.ama. Os~tav,fu su ih s:aJme u kuOi, dok se sestra sa muZem i drugim ukuCanima povrUkla na periferj ju grada. 0<:\atle i!h je obi!lazi'ia, ali samo uvece, kada im je donosda hral11U i stampu, dok je preko dana izgledalo lrno da u kuci nema Illiknga. To je bllo vreme k,;da je opasnost vreb,;ia na s¥akom koralm, pa je i Zorka strahova:la za zi\"ot bra1a j ed.inca i sestre. Suze su joj navlrale lrnda bi gledala u Rada. On je, pak, u njooom pQgledu nazirao v-rstu prekocra, bacanje krWice za mnoge porodhJne nedaCe; Kao da je Ceka-o da rnu ka2e: »Ti si odavna komunis!'Jja, ti s:i na naSu Dragu mnogo uttieao«. A da bi umanj'lio tu ses- p.rede na opStli ustana!k; da pwt]z)anskli rat bude gde je zakazano savetovanje hercegovaCkih komunista. Okupi~i su se u J<o,J<ibiai koja n:ije bHa na »prome1Jnom mestw<. SaSitanaik je otvorila DDagica. Dnevni red je bio ·kratak i jasarn: Vojna i politiC!ka situaaija; Stanje ill tre1Y.imjslkom :sretz~u; Zada:ci: nus,podela terena, naCin odsrZavm}a ve2e. fuedlofuta je da s"stankom rukovodi Slobodan Sakata. Petnaesmk ,pvisutnfu, sve pozmata lica, prlhvati'lo je predlog. Meilu nj:ima su hili: Rade P·ravioa, SteV10 BratiC, .Doko SkoOOjti,C, MJi6o AleksiC, Radovan i Vuka Sakoric, Brankio K;atic, \Cojo Osmokovic, Bozo PejoVIic, Smrilja NiniJroVic ... Sastanak je bio ratni:Oki lcrata!k, efJJka&an 1 Jasan. Svako je neSto nauCto, S'ke shva1ti10, dobio Zladatak, stekao poverenje da Ce i drugi uCiniti sve za zajedniCki uscpeh. tninJs:ku brigu, nasmejao se: - Ma hajde, Zvm, bogati, nemoj da se ponailas kao neka prqpafa <>r.istokratkinja; necu, valjda, da se plasion za o;vo m"lo svoje koze! Hajde, bud\ junak! Glavu gore, valja na nogama ostMi, boriti se i pobjed:ivaDi! ... Draga se UIIneSala u ro..z;govor, obraCajuCi se seSitri: 1 - Mi!sli's da je tesloo ,po!Jin'I.!Jti za slobodu!? Vi'diS, i ti s-a torn sdtnom djeoom mor.aS da se sklanjaS i krijes. ZaT nije poniiavajuce i to sto tuilln u tvojoj "odenoj kuCi zoapovijecla?! Bolje je slavno poginuti ll<l!JO ovako, pod cuctinom, krepavati! No6u uoili 25. juna za njih je dosao kunk. Prebaoili su se b<>rloom na ostrvo LQJomm. Odatle su na- •S1:aviH Carrncem ri, uz pomoC vesala, stigli negde na~ S,pTam Konarvla, nedaleko od ornogorske gmnice. Odatle su se prebaaili u Herceg-Novi. U Herceg-Novom nisu dugo ostali, jer su iurili da ucest"'llju u na<rodnom us:tanku kojrr je briZ!javo pripreman. Is•tina, barbe su vodene vee dvadesetak ·dana, ali je tek tr~b.wlo taj oslobodilacloi pokret usmeriti, srediti, ustali.m. U tome ·su znaeajno .pomDgle odluke Politbima ad 4. jtcla da se od sabotaia ; diverzija os~ noVIIli obl]k ra'lVoja ustanka; da se sve fl'koije i borbe sJ:ijru u jedl.tn.~st:ven'i .part:izanslki rat naroda i narodnosti Jugoslavije proti.v okupatora i doma6i!h izdajnika. Odluku o ustanku Rade i Dragica su proucili s komunistima iz Bake. Odatle su pozurili na Bijelu goru, na tromedi Crne Gore, Hrvatske i Hercegovine, Sllltradam. je ve6ina lcrenula na izvrSavanje zada~ taka. Draglioo, Rade i Slolbodan os<ta1i su jos na Bij e1oj ga'I'i. Sledec<1g jutra ovamo je stigao Asim Zubcevic, S!' nj'im su Rade i Dragica dtW~o i o svemu ra;zgova:mll, a naj!ViSe o org~av:anju »tehi'lJiJk!e« za umoZavanje pavtij slmg i prqpagandnog mMerljala. - Narod t:relba obavjeStavarti! o svemu. On mo~a znarti li•stinu o dogada!j'ima i o naSti1m Ciljeviana. Ra:de, inaCe -rez,ervni oficir, i!Inao je deta.Jj-nu geogr<>fsku k<>rl!U ovoga kmja i dugo j e •razgledaD i pro- ueavao s111ku svakag objekta. Sem ast,.log, traiio je najk11aCe i najbezbedlnije pUlteve i naCine odrlavanja veza i 'kretanja pa:vti1zana. Ati<tiVIisti su <iblsli oio ·trebinjsk;; kraj. Ceka se jos samo Ste¥o HratiC koji je upuCen u Zupce da ispita sttuacidu u DZivamu. On nilkako nije do'la01o, pa je wupa kre111Ula k oclreclistu. ·Klod Save KO¥acevioa su stigli 13. jula 1941. godine. Zatelcli su ga kako secli za jednostav.nim drvenim stoC:iCem na kome sru se videli »nagan« i homba. Ne~ Sto je, zamiSljen, Ci tao d. beleZio. 1 3* 35 �Kada su mu na:zoval!i dobro jurt:ro trgao se i otpozdravi;o im. l1spriJCao im je o odluci ruikovodstva cmogorskih kom=lsta o pocetku na.-odnog ustanka. - Danas u Ornoj Gori ,poCinje ustanak, a pire ne~ delju dana poceo je u S.-bijd. Digla se ku:ka i mo~ika, zakn..tv:a:lo se i ,poSiustajanju nema mjesta. Poza!io im se kako je kiunir koji je 111pucen ovamo zakasn:io, pa je odlu:ka o pocetJku boroi u Grahovu doneta sa zaikaiiDJenjem, te Ce ustana:k poC·eti sut:ra, u ponedeljak, 14. jula. Trebimjoi su mu objasnili svoje odlu:ke, usvojene na Bijeloj gori. Onda su analizirali situaciju zajednicki. Zakljucili su da se narod nedeljama bori za Slobodu i za bmtsttno i jeclinstvo. Dali su svakome pre. o;zna zaduienja i ocked:ili za svaki kmj .po nekoUko komuni·sta koj.i Ce radi1ti na 011gantzovarnju oslobodHaCke i revo1uaionwne borbe. 36 - Dobm ste poceli, dmgovi. Sada je najvaznije da S¥aJko od vas smjesta krene na s¥oje odred:iste, medu l131TOd, i da se odmah pris·tupi izvrSavanju zadaJtaka, a prlje S'Vega rusenju komuruilkacija, kaiko bi se s·prijecio ,proctor italijanskiih ·tru!pa ;z DubTornika i Treblnja prema Grahovu - zakljuCio je Sava. Pozurili su na Bijelu goru, gde se na!azi narod sa podruCja Lastve j Zubaca. Organizovano je ruSenJe .puta. Odredene su cete koje !reba da ostanu na polozajilma prema ustasama. J edan vod LaS>tvlmske cete, s V!adom segrtom na celu, dobio je zadatak da srusi most na putu koji vocli iz Trebinja u Lastvu. Drugi vod dobio je zadaJt:ak da eksplozi'Vorn un:isti teljeznlCki most na pr~ Trebinje - Hileca. - Put, dnu:govi, temelj!ito ,pomsHe. Ta!ijani mogu proci jedino prel!oo vas mrtvlh! - rekao im je Sava KovaCeviC. »Te noCi i jo.S nekoliko naredni h dama u seLima 1 se ni'je spavalo« - hele.Z.i u svoj<im »Raotninn uspome- nama« Segrt. - »Svadq caJS je stizala pooeka vrij est o pobjedama uS>tanika«. KOMUNISTI MORAJU BITI . NAJBOLJI LJUDI Svetlos<t buktinje slobode ozari'la je svako selo, grad, uvalu i planmu s!obodarske HeTcegovine. Vesti o .pobedama pone!e su ]jude u nove borbe. Radi se na ucvrscenju mesnrh jedinica, prosirenju partijskih skojevslcth Tedova, udacranju temelja bu~uce .~arodne v.Jaeti. Dra!jiaa je, nosena pobedaJma, radlla v1s~ nego lkada. Strlzala je da pozove, podstakne, upozoTl, prekani. Sredi'IKlm jula Ob1asni JromHet KPJ }": Herceg?' v.inu upozorio je narod na nov talas ustaskth poko'l]a i p-ojaCani terDr kao posledi~u ?'pStenarodn~g ustanka . Namd je pozvan da se U]edmi oko Partqe u J;>orbi za oclbranu svoFh tivota i za bolju i lepsu zaJed: n'iaku buduenost, sto je i jedin:i put da se zaustav1 bmtoubilacki .pokol j koj:i podsticu okupatoni. A:kdje SJU bile jos 10<kalnog znacaja, ali. su sta:l!11? izvodene. Genilske trupe ;z zbegova u Zuborma, Bobln:i i Hija-P!an]rri P?ruslle su ielj.e•.niCku P':"!'ll GabeIa-H=~Duwovn>k i put L]'ubmJe-TrebmJ"· . . U ,seJu Ljubovu je odd~n jedan o~ Pr:'lh ,1avn1h dogovora komurusta i ostal1h napredmh .IJU!'b. ~~ ostalih tu su biE Dragica i Rade, Jovo L]ublbn>tJ<o 1 Jovo G:rkovac, te Hoko PuThC~, bivsi vazduhoplovni kapetan koj,; je poce~kom a.pr!lsl<e>g rart;a bombard<>vao Grac ; nemaC.ke kolone koje su na,dJiale prema Jugoslaviji. . .. Dragica je ukra~ko govonla. o P!'wl:iJ<:am": na ovom terenu. Znala 'ie svakog mestamna, ler je Ljui:>OVO rodno .mesto njene majke, pa su ona 1 ~ade ovd~ Cesto navracali jos kao de'?a. Dogo'l'~ren? Je da se 1 ovde odmah pTI'S>!u.Pi form1ran]u gerrl~h. g~pa .. S posebnom paznjom govorili su o okupl]am]u ]JU<;[l Pa~: >nije i Skoja, nj.irhovom pr:ijeri?-u u te organ12laCIJe. TaJ zadatak je n"jjasnije naznaCio Rade: - Sve zclrave snage trebalo bi vezati za poJ.<:ret, za Partiju ... Dragica je osem;Ja potrebu da mu u;padne u rec, kako ne bi ostalo nedoumiice: - Ne moZe baS svako b11Ji komunista, jer to rnoraju b]ti Ijucli ,posebnog kova, ali moze biti rodoljub !i pomoCi nas u naSoj bor1bi. _!Cornun1s,tj r_no:m;u bifi najcvrSC:i Jj,.,di i zato u Parti]U treba .pnmllltl saJmo najborbenije, najodanije, najprovjerenije ... Nakon sastanka Dmgica je raJZgOVllJrala sa J ~m Grkovcem, irnteresuju6i se za prilike u njegov;om kra]u: - Sta m]slls, Jovo, hoce li bilti ,uglednih Ijucli iz tvog kmja koji ce stat:i na pozicije nepPijatelja? - Hoce, Dragice bogam; - bice ih! - A da li S>te sta vi, ,koml]ruisti, uradili da se i ti !judi vezu za nas, da im objasnirrno sta mi ieLi.mo i profiv koga se boit'imo? o5o 37 �- 'I'o p:itanje me vee malo 1ibnnllo - seca se tog ra21govora Jovo Grkova:c. Poslednji :lll"ac! sunca prelamalo su se prelko kamenih gvomada, a v]ka cobana je odjekiiv"la gorom kada su ucesnki tog 1ibora mvrsili dol)OVDr. Dra§ioa je b'ila ocevidno vesela, &ilgurna u ruspeh. Na rastanku je rekla: - Na;md je uz nas, drugow, i z"to je potrebno da u1o:limo sve snage kako b:ismo oprav.dailii to povjerenje. Ku:onuo je velriki, pravi Cas, drugovi! KAD SEHOCESVE SEMOZE 38 Oslo'bodllacki pakret u ovom delu Hercego"ine od pocetka je belezio vel'ike pobede. Dana 27. av.gusta 1941. kod sela Mosko, na putu T-rebinje-Bileca, nekoli!ko ceta naTodne vo}ske je, uz rpomoc dva ger,i>lsika odreda iz Brurujana, ra2lbllo b"taIjon 14. domobTansikog pul<a uspucenog u pomnc ugroZenom gannillzonu u BileCi. Ustan:irai su zauzeli Zandarme:£1i;jslru stalltiou na J asenu i zaplendll"i haubicu, 2 mindbacaca, 4 mitmljeza, 21 puS:kom>tmljez i viSe od 200 prusaka. Slede6eg dana Cete na.rodne vojske su, uz pom:oC nekoHko ornogonskiih gerll~kih odreda, nalocm dvodnevne bo!ibe mmele Ploou. U toku nffiedne no.Cj bor:oi Cete narodme vojske i crnogoTski Banj•sko-vucedol&fki bataljon u&lci su u Bilecu. Lastvans.ka ger1lska ceta i g~pa boil'aca Gmhovskog haJtalj.ona 31. avgusta su zauze1i L"stvu kod Trebd:nja i ZaJrobili zandarmerijsku [pOSadu. Toga dana je grupa boraca irz odreda narodne vojsike »Nevesdnj.s·ka puska« craJzcmuz"la 340 darno'bmna! Dz·icvaJ1Sk~ovrska eeta je uspe&no mzbJlla itali· jaJnsku posadu u Rupnom Dolu, pos-le cega su hoil'ci, 11 alko verona umorni, bi1li zadovoljm:i. Iz akoije su se vraltili i smes.thli u s.livnlaku skolu, gde je hio i stab. Govorili 1SU: - BaS je red da se ma!lo odmorimo! NOOI:o su pojeli, ocis.'iili orm:Zje i prH~gli. Odjed. nom je odneklllid nasla Dragica. Znala je za plan ak. cije, Oula je d za uspeSa'll '.liShod bo1.1be, a1i se, ipak, ~asp.irtivala za •tok bi1tke. Interesovala ju j e svaka podrobnos·t. - Dobno ste »Zabarrima« o6i·ta1i bukl'vdcu, drugovi, i zaslu~ili pohvaJlu i predah - rekla im je na kraju. DragiOino raspolozen j e prenelo se na borce. Oni su odjednom zalbomVlili na umor i san. Kada je pol.aizlla Mho i u pmlazu je rekla Velik:> [ Milanu, boroima vee Za!paZenim po junaStViU u aJkCljama - da rpodu za njom. Set; ·su u daJcku k1rupu, u uCionici. Nenametljivo je poce1a -raz!JOvor i pmskila ga na ulogu Pa:rtije i kom'lliil]Slta, na njjhove zadatke i ciljeve. - Da li vas d'V'ojica zelilte da budete komunfus•ti, drugovi? - rupi,tala ih je. Zhun'lni su se, ne =ajuci sta da odgovore. Oni su, uosrtalom, o kornunis•1llima malo :z;nali. - Za boTbu smo ti j u tome od nas moZeS 5-to god hoces, ·rnli st~ se Partilje ti6e - tu smo ti seljac;i: maio zrnrumo, teStko na~m je uCi1ti, a k<omund!slti mora]u b>ti i dobri politicari! DragJca ih je po1s1mat·rcda, smeS1kaju6i se: - Kad se hoCe - sve se m-o:Ze, drugoiVli. Uostalom polako, mozete i to ·savlad"ti - hraJhrrla ilh. je. - A u p["aVU ste: mora komunista b'iti hrabar horae ali i dobar politicar, tumac u narodu linrje Partije koja se ne sme i•skrivlj.irvaTi. Oni su se malo aslo'bodil>i, postaH raz,gavorljiviji, a onda im je Dragica saopstila odluku: - Vi ste, ·drugow, predQozeni za kandid,te za cianove KPJ. To je veliko ,pavjerenje i ja vrum cestitam! Sa lica dvojice boraca cltala se radvst, izbijalo je eadavO!jstvo. Od Dra:gice su odmah dobili nelkoli!ko b:PoSura - da Cirt:aju, uC.e, t:umaCe dnugo~dma. A ona Ce se i kasnije &nteresovati Srta Citaju. I iz svoje koZne torbe uve!k bi ·iS·C·epnkaJlra po neku novu i:nrteresantnu knjizicu, od koj"h je pokoja sti,gla i u ruke Veljka i MilaJUa. Onii ·su, kao i mnogi drugi mladi komuruisti, pokaiZallj da se zais·ta skoro ·sv:e moZe postrl.Ci, ram1ne se - kada se hoce. I JA SAM S VAMA, DJECO Pantlzanske f!kcije su se reCiale jedna za drugom. VeCe i manje, s razld.Ciltim uspehom zawSene. Bi tno je bilo da okupawri i doma6i izdajnici nemaju milra, ne rriogu sprovodi1ti svdju politi·ku, radilti po svome. Pred jec:linu aikclju !JilUiPe od petnaestmk boraca navmtlla je Dmgica u ku6u Kcsta Petrovica u DZiva1 39 �ru. U tu borbu su, pored Krsta, odla>Jila i njegova dva bmta. Njdhova majka je pred s.inove i clrugove iznela jelo ; z"brim'I]!O, cuteci, pmtila njihov ra~goror. Malo zatim donela irm je i vina, Qpet ni-Sta ne govoreCi. - Zasto ti je majka ovako tuzna, K!!"sto? - upitala je Dragioa diok starioa nije bila tu. - Ne znam. A zar je tufua? - Jeste, Krsto, jeste. Bto, milislim ne5to: takva je i ona moja - sa =ama Rada i meoe i docekuje i ispraCa. 40 Uto je naiSla <Starica. Dragica ju je fPOZVala i 'llljl1tala: - Sta si se, majko, sneveselhla? - Ma niSta, kcerJ, samo me malo boli glava ... lliagica je s•tariou uzela pod ·rulou i Wvela je u dvoriSte. Usplllt su nesto cuoorile. Dragiaa se vratila nasmejana. - Maj'ka se za djecu 2labnim.lla. T·rd sina joj, kaZe, idu u a!kciju, a ~o je njena krv, pa joj ruije lako. Ali sada sam je malo razveselila. Majka se pojavila kod boraoa, n"smejana, sa jos jednim bokalom vina. NaJZdravila je sv<ima pdsu1Jnlrlla, pozelela im pobedu: - Zdravi da ste m!i djeco moja, sokolovi nasi clicni. Za!o mi je sto sam omko stara, inace bih i ja s varna, pa kome opanci - kame obojci!. .. Te reei su uzbudiile Rrrsta i bra6u, kao i njihove drugove. Dragica j e s!<Jocila i zagrlila staricu. Sa poeetkom j'INisa za slobodu 1 koreni11 clrustveni preobrazaj borba za emanojpaoiju zeoe i u patrJjarh~lnoj he!!"Cegovai\koj sredln; u&la je u zavrsnku. zena J e ovde odgovorno prihv,.utla obaveru ; i2lbmila pravo da se ravnap·I1avno, rame uz rame sa muS1karcima, bori za slobodu. Ova sredina je s radozmdoscu pdhvatala · tu istorJjsku neminorvnost, za Sta se, i sa C1me se, izmedru osta1og, rva,Ia i Dragioa, mlarda komunistkinja i paruiz,.,.,ka. - Sta ces ti, zeMko, s vojskom!? - pitale su Je mnQge Zene. Mus:kaorci su o tome malo govorili, jos manje zapitkivaiJ, ali su cesoto wteli glavom: - Za zenslm mje puska! Dragica je sve to slusala i strplj!iovo objasnjava·la: - I rrui zene mozemo dos1a doprinijeti borbi. UoSita:lom, zemlja je i naSa bar lrol iko i muSkaraca, a ja bih relda jos '"lse, jer Joj radamo hrani•telje i branHelje. · Govorila je i o potrebi ravn~avmosoN muskaTaca i Zena. 1 - Kad se os1obodimo, moraCemo da se »razraOunavamO<< i sa vama, de1.ilje .naSe,-:- ~ Sa~i. je izn~si·~a l<ooncept naseg novog clrustva i proJekcryu yolozaJa Zene u njemu. - Mor:amo )>ote~l« od v~s nasa. prava. Pazljiv-o su je slusa!li, naroC11o devoJ'ke. Up!Ja!le su svafk.u njenu reC. USTASE PRIZNAJU SVOJ PORAZ Tri meseca na!kon rpocetka narodnooslobodilai\ke borbe, usta.Se su javno piiiznale poraze i u ov~m delu zem1je. Pod:nci,~ nj.ihove str~ho~la,de . se s~mva, a sldbodna tenton]a znamo pros!II1UJe. Om Sill Jedva uspevali da <?d·rZavaJju 9aJr:t1zOJ?-~ ~ ve:6im. mestima, ~e su Cesto brli u c&:ruzenJU, hserut veze 1 hrane · · . U pokiusaj.ima da ·kak~~tako povetu svoje »bc:jne_«, oili da se povremeno pro'bii.]u do nekog :nesta, :;ta>lru;;Ih su na SITiaZan otuJ.or nwoda. Sem toga, 1 redov1 su un se osipali. Mdbilisanim. domob.rami,ma se nije rartoval-o za tu~ de interese, a ne mali broj njih bi u. bo':bi jedva .cekao pr1liku da n"Pllsui jediniou. Meoo nm ]Judstvom 'partijska i vo<jna rul<ovodstva su iJmala svoje_ obaveStajce, a sa zardb'ljenim domobranlima _u&~Cl ~. po· .stupa!lj veoma koreMono: rporazgovaral1 bo sa UJ~ma, •Ukaza!ld i:m na ilzdaju i z1o6ine us:taSa.' . op_o;nenul.t n~ poslediice brart:oubila~ke borbe, o1J:J'":;t'li. cilJe;'e ~art!; je i partizana, u NOJll!lila su, zbrruulmlJeoi, S!!"b1, Hirvat1 i Musli'IIlani ... SuOCene na neuS!IJesima, ustaSe izlarz nalarze u traZenju pomoCi od Ital.ijana ·kioji s.u, in~e, ve<? uCestvovali u nekim nj.ihovim bOJ!b..ma prottiv partxZ"na. T':ko ustase u ovom kmju vee 2. septembra 1941. godlne priznaju svojru nemoC da dtr.Ze sli,tuadju u rukam~ i ce1okupnn v10jnu o1.1gani.Jzao~ju i ykllst, javno i zvantcno, predaju ltalijanskoj kO!IIlandii. »Na ovom divizijt&kom podrucju dogadaj1i su uzell takav tok da je vojrucka situa:Clija _postala t~ska i ·k?r:;t· plicirana u svakom pogledu« - Jadao se rrz T:reb!>nJa general Iser .m1nisltarstvu domohranst'Va »NezaVl'sne DrZave Hrva1Jske«. »VeUko je p]tanje da 1i Ce si~tuactja dosadaS.njim snagama i sredstvi1mi mo6_i da se od_rZi u ruai. To se po1mrza1o prd napadu parttzana na BdeCu i Planu, koji je v.rSen velikim masama dobra n~o: rutanih grupa sa swju strana. MoraJi smo. se obrat1t1 za pomoc Italijanilma, koj·i su nam je dah ...« 41 �42 Samo neloollko dal!la kasnije >Jvamcno je saopsteno da Italijami pr=imaju vojrm komamdu i vla&t u celoj Hercegov;ni. Na o"o podrucje stlgla je Musolin~jeva diiv.izdja >>'M1arrlke«. Stab njenog 55 .. puka sme51Jio se u Trebinjru, a st<~b 56. plika u Mosta>ru. U borbarrna Ce se polkaJZati da i.m.ajru dobro naoruZanje i dosta munioije, ali da lm to .u borbd protiv naroda, iJ><Ik, malo vredi. U tmmeseCniim blUkama stecena sru brojna i dragocena ·ilsikuJSttva Iroja su bhla osnova za joS Slini razma!h oslobodNaCke bo.cbe. Svakog clana se potvrdiwa!a sprernnast veCi1ne sDan<YVmiStva da se boni za sopsrtrvenu s~lobodu, nez3Jv.is!l10S't i bo1j<i Zivort, ne oCeku1uCi da to neko clmlgl 2la njtih ain!i. Od ceta nanodne vojske stvarajru se c\Omte i d·isdpL1novooe pa~ll1z311!Sike Jedi.lnli1ce Ciji se borci viSe, kao datad, misru pOS1le svatke alkcije raziJlazi1hl 1kJuCama, veC ru Zlirveli vojnd6k!ilm Zivatom, sliuSali predavanja, uCesftviovali u pol:imtOkom Zivatu. Sem toga, Cete narodne vojslke SILl se u svdjilm dejstvd.ma uglavnom og;rani,Cavale na svoja sela i uZa pod-ruCja, Sto ni,je" b.ilo uvek clobro a ni opravdauo. Sada j-e trebailo objeddiniti dej1S11Jva s'Alh (]Jart~<~mik.fu jedtinioa sa Siireg po<drucja, sa cil.jem da ~ajedniilka i usaglas.ena dejstva ~· nesu s:to bo[Je reZJUltaJte. Prelipostruvka za uspeh u tome bllo je i organizovanje zivog po.litii'!kog ratla ne <sanro u jedtimicama vee i u naxodu, S~enje ibrOO'hene ,sa;radnlje sa drugim .kiraje\"iuna i njdhovim pa'!ltijlskim rukovodst'Vii!ma i staboViima. To 'S.U hili r~lozi Sto <je Par.ti'ja na ovaj teren pos'laJla VlMe islkJusn1ih alk!ti'VIisrta, m,eQu IroJima su biJ.i P.etar Dmp&irn, J <lkov Barruh, Ante saric ; VoJin Popovlc. Formiran je Oblasni komltet KPJ za j-ullnu HercegoVIinu i St-ab HercegovaC!kllh narodnooslobod\laokih oclreda. Sve j e to teklo nepirekidno i napomdo sa ne. prestmi.m bo11bama. A ka!lro je ovo bilo ratno vreme i samo uvod u odsudne bitke, najveca paznja je pok!oojena <JII1garnzovanjru i uev,rscenjru p;wti:zanslloi'h jedin&ca. Sred'inom oktobra u Desirn-Selu je oclri1!lla sreska konferencija KPJ za T:rebinje. Tu su, pos!le podrobne ana.rldze srirtruaciJe, 1IJIOISitav1jend zadaci 7 naJroOito u pogledru t0il1lll.lr11llja namdnooslobocli!lackih pa11tizanskih (NOP) odreda, a illlJabmuo je i sTesko partrj1sko rukovodstvo. N~s,taC? )·e 1p~riod. f~01rmi:uanj ~- ·bart~,ljona na21vnnih po Ouvenrm ·LionOiS'trma 1lr dagadaJa•ma JZ bogate i s-vetle istortiije owg kraja nase zemlje. Taloo_ sru mst,ja~i _i n11stavljaJ1; da se b~m; za sl?bod~ baJt<~IJOIJJJ: »Neves~J­ Slka puSka«,. »V1~~Jimr:ur G~omov'1:c«, .»~kB: ~~~l~C<<, »Nedo CabDinoviC«, te L]Uboml.I1srki 1 LJUbllllJSkl baualjon. • k · Svaki baJtaljon j.e >mao po -jednu uda·rnu cetru, OJ:u su soaCin'javalii najlboljli b01rci, preteZr~:o .01amov1 PatrtlJe i SKOJ-a, a kao celina su preclstavl]all veOiffia pokretne jeclinke Jwje se n~su v.iSe vezJirv~le za odr~denu tedlto:r'iju· veC sru, prema odlukama stabova, srtillzale gde ou bi!le najpotrebnij.e. . .. Redovi part]jts<kliLh orgarrJ>izaoija su _jacami naj'bO]JOffi i najhra~brijli,m ustanidma, a fomnllraJU se 1 nov~ p~r­ -tij,ske 6elije. Oc1rzacvaju se paruijska savetovanp, _,z. vlace is:ku~·nva liz borbe i pnljuli\Joog Dada, demokraMklm putem bi.raju sreski komiteti Par1lije. . Krajem d:kltobra ~drZano je p~rtijsl<o savetovanJe za trebinlji.s3.<_.j srez. P:niJsru!stvovalo Je desetak del~garta, zat,im Sava KovaCeviC, IVI&ro Plapara-, i drugi. ReCeno je da u ore>Ju ,ima 14 parvijskih celija, Sto je ovaj sk~p ocendo ':tao i dos:ta i malo; dosta u odnosu na ramlJ e stanje, maJ1o prem_a b~o)u sela a jos m11llj~ prema broju onih drugar1ca 1 ,clmlgova loop :'. borbi za sl.obodru daju sve Sto illmaju, pa i svoJe Zlvo~!·e, za lepsu na'l1odnu sUJt•raSnj~cu, 6ime na delu po\karz:u~IU da su uz Pai1Diju. Na Swevovanju je dugo i a s-vemu _podr;obnS' razgovarooo. Dragica je nekoliko puta U2lmnaJa rec. Ponav,Jjala je: - Moramo sm'jeli.je i sa vi'Se povjerenj>a p-tilaziti l}udillrna, pojaC.a'ti ildejni rad, primati u Par1:iju mlade }jude. U no:vo partdj1sil<Jo-· nul~ov.odstvo sTeza izaibram.i su: Vlaclo segrt, Doko Skocajic, za;m Hadzovic, Dragica Pr.avtica i Jovo Ljubibra1liC. K10j'i dam -kasr1i1·e (l!}\jlllpirl'i su se .i ~elegati J?ladih komun:iJsta. Sk01jev1skd atktJivi sill p01s1VO]aJh _u Lasrty1, Zu~­ cima D:Zri!Vamu, Tn:Jbinj1skoj Sumi i dmugnn veCI.m. seli~ rna, ~H i nj:ih mo:Ze i me;]1a bi!ti viSe, jer ~u skoJeVCI uzdamrica Pa:rti,je u po1HiCkom radu, u borb:1. Izabran? je i novo nukovodsrtvo SKOJ~~, sa sekret~.om .. Dragicom PfraiVicom na 6elu. 0 tome 'illako su 1 koHOOo ~a: dHi DD'a!gica i drugovi govori i P?datruk da. slf alk1)]:Vl SKOJ-a krajem prve ratne goclme okUJpl]aili preko 200 o]al!lOVa. U dkrtJdbru DraJgica je izabrana u Obl,asni komitet SKOJ-a za ;Sibo<Crtu Hercegovinu. 1 43 �Redale su se pabede, ali i zadaoi i aba·veze. Sve viSe . dbarveza je tbilo i iZa mladu, -neZnru iplavokosu devoylruo NARODNI ZBOR U BJELACU Dub~~ao i;osen je prigr1ila i Bjelaco Same su ogoIele, pov,1JaJU01 se pred va:1ovima hladnog i v"afuog vetra. Oko kuCe parodice R.ista P.ravke veC meseaima ~ema uobi6aje~og ::eda! .godiDaana negovamog; nije 1l!'aoo ko da raclio Kllipow kuku:rum, ubranog nabr.zinu, \11deh su se mzbacani. U kuCi j e bila sama maj•ka, baba Milicao S v.remena na 1vreme bi 1e [pOSeti1i ,cerke lli unuci jz Duhrov. n~kao Lj~dio sy ~ill >;~b:l_nuti. I1stina, u Bjelaoo Italijani Ul8tas.e JOS n1su cinEl·I zverstva karo u d'rugim mesti. rna, a:1i su ~ec navrae>lli, tram1i Dragiou ,i Rada. . 'l 44 . !e;cllnog ~:utJra su u selo, sa prvi•m zracima sunca, ~tigJu 1 Dvagrca i Rade. Radosni, vedri, u iJthl:1bi. Bamu- h su u kueu, pnigrlili maj<ku uneli lerpu rec s~h Maj'ka Milka se setlla njihovih skolskih d~ao ali ovako vedri i nasmejani clolazili su ill odlazd1io , Rekli su joj da ct; ub::llo ovde do6i jos neki . g_ov1.o ~a sastan.oruk. Ma]:ka 1 sestra Zorka su se ,pr> va, t1le pir~premanJao hrane, dok su se Dragica a Rad zab":viJa\!. s~ Zorkinom '!,ec?~o salili_su se, peva:1i, galaIDih, noah ,;mv deoom, Zel'J'llli porod~cnog Zivota. Uto pocese da dollwze yiaclo, Doko i druge komS1Jeo Z~ nerpun sa;t Oiko Jouce SU se okurp11i gotovo SVi mestamo Toalko ~reo1 celo selo se ,Sl<lglo ako kuceo Rade J" ustao, pozclravio !jude i ra:.govor je brzo skrenuo na rat: ~~xkobno · j,m je govo:nio o ciljevtiuna narrodnoosU:obodiilaiOke borhe, o Ulspesima i Zrtrvama. !'Jema cJ:":gq~ puma oslm borbe pl'otiv svih ne[ptl]aJtelJa ·~ oza ]acanJe bra1stva i jedinstva n:woda, Govoruli su i me5taui, p;tali, slusa1io Draga se tak!ode sa srvi1ma poodravila, uCestvovala u ~azgovoru, cesto ponavljajuci: U~pjecemo, jasta, samo ruko budemo od1ucni i Jedmstven1o !=Jogadaji su ubnro i Dragici i Radu dali za pravo: arz:vojev~e. ~u no¥e pobede, uCv•rSCena borbena saradllJa sa ]<>dm1carrna iz clrugih krajevao U s~Ju Par~w s~o ~ast¥anska ceta TrebinjS'l<og bataiJOlla 1 de!OVI Ni!km6kog N OP odreda unistili hidro•• 0 , - 0 , - 0 0 0 CerJJtra.lu i sruililli zeljerniO!ru komrpo:.ioiju i most na TrebiSnjici, zarobljene su domobmnske posade na tim objektima i nalwlilw ;tallijanski'h vojnika, a saobracaj na pruzJi T1rebmje - Bi:leca je obustav.Jjen za celih sest meseaio Na putlll od Trebinja prema Nilksieu, u sa.radnji hercegovai\kih i arnogorskih jed:ittrica, razbijena je mot011izovana kolona divi1zije »Marke«, zaplenjeno 22 motooil<la, 4 puSokmiJtraljeza i 10 puswkao PutllljuCj irz jednog u d:rugo mesto i potitd6kli delujuCi u naroclu, negde krajem novembra Dragica se uputila sa podrucja sela Povrsi i Slivnice u sumu trebmjsl<uo Taj ptJJt je bio tezak, a osiu:n toga i opasano T'rebalo je nekoli!ko puta preai cestlll i pru~ l<oje su l<ontrotisali Italijanj i ustaseo Na tom putu Dragici se prldruzio Rlisto Rasevac, mladic i kanclidat za clana KPJo Rekao joj je da dabro poZ![laje taj put i da zeli cla je zastlirtli ako se nade u nevoljli, stlo je bilo lako moguCno. .. IS!i su preko besputnih suma, brda, kamenjao D.ragica je stalno nesto pripitJkivala R,istao Interesovalo ju je i to kalk!vi su ljucli sluzbeniai u opst>ni i kakvo je njihovo clrzanje danas, sto je Rlisto dobro znao jer je sa njd.ma mdioo Odgovamo joj je, SIJl'ominju6i imena ljucli, dogadajeo - Znas, Ristlo, zandarmi, polioijski pisari, opstlinski i sreskli nacelnioi i cijela ta bulumenta bild su osIonac biiVSeg rellima. To s.u bile us1tanove na koje se monarbija sigumo os·lanjala, ali nemoj to da ti smeta, jer to ne znacj da meilu njima nema i dobllih !judi. Da znaS - medu Zandarmilma i'ma Cak i kOimru:ruiJstao Hocu da ti kazem da treba sa tim ljudima saTadivati, da lh pridobijas Za nailu stvar, da ukazujes na neprijatelj.sku djelatnost pojeclinaca, njdhovo S11uzenje ol<Uipatoruo · Zaneti razmovorom naisli su i na prugu. Oslu5nu!i su, pogledali ima li nerprijateljevlh vojnikao Nisu videli nillkoga, pa su pmtccalio I Dr.a,g)ica je nastavljala sa piltanjoimao - Kako R'is1lo, bogatd, nasi !judi go¥ore o mtu, 0 snazi njemaake ratne masine, 0 tome kada ce kraj r:atu? Sta vi, mLadi komunisti, o SNemu Uome govorite ljudima? . · - Pa, eto, govonimo da ceu:no pobijeddti, md vjer.ujemo i brno, sa nama je velika Rusija ooo - Morart:e srtrogo vodJi1ffl. raOuna o svoJim rijeCima. Nemoj1te -da budete proroci, veC se okrenil!e onome sto da.rms radimo i sta treba mi da uradimo za pobj e- 45 �duo Natma je pobjeda slgurna, ailii ljucLi sru zaillnteresovani ktoHko Ce rat ~rajati, kada Ce se zavaSiti i S,ta Ce bi'Ui posUje rata. Mi marrno Sta hoCemo, mU Cemo se boil'lti za to, ali ta bocr<ba nece btirti rui kwa;nka I1i lakao Voklls, kaJ!oo, se ZOJPerljalo i kod n"s a u sv]jetu, koltko iklrv'ti teCe i trebaCe vremena i snage da se sli:le mraka slQrSe i zatum iz k!Dil1idena. Naood, RJJsto, ne smijemo obeshra;hri!Va-H, a:l1i ga Tii zarvaravarti pdCruna o la1kim i b~ pcJbjedatmao KaJ!w V!idis, i taj po>itllakoi rad u narodu ne samo Sto nriJe lak veC je, na srvoj na61n, i 1pravi il'aJt ... Dragica je pr-l6aila dugo, n<>itahnuto, lf!POo Risto ju je pU!s1tio da govorl, pailjivo je slusaju6i. 0 njoj je Cuo mnoge priCe, cenrlo je kao 6wstog komum:i1srtru i u:zora. Odjedmom sru. Cu1i hnun~ danje mo:tor,a koloine voZi1 To su ustaSe g1raJbi:le pula. sv;og nuikJoViodliloca - 46 temo Silclonili su se u sumatrklu dOik j e kalona odmakla, ostav1Jarju6i tza sebe pramen praSine. Narstavili su pUit, a Drwgliea zapaCetm prThOu. - Borba ce klod naJs biVi teska, cak sve teza; fasirnm je surov, biee jos mno!Jo pmlivene krvti. Nije neme>!JUCe da 6emo uslko:ro sa avih brda gledati kako nam sela g01re, a mi, moZda, neCemo mo6i ni,S1ta uCiniti za njihovu zastilltuo ALi, ne nreba se bojatli teSkoea, jer ce pobijeill11i hmbri i koj>i 2lll"ju sta h:\e,. to su a kiomun1ilsti ... MUSLIMANI SPREMNI ZA BORBU Krajem O!lo!obra odtrz<>n je sa;sta;naik Sres'kog komiteta KJPJ za Tlr'ehinjeo Dra;gica je podnela izvestaj o poletu oslcJbocliila.O'kog pDikreta, o l<rupnim uspes'ima i ve1~kim te'SkoCal!na. GovoDhla je otvtoreno, komuntiis~tiC­ ,kJi. Ulkarza!la je na z1o'Oitne ustaSa i nove o.pasndsrt:i od nj'lh, ali i na lnkarw i~ Hallljana kojd su c"k, da bi obmrumli nall'od, n<>oko ola!oo ]>l'esli i preko zrtava kioje su u borbatma u Hercegp'"mi preln1J>elio Da bi se sr;prs1kom Zi~~lju po!kaJZa1i kao ndegov1i »Za.§tiltcnioi« Ca!k Sill iz j1ama vard:il1i i sal:Jxarrllj!ivaU Wtve usitaSlrog terora, dovode6i na te »ipredstave« -i rpmvoslavne sveS:tenilike, a o!Ivaraju i raJdnje s~pskm trgovaca koje su zrutaucabiirle U.<Sita!Se. Dm!Jica j.e apelovaJ!a da komun!lstli dobro vade ra6una o planovi•ma i [pOtezima 01kupMora i doma6fh iiZ~ daljn1ka, rda ,pred narodom ntJzgoliiCuju njihave nam.ere, jer sve to oine da hi unisVili oupor, a Italijani lisicju ]gi1ll vode da bi tako, kad ne ~ogu .u bovbi, stisal i smirili ustanruk, da oslo:bode 'SVOJe VOJne snage za druge a;adatke, Q.lliilanje sapstvene zr,tve. - Nisu ani, .drugova, nikada lbili, a to ponajmanje :' mqgu bit< danas, nasa pdjateljti, njiana _?muyka sloga ' na.Seg naroda moZ.e samo su:ner~tl, a ov:o. sto Clllle sramv~ je takitiCka va111ka, i ona predw:eta s 5'itiJem d!' se nayr nwodi rov<>de, z~krve, pa da Ollll lakse v"aOOJIU, IJ<jj>Se gospoduju - govonilla je Dragicao ClanoMi Sre•klog komiteta su takoae govon:1i J asno, ra~lo:lno; od1uCno. A:s1m ZruJbCeWC je govoillo o punoj sprernnosti veC.ine Muslimooa da se b01re za slobodu, da sru za bratstvo, a pr1otiv proliflmnja klrvi. On je to dobro zna~o jer je, po zaJda1lku Pa111tije, svakodnevno bio medu nJrma, • 0 0 0 s na,rrOdom. - Musliimarnd Sill, twdrliin vam sa punom komuni:s- tickom odJ!JDfi'Oirnos6u, SIJ?il'enmi. za borbu - zaJklljuCio je As.irn. I p~ao je,. tru na sa;s~tam.kru, nov?:g se:&retara Sreskog kloiiilillteta Voja PO[prnTIOoa da sa _ilJiffi krene u Bihovo mulS.UmalOlsiko seoce bbJzu T~ehl'nJa. , Se:krr-etaJr Vojo je rado prilivaJtio pozlvo Posli su i octmah pooelii sa s,;stoooima u Biliovuo Za pocetak su olwtpHi kJomnndste i Uu je Asian predloZi10 da se, sern sastanka pwti!Jske i skojev~slke celije, odtrZi oi osJ.mp "?"" 5-bam:a. V101jo je Zeleo ,. da se sretrne sa muslunarnskJim 2iivljem, cia razgovara sa njima, objasni im !\to Par; tija i od njlh o.cekuje, po2l0ve lh u borhuo ~omurHstr ruz Bihova .su to poodravitli: MoZ·e se odmZaJti talkav slrup, a i V•Iiijerne je, valao Posdjednje je V1rijeme, da znaJteo Okcup>ili sru se i siko,jevaio Svi do j ednog su i7rrazili spremnolst da k:renu ru omuZanu borbru. Nellci su .se i na sastanku ja114jaii da Slrujpe u pwtlzanske jecLiruice. PoiliiJvu na konf.erenai~u odaJZVali Sill se svi seljaci. Cak nije bilo 11J. onrlih koj.i su, obiOno, imailii >lldr.ugih va:Z:nih obav,eza« te nilisru »:StiligH«. PaZlj irvio sru s:luSali Vojovo i Asimovo i:zla;ganje, odcJbravali borbu, iPrihvataJlli ciljeve PGllrtije, a liiz nji1hovfu reCi se videlo da im je jaJS!Ila politilka okiuJpaJiora i doma&h i:zdaj,n.lkao NaroNto ~im se de>palo to Mo pmtt:iza;ni nisru pravili r3iZJJlke i2'1111edu Musalmana i Srba, sbgal< su se da vestabki ja!Z i:zmecliu jednlh i dl1llgih pwd"Wbljwjcu Italija;ni i ustaseo Jeda;n od n"jstaJdj'ih mesta;na je zakljuCio: - - T·o je naOin da se nasa ljucLi medusobno ubijaju, istr·ebljuju, a to odgovacra oklupatoru, s"im fa~isttma. · 47 �- Okiujpatar ni ovdje nece imati mira! - rijeci su koje je Voj.o ponio kao zavet i zakletvu ovih !judi. Dosie su nove lbovbe, nove rpobede i narodna radovanja. ltliVedene su brojne i uspesne akcije, fovmirand novi bataljoni Tevolucionarne vojoske, izabrnni or~ gffilli nove, nnrodne \"Jasti. Sve je to uveeavalo zadatke komunista, poostravalo njihovu od@ovornost pred 1:1aJI1odom ... POD ZVEZDOM PETOKRAKOM 48 Sresko p~jlsko rukovodstvo se cesto srustajalo, rM[pmv,Jjalo o politickoj i vojnoj situaciji, n>SiiJ?Olozenju nruroda, odjeku borbi, moguenostima izvodenja novi!h oruZani1 akdja. ZakljuCci sednica uvek su billi: h »N~ je s nama«, ali se uz to, kako je bwba od!l1licala, sve CeSCe Culo i pokoje ))aJH«: da ima i ondh koji se »ograduju« od ustanka; da se nade i pokoji spijun ... - cetniai vee wu glavu - procenio je Komltet. PropagiTaju borbu protiv Hrvata i Muslimana, a ne protiv okupatJora i domacih lzdajni1)sa. To je noz u leda, opas:nost koja se ne smlje ~np,~· jer je cilj eti, raSiiJ?kivanje bwbe medu bracom. Dugo, cak i noeu do pono6i, razgo aralli su o svemu tome Dragica, Rade, Jo'l'o, Nlkola Vojo. OseCali SU SNe VeCU oc\govornos\t koju UOSe ed Ocima na;roda, pred re\llo1udjom. ReSenje je traZeno i u nome da se u ipOHttiakom rrudiu j os w5e naglasava ne samo oslobodila&a vee i Tevolucionama strana bou<be koju su poveli komunilsti. U vee;i sa tim je reseno da plll!'tizamike cete iz Dzivara, PovrSi i T~ebinjsike Surrne poCnu da nose zvezde petokir:>ke - kao simbol proletera i vesnike korenitih ['evdludonaa:mrih pa:-omena. - Tako treba madi1ti SNUda. Neka se jasno vidi sta hoeemo! Narod ce p071draviti tu meru, napredni Ljudd. ce se jail mrusovn"je Uikljucivati u na5u V10Jsku, ularziti u bwbu - zflkljucHa je Dm!jica. Da ne bi bllo nerazumevanja u pojedinih seljaka 0 to!l1le §to truj znaJk sada treba da znaci i ko ce mo6i da ga nasi, Dragica je predlozila da se u Slivniai odrii zbor stanovnistva iz nekollko okolnih sela i da se na tom skurpu rprvi pult pojave borai sa petoklt"akama, a njHwva jeddnioa · sa orvenom parti}s-k.om za:Sitavom sa S'1J'0!111 i celcicem. l'iredJog je prihvaeen i pavt]j.ski rukovodioci su za!Sli u nllll'Od, da ga pooov:u na zbor. U centnu sela se Okupil.o c:>k i v"se naroda i:tego sto je Drag;ica ocakival:a. U veeine lica su bila ozarena, nasmejana. Icz ljrt.>d' je irtbijao rponos 21bog toga sto su Srt.>dionioi rnaoajnog dogadaj a. Ljudd su paZJ.jivo slJusali goro[111]ke, 21nane komuoote. Cu:l.i su da ust:miOka puSka plamtli u Srbiji, Bosni, Hiwatskoj, SiovenJji, Makedoni!jd, a o borboona u Cmoj Gori vatreno im je govorio •sekretaT Vojo, koJi j e odaJrude i dosao na polilliOki md. Posebno i!l11 j e govOilio o borbama Orjenaca pmtliv Ltalijana. Ovi !judi su upravo odjeke te barbe, n""ocito grmljavine topova, veC damillrna sluSa.J.i, ali nisu taCno znali o Cemu se radi, ipa su oseCalii i .lrzvestan nemir, zebli ;za &voju deou i domove, naucend da uvek oeekuju od zla i gore. Sada su ouilii da to bTaca Cmogoroi, - ovde su svi govorlli »Saw.ina vaj1slka« jer su Savu Ko.va-CeviCa svi =ali - bije ljuti boj proniv Musolinidevih snaga, rpa opst; zrukljuCarr< ni ovog zbora nije mogao bitd clrugacij~ ;n:ego: · - Da i mi ktrenemo u nove alkciJe! SVli su se sa time sllozili sem jednog. To je meStanin :IDoji je, lmo »Carta«, reWlo&no &luZio klraljev~ skom reZi•mU. On je, inaCe, veC par nedelja tv·:11dio kako je mno za borbu, kako su ~Dtve ba1'be koju su rpoveli komunillslt.i bespotrebne, da snage i zivote treba cuvati, 6uteCi pred okurpaJtor0!111, pt'i<teCi U boi'bU onda kada se s1oboda pojavi pred kuenim pragom. Prisumi, a me<'lu njima i Dmgica, pdkusavali su da ga uvere u opral."danost i neminovnost boo-be, u realnost aiJjeva revulucije, da se nema sta cekati, jer se sloboda ne doblja na poilclon. Bivs; »e..ta« je tvrdoglavo ostajao pri SN1ome. Na:rod je, medutim, sllo2Jno doneo odiuku da se ne samo ruas1tavi vee i pojaca oslobodilaCka borba. Reseno je da paJt1tlizani l<renu na Radovan-zdrijelo, poruse put Trebmje - DubTovnlk i tu sacekaju neprijateljevu ko!Oillltl l<oj•a S¥aklodnevno p:rolazi tom cestoirn, valjda demorrstrirajuei silu. POBEDA NA RADOVAN-ZDRIJELU Osamnaestog decembra borai Siu krellJ!lli u akciju. Sa pesmom. Me§tani su im zazeleli u"J)eh. Ipa:k, osta" lo je prizv;uka zebnje, mrukar kod onih koj.ima su na Radovan-Zclnljel.o posli naj.clraZi. I pitaoje: »Hoce li 4 Dragica Pravica 49 �~je<td alkcija, Jro. ce onamo od naSdh zauvijeik ostati, dlli rana dOipaJsti?<( Ces1ta je b!7JO poouSe.na i ZJaitvo!rena. Hercegovci su, inaee, !judi Jmji pozmajru o duSiu krsa, znajru da ga pobede i U[>Otrrebe, pa irrn nlje tesko da se u njeunu snaCiu, utw:lde. SlozenJiji deo posla irrn je tek predstojao: da docekajru ltalijaJnslke i uSitaSke jediruice, zaustave ilh, [>C!bede. Borci su mS[>oredeni s olbe strrane pUJta. p,us.komitrraljez je bio u I111kama Burro Skera. On je zffiegao na samoj dlmlci, t'alko da moZe >>br.ilsalti« u oiba pravca, duf ;pUJta. U,gov,oreno j e da nlko ne otvarr-a vamru il<>k to ne u6ini Duro Prutica, koma~ndir Suimslke cete. A on je to trebao da u6ini kada nqprilijatelj<ska kolona zastarne iS[>red p<llmsenog ,deJa ;pUJta Plred ~OlU Sill 01smrutraOi kirerruld na ViJtov KoS, ausmrid<Stku tvrdavu, iznad samog Radovan-Zclnijela. OdaNe je pucao viilik preuna DubmV111ilou, a ney>rijartelj se mQgao u01Ctitti gpltov:o Ciu:n napl11Sit1 garnizon u ton1 i gmilu. so Na osmaJtraCn:ilai je bi,la Dragka P.rav.ica. Ne§to pred podlll.e, iz Dubr<>vruka je izas,la omanja kalona vozila. Za njom seisa maikadamskog ilruma, dizao abJalk pmsilne. - Idu, idu Halidani! - WI udeno je javi1a Dmgka. - Eno, napr'iljed je moto irkJd,sl!a, za nj'iun Cetiri temlka i nekoliiko lmmillona, ~] 1 no punih VlOijn~ka ... V ooila su ~sJa brzo pa su e sa osma>trraCruice laJko i dob111o vilidela. A sto su se '"iSe prlbll'ilavaJa - obavestenja sa Vruto1.0og Ko5a su billa sve potuxun~ja. Uil:>mo su i borci i'Z zasede dobno Wideli tenkove i kraun.iJome. Vozilla su se laga11ro, a:"eklo bi se opremo, pribiHzavaila <Jkruci i mestu gJde su se moraJa zaustaviti na .poouSenom dlrumru. »StruviiO.oa tliJSi.na« - zabelelio je Vojo BopoviC u s1.0om p1!1llogru u kruji121i. »Hercegavirr:ta u NOR«. »Neprijateiljrski motocnkJI!ista j.e stao. Staili su i tenkovi. JoS koji trrel11LlJta.k, .pa pllloa:nj«. Mort<>ciklisrta je pa,o pogoden iJ>rvilim zmom. P1otun j e rplanuo kao po koma~ndi. Vojrruici su pada,li po kamlionirrna i pod k~one. Neki su pdkusavaili da se, lskaJkarnjem ilz vollila, clocqpajru baJT ka>I<vo,g zakilona. PaJdaili su i onJ pre n<1go §~o bi se dotatkli kannena. T enkovi sru pakrusavaili da se okrrenu. PO'Va dva su se zag)lavliila u jar1kJU. 0Sitru1i su klrerm1i u >>'.rikverc« .. Masine su urla'le, aJ.i se nj.iho\(o bul<tarnje gOilovo nije cUJlo ad vatre koja rnje preSitaj8ila. Uhrzo se za6ula ko- " ., ~ ·~ ... " ., ~ .:2_ .;; "' ,. "' :;,; "' • " c " - ~ .., c "" "' "' " -~ ~ ~ "' a ~ " c ~ "' .., " §< "' (0 4• �mamda da se prekilne paljha i da se jwiSa na tenkove. Borai su se kao Iav·ina srtJuSti~li prema karrnioninna i zaglaVI!jenim t~n:kovdma. Skojevoi ill Bi'hov:'! sru m_edu prvima skaJka;h na ten:kove. Ostatak ltal1iJ:>na dJZao Nke~rijatelj 52 je je imao 64 poginula, uniSteno je 2 tenka, 8 kamiona i 12 motocikla; zaplenjeno 9 puskomitraljeza; oko 100 pusaka i veca kolicina druge opreme. · Dok je b()l]1ba jos vodena, Dmgllica je sa osmatraCnice jwila da iz Dubmvndka nasliu[>a nova 1talijanska kolona. Lzv]dinice postaVIljene prema Trebilnju takode su javljaile da se i otJlld priliblizavaju motor>zovane kolone Italij ooa i ustasa. To je blla nova, tda situaai~a. Posle klraceg dogovora effie su se :pOVIUlkle u sela, kako bi blagovremeno zastitile S'ta:tlOVIl!iSitvo od neprijwteljeve oove>te. Sa sobom su povele 48 zarobljenih Halijana. - sta ce nam ova bagra fasistdiika!? - protestovao je nelm iz kolone, Ua.ZavajuCi ne samo svoj stav - da se Ilkvidrlirajru kao sto oni likvidiraju partizane, taoce, nejaC. - Ne, ne tako drugovi, ne rub za zub, jer mi necemo da budemo kao oni. u borbi to je drugo, suo na. rod rekao: »Puska t i - pus~a mi«, pa ·ko ·koga p:rije. OvaJko, sada su uo nas'i zaJrob!j ici i mommo biti prav]orui "']tezovri. Da vict.lmo ko e od njJh faSJc>ta, a ko je m~bil]san. Medu nj.ima, vJ ecete, irma mduika i seIjilll<a, casi>ih ljucH, a fasisti ib ,gurnilli na put zlocina - objasnjavala je Dragica. . ·Kada su suigli ru selo predJoZ,ila je borcima da podele s"'oju veceru sa zwrobljenicirrna. Najvec\; deo b?Taca, pobedlnika u ovoj bOO!bi i -predstavnika ovog mteskog naroda, to je prlhvaoo prirod'Il'im gest:om domatiina, j os pobedruika prema :p obedenom. · · Na bojisrou sru ostaJ!i Rade, Duro, Jovo i Vojo, '<la wde Sita ce radlti dkupaJtori d domaci izdajnici i da bi .;m; V'atrom ,iz svojti:h oruzja, Silorenruld paZilju od glavnine jedinlca koje su odmicale. lta\Jj ani i ustase SU nestedimdce .Jl'UCali. Granate su ·treMale na sve strane. Jeclno zrno je zakacilo i Rada. Drugovd mu pniskaau, zele da mu :.auetave krv, olakSaju rane. Vojo mu, ~medu drva s-voj.a pucnja, dovilikuje· po star-om c-mogor;slmm obJCaju: )>SreDne ti rane, junaCe! « - N:i1j e to niSta, drrugoV'i. Uosta'lom, moramo i mi da qsjetimo bitku! - smiruje ih Rade .i sti-ska zube. Nai1od je bmotski doeekao •i odusev·ljeno .pozdravio svoje barce, jrunake J brani1elje. ~ladi~ su traZili d~ ih !PI'ime u pant:iJzanJSke Cete. Borarma Je nu~ena n~J­ bolja hrana, najugodnJji sme§taj. Oduse:'•ljenJe ml~d1~ je za sve bilo pmirod!no ; spontano, ali Je to plenilo 1 kod st=ij"h !jllJdi, lskrusVJih mtndka. 0 t~e ]e s~~e­ tar Sreskog ·komiteta KPJ, Vojo PopoviC, . zabelezio: »NajmteresaJI>tniji su b~li stardjd lducJ;i. Toliko . s~ se odusevilii bwbom i pobJeruom da su ' samu ht]eh ~a podu u jed'im.ice. Mo:lida naj•svefll•lje llkove .predstavlp]u Radule Ta.-adlo d Rlisto V!mkovic. Lmali su bar po 70 godi:na. Nasa pojaova u kuCi stamga Taraila .predstavljala je za njega ·slavlje. U r!l!lgovoru nam rece da mu je ki1oz n<Jkoliko dana krsna s]ava, ali umjes1o da je Ceka sa onilm Sto je za njru pripremi-o - naJglasd da J~ njegova slava pobjeda nad fa5istima na Radovan-zdnjelu. ZJbog t:oga je .poze)]o da nas ugosti - kac na S lavi«. 1 - Afenirm, sdmov.i moji! Sarno talko na:stavilte! Eh, Sto me ova starost ob.rhvala te ne mogu i ja s varna! - vajrkao se Sltari Taraitlo ,pre nego Sto s,u boroi krenu· li ;z njegove kuce. SEKRETAR OBLASNOG KOMITETA SKOJA MJadi su i cwde od prvlli dana us1oanka, bas •kao i u drugim krajevima zemlje, bi!i najborobeniji, od~­ ni rev:o1uaidi, uvak u rprvrim h01rbernm redoVlillla, na naJtezim mestima. MJaJde Hercego"Vlke su se prvri put u istorij.i s puskom u ruci borile z~ zaj.~dnil\k;u s_lobo~u, za SV1oju ravnQPravnost i emancr~pa~IJU. ~ve ]e ~'Jl~, i de"Vlojke i mladiCe, trebalo ongamzov:>ti, okuplJ';'l-1, vaspitavati, UJsmeravajuCi nrj!fuovu ne~ernu· enev~IJU na naj'Va.Znije zaJdatlk:e. U tom_e je D:ragrca, kao Si~OJev. ka .; komunl9Ukinja, stekla bogata iskustvo: od ~mna1lid•Siklrh dana, preko faJkulteta, kroz borbe •do prve ;atne zime. Ona je, uostalom, pored toga ~t~ Je bila Clam najmeg partij,Sikog rukoV'Odstva trel;nrr]'skog sreza mesecima biJ!a i sekretm Sresl<og komiteila SKOJ-a. pr{iffiila je u OO!ganizacJju mladih kOilliUlllis~a desetine devojaJka i mlaruica, olouplj:>Ia omladdnu u ~Vifasis­ rtiC.ke ongarrhlrzadje, vod:i!la •ih u b011bu, organi~ovala.. s njima i ~a njih polilltii'lki rad. Krajem 1941. godme nlJe bi.l!o ni jednog veceg trebdnj•Sikog sela bez orgaoizacije SKOJ-a, bez ourllladmSiklh aJktiva, u cemu su Dragledne 53 �z"sluge blle nei:zmemo veUke. Ali, postojala je stalna potreba da se 1sa mladilma joS vi!.Se rard~, da se OiSIPOsdbljavruju za to da u svaikoj rpdlici hudu Celni, da mo- gu sami, samootah!o, odlluOirvati u sv,.koj prilioi. Velilm odgovomost u nome webao je da ponese Oblasni komiltet SKOJ-a, a u njernru seikrreta:r, i odmaih se postaViilo pltanje ko na svojim leilima moze da ponese taJko velik teret. - Dragica! - rekao je, bez dvourrnljenja, Mi,ro Popara, sekret"r Ol<nu~nog loomilteta KPJ za jugoos1JoC. nu Hercegovinu. To je Cestita djevojka; inteligentna je, eneng,t·Ona, li'evoluoionarna i vjerna IPartiji. Po- 54 znajem je jo5 sa stud&ja. Sve zad311:1ke ]Sipunjava za Zaroon. tp,red!QgJU nije lbilo prigovora. Time je Dragica Pravka jednogilasno wa!brana za sel<Jretawa Oblasmog komiteta SKOJ-a za jufuu Hercegovinu. To je za ruju bilo joS jedno ve:tilko pr;irzmamje wli i vel·iika oibaveza ViiSe - da cJlrup1ja mlade l<Jomurulste u Ciuavoj ju1moj Hercegovillli, o~posobljava ih za lstor,ij~ millS'iJju koju su, sa starlj:im drugoviima-Jmmrunls11irma, prewzeli kao na:j1svesnij~ deo <vC1g namda. Ali pored o!lrup1janja ~ mladLi!h, racHila je na SiJrenjru uticaja ·OTgana nove naTO/ dine v"asti. Uspes[ su i u tome bili neospomn!i: l<Jrajem decembra ~aibrm je diaidjaltiWld narodnooslobodhlaCki odbor 10a Sll'ez Trebinj e. P,u:mlh sBdam decembars'lcih dana pwtdzMSke jedinice su uspeSno Stp['eCavale proctor Italijana i UJstasa od T~reblnja i Dul:xrovtnilka ka BoleCi, gde im se nail1a2Ji1o sa svdlh strana opikoljen bataljon, pni cemu je llf1pnljatelj ]mao preko 100 poginulih. Lastvan•ka ceta je u selu K.Ial<u, bez v'las,titih gubitaka. rm]Srtilla snalb!devaO~u aut01ko1aJlu i Cetu divizije »M·art1ke(<, U ViraCevici su pamtiiza'lli rmi;SrNl•i zaSt:itIiicu 56. Miu:solmljevog pUJ!<a i, 'Sffill ostalog, Z"'''l<mili i 2 t<Jipa. Na slobodn:oj teriirbDDijd, u L31Slt,vi, odrian.o je sarvetovanje vOjiThih predstaJVlnilka .i!z HercegoviDe i Cme Go're. Odluceno je da se wskladtnjru srva dej1sltva, o cemu Ce se Sava Ko¥a6eWC liCno brinruti. Fomn1(I"811J.O je· i opemtlivno rukovo1rus1t>no pantilzaiJJslolh odreda za Hercego· vilruu koje je clcJblilo zadataik da uSI!claduje dejstva par1Jilzans'k;lh odreda i clnu:gih jedinica. S dmuge s~tram,e, sve v.iSe sru SttrCali, bili srve b~oj­ nij.i d. bul0nl1j,i. sve 1~dvojeDJi,joi od po!l(!reta i iz nruroda ani Noj i sru biM protiv petokiraike, prorHrv r~o1udje, ipriOtirv ob}ave nuta ·dkJUipalt10J:U, veC sarn:o za »Cistu bor1 bu i oOuvanje Sllpistva<(, Cemu ni sami nLsu davaJli abjaS'lljen!ja. Cetnlid se bmo :irzdvaja:ju i grupiSu, u~ivaju- Ci najsira ovlascenja izdajnika Draze Mihailovica. Cetnici nisu bili za borbu protiv okupatora jer ce pitanje pobede, po njima, reSiti velike sile. Oni su Cekali samo da u pogodnom trenutku zgrabe vlast. Ono u cemu su bili nepokolebljivi bilo je - krvavi obracun sa Hrvatima i Muslimanima, za Sta se i vojniCki organizuju, pa je tesko prosao svaki onaj Hrvat iii Musliman koji bi im dopao Saka. Uz to, zucl<_alo se u narodu da ani Suruju i .sa italijanskim faSistima, a preko partijskih kanala iz Dubrovnika stiglo je obavestenje da su CetniCke vade sa najviSim okupatorovim vojnim rukovodiocima u Dubrovniku potpisali »Sporazum o saradnji u borbi protiv NOP-a«. »Cetmdci nikruda neCe svoje oruZje oklrenuti pro-.trlv itwHljanskih vojmlilka!« - sveOaJIJo su ,tzja¥JJ1i Cetnd.Oki .j:za!bram.iai u Duibrovllllilk.u. Poc<lbl<lom jamruaTa certmJici su U"!Pali vod pal'tizanskag bataldt0111a »LUJka V.ulkaloviC«, Cime su o11poCe1i otvorenu omuZamu bor1bu prOOiv NOP~a. Ol<Ujplj,~Li SIU neupucene i zatucane, cesto hlgov~>rajuCi parole o >)o6uvan!ju supstva, :tra1ja, krune, CaSIIlog kr1sta«, a s druge srbrane SILl oouije Cllkirenru.Ji protiv sopslvenog naroda, slcJbode, prowesa i budiuenosti. UMESTO LJUBAVI- REVOLUCIJA Selo Fatnica, na putu od Bilece za Srtolac i Nevesitnje, ,uoikom zilme je postaolo znaeajno srediiste na~cJdnooslobodllailke borbe ~a jugoosto6ruu HercegoV'inu. Tu su odrla~Vamd. broj[llJj sastaJnai, odnnarale jedinice, stilzalle mnqge part'.itzan!ske »veze«. Ono Je bd!lo i sediSM te cJblasnog pamtij1skog i 11'0ja:1og IUJikovrirustva. J edmoga dama, I1el<Jal<o ,pred srurmralk, selom se pmneo gl"s da dolazi Petar Dr"!Psitn. Ubrzo je p:red staru kucu, ilooju je otac Micra Popare polo1onio za sloolu, dosao Dr"!Ps'itn i sa njim devojika u polugradansiiDcJj nosnji, nasmejana, !epa, sa ra\Ono pochrez3ll101lll 1oosom koja joj je nemillrno leprsala na ve1Jru. p,pOIIleJO se da je dosoa ca'k ill T~rebinjSike sume. Gos,toljubi>v,j ljurui su joj poill1.>d>hli da se odmori, a· ona Ce: - Nije to ni~]a! Bila j e to Dragica Prarv1ca. 55 �56 Vee uvece sedeli su u toploj sobi, dogova;rajuc; se kako da docekaju dclegalte iz svrlh kmjeva ovag deJa Hercegovine koj[ Ce stiCi na va2Jno savetovanje. Si1ne i hladne kap,j su dabovale pa pmwru, ail:i je unutra, u toploj sobi, bilo ugodno. Da bi se skmtilo vreme pricalo se 0 S·VBI!l!U i svacemu. Cule su se i pokoja dosetka i sala, prepillcavam.i su kom>eni dogadaji. S vremena na werne bi odjelmula i pesma. Toliko dugo su u pr·ioi za<trwjal<i da petrolejka n"lroliko puta samo Sio nDje dogorela. - Ma gdje je Milro? - upitala je u jednom trenutku Draga drugove, tra±ecj ga pogledom po sobi. Kada su joj re!kli da je odsutan rekla je da hoce da 1m ga ma!lo »ogovara«. SluSaH su je paZlj,ivo: - Jedn:oga darna, pOC'&je koju godinu, pride rni Mira na ulioi u Trebinju. P.irta me, onaka poi-zdalje: »Drage, hoeemo li maln setaJti i pricati?« Pogledah ga pomalo i zafudeno. N~sam ga taJda dobru ni znala. Pomislih: ovaj, borne, hoce da aslkujemo. Slusam ga i stidljivo gledam, pa prihvaJtih ponudu. Ptl!itS<tad<Yh, a sta blh clnt>g~o: ja djevojka a on lijep momak. Idemo po!lalko, a Miro prica li prlca: »Tezak je, Drage, polozaj naseg radnika i mdnih selj,ka. V.]chis kollko je trg~o ca zelenaSa, poliHCara &pekulanata .. .<{ V•idim ja: niSta od udvamnja, udruria moj lijepi saputni!k u poHitiku«. Sv; se smeju. Smeje se i Drag)ica. - Taiko wrnjesto asikoovamja, Milro m1 Je referisao o poJ.jrtJLC>koj situac1ji, i ·ro ne saano u zemlJi veC i u svijetu. Ki!kot je nadjacao udaJre hladme kiSe. U:to je banuo i Mira. Rekose mu da su ga ogovaraN, a Dragica ga je, krud su je veC »otlkucaJ1i«, podseiHa· na tu Setmju. Prilmlao je )~greSiku«, ali i rekao -da su svi i bili i ostali taJkivi - svirrn S!Vojlinn biCem dklrenuti rev10lucijd, narod~ nom interes11, bez 1iCnog Zivota ... POZDRAV MIRUSKOJ CETI U selu Minmse, nedaleko od Bilece, dclavala je Miruska pwfuan:ska ceta. Njena komanda se smes<ila u Zg)['adi ~eljezniCke stan.ice, a komandir joj je bdo Nikola Komnenic. Jedne januarske noCi, nekruko u sitme sate, probudio ga je straZa;r: - DruZe klo-mandilre, tiraZe te jedna cLrugarica dvojica dmgova. Srunj.ivi Nikola je p~ed ku~DI!' ugledao .tri s.~uete. Zag!edao ih je prema sve1Jlu, al1 nJ:I<oga od n]ih _rr>Je po-, znavao. Devojlka mu se preclstaviJa kao Dmg1ca Pr.av>ica i zrutraZila pmtnju do Baljaka, jer sutra moraJU ooti u Fatmdci. Komrumlir N~kola je vee bio ooo njeno ime, pa joj je oclg)Ovorio da to nece biti teSko. Por:udio lh je da pred·ruhnu, a lmda su sell rekao je: - S~grurno sd gla!d.na, Dragke? - Veruj mli, Joomrundire, jesam, pa daj akoo sto imate, a znao:n sigrUJrno da nemate od·veC ni za -se. Jedan od boraca je doneo malo kajmal<:':' i ko:r;md je6mena hJeba. <?na je,, pak, .iz~ed~ .zaloga]a, [[J.r1cala o uspes.ima d11ugili partl!Zaills'k·Ih Jedmiea, o uspehu na Radovarn-Zclrijelu, o prilivu novih boraca. - TaJko mste i jaca nasa narodna voj1ska, drugoVIi - oduse"lj eno j e zakljucila. Sv>i borci su je pazljoi'"o slusali i rado=rulo posmatra1i. A kako i ne bi: Dragica je bila jedino zensko ime koje se ~pamii:n.jalo u ovom kraju medu org"!'iza; tori1ma UJsrt3111lka · svi su o njoj sliuSali i dosta znah, all ju je mrulo ,Joo 'oct nj>lh ranije sretao. A bila je i izrazito lfi!Ja devojka: sa zlatmo~smedom kosom, prepJa. nula od srtl'nca i vetra, viJsoka i vittlka ... Dok je govo·_ Dila skinula je sa glave sal. Na nogama je lmala bele vunene Carape i opanrke. Volela je obi!Cne »hercegovaOke« pJetene 01panke, jer je u nji1ma hoda11a kao SJrna, !aka i skokovlto. P<reko krankog ka,pwta je imaila pis· tolj na gajtarnu. - Kako ova Dragica govori a nlgdje da z~pne: post joj njem! - sap<UtaH su bocci, diveCi se II!J6UO] pojav•i, lepoti, recltos11i.. Po:fulegla je u rutrazari, jer druge nije bilo. Swazari iz siabod.ne smene su joj uStUjpiH lezaj. Ustala je u zoru, bez poC<iJva. U pmhJ!adno jutro odredeno j~ neWlko boraca Milruiike cete da je prate do Ba!Jaka, gde ce je pr;lhvatiti i do Fa:tmice odvesrti balj":~ki par• tiizami. U Fatmiai je zaJkruzaJla veliku klonferenC>JU zena i nije htela ni po koju cenu da zakrusni. Na rastan:ku se po~dOC'avila sa loomarndi"om i svakirrn bOOC'C"'r:. Ruku je stezala !lllWSkd i svakome gledala pravo u oc1. Kada je zamicala iznad Zeljezni,Qke s:tanice o~en~ se i ~a~ hnu)a celtj koja ju je pogledom pratila 1 zeJeJa ]OJ sreCan put na struzama bOJ:1be. ST �RADE SE JAVLJA SA POLOZAJA Dok j,e Dra!giea, baveCi se, uglavnom, politiCki1m do sel:a, od Cete do Cete, oodru.Z i pqpreko jugolstoenorn Hercegovinom, njen bcrat Rade j e blo na polozajlirrna. On je blo po.!Jiti6ki komesar, a Vojo PqpoVIlc kounaJUdaJUt sek1lom Tcrebinje-Dubmvnilk, gde 'ffil se n~estaJno voclhle bovbe. 0 bratu jedinou Dragica se dbwes:tavala uglavnom iz njegovili vojnih lzvestaja koji su stilza!li prurtljrs:kJim ru:kovodsUvilma radom, »letela« .Qid sela na terenu. Iistitna, on je piJsao :fs!<JljuCi:v:o o bo:ribama, ali 58 je i to bilo za nju dovot!jno da dakuci ono najosnovnije - da je ~iv i zdrav. Ttre6eg februa>ra 1942. stliglo je od komesara Rada poduze pi~mo, namen:jeno Operativ<nom s:tabu za Hercegovinu. To je tilpicoo "l"ojni izvestaj, aJi je iz njega •sestra mogla da vi eli da je Reade dobra i da j e na tom podrucju pot!il1Iicka situaailja Sllle bolja, sto j.e Dragici bhlo doVIoljno za i!Sililrusko mdovooje. Evo izvoda iz tog i:zveS,taja: »1. Dvadeset seSilog januara 1942. godine desetina PovrSike cete, koja se nal,l!a u zrusjedi na put Tlt"ebinje - DubrOI\l[lilk, ot\Oorhla je vatru na dva 1li w:na automobila lwja rnsu htjela da se na poziv za tave. Tom pr"lflrom j>II'Vd ant10 je wsp:io d<i rnna:me, ali je nalkoo dva<1lri ]<J;lomevra, us1jed kvara, zastao u · bllzlni n"'!'rijwtelj1s'klh snaga, "le se nlje moglo :priC:i ..• Drugi au1Jo je umJSiten, posto su pm!hodno dilJiluta cetiJ:Ii toCika, aJku:mu:lator i sdediSta... 2. T1rt!dese1Jog januara jedna desetlna Po~~~rSike cete, i<oja se nallazhla u zasjedi na pu1Ju Trebinje - Dulxrovm!ik, pmlmorala j e vatnom i:z pusaka j edan luksurzni amo da z<istane. futnloi su legi1imisaa:Jii, pa ka:ko meau njtima nrlJje bhlo nikakvillh sumrrrjivih lica, kao Sto nirje bio s:urmnj~v ni sam Sofer, Do 'S'll svi puSteni. Tom prill]kom je zaipilijenjeno: 515 •komada jaja, 40 komada .pomora'!lldi,ii, IS komruda sapuna za pmnje, 4 prazna dZalka ... Ovo je sve, po ~j£wi samih putnika, i:Slo "a ItaJljane. Pntnioi su dali 400 clinara dohrovoljnog pil:iloga partlzanfuna kao borcirna za namdno osloboctenje. 3. 1Prvog ovog mjeseca 1postavljena je zasjeda na ;putu Trebinje - Dubrovnik (Radovan Zdnijelo [ Gluha Smokva) od partlzana Povrske i Dzivarske cete. Oko 12,30 saljj naisla je kdlona ad 6 kaJmiona iz Dubmvnika. Kaan i!Qnli sru os,~aH na dalanatinrskoj S·Urarrll, a voj.nici su pmduzili .p~eSice ka Trebinju ... 1 Rezu11art: bo11be je: preko 30 mrlv'ih i ranj~ i~a­ Hj,;nsJ.dh vo}nilka. Om koji su oSila1i kod ka=1ooa Jav.ili su u DtJbrovnilk i doili je pojaeanje od oi<o 30~ vojniloa, koji su tJ~pje11 da u kamione ~tllpa>JU po~­ nulle i ranjene i odv;uilru >h ~a Dubr~. Borba ]~ 1Jrajala do noci, a u 1JC1ku. n~OJ, od 9 1 po do 11 satl, n"'PIPljart:elj je tulkao artil] er>JLS!k?'fl va:nr,om n~e polozruje ... U 1JokU bori!Je cula Se Viika o£1mra ID]l SU goHili '"ojiDiike sllom u b~ i S\P<f~aval~ eventJua1n~ predaju. Sa n:ase strane Jedoo pllliPtliZ:JJn Je laJko ran]en u ru·ku. ..« • ." •• . . Komesar R,;de Ilravica o seb1 11cn:o m]e p1sao n~ reoi. CBJk se lz njegovll~ ~esta!ja ne viJdi m t~ da li je uCest;vovao u ~iun okn:sapma. Alh to su on~ kop su ga pdZJilavatl.i ~ali pos111e ~dbro. Jer .~~ar Je bi? uve!' med:u pit"V'IIffia, u prii!OJ borbenOJ ii'I1IJU. ~ruto Je n~J­ bolje i zmao •sta se tamo dogaaa, t!mkvo Je ;raspolozenje kod boraca i u narodu. . Prl'1i mestruj jos n:lje bio ni stigoo do Qulerail'ivnog staba, a oo je ,poslao i ~ru@i, 11. f<Jbruara 1942. U njemu je i=edu oSillalog, p>sao: » 1. p,nllikom nliiP"da na voz ULS!kO!Plie Hum zambljeno je 33 Jita'!lj:JJna, kloj1 su SJP'l'~edooi za Zubce ... 2. p,pillJ]kJom na11mda 9.. "'"Oil'! mJeseca.. na voz Uskoplje - Zel."':'iika za>rdb!JenO Je ~? It~lJa;na, od ko}ih su dva oflcrnra ... Italiijam su bll~.ran]ell';, r.a su _danals upuCeni, sa piismom, prel~o nasthv•polozaJa u Ltali~ansku komMIIdu u Dulb;r0111nmku. T•raz'li smo od Italijooa da dndu da pokupe mrtve i da ne. ;prave r"'P;esalije... Ovom prlliikorn bHo je 25 It.alfrJana ~11tvlh. Za.plijen:jeno je: 41 qmSika {5 pe>kvar':"ih), 4 puSikomltraljeza (2 pokvarena), 50 do 60 bombi...« U DOBRICEVU, MEDU BORCIMA DdhriCevo je seLo na desnoj abali TnJblSr!jke, blizu Bilece. . T1alko se zove i mautalst1r, .kojd se nala~m u se.llll, na vrhu brezuljika, podllgnUJt negde u XV! veiD:>· U feb':": amu 1942. olkruzavallo ga o[')ooelo dtrve~e, a JIZcla~le .~1v·1 'ka,men. Dole i ni!Ze je kao ogleda!lo b1!s.1Jra Tll'ebiiSlnJ'l!~a. Tu se nalwzio st,;b Bile6kog partlz,;nskog bata!JO· na sa grtllpiOm boraca. Osrtali. b5J!rci sru JJU:It na poloZa)i· rna, dliZ pula 1i pruge Trelbll1Je - BI·lec.a, ?stva;ruJuci zapovest da nepriijat<Jlju ne treba d:JJtl m m!IThute mira. 59 �~ Odatle je,. samv pre drva dana, klrenuo na nove zadatke rnlacli, odv;>znj Dalro Putica, pootavljen za komandanta Qperwt1<vnog staba, za juznu Hercegovinu., Drugo~ su se m,grlili sa njim, pozele1i llliU ratnu srecu. panas je st1g!a .'?bavesrt da im u posetu dolazi ne!<o orz. obl~g pwti]'skog rul<Jovoclstva. Ubrzo se i\ulo 1 ko ce to bi1r: . . - DolaJZi nam Dragica Pravica. Neka se J ovo sprem'l za razgovor. . Taj zadatak se ?dnoslo na Jova Vujno¥ica, zamemka .komesara bMalJona. I dodali su: - ¥odi ra-Cun_a, ?ju ~ve in:teresuje, pa da te ne nade nespremnog, anace tesl<Jo tebi. . , J.ov.'! se malo zamlslio. Za Dragicu je ouo, ali je ~1cno n>Je porznavao ..~ao lsk:usni partijslci rukovoclilac 1 oCvrsnuo bora~, IDJe se nilkog bojao, nilje ni .Fmao rarzl'?ga za. ~o, >~hl se u ovom slucaju, kao i obicno u Eakvlm pr]likama, r:rlr>!emao, rarzmiS!jao, ;pravio bele. ske. Istov~emeno, bro Je radoznao da vidi ru Zenu cuvenog bOI'Ca i partij•sl<og rukovodioca. 60 Kad je dosla u stab srdacno se sa svima pozdravHa i Z"ftJoeeJa nepasredan razgO<II'OI', kao da su srtari ~nanci. Govo"'ila Je o akcijama koje su irzvedene, pozelela da. obaveS'tr .~?rce o USQJe~~a njiho. · d•rugova u S'Wse,<:lrnm po_clrucJrma. To su JOJ omogucih A ona i kada Je govom•la o teSkocama na licru j e z riavala osmeb kojri je ulivao snagu, veru u 110 da ce se sve te!lkoC~ s:-vla~ati, da ce bi•ti nowh pobeda, sve eCih ... PazlJ•Ivo )~ sLusala Jova dok ju je detaljno ~po­ :mavao sa P!"l!ilkam~ n.a _poclru~ju koje je S'-'Ojim borb:una >>J?OJ.o;L;'ao" ~lleok1 bata!Jon, o ra!Sipolozenju Ijucl1 u po]eclioum selima, 0 mzanju boraca. - A da li u sela ;.dete cesto, ciilllZe Jo,o? Da 1i se narr:o:!_u ~ovo~jno .cest~,- jasno d detaljrro objasnjava P?}IbiCka 1 VOIJ~a .S]liUaCIJa ~ ko tO cini ilz st!illJa, poimelllCilO? - ,Z"lP11lkdvaila ga 3e Dmgica. . ~actne.n:tlk-·~om~sa~r~ je tiznosio svoja videnja. Mi~h~ Je. da s1;1 ~a ~ tacna, verovao da dobm rade, da ]e 1 UJego;' 012J;'estaJ polipun. A ona je, opel, posotavljala nova p;tanl~· uz obavezne svoje komentare: . - Ne Slffi'l•J~mo- s~ .zanositi samo vojllliCkLm uspjesrma. Ponrebno Je rad1t1 sa onrladlnom sa zenama djecom, eto - sa cijelim nar:odorn, aLi, stalno up~rno .paometmo. · ' ' . !';o•le sastooika su klrenuli da dbictu man,stir. On Je. V1se puta s~radao u svojoj dugoj i bumoj istoriji, all su freske dosta dobJ:"o oouvane. Mnogi su tvrdi!i da one prech<>tavljaju i weclna umetnicka dela. 0 tome je· Jovo g:ovocio Drag;ki, a i ona je o tome, videlo se, dosta omala. - Vidite, ikako su kaluder.i 1l!llljeli da zive. Ovdje im je bilo lidepo - sal~a se Dragica, dok joj je pogled setao nelrud po d'V<l'risbu, kao da je nekog trazila, ocekdcvala. Nel.oo je zuonuo da je ona o"de, sem ostailog, dosla i da wdi Doka Putrlou. 6uo je, crece, da su njih dcvoje vereni, u Sta nd1je ltOn:o stgurffil, jer je to sam:o Cuo. Oni koji su to culi pozeleli su i da je tai\no, jer su Boka znali kao ces.tlta i hrabra coveka i l<omanddra jos iiZ akcije na Radovan-zoolje1u, a o Dragici su culi samo naj-lepse . Dragica je rarzgledala selo i okolmu. Svldeo joj se kra jolik, iako j e bio februar. Ali s uma ruj e skidala rMne brige: - Zao mi je, rurugovi, suo ce i vaS bataljon morati da napusti ovako lijepo mjesrto! Doma6ini su se SIITle.Sikali, ne tugujuCi Sto Ce tako bdti, jer ce se slobodna teritorija proshriti . futog casa zamenlka komesan;a je jedan horae p<>vukao za rukav. Ovaj je zaSI!ao, i,;makao se. - Ubijen je drug Dol<o Putica. Cetnioi su ga ubili u Ljubonriru. 0 tome nil<ome ni rijeCi. Upoznat je samo komandni kadar. Dragica je obiolazila Dobvicevo. Razgovara ponovo sa boo-cima. Hrab.rila ih, .prilpremala za nove okrsaje. Odatle je klrenula na nove zadatke. Jovo se nide usll]dio da joj saopS!i vest o Dokovoj pogj;brjli, rezonujlll6i da za takvu vest, uostalom, nilkad nilje kasno. Svejedno da li su bdU verenici iii ne - bil; su, slgurno, pravQ l.rorniun~Siti, poWJdani i blisOOi vojnici iste re-.o1ucije. CRNI OBLAK PUN GROMOVA Bas tlh dana je, na sastanlkru u Lastvi, anali.zirana situaolja u trebmjsl<om kraju. - U Lj>1bomiru stanje nije nwjbolje. Tamo rooramo hiui oprezni - upoznavao je Luka Vui\dnic. Cemici ddZu glave. Dmgdca je dJrugacije m]slila: - Nemoj tako, drute Luka. Mi se u Ljoubomirce moZemo pouzdati. 61 �bwlv se v~se dvkatza v valjamosni i jedme i cfumge ocene. Dragica je 01s1tala PJ:ii sv:ome. Lsk:uSI11Ji ratmik Sa~ va KovaCevrlC, lrojl je prilsnJJstJviovao sa'Sitantkru, rekao je da je s~tuacida »dosta dolbra, ali ne i idea:lna«. SluCaj[]() je Smra izaSalO varn, ali je Dren ka:snije uleteo kao pu SCam.o zumo. Vil'ata za njim su tresnula 1 62 svom_ snagom. . - D.nl\gJO>'i, nmjen je Majo Benderic. Mu6ki ranila }>ipeta kolona« u Ljulbomiru na!Seg d.Sitaiknutrog horca! - Ma? Maja? Na8eg Maja! - zahrruto je irzlustila D.ragica, sada sprremna da don<Jl<le irzlmell!i ocenu o stanju u Ljubomi!l'll. - Diltligovi, bil]j smo ;pog]feSrr!o in~orm1sani o stanju u ljQ]b.omJimskom loraj,u - b.rzo se ipl'ilhrao Sava ~~ace~c. Sad nilj e prilika da se jadamo i p!t"ebacuJemo jedno drugom, vee da kaznlmo izdaju. - J,oo nismo ni :pocelj V<JI]ke bi1Jke a vee gubimo najbolje drugove - Q!J001ceno i za!brilnuto se oglasila Dmgica. Svi1ma je bilo .teSko, ali Sill ratni uslovi nalagali da se i trul<o ll<jpovoljrrii iJzveiitajli prlmaju pdbrano i razumno. Lpa!k, D.rag±ca se nije mogla 112><kzati. - Treba 1ilkvicli,mti 1Ju bamdu. I to odma!h! Dro- ge nam nema. TeSkn se ffilk.i:la s 6linjenioO!Ill~irrna ~dajnilka, iako je OOLa srvesna da su gubici n · ovnos1t na Sta je, uostalom, i druge UI)Yozoravala. Za n ·u je s~a:ki. borac bi.o deo zajetdniOkog bi Ca, nezaunen 'iv rojnik revaluolje. Dna je C<>S>to ponavljala: - Svaki oovjek nam je d<ragocjen! F'ola casa kasn]je s<VLgaJo je lruniLr <ilz Za"IOa<'la, kod Biiece. U najik!ra6ell11 je dbavestio S.avu da lta]ijamd pripiremaju nai)Jad irz Biieee preku Zavoda - u pr:wcu TnJbinja. Na tu vest IDO'lllandanrt:i bata!lj ona su odmah ustali bez komarr1de. - Za vas Je dogovor zarvrrSem. - rekao ilm je Sava. - Na fOJorut, dra.I!JOW, i drzite se kao lavovli! !'Joodor olmJipatonsikJh sn.,ga je sprecen. F'.ored vece koHcine ]a!kog oruzja paDtizani su za,plenili i dva t"'!'a. Dok su delov; jedinica jos drzaJ!i pdlozruje u Blranom Dolu, jedmog r:mog juto:a predstraze su pit"lmetile gDUI]YU ljucli looja se pit"eko smezne visoravni probiljala ka linijL Sta;reS<ilna preds·.traZe je izaSao da vidl o Cernu se rad•i. U dalj•ini je pit""'J'OZI!lao SaiVIU Kovacevica. - B~o je s·trasan. Namustiv se! ~ao = i oblak pun gromova! - seCa se to,g sUJsreta Ltuka VuOitniC. 1 OnulJeni komandant mje mogao da se pomir~ sa isti.nom da su Cetnict ubih i poprularnog rukovod'roca Doka Putiou. Dragica j e iSla sa Savmn, potresena i tru:l.na. Od Lastve do Branog Dola n}ih dv:oje su, .sa malo.I? prat-· njom, putovali celu noC, mada ta udalJenos.>t nilJe. i,!lk? veUka. Na Branom Dolu su se samo kratiko zadJI1rzah, a onda Zurno otiSli dalje. Na sneZnoj belini dugo su se zapaZalc naoCitc figure Save KovaCeviCa i Dragice Pravice. Branko Sotra: KOLONA 63 �64 ZuTi[a je u LjubO!Illlir, ne sluteC:i da ce i sama, sa. mo nekollko meseoi kwsnije, nas1Jrada1'i bas u tom, slobod»rsloom lorojru, od ruke doma6ih irzd,jnika koji su ubHi i Pmiou. »Kom>mdant OpmatJiw10g staba za Herce!J(l'Vimu, Doko Putica, ovc!Jje je dosao da pomog;ne u sredi¥anju politickih pl'llika, pa i da pdk!uSa da ceiJniCku g1Ilupu prldoblje za saradnju sa pwtizanimla i boi'bu protiv okupatora<< - piSe lvo JenkiC u knjfuzi »Hercegovina u NOR"'Iu<{. >),Smarbrallo se da Ce 001 svojj.m a:utorittetom, posebno kao alolliw:ti vazduhaplOVill!i karr>et»n bivse jugoslovenske ¥ojlske, uspjeui da uhljed:i zavedene !jude da stupe u partlzan~e jedlnlce, da iml dokaze kaJko seljaci i nemaju drugog puta za svoj bo1j; zivol«. futica je odriao kanferendju u Domasevu. Raz. gov»rao je sa mogim LjllUbomiJrdma. Ve6ima je prihvatila njegove »rgumente. A:li mu se zestoiko supTots.taiVilla ce1lnicka gl'U!pa Sava Kovaca. Sutradan je Putica kretllllo pnJko sela zdrij elovica, sa zamj enlkom komMJJdarna par1Jlzan&kog bataljana Tr1pom ZotO'Vicem. Nlje htio nlkakV!U pratl!lju. ISH su sQobodno. Ali je njegovo kretanje prwtlo cetniCk.i kolovoda Sam Kova.C.I21nenad!il:i Sru ga na ul(l!Zu u selo ZdrLjeLo~ri'Ci i mucki, k»menom, ubili. fudaJjnlika Sava Kovaca po zava!la je samo gru[pica Ljubomiraca, dOk je ve6ina ljludi i<Z ovog kraja tada hila za bODbu pmtiv okUI])Mo i s¥ih nj.iho¥ih sa· ~"cmika. U tollko je i Dmgiclna cena o poli1lickom stanju u Ljubomim Mia tacna, ali joj je to hila slaba s"tisf»kdja, jer Do'ka Fwtice vise nije bilo medu saboralma, !ito je nju teie nego lkog pogodilo. HITNO NA FRONT, DRUGOVI! Nakan tog zlocima cetnridi su se raz!bezali, ali su neki pohvatani. Hitno se sastaJo narodni sud. VISe njih je osudeno na smmt. Odluka je odmah, javno, lz. v:r.Sena. Dak je trajao obraeun sa cetnii\klm kolovodama, pocelo je <>loupljanje politickih akltivista. Stlgli su pozadiOJJski radnici, poHNi\ki komesari i komandanti jedimca. Podrobno Sill rae.motvli poli<Dii\ku i ¥0jnu si tuadju, Wkazujru6; na cetnii\ku i:zdaju, koja se prikrivala paro[ama o tome k»ko jos nije vreme za borbu protiv OlkUipatora, kako bovbu 1Jreba vod]ti za SI'ipS1vo a .ne za bra,tsrtvo i ravnO{l>ravnost svih naroda. U svom delovanju cetnici su se, medu1Jim, korisNli pred n"rodom i nekirrn greskama ustanika, zbog cega je ukaza. no na potlr~bu viSe ela9ti6nosti i is>tanCaniji s1uh za promene koje nastaju u razvoju dogadaja, u shvatanji· rna !judi. - Mi im»mo velike wspjehe, ali ne smijemo za. boravljati ni na greSke. Neke, koje smo imali, ne hi smjele da se ponocve, imace cemo !jude odbiti od se. be, od borbe. Savetovanjem SJU, na~meniCno, nukovodiili Mira Fopara i Sava ~ovacevic, Dragica je sedela izmedu Save i Petra Draps·lna i pazljivo pratila izlaganje svakog govomnlka. Traiili su rec i mladi komunlsti. »Nlk,k'Ve bole6iva&ti prema lzdajnicima; oni su jos gori od okup,1Jora!« - hila je njihova ocena, holje reCi zahtev za energiCan obraCun. , Na DragiCinom lieu se pojavio diskretan osmeh. OseCala je da su to &tasaJH novi borrci, 51meH mladd poli1tiCari, iz Cega je zakljuCila da je njen rad sa mladlma bio u~pesan. Na odlasku, Dragica se, po obiCaju, pozdravila sa svima. Posla je siguma u to da se cetnioi, sada proredeni za glaVe kolovoda i sabijeni u miSje vupe, viSe neCe oglaLSiti. M1ladim komuni·stima, koji su pokaiZali punu zrelost i spremnost da istraju u bovbi da se bez milosti obra6rmavaju sa izdajnicima - najCvrSCe je stezala ruku. I, kao i uvek, nije zaboravila da upozori na brigu o po!iltii\kom i vaspltnom radu sa mladima kao glavnom snagom revolucije. D.Zrlrvansika paJPtilzruns'ka Ceta trulrode se ohra6unavala sa doma6irrn iC~~dajniclma. Neko!nko cetnickih kolovoda je uhvaceno, a jedam je u~peo da pobegne. U borbi je pogi111uo i vredan i Stmeo orn1ladimac Dar,ko UrliC iz Dubmvnika. Sahmnjen je su1Jradan, na seookom groblju u Poljiou. Borci su se postroj1lli Olko gJ'oba, ispred mase meStooa. - Nema rijeCi ko}illll.a se moZe itSkazati naSa Zalost za drugom, za m•laJdim junakom; nemoguCe je naCi rije6i za ve1i,Cinu i·deala za koje se on, drug Dar~o, sa svima naana. borio; nemoguCe je na6i re6i osude 2l3 cetniCku izdaju - dostojanstveno je govorila Dragica. Culi su se jecaji, potekle Sill suze za d•rugom i borcem. Onda su odjeknuli zvuci posmrtnog marsa. Svi su pevrui tuznu i wzbudljivu pesmu koja hrabri, opominje. To je hila P'rva Zrtva i Zalost ave Cete nakon viSe uspeha i mnogo radosti. I dok su barrci s~­ hranjivali svog druga, Italijani iz garnizona u Treb1· 5 Draglca Pravica 65 �nju sru narcfu'-aH, sa Cetniicima i ustaSama, a topovske granate su pa;da<!e oko grdblja. Borci su ':i\ur1ili na front. Sa njoi<rna i Dragica. IZ NEPRIJATELJEVIH IZVESTAJA 66 Usta8ka fuoma;nda u T'rebillljou gTozm:ica'l'o je sastavljala ]zJveS·taje o pr.illilkama u ovo.m k:raju, bojeCi se da<ljeg toka doga<la:ja, osec"(juci snagu naJnoda, moleci pOimoC sa svilh SIDrama. Boje6i se »o.drrnetnika« i »band:i(( i u zelji da sto pre clob;jou pomoc biJo sa looje strane, neretko sou u<vecaval; bmj prlilpad<>lka p-:izaJnstk!iih j edillica. Ta;ko u svom ;zvestajtU ad 9. mamta 1942. stoji: »1. P.oclroucje ob6lne Lasltova i podtrucje oru:Znicke posctaje LaJstva Csa!da napusteno) ugmzaNa loomunisti6ka banda na celu i pod V'00S'!V1om Save KovacevJca zv. »M:i!zaJra«, i·z sela Nudola, ob6itna Graihovo - Orma Gora. Ova banda se g,uslo~i od, po pni<lici, oko 1.000 odtmetnilka. Svi su loomnnisti ... Ova baJnda ugmzava zeljelllliCku prugu Ttrebinje- nas sa stJrane ilsti!h nd1Sta nije podluizeto da se S1tarnde rpopravi da se odmetJnloi otjemju i podrucje lootara oCiiscti ... UmJesto da se od nje:nog clola!ska sta;nje rpo· rprav,i, ono se pogorsallo. Jer, do njenog clolm'>ka put Trebinje - Dubn:wonilk i ze1jellllliaka pmga Tlr<lbiin!ie Dubrovn1k b:i;li s.u nesmetamd i stilgruJmi, a od njenog dolaska Jlll'Omet (pUtem TTebimje - Dublrovmk je dlm· sta<vljen 1lbog i<otrnunilst]i'lki'h a!kolja, a zeljee;DJicki piromet TtrebimJje - Dumovrrrlk svalooclnevno se uwoza<va. \';rse se sWine odmetrrricke pljaoke vlakova i ubijanje naSi'h i sav~i1 0ki!h vojniJka ...« Onda mdllba, jam za pomoe. l'ot,p]sani UlStaski zapovedTIJilk iz Treb1nja je, na kraJju :iiZ'veStwja, Ulporz:o~ ravao i qp.om.]njao: »Ovo Sltalllje je nepodmoS.ljJvo i alko se ono produ~ zi imat ce V1I1l0 teskih i stetn:ih posJ:jedJica«. S dmge stram.·e, jedinice .nove revoLuoionavne viojske, na>daihmrne lj.,ba;v:lju naroda, sva!kodnevno su beleZile no•ve pobede i tako, sem osta<log, prooobljiwale snrah Lta!liojam.a, USitaSa i CetJnilka. Uz to, irzahrnni sru nov:i naTodonoaslobodtilaCki oclbolri, fiormirani noiV'i bata;ljoni tpartizana ... Bhle6a, na kojoj se uo:bCe ne ohaN'Jja p.romet ... I1sta banda unistitla je hidmcentra<lu u P.a;kesu koja je dava,la sv&jetJo za TLVe!b1iroje i pogon vodoarpa na Vrelu Oko ... 2. Podtrucje obclne Grab-Zubq; ugrozava konrunisliCka banda [JOd vodis<cyom StpaJsoja Spaka, da!ka pmV1nog fwloulteta, rodom 'i~" Graba, kotar T<rebmje .. . Snwge o¥e ba>nde b.mje 1'200 dto 2.000 odmetnika .. . 3. Bodlt'Ucje olbcine TreJ'\illlje i S=a, te rejon oruZill10ke pOIS'taje TII"eibiilnde, Lvarnica, Dobroman i RaVIIlo, Ug'l"ozava fuomQIDi~1li6ka bai.da pod \Oo<lstvom Rada Pra;v1ice, bri!VSeg sudca irz BileCe, kotar Trebi'nje. Sa is.tilm je njegova seJS'tlra Dragica, koja je s1!lrSHa fi'loZ'ofiju. U njegoCIOoj bandi funa ve6i broj prvruka klomuni" s1ta rl.iZ Hercego;v1ne, Orne Go..ve i OS!tali.h krajeva na.Se drzave. Jadna ove baonde broji se na oko 1.000 odmetn!ka. Ova banda ugrozava ze:ljezniCkou pnug)U Trebllinje - HUIIll - Zavala, Rum - Us,kJqplje - Gmda - Us:kotplje - Dubrov:nik, te pwteve Trebmje - Dubrovnilk i sru okl01icu .. .<c To Sto je PaveHC Hero~g;ovim.u »Stavilo« pod italiM jllillSku vojnu llQ)Ta¥rU ni1je mu niSta pomogl.o. StavriSe~ situadja je biola jos teza. 0 1lome je ustaska komanda iZ T.rehiDja ,p:iJsa•la: »U m j estJu se nalazi save.zm.,iC.ka :iJtali!j a'!lska divilzi M ja ,Marke' sa ogromnim brojem vojnika, ali do da- NOVE POBEDE I PRIZNANJA Na zegulju, na putJu Lj.ubmje - Stolac, Si<tnloki i Ljublnjl,ki batalj•on su umistl>i nemaofuu atUtokdonu, Sto je nemaakil. ofi10i1r za vojllllU p;rif\ll!'edru, kajpetan Hajs? ovako op·iisao: »Oko 4 km iza Ljubilllja, na jednom platoou, lza kam.enja!ra je limnenada atvorena vaotJra. Ko1oma se billa ramuklla na oko 800 met'""'a i odmah j e dtabi!la vmru sa desne .srtJI'Iam.e, ffiz n€1pOis1redrne blitzlline. Za -krrattko we. ,me ana je na ceJ.01j drulbini napa-dnuta, zatirm. sa leve stram.e kao i sa Cela i zaCe~ja. P:osle troCarsovne boJfue? i<aJd je doslo dto opasnosti ad nescta;nka nrunidje, na<redtnik Leka je sa jednim kotitma, po&to je pniklu[Jti.o leseve monoolkllis<ta i motoclkle, <izNtrsio prodor, pri cemu je ddslo do dali'lh gublta;ka u ranjenfun i poginUJHm ...« U tad bonb,i je unlMeno 12 nemackih karrniona, dtok sou torvami cluvana koje su rpreV1020il>i ,iz Ljubiln!ja Z8[Jlenjeni. Poglnulo je 27, r;mjeno 12 i za;rolbljeono 45 nemaakih vojnika. Z8[llenjeno je: 3 mltralje:za, 11 ;p<tlskomirnalje:za i a;utomata, ako 60 pusa!ka, 20 pisto1ja i Cetfri s• Tadli.os~tarnice. 67 �68 Sredinom marta u selu Betkovi6itma, kod StJoca, prikupilo se toliko nemaCltih i itaiijanskih zwohljenika da je Operativni §t"b NOP o<1reda za Hercegovinu mOrao da formillrn. po1seban zarob1jeni0ki logor. Krajem mwta kod sela Vlahoje, bli= Hilece, dva hercegova6ka i jedan cmogorski partizansiki bataljon S!PreCi:li su 56. pruk divi!Eitje »Marke«, oja6an sa 4 tenka i ·Cetnicima, da W:ade ilz BilleCe. Nakon desetoCasovne b011be n'1J)Diji>telj je bio p.risi'ljen da se povuce, uz preko 70 mrtvlh i ranjenilih. Za taj dogadaj se daleko culo, a <1rug Tiro je liono pohvalio tu akclju. Poce~kom a;prila u gomjem Gatackom polju razbijen je cetni6ki ga1acki odred i oslobodeno desetak sela; ostatak od oko 400 cetnika po<VlUkao se i podvukao pod slout italijansko-domobranskih gal:1lrizona u Avtovou i Gacku. Uskoro je irzvrSen demonsrtradiVIIli napad na italijansko-clomolbr=ska uporista spo1ljne odbrane T,rebinja. Ita'lijanima su naneti velikJ gubici, ali je u toj borbi pogmuo komandant bataljona »Luka Vukalovic« Majo Benderac (proglasen za narodnog heroja). Za gru[pu Italijana zarobljenih tih dana vezana je jedna zgoda u vezi sa babom Milicoon. Ona je doiila u Stab i donela sdnu Rac1u neSto hrane. - Sjedi, majko, da zajedno jedemo! - rekao joj je. Sela je, gledajuci ponosno u sina. A on je naTedio da dovedu grupu Ita!ijana. Poceo je da deH hranu d.rugovi•ma ,~· zaroi:Jljenicima. - Kuk sine, za.r ces i njih da hranis piletinom zacudeno ce baba Milica. - Neka, eka, ne brini! I to su, mi>j,Joo, !judi odgovoJ'io j'Oj e, smeSkajuCi se. - Blago ·eni s toborn sine, vazda li si mi smiren, m~ka srca kao u janjeta, vazda PTaviCan i poSten i zmaS Sta hoCeS. Za tebe se manje boJim nego za Dragu, jeT ona zna da b'->de i prijeka. Krv je predaka; sva je na onog djeda Ljublhratica sto se krv,io sa Turdma. Ona je vatra djevoj-ka: zna da voli i da mr.zi, okom da zaZeZe~ ri!jeCju da posjeCe, pa moZe da prenagli, pretjera, a ovo vuCja V!femena, puna iskusenja ... - Neka, majllm, neka, ne brini ni za Dragu ni za mene. Tu je Partija da ni>ill ne da pogrijeS.iti. Sarno ti id:i ku6i i Cakaj nas, vratiCemo se mi, sigurno .. . Pocetkom maja irzabran je Okru~ni komitet KPJ za juimu Hercegovi111u, a za njegovog sekretara Dragica Pravica. U komitet su izabra!lj i drugovi Todo i bijelom po acorn!? - Kmrtovic, Cedo K"Por, TriJpo sarenac i Milerrko so. tra. To je za Dragiou bllo veliko priznanje i jos veca obaveza. OFANZIVA »TRIO« Pocetak m"ja 1942. bio je i=etno lep: weme topia, nebo bistro, zelenilo osvojilo, ptice neumome u pevanjlll. Bilo je to pravo hercegovacko prolece. SelD Zagora se pr1prema1o za konferendju Zena sa oslobodene i neoslohod:ene teri'iorije juZne Hercegovine. Delega1kinje su pristizale, ka=jiU6i o veHkim teSiko6ama koje su doZivele dok su se proh1jale neretkD i kroz nepri:ja1eljske polozaje - samo da ·bi sHgle. Ponegde se moralo probijatj i nadomi>k tiStaskih i italij an&kih bunkera. Konferenoi1ja je odrZana noCu, u S·koli. Uvodni referat je podneo Pwle KovaCeviC, a zatlm je UJZela reC Dragica. - Ova nasa borba je bltka i za slobodu zena, da Zena bude ravnqpraVilla, da i.ma pravo na svaki posao ... Ne maze biti slobodne zemlje ako su u njoj Zene robovi. Delegacije se rulSIU ni mziS!e kada je stigao glas da su ok~patt!ori i doma6i i!Zdajnici zapoC:eli novu, veltku »tre6u ofaruzivu«. Ranije &u u ofal.lZ)i'Vama protiv 'Pantizana uCestvoiVali ltalijami i ustaSe, a ovog puta su ian se .pridruZili i Cetnici. Svi su, noSenj rnrZnj.om, krenuH p.rotiv partilzana, i to u weme kada se u Herce· govini pod Zi>Stavom NOP-a bori'lo oko 10.000 bo·raca, svrstanih u 8 udamih i 14 terenskih pavtizans,kih ba.taljona. Taka Sill stvoreni povoljni uslovi za na.pad na Horae, jeooo od najjacih ustaskih UiPOri!lta i krupnu kost u grlu pwtirzanfuna, jer je oko 1.200 ustasa iz njega ometalo evrsce povezi'Vanje velikih slobodnih te. dtorija Hercegovine, Crne Gore i Bosne. Odli>skom jaeih pi>rtiz;>nskih snaga na Borae, neki delovi slolbodne tedtorije Hercegovine ostali su, meduti.m, sa mali'm Cetama, Sto je neprijatelj i1skodstio i brz!1m prodorima oswojio dobar deo slobocloe teri· torije, spalio mnoga sela i stanovniStvo masovoo intenn:kaoa. Horae je pao mno irzjutra, 18. aprila, odakle su partizani Nrenu1i u nove bitike, na sve Sl1irane. Redali su se uspesi, ali i p!iolazni porazi. 69 �U b0111bi na pit]tu Nevesin:Jije - Foj1nica poginulo je 60 a zambljeno 50 ltaJ!ija!IJJsklh vojnilka. Zau:>lenjena su 2 te!lka m]!Jraljeza, 60 p<USaka i 60 to>vara rame voj. nii'lke oprerne, ve6ilnorrn odela i cebadi. Jumohercegovaeklj oclred prodirao je na neosloboaene kirajeve jume .Hercegovme, s ciljem da pod kontvolu sta'l"i zeljezm<ilake evo11ove kod Huma i Us·koplja, dcJk: se drugi deo prabijao ka Konavlima, s cliljem da irzbilje na mOOisklu dbalu. Sedmog maJja na porurucjru AJV1Jovca pojacvilo se oko 1.500 Hali(jaJDa i 300 cetlnika. l<Orenru•1i sru ka Upn'ilk.u i Samoboru, ubidaju6i 1j~~>de, pljaCikajuci kluce, paleci sela, UJZ velilke sopstveme gubhke. Od Mostara ka NevesdJnju grablo je deo ita1rjanske div:irzije >><Murtie« :sa 70 lkam1iona, 30 •motocilkla, Ceti!ri tenka. Borba je ces~o voaena p~sa u pvsa. U clrugoj pOilovino m"ja italijaDJs'ke smuge iz CaJ)Jljillle ~oko 1.200 'I"Dj.nilka) takoae su se ukLjuC>le u ofanzi'I"IU protiv NOP--a. U sadejiSt'I"IU jedi\Il;ica itallljaJnskih dillfirLija »Kacatore dele AILpi«, »Manke« i »Murde«, ust~Sa i CetnriJka 70 - poCeo je koncentriCan napad na ]stoCnu He:rcegovt- ruu. Bo~be su vodeme bez predalha pu:nlh 8 druna. Italrj<lJili i cenniC:i SIU u 25 sela '1J'allli ol<o 1.000 kuca. Italiijani su na planini Cemernici uniStJili jednu naSu bolnicu. Dvad<lsetses~og rnaja .delovi lWNjaMke di<vieiije »Matr'ke«, Cetni•d i llll~tatSe ovlladaUi su La1stvorn, a od 31. rn,;ja i de1om sloborrune teritorije imneau Treblnja i B]!ece. TreCa neprijateljs.ka ofam=ziva, ta}no nazivnna »Txio«, S\Ve vi1Se je ~ra:Zav:ala StVidje teZiSte u dejstvi,ma na ercegovi1ruu i Ca.mu Goru. Zama:hu ofam;irve irtaiJ:1jan. faiSifs1:a i USitaSa znaCaJjno su dqp['.ifneli Certmici, su ce1o proleCe, uz svels,t.ram.u pO!ffioC J,taUjana, su pa111tirzarr:ti cr-artovali, radiH na uOvrSCenju svrojih ka. 1 JA SAM KOMUNISTA! Otkoad je !POCeo u&tanak ova je bhla nruj,teb situ· acija. N<jpDlja<teLj je osva!jao, jedan za rurugirrn, delove osldbotleme teritorije, pa!leOi i ZareCi, saJbij:ajiu6i narod u '"begove. Zlbog toga SIU se hltmo sa~ta]j poli~1okd i V.ojni l"lllk!OV!odiJoci. Dragi1ca' je s :ieluzetnam paZnjon1 sliuJSai]a uCe:smJitke u dilslkrulSiji, a zaHm je i -sama u1zela �72 reC, onaka sk11omno odevena - u vojrniCkoj bluzi, sa pistoljem na opasaau. Govorila je tlho, stalozeno, argUJmentovano: - !mali smo puna u51pjeha. Narod je sa nama. Neprijatelj cia sada nije imao u51pjeha. Ali sada nastoji da mus ra0bije, opkoli i 2lbije u uSiki ·kmug, sa ma•lo mogruCnosti za manew'i1sanje ... Izrazila je uverenje da se sa svim snagama rtreba probljati u pravcu severn, prema Gaoku i povezati sa Operativnian Stabom. - Svi treba da krenemo za Bosnu, a odande cemo se vratHi oceliceni - bio je njen za.k!ljucak. Dogovoreno je da se na ovom podrucju zaclr:Ze same mwnje grupe pootizana i jedan broj poliltiokih aktivista. Za n<wrijatelja mwnje po,.muti borci pocice privremeno svojilm kuCama. · Glavnina partiewnskih jedinlca l<lrenula je u susret Vrhovnom stwbu Narodnooslobodilaoke vojske Jugoslavije, preko Gaoka, ,ka Zelengori. Ali ni jednima ni clrugima n1je bilo lwko. Pwrtizanske grupe koje su, ir.zo1Iovane i nepovezane, ostale na terenu, padale su u TUke neprijatelja, a ista sudbina je zadesila i vise poHtiokili aktivista. Narod je bezao nellil.ano kud. Zbegova je bHo na sve strane. Plac i jooci su se razlegali. Tako je bi'lo i u MioniClma, gdje su I.talijani zaposeli i Cuvali most na DraZin-Do1lu, dok su Cetmici nadirali s druge strwne. stektanje mitraljeza i .i~ka ~opova cula se sa svih stJrwna. Narod je bezao ka Slivnici i put Mionica i Trebin}ske sume. Kalona lzmorenlh se tesko kretala. - Dje su me>ja cljeca! - mclilsa'la je baba MiIica, ne ,pomi!Hjaju6i na glad i mnor. . Sa njom je u 2lbegu jedna od cerki. Nasle su se u 2lbegu u Poljiou. ISle su ad· grupe do go:-upe, nada· juCi se da ce videti R"da ili Dragicu. - Marne! - presekao je babu MHiou poznati glas. U susret irn je trcala Dmgica. Prepoznali su je tek bda im je prisla u neposrednu b!i.ziritu. Na glavi je imala maramu. p,rigrlila je maq,ku. - Gdje ces, majko? / m - A gdje ces ti, zalosua ~- ka?! Urnest-o da cenku poJj..,bi - ujede je. - sta je, marne, msto ujedas?! - pitala ju je, pokusavajuci da zadrZi osmeh. - Bolje da te ja rubima zakoljem nego da te oni krvnici muCe! - .i2lustHa je majk.a, naslu6u}uCi jos vece zlo. - A'H, ne boj se, marne, ti Ouvaj ~ebe, a ~e~i 9ta god bude - nece mi biti tesl<lo. Nece me bol]eti. Ja sam komumlsta ... - Eh, klomuni,sta! A gdje je moj R.vde? --;- pitah je maj1ka za jedinca sina, na sta joj Dragica nl]e Zlilala da odgovori. ~pak, .procedila je: .• . - Marne, rekla sam ti da se ti parz>s, a Rade ]e na sigur.nom mjesrtm. Ne boj se za nas dvoje, mi smo sa dllllgovlma ... CUDO OD DEVOJKE Krajem maja, u jeku neprijate]jlske ofanzive, _Dragica je st1gla u rodni kn>j, u zelji d~ :pornogne !_Jude, ohrabri ih u ovim nevoljama. Posla Je sama u ]edna ad sela. Domacin joj je izneo kafu, ali se ova nije ni ohladila kada se na vratima pojavi domaCin sa Cetnicima! Nije stigla ni da se okrene - a Cetnici su je zgrabili. Odanah su je S{]Yroveli u zam<no~, u Zubce. Se~ra Danica, kada je cula za irzdaju, pohltala je kod Dragice, UlPlaSena, truZna. - sta je sesnm, sta si se suuMi~a?! - docekala ju je Dmgica. - Nemaj da se sekiras; J?azi na 2ldmvlje na djeou, njili imas, u njih se uzdaJ. ' Nekoliko trenutalka kasmje itz cetniokog ZaJtvma se zaorila sualma, partizanSika pesma. Oni koji su Dragiou znali i slusali laJkJo su .pre.pozn<illi njen glas. . Zatv= je bio pun kwndidaJta 2la slllliTt, ali su se IZdajnici odmah okomili na Dragicu. Ona, pa1k, nioe yz~­ stlla ni reei koja bi ian hila od biio kalkve konstJ. Plavokosa devojka dala je :primer neuiSitrasi<Vog, hemjskog dr2amja kornunls,te. »Svalki dam njezhniih rmlka ':' dui\mwnsk~. kazamati·ma IPredstavlja zwseiban ipOdvtiJg, rzasebnu tpriOll« zaplsao je M. s·atra u knjizi »NBJsi heroji«. . ·Pwrtizwnske jedi!llice u lstoenoj HercegOIVini JOS su oilizava'le slobodnu terit<>riju, ali je i partizoosika bolnica u ZviJjerimi kod BHeCe, i~mala sve viSe posla. GlalWli lekar u njoj blla je Dwna Bjelica - Pecanac, koja je pmvo ·iz studentske Iolupe krenuJa na prak~~ - u rodni kraj, u borbu proti'V okupato<e~: U to;biCI je nosila skronmi studentski instrui?-en'tan] - pmcete, makruze, neSto lelcJava, ma1o zarv.O.Ja. U Zvijerimi je bila >~rava« bol1n~ca, sa dve s~e u kojima je na1mpmo oko 30 vojniC!kih kreveta. Tu ]e 73 �74 bHo dov:aljlllo zavoja, vlaJSti1a kuhiiJJja, onganilzovooo Sllla!bdevooj e, a neolphodoo nameSt>~j Sill sagr>~clilli sa: mi tSeljaci. Sa odv:ijanjern n<wrlja.telj!ske ofanzive ~rmldavima el<lsplazija se sve j"Sillije cula, a u bolJnioi Sill ranjen:ici stifza!li u srve veCem b.t1oju. Sa teZim ramjenicima je stlgao i pomati mostaii1Slci lekar komumilsta Safet Mui'kic kome se Dana veoma obmdova'ia. J edl!le veCerj u bolnirou je st1gao i Ralde P.ravica, po drugi put nmj= od pocet·ka partizansl<Jog vojevanja. Sreoom, rana nije hila te5ka, ali mu je bilo neopholdno krace leCenje i rn~11ovanje. Boribe nlSIU prestajale, Nei0vesnost je hila sve veGa. SnaZan CetmirCki obruC se stezao oko Zv:i'jedne. Cltav 'doo Sill vodene bovbe neposredno oko bolinice, a naveee je oplooljena i zwobljel!la. Cetnicd su odima!h poceli sa mucel!ljem, odbcojavanjem i ra/Zldva(jaJJ:l!iem Musllmama ad Svba, s'treljanjem ranjenilka. Sve ~dtrave su post.vojili, i to u dve gW[pe na jednoj strani Srbe, a na dm~oj Muslimooe. Dolktor Safet Mujlkic, ranjel!l u borhi za odbranu bolnice, po cenu zivota nlje hteo da se od¥oji od Strba, oct avOj ih ratnih drugova. Vest o zatr.ohljavamju ra•njeni1h boraca pwt:ilzanima je P"la k>~o otmv na ljODtU ranu. OdluCili su da, caik i po cenu da · svi izgimu, spaSIU SV'qje roojene dmgoiVe; ne dqpu&tajuci da th izdaj1rrici kolju i hacaju u jame, C.etnici sru se, opet, veseli[·i P10> brdima &U no6u zapali,li bmojne vatre, aglaisavali se pesmom, uriloojem. Na brmu Sill se [prilk~plli borci za slobadiu i za!P"'hli se prrema Zvijerim:i. ~oloua je turilla koliil<o je najiVlse bilo u 1j!Wd~loaj moci, saano da bi S'blgla da spase SIVoje ramjene dmugove. · ,p,red zorn su '}edna /Proleterska ,(;eta ,i oveCa 1grupa herc<>govaCiklh partlzana, J<Jroz retku !lumu, ioobili pred selo Zvi[jerine. Kod prwlh seoJS:klh 1J<Juca docekala th je sialba puSCama valtrra, na Sta .se niiSu mnogo obaz:ilraii. Ilred zgraidom Sllrole S<U lh 6etrrlci dCJcekali m6nlm bombama i m]tralj eSkirrn rafalima. llmci su i mimo 11Qga, ~rilooi!Il, prosli hr!eci ujpomoc ranjerrldma. Uleteli su u bolrn_;icu i po mralk!u, pozirvom j lampam, tra.ZH:i po~~te dmgove Mi'lijlll, Safeta, Raida, Hasiba, Sefludima, Crca, .. Pasle duglli 11renutaka ilz prilomjlka sobe Ouli su iraidostoo iWSkl]k: 1 - NaSH IP.aa:Jili:ani! 12lg)rlil; su se. I pCJstavlli pitanje: gde Prawka, H'l]sret CuSiC. A-ka . SeMmoviC? . .. Sill Rade Ubmo su s3iZlllali: Cetnici Sill ilh Zive i pretuCene: baci:li u j arne he:11dooe. U Vldu5ku jamu su baclli: Rista - Ci6u Milicevica H=efa CO>sica i Husrefa ~r,pu lz Mostara, Aim Selfunov,ic i Se}fiuJctina Sellmov:ica ilz Bi'leee, Hasibu RamoviC i A!k!u Kaczazi!Ca ]z Nevesinja ... Rrudu Pravicu su od'Veli neomano l<uda, kao i jos neke l<oje Sill prepOZllla!li. U stiVarri, Rada s'':' prvo ~:;tli u hi.lledkoim zatJVtOiru, a pdtom. ga preba~:h u T~:~~l~Je: Taiko se dogodilo ono cega se baiba Mllhca. naj'cesce I najvise pribojavala: oboje n,jene dece, D>ragJcu i Raida, Cetnici su S.C~arli, i to ~stili dana. Poslednrj;i CJ!kn:1Saji, na :arvot i smr.t, vodeni su oko Gacka i B;illeCe, na posiednjem ~~adi6u os-l~bo~ene teritorlje, posle cega sru, ka!ko se seca pros!av!Jel!li ko: mandalllll: Vlaido S<1g;rt, '''"'"tupi:li n<~j!tezi troouci u ovc) <velilooj neprJ}a.teljlskoj ofa!I11Zivi«. Je,~im:lce Sill, stopu po stopu, o111ganirzovaJno j ,preld nezadJ!IZ'liViOID sull.om, ods<tuP"le, stcirteCi narr:ad i osl.rnjajuc; se na njega. peo hercegova6klli boraca ce, svrntan u Herce!j~VaOki N~P odred i u sais.tavu l<Jolona gnrnpe proletersildh 1 udarmh brlgada, koje je preJdvoclio Tlt?, sti& do B<;>~a~s~!" lorajine i odande se, nalloon godlrm dana, vr":t1t1 Jac~, oOVlnsli i Cuvemi u mnogilm borfbarna, postav.1h okosrruca proslavljene 10. udarne brigade. KRATAK TRIUMF IZDAJE CetnlOke vode su u HercegoviJni, kao i d!1Ug;de, du@o :pd!oODsavale da prillorijlll svoj izdajtr1iCki raid. h~r­ na, govonli su. da j1r>S mje v.reme za borfuu prorto1v olCiupaltJOra; Qltvoren:o su apDuZiv.ali hrva~"t!S'lci i ill'lllS:llmamJslki nrurod z!bog toga Mo je Satica njiilhoVJih _izroda pravHa zloclne nad SllPISklm zi<vJjem; prechs1oav]]a1i su se ,kao jeJdlni legalni predstavnioi kra!lja i otadZhine; o kJonnnnisttima S!U Sdmilli nnjnevewova.!tni1je Ia.Zi, a u po~ sledrrje weme Sill, ashlj<mi, ulbljali rukowdioce NOP-a ... Sada, u prdece 1942, skinuli su masku i otvotreno se prildi!lUlZHi l'tali!}amitma i UJs:taSarrna, Cfule6i, kao :i o\kupatori i paveil:icevci, neoovene zlocime: ubljalli su, rukli do smrtli, bacali 2li<ve u jame, predava1i J:talijartin:na pohvartarne borce za s'lobocllu, ~gp.;ade veC.ilile .seosikih Sk.o~ Ia pret'llarili u ljODdslka muclli§ta, a samo u tolku leta 1942. O>blce vi1se od 50 herceJgovaokih komrmlsta, ']log 75 �teskog v.-emena Todo K<I11tovic, tada sekretar Sireskog koaniteta KPJ za T'rebinje, ovako se seca: »lzld,ja je, iako zaklratko, trijumfovala. Najnegativniji tlpovi, !judi bez lkakvih moralnih kvaliteta, pod okriljem i uzirvajUCi izdasnu pomoc oloupatora, otvoreno su slavili i"daju, slktali mrznjom protiv srvega s-to je rodoljubivo i slobodarsko, protiv probudenih narodnih snaga, p.-otiv 1nolje i rijesenost; naroda da sudbinu, P""Vi put, urzme u svoje mke __ . Teror je za h"attko vdjeme, neo51porno, paraHISao al<tiviste nrurodnooslobodllaakog pokreta, S!o je koristilo Ollourpatoru, ali snagu pokreta nije mogao uniSti· tL Na'PWotiv, Dra1srti-6nim suoCavanjem sa CetniCkom izdajom na djelu, postepeno su se razbijale i1uzije i J<od onih kojj SU, twovani sovini•Stiokim i demoralizatorsikim:J. paro!ama, neposredno poslije 'povlacenja partizansk&h sna•ga iz Hercegov·i'De, Zivjeli u zahludi. Sada su izdaja cetnlka i put kojim ani idu i njima bivali jas·ni•ji. Uticaj ce1mlka m>glo je orpadwo cak i u selima gdje su ram.ije nalazili jaCa uporiSta .. .« 76 SAMO HRABRO, DRUGOVI! PoCetkom juna Cetnici su i ma•1u zgradu seoske skole, ozidane od kamena u selu Grabu kod Trebi-nja, pretvorlli u muCiliste part~ana koj.i su 1m pali ruku. Svi zartvorenici su muCeni, ali su znali da Dragicu posebno mute, pa su sa surahom upirali poglede prerna reSetkama itza ko j ih se ona povremeno mogla videli. Vidali su je irbmucenu, ali ponosnu i prkosmu; svaki tren je korlstiQa da svoje dm.ugove - bar ruloom lli pogledom - ohrabri. Kao da je svakome od njih i svakom prilikom premosila amanet: »Sarno hrabro, da.ugovi!« Jednog dana su je izveli iz zatvora. Oko nje je bilo pet-sest cetnika i vise italijanskih oficira. KoraCala je lagoa.no, aJli us1pravno, dostojanS\Weno, da joj ruke nlsu bile vezane pomi~lio bi oov"k da hoda trebinj.skim korzom. Odjedmom se pronelo zatvorom: »Odvode Dragicu!« Na to su svi nagnnuli na p<Tozore. Ona je, mirno, odmicala dvoristem. Na dvorisnim vratfuna, gde su je svi zatvorenici mogli lepo videti i cuti, neoeekivano je stala, olorenlllla se prema svojim saborcima. Svezane ruke je pod;g!a uvis: - Smrt fasizmu, drugovi! Ne bojte se, pobjeda je naSa! Cetndci su blli 2>bumjeni, Italijani jos vise. Ne znajuci sta da mde - pofurivaJi su jedni druge da se s.mesta ide. U celijwma je, rprvo, zavladala tiSina, da lb1 se samo knji trenutak kasnije ouli komentari: - Hrabra O'Va naSa Dragica! ... Pravi komunista! Njen brat Rade vee danima je lezao u trebinjskom zatvoru. Cula je to preko sigurnih veza, znaJ!a je da je ranjen, da je u kandzama cetnika i Italijana, ali ne i to da su mu, mruCeCi ga, iz;bili sve zube, te1o pretvorili u zive rane. Cula je da je toliko oslabio da mu organizam ne p.-ima nista od hrane roju mu daju. I tada je iz nje pmgovwila ses1Jrinska ljubav - rekla je svojim drugovima: - Devet zivota da imam sve bih lh dala za spas brata. Dala bih i ruke i noge, oba oka, i srce i sve bih ucinila za njegov 2Jiw.at samo ne bih izdala Partiju, domovinu. Sarno koji c3iS pre nego sto su je poveli iz gradskog zatvora rekla je: - Znam, streljace me, ali baT da rpostede Rada! Eh, kada bi mogao .da pobjegne, da bar on ostane majci ... Potom je uzela jedan s.motulja~ i pruzlla ga Mini KovaCeviC. Bila su to dva novCanilka: jedan vezen, a drug; obican, od koze. Rekla je, p.-lbrano: - Uzmi avo, Mina, i molim te, predaj svome djeveru DuSanu, ka-da te abide. Ka:li tnu neka za ove pare ku.rpi hrane i doturi mome bralu Ra,du u Trebinju. A ako neko preiivi - neka ave novcaffike preda mojoj majci za tllSipotnenu. Ni-su je odmah ubili. Hteli su jos da je muce. U Trebinje su je doveli oko 10. juna. Tamo je zMekla desetine paPHzama, medu kojima i viSe skojevaca i k:omunista kojima je bila H>l<ovodilac. Onde su hili i njena majka, barba MiUca, i starija ,sestra Danica. Baba Mllica je znala kakvim su mukama izlozena njena deca, ali se j'lMlaCki ddala. - Trpjecu, da se neprijatelj ne raduje - govo•rila je. Sarno kada bi ostala sama, sa najblizima, tesko bi uzJdahnula, mi•sleCi na Dragicu: - Oh, guj:o moja ljuta, kaloo ces majci muke izdrzati! 77 �"11!· ' TeSJko joj je padailo sto je znala da je sa decom u ]stom zatvtorril, a ne moZe ilh videti nirti itm poonoCi. Ploslle rata, kiarda medu Ziv]ma nije brnlo ni DTagke ni Rada, oma se tlh dana ovailoo se6ala: . - P:novedu n!ls klmj V<f!lta njlhovih eelija, a ja vlklnem kloliko me grlo nosi: »Maj~a pita ualjeviea Marka .. ·" UmiV'am · se i galamlm da bi me ouli. Ne zbog Kraljevi6a Marrika, vee 2lbog moje djece. Da ost31llu jaka! Da lm olaksam muke. Ni jedna nJ.ihova kosCioa nij e blla ciltll!Va ... pa bi dosli do podat,;ka koji su lh int&esOIV'ali, cetrrn~i su l~•rlb~li jos jednoj pocllosti. ZnajuCi kiOliko Dra,gruca voh brata, vemvali su da ee je t,;ko zalboleti &rce kada ga pokaZU SV<lg U ziv]m mnama i U ThOV•Un mmama - da ee progOIV'oriti i pri2lnruti. Sarma da bi bmta spasila. Zbog tiOga su lh srusltavili. Ralde je bio ~zmuCen, s1av u lm-vi i jedva se drZa10 na noga\llla:. Olboje S'll i t»da eutali pred ,Jzmdirrna koji S'll cekali da Dmgka, da bi spas]la brata jedimca muka i SllllJllti, progmno1ri o onome S1Jo- zma, a hill1 su s1gurnni da zna mno!)o. . Oceki<vaJli su Dnaigicim s1om. Umesto toga, u njemm oclm~ SU Sl>SIV•im j aiS'llO vldeli da !h prezi.re, da se ruga sm:Pti. - Radi•te, gadovi, sto god hocete! Jecluom cete, \pak, pl,tlti za sve! - govorlla je cemiclma loraijnje isanpljena, pmm'l.JkJim glaisom. MuciN su je i · droje. Taj z..uat Sill blli dobro usavrslli. Nisu zmlli sarrno jedno: kako da je slome c1ob~jlll od nje [p'riqlnan~je, Ouju jau1 vitde smu. k, J ednog jruJt<fa su j e poveli za DubroVillilk. Hallj wskd i1s.lednirci su, naime, Ouli za drZamje te ».Dudne devojke« pa S'll .pozeleli da je lni\no '*"'lusaju. cemici su taj Zaihtev svoj;h goopodaa:a jedva docekali. - Zidmvo clrugovi! Drcl\>te se dobno! Nasa borba ce ·Uspjeti! ~ dovilknula je s·vojw z"tocemm sahoodma. VodiLi su je !oroz Ta:-ebmje, njen omlljenti grad. Na ullicaillla je bitlo puna SIVeta. Neki gradani sru je prepoonavaili. - Vidlte li, moji T•rebim:jci, kakav me olos predaje OkUQJ<JJtODIU - vnkala je. - DoCi ce vi1iljeme kada Ce OVi lzrodi odgovarati pred na;rodn!m S'Uruom. Doclir oSrtrice bajoneta ju je opome.nuo da Outi i brte kloraoa. STA VI, OKUPATORI, TRAZITE U MOJOJ ZEMLJI? Predratni bar »K82lbe'k« na L3jpadu pretvoren je u z8!tvor i muCiQi,S te. J ednog dana za DOCenici su u zatvornkom klru!JU wdeli gom;Jru lmraJbinijera, cmokoSuljaSa i >~tJoslka:ruslkih V'llllrova{{, kalko poZfUJI'lljU, ~u i udaJmju iJ!lUfPU veeanlh ~atvorooika. Bill su to lSitakllTuti hercegOfVlaCki ho~ci: Dragka i Rade Pravica i Spasoje i Mlna Spajlic. D1131gi1Qim_ 'Hik se :iiZJdvajao, privlaCio, l)l:mnjivao. U zguZvanoj, laganoj haljini, onako visoka, s Iancima na ruk8lll1a, pnkOlsila je do Zlulba na~OQiu~anim ~ilmsiklim leginnariJma. ZrutVlorenid Dragiou viiSe nirsu · vliderli. Lzvodili SIU je samu na sa1sJuSavanje, pdkruSavruli da je, batinJanjeril, pomiZav,amljeo.n, pa i sla1:1koreCi<voS6u, UJ~rilsHe na k31Piituladj!U. Te krvarve se31nse redoVlllio je praJti:la zagluSuj'li.Ca murzilka, u Cemu se o1gfl_edao cinitlam i nemoC pred ZenOitll kotja nliMa nije prirnavala. lisledn~k Je, po ko ZlUa vee kJoj'i put i preko ~umaca, pitao de'j'qjkru: - ~ako vad:n je ime? - Parrltizanlka sam i komUIJJista, jedl>U od hiljada koji Ce dak,raj~Citti faS,j~aJI11 i VlaSeg .diuCea. To je za vas moje ime i prezhlne. Agent se ·raelbesneo. Batimas je nemllosrdno udarao. Dragica je, u skllrudu sa fasi•tiakim metodarrna, bi. Ia bez odeee, naga, gledala je ofiiclm u oCi: - KtamrumJiJsta sam, a oni ne odajru sv10je drugo~ ve. Sve :~nann ali Qld mene neCete nioS.ta dozma<ti . - . . Jedndga dana je, p<>clstaiknut radooooilos6u, u »Kazbek« doiiao italijanski generail. Arnilko. Rozeleo je da viidi »Ouldov:USte Sto pn:ik!Osi u lano:ilma na I1Lllkama i odbi~a da ka.Ze s-¥qje ime<<. Vrart:rlJo se uibrrzo, poS!Nden, zaptrept6Cen reCima mla~ de stulde.,tk\nae koje ce ga dooima progonilti. Upiltao jru je, p.reko tllllmaCa, Sto s·e d]gla na oPUZje, poS~a sa >>boodh'ilrna« u Snllme, prtllcalla na irtcrli:j3[11S!ke voljmilke ... - Nil.oome cJd vasih nista dosad ni~aan r~kla, a varna 6u odgo\"oriti, ali saano pod jednirrn uslovOilll da vJ men'i, g;aSipodirrle genera!le, odgov:orite na pirtanje: Sta Vi traZite u m01j1od zermlji - rekla mu je, p.re!ko tumaCa, gledrujruCi ga pravro u oCi. Qenerall je 6urta!o, a_ po6Ultalla je i Dragica, pa Ce: 79 �80 - ¥asa louJ'llurna m]sija se svela na paljenje sela, ubijanje dece, mucenje ranjenika. Napolje iz moje zemlje, ubice!... u Tu2Jfitelj i lnlZeni su bi:li i:=lenili uloge. General) je, zanemeo, slusao lekciju. - Stici ce ducea i njegove zlocince osveta za popaljena sela i poobijanu djeou u ovoj zem1ji - porucila je Dmgica Musoiliniju preko njegovog genemla. Talijansud general je, nasavsi se u Cudu, nesto . mrmljao, psov<to, kleo ... Sa 22 godine, kollko je imala Dragka - devojka je cvet najlepsih boja, neretko spremna da za sebe puzeli tollko da druge zaboravi. Dragica je bila devojlm puna zelja; zelela je zivot, ali bez sebicluka, vee je htela slobooo za sve, trazila mogucnost da svoj zivot posveti veJ!ikoj pomdici radnika, svim ljudima svoje domovine. Sada, smestena u nekadasnjem »Kazbeku«, hila je :irmnOJrena, prebijena, ia:muCena. Jedva se kretala. Ipak, bHa je vedcra i ponosna, odlucna da istraje, da ne obruka svoj siri zavicaj, slobodarski kraj, junacko gnjezdo u kome su odnjihani i stasali voda hercegovaokog ustanka Luka Vukalovic; ucesnik u sarajevs•kom atentatu na Franju Ferdirnanda, Nedeljko Cabrinovic; clan PoHtbkoa CK KPJ i politicki komesar internacionalne hri·gade u Spa.n,skom nacionalnoosJoboclilaCkom ratu Blagoje Pa.-ovic $mit... Svi koji su je voleli mali su, bas kao i ooa kako ce biti s'lrasna cena takvog njenog drzanja.' Rodaei su, u najboljoj nameri, pokusavali da je n"kako izVUJku, pa su, mimo njenog znanja, pokusa'Vali da nekaJko podmite Italijane. Neki por<>d·icni prijatelji su joj predlagali da bar samo prividno neSto >Joprizna« i »omeksa« S'Voje dzeJate, k;ako bi je DIIli mogli nekako lzvuci. Dragica je to odbijala, l!'esena da urrme a da ne poklekne pll'ed klasnim pmllivnrkom. Ponovo su je, po ko 2m.a koji put, i12veli na saS!lusanje, opet nagu, izmucenu. ]slednik je poceo: - Nema ti zivota, Dragice. Bicete streljani ti i tvoj bmt Radel - Aiko! Od vas drugJO nista i ne ocekujemo - ni on ni ja! Na Drrugicinom lieu islednik ruije video ni traga stll'aha ni tuge. Shva1io je: saslusanje je bespredmetno. Naredio je da je odvedu. hasla je dostojanstveno, otpozdravljajuci drugovima prolazeci pored celija. POSLEDNJE PISMO U kratkim Setnjaana dvori.Stem · »Kazbeka« svaki koralk pratlo je stra:Zar. Jednog dana se, ipak, pdbliZi,la .prozoru Celije u kojoj sru bili zatvoreni muS~ karci. Pitaila .je za brata Radu, za Spasoja, Minu i Italijana Pje.-a. U trenublou kada je pokusaila da proturi poii1UJ!ru za brata, pnitrcao joj je CUVai i OfPSOVaO ju grubo, uvredljivo. Dragica m.ri.t je, srmrknurta Cela i Cvrsta kora!ka, krenula usiUJsret, prB.la mu na korak~d!Va i - pljunula mu u lice. lllllenaden i zaJbezeknut, Italljan je dbdsao lice rukavom i udaJjio se. Zatvomm je odjeknuo a,plauz. Sarno koj; tren kasnije ioz lslednilkove sobe su odjeknuili 211mci glasne mWlilk:e. Svi su >Oilali da je Dragica stavJiiena na nove muke. Nakorn onog susreta sa Dragi'Ooon, Musolinijev genera·l A:mi,ko danima nije iJmao mka. I proganjan neCim sto je bllo jace od njega, povrem.,Ilio bj postajao popustljirvilji prema zatvoreni:cima. Neki njegovi zatoCe. ni:ci su ·CvrldHi da on tiome tzlazi us~Usret poslednji1m Ze~ ljama sv10}i!h sru&mjeva, d01k su drugi u tome videli trenrut-ke gri,ze sa'Ve&tli.. Bilo .kako bHo, Qll1 je jednog ckma liCno do~olio da se Dragica pismom javi srvojoj se9tni Zoliki KOliDC k:Joja je Zi'Vela u Dubrovniku. Pis.mo je Zonka stvarno dobila i saouvala .ga kao posl.,dnju porukru svoje omUjene sestre... Pi•saJa je, oCeV!idno, ono za .Ma je bhla sigurna da Ce proCi pored stroge cenzure, ali i irz .takvog telosta izbija sestrinsika ljubav, covekoljublje, imlzetna toplina. »Draga moja Zore, Ja i Rade smo u zatvoru kod Talijana u »Kazbek.u« na Lrupadru. Rade je pun uSiju a nema u Sto da se presvuCe, za~to mu, aim dobirjeS ov.o pismo, odmah poSalji veS i kakve Perove .pantalooe, kmput i mara~ mice. Isrto .wko posalji i meni ves i halji.nu. PosaJji nam sapuna i pe5-kir. Posalji nam i kakve cipele, jer smo oboje bosi i nemamo Sta da obujemo. Ovo posalji odmah sutra jeT mozda necemo ovdje ostati nego jos malo. lsio tako posalji i sto za jelo, a ako mazes i kaik¥u deku i jasruk Radu za spavanje. Posalji odmah!!! KaJro ste vi svi sa zdra'V.Ijem? Kako su Duro i Iva? PoJjwbi ih mjesto nas. Danrlca i majka su bitle u zoatvoDrag~iCi<n 6 Dragica Pravica 81 �82 rt;, u Trebidju, ~ Sta je sa njT~~ sada ne znamJ.. Nemoj msta da Se sek1ras nego posaJj1 odmah S'Ve Srto mazes. Sve Va<; puno vole i poodTavljaju vasi Drage i Rade«. Zora je poS11usala mladu sestDu sada zatecenu u nevolji. Pok<Uipila je na brzirm sve sto je lmala od traZenog i, s muZem, po~urlli.a u »l<!arZJbek«. Ka!ko je veC pao mra.k nisu im doovol]li da se vide sa Dragicom alli su uzeli stvari. ' Sutmda.n, 16 . .juna 1942, Zora je, sat p.re '"remena odredenog za prijem stran~ka, stajala pred zrutvorom. Pmdstav]la se karabiulijeru na ulazu kazala sta z~. . - VaSi su jll]tTOS rano odvedeni, ne znam k.uda - rekao joj je i mimilklom predlozio da se obmti oficlru koji je tog trermtka prolazio. - Sta je... Gdje su moji bra1 i sestra Rade i Dragica Pravka? . ' ~astao je, pogledao ju sa postovanjem, valjda zbog heroJ&kog DmgiCinog i Radetovog drzanja: . - zalim, gospodo, ali ne 1Jllaffi lmda su odvedeni. A 1 da znam bo vam, po svojoj s!Juzbenaj duinos1Ji, ne b1h mogao reCi. Obrrutite se nasoj komandi u hotelu »lmperlljal«, o:H1Jjbolje li<ino genera.lu Amiku ... Pohitala je onamo, a.li je uzalud poJmsaovala da dode ~o generala i iJzmoli njegovu mllost. Na njenu ponov.1Jenu mo!lbu naredio je svom adUltaontu: ---; Re~Jte joj da ce i on~, i 1JO VUllo brw, doCi pod udar ~t:rlrJ·aons:lmg_}al<ona kaJi se ne sali. Katite joj i to da .ou s7 Ja l1cno starMi da taj z"'klon bude strlk· tno pnmenJen! · Iz »Ka20beka« Dmgica je 'l?:ebaJcena ·>:.?'~r~dsoblje ~~rt«, u drevnu tvrdavu LovnJenac, na CIJOJ Je kapi· Jl. tiklesan Z>a·vet i otpomena: »Sloboda se ne prodaje ill}~ krukvo. :~la.1~.:o«. U kUJli, na ~ojoj danas, za Dubrovack1h" letn)Th 11gru~a, twis!i gledaJu nasa nruju"Jl'elija gjlumacka o~tvrurenJa, stotn1e rodo~)'uba u drugom svet. skarn r:a1u 1g)rale su .pos1ednje ziv·otne uloge, ali bez glume 1 ,porze. Odrutle, iz tvrdave Lovrijenac, ocllarzili su . chrektno pod vesa.la, na stre!iSta. Tu S'WPOVU istinu Drag;ca _je dobra znala. . . UbaciQi su je u tesnu prostoriju u kojoj je bilo zb,Jemo otl<o ~00 zrut'Vorenlka. Tesko se disaJ.o, nije se moglo hoda,tl. Medutim, vee S!Utraodan su je Italijani pTedaJi cetnicima. UMRIJECU KOMUNISTICKI! Cetni~ake >>'Vojvolde« su u seoce DomaSevo, na rubu l<raskog potl~a Ljubomira, smes·tile svoj stab, a viSe k!uCa i &tala pretvor@e u zat·vore. Tu SQl ».U ime kralja ·i -Ca!S\ll.Otg krsta<<; V1r.Seni z1oC1ni nad .rodolju:bicrna. A kada hi se meSini zawori popunHi, zrutvoreni:ke su prebacitvruli u Bile6u i Trebinje, a odande dcwod·ili one Jmji su bili prvi na redu da lzgube glavu, pa su glavesi'lle zelele da ih potslednji put vide, ponize. Medu :IDoljaCirrna Sill se, sv.a.jom revnoSCu i zvwsrtvirrna, i'sti:cala tri braJta Kovac. Odj!Uitra 17. jruna u cetnickom Strubu Sill nastali pucnjava, veselje i galarrna. - Dovode Dr"'!JiOU i Rada! - tlho se pn001elo medu za1:Vorenidma. To je za Dragiou i Raoda bio poeetak novih, strahovi'llih muka koje je recima nemogu6no oplsati. Zilavi korbaC urezivao se u DragtCina neZna Ieda grudi i lice. Ali ona, prema M. Cegaorcu, nije ni pomiSljaJa na klonuCe, joS manj~ da izusti reC pr:iizn~n~a i molbu za milost. Odolevala Je hrabra komumstkmp i partizanka kao sto je odolevala i prethodnim mucenjima. Tela joj je P"Stve utrnulo, a samo su oci, kada bi se SIUJsrele sa zakrvavljenlm pogled.om Cetntka, sevale rpoput munje. Mucilc",ia bi oblio znoj - a ona ni da jaukne! Da hi je primomli na P"iznanje, Hi ·baT mo.lhu za milosot, na otvoTene rane, koje su joj prekrivale svaki delic tela, sipaju gust m•tvor soli. Zalivali su joj ranu po ranu, polako, sadisticki, dO>k se njeno iznmCeno telo grCilo. Krvnioi su smislja.li nove m<>ke. Pogled im se zaustavio na Dragi:Cinorn visokom, ·krvlju umrljG!!nom Celu, preko koga je padao pramen sl\l1ilaste, ta.laosas,te kose. Neko je predilozio da oupaju 1Ju meku, krvlju umrljanu .kosu ali je drugi rekao -da je to vee isprcibano. I dotdaoo: »Ali aka plamen Jizne njenu lobanju - propii;tace komunis•Vkiruja da se clo neba ouje!« Koljac se, najrzad, dosetio om.oga STo, ni Ita1ijani ma nije palo na pamet. Saida Ce moCi iza6i pred svog komandanta j reCi mu da ·j e sve u redu - -»crv.ena j e p-tica propevala« . Prljave zido'le muCllista osveVlila je buktinja devojacl<e kose. TaJj orveni jezik llzao je lobaJnju i Dragica je vee oseca.la kaiko joj se glava rpretvwra u ognjiSte ... 1 6• 83 �Obamrla je ali IJJije .mo}\la. Koljaci su shvat>li da od nade neCe bilti niSta: ni viSeg Cina, ni kratljevSikog ordena. - Ja warm da 6u U!illri.jeti - govor,la je DraiJiCa svojhl11 dmgovima. - Ali neka bar umre.m casno, kao Sto umioru komunilstti! Potom su je svuroli, vezali joj ru:ke isopod roolena, u rolupce je savlli. U sredmj su stavi1i gvoodenu sipku i takoo n"PravHi raz'lllj, os>lonjen na dva stola. Dvojica &U okretala truj straviiOnii raZamj, a o&twli l.QOiljaCi sede~ Ii okolo i siljclma bold njooo tela, cerekajuci se. - Priznaj da si Clan Partije, roui\ko! - 84 Jesam, to mi sluZi na Cast! - izrgov-orila je p:re negJo §to je iz!)Ubi1a sves•t. Pos\palrl su je \'Odom, pa opet n"staeviljruli sa muce. njem. Jedme nodi je doslo na pmnisao da skrati te muJke. Rel<J!a je cetniiikom s1ra.Z>~ru da bi zelela pre smrti da vldi svoju dmgaTicu, mladu partio:an~rou lekanku D'lllu Bjelicu - Pecanac. Nije oceki"'ala da ce je cetnik poslusati, >llrl je wede1o pokusati. A ovaj je zalsta poSao 1po Danru. Dana je 6utlke UJSitala na pozi'V straZara i poSla za 1!1j~m. Ovaj ju je uvea u mraCnn l§ltalu._ Onde- je ugle- da:la Rada Fravlou kako sedi u jednom 6osku zaprustene StaJ.e. Sedeo -je na zemlji, naslonjen na g-rede, a na krittu· mu je leZala ses tJra Dragica, srva i,s.Iorvavljena, nerno6na. - P11otruri mi, Dana, neiki otTov, iH Zilet k:rne; ove 1 grede! .,-- sarputaJa je Dragica. - Da okoncam O•Ve muke. Dana, Dragicina nemzd~jna drugarica sa fakulteta i iz bOTbe, znala je da nije tremwtak nl za suze, ni za reCi smiii'irvanja i utehe, a joS manie za izlaZenje USUSiret trul<vlm zeljama; Dmgica j.e za Danu bi.]a mar komunis.te, i k"da ona ka:Ze da hoce da prekmti sebi mu:ke onda su te mruke pos<tale neWdrZive i tteba po~ kusati i po.sl!ednje. I pokusala je... Proredt'llli kormrmiSiti Lj.ubomira, od roajih su mno. gi ibili · Dragini uCenici, IZnali su, 1preko ·svojih veza. sta se do<gada u tom eetni6kom os;njakru, iiulrl kako se Dra~ica dr.Zi. OdrlrurCi1li ISIU da, i pored svih r.izVka i nejaklh snaga, poJruSaju da je oslobode. Jednostavno: napaSCe stra.Ze po!Ted zatvora, a ona, Rade i ostali neka beze ... Kao bivSa ZaJtvorenica, ,zo.ra se svakog dana moorala da javlja cetnialma. Njen odlruz"k cetniclma is·korlstili su komrmisti i ;po~laili plm akdje. - Poodravi, Zioro, sve dnugove - odgovori!a je Dmgica, pos~o j.e proc\tala tpilsmo. - Vli.dis, ja ne mogJU s mjesta maknu~i a karma ·li bjezati. Do<tukU •ru me, gi>dovi! Talroo je i sa Radom, sa Stevom. NiS<ta od to, ga ... Ra®Tii-SJ'jarno je 1i o nekom cJ,ru,gom reSenju, ali SU cetnici nas1ut\Ji da Se obe~bedenje oko zatvora. nesto SI]JTe.ma pa SU pojacaJi Cetnicl su naJstavhli da je muce. Ona nije jauknula, n>z njene blede, be~kTVne 10braze nije kailliUlo surze, ali je toliko onemocaila da je jedva govorHa. IiPak, naprezala se da i pred SIIThrt zrupeva svome bratu, da mu tib.IaZi CemeJIDe 'CaJsorve Z-iv01tnog kraja. S wemena na Vlreme, 6u1Ji hi se, promuk.J.o, bolno, is·kidano - millodije i reCi »BhleCanJke«: Sred .p<L>saka, bajoneta, straze oko nws, Hrabm stupa nasa ceta kToz b]!eolci tlora j 6uje se odjek komka, po karmenju hercegovackom Hej, haj, hoj ... - T,reba da i1m poka.Zemo, b.ra1le, da s11.11o i ovdje ostali ono Sto smo 1biH u borribi. Cetnioki komandant je jos jednom po1rusao da od Dragice iJzvuCe ball' reC kajam.ja. Umesto octgovora pl1unula rnru je u lice. Uzv:ra1lio joj je - lllDIVilm muCenjem. - Bi.lo je to S'1Jra8too! UZasno! Jezirvo! MuCenja koja su tacrn.o v.rS·ena, posebno. nad Dragicorn, ne mogu se rijeCi·ma :lls:kazati - seCa· se Radoj;ka KruniC, koja se tiih dana nalazHa u lstom zatvoru. - Ubili su je sa bratom Radom i Stevom Hra1tiCem, uoCi Vi.dovdana. Ta:j da1um su :izalbmli na~mjemno ... P•redvece 27. jurra 1942. godine cetnici su izveili Drrugiou i Rada, vezane sik:JUipa, i Steva BratiCa, Clana Sreskog komlteta KPJ za Trebinje. Dragica je bii]a polusvesna i jedva je hodrula, ali se oslrunjala na RaJda. O:n ju je vulkao i prid1r.Zavao, boJje reCi nosi'O, 1natda je i sam jedva hodao. Odveli su fu u selo Ugarke. Na poslednie putovanje. Streiiam.ie Ce itZJvrrSi ti Cetni,Oka dohrovoljaCka Ce. ta, j oS uoCi V~dcwdana. Rade ie, rnose6i Dragicu, viikao: - Itzldajnlci, SJVe Cete ova .plati1ti. Mi Cerna biti osveCeni! - Smrt fas.i1Zlmu :i Cetnidma! - dodavao _je Stevo. Svallrome sru namenilli po dva metka. D01k su ih, vezane, >>-dolb.r.ovo1jci« ostaviH, da saCekaju dok se ani 1 85 �P"r l<orilili:a izm"knu i naniisane, Dragica je priku'Pila i rpo.-ledtnji dah i smOlJla snage da ~razi svoju pos!ednju m~sao: - U<zalt~d nas u!brja,te, i~d.rjnlci naroda, pc>bjeda Ce b~ti naSa. Komun~sti'Okiu pa:r.tiju nhste u stanju. da ubijete. Ona ce ziveti dok Zive mdmici i radni seljaci... Na lromaiildu >>-Pali!« RaJde i Stevo su se odmah S11U'SiM na zem'ljlll, dok se Dr3lgica samo zatetrulra!la j se•la. Posto su u rujeno telo l5'PalHi jos dva metika srusila se i ona. Pmed S£Vojlh saboraca. Dragiou P,raV~1ou su -ulbili, ali ne i delo za koje se bori!a i .zrtvovala. Bas tih d»na kada je njeno srce prestalo da kuca, na Zelengori je uormiran Hercegovaoki NOP octred, a dva meseca kaSill]je u DragiCinom zav.iCaju je fonm>ran partilzanskii batail:jon »Sloboda«; obnavljane su pantijlske celi je i skojevsloi al<tivi po selima, '"nivani ovgani nar.01d!Ile vJasti, raSiplamsavan otpo,r :bloCini- 86 ma. J ed»n od novoformiranih batail:jona partilzanSike vo}ske ponece ime Rada Flmvice. Po koji vee put se potwdHo da slobodanski duh naroda ne moze u'biti nikalka'V oilruparor nlti nj egov pomagae. 0 Ilragicinom heroj,skom drl'anju prBd n"P'l'JJiateljem detaljno je obavesten i drug Tito. - Treba je odmah 'Progla.&ti za narodnog heroja! - rBkao je on, dok mu se na lieu oc11tavao bol. Ratne okOilnos<ti, med'lltim, nisn dozvoljavail:e da >e ta preporuka V•~hovmog komand»n ta i generalnog sekretara KPJ oS1lvari. Tako ce Dragica Flravica za narodnog heroja bi1i pr<~glasena 8. juna 1945. godine s.arrno mesec dana 1po zawSetku rata i oslobodenju zem~ l}e, o Cemru je tJoHkro ma:Mala, za Sta se hrabro i us- trojno borlla i u toj bovbi dala sv<>j zivot, ostajuci primer komunistiol<og drzrunja pred lolasnim neprijateljem, primer rodo1jlU!blja i odanosti narodu. SADRZAJ Str Zavicajni Bjelac . . . . . . . Vesela devojCica ne:bnog zdravlja Malo Cu Jesti, ali 6u u6iti . . . . lzd";nak sto zraCi lepotom duha . Skojevka medu radnicima Medu prvim kornunistima · · · Komunista n": Beogradskom · uci~e~it~t~ U decembarsklm demorrstracijama Sa mladima sela i grada . . . . ' ' ' Za odbranu zemlje Ustaska zlodela . : : Glas :i delo komunista . »Bolje .uspravno poginuti nego pog~uto . z{vj~ti<~ Komunrrsti ~ moraju biti najbolji ljudi . . . K~d se hoce - sve se maZe . I Javsam s varna, djeoo . . Ustase priznaju svoj poraz . Naro~lru ~bar u BjelaCu . . Mushmam spremni za borbu Pod zvezdom petokrakom . Pobeda na Radovan-2drijelu 10 13 14 17 19 22 28 27 28 30 33 36 38 39 41 44 46 . . Sekretar .oblasnog komiteta S!k:oja Umesto 1Jubavi - revolucija Pozdrav MiruSkoj Ceti . . . · · Rade se. _javlja sa poloZaja . U DobJ:itcevu, medu borcima Cr:ni oblak pun gromova . H1tno na front, drugovil . Iz neprijateljevih izveStaja Nove pobede i priznanja Ofanziva »TRIO<< Ja sam komunista · : · Cudo od devojke . . Kratak triumf izdaje . Sarno. hrabro, drugovi Sta Vl, okupatori traZite u mojoj zemlJ"i? Poslednje pismo ' . UmrijeCu komuni1stiCkli · 5 8 48 49 53 55 56 58 59 61 64 66 67 69 70 73 75 76 79 81 83 � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Knjige Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context M Knjiga Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Komunista čvršći od kamena : životni put narodnog heroja Dragice Pravice Subject The topic of the resource Dragica Pravica Creator An entity primarily responsible for making the resource Miodrag Nikolić Source A related resource from which the described resource is derived Historijski muzej Bosne i Hercegovine Publisher An entity responsible for making the resource available Savet za vaspitanje i brigu o deci SR Srbije i Dečje novine Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1977 Rights Information about rights held in and over the resource Savet za vaspitanje i brigu o deci SR Srbije : Dečje novine Language A language of the resource SH Type The nature or genre of the resource proza Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 13-M Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 86 str. Dragica Pravica narodna herojka http://afzarhiv.org/files/original/1c64a7a6bd7199e67ef363ba72103ce3.pdf 9301d47b82a3db0e5776af7c3037cbaa PDF Text Text .. HAPO)J;HII <1> P -~~t;~~0 Jl:~-~ ;;- -:::> . J H T Y r 0 C Ml1TPA MHTP0BH1l. flPABO fflACA /KEHA 'AOKA3 I1 OPY'OE AEMOKPATI1JE • I Ji3AAlhE I.{EHTPAJiiJ:or OABciPA A¢1)1{ BEOf~AA 1945 JYfOCJlABHJE �.... Om1 Haum npBH nocJiepaTHI1 Hs6opH Sa HapOI\He HOCJiaHI1Ke 611fie npaBa CBeqaHOCT JKeHa. Ha 1\aH Hs6opa rrpe paTa JbYI\11 cy OI\J!a3HJIH 01\ Kyfia, a qf!TaBa HOJIOBI1Ha HapOI\a OCTajaJia je HO CTpaHH, y l!OHHlKaBajyfieM noJioJKajy, 11a HHje cMeJia qaK HH r'JiaCHO .zl.a rOBOpH 0 H360pHMa, 3Ka- MOJII1 11a 6Hpa H 11a 6y11e 611paHa . .lKeHe HI1CY CMeJie 1\a ce Mell!ajy y Te BalKHe 1\P· )1{3BHe TIOCJIOBe, a O,ll; T,Ii'X ._TIOCJIOBa je Sa~ BI1CI1Jla CYI\6HHa SeMJbe II JKI1BOT 11 HajMa!her 1\eTeTa. Ha 11s6op11Ma y cTapoj JyrocJiaBHjH, HCTHHa, HHCY Ce HH MOrJia -pe- lliHTii T3 B3>KH.1;1 TIHT3Ib3 OH3KO K3KO je 'TO . HapOI\ y CBOji1M HajumpHM MaCaMa XTeO. l1s6opH cy 611JIII jaBHII, a nope/\ oHaKsor Tepopa HapOI\Y HHje 611JIO JiaKO 1\a Ha jaB• HIIM H360p11Ma no6ei\H II TO ys OHaKBe CMI!l'\aJIIII(e, KaKBe. cy npaBIIJ!H OKO 11360pa BJ!al\ajyfil1 peJKIIMII 11 CTpaHKe. 0a 11 Ha T3KBI1M H360p11Ma HapOI\ j e 6110 j Oll! Bl1ll!e o6ecnpaBJbeH 11 TIIMe ll!TO JKeHe 11 MajKe, 3 �,,_,.,... " '"' -·~· ~-~'-'-'', ' -"'"'-'~-" .;,,c"f.. ·• , ,__ """"'·~ ,... mrcy I!MaJie upaao ,1\a H oHe O,l\Jiyqy jy o · y JyrOCJiaBHjH ,l(f!H8C OCTBapyje OH8KaB noJJolKaj lKeHa sa KaKaB cy ce OHe H Haj, Hanpe,l\HHjH yMOBH qoaeqaHctaa BeKOBI!Ma 6opHJJII. Tara. Mapa nocTaTI! caeCHa caaxa JKeHa H CB3KH HCKpeHH pO,l\OJby6 H ,1\eMO.Kpa:ra. )I{HBOTHHM ITHT3lbHMa CBOje 3eMJbe. Ha OBI!,; !!S60p!!Ma CBe he ,1\pyK<!IIje 6!!TH - UO,l\Hh!! lie Ce II CTapo II MJia)\0, II JKel!e H JbYI\H ,1\3 CJJ060,l(HO Hspase CBOje Te)l{lbe, tBOjy 33XB3JIHOCT IT3JIHM )l{pTB3M3 sa CJI06o,l(y )\OMOBHHe, CBOje UOBepe!be y ,l(eJJO KOje Cy, CTBOpHJIH, CBOjy Bepy y 6y,l\yhHOCT, uo)(!!hl! he ce H CTapo H MJJa,l\o -,1\a Kyrm;(1aMa ,1\0Tyqe H uocJie,l\lher 1\.eUp!!jaTeJba Hapo,l\a. OBI! 11s6op!!' 611he CMOTpa Ii:aQHOH3JIHe CHare, CBe'CTM, Jby6aBH sa 33KOHH ,U.OlllJIM K30 ITOCJie,u.Hu;a OHOfa lllTO ce Beh ,1\0raljaJIQ y CBaKO)\HeBHOM lKHBOTy. Y!c:ro je :raxo H saxoH'D npaay r.iJaca JKeHa ,1:(0~. 'MOBHHy, CnpeMHOCTII sa lKpTBe y lheHOj . 06HOBH, KaQ ll!TO je yCTaHaK 0,1\ 1941 ,1\0 . OCJJ060ijelba 6110 HaljHOHaJJHa CMOTpa <;aMO ,C uyll!KOM y PYI111- Oaa Ha!1l!OHaJIHa CMO. Tpa yJJeUII!aHa je HOBHM MIIJ!I!OHI!Ma rpa-· ljaHa _:__ JKeHaMa, xao ll!TO je HapOI\HOocJJo6o,l\HJJaqKa 6op6a Oi\ 1941 1\0 KOHaqHOr ocJio6oljelba yJJeull!aHa H oj aqaHa yqeriJheM lKeHa y lhOj. KojH ny:r '!OBex~ je CTpax )\3 CBaKOMe, ITa qaK HH CB3KOJ lKeHI!, MOlK)\3 jOII! Hl!je ,1\0BOJbHO jaCHO KaKBa ce HC:ropHCKa npexpeTHHija ,1\0rD· ,1\HJI& y lKHBOTY lKeHil, .l(a cy TO OHe ITOCJ!e TOJIHKO BeKOBa )\aHaC y JyrOCJI3BHjH je,l\311· ny'i saya·el{ )(06!!Jie cBoja npaaa, .l(a ce TO 4 Y Hall!oj 3eMJbH ,1\0rD,l\HJie cy ce MHore i\y6oxe npoMeHe y lKHBo:ry Hapo,l\a. 0He H!!Cy ,1\0IIIJie ,1\eKpeTOM II 33KOHOM, Beh cy )l;OIII30 MHOrO K3CHHje- Hero UITO CMO MH ; i TO CBOje npaBO Ha HaiiiHM OCJI06oljeHHM TepHTOpHjaMa, jOIII 0)\ 1941 rO)\HHe, KOpHCTHJie. Y norJie)(y paBHOnpaBHOCT!I JKeHa !I lbHXOBOr npaaa r Jiaca II y HajiiiHpHM CJIOjeBI!M3 Hapo,l(a ,1\0rO)\IIJie cy ce y TOKY <jlaiiiHCTI!qKe oxyna1111je 11 Hapo.l(Ho-ocJio-6o,l(I!Jiaqxe 6op6e )(y6oxe npoMeHe, xoje 611 Ce TeiiiKO MOrJle npOTIHCaTI! ,l(eKpeTHMa H saKOHI!Ma. Kmw 611 )(aHac BOjHHK noIII.ao Ha 6HpaJII!IIITe a ,1\a MY 1\pyrap!!I(a c xojoM je saj e)(HO 6al(ao 6oM6e Ha Henp!!jaTeJba HJJH My trpeBI!jaJia paHe ocTaHe usa !hera? 3ap He 611 ,1\aHac 6HJIO H lKao 11 CTIII\HO CIIHY HJIII MYJKY ,1\a nolje Ha rJia- �Calbe a KOI\ Kyhe. OCTaBH MajKy HJIH llfeHy, a saje:n:Ho cy npenaTHJIH cse Tero6e oKyna[(uje, 3ajeJIHO KpHIIIOM, IIO L(eHy CMpTH, TpalKHJIH na pa:n:uy .seem o 6op6u nponiB OKynaTOpa, saje)\HO HCTOM MplK!bOM Mp3eJIH HeML(a H npKOCHJIH MY KaKO cy sHaJIH, saje:n:no calbaJIII o cJio6o:n:u, saje:n:no npesupaJIH 1131\a]nuKe, KPHJIH palbenor 6op[(a, saje:n:no 6HJIH y s6ery H Jioropy, H najsa:n:; saj e:n:no nsneJIH sacTasy na nposop Kal\ ce· nojaBHO IIpBH BOjHHK OCJI0601\HJiaqKe ap-~ .. Muje? ETo 3aTO quTaB uapo:n:, ceM MaJior . 6poja najsaocTaJiujux 11, pasyMe ce, peaKL(Hje, IlpHMIIO je H OpHMa paBHOIIpaBHOCT JKeHa Kao npupoi\HY CT.Ba]). To, :n:a cy JKene 6uJJe sa] e:n:Ho ca quTaBHM Hapo:n:oM y HajTelKHM lberosHM :n:aliuMa, sas:n:a xpa6pe 11 01\JJY.qHe, sas:n:a y 6pH3H H nocJJy sa :n:pyre, IIOKasaJJO je H OHl!Ma KOjll npe paTa HHCY MOfJIH saMHCJIHTH JKeHe Ha 6upaJJHIIITHMa - csy JJalK H Henpas:n:y Kojy cy npeMa JKeHaMa quHHJIH CBH pelKIIMH CTape JyrOCJiaBHje, IIa H lbHXOBe TaK03BaHe )\eMOKpaTCKe CTpaHKe. '3aje,T(HO y HeBOJbaMa - saje)\HO H y cJJaBJbY no6e:n:e! Os.a IIOJI!iTHqKa pasHonpasHOCT )]{eHa ,ll;Oll1JI3 _je K~O, JIOrHqaH, C3~TaBHH ,II,eO lie H ,ii,6cJiei(ne Ae!lloKpaTuje, Ko]a ce He 1\3 3aMHCJIHTH 6es paBHOnpaBHOCTH JKeHa. Osa p~snonpasnocT )]{eHa jecTe ·H sacJJy)]{eHo H' H3BOJesano npaso )]{eHa Koje cy llOKa3a~e T3KO BHCOKY H3U.I10H3JIHY CBeCT, TaKBa jyHaiiiTBa, TaKBY Jby6as sa )\OMOBHHy, TaKBY OTnOpHOCT H y OKynupaHHM rpa)\OBHMa H CeJIHM3, H y BOjCL(H, H y paTy H y nocJiepaTnoj o6nosu seMJbe. Ta pasnonp~BHOCT ymtcana j e ca,T\a H y saKoHe KOJe je )\OHeJJa na CBO'(l sace)\alby Op!!speMeHa napo,T\Ha CKYIIIIITHHa. Ta pasnonpasnocT sarapanTosana je 11 nporpaMoM Hapo:n:Hor <jlponTa. 0Ha JJe)]{H Ha cp[(y ·csaKOM pO,T\OJb y6y II HCTHHCKOM )\eMOK'paTH, a JKeHe Jyr<?CJiaBHje :n:aHac ne Mory saMH- ' CJIHTH CBOJ )]{HBOT H pal\ 6e3 npasa Ha yqeIIIfie Y 1\PYIIITBeHOM· H IIOJIHTHqKQM )]{HBOTY CB<?J~ 1\0MOBHHe. J],eMOKpaTCKa 1\p)]{aBa, y KOJOJ Cy OHe paBHOIIpaBHH qJiaHOBH, je)\11HO :n:aHac o:n:rosapa HHTepecuMa H TeJKibaMa MHJJIIOHCKHX )]{eHCKHX MaCa J],eMOKpaT. eKe <l>e:n:epaTHBHe: JyrocJiasuje .. Ka,T\ je peq o npasHMa )]{eHa H MajKH H lbHXOBOj Ha[(HOHaJIHOj .CBeCTH HeMHHOBHO HaM ce HaMehe nopel)elbe H3Mel)y" ciape H nose JyrocJiasHje. Panuje, Kal\ ro:n: je ur npa7 6 �' . . 3eMJba 6HJia y TeiiJKOj CJITyaQMjM MJIH paT· rroj onacrroCTM yBeK cy ce neBaJie JIMQeMeprre cJI<iBonojKe M o6eta!ha JKeHaMa rr MajKaMa ,Koje Tpe6a )(a llOKaJKy BMCOKY Hau;HoHaJIHy cBecT", - ,I<;oje cy AY2KHe ... ", ,Koje Mopajy .n;a lKpTsyjy M ce6e M CBoje CMHOBe y MHTepecy .n;pJKaBe". OoJiaraJie cy Ce rra.n;e y lbMXOBY CBeCT 1i Ta.n;a Ce CMa· TpaJio .n;a cy one apeJie M .n;opacJie aa Te Be•. JIMKe lKPTBe. 'A Kal!. ce paT 3aBprrmo - yaMMMO aa npHMep DpBH cBeTCKH paT - ca JiaJKM Ce CKMHYJIO CBeTJIO pyxo MajKe JyroBHta; a MajKe cy ocTaJie y aanetKy, rrpeBaperre 11 yrrecpeterre. OoqactH M ITJIO.l\OBM 6op6e ii11cy np11rra.n;aJI11 lbl!Ma HM lKPTBaMa Koje cy one rro.n;rreJie. Y OBOM Bei!IIKOM OCJI060,l\l!JiaqKOM paT)'. HIIKOMe HMIIITa Hllje o6etaBarro. HHKO y 6op6y HHje noa11BaH rrpeKo o6etalha~ Bet Ce CBI!Ma yKa3HBaJIO Ha cypOBII lKMBOT 6op6e M paTa. >Kerre 11 MajKe rroaMBarre cy y 6op6y Kao KtepH rrapo.n;a KOjll cTpa.n;a, rro3HBarre cy 6ea JIIIQeMepja M o6etmna. AJIH cy rrocJie paTa aa.n;plKaJie cBa cBoja ripaBa H3BojeBarra y cypoBoj 6op6H c <j:laliiii3MOM H CBaKOf ,l\aHa CTHqy CBe Beta. l1 y TOMe je .n;y60KII jaa· KOjll .n;eJI!I OBy, HOBY Ha· 8 po.n;rry BJiaCT o.n; one y CTapoj JyrocJiaBHjH. Y HOBOj JyrOCJiaBIIjll JKeHe MOry CIIOKOjHO rJie,l(aTH y 6y.n;ytHOCT, jep je OHa CBaKOr .n;arra cBe CBeTJmja, a paBrronpaBHOCT JKerra 611te c13e nyaHja H IIIHpa yrrope.n;o ca THM H3KO C:e Halla 3eMJba TIO)l.H)f{e H 06HaBJba. OBHM H360pHMa 6wte . nOTBpljeHe CBe TeKOB!!He HapO,l\HO · OCJI060,l\HJiaqKe 6op6e. )].a HX He rra6paja)I10 cBe. 3a lbMX cy JKerre Bet TOJIIIKO rry'Ta r JiacaJie 11 y 113· 6op11Ma 3a rrapo.n;rry BJiacT, 11 rryliiKOM, 11 CBaKOM CBOjOM MaHM<j:leCTaQ!IjOM II 3KL\II· j OM. AJIII Mil Ha OBIIM 11360p11Ma rJiaCaMO li 3a rrpaBO KOje CMO Mil IIOCe6HQe )(06HJie .. Ha OBIIM H36opHMa MH rJiacaMo 11 3a npaBo rJiaca, aa rralll npenopoljeHH JKHBOT y .n;pyIIITBy, 3a pa,l\OCT 'lOBeKa KOjH je npBII nyT y oBoj aeMJhll np11arraT aa paBrronpallrror rpaljaHHHa, ·aa CBOje MeCTO y .l\PYIIITBy, 3a peq11 .n;pyra Tina Koje rraM HHKa.n; HHje.n;arr Ha >li .. ,ll,plK3BHHK HHje peKaO, aKaMOJUi ocTBapHO, fJiaCaMO Sa TO IIITO cy HaC paayMeJIH, IIITO Cy • llpOCTy CeJhaHKY IIO)\HfJIM Ha CTeiT~H 1\plKaBHHKa, IIITO yqe KyBapHL\Y )(a BJia)\a )(pJKaBoM. Opaso r:naca JKerra jecTe KPY· rrarr .n;oKa:a rrpaBe H .n;ocJie.n;rre .n;eMOKpaTMje~. �3a Kojy CMO ce OOpHJie, Mpselm H OopeiJ.H Ce rrpOTHB cpaiiiH3Ma. CaMO 0.11 cJio6o..11e H pasHorrpasHOCTH Ce He lKHBH, - IIOKyiiiafie peaKL\HOHepH .11a pasoqapajy JKeHe, Ka.ll set He Mory .11a O· IIOBprHy .1\a Cy JKeHe .l\06HJie HCTHHCKy pasHorrpasHOCT. A IIITa cy saM· .11pyro .llaJIH? .~ pehH he OHH. MH sHaMO, rrpe csera, .11a 6es CJI060.11e HeMa JKHBOTa. 11 MHJIHOHCKe Mace )l{eH.a,- 6oJbe Hero yqeHH ,,,neI¥10KpaTH" 3Hajy BHCOKO )1,3 U.eHe H KaO semuw 'oKa qysajy H Hal\HOHaJmy H csojy cJio6o.11y, H p.asHorrpasHOCT H rrpaso qoseKa KOfe HM HHKa.l\a· HHCy .1\aJIH, HHTH 611 HM HK3)J,3 )I.3JIM CBH TM yqeHH ,)l.eMOKp3TII". 11 HeyKe JKeHe IIOKaSahe H Ha OSHM HS60pHMa, K30 IllTO Cy- IIOK338Jie y TOKy pa_Ta, .llaJieKO BHIIIY Hal\HOHaJIHY H IIOJIHTH'IKY CBeCT Hero aHal\HO.HaJIHH TeOpeTH'!apH .1\eMOKpaTHje, KOjH SHIIJe H He MOry /la OCeTe pa.l\OCT 'Hal\HOHaJIHe CJI060.11e HH BeJIH'IHHe JKpnsa Koje cy rraJie sa TY cJI660.liY· 0HH He MOry, 36or CSOjHX Mpa'!HHX HOJIHTH'I- KHX ITJI3HOBa, )l;a OCeTe HM ,[1;3H3C IIITa· 33 TpcT sHa'!H cJio6o.11a. 0HH He· MOry .11a oceTe IIITa SHa'!H npsH rryT' CJio6o.liHO rosopHTH CSOj!IM MaTeplhHM jeSHKOM. 0HH fo 6p6Jbajy o npasHMa r_paljaHa, aJIH He MOry .11a OCeTe pa.l\OCT o6ecrrpasJbeHHX KOJH CTHqy csoje seKOSHMa O.l\ySeTo rrpaso. 0HH He SH.l\e HOSe MHJIHOHe fJiaCa'!a Ha H360pHM8 seh HaC OKpHBJbyjy IIJTO He rryCTHMO H~­ Ma'!Ke IIIIIHjyHe H rroMaraqe .11a rJiaCaJy CJI060.l\HO npO"r.!IB HaC. !-tmMa HHJe .1\0 Hallie cJio6o.11e, seh caMO .110 Tora .11a ce !1._0qerrajy BJiaCT!I H spaTe CTapy JyrocJiaBHJY· OHo IIITO KapaKTepHIIIe .1\aHaiiiihY orroSHL\Hjy, peaKL\Hjy, jecTe yrrpaBO TO Il!TO OHa BH!lle He yqeCTByje HH y rro6e.llaMa HH y HeBOJbaMa HapO.l\a, sen JKeJIH caMO .11a ra .1\eMopaJIH!lle, .11a MY sa rro6e.11e KalKe .11a TO H!ICY HHKaKSe rro6e.11e, .11a MY Sa HeSOJbe .1\0ll!aiTHe - .1\3 he 6HTH j Oil! BehHX. OHa JIHKyje ·Il!TO lKeHe caTHMa CTOJe Ha rru-. jaiJ,H y THM rrpOKJieTHM pei\OSHMa - 3Ha'IH pa11yje ce inTo jolll HMa Il!ITeKyJiaHaTa. 0Ha JIHKyje Il!TO HapOI\ Hl\e _IIOL\eiiaH H 6oc·3Ha'IH pal\yje ce Ill'r<i Je HHI\YCTpHJa pasopeHa " cToKa yHHIIIteHa. 0Ha JIH'KyJe WTO jOill HMa HeS6pHHyTe 1\el\e yMeCTO .11a ce pa.11yje Il!TO CMO seh XRJba.lle H XHJba.lle s6pRHYJIH. 0Ha ce He pa.llyJe Il!TO he rJiak HH .1106HTH lKHTa, seh Xyll!Ka ~CeJbaKe KOJH ra uMajy Aa ca60THpajy OTKYII BHil!KOBa. 11 �Oaa npmKeJbKyje HHTepsemurjy H3 HHO· CTpaHCTBa H pa)J,yje ce Ka)J, '!eTHH'IKH 6aH· )J,HTH y6Hjy CeOCKOf O)J,OOpHHKa caMO. )!,a 6a AOKasaJia )!,a ce y aawoj seMJbH BO)J,H rpai)aHCKH paT H BJia)J,a )J,HKTaTypa, jep Ha· po)J,ae sJiaCTH H sojcKa Mopajy )!,a roae pas6ojHHKe H SJIO'IHHUe. Oaa cse TernKohe XOfie )!,a npHilHIIIe HapO)J,HOj BJiaCTH. 0Ha je MpaqHa H SJIOCJIYTHa, 'IHp Ha S)J,paBOM TeJiy aapo)l,a. Ha HS6opaMa Tpe6a je )J,OTY· hH )1,0 Kpaja, je)J,aHnyT sa csar)J,a, ;ia ce Hapo.l( ocJio6o,ri;H H nocJie)J,I-ber ocTa:rKa Mpa'IHe npOIIIJIOCTH H HaCTaBH CBOjHM ny-' TeM asrpa)J,I-be Hose APiKaae H cseTJie 6yAyhaocTH, lilT a j e AYlKHOCT iKeHa a a OBHM HS· 6opHMa? IlpBH Haill Sa)J,aTaK jeCTe )!,a CBe HSH· ljeMo Ha 6upaJIHrnTa. He 6u ce CMeJio AO· ro)J,HTH· )!,a a a OBHM H36opuMa 6y)J,e iKeHa Koje HHCY HSHIIIJie )!,a rJiacajy. Oaa Jl,Ba Meceua Tpe6a ce ynopao 6opHTH npoTHB H HajMal-her aepasyMeaalba H saocTaJIHX cxaaTalha, Koja jow TY ·H TaMo nocToje, a KOja fie peaKUHja ilOKyrnaTH )!,a HCKOpHCTH y caoje cspxe. ,UewaaaJio ce y as6opHMa ·sa Jl,eJieraTe sa Koarpec JHO<I>·a, )!,a je 12 MYiK HJIH Jl,OMahHH saApyre cMaTpao )!,a oa MOiKe H sa .i!{eHy H OCTaJiy MJiai)y '!elba)!, )!,a rJiaca. PeaKul!ja he noKymaaaTH ,Aa yTH· qe aa iKeae )!,a ocTaay KOA Kyha, Ka)J, seh He MOJKe )I, a AD6Hj e I-bHXose r Jiacose, yToJIHI<o npe ai<o 6y)J,e ancTHHHpaJia·o)J, Hs6opa, KaKo 6H Jl,OKasaJia )\a cy' TO cse I-beHH rJiaCOBH. Y HS60pHMa. sa )J,eJieraTe JHO<!>-a peaKuaja je 6auaJia H i:rapp.Jiy 11a MajKaMa y UPHHHH, y iKaJIOCTH sa norHHYJIHM ellHOM, He 1\0JIHKyje 1\a HI\Y Ha HS6ope. AKTH· BHCTH'HapOI\HOr <jlpOHTa II A¢>}!{:a Tpe6a II y Hajsa6a'leHIIjeM ceJiy 11a o6jacHe noTpe6y 11a iKeHe Tpe6a 1\a KOPIICTe csoje· npaao rJiaca. HeKa HHjei\Ha He 1\0SBOJIH 11a ·. peaKUIIja I-beH r.imc y6pojH y caoje! A MajKe cy H i\OCal\ 1\0KasaJie 11a oHe Helie 1\a. H3HeBepe 1\eJIO CBOjHX HajMHJ!HjHX, Kal\. sefi MOry 1\a ilOM()fHY OHO sa IIITa cy OHH H3ry6HJIH MJial\e lKHBOTe. IlpBH' Haill BeJIH·' KH ycnex 6Hfie IllTO fie ikeHe y MHJIHOH· CKHM MacaMa H3HfiH Ha OBy BeJIH'IaHCTBeHy Hal\HOHaJIHY MaHH<jlecTauajy. Ha OBHM H3· 6opaMa rpe6a y noJiHTH'IKH iKHBOT yseCTII H cse' K~je· jow HIIcy. saiiHTepecosaae II KOjiiMa HHje jaCHO )!,a ce pa)J,H 0 I-biiXOBOM iKIIBOTY y 6y)J,yfiHOCTH. 13 �,ll.pym Ham sa,llaT·aK j ecTe ,lla nracaMo sa JriiCTY Hapo,l\Hor cjJpoHTa. fJiacajylm sa JIIICTY Hapo,liHOr cjJpoHTa rJiacaMO sa TeKoBIIHe HapO,l\HO-OCJI060,l\IIJia'!Ke 6op6e, Sa Jl.eJV\OKpaTCKY <l>e,llepanmHy JyrocJiaBIIjy 11 OHO mTO CMO 11. Mil y lbOj CTeKJie. MoJKe Jill ce II SaMIICJIIITH JKeHa KOja Ha CBOjiiM ilj}BIIM !!360p!!Ma rJiaca II ilj}OTIIB CBOjiiX BJiaCTHTHX rrpasa, rJiaca npoTHB- csora npasa rJiaca! Jep Of-Ill KOjll 6n IICTaKJIII JIIICTY npoTIIB Hapo,l\Hor cjJpoHTa TO cy OHII IrCTII ITO,l\ 'llljiiM CMO pelKIIMI!Ma fO,l\I!HaM'a JKIIBeJie noHrtJKeHe 11 o6ecnpasJEeHe. fJiacajylm sa HapO,l\HII cPPOHT Mil. ,1\0BpiiiaBaMo ',1\eJIO Ham!IX na.ri!IX ,llpyrap1111a, OHIIX HajCMeJI!IjliX KOje cy IIIIIJie Ha ry6HJI!ImTa sa cJio6o,lly csor Hapo,lla, Koje cy ce nO,l\llrJie y 6op6y 11 y lhoj ,1\aJie csoje )K!IBOTe, npoHocelm cJiasy JKeHa JyrocJiaB!Ije irmpoM CBeTa. · ITporpaM Hapo,l\Hor cjJpoHTa o6yxsaTa CBe CTe'!eHO mTO Tpe6a iJyBaT!I ,lla 6H HaM JKHBOT. 6110 cse· 6oJbll, o6yxsaTa cse III.TO Tpe6a IJOCTIIIHI ,l\3 611 6yllyfiHOCT Hamer Haj}O,lla 611Jia OCHrypaHa: II 6paTCTBO II j€,1\IIHCTBO, II paBHOIIj}3BHOCT rpal)alla II !!apo,lla, II Mllp KOjll je TOJIIIKO IIOTpe6aH !jeJIOM CBe- 14 • I Ty, 11 npaso Ha seMJbyKojy ro,lii!HaMa JKeJie CHj}OMamHII CeJbal\11, II 6oJby Ha,l\HIII1Y pa,liHII!ji!Ma, 11 CHrypHOCT seMJbe y casesy ca MOhHIIM 11 6paTcKIIM CosjeTCKIIM CasesoM, II np!!j aTeJbC'l'BO Ca CBIIM cyce,l\HIIM II ,1\eMOKpaTCKIIM seMJbaMa. ITporpaM Hapo,liHOr cjJpOHTa IISpaJKaBa TeJKlbe CBIIX IICKpeHIIX pO,l\OJby611BIIX II )\eMOK\)3TCKIIX CHara. f! JbY.l\11, 6HJIO KOjOj napT!!jll ,l\3 IIp!!IIa,llajy. )l{eHe cy 11 npe pan 611Jie spJio MaJio no,1\eJbeHe npeMa napTIICKOj II\)IIII3,l\HOCTH, j ep HIICY HM yqecTsosaJie y IIOJIIIT~'IKOM JKMBOTy. l1 6aui s6or yHyTpaiiilber Je,l\MHCTBa JKeHa y AHTMcjJam!ICTII'IKOM cjJpoHTy, xpos r<ajM ce HajsehMa oxynJbajy y Hapo.l\HOM cjJpOHTy, MH MOJKeMo orpoMHO Y'IHHIITII sa yqspmhelbe je,li!IHCTBa HapO.l\HOr cjJpOHTa II y 60\)611 IIj}OTIIB CBaKOf IIOKymaj a ,lla ce sa paLiyH JIII'IHIIX 11 rrapT!!CKHX HHTepeca ·11ena 11 pasje_liMlbyje Hapo,l\HH cjJpOHT. Kalla cy BJiaCTO,llpm!1n CTape JyrocJI~· sMje xTem-J; ,lla onpas,llajy saiiiTO He ,llaJy nj:>aBO rJiaca meHaMa, MHOrH cy tieCT_o ro· sopH.lrH ,II,a_ 1 2KeHe ,aerro3HaTa tiHlbeHH_· cy 112" y ITOJIIITIIJ111, ,lla je Bj}JIO onacHO )\3TH liM npaso rJiaca" _iep cy Heyxe y noJIIITII!111, 15 � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Knjige Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context M Knjiga Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Pravo glasa žena dokaz i oruđe demokratije Subject The topic of the resource Pravo glasa žena Creator An entity primarily responsible for making the resource Mitra Mitrović Source A related resource from which the described resource is derived Historijski muzej Bosne i Hercegovine Publisher An entity responsible for making the resource available Centralni odbor AFŽ Jugoslavije Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1945 Rights Information about rights held in and over the resource Centralni odbor AFŽ Jugoslavije Language A language of the resource SH Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 22-M Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 16 str. 1945 biračko pravo Jugoslavija pravo glasa žene http://afzarhiv.org/files/original/893d7d215be542cb233148db58e70fc9.pdf 0dde95281e0a6b24545b5b4781cfbd98 PDF Text Text ����� Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Dokumenti iz arhiva Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context A Dokument Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Antifašistički pokret žena u okviru narodno-oslobodilačke borbe Subject The topic of the resource Antifašistički pokret žena Description An account of the resource Referat drugarice Mitre Mitrović na konferenciji AFŽ, 7 decembra 1942 - prema stenografskim zabeleškama Creator An entity primarily responsible for making the resource Mitra Mitrović Source A related resource from which the described resource is derived Arhiv Bosne i Hercegovine Publisher An entity responsible for making the resource available Udruženje za kulturu i umjetnost CRVENA Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 07.12.1942. Rights Information about rights held in and over the resource Arhiv Bosne i Hercegovine; Udruženje za kulturu i umjetnost CRVENA Language A language of the resource SH, ćir. Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 06-A Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 5 str. Type The nature or genre of the resource referat 1942 AFŽ Jugoslavije fašizam Jugoslavija Konferencija AFŽ Mitra Mitrović Narodnooslobodilačka borba NOB NOP Pokret za narodno oslobođenje http://afzarhiv.org/files/original/c750a463643ad3d558386664397d7545.pdf d5885eeda8709b94f538a63a26b54db8 PDF Text Text MOMCILO STEFANOVIC Recenzija Mr. BORDE PIUEVIC Odgovorni urednik RADMILO LALE MANDIC UrellivaCki odbor MIRKO VUJACIC RADMILO LALE MANDIC IVO MATOVIC (urednik) i DRAGAN MARJANOVIC Korektura MIRJANA BELIC-KOROCKIN IzdavaCi SAVET ZA VASPITANJE I BRIGU 0 DECI SR SRBIJE, BEOGRAD i NIP »DECJE NOVINE« GORNJI MILANOVAC TiraZ 3.000 primeraka Stampa GP »NIKOLA NIKOLIC« Kragujevac stampanje zavrSeno februara 1977. GrafiCki dizajn RADB RANCIC © In DECJE N9VINE Wrabro srce tihe Sunje ZIVOTNI PUT NARODNOG HEROJA VUKICE MITROVIC �VELIKO, HRABRO SRCE BIBLIOTEKA LEGENDE V KOLO Vukosava, Vukica, Vera, Sunja. Mitrovic. Cetiri imena i prezime. A jedan lik ... Dva krupna, sjajna crna oka. Iznad njlih visoko, umno celo. Skladno, duguljasto lice i mali, jedva primetan osmeh na lepim usnama . .. Gleda sa stare, veC poZutele fotografije - portreta. Ali taj njen lik i sada zraci dobrotom, skromnoscu, jednostavnoSCu. I pnivlaCi, nenametljivo, tiho - da mu se veruje . . . . Kao da joj je dovoljna samo jedna, jedina, rec da sve kaZe: u mojoj ruci tvoja je uvek sigurna, u rname srcu je Iuka za sve tvoje male i velike tajne, za sve ljudske radosti i tuge, u mojim tamnim, katkada tuZnim oCima, zoraje svetlog, sunCanog dana tvoga Zivota._ .. Radost mnome struji kao Siroka reka iako sam taj dan videla Cesto u tmini samice li jednom crvenom snu. Nje1nu sam dala sve. Dane ,; noci mladosti. Najlepse godine. Najvecu ljubav. Zivot. Vukosava, Vukica, Vera, Sunja. Na drugoj fotografiji - koraca. Meko, necujno. Evo kako tiho, neprimetno izbija iza nekog ugla ... Lepo gradena ienska figura. Ruke u diepovima kaputa. Omalena, nesto povijenJih ramena .. , Stas- kao njen lik. I ko bi, zaista, ko bi verovao da se u tom blagorn liku i rnalenom, na :jzgled krhkom telu, krila takva hra- 5 �6 brost, snaga volje i prkos pred kojim su osta1i nemoCni najstraSnij.i silnici - d.Zelati. Jer, ta devojl<a, u svojoj dvadesettrecoj godini, mucena do besvesti u policiji predratne Jugoslavije, posle duge cutnje, srucila je u lice policijskom zlikovcu VujkoviCu ave reCi: »NiSta vam neCu re6i!« I kad su je, potom, opet tukli, cupali kose u besu zbog njenog prkosa i dalje je cutala. Do kraja. Njen dzelat morao je da prizna: »Da je ad kamena, dosad bi progovorila.« U svojoj dvadeset devetoj godini, hiljadu devet stotina cetrdeset prve, ponovo je gledala smrti u oci. Ali je cutala. Zapisnik sa njenog saslusanja u specijalnoj policiji- prazan je list hartije. Nije ga llli potpisala iako su je mucili strasntije nego ikad. I u Gestapou. Nikoga nije odala. Nijedno ime nije pomenula. Nikoga nije >>prepoznala« iako je sve poznavala. Svom ubi. di, BeCareviCu, za Zivota, prkosno je odgovorila: »Komunista sam, i to je sve Sto Cu reCi.« To su poslednje reOi te ma1e, krhke, skromne i tihe, necujne Vukosave, Vukice, Vere, Sunje. Devojke i zene sa Cetiri imena. I jednim, velikim, srcem revolucionar· ke koje je kucalo u krilu Partije samo osam godina. Ali, srce koje je taka mnogo stvoviio u radniCkom pokretu, u komunistickom i slobodarskom Beogradu, koje je toliklim ljudima pomoglo da se izgrade u borc.e i revolucionare, koje je toliko postojanosti unelo u partijske redove, u toliko akcija ucestvovalo, toliko ljubavi i postovanja steklo. Srce koje je tiho, alii toplo kucalo za ljudsku srecu, ljudsku nadu i veru u lepse sutra. Srce koje je umelo tako ne:Zno da kuca za svoje najbliZe, oca, majku, braCu, sestre, svoju veliku porodicu, ali i za sve svoje poznand.ke, prijatelje, drugarice i drugove, koje je umela tako !epa da voli. da i danas, kad je se secaju, najpre istiCu: tako ustreptalog, vernog, postojanog, predanog, pazljivog, iskrenog druga i prijatelj a, kome se sve bez ostatka, maZe reCi~ kao Sto je bila Vukica - Covek sreCe i ima, moZda, samo jednom u 2-ivotu. Srce koje je u svim trenucima, Casovima, danima i noCima, mesecima u tih osam godina kucalo za ·Partiju, za revoludju, umelo je da kuca beskrajnom ljubavlju i za prvu i jedinu ljubav svoje mladosti, za jednog stasitog, plavokosog, skromnog i tihog, vatrenog revol~tcio- nara. Srce devojke sa juga Jadrana - srcu mladicu sa severa, iz Medumurja. Srce koje pamte sada odrasli !judi, a nekada decaumela je Vukica da ih, u vreme najdublje ilegalnosti, drZi na krilu, da drn pevuSi pesmice i daruje igraCkama koje je svojom rukom nacinila. Srce koje pamte i stariji !judi iz tih teskih dana umela je Vukica da ih sluSa, da razgovara i sa njima, da cuje .njihov mudar save!, plod 7livotnog iskustva. Vukosava, Vukica, Vera, Sunja. Prvo ime - data prvog dana Zlivota, kad se rodila. · Drugo ime - dato iz miloSte. Trece ime- data kad je stupila u Partiju, u ilegalu. Cetvrto [me - dato sto je takva, tiha i skromna, hila. Cetiri imena, ali jedno srce. Velika i hrabro. Redovi koj'i slede bice, zato, tek pokusaj da se mla. dima kaze gde je zanjihano, gde se sve culo, zasto je i kome dato - do poslednjeg damara. KUTAK NA JUGU JADRANA Prien o sebi pocela je da piSe sama. Pre cetrdeset godina - 1935; skrtd, sa malo reci - sigurno po zadatku. Ali, nije zavrsila. Nije to bilo vreme kada se mnogo pisalo, kada su se nizale red. Bila su potrebna deJa, akdije. Pocetak je obiCan, kao mnogi slicni poceci: »Rodena sam u selu Svetom Stefanu u Boki Kotorskoj 28. XII 1912. godine .. .« Niko viSe ne pamti kakvo je bilo nebo tog decembarskog dana nad ostrvcetom u modrom plavetnilu juga Jadrana koje je za kOpno vezala tanuSna ptevlaka crvenkastog peska. Da li su zimske oluje podizale talase va. ljajuai ih ka obalama i kamenim rtovima, iii je, kao neoCekivani, najdra.Zi goSt, probivSi se izmedu oblaka, sunce, i zimi ovde Stedro blagom toplinom, raskravljivalo zaledene masline nagoveStavajuCi da Ce ponovo lJ:iti vesnik proleca u kame ovaj kraj postaje jedan od naj!epsih kutaka na svetu. Kutak Pastrovica d Crne Gore. Kutak u kame dugo traju rumene zore nad planinama i morskom puCinom, nad peSCanim obalama i selirria Sto su se uz njih SCuCurila, iii kao beli cvetov'i pripila na tamne litice kamenitih brda. 7 �Kutak u kojem su dani proleca i leta tako bistri da jasno osvetljavaju sve oblike zemljinog prostora, u kojem su veCeri tihe, sasvim tihe, da je neCujno i neupad~ ljivo radanje zvezda u Sirinama svemira toLiko stvarno da se Coveku Cini da se sve to dogada tu, na njegovom dlanu. Kutak kraj koga je rnore plavo, plavo, i samo ponekad zeleno, koje ama duboke tisine, bez dna, bez kraja, pa ljudska reC biva retko izgovorena i zato odmerena, mudra. Sva ta cudesno !epa priroda s:igurno je susrela Vukicu kada se rodila IT kada je oCi otvorila. Svaki Covek ptirodi otvara svoja Cula, svoju duSu, a ona mu sebe daje, da sa njom Zivi bez prestanka. Ona utiskuje svoj nevidljivi pecat, kao sto d covek prirodi daje svoj obol, menjajuCi je prema svoj1im snovima i Zeljama Trenutak zagledanja u staru, vee pozutelu fotografiju- portret Vukice Mitrovic, neoceklivano otkrije kako je priroda njenoga rodnog kraja - taj carobni kulak na jugu J adrana, to ostrvce u plavetnilu mora, te crvene 8 pescane obale i gorde planine nad njima, taj mir i te tiSine - ostav.ila trag u njenom liku, u njenom biCu. I sigurno je da je u tom tragu najdragocenija ruit san o lepoti Zivljenja, o stalnim menama u kojima se rada novo, jos lepse. A zar slobodni let galebova nad morskom puCinom, iii orlova nad liticama, nije zanjihao prvi Vuki~ Cin san: da Covek bez slobode ne maZe da raSirJ svoja krila teZeCi joS nedosegnutim visinama? - Zaista, zar i u tom krajoliku ne treba tra.Ziti prvi iz. vor na kojem se napajala Vukica onim osobinama koje ce je krasiti do poslednjeg casa zivota? KCI IVA I IVANICE ... Ne, o to111e Vukica nije stigla da piSe. I druga recenica u njenoj biografiji je opet obicna: »Rodena sam ... od roditelja takode rodenih u istom selu: Iva MitroviCa, uCite!ja, i Ivanice Dabkovic, seljanke. InaCe, otac mi je nacionalista i kao takav ista~ kao se za vrijeme austrougarske monarhije, bio od iste osuden na smrt, pa kasnije pomilovan na dvanaest godina robije, od kojih je izdr.Zao 3 god. do >}oslobodenjac< ... Majka mi je nepismena .. -.« Opet, o ocu i majci - malo reCL Ali reCima se ne moze da meri ljubav i postovanje. Da nije zurila, da nije pisala svoju biografiju izrnedu dva sastanka, moZda, na kolenlrna u nekorn .ilegalnom stanu, u dubokoj noCi, dok se skrivala od policije, Vukica bi, sigurno, mogla da is~ priCa dugu priCu o svojiln roditeljima, o njihovim rodite;. ljima, duboko u proslost. Odmenimo je, koliko mozemo, u tom, nezavrSenom poslu. Porodica VukiCinog oca bila je poljoprivredna, stoCarska, ribarska i peCalbarska. J edna od mnogih u Pa~ StroviCima. Njena »glava(< bio je VukiCin deda Niko Mitrovic ... Zeleo je, izgleda, da bar jedan njegov sin bude Skolovan. Sin Ivo, VukiCin otac. A maZda je na Skolovanje poSao i zate Sto hrom u jednu nogu nije mogae da radi teSke posleve. Ali i Skolevanje lvevo nije bile lake i jednostavno. Njegov otac i dedovi bili su seljaci, peCal~ bari, keji su odlazili u »Svijet« da zarade keru hleba, jer se nisu mogli odrZati radom na svem malenom imanju i ad ribarenja jednom }>ladom« na Cetiri vesla. Iva nije mogla sama kuCa da Skoluje. Zato ga je pemogao njeJ edna od prvih V ukiCinih fotografija 9 �.. .I KCER SVOG PLEMENA 12 Vukica je bila kcer svojih roditelja. AJi, dstovremeno, ona je, u to vreme, pripadala, bila kcer i svojih Pastrovica. Njihova osnovna osobina bila je borba za slobodu, nastojanje da se ona, i. puSkom i mudro.SCu, Cuva pred najezdom osvajaca. PastroviCi nikada nisu pali u ropstvo Turaka. MaZda su u tome najviSe uspeli Sto su nastojali da svoj opstanak odrze zajednickim, kolektivnim naporom. Sredina uvek umnogome odreduje i pojedinca, svakog coveka. Zbog toga, moze se reCi da su neke osobi· ne i principi PaStroviCa, odnosi koji su u njima vladali, jos odmalena uticali i na Vukicu. Poznato, je, na primer, da su Pastrovici visoko cenili i negovali ljudsko dostojan· stvo. Pa.Strovske Zene, zna se, bile su dostojanstvene, i u radu, i u svojoj kuCi, i na polju, i pri ognjiStu, i za stolom. U radnom danu i o prazniku. I kada se novo dete u kuCi rodi i kada se mrtvac oplakuje. One su bile dostojanstvene i kad muza m sina prate u boj i kad ga iz boja docekuju ... ...PastroviCi su uvek driali do casnih odnosa medu ljudima. cast, postovanje coveka, bila je odlika bez koje se nije moglo opstati, bez koje se, jednostavno, nije moglo ziveti. Otuda i gordost, negovanje ponosa. Ali, ni· kada sve te osobirie, paZljivo i postojano negovane u PaStroviCima, nisu mogle da se zamisle bez joS jedne skromnosti. Razume se, avo su bile osnovne, preovladujuCe vrline, principi po kojima se Zivelo u plemenu PaStroviCa, sto ne iskljucuje mogucnost postojanja izuzetka, druk· ciJih ponasanja. Ali bas zato sto su pozitivne strane plemena PaStroviCa Cinile osnovu, sigurno je da su uticale na svakog ko je tu Ziveo, pa i na Vukicu. Ona je bila i kcer, jedan od najlepsih izdanaka, najlepsi izraz najboljeg sto je krasilo njeno pleme. PREKINUTO DETINJSTVO Kakvi su bili dani detinjstva male Vukice, najstarije kcerke Iva i Ivanice, c!ana velikog plemena PastroviCa? U biografiji, koju je pisala svojom rukom, Vukica o tome nije napisala ni jednu jedinu reC. Ostala su sa. mo bleda secanja njenili najblizih ... ... Rano detinjstvo prov7Ia je na Svetom St~fanu, ? onom carobnom kutku na Jngu Jadrana, u pnrodt b1· strih suncanih zora, tihog i olujnog mora, divnih, pescanih obala i maslinjaka uz njih, koji ostaju jedri i kad stigne ledena zima ... Kao dete, igrala se cesto na obali. Umela je da sedi duge sate na crvenkastom pesku, da gleda u nedoglednu pu~inu m~ra -i d_a b~dna,. ~oz.. . da, sanja bajke koje negde lllJe proc1tala 1 koJ.e J~J mk? nije pricao. Dozivljavala je prve tr.en':'tke ':aJiepse baJ· ke svakog deteta - kada se saznaJe 1 otk!"1va svet, _kada je i malena, zlatnozelena bub1ca 11:a hs~u mash~e~ zagonetka ili otkrice. Kao sto S? otknce, ~!gu'?'?• b~II i ga!ebovi u letu, lade koje su stizale sa pucme i.h se 1z budvanske luke otiskivale na daleke pute. I nju su tada susretali i milo~~li rfbari, kada s;t s!" vraCali sa ribarenja na obalu; orac1 kOJI su se, s vecen, vraCali sa njivica, maslinari i vrtlari, koji su radili u masliinjaku i na malom polju rodnog otoka Sv7t'?!l. Stefan'7. Sretali su i milovali jednu od rastom naJmziii deVOJ· cica sa tihog crvenkastog zala. Ali su je, sigu~no, p~m.tili po krupnim, sjajnim ocima, po _pogled~ miio.m, Isti_n~ cesto samo kratkotrajnom, detmJe st1dlJ1vom 1 zato JOS dra:Zem. Radovala se i bila srecna zbog te ljubavi kojom je bila vazda okruiena. Ljubavi roditelja, ljubavi starije brace i svih koji su je·poznavali.. . . . Ali, radost prvog, ranog detm]stva Vukicmog, malo je trajala. Rat, prvi svetski rat, njegov strasi1i vihor ~ti!lao je i u ovaj tihi kulak na jugu Jadrana. Zahvat!O Je 1 poro· dicu male Vukice. Sve se odigravalo brzo. U pocetk~ tog':' rata,. Cma Gora je oslobodila veliki deo syogap~1ID?rJ!'• J'::t 1 Pas; trovice u njemu. Talco su se Pastrov1<o1 pn~lJuc1lti svOJ'?J naciji. Uzeli su i puSke i p~Sli t;a cm?go~~kr front prot1v austrougarske vojske. To Je bw obhk UJ1hovog ustanka protiv okupacije Austrije. U _t<=!m svojevrsnom ~stanku ucestvovao je i Ivo, otac Vuk1cm. Kao covek kOJ1 se Op· redelio joS ranije, za socijalnu i nacionalnu slobodu, Iva se, 'u kratkom vremenu crnogorske vlasti na paStrovskom podrucju, sukobljavao i sa crnogorskom monar· hijom. Ali, doslo je do kapitulacije Crne Gore. Austrija je zavela teroristiCku vlast. Hapsila je, zatvarala u tamnice i strejala slobodarske !jude Cmogorskog primorja. Menu tim ljuilima bio je i Vukicin ota'?, Ivo. J?io je za. tvoren u Kotoru i Herceg-Novom. Sud10 mu Je okupacioni sud. Na sudu, Ivo se drl:ao gordo i prkosno. Kad je 13 �14 iSap na sudenje, namerno je na sebi no~io majicu sa crvenim Straftama. Bio je osuden na snut . .. Ali, nije streljan. Bio je pomilovan i osuC!en na dugogodiSnju robiju, koju je izdrZavao u mariborskom kazamatu. 0 stradanju d drZanju svoga oca Vul5:ica je, sigurno, slusala, saznavala kasnije ito - dobro pamtila. U Ivovoj kuCi nastali su tada teski dani. Otac na robiji. U kuCi, majka Ivanica sa decom. Nije bilo radne ruke da obraduje maleno porodicno ;manje. Zato je na njena vrata zakucala -glad. Cesto nije bilo ni kore hleba. Sve je to osetila [ mala Vukica. Ali tu su, pored njene majke Ivanice, bile i njene bake, po ocu i po majci. Baba Marija i baba Vidosava. One su je driale na krilu i, kriju6i suze u oCima, priCale bajke, kazivale i pevuSile pesmke - da bar time nadoknade nedostatak oca i otklone strepnju za njim. One su je naucile da trpi i kad je tesko i pretesko, da tiho prica o tegobama i patnjama iivota. Majka i bake bile su ona topla uteha i krilo, nadoknada za sve sto je izgubila u tek zapocetom, ali prekinutom detinjstvu; Tu je bila i njena tetka Marija Dabkovic, koja je Vukicu volela kao svoje roa:eno dite, uzevSi je izvesno vreme pod svoj krov, na svoje ognjiSte i trpezu. PREKINUTO I SKOLOVANJE PiSuCi, svojom. rukOin, s:voj Zivotopis, Vukica je o Skolovanju napisala samo tri reCenice: »Ja sam u Sv. Stefanu uCila osnovnu Skolu, zatim llastavila u Kotoru, gdje mi je otac bio premjeSten u sluzbu skolskog nadzorn[ka, tamo svrsila cetiri razreda gimnazije i onda presla i zavrsila 2 raz. uCiteljske skole na Cetinju. Skolovanje sam prekinula najprije zbog bolesti (imala sam operaciju na nazi), a kasnije nijesam nastavila uslijed slabog ekonomskog stanja mojih roditelja. Ostala sam i radila u kuCi. . .<c Prekinuto detinjstvo, pa prekinuto i skolovanje! Kako se to desilo, zbog cega je tako bilo? Sve je pocelo, u prvom trenutku, dobro, lepo, sa ohrabrenjem. U toku sloma Austrije, 1918. godine, VukiCin otac, Ivo, vratio se sa robije u Sveti Stefan. Bio je to veliki dogaC!aj za porodicu i njenu rodbinu... Nestalo je strepnje za z:ivot oca. Nestalo je i gladovanja i teskog mukotrpnog rada za koru hleba ... Radost se ponovo vratila u dam Ivai Ivanice MitroviC, na obali uz prevlaku kojaje �16 spaja sa ostrvcetom, Svetim Stefanom. Ta radost ogrejaIa je i Vukicu, veC stasalu za prvi razred osnovne Skole ... I ona je sela u svoju prvu skolsku klupu. A ucitelj joj je bio- otac, Ivo, kao i njenoj starijoj braci Nikoli i Stefanu. Bila je vredan, dobar dak. 0 tome govore i njena svedocanstva. MoZda bi ocene bile i bolje nego sto u tim, vee po:Zutelim, dokumentima piSe- da uCitelj nije bio otac, Iva. Iako praviCan, bio je strog i prema svojoj deci, i prema sebi -viSe nego prema drugoj deci i prerna dru@ima. Tako je bilo i u Kotoru, 1921. godine, kad se cela porodica tamo preselila. Iako skolski nadzornik, on je zahtevao da se njegova deca cene po onome Sto pokaZu u ucenju, a nikako prema njegovom polozaju ... Vukica je u Kotoru stupila u ni:Zu gimnaziju i zavrSila malu rnaturn. I o tome govore svedocanstva. Bila je vredan dak. A onda, posla je stopama velikog uzora. Putem svoga oca. Posla je u uCiteljsku skolu. Ali nje nije bilo u Kotoru, pa je mlada Vukica morala da krene na Cetinje. Iako se odvojila od rodite!ja i porodice, Vukica je b1la ispunjena radoscu. Pred njom su se otvarali novi vidici, poniranje u jedan divan svet, svet dece, njihove maste, njihovih saznanja, pitanja. Vuklca je pocela da se sprema za taj plemeniti poziv, poz:iv vaspitaCa, bespostednog davanja i predavanja... Ucila je vredno. Uvek primernog ponaSanja. Pred nama je desetak fotografija. Jedne su iz prve, a ostale iz druge godine uciteljske skole na Cetinju. Brzo i lako pronalazimo njenu figuru, njen lik. Nije se niCim isticala osim jednim- skromnoscu. Iako nizeg rasta od svojih drugarica, nikada nije u prvom redu. Nekako uvek na iskraju ili u sredini. Gleda svojim krupnim oi.\ima, lice joj je ozbiljno i uvek samo jedan mali, jedva primetan osmeh na lepim usnama. Skromno obuCena. Skromno zacesljana. Ali uredna. Kecelja ispeglana, lepo priSiven znak razreda i skole. Sa llih fotografija zraci lik pun topline i paznje. Zato ani, kbji se seCaju Vukice iz tih dana, sigurno istinu govore kada ka:lu da su je sve .drugarice mnogo volele, da su bile prema njoj otvorene, da su je uvek zvale u druStvo, u ign1, u Setnju . .. Tako je bilo i kad se, posle zavrsenog prvog razreda uciteljske skole na Cetinju, vratila u svoj rodni Sveti Stefan da provede !eto na toploj obali svoga detinjstva. SeCanja joS Zive . .. Umela je i nalazila vremena da razgovara sa svima starijima koje je znala, sa rodacima, sa bakama, tetkama, sa ribarima i maslinarima koji _su je negda !nilovali po kosi zaticuCi je na pescanom zalu male prevlake izmedu kopna i ostrvceta. A onda, kao kCerka toplog mora na jugu Jadrana, zajedno sa svojim drugama, radosno bi potrCala u njegove bistre vade i predava~ la se talasima i penama, traganjima za beliln Skoljkama i crvenim zvezdama u malim uvalama. Hila je dobra plivaCica. Ali, kao sto je zivot, njegove okolnosti, prekinuo njeno radosno detinjstvo, talco je, opet, [ skolovanje VukiCino moralo da bude prekinuto. Kad je zavrSila drugi razred uCiteljske skole na Cetinju, povredila je nogu. U pocetku, Cinilo se da nece biti teskoca, ali, doslo je i do operacije. LeCenje i oporavak zahtevali su vreme. Skolovanje je moralo da bude prekinuto. Istovremeno, pril!ike u porodici opet su postale tesske. Jedna, zarada Vukicinog oca bila je malena dapodmiri potrebe porodice koja je postala jos veca. Pored bake Marije, majke Ivanice i oca Iva, od te plate je Zivelo jos sedmoro dece: Nikola, Stefan, Vukica, Ratko, Veljko, Leposava i Miroslava. Vukica je ostala u kuCi. Vredno je pomagala majci u svim kuCnlim poslovima. Radna i Cistunica, stizala je svuda ... Pomagala je i u podizanju mlade dece. Bila je puna. brige i ljubavi prema svima, a naroCito prema mlad1m sestrama, Leposavi i Miroslavi. Umela je dugo da im priCa, da se igra sa njima . .. IZ MALOG U VELIKI GRAD A onda, 1932. godine, doslo je do jos jedne promene u Zlivotu porodice MitroviC. Velike i znaCajne. VukiCin otac, lvo, otiSao je u penziju. I doneo odluku da se cela, desetoclana, porodica preseli iz Kotora u Beograd. Bio je to narociti dogadaj i dozivljaj. Pa i za Vukicu. Iz malog grada na toplom i pitomom primorju, prelazilo se u veliki grad na severu, koji ima ledenu koSavu, zimi snegove, pa i reke zaled:ene. Promena je bila ve~ lika i sloZena. Nju je do.Zivela, sigurno, i Vukica. Navikla na maleni grad, uskih uliCica, susrela se sa velikim gradom siroklih • dugackih ulica, gradom velikih trgova, mnogoljudnim, sasvim drukC.ijim. Navikla na more, na njegove tHiine i oluje, na njegove proleCne rascvetane obale, susrela se sa rekama i bre:Zuljcima nad njima, brezuljcima na kojima je sagraden grad. Umesto nekoli2 Vukica Mitro\-'iC 17 �"-18 ko stotina stanovnika na ostrvcetu u plavetnilu juga Ja~ drana, u Beogradu je tada zivelo 240 hiljada stanovnika. Te, 1932. godine, meau njima su hili i svi clanovi PO· rodice Mitrovic. Smestili su se u Macvanskoj ulici broj 10, na Cuburi. Sva Ivova i Ivanicina deca poSla su na Skole li univerzitete, osim N1kole, koji je radio kao·Cinov~ nik u PTT. Vukica je nastavila, kako se brat seca jedno kratko vreme, uciteljsku skolu u kojoj je hila vrlo do. bar aak. Ali, prJhodi oca Iva hili su nedovoljni da podmire sve potrebe velike porodice. Zato je Vukica pocela da radi, zaposlila se kao daktilografkinja u jednom pr.ivatnom blirou. 0 tome ona i sama piSe u svojoj biogra~ fiji. Iz tih skrtib redova, pisanih o onome sto se dogadalo tada sa njena dva brata, nasluCuju se vreme i .prilike toga doba. Bilo je to vreme posle zavoaenja sestojanuarske diktature kralja Aleksandra 1929. godine. U stvari, nemajuc.\i drugih sredstava da vade borbu protiv nezadovoljnog naroda i gnidanskih opo~icionih stranaka, kralj i dvorska klika, juna 1928. god!ine. nasli su atentatora koji ce revolverskim hicima u Narodnoj skupStini pokuSati da reSi obraCun izmed:u srpske i hrvatske burioazije. Izmedu skupstinsklih klupa potekla je krv voda hrvatske burioaske opozicije. Narodni poslanik Punisa Racic, ubio je Pavia Radica i Stjepana Basariceka, a tesko ranio Stjepana Radica i Ivana Granau. Radic je ubrzo umro od posledica ranjavanja. Bilo je ocigledno, kralj Aleksandar Karadordevic, otvoreno se pripremao za uvodenje svoje diktature. Spremao se da nasiljem i krvlju ucvrsti svoj polozaj u zemlji. Formalno, to je ucinio 6. januara 1929. godine. Kralj je ukinuo ustav, rasturio Narodnu skupstinu, raspustio sve politiCke stranke d zabranio svaki njibov rad. Posebno se policijski aparat diktature bacia na ilegalnu KomunistiCku partiju. »Bio je zabranjen svaki sindikalni rad i sindikalno organizovanje radnika. U Beogradu je obrazovan specijalni Sud za zaStitu 4rZave koj.i je sudio na osndvu istoimenog zakona. U slldsku zgradu ovog suda, u ulici Kneza Mi~ losa, dovodeni su svi protivnici diktature, posebno komunisti i revolucionari iz cele iemlje, kojima se tu su~ dilo. Polioijski provokatori uvlacili su se u partijske organizacije, hapsili komuniste, sprovodili ih u »GlavnjaCu<{ gde su .ih prebijali pa Cak i ubijali.{{ Sestojanuarska diktatura naroCito se sruCila na komuniste. U beogradskim zatvorima ubijeno je tada nekoliko rukovodilaca Komunisticke partije. Kroz beograd· ske ulke, okovani u lance, _prolazili_ su komunisti optu1 Zeni pred Sudom za zaStitu dr:Zave, odlazeCi i vraCajuCi se sa sudenja. · Diktatura je zadala teSke udarce organizacijama Komunisticke partije i SKOJ-a kao i celom radnickom pokretu u Beogradu. No 1 i pored sveg nasilja, ona nije mogla da slomi slobodarski duh Beograda, naroCito me~ du radnicima i studentima. Vee 1930. i 1931. godlne rad. niai i studenti vodili su znaCajne i oStre demonstracije protiv sestojanuarske diktature, a posebno protiv vlade generala Petra ZivkoviCa. Dok su radnici vodili Strajkove, studenti su demonstrirali ulicama i oko svojih domova. U tome su im prul':ali podrsku mnogi gradan:i. Po. znate su trodnevne studentske demonstracije od 5. do 8. novembra 1931. godine, uoci izbora za Narodnu skup· Stinu. Policija je hapsila, d.ntervenisala protiv studenata ' ali talas demonstracija nije mogla da zaustavi. Uporedo sa studentskim akcijama i radnici u Beogradu, medu kojima je bilo i dosta radnika iz svib krajeva Jugoslavije, odr.Zavali su mnogobrojne antire:Zimske ko~ferencije i zborove 1 traZe6i poboljSanje poloZaja ra~ dmka. Sve je govorilo da se rezim sestojanuarske diktature ~e rno:Ze dugo odrZaH u svom prvobitnom obliku. Mada Je pretrpela mnoge gubitke, Komunisticka partija je ponovo stvarala svoje organizacije !i stavljala se na Celo pokreta protiv diktattire. Ponovo je poceo J sindikalni rad u kame su komunisti vrSili sna:Zan uticaj. Isticalli. su zahtevi radnika za poboljsanje ekonomskog i socijaloog polozaja. Poceli su da izlaze i sindikalni Listovi, a gradom su se simli brojni partijski, studentski i radnicki leci. Sve ave akcije odrZavane su na inicijativu i pod rukovodstvom komunista. ULAZAK U REVOLUCIONARNI POKRET U to vr~me, u vre"\,'e dolaska u Beograd, 1932. godine, Vuloca Je Imala tacna dvadeset godina. >>Sve do tada ja sam hila nezainteresovana« - napisala je Vukic;;t u svojoj biografiji. A onda, sta se onda des1lo? Eva nJenog svedoCenja: »Iste godine kad smo presli u Beograd, 1932. u decemb!u mjesecu, stariji brat, s!udent tilozofije, 'bio je uhaP.sen zbog rasturanJa letaka 1 osuden na godinu i po robiJe .. .« 19 �Vukica nije zapisaia u svojoj hiografiji ne~to Sto JOS pamti njen brat: »U to vreme trebalo je prekucatl jedan letak studentske omlaciJine protiv vojnofasisticke diktature. I, posto je Vuk.ica znala da kuca na pisacoj ma.Sini, istina ne taka virtuozno, odveo san1 je u stan u Konstantina PopoviCa da prekuca letak. Ucinila je to. Bio je to njen prvi prilog revolucionarnoj borbi. . .« IV!ozda je bas zbog rasturanja tog letka Vukicin brat bio osuden na robiju ... VaZno je, meudtim, ono Sto se tada zbilo. 0 tome piSe Vukica u svojoj biagrafiji: ».. .Tada, noseCi hranu bratu u zatvor, Cesto sam se sretala i zatim sprijateljila s jednom djevojkom, koja je takocter jednom uhapseniku nosila hranu. Ona me je privukla najprije svojim prijateljstvom, a zatim i za1nte~ res<_>vala komunizmom, objasnivSi mi najprije za.Sto je mOJ brat U zatvoru. Ja sam cesce odlaziJa k njoj, gde sam se upoznala s njenom braCom: jedan metalac sada , na robijj, drugi je bio Stamparsk'i radnik, nedavno {rmro. 20 Tu sam se upoznaJa s mnogim radnicima, koj,j su k nji· rna dalazili obicno nedeljam poslije podne radi Citanja i diskutovanja. Slu.SajuCi tu mnoge nerazumljive stvari, ja sam se Zainteresovala i poCela Citati sve Sto su mi dali. U to vrijeme upoznala sam se, takoiter kroz bratovo hapsenje, sa jednorn studentkinjam koja mi je priSJa sa namjerom dame izgraduje. Ja sam joj povjerila moja poznanstva s radnicima, i jednoga dana, po odobrenju one drugarice, odvela je k njima na nedeljni sastanak... Studentkinja je predlozila meni i drugarici da stupirno u jednu univerzitetsku omladinsku celiju, na sto sam ja pristala, a ova druga nije ... Iz celije sam istupila zato sto nisam intelektualka i sto sam trebaJa da budem na drugom mjestu. Tada me drugarica sa kojom sam se najprije upoznala i sa kojom sam i dalje odrzavala prija· teljs_~e veze, ..pozv~la i upoznala sa DukiCe1n, a ovaj me, posh]e proucavanJa, upotrebio za rad . . ,{< $krti redovi. Na pojedinim mestima zagonetni. Ali, oni svedoce kako je Vukica brzo, izmectu 1932. i 1933. godine, ulaz:ila u revolucionarni pokret i to mectu radni~ ke, jer se i sama tako oseCala, oseCala se kao proleter. Cinila je to otvorena srca, jedl)ostavno i skromno, kao Sto i piSe. Danas, posle mnogo godina, moguCno je, priliCno pauzdano, uz pomac secanja onih koji je pamte iz tih dana, skrtu pricu iz biagrafije 0 pocetku ulazenja u revolucionarni pokret mlade Vukice Mitravic, potpunije ispriCati. Ko je ona devojka koja je Vuk.icu privukla »najprije svojim prijateljstvom, a zatim i zainteresovala komu- nizmom«, devojka Ciji je brat, metalac, bio na robiji? Gde su se to okupljaJi radnici s kojima se Vukica upaznala ~ ,s koi.ili':a je 6itala? Ko .i.e ana studentkinja, a ko »DukiC« kOJI Je Vuk1cu »poshje prouCavanja upotrebio· za rad<<? Od svih je Ziv samo »DukiC«. To je, u stvari Draoutin ColiC, kompozitor, koji sada mvi u Beogradu. :Eva njegovog kazivanja: »SeCam se dobra Vukice iz tih dana. Radio sam !933. godine, na arganizovanju stamparije u kojoj ce s~ stampati _list »Komunist«. Nije to bio jednostavan posao. Trebalo Je, P?red ostalog, pronaCi spretne, poverljive, odane komun1ste za mnoge poslove. Jedan od njih bio je i pr~noSenje rnaterijala za Stampariju i iznoSenje go~ tovog ~sta. U to yr~me saradivao sam sa naSim drugom, komunis.tom, ~~~s_t1forom DuliCem-KiCom, koji je tada rukovocho tehmck1m aparatom partijske organizacije u Beogradu, a takode i sa njegovom sestrom Radom Dulic. U njihov?m stanu okupljali su se tada mnogi radni· CI, pnpadnici revolucwnarnog pokreta . .. Vukica se upoznaJa sa Radom :Dulic. To je bila ana devojka s kojam s,, kako k.aie u ~vajoj biografiji, cesto sretala i sprijatel]lla, dok Je nas1la hranu bratu u zatvor. Radin brat bio 1e on~j ))metalac ~~ ro?iji. .. « A ana studentkinja, bila Je Dus1ca Ste~a_nov1c, ,kcerka poznatog revolucionara Lazara Stefanov1ca. . . · Eto, vidite, Vuk.ica je na prvom koraku bila meitu kom~n~stim~, revolucio!larima, anima koji su se borili prot1v ses!?Januarske d~ktature, protiv bur:Zoazije, nenarodn?g rez~ma . .. Brzo Je sazrevala. Zapazio sam to kad sam Je pr':' put, pr~ko Rade Dulic, sreo ... Dabro pam. tnm nJen ilk. SastaJI smo se prvi put u Krunskoj ulici (sada Proleterskih brigada), u onom njenom malom delu izmectu Ulice kralja IV!ilutina i Beogradske ulice. Tako su se tada odrZavali sastanci, zbog konspjrativnosti na ulici, u Setnji. .. Prilazila je nekako tiho, neprime'tno. Osred~)eg. rasta, s rukama u dZepovima od kaputa, malo pOVIJemh ramena. IV!lada, dvadesetak godina. A lice m1_rno, odmereno. Krupne oCi, visoko Celo i mali, jedva Pt:Imetan osrneh na usnama . .. Ne rnogu da objasnirn, ali od prvo~; trenutka kad sal!' je ugl~daa, u1ivala je ne· ko poverenje, s1gurnost. Osetm sam aa se na nju n1ogu osloniti. MaZda najviSe zbog te njene mirnoCe, staloZe~ nosti. PoCeli smo razgovor: - Da li znaS Sta je to konspirativan rad? - Znam, - odgovorila je kratko, a iz te jedne jedi. ne reCi izbijalo je Cvrsto uverenje. OseCao sam da je 21 �Vujasinovic, seca Vukice iz tih dana, iz dana 1933, 1934. godine: - Ti, prema svom radu, mozes da postanes clan Komunisticke partije. - Mogu ... - rece kratko i tiho Vukica. »Kad sam je sreo prvi put, ostavila je na mene izvan- -Znama to. redan utisak. Prvi sastanak bio je negde u jednoj od ulica ispod zgrade Skupstine. Ndje bila upadljiva, srednjeg - Faksimil biografije koju je Vukica pisala svojom rukom - Ali, to znaCi nove obaveze . .. BiCe ti joS teZe, joS veCe odgovornosti. To sam ,j Zeljela! - reCe »Vera« i tada ugledah na njenom lieu veliku radost. Onaj njen mali osmeh postao je Sdrok. Progovorilo je srce mladog, po:lrtvovanog revolucionara. - Dobro, od danas si clan Komunisticke partije Jugoslavije. To treba da opravdas! - rekao sam malo ozbiljnij,im tonom. - Pokazacu se u radu, to je sve sto mogu da kazem --:- odgovorila je »Vera« Jednostavno, skromno. 24 Vukica, tiho, na svoj naCin, I danas, kao da cujem te njene reCi. Nije to bila fraza, ·tek tako dato obecanje, vee jedno cvrsto opredeljenje, sigurnost, rec u koju se veruje. Zato sam joj i pover.io da prenese neki materijal Blagoju ParoviCu, koji je tada radio na obnavljanju i ucvrsCivanju partijske organizacije u Beogradu i Srbiji. Vukica je tada, posle smrti Hristifora-Kice Dulica, preuzela rukovodenj e teh- ' niCkim aparatom pri Stamparijd »Komunista«. SeCam se, Blagoje Parov.ic je bio odusevljen njenim smislom za konspirativni rad. Govorio mi je: - Ona mala »Vera<< je zaista sjajan radnik. Da je viSe takvih! I zaista je »Vera« - Vukica bila veliki radnik. Obavljala je mnoge duznosti i zadatke prilikom izlazenja »Komunista« u prvoj godini njegovog postojanja. Policija je dosla do lista, ali nije mogla da otkrije stampari. ju i naCin rasturanja matenijala. Vuk:ica je umela da cuva tajnu, bila je pazljiva, savesna u radu. I danas, kad se toga secam, zelim da kazem: bila je sjajan covek, divan komunista, divan lik koji se ne zaboravlja.~< DEO VELIKOG POKRETA Secaju se tal<ve Vukice i drugi koji su se sa njom susretali u to vreme. Pravila ilegalnog rada, :istina, nala- gala su da se sto manji broj !judi medusobno poznaje, pogotovo da ne znaju prava imena i sta ko radi. Pa ipak, postoje seCanja i Zivi svedoci. Tako se i »Ilija<(, koga u svojoj biografiji Vukica pominje, u stvari, drug Todor I I I I 25 �rasta, nije mnogo ni govorila. Ali, ostavlja!a je, iako mlada, sna.Zan utisak punog poverenja, pouzdanosti. Posle smo se vida!i: predavala mi je materijal u manjim pa. ketHCma. Taj materijal putovao je naSim· vezama za unutraSnj~st, za. Vojvodinu, Cr~u Goru, Makedoniju: Sve J.~. r~dila smrreno, ?rzo, sve Je razumela. Kao najis~4SlllJI _rlegalac, sav predan revolucionarnom poslu ... .<< .. !lfesto k~snije, Vukica je prestala da daje materijal »~hJI<< 1 blla Je povezana sa drugim ilegalcem Cije je ime ~110 -~>Petar« _(student Vaso Prlja) a zatim sa jos jednim, CIJe Je nue b!lo »Zoran«. Svim srcem, svom snagom, uspeSno, Vukica je iz· · vrsav~la svoje partijske zadatke. Tome se sva .predala. Malo Je ko znao ono !ito je zapisala u jednoj recenlici svoje hiografije: »Izgubi:vsi posao kao tipkacica (daktilografkinja) tada sam radlla kao mlada radnica kod jedne snajderke«. Iz ove reCenice vidi se da Zivotni uslovi Vukice Mitrov•iC ~is? hili nimalo laki. Sarna je zaradivala svoj ~leh. Ah, Is~ovre'?eno, ucestvovala je, celim svojim hicern, u h_orhi prot1v nenarodnog rezima. Bila je deo onih napred~h snaga u Beog~ad? koje nisu poklekle pod terorom drktature. Raznos1la Je >}Komunist« odrZavala veze i tin1e davala svoj doprinos. . . ' Borheni duh u Beogradu 'i Srhiji je narastao. Tako je hilo i 1934. godine i 1935. Vod:ene su mnoge akcije radnika i naprednih studenata. . Mesni komitet Partije, tako, u prolece 1934. godine lZdaJe letak u kome se zahtevaju vece nadnice za radnike u preduzeCima, pomoc: i socijalno osiguranje nezapoSienlim radnicima, veCe plate ni:Zim Cinovnicima, zabrana ot~uStanja radnika s posla i tra:Zi zabrana visokih kirij~a. TaJ letak se Stampa u Stampari}i »Komunista« i rastura po Beogradu. . . Cesto njega od stamparij e do drugih drl!-gova p;.enosi i. Vu.ki~ MitroviC. T? Cini i sa drugim lec1~a. kOJI s"': popvlJUJU _u fehruaru 1 martu te godine. To rum 1 u oc1 Prvoga rna] a 1934. godine. Iz njenih ruku uzimaju ga drugovi ,j lepe po zidovima ! stahlima drveca u ~e?gradu. Na letku piSe »Ziveo prvi maj«! Vukica obavl]a 1 mnoge zadatke, kao clan partijske tehnike, u vreme pnprema za IV Zemaljsku kon!erenciju KPJ ... Radnici, !!radevinari, povodom godisnjice Lenjinove smrt1, 20. Januara 1935. godine, na gradilistu Crkve sve~o.& Marka istakli .su veliku crvenu zastavu koju je pohciJ a uspela da skme tek drugog dana. Radnici drugih stn~k~ su Cesto Strajkovali boreiC se za svoja prava. Komumst1 su u Beogradu, takode, razvili politicku akci- ju u vezi- s predJzbornom politiCkom borbmn za skupstinske izhore koji su hili zakazani za maj 1935. godine. Bio je snazan i napredan studentski pokret na Beogradskarn univerzitetu. VladajuCi reakcionarni krugovi nisu poliitickim sredstvima mogli da zaustave !alas naprednog demokratskog antifasistickog pokreta, pa su pocet: kom 1935. godine preduzeli drasticne mere protiv naprednog studenstkog pokreta. Vlasti su u ViSegradu stvorile posehan koncentracioni logor i 29. januara 1935. u taj logor odvedena je prva grupa studenata [z Beograda. Sarno tri dana kasnije, 1. februara, odr:Zane su velike studentske demonstracije. PcJilcija je opko!ila zgradu Univerziteta u kojoj su se bili zabarikadirali studenti i pokuSala nasilno da prodre unutra, ZeleCi da rasturi demonstrante. Tom prilikom, Zandarmi su pucali na studente strajkace i uhili studenta Mirka Srzentica. Radnicima i studentirna prikljuCule su se u ovim akcijama svojim zborom i Zene Beograda na kome je usvojena rezolucija u kojoj se protestuje protiv izbacivanja Zena ;iz javne privrede, protiv tliranije, bespravlja, a postavljeni su i drugi socijalni i politicki zahtevi. Vukica je hila deo tog velikog revolucionarnog pokreta u Beogradu. Mali, na odredenom poslu, alii dragoceni, uvek siguran, postojan deo. Ali, ni policija nije sedela skrstenih ruku. Ona !raga za svjma koji uCestvuju u tom pokretu. PoSto-poto htela je da se dokopa Stamparije )>Komunista«, da sazna ko sve uCestvuje u tom poslu. HAPSENJE U ZORU Pocetkom aprila 1935. godine policija je uspela da proVa!i u partijsku organizaciju Beograda. Mnogi komu. nisti su uhapSeni. Medu njima bila je d Vukica. Ona o tome pise u svojoj hiografiji: » ... Uhapsena sam u 3 casa nocu 14. aprala o. g. Moja braCa su bila uhapSena Sest dana pre mene . .. PoSto nijesan1 bila obavije.Stena da je provala nastala ti po naSoj linij:i, to sam mislila da me odvode radi neke sitnice, zbog braCe, kao Sto su mi agenti prilikom hapSenja i rekli. Ali kad su me predali dzelatu Vujkovicu, odmah sam shvatila da je nesto ozhiljnije ...« Taka Vukica poC.inje, jednostavno i mimo, u biografiji koju je pisala sopstvenom rukom, da priC.a o strahotama koje je prezivela u heogradskoj policiji tog pro- \ 27 �Ieca 1935. pnilikom svog prvog hapsenja. Ali i svog velikog herojstva. Herojstva cutanja, poricanja, prkosa j ponosa. 0 tome govore redovi koje je sama napisala, alii danas Zivi svedoci. Eva Sta se sve odigralo sa Vukicom u tom mu&IiStu. cim su Vukicu uveli u sobu poliaijskog krvnika VujkoviCa, on je skoCio, uhvatio je za uho i poCeo je da joj pokazuje hrpe uhvacenog partijskog materijala. Vukica je prepoznavala, u magnovenju, sve te materijale. Mnogi od njih bili su, u stvari, oni paketici koje je nosila od jednog do drugog mesta, prepakivala, delila. Bili su tu i brojevi »Komunista«. Pretrnula je, ali nije izgubila pri~ sustvo duha. Besan, VujkoviC se okomio na nju pitaM nj,ima: 28 - Ovo je tvoj materijal? Sigurno ga prepoznajes! Odmah reci! Vukica je brzo odgovorila: - To nije moje, niSta od toga ne poznajem ... Istoga Casa na njeno lice se sruCio udarac debele Vujkoviceve sake. Dohvatio ju je, potom, opet za kosu i odveo na vrata druge sobe. Vukica je opel pretrnula. Na stolid, poguren i sav isprebtijan, bio je »Petar«. Poznavala ga je. Njemu je predavala materijale. Vujkovic je odmah nastavio da ispituje: - Da li onoga tamo poznajes? - Ne, ne poznajem ... -. odgovorila je Vukica. Policijski dzelat, Vujkovic se tada razbesneo kao ris. Krv mu je jurnula u lice. PoCeo je da viCe: - Ne znas, je 1i, kucko komunisticka! Njegova snaitna, debela ruka ponovo se sruCila na njeno lice, jedamput, dvaput. Vujkovic se prodrao: - Govori! Vukici, kao munja, prolete misao i reCe: - Pa, nijesam ni videla lice tog mladica, vidite kako je savijen... VujkoviC je zgrabio ponovo za kosu i uvea je u sobu. Pniveo ju je sasvim blizu »Petra« ... I, >)Petar« je polako digao glavu, svu okrvavljenu i u modr.icama. Vukica je ponovo pretrnula pomislivSi: »Kako suga grozno tukli, zloCinci . ..« Ali, tada se dogodilo neSto Sto Vukica nije oCeldvala. »Petar<{ joj je rekao: - Nemoj da izvodiS, ubiSe me, ani znaju sve! Evo kako je Vulc\ica opisala sta se dogactalo u tom trenutku, sta je osecala, sta je usledilo: »Mene su te rijeCi viSe opalile nego VujkoviCevi Samari. I tada sam rekla da ga poznajem, da sam se upoznala sa njim proslog ljeta u Budvi na moru (kao sto sam se, stvarno, i upoznala prv;i put sa »Petrom« na 1egalan naCin), ali .da sa njim nijesam imala nikakve veze osim sluCajnog susreta na uliici . . ,{( Vukica je oseCala da je »Petar«, pod straSnim bat~~ nama, za trenutak popustio i htela je da mu pomogne, predstavljajuCi da se oni znaju samo taka, liCno, sa mora. Ali, Vujkovic je nastavljao svoj zlocinacki plan. 0 tome Vukica piSe: » ••• Onda su »Petra (<odveli, a doveli »Zorana«, o .kame ja stvarno nijesam niSta znala osim da_ sam IDlf davala matedjal, i zato sam tvrdila da ja tog dJecaka VIdim sada, na policiji, prvi put u Zivotu. Odveli su »Zorana« a meni su naredili da se svlaCirn. Kada sam ostala u h~ljini d bosa, Kosmajac mi je vezao pozadi ruke n lancima, gurnuo me, pri Cemu sam potrbuSke pala na pod, digao mi noge i vezao zajedno sa rukama i onda udarao po tabanima Zilom. VujkoviC, CupajuCi mi kose, post<avljao pitanja, a jedan agent sjeo mi je na lecta i zapuSio usta krpom . .. « »NISTA VAM NECU RECI!« PoCinjalo je straviCno muCenje dvadeset trogodiSnje Vukice. Zloglasni policijski dzelati, Vujkovic i Kosmajac, ogrezli veC u zloCinima, sa svojim pomoCnicima, srucili su se na tu krhku, nejaku devojku. Dok su zile sekle njene tabane, lanci se urezivali u ruke i noge, dok su joj cupali kose, a usta zapusavali prljavom krpom, pobesneli VujkoviC je urlao: - Ljudi su tu! Tu je Ilija, Steva, Sveta, Petar, Zoran! G_ovori! Vukica je Cutaia iako je znala sva ta imena. Bila su to ilegalna imena !judi koje je poznavala, sa kojima se susretala. Ali je cutala. Dok su pljustale batine. Vujkovic je nastavljao da je ispltuje: - Materijal je sav u naSim rukama, joS nam sarrio treba stamparija, pa smo zauvek unistili beogradsku komunistiCku organizaoiju . .. Govori! Opel udarci po Vukicinom telu. Agent koji je sedeo na Iedima se ne di:Ze. Kosmajac besomuCno Siba po tabanima. - Ti nam ·moraS sve kazati do Sest sati, pa makar izdahnula pod nama. Opet udarci, sve jaCi, sve oStriji. Svedok ov.ih straviCnih Casova kroz koje je prolazila Vukica i danas je Ziv. Tada je bio u istom zatvoru, ~29 �u hodniku, pa zatim u susednoj sobi. To je bio »Ilija«, drug Todor Vujasinovic. On o tome priCa: · »Dok sam stajao u hodniku, okrenut licem zidu, agenti su dovodili nekoga. J os tu su ga tukli. Dok su prolazili iza mojih leila, osetih da je to zena. Nisu joj dali ni da predahne. Cim su je uveli u susednu sobu poceli su odmah da je saslusavaju... U tom trenutku ja nisam zhao ko je ta Zena, jer nisam mogao da je vidim. Do mene. Bilo je to neSto neizdr.Zljivo. Kasnije sui mene na gde su je odveli. OseCao sam da se radi-o neCemu neve- rovatno uZasnom. PriguSeno jeCanje, a zatim povreme- 30 ni jauk zene koju su mucili dovodili su me do takvog stanja da sam pomislio kako bi bilo da sko6im i udarim glavom 0 zelezni radijator, koji je stajao nedaleko od mene. Bilo je to neSto neizdr.Zljivo. Kasnije sui mene na sliCan naC.in muCili, ali ovih nekoliko sati koje sam provee prislonjen uza zid sluSajuCi Sta se u susednoj sobi radi, bili su, taka mi se Cinilo, straSndji od svega Sto sam kasnije i sam preZiveo. Zena je, jeCeCi, odbijala da odgovara. Cuh kako nekoliko puta dovode »Petra<(, a onda opet poCinju da je tuku. Ja sam na kraju shvatio 1 viSe instinktivno, koga tako strasno muce. Bila je to Vukica MitroviCJ naSa veza sa Stamparijama. Dakle 1 tra:l.e Stmnparije! TraZe »Komunlist«! ZnaCi i Vukica je tu. To mi je saznanje u tom Casu bilo zaista joS straSnije.« Kazivanje Todora Vujasinovica potvrduje ono sto je Vukica sama napisala: »Ostajala sam uporna pri tome, da nijesam i ne znam, kao Sto i stvarno nijesam znala gdje je Stamparija. Bilo je skoro sectam casova kad su prestali da me tuku ...<c Dve reCenice! A taka puno govore. . . Puna Cetini Casa muCitelji su iskaljivali svoj bes na Vukici, tukli je, muCilrl. taka straSno da je i u susednoj sobi, kako se seCa drug VujasinoviC, teSko bilo sluSati sve to. Cetiri Casa batinanja i ni jedna jedina rec priznanja. Sarno prkosno ))nijesam« i »ne znam«! Cuvala je Vukica tajnu o Stampariji.>~Komunista<,, nije odavala svoje_ drugove. Drzala je cvrsto svoju datu rec. Rec datu kad je stupala u revolucionarni pokret, kada je polazila na prvi zadatak, kada joj je saopsteno da je postala clan KomunistiCke partije. Cutaia je iako to neki nisu ... StraviCan Cin u zatvoru se nastavljao. Sarno za Casak Vujkov<iC i Kosmajac prestali su da je tuku. Oleo sectam Casova. >>Onda su ponovo doveli >)Zorana« i pitali ga: _))Je li ana«? On je, mucajuCi, odgovorio: >>Jest, ona je<d PoSta nije mogao da govori dali su mu da piSe svoje sasluSa- nje. Ja sam !ada prenijeta u agentsku sobu u Cijem je jednom CoSku Ie:Zao »Petar«, vezan u Iancima. Cuvao nas je jedan agent. Tokom citavog dana agenlli su stalno zalazili k nama i svaki po neSto ispitivao, a VujkoviC i Kosmajac uvije_k sa jakim prijetnjama... Druge nqCi na; sasluSanju -zatekla sam »Zorana<< vezanog na podu kak6 ga VujkoviC tuce. Polozili su i mene do njega, pa poceli tuOi. J a sam Cutaia. Tada je »Zoran« poCeo da me mali da priznam, govoreCi da je veC mnogo batina dobio radi mene. To me straSno ubilo i tada sam rekla da Cu sve da priznam, na Sto Su »Zorana« odmah odveli, a mene su stali da sasluSavaju. J a sam onda ponovo poCela govoriti, da nemam Sta da priznam. Tada su- udarili jaCe, taka da sam se onesvijestila«. StraSno muCenje Vukice se nastavljalo. 0 tome drug Todor Vujasinovdc kazuje: »Vukica je proSla najstraSnije ... Na nju su se sruCili naroCito prvih nekoliko dana ... Na njoj su isprobali sve sto su znali od svog dzelatskog zanata. Mislim da ih je najviSe razbesnelo to· Sto im je veC prve no6i rekla: )}Znarn, ali neCu da kaiem!<' Ne znam zbog cega .im je to dobacila. Toliko snage i hrabrosti ja ne bih bio u stanju da smognem ... « »DA JE KAMEN, PROGOVORILA BI!« Cutaia je Vukica do besvesti. A kad bi se osvestila ponovo su je vezivali i ponovo tukLi. Govorili su joj da Cuti zato da bi dobila u vremenu, da njeni saradnti.ci saznaju, da se sklone i da sakriju stampariju. »Zaklinjala ·sam se svim i svaCim da nije tako i da nemam pojma o nikakvoj Stampariji. Tada su inscenirali ovo: kao, toboz, oduluCili Vujkovic i Kosmajac da me usmrte. DizaN me sa patosa i bacali dolje, vukli za kose ,tukli glavom o pod i mlatili pendrekom i Zilom kud su stigli. Tada je skoCio jedan agent, izvukao me iz njihov<ih ruku i odnio me u agentsku sobu. To je bio »dobar Covjek'< moj »SpasitelJ<<, kome sam ja trebala da se povjerim. Prema melii je nje:lno i blago postupao i oCinski mi savjetovao da mu ja sve ispriCam i da on to neCe njima zlikovqima priCati, veC Ce samo nastojati da me viSe ne muCe. Ja sam mu, takoder bole6ivim glasom, odgovorila da- sam, na:l:alost, sve njjma ispriCala i da viSe nemam Sta da ka:le1n ... Te noCi su nekoga straSno tukli, jaukao je i urlikao da je, mislim, i najokrutniji covjek morao da protrne. Kosmajac je Sirom otvorio vrata na- 31 �32 Se sobe i s vremena na vrijeme pitao me da li Cujem i da li poznajem glas svoga (starijeg) brata, da li cujem kako me mali da sve ispriCam. »Mi mu sada gulimo koZu, on Ce da priCa kad neCeS ti« . .. Zatim su doSli da n1i kazu da ce sada i mladeg (brata) da tuku ... tinilo mise da sve !jude tuku samo radi mene, kao sto su mi oni to stalno i govorili. .. << · Pritisak policijskih zlocinaca na Vukicu se nastavljao. Mucili su je, tukli, ucenjivali. Ucenjivali i priznanjima nekih drugih, takode uhapsenih. Suocavali su je sa njima. Ucenjivali su je zivotom brace. I opet nastavlja1i da tuku. »Tada su mi »pokazali<< akt s kojim im ministarstvo nareduje da, po cijenu nasih glava, moraju doCi do istine. »NoCas je krajnje vreme da nam kaZ.eS Stampariju...« Odveli su me u sobu odakle sam slusala udarce i jauke. Tukli su kao bijesne zvjeri. Ja sam osecala kao da Cu da poludim. Tra:Zila sam sredstvo da se ralllim i nasla sam jednu veliku zihernadlu sa kojom sam zakopcavala dzemper. Zamolila sam da me odvedu u klozet i tamo iskopala prilicno duboku ranu na lijevoj ruci sa namjerom da prekinem neku venu. Ali nijesam uspjela jer me sprijecio agent ... Na njego~ ~iku dotrcali .~u r;:tnogi agenti, ste;5li me za.ruku, odmjeh u ~<;ancelanJ':' mko se nijesam b1la onesvlJeStl!a. Odmah su JaVlh za ljekara i dok smo ovog- Cekali Samarali me i pljuvali i naziv~li najpogrdnijim imenima. A Vujkovic da sam mu s tm~ sve priznala. Ljekar mi je z_avio ;:an_u: onda _sum~ _odv~l~ u Dr.Zavnu bolnicu, tamo m1 procist11i ranu 1 st~v1li C:et1n kopce. Poslije su me odmah povratil,i natrag .' dugo me gnjavili da im istinu kaZem zaSto sam to uradlla. Ja sam im rekla da viSe nijesam mogla da izdriim batine i da gledam i slusam mucenje drugih. Mozda je to bio i pravd razlog, i maZda sam to uCinila iz maloduS11:osti, je! da sam bila hrabrija i otpornija sigurno to ne b1h urr:?•la, iako ja pravdam samu sebe da u ton:> momentu m]esam mislila na smrt, nego samo na bolniCu. Sutradan su stalno pored mene stajala dva agenta i nijesu mi davali da se mrdnem. Morala san1 nepomiCno da leZim, a u sow bu su svakoga Casa zalazili svemoguCi agenti i svojom vikom i psovkama nastojali da me zbune .. .« I ponovo su je odvodili na saslusanje. Gubila je povremeno svest. SuoCavali je, muCili. .. » •.• ViSe me nijesu vezivali, ni tukli po tabanima, veC samo po tijelu 1i nastojali da Cujem i vidim sve Sto se desava, tako da za 14 no6i u agentskoj sobj nijesam uopste zaspala. Svake noci su me odvodili na saslusa· vanje, a isto taka i »Petra{< koga su i dalje uZasno tukli. Stalno su zahtjevali da im kazem iii covjeka koji mi je predavao materijal ili Stampadju .. .« Cetrnaest dana i Cetrnaest noCi strahoViitog muCenja. UZasnih batina. Trenuci bez svesti. SuoCavanja, pritisci, pretnje, psovke. Telo pocrnelo od udaraca. Uzas zbog koga je sekla vene. Ali nije Zelela smrt, nije bila malodusna. Trazila je u tome samo trenutak predaha. I jos imala snage da sebe prekoreva kako nije dovoljno brabra i otporna. I opet, tako izranjavljena na sasluSanjima, pod novim udarcima svirepih dzelata. Ali je cutala. A kada je govorila nlSta nije priznavala. 0 tome govori svedoCenje druga Todora VujasinoviC.a: »Jednoga dana, dok su me suoCavali sa »Petrom« · u nastojanju da se sto pre dokopaju stamparije, sav besan dobacio mu je Kosmajac: »Slu.Saj ti, nemoj da nas sluCajno laZeS. Da je kamen, dosad bi progovorila.« Mislio je na Vukicu i njeno cutanje... A ona je, zaista, Cutaia. I kad su me sa njom suoOili, iako sva izbezumljena od batinanja- cutala je. Nije, kazala da n1e poznaje. Sarno je »Petru«, sa kojim je bila, u sob:i, -polusvesno kazala: »Ako joS i ovaj rekne da n1e zna, teSko meni<<. Nasam kazao. Nije ni Vukica kazala. I pred policijom i pred sudom ostalo je da se ja i Vulcica nikad nismo poznavali.« STRAJKOVANJE GLADU Cetrnaest dana i Cetrnaest noCi - muCenja! Pod udarcima pobesnelih agenata. Vezanih ruku, no· gu. U lancima. Tabani otekli od besomucenog batinanja. ISC:upane kose. I telo bukvalno crno od masnica. Rana na ruci, sopstvenom rukom stvorena, samo da bi se predahnulo, makar za casak, od agenata koji su najmanje 1iCili na !jude, a najvd.Se na razularene zveri. I pritisci, ucene, suoCavanja. UZasni trenuci. Ogromni napori da se ostane pri svesti, da se zna Sta se govori i kad svest, zbog batinanja, poCinje da se gubi, da tamni. Uzas zbog slusanja kako druge tuku, kako orui jauCu, urliCu, _padaju, posrCu. Cetrnaest dana upornog Cutanja. Cetmaest dana nepriznavanja. Cetrnaest dana neodavanja. Cetrnaest dana prkosa. I sve to u jos toliko noCi. 3 Vukica MitroviC 33 �Takva je, eto, bila Vukica u prvom sudaru sa neprijateljem. Ta mala, krhka .devojka sa juga Jadrana, ne. primetna i tiha devojka koja je koracala beogradskim ulicama samo tri godine pre- tih straSnih dana i noCi, ali koja je vee tada postajala jedna od legendi belog grada - legenda koja se slobodarstvom zove. Otkuda toliko snage u tom zenskom bicu? Otkuda toliko vere u sebe samu? Otkuda toliko ponosa i prkosa? Otkuda toliko hrabrosti? Otkuda spremnosti da se pred neprijateljem ne poklekne i kada je jasno da je i konac Zivota blizu? Odgovor, sigurno, treba traziti u svemu sto je nju sazdalo. Treba se setiti njena de11injstva u kome je bilo mnogo mukotrpnih dana. Treba se setiti njenoga oca, Iva koji je u ime slobode lezao na robiji u austrijskim ){azarnatima- a na sudenje dolazio u crvenoj majici. Tre~ ba se setiti njene majke Ivanice, koja je hrabro noslila teret parodic~ na svojim pleCima, prigrlivSi svoju decu, i ne pustajuCi suze kad je najteze bilo. Treba se setiti i VukiCinog ulaska u revolucionarnJ pokret, njenih prvih drugova, radnika, proletera. Ona se setiti nje· 34 im je pripadala jer je i ona takva bila. Trebapartije Jugonih reci kad je postala clan Komunistlicke slavije... Za kratko vreme, istina, ali zato snaZno i duboko, iskovala su se njena ubedenja da se treba do kraja boriti za drukciji, lepsi zivot nego sto je onaj u kojem se . tada zivelo. Za drukcije, pravendije drustvo. Sarno takvo nbedenje, takva svest je ono sto je moglo da rodi takvu odlucnost, postojanost, heroj ski stav. I jos jedno saznanje. Sa njom u stroju koraca jos bezbroj takvih, neustrasivih boraca. To ubedenje i saznanje davaLi su Vukici snagu da, iako dovedena na ivicu fiziCkih i duhovnih snaga, izdrZi i dalje. I datu, u po1iciji, a zatim i u istraZnom zatvoru, bude spremna da se i dalje bori. Evo price o tome, price koju je pisala svojom rukom: >>Cetrnaestog dana >>Petra« i mene su preveli u zat~ vor odakle su nas recte sasluSavali . .. Dva i po m jeseca smo bili na policiji i zbog togastrajkovali gladu da nas predadu sudu. . ,<( Koliko je, zaista, trebalo imati- snage i svesti -da se posle toliko muka zapocne jedan ad najtezih vidova bar. be- strajk gladu! Bilo je to jedino oruzje i Vukica se, zajedno sa ostalima, njega prihvatila. Prema njenom svedocenju, pos]e Cetiri dana strajkovanja g!adu, V]asti Sll poCele da 1ih predaju sudu,_ ·u takozvani istraZni zatvor. Medutim, nisu sve uhapSene prebacili iz policije. Ali, ni Vukica, ni ostali nisu dozvolili da budu - pode!jeni. Nastavili sui u sudskom zatvoru da strajkuju gladu. Sedam dana i sedam noCi, bez trunke hrane, bez gutljaja vode! A prebijeni, u ranama, pod tempera· turom. Sudske vlasti morale su da popuste. Svi uhapseni prebaCeni su !i.z policije u sudski zatvor. Ali, samo posle dva dana, Vukica i ostali opet stu· paju u strajk gladu. Time su protestovali zbog policij· skog terora koji je izvrSen nad njima. Opet cetiri dana bez mrve hrane, bez gutljaja vode. Sudske vlasti su tada, toboze, htele da im pruze medicinsku pomoc. U zatvor je dosao sudski lekar. Ali on nije hteo da ih pregleda kako treba. Jer, da je to ucinio, da je zabeleZio njihova pnlvo zdravstveno stanje, sva po~ crnela tela, razbijene tabane, U.SCupane kose, rane bio bi to dokument koji bi neopozivo govorio o strahovitom, zverskom teroru policije. A takav dokument sigurno bi izazvao reagovanje javnosti... Policija je htela da prikrije svoj krvav1i trag. I Vukica, zajedno sa ostalima, treCi put stupa u strajk gladu. Jos dva dana; dve nod. Ukupno: trinaest dana i trinaest noCi. I u toj teSkoj borbi, Vukica, iako medu anima koji su najviSe stradaLi od batinanja~ drZala se postojano, hrabro .. Mirna i tiho trpela je glad i nije htela da uzme ni korriadic hrane, ni kap vode. , SPREMANJE ZA SUD Ali i tada, u tim teSkim Casovima, Vukica i ostali nisu se opuStali. Dogovorili su se kako da nastave svoju borbu, da budu na sudu oslobodeni. Eva sta o tome piSe Vukica: », .. JoS dok smo bili na policij:i dogovorili smo se da sve Sto nije konkretno dokazano poriCemo. Taka su se drugovi dogovorili da i za mene poreknu i da ka.Zu da to nijesam bila je, veC neka druga djevojka meni sliCna i poSto nijesu znali, tj. poSto ))Petar« nije znao kako se zove ta djevojka, to se u straSnim mukama sjetio mene kao poznanice i kazao da sam mu ja davala materijal. ,,zoran« je to takoder pod batinama potvrdio . .. « u strajkn gladu spremali su se za jos jednu borbu, na sudu. Ali, u toj borbi nisu bili sami. Mada odvojeni od svojih drugova zatvorskim zidovima i reSetkama, imalli. su njihovu pomoC i, Sto je najvaZnije, »Komunist« ,. �36 je i dalje izlazio! Bila je to druga godina njegovog izlazenja. Bez ijednog prekida stampan je i rasturan svakog meseca. Policija se u jednom trenutku nadala da ce likvidirati »Komunist«. Jer, uspela je da provali u jednu njego. vu Stampariju. C:ak je bio uhapSen i »DukiC<< - Dragu. tin Colic. Ahi, on je uporno cutao na saslusanjima i pored teSkih batina. Cutao je i »Ilija« -. Todor VujasinoviC. Cutaia je »Vera« - Vukica MitroviC. I policija nije mo· gla da pronade put ka drugoj stampar.ij1i. Uveliko se, bas u to vreme, pripremao junski broj ... Kako ce zgledati ako njih optl1Ze za izdavanje komunistiCkog lista, drte ih u zatvoru, sude, a »Komunistc< i dalje izlazi?! Sa ostalima, Vukica je bila prebacena na Adu Ciganliju, ostrvo u Savi kod Beograda, gde se nalazio zatvor Suda za za8!iitu drtave. Spremalo se sudenje. A vreme u kome je trebalo da se odrZi, kao i vreme kada je izvr.Sena provala i hapSe. nje imalo je svoje odredene odlike. Evo kako to objasnjava drug Todor Vujasinovic: »Kao Sto smo pali u ruke policiji u najnezgodnije vreme, na Adu smo stigli u najpogodnije vreme za nas. Provala je pocela u doba najnapregnu1lije izborne kampanje. JeftiCeva vlada, u borbi da odr:Zi svoje pozicije, nije birala sredstva. Da bi uguSila u zacetku i samu pomisao na legalizovanje Partije, makar i u formi stranke radnog naroda, ana u svom teroru nije prezala ni od Cega. Mi smo joj, dzgleda, upravo dobra dosli da bi postupkom i terorom primenjenim nad nama Sto viSe zaplaSila svet. Njoj je u ovom momentu odgovarala ovakva provala, koja je zahvatila i provinciju. Vlast je pokusavala da baukom komunizma zbuni Sto viSe gradanske elemente i selo. Petomajski izbori znatno su izmenili situaciju. Poka:Zalo se da niSta viSe nije bilo u stanju da zaustavi rastuCe nezadovoljstvo masa. VladajuC.i re:Zim morao je da pristupi pregovaranju sa izvesnim vodedm ljudima dotadasnje gradanske opozioije... Macek ... Korosec ... koji nisu bili mnogo bolji od onih koji su do tada bi1i na vlasti. ReZim je poCeo da manipuliSe sa izvesnim »demokratskirn« popuSt~njem~ »davanjem« izvesnih »Sloboda«. Taka se desilo da smo Sudu za zaStitu dr:Zave bili. predati u doba kad je on - prisiljen novom situacijom - u svojoj proceduri bio gotovo najblazi. Vee prvih dana, »zbog nedostatka dokaza<c, veliki broj om ladinaca bio je puSten iz zatvora. PuSteni su i Vukica MjtroviC i Veso Maslesa. Narocito nas je obradovalo pustanje Vukice. Posledice mucenja i strahota koje je za vreme istrage prozivela bile su toliko jasne da su joj zaista bili potrebni leCenje i nega.« Sudske vlas1li su manipulisale; pustale su pojedince iz zatvora, ali su drugi otiSli na robiju, u mitrovaCku ka~ znionu. I SVEDOCENJEM PROTIV TERORA A Vukica, Sta se sa njom zbivalo posle zatvora? U redovima koje je sama pisala, ona ka:Ze: »Poslije zatvora trebalo mi je dugo vremena dok sam se oporavila. To moje stanje iskorist.ili su drugovL. za kampanju protiv policije .. .<< Iako sva izmuC:ena, naruSenog zdravlja, taka da Cesto nije mogla sama da ide, Vukica se pojavljivala u javnosti. Neka ljudi vide Sta policija nenarodnog reZima radd u zatvorima! I takva, bolesna, na livid snage, Vukica se sama, sobom borila. BaS -tada, u Beograd su doputovali neki profesori sa pariske Sorbone. Oni su -se interesovali za stanje u politiC:kim zatvorima i, posebno, za one koji su hili uhapseni u Vukiicinoj grupi. Zajedno sa drugovima koji su prikupljali podatke za ovu grupu profesora, Vukica im je, do detalja, pricala svoje stradanje. 0 tome ona pise: »Profesor Bebli, koji je potpisnik na Manifestu za amnestiju, pisao je sve Sto sam govorila. Tim profesor.ima je poslije nekoliko dana pilicijski otkazano jugoslovensko gostoprimstvo . .. « Ali, to nije moglo da spreci profesore sa Sorbone da u stampi Velike Britanije i Francuske i nekih drugih zapadnih zemalja, bas zabvaljujuCi svedocenju Vukice i podacima koje su prikupili uz pomoc beogradskih kornunista, piSu o brutalnosti jugoslovenske -policije. Ne predaje se Vukica! Sarno sto je izasla .iz zatvora, iako veoma IoSeg zdravstvenog stanja, ana svedoCi. Ali u isto vrerne, kad se stvarao jedan odbor Zrtava terora, i ona je trebalo da bude njegov Clan. Stupa i u organizaciju Crvene pomo6i, kao Clan Mesnog komiteta. Ona o tome piSe: »Rad organizacije bio je tek u zaCetku. Radilo se na stvaranju C. P. grupa po fakultetima i sindikatima, na skupljanju novca za hitnu pomoC osudenim drugovima i placanje njihovih advokata, na stvaranju odbora majki polit. osudentika, koje su trebale da potpiSu 1i upute. svim humanim beogradskim druStvin1a jedno pismo.sa·· 37 �stavljeno u nasem Komitetu, kao ape! da daju svoj potpis za oslobodenje njihovih neduzno zatvorenih sinova ...« Iako na slobodi, iako jos sa vidnim posledicama mu. Cenja u zatvoru, Vukica miisli i radi za drugove koji su ostali u njima, koji su.zapali u robijaSke tamnice. NAPUT ... 38 Sarno Sto se malo oporavila, Vukicu je oCekivao joS jedan zadatak. Bio je to zadatak, ali i priznanje. Krajem 1935. godine CK KPJ (tada se nalazio u inostranstvu) je zatrazio od organizacija u zemlji da jedan broj najboljih komunista uputi na skolovanje u Moskvu. Na predlog organizacije KPJ i SKOJ-a, iz Beograda je izabrana i Vukica MitroviC. Sarno dve godane posle prijema u Partiju Vukica je medu najboljdm komunistima! A taj castan naziv do. stigla je - delom. Onim tihim, upornim, danonocnim radom u partijskoj tehnici. Onom poZrtvovanoSCu, kao veza izmedu Stamparije »Komunista({ i partijskih organizacija, radnika, svih napred!llih !judi u Beogradu, pa i u drugim mestima. Jos viSe, stekla je to priznanje herojskim drzanjem u po1iciji. Svojim Cutanjem, nepriznavanjem, neodavanjem drugova - revolucionara, neodavanjem svoje Partije. Svojim prkosom i ne'"idenom snagom pred policijskim dielamma. Strajkom gladu, svojim svedocenjem za svetsku i domaCu javnost - protiv nenarodnog re.Zima. Svojim naporom da pruzi pomoc drugovima koji su ostali u tamnicama. · Zato se krhkoj »Veri« -:- Vukici Mitrovli.C- verovalo. Verovalo kao u najpouzdanijeg borca i druga. I Vukica je krenula na put. Ona to opisuje u svojoj nezavrsenoj bdografiji. To su i poslednji redovi koje je sama napisala o sebi. Doslovce ih prepisujemo: »Drugovi :iz Beograda uputili su me u Zagreb (tuda je vodio ilegalni kana! za put u Moskvu. - prim. p.), gdje sam trebala da dobijem pasos za dalji put. I tako, cekajuci na pasos budem u Zagrebu uhapsena sa drugaricom kod koje sam bila na stanu. Ta drugarica je hila tuiena od strane ranije gazdarice, koju je napustila neposredno pred moj dolazak. Tuzila je da je cula tipkanje {kucanje na maiSni), pa s toga posumnjala da se neSto nedovzvoljeno racH u njenoril stanu. DoSli. su po drugaricu, a mene naSli kod nje neprijavljenu, pa i mene odveli. Nju su tretirali kao opasnu stamparku, a! mene kao kurirku (nijesu imali druga posla), gnjavili nas ce. tliri dana i uz pomoC intervencije drugariCine tetke pus~ tili nas. Meni zaprijetili, da se odmah izgubim iz Zagreba, sto sam ih odmah i poslusala.« Poslednji redovi pisarui Vukicinom rukom. I oni svedoce da se pred njom ispreC\ila jos jedna teskoca. Opet u sudaru sa po1icijom! Ti sudari nece prestajati ni kad se, potom, vratila u Beograd*). Nece prestajati jos punih sest godina. Do pos!ednjeg njenog daha. Tiha, nenametljiva, skrornna i jednostavna, Vukica je u-sV'dln tim godinama hila veliki borac mea:u borcima, svojim drugaricama i drugovima u Beogradu. Sve dok njeno srce jednog decembarskog jutra 1941. godine nije zaustavio metak zloCinca, okupatora i domaCih izdajnika ... >>VERA<< POSTAJE >>SUNJA« Kraj 1935. i pocetak 19.36. godine. Vukica je u Beogradu. Opet se predaje svom revo. lucionarnom radu. Od tada- svoju biografiju viSe nije pisala rukom, veC samo svojim radom, delom~ A toga se seCaju mnogi koji su je poznavali. PokuSaCemo, na osnovu njihovih secanja, dokumenata i drugih materijala da tu biografiju pisemo dalje ... ... Vukica je ponovo u tehnici Mesnog korniteta Par, tije. Nastavlja posao koji je dobro znala. »Vukica je bila posebno spretna u rastliranju letaka i drugog alegalnog materijala. Najcesce ga je nosila u korpi ·sa povrCem. Brojeve -»Proletera«, »Komunista« i drugog ... Kao kamuflazu, stavljala je po tom materija. lu povrce iii neku' drugu hranu. Na prvi pogled, bila je to-skromna domaCica koja ide sa pijace iii iz neke radnje i Zuri svojoj kuCi. Bez straha, tiho li mirno, izvrSavala je svoje zadatke, bez uzbuc.tenja i panike, sa ilegalnim materijalom, prolaiila je pored agellata ...« To je jedno secanje na Vukicu. A ima i drugih. Da bi izgledala sto obicnije, Vukica je cesto nosila svoj materijal vodeCi uza se rnlade sestre. U tom poslu * Prema svedoCenju drugarice Spasenije BaboviC, krajem 1935. godine Yukica je ilegalnim putem _stigla u Moskvu. SluSala je teoretska i druga predavanja na jednoj vrsti seminara koji su trajali dva do tri meseca, -a potom se vratila u zem\ju. · 39 �pomagala joj je majka, Ivanica ... Ona je docekivala u stanu u Macvanskoj ulici broj 10 mnoge clanove Partije koji su se tu krili, sklanjali ad policije ili dolazili na dogovor. Ivanica je umela da Stiti Vukicu i njene drugarice i drugove. Aka hi se policija vrzmala aka kuce, na balkonu zgrade stajao je crveni tepih. To je bio znak opasnostrl.. 40 · Ali, Vukica nije nosila ilegalni partijski materijal i po.Stu samo u Beogradu. Njeni putev~_ vodili su i u unutrasnjost Srbije, a narocito u Valjevo. », •. Iako je Cesto sretala agente na ulici, u vozu, na ZelezniCkim i autobuskim stanicama, nikad se, za Citavo vreme njenoga rada na tom poslu, nije desilo da je policija ubvati sa ilegalnim materJjalom ... Strogo se driala pravila konspiracije, a i sama je svoje draZnje podeSavala prema trenutnoj situaciji. .. <' Na tom poslu Cesto radi sa kornunistom, revolucionarom Milosem Matijevicem Mrsom. Zajedno sa njim rasporeduje materijale koji stiZu ne samo na razne punktove u Beogradu nego i u Crnu Goru, Makedoniju i Vojvodinu. Sve to putuje u koferima sa duplim dnom, raznim torbama sa skrivenim mestima. Vukica ih nosd sama .Hi ih daje drugima, sa jasno utvrdenim zadatkom kuda treba da ih odnesu. I, svi su joj verovali. Njeno prvo ilegalno ime »Vera« nije joj bilo slucajno data. Bila je tiha i radna, skromna, stalo.Zena i uvek pouzdana. Ni tada nije govori.la mnogo. Ali svi su verovali u nju, svi koji su radili na tim teskim poslovima. Znali su da ce ana sacuvati mesto gde se ani nalaze, da ih nece odati. Na sastanke je dolazila gotovo neopaZeno, dznenadno. ISla je ulicama neCujno, kao da klizi pored zidova kuca. Ali je uvek stizala... Taka je dobila novo, cetvrto ime. Najblizi drugovi dali su joj nadimak: »Sunja«, Tiha »Sunja« je zajedno sa sv;ima koji se bore protiv nenarodnog reZima. Pred njorn su novi zadaoi. Sve manje se bavi ilegalnim prenosenjem materijala i partijske stampe;pored ostalog i zato sto ju je policija dobra znala i stalno pratila posle hapsenja 1935. godine. Kao i ostali komunisti, Vukdca radi na jaCanju naprednog demokratskog pokreta, kojim je sve uspesnije rukovodila Komunisticka partija. Pravac akcije - sindikati. I to sindikati tekstilaca. Ona je Clan uprave ovoga sindikata kao jedna iz generacije mladih aktivista. Oni daju snaZan politiCki podsticaj radu sindikata. Istina, na Celu URSS-a i SBOTIC-a veCinom su se nalazili socijal-dernokrati. Ali kornunisti, rnedu kojima je i Vukica, svojom aktivnoSCu postepeno preuzimaju podruZnice i neke sa- veze. Clanovi sindikata, bas zbog borbenosti i politicke akttivnosti komunrlsta, sve radije su ih birali za radniCke poverenike i clanove sindikalnih odbora. J edna ad takvih hila je i Vukica, u sindikatu tekstilaca. UVEK MEDU RADNICIMA Mnogi se seCaju Vukice iz tih dana, aktivnosti u sindikatu Beograda, a drugarica Milada Rajter i Neda BoZinoviC, koje poznaju Vuldcu iz tog perioda, joS pamte pi:-ve susrete sa njom. »Prvi put sam je videla na sastanku URSS-a u Radnickoj komori (sadao Dam »Duro Salaj«). Tu su se hili okupili predstavnici raznih strukovnih saveza. I ana je tu bila. Neko mi je rekao: »Ova je Vukica MitroviC«. VeC !ada je hila poznata kao veoma dobra drugarica, aktivista.(< »I ja sam je pnri put videla na zboru :lena u Radnickoj komori, u grupi radnika tekstilaca. Iako nekako tiha, nenametljiva, videlo se da se oko nje okupljaju astale drugarice.<( Ono sto je Vukica radila i dopuinosila, zajedno sa ostalim drugovima i ,drugaricama, najbolje se vidi po tome sta se zbivalo u prolece 1936. godine u Beogradu. Beogradska preduzeca je tada zahvatio !alas strajkova. Strajkovali su gradevinari, kamenoresci, obuCari, bravari, lhnari, rnolersko-farbarski radnici, mesarski radnici, taksi-Sofer~i, pekari, fasaderi, drvodeljci, monteri, livci, abadZijskJi radnici, tapetari, pamuCarski radnici i drugi. Oni su na zborovima i konferencijama isticali svoje zahtcve da se skrati radno vreme i poveCaju nadn'ice, poboljsaju higijenski uslovi rada u radionicama, da se ukine rad nedeljom i da se priznaju radniCke organizacije i radniCki poverenici. Jedan od najveOih Strajkova organizovali su u maju mesecu gradevinski radnici. Strajkovalo ih je aka 10.000 Oni su, istiCuCi svoje zahteve, odrZali dva velika zbora. Na Pasinom brdu bilo ih je 10.000, a posle dva dana, na istom mestu, na zboru je bilo 1.500 radnika. Policija je hteia da rastuni ovaj zbor. Radnici su se suprotstavili, pa su zandarmi upotrebili oruzje i tom prilikom jedan radnik je poginuo, a trojica su povredena. Ovim strajkom gradevinski radnici prisilili su poslodavce da prihvate veliki deo njihovih zahteva. 41 �42 Posle dva meseca pokrenuia su u Beogradu dva no· va velika strajka - strajk pekarskih radnika i strajk molersko-farbarskih radnika. I Vukica je neprestano med:u radnicima, kao sindi· kalni aktivista. Ona je u aktivu koji je svakodnevno, a naroCito subotom j nedeljom, odlaz'io pred fabrike, rasturao radniCku Stampu j- popularnu literaturu, povezivao se sa radnicima i pozivao ih da se organizuju u sindikate, zatim na radnicke priredbe, i koji je, takode, organlizovao marks.istiCke kruZoke za prouC.avanje literature. U svim tim akcijama Vukica saraa:uje sa revolucionarima - komunistima MiloSem MatijeviCem MrSom, Lepom Stamenkovk, Draskom Dinicem, Trajkom StamenkoviCem, Andi1ijom HabuSem i drugim. Bio je pokrenut !egalan demokratski i antifasisticki list })Zena danas«. Bilo je to delo Zena komun1sta, pokrenuto na inicijativu i zalaganjem Partije. Vukica i tom prilikom poma.Ze. Mitra MitroviC se seCa da je razgovarala sa Vukicom o materijalnoj pomoci koju treba pruZiti ovome listu. Ali, neprijatelji, policija nenarodnog reZima, ne miruje. Cilj su joj i dalje komunism. Ona uspeva da provali i uhapsi, u jesen 1936. godine, clanove Mesnog komiteta KPJ za Beograd. Usledila su i druga hapsenja. Vukica tada poCinje punom snagom da radi na povezivanju organizacija KPJ u Beogradu. Sa nekoliclinom .beogradskih komundsta, koji su izbegli provalu, nastavlp rad na okupljanju jezgra partijskih organizacija u Beogradu iz koga ce biti stvoreno novo partijsko rukovodstvo. Ona je zajedilo sa njiina uCinila sve da se prebrodi privreme~ ria dezorganizacija. NA CELU MESNOG KOMITETA PARTIJE Bas zbog takvog njenog rada, Vukici je povereno da rukovodi Mesnim komitetom Partije za Beograd. Bilo je to u martu 1937. godine. Vukica MitroviC, »Sunja«, hrabra revolucionarka, gordi i ponosni uhapsenik u specijalnoj policiji, junak upornog Cutanja pod najte:Zim batinama, vredni Clan partijske tehnike, ucesnik stampanja prvog broja »Komunista«, organizator radnika u sindikatirna, tihi, ali is· trajni borac- na celu je partijske organizacije u Beogradu. Imala je tada samo 25 godina. I partijski staZ od cetiri godine. Ali imala je veC veliko ~evolucionarno. iskustyo. I jo.S viSe, reSenost da se bon, da se _uhvat~ u k_?stac s_ najvedm teskocama, duboko uverei':Je <;Ia Je. po~la pr~­ vim putem za sreCniji i lepSi Zivot. Bilo Je to 1 vehko pn· znanje za nju. Alii podstrek. Sa joS veCim Zarom i predanoSCu dala se revolucionarnom poslu. U toj, 1937. godini, sve su CeSCi sukobi_ izn:;~d:u naprednog pokreta i fas•istiCkih g~]Ja i o;gamzaOIJ~- Jer, proiasistiCka vlada Milan~. StoJ~d~'!ov1ca rad1!a J~. tada na priblizavm;tju Jugoslav1]e fa~1st1~koJ N~mackoj 1 Italijli. Posebno Je nastojala da fas1zu]e zemlJU. I bas tada, pod rukovodstvom KPJ u Beogradu, kao i u celoj zemlji, u akcijama protiy vlad~ i njen~ u?.ut:~s~ nje i spoljne politike izrastao Je s~az~n a_ntlfasrstickr pokret. Na njegovon~ Celu ~u kon;t!-l~Istl. ZaJedno s.a naprednim Beogradanrma onr razbli.JaJU zborove ko]e s~t faSisti pokuSali da odr.Ze. »Tako su 1. mar:ta ~937. an~~~ faSistiCki raspoloZeni demonstranti demohrah Zeleznrcki dam u Sarajevskoj ulici u kame je bila zakazana konferenaija pristalica fasiste Dimitrija Ljotica. Tu s~ na ulici razvila krvava borba rzmedu demonstranata 1 fasista u kojoj je bilo dosta povredenih. Antifasisticki pokret stu12a? je u !'~ve. a~cij~. kada su Beograd poseCivalj faSrstrckr nem~cki (l •.rtah]anskr ministri. Pod rukovodstvom Mesnog 1 PokraJmskog komiteta KPJ, protiv ovih peseta bile su ~rg~izovane v~­ like demonstracije. Za vreme boravka rtaliijanskog ministra spoljnih poslova, Cana, uveCe ?S: marta 1937., . .U Knez Mihailovoj ulici doslo je do vehkih demonstraC1Ja protiv ovog fasistiCk'?g driavnik~. Tom priliko~, demon. stranti su i pored zandarmemJske 1ntervenc1Je da se spreCe de~onstracije, zapalili slike Cana i Musolinija. Protestujud protiv fasisticke vladine politike i deInonstrirajuCi protiv vel:ikih faSistiCkih dr.Zava, Beogradani su istovremeno, izraZavali svoje sirnpatije za ugroZene ze~lje i za Citav demokratski po~ret u Evr~pi. Prilikom posete predsednika Cehoslovacke ~epubhke BeneSa, 5. aprila iste godine, KPJ Je organ1~ovala vehk. .e manifestacije sa pozdravima demokratskoJ Cehosloyackoj i antifasistickoj borbi cehoslovackog naroda. H11Jade manifestanata traZile od vlade savez sa CehoslovaCkom Republikom. Ove ~~anifes!aaije istov~emeno s~ s~ pretvorile u demonstracuJe prot1v . ._vlade Mllana StoJa_?-InoviCa i pred zgradom Cehoslovacko& pos_l~r;stva doslo je do sukoba izmeOu demonstranata 1 pohciJe. 43 �44 Beogradani su, takode, izrazavali svoje simpatije za antifaSisticku borbu spanskog naroda: Oko stotm:t Beogradana ,iz svih druStvenih slojeva, zaJedno s borruma iz drugih krajeva naSe zemlje, veCinom komunista, prebacilo se u spaniju i uzelo neposredno ucesce u borbi spanskog naroda protiv fazizma. Na dan spanJke. Repu?like 14. aprila 1937., i pored progona 1 hapsen]a ko]e je Po1icija vrSila sa namerom da spreCi antifaSiste da izraze svoje raspoloZenje prema borbi Spanskog naroda, u knjigu spanskog pos!anika u Beogradu upisalo se preko 1.000 studenata Beogradskog univerziteta.« Eto, sve se to, pored ostalog, zbivalo u vreme kada je Vukica rukovodila Mesnim komitetom Partije za Beograd, u kmne su pored nje tada.~ili Isa Jo.van?viC, Vasilije Buha, Svetozar Vukmanov1c-Tempo 1 M1lorad Topalov. Dejstvovanje i rad komunista u masama se stalno proSiruje i pojaCava. I partijska organi_zacija se sve vi~e organizuje. U maju mesecu 1937. godme obra~mvan Je Pokraji_nski ko~itet KPJ za Sr_1?1ju, y .stvan, nJe~ov ~~­ kretari]at od 6 clanova. Medu U]'1ll1a Je 1 Vuknca M1trov1c. U svojoj dvadeset petoj godini Clan najuzeg partijskog rukovodstva u Srbiji - Vuldca Mi troviC - »Sunja«! U vreme teSkih borbi protiv faSizacije zemlje i pokuSaja nenarodnog reZ:ima Nliilana Stojadinov1iCa da je veze sa fasistickom Nemackom i Italijom. U predvecerje jos odlucnijih borbi. Bilo je to za Vukicu veliko priznanje. Priznanje za Citav njen dotadaSnji rad, za njeno .izvanredno drZ:anje pred klasnim nepr.ijateljem, za sve ono Sto je uCinila svim srcem za revolucionarni pokret u Beogradu u Srbiji. Ali, istovremeno, bio je to i podstrek, nove obave· ze i zadaci. Borba nije prestajala. U nju su hrabro ulazili svi komunisti - revolucional.li, pa i Vuldca. Bila je to sve oS:trija borba protiv faS:izma u kojoj nisu uCestvovali samo komunisti, veC i mnogi Beogradani. »Vlada je oStro n::agovala na ovakva istupanja Beogradana protiv fasizma. Ona pojacava pritisak svog poliitickog aparata na napredni radnicki i studentski po· kret. Ali, na svaki udar policije, napredni pokret odgovarao je svojim udarom. Policija je 8. juna 1937. bespravno upala u studentsku zadrugu »SamopomoC« i Medicinsku menzu, ~de je uhapsila 20 studenata da bi spreCila organizovan]e demonstracija protiv nemaCkog ministra spoljndh poslo':'a Fon Nojrata, koji je tih dana stigao u Beograd. Na to Je Parti ja ponovo organizovala krupne demonstracije. Oko 2:000 studenata i gradana demonstriralo je ulicama protrv hitlerovske NemaCke i zahtevalo savez sa demokratskim zemljama. »Dole savez sa Hitlerovom NemaCkom! Dol~ .f~Sisti!<<, odjekivalo je beogradskim uHcama. Do ozbil]nih sukoba izmedu demonstranata i Zandarma do~ slo je tom prilikom u Dusanovoj u1ici, zatim kod Studentsko~.. parka u danaSnjem Bulevaru revolucije kao i na . SlaV1J1 (danas Trg Dimitrija Tucovica). Tokom ovih sukoba poliicija je uhapsila veliki broj demonstranata. ~ Jos se uzbudenje od svih ovih borbi nije bilo ni stisalo, a ubr~? su, 19. JUla, ponovo odr.Zane nove velike ~emon~traciJe. Ovoga puta demonstranti su protestova11 prot1v konkordata. Desetine hiljada demonstranata, radmka, st.udenat3', daka i drugih gradana, zajedno sa prayoslavnim svestenstvom, izaSio je na ulice i demons.tpralo prot!v po~lasti~.a k<?Je je tr~balo da dobije katohcka crkva 1 protiV fas1zac11e zeml]e. U danasnojj ulici 7 .. jula, P.olicija i.e. kundacima napala na demonstrante, ah su on1 nast~vi~I da prolaze kroz grad, probijajuCi se kroz kor.done z~ndarma ... Zatim je doslo do najveceg sukoba, Jer su zandarmi upotrebili oruije pucali u denlonstrante i ranili veCi broj lica.« ' Redaju se i druge <;temonstracije. Na celu njih je 45 K~J. Au. borbenom strOJU komunista je i Vuklica MitroVIC, 9n~ I r:epo.sredno :r:uk_ovodd jednim ad mnogobrojnih tadasn]1h stra]kova radnJ~a u f!eogradu, strajkom koji Je. 21. .d~cembr~_1937. godme poceo u »Beogradskoj tekstllno] mdustn]I »A. D«. U strajku je ucestvova!o 950 r~~n~ka, a. na n)ego~9m Celu hila je partijska organiza. CIJa 1 Vukica Mitrovac. Tako je i medu ostalim radnicima. Te godine u strajku ~u k~~en~resci, .k~ojaC.i, d~~odeljci, ~elneri, gradevinaru, opsttnsln radniOI, slaJfen I teracen, krznarski radnici, limari i drugi. .. Pod rukovodstvom komunista dalje je jacao i studentski pokret. NIJE ZNALA ZA PREDAH U tim danima, kao jedan od rukovodilaca Komunisticke pa;tiie u Beogradu i Srbiji, Vuklica ne zna za predab_.. Strze na mnoge sastanke, dogovara se, poziva na akCIJe, organizuje ih i uC.estvuje u njima. Bilo j~ to vreme, kraj 1937. godine, kada je na ce!o K.PJ, za nJenog genera!nog sekretara, dosao Josip Broz Tito. Kao i u celoj zemlji, i parllijska organizacija u Beo. �46 gradu, kojoj je i Vukica pripadala, dobila je novi impuls za rad i sa joS veCim zamahom i elanom vodi svoje_akcr~ je. ,u politickim borbama u Beogradu se stvarala .]edna izrazlita antifaSistiCka atmosfera, u Siroke redove gradana prodirao je narodnofrontovski duh i gradio se pokret antdfasistickog narodnog fronta kojim je rukovo.dila mesna organizacija KomunistiCke partije Jugoslav1je.<< U redove KPJ i SKOJ -a primani su novi. clanovi, or: ganizacije su se uCvrSCivale, pripremale su se teoretski i politicki da bi '?ogl~ snain<;> da uticu u P?l.iticko'? zi':<?tu i borbama. Sv1m ~1m akC1Jama rukovodli1 su zaJednicki Mesni komitet KPJ za Beograd i Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju. Jedan od neumorrdh aktivJsta i istaknutih rukovodilaca tadasnjeg revolucionarnog pokreta u Beogradu bila je Vukica MJitrovic- »Sunja«. NiSta nije moglo da jespreCi u tome radu. Ona je bila jedna od onih komunista, u prvom redu onih koji su proS!i kro? robiju :i onih koji su ostali zabelezeni u pohcijskoj arhdvi kao »poznati komunisti<<, koji su najCeSCe gubili zaposljenje. Kao i oni, i Vukica je zivela polulegalno, pa Cak i ilegalno. Novae u kasi Partlije nije mogao da obezbedi njihovu egzistenciju, pa su se morali sami snala1Jiti. Tako je bilo i sa jednom grupom tekstilnh'1 i kroj ackih radnika u Beogradu. Oni su orgardzovali ile galnu SivaCku radionicu u Prestolonaslednikovoj ulici (danas Bulevar revolucije) u blizini Derma. U ovoj radionidi je radila i Vuklica MitroviC. Radionica je radila za Zavod vojne odece. Materijal za sivenje vojnih uniformi dobijan je od jednog radnika, koji je u to vreme radio u pomenutom Zavodu. Ovaj radnik- krojac mogao je da uzme veCe koliCine materijala iz preduzeCa i da ga nasi kuCi i tamo Sl.ije uniforme sa svojom Zenom. Ovu okolnost odmah su iskoristili komunisti. Onaj radnik, Aca MiladinoviC, uzimao je veCe koliCine materijala i predavao ga Vukiai koja ga je nosila u ovu radionicu. Opet je ona bila dragocena veza . .. Za saSivene uniforme dobijan je novae kojim je pomagana i partijska kasa i podrriirivane potrebe onih koji su u njoj radili. Tako je zivela Vukka. Ilegalni rad, bezbroj partijslillh zadatakla. Istovremeno, trebalo je naci neko stalnije zaposlenje i neSto zaraditi za Zivot. Vremena da se misli na sebe, na svoj liCni Zivot, Zivot mlade devojke gtovo uopste nije bilo. Vodila je gotovo asketski tivot. Ond koji su je tada povremeno vidali LJ stanu roditelja u Macvanskoj ulici dobro se secaju da je stalno bila zauzeta, stalno je nekud zurila, dolazila i odlazila. To nije bilo pravo njenim roditeljima, a naroCito octi, mada joj je majka pomagala, razumela je. VELIKA LJUBAV DVA REVOLUCIONARA Vukica ~je menjala naCin svoga Zivota. Sva se predala ::evolucwnarnom r~du. _Bila j~ sazrela, ozbiljna reV?lucu_marka. To se osecalo 1 u kuc.-i. Iako tekstilna radnica, ~1ho i ~enamt::tljivo, ana je postajala onaj stub, revolu~w!larn;t_ autontet .. To su oseCa~i i intelektualci~ko­ mlll1;1~tl, ~OJI su se cesto okupljali u stanu porodice Mi-:trov1c. Ah, u svemu tome Vukica je bila kao i pre _ jed~ost~vna, skr~n~.na, neposredna, jasna i uvek tiha. Ali ll1Je. J;>Iia ';~J?aZI]wa prem.a svojim roditeljima, · prema SVOJOJ. br'.'c1 1 s;stra~a. M1lada Ra]ter, koja je tada bila u kuc1 Mitroy1ceyih, 1 danas se toga seCa: " ~>: .. Vukica J..,e "f?ila neZnija od svih, sva ustreptala, paz~Jiya J:?Una duse 1 razun~~vanja. Iako je retko hila u ku6, ]er Je mor:;la da se kl11Je od policije, jer je ilegalno n;tdlia d;;n-noc; Jednom prilikom njena majka Ivanica, d~~e~ala me je sva radosna pokazujuCi mi s!an k~Jl Je sa': blistao_. Govorila mi je: »Evo, vJ~ d1, ,sve Je ~o. Vulnca urad1la ... ProveJa je ceo dan kod k~ce. Zam1sh, onc;t ceo ~~n _kod_ kuCe! I znaS Sta je uradi~ la. Ne s.amo d'.' ]e proc1st1l<:, 1stresla, obrisala prozore 47 n~~o )e ~ sve fiJoke u ~:r;n1anrma i kredencima pretresla: OC1Stlla. 1 opet lepo sl.oznla .... A ~ada je to zavrsila, okupala se 1 oprala one njene jedne jedine carape Pogledaj sbS~ se u kupatilu«. I taista, t:I kupatilu sam videla Carap~ o. es~:t;te ~a konop9u. A na nJima ceduljica ispisalla njemm c1tlnm rukoprsom: »Stoj! Ne diraj mnogo su mi potr..ebne!« _Ivvani_ca m_i je rekla da je Vu.kica otiSla bosa, Jer .carape JOS nisu brle suve, pa je morala da opomene SVOJ~. d:re mlade sestre, da ih sluCajno ne uzmu jer dru~ ge lliJe Imala .. .« ' Zbog.!og, ~o kraja predanog zivota partijskim zadacim.a, hsavanJa s":eg': liCn_o¥! pojedine njene drugari~ c~ bo]ale su se »nece h SVOJ :ZJivot osiromaSiti za 1 ·ednu IJubaV«. · Ali, P.O p~ir~di tiha, !llirna, P,<;>vuCena u sebe, s malo r~c1, _V~k1ca JC cutala, n1kome niJe govorila o svojoj je~ ~.mol IJu}>avi. A ona je postojala. Lepa, velika, do kraja c1sta, .nezna, prava, topla ljubav njene mladostd. . Ly:bav za viso!<og, vitkog, plavokosog mladica, pla~1h OC1JU, t~ svet!os1vom odelu. Ljubav za Andriju Habusa, revoluc10nara kao Sto je bila i ana. Sreli su se u p~voj godi~i posle njenog izlaska iz zatvora, 1936, kada Je on prv1 put dosao u Beograd. '!- Andri ja Ha~us dosao je u Beograd - revolucionarnim putem. Dosao Je sa severa, .iz Medumurja, iz sela • v. �48 Sveta Marija, na obali Mure. Tamo je roden u siromas· noj seljackoj porodici. Rano je ostao bez oca. Podizali su ga majka, deda i baba. Bio je nezan i od milja su ga u detinjstvu zvali »Bandi«. Veoma rano osetio je gar&. nu siromaStva, upoznao Zivot siromaSnih seljaka i radnika. U mladosti upoznao se sa starim revolucionarom Josipom RadmaniCem, uCesnikom u madarskoj revolliciji. On je neobicno uticao na Andriju Habusa tako da je veC u sedamnaestoj godini Zivota, u sedmom razredu gimnazije, postao clan SKOJ·a. Rano je poceo da prouCava marksistiCku literaturu i za kratko vreme postao jedan od najboljih marksista svoje generacije. Takav je i za vreme studija na FSlozofskom fakultetu u Zagrebu, zatim na Poljoprivrednom fakultetu na koji je presao zbog povoljnijih uslova. Ali vazda je aktivan u skojevskoj orgaiJizaciji, a zatim i u partijskoj. Sekretar je i komiteta SKOJ-a, ucestvuje i u organizovanju strajka pekarslcih radnika u Zagrebu, u organizovanju ideoloskopolitickog rada u Zagrebu, u svom Medumurju. Godine 1935. biva uhapsen. Izddao je tiZasne batine, ali policija od njega nista nije saznala. Kakva igra sluCaja! U to is to vreme, te iste godine, i Vukica, koju joS nije poznavao ni video, bila je u zatvoru i bila podvrgnuta strahovitom mucenju, aiL kao sto smo videli, ni rec nije kazala . . . . Policija ga potom proteruj e u n jegovo selo Svetu Mariju, sa zabranom povratka u Zagreb, ali se on ilegalno vraCa i nastavlja svoj revolucionarni rad. Opet ga hapsi policija i opet vraca u rodno selo. Ali nema ad Cega da Zivi. .. TraZi posao u Zagrebu - ne nalazi ga. Uz pomoc Partije od!azi u Sarajevo i zaposljava se u fabrici Carapa »KljuC« > kao nekvalifikovani radnik... Brzo je osetio gorCinu radniCkog hleba i neposredno se upoznao sa eksploatacijom radnicke klase. I ovde zapoC.inje svoj revolucionarni rad. Biva otkriven i otpusten sa posla. Vraca se u Zagreb, ali tamo policija i dalje tr;>ga za njim. Prolece 1936. Andrija Habus dolazi u Beograd. U Beograd koji potresaju Strajkovi, demonstracije i drugi vidovi otpora radnicke klase. Zaposljava se u stofari Vlade Ilica. A tu je zaposlena i Vukca Mitrovic. Iskusan u revolucionarnom radu, svim srcem predat Partiji od najranije mladosti, i u Beogradu Andrija se svrstava u red boraca za prava radniCke klase. I ne samo u fabrici, veC i u mesnoj podru.Znici tekstilno-odevnih radnika. U toj podruznici radi i Vukica Mitrovic. Radii i u sindikatima - kao i Vukica. Sa njom je i kad ona, krajem 1937., rukovodi strajkom u tekstilnoj »A. 4 Vukic<~. MitroviC �so D.<<. Sa njom je ~ u govorn~m .~oru radniCkog Kulturno~ umetniCkog drustva »AbrasevJ.C<<. . .. Kao i Vukica ,on uCestvuje u sv1m demonstraciJama i manifestacijama koje organizuje Part>ija. Jednom prilikom, 12. decembra 1?3~ .. godine, za~dar mu ~ozem probada stomak. Alii _ostaJe z1v: I nastavlJa revolucwnar· nu aktivnost. Cesto Je sa Vulncom. . . .. . U tom radu, u borbi, iz obos~ran1h su'?-pati]a ra~vi­ la se dskrena ljubav izmedu dVOJe poznat1h komumsta i revolucionara. ., Izmedu visokog, vitkog, plavokosog _n::tlad1ca ~a se: vera i devojke sa toplog juga Jadrana. LJubav, tiha 1 nezna kao sto su oboje bili. . A onda, jednoga dana, Vukica je, u susretu sa naJbliZom drugaricom tiho, uz osmeh:. kazala kratko: - Znas, udala sam se za AndnJU. . . . . To se odigralo 27. feb~uara _1938_., ~odme .. Tada Je sklopljen brak izmedu Vuk!1ce M1trov1c. -~ AndnJe HabuS'a. Izmedu »Sunje<< j »Bobana« (Andrt]IUO prvo !legalno ime). . . . . · Iako su i Vukica i Andrija bili a~e1st1, komun;~t1, revolucionari, venCali su se u - crkva. Drugog n~cu~a tada mje bilo za zaklju~enje legalnog braka. VencanJe je obavljeno u crkvi »Knsta KralJa« u Beogradu_ u Kru~­ skoj uJici, sada Proleterskih brigada. Vencavao J.e "katoh; cki pop dva clana KPJ! I kumovi su takode b1h clan~v1 KPJ: Petar Pongrec, krojacki radnik, i Borislav Kovace. viC, rnplomirani filozof. . . . . . Vukicina udaja obradovala Je 1 n1ene rod1tel]e, posebno majku Ivanicu. Radovale su se 1 nJene dve mlade sestre Leposava i Miroslava, kao i braCa. D~a mlada stvorenja, dva revolucion~ra, Ciji su putevd bili talco sliCni, od toga dana ~u za]~dno_. Kao. sto su i dalje zajedno u revolucionarnoJ ?orbi. All, l:,J?;ah su i svoj mali, skromni kutak. S~anovaJl su u st~ctcu- ~a mansardi jedne zgrade, u kraJU Macvansk~ uhce. Tu_ Je poceo brak dva mlada revoluaionara. yuklca se tru~!la, u ono mafo slobodnog vremena, d~ t~j kutak b':'de c1st, topao za njenog druga d. nJl!· I u na]tezm; tr~n1:1c~n:;~ z~a­ la je da unese radost u DJihov dom. SecanJa JOS z1ve. »Sve je u toj sobici blistalo_. bilo ~.ist?, u~edno, sve doterano VukiCinom rukom. A 1 Andr_;Ja Je b10 u~edan, pazljiv... Vukica se trudila da !\:" doceh P?staVIJ~nnn stolom. Skromnih sredstava za 211V'?t, dehla J.e _sv':'~1 ko· madic na ravne delove, makar to bllo Jedno jaJ~. 1h pa!ce sira ... Sve je tu bilo sk:omno, kao ~tosu 1. n]lh dVOJ~ bili. Ali je odisalo ljubavl]U, vel!_kom l]ubavljn ... Vuk1· ca je bila prema svom drugu nezna 1 plememta. I on Je nju tako voleo ... Njihov brak bio je najlepsi uzor za brakove revolucionara . .. « PUT U POTPUNU ILEGALNOST Pa ipak, tih i skroman, ali uvek lepo ureden stan na mansardi jedne zgrade na kraju MaCvanske ulice, stan Vuklice i Andrije Habusa, najcesce je bio prazan, jer i Vulcica i Andrija su sagorevali, danonoCno, u revo· lucionarnom radu. KPJ je pojacala svoju politicku delatnost i organizaciono je rasla, Sirila se. Redovi Partije stalno su popunjavani novim mlailiim kadrom. Ti mladi !judi sve vise dobijaju rukovodeCa mesta u partijskim Celijama, organizacijama i komitetima. Zadatak je - biti »masov.ik«. A to znaCi komunisti treba da budu neposredni politiCki radnici u masama, radionicama, fabrikama~ u sindikatima, na univerzitetu, medu srednjoSkolskom omla~ dinom, na selu. Bas po tome koliko svakodnevno radi u masama cenio se doprinos komunista i skojevaca. To je bio i kritenijum za prijem u Partiju i SKOJ. Ocigledno, cinjen je, posle 1937., sna.Zan zaokret u dotadasnjem radu Partije. U Beogradu, medu onima koji su to ostvarivali, a njih je bilo sve viSe, nala1rl.la se Vukica sa svojim suprugom Andrijom. Taj pravac davao je pozitivne rezultate. I u Beogradu i u Srbiji. Vukica je clan Mesnog i Pokrajinskog komiteta KPJ. Ne radi samo u Beogradu, veC Cesto odlazi i u unutraSnjost Srbije. Nosila je direktive, odluke, zakljucke. Govorila je sa Jjudima, objasnjavala im smisao pojedinih odluka, pomagala dm da 'izvrSe zadatke. Ali najviSe radi sa tekstildma na Karaburmi u Beogradu i u sindikatima. Rukovodila je kulturno-prosvetnim odborom radnika i nameStenika organizovanih u URSS-u. Svuda okuplja radmke u borbi protiv fasizma i pete kolone, sto su se nadneli nad tadasnju Jugoslaviju. ObjaSnjava politiCku situaciju u zemlji d u svetu. Nastoji da u borbu i aktivnost ukljuci sto vise !judi posebno se angaZujuCi u stvaranju Narodnog fronta. N~ tom poslu saraduje sa MiloSem MatijeviCern-MrSom i drugima. Sve te njene aktivnosti u to vreme bile su legalne. A bile su joj potrebne da onemoguCi policiji da ude u trag. njenom politickom radu kao clana Pokrajinskog kom1teta KPJ. I rezultati nisu dzostali. Zajedno sa svojlim 4* 51 �drugovima i drugaricama i svojim muZem Andrijom, VuR Idea je dala veliki doprinos ostvarivanju ovog zadatka Partije. Od 1938. godine komunisti su u Beograd:' i Sr· biji preuzeli veliki broj mesta u rukovodstv1ma s1nd1kaR ta, imali snaZan uticaj u pojedinim savezima i druStR vim a. PoJJicija sve to pra'ti, a Uprava grada Beograda zaR tim raspuSta i zabranjuje dalji rad Mesnom Inedustrukovnom sindikalnom odboru, Zenskoj sekciji pri glavnom radnickom savezu, Pokrajinskom odboru URSS, Zenskoj sekciji pri Savezu nameStenika, gde je Vukica imala veliki uticaj i govornom horu pri RadniCkom druR Stvu »AbraSeviC«. Sve ukazuje da su na pomolu nove, joS teZe borbe. Za celu Partiju, pa i za Vukicu i njenog supruga Andriju. Sve je jasnije da ima sve manje moguCnosti za !egaIan politicloi rad. Ilegalnost je kucala na vrata ... Tada se vade velike akcije KomunistiCke partije · akcije za odbranu Cehoslovacke od agresije Hitlerove NemaCke, akcije protesta protiv jaCanj~ nemaCkog fa~ sizma, protiv popustanja Nemackoj i Itahji od strane ve. Iikih sula. Studenti organizuju akcije u kovist cehoslo· 52 vacke Republike koje se pretvaraju u strajk. Zatim se obrazuje odbor za odbranu CehoslovaCke. KomunistiCka partija poziva studente da se prijavljuju kao dobrovoljci za odbranu Cehoslovacke. Vode se i druge politiCke akcije. Na celu njih je Mesnii i Pokrajinski komitet KPJ, a u njima je stalno Vukica Mitrovic. Ona se posbeno angazuje u najborbenijem odredu napredno()' demokratskog i revolucionar~ nog pokreta, medu radni'cima Beograda. Najsvesniji radnici istupali su kao jezgro v~Cine a~aija pro.tiv faS~~a­ cije ze.mlje, 1i to Strajkovima 1 u razmm drugnn akCIJama u preduzeCima, zadajuCi na taj naCin udarac vl~daju­ Cem reZimu i Citavom druStvenom pokretu. I Vuk1ca tada, na priiner, pored ostalog, sredinom 1938. godine, stvara partijske celije u vise tekstilnih fabrika na Karaburmi i di'urJim sitnijim preduzeiCrna. Vukica se tada angaZuje i u mnogim drugim akcijama, ne sarrio medu radnicima ,nego i meOu beogradskom omladinom. Angazuje se oko stampanja i deljenja letka Mesnog komiteta povodom proglasa CK KPJ koji je po· zivao narod protJiv nemaCke invazije u CeSku i Austriju, zatim oko stvaranja Stranke radnog naroda i na mno~ gim drugim poslovima. I baS tada, u punom zamahu rada d aktivnosti, dola~ zi do joS jedne policijske provale u redove KomunistiC. ke partije Beograda i Srbije. Policiji je tada pomogao Jovan Radonjric. U Beogradu su uhapsena 32 clana KPJ i SKOJ-a. Pokusali su da uhapse Vukicu i Andriju tra ZeCi ih u njihovom rnalom stanu na rnansardi u MaCvan~ skoj ulici. Ali, pre toga, Vukica i Andrija promenili su stan, a nisu se prijavili policiji. Zato ih je policija traZila na sve strane. Za njima je bila raspisana poternica. Bilo je potpuno jasno da moraju da se povuku u ilegalnost. I, dva revolucionara, Andrija i Vukica, sklonili su se kod Kosane Babic koja je takode pripadala revolucionarnom pokretu. A onda, potraZili su joS sigurnija ilegalna sklonista. Bila je to duboka i stroga ilegalnost. U KRVAVIM DEMONSTRACIJAMA Ali, Vukica nastavlja da radi, da se, sa svlm ostalim drugovima, bori. Bila su to teSka vremena. Pred komunistima su sta· jali novi zadaci. »Padom; vlade Milana StojadinoviCa i forrniranjem vlade Dragise Cvetkovica 1939. godine, niukoliko se nije izmenio polozaj radnih !judi. Kada je 1. septembra 1939. godine Hitler izvrsio napad na Poljsku i kada je u Evropi otpoceo II svetski rat, Komunisticka partija uputila je proglas narodu . u kome se zalagala za slobodu i prava radnog naroda, a protiv imperijalistiCkog- rata i faSizrna, posebno protliv uvlaC.enja Jugoslavije u rat za racun bilo koje od imperijalistickih sila. U jesen 1939. godine Citav demokratski i antifaSistiCki pokret u Beo. gradu, na raznim zborovirna, manifestacijama i demonstracijama, odluCno je ustajao protiv uvlaCenja Jugoslavije u rat na strani velikih sila, ali se ujedno borio za oC.uvanje nezavisnosti naSe zernlje od eventualne agresije fasistiCkih sila. Tadasnja vlada Cvetko"<'ic - Macek odgovorila je poostrenjem pritiska protiv naprednog pokreta u celoj zemlji, pa i u Beogradu, dok se polo.Zaj radnika i radnih !judi uopste pogorsavao iz dana u dan. Partija je na to odgovorila organizovanjem rnasovnog protesta gradana protiv vladine politike.<< Zajedno sa ostalim clanov:ima PK KPJ za Srbiju i MK KPJ za Beograd, Vukica rukovodi radniCkim i stu. dentskim demonstracijama i drugin1 akcijama u to vreme. Ona je jedan od organizatora i rukovodilaca velikih demonstracija radnika, studenata i naprednih gradana, koje su izbile 14. decembra. Tada se demonstriralo protiv rata, skupoC.e, za mir, za slobodu radnog naroda, au- 53 �54 tonomiju univerziteta, slobodu nauke i slobodu rada sindikalnih organizacija. Vukica je tada bila u uzem rukovodstvu oVlih demonstracija. Demonstriralo se protiv · vlade Cvetkovic - Macek koja je svojom politikom gurala zemlju u naruCje faZizma. Demonstracije su bile veoma snaZne i Zandarmerija, po naredbi vlade CvetkoviCMacek, pocela je da otvara vatru na demonstrante, kod Tehnickog fakulteta, na Smederevskom dermu, u tadasnjoj PriStinskoj ulici i na drugim mesttima. Iako je tada bila u ilegalnosti, Vukica je, prema nekim seCanjima, tog dana i sama izaSla na demonstracije. U jednoj od ulicica ilzmedu Tehnickog fakulteta i flerma, okupila je grupu svojih drugarica ... A zandarmi su tada ispaljivali metke direktno u !jude. Ubili su na ulici Mirka Lukovica, studenta medicine, ranili tesko jos dva studenta i jednog zidarskog radnika, koji su podlegH ranama, dok je jos oko pedeset demonstranata takode bilo ranjeno. Cetrnaestog decembra 1939. godine prolivena je krv na beogradskim ulicama u borbi sa nenarodnim reZ:imom, prolivena je krv koja je uzrldana u temelje rna" sovnog antifasistickog pokreta, kojim je rukovodila Komunisticka partija. Ahl, bez obzira sto je Macek izjavio da ce se ponovo pucati ako bude potrebno, bez obzira sto je vlada Cvetkovic-Macek sutradan posle demonstracija donela nove propise protiv lica koja toboZe remete mir i red i zatim nared'ila da se uhapse i proteraju u koncentracioni !ogor u Bilecu mnogi poznati i antifasisticki borci, u prolece 1940. godine beogradski radnici i napredni !judi vodili su nove antirezimske i anttifasisticke akcije. Odriava se generalni strajk dve i po hiljade radnika vise beogradskih preduzeca. Slede nova hapsenja kroz beogradske zatvore proslo je oko 600 radnika i studenata. Slede d demonstracije na Terazijama, u Zemunu. Protestni zborovi na godisnjicu nemackog napada na Poljsku i mnoge druge. U Beogradu je tada hila preko 200 Clanova KPJ i njihov broj se brzo poveCavao. DAN I NOC BILl SU JOJ KRATKI Kao Clan Pokrajinskog komiteta, Vukica Mitrovic ucestvuje u pokretanju i organizovanju svih tih akcija. Stalno menja Hegalne stanove. Jedan od njih bio je u Pcinjskoj utici broj 9 koji su uzele pod kiriju drugarice Milada Rajter i Neda BoZinovic. One se secaju Vukice iz tih dana. Vidale su je medu vise i!egalnih partijskih radnika koji su tu dolazili i sklanjali se. Do!azila je u , taj stan u Pcinjskoj zajedno sa Andrijom Habusem. Cesto i sama. »I tada, u ilegalnosti, Vukica je bila skromna i tiha, gotovo neCujna. Dolazila je svojim poslom, obavezama, zadacima. A kad su bili njih dvoje, trudili su se da sto manje smetaju ostalima ... Pravila ilegalnog rada bila su takva, pa smo mi Cesto napuStale stan, dok su se odrZavali sastanci. Ali, kad bi sastanak dr.Zala Vukica, zavr.Sila gad otisla, a mi se vratile - citav stan je bio doveden u red, Cist, name.Sten . .. I u uslovjma ilegalnosti, Vukica je stigla da vodi racuna o nasem stanu, kao nekada o svojoj sobici na mansardi u MaCvanskoj ... Bila je veoma zauzeta radom i zadacima. Ali nikad nije bila nametljiva. Njena rec je bila jednostavna, ali i jasna. Jednom prilikom, kad su bili doneseni neki leci i nespretno stavljeni pod crep na tavanu, pa ih miSevi odvukli i mi zato nismo mog1i da lih nademo, Vukica je, kad je za to Cula, samo kazala: }}A Sta Ce ti leci uopSte ovde?(( Bilo nam je jasno, ovim pitanjem ana nam je skrenula paznju da se u stan u kome se okupljaju ilegal- 55 ci ne sme donositi ilegalni materijal, jer, u sluCaju policijske provale, doslo ,b; do kompromitovanja, policija bi ima1a dokazni materijal. .. Takva je bila. Govorila je kratko ... Secamo se, jednom prilikom, verovatno obaveStena da policija maZe da dode do stana u Pclnjskoj ulici, dosla je i samo kazala: »Polazite, kupite se!{{ - i odvela nas u drugi l.ilegalni stan, negde na Paslnom brdu ... A zatim je opet produZila na nove sastanke i zadatke ... SeCamo se, stalno je zurila, dan i noc kao da su joj bili kratki ...« Gde je to iurila Vukica? Odgovor bi mogao da glasi: gde sve nije! U uslovima stroge Hegalnostd odr.Zavani su sastanci organizacija ,rejonske konferencije. I Vukica ide s jednag kraja Beograda na drugi, drZi sastanke, anga.Zuje se oko »Crvene pomoCi«, oko organizovanja partijske tehnike, ilegalnih Stamparija. U isto vreme je i na kursevima na kojtima se prouCava marks\istiCka literatura, uCestvuje u akcijama, odlazi i u druge gradove Srbije. Ali najcesce je u Beogradu. Jer, tada, u prolece 1940. godine, broj Clanova KPJ je u gradu porastao na blizu 400, ne raCunafuC.i komuniste van Partije i 1.500 Clanova SKOJ-a. Posle niza godina birana su partijska rukovodstva. I to u uslovima_stroge ilegalnosti. Vukka u svemu tome uCestvuje. Ona uCestvuje ti u · mama Pokra'*-'.1 OL..u_" l.:__ \ <('- ~""''!i' J ---1'· i)\~1.\ '~·~:' !':.~: '~" \ tJ:,~:. ' ..... :.. ~;:, ·-..:::-- . . ~· �"\l'.~<! 56 jinske konferencije KPJ za Srbiju koja je drzana u maju n1esecu 1940. godine. Na toj konferenciji sumiran je dotadasnji rad i odredivani novi zadaci. Njoj je i Vukica prisustvovala i bila ponovo izabrana u Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju, a potom i u novoizabrani sekretarijat Pokraj1inskog komiteta. Kao i ostali clanovi Pokrajinskog komiteta i njegovog sekretarijata, Vukka tada posveCuje veliku paZnju razvoju partijskih organizacija i Citavog revolucionarnog pokreta u Beogradu. Kao i ostali, ona neposredno organizuje pojedine partijske ce!ije, ukazuje im stalnu pOmoC i vodi razne akcije u gradu. Istovremeno, ana putuje u unutra.Snjost Srbije. Jer, u toku su pnipreme za istorijsku V zemaljsku konferenciju KPJ koja je odriana u Zagrebu 19. i 20. oktobra 1940. godine. Takode, ucestvuje i u drugim akcijama kao sto je bio docek sovjetske trgovinske delegacije, i u manifestacijama povodom doceka prvog sovjetskog pos1anika ... Ona ucestvuje i u organizovanju demonstracija protiv rata 1. septembra na trgu »Mostar« i u drugim akcijama. Posle V zemaljske konferencije KPJ, oddane u Zagrebu, Vukica ponovo obi!azi partijske organizacije prenoseCi im ono Sto je na konferenciji reCeno i zakljuCeno. To Oini ne samo u Beogradu, nego i u drugim mestima, naroCito u Valjevu. Putovanja, ·sastanci, akcije. Bez odmora. bez predaha. Vukica prisustvuje i pokrajinskom partijskom savetovanju koje je oddano u decembru mesecu 1940. u vjli Mirka i Vere NenadoviC na Dedinju. Sve su to hili va:lni, isto11ijsld sastanci. Partija se organizovala i donosila odluke ne sa~o znaCajne za taj politiCki trenutak, veC i za dane koji su bili na pomolu. Partija je bila sve snaZnija, a njen uticaj na Siroke mase ve~ik. Razvio se Sirok antifaSistiCki d demoluatski pokret. Na njegovom celu bila je Komunisticka partija predvodena drugom Titom. Sve su to oseCali v]adajuCi krugovi. I ani su se odlucili da preduzmu ostre mere protiv naprednog pokreta. Znaju6i, med~tim, da kiCmu ·naprednog pokreta predstavljaju radnicka klasa i njena Komunisticka partlija, vlada Cvetkovic - Macek odlucila je da najostrije udari prvo na radnicke sindikate. Krajem 1940. godine ona je zabranila rad URS-ovih sindikada. Ali, KPJ je brzo odgovorila na zabranu sci.nd!ikata pozivom u svom proglasu da se radnici zbi ju, da radnicka klasa bude jedinstvena, u jednom Cvrstom borbenom frontu sa Citavim radnim narodom. ..• ····.·,\.'1 l I r 1 ! I l Pocetkom 194 L godine osecalo se da se priblizava rat. Knez Pavle i vlada Cvetkovic - Macek vodili su u tajnosti pregovore s Hlitlerom o pnikljuCivanju Jugoslavi j e silama osovine. BaS tada, komunisti Srbije ponovo se sastaju na svom savetovanju, u februaru 1941. godine, na Cukarici. Na tom savetovanju bio je i generalni sekretar Partije, J osip Broz Tito. A Vukica, kao clan pokrajinskog partijskog rukovodstva, bila je medu anima koji su sluSali njegove reCi. Ona je bila medu anima koji su tada utvrdtili, a zatim i izvrSavaili zadatke - za okupljanje i jaCanje svih demokratskih i antifaSistiCkih snaga za odbranu zemlje. U MARTOVSKIM DOGADAJIMA Posle sastanka na Cukarici, u prisustvu druga Tita, Vukica je, kao i ostali clanovi Pokrajinskog i Mesnog komiteta Partije, u stalnom pokretu i akciji. Ide sa sastanka na stastanak i objasnjava novonastalu politicku situaciju. Dopirale su vesti o pripremama vlade za sklapanje pakta sa silama osovi;ne. To je u masama gradana izazivalo uznemirenost i blldilo revolt. I baS zato Vukica, kao i ostali komunisti Beograda, politicki radi. Priprema radniCku klasu i beogradsku omladinu za borbu protiv izdaje zemlje. Vest o odluci dvora i vlade da Jugoslavija pristupi paktu sila osovine dospela je u javnost 24. marta 1941. uveCe. Na nju je odgovorio narod demonstracijama, V.eC 25. marta. Njegovo decenijama guSeno nezadovoljstvo poCelo je da kljuCa svom silinom. Tog dana, uveCe, Vukica prisustvuje sastanku Mesnog komiteta KPJ za Beograd na kojem je data direktrlva svim partijskim organizacijama dal pripreme i vade radnike u demonstracijama. A one su veC bile u toku. Mase radnika, srednjoskolske i studentske omladine, okupljale su se na trgovima i poCele da se sukobljavaju sa Zandarmerijom. Sutradan, ponovo se sastaje Mesni komitet KPJ. I Vukica je tu. Donosi se odluka: sve pripremiti za masovne demonstracije koje je trebalo da se odrze u toku sledeCa tri dana. A onda je doslo do novog politickog obrta. U noCi izmedu 26. i 27. marta izveden je vojni puC i zbaCena izdajniCka vlada CvetkoviC - MaCek, a obrazovana vlada generala DuSana T. SimoviCa. 57 �58 Politicka situacija se naglo izmenila. U jutarnjim Casovima 27. marta na ulice je izaSia velika masa gradana Beograda, radnika, studenata i daka. Masa naroda kretala se ulicama kao lava, okupljala se na velikim trgovima. Bio je to izraz ant:ifa.SistiCkog raspoloZenja, raspolozenja koje je, svojim upornim radom, stvarala KPJ, njeni Clanovd i najaktivniji rukovodioci. To je hila i Vukica. · Beograd je uzavreo. Klicalo se slobodi i demokratiji, savezu sa SSSR-om i traZilo obaranje pakta sa fasistickim zemljama. Odjekivale su parole: »Bolje rat nego paktJ<c, »Bolje grob nego rob!«. Sve sto je bilo slobodarslw, posteno. i rodoljubivo, a pre svega komunisti, izaSlo je tada na u]ice Beograda. Medu njima je bila u Vukica Mitrovic. Posle nekoliko godina dubokog ilegalstva, stalnog sklanjanja od policijskih potera, skrivena po tajnim stanovima, Vukica je tada prvi put slobodno iSla ulicama. Njena radost je bila velika. Mitra Mitrovac, koja ju je dobra poznavala, i danas se Zivo seCa tog VukiC.inog raspolozenja: - NaSle smo se, u tim martovskim dogadajima, taCnije 27. marta, negde u centru grada. A onda, doSle smo na Terazije. Sve je bilo u pokretu, progovorila je narodna volja, njegovo politicko opredeljenje. Sve ono sto smo, kao komunisti, Coinili u dugogodiSnjem radu - sada se videlo. . . Vukica je bila srecna, sva ustreptala. Onaj mali, jedva primetan osmeh na njenom lieu, koji sam zapazila u ranijim godinama, sada se pretvorio u siroku ozarenost... Izasla je iz ilegalstva... Prolazile smo dugo tog dana Terazijama... Beograd je pokazoivao svoje najlepse, slobodarsko lice ... I Vukica svoje. Lice odusevljenog revolucionara ... Zapamtila sam ga dobra. A to je, na zalost, bilo i moje poslednje vi(fenje sa Vukicom ... Partijska i skojevska organizacija Beograda brzo su reagovale u dogadajima koji su se odigravali toga da· na. KomuntiSti i skojevci angaZovali su se u politiCkoj propagandi i deljenju letaka Mesnog i Pokrajinskog komiteta kojima je za kratko vreme bio zasut Beograd. Istaknuti komunisti drzali su okupljenim demonstrantima vatrene, rodoljubive govore, koji sU pokretali masu naroda na _akciju. Demonstracije su 27. marta trajale do duboko u noc. I imale su ogroman pobiticki odjek u zemlji ,i svetu. Vukica je tog dana, kao i ostali komunisti, neprekidno u mobilnom stanju.' Ona prisustvuje, oko podne, sednici Pokrajinskog komiteta. Bio je to kratak dogovor o . zadacima u toku demonstracija. UveCe, istoga dana, Vuldca je i na jos jednom sastanku Pokraj!insko!l ko~Qte­ ta KPJ za Srbiju na kame se govon o od;rzava~~u veh~og radniCkog zbora kod Vukovog spomemka (m]e odrzan jer su ga vlasti zabranile). Ona je, kao i ostali clanovi, u toku akcije koju je preduzeo Pokrajinski kornitet da se zatra.Zi puStanje na slobodu svdh po~itiCkih zatvore·nika, a posebno MoSe Pijade, Branka KrsmanoviCa i drugih komunista koje je beogradska policija driala u zatvoru Uprave grada. Sutradan, Vukica jq na sastanku Sekretarijata Pokrajinskog komiteta na kame se analiziraju dogadaji ad prethodnlh dana i odluCuje da se 1izvrSi pritisak na vladu generala DuSana SimoviCa da hitno. zakljuCi sporazum o prijateljstvu i uzajamnoj pomoCi sa SSSR-om ... OCENE DRUGA TITA U isto vreme o onome Sto se zbivalo u Beogradu Pokrajinski komitet je odmah obavestio C<;ntraln\. komitet KPJ i generalnog sekretara, druga T·1ta, kop se tada nalazio u Zagrebu. I drug Tito stiie u Beogr::<d 28. marta. Sutradan, odrZano je partijsko savetovanJe rukovodeceg kadra KPJ' u Beogradu i Srbiji, u ~ta:>u Lazara KoCoviCa na Banovom brdu. Medu komunishma rukovodiocima KPJ u Srbiji i Beogradu, koji su doslli na taj vazan dogovor, ?ila je i Vukica Mitrovic. . Ocene druga .Trta tada su, rzmedu ostalog, glasiie: »Dvadeset sedmi mart je jedan krupan politicki dogadaj, koji prevazlilazi okvire naSe zemlje i koji Ce imati znacajne posljedice. Njime je nanet jak udarac_ neprijatelju - silama Osovine. Nova vlada generala ~rmo­ viCa jeste korak naprijed, ali ga ne treba precJeTIJIVati, jer njen stav nije jedinstven. U njoj je vecina. anglofila i reakdionara. Prema toj vladi treba se odnos1ti prema rezultatima njenoga rada, ali na nju treba stalno vr.Siti pritisak da radi po Zeljama naroda, koje izraZava KomunistiCka partija. Pakt je pao. Rat je neizbjeZan; zemlja ce biti napadnuta, pa je potrebno naJ?adacu pr;rziti sto jaci otpor. Iz dana u dan treba se za taJ otpor pnprematJi, joS prije nego Sto napad bude izvr.Sen, kako bi zemlja vojnicki i politicki bila ujedinjena. Iz toga za komuniste proistiC:e jasan stav i duZnost: joS viSe pojaCati antifaSistiCki front aktivne odbrane ze. mlje od napadaCa. Komunlisti se rnoraju listom odazvati mobilizaciji. U vojsci treba najdoslednije-da se zalaZu 59 �za podizanje borbenog duha otpora, da se bore protiv pete kolone, protiv naginjanja kapitulaciji, koja bi vodila izdaji zemlje. Treba odmah stvoriti nova rukovodstva u pozadini, mala ali ekspeditivna, uglavnom od :lena i onih muSkaraca Clanova Partije koje ne obuhvata mobilizacija. Osnovna linija rada treba da bude: rat je odbrambeni i pravedan za nas, jer se bortlmo protiv napadaCa, za slobodu i nezavisnost naSe zemlje. Zato svim snagama nastojte da se neprijatelju pruZi Sto veCi ot- por ...« Tito je postavio jasne zadatke. I svi koJi su prisustvovali ovom sastanku, krenuli su da ih izvrSe. Medu njima i Vuk\ica. Prisustvuje mnogim sastancima, objaSnjava, organizuje. Ima podataka koji govore da je hila u Beogradu, ali da je stizala i u neka mesta u unutraSnjosti. SESTIAPRIL, BEOGRAD ... 60 Ono Sto se desilo u Beogradu 27. marta iznenadilo je glavesine fasistickil1 zemalja. Hitler je tada relcao: »Beograd treba uniStitti, surovo kazniti iznenadnim vaz~ d.uSn.in1 napadom, masovnim bombardovanjem i uniS~ tavanjem obejkata 1i stanovniStva«. I, 6. aprila 1941. godine, slobodarski Beograd bio je izloZen strahov'itom bombardovanju i razaranju. Grad je pretrpeo i velike ljudske zrtve. Desetine hiljada poginulih i ranjenih. Do duboko u noC nebo nad njim crvenelo se od mnogobrojnih pozara. Tog dana poceo je kratkotrajni, neslavni aprilski rat 1941. Once narodima Jugoslavije doneti vojniCki poraz zbog izdaje li nespremnosti tadaSnjeg re:l.ima. A bas za taj dan Pokrajinski i Mesni komitet KPJ, Ciji je Clan bila 1i Vukica, pripremali su velike narodne manifestacije povodm potpisivanja sporazuma lizmedu SSSR-a -i -JU.goslavije. Nameravano je da komunisti na ovom zboru javno istaknu zahtev da vlada hitno preduznle sve mere za odbranu zemlje: Zbor je bio zakazan za 7 casova na KaleniCevoj pijaci. A baS u to vreme faSistiCke »Stuke« zasule su grad bombama. Clanov.i paruijskog rukovodstva zakazali su, zato, sastanak za 11 Casova na ciglani SiCanskog. ProlazeCi kroz poruSeni grad, okupili su se tada svi rukovodioci Partije koji su se nalazili u Beogradu. OdluCeno je da se postupi, u duhu savetovanja odrZanog u prisustvu druga Tita 29. marta, na Banovom brdu, na Cukarici. A to je znacilo da politiCki deluju u vojnim jedinicama i na terenu med:u narodom, podiZuC.i borbeni moral i boraca i naroda. Takode, odluceno je da u slucaju poraza jugoslovenske vojske prikupljaju i saktivaju oruZje i po svaku cenu izbegnu zarobljeniStvo. Tih dana Vukica je sa Clanovima porodice otiSla u svoj rodni kraj, na Crnogorsko primorje. Ali i tamo, prerna seC.anju Nade Kentere-DabkoviC, odr:Zala je sastanak sa Zenama u selu DrobniCima. Tog istog dana, medutim, otiSla je u Petrovac, svratila u kuCu Sava VukoviC.a, predtranog komun:iste, i posle kratko saopStila: »1\/loram sutra za Beograd!« I zaista, Vukica se brzo posle bombardovanja Beograda vratila i nastavila da izvrSava partijske zadatke. Vratila se Vukica u Beograd u koji su vee 12. aprila uSli nemaCk;i vojnici. Grad je bio okupiran. Uz pomoC domaC.ih izdajnika okupator je poCeo da zavodi »red i m1ir« u gradu. Zaveden je policijski Cas, vrSene su racije na Jevreje. Nastalo je pljackanje po trgovackim radnjalna. Hrana je otin1ana i predavana nemaCkim okupacionim vlastima. PoCela ie da se oseCa strahovita oskudica - odredeni su nemaC:kom naredbom dani bez mesa, zavedene karte. Gering je tra:l.io od svog opunmnoCenika za privredne poslove u Beogradu Nojhauzena: »... da ne radi za blagostanje .tog naroda, nego da mu oduzme sve Sto je moguCe, da bri nemaCki narod mogao da Zivi. .. BiCe mi sasvim sporedno ako me obavestite da ti narodi umiru od gladi.<( Situacija za Siroke narodne mase postala je teSka. Ali komunisti, njihova rukovodstvo u Beogradu i Srbiji, poCinju, ne oklevajuCi da spremaju narod za otpor, za oru:Zanu borbu. UCvrSCuju se veze lizmedu Beograda i partijskih organizacija u Srbiji. J acaju partijske organizacije i podeSava njihov rad uslovima okupadje. Izdavanje proglasa, letaka i drugog popagandnog materijala, brili su u to vreme medu va:Znim zadacima komunista i njihovih rukovodstava. U svemu tome uCestvuje i Vukica MitroviC. Toga se seCa i Zivan Ciklovan. On kazuje da je Vukica, zajedno sa njim i sa jos jednim drugom, stampala prvomajski proglas li druge partijske letke u Uliei knez Danilovoj (iii u nekoj drugoj poprecnoj). Vukica je donosila slova, hartiju ... Bili su to majski proglasi Pokrajinskog i Centralnog komiteta KomunistiCke partije. U nj1ima je jasno govo~ reno da treba ustati u borbu protiv okupatora. Bio je to poziv narodu avangarde radndCke klase, KomunistiCke partije Jugoslavije. 61 �I Vukica, zajedno sa ostalim rukovodiocima Partije, jzvrSava tada vaZan zadatak: objaSnjava uzroke slorna Kraljevline Jugoslavjje, aktivira Siroke mase radnika i gradana za borbu. Ona prisustvuje mnogim partijskim sastancima. Njeno odmereno dr.Zanje, jasno i jezgrovito prikazivanje politickih dogadaja i odredivanje zadataka, ostavljali su i tada ·snazan utisak na sve koji su je sretali. Jer. budlila je u n}ima snagu i samopouzdanje u sebe i svoju Partiju. CENTAR PRIPREMA ZA BORBU 62 U majskim danima 1941. godine Beograd je postao centar priprema narodnooslobodilacke borbe naroda Jugoslavije. Polovinom tog meseca i generalni sekretar CK KPJ, drug Tito, boravi u Beogradu. U Beogradu se ,nalazilo i sediSte Pokrajinskog kom1iteta, a u njegovorn Birou je bila i Vuklca Mitrovic. Ona je, istovremeno i u Mesnom komitetu, u kome tokom leta radi sa MiloSem MatijeviCem-MrSom, sekretarom, Durom Strugarom, Milosem Mamicem, Davidom Pajicem, Vojorn Lekovicem, Savom Stjepicem-Tramvajcem i Lukom sunkom. U maju mesecu partijska organizacija Beograda je narasla, ojacala. Na pragn leta u njoj je bilo oleo 600 cia· nova, postojalo je 7 rejonskih komiteta koji su bili dobra povezani. Intenzivnije · se p:r:iSlo i pripremama za oruzanu borbu. Prikupljeno je oruzje, sanitetski materijal, organizuju se udarne grupe koje su Cinili mladi radnici i srednjoskolci. U Citavom tom radu neumorno uCestvuje i Vukica. Ona je, sa svima ostalima, pretvarala Beograd u grad u kame neprijatelj neCe biti siguran nina jednom mestu. Okupatori i izdajnli.ci su to oseCali i pretili odmazdama. A onda je dosao 22. juni, dan napada fasisticke Nemacke na SSSR. Drug Tito je odmah sazvao sastanak Politbiroa: -rra kome je odluCeno da se narod pozove na oruZanu borbu pod parolom >~uniStavanje neprijatelja«. Ova odluka odmah je sprovod:ena. Sve snage Mesnog komiteta Partije i SKOJ-a bile su usmerene na pokretanje naroda i oru.Zanu borbu. Svj su u mobilnom stanju, pa i Vukica. Odrzano je mnostvo sastanaka partijskih celija, organizacija i rukovodstava Partije i SKOJ-a. Vee 22. uvece Vukica je na sastanku Biroa Pokrajinskog komiteta, koj.i je bio nastavljen i sutradan. Zadatak je organizovanje i rukovodenje borbom naroda Srbije. Izdaje se i proglas narodu Srbije, u kame se, izmedu ostalog, kaze: »Srpski narode, ne oklevaj! Sada i samo sad~ kucnuo je Cas da uCinin1o kraj nasilju okupatora ... Setl se, srpski narode, svoje slavne proslosti i ne slusaj kukavice i malodusnike koji pozivaju na cekanje. Cekati - to znaCi igrati se svojom sudbinom buduCnostli narodnorn«. ' Ali, Gestapo i beogradska Specijalna policija nisu mirovali. Neposredno posle napada Nemacke na SSSR poCeli su hajku i masovno hapSenje komunista. U zatvo~ je palo 198 clanova Partije. Medutim, to nije zaplasilo k?mumste._Jedni.~u otiS!i u unutrasnjost Srbije, a drug• rukovodl11 akciJama u gradu. Medu ovlm poslednjim je i Vukica. BORBA NA ZIVOT I SMRT . Cetvrtog jula odrzana je istorijska sednica Polit b1roa CK KPJ pod rukovodstvom druga Tita. Odluceno je da akcije sabotaZe, koje su veC vrSene, odmah prerastu u svenarodni ustanak protiv okupatora. 0 tome je upucen proglas narodu Jugoslavije. Mesni komitet KPJ odmah je bno obavesten a ovoj odluci. Taka je, ad toga dana u Beogradu pocela borba na Zivot i smrt izmedu okupatora i njegbvih slugu, s- jedne strane, i clanova KPJ, SKOJ-a i drugih rodoljuba, s druge strane. Na ovoj drugoj strani bila je svim srcem i svom snagom i Vukica Mitrov-iC. . Pocele su akcije beogradskih udarnika. Oni presecaJU telefonske. kablove, pale okupatorsku i kvislinsku stampu, pisu antifasistiCke parole, pale okupatorske au. tomobile, napadaju nemacke oficire i vojnike ... Okupator vrsi prva streljanja. Od 15. do 18. jula streljano je u grupama 71 lice. To su komunisti i rodo-· ljubi. Ali, akoije protiv okupatora ne prestaju. Pale gara:Ze, najpre u MileSevskoj u1ici, a zatim veliku gara:lu u Grobljanskoj ulici. Vukica je bila med:u organizatorima svih tih, prvih or\lzanih akcija prhtiv okupatora u Beogradu. Milad~ Rajter, koja je sa Vukicom tada bila u ilegalnom stanu na PaSinom brdu, seCa se i danas dobra Vuk:iCin'ih reci u predvecerje jednog ad tih julskih dana, taenije onaga dana kada je zapaljena garaia u Grobljanskoj ulici: »Napad na garaZu, eksplozija i pucnjava dobra se cula ... lako je, po prirod!i bila tiha, malo govorila, Vu. 63 �kica je tada bila veoma sreCna. Sva ozarena 64 govorila mi je: To su naSi napali garazu.I Usp~ I' su.. B'' J~S t a(· ' I . ' l 1 ICe vih akcija ... ZnaS, formiraju se parttzansk,I odred1 u celoj Srbiji. Uspecemo! . • . . . • Bila sam iznenad:ena OVlin1 sto mr Vuk1ca govon. \ 1rdela sam da ona zna za akcije u Beogradu. I sada je prvi put to otvoreno govorila. Pravil~ ilega_ln~g ra~a to ranije nisu dozvoljavala. I, ~ig'-:rno Je d~ JU Je_ pocetak <;>ruZanih akcija poneo, odusevro. Kako 1 ne br! Stvaranr su partizanski odredi, pocinjala je borba sa ok':'patorom i izdajnicima. Sad smo i mi drZa~t oruZje _u ruc1. ..« . Mi, nije ovo bila jedina akCI]a. Svaklm danom ~:nlo ih je sve WSe. I Vukica, zajed~o sa ost';l~Im dr;tgovt~a iz Mesnog i Pokrajinskog komtteta Partt]e, ulaze vehke napore da objedini, dobro pr}premi i koordinira. o~lobo­ dilaCku borbu u gradu. Naromto onu kOJU su poceh beogradski skojevci d napredna m_nladina u_ Beo~radu. '" Akcije se nastavljaju: 21. JU]a zapa!Jeno J'?. skladJS· te municije na TaSmajdanu, izvr:Sen~ .su d1ve~z1Je na garaze u Zlatiborskoj i ZahumskoJ ulict. Na uhcama Beograda gore nerna~ki k~131io1;l:i, ki~a)1;1 se t~lefonsk~ kablovti sabotaZe na zelezn1ckoJ staniCl 1 drug1m me~t1ma u gradu ... u Zemunu udarnici pale tanker i nekohko Slepova s naftom na Dunavu. Sve ove akcije dovele su nemaC_ke ko~and.ante u Beogradu u situaciju da pobesne. 0~1 sao~~tavaJU: >~ko god se zatekne da bez dozvole P?sed':'Je oruz]e, b~z mtlosti Ce biti kaZnjen smrCu«. To Je obJaVIJc:no .27. J~lla, a 28. jula nemacki komandant Beograda ~w Je prmuden da u gradu proglasi opsadno stanJe. U JSto vreme, tog dana streljana su 122 lica. . . Medutim, ni streljana, ni o~asd~o sta!l-Je, m pretnje ,nisu mogli da obustave akciJe pr~padmkc: nar'?~no: oslobodilackog pokreta u Beogradu, 1 ·u celOJ SrblJI 1 zemlji. Naprotiv, sledile su nove. MEDU UDARNICIMA Jedan ad najveCih, najofganizovanijih i najm~sov­ nijih akcija u borbi protiv okup~tora .u Beogradu ;zvedena je u Ieto 1941. godine. Izveh su Je beogradskt komunisti - udarnici 29. jula. Prilikom pripremanja akcije il!inir?nja r~dio-stan'i~ ce u MakiSu, kod Beograda, uhap~en Je 27. ]Ula 19~1. godine sekretar Pokrajinskog komtteta KPJ za Srbt]U, Aleksandar Rankovlc*, tada 6ian i .PoHtbiroa CK KPj. On je odmah odveden u zatvor Gestapoa i potom prebacen u zatvorenicku bolnicu u Vidinskoj ulici. Prema secanju drugarice Spasenije Babovic, hapsenje Ranko· vica video je drug Lazar- Kolisevski, koji se nalazio na proputovanju za Makedoniju i o tome poslao ceduljicu clanovima Pokrajinskog komiteta za Srbiju. U istoj bolnici, u koju je doveden Rankovic, nalazilo se nekoliko drugarica komunista (Mitra MitroviC, Vera GuconjaVerbalov, Vera Lazovic i dr.). I one su ga odmab pre]Jbznale i obavestile preko majke jedne od njib ceduljicom Partiju gde se nalazi i kakav je njegov polozaj. Bas za taj dan bio je zakazan i sastanak Pokrajinskog komiteta u stanu u $umatovackoj uJici. Tu su se, u toku tog dana, najpre nasli Spasenija Babovic i Duro Strugar, a zatim Milos Matijevic-Mrsa i Vukica Mitrovic i Ljubinka Milosavljevic. Pitali su se, saznavsi vest o hapsenju RankoviCa, sta da rade. Spasenija BabovjC je tada spontano rekla: »SpasiCemo ga«. I, odmah su poCele pripreme za akciju. Mesni i Pokrajinski komitet dali. su -se na izvrSe~ nje zadataka. Sigurno je da je brzini doprinelo i to sto je jos ranije pristupljeno pripremama za spasavanje iz bolnica, pa i onih drugarica komunista koje su bile u zatvorskoj bolqici u Vidinskoj ulici. Odluceno je da se njihovo spasavanje pd!ozi i da se pristupi oslobadanju Aleksandra Rankovica. Zato je obrazovano nekoliko udarnib grupa u kojima je bilo 40-50 !judi: Bili su to najborbeniji i najiskusniji borci. U ponedeljak, 28. jula, Spasenija Babovic, Duro Strugar i dr. Nenad Parenta razradili su u osnovnim crtama i taCna utvrdili kako akcija treba da teCe. Tog dana, u prepodnevnim casovima, Milada Rajter, kako se seca drugarica Spasenija Babovic, je donela poruku druga Tita koja je glasila: »Odmah spasite druga Marka. To je veC trebalo da uCinite«. Kako je ranije odluceno; akcija je trebalo da se izvede -u utorak "izjutra, 29. jula, 'pa je,_ na joS jednom sastanku u ponede!jak, kojem je prisustvovalo 17 dru· gova i drugarica, Clanova Pokraj1inskog i Mesnog komitela Partije i drugi, predvideno do detalja sta sve treba * U NOR-u Clan Vrhovno<r Staba NOV i POJ i PrerlsedniStva AVNOJ-a. Posle rata na viskomi partijs'kim i dr!avnim duZnostima. »Na IV plennmu CK SKJ, jula 1966, njegova rlelatr:ost posle VIII kongresa SKJ ocenjena je i osudena kao suprotna koncepciji izgradnje samoupravnog sociJalistiCkog druStva, pa je, kao jedan ad glavnih nosilaca etatistiCko·birokratskth odnosa, odstranjen sa svih politiCkih i drZavnih funkcija, iskljuCen iz SKI i pen· zionisan.« (Vojna enciklopedija, II izdanje, tom VII, str. 732, izd. 1974. god.) 5 Vukica MitroviC .., 65 �66 da se uradi i. kako da se postupi. Odredeni su zadaci svakoj od grupa udarnika i svima ostalima. U utorak, rano izjutra, Spasenija Babovic i Milos Matijevic-Mrsa sastali su se jos jednom sa Dusanom Grubacem, koji je imao jedan od najvaznijib zadataka - da bude na celu prve grupe koja je trebalo da ude u bolnicu. Akcija je pocela tacno po planu. Medu ostalima na mesto akcija posla je i Vukica Mitrovic ... ...Upad u zatvorenicku bolnicu izvrsila je grupa od pet drugova naoruianih revolverima. Da bi lakse prodrli u bolnicu, oni su pred sobom vodili grupu »vezanih<< drugova, stvarajuCi na ulazu utisak da agenti dovode nekakve ubapsenike. Na ulaznim vratima suprotstavio im se jedan Zandarm i udarnici su ga ubili na lieu mesta. Udarnici su potom prodrli u sobu u kojoj je lezao Rankovic i izveli ga brzo iz bolnice. Akcija je zatim nastav!jena ve1ikom brz>inom. Sve udarne grupe izvrsavale su svoje zadatke. Bez ujedne zrtve na svojoj strani. Jer, kad je Rankovic vee bio izveden iz bolnice i na putu prema sigurnom sklonistu, doslo je do pucnjave izmedu udarnika i okupatorskih i policijskib snaga. Medutim, mko od ucesnika u ovoj akciji nije tom prilikom bio uhvacen. Bila je to krupna pobeda beogradskib komunista protiv nemackog Gestapoa. U njoj je ucestvovala i Vukica. Vrativsi se u jedan ilegalni stan, kazala je. tada Miladi Rajter, sva ponosna: »Fajront! Za danas smo dosta uradili!« Rekla je to Vukica u trenutku odusevljenja zbog uspeha akcije protiv okupatora. A njih je iz dana, u dan, potom bilo sve vise. cak je, nekoliko dana posle Rankovicevog oslobodenja, oslobodena iz zatvorenicke hoinice u Vidinskoj ulici i grupa onih druga~ica koje su poslale prvo obavestenje. Redale su se nove akoije. Pokusan je atentat trovanjem jednog od najopasnijih agenata, Dorda Kosmajca. Cepane su okupatorske plakate, a isticane parole: »Smrt faSizmuJ«, ))Srbija se umirit ne maZe« d druge& Bilo je sabota:Za u fabrikama, kao Sto su »Ikarus«~ »Zmaj«, »RogoZarski«. Red:ale su se eksplozije u radionicama folksdojcera, seku se te!egrafsko-telefonski stubovi u Makiskom polju, na putu Beograd - Smederevo i mnoge druge. Pokusan je i atentat na zloglasnog policijskog agenta Vujkovica koji je tog leta bio imenovan za Sefa koncentracionog logora na Banjici kao i na druge agente. . Obavljen je i veliki po!Wcki rad. Istovremeno, rasturani su ]eci, a 10. avgusta, u ilegalnoj stampariji odstampan je prvi broj »Biltena« Glavnog staba narodnooslobodilackih partizanskih odreda Jugoslavije, odreda u ko jima j e bilo vee dosta boraca iz Beograda. POSLEDNJE VIBENJE Sve ave i mnoge druge akoije i aktivnosti, borba sa okupatorom na Zivot i smrt, zahtevale su potpuno angazovanje komunista ,a posebno rukovodilaca. Vukica u to vreme ne staje. Organizuje, priprema sa drugovima akcije. Mnogo je svedoCenja· o tome. Ona je pripremala i !jude za odlazak u partizanske odrede, odrzavala vezu sa Mesnirn komitetom u Zemunu, sastajala se sa sekretarom Mesnog komiteta Milosem MatijevicemMrsom. 0 toj njenoj aktivnosti danas govore i oni koji nisu tada bili neposredno u pokretu, ali su mu pripadali. Evo svedocenja Vuka Mikovica i njegovih kcerki 01ge i Zagorke, koji su stanovali u Zarkovu u Ze!eznickoj ulici broj I. Oni su bili daljnji rodaci Vukicuni d pozna' vali su njenoga oca i porodicu: . »Vukica je u leto 1941. godine dolazila ovde, u nasu kucu, valjda desetak puta. cesto uvece. Tu je provodila noc, a onda odlazila. ,;: Sedela je obicno u sobici do kuhlinje. Kadkad bi dovela neku drugaricu iii druga, pa ib posle odvodlla... Bila je gotovo necujna u toj sobi. .. « Olga i Zagorka, koje su tada bile veoma mlade, dobro se secaju Vukice: »Kako sene bi smo secale Vuloice! Iako.je dolazila umorna i ?dr.Zava~a sastanke sa drugaricama i drugovi~a, uvek Je nalaZila vremena da se sa nama poigra. Secarno se, pevala nam je neke pesme, mislimo ruske o Volgi. .. Sila nam je i strikala spretno haljinice za ;,a, Se lutke, dr.Zala nas na krilu . .. « U. vatri borbe protiv okupatora, u ilegalnosti, u predahu Izmedu dva sastanka, u sigurnoj, maloj kuci nedaleko od ZarkovaCke ZelezniCke stanice, Vukica je nalazila vrernena da se poigra sa domaCinovom decom da ih obraduje. Mozda je tada, u mislima i bar malo' ostvarivala svoj ~an :iz rane mladosti - da postane ~Citelji­ ca, da vasp1~ava ~ecu,. da obogacuje i oplemenjuje njihova saznanJa, DJihov svet. . " ~li, u razgovoru Vuko, Olga i Zagorka otkrivaju i JOS Jedan momenat: »Secamo se dobro, negde pocetkom septembra meseca, Vuroica je dovela u nas stan jednog visokog, pla5* 67 �68 vokosog toveka. Tu. su preno~ili, a sui:adaJ;, rano .izjutra, otiSli zajedno. Pri polasku, Vuklca Je ostav!la neke svoje haljine i jednostavno kaz~~a: »Ako. s.e ne vratim, Olga, ti slobodno nosi ove halJme, udes1 1h za sebe .. .« Ova seCanje, u stvari, otkriva kako su se poslednji put videli i rastali Vukica i njen suprug Andrija Habus, na pocetku ustanka i borbe protiv okupatora. Jer, po zadatku Partije, Andllija je jos ranije bio prebacen na rad u Zemun, da sa ostalima organizuje narodnooslobodilacku borbu. Ali, jednom pri!ikom Andrija je bio ~ap­ Sen i zatvoren u kasarnu kod zemunskog parka, zaJedno sa joS nekolicinom drugova. Partijska organizacija Zemuna pokuSala je da ih izvuCe iz zatvora, ali nije uspela. CuvSi za to, Vukica je tri puta liCno dolazila iz Beograda u Zemun da bi organizovala doturanje hrane UhapSenima i nj~ihovo oslobaa:anje iz zatvora ... I do toga je doslo. Habus je uspeo sa nekim drugovima da pobegne, da se smesti najpre u jedno skloniste u Zemuim, a zatim je prebacen u Beograd. I tu je dobio no. vi zadatak: da pode na teren Kosmajskog sreza, da organizuje ,sa ostalima, borbu protiv okupatora u ovom kraju. Mozda ga je Vukica bas toga jutra ispratila u par tizane, iz male kuce u Zeleznickoj broj I u Zarkovu ... Drugih podataka, da su se jos koji put sreli, za sad~ nema. Zna se samo da je dolazio u Beograd. PoslednJI put posle VukiCtil!og hapsenja, koje i<: usledilo ~ oktobru mesecu. Pokusavao Je da uspostav1 vezu s llJOID pre ko nekih poznanika, ali nije uspeo. Dva revolucionara, dva biCa koja su Citav svoj Zivot posvetila revolucionamoj borbi, za stvar radniCke klase, za slobodu, kao Sto su se srela, tako su se d ras~ tala - u borbi. U njoj je bilo tako malo vremena za lepu ljubav, ali svi kojd su ih znali kazuju da je ona zaista bila velika, bezgranicna, kao sto je bila bezgranicna i njihova ljubav z.a rev?l!-'ciju ko.i.'.'i su dali .i. svoje zivote. Vukitca u prVOJ godm1 revoluciJe, a Andn]a Habus gotovo na samom kraju njenog pobedonosnog zavrsetka, 1944. godine. HITLER NAREDUJE GUSENJE USTANKA · Zavrsavalo se leto i pocinjala jesen 1941. godine. Vukica· je sva u vatri mnogobrojnih akcija kojih je sve viSe. U Beogradu, u celoj Srbiji, u celoj zemlji. Okupatoru se zadaju sve teZi udarcL Partizanski odredi u ne- posrednoj okol1ni Beograda, kao i u oitavoj Srbiji, postizali su velike uspehe. Plamteo je ustanak. Okupatorski stabovi i komandanti njihovih trupa osetili su da ga sa postojeCim snagama, i uz saradnjti sa izdajnicima, neCe moCi da savladaju. Zato u Beag~ rad snize i komandant Jugoistoka, feldmarsal List. Nje · govi potcinjeni u Beogradu traze pojacanje - jednu di· viziju sa IstoCnog fronta. I okupatori i kvislinzi tada pocinju da vrse stra hovit pritisak da bi zastraiSJ[ Beogradane. Nocne blokade. Pretresi, hapsenja. Zloi':ini. Nemci pale selo Ske· lu u kojem streljaju jos 42 zatvorenika i 15 seljaka iz samoga sela ... Iz zatvora, u nedelju 17. avgusta, Nemci izvode pet zatvorenika 1 veSaju ih nasred Terazija o elektricne stubove... Redaju se streljanja u Kragujevcu, PoZegi i drugim mestima. Ali, izgleda, medutim, da su okupacioni Stabovi i nacistiCki predstavnici bil'i svesni da vojnim i policijskim merama neCe mi svakoga Casa neki grubi Balkanac sruCiti metak pisma nemaCkog majora avijacije, Hehnuta S., koji je .iz Beograda pisao nekom Ginteru. Evo delova iz tog pisma: »OseCam kao da sam pao padobranom u vraSko neprijateljsko gnezdo .... Kad letim i posmatram iz vazduha ovu zemlju izgleda Ini vrlo pitoma, ali nije tako, dragi moj Ginter... Neprijatno se ovde Covek oseCa. Tako su hili divni pariski dani prema ovome Sto se ovde dogada. Ovaj grad je zaista poludeo. Pogledi mrki i izazivaCki. To nije Cudno jer smo .ih straSno udesili bombardovanjem. Ali vee dva meseca ovde praste revolveri i gore naSi kamioni. Ne znam Sta hoCe ti njihovd fanatiCni deCaci kada pale novine i gara.Ze ill kada vrSe atentate na feldvebele . .. SinoC sam imao veCeru i svi se Zale da se nepPijatno oseCaju u ovome gradu. Jedvu cekaju da ponovo polelimo, pa makar d na Istok. Imam takav oseCaj kad uveCe izlazim iz automobila kao da ce mi svakoga casa neki grubi Balkanac sruciti metak u glavu ... Dragi Ginter, ti si stari ratnik, ali taka neSto nisi doziveo. Nespokojstvo kida polako zivce. Postaje suviSe vrelo leta u ovome gradu na jugu Evrope . .. « Zaista, tog leta Nemci u Beogradu, Srbiji i citavoj Jugoslaviji, oseCali su se veoma nesigurno. Buktao je plamen ustanka. Najzad je i sam Hitler uvideo ozbiljnost situacije u Jugosla\Oij•i i 16. septembra potpisao je naredenje o uguSenju ustanka na prostoru jugoistoka, koje se pre svega odnosilo na Srbiju. Istovremeno, na~ celnik njegovog Generalstaba, Kajtel, izdao je naredbu 69 �o obraCunavanju nemaCke vojske sa ustanicima: »Za svakog ubijenog Nernca streljati 100 Srba, a 50 za svakog ranjenog Nemca«. Na sve ovo ustanioi su u Beogradu odgovarali novim akcijama. Iako u teSkim uSlovima ilegalnosti, svima njirna rukovodi Mesni komitet KPJ u kojern je i Vuki· ca MitroviC. TEZAK UDARAC 70 Gestapo i Specijalna policija tada su razradili po, seban plan za detaljno 6iscenje Beograda od komunista, Nastojali su da spreCe ne samo oruZane akcije i saba~ ta:Ze, nego i da pohvataju i zatvore komuniste i patri~ ote u koncentracione logore. · Mesni komitet Partije, u kome je bila Vukica, odr, .Z:ava, sredinom septembra meseca, niz sastanaka da bi se preduzele mere i spre6ila opasnost od provalj1ivanja organizacije, od prodora neprijatelja u nju. Ali, bas ta, da, narodnooslobodilackom pokretu u Beogradu nanet je tesak udarac. Usled slabog drzanja pojedinaca pred polioijom* provaljeno je rukovodstvo Partije i SKOJ-a za Beograd. U ruke Gestapoa i Specijalne policije palo je oko 80 astiknutib partijskih radnika ci skojevaca. Qt.. kriven je tada i unisten ceo Mesni komitet KPJ za Beograd i gotovo 6itav beogradski Mesni komitet SKOJ-a. I Vuklica Mitrovic. Sve je pocelo da se odigrava u drugoj polovini septembra. Prvo je, zbog ranije provale uhapsen, clan Mesnog komiteta Dusan Grubac. Dogodilo se to 28. septembra 1941. godine. Policija je oko 8 casova dznenada blokirala jednu kucu u Vinogradskoj ulici. Kada je poceo pretres, u skloniStu na tavanu naaen je covek srednjih godina. Pruzio je isprave. Agent_ je proCitao naglas njegovo ime: - Dusan Grubac! Odmah su ga odveli u Specijalnu po1iciju. Grubac se nasao pred zloglasnim Becarevicem koji je tragao za svakim podatkom o ilegalcima. Imao je vee njegov dosije. * Medu njima bio je i Ratko MitroviC, mladi brat Vukice MitroviC. Studirao je pre rata prava na Beogradskom univerzitetu i aktivno radio u studentskom pokretu kao Clan SKOJ-a i Partije. Bio je i u CK SKOJ-a. U leto 194_1. godinc bio je uhaplien. On se izdajniCki drzao pred neprijateLjem i na kraju otkrio sve Sto je znao, imena Clanova Partije i principe njenoga rada. Kasnije je streljan u logoru na Banjici. - Grubac! Tacna, Dusan Grubac, clan mesnog komiteta! Viaali srno se i ranije, pred rat, u racijarna po sindikatu! - likovao je Becarevic. Po1icijski dZelat bio je zadovoljan. I odrnah je po, Ceo da sasluSava ,j batina GrubaCa. Jer, agenti su kod GJOllbaca nasli cedulju na kojoj su bila napisana sarno tn podatka: »7,30, tramvaj, GrCiCa Milenka«. BeCareviC · je bio ubeden da ove tri reCi sigurno neSto znaCe, da nesto otkrivaju. NajviSe ga je rnticilo to sto se porninje tramvaj, a ulicom GrCiCa Milenka nije iSao tramvaj. Prevrtao je o po arhivi tihapsenib i trazio slicne adrese. RazmiSljao je: u to vreme je sastanak u Ulici GrCiCa M~lenka ,a t~arnvai} Odjedno.rn pade rnu na parn~t neobicna sumnJa: mazda neko 1z Gradskog tramvaJa ima veze s tim? Zbog toga, rano ujutro policajci su krenu1i automobilirna prerna Ulioi Gr6ica Milenka. Kada su se priblizili skveru kod skole, agent Pajevic pogleda na sat - bilo je tacno 7 i 30. Autornobil je Iagana klizao i tada, na vrhu ulice, ugleda1i su coveka koji je bio obucen u uni· forrnu tr.arnvajdZije. B<!o je to Savo Stjepic, clan Mes, n~~. ~orn1tet~ .... S~~er ,1e dod~o gas i kad su '?'!u se p_ribliz1h ,agentli ISkocise IZ kola 1 odrnah ga ubac1se u nj1h. »KOMUNISTA SAM ... << Ali, Dusan Grubac je prilikorn salusanja i rnucenja popustio. Tako su agenni doznali da 1. oktobra treba da se sastane u Vinogradskoj ulici sa dva clana Mesnog korniteta Partije, Vukicorn Mitrovic i Davidom Pajicern. Ne znajuci da je Grubac tihapsen, Vukica je tog dana posla na zakazani sastanak. »B~la je tog dana, kao i obiCno, sa rnnom u ilegalnorn stanu na VoZdovcu - seca se Milada Rajter. A onda je poSla na neki sastanak, Zurno, neprimetno, kao i obiCno .. .« Za to vreme agenti su kru~ili u autornobilirna okol· nim ulicama. Svuda zasede. Vukica se u tim trenucima naSla sa Davidom Pajicern i zurila prerna Vinogradskoj ulici, prerna kuCi broj 88, gde je trebalo da se odrii sastanak. Njih dvoje su iSli oprezno, znajuCi da dh svaki nesmotren gest mole stati glave. Uostalom, i »Sunja<c i David bi1i su stari, iskusni borci, koje je po1icija trazila i proganjala jos davno pre rata. »Sunja« je umela da se bori. NauCila 71 �je to za vreme lilegalnog rada. Takav je bio i David. OctluCan, oStrouman. . Ovoga jutra kao da nije bilo razloga za strepnju. . Vukica je dpsla na sastanak prerusena, kao dobro negovana devojkakoja se vraca iz kupovine. David joj je pred okolinom mogao. biti simpatija. lzgledali su kao mlad, lep par. ISJ,i su polako, ulicom, kao da dokoni setaju. Ona u svetlom kiSnom mantilu, u rukama je no~ _sila korpu, kap da se vraca sa pijace,_ a duga opustena kosa padala joj je pp rameb!ima. David joj je nesto objaSnjavao rukama, kao temperamentni mladiC. Koracali su tako zaj.,dno ne sluteci da 1m je policija za samim petama. A agenti su ih prepoznali ... Tek kada su bili b1izu ku~e broj 88, po starom pravilu, malo su se osvrnuli. David u trenu opazi automobil ko_j•i im se priblizava. Bilo mu je sumnjivo sto se priblizava suvise sporo. Odjednom. je automobil povecao> brzinu... David. povuCe · Vukicu u stranu d samo _je stigao da joj kaze: »Bezi!<< Agenti pripucase. Vukica poae na jednu stranu, a David na drugu. Meautim, iza ugla iskoCise jos dva agenta. David poteze svoj revolver i poce da plica na agent~ DamjanoViC(il. Drugi metak se ~aglav~ ljuje u cevi. Videvsi to, David se bacio na njega. Pocelo je gusanje. U tom neko od policajaca pripuca. Bili su to smrtonosnd. pucnji. David PajiC, hrabri revolucionar, sru.Sjo se smrtno -pogod:en. Za to vreme Vukica je trcala, iako ju je, nekoliko trenutaka ranije, jedan metak pogodio u vrat. Nije se osvrtala. Meautim, agenti su je b_rzo opkoli!i i uvukli u automobil. Nije mogla da se brani ... Vodili su je u Upravu grada. U jednom trenutku pokusala. je da otvori vrata 1i da skoci. Agenti koji su sedeli pored nje uspeli su da je zadrze. U · speoijalnoj policiji odmah su je doveli pred:. BeCareviCa. Q]{oreli zloCimic dniCno je pitao: - Mi se, mislim, vee poznajeino? - Svakako, odgovorila je prezrivo Vukica. - Onda ste me slali na robiju, a sad cete, doneti, valjda, pa. metniju kazhu .. . Iako je shvatao da ce Vukica cutati i da. mu nista neCe r~Ci, -BeCareviC besno_ zaurla: . - Ali, prethodno ima da kazes sve sto znas! Vukica ga osinu pogledom svojih krupnih, crnih ooiju i odgovori: - Komunista sam;· i to je- sve Sto Cu reCi! · Hrabro, prkosno odgovonila je Vukica svom mucitelju. Odgovorila je kao pre sest godina, kada je bila prvi put uhapsena i kada je kazala: )>NiSta vam neCu reCi{{._ �74 U tom trenutku na nju su se sruCili Udarci BeCarevica i osta~ih batinasa. Tukli su je po glavi. Rana na vra· tu je jos krvarila. Becarevic uze korbac od agenta i poce da je udara po lieu. Uvijala se od bolova i jecala. Ali su njena usta ostajala nema. Ni jednu jedinu rec nije htela da kaze. Novi udaroi, svuda, po celom telu, najvise po glavi ,tako da je pocela da gubi svest. Ali ni tada nije govorila. Lezala je na podu. Udarali su je nogama. Krv joj je oblila lice. Tada se Becarevic prodrao: - Vodite je na »kliniku«! U stvari, odneli su je u podrum u kome je hila specijalno uredena prostorija sa svim rekvizitima za muCenje ... Mucenja su postala jos strasnija. Z:ilom su je tukli po tabanima, Cupalii su joj kosu, nokte, kleStima zavrtali i kidali meso. Kad je gubila svest, polivali su je vodom i opel tukli. . A Vukica je cutala. Znala je da je ceka smrt. Ali zasto da drugima donese smrt, a svojoj Partiji zada jos tezi udarac? Cutaia je. Posle su je prebacili u celiju. Pri svesti iii u nesvestici. Postoje svedocenja onih koji su hili sa njom u toj celiji. J ulka Lazarevic je jedna od njih. Ona je nekolika godina pred svoju smrt pricala dr Julki MesteroviC o stradanjima Vukice MitrovlC n spedijalnoj polioiji 1941. g. Evo deJa tog secanja: }>U Celiji specijalne policije provela sam izvesno vreme sa Vukicom Mitrovic. Ona je posle svakog sas!u. Sanja vraCana u Celiju isprebijana, modra, nekad pri svesni, a nekad u nesvestici. Nikad nije hila malodusna. Uvek je svoj,im junackim dr2anjem i recima bodrilasve nas oko sebe. · Verovala je da Ziva ·ne_Ce izaCi iz specijalne policije, aln je hila ubedena u pobedu svoje Partije. Znam da je -rekla: »Pobeda je naSa!« Mucenja su nastavljena i dalje. Becarevic i njegovi ba~inasi su lomili Vukioino telo. Ali duh i svest, svest revolucionara, nisu mogli. U jednom trenutku suocili su je sa bratom Ratkom. Agenti su hteli, i na taj nacin da izvrse pr>itisak na Vukicu. Uzalud! Postoji dokument o saslusanju Vukice Mitrovic u specijalnoj policiji Uprave grada, od 1. oktobra 1941. godine. U stvari, to nije zapisnik, jer ga Vukica nije potpisala, jer nije kazala ni jednu jedinu rec. Agenti· -rna ·nije preostalo niSta drugo nego da sami ispune »koSuljicu predrneta{<, Pored njenog rimena d prezimena: »MitroviC Vukica - udata HabuS<{, imena i prezimena njenog muZa »HabuS Andrija« i zanimanj.a: »tekstil~~ radnica«, sve ostale kolone su prazne. Jed11no u rubnc1 »podaci« pise rukopisom nekog polioijskog sluzbenika · sledece: »Kao clan Mesnog komiteta KPJ za Beograd, uhap. sena 1. 10. 1941. i upucena u iogor gde je streljana. Na sas!usanju nije htela nista da govori o svom partijskom radu«. U koloni ispod toga, koja ima naziv: »Hca u vezi«, pise, takode rukopisom istog po1icijskog sluzbenika: »Matijevic Milos, Pajic David, Grubac Dusan, Labat Pavle, sunka Luka, Stjepic Savo«. I nijednog slova vise. Nema Vukicinog rukopisa u· koloni pod nazivom »mkopis{{, Na drugoj strani samo je izmedu naslova }}otisci« i }}fotograffi.ja<< zalepljena VukiCina fotografija. Sa nje, ocigledno fotografije snimljene u nekoj drugoj prilici, koje se polioija dokopala, Vukica gleda pravo svojdm sjajnim krupnim oCima iznad kojih je visoko, umno celo. Takvim, prkosnim, pogledom gledala je Vukica svoje dZelate za sve vreme sasluSanja koja su se besomuCno nastavljala sedamdeset sedam dana. Tukli su je u specijalnoj polioiji odabrani zlocinci, batinasi. Tukli su je iOilama, udarali lancima, gumenom palicom po glav-i, i vreCicom peska, udarali korbaCern po najosetljivijim delovima tela, kidalli joj kozu i sipali joj so u ranu na vratu i po celom telu i u usta . .. Al'i uzalud! Vukica je cutala sedamdeset sectam dana. Vukica je cutala sedamdeset sectam noci. S vremena na vreme Cuo bi se poneki priguSeni jezivi glas. Glas iz polumrtvog ljudskog bica. Ali ni reci nije kazala. Gestapo je Cuo da BeCareviC i ostaii zloCinci ne mogu nista da saznaju od Vukice. Onda su je oni uzeli u svoje ruke. Ponovo muCenja, joS zverskija. ALi opel uzalud! Vukica je gordo i prkosno drZala svoju reC - »Komunista sam, i to je sve Sto Cu reCi{{. Cutaia je . U stvari, borila se Cutanjem. Cuvala je svoje drugove, svoju Partiju, borbu koja je plamsala, ustanak koji se razgorevao Sirom Jugoslavije. Bila je Cvrsto ubedena da je Ceka smrt, ali je govorila: »Pobjeda je naSa!«. I pobedila je Vukica. Ne mogavSi da dz nje izvuku ni jednu jedinu reC, dZelati iz specijalne policije -,i Gest,apoa, priznali su svoj poraz. Sacuvan je propratni akt Uprave grada (St. pov. 75 �II br. 4328 od 16. decembra 1941. g.) poslat upravi Banjickog Jogora u kome stoji: »Na osnovu paragrafa 2 Uredbe M.S. br. 1640, od 15. decembra 1939. godine, o izmeni i dopuni ovog zakona i paragrafa 12 Uredbe o ustrojstvu i delokrugu Uprave grada Beograda, odeljenje speoijalne polioije Uprave grada Beograda kao nadlezno R E 76 s A V A da se kao opasni po javni red i bezbednost u zemlji stave . u stalni boravak ·u koncentracioni logor sledeCi komunisti: 1. Matijevic Milos 2. Mitrovic Vukica-Habus 3. Grubac Dusan 4. Stjepic Savo 5. Labat Pavle 6. Rackli Marija 7. Sunka Luka 8. StamenkovdC BoZidar'< Za svakog od navedenih dati su kraCi biografski podaci o ovom aktu, funkcije u Partiji i SKOJ-u, a zatim piSe: »... obzirom na izloZeno. Uprava grada smatra da su ova lica stetna po javnu bezbednost i red u Beogradu, te je odlucila kao sto dispoziniv glasi«. Hladno, jezivo policijsko resenje! _Ali je bila jos jezivija slika kad su Vukicu, !6. decembra 1941. godine, poveli u Banjicki logor. 0 tome postoji kazivanje Marije Vuko'>'ic-Santalap koja je sa njom bila u zatvoru specijalne policije, u sobi broj 8. }), ; . a onda je doSao straZar,i rekao da pokupi svoje stvari i da pode na Banjicu. Hteo je da je ponese jer nije mogla da .ide, ali ona to nije dozvolila, nego je iSla na kolenima . .. « Ponosna; gorda je bila Vukica! Znala je da je vode u Iogar smrti, ali nije dozvolila da je u smrt nose nje. ni dzelani. I zlocinac Svetozar Vujkovic, tada sef Banjickog logora, koji je Vukicu mucio·i tukao u zatvoru 1935. godine, na svom saslusanju posle rata, 1949. godine, pred naSim organima -je izjavio: »Drugi slu6aj teSkog muCenja odigrao se sa Vukicom Mitro¥ic koja je od strane Uprave grada, sa jednom grupom iz zatvora Specijalne policije, predata Nemcima. Ona je dovedena uveCe u logor, a odmah sutra- �78 dan, pre podne, streljana. Stanje zdravlja Vukice Mitroyic bilo je vrl~ los~-- Ona je po dolasku na Banjicu skinuta sa kola, jer mJe mogla da ide«. U logon~ smrti Vukica je provela samo jednu noc. Izmedu 16. 1 17. decembra 1941. godine. Noc u tmill!i celije - samic.e... A izjutra, poveli su je na stre!janje. To su kroz resetke gledale zatvorenice J elica J erkov i Stanica Nicevic. One kazuju: . • ».. :Ujutru su j_e izve~i. na streljanje sa Desom JoVIC, ma]kom ~adm!le JoVIc-Malecke. Desa i jos jedna drugarnca nos1le su Vukicu do kamiona ...« Posla je u smrt zagrljena sa svojim drugaricama, b_orcima za s!obodu. Tog istog jutra sa nj,ima je i strel]ana. Tog jutra, 17: decembra 1941. gocline prestalo je da kuca hrabro~ vehko srce Vukice MitroviC - »Sunje«. Zlocinacki rafal ugasio je zivot koji je trajao taka kratko - samo 29 godina, ad kojih je osam poslednjih protekl? tak'? b~zo, u n_eprel<idnoj borbi, svesnom zrtvovanJU za 1de]U za koju se opredelila u ranoj mladosti u svojoj dvadesetoj godini. ' Prestalo je da kuca srce one postojane, pouzdane Vuk!ice koja je na prvom koraku svog revolucionarnog rada dobila ilegalno ime - »Vera«. Ime koje joj je taka !epa pristajalo, jer su joj svi, i posle do poslednjeg njenog daha, verovali. Srce one tihe, skromne, ne~ nametljive >>Sunje« koja je stizala SVllda - da povede, po~st:>kne _borce i sama se bori. Da majoi, Ivanici koJa Je gapla sedmoro dece od kojih je na Banjici cetv<;>ro streljanp - pom?gne u kuOi u svojim sasvim retkim slobodmm trenuc1ma. Da nezno i pazljivo voli svo~a druga, revo!uc1'?nara, da deci u jednoj kuCi na iskraJU Beograda daruJe lutke !i peva ddeci ih na krilu ... Prestalo je da kuca srce hrabro do legende. Iako je zau.stavljeno zloCinaCkim rafalom, ono je, u stvari, nastavilo da kuca u srcu njenih znanili i neznanih drugova - boraca naSe revolucije. Oni su ostvarili njen zavet, njene poslednje rem pred smrt - »Pobeda je nasa!« Na Dan pobede, 9. maja 1945. godine, Vukica MitroviC - »Sunja« proglaSena je za, narodnog heroja. POGOVOR U ovu knjigu, koja je, sigurno, samo prvi pokuSaj da se za mlade Citaoce osvetli izuzetan, divan Iik heroja revolucije, lik Vukice MitroviC, nisam mogao da unesem Sire detalje. Razlog za to je, pre svega, prostorna ograniCenost knjige u ovoj biblioteci, ali joS viSe to Sto je avo prva knjiga o Vukici MitroviC, a namenjena je deci i omladini. Nm·a istraZivanja i prouCavanja sigurno Ce doprineti da jednoga dana moje, ili ,neko drugo, pero napiSe potpunu priCu o Vukici koja je pripadala plejadi, delom i Citavim Zivotom, velikih revolucionara. Da bi se i u ovom ol;Jimu knjiga pojavila, omoguCili su mi mnogi koji su Vukicli IiCno poznavali, radili sa njom, i koji su mi o njoj kazivali s toplinom i ljubavlju, ili, koji su mi pornogli da bolje osvetlim vreme i prilike u kojima je Zivela i delala. Zato dugujem veliku zahvalnost drugaricama: Spaseniji-Cani Babovic, Ljubinki Milosavljevic, Miladi Rajter, Nedi BoZinoviC, Mitri MitroviC, dr Julki MeSteroviC, Milici SariC, Nadi Kenteri, Olgi i Zagorki MikoviC, Radrmki MilanoviC i drugovima: Rodoljubu ColakoviCu, Todoru VujasinoviCu, Krsti Popivodi, Dragutinu ColiCu, Lazaro LiliCu, Vuku MikoviCu, Andriji i Stevi VukoviCu i rnr Dordu PiljeviCu. Posebnu pomoC u osvetljavanju VukiCinog detinjstva i rane mladosti, pru.Zili su mi njena sestra Miroslava i brat Stefan, koj su dali i najveCi broj fotografija. Ova knjiga je, takode, rezultat koriSCenja dokumenata iz grade: iz Istorijskog arhiva Beograda, Arbiva CK SKJ, Instituta za istoriju radniCkog pokrcta Srbije, viSe objavljenih knjiga, separata i publicistiCkih feljtona o revolucionarnom pokretu u Beogradu. Zbog mladih Citalaca, kojima je knjiga prvenstveno namenjena, u njoj nije na uobiCajen naCin posebno oznaCen svaki citirani izvor, ali je zbog toga, na kraju dat sp!isak bibliografije. AUTOR 79 �\ BIBLIOGRAFIJA 1. Dr Jovan MarjanoviC, Srbija u NOB - Beograd, »Nolit<t - »Pro. sveta«, 1964. 2. Dord:e PiijeviC, Vukica MitroviC »Sunja« - Prilog biografiji, »Istorijski zapxsi« 1-2, Titograd 1972, str. 180-200. 3. Dorde PiQeviC, »MiloS Matij'eviC-MrSa«, »Revolucionarni likovi Beograda«, knJ. 2, Istorijski arhiv Beograda, 1972. 4. Spasenja BaboviC, »Iz prvih dana narodnooslobodi!aCke borbe u Beogradu«, GodiSnjak grada Beograda, knj. VIII, Beograd 1961. 5. Zlatija VujanoviC, Andreja HabuS, »Revolucionarni likovi Beograda«, knj. 2, Istorijski arhiv Beograda, 1972. 6. Todor VujasinoviC, »MuCne godine« - seCanja na ilegalna vrernena 1930-1941, »Svjetlost«, 1965, Sarajevo. 7. Mitra MitroviC, »Vukica MitroviC - likovi revolucije«, knj. 1, »Prosveta«, Beograd 1962. str. 119-123. 8. »Tokovi revolucije« - Zbornik istorijskih radova, knj. 6, Beograd, 1971. 9. »Blagoje ParoviC - izabrani spish, - »Revolucionarni put Blagoja ParoviCa«, D. PiljeviC, »Glas«, 1976. 10. ToSo Popovski, »U osinjakU<c, NIP »Borba«, 1954. 11. >>Cetrdeset prva«, »Mlado Pokoljenje«, Beograd, 1961. 12. »OslobodilaCki rat naroda Jugoslavije 1941-1945«, knj. 1, Vojnoistorijski institut INA, 1957. 13. Vladimir Dedijer, ~>Josip Broz Tito - prilozi za biografiju«, »Kul· tura«, 1965. 14. Dragan MarkoviC, »Otpisani«, »Sloboda«, 1974. 6 Vukica MitroviC 81 �. SADRZAJ Strana Velika, hrabro srce Kutak na jugu J adrana KCi Iva i I vanice - I kCer svog plemena Prekinuto detinjstvo -Prekinuto i Skolovanje Iz malog u veliki grad Ulazak u revolucionarni pokret Za prvi broj »Komunista« Prij em u Partiju Deo velikog pokreta HapSenje u zoru - »NiSta vam neCu reCi« »Da je kamen, progovorila bi!<< Strajkovanje g1adu Spremanje za sud I svedoCenjen1 protiv terora Na put - - »Vera« postaje »Sunja« Uvek medu radnicima Na Celu Mesnog komiteta Partije Nije znala za predah - Velika ljubav dva revolucionara Put u pQtpunu ilegalnost - U krvavim demonstracijama Dan i noC hili su joj kratki U martovskim dogadajima Ocene druga Tita - Sesti april, Beograd Centar priprema za borbuBorba na Zivot i smrt Medu udarnicima Poslednje videnje Hitler nareduje guSenje ustanka TeZak udarac »Komunista sam .. ,« Pogovor Bibliografija 6* 5 7 8 12 12 14 17 19 22 23 24 27 29 31 33 35 37 38 39 41 42 45 47 51 53 54 57 59 60 !\2 63 64 67 68 70 71 80 31 � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Knjige Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context M Knjiga Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Hrabro srce tihe Šunje : životni put narodnog heroja Vukice Mitrović Subject The topic of the resource Vukica Mitrović Creator An entity primarily responsible for making the resource Momčilo Stefanović Source A related resource from which the described resource is derived Historijski muzej Bosne i Hercegovine Publisher An entity responsible for making the resource available Savet za vaspitanje i brigu o deci SR Srbije, Dečje novine Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1977 Rights Information about rights held in and over the resource Savet za vaspitanje i brigu o deci SR Srbije, Dečje novine Language A language of the resource SH Type The nature or genre of the resource roman Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 10-M Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 81 str. narodna herojka Vukica Mitrović http://afzarhiv.org/files/original/dc566c240fb6bf7939a0a3fc90b3783b.pdf b06de7d2ce907cfc33ce204454d96df6 PDF Text Text ����KAKO SLAVITI NAŠE PRAZNIKE 8 MART — MEĐUNARODNI DAN ŽENA Nada Cazi: DRUŠTVENI POLOŽAJ ŽENE �Izdavač: Novinsko-izdavačka ustanova »Pregled«, 41000 Zagreb, Lenjinov trg 2 Direktor: Nenad BRKIĆ Urednik izdavačke djelatnosti: Marijan GRAKALIĆ Grafička oprema: Duško SOJLEV Lektor: Vanja GRAOVAC Korektor: Ivan HIGI Tisak: »GLAS ISTRE« — OOUR Tiskara »OTOKAR KERSOVANI« Pula �O problem im a društvenog položaja žena kod nas se rijetko i nerado govori. Većina te problem e poistovjećuje s raznim, m anje više, pom odarskim fem in ističkim pokretim a na Zapadu, ili suprotno od toga, sa željom da se žene, posebno žene rad­ nice, poistovjete s radnicima u cjelini. Iz toga pro­ izlazi i stav da smo, uvođenjem pravne jednakosti žene, riješili i sve osnovne problem e koji su vezani uz njihov položaj u udruženom radu, da su pita­ nja društvene emancipacije žena pitanja nedavne ili nešto davnije prošlosti, te da, ukoliko zaista zastupamo stav o njihovoj ravnopravnosti, pro­ bleme koji eventualno i postoje nije potrebno po­ sebno isticati. Ovom brošurom, koja se izdaje u povodu Me­ đunarodnog dana žena i predstojećih proslava 8. marta željeli sm o ukazati na nedostatke i jednog i drugog pogleda na problem e društvenog položaja žena u suvrem enom svijetu, posebno u našoj zemlji. �Polazimo, naim e, od stanovišta da je današnji dru štven i položaj žene rezultanta djelovanja niza fa kto ra kako ekonom skih, političkih, pravnih, ta­ ko i kulturno-tradicionalnih, ali i činjenice da dru­ štven i položaj, posebno zaposlene žene, izvire ve­ likim d ijelo m i iz njezine prirodne biološke fu n k ­ cije, te da je neodvojiv od uloge koju žena im a u porodici i posebno odgoju i podizanju dijece. Pre­ m a tom e, i pro b lem i s kojim a se susreće zaposlena žena nisu sam o problem i na čijem bi se rješavanju trebale angažirati sam o žene — to su problem i vezani uz d ru štvenu brigu o porodici, solidarnom d ru štven o m rješavanju problem a vezanih uz ma­ terinstvo, d ječju zaštitu, obrazovanje i zapošlja­ vanje. Jednom rječju, problem i o kojim a mora voditi računa svaka osnovna organizacija udruže­ nog rada, organizacije udruženog rada, drutveno politička zajednica, a posebno društveno-političke organizacije, napose sindikat. 1975. godina proglašena je M eđunarodnom go­ dinom žena. Isto dobno je to bila i godina u kojoj sm o slavili trideset godišnjicu oslobođenja. Te sm o obljetnice iskoristili kao povod za izradu du­ goročnijih program a istraživanja i rješavanja ak­ tualnog društvenog položaja žene u Jugoslaviji. No, to je bilo razdoblje zacrtavanja osnovnih sm jer­ nica i njihova realizacija ostaje zadatak i za ovu i za niz slijedećih godina. O bilježavanje M eđunarodne godine žena koju je proklam irala Generalna skupština U jedinjenih nacija vodilo se pod parolom — ZA RAVNO PRAV­ NOST, RAZVOJ I M IR, a u Jugoslaviji je bilo us­ m jereno prvenstveno na utvrđivanje stanja i m je­ 6 �ra koje trebaju omogućiti punu ravnopravnost že­ na i m uškaraca u sferi društveno-ekonom skih od­ nosa, prava i dužnosti u porodici i učešća u društveno-političkom životu zajednice. Naš osnovni princip ovoj problem atici zasniva se na stavu da se objektivno postojeće razlike u društvenom po­ ložaju žena i muškaraca trebaju razrješavati u okvirim a daljnjeg samoupravnog socijalističkog preobražaja društva u cjelini, izgrađivanju udru­ ženog rada, podizanju razine produktivnosti rada, adekvatnijoj društvenoj politici prem a rješavanju problem atike zaposlene porodice, dječje zaštite i m aterinstva, ali i na činjenici da u tim okvirim a m oram o biti svjesni da se niz historijskih nasljeđenih razlika, stereotipija i predrasuda m ože prevazići samo svjesnim sagledavanjem uzroka sa­ dašnjeg stanja i posljedica koje ovakvo stanje ima u odnosu na brži tem po razvoja udruženog rada u cjelini. Obaveze preuzete u protekloj godini, kao i one koje proizlaze iz stavova utvrđenih na X kon­ gresu SKJ, V II kongresu SSJ i IV kongresu Save­ za sindikata H rvatske, zahtijevaju razm atranje ove problem atike i donošenje programa neposrednih i konkretnih akcija u svakoj organizaciji udruže­ nog rada i osnovnoj organizaciji sindikata, te po­ sebno organizaciji sindikata na razini općina. Kao povod za njihovo donošenje neka nam posluži 8. m art — M eđunarodni dan žena. Ako ova brošura posluži kao poticaj za donošenje takvih programa i pokretanje m akar i parcijalnih akcija na rješa­ vanju problem a porodica u kojim a je žena zapo­ slena, ona će ispuniti svoju svrhu. 7 ��S tu p a n j ženske em an cip a cije je p riro d n a m je ra opće em ancipacije M arx — E ngels ��MARX I ENGELS O DRUŠTVENOM P0L02AJU 2ENE I NJEZINOJ EMANCIPACIJI Problem i društvenog položaja žena, njihove pravne i ekonom ske em ancipacije i uključivanje u politički život postavljaju se kao jedan od važ­ nih društvenih problem a već u prvim decenijam a prošlog stoljeća. No, od prvih, stidljivih konstata­ cija o obespravljenosti žena u postojećem dru­ štvu, zahtjeva za pravednijim uređenjem dru­ štvenog sistem a u kojem će i žena biti punopra­ van, slobodan čovjek s jednakim pravim a i duž­ nostim a prem a društvenoj zajednici, do stvarnog razum ijevanja uzroka njezinog obespravljenog po­ ložaja, pokretačkih snaga koje ga mogu prom ije­ niti, ciljeva kojim historijski razvoj strem i, kao i uvjeta pod kojim a dati društveni problem i jedi­ no mogu biti riješeni, trebalo je proći dug put — od socijal-utopizma, idealizma i građanskog libe11 ^ �ralizm a do historijskog dijalektičkog, m aterijaliz­ ma i m odernog radničkog pokreta koji svoju te­ o retsk u podlogu nalazi u učenju Marxa, Engelsa i Lenjina. E konom ska zavisnost žena, njihova gotovo is­ ključiva usm jerenost na društveno parcijalizirani rad u okvirim a pojedinačnog dom aćinstva, kao i činjenica da se odnosi u klasnom društvu zasnivaju prvenstveno na privatnom vlasništvu, našle su odgovarajući izraz u pravnom položaju žena, zakonim a i političkim ustanovam a datog društva. Do 70-tih godina prošlog stoljeća žene nisu im ale pravo da zaključuju pravne ugovore; uprav­ ljan je ženinim im anjem pripadalo je mužu; u slučaju razvoda im anje koje su stekli supružnici zajedničkim radom pripadalo je mužu. Razvedena žena, čak i kad je dobila pravo na odgajanje dje­ teta, bila je lišena prava da zastupa dijete i da up­ ravlja njegovim im anjem . N apose je za ženu bilo reakcionarno zakonodavstvo u F rancuskoj, Belgi­ ji, Švicarskoj, Italiji, Španiji i Portugalu. U tim je zem ljam a žena, po svojoj udaji dolazila pod tu to r­ stvo muža; ono što je žena zaradila pripadalo je mužu; pravo donošenja odluke o odgoju djece pri­ padalo je ocu; muž je mogao tražiti razvod čim že­ na izvrši brakolom stvo, a ona je im ala pravo na to sam o ako muž dovede m ilosnicu u kuću. K apitalistička proizvodnja, zasnovana na p ri­ vatnom vlasništvu nad sredstvim a za proizvodnju s jedne, i slobodnim raspolaganjem vlastitom rad­ nom snagom, s druge strane, kida sve postojeće iradicionalne odnose u društvu i porodici. Sve 12 �postaje roba, sve se može kupiti i prodati, a za ta­ kve odnose potrebna je mogućnost da se sklopi »slobodan ugovor«. Za sklapanje ugovora potreb­ ni su ljudi koji mogu slobodno raspolagati svojim osobama. Otuda, s razvojem kapitalističkih odnosa dolazi do m ijenjanja pravnog položaja žena. U elem entim a koji reguliraju njihovu mogućnost pro­ daje radne snage i raspolaganje privatnim vlasni­ štvom, žene se izjednačuju s m uškarcim a. — No, buržoaska država i dalje štiti »svetu instituciju braka«, točno onoliko koliko su i brak i porodica zasnovani na m aterijalnim interesim a, privatnom vlasništvu, pravu nasljeđivanja i podčinjenom po­ ložaju žene. Masovno uključivanje žena u proces kapita­ lističke proizvodnje rezultira ne samo pozitivnim elem entim a transform iranja društvenog i pravnog položaja žena u društvu, nego i pogoršavanjem uvjeta života i rada radničke klase u cjelini. »Mašina, ukoliko čini snagu mišića suvišnom, postaje sredstvo da se upotrebe radnici bez miši­ ćne snage. Zbog toga je rad žena i djece bio prva parola kapitalističke prim jene mašina. Ovo moć­ no sredstvo za zam jenjivanje rada i radnika pre­ tvorilo se na taj način u sredstvo za povećanje bro­ ja najam nih radnika, neposredno podčinjavajući kapitalu sve članove radničke porodice, bez obzi­ ra na spol i dob starosti. V rijednost radne snage bila je određivana rad­ nim vrem enom potrebnim za održanje ne samo individualnog radnika već i radničke porodice. Ba­ cajući na pijacu rada sve članove radničke poro­ dice, m ašina razdjeljuje vrijednost radne snage 13 �m uža za čitavu porodicu. Stoga ona obara vrijed­ nost njegove radne snage. K upiti porodicu, rascjep­ kanu recim o na četiri radne snage, staje m ožda više nego je ranije stajala kupovina radne snage glave porodice, ali se zato dobiju četiri radna da­ na u m jesto jednog, a njihova cijena pada srazm jem o pretek u viška rad a njih četvoro nad viš­ kom rad a onog jednog. I tako m ašina, povećava­ jući ljudski m aterijal za eksploataciju, od samog početka povećava i stepen eksploatacije«. Položaj žene radnice postaje sve teži — ona radi u tvornici 12 pa i 15 sati tokom dana, prim a za isti posao gotovo upola m anju plaću od m uš­ karca, a kad se vrati kući p reostaje jo j da obavi sve one kućne poslove koje je obavljala i prije nego što se zaposlila van porodice. Koji su društveni odnosi doveli do takve po­ zicije žene da je moguće kazati kako je kroz čita­ vu h isto riju ljudskog društva žena bila klasno ugnjetavana, da je prvi oblik klasne eksploatacije bilo ugnjetavanje ženskog spola od stran e m uš­ kog, te da je stupanj ženske em ancipacije p rirod­ no m jesto em ancipacije čovjeka uopće? Da bi razum jeli ove stavove M arxa i Engelsa m oram o se v ratiti na početke form iranja klasnog društva. Po m arksističkom shvaćanju, odlučujući mom enat u histo riji je st produkcija i reprodukcija neposrednog života. A sam a produkcija je, opet, dvojakog karak tera. S jedne strane, to je proiz­ vodnja sredstava za život, predm eta ishrane, od­ jeće, stan a i za to potrebnog oruđa, a s druge stra ­ ne, proizvodnja sam ih ljudi, produženje vrste. 14 �Društvene ustanove uvjetovane su s obje Vrste proizvodnje: razvojnim stupnjem rada i poro­ dice. Što je m anje razvijen rad, to više prevladava­ ju rodovske veze u društvenom uređenju. S po­ većanjem p roduktivnosti rada, pojavom privatne svojine i razm jene, staro društvo se lomi, a na njegovo m jesto dolazi novo, usredsređeno u drža­ vi i porodici, odnosno b raku koji je potpuno potčinjen odnosim a svojine. Iz svojinskih odnosa, koji su osnova braka, izvire i podređeni položaj žene’ Zbog značaja koji ova teza ima za razum ije­ vanje niza društvenih ustanova i u današnjim da­ nima, pogledajm o detaljnije kako je Engels obra­ zlaže u svom radu »Porijeklo porodice privatnog vlasništva i države«, objavljenom 1884. godine. S uvođenjem gajenja stoke, obrađivanja me­ tala, tk an ja i najzad zem ljoradnje, ljudska radna snaga počinje ostvarivati prim ijetan višak rada iznad troškova svoga uzdržavanja. Kako su bogatstva rasla, ona su, s jedne stra­ ne, m uškarcu davala značajniji položaj u porodi­ ci negoli ženi, a s druge strane, davala su podstrek da se taj položaj iskoristi za to što će se, do tada tradicionalni red nasljeđivanja na najbliže krvne srodnike s m ajčine strane, izm ijeniti u korist dje­ ce. Tako se prelazi na p atrija rh a t za kojeg je ka­ rakteristično prenošenje im anja u nasljedstvo na djecu, te stvaranje monogamne porodice koja se zasniva na vladavini m uškarca s izričitim ciljem rađ an ja djece s neospornim očinstvom. Monoga­ m ija koja se stvara od početka im a specifično obi­ lježje — ona vredi samo za ženu, ali ne i za muža. 15 �»Prva klasna suprotnost koja se javlja u hi­ sto riji poklapa se s razvojem antagonizm a između m uža i žene u monogam iji, a prvo klasno ugnjeta­ vanje s ugnjetavanjem ženskog pola od strane muškog. M onogamija je bila veliki historijski na­ predak, ali ona istovrem eno otvara epohu koja tra je do danas, u kojoj se blagostanje i razvoj jedi­ nih ostv aru je stradanjem i potiskivanjem dru ­ gih«. \A nalizirajući kako se brak i porodica m ijenja­ ju kroz h isto riju ovisno o karakteru proizvodnih odnosa koji prevladavaju u datom društvu, te pose­ bno analizirajući odnose u porodici u kapitalizm u, Engels izvodi zaključke o nužnosti njihove daljnje prom jene. Tu nem inovnost, prije svega, vidi u ne­ s ta ja n ju ekonom ske osnove dosadašnjeg braka, je r će prelaskom sredstava za proizvodnju u društveno vlasništvo sva briga o nasljeđivanju biti svedena na m inim um , te će porodica prestati biti privredna jedinica društva. S tim će prom jenam a nestati i uvjeti koji rađ aju nejednakost i dvostruki m oral — jedan za ženu, a drugi za m uškarce, uvjeti koji ra­ đ aju pro stitu ciju. Tek tada će individualna spolna ljubav postati stvarna osnova braka, a žena uklju­ čena u društvenu proizvodnju stvarno ekonom ski nezavisan čovjek. Teret vođenja dom aćinstva i b ri­ ga oko odgoja djece velikim će dijelom preći s po­ rodice na in d u striju i specijalizirane službe, tako da će žena moći uskladiti svoje radne i porodične obaveze. : Kad danas, nakon gotovo čitavog stoljeća, go­ vorimo o problem im a društvene em ancipacije že­ na, mnogi izražavaju stav da je to problem kojii 16 �pripada h isto riji i koji ne o pterećuje suvrem eni svijet, dl i, u najboljem slučaju, problem kojim se tre b aju baviti isključivo žene. No, ne sam o ne­ dovoljno razvijeni proizvodna odnosi, nego i mo­ ral i tradicionalizam , ovaj problem čine izuzetno živim. Shvaćajući odnos 'između m uškaraca i žena kao p rim arni ljudski odnos, K arl M arks u svojim »Ranim radovima« piše: »U odnosu prema ženi kao plijenu i služavci izražena je beskrajna degradacija u kojoj čovjek postoji za sebe samog. N eposredan, prirodan odnos čovjeka prem a čovjeku je odnos m uškarca prem a ženi. U tom odnosu pokazuje se, dakle, koliko je ljudsko biće postalo čovjeku p riroda ili koliko je priroda p o ­ stala čovjekovo ljudsko biće. U tom se odnosu također pokazuje koliko je čovjekova potreba po­ stala ljudskom potrebom , koliko m u je drugi čo­ vjek kao čovjek postao potrebom , koliko je on u svom naj in dividual nijem postojanju istodobno i društveno biće«. »M ijenjanje jedne historijske epohe može se uvijek (xlrediti srazm jem o n apretku žena ka slo­ bodi, je r se u odnosu žena prem a čovjeku, slaboga prem a jakom e, najočitije javlja pobjeda ljudske prirode nad brutalnošću. Stupanj ženske emanci­ pacije jeste prirodna mjera opće emancipacije«. Stvarna emancipacija žene moguća je, među­ tim, jedino kroz emancipaciju čovjeka kao gene­ ričkog bića. Drugim riječim a, potpunu ljudsku em ancipaciju žene nije moguće ostvariti a da či­ tavo čovječanstvo ne bude oslobođeno. To oslobo­ đenje ostvaruje se u procesu izgradnje komuniz­ �m a kao asocdjacije slobodnih proizvođača. »Ko­ m unizam kao pozitivno ukidanje privatnog vla­ sništva kao čovjekovog sam ootuđenja, te stoga kao stvarno prisvajanje čovjekove suštine od čo­ vjeka i za čovjeka, je st povratak čovjeka kao društvenog tj. čovječnog čovjeka. On je istinsko rješen je sukoba čovjeka i prirode, izm eđu čovje­ ka i čovjeka, istin sk o rješenje borbe izm eđu egzi­ stencije i suštine, izm eđu opredm ećivanja i samopotvrđdvanja, izm eđu slobode i nužnosti, između individualizm a i rada«. Odnos m u škaraca i žene u takvu društvu ni­ je više posredovan ekonom skim i drugim intere­ sim a, nije više otuđen; to je neposredan odnos slobodnih ličnosti zasnovan prvenstveno na indi­ vidualnoj ljubavi. UČEŠĆE ŽENA U MEĐUNARODNOM RADNIČKOM POKRETU O sam desetih godina prošlog stoljeća zapošlja­ vanje žena u in d u striji, trgovini i saobraćaju, te p o ljoprivredi dobilo je široke razm jere u svim evropskim zem ljam a. P rem a popisim a stanovni­ štva 1881. godine u N jem ačkoj od ukupnog b ro ja zaposlenih rad n ika 28,7% su činile žene, u Engle­ skoj 31,9%, u F rancuskoj 32,4%. Nagli porast n ji­ hove zaposlenosti bio je vezan prvenstveno uz nagli razvoj in d u strije i rudarstva, uslužnih dje­ latnosti kao i ekspanziji niza javnih službi u ko­ jim a je bilo dozvoljeno zapošljavanje žena. U ne­ kim granam a in d u strije žene su postale pretežna 18 �radna snaga. Tako je, npr. u Engleskoj 1883. go­ dine u konfekciji bilo zaposleno 99% žena, u in­ du striji pam uka 56%, kao učiteljice radilo je 75% žena. Gotovo u svim granam a industrije i drugih djelatnosti rad žena plaćao se mnogo m anje nego rad m uškaraca, iako im je radno vrijem e bilo is­ to. žene su za rad na istim radnim m jestim a u pro­ sjeku prim ale polovinu plaće m uškaraca. Izuzetno težak položaj i istovjetnost činjenice da i radnice kao i radnike, kapital neprekidno izrabljuje, uključivao je žene u sve štrajkaške po­ krete i revolucionarna strem ljenja mladog radnič­ kog pokreta. Već u sam im njegovim počecima, kao što su, npr. prvi i drugi štrajk Lionskih tkača (1831), te štrajk Šleskih tkača (1844) masovno su­ djeluju i radnice. One su isto tako sudionice Julske revolucije 1848. u Parizu. K ada je 18. m a rta 1871. godine izbila prva pro­ leterska revolucija, kada je vlast u Parizu prešla u ruke ustaničkog naroda, kao i tokom oijelog tra­ ja n ja Pariške komune, radnice su aktivno sudje­ lovale ne sam o u političkom životu K omune, ne­ go i u oružanoj borbi, kao borci i kao bolničarke, š to više, form irane su i posebne ženske jedinice N acionalne garde. Čuveni ženski bataljon pod vod­ stvom legendarnog borca Komune Louise Michel, posebno se istakao. Da bi što efikasnije pomogle K omuni form iran je »Savez žena Pariza za pomoć i njegu ranjenika«. Na čelu tog saveza nalazio se C entralni kom itet. Gotovo sve članice Centralnog kom iteta bile su radnice. N jihova borbenost, riješenost da se bore za Komunu, kao i ispravno shva­ ćanje političkih ciljeva i ekonom skih zadataka koji 19 �p red K om unom stoje, vidljive su i iz nekoliko sa­ čuvanih b o rbenih proglasa koje je izdao ovaj Ko­ m itet. Iako je tra jalo k ratk o vrijem e, sam o 72 da­ na, K om una je donijela niz m jera koje su bitno utjecale n a položaj radnika ii radnica. To su, na p rim jer, odluke o p red aji tvornica na upravlja­ n je radnicim a, form iranje prvog radničkog savjeta u h isto riji, o d vajanje crkve od školstva, dodjela penzija udovicam a i djeci palih gardista, ukidanje pravnih razlika u tre tm a n u vjenčanih i nevjenča­ nih žena, b račn e i vanbračne djece dtd. K om una je dala i nekoliko svjetlih Likova že­ n a revoluoionarki kao što je bila Louise Michel, učiteljica ko ja je nakon pada Komune, n a suđenju pred svojim dželatim a rekla: »Ne ću d a se b ra ­ nim , ne ću da budem branjena. Ja aijelim svojim bićem p ripadam socijalnoj revoluaiji i izjavlju­ jem da p rim am svu odgovornost za svoje postup­ ke. Pošto izgleda da srce koje kuca za slobodu, im a p ravo sam o na m alo olova, to zahtijevam svoj dio! Ako me ostavite da živim, ne ću p restati da pozivam na osvetu«. M eđunarodni radnički po k ret u razdoblju dje­ lovanja II imtemacdonale (1889—1914) je st vrijem e bo rb i za radničko zakonodavstvo — p rije svega, za osam satn i radni dan, slobodnu nedjelju, za­ b ran u noćnog rad a za žene i djeou, borbi za os­ tvarenje principa. »Za jednak rad jednaka zarada!«, borbi za opće pravo glasa neovisno o spolu, vje­ ru i nacionalnosti, borbi protiv ra ta đ m ilitariz­ ma. 1890. godine održavaju se prve prvom ajske proslave, a 1910. godine na drugoj Međunarodnoj 20 �konferenciji žena socijalista u Kopenhagenu (Dan­ ska) odlučeno je da se 8. mart proglasi danom Međunarodne solidarnosti žena u borbi za mir, demokraciju i ravnopravnost. Prve proslave osmog m a rta organiziraju se 1911. u N jem ačkoj, A ustriji, Švicarskoj i Danskoj, a dvije godine kasnije i u Rusiji. U tom su raz­ doblju djelovala d dva velika borca m eđunarod­ nog revolucionarnog radničkog pokreta — Rosa Luxembrug a C lara Zetkin. Clara Zetkin (1857—1933), ubj edeni m arksist, aktivno sudjeluje u priprem am a za kongrese II intem acionaJe, te zajedno s Rosom Luxemburg radi na m obilizaciji radniika u N jem ačkoj u bor­ bi protiv kapitalizm a. Pridajući poseban značaj m obiliziranju žena radnica, velik je dio svoje ak­ tivnosti usm jeravala na organiziranje ženskog pro­ leterskog po k reta i njegovo usko povezivanje sa socijalističkim radničkim pokretom u cjelini. Na njezinu inicijativu sazvana je Prva m eđunarodna konferencija žena socijalista, a na Drugoj kon­ ferenciji u Kopenhagenu ustanovljen je 8. m art kao M eđunarodni Dan žena. Clara Zetkin sudjelovala je i u borbam a koje je m eđunarodni radnički pokret vodio protiv im ­ perijalizm a i rata nedvojbeno se izjašnjavajući protiv socijal-šovdsnizma i oportunizm a u redovi­ ma socijalne dem okracije. Na njezinu inicijativu u m artu 1915. godine organizira se M eđunarodna socijalistička konferencija žena protiv im perija­ lističkog svjetskog rata. Kakvu je o rijentaciju zastupala vidljivo je i iz ovog citata iz Rezoluaije koja je na tom kongre­ 21 �su usvojena: »Strašne p atn je izazvane ovim ra ­ tom bude kod svih žena, a naročito žena-proleterki sve veću želju za m irom . O bjavljujući rat sva­ kom imperijalističkom ratu sm atram o: da bi se ta želja za m irom mogla p retv o riti u svjesnu po­ litičku snagu po trebno je da radnice dobro shvate da im perijalizam p rije ti svijetu čitavim nizom ra ­ tova. Ako radnica hoće d a sk rati period patnji potrebno je da njena težnja ka miru pređe u bor­ bu za socijalizam, je r će jedino tako moći trajn o o stvariti svoje ciljeve. Prem a tom e, dužnost je radnica da p ru žaju pom oć svojim sindikalnim i socijalističkim organizaoijam a, da se bore pro­ tiv ratn ih k red ita, d a p ru žaju podršku propa­ gandi za b ratim ljen je vojnika po rovovima, da su djeluju u stv aranju ilegalnih radničkih organi­ zacija, da su d jeluju u m anifestacijam a d revolucio­ narnim pokretim a«. Clara Zetkin je bila i jedan od osnfivača »Gru­ pe Spartak«, radila je u njegovu rukovodstvu. Na­ kon O ktobarske revolucije organizirala je m eđu­ narodnu pom oć Sovjetskoj Rusiji, da bi nakon pobjede fašizma u N jem ačkoj tra jn o prešla u Ru­ siju u kojoj je vodila M eđunarodni ženski sekre­ ta rija t K om intem e. Rosa Luxemburg (1871—1919) jedan je od najdosljednijih boraca i najsvijetlij'ih likova u m eđunarodnom radničkom pokretu. Kao n eustra­ šiv i uporan borac, vatren a dosljedan revolucionar, neum oran ag itator i organizator, ona igra jednu od najvažnijih uloga u razvitku njem ačkog i polj­ skog radničkog pokreta. Već kao dvadesetogodiš­ nja djevojka Rosa Luxem burg je jedan od osniva­ 22 �ča Poljske socijalističke p artije i pokretača orga­ nizirane sindikalne borbe radnika u Poljskoj, an­ gažirano istupa protiv prodora reform izm a u me­ đunarodni radnički pokret, posebno njezinog nosio­ ca B ersteina. U spisu »Socijalna reform a ili revo­ lucija?« R. Luxemburg piše: »Zakonska reform a ili revolucija nisu različiti m om enti historijskog n apretka koji se po volji mogu izabrati sa poslužavnika histo rije kao tople i hladne kobasice već su to različiti m om enti u razvitku klasnog društva. Skroz je pogrešno i potpuno nehistorijski za­ m išljati zakonsku reform u samo kao revoluciju razvučenu u širinu, a revoluciju kao zbijenu re­ formu. Sooijalni prevrat i zakonska reform a su različiti m om enti ne sam o po vrem enskom tra ­ ja n ju već i po suštini. Čitava ta jn a historijskih re­ volucionarnih prom jena sastoji se upravo u prelazu kvantitativnih prom jena u nov kvalitet. Tko se izjasni za put zakonske reform e, um je­ sto za osvajanje političke vlasti ne bira sam o m ir­ niji, sporiji p u t ka historijskom cilju, već i drugi cilj«. Uz p raktičan rad ii opsežnu publicističku dje­ latnost Rosa Luxem burg daje i nekoliko teoretski vrijednih priloga m arksističkoj ekonom iji. To su »Uvod u političku ekonomiju« d »Akumulacija kapitala«. Radeći kao dosljedan iinternacaonalist na o kupljanju lijevih sooijal-dem okrata Njem ačke, oštro polem izirajući s Jauresom K antskym, pa i Lenjinom oko nekih teoretskih postavki o nuž­ nosti prelaza iz kapitalizm a u socijalizam đ ocje­ na političkih stru ja n ja u Ruskoj socijalnoj de­ m okraciji, Rosa Luxemburg bila je jedan od irni23 �c ijato ra d rukovodilaca ustalasanih m asa njem ač­ kih rad n ik a u godinam a pred izbijanje I svjet­ skog rata, je d an od osnivača saveza »Spartak«, or­ g anizatora u stan k a »Spartaka« u ja n u aru 1919. a osnivača K om unističke p a rtije N jem ačke. Život­ ni p u t Rose Luxem burg bio je p u t dosljednog re­ volucionara u prvim borbenim redovim a radnič­ kog p okreta, proganjanog, zatvaranog i m učki ubi­ jenog nakon slom a ustanka. Za svjetski p ro le ta rija t — po riječim a Lenjina — »Rosa Luxem burg bila je d ostala orao, i ne sam o uspom ena na n ju b it će uvijek dragocjena za kom uniste cijelog svijeta, nego će d njena bi­ ografija i njen a cjelokupna djela biti veom a ko­ risna pouka za odgoj kom unista cijelog svijeta«. LENJIN O ZADACIMA ŽENSKOG RADNIČKOG POKRETA U SOVJETSKOJ REPUBLICI O ktobarska socijalistička revolucija 1917. go­ dine ko ju su izvojevale radne m ase R usije — rad ­ nici, seljaci i vojnici predvođeni boljševičkom p arti­ jom i Lenjinom — predstavlja p rekretnicu u hi­ sto riji ljudskog društva. Prvi p u t u vlastitoj h isto ­ riji radnička klasa je ukinula privatno vlasništvo nad sredstvim a za proizvodnju, stvorila svoju d r­ žavnu vlast, ostvarena je radnička k o ntrola nad proizvodnjom , ukinuta je spahijska svojina nad zemljom, sklopljen je m ir u Brest-Litovsku. U Petrogradu, u Moskvi, u gradovim a i indu­ strijsk im cen trim a u un u tra šn jo sti revolucionar­ na su v renja zahvatila sve stru k tu re radništva. 24 �Samo u ja n u aru i februaru 1917. godine u Ru­ siji je izbilo preko tisuću tristo m asovnih š tra j­ kova; u d em onstracijam a 13. februara u Petrogradu je sudjelovalo 80.000 dem onstranata, a 8. m arta je, na poziv boljševičke partije, n a ulice Petrograda izašlo nekoliko desetaka tisuća žena, dem on­ striraju ći protiv gladi, rata i carizma. Žene su isto tako masovno sudjelovale i u junskim dem onstra­ cijam a kada se na ulicam a grada našlo preko 400 tisuća radnika i vojnika, i u julskim dem onstra­ cijam a, s preko pola m ilijuna sudionika, i u oru­ žanom otp o ru privrem enoj vlasti, i u radu savjeta radničkih i seljačkih deputata. Lenjin je pridavao velik značaj uključivanju žena u revolucionarnu akciju ruskog p ro letarija­ ta, što više, njihovo je učešće, za Lenjina, bilo je­ dan od presudnih činilaca masovnosti pokreta. O cjenjujući borbeni prilog koji su žene dale za pobjedu sovjetske vlasti Lenjin kaže: »Naše proleterke su sjajni klasni borci. Mi u P artiji im am o pouzdanih, pam etnih i neum orno aktivnih druga­ rica. Mi smo na mnoge važne dužnosti u savjetim a i izvršnim kom itetim a, u narodnim kom esarijati­ ma i javnim službam a doveli žene. Prva d ik tatu ra pro letarijata odistinski prokrčuje p u t potpunoj socijalnoj ravnopravnosti žena. U revoluciji one su se sjajn o držale. Bez njih ne bismo pobijedili. Ili bismo jedva pobijedili. Ja tako mislim. Koliko su bile hrabre, toliko su h rab re i sada«. P itanje pravnog položaja žene nova sovjetska vlast je postavila već u prvim m jesecim a svoga postojanja. U kinuti su zakorti o razvodu braka, o vanbračnom d jetetu, utvrđeno je pravo žene da 25 �od oca traži (izdržavanje d je teta, ukinute su razli­ ke u političkim pravim a (između m uškaraca i žena. »U toku dvije godine sovjetska vlast je u jednoj od najzaostalijih zem alja Evrope učinila za oslo­ bođenje žene, za njenu jed n ak o st s »moćnim« po­ lom toliko, koliko za 130 godina nisu učinile (sve zajedno) napredne, prosvjećene, »dem okratske« re­ publike cijelog svijeta. No, bio je to tek početak. I p ri punoj pravnoj jednakosti o stali su razni oblici stvarne podređe­ nosti žene; ona je i dalje ostala ona koja pored redovnog posla vodi svu brigu o dom aćinstvu. »2ena je ii dalje kućna robinja, i pored svih oslo­ bodilačkih zakona, je r n ju pritiska, davi, zatup­ ljuje, ponižava sitno kućno gazdinstvo, prikivaju­ ći je za ku h in ju i dječju sobu, na strahovito nepro­ duktivan sitničav, enervantan, zaglupljujući posao. Pravo oslobođenje žene, pravi kom unizam će poče­ ti tek ta m o i tada kada bude počela masovna borba protiv sitnog kućnog gazdinstva, ili, točnije, kad bude počeo njegov m asovni preobražaj u krup­ no socijalističko gazdinstvo. Menze, jasle, dječji vrtići, to su o na jednostavna svakidašnja sredstva koja mogu faktički da oslobode ženu, m ogu da faktički sm anje i unište njenu nejednakost s m u­ škarcem što se tiče njene uloge u društvenoj pro­ izvodnji ii u javnom životu«. 26 �P o litičk a i e k o n o m sk a b o rb a žena je d io k la sn e b o rb e , b o rb e za o slo b o đ en je p ro le tc rija ta . L en jin ��POLOŽAJ ŽENE U SUVREMENOM SVIJETU Uoči prvog svjetskog ra ta žene su im ale priz­ n ata politička prava, pravo da b ira ju d da budu birane, samo u četiri zem lje svijeta: u Novom Ze­ landu (čak od 1893!), A ustraliji, Finskoj i Norveš­ koj. Tokom prvog svjetskog rata čitav niz država priznaje ženi politička prava. To su prvenstveno RSFSR, Danska, Island, Nizozemska, A ustrija, Čehoslovačka, Poljska, N jem ačka, SAD, M ađarska, Belgija i Švedska. U razdoblju djelovanja D ruštva naroda izm eđu 1927. i 1939. godine, nakon niza na­ sto jan ja da se a u ostalim zem ljam a svijeta prizna politička ravnopravnost žena, jedanaest azijskih zem alja i zem alja Latinske Amerike daju pravo glasa ženama. To su Brazil, Urugvaj, Turska, B ur­ ma, In d ija i druge. Drugi svjetski ra t predstavljao je uistinu prelom nu fazu u pogledu priznavanja političkih prava �ženam a — ta prava žene stič u tokom samog rata ili neposredno nakon njega u gotovo svim zem lja­ m a svijeta. Danas su žene politički potpuno obes­ pravljene u sedam zem alja: Jordanu, K uvajtu, Lih­ ten štajn u , N igeriji, Saudijskoj A rabiji, Jem en­ skoj A rapskoj Republici i u nekim kantonim a u Š vicarskoj, dok su u Portugalu, San Maninu i Si­ riji njihova prava veom a ograničena. Ovim procesim a sticanja političkih prava zna­ čajno je prid o n ijela djelatn o st U jedinjenih naci­ ja. U jednom od svojih prvih i osnovnih dokum e­ nata, Općoj d eklaraciji o pravim a čovjeka, utvrđe­ no je da se »sva ljudska bića rađ aju slobodna i jed n ak a u d o stojanstvu i pravim a, bez obzira na rasu, spol, jezik, vjeru, nacionalno ili socijalno porijeklo«. U jedinjene nacije donijele su također i K onvenciju o političkim pravim a žene u kojoj se regulira aktivno i pasivno izborno pravo žena na istoj osnovi kao i kod m uškaraca, te se utvrđuje pravo na v ršenje javnih funkcija bez obzira na razlike u spolu. No, i p ored form alno priznatih političkih p ra­ va i očekivanom učešću žena u izborim a, u veli­ kom b ro ju zem alja stvarno sudjelovanje žena u v ršenju političkih vlasti je minim alno. U japan­ skom P arlam entu im a sam o 1,4% žena, u Predstav­ ničkom dom u SAD sam o 3%, u Libanonu još ni jed n a žena nikad nije bila izabrana u Parlam ent, u šp an jo lsk o j, Grčkoj, Paragvaju nem a niti jedne žene na nekom visokom položaju ili u vladi. Cini se da je moguće tv rd iti, d a tam o gdje stvarna dem okraoija slabi, a učešće žena u radu predstavnič­ kih tijela zem lje je m anje. N ajljepši p rim jer je 30 �Zapadna N jem ačka. 1919. godine kao rezultat re­ volucionarne borbe radničke klase 12,5% Reichstaga činile su žene, dok ih danas u zapadnonje­ mačkom B undestagu im a sam o 6%, a m eđu njim a niti jedne radnice. Učešće žena u političkom životu socijalistič­ kih zemalja najveće je na svijetu. One čine gotovo jednu trećinu poslanika u skupštinam a u SSSR-u, 30% u N jem ačkoj D em okratskoj Republici, 20% u čehoslovačkoj i M ađarskoj, 17% u Bugarskoj, R um unjskoj i D em okratskoj Republici Vijetnam , 12% u Poljskoj. N ajdalekosežnije prom jene, m eđutim , doga­ đaju se n a planu uključivanja žena u privredne tokove. M eđutim, i razlike koje postoje među po­ jedinim zem ljam a i regionim a svijeta upravo su ovdje najveće. Dok u Evropi žene čine 34% aktiv­ nog stanovništva, u Aziji 23%, u Americi (Sjever­ noj i Južnoj) i Africi sam o 19%. U tom pogledu najdalje su otišle socijalističke zemlje. U SSSR-u 44% aktivnog stanovništva su žene, u Poljskoj 46,3%, u B ugarskoj 45,7%, u čehoslovačkoj 42,3%. U klasičnim kapitalističkim zem ljam a, d pored njihove visoke privredne razvijenosti, učešće že­ na u privrednim i drugim aktivnostim a van kuće znatno je niže. Tako, npr. u Francuskoj žene čine 29,7% aktivnog stanovništva, u N jem ačkoj 30%, u Velikoj B ritaniji 33%, u SAD 30%. U nekim zem ljam a, pretežno m uslim anskim , procesi ekonom ske em ancipacije žena još su u začetku. Tako, npr. u Egiptu samo 4,8% aktivnog stanovništva čine žene, u M aroku 5,9%, dok u la­ tinsko am eričkim zem ljam a taj broj ne prelazi 31 �13%- Da ekonom ska em ancipacija žena nije oba­ vezni rezu ltat razine privrednog razvoja, govore i podaci p rem a kojim a u Norveškoj i Nizozemskoj sam o 17% aktivnog stanovništva čine žene. Problem i nejednakog vrednovanja ženskog ra ­ da egzistiraju u velikom b ro ju zem alja suvrem e­ nog svijeta. U jedinjene n acije su stoga donijele 1950. godine K onvenciju o jednakosti nagrađiva­ n ja m uške i ženske rad n e snage za ra d jednake v rijednosti. Države, potpisnice K onvencije su se obavezale da će, u skladu s tom K onvencijom, re­ g ulirati svoje zakonodavstvo, odnosno sistem e na­ građivanja i kolektivne ugovore o plaćam a radni­ ka. Sve zem lje, m eđutim , nisu potpisnice ove Kon­ vencije, ta k o da još danas nailazim o na razlike u p laćam a žena i m uškaraca za jednak posao i u zem ljam a kao što su švicarska, Novi Zeland, A ustrija, Belgija, K anada, Francuska. M ogućnosti uključivanja žena u procese d ru ­ štvenog rad a b itn o određuje njihovo elem entarno opće obrazovanje, pism enost, kao i s tru čn o obra­ zovanje. Iako je u posljednjih 15 godina razina ne­ pism enosti u svijetu znatno sm anjena, i nadalje p red stav lja jed an od izuzetno značajnih problem a. NEPISMENOST PO SPOLU Zemlja Brazil Grčka Indonezija Liberija Maroko 32 muškarci 35,6 «/o 8,3 */o 42,8 •/• 86,1 •/• 78,1 •/• žene 42,6«/. 30,0 •/• 70,4*/. 95,8 % 94,0 «/o �Politika koju pojedine zemlje vode na planu opism enjavanja stanovništva, zbog nedostatka sredstava, prvenstveno je usm jerena na zaposlene radnike — dakle prvenstveno m uškarce. D jelatnost U jedinjenih naoija u vezi s izjedna­ čavanjem obrazovanja žena na srednjem i visokom stupnju usm jerena je na nekoliko problem a: u tvr­ đivanje prava ženske djece da se školuju u svim srednjim školam a — kako gim nazijama, tako i školam a za pojedina stručna zanim anja van tra ­ dicionalnih »ženskih« struka, te na višim školam a i fakultetim a; izjednačavanje program a nastave koji u značajnom bro ju zem alja nije jednak za mušku i žensku djecu; izjednačavanje standarda obrazovanja u školskim ustanovam a; ukidanje po­ sebnih školarina za žensku djecu koje postoje u nekim zem ljam a. Koliko su velike diskrim inacije upravo na planu izbora zvanja i zanim anja, rječito govori i ovih nekoliko p rim jera. U Francuskoj, od ukupnog b ro ja djevojaka, u privatnim i javnim srednjim školam a 85% ih se priprem a za zvanje švelje ili m odistkinje, a onaj mali ostatak za zanim anja u in d u striji; u Belgiji je slična situacija, a u Zapad­ nom B erlinu žene koje se p riprem aju za tehničke stru ke čine sam o 4,6% upisanih. Na sveučilištim a u Velikoj B ritaniji tek svaki četvrti stu d en t je žena, a u Japanu one čine samo 17% studenata. Posebne teškoće žene im aju pri­ likom upisa na medicinske fakultete u čitavom nizu zemalja. U Irak u su »tek p rije p ar godina dozvoli­ li upis 12 žena n a m edicinski i stom atološki fa­ kultet.« 33 �N asu p ro t tom e, obrazovne m ogućnosti koje ženam a p ru žaju socijalističke zem lje; bitno su dru­ gačije. U SSSR-u žene čine 58% stru čn jak a uklju­ čenih u ekonom iku zemlje. Svaki treći inžinjer je žena, a 74% m edicinskog osoblja također su žene. U školskoj godini 1966/67. u M ađarskoj 43,3% stu­ denata su bile žene, a u R um unjskoj 42,1%. Osnovni problem društvenog i osobnog polo­ žaja žene u suvrem enom svijetu čini potreba da se usklade zahtjevi koje nam eće proces rada i funkcija m aterinstva. U pravo na tom planu najvi­ še su učinile socijalističke zemlje. Tako je, npr. u M ađarskoj obuhvat djece predškolskim ustano­ vam a izuzetno visok — u njim a boravi čak 62% djece, odgovarajuće dobne skupine, u SSSR-u je predškolskim odgojem obuhvaćeno 10 m ilijuna djece, a rad n o vrijem e ovih ustanova je takvo da zainteresirane m ajke mogu ostaviti u njim a djecu i p rek o noći (ukoliko rade u noćnoj sm jeni, studi­ ra ju uz ra d ili si.), u Kubi su dječje ustanove potpu­ no b esplatne i obuhvaćaju vrlo velik broj djece, u DR K oreji im a više od 37 000 jaslica i 24 000 dječ­ jih v rtića u k ojim a boravi 2,8 m ilijuna djece. D jelujući n a u n apređenju društvenog položaja žena, U jedinjene nacije su svoju aktivnost usm je­ rile i na izjednačavanje prava žena u privatnom pravu, reguliranje n a jednakoj osnovi prava i duž­ nosti m uža i žene prilikom sklapanja braka, sticanje im ovine tokom b raka i njezinim raspolaga­ njem , prava i dužnosti roditelja, jednaki položaj prilikom nasljeđivanja atd. Ova aktivnost govori o tom e da problem i koji su kod nas već davno ri­ ješeni, p rije čitavih trideset godina, u velikom 34 �broju zem alja svijeta još postoje, te bitno utječu na diskrim inirani položaj žene. Upravo stoga, zbog poticanja na brže elim iniranje socijalnih, politič­ kih i ekonom skih razlika vezanih uz spol, 1975. godina je proglašena Međunarodnom godinom žena. 35 ����POCECI MODERNOG RADNIČKOG POKRETA U JUGOSLAVIJI I UČEŠĆE ŽENA U NJEMU Radnički pokret u jugoslavenskim zem ljam a počinje se razvijati u drugoj polovini devetnaestog stoljeća. I društveno-ekonom ski i politički uvjeti u kojim a se fo rm ira bitno su .različiti: H rvatska i Slavonija, Is tra i Dalm acija, Slovenija, Vojvodina i Bosna i Hercegovina nalazile su se u sklopu Austro-Ugarske m onarhije, S rbija i Crna Gora im aju vlastite nacionalne države, dok se M akedonija na­ lazila u sklopu O tomanske im perije. S pojavom p ro letarijata javlja se šezdesetih i sedam desetih godina i prva socijalistička misao, dok se prve radničke organizacije, javljaju uglav­ nom osam desetih i devedesetih godina. P roletari­ ja t koji se form ira u tom razdoblju čine pretežno zanatski radnici i osirom ašeni poljoprivrednici, dok je sloj in d ustrijskih radnika m alobrojan. Na­ 39 �vedimo sam o p odatke da je u S rbiji 1898 god. bilo sam o 28 in d u strijsk ih poduzeća. No, njihov je broj brzo rasta o tako da ih je 1910. god. bilo 428. Radno vrijem e je iznosilo prosječno 14, 16 pa čak i 18 sati dnevno. Ženski i d ječji rad se uveliko ek­ sp lo atirao — na ra d su uzim ana djeca i od 8 i 10 godina. Jedan o d prvih nosilaca socijalističke ideje u S rb iji bio je Svetozar M arković koji 1871. godine pokreće prvi socijalistički list i objavljuje prvi poLitički pro g ram u tadašnjoj Srbiji. U vrijem e kada je bio n a snazi srpski građanski zakonik dz 1844. godine koji je žene izjednačavao s m aloJjetnicima i m aloum nicim a (u čl. 39. pisalo je: »M aloljetnici se drže za nedozrele d oni sto je pod osobitom za­ štito m zakona. M aloljetnim a se upodobljavaju svi oni koji ne m ogu ili im je zabranjeno sopstvenim im anjem rukovati, a takvi su: svi um a lišeni, raspi­ kuće, sudom oglašeni, propalice, prezaduženici či­ je je im anje pod stečajem d udate žene za života muževljeva«), Svetozar M arković piše: »Žena nije ni građanin, o n a ne zna ni za građanska prava ni za građanske i čovečanske dužnosti i vrline«. Isto­ dobno, žena je m ajka koja odgaja d jecu, a da sam a nem a nikakva obrazovanja i da ama u društvu sam e dužnosti a nikakva prava. R ješavanje »žen­ skog p itan ja zahteva prom enu društvenih i držav­ nih ustanova, građanskog i krivičnog zakona. Ne­ pravda nanesena ženi sveti se ćelom čovečanstvu; pitanje o ženskom oslobođenju nerazdvojno je svezano sa celim d ruštvenim preobražajem , sa oslo­ bođenjem čovečanstva od sviju zala, poroka tira­ nije i robovanja — »žensko pitanje« nije za nas 40 �prerano, ono je prvo koje treb a staviti na dnevni red.« 1896. godine osnovano je Beogradsko radnič­ ko društvo, prva politički o rijen tiran a radnička organizacija i O pančarsko radničko društvo kao prva sindikalna organizacija. Polet radničkog po­ kreta u S rb iji krajem 19. stoljeća zasniva se veli­ kim dijelom na već bogatoj tradiciji socijalističke misli. Na toj tradiciji form ira se 20. VI 1903. godi­ ne Srpska socijaldem okratska p a rtija koja usvaja E rfu rtsk i program i statu t N jem ačke socijaldem o­ kratske p artije, te Glavni radnički savez kao prva sindikalna centrala. U okviru SSDP form ira se Or­ ganizacija žena socijalista koja izdaje i svoj p artij­ ski list »Jednakost«. D im itrije Tucović, jedan od najpoznatijih teo­ retičara i organizatora socijalističkog pokreta u S rbiji piše: »Ženina je oblast odvajkada bila kuća i porodica, i ona će to b iti i u budućnosti uvek. Eko­ nomski razvitak je u položaju žene izvršio silnu revoluciju i nagnao ženu da uđe u političku bor­ bu. M odem a in d u strija izvukla je ženu iz uskih okvira kuće i porodice, ona danas m ora u fabrika­ m a i drugim privrednim preduzećim a za nadnicu da radi. Hod društvenog razvića nagnao je ženu da dođe pod n ajam kapitalizm u koji ju je uzimao da što više uštedi u nadnicam a, da dođe do što jeftinijih radnih snaga. S obzirom na snižavanje nadnica, koje je sa ulaskom žena u privredna preduzeća došlo, poče se čuti u radničkoj klasi uz­ vik: Dole sa ženskim radom , ženino je m esto u kući! M eđutim, štete koje se podnose usled ženskog rada nisu vezane za biće ženskog rada, već su sa­ 41 �mo vezane s kapitalističkom eksploatacijom , je r kad p ro duktivna sredstva pređu u društvenu svo­ jin u , to um nožavanje produktivnih sila biće samo od k o risti i radosno će se pozdraviti. I kad se da­ nas govori o radničkoj bedi onda se m ora u prvom redu govoriti o bedi žena — radnica. Za napredo­ v anje radničkog p o k reta je ste elem entarno pita­ nje da se radnice uvuku u borbu za bolje uslove rada. O tuda n aša lozinka m o ra biti: Jednaka na­ grada za jed n ak rad. U m om entu kada žena p ri­ stu p i sindikalnoj borbi, biće jo j odm ah takođe jasn o da nije sve učinjeno da tre b a još i političke borbe d a žena osvoji prava k o ja su joj nužna u ekonom skoj borbi. No žene, n aročito radničke žene, ako hoće ovu političku b o rb u naročito s uspehom da vode mo­ raju n ju zajedno da vode sa onim ljudim a koji su po svojoj socijalnoj sudbini jednaki s njim a. One m oraju da se pridruže onoj političkoj partiji koja je za u k idanje posrednih poreza i za svaljivanje po reskih te re ta na im ućne klase, koja se zauzima za zakonsku m inim alnu nadnicu i zakonski osmočasovni radni dan, koja zahteva osiguranje u sta­ rosti i onesposobljavanju, osiguranje u besposlici, zakonsku zaštitu trudnih žena i porodilja. Socijal­ na dem o k ratija upravo to zahteva, ona jedina za­ hteva osnovno poboljšavanje i um nožavanje ško­ la, d a se deca besplatno školuju, da n ajdarovitiji među njim a, iako su njihovi roditelji sirom ašni, d obiju p ristu p a d u više škole. Žene m oraju da se pridruže onoj političkoj p artiji koja se za sve zahteve, koje jed n a žena ističe i m ora istaći, energi­ 42 �čno zauzima i bori, one m oraju da pristupe redovi­ ma socijalne demokracije.« Ovi stavovi D im itrije Tucovića ostali su tr a j­ no prisutni u cjelokupnom djelovanju radničkog pokreta u S rbiji i Jugoslaviji. Radnički pokret u zem ljam a u sklopu A ustro­ ugarske m onarhije im ao je nešto drugačiji razvi­ tak. Njegovi nosioci nisu bili kao u S rbiji, prven­ stveno intelektualci, već radnici. U tjecaj austrom arksizm a bio je znatan, a uvjeti nacionalne potčinjenosti nisu omogućavali tako jasno razgrani­ čenje s domaćom buržoazijom . š tr a jk ru d ara 1889. god. u Sloveniji, masovna prvom ajska proslava 1891., nicanje strukovnih sin­ dikalnih organizacija, m arksistički list »Delavec«, te fo rm iranje Jugoslavenske socijal-dem okratične stranke 1893. god., predstavljaju početke m oder­ nog radničkog pokreta u Sloveniji. U tom pokretu već od sam ih početaka sudjeluju i žene — one su sudjelovale u štrajkovim a, na radničkim zborovi­ ma ,i u radničkim društvim a. U T rstu je 1897. g. počela izlaziti »Slovenka« — prvi list slovenskih žena, a 1900. u Id riji je osnovano prvo socijalistič­ ko žensko društvo »Veda« (Nauka). Slovenski socijaldem okrati, preuzevši hajnfeldski program austrijske socijaldem okracije, preuzeli su s njim i zahtjeve za općim pravom gla­ sa bez obzira na spol, zahtjev za osam satnim rad­ nim vrem enom, zabranu noćnog rada i rada žena na radnim m jestim a koja su štetna za njihov or­ ganizam, ali ne i zahtjev za jednak rad — jednaka plaća, iako je to jedan od osnovnih zahtjeva po­ k reta za žensku ravnopravnost. 43 �1911. godine, na inicijativu socijaldem okrata, au strijsk i je P arlam ent donio zakon prem a kojem su i žene mogle postati članovi političkih organiza­ cija. Iste je godine proslavljen i prvi »socijalistič­ ki ženski dan« (8. m art) u au strijsk im pokraji­ nam a. Počeci m odernog radničkog pok reta u H r­ vatskoj vezani su uz sedam desete godine prošlog stoljeća. 1870. godine tipografski radnici osnivaju R adničko tipografsko društvo, a tri godine kasni­ je Zagrebačko radničko društvo. Već 1890. god. organizirana je i prva m asovna prvom ajska p ro ­ slava; 1892. p o javljuje se prvi hrvatski socijalistič­ ki list »Sloboda«, a 1894. form ira se Socijaldem o­ k ratsk a s tran k a H rvatske i Slavonije, koja tako­ đ er usvaja hajnfeldski program au strijsk e socijal­ dem okracije. Socijal-dem okratska stranka, iako je načelno p riznavala jed n akost žena s m uškarcim a, nije u svojoj p rak si to načelo provodila dosljedno, je r ih je usm jeravala prvenstveno na kulturni i hum a­ n itarn i rad u ženskim sekcijam a. Žene radnice, iako su prem a popisu stanovništva iz 1890. godine činile sam o 10,8% zaposlenih u sekundarnim d je­ latnostim a, bile su glavna radna snaga u tvornica­ m a duhana, tek stila i konfekcije. N jihove plaće bile su za 20—40% m anje od plaća radnika na istim radnim m jestim a. Stoga je razum ljivo i n ji­ hovo učešće u svim tarifno-štrajkaškim pokreti­ ma: 1875. su d jeluju u štrajk u u zagrebačkoj tvorni­ ci šibica; 1885. u tvornici duhana u Rijeci; 1905. su d jelu ju u generalnom štrajk u u Osijeku, a 44 �1908. posebno je zabilježen istu p varaždinskih že­ na prilikom proslave Prvog m aja. Iz tog je razdoblja svakako izuzetan lik Giuscpina M artinuzzi, učiteljica, rođena u Labinu, socijalistkinja i prvi sek retar ženske sekcije ko­ m unističke p artije u Trstu. U sm jeravajući svoj pedagoški, književni i politički rad na buđenje klasne svijesti radnika T rsta i Istre pisala je: »Buržoazija se u svom okrutnom egoizmu ne brine o proleterskim m ajkam a koje žive u neopi­ sivim naporim a i svakojakim poteškoćam a, u podrum im a, na tavanim a, u nezdravim stanovi­ ma, dok ih m onstrum kapitala, nikad sit proleter­ skog mesa, uvaljuje u zavjerski vrtlog borbe za opstanaik i prisiljava te žene da rade na poljim a, u tvornicam a, u rudnicim a, loše plaćene i bez m ogućnosti da se posvećuju odgoju svoje djece.« Zahvaljiujući dobrom poznavanju m arksističke teorije, G iusepina M artinuzzi je tražila rješenje istarskog nacionalnog problem a u m eđusobnoj suradnji i ravnopravnosti H rvata i Talijana. N je­ zin sprovod 1925. god. u Labinu pretvorio se u pravu m anifestaciju labinskih ru d ara, koji su ovu veliku ženu ispratili na posljednji počinak sa zapaljenim bakljam a. M arkantna je ličnost bila i Ana Delić, riječka socijalistkinja, koja je držala predavanja o ulozi žena u politici, društvu i porodici, općem pravu glasa, protiv povišenja cijena nam irnicam a i dr. Sredinom 19. stoljeća u Austro-ugarsknm zem­ ljam a uvedeno je opće i obavezno osnovno obra­ zovanje d za žene. 1872. god. u Zagrebu je otvore­ na prva Viša djevojačka škola, a 1892. Ženski li45 �cej. 1901. god. žene su dobile pravo upisa na Filo­ zofski fak u ltet u Zagrebu. To otvara m ogućnost ženam a d a p ro d ru u činovnička i učiteljska zvanja i p o štan sk u službu. Pojava radničke klase u Bosni i Hercegovini vezana je uz prve godine dvadesetog stoljeća. 1903. p o javljuje se prva radnička potporna društva; 1905. je osnovana sindikalna centrala Glavni rad ­ nički savez, a 1909. Socijal-dem okratska stranka Bosne i Hercegovine. U njoj usporedo postoje na­ sljeđem feudalni odnosi iz O tom anske im perije i surova kolonijalna kapitalistička eksploatacija ko­ ju nakon aneksije 1908. godine provodi A ustro­ ug arsk a. Tek 1911. godine u Bosanskom Saboru je iz­ glasan zakon o obaveznom pohađanju osnovne škole — ali su od te obaveze izuzeta ženska m usli­ m anska djeca. E konom sku bijedu bosansko-hercegovačkih žena d opunjavaju surovi običaji — žene nisu im ale pravo da sjede za istim stolom s m uš­ karcim a, seoske žene porađale su se u štalam a, m uslim anke su nosile zar i feredžu, a mnogoženstvo je bilo zakonom d vjerom zaštićeno. K apitalistički preobražaj M akedonije počinje tek k rajem 19. d početkom 20. stoljeća. Za radnički p o k ret koji je vezan uz djelatnost Vasila Glavinova (prva rad n ičk a grupa osnovana 1893) i Goce Delčeva (VMRO) k arak terističn a je borba za nacio­ nalno oslobođenje i političku autonom iju Makedo­ nije. M akedonski socijalisti su aktivno sudjelovali u Ilindenskoan u stan k u 1903. god., te form iranju K ruševačke republike, o čem u svjedoče uspostav­ ljan je narodne vlasti, eksproprijacija nekih podu46 �zeca, b ratstvo različitih nacionalnih skupina i si. U tim revolucionarnim previranjim a sudjelovale su masovno i žene, naročito one sa sela. Posebnu ulogu u tom narodno-oslobodilačkom p okretu im ale su učiiteljice i ta jn a ženska društva čiji je zadatak bio osiguravanje ilegalnih skloni­ šta za borce, priprem anje hrane, snabdijevanje od­ jećom i obućom, kurirska služba, izrađivanje za­ stava i si. 1909. godine form irana je u Skopju prva žen­ ska socijalistička organizacija oko Rose Plaveve. In teresantni su podaci o korespondenciji Rose Plaveve s Rosom Luxemburg. Pisma koje je slala Rosa Luxemburg čitana su na sastancim a napred­ nih žena, a kad je stigla vijest o zatvaranju Rose Luxemburg i K arla Liebknechta, one su sudje­ lovale u radu O dbora za akciju kod N jem ačke vla­ de za njihovo oslobođenje. UČEŠĆE ŽENA U REVOLUCIONARNOM RADNIČKOM POKRETU IZMEĐU DVA RATA Politička razjedinjenost i vojna suprotstavljenost S rbije i Crne Gore s jedne, i zem alja pod A ustrougarskom , s druge strane, tokom I svjet­ skog rata nije ostavila dubljeg traga u radničkom pokretu jugoslavenskih zemalja. S ocijaldem okrat­ ske p artije pokazale su u pitanjim a rata i m ira, internacionalizm a i stava prem a nacionalnom pi­ tan ju držanje koje je u osnovi bilo revolucionar­ no, zalažući se za m ir i zajedničku jugoslavensku federativnu državu. 47 �K ada je n akon završetka ra ta 1918. godine fo rm iran a K raljevina S rba, H rvata 1 Slovenaca u n jen sastav ušle su zem lje različite ekonom ske i kultu rn e razvijenosti, s različitim zakonodavstvi­ m a i tradicijam a. Život u zajedničkoj državi zapo­ čeo je u znaku revolucionarnih k re ta n ja seljaštva koje je zahtijevalo dosljedno provođenje agrarne reform e, niza ta rifn o štrajk a šk ih p okreta radničke klase ko ja je zahtijevala bolje uvjete života i ra­ da, kao i političkih zahtjeva za pravednijim d ru ­ štvenim u ređ en jem i pravednijim rješavanjem nacionalnog pitanja. Snažan utjecaj na ta k reta­ nja im ali su događaji u m eđunarodnom radnič­ kom po k retu : oružani ustan ak rad n ik a u Berlinu u ja n u aru 1919. pod vodstvom Rose Luxemburg i K arla Liebknechta, m artovska revolucija u Ma­ đarskoj i Bavarskoj i proglašenje M ađarske i Ba­ varske sovjetske republike, i naravno, form iranje prve socijalističke države u svijetu — Saveza So­ vjetskih Socijalističkih Republika. U takvim uvjetim a održan je u Beogradu 20 do 23. ap rila 1919. godine K ongres u jed in jen ja na kojem su se socijaldem okratske p artije jugosla­ venskih zem alja ujedinile u socijalističku radnič­ ku p a rtiju Jugoslavije (kom unista). U program P artije ušli su i zahtjevi za jednakošću m uškara­ ca i žena u radnom odnosu, za zaštitom trudnica i m ajki, plaćenim porodiljskim dopustom , te stva­ ran jem posebne k ontrole za zaštitu žena n a radu. U okviru Osnivačkog kongresa SRPJ (k) odr­ žana je i konferencija žena socijalistkinja. U S ta­ tu tu ove k o nferencije rečeno je: »Kako je nastala po treb a da se sve p roleterske p a rtije koje stoje 48 �na tem elju klasne borbe grupišu u jednu p artiju u cijeloj Jugoslaviji, to je prirodno da se i svi po­ krajinski ženski, do sada rasparčani socijalistički pokreti skupe u jedan nerazdvojan pokret. Žene socijalisti (komunisti) usvajaju m aksi­ malni i minim alni program Socijalističke radnič­ ke partije Jugoslavije (kom unista) i sm atraju sebe dijelom p artijske cjeline. U isto vrijem e one is­ ključuju svaku zasebnu organizaciju žena, a sebe sm atraju izvršnim odborom u agitaciji i organizovanju žena«. Statutom je uitvrđeno također da će se sekcija žena form irati u pokrajinam a i p ri m jesnim orga­ nizacijam a partije, da će List »Jednakost« biti or­ gan centralnog sekretarijata i da će izlaziti i na ćirilici i na latinici, te da će »glavni pravac rada ženskih sekcija biti uzdizanje duhovnog horizonta žena«. U septem bru 1919. godine form ira se i drugi pravac organiziranja žena. Naime, tada je došlo do u jedinjenja građanskih ženskih društava i or­ ganizacija u tzv. N arodni savez Srpkinja, H rvatica i Slovenki. Ovaj savez karakterizirao je politički konzervativizam i iluzije da se interpelacijam a vladi mogu rješavati problem i društvene i politič­ ke obespravljenosti žena. Sto više, savez se odre­ kao čak i borbe za pravo glasa žena. Takva organi­ zacija nije mogla zadovoljiti čak ni potrebe pro­ gresivnog dijela građanskih žena, tako da se već 1923. godine form ira nova ženska organizacija tzv. Feministička alijansa (koja kasnije m ijenja naziv u Alijansu ženskih pokreta). Ovaj savez stajao je na pozicijam a potpune političke neutralnosti i, iako 49 �je u nekim p itan jim a — k ao što je, npr. akcija za opće p ravo glasa žena — bio pozitivno usm jeren, nikad u svoje redove n ije privukao veći broj rad ­ nih žena i seljanki. G odine n akon u je d in je n ja k arakterizira po­ rast zapošljavanja žena. P rem a popisu stanovništva iz 1921. godine u Jugoslaviji je bilo 270.000 žena zaposlenih izvan poljoprivrede, 150.000 su bile rad­ nice zaposlene u in d u striji ili zanatstvu, a 50.000 kućne pom oćnice. Polet radničkog po k reta u godinam a nakon u je d in je n ja obilježen je velikim uspjesim a KPJ na općinskim izborim a 1920. godine, generalnim š tra j­ kom željezničara 15. i 16. aprila 1920., nem irim a seljačkih m asa, živom aktivnošću kom unista u prvim sk upštinskim izborim a u Jugoslaviji, gene­ ralnim štrajk o m slovenskih i bosanskih rudara, snažnim razvojem sindikalnog pokreta, ali isto tako i surovim policijskim i vojnim m jeram a mla­ de kapitalističke države koja je sve svoje snage angažirala d a ta j pokret uguši. U ta b u rn a p rev iran ja uključivale su se i rad ­ nice. S udjelujući u štrajkovim a, pravile su »crveni obruč« oko tvornice kako bi spriječile prodor štra jk b re h e ra i policije, organizirale su prehranu štrajk ača, ulazile su u sindikate. Sudjelovale su u prvom ajskim proslavam a a radu različitih ku ltu r­ nih dru štav a. Osim toga, žene radnice sudjelovale su u ilegalnoj organizaciji »Crvena zvijezda« koja je 1920. godine osnovana radi pružanja pomoći uhapšenim kom unistim a i njihovim porodicam a. K ada je osnovana »Crvena pomoć« one ulaze u nju, vršeći iste zadatke. 50 �Analize tarifno-štrajkaških pokreta iz tog razablja ukazuju na izuzetno težak položaj zaposleih radnica. »U tarifnim ugovorim a i sporazumila postojale su posebne odredbe o plaćanju rada ma koje su u pravilu bile 20—50% niže od plaća idnika ukoliko su radile po satu ili u nadnici, .'dino u radu na akord žene su bile izjednačene m uškarcim a, no stvarna diskrim inacija vršila se roz to što su postavljane n a slabije plaćena radna ijesta, pa su i akordni cjenici za njih bili niži. Revolucionarne sindikalne organizacije zalaile su se za izjednačavanje plaća žena i m uškarai. Tako, npr. u Sisku u Tvornici drvodjelske robe nd ikat je u toku štrajk a 1922. zahtijevao »da se laća žena, ako se već ne mogu izjednačiti b ar priliže plaćam a radnika. Stoga je postavljen zahtjev i povišicom plaća ii to: za strojovođe 20%, radnie na strojevim a 50%, a žene radnice 80%. Čitav iz sličnih prim jera postoji ii u Zagrebu, Varaždiu, Rijeci, Dugoj Resi itd. 30. decem bra 1920. godine vlada donosi Oblanu kojom je zabranjena K om unistička p artija jgoslavije, sindikati, radnička štam pa, a ubrzo akon toga donosi se i »Zakon o zaštiti javne bezijednosti i poretka u državi«, koji je komunističu aktivnost proglasio zločinom. KPJ prelazi u egalmost. Njezino legalno djelovanje odvija se, iko kratk o vrijem e, preko novostvorene Nezavise radničke p artije Jugoslavije i Nezavisnih sindiata. Pri rukovodstvu NRPJ form iran je Sekretariit žena sa zadatkom da okuplja radnice u borbi i poboljšanje društvenog i ekonom skog položaja idntih žena. Takav sek retarijat form iran je 8. 51 �m a rta 1924. godine i p ri NRPJ za H rvatsku i Sla voniju, te je razvio dosta značajan propagandu rad p reko postojeće radničke štam pe. ^ Iako je od 1922. godine bio na snazi Zakon c zaštiti rad n ik a prem a kojem su žene uživale odre đene olakšice na radu, (zabrana noćnog rada, za b ran a rad a u rudniaim a, plaćeno bolovanje od dvt m jeseca p rije i poslije poroda) zakonske odredbt su se rijetk o poštovale. Poslodavci su otpuštali že ne s posla čim bi prim jetili trudnoću da bi izbjegli svoje obaveze prem a njim a, a žene su se u strahu od sm an jen ja zarade i o tp u šta n ja s posla vraćale n a rad i p rije isteka bolovanja. N esigurnost zapo slenja, d isk rim inacija u plaćam a, izigravanje pro­ pisa o 8-satnom radnom vrem enu ii zaštiti m aterin­ stva upućivale su radnice na živu štrajk ašk u aktiv­ nost. Kao ilu straciju tih događaja navedim o samo neke naslove članaka objavljenih u radničkoj štam ­ pi tog razdoblja: »Ekonom ski položaj naših rad nica«, » Š trajk u Domaćoj tvornici rublja«, »Štrajk k ro jačk ih radnica«, »Divljanje poliaije u Osijeku«, »Pokret rad n ik a ii radnica u Tvornici ulja u Kop­ rivnici i njegova važnost za ob ran u 8-satnog rad­ nog dana«, »Pakao u tvornici »Vuna« u Karlovcu«, »Internacionalni ženska dan p ro le tarijata 8. mart«, »Radnice i Prvi maj«, »67 dana štra jk a u Dugoj Resi«, »Progoni i hapšenja u Zagrebu«, »Za spo­ m enik drugarici Adeli Pavošević« itd. Postojeće građanske p a rtije u staroj Jugosla­ viji misu se posebno'izjašnjavale o političkim i eko­ nom skim pravim a žena, a član 70. V.idovdanskog ustava iz 1921. godine glasi: »O pravu glasa žena odlučiti će se posebnom zakonom«. Taj zakon ni52 �ad nije donesen, a ista formulacija ponovljena je i Oktroiranom ustavu iz 1931. godine, te je do raja postojanja Kraljevine Jugoslavije ostala prano slovo na papiru. Zbog ograničenih mogućnosti legalnog djeloanja žene komunisti tražile su putove za suradnju s građanskim ženskim pokretom, pokrećući akcie na opismenjivanju žena i njihovu zdravstvenom brazovanju. KoLiko je to bio velik problem goore i podaci popisa stanovništva iz 1931. godine rema kojemu je 56,4°/o žena u Jugoslaviji bilo neismeno. Razlike u pismenosti žena bile su u pojeinim pokrajinama ogromne — u Sloveniji je bilo ,8% nepismenih žena, u Hrvatskoj 39,8%, u Srbi>78,7%, u Makedoniji 81,7%, u Bosni ■ Hercegoini 84%, a na Kosovu čak 93,9%. Kada se govori o radničkom pokretu u Jugolaviji između dva rata moraju se istaći i njegova itanja u rješavanju pojedinih pitanja s kojima se usretao revolucionarnim otporom monarho-fašitićkoj diktaturi, masovnim uključivanjem radnika seljaka u akcije Komunističke partije, nacional* im pitanjem, pa tako i pitanjem masovnijeg ukljuIvonja žena u rad KPJ. Nedosljednosti u tretianju »ženskog pitanja« vidljive su u zanemarionju rada sa ženama i izdvajanju u poseban ženski sektor« kojim treba da se bave samo žec. Na IV kongresu KPJ održanom 1928. godine Drezdenu između ostalog donesena je i »RezoJolja po ženskom pitanju« u kojoj je konstalirao da je »u vremenu od 1921. do 1926. smanjen dio muške radne snage za 8%, dok se udio enskc radne snage povećao za 97%. Sada sač+si �njavaju radnice oko 27% in d u strijsk o g p ro le ta­ rijata Jugoslavije. P orast ženskog proleterskog p okreta o čitu je se kako vidljivim sudjelovajem u štrajk ašk im b o rb am a u zem lji tako i aktivno­ stim a n ajb o ljih radnica u političkim akcijam a K om unističke p a rtije (1. m aj, događaji u Zagrebu, gerilski p o k ret u C rnoj Goni). Im aju ći u vidu ulogu žene kao je ftin ije i sla­ bije o rganizirane rad n e snage u produkciji, ju ­ goslavenska buržoazija n a sto ji d a m eđu njim a učvrsti svoj položaj ne sam o p u te m te ro ra, nego i putem širokog propagandnog rada. Ovaj rad se vrši pom oću klerikalnih, dobrotvom o-odgojnih, fem inističkih i reform ističkih organizacija, što im a za p o sljedicu d a su ogrom ne m ase žena pod ideološkim i organizacionim u tjecajem b u r­ žoazije. KPJ je do sada potcjenjivala rad m eđu rad ­ ničkim i seljačkim ženam a, a ukoliko se taj rad i vršio sm atran je u većini slučajeva specifičan rad za žene. U slijed toga inicijativa aktivnog ženskog p artijskog kad ra nije nailazila na do­ voljnu potporu. U tadašnjem tre n u tk u , n a pragu novog im pe­ rijalističkog rata, jed an od glavnih zadataka KPJ je da prid o b ije široke mase radnica i seljanki za jedinstveni fro nt revolucionarne klasne borbe radnika i seljaka i da potpuno usvoji Lenjinove riječi: »da se m ase ne m ogu pridobiti za politič­ ku delatnost a da se ne privuku n a politički rad i žene« i da » trajnost revolucije zavisi od toga u kojoj m jeri u njoj su d jelu ju žene«. 54 �N a K ongresu je zaključeno d a se p ri centrali KPJ o rganizira kom isija za ra d m eđu ženam a i da ti oblici tre b a ju p o sto ja ti i p ri ostalim p a rtij­ skim rukovodstvim a, te da se u rad u sa ženam a an gažiraju n ajsposobniji kom unisti. Te je godine u Zagrebu p ri m jesnom p a rtij­ skom rukovodstvu form irana posebna kom isija za žene, u kojoj su osim drugarica radili i Josip Broz Tito i Josip K raš. Proglašenje m onarhističke d ik tatu re 6. ja ­ n u a ra 1929. godine značilo je potpuno uništenje i p o sljed n jih o statak a buržoaskog dem okratizira u Jugoslaviji. P ored kom unističkih zabranjena su i sva nacionalna, politička i sindikalna udru­ ženja, organizacije i stranke. U tom razdoblju čak i građ an sk a ženska udruženja sm anjuju svo­ ju aktivnost. Početkom tridesetih godina K om unistička p a rtija Jugoslavije ponovo se konsolidira, obnav­ lja ju se p a rtijsk e organizacije, zauzim a pravilan stav p rem a nacionalnom pitanju, agrarnom pi­ ta n ju , sek taštv u i drugom . K om unisti se angaži­ ra ju u rad u legalnih sindikata, radničko kulturn o u m jetn ičk im društvim a, raznim sportskim u druženjim a, u organizacijam a ženskog pokreta, srednjoškolskim udruženjim a, »Seljačkom kolu«, sveučilištim a i drugdje. K ada je 1935. godine došlo do oživljavanja parlam en tarn o g života u zemlji, form ira se na ini­ cijativu i uz učešće kom unista, S tranka radnog na­ roda, zapravo p reteča nešto kasnije form iranog N arodnog fro n ta Jugoslavije. Time počinje druga etap a u razvoju revolucionarnog radničkog pokre- rs �ta jugoslavenskih zem alja izm eđu dva rata, koju k arak teriz ira m asovno o k u p ljan je radničkih slo­ jeva i n ap red n e inteligencije u b orbi pro tiv fa­ šizm a i rata. U tom p o k retu vidljivo je i m asovno učešće žena. U tjecaj žena intelektualki bio je vidljiv d kroz relativno širok učiteljski p o k ret u H rvatskoj. Taj p o k ret je obilježavala b o rb a za je d n ak u plaću učitelja ii učiteljica, b o rb a protiv zakonskih o dred­ bi po ko jim a u čiteljice mogu o stati u svojoj pro­ fesiji je d in o ako se u d a ju za učitelja, b o rb a za n je­ govanje nacionalnih k u ltu ra i tradicija. Na poseb­ no snažan o tp o r ja v n o sti naišla je u red b a o ukla­ n ja n ju svih u d atih žena iz državne službe »zbog šted n je budžeta«, tako d a je vlada bila prisiljena da je povuče. 1934. godine predstavnice Jugoslavije sudje­ lu ju na S vjetskom kongresu protiv fašizm a i rata, a 1936. godine pod rukovodstvom kom unista pro­ vedena je široka ak c ija da žene dobiju pravo gla­ sa. U ak ciji k o ju je vodio list »Žena danas« pod parolom »Za m ir i slobodu«, p rikupljeno je više od 600.000 p o tp isa žena i održano je preko 50 zbo­ rova. U Zagrebu je na takvu zboru bilo 5.000 su­ dionika, žena i m uškaraca, u Beogradu su održana tri takva zbora, u L jubljani i drugim većim indu­ strijsk im m jestim a također. Snažna politička obo­ je n o st ovih akcija dovela je do potpunog rascjepa izm eđu G rađanskog fem inističkog p o k reta i n a­ p rednih žena Jugoslavije. D olaskom d ruga T ita n a čelo K PJ 1937. godi­ ne snažno oživljava d je latn o st p artije , angažm an k om unista u sindikalnom p o k re tu kroz URSSJ, 56 �te posebno angažm an na oku p ljan ju svih progre­ sivnih snaga u zem lji u borbi protiv fašizm a i ra ta kroz N arodni front. N a poziv P artije om ladina i žene uče se ru kovati oružjem , pohađaju bolničke kurseve i p rip re m aju se za obranu zemlje. U zaključcim a Zem aljskog savjetovanja KPJ 1939. godine kaže se: »Žene su glavna radna m asa pozadine, je r o staju na njivi, na ulici, u porodici, bez hranioca. Značaj rad a m eđu ženam a od sud­ bonosne je važnosti zbog ratn e opasnosti«. Godine neposredno p red izbijanje drugog svjet­ skog ra ta k arak teriz iraju sve češće dem onstracije zbog skupoće, m asovni štrajkovi u kojim a je 1938. godine u H rvatskoj sudjelovalo 40.000 radnika, tarifn i po k reti u kojim a je sudjelovalo 35.000 rad ­ nika, sve veće učešće žena u tim pokretim a, masov­ ne proslave Prvog m aja, Osmog m arta, A ntiratnog dana, om asovljenje Crvene pomoći, podrška špa­ n jolskim borcim a, zahtjevi za savezom sa Sovjet­ skom R usijom , m itinzi protiv ra ta itd. P eta zem aljska konferencija KPJ koja je odr­ žana u o k to b ru 1940. godine u Zagrebu ponovo ističe značaj p artijsk o g rad a m eđu ženama. Kon­ ferencija je k o n statirala da je u nekim partijskim o rganizacijam a taj r a d zanem aren, te da »je po­ trebno: a) d a sve p artijsk e organizacije posvete naj­ veću pažnju rad u m eđu ženama, osobito u sindi­ k atim a i dru g im m asovnim organizacijam a; b) za taj rad organizacije tre b a da odrede ne sam o drugarice nego a drugove; 57 �c) d a p a rtijs k e organizacije posvećuju čim ve­ ću p ažn ju ženam a iz rad n ičk ih i sirom ašnih ra jo ­ na i p ru žaju m oguću pom oć raznim savjetim a itd. d) vodeći b o rb u za opća ženska građanska prava, za o stv arenje za načela »za jed n ak i ra d je d ­ n ak a plaća« u preduzećim a, raznim u red im a itd , ko­ m un isti tre b a ju u isto vrijem e suzbijati građanski fem inizam k oji stv ara jaz izm eđu rad n ik a i rad ­ nica i im a cilj da o tu p i o štric u klasne borbe.« P eta zem aljska k onferencija ista k la je, pored pro b lem a rad n ica i problem e seljanki, službenica i o stalih rad n ih žena, te je obavezala p a rtijsk e o r­ ganizacije da rad e n a njihovu m asovnom uključi­ vanju u redove bo raca pro tiv fašističkog rata. M asovna p roslava 8. m a rta 1941. godine u Za­ grebu, p rovedena u duhu ja č a n ja svijesti žena, njihove b o rb en o sti, u duhu p ro te sta p ro tiv ra ta i skupoće, pljačk e i ug n jetav an ja radničke klase, bila je vidna m anifestacija u sp jeh a koje je im ala K PJ u rad u m eđu ženam a pred sam rat. One su m asovno sudjelovale i u d em onstracijam a 27. m a r­ ta 1941. godine kada je vlada Cvetković — Maček potpisala sporazum o p ristu p a n ju Jugoslavije T ro j­ nom paktu. ŽENE U NARODNOOSLOBODILAČKOJ BORBI K ada se nakon nap ad a na K raljevinu Jugosla­ viju 6. ap rila 1941. godine i dvanaestodnevnog ra ­ ta Jugoslavija ra sp ala na N ezavisnu državu H r­ vatsku, dok su Sloveniju okupirali Nijem ci, Dal­ 58 �m aciju i C rnu G oru Talijani, a S rbiju i M akedoni­ ju M ađari, N ijem ci i Bugari, K om unistička p ar­ tija Jugoslavije ostala je jed in a politička p a rtija k o ja je pozvala sve narode i narodnosti, sve pro­ gresivne snage u zem lji na oružani ustanak. U tu b orbu uključile su se i žene Jugoslavije, radnice, g rađanke i seljanke. One su sudjelovale u p o k retu o tp o ra u gradovim a, prikupljale oruž­ je, san itetsk i m aterijal, prenosile p artijsk u štam ­ pu, organizirale štam panje i raspačavanje letaka, skupljale priloge za ishranu uhapšenih i njihovih porodica, pom agale prilikom prelaska u partizane, vršile diverzantske akcije itd. Kao p rim jere tog angažm ana navedim o samo d je latn o st K ate Dumbović koja je poginula u ak­ ciji za oslobođenje drugova iz ustaškog logora u K erestincu, sabotažu na Glavnoj pošti u Zagrebu, dem o n stracije žena Splita zbog oduzim anja živež­ nih nam irnica, akcije u bolnici u Karlovcu, dje­ latnosti sestara Zdenke i Rajke Baković i njihove pogibije, Anke B utorac, Dragice K ončar i mnogih drugih. No, žene nisu samo sudjelovale u pokretu ot­ p o ra koji je buktao svuda po okupiranoj Jugo­ slaviji. Od samog početka ustanka one se uklju­ ču ju kao aktivni borci u jedinice narodnooslobodilačke vojske. Tako je, na prim jer, VI lička divi­ zija im ala u svojim redovim a više od 60.0 žena bo­ raca, a 25. au gusta 1942. godine form irana je Prva lička ženska četa, u septem bru iste godine Druga ženska ,četa, veliki broj žena odlazi u IV, V i XI kord u n ašk u brigadu, a u VI slavonskom korpusu tokom ra ta se borilo 1670 partizanki. Omladinke 59 �i žene u k ljučene su u jedinice N arodnooslobodilačke v ojske kao borci, m itraljesai, bom baši, politički kom esari, oficiri, no njihova je posebna aktivnost bila vezana uz rad sa n itetsk ih službi u vojnim je ­ dinicam a, p artizanskim bolnicam a, organiziranje preh ran e i san itetsk e njege n aro d a u zbjegovim a i djece k oja su ostala bez roditelja. Već u sam om p o četku ra ta , p rem a uputstvim a K om unističke p a rtije Jugoslavije stvara se A ntifa­ šistička fro n ta žena k o ja ulazi u sastav N arodnooslobodilačke fro n te sa zadatkom da aktivira što veći b ro j žena u b orbi p rotiv o k u p ato ra i dom aćih izdajnika, obuhvaćajući žene svih slojeva, bez ob­ zira na njihovu političku, v jersku ili nacionalnu p ripadnost. Takvi in icijativni odbori AFŽ fo rm iraju se već u jesen 1941. godine u Splitu; 21. V III 1941. godine u D rvaru je o držana prva konferencija žena, k ra­ jem godine se fo rm iraju inicijativni odbori AFŽ-a K orduna, Like i B anije, a tokom 1942. u Slavoniji (D aruvar, P akrac, Podravska S latina, N ovska itd). Tako već to k o m prve ratn e godine iz rasta m reža organiziranih aktiva AF2-a, veći broj kotarskih i općinskih od b o ra, a u nekim po d ru čjim a i okruž­ na rukovodstva. U decem bru 1942. godine održana je u B osanskom Petrovcu Z em aljska konferencija A ntifašističkog fro n ta žena Jugoslavije, a nakon širokih političkih i organizacionih p rip re m a u ju ­ nu 1943. Prva k onferencija AFŽ-a H rvatske. O rganizacije A ntifašističke fronte žena imale su niz vrlo k o nkretnih zadataka: snabdijevanje vojske hranom , odjećom , sanitetskim m aterijalom , briga o sm je štaju boraca i ranjenika, briga o pre­ 60 �h rani i p rihvaćanju naroda u zbjegovima, borba protiv epidem ije tifusa i drugo, no jedan od najvažnijih zadataka bila je briga o prehrani naroda i vojske. Pod parolom »Ni zrna žita okupatoru — ni pedalj zem lje ne sm ije ostati neobrađen« for­ m irane su rad n e brigade koje su pomagale u sjetvi i žetvi. Poznate su akcije žena u Požeškoj kotlini, koje su uz zaštitu vojske sam o u jednoj noći požnjele 300 vagona pšenice, akcije žena koje su u dolini Raše noću škaram a rezale žito i u vrećam a ga, p red sam im neprijateljem , odnosile, spasivši tak o oko 700 kvintala žita za borce i narod. Jedan od osobito značajnih zadataka AFŽ-a bila je b riga za djecu koja su ostala bez roditelja ili su im ro d itelji bili u borbi. U toku NOB-e os­ novana su 83 dječja dom a s oko 2000 djece, 50 dječjih ob d an išta s oko 5000 djece, dva d ječja do­ ma s 5000 djece, 25 in tern ata s 5000 omladine, a oko 40 000 djece sm ješteno je po privatnim poro­ dicam a. K ada su se uporedo s vojnim akcijam a počele fo rm irati narodno-oslobodilački odbori kao prvi organi vlasti na oslobođenom teritoriju, žene Ju­ goslavije prvi p ut u svojoj historiji dobile su pravo glasa. U Crnoj Gori je već u danim a ustanka pro­ glašena ravnopravnost žena i njihovo pravo da b ira ju i bud u birane. O izborim a za narodno-oslobodilačke odbore piše »Žena u borbi« glasilo AFŽ-a za Liku: »Pred­ stojeći izbori za narodno-oslobodilačke odbore p red stav ljaju veom a važan politički događaj u ži­ votu našeg naroda. Oni znače pravu prekretnicu u gledanju n a n arod kao cjelinu. Na ranije izbore 61 �ni je su im ale p ris tu p a ni žene, n i velik dio om ladi­ ne, ni vojska. Dan izbora znači p rek retn icu u živo­ tu žene i n aših naroda, o tv a ra jo j političku školu i pru ža m ogućnost da se razvija 1 osposobljava, da b ira i bude b iran a. Mi žene, dokazujući da sm o d o sto jn e tog p o vjerenja, m oram o obuhvatiti i ak ti­ v irati sve srp sk e i h rv atsk e žene a tako kroz izbore o stv ariti b o rbeno jedinstvo srpskog i hrvatskog naroda«. U feb ru aru 1942. godine V rhovni štab je donio dva zn ačajn a d o kum enta — tzv. F očanske propise — o zadacim a i u s tro js tv u narodnooslobodilačkih o d b o ra i u p u tstv a za njihov rad n a oslobođenom te rito riju . U tim dokum entim a podvučeno je da žene im aju pravo da b ira ju i da bud u birane. U izborim a za narodnooslobodilačke odbore žene su b irale i bile birane. U D alm aoiji je 1942. godine bilo iz ab rano 110 žena u NOO-e, a 1944. go­ dine 965; a u Slavoniji je bilo oko 600 žena u NOO, a više od 300 n a raznim civilnim dužnostim a. N ačelo rav n opravnosti žena ugrađeno je i u sve ak te koje donosi A ntifašističko vijeće n arod­ nog o slobođenja Jugoslavije, spom injem o ovdje posebno D eklaraciju o pravim a građana, kao i u akte zem aljskih antifašističkih vijeća. I po red svih bo rb i i napora u danim a rata, že­ ne o rg an iziraju kulturno-prosvjetnu djelatnost, k u ltu m o -u m jetn ičke priredbe, tečajeve opism enjavanja, zdravstvene tečajeve i si. O rganiziraju se ta k o đ er d proslave 8. m a rta — na oslobođenom te rito riju kroz različite priredbe, n atjeca n je u raznim načinim a pom oći narodnooslobodilačkoj vojsci, p rik u p lja n ju hran e i obuće, a na novooslo62 �bodenom te rito riju kroz raspačavanje prigodnih letaka d p artizanske štam pe. U m jesto režim i ran ja napora koje su žene ulo­ žile u ra tu navodim o sam o neke podatke: U narodnooslobodilačkoj borbi s oružjem u ruci sudjelovalo je p reko 100 tisuća žena. Svaka je četv rta poginula u borbi, 40 tisuća ih je ranje­ no. 88 žena proglašeno je narodnim herojim a, ne­ koliko tisuća nosi »Spomenicu 1941«, a tokom rata preko 2000 su postale oficiri NOV. Više od 300 000 žena odlikovano je m edaljam a i ordenim a za hra­ b rost, o rd en im a zasluga za narod, za razvijanje b ratstv a i jed in stva itd. 620 000 žena pale su kao žrtve fašističkog te­ rora, što čini više od 1/3 ukupnih gubitaka koje je Jugoslavija im ala tokom rata. Takvo učešće žena činilo je narodnooslobodilačku b o rb u u istinu svenarodnom . »Narodnooslobodilački p o k ret ne bi bio općenarodni da u nje­ m u nisu, u istoj m jeri s m uškarcim a sudjelovale i žene«. O cjenjujući ulogu i zalaganje žena u NOB-i drug Tito je rekao: »Žene su unosile hum anost u našu b o rb u i ona se prenosila i na sve naše borce. Tako je u to k u rata čuvanje i spašavanje ranjeni­ ka p red stav ljalo m oralnu obavezu svakog našeg borca, n ju su baš žene unijele među nas. Taj hum ani elem en t odigrao je ogrom nu ulogu u ja ­ čan ju borbenog m orala je r su naši ljudi znali da će, ako b u d u ran jeni, biti sve učinjeno da se spasu. K ćeri naših naroda stale su u prve redove narodnooslobođilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije. N aša pozadina je, više nego išta drugo dokaz koliko su one svjesne ovog istorijskog m o­ 63 �m enta, k ada se odlučuje sud b in a čitavog čovje­ čanstva, kad se odlučuje sudbina žena. Naše žene, naše kćeri, m ajke, u če stv u ju s puškom u ruoi u n aro d n o o slo b o d ilačkoj borbi. J a se ponosim što sto jim na čelu arm ije u kojoj im a ogrom an broj žena. Ja mogu kazati da su žene u ovoj borbi po svom heroizm u, po svojoj izdržljivosti bile i jesu na prvom m jestu i u prvim redovim a, i našim na­ rodim a čini čast što im a ju takve kćeri«. ŽENA U FEDERATIVNOJ NARODNOJ REPUBLICI JUGOSLAVIJI R atna raza ran ja opustošila su Jugoslaviju, gu­ bici u stanovništvu iznosili su 1 700 000 m uškaraca, žena i djece, odnosno više od 10% ukupnog stanov­ ništva. I in ače n erazvijena priv red a bila je gotovo u ništena, un ištene su bile saobraćaj nice, stam beni p ro sto r, škole, zdravstvene ustanove. M ilijuni žena i djevojaka sudjelovalo je u do­ brovoljnim ak cijam a na obnavljanju porušenih gradova ii sela, izgradnji škola, p u to v a i pruga, o r­ g aniziranju d ječjih domova, školskih kuhinja, ob­ novi poljo p riv rednih gazdinstava. Sve veći broj žena zapošljava se u tvornicam a. K ada je 1945. godine donesen p rvi Ustav FNRJ, o zakonjena je je d n a od velikih tekovina narodnooslobodilačke borbe. U članu 24. kaže se: »Žene su ravnopravne s m uškaraim a u svim oblastim a državnog, p rivrednog i društveno-političkog živo­ ta«. 64 �Suglasno ovom principu ukinuti su, do tada važeći, zakoni još iz feudalnog doba (mnogoženstvo, nošenje zara i feredže), žene koje su navršile 18 godina staro sti dobile su pravo da b ira ju i da budu birane, zakonski je norm irano načelo jedna­ ke plaće za je d n ak rad, donesen je nov zakon o b rak u prem a kojem žena raspolaže dijelom imovi­ ne koju je u nijela u b rak i ravnopravno upravlja onom im ovinom koju je zajedno stekla u braku, utvrđeno je da b rak ne predstavlja nikakvo ogra­ ničenje njenih građanskih prava, ženska djeca su potpuno izjednačena s m uškom djecom u pogledu nasljeđivanja, a djeca rođena van b rak a stekla su isti pravni položaj kao ona rođena u braku. Isto tako, doneseno je i novo radno i socijalno zako­ nodavstvo prem a kojem »država naročito štiti in­ terese m ajke i djeteta osnivanjem dječjih ustano­ va i davanjem prava m ajkam a na plaćeno otsustvo prije i poslije porođaja«. U zakonu o socijalnom osiguranju rad nika i službenika iz 1950. godine postoji nekoliko odredbi koje posebno beneficiraju ženu kod određivanja prava na starosnu pen­ ziju kao i prava na porodičnu penziju koja joj prip ad a poslije sm rti muža. N ovostvorena narodna država osigurala je, da­ kle, punu p ravnu ravnopravnost žena. Ostao je, m eđutim , čitav niz problem a vezanih uz njihov stvarni društveno-ekonom ski položaj. Navedimo sam o podatke prem a kojim a su 1948. godine žene čdnale sam o 24,53% zaposlenih u privrednim podu­ zećima, od toga nekvalificiranih i polukvalificira­ n ih radnica je bilo 51%, kvalificiranih samo 8%, a visokokvalificiranih m anje od 2%. Iste godine 65 �sam o 15% učenica je pohađalo škole za kvalifici­ rane radnike. N ešto je b o lja situ a c ija 'b ila u služ­ b eničkim zan im anjim a, gdje je p o sto ta k zaposle­ nih žena iznosio 40%, no, i one su bile u p ro sjek u znatno slabije kvalificirane. U tom razdoblju sam o 32,9% od ukupnog b ro ja stu d en a ta na visokim ško­ lam a i fak u ltetim a činile su žene. Sve to govori d a je »žensko p ita n je u Jugo­ slaviji« o stalo otvoreno i n akon p ro k la m iran ja pravne ravn o p ravnosti, i to u onoj m jeri u kojoj je stu p an j ekonom ske i k u ltu rn e razvijenosti om o­ gućavao ženi da se zaposli, te da uskladi svoje rad ­ ne i p orodične obaveze. 66 �T rajnost revolu cije zavisi od toga u k ojoj m jeri u n joj sudjeluju i žene. Lenjin ��POLOŽAJ ŽENE U SUVREMENOM JUGOSLAVENSKOM DRUŠTVU Zaposlenost i zapošljavanje Polazeći od stava da stvarna ravnopravnost žene počinje zauzim anjem njezinog ravnopravnog m jesta u procesu društvenog rada, razm atranje položaja žena u suvrem enom jugoslavenskom dru­ štvu započeti ćemo problemim a zaposlenosti žena i zapošljavanja. Prem a podacim a Saveznog zavoda za statisti­ ku, na osnovu popisa stanovništva iz 1971. godine, žene su činile 36% aktivnog stanovništva Jugosla­ vije. U SR H rvatskoj njihovo je učešće nešto veće i iznosi 38,5%, a u SR Sloveniji znatno veće — 43,5" „ od jugoslavenskog prosjeka. Podrazum ijevajući pod aktivnim stanovništvom sva lica u radnom odnosu, lica koja rade u regi69 �stri ranoj zanatskoj ili sličnoj ra d n ji ili n a poljo­ privrednom im anju, o dnosno lica k o ja obavljaju u kući neko zanim anje u cilju s tic an ja sredstava za život, moguće je u tv rd iti kon stan tan , iako blag, postotni p o rast učešća žena u perio d u nakon 1950. godine. (1953 — 34«/o- 1961 — 35%, 1971 — 36%.). U apsolutnim b rojevim a to je značilo p rek o petsto tisuća zaposlenih žena više. UČEŠĆE ŽENA U UKUPNOJ ZAPOSLENOST! U SFRJ 1 (60. i 19 72 . GOD. 9 UKUPNO PRIVREDA Postojeći radni kontigent ženskog stanovni­ štva i pored evidentnog n ap retk a u p o rastu zapo­ slenosti, još nije u dovoljnoj m jeri iskorišten. N a­ ime, tek je jed na trećina ženskog stanovništva u 70 �dobi od 17 d o 55 godina stvarno uključena u pro­ ces društvenog privređivanja. M ada se u pogledu zaposlenosti žena u poslje­ d n jih d esetak godina mnogo toga prom ijenilo, ne možemo b iti zadovoljni postignutim rezultatim a. Uzrok ovoj, relativno niskoj zaposlenosti v je ro ­ ja tn o možem o tra žiti u činjenici da je žena tra d i­ cionalno vezana uz ra d u dom aćinstvu, da društvo nije u dovoljnoj m jeri prilagođeno zadovoljavanju po treb a porodice — kao što su sm ještaj djece u jaslice, d ječje vrtiće i produženi boravak u školi, dru štv en a p re h ra n a i si., ali i činjenici da današ­ nja razina prod uktivnosti ra d a u velikom b ro ju radnih o rganizacija ne osigurava takav dohodak, n aročito rad n icim a bez odgovarajućih kvalifikaci­ ja, d a se ženi m aterijaln o isplati da svoj ra d u kući zam ijeni radom u društvenoj proizvodnji. Ovo po­ sljed n je posebno stoga što su usluge dječjih u sta­ nova tako skupe, i što ih im a tako malo, da ne mogu zn ačajn ije u tjecati na stim uliranje većeg zapošljavanja žena. U društvenom sektoru SR H rvatske žene su 1973. godine činile 31,5% zaposlenih. Ukoliko p ratim o stru k tu ru p o dručja rada, vi­ djeti ćem o da se žene pretežno zapošljavaju u vanprivrednim djelatnostim a. Od ukupnog b ro ja zaposlenih u 1973. godini u vanprivrednim djelat­ nostim a SRH 62,4% činile su žene, dok je u priv­ redi bilo zaposlenih sam o 31,5%. Analiza po gra­ nam a d jelatn o sti ukazuje n a evidentnu tradicio­ nalnu o rijen tiran o st žena n a pojedine grane kao što su zdravstvena d jelatnost i socijalna zaštita, službenička zan im anja u upravi i socijalnom osigu­ 71 �ran ju (preko dvije trećine zaposlenih). U privred­ nim djelatn o stim a tako visoka zaposlenost žena evidentna je jed ino u tekstilnoj in d u s triji 70,2%, in d u striji du h an a 58,2%, grafičkoj in d u s triji 49,5%, te in d u striji kože i obuće 64,0%. Učešće žena u ostalim privrednim d je latn o sti­ ma znatno je niže od ukupnog učešća u privredi. Poljoprivreda i ribarstvo zapošljavaju 23,0% že­ na, šum arstvo sam o 3,4%, građevinarstvo 10,2%, saobraćaj 14,7%, zanatstvo 26,2%, a stam bena i kom unalna d jelatn o st 16,6%. Nagli razvoj uslužnih d je latn o sti u proteklih desetak godina velikim dijelom zasnivao se na ekspanziji zapošljavanja ženske radne snage. Da­ nas je gotovo svaki drugi zaposleni radnik u tr ­ govini i ug o stiteljstvu u društvenom sektoru SR H rvatske žena. Takva nerav nom jerna d istrib u cija ženske rad ­ ne snage ima niz rep erk u sija kako na uvjete srica­ nja dohotka u pojedinim granam a i grupacijam a, lako i na pro sjek osobnih dohodaka koji p rim aju žene radnice. N aim e, činjenica da veliki b roj odsustvovanja s posla zbog porodiljskog dopusta, bo­ lesti djece i si. pada n a te re t radne organizacije s jedne stran e značajno u tječe na razinu ostvare­ nog dohotka, a s druge strane, u v je tu je potrebu zapošljavanja znatno većeg b ro ja rad n ik a od b ro ­ ja koji se stv arno nalazi u procesu proizvodnje. S kolikim se problem im a radne organizacije koje zapošljavaju pretežno žensku rad n u snagu susre­ ću govori i p rim jer tvornice »Nada Dimić« u k o ­ joj dnevno, uslijed p orodiljskih dopusta i bolova­ nja odsustvuje 300 radnica, odnosno 1—20% od 72 �ukupnog b ro ja zaposlenih. A ngažirajući se na rje ­ šavanju ovih problem a, te ujednačavanju uvjeta stican ja d ohotka ovisno o stvarnoj produktivnosti rada sindikalna organizacija zastupa stanovište da se troškovi vezani uz m aterinstvo, dakle biolo­ šku rep ro d u k ciju društva, tre b a ju snositi solidar­ no, te da ne bi sm jeli pasti isključivo na te ret rad ­ ne organizacije koja zapošljava pretežno žensku rad n u snagu. Ovakav o b jektivan položaj radnih organizacija značajnim dijelom pridonosi pothranjivanju tra ­ dicionalno d isk rim iniranih stavova prem a zapoš­ ljavanju ženske radne snage. N a ženu se gleda kao na m anje rentabilnog radnika, skupog, neperspek­ tivnog. Odjel za dem ografska istraživanja In stitu ta za d ruštvena istraživanja u Zagrebu u okviru pro­ jek ta »Analiza dem ografskih uzroka i posljedica društveno-ekonom skog razvoja u Jugoslaviji« pro­ veo je k rajem 1969. godine anketno istraživanje o viškovima radne snage u privredi Jugoslavije. Zbog zanim ljivosti rezultata koji su dobijeni o proble­ m im a p rocjene efikasnosti rada žena te vezano uz to, p rak tičn e politike zapošljavanja, navodimo ne­ koliko pokazatelja. Na p itan je postoji li po m išljenju anketiranih razlika u efikasnosti izm eđu rad a m uškarca i žene istih kvalifikacija i da li prilikom zapošljavanja daju p red n o st m uškim ili ženskim radnicim a, 58,7% an k etiran ih rad n ih organizacija izjavilo je da ne postoje razlike u efikasnosti rad a m uškara­ ca i žena. U građevinarstvu i zanatstvu većina an­ ketiranih sm atra da <te razlike postoje. U trgovini, 73 �ugostiteljstvu i tu rizm u udio onih k o ji m isle da razlike ne p o sto je iznosi 66%, u in d u striji 63%, a najniži p o sto tak takvih je u proizvodnom zanat­ stvu gdje iznosi nešto m a n je od 40%. U tom po­ gledu po sto je i znatne razlike m eđu pojedinim re­ publikam a. P red rasude p rem a efikasnosti rad a že­ na u Sloveniji su najm an je — 72,6% an k etiran ih sm atra da nem a nikakvih razlika, u H rvatskoj to izjavljuje sam o 60%, a u S rb iji su ovako ispoljene pred rasu d e najveće — sam o 53,5% sm atra da je rad žene jed n ak o efikasan kao i ra d m uškaraca. K ontrola ovih odgovora p rem a veličani po­ duzeća, b ro ja zaposlenih žena, te visini dohotka koji ostv aru je ra d n a organizacija n ije pokazala da p o sto je statistič k i značajne razlike. Ovi podaci nas s pravom upozoravaju n a to da jak o velik b roj rad n ih organizacija ženski rad ' '».ira kao m anje efikasan. U p rak tičn o j politici zapošljavanja ra d n e o r­ ganizacije po k azuju još veću diskrim inaciju. Na pitan je »Da li p ri novom zapošljavanju d ajete p red ­ nost m uškim ili ženskim radnicim a«, 56% anketi­ ranih izjavljuje da daje p red n o st m uškarcim a, 6,3% ženam a, a sam o 37,7% podjednako tre tira m uškarce i žene. G ledano p rem a granam a d je lat­ nosti najpovoljniji tre tm a n zapošljavanja žena je u trgovini, u g ostiteljstvu, turizm u u kojim a 66% poduzeća p o d jednako zapošljava m ušku i žensku radnu snagu. U in d u striji 60% poduzeća daje m u­ škarcim a p red n o st p ri zapošljavanju, a sam o 30% p odjednako tre tira m uškarce i žene. Ovi podaci kao i svakodnevno p raktično is­ kustvo rječito nas upozorava na to da, iako sm o 74 �davno usvojili princip da sam o r a d d rezultati ra­ da o d ređ u ju društveni položaj svakog pojedinca, žena je jo š d iskrim inirana u m ogućnostim a zapo­ šljavanja, da i kad im a iste uvjete, istu pa čak i veću kvalifikaciju teže nalazi m ogućnost da se za­ posli, nego što to m ogu ostali radnici. Zapošljavanje žena vezano je prvenstveno uz rad n a m jesta na kojim a se zahtijeva ručni rad. Od ukupnog b ro ja radnika u in d u striji koji rade na radnim m jestim a lančano povezanog ručnog rada, dvije trećin e su žene, n a stro jarsk o m radu je za­ posleno 40% žena, na općim poslovim a svaki dru­ gi rad n ik je žena kao i na poslovim a naučno-istraživačkog rada. N apom enim o, m eđutim , da na po­ slovim a općeg rukovođenja radi sam o 4% žena rukovodioca. D osadašnje tendencije u zapošljavanju žen­ ske rad n e snage prvenstveno u vanprivrednim dje­ la tn o stim a i službeničkim zanim anjim a nastavlja­ ju se i kad se p rate podaci o zapošljavanju m ladih stru čn ih radnica. Od ukupnog b ro ja pripravnika u radnim or­ ganizacijam a van privrede 64,9% čine pripravnice, i to prvenstveno one sa srednjom stručnom spre­ m om (72,4%). U privredi SR H rvatske tek svaki treći prip rav n ik je žena. Tc su prvenstveno dje­ vojke koje se u k ljučuju u rad režijskih službi u poduzećim a (42,7%), vrlo m alo je onih sa završe­ nom školom za kvalificirane radnike (samo 21,3%), a znatno raste učešće pripravnica s visokim struč­ nim obrazovanjem (30,3%>). No, ovi podaci ukazuju i na jed an d rugi proces, uvjetovan sve većim obuh­ vatom m lade generacije srednjim , visokim i višim 75 �obrazovanjem . Naim e, novopridošle radnice znat­ no su k v alific iran je od generacija radnica koje se nalaze u proizvodnji desetak i više godina. Iako su ženam a s odgovarajućim kvalifikaci­ jam a i obrazovanjem načelno d o stu p n a sva rad n a m jesta, kadrovska politika u radnoj organizaciji se vrlo često vodi tako da se ženam a rijetk o po­ vjeravaju odgovornija, složenija i bolje plaćena rad n a m jesta. O tom e nam govore i podaci o uče­ šću žena na rukovodećim radnim m jestim a u priv­ redi i društvenim djelatnostim a. U osnovnim i srednjim školam a, iako su nastavnici pretežno že­ ne, za direk to re je izabrano sam o 8,4% — p reo sta­ li d irek to ri su m uškarci, u zdravstvenim ustan o ­ vama gdje žene čine čak dvije trećine zaposlenih samo 10,3% je izabrano na rukovodeća rad n a m je­ sta, a u privrednim poduzećim a taj postotak 1972. godine nije prelazio 0,9%. Sve veća o rijen ta cija žena na zapošljavanje vidljiva je i kroz podatke R epubličkog zavoda za zapošljavanje, p rem a kojim a je tokom 1973. godi­ ne preko 30 tisuća žena tražilo zaposlenje, što čini 56% od ukupnog broja. Poteškoće sa zapošljava­ njem žena vidljive su, m eđutim , i kroz podatak da je u ukupnoj s tru k tu ri osoba koje su se zapo­ slile putem Zavoda žene čine 45%. P retežan dio radnica prijav ljenih na ovom Zavodu prvi puta je tražilo zaposlenje (69,2%); znatan b roj ih nije im ao nikakve kvalifikacije. No, i m eđu p rijavlje­ nim kvalificiranim rad n icim a nešto više od polo­ vine su bile žene (53,9%). Poteškoće s m ogućnostim a zapošljavanja zna­ čajno su se odrazile i na odlazak radnica na pri76 �vrem eni rad u inozemstvo. Prem a popisu stanovni­ štva 1971. godine, na rad u inozem stvo iz SR H r­ vatske otišlo je preko 83 tisuće radnica, što znači da je svaki treći radnik na privrem enom radu u inozem stvu žena. Zaštita na radu Prem a odredbam a Ustava SFRJ i SRH, te po­ stojećim zakonim a o odnosim a u udruženom radu žene, posebno trudnice, porodilje i m ajke s m alom djecom uživaju posebnu zaštitu. Ona se odnosi na zaštitu od rad a na izuzetno teškim , odnosno nezdravim poslovim a, plaćeni porodiljski dopust, nižu staro sn u penziju, beneficirana radna m jesta, zaštitu od noćnog rada. No, upravo ovo posljednje, zaštita žena od noćnog rad a izaziva niz praktičnih dilema o adek vatnosti zakonskih odredbi. Brz tehničko-tehnološki razvoj i m oderniza­ cija in d u strije zahtijevaju sve veću iskorištenost proizvodnih kapaciteta, tako da sve veći broj rad­ nih organizacija prelazi na rad u tri sm jene. Tako zab ran a noćnog rad a postaje nož s dvije oštrice — sm an ju je m ogućnost zaposlenja žena u mnogim pogonim a s n ajsavrem enijom tehnikom , gdje rad n ije težak a prih odi su veći. Čini se da stvarno po­ stav ljan je problem a rada u sm jenam a nije toliko vezano uz o tp o r žena da rade u sve tr i sm jene, ko­ liko uz p o tre b u da se zaštite od opterećenja koje im nam eću poslovi u kući. Radne se organizacije, m eđutim , nisu okrenule problem im a rasterećenja žena van radnog vrem ena, problem im a otvaranja 77 �dovoljnog b ro ja dječjih ustanova, prilagođavanju njihova rad n o g vrem ena p o tre b am a zaposlenih m ajki, razv ijan ju servisa za pom oć dom aćinstvu d stv aran ju u v jeta za njihovom stvarnom dostupnošću i o b iteljim a s niskim p rim anjim a, razvijanju d ruštvene p reh ran e i si. Poseban p roblem p red sta v lja osiguravanje trajn e, sistem atske i preventivne zdravstvene za­ štite radnika, a u tom o kviru i zdravstvene zaštite žena. Ilu stra tiv a n je p o d atak da je 1972. godine sam o 14 rad n ih organizacija u SRH im alo vlastite zdravstvene stanice, te da je udio preventivne m e­ dicine rad a u njezinoj ukupnoj d je latn o sti tek neznatan — od ukupnog b ro ja pregleda preventiv­ ni pregledi čine tek 6%. Podaci zdravstvene službe pokazuju d a žene, s obzirom da u velikoj većini rad e n a zaštićenijim radnim m jestim a, relativ n o rijetk o doživljavaju nesreće na poslu, da su je d n ak o kao m uškarci pod­ ložne različitim oboljenjim a, ali da zato gotovo isključivo one preuzim aju brigu o bolesnim člano­ vim a obitelji. Učešće tih bolovanja u u k upnim da­ nim a bolovanja u 1971. godini nije prelazilo 3%. Treba, m eđutim , p o d sjetiti na to da ovi globalni podaci u p rak si p red sta v ljaju ii te kako velik p ro ­ blem u rad n im organizacijam a koje zapošljavaju pretežno žensku rad n u snagu, te da posebno pred­ s tavljaju veliko opterećenje zaposlenim ženam a s m alom djecom , je r se vidno odražavaju na njihov osobni dohodak. P ostavlja se, naim e, p itan je da li ta obaveza žene — m ajke, obaveza koja proističe iz njezine biološke funkcije, može i tre b a ostati 78 �isključivo njezina briga, te ne postoje li odgova­ rajući načini da se putem solidarnosti barem dje­ lom ično riješi alim entiranje ovih troškova. Nagrađivanje prema radu Jed n a o d osnovnih tekovina naše socijalistič­ ke revolucije je pravo da se za jednak rad ostva­ ru je je d n ak a zarada. Polazeći od tog načela, već prvi zakonski ak ti o nagrađivanju rad n ik a elimi­ nirali su, n a n orm ativnom planu, svaku diskrim i­ n aciju u odnosu na rad žena i m uškaraca, rad ko­ ji k arak teriz ira je d n ak a kvalificiranost i slože­ nost posla, te je d n ak rad n i učinak. čin jen ica je, m eđutim , da nas globalni stati­ stički podaci u p u ću ju na po treb u da konstatiram o da rad n o intenzivne grane i grupacije u kojim a se žene p retežno zapošljavaju im aju, u cjelini, znat­ no niži dohodak, d a niža razina ostvarenih osobnih dohodaka žena, u cjelini, velikim dijelom izvire iz njihove slab ije kvalifikacione stru k tu re , te u tje­ caja bolovanja i porodiljskih dopusta na razinu osobnog dohotka. Željeli bi ovom prilikom ista k n u ti i specifičan problem koji je vezan uz vrednovanje rada. Kroz utvrđivanje startn e osnovice i težine uvjeta rada, do sada, su posebno naglašavani oni elem enti rad­ nog m jesta koji su vezani uz težak fizički napor, vi­ soke tem p eratu re, djelovanje kem ikalija i si. Sa­ vršenija teh n ik a i tehnologija svakim danom sm a­ nju je bro j ovakvih radnih m jesta. Nove in d u strije što se razvijaju bitno sm anjuju broj radnika koji rade pod izuzetno teškim fizičkim uvjetim a. Au­ tom atizacija, m ehanizacija, velike trake, razvoj 79 �precizne m ehanike i preciznog rad a uopće, u koji se pretežno u k lju ču ju žene zah tijev aju i adekvat­ no valoriziranje u v jeta ra d a koji m ogu b iti isto ta­ ko iscrp lju ju ći iako se m a n ifestiraju na drugi na­ čin — rad a kojeg obilježava izvanjski ritam trake, m onotonija, izuzetno visoka k o n cen tracija pažnje i si. Na p o d ru čju p raće n ja politike nagrađivanja p rem a radu u odnosu n a žene ovi statistič k i poka­ zatelji nam ne d aju odgovore o tom e kakva se poli­ tika raspodjele u radnim organizacijam a stvarno vodi. Pokušat ćem o zbog toga in te rp re tira ti rezul­ tate istraživanja V ladim ira O bradovića »Društveno-ekonom ski položaj zaposlene om ladine u priv­ rednim i v anprivrednim d je latn o stim a SR H rvat­ ske«, provedeno k rajem 1974. godine. K ako je osobni dohodak rezu ltan ta stvarnog položaja rad ­ nika u procesu rada, to se i stan je u ovoj oblasti može in te rp re tira ti isključivo u zavisnosti o ka­ rak teru rad a i procjeni rad n ih m jesta n a kojim a se žene zapošljavaju. Istraživ an je je vršeno tako da se p ratilo izjednačene skupine m uškaraca i že­ na prem a kvalifikacijam a, dobi, dužini radnog sta­ ža i bračnom statu su , te tako da su izjednačene radne organizacije prem a poslovnoj uspješnosti (kao elem enti za izjednačavanje poslužili su doho­ dak po UKV radniku, neto osobni dohodak i aku­ mulacija). Istraživanje je pokazalo d a u s tru k tu ri zaposlenih rad n ika i radnica s visokom stručnom sprem om ne po stoje statičke značajne razlike u odnosu na položaj u procesu rada, raspodjele oso­ bnih dohodaka i ko rište n ju društvenog standarda. Kod s tru k tu ra srednje stručne sprem e te razlike postoje, no sam o u onim elem entim a koji su ve­ �zani uz razlike u zanim anjim a (adm inistrativna zanim anja i teh nička zanim anja), dok su kod stru ­ k tu ra kvalificiranih radnika evidentne razlike u društveno-ekonom skom položaju žena u procesu rada. Naim e, kvalificirane radnice su potisnute pre­ m a pod ru čjim a rad a i radnim m jestim a na kojim a se objektivno o bavljaju poslovi niže složenosti. Ilu­ strativ an je pod atak da 41% anketiranih kvalifici­ ran ih radnica sm atra da rad i na radnim m jestim a k oja ne zah tijevaju p rim jenu stručnih znanja ste­ čenih tokom školovanja, dok sam o 21% radnika iznosi taj isti stav. Isto tako, u procjeni stupnja sam ostalnosti koja je p otrebna za vršenje poslova na postojećem radnom m jestu 38% žena sm atra da im postojeće radno m jesto onem ogućava ispoljavanje odgovarajućeg stu p n ja sam ostalnosti (pre­ m a 15% m uškaraca). Sto se tiče procjene moguć­ n o sti nap red o v anja u profesiji, odnosno radnoj organizaciji u kojoj radi, postoje isto tako zna­ čajne razlike izm eđu m uškaraca i žena. Prirodno je, dakle, da i razlike koje postoje u osobnim do­ hocim a na ovom planu izviru prvenstveno iz nasljeđenih stereo tip ija u kadrovskoj politici rad­ nih, napose proizvodnih organizacija, te da velik b ro j žena tu situaciju nastoji prom ijeniti sticanjem o brazovanja kojim će se pom aknuti iz p ro ­ izvodnih s tru k a u stru k e u kojim a se njihov rad o b jek tiv n ije valorizira. Školovanje i stručno osposobljavanje Jed an od osnovnih p reduvjeta stvarne dru­ štvene i ekonom ske em ancipacije žena je njihova osposobljenost za uključivanje u proces društve81 �nog rada. N aje lem e n tam iji vid te osposobljenosti p red sta v lja svakako pism enost. P rem a popisu sta­ novništva iz 1971. godine u starosnoj dobi od 10— 34 godine u SR H rvatskoj je bilo 27 tićuća nepis­ m enih, što čini 3,2% stanovništva odgovarajuće dobne grupe. Pretežni dio nepism enih su žene — 62%). Iako ovi podaci govore o tom , da problem e n epism enosti stanovništva jo š nism o u potp u n o sti riješili, m o ra se ukazati n a postignute rezultate u razd o b lju od o slobođenja do danas, napose sa sta­ n ovišta p o ra sta pism enosti žena. N aim e, njihovo učešće u b ro ju nepism enih neprekidno se sm anju­ je. U sta rijim dobnim grupam a žene čine 78% od ukupnog b ro ja nepism enih. Veliki n ap o ri naše društvene zajednice u prije ratn o m razd o b lju bili su usm jereni na razvoj osnovnog ob razovanja djece. D anas je m oguće kon­ s ta tira ti da u SR H rvatskoj ne postoje nikakve razlike u obuh v atu osnovnim obrazovanjem izme­ đu ženske i m uške djece. P roblem , m eđutim , p red ­ stav lja nedovoljno razvijeno osnovno obrazovanje odraslih. Od ukupnog b ro ja nepism enih radnika u SR H rvatskoj svaki treći nem a završenu osm o­ godišnju osnovnu školu, a sam o šest tisuća pohađa osnovne škole za obrazovanje odraslih. Žene čine 36,3% polaznika škola za osnovno obrazovanje odraslih. N ajveći b ro j žena uključenih u rad na d ru ­ štvenom sek to ru u SR H rvatskoj su radnici bez ikakva stručnog obrazovanja. P rem a podacim a za 1971. godinu u našoj republici tailo je zaposleno p rek o 90 tisuća nekvalificiranih, 50 tisuća polu­ 82 �kvalificiranih, te 43 tisuće .radnika s nižim struč­ nim obrazovanjem . KVALIFIKACIONA STRUKTURA ŽENA U DRUŠTVENOM SEKTORU SRH privreda nekvalificiranih 78 280 polukvalificiranih 43 933 kvalificiranih 43 311 visokokvalificiranih 2 342 niže stručno obrazovanje 27 195 srednje stručno obrazovanje 35 831 više stručno obrazovanje 2448 visoko stručno obrazovanje 4 451 neprivreda 15 085 5 793 1 692 153 15 838 33 525 11952 10 466 Izvor: SG SRH 1974. Podaci iz tabele nas upućuju na zaključak da ženski nekvalificirani rad postaje apsolutno do­ m inantan u neprivrednim djelatnostim a (81,5% nekvalificiranih radnika, 77,2% polukvalificiranih, te 63,6% s nižom stručnom sprem om su žene), da više od polovine radnika u privredi s nižom struč­ nom sprem om čine žene, (35%, odnosno 37% ne­ kvalificirane i polukvalificirane radnice), te da ta­ ko niska razina stručne osposobljenosti m ora bit­ no u tjecati i na razinu osobnog dohotka koji pri­ m aju zaposlene radnice. Ovi podaci nam isto ta k o ukazuju na činjeni­ cu evidentnog prodora, u odnosu na raniji period, ženske rad n e snage na rad n a m jesta koja zahtije­ vaju sred n je stručno obrazovanje u privredi, te na još izrazito nisko učešće žena u strukturi kva­ 83 �lificiranih i visoko kvalificiranih radnika. B itno različita situ acija izm eđu priv red n ih i n eprivred­ nih d je latn o sti je na planu zapošljavanja žena s visokim stru čn im obrazovanjem . U privredi one čine sam o 19% od ukupnog b ro ja radnika s viso­ kim stru čn im obrazovanjem , a u društvenim d je­ latn o stim a 39,3%. Priliv m lade, školovane generacije svakako će bitno u tjecati na izm jenu n e samo, ukupne kvali­ ficirane stru k tu re zaposlenih, nego i na kvalifikacd84 �onu s tru k tu ru zaposlenih žena. Naime, već danas je sto p a neposrednog nastavljanja školovanja na­ kon završene osm ogodišnje škole vrlo visoka. U SR H rvatskoj ona iznosi 93,4%, što praktično zna­ či da gotovo svi završni učenici osnovnih škola n astav ljaju svoje obrazovanje na drugom stup­ nju. Od ukupnog b ro ja učenika u srednjim škola­ m a 47% su djevojke. Stv arn i problem , m eđutim , javlja se prilikom njihova profesionalnog opredjeljenja. U općim sred n jim školam a sam o 31% čine učenice, u gim­ nazijam a 63,7%, u školam a za kvalificirane radnike tek je d n u trećinu, u tehničkim i drugim stručnim školam a sam o je d n u četvrtinu, dok se u ekonom­ ske, adm inistrativne, upravne, medicinske, te ško­ le za nastavnike praktično upisuje jedino ženska om ladina. Ovih nekoliko podataka evidentno ukazuje na p o treb u razvijanja službi profesionalne ori­ jentacije, te organiziranja kontinuirane i smišlje­ ne profesionalne propagande i inform iranja, kako kroz redovni nastavni proces, tako i kroz sred­ stva javnog in form iranja, odgovarajuće publika­ cije i si. Naim e, stvarna društvena em ancipacija žena ne zasniva se sam o na uključivanju žena u određene oblasti društvenog rada; ona može biti jedino zasnovana na prevazilaženju postojeće tra­ dicionalne podjele rada na isključivo m uška i ženska zanim anja, te uključivanju žena u sve ob­ lasti društvene proizvodnje. Velik n apredak u poslijeratnom razdoblju uči­ njen je i na uključivanju ženske om ladine na više i visoke škole i fakultete. Od ukupnog b ro ja stu­ 85 �den ata na visokoškolskim ustanovam a u SR H r­ vatskoj 44,4% čine žene. Iako su razlike po spolu prilikom (izbora stu d ija znatno m anje nego što je to vidljivo kod srednjoškolaca, one još postoje, a napose se isp oljavaju u m alom b ro ju studentica koje su se o p redijelile za studij tehničkih znano­ sti. Na fak u ltetim a d ruštvenih nauka 55% čine žene, na p riro d n im 57%, na m edicinskim 65%, dok na um jetn ičk im akadem ijam a s tu d ira 43% žena, na poljo p riv red nim 30%, a na tehničkim fakulte­ tim a sam o 18%. V rijedno je napom enuti da je učešće žena m eđu redovnim i izvanrednim stu ­ d en tim a podjednako. Oprema popisu zaposlenog osoblja u društve­ nom sek to ru , koji je izvršio R epublički zavod za s tatistik u , moguće je u tv rd iti da velik b roj zapo­ slenih rad n ik a radi na radnim m jestim a za koja nem a odgovarajuće stru čn o obrazovanje. Analiza ovih p o d atak a prem a spolu pokazuje da od uku p ­ nog b ro ja žena koje rade na radnim m jestim a vi­ soke stru čn e sprem e svaka četv rta nem a odgova­ raju će obrazovanje, a n a radnim m jestim a više i sred n je stru čn e sprem e čak svaka druga. Isto tako su veliki postoci radnica koje rade na visokokvali­ ficiranim i kvalificiranim radnim m jestim a bez odgovarajućeg stručnog obrazovanja. U tom po­ gledu je znatno bolja situacija u neprivrednim d je­ latnostim a, te što se tiče visokokvalifiranih i kva­ lificiranih radnica i u trgovini i ugostiteljstvu (svaka treća nem a odgovarajuće stručno obrazo­ vanje). Ovaj problem nam eće još jednom pitanje o tom e što se i koliko poduzim a da se zaposlene žene uključe u neki od oblika obrazovanja uz rad 86 �kako bi stekle odgovarajuću stručnost za rad na svom radnom m jestu. U školskoj godini 1972/73, na području SR H r­ vatske djelovale su 254 škole za obrazovanje odra­ slih sa 29 575 polaznika. Tek svaki četvrti polaznik je bila žena. Razloge tako niskog učešća žena u ustanovam a za obrazovanje odraslih, i pored tako evidentne p otrebe za doškolovanjem , najvjerojat­ nije možemo tražiti u poteškoćam a zaposlenih že­ na koje im aju porodicu da nađu dovoljno slobod­ nog vrem ena za tra jn e i sistem atske oblike obra­ zovanja. Podaci o politioi koju radne organizacije vode na obrazovanju i osposobljavanju zaposlenih pokazuju, naim e, da se velika većina radnika ško­ luje bez ikakve pomoći — bilo u sredstvim a, za školarinu, om ogućavanju rada u pogodnoj smjeni, plaćenog odsustva za polaganje ispita i si. Takvim odsustvom pomoći posebno su pogođene žene s porodicom i m ajke. Žene se, m eđutim , mnogo više uključuju u različite oblike neškolskog općeg obrazovanja. Ta­ ko je, npr. sem inare i tečajeve općeg obrazovanja koje o rganiziraju radnička i narodna sveučilišta po­ hađalo p reko 20 tisuća žena (50% ukupnog broja polaznika), dok je tečajeve društveno-ekonomskog i stručnog obrazovanja pohađalo samo devet tisu­ ća žena (30% od ukupnog b rcja polaznika.) žene u upravljanju i odlučivanju Jedna od velikih tekovina socijalističke revo­ lucije u Jugoslaviji je pravo žena da sudjeluju u svim vidovima društvenog i političkog života zem­ 37 �lje, pravo da b ira ju i b u d u b irane u -sv e organe sam o u p rav ljan ja i društveno-političke vlasti na svim razinam a, pravo da su d jelu ju u vršenju svih javnih funkcija. Podaci o učešću žena na izborim a govore nam o tom e d a žene svoje pasivno pravo, pravo glasa­ ča, u p o tp u n o sti koriste. B itno drugačija je, m e­ đutim , situ a cija ako usporedim o učešće žena u b ro ju zaposlenih rad n ik a i njihovo učešće u stru k ­ tu ri o rg an a sam oupravljanja. 1972. godine od 33 tisuće članova radničkih savjeta, 5 840 su bile žene, što iznosi 17,3%, sam o 87 žena u SR H rvatskoj su bile p redsjednici rad ­ ničkih sav jeta (5,4%), a ista je situacija i u sasta­ vu rad n ičk ih savjeta složenih organizacija u d ru ­ ženog rad a. Što više, tek m ali broj žena su člano­ vi kolegijalnih organa upraV ljanja s izvršnim funk­ cijam a (12,6%), dok ih m eđu direk to rim a radnih organizacija gotovo ni nem a. 1972. godine od neko­ liko tisu ća poduzeća u SR H rvatskoj, u sam o 18 žene su bile d ire k to ri. Ovakva situ acija slična je i u o stalim rep u b likam a — osim u SR Sloveniji gdje je svaki četv rti član radničkog savjeta žena. R anije sm o naveli podatke o učešću žena u u kupnom b ro ju zaposlenih u neprivrednim d je lat­ nostim a, te k o n statirali da u nekim od njih, po­ sebno zdravstvu, školstvu, socijalnom osiguranju d o m in iraju zaposlene žene. No, njihovo učešće u organim a sam o u p rav ljan ja upola je m anje od učešća u stru k tu ri zaposlenih. Tako, npr. u savje­ tim a rad n e zajednice u osnovnim i srednjim ško­ lam a tek svaki tre ći član je žena, u savjetim a up­ ravnih od b o ra zdravstvenih ustanova također, a �m eđu rukovodiocim a ovih ustanova svaki deseti je žena. Ova, sam a po sebi, loša situacija još je nepovoljnija ukoliko se pro m a tra s tru k tu ra predstav­ nika u tijelim a društveno-političkih zajednica, š to više, može se kazati, da što je predstavničko tijelo ud aljen ije od baze to je i učešće žena u njihovu rad u m anje. M eđu odbornicim a općinskih skupšti­ na u SR H rvatskoj p rije posljednjih izbora samo 7,1% su činile žene, od toga u općinskim vijećima 3,2% a u vijećim a radnih zajednica 11%. U Sabo­ ru SR H rvatske i Saveznoj skupštini od ukupnog b ro ja poslanika tek 8% su bile žene. M oramo, m eđutim , napom enuti da ovako ni­ sko učešće žena nije bilo karakteristično za sve sastave sk u p ština i organe sam oupravljanja. U ran ijem razdoblju učešće žena u najvišim organi­ m a vlasti i radničkim savjetim a bilo je daleko veće — 1962. godine čak svaki četvrti poslanik je žena. Do značajnog sm anjenja dolazi tek u razdob­ lju 1965— 1967. godine, tako da možemo tvrditi da upo redo s oscilacijam a u društvenim samouprav­ nim odnosim a, oscilacijam a u djelovanju društve­ no-političkih organizacija, raste odnosno sm anjuje se i učešće žena u sam oupravnim organim a i najvi­ šim predstavničkim organim a vlasti. Drugim ri­ ječim a, učešće žena u političkom životu jedan je od evidentnih pokazatelja napretka demokracije i so­ cijalizma. N ajd rastičn iji prim jeri nedovoljog učešća že­ na u tijelim a k oja se neposredno bave rješavanjem problem atike za koju je žena posebno zainteresi­ rana — ustanovam a za dnevni boravak djece, đač­ 89 �kim k u h in jam a, izgradnji i osposobljavanju obje­ k ata za dnevni boravak djece, ig ralištim a i sp o rt­ skim teren im a, te razv ijan ju odgovarajućih ob je­ k ata uslužnih d je latn o sti za snabdijevanje građana — dakle u savjetim a m jesnih zajednica 1972. go­ dine u SR H rv atskoj sam o 3,1% su bile žene. K ako sm atram o d a je d je latn o st m jesnih zajednica us­ m jeren a n a rje ša v an je problem a g rađ an a u m jestu stan o v an ja, vrlo je v je ro jatn o da bi veći angažm an žena u svakodnevnom rad u m jesne zajednice b it­ no prid o n io u b rzan ijem tem p u rje ša v an ja niza p ro b lem a s k o jim a se susreće posebno zaposlena žena. D onošenje novog U stava SFR J i SRH i kon­ s titu ira n je cjelokupnog društveno-političkog si­ stem a n a delegatskoj osnovi p red sta v lja nov i kru ­ p an k o rak u razvoju socijalističkih sam oupravnih odnosa, u realiziran ju p retp o stav k i da se odlu­ čivanje u svim sam oupravnim s tru k tu ra m a u u d ru ­ ženom ra d u i društveno-političkim zajednicam a tre ­ ba zasnivati na stvarnim interesim a radnika. U izborim a za delegacije udruženog rada u ra d ­ nim o rganizacijam a, m jesnim zajednicam a, općin­ skim sk u p štin am a, S aboru SRH i skupštini SFRJ značajno m jesto su zauzele žene, ne sam o kao dio izbornog tijela, negoa kao izabrani delegati kojim a je poklonjeno povjerenje da će moći i znati za­ s tu p ati te interese. Od ukupnog broja izabranih delegata u os­ novnim organizacijama udruženog rada u zagre­ bačkoj regiji 33,1% čine žene. N jihovo učešće va­ rira u p ojedinim granam a a djelatnostim a, ovisno o stvarnom učešću u ukupnom b ro ju zaposlenih. 90 �U d e le g a c ija m a r a d n ih z a je d n ic a ž ene č in e polo v i­ n u č la n o v a . U G radskoj zajednici općina u Zagre­ bu, s obzirom na veću stopu zaposlenosti žena, u delegacijam a osnovnih organizacija udruženog ra­ d a žene čine 38,2% članova, a u radnim zajednica­ m a 48%. Još je, m eđutim , izrazito nisko učešće žena u delegacijam a m jesnih zajednica. U zagrebačkoj regiji one čine sam o 10,9% izabranih delegata, dok je u delegacijam a m jesnih zajednica užeg gradskog p o d ru čja taj broj nešto veći — 17,2%, iako nedo­ voljan s obzirom na učešće žena u ukupnom sta­ novništvu. UČEŠĆE ŽENA U OPĆINSKIM SKUPŠTINAMA ZAGREBAČKE R E G IJE % žena odbornika Vijeće udruženog rada Vijeće mjesnih zajednica Društveno-političko vijeće Ukupno 17.5 13.5 23,9 17,8 Iako m oram o konstatirati značajan napre­ dak u povećavanju broja žena poslanika u općin­ skim skupštinam a u odnosu na prethodno izbor­ no razdoblje, ne možemo biti zadovoljni s posti­ gnutim rezultatim a. Slična situacija je i s izborom poslanika u S abor SR H rvatske. U ukupnom bro ju delegata Vijeća udruženog rada svaki Peti poslanik je že­ na, u društveno-političkom vijeću je 17% žena, a m eđu zastupnicim a općina samo 13%. 91 �P ri ra z m a tra n ju društvenog položaja žene u sam oupravnom d ruštvu, n jezina učešća u odluči­ vanju, u ra d u sam oupravnih organa i organa društveno-političkih zajednica, nije dovoljno ostati na su m ira n ju postojećih statistič k ih pokazate­ lja. Učešće žena u političkim i predstavničkim ti­ jelim a m o ra se povezati sa stvarnim u tjecajem rad n ik a na donošenje b itn ih odluka u procesu o d lu čivanja n a razini rad n e, interesne, m jesne i društveno-političke zajednice. A ktivnije učešće žena u političkom životu vezano je i uz njihovu idejno-političku osposob­ ljen o st i razin u društveno-ekonom skog obrazo­ vanja, što dru g im riječim a znači zahtjev da se ovim oblicim a obrazovanja posveti posebna paž­ n ja, zah tjev da se veći b roj žena uk lju ču je u raz­ ličite sem inare, tečajeve i škole za idejno-političko obrazovanje. P otreb n o je, osim toga, uložiti posebne n a­ pore u pravilno vođenje kadrovske politike u o rganizacijam a Saveza sindikata, pojedinih sin­ d ik ata, Saveza kom unista i Socijalističkog saveza, je r kao što pokazuju iskustva, stih ija na ovom p o d ru čju daleko p rije rep ro d u cira p atrija rh a ln e p red rasu d e, nego što ih uklanja. Zaštita materinstva P roblem i žene vezani uz njezinu biološku fu n k ciju i m aterinstvo uživaju posebnu društve­ nu zaštitu. Č injenica da je d je tetu do petog m je­ seca života n eophodna stalna njega i p risu tn o st m ajke, isk u stv a rad n ih organizacija da je kori­ šten je skraćenog radnog vrem ena teško uklopiti 92 �u radni proces (u 1970. godini tek je syaka druga m ajka k oristila to pravo) pa stoga vrlo često do­ lazi do p rem ještaja žena na nepovoljnija radna m jesta, kao i niz upozorenja na visoki postotak izostanaka m ajki u prvoj godini života djeteta, doveli su do prom jene zakonskih odredbi o po­ ro diljskom dopustu i drugim pravim a radnica u vezi s porođajem . Novi zakon koji je prošle godine stupio na snagu u tv rđ u je da radnica im a pravo na poro­ d iljsk i do p u st od 180 dana neprekidno, s time, da m ajka, ako sm atra da zbog općeg zdravstvenog stan ja d je teta ili nem ogućnosti da na zadovolja­ vajući način riješi njegovo njegovanje, može ko­ ris titi dopust dok dijete ne navrši jednu godinu. Taj dopust je, za porodice čiji mjesečni prihodi ne prelaze 1500 dinara m jesečno po članu uže obitelji plaćen po jednakom osnovu kao i do­ p u st od 180 dana. Izričitim odredbam a zakona radnica im a pravo nastaviti rad na radnom mje­ stu na kojem je radila, a u slučaju ukidanja tog radnog m jesta, na drugom radnom m jestu koje odgovara njen o j stručnoj sprem i, kao i na osob­ ni dohodak koji ne može bdti niži od osobnog do­ ho tk a za rad na radnom m jestu n a kojem je radi­ la p rije stu p an ja na porodiljski dopust, odnosno p rije rasp o red a n a lakše poslove zbog trudnoće. Žene, posebno m ajke, uživaju također i po­ sebnu zdravstvenu zaštitu. Navedimo samo po­ d atak da je u posebnim dispanzerim a i savjeto­ valištim a za žene u 1971. godini bilo preko 550 tisu ća posjeta, od kojih su preko polovine bile trudnice. 93 �Prilazeći p la n ira n ju porodice, kao važnom elem en tu stv arne em ancipacije žena, naše zako­ nodavstvo, kao i aktivnost stru čn ih , profesional­ nih, p ro sv jetn ih , zdravstvenih i drugih instituci­ ja u sm je ren a je prvenstveno na sve elem ente zdravstvenog prosvjećivanja žena, te obrazovanja i odgoja m lade generacije, kako bi se stvorili p re­ du vjeti o slo b ađ anja stih ije i n a ovom planu, te stv ara n ja porodice ko ja će se p rije svega zasni­ v ati n a odgovornom odnosu prem a djeci. D ječja za štita B riga dru štvene zajednice za zaštitu djece u sm je ren a je prvenstveno na njihovu zdravstve­ nu zaštitu , nak nadu za o prem u novorođenčadi, m a terijaln u pom oć obiteljim a s niskim prihodi­ m a i djecom u vidu d ječjeg dodatka, brigu o iz­ g rad n ji o b je k ata za neposrednu d je čju zaštitu (jaslica, vrtića, igrališta, produženog boravka u školi itd). Z načajan oblik zaštite pred stav lja svakako d o d atak na d jecu koji p rim aju obitelji s niskim osobnim dohocim a. U 1968. godini u SR H rvat­ skoj ovu pom oć koristilo je 186 tisuća obitelji, a 1973. godine 144 tisuća. Do pada b ro ja koris­ nika d o d atk a na djecu došlo je prvenstveno zbog sp orijeg povećanja cenzusa p rihoda od stvarnog povećanja p ro sječnih osobnih dohodaka po za­ poslenom radniku. U 1974. godini ova osnovica se ponovo pove­ ćava, a povećava se i nom inalni iznos dodatka po d je te tu i to ovisno o visini prihod a roditelja, tak o da ukoliko p rim an ja ro d itelja iznose do 94 �552 din ara po članu porodice dječji dodatak iz­ nosi 265 din ara po djetetu. Posebne beneficije im aju djeca s jednim roditeljem — ukoliko pri­ hodi iznose do 717 dinara po članu obitelji, dje­ čji do d atak iznosi 383 dinara. Dječji dodatak je p ostao tako jed an od najevidentnijih oblika soli­ d arn o sti u sm jeren prvenstveno na pomoć poro­ dicam a s niskim prihodim a, te sam ohranim m aj­ kam a. Jedan od najznačajnijih oblika pomoći za­ poslenoj m ajci su dječje ustanove — jaslice, vr­ tići, produženi boravak u školi — koje zbrinjava­ ju djecu tokom vrem ena koje m ajka provodi na poslu. Iako su u proteklih nekoliko godina po­ stignuti značajni rezultati kako na planu izgrad­ nje ovih o bjekata, tako i u većem obuhvatu dje­ ce, oni jo š ne zadovoljavaju stvarne potrebe. OBUHVAT D JEC E DJEČJIM USTANOVAMA Broj ustanova: Godina o 3 u > a S D j> Broj djece u: I u 03 6 b0 t> S3 > 1966. 1967. 1968. 1969. 1970. 1972. 17 16 19 27 348 344 371 381 393 419 356 354 388 397 412 446 411 802 1 359 1341 1546 2 408 21216 21 794 22194 23 385 25 300 34 441 21627 22 596 23 553 24 726 26 854 36 849 Indeks 1973/68 337 120 125 586 162 170 8 10 95 �Da je o b u h v at djece predškolskim odgojem i o brazovanjem nedovoljan govore podaci prem a ko­ jim a je u SR H rvatskoj jaslicam a obuhvaćeno sam o 0,8% djece odgovarajućeg uzrasta, a 8,8% p o h ađ a vrtiće. Razlike koje na planu neposredne d ječje zaštite p ostoje m eđu pojedinim općinam a u republici su znatne — od 105 općina u SR H r­ v atskoj sam o sedam je im alo jaslice, a 88 vrtiće. N apori ko je su pojedine općine i radne organiza­ cije uložile u rje ša v an je problem a neposredne d je čje zaštite vidljive su i kroz pod atke da je, n p r. u K arlovcu od ukupnog b ro ja djece do treće godine života 2% bilo sm ješteno u jaslice, u Ri­ jeci 4,1%, Dugoj Resi 5,2%>, Z agrebu 5,3% i Puli 6,9%. Razlike u o b u hvatu djece u dobi od tri do šest godina jo š su znatnije. Tako, npr. u O sijeku 18,2% djece odgovarajuće dobne skupine u k lju ­ čeno je u vrtiće, u O patiji 21,1%, u S plitu 24,5%, u Zagrebu 23,0%, u Rijeci 31,2%, a na H varu čak 66,9%. U nedovoljno razvijenim općinam a jaslica gotovo i nem a, a sam o 2,9% djece je sm ješteno u vrtiće. 1^970. godine produženi boravak u školi bio je o rganiziran u sam o 25 općina naše republike, dok su školske k u h in je djelovale u 94 općina. P roduženim b oravkom u školi 1971. godine bilo je obuhvaćeno sam o 2,1% učenika. No, i tu je situ acija b itn o različita u različitim općinam a — dok je u D aruvaru bilo obuhvaćeno 2,3%, K r­ ku 3,0%, R ijeci 7,4%, Puli 8,4%, u K utini i Za­ grebu 10,2% djece je koristilo produženi boravak. 96 �U školskoj godini 1971/72. od ukupnog bro­ ja osnovnih škola u SR H rvatskoj u 23,9% orga­ n izirane su k uhinje s m liječnim obrokom , a u 10,8% škola kuhinje s potpunim obrokom. Od ukupnog b ro ja srednjih škola u 10,1% djeluju k uhinje s m liječnim obrokom a u 4,9% s potpu­ nim obrokom . P rem a analizam a socijalne stru k tu re koris­ nika vrtića vidljivo je da trećinu čine djeca rad­ nika, 59,6% djeca službenika i ostalih zanimanja, a sam o 7,4% djeca poljoprivrednika. Od ukupnog b ro ja djece u produženom bo­ ravku 38,2% su djeca radnika, 37,3% djeca po­ ljoprivrednika a 24,5% djeca službenika i ostalih profesija. N ajpovoljnija je stru k tu ra korisnika škol­ skih kuhinja. Pretežan dio 41,1% su djeca radni­ ka a 39,7% djeca poljoprivrednika. U 1970. godini sam o 23 općine su uvele skalu radi beneficirane cijene korištenja dječjih usta­ nova, no zbog njihovih nepovoljnih karakteristi­ ka sam o 5,3% korisnika se moglo služiti ovom beneficijom . Od kolikog je značaja organiziranje društve­ ne brige o djeci govore nam i podaci prem a ko­ jim a od ukupnog b ro ja zaposlenih žena u, npr. grafičkoj in d u striji, svaka treća im a malo dijete, a u kem ijskoj čak 78,2%, te da se među razlozi­ m a zbog kojih se m ajke s m alom djecom ne za­ pošljavaju na prvom m jestu nalaze poteškoće oko zb rin jav an ja djece. 97 �Položaj žene i porodice u procesu konstituiranja sam oupravnog društva Iz ran ijeg izlaganja sm o vidjeli da se po ro d i­ ca, točn ije rečeno b rak , u kapitalističkom dru štv u tre tira kao je d n a od njegovih b itn ih in stitu cija zasnovanih n a priv a tn o m vlasništvu i odnosim a izm eđu ro d itelja i djece koji iz toga proizlaze. U kidajući p riv a tn o vlasništvo n ad sredstvim a za p roizvodnju, so cijalistička država u k id a i takvo od ređ en je ^porodice, d efin iraju ći je kao institu­ ciju koja je pod posebnom zaštitom države. Ta­ ko država p reu zim a b rigu o nekim b itn im funk­ cijam a p orodice — prvenstveno obrazovanju d je­ ce, p red šk o lsk im u stan o v a m a, z a štiti m a te rin ­ stva, d ru štv en o m stan d a rd u , socijalnom i zdrav­ stvenom o sig u ran ju , socijalnoj zaštiti i drugom . Uzmimo kao p rim je r d ječje ustanove. D ržava se ja v lja kao nosilac politike razvoja ove d je latn o ­ sti i k ao su b je k t ko ji za n ju osigurava sredstva. O rije n tacija n a veću p ro d u k tiv n o st rada, inten­ zivnije priv ređ ivanje, stim u lativ n iju politiku n a­ građ iv an ja p rem a rezu ltatim a rada, dovela je do p relije v an ja velikog dijela nacionalnog dohotka u o so b n e dohotke. To je zahtijevalo svjesno sm a­ n jiv an je investicione, a dijelom i opće potrošnje, te stvorilo p o tre b u da se iz povećanog u d jela oso­ bn ih do h o d ak a osig u ra p a rticip acija korisnika za p o k riv an je cijene usluga d je čjih ustanova. K om una se ja v lja kao p a rtia ip ije n t isključivo ukoliko se rad ilo o porodicam a s niskim p riho­ dim a koje te troškove nisu mogle podnijeti. No, teško se p rih v aća pom isao d a i za d je čju zaštitu tre b a o d v ajati dio osobnih dohodaka, da se rad 98 �i u ovim ustanovam a m ora zasnivati na ekonom­ skoj računici. Zbog nerazriješenih m aterijalnih odnosa d ječja zaštita sve više i više stagnira, a rješen ja za njezin razvoj mnogi i nadalje vide u državnim fiskalnim m jeram a kojim a će se pri­ kupiti sredstva, te distribuirati za izgradnju (centralno p lanirane) mreže dječjih ustanova. Tako se na državu prebacuje cjelokupna odgo­ vornost za stagnaciju dječje zaštite. Sličan pro­ ces odvijao se i s osnovnim obrazovanjem , us­ m jerenim obrazovanjem , te drugim oblicima bri­ ge i pom oći zaposlenoj porodici. Novi U stav SFRJ i SRH utvrđuje kao jedan od osnovnih p rincipa da udruženi rad m ora ovla­ dati svojim ukupnim dohotkom — dijelom koji ostaje u sferi m a terijalne proizvodnje, ali i onim koji izdvaja za zadovoljavanje svojih zajedničkih potreba. Tako se veza između proizvodne i ne­ proizvodne sfere počinje graditi na neposrednim odnosim a ili p utem sam oupravnih interesnih za­ jednica koje se zasnivaju na samoupravnom spo­ razum ijevanju udruženog rada o vođenju politi­ ke, dinam iai, p rioritetim a i sredstvim a za rješa­ vanje zajedničkih potreba. Takva pozicija udru­ ženog rad a znači pravo i obavezu da se u skladu sa stvarnim p o trebam a radnika pokrene niz kon­ kretnih ak cija u radnim kolektivima i komuni koje će p rid o n ijeti rješavanju problem a s k°ji' ma se susreće porodica u kojoj su oba roditelja zaposlena. Zbog pothranjivanja iluzije da se vanj­ skim sredstvim a — propisim a, zakonima i pore zima — mogu tra jn o rješavati problemi neP°‘ sredne d ječje zaštite, osnovnog obrazovanja, pro­ 99 �duženog b o rav k a u školi i drugi, čitav niz ovih d je latn o sti u p roteklom je razdoblju stagnirao. Novii d ru štv en i odnosi o tv a ra ju i novu osnovu za n ep o sred an angažm an udruženog ra d a n a njihovu rješav an ju . O rije n tacija k o ju zastupam o i koja je vezana uz načelo da se osnovne p o tre b e poro­ dice m ogu i tre b a ju zadovoljavati prvenstveno u kom uni, u m jestu stan o v an ja — dakle tam o gdje su »na do hvat ruke« — ne isk lju ču je p o tre­ bu da se, n p r. u rad n im organizacijam a u okviru fondova zajed n ičke p o tro šn je izdvoje sredstva za d je čje ustan ove ili druge ob jek te i nam jene k oje će k o ristiti prvenstveno radnice u tim rad ­ nim organizacijam a. Takva o rijen ta cija zahtijeva i o tv a ran je rad n og kolektiva prem a sredini u ko­ joj d je lu je — m jesnoj zajednici, općini — kao i p rem a sred in a m a u ko jim a živi pretežan b ro j njihovih rad n ik a i radnica. A u pravo na tom pla­ nu do sada je v rlo m alo učinjeno. Ono što je u istin u b itno novo u koncepciji zaštite p o rodice odnosi se upravo na to da sam o­ u p rav n o sp o razum ijevanje i društveno dogova­ ra n je p o staju glavna i osnovna sred stv a vođenja po litike u ovoj oblasti, a udruženi rad , organi­ ziran p u tem sam oupravnih in teresn ih zajednica njezin osnovni kreato r. U o b lastim a ko je zahvaćaju p rio rite tn a pod­ ru č ja p o đ ru štv o vljavanja fu n k cija porodice for­ m iraju se sam oupravne in teresn e zajednice za d ru štv en u b rig u o djeci predškolskog uzrasta, sam o u p rav n e in teresn e zajednice u o blasti os­ novnog o brazovanja, sam oupravne in teresn e za­ jednice u ob lasti u sm jerenog obrazovanja, te sa­ 100 �m oupravne in teresne zajednice u oblasti zdrav­ stva i stam beno-kom unalne djelatnosti. Njihov rad zasniva se prvenstveno na potrebi ugrađiva­ n ja socijalističke solidarnosti, što znači da sred­ stva za njihovu djelatnost odvajaju i oni koji se ne ja v lja ju kao neposredni korisnici usluga. So­ lid arn o st tako unosi u postojeću raspodjelu pre­ m a rad u na svjestan sam oupravni način, izvjes­ ne korektive koji je približavaju načelu raspo­ djele prem a potrebam a. Takav razvoj društvenih odnosa znači i su­ štin sk i drugačiji p ristu p pitanjim a društvenog položaja žene. Suština se svodi na novi tretm an problem a koji su se do sada doživljavali i tre­ tirali kao specifični problem i žena. To, međutim, nisu više specifični ženski problemi, to su dru­ štveni problemi, u čijem rješavanju treba da su­ djeluje cjelokupno društvo. 0 ulaganjim a u m a­ terijaln u osnovu djelatnosti ustanova za zbri­ n javanje i odgoj predškolske i školske djece, ob­ razovanje i osposobljavanje žena uz rad, plani­ ran je porodice itd. u velikoj m jeri ovisi i angaž­ m an žene u procesu rada i sam oupravljanja, da­ kle p ro duktivnost sredine u kojim a žena radi. Te investicije, dakle, postaju najdirektnije in­ vesticije u buduću produktivnost i, u krajnjoj liniji, u budući nacionalni dohodak. K ada se raspravlja o problem u žene u našem sam uopravnom socijalističkom društvu ne bi se sm jelo zaboraviti da njezinu osnovnu poziciju o dređuje položaj koji im a radnička klasa u pro­ cesu ra d a i sam oupravljanja. Žene radnice, kao njezin integralni dio dijele sudbinu ostalih rad­ 101 �nika u p ro cesu rada, u procesu raspodjele i na planu u p rav ljan ja sredstvim a izdvojenim za za­ jed n ičk e po treb e. N aglašavanje prav a učešća sva­ kog rad n ik a u rasp o d je li im a poseban značaj za ženu k ao m ajk u , je r jo j om ogućuje da sudjeluje u o d lu čiv an ju o u sm je rav an ju d ijela viška rad a u p rav o tam o gdje se razrješav aju b itn i problem i p orodice — škole, d je čje ustanove, bolnice, stam ­ ben a izg rad n ja, u rb a n istič k a rje še n ja i si. Znači, ženin rad p o staje dvo stru k o važan — on je važan za n ju kao ličnost, je r se n a to m ra d u po tv rđ u je kao rav n o p rav ni g rađ an in socijalističkog d ru ­ štva, i kao m ajk u , je r jo j om ogućuje da sudjelu­ je u k re ira n ju politike rad n e organizacije, m jes­ ne zajednice i kom une p rem a odgoju i obrazova­ n ju svoje djece, te drugim p itan jim a k o ja rje ša­ vaju d ru štv en i položaj porodice. 102 �S avez k om un ista i Savez sindikata treba da se izbore da se putem sam oupravnih dogovora dosljednije realiziraju načela našeg socija lističk o g društva u dječjoj zaštiti i položaju porodice. Tito ��AKCIONI PROGRAM SINDIKALNE ORGANIZACIJE NA RJEŠAVANJU PROBLEMA ZAPOSLENE ŽENE Kao što sm o vidjeli iz dosadašnjeg izlaga­ nja, problem i zaposlene žene zadiru u vrlo razli­ čite sfere — od onih vezanih uz dohodovne od­ nose, k adrovsku politiku, osobni i društveni stan­ dard, zaposlenost i obrazovanje, do onih koji su vezani uz socijalnu politiku i društvenu zaštitu djece i porodice. U program skim dokum entim a II kongresa sam oupravljača, V II kongresa Save­ za S in d ik ata Jugoslavije i IV kongresa Saveza sin d ik ata H rvatske nalaze se i osnovni stavovi o tom e kako, d n a kojoj osnovi treba rješavati pro­ blem e zaposlenih žena u slijedećem razdoblju. O bzirom da se na tim dokum entim a bazira cje­ lokupna d je latn o st sindikalne organizacije, do­ nosim o k raće izvode iz usvojenih tekstova re­ zolucije. 105 �II KONGRES SAMOUPRAVLJAČA JUGO­ SLAVIJE u rezoluciji o iz g rad n ji dohodovnih od­ nosa i p o litike do h o tk a k o n statira: » N eriješeno p ita n je alim e n tiran ja troškova m aterin stv a zaposlene žene je ste je d an od uzroka tra jn e razlike u uvjetim a stic an ja d o hotka radnih organizacija n aro čito onih koje zapošljavaju ve­ ći b ro j žena. Z adatak je udruženog ra d a i društveno-političkih zajed n ica d a u p la n ira n ju u v je ta cjelokup­ ne rep ro d u k cije d ru štv a sistem atsk i razriješi alim e n tira n je ovih troškova biološke rep ro d u k cije kao opće d ru štvene potrebe, polazeći od osigu­ rav anja zaposlenoj ženi je d n ak ih uvjeta ra d a i rasp o d jele d o h o tka p rem a radu«. U R ezoluciji o izgradnji sam oupravnih odno­ sa u rad n o j zajednici stoji: »Kongres ističe po­ tre b u da se u svim oblicim a udruženog rad a afir­ m ira i razvija p ra k sa sve većeg učešća žena i m ladih u rad u sam oupravnih organa i savlada­ vanja o tp o ra k oji se u vezi s tim javljaju«, a u R ezoluciji o kadrovskoj politici u organizacija­ m a udruženog rada: »Na izborne funkcije tre b a p rim jen jiv ati princip ro ta cije im ajući u vidu po­ treb u za većom zastupljenošću svih s tru k tu ra radnika, a posebno žena i om ladine«. Stalni naučno-tehnološki progres, uvođenje au to m atizacije i p rim jen a naučnih rezultata u o b lasti rad a i privrede o tv a raju nove m ogućno­ sti i zahtjeve u pogledu prilagođavanja i m ije­ n ja n ja u v jeta ra d a i zaštite rad n ik a n a radu. Po­ treb n o je da organizacije udruženog ra d a i n ji­ hove stru čn e službe u okviru svojih planova raz­ 106 �voja predvide m jere za poboljšanje uvjeta rada i zaštite rad n ik a na radu, kao i da osiguraju nji­ hovo dosljedno realiziranje »Zaštita žena, omla­ dine i invalida m ora naći mnogo više m jesta u sistem u i p rak si zaštite na radu«. (Rezolucija o uvjetim a rada, radnoj sposobnosti i zaštiti rad ­ nika n a radu.) Za bržu rad nu i društvenu em ancipaciju žena, naročito ja čan je njihove socijalne sigurnosti, po­ trebno je stv arati uvjete za ravnopravnije učešće žena u rad u i sam oupravljanju. Prije svega, ne­ o phodno je efikasnije rješavati problem e poro­ dice i zaposlene žene, posebno majke, kao i brže razvijati sve oblike društvene brige o djeci. K reiran je politike društva prem a porodici na osnovam a sam oupravnog sporazum ijevanja i društvenog dogovaranja radnih ljudi u organiza­ cijam a udruženog rad a i društveno-političkih za­ jed n ica (republika, općine i m jesne zajednice) u k lju ču je p lan iranje i koordinaciju organizacije zadovoljavanja životnih potreba suvremene po­ rodice u zaštiti djece, odgoju i obrazovanju, zdrav­ stvenoj zaštiti, pla n iran ju porodice, prostornom plan iran ju , stam benoj politici, kulturi stanovanja. K ongres se posebno zalaže za razvijanje dru­ štvene zaštite i odgoja djece, iznalaženje novih m ogućnosti za jačan je m aterijalne osnove dječje zaštite p utem sam oupravnog dogovaranja i su­ rad n je rad n ih ljudi i prilagođavanje oblika dječje zaštite potreb am a djece, porodice i društva; za puni obuhvat stanovništva osnovnim obrazova­ njem , za širenje i ujednačavanje uvjeta obrazova­ nja om ladine i već zaposlenih, kao i za takve pro­ 107 �m jene u ob razo vanju koje će o sig u rav a ti'd a se ono što više povezuje s procesom ra d a i o stv aru je p er­ m an en tn o u to k u cijelog radnog vijeka čovjeka, om ogućujući tim e rad n im lju d im a sticanje i po­ većanje stru čn e sprem e kao jednog od b itn ih uvje­ ta za veći osobni dohodak i sta n d a rd uopće; po­ sebnu p ažn ju tre b a posvetiti obrazovanju žena s obzirom na to da su one najviše zastupljene m eđu licim a bez ob razovanja i adekvatnih kvalifikacija. U Rezoluciji o osobnom i društvenom stan­ d ard u sto ji tak o đer: »Kongres ukazuje na značajne m ogućnosti koje p o sto je u rad n im organizacijam a za povećanje opće razine društvenog stan d a rd a ko­ ji se osigurava u okviru rad n ih organizacija, in­ teresn ih i d ruštveno-političkih zajednica. To se p rvenstveno odnosi na k o rište n je vla­ stitih i ud ru žen ih sredstava zajedničke p o tro šn je za stanove, d je čju zaštitu, d ruštvenu ishranu, go­ dišn je odm ore, rek rea ciju i k u ltu rn i život«. Zalažući se za stv ara n je tra jn ih u v jeta za brže zapošljavanje u slijedećem razdoblju, u Rezoluciji o politici zaposlenosti i zapošljavanja kaže se: »U okviru takve p o litike zapošljavanja tre b a se zalo­ žiti i za rav n o m jernije radno angažiranje žena i njihovo ad ekvatni je uključivanje u sve oblasti d ru ­ štvenog rad a, a pro tiv svake diskrim inacije prili­ kom zapošljavanja žena. To p odrazum ijeva veći i rav n o m jern iji obuh­ vat žena i ženske om ladine svih v rsta obrazo­ vanja, sv estran iju i usk lađ en iju profesionalnu o ri­ je n taciju p rem a p o tre b am a privrednog i d ru štv e­ nog razvoja«. 108 �V II KONGRES SAVEZA SINDIKATA JUGO­ SLAVIJE održan u novem bru prošle godine u Re­ zoluciji o osnovnim pravcim a aktivnosti sindikata k o n statira da će se »sindikat posebno zalagati da se stv araju širi uvjeti za bržu radnu, sam oupravnu, o biteljsk u i opće društvenu em ancipaciju žena«, dok se u R ezoluciji o zadacim a sindikata na una­ p ređivanju zdravstvene zaštite, zdravstvenog i mirovinsko-invalidskog osiguranja kaže: »Sindikati će se i dalje zalagati za stalno unapređivanje za­ štite m aterin stva n a najširim osnovam a solidar­ nosti. A ngažirat će se na iznalaženju povoljnih rje še n ja u svim vidovima zaštite ove funkcije — zdravstvenoj, radnoj, socijalnoj, kao i u razvoju d ruštvene brige o djeci. S indikati će neposredno rad iti na stv aran ju i proširivanju uvjeta da žene, posebno m ajke i trudnice, ne rade u noćnoj sm je­ ni; da u cilju zaštite m aterinstva m ajke s djecom do određenog uzrasta i trudnice ne rade na radnim m jestim a štetnim po zdravlje; da se poboljša so­ cijalni i m aterijalni položaj žena za vrijem e odsustvovanja zbog materinstva.« D ruštvenu brigu o djeci treba razvijati u prav­ cu obuhvata sve djece, posebno djece zaposlenih obitelji. Sindikati će se naročito zalagati za brži razvoj neposredne dječje zaštite odnosno za veći o b uhvat djece zaposlenih obitelji dnevnim borav­ kom, društvenom prehranom i si. IV KONGRES SAVEZA SINDIKATA HRVAT­ SKE posvetio je posebnu pažnju problem im a dru­ štvene brige o djeci i porodici. U tekstu usvojene R ezolucije stoji: 109 �»S obzirom n a za o stajan je društvene brige o djeci, što u tječe i na d ruštveni položaj žene, njen dohodak, obrazovanje i angažiranost u sam ouprav­ nom odlučivanju, K ongres obavezuje sve sindikal­ ne o rganizacije da se u svojoj aktivnosti izbore za slijedeće: — D ruštvena briga o djeci, a posebno p ro g ra­ mi o dgoja djece predškolskog uzrasta, m o raju o stv ariti p ro k la m iran i princip jednakog s ta rta sve djece u život, neovisno o ekonom skom statu su porodice. Oni m o ra ju osigurati razvoj ustanova za njegu, zaštitu i obrazovanje predškolskog d je te­ ta, o siguravanje p reh ran e djece, te p ro širiti orga­ nizirani d ru štv eni u tjecaj i na slobodno vrijem e učenika kako bi se p ridonijelo njihovu svestranom razvoju. Zbog realiziran ja planova društvene brige o djeci i porodici rad n i ljudi će se udruživati u sa­ m oupravne in teresne zajednice društvene brige o djeci, za koje će se sindikati tra jn o zalagati, p ra ­ titi njihov ra d i u sm je rav ati ga. Program i pom oći zaposlenoj m ajci u k lju ču ju neke pogodnosti za m ajku putem posebnih zdrav­ stvenih ustan o v a ili usluga za njegu dojenčadi i male djece kada je to potrebno; njegu, odgoj, ob­ razovanje i za štitu predškolskog d je te ta putem dnevnih, tjed n ih , a posebno noćnih jaslica i vrtića; kućnu ili stacio narnu dnevnu njegu bolesnog dje­ te ta uposlenih ro d itelja ukoliko je to u interesu proizvodnje; sezonske ustanove za djecu sezon­ skih rad n ik a i drugih korisnika; ljeto vališta i zi­ m ovališta za djecu; p ro širen je obuhvata predškol­ skim odgojem , razvoj rekreativnih o b jek ata za 110 �igru i razvoj djece; pom oć u zbrinjavanju djece li­ šene ro d iteljsk og stara n ja; posebne program e za djecu o m etenu u duševnom i tjelesnom razvoju i stv aran je u v jeta za ujednačavanje razvoja te dje­ ce, te napose form iranje društvenog korektiva ci­ jene k o rišten ja svih ovih oblika usluga porodici. D ruštveni napredak postavlja opsežne zadat­ ke p red sin d ik at n a planu obrazovanja iznad os­ novnog koje, pored brige o većoj funkcionalnoj usm jeren o sti obrazovnih program a treba biti us­ m jereno i na uvjete cjelokupnog form iranja lič­ nosti i socijalnog razvoja učenika. Stoga se udru­ ženi rad zalaže za takvu proširenu ulogu škole koja u k lju ču je pored školskih kuhinja i produlje­ nog, odnosno cjelodnevnog boravka u školi, i od­ ređene u tjecaje u slobodnom vrem enu učenika, određene korektive u cijeni korištenja svih pro­ gram a koji su u interesu svestranog razvoja uče­ nika, što će reći pravo na besplatne udžbenike oddređemim k ategorijam a učenika, prijevoz učenika, stipendije i kredite. K ako bi se sve to realiziralo treba omogućiti da se sve sredine u društvu jednako angažiraju u realizaciji što šireg obuhvata djece svim ovim re­ dovnim i dodatnim oblicim a odgoja i obrazova­ nja, te d ruštvene brige o djeci. U tom pravcu sindikalne organizacije će na­ stav iti organiziranu akciju u predlaganju konkret­ nih program a izgradnje dječjih vrtića i drugih ob­ je k ata za djecu, te se putem solidarnosti zalagati da općinske skupštine oslobode investitora dječjih jaslica, vrtića, škola, slobodnih površina i drugih o b je k ata p laćan ja punih cijena lokacija za nave­ li ! �den u n am jen u , zalagat će se za p otpisivanje sa­ m o upravnih sp o razum a u ko jim a će-se regulirati p itan je visokih troškova izgradnje ovih o b je k ata kao p itan je je ftin ije, funkcionalni je i brže izgrad­ nje svih v rsta u stanova za djecu. S in d ik ati i osnovne organizacije udruženog rad a će se, u dogovoru sa svim in teresn im zajed­ nicam a koje u svojim p ro g ram im a o b avljaju dio poslova što se odnose n a cjelokupan p rogram udo­ voljavanja p o tre b a porodice, zalagati da se ti p ro ­ gram i realiziraju u što širem opsegu, te da b u d u usm jeren i posebno n a rje ša v an je osnovnih p o tre­ ba porodica s djecom . S indikalne organizacije se obavezuju da razm o tre p ostojeće k rite rije done­ sene na svim razinam a o p rio ritetim a u zadovo­ ljav an ju osnovnih p o tre b a porodica, a posebno m ogućnosti p o v oljnijih u v je ta rje ša v an ja stam b e­ nih p ro b lem a m ladih porodica s djecom , sam ohra­ nih ro d itelja s djecom i porodica s djecom om e­ tenom u fizičkom i psihičkom razvoju. S indikat je dužan da p ra ti da li su te p otrebe ugrađene u planove o brazovanja, norm ativne ak te rad n e or­ ganizacije te da p ra ti d a li se sam oupravni spora­ zum i s trik tn o p o štu ju , d a li se p o štu je M eđuna­ ro d n a konvencija o za štiti žena i Zakon o zaštiti na rad u , noćnom rad u žena, o stvarivanje prava u vezi s p orodom i drugo. Izd v ajan je poslova dom aćinstva iz porodice nije sam o u in teresu žene, nego je uzročno vezan s razvojem privrede, koja nem inovno nam eće no­ ve odnose u porodici. Tehnološki razvoj privrede i stv aran je novih p rivrednih grana, posebno za udovoljavanje p o tre b a dom aćinstva, u v je tu je stva­ 112 �ran je široke lepeze privrednih grana uslužnih dje­ latnosti, koje bi u n ajsk o rije vrijem e trebale po­ s tati posebne privredne grane za potrebe doma­ ćinstva, što znači: društvena prehrana, izrada op­ rem e za dom aćinstvo, razni servisi i si. Ako se u tom e uspije, omogućit će se novo u p o šljav an je žena, njihova prekvalifikacija, do­ školovanje, uvođenje novih znanja, a posebno p ri­ d o nijeti stru čn o j i većoj produktivnosti rada uop­ će. KAKO SLAVITI 8. MART Na II svjetskoj konferenciji žena socijalistki­ n ja 1910. godine u K openhagenu ustanovljen je 8. m a rt kao m eđunarodni dan žena, kao praznik, kao dan m obilizacije revolucionarnog ženskog po­ k reta i m eđunarodne borbe solidarnosti žena cije­ log svijeta. Izb o r ovog datum a vezan je uz želju da se sačuva sjećanje na krvave događaje 8. m arta 1909. godine, kada su čikaške radnice i radnici or­ ganizirali štrajkove, dem onstracije i mitinge sa zahtjevom za povećanjem nadnica i priznavanjem općeg prava glasa. M eđunarodni p ro le tarijat slavi samo dva da­ tum a: Prvi m aj — praznik rada i Osmi rnart dan žena. Proglašavajući Osmi m art danom žena, m eđunarodni p ro le tarijat se odužuje ženama kao m asovnom dijelu radničke klase za njihov dopri­ nos u klasnoj bo rbi i izgradnji novog društva. Ovaj d an je sim bol revolucionarne klasne borbe, simbol b o rb e žena radnica. U njega je ugrađeno saznanje 113 �o klasnoj osnovi k o ja o d ređ u je društveni položaj žene, saznanje da su žene radnice nerazdvojni dio radničke klase i da su putovi društvene em anci­ pacije žena — putovi oslobođenja radničke klase u cjelini. H isto rijat proslave 8. m a rta nam pokazuje da su ti praznici bili slavljeni pod parolom mobilizi­ ra n ja žena rad n ica, seljanki i intelek tu alk i u re ­ volucionarni rad nički p o k ret, pod parolom borbe za je d n ak a p o litička prava, jed n ak e plaće za je d ­ nak rad, o sm o satno radno vrijem e, zaštitu tru d ­ nica, p o ro d ilja i m a jk i s m alom djecom , izgradnju v rtića i ja slica za djecu zaposlenih m ajki. Osmi m a rt se slavio u znaku borbe protiv fašizm a i ra ­ ta, u znaku b o rb e za izgradnju nove socijalističke Jugoslavije, za veće učešće žena u proizvodnji, ob­ razovanju i d ru štvenom životu zem lje. No, plim e i oseke u radničkom p o k retu u cje­ lini p ratili su i pro d o ri različitih shvaćanja o ka­ ra k te ru proslave Osmog m arta. R eform isti i opor­ tu nisti u radničkom p o k retu nastojali su njegov značaj svesti n a okvire izjednačavanja pravnog p oložaja žena i granice fem inističkog pokreta, a p ro d o r g rađanskog m e n taliteta p retv o riti ga u »Majčin dan« i licem jerno fetišiziranje ženskog. »8. m a rt m eđunarodni je dan žena i p rip ad a Revoluciji. N itko nem a prava da načinom na koji ga proslavlja, ta j dan pretv ara u lak rd iju , da ga p risv aja za svoja m alograđanska iživljavanja ko­ ja n em aju nikakvu vezu s revolucionarnim sm i­ slom tog datu m a, nitđ da m u d aju značenje koji 8. m a rt ne može dobiti. 114 �Svako d egradiranje proslavljanja 8. m arta kao dana rad a žena, obezv rjeđ iv an je je tog doprinosa i u k rajn jo j liniji obezvrjeđivanje kontinuiteta revolucije. Ove pojave ukazuju na idejnu defor­ m aciju u p ojedinim sredinam a i njim a treba da se pozabave p rije svega kom unisti u osnovnim or­ ganizacijam a, sindikalne organizacije i organi up­ rav ljan ja. To ne znači da taj dan ne treba obilje­ žiti raznim oblicim a drugarske pažnje i organizi­ ran jem kolektivnih susreta. M eđutim, kultura pro­ slavljanja i sadržaj u duhu značenja tog datum a treb a biti na um u organizatorim a.« (Citat iz Otvo­ renog pism a u povodu 8. m arta K onferencije za dru štv en u ak tivnost žena H rvatske.) O vogodišnja proslava 8. m arta pada u vrije­ me proslave 35-godišnjice podizanja narodno-oslobodilačkog u stan k a i socijalističke revolucije. Sto­ ga proslavam a u radnim organizacijam a, društveno-političkim organizacijam a, javnim manifesta­ cijam a i p rired b am a treb a dati posebno svečan k arak ter. O bilježavajući 8. m art prigodnim aka­ d em ijam a s referatom potrebno je posebno istak­ n u ti doprinos žena u narodnooslobodilačkoj bor­ bi i socijalističkoj revoluciji. Ovu tem atiku mo­ guće je ob rad iti i kroz različite izložbe, susrete revolucionara i omladine, napise u tvorničkim li­ stovim a, prigodne em isije preko tvorničke radio-stanice i si. Proslave mogu također da budu i pri­ lika da se inicira predlaganje za odlikovanja i dru­ ga prizn an ja istaknutim radnicam a i aktivistima. Proslava 8. m arta trebala bi također im ati i k arak ter realiziran ja zadataka utvrđenih progra­ mom M eđunarodne godine žene pod nazivom »Ra­ 115 �vnopravnost, razvoj i mir.« N aim e, proslave su izuzetno podesna p rilik a da se in icira u društveno-političkim organizacijam a, rad n im organizaci­ ja m a i in stitu cijam a donošenje ko n k retn ih p ro ­ g ram a ak cija k oje bi p ridonijele rje ša v an ju posto­ jećih pro b lem a vezanih uz društveno-ekonom ski položaj žena u našem društvu. S hvaćajući Osm i m a rt kao je d an od praznika na kojem se na odgovarajući način rezim iraju ulo ­ ženi n ap o ri i p ostignuti rezu ltati na unapređiva­ n ju dru štv en o g položaja žene u socijalističkom sa­ m oupravnom d ruštvu, sm atram o da bi na ovaj d an svaka radna i društveno-politička organizacija trebala razmotriti probleme s kojima se susreću zaposlene žene u njihovoj sredini, te definirati svoj godišnji program aktivnosti na razrješav an ju p roblem a vezanih uz kadrovsku politiku, u k lju či­ vanje žena u proces obrazovanja uz rad , položaj u p rocesu rad a, za štitu zdravlja posebno tru d n ica i m ladih m ajki, učešće žena u sam oupravljanju, po­ litiku dru štv en o g stan d a rd a, te posebno m oguć­ nosti angažm ana radne organizacije, odnosno ko­ m une n a rje ša v an ju problem a porodice u kojoj je m ajk a zaposlena. 116 �LITERATURA • Karl Marx: Kapital I tom, Kultura — Beograd 195S. • Fneđnch Engels: Poreklo porodice privatne svojine -i država, Kultura, Beograd 1950. • Karl Marx — Friedrich Engels: Sveta porodica, Kul­ tura — Beograd 1959. • Marx i Engels: Rani radovi, Naprijed — Beograd 1961. • Klara Cetkin: Sjećanje na druga Lenjina, • V. I. Lenjin: Velika inicijativa, Izabrana djela II lom Kultura, Beograd 1960. • V. I. Lenjin: Sovjetska vlast i položaj žena, Izabrana djela, Kultura, Beograd 1960. • Referat podnesen na Svjetskom kongresu žena u Helsinkiju 1969. godine. • Svetozar Marković: Odabrani listovi, Novo Pokolje­ nje Beograd 1949. • Dimitrije Tucović: Izabrani spisi, Prosvjeta 1949. • Josip Cazi: Nezavisni sindikati, Institut za historiju radničkog pokreta Zagreb 1962. • Dr Alice W ertheimer-Baletić: Neke tendencije u za­ pošljavanju žena , • Statistički godišnjak SFRJ, 1974; . • Vladimir Obradović: Društveno-ekonomski položaj zaposlene omladine u privrednim i vanprivrednim djelatnostima SRH . • II kongres samoupravljača Jugoslavije, Rad. štampa —Beograd 1971. .. • VII kongres Saveza sindikata Jugoslavije, Rad štam• IV koi^re^Saveza sindikata Hrvatske NIU Pregled • Otvoreno pismo u povodu 8. Marta konferenciji za društvenu aktivnost žena Hrvatske 117 ��SADRŽAJ strana U v o d ............................................................................. 5 Marx i Engels: O društvenom položaju žene i - njezinoj em an cip a ciji..............................11 Učešće žena u međunarodnom radničkom pokretu 18 Lenjin: O zadacima ženskog radničkog pokreta u Sovjetskoj R epublici..............................24 Položaj žene u suvremenom svijetu . . . .2 9 Počeci modernog radničkog pokreta u Jugosla­ viji i učešće žena u n je m u ......................................39 Učešće žena u revolucionarnom radničkom po­ kretu između dva r a t a ......................................47 Žene u Narodnooslobodilačkoj borbi .5 8 Žene u F N R J ...........................................................64 POLOŽAJ ŽENA U SUVREMENOM JUGOSLAVENSKOM DRUŠTVU Zaposlenost i z a p o š l ja v a n j e ...................................69 Zaštita na r a d u ...........................................................77 Nagrađivanje prema r a d u ...........................................79 Školovanje i stručno osposobljavanje . .8 1 Žene u upravljanju i odlučivanju . .8 7 Zaštita m a te r in s tv a ...................................................92 Dječja z a š t i t a ...........................................................94 Položaj žene i porodice u procesu konstituiranja samoupravnog d r u š t v a ...........................................98 Akcioni program sindikalne organizacije na rje­ šavanju problema zaposlene žene . . 105 Kako slaviti 8. m a r t ................................................. 113 119 ���� Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Knjige Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context M Knjiga Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Društveni položaj žene Subject The topic of the resource Kako slaviti naše praznike 08. mart, međunarodni dan žena Creator An entity primarily responsible for making the resource Nada Cazi Source A related resource from which the described resource is derived https://www.memoryoftheworld.org/ Publisher An entity responsible for making the resource available Novinsko izdavačka ustanova "Pregled" Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1976. Rights Information about rights held in and over the resource Nepoznato Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource PDF Language A language of the resource SH Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 49-M Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 124 str. 08. mart emancipacija Marks i Engels Nada Cazi NOB položaj žene radnički pokret