47 10 689 http://afzarhiv.org/files/original/723a13938bece64f578aa628311009d8.pdf b022176994e66d31aee35886496f1f99 PDF Text Text ��Ovo kolo LEGENDI izdavač posvećuje i izdaje kao jedan od svojih priloga obeležavanju šezdesete godišnjice revolucionarnog debovanja Saveza komunista Jugoslavije i Saveza komunističke omladine Jugoslavije Biblioteka LEGENDE dobitnik je Povelje » 4. jul« — najvećeg društvenog priznanja za doprinos u gajenju revolucionarnih tradicija naroda i narodnosti Jugoslavije. �Izdavač NIRO »Dečje novine« Gornji Milanovac Za izdavača Miroslav Petrović generalni direktor Recenzent dr Venceslav Glišić Uređivački odbor Radmilo Lale Mandić (odgovorni urednik) Mirko Vujačić Stanica Milošević Ivq Matović Dragan Marjanović Urednik Ivo Matović Lektor Milena Popović K orektor Gordana Rosi Grafički dizajn Rade Rančić Tehnički urednik Mirjana Avramović Štam pa »Nikola NikoLić«, Kragujevac Štam panje u tiražu od 3.000 primeraka završeno marta 1979. �STANKO MLADENOVIĆ Spasenija Cana Babović ŽIVOTNI PUT I REVOLUCIONARNO DELO Gornji Milanovac, 1979. �BIBLIOTEKA »LEGENDE« IX KOLO ISTAKNUTI REVOLUCIONARI JUGOSLAVIJE �Ti si se kao istaknuti revolucionar od ra­ ne mladosti požrtvovano borila za revoluci­ onarni kurs naše Partije i za dosljedno ostva­ renje historijskih ciljeva radničke klase. U izvršavanju krupnih zadataka koje ti je dava­ la Partija ti si uvijek, u čitavoj svojoj sadr­ žajnoj i plodnoj aktivnosti, ispoljavala naj­ vrednije osobine pravog komuniste i dosljed­ nog revolucionara. U predratnom revoluciona­ rnom pokretu nisu te pokolebali ni hapšenja, ni progoni, ni mučenja. Tvoje herojsko drža­ nje pred klasnim neprijateljem postalo je pri­ mjer generacijama mladih komunista kako se treba boriti za komunističke ideale. U organizovanju ustanka i tokom narodnooslobodilačkog rata dala si veliki doprinos pobjedi na­ še revolucije. Poslije oslobođenja sve sposob­ nosti i revolucionarno iskustvo posvetila si socijalističkoj izgradnji naše samoupravne za­ jednice, radeći neumorno i predano na odgo­ vornim funkcijama u SR Srbiji i federaciji. (TITO, u telegramu Cani Babović, povodom njenog 70. rođendana, mar­ ta 1977. godine! ��Deitinjstvo bez detinjstva Spasenija Cana Babović rođena je 25. marta 1907. godine u Lazarevcu, tihoj šumadijskoj pa­ lanci u živopisnoj kotlini Kolubare. Njeni rodi­ telji, Vaša i Stamena ćuković, imali su petoro dece: Životu, Leposavu (umrla od tetanusa u prvoj godini života), Spaseniju, Boška i Radmilu. Otac Spasenijin, poreklom Sandžaklija, došao je u Lazarevac 1901. godine i tu se, pošto je otvorio pekarsko-mesarsku radnju, oženio iz sela Zeoke. Bilo je to 1903. godine. Stamenu je sreo slučajno na vašaru u Lazarevcu. Vaši se dopala izrazito lepa devojka, pa je brzo zaprosio, a i ona se nije mnogo dvoumila. Sve do balkanskog rata porodica Vaše ćukovića dobro je živela. Kuću nisu imali, stanovali su pod kiriju, ali je zato, kako se seća najstariji sin Života, imalo od čega da se živi »dosta hleba, mleka, sira...« S manjim prekidima, ratovao je sedam godina. Borio se protiv Turaka, Bugara i soldateske Austro-ugarske Monarhije. Pušku je skinuo tek u proleće 1919. godine, kada se posle dužeg lečenja od tifusa u Bizerti konačno vratio iz rata. Dugu i tešku borbu za slobodu skupo je platio. Kada se, iznuren od teške bolesti, vratio, Stame­ �nu nije zatekao; umrla je od tifusa u drugoj go­ dini rata. »Kao da je juče bilo« — seća se Cana Babović — »bilo je proleće. Otac se vratio kada je svaka nada bila izgubljena. Bila sam u dvo­ rištu kada je naišao — ostareo, osedeo, sa nekim ruksakom na leđima. Seo je na travu, a mi smo se okupili oko njega. Dugo nas je gledao onako u ritama, bose, bez majke. Setio se svega, uzeo nas na krilo, dugo milovao i plakao, plakao. Zbog smrti majke i zbog rata, bili smo propali.« Sve do smrti majke Cana je, igrajući se po ceo dan s vršnjacima, bezbrižno živela. Bila je zdrava i lepa devojčica, vedra, bistra, blage i pitome naravi. Plava kosa i oči boje lana činile su je još privlačnijom. Dečja radovanja, među­ tim, prekinuo je svetski rat, kada se, naročito posle očevog odlaska na front prema Drini, po­ rodica ćuković zlopatila i više bila gladna nego sita. Gubitak majke, kao i sva deca, Cana je teško podnela. U očekivanju da joj se otac vrati s fronta, preuzela je na sebe brigu nad mlađom sestrom; Života i Boško odvedeni su u Beograd i smešteni u sirotinjski dom. S Radmilom Cana je prešla kod tetke u Vreoce i tamo je, sve dok se otac nije vratio, radila sve poljske poslo­ ve: orala, kopala, čuvala stoku seoskom učite­ lju ... Stalna briga da li će imati hleba za sebe i sestru uticala je da devojčica brže sazri. Kada se otac vratio, sa dvanaest godina već je bila zrela osoba: logično je razmišljala, mnogo je od poslova u kući sama znala da uradi, ponašala se kao da je imala dvadesetu. Otac više nije otvarao radnju, niti, pak, kuću skućio. Sve što bi kao kasapski radnik zaradio, trošio je za još nestasalu decu. Nije znala mnogo, ali je znala najvažnije Osnovnu školu Cana je s odličnim uspehom završila u Lazarevcu. Otac je želeo da nešto radi, »umesto da uči«. Pa ipak, Cana je »nekako uspe­ la« da završi trogodišnju tekstilnu školu za šivenje i krojenje; mlađa sestra Radmila nije išla u školu; morala je da čuva tuđu decu. Braća su učila zanat u Srbobranu. Još tada je Cana počela da razmišlja o stvar­ nosti u kojoj je živela. Teško je doživljavala ponižavanja kojih je prema sirotoj deci bilo na sva- �kom koraku, »bilo da se radi o imućnijoj deci ili o starijima. Ali, prezrenja i nipodaštavanja koje smo doživljavali, razvijali su u nama i po­ nos«. U radnički pokret, seća se Olga Jovanović, njena vršnjakinja, prvi su je uputili brat Živo­ ta i Čeda Polkić, ćurčija iz Lazarevca. Života, sada već radnik, radio je u sportskom klubu ko­ ji je održavao veze između radnika tri susedna grada — Lazarevca, Valjeva i Aranđelovca. »Oko radničkih sportskih klubova« — seća se Cana — »okupljali su se ne samo igrači nego i drugi ko­ ji su bili pod uticajem Partije. Uz brata i sama sam nekako osećala da pripadam tom krugu lju­ di. A ono što sam uz njih, makar maglovito sa­ znavala i osećala, učvršćivalo je ideje koje sam život uliva«. Čeda Polkić nije u to vreme bio član KPJ, ali je o komunistima i borbi radničke klase po­ dosta znao. Teško je živeo, ali je mnogo čitao i veoma slikovito pričao. Imao je i veliku biblio­ teku, »čitavu knjižnicu u kući«, kupovao je rad­ ničku štampu, nabavljao brošure »Nezavisnih sindikata«. Cana je sa Životom često odlazila kod njega i s velikom pažnjom ga slušala. A on im je dugo pričao o nepravdama, eksploataciji, revoluciji, o Lenjinovom Oktobru... Ta njegova kazivanja snažno su privlačila radoznalu devojčicu, verovatno zato što je i sama živela živo­ tom potlačenih i eksploatisanih ljudi. Taj čovek im je mnogo ukazivao i na potrebu čitanja i sve­ stranog obrazovanja. »Tada sam, počela mnogo da čitam, onako na dohvat, što bi mi došlo pod ruku, što bih ma gde pronašla«. Kada je reč o čitanju knjiga, Cana je najviše volela junačke narodne pesme, a među njima onu o starcu Vujadinu, čoveku koji je sinovima poručivao da će ih Turci »biti i mučiti«, ali treba biti srca juna­ čkoga, ništa ne treba kazivati i druga ne odati. Tako zapamćen lik Vujadina mnogo joj je po­ mogao da, naročito u vreme policijskih muče­ nja, sve izdrži. Značajna veza s radničkim pokretom veza­ na je i za događaj koji se zbio na Vrapčem br­ du, 12. novembra 1924. godine. Bilo je to na gro­ bu Dimitrija Tucovića, kada se, povodom desetogodišnjice smrti, održavala komemoracija. Na­ roda je na tom skupu bilo mnogo, nekoliko sto­ tina radnika iz Lazarevca, seljaka iz okolnih se­ la, delegata iz čitave zemlje. Pored delegata Ne­ zavisne radničke partije, koja je u to vreme bila �zabranjena, i Nezavisnih sindikata, došli su i komoraši na čelu sa Živkom Topalovićem. Pre po­ četka komemoracije nastao je sukob »oko pris­ vajanja Dimitrija Tucovića«. Kada su Topalović i Luka Pavićević, obojica socijaldemokrati, go­ vorili, masa je »počela da se pokreće, nastala je gužva, gunđanje, otpočeli su protesti.« Laza Stefanović funkcioner Nezavisnih sindikata, treći govornik, već je imao podršku delegata, naro­ čito radnika Lazarevca i okoline. Kada je, me­ đutim, ustao da govori komunista Triša Kaclerović, Topalović je pokušao da ga u tome spreči. Nastala je opšta gužva, gotovo tuča. Na stra­ ni komunista bila je većina učesnika skupa. Uz njih je, mada još nestasala za takve okršaje, bi­ la i mlada Cana ćuković. Istina, ona još nije bila član Partije, ali se, kako i sama kaže, osećala komunistom i, već opredeljenom za borbu i ciljeve radničkog pokreta i znala je gde joj je mesto. »Perspektiva mi je sada bila jasnija. Osećala sam da u životu imam nešto što me nosi i drži«. »U tom palanačkom djetetu« — piše Ro­ doljub Čolaković, — »bio je već probuđen pro­ leterski borac koji ne zna mnogo, ali zna jedno i najvažnije, a to je — da se za svoju proleter­ sku pravdu treba boriti bez obzira na poslje­ dice.« .Početak revolucionarnog puta Godine 1926. devetnaestogodišnja devojka ostavila je Lazarevac i krenula za Beograd. »Iako sam bila mlada nešto mi je govorilo da u tihoj palanci neću moći mnogo da uradim. Najteže mi je bilo da ostavim porodicu, jer sam joj pos­ tala oslonac, zamenila sam m ajku...« Do tog ra­ stanka, bez obzira koliko joj je bilo teško, ipak je moralo doći. Dolazak u Beograd bio joj je, kao i mnogi­ ma, pravi početak revolucionarnog puta. Zapos­ lila se u fabrici trikotaže »Moravija« (današnja »Partizanka«) i tu radila sve do 10. marta 1928. godine. Tada se, zbog učešća u štrajku koji je trajao šest nedelja, našla na ulici. Ponovo se, po preporuci Miče Markovića, zaposlila kod obuća­ ra ćohadžića i, kako se seća Evica Ourčić, tek­ stilna radnica, »plela sandale za pet dinara po jednom paru. Gazdi je posao išao odlično, pa �smo radile dok nam prsti ne oteknu. Onda je Cana predložila da tražimo nov posao. Nismo uspele. Izgubile smo posao, jer se Cana ni pod kojim uslovom nije mirila sa eksploatacijom. Smatrala je da ne smemo da budemo gladne i neobučene ako već radimo do iznemoglosti. Tu je bila uvek nepokolebljiva«. U revolucionarni pokret Beograd Cana se brzo uključila i izbila u red istaknutih aktivista. Borba radnika za veće nadnice, štrajkovi protiv poslodavaca, tarifne akcije i drugi oblici za bo­ lje uslove privlačili su je svom snagom. Radeći najpre u sindikatu tekstilnih radnika, a zatim u podružnici kožaraca, brzo se pročula kao čovek koji je za borbu imao i smisla i snage. Posedovala je i niz osobina koje je partijski akti­ vist u to vreme morao da ima: bila je odlučna i hrabra, jednostavna i neposredna, druževna i nesebična, komunikativna i svima bliska. Pored rada u sindikatima tekstilnih i kožar­ skih radnika, Cana je bila vrlo aktivna i u Rad­ ničkom kulturno-prosvetnom društvu »Abrašević«, čiji je blagajnik tada bio njen brat Života. To društvo radnika bilo je vrlo pogodan legalni punkt za politički rad komunista. Imalo je više sekcija, od kojih su najistaknutije bile — horska, recitatorska i dramska. Kako je skoro čita­ va uprava bila u rukama komunista i skojevaca, to su u njegove prostorije gotovo svakodnevno navraćali tada istaknuti partijski aktivisti: Josip Cazi, Obren Nikolić, Nikola Boljević, Cvijetin Mihailović, Ružica Rašić, Ivan Brijaček, Rabren Rabrenović i drugi. Svojim radom i nastupima (priredbama) »Abrašević« je razvijao revolucio­ narni duh radnika i omladine i bio voljen i cenjen od svih. Za njegove priredbe nije trebalo mnogo agitovati, mnogo više posla bilo je da od policije dobije dozvolu. Davao je priredbe za građane, omladinu, ali i za štrajkače, kojih je tada među tekstilcima, obućarima, drvodeljcima, građevinskim radnicima, bilo mnogo. Revolucio­ narni pozorišni komadi s pesmama kao što su »Zdravo da ste drugovi borci!«, »Čvrste su ruke radničke« i dr., bodrili su ih da u svojim zahievima ne ustuknu. Vremenom je Cana u radničkom društvu »Abrašević« postala vrlo istaknuta figura (jedno vreme bila je i blagajnik). Tvrdi to i njena dru­ garica — Evica čurčić. »Okupljali smo se u ’Abraševiću' mi, mladi radnici, i mada smo teško ži- �veli i bili više gladni nego siti, pevali smo, recitovali, išli na zajedničke izlete. Bilo je u 'Abraševiću' i studenata, ali je nama radnicima Cana najlepše govorila. Oko nje smo se u svakoj pri­ lici najradije okupljali. Govorila nam je o kapi­ talizmu, o radničkom pokretu, o borbi. Govorila je lepo, jednostavnim rečima. I, uz sve to, umela je da nas razveseli, da uspostavi kontakt sa svima«. U čelnom redu naprednog pokreta Član SKOJ-a Cana je postala maja 1927. go­ dine. Kada joj je Milorad Marković, opančarski radnik i član KPJ od 1922. godine, to saopštio, ona ga je, čudeći se, upitala: »Pa zar ja to ni­ sam?! Milorad Marković joj je dugo tada pričao kako je SKOJ borbena i ilegalna organizacija i biti član SKOJ-a tada nije bilo nimalo lako. Pri­ jem u SKOJ Cana je shvatila vrlo ozbiljno; ona je, u stvari, od tada, kako kaže, čitav svoj ži­ vot posvetila Partiji i borbi koju ona vodi. Prvi skojevski sastanak, održan u dvorištu crkve Sve­ tog Save maja 1927. godine, veoma ju je impre­ sionirao. Od članova mnogo joj se svideo tadaš­ nji pročelnik (sekretar) skojevske ćelije Pavle Kovačević, koga je na raznim zadacima često sretala u sindikatima tekstilnih radnika i u kulturno-prosvetnom društvu »Abrašević«. S njom u ćeliji, kraće ili duže vreme, radili su i Josip Cazi, mašinbravar, Ivan Brijaček, krojački rad­ nik, Milorad Mića Marković, opančarski radnik i drugi. __ Već u prvim skojevskim akcijama Cana se istakla kao odlučna i hrabra skojevka. S gru­ pom drugova obavljala je vrlo rizičan posao, za koji se, ako se uhvati, ide na robiju, — rastura­ la letke, pisala parole po zidovima zgrada. Kako je to najčešće činila noću, to joj je izgledalo »kao da je oružanu jedinicu vodila u napad.« Često je odlazila i na izlete radnika van Beograda, na Avalu, u Košutnjak, pored Dunava i Save. Bila je dobar organizator društvenih i zabavnih iga­ ra, ali i sve pažljiviji slušalac predavanja koja su na izletima držali Veselin Masleša, Otokar Keršovani i drugi. To vreme, kraj 1928. godine, Cana je dobro zapamtila i po tome što se, zbog rada na zada- �Društvo »Abrašević« na izletu u Košutnjaku 1. maja 1928. godine; Cana Babović treća s leva u drugom redu �cima Partije i SKOJ-a, prvi put našla u zatvoru. Posle predavanja, koje je u vidu utisaka iz SSSR na Kolarčevom narodnom univerzitetu držao Branko Gavela, ona se našla u grupi drugova među kojima je bio i Veselin Masleša. Kada je policija naišla, grupa se razbežala. Canu su agen­ ti jurili do pozorišta. Jedan od njih stigao je i rukom je uhvatio za rame. Kada ga je snažnim trzanjem odgurnula s trotoara na ulicu, prišao joj je drugi agent i uhapsio. Posle jednomesečnog izdržavanja kazne u Glavnjači, policija je Canu proterala u rodni Lazarevac. Ubrzo se, »po­ što su drgovi uspeli da izdejstvuju da se ta od­ luka promeni«, ponovo vratila u Beograd. Kako je 1928. godine izabrana u Rejonski ko­ mitet SKOJ-a, to je tada automatski postala i član Partije. »Mi zapravo nismo ni znali tačno kada smo«, — seća se Cana, — »iz SKOJ-a pri­ mljeni u Partiju. Rad SKOJ-a nije se u to vreme mnogo razlikovao od rada u Partiji, čak je nešto bio življi i revolucionarniji.« Tako je, kako piše Rodoljub Čolaković, »na šire poprište borbe iz­ lazila u vrijeme koje je bilo surovo i tražilo od proleterskih boraca prije svega čvrstinu revoluci­ onarnog karaktera, sposobnost i snagu da se iz­ drže pritisci jednog nasilničkog režima«. Kao već istaknuta skojevka i članica Rejonskog komiteta u Vračaru, Cana je na Pokrajinskoj konferenci­ ji, avgusta 1928. godine, izabrana i za člana PK SKOJ-a za Srbiju. Prijemom u KPJ Cana je o komunistima do­ bila mnogo potpuniju predstavu. Bili su to ljudi smeli, čvrsti, postojani, jednostavni. Bili su go­ vorijivi, komunikativni, s mnogo revolucionarne strasti. Strpljivo su ubeđivali svoje sagovornike i uverljivim argumentima dovodili ih na pozicije Pokreta. Iz razgovora s njima, a noročito iz njihovih postupaka, sticao se utisak da su za dobro klase i svih radnih ljudi spremni na sve žrtve. »Živeli su za istoriju«, kako je slikovito o njima, a i o sebi, Cana govorila. Identifikujuči se snjima, Cana jc već od ta­ da pa sve do svoje smrti, čitavih pedesetak go­ dina, sva bila na nogama, išla je od mesta do mesta, od zadatka do zadatka, iz akcije u akciju; bila je sva u brizi da li će se za­ datak izvršiti onako kako je to naložila Partija. Sve ostalo bilo joj je manje važno, nešto usput. Zato nije slučajno što je Olgi Jovanović već tada �govorila kako će se udati, ako sc bude udavala, samo za komunistu. Želja da joj životni saputnik bude komunis­ ta ostvarila joj se u proleće 1929. godine, kada se udala za Ibrahima Babovića, geometra i tada već istaknutog komunistu požarevačke partijske organizacije. S njim se upoznala u proleće 1928. godine, na priredbi koja je o Uskrsu održavana povodom Kongresa prosvelno-umetničkih grupa Nezavisnih sindikata. Ibrahim Babović je na Kon­ gres došao kao delegat prosvetno-umetničke gru­ pe iz Požarevca. Svideo joj se odmah, visok, crnomanjast, guste i bujne kose, načitan, pristupačan, pitoma priroda. Nosio je naočari, koje su nje­ govom licu davale nešto ozbiljniji ton. »Posle toga«, — seća se Cana — »održavali smo pisme­ ne veze sve do proleća 1929. godine, kada smo se venčali«. Jedan od svedoka (venčali su se u Islamskoj verskoj zajednici u Beogradu) bio im je dr Velja Kosanović, kod koga je Cana jedno vreme i stanovala. Posle venčanja Cana je s Ba­ bovićem pošla u Požarevac, gde je, kao službeCana Babović iz vremena kada je postala član KPJ, 1928. �nik u Katastarskoj upravi, radio. Kad kod je odlazio na teren, u okolna sela, s njim je išla i Cana. Upoznala je veliki broj ljudi u Požarevcu i okolini i snjima se sprijateljila. Mnogo je tada čitala, naročito literaturu koju joj je Ibrahim nabavljao. Dugo je s njim i diskutovala. U jesen 1929. godine došli su u Beograd i nastanili se na Pašinom brdu. Revolucionarni rad Ibrahim a Babovića Ibrahim Babović rodio se u Trebinju 8. juna 1907. godine. U Sarajevu je završio gimnaziju, a u Beogradu Srednju geodetsku školu. Član SKOJ-a postao je 1924, a 1926. godine i član KPJ. U proleće 1927. godine došao je s grupom geo­ deta u Požarevac i zaposlio se u Katastarskoj upravi. Kako je bio dobar organizator i propa­ gandist, to je ubrzo posle dolaska postao »po­ kretač i organizator partijskog rada u mestu«. Bio je inicijator osnivanja Mesnog sindikalnog veća, koje je obuhvatilo već postojeće podružnice kožarskih, drvodeljskih, metalskih i krojačkih r?dnika. Na njegovu incijativu u Požarevcu je 1927. godine osnovano radničko-umetničko društvo »Svest«, koje je u buđenju klasne svesti radnika »odigralo značajnu ulogu«. Iz kontakata koje ie održavao s Grgurom Vujovićem, članom CK SKOJ-a, potekla je incijativa da se od dva fudbalksa kluba formira jedan, koji bi nosio ime »Radnički«. »Najveći uticaj u klubu — piše Mla­ den Vladimirović, — imao je Babović.« Bio je i njegov prvi predsednik. U Požarevcu se pamti i živo priča događaj koji se zbio oko proslave Prvog maja. Požarevački komunisti na čelu s Ibrahimom Babovićem organizovali su povodom radničkog praznika fudbalsku utakmicu sa smederevskim radnicima, odnosno njihovim klubom »Sartid«. Svečano ode veni, s crvenim karanfilima na reverima, oni su se najpre okupili pred kafanom »Veliki bulevar«, a potom su, njih dve stotine, sa zastavama »Rad­ ničkog«, pošli u pravcu železničke stanice da do­ čekaju drage goste. Prvi susret radnika dva susedna grada tada se pretvorio u miting. Radni­ ci su čestitali jedni drugima radnički praznik i uzvikivali: »živeo prvi maj!« Povratak u centar grada bio je još veličanstveniji. Pred kafanom �2 Spasenija Cana Babovi �»Veliki bulevar« slilo se više od hiljadu ljudi. Nastalo je veselje, pesma, igra. Policija je bila nemoćna da bilo šta preduzme. Ibrahim Babo­ vić, glavni organizator susreta radnika i svečane proslave radničkog praznika, nije imao vremena da se veseli. Odabrao je delegaciju požarevačkih i smederevskih radnika i s njima pošao na grob Vaše Pelagića da polaganjem cveća odaju poštu jednom od najistaknutijih ličnosti prvog socija­ lističkog pokreta u Srbiji, čoveku koji je 21. ja­ nuara 1899. godine umro na robiji u Požarevcu. Svečan je bio i sportski susret radnika dva grada. Igrači su nosili crvene dresove, gledaoci crvene karanfile. Poglavar sreza S. Kalajdžić, ko­ ji je zabranio svaku manifestaciju povodom Pr­ vog maja, bio je besan. Policijske mere su ubr­ zo pooštrene; trećeg septembra 1928. godine za­ branjene su sve radničke organizacije. Početkom 1929. godine zabranjen je rad i »Radničkog«, sportskog društva kojeg je uspešno vodio mladi geometar Ibrahim Babović. Boravak u Požarevcu Ibrahim Babović mo­ rao je da prekine u jesen 1929. godine. On i Cana krenuli su za Beograd, po nalogu PK KPJ, koji im je preneo Otokar Keršovani. Tamo su ih, posle naleta monarhofašističke diktature, čekali odgovorni i vrlo složeni zadaci. Požarevac je od­ laskom Babovića izgubio mnogo. »Posle zabrane Nezavisnih sindikata i odlaska Babovića«, — ka­ že se u jednom izveštaju OK KPJ za Požarevac, — »partijski rad počeo je da slabi...« Revolucionarni rad u Beogradu Babović je nastavio s još većim poletom. Uporno i strpljivo je radio na reorganizaciji skojevskih ćelija, a no­ vembra 1929. postao je i član MK SKOJ-a za Beograd. Besomučni naleti m onarhofašističke diktature Posle uvođenja diktature, 6. januara 1929. godine, diktatorski režim kralja Aleksandra svom snagom se bacio da razbije ilegalne organizacije KPJ i SKOJ-a. Režim se drastično obračunavao s komunistima. Aprila 1929. godine ubijeni su Đuro Đaković, organizacioni sekretar CK KPJ, i Nikola Hećrmović, sekretar Crvene pomoći. Kra­ jem jula opkoljeni su i u borbi s policijom ubi­ jeni Mijo Oreški, sekretar CK SKOJ-a, i Janko Mišić, član Biroa CK SKOJ-a... Već u prvoj go- �dini diktature teško je stradala i partijska orga­ nizacija u Sribji, odnosno u Beogradu, gde je udarac bio i najjači. Januara 1929. godine uhap­ šeni su posle rasturanja letka »Radnicima, siro­ mašnim građanima i vojnicima Srbije« — Stevan Boljević, Svetislav Stefanović, Stevan ćolović, Miloš Matijević, Petar Grubor, Bane Andrejev, Stevan Jovelić, Josif Bolonček, Josif Božić, Alek­ sandar Ranković, većina članova Mesnog komi­ teta SKOJ-a za Beograd i PK SKOJ-a za Srbiju. Najteži udarac komunisti i skojevci Beograda doživeli su septembra 1929. godine, kada su po­ sle hapšenja i suđenja na dugu robiju osuđeni Anton Festini, Anton Jurlin, Josif Bolonček, Vla­ da Nešić, Moma Đorđević, Gojko Samardžić, La­ bud Kusovac, Marko Orešković, Branko Solarić, Nikola Dabić, Ivan Milutinović, Dragutin Kostić, Sreten Žujović, Radoslav Ljumović, Danilo Raušević... Bracan Bracanović, sekretar PK KPJ za Srbiju i član Politbiroa CK KPJ ubijen je se­ ptembra 1929... Tako je partijsko rukovodstvo za Srbiju i Beograd razbijeno. Njegovi članovi ih su nastradali ili, pak, osuđeni na dugogodiš­ nju robiju. Slična je sudbina stigla i veliki broj čianova KPJ i SKOJ-a: jedan broj nalazio se u zatvorima, drugi se povukao u duboku ilegalnost, treći, istina manji broj, emigrirao. »Rad Par­ tije« — seća se Cana Babović — »bio je skoro onemogućen, razbijen, rukovodstva pohapšena. Onemogućene su i sve forme legalnog rada Par­ tije«. Surovi nalet fašističke diktature nije Canu pokolebao. »Stajala je pravo,« — piše Petar Stambolić, — »i kada su drugi gubili glavu. Sa mužem na robiji i sa detetom u naručju, uvek bez do­ voljno sredstava za siromašan radnički život, sje­ dinjujući u svojoj ličnosti tegobnu sudbinu žene — borca, ona počinje onaj mučan, ali pionirski posao obnove partijskih organizacija u Beogradu i u Srbiji. Taj njen tajni, nevidljivi, sitan rad u životu Partije, koji se spolja video u akcijama radničke klase, bio je sav smisao njenog života.« Za nju su, kako je jednom prilikom rekla, »i mali podvizi u ta predratna vremena, u teškim uslovima revolucionarnog rada, bili velika stvar«. U težnji da, uz pomoć Ibrahima Babovića, Otokara Keršovanija i dr, izvrši reorganijaciju partijske i skojevske organizacije u Beogradu i formira rukovodstva KPJ i SKOJ-a za Srbiju, Centralni komitet KPJ je 10. januara 1930. go2* 19 �dine u Beograd uputio Alojza Kocmura, svog instruktora i člana CK SKOJ-a. »Kocmur je« — seća se Cana — »došao u naš stan (jedno vreme u Braničevskoj ulici bio je s Otokarom Keršovanijem i Ibrahimom Babovićem i sustanar u sta­ nu Cane Babović i njenog brata Živote ćuković — S. M.) i radio na povezivanju organizacija. U Beogradu smo ubrzo obnovili organizaciju, stvo­ rili nekoliko ćelija... Tada je formiran i Mesni komitet za Beograd, a Ibrahim je postao njegov sekretar.« Nova provala, koja je u Beogradu počela 2. februara i trajala sve do 15. februara 1930. go­ dine, prekinula je napore CK KPJ da se partij­ ska organizacija Beograda potpuno obnovi i reorganizuje. Petnaestog februara najpre je uhap­ šen Alojz Kocmur. Sutradan, pošto se na policiji slabo držao, »sve je. što je znao, ispričao«, Koc­ mur je otkrio ilegalni rad Ibrahima i Cane Ba­ bović, pa su oboje uhapšeni. Posle sedmomesečnog mučenja u policiji, odnosno Upravi grada na Obilićevom vencu, Ibrahim Babović je, 18. septembra 1930. godine, izveden na Sud za za­ štitu države. Branio ga je Arkadije Miletić, ad­ vokat iz Beograda. Niie ga odbranio. Zato što je »od novembra 1929. godine postao i sve do svog hapšenja 16. februara 1930. godine bio član Saveza komunističke omladine i pročelnik jedne komunističke ćelije u Beogradu..., što je po uputstvu Keršovanija Otokara, koji ga je upo­ znao sa Kocmurom Alojzom, prikupljao članove, te su zajedno organizovali ćelije, dakle orgamzovao, potpomagao i bio član udruženja koje je imalo za svrhu propagandu komunizma, teroriz­ ma i ilegalnog prigrabljivanja vlasti...«, što ie umnožavao propagandni materijal, »znaiući da se sadržinom pomenutih članaka u celosti vrši propaganda i ubeđuju drugi da treba nromeniti politički i sociialni položai u našoj državi zlo­ činom, nasiliem ili ma koiom vrstom terorizma.« Sud za zaštitu države je Babovića, »za zločinstvo iz čl. 1. i 2. Zakona o zaštiti javne bezbednosti i poretka u državi«, osudio na sedam godina robi­ je, traian gubitak »časnih prava« i, posle izdržane kazne, na proterivanie iz Beograda za vreme od tri godine. I prema drugima Sud je bio ne­ milosrdan: Aloiz Kocmur ie osuđen na 12 godina robije, Otokar Keršovani na 10, Stojan Gavrilović na jednu, Milan Stanišić, Milorad Marković i �živojin ćurčić na po dve godine robije, a Milisav Cosić na dve godine strogog zatvora. Na robiju bila bi osuđena i Cana Babović da se nije u policiji dobro držala i da nije bila pred porođajem. »To ju je« — kako kaže brat Života — »spasilo. Inače bi je živu odrali.« Tada je policija uhapsila brata i sestru Cane Babović — Životu i Radmilu. Zbog dobrog držanja u zatvoru Uprave grada Beograda Života nije stra­ dao. Išao je na Okružni sud ali ga je on, posle četvoromesečnog držanja u zatvoru i dugog mu­ čenja, »usled nedostatka dokaza«, oslobodio. Do­ bro se u zatvoru držala i Radmila ćuković, tek­ stilna radnica i skojevska aktivistkinja. I pored teškog terećenja za ilegalni rad, na Sud za zašti­ tu države nije izlazila zbog toga što je smatrana maloletnicom (imala je 17 godina). Posle jedno­ godišnjeg držanja u zatvoru, predata je Okruž­ nom sudu u Beogradu, koji ju je osudio na 10 godina popravnog rada u Požarevcu. Viši sud je, međutim, oborio tu presudu i Radmila je pušte­ na na slobodu. Odlazak Ibrahima na robiju Cana je teško doživela i dugo se nije smirila. Bila je zabrinuta zbog njegovog nežnog zdravlja, i pomišljala i na najgore.* Nije se pasivizirala, niti, pak, na to ijednog trenutka pomišljala. »Stisla je zube« j na zadacima Partije nastavila da radi sa još ve­ ćim poletom i odlučnošću. »Ja sam još pre venčanja« — govorila je policijskom isledniku prili­ kom hapšenja u kragujevačkoj provali, — »sa Ba­ bovićem, a i u toku braka, čitala marksističku literaturu i na taj način stekla osnovne pojmove o marksizmu...« Maja 1930. godine Cana je rodila sina. Dobio je ime Vladimir, koje su mu roditelji, po Vladi­ miru Ujiču Lenjinu, sami izabrali, pre no što se rodio. Sudbina ie htela da s lorahim om Babovićem, koga je uzela iz ljubavi, proživi samo nešto više od godinu dana. Mladi Babović robiju je najpre izdržavao u Sremskoj Mitrovici, a posle š'rajka zatvorenika i pokušaja bekstva iz kaznione, septembra 1932. godine »koji je bio provociran od strane uprave Mitrovaćke kaznione«, izboden i pretučen, prebačen je u Lepoglavu. Bio je i tamo učesnik mnogih akcija zatočenika za poboljšanje uslova života na robiji. Kako je to za njega, već načetog tu­ berkulozom, bio ogroman moralni i fizički napor, to mu krhki organizam nije izdržao. Umro je u zatvoru 4. oktobra 1934. godine. Bio je to težak udarac i za Canu Babović; ta rana neće zaceliti do kraja njenog života. 21 �Blizak saradnik Blagoja Parovića 22 »Godine 1930. i 1931. bio je u zemlji zamro život Partije. Postojale su tu i tamo pojedine razbijene grupe. Skoro sav rukovodeći partijski kadar, i niži i srednji i viši, nalazio se na robiji, ili je bio pobijen, ili je emigrirao. Tek pod ko­ nac 1932. godine opet se obnavljaju partijske organizacije u većim centrima Jugoslavije. Do tog vremena postojale su izolirane grupe komu­ nista i komunističke omladine, koje su, s vre­ mena na vreme, izdavale poneki ilegalni letak ili broj lista. Ali, već 1933. godine počinju se na­ široko obnavljati ilegalne ćelije KP s mjesnim komitetima, a do 1934. godine obnovljeni su po­ krajinski komiteti kao najviši rukovodeći organi.« U takvim uslovima, koje je veoma slikovito opisao drug Tito na Petom kongresu KPJ, Cana Babović je, naročito tokom 1932. i 1933. godine, bila od onih retkih komunista koji su u Beogra­ du i okolnim mestima samoinicijativno okupljali pojedine komuniste i razvijali partijski rad. Za to je postala blizak saradnik i Blagoju Paroviću, članu Politbiroa CK KPJ, kada je po zadatku Centralnog komiteta, krajem novembra 1933. go­ dine, došao u Jugoslaviju da radi na obnavljanju partijske organizacije u Beogradu i u Srbiji. Za dva i po meseca vrlo intenzivnog rada, Blagoje Parović je, kako je pisao »Proleter«, or­ gan CK KPJ, obavio veliki deo posla oko obnav­ ljanja partijskih organizacija u Beogradu. »Ne­ umoran, pun poleta i revolucionarne strasti, on je išao na najteža mesta: stvarao organizacije, uređivao nelegalne listove, održavao partijske konferencije, vaspitavao nove borce koji su na mjesto jednog uhapšenog desetinama stupali u naš pokret.« On je u Beogradu formirao ili ob­ novio 13 partijskih ćelija i beogradska partijska organizacija imala je sredinom 1934. godine 77 članova Partije: 65 radnika, 10 studenata i 2 slu­ žbenika. Na teškom i složenom poslu, Blagoju Paro­ viću, kako se vidi iz njegovog izveštaja CK KPJ, mnogo je pomogla i Cana Babović. »Već u prvom naletu terora vojnofašističke diktature 1929. go­ dine — beogradska partijska organizacija bila je razbijena. Sa Bracom Bracanovićem i Momom Đorđevićem uništen je bio Mesni i Oblasni ko­ mitet. Svi pokušaji obnavljanja partijske orga­ nizacije završili su se provalom pre nego što su �pojedine grupe uspele da se organizaciono ofor­ me. .. Veliki broj akcija sprovedenih u Srbiji poslednjih godina vodile su naše grupe i pojedini drugovi... Manjkala je, međutim, organizaciona povezanost i jedinstveno rukovodstvo... U tak­ vim uslovima pristupili smo okupljanju i formi­ ranju raznih grupa i pojedinih članova u partij­ sku organizaciju. Informacija druga Osmana (Mesud Mujkić — prim. S. M.) i veze koje sam dobio prilikom odlaska (Toma, Mara — Cana Babović — prim. S. M.) bile su jedine tačke oslonca na početku mog rada.« Član MK K PJ za B eograd Pošto je konsolidovao i povezao beogradsku partijsku organizaciju, Parović je, januara 1934. godine, formirao i Mesni komitet KPJ za Beo­ grad. Članovi MK bili su Jovan Marinović (se­ kretar) student prava, Spasenija Cana Babović Mara, Josip Šiber Vlado, stolarski radnik Cana, sa bratom Životom, 1930. godine �Aleksandar Zdravković Todor, metalski rad­ nik i Petar Stokić Ivan, metalski radnik. No­ vi Mesni komitet Partije za Beograd imao je or­ ganizacionu i sindikalnu komisiju i svoj tehnički aparat. Mesni komitet KPJ za Beograd uspešno je radio. Za kraće vreme on je, — kako se seća i piše njegov sekretar, Jovan Marinović, — »organizovao 13 partijskih ćelija sa oko 80 članova Partije i to, uglavnom, u industrijskim preduzećima: u fabrici motora u Rakovici, na brodogra­ dilištu, u Električnoj centrali, u fabrici šećera na Ćukarici, u fabrici »Zmaj« u Zemunu, vojnom preduzeću »Ikarus«, fabrici trikotaže i nekoliko drugih ćelija sastavljenih pretežno od radnika (livaca, metalaca, drvodeljaca, krojača i dr.) Sve te partijske ćelije bile su povezane s partijskim rukovodstvom, redovno su dobijale partijske materijale, sastajale se i učestvovale u nekim ak­ cijama koje je Partija u tom periodu organizovala.« Kada je obnovio i ojačao partijsku organiza­ ciju u Beogradu, formirao skojevsko i partijsko rukovodstvo, kao i privremeni Oblasni komitet KPJ za Srbiju, Parović je krajem februara 1934. godine počeo da radi na sređivanju partijskih organizacija u bližoj okolini Beograda i u unu­ trašnjosti Srbije. Vezu sa partijskim organizaci­ jama u centralnoj i zapadnoj Srbiji uspostavio je preko Veselina Masleše, Cane Babović, Lazara Lilića, Branka Jevremovića, a nešto kasnije i Todora Vujasinovića. Oni su mu pomogli da dobije i adrese članova Partije u unutrašnjosti Srbije kako bi im dostavio pisma s pozivima da dođu u Beograd na razgovor ili da pošalju izveštaj o stanju partijskih organizacija na ovom području. Plodan rad novog Mesnog komiteta KPJ za Beograd, prekinut je novom provalom 7. jula 1934. godine. Provala nije započela od konfidenata, kakav je najčešće bio slučaj kod ranijih, već beznačajnim povodom. Omladinac, radnik, skoro dečak s područja Rakovice, posvađao se s ocem, koji se zaprepastio kada je zabranjeni ilegalni materijal našao u slamarici. Da bi spasao sina od uticaja komunista, pozvao je policiju. Dečak je u policiji priznao da je materijal dobio od pročelnika partijske ćelije Vidoja Đulića, a ovaj je provalio Slobodana Skerovića i Dragosla va Radovanovića. Dragoslav Radovanović nije izdržao torturu u policiji pa je prokazao sve ak­ tiviste s područja Rakovice. Provala se proširila �i na članove MK KPJ i MK SKOJ-a za Beograd. Aleksandar Zdravković i Petar Stokić su uhapše­ ni, Josip Šiber sklonio se u inostranstvo, a Jo­ van Marinović, sekretar MK KPJ, povukao se u ilegalnost da bi i on oktobra 1934. bio uhap­ šen. Pali su i rukovodioci SKOJ-a za Beograd: Slobodan Skerović, Dobrivoje Radosavljević i Pavle Pap. Ovog puta policija nije uspela da uhapsi Canu Babović, za čiji je rad u Partiji do­ sta znala. Cana se povukla u ilegalnost. Na Međunarodnoj lenjinskoj školi Da ne bi stradala, Centralni komitet KPJ je, sredinom 1934. godine, odlučio da Canu upu­ ti u Moskvu, na jednogodišnje školovanje u Me­ đunarodnu lenjinsku školu (MLŠ). Tamo je, pro­ bijajući se pod ilegalnim imenom preko Austri­ je i Cehoslovačke, stigla u jesen 1934. Međunarodna lenjinska škola osnovana je za obrazovanje višeg partijskog kadra iz inostranih zemalja još 1926. godine pri Kominterni. Imala je tri kursa — kratkoročni, koji je trajao godinu dana, viši od dve godine i dvogodišnju aspiraturu. Školu su, ranije ili kasnije, pohađali, između ostalih, i Blagoje Parović, Edvard Kardelj, Ivan Lučić, Ivan Gošnjak, Sreten Žujović, a od žena — Anka Butorac, Zdenka Kidrič, Anka Gržetić, Vukica Mitrović, Jovanka Horvat, Tonka Podnar, Ruža Turković, Julka Pibernik, Fani Teržan, Ca­ na Babović... Jugoslovenskoj grupi, u kojoj su, pored ostalih, bili Edvard Kardelj i Cana Babo­ vić, predavao je i Josip Broz Tito, tada član Balkanskog sekretarijata Kominterne (referent za Jugoslaviju). Umesto godinu dana, Cana je na Lenjinskoj školi ostala devet meseci. Za to vreme svoj revo­ lucionarni duh ona je obogatila novim znanjima iz istorije Partije, njene strategije i taktike, rad­ ničkog pokreta, seljačkog pitanja, klasne borbe, osnova marksizma i dr. Posle obilaska sina* ko­ me, zbog surovih uslova borbe, nije mogla po­ kloniti majčinsku nežnost, zatražila je da se vra­ ti u zemlju. »Pažljivo sam posmatrala komplet­ nu emigraciju. Imala sam osećaj da ja tamo ne Sina Vladimira poslala je »gore« (kako su tada komunisti go­ vorili za SSSR) 1933. godine partijskim vezama preko Beča i Cehoslovačke. U zemlju se vratio posle oslobođenja Beograda, početkom decembra 1944. godine. �mogu da postojim kao ličnost, kao čovek. Re­ sila sam da se vratim u svoju zemlju i da se u njoj borim po cenu bilo kakve žrtve. Ne bih mo­ gla živeti van svoje zemlje, u emigraciji...« U zemlju se Cana vratila krajem 1935. godi­ ne, u vreme kada je policija, u tzv. »Zembiljevoj« provali (»Zembilj« — Zemaljski biro CK KPJ) sprovodila masovni progon komunista. Po­ što je u drugoj polovini 1934. godine bila prova­ ljena kao član MK KPJ za Beograd i zbog veze sa Centralnim komitetom KPJ, bilo je suviše opasno da se u Beogradu nastani i radi. Pošla je u unutrašnjost Srbije da bi u raznim mestima, Kruševcu, Nišu, Jagodini, Ćupriji, Paraćinu, Kragujevcu i dr, krčila put Partiji posle razbi­ janja njenih organizacija i rukovodstava. »Išla je od mesta do mesta, pod svojim i tuđim ime­ nom, govorila, organizovala, skakala kroz prozo­ re pred policijskim poterama i uvek, — kako Jovan Veselinov, povodom njene smrti, piše — stizala tamo gde je vodio zadatak Partije... Ne­ ma toga što ona ne može...« Ponovo je Cana, ka­ ko piše Pera Damjanović, postala jedna od središnih figura za objedinjavanje rada preostalih partijskih organizacija na području Srbije. Uklju­ čena je i u kombinacije oko stvaranja novog partijskog rukovodstva u Srbiji, ovog puta zami­ šljenog u obliku tri oblasna rukovodstva (za Beo­ grad, za Kragujevac i za Niš). A uslovi za rad u zemlji bili su posle njenog povratka iz SSSR po­ voljni — kako je jednom prilikom zapisala. »Ste­ ge režima su popuštale. Moglo se široko raditi među radnicima, pa i širim slojevima građan­ stva. Partija je izašla iz onih uskih, ćelijskih ok­ vira i izvršila snažan prodor u mase, koristeći se svim metodama i sredstvima uticaja. Već tada smo imali organizaciju koja je uspešno delovala na širokom području — od Užica do Niša. Negde je, naravno, bila slabija, a negde jača, ali se njeno prisustvo i aktivnost osećala svuda. Kao aktivista ilegalno sam radila na tom terenu. Najpre sam bila u Kruševcu, zatim duže u Kragu­ jevcu i Nišu, gde su me hapsili, ali sam uspela da pobegnem.« Pomoć Partiji i sindikatu u Kruševcu U Kruševac je Cana došla krajem 1935. go­ dine. Zaposlila se u tekstilnoj radionici Pavla �Tripkovića i ubrzo postala član URS-ovih sindi­ kata. »Ubrzo sam stekla,« — piše u svojim sedanjima, — »i rukovodeću ulogu — izabrali su me za predsednika sekcije tekstilnih radnika. U sindikatu već je bio okupljen znatan deo nap­ rednih radnika. Među njima je bilo komunista, članova Partije od ranije, ali i nepovezanih. Ne­ kako po radu, po zajedničkim gledanjima — na­ šli smo se. Počeli smo se družiti, dogovarati o pojedinim akcijama i istupati jedinstveno pri rešavanju raznih pitanja koja su svakodnevno iskrsavala. Ne bih mogla određeno reći da li smo se prvo okupili na vođenju konkretnih akcija, koje su jedna za drugom iskrsavale, ili smo for­ mirali Mesni komitet i pojedine grupe komuni­ sta. Mislim da je to išlo uporedo, tako reći u hodu. Vodili smo akcije i istovremeno organizovali — obnavljali Partiju.« Da ne bi policiji bila sumnjiva, Cana je u Kruševcu živela poluilegalno. Stanovala je kod nekog trgovca čija se žena zvala Paraskeva, a u policiji se prijavila pod devojačkim prezimenom — ćuković. U Kruševcu je boravila nekoliko meseci, ali je, kako piše Janko Milojević, tadašnji član MK KPJ za Kruševac, »Partiji i sindikatu učinila dragocenu pomoć u pravilnom postavlja­ nju organizacionih pitanja i u daljem razvoju partijske i sindikalne organizacije.« Posle ubistva kralja Aleksandra, 9. oktobra 1934. godine, šavovi vojne diktature počeli su da popuštaju i na području Kruševca. Za radnički pokret Kruševca, kao i čitave zemlje, nastali su nešto povoljniji uslovi za rad. Sindikalni pokret Kruševca sve se više sna­ žio tih godina. Podružnice sindikata formirali su metalci, kožarci, krojači, abadžije, kelneri, berbersko-frizerski radnici. Na njihovom čelu stajao je Mesni međustrukovni odbor, čiji je predsednik bio sekretar MK KPJ za Kruševac Mihailo Jevlić. Broj sindikalno organizovanih radnika ne­ prestano je rastao. Ali, sve do dolaska Cane Ba­ bović sindikat Kruševca nije, kako tvrdi Mihailo Jevtić, mogao nešto više da učini zbog »pasivne politike komoraša«. Cana se odlučno suprotsta­ vila komorašima i njihovoj komotnosti. Umesto tavorenja i mirnog posredovanja prilikom tarif­ nih akcija, štrajkova i drugih sporova između radnika i poslodavaca, Cana je članove sindika­ ta pozvala u akciju. Njihov odziv za to vreme bio je veliki. Prostorije sindikata su najednom �oživele, »svako veče okupljao se veliki broj rad­ nika na raznim sastancima.« Pojedinim skupovi­ ma, na zaprepašćenje predstavnika Radničke ko­ more, nekog Milutina, čak su prisustvovali i pred­ stavnici policije. Nisu, doduše, mnogo razumevali diskusije, ali su zato u svoje beležnice pažljivo upisivali imena onih koji su često i duže govo­ rili. Iz tih sastanaka ponikli su mnogi štrajkovi: krojača, abadžijskih radnika, mlinskih radnika... Najveći je bio štrajk radnika fabrike »Merima«, čiji je organizator bila Cana Babović. Fabrika sapuna »Merima« imala je u to vreme oko 220 radnika, pretežno žena. Ušlovi za rad bili su vrlo teški, čak mnogo teži no u dru­ gim preduzećima. Radilo se od 10 do 12 časova dnevno, a nadnice od 8, 10 i 12 dinara bile su »više nego mizerne«. Šestog juna 1936. radnici »Merime« su od poslodavaca odlučno zatražili potpisivanje kolek­ tivnog ugovora. Uprava fabrike je njihov zahtev odbila. Tada su, »kao jedan čovek«, u štrajk stupili svi radnici. Štrajkovali su sedam dana i upravu fabrike prinudili na potpisivanje kolek­ tivnog ugovora, kojim je ponovo uveden osmočasovni rad, nadnice povećane, uvedena obaveza biranja radničkih poverenika. Štrajk je naišao na simpatije i veliku podršku građana. Štrajkačima su, u znak solidarnosti, novčanu pomoć uputili radnici fabrike »Tivar« iz Varaždina i radnici iz Kraljeva, čačka, Niša i drugih mesta. Policija nije uspela da zastraši radnike, niti, pak, da ih pretnjama odvrati od štrajka. Štrajk radnika »Merime« bio je dobro organizovan; imao je štrajkački odbor, komisiju za pregovore, odbor za pomoć štrajkačima. Da mu značaj bude još veći, najveći deo štrajkača bile su žene, koje su i ovom prilikom pokazale izu­ zetnu hrabrost i odlučnost. Bio je to deo velikog štrajkačkog vala koji je u to vreme zahvatio či­ tavu zemlju. Kulminaciju je dostigao 1936. godi­ ne, kada je, prema nepotpunim podacima, izve­ deno preko 600 tarifnih akcija i preko 400 štraj kova. Predvođeni komunistima, radnici su se uporno borili za bolje uslove života i povoljniji radni odnos, za povećanje nadnica, smanjenje radnog vremena, za sklapanje kolektivnih ugo­ vora i drugih radničkih prava. Svi su se, ili bar najveći deo, završavali s uspehom. Pored skla­ panja kolektivnih ugovora, radnici su snagom �bunta i otpora postizali i druge ustupke vlasnika i poslodavaca; sticali su pravo na sindikalno organizovanje; neki su čak uspeli da se u kolektiv­ ne ugovore unese i odredba o priznavanju Prvog maja kao radničkog praznika... S Mirkom Tomićem, Cana je bila pokretač i organizator još jedne akcije o kojoj se u Kruševcu i okolini i danas živo priča. Reč je o ve­ likom zboru Narodnog fronta koji je održan 24. maja 1936. godine. »Nijedan posle kragujevačkog zbora 1935. godine, nije — po rečima Dragoljuba Jovanovića — veću gužvu izazvao nego kruševački.« U težnji da zbor naroda bude što masovniji, Mesni komitet KPJ, koji je tog proleća Cana Ba­ bović i formirala, sve članove Partije i simpati­ zere uputio je u okolna sela da bi rasturali letke i agitovali za dolazak na zbor. Predviđene su i parole koje će se ispisati na transparentima. Pri­ preme za zbor intenzivno su izvršene i na sas­ tancima sindikalno organizovanih radnika. Angažovani su i zavičajni studenti sa Beogradskog univerziteta da na zbor s narodom organizovano dođu. Odštampan je i letak: »Zemljoradnici i seoska sirotinjo! Radnici i građani — Braćo!«, pa dalje: »da rob hoće slobode, da žedan hoće vode, da gladan hoće hleba; da hoće mir ispod svog neba... Posle šest godina diktature narod je izrazio gotovost na borbu za bolji život, uda­ rio je po ciku Jevtićevog režima, objavio rat fašizmu i korupciji i svrstao se u front narodne slobode protiv fronta reakcije. Sada se borba protiv režima vodi kroz zborove i dogovore Udru­ žene opozicije i Narodnog fronta slobode...« Le­ tak se završavao parolama: »Dole nasilje i plja­ čka!«, »Dole rat i fašizam!«, »Živeo Narodni front slobode!« Saznavši za veliku akciju, policija nije ostala ravnodušna. Sve što je imalo uniformu i oružje bilo je u Kruševcu stavljeno na noge i u pri­ pravnost. Pre zbora, sa svih strana stizali su vo­ zovi puni žandarma i policajaca. Noću između 23. i 24. maja svi prilazi gradu bili su blokirani. Naoružane patrole žandarma posele su zasede na četiri do pet kilometara ispred grada. Mosto­ ve na Rasini i Zapadnoj Moravi čuvala su odeljenja žandarma. Železničkim organima policija je naredila da se vozovi na dan održavanja zbora ne zadržavaju na kruševačkoj stanici. Putnike treba silom vraćati za Trstenik, Stalać i Vrnja- 29 �čku Banju. Za slučaj potrebe pripremljena su i vatrogasna kola sa šmrkovima. Zbor je trebalo da počne u 9 časova na trgu kod Spomenika kosovskim junacima. Svi članovi Partije i simpatizeri KPJ bili su na svojim mestima već od ranog jutra. Oko 7 časova, kada je trg preplavio veliki broj građana i seljaka, zalu­ pao je doboš i objavio da je Ministarstvo unu­ trašnjih poslova zabranilo opozicioni skup. Tu zabranu najveći broj radnika i seljaka iz okolnih sela nije poštovao. Grupa seljaka iz prekomoravskih sela, predvođena komunistima, probila je žandarmerijski kordon i uprkos uperenim bajonetima ušla u grad. Druga grupa seljaka, naro­ čito ona iz pravca Siljegovca, ulazila je u grad na kolima s bleh-muzikom. Na poziv žandarma da se zaustave, seljaci su ošinuli konje i nasilno ušli u grad. Iz pravca Kragujevca, Čačka i Kra­ ljeva stizali su kamioni sa radnicima i studenti­ ma. Grad je vrio od povika, parola, muzike. Na­ jednom, iz dvorišta Sreskog načelstva izašla su vatrogasna kola. Potekao je mlaz prljave vode. Policija je počela da puca iznad glava ljudi; ma­ sa je kundacima i pendrecima silom rasterivana. Oštar sukob trajao je šest i više časova. Svom žestinom vodio se po ulicama grada, u centru Kruševca, pred hotelom »Beograd«, pred Sta­ rom poštom. Narod se branio kamenicama, stoli­ cama, čime je stigao... Bio je to veliki politički uspeh komunista Kruševca. »Posle toga,« — cenio je Mesni komitet KPJ za Kruševac, — »ljudi su počeli slobodnije da govore, da više istupaju, lakše se mogla izvesti svaka akcija, naročito zborovi; imali su ljudi više pouzdanja i vere u sebe...« Strepeći od progona policije, koja je za njom već duže tragala, Gana je bila na oprezi. Više puta je odlazila u Niš i tamo se radi traženja posla i partijskog rada katkada i duže zadržava­ la. I tom prilikom Cana je ostala Cana: vredan partijski aktivist. Povezala se s Dimitrijem Stoiljkovićem, koga je poznavala od ranije, i s njim vodila razgovore o prelasku u grad na Nišavi. 5 njim se, međutim, razišla u pogledima na rad Partije. On je dugo godina bio na robiji (Sud za zaštitu države osudio ga je januara 1930. na 6 godina robije), kao sindikalni funkcioner uži­ vao je ugled u sindikatima, ali se pribojavao od Caninog zahteva da partijska organizacija izlazi iz ilegalnosti. Verovatno bi i duže ostala, posao �je već bila ugovorila u tekstilnom preduzeću, ali je zbog traganja policije morala da napusti Niš. Ponovo se vratila u Kruševac. Veliki zbor Narodnog fronta u Kiuševcu do te mere je uznemirio policiju da nije znala oda­ kle da počne. U Kruševac je došla ekipa polica­ jaca i agenata iz Skoplja. Tražeći glavni punkt partijske organizacije, policajci su počeli da se sve više interesuju za sindikat i ljude koji su u njemu radili. Smatrajući da je ona centar sve­ ga što se u gradu događa poslednjih meseci, Predstojništvo policije poziva Canu na sasluša­ nje. Po načinu ispitivanja i sama je osetila da na nju sumnjaju. Dugo je vodila razgovor sa Sretenom Žujovićem, instruktorom CK KPJ, o lome da li da se sklanja ili da se i dalje zadrži u Kruševcu. Žujović joj je preporučio da se za­ drži u Kruševcu, s tim da se za nekoliko dana nađu u Kragujevcu. Za dan-dva situacija se, međutim, naglo izmenila. Grad je zahvatilo veliko uzbuđenje. Kako se samo uznemirila stanodavka Cane Babović, naročito kada je od žene sreskog načelnika ne­ što više saznala o Cani. Cana Babović je, među­ tim, ostala mirna, kao da se ne radi o njoj. Gaz­ darica nije takvu ravnodušnost izdržala. Pozvala je Canu, skuvala kafu i radoznalo joj se obra­ tila: — »Znate, gospođo Spasenija,« — počela je nervozno, kršeći prste — »moram nešto da vam kažem. Gledam vas, gledam, pa ne mogu da poverujem u ono što se sve priča. Sinoć sam, zna­ te, bila kod načelnika i on mi je ispričao da na vas ozbiljno sumnjaju da ste komunista. Došli su do zaključka, kaže, da ste glavni u svemu što se ovde događa. Zato su odlučili, veli, da vas proteraju u rodno mesto. Ja sam vas branila, rekla sam, znate, to je nemoguće, ona je tako skro­ mna i poštena žena. Ništa mi nije pomoglo. Oni će vas, gospođo, zamislite, još koliko sutra proterati...« Cana Babović se ni za trenutak nije dvou­ mila. Iskusni ilegalac dobro je znao šta ga čeka. Zato je zamolila gazdaricu da joj odmah vrati radnu knjižicu, kako bi još istog dana napustila Kruševac. »Osećala sam da je ona,« — seća se Cana, — »bila zadovoljna što mi je ipak uslugu učinila i mislim da je verovala da nisam komu­ nista.« �Posle kraćeg dogovora s članovima Mesnog komiteta KPJ, Cana je napustila Kruševac. Do železničke stanice ispratili su je drugovi iz ko­ miteta i sindikata. Na stanici su bila i dva agen­ ta. Cana je imala nameru da pođe za Niš, ali se, da bi agentima zavarala trag, predomislila i krenula za Beograd. Profesionalni revolucionar Za koji dan vratila se u Kragujevac da bi prisustvovala sastanku koji je zakazao Sreten Žujović, instruktor CK KPJ, odgovoran za poli­ tički i partijski rad u Srbiji. Bilo je to, koliko se sećala, krajem maja ili početkom juna 1936. godine. Na tom sastanku, kome su u kući Koste Jovanovića prisustvovali Sreten Žujović i Žika Đurđević, vodio se poduži razgovor o međuna­ rodnim događajima, stanju u Partiji i radničkom pokretu. Pa ipak, najviše je bilo reči o radu i povezivanju s partijskim organizacijama na pod­ ručju Užice—Niš, čiji je trebalo da budu nosioci Žika Đurđević i Cana Babović. »U stvari« — še­ će se Cana — »nas dvoje postali smo punkt, iako je Đurđević i dalje živeo u Jagodini, a ja, po dogovoru, ostala u Kragujevcu. Vrlo brzo uspeli smo da se po vežemo sa svim organizacijama na tom području. Često smo se sastajali. Jedan dan u nedelji bio je fiksiran za naše sastanke, a če­ sto je bilo i vanrednih razgovora. Sada smo ja i Žika objedinjavali, rukovodili partijskim orga­ nizacijama na tom području. To je, čini mi se, postalo više potreba nego što smo se mi sami osećali kao rukovodstvo«. Sada Cana posao više nije tražila. Postala je profesionalni revolucionar. Partijska aktivnost postala joj je jedina preokupacija. Izdržavala se od sredstava koje je za takav rad izdvajala Par­ tija. Ona je, izrasla kroz dugu ilegalnu borbu u zemlji, u samom pokretu, za takvu funkciju u Partiji i pokretu imala i mnogo smisla. Bila je majstor za praktičan partijski rad i za direktnu akciju. Umela je da okuplja ljude, da ih pokre­ će u akciju, da ih organizuje i uspešno vodi. Ti­ pičan primer radnika revolucionara. Kragujevac, u kome je Cana trebalo i najdu­ že da se na partijskom radu zadrži, imao je vanredne mogućnosti za partijski rad. Pored brojne �radničke klase, koja je bila pod jakim uticajem Partije, postojala je i politički razvijena intelek­ tualna sredina. Razmišljajući do koje mere treba ići u širi­ nu, voditi akcije i drugo, Cana Babović nije, ka­ ko sama kaže, počela iznova, na ledini. Nastojala je da »davanjem jednog drugog impulsa i sadr­ žaja Pokretu« ojača rad komunista i izoluje uticaj oportunista. Bila je u središtu događaja. Juna-jula 1936. godine formirala je Mesni komitet KPJ za Kragujevac (članovi su bili Tika Janjić, Ferdo Jurić, Franjo Šremf i Dragiša Luković), a zatim partijsku organizaciju u Vojno-tehničkom zavodu. Sve do decembra 1936. godine, odnosno do povratka sekretara Tike Janjića, koji je maja na­ pustio Kragujevac i prešao u Beograd, Mesnim komitetom KPJ rukovodila je Cana. Za to vreme bila je inicijator ili organizator čitavog niza ak­ cija. Najimpresivnija je bila veliki zbor za mir, koji je, na inicijativu Sekcije žena, održan 11. no­ vembra 1936. godine u Kragujevcu. Pripreme za veliki skup trajale su gotovo čitav mesec dana. Zbor je vanredno lepo protekao. Trg u centru grada bio je ispunjen narodom. Vladalo je veliko oduševljenje. Na čelu zbora bili su komunisti, koji su, prodirući u mase, uspeli da legalizuju ovakve vrste skupova. Jednog trenutka, pri kra­ ju zbora, oduševljena Bosa Đorđević, predsednica Ženskog pokreta u Kragujevcu, probila se kroz masu i potrčala prema Cani. Sva uzbuđena, radosna i nasmejana, grleći Canu, došapnula joj je: »Moraš se odmah skloniti! Došla je ćela po­ licija. Zgrada sindikata je blokirana. Tamo ne smeš ići!« Cana se brzo sklonila, ali se, kada je pao mrak, ponovo našla s Bosom Đorđević i drugim aktivistkinjama Ženskog pokreta, i s nji­ ma dugo pričala. Bile su srećne kao deca. Kada je beogradski list »Pravda« sutradan objavio kra­ tku belešku o zboru i tom prilikom bilo pomenuto puno ime i prezime Cane Babović, Cana se za­ mislila. Bio je to povod i jedan od razloga da razmišlja o kraju svog boravka u Kragujevcu. član Oblasnog komiteta KPJ Kada je u jesen 1936. godine formiran Obla­ sni komitet KPJ za užu Srbiju, koji je, osim Kra3 Spasenija Cana Babović �gujevca, obuhvatao zapadnu i južnu Srbiju, Cana Babović je, pored Mome Markovića, Žike Đurđevića, Krste Popivode i Grge Jankesa, posta­ la njegov član. Svi članovi Oblasnog komiteta delovali su kao jedan čovek. Živeli su, seća se Moma Marković, i radili kao jedna porodica. Sli­ čno misli i Cana Babović. »Dejstvovali smo kao najpotpunije rukovodstvo. Otpočetka sam bila na čelu tog, kako da kažem, neverifikovanog ru­ kovodstva. Posle je došao Žika, koji je, kao i ja, imao određene zadatke. Nikada jedni bez dru­ gih nismo radili. Konsultovali smo se o svemu. Za nas nije bilo važno ko je rukovodilac, već ko šta radi. Nisu nas, dakle, okupirale ’rukovodilačke' ambicije. Žika je bio koordinator, centar oko kojega su se okretale 'veze'. Ja sam održa­ vala vezu sa CK KPJ. Slala sam izveštaje, pisma, šifrovala. Posle su se te veze proširile na još ne­ koliko drugova.« I pored toga što je po svom sastavu, kako bi rekao Grga Jankes, »bio dosta uzan«, Oblasni komitet je uradio dosta. »U Kragujevcu je pok­ ret bio vrlo širok, partijska organizacija je vrlo dobro radila, koristeći sve forme u masovnim or­ ganizacijama. Veliki uspeh imali smo kod pito­ maca Vojnotehničkog zavoda... Tamo gotovo nije bilo omladinca koji nije bio obuhvaćen ra­ znim oblicima rad a... I na kulturno-prosvetnom radu u Kragujevcu, u sindikatima i kroz razna društva, počeo je vrlo intenzivan život Partije... Dobro su radile i partijske organizacije u čač­ ku, Užicu i u nekim drugim mestima. Naš Ob­ lasni komitet imao je organizacije na teritoriji Kragujevca, Kraljeva, Kruševca, čačka, Užica, Jagodine, Ćuprije, Paraćina, i u nizu drugih mesta ...« I u sindikatima je postignut dobar uspeh. »Sve forume na terenu«, — beleži Grga Jankes, — »držali su naši ljudi«. Partija je razvila vrlo živu aktivnost svuda. Njen uticaj u masama neprestano je rastao. Oblasni komitet KPJ imao je i teškoća. Na­ ročito kada je bio prinuđen da, »donoseći odluke o vrlo ozbiljnim pitanjima«, konsultuje CK KPJ. Tadašnji Centralni komitet nalazio se u Parizu, pa je odgovor na tražena pitanja stizao prekas­ no, »a nekada nije ni stigao«. »Od Pariza do Kra­ gujevca — seća se Jankes — pošta ne može da stigne za tri dana. To znači da bi neki odgovori na naša pitanja mogli da stignu bar za dve-tri nedelje, a mi smo ponekad čekali i više od tri �meseca. Žujović nam je tada izneo teškoće i u samom CK, na čijem je čelu stajao Gorkić. Na­ ma tada nije ostalo ništa drugo nego da u naj­ hitnijim slučajevima samostalno donosimo vrlo ozbiljne odluke.« Kraći boravak u Nišu Januara 1937. godine Cana je pošla za Niš da bi tamo radila na obnovi i jačanju partijske organizacije. Tamo se brzo zaposlila i time sebi olakšala uslove za rad. Pošto partijskih veza ni­ je imala, to joj je jedina mogućnost ostala da se poveže sa naprednim radnicima. Van sindika­ ta bila je povezana sa jednim brojem drugova koji su bili oko Dimitrija Stoiljkovića. Ali i tada, kao i ranije kada je u Niš odlazila iz Kruševca, nai­ lazila je na otpor Stoiljkovića. »Zato sam morala sa puno pažnje i obzira prema drugu Stoiljkoviću da pustim da se stvari razvijaju sporije i na dužu stazu«. Međutim, svojim radom, naročito u sindikalnim organizacijama, brzo je pala u oči policije. U kampanjskoj čistki policije protiv politički nepoželjnih elemenata, odmah posle hapšenja Grge Jankesa, bila je na redu Cana Ba­ bović. Na opasnost da bude uhapšena upozorio je predstavnik Komore URS-ovih sindikata Mustafa Turk. »Drugarice Spasenija, — rekao joj je jednog dana sredinom februara 1937. godine, — hteo bih da vam skrenem pažnju. Policija namerava da vas protera iz Niša. Juče je jedan od njihovih predstavnika dolazio kod mene i saopštio mi da su zaključili kako ste vi i po načinu istupanja i po načinu angažovanja — komunista«. — Hvala i zdravo! — rekla je Cana i brzo izašla iz kancelarije predstavnika Komore. Brzo je spakovala stvari i, sa sestrom Radmilom, spremila se da napusti Niš. Kada se vra­ ćala od Ralka Vukićevića, koga je upoznala kak­ va joj opasnost preti, pred vratima njenog sta­ na stajao je policijski agent: »Gospođo Babo­ vić, morate odmah poći sa mnom. Imam naređe­ nje da vas privedem u Načelstvo. Obadve mo­ rate poći!« »Sta da uradim?« — pitala se Cana. »Da li da bežim? Ne bi to bio veliki problem, samo da li bi to bilo u duhu stava Partije?!« Ipak, od- �lučila je da pobegne. Jer, ako to ne bi učinila bila bi, kako joj je agent i naglasio, predata beo­ gradskoj policiji. A tamo bi je, posle surove is­ trage, čekala tamnica. Zato je skinula zimski ka­ put i ostavila preko kreveta, a agenta zamolila da izađe samo za momenat. Bila je ubedljiva i agent joj je odobrio — samo za časak. Čim je izašla iz kuće, Cana je za tren pres­ kočila preko taraba i sunula u susedno dvoriš­ te. Prešla je baštu suseda, ušla u dvorište jedne kuće sa izlazom na sasvim drugu ulicu i umakla. Agent je potrčao za njom, ostavivši sestru Radmilu za trenutak samu. I ona je vešto isko­ ristila priliku i pobegla. Cana se najpre sklonila kod Ratka Vukićevića, a onda se kraće vreme skrivala kod Petra Vulića, bravarskog radnika Železničke radionice, čija je kuća već bila pozna­ ti ilegalni partijski punkt i veza. Sestra Radmila je, posle dogovora s Canom, napustila Niš, a Cana je za koji dan krenula za Jagodinu. Upravi niške policije ništa drugo nije preos­ talo do da Banskoj upravi, 25. februara 1937. go­ dine, uputi izveštaj u kome se, pored ostalog, kaže: »Ova uprava proveravanjem ušla je u trag Čuković Spašeni je, po zanimanju šnajderke, ro­ dom iz Lazarevca, srez Kolubarski, i njene ses­ tre Radmile čuković, po zanimaniu štrikerke. rodom takođe iz Lazarevca, srez Kolubarski, od oca Vaše i majke Stane. Spasenija je stara 27 godina, prilično ugojena, srednjeg rasta, lice ok­ ruglo, kosa podvezana, oči plave, kosa smeđa, srednje građanski obučena... Spasenija Čuković je opasan komunistički agitator, a njena sestra Radmila služi kao komunistički kurir. Obadve su vrlo inteligentne i znaju se snalaziti. U Niš su došle pre kratkog vremena, odmah su počele da se prijavljuju na razne stanove kako bi zaštitile svoj trag, pa se na kraju obe nastanile kod Spomenke Petković, studentkinje hernije... Vršenim traganjem naišlo se na ovaj njihov poslednji trag, pa je jedan organ ove uprave došao sa nji­ ma u dodir u istom stanu. Imao je nalog da ih privede u upravu policije radi saslušavanja u vezi pokrenute istrage protiv Grge Jankesa... Kada im je saopštio da treba s njim da pođu u policiju, Spasenija je upotrebila trik i zamolila organa da je pusti do nužnika. Ovaj je pustio, ali se Spasenija nije vratila... Izvršenim pretre­ som nad njihovim stvarima, nađena je zabranje- �na literatura koju su sa svim stvarima i odelom ostavile u stanu...« Novi partijski zadatak Posle bekstva iz Niša, Cana Babović ponovo se vratila na teren Pomoravlja, najpre u Jagodi­ nu, a potom je težište svog partijskog rada prenela na Kragujevac, u sedište Oblasnog komite­ ta. Oblasni komitet KPJ, čiji je ona bila sekre­ tar, u to vreme je najuspešnije delovao u Srbiji. Zato je, maja 1937. godine, Sreten Žujović, tada­ šnji član Politbiroa CK KPJ, uputio predlog Cen­ tralnom komitetu da se taj oblasni komitet reorganizuje u Pokrajinski komitet za ćelu Srbiju. Tih dana, aprila 1937. godine, Oblasni komi­ tet KPJ je došao do zaključka da po onome ka­ ko se ponaša policija u Beogradu i Kragujevcu može uslediti novo hapšenje komunista. Pošto je mnogo pojedinosti o »pojačanoj ak­ tivnosti komunista« saznala, beogradska policija je pokrenula kompletan policijski aparat da bi se probila u partijsku organizaciju i ponovo je razbila. Svoj »glavni pravac« sada je usmerila na Kragujevac i druge gradove u unutrašnjosti Sr­ bije. »Tokom marta i aprila 1937. godine, »— piše Cana, — »u Kragujevcu su se povremeno viđali agenti beogradske policije... Mi smo nas­ tojali da utvrdimo povod njihovog bavljenja u Kragujevcu. Došli smo do podataka da se u voj­ nom zatvoru nalazi grupa inžinjera i nekih dru­ gih lica koja su uhapšena zbog špijunaže (Kristan, Ramljak i drugi), pa smo u prvo vreme za­ ključivali da se agenti zbog njih muvaju na tom terenu. No, ubrzo je njihovo bavljenje u Kragu jevcu dobilo i drugi karakter. U maju 1937. go­ dine odpočelo je pretresanje stanova nekih omladinaca iz Vojno tehničkog zavoda. Hapšeni su ili stavljeni pod policijsku prismotru, svi oni kod kojih je pronađena napredna literatura, naročito izdanja »Nolita«, koja su u to vreme bila inkriminisana. Tako je uhapšena jedna grupa radnika pitomaca oVjnotehničkog zavoda, među kojima i više članova Partije. Po svemu što se događalo, po načinu hapšenja i pretresa stanova, moglo se naslutiti da policija »napipava« partijsku orga­ nizaciju. U ovom slučaju, policija je odstupila od uobičajene prakse da prvenstveno hapsi pozna- �te i kompromitovane komuniste. Ovog puta pa­ žnju su ustremili na Zavod i sindikate, tamo gde je zaista postojala i gde se nalazila većina čla­ nova. .. Imali smo utisak da hapse nasumce... Očigledno je da se u prvom trenutku nismo sna­ šli, niti smo bili dovoljno oprezni da procenimo sve mogućnosti i presečemo lanac daljih pro­ vala. ..« Da bi svoje članove sklonio od udara polici­ je i da bi ojačao partijski rad u drugim krajevi­ ma, Oblasni komitet KPJ odlučio je, maja 1937. godine, »da Krsto Popivoda pređe u Niš, da po­ kuša tamo da živi ilegalno, ako može. »Preko ve­ ze je — piše Grga Jankes — uređeno da se za­ posli kod jednog advokata koji je bio naš sim­ patizer (Milisava Ignjatovića — S. M.). Odatle bi što neposredni je pružao pomoć partijskim orga­ nizacijama u Nišu, Timočkoj krajini, Leskovcu, Pirotu, Caribrodu i drugim. Za Žiku Đurđevića je rešeno da se prebaci na teren Jagodine, Ćup­ rije i Paraćina, da tamo razvije aktivnost i pruži neposrednu pomoć partijskim organizacijama. Moma Marković i ja ostali smo privremeno u Kragujevcu. Osim Kragujevca imali smo Kralje­ vo, Kruševac, Užice, čačak i još neka druga mesta. Dobili smo zadatak od CK da se povežemo sa Kosmetom i Makedonijom... Pošto je u Sara­ jevu nedostajao partijski kadar, CK KPJ je od­ lučio da tamo pošalje Canu Babović. Ona bi u Sarajevu još jednom pokušala da se zaposli i legalizuje. Dobila je zadatak da se u Sarajevu duže zadrži i pruži pomoć partijskim organiza­ cijama i forumima. Po dolasku u Sarajevo, Cana je i dalje ostala član Oblasnog komiteta KPJ za Srbiju.« Novi partijski zadatak, s kojeg će otići na dvogodišnje tamnovanje, doveo je Canu Babović, pod lažnim imenom u legitimaciji — Zlata Dosković, u Sarajevo sredinom juna 1937. »Ne sećam se« — piše ona — »svih detalja putovanja do Sarajeva. Ostalo mi je u sećanju da sam u Užicu prenoćila radi radničke knjižice (radnu knjižicu i legitimaciju Milivoje Kovačević, član MK KPJ za Užice, izvadio je po zahtevu Sretena Žujovića i Žike Đurđevića još januara 1937. go­ dine. Obe su glasile na ime Zlate Dosković, za koje su znali da u policiji nije kompromitovano). Ujutru rano došao je jedan drug i obavestio me da moram izaći iz grada pošto su tu beo­ gradski agenti. Verovatno se provala širi, zaklju- �čila sam. Na jednoj poljani Dobrivoje Simić (student prava, član MK KPJ za Užice) predao mi je radničku knjižicu, jedini dokumenat koji sam imala, i to na tuđe ime.« Čim je stigla u Sarajevo, Cana je potražila stan. Želala je da bude negde van grada. Prešla je preko mosta na Miljacki i ušla u ulicu s ne koliko proređenih kuća. Pogled joj se zaustavio na prizemnoj kućici u Dobrovoljačkoj ulici, na čijem je prozoru stajala ceduljica: »Izdaje se soba za samca ili samicu«. Ušla je u dvorište. U kući s jednim stanom živeli su muž i žena, Pavle Todorović, muzikant, i njegova supruga. Do nji­ hovog stana mala stolarska radionica. Dvorište ima dva izlaza. »Baš dobro!« — pomislila je — »kao poručeno«. Posle kraćeg razgovora s Pavlom Todorovićem i njegovom ženom, stan u Do­ brovoljačkoj ulici dobio je još jednog člana. Jedan važan posao Cana je završila, ali oko drugog, zaposlenja, čekala je, »nervozna i nesre­ đena«, nekoliko dana. Najzad, kada je 18. juna 1937, sada kao Zlata Dosković, došla u tekstilnu radionicu Gaona Benciona, dobila je posao, ka­ ko je vlasnik radionice rekao na policiji, bez da jc ko preporučio. »Došla jc sama i rekla da je ra­ dila isti posao u Beogradu desetak godina.« Nikada dotle Cana nije bila u Sarajevu. U novoj sredini i u novim uslovima, njoj, među­ tim, nije bilo teško da se prilagodi, pošto je već nekoliko godina živela ilegalno ili poluilegalno i po potrebi prelazila iz mesta u mesto. Uslovi za rad bili su teški kao i u drugim preduzećima ta­ kve vrste. »Zarada tekstilnih radnika«, — seća se ona, — »bila je veoma niska. Kada plate stan, jedva je ostajalo još za jedan obrok dnevno. O tome niko nije govorio. Činilo im se da je to sa­ svim normalno i kao da drugačije ne može biti. Subotom, kada je vršena isplata, bilo je mnogo tužnih radnica — neke su dobijale otkaz, nekima je odbijeno od plate za slomljenu iglu ili neku drugu sitnicu. Nikad se nije znalo koliko će se dobiti »na ruke«, iako je rađeno na akord. U takvim prilikama lakše je bilo prići radnicama i saznati njihovu nevolju, upoznati život svake od njih. Radne snage, pak, u to vreme, naroči­ to ženske, bilo je na pretek. U nekim tekstilnim preduzećima počeo se zavoditi sistem primanja radnica — »petnaest dana na probu«. To je u praksi značilo — posle petnaest dana, sem retkih izuzetaka, sve su bivale otpuštene, bez ikak- �ve naknade, a na njihova mesta primane druge, opet »na probu«. »Malo nas plaćaju. Zašto ne bi pružili bar toliko da možemo zadovoljiti osnovne potrebe! Da smo organizovane i jedinstvene, sva­ kako bi se naš položaj morao poboljšati« — povele smo tada razgovor. Počnem da proračuna­ vam koliko poslodavac zaradi po radniku. Bilo nas je 250. Tačno sam i cifre znala, iako sam često na prstima računala. Ako bismo dobile još samo po deset dinara na dan, poslodavcu ostaje za amortizaciju toliko, čista zarada toliko, itd.« Za mesec dana, koliko je boravila u Saraje­ vu, Cana je radila mnogo. Rano je na posao od­ lazila, kasno se uveče vraćala. Upoznala je veliki broj drugova i drugarica. Polako i strpljivo je krčila put Partiji posle teške provale i velikog stradanja sarajevskih komunis­ ta. Dalji rad prekinula joj je, međutim, nova kragujevačka provala. Hapšenje u Sarajevu Kada je Uprava policije u Kragujevcu obavestila Upravu grada Beograda da se Cana na partijskom radu nalazi u Sarajevu, iz Beograda je odmah pohitao Đorđe Kosmajac, sa aktom Predstojništva gradske policije u Kragujevcu da »uhapsi ilegalku Spaseniju Babović ćuković«. Da je pronađe pomogao mu je agent Uprave po­ licije u Sarajevu Obrad Prodanović, koji je »izvidima« ustanovio gde je zaposlena i kod koga stanuje. U noći između 13. i 14. jula 1937. godi­ ne organi Specijalnog odseka sarajevske polici­ je, zajedno sa Kosmajcem, »učinili su sve kako bi ova ilegalka pala u ruke policiji«. Pred njima na stolu bili su podaci koje je Cana navela u pri­ javi policiji posle dolaska u Sarajevo: Zlata Dosković, tekstilna radnica, rođena 10. marta 1908. godine u Staparima, srez Užički, neudata, kćer Živote i Leposave Milovanović — Dosković. Naz­ načila je da poseduje ispravu izdatu u Užicu 5. januara 1937. godine pod br. 167/37. Datum pri­ jave je od pre mesec dana, tj. od 17. juna t. g., a stanodavac je Pavle Todorović, muzikant. — To je ona! — zadovoljno je trljao ruke Đorđe Kosmajac i odmah se dao na posao. Ponoć između 13. i 14. jula 1937. godine bila je svetla i puna mesečine. Dok je Cana, zamo- �rena posle povratka sa partijske konferencije u Užicu i teškog posla prethodnog dana, spavala tvrdim snom, policijski organi, predvođeni Đorđem Kosmajcem, opkolili su stan Pavla Todorovića. Tada je upao u sobu Kosmajac i s upere­ nim pištoljem i džepnom lampom počeo da vi­ če: »Spaso, provala! Provala!« Ona je, čuvši »ne­ ku larmu i gužvu u kući«, najpre pomislila da se stanodavac i njegova žena nešto svađaju. »Šta im je noćas!« — progovorila je još sanjiva. Kada se rasanila, pokušala je da se podigne, ali, avaj, nije mogla ni da se pomeri. Neko ju je, »prilepljenu za krevet«, držao čvrsto za obe ruke. Brzo je prepoznala Kosmajca. Skupivši snagu, istrgla se iz dželatovih ruku, sela na krevet nemoćna da bilo šta učini. Oko nje stajali su agenti s upe­ renim pištoljima i džepnim lampama. — Jeste ona je to. To je Spasenija! — liko­ vao je Kosmajac. Trenutak-dva posle toga počeo je da grdi agente saraejvske policije: Živi ovde još i zaposlena — a vi ništa ne znate!. Dok ju je Kosmajac čvrsto držao za ruke, nekoliko agenata pretresalo je njenu gardero­ bu, haljine, cipele. Cana je bila vrlo uzbuđena, naročito kada su počeli da pregledaju haljinu — bojala se da u porubu ne otkriju šifrovane ad­ rese. Kada ništa nisu našli, laknulo joj je. Kao da joj se svalio kamen sa srca. — Gde su ti ostale stvari!? vikao je Kosma­ jac, dok se Cana oblačila. Mahinalno je pokazala na svoj koferčić, u kome se nalazilo nekoliko »prnja« i radna knji­ žica. — Zašto si se prijavila na tuđe ime? — po­ čeli su da ispituju. Cana je ćutala. — Sve ćeš ti ispričati! — pretio je Kosma­ jac. — Vežite joj ruke lancima! — naredio je osorno agentima. Posle kraćeg saslušavanja stanodavca Pavla Todorovića, koji se »tresao kao prut«, agenti su Canu i stanodavca poveli u Upravu policije. »Za­ pljusnu me svežina julske noći. Pribrah se, počeh da razmišljam. Uz put su me muvali, zapit­ kivali, ali to mi nije smetalo da promislim šta cu da govorim i kako da se branim. Mučiće me, znala sam, moram sve izdržati, odlučila sam. Uli­ ca preko reke Miljacke... Most kod kojeg je Ga- �vrilo Princip izvršio atentat na Ferdinanda. Podseti me na pogibiju i stradanja ljudi koji su se borili za slobodu. Bilo je prošlo pola noći. Sara­ jevo je spavalo dubokim snom. Poneki prolaznik bi iskrsnuo iz poprečnih ulica i, zastajkujući, posmatrao kako nas vode vezane lancima. Žurili su. Brzo smo stigli u sarajevsku policiju.« Čim je ušla u prostranu prostoriju uprave sarajevske polioije, Kosmajac joj je naredio da sedne nasred sobe. Tada su joj dva agenta ve­ zali desnu ruku s levom nogom, a levu s desnom, unakrst. Bila je savijena u klupko. Sada niko od agenata nije više zapitkivao, niti nešto od nje tražio. Na mig Kosmajca, agenti su napustili so­ bu za mučenje. Cana je ostala sama, »da se seti« — kako je Kosmajac zatočenicima često govo­ rio, — »kada je majku prvi put za sisu ugrizla.« Prvi dan boravka bio je za Canu, kao i za svakog ko bi se našao u sličnom položaju, naj­ teži. Puls joj je ubrzano radio, srce silno bilo. Re­ dala je misli jednu za drugom. Kako li je došlo do njenog hapšenja. Provala — znači. »Neko me je izdao! Sigurno se provala proširila na veći broj drugova! Možda je neko od članova Oblas­ nog komiteta u zatvoru!« Na prvom kratkom ispitu, Cana Babović je, kako je sarajevska policija obaveštavala Kraljev­ sku bansku upravu Drinske banovine, »izjavila da je u Sarajevo došla pre mesec dana i da se zaposlila u sarajevskoj trikotaži, koja je svojina Gaona. U njenom stanu ostavljena je zaseda ko­ ja će ostati više dana, kako bi lica koja su even­ tualno sa njom ilegalno došla i inače, kao i korespodencija, došla do ruku policije.« Drugo, po­ liciji Cana ništa nije rekla. Već sutradan, na zahtev Uprave policije Du­ navske banovine da se »prvim vozom otprati u Kragujevac, gde bi organi Uprave grada Beogra­ da i Uprave policije u Novom Sadu s predstav­ nicima Gradske policije u Kragujevcu vodili istragu«, grupa agenata s Kosmajcem na čelu, sprovela ju je, vezanu »lisicama« i podužim lan­ cem koji je držao jedan od njih, za Kragujevac. Tamo je, u garnizonu zatvora, u betonskoj ćeliji bez svetla, kreveta i pokrivke i u policijskim mučionicama, čekao četrdesetpetodnevni pakao. �» N iš ta n e ć u p r iz n a ti!« Tražeći da uđe u trag komunistima, kraguievačka polioija, s Boškom Bećarevićem na čelu najpre je u Vojnotehničkom zavodu uhapsila ne­ koliko omladinaca. Policajci su iznenada banuli u njihove stanove i pronašli zabranjenu literatu­ ru. Strpali su ih u vojni zatvor i držeći ih pet­ naestak dana budno motrili da bi otkrili ko je od njih član KPJ. Mladići su u policiji bili neo­ prezni. Vodili su razgovor, ne sluteći da ih poli­ cija prisluškuje. Sumnjajući da su među njima dvojica najistaknutijih, agenti su ih izdvojili i, tražeći da otkriju veze, počeli da ih tuku. Posle prvih batina otkrili su sekretara Mesnog komi­ teta, ovaj Žiku Đurđevića, člana Oblasnog komi­ teta KPJ. Žika ostale i krug provaljenih nočeo je da se širi kao poplava — na Užice, Ćačak, Kraljevo, Kruševac, Paraćin, Jagodinu, Ćupriju, Smederevsku Palanku, Svilajnac, N iš... Provalje­ ni su mnogi komunisti, njih oko tri stotine, či­ tave partijske organizacije. Mnogo podataka o Cani Babović policija je saznala od jednog bro­ ja komunista iz Kragujevca, koji nisu izdržali mučenja. Istragu nad Canom prvi je počeo da vodi Ste van Birclin, referent Uprave policije iz Novog Sada. Njemu je Cana ispričala gde je, kada i koliko u zemlji od odlaska iz Lazarevca u Beo­ grad pa sve do hapšenja boravila. Tada je, bez ustezanja, izjavila da se oseća »idejnim komu­ nistom«, ali da član KPJ nikada nije bila, niti je »u prošlosti, a i sada radila u ilegalnom po­ kretu«. Odricala je i rekla kako »ni u jednom mestu nije radila na širenju komunističke pro­ pagande«. Ništa drugo nije rekla. Kada je Bir­ clin od nje zatražio da prizna s kim je u raznim mestima bila povezana, Cana je prkosno odgo­ vorila: »To neću da vam kažem!« Nezadovoljni onim što je u prvom »iskazu« rekla, istragu su odmah preuzeli najiskusniji mu­ čitelji beogradske policije — Gubarev, Kosmajac, Vujković, Lazić i drugi. Ne zna se ko je od koga bio svirepiji. Nikola Gubarev, agent Uprave grada Beo­ grada, belogardejac i specijalista za mučenje ko­ munista, prišao je Cani u mučionici, nadneo se nad nju i počeo da viče: Pričaj sve što znaš! Govori! 43 �Kada mu Cana ništa nije odgovorila, usledio je šamar, jedan, drugi.. . , sve dok se nije sa sto­ lice srušila na pod. Tada je Gubarev otpočeo svoj omiljeni posao: opkoračio je Canu, seo joj na leđa i pesnicama počeo da je nemilosrdno tu­ če po bubrezima. Kada se umorio digao se i re­ kao: Tako, a sada ćeš progovoriti! — Kad si bila u Moskvi? — drao se Gu­ barev. — Nisam tamo bila! — odgovorila je Cana sva izubijana. — Ko ti je dao ovu radničku knjižicu na ime Zlate Dosković? Zašto si imala knjižicu na tuđe ime? Da ne bi otkrila partijske kanale preko ko­ jih je dobila lažnu legitimaciju i radnu knjižicu, Cana Babović se pozvala na ime Matije Mišića, trgovačkog putnika iz Beograda. Bilo je to izmi­ šljeno ime kojeg je ona za ovu priliku još rani­ je smislila. Nisu joj verovali. Negde u zoru, po­ što se od mučenja ponovo našla na podu, podi­ gli su je na stolicu, ali sada vezanih ruku na le­ đima. Cana je bila nešto smirenija, ali na noge nikako nije mogla da stane. Čak i kad je sela, noge su je bolele kao da ih neko nožem probada. — Govori: ko ti je dao radničku knjižicu?! uporno je nastavljao Gubarev. Cana je ćutala. Od dugog mučenja nije bila sposobna ni da razmišlja. Kao da je, utrnula od batina, uhvatio je nekakav opijajući san. Tada su ponovo pljuštali udarci, sve teži i teži, najviše po glavi. Od njih se jednog trenutka onesvestila. Zujalo joj je u glavi, glasovi su joj bili neodre­ đeni. Krv joj je navirala na usta i nos. U usti­ ma je osećala miris metala. Samo je, kao u polusnu, čula: »Ko ti je dao, ko ti je dao..., dao...!« Kada se malo povratila, smogla je snagu i mimo Gubarevu odgovorila: Ništa neću da vam kažem! Kada Gubarev nije uspeo da je slomi i od nje iznudi priznanja, nastupio je Đorđe Kosmajac, agent Uprave grada Beograda, surov i neu­ ravnotežen čovek koji je zatvorenike nasumice, bez ikakvog smisla i razuma, nemilosrdno i div­ ljački tukao. Bio je zloglasna figura beogradske policije, visok i težak, s ožiljcima od preležanih boginja na licu. Opsednut strahom da će ga ko­ munisti ubiti, što mu se 6. marta 1942. godine u �Beogradu i dogodilo, on ih je, gadno psujući i skoro uvek smrdeći na alkohol, nemilice pre­ bijao. Pošto Cana ni za živu glavu nije htela da oda drugove i organizaciju, Kosmajac je kao su­ manut počeo da besni. Onda je, sav crven u licu, tražio gomilu volovskih žila i Canu, pošto je obo­ rio na pod, počeo da tuče po tabanima. Bio je to jedan od čestih metoda mučenja zatvorenika i obračuna s komunistima, preuzet od Turaka u Obrenovićevskoj Srbiji. Policijski pendrek, okrugao, mekan i bez oštrih ivica, nije stvarao ta­ ko veliki bol. Udarci žilama po tabanima, na­ ročito oni ponavljani na isto mesto, izazivali su užasne bolove u glavi, »kao da neko čupa mo­ zak.« Cana je i tu torturu izdržala. »Pre bi umrla no što bi progovorila« — jadao se Kosmajac u svom izveštaju Upravi grada Beograda. Dijalog s Vujkovićem — u četiri oka Kad se posle nekoliko dana povratila od strašnih muka, u ćeliju su ušla dva agenta. — 'Ajde, Spaso, na jedan mali razgovor! — zvao je jedan od njih. Ona se, još ošamućena, nije mogla da sna­ đe. »Da li je dan, ili još traje noć!« — pitala se. Nije mogla da se podigne; bolovi su bili nesno­ sni po čitavom telu, noge su je izdale. — Kako si, Spasenija! — cinično je upita Svetozar Vujković, kada je po ko zna koji put ušla u mučionicu. Kada mu Cana ništa nije odgovorila, okre­ nu se agentima: — Pomozite joj da ustane! Zašto dozvolja­ vate da se sama muči! Na zahtev Vujkovića, agenti su podigli Ca­ nu, uhvatili je ispod ruku i jednim zamahom postavili na stolicu. »Šta li hoće od mene?!« — razmišljala je Cana. Susret dva ljuta protivnika počeo je ćutanjem. Cana je ćutala kao i obično, a Vujković kao da je razmišljao odakle da počne. Svetozar Vujković bio je dugogodišnji poli­ cijski agent i funkcioner beogradske policije, šef njenog antikomunističkog odeljenja. Bio je neu­ gledan, krupan, sedokos, trbušast, duga nosa sa naočarima, gustim obrvama koje su mu prekriva- �le oči, s ustima razvučenim gotovo do ušiju, ne­ prijatno kreštava glasa. Smejao se kad je dru­ ge mučio, a kad se ljutio, prelazio je u besni vrisak. Imao je vanredno dobru memoriju. Ni­ kada ništa nije beležio. Neverovatno je dobro pamtio likove ljudi i njihova imena. Kada je za­ tvorenike saslušavao nije im postavljao unakrsna pitanja, već ih je divljački tukao. »Od udaraca i kamen se lomi!« — govorio je hvaleći se. Na nje­ govom stolu u mučionici uvek je držao čitav niz rekvizita za mučenje: lance, kuke, isušene i upletene žile, olovke... — Ti si, Spasenija, imala dete s Babovićem! Gde ti je to dete sada! — počeo je Vujković. — U Češkoj — odgovorila je. — Šta tamo radi? Kad si ga poslala? — Nalazi se kod prijatelja moga muža. Dala sam ga jer mi je bilo teško da ga sama izdrža­ vam. — Kako je otišlo tamo? — opet će Vujković. — Preko Austrije, ne znam baš sigurno kako. — De, de, znaš ti da mene to ne interesuje, nego s kim je dete otišlo. Ko je bio »veza«? — Znam ja šta vi želite, ali vam to neću re­ ći! — Cana je bila odlučna. — Kako!? — Tako! Neću reći! — Znaš li ti, — uzdržavao se Vujković da je pre vremena ne udari, — da mi imamo sredstva da te nateramo da progovoriš?! Ako ustraješ u ćutanju, mi ćemo ih upotrebiti... — Znam, sve znam. Ali znam i to da mi niš­ ta ne možete! Sem da mi život uzmete... Stari krvnik, koji se u dugogodišnjoj prak­ si punoj zločina nije namerio na čoveka koji će mu tako smelo i čak drsko prkositi, sav se zajapurio. Oči su mu od besa postale još krva­ vije, ali se još uzdržavao od tuče koju je tako često i sa svirepošću nad ostalima primenjivao. A kada mu je na pitanje da li je član KPJ odgo­ vorila da nije, mada bi to želela da bude, a na­ ročito kada je rekla da će to postati, bar se ta­ ko nada, posle ovog zatvora, Vujković je kao ris skočio sa stolice i počeo da je udara. — Ti si luda ako misliš da ćemo te pustiti! Varaš se! Otići ćeš na deset godina robije, a do tada ćemo se postarati da se otuda nikada ne vratiš! �Policijski eksperti na okupu Posle Vujkovića, Canu je preuzeo života Simić, negdašnji pomoćnik Milana Aćimovića, je­ dnog od najpoznatijih i najveštijih policajaca Uprave grada Beograda. On je, za razliku od Vuj­ kovića, na drugačiji način pokušavao da od Cane iznudi priznanje, »bez maltretiranja i mučenja.« Skinuo joj je »lisice« sa ruku i posle kraćeg ćulanja počeo da postavlja pitanja. — Šta ste vi po zanimanju, Spasenija! — Tekstilna radnica. — Intelektualka, radnica! — kao čudi se Simić. — Ne, ja sam samo tekstilna radnica! — brzo je odgovorila. — Da li ste završili školu u Moskvi? — Ne. Tamo nisam bila! — odgovorila je po­ što je Simić po drugi put pitao. — A šta ste po ubeđenju? — nastavio je uporno. — Komunista! — odgovorila je. — Kako ste postala komunista? — interesovao se Simić. — Nije to ni lako ni jednostavno objasniti. Izgledalo mi je kao da sam to uvek bila. Okol­ nosti, radnička sredina, čini da se oforme tak­ ve ideje. Pa to su, znate, svi radnici... — A, tako. Pa daj recite: koji su to, s kim ste vi radili? — To vam ne mogu reći, ja govorim uopšte, jer ste me pitali kako sam postala komunista. — A zbog čega je osuđen vaš muž? — Po Zakonu o zaštiti države, kao komu­ nista. — Dobro, ali zbog čega konkretno: zašto, šta je radio? Je li bio član Partije? — To ne znam. Kada su predstavnici beogradske policije videli da »ne mogu izvući ništa«, onda su je pre­ dali novosadskim agentima, Briclinu, Kruškovecu i drugima, koji se kao eksperti za mučenje sa još oko pedesetak žandarma došli u Kraguievac. Oni su, kao ostrvljeni, danima i noćima sis­ tematski mučili Canu Babović. Tukli su je nemi­ lice, svuda, po čitavom telu, po glavi, slepoočnicama. Kada je nisu slomili, prešli su na najsuroviji metod: sipali su joj so u usta, a ruke joj vezali na leđima. »To je — seća se Cana — stra­ šno. čovek se oseća bespomoćan. Žeđ me muči- �la do besvesti. Počinjalo je da mi zuji u glavi. Padala sam u komu. Trpali su mi so u sta, pa kad me uhvati žeđ oni počnu da toče vodu pred ćelijom, a meni ne daju ni kapi. I sad me šum vode, kad se sipa u čašu, podseća na te strašne trenutke. To je, u stvari, početak umiranja na strašan način. Kad su me saslušavali stavljali su čašu na sto. Nekoliko puta, kad sam mahinalno pokušala da dohvatim čašu, usledili su novi udarci«. Ponos d .pričaš K rsta Popivode Na slične muke stavljen je u tamnoj ćeliji, preko puta ćelije Cane Babović, i Krsto Popivoda, član Oblasnog komiteta KPJ. Uhapšen 17. ju­ la 1937. godine u Nišu, odmah je doveden u kragujevački garnizonski zatvor. Krvnici beograd­ ske i novosadske policije, Gubarev, Kosmajac, Vujković, Simić, Lazić, Birclin, Kruškovec i dru­ gi, činili su sve da od njega saznaju podatke o organizaciji, arhivi, propagandnom materijalu, vezama, ljudima s kojima je radio i dr. Već na početku istrage suočili su ga sa uhapšenima: iz Kragujevca, Kruševca, Kraljeva, Niša i drugih mesta. Mnogi od njih pred njim su govorili šta je radio i kakve je direktive davao. Jedan od niih čak mu je, pognute glave, preporučivao: »Nema ništa, sve je propalo, mora se prizna­ ti. ..!« Popivoda je odlučno na to reagovao: »Ja tebe ne poznajem. Nikad u Kraguievcu nisam bio. Ovo je sve policijska provokacija!« Tada su policajci pobesneli. Tukli su ga po tabanima, odbiiali mu bubrege, lupali mu glavu o zid. Nemo­ ćni da ga slome, prešli su na rafiniranije meto­ de. Jednog jutra, posle nekoliko nedelia muče­ nja i potpune fizičke iscrpljenosti, Popivoda ie izveden pred Kosmaica. koji ga je bacio na nođ i počeo da oreti: »Sad ćemo te otrovati!« Posle toga, kada Krsto ni reč nije progovorio, seo mu je na grudi, pritisnuo vilice, otvorio mu usta i u ždrelo mu bacio dve-tri šake soli. Onda mu je začepio usta krpom, još jače mu seo na gru­ di i počeo da ga udara žilom. Pokušavajući da dođe do vazduha, Popivoda je morao da proguta so. Posle toga je Kosmajac ponovo izveo čitavu operaciju, gurajući sve više i više soli u razjede­ na usta. Bilo je to krajem jula 1937. godine. Vru- �čine su bile velike. Kada je Krsto Popivoda od­ veden u ćeliju posle mučenja, Kosmajac mu je cinički rekao: »Ako hoćeš vode, a ti priznaj, pa ćemo ti je dati!« Žestoko su ga mučili i agenti Conić i Gubarev. Kada im je Popivoda odgovorio da nema šta da prizna niti da im kaže, vezali su mu ruke, provukli kolena kroz ruke, a ispod kolena gvozdenu šipku, tako ga obesili između prozora i stola i s vremena na vreme ljuljali... »Čovjek tu, na prvi pogled, nije na jedna­ koj nozi. Oni te tuku, muče, ubijaju. A ti imaš jedino svoju svijest i čvrstu uvjerenost, da ti se uopšte ne postavlja pitanje možeš li izdržati ili ne. Čim te psihički nisu uspjeli da slome, oni su izgubili bitku.« Izdaja je gora od smrti Cana Babović se, kao i Krsto Popivoda, he­ rojski držala. Bila je nesalomljiva. Ništa nije priznala, nikoga nije odala. Mučili su je svirepo. Nemilice su je tukli, palili joj hartiju među prs­ tima na nogama, stezali lobanju ne bi li je nervno slomili, lupali joj glavu o zid. Kada je suo­ čavana sa uhapšenicima koji su je teško teretili, ona je ili negirala poznanstvo s njima, ili ga je samo svodila na rad u legalnim organizacijama. Njena rešenost da ćuti i ne poklekne bila je ja­ ča od svega. Jača je bila i u onim trenucima ka­ da je posle strašnih muka pomišljala da je kraj života. Nije, kako sama kaže, mogla pomisliti da nekoga izda i da ga dovede u položaj u kome se i sama nalazila. »Izdaja bi mi bila u svakom slu­ čaju smrt — politička ili fizička. A ova prva je gora. Mogli su me šeći, ali doznati ništa nisu mogli. Rešila sam da izdržim do kraja, pa me nisu okupirale nikakve dileme niti krize. Bilo je jedino trenutaka kada bih — da sam za to ima­ la mogućnosti — izvršila samoubistvo.« Da se tako hrabro drži, uticali su mnogi fa­ ktori: bezrezervna pripadnost pokretu i Partiji, moralna snaga njene ličnosti, dugo iskustvo u borbi s policijom ali i, kako Cana kaže, »najstra­ šnija i ponižavajuća tortura nad ljudima. »To je, u stvari, jedan od izvora otpora i rešenosti da se istraje po svaku cenu. Kada pokušaju da mu ugroze ljudsko dostojanstvo, čovek se pretvara u grč, nastoji da ostane pobednik, — a to znači ne progovoriti, ne odati nikoga...« Spasenija Cana Babović �Držanjem pred klasnim neprijateljem, Cana Babović je, kao i Krsto Popivoda, postala simbol nesalomljivosti revolucionara i primer za ug­ led. Drug Tito je u »Proleteru«, decembra 1937. godine, pisao da je »sve više primjera herojskog držanja ne samo partijaca, nego i drugih svesnih antifašista, na primjer: Spasenija Babović, Krsto Popivoda i mnogi drugi, koji ni pod naj­ težim mukama nisu htjeli da postanu oruđe po licije.« Na Sud za zaštitu države Posle četrdeset i pet dana policijske istrage policajci su Canu Babović i Krsta Popivodu, ve­ zane istim lancem, prebacili u Beograd, najpre u zatvor Okružnog suda za zaštitu države, a za­ tim u istražni zatvor Državnog suda za zaštitu države — na Adi Ciganliji. Posle petomesečne sudske istrage, kroz koju je prošlo 89 drugova, od oko 150 koliko ih je prošlo kroz policiju, Cana je izvedena 21. janu­ ara 1938. godine. Branio ju je po nalogu Partije beogradski advokat Selimir Jevtić, koji je i do tada besplatno branio veliki broj komunista. Sud za zaštitu države, kome je predsedavao Jeremija Jeremić, sudija odeljenja Beogradskog kasacionog suda u Novom Sadu, okrivio je Ca­ nu Babović što je, kako se kaže u presudi, »neizvesnog dana 1936. godine u Kragujevcu posta­ la članom Komunističke partije, dakle postala je i bila član udruženja, koje ima za svrhu pro­ pagandu komunizma. Time je izvršila zločinstvo iz čl. 1. i 2. Zakona o zaštiti javne bezbednosti i poretka u državi... Babović ćuković Spasenija ni u istražnom postupku ni na glavnom pretresu nije priznala da je bila član ma kakve komu­ nističke organizacije, niti da je rasturala komu­ nističku literaturu.« Sud je Canu Babović osudio na dve godine robije, u koju joj se uračunava izdržani pritvor i istražni zatvor od 14. jula 1937. godine, i na dve godine gubitka časnih prava. Bez obzira što je državni tužilac za nju i Krsta Popivodu tražio najstrože kazne (»oni su provodili direktive Partije, zato ih Partija, rekao je, slavi kao heroje«), Sud ih je osudio na rela­ tivno blage kazne. »Sećam se, Stajali smo — pi­ še Cana — prilikom izricanja presude i s nes- �trpljenjem čekali obrazloženje. Kada sam čula clve godine, pogledala sam na sve oko sebe, nasmejala se i osetila kako sam radosno uzbuđe­ na.« Pritešnjen držanjem svih na sudu optuženih komunista (izuzev dvojice), koji su bili podstaknuti primcrima Cane Babović i Krsta Popivode, prcdsednik Suda bio je prinuđen da pri izrica­ nju presude izjavi »kako se policijski argumenti o krivici optuženih ne mogu uzeti u obzir, jer su oni iznuđeni nasilnim sredstvima i pritiskom, što je protivno zakonu.« Tamnovanje u Požarevcu Robiju je Cana izdržavala u ženskoj kaznioni požarevačkog kaznenog zavoda, tada jedinog za­ tvora za žene koje su osuđene kao komunistki­ nje. Tamo je zatekla jedan broj žena (Savku Tasić, Zoru Potiparsku, Jelenu Mihailović i Bo­ janu Popović), koje su zbog revolucionarnog ra­ da i pripadnosti KPJ osuđene na višegodišnju robiju (Savka Tasić čak na deset godina). Nešto kasnije došle su Anka Gržetić i Zora Nikolić, prva kao član Pokrajinskog komiteta KPJ za Hr­ vatsku i Slavoniju, a druga kao rukovodilac pri­ vremenog rukovodstva Crvene pomoći. Uslovi robijanja nisu bili suviše teški. Verovatno je to bilo usled političke situacije u sa­ moj zemlji, a i »zbog rezultata borbe koje su postigli osuđenici u drugim kaznionama — Mitrovici i Lepoglavi.« Smeštena u posebnoj sobi za političke osuđenice, tzv. »rešetki«, Cana je imala isti status kao i sve druge osuđenice, živele su kao jedna porodica. Imale su svoj šporet, same su sebi kuvale i čistile svoje prostori­ je. »Tačno se znalo kada koja treba da vodi do­ maćinstvo. Ako se to za robiju može reći, nije bilo loše. Ja sam se, iako to malo čudno izgle­ da, na robiji odmorila, oporavila čak. Pripremila se tako da, čim izađem na slobodu, odmah mogu da se uključim u pokret.« Najteže je Cani bilo, ka­ ko i sama priznaje, to što je morala da preki­ ne svoj revolucionarni rad u pokretu. »Posle ži­ ve i intenzivne aktivnosti, koja me je u potpu­ nosti angažovala, najedanput sam sasvim pre­ stala da radim. Meni je to bilo teško. Dok je trajala istraga i suđenje, bila sam se koncentrisala na ishod svega toga, a kada sam došla u �požarevačku kaznionicu, najedared sam osetila da sam potpuno izolovana od pokreta i da mu baš ničim ne mogu da doprinesem.« Cana je na robiji, međutim, mnogo čitala. Marksov »Kapital«, odnosno prvu knjigu koju je u zavodu zatekla, čitala je čitavih osam meseci, glavu po glavu, kad s drugim drugaricama, kad sama, »po utvrđenom programu«. Čitala je i dopunsku literaturu, uglavnom »Nolitova« iz­ danja, koja su osuđenice redovno dobijale od rođaka, prijatelja i saboraca. Ono što uprava kaznione nije dozvoljavala da do njih dođe, na­ bavljale su preko čuvarke, koja im je »donosila i iznosila — knjige, pisma, novac i činila čitav niz drugih usluga.« Vezu sa spoljnim svetom održavale su preko čuvarkine unuke Milice Grgurović čupe, koja je bila povezana s partijskom organizacijom na Beogradskom univerzitetu. Nepravdu Cana i na robiji nije mogla da podnosi. Zato se već prvih dana pridružila štraj­ ku osuđenica, koje su se upravi kaznione su­ protstavile onog trenutka kada je pokušano da im se uskrati »često« slanje pisama. »Dugo smo raspravljale«, — piše Cana — »da li zbog toga da štrajkujemo, jer bi to moglo imati teške posledice za neke drugarice koje su inače bile obolele. Pažljivo smo razmatrale stanje svake bo­ lesne drugarice. Sve su bile za to da se štraj ku­ je. I one što su najteže obolele.« Tako je, 4. ap­ rila 1938. godine, štrajk glađu i počeo. Nakon odbijanja da hranu primaju čitava tri dana, Up­ rava kaznione je, ne uspevši da ih slomi, popus­ tila. Uz saglasnost izaslanika Ministarstva prav­ de, zahtev je usvojen. Pravo da dva pisma mesečno mogu slati »napolje«, zatvorenice su i da­ lje zadržale. Član Titovog rukovodstva Posle robije, Cana je sredinom jula 1939. go­ dine proterana u rodni Lazarevac. Ubrzo, pošto je još za vreme tamnovanja bila kooptirana za člana Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju, ona se, naročito posle razgovora sa sekretarom PK KPJ za Srbiju, ponovo uključila u revolucionar­ ni pokret. »Bilo je sasvim razumljivo, — piše Rodoljub čolakoviđ, — što je, poslije izdržane kazne na koju je bila osuđena, Cana 1939. godi­ ne postala član PK KPJ za Srbiju, a malo doc- �nije, na Petoj konferenciji KPJ, izabrana za člana CK KPJ. Po svom shvatanju revolucionar­ ne partije radničke klase i njene politike, po svojoj spremnosti da se za nju bori svom sna­ gom, svugdje i na svakom mjestu, ona je bila kao stvorena da bude u rukovodstvu koje je Ti­ to formirao u zemlji i koje je od KPJ napra­ vilo moćno oružje radničke klase u borbi za os­ lobođenje svih ugnjetenih i eksploatisanih.« Uslovi za partijski rad sada su bili mnogo povoljniji. Posle Titovog dolaska na čelo KPJ, sredinom 1937. godine, Partija je, očišćena od ostataka frakcionaštva, oportunizma i levog skretanja, izrasla u snažnu avangardu radnič­ kog pokreta, koja kroz mnoštvo bitaka za sva­ kodnevne zahteve radničke klase, seljaštva, de­ mokratskih snaga i progresivne inteligencije, ak­ tivira, ujedinjuje i usmerava sve revolucionarne i demokratske snage za odlučujuće političke bitke. Novi duh Partije, Cana je, kao blizak saradnik druga Tita, vrlo intenzivno sprovodila u Srbiji, naročito na području Beograda i u Kragujevcu, gde je s Milanom Mijalkovićem 1940. godine bila gotovo čitava četiri meseca. »Mi smo u Srbiji, u 1939, a naročito u 1940. godini, u svim važnijim preduzećima imali partijske or­ ganizacije. Naš uticaj počeo je da raste i na se­ lu, a naročito oko Čačka, Kraljeva, Sapca, Kragujevca. Takav zamah u širini Partija je uspela da sprovede zahvaljujući tome što je očistila svoje redove od raznih frakcijskih elemenata... Sećam se, kada sam 1939. godine izašla iz zat­ vora imala sam osećaj da je frakcionaštvo u Sr­ biji likvidirano... To se više nije postavljalo kao problem. Partijska rukovodstva bila su obnov­ ljena, članstvo povećano, a frakcionaški elemen­ ti potisnuti. Sve se to odigralo u tom značajnom periodu za našu Partiju, od kraja 1936. do kra­ ja 1938. godine. U Partiji je 1939. godine vlada­ la organizovanost i red... Aktivnost Partije je rasla... Nije 1939. a naročito 1940. godine, bilo teško raditi. Trebalo je samo malo umešnosti, je je raspoloženje masa prema KP bilo veliko. Zapravo, trebalo je samo da se pojavi komunista u nekom mestu ili preduzeću i sa malo truda i rada da formira MK, organizacije, da povede akcije i slično.« Prvog maja 1940. godine Cana se ponovo, već po četvrti put, našla u zatvoru. Bilo je to �povodom Proglasa PK KPJ za Srbiju, koji je, na dan velikog praznika radnika, masovno ras­ turan u Beogradu. Beogradska policija bila je »sva na nogama«. Tada je uhapšen i veći broj komunista. Za vreme dok se, dosta neoprezna, kako i sama kaže, kretala na Slavij i, Canu su uhapsili agenti Uprave grada Beograda. Tamo je, na zloglasnoj mansardi, zadržana mesec da­ na. Puštena je na slobodu početkom juna »u ne­ dostatku dokaza«. To je bio i razlog što nije bila prisutna Pokrajinskoj partijskoj konferenciji za Srbiju, održanoj usred Beograda maja 1940. go­ dine, kada je izabrana za člana PK KPJ za Sr­ biju i delegata na Petoj zemaljskoj konferen­ ciji KPJ. Peta zemaljska konferencija, po broju učes­ nika najmasovnija do tada (imala je preko 110 učesnika), održana je u Dubravi kraj Zagreba i u uslovima stroge ilegalnosti trajala pet dana — od 19. do 23. oktobra 1940. godine. Okupiti pre­ ko stotinu revolucionara, od kojih je gotovo po­ lovina bila na robiji, organizovati njihovo neprimećeno dolaženje, održati s njima višednevnu konferenciju i omogućiti im neopažen pov­ ratak u svoje partijske organizacije — zaista je, kako piše Pero Damjanović, veoma odgovoran i neobično smeo podvig. Zato nimalo nije slu­ čajno što je u njenim organizaciono-tehničkim pripremama »ogromnu odgovornost na sebe« primio i lično Josip Broz Tito. »Bilo je prijatno u takvoj strogoj ilegalnos­ ti — seća se Cana — održati takvu konferenci­ ju. Iako je sala bila minijaturna bilo je sve lepo spremljeno i uređeno. Te noći, kad sam stigla, još uvek je sala spremana. Bilo je čak i stolica za sedenje, a ne kao ranije, kako je to bio običaj, da posedamo po podu ako se odr­ žavao neki veći sastanak. Organizacija na Petoj zemaljskoj konferenciji bila je odlična. Hrane je bilo dovoljno i bila je dobra. Ulaženje je bilo sto posto sigurno. Organizacija dočekivanja i od­ vođenja delegata do zgrade bila je odlično spro­ vedena. Odlazilo se po grupicama u razmacima. Spavali smo na slami koja je bila pokrivena ćebadima. Pravili smo raspored za spavanje.« Istorijski skup otvorio je generalni sekretar Partije Josip Broz Tito. Pozdravio je delegate u ime CK KPJ i istakao značaj održavanja Kon­ ferencije, na kojoj su se prvi put okupile takve snage koje predstavljaju najbolje i najrevoluci- �Članovi Predsedništva Pete zemaljske konferencije KPJ (snimak iz novembra 1952. godine) �onamije kadrove Komunističke partije i radnič­ ke klase Jugoslavije. Članovi radnog predsedništva bili su drug Tito, Moša Pijade, Edvard Kardelj, Rade Končar, Ivan Milutinović, Lola Ribar, Đuro Pucar, Stipe Romac, Franc Šalamon, Metodije Šatorov i Spašenija Cana Ba­ bović. Peta zemaljska konferencija KPJ imala je istorijski značaj. Ona je manifestovala organizaci­ onu snagu i idejno-političku zrelost i monolitnost Partije i utvrdila političku liniju koja će osigurati da se KPJ nađe na pravom mestu u sudbonosnim događajima koji su jedan za drugim nailazili. Pored čitavog niza pitanja i razmatranja svih područja aktivnosti KPJ (organizaciono, sindikal­ no, nacionalno, omladinsko, agitacija i propagan­ da, rad u vojsci i u Narodnoj pomoći), Konfe­ rencija je, posebnim referatom o radu Partije među ženama, dala kritičku ocenu delovanja Par­ tije među ženama, svestrano razmotrila proble­ me toga rada i odredila jasne zadatke za budući rad. Pored konstatovanja kako je u nekim par­ tijskim organizacijama sistematski rad među ženama zanemaren, da se ne posvećuje dovoljna pažnja tom radu, da je prepušten samoinicijativi nekih organizacija i komunista i dr., Rezolucija Pete zemaljske konferencije, pored ostalih, posta­ vila je i ove zadatke: »a) da sve partijske organi­ zacije posvete najveću pažnju radu među žena­ ma, osobito u sindikatima i drugim masovnim organizacijama; b) za taj rad organizacije treba da odrede ne samo drugarice nego i drugove; c) da partijske organizacije posvećuju čim veću pa­ žnju ženama iz radničkih i siromašnih rejona i pružaju moguću pomoć raznim savjetima itd; d) vodeći borbu za opšta ženska građanska prava, za jednak rad jednaka plata u preduzećima, raz­ nim uredima itd. potrebno je u isto vrijeme suz­ bijati buržoaski feminizam, koji stvara jaz izme­ đu radnika i radnica i ima za cilj da otupi oštri­ cu klasne borbe.« Konferencija je na kraju svog rada izabrala i Centralni komitet KPJ, čiji je član postala i Spasenija Cana Babović. U susret martovskim događajima Posle konferencije KPJ Cana Babović se vra­ tila u Beograd. Posla je i za nju, kao i za sve �članove PK KPJ za Srbiju, bilo dosta. Odluke Konferencije trebalo je brzo sprovoditi, jer su se i događaji sve bržim tempom razvijali. Zato je »ceo period od Pete konferencije bio ispunjen sprovođenjem odluka Konferencije u delo. Te će nam odluke omogućiti da pravilno zauzmemo sta­ vove o svim pitanjima kako da se 6. aprila sna­ đemo, što nije bilo jednostavno, i da odmah do­ nesemo odluku o odbrani zemlje, prikupljanju oružja i materijala. Ta je aktivnost bila vrlo široka. Održan je čitav niz sastanaka ideoloških ili na liniji organizacije i izvođenja raznih akci­ ja. Svi ti sastanci održavani su uz pirsustvo ve­ likog broja ljudi, članova i simpatizera Partije, članova PK i MK KPJ za Beograd. Sistem rada Partije, — piše Cana — sve do provale Ratka Mitrovića 1941. godine postao je širok... Policija nije više bila u mogućnosti da razazna što je par­ tijski sastanak, a što akcija. Sav taj rad bio je na liniji Pete zemaljske konferencije i baš ovo dru­ go — zamah rada, širina — pokazivali su aktiv­ nost Partije. Partija je tako, mada u ilegalnosti, po svojoj organizovanosti, jedinstvu i disciplini, po vođenju političkih i ekonomskih akcija, po svojim pravilnim stavovima u svim kritičnim momentima, pred rat postala najorganizovanija politička snaga u zemlji. Jačanjem antifašističkog pokreta u masama i širenjem uticaja Partije uslovi za rad postajali su sve povoliniji. Partija je nailazila na podršku velikog broja ljudi, ne samo simpatizera, već i onih koji su bili antifa­ šistički nastrojeni. Pod takvim uslovima lakše je bilo doći do stanova, novca i mnogih drugih uslu­ ga neophodnih za partijski rad.« Sve do rata, »nekih pet-šest meseci«, Cana je stanovala u kući Jarka Stradala, glavnog knjigo­ vođe sekretarijata češke banke. Taj stan, kojeg je pronašla sestra Radmila, ubrzo je postao sedište PK KPJ za Srbiju i mesto odakle su poti­ cale značajne odluke za budući rad komunista. Bila je to usamljena zgrada u Šumatovačkoj uli­ ci, duboko uvučena u dvorište i sva u zelenilu. Lepa Kršul, supruga Stradala i simpatizer Par­ tije, znala je da je Cana komunistkinja, ali je mužu predstavljala kao rođaku, nastavnicu iz Beograda. Njen muž nije u početku sumnjao, ali je ubrzo počeo da »izražava izvesnu rezervu i netrpeljivost prema rođaki bez posla.« Taj čovek nije bio komunista ali je, uznemiren naletima nacističke Nemačke u Evropi, mrzeo fašiste. To �je bio i razlog da mu se Cana približi i s njim se sprijatelji. Tako je Stradalova kuća vreme­ nom, naročito pred rat, »bila jedna od najpovolj­ nijih za rad PK KPJ za Srbiju.« Tih se dana, naročito krajem marta 1941. godine, PK KPJ za Srbiju, kao i čitava Partija, nalazio u stanju neprekidne mobilnosti. Događaji su se razvijali vratolomnom brzinom, pa je bilo potrebno, kako se seća Cana, »u toku dana dono­ siti pojedine odluke i reagovati na događaje, a nekad se snalaziti iz časa u čas.« Verna narodu, Partija je već sredinom mar­ ta 1941. godine, u vremenu kada su počela prego­ varanja vlade Cvetković—Maček s nacističkom Nemačkom o pristupanju Jugoslavije Trojnom pak­ tu, objavila poznati proglas »Protiv kapitulacije«, kojim je narodima Jugoslavije još jednom ukaza­ no na opasnost u koju vodi izdajnički i protivnarodni režim. Sve rodoljubive snage, radnici i građani u gradu, seljaci u selu, vojnici, podoficiri i oficiri u kasarnama, pozvane su da se ujedine u moćni narodni pokret i da svim snagama pruže otpor izdajničkim vlastodršcima... »Još je vreme da se spase nezavisnost, još je vreme da se po­ mrse protivnarodni planovi izdajnika naroda, ako se stvori pakt o uzajamnoj pomoći sa Sovjetskim Savezom, ako se najuri ova izdajnička vlada i uspostavi narodna vlast koja će voditi prvenstveno brigu o interesima naroda.« Već 24. marta, posle odluke Krunskog saveta 0 pristupanju Trojnom paktu i uoči polaska Cvetkovića u Nemačku, PK KPJ je srpski narod poz­ vao na otpor i zbacivanje sramnog pakta. Kada su 27. marta, u ranim jutarnjim časovima, građa­ ni Beograda izašli na ulice, među kojima je bilo 1 onih koji su nosili ikone i kraljeve slike, PK KPJ za Srbiju došao je do zaključka da se kako bi rekla Cana, sada »pred Partiju postavljalo pi­ tanje preuzimanja inicijative i organizovanja de­ monstracija, izvođenje naroda na ulice, pisanje i izdavanje letaka, isticanje transparenata sa aktuelnim parolama koje su izražavale naše sta­ vove, način vođenja demonstracija, određivanje govornika i dr.« Doneta je odluka da se sa do­ gađajima u Beogradu i Srbiji što pre upozna generalni sekretar KPJ Josip Broz Tito, koji se s članovima Politbiroa CK KPJ nalazi u Zagrebu (u Zagreb su pošli Mitra Mitrović i Vasilije Bu­ ha). Posle sastanka, članovi PK još se nisu uda­ ljavali iz ilegalnog stana. Svi su policiji bili poz- �nati pa nije trebalo rizikovati da budu uhapšeni. Kada su, međutim, počele da pristižu sve novije vesti o razvoju situacije na ulicama Beograda, oni više nisu mogli rukovoditi »samo prenoše­ njem direktiva«. Odlučili su da ilegalni stan na­ puste i da javno nastupaju. Opasnosti da budu uhapšeni više nije bilo. Policija i čitav aparat dr­ žavne bezbednosti bili su paralisani pred snagom masa. Bilo kakav pokušaj pojedinačnih hapšenja ili otpora demonstrantima bio bi apsurdan. Beograd je tog dana uzavreo. Masa naroda klicala je slobodi i demokratiji; tražila je obaranje pakta s fašistima, zahtevala savez sa SSSR-om. Grad se prolamao od uzvika i parola: »ž ivela sloboda!«, »Živela demokratija!«, »Dole fašizam!«, »Hoćemo narodnu vladu!«. Parole dana bile su: »Bolje rat nego pakt!«, »Bolje grob nego rob!« Događaji su se brzo razvijali, kao na filmu. Burno pozdravljeni od naroda, na Slaviji, Vukovom spomeniku, Studentskom trgu i drugim mestima, istupili su vatrenim govorima komuni­ sti, članovi PK KPJ za Srbiju i MK KPJ za Beo­ grad — Svetozar Vukmanović, Rade Končar, Rifat Burdžović, Ivo Lola Ribar, Mitra Mitrović. Ga­ na Babović... »Promukli su od govora i povika« — seća se jedan od učesnika demonstracija. Sva ustreptala velikim prilivom radnika, koji su na poziv Partije sa Karaburme i Palilule išli prema centru grada, Cana Babović je na Studentskom trgu hiljadama ljudi govorila o sramnoj izdaji vlade Cvetković—Maček, slobodi, rešenosli komu­ nista i naroda da pred tiranima neće na kolenima klečati... Tog dana, pre podne, PK KPJ za Srbiju doneo je odluku da se od vlade Dušana Simovića zatraži demokratizacija zemlje, raspuštanje svih koncentracionih logora i puštanje na slobodu svih političkih zatvorenika, spaljivanje arhive Specijal­ ne policije... Delegaciju, koju je radi pregovora s vladom formirao PK KPJ, sačinjavali su dr Ivan Ribar, Veselin Masleša i Branko Bujić... »U stvari, od 27. marta pa sve do 6. aprila, stalno smo« seća se Cana — »Simovićevu vladu držali pod pritiskom zahtevajući ispunjenje naših zahieva. Pored pregovora koje smo vodili, pritisak su vršile i mase naroda koje su davale podršku pre govaračima. Sećam se da je već 28. marta, kada su naši išli na pregovore, u isto vreme bila organizovana grupa od oko 200—300 žena, koje su ta­ da demonstrirale pred zgradom vlade sa zahte- �vom da se puste na slobodu politički zatvorenici. Sve je to, u stvari, stavilo partijske organizacije i Pokrajinski komitet u nov položaj, u mobilno stanje, odnosno u punu pripravnost.« Sekretari­ jat PK, čiji je član bila i Cana, tog dana je izvr­ šio i snažan pritisak na vladu Dušana Simovića tražeći da hitno zaključi sporazum o prijateljstvu sa SSSR-om. Ona je, istina nerado, pristala da takav korak učini. Sporazum je najzad potpisan 5. aprila 1941. godine. Odlučna i beskompromis­ na, Cana se na sastanku PK zalagala za veliki zbor radnika Beograda kod Vukovog spomenika, 28. marta 1941. Bojeći se revolta radnika, vlada Dušana Simovića je od PK zatražila da se takav skup ne održi. Slično su mislili i »levičarski po­ litičari«. »Buržuji! Sad su u opoziciji kad su rad­ nički interesi u pitanju!« — reagovala je Cana na sastanku PK. Da ne bi došlo do krvoprolića, PK KPJ je ipak usvojio predlog Rada Končara i Miloša Matijevića Mrše da se zbor ne održi. Simovićeva vlada već je bila spremila odred žandarma i starih policajaca, koji su s vojskom imali zadatak da silom rasture zbor. Obavešten o događajima 27. marta, već sutra­ dan je u Beograd stigao Josip Broz Tito. Posle izveštaja o martovskim događajima u Beogradu i u unutrašnjosti Srbije, Tito je na savetovanju rukovodećeg kadra KPJ u Beogradu i Srbiji, odr­ žanom 29. marta u kući Lazara Kočovića na Ba­ novom brdu, dao kritičku analizu događaja i odredio zadatke rukovodstvima i organizacijama KPJ. »Dvadeset sedmi mart, — rekao je, — kru­ pan je politički događaj, koji prevazilazi okvire naše zemlje i koji će imati značajne posljedice. Njime je nanet jak udarac neprijatelju — silama Osovine. Nova vlada generala Simovića jeste kru­ pan korak naprijed, ali ga ne treba precjenjivati, jer njen sastav nije jedinstven. U njoj je većina anglofila i reakcionara. Prema toj vladi treba se odnositi prema rezultatima njenog rada, ali na nju treba stalno vršiti pritisak da radi po želja­ ma naroda, koje izražava Komunistička partija. Pakt je pao. Rat je neizbežan; zemlja će biti na­ padnuta, pa je potrebno napadaču pružiti što jači otpor. Iz dana u dan treba se za taj otpor pripremati, još prije nego što napad bude izvršen, kako bi zemlja vojnički i politički bila ujedinje­ na. Iz toga za komuniste proističe jasan stav i dužnost: još više pojačat; antifašistički front aktivne odbrane zemlje od napadača. Komunisti �se moraju listom odazivati mobilizaciji. U vojsci treba najdoslednije da sc zalažu za podizanje borbenog duha otpora, da se bore protiv pete kolone, protiv naginjanja kapitulaciji, koja bi vo­ dila izdaji zemlje. Treba odmah stvoriti nova ru­ kovodstva u pozadini, mala ali ekspeditivna, uglavnom od žena i onih muškaraca članova Par­ tije koje ne obuhvata mobilizacija. Osnovna linija rada treba da bude: rat je odbrambeni i pravedan za nas, jer se borimo protiv napadača, za slobo­ du i nezavisnost naše zemlje. Zato svim snagama nastojte da se neprijatelju pruži što veći otpor.« Šesti april. Dolazak okupatora Šesti april 1941. Bila je nedelja, topao i sun­ čan dan. Kad je Cana ustala i pustila radio da bi čula najnovije vesti, naročito one koje bi, kako je mislila, izveštavale o mitingu povodom sklapa­ nja sporazuma sa SSSR-om, skupu naroda koji Beograd do tada nije video, kuća se najednom zatresla kao da zemlja ključa. Najpre je pomislila da je zemljotres, pa je instinktivno istrčala. Imala je šta da vidi. Nemci bombarduju Beograd. Brzo se vratila, zgrabila je devojčicu stanodavca i Stradalu viknula: »Izlazite brzo! Rat! Nemci nas bombarduju!« »Šta sad!« — razmišljala je. »Treba, znači, nanovo i drugačije početi. Nešto se prekinulo u kontinuitetu rada! Vremena, međutim, za čekanje nije bilo. Brzo se obukla i pohitala na sastanak članova PK i Mesnog komiteta KPJ za Beograd, koji je radi organizovanja mitinga zakazan na ciglani Šićanskog kod Kalenića gumna. Tamo je na okupu za­ tekla Miloša Matijevića, Radoja Dakića, Ljubinku Milosavljević, Vukicu Mitrović, Rada Končara, Radoja Dakića, članove Mesnog komiteta KPJ za Beograd i jedan broj partijskih aktivista. Odmah je počeo sastanak, šta preduzeti da bi partijske organizacije i rukovodstva »nesmetano« nastavili rad? — bila je jedina tema razgovora. »Dogovor nije« — seća se Cana — »dugo trajao. Moralo se brzo odlučivati, jer nas je, po­ red ostalog, ometalo stalno nadletanje i bombardovanje nemačkih »štuka«. Oko 10 ili 11 časova dogovor je bio završen. Određeni su prvi i hitni zadaci Pokrajinskog i Mesnog komiteta, kao i 61 �partijskih aktiva i organizacija. Odlučeno je: deo članova PK i MK da ostane u Beogradu; ostali, kao i ceo aktiv, da pođu u razne krajeve Srbije, Crne Gore, Sandžaka i druga mesta, gde je tre­ balo da se uključe u vojne jedinice, a neki sa zadatkom da se nađu na određenim područjima. Odluke su preko veza prenete i ostalom članstvu. U slučaju kapitulacije, određeni broj drugova trebalo je da se zadrži na terenu radi mobilizaci­ je Partije, prikupljanja i skrivanja oružja, kao i pripremanja za partizansku borbu. U tom slu­ čaju komunisti treba da propagiraju u vojsci da se ne predaje oružje, da se vojnici zadržavaju u šumi, da se izbegava zarobljeništvo itd. Mnogi drugovi i drugarice odmah su krenuli u raznim pravcima. Oni koji su na osnovu odluke imali da ostanu u Beogradu, trebalo je toga dana da se povuku na krajnju periferiju Beograda, dok traje bombardovanje (Milovan Đilas, Ljubinka Milosavljević, Mrša Matijević i ja). Neki od nas članova Pokrajinskog komiteta trebalo je da osta­ nemo u Beogradu. Tako smo Končar i nas jedna grupa drugova i drugarica, posle sastanka na po­ ljani, došli u dvorište stana u šumatovačkoj uli­ ci. U međuvremenu, počeli su pristizati još neki drugovi i drugarice: među nama se našao i Žar­ ko Zrenjanin (koji je došao nekim poslom u Beo­ grad), Sreten Žujović sa porodicom, Ivan Milutinović i drugi. Tu smo nastavili dogovor: razmat­ rali smo neke probleme koji su proizašli iz na­ stale situacije (veza, tehnika i drugo). Pored toga, napravili smo raspored ljudi, a i samih članova Pokrajinskog i Mesnog komiteta. Toga dana su mnogi članovi Partije, bez obzira na bombardo­ vanje, morali da dođu u grad da bi posvršavali neke poslove. Pre svega, da ne bi došlo do pro­ vale, iz nekih stanova je bilo nužno sakupiti od­ štampane letke CK, koje je trebalo rasturiti toga jutra na zboru, a sada ih je, pošto su bili neaktuelni, trebalo uništiti...« Za jedan dan bombardovanja Nemci su Beo­ grad pretvorili u prah i pepeo. Dim se visoko izdizao iznad zgarišta i porušenih kuća; duž ulica štrčali su oboreni električni stubovi; električna mreža i vodovod bili su pokidani; saobraćaj je stao. Kuknjava i lelek širili su se na sve strane. Nekoliko hiljada ljudi našlo je smrt na ulici ili u porušenim zgradama. Oni koji su ostali živi krenuli su iz Beograda na periferiju. Svaki je nosio ponešto: bošču, ranac, ponjavu, ćebe, što �je imao i kako je kome što došlo pod ruku. Sva­ ko se snalazio kako je znao i umeo. Bili su to te­ ški trenuci: ljudi, žene s decom, mladi i stari, i sami neizvesni što im donosi dan a šta noć, hita­ li su negde a da sami nisu znali kuda. Mnogi su bili izbezumljeni, jer su morali da napuste raz­ rušene domove u kojima je poneko stradao ili će, nemoćan da išta učini, tek stradati. Najveći broj bio je, međutim, miran. »Više je izgledalo da su se pitali šta će bili dalje.« Na put, »u neko selo u blizini Kosmaja«, s grupom članova PK KPJ za Srbiju i MK KPJ za Beograd krenula je i Cana Babović. Pre polaska imala je dosta muke da ubedi stanodavca Stra­ dala da ne pođe s njima. »On je osetio da smo mi kompaktni, organizovani; mi smo mu ulivali neku sigurnost i hteo je pošto poto s nama. Lepa je znala o čemu se radi, pa je nastojala da ga primiri i zadrži. Ja sam inače imala nameru da se vratim u Beograd, te sam mu rekla i obećala da će tada poći sa mnom, ukoliko bude potrebno. Osetila sam da mu je bilo teško kada smo pošli.« Kada se s grupom drugova i drugarica ispela na Torlak, bila je preneražena stravičnom slikom Beograda. Voljeni grad njenog revolucionarnog sazrevanja i delovanja gorio je kao buktinja. Uskoro, posle kraćeg predaha, zaputila se ka avalskom drumu. Morala je da žuri. Već je bila zora, a put do Kosmaja još je dosta dug. Iz razgovora sa Radetom Aranđelovićem i Novicom Petrovićem, rezervnim oficirima i komunistima, koje je, u traženju gde im se vojna jedinica nalazi, slu­ čajno srela na avalskom drumu, slika stare voj­ ske Cani je postala mnogo jasnija. »Lutali su ćelu noć tražeći raspored. Dobdjali su pogrešne informacije, tako da nikako nisu mogli pronaći svoju jedinicu. To je bio slučaj i sa drugima. Osećala se opšta zbrka i zbunjenost. Neki delovi jugoslovenske vojske kretali su se prema Mladenovcu, a drugi pak prema Beogradu. Izgledalo je da se kreću tamo i ovamo bez ikakvog cilja.« Posle kraćeg zadržavanja u selu Parcanima, Cana je s drugovima krenula za selo Popović pod Kosmajem. Bila je ponoć kada su najzad, posle »malo lutanja«, stigli u stan učitelja Milorada Markovića. Porodica Milorada Markovića, starog člana Partije i učesnika Vukovarskog kon­ gresa, oca Mome i Draže Markovića, srdačno ih je prihvatila. Tek što se za dva-tri dana odmorila �i smirila posle onog što je doživela u Beogradu u vreme bombardovanja, Cana je morala natrag; da s Milošem Matijevićem i Jelenom ćetković po­ traži sklonište za štampariju PK. Kada je banula u svoj stan, u Šumatovačkoj ulici, Lepa Kršulj i njen muž Jarko Stradal bili su radosni što su je ponovo videli. Ponudili su je da večera, a posle toga započeli dug razgovor. Tih dana su već počele kružiti alarmantne vesti, senzacionalne i protivrečne priče. Petokolonaši su počeli pomalo da dižu glave. Mnogi ljudi bez ikakvih razloga, negde i u grupama, bili su stre­ ljani, navodno kao petokolonaši. Osećala se atmo­ sfera bezvlašća. Bilo je slučajeva da su istinski patrioti hvatali i ubijali petokolonaše, ali kako su se Nemci približavali, tako su izdajnici i peta kolona sve više ispoljavali silu i javno vršili akta sabotaže i likvidaciju pojedinih ljudi. Neposredno posle bombardovanja Beograda pojavile su se i pljačkaške bande. Ljudi koji su ostali u Beogra­ du zadržavali su se u kućama. U istinitost tih kazivanja Cana se uverila ka­ da je sutradan izašla u Beograd. Svako kretanje bilo je tada riskantno. Postojala je mogućnost da te neka banda sretne i samo pruži prst: petokolonaš, pa da se čovek teško odbrani, pogotovu ako je sam. Peta kolona je, istina, zastrašujuće dejstvovala, unosila je demoralizaciju i stvarala još veći haos nego što je inače bio. Na ulicama kao da je život prestao. Pored petokolonaša i sumnjivih ljudi, retko se ko usuđivao da izađe. Sve je bilo po kućama, bez hleba, i drugih potre­ ba, mnogi delovi grada nisu imali vodu. Žrtve bombardovanja ostale su netaknute tamo gde su stradale, pod ruševinama kuća, po skloništima, na ulicama. Ranije, pre bombardovanja, sve ulice oko Crvenog krsta, pa Šumatovačka. Cerska i druge, bile su prepune razdragane dece. Sada je sve ulice, placeve i poljane obavijala pustoš. Nigde dece, zamukla je i njihova živost i radost. Još teža i tužnija slika glavnog grada bila je kada se, posle ulaska okupatorovih jedinica, 12. aprila 1941, po drugi put iz Popovića vratila u Beograd. Nije to više bio onaj beli grad, pun ži­ vota, ljudi. Uobičajeni žagor, koji je odavao život grada, nestao je kao da ga nikad nije bilo. Začas je Beograd opusteo. Sa svih strana čula se puc­ njava, čas pojedinačno, čas iz rafala. Ulicama je dobovao bat koraka nemačkih straža išaranih orlovima po tamnozelenoj uniformi. Katkad se �kao ćuran šepurio i po koji »naš« Nemac, folksdojčer, pošto je mastiljavom olovkom, dosta nevešto, na levom rukavu i kapi nacrtao kukasti krst. Kao da je hteo reći: neka se zna da će Beo­ grad fašisti pretvoriti u folksdojčerski bastion, koji će postati ne samo centar Srbije i Jugosla­ vije, već i države podunavskih Srba, tzv. zemlje Eugena Savojskog. Čim je ušao u grad, okupator je spremao surovi obračun s građanima slobodarskog grada. Da bi bio što sigurniji počeo je da hapsi veliki broj ljudi kao taoce; mnoge je na mig petokolonaša i špijuna hvatao i odmah otpremao u za­ tvor. Grad je oblepljen naredbama i plakatima s pretnjama: ko ne preda vatreno oružje, mu­ niciju, bombe, eksploziv i druga ratna sredstva čeka ga — smrt. Po kratkom postupku biće ka­ žnjen i svaki akt sabotaže protiv jedinica nemačkog Rajha. Uveden je i policijski čas. Kretanje građana dozvoljeno je samo od 5 ujutru do 19 časova uveče. Ko bi se van tog vremena našao na ulici, čekao ga je metak! Na Jevreje, kojih je tada u Beogradu bilo oko 9.000, i Rome po­ čeo je lov da bi se ustanovio njihov tačan broj. Označenim žutim trakama s natpisom »Jude«, Jevrejima je uskraćena mogućnost da se kao ostali građani na piiacama snabđevaju. Pomamni na zlato i druge plemenite metale, nakit, novac, i dr., Nemci i folksdojčeri bez milosti su pljačkali sve što im ie dolazilo pod ruku. Grad ie ostao bez mesa, hleba i masti. Feldmaršal Gering je iz Berlina poručivao: »Biće mi svejedno ako me obavestite da ti narodi umiru od gladi.« Stara država, zasnovana na nepravdama svih vrsta, nasilju, šovinizmu i lažnom patrio­ tizmu, otrovana izdajom i stranačkim borba­ ma — raspala se i otišla u nepovrat. Prvaci po­ litičkih stranaka ili su pobegli, ili su, bez srama i stida, prišli okupatoru, ili se od straha sakri­ li u mišje rupe. Rat je razbio sve državne i po­ litičke strukture. Jedina snaga koju okupator nije razbio, koja nije priznavala ni kapitulaciju niti pak okupaciju zemlje, bila je Komunistička partija. Za komuniste je samo nastala nova si­ tuacija, mnogo teža i složenija, u kojoj se tre­ balo brzo snaći i svoj rad prilagoditi novim oko­ lnostima. Partiji to neće biti teško pošto je, ka­ ko je konstatovano na Majskom savetovanju u Zagrebu, ostala čitava, »što je sačuvala svoje 5 Spasenija Cana Babović 55 �kadrove, što je ostao kontinuitet u ra d u ..., što je ona u ovom haosu i zbrci ostala jedina nerazbijena.« Istak n u ta ličnost PK KPJ za Srbiju PK KPJ za Srbiju već sredinom aprila je raspravljao o razvoju događaja i o tome šta tre­ ba odmah učiniti. Shodno stavovima koje je CK KPJ zauzeo na sednici u Zagrebu 10. aprila, sve snage su usmerene na što brže povezivanje sa rukovodstvima (komitetima) i organizacijama i na pomoći partijskim ćelijama da se lakše pri­ lagode uslovima okupacije. Moralo se to učiniti, jer je, kao i svim komunistima Jugoslavije, pre­ dstojao vanredno važan i težak zadatak, već nagovešten u proglasu CK KPJ od 15. aprila 1941: »Komunisti i čitava radnička klasa Jugoslavije ustrajat će do konačne pobjede u prvim redovi­ ma borbe protiv osvajača.« »Tih se dana — piše Cana — radilo intenzivno na sređivanju Partije: partijskih organizacija, okružnih i mes­ nih komiteta u Beogradu i na drugim područ­ jima Srbije; na učvršćivanju veza, prilagođavanju partijskih i skojevskih organizacija zada­ cima i novonastaloj situaciji, itd.« Posle Majskog savetovanja CK KPJ u Za­ grebu, kada je konstatovano da se Partija nala­ zi pred svojim istorijskim zadatkom — organizovanjem i predvođenjem jugoslovenskih naro­ da u oružanoj oslobodilačkoj borbi protiv oku­ patora i domaćih izdajnika za nacionalno i so­ cijalno oslobođenje, i kada je komunistima Sr­ bije stavljeno u zadatak da okupljaju srpski narod, da se stave na čelo njegove narodnooslobodilačke borbe, da narodu daju jasnu per­ spektivu borbe, da mu podižu duh i veru u bo­ lju i srećniju budućnost, PK KPJ za Srbiju je danonoćno radio. Celokupna aktivnost PK i par­ tijskih organizacija usmerena je, po rečima Cane Babović, ka pripremama za ustanak; izvršen je raspored rukovodećeg kadra, radilo se na prikupljanju oružja, eksploziva, sanitetskog ma­ terijala. Kada je reč o rasporedu kadra u Srbi­ ji, Cana Babović je, pored neprestanog rada u PK bila član Agitrpropa i Vojne komisije pri PK KPJ za Srbiju (ostali članovi bili su Sreten �Žujović, Filip Kljajić i Branko Krsmanović), ko­ ja je imala zadatak da rukovodi pripremama us­ tanka. Kao i do tada, radila je neumorno — od učešća u donošenju vrlo značajnih odluka, do briga da li će se odštampati prvomajski prog­ las CK KPJ, izvršiti izbor široke mreže kurira, održavati veza sa partijskim rukovodstvima na terenu, na pogodno mesto skloniti štamparija i partijska tehnika, dobro izvesti zamišljena ak­ cija, kako će uspeti razgovor s nekim rukovode­ ćim ljudima građanskih partija na planu saradnje za borbu protiv okupatora (u dva navra­ ta išla je s članovima PK na razgovor s Dra­ goljubom Jovanovićem u sanatorijum živkovića ispod Avale). Pa ipak, najviše je radila u PK KPJ, u kome je pored sekretara bila središna figura sve do odlaska iz Beograda na slobodnu teritoriju, novembra 1941. godine. Njenoj ličnos­ ti, čestitoj i nadasve skromnoj, ne bi bilo svoj­ stveno da se posebno naglašava njena značajna uloga u najvišem partijskom rukovodstvu Sr­ bije. PK KPJ za Srbiju bio je, kako ističe i Cana, ćelo vreme na okupu, radio je kao kolektiv­ ni organ s velikim zalaganjem; na događaje je brzo reagovao; bio je odlučan i smeo. »PK je okupljao širi krug drugova koji su najčešće kao instruktori PK odlazili u partijske organizacije i sprovodili njegove odluke. Na ta j se način osigu­ ravala veća mobilnost rukovodstva.« Instrukto­ ri su u to vreme bili Petar Stambolić (za pomoravski okrug), Miloš Minić (valjevski), Milan Mijalković za užički i čačanski, za kraljevački i kruševački Mirko Tomić, za niški i leskovački Vasilije Buha, član PK KPJ, za zaječarski Dobrivoje Radosavljević i za požarevački okrug Mo­ ma Marković, član PK KPJ za Srbiju. Kada je, posle verolomnog napada nacistič­ ke Nemačke na Sovjetski Savez 22. juna 1941. godine, Centralni komitet KPJ proglasom poz­ vao narod i komuniste Jugoslavije u borbu pro­ tiv okupatora, PK KPJ za Srbiju već je sutra­ dan održao sastanak da bi odlučio koje sve mere za oružanu borbu treba učiniti. »Na ovoj sednici razmatrani su — piše dr Venceslav Glišić — zadaci u duhu zaključaka Politbiroa CK KPJ o pripremama za ustanak. Doneta je odluka o rasporedu instruktora i ostalih partijskih kadrova, kao i to da se odmah pris­ tupi formiranju naoružanih udarnih grupa. Ra- �zmatrano je i pitanje uspostavljanja redovnih i čvrstih veza sa okružnim komitetima. Zbog toga je trebalo odrediti kurire u oba pravca, po­ jačati ilegalnu tehniku i obezbediti sredstva za njeno funkcionisanje. Skrenuta je pažnja or­ ganizacijama KPJ na krajnju budnost i konspi­ raciju, i u pogledu kretanja i menjanja stavova. Posebno je naglašeno da se ubrza prikupljanje oružja, odeće, sanitetskog i drugog materijala. Odlučeno je da se počne pripremati teren za razgovore sa demokratski orijentisanim gru­ pama i naprednim pojedincima. Jedna od naj­ važnijih odluka bila je da se izvrši pomeranje kadrova u Beogradu i iz Beograda u unutraš­ njost Srbije, kao i da se izda proglas. Izabran je sekretarijat Pokrajinskog komiteta koji tre­ ba da kontroliše izvršavanje ovih zadataka, da stalno bude na okupu i da rukovodi političkim i organizacionim radom u toku priprema za us­ tanak. Sekretarijat su sačinjavali: Aleksandar Ranković, Spasenija Babović, Blagoje Nešković i Ljubinka Milosavljević, kao sekretar PK SKOJ-a.« Proglas PK KPJ srpskom narodu pozivao je u oružanu borbu: »Srpski narode, ne oklevaj! Sa­ da i samo sada kucnuo je čas da učinimo kraj nasilju okupatora... Seti se, srpski narode, svo­ je slavne prošlosti i ne slušaj kukavice i malodušnike koji pozivaju na čekanje. Čekati — to znači igrati se sa svojom sudbinom, budućnosti naroda.« Kada je 4. jula 1941. godine usledila odluka Centralnog komiteta KPJ o oružanom ustanku, Srbija je za nekoliko dana planula. Sedmog jula Rađevsko-azbukovačka partizanska četa, pu­ cajući na žandarme u Beloj Crkvi, zapalila jc buktinju ustanka u Srbiji. »Na mnogim mestima — seća se Cana — već su bile oformljene oružane grupe i desetine. Na taj način su već za nekoliko dana posle odluke o oružanom us­ tanku mogle uslediti organizovane akcije i u Beogradu i u drugim područjima Srbije. U sprovođenju ovih odluka, okružni komiteti, mesni komiteti, kao i partijske organizacije dobili su najšira ovlašćenja da sami, koristeći se svim sredstvima i mogućnostima, organizuju, iznalaze, i određuju objekte za napad i sabotažu, izuzev u slučajevima gde je bila potrebna koordinaci­ ja. Pod istim uslovima na teritoriji Beograda delovale su vojne desetine, grupe koje su se na- �1 azile pod neposrednim rukovodstvom partij­ skih organizacija. O obliku i detaljima sabotaža na svom užem području odlučivala je neposred­ no partijska organizacija, koja se na terenu ko­ ristila svim neposrednim mogućnostima. U svim tim akcijama bila je najšire angažovana i om­ ladina, mada je ona, pod rukovodstvom Parti­ je, imala i posebne zadatke. Na taj način, akci­ je su u isto vreme počele na čitavom području Srbije, a po karakteru sabotaža i napada na po­ jedine objekte bile su raznovrsne. U stvari, išlo se na rušenje svega što je služilo okupatoru. Ovakav razvoj situacije bio je omogućen i time što je Partija u Srbiji bila usmeravana u tom pravcu i što je, prilikom donošenja odluke o oružanom ustanku, već bila duboko zašla u pri­ preme. Na taj su način partijska rukovodstva i partijske organizacije spremno dočekale odlu­ ku CK KPJ od 4. jula.« Na čelu smele akcije Pored čitavog niza akcija tokom jula, broj­ nih diverzija i sabotaža, Partija je smatrala da u gradovima treba uništavati i objekte od vital­ nog značaja za okupatore. Tako je sredinom ju­ la 1941. godine ponikla ideja da se minira i di­ gne u vazduh beogradska radio-stanica na Makišu. Taj zadatak trebalo je da izvedu dva di­ verzanta kojima je rukovodio Aleksandar Ranković*. Ali kad su sve pripreme za miniranje radio-stanice već bile završene, jedan od diverza­ nata (bio je provokator) prokazao je Rankovića policiji, pa ga je ova iznenada na ulici uhapsila. Posle kraćeg zadržavanja u zatvoru Gestapoa, on je, onesvešćen od udaraca po glavi, prebačen u zatvoreničku bolnicu u Vidinskoj ulici. Kada je od Lazara Koliševskog, koji je Canu Babović ceduljicom obavestio kako Rankovića »vode gestapovci prema autu koji je negde bio skriven; da je sav okrvavljen i izubijan, tako U NOR član Vrhovnog štaba NOVJ i Prodseilništva AVNOJ-a. Posle rata na visokim partijskim i državnim funkcijama. »Na IV plenumu CK SKJ, jula 1966, njegova dclatnost posle VII kongresa SKJ occnjena je i osuđena kao suprotna koncepciji izgradnje samoupravnog društva, pa je, kao jedan od glavnih nosilaca etatist:čko-birokratskih odnosa, odstranjen sa svih po­ litičkih i državnih funkcija, isključen iz SKJ i pcnzionisan.« (Vojna enciklopedija, II izdanje, tom VII, str. 732). �da su ga gestapovci prosto nosili«, saznao da je Ranković pao u ruke Gestapoa, Pokrajinski ko­ mitet je brzo reagovao. »Spasićemo ga!« — re­ kla je Cana jednom broju članova, Milošu Matiieviću, Đuri Strugaru, Vukici Mitrović i Liubinki Milosavljević, koji su, očekujući sastanak PK, bili na okupu. Bila je nedelja, podne, 27. jul 1941. Članovi PK radili su brzo. »Moralo se hit­ no raditi s obzirom na to da smo bili ograniče­ ni policijskim časom.« Već posle tri-četiri časa od hapšenja Rankovića, oni su, dobivši podatke od Mitre Mitrović, Vere Vrebalov, Vere Lazović i drugih gde se u bolnici nalazi, »u osnovnim crtama razradili plan akcije.« Brzo su formira­ ne grupe udarnika, njih nekoliko od oko 40 — 50 ljudi; na čelu grupe naoružanih udarnika ko­ ja je bila predviđena da direktno uđe u bolnicu bio je Dušan Grubač, član MK KPJ za Beograd. Da bi akcija bila izvedena brzo i sigurno, svi udarnici grupe Dušana Grubača bili su naoruža­ ni revolverima i bombama. Tada je, u ponedeljak 28. jula, s Đurom Strugarom i Nenadom Parentom, Cana razradila »u osnovnim crtama raspored grupa i tačnu zamisao kako akcija tre­ ba da teče... U razradi plana mnogo nam je po­ moglo i to što sam i sama znala raspored pro­ storija bolnice, pošto sam 1930. godine provela u njoj mesec dana kao zatvorenik.« Napad na bolnicu trebalo je da počne 29. jula između »sedam i osam časova ujutro«. Tog jutra, negde u zoru, Cana Babović i Miloš Matijević još jednom su se sastali sa Dušanom Grubačom, Milićem Rakićem, Grujom Lazovićem i Ratkom Bursaćem, najistaknutijim poje­ dincima grupe koja je trebalo da uđe u bolnicu i da »iznese Marka«. Posle toga, Ljubinka Milo­ savljević i Vukica Mitrović, pošle su na mesto akcije, a Cana i Đuro Strugar zadržali su se u stanu dr Nenada Parente. Upad u bolnicu izvršila je grupa od pet udarnika naoružanih revolverima. Da bi lakše prodrli, pred sobom su vodili grupu »vezanih« drugova, stvarajući tako utisak da to agenti do­ vode novog uhapšenika. Kada im se na ulaznim vratima suprotstavio žandarm, Grubač je potegao pištolj i na mestu ga usmrtio. Kada je gru­ pa upala u sobu gde je ležao Ranković, dvojica su ga uhvatila ispod pazuha i povela ka izlazu. �Ostali su ih pratili s revolverima na gotovs. Gru­ pa je brao Rankovića prebacila preko ograde u obližnju ulicu kod Bajlonove pijace, u stan grafičkog radnika Milana Janeckova. Pošto se preobukao, Milić Rakić (budući narodni heroj) ga je špediterskim kolima, preko Terazija i Knez Miloševom do Braničevske ulice, prebacio u ilegalni stan. Tako se završila ova dobro organizovana i masovna akcija. U njoj, jednoj od najsmelijih akcija, Cana je imala istaknutu ulogu. »Ona je« kako kaže Ljubinka Milosavljević, član PK KPJ za Srbiju i akter tog događaja »njen organizator i rukovodilac. To je njena organi­ zacija; s Đurom Strugarom sačinila je plan akcije, vršila izbor ljudi za njeno izvođenje, sa­ kupljala oružje za udarnike, pratila tok doga­ đaja, sva bila na nogama. To je istina. Tako je bilo.« Od Beograda do Čajniča Oružani ustanak u Srbiji razvijao se veoma uspešno, organizovano, planski i postupno. Sr­ bija je do kraja septembra imala 24 partizan­ ska odreda sa oko 14.000 boraca i dve trećine slobodne teritorije. Na slobodnoj teritoriji, koja je na zapadu dopirala do Drine, na severu do Save, na istoku do Velike Morave, a na jugu do Zapadne Morave i Uvca, uspostavljena je nova vlast naroda, brojni narodnooslobodilački od­ bori (mesni, seoski, gradski, okružni i u Užicu Glavni NOO). Žestok otpor okupatoru rastao je i po gradovima. Za samo dva meseca (jul i avgust) u Beogradu je izvedeno preko 50 diverzija (paljenje garaža, automobila, nemačke i kvislinške štampe, atentati na policijske agente, spaljiva­ nje šlepova sa naftom na Dunavu, sabotaže u fabrikama). Sličnim akcijama zahvaćen je šabac, Kragujevac, Niš i druga mesta po Srbiji. »Par­ tizanske borbe u Srbiji — pisao je Tito — pri­ maju sve više oblik narodnog ustanka. Nemci drže samo veće gradove, a sela i manja mesta su pod kontrolom partizana. Partizani smenjuju opštinske uprave, spaljuju poreske, vojnoobvezničke i druge spiskove i stvaraju se narodni ko­ miteti kao vlast. Pod vodstvom KP u partizan­ ske odrede stupaju i pristalice zemljoradnika i drugih partija. U mnogim mjestima vode se že- �stoke borbe sa Nijemcima i domaćim fašisti­ ma. ..« Sve do kraja septembra 1941. godine PK KPJ za Srbiju je narodnim ustankom rukovodio iz Beograda. Mnogo mu je u to vreme značila i neposredna pomoć druga Tita i jednog broja članova CK KPJ, koji su u Beogradu boravili od sredine maja do sredine septembra 1941. Kada je, međutim, došlo do velikih provala, u kojima su, krajem septembra i početkom okto­ bra, poginuli ili pali u ruke Gestapoa i Specijalne policije gotovo svi članovi MK KPJ i SKOJ-a za Beograd i dva člana PK KPJ za Srbiju (Miloš Matijević i Vukica Mitrović), drug Tito je došao do zaključka da se pomoć organizacijama u Sr­ biji ne može više pružati iz Beograda, koji je, »nabijen svim mogućim agentima i šljamom«, tada predstavljao centar reakcije. Zato je, u di­ rektivi Pelagiji (Cani Babović) i Mihailu (Blagoju Neškoviću) 19. oktobra 1941, od PK-a za­ tražio »da odmah i neodložno preduzmu mere za preseljavanje u unutrašnjost Srbije, tj. u ne­ ko mesto na oslobođenoj teritoriji... Hitnost rešenja naročito je važna zbog nemilih događa­ ja koji su zadesili našu beogradsku organizaci­ ju. ..« Na slobodnu teritoriju članovi PK KPJ za Srbiju prebacili bi se preko teritorije Po­ savskog NOP odreda i došli do Kosjerića, gde se nalazila partizanska komanda mesta. Pokra­ jinski komitet je Canu s grupom rukovodilaca i aktivista, međutim, uputio sredinom novembra 1941. Iz okupiranog Beograda Cana je izašla na seljačkim kolima, koja je kod Autokomande do­ veo kurir Kosmajskog NOP odreda. Do Rudni­ ka, gde je bila slobodna teritorija, putovala je dva dana, s Milentijem Popovićem, Ljubinkom Milosavljević, Anđom Rankvoić, Lepom Žujović, i drugima. Posle kraćeg zadržavanja na Rudni­ ku, kada je u više navrata obišla jedan broj ranjenika i s Ljubinkom Milosavljević, Milenti­ jem Popovićem i drugim političkim i partijskim rukovodiocima tog kraja prisustvovala proslavi godišnjice oktobarske revolucije, Cana se uputila za Užice — do čačka pešice, a odatle do grada na Đetinji vozom. Bila je veoma impresionirana onim što je tada, u drugoj polovini novembra, videla u Užicu, naročito velikim poletom i ma­ sovnim entuzijazmom radnika, građana i parti­ zana. Stanovala je u zgradi Narodne banke, gde �je bilo sedište i Vrhovnog štaba, i skoro sva­ kog dana odlazila na sastanke i skupove koje je organizovao Okružni komitet KPJ za Užice. Bila je 23. novembra i na okružnoj partijskoj konferenciji u Čačku i tamo govorila kao pred­ stavnik PK-a. Dugo se u Užicu nije, međutim, zadržala. Kako je neprijatelj nadirao sa svih strana, morala je, kao i svi članovi Vrhovnog štaba i CK KPJ i SKOJ-a, da krene za Sandžak. Čitava dva meseca, od početka decembra 1941. do kraja januara 1942. godine, s jednim bro­ jem članova PK-a (Ljubinka Milosavlicvić, Mi tra Mitrović, Srba Josipović) i aktivista, Cana je boravila na slobodnoj teritoriji oko Nove Va­ roši. Najpre je došla u Radoinju, rodno selo svog oca Vaše, čija je osnovna škola, po rečima Mitre Mitrović, »postala centar okupljanja na­ ših drugova iz Srbije, partijiskih rukovodstava i rukovodilaca.« Tamo je, a naročito posle pre­ laska u Novu Varoš, planinsku varošicu čiji se spori život s dolaskom partizana bitno izmenio, Cana kao politički i partijski radnik bila vrlo aktivna; čas bi s komunistima i skojevcima pro­ učavala partijski materijal (Milentije Popović je, kako se seća Ljubinka Milosavljević, »vodio pra­ vu partijsku školu«), čas umnožavala vesti s frontova; čas dolazila u oštre sukobe s Milova­ nom Đilasom* zbog njegovog nečovečnog odnosa prema pojedinim borcima i komunistima parti­ zanskih odreda iz Srbije, ili pak prema stanov­ ništvu tog kraja; čas bi se s drugaricama »ba­ cila na svestranu obradu palanke«; čas odlazila na kulturne priredbe s recitacijama, skečevima i s baletskim tačkama. Cesto je išla na politič­ ke i partijske sastanke partizanskih jedinica da bi im objašnjavala političku situaciju i podizala borbeni duh; jednom je to učinila u jedinici Srećka Miloševića, drugi put u Oraškoj četi, treći put u štabu Srpsko-sandžackih odreda...« Inleresovala se bezmalo za svaku stvar i« — po reči­ ma Mirka Jolkića, zamenika političkog komesa­ ra Oraške čete — »na naša pitanja davala od­ mah jasne i tačne odgovore... Živela je s našim brigama i nevoljama. Zato je njena pojava ulivala uvek radost i samopouzdanje. Voleli smo je što je takva, nama sasvim bliska i što je ni po U ratu član Politbiroa CK KPJ i Vrhovnog štaba. Posle rata, zbog krivičnog dcla neprijateljske propagande protiv društvenog uređenja i spoljnopolitičkih interesa Jugoslavije, osuđen je 1957. god'nc na devet godina strogog zatvora. �čemu ne razlikujemo od ostalih, mada su nje­ ne reci, tako jednostavno i razumljivo kazane, sve mogle i sve postizale u nam a...« Radila je tako Cana, ne deleći poslove na velike i male, manje ili više značajne, uporno i odgovorno, ali je i jednako razmišljala o tome kako da posle popune PK KPJ za Srbiju novim članovima (sa­ da su, posle odluke CK KPJ, članovi PK-a bili: Blagoje Nešković, Cana Babović, Moma Marković, Ljubinka Milosavljević, Mitra Mitrović, Srba Josipović, Mirko Tomić, Miloš Mamić) partijska organizacija u Srbiji ponovo oživi. Radovala se kao malo dete povratku u Srbiju, što je CK KPJ svojom odlukom da »sedište PK treba da bude u blizini najmoćnijeg odreda, tj. u mestu odak­ le će se najbolje obezbediti političko i organiza­ ciono rukovodstvo čitavom partijskom organiza­ cijom u Srbiji« — već nagovestio. Tamo bi, kao i svi članovi PK-a, ponovo neumorno radila na jačanju organizacionog rada Partije, smelo iz­ dizala nove kadrove, privlačila nove članove, či­ stila partiju od malodušnika, kolebljivaca i ku­ kavica. Taj su zadatak, međutim, prihvatili dru­ gi članovi PK; Canu je, posle prelaska Lima (6. februara 1942) i kraćeg zadržavanja na Kame­ noj gori i u slobodnoj Foči tokom februara, če­ kao drugi, ali sada, na izričiti zahtev duga Ti­ ta, u Drugoj proleterskoj brigadi. Partijski rukovodilac Druge proleterske Prvog marta 1942. godine, od »najboljih par­ tizanskih jedinica koje su se prekalile u dota­ dašnjoj borbi protiv okupatora i njihovih do­ maćih slugu«, Užičkog, čačanskog i Drugog šumadijskog NOP odreda, u čajniču, formirana je Druga proleterska narodnooslobodilačka udar­ na brigada. Ona će, kako je istakao drug Tito u odluci Centralnog komiteta, »po primeru Prve proleterske brigade nastaviti još odlučniju i bespoštedniju borbu protiv okupatora i svih nje­ govih petokolonaških saveznika, boriće se za slobodu svoje porobljene zemlje, za bolju i srećniju budućnost.« Na dan formiranja, kada ju je pozdravio govorom Vrhovni komandant, Jo­ sip Broz Tito, brigada je imala četiri bataljona i oko 1.000 boraca. Bila je to proleterska jedini­ ca mladog naraštaja, brigada omladine, čvrsta, �snažna i pokretljiva jedinica, koja će pod ruko­ vodstvom Vrhovnog štaba, Centralnog komiteta i druga Tita oružjem i političkom akcijom širiti ustanak tamo gde po njihovom zahtevu bude došla. Bila je to operativna jedinica sa strate­ gijskim zadacima koju su krasile mnoge vrline. Glavne odlike Druge proleterske bile su po rečima druga Tita sledeće: »prvo, to je vjernost i ljubav prema stvari za koju se bori, a to je sloboda naroda, bratstvo i jedinstvo naroda, pra­ vednija i srećnija budućnost naroda; drugo, to je neodoljiva mržnja ne samo protiv okupatora, već i prema svim izdajnicima našeg naroda; tre­ će, to je hrabrost, disciplina koja se sve više pojačava, međusobna ljubav boraca, komandi­ ra, komandanata i politkomesara i, spremnost da se izvrši svaki pa i najteži zadatak.« Da takva bude velika je zasluga i prvog zamenika kome­ sara brigade — Spasenije Cane Babović. Na dužnosti zamenika političkog komesara (članovi štaba bili su Ratko Sofijanić, koman­ dant, Milinko Kušić, komesar, Ljubodrag Đurić, zamenik komandanta), u stvari partijskog rukovodi­ oca brigade, Cana nije dugo ostala — svega pet i po meseci. Ali ono što je svojim radom, nastu­ pom i rečju učinila ostalo je da se pamti. »Kroz Drugu proletersku brigadu prošlo je« — kaže Zaga Stoilović, tadašnji politički radnik brigade — »petnaest hiljada ljudi u toku rata, većina ih je poginula, ali duh jedinstva brigade, neprekid­ ni politički rad, visoki moral boraca, drugarstvo, sigurnost da ranjenog druga niko neće ostaviti, da će poslednji komadić hleba i duvana podeliti — temelje tom duhu velikim delom je pos­ tavila drugarica Cana, koja je tada bila zamenik političkog komesara Druge proleterske.« »Bila je tako lepa i mlada; svi smo se — seća se Vera Kremić, referent saniteta u Drugoj pro­ leterskoj brigadi, — okupljali oko n je... Kad bi zapevala, dobro pamtim, »Krenula je crvena mašina«, bila je u stanju sve da nas razgali i ulivala je beskrajno poverenje nekom izuzetnom to­ plinom, odmerenošću da svakog i sve razume.« U brigadi je Cana bila partijski funkcioner koji je odgovarao za sav partijski rad, za čuva­ nje linije Partije i uopšte za partijsku organiza­ ciju. Neposredno je rukovodila bataljonskim bi­ roima i objedinjavala rad partijskih ćelija. Na sastanke komunista, kojih je u brigadi bilo oko 235 (prema izveštaju od maja 1942. godine Cen- �tralnom komitetu KPJ), često je odlazila i na licu mesta ukazivala pomoć u radu. »Kao par­ tijski rukovodilac Cana je« — po rečima Rodo­ ljuba Čolakovića, — »od ljudi tražila mnogo, ali pritom nije zaboravljala da oni nisu svi srezani prema istom kalupu. U tome je bila njena čov­ ječnost. Drugovi koji su sa njom radili, posebno koji su sa njom bili u ratu, mogu navesti mno­ go primjera kako je Cana, blagodareći toj oso­ bini, kočila one žustre i brzoplete koji u ime revolucionarne oštrine čine nepopravljive pro­ puste. Za nju revolucionarna oštrina nije zna­ čila ni bezobzirnost, ni ravnodušnost prema tu­ đoj nevolji. Kao što je prezirala frazere i malodušne plačljivke, isto tako nije marila one u na­ šoj Partiji koji su autoritet, neophodan u tak­ voj organizaciji, zloupotrebljavali u sredstvo za vladanje ljudima.« Njena pojava izazivala je ra­ dost, a njena reč uvek je bila — kako to na­ vodi Moma Marković — »od velikog značaja. Šta misli Cana Babović, uvek je bilo važno.« Sve do odlaska na drugu dužnost, sredinom avgusta 1942. godine, Cana je bila na svim putevima Druge proleterske brigade: od Borika, jedne od prvih borbi, pa preko Vlasenice, Bratunca, Srebrenice, Romaniie, Rogatice, Han-Pijeska, čajniča, Goražda, Foče, Dobrog Polja na Durmitoru, Gata, Čemerna, Treskavice, Ledića, pruge Sarajevo—Mostar, do Kupreškog polja; putevima poznatim po borbama, kišama, gladi i umoru, ali i po nezaboravnim pobedama; onda kada su borci uz pušku imali samo po pet me­ taka i uz puškomitraljez jedva petnaestak, a nepri jatelja, do zuba naoružanog i opremljenog, svu­ da. »Bila nas je ledena kiša, vetar, blato do kolena. Kamenje se odronjava, ćele noći smo se peli i ispeli na vrh Lednice a sutradan stigli u podnožje. Taman kad smo pomislili da odahnemo, da se ispavamo, čujemo — sećase Zaga Stoilović — poziv: 'Svi na partijski sastanak, pri­ prema jedinice za dalji marš!' Drugarica Cana je kao partijski rukovodilac uvek tražila da se razgovara o držanju komunista prethodnog dana: da li su pomagali borcima, služili za primer, bili u prvim redovima. Upozoravala nas je kako da se ponašamo prema narodu okolnih sela. U ono vreme to je bilo veoma važno. Tražila je od nas da učimo, da čitamo. Govorila je: 'Borci su obični ljudi, treba im sve protumačiti, da znaju. �Što više znaju, to će biti bolji borci i komunis­ ti. .. Ali, s ljudima treba strpljivo. Sitan je to vez.« »Sve je bilo im presivno ii v e lik o ...« U oružanu borbu protiv okupatora i njego­ vih pomagača, rame uz rame s muškarcima, po­ šao je i veliki broj žena svih naroda i narodno­ sti, svih vera i svih društvenih slojeva, stare i mlade. Procenat njihovog učešća u prvim par­ tizanskim jedinicama bio je različit; kretao se od dva pa do dvadeset posto. Prva proleterska brigada je na dan forim iranja imala 67 druga­ rica, Druga 46 (jedna zamenik političkog kome­ sara brigade, 4 političke radnice, jedna referent saniteta bataljona, 21 bolničarka i 19 boraca); od 1082 borca, koliko je imala na dan formiranja, Četvrta proleterska (crnogorska) brigada ima oko 200 žena. Druga grupa NOP odreda u SloKraći predah na ratnoj stazi Druge proleterske (leto 1942) �veniji imala je 20 žena. U Lici je 25. avgusta 1942. formirana Ženska omladinska četa; sep­ tembra 1942. u Turjanskom formirana je Dru­ ga, a nešto kasnije i Treća ženska četa. Pohorski bataljon imao je zaseban ženski vod... Već prvih dana ustanka veoma je zapažen udeo že­ na u radu na okupiranoj teritoriji; prikuplja­ ju oružje, hranu, odeću, sanitetski i štampar­ ski materijal, obavljaju kurirsku službu, osniva­ ju bolničarske kurseve, organizuju tajna sklo­ ništa za ranjene borce i ilegalce, dostavljaju partizanskim jedinicama podatke o neprijatelju, rasturaju propagandni materijal, s organima no­ ve vlasti organizuju obradu zemlje, setvu i žet­ vu, brinu se za decu boraca i ilegalaca, učest­ vuju u odborima narodne vlasti, otvaraju par­ tizanske radionice... »Žena je bila« — kako slikovito priča Draga Bakić Stefanović, delegat s Korduna na Prvoj konferenciji AFŽ — »maj­ ka, domaćica, otac, hranilac, proizvođač, sve. A da bi mogla sve to da bude, bila je i predsednik NOO, rukovodilac straže, predsednik od­ bora žena... Ona je snabdevala bolnice, tkala zavoje. Omladinke su parale svoju devojačku spremu da bi od toga prediva tkale zavoje... Organizovana žena slala je svog, makar i poslednjeg, sina u borbu... Tako je to bilo.« Odbori žena antifašista već se u leto i je­ sen 1941. godine zovu antifašistički odbori že­ na; bilo ih je seoskih, opštinskih, negde sreskih i okružnih. Pa ipak, »snaga naše organizacije,« — rekla je Cana Babović u Bosanskom Petrovcu, decembra 1942, — »broj njenih članova, njena organizaciona čvrstina i povezanost još ne odgo­ varaju raspoloženju žena protiv fašizma i njiho­ voj spremnosti za borbu.« Bilo je vreme da se te ogromne probuđene snage žena sliju u jedin­ stveni Antifašistički front žena Jugoslavije. To je jedan od razloga što su CK KPJ i drug Tito već u jesen 1942. godine inicirali stvaranje je­ dinstvene organizacije svih žena Jugoslavije, od­ nosno održavanje prve konferencije AFŽ-a de­ cembra 1942. godine u Bosanskom Petrovcu. Taj zadatak dobila je Cana Babović, koju je CK KPJ za rad na sektoru žena povukao iz Druge proleterske brigade još avgusta 1942. Pored Cane, seća se Mitra Mitrović, najveći deo posla ponele su Vanda Novosel i Mira Morača. One su bile i članice Inicijativnog odbora za održavanje Konferencije žena. �Sa borcima Pratećeg bataljona Vrhovnog štaba (Cana prva sleva, jesen 1942) �Na prvoj konferenciji žena Jugoslavije »sve je — po rečima Cane — bilo impresivno i veli­ ko. Svaki dolazak delegata, iz raznih krajeva i iz vojnih jedinica, bio je doživljaj za sebe. Taj njihov dolazak do Bosanskog Petrovca značio je snagu naše vojske. Ne samo na mene, nego i na sve druge, najjače je delovao dolazak dele­ gata sa neoslobođenih teritorija.« Već 5. decembra 1942. godine Bosanski Pe­ trovac bio je prepun žena delegatkinja iz svih krajeva zemlje. »Rat je skoro sasvim izjednačio njihova odela, samo poneka povezača ili prega­ ča ili odlomak razgovora — jasnije kazuje iz ko­ ga je kraja koja grupa. »Sazivački odbor«, zapi­ sao je nepoznati letopisac u tadanjoj »Ženi da­ nas«, »radosno je beležio: Gorski kotar, Kor­ dun, Banija, Lika, Dalmatinska Zagora, Hrvat­ sko primorje, Bosanska krajina, Šibenik, Karlo­ vac, Beograd, Zagreb, Cetinje, Drvar, Ključ, crnogorske, krajiške, hrvatske, proleterske bri­ gade — i mnoge druge, za njima se nižu tek oslobođeni gradovi Bihać, Grahovo... Samo slovenačke žene nisu, zbog velikih prepreka, mogle imati svoje predstavnice.« Veliki skup žena (166 delegata) počeo je sve­ čanom sednicom 6. decembra 1942. godine. Prvi govornik, posle izbora počasnog i radnog predsedništva, bio je Josip Broz Tito. »Njegov dola­ zak i govor koji je održao bio je, razume se »— kaže Cana — »za sve. ne samo za mene, najupe­ čatljiviji trenutak. Mi smo danima ostali pod utiskom reči koje nam je uputio, a priznanja koja je dao ženama davala su snage za nove bo­ rbe i podvige. Bilo je to za nas ne samo priz­ nanje i podrška, nego i garancija za pobedu i ostvarivanje naših ideala.« «. . . Ova današnja skupština« — rekao je drug Tito, — »ima ogroman historijski značaj. Naše žene, kćeri, majke, učestvuju sa puškom u ruci u borbi. Ja se ponosim tim što stojim na čelu armije u kojoj ima ogroman broj žena. Ja mogu kazati da su žene u ovoj borbi po svom heroizmu, po svojoj izdržljivosti, bile i jesu na prvom mjestu i u prvim redovima i našim na­ rodima Jugoslavije čini čast što imaju takve kćeri.« Sutradan, na radnoj sednici, podneta su dva referata: Mitra Mitrović »O antifašističkom po­ kretu žena u okviru narodnooslobodilačke bor­ be« i Cana Babović »O organizacionim pitanji- �ma«. Razvila se i plodna diskusija. Na govorni­ cu je izlazilo veliki broj žena iz jedinica i iz ra­ znih krajeva, seljanki, nepismenih ili polupis­ menih, bez ikakvih priprema, bez papira, bez ičega. »Govorile su« — seća se Judita Alargić — »iz srca, ono što osećaju, što smatraju da tre­ ba da rade i za šta se bore. Govorile su i ono što su doživljavale njihove porodice, njihova deca, selo, njihov kraj i zato su se, bez obzira što je tu bilo i pismenijih i obrazovanijih od njih, osećale superiorno. To je bilo sasvim prirodno i krajnje spontano. To je pokazalo svu širinu i dubinu celog pokreta, to da su u njemu zastu­ pljeni svi slojevi naroda.« Na završetku Konferencije doneta je Rezo­ lucija, a u Glavni odbor AFŽ za Jugoslaviju uš­ le su: Kata Pejnović, predsednica AF2-a za Li­ ku. Dragica Karan, predsednica AF2 za Kordun, Kata Vujaklija iz Banije, Nada Trbović iz Gor­ skog kotara, Danica Medan iz Bosanske kraji­ ne, Mika Pećanac iz Bosanske krajine, Spasenija Cana Babović, Maca Gržetić iz Zagreba, Rahida Sakih iz Bihaća, Judita Alargić iz Vojvodi­ ne, Nada Marković iz Beograda, Zorka Brkić iz Mrkonjić-Grada, Vahida Maglajlić iz Banje Luke, Mitra Mitrović iz Beograda, Olga Kovačić iz Zagreba, Vanda Novosel iz Zagreba, MaSa Konferencije žena Jugoslavije u Bosanskom Petrovcu, decembra 1942. (linorez Ismeta Mujezinovića) 6 Spasenija Cana Babović �rija Novak iz Dalmacije, Stana Tomašević iz Cetinja, Dina Vrbica iz Podgorice, Mira Morača iz Bosanske krajine. Plenum Glavnog odbora izabrao je i svoj Izvršni odbor: Cana Babović, Kata Pejnović (predsednica); Vamda Novosel (sekretarica), Mitra Mitrović i Mira Morača. Na ratnom putu do slobode Već početkom 1943. godine, dvadesetak dana posle prve Konferencije žena, Cana je pošla na ratni put koji će se preko Neretve, Sutješke, Jajca, Drvara, Visa, Barija i Rađana završiti u oslobođenom Beogradu, četvrtu i Petu neprija­ teljsku ofanzivu provela je s jedinicama NOVJ koje su bile u Operativnoj grupi VŠ, a najviše i najduže, naročito u Petoj ofanzivi, u Prvoj pro­ leterskoj diviziji. Mnogi borci su je tada prvi put upoznali, ali su se osećali kao da su je go­ dinama znali. Ona je i tada, u paklu ognja s ne­ ba i zemlje, ostala ista: jednostavna, vedra i hrabra. Borcima je bilo drago što je s njima delila sudbinu i legenda iz predratnog ilegalnog života, pa su, u predahu bitaka ili na dugim marševima, rado slušali njenu potresnu priču iz ilegalnog života i brojnih sukoba s policijom iz­ među dva rata. Bila im je i kao pojava simpatična: srednjeg rasta, ne tako vitka stasa, lepa. Imala je plavu bujnu kosu, uvek očešljanu unazad; lice sveže, čisto i bez bora; svetloplave oči i karakterističnu boju glasa. Govorila je razložno i spokojno, ni­ kad brzopleto. Bila je dobroćudna, vesela, veliki ljubitelj pesme, pošalica. Stabilna ličnost; je­ dan fin sklad fizički i psihički. Borce je bezgra­ nično volela; prema rukovodiocima je bila stro­ ža. Teško je doživljavala poraze, naročito pogi­ biju boraca. Tada bi znala da plane, da oštro istupi, da izgrdi. Čovek, borac, bio je za nju sve­ tinja. Iz tih susreta s velikim brojem boraca, je­ dinica NOVJ i naroda i Cana je postala bogati­ ja za čitavu galeriju likova, koje je u svojim predstavama čitavog života nosila kao ka­ kav dar; bogatija je bila i mnoštvom potresnih slika stradanja naroda tog kraja, koji se, bilo da je odstupao s jedinicama NOVJ ili pak bio u samom grotlu velikih bitaka, držao dostojan­ stveno, kompaktno i neustrašivo. Divila se drža- �nju ranjenika Centralne bolnice, koja je bila briga i savest svih boraca i rukovodilaca, od desetine do Vrhovnog štaba, ali i najprivlačniji plen neprijatelja. Ona slika kada je s borcima i ranjenicima prelazila Neretvu nikada joj nije izbledela. Posle velike pobede nad četnicima kod Kalinovika i Glavatičeva, strasno je čeznula za povratkom u Srbiju, kako je Vrhovni koman­ dant bio i zamislio. Ta joj se želja, kao i ona novovaroška krajem 1941. i početkom 1942. go­ dine, nije ostvarila. Morala je s jedinicama NOVJ natrag. Udruženi neprijatelj ponovo je spremao ofanzivu na Titovu vojsku i slobodnu teritoriju, ali sada još težu i krvaviju. U bici na Sutjesci, koja je po žestini i obimu dotad neviđenih borbi trajala punih trideset dana, Cana je s članovima štaba Prve proleterske divizi­ je tako reći bila u prvim borbenim redovima; u okršajima kod Celebića, Zlatnog bora i Popo­ vog Mosta, na Balinovcu. Posle Sutjeske išla je s Prvom divizijom kroz istočnu, a posle prelas­ ka reke Bosne i kroz srednju i zapadnu Bosnu. U Vrhovni štab, na Otočac, vratila se, posle kra­ ćeg boravka s Prvom proleterskom divizijom u Dalmaciji, oktobra 1943. godine. Sredinom okto­ bra, s delegacijama iz raznih krajeva, partijskim aktivistima, borcima s frontova, rodoljubima i ilegalcima pošla je na Drugo zasedanje AVNOJ-a. Kada je stigla u Jajce bila je zadivljena njego­ vim izgledom i atmosferom koja je među dele­ gatima vladala. Bili su to srdačni susreti drugo­ va iz raznih jedinica, s oslobođene i neoslobođe­ ne teritorije, ilegalaca, predratnih robijaša. Pra­ va svečanost. Grljenje, ljubljenje, po koja suza. Svima, naročito onima koji su ga tada prvi put videli, susret s Titom bio je izuzetan događaj. Bio je to i za Canu veliki trenutak. Još uzbudlji­ viji je bio onaj, kada je na Zasedanju govorio drug Tito i kada je ona, posle donošenja istorijskih odluka, izabrana u Predsedništvo Antifa­ šističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije. Desetak dana posle zasedanja AVNOJ-a, Vr­ hovni štab morao je da napusti Jajce. Krenuo je s članovima CK KPJ, Predsedništva AVNOJ-a, Nacionalnog komiteta i savezničkih vojnih mi­ sija — za Drvar. U njemu je, radeći u redakci­ ji časopisa »Nova Jugoslavija«, ostala i Cana sve do početka juna 1944, kada se, posle neuspelog nemačkog desanta u kome umalo nije glavu izgu­ bila, s članovima Vrhovnog štaba, Centralnog ko- �miteta KPJ i Predsedništva AVNOJ-a, prebacila na Vis. Bližio se kraj drugog svetskog rata. Kako je Srbija, po rečima druga Tita, bila od prvo­ razrednog značaja za čitav oslobodilački pokret u Jugoslaviji, to su Vrhovni štab i Centralni ko­ mitet KPJ doneli niz značajnih odluka. Bilo je veoma važno da se u Srbiji što pre izvojuju od­ lučne vojničke i političke pobede. Trebalo se obračunati s dosta jakim četničko-nedićevskim snagama i time onemogućiti sve planove reakci­ onarnih krugova na Zapadu i reakcije u zemlji da, oslanjajući se na te snage, posle rata utiču na državno i društveno uređenje Jugoslavije. Naporedo sa isterivanjem okupatora, trebalo je što pre likvidirati okupacioni sistem, prvenstveno oružane snage i politička uporišta četnika Dra­ že Mihailovića i osigurati dalje razgaranje NOR-a na tlu Srbije. Njenim oslobađanjem omogućio bi se još masovniji priliv novih boraca i stvorila čvrsta osnovica za dalje borbe i konačno oslobo­ đenje zemlje. Tih dana, juna 1944. godine, CK KPJ je ra­ spravljao o nizu pitanja vezanih za Srbiju: vojno-političkoj situaciji, stanju u partijskoj orga­ nizaciji, slabostima i nedostacima u radu ruko­ vodstva NOP-a u Srbiji tokom rata. Doneti su zaključci za budući rad. Pored onih o održava­ nju Velike antifašističke skupštine Srbije i stva­ ranju Komunističke partije, tada je odlučeno da se svi članovi PK KPJ za Srbiju (na Visu su ta­ da bili Blagoje Nešković, Moma Marković, Ljubinka Milosavljević i Cana Babović) što pre na­ đu na okupu na oslobođenoj teritoriji u Srbiji. Početkom jula 1944. godine, s grupom ru­ kovodilaca iz Glavnog štaba NOP odreda za Sr­ biju i jednim brojem članova PK KPJ za Sr­ biju, Cana Babović je na putu za Srbiju najpre došla u Bari, a onda je, noću između 10. i 11. ju­ la, avionom prebačena na improvizovani aero­ drom kod Kosančića, u Pustoj reci. Sada je, kada je na okupu bio ceo PK KPJ za Srbiju, i za Canu na slobodnoj teritoriji posla bilo dosta. Uvek vedra i nikad umorna, ona se kao partijski radnik najednom javlja svuda; sad je na sastanku PK KPJ — da bi se s članovima dogovorila šta valja učiniti; sad na skupu od­ bornika novog organa narodne vlasti — da bi im govorila koji su im zadaci najvažniji; čas je na partijskim sastancima komunista tog kraja da �bi im, a naročito povodom prijema novih čla­ nova, govorila kakvi treba da budu; čas na sednici novoformiranog (opštinskog, sreskog ili ok­ ružnog) Narodnog fronta; čas sa omladincima USAOS-a. I svi, kao da su s njom godinama radi­ li, govore: »Doći će Cana«, »Bila je Cana«, »Re­ kla je Cana...« A ona gotovo nikome, a naroči­ to ženama tog kraja, poziv na sastanak, kakav skup ili razgovor, nije mogla odbiti. Prokupčani su je zapamtili po govoru »kakav do tada nisu čuli«, na velikom mitingu avgusta 1944; mesec dana potom ona je i na Okružnoj konferenciji žena Prokuplja... I tako iz dana u dan, sve do odlaska u os­ lobođeni Beograd. Kada je, s Glavnim štabom NOP odreda za Srbiju i jedinicama NOVJ, 23. oktobra 1944. godine došla u Beograd, Cana je kao retko kada bila uzbuđena. Pred očima joj je iskrsla slika onog ratničkog i studentskog Beograda pre ra­ ta; grada štrajkova, tarifnih akcija i demonstra­ cija; grada Bose Milićević, živana Sedlana, žar­ ka Marinovića, Mirka Srzentića; onog Beograda s dvadeset sedmomartovskih ulica 1941; ona im­ presivna slika kada su u leto 1941. na sve stra­ ne plamtele garaže, skladišta goriva, padali gestapovski oficiri i domaći agenti; grada herojskih podviga Đure Strugara, Vukice Mitrović, Mrše Matijevića; grada stradanja, ubijanja, vešanja i mučenja... Dugo se nije smirila kada se pono­ vo našla s braćom, životom i Boškom, i sestrom Radmilom. Pa ipak, najpotresniji trenutak bio je onaj tako dugo čekani i željeni susret sa si­ nom Vladimirom, koji je iz SSSR-a u Beograd došao početkom decembra 1944. godine. Potresni susret majke i sina sačuvala je od zaborava i dr Šaša Božović, koja se tog dana našla u blizini Cane Babović. »Evo nas u oslobođenom Beogradu. Cana je u jednoj kući iznad Slavije. Zove me nešto u vezi Crvenog krsta. Tada sam bila vojni delegat Crvenog krsta Jugoslavije. U njenoj sobi oveći pisaći sto. Sve deluje svetio, čisto. Cana sva u papirima. Radi po ceo dan. Pozdravismo se i odmah prelazimo na razgovor zbog kojeg sam došla. Cana mi izgleda izuzetno vedra. Iz nje zrači sreća, radost. Dok radimo neprestano je gledam i kao vojnik prvo mislim da su stigle neke izuzetno dobre vesti sa Sremskog fronta, gde borbe plamte. Kad sam završila posao, pitam �je: »Cano, danas mi izgledaš kao da plivaš u sreći. Šta je to?« Ona se osmehnu, uze telefon­ sku slušalicu i prekide moje pitanje. Na ruskom reče: »Vladimire, pojdi sjuda!«, i spusti sluša­ licu, a na licu joj osmeh još topliji, još blistavi­ ji. Jedna manja bočna vrata se otvoriše, a na njima lep dečačić od trinaestak godina. Tanak, visok. U ruskoj kadetskoj uniformi. »Mamaša«, i pritrča Cani. Zagrliše se čvrsto. Cana mu privi glavu na grudi. Stojim zbunjena minut-dva, a onda se lagano na prstima povlačim, da ih os­ tavim same. Potrebno im je to da bi izlili sve što se godinama skupljalo i gušilo ih. Vladimir je kao beba odveden u Rusiju. Roditelji revolu­ cionari provodili su godine i godine po zatvori­ ma. Mučeni. Robijali. Za to vreme mali Vladi­ mir rastao je po domovima i čekao u Rusiji oca i majku. Oca nije našao. Ubijen je u zatvo­ ru. Ipak, doživeo je jednu radost. Našao je svo­ ju »Mamašku« i sad je u njenom zagrljaju.« Na odgovornim dužnostima posle rata Za Canu Babović revolucija se nije, kako je i sama govorila, završila pobedom radničke klase u ratu. Sa istim žarom kakav ju je krasio i do tada nastavila je da radi i u periodu obno­ ve i izgradnje porušene zemlje. Tako je radila zato što je revolucija bila sav smisao njenog ži­ vota. »Bez obzira šta je radila«, — rekao je Pe­ tar Stambolić, — »koju dužnost vršila, gde se nalazila, za nas, njene drugove, bilo je uvek ne­ obično važno šta u takvim prilikama misli Ca­ n a... Ovaj naš tridesetogodišnji posleratni pe­ riod pun je drama, sudara, raznih dilema i stran­ putica. Cana je u svim tim prilikama znala da stane na pravo mesto i bila uvek na isturenom položaju... Celog života nije prestajala da bri­ ne partijske brige i kao borac unosila je u rad vedrinu i optimizam. Ostala je dosledna sebi kroz ceo život. I primer za druge.« Sve do smrti, koja ju je zatekla na dužnosti člana Predsedništva SR Srbije, Cana je obavlja­ la čitav niz odgovornih dužnosti. Bila je prva predsednica Glavnog odbora AFŽ-a za Srbiju i članica Centralnog odbora AFŽ-a za Jugoslaviju; ministar u vladi SR Srbije i član Izvršnog veća Skupštine SR Srbije; član Predsedništva Glav- �nog odbora SSRN Srbije i Saveznog odbora SSRNJ; član Saveznog odbora SUBNOR-a Ju­ goslavije; birana je za republičkog i saveznog po­ slanika u više saziva; učesnik je svih posleratnih kongresa Saveza komunista Srbije i Jugosla­ vije; za člana Centralnog komiteta Saveza ko­ munista Jugoslavije birana je na Petom, Šes­ tom, Sedmom i Osmom kongresu SKJ; član Cen­ tralnog komiteta SK Srbije neprekidno je od Prvog do Četvrtog kongresa. Bila je i organiza­ cioni sekretar Centralnog komiteta KP Srbije i član Izvršnog komiteta CK SK Srbije. Svaku od tih dužnosti obavljala je požrtvovano, odluč­ no i do kraja savesno. Bez obzira koje je funk­ cije obavljala, ona je uvek mislila i delovala kao radnik i kao revolucionar. Nikada nije zalutala, niti, pak, zatajila. »Za Canu Babović«, — rekao je povodom njene smrti na sednici u Skupštini SR Srbije Dragoslav Marković, — »dilema nije bilo, niti je moglo biti. Za nju, starog revoluci­ onara i prekaljenog borca, bio je moguć samo jedan put — Titov put dosledne borbe za auten­ tične interese radničke klase, za socijalizam i sa­ moupravljanje, za stalno jačanje naše socijalisti­ čke zemlje. Tako je bilo i 1948. godine, tako i 1966. godine, tako i u značajnom periodu za da­ lji razvoj i jačanje Saveza komunista Jugoslavi­ je, a posebno Saveza komunista Srbije u 1971. i 1972. godini.« Za sve ono što je kroz svoj pedesetogodiš­ nji revolucionarni rad učinila, Cana Babović je još za života dobila mnoga priznanja. Odlikova­ na je većim brojem visokih odlikovanja: Orde­ nom narodnog heroja, Ordenom junaka socijali­ stičkog rada, Ordenom jugoslovenske zvezde sa lentom, Ordenom republike sa zlatnim vencem, Ordenom zasluga za narod sa zlatnom zvezdom, Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem, Ordenom zasluga za narod sa srebrnim zracima, Ordenom za hrabrost. Nosilac je spomenice 1941. i Povelje s plaketom »Crveni barjak samoup­ rave«. I neobično običan čovek Sve do odlaska u penziju 1963. godine, za koju je govorila da ne priliči revolucionarima, Cana Babović je prošla težak ali legendarni ži­ votni put. Ceo njen život bio je, kako je jednom �prilikom govorila, težak, surov, pun neslućenih opasnosti. Na njega, međutim, nikada nije tako gledala, niti ga takvim osećala. Nikada se nije pitala ni kako je mogla. Cana Babović svuda je imala bezbroj pri­ jatelja i poštovalaca. Ona je, pak, na svoj na­ čin, poput majke, volela ljude i nikada nije pro­ puštala priliku da bude s njima. Njeni prijate­ lji, saborci i poštovaoci, stari i mladi, uvek su se radovali kada bi bili u prilici da se još koji put sretnu s njom i popričaju. S njom je, kako će reći Josip Grubišić ćabo, pravo zadovoljstvo bilo porazgovarati o svemu; kada bi govorila o svom teškom ali legendarnom životnom putu — bio je to poseban doživljaj. »Ona o svemu go­ vori tako jednostavno, tako obično, sa puno ot­ mjene (u najboljem smislu) odmerenosti — od ponuđenog pića da najsloženijih pitanja iz raz­ ličitih razdoblja jednog bogatog i izuzetnog ži­ vota velike revolucionarke...« Kada je o njoj bila reč, uvek je bila suzdržana. Nerado je o se­ bi govorila, mada su svi uvek želeli upravo to da čuju. Kada je to činila onda je, da ne bi povredila nečije dostojanstvo ili mu umanjila za­ slugu, svaku reč merila. Bila je vrlo plemenita ličnost. Tražila je da se na događaje i na ljude gleda pošteno i komunistički. Bila je za to da se nikad ne treba zaboraviti dobro, niti, pak, prećutati rđavo. Nije želela da se izbrišu zaslu­ ge onih koji su pogrešili, kao što nije volela ni da se zabašuruju pogreške. Kada nije bila u Predsedništvu SR Srbije, čiji je član ostala sve do smrti, Cana je bila s unukom Marikom u svom domu, ili, pak, s pri­ jateljem, partijskim i ratnim drugom. Unuku Mariku, »diku i priliku njenu«, čuvala je goto­ vo od samog rođenja. Kada zbog revolucionar­ nog rada i stalne opasnosti da bude uhapšena nije bila u prilici da odgaja sina Vladimira, to je unuci poklonila svu svoju ljubav. I svu osta­ lu decu mnogo je volela. Rado je okupljala decu svojih prijatelja i poginulih drugova, od kojih je neke i školovala. Bila je dobra, ali i stroga baka. Od unuke je tražila da završi školovanje, ali nikada nije zahtevala da po svaku cenu bude odlična učenica. Često joj je govorila da se ra­ dom sve može postići. Učila ju je kako »treba proći kroz čestar života«, sve videti i doživeti, i da se jedino na taj način može steći iskustvo i tako potrebna mudrost. Volela je da čita, da �gleda bioskopske predstave, da zaigra šah, da s Momom Markovićem, iako teško bolesna, pođe do Boleča da bi se tamo, u kafanici na drumu, živo raspričala. Lepo je i s dosta svežine govo­ rila čak i na nekoliko dana pred smrt. Volela je, valjda zato što je i sama bila takva, čistu, ali kra­ tku rečenicu, iskrenu i istinitu. Nije volela duge govore i referate, jer oni, zamaraju, zamagljuju. Od mnogo reči ne vidi se suština.« Novinarima je često govorila: »Pišite onako kako običan čovek govori: iskreno, jednostavno, bez poze!« Cana Babović je bila skromna, jednostavna, dobra, tiha i odmerena ličnost. »Dovoljno je,« — piše dr Šaša Božović, — »bilo samo jednom videti njene krupne, mile, svetle oči i poneti je u srcu zauvek... Imala je pogled koji nosi, koji obavezuje, o kojem se dugo razmišlja i koji se ne zaboravlja.« »Takva svojstva Cana je imala«. — kako se seća njena dugogodišnja susetka Vera Kremić, — »i onda kada je, povučena, živela poslednje mesece života. »Recimo, detalji: frizirala se u zadruzi i, kada bi joj ponudili, nije htela ni Spasenija Cana Babović govori na otvaranju Doma kulture u rodnom La7.arevcu �da čuje da ide 'preko reda'. Volela je da je posećuju prijatelji i, kada bi joj se za rođendan stan napunio cvećem, sve bi podelila stanarima zgrade... Mi, opet, nismo hteli da je, zbog boles­ ti, uznemiravamo pozivima na skupove stanara i sastanke kućnog saveta — ali, ona bi uvek sa­ ma dolazila, mirila zavađene, učestvovala.« Posle preležanog infarkta u proleće 1969. i teže operacije bubrega 1975. godine, Cana se razbolela od teške i gotovo neizlečive bolesti. Sve do pozne jeseni 1977. godine stoički je pod­ nosila podmuklu bolest, koja joj je organizam zahvatala deo po deo. Početkom decembra, kada su joj bolovi bili nesnošljivi, žalila se Momi Markoviću u bolnici: »Sve je gore. Teško ustajem, srce popušta... Možda je to i dobro. Pre ću otići!« Kada ju je stari drug hrabrio pitajući je: »Kada ćemo, Cano, opet do Boleča?«, ona je, svesna što je čeka, odgovorila: »Nema ništa od to­ ga.« Umrla je u noći 17. decembra 1977. godine. Nije dozvolila da je smrt pobedi. Ovaj svet, za koji se svom snagom borila, napustila je ona­ ko kako je i živela i radila: hrabro, prkosno, mir­ no i dostojanstveno. Sahranjena je uz najveće po­ časti u Aleji velikana na Novom groblju u Beo­ gradu. ���S A D R Ž A J Detinjstvo bez detimjstva Nije znala mnogo, ali je znala najvažnije Početak revolucionarnog rada U čelnom redu naprednog pokreta Revolucionarni rad Ibrahima Babovića Besomučni naleti monarhofašističke diktature Blizak saradnik Blagoja Parovića Član MK KPJ za Beograd Na Međunarodnoj lenjinskoj školi Pomoć Partiji i Sindikatu Kruševca Profesionalni revolucionar Član Oblasnog komiteta KPJ Kraći boravak u Nišu Novi partijski zadatak Hapšenje u Sarajevu »Ništa neću priznati« Dijalog s Vujkovićem — u četiri oka Policijski eksperti na okupu Ponos i prkos Krste Popivode Izdaja je gora od smrti Na Sud za zaštitu države Tamnovanje u Požarevcu Član Titovog rukovodstva U susret martovskim događajima Šesti april. Dolazak okupatora Istaknuta ličnost PK KPJ za Srbiju Na čelu smele akcije Od Beograda do čajniča Partijski rukovodilac Druge proleterske »Sve je bilo impresivno i veliko...« Na ratnom putu do slobode Na odgovornim dužnostima posle rata I neobično običan čovek 7 8 10 12 16 18 22 23 25 26 32 33 35 37 40 43 45 47 48 49 50 51 52 56 61 66 69 71 74 77 82 86 87 �����3*3 � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Knjige Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context M Knjiga Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Spasenija Cana Babović - životni put i revolucionarno delo Subject The topic of the resource Biografija Creator An entity primarily responsible for making the resource Stanko Mladenović Source A related resource from which the described resource is derived https://www.memoryoftheworld.org/ Publisher An entity responsible for making the resource available NIRO, "Dečije novine", Gornji Milanovac Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1979. Rights Information about rights held in and over the resource Nepoznato Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource PDF Language A language of the resource SH Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 51-M Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 100 str. biografija Spasenija Cana Babović Stanko Mladenović http://afzarhiv.org/files/original/371325e557fa6b150ae6cf9645b88f4f.pdf 4379082cccbd662ccec5dd2ce705a819 PDF Text Text ����SO C IJA LISTIČK A FEDERATIVNA SAVEZNI REPU BLIKA JU GO SLA VIJA Z A V O D ZA S T A T I S T I K U ŽENA U DRUŠTVU I PRIVREDI JUGOSLAVIJE B e o g ra d , ja n u a r 1964. 298 STATISTIČKI BILTEN 298 �IZDANJA SAVE Z NOG ZAVODA ZA S T A T I S T I KU ST A T IST IČ K I G O DIŠNJA K SFR J Izlazi od 1954. godine. Prevod na francuskom i engleskom jeziku. ST A T IST IČ K I KALENDAR SFR J Izlazi od 1955. godine na srpskohrvatskom, slovenačkom, makedonskom (od 1962), francuskom, engleskom, nemačkom i ruskom jeziku. DEMOGRAFSKA ST A T IST IK A (ranije Vitalna statistika). Izlazi od 1950. godine. ST A T IST IK A SPO LJNE TRGO VINE SF R J — Izlazi od 1946. godine. Polugodišnjaci od 1951. do 1956. godine. Tromesečne publikacije od 1957. u seriji Statističkog biltena. POPIS STANOVNIŠTVA U SF R J 1948: 10 knjiga. POPIS STANOVNIŠTVA U SFR J 1953: 17 knjiga. POPIS ST O K E U SFR J 1949, 1950, 1951. i 1952— 1953. IN D EK S — mesečni pregled privredne statistike. Izlazi svakog 10. u mesecu od aprila 1952. godine. Prevod na francuskom i engleskom jeziku. ST A T IST IČ K I BIL T EN Izlazi povremeno i donosi rezultate iz svih grana statistike. Prevodi iz oblasti društvenih statistika na francuskom, a iz oblasti privrednih statistika na engleskom jeziku. M ETO DO LO ŠKI M A TER IJA LI Serija svezaka u kojima se daju metodološke osnove i uputstva za izvršenje statističkih akcija. ST U D IJE , ANALIZE I PRIKAZI PRIRUČNICI I DELA Matematika I deo (priručnik za statističare). Matematika II deo (priručnik za statističare ekonomiste). Tablice mortaliteta 1952— 1954. ADRESAR IN D U ST R IJE SFR J 1960. ST A T ISTIČA R Informativni list za”statističku praksu. Izlazi povremeno. ST A T IST IČ K A REVIJA Tromesećni teoretski časopis. Izdaje Jugoslovensko statističko društvo. Porudžbine Jprima Jugoslovensko statističko društvo — Beograd, Kneza Miloša 20. Detaljnija obaveštenja o načinu pretplate i cenama mogu se dobiti u Komercijalnoj službi SZS, tel. 26-538, Beograd, Kneza Miloša 20, odnosno u prospektu „Pregled sta­ tističkih publikacija**. 'l l S', FSJb �SO C IJA LIST IČ K A FEDERA TIV N A REPUBLIKA JU G O SLA VIJA SAVEZNI ZAVOD ZA S T A T I S T I K U __________ STATISTIČKI BILTEN BROJ 298 ŽENA U DRUŠTVU I PRIVREDI JUGOSLAVIJE ENGLISH TRANSLATION of text and terms available separately LA T RA D U CT IO N FRANÇAISE du texte et des termes est disponible séparément P yC C K H JÏ nEPEBOU TeKCia H TepM H JIO H M >K O H O rH O H nojiymm. orfleJUHO SADRŽAJ predg ov or ................................................................................................................................................................ O B JA Š N JE N JA I NAPO M EN E .............................................................................................................................. 1. ' STANOVNIŠTVO JU G O SLA V IJE 1-1. 1-2. 1-3. 1-4. 1-5. 1 - 6. Stan ovništvo, do m aćin stva 1 n a se lje n o st p re m a p o p isim a .1921, 1931, 1948, 1953, 1961. Stanovništvo po polu 1931, 1948, 1953, 1961, 1966, 1971.............................................................. B r o j žena na 1000 m u Sk araca 1931, 1948, 1953, 1961, 1966, 1971.............................................. Ž ensko Stanovništvo p rem a s ta r o s ti 1961, 1963, 1966, 1971. .................................................... P r o se č n a s ta r o s t Stanovništva 1948, 1953. 1 1961.............................................................................. Srednje tr a ja n je života 1952-1954, 1 9 58-1961.............................. , ..................................................... 2. PISM EN O ST, ŠK OLSKA SP RE M A I ŠK O LO V A N JE 2-1. 2-2. 2-3. 2-4. 2-5. 2-6. 2-7. 2 -8 . Stanovništvo s ta r o 10 i v lSe godina p re m a p ism e n o sti i polu 1921, 1931, 1948, 1953, 1961........................ Žensko Stanovništvo sta ro 10 1 vlSe godina p re m a p ism e n o sti 1931, 1948, 1953, 1961.................................. Stanovništvo s ta ro 10 i vlSe godina p re m a s ta r o s ti i p ism en o sti 1953. 11961..................................................... Stanovništvo s ta ro 10 i viSe godina p re m a Šk olsko j sp r e m i 1953. 1 1961............................................................. Ispunjenje Školske obaveze 1 9 51/52, 19 5 4 /5 5 . i 19 6 1/6 2 ............................................................................................. U čenici i studenti p re m a v r s ti Škole koju poh ad jaju 1939/40, 1951/52, 1954/55. i 1 9 6 1 / 6 2 ,...................... Učenici i studenti koji su z a v r S ili školu 195 4 /5 5 . i 1 961/62...................................................................................... P o laz n ic i koji su z a v r šili sem in a re i te č aje v e na narodnim i radničkim u n iv e rz ite tim a l9 5 9 /6 0 ,l960/61, 1 1961/62............................................................................................................................................................................................ 2-9. Z dravstven o p ro sv e ć iv a n je ženske om ladine na s e lu 1958-1962................................................................................ 3. Po ljo p riv redn o 1 n epoljoprlvredno stanovništvo po polu .1921, 1931, 1953, 1961................................................. Stanovništvo p re m a ak tivnosti i polu 1953. i 1 9 6 1........................................................................................................... Stanovništvo p re m a delatn o stim a i polu 1953, i 19 6 1...................................................... Z ap oslena lic a u nekim d elatn o stim a 196L Z ap o slena lica u nekim zan im anjim a 1961........................................................................................................................... Z ap oslena lic a p re m a p rivredn om sek to ru 1961............................................................................................................., Z ap oslena lic a p re m a kv alifik ac iji 19 6 1............................................................................................................................... 22 24 AKTIVNOST I ZA POSLENOST 3-1. 3-2. 3-3. 3-4. 3-5. 3-6. 3-7. 12 12 13 H 16 17 20 25 25 26 38 29 31 31 �33-9. 3-10. 3-11. 3-12. 3-13. 3-14. 3-15. 3-16. 3-17. 3-18. 8. Zaposlena lica prem a nažlnu stlcanja kvalifikacije 1961................................................................................ Zaposlena lica prem a starosti 1961................................................................................................................... Y.'.’ . Zaposlena lica po polu 1952-1962................................................................................................................... ! ! ! ! ! ! Zaposlena lica prem a delatnostlma 1 polu 1957. 1 1962..................................................................................... Zaposlene žene prem a delatnostlma 1 vrstam a radnog odnosa 1962, stanje 30. s e p t e m b r a . j ” ” Zaposlene žene u industriji 1 raspored po amena ma rada 1 9 6 2 ........................................................... ! ! ! ! ! ! Zaposlena lica kod privatnih poslodavaca prema delatnostlma 1 polu 1961. i 1962,stanje 30. septembra Učenici u privredi 1954-1960. 1 1962., stanje S l .r a a r t a ................................................................................... Učenici u privredi po socijalističkim republikama 1954-1960. i 1962, stanje 31.m arta ....................i ! Ostručavanje radnika 1958-1962.......................................................................................... ....................................... Lica koja traže zaposlenje 1958-1962........................................................................................................................ 4. 1. Izbori za Saveznu 1 republičke skup itln e............................................................................................................. Poslanici pokrajinskih skupiti n a ............................................................................................................................... 3. Odbornici ereskih sku p štin a.................................................................................................................................... 4. Izbori za opitlnske skup štin e.................................................................................................................................. 5. Poslanici Savezne skupStine prem a staro sti 1 školskoj s p r e m i ................................................................... Poslanici Savezne skupštine prema zanim anju....................................................................................................... Poslanici republičkih i pokrajinskih skupština prem a sta ro sti 1 školskoj s p r e m i....................................... Poslanici republičkih i pokrajinskih skupština prem a zan im anju..................................................................... 9. Odbornici ereskih skupština prema staro sti i školskoj s p r e m i.................................................................... Odbornici ereskih skupština prema zanim anju....................................................................................................... Odbornici opštinsklh skupština prema staro sti i školskoj s p r e m i.................................................................... 12. Odbornici opštinskih skupština prem a zanim anju............................................................................................ 5. UČEŠĆE U ORGANIMA DRUŠTVENOG SAMOUPRAVLJANJA 5- 1. 55 -3 . 5555555-10. 5-11. 5-12. 5-13. 5-14. 5-15. Organi sam oupravljanja u preduzečima 1952, 1957. 1 1962....................................................................... 2. Organi sam oupravljanja u zadrugama 1956. i 1961.................................................. Organi sam oupravljanja u bankama 1961. 1 1962.................................................................................................... 4. Organi sam oupravljanja u osnovnim 1 srednjim školam a, 1956/57. i 1962/63. 5. Organi sam oupravljanja u visokim 1 višim školam a 1956/57. i 1962/63........... 6. Organi sam oupravljanja u naučnim ustanovama 1961. i 1962................................ 7. Organi sam oupravljanja u kulturno-prosvetnim i umetničko-zabavnim ustanovama 8. Organi sam oupravljanja u zdravstvenim ustanovama 1961. i 1962...................... 9. Organi sam oupravljanja u socijalnim ustanovama 1961. i 1962............................ Organi sam oupravljanja u zajednicama osiguranja 1962....................................................................................... Organi sam oupravljanja socijalnog osiguranja 1962............................................................................................... Saveti i članovi saveta mesnih zajednica u gradovim a 1961. 1 1962................................................................. Organi mesnih zajednica 1961. i 1962...................................................................... .................................................. Ustanove na području mesnih zajednica 1961. i 1962............................................................................................. Sudije porotnici u redovnim sudovima 1 povremene eudije u privrednim sudovima 1957. i 1962............. .40 4j UČEŠĆE U PREDSTAVNIČKIM TELIMA DRUŠTVENO-POLITIČKIH ZAJEDNICA 1963. 44 -2 . 4444 -6 . 4 -7 . 4 -8 . 44-10. 4-11. 4- 32 32 33 34 33 36 37 38 0. 43 45 46 47 47 48 49 50 52 52 53 54 55 1961. 1 1962. 57 58 69 59 60 60 60 UČEŠĆE U ORGANIZACIJAMA ZA FIZIČKU KULTURU 66- 42 43 1. Članovi osnovnih organizacija za fizičku kulturu, sport 1 šah 1953, 1957. 1 1962................................... 2. Aktivni članovi osnovnih organizacija za fizičku kulturu, sport i šah po granama sporta 1957. 1 1962. 7. SOCIJALNO OSIGURANJE 71. Aktivni osiguranlci 1939, 1947, 1952, 1957. 1 1962..................................................... 7 - 2 . Aktivni osiguranici prem a delatnostlma ............................................................................. 7- 3. Uživaoci penzija i invalldilna 1954, 1957. 1 ..................................................................... 7 - 4 . Dodaci na decu 1952, \957^ i 1962.................... ; ................................................................. 7 - 5 . Privrem ena nesposobnost za rad osiguranlka 1962...................................................... ;■ 7 - 6 . Odsustvovanja usled trudnoće i porodjaja 1957. 1 1962................................................... 7 - 7 . Dnevni procenat privremene nesposobnosti za rad osiguranlka 1957. 1 1962........... 7- 8. Prosečno trajanje Jednog slučaja odsustvovanja sa posla /u danima/ 1957. 1 1962. 7 - 9 . Oprema za novorodjeno dete 1952, 1957. i 1962............................................................... 7-10. Lica povredjena u nesreći na poslu 1960-1962.................................................................. 7-11. Lica povredjena u nesreći na poslu prema starosti 1962......................................... .. 7-12, Lica povredjena u nesreći na poslu prema razlogu dešavanja nesreće 1962............ 7-13. Lica povredjena u nesreći na poslu prema prirodi povrede /dijagnozi/ 1962.......... 64 64 66 67 68 68 68 68 69 69 70 71 �8> SO CIJA LNE USTANOVE » i Ustanove s a decu, om ladinu i o d ra sle 1957. i 1962 B Z Om ladinska i d e č ja leto vallg ta 1957. i 1962................ 8I 3." Školske kuhinje 1959/60. 1 1961/62................................ 9i 9. 9. 9. 9. 9. 9. 10. ZDRAVSTVENA ZAŠTITA 2. 3. 4, 5, b. 1, L e k a ri, babice 1 ap o tekari 1952, 19S5. 1 1961............................................... Srednje m ed icinsko o so b lje 1955. i 1961.............................................................. P o s te lje po v rsta m a odeljen ja o p itih 1 s p e c ija ln ih bolnica 1957. 1 1961. D isp e n se r! s a decu 1957. 1 1961............................................................................... D lap an serl 1 sa v e to v a llita s a žene 1957, 1 1961............................................... P o ro diliSta 1957. 1 1961............................................................................................... 77 77 78 79 79 N A TA LIT ET I M O RTA LITET 10* 1. O p iti p re gle d kre ta n ja n ataliteta 1921-1939, 1947-1961............................................................................................. 102, K retanje n ataliteta 1947-1961............................................................................................................................................. 103. Specifičn e stope fe r tilite ta 1961......................................................................................................................................... 10- 4. N eto -sto p a rep rod u kcije ženskog sta n o v n iitv a 1952, 1957. i 1961......................................................................... 105. Srednje tr a ja n je živote 1952-1954, 1958-1959. 1 1960-1961................................................................................. 106. Ž ivorodjeni p re m a m estu 'p o ro d jaja i stru č n o j p om oći 1952, 1957. i 1961..................................................... 10 7. Ž ivorodjeni p re m a m ostu p o ro d ja ja i stru č n o j pom oći 19 6 1................................................................................. 108. Živorodjena v anb račna d eca 1950-1961........................................................................................................................... 109. O p iti p re g le d k re ta n ja m o rta lite ta 1921-1939, 1947-1961.................................................................................... 10-10. K retan je m orta lite ta 1947-1961............................................................................................................................................... 10-11. Specifičn e stope m o rta lite ta 1961........................................................................................................................................... 10-12. Um rli p re m a le če n ju u toku b o lesti 1957. i 1961............................................................................................................ 10-13. Um rli p re m a uzroku sm r ti na 100 000 stan ov n ik a 1952, 1957. 1 1961.................................................................. 10-14. U m rle žene u sle d k o m plik acije trudnoće i p o r o d ja ja p rem a s ta r o s ti 1952, 1957. 1 1961............................. 10-15. Um rle žene u sle d k o m plik acije trudnoće i p o r o d ja ja p rem a lečenju u toku trudnoće i p o ro d ja ja. 1957. i 1961................................................................................................................................................................................................... 10-16. O p iti p re g le d sm rtn o sti odojčadi 1925-1939. i 1949-1961.......................................................................................... 10-17. K retan je sm rtn o sti odojčadi 1949-1961............................................................................................................................... 10-18. U m rla odojčad p re m a s ta r o s ti 1961...................................................................................................................................... 10-19. U m rla o dojčad p rem a uzroku s m r ti 1952, 1957. 1 1961.............................................................................................. 10-20. U m rla brač n a i vanb račna odojčad 1952, 1957. 1 1961................................................................................................. 11. 72 75 80 80 81 81 81 82 82 82 82 83 83 84 85 86 87 87 88 88 89 BRA K , PORODICA I DOMAĆINSTVO 111. Stan ovništvo p re m a b račnom sta n ju po p o p isim a 1921, 1931, 1948, 1953. i 1961....................... 112. Stan ovniitvo s ta r o 15 i v iš e godina p re m a bračn o m stan ju po p opisim a 1948, 1953. i 1961. 113, O p iti p re g le d sklopljenih i razv ed en ih b rako v a 1921-1939, 1947-1961........................................ 114. Sklopljen i i razv ed en i b rakovi 1947-1961.................................................................................................. 1 1 -5 . Sklopljen i brako v i p re m a s ta r o s ti m uža 1 žene 1961................................................................................. 116. Sklopljen i brako v i p re m a s ta r o s ti m uža i žene po so c ija listič k im republikam a 19 6 1.............. 117. Sklopljeni brakovi p re m a šk o lsk o j s p r e m i m uža i žene 1961............................................................. 1 1 - 8 . Sklopljeni brako v i p re m a zan im anju m uža 1 žene 1961............................................................................. 119. Sklopljeni brakovi p rem a b raku po redu m uža i žene 1961................................................................. 11-10. Sklopljen i brakovi prem a r an ijem bračn o m sta n ju m uža i žene 19 6 1.................................................. 11-11. Sklopljen i brakovi p re m a naro dno sti m uža i žene 1961............................................................................. 11-12. R azvedeni brakovi p re m a zan im anju žene i b roju izdržav an e dece 1961........................................... 11-13. R azvedeni brakovi p re m a tr a ja n ju b rak a 1961............................................................................................. 11-14. R azvedeni brakovi p re m a tom e kom e su do deljena deca 1959, I960, i 1961.................................. 11-15. P o ro d ice na grad sk o m i seo sk o m pod ru čju p re m a sasta v u 1953......................................................... 11-16. P o ro d ice na grad sk o m 1 seo sk o m p od ru čju p re m a b roju članova 1953............................................. 11-17. P o ro d ic e p rem a porodičnom sa s ta v u d o m aćin stva u kome žive i ško lsk oj sp re m i žene 1953. 11-18. P o ro dice na grad sk o m i seo sk o m p od ru čju p re m a zanim anju žene 1953........................................... 11-19. D om aćinstva p re m a broju članova po p o p isim a 1921, 1931, 1948, 1953, 1961.............................. 11-20. P o ljo p riv re d n a i nep oljo privredna d o m aćin stva 1953............................................................................... 11-21. D om aćinstva p re m a b roju članova 1961.......................................................................................................... 11-22. D om aćinstva p re m a veličin i p ose d a i izvo ru prihoda 19 6 1.................................................................... 90 91 92 93 93 95 95 96 96 97 99 100 101 101 103 103 104 105 3 �12. 12121212-4. 15- 5. 1212121212-10. 12 - 1 1 . EKONOMSKI UŠLOVI 1. Broj Izgradjenih stanova prema v rsti stana 1954-1962................................................................................. 2. Površina Izgradjenih stanova prema v rsti stana 1954-1962. .•................................................................... 3. Osnovne karakteristike stambenog fonda u gradskim naseljim a 1961, stanje 31.m a r ta ..................... Proizvodnja industrijske robe za domaćinstva 1957-1962................................................................................. Zanatske radnje 1959.................................................................................................................................................. 6. Pijace za životne namirnice u sedištlm a socijalističkih republika 1962.................................................. 7. Trgovinske radnje za prodaju prehrambenih proizvoda 1957, 1961. 1 1962............................................ 8. Ugostiteljske radnje za Ishranu 1957. i 1962................................................................................................... 9. Lična potrošnja stanovništva 1952-1961. - Potrošnja m aterijalnih dobara 1 proizvodnih u s lu g a .... ProeeEnl meseEnl prihodi 1 rashodi EetvoroElanlh porodica 1959, I960. 1 1961........................................ Prosečne godišnje utrošene koliElne namirnica EetvoroElanlh porodica 1959, 1960. 1 1961..................... 13. PREGLED PO OPŠTINAMA 13- 1. Domaćinstva, stanovništvo 1 zaposlena lica, škole, uEenicl i nastavnici, biblioteke,bloskopl 1 zdrav­ stvene u stan o ve .............................................................................................................................................................. 106 107 108 109 109 110 110 Hl 111 112 113 OBJA ŠNJEN JE ZNAKOVA = ... = I/ = 0,0= 0 = II t «— nema pojave ne raspolaže se podatkom oznaka za fusnotu podatak je manji od 0, 05 od date Jedinice mere podatak je manji od 0, 5 od date jedinice m ere = nepotpun, odnosno nedovoljno proveren podatak = prošek = obuhvaćeno podatkom u pravcu strelice Izdaje 1 štampa Savezni zavod za statistiku Odgovara direktor Zavoda dr Miloš Macura - Beograd, Kneza Miloša 20 Štampano u 5000 prim eraka. Broj strana 130 Cena pojedinom primorku 400 dinara. IH �PREDGOVOR Na In icijativ u Sav ana ženskih d ru Stava J u g o s la v ije , a u ž e lji da o la k ia k o r išć e n je p od atak a k o ji m ogu da p o slu ­ že sa o sv e tljav an je n iz a p itan ja vezanih za eko no m ske i dru itv e n e u slo ve u ko jim a se o dvija ak tiv n o st žene u n a jš i ­ rem s m is lu , S av ezn i zavod z a s ta tistik u o b javio je j o i 1959. godine p oseb an b ro j s ta tistič k o g b ilte n a pod naslovom "Ž ena u d ru štv u i p riv re d i J u g o s la v ije " . S o b ziro m na in te re so v an je koje je pom enuta p u b lik a cija iz a z v a la kod m nogih o rg a n iz a c ija i p ojedin aca, a po­ sebno s o b ziro m na p otre b e K o n fere n c ije z a d ružtv en u ak tiv n o st žena, p o sle pet godina S a v ez n i zavod za sta tistik u izdaje po d ru gi put b ilten "Ž en a u d ru štv u i p r iv r e d i J u g o s la v ije " . P o d ac i k o ji s e o b ja v lju ju u ovom , p ublikacija, kao i u p rv o m biltenu ove v r s te , p re d s ta v lja ju iz b o r iz razn ih s ta tističk ih a sam o neznatnim delpm i z n eo b ja v lje n ih dokum enata ko jim a r a s p o la ž u z av o di za s ta tistik u . P rilik om njihovog k o r iš ć e n ja tr e b a voditi raCuna da s e r a d i o p o d ac im a k o ji potiCu iz raznih p o p isa , an keta i tekućih služb i a takodje i iz raz n ih u stan o va, Sto znaCi da p o s to je r a z lik e u p ojm ov im a, d e fin ic ija m a i k la sif ik a c ija m a , o čem u su data d e ta ljn ija obave Stenja u " O b ja šn je n jim a i n a p o m en am a" ovog b ilten a. P o d ac i su siste m a tiz o v a n i u tr in a e s t p o g la v lja . P r v ih d v an ae st p o g la v lja s a d r ž e podatke s re d je n e po m a te r iji, za S F R J i s o c ija list ič k e rep ub like /u nekim ta b e la m a i za autonomne p o k ra jin e /, dok su u p o sle d n je m p ogla vlju dati neki osnovni p od aci po o pStinam a, P o re d p od ataka Saveznog zav o da z a s ta tist ik u , b ilte n s a d r ž i 1 podatke Saveznog zav o da za z d rav stv en u zaštitu, Saveznog zavoda za s o c ija ln o o sig u ra n je i Ju g o slo v e n ak o g crvenog k r s t a . nim o de lje n jim a Sav ezno g zavoda za s ta tist ik u , P o d ac i za b ilten p rip r e m lje n i su u p o je d i­ a konačnu r ed ak c iju iz v r S ila je red akcion a g r u p a koju su s a č in ja v a ­ le d r u g a ric e : V e ra D am jan o v ič, M ilka Z am u ro v ić , Z ag o rk a A n ič ić , R u ža M ilić i A n d je lija P la v e c . P r ilik o m iz ra d e ove p u b lik a c ije , kao i p rilik o m r a d a na p rip r e m i p rvog biltena o b ja v lje n o g u s e r i ji "S t at is ­ tički b ilte n " pod b ro je m 133, S av ezn i zavod za s ta tist ik u s e konsultovao s a p re d sta v n ica m a K o n fe r e r c ije za d r u štv e ­ nu ak tiv n o st žen a J u g o s la v ije kako u p ogle d u s a d r ž in e , tako i obim a p od ataka. B e o gra d , jan u ar 1964. D ire k to r Sav ezn o g z av o da za s ta tistik u D r M ilo š M acu ra ��OBJAŠNJENJA I NAPOMENE UVOD Sav ezn i zavod za sta tistik u po dru gi put iz d a je publikaciju "Ž e n a u d ru štv u i p riv re d i J u g o s la v ije " , u cilju da ponovo, u jed noj s ta tistič k o j p u b lik a ciji p ru ž i širokom krugu in te r e se n a ta što v eć i b r o j pod ataka iz r a z nlh o b lasti živo ta ko ji na odredjeni n ačin o sv e tlja v a ju po lo žaj žene u n a še m d ru štv u . P o d ac i ko ji se o b javlju ju u ovoj p u b lik a c iji p rik u ­ pljeni su iz razn ih iz v o r a , a s re d je n i su na n a čin kako se sm a tr a lo da će n a jb o lje o d go v a ra ti p o tre b a m a k o r is ­ nika. I pored toga što s e p u b lik a cija o dn o si na žene, kad god je to bilo m ogu će dati s u ,r a d i u p o re d je n ja .i r a s p o lo ­ živi p odaci z a m uško odnosno za ukupno s ta n o v n ištv o . P o re d obave Stenja ko ja s u data u n a stav k u ovog tek sta i napom en am a uz pojedine ta b e le , v ero va tn o je da će k o r isn ic im a nekada b iti potrebne i d e ta ljn ije in fo r m a ­ c ije u v ez i s a p rim en jen o m m eto d o lo gijo m , d e fin ic ija m a i dr. U tom s lu č a ju tre b a k o r is titi poseb n e p u b lik a cije navedene na k r a ju ovih "o b ja šn je n ja i n a p o m en a". Da bi s e o m o gućilo p ra ć e n je k r e ta n ja pojedinih pojava u ovoj p u b lik a ciji dati su p od aci i z a dve, tr i ili v iše prethodnih godina, a gde je b ilo m ogu će i z a jednu predratnu godinu. N a sto ja lo se d a k le , da s e p o r e d p o ­ dataka iz ra ž en ih u ap so lu tn im b r o je v im a d a ju i str u k tu ­ re , ko e fic ije n ti i in d e k si, što će v ero vatn o o la k š a ti kor iš ć e n j^ p o d a ta k a ove p u b lik a cije. SISTEM A TIKA PODATAKA P o g la v lja biltena fo r m ir a n a s u p re m a m a t e r iji na koju s e odnose, be z o b z ira na iz v o r p o d ata k a . P o d a ­ ci su isk az a n i z a S F R J i s o c ija list ič k e r ep u b lik e , a u ne­ kim ta b e la m a i z a autonomne p o k ra jin e . Iz u z e tak od o vog s ist e m a Je sam o p o sle d n je p o g la v lje u kome s u dati osnovni podkci po o p štin am a. P rv o p o gla v lje s a d r ž i podatke o sta n o v n ištv u po polu, o do m ać in stvim a i n a se lje n o sti p re m a p o p isim a koji su iz v r š e n i 1921, 1931, 1948, 1953. i 1961. go dine, zatim prognozu b r o ja ženskog sta n ov n ištv a z a 1963,1966. i 1971. i podatke o p ro se č n o j s ta r o s ti i o sre d n je m t r a ­ janju živo ta . D rugo p o gla v lje s a d r ž i podatke o p ism e n o sti, šk o lsk o j s p r e m i i školovan ju sta n o v n ištv a. U ovom p o ­ glav lju dati su i p odaci o p o la z n icim a s e m in a ra i te č a je ­ va na narodnim i rad n ičk im u n iv e rz ite tim a i o z d r a v ­ stvenom p ro sv e ć iv a n ju žen ske om ladine na s e lu . T re će p oglavlje odnosi oe na podatke iz o b lasti p riv re d n e a k tiv n o s t i i z ap o sle n o sti kako ukupnog, tako i ženskog stan ov n ištv a. Ovi p od aci d ati su uglavnom za 19 6 1 . godinu zbog toga što se n ije r a s p o la g a lo odgova r aju ć lm uporedivim p od acim a za r a n iji p e rio d . U ovom po g lav lju p rv i put su dati p odaci za z ap o sle n a lic a p rem a k v alifik ac iji i načinu stic a n ja k v a lifik a c ije , o z ap o sle nim ženam a u in d u striji p re m a sm e n a m a rad a i podac. o o stru ča v a n ju radn ik a, U četvrto m p ogla vlju s a d r ž a n i su p odaci o učeš ću žena u iz b o rim a i o ženam a iz ab ran im u p redstav n ič ka te la društv en o-p olitičkih z aje d n ic a u 1963. godini, kro z koje se sag le d av a n ep osred n a an gaž o v a n o atž en a na ovom polju društvene i p olitičke a k tiv n o sti. U petom p oglavlju iz lo ž e n i su p od aci o u češću žena u organ im a društvenog s a m o u p r a v lja n ja u predu zeć im a , z ad ru gam a, bankam a, o sn ov nim , sre d n jim , v i­ šim i v iso kim šk o lam a, u naučnim , ku lturn o -p ro svetn im i um etničko-zab avnim i u z d rav stv en im usta n o v a m a . Is­ to tako dati su i podaci o u č e šć u žen a u z aje d n ic am a os ig u r a n ja i so c ija ln o g o sig u ra n ja i u s a v e tim a m esnih za jed n ica u grad o v im a . Na k raju su d ati i p od aci o sudi j a ­ m a p oro tn icim a u redovnim sudo vim a i pov rem en im sud ijam a u p riv re d n im sudo vim a. Še sto p oglavlje k ro z s ta tist ič k e podatke o sv e tlja va ak tiv n o st žena u o b lasti fiz ič k e ku tlu re, s p o rta i šah a. P o d ac i o soc ija ln o m o sig u ra n ju zap o sle n ih lica i član o v a njihovih p oro dica i o k o r iš ć e n ju p ra v a iz so c ija l­ nog o sig u ra n ja dati su u sed m o m p o g la v lju . Ovo p o gla v ­ lje s a d r ž i i podatke o lic im a p o v red je n im u n e s re ć i na O sm o p oglavlje čin e p od aci k o ji s e odnose na s o ­ c ija ln e ustanove za decu, om ladinu i o d r a s le i na om ladi n sk a i d e č ja le to v a lišta i šk o lsk e kuhinje, U devetom p oglavlju iz lo ž e n i su p od aci o z d r a v ­ stv en oj z a š titi, a p osebna p až n ja p o sv eć e n a je p rik az iv a nju podataka koji se odnose na z d rav stv en u z a štitu žene. U desetom poglavlju iz lo ž e n i su p od aci o n a ta lite ­ tu i m orta lite tu za duži niz godina i d e ta ljn iji podaci o sm rtn o sti o dojčadi, koja u n a šo j z e m lji s o b ziro m na vi­ sok e stope u odnosu na druge z e m lje p re d s ta v lja o z b i­ ljan p ro b le m . P o d ac i o braku , p o ro d ici i do m ać in stvim a p r ik a ­ zani sr. u jed an a esto m p o g la v lju . N a jp r e su dati podaci o stanov ništv u p re m a bračnom s t a n j u / 1948, 1 9 5 3 .i 1961. �godine/, zatim podaci o sklopljenim brakovima prema rasnim obeležjlroa supružnika. Razvedeni brakovi dati su prem a sta ro sti muža i žene, zatim prem a trajanju braka, prem a broju dece i prem a tome kome su dodelje na deca iz razvedenog braka. U ovom poglavlju objavlje­ ni su i podaci o porodicam a i domaćinstvima. U dvanaestom poglavlju dati su podaci o ekonom­ skim uslovim a koji utiču neposredno ili posredno na po­ ložaj žene, kao: inform acije o broju i v rsti izgradjenih stanova, o količini proizvedene industrijske robe, o z a ­ natskim, trgovinsk im ! ugostiteljskim radnjama 1 na kra ju su prikazani podaci o prosečnim raesečnim prihodima i rashodima i prosečnim godlinjim utroienim količina­ ma namirnica četvoročlanih porodica. Osnovni podaci estom poglavlju. o opitinam a izloženi su u trin a­ peti lzm ene.' U tom slučaju pojavlće se Izvesne razllk^ Izmedju ovih 1 konačnih podataka. Za razliku od podata­ ka o ukupnom ' stanovništvu koji su obradjeni po m es tu stanovanja, podaci o zaposlenim licim a obradjeni su po" m ostu rada. Podaci o zaposlenim licim a koji su dati u tabela­ m a 3-10 do 3-18 uzeti su iz redovne službe statistike ra­ da, a podaci za lica koja traže zaposlenje dobijeni su od Saveznog sek re tarijata za rad. Podaci o izborim a i učeSću žena u predstavnič­ kim tellm a društveno-političkih zajednica u 1963. godini prikupljeni su u toku 1 obradjeni neposredno posle održa­ vanja izbora u zajedničkoj akciji Izbornih kom isija 1 s ta ­ tističkih organa. Podaci o učeSću žena u organima društvenog s a ­ m oupravljanja prikupljeni su godiSnjom statističkom slu ž ­ bom. METODI, DEFINICIJE I KLASIFIKACIJE Podaci o broju i članovima flskulturnih organiza­ P o ito ovaj bilten sadrži podatke iz različitih sta­ c ija prikupljeni su takodje putem redovne statističke tističkih popisa, anketa i periodičnih iz ve ita ja , to Je bi­ službe. lo nemoguće v r iiti ma kakva uskladjlvanja pojmova, de­ finicija i k lasifik acija, već su oni preuzeti onakvi kako eu Podaci o-(Socijalnom osiguranju potiču lz statlstič usvojeni u izvornim istraživan jim a. Da bi se olakžalo ke službe Saveznog zavoda za socijalno osiguranje, dok koriSćenje ovoga biltena data su uz grupe tabela kraća su podaci o socijalnim ustanovama uzeti iz godiSnjlh izmetodoloika objaSnjenja odgovarajućih kategorija. De­ veS taja koje prikuplja Savezni zavod za statistiku. taljnija objaSnjenja mogu se naći u metodološkim m ate­ rijalim a koje Savezni zavod za statistiku Izdaje za poje­ Podaci o zdravstvenoj zaStitl uzeti su lz sta tis ­ dina etatistička istraž iv a n ja. Ukoliko se čitalac ne zado­ tičke službe Saveznog zavoda za narodno zdravlje. volji objašnjenjim a u ovom biltenu, može naći detaljnija obaveStenja u sledećim m etodološkim m aterijalim a: za Podaci o rodjenim i um rlim za predratni period podatke o popisu Stanovništva 1953. u sveskam a br. 18, uzeti su iz "Statističkog godišnjaka Kraljevine Jugoslavi­ 19, 20 i 74, a za popis 1961. u sveskam a b r. 132 1 134; je " za 1940. g. a za period 1947 - 1961. godine lz sta ­ za statistiku prirodnog kretanja stanovništva /podaci o tistik e prirodnog kretanja Stanovništva. Ti podaci objav­ natalitetu, m ortalitetu, sklopljenim i razvedenim b rako­ ljeni su u "V italnoj s ta tistici" za 1950. 1951-1952, 1953, 1954. i 1955. godini 1 u "D em ografskoj sta tistici" za vim a/u sveskam a b r. l Ol i 102; za zaposleno osoblje i učenike u p rivredi u sveskam a b r. 94 i 96; ža sta tisti­ 1956, 1957, 1958, 1959. i 1960. godinu. ku izbora i druStvenog upravljanja u sveskam a b r. 32 i Podaci o porodicam a i domaćinstvima uzeti su iz 60, a za statistiku Školstvu u sveskam a 63, 64 1 97. P o ­ objavljenih rezultata popisa Stanovništva sa 1921, 1931, red toga slična objaSnjenja i tumačenja mogu se naći 1 u 1948, 1953. i 1961. godinu, a podaci koji se odnose na statističkim godišn jacim a za 1954. i 1963. godinu, uvod nim objašnjenjima u knjigama rezultata popisa 1948. i sklopljene i razvedene brakove iz objavljenih podataka 1953. i u statističk im biltenima koje Savezni zavod izda­ vitalne sta tistik e . je od 1951. godine nadalje. Podaci o ekonomskim uslovim a potiču lz nekoliko statističk ih službi i to: podaci o stambenoj izgradnji lz IZVORI PODATAKA statistik e gradjevln arstva, zatim podaci o proizvodnji indu strijsk e robe za domaćinstva i podaci o zanatskim radnjam a lz Industrijske statistike, a podaci o trgovin­ Veći deo ovog biltena sadrži podatke koje prikup­ skim i ugostiteljsk im radnjama iz statistike trgovine i lja. obradjuje i publikuje Savezni zavod za statistiku i drugi statističk i organi. Ostali podaci preuzeti su od u go stite ljstva. drugih ustanova: Saveznog zavoda za zdravstvenu zaStiPodaci o prosečnim prihodima i rashodima č et­ tu, Saveznog zavoda za socijalno osiguranje i Jugoslovenskog crvenog k rsta . voročlanih porodica za 1959, I960, i 1961. godinu, kao i podaci o prosečnim godiSnjlm utroSenim količinama na roirnica četvoročlanih porodica za 1959. i I960, godinu Podaci o Stanovništvu, pism enosti i Školskoj uzeti su lz objavljenih podataka statistike cena. spremi Stanovništva prem a popisim a za 1921, 1931,1948, 1953. 1 1961, godinu uzeti su iz ranije publikovahih re Podaci o Školovanju za 1939/40. uzeti su iz pu­ blikacije "Statistički godiSnjak Kraljevine Jugo slav ije" za 1940. godinu, a za posleratnl period iz redovne sta ­ tistike Školstva. Podaci o zaposlenim licim a u 1961. godini koji se objavljuju u tabelam a 3-1 do 3-9 ovog biltena uzeti su iz neobjavljenih rezultata popisa stanovništva 19 6 1. godi ne koji pre objavljivanja u knjigama popisa mogu pretr- 8 PU BLIK AC IJE U KOJIMA SU OBJAVLJENI DETALJNIJI PODACI Prilikom korlSćenJa podataka koji se objavljuju u ovom biltenu treba Im ati na umu da postoje 1 detaljni JI podaci, koje, ako su korisniku potrebni, može tražiti u statističk im godišnjacim a Saveznog zavoda za statistiku, u D em ografskoj statistici 1 biltenima koje takodje izdaje ovaj Zavod. U vezi s tim navode se publikacije koje s a ­ drže podatke iz pojedinih oblasti. �Po daci popi a a stanovništva s a 1921, 1931, 1948. i 1953. o bjavljeni au u kn jigam a p op isa odnosnih godina, dok su podaci za p op is stanovništva za 1 9 6 1. godinu do aada objavljeni sam o u biltenim a b r . 203, 214, 2231 250. P ored podataka koji su publlkovanl u navedenim k n jig a ­ ma i biltenim a, Sav ezn i zavod r a s p o la ž e i d e ta ljn ijim po đacim a p o p isa stan ov n ištv a za 1948, 1953. i 1961. g o d i­ nu, te se 1 ti p od aci u slu č aju potreb e m ogu k o r is t it i. P o daci o zap o sle n im lic im a p rem a p op isu s t a ­ novništva 1961. godine m ogu s e dobiti u Sav ezn o m z av o ­ du sa sta tistik u . O stali p odaci o z ap o sle n im a ko je p r i ­ kuplja i sre d ju je s ta tistik a ra d a m ogu s e n a ći u s ta tističkim g o d išn ja cim a S F R J ili u b ilten im a Sav ezno g z a voda za s ta tistik u b r . 83, 86, 88, 107, 110, 143, 159, 168, 196, 220, 231, 235 i 236. O sim toga de ta ljn i p o d a­ ci o učenicim a u p riv re d i m ogu se k o r is titi i lz b ilten a b r. 33, 56, 76, 96, 141, 167, 199 1 264. D etaljn i p od aci iz o b la sti d r u štv e n o -p o litič k o g života o bjavljen i su u sta tistič k im g o d išn ja c im a S F R J kao i u s ta tistič k im bilten im a b r , 35, 38, 57, 77, 134, 1 3 7.'150, 155, 230, 239, 241, 259 1 274. P o d ac i o fisk u ltu rn im o rg a n iz a c ija m a o b ja v lje n i su u sta tistič k im g o d išn ja cim a S F R J kao i s ta tistič k im biltenim a b r . 43, 91, 206 i 233. ‘ D e taljn iji p od aci so c ija ln o g o sig u ra n ja m ogu s e na ćl u s ta tistič k im g o d išn ja c im a S F R J 1 p u b lik a cijam a ko­ je Izd aje Sa v ez n i zavod z a so c ija ln o o s ig u ra n je , dok se de ta ljn iji p od aci o so c ija ln im u stan o vam a p rv e n stv en o m ogu n aći u bilte n im a b r . 8, 18, 119 i 262. P o daci o zdrav stv en oj z a š titi o b javljeni su u po- ' sebnim go d išn jacim a Saveznog zavoda za narodno z d rav ­ lje , a m ogu se dellm lčno naći 1 u sta tistič k im go dišn ja­ cim a S F R J . Svi podaci ti natalitetu i m o rta lite tu kao i podaci 0 sklo pljenim i razved en im b rako v im a o b javljen i su u "V italn o j s ta tis t ic i" za 1950, 1951-1952. 1953, 1954, i 1955. godini ! u "D e m o g rafsk o j s t a t i s t i c i " za 1956, 1957, 1958, 1959. i I9 6 0 , godinu. Za p re d ratn i p erio d ovi p o ­ d a ci m ogu se naći u "S tatistič k o m go dišn jaku K ralje vin e J u g o s la v ije " za 1940. godinu. Svi p od aci o p oro dicam a i d o m aćin stvim a za 1953. godinu m qgu se naći u o b javljen im rez u ltatim a p op isa stan ov n ištv a za tu godinu, kn jiga XVI, a podaci o dom aćin stv im a za 1961. u biltenu b r. 250. P o d ac i ko ji se odnose na ekonom ske u slo ve mo gu se prv enstv en o n aći u s ta tistič k im g o d išn ja cim a S F R J i u sta tistič k im biltenim a koje iz d aje ovaj Zavod i to: p o­ d a ci o lz g rad je n im stan ov iipa u b ilten im a b r . 9, 40, 60, 70, 98, 135, 162, 195 i 278; p od aci o in d u strijsk o j p r o ­ izvo dn ji za do m aćin stva u b ilten im a b r , 81, 108, 136, 169, 205, 236, 272 i 283; p od aci o zan atsk im rad n ja m a u b ilten im a b r . 146, 173, 178 i 185; p od aci o trgo vin sk im 1 u g o stite ljsk im rad n ja m a u b ilten im a i to za trgovinu br. 54, 62, 97, 128, 157, 186, 226, 256, 287, 288 i 289, a z a u g o stite ljstv o b r . 66, 102, 130, 148, 1 8 7 ,2 2 9 , 200 i 2 60 . 9 �I. S T A N O V N IŠ T V O JU G O S L A V IJE l - l . STANOVNIŠTVO , D O M AĆIN STVA I NASELJENO ST PREMA PO PISIM A1 ' \st. 1931 1948 1953 1961 12 515 000 14 51« 000 15 841 566 16 991 4«9 18 549 291 6 154 T 188 7 615 8 211 9 04] «52 371 02} 936 424 C 7 8 8 9 590 546 149 «29 226 941 799 913 909 867 1 627 02« 3 963 214 4 648 963 �1—4. Ž E N S K O S T A N O V N I Š T V O PR E M A STAR O STI 11 �8 507 979 12 9 882 547 12 438 502 IJ 381 10« 1 « 6n «15 �2 -3 . S T A N O V N IŠ T V O S T A R O 10 I V ISE G O D I N A P R E M A STA R O ST I I PISM EN O STI 13 361 106 2 122 920 nEs— š& šK 19 5 3 316 579 3 20* 146 956 974 1 190 646 i 585 8)7 ) *1 ig ,g ” Îi ‘8 1 ‘ ! !§ S I =! ■«’I ‘ b"fl a •« « 1 ! fi rHlb. *a a '!i'a *1 ’a *a SSr:« i s i a i i ■a i ‘i »a “i is "i »as m * 1 -ë ’& *a m 19 6 1 tat- *g<«r««'■ «“ « ■« ’g ’i ■’g •’! ’i ’s ’« §’a !| fera.... ■S 1 '= ’1 T«® sfi ’1’I 8 ’1*5 n :„. fsi *fl 8 B B issb„ : fl li S ils is . S ir :™ M ’fi !i ’s •« si ~-n * 1 'V * & m ‘s X,H ’ & "s 13 �2 -4. STAN OVNIŠTVO STARO 10 I V lS E G O D IN A PREM A ŠKOLSKOJ SPREMI im ilS iiS I S S S S I2 S J2 iS I S S i S S S S Î S S S S S iS Š I S S S im nm;: 1 i min im ?i? ? s i3 i£I ills im iliS iSSS SSS S S SSS J?£ S IS ii 25 SSI im iS S iî IS i ss SSI .S S iS S ssi SSS SSI SS im .? ? £ 4 SS IS S IS .S S .s s SSI SSI .S S >15 iSi sis S S S S S iS ? iii SS a s SIS a s sa iS I S S i SSS iSIS i SS SS SSS !3 I "III !S ii«6 SS s a ? SISU S SS S SSS SSS S S 2 Si SSS SS SSS ass I S S i SSS .S S I SSi SSS ssss ££ ii s i ISIS S S !m SSS SSS? ii SS iS i“ iS Si? SS SSS .SIS iS iS S sa i SS SSS JHI SS SSS SS sa iSI a s SSI SSS SIS SS U ,I2 SSI SSS :s SS !3 .2 SS .iiSS SSS SS lm JS SSS SSS ja ,£ i£ HSS III? 6:n SIS iS 5S iSS 4SÏ SS .S IS sa sa sa »S T *i£ SS 2a .i a JS is ? ia ÏS SS ÏS SS I S? S a a 5S I a s 2 SS ;ss SIS im !£ ÏSS ilia sa iS SS sa :š ? !£ ü a SS ÏS im .sa JÏÏ its im üa ?s .a iS sa iiii s « s 7 ? !S SS 14 sa as .SS sa sa is sa ia 2s :s JS ,is a *i£ 7 i??S i SSS sa a s SIS sa i?s s ° «s ? I SS S iSž 2S iS SS �2 -4 . S T A N O V N IŠ T V O S T A R O 10 I V ISE G O D I N A P R E M A S K O L S K O f SPREM I (nastavak) U UN SIAKVNltrvO KP O 52 J.U.1 » ™ * • « " » t a l . k ll,u ,n 1 w w* - . « « i .n m , “- i* p.ku„ .t , vl.oU 1 v.U IM . £ £ £ 5 S £ £ £ £ 52 52 !w 52 52 52 52 52 — „ni. i-««™* “ as as 8 8 a Si 8 Si as as as as 2.4 4.0 8 8 8 8 8 Si i:? 8 Si S? 8 as as 8 S as S Î as as ai SS 8 .8 8 :1 8 8 .1 SS Si Si SS Si Si 8 Si Si Si Si SÎ ai S3 S° e 8 8 8 Si Si £5 35 as as 8 i:2 8 8 Si Si 8 Si -Si Si Si Si as 25 8 8 8 8 Si SÎ £ £ 55 S3 S ? ’ iS Si Si 55 Si Si 8 Si S? S? Si Si Si £ £ ai 33 4.4 7.5 8 8 Si Si £ £ u â o stahovni&vo — ~ MU 1 - 1-3 » - « . o— n. M l. û.1,1 „ « * on™ . IM . ( * ™ . IM. Sun - - « n j. -M M — O lJ. l— v k 1V ,k1 l,o* 1 o* U U P« KU ** — 1-3 razradi o . n - ,1.1. i.tl,l » r « d . oinovn, IM . n .n t a - M n u u .M b u » W tK M UM GU-.1J. F-ulut. vi— 1 vila IM . — t. M » .« 52 52 52 52 52 52 52 52 52 a; as 8 « 8 8 8 8 25 SS 8 8 8 Si Si S? ai 25 8 8 8 8 Si Si 52 52 52 52 52 52 52 52 52 £ 25 a? 8 8 8 8 Si 8 £ as as 8 8 Si Si Si 8 as as 8 55 Si S S S S S S a? as !2i as Si 8 Si S? S S SS S Si Si 8 Si at a? Si 8 Si 8 8 Si £ £ as iSI 8 i:? Si s$ Si 8 as a? 8 Si Si S S Si Si S £ S SS a: S a.4 SS 4.7 8 20,4 8 3.7 S S 8 Si S1 Si Si S Si S as as 8 8 8 Si Si Si 4,4 8,e 4,2 14, 5 3,3 *»* Si Si Si Si Si £ £ 33 25 25 55 ž:i Si Si 0,0 8 Si Si Si Si Si Si Si 15 ��2 -6 . U Č E N IC I I S T U D E N T I P R E M A VRSTI Š K O L E K O JU P O H A Đ A JU Crn* Gora 1939/40 1951A2 1954A5 =18 407 Š75 434 45,6 1961/62 118 417 39,4 316 515 129 099 40,8 526 251 229 712 43,7 23 985 4 2,7 53 576 22 888 42,7 86 808 38 812 44,7 Rrrataka 388 210 181 887 46,9 396 480 189 401 167 205 ” 4 .i V 186 594 92 348 49,5 1 165 468 280 150 168 1 ŠKOLE ZA ETALIFIKOVAlfE BAHHKB 10 109 1938/39 3 077 14 535 1951A2 1954AS “ iU 3i U I 1961/62 ŠKO ZA OSTALI STRU I K LA LE ČH A H 1938/39 1951A2 1954A5 1961/62 i99,5 Sli x« 8 TEKFItKE I D T E STH0ÎHE ŠKOLE Z PBIVRELO I JAVRE SLUŽBE H JO A 1938/39 1951A 2 10 689 4 190 39,2 915 J39 37,0 192 77 «0,1 3 207 1 251 39,0 484 229 47,3 38,0 18 717 7 264 38,8 1954A5 1961/62 H 381 ^£2 2 ? 11 134 5 336 47,9 17 �2 -6 . UČENICI I STUDENTI PREMA VRSTI ŠKO LE KOJU PO H AĐ AJU (nastavak) UČITELJSKE ŠK LE O 1W8/J9 1951A2 15^137 1954A5 a s? 65,9 30 JJ5 1961/62 160?6 5 61« m :? 9 080 K*n uhetkiC škole d 1938/39 1951/Ï2 \iîi 13Ž 4 26,6 187 3«n 1938/39 £*Z«n« 1951A2 ïenP 1954A5 H L & 1961/62 125 09» 43 *10 34,7 68 470 30 445 44,5 66 618 39*374 14 942 SS? 9 757 ?2217 1« 389 1® 6 788 2«818 4 213 77,5 4 007 1 445 36,1 94 651 46 456 *9,1 11Î? 30 006 10 697 36,3 17 901 \ V .l 18 719 9 713 51,9 14 586 55,6 11 138 3 512 31,5 V ,3 6 268 2*561 U S 12 684 35,5 7 816 3 717 49,6 8 861 4 946 95.» 17 653 37,9 *6 111 36,6 14 816 4^031 19 922 44,9 si§ 7 748 56,9 i i \ ll 49,7 5 883 16,9 \B 2 806 28,9 SPECIJALKE ŠKO LE 1937/38 *ltl 1 320 330 1 527 3? » 3 055 3ltl 1951/32 i 7?2 1954A5 1961/62 * ! ŠK LE Z 0H 20V K 0DBASIIB O A BA A JE 1951A2 1 701 17,4 1954/55 >11 11 1961/62 73 040 14^327 ni Ikolu « Stopi Ju. 1 383 12 605 4 374 140 9 1 272 683 140 20,5 3 456 3 635 18,6 11 212 21.5 § \8 ,i 3 863 89 10,3 2 365 183 1 578 306 19,4 4 962 1^497 10 592 11?9 8 933 34,9 6ie!* 3 702 20,4 7 305 1 385 19,0 169 30,7 2 432 241 9,9 �2 -6 . U Č E N IC I I S T U D E N T I P R E M A VRSTI Š K O L E KO JU P O H A Đ A JU ( n it e v f c ) Ukuino Is — S Srbija Makadonlja Crna Oora 31ov.nl). 1 123 696 62,0 4 027 2 588 64,3 5 459 Vojvodina M°t°hlJ1 Škole EA DO iraiO O R Z V H PO B A O A JE ,9)8/39 %Sana 1951A2 1954A5 1961/62 6 578 5 526 84,0 13 152 8 412 Il 857 žana* % Časa 20 696 11 9Ô) 57,9 1 752 1 155 730 4 206 1 417 909 198 1 S6 93.9 352 227 1 154 879 76,2 2 628 1 816 254 213 83,9 868 465 403 239 59.3 611 57.4 4 967 4 066 61,9 2 796 1 711 61,2 1892 1377 72,8 1 666 950 57,0 2 097 1 834 87,5 4 122 2 586 62,7 11 306 9 103 80,5 6 451 3 877 60,1 M ” 4 185 54,0 96^7 1 474 5869 2 375 1 446 i 163 778 1 695 1 598 94,3 148 5681 viS e Škole 1938/39 1951A2 1954A5 1961/62 1951A2 195«A5 1961/62 1938/39 1951A2 1954A5 1961/62 1938/39 1951A 2 1954A5 H L 3 3 H *n 3ï \3 i i! V i L« ~ a 1 s’i H 8 3 V s s ■a ii \s L H L JI s i! 3 i! 3 H L 3 H L H ‘3 *3 1 J L !3 H ’JI ; s? 3 s! ■S 3 L i! Bs H s •i! ■Üsi sii li L S ■! ‘i ll H ” “ ’I i? v ii L H 1 !i I S‘ L H L H L i j H .i .i Æa L 3 H L 259 148 57,1 5 947 2 661 44.7 7 122 40 898 12 136 29,7 922 165 17,9 236 13,9 3 461 $ 16 491 3 722 22,6 46 715 14 813 31,7 61 383 18 286 29.8 : 1 476 36,6 1 646 624 37,9 : : S s lR : : : : : : : : : : : 1 : : : : : : 112 005 33 472 29,9 *§8 37,7 1 179 4071 : M : : : ; - VB ; : 3 S : m : : : : : * : -ii : 19 �2-7. UČENICI I STUDENTI KOJI SU ZAVRŠILI ŠKOLU 1954A5 1961/62 ML î“în a ...f 60 750 264T78 6 689 *3ÏÎÏ 2 389 31,1 167 041 22 455 37,6 5 295 37,2 M « ”8 13 799 M fS 3 600 136?B | fl? *. ° v ° 17 *46 54,9 49,4 7 7tt 3 712 si:! 14 275 77 704 3545?2 22 755 Mîï 2 427 21?0 1 936 30,3 Škole za K7ALI71X07A E H A *«, R 1954A5 • v.g. 1961/62 avega J2 3 25 914 IJ4« 40 007 i*: ?« 017 13,1 W .1 332 8.9 8 460 917 5” 4 053 2Γ. 531 fllz 13 468 24,5 2 074 i”! 5 044 25,7 MTeŽ 20,8 34 1Q O lie 94,0 114 47IÎ 40 60,0 468 99,6 8 820 \îîo 3 166 1767 375 S 1 ? 4 237 795 15Î2 782 507 29,2 70 7,1 7 116 43,6 1 717 4M9 460 STA AA *0LBZA O LI STHOtBI L B B 1954/55 .vaga **!!na 1961/62 •vaga 519 eifi 53 56,6 gi 1 425 91,3 - : 26 100 g 100 S S 86,6 1 TEH BIČIB I D D ST O U SIOLB Z FBIV T I ,T V 3L0ŽBB B 0B B C B A BBO A FE 1954A5 .vaga 160 5 342 31.1 23.1 16 508 40,5 1961A5 2 722 30,1 M a 1717 29,6 336 27?4 648 3l7» 383 4 158 42,1 1 962 40,1 2 195 43,3 30ή * UClTEUSD 8E0LE 195VÏ5 (96 57 29 50,9 1 354 T« Î33 42,9 77 72 93,5 1 987 57,5 52 69,5 19 25,0 4 839 3 124 1 113 4ÏÎÎ 53 30,2 1 213 7637 779 448 57,5 491 365 74,3 1 190 830 69.7 288 03?O 98 45,9 470 4?» 56 39,3 25 36,0 146 47,9 20 19 180 46?7 4836 563 55Ü 67 49Î3 34 32ÎÎ 177 58,8 63 ■ 55,6 52 58.4 s/! 23 74,2 20S 2 851 M il 546 3III M i? 580 30,3 2 552 54,8 1 483 43.4 X SS 53.5 ML 2 520 avaga avaga 5“ « . avaga n r a n d z Siolb 1954/55 1961/62 7 2 3 10 41,7 0IM Z1JE RA 1954/55 1961/62 ML 912 3Ž!i 14 822 7 372 1 20 1 i a. na broj ut.nlk. boji au zavrAlll 0 /aaugodltaiju/saunu. ikolu. 1 425 J» « » 50,4 1 754 56,3 228 ni �1 -7 . U Č E N IC I I S T U D E N T I KOJI S U Z A V R Š ILI Š K O L U (nastavak) SPECIJALNI SKO LB 1954/55 1961/52 ŠIOLE ZA O ZO A JE O BBA V H BRASLIH 1954/55 28,6 1961/62 3 518 29 224 5 529 18.9 Škole za bohjhsko obhazovahjb 1954/55 1961/62 45.3 5 964 tri C akabbcjb ee >31 »U đlplc �2 -8 . PO LAZN ICI KOJI SU ZAVRŠILI SEM INARE I TEČAJEVE N A NARO DNIM I RADNIČKIM UN IVERZITETIM A EA O E tOiimilTETI E DI SDtlRAlU I TEČAJEVI 1959/60 Optt. obrazovanja 1960/61 ova« î*î!i avogi ‘J 3 31 182 >(ko-političko 1960/61 1961/62 1959/6S 1960/61 1961/62 1959/60 1960/61 1961/62 1959/60 ST« 22 i SU �2 -8 . P O L A Z N IC I KOJI S U Z A V R Š IL I S E M IN A R E I T E Č A JE V E N A N A R O D N I M I R A D N IČ K IM U N IV E R Z IT E T IM A (nastavak) : — S ‘s — ■-... . ** HL ■3 J M? i 3 ‘? 1 HL 3 HL Ml i — J T M? 2 i ” HL Un WO i HL Ml 1961/62 S j r n a J t prljan ih Isp it* — “ DruBtreno-akonoaeko 1 ldaoloBko-polltlCko obrazovanja Stlcsnja kvallttkaolj* StruEno obrazovanja Zdravstveno obrazovanja 1959/60 JV.J« av.go ■S i a a n 3 l i Ü J 5 ‘i l “ * ÜL M HL *& MH ‘‘ HL H~ SI I hl ”1 “ * 1 I HL “I “ i ‘? l •3 *8 ,i* hl “8 Ml ,M i HL V i 3 “ i Ml l i hl ‘i ‘I i I l ” / HL •? 3 “< I I •! 3 I ‘ 3 Ml •i ■i l Ml 1959/60 svog« Etna 1959/60 svega 1959/60 svsgs 1959/60 avaga 1960/61 svega un s. : J i Ml i i ? : 3 1 i a i I i I j 3 »i 3 i l 3 ii i l I 3 n 46 : ; ii : 702 1 •? 1 ! ‘i l U 3 ■n i “i ! l 1 UH “ ! ‘i •i l l 96 3 UH 3 UH a 3 3 M! i J § i J M! I =1 1 : : Srbi je . l 1 i Ml i a 1 •1! 3 ? J 1 I ■B ! M ‘M I 'I I •I : 20,1 26 3 3 “ 3 ‘! S S 1 J 3 .‘ 3 ‘ ;! 3 ži SS • ! ’ ! ‘ %? “ I 3 il I ‘ ’ 3 3 8 Ml ” i 3 ‘i ‘ “ 3 l! MM si 3 Ml 3 “ i i l •i M! vi 'l i I l M! I i i 1 !i v? 1 ! :i I l M! I i i 23 �2 -9 . ZD R A VSTVEN O RRO SVEĆIVANjE Ž E N S K E O M LA D IN E N A SELU 24 �3 - X S T A N O V N I Š T V O P R E M A A K T IV N O S T I I P O L U 1 <62 066 216 1U 25 �3-2. STANOVNIŠTVO PREMA AKTIVN OSTI i PO LU (nastavftk) 34.3 20i*l 39,4 34,8 3^3 3*1 40,9 43,3 73.7 26 �NOSTINIA 1 POILU ( m i itavmk) 3-3. STANOVt1ISTVO £‘ — Z § JI I ----- '• “ § II II II II II 1| ----- * " 3. II il ---z i JI ii “ § :n Il ii il “ “ 16 91 — an. A - . II II JI I il II il II II II II II II II II 1 1 JI II II 1 II II II II 1 !| || I j| i il il il II II ii ii ii li ii JI JI 1 ii ii 1 II II II JI II II II 1 1 i II ii JI II il ii ii | | | | | | j | iS ia s X« S iS £ iSS £ £ £ a a a a a a a a a a la £2 >a a a SSS & a a At ia ***** SS SS SS SS SS SSS SS SS ia W .2 ia a 3 .< 4 ,3 a iS a a a a a a a a a a a a a a a a a a a a a » a a a a a a a a a a a a a a a a C7 * ia t“n v° ‘ Ul“ 0.U1. d.Utnoitf » d.latnortl .n Hn.nx.a» l »Pont. a a ia D,i.v« up,.« 1Px.vo.ulJ. Kulturna«,*« 1«ut» d.Utnd.t Zdi.vttv.» 1 -clj.l« d.X.t»„ a a ia ...... . a ia ia G J«vlnnstvo rtđ a a i:? a a a a ia a a a a ii i? a ia ia ia ia ia ia ia ;a a a a a a a a a a a a a a a a a a a a a i:? a a •a a a a a a a a a a a a a a a a S:S a a a a a a a a a a a a a ia a Si i:? 0.9 a a a 33 » a a ii <> v a a a a8 a Si a a a a a a a •a a a a a a a a a a 27 �3-4. ZA PO S LE N A LICA U NEKIM D ELA TNO STIM A WM» Srbija — îî S ‘ S: ssn. r t » 8 ‘“1! ■ us * a « a ,1,“rie ML US a ,‘1 Uii 3 •a a »a 3 Dr™, Indnatri Ja ML ‘‘ U u s ■a » a *a ■s Takatllna F t “3 ■ »a ■a « a “ s Indu.tri Ja koi. 1 obud ML ■ uh ‘i i •I! *a a Pr.brtfb.na Indu.trlJ. ML « 3 !a a » a •a Poljoprivreda ML * 8 ML ML « ML s8 ML ■a US m “ IH u s ”3 a U3 a *a 3 ML " 3 Ir 0l“ 4T * ■a ML « z ».t.t™ Pr.r.4. t.katllh Prorada kot. LU., nalu*. ■ us 3 Pro...«. Paufn. d.l.tnoat “ K:rtnl'“ 1,01‘1 CJ ,“ 3ool Jalna - . 1 « . 8.01 Jüno oalguranj. Zdravatvo fiL * 3 HL HL HL * a »a »a a ■a aus,i poSSsj. »a » li “3 ■a « ’a ■S U Us »a *a ■ *J5 aa *a UH »a “' li ■ us i ■a *a ■ us ■a . i ‘•3 ■ us ‘3 » a » a UH us US a “3 ■ us ■a »3 ■ us ■ ■*a ■ *U5 »a »a v i ‘‘l i » a » a “M » a US ■ »a » a ■ »a Ili! "JH ■ us » a « 3 •3 ■ »a *a us *11 ‘‘3 US »a Uli ■a ■a *a a *a »a 3 *a ‘fnt . S » PS î Vn U . , tS:t t — » a ”3 ■a ■ »a us a m *a *a *a •8 a s »a aa ■a »a us us ■a 3 Ba » a ■us 'ii U!! 3 a us •8 aa “3 •a »a »a «a »a »a »a ”3 »a ■a ‘Uii us us »a us 3 a HL ».!§ » a ‘l i HL »a a 3 HL “3 si:! a HL ■»a ■ »a *3 us »a u s • a »a *us ■ • •j ■ sin a us us ■a a 3 »a »a us ■a a US * ■a us *U5 ■a » 3 “3 '3 HL » a UH us »a a »3 »a ■ us us a �3—5. Z A P O S L E N A L IC A U N E K IM Z A N IM A N JIM A 1961') 29 �1/ Basa teti popi«* itMftw iiitw . 30 �3 -4 . Z A P O S L E N A L IC A P R E M A PR IV R E D N O M S E K T O R U 19611 J 1/ H suita ti popis« stanovništva. e 3 -7 . Z A P O S L E N A L I C A P R E M A KV A L IF IK A C IJI I M I 1 1 Srbija Ukupno oxofm, ovoga žene lana t Visoka oprana Bosna 1 Rares- J 529 752 493 442 933 585 95 234 26,4 19,3 E S 72 057 15 184 21,1 .rvatak. M ake­ donija 91ovonlJa U2e područje 930 604 228 694 481 227 836 648 273 435 45 387 175 064 1 329 281 209 360 25,0 19,8 36,4 24,9 dine 108 432 27,1 Koeovo i 86 913 11 489 128 134 30 8 32 12 980 2 711 20,9 2 716 417 15,4 H itt 24,4 7 159 1 506 a .o 14 213 3 394 23,9 57 500 14 620 25,4 45 376 U 2684 10 253 2 313 22,6 17?3 "7n!S * žana 14 383 » .3 8 954 1 422 15,9 2 199 304 13,8 18 893 3 542 18,7 4 280 658 15,4 7 719 2 273 29,4 28 748 6 184 a ,5 20 826 4 259 20,5 6 194 1 698 a ,4 1 728 227 13,1 * ovoga žana 373 684 148 067 39,6 ÎÎ Hl 10 642 3 202 30,1 94 259 38 988 41,4 23 912 S 528 35,7 45 929 V I 154 345 108 592 60 223 42 903 39,5 39,1 35 907 14 670 40,9 9 846 2 650 26,9. 409 725 173 023 42,2 53 453 20 458 38,3 7 960 * žena *3 $ 100 909 48 612 48,2 33 037 8 502 25,7 48 346 30 23; 62,5 166 020 104 541 62 765 39 120 37,4 37,8 49 127 a^»o 12 352 2 445 19,8 24 865 9 139 36.7 *3 459 30,7 2 792 390 14,0 4i S 3 2,5 18 128 633 3,5 2 532 35 301 377 194 329 26 723 16 490 8.5 90 799 9 489 10,5 16 | 49 86 197 24 446 28,4 43 551 11 902 a ,3 8 564 117°6 370 951 207 454 104 740 59 181 28,2 28,5 132 841 423250 30 656 3 105 10,1 3 009 798 26,5 2 100 614 29,2 1^64 IS f žana t Vila oprema 3radnja i prima Nila a p n u Pomoćni alužbanloi 33,2 žana 82 277 3 529 P 33,5 10 931 3 455 31,6 M IS 27,8 18 264 6 576 36,0 5 Ü7 14.9 6 408 34827 Viaokokvalifikovani avsga žana %žena 163 069 5 247 3,2 20 232 409 2,0 2 902 2,2 4ï î S S 3,5 10 791 183 1,7 24 935 1 393 5,6 Kvallflkovanl ovoga žana £ žana 842 982 119 510 7 736 88 386 6,5 10,5 16 150 1 iff 232 271 25 748 11,1 45 080 128 594 3 968 22 885 8,8 17,8 PriuCani avega Æ a 426 463 130». 10 067 19,1 6 860 1 450 21.1 122 751 42 734 34,8 32 183 7 713 24,0 73 702 JI4IOO ffekvaliflkovaal ovoga ženo 1 018 354 169 717 310 535 34 064 20,1 30,5 20 600 52692 262 385 95 646 36,5 65 973 13 392 20,3 128 728 57 295 44,5 Nepoznato avaga žana * žana 2i ! 30,1 ? gît 36,7 328 50 15,2 2 653 1 053 39,7 t 14 271 4 665 32,7 101 24,5 38 924 12 988 33,4 ‘lié ! 2,7 136 312 37 854 27,4 5 432 1 476 27,2 1/ Basil ta ti popila itanoraUtva. 3 1 �popi** itiDoralltn. ) — Z A P O S L E N A LIC A PR E M A STAROSTI IWIl) 9. Srbija 0ta,“ t i *S ■ * R L » - .9 R L 1 956 115 237J 6 2 13 a 9 3£ ž 26 766 5 496 19,1 “ U li 319?2 Bmtaka IUk*- 31ot* qLja dOOlJ* 930 «04 273^15 19,0 11« ?106 28^847 66 460 253ÜÎ 158 685 56 815 35,8 37 446 U 104 29,7 64 206 36 329 43,1 204 557 66 019 32,3 338 800 95 650 65 526 X 483 60 l61 9 * 522 150 125J42 256 593 712&3 65 «46 129 304 915?S 376 341 2592355 23,7 90 697 1J1552 44 367 M e! 4 665 13,0 R U iï ji ‘i l i ! 108 459 143 371 21^218 23 749 9,9 li 34,4 \\\ 5 966 12420 3 013 200 l i 341 J 400 167 106 432 27,1 44 455 20 967 X l«i347 30^7 3531 1 007 23.4 34 609 37,1 T Jtoo 12 773 540°0 7 615 13?5 podni Ja 401 227 1 323 726 636 648 329 261 209 360 175 064 36,4 461 43 «09 t*n* * ženi I*?*4 1/ HezultaU poplea Ottnovnlfttv». 32 1 406 99 763 25,3 206 099 597 «76 199 495 33.4 R L 65 1 vi,. g. 72 057 15 164 30 153 34.0 !u line* O rno Oor* - - 3 529 752 933 565 495 234 19.3 D.!9 «. m gOTlM 32,7 222? U ?i 65 246 22 352 34,3 15 511 3 173 20,5 151 098 39J42 'U ™ 27 079 X141°7 34 004 <12?6 " B \B 118 30?! 6 107 456 657 39 118 �3-10. Z A P O S L E N A U C A P O P O L U 1 ’ SE — 3U r» b JE* ... SE. HL M j S ?;r„ s. F sL ÏÏ L E. «C. H L H L H L H L 12 9 5 13 9 5 14 9 5 15 9 5 16 9 5 17 9 5 18 9 5 19 9 5 10 9 6 11 9 6 1962 Ef sr e s* M JS J JS i M JS -3 JS JS 3 3 M JS J 5 j JS S 5 1 ■ JS m i a JS 5 J S m i B JS B 'JS 3 i ■ JS M JS JS B J S •JS JS -s JS s Si ; l M J M JS JS M S M JS J!f B l M JJ 5 l s M s M JS M B S M B J JS B B B Il J5 II II JS JS JS M 3 M 8 B B 3 il B B B B li ‘1 ? II M JS 3 8 :2 8 :8 « 1:1 »? 8 :2 iîi 28:8 I3 :? 8 :8 1?:? ’. S i S i 8 :! 8 :8 8 :î SW M.’ 9 B:ï as S i ITT‘ 8 :8 8 :8 8 : 5 ITT 8 :8 21:5 85 : E * 8 :2 8 :8 t:5 S i 5 ET 7:i 78 8 : 5 ? t ?: E * 85:5 15 :1 8 :8 S E * fi:î 8 :2 S:? S i E * îSS îS°o ÎSS S E 8S?*:5 î » :8 5 S :8 8 :2 mEI Uj J J! Il ' 3 M l M l M s M i l JS M 3 3 a J: M ! B M l i II1 M 1 ? Mg îl :l S i 8 :8 8 :1 8 :2 t9:? S i 11 :1 8 :5 S i 8 :5 II:? 8 :5 2 « 8 3 ; 8 :2: 1:1 1: 8 :8 îîi 8 :S 11:5 8 :è •:« fi:! ' ït:5 a? as 12:« 8 :i 1:1 5 8 :2 85:8 88:8 S i:! S i S?:S S!:S fii SW îSS iSS !SS ts as i 8 :8 S S :? iS S i KM S i 8 :8 8 :2 8 :2 22:8 8 :2 8 :8 KS 8 :8 i§S Ski 8 8 :2 i 8 :2 Îo S ° 33 �■ž i $ 1 1 ! !1 š SS Si Si Si Si V H s g s? ši i? i! si si si ‘1 34 "i -i si si si ,Mi Mi "1 ,««1« 3-11. ZA PO S LE N A LICA PREM A DE LA T N O ST IM A I PO LU 0 �3_12. Z A P O S L E N E Ž E N E P R E M A D E L A T N O S T I M A I V R S T A M A R A D N O G O D N O S A I M 1 1 ' su ukljućona. UK au^u kolonaa *Ukup Slanice u privredi nlb ll3«d»a Srblja »OjTOdina Oradjarlnaratro Saobraćaj i rana trgovina 1 ugoatltolJetro loaoTO 1 Metohije 136,8 49.2 38,9 STALR1 RUBI 01B03 GradJ arinara tro Saobraćaj 1 raao trgovina 1 ugoatltol jetro lulturao-aooljalna dalatnoat Dalatnoat dmdtronUi 1 drfarnlh orgai Orad Jerlnaratro Saobraćaj 1 raca Trgovina 1 ugoatltel jatro lanetatro StMbano-konmalna dalatnoat Inltumo-eooljalna dalatnoat Salatnoat druitranlb 1 ÏBI7HBORI R D I 0DH AH 03 Orad jorlnara tro Saobraćaj 1 rano trgorlna 1 ugoatltol jatro Staabono-koannalna dalatnoat tolturno-eooljalna dalatnoat Dalatnoat dragtvonlh 1 dri ornih organa 35 �3-13. Z A PO SLEN E ŽENE U INDUSTRIJI I RASPO RED PO SM E N A M A R A D A 1942” 36 �3 -14 . Z A P O S L E N A L IC A K O D P R IV A T N IH P O S L O D A V A C A P R E H A D E L A T N O S T I M A I P O L U 1 ’ «TANJI » ----------- 22 698 11 467 50,5 12 824 29 984 7 320 11 591 16 946 12 o: 2 062 37,9 87,3 26,8 6 057 36 164 5 738 15 155 12.5 Tućnt poaolnlo« 6 170 2 135 Oatalo 1 592 19 747 8 628 2 842 3 890 2 75« 54.1 0r«6 J a n u » tro (rcortna 1 0£o«tlt«l J»tro 45,3 27 829 5 067 86,0 22,0 1 916 5 628 10 556 19,8 27 372 4 202 1/ lo d u l tatadi alu llt 9 292 6 909 1 530 p,a. . .77 �3-15. . « I I ” iJ” " ,J 3 ‘\ ? J “ ,!!! » ,a ” .1 3 I 1 1 1 <1 II I IS IS II II IS IS IS II s s s s r ■ a j a j a tm im ??« M l? Mil Mil * j b »« ns m jss \ ? m is mi . s M l M SI b “ $ » b mis * ?5 M t Mil ?_ 'i i 4 1 'if 1 'ij ,! i 1 111111 1 1 1 1 1 1 » 5Ï 6Î 92 59 <9 4Î !l ■! :l :1 :1:i-11 4* 38 14 32 8 17 13 12 �3 -16 . U Č E N IC I U PRIVR EDI P O SO CIJA LISTIČKIM R E P U B L IK A M A 0 — Srb lJ. B* Sïïî as» ■ sjr 1 m “ so 4 Ï5 « ?5 ê î î 11Ul 1 IIS 1S B U T 39 ojo H Psi 1 uo 5 5,1 I* 5,4? t! 5 ,1 • » 14 177 1 658 hh ï4 ,iî m s ha h es h s * “ ?? >nn hss u 4 ,æ *ÎS 8 nin » s B S r î S 1£ 9 ?? ??4 \ 2 ^ , ‘ sa !Sft 1 034 S 25 *5 85 3 5l? H28 »S5 lJ S 3 Z?? i i s 5$ h ■ i? m » a. 8 ï 9î5 * ,» 2 1ï » m ii. SS • - H S* XÎ U S l i 8 ^2 313 h 1 8S 1^ i:! 1 îèr i i ii 11 a «'» 'i % " il; « 19 o * 3 ï?i 12! 1552 “, æ i » *25 ■ 9 4 •« S "S -S -ï »5 -I 335 ** 2® *8 2SS 2a î?3 ‘5 i II 32 *H 0 *8 31 3 S ?! i >4 «j ïl»S 3 i 5 "î .i 1 j 1i 1 1 i i ] i20 i l H 3 12 2 1 6 | 22i5 334 134 3 j 1 3 0 6 5 6 9 83 1 I H 7 6 6 10 4 4 6 4 i ! 8 2 13 1 1 ï 4 1 2 .2 6 207 331 2Ô 100 20 2 1 5 4 2 1 1m m ü î 39 �3—17. O ST R U ČA V A N JE R A D N IKA KVALIFIKACIJA Dao.tit.il. 40 �3 -18 . L I C A K O JA T R A Ž E Z A P O S L E N JE llflk o v u i 1 vallflkovnnl rnđnlol, kolonu "JltkTnllflko? •ui prluAtnl ■o4nl 8luib8E K 'S i .S s* i.im e r^ ^ n ^ u T ."'"- rSO A 18 20 17 19 26 4 5 4 4 5 35 41 43 48 57 12 18 21 30 33 8 9 8 8 9 55 65 66 82 105 36 45 42 50 64 U 13 13 17 24 89 107 101 125 157 13 15 14 16 20 3 4 3 3 4 24 26 26 30 38 9 13 15 22 2* 5 6 5 6 6 35 43 38 48 65 21 25 21 25 34 8 9 9 12 17 1958 1959 1960 1961 1962 4j 55 58 66 80 5 5 3 3 e 1 1 1 1 1 11 15 17 18 19 3 5 6 8 9 3 3 3 2 3 20 26 28 34 40 15 20 21 25 30 3 4 4 5 7 1958 1959 1960 1961 1962 26 30 27 27 36 3 3 2 3 « 1 1 1 1 1 7 8 8 8 9 2 3 2 3 « 1 2 2 2 2 12 13 12 11 16 9 8 7 10 3 1 3 4 1 1 1958 1959 1960 1961 1962 106 132 132 164 201 15 17 15 17 24 3 4 3 3 4 28 33 35 40 48 10 15 19 27 29 7 7 6 6 7 43 56 54 71 89 36 34 43 54 10 10 14 20 10 10 1 4 23 24 28 33 8 8 11 13 1998 1959 1960 1961 1962 «sa capoalanju B u ljt b ila u radnu odnoou 1958 1959 1960 1961 1962 Piri put train aapoalanja oaa kvalifikaciji Ivallfikovanl Rnkvallflkovanl 132 162 159 191 237 8 H 15 17 6 9 U 2 3 4 3 2 1 3 Zebe »i 1958 1959 1960 1961 1962 71 83 89 100 U2 e 9 10 10 11 1 1 2 2 26 29 30 32 7 B 11 12 6 7 7 6 7 29 33 34 41 48 ■ a zapcalanju BanJJe bila u radaoa odnoau 1J58 1959 1960 1961 1962 41 46 49 56 62 5 6 e 9 7 1 0 0 1 1 13 14 15 15 18 3 6 5 7 8 3 4 5 4 5 16 17 16 20 -> 3 1958 1959 I960 1961 1962 30 37 40 44 50 3 3 2 1 4 0 1 1 1 1 9 12 14 15 14 2 2 3 4 4 3 3 2 2 2 13 16 18 21 25 1958 1959 1960 1961 1962 9 10 10 8 8 1 1 1 1 1 0 0 0 1 0 2 3 4 2 2 1 1 0 0 1 1 1 1 1 4 4 4 3 3 1958 1959 1960 1961 1962 62 73 79 92 104 7 8 9 9 10 1 1 1 1 2 20 23 25 20 30 4 6 8 11 11 5 6 6 5 6 25 29 30 38 45 Prvi put traže aapoelenje M Kvalifikaciji Kvallflkovui Bekvallflkovul 2 2 2 5 8 1 1 4 8 1 14 17 19 3 3 5 1 1 3 3 2 1 1 1 0 0 0 20 21 26 31 7 10 12 10 11 2 1 0 2 2 2 41 �SSïïSHSi r& S S iâ S Z s S & s s s s e f & b & s s s & z x RtpubUCk* akupttlna 8.3 42 �4 -1 . IZBOR I Z A S A V E Z N U I R E P U B L IČ K E S K U PŠ T IN E ( n a r tr a k ) Bapublldke ekupBtlne Makedonija IZBOBI POHLlimi 0 Slovenija a u va6a hatch zajhtcoaV 1 opltlnaklh akupi Una 3 970 476 12,0 Odbornici koji a H odbornika 96,9 1 228 96.7 O OLASABJB OBASJAJU BlraBl koji au slaaall 3vaga %ukupno glaaallh 1 026 006 94,3 559 902 Savezna 1 rapublldka akupitlna Žene 25,3 16,1 24,3 8,8 25,7 21,3 24,3 11.3 Proavetno-kulturna vi * San 3ool Jalno-zdravetvana veda 30,0 30,0 22,5 10,0 Organleaolono-polltldka voda Zana * Sana azultatlaa Izbi 4—2. P O S L A N IC I P O K R A J IN S K IH S K U P Š t lN A Zosovo-Hetohlj* 90 259 70 13 14,4 52 20,1 10,0 200 13,0 43 �4 -4. IZBORI Z A O PSTINSKE SKUPŠTIN E 384 34 923 30 875 3 488 11,3 4 681 427 9,1 775 77 9,9 27 953 26 384 5 359 20,3 376 3 922 999 25,5 694 117 16,9 474 181 7,3 5 357 5 194 1 295 24,9 2 887 390 13,5 14 260 1 696 11,9 2 470 643 26,0 11 894 1 960 16,5 ■ EF09RED80 O LASJW OHlSJUi JI 10 738 5 683 90, 93, 635 398 871 648 88,0 91,6 216 454 116 013 87,7 88,5 2 566 577 1 397 735 92.2 94,5 597 028 390 371 93,1 �4 -5 . PO S L A N IC I S A V E Z N E S K U P Š T IN E P R E M A S TA R O ST I I Š KO L S K O J SPREM I S.ar.at — S Ï l i - . J ap r«. °sssr — « J l i J i i J J 35 26 “R T n il "E "* l i 3 3 3 TET ; : » i ! ü ïK î. i In 3 J l i l i : U 1 l i J I I I I l i J l i I I l i n 15 15 l i „ i .1 „ .I n j J in 11 .3 .ii 2 ; l 3 1 I I l i i j l i 15 J l i »3 1 ! »3 4 - 7 . P O S L A N IC I R E P U B L IČ K IH I P O K R A J IN S K IH S K U P Š T IN A P R E M A S T A R O S T I I Š K O L S K O J SPREM I SkolekB apraaa Staroat — R P B E SK Pi TIRE ET U LIČK D S ™ .. * “ “ E T L '" ■ " 1 t ... “ “ f t . — HS e^ î i ° ;& « « .îsïï: , 4f 2 268 ,s :i “ S Ï 40-49 3 3 3 3 57?5 k I I I I J I I J I I i i l i 11 3 S ..3 »*» .1 3 .3 3 3 15 l i l î I I 3 15 11 1 ! 1 l i J J 1 : 11 ■ ^4 x i .3 3 .3 J J .3 .3 I I 3 3 l i 3 45 �46 �4 -9 . O D B O R N IC I SRESKIH S K U P Š T IN A P R E M A STA R O ST I I Š K O L S K O J SPREM I “TT J ,j S T K J J& I n J3 J ,3 J !I TKT in « ‘ 8 ‘3 ? M*J5 & ii ‘ 3 ,rš .:i ? J J ii; in .i! 3 3 ' * ii n il ii nü .a 3 ::i * 3 3 3 5 : 3 ,J J 3 il 1 3 ii ii 3 J 3 3 ! I ; 3 M iil J 3 3 n 3 3 3 in in in 3 iit 3 ii 3 in j .2 J 3 3 i! J 3 J J9 3 in iil 3 3 3 3 3 3 3 ,3 J 3 ‘3 Ü J i! ii i! .ii 3 3 in J ii 3 iil ni iil : 3 ; J i .ii i 3 .i! .3 .ii i‘i 3 4-10. O D B O R N IC I S R E S K IH S K U P Š T I N A P R E M A Z A N I M A N J U 3 S 3 3 3 3 .3 3; 3 : i J i 3 3 J ii 3 3 J 3 3 3 i : i ii .3 .3 3 .3 3 .3 J ii! 3 ii 3 i 47 �4—II. ODBORNICI OPSTINSKIH S KUPŠTIN A PREM A STAROSTI I B"le s ln °'n ;:„T°v‘ ‘■ s r - a . "h : • " S ’* “ L - e : i":» T E ’* '“ K T " "1! US !l š “ ® « *8 ■s u “1 US UH“l i ‘8 ‘8 U 1 B US ! « “ ii! 'li 3 U S ■ l i us us a 3 *a ’1 1 *JS a .a ” :i a 3 ■ 8 1 l 1 •a £ 1 ‘.H 1 ,1 ■ a U ii a .3 a ,3 a S 3 J 3 3 3 3 3 M 3 3 uli J 3 a U! a us va 'a 3 *a •a a .a 'J us 3 ■ 8 US a a 'a a 3 ■ a ‘l i a a i8 s 3 *8 •8 a a a s 3 ‘3 us a a s a 3 a us a a us a 3 ■ a ‘.8 a a a a 3 a ■a a « a a a a ”Jn ■ 'a us *8 3 •a a U a ‘a us *» a •8 S U .3 3 *3*8 3 ■ H a ‘8 ‘3 ■ 8 3 3 a ili 3 3 *8 3 a a a 3 a 3 a ‘8 3 *3 SPREMI »a *a a ’.ii ■ a *a ■ a a «a a*a *a ■ a a a a a a a a a a a a a a a a a a ,3 3 a a a 3 *a a a ■ a a a a a ■ a a a a a 3 3 a a j a a a a a a ■ a a a a a 'a a a a a a a a us a ‘a ■ '.Hl a a a ■ a a ■ a a a a a a 3 a 3 13 3 a a a î i ? a a a a a a �4 _ a O D B O R N IC I O P $ T |N S K IH S K U P 5 t i N A P R E H A Z A N I M A N JU 49 �5. U Č E Š Ć E U O R G A N IM A D R U Š T V E N O G S A M O U P R A V L JA N JA 5-1. O RGANI SAM O UPR A V LJA NJA U PREDUZEĆIM A Srbija ST** Hrr.tak« Slov«- B SA 30 I TlSS um ni «A r i l — i ? : . ................ m s -I š ) i?» > 4 8 i9xin • s i MS i 9 i«*8 4 9 M3 • s l i •sr : t 6 4 9 M 3 I 4 9 X .S V B u 8 M îî m s i 9 ?s 18 i 8S < s8 4 8 4 8 M3 4 8 « 8 6x??! M S i B S3 4 9 4 8 v& \r.t 196? f F i i l . .............. . 1ÏL SIS^ * 8 se e MS II 1 i l I I M3 i B »1 « ITi i i 1i ,3 •i« : S3 ,3 iJS S3 *3 J 8S S3 M3 13 M3 M3 i!3 .3 1i m u n ;§ i i 1 i i i i i ,?! â *s» h :„ . MS I i il 11 ii 'i 1 f ,n h lW I I li 15- lis »3 3.S e* .3 SS 0,6 0.5 lfo 0,5 l” îS O .S �5 -1 . O R G A N I S A M O U P R A V L JA N J A U P R E D U Z E Ć IM A (nastavak) Slonovi radnltk h L . 48 610 13 133 Prana kvalifikaciji - otapanu atrutnog Tlookokvallflkovano Ivallflkovana Prlutana Hakvallflkovana Tlooka 1 v ila aprana 3radnja aprana Pradaadnlol radničkih aavata 2 715 314 11,6 timovi ujravnlh o Sana Hanovi od t lana lopod 25 g. f : S vila g. kvalifikaciji - atapanu atrutnog Pradoadnld upravnih odbora i Ima Direktori iradniada 2 715 15*2 5 147 1 340 13 411 .8 lanovi radnlflklh aarata .8 1 3 524 15 526 3 320 �S - Z ORGANI SA M O U PR A V LJA N JA U Z A D R U G A M A W lllï O FSTE ZBCUOBAO Tlftre Z SR O A OE 1 286 000 Članovi sad Sana tla^oTl“ in * 238 000 «0 000 3? 1 a, h l 18 ^ lo l 5 6|o 1.1 1 401 975 306 167 105*3*5 5 100 28 6l5 729 2,5 255 «84 5« 01« 1«*3$4 «89 3 «Il 1?7 9« 000 38 000 4à î 3!S S S 15.5 5 7*5 ggg 3wSSS *220 ^76 000 13.3 u 569 103 000 13 000 41|j4 17 7Ô 0 1.5 3 *7? D.3 « 526 317 u II! 103 3 23Ï 0,3 98 792 3T 863 23rfŽ 164 684 22 963 2412$5 Ï? m 9*4^8 6*9 18 2.8 7 ?6o 215 2.9 4 k\ 89 l \l S S 62i4f 849 i l llo 103 2.Î 5,6 5,2 3°,4 264 f4 n T uV e || 3.2 21 S3 167 02 49lS 15 365 6 260 3 524 1Jè| 1$7 3 *iS 104 000 32 000 *4 Ž*9 116 256 19 496 13 2i? 671 3 1*6 70 2.5 708 949 153 765 46 li? 1 831 U 426 140 039 239i 5 8*8 26 3.2 selj C akb rahib zasruob 3 516 « E gr 4i 6t 6 ! ” }l »4 «''i 13 9 || 3lo o I. O RGANI S A M O U PR A V L JA N JA U B A N K A M A S m t l pradatavlj«Ju organ« dro ljanja Sljl aa (lanovi biraju 1« laktlva, a upravni odbori au orj 4 931 50 623 19 194 969 363 703 *56*9 54?4 43.8 60fl4 4251 383 1 104 327 75 107 33 11 27 39 5 3 109 262 96 41 73 X 1 104 280 20 1 341 406 517 196 36 73 58 343 44 174 3! ii 9? ii 1 896 «! 52 129 1 583 28 351 8 96 227 343 50 93 17 19 33 ÎÎ 1 52« »f 152 25 ? i40 i i rinanal Jau.kanoa: 385 4 435 *,83 10 �5—3. O R G A N I S A M O U P R A V L J A N J A U B A N K A M A (nwtovmk) 03TALE BAim 15 7 5 e)l 3 0 >3 I Ii i \ - ii ! i I i i 333 ■ JS is : jgpsæ 1 11 ?1 14 135 »3 I I T ‘Ï 7 2 92 2 ! ^7 5 Ü 10 9 .3 I 2 7 34 3 .Î3 2 6 3Ü .3 i i » 1 i 1 n e 2e 10 40 7 28 1 6 9 6 |?t .is os 1 Î ! 1 ? i 1 ? I 'll si Š i 172 $ 4? \ 53 �A U O SN O VNIM 1 SREDNJIM ŠKO LA M A , (naitavmk) S , „ . —£‘ * —B W.. “î? « ? M4 S ï » 8 Î ï iS g î 5i S ï { ;« 15 . g ? - H - 'J n 3 îo1 ” a 31“ -"" i H ü i l i l g 1 I i! 1 1 il 1 ! ït w Ém ^ 1 i y y j i 54 j �5 -6 . O R G A N I S A M O U P R A V L J A N J A U N A U Č N I M U S T A N O V A M A 55 �5-7. O RG AN I SAM O U PR A V LJA N JA U K ULTURN O-PRO SVETN IM I UM ET N IČKO -ZA B A VN IM US T A N O VA M A �5—8. O R G A N I S A M O U P R A V L J A N J A U Z D R A V S T V E N IM U S T A N O V A M A 57 �-------------------------------- 1962------------------------------------- * « 1 m » l 128^ ;ilv « ‘° % i ? *? i *? n ï 1 111 r m n * îiS 11 14! 1954 llî 115,J Ti i u5 1 H OX* l l l l l i S I Il 1111ll 1 ■ HJ I i i 1 1 11 -HH ' à * H i \tî? 3£ 2 4$ Sr, 2# 8| f | p î “ M «H ! 27Ü , r i i i ï i s " sssT rS ?»-" - 58 S m3 ! 1 ~ M îï H 1 �59 �1 9 6 2 — - — s: "r—r", n TK si K ž; •J S a a i ‘1 a ii ! *S*a ai3a a M a J > Sa ■u 3M ■a «a ‘ii i s\8 3a 1 9 6 2 B‘ r si |, 2 5 5 1 i i 1l'!SK 1 6 . 41 2i : i s i; i: ? : 1 5—13- O RG ANI MESNIH ZAJED N ICA Srbija ï:ïîj. "i:"--“ ir-"- i« 3 3 3 5-14. U S T A N O VE N A P O D R U C lU MESNIH ZA JED N ICA « lipi5î,:— iï£iihjîs :b:nu: .i as — as-* •ss- - i i* < ž 3 1 i l i l ii i �6. UČEŠĆE U O R A G A N IZ A C IIA M A Z A FIZIČKU K U L T U R U A - | . Č L A N O V I O S N O V N IH O R G A N I Z A C IJ A Z A F IZ IČ K U K U L T U R U , S P O R T I Š A H ISkoJ kulturi, «portu ornih organlaaolja put i orgaslaaolonlh proaan trtim i pomažući Slakovi î “ îna 55« 801 130 67« 23,5 58 051 13 247 22,8 i* m 13,2 1«1 398 21.9 36 «1« 19,7 126 876 40 188 31,7 175 «23 36 800 20,9 Swa°° < Bena 79« «83 20,5 80 963 15 641 19,3 21 256 2 937 13,8 183 529 3« 592 18,8 <2 5«2 7 «10 17.« 170 81« «6 550 27,2 295 379 56 133 19,0 5eîîna 989 «22 189 1«3 19,1 106 301 l \ ? .ï 27 99« 3 825 13,7 209 709 3 16,5 77 007 15.8 209 609 56 147 26,8 358 802 62 «67 17.« 113 965 24 327 21,3 33 81? 19.6 «64 048 113 860 24,5 42 615 10 299 24,2 14 159 1 966 14,1 13 960 < Sana «Sana 64« 043 20,6 64 492 12 579 19.5 18 302 2 «86 13,6 757 966 150^185 80 690 15^616 22 522 3 018 13.« 1953 .1957 19« aktivki 1953 1957 1962 «Sana 61 835 15 902 25,7 14 479 21724 24 909 4 603 18,5 Slakovi S i! 2 109 622 35 768 32,6 151 119 32 927 21,8 52 162 14 104 27,0 1«3 053 M H 35 955 6 315 17,6 139 277 39 085 28,1 242 96« 46 005 18,9 "? jS 161 605 27 343 16,9 56 74 3 9 927 17,5 152 554 4« 099 28,9 283 852 5°178? 87 907 23,0 115 138 26^197 20 940 ?3 131 13,9 . A K T IV N I Č L A N O V I O S N O V N I H O R G A N I Z A C IJ A Z A F IZ IČ K U K U L T U R U , SPORT I Š A H PO G R A N A M A SPORTA mcoFno »vaga *'ž!n a 644 043 132 399 20,6 64 492 12 579 19.5 18 302 2 486 13,6 143 053 35 955 6 315 17,6 139 277 242 964 46 005 18,9 86 858 20 9«0 \l? 2 Atletika svega Sana * Sana 6 149 1 542 25,0 160 25,9 215 50 23,3 976 327 33,5 92 26,0 1 534 389 25,4 2 714 21,0 1 037 313 30,2 6« 30 46,9 Sene* % Sena 20 821 1 122 5,4 1 °?« 419 0,7 4 789 175 3.7 1 271 5,8 8 291 662 8,0 5 000 194 3,9 2 514 4,7 91 6.6 384 $ 213 497 6,2 170 11X 2 35 2016 321 51 15,9 41 : 125 34 27,2 2 151 5,6 372 20 5.« 270 27 10,0 1 271 1031 190 1« 28 : 220 36,8 ?25 10,0 Aato-aoto sport Biciklizam RL 1 449 84 •vega * Sena Kajak i jedrenje ina vodi Klizanje 1 hokej ina ledu 1 kotureljkama Hokej na travi 122 7,4 : 487 05 17,5 : : evega % Sena 5 199 535 10,3 545 107 19,6 23 avega £°Sene 27^0 : : M H M H 16 259 61 �690 62 7 907 23,0 �63 �7. SOCIJALNO OSIGURANJE 7-1. A KTIVN I OSIGURANICI f S M i i — s l/ «S -J5 W 0 5 ::: “B s ■« e ! ®JS e “J “B “11 "Un «JS »i; « *£ « S "I! * S »U U »3 »J3 **J5 -.1 » sa “U n “»V« ■ « �7 -2 . A KTIVN I OSIGURANICI PR EM A D E LA T N O ST IM A IM2. 64 �7—2. A K T IV N I O S K S U R A N IC I P R I M A P E L A T N O S T I H A 1962 ( n ir t t w li) Srbija i?:. ’8 i':!:. ■» js ’8 ’JS : FE. ”!! »8 FE. “JS i? : . •n FE. i™ . Iri i ” !:. “S ‘J US ■ us »a ’J *8 S : U S FE. i»!:. :rlj. fe . FE. 5 8 B 8 «8 fe . FE. TS FE. fe. FE. Ir". vs us ’8 8 3 *8 U S ill a : U S U S s!« »ï J JS .a JS J S JS : •T! ’8 »I;! : "li 'JS *s ’8 ’8 ’8 ’S *8 ’J *8 S ■s u ’8 ”!!! •II »8 ‘8 »8 ’8 8 «1 «8 U S 8 •1! 8 8 ’8 ’8 : us ‘8 ‘ili *8. J ’8 U S II U S ‘8 5 8 8 '8 ’8 ‘8 "8 *8 ”li »8 ■8 » 5 “H J l ’8 ’8 *8 v.i! «8 ’8 ’ 8 ’8 U S *8 *8 “II *8 ’8 ‘1! U 5 U “II S !8 ’8 •B 8 .3 8 “ II U:: ’ 8 «8 •a “g “ III �66 �7 -3 . U Ž IV A O C I P E N Z IJA I I N V A L ID N IN A (naatmvmk) Crn» Makedonija LICI* /»TAHOSRV' PB XIJ I 110 495 30 103 77,2 * 1962 lana lana 30 600 8 898 28.9 4 459 471 10,6 35 407 12 438 35,1 32 854 7 302 22.2 6 634 1 002 15.1 2 297 /ll?7 35 350 9 863 27,9 3 519 426 12,1 39 139 13 777 35.2 38 891 8 517 231 089 83 705 36,2 lana 1 899 236 12,4 J326Î9 i 1957 5 276 798 15.1 125 830 1954 18 124 2 737 15.1 4 752 827 17,4 -3 IS 9 117 60 647 32 325 53.3 70 962 II 11 lE r - 150 898 67 467 195 770 licv:::,. ” 31^2 % ’1 *1 ■ ”1 1 m 1 ”1 1 '1 49 334 44 381 23 113 t 'll 'H 1 11 i l *1 1 "fe,— 11414 5 119 6 334 32 360 64 021 *1 "1 il ikvalidrike 394 1957 28 916 4 861 16,8 1962 39 474 l 17?Ž 498 3 750 214 5,7 8 108 11,2 195« 2«n« * ton» 4 332 325 7.5 t trna 16,7 6 540 1 207 18,5 8 445 1 638 19,4 449 31 8 682 1 629 18,8 498 9 625 15 507 3^287 118°7 8 157 \V l 7 -4 . D O D A O N A D EC U Hrrataka rblj« mj» KOBISRI Cl D D T A K D C O AK A E O 1952 1957 1962 674 468 904 416 1 280 186 1952 1957 1962 1 399 1 844 2 622 I I 97 596 151 698 221 148 401 I 309 645 I 246 574 373 176 555 586 14 029 24 571 33 896 175 092 228 219 303 671 46 201 74 327 119 300 109 803 135 121 162 081 231 747 290 480 440 090 115 171 175 253 284 759 212 289 252 735 292 015 451 447 556 846 840 472 4 275 4 7 36 8 941,9 7 179 7 960 873,0 15 837 17 627 30 616,0 D A Z KOJtJ SE PRDIA D D T K EÇ A O AA 36 664 62 658 91 084 337 256 423 641 558 729 D D C R D U u nlllonlaa dinara O A I A EC 1952 1957 1962 49 917 I 53 635 87 227,0 I 9 303 8 985 15 160,1 1 571 1 563 2 669.5 11 752 12 764 18 946.3 67 �7 -5. PRIVREM ENA NESPOSOBNOST Z A R AD O SIGU RAN IKA 1962. — — Broj .1 . ' . ] . . . sr« Srblj. — , 657 79« * 8 î® ’."»a? il «S! KT« S lS iïî 1 576 703 an ÏSÏli x ilîS î a ? iï “xï Si iS iS l ïîiS ï ÎS ÏS S »iss 786 741 lis ÎSI Broj dm. ^ lu $ xî IL7 « 1 fis làî iæ æ «i? üî 7 -8 . PR OSEČNO TRAJANJE JEDNOG S LU Č A JA O P S U S T V O V A N JA SA PO SLA (u <Unlw) OBupn. S iS S il H.î^gM n. il il Cm. Oor. HrT,” k* il il ii il — — ii ii ii ii il il �7 -9 . O P R E M A Z A N O V O R O Đ E N O DÇTE Ona Oora Hrratek Haahodl u alllonlaa dina 7-10. L I C A P O V R E Đ E N A U NESR EĆI N A P O S L U -λ ir « *: r£ — — “ü 4 »S 4 ”l: “8 î 8J 8 “ “H i ’IŠ sll *8 ”1 -»g 1 "ii! ’g ’i ”1 1 ”1 “ii! 1 69 �70 �7-13. L IC A P O V R E Đ E N A U N ESR EĆI N A P O S L U P R E M A PRIRODI P O V R E D E ( ifl)«pin»l) IM 2. 7 1 �8. S O C IJA L N E U S T A N O V E B - L U STA NO VE Z A DECU, O M L A D IN U I ODRASLE g j^ SSr.SSSC TS 9rbll. ss ŠŠs — sinr ssn. 15 ïuSïïji si® 97 B i si B& «B ii i sS 16 jjjiïjKjt s! uf 8 1 92 ; š! b B i!i bB b ■•':s..... ... iS T s l9M s a r s b ii ssS si si s i i ii! s i : : A ii! I ii!! ni ii A Û A ?! t i IŠ ! ti a! š :i A ii I» i : s i i s i " S S 15 ïjjgwj^ 97 i ii •i 16 s a 92 sS ii 15 SgS|i 97 sili ii A : tat •i iiu si s? i si! n i .« i i ii ini b B ii ili s! ii: ii ^bio.™,. u.««.*. s i ii ti ti ii n i sli i s! t i i :i! si ! is ;s i *?! ?;1 ii i si TlI à J, si â si :? l ii i ?i! SS ! as si ii A A !» i ii ti : š i à à ti A i : : A at ! A ii : ii! : ii A 16 liSHi 92 s 1,57 sîsœ» ti si à ii iiilS ‘ sI »B i£ 15 g g g i 97 D *f3l‘"°T 1 tB a S ti i a! Z l6t* “b,T w, ii ii!! :l 16 S S h 92 ,„ ,r s ii sis «S 16 S S 92 15 Jb o .^ 97 t.n T S S bB B s8 ~ Oa«1 b «. p i ii A si ii s S iit ii : il I i : su s! :? : a! �8-1. U S T A N O V E Z A D E C U , O M L A D I N U I O D R A S L E (naitmvmk) Srbija 5 3 si;r.- • 5. — S ‘ 5£ — “ jiS fe S 1“ 9 s 1957 DJaflkl doaovl bS ii i “I Ul li si i& S s nS g MatohlJa «i ii s i si i i ii ili III i i ili i i sli ?‘J Sli ili i« ii li ii »S ? S i 8® i ili i ili s i iir, t i i! I i ili iii; 15 B g 97 ni m li si li i iii .£ 8 S . s£ si 2ST.SJS-»“ - 15 g 97 nš ii ni! à ii d S i si! li iii: i a! i li ilii d ili : ni i a! •a ■« ii ni •u! ii ii : a! : •sa : ii! :i ili *«i : -ii : si si ii! ssü •i ttS 1957 16 s a 92 ‘M!S i ' i ii! •i S S " S i ~ iff! i i ii li ii ii si ”” n s Prihvatilišta i si 16 S S s i i 92 — al i i *s! i i •ni i ii! idi E S ; ÎÎ ili 16 £5Sî s i 92 si iii! -i • .a ““ S i i? ■ sjwsr-srœt M a ” S ; ii ii •?: : : d : : : ii ; si i ili S IS « ê i si i 73 �S—I. U ST A N O VE Z A PE Č U , O M L A D IN U I O DRASLE (n»HmT»h) SrtlJ. S - ‘ ii ZmAtlttt* ndloalo« 1962 aš“ SKî. ES ÏÛ S ili : d • : d s i d “ nr - >d .d d KîShîj1 . — iii : à : : : : d odr“ llb si & si ii d s | id id i t S d g sii d i d td td è 1957 g s j j » si d u < d d id ii 8 “ “ ............... ......... . 15 s g m 97 " " ^ A ^ s a a - iž c r - sli d g ii d u š iïS id g si d à ii d :d l& td 8 S i S i r s i S r . -i s ig 4“ 0Tl 1962 “ Ï S j i j i ,brl“ J‘ T“ 1* 15 m j S i j i 97 S I : ii : : » id à d d 15 ïîî“b i 91 ” d ”” SIS; d g d : td td : d « IS 8 8 g S à : : : d : : g : : s! : : : : 18 : : : À I 8 à : i à “ BSs ii d ; i ~ IIS : d : : 16 SSS1 ii 92 . 74 d : à ^ nvaiS/ini1 * : id g : S 8 i : 8 : *8 : ; •s �8 -2 t O M L A D I N S K A I D E Č jA L E T O V A U S T A UK. is IIIÉ r ! I ï £ j ,.3 i i- i 111 Î Š l“ ï g 1 : " ‘S T S : ï £ i :1 1 1 !1 rf *1 “ g 1 “l i: iB S p e ! * Nil in : Hit. ,2 £ ,« s I s : * : J“ i S î s ! I :i:i i ! j r i iî? g i 2 1 1 1 g * } .1 2 ; ! .i S i : S : i l l s 7 5 �8-3. Š k o l s k e k u h i n j e 1959/60 alatna kuhinja 1961/62 alatna kuhinja kuhinja an potpunla 3PICIJ1LHI SIDU 1959/60 32* 36 O BElZOVAPJl 1959/60 alatna kuhinja 1961/62 16 - 15 �9. Z D R A V S T V E N A ZA Š T IT A *-«. L E K A R I, BA B IC E I A P O T E K A R I T J S S s i « s a : * . 77 �9 -3. POSTELJE PO V RSTAM A ODELJENJA OPSTIH I SPECIJALNIH BO LNICA BrblJ. — B* œ,-â:s;s,:s—’■ ss: - ;sn. — i 11 ii i 11 ii i 'i i !! î !S1 II II li 1 i 9 -4 . DISPANZERI Z A D ECU 334 Dlspanzarl D CJb »BvetorBllIt« b 312 296 28 30 14 5Je ir, 32 52 92 14 27 27 612 659 789 98« 286 109 96 59 ?Ž 22 137 219 51 68 7 89 80 1«1 137 53« \tl 179 158 205 100 146 391 n m 73 « ‘ 6Ï 90 i 192 - 56 233 121X/ 26 33 39 98 2)4 316 320 182 150 226 1 343 170 1240 778 306 373 494 236 318 Jl 25 S S S š 1 49 �t= 5. D IS P A N Z E R I I S A Y E T O Y A U S T A Z A Ž E N E 79 �10. NATALITET I MORTALITET 10-1 O P $ n PREGLED KR ETA N JA N A T A LITE T A S SS: t Šfi: SSS S S S S js SS i îî î Si: : s ÎS2S is s s f f i S:S: S 35.1 35,0 39.6 30.6 33.9 20.9 36,0 33,7 30,0 31,7 22.4 23,5 25,3 24,0 22,6 35.0 40,7 39,6 40,3 35.9 21,7 21,9 23,5 24.4 23.« 25.1 26.7 20,3 29,5 25,6 23.1 25,7 26.9 20.0 24,5 7*.* 24,5 25.6 25.5 22.0 « •’ 37,9 42.1 46,1 37.5 *0.2 39.5 37>, 32,0 » i’ ,0.1 23,4 22i! 22,1 39,9 30.2 36.2 ” '4 e 20.9 21.0 « I 26.9 2 .6 « Î 25.2 2. 2 ;* “ 21.9 21.0 « !« «6.« 3.6 17,0 �K> -l. S PE C IF IČ N E S T O P E FERT ILIT ET A I9M. i S T A N O V N IŠ T V A ,90 1,98 10-5. S R E D N JE T R A J A N JE Ž IV O T A Ou» E V k,» “Ja * 8 :8 U:« 8 Ha” 8 :8 8 :8 8 :8 Sf:“ 8 :8 8 :8 “a S ia rb "... A . r tsk v SS Ha a sa . :fi sssmI j 8 :8 8 :8 1 ?:“ 8 :8 8 :8 8 :8 8 :8 8 :8 8 :8 li::? S:U 8:3 ftS SS 8 :8 8 :8 8 :8 8 :8 8 :8 8 :8 8 1 �10—4. ž i v o r o đ e n i p r e m a m e s t u p o r o đ a j a i s t r u č n o j p o m o ć i U P O E T IA R CKD 1.6 50,8 20,6 19.« 3,5 59,5 18, 1, 10-9. o p S t i p r e g l e d k r e t a n j a m o r t a l i t e t a 1952 1957 1939 Id 1952. do 1961. akupao u 82 io 1000 otonovuiko ; �K —10. K R E T A N JE M O R T A LIT E T A 15,2 14.7 13,4 14.0 13.7 12.1 1.8 1 U.o 14,1 17,2 17,0 19,0 17,4 20,6 IO—II. SPECIFIČN E STO PE M O RTALITETA IN I. M g M g g-Sfig Srblj« — ‘ sa £ sa. ■— A - 3 . K ïïïjl SÏ4H09T Q B O ML O O PO -O H ° - - * 1 Î 212:2 8 :i “ ! m I:? J:? 2 :î 1:? E S &J : 5 .m iri J:? 1 S :? 2:2 2*:* 2:5 *:« 2:2 2:2 2:1 2:2 2:1 B :2 . 2:2 222:2 22:2 2:2 2:5 2:2 2 :! 22:2 2:2 ?:? 2:2 22:2 i? :2 i :! «:* I:*6 1:? 1:2 2:? 3 :8 22:2 2:1 2:1 2:2 21:9 252:2 22:2 iS:ï 2:2 83 �Srbi,. ; 1 SE S — K n . — - — Jutôhî,! A 4 K S, 5:5 5:5 ? :! S :! 5:5 ai 5:2 5:2 ai 5:2 5 K m as 5:3 ? :i 2:1 ai 2:2 2:2 2:3 2:5 1:2 6 K S, *5 5:5 2:2 S:7 , as 2:2 5:5 2:5 2:5 5:2 7 K S, M 5:1 à:? 8;2 2:2 2:2 2:2 2:? 2:5 2:3 K S, K S, K S, K S , K S, K S , K S , K Si K S, K S, K S, K S, K S . K S , K S , K S , K S , K m 8:ï t :l 8:3 8:5 J :i 5:2 ia 2:? ftï S:? o°:ï S :! §:S 5:? 2:ï 2:1 2:1 2:? 2:2 2:5 2:5 2:ï 2:2 2:5 a? 5:5 5:1 5:1 1:5 a .7 a? 5:5 5:5 ai il 5:2 î :o 7 5:2 5:1 5:2 2:1 2:1 a? 2:1 ai a? 5:5 5:5 5:5 2:5 2:? 5:2 2:3 ai 2:5 2:5 2:5 ai 5:2 2:5 »:« 1 :1 52:2 12:5 25:2 52:2 35:2 8 9 10 ' 14 15 - 19 20 • 24 25 * 29 30 ' 34 35 ' 39 40 - 44 45 - 49 50 - 54 55 - 59 60 - 84 65 ' 89 70 - 74 75 ' 79 80 - 84 aï ai 5:1 5:5 2:2 1:5 5:5 2:2 «7:S 1:3 4 , 52:3 5:5 5:5 1:5 5:5 5:5 *5:5 55:5 3 :5 8 :8 3 :5 3 :5 555:3 iïî:5 S :« ,1:5 1?:? 522:2 551:2 \ :l ?:? 1:5 5:5 î:ï 5:5 ? :6 e 5.1 U« ï:î 1 :5 îo :! 3 :5 S :ï 3 :5 ?5:3 5:2 5:5 ?:? l 5:5 S :« 3 :5 3 :5 12.1 555:5 521:5 7*5:5 î :e7 *:» 2:5 2:1 3:2 2:2 5:5 52:5 55:5 3 :5 25:2 1 :2 55:4 9 22:2 1 :? 52:5 8 :5 J?:« 22:2 552:2 3 :5 535:3 225:2 3 :5 8 :î 555:5 T el S i:« 5:5 5:5 ï:S î:2 2:2 3:5 a? 52:2 ??:? fo:l 25:1 8 :5 552:5 525:2 lï:ï 55:2 25:2 52:5 8 :5 552:2 52:8 2:5 a» as 5:3 5:2 2:5 8 ;i 512:2 Srbija mum> U { .nl u t.bu 84 1957 KU S325 , 1981 E K , 25 SU 1,9, « W î? n i 1981 K S , 55152 1957 K S , 351 1981 K S , 13:2 B * 52 555 53 SU 2,15 tsr, 22:5 55:1 SK ISS 5 535 3 r,2 112 35:2 3 :2 K n . 22 222 52 IIS 52 II? 55 s s 34:? 8 :8 '« « 5 434 5 222 2 77? 2?:5 52:3 Æ Ï8 S 212? 2 225 2 523 7?:î i l :? 32 555 33 408 52 322 5! e o 35:5 35:1 , 7Ï & - 12 693 l® 2o 837 858 2221 2 21b 21:? ??:? 52 322 52 225 32:5 22:3 5 322 ’ O M 122? 5 232 22:2 32:3 �10—13. U M R L I P R E H A U Z R O K U SMRTI N A 100000 S T A N O V N I K A Srbija £ — 8K 0 02K 19» — tnbarkuloaa i ili 1 5 "« 5 i 97 1961 K S i 13S ili 1952 julkl\u 1957 ;» ï i i 1961 S S t -=P— »» — 1 KSrti 957 1961 ESSi Kama oboljanj. — & 1952 1 s a 957 1961 SSKi Srli«. oboljanja Kaljati m p ^ a tm a . 1,52 — O.t.1. bolaatl j . vï £ r 1 42? 1 «0 îf l? Ifo 1 l°el 18i 1 oil î ill 11 1 816 SS ■a as l 8S l £? m S 22 3 *3 S g 11 1 2 1 1 1 Wo 12? 19 II 60 II S] SI 'Si II II 2 2 il II 10 5 a 2 2 si n n u » S 7 3 îü 3 5 i? I? ii si Ve 1S 8 ifi 111 s? 77 n 1 7 II r, i? !7 3 2 5 fi 3 fi 2? 12 1 74 ?2 2? 7S * n 7 6 fi S <3 fi III 83 fi 115 3S & il? 1 ?? III ?? m 35 11! V e ni Si 13 1 % 1?6 164 S2 ! T 170 12 2 T 32 I? 95 fi III fl 152 III n? & 1S2 38 II 47 ÎS 55 57 i°o2 fi 1! 2? fi 2 2 IIS î8 22 I li III 3 38 % S 1957 t a m II 1961 “ Sk i 1? Î S 13 “ 8 19S1 Sanakl 6 1952 .u m II \S 1957 sas* 1961 £ & II 19 » n«m <75 1957 îïîïk i iS 1961 “« S i S ? KSSjS l 8ï 125 35 Ve >— * * alnsajan ..... Æ 111! s 1957 S S K i 1961 K ÏÏSi i : an. — 152 22 2 i*?! io 9i 1957 !ï5Si 1961 “üSSi ‘« n S s: 1 ilî 1155 sg cš 1952 Jo JJ^i l i 1,57 SSki 1961S ÏÏ1 l S 4 4 lie 12 2 fil; Si 1U î!i ' î§7° T , il: 22? ifi fi: fi: 15 le! il î? 35 il il S 11 8 6 2 6 12 12 1? 12 6 5? fi fi 3 3 % S 14 3i 27 24 I! 6<i 412 111 £ in i«? 6 loi 660 2?2 ni lit 12? 1?? 5IÏ III 151 ir . fil ; 11 2 2? fi il S fis ifi ilî 111 IS S il il 3 î? 3» Il Ti l°e 13 10 1 2 2 1 1 2 U 1 2 fi 12 il 3 26 12 10 3 fi 116 To 63 îî 1? 1? 19 8 i< Hî 12 2 I” in 22 i? S “9 1S 8 7 5 3 1 65? 1 860 1 les n ill 121 S9 T e il 12 4 16 15 3 22 11 25 15 2? 12 17 11 122 Si 222 112 fil 152 21? f iî S3 85 �I PORO Đ AJA PREMA STAROSTI Srbi J. a a a i a i « a a a a a a a a a a a a a a a a a S ‘ 'I SS a ? 8 1 i il i 8 i i 1 8 i îs • 1 I 4 8 i! s s S a . T° M il a fir a i! i » 8 HT k S 5 i 3 o .n T .U. 1 v lj. B i i 1 1 i! i 1 8 *1 8 i » *1 i i! 8 !!S 1 i ï u i! i S S “i! H 1 1 • 8 8 H S 4 S h i = 1 i 1 4 S a s ! 1 1 1:! l;! î.o 8 8 8 8 8 s 1 .1 «.i’ 8 7.7 'l;! i;i !:! f:l 8 8 a .1:1 >!:! !i;l !W B !î:i il;! !:? à;! ilil il:! ll:l a il:i il;! il;! a !ë i a 43 ■8 8 a *l:l ë a 1:1 s 8 !!;i 8 8 B 1:1 a !:l 1 :1 8 8 8 i;l j;î l:l 8 i:l 8 8 8 : a 1:1 a a *.« il:! il:! !!:l a i!;! 8:1 !f:I 83 1:1 i«,î 1;! si 9 ,7 8 ,5 8 1:! a « li:ï 1:1 !!:i !;! 1 1:1 i;î a Aï M a 1 :1 1 il;i 1:1 i:l a ” :ï îS:I B:ï a a ë a a 8 a ai Jî:S R! l:î 1:1 l:i !!;! 2:! 8:i 3 lI T 8:î M M il;l a a s:l 2:1 ii:l S3 «♦,1 il:! S 4 4 îi:! a:l 48 mi isi 5:ï : si S3 0 .3 62 ’- 8 a: �10-15. U M R L E Ž E N E U S L E D K O M P L IK A C IJE T R U D N O Ć E I P O R O Đ A JA PR E M A L E Ć E N JU U T O K U T R U D N O Ć E I P O R O Đ A JA Srbi 3. SS — J ,.n ssr> — «V. “-ÏÎT *n « ;• .ss æj «s »s 577 ® w 177 12 74 45 18 251 144 }8 69 «o *ï - 45?8 41,7 86?5 48?! 88?9 63?3 6i?8 81^6 56?5 10-1«. O P S U P R E G L E D SM R T N O ST I O D O JČ A D I -asassv,sr °" ïi* H r I i 149,9 li” i I! si as SS as ii si SB sa sa m s a ss i i is ffii r& ss ss n i 88 SS Bi i i I i l i SS 34 631 18 549 16 082 157,9 140,0 25,3 121,8 138,8 147,0 130,0 24,4 121,2 m i!i! S i 3 i! ii! Si! li! S i! 3S ii! iw B I Ii! Si Ii! li? SS 82,0 85,5 78.3 20,7 S3 S3 m ii!;! 115,4 10-17. K R E T A N JE S M R T N O S T I O D O JČ A D I Srbijo tncupno 11 ili SI i 8 8 I 1 1 1 I I Ii 34 631 SS m ii Ili; 82,0 — ■ EV ili sa SS SS i8 ii lili !!! ‘ 1 ! 1 ii! 83 83 83 61,4 S3 m Bi! 83 83,0 ili;! Si:î 117,0 IH :! 100,2 107 |o 9®,7 -IS iH i .v .,a 18 ii S i! 83 ili! SLI 83 1W.1 ili jjjj m m ili! !S:5 83 Si! li! iS:‘. !i!il Si! S3 71,8 !S:i Ii! 83 Ii! Ii! 1 :1 H i! Ii! 29.4 SS IS ;s HI ni Hl 1 1 Ï! V o lv o .« li 18 jjS IS i i i8 IS SS jjjj A . 12 917 82,9 66,3 IS 1 1 5 108 87 �D 30 du o T II 1 III ir ; _ 10—19. U M R LA O D O JČA D PR E M A U Z R O K U SMRTI SrbiJt — ™ Tub.rkulou •sr^/sa sî "r” oo ‘ *v‘ blJ "J » SS ili » ii! || m ‘ii i s i i ii ii 19M 1 SS i • i ii ! r. KS. ■- -- p'S» ^-SSSi -. SB IB *s SS “Ii i i ns i 8 8 i s “ s ‘8 ii H S “ ‘8 9 i ‘i l 1 8 i ii 8 i ii !H I H 8 ■ i ii i 3 li 8 i i! 18 i �10—19. U M R L A O D O J Č A D P R E M A U Z R O K U SMRTI (nutevak) S izr — s* S — & 9 — — •U«. «•*-«** III! m 0o.nk*1ooo 1 h blJ j. o pkIn i i !is . t g I ii i ,lu‘JT e,1 ii! ii ili ili ii ii Tbklo uout r o ii! 1 :1 B ïï!^,œ ï1 ii! iii ^ vî^ ^ 1 T ïo r1"* 1 ii! ,.ra o.lj.no . bd ii l:i Bio oa Bljo p«.™ o tl^1* .* i i i:l : Bl..tl og.«™ j. i i 1? o r u .n O.lj.n.uo.n lb i i il:l b j ng l^ 0jlj.n pkžo I l;l b j. oo g tn ti c m . riiiïtü'™""*'« ..ro l .lu.J.v to g l Ooblet s l. osi t ii l :l ii! Ii ii I !:! Ii ‘ 1 ii i ? i iii i 1* “ ii i 8 I II 1 8 I iS ii ii !:! i i ii ii ili “ i i 1 1 i® ili I I 1 8 8 1 iS II I I l:i 1! ii! 1 i 1 i s H 1 SS i i *1 1 ii J 1 1 I S 1 ‘ iii ii ii ii 1 1 1 l:i :1 :1 :1 SI !:! 1,3 a *l:i l:i :1 0 ,1 1 !:i i:l 0 l:i l:l :1 l;i 1 i:! :1 1 SI :1 l;l 0 .2 $? ii:! !;! 1 :1 l:i i:l a l:i 1 :1 1 :1 l:l m l:l i:i l:i l:l iii! if:l l:l i;i i;l l;l i:i 1 :1 l:l l:l l:i i!:! m I:! 1 “,1 1 1 :1 0 Si l;l ‘1 S0 :1 ,i1 0 ,0 l:l l:i l:i l:l l:l l:i li! Ii l:i l:l !;! ë !:1 Si ë ii:l ii l:i U si 0 .2 S m !:! 33 3 ë Si l:l i;i l:l J:l ii “1 « ‘1 a B rtl). A i. i:i l;l l:i : l:l 11 ti l:l l:l l:i l:i i:i J:1 M i;! *š ; 89 �10 0 21.5 62,3 15.6 90 100 24,8 57.3 17,2 0,7 100 24.2 58,5 15,9 1,3 10 0 20,4 63.7 13.8 �ll- Z S T A N O V N IŠ T V O S T A R O 15 I VISE G O D I N A P R E M A B R A Č N O M S T A N JU PO PO PISIM A (nastavak) Srbija B: — M i f f 38 is ! S S i sin:- P .S ^ J . Sîïïïji V o æ .83ills iSS 5$ S i 181 iSS sli SS Uli 8i Ili B8 3S SS III SS 81 S 8 8I i 8 9SS1 1 ;11 IIi il S 1 11 I I S iff Hrvatska as IB S i B 8 ili 8s s a s a 8s a s a s s s ss ill J l! ,11 si *8 li ii i l i iff in ii JI si 38 li £ Hl s li Ili! tS ii ,1 à u PBoanTDu i li Ili! ii! !•! a il 83 Ii? ili! lii a i i i i Is lii Ii! a ii Pi! ilil ii! ii! a i 8 I l 11 S3 83 !i! 8 ii! sis lii a il lis 83 ii: li: a il Oil 83 ii! lii a il li! S3 ii: lii a il li! S3 ii! lii a 8 li Ilil li! li! li! il iis 83 ili! Ü Î lii il il 11 li! 83 H i? !!i! ili! a a lii li! il li! I! ilil li! lii il li! S3 ili! Ü ! lii il ili: 13 83 Ü ! lii ii ilil li! ili: lii li! U 11-3. o p S t i p r e g l e d s k l o p l j e n i h i r a z v e d e n i h b r a k o v a Rakv.d.nl brakovi 3bl.pl Jani brakovi — 131 305 1931 - 1935 Btanovnïka 10,6 111 118 189 166 165 7.8 9,7 11.8 9.6 9.1 693 166 606 721 083 K £ S t ov.g. 5 5 5 6 19 16 21 149 534 641 284 ai 627 435 0,5 0,4 0.4 0,5 1,2 1.0 1.3 46.8 43.5 50.5 53.2 101,3 99,7 77.0 91 �92 �11-5. S K LO PLJE N I B R A K O V I P R E M A STARO STI M U Ž A I Ž E N E 1961. 93 �mm u 11 514 ■8 8 il «B ”iü! î IH g f *r B T 27 4 1 sis -I i m ‘l i i & ‘i ‘i J Ï5 94 M Ü S ai ai I î:i % š'l 1Ü ili M &i Æ! M ti �Poljoprivrednu 1*2 0,6 Qoobljo uelup« Bukovodoćo owb Stručnjaci 1 w Uci M lični» *2 2%4 2,0 0,0 20,1 0,7 *0 9.1 i.« *0 95 �96 �97 �ŽENE 1 s » E 193 8 1 & s iïïr 1 1 61 Srbu. — J 1 91 SK Uj l A. 61 26 2 ! 1 1 i 1 1 1 1 : H "El EL i I ! J ! ! 1 * 1 !g 'l i M ! ! i M liliiiiii i ii 11-13. R A - a — sr. wr _ K = ,; Tr.juil. b ü r< i. i h ..., i iimiui! �Muiu 1 I«ni Drugi*« I960 Brakorl b«E < 1 Kulu 1 i n i Drugi«« Brmkorl •« d«ao* 99 �I PO DRUČJU PREMA SA ST A V U 1953. . M U m -. 373,4 «7,3 14,6 113,0 16,3 41.5 146,1 -! i ! É -ssssss zzzzcz i:-:-:-:-:-: -! litlû 11 33.8 138.3 111 37.3 131,3 -! II 160.6 408,3 l 1 I I I! I 10.2 ♦ 7.3 -! Î æ æ : •: •: î l -tccd l î 1 1 I iz iË 1 £ l & �||_IA- P O R O D IC E N A G R A D S K O M I S E O S K O M P O D R U fijU PR E M A BROJU Č L A N O V A »S3. OBJJBKD PO ČJE DRU 1071^ l J: ï 101 �11-17. PORODICE PREMA PORODIČNOM SA ST A V U DO M AĆ IN ST V A U KO M E ŽIVE MA Šk o l s k o j s p r e m i ž e n e 19 (nasuvmk) » 10,0 Nepotpuna porodica ai Potpuna porodioa-lar- a aktlvn.ianlman Jaa Poljoprlvradnloa Inđuatrl Jaka 1 Saobraćajno oa< __ Trgovinako 00obi Ja Oaoblja ualuga 1 29*,l «1:1 11,3 13l3 3BD 0 P D U JB 3K O H Č Potpuna porodloa-tono a aktii nekvallflkovana radnloa InduatriJaka 1 tanataka r Saobraćajno oaoblja Trgovi00ko oaoblja Oaoblja ualuga 1 zaštita rukovodaća oaoblja 102 �11-19. D O M A Ć IN S T V A P R E M A BR O JU Č L A N O V A PO PÇ PIS IM A 11-20. POgOPRIVREDNA I NEPO gOPRIVREDNA DOMAĆINSTVA I9S3. 103 �1 1—30. POLJOPRIVREDNA I NEPO LJO PRIVREDNA D O M AĆIN STVA I9S3 (nutavmk) 100 100 pol jO pTlTTO O dO oopol joprl vrodno Doo^lootvo proso broju eionovo pol jO TO O prlV dO oopoljoprlvrodoo 13*9 8,6 13,0 ii3:»1 16,9 15,0 19^0 lili ÎS 23*5 14,’5 22.3 *3 23 ielo 20’| » §:i ii:I 13.3 11 §:j 1 ?:« li.t il:i 16 ii 10,6 i?:5 i?:! ï Î polJoprlTrodoo nopoljoprlTrodoo 3*7 poljoprlTrodoo oopoljoprlvrodoo 2 0 poljoprlTrodoo oopoljoprlTrodoo 3 0 poljoprlTrodoo oopolJoprlvrodoa proso broju Clonoro ÎJ*2 7,9 13.1 4,9 2,’ 3 6,7 6*,3 12.9 12.8 12.5 13.0 10.3 4.5 11 4 J ;J 3^6 !'i 13 !:! j ;J 1.3 2,5 0,5 j !’« . i 5.6 2’.9 »j ■ o!o 0,3 I’i oil 1 0 i i ’e 1.7 2 ?:ž izio 14 !< îj:î 2,5 6^7 0,7 0,7 ilii 16,1 ie!Î 10,3 polJoprlTrodoo i ||:| 1 :1 1 pol Joprlvrodno nopoljoprlTrodoo si ii » o!o 11*6 3.4 �11-22. D O M A Ć IN S T V A P R E M A V E U Ć 1 N I P O S E D A I IZ V O R U P R IH O D A 1961. •« "* i SÎ j w b. î 7 ssr r n i I l 1 1 ‘ I l 11 1 1 ‘ I l ‘ I l I I 11 r : 3 i 38 ;i i :;i i i II : i 38 31 31 I I 38 38 28 ‘ i 28 ‘ i !| I l i l 38 28 : i I I « II ii ili > 11 11 11 I I 8 11 ?8 “ i ii •II ti 1 | I | » w is | | n| i| i | r r r r ..... r r r r ...„ 88 88 M «8 «8 18 11 ;8 i b 11 I I *i| i!| >;| i s 18 *8 18 !| a§ >!| n| 1| *tl| “I *1 ï § i® l i Sg ^ r^ S ' i * i| t | i l l ' I * ; ' $ i i ■ •i is ‘1 « l i ‘i « I - i “ *| Ij M il i l ‘1 l i 18 il I 3 85 S 85 55 8 §! :1 • S3 85 85 8 3 M li ..... i: i«: i!; ‘i I ii s i S i ^£3&s£^Bsrasrr&~. 105 �106 �107 �U GRADSKIM N A S E g iM A JM I. « m j. SSS Hrr.t.k. SSi •in r — »JS r KSSii ® 715 519 091 576 437 i 346 907 740 114 163 507 i i 1I i i i i iiii Il Hil il I I I 1 11199113 li «n ■ i ■» s» “si »a si i ‘«si “i "« « b 1 « ■« « i l » « H i 3! n i ii n i v rira ™ JjjjjjjS— . 'i ■ H 18 l! lis *81 *81 1 | H i im p i S ia t iK a - * JS ,;š :» :a ;a - » .m, b .a -8 »i .a > & ,a ;i .a :a »a .a .3 i! :a :■ »3 jb ra :a : * a �Tir-4. P R O IZ V O D N JA IN D U STR IJSKE R O BE Z A D O M A Ć IN S T V A ;! ;1 ‘i i :! 18 li ii III1 J§ ;i ii II :l :i i«l ii li li li ii n p 1 157 2 129 999 1 .S 12—5. Z A N A T S K E R A D N JE» '“ Î 1 £?•” *1 19 Crni Oora SloTtulja donlja M 117 10t 6 144 2 135 7 111 2 Te 35 J3 J "8 11 ? 513 12 49 1 7« 154 1 M «04 1? 7 Î 14 li 4 073 3 998 38 I i 2 434 2i n ‘I 32 ii 109 �II S aŠ S 1 — i II hi II I l i ‘i 4 « ii ii II il il i :i m if II il i ‘i i i :i S^iilSsrBsrr,.» il i 1 Islislls"— 11 ■ il 4 II :I $8 28 il m II II ill li 18 S ^ E -110 �0 - 6 . PIJACE Z A ŽIVO T N E NAM IRNICE U SEPIS t IH A SOCIJALISTIČKIH REPUBLIKA 1962. 0 - 7 . TRG OVINSKE RADNJE Z A PR O D A JU PR EH RAM BENIH PR O IZVO D A 1 §61 \* n«pol JoprivTRdnoi i ss 11 375 1 % �11-9. L I Č N A P O T R O Š N JA S T A N O V N IŠ T V A POTROŠNJA MATERIJALNIH DOBARA I PROIZVODNIH USLUGA 111 �p - M . p r o s e C n i m e s e C n i p r ih o d i i r a s h o d i Ce t v o r o C l a n i h p o r o d ic a 1961 1959 1960 "ku,-# 5 s sk R '-k s a j. — * a in:- mu. B u n eu !1 1 ?§ 5I ‘.I 11s « I I 4 I i i? ‘I 1 11 1 II 1 29 0 1 9 î i?? l i l S r ' 1 " ' ’" " ' " 13 316 î 55 SSÏÏPWi.ÜS!*"- I go1 l l f f a» IS ! 6io ISS î lit ielo M in m w ’' f 1 i i l i SÎ U lî iSž! 2 954 Il9 3 1ÎS i iîll 5 5?? ' 3 ll? 1 i !! 1111 1i 111111 11 'I II [1 Î !! :I i l > i 812 ÎIÎS w ss s rt^ s s "-1 1 900 111 111 216 348 2 796 811 2 334 2 ?ll lit, 1 631 IÏS 1 670 US 11 m in “•’» U Æ S m é K 1 " î " 112 i in 801 138 203 114 1 861 496 785 ao 800 562 is y î si na 3 ^70 n s 1 182 5 114 2 ^99 1 463 « 3 769 1 1 1 321 «2 9 ax �12-11. PR O S E Č N E G O D IŠNJE UTWOS ë N E K O U C lN E N A M IR N IC A C e T V O R O C L A N IH P O R O D IC A 1961 ____ H i £ L 1 . ! 1 1 1 ? « « 4 j i ï î n . — » i rlb. 6.6 17.4 J ’i 20,0 B !iil !i i ! . — . 1 1 1 1 g l i ’‘I s & Î S Z . 1 ■ i! EST1 I 1 1 1 1 ï 1 B « f! I I S 1 »:« ù:l 8:S iW i:S J:S Ai S3 H !iii S3 S3 S3 1 i! 3 iil 1 1 1 1 ‘1 ’1 1 I ! :|i i M i i 1 1 1 1 1 1 1 “ f I;] Ii! li! I li! Ii; S “i; 3 iit. S L - . « 1 1 lii 1 1 I A i :!i! S3 g &*— ËL_. I li! Ai 1! 11 M i « 1 1 1 I1 1 1 1 i: i!:i !i:S !:ž Ai ni: Hil :ii!l i li S li 3 1 if : l AS % 1 'I! 1 ! 1 1 I I 1I I l i l i ! li I I 11 li! Ii! 15 15 15 t! ti Iil I B % «Ü l i I! B 15 t i 113 �trass 11.9 8,8 H 8 :S :5 %! il :l 11:,3 SS:î «e:! 15:5 32,7 «7,7 27,5 7,7 1 1 g! 'l i t i 1 II I 1 1 1 il 1 II ii 1 Il 1 il 1 II I 1 1 I Il 1 1 «1 11« 5,0« 2O 348 T 109 008 52.« il 1 II I 1 ? Uï i:S I i ï? 1? 1 S SS l\:î S» ï:5 «,97 2 53,6 I I I il 1 II II 1 ee « « 37,8 « «19 825 S8 !?; 231 20« 52,6 il 1 Il i 1 il I I II 1 I 1 II i 1 18 Ë 88 8 192 355 «,15 797 850 fil 3 iH 83 S 8 t 399 «96 50,0 il 1 Il I 1 il 1 1 1 I il 1 1 I 1 114 26,8 39,9 8 8 I! 1 1 I I I i i �PO O PŠ T IN A M A us �» -« . DO M AĆIN STVA, S T A N O V N IŠ T VO I Z A PO S LE N A LICA, ŠKOLE, UČENICI SL i r ir :!i TBlitVO 1 *Ï1• — - * « P l« i !.. . . 1000 | .. 4 0 “ JI 1 11 i 1 1 I 1 11 11 I 1 I JI 1 11 I 1 1 1 1 1 — 1 1 1 li 1 1 9,6 li: m m sr lie: ir & I: i 1 1 1 1 S “i Š ii i 4.43 1 1 I 1 11 1 ii 3.56 123 758 jjjr jjâ ir II II II s& 1 1 1 li i l 1 1 1 U I I 1 1 s­ i 1 1 1 .! 1 1 1 1 ii š : 21,7 i 27.5 7,1 1 1 1 1 1 1 1 1 I I 1 I i li Ï i 11 i 11 I i i 11 i i i i 1 l 1 H 3.99 1 i 2 173 492 52.3 12.1 17,8 9,1 233 279 4 159 696 3,59 I i 116 11 11 11 89 52,5 10,6 14,0 15,2 11,3 11 1 i 1 1 1 l l 104 406 52.7 I 1 19,1 I 1 1 i l I i il 1 �I N A S T A V N IC I, BIBLIO T E K E , BIO SKO PI I Z D R A V S T V E N E U S T A N O V E (nastavak) « n a - ii 1 ii i *1 u m J I J 1 I •! i 13 057 73 610 II 11 1 "I i i i i 283 634 .0 1 . -« i- n; ! ! r 1 1 1 1 I 40 i i? I JI I i ! jfi i 11 1 ii I *11 8m « X — i.. ii ii ii 11 i ii m I ! I i 1 1 ■8 . postelja 1 i i i i ! 1 i 1 i } i i 31 23 i 7 i J I i .^ J 15 i l 1 i 1 i š | i 101 153 »Š 1 3Î 8 i "i 66 979 ! •i '1 : 1 1 1 ii ii I \ 1 i 3 i l 1 i 1 1 I ii « I 2 1 I 11 ii I ) i i J4! 1 1I i 1 1 1 ! i ; i l! 5 i 73 Ž 3Ï 5 C 130 4 30 301 103 3 533 5 29 378 I i i I1 I i i 1 : i II 4 1 1 II ii 1 1 i s 1 1 i I 1 ii li 1 i i i :i 'i 12 901 55 42 4 33 47 38 2 057 197 373 175 264 ; 50 835 90 53 933 26 100 22 23 •31 1 415 117 �H - l. DO M AĆINSTVA, STA N O V N IŠ T VO I Z A PO SLEN A LICA, ŠKOLE, UČENICI JE — !! ii H 1L,.. !I 1 11 ii8 SSs. I!r i 1 li I ii 1 i ii ii 1 ii II m ¥g. Ï 1« I 11 1 II 11 "e : I 1I i I 11 I ,F l|»r I 1 ii 18 iS i! u B !E r~ I 1 ii i i; 1 i Hl 11 1 ii I r 6 I l I 3f Bii l « i i ... 2.98 254 906 131 990 3,56 4,02 290 953 118 151 746 «litro 1961 —I 1 1ü 1 1! 1i! 11 ü •i S 1 : 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 I 1 1 1 1 1 1 li 1 1 i! 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1S 1 1:! Š ! : 1 1 li 1 1 1 1 i 1 1 1 1 i 1 1 1 1 1 1 i 1 I 1 1 1 ». 1000 .t. "•I- * 5 »4 *2 11,0 15,2 50,6 13,1 17,5 51,8 5,9 8,1 52,9 17,0 25,2 Ii! 51,9 18,1 21.1 — 10,2 8,4 15,9 9.3 �119 �IJ—I. DO M AĆINSTVA, S TA N O V N IŠ T VO I Z A PO S LE N A LICA, ŠKOLE, UČENICI ,;D . 253 937 3,24 821 651 «30 912 52,4 II 1 11 II 1 11 1 i I II JI 1 II II 1 !! 1 11 i 1 1 i1 I 1 !I 1 II i u2 & ž;lž 1 1 I?6 ? « 1 1 i?:? 8:1 S:S ll :l 1:1 II « 1 148 064 !! i8 1 Ü 8 73 325 49,5 I ii 1 I li 270 299 18 S3 S3 1 :1 lii Si 133 872 «9,5 20,6 28,8 29.5 8,6 1 1 1 1 »:š i?:? 58 91« «,59 i 1 II II 1 iSSS 50 708 3:fl 47 III I II 1 1 1 I 1 II II 5.00 253 601 2? a s 124 651 «9,2 Il 1 II I 765 1 t:3 \l in 7 SS iS:ï 1 3:J W 29.7 7,5 I 1 I I 3î:ï !:? �121 ��123 �124 �125 �13-1. DOMAĆI*MTV A, S I STVO 1 z APOSLEN A LICA, ŠKOLE, U< Cen ic i nlitro 19«a. * DOplUi & . :I i - - p s Jl 1 1 i:: « i J L - 11 II I i i 51,2 Okun. 1 | I! - 1000 . « „ ovoiko " — « 4 ^ 1 -XU6 1 1 1 1 1 1 24,4 38,3 14,6 10,1 i l II 1 I i 1 1 1 1 1 i f i 1 11 11 1 1 1 1 1 ii 1 l l l l 15B « 9 s i,r 26,0 41,5 21.5 7.7 1 1 1 8 1 1 43,3 18,9 ~ r T i ­ I ii 1 1 Titovo UZloo gt is : Moll Zvonik w ss­ i i Il­ ls II 1 I 1 1 « Ii 1 !! 1 11 1 1 1 1 1 « 1 11 1 1 1 1 1 I 1 11 il 1 m 1 11 !!$ 1 1 II;! l;l 1 H i! 1 ii;! 1 i;i J.8« li: 11 3X 434 4 161 170 25,8 1 11 11 1 1 1 1 1 a! 1 §;i 1 1 n M 1 i!;i 51.3 51.3 9,8 14.1 17.5 I ■ii 1 1 IIS 560 737 non Sad jpKSS. I 1 11 1 sa 1 il ii ill 3. Jl 3.21 1 1 11 II 1 I 1 1 1 I 8,6 1 8,5 1 �127 �1 3—I. D O M AĆ IN STVA, ST/ IP I M SÎ r I 11 « Î8 3,55 8:1 b i 8:1 1 II 3,04 I I 1 II 3.42 I 1 III 335 681 I i II" i il ii i 1 I 1 I I I II 11,6 1 1 li 1 i I 17,2 16,7 8,9 1 I 1 1 1 I! 8 !!:i 1 12,1 Ii i i 7: ï , 10.) 8.« 41 II:« ,. :î 17.6 I 417 «94 98 014 I 1 I 8 273 7 » i 128 8:5 ii i ii I I li! I 1 i 1 IIi I 1 1 137 392 I S T ,.... 1 m i II- i2 8 i4 i » ii I I ii ii m 77 004 ip-™-- î: î! I Z A PO S L E N A LICA, iK O L E , UČENICI ii i IIi i i 1 II i I i 1 IIi i i Ii 1 I IIi i i 1 1:l i!S 23 1# 8 8 H �129 ��S T A T IS T IČ K I B IL T E N I O d 1950. do I960, go din e izaSlo )e Iz Štam pe 190 bilten a D ruštveno up rav ljan i« Rudnički saved i upravni odbori privrednih preduzećal952 1953, 1964, 1956, 19o7. i 1958. Osnovni podaci po srezovima 1955. Društveno upravljanje i samoupravljanje u Jugoslaviji 1955 i 1955. 2cna u društvu i privredi Jugoslavije. Narodni odbori srezova i opšuna, sasuv odbora izborni re zuluti 1957. Anketa o zaposlenim ženama 1958. Demografija Stanovništvo 1948—1950. Prvi rezultati popisa stanovništva 1953. Ekonomska obeležja stanovmštva 1953. Vitaloa, prosvetna i socijalna obeležja stanovništva 1953. Domaćinstva 1953. Stanovništvo po zanimanju, školskoj spremi i delatnosti 1953 Vitalna siausuka 1 i 11 polugode 1952, 1953, 1954. Statistika rada Učeniđ u privredi 1954. 1955, 1956, 1957, 1958, 1959. Zaposleno osoblje u društvenom sektoru 1952— 1958. Zaposlenost 1956, 19o7, I9a8, 1959. Dnevna migracija zaposlenog osoblja 1957. Plate u privredi 1956, 19o7, 1958, 1959. Zaposleno osoblje u privrednim organizadjama 1958. Službenici prema školskoj spremi 1958. Privredni bilanai Narodni dohodak 1952—1956. r Industrija 1 zanatstvo ^ Pogonska snaga u privredi 1955. Struktura vrednosti industrijskih proizvoda 1955, 1956, 1957, 1958. Industrija 1939. i 1946—1956, 1957, 1958, 1959. Društveni sektor zanatstva 1957. I Zanatske radnje i zanatska preduzeća 1959. Samostalne zanatske organizacije društvenog sektora 1958 Poljoprivreda Poljoprivreda 1948, 1949, 1950. Ratarstvo 1951, 1952, 1953. i 1954. /oćarstvo i vinogradarstvo 1951, 1952, 1953, 1954. ,'oljopnvredne mašine i oruđa 1951. Stočarstvo 1951, 1952. emljorađniCke zadruge 1952, 1955, 1956, 1957, 1958. cmljoradmCko zadrugarstvo 1952, 1953, 1954. .nketa o seljaćkim gazdinstvima 1953/54,1954/55,1956,1957, 1958. Opšte društvena poljoprivredna gazdinstva 1954, 1955, 1956, 1957. Poljoprivredna anketa 15. I 1956, 15. I 1957. Ratarstvo, voćarstvo i vinogradarstvo 1947—1955,1930—1939, 1947—1956,1957, 1958, 1959. Zaštita narodnog zdravlja 1949. Presveta, nauka i kultura 1938/39, 1949/50. 1951/52. Uspeh i kretanje uCetuka i studenata u školama 1952/53 i 1953/54. Anketa o uspehu ućenika 1953/54. Socijalno staranje i socijalno osiguranje 1947—1950, 1952— 1956. Uspeh školovanja u osnovnim i srednjim školama 1956/57. Visoke škole od 1951/52. do 1957/58. Škole po srezovima 1951/52. Osnovne i srednje škole od 1951/52. do 1957/58. Uspeh i kretanje ućenika u školama 1951/52. i 1952/53. Kultura i umetnost 1952, 1953— 1955. Uspeh na popravnim ispitima 1945/57. i upis ućenika u os­ novne i srednje škole 1957/58. iz a šli s u Iz šta m p e sled eći bilten i: o deo goslavije »čije n a 20C 201 202. — Cene, o ktobar—d ecem b ar 1980. 203. — P rvi rezu ltati p op isa stanovništva od 31. m arta lHbl. godine. 204. — Visoke škole 1958/59. 205. — In du strija I960. 206. — K u ltu ra i um etnost 1956 — 1959 207. — Lićni dohoci u p riv redi u 1980. 208. — A nketa o p rih od im a i trošk ovim a radničkih i sluzbcnićkih d o m aćin stav a 1957. 209. — S tatistik a spoljne trgovine PNtt Jugo slav ije 210. — O d m a ra lišta I960. 211. — C ene, jan u ar—m a r t 1961. �,z. — Stručni i«pif' ra.'iik a u 1960. 213. — Anketa n nrihodima i troškovima radničkih i službeničkih dom aćinstava 1957. 214. — Prvi rezultati popisa stanovništva od 31. n u lt a 1961 godine — Drugo dopumeno izdanje 215. — Osnovne i srednje škole 1959/60. 216. — Statistika spnljne trgovine FNR Jugoslavija 217. — Ratarstvo, voćarstvo 1 vinogradarstvo 1960. 218. — Saobraćaj 1 veze 1960. 219. — Cene. april—jun 1961. 220. — Zaposlenost 31. III 1960. 221. — Anketa o porodičnim budžetim a četvoročlanlh radničkih i službeničkih porodica 1960. 222. — Stočarstvo I ribarstvo 1960. 223. — Prethodni rezultati popisa stanovništva od 31. m arta 1961. godine — Occnc na osnovu 5% uzorka. 224. — Cene, jul—septem bar 1961. 225. — Statistika spoljne trgovine FNR Jugoslavije 22C. — Unutrašnja trgovina 1960. 227. — Sredstva i fondovi opština u 1960. godini 228. — Narodni dohodak 1952 — 1360. 229. — Ugostiteljstvo i turizam 1960. 230. — Radnički savetl 1 upravni odbori privrednih preduzeća 1960. 231. — Zaposlenost 30. IX 1960. 232. — Osnovne i srednje škole 1960/61. 233. — Kultura i umetnost 1960. 1959/60. 1 1960/61. 234. — Cene, oktobar—decem bar 1961. 235. — Zaposlenost 31. III 1962. (Prethodni rezultati) 236 — Industrija 1961. 237 — Statistika spoljne trgovine FNR Jugoslavije 238. — Lični dohoci u privredi u 1961. 239. — Narodni odbori srezova, opština i stambene zajednice 1961 — Sastav i del-inost 240. — Ratarstvo, voćarstvo i vinogradarstvo 1981. 24 L. — Društveno upravljanje u Jugoslaviji 1959. 1 1960. 242. — Cene, januar—m art 1962. 243. — Cene, april—jun 1962. 244. — Stručni ispiti radnika u 1961. 245. — Brojanje saobraćaja na putovima 1960. 246. — Statistika spoljne trgovine FNR Jugoslavije 247. — Saobraćaj i veze 1961. 248. — Stočarstvo i ribarstvo 1981. 249. — Osnovne i srednje škole 1960/61. 250. — Stanovništvo i dom aćinstva — Prema popisu 1961. 251. — Om ladina Jugoslavije 252. — Sredstva i fondovi opština u 1961. godini 253. — Kolrura i umetnost 1961. 254. — Statistika spoljne trgovine FNR Jugoslavije Januar — septembar 1962 255. — Visoke škole 1959 60. I 1960/81. 256. — Unutrašnja trgovina 1961. 257. — Struktura vrednosti industrijskih proizvoda 1960. 258. — Anketa o porodičnim. 1 četvoročlanlh radničkih ! 1901. 259. — Sam oupravljanje u priv 260. — Ugostiteljstvo 1 turizam. 261. — Prvi rezultati popisa naši 1 srednjih škola 30. XI lo.«.. 262. — Sotdjalno staranje i socijalno osiguranje 1057_ 263. — Popis poljoprivrede 264. — Učenici u privredi dan 31. III. 1962. 265. — Anketa o seljačkim I Deo 266. — Anketa o seljačkim 1960. —^ Rezultati registracije na 1 gazdinstvim a 1959—1661. gazdinstvim a 1889E-1961. 267. — Šum arstvo 1955—1960. 268. — Osnovne i srednje škole početak 1962/03. 269. — Stanovi u gradskim naseljim a — Osnovni podaci prema popisu 1961. 270. — Cene 1662. 27L — Društvena poljoprivredna gazdinstva 1659—1961. 272. — Industrija 1962. 273. — Ratarstvo, voćarstvo i vinogradarstvo 1662. 274. — Sam oupravljanje u ustanovama društvenih službi 1961. 275. — O dm arališta 1962. 276. — Cene, januar—m art X963. 277. — Statistika spoljne trgovine SF R Jugoslavije — Prvo polugodište 1963. 278. — Građevinarstvo 1960. i 1961. 279. — Registrovana drum ska motorna i priključna vozila u 1961. 280. — Prvi put registrovana drum ska m otorna i pri­ ključna vozila u 1962. 281. — Stočarstvo i ribarstvo 1962. 282. — Kultura i umetnost 1961/62. 283. — Industrijska preduzeća 1962. 284. — Saobraćaj 1 veze 1962. 285. — Stručni ispiti radnika u 1962. — Lica koja su polo­ žila ispit za visokokvalifikovane i kvalifikovane radnike 286. — Cene, april—jun 1963. 287. — Prom et poljoprivrednih proizvoda 1962: (otkup i prodaja) , 288. — Unutrašnja trgovina 1962. 289. — Otkup poljoprivrednih proizvoda 1956—1661. 290. — Cene, jul—septem bar 1963. 291. — Om ladinske radne akcije 1961—1663. 292. — Osnovne i srednje škole 1961/62. 293. — D ruštvena poljoprivredna gazdinstva 1962. 294. — Kultura i umetnost 1962. 295. — Anketa o seljačkim gazdinstvim a 1962. 296. —• Predstavnička tela društveno-političkih zajed­ nica — Izbori i sastav 297. — Građevinarstvo 1962. 298. — Žena u društvu 1 privredi Jugoslavije ����� Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Knjige Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context M Knjiga Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Žena u društvu i privredi Jugoslavije Creator An entity primarily responsible for making the resource Savezni zavod za statistiku Source A related resource from which the described resource is derived https://www.memoryoftheworld.org/ Publisher An entity responsible for making the resource available Statistički bilten, Savezni zavod za statistiku, Beograd Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1984. Rights Information about rights held in and over the resource Nepoznato Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource PDF Language A language of the resource SH Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 52-M Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 144 str. brak domaćinstvo društveno samoupravljanje ekonomija Jugoslavija mortalitet natalitet pismenost porodica privreda zaposlenost zdravstvena zaštita žene u privredi http://afzarhiv.org/files/original/e07d94c0adbf78b6da3323ce3ab9e150.pdf 166f3ad92147d892b8786d12aea814e9 PDF Text Text ��' * i»",: "N h.N JIJN *.. J* O T P IS A N O '•••-* « *■*'« . w LIS'A* ’*'7 Vot ooiuk* . ��UNIVERZITET U SARAJEVU FAKULTET POLITIČKIH NAUKA FRANJO KOŽUL SAMOUPRAVNI I RADNI STATUS ŽEN E U BOSNI I HERCEGOVINI (rezultati istraživanja) S a ra je v o , 1973. �Recenzent: prof. d r S t o j a n Tomić Za izdavača: prof. J o c o M a r j a n o v i ć �S ADRŽ AJ Strana Predgovor . 7 I) Teorijski osnovi istraživanja 1. Konceptualizacija predm eta istraživanja . Predmet istraživanja 13 . 17 Cilj istraživanja 20 Uzorak i dinamika istraživanja 21 2. Žena u svijetlu socijalističkog misaonog nasljeđa . 23 3. Sistem pravne regulacije socijalnog statusa žene (Zvonko S t e n e k ) ...................................................... 39 II) Samoupravni i radni status žene (Kvalitativna analiza) 1. Polazne pretpostavke . 2. Hipotetički o k v ir i..... a) Generalna hipoteza . . . . b) Raščlamba generalne hipoteze . c) Raščlamba posebnih hipoteza . d) Sistematski pregled varijabli 63 69 69 70 71 74 �Strana 3. 77 4. Činioci sam oupravnog statusa žene . 89 5. Institucionalni okviri socijalne stabilnosti žene . 6. Sam oupravni status žene . 7. Radni status žene . 127 8. Tradicija i porodični život 143 9. III) Statistički indikatori društvenog statusa žene Obrazovanje kao dim enzija društvenog statusa žene 149 101 .113 Prilozi Prilog 1: Upitnik . • 157 Prilog 2: Distribucija odgovora . .175 Prilog 3: Tabele 21—43 • 191 �P R E D G O V O R Brojne životne činjenice godinama nas upozoravaju da je pro­ ces emancipacije žene u Bosni i Hercegovini usporen, ako ne i u zastoju. Mnogi indikatori iz prakse upućuju na zaključak da je nužna brža i efikasnija društvena intervencija da bi se otklonili či­ nioci koji sprečavaju puno uključivanje ženskog stanovništva u samoupravne tokove i procese. Iako je naučno ispitivanje socijalnog i samoupravnog statusa žene u našem prostoru često pokretano, ipak do sada nemamo niti jedno serioznije istraživanje sa naučnim pretenzijama, jer su problemi, vezani za društveni status ženskog stanovništva, posmatrani i analizirani pretežno na nivou političkih ocjena te su na bazi toga izvođeni vrijednosni sudovi i fiksirane vrijednosne činjenice. Poznato je da izvođenje zaključaka i donošeje sudova na bazi statističkih pokazatelja i im presija ima ogra­ ničen domet i da korist od takvog proučavanja kompleksnih pojava može da bude samo trenutna i prolazna, — upotrebljena za kon­ kretna rješenja i akcije, a ne oslonac za građeje cjelovite koncepcije na duži rok. S obzirom na sve to, a na temelju uvida u ukupnu složenost socijalnog statusa ženskog stanovništva, posebno u Bosni i Herce­ govini, Republička konferencija za društvenu aktivnost žena Bosne i Hercegovine pokrenula je inicijativu da se svestranije istraži i pro­ uči stanje društvenog i samoupravnog statusa žene, kako bi se sa više^ pouzdanosti i na bazi čvrstih argumenata moglo pristupiti društveno-političkim poduhvatima. Pošto jedno istraživanje ne može da obuhvati sve aspekte tako složene društvene stvarnosti, inicijatori i autor istraživačkog rada su se sporazumjeli da se istraživanjem obuhvate najhitnije dimen­ zije socijalnog statusa. Stoga je istraživanje usmjereno upravo na probleme radnog i samoupravnog statusa ženskog stanovništva — dvije dimenzije, kojima je u najvećoj mjeri determiniran socijalni status čovjeka u samoupravnom društvu, a dakako i žene. �Osim toga, istraživanje je obuhvatilo kategoriju zaposlenih žena u društvenom sektoru, uz dopunu jednog broja žena koje smo no­ minalno odredili kao »domaćice«. Istraživanjem nisu obuhvaćene ostale kategorije žena, prije svega: žene sa sela. Takođe je izostavljena analiza drugih aspekata ukupnosti socijalnog stanja koje se određuje kao »žensko pitanje«. U tom pravcu izražavamo nadu da je naš rad samo jedan u nizu onih koji bi trebalo da uslijede. Naslov našeg rada — »Samoupravni i radni status žene u Bosni i Hercegovini« — opredjeljuje aspekte i pojave koje smo istraživali. N edostatnost istraživanja u pređašnjim vremenima, kao i istraživa­ nja drugih dimenzija ovog jedinstvenog fenomena, u mnogome je otežala naš zadatak, jer, uslijed toga, nije bilo moguće izvršiti poređenja ni u vremenskom, a ni u sadržajnom pogledu, na osnovu čega bi se mogli jasnije odrediti trendovi razvoja. Zbog toga smo se i odlučili da, poreci em pirijskih činjenica i njihove interpreta­ cije, u osnovnim linijam a osmislimo teorijske implikacije i sistem pravne regulacije, kao zasebna poglavlja, da bismo bar na taj način mogli učiniti osnovne kom paracije prošlosti sa sadašnjosti te prav­ nih norm i i realne društvene situacije. Ovaj projekt je realizovan zahvaljujući koordiniranoj pomoći Republičke konferencije za društvenu aktivnost žena Bosne i Her­ cegovine, Republičkog fonda za naučni rad SR Bosne i Hercegovine i Fakulteta političkih nauka u Sarajevu. U istraživanju su učestvovali: Rudi Stojak, koji je izvršio sta­ tističku obradu podataka i izradio tabele, m r Božidar Jakšić, kao konsultant za metodologiju istraživanja, prof. Nedim Šarac, kao naučni konsultant i m r Zvonko Stenek, kao autor poglavlja »Sistem pravne regulacije socijalnog statusa žene«. Ovom prilikom im izra­ žavam punu zahvalnost na plodnoj i uspješnoj saradnji. S posebnim zadovoljstvom se zahvaljujem studentima Fakul­ teta političkih nauka u Sarajevu, koji su odgovorno i solidno oba­ vili rad na anketiranju i sređivanju podataka, kao i svim ostalim saradnicim a koji su, svojim radom i podrškom, doprinijeli realiza­ ciji projekta istraživanja. Izuzetnu zahvalnost dugujem svim drugaricam a koje su našle vremena, strpljenja i volje da iznesu svoja m išljenja i stavove o ovom izvanredno važnom problemu naše društvene stvarnosti. U Sarajevu, oktobra 1972. godine. A utor 8 �SAMOUPRAVNI I RADNI STATUS 2ENE U BOSNI I HERCEGOVINI ��TEORIJSKI OSNOVI ISTRAŽIVANJA ��1. KONCEPTUALIZACIJA PREDMETA ISTRAŽIVANJA Društveni status žene bilo gdje, pa i u Bosni i Hercegovini, mo­ guće je posmatrati i analizirati imajući u vidu cjelokupnu socijalnu situaciju, a naročito globalnu društvenu strukturu. Tako je moguće ispitivati društveni status žena kao grupe izdvojene iz cjelokupne strukture društva po jednom kriteriju — polu. Takvo ispitivanje moguće je postaviti teorijski, kao i striktno empirijski. Upravo iz tog razloga, od samog početka našli smo se pred pitanjem kako odrediti okvire istraživanja! U slučaju da se ostane isključivo na teorijskom nivou razm atranja socijalnog statusa žene u Bosni i Hercegovini, može se desiti da se otkriju neki značajni sadržaji so­ cijalne stvarnosti. S druge strane, ako bi se ostalo isključivo na nivou empirijskih činjenica, koje smo sakupili u procesu istraži­ vanja, moglo bi dovesti do gubljenja teorijskog oslonca. Bilo je, dakle, neophodno povezati jednu i drugu dimenziju u istraživanju. Na osnovno pitanje istraživanja, kakav je stvarni društveni status žene u Bosni i Hercegovini trebalo je odgovoriti u okviru skromnih materijalnih mogućnosti i u kratkom vremenskom pe­ riodu. Odgovoriti na to pitanje značilo je razmotriti kako se stanje u toj sferi društvenih odnosa reflektuje na ukupan koncept samo­ upravljanja, a naročito kako se odražava na proces realizacije sa­ moupravljanja u praksi. Trebalo je, dakle, »raščistiti teren«, opredijeliti se za osnovni princip u istraživanju, a u isti mah zadovoljiti i neke zahtjeve po­ stavljene u prijedlogu da se istraživanje obavi. Zato nas je, prije svega, morao da zanima status žene u Bosni i Hercegovini, a ne status žene uopšte, pa otuda i naša potreba da se više od svega 13 �oslonim o na iskustvene činjenice kako se one pojavljuju u bosanskohercegovačkom društvu. Slijedeći tu logiku, ali i teorijske zahtjeve koje ovakvo istraživanje postavlja, sm atrali smo da je nužno uči­ niti napor da se teorijski relevantna saznanja uključe u samo istra­ živanje. Odmah se, kao drugo, postavilo i pitanje optimalnosti okvira istraživanja, pogotovo ako se respektuju objektivne mogućnosti i okolnosti. Naime, pitanje socijalnog statusa žene ii tzv. »žensko pi­ tanje« spada u red najsloženijih društvenih pojava novijeg vreme­ na. Značajan dio novije istorije socijalističkog pokreta, ne može se shvatiti bez objašnjenja tzv. »ženskog pitanja«, odnosno bez pune svijesti o ulozi i statusu žene u društvu. Žena — uključujući sve ono što određuje njen socijalni status — čini dio društvene struk­ ture i utječe na cjelokupnu socijalnu situaciju u bilo kojoj fazi no­ vije istorije. Socijalistički pokret je u ovoj oblasti ostvario neko­ liko klasičnih radova koji su postavili tem eljna pitanja i stvorili platform u od koje se može poći u svakom istraživačkom poduhvatu ove vrste. Međutim, od vrem ena kada su o ženi i njenom statusu u društvu pisali i govorili klasici m arksizm a i Bebel mnogo se šta u svijetu izmijenilo, a pogotovo u našem društvu. Revolucija je ra­ zorila stare klase i klasne odnose, a i dalje perm anentno vrši uticaj na osnovna društvena zbivanja. Žena više nije reducirana na bio­ loške funkcije, na »prirodni poziv«. Stari koncepti i gledanja na ženu i njenu društvenu ulogu, bar što se tiče naše stvarnosti, vremenom nestaju, tako da se više ne postavlja pitanje deklarativnog ili ustavnog priznanja ravnoprav­ nosti žene, nego njene faktičke ravnopravnosti. Naravno, ne treba zaboraviti da u našoj stvarnosti još žive mnogi recidivi prošlosti, ne samo u sferi svijesti nego i u svakodnevnom životu. Takođe su se zadržale neke predstave iz fem inističkih pokreta, kao što brojni zahtjevi u razrješavanju problema socijalnog statusa žene imaju stare forme i stare sadržaje. S d ruge strane, u Bosnf i Hercegovini se specija ln o .m ora ju respektovati jaki elementi tradicije po kojoj je žena vjekovima biia u neravnopravnom položaju. Sve to upućuje na zaključak da ustavno i pravno regulisanje socijalnog statusa žene, kojim je ona dobila ravnopravnost i kojim je ukinuta njena klasična klasna pozicija, nije po sebi dovoljno da bi se ostvarila i realna ravnopravnost žene, na što upućuju mnoge indicije iz svako­ dnevnog života. Na takav zaključak naročito upućuje činjenica da je stari koncept porodice ostao još uvijek u osnovi netaknut. Otuda 14 �se nameće pitanje kako konciprati porodicu u novim uslovima, jer je jasno da stvarne promjene nema bez prilagođavanja tradicional­ nog modela porodice novim socijalnim institucijama. Kao proces radikalnih prom jena u ukupnoj strukturi, revolu­ cija neumitno mijenja i stare sisteme vrijednosti i stare kriterije socijalnog vrednovanja. Kada se stari sistem uzdrma i doživi pro­ mjene, individua, jednako kao i socijalna grupa, nalazi novo mjesto i novu ulogu u odnosu na nastalu promjenu. Novi istorijski okvir koji na nov način određuje društveni status žene ukida mogućnost feminističkog pristupa tzv. »ženskom pitanju«. U savremenim jugoslovenskim prilikama žene su sastavni dio samoupravne društve­ ne strukture, a borba za emancipaciju i ravnopravnost žene samo je dio opšte borbe za dezalijenaciju čovjeka. Što žene nesumnjivo imaju i neke specifične, posebne probleme, nije dokaz da se borba za ravnopravnost može i treba da vodi van tokova borbe za oslo­ bođenje radnika kao čovjeka. S druge strane, neravnopravnost žene je indikator postojanja društvene neravnopravnosti i nejednakosti, kao što je i pokazatelj nepostojanja stvarne samoupravne strukture, jer su jednakost i ravnopravnost svakako među prvim temeljnim kriterijima samoupravnog organizovanja društva. U traganju za određenjem društvenog statusa žene pomenućemo neke od najhitnijih dimenzija nastalih promjena. P r v o , žena više nije kao što je ranije bila u poziciji da traži ustupke od suprot­ nog pola, njena društvena uloga i socijalne funkcije nisu više redu­ cirani na biološke funkcije i »prirodni poziv« žene. Savremena žena nema više potrebe da postavlja zahtjeve da joj se obezbijede ele­ mentarna građanska prava. Ta su joj prava u našem društvu revo­ lucijom obezbijeđena, a normativnom aktivnošću socijalističke države potvrđena. Ustav i pravni sistem regulisali su njen društveni status, ali se postavlja pitanje u kojoj mjeri žena može u svako­ dnevnom životu da ostvari garantovana prava. Prema tome, ako su neki stari problemi nestali, ne znači da je pitanje emancipacije žene u cjelini riješeno. Tako se danas problem zaostale svijesti i konzervativne tradicije snažno odražava na svakodnevni život žene. Zbog toga je danas nužno učiniti nove korake kako bi započeti pro­ ces emancipacije i društvene afirmacije žene izbjegao stanje stag­ nacije. Istorijski posmatrano, kad god se našla u poziciji društvene nesigurnosti i ugroženosti, kada je bila diskriminirana, usljed ne­ moći da razriješi pitanje svoga statusa, žena se najčešće prihvatala 15 �isprobanih instrum enata zaštite, kao što su korištenje bioloških svojstava bijeg u klasični model braka, tu »stabilnu« i »sigurnu« zajednicuj To su sredstva zaštite na individualnom planu. S glo­ balnog stanovišta ona se pokazuju kao samoodbrana, a ne kao rješenje ženinog društvenog statusa. Jer, žena je ipak najčešće i na j neposredni je bila podređena u okvirim a tradicionalnog patri­ jarhalnog i građanskog (klasnog) braka. Dakle, za nas je jedno od krupnih p itan ja bilo gdje da žena potraži stabilnost svog društve­ nog položaja i socijalnu sigurnost kao član samoupravne zajednice? Da li u globalnoj zajednici, porodici ili u društvenom procesu pro­ izvodnje? D r u g o , u prošlosti su se funkcije žene uglavnom iscrpljivale u obavljanju poslova tzv. prirodnog životnog poziva žene; ona je »držala tem elje kuće«, bila m ajka, odgojiteljica, supruga, poldožna mužu kao hranitelju. Funkcija hranitelja pripadala je muškarcu, a sve druge funkcije u porodici ženi kao supruzi i majci. Ekonomski ugrožena, u uslovima u kojim a nije mogla da zadovoljava elemen­ tarne potrebe, žena je prihvatila takav društveni status i pomenute funkcije. Njen ja v n i život bio je reduciran na vrlo mali broj mani­ festacija, a privatna sfera obuhvataTa je manje-više cio njen život. Tako je privatna sfera determ inirala društveni status žene, odre­ đujući ga, prije svega, kao neravnopravan u tradicionalnom braku. Na staroj ekonomsko-materijalnoj osnovi žena je bila pomoćna radna snaga, osoba za obavljanje »prljavih kućnih poslova« nedo­ stojnih superiornijeg pola. Tako se klasni interes kao istorijski sup­ stra t m anifestovao kao klasna eksploatacija jednog pola nad dru­ gim. Treba, m eđutim , prim ijetiti da se u toj sferi odigralo nekoliko krupnih prom jena koje su omogućile ženi da nadiđe poziciju eksploatisanog partnera i da ne bude žrtva tehničke nerazvijenosti dru­ štva. Te su prom jene brojne, a ovdje će biti m arkirane tri, po na­ šem m išljenju, najvažnije: (1) Tehnička revolucija, čiji smo savremenici, već je razorila stare modele privređivanja i načine rada i, time, je oslobodila ženu inferiornog statusa koji je proizlazio iz nedovoljnosti njenih fizičkih snaga za obavljanje brojnih vrsta po­ slova. U obavljanju mnogih poslova, zahvaljujući razvoju tehnike, fizička radna snaga više nije određujući činilac. Na drugoj strani, tehnički razvitak stvorio je ženi slobodno vrijeme, koje može da koristi kao prostor za svoju društvenu aktivnosjJ(2) Privatna čovje­ kova sfera, a naročito sfera braka, danas je drastično sužena, dok su javne sfere proširene, obuhvatajući mnoge nove aspekte čovje­ kovog života. Otuda više nije moguće ni ženin socijalni prostor 16 �svesti isključivo na privatnu sferu. Takav razvitak je brojne ženine aktivnosti učinio društvenim i javnim, a neke probleme socijalnog statusa žene učinio je transparentnijim . (3) Napokon, u novim istorijskim okolnostima i na bogatijoj ekonomskoj osnovi žena više ne mora svoje životne potrebe da reducira na minimum. Ona po­ staje otvorena za bogatstvo društvenih sadržaja, a njene ljudske po­ trebe se stalno umnožavaju. Sasvim je, otuda, normalno da u novoj situaciji žena više ne može da snosi isključivu odgovornost za odgoj djece, tim prije što podizanje podmlatka više ne spada isključivo u privatnu sferu, niti može da bude privatna stvar bračnih drugova. Kao ravnopravna, ona s pravom traži da tu odgovornost dijeli s dru­ gim društvenim činiocima — mužem, odgojnim institucijama, pa i širom društvenom zajednicom. Najzad, Qsim_te_pragresivne linije u emancipaciji žene, neop­ hodno je pomenuti da u našem društvu može takođe da se zapazi i izvjesna regresivna linija. U. revoluciji i poslijeratnoj izgradnji žena je izvojevalA-Svoju ravnopravnost. Žene su u narodno-oslobodilačkoj borbi učestvovale ravnopravno, a svoje funkcije i društvene poslove obavljale su sa isto toliko uspjeha kao i muškarci. Među­ tim, ako danas pogledamo formalnu strukturu vrhova moći, odlu­ čivanja! upravljanja, -vidjećemo da se stanje znatno izmijenilo s obzirom na učešće žena. Može se reći da je učešće žena u forumima na svjmjiivoiiriaT_u svim socijalno-političkim strukturam a takoreći Simbohčnb: Učešće ženajsvodi se na one okvire iz kojih ne mogu ozbiljnije uticatfna osnovne društvene tokove. PREDMET ISTRAŽIVANJA Najopštije rečeno, predmet istraživanja je socijalni status ženskog stanovništva Bosne i Hercegovine. Konkretnije određen, predmet istraživanja je samoupravni i radni status ženskog stanov­ ništva BiH, zato što ta dva elementa, po našem mišljenju, najhitnije utiču na cjelokupni socijalni status žene. Najopštiji okvir istraživanja, po prirodi stvari, zahtijeva pomno ispitivanje fenomena koji je tradicionalno određen kao »žensko pi­ tanje«. Ni jedno straživanje koje pretenduje na izvođenje precizno zasnovanih zaključaka i na otkrivanje uzroka ne može se ograničiti samo na ispitivanje konkretne situacije, nego se dijelom mora koncentrisati na ispitivanje prošlosti, kako bi se mogao projicirati bu­ 17 �dući trend kretan ja pojava. U opštim napomenama smo fiksirali da se sam oupravni i radni status žene sm atra osnovnim i central­ nim pitanjem , a ostali elementi dopunskim, te stoga ostaju izvan fokusa istraživanja. R espektujući vrem enski poredak u razvoju pojave koja je pred­ m et našeg istraživanja, širi okvir istraživanja obuhvata: (1) Teo­ rijsko zasnivanje analize problem a i kratak istorijski osvrt na ge­ nezu savremenog socijalnog statusa žene. Posebna pažnja posvećena je osnovnom teorijskom stanovištu do kojeg je došao socijalistički pokret. (2) Žena u sam oupravljanju: prom jene koje je sistem sa­ m oupravljanja izazvao u cjelokupnoj stru k tu ri društva i njihov odraz na socijalni status ženskog stanovništva. (3) Specifična obi­ lježja socijalnog statusa žene u Bosni i Hercegovini: tradicionalno p atrijarhalno naslijeđe je jedna od značajnih komponenti ne samo za razum ijevanje socijalnog statusa žene u Bosni i Hercegovini, nego i za napore da se društveni položaj žene izmijeni. U tom pravcu posebnu specifičnu težinu dobijaju elementi socijalne inercije. (4) K vantificiranje karakterističnih obilježja socijalnog statusa žene u Bosni i Hercegovini. Uži okvir istraživanja obuhvata, prije svega, pitanje kako opšti društveni činioci utiču na socijalni status žene. Posmatrano iz ovog ugla, naše istraživanje je obuhvatilo slijedeće relacije: (a) Žena i sam oupravni koncept socijalne organizacije — opšte socijalne de­ term inante statusa žene u Bosni i Hercegovini; (b) Žena i idejnopolitičke determ inante njenog socijalnog položaja; (c) Radni status žene u uslovima sam oupravljanja. Kao dopunski elementi koji su od bitnog značaja za naređene centralne, istraživanjem su obuhvaćeni slijedeći činioci: (d) Žena i socijalna tradicija u BiH; (e) Obrazovanje i status žene; (f) Radni status i status žene u porodici. Prem a tome, predm etom istraživanja su obuhvaćena dva cen­ tralna pitanja: (1) Socijalni status i uloga žene u razvoju samoupravnih od­ nosa. To je tem eljno pitanje i temeljni okvir u kome se manifestira društveni položaj žene u našem socijalnom miljeu. (2) Žena u procesu rada, njen položaj i mogućnosti ostvare­ nja njene uloge u osnovnom društveno-ekonomskom okviru života čovjeka uopšte. Sa stanovišta društvene prakse, od rješenja ovog pitanja bitno zavisi oslobođenje žene u cjelini. �Analiza socijalne tradicije u odnosu na stav prema ženskom stanovništvu, kao i analiza obrazovnog i porodičnog statusa žene, poslužili su u istraživanju samo kao dopune u objašnjenjim a njene samoupravne radne pozicije. Prema tome, ovi elementi nisu bili ispitivani sami po sebi, kao nezavisni faktori, nego samo u funkciji produbljivanja objašnjenja dva osnovna pitanja s kojima se istra­ živanje suočilo. Ovdje je, čini se, nužno, u obliku opštih napomena, skrenuti pažnju na još dva momenta. Opšti položaj i određene društvene uloge žene se u osnovi realizuju ili ne realizuju_u tri osnovna soci­ jalna okvjr a jo rc id ic i, radnoj organizaciji gdje je zaposlena i glo­ balnoj drustveiipj^ajedhici.'Zbog toga u istraživanju nije bilo mo­ guće izbjeći bilo kojTocTovih socijalnih okvira. Ali se otvara pitanje u kome od ovih socijalnih okvira treba da bude težište ispitivanja, a da pri tome ne budu zanemarena ostala dva. Druga napomena sastoji se u slijedećem: brak i porodica su još uvijek osnovne ćelije društva. To je istina za svako savremeno industrijsko društvo, pa i za naše. Zato ni jedno istraživanje soci­ jalnog statusa žene ne može poslužiti, pa ni naše nije moglo po­ služiti, kao osnova za zaključivanje a da se ne analizira porodični status žene. Zbog toga nam se u istraživanju postavilo pitanje »mje­ re«, odnosno širine istraživačkog zahvata u probleme porodičnog statusa žene. Ovaj smo problem izdvojili zbog toga što se istraži­ vanja kao što je naše najčešće i svode na ispitivanje problema po­ rodice i braka. Naš je cilj u toj sferi bio ograničen: porodični status jbaiej3osmatrali smo samo kao jednu od karakteristika njenog cje­ lokupnog socijalnog statusa, imajući posebno u vidu njen uticaj na samoupravni i radni status. ' CILJ ISTRAŽIVANJA Cilj našeg istraživanja treba, prije svega, tražiti u nastojanju da se na bazi prikupljene teorijske i empirijske građe pruži jasnija slika o samoupravnom i radnom statusu žene u Bosni i Hercego­ vini; jasnija od one koja se može steći na osnovu parcijalnih uvida i nesistematičnih impresija. Izvjesna opreznost koja je došla do iz­ ražaja u ovako određenom cilju istraživanja je namjerna, jer je razumljivo da se, s jedne strane, u razvijenoj društvenoj strukturi ne mogu donositi zaključci i vršiti društveni poduhvati na bazi im­ 19 �presija i svakodnevnih zdravorazum skih saznanja, kao što se s druge strane, prvi koraci u ispitivanju na jednom nedovoljno po­ znatom području m oraju vršiti k rajnje obazrivo. Prema tome, autor je svjestan da rezultati ovog istraživanja nisu ni mogli da osvijetle sve aspekte socijalnog statusa žene u BiH, nego da predstavljaju samo jedno od mogućih polazišta za dalje napore u istraživanju pro­ blem a u cjelini. Tek nakon tih istraživanja biće, eventualno, mo­ guće izgraditi cjelovitiju predodžbu o istraživanom fenomenu. U nasto janju da ovaj osnovni cilj našeg istraživanja specifici­ ram o, nužno je naglasiti da smo nastojali da ispitamo kako i u ko­ joj m jeri dvije navedene determ inante utiču na položaj i društvenu ulogu ženskog stanovništva BiH. Sa stanovišta mogućnosti i prak­ tične akcije važno je napom enuti da su to dvije sfere - samoupravna i radna — u kojim a društvo može najefikasnije da djeluje. Problemi koncentrisani u tokovima sam oupravnog odlučivanja i radnom pro­ cesu, odnosno njihovo razrješavanje, u najvećoj mogućoj mjeri za­ vise od društvenih činilaca i subjektivnih napora društvene zajed­ nice, više nego kada su u pitan ju neke druge sfere, kao što je, na prim jer, porodična, u kojim a je tzv. »žensko pitanje« takođe oz­ biljno i složeno. Ako već polazimo od pretpostavke da svako istraživanje pred­ stavlja sintezu teorijske i em pirijske komponente i da je samo tako moguće stvoriti jednu konzistentnu i naučno relevantnu sliku o onom dijelu društvene stvarnosti kojim se istraživanje bavi, onda je jedino tako moguće osloboditi se paušalnih tvrdnji i jednostra­ nog gledanja na problem koji nas interesuje. S druge strane, konzekventno izvedeni zaključci treba da rezultiraju iz ukupnog istra­ živanja, je r tek tako mogu predstavljati relativno solidnu bazu za socijalnu akciju i političke i druge društvene mjere koje je moguće poduzeti. Mada je relativno usko odredio cilj istraživanja, autor se trudio da to ne utiče na kvalitet ostvarenog rezultata, nego je, štaviše, nastojao, gdje je god to bilo omguće, da otvori mogućnost za nastavljanje istraživanja na novim područjim a da bi se na taj na­ čin najzad, došlo do jedne sistematske i cjelovite iskustvene eviden­ cije o socijalnom statusu žene u Bosni i Hercegovini u svim njego­ vim aspektima. Napokon, kada je riječ o ciljevima istraživanja, autor je dužan da se ogradi u još jednom pravcu. Naime, potrebno je ponovo na­ 20 �glasiti da je ovaj istraživački napor bio usmjeren, prije svega, na zadovoljenje nekih aktuelnih potreba društvene prakse, što ga, s druge strane, ipak nije moglo navesti da odstupi od naučnog tre­ tiranja problema i od pokušaja da izvede naučno relevantne za­ ključke. Naprotiv, autor je nastojao da nađe, koliko god je to bilo moguće, pravu mjeru i da, na taj način, izbjegne apstraktnost teo­ rijskog razmatranja, kao i politički prakticizam i pragmatizam, koji ni samoj socijalnoj akciji na duži rok ne bi mogao korisno da posluži. UZORAK I DINAMIKA ISTRAŽIVANJA Sasvim je razumljivo da je istražvanje samoupravnog radnog statusa žene u Bosni i Hercegovini ograničeno na područje te So­ cijalističke Republike. Taj prostorni okvir sadrži populaciju od oko 800.000 stanovnika ženskog pola. Kako se radi o specifičnoj popu­ laciji, autor se nije mogao koristiti već postojećim statističkim uzor­ kom za Bosnu i Hercegovinu, nego je morao, respektujući specifič­ nost populacije, da sam odabere uzorak. Od posebnog je značaja da je pri izboru respondenata izabrao izvjestan broj najupućenijih i najobaviještenijih žena u Bosni i Hercegovini, a da, s druge strane, izabere i broj žena koje nisu zaposlene u društvenom sektoru pri­ vrede, odnosno u društvenim službama. Govoreći jezikom procenata, uzorkom je obuhvaćeno 44,6°/# žena iz proizvodnih radnih organizacija, 44,6% žena zaposlenih u društvenim službama i, najzad, 10,8% domaćica. Kvalifikaciona struktura uzorka izgleda ovako: — Nekvalifikovanih i polukvalifikovanih radnica — Kvalifikovanih radnica — Visokokvalifikovanih radnica — Službenica sa nižom stručnom spremom — Službenica sa srednjom stručnom spremom — Službenica sa višom i visokom škols. spremom — Domaćica Dobna struktura ispitanica izgleda ovako: — Dobna grupa od 18 — 27 godina — Dobna grupa od 28 — 45 godina — Dobna grupa preko 45 godina 8 ,2% 22,2°/® 7,6% 8,4% 24,3% 18,1% 10,8% 30,2% 53,2% 16,6% �Pri određivanju uzorka takođe je vođeno računa o regional­ nom rasporedu, nacionalnoj stru k tu ri i bračnom stanju ispitanica, što se vidi iz priloženog kodeksa šifara koji čini stastavni dio ovog rada. Ispitivanje je započeto 1970. godine, a završeno je 1972. godine. Dinamika istraživanja izgleda ovako: — ju n 1970. godine — izrada prve varijante projekta; — novem bar 1970. godine — izrada druge varijante projekta; — 2. decem bra 1970. godine — Naučno vijeće Fakulteta poli­ tičkih nauka u Sarajevu usvojilo je projekat; — m art 1971. godine — završeno predtestiranje upitnika; — oktobar 1971. godine — završeno prikupljanje empirijske građe; — april 1972. godine — završen izvještaj o rezultatima istra­ živanja. 22 �2. ŽENA U SVJETLU SOCIJALISTIČKOG MISAONOG NASLJEĐA Najbolje mjerilo za kulturu jednog naroda jeste po* ložaj koji žena zauzima. (Furje) Ne može biti socijalističkog pokreta ako ogroman dio radnih žena ne uzme u njemu široko učešće. (Lenjin) Jednakost pred zakonom još nije jednakost u životu. Nama je potrebno da žena-radnica postigne ne samo pred zakonom već i u životu jednakost sa muškarcem-radnikom. Zato je potrebno da žene-radnice uzimaju sve više učešća u upravljanju društvenim preduzećima i u upravljanju državom. (Lenjin) Nema nikakve sumnje da bilo koja rasprava o položaju žene u modernom industrijskom društvu treba da se osvrne na ono na­ sljeđe koje je ostvario klasični marksizam i međunarodni radnički pokret. Takođe nema nikakve potrebe da se to nasljeđe tretira kao sistem dovršenih istina kojima savremeni istraživač nema šta da doda, a još manje da oduzme. Jednostavno, korisnije je to nasljeđe kritički preispitivati sučeljavajući ga s brojnim društvenim promje­ nama koje je industrijalizam unio u moderni svijet i razvijati ga u skladu sa stremljenjima i težnjama savremenog čovjeka. Dakle, ovakav pristup bi obuhvatio kako neke osnovne teorijske ideje koje su se u pojedinačnim marksističkim krugovima pojavile, tako i neka fundamentalna praktična opredjeljenja socijalističkog pokreta. 23 �U gotovo svim raspravam a o tzv. ženskom pitanju obično se ističe da se M arks i Engels nisu posebno bavili tim problemom. Sm atra se da je tek Avgust Bebel dao prvu iscrpniju studiju žen­ skog pitanja sa socijalističkog stanovišta. Sam Bebel ovako odre­ đuje svoje opredjeljenje: »Žensko pitanje je, dakle, za nas samo jedna strana opšteg so­ cijalnog pianja koje ispunjava danas sve glave koje misle i pokreću sve duhove; ono se, prem a tome, može resiti samo uništenjem dru­ štvenih suprotnosti i otklanjanjem zla koje iz njih ističe. Pa ipak je potrebno naročito pretresti žensko pitanje. Prvo zbog toga što se to pitanje o položaju žene u prošlosti, sadašnjosti i budućnosti tiče, bar u Evropi, veće polovine društva, jer ženski pol čini, veću polovinu društva. Posle i zbog toga što pojmovi o razvitku društvenog položaja žene u toku hiljada godina tako malo odgovaraju stvarnosti, da je obaveštenje o tom nužno. Jer nepo­ znavanju i nerazum evanju položaja ženina treba pripisati dobar deo predrasuda sa kojim a se u različitim krugovima, pa i krugu žena samih, na sve jači pokret njihov gleda. Mnogi čak vele da žensko pitanje i ne postoji, je r je položaj koji je žena do sada za­ uzim ala i koji će i u buduće zauzimati određen njenim »prirodnim pozivom«, koji joj je pridelio da bude supruga i m atera i da se kuće drži. Što se izvan kućnog praga događa ili što god ne stoji u najtješnjoj vezi sa kućnim dužnostima, žene se ne tiče«1)Svima onima koji ženu upućuju njenom »prirodnom pozivu« i sm atraju da su na taj način problem apsolvirali Bebel odgovara da ne vide milione žena koje nisu u stanju odazvati se tom »pozivu« domaćice, roditelja i dadilje svoje djece, koje prom ašuju taj »po­ ziv«, jer je brak za njih jaram i ropstvo, pa svoj život tavore u bijedi i nesreći. I baš negdje na toj liniji bijede i nesreće života koja sudbinu žene čini istovjetnom sa sudbinom radnika da se jasno !) Avgust Bebel, Žena i socijalizam , str. 7—8, Izdanje I. Đ. Đurđevića, B eograd—S arajevo, 1923. 24 �uočiti da je i Bebel svjestan da se tzv. žensko pitanje može rješa­ vati jedino u procesu razrješavanja osnovnih klasnih suprotnosti i revolucionarne borbe za čovjekovo oslobođenje. Otuda se može s pravom tvrditi da Marks i Engels nisu posebnu pažnju posvećivali problemu društvenog položaja žene, ne zato što su samo pitanje zanemarivali, nego stoga što su bili svjesni da je to pitanje jedino moguće riješiti u sklopu borbe proletarijata za vlastito ukidanje i oslobođenje čovjeka kao čovjeka. Iz ovoga se može zaključiti sli­ jedeće: Marks i Engels nisu posebno raspravljali o društvenom po­ ložaju žene, ali su naznačili onaj okvir u kome je moguća ne samo teorijska rasprava o tim pitanjima, nego i praktično rješenje — epohalno-istorijska emancipacija žene k a o č o v j e k a . Taj okvir čine dvije ključne Marksove i Engelsove teorije: (1) teorija k l a s ­ ne b o r b e i (2) teorija a l i j e n a c i j e . Nema zaista nikakve potrebe da se ovdje šire izlažu osnovne ideje ovih dveju teorija. O njima postoji obimna, reklo bi se, ne­ pregledna literatura. Dovoljno je ukazati na dvije osnovne konsekvencije ovih teorija za naše raspravljanje: (1) pitanja o društvenom položaju žene su samo aspekt klasnih i unutarklasnih suprotnosti u društvu; (2) emancipacija žene je moguća, samo kao p r o c e s č o v j e k o v o g r a z o t u đ e n j a . Ovo je neophodno naglasiti, jer emancipacija čovjeka, kao totalni čin čovjekove revolucionarne akcije, nije moguća u okvirima bilo kog pojedinačnog istorijski datog klasnog društvenog poretka, kao što nije moguća ni u bilo kojoj p a r c i j a l n o j sferi čovjekova življenja, niti na individualnom planu. Tu je Marks sasvim odlučan: »Tek kad stvaran individualan čovjek vrati u sebe apstraktnog građanina i kao individualan čovjek postane generičko biće u svom empirijskom životu, u svom indivi­ dualnom radu, u individualnim odnosima, tek kada čovjek spozna i organizira »forces propres« kao društvene snage i stoga više ne bude od sebe više dijelio društvenu snagu u obliku političke snage, tek tada će čovjekova emancipacija biti dovršena«2). A ta potpuna, 2) Karl Marx — F. Engles, Rani radovi, Zagreb 1961, str. 73. 25 �dovršena em ancipacija čovjeka koja znači realizirano jedinstvo čov­ jekove generičke suštine i čovjekovog individualnog bića moguća je u procesu izgradnje komunizma kao asocijacije slobodnih pro­ izvođača, istinske ljudske zajednice u kojoj će interesi cjeline biti sadržani u individualnoj egzistenciji svakog pojedinca. Evo šta Marks o tome piše: »Komunizam kao pozitivno ukidanje privatnog vlasništva kao čovjekovog samootuđenja, te stoga kao stvarno pri­ svajanje čovjekove suštine od čovjeka i za čovjeka jeste stoga, pot­ pun, svestran i u n u tar cjelokupnog bogatstva dosadašnjeg razvitka nastali povratak čovjeka sebi, povratak čovjeka kao društvenog, tj. čovječnog čovjeka. To je komunizam kao dovršeni naturalizam = humanizam, kao društveni humanizam = naturalizam, on je istinsko rješenje sukoba čovjeka i prirode, između čovjeka i čovje­ ka, istinsko rješenje borbe između egzistencije i suštine, opredmećivanja i sam opotvrđivanja, između slobode i nužnosti, između indi­ viduum a i roda. On je riješena zagonetka historije i zna da je to rješenje«3). Iz ovoga nedvosmisleno slijedi da Marks sm atra nemo­ gućom istinsku ljudsku egzistenciju jedne grupe unutar totalnog o tuđenja građanskog svijeta. Nemoguća je, dakle, potpuna ljudska emancipacija žene, a da čitavo čovječanstvo ne bude oslobođeno. U skladu sa ovim zaključkom, borba za oslobođenje žene je na epohalno-historijskom nivou s a m o ako je dio borbe p r o l e t a ­ r i j a t a za ukidanje eksploatacije i čovjekovo oslobođenje. Otuda treba odbaciti odmah sve one ideje koje isključivo u poboljšanju položaja žene u društvu vide rješenje zagonetke njenog oslobođenja. M arks je, naime, s pravom tretirao kapitalizam kao sistem totalnog ropstva, potpunog otuđenja. I buržuj je otuđen, ma koliko da se u svom otuđenju mogao dobro osjećati. O tome, da je kapitalizam sistem totalnog ropstva, može veoma jasno da posvje­ doči položaj žene iz viših aristokratskih i buržoaskih krugova ^ — dakle, one društvene klase za koju bi se pretpostavilo da yodi, što je, uostalom , u najvećem broju slučajeva tačno, najlagodniji život. Ma koliko da »plivala« u raskoši i blagostanju, ma koliko se razm etala rasipanjem novca i m aterijalnih dobara, buržuj ka iz viso­ kih krugova je takođe robinja. Da bismo cjelishodnije pokazali u čemu se ovaj problem sastoji, neka nam ovdje bude dopušteno da se poslužimo nekim razm atranjim a Torstena Veblena, koji se — djelom Teorija dokoličarske klase — predstavio kao izvanredan poznavalac i lucidni analitičar buržoaskog načina života. Veblen s) Ibid. str. 242. 26 �problem posmatra u širokoj historijskoj perspektivi i posvjedocava da su se još u arhajsko doba žene i drugi robovi cijenili kao dokaz bogatstva i kao s r e d s t v a za akumulaciju b o g a t s t v a . Veblen piše: »Oni su zajedno sa stokom, ako je pleme pastirsko, uobi­ čajen oblik investiranja radi profita. Žensko ropstvo je bilo u toli­ koj mjeri u stanju da da karakter ekonomskom životu i kvazimiroljubivoj kulturi da žena čak počinje da služi kao jedinica vrednosti među narodima koji žive u doba takve kulture .. .«4). U pro­ cesu transformacije pljačkaške u buržoasku kulturu5) Veblen p ri­ mjećuje jedan vrlo značajan momenat koji se tiče društvene uloge žene iz tzv. viših krugova plemenite krvi: »Ovaj proces progresiv­ nog oslobođenja od običnih proizvodnih poslova će obično početi sa oslobođenjem žene ili glavne žene. Pošto je zajednica napredovala do ustaljenog načina života, zarobljavanje žena neprijateljskih ple­ mena kao uobičajen izvor snabdevanja ženama postaje nemoguće. Tamo gde je taj napredak postignut, glavna žena je obično pleme­ nite krvi, i ta činjenica ubrzava njeno oslobođenje od prostih po­ slova . . . Za našu svrhu je dovoljno da se kaže da je plemenita krv ona krv koja je oplemenjena produženim kontaktom s akum ulira­ nim bogatstvom ili sa stalnom povlasticom. Žena sa takvom pro­ šlošću radije se uzima za brak kako zato što se time stupa u sa­ vezništvo s njenim moćnim rođacima, tako i zbog toga što se sm atra da je krvi koja je bila povezana s mnogo dobara i velikom moći prirođena viša vrednost. Ona će ipak biti samo pokretna imovina svoga muža, kao što je pre no što je kupljena bila pokretna imovina svoga oca, (kurziv moj) ali ona je istovremeno od svoga oca na­ slijedila plemenitu krv. Usled toga se sm atra moralno neumjesnim da se ona bavi ponižavajućim poslovima zajedno sa ostalim slu­ gama. Ma koliko ona bila potčinjena svome gospodaru i ma koliko bila inferiorna u odnosu na muške članove društvene sredine u koju jev.sta,vliena svoJim rođenjem, princip da je plemenitost prenosna učiniće da se ona postavi iznad običnih robova; a čim ovaj princip poprimi snagu propisa on će joj u izvjesnoj mjeri podariti prero­ gativ dokoličarstva koji je osnovni znak plemenitog porijekla«0). 4) Teorija dokoličarske klase, Beograd 1966, str. 107. 5) M oderna buržoaska ku ltu ra dokolice zadržala je neke pljačkaške ka­ rakteristike. »Uzdržavanje od rad a je ne samo častan i zaslužan čin, nego sada postaje i stvar pristojnosti.« (Ibid. 98.) 6) Ibid. str. 108. 27 �M eđutim, to je u buržoaskom društvu neće osloboditi ropskog po­ ložaja. Dokolica žena iz buržoaskih krugova ima oblik zastupničke dokolice je r žena treba, prije svega, da reprezentuje bogatstvo muža, odnosno porodice kojoj pripada. Žena dobij a funkciju izloga u trgovini. Ona postaje izlog u kome porodica (odnosno muž) de­ m onstrira svoje bogatstvo. Takav položaj zahtijeva od žene da prati najnoviju visoku modu, a ogleda se u količini nakita koju po­ sjeduje, učešća u raznim (dokoličarskim ) društvenim, a naročito hum anitarnim aktivnostim a. Ova zastupnička dokolica žene za dru­ štveni prestiž u kapitalističkom svijetu toliko je značajna da, kako Veblen kaže, nije teško naći čovjeka koji se s krajnjom revnošću posvećuje radu kako bi njegova žena bila u stanju da pokaže svi­ jetu koliko može biti dokona. P otrošnja i sposobnost plaćanja su elem enti koje buržoaska klasa stalno m ora da ističe. Novac postaje osnovno m jerilo vrijednosti, a određeni tipovi rasipništva kanon socijalnog ponašanja. U tom pogledu naročito je karakteristično robovanje ženskoj (a u novije vrijem e i m uškoj) modi u odijevanju: »Odeća žene ide čak i dalje od odeće m uškarca u pogledu de­ m onstriranja nosiočevog uzdržavanja od svakog produktivnog rada. Nije potrebno tražiti nikakve naročite argum ente da bi se doneo uopšteni zaključak da elegantniji stilovi ženskih šešira idu čak ko­ rak dalje u onem ogućavanju svakog rada nego što je to slučaj s muškim cilindrom. Ženska cipela ima takozvanu francusku potpe­ ticu kao dokaz prisilne dokolice, pored dokaza koji u tom smislu postoji u vidu cipelinog sjaja, ova visoka potpetica čini očigledno svaki, čak i najprostiji i najneophodniji fizički rad krajnje teškim... Cak i u svojim najslobodnijim izletima moda retko uspeva da izbegne samo stim ulisanje izvesne tobožnje svrhe. Tobožnja korisnost m odernih detalja odeće je, međutim, toliko prividna samoobmana i njihova suštinska jalovost uskoro toliko negativno deluje na našu pažnju, da nam postaje nepodnošljiva, a mi onda tražimo spas u novom stilu. Međutim, novi stil m ora da se prilagodi zahtjevu uglednovoj kreaciji, koja će biti jednako jalova i isto tako neodrživa, nog rasipništva i jalovosti. Jalovost ovog stila nam uskoro postaje isto toliko m rska kao i jalovost onog prethodnog stila; jedini lek koji nam zakon rasipništva nudi jeste da potražimo utjehu u nekoj Otuda osnovna ružnoća i neprestana prom jena mondene odeće« ). Ovo nešto šire zadržavanje na opisu načina života i društvenim funkcijam a žene iz privilegovanih buržoaskih slojeva bilo je pc> trebno da se pokaže da ispraznost, otuđenost i pustinju života čak 7) Ibid. str. 192—196. 28 �ni ovih privilegovanih strana buržoasko društvo nije u stanju da sakrije. Bebel je bio u pravu kada je tvrdio da je žena prvo ljudsko biće koje je lišeno slobode i samostalnosti, i da je žena postala ro­ binja prije nego što je bilo robova. Zato bilo k o ja vrsta emanci­ pacije žena “ buržoaskih krugova, ma koliko da je radikalna, ne iz može da bude put ka istinskoj emancipaciji. Bebel je ovdje u pravu: »Za veliku većinu žena sasvim je svejedno da li će nekoliko hiljada žena koje pripadaju bogatijim redovima društvenim dospeti do položaja nastavnika, do lekarske prakse ili ma kakve naučne ili činovničke karijere. Time se ni u koliko ne izmjenjuje celokupni položaj toga pola«8). Štaviše, buržoaski ženski pokret, zanijet privilegovanim položajem žena iz građanskih krugova može u prole­ terskom ženskom, pokretu da vidi jedino opasne i neprijateljske težnje koje treba suzbiti. Ovdje se pokazuje da je klasna suprotnost između pripadnika različitih klasa jača od puke ženske solidarnosti. Sasvim je, dakle, očevidno da buržoasko društvo nije uopšte onaj epohalno-historijski okvir u kome je pitanje oslobođenja žene moguće riješiti. Lenjin to izražava ovim riječima: »Buržoaska demokratija na rečima obećava jednakost i slo­ bodu. U praksi nijedna, pa ni najnaprednija buržoaska republika, nije dala ženskoj polovini ljudskog roda ni potpune zakonske rav­ nopravnosti s muškarcem, ni slobode od tutorstva i ugnjetavanja od strane muškaraca. Buržoaska demokratija je dem okratija bučnih fraza, svečanih reči, slatkorečlvih obećanja, gromkih parola o sloTjođi~i jednakosti, a u praksi ona prikriva neslobodu i nejednakost žene, neslobodu i nejednakost trudbenika i eksploatisanih«9). Taj buržoaski okvir Pol Lafarg, u članku Žensko pitanje, odre­ đuje slijedećim riječima: »Kapitalizam nije otrgao ženu od doma­ ćeg ognjišta i nije je bacio u društvenu proizvodnju da bi je emancipovao, već da bi je još svirepije eksploatisao nego muškarca; zato se dobro pazilo da se ne sruše ekonomske, pravne, političke i mo­ ralne pregrade koje su bile podignute da bi ženu zatvorile u bračnu kuću. Zena eksploatisana od kapitala, podnosi bedu slobodnog trud­ benika, a pored toga i svoje okove iz prošlosti. Njena ekonomska beda se pogoršala; umesto da je hrani otac ili muž kojima se ona ® Op. cit. str. 10—11. ) ® »Sovjetska vlast i položaj žene« (1919), Dela, treće rusko izdanje, XXIV ) tom, str. 517—519. 29 �još uvek pokorava, ona m ora da zarađuje sebi za život. Pod izgo­ vorom da su njene potrebe manje nego potrebe muškarca, njen rad je slabije nagrađivan, i kada se njen svakodnevni posao u radionici,1 kancelariji ili školi završi, za nju u domaćinstvu tek počinje rad. M aterinstvo, sveti posao, najviša od društvenih funkcija postaje u kapitalističkom društvu uzrok strahovitih ekonomskih i fizioloških patnji. Nepodnošljivi uslovi u kojim a se nalazi žena predstavljaju opasnost za održavanje vrste«10). Lafarg tačno zapaža da je buržoazija u svojim redovima spri­ ječila, ili bolje rečeno stalno iznova nastojala da sprječava, anta­ gonizam između m uškarca i žene i time što je ženu zatvorila u po­ rodicu. No, to ne um anjuje stvarne ljudske probleme takvog polo­ žaja žene. O tome veoma upečatljivo svjedoči Bebel kada piše: »Ba­ cimo samo pogled na mnogobrojne anonse za brak u velikim buržoaskim listovima, pa ćemo naći samo takvih ponuda koje može na­ pisati samo jedna potpuno propala savjest. Ulička devojka koja iz bede radi svoj zanat, katkad je uzor pristojnosti i vrline prema ovim ponuđačim a braka. Jedan socijal-demokratski ekspediter koji bi takav oglas primio u svoj list, bio bi izbačen iz svoje partije. Buržoasku štam pu takvi oglasi ne ženiraju, oni donose novaca, a ona misli kao car Vespazijan non olet (ne sm rdi). Ali to ne smeta ništa buržoaskoj štam pi da piše protiv nam jera socjalne demokratije da razori brak. Licemernijeg doba od ovog našeg nikad nije bilo«11). Otuda i Bebelov stav, toliko različit od filistarskog buržoaskog stanovišta da prostitucija nije neko zlo, ružna izraslina na zdravom tijelu društva koje treba iskorijeniti, ne^o da je to nužna socijalna institucija buržoaskog društva, isto onako Tcao što je to policija, stajaća vojska i crkva. Ako buržoazija čak ni u vlastitim redovima nije u stanju da ostvari zadovoljavajuća rješenja, za društveni položaj žene iz pro­ leterskih redova može se reći da je taj položaj, u svim bitnim egzi­ stencijalnim vidovima, jednostavno tragičan. Nigdje se potpuna de­ humanizacija buržoaskog društva tako jasno ne ogleda kao u dru­ štvenom položaju radnice u kapitalizmu. Nigdje odnos najamni rad 10) Žensko pitanje (izvodi), u: M arks, Engels, Lenjin, Socijalizam i oslo­ bođenje žene, B eograd 1958, str. 113— 114. 11) Op. cit. str. 123. Ovdje se nem inovno nam eću neke paralele sa našom savrem enom situ acijo m u kojoj b ro jn i listovi o b jav lju ju ne sam o žem dbene oglase, nego i oglase s pozivim a na p ro stitu ciju . N ije poznat podatak da je neki od u red n ik a tih listova p a rtijsk i kažnjen ili isključen iz SKJ. 30. �— kapital nema tako stravične posljedice kao kad je riječ o životu radnice i njenog djeteta. Buržoazija stalno iznova nastoji da rad­ nice suprotstavi radnicima: majke—djeci, kćeri—očevima, sestre— braći, žene—muževima i da ih dovede u stanje »prljave konkuren­ cije«. Tu situaciju Bebel opisuje na sljedeći način: »Težnja žene da samostalno privređuje i da bude lično nezavisna buržoasko dru­ štvo priznaje do jednog izvjesnog stupnja za opravdanu, kao otpri­ like i težnju radnika za slobodom kretanja. Glavni razlog ovoj predusretljivosti nalazi se u klasnom interesu buržoazije. Buržoaziji je potrebna puna sloboda muških kao i ženskih radnih snaga da bi produkciju mogla razviti do vrhunca. Ukoliko se mašinerija i teh­ nika usavršavaju proces rada sve više i više deli u najprostije aktove te traži manju tehničku obrazovanost i snagu, ukoliko se, s druge strane, povećava konkurencija između pojedinih industrijalaca i konkurentske borbe čitave proizvođačke oblasti — između jedne države i druge, jednog dela zemljinog i drugog — utoliko se ženska radna snaga sve više traži . .. Ako se upotrebi ženska radna snaga, ona vrlo često ostavlja bez posla mušku radnu snagu. Ali potisnuta muška radna snaga hoće da živi, ona se nudi po manju najamninu, a ta ponuda, opet, spušta još manju najam ninu radnice«12). U tom pravcu Marks je bio još razgovjetniji i nemilosrdniji u otkrivanju istine od Bebela. Spram onoga što Marks piše, Bebelov tekst se čini skoro benignim. Teško da je uopšte u socijalističkoj literaturi moguće naći snažniji opis »prljave konkurencije« koju buržoazija nameće proleterskim masama. Evo kako Marks piše u Kapitalu: »Vrednost radne snage bila je određivana radnim vre­ menom potrebnim za održanje ne samo individualnog odraslog radnika već i radničke porodice. Bacajući na pijacu rada sve čla­ nove radničke porodice, mašina razdeljuje vrednost radne snage muža na čitavu porodicu. Stoga ona obara vrednost njegove radne snage. Kupiti porodicu, rascepkanu recimo na četiri radne snage, staje možda više nego što je ranije stajala kupovina radne snage glave porodice, ali se zato dobijaju četiri radna dana namesto jednog, a njihova cena opada srazmerno poretku viška rada njih če­ tvoro nad viškom rada onog jednog. Da bi jedna porodica mogla živeti, njih četvoro moraju davati kapitalu ne samo rad već i višak rada. I tako mašina, povećavajući ljudski materijal za eksploataciju, to pravo poprište kapitalističke eksploatacije od samog početka po­ i2) Op. cit. str. 213—215. 31 �većava ujedno i stepen ek sp lo atacije. . . Ranije je radnik prodavao svoju sopstvenu radnu snagu, raspolažući njom e kao formalno slobodno lice. Sad prodaje ženu i decu, on postaje trgovac robljem«13). N aročito teške posljedice kapitalistička eksploatacija imala je na život proleterske porodice. Engelsovi opisi života proleterskih porodica u velikim industrijskim gradovima Engleske sredinom prošlog vijeka, koje susrećemo u djelu Položaj radničke klase u Engleskoj, klasični su po svojoj potresnosti. Istorijski gledano, ti opisi za visoko razvijene industrijske zemlje zapada imaju danas istorijsku a ne aktualnu vrijednost, pa će ovdje biti navedeno jedno m jesto iz spisa Porijeklo porodice, privatne svojine i države koje ima širi teorijski značaj: »Vođenje domaćinstva je izgubilo svoj javan karakter. Ono se više nije ticalo društva. Ono je postalo pri­ vatna služba; žena je postala prava služavka isključena iz učešća u društvenoj proizvodnji. Tek joj je krupna industrija našeg doba — i to samo proleterki — opet otvorila put u društvenu proizvod­ nju. No, s tim da ostane isključena iz javne proizvodnje i da ne može ništa privređivati ako ispunjava svoje dužnosti u privatnoj službi porodice i da nije u stanju da ispunjava svoje porodične dužnosti ako želi da učestvuje u javnoj radinosti i da stalno pri­ vređuje. A takav je položaj žene u fabrici, takav je položaj i u svim poslovnim granam a, sve do lekarstva i advokature. Moderna ino­ kosna porodica osnovana je na otvorenom ili prikrivenom domaćem ropstvu žene, a moderno društvo je masa koja se sastoji od ino­ kosnih porodica kao svojih molekula«14). Bebelov opis tu sliku sa­ mo upotpunjava: »Da bi brak pružio supružnicima zadovoljan za­ jednički život, potrebno je pored uzajamne ljubavi i poštovanja, osiguranje materijalne egzistencije, raspolaganje onim životnim potrebama koje oni smatraju kao nužne za sebe i svoju djecu. Teška briga, teška borba za opstanak jesu prvi klinac u mrtvački sanduk bračne sreće i bračnog zadovoljstva. A briga postaje utoliko veća ukoliko se bračna zajednica pokaže plodnija, što potpunije, dakle, svoj cilj ispuni. Seljak, na prim jer, dočekuje sa zadovolj­ stvom svako tele koje mu krava oteli, broji radosno prasiće koje mu krm ača oprasi i sa zadovoljstvom priča to svojim susedima, ali tužno gleda kada mu žena donese prinovu onome broju njegovih izdanika koji je još mogao bez brige odgajati — a taj broj ne srne 13) K apital, I, 3 izd., B eograd 1958, str. 288—290. 14) Engels F rid rih , P orijeklo porodice, p riv atn e svojine i države, Beograd 1950, str. 73—75. 32 �biti veliki — utoliko tužnije ako novorođenče nesrećom bude devojka«'5). Lenjinovo mišljenje o istom pitanju nije različito. Sta više, on ukazuje da emancipacija žene mora da postane područje proleterske revolucije: »Žena je i dalje kućna robinja, i pored svih oslobodilačkih zakona, jer nju pritiska, davi, zatupljuje, ponižava sitno kućno gazdinstvo, prikivajući je za kuhinju i dečju sobu, ra­ sipajući njen rad na strahovito neproduktivan, sitničav, enervantan, zatupljujući posao. Pravo oslobođenje žene, pravi komunizam će početi tek tamo i tada gde i kada bude počela masovna borba (ko­ jom rukovodi proletarijat koji poseduje državnu vlast) protiv tog sitnog kućnog gazdinstva ili, tačnije, kad bude počeo njegov ma­ sovni preobražaj u krupno socijalističko gazdinstvo«16). Neophodno je, dakle, da procesi revolucije zahvate eksploatisane žene, da žene postanu aktivni činioci istorije, a ne pasivni posmatrači koji će ostati van osnovnih tokova istorijskog zbivanja. U eksploatisanoj ženi isto toliko koliko i u eksploatisanom radniku, Lenjin vidi potencijalnog vojnika revolucije. Osnovu na kojoj je moguće angažovati žene u političkoj borbi proletarijata Lenjin odre­ đuje na slijedeći način: »A uvlačiti u politiku mase nemoguće je ako se ne uvuku u politiku i žene. Jer ženska polovina ljudskog roda u kapitalizmu je dvostruko ugnjetavana. Radnica i seljanka su ugnjetavane od kapitala, a pored toga, one čak j u najdemo­ kratskijim buržoaskim republikama ostaju, prvo, neravnopravne, jer im zakon ne daje pravo jednakosti s muškarcem, a drugo, — i to je glavno — one ostaju u »kućnom ropstvu«, »kućne robinje«, jer su porobljene najsitnijim, najgrubljim i najtežim radom u ku­ hinji i uopšte u pojedinačnom porodičnom domaćinstvu, radom k°ji najviše zatupljuje čoveka«17). I Bebel tom pitanju posvećuje naročitu pažnju. On je svjestan da će otpori političkom angažovanju žene u proleterskom pokretu biti izuzetno snažni. Zato teži da ospori osnovne prigovore. Tako, na primjer, Bebel sm atra da pri­ govor koji ističe da su žene u dosadašnjoj istoriji pokazivale veoma malo interesa za politički pokret ne dokazuje ništa. On tom prigo­ voru suprotstavlja slijedeću tezu: ako se žena politika nije ticala, to ne dokazuje da je se ne mora ticati. Bebel s pravom ukazuje na « Op. cit. s tr. 114— 115. 5) ,(1) Lenjin V. I., Velika inicijativa, Izabrana dela u dva toma, II tom, knjiga 2, Beograd 1950, str. 174—176. ,7) Lenjin V. I.: »Međunarodni dan radnica«, Pravda, od 8. m arta 1921, Dela, 3 rusko izdanje, XXVI tom, str. 193—194. 33 �činjenicu da određene pojave u društvenom i privrednom životu pokazuju da je i žena najživlje zainteresirana za prom jenu onog stanja u kome im a ulogu pasivnog posm atrača društvenih zbivanja. Bebel piše: »Da li će vreme vojne službe biti skraćeno ili ne, da li će vojska biti pojačana ili ne, hoće li se voditi miroljubiva ili ratnička politika, hoće li sa vojnicima postupati ljudski ili ne, i hoće li usled toga broj sam oubistava ili dezertiranja rasti ili pa­ dati, — sve su to pitanja koja se tiču žene isto tako kao i čoveka. Isto je slučaj i sa prilikam a u poljoprivredi, industriji i saobraćaju, u kojim a je iz godine u godinu sve više žena kao radnica. Rđave prilike i nepovoljni odnosi nanose štete ženi kao društvenom i polnom biću, dobre prilike i povoljni odnosi koriste i njoj«18). Nema, dakle, tog društvenog pitanja, problema, nema te dileme u društvu o kojoj žene ne treba i ne mogu da odlučuju. Lenjin je u jednom razgovoru sa K larom Cetkin, proti veći se prenaglašavanju seksualnih problem a i p itanja braka u društvenom obrazovanju žena, sasvim odlučan u zastupanju tog stanovišta: »Sada sve misli drugarica, žena radnog naroda m oraju biti upravljene proleterskoj rev o lu ciji. . . Pitanje sovjeta je za nemačke proletere još uvek na dnevnom redu, a zatim versajski ugovor i njegove posledice u životu ženskih masa, nezaposlenost, opadanje nadnica, porezi i mnoge dru­ ge stvari«19). Bebel takođe sm atra da je jedini izlaz iz ropstva u koje buržoasko društvo gura sve svoje članove, a naročito proleta­ rija t i u izgradnji novog socijalističkog poretka: »Ma sa koje tačke pošli da kritikujem o današnje stanje, na kraju krajeva stalno se dolazi opet na ovo: nužna je korenita izmena naših socijalnih od­ nosa i sa njom e korenita izmena položaja polova. Žena mora, da bi brže do cilja došla, obazreti se oko sebe da nađe saveznike sa kojim a će se, sasvim prirodno, sresti u proleterskom pokretu. Klasno svesni proletarijat već je poodavno otpočeo juriš na tvrđa­ vu, klasnu državu, koja održava i vladavainu jednog pola na dru­ gim«20). Za razliku od Marksa i Engelsa koji su uvek ukazivali re­ volucionarne puteve izgradnje novog društva, na realne istorijske procese komunizma, ali nikada nisu govorili o tome kako će bu­ duće društvo izgledati u svojim konkretnim vidovima, Bebel čak — sasvim u duhu socijalističke tradicije razmišlja o položaju žene u *8) Op. cit. str. 170. 19) K lara C etkin: »Sećanja n a Lenjina«, u: M arks, Engels, Lenjin: Soci­ jalizam i oslobođenje žene, str. 139. 20) Avgust Bebel, Op. cit. str. 312. 34 �novom društvu: »Žena novoga društva biće socijalno i ekonomski potpuno nezavisna, ona neće više biti potčinjena ni senci od go­ spodarstva i eksploatacije, ona će stajati prema čoveku kao slo­ bodna, jednaka i biti gospodarka svoje sudbine. Njeno vaspitanje biće jednako čovekovom, uzimajući odstupanja koja uslovljava raz­ lika u polovima i polnim funkcijama; živeći u uslovima života koji prirodi odgovaraju, ona će moći svoje fizičke i duhovne snage i sposobnosti po potrebi razvijati i upražnjavati, ona će izbirati sebi za rad one oblasti koje odgovaraju njenim željama, sklonostima i predispozicijama i radiće pod istim pogodbama kao i čovek. Jedan deo dana radiće kao praktična radnica, ma kakav posao. Drugi deo dana biće vaspitačica, učiteljica, dadilja, treći deo vršiće ma koju administrativnu funkciju. Ona će studirati, raditi, uživati, zabavljati se sa sebi ravnima ili sa ljudima kako ona hoće i kako bude pri­ like imala«21)- Razlikujući se od Bebela, Lenjin je ovdje mnogo bliži Marksu i Engelsu. On se interesuje za to koliko je proleterska revolucija v e ć u č i n i l a emancipujući ženu i š t a j o š m o ž e u č i n i t i na tom planu: »Mi u pravom smislu reći nismo ostavili ni kamen na kamenu od podlih zakona o neravnopravnosti žene, o ograničenjima pri razvodu braka, o odvratnim formalnostima za koje je razvod vezan, o nepriznavanju vanbračne dece, o traženju njihovih očeva itd. — zakona čiji su ostaci mnogobrojni u svim civilizovanim zemljama, na sramotu buržoazije i kapitalizma. Mi imamo hiljadu puta pravo da se ponosmo onim što smo učinili u toj oblasti. Ali što smo čistije očistili tlo od krša starih buržoaskih zakona i ustanova, to nam je postajalo jasnije da je to samo čiš­ ćenje terena za gradnju, ali još ne i sama gradnja«22). Taj problem jedan od naših pisaca, Nerkez Smailagić u studiji »Socijalistička misao i emancipacija žene« pokušava da definira na sljedeći način: »Alh_preciznosti radi, treba reći, prvo, da je emancipacija žene nistorijsko-epohalni proces, a ne socijalni i politički čin, i, drugo, da je stupanje žene na javni plan društveno-proizvodnc aktivnosti početak ove emancipacije, a ne njeno okončanje, kao i da je to njen temelj a ne njena svrha«23). Decenije u društveno-ekonomskom razvoju, koje nas dijele od klasičnih stavova marksizma o oslobođenju žene, kao i da daju za 21) Ibid. str. 468. 22) Velika inicijativa, 1 cit., str. 174. . 23) Smailagić Nerkez, »Socijalistička misao i em ancipacija žene«, 2ena, časopis za društvena pitanja žene i porodice, god. 26 (1970), br. 2, str. 25. 3R �pravo osnovnim m arksističkim tezama o tome da je istinska emancipcaija moguća sam o u sklopu proleterske revoluciTeTNaravno to nikako ne um anjuje značaj čitavog niza praktičnih koraka i ostva­ renja u em ancipaciji žene do kojih je došlo u mnogim visokorazvi­ jenim industrijskim zemljam a. U mnogim od tih zemalja radni uslovi, kao i opšti uslovi života žene, naročito m jeram a socijalnog staran ja koje poduzim a država socijalnog staranja, znatno su po­ boljšani, tako da neke od tih zemalja, na prim jer skandinavske, čine u tom pogledu sam svjetski vrh. (Nije slučajno da u distribu­ ciji društvene, a naročito političke moći u tim zemljama socijalde­ m okrati igraju veoma važnu ulogu. U Švedskoj, na prim jer, vlada­ vina socijaldem okrata traje preko 30 godina.) S druge strane, ako se im a u vidu istorijska i društveno-ekonom ska osnova s koje su pošle, zemlje koje su se izborile za soci­ jalistički put razvitka postigle su jb ^ e ć e'u šp jeh B :'N aim e , izgleda da je veći istorijski skok u jednoj zemlji kao što je Kina, u kojoj su milioni ljudi um irali od gladi, obezbijediti hranu za sve i izvesti ženu na društvenu scenu revolucije, nego, na prim jer u Švedskoj obezbijediti ženi izuzetne m jere socijalne zaštite, kakve zbog stanja u m aterijalnoj bazi, mnoge zemlje koje grade socijalizam neće moći da ostvare ni u dogledno vrijeme. Naravno, to ne znači da su mjere socijalne zaštite u zemljam a skandinavskog tipa istinska mjera čovjekove slobode, kao što i socijalistička orijentacija nije sama po sebi dovoljna da obezbijedi stvarni l j u d s k i napredak. Istorij­ ska iskustva, naime, veoma ubedljivo govore da se u i m e radničke klase veoma često v l a d a l o n a d radničkom klasom, da se u ime bolje budućnosti proleter podvrgavao novim oblicima ropstva koji su obezbjeđivali bolju sadašnjost za vlastodršce. Nesumnjivo je da u svim tim slučajevima ni emancipacija žene nije mogla da bude ništa drugo nego p a r o l a koja se upotrebljava u svrhu manipulisanja brojnim radnim dijelovima stanovništva. Upravo ja k v a istorijska situacija pokazuje koliko je tačna osnovna marksistička teža'da bez ukidanja eksploatacije, razbijanja odnosa najamni rad — kapital, uništenja svih oblika represije i manipulacije nad čovje­ kom, uklanjanja m aterijalne bijede s lica zemlje, nema istinskog oslobođenja čovjeka, a time ni emancipacije žene. U tom pogledu se"zaključak koji izvodi već pomenuti naš autor o doprinosu soci­ jalističke misli i pokreta oslobođenju žene može sm atrati u osnovi tačnim: »Socijalistička misao u svome odnosu spram problema žene, uprkos povijesnim i kulturnim ograničenjima, ostala je vjerna svojoj humanističkoj inspiraciji i orijentaciji. Ona je hrabno, umno, 36 �pravdoljubivo i solidarno zagovarala stvar emancipacije žene — kritikom, vokacijom i svrhom. Ona je, ponekad, možda, suviše pov­ jerljivo označavala proletersku revoluciju kao obećanu zemlju, ali je snažno i dalekosežno utvrdila da je ona fundamentalan kriterij za ravnopravan i solidan život ljudi. Probijajući se kroz taloge uža­ snih predrasuda i potresnih iskušenja, ona je upućivala k onoj da­ lekoj svjetlosti budućnosti koja je bila i jest nada pogrbljenih da se mogu osloboditi zabluda i ništavila. Danas kada su se milijuni takvih susreli s oporom zbiljom revolucije, korisno je i razložno podsjetiti na njene principe, njene istine i njene poruke«24). Osvrtanje na prošlost i u osnovnim linijama osmišljavanje onoga što je dala socijalistička misao ranije nije motivisano meto­ dološkim razlozima, a niti potrebom kronološkog prikaza razvoja procesa i pojava iz sfere koju ispitujemo. Naprotiv, pogled u pro­ šlost je nužan radi projiciranja budućnosti, a još više radi osm išlja­ vanja stvarnosti koju pokušavamo osvijetliti. Ako poredimo sadaš­ nje stanje statusa žene uopšte pa i u našoj stvarnosti s prošlim, nije teško prepoznati mnoštvo recidiva dalje ili bliže prošlosti po­ gotovu u socijalnom prostoru Bosne i Hercegovine gdje se ukrštaju i talože različite kulture, različita mentalna svojstva naročito ako je u pitanju žena. Mnoga istraživanja, pa i naši rezultati, pokazuju da se žena tek izdigla u status pravno ravnopravnog člana društva. Međutim, j i pokušaju dalje transformacije nastao je, očito, zastoj u praksi. Još uvijek se žena koncipira kao osoba kojoj društvo kao zajed­ nica »pomaže«, bonificira je, jer, kako ćemo kasnije vidjeti, njena prava kao kompenzacija za specijalnu ulogu u društvu uvijek su regulisana normama koje imaju sadržaj koji se određuje kao »so­ cijalni«. S druge strane, politička i samoupravna participacija žene u društvenom životu je još uvijek određena kao zastupništvo po »ključu«. Prema tome, njen aktivitet nije usmjeren na ukupnost društvenog življenja, nego se stalno usmjerava na djelovanje u sfe­ rama koje se određuju kao ekskluzivno ženske. .Njihovo,djelovanje je najčešće humanitarno, prosvjetiteljsko i odgojno, dakle, izvan matice političkog i samoupravnog života. 24) Ibid. str. 55. 37 �r —jI Prošlost se naravno, najžilavije odražava u klasno-klasičnom braku, u socijalnom okviru u kome se položaj pojedinih kategorija žena nije izmijenio. Rezultati istraživanja upućuju na činjenicu da se i žena našeg vremena u odbrani svog statusa ponovo pokušava socijalno situirati u stabilnom braku. To što žena prihvata tradici­ onalni brak kao najsigurniji socijalni okvir svog socijalnog stabiliteta, vjerovatno je m otivirano iskustvom. Međutim, prihvatanje tradicionalnog braka je dvojako indikativno. Prije svega, indika­ tivno je da žena nije osigurala socijalni status u globalnoj zajed­ nici i da se ponovo vraća na stare pozicije. S druge strane, to je neka vrsta sam oodbrane na personalnom nivou, a to znači odstu­ panje iz socijalne akcije kakvu je započela revolucija. Osim toga, ponovo se nameće i intenzivira bio-fizička dimen­ zija žene i na taj način_ponovo^se pokušava koncipirati ženu kao jdzLo_g«^ogatstvaJ .zabave i užitka, a, to neumitno mora imati odraza na ženu kao društveno biće. Istina, vulgarno izjednačavanje žene sa muškarcem , što se nerijetko nam etalo i u socijalističkim progra­ m ima i deklaracijam a, našlo je svog odraza na stanje kakvo se danas u nas uspostavilo. Takav m odel izjednačavanja je^ na, neki način izjednačavanje u dužnostim a, a iie~i u pravima. Ako se žena suprotstavlja kao bio-fizičko biće ženi kao društvenom biću i ako se ova dva elem enta istog bića međusobno isključuju, onda za ženu nema izlaza. A takva suprotstavljanja nisu rijetka ni u teorijskim radovima, a pogotovu nisu rijetka u društvenoj praksi. Žene reprezentanti, zastupnici bez_masovnog učešća u javnom i političkom životu uvijek će biti m Traskršću, koji_dio svog bića da izgube. Gle­ dano TTaTnivou em pirije množina obaveza društvenog karaktera koje su distribuirane na mali broj žena, objektivno im uskraćuje moguć­ nost očuvanja onog što se zove intim a i lični život. Hipotetički, čini se da je to jedan od najsnažnijih elemenata demotivacije na dru­ štvenu akciju i stupanja žene u javni život. Nametnuto, takvo sta­ nje zapravo odgovara m entalitetu po kome je žena po prirodi stvari inferiorna, naime, da joj je m jesto u kući, da služi, da bude pod­ ložna mužu, a ne ravnopravna. Dakle, nova proturječja i suprotnosti koja se samo po formi ispoljavaju kao nova, im aju stare sadržaje. Međutim, kako je žena dostigla nivo emancipacije gdje stari metodi više nisu primjenljivi, nužno se m ijenjaju samo oblici diskrimina­ cije koji su blaži, je r se ne oslanjaju na prinudu, ali zato su suptil­ niji i, s obzirom na vrijeme u kojem živimo, ništa manje značajni. Da bismo mogli ipak reljefnije prikazati dokle se^ u sistemu pravne regulacije otišlo u građenju socijalnog statusa žene, u narednom izlaganju skiciramo pravni položaj žene, odnosno kategorije zapo­ slenog ženskog stanovništva. 38 �3. SISTEM PRAVNE REGULACIJE SOCIJALNOG STATUSA ŽENE (Zvonko Stenek) Pravni položaj zaposlene žene reguliran je norm ama radnog prava i socijalnog osiguranja na dva osnovna načina: putem normi koje važe za sve radnike, pa time i za zaposlene žene, i posebnim normama koje se isključivo odnose na rad i socijalno osiguranje žene-radnice. I jedan i drugi sistem normi bazira se na domaćim izvorima (unutrašnjem pravu) i na međunarodnim izvorima (m eđunarod­ nom javnom i međunarodnom privatnom pravu). Mi ćemo u našem izlaganju poći od normi unutrašnjeg prava: najprije ćemo eksponirati pravnu materiju, koja se odnosi gene­ ralno na sve radnike, u mjeri koja je neophodna za ovaj rad (I), zatim ćemo obraditi propise koji se isključivo odnose na ženu rad­ nicu uopće (II) i, najzad, posebne norme koje važe za ženu-radnicu u naročitim prilikama (III). Smatramo da je cjelishodnije da se u odjeljcima I, II i III, koji se odnose na sadašnje normativno stanje (koncem 1971.), une­ se materija međunarodnog prava (a ne da se posebno odvaja i obrađuje). Takođe, u cilju upoređivanja sadašnjeg pravnog polo­ žaja žene-radnice, koji započinje 1965. godine, sa stanjem koje je prethodilo, daće se prikaz odredbi propisa koji su ranije bili na snazi. 39 �I Ustavom iz 1963. godine zajamčeni su pravo na rad i sloboda rada, a svakom građaninu su pod jednakim uslovima dostupni sva­ ko radno m jesto i svaka funkcija u društvu. Prema istoj odredbi, svako slobodno bira svoje zanim anje i zaposlenje, a istovremeno je zabranjen prinudni rad. Pravo na rad potvrđuje dignitet čovjeka. Tako ga u prvom redu treba posm atrati. Pored toga pravo na rad znači osiguranje čovjeka da može obezbjeđivati sredstva za reprodukciju sebe i svoje poro­ dice, što znači da je pravo na rad osnova socijalne sigurnosti čov­ jeka. Posm atrano u odnosu na rad žene potvrđuje se princip rav­ nopravnosti žene sa m uškarcem . Sloboda rada podrazum ijeva da svako slobodno bira zanima­ nje i zaposlenje, da radni odnos može prestati protiv volje radnika sam o pod uslovima i na način koji su određeni zakonom. Ovaj prin­ cip se potvrđuje i kroz ustavnu odredbu da niko radniku ne može oduzeti stečena prava na osnovu rada. Kao što se primjećuje, slo­ boda rada potpuno isključuje ograničavanje po bilo kom osnovu slobode u pogledu zadovoljavanja ličnih afiniteta na području rada, što je naročito važno istaći u razm atranju pravnog položaja žene-radnice. Ustav garantira pravo na ograničeno radno vrijeme kao i od­ m or u toku rada, odnosno pravo na plaćeni godišnji odmor. Ustav takođe obezbjeđuje radniku pravo na ličnu sigurnost i na zdrav­ stvenu zaštitu, kao i drugu zaštitu na radu. Ustav propisuje oba­ vezno socijalno osiguranje na načelima solidarnosti i uzajamnosti. Ovi ustavni principi razrađeni su kroz odredbe Osnovnog za­ kona o radnim odnosima, Osnovnog zakona o penzijskom osigura­ nju, Osnovnog zakona o invalidskom osiguranju, Osnovnog zakona o organizaciji i finansiranju zapošljavanja, Zakona o zdravstvenom osiguranju i obaveznim vidovima zdravstvene zaštite stanovništva, Zakona o radnim m jestim a na kojima se im aju zaposliti invalidi rada, Osnovnog zakona o zaštiti na radu, Zakona o zaštiti na radu, kao i nekih drugih zakona. 40 �Kao primamo pitanje u oblasti regulisanja rada i radnih od­ nosa, a time i prava i dužnosti iz ovog domena, treba istaći odnos između zakonskih normi i normi autonomnog prava radnih zajed­ nica. Radna zajednica međusobne radne odnose uređuje općim aktima, na temelju odredbi Osnovnog zakona o radnim odnosima i drugih zakona. Ovo uređivanje treba da se zasniva na socijalistič­ kim načelima, na međusobnoj saradnji i odgovornosti u radu čla­ nova radne zajednice. Radna zajednica, ostvarujući načelo ravnopravne saradnje u radu i upravljanju, stvara posebne uslove kojima omogućuje svim svojim članovima da što neposrednije, aktivno i samostalno uče­ stvuju u iznošenju svih predloga kojima se uređuju pitanja iz rad­ nih odnosa. Ove odredbe Osnovnog zakona o radnim odnosima upućuju na dva zaključka: da radna zajednica, ako se pridržava propisa, neće stvarati monopol radnih mjesta (rezervišući ih pretežno ili u cjelini za muškarce) i da žena radnica ima ista prava u pogledu upravlja­ nja kao i muškarac. Radna zajednica je dužna da doprinosi osvarivanju prava na rad i stabilnosti rada odnosno stalnosti zaposlenja radnika. U skla­ du sa organizacijom rada i stvarajući materijalne, društvene i hu­ mane uslove rada, radna zajednica osigurava svakom članu radne zajednice da obavlja poslove i zadatke radnog procesa u skladu sa ličnim radnim sposobnostima i sklonostima. I ove odredbe istog zakona, konkretizirajući ustavne principe ukazuju da se radni proces u radnoj organizaciji treba da provodi i s obzirom na specifičnosti uposlenika, a time i žene-radnice, i da radna zajednica mora da vodi brigu o stalnosti zaposlenja svojih članova — bez obzira na pol. Pored navedenih, još jedan princip je veoma značajan u opre­ djeljivanju pravnog položaja žene-radnice. Radi se o principu: svako prema svojim sposobnostima, svakom prema radu. Provodeći ga u stvarnost, radna zajednica je dužna da osigura da radnik za jednak rad ostvaren pod jednakim uslovima učestvuje jednakim udjelom u raspodjeli sredstava za lične dohotke, kao i u ostvarivanju ostalih prava koja se stiču prema rezultatima rada. Ovaj princip izražava se, takođe, u međusobnoj ravnopravnosti radnika, bez obzira na pol, jezik, obrazovanje i si. 41 �Zakon izričito određuje da je povreda ravnopravnosti, kao i svaka prinuda i sam ovolja u uređivanju i ostvarivanju radnih od­ nosa, podložna odgovornosti utvrđenoj zakonom. Dakle, načelo rav­ nopravnosti, kao protivno diskrim inaciji u oblasti radnih odnosa zaštićuje se neposredno. Od zajedničkih prava, koja ima svaki radnik bez obzira na pol, pomenućemo kao značajno pravo za ženu radnicu — pravo na struč­ no usavršavanje u toku rada. Ovo pravo je u uskoj vezi sa institu­ tom plaćenog odsustva, a označava u suštini pravo žene-radnice da se stručno obrazuje i usavršava i, time, postaje konkurentnija na tržištu radne snage. Na kraju, treba navesti i još jednu dužnost radne zajednice u pogledu zaštite na radu radnika: radna zajednica dužna je organi­ zirati rad tako da radnik uz norm alnu pažnju može da radi bez opasnosti po svoj život i zdravlje. Izložena načela ukazuju na osnovna prava žene-radnice: pravo na rad uz slobodu rada, pravo na jednak lični dohodak, pravo na stalnost zaposlenja, aktivno i pasivno pravo upravljanja, jednak po­ ložaj u radu na bazi ravnopravnosti sa ostalim članovima radne za­ jednice, pravo na zaštitu na radu, pravo na stručno usavršavanje. Međutim, odvojeno je i sporno pitanje koliko se ova načela (prava) provode u život; drugim riječima, notorno je da normativni koncept sistem a prava i dužnosti radnice-žene nije dosljedno pro­ veden, odnosno da postoji nesklad između stvarnog i pravnog sta­ nja u tom pogledu, koje se može ispitati i dokazati baš na (ne)primjeni navedenih principa i prava. Osnovni zakon o radnim odnosima dopušta mogućnost uvođe­ nja tzv. neplaćenog odsustva. Uslove i trajanje tog dopusta utvr­ đuje radna zajednica općim aktom. Pominjemo ga kao jednu mo­ gućnost kojom se mogu koristiti žene-radnice u raznim slučajevima (naravno, utvrđenim općim aktim a). Međutim, treba dodati da je to dopust bez naknade. Nadalje, ovom mogućnošću koriste se žene-radnice koje kao supruge putuju i borave u inostranstvu, dok im muževi tam o borave i rade po nalogu svoje organicazije. Postoji već pomenuti plaćeni dopust u kojem se predviđaju slu­ čajevi zbog kojih se odsustvo do sedam radnih dana u jednoj kalen­ darskoj godini može odobriti, a ostali slučajevi su utvrđuju opštim 42 �aktima radne organizacije. Trebalo bi ispitati koliko se ova mo­ gućnost koristi za veću zaštitu žene-radnice u određenim periodima. To bi, u stvari, mogla da bude dodatna zaštita onoj koju zakonoda­ vac predviđa. U praksi teško da je moguće naći slučaj da radna organizacija ide dalje od zakona o zaštiti žene. Češće je obrnut slu­ čaj. Zatim, uz razmatranje pravnog statusa žene-radnice treba imati na umu i mogućnost rada sa nepunim radnim vremenom. Ovaj in­ stitut se malo koristi (pretpostavljamo) od strane žene-radnice. Možda bi ovo bila veoma pogodna mogućnost i za ženu da se za­ posli, da ima svoje radno vrijeme izvan kuće, a i radnim organi­ zacijama bi to bila prilika da fleksibilnije utvrđuju svoje potrebe i organizaciju rada. Naravno, po propisima, nepuno radno vrijeme uzima se u obzir za prava iz radnih odnosa i socijalnog osiguranja različito od rada u punom radnom vremenu, ali bi onda i tu tre­ balo izvršiti odgovarajuće korekcije u korist žene-radnice. Takvim oblikom zapošljavanja žena koriste se mnoge zemlje u pokušaju usklađivanja različitih funkcija žena, ali je pitanje zašto to nije moguće uopšte a ne samo za ženu. Na kraju ovog dijela samo da podsjetimo da je novelom Osnov­ nog zakona o radnim odnosima unesena odredba prema kojoj ne može prestati rad ženi-radnici bez njenog pristanka, ukoliko ova ima 25 godina penzijskog staža (muškarac 30). Ova odredba, koja nema apsolutni karakter, sama za sebe dovoljno govori u prilog općoj zaštiti radnika, pa time i žene-radnice. U poređenju sa ranijim propisima, koji su važili prije 1965. godine, u osnovnim principima zaštite, odnosno prava i dužnosti žene-radnice, nema nekih bitnih novina. I ranije je Ustav FNRJ predviđao posebnu zaštitu žene, a taj princip bio je konkretiziran kroz razne propise, a potom 1957. godine, kroz odredbe Zakona o radnim odnosima i Zakona o javnim službenicima. Može se reći da je ranije bilo više takvih normi (na primjer, u Zakonu o radnim odnosima 21 član, a u sadašnjem Osnovnom zakonu o radnim odnosma — 9 članova), da su bile jasnije i da je bila izričito uklju­ čena organizacija sindikata u sprovodenju propisa o zaštiti žene-radnice. Svakako je interesantno razmotriti da li su sadašnje za­ konske odredbe povoljnije u odnosu na ranije propise. Možda bi se, generalno, moglo reći da većih razlika nema, ali da u nijansama, kod pojedinih prava, postoji razlika koja ukazuje da je povremeno u raznim vremenskim intervalima bilo normi više, odnosno manje u korist žene-radnice (na primjer, prema Zakonu o radnim odno­ sima iz 1957. godine, majka u radnom odnosu kojoj u porodici nije 43 �imao ko da njeguje dijete, imala je pravo na rad sa skraćenim rad­ nim vrem enom od 4 sata dnevno i po isteku porodiljskog odsustva, a dok dijete ne navrši 3 godine života. K riterij je, dakle, da nema nikog u porodici ko može da njeguje dijete; danas je krterij znatno strožiji i polazi od zdravlja djeteta ili se, na prim jer, godišnji od­ m or mogao prenositi iz jedne u drugu kalendarsku godinu, a sada ne m ože). To je reduciranje već stečenih prava, a takva tendenca bi se nekontrolisano mogla nastaviti. Poznato je da prije 1957. godine nije bilo zakona kao pravnog akta, koji sveobuhvatno zahvata m ateriju iz područja radnih od­ nosa. Međutim, podzakonskim propisim a, kojima je bila regulisana ova m aterija, među prvim a je donesena Uredba iz 1946. godine o odsustvu žena prije i poslije porođaja, prem a kojoj je porodiljsko odsustvo iznosilo ukupno 12 nedjelja (u poređenju sa sadašnjih 105 dana, očito je da je prednost u današnjem zakonodavstvu). II Postoji jedan m anji broj norm i koji se, izuzetno od opšteg si­ stem a norm i radnog prava, odnosi isključivo na ženu-radnicu, ali općenito, bez obzra na njeno bilo kakvo svojstvo odnosno stanje u kojem se nalazi. To su, u suštini, dvije norm e Osnovnog zakona o radnim odno­ sima, odredbe propisa iz oblasti socijalnog osiguranja kao i zaštite na radu. 1. Zaštita žene-radnice po Osnovnom zakonu o radnim odnosima Bez obzira na starost i materinstvo, žena-radnica ne može se raspoređivati na radna m jesta na kojima se vrše pretežno naročito teški fizički radovi, na rad pod zemljom, niti na ostale radove koji bi mogli štetno i sa povećanim rizikom utjecati na zdravlje i život žene-radnice, s obzirom na njenu psihofizičku osobenost. 44 �Radna zajednica utvrđuje koja su to radna mjesta. To bi tre­ balo da budu: podzemni radovi u rudnicima sa dubokim kopanjem i dubinskim bušenjem, neposredno valjanje metala u valjaonicama i drugi slični poslovi koje je navodio raniji Zakon o radnim odnosima. Svakako da ova radna mjesta radna zajednica treba da utvrdi uz konsultaciju stručnih ustanova. Radnica raspoređena na ovakvo radno mjesto ima pravo pri­ govora, a jednovremeno može tražiti i zaštitu posredovanjem općin­ skog organa uprave, odnosno pokretanjem radnog spora. U vezi sa ovom odredbom Osnovnog zakona o radnim odnosi­ ma potrebno je pomenuti Konvenciju broj 45 o zaposlenju žena na podzemnim radovima i rudnicima svih kategorija, koju je naša zemlja ratificirala. Prema toj konvenciji, izraz »rudnik« označava svako preduzeće za vađenje materijala koji se nalazi pod žemljom. Žensko lice, bez obzira na godine starosti, ne može obavljati ovakve radove. Do­ maće zakonodavstvo, ipak, može izuzeti od ovog pravila žene-radnice koje zauzimaju rukovodeće položaje i ne obavljaju fizički rad, žene zaposlene u zdravstvenim i socijalnim službama, učenice na stažu, kao i žene koje su pozvane u rudnik radi vršenja svog zani­ manja ali koje nema fizički karakter. Još jedna odredba Osnovnog zakona o radnim odnosima odnosi se na sve žene-radnice: to je odredba prema kojoj radna zajednica radne organizacije industrije ili građevinarstva ne može rasporediti radnicu na rad noću, ako bi joj rad u to vrijeme onemogućio da ostvari pravo na odmor od najmanje 7 sati u vremenu između dva­ deset dva i sedam sati idućeg dana. Ova odredba, međutim, ne odnosi se na radnicu na rukovode­ ćem radnom mjestu ili na poslovima zdravstvene ili socijalne službe u radnoj organizaciji. 45 �Od ovog pravila postoje dva izuzetka, vezana za posebne okol­ nosti u okviru radne organizacije i izvan radne organizacije. U prvom slučaju moguće je da žena-radnica radi noću zbog osobito teških okolnosti — kada je neophodno da se nastavi rad prekinut u toku dana zbog više sile, koji se nije mogao predvidjeti i nema periodični karakter, kao i kad je potrebno da se spriječi šteta na sirovinam a ili drugom m aterijalu. U drugom slučaju, radna zajed­ nica može rasporediti na rad noću radnicu kada to zahtijevaju na­ ročito ozbiljne društvene, ekonomske, socijalne i slične prilike. Me­ đutim za razliku od prvog slučaja ovdje je potrebno da radna za­ jednica dobije saglasnost nadležnog organa uprave. Za saglasnost organa uprave potrebno je prethodno mišljenje republičkog stru­ kovnog sindikata i republičke privredne komore. Kao što se vidi, ovdje su uvjeti pooštreni, a to je i razumljivo s obzirom da se, na ovaj način, uvodi noćni rad za duže trajanje. Ovdje treba dodati da je radna zajednica dužna da unaprijed utvrdi početak i završetak noćnog rada, kao i da osigura potrebne uvjete za rad noću. Naravno da ovakav rad treba da se odvija u sm jenam a, što znači da radnica u jednoj smjeni može raditi naj­ duže jednu sedmicu. I uz ovu odredbu Osnovnog zakona o radnim odnosima pomenućemo odredbe m eđunarodnog prava. Naša zemlja je ratificirala Konvenciju broj 89 o noćnom radu žena zaposlenih u industriji prem a kojoj se kao industrijska preduzeća sm atraju naročito: rud­ nici, kamenolomi i ekstraktivne industrije svake vrste, preduzeća građevinarstva, industrije u kojoj se proizvodi, čisti, opravlja, pre­ rađuje, prerađivanje m otorne snage i si. Kao što se primjećuje, ovdje nisu uvrštena saobraćajna preduzeća (ova napomena je po­ trebna zbog toga što je slična odredba po ranijem Zakonu o rad­ nim odnosima iz 1957. godine obuhvatala i ta preduzeća). U smislu odredaba Konvencije izraz »noć« poklapa se sa izra­ zom »noćni rad« po našim propisima. Odredba Osnovnog zakona o radnim odnosima u cijelosti je u skladu sa odredbama Konven­ cije: sedam sati odmora u toku noći obuhvata period neprekidnog odmora, a to je bila inače intencija ove Konvencije (da se »pokrije« najkritičniji period potrebnog odm ora). 46 �I ta Konvencija predviđa izuzetke: tako se rad noću može do­ zvoliti u slučaju više sile, kad u preduzeća nastane prekid rada koji se ne može predvidjeti i koji nema periodični karakter i u slučaju kada se rad obavlja bilo na sirovinama bilo na materijalim a pod­ ložnim kvarenju. Takođe, noćni rad ženi-radnici može se dopustiti kada to, zbog naročito ozbiljnih okolnosti, bude zahtijevao nacio­ nalni interes. Zabrana noćnog rada za ženu-radnicu može se, kao što se vidi, ukinuti na određeno vrijeme. Međutim, ova zabrana se ne odnosi na žene-radnice mlađe od 17 godina. Tako je i po našim propisima. Treba konstatirati da su odredbe Konvencije u cjelosti sadr­ žane u pomenutim odredbama Osnovnog zakona o radnim odno­ sima. 2. Propisi o zaštiti na radu Propisi o zaštiti na radu obuhvaćeni su Osnovnim zakonom o zaštiti na radu, republičkim Zakonom o zaštiti na radu i pratećim propisima iz ove oblasti. Osnovni zakon o zaštiti na radu sadrži odredbu o zaštiti žene, određujući da se propisima o zaštiti na radu utvrđuje na kojim poslovima i u kojim slučajevima se prim jenjuju posebne mjere za­ štite žene-radnice, odnosno gdje je uopće zabranjen rad ženi-radnici. Drugim riječima, propisima o zaštiti na radu određuju se one mjere koje su potrebne u cilju otklanjanja opasnosti koje mogu prouz­ rokovati tjelesne ili zdravstvene posljedice kod žena zbog njihovih posebnih fizioloških i drugih osobina. Ova odredba je u najužoj vezi sa odredbom Osnovnog zakona o radnim odnosima o zabrani zapošljavanja žene-radnice na odre­ đenim radnim mjestima. To znači da radna zajednica, utvrđujući takva radna mjesta, mora da respektuje propise o zaštite na radu. Još jedna odredba Osnovnog zakona o zaštiti na radu odnosi se na ženu-radnicu. Zakon propisuje da u sklad u sa odredbama propisa o radnim odnosima mjere zaštite na radu obuhvataju i 47 �uslove rada ukoliko se odnose na bezbjednost lica na radu a na­ ročito u pogledu radnog vrem ena i odmora, sm ještaja i (hrane) ishrane, i drugih uslova u pogledu svih radnika, kao i uslova u pogledu posebne zaštite žene. Iz prednjeg izlaganja proizlazi da se u pogledu zaštite na radu žene-radnice m oraju respektovati posebni uslovi rada zaposlene žene i da se zaštita provodi ne samo preko zakona, neg i preko ve­ ćeg broja pratećih propisa. U ovom dijelu treba posebno istaći u praksi gotovo zanemarenu činjenicu: zaštita na radu je sveobuhvatna i posebna za ženu-radnicu, ali se ne provodi samo preko m jera koje predviđaju propisi, nego i šire — u skladu sa dostignućima medicinskih, tehničkih i drugih nauka. 3. Status žene-radnice kroz propise socijalnog osiguranja Kao što je poznato, žena može ostvariti prava iz socijalnog osiguranja, u osnovi, na dva načina: kao lični osiguranik i kao član porodice. Razumljivo, mi ovdje raspravljam o o ženi-radnici i nje­ nim pravim a iz socijalnog osiguranja, dakle, o pravima žene-osiguranika. To su, u prvom redu, prava iz penzijskog osiguranja, utvrđena Osnovnim zakonom o penzijskom osiguranju. Za razliku od muška­ raca koji pravo na starosnu penziju stiču sa navršenih 60 godina života i najm anje 20 godina penzijskog staža, žena ovo pravo stiče sa navršenih 55 godina života i sa istim stažom kao i muškarac. Žena može steći penziju, kao i muškarac, sa manje od 20 go­ dina penzijskog staža, pod uslovom da ima 60 godina života (m u­ škarac 65), da ima ukupno najm anje 15 godina staža osiguranja, od čega efektivno najm anje 40 mjeseci u posljednjih 5 godina ili 80 mjeseci u posljednjih 10 godina. Ovdje se pruža još jedna povoljnost za ženu-osiguranika: iz određenih razloga koji su zajed­ nički i za žene i za muškarce, ovo razdoblje od 5 odnosno 10 produžava se unatrag, a za ženu još i posebno za period dok je njego­ vala dijete do 7 godina starosti ili starije dijete kome je usljed ne­ sposobnosti bila potrebna stalna njega i pomoć. 48 �Penzija se može ostvariti i prije navršenja 60 (m uškarac) od­ nosno 55 (žena) godina života, ako žena ima 30 godina penzijskog staža i 50 godina života (a muškarac 35 i 55). To je prijevremena penzija. Međutim, pravo na starosnu penziju može se ostvariti bez obzira na godine ako žena ima 35 godina penzijskog staža (m uška­ rac 40), odnosno kao borac NOR-a od prije 9. septembra 1943. go­ dine ako žena ima 30 godina penzijskog staža (muškarac 35) go­ dina staža. Visina penzije određuje se u procentu od penzijskog osnova prema trajanju penzijskog staža, tako da osiguraniku-ženi iznosi za 15 godina staža 40% od penzijskog osnova (muškarac 35“/u), s tim da se za svaku dalju godinu staža do navršenih 20 godina pen­ zijskog staža povećava za 30/® a preko 20 godina staža za po 2% , (muškarcu od starta pa do kraja povećanje za svaku godinu staža iznosi 2n /»). U staž osiguranja računa se sve vrijeme provedeno u radnom odnosu sa punim radnim vremenom. Međutim, pod radom u punom radnom vremenu podrazumijeva se i vrijeme koje je žena-osiguranica radila skraćeno zbog dojenja i njegovanja djeteta. Takođe, u staž osiguranja računa se i vrijeme, ali u efektivnom trajanju, pro­ vedeno na radu u nepunom radnom vremenu ako je osiguranik ra­ dio sa najmanje polovinom propisanog radnog vremena. Analiza propisa iz penzijskog osiguranja pokazuje očitu pred­ nost koju zakonodavac pruža zaposlenoj ženi olakšicama u pogledu blažih uslova za sticanje prava na starosnu penziju, benificiranjem uslova u pogledu penzijskog osnova kao i u pogledu penzijskog staža (pa i u pogledu sticanja prava na porodičnu penziju, iako to nije predmet našeg razmatranja, žena je u povoljnijem položaju u odnosu na muškarca: udova stiče pravo na starosnu penziju ako je do smrti svoga bračnog druga navršila 45 godina života, a udo­ vac ako je navršio 50 godna života. No, kada se govori o porodičnoj penziji žene-osiguranice, valja istaći da su propisi više u korist žene koja ostvaruje porodičnu penziju: žena uživalac porodične penzije pod lakšim uslovima ostvaruje svoju penziju nego žena-osiguranica svoju starosnu penziju). U zaključku ovog dijela ne može se izbjeći činjenica koja uka­ zuje na još jednu povoljnost žene-osiguranice u pogledu ostvariva­ nja prava iz penzijskog, a time i drugih prava socijalnog osigura­ 49 �nja koja se stiču stažom: kao što je poznato, radniku muškarcu vrijem e provedeno u JNA ne računa se u penzijski staž, dok žena-radnica, budući da nije vojni obveznik, »uštedi« godinu ili više staža. U pogledu sticanja prava na dodatak na djecu žena-radnica ima povlaštene uslove. Radnica — m ajka, koja sama izdržava svoju djecu, stiče pravo na dodatak na djecu već prvog dana narednog mjeseca po stupanju na posao. Ovdje se pravi olakšica na taj način što se pravo ne uslovljava prethodnim stažom odnosno gustinom staža. Prem a Zakonu o neposrednoj dječijoj zaštiti (čl. 39.) pravo na dodatak na djecu stiču radnici koji rade s punim radnim vre­ menom najm anje 12 mjeseci neprekidno ili 20 mjeseci sa prekidi­ ma u posljednje dvije godine. Međutim, sm atra se da radni staž za sticanje prava na DD nije prekinut u posljednje dvije godine ako je radnica-m ajka prekinula radni odnos radi njege djeteta do 7 go­ dina života ili starijeg kome je usljed potpune i trajne nesposob­ nosti potrebna stalna njega i pomoć. Ovo se odnosi, takođe, i na majke-radnice koje su prekinule radni odnos radi njege djece koja ispunjavaju uslove za sticanje i uživanje porodične penzije. Treba pom enuti i još jednu odredbu iz Zakona o neposrednoj dječijoj zaštiti i dodatku na djecu. Pravo na dodatak ostvaruje se zavisno od ukupne visine prihoda domaćinstva, koje sačinjavaju prihodi korisnika, bračnog druga i dr. Kada je brak razveden i djeca žive kod m ajke, prihodi releventni za konstituisanje prava na DD izračunavaju se na poseban način ukoliko se dodatak ostvaruje po osnovu radnog odnosa oca djece. Na ovaj način u ukupan prihod uzima se samo prihod m ajke kao i alimentacija koju plaća otac za izdržavanje djece. I na kraju, još jedna odredba relevantna za ocjenu statusa žene-radnice: lica koja rade sa skraćenim radnim vremenom, a tu spada i rad majke- radnice sa djetetom do jedne odnosno do 3 godine, stiču i uživaju prava na dodatak kao da su zaposleni sa punim radnim vremenom (član 39. stav 2. Zakona). 50 �Prava iz individualnog osiguranja ostvaruju se na osnovu penzijskog staža. U penzijski staž za sticanje pojedinih prava iz invalid­ skog osiguranja, računa se rad sa skraćenim radnim vremenom i, ovdje, između ostalog, i skraćeno radno vrijeme žene koje tako rade zbog dojenja i njege djeteta. Po Osnovnom zakonu o invalidskom osiguranju skraćeno radno vrijeme se uvažava na način određen propisima o radnim odnosima. Jedno od osnovnih prava iz invalidskog osiguranja jeste pravo na invalidsku penziju, koju žena — osiguranik II i III kategorije invalidnosti stiče pod određenim uslovima, na 5 godina ranije od muškarca. Kao osnov za određivanje invalidske penzije, u pravilu, uzima se penzijski osnov koji bi služio za određivanje starosne penzije. Kad se u slučajevima invalidnosti usljed bolesti ili povrede van posla penzija stiče sa penzijskim stažom manjim od 20 godina, penzija se određuje za ženu-osiguranika u visini od 55°*'® od penzijskog osnova, ako je invalidnost nastupila do navršene 55. godine života (za muškarce 45'V i do 60 godina života). « Privremena invalidska penzija pripada ženi-osiguraniku dok ne navrši 55 godina života, a zatim pripada trajna invalidska penzija (muškarcu tek od 60. godine života). I u drugim slučajevima, gdje je propisana starosna granica kao uslov ostvarivanja prava, utvrđeni period od 5 godina u korist žene se uvažava (na primjer, kod sticanja prava na profesionalnu reha­ bilitaciju, prava na zaposlenje na odgovarajućem poslu). Kao što se lako može zaključiti, i u pogledu uslova za sticanje prava iz invalidskog osiguranja žena-radnica je favorizovana u od­ nosu na muškarca (naravno, da treba uvijek cjeniti motive takvog favorizovanja, kao što su porodične obaveze žene, naročito psiho­ fizička konstitucija, i si. No, pri svemu tome, pada u oči i podatak gerijatara da žene u prosjeku duže žive od muškaraca; međutim, trebalo bi posebno utvrditi da li se to i u kojoj mjeri odnosi baš na žene-radnice). Na kraju, treba pomenut Listu profesionalnih bolesti kao aneks Osnovnom zakonu o invalidskom osiguranju, u kojoj su popisane 44 profesionalne bolesti, ali (velikom) većinom vezane za tzv. »muš­ ke poslove« (trebalo bi ispitati da li je to pravilno). 51 �Zdravstveno osiguranje žene-radnice provodi se na specifične načine, koje ćemo obraditi u sljedećem odjeljku. Ovdje treba istaći odredbu Zakona o zdravstvu prem a kojoj se zdravstvena zaštita ostvaruje, između ostalog, i obezbjeđivanjem povoljnih uslova za zaštitu žena, a naročito za vrijem e trudnoće, porođaja i poslije po­ rođaja. Ova opšta odredba konkretizira se preko odredaba o vrsta­ ma i zadacima radnih organizacija u oblasti zdravstva. Pravo na novčanu naknadu za vrijem e privremene nezaposle­ nosti, prem a Osnovnom zakonu o organizaciji i finansiranju zapoš­ ljavanja, gasi se ženi kada navrši 55 godina (m uškarac sa 65 go­ dina). Očito je da u ovom slučaju žena-radnica nije favorizovana. III Iz bioloških, socijalnih i hum anih razloga zaštita materinstva ostvaruje se na nekoliko načina, a sa ciljem da se pomogne majci, djetetu i, u krajnjem slučaju, čitavoj naciji (regulisanje popula­ cije). Upravo se najviše norm i pozitivnog zakonodavstva odnosi na zaštitu žene-radnice u ovom periodu, koji obuhvata: trudnoću, po­ rođaj i njegu m ajke i djeteta nakon porođaja. 1. Prava radnice u vezi sa trudnoćom i porođajem Iako smo stavili u podnaslovu da se radi o pravu trudnice, ipak treba naglasiti da Osnovni zakon o radnim odnosima stavlja akcenat na dužnost radne zajednice i u tom smislu da ne može odrediti da radnica za vrijem e trudnoće (ili dok ima dijete do jedne godine života) radi duže od punog radnog vremena. Proizašlo bi, dakle, da radnica ima pavo da radi sve dok joj liječnik to ne zabrani. U vezi sa prekovremenim radom trudnice treba pomenuti i novu shemu radnog vremena u mnogim organizacijama u kojima se, sedmičnim rasporedom na dnevno radno vrijeme, jednog dana u sedmici radi i po 12 sati efektivno (na prim jer od 7 do 17 sati). Sličnu zaštitu zakonodavac je unio i za radnicu koja hrani i njeguje dijete, dajući joj pravo na četvorosatno radno vrijeme, bez obzira na dnevno trajanje radnog vremena u radno* organizaciji. 52 �Dok je trudna radnici ne može protiv njene volje prestati radni odnos. To znači da usljed ukidanja radnog mjesta, trajnijeg sma­ njenja obima rada odnosno poslovanja ili, ako se ustanovi da radnikova sposobnost ne zadovoljava zahtjeve radnog mjesta, radnici-trudnici ne može protivno njenom pristanku prestati radni odnos, odnosno može joj prestati radni odnos iako je gravidna uz njen pristanak ili nezavisno od njene volje i volje radne zajednice. Radni odnos može prestati i trudnici bez njenog pristanka i u slučaju ako je otvoren postupak za ukidanje odnosno prestanak radne or­ ganizacije. Radnici za vrijeme trudnoće do porođaja (kao i nakon poro­ đaja dok ima pravo na rad sa skraćenim radnim vremenom), u slučaju privremene nezaposlenosti, isplaćuje se novčana naknada i nakon isteka roka u kojem, inače, prema stažu, ima pravo na ovu naknadu. Trudnica ima posebna prava iz društvenog osiguranja. Prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju i obaveznim vidovima zdrav­ stvene zaštite, kao obavezan vid zdravstvene zaštite ustanovljena je zdravstvena zaštita žene u vezi sa trudnoćom (porođajem, ma­ terinstvom i kontracepcijom), a ova obuhvata: ljekarski nadzor nad trudnicama (pregled i patronažu), vanbolničko i bolničko lije­ čenje trudnica u vezi sa trudnoćom, stručnu pomoć pri porođaju i kontrolu zdravstvenog stanja, vanbolničko i bolničko liječenje porodilja. Porodilja je zaštićena posredno time što se omogućava odsustvo uz naknadu bračnom drugu za njegovanje bračnog druga — porodilje. Radnici za vrijeme odsustva zbog trudnoće i porođaja pripada naknada ličnog dohotka od prvog dana spriječenosti za rad i to u »trajanju koje je kao najmanje utvrđeno zakonom«, što će reći u periodu od 105 dana najmanje (koliko je utvrđeno Osnovnim za­ konom o radnim odnosima), a može i više da se utvrdi aktima za­ jednica zdravstvenog osiguranja ili opštim aktom radne organiza­ cije. Treba dodati da ova naknada pripada i po prestanku radnog odnosa, ukoliko početak perioda zaštite zbog trudnoće i porođaja pada poslije razrješenja od dužnosti ili prije isteka »otkaznog roka«, odnosno ako pada u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa i ako se u tom roku žena-radnica prijavi nadležnom zavodu za zapošljavanje. 53 �^ Visina naknade ličnog dohotka za vrijeme odsustva zboe trudnoće i porođaja iznosi 100% od osnova za naknadu. fena-radnica za slučaj trudnoće i porođaja ima pravo na poro­ diljski dopust od najm anje 105 dana neprekidno. U odnosu na naj­ raniji režim, utvrđen Zakonom o radnim odnosima i Zakonom o javnim službenicima iz 1957. godine, ovo odsustvo je određeno u istom trajanju . Međutim, postojao je jedan režim, kratkog vijeka, koji je bio povoljniji za ženu-radnicu: prem a prvobitnom tekstu Osnovnog zakona o radnim odnosima, koji je stupio na snagu 8. IV 1965. godine, porodiljsko odsustvo je trajalo 133 dana neprekidno. Međutim, izmjenom odgovarajuće odredbe trajanje odsustva je skraćeno na 105 dana. V jerovatno su postojali snažni motivi zako­ nodavcu kada se odlučio da se trajanje odsustva vrati na raniji okvir, ali se ne može zaobići utisak da je ovakva odredba, koja je ukinuta, bila povoljnija za ženu-radnicu, kao i za njeno dijete od­ nosno za čitavu porodicu. To je drugi vid reduciranja stečenih prava. Ovo odsustvo je postavljeno djelimično na dobrovoljnoj osnovi, a djelim ično kao i obaveza za ženu-radnicu. Na osnovu nalaza liječ­ nika žena može, prem a svojoj volji, otpočeti porodiljski dopust na 45 dana prije porođaja, ali m ora započeti koristiti odsustvo najma­ nje 28 dana prije porođaja. Nije teško zaključiti da je, prilikom korišćenja ovog značajnog prava za ženu-radnicu, bitan nalaz liječ­ nika. Stoga je u praksi više puta postavljeno pitanje na čiju štetu može da pogriješi liječnik, s obzirom da nema objektivnih mjerila kojim a se može predvidjeti tačan datum porođaja. Prema jednom (obavještenju) objašnjenju Saveznog zavoda za socijalno osigura­ nje, ukoliko žena ne svojom greškom nastupi na odsustvo ranije, i poslije porođaja ima pravo da odsustvuje 77 dana. U tom smislu se odvija i sudska praksa. U odnosu na ranije propise, pa i na prvobitni tekst Osnovnog zakona o radnim odnosima, sadašnji tekst je poboljšan u tom pravcu što se jasno utvrđuju prava porodilje u slučaju mrtvorođe­ nog djeteta, ili ako dijete umre prije isteka porodiljskog dopusta. U tim slučajevima radnica ima pravo da koristi ovaj dopust i dalje onoliko koliko joj je prem a nalazu liječnika potrebno da se opo­ ravi od porođaja ali i psihičkog stanja, prouzročenog gubitkom djeteta. Takvo odsustvo ne može trajati manje od 30 dana. To praktično znači da se porodiljski dopust može produžiti i preko 105 dana. U tom pravcu upravljena je i sudska praksa. 54 �U vezi sa porođajem i materinstvom žene-radnice postoje tri akta Međunarodne organizacije rada, koje je i naša zemlja ratifi­ cirala odnosno usvojila. To su: Konvencija broj 3 o zapošljavanju žena prije i poslije porođaja, Konvencija broj 103 o zaštiti mate­ rinstva i Preporuka broj 95 o zaštiti materinstva. Bez dublje komparativne analize na ovom m jestu zadovoljićemo se konstatacijom da su norme ovih akata inkorporirane u naše pozitivno pravo, odnosno da su i progresivnije. 2. Ostala prava žene-radnice u vezi sa materinstvom Radnica sa djetetom do osam mjeseci života ima pravo da radi četiri sata dnevno. Ovo je njeno pravo, koje može ostvariti zahtje­ vom radnoj organizaciji. Drugim riječima, ukoliko ne postavi za­ htjev, ovog prava se može i lišiti. Ako se radnica opredijeli da radi po četiri sata primaće lični dohodak za efektivno radno vrijeme, a za ostalo vrijeme naknadu ličnog dohotka prema propisima o zdrav­ stvenom osiguranju. Međutim, majka-radnica može da produži da radi sa skraćenim radnim vremenom od četiri sata dnevno i poslije 8 mjeseci života djeteta sve dok dijete ne navrši 3 godine žvota, ako je po ocjeni liječničke komisije djeteta neophodna pojačana majčina njega, s obzirom na opće stanje njegova zdravlja. Međutim, u ovom slučaju radnica ima pravo na dio u raspodjeli za lične dohotke, ali nema i pravo na naknadu ličnog dohotka od fonda zdravstvenog osigura­ nja. Bitno je da se svako skraćeno radno vrijeme računa kao puno radno vrijeme. Dalji indikator gubljenja prava koja je žena već bila ostvarila. Važno je istaći da radnica sa djetetom do 8 mjeseci života, od­ nosno do tri godine, ima pravo da radi samo četiri sata dnevno, bez obzira koliko traje radno vrijeme u radnoj organizaciji, bez obzira da li je u pitanju obavezna prisutnost radnice odnosno da li je radnica sezonski angažovana u radni odnos i bez obzira da li je dijete rođeno ili usvojeno. Radnica za svako skraćeno vrijeme ima sva prava kao da radi sa punim radnim vremenom, osim prava na lični dohodak, koji pripada srazmjerno uloženom radu. 55 �Treba posebno podvući pravo radnice da uvijek radi sa skra­ ćenim ladnim vrem enom u slučaju h ranjenja i njegovanja djeteta ' Pa * kad radna organizacija radi u petodnevnoj radnoj sedmici O dredba sa ovakvom sadržinom unesena je u Osnovni zakon o rad­ nim odnosim a prilikom posljednjeg noveliranja, 1969. godine. Sva­ kako da je time učinjen znatan doprinos jasnijem opredjeljenju položaja žene-radnice. Povodom sporova u praksi, iniciranih stavom nekih radnih organizacija, da se fond sati petodnevne radne sed­ mice dijeli na šest radnih dana, pa zatim prizna naknada u srazm jeri m anjoj od vremena provedenog na radu, sudska praksa je stala na stanovšte da radnici pripada naknada za vrijeme prove­ deno izvan rada u visini koja odgovara srazmjeri vremena prove­ denog izvan rada prem a punom radnom vremenu. Međutim, radnica-majka koja radi sa skraćenim radnim vremenom nema pravo na poseban odm or od 30 m inuta u toku rada, izuzev ako je na poslu u vrem enu kada taj odm or koriste ostali radnici. Povodom sporova u praksi koliko traje radno vrijeme radnice zaposlene u školi, u svojstvu nastavnika (učitelja), upravna praksa zauzela je stanovište da radna zajednica treba samostalno regulirati koliko će radnica u okviru postojeće norm e školskih sati, računajući i vrijem e za priprem u nastave, dnevno raditi, vodeći računa o inte­ resim a škole i majke. Radnica ima i druga prava s obzirom na njegovanje djeteta. Tako, prem a propisim a penzijskog osiguranja, benificiraju joj se uslovi za gustinu staža ako je njegovala svoje dijete- do sedam godina starosti ili starije dijete kome je usljed nesposobnosti bila potrebna stalna njega i pomoć; prem a odredbam a Osnovnog zakona o invalidskom osiguranju, određeni krug lica je osiguran za slučaj invalidnosti usljed polesti i povreda van posla i po prestanku rad­ nog odnosa, a među ove spada i osiguranica — žena koja je radni odnos prekidala zbog njege djeteta mlađeg od 15 godina ili stari­ jeg djeteta kome je potrebna stalna njega i pomoć ili dok ima troje djece koja ispunjavaju uslove za sticanje i uživanje porodične pen­ zije; takođe pri utvrđivanju razdoblja relevantnih za izračunavanje »radnog vijeka« period koji žena-osiguranica provede u njezi dje­ teta, zbog koje je i prekinula radni odnos, ne računa se u za£®' nom označeno razdoblje (kao uslov ostvarivanja prava na invalid­ sku penziju). K riteriji po kojima se određuje potreba i trajanje rada sa skra­ ćenim radnim vremenom za njegu djeteta (u apsolutnom trajanju do 3 godine starosti djeteta) utvrđeni su Pravilnikom o potonjim 56 �kriterijima za utvrđivanje neophodne pojačane majčine njege dje­ teta do tri godine života, u kojem je sadržano oko 30 indikativnih oboljenja. Međutim, liječnička komisija može uzeti u obzir i druga oboljenja kod djeteta. Ovo skraćeno vrijeme ne isključuje odsustvovanje sa rada radi njege djeteta po propisima zdravstvenog osi­ guranja. Radnica-majka zaštićena je i na još jedan način: Osnovnim zakonom o radnim odnosima propisano je da radna zajednica, pri­ likom neposrednog određivanja dužine godišnjeg odmora, uzme u obzir posebne socijalne uvjete pod kojima živi sam ohrana majka sa djetetom. Zakon ne precizira izraze »samohrana majka« niti »djeca«, ali se može shvatiti da je bila intencija da se zaštiti rad­ nica bez supruga, a u pogledu djece veoma su indikativni propisi socijalnog osiguranja po kojima se cijeni starost djece u sličnim slučajevima. Radnici sa djetetom do 8 mjeseci života ne može prestati radni odnos protiv njene volje. Valjalo bi razmotriti mogućnost proši­ renja ove vrste zaštite na radnicu koja ima dijete do 3 godine, a radi zbog djeteta skraćeno radno vrijeme i samohrana je. Šira zaštita imala bi potpuno opravdanje bazirano na socijalnim i hu­ manim razlozima. Već je sudska praksa stala na stanovište da majci, usljed njege djeteta, treba pružiti više zaštite. Nije ovo je­ dina kolizija između intencija Osnovnog zakona o radnim odno­ sima i propisa iz socijalnog osiguranja koje su nepovoljne po ženu-majku. Uz pomenute akte 1952. godine je Međunarodna organizacija rada usvojila Konvenciju broj 102 o minimalnoj normi socijalnog obezbjeđenja u čijem VIII dijelu su navedena davanja za slučaj materinstva. Prema ovoj Konvenciji, koja je najveća od svih do tada usvojenih od strane MOR-a (naša zemlja ju je kao treća u svi­ jetu ratificirala), osigurani slučaj obuhvata trudnoću, porođaj i njihove posljedice i gubitak zarade koji iz toga proizlazi, kako je on definisan nacionalnim zakonodavtsvom. Prema Konvenciji, vla­ dini organi ili ustanove koji osiguravaju zdravstvenu zaštitu za slučaj materinstva, obavezni su maksimalno podsticati zaštićene žene da se obraćaju opštim zdravstvenim službama koje su im stav­ ljene na raspolaganje od strane vlasti ili drugih organa priznatih od strane vlasti. U vezi sa ovom odredbom Konvencije treba pod­ sjetiti da po našim propisima postoji slobodan izbor ljekara, što bi značilo da se žena-radnica uvijek može opredijeliti za ljekara ili 57 �zdravstvenu ustanovu po svom izboru. Međutim, čest je slučai u praksi da se organizuju tzv. »preduzetne ambulante« u kojima su zene-radmce obavezne da se liječe (dakle, i mimo njihove volje). Kao što smo već naveli ne može se sa preciznošću odrediti da ii je sadašnji pravni položaj žene-radnice bolji ili lošiji od režima koji su ranije važili. Prirodno je da sadašnj režim neposredno kom­ pariram o sa ranjim režimom — koji je važio od 1. I 1958. godine, kao dana stupanja na snagu Zakona o radnim odnosima i Zakona o javnim službenicima, do aprila 1965. kada je stupio na snagu Osnovni zakon o radnim odnosima. Međutim, u tom vremenu stu­ pili su na snagu propisi iz oblasti socijalnog osiguranja koji daju naročiti pečat položaju žene-radnioe — Osnovni zakon o zdravstve­ nom osiguranju 1962. i koji je važio do 1971. godine; Osnovni zakon o penzijskom osiguranju iz 1964. godine, kao i Osnovni zakon o in­ validskom osiguranju iz 1962. godine i koji je važio do 1971. godine; Osnovni zakon o penzijskom osiguranju iz 1964. godine, kao i Osnov­ ni zakon o invalidskom osiguranju iz 1962. godine — svi sa kasni­ jim izm jenam a i dopunama. Treba reći da su neki od propisa iz oblasti socijalnog osiguranja, kao savezni, prestali da važe (zdrav­ stveno osiguranje), odnosno da će u m ateriji saveznog zakona ostati samo osnove sistem a (penzijskog i invalidskog, vjerovatno, počet­ kom 1973. godine). Pa i Osnovni zakon o radnim odnosima, shodno ustavnim am andm anim a o novoj podjeli nadležnosti između fede­ racije i republike, prestaće da važi u ovom obliku. Iznosimo ovo kao priliku i kao mogućnost da se pri revidiranju ovih propisa re­ zultati do kojih će se doći izraze na adekvatan način. Sm atram o da treba obratiti pažnju na slijedeće: 1) da li današnje norme, koje se odnose na radni odnos i so­ cijalno osiguranje žene-radnice, doprinose bržem zapošljavanju že­ na; naš je utisak da bi, kao prejudicijelno, trebalo raspraviti na koga treba da padaju troškovi skraćenog radnog vremena žene-rad­ nice; to je pitanje ostalo na periferiji i prilikom skorašnjih revidi­ ranja propisa iz oblasti zdravstva: uglavnom, sve je zadržano na istim principim a i u istim okvirima. Na bazi solidarnosti i uzajam­ nosti, rizične zajednice socijalnog osiguranja mogle bi šire obuhvahvatiti rizike vezane za funkciju materinstva žene-radnice; 2) trebalo bi u praksi više iskoristiti mogućnost rada žene-rad­ nice sa nepunim radnim vremenom, bez obzira na njeno svojstvo majke; veće angažovanje žena-radnica u nepunom radnom vremenu značilo bi i potvrđivanje ravnopravnosti žene sa muškarcem, i po­ dizanje standarda žene i njene porodice, uticalo bi, besumnje, na 58 �očuvanje porodične kohezije koja je ugrožena dugim odsustvovanjem žene u toku dana, odnosno njenim nedoprinosom kućnom budžetu; 3) najbolji pokazatelj cjelishodnosti pojedinih instituta radnog prava i socijalnog osiguranja može se provjeriti kroz praksu; tako bi se, na primjer, mogao provjeriti institut plaćenog i neplaćenog odsustva; nama se čini da bi se mogao koristiti fleksibilnije institut neplaćenog odsustva kada je u pitanju žena-radnica; međutim, taj oblik odsustva je neplaćen i zbog toga bi, s druge strane, žena bila oštećena. No, i bez obzira na posljednju činjenicu, budući da se pravo na neplaćeno odsustvo koristi slobodnom voljom, ovo odsu­ stvo bi moglo da doprinese stabilnijem položaju žene u njenoj dvo­ strukoj ulozi: radnice i domaćice; 4) plaćeno odsustvo je vezano za institut stručnog obrazovanja i usavršavanja radnika; praksa pokazuje, međutim, da se manji broj žena koristi ovim pravom nego muškarac, što u krajnjem slu­ čaju rezultira slabom kvalifikacionom strukturom žena, što opet ima za posljedicu umanjene izglede za napredovanje u toku rada (notorno je, na primjer, da je veoma mali broj na rukovodećim rad­ nim mjestima); 5) odredbu Osnovnog zakona o radnim odnosima o stalnosti zaposlenja trebalo bi pojasniti u smislu naročite zaštite žene; u tom pravcu bi trebalo preispitati mogućnost adekvatnije zaštite od »otkaza« radnog odnosa žene-radnice sa djetetom starijim od 8 mjeseci; 6) pored izloženog, treba istaći da žena-radnica sva prava iz radnog odnosa stiče bez prethodnog staža, što je očito, veoma važno. To se može konstatovati i za prava iz socijalnog osiguranja; 7) ako je položaj žene po propisima o radnim odnosima, od­ nosno same ove odredbe, podložan preispitivanju u pravcu šire zaštite žene, to se ne mora reći i za propise iz socijalnog osiguranja; čak i više, kao što smo naprijed pokazali, žena-osiguranica često je, formalistički posmatrano, u povoljnijem položaju od osiguranika-muškarca; 8) kada je riječ o pravima žene-osiguranika iz socijalnog osi­ guranja onda se ne može zaobići činjenica da je žena-domaćica u povoljnijem položaju, od žene osiguranice; naravno, ovaj nesklad treba ispraviti poboljšanjem položaja žene-osiguranice; 9) već smo pomenuli mogućnost rada sa nepunim radnim vre­ menom žene uopće; tome bi trebalo dodati da bi se takav rad mo­ gao kombinovati sa produženim socijalnim osiguranjem žene-radni59 �ce. Moglo bi se prigovoriti da bi takva mogućnost, uvođenje produže­ nog osiguranja na bazi ličnog uplaćivanja u fondove socijalnog osi­ guranja, dovela do ozbiljnih socijalnih nejednakosti u ovom po­ gledu; m eđutim , to bi se moglo izbjeći form iranjem posebnih fon­ dova za ove svrhe; ili, drugim riječima, trebalo bi kao, kada je uopće riječ o položaju žene, akcenat više staviti na društveni stan­ dard, pa time i na specijalizirane fondove kao kompenzaciju za ne­ dovoljno radno angažovanje izvan porodice; 10) interesantno je da ima još odredbi, kao dalekih relikata radnog zaštitnog zakonodavstva, kojim a se zajednički obuhvataju rad odm ladine i rad žene, što je anahrono; 11) kao što je poznato, u ostvarivanju prava iz radnog odnosa nem a posebnog postupka, niti m etoda u tom postupku, koji bi va­ žili za slučajeve radnog spora žene-radnice. Na taj način se čuva ravnopravnost subjekata radnog odnosa, bez obzira na pol; među­ tim, u praksi radnih zajednica ne vodi se redovno računa o specifič­ nostim a psihofizičke konstitucije žene-radnice; to naročito važi za postupak zbog povrede radne dužnosti u kojem se nedovoljno res­ pektiraju odgovarajuće odredbe krivično-pravnih normi (na pri­ m jer, neprim jenjenost instituta sm anjene uračunljivosti u određe­ nim periodim a kod žena delikvenata na području radne discipline); 12) interesantno je, na prim jer, da Osnovni zakon o evidenciji u oblasti rada ne sadrži obavezu za radne organizacije da vode evi­ denciju o radnim m jestim a na kojima se zapošljavaju žene, i po­ red izričitih zakonskih odredaba o zabrani zapošljavanja na odre­ đenim m jestim a, odnosno odredbi o zabrani prekovremenog rada i noćnog rada žene-radnice; 13) pomenuli smo »listu tjelesnih oštećenja«, kao i »listu pro­ fesionalnih bolesti«, aneksa Osnovnom zakonu o invalidskom osi­ guranju; listu profesionalnih bolesti trebalo bi proširiti i bolestima specifičnim za žene-radnice, dok bi listu tjelesnih oštećenja trebalo osavremeniti — u skladu sa medicinskom naukom u pogledu tje­ lesnih oštećenja žene-radnice. Kao što se moglo prim ijetiti, naša zemlja je ratificirala većinu od donesenih konvencija Međunarodne organizacije rada. Međutim, neke od norm i m eđunarodnog prava su i konzervativne i izražavaju neravnopravnost, tj. neravnopravan tretm an žene-radnice u odnosu na muškarca. Stoga takve odredbe, s obzirom na ustavne odredbe o neformalističkoj proceduri neposredne primjene ratificiranih kon­ vencija, treba uzimati sa prethodnim provjeravanjem. �II SAMOUPRAVNI I RADNI STATUS ŽENE (Kvalitativna analiza) 61 ��1. POLAZNE PRETPOSTAVKE Status, žene moguće je izvesti posm atrajući ga kao status čovjekaTu globalnom društvu uopšte. Sam pojam statusa je kompleksna kategorija. Otuda je socijalni status moguće koncipirati u širem 'Tuženi smislu, tako da je neophodno precizirati ono što nas je u procesu istraživanja zanimalo. Istina, što se željelo postići istraži­ vačkim radom vidi se jasno iz formulacija ciljeva istraživanja. Ovdje je, međutim, potrebno obrazložiti zašto smo se opredijelili upravo za te ciljeve. Nas, prije svega, zanima samoupravni status žene u Bosni i Hercegovini, ali, kako se taj status najtransparentnije oči­ tuje u radnom procesu, u sam naslov smo uključili i radni status žene. Dugi period vremena konstituirana istorijska situacija, mnoštvo aktualnih protivrječnosti i uticaja u najširem dijapazonu opredi­ jelili su nas da pažnju koncentrišemo na bitne značajke statusa žene u Bosni i Hercegovini. To znači da imamo u vidu postojanje mnoštva faktora koji utiču na društveni status žene. Istina, mnogi od faktora koji će ovdje biti pomenuti utječu na ukupnu socijalnu situaciju, na cjelokupnu strukturu društva, te svojim djelovanjem usporavaju ili podstiču razvitak te strukture. Treba ovdje ukazati ia još jedan momenat. Bilo koji faktor da se razmatra, žena je u socijalnoj strukturi Bosne i Hercegovine podložni ja djelovanju ne­ gativnih faktora društvenog statusa nego muškarac. Konstituišući hipotetički okvir istraživanja uzeli smo u raz­ matranje čitav niz faktora za koje smo pretpostavili da utječu na socijalni status žene u BiH, kako u njegovim istorijskim, tako i u aktuelnim dimenzijama. 63 �Prvo, pretpostavili smo da istorijske naslage više ne prikrivaju socijalni status žene u BiH i da je i ovdje tzv. žensko pitanje po­ stalo jedan od centralnih problem a društvenog progresa. Ono je postavljeno u naročito oštroj form i u tokovima socijalističke revo­ lucije. Naime, u revoluciji se pokazalo šta žena može kad se stvore uslovi za njen društveni aktivitet i kad se ona sama pokrene iz one situacije u koju ju je dovelo jedno primitivno i na klasnim osno­ vama zasnovano društvo. Drugo, sm atrali smo očevidnim da ženi nije potrebna »pomoć« da bi em ancipovala i razvila svoje energije, da bi oslobodila one ogrom ne količine vrem ena koje je trošila na tzv. »sramne poslove kućnog ropstva«. Njen oslobođeni život jeste i može biti samo njeno vlastito djelo. Treće, rezultati borbe za emancipaciju žene iskazani su i u pravnoj i političkoj ravnopravnosti žene sa muškarcem. Time je jedna velika istorijska prepreka na putu njenog oslobođenja savla­ dana. Ono što je klasični socijalizam u tom pogledu vidio kao vi­ ziju budućnost, u našem sistem u je ostvareno, bar na pravno-političkom planu. Stoga, čini se s pravom, sm atram o da samoupravni i radni status žene nije više problem pravne ili političke naravi niti teorijskih i političkih koncepata, nego je problem društvene prakse, je r praksa zaostaje iza pravno-političke regulative. Može se odmah reći da je i naše istraživanje pokazalo da je žena u BiH duboko svjesna ove divergencije između stvarnog života i pravnih normi. Znajući da problem kojim se bavimo nije pravne prirode, u istra­ živanju smo izostavili dalju analizu sistema pravne regulacije sa­ moupravnog i radnog statusa žene, tretirajući taj sistem kao jedan od faktora koji podstiču emancipaciju žene. Četvrto, sam oupravni status žene smo tretirali kao specifičnost našeg koncepta socijalne organizacije, a našu pažnju i napore usmje­ rili smo na traženje onih determ inanti koje neposredno ili posredno određuju status žene u BiH. Samo se po sebi razumije da su neke od ovih determ inanti naslijeđe istorije, dok su druge rezultat tra­ janja klasne svijesti u našem vremenu, a treće su u vezi sa stepenom ekonomske i kulturne razvijenosti društva. Analizirajući ove determ inante posebnu pažnju smo obratili na problem odnosa iz­ među socijalnog statusa žene u BiH i protivrječnosti koje reprodukuje sam sistem sam oupravljanja. 64 �Peto, ako posmatramo ženu u spletu istorijskih i aktualnih protivrječnosti, bez obzira na njenu pravnu i političku ravnoprav­ nost, vidjećemo da je izložena mnoštvu utjecaja, nekad samim tim što je žena. Te uticaje smo specifirali na slijedeći način: (a) Položaj žene u BiH izložen je tradicionalnim shvatanjima, predrasudama i konzervativizmu, što otežava njenu emancipaciju. (b) U našem savremenom društvu još nisu dovoljno prevla­ dani elementi licemjernosti buržoaskog morala koji akcentiraju njenu podložnost mužu i otežavaju joj da postane ravnopravan čini­ lac u samoupravljanju. (c) Emancipacija žene je u revoluciji dostigla jedan nivo, ali se stiče utisak da u našem društvu taj proces nije dovršen i da u nekim sferama društvene angažovanosti žene stagnira ili je potpuno zaustavljen. (d) U praksi, posebno u radnim odnosima, sve više dolazi do izražaja teza po kojoj je zapošljavanje žene i njen ulazak u radni proces u konfliktu sa efikasnošću, ekonomičnošću i rentabilnošću poslovanja i privređivanja. (e) Angažovanje žene u društvenim i političkim sferama ne­ rijetko se smatra problemom statusne participacije ili predstavni­ štva žena u političkim i društvenim institucijama, te sc ne tretira ravnopravno kako je to Ustavom i drugim programskim dokumen­ tima postulirano. Opadanje broja žena u svim predstavničkim i političkim strukturama, očit je indikator da se proces emancipa­ cije žene u političkoj sferi praktično zaustavlja. (f) Neki elementi regulacije položaja žene, žene — majke, žene-radnice u neposrednom procesu proizvodnje ne sm atraju se društveno-ekonomskim kategorijama, niti se dovoljno vidi njihov značaj za društvo, nego se svrstavaju u socijalna davanja, »milost« društva ugroženoj statusnoj grupi. 65 �(g) U fazi sporijeg privrednog rasta ili, čak, stagnacije javio se problem nezaposlenosti koji naročito pogađa žensko stanovništvo. Pošto postoji teza da veći broj nezaposlenih žena samo otežava i onako tešku situaciju, ponovo se postavljaju pitanja gdje je mjesto ženi — u radnim procesim a ili u domaćinstvu, odnosno porodici. Dakle, ženi su sm anjeni izgledi za zaposlenje, pa je time ugrožena njena ravnopravnost i mogućnost participacije u samoupravnim procesim a odlučivanja. (h ) U vreme racionalizacije privređivanja i podele društva na interesne grupacije, žena je ponovo diskrim inirana i to dvojako: prvo, tehnokracija nastupa sa stanovišta da iz procesa proizvodnje treba istisnuti sve ono što ne daje visoke m aterijalne efekte, i to odmah. Kako je žena zbog svojih biofizičkih osobina u određenim poslovima m anje pogodna od m uškarca, ona autom atski dolazi u inferioran položaj. I ono što bi bilo najveća sreća za ženu — ma­ terinstvo, pretvara se u neprijatnost za zaposlenu ženu, jer tehnokratski m entalitet u tome vidi samo odsustva zbog porođaja, bo­ lovanja zbog djece itd. Drugo, proces decentralizacije i razvoja sa­ m oupravljanja doveo je do isključivanja globalne zajednice kao faktora podsticanja da se pomogne ženi-majci i ženi-radnici. Time je narušen ravnopravan položaj žene, jer parcijalne grupe tipa radne organizacije istrajno pokušavaju da teret »povlastica« ženi prebace na globalno društvo, budući da su nespremne da preuzmu odgo­ vornost za dalju emancipaciju žene. Tako je došlo i do pojave re­ duciranja objekata društvenog standarda koji su bili namijenjeni za pomoć djeci i porodici, što praktično znači ženi. U uslovima tržišnog privređivanja i sa stanovišta najgrubljih kratkoročnih eko­ nomskih interesa takvi objekti društvenog standarda su nerenta­ bilni i treba ih podvesti pod zakone tržišnog rentabiliteta (dakle, obezbijediti ih samo za srednje i više slojeve stanovništva) ili ih ukinuti. (i) U savremenom svijetu, pa i u našoj sredini u toku su dva procesa koja su od vitalnog značaja za socijalni status žene. Klasni tradicionalni brak i porodica su iz temelja uzdrmani, a uporedo s 66 �tim žena sa svom ozbiljnošću postavlja pitanje svog položaja. To je okvir u kome niču različiti stavovi o tome kako prevazići tradi­ cionalnu porodicu i brak. Dok jedni uzroke raspadanja porodice i braka vide u zaposlenosti i političkoj angažovanosti žene, drugi je optužuju zbog emotivne nestabilnosti u kojoj vide uzrok naru­ šavanja tradicionalnog morala, a treći misle da žena treba i dalje da bude isključivo odgovorna za odgoj, pa i za obrazovanje djece. Tu i nastaju osnovni nesporazumi. Dijete je danas sa bezbroj niti povezano s mnogim društvenim činiocima u svim fazama svoga rasta. Sasvim je jasno da danas odgoj djece ne može da bude isklju­ čivo privatna stvar, da tu odgovornost ne treba niti može da nosi žena kao jedinka. Društvene okolnosti u kojima se dijete razvija takođe su se izmijenile. Dijete se ne odgaja samo radi nasljedstva, niti da bi, kada tome dođe vrijeme, zamijenilo roditelje. Njegov dru­ štveni habitus nije više tako usko lociran uz porodicu, kao što je to bio u prethodnim etapama razvoja društva. Otuda je jasno da danas ni odgovornost za odgoj djece ne može padati samo na majku, nego to mora biti obaveza čitave društvene zajednice. (j) Današnja faza izgradnje novog sistema društvenih odnosa, sa dominacijom nove tehnologije, čini obrazovanje i profesionalnu orijentaciju jednim od osnovnih faktora koji utiču na određenje društvenog statusa. Dilentatizam u upravljanju, političkom odluči­ vanju i procesima rada sve više postaju stvar prošlosti. Otuda pro­ blem obrazovanja ženskog stanovništva u BiH ili, preciznije, per­ manentno zaostajanje žene u obrazovnoj sferi, stoji u neposrednoj vezi i bitno opredjeljuje njen samoupravni status. Iz svega ovoga proizlazi da sadašnja neravnopravnost žene nije rezultat jednog činioca koji bi bio dominantan, a bilo bi realno pretpostaviti da je to bio najčešći slučaj u prošlosti. Često je, naime, u prošlosti dominacija muškarca bila uslovljena njegovim ekonom­ skim funkcijama i to je nalazilo odraza u pravnoj regulativi i svi­ jesti. Savremena situacija je mnogo složenija i kompleksnija. Raz­ vitak tehnike i tehnologije učinio je ženu ravnopravnim partnerom J svim sferama društvene podjele rada, mada je ta ravnopravnost 67 �vise potencijalna nego stvarna. Zato se i cini da je opravdan zakljucak da je problem socijalnog statusa zene prvenstveno pitanje odnosa u drustvenoj praksi, a ne u sferi pravno-politicke regulacije ili teorije. U nastojanju da preciziramo okvire istrazivanja imali smo u vidu tri moguca okvira u kojima zena gradi svoj status i socijalno se stabilizira ili je, pak, u njima ugrozena: (1) status zene u glo balnoj drustvenoj zajednici; (2) status zene u radnoj zajednici u kojoj je zaposlena; i (3) status zene u braku i porodici. Potrebno je odmah napomenuti da ova tri okvira nisu medusobno odijeljena, nego su citavim nizom socijalnih veza povezana u manje ili vise jedinstven socijalni sistem. Napokon, treba reci da ovo istrazivanje nije bilo usmjereno na odnose izmedu ekonomske baze i statusa zenskog stanovnistva u BiH, jer ekonomski status zene zavisi od socijalnog sloja kome pripada. Ne treba pominjati da je sasvim razlicit status zene-ljekara od statusa zene-poljoprivredne radnice, a problemi koji se normalno javljaju u vezi s razlikama izmedu ovako razlicitih ekonomskih sta­ tusa, kao i niz drugih problema, iskljuceni su iz okvira ovog istrafcivanja. 68 �2. HIPOTETICKI OKVIRI a) Generalna hipoteza Generalna hipoteza istraživanja glasi: SAMOUPRAVNI I RADNI STATUS ŽENE U BiH ZAVISI OD STEPENA RAZVIJENOSTI DRU­ ŠTVENE ZAJEDNICE U CJELINI. Pošto je već prethodno isklju­ čena ekonomska dimenzija kao moćan faktor uticaja na socijalni status svakog pojedinca ili neke socijalne grupe, uže i preciznije određena generalna hipoteza može da glasi: SAMOUPRAVNI I RAD­ NI STATUS ŽENE U BOSNI I HERCEGOVINI ZAVISI OD SLI­ JEDEĆIH VANEKONOMSKIH DETERMINANTI: KULTURE, TRA­ DICIJE, IDEOLOGIJE, POLITIKE, OBRAZOVANJA I PORODICE. Nas, dakle, zanima kako o d r e đ e n i vanekonomski faktori utje­ ču na socijalni status žene. Dva su nas osnovna razloga opredijelila da isključimo ekonomsku sferu iz istraživanja. Prije svega, ta sfera objektivno uslovljava razvoj društva u cjelini, pa to ne može da bude differentia specifica socijalnog statusa žene. Drugo, nema ni potrebe da se dokazuje da je žena statusno ugrožena i u društvima sa veoma visoko razvijenom materijalnom osnovom. Otuda je na­ ročito važno da se shvati da ne treba čekati da naše društvo do­ segne visoki stupanj privrednog razvitka da bi se ostvarila ravno­ pravnost žene, jer je tu ravnopravnost moguće ostvariti i na nižim stepenima materijalne razvijenosti. Kako sve brojne vanekonomske činioce socijalnog statusa žene istraživanjem nije ni moguće obuhvatiti, ovdje će u okviru posebnih hipoteza biti izložena samo tri takva faktora koja su od posebnog interesa sa stanovišta ovog istraživanja, dok u narednim istraživa­ njima mogu biti obuhvaćeni i mnogi drugi. Stoga su u istraživanju bile postavljene slijedeće p o s e b n e h i p o t e z e : �(1) Sam oupravni i radni status ženskog stanovništva u Bosni i Hercegovini zavisi od tradicijom određenih shvatanja dru­ štvene uloge žene. (2) Sam oupravni status ženskog stanovništva u Bosni i Herce­ govini determiniran je porodičnim statusom žene. (3) Na sam oupravni i radni status ženskog stanovništva Bosne i Hercegovine utiče stepen obrazovanja. b) Raščlamba generalne hipoteze Sam oupravni i radni status ženskog stanovništva u Bosni i Hercegovini zavisi od stepena razvijenosti samoupravnog i radnog statusa žene. Prva zavisna varijabla: Samoupravni status žene: Indikatori — učešće žene u sam oupravnim procesima — elem enti motivacije i demotivacije za samoupravljanje — realni društveni uslovi i pretpostavke samoupravnog anga­ žmana žene — pravna regulacija samoupravnog statusa žene — politička regulacija samoupravnog statusa žene. Druga zavisna varijabla: Radni status žene: — — — — 70 Indikatori — stepen zaposlenosti ženskog stanovništva pozicija žene na radnom m jestu u radnom vremenu zaštićenost žene na radnom m jestu stvarna i potencijalna nezavisnost žene u različitim socijal­ nim okvirima šta znači orijentacija: (a) na stav »jednak rad jednaka naknada« (totalna jednakost); �(b) na podjelu zanimanja na muška i ženska; (c) na skraćenje radnog vremena za ženu; (d) na pomoć društva ženi u okviru globalne zajednice nak­ nadama i podizanjem objekata društvenog standarda; (e) na pomoć društva ženi u porodici dodacima m aterijalne prirode za porodicu; (f) na priznavanje ličnog rada žene u porodici kao društve­ nog. T e m e l j n o pitanje: Da li razvitak samoupravljanja u socijalnoj realnosti BiH znači ipso facto i poboljšanje isto rij ski određenog položaja i uloge žene u samoupravnoj zajednici i koliko na to eventualno poboljšanje utiče njen radni status? Samoupravljanje prema socijalnom statusu žene? Kakav je odnos radnog statusa prema socijalnom? Kakav je odnosizmeđu tih veličina ako se posm atraju kao varijable? Može li sepostaviti suprotna hipotetička tvrdnja: samoupravni i radni status žene zavise od njenog opšteg socijalnog statusa? D va n e o p h o d n a r a z g r a n i č e n j a : (a) U sistemu samouprave djeluju neiščezli elementi klasnog. Otuda se postavlja pitanje klasnih odnosa i klasne diferenciranosti socijalnog statusa žene u Bosni i Hercegovini. Na drugoj strani dru­ štveni razvitak je aktivirao i razvio sasvim nove faktore koji utječu na savremeni socijalni status žene. Stoga se, kao nužna, nameće po­ treba da se razgraniče elementi stare klasne strukture od elemenata koji su n o v e karakteristike sistema samouprave kao našeg mo­ dela socijalne organizacije. (b) Nije sporno da socijalni status žene zavisi od opšte soci­ jalne situacije. To je već ranije naglašeno. Zadatak se sastoji u tome da se sa dovoljnom diskriminacijskom oštrinom utvrde iskustvene činjenice koje bi ukazale na to kako konkretne socijalne prilike utječu na opšti socijalni status žene. c) Raščlamba posebnih hipoteza Dosadašnje raščlanjavanje generalne hipoteze dovelo je do pi­ tanja na koji način iz njenih nezavisnih i zavisnih varijabli izvući 71 �i razviti sistem posebnih hipoteza. Razvijanje tog sistema počećemo od prve posebne hipoteze: Sam oupravni i radni status ženskog stanovništva u Bosni i Hercegovini zavisi od tradicijom određenih shvatanja dru­ štvene uloge žene. N e z a v i s n a varijabla: — tradicijom određena shvatanja društvene uloge žene Indikatori — pritisak socijalne inercije koju pokreće tradicija i ugrožava ravnopravan status žene, je r se održava stari oblik shvatanja — tradicija kao faktor usporavanja emancipacije žene — tradicija kao faktor sm anjenja učešća žene u javnom životu — specifičnosti tradicionalnog m entaliteta u Bosni i Hercego­ vini — konfesionalna pripadnost žene kao elemenat tradicije — lokalne norm e ponašanja i tradicionalni moral kao faktori usporavanja emancipacije žene. Temeljno pitanje: Kako i u kojoj m jeri tradicionalno shvatanje, kao elemenat svi­ jesti, utiče na socijalni status žene, odnosno koje su karakteristike tradicije kao kulturnog nasljeđa koje ugrožavaju status žene u sa­ m oupravnom socijalnom miljeu Bosne i Hercegovine? Od posebnog značaja je i pitanje da li postoje razlike u socijalnom statusu žene koje se m anifestuju kao posljedica pripadanja jednoj od tradicio­ nalnih (vjerskih) zajednica? Drugim riječima, da li neke razlike u socijalnom statusu žene proizlaze iz različite konfesionalne pri­ padnosti? Druga posebna hipoteza: Samoupravni i radni status ženskog stanovništva u Bosni i Hercegovini uslovljen je porodičnim statusom žene. N e z a v i s n a varijabla: — porodični status žene 72 �Osnovna pitanja uz ovu hipotezu — patrijarhalni brak i status žene — transformacije braka i promjene u statusu žene — opterećenost žene poslovima u porodici i statusna emanci­ pacija žene — uticaj porodičnog života u lokalnoj sredini na status žene — uticaj primjene tehničkih inovacija u domaćinstvu na status žene. Neophodne napomene uz ovu hipotezu: (1) Predmet istraživanja nije status žene u porodici i braku i stanje porodice kao takve, nego nas porodični status interesuje kao jedna od dimenzija socijalnog statusa. (2) Već je naglašeno da su neka pitanja specifično strukturi­ rana, budući da istraživanje nije reprezentativno s obzirom na cjelokupnu žensku populaciju. Tako se i pitanje braka i porodice odnosi na kategoriju udatih žena, ali je u istra­ živanju težišta na zajedničkim obilježjima socijalnog sta­ tusa žene, te su unutrašnje diferencijacije ostavljene po strani, pa mogu biti predmet nekog od narednih istraži­ vanja. T r e ć a posebna hipoteza: Na samoupravni i radni status ženskog stanovništva Bosne i Hercegovine utiče stepen obrazovanja. N e z a v i s n a varijanta: — stepen obrazovanja žene u Bosni i Hercegovini. Indikatori — materijalne pretpostavke da se žena obrazuje i njihova re­ alizacija — prosvjetna politika i njeni principi 73 �— mogućnosti da žena učestvuje u kreiranju prosvjetne poli­ tike — razvijenost mreže obrazovnih institucija i njihova pristu­ pačnost ženi — realne m ogućnosti zapošljavanja i školovanja žene — lična m otiviranost i dem otiviranost žene da se obrazuje — razvijenost mreže obrazovnih institucija specijalno namije­ njenih ženi. d) Sistematski pregled varijabli a ) Varijable: (I) sam oupravni status žene (II) radni status žene (III) tradicijom određena shvatanja društvene uloge žene (IV) porodični status žene (V) stepen obrazovanja žene u Bosni i Hercegovini. [3 ) Nezavisne varijable: I/l učešće žene u sam oupravnim procesima 1/2 elementi motivacije i demoiivacije žene za sam oupravljanje 1/3 realni društveni uslovi i pretpostavke samoupravnog angažžmana žene 1/4 pravna regulacija samoupravnog statusa žene 1/5 politička regulacija samoupravnog statusa žene II/l ustavno-pravna regulacija radnog statusa žene II/2 stepen zaposlenosti ženskog stanovništva II/3 pozicija žene na radnom m jestu u radnom vremenu 74 �11/4 zaštićenost žene na radnom mjestu 11/5 društvena i privredna reforma i inovacije u statusu žene II/6 stvarna i potencijalna nezavisnost žene II/7 šta znači orijentacija: (a)na stav »jednak rad — jednaka na­ knada« (totalna jednakost); (b) na podjelu zanimanja na muška i ženska; (c) na skraćenje radnog vremena za ženu; (d) na pomoć društva ženi u okviru globalne zajednice nak­ nadama i podizanjem objekata društvenog standarda; (e) na pomoć društva ženi u porodici dodacima materijalne prirode za porodicu; (f) na priznavanje ličnog rada žene u porodici kao društvenog III/l pritisak socijalne inercije koju pokreće tradicija i ugrožava ravnopravan status žene III/2 tradicija kao faktor usporavanja emancipacije žene III/3 tradicija kao faktor sm anjenja učešća žene u javnom životu III/4 specifičnosti tradicionalnog mentaliteta u Bosni i Hercegovini III/5 konfesionalna pripadnost žene kao elemenat tradicije III/6 lokalne norme ponašanja i tradicionalni moral kao faktori usporavanja emancipacije žene IV/1 patrijarhalni brak i status žene IV/2 transformacije braka i promjene u statusu žene IV/3 opterećenost žene poslovima u porodici i statusna emancipa­ cija žene IV/4 uticaj porodičnog života u lokalnoj sredini na status žene IV/5 uticaj primjene tehničkih inovacija u domaćinstvu na status žene V/l materijalne pretpostavke da se žena obrazuje i njihova reali­ zacija 75 �V/2 prosvjetna politika i njeni principi V/3 mogućnost da žena učestvuje u kreiranju prosvjetne politike V/4 razvijenost mreže obrazovnih institucija i njihova pristupač­ nost ženi V/5 realne m ogućnost zapošljavanja i školovanja žene V/6 lična m otiviranost i dem otiviranost žene da se obrazuje V/7 razvijenost mreže obrazovnih institucija specijalno namijenje­ nih ženi. 76 �3. STATISTIČKI INDIKATORI DRUŠTVENOG STATUSA ŽENE Prije nego što pređemo na izlaganje i interpretaciju iskustvene građe do koje smo došli u istraživanju ekspliciraćemo nekoliko po­ dataka iz izvora vitalne statistike, da bismo i na osnovu malog broja statističkih činjenica stekli opšti uvid u društveni status žene u Bosni i Hercegovini. Mada neki od ovih podataka ne osvjetljavaju direktno samoupravni i radni status žene, sm atrali smo korisnim da ih prezentiramo, jer ukazuju na socijalni okvir tog statusa. Na taj način, oni mogu da posluže kao korisna dopuna našim izvornim saznanjima. Zato smatramo da se ti statistički podaci uključuju u naš koncept istraživanja. Zanimale su nas tri vrste statističkih iskaza: (1) stepen zastupljenosti ženskog stanovništva u izbornim tijeilma i na rukovodnim funkcijama u Bosni i Hercegovini, (2) stepen zaposlenosti ženskog stanovništva uopšte i po gra­ nama, te ’ (3) stepen obrazovanja i kvalifikaciona struktura žena u Bosni i Hercegovini. Ovdje smo takođe uvrstili i neke, po našem mišljenju, značajne podatke iz oblasti statistike o zdravstvenim institucijama. Mišljenja smo da će ti podaci upotpuniti opštu sliku. Napokon, dužni smo da napomenemo da ćemo našu interpre­ taciju tih podataka uključiti u izlaganja naših rezultata. 77 �1. Izbori poslanika za Republičku skupštinu 1969. B irači u p isan i u b iračk i sp isak U kupno G lasalo birača Žene U kupno Žene Republička skupština BiH Republičko vijeće 2048302 1008653 Privredno vijeće 11106 793 10248 780 Prosvjetno-kultum o vijeće 11108 926 10215 925 Socijalno-zdravstveno vijeće 10924 921 10039 920 Organizaciono-političko vijeće 11119 936 10214 936 1694778 865178 Izvor: SG BiH , 1971, str. 31. 2. Poslanici Republičke skupštine 1969. U kupno Žene Republička skupština BiH 399 21 Republičko vijeće 120 1 Privredno vijeće 70 — Prosvjetno-kultum o vijeće 70 10 Socijalno-zdravstveno vijeće 69 7 70 3 Organizaciono-političko vijeće Izvor: SG BiH, 1971, str. 32. 78 �3. Izbori za odbornike opštinskih skupština 1969. B irači upisani u Glasalo birača b irački spisak U kupno Žene U kupno Žene 2046662 936995 1692642 862087 376761 863044 325963 Opštinske skupštine Opštinsko vijeće Vijeće radnih zajednica 1039543 Izvor: SG BiH, 1971, str. 33. 4. Odbornici prema starosti i školskoj spremi 1969. Ukupno Žene Školska sprem a S taro st Do 25 g 25 do 29 30 do 39 50 i viSe O sn. Škola Škul za KV 1 VK r. S red ­ nja Škola Viša j visi ka Škola 385 3186 1074 1710 1666 1268 240 2113 447 681 550 627 1029 1116 40 do 49 Opštinske skupštine 7636 460 724 621 3693 2213 Opštinsko vijeće 3791 98 309 265 1709 Vijeće radnih zajednica 3845 362 415 356 1984 945 145 1073 Izvor: SG BiH, 1971, str. 33. 79 �5. Organi samoupravljanja u preduzećima 1970. (Preduzeća koja biraju radnički savjet i upravni odbor) Radnički savjeti — upravni o d b o r i.................... Članovi radničkih s a v j e t a ................................... 804 17333 2 e n e ................................................................................. 2136 Članovi upravnih o d b o r a .........................................6196 Ž e n e .................................... 503 (Preduzeća koja biraju samo upravni odbor) Radne zajednice — upravni o d b o r i.................... 180 Članovi radnih z a j e d n i c a ................................... 4333 Z e n e ..................................................................................1003 Članovi upravnih odbora 960 Z e n e ........................................................................... 122 Izvor: SG BiH, 1971, str. 35. 6. Predsjednici radničkih savjeta, upravnih odbora i direktori preduzeća 1970. U kupno ž e n e Do 25 S ta ro s t 25 do 29 30 do 39 40 do 49 Stepen stručnog obrazovanja 50 I viSc V lsoko VI5c Sredn je N iže Predsjednici radničkog savjeta .................. 119 259 214 57 VKV KV Pri- Neu ć c n c kvall. 984 32 • • • 272 241 17 5 984 Predsjednici upravnog odbora 43................................. 175 94 228 51 216 199 17 4 984 Direktori preduzeća 7 • • • ....................... 340 217 253 25 20 1— Izvor: SG BiH, 1971, str. 36. 80 128 �7. Članovi organa samoupravljanja u poljoprivrednim zadrugama S tanje 30. aprila 1970. Ukupno Zadružni savjeti Članovi — svega Iz reda članova zadruge Iz reda radnika zadruge Predsjednici zadružnih savjeta Kolegijalni izvršni organi Članovi — svega Iz reda članova zadruge Iz reda radnika zadruge Predsjednici kolegijalnih organa Direktori zadruga Žene 3841 1917 1924 129 205 15 190 3 1073 333 740 127 129 32 1 31 .4 1 Izvor: SG BiH, 1971, str. 37. 8. Organi samoupravljanja u ustanovama društvenih službi 1969/70. Ukupno 23461 2586 641 Članovi savjeta žene članovi upravnog odbora Žene U kupno Osnovne škole i škole II stupnja 8297 4010 Visokoškolske ustanove 252 143 Naučne ustanove 158 162 1213 29 40 Kulturno-prosvjetne i umjetničko-zabavne ustanove 3366 1094 461 157 Izvor: SG BiH, 1971, str. 38. 81 �9. Organi samoupravljanja u ustanovama društvenih sulžbi 1970. U stanova Članovi sav jeta U kupno Muzeji, arhivi, zbirke i galerije 2ene Članovi upravnih odbora U kupno žene 473 159 76 32 Radnički i narodni univerziteti 1387 386 162 47 Biblioteke i čitaonice 658 310 55 40 Pozorišta, filharm onije i ansam bli narodnih igara 266 85 71 21 Domovi kulture 188 79 24 8 75 15 14 2 365 62 59 7 3497 1307 921 307 Radio i TV Ostale ustanove Zdravstvene ustanove 10. Zapošljavanje u BiH 1963. 1964. 1965. Broj lica koja 24476 24296 26998 traže zaposlenje Žene 11579 11843 10737 Broj lica kojim a je prestao radni odnos 5164 5139 3856 600 597 542 Žene Broj lica prijavljenih 14105 11555 9267 radi zaposlenja 3321 2981 2207 Žene Broj lica zaposlenih 5913 4856 1951 preko zavoda 551 1680 1177 Žene Izvor: SG BiH, 1970, str. 76. 82 1966. 1967. 1968. 1969 27457 32408 39846 35290 10647 10358 12287 11244 4731 395 3897 4339 410 388 3791 288 7990 8383 11313 9037 1843 1497 2116 1852 1510 513 1191 381 2466 2082 747 760 �11. Pismenost stanovništva u BiH starog 10 i više godina prema popisu 1961. 10— 19 Svega Nepism eno Svega Nepism eno Svega Muško Žensko 2375816 1139928 1235988 772685 182383 590302 26—64 65 i više i nepoz. Svega NepisSvega N epis­ m eno m eno 626895729191633077 61815611584481604 31626316528775232 13822248833327633 31063256391857845 4799346751153971 Izvor: SG BiH. 1971, str. 44. 12. 1964. ukupno Zaposlene žene u društvenom sektoru u BiH (godišnji prosjek) : °/< > 104402 21,8 19661 ukupno 1967. % ukupno 109927 22,8 1968.~ °/o 107401 23,4 ukupno 1969. o/o ukupno 109797 23,3 °/o 115895 23,7 Izvor: SG BiH, 1970, str. 60. 13. 1960. 1962. Učenici u privredi u BiH (stanje 31. marta) 1963. 1964. 1965. 1966. 1967. 1968. 1969. Ukupno 10925 13674 13423 14448 16670 18185 20462 18589 21244 Muško 9910 11823 11763 12233 13736 14915 16749 14750 15818 Žensko 1015 1851 1660 2215 2934 3270 3713 3839 5426 Izvor: SG BiH, 1970, str. 74. 83 �14. Žensko stanovništvo staro 10 i više godina — prema pismenosti Godina SFRJ BiH 1948: Ukupno nepismeno °/o nepism enih žena 6554121 2256279 34,4 981741 582348 59,3 Ukupno nepismeno °/® nepismenih žena 6991793 2506475 35,8 1107029 631552 57,0 Ukupno nepismeno % nepismenih žena > 7581157 2185575 28,8 1235982 590301 47,8 1953: 1961: Izvor: Statistički bilten broj 558. »Žena u društvu ii privredi Jugoslavije«, Savezni zavod za sta tistik u , B eograd, m a rt 1969, str. 62. 15. Seminari i tečajevi na narodnim univerzitetima u BiH Sem in ari i tečajev i 1962/63 1963/64 1964/65 1965/66 1966/67 1967/68 1968/69 767 804 804 828 515 627 692 U pisani slušaoci 37711 41101 26180 35365 21701 24655 29698 Izvor: SG BiH, 1970, str. 240. 84 Slušaoci koji su završili sem inare i tečajeve U kupno Ženski 35295 38174 24763 33060 20112 22343 28336 8287 10983 7690 8295 5925 7620 10436 �16. Porodice prema školskoj spremi žene 1961. u 000 BiH Ukupno Bez školske spreme 4 razreda osnovne škole Osnovna škola Škola za KV i VKV radnike Srednje škole Fakulteti, visoke i više škole Nepoznato SFRJ 4641,3 2165,4 1958,4 240,8 131,2 111,9 29,5 3,8 737,8 558,3 138,7 16,1 12,8 9,8 2,0 0,3 Izvor: Statistički bilten broj 558. »žena u dru štv u i privredi Jugoslavije«, Savezni zavod za statistik u , Beograd, m a rt 1969, str. 42. 17. Porodice prema zanimanju žene 1961. u 000 BiH Ukupno aktivne poljoprivrednice, ribari i šumske radnice industrijske i zanatske radnice saobraćajno osoblje trgovačko osoblje osoblje usluga osoblje zaštite finansijsko i kancelarijsko osoblje rukovodeće osoblje stručnjaci i umjetnici aktivna zanimanja bliže neodređena lica sa ličnim prihodom izdržavane SFRJ 4641,3 1742,7 737,8 164,1 1219,1 166,9 5,6 30,8 97,7 1,2 91,5 7,6 122,3 0,0 117,5 2781,4 115,7 11,8 0,3 2,5 11,1 10,0 0,8 11,8 — 16,1 556,9 Izvor: Statistički bilten broj 558. »Žena u društvu i privredi Jugoslavije«, Savezni zavod za statistiku, Beograd, m art 1969, str. 42. 85 �18. Služba za stacionarno liječenje u BiH 1962. 1963. PR IM LJEN I BOLESNICI Dječje opšte bolnice Dječje bolnice za TBC pluća 3291 233 Dječje opste bolnice Dječje bolnice za TBC pluća 11 1 . v. v , . Opšte bolnice Dječje bolnice za TBC pluća 2899 179 LJEKARI 26 5 V IŠE I SRED N JE MED. OSOB. 86 6 23 4 N IŽ E M EDICINSKO OSOBLJE Dječje opšte bolnice Dječje bolnice za TBC pluća 9713 61 20 BROJ BOLESNIKA NA JEDNOG LJEKARA DNEVNO Dječje opšte bolnice 24 10 Izvor: SG BiH, 1970, str. 256. 19. Služba za dječju zdravstvenu zaštitu u BiH (dispanzeri) 1962. Organizacione jedinice (dispanzeri i savjetovališta) Medicinsko osoblje ljekari specijalisti ljekari opšte prakse više i srednje medicinsko osoblje niže medicinsko osoblje 1963. 64 112 42 50 70 99 39 95 225 63 Izvor: SG BiH , 1970, str. 258. 20. Služba za zdravstvenu zaštitu žena u BiH 1962. Organizacione jedinice (dispanzeri i savjetovališta) Medicinsko osoblje ljekari specijalisti ljekari opšte prakse više i srednje medicinsko osoblje Izvor: SG BiH, 1970, str. 258. 86 1963. 71 119 38 28 9 41 39 123 �21. Socijalne ustanove i štićenici u BiH u 1969. Broj štićenici ustanova U kupn0 ž en e Ustanove za djecu i om ladinu Ukupno Ustanove za smještaj djece lišene roditeljskog staranja Ustanove za zbrinjavanje teže invalid, djece Ukupno Ustanove za profesionalnu rehabilitaciju Ustanove za smještaj i zbri­ njavanje odraslih lica 9 1208 — 5 625 247 4 11 583 908 376 6 280 54 5 628 322 _ vor: SG BiH, 1970, str. 264. 22. Broj i kvalifikaciona struktura medicinskih kadrova koji se profesionalno bave problemima života i zdravlja ženskog stanovništva u BiH u 1970. rsta medicinskog osoblja i kvalif LJEKARI: opšte prakse specijalisti na specijalizaciji OSTALI MED. RADNICI: viša sprema srednja sprema niža sprema UKUPNO: B roj 40 116 39 14 443 360 1012 zvor: Propisani izvještaji statističke službe Zavoda za zdravstvenu zaštitu BiH, 1970. 23. Broj ginekoloških odjeljenja u BiH 1970. Ginekološka odjeljenja pri opštim bolnicama . . 10 zvor: Propisani izvještaji statističke službe Zavoda za zdravstvenu zaštitu BiH, 1970. 87 �24. Broj akušersko-porođajnih odjeljenja u BiH 1970. A kušersko-porođajna o d j e l j e n j a .................................. 10 Izvor: P ro p isa n i izv je šta ji s ta tistič k e službe Zavoda za zdravstvenu zaštitu BiH , 1970. 25. Broj ginekoloških i akušerskih odjeljenja (skupa) u BiH 1970. Ginekološka i akušerska odjeljenja kao jedinstve­ ne organizacione c j e l i n e ..............................................8 Izvor: P ro p isan i izv je šta ji sta tistič k e službe Zavoda za zdravstvenu zaštitu BiH , 1970. 26. Broj postelja u ginekološko-akušerskim-porođajnim odjeljenjima u BiH 1970. O d je lje n je Broj p ostelja Ginekološka odjeljenja pri opštim bolnicama Akušersko-porođajna odjeljenja Skupa ginekološka i akušerska odjeljenja UKUPNO: 530 333 477 1340 Izvor: P ro p isan i izv ještaji sta tistič k e službe Zavoda za zdravstvenu zaštitu BiH , 1970. 27. Broj savjetovališta za žene u BiH 1970. Služba za zaštitu žena ima 120 savjetovališta Izvor: Pro p isan i iz v ještaji s tatistič k e službe Zavoda za zdravstvenu zaštitu BiH, 1970. Ovdje smo izložili, na jednom mjestu, ukupan fond statistič­ kih podataka do kojih smo došli. Međutim, ovi podaci će biti ko­ rišteni i interpolirani ponovo na m jestim a gdje bude potrebno radi poređenja ili upotpunjavanja ukupne slike stanja. Smatrali smo da je korisno sve indiktore, koje smo preuzeli iz statističkih doku­ menata, uvrstiti u intenzivnu analizu. Posebno će biti korištene one činjenice koje govore o samo­ upravnom i političkom angažovanju žena u Bosni i Hercegovini, zatim o stepenu zaposlenosti, obrazovanosti i kvalifikacionoj struk­ turi žena. Ostali podaci im aju ilustrativni karakter. 88 �4. ČINIOCI SAMOUPRAVNOG STATUSA ŽENE U prethodnom izlaganju upozorili smo na najopštije i najosnovnije statističke pokazatelje koji na globalnom planu upotpunjuju sliku o statusu žene u Bosni i Hercegovini. U prikazanom sistemu nezavisnih i zavisnih varijabli jasno smo se opredijelili koje ćemo determinante uvesti u intenzivnu analizu. Prema našem konceptu istraživanja smatrali smo da na samoupravni i radni status, osim ekonomskih, najsnažniji uticaj imaju slijedeći činioci: (a) idejni i politički (b) tradicija (c) porodica (d) obrazovanje. To su elementi konstituisanja koje smo ranije izložili u formi hipoteza. Oko ovih činioca grupirali smo i pitanja na koja smo pomoću upitnika (vidi prilog 2.) tražili odgovore od ispitanica. Još u uvodu istakli smo da u okviru pojma »samoupravni status žene«, u našem istraživanju, riječ »samoupravljanje« upo­ trebljavamo u njenom najširem značenju. Na taj način samoupravni status smo povezali a dijelom i identifikovali sa političkim statu­ som. Jer, najšire značenje samoupravljanja je društveno-političko, a ne institucionalno ili normativno-pravno značenje. Kako smo čitavo istraživanje usmjerili na rasvjetljavanje s t a n j a, zatim a k t i v n o s t i i, najzad, u t j e c a j a , ovdje ćemo i početi sa analizom s t a n j a . �Zbog toga je prva grupa pitanja, zajedno sa dobivenim odgo­ vorima, zahvatila širu problem atiku. Jedan broj pitanja ima opštije značenje i nem a neposrednu vezu sa sam oupravnim statusom. Dru­ ga grupa p itan ja im a neposredniji zadatak i postavljena je s ciljem da se utvrdi kakav je sam oupravni položaj žene u Bosni i Herce­ govini i koje socijalne sile djeluju pozitivno ili negativno na taj status u aktuelnom trenutku. R ezultati koje smo dobili mogu se sm atrati indikativnim za stanje na ovom socijalnom prostoru. Naime, gotovo 60°/o žena koie su obuhvaćene uzorkom , na pitanje koliko su preokupirane društveno-političkim i sam oupravnim problem im a, odlučilo se za mpdalitet odgovora »malo«, »nim alo«,ili »samo povremeno«, dokjse oko 40% žena izjasnilo da su »mnogo« i »vrlo mnogo« okupirane svakodnevnim političkim i sam oupravnim problemima. Ovim pita­ njem pokušali smo testirati koliko su same žene zainteresirane za političku sferu društva i sam oupravne tokove. Dakle, ako na polo­ žaj žene utiče mnogo spoljnih činilaca, podatak da je okq7^CT/i> žena praktično indiferentno prem a p ohtičkinf 1 samoupravnim zbi­ vanjim a, zrači prvenstveno, da su žene pasivne, bez obzira na uzroke. U analizi odgovora na ovo pitanje nismo otkrivali elemente m otivacije i demotivacije za ovakav stav, ali će se kasnije poka­ zati gdje su skriveni i otvoreni elementi motivacije i demotivacije žene za političku aktivnost. Ovdje možemo samo napomenuti da dom iniraju stavovi po kojim a je politizacija i društveni aktivitet žene uopšte samo »dodatni teret« brojnim obavezama u braku, po­ rodici i na radnom m jestu. Na drugom m jestu su stavovi iz kojih proizlazi da žena ne vidi ni osobitog uspjeha ni posebne koristi od sam oupravnog i političkog angažovanja. I jednim i drugim stavom dom inira osjećaj nemoći da se stanje u praksi izmijeni. Činjenica da je od oko 90°/o naših ispitanica u radnom odnosu, a većina njih su vršioci neke od društvenih funkcija u radnom kolektivu, ili van nJe6af govori da postoje razlozi da vjerujem o u kvalitet stavova. Prem a tome, podaci ukazuju: p n o,- da je visok postotak žena koje se nalaze u pasivnom položaju u odnosu na samoupravne i političke procese u sredinama u kojim a su socijalno situirane, d r u g o,__da je pasivizacija žena rezultat demotivacije koja se iskazuje u osjećanju suvišnosti i ne­ moći u njihovom sam oupravnom i političkom aktivitetu. T r e ć e , ^ 90 �obaveze i funkcije u okviru porodice i braka nisu podjednako distri­ buirane na bračne drugove, pa — pošto je žena više opterećena — čine realnu prepreku njenom samoupravnm i političkom angažovanju. ^ 1 Naše zaključke možemo poduprijeti i odgovorima na pitanje šta za ženu znači društvena i politička angažiranost. Modalitete od­ govora navešćemo u cjelini. DRUŠTVENO ANGAŽIRANJE ŽENE ZA NJEN SOCIJALNI STATUS ZNACI: — samo brojne i dopunske obaveze . — ne znači ništa . . . 35,7% . . . 16,4% — nemam o tome svoje mišljenje . . . 12,8% > — znači niz pogodnosti . 32,0% . . Ako bi se izvršila diferencijacija odgovora na pozitivne i nega­ tivne stavove prema društvenoj angažiranosti, sasvim je evidentno da preko polovine ispitanih žena (52,1% ima n e g a t i v a n stav ») u odnosu na političko angažiranje. To potvrđuje naš prethodni za­ ključak da društvene obaveze i političko angažiranje za ženu pred­ stavlja dodatni teret bez društvene satisfakcije. Takođe smatramo da je značajan podatak da 32,0°/® anketiranih žena sm atra da dru­ štveno angažiranje donosi niz pogodnosti. U procjeni ovog podatka treba imati u vidu činjenicu da je uzorkom obuhvaćen visok procenat žena vršilaca društvenih funkcija različitog ranga. Realno je pretpostaviti da ih je njihov trenutni status opredijelio za određeni stav. Ostali modaliteti odgovora na ovo pitanje nisu bez značaja u pokušaju da otkrijemo stavove prema političkoj angažiranosti. Za­ nimljivo je da određen procenat žena ne zna, nije obaviješten ili se, pak, uzdržava da pruži odgovor na pitanje šta znači samoupravni i politički angažman za socijalni status žene. Iz ovoga se da naslu­ titi da i ovaj dio populacije ima negativan stav prema samouprav­ nom i političkom angažiranju, odnosno da misli da samoupravno i političko angažiranje nije od značaja za društveni položaj žene u Bosni i Hercegovini. Iz analize odgovora na ova dva pitanja najopštiji zaključak bi se mogao formulirati na slijedeći način: (1) politička i samoupravna angažiranost žene nije adekvatna realnim mogućnostima kao ni pretpostavkama koje nudi 91 �ukupan koncept sam oupravnih odnosa, programsko-politička platform a i pravni sistem regulacije statusa žene u BiH; (2) analizom stavova realno je pretpostaviti da je žena više dem otivirana, nego što je m otivirana za društvenu aktiv­ nost. Daljim izlaganjem argum enata nastojaćem o da obrazložimo ove zaključne tvrdnje. Pokušaćemo, naime, da analiziramo odgovore na pitanje: šta najviše utiče na sam oupravni položaj žene. U formula­ ciji odgovora ponudili smo osam m odaliteta, a ovdje ćemo prezen­ tirati pet dom inantnih, je r su ostali zanem arujuće vrijednosti. Dakle, na pitanje KOJI ČINILAC NAJINTENZIVNIJE UTIČE NA SAMOUPRAVNI STATUS ŽENE U BOSNI I HERCEGOVINI dobili smo slijedeće odgovore: (pitanje 13) — opterećenost žene obavezama van političkog i sa­ m oupravnog ž i v o t a .................................................. 29,74% — dom inacija m uškaraca u svim društveno-političkim forum im a i organizacijam a odakle se uprav­ lja i gdje se o d lu č u je .................................................. 17,94% — tradicionalno shvatanje da je ženi m jesto u kući, a ne u javnom i političkom ž iv o tu ......................... 17,26% — pasivnost žene u društvenom ž iv o tu .................... 15,38% — nizak stepen društvene svijesti i muškarca i žene 11,11% Ovdje ćemo dovesti u vezu činioce koji su po sadržini slični. Tako tradicionalni m entalitet koji se ispoljava kao primitivna svi­ jest oba pola djeluje sasvim sigurno represivno na potiskivanje žene iz m atice sam oupravnog življenja, time što joj nameće teret obaveza koje joj drastično sm anjuju i mogućnosti i vrijeme da se žena sam oupravno i politički intenzivnije angažira. Kada se ova tri m odaliteta kum uliraju, vidjeće se da se za njih opredjeljuje oko 50% ispitanica. Odmah iza njih dolazi stav po kome je žena ugro­ žena i njen život reduciran na sfere van samoupravnog i političkog življenja, jer muškarci im aju dom inantnu poziciju u centrima moći i vrhovima odlučivanja. 92 �Nije bez značaja ni uticaj društvenog pasiviteta žena, jer se iz toga može izvesti zaključak da na samoupravni status žene dje­ luju dvije vrste činilaca. Prvo, stav i držanje same žene i, drugo, uticaj činilaca van ženske populacije. Ovaj drugi uticaj se očituje na globalnom planu, pa su otuda značajni odgovori na pitanje DA LI JE ŽENA RAVNOPRAVNA SA MUŠKARCEM. Da je žena ravno­ pravna sa muškarcem odgovorilo je 41,70"/« ispitanica, a da žena nije uopšte ravnopravna sa muškarcem sm atra 49,57"/'* ispitanica, dok 8,71% nema o tome svoje mišljenje. Stav oko polovine ispita­ nih žena da ne postoji ravnopravnost muškarca i žene u našem savremenom društvu sam po sebi ne objašnjava mnogo. Međutim, ako respektujemo politički stepen zrelosti respondenata iz uzorka, onda je u svakom slučaju ovaj podatak ilustrativan. S jedne strane, očito je da je pravni sistem regulacije i ustavni status žene u ne­ skladu sa društvenom praksom. To nas je, na drugoj strani, do­ velo do traganja za odgovorima na pitanje u čemu je sadržan i kako se manifestuje neravnopravan položaj žene i muškarca u društvenoj praksi. Da bi ta traganja bila relevantna, neophodno je podsjetiti na činjenicu da žene čine preko polovine ukupnog stanovništva BiH, dok u centrima društvenog odlučivanja čine neznatnu manjinu. Očito je, dakle, da je žena u sferi politike potisnuta, a bez ravno­ pravnog učešća u političkom životu nema ravnopravnog statusa žene u društvu. Ako se ovome doda podatak da je zastupljenost žena u organima sam oupravljanja takođe marginalne vrijednosti, naročito u privrednim djelatnostima i da je stepen zaposlenosti žena u odnosu na muškarce u stalnom zaostajanju i za 1961. izno­ sio je 21%, a za 1969. godinu 23% od ukupne zaposlenosti, onda se može sa sigurnošću tvrditi da je žena diskriminirana. Ovdje treba istaći da je sfera obrazovanja i po obuhvatnosti i po stupnju najdrastičniji oblik diskriminacije ženskog stanovništva u BiH, što se naročito izražava u zaostajanju ženskog stanovništva u obrazovanju. Pokazatelji o tom vidu diskriminacije već su pre­ zentirani i, mada nedostaju najnoviji podaci, nemamo razloga da sumnjamo da se stanje izmijenilo. S ovih nekoliko nekoliko napomena upotpunili smo sliku stanja i nema potrebe da je šire komentarišemo. Možda ovdje treba dodati i podatak da su se gotovo sve naše ispitanice izjasnile da je stepen obrazovanja danas odlučujući u formiranju socijalnog statusa žene (pitanje 9 b). 93 �Faktori koji utiču na socijalni položaj žene su brojni i vjerovatno stoje u međusobnoj vezi. Oni na izvjestan način sužavaju prostor za masovno učešće žene u radnim procesima, pa time u političkim i sam oupravnim strukturam a. Okviri tog suženog pro­ stora ne dozvoljavaju ženi da do k raja istraje na svom istorijskom zahtjevu za em ancipacijom , koji ovdje posm atram o kao pitanje ravnopravnosti. Prikraćena u mogućnostima zapošljavanja, žena je prikraćena i u ostalim sferam a javnog života, jer je time ostala neispunjena pretpostavka njenog sam oupravnog i političkog angažovanja. B rojčana nadmoć zaposlenih i obrazovanih muškaraca, po našoj procjeni, jedan je od najznačajnijih negativnih faktora u odre­ đenju socijalnog statusa žene. No, stepen obrazovanja utiče nega­ tivno i na kvalitet uključivanja žene u centre odlučivanja, naročito ako se ima u vidu da diletantizam iščezava s javne scene. Da bi naše tvrdnje bile jasnije, prikazaćemo cjelovit pregled stavova i m išljenja ispitivane populacije žena o tome ŠTA I U KOM STEPENU INTENZITETA UTIČE NA DRUŠTVENI POLOŽAJ ŽE­ NE (pitanje 9 u cjelini): u °/® B.O. Utiču Ne utiču Ne znam 4,6 15,0 65,8 12,3 2,2 24,3 64,1 8,7 1,5 1,4 4,9 32,0 50,1 10,6 2,6 13,5 55,0 20,3 9,1 2,2 3,8 15,0 68,8 9,4 3,1 Položaj u političkim organizacijama 10,6 58,0 20,6 6,8 4,1 Razlike u m aterijalnom bogatstvu 10,8 30,2 46,9 9,7 2,1 Prim arno utiču Razlike prem a vjerskoj pripadnosti Razlike u stepenu obrazovanja Razlike u socijalnom porijeklu Razlike u stepenu političke angažiranosti Razlike u nacionalnoj pipadnosti 94 �Prethodna tabela čini vidljivim socijalni okvir i one dimenzije života u kojima se žena osjeća ugroženom. Podaci otkrivaju da žene nacionalnu i vjersku pripadnost ne smatraju determinantama svog društvenog položaja, što upućuje na zaključak da su pitanja o vjerskoj i nacionalnoj pripadnosti u javnosti predimenzionirana. Od ukupnog broja ispitanica 65,8"/« se izjasnilo da vjerska pripad­ nost nema nikakvog uticaja na socijalni status žene u BiH, dok čak 68,8"/'* tvrdi da nacionalna pripadnost nema uticaja na dru­ štveni položaj. To je prvo zapažanje koje nam se čini relevantnim. Za razliku od nacionalne i vjerske pripadnosti ispitanice su stepen obrazovanja smatrale primarnim za društveni položaj žene (88,4%). Motivi za ovakvo opredjeljenje po našem mišljenju leže u činjenici da neobrazovana žena ne može danas ući u javni život, jer se ne može ili se veoma teško zapošljava, a naročito se ne može uključiti u centre i strukture odlučivanja. Dakle, obrazovanje je čvrsto povezano s mogućnošću dobivanja radnog m jesta i otuda takvo opredjeljenje. Drugi motiv bi trebalo tražiti u uticaju prosvetiteljske propagande, koja je na našem tlu veoma jaka. Ovaj motiv je ujedno i korektivan u odnosu na prethodni, jer danas često školska sprema automatski ne omogućava zapošljavanje. To bi bilo drugo relevantno zapažanje. Treće, izvanredno je zanimljivo da je nešto više od dvije tre­ ćine od ukupnog broja ispitanih žena smatralo da nema adekvatnog društvenog položaja žene bez odgovarajućeg položaja u političkim organizacijama i stupnja političke angažiranosti. Dakle, da bi žena sebi obezbijedila povoljan društveni položaj bitne pretpostavke su stepen obrazovanja, stepen političke angažiranosti i položaj u poli­ tičkim organizacijama. Četvrto, značajan je i podatak da 41,0% od ukupnog broja ispi­ tanih žena ističe da razlike u materijalnom bogatstvu utiču ili pri­ mamo utiču na društveni položaj žene. Ovdje se može sa dosta vi­ sokim stepenom izvjesnosti pretpostaviti da je ovakav stav poslje­ dica novijih pojava i procesa u našem društvu, s obzirom na sve izraženiju socijalnu diferencijaciju. U kontekstu naše analize reklo bi se da je ovo dodatni negativni faktor uticaja na društveni polo­ žaj žene. Stavovi ispitanica o uticaju socijalnog porijekla kao da samo potvrđuju ovu našu tvrdnju. 95 �Ako sve faktore od uticaja na društveni položaj žene rangiramo dobićemo skalu (rangiranje smo izvršili spajanjem odgovora »pri­ m arno utiče« i »utiče«), koja izgleda ovako: U — — — — — — — stepen obrazovanja položaj u političkim organizacijama politička angažiranost m aterijalno bogatstvo socijalno porijeklo vjerska pripadnost nacionalna pripadnost °/o 88.4 68,6 68.5 41,0 36,9 19.6 18,8 Moglo bi se reći, čini se, da su tri, po kvalitetu različita, na­ čina uticaja na društveni položaj žene u BiH. P r v o , oni uticaji koji proizilaze iz objektivno datog stanja, što se, prije svega, od­ nosi na sistem obrazovanja. Te uticaje žena svojom aktivnošću ne može izm ijeniti. Tu je nužna d r u š t v e n a i n t e r v e n c i j a za­ jednice kao cjeline. Što se tiče m aterijalnog bogatstva i socijalnog porijekla potrebna je, osim razvijanja m aterijalnih pretpostavki, i idejno-politička intervencija. D r u g o , ako žena sama hoće da utiče na svoj društveni položaj na svim nivoima (lični, grupni, glo­ balni) ona m ora ući u društveno-politički, samoupravni i javni ži­ vot, m ora se angažirati na svim nivoima i u svim oblastima života. T r e ć e , neke faktore ne treba prenaglašavati kao što je to do sada u društveno-političkom životu činjeno, je r je sasvim jasno da ih žene ne sm atraju značajnim. To su nacionalna i vjerska pripadnost. Naravno, ovdje treba im ati u vidu da je uzorkom obuhvaćen veći broj žena koje su društveno aktivne i im aju viši stupanj obrazo­ vanja od prosjeka ženskog stanovništva, te se može pretpostaviti da ta dva faktora utiču na prevazilaženje onih društvenih protivrječnosti koje proizilaze iz vjerske i nacionalne pripadnosti. Ove smo napomene učinili nošeni mišlju da naš rad pored na­ učnih i čisto teoretskih pretenzija, mora biti koristan i društvenoj praksi. �Dok je prethodna baterija bitanja bila usmjerena na Faktore koji utiču na društveni položaj žene na globalnom nivou, naredno pitanje (pitanje 10) se odnosilo na personalni nivo. Okvir za ovo pitanje određivala je Marksova misao da je »individua uvijek po­ lazila od sebe i uvijek polazi od sebe«, što znači da individua svoju vlastitu poziciju projicira na cjelokupno društveno stanje. Pitali smo KOJI FAKTORI UTIČU NA USPJEH ŽENE U ŽIVOTU. Ispitanice su faktore rangirale na slijedeći način: U " I R a n g II " III 13,7 39,9 8,9 21,7 9,0 8,2 3,6 5,7 7,4 8,2 15,2 24,1 4,4 2,4 4,4 3,2 7,7 11,3 9,4 18,7 9,4 9,4 16,9 4,4 Faktor 1. Društveni rad i angažiranost 2. Stručnost i kvalifikacije 3. Društveni položaj porodice iz koje potiče 4. Ženstvenost i šarm 5. Veze i poznanstva 6. Rad i zalaganje 7. Sreća i slučaj 8. Bogatstvo 9. Talenat 10. Bez odgovora 1 2 ,1 14,3 2,6 1,5 4,8 1,9 S obzirom na našu namjeru i metodološki koncept u ovom dijelu upitnika, dužni smo čitaocu pružiti neka dopunska objašnje­ nja, van onoga što prednja tabela omogućuje. Naime, bili smo uvje­ reni da je teško izdvojiti jedan faktor i sm atrati ga dominantnim. Zato smo sastavili listu od devet modaliteta kao potencijalnih fak­ tora koji mogu uticati na lični uspjeh žene u našem društvu. Zatim smo ispitanicama omogućili da odaberu tri odgovora i da ih rangi­ raju. Tako smo stekli mogućnost da posmatramo frekvenciju jed­ nog modaliteta, a zatim i frekvenciju modaliteta u rangu. 97 �U interpretaciji smo pokušali da sastavimo interskalarnu listu frekvencija svih devet ponuđenih modaliteta. P r v o , najveća frek­ vencija odgovora, i to u prvom rangu, odnosi se na mišljenja po kojim a je uspjeh žene određen stručnošću, stepenom obrazovanja i kvalifikacijom. I po rangu i po frekvenciji ovo mišljenje domi­ nira. Važno je takođe napom enuti da se ovaj modalitet pojavljuje sa 21,7% na drugom i 8,2% na trećem m jestu. D r u g o , rad i za­ laganje su na drugom m jestu po broju m išljenja (24,1%), ali u drugom rangu. Međutim, rad i zalaganje zauzimaju visoku poziciju i u skali prvog ranga (14,3%) i trećeg (18,7%). Treće mjesto i po rangu i po bro ju frekvencija zauzima m odalitet koji je od izuzetnog značaja za procjenu onoga što se događa u društvenoj praksi. Naime, m odalitet »veze i poznanstva« neočekivano zauzima visok položaj i u skalarnoj i u rang listi. Od ukupnog broja ispitanica 12,1% »veze i poznanstva« određuju kao prvu determ inantu uspjeha žene u životu. Još je viša frekvencija ovog m odaliteta u drugom rangu (15,2%), a ako se tom e doda 9,4% odgovora u trećem rangu, nije teško zaključiti kakvo značenje im aju veze i poznanstva za uspjeh čovjeka u sam oupravnom društvu. To zapravo govori da je korupcija prodrla ozbiljno u naš društveni život i u svijest ljudi. Tek na č e t v r t o m m jestu je i po i rangu i po frekvenciji faktor rada i angažiranosti žene pretpostavka uspjeha u životu. Za ovaj m odalitet opredjeljuje se samo 13,7% anketiranih u prvom, 8,9% u drugom i 9,0% u trećem rangu. Od ostalih faktora čini se da je značajno ukazati na još dva. Naime, iako u trećem rangu, talenat ima relativno visoko značenje za uspjeh žene (16,9%). Modalitet ženstvenost i šarm, m ada ni u jednom rangu nije izuzetno naglašen, u ukupnoj distribuciji stavova svakako je od značaja. Ako se porede stavovi o faktorim a koji utiču na uspjeh žene u životu i odgovori na prethodna pitanja koja se odnose na globalni nivo, može se prim ijetiti da žena uglavnom identificira svoj polo­ žaj i osjeća iste probleme na personalnom nivou kao što ih osjeća i na višim i globalnim razinama. Međutim, mjesto žene u ukupnoj društvenoj strukturi nije određeno samo njenim polom, nego na to m jesto utiče mnoštvo socijalno-ekonomskih okolnosti. Iz toga slijede, kad poredimo grupni i globalni nivo sa personalnim, neke 98 �nijanse u rezoniranjima i manifestuju se one pojave koje su ka­ rakteristične za strukturu uopšte. Kada su u pitanju društveno date objektivne okolnosti, koje određuju status ženskog stanovništva, očitovala se puna identifikacija svih nivoa. Primjera radi, struč­ nost, kvalifikacija, obuhvatnost i stepen obrazovanja su za sve nivoe podjednako određeni kao dominantan faktor za društveni status žene. Međutim, u određenju stava spram opšteg grupnog i globalnog nivoa politička angažiranost i položaj u političkim organizacijama se određuju i svrstavaju među osnovne pretpostavke društvenog položaja, ali u odnosu na lični uspjeh i položaj te iste pretpostavke nalaze se na nižem stepenu vrednovanja i ne sm atraju se prim ar­ nim činiocima. Otuda je indikativno da uspjeh u životu može osi­ gurati onaj dio ženskog stanovništva, koji ima specifične »povla­ stice« koje nema ukupna populacija. Dalje, na skali uspjeha na treće mjesto izbijaju veze i poznanstva, a zatim ženstvenost i šarm, dok rad i zalaganje ni na jednoj ni na drugoj skali nisu određeni kao primarni činioci. Tako ovom analizom postaje jasno gdje su mogući subjektivni uticaji, a gdje na socijalni status žene utiče objektivna društvena situacija. Time na praktičnom planu postaje vidljivo u kom bi pravcu trebalo usmjeravati društvenu aktivnost, kako svih društvenih činilaca, tako i organizacije žena. ��5. INSTITUCIONALNI OKVIRI SOCIJALNE STABILNOSTI ŽENE Brojni povijesni izvori upućuju na saznanje da je žena tokom istorije težila da izgradi ravnopravan društveni položaj sa m uškar­ cem, a da je neuspjehe u postizanju tog cilja na globalnom i grup­ nom planu pratilo njeno vraćanje privatnom (ličnom kao intim ­ nom) životu gdje je pokušavala da nađe uporište za ekonomsku i društvenu stabilnost. U cilju odbrane vlastitog digniteta pokuša­ vala je upotrebljavati sredstva koja joj stoje na raspolaganju. Ta sredstva u privatnom i javnom životu su često bila lukavstvo i spretnost u manipulaciji, a ponekad invencija i šarm. Premda nas ova oblast ne interesuje, zanimalo nas je da li i u kojoj mjeri savremena bosansko-hercegovačka žena pomišlja ili pribjegava ovim sredstvima, s obzirom na zastoj u procesu njene društvene emancipacije. To znači da je naša pretpostavka bila da je proces emancipacije žene u Bosni i Hercegovini u posljednjoj deceniji zaustavljen i da njen samoupravni položaj nije u skladu s opštim razvojem sistema samoupravljanja. Gotovo da se stiče utisak da su i muškarci i žene »prestrašeni« započetim procesom emancipacije žene i realizacijom takvog društvenog položaja u kome bi ona bila stvarno ravnopravna. Na takvu pretpostavku na­ vodilo nas je mnoštvo indicija koje su u opštoj suprotnosti sa siste­ mom ustavne i pravne regulacije ravnopravnosti žene. Ovdje ćemo pomenuti neke od takvih indicija. Prvo, permanentno relativno opa­ danje broja zaposlenih žena. Drugo, opadanje broja žena u svim političkim (predstavničkim i samoupravnim) strukturama. Treće, umjesto sveobuhvatnog obrazovanja, ženska djeca i omladina sve manje završavaju osnovnu i srednju školu, pa im je već na taj način onemogućen pristup na visoke škole. Tako je obrazovanje, kako pokazuje naše istraživanje, postalo ključno pitanje statusa žene u 101 �svim pravcim a analize. Teror komercijalizma koji nameće moderna tehno-struktura i koji se ispoljava u koncepciji da sve treba pod­ vesti pod tržišne zakone, što je izraz tehno-birokratske dehumani­ zacije, dvojako se odražava na status žene: ( 1) došlo je do reduk­ cije onih oblika društvene potrošnje koji su prvenstveno namije­ njeni ženam a-m ajkam a i ženama-radnicama. Ta redukcija se ogleda u sm anjenju b roja objekata društvenog standarda ili u pokušajima da svoje poslovanje zasnuju na principu tržišnog rentabiliteta (što ih čini nedostupnim slabije plaćenim kategorijam a stanovništva). To ženu ne ugrožava samo m aterijalno, nego je onemogućava da se društveno-politički angažira stvarajući sve veće obaveze. (2) Dru­ štvena i privredna reform a je pored svojih pozitivnih, imala u tehno-birokratskim interpretacijam a i negativne posljedice, jer je bilo pokušaja da se iz procesa privređivanja istisne sve ono što nije davalo neposredne ekonomske efekte. Kako se u takvim kon­ cepcijam a žena tretira kao dopunska i rezervna radna snaga, ona se na radnom m jestu prva našla ugrožena, je r su elementi zaštite koje je propisivao zakon predstavljali teret za grupni interes. Takođe je društvena i privredna reform a zaustavila tempo zapošlja­ vanja, što se u najdrastičnijoj formi odrazilo na žensko stanov­ ništvo. U svom istraživanju pokušali smo da otkrijem o one socijalne okvire u kojim a se neravnopravnost žene najsnažnije očituje. Na­ ravno, zanimalo nas je da li se neravnopravnost najjasnije očituje na globalnom, grupnom ili privatnom planu. Rezultati istraživanja pokazali su da najviši stepen neravnopravnosti žena osjeća u braku i porodici, ako se ovi planovi posm atraju pojedinačno. Međutim, najveći postotak ispitanica tvrdi da je žena u Bosni i Hercegovini podjednako neravnopravna u sva tri socijalna okvira. Kako je time distribucija odgovora na pitanje »GDJE JE POLOŽAJ ŽENE U DRU­ ŠTVU NAJNEPO VOLJNI JI?« ostala bez tzv. dominantnog stava, prenosim o odgovore u cjelini: u % — — — — — — 102 u društvu kao cjelini u radnoj organizaciji u porodici i braku podjednako je nepovoljan na sva tri plana ne bih mogla da odredim bez odgovora 12,47 10,42 27,52 32,99 15,72 0,85 �Ovo pitanje smo odmah doveli u vezu sa percepcijom ličnog položaja žene. Tu se pojavilo jedno značajno kontraverzno suprot­ stavljanje stavova, Na pitanje »ŠTA JE ZA VAS KAO LIČNOST VAŽNIJE, BRAK ILI STABILNO RADNO MJESTO?« podijeljenost stavova bila je skoro 50 : 50. Tako 47,57< o ispitivanih žena sm atra V da je važnije sačuvati stabilno radno mjesto nego stabilan brak, dok 49,40% sm atra da je važnije sačuvati stabilan brak nego sta­ bilno radno mjesto. A odmah zatim 43,07“/» ispitanica se izjasnilo da im više sigurnosti kao čovjeku pruža stabilan brak, dok se 54,70% izjasnilo da im radno mjesto daje veće izglede na uspjeh i pruža više socijalne sigurnosti. U vezi sa sigurnošću društvenog položaja, postavlja se i pitanje u kojim socijalnim okvirima bi pomoć ženi bila najefikasnija. Dakle, na pitanje »U KOJIM SOCIJALNIM OKVIRIMA POMOĆI ŽENU?« dobili smo slijedeće odgovore: u % — — — — ženi treba pomoći u porodici ženi treba pomoći na radnom mjestu ženi treba pomoći u društvu kao zajednici ženu treba tretirati kao ravnopravnog člana društva i tako nema potrebe za posebno pomaganje — ostali odgovora su bez značaja za analizu 22,05 16,58 35,89 24,10 U ovom kompleksu koji se odnosi na socijalnu sigurnost po­ ložaja žene, postavili smo i pitanje KOJIM DRUŠTVENIM, EKO­ NOMSKIM I POLITIČKIM INSTRUMENTIMA UTICATI NA DRU­ ŠTVENI POLOŽAJ ŽENE i dobili smo slijedeće odgovore značajne za analizu: u “ /* — nužno je mijenjati opšte stanje u kome se žena danas nalazi — položaj žene nužno je utvrditi i učvrstiti pravnim pro­ pisima — treba osigurati učešće većeg broja žena u političkim i samoupravnim aktivnostima i forumima i na taj na­ čin pozitivno izmijeniti njen društveni položaj — ženu treba osloboditi tradicionalnih funkcija u braku i porodici 17,09 9,05 41,70 25,98 103 �Ostali m odaliteti odgovora su od marginalnog značaja za za­ ključivanje. U ovaj problem položaja žene u različitim socijalnim okvirima i načinim a njegovog razrješavanja uključili smo, komparacije radi, i tem poralnu dim enziju pitajući: KADA JE POLOŽAJ ŽENE U JU­ GOSLAVIJI BIO POVOLJNIJI? (vidi pitanje 18). Sasvim očekivano najveći broj ispitanica sm atra da je danas društveni položaj žene u Bosni i Hercegovini povoljniji nego ikada ranije (61,70%). Među­ tim , za kvalitet stavova od značaja je i drugi modalitet odgovora: 11,45°/o ispitanica tvrdi da je položaj žene u našem društvu bio po­ voljniji neposredno poslije rata, a 19,31% misli da se položaj žene nije izm ijenio danas u odnosu na prvu poslijeratnu fazu našeg raz­ voja. Zapravo, one misle da je i danas kao i ranije žena neravno­ pravna. Ovdje nisu bez značaja podaci dobiveni ukrštanjem i pod­ vrgnuti x2 testu (vidi tab. 1). Skupina mlađih žena od 18—27 go­ dina sm atra da se položaj žene nije bitno izmijenio, jer je žena i danas neravnopravna. Ubjeđenje da je žena neravnopravna kao i ranije sasvim je čvrsto. Izraz »žena« nije uniform an pojam , je r postoje unutrašnje raz­ like u položaju i stavovim a slične razlikam a u ukupnoj socijalnoj stru k tu ri po svim kriterijim a socijalne diferencijacije izuzev polnog kriterija. Zbog toga smo pokušali produbiti analizu i nastojali da otkrijem o kako pojedine kategorije žena zauzimaju stavove i šta misle o pitanjim a koja smo ranije postavili. Iz priloženih tabela koje uključuju i x2 test vidljivo je da nema značajnije razlike u stavu da je žena neravnopravna s obzirom na stepen obrazovanja i kvalifikaciju. U distribuciji odgovora pojedinih kategorija žena ne postoji statistički značajna razlika. Međutim, kada je u pitanju socijalni okvir koji se određuje kao najnepovoljniji za ženu, dakle, kao okvir u kome je diskrim inacija najsnažnija, onda razlike evi­ dentno zavise od stepena obrazovanja i kvalifikacija. Žene sa viso­ kom i višom naobrazbom, jednako kao i visokokvalificirane rad­ nice određuju brak i porodicu kao najnepovoljniji socijalni okvir u odnosu na globalni društveni plan i stanje u radnoj organizaciji. Suprotno, žene sa nižom školskom spremom i nižom kvalifikacijom se izjašnjavaju da su najviše ugrožene na radnom mjestu, a zatim na globalnom društvenom planu (vidi tab. 2, pit. 13). Takođe je zanimljivo da su žene bez obzira na kvalifikaciju, jedinstvene u stavovima o tome kako i kojim instrum entim a uticati na poboljša­ nje društvenog položaja žene. 104 �28 — 45 27 \ 18 - K. 32. \ K. P. 5. 10,04 j 12 37,40 ^ 17,93 povoljnije P. 18. 112 95 60 35 503 340 163 Tabela br. 1. Ističe se podatak da značajno veći broj mlađih žena (18—27) smatra da se položaj žene nije bitno izmijenio jer je žena i danas neravno­ pravna. Dobijeni rezultati u ovoj tabeli (odnos opaženih i očeki­ vanih frekvencija) statistički su značajni. 62,52 29,97 nije se 0 = 0,133; C = 0,132 54 ! 12 x2 = 10,93; DF = 3 P > 5%; S 300 I 42 8 199,31 95,55 povoljnije (Ravnopravnost i odgovornost žene) 188 4 4,81 povoljnije (Starost) �13 14 9 61 SSS VSS Domaćica Z 7,55 13,33 17,73 35 32 9 20 6,43 11,36 15,11 37 5% N S 19,91 35,18 46,80 78 6 16 22 10 106 141 48 60 485 0 = 0,160; C = 0,158 9,64 17,04 22,67 130 Z Tabela br. 2. Ističe se podatak da žene sa većom školskom spremom (VSS) sma­ traju u nešto većem broju, da je njihov položaj u braku i porodici najnepovoljniji, dok u nešto većem broju žene sa srednjom struč­ nom spremom naglašavaju da im je nepovoljan položaj: u društvu u cjelini, u radnoj organizaciji, u porodici i braku. U cjelini ove razlike nisu statistički značajne. 12,44; DF = 12 P < 133 52 20 7,71 24 39 15,93 ne može odrediti 20,90 u sva tri plana 43,15 54 29,06 .......... 31 16,45 17 161 38,66 13,16 u porodici i braku 35,64 (Gdje je položaj žene najnepovoljniji) 8 10 17 3 5,14 14 16 6,03 u radnoj organizac. 13,93 P. 13. u društvu u cjelini 16,35 6 NKV K. 27. .. (Kvalifikacija) NSS K. 6. P. 2. �Ovakvi stavovi mogli su se i očekivati. Žena sa višom naobraz­ bom i višom kvalifikacijom ima veće izglede da uspješno konkuriše muškarcu na radnom mjestu i u društvu, pa za ovu kategoriju žena brak još uvijek ostaje institucija u kojoj se žena osjeća diskrimi­ niranom. Mežutim, žene s nižom kvalifikacijom se nalaze pod pri­ tiskom nesigurnosti u društvu i radnoj organizaciji, te ne osjećaju svu težinu položaja u braku i porodici. Postoji takođe značajan stupanj saglasnosti između svih kate­ gorija žena u pogledu pretpostavki za poboljšanje društvenog po­ ložaja žene. Dvije se pretpostavke ističu kao bitne: (a) masovnije učešće žena u samoupravnim i političkim aktivnostima i (b) oslo­ bođenje žene tradicionalnih opterećenja poslovima u braku i poro­ dici. Ova dva momenta se permanentno ispoljavaju kao uzročno povezana (vidi tab. 3, pit. 17). Osjetnija razlika se pojavljuje u stavovima udatih i neudatih žena. Dok neudate žene misle da je uslov za poboljšanje društvenog položaja mijenjanje opšte socijalne situacije, udate kao najznačaj­ niji elemenat ističu angažiranje žena u socijalnim, samoupravnim i političkim aktivnostima (vidi tab. 4, pit. 17). Već je, na određeni način, naglašeno da se ženi često pristu­ palo instrumentalno. Žena je služila i kao objekat zabave i uživa­ nja, a ponekad je predstavljala sredstvo za pokazivanje bogatstva i luksuza gornjih slojeva. S druge strane, u osiromašenim djelovima društva žena je često predstavljala samo dopunsku radnu snagu na koju su »padali« i svi kućni poslovi. U sredstvima masovnih komunikacija u posljednje vrijeme se sve više naglašava i prenaglašava spoljni izgled žene kao pretpo­ stavka njenog uspjeha u društvu. Normalno je da to ženu demotivira za različite vidove društvene angažiranosti. Tako je postalo dosta rasprostranjeno mišljenje da se društvena angažiranost i tzv. ženstvenost isključuju. Otuda, takođe, sve veće odsustvo mlađih žena iz procesa političkog i samoupravnog odlučivanja. Jer, ta ka­ tegorija žena smatra da će socijalnu sigurnost ipak najprije steći u braku i da su izgledi za ostvarivanje materijalno dobro situiranog braka povoljniji ako više pažnje posvete svom spoljašnjem izgledu. Tako, isticanje spoljašnjeg izgleda žene služi kao sredstvo za sticanje povoljnijeg materijalnog statusa, a time i društvenog prestiža. 107 �\ K. 6. v ji Z KV NKV tc P. 2. 31 21 1 0 22,91 drustv. stanja 8,08 m ijen ja . P. 17. 1 6 20 4 = 48,78 33 44 1 1 5%; 32,52 nečim drugim 11,47 = 0,98; DF = 3; P < 66 49 17 učešće zena u ra — sa 17,21 N 1 119 161 : 42 0,045 Tabela br. 3. (Kojim instrumentima uticati na položaj žene) Na pitanje, kojim instrumentima uticati na položaj žene, ne postoje statistički značajne razlike u pogledu kvalifikacija. Ostali moda­ liteti kvalifikacija nisu uzeti u obzir zbog malih numerusa. X2 14,78 pravnim propisima 5,21 (Kvalifikacija) �K udata neudata .. K. 31. P. 3. 69,21 P. 17. 12 50 75 94 152 36 35,33 drugim nečim 134 98 N S 0 = 0,088; C = 0,087 493 363 130 Neudate žene takođe u nešto većem broju ističu da je položaj žene danas nepovoljniji, ali ovdje ne postoje statistički značajne razlike između udatih i neudatih žena i mogućnosti uticaja na poboljšanje položaja. 5%; 158,30 ................. 98,66 56,69 učešće žena u ra — sa 63 215 Tabela br. 4. (Kojim instrumentima uticati na položaj žene) x2 = 3,85; DF = 3; P 36,81 13,18 pravnim propisim a 38 ! 19 24,78 m ijenjanje ‘“ draštveT stru k tu re (Bračno stanje) �Naravno da su ovakve tendencije znak prevladavanja (dominacije) konzervativnih pogleda na ženu u našem društvu. Jer, ako ženu ne cijenim o prem a njenim ljudskim osobinama, nego samo prema spoljašnjem izgledu, obnavljam o njenu neravnopravnost. Ovakva situacija odrazila se i na stavove naših ispitanica. Tako se svega 3,58n ispitanica izjasnilo da bi, ako bi mogle da biraju /o zanim anje, željele da budu društveno-politički radnik, dok se ogrom na većina ispitanica m lađih od 27 godina izjasnilo da bi že­ ljele biti glumice, manekeni, foto-modeli i si. Interesovalo nas je kako ovu pojavu isticanja spoljašnjeg iz­ gleda žene ocjenjuju naše ispitanice, pa smo ih pitali KAKO GLE­ DAJU NA ISTICANJE SPOLJAŠNJEG IZGLEDA ŽENE? Dobili smo slijedeće relevantne odgovore: u •/• — to je m oda koja će proći — ta pojava nije u skladu sa osnovnim vrijednostim a sa­ m oupravnog sistem a i treba je reducirati na razumnu m jeru — ta pojava nema nikakvog negativnog uticaja na društve­ ni položaj žene — ta pojava djeluje negativno na ponašanje žene i treba je spriječiti 13,7 31,5 34,0 9,8 Dok smo ranije analizirali ukupnu socijalnu situaciju i opšte okvire ženskog statusa, koji određuju samoupravni status žene uopšte, globalna distribucija stavova i m išljenja pokazivala je jed­ nu sliku stanja, a na personalnom nivou imamo nešto drukčiju sliku. Koji su ovdje momenti od značaja? Prvo, 50°/* ispitanica se odlučno izjasnilo da žena u Bosni i Hercegovini nije uopšte ravno­ pravna, pa tako nije ravnopravna ni kao činilac u procesu samo­ upravljanja. Ona takođe nije ravnopravna ni kao proizvođač, te otuda, opet, nije ravnopravna ni kao učesnik u političkom i samo­ upravnom odlučivanju. Napokon, vidjeli smo da žena najveći stepen diskrim inacije osjeća u braku kao socijalnoj instituciji, i da tu, danas kao i u prošlosti, ima inferioran položaj. Dominira, dakle, m išljenje da je žena, bez obzira na pozitivno riješen pravni sistem li-O �regulacije njenog položaja i stepen razvijenosti sistema samouprav­ ljanja, u sva tri osnovna socijalna okvira ugrožena, odnosno nerav­ nopravna. Ako podsjetimo na činjenicu da je istraživanje obuhva­ tilo zaposlene i društveno angažirane žene koje vrše političke i sa­ moupravne funkcije, onda ovaj stav postaje posebno indikativan. A ako se tome doda i činjenica da relativno veliki broj ispitanica misli da je položaj žene ranije bio povoljniji ili da se u položaju žene nije ništa izmjenilo, onda nije teško zaključiti da je u Bosni i Hercegovini nastao »zastoj« u procesu društvene emancipacije žene. Drugo, pošto se ovakvo stanje hoće izmijeniti, dominantno je mišljenje da žene moraju biti zastupljene u samoupravnim orga­ nima i političkim forumima ravnopravno sa svim drugim građa­ nima. Samo mali broj žena misli da je stanje moguće izmijeniti sistemom pravne regulacje (9°'<>), a gotovo 45fl/o žena misli da je problem u političkoj neangažiranosti i odsustvu žena iz centara političke i društvene moći. Postoji i mišljenje da je žena suviše opterećena kućnim poslovima, pa nije u stanju da se javno angažuje. Treće, ulogu spoljašnjeg izgleda žene treba posm atrati u nje­ noj pravoj dimenziji. Sasvim je razumljivo da gotovo 60% žena od 18 — 27 godina misli da u isticanju spoljašnjeg izgleda žene nema ništa što bi negativno uticalo na njen društveni položaj (vidi tab. 5, pit. 15). Mi se u istraživanju nismo, niti smo to od naših ispi­ tanica tražili, opredjeljivali ni »za« ni »protiv« isticanja i njego­ vanja lijepog spoljašnjeg izgleda žene. Nas su interesovale dru­ štvene posljedice tog isticanja, naročito ako su izraz komercijalizma. U svemu što smo do sada rekli o ovom problemu sadržan je i jedan implicitni zaključak: vrijednosna orijentacija novih gene­ racija žena se mijenja u odnosu na ranije generacije. Zbog toga se postavlja pitanje neće li i nove generacije žena, nemoćne da se odupru diskriminaciji na globalnom planu i na radnom mjestu, pribjeći tradicionalnim instrumentima zaštite svog socijalnog stabiliteta na personalnom planu — u tradicionalnom braku. No, to bi značilo vraćanje procesa emancipacije na polazne pozicije. il i �Z preko 45 28 — 45 18 - 27 16 79 36 27 tolerirati K. 25. K. 9. ‘ 13,14 42,47 23,38 (Starost) P. 5. 33 181 109 39 9 56 36 1 1 9,31 30,10 28 199 99 72 33,10 106,99 nema uticaja 58,89 S 9 56 27 20 95 571 307 169 Z 0 = 0,168; C = 0,165 9,31 30,10 nema mišljenje 16,57 Karakteristično je da mlađe žene naglašavaju da ne treba »izgled žene reducirati na razumnu mjeru«, te ista kategorija mlađih žena (18—27) smatra da u toj pojavi nema ništa negativno što bi imalo uticaja na društvenu aktivnost žena. Dobijene razlike u pogledu starosti su statistički značajne. x2 = 16,10; DF = 8; P > 5*/«; 30,11 97,31 suzbijati izgled 16,57 (Izgled žene) reducirati izgled 53,57 P. 11. �6. SAMOUPRAVNI STATUS ŽENE Prethodna izlaganja smo posvetili analizi opšte socijalne situ­ acije koja određuje samoupravni i radni status žene. Naš naredni zadatak je da na bazi iskustvenih podataka analiziramo našu prvu nezavisnu varijablu koja se odnosi na samoupravni status žene u Bosni i Hercegovini. Zato je bilo potrebno da pažnju koncentrišemo na problem samoupravnog statusa zaposlene žene, odnosno njenog samoupravnog položaja u radnoj organizaciji. Pošli smo od pretpostavke da na status svake od pojedinačnih strana u društvenoj strukturi može uticati mnoštvo determinanta. Svakako da je temeljna ekonomska statusna dimenzija, ali smo istraživanje ograničili na vanekonomske činioce za koje smo sma­ trali da su od uticaja. Sasvim je jasno i razumljivo da ni sve van­ ekonomske činioce nismo razmatrali. Osnovni okvir naše pretpostavke određuje nekoliko momenata. Prvo, samoupravni status, žene zavisi od opšte socijalne situacije. Drugo, samoupravni status žene zavisi od pozitivno-pravnog sistema regulacije položaja žene. Treće, samoupravni status žene zavisi od j>oložaja žene u sva tri osnovna socijalna okvira: globalnom, grup­ nom i personalnom. Četvrto, potrebno je analizirati specifični uticaj svakog od vanekonomskih činilaca koji su predmet analize. Osim toga, ne smije se zanemariti činjenica da se različite kategorije žena, zavisno od statusa, sasvim očekivano različito ponašaju. U istraživanju smo se ograničili na ispitivanje samoupravnog statusa u užem značenju. Imali smo dovoljno razloga i argumenata da zaključimo da se zaustavljeni proces emancipacije žene manifestuje kao društvena neravnopravnost. Ta neravnopravnost se difuzno rasprostire, pa je žena neravnopravna i u pogledu moguć­ nosti da učestvuje u procesima samoupravljanja. Žena je i u tim 113 �Pr?.ce?,im a diskrim inirana. Zbog toga smo i sm atrali da društveni politički i sam oupravni položaj nisu različiti kvaliteti i da se u osnovi mogu identificirati. Kako problem e tanice? N a, pitanje VANJU I UOPŠTE UČESTVUJU dobili sam oupravnog položaja žene osjećaju naše ispi­ ZAŠTO ŽENE U SAMOUPRAVNQM-XIBLUCIU SAMOUPRAVNOM 2IVOTU NEDOVOLJNO smo odgovore slijedećih modaliteta: ------u % — uzrok je nerazvijeno sam oupravljanje*) — uzrok je tradicionalno shvatanje po kome je ženi mjesto u kući, a ne u političkom i sam oupravnom životu — uzrok da žene ne učestvuju u sam oupravnim procesima odlučivanja je nedovoljno razvijena svijest žena — uzrok je opterećenost žene poslovima u braku i porodici — sam oupravljanje i nije »ženski posao« — nem a o tom e svoje m išljenje — bez odgovora 7,69 20,17 14,00 51,62 4,78 1,36 0,85 Naveli smo distribuciju odgovora na ovo pitanje u cjelosti, jer je tako sasvim vidljiv činilac dominantnog uticaja. To je optereće­ nost žene poslovim a u domaćinstvu, što je evidentno temeljni problem žene u našem socijalnom prostoru. Ako se tome još dodaju odgovori onih ispitanica koje sm atraju da je ženi mjesto u kući, jasno je da se dvije trećine žena izjasnilo da je tradicionalni kon­ zervativni m entalitet koji rađa tu preopterećenost žarište problema sam oupravnog statusa žene u Bosni i Hercegovini. To je jasno uoč­ ljivo na tab. 6 (pit. 15). Da bismo bili sasvim sigurni koji činilac najviše utiče na samo­ upravni status žene, izmijenili smo form ulaciju pitanja o ovom pro­ blemu i pokušali da dobijemo precizniji odgovor. Takvi odgovori su vidljivi u tab. 7 (pit. 14). Takođe je zanimljivo zapaziti da »do­ maćice« sm atraju da je osnovni problem u tome što postoji miš­ ljenje »da je ženam a m jesto u kući«, je r time vjerovatno projiciraju nezadovoljstvo svojim vlastitim položajem, a žene preko 45 godina naglašavaju »nizak stepen društvene svijesti« (vidi tab. 6. i 7.). *) Pojam »uzrok« ovdje nije koncipiran u smislu kauzaliteta, nego kao razlog. 114 �y Domaćica VSS SSS NSS VKV KV .... K. 29. K. 6. . P. 2. ” 44 6 6 10 5 5 12 5,34 8,58 11,83 4,20 3,68 10,34 nerazvij. ra — sa 108 18 18 30 8 10 24 76 9 18 18 4 7 20 9,23 14,83 20,43 7,26 6,35 17,86 svijest žene 274 28 56 77 31 20 62 N S 0 = 0,136; C = 0,134 61 502 98 135 48 42 118 Tabela br. 6. U p o g le d u ra v n o p ra v n o s ti žene u s a m o u p r a v lja n ju k a ra k te ris tič n i su od g o v o ri »dom aćica«, k o je is tič u d a » tra d ic io n a ln o s h v a ć a n je d a je m je s to žene u kući« dovodi n jih o v u ra v n o p ra v n o s t u p ita n je . Is to ta k o , o v a k a te g o rija s m a tr a d a n ije o p te re ć e n o s t žene u k u ć ­ nim p o slo v im a s m e tn ja za ra v n o p ra v n o s t u s a m o u p ra v lja n ju . S ta ­ tis tič k i z n a č a jn e ra z lik e n isu re g is tro v a n c u ovoj tab eli. 5'V; o 33,29 : 53,49 73,68 26,19 22,92 : optereće. dom aćinst. (Ravnopravnost u samoupravljanju) x2 = 9,32; DF - 15; P < ........13~12 21,08 29,04 10,32 9,03 25,38 m jesto žene je u kući (Kvalifikacija) j P. 15. �K. 28 2 preko 45 28 — 45 18 — 27 K. 9. P. 5. 65 1 1 35 10,43 35,81 89 2 1 42 26 32 6 2 1 5 5,13 17,63 pasivnost žene 9,23 104 8 62 34 16,69 57,30 ne regul. položaj u zakon. 30,00 27,44 94,31 74 461 254 133 Tabela br. 7. Starije žene (preko 45 g.) u nešto većem broju nego ostale starosne skupine smatraju da na samoupravni položaj žene posebno utiče nizak stepen društvene svijesti i muškarca i žene, kao i neregulisan položaj žene u oblasti zakonodavstva. U cjelini, ne postoje sta­ tistički značajne razlike. N S 0 = 0,161; C = 0,159 28 171 94 49 dominaci. muškaraca 49,33 (Činioci samoupravnog položaja žene) x2 = 12,10; DF = 8; P < 5fl/o; 14,28 49,03 niska društv. svijest 25,67 zeni mjesto u kući 18,75 19 P. 10. (Starost) �Opštiji zaključak mogla bi sadržavati tvrdnja da uzrok nepo­ voljnog samoupravnog statusa žene vide u spoljnim činiocima, a ne u vlastitim strukturam a. Ovakav stav mogao se s razlogom i oče­ kivati. Ali zato poseban značaj dobijaju pitanja koliko su i kako same žene spremne da učestvuju u samoupravnom životu i dru­ štvenim aktivnostima. U tom pravcu smo i koncipirali izvjesna pitanja. Interesovala nas je spremnost na društvenu aktivnost. Pitali smo: AKO BI SE STANJE IZMIJENILO I AKO BI VAM BIO PO­ NUĐEN NEPROFESIONALNI SAMOUPRAVNI ILI POLITIČKI PO­ LOŽAJ, ŠTA BI STE UČINILI? Frekvencija dobivenih odgovora je izvanredno zanimljiva. Tek 7,52*/° ispitanica bi takvu funkciju pri­ hvatilo bez premišljanja, a funkciju ne bi prihvatilo ili bi dobro razmislilo da li bi je prihvatilo ili ne 56,74*/° ispitanica. Osim toga 15,51% ispitivanih žena bi se prije definitivne odluke moralo da konsultuje s mužem, a 15,21°/° sm atra da im nikada i niko takvu funkciju ne bi ni ponudio. Frekvencija ostalih odgovora je zanemarujuća. Iz ovoga sasvim jasno proizlazi da je stepen apstinencije žen­ skog stanovništva u političkom životu veliki. O uzrocima i razlozi­ ma ovakvog stanja govorili smo ranije, a ovdje ukazujemo na činje­ nicu da se žene na neki način mire sa postojećim stanjem. Intere­ santno je da su sve kategorije žena jedinstvene u zahtjevu da bi žena morala biti uključena u samoupravne organe i institucije, jer je to osnovna pretpostavka poboljšanja njenog samoupravnog po­ ložaja, ali u isti mah pokazuju nespremnost ili bar oprez da se same angažuju. Ovo može da znači da je stav o potrebi angaži­ ranja, u stvari, stereotip političkog karaktera ili je izraz svijesti žena da se angažiranjem u političkom životu ne mogu riješiti pro­ blemi samoupravnog statusa. Kada je riječ o distribuciji odgovora na ovo pitanje može se pretpostaviti, s obzirom da se radi o neplaćenoj funkciji, da je žena demotivirana jer ne dobija materijalnu naknadu. Međutim, ista je situacija i kada su u pitanju plaćene (profesionalne) poli­ tičke funkcije. I u ovom slučaju samo 7,170 žena bi prihvatilo pla­ /° ćenu političku funkciju bez premišljanja, dok 52,18°/° takvu funk­ ciju ne bi prihvatilo ili bi prethodno dobro razmislilo da li bi je prihvatilo ili ne, a 20,85% smatra da im takva funkcija neće nikada 117 �biti ponuđena. Ovakva distribucija odgovora upućuje na pitanje nisu li same žene prihvatile tradicionalni konzervativni mentalitet koji je, izgleda, još uvijek dom inantan u stavu prem a javnom anga­ žiranju žene. Ako je evidentno da žene nem aju afiniteta za funkcije, ostaje pitanje zašto nem aju? Nije realno pretpostaviti da se tome odupire ženska priroda. Po našem uvjerenju više je u pitanju nji­ hov osjećaj nemoći da u tome istraju. Posm atrajm o dalje kako i koliko su žene spremne na samo­ upravne aktivnosti. Na pitanje KADA BISTE MOGLI BIRATI, KO­ JE BISTE ZANIMANJE IZABRALI? svega 3,58% ispitanih žena bi željelo biti politički radnik ili rukovodilac. Za naše ispitanice bila su poželjnija tzv. ženska zanim anja kao što su vaspitačica, nastav­ nica, profesorica i si. ( 16,92fl/<) te danas atraktivne profesije, kao > što su inženjer, liječnik itd. (lŠ.lP/o). Za nas neočekivano dominira odgovor iz kojeg proizlazi da su naše ispitanice zadovoljne profe­ sijom koju obavljaju. Naime, 50,25<Vo ispitanica je izjavilo da su zadovoljne svojom sadašnjom profesijom. Isto tako je zanimljivo da je mali broj ispitanica (6,49°/°) preferiralo poziv glumice, mane­ kena, fotom odela i si. (vidi tab. 8, pit. 23). Ovdje je potrebno vidjeti koliko je ovakva orijentacija žena rezultat uticaja muža, odnosno porodice. Pitanje o tome postavili smo u slijedećem obliku AKO NAMJERAVATE PREUZETI NEKU DRUŠTVENU FUNKCIJU ILI OBAVEZU, DA LI MORATE PITATI MUŽA, ODNOSNO OCA? (13,16% ispitanica nije odgovaralo na ovo pitanje je r ne žive u braku niti u porodici). S obzirom da je žena neravnopravna, 35,55% ispitanica obavezno m ora pitati muža ako želi preuzeti neku društvenu funkciju ili obavezu, ali u isti mah samo 11,60°/o muževa obavezno m ora pitati žene, dok se gotovo 60°/* udatih žena izjasnilo da ih muževi u takvim slučajevima konsultuju samo ako nalaze za potrebno ili ih, pak, samo obavijeste o svojoj odluci. U isti mah 23,4T'/o ispitanica obavijeste muža o svojoj od­ luci, a 15,55fl/o ga konsultuje ako nađe za shodno. Ovi stavovi i izjave o ponašanjim a ispitanica mogu se objasniti činjenicom da su anketirane uglavnom već društveno-angažirane žene, pa je procenat sam ostalnih veći nego što bi to bio slučaj u ukupnoj populaciji. Da bismo imali cjelovitiji uvid u ovaj p ro ­ blem, indikativno je razm otriti kako se uticaj muža ispoljava za­ visno od nacionalnosti i konfesije ispitanice. Analiza vršena xtestom pokazuje da su žene hrvatske nacionalnosti znatno više pod­ 118 �ložne uticajima muža. Od ukupno 99 anketiranih žena hrvatske nacionalnosti 55 se sasvim određeno izjasnilo da m ora obavezno pitati muža u slučaju da želi preuzeti neku društvenu obavezu. Sli­ čan je slučaj i sa konfesionalnom pripadnošću (vidi tab. 9, pit. 21). Ako žena ispoljava određenu podložnost u odnosu na muža, onda je svakako potrebno razmotriti pitanje da li se muškarci pro­ tive samoupravnom angažiranju žene, a naročito čime su muškarci motiviram da se protive. Dakle, na pitanje ZBOG ĆEGA SE MUŠ­ KARCI PROTIVE SAMOUPRAVNOM ANGAŽIRANJU 2ENA? do­ bili smo slijedeću distribuciju odgovora naših ispitanica: u % — muškarci se ne protive samoupravnom angažiranju že­ na nego su žene neaktivne 21,02 — muškarci su lično motivirani, jer misle da bi društveno i samoupravno angažiranje odvlačilo ženu od kućnih poslova 21,36 — muškarci sm atraju da samoupravno i političko angaži­ ranje i nije za ženu 15,72 — muškarci se protive samoupravnom angažiranju žena jer bi se time umanjila mogućnost njihove dominacije u svim samoupravnim organima i institucijama 19,31 — muškarci se protive, jer sm atraju da bi to pružilo žena­ ma mogućnost za sklapanje novih poznanstava, pa bi time bili ugroženi brak i porodica 10,35 — ispitanica ne zna prave uzroke, ali zna da se muškarci protive 8,88 Kao što je vidljivo iz tabele 10 (p. 27), nema nikakve razlike u stavu između udatih, neudatih i razvedenih žena o tome zašto muškarci pružaju otpor samoupravnom angažiranju žene. Ovo na­ pominjemo zbog toga što je bilo realno očekivati da se različite kategorije žena s obzirom na bračno stanje različito izjašnjavaju us �2 SSS KV i 23 53 22 8 23,75 21,56 vaspitač, nastavnik 7,67 ' K. 37 K ^ ... NKV (Kvalifikacije) P. 2. 29 58 23 6 11,20 10,17 154 0 1 3 69,03 62,66 22,30 zadovoljna sad a šn jo m profesi. 5; = 2,81; DF = ( P < 5%; = 25 8 1 2 5 glumica maneken 3,62 (Šta biste željeli biti) 42 N S 130 290 118 2 0,097 Tabela br. S. Na pitanje šta bi željele biti u odnosu na postojeću kvalifikaciju, postoje izvjesne razlike kod žena koje posjeduju srednju stručnu spremu. Nešto veći broj iz ove kategorije željele bi postići zvanja kao što su: inženjer, liječnik, farmaceut i si., međutim u ovoj ta­ beli ne postoje statistički značajne razlike. X2 26,00 23,60 ing., liječnik 8,40 P. 23. �o motivima, jer su se na pitanje opšteg karaktera »DA LI MUŠ­ KARCI PRUŽAJU OTPOR SAMOUPRAVNOM ANGAŽIRANJU ŽE­ NA?« različito izjasnile. Radi ponovne ilustracije, odgovori na to pitanje kretali su še ovako: u % — Da, pružaju otpor — Ne, ne pružaju otpor 62,56 21,00 Da bismo problem spoznali u cjelini, morali smo pokušati da saznamo koliki je udio samih žena u poboljšanju ili pogoršanju njihovog samoupravnog položaja. Tražili smo odgovor na pitanje DA LI SU ŽENE ZADOVOLJNE SVOJIM PREDSTAVNICAMA — (ŽENAMA) U SAMOUPRAVNIM ORGANIMA I DRUŠTVENIM OR­ GANIZACIJAMA? Distribucija odgovora pokazuje da je samo 18,63"/« žena zadovoljno kako ih žene predstavljaju u organima samouprave i rukovodstvima društveno-političkih organizacija. Veoma je zna­ čajan podatak da 43,07°/o žena nije zadovoljno svojim predstavnicama samo u pojedinačnim slučajevima, a 17,94"/« su kategorične u svom nezadovoljstvu sa ženama — predstavnicama u političkim i samoupravnim organima. Ako bismo sabrali odgovore sa negativ­ nim predznacima, onda preko 61% ispitanica nisu zadovoljne sa predstavnicama (ženama) u organima samouprave. Ako se tome doda i podatak da 11,11% ispitanica uopšte ne interesuje kako su zastupane u samoupravnim organima, onda je slika još potpunija. Zanimljivo je da u tom pogledu nema razlika u mišljenjima među ženama različitih kvalifikacija (vidi tab. 11, pit. 26). Tako, sada, pored podatka da su žene brojčano nedovoljno za­ stupljene u procesima samoupravnog odlučivanja (vidi izvore sta­ tistike), imamo dovoljno razloga za tvrdnju da su u tim procesima i neravnopravne. Tu spoljni činioci imaju primarno značenje, ali sve više jača tendencija da i same žene odustaju od svog samo­ upravnog angažmana. Žene su, nema sumnje, odlučne u zahtjevima da se uklone spoljni činioci koji negativno utiču na njihov samo­ upravni položaj, ali su daleko suzdržanije kada je u pitanju vlastiti aktivitet. Izvan naših očekivanja, žene su bile podijeljene u stavu kako i u kojem institucionalnom okviru rješavati probleme samouprav­ nog položaja žene, jer u stavovima koje smo dobili kao odgovore 121 �Hrvat Srbin 2 Ostali Musli. K. 8. K. 35. P 4. 1 0 202 -71 55 66 21,40 67,77 44,14 obavezno pitati 68,67 P. 21. 85 1 2 28 1 0 131 21 38 30 42 13,88 43,95 28,62 samo obavjest. 44,53 5 35 15 4 1 1 3,70 11,74 7,64 samo izuzetno pitam 11,89 Tabela br. 9. ra7 U pogledu nacionalnosti i preuzimanja društvenih obaveza žena, ističe se podatak da žene hrvatske nacionalnosti moraju obavezno pitati muža odnosno oca, pri preuzimanju društvenih obaveza. Takođe, ova grupa žena pri preuzimanju društvenih obaveza obavje­ štava svoje ukućane samo ako je shodno. U pogledu nacionalnosti i preuzimanja društvenih obaveza, postoje statistički značajne S 0 = 0,225; C = 0,221 48 453 152 99 154 2 (Preuzimanje društvene obaveze) x2 = 23,32; DF = 9; P > 5%; 9,00 28,52 18,57 ako je shodno 28,81 35 (Nacionalnost) �2 razved. udata neudata 7 K. 42 P. 3. 84,01 5 118 85 ............” 5,97" 28 da, postoji 28,00 P. 27. 5 90 69 16 = 5,46 76,89 16 316 225 75 2 3,28; DF = 4; P 108 6 71 31 muškarci su angaž. 25,63 (Otpor samoupravnom angažmanu žena) Tabela br. 10. Ovdje se naglašava podatak da udate žene smatraju u nešto ma­ njem broju da su muškatrci lično motivirani da daju otpor samo­ upravnom angažmanu žena, jer smatraju da bi to ženu odvlačilo od kućnih poslova, međutim u ovoj tabeli ne postoje statistički značajne razlike. X2 4,55 64,08 ne postoji 21,36 (Bračno stanje) �2 Domaći. SSS NSS VKV KV NKV 21 0 84 6 28 1 2 7 22 4,22 15,00 5,04 4,90 12.13" 3,68 31 330 110 37 36 89 27 2 10,92; DF = 10; P < 5 45 1 0 9 5 1 1 5 svejedno mi je 5%; N S 0 = 0,181; C= 0,178 Tabela br. 11. U pogledu zadovoljstva sa zastupanjem u društvenim organizaci­ jama, ističe se jedino podatak da su žene sa nižom stručnom spre­ mom djelomično zadovoljne i da su u većem broju indiferentnije torn zastupanju nego druge kategorije kvalifikacija. Ovdje x* 7,89 28,00 9,41 9,16 22,65 nisam zadovolj. 6,87 ji 9 djelom. zadovolj. 16,44 13 54,20 56 21,92 24 25,53 16 67,00 72 1 8 ~M ~ i 20 ! ...... K. 40. 6. (Zastupanje u društvenim organizacijama) P. 26. (Kvalifikacije) P. 2. �na pitanje NA KOJI NAČIN POBOLJŠATI SAMOUPRAVNI POLO­ ŽAJ ŽENE? našli smo činilac za koji bi se ispitanice opredijelile kao za dominantan. Naše ispitanice insistiraju na jednakosti žena i muškaraca u procesima samoupravnog odlučivanja u pogledu za­ stupljenosti poslova. Preko 35% anketiranih sm atra da je to osnovni > preduslov da bi jačale progresivne tendencije u samoupravnoj emancipaciji žene. Ako se tome doda i zahtjev da ženu u svakom pogledu treba izjednačiti sa muškarcem, onda 63,21fl/° ispitanica na­ lazi rješenje problema samoupravnog položaja u dvije vrste jedna­ kosti — »jednakosti u svakom pogledu« i »jednakosti u zastupanju u različitim organima i organizacijama«. Ovdje treba pomenuti i podatak da 26% ispitanica misli da bi »žensko pitanje« trebalo od­ vojeno posmatrati i regulisati. Iz svega do sada rečenog, može se zaključiti da nema optimalnog samoupravnog i političkog položaja žene bez ravnopravne participacije i u kvantitativnom i u kvalita­ tivnom smislu. U okviru razm atranja samoupravnog položaja žene, osvrnućemo se na još jedno pitanje koje se često pojavljuje. Naime, ve­ ćina ispitanica je tvrdila da je opterećenost poslovima u domaćin­ stvu jedan od temeljnih uzroka apstinencije ženskog stanovništva u političkom i samoupravnom životu. Zbog toga je značajno razmo­ triti pitanje KOLIKO SU TEHNIČKE INOVACIJE OSLOBODILE ENERGIJU I VRIJEME ŽENE, koliko je uvođenje tehničkih do­ stignuća u domaćinstvo oslobodilo ženu »prljavih kućnih poslova« i da li je ta pomoć doprinijela da se žena oslobodi pritisaka tra­ dicionalnih obaveza u domaćinstvu? I ovdje smo došli do jednog interesantnog otkrića: problem društvene (političke i samoupravne) angažiranosti žene nije pitanje vremena ili energije, nego je duboko društveno determiniran. Jedino se tako može objasniti da 31°/° ispi­ tanica kaže: »Bez obzira na moje vrijeme i mogućnosti nema smisla da se angažiram, jer je uticaj žene na samoupravne i političke od­ luke mali ili nikakav«. 21,70% ispitanica sm atra da muškarci one­ mogućavaju društveno angažiranje žene, jer bi time bila smanjena mogućnost njihove dominacije, a 15,8% žena se izjasnilo da »ne vidi nikakve koristi od društvenog angažovanja bez obzira na moguć­ nosti i vrijeme«, dok 13,50"/« smatra da angažovanje i »nije za ženu«. Ovakvi stavovi ispitanica su značajan k o r e k t i v veoma raspro­ stranjenom mišljenju da je zauzetost žene poslovima u domaćinstvu 125 �osnovni uzrok njenog nedovoljnog samoupravnog i političkog anga­ žiranja. Dakle, ovaj činilac »zauzetosti« ima dvostruku funkciju. Na jednoj strani ne treba sum njati da je izvjestan broj žena zaista zauzet poslovima u porodici. To je objektivno data situacija. Me­ đutim , zanim ljiviji su stavovi da se ne iskazuju pravi razlozi javne neangažiranosti, kao što su nemoć da se utiče na donošenje samo­ upravnih i politčkih odluka, nemogućnost da se iz angažiranja izvu­ če korist, dom inacija m uškaraca i, najzad, tradicijom uslovljen stav da sam oupravno i političko angažiranje i nije za ženu. 126 �7. RADNI STATUS ŽENE Dimenzija radnog statusa je više nego bilo koja druga reguli­ rana pozitivnim pravnim normama. Stepen zaposlenosti uopšte, i po kvalifikacijama, ilustrirali smo statističkim izvorima (vidi po­ glavlje III). Tu je vidljivo u kojoj mjeri žensko stanovništvo za­ ostaje u pogledu zapošljavanja po svim kriterijim a u odnosu na muškarce. Istraživanjem smo pokušali da ustanovimo koliki je stepen usklađenosti tih pravnih normi i stvarnog života, imajući u vidu, prije svega, samoupravni položaj žene. Prvo smo testirali raz­ liku između samoupravnog statusa žene na globalnom planu i po­ ložaja u neposrednom procesu rada u radnoj organizaciji. Naše prvo pitanje u tom pravcu je glasilo: »KAKO STE I DA LI STE ZA­ DOVOLJNI SA RADNIM I SAMOUPRAVNIM STATUSOM U OKVIRU VASE RADNE ORGANIZACIJE?« Dobili smo vrlo indikativan podatak da 71,10%> ispitanica nije zadovoljno ili je samo djelomično zadovoljno svojim radnim i samoupravnim statusom, dok se svega 22n ispitanica izjasnilo da je zadovoljno (vidi tab. 12. i 13, pit. 34). /o Slijedeće postavljeno pitanje »POSTOJI VISE ČINILACA KOJI NEPOVOLJNO UTIČU NA POLOŽAJ ŽENE U RADNOM ODNOSU. OVDJE JE NAVEDENO NEKOLIKO TAKVIH ČINILACA. MOLI­ MO VAS NAVEDITE JEDAN KOJI SMATRATE DOMINANTNIM« imalo je za cilj da pokaže šta ovaj osnovni stav o tome koliko su ispitanice zadovoljne radnim i samoupravnim statusom znači. Do­ bili smo slijedeću distribuciju odgovora: u — — !— — loša organizacija preduzeća (ustanove) loši međuljudski odnosi samovolja rukovodnog kadra rukovodni kadar je sastavljen od muškaraca koji ne­ maju razumijevanja za specifičan položaj žene 4,27 13,84 11,11 15,21 127 �— zato što nem a žena m eđu rukovodnim kadrovima — nije povoljan položaj žene u braku i porodici, pa se to nepovoljno odražava i na njen radni položaj — nepovoljan je položaj žene u društvu, pa je nepovoljan i na radnom m jestu — ne, tvrdnja nije tačna, žena je na radnom m jestu rav­ nopravna — bez odgovora 7,00 11/79 13 67 21 70 1* $ 3 Podatak da se 21,70% žena iz ovog ispitivanja izjasnilo da je žena na radnom m jestu ravnopravna je statistički indikativan. Me­ đutim , i ovdje m oram o čitaoca upozoriti na kvalifikacionu i sta­ tusnu stru k tu ru anketiranih žena, je r su to uglavnom žene sa višim kvalifikacijam a i na rukovodnim radnim mjestim a. Svi ostali odgo­ vori im aju negativan predznak i govore o različitim uzrocima nepo­ voljnog položaja zaposlene žene. Već na osnovu ovih podataka možemo porediti pravne norme koje su prezentirane u II poglavlju sa faktičnim stanjem kakvo vi­ dim o iz prednje tabele i navedenih podataka. Divergentnost između tih norm i i stvarnog stanja je uočljiva. Zato nije ni čudno što su anketirane žene zadovoljne sistemom pravne regulacije, ali su izra­ zito nezadovoljne realizacijom pravnih normi. Treba imati na umu i činjenicu da žene nedovoljno poznaju svoja prava iz radnog od­ nosa. Svega 43,93fl/o ispitanica poznaje svoja prava iz radnog odnosa, dok 55,13%> ne poznaje uopšte ta svoja prava ili ih samo djelomično poznaje. Još je zanim ljiviji podatak da 41,36®/® anketiranih žena tvrdi da ž e n e ne poznaju svoja prava, pa ih otuda ne mogu ni ostvariti. Prem a m išljenjim a nekih ispitanica, ZAKONSKA PRAVA ŽE­ NE SE NE OSTVARUJU IZ SLJEDEĆIH RAZLOGA: u % — radne organizacije nem aju dovoljno mogućnosti da bi žene materijalizovale svoja prava 13,84 — žene ne poznaju svoja prava i zato ih teško mogu ostva­ rivati v 41,36 — prava se ne ostvaruju zbog samovolje onih koji su dužni da izvršavaju i sprovode zakone 18,46 — rukovodioci privrednih organizacija ne poznaju zako­ nom garantovana prava žene pa ih ne prim jenjuju 9,40 — postoji diskrim inacija žena u radnoj organizaciji 2,90 ____________ 12,82 — nema o tome svoje mišljenje 128 �K. 6. 2 VSS SSS NSS VKV KV NKV K. 49. P. 2. 120 31 33 11 4 29 12 da 24,56 32,98* 10,99 10,29 29,23 11,22 (Kvalifikacije) 304 57 89 28 33 74 23 i i 18,21 24,46 8,15 7,63: 21,68 8,32 48 141 47 44 125 2 105 19 8 7 25 13 ne 513 17 89 13,60; DF = 10; P < 5%; i Tabela br. 12. N S 0 = 0,162; C = 0,160 (Da li ste zadovoljni sistemom samoupravljanja) Nekvalifikovane radnice su u nešto većem broju zadovoljne siste­ mom samoupravljanja nego ostale kategorije žena u pogledu kva­ lifikacija. Ista konstatacija odnosi se i na visokokvalifikovane rad­ nice, međutim, u ovoj tabeli ne postoje statistički značajne razlike. 62,22 83,55 27,85 26,07 74,07 28,44 djelomič. P. 34. �K. 49. 2 Preko 45 28 — 45 18 - 27 V . P. 5. 130 20 73 37 da 20,18 83,86 38,44 (Starost) 55 322 172 95 Tabela br. 13. 13,81 57,41 84 541 349 160 2 12,61; DF = 4; P > 5V. S 0 = 0,152; C = 0,150 9 89 52 28 26,32 Starije žene (preko 45 g.) su djelomično zadovoljne sistemom sa­ moupravljanja. Ovo se isto odnosi i na kategoriju žena od 28 — 45 g. Mlađe žene su zadovoljnije sistemom samoupravljanja nego druge dvije kategorije po starosnoj strukturi. I u tome postoje statistički značajne razlike. 49,99 1 207,72 ! i (Da li ste zadovoljni sistemom samoupravljanja) djelomič. 97,61 P. 34. �Za procjenu situacije važne su tri vrste činjenica. Prvo, kao što smo vidjeli, sistem pravne regulacije je zaštitio prava žene, što je (pretpostaviti je) našlo odraza i u normativnim aktima radnih organizacija. Međutim, prikazani podaci u ovom di­ jelu analize upozoravaju da postoji visok stepen nesklada između normativnog i stvarnog stanja. Drugo, same žene nedovoljno po­ znaju svoja radna prava. Treće, radna i samoupravna prava žene u radnoj organizaciji nedovoljno poznaju i oni koji se profesionalno bave (zaduženi su) problemom praktičnog ostvarenja prava. Kako su i ovdje poslovi u porodici i domaćinstvu i obaveze na radnom mjestu stalno dovođeni u vezu, može se sasvim realno za­ ključiti da je žena dvostruko opterećena. Zato smo pokušali saznati stavove žena u odnosu na ovaj problem. U tom smislu smo i postavili pitanje koje glasi: (p. 28.) »DA LI SU VAM TEŽI POSLOVI NA RADNOM MJESTU ILI U PO­ RODICI (DOMAĆINSTVU)«? dobili smo slijedeću skalu odgovora: dok 22,56% ispitanica tvrdi da su im teži poslovi na radnom mjestu, 22,39°/« zjavljuju da su im teži poslovi u domaćinstvu. Ostale ispi­ tanice uglavnom sm atraju da su im podjednako teški poslovi na radnom mjestu i u domaćinstvu. Iz tab. 14 (pit. 28) vidljivo je da su nekvalifikovane radnice više opterećene na radnom mjestu nego u porodici, dok su žene sa srednjom stručnom spremom više opte­ rećene poslovima u porodici, odnosno lakši im je posao na radnom mjestu. Ova distribucija odgovora u zavisnosti od kvalifikacija je očevidna, jer su poslovi u domaćinstvu približno jednaki, s tim što su porodice iz gornjih slojeva strukture u mogućnosti da uz pomoć brojnih tehničkih pomagala i kućnih pomoćnica umanje potrebu većeg angažovanja žene, kako po intenzitetu tako i u vremenu. Ostaje, dakle, činjenica da se radni položaj žene dovodi u vezu sa stanjem u porodici i domaćinstvu. Teret obaveza u domaćinstvu, s obzirom na tradiciju, čak i uz razvijena tehnička pomagala i pri­ mjenu tehnologije u domaćinstvu, dovodi ženu u diskriminirani po­ ložaj. S druge strane, preokupacija obavezama u porodici uskraćuje ženi mogućnost angažiranja u javnim i društvenim poslovima. Po­ sljedica je manji socijalni aktivitet žena i slabija pokretljivost. To je ujedno jedna od pretpostavki dominacije muškaraca u centrima moći i odlučivanja na svim nivoima. Sve ovo je uslovilo potrebu da ispitamo uticaj primjene tehničkih pomagala u domaćinstvu i oslobođenja žene »kućnog ropstva« na radni status žene. 131 �K . 6. VSS SSS NSS VKV KV NKV K. 43. P. 2. 29 131 26 10 11 34 21 P. 28. Tabela br. 14. S 0 = 0,225; C = 0,220 U pogledu težine poslova na radnom mjestu i u porodici nekvalifikovane radnice smatraju da im je teži posao na »radnom mjestu a lakši u porodici. Žene sa srednjom stručnom spremom izjavljuju da im je lakši posao na radnom mjestu. Ovdje postoje statistički značajne razlike u pogledu kvalifikacija i težine poslova. x* = 23,79; DF = 10; P > 5% >; 466 88 127 43 41 124 43 2 (Težina poslova na radnom mjestu i u porodici) teže u podjednako porodici teško 10,98 ’ 19.93 4 18 34,85 31,66 _57,47" 29 61 11,52 IfoST ; 19,00 9 21 12,08 10,98 | 19.93 15 18 35,70 32^43 | 58,86 33 68 24,73 22,47~f 40,78 29 30 119 216 teže na radnom mjestu 12,08 (Kvalifikacija) �Podaci koje smo dobili su indikativni. Tako 38,29% anketira­ nih žena tvrdi da se primjena tehničkih pomagala u domaćinstvu na radni položaj žene odrazila sasvim neznatno jer se o d n o s i n i s u i z m i j e n i l i , a 22,05% tvrdi da »te prom jene nisu našle odraza na radnu poziciju žene«. Manje od jedne trećine ispitanica (31,62°/o) smatra da se primjena tehničkih pomagala u domaćinstvu povoljno odrazila na radni položaj žene (vidi tab. 15, pit. 38). Osim ove, zapazili smo još jednu tendenciju koja nije bez uticaja na radni status žene. Naime, usko shvaćena racionalnost u privređivanju i nastojanje da se po svaku cijenu radna organizacija odupre konkurenciji predstavljaju dodatni negativni elemenat u određenju radnog statusa žene. S obzirom da ženi treba pomoći u neutraliziran ju negativnog djejstva ovog činioca, našim ispitanicama smo postavili slijedeće pitanje: PRINCIPI DRUŠTVENE I PRI­ VREDNE REFORME NALAŽU RACIONALNOST POSLOVANJA I PRIVREĐIVANJA POD JEDNAKIM USLOVIMA. TO, IZMEĐU OSTALOG, ZNACI »ZA JEDNAK RAD — JEDNAKA NAKNADA«. MEĐUTIM, ZBOG BIOFIZIĆKIH OSOBENOSTI, ŽENA NE MOŽE IZDRŽATI KONKURENCIJU SA MUŠKARCEM, POSEBNO U NE­ KIM POSLOVIMA, ŠTO DOVODI ŽENU U NERAVNOPRAVAN PO­ LOŽAJ. KAKO, PO VAŠEM MIŠLJENJU, TAJ PROBLEM TREBA RAZRJEŠITI? Dobili smo slijedeću distribuciju odgovora: u % — treba privilegovati ženu u globalnom društvu — radnim organizacijama treba kompenzirati umanjeni radni efekat žene — treba zaštititi ženu u braku i porodici — odrediti radna mjesta namijenjena isključivo ženi — na neki drugi način to treba riješiti — bez odgovora 9,40 10,76 52,47 25,64 0,51 1,19 Sasvim je normalno pretpostaviti da će u rješavanju proble­ ma konkurentske sposobnosti žene u uslovima tržišne privrede, za­ visno od doba, bračnog stanja i kvalifikacija žene koje su anketi­ rane zastupati različite stavove. Te razlike su se manifestovale na slijedeći način: 133 �K. 53. 2 udate neudate K. 7. P. 3. 118 167 49 44,32 122,67 da P. 38. 31 = 87,41 357 486 129 2 Tabela br. 15. Udate žene u nešto većem broju izjavljuju da se utioaj tehnike na položaj žene odrazio samo neznatno, jer se odnosi nisu izmijenila. Dobijeni rezultat nije statistički značajan. 1,08; DF = Il; P 119 200 X2 88 146,91 bez uticaja 31,58 ( Uticaj tehnike na položaj žene) 151 49 neznatno 53,08 (Bračno stanje) �Zene dobne skupine preko 45 godina zastupaju mišljenje da bi zajednica morala kompenzirati radnim organizacijama eventualne povlastice ženskoj radnoj snazi, kako ne bi žena bila zakinuta u svo­ jim pravima i kako bi se istovremeno postigla visoka racionalnost poslovanja (vidi tab. 16, pit. 36). Kvalifikovane radnice sm atraju da bi bilo nužno odrediti radna mjesta namijenjena isključivo ženi, dok žene sa visokom stručnom spremom smatraju da je postojeće stanje zadovoljavajuće (vidi tab. 17, pit. 36). I neudate žene misle da bi bilo potrebno fiksirati radna mjesta namijenjena isključivo ženi, dok udate sm atraju da je rje­ šenje u zaštiti žene u braku i porodici (vidi tab. 18, pit. 36). Zahtjev da se ženi pomogne u braku i porodici je osnovni za­ htjev naših ispitanica (52,47°/»). Zato je ovdje potrebno razm otriti odgovore na pitanje DA LI BISTE TRAŽILI POSAO AKO BISTE IMALI NAKNADU ZA RAD U PORODICI I NA ODGOJU DJECE? Suprotno prethodnom zahtjevu, 44,95< anketiranih žena bi tražilo ’/o stalan posao bez obzira kako bi bio nagrađen rad za poslove u do­ maćinstvu i na odgoju djece, a samo nešto više od jedne četvrtine (27,52%) ne bi tražilo stalan posao ako bi rad u porodici bio dru­ štveno priznat i materijalno nagrađen. Drugi modaliteti odgovora su bez značaja za analizu (vidi tab. 19. i 20, pit. 41). Iako su radni i samoupravni status međusobno povezani, i2r dvojeno gledajući u pogledu radnog statusa, nameću se (iz poda­ taka) ovi zaključci: Prvi je: samoupravni i radni status žene u Bosni i Hercegovini nepovoljan je u odnosu na status muškarca, a i uopšte. Nepovoljan samoupravni i radni status određuju u n u t r a š ­ n j i i s p o l j n i činioci. Žensko stanovništvo izloženo je pritisku spoljnih činilaca koji djeluju kao elementi demotivacije i često je prepušteno socijalnoj inerciji u rješavanju problema stabilnosti svog položaja. Može se reći da je žena objektivno izvedena na historijsko raskršće: ili će da istraje u procesu emancipacije za koju mora da se izbori ili će izgubiti bitku za vlastitu emancipaciju. Ozbiljne indicije postoje i za jednu i za drugu soluciju. Druga so­ lucija je porazna naročito za radno sposobni dio ženskog stanov­ ništva, ali i za društvo u cjelini koje bi željelo da bude socijalističko. 135 �K. 51 2 preko 45 28 — 45 18 — 27 K. 9. P. 5. 55 1 0 29 16 9,16 29,52 pravil. uglob. dr. 16,30 (Starost) 63 6 40 17 Tabela br. 16. 1 58 304 164 82 50,66 163,20 2 1 148 73 54 24,66 79,45 r. m. za žene 43,88 95 570 306 169 Žene preko 45 g. u nešto većem broju nego mlađe žene smatraju da je potrebno kompenzirati radnim organizacijama umanjeni efekat žene kako bi se realizirala racionalnost privređivanja. Razlike u vezi sa ovim pitanjem nisu statistički značajne. x2 = 8,36; DF = 6; P < 5*/i N S 0 = 0,120; C = 0,120 10,50 33,82 zaštita žene u braku 90,13 (Racionalnost privređivanja i radne sposobnosti) kompenz. r. o. za manji ef. 18,67 P. 36. i �VSS SSS NSS KV NKV 2 domaći. K. 6. P. 2. 63 4 15 15 4 15 10 6,44 11,17 17,22 6,05 16,17 5,91 kompenz. P. 36. 28,74 49,86 76,84 26,98 14 28 12 46 17 46 123 45 13,81 i 23,95 i 85 36,92 i j 131 12,96 ; 12,68 j rad. m jes. isključivo za žene (Racionalno 49 56 88 30 62 72,15 26,39 zaštita žene u braku 18 (Kvalifikacija) S 0 = 0,230; C = 0,224 U pogledu racionalnosti privređivanja i radnih sposobnosti žena, ističe se podatak da kvalifikovane radnice smatraju da je potrebno odrediti radna mjesta namjenjena isključivo ženi, dok žene sa vi­ sokom stručnom spremom smatraju u značajno većem broju, da to nije potrebno. Dobijene razlike su statistički značajne. x2 = 25,38; DF = 10; P > 5%; 479 18 135 27 281 Tabela br. 17. privređivanja i radne sposobnosti) �2 udata neudata ...... K. 51. 7.' P. 3. 35 52 17 27,76 pravil. u. glob. dr. 14,13 P. 36. 49 59 1 0 Tabela br. 18. 196,60 85 134 49 97,57 r. m. za žene 36,42 140 2 S 0 = 0,159; C = 0,157 375 515 13,15; ĐF = 3; P > 5% 206 270 64 zaštita žene u braku 73,39 (R acionalnost privređivanja i radne sp osob nosti) Neudate žene u znatno većem broju nego udate smatraju da je potrebno odrediti radna mjesta namjenjena isključivo ženi, da bi se ostvarila racionalnost privređivanja. Isto tako, udate žene u većem broju nego neudate, smatraju da je potrebno zaštititi ženu u braku d porodici. Navedene razlike su statistički značajne. 42,96 kompenz. r. o. umanj. efekat 16,03 (Bračno stanje) �V KV NKV K. 56. 2. ne 13 34 12,77 44 95 51 35,68 2 1,22 2 1 59,31 da (Kvalifikacije) prist. prist. 35 105 70 39,43 19 83 64 31,17 18 32 1 ,0 21 14 19^98 b. o. x2 = 14,23; DF = 6; P > 5%; 15 33 18 12,39 51,82 S 0 = 0,184; C = 0,181 157 418 261 2 Tabela br. 19. Postoje statistički značajne razlike između NKV i KV radnica u pogledu naknada za rad u porodici (p. 41.). KV radnice u značajno većem broju izjavljuju da ne bi tražile posao ako bi njihov rad bio društveno priznat. 13 36 23 13,52 (soc. pom.) nem a m išlj. (Naknada za rad u porodici) uz nak.) (dogo.) 65,56 20,60 23,02 ne P. 41. �56. Preko 45 28 — 45 18 — 27 K. 9.... P. 5. 262 39 143 80 i 49,56 140,53 76,25 (Starost) 33 160 87 40 P. 41. 10 4 15,55 8,73 140 2 29 6 N S 0 = 0,096; C = 0,095 91 481 258 13 5,67 ................ M 8 ~ 16,09 8,73 = 4,48; DF = 6 ; P < 5°/® ; 5 30 15 1 0 3 Tabela br. 20. U vezi sa istim pitanjem (o naknadi za rad u porodici), žene preko 45 g., u većoj mjeri bi ipak tražile stalan posao, nego što je slučaj sa mlađim ženama. Međutim ove razlike nisu statistički značaine. x* 30,2 85,82 46,56 (N aknada za rad u porodici) �Drugo: tradicija, brak i obrazovanje u najširem smislu deter­ miniraju i samoupravni i radni status žene. Snaga uticaja svake od ovih dimenzija zavisi od konkretne socijalne situacije. Tako su, na primjer, nepovoljni uslovi za obrazovanje ženske djece i omladine ograničavajući činilac u postizanju ravnopravnosti žene, dok tra­ dicionalni konzervativni mentalitet često onemogućava socijalnu pokretljivost i samoupravni aktivitet žene. Brak i stanje u porodici su takođe česta prepreka sticanju povoljnijeg radnog i samouprav­ nog položaja žene. Poseban je problem što ovi činioci često kumu­ lativno djeluju. Upravo to kumulativno djejstvo ovih činilaca jako mnogo obavezuje svjesne društvene snage, ako žele da bilo šta učine za istinsku emancipaciju žene. 141 ��8. TRADICIJA I PORODIČNI ŽIVOT Da bi se bolje sagledao uticaj tradicije i porodičnog života na samoupravni i radni status žene u Bosni i Hercegovini, rezimiraćemo, koliko je moguće, sistematično neke odgovore naših ispita­ nica. Otuda će postati jasno zašto tradiciju i porodični život po­ vezujemo. Prvo, blizu 60% ispitanica se izjasnilo da sm atraju da je najnepovoljniji položaj žene u braku i porodici ili da su im jednako teški poslovi na radnom m jestu i u domaćinstvu (vidi odgovore na pitanje 13). Drugo, preko 70% anketiranih žena se izjasnilo da > su tradicija, dominacija muškaraca (što se takođe može protum a­ čiti kao elemenat tradicije) i opterećenost žene obavezama u poro­ dici osnovni činioci sadašnjeg nepovoljnog socijalnog statusa žene u Bosni i Hercegovini (vidi odgovore na pitanje 14). Treće, oko 72% ispitanica tvrdi da je uzrok neravnopravnog samoupravnog položaja žene u tradicionalnom shvatanju da je ženi mjesto u kući i u opterećenosti žene poslovima u domaćinstvu (vidi odgovore na pitanje 15). Četvrto, na pitanje kako izmijeniti postojeće stanje, oko 42% ispitanica misli da je nužno izjednačiti muža i ženu u oba­ vezama i pravima, a gotovo 26% misli da bi se stanje izmijenilo ako bi se žena oslobodila tradicionalnih obaveza u porodici i teret ravnomjerno distribuirao (vidi odgovore na pitanje 17). Peto, da bi žena prihvatila bilo kakvu društvenu obavezu, uključila se u akciju ili, čak, otišla na neki sastanak, u 36% slučajeva mora oba­ vezno pitati muža, odnosno starije u porodici, dok samo 11,7% mu­ ževa pita žene u takvim situacijama (vidi odgovore na pitanje 21. i 22). Šesto, u cilju otkrivanja motiva, testirali smo mišljenje žene o tome šta bi preporučile svojim kćerkama da budu i kako da se ponašaju. Samo 12% žena preporučilo bi kćerkama da se pona­ šaju kao i majke, a svega 1 bi preporučilo da im se kćerka % ponaša u skladu sa tradicionalnim normama. Još su objektivniji 143 �odgovori u pogledu preporuke o tom e kakvo zanimanje kćerka treba da izabere: gotovo da i nema preporuke da se kći profesio­ nalno bavi javnim političkim i sam oupravnim poslovima (vidi od­ govore na pitanja 24. i 25). Sedmo, 58% ispitivanih žena misle da > su uzroci otpora sam oupravnom angažiranju žene sadržani u kon­ zervativnom m entalitetu m uškaraca i u interesu muškarca za do­ m inantnim položajem u braku i porodici. Osmo, na pitanje u kojoj sferi ženu zaštititi da bi postigla povoljniji samoupravni i radni položaj, 52,47% ispitanica sm atra da je zaštita naj neophodni ja u braku i porodici. I deveto, po m išljenju ispitivanih žena zaostaja­ nje u zapošljavanju je uslovljeno tradicionalnim shvatanje da je ženi m jesto u kući. A na pitanje gdje su uzroci permanentnog zao­ stajan ja žena u tem pu obrazovanja blizu 50% ispitanica sm atra da su uzroci u tradiciji i stavu porodice (vidi odgovore na pitanje 50). N adamo se da su ovi podaci reljefno pokazali da su tradicio­ nalni konzervativni m entalitet i postojeći model braka (najčešće za­ snovan na patrijarhalnim osnovam a) lim itirajući činilac u emanci­ paciji žene i poboljšanju njenog sam oupravnog položaja u Bosni i Hercegovini. T radiciju smo shvatili kao konzervativni oblik svijesti koji se reflektuje na način života i sistem vrijednosti ili kao konzervativni m entalitet na ovom socijalnom prostoru. Dakle, izraz »tradicija« upotrebljavali smo za bosansko-hercegovačke prilike u kolokvijal­ nom značenju. Naravno, da se tradicija ili njeno negativno znače­ nje odražava na stil življenja, vjerovanja, djelovanja i ponašanja čovjeka u našem prostoru. To je ukupnost antropoloških, sociološ­ kih, psiholoških i drugih dim enzija ličnosti. Sve to, dakako, ima odraza na društveno stanje, a time i na samoupravni status grupa i pojedinaca. Međutim, život u porodici i braku tretirali smo kao onaj socijalni okvir u kome se tradicija najsnažnije osjeća i manifestuje. Ovo napom injem o zato da bi se shvatilo da poboljšanje socijalnog statusa žene u bosansko-hercegovačkom prostoru ne može biti izvedeno »preko noći«, nego je to istorijski zadatak niza generacija — sadašnjih i budućih. Stepen ostvarenja tog zadatka može se u isti mah sm atrati indeksom prisutnosti socijalizma u ovom prostoru. Analiza podataka navodi nas na zaključak da se sa vremena žena nalazi u dosta teškoj situaciji. Tu situaciju omeđuju dvije ivice je­ dinstvenog procjepa: povećana angažiranost u procesima samo­ upravljanja sm anjuje izglede na stabilan brak i sretan porodični život; i obratno: stabilan brak i sretan porodični život sm anjuju iz­ glede za sam oupravnu angažiranost žene. 144 �Tradicijom je učvršćeno mišljenje da je porodica »osnovna će­ lija društva«, pa je pitanje da li je danas porodica zaista »osnovna ćelija« ili ne. Ovo tradicionalno mišljenje proizašlo je iz naglaska na biološkoj funkciji porodice, na religijskom poim anju braka kao socijalnog okvira za biološku reprodukciju. Naravno, u okviru ovak­ vog shvatanja posebno mjesto zauzima stav da je jedino majka od­ govorna za odgoj djece. Treba'reći da svega 16,62% naših ispitanica prihvata stav da su majke jedino odgovorne za odgoj djece, dok preko 70% smatra da ovu odgovornost treba distribuirati na oba roditelja i društvo. Posebno je značajno da od ovih 70%, gotovo 30% anketiranih žena misli da odgoj djece treba da bude isključivo briga zajednice. Samo 4% ispitanica opredijelilo se za mišljenje da je najkorisnije da se žena-majka posveti isključivo odgoju djece i da odustane od angažmana u samoupravnim i političkim poslovima. Može se reći da je savremena bosansko-hercegovačka žena preuzela čitav niz funkcija u privrednoj i političkoj sferi, ali da se funkcija odgoja djece još uvijek sm atra primarnom funkcijom majke. Jasno je da ljubav majke prema djetetu ne može ništa zamijeniti, ali je društveno konzervativno shvatanje da se cjelokupna odgovornost za odgoj djece prebaci na majku. Druga osnovna funkcija braka i porodice je ekonomska fun­ kcija. Međutim, mnoštvo pokazatelja i najnovijih saznanja upu­ ćuje na zaključak da porodica nije više »ekonomska zajednica«, pa žena više nije prinuđena da u porodici traži svoj ekonomski oslo­ nac i socijalnu sigurnost. Ekonomski samostalna žena koja ima svoj posao i svoju profesiju nije više prisiljena da prihvata brak i porodicu kao socijalni okvir u kome će biti ekonomski, a, zatim, i na druge načine diskriminirana. Moderni pravni sistem ne isklju­ čuje više ženu iz prava naslijeđa i prava na imovinu stečenu za­ jedničkim životom u braku, nego žena u socijalističkim pravnim sistemima u tom pogledu uživa i izvjesnu prednost. Otuda više nema potrebe da dokazujemo da brak kao ekonomska zajednica nema više one funkcije u diskriminaciji žene koje je ranije imao. Međutim, u svim sredinama se ne gleda rado na ekonomsku nezavisnost žene (to tvrdi 45% naših ispitanica); još se na život izvan porodice gleda očima prošlosti. 145 �Koliko porodični okvir još uvijek određuje položaj i sudbinu žene govori još jedan podatak: 15,55% ispitanica tvrdi da svekar i svekrva im aju izvanredan uticaj na položaj žene, 32,82% sm atra da svekar i svekrva utiču na taj položaj, a samo nešto preko jedne trećine (34°/») kažu da »ne utiču«. Normalno je da takav model braka i porodice u kome svekar i svekrva im aju uticaj koči čitav proces sam oupravne emancipacije žene. Kakav je odnos porodičnog života i samoupravnog angažmana? Evo osnovnih m odaliteta u distribuciji odgovora: u % — porodica i brak reduciraju mi mogućnost da se bavim društvenim poslovima 28,71 — koncentrisana sam na problem e i obaveze u braku i po­ rodici, pa gubim interes da se bavim bilo čime drugim 35,04 — brak i porodični život nisu mi sm etnja da se bavim jav­ nim i društvenim poslovima 22,73 Ako su sve ove činjenice od značaja za zaključivanje, a naše je ub jeden je da jesu, onda je neodrživa teza po kojoj je sama žena prihvatila tradicionalni oblik braka i porodice. Prije bi se reklo da je ovakav stav ženama nam etnut, i da su ga »dobrovoljno pri­ hvatile« u nedostatku alternativnog rješenja. Ostaje pitanje šta i kako mijenjati. Teorijski postoje dvije mo­ gućnosti. Jedna je zadržati postojeći model braka i porodice i tome prilagođavati ostale sfere društvenog života, a druga je izvršiti korjenite prom jene braka i porodice. Postoj-, možda, i treća mo­ gućnost postepenih evolucionih prom jena i jedne i druge sfere. U tom pravcu konsultovali smo naše ispitanice. Iz odgovora koje smo dobili može se zaključiti da ne postoji saglasnost u sta­ vovima i mišljenjima. Evo distribucije odgovora na to pitanje: 146 ���� Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Knjige Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context M Knjiga Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Samoupravni i radni status žene u Bosni i Hercegovini Creator An entity primarily responsible for making the resource Franjo Kožul Source A related resource from which the described resource is derived https://www.memoryoftheworld.org/ Publisher An entity responsible for making the resource available Univerzitet u Sarajevu, Fakultet političkih nauka Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1973. Rights Information about rights held in and over the resource Nepoznato Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource PDF Language A language of the resource SH Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 53-M Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 151 str. Bosna i Hercegovina Franjo Kožul obrazovanje porodica radni status samoupravljanje tradicija http://afzarhiv.org/files/original/5e6add91d7bc0659d25ef0439a456213.pdf 95ec930d841f3a3ea51068463725ab0a PDF Text Text Antologija marksističkih tekstova radnička štampa ����2ENSKO PITAN JE �Izdavač Novinsko preduzeće ,.RADNIČKA ŠTAMPA” Beograd, Trg Marksa i Engelsa 5/V Direktor ŽIVOTA KAMPERELIC Glavni i odgovorni urednik CEDO MALES Tehnički urednik DIMITRIJE DUDVARSKI Naslovna strana STEVAN VUJKOV Lektor MIROSLAV NIK0LIĆ Korektor TANJA SRNIC Štampa „SLOBODAN J0VIC” Beograd, Stojana Protića 52 �Antologija marksističkih tekstova Priredio i predgovor napisao dr Jovan Đorđević radnička Štampa �BIBLIOTEKA „IDEJE' I I I KOLO Uređivački odbor Dr JOVAN ĐORDEVIC Dr STANISLAV GROZDANIC Dr VOJISLAV STANOVCIC Izdavanje I, II i III kola biblioteke „IDEJE'’ pomogao je svojim sredstvima Fond za naučno-is traživački rad Veća Saveza sindikata Jugoslavije 46 . 2 <)& : 1C-. Ofc r a n s „m o S a p ij a d e t b ib lio t e k a BEOGRAD. 1975. �M A R K S IZ A M I 2 E N E „Promene u istorijskoj epohi uvek se mogu odrediti napretkom žena prema slobodi Š. Furie „Stepen emancipacije žene može da poslu­ ži kao merilo opšte emancipacije”. K. Marks I 1. Nema nijednog značajnog problema savremenog sveta koji se može naučno definisati, idejno i politički rešavati bez uticaj a i uloge marksizma. To se u punoj meri odnosi na tzv. žensko pitanje, 'koje je, ne samo u ovoj godini žena već i uopšte, od izvanrednog interesa za rešavanje ne samo dugo potiskivanog i uglavnom nedovoljno rešenog pitanja ravnopravnosti društvene situacije i položaja žene već i od neposrednog značaja za prelazak iz relativnog varvarstva u stvarniju civili­ zaciju koja se očekuje u trećem milenijumu naše posthristovske ere. Odnos marksizma prema pitanjim a položaja i uloge žene uopšte, a naročito u socijalističkom društvu, je višedimenzionalan. U svojoj opštoj teoriji o društvu i društvenim preobražajima marksizam je, u tradiciji radikalne demokratske misli i premarksističkog soci­ jalizma, definisao i osnovni problem žene, koja je shva­ �6 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ ćena ikao ljudsko biće čija je emancipacija uslov i merilo društvene i ljudske emancipacije. Pored toga, u radovim a Marksa, Engelsa i Lenjina, kao i docnijih m arksističkih teoretičara, nalazi se zna­ čajan broj ideja i stavova kojim a se ne samo u istorijskom već i u savremenom svetu definiše „žensko pitanje", odnosno problem atika oslobođenja žena. N a j­ zad, marksizam je teorija koja objašnjava svet da bi ga menjala i tim e kao teorija predstavlja inspiraciju i animiranost za društvene, političke i kulturne akcije i to za akcije kako žena kao takvih tako i svih ugnjetava­ nih društvenih klasa i grupa, odnosno progresivnih i demokratskih snaga savremenog društva. T o sve objašnjava široku i značajnu obnovu mark­ sizma i njegovo prihvatanje kako u razvijanju savremene m isli o ženi tako i u organizovanju, akcijama, i programim a raznih pokreta za oslobođenje žena, naro­ čito savremenih. K ao što nema naučnog i m odernog postavljanja problem atike žena van marksizma, tako je i pokre­ tanje ove problem atike potvrdilo njegov značaj i dalo mu nova osveženja, uz potrebu da se i sam preispita u odnosu na savremene tekovine društvenih i prirod­ nih nauka i na osnovi kolektivnog i ličnog iskustva u istoriji i u sadašnjici žena. 2. Ova opšta razmatranja nalaze svoju potvrdu i u konkretnim pojavama u oblasti savremene misli i političke prakse. U m nogobrojnim studijama i knjiga­ ma posvećenim ženskom pitanju marksizam je m etod analize i m išljenja ili u najm anjoj m eri služi kao sistem referencija.1 Nema nijedne ozbiljnije ) *) La Femme dans la s o ciiti, ćd. Centre national de la Recherche sciemtifique, Paris, 1969; Female Liberation, New York, A. Knopf, 147Z; The unifinchued revolution. New American Library, 1975. �ŽENSKO PITANJE 7 zbirke studija o ženi i ženskom pitanju, koje objavlju ­ ju velike izdavačke kuće u svetu ili su izdanja samih žena i ženskih organizacija, u 'kojima se ne nalaze tekstovi Marksa, Engelsa, Lenjina i drugih marksista koji se odnose na ženu ili u kojim a se tekstovi i ne komentarišu, služeći često kao polazna tačka analize i mišljenja.2 Ozbiljnost i uticaj niza grupa i organiza­ ) cija, koji pripadaju širokom pokretu ili akciji oslobo­ đenja žena proizilazi iz činjenice da se oni u svojim programima i akcijama vezuju za revoluciju, socijali­ zam i druge premise za ljudsko oslobođenje koje su naučno utvrdili prvenstveno Marks, Engels i Lenjin. Ali uprkos oživljavanju marksizma i njegovom aktualizovanju u studijama i akcijama raznih pravaca pokreta oslobođenja žena, danas još nije objavljena antologija osnovnih marksističkih tekstova o ženi i ženskom pitanju. Odsustvo ovih tekstova utiče između ostalog i na to da se često marksistička misao o ženi predstavlja ili iz „druge ruke", ili u krivom svetlu, bez obzira na to da li se to čini tendenciozno ili iz neznanja. Odsustvo jedne ovakve antologije čini jednu nedopustivu idejno-političku grešku i intelektualnu prazninu u socija­ lističkim zemljama i u onima u kojim a se prihvata so­ cijalistički program ili priprema njegovo ostvarivanje, a on se nigde, i kad se neposredno ne poziva na mark­ sizam, ne može od njega oštrije odvajati. U nizu rani­ jih prilika pojedini marksisti, naučni radnici i napred­ ni ljudi ukazivali su, a i danas ukazuju, na potrebu da *) Marxism and the Liberation of Women, N. Y. ed. Union of c 1 1 ^i°r Liberation, 1969; Womens Liberation and Revolution, ed. ?]?1 „Falling world Press", London, 1971; Les communistes et la condition de la Femme, ćd. Sociales, Paris, 1975. �8 Dr JOVAN ĐORĐEVIČ se sređeno i autentično prikažu osnovni stavovi mark­ sizma o ženskom pitanju, kao što je to u nekim zem­ ljam a učinjeno u pogledu literature, umetnosti, kul­ ture, nacionalnog pitanja, politike i morala. U Jugoslaviji je potreba za ovakvom antologijom zapažena i ona proizilazi iz dva osnovna zahteva sa­ dašnjeg političkog i idejnog „m om enta": a) obnova interesa i uticaja marksizma, posle jed ­ nog perioda relativne ravnodušnosti prema njemu; b) problem atika žene je relativno odgurnuta u stranu (ne prvenstveno stoga što je promena u stvar­ nom položaju i ulozi žene zapostavljena) i pored sazna­ nja da je svaki korak da lje u ostvarivanju samouprav­ nog i humanističkog, demokratskog i civilizovanog pro­ jekta socijalizm a neodvojiv od teorije i prakse oslobo­ đenja žene. Ovo saznanje je kritika postojećeg stanja i kategorički im perativ ostvarivanja samoupravnog so­ cijalizma. 3. Sastavljanje i objavljivanje jedne antologije marksističkih tekstova o ženi obuhvaćeno je opštim program om biblioteke Id e je i odgovara njenoj kultur­ noj i idejnoj m isiji. Ova, 1975. godina, „godina žene" omogućila je i olakšala shvatanje i ostvarivanje ovog zadatka. N ije prvi put u istooriji marksizma da se problema­ tika žene stavlja na njegove osnove, ali to se najčešće činilo (a i danas čini) prigodno i im provizovano. To ne znači da se svaka nova publikacija te vrste m ože li­ šiti iskustava koja proizilaze kako iz otkrivenih sla­ bosti tako i na osnovu pozitivnih strana prethodnih. Od tog se pošlo i u sastavljanju ove knjige. Ali, za razliku od poznatih i pristupačnih antologija i kolekcija mark­ sističkih ideja i stavova o ženi, knjiga koju predajem o našoj javnosti polazi od am bicije da bude više pregledna �2ENSK0 PITANJE 9 i sistematska i vernija trajnosti i aktuelnosti marksis­ tičke misli. T o opet ne znači da ona, u ovom svom pr­ vom izdanju, može biti potpuna i završena, a sasvim je izvesno da nije savršena. Kao i svaka teorija, ona je i istorija. Pored predgovora, ona sadrži strukturu čija je lo­ gika ne toliko istorijska, koliko teorijska. 01 Prvi deo obuhvata osnovne tekstove tvoraca m ark­ sizma i docnijih teoretičara i pisaca k o ji su u svom izlaganju prihvatili osnovne m isli tvoraca marksizma i nastojali da ih razvijaju, potvrđuju i, po potrebi, pro­ širuju i aktualizuju. To nije sve što je marksizam dao u teoriji o ženi i neizbežno su izostali m nogobrojni marksistički pisci, pa i dokumenti, k o ji su se ovim problemima bavili uzgredno ili prigodno. Ovaj deo je podeljen na dva odeljka. U , rvom su poznati ili manje p poznati tekstovi Marksa, Engelsa, Lenjina, Ž. Geda,3) P. Lafarga,4) A. Bebela, K. Cetkin, S. Markovića, E. Marks-Eveling, E. Eveling, L. Kaucki5) L. Lafarg.6 ) Tekstovi koje sadrži ovaj odeljak preuzeti su iz srpskohrvatskog prevoda dela Marksa i Engelsa, a ostali tek­ stovi su prevedeni sa originala, ruskog odnosno francuskog.pj drugom odeljku se nalaze stavovi o ženi koji razrađuju i dopunjuju marksističke m isli o ženi čiji su autori žene marksisti i to prvenstveno manje poznati tekstovi Marksovih kćeri Eleonore i Laure, kao i oni čiji je autor Edvard Eveling, drug Eleonore Marks, poznati engleski radnički i socijalistički borac i pisac. •) 2il Ged, jedan od prvih teoretičara i boraca francuskog radničkog pokreta. . ‘) Pol Lafarg, muž Marksove kćeri Laure Marks, osnivač francuske radničke partije i istaknuti prvoborac francuskog i međunarodnog radnič­ kog pokreta, pisac poznatog rada Žensko pitanje (1904). ‘) Lujza Kauoki, austrijska socijalistkinja, prva žena Karla Kauckog i dugogodišnjeg sekretara Fridrih Engelsa. ') Laura Marks-Lafarg, žena P. Lafarga, aktivni učesnik u radnič­ kom pokretu Francuske. �10 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ Svi tekstovi iz ovog drugog odeljka o ženi, nepoznati su našoj javnosti i ovde se prvi put objavljuju na na­ šem jeziku. Uostalom, oni se tek u ovoj godini prvi put predaju široj javnosti, je r su dugo vremena bili zatvoreni isključivo u okviru engleske, odnosno nemačke i francuske m arksističke i socijalističke lite­ rature. U drugom del u se nalaze izvesni tekstovi k oji ima­ ju aktuelni značaj i donekle proširuju marksističke ideje o ženi ili uopšte saznanja u njenoj istoriji ili sa­ dašnjici.7 Otuda su oni shvaćeni kao prilog, dodatak, ) i predstavljaju akt izbora ad-hoc; to znači da oni nisu jedino mogući kao tekstovi ove vrste. N e ulazeći ovde u pitanje da li su (i u k o joj su m eri) marksisti, razgovor k o ji su Simon de Bovuar i Sartr vodili o problemima žene izražava jedno stanje napredne francuske misli koja pokreće neka aktuelna pitanja i to u težnji da služi interesima socijalizm a i stvarnoj jednakosti i emanci­ paciji žene, ne samo u Francuskoj već i uopšte. N a kraju ovog priloga data je, manje ili više is­ crpna, bib liografija značajnih ili savremenih knjiga i radova posvećenih ženskom pitanju. 4. Tekstovi Marksa, Engelsa i Lenjina su preuzeti iz njihovih radova koji su ob javljeni na našem jeziku, a izuzetno na jeziku originala. T o se odnosi i na Bebelove tekstove koji se nalaze u njegovoj kn jizi S oci­ jalizam i žene, a koja je objavljena na našem jeziku posle rata; poznato je da ova knjiga u svom posleratnom izdanju ne predstavlja nov i b o lji prevod u od­ nosu na prvo izdanje, objavljeno pre rata. U sravnji­ 7 Tako prilozi sadrže, najpre, pismo J. B. Tita upućeno Svetskoj ) konferenciji za međunarodnu godinu žena (Meksiko, juni 1975), kao i tekstove deklaracije ove konferencije i prve deklaracije sa prve istorijske konferencije za prava žena. �2ENSK0 PITANJE 11 vanju sa originalom vršene su.na pojedinim mestima u svim ovim tekstovima ispravke, ukoliko je to bilo nuž­ no, radi utvrđivanja autentičnosti misli kakva je bila izražena u originalu. Tekstovi Eleonore Marks, E. Evelinga, Lujze Ka­ ucki i Laure Lafarg su prevedeni sa francuskog jezi­ ka, na kom e su objavljeni u novom marksističkom ča­ sopisu „Dealictiques" (No 8), a tekstovi P. Lafarga i 2. Geda su preuzeti i prevedeni iz njihovih radova posve­ ćenih ženi. A ntologija marksističkih tekstova k o je obuhvata ova knjiga delimično je ograničena prostorom kao i samom namenom ove knjige. Polazeći od shvatanja da oslobođenje žene može biti samo kolektivni akt i da bez (masovnog učestvova­ nja žena i drugih socijalističkih lju di i građana taj akt nije ni moguć ni efikasan, dat je pretežno selektivan izbor marksističkih tekstova, i to u dva smisla: a) od­ nosi se samo na neposredno izjašnjavanje autora o ženi i ženskom pitanju, i to) izbor se odnosi na jasne ideje i na inspirativne stavove za misao i akciju. Nesumnjivo je da ova antologija prvenstveno mo­ že da posluži za podizanje i proširivanje kolektivne i pojedinačne svesti naših žena o sebi, o svojim pravi­ ma, problemima i mogućnostima. Ali ona istovremeno sadrži i elemente za promenu i širenje svesti i dru­ gog pola. Jednakost i oslobođenje žene je društveno i opšte pitanje socijalizma. Ako nema oslobođenja žene bez njihove svesti i akcije, sigurno je da stvarnost tog os­ lobođenja zavisi od svesti, ponašanja i kulture celokupne socijalističke zajednice, odnosno svih njenih ak­ tivnih članova koji prihvataju istinu marksizma da nema oslobođenja pojedinaca i pojedinačnih grupa bez �12 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ opšteg i ljudskog oslobođenja. Oslobođenje i socijalis­ tički status žene je m erilo civilizacije i opšteg druš­ tvenog oslobođenja, kao što je isticao Marks posle Furijea, a nema tog opšteg i kompleksnog oslobođenja bez promene života, kao što je pevao francuski pesnik Rem bo a potvrđivao Lenjin. II 1. Generalna skupština Organizacije ujedinjenih nacija je jednoglasnom odlukom svojih članova (donetom 18. decembra 1972) proglasila godinu 1975. za j „međunarodnu godinu žena". Inicijativa za donošenje i ovakve odluke je potekla od samih žena i njihcvih o r - ' ganizacija, a neposredno od strane Međunarodne de­ mokratske federacije žena. Ova odluka n ije bila demonstrativna i slučajna, ni početak saznanja o značaju žena u društvu, o činje­ nici njihove aktivne uloge i o nužnosti njihovog rav­ nopravnog položaja (sa muškarcima) i u svim sferama nacionalnog i međunarodnog života savremenog sveta. Ona je značila potvrdu duge istorije teške i složene borbe žena, i demokratskih grupa i pojedinaca, u jo š nezavršenom procesu k o ji se uopšteno naziva „oslo­ bođenje žene” . U toku ove istorije, a posebno u pe­ riodu k o ji se poklapa sa krajem X I X i prvom polo­ vinom X X veka, žene su skoro u ćelom svetu, u raz­ ličitom stepenu i sa više ili m anje uspeha, pokazale volju i sposobnost za učešće u svim sferama nacional­ nog, društvenog, političkog i kulturnog života u među­ narodnim zbivanjima. Jedna od zakonitosti savremenog perioda istorije društva jeste stalni porast broja žena u odnosu na b roj �ŽENSKO PITANJE 13 muškaraca. Od početka X X veka njihov broj je stalno rastao. Već nekoliko decenija, a naročito danas, one predstavljaju veću polovinu stanovništva i to radnog stanovništva u svetu, a ne samo u pojedinim zemljama. Žene su značajna polovina „radnih lju di" skoro svuda u svetu, ako se shvati da žene koje nisu „zaposlene" (a rade u kući, u domaćinstvu i u porodici) jesu isto tako deo aktivnog i radnog stanovništva. Žena je danas masovno ušla u proizvodnju; od fa­ brike i „adm inistracije" do zadruge i seoske privrede. Žena je ne samo nezamenljiva potpora već i aktivni učesnik svih revolucija, oslobodilačkih pokreta, kao i antifašističkih otpora savremenog doba. Ona je u sre­ dištu klasnih, nacionalnih, društveno-političkih i kul­ turnih akcija i organizacija. Ona je poznati i priznati graditelj socijalističkog društva i m odernizacije zema­ lja u razvoju. Svoju individualnu sposobnost za izu­ zetni heroizam i žrtvovanje za drugog (a ne samo za svog) žene su u toku prvog i drugog svetskog rata i posle njih pretvorile u kolektivni čin i u masovnu po­ javu. One su se pokazale nenadmašnim, a često i nezamenljivim, ne samo ,,u iradu za fro n t" već i na samom frontu, kome su one dale posebnu dubinu u takozva­ noj pozadini. Nenapisanu epopeju ličnog junaštva, samoodricanja i samožrtvovanja napisale su, skoro u svim zemljama saivremene epohe, pojedine žene hero­ ji, najčešće iz reda seljanki, radnica i drugih „običnih žena” . Od početka X X veka žena ima značajnu i aktivnu ulogu na svetskoj, društvenoj i političkoj pozornici, koja je pozorište ako je bez nje. Područje uloge i uticaja žena danas se poklapa sko­ ro sa ćelom zemaljskom kuglom, a posebno obuhvata zem lje u kojima se život bori protiv nemaštine i gladi, �14 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ u kojim a postoji sukob između snaga socijalizma i „sta­ rog režim a", dem okratije i reakcije, slobode i nasilja, razuma i iracionalnosti, znanja i ignoratizma, između humanosti i varvarstva, napretka i nazadnjaštva, m o­ dernizacije i status quo-cu Iz n ajnovijih poprišta ovih sukoba i ovih borbi za izlazak iz zaostalosti i ugnjetavanja (Španija, Portugalija, Vijetnam , Kambodža, Grčka, Laos, Angola itd.) žene ne samo da nisu izostale već su i nastavile, često u težim uslovima, svoju dragocenu ulogu kako saradnika i pomagača tako i ravnopravnog druga borcu — muškarcu. M ilioni žena su doprineli da se obezbede i da se ^ razvijaju među narodima i državama ako ne prija telj­ ski, a ono sigurno snošljiviji odnosi, k o ji su nedovolj­ na (ali još uvek realna) osnova, kao što stoji u Rezolu­ c iji Organizacije ujedinjenih nacija, „uspostavljanja m ira u svetu” . 2. Međunarodna godina žena daje univerzalnu di­ m enziju jednom procesu koji, uprkos svim teškoćama i zakonima, teče naročito posle drugog svetskog rata i koji danas obuhvata ne samo sve zem lje već i sve vi­ talne sfere života i akcije svake od njih. Ali ova univerzalnost ne znači izjednačenost i uni­ formnost. Postavljanje i rešavanje „ženskog pitanja"jT n ije u svim krajevim a sveta isto, ne pokazuje iste r e - 1 zultate niti otvara istovremeno probleme. __LS druge strane, n ije potrebno posebno dokazivati da međunarodna godina žena ni po vremenu ni pre­ ma projektu n ije dovoljna. N i u jednoj zem lji, ni u onim u kojim a postoje najpovoljnije okolnosti za prevazilaženje svih oblika otuđenosti, nejednakosti i ne­ pravde, ona ne može sama po sebi da reši sva pitanja koja se odnose na dugo zapostavljenu i mitologozovanu �2ENSK0 PITANJE 15 situaciju žene u svetu. Ali, nijedna pojedinačna zem lja ne može ozbiljno pretendovati na to da se nalazi u stanju da sama m ože rešiti ova pitanja, i to bez obzi­ ra na njen objektivni „razvitak" i inače napredni „sistem". Ova rešenja još manje mogu dati deklarativni do­ kumenti, pa i tzv. „akcioni program i" k o ji su doneti u nizu zem alja sveta, a ne m ože ih dati ni Međunarodna deklaracija o pravima žena (proglašena od strane Među­ narodne konferencije žena održane juna meseca 1975. godine u Meksiku) fi) Iaiko je opravdano biti obazriv i budan prema normativističkom iluzionizmu k oji izazivaju i podržavaju donosioci i izvršioci deklarativnih akata, broj, sadržina i domašaj svih ovih deklaracija i norm ativnih akata programskog ili organizacionog karaktera koji su u toku ove godine doneti, bili bi pire toga nezamislivi uopšte, a naročito u pojedinim zem ljam a sa vekovnim i opštim ugnjetavanjem žena koje se shvatalo kao pri­ rodno i „normalno". Doneti i šire prihvaćeni od demo­ kratskih grupa, ovi akti su oruđa borbe, a negde i „ka­ men međaš" u borbi žena za oslobođenje ili bar za promenu njihovog potčinjenog i ugroženog položaja u društvu. Suprotno od ovoga je m išljenje, koje zastupaju pojedini radikalni pokreti za oslobođenje žena (na­ ročito u SAD, Francuskoj, švedskoj), po kome su pro­ glašenje „međunarodne godine žena" i sve akcije koje se vode u tom okviru „lukavost vladajućih klasa i dru. ' *) Na univerzalizaciju, naročito ekonomskih prava žena, posebni uticaj je imala i danas ima Međunarodna organizacija rada, a posebno međuna­ rodne konvencije: o jednakosti nagrađivanja; o zapošljavanju žena koje .porodične obaveze; o zaštiti materinstva; o noćnom radu žena v^f^nisation internationale du travail. Conventions et Recommandations 1919—1966, Geneve. Bureau international du travail, 1966). �16 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ štvenih grupa" (naročito muškaraca) i da su to nove bizarne igračke („gad gets") koje se nude ženama da bi i dalje ostale ili „lutke", ili „sluškinje" muškaraca (pre­ ma francuskim izrazim a „la fem m e potiche et la fem m e bonniche"). Ovo m išljenje nije uvek i u sve­ mu bez povoda; apsolutizovano, ono je pre izraz verbal­ nog pseudoradikalizma k o ji se uvek ja vlja u periodi­ m a kriza, preobražaja i me šanja realizma i marksizma. Sve to ponovo pokreće pitanje odnosa form alizm a i realizma u odnosu na ljudska prava, a posebno na prava žena. 3. U period proglašenja i univerzalizovanja, jed­ nakosti i drugih prava i sloboda žena utisnuta je i borba žena za svoje sopstveno oslobođenje i za preuzim anje odgovornosti i odgovarajućeg mesta u društvenoj misli i praksi. U oblasti prava (u sub­ jektivnom i objektivnom značenju ovog pojm a) žene su u X X veku postigle u načelu ravnopravan status sa ostalim građanima; one su čekale skoro dva veka da ideja jednakosti postane zaista „ljudsko pravo". N ije ni izvesno ni dokazano da će ova „form alna prava" svuda i brzo biti i stvarna prava koja će uživati svaka žena. Međutim, potcenjivanje form alnih prava i suprot­ stavljanje tih prava „stvarnim pravim a" je ostatak apstraktnog racionalizm a i pozitivizma, k oji se često predstavljaju kao naučni i čak marksistički način miš­ ljenja. U istorijskom smislu, i u skladu sa naukom, ne­ osnovano je i neopravdano suprotstavljati formalna i stvarna prava. Sve dok prava čoveka ne budu utisnuta u strukturu društva i duh ljudske zajednice, borba za pojedinačna prava podrazumeva osvajanje formalnih i stvarnih prava. Stvarno, tj. doživljeno, prihvaćeno i �ŽENSKO PITANJE 17 ostvarivano pravo je i jedno i drugo: form alno i stvar­ no pravo. Formalna prava nisu nikakav form alizam , je r u pravu je form a izraz, m era i gairantija stvarne situacije. U određenim uslovima dvosmislenosti, licem erja, dominacije i nemoći određenog društva sve m ože pos­ tati formalizam, podrazumevajući tu da sve m ože biti izigrano, zloupotrebljeno i u sferi manipulacije i pre­ vare. Društvo, 'koje je spremno za borbu protiv ovih strana dosadašnje „civilizacije", nalazi u form alnim pravima sredstvo za otklanjanje licem erja i protivrečnosti svih vrsta. T o se odnosi i na postignuta i danas proglašena prava žene. Međunarodna godina žena ima i drugi domašaj, koji -sam po sebi ne m ora pasti u formalizam, a još manje u „rekuperaciju"«) široko produbljenih i retkih energija m ilionskog kolektiva savremenih žena. Ona svojim univerzalizmom prevazilazi dosadašnji individualistički i parcijalni odnos prema pitanju prava i uloge žena kao takvih. Univerzalizam, isto tako, može postati formalizam u savremenom svetu k o ji je podeljen u osnovnim strukturama i time, i u okviru po­ jedinih nacionalnih grupa, na pojedine socijalne grupe žena. Kao što jedinstvo formalnih i stvarnih prava zahteva borbu, i to borbu za egalitarne i humane odnose među ljudima, tako i univerzalizam ovog borbenog po­ kreta žena pretpostavlja promeniu sveta u skladu sa navedenim projektom društva. Tako se danas, više nego ranije i na novoj osnovi, uspostavlja organski odnos između socijalizma i oslo­ bođenja žena. Jednog nema bez drugog; i to pod uslovom da socijalizam postane praksa društvenih odnosa u kojoj se ostvaruju, prevazilaze i stalno kritikuju •) Lukavo integrisanje u postojeći sistem. �18 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ ne samo nasleđeni odnosi nejednakosti već i novi, oni k o ji se zasnivaju na načelno jednakim pravima žena (sa muškarcima). Socijalistička m isao i praksa m oraju se zasnivati na stalnom ispitivanju, na novim saznanjima i na sa­ m okritici. „Socijalistička revolucija", pisao je Marks, „razlikuje se od buržoaske po tom e što se stalno kritiku je". T o se odnosi d na sve oblasti stvaralaštva u društvu, a time i na m isao i praksu oslobođenja žena i to utoliko više, ukoliko u odnosu na žene postoje sve češće pojave da se one idealizuju i fetišizuju („večito žensko” ). 4. Iza svih deklaracija, institucija, pisanja i go­ vora koje je pokrenula i om ogućila ,»međunarodna go­ dina žena" nalazi se jedan društvenchpolitički i kulturno-moraLni kompleks k o ji određuje domašaj i daje smisao svim ovim aktima d poduhvatima. 2ene su danas (danas — k o je m ože i treba da traje) jedan od osnovnih problem a sveta i istorijskog di-namizma k oji je alternativa uporednoj nemoći i blokiranosti tog sveta u celind i skoro svih njegovih delova. Stupajući u sve ljudske odnose kao sve važniji i osnovniji činilac i partner, one su proširile svoju ulo­ gu ko ja se vekovima zasnivala na funkciji prokreacije i reprodukcije čoveka i time društva. A li i ova stalna i uglavnom nezamenljiva prirodna funkcija dobi ja daj nas novi, više društveni i politički smisao. U sklopi sveg toga žene su pokazale, i sve više pokazuju, n< samo „svest po sebi” nego i „svest za sebe". Tim e si one svojom snagom, voljom i aktivnošću počele da me* njaju sliku tradicionalnog sveta i da postaju novi zna­ čajan činilac savremene istorijske epohe. j Tu epohu, između ostalog, čine: a) stalno prošire-1 nje mesta i značaja uloge žene u proizvodnji, u ćLruš- [] �ŽENSKO PITANJE 19 tvenom radu i u svim sferama javnog života ljudi; b) sticanje svesti žene o njenim pravim a i odgovornosti­ ma; c) odbacivanje ropstva, tj. odbacivanje svih obli­ ka ugnjetavanja, ponižavan ja i nepravde u odnosima među ljudima, a pre svega u odnosu na same žene; d) skidanje vekovnih tabua i zabrana, naročito brisanje iz mentaliteta same žene principa krivice i srama u odno­ su na njen lični život, a pre svega na odnos između žene i muškarca (ili seksualna revolucija u njenom kul­ turnom i moralnom značenju 'koje se suprotstavlja nje­ noj divljoj i pornografskoj primeni koja se i danas komercijalizuje i zloupotrebljava); e) oslobođenje i su­ kobljavanje raznih potlačenih m anjina i marginalnih grupa; oslobođenje koje nikad nema kraja; f) isticanje ljudskih potreba, želja i uopšte prirodnih i potiskiva­ nih pulsacija ljudskog tela kao kategoričnog im pera­ tiva individualnog i društvenog života nasuprot odr­ žavanju frustracija i -kompleksa kao „fatalnosti" ljud­ skog bića; g) nova uloga i značaj ljubavi u njenom to­ talnom, tj. u njenom biološkom, socijalnom i moral­ nom značenju, uz širenje svesti o značaju ljudske me­ đuzavisnosti, solidarnosti, bratstva i „sestrinstva” kao derivata te ljubavi i to u jednom svetu k o ji živi sve više u mržnji, zavisti i ljubomori, pretvarajući ženu u večiti mit i fetiš starih i obnovljenih robno-novčanih odnosa; h) prodiranje nauke i naučnih istina u svest najširih narodnih masa; popularisanje Frojda i psi­ hoanalize i seksualne psihologije, uz ostvarivanje n ji­ hove ozbiljne naučne kritike; i) širenje i produbljiva­ nje revolucionarnog optimizma i oslobodilačkog ro­ mantizma i utopizma u odnosu na ljudsko biće i nje­ gove poznate i prikrivene mogućnosti, nasuprot pe­ simizmu nemoćnih klasa, dekadentnosti kulturnih „eli­ ta” , hrišćanskom asketizmu i lažnom moralizatorstvu �20 Dr JOVAN ĐORĐEVIČ društvenoprivilegisanih, i po pravilu, muških grupa i birokrati je kao njihovih savremenih oblika; j ) uticaj socijalističkih zem alja, sa njihovim postojećim razli­ kama i nedovršenostima u stavovima i rešenjim a druš­ tvenih i ljudskih dilema, gde dolazi do izražaja naro­ čito relativna zatvorenost u pravcim a i idejam a za rešavanje situacije žene i u samom socijalizmu; k) šire­ n je i piihvatanje marksizma kao naiuke i sredstva za akciju, uz uporedno njegovo vitalizovanje, osvetljeno na osnovu novih rezultata klasne borbe i nezadovolj­ ne, uznemirene, ispitivačke i istraživačke m isli savrem enog čoveka, podrazumevajući tu i praksu borbe žena za oslobođenje i rezultate njihove m isli k o ja se ne udaljuje od marksizma, već u njemu se aktuaiizuje i produžuje; 1) početak procesa vraćanja ljudskog otuđenja na osnovi postepenog prevazilaženja otuđe­ nog rada u skladu sa razvitkom nauke i tehnologije, us­ postavljanja samoupravljanja u proizvodnim i društveno-političkim odnosima, uz njihovo opšte humanizovanje i demokratizovanje, uprkos pritiscima klasa, grupa i ideologija koje i dalje nameću društveni status quo zasnovan na otuđenom radu i ugnjetavanju ljudske ličnosti, a time i ličnosti žene. Ova epoha objektivno predstavlja početak i nas­ tavljanje jedne nove faze u „p rom ociji" i oslobođenju žene, odnosno u potvrdi i razvitku njene uloge i zna­ čaja u savremenom i budućem društvu i za njega. Ta nova faza je neodvojiva od podizanja i širenja svesti žena o njihovoj ulozi i identitetu. Sve to dovodi do za­ ključka da je ova faza sve više projekcija i delo sa­ m ih žena, ukoliko su one istovremeno svesne da je ona uslovijena opštim promenama u društvenim i po­ litičkim, kulturnim i m oralnim odnosima; i da je „od­ zvonilo” lažnoj svesti, koja je bila (i još uvek jeste) ne �ŽENSKO PITANJE 21 samo podrška zatvorenim društvenim sistemima zas­ novanim na hijerarhijama, vladanju jednih ljudi od strane drugih, već i pothranjivao mentaliteta straha i samopotčinjavanja, krivice i okultizma u odnosu na ljudski život i posebno na situaciju i sudbinu žene. 5. U ovom pogledu, odnos između žene (po pravilu udate iz siromašnijih slojeva) i muškarca (po pravilu pijanice i frustriranog nasilnika) nije se mnogo promenio od srednjeg veka do danas. U odredbi običaj­ nog prava u Brižu (X IV vek) je normirano: „Muž može da tuče i rani svoju ženu, da je reže od gore do dole i da greje noge u njenoj krvi. On ne čini nikakvo kaž­ njivo delo ako je poveže i ako ona nadživi". Provansalsko pravo (i rusko i kinesko tog doba) još je kategoričnije kad određuje: ,,Le fem o noun soun gen” (že­ ne nisu ljudska bića, ljudi). U nizu zem alja (i Evrope) muževi, očevi i braća imaju „pravo na sm rt” devo ja­ ka i žena njihove porodice. U njim a se smatra da je izraz „poznavanja žene” arapska izreka: „Tuci ženu stalno. Ako ti ne znaš zašto, ona to zna” . U nekim zem­ ljama za ubistvo žene zbog „neverstva” (i zamišljenog) muž se oslobađa, ali i nedavno doneti zakoni (u Ita liji) predviđaju male kazne za ovakvo ubistvo. Ovaj oblik varvarstva još uvek se obavija jednom ideologijom u kojoj se spajaju elementi -prava svoji­ ne, „muške časti” i vlasti, i praćen je ravnodušnošću (drugih i društva), trpljenjem (žene) i gospodarskom agresivnošću i cinizmom (muškarca). Ovi društveni oblici nejednakosti između žene i mu­ škarca su posledica preovlađujućeg mentaliteta društ­ va i položaja žene (koja se teže oslobađa, naročito zbog dece i „onog što će se kazati” ): pre svega, oni su pro­ izvod društva u kome se žilavo održavaju odnosi ne­ jednakosti, represije, mržnje, sebičnosti i nehumanos- �22 Dr JOVAN ĐORĐEVIC ti. I u ovom fizičkom odnosu između muškarca i žene osnovni uslov oslobođenja žene je radikalna promena postojećeg društva represije svih i svakoga. Na m oralno psihičkom planu, oslobođenje čoveka od panike i straha i ovde je uslov vraćanja sigurnosti, realizm a i dostojanstva ženi. Sve dotle ostaje za mase žena Bebelova misao „N a jja d n iji proleter ima kod kuće nekog k o je još ja d n iji od njega: ženu". 6. Žena je danas u m nogim odnosima ravnopravna:! ona glasa i m ože biti birana, iako je izuzetno birana na \ vodeće položaje; otvorene su jo j sve škole, ali ne i sve profesije; ona m ože da sklapa ugovore i otvara ban­ karski račun, iako je ranije m orala da traži odobre­ n je (oca ili muža); ona može samostalno da otuđuje svoju imovinu (kad je im a); ona može birati mesto bračnog stanovanja; ona odlučuje (a u poslednje vreme i u katoličkim zem ljam a — ne svim) i o prekidu trud­ noće (o pobačaju). Ona je još uvek zarobljenik dvostrukog radnog vremena (na radnom mestu i u kući). U određenim si­ tuacijam a ona može sve, ali mnoge od njih ne mogu ništa kad su m aterijalno i porodično zavisne, a na­ ročito ne m ogu ništa protiv batina i grubosti (supruga i muškarca). Nekad je to bilo „muško pravo" (trpljeno i čak odobravano), a i -danas se sreće ta pojava (i u „civilizovanom svetu”) koja je poslednjih meseci ove godine žena izazvala više radoznalosti nego gnušanje i osudu. Pre četiri godine je Erin Pizi, majka više dece, trideset dve godine stara, osnovala u jednom london­ skom kvartu „Centar za socijalnu pomoć ženama". Od tog vremena otvoreno je ovih institucija u više mesta u Engleskoj, i nedavno u Irskoj. N ajveći broj žena koje su prošle kroz ove centre ili su u njim a danas (oko �ŽENSKO PITANJE 23 10 000) jesu tučene žene; obično žene sa decom, žene koje su muževi (po pravilu) fizički zlostavljali, nanoseći im često teške udarce po svim delovima tela. Ove žene su tražile pom oć i utočište ne samo da se leče od povreda već da bi izbegle nova i dalja mučenja. N ji­ hova svedočanstva su porazna, ali bolni krici ovih žena nisu „specijalnost" engleskih muževa i nisu odjekivali u ćelom svetu samo u prošlosti. Za razliku od drugih žena, koje su ćutale i danas ćute, pojedine od njih iz institucije Erin Pizi počele su da govore.1 One govore «) i za sebe i za sve tučene žene ili one koje neće biti u stanju da savladaju „mušku vlast” i „silu” . U ovoj godini žena (pred ulazom čovečanstva u tre­ ći milenijum) žene su tučene, a neke od njih su razoru­ žane pred udarcima muškarca (jačeg). Nisu samo proleteri koji tuku i ugnjetavaju žene (po mnogim istraživanjima) oni to čine danas manje nego ranije i manje u odnosu na druge klase. T o su činili i aristokrati,1 ) a danas čine „gazde” i „gospoda” .1 ) 1 2 U dugoj pisanoj ili poznatoj istoriji ljudskog druš­ tva jedna „dobra” kazna za ženu shvaćena je kao op­ ravdana i nužna; i „ništa ružno” da bi se ,,u kući uspostavio m ir i red” . Kazna se prim enjivala i skoro uvek prema ženi; ženi koja je od pojave patrijarhata smatrana kao „mutivoda” , nosilac skandala i greha. Takvoj kreaturi se u srednjem veku stavljao zaključa­ ni ,pojas nevinosti” , a prema opštim shvatanjima i na­ vikama, ne samo blaziranih i cinika, danas jo j pripada „lanac oko vrata” . . . v - E. Pizev, Ne viči toliko, susedi će te čuti, knjiga koja se uskoro objavljuje i na francuskom jeziku u izd. „Femmes” . “ ) Francuski pisac Kontesa de Segir (Sćgur) opisuje kako general Durakin „tufie po stražnjici" gospođu Popovski uz nasmejano radovanje prisutnog otmenog društva. “ ) Savremena bumorištička i i(porno”-literatura je puna ovakvih scena Tući žene je još uvek znak lažne snage „jakog pola", zadovoljstvo bednika i mraćnjaka. �24 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ Tragedija barbe žena za oslobođenje od batina po­ kazuje da, i pored svih njenih nesumnjivih uspeha u borbi za jednakost i oslobođenje, ona u znatnom delu ostaje ne samo ugnjetavana već i ponižavana, kako u svom ljudskom, m oralnom tako i u neposrednom fi­ zičkom biću; u onom Sto je u n joj najdragocenije i najspecifičnije, u njenom telu. Bez ovog dostojanstva sva prava postaju iluzorna, a borba za njih besciljna. Kao i uopšte, tako je i ovde ljudsko dostojanstvo istovrem eno najvažnije pravo čo­ veka i tim e početak i najviši izraz emancipacije žena. Mnogi progresivni civilizovani lju d i u svetu na rečima često vrednuju to dostojanstvo, ali se skoro u svim zem ljam a i sredinama zatvaraju oči i uši pred kricima k o ji proizilaze iz bola i patnje žene. N iko nema više prava da ravnodušno prolazi pored zatvorenih vrata koja prigušuju krik i urlik tučene žene. Tako ponaša­ nje n ije izraz „zaštite privatnosti" i „nemešanja u tu­ đe stvari” , već je prim er ljudske ravnodušnosti i se­ bičnosti; k o se tako ponaša gubi svoj ljudski lik i svoje dostojanstvo. 7. Bez pojave i jačanja socijalizma, bez akcije, paro­ la i uspeha borbe Crnaca, bez nezadovoljne i odgovorne omladine i uopšte bez oslobodilačkih pokreta ugnjeta­ vanih naroda, grupa i „m anjina” , i u krajn joj liniji, bez potencijala i strategije klasne borbe udružene sa bor­ bom masa i naroda za novi i b o lji život, situacija žena bi ostala i dalje bez izlaza a pravci u kojim a se ti izlazi traže i nalaze ostali bi blokirani i ogra­ đeni bodljikavom žicom neznanja, nametnutog i prih­ vaćenog porobljavanja i potčinjavanja. T o se posebno odnosi na oslobođenje žene koja je od svih društvenih grupa najduže trpela zatvorenost i vremenski najduže bila predm et dom inacije i eksploatacije. Proces oslo­ �2ENSK0 PITANJE 25 bođenja iz ovakvog položaja i odnosa prolazi kroz isto toliko duge i teške periode kroz koje je prolazio i pro­ ces uspostavljanja žene kao objekta istorije i društveno-političkih, a pre svega muških odnosa. Proces „vraćanja otuđenja", isticao je Marks, ima isto traja­ nje i prolazi kroz iste ograničenosti i dvosmislenosti, zabune i samozablude, kao i sam proces otuđivanja. T o je opomena protiv nervoze i uobraženosti, ali ne i po­ ruka za odlaganje i čekanje. S obzirom na sve to, međunarodni značaj ženskog pitanja se mora shvatiti ne samo kao ujedinjavanje svih žena za oslobođenje iz statusa potčinjavanja i ponižavanja, već i kao međusobni odnos njihove oslobo­ dilačke svesti i akcije i opštih društvenih, političkih, kulturnih i moralnih pokreta za prevazilaženje diskri­ minacije i dominacije u savremenom društvu. Bez uza­ jamnosti, sarađnje i koordinacije opšteg oslobođenja čoveka i specifičnog oslobođenja žene, prvi pokret je ograničen, a drugi pada u izolovanost. Praksa hijerar­ hijskih odnosa među njim a (neko mora „uvek biti glav­ ni i centralni” ) slabi ih pojedinačno i u celini. Geto je okvir za održavanje zaostalosti i podelu društvenih grupa, a u njemu i pomoću njega ne može se voditi oslobodilačka akcija ni postavljati društvena i specifična svest žena, a još m anje se ona m ože raz­ vijati i aktivirati. Oslobođena izolacije i svesna svoje osobenosti, sposobna da je manifestuje u svojoj i u op­ istoj oslobodilačkoj akciji i misli, žena je danas znača­ jan, iako ne isključivi kvasac revolucionarne atmosfe­ re, kao što je njen položaj merilo iskrenosti snaga koje hoće da menjaju društvo. Dubljih i stvarnijih društve­ nih promena nema ako se ne odnose na sve i svakoga, jer inače revolucionarna misao postaje a pstrak dflg?^ �26 Dr JOVAN ĐORĐEVIC akcija kretanje u krugu 'koji obeležavaju prošlost i za­ ostalost. 8. N e postoji identičnost između žena i žene, kao što nema uniform nosti u položaju žena ni u svetu, ni u svakoj pojedinačnoj zem lji. Klasna struktura, istorij­ ske okolnosti, društveni, ekonomski i kulturni deter­ m inizam i ovde vrše svoj uticaj. Položaj i problem i žena i njihovog oslobođenja m enjaju se u odnosu na društvene klase i društveni sistem u kome one žive; u odnosu na stupanj kulturnog razvitka i odgovarajuće kodekse norm i koje regulišu shvatanja, osećanja i po­ našanja pojedinaca i grupa. Uslovljenost položaja žene stanjem jednog istorijski konsistuisanog društva i postojećim objektivnim društvenim strukturama i klasnim odnosima — danas je radna hipoteza svih istraživanja društvenih nauka. Sve ozbiljn ije sociološke ankete, objavljene u toku poslednjih godina, ukazuju da se nijedan od proble­ ma položaja, uloge i značaja žene, od porodice do po­ litike, ne postavlja u istom vidu i značaju u sistemima k o ji se društveno i politički bitno razlikuju, ili neza­ visno od nivoa njihovog m aterijalnog i kulturnog raz­ vitka, od preovlađujućih ideoloških i moralnih shvata­ nja. Uzm im o kao prim er, problem eksploatacije žene u braku i u domaćinstvu. Pojedini zapadni sociolozi, zas­ nivajući svoje zaključke na širokom em pirijskom istra­ živanju, smatraju da građanka, žena buržuja, pre eksploatiše svog muškog partnera nego što je eksploatisana od njega. Neki od istraživača skoro cinično doda­ ju da je u savremenom buržoaskom braku i sama do­ minacija izvrnuta, tako da je pretežno muškarac njen objekat i to i kad brak ne znači zarobljavanje slobo­ de muža, kad ne postoji vešto iskorišćavanje afiširane neslobode žene u korist njenog slobodnog povre­ �ŽENSKO PITANJE 27 menog izlaska iz braka i manipulisanje sredstvima „za­ jednice", ne samo onim koje je žena unela u brak. Ovo „izvrtanje odnosa" bi se zasnivalo na neradu i do­ kolici (lenstvovanju) žene (što podržava cela ideologi­ ja „uspešnog" buržoaskog braka) i na javnom i ličnom moralu, k o ji podržavaju istovrem eno sliku žene „lu1> ke" i fetiša, i korišćenje te „slike" za konkretni para­ zitizam i preokretanje svih zvaničnih, od društva pro­ glašenih fo rm i „nerazlučive bračne zajednice". Crkva (naročito katolička), održavajući princip „nerazlučivosti” braka, podržava i stvarne odnose dominacije i eksploatacije u kojima se ob jekti i subjekti m enjaju i to češće na štetu muškarca. Takva situacija ne postoji ni .u radničkim porodi­ cama i brakovima (gde je žena u osnovi objekt više­ struke eksploatacije i dominacije, tj. gde žena ne može biti parazit kome se svi dive), ni u malograđanskim institucijama ovog karaktera (ukoliko malograđanski parovi i porodice ne im itiraju ponašanja odnosno mo­ ral buržoazije, što je inače sve češće ne samo u razvi­ jenim kapitalističkim zemljama). Pored svega tog (čije saznanje kao takvo može smanjiti uticaj utopizma i pojave preterivanja koje nalazimo u opštim raspravama o ženama), postoje za­ jednički problem i žene kao takve k o ji prevazilaze po­ jedinačne probleme žena. Oni čine ono što se naziva specifičnost problematike žene. Dijalektička logika od­ nosa između opšteg (univerzalnog), pojedinačnog i po­ sebnog (specifičnog), spasava istraživače i studiju veštačkih problema, misao i akciju žena, kako od prag­ matizma i fragmentarnosti tako i od apstraktnosti i frazeološkog uopštavanja. 9. Od svih savremenih društvenih problema onaj ■koji se odnosi na žene (na čoveka uopšte) je najslo- �28 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ ženij i i još uvek otvoren za stvarnije razumevanje i rešavanje u teo riji i praksi. Razlog je jednostavan: to je problem društvenih i ljudskih odnosa. U odnosu f žene prema društvu i drugom, a posebno muškarcu, nalazi se rezim e svih međusobnih osnovnih društve­ nih i prirodnih odnosa ljudi. U tom odnosu se interi-* zuju istorijski, savremeni i budući društveni odnosi “ i izražavaju odnosi između dva partnera različitog pola čije jedinstvo je osnovni uslov društvene repro­ dukcije i obnove čoveka. U konkretnom odnosu izme­ đu žene i muškarca se stvaraju, ostvaruju, proveravaju, oplem enjuju ih izobličavaju instinkti i potrebe koji čine suštinu ljudske i socijalne energije; uslovi za ljud­ sko individualizovanje i ■samoostvarivanje, a to su seksualno zadovoljenje, ljubav, prijateljstvo, uzajam­ nost i uopšte sublim iranje i eksteriorizovanje ljud­ skog, u prirodnom i humanom značenju ovog pojma. , Bez isticanja i obuhvat anja ovih složenih odnosa žensko pitanje gubi istovrem eno svoju opštost i spe- I cifičnost i postaje apstraktno ili političko u vulgarnam značenju ovog pojma. Bez zadovoljenja žene u svakoj konkretnoj i pojedinačnoj ženi nema njenog | f punijeg oslobođenja, tačnije ostvarenja. Mera postig­ nutog oslobođenja je u ostvarenom biću žene. Psiho­ logija, i naročito psihoanaliza, u znatnoj m eri su uti­ cale na to da se otk rije i uvaži ovaj individualni vid ženskog pitanja. To se i danas čini često primenom jed ­ nostranog psihičkog determinizma, kao što se i soci­ ologija žene i danas slabo razvija, preopterećena jed­ nostranim sociologizmom. Nem a područja istraživanja u kom e jednostrani i pravolinijski determinizam ne proizvodi u toj m eri po­ luistine kao što je to studija žene. Naklonost pojedi­ nih intelektualnih i političkih krugova da svoje ori- �ŽENSKO PITANJE 29 jentacije i akcije zasnuju na jednoj superdeterminističkoj ideji m ože objasniti, ali ne i opravdati, popular­ nost koja se širi u ikorist površnih i jednostranih teori­ ja socio-psihoanalize; a naročito teorija bizarnog biv­ šeg marksiste i frojdovca Rajha, k o ji je poreklo fa­ šizma svodio na seksualni problem . Obnavljajući stare i odavno napuštene koncepcije o biorasističkom tuma­ čenju istorije, Rajh je uneo izvesne devijacije u savremenu praksu tziv. seksualne revolucije. Ako se problem i žena ne mogu svesti na problem žene kao takve, oni se ne mogu ni oštro odvajati. Oni čine jedinstvo i to jedinstvo u različitosti: jedinstvo u kome se vidovi stvarnosti suprotstavljaju i dopunjuju, isprepleću i odvajaju. Nem a punog oslobođenja žene bez oslobođenja žena i vice versa. Ostvarenje žene ne­ gira i prevazilazi odnose i situacije k o ji traži i izra­ žava ovaj dvostruki proces njenog oslobođenja. Ostva­ renje žene sledi put ostvarivanja ljubavi u njenom ko­ lektivnom i individualnom značenju. Ljubavni odnos pretpostavlja slobodu i jednakost, ali i nešto više, tj. slobodu i jednakost koje se ne mere, već se izazivaju, dopunjuju i prelaze u nove ljudske kvalitete. U nemerenoj i neizm erljivoj recipročnosti žene i muškarca, ličnost koja voli postaje svoja i stvara ljubav („ljubav izaziva ljubav” , kaže Marks); a ukoliko to čini stvar­ nije i više, i ona postaje bolja, odnosno b o lji je onaj koji to čini. („V o li me više da bih i ja bila dostojna tvoje ljubavi” — glasi jedan od najlepših stihova en­ gleske i svetske ljubavne i misaone poezije). U takvom odnosu nastaje istinitost i ostvarivanje ljudskog bića, a tim e i žene, žene koja nije neprijatelj i suprotnost drugom (muškarcu), već su zajedno, kao „par” (dvojstvo, a ne neizbežno i brak), nova pluralis­ �30 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ tička i individualna stvarnost (dvoje su prava stvar­ nost", piše Ogist Kont). 10. Borba pojedinačne žene protiv pojedinačnog muškarca i u m ikroorganizm im a društva (porodica, susedstvo i okolina) n ije istoveitna sa kolektivnom bor­ bom žena; ove borbe nisu podvrgnute istim zakonitos­ tima niti rađaju iste probleme. Prva je u svim istorijskim epohama, i danas je, individualni odnos k o ji se ogleda ne samo u pojedinačnosti subjekta i problema već i u tom e što on sadrži nešto što često prevazilazi kolektivne okvire i situacije, obuhvatajući razlike u strukturi i mentalitetu ličnosti, u spremnosti da se koristi drugim i da se protiv njega iskorišćavaju pred­ nosti i slabosti angažovanih partnera. U drugoj borbi postoji kolektivni odnos žena prema vladajučim druš­ tvenim i političkim , kulturnim i moralnim struktura­ ma i vrednostima. Ove dve sfere ženskog pitanja nisu jednake, ali se dodiruju i prepliću. One se m oraju razlikovati, ali ne i izdvajati i suprotstavljati. U društvu u kome su sve žene ugnjetene, odnosno u kome je žena kao takva ugnjetena, svaka žena u m ikroorganizm im a društva (porodica, brak i uopšte odnos žene i muškarca) nije i ne mora biti u ropskom položaju. „V o lja za m oć" i za potčinjavanje drugog u političkom smislu je ekonomski i druš­ tveno uslovljena, ali ona ima izvor i u individualnoj psihi čoveka. U njenom ispoljavanju pol m ože imati samo posredničku i sekundarnu ulogu. To znači da je naučno neosnovana uobičajena podela na „ja k " i „slab” pol; na muškarca, kao „urođenog osvajača" i „gospodara” , i na ženu, kao „pasivnu" i samo sebično „posesivnu ličnost” . U ovim konvencionalnim i vulgarizovanim ocenama, koje ispunjavaju ne samo pomod­ nu savremenu publicistiku već i u nizu radova sa nauč­ �ŽENSKO PITANJE 31 nim pretenzijama, nalazi se m išljenje koje se zasniva na empiriopsihizmu i empiriokriticizmu. Pri tome, nema znaka da se prelazi granica ovak­ vog mišljenja u pojedinim modernim shvatanjima pre­ ma kojima se izvesne negativnosti u ponašanju i men­ talitetu i savremenih žena objašnjavaju, a kasnije i opravdavaju, time što su one bile (i još uvek su) ugnjetene. Na planu psihologije i ideologije nejednakost, potčin javan je, a naročito ugnjetavanje proizvode i po­ zitivne i negativne osobine i posledice, čiju ocenu vred­ nosti jedino m ožem o zasnivati na kriterijum u slobode, istine i borbe za ljudsku autentičnost i novi život. N ik o ne može tražiti za sebe nova prava zato što je bio ug­ njetavan; nova ljudska prava proizilaze iz ukidanja i prevazilaženja, a ne iz činjenice same ugnjetenosti. N ovi život se ne pravi na osnovu rezidiuma prošlog stanja nejednakosti i ugrožavanja jednih od strane drugih.«) Mehanističko je, a time i idealističko, m išljenje (ko­ je između ostalih zastupa Sartr)1 ) da je ženski pokret 4 zbir akcija i stavova pojedinih žena. Taj odnos nije zbiran, već dijalektičan: uzajamno uslovljen, kontra­ diktoran i komplementaran. Pojedinačna žena i ženei nije ista stvarnost. Pored opštih i zajedničkih crta, one i ona su specifična stvarnost, posebne manifestacije ljudskih odnosa i čoveka. U pojedinim ljudskim odnoJ sima, naročito u ljubavi, postoji određena ljudska po­ treba ne za jednakošću, već za ujedinjenjem; više za davanjem nego za primanjem. Poznato je da je snaga ljubavi (ne samo žene) u predavanju i divljenju dru­ '») V. razgovor Simon de Bovuar i Sartra o „ženskom pitanju", str. 24« ove knjige. *0 Isto. �32 Dr JOVAN ĐORĐEVIČ gom . Drugi nije uvek „pakao", on može biti najbo­ lje „ ja ” . Pravo oslobođenje žene (čoveka uopšte) jeste u za­ dovoljenju i ostvarivanju složene ličnosti, koja se ne m eri prosečnim m erilim a, je r je svaka žena i posebna ličnost po sebi; a još m anje se m ože m eriti m erilim a koja važe u .političkoj akciji i političkom pokretu, je r o n i u svojim zahtevima neizbežno prelaze pojedinačnost i teže uniformnosti. 11. Svaka žena ne m ora biti naklonjena da se uklju­ č i u politički, odnosno u opšti masovni ženski pokret, niti je ona uvek u njemu pozitivna i korisna snaga. S druge strane, zajednički pokret žena (revolucionarni ili reform istički), iako m ože ograničavati ili zbuniti že­ nu u njenoj konkretnoj životnoj situaciji i poziciji, no­ si u sebi i nove mogućnosti za podizanje njene svesti i rešavanja odnosa „ ja " i „m i" (tako da „m i" ne bude više „o n e " ili „on i", kao što to još uvek tvrdi ne mali broj žena, i kad nisu fem inistkinje). Politički pokret daje pojedinačnoj ženi nove snage vi perspektive, kako u opštoj borbi za njeno oslobođe­ nje tako i za njeno lično zadovoljenje i ostvarivanje. U zavisnosti od karaktera i vrednosti ovog projekta, žena postaje „drugarica" i „sestra", razume bolje i doživ­ ljava ravnopravnost tako da se oslobađa težnje za nejednakošću i za iskoriščavanjem drugog, što je često izraz težnje za osvetom ili zadržanog kompleksa ranije ugnjetenosti. Ovakvu funkciju nema i ne može imati svaki po­ kret. T o je iskustvo mnogih žena; ovo iskustvo goni pojedine i borbene grupe žena da ovakvu funkciju tra­ že samo u čisto ženskom i partikularističkom (feminnističkom ) pokretu. Pozivanje na revoluciju i na izvesni form alni revolucionarni dinamizam ne m enja pri­ �33 2ENSK0 PITANJE rodu ovakvog pokreta, tj. ne podiže pokret do sposob­ nosti da razreši postojeće i često obnovljene dileme između individualnog i kolektivnog, između „ja " i „m i” . Istorija i savremena praksa žena pokazuju da ovu funkciju može imati samo društveno-politički pokret, sa odgovarajućom strukturom i organizacijom, koji je no­ silac istinske oslobodilačke i humanističke ideologije i akcije i čiju slobodu akcije omogućuju demokratske i oslobodilačke snage, što u savremenom društvu zna­ či ujedinjene i svesne grupe radnih i sve više emancipovanih ljudi, odnosno žena. To je onaj isti pokret koji je osposobljen i usmeren da nosi ne samo projekt ko­ munizma već i da stvara zajednice slobodnih i brat­ skih ljudi i naroda, i to sve više na planetarnom planu. III 1. Isticanje specifičnosti situacije i bića žene nije nova pojava u istoriji misli: od Platona do danas žena je, u ovom pogledu, predmet i sadržina velikog broja filozofskih i umetničkih dela, i to među najsnažnijim. Nova i savremena pojava je sve veći interes društvenih nauka za ženu i njene probleme i time podizanje pro­ blematike žene na nivo opštih društvenih i teorijskih pitanja. Problemom žene se bave danas skoro sve druš­ tvene nauke, od sociologije, politikologije i antropolo­ gije do socijalne psihologije i prava. Ali ni prirodne nauke ne izostaju u tom pogledu: dugo vremena pri­ svajana kao predmet biologije, žena danas nalazi sve značajnije mesto u radovima psihologa, a naročito u oblasti psihoanalize. U toku poslednjih godina, a naročito u 1975, napi­ sano je u svetu više knjiga i studija o problemu žena �34 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ nego u celokupnom prethodnom periodu. Nem a skoro nijedne zem lje u k o joj za vrem e međunarodne godine žena nisu objavljeni istraživački radovi i teorijske re­ fleksije o ženskom pitanju. N a engleskom, francuskom, švedskom,/ španskom (izuzetno na ruskom i kineskom jeziku, a sasvim izu­ zetno u socijalističkim zem ljam a) objavljeno je neko­ liko stotina knjiga koje su isključivo ili pretežno po­ svećene ženi. Nem a skoro nijednog časopisa iz oblasti društvenih nauka, politike i kulture koji u ovom p e ri-1 1 odu nisu objavili najm anje jednu studiju, prikaz ilij| osvrt o ovim problemima. Do tog vremena svedena na položaj čitaoca uglav­ nom „ženskih” i modnih publikacija, žena je postala opšti i aktuelni problem filozofske refleksije, naučnog istraživanja i drugih ozbiljnih studija i proučavanja. U tom e se m ože naći i pomodnost ili refleks jedne me­ đunarodno proglašene „ženske godine” , ali ova mno­ gobrojna literatura, pored svestranosti i različitosti u postavkama i naučnoj i idejnoj vrednosti, pokazuje kako jednu novu orijentaciju, prvenstveno društvenih nauka, tako i spremnost i sposobnost niza pisaca i naučnika, od k o jih su mnogi i žene, da se proširi pro­ blematika društva i horizont znanja na jednu neoprav­ dano zaboravljenu i potcenjenu oblast. Pojedine žene i kritičari dosadašnjeg razvitka društvene svesti i na­ učne misli pripisuju tu zaostalost uglavnom „mahizmu” ili čak „fa lok ra tiji” . Ali, ne može se sporiti to da su i mnoge žene, naučnici i filozofi, pisci i umetnici, radije obrađivali problem e k o ji nisu bili tesno vezani za ženu i uopšte za interese žena i njihove načine gle­ danja na sebe i druge. Može se reći da su se žene više bavile muškim problemima, kao što su se robovi �2ENSK0 PITANJE 35 više bavili gozbom gospodara (Aristofan) i Crnci živo­ tom i kućom belaca (Fokner). 2. Pored obimnosti ove literature koja govori sa­ ma po sebi, nužno je istaći njen izuzetan značaj koji proizilazi iz sadržine i kvaliteta znatnog broja radova posvećenih ženi. Žena je proučavana (što ne znači da je potpuno i svestrano proučena) u svim raznovrsnim situacijama i odnosima u kojim a se od početka druš­ tvene istorije nalazila, a naročito u onima pod kojima danas živi, dela i misli. Ona je ispitivana od ekonomskog, društvenog, po­ litičkog i kulturnog položaja do odnosa u porodici, prema muškarcu, drugim ženama i prema sebi. Sve do ovog perioda, koji na intelektualnom i mo­ ralnom planu znači renesansu žene i ženskog pitanja uopšte, svetska literatura o ženi se svodila najčešće na književnost o idealizovanom ili degradiranom ženskom biću, na pravne rasprave o formalnim odnosima žene u braku i na njene obaveze prema deci, kao i na mno­ gobrojne radove koji su ponavljali pozitivne ili nega­ tivne misli o ženi kao mitu i o njoj kao „dragom ” , ali — „po prirodi” nižem biću. Izuzetak u ovom pogledu predstavlja poznato delo Fridriha Engelsa Poreklo porodice, Bebelova knjiga Žene i socijalizam, i Lafargova studija Problem i žene u kojima su razrađene neke osnovne Marksove misli 0 ženi, njenom položaju u kapitalizmu i u budućem komunističkom društvu. Posle ovih pionirskih radova, marksistička misao je bila samo izuzetno okrenuta prema ženi i njenoj problematici. Međutim, bez dela Marksa, Engelsa i Bebela, a docnije i Lenjina, savremena literatura o ženi ne bi pokazivala nove rezultate 1 novi kvalitet; bez njih ne bi bilo ni značajnih priloga ovim pitanjima od marksistički inspirisanih teoretiča­ �36 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ ra i pisaca. I u ov oj oblasti teorijske misli i naučnog ispitivanja konzervativna i reakcionarna misao se ućutala, ukoliko n ije jalova. Stvaralačka misao je ona ko­ ja polazi od marksizma i inspirisana je njim e. Ona da­ nas nastoji (i većinom uspeva) da proširi i obogati na­ učni studij žene. Ako je akt kompetentnih i darovitih pisaca, ona postiže ujedno da .proširi predmet i vidi­ ke kako marksizma tako i savremene društvene nauke. Združena sa revolucionarnim preobražajim a i ten­ dencijama u savremenom društvu, marksistička naučna misao je omogućila i doprinela da se žensko pitanje po­ stavi kao totalno i višedimenzionalno pitanje i da se pojedine nedoslednosti, površnosti i form alizm i u sa­ vrem enom (i m arksistički usmerenom) načinu m išlje­ nja, kao i u prim eni marksističkih stavova o ženi (na­ ročito ponegde u socijalističkoj praksi) stave pod oštri­ nu sopstvene kritike i m odernizovane naučne misli, osvetijene novim iskustvima i pogledima i novom kritikom . Determinisanost ili „superdeterminisanost” mark­ sizma u odnosu na postavljanje i rešavanje problema žene ne može značiti i ne znači (za marksiste i uopšte) n jihov monopolizam u ovoj oblasti društvene prakse, akcije i misli. N e može se danas potcenjivati ozbiljan doprinos niza istoričara, sociologa, politikologa i kri­ tičkih psihoanalitičara i psihologa za konstituisanje ako ne „jedne nauke o ženi” , a ono izvesno jednog kompleksnog studija o ženi kao svestranom i višedimenzionalnom subjektu društva i sadašnjice naročito. Iz ove ocene ne m ože se izostaviti ni činjenica da su same žene dale svoj nezam enljivi ulog i u ovoj oblasti saznanja. Ako predviđena „nova nauka o ženi” (ili, skrom­ nije, kompletni studij žene) ama izvesnu budućnost. �2ENSK0 PITANJE najveća zasluga za to pripada nizu žena sociologa, an­ tropologa i psihoanalitičara, kao i žena koje su preuzele ulogu aktivnih i misaonih boraca u savremenom pokre­ tu za oslobođenje žena u čiju spontanost one nastoje da unesu misao o ženi, o njenim problemima i potreba­ ma, mogućnostima i težnjama: u savremenom društvu, a naročito u novom, socijalističkom društvu, za k o je se one, u večini, zalažu. 3. Za ocenu dalekosežnosti promena u načinu miš­ ljenja o pojedinim pitanjima položaja, osećajnosti i težnji žene, naročito u odnosu na muškarca, može po­ služiti novo tumačenje M olijerovog Don Žuana kao istorijske ličnosti i kao književnog dela. Na jednom nedavno održanom naučnom simpozijumu,is) na kome su glavnu reč imali književnici, istoričari, politikolozi, i sociolozi marksisti (i to pretežno žene), najpre je postavljena razlika između jednog „seksistiokog" mita (donžuanstva) i Don Žuana kao stvarne istorijske ličnosti u M olijerovoj komediji, a za­ tim je na osnovu dublje i originalne naučnoistorijske i sociološke analize pokazano da je u Don žuanovoj ličnosti sadržana kritika muškog „seksizma"; da je u tom delu, u stvari, ismejan i opovrgnut m it o uobraže­ nom i nadmoćnom „osvajaču žena" i data osuda dru­ štva koje je ljudske odnose podredilo raznim religiozno-monarhističkim i patrijarhatskim hijerarhijama. Niz naučno zasnovanih i kritičkih radova savremene literature o ženi ističe se već tim e što postavlja granice između mita i stvarnosti i uspeva da demistifikuje kako pojam žene tako i muškarca. To nije moglo “ ) Ovaj simpozijum je održan u Internacionalnom kulturnom centru £,tra?cu*“.°™ tnestu Scrlzi-la-Sal (juna 1975) pod predsedniStvom poznato« nlozoia Kirkegara. Simpozij um je obuhvatio veliki broj priloga mladin i stanjih istraživača 1 naučnih radnika oba pola. �38 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ biti učinjeno bez istovrem enog dem istifikovanja niza pojava, institucija i vrednosti ko je su činile osnovu dosadašnje „civiliza cije". To se, najpre, ogledalo u raz­ nim pokušajima i težnjama da se razotkrije mit donžuanstva koji prema konvencionalnim shvatanjima iz­ ražava ideju o nadmoći muškarca, tobožnjeg osvajača, a objektivno prikriva vladajuću ideologiju feudalnog riterstva i buržoaske privatne svojine o ženi kao ,,plenu” i time kao predmetu sa kojim se „poigrava" „viša rasa". Tako je jedan m lađi književni istoričar (R. Miša) istakao duboki pad donžuanskog mita, čija je krajnja inkarnacija epileptički i impotentni knez Miškin iz Id io ta F. M. Dostojevskog. Sa više naučne ozbiljnosti i sociološko istorijske verodostojnosti, ne napuštajući pri tom analizu samog dela D on Zuan i muzike mnogih poznatih opera koje su stvarane po tom tekstu, pojedini mlađi naučni rad­ nica, ne samo m arksisti i ne samo žene, ističu sledeće činjenice na kojim a zasnivaju jedno radikalno novo objašnjenje Don Žuana i (time kritiku donžuanstva. Društvo u kom e je nastao D on Zuan je zatvoreno muško društvo čiju strukturu čini kruta hijerarhija: bog — kralj — otac — muž. Žena, zarobljenik religi­ oznih i moralnih zabrana i normi, a politički obesprav­ ljena, nema izbora izvan „.predodređenog", utabanog društvenog i ljudskog puta. Taj put čini: porodica pod vlašću oca, koji ženu, svoju kći, upućuje mužu ili bogu. Ona koja ne nađe muža i ne uda se za boga (ne uđe u manastir), nema drugi izbor nego da bude opšta stvar ili prostitutka. U ovom drugom slučaju ona ne pripa­ da sebi, već opet muškarcu: muškarcima kao kolektivu ili, kao što je glasila vladajuća ideologija (ne samo verska), ona je „nevesta đavola". U tim uslovima, don- �2ENSK0 PITANJE 39 žuanstvo je konsumirano, a u ličnosti Don Žuana je izražen antidonžuanizam. Ova istorijska ličnost, prema Molijeru, izražava osvetnički akt svih potčinjenih i uvređenih žena i kompenzaciju za njihov poni­ žavajući društveno-politički položaj. Don Žuan nije na­ stao van vremena i prostora. N jegova pojava uslovljena je određenom društveno-političkom i kulturnom si­ tuacijom i u tome leži veličina i smisao ovog umetničkog dela i snaga i inspirisanost njegovog tvorca, geni­ jalnog protivnika i kritičara režima koji predstavlja „kralj — sunce” („L'E tat, c ’est m oi” ). To jedino može objasniti stalni i raznovrsni inte­ res istoričara, naučnika i umetnika za ovo delo ovu lič­ nost, a ne želja da se održava jedna vulgarna istorija o pojedinim muškarcima kao „neodoljivim ” i „večitim osvajačima” „ženskog srca” . Čisto ,žensko srce” tog doba je kucalo samo za osvetu i oslobođenje, a ne za „predavanje” spojeno sa poniženjem. Genijalni umetnik i mislilac M olijer je morao osetiti da je ovo srce počelo da kuca „ulevo” . Dublji smisao ličnosti i ponašanja Don Žuana leži u nameri da ruši „vrednost” starog, hijerarhijskog i feudalno-monarhističkog zatvorenog društva: autoritet bo­ ga, kralja, oca i muža. On bogu uzima kaluđericu, ocu kćer, mužu ženu, a kralju njegove zakone i običaje. U još dubljem smislu Don Žuan izvodi ženu iz robno-novčane cirkulacije i uvodi je u svet prirode. Pod mantilom „spontanog osvajača” , on je vesnik slobode i prirodnog prava i oslobađa ženu statusa roba i objekta. On je prvi čovek u svetskoj literaturi koji se u tome ne koristi privilegij ama (očinskim, bračnim i političko-verskim). Prema ženi on uspostavlja odnose jednakosti: najprirodnije jednakosti dva seksa koji se slobodno opredeljuju i koji se traže, odnose zasnovane na spontanoj �40 Dr JOVAN ĐORĐEVIČ želji i potrebi ljudskog tela i duha da postigne zadovolj­ stvo i sebe. D on Zuan je u tim uslovima oslobodilac, a ne osvajač: on oslobađa ženu (m uških) nametnutih zako­ na da bi je uveo u carstvo prirodnih zaikona. U našem veku D on Zuan, ni kao simbol ni kao društveno-politička uloga, n ije moguć. Ali, ne postiže se nje­ govo razumevanje i kritika, je r nije kompenzacija za ženu, time što se on danas često predstavlja kao ostarela, nemoćna i smešna figura. Pored toga, on je kao problem još uvek predm et različitih književnih, umetničkih i filozofskih tumačenja i dela, koja su se naročito pojavila uporedo sa novom literaturom o ženi. Ovaj ne­ presušni interes proizilazi iz otkrića prave istine o smi­ slu ove ličnosti i dela o njemu. On, istina je, više ne m ože biti simbol „večite superiorne muškosti". On osta­ je i jeste znak i putokaz otvaranja znatnog dela savremenog društva prema stvarnosti koja traži i obezbeđuje jednakost, dostojanstvo ličnosti i ljubav kao odnos uzajamnog ostvarivanja dva bića koja hoće sebe i dru­ gog, bez nametanja, pretnji, zabrana, potčinjavanja i sankcija. 4. Sim pozijum o D on Zuanu, koji je mogao biti, da je ranije organizovan, muška odmazda i revanš za go­ dinu žena, samo je povećao i ojačao poverenje žene u sebe i u borbu za novo i bolje društvo. Ovo samopoveren je i samopouzdanje je praćeno nizom novih pojava od interesa za žene. U ćelom svetu osnovani su raznovrsni vladini i nevladini centri i organi za proučavanje situa­ cije i problema žena. U francuskoj vladi je u početku 1975. godine osnovan „državni sekretarijat" (jedna vr­ sta m anjeg ministarskog resora) za „uslove žene" (na či­ jem čelu je jedna žena). Glas žena u njim a i izvan njih je sve glasniji i ubedljiviji. Žena više ne grca kad govori. N jen je glas sve kristalniji i odlučniji. �ŽENSKO PITANJE 41 Uporedo s tim, one same, ili u zajednici sa drugima i muškim saradnicdma uopšte, organizovale su desetine naučnih simpozijuma i drugih sastanaka posvećenih raz­ novrsnim problemima žene. Broj časopisa koje su že­ ne pokrenule i u kojima incijativno i slobodno rasprav­ ljaju svoja pitanja (i ona koja se njih tiču) je sve veći. U pojedinim zemljama žene imaju svoje izdavačke kuće koje, ako su nekad sektaške u izboru dela koje objav­ ljuju, nisu bez uticaja na razvijanje znanja, isticanje novih istina o ulozi i problemu žena u društvu, kao i na buđenje svesti žena i na masovnost njihove akcije. Sve ove institucije i akcije uticale su na rešavanje nekih aktuelnih pitanja od interesa za ličnost i položaj žena (kontracepcija, dozvoljeni abortus, liberalizacija ra­ zvoda, neka prava — privilegije za majke i trudnice) kao i na buđenje svesti žena u zemljama u razvoju, naročito u onim u kojima tradicija, vera i održavani opskurantizam drže još uvek ženu u podređenom i pasivnom po­ ložaju, ne samo prema muškaroima već i u odnosu na celo društvo. U celini uzevši, u situacijama koje se stvaraju, dru­ štvene nauke se oslobađaju niza opštih mesta, dogmat­ skih i tradicionalističkih mišljenja o ženi (i ne samo o n jo j). Savremena naučna misao oslobađa se i poslednjih oblika etnocentrizma, biocentrizma i najžilavijih ostata­ ka nacizma. Bez poznavanja žene i njene nove svesti o sebi, ova promena od dalekosežnog značaja za razvitak društva i nauke ne hi se mogla ostvarivati, što ne znači da je već i ostvarena. 5. Polje ispitivanja žene je beskrajno i neiscrpno. Ono tiraži makroskopske i mikroskopske metode, jer svako saznanje je u celind, kao što je naglašavao Heraklit, ali i u delu koje je pokazatelj celine, kao što je isti­ cao Hegel. Saznanje je istinitije ukoliko ima za predmet �42 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ vertikalne i horizontalne linije jedne stvarnosti. Misao koja ovo ne obuhvata prelazi preko stvarnog predmeta i zato se može nazvati dogmatskom i konvencionalnom. Pored toga, studija o jednom društvenom subjektu/ (konkretno o ženi) n ije naučna ako nije deo istorije i| teorije društva i ako ne otvara u njima nove horizonte. Bez istine o ženi nema pune i prave istine o društvu a čoveku, kao što se bez njenog oslobođenja i ostvariva-J nja opšta društvena i ljudska emancipacija ne mogu privesti kraju. I Jedna emancipovana žena je pre patetična i izolovana pojava, nego što je vesmik oslobođenja žena. Frag­ m entarno saznanje o ženi kao izolovanom pitanju do­ vodi samo do parcijelne i paroijalne istine i sadrži u sebi više ekstravagantnosti nego novih istina i ideja. Sve što je do danas napisano o ženama (i ono najbolje) ima značaj ako i ukoliko predstavlja prilog budućoj zaokru­ ženoj i svestranoj studiji o ženi; ti prilozi su utoliko podsticajniji i konstruktivnijd ukoliko su akt misli i is­ kustva žena k o je se ne izoluju u ženu (pasivno ženstve­ nu ili pobunjenu) i koje se ne odvajaju od opštih proce­ sa društvenih, kulturnih i misaonih borbi i preobražaja. Ovi radovi znače i doprinos borbi žena za emanci­ paciju ako osvetljavaju put i angažuju pokret u borbi za jedno demokratsko društvo u kome će žene, organizovane i pojedinačno, udružene sa svim oslobodilačkim i stvaralačkim pokretima savremenog društva, hteti da uspostave novi život, istovremeno slobodan, odgovoran i prozračan, najzad, autentičan ljudski život. Život s onu stranu hijerarhije d dominacije, m itologije i okultovanosti; život od čoveka i za čoveka. Život o kome je imaginativno pevao inspirisani komunar i veliki pesnik Rembo, a čije je puteve i mogućnosti nastupanja teo­ rijski utvrdio veliki naučnik i vizionar K arl Marks. �ŽENSKO PITANJE 43 6. Žena je vitalni i osnovni uslov postojanja i ži­ vota čoveka. Ona je, kao što je pokazao Engels, početak čoveka i društva sa svim njihovim protivrečnostima i lutanjima. Ona je, kao što peva Aragon, budućnost čo­ veka sa svim njegovim mogućnostima i izgledima koje sadrže nezadržive mutacije društva, kulture i misli, dinamizirane borbom klasa pre svega. To je sve uslovilo ne samo problematiku već i semantičnu složenost, dvosmislenost i ambivalentnost sa­ mih definicija, pojm ova i reči u odnosu na ženu. Na svim jezicima reč i pojam žena imaju više i raznih značenja u koja su utisnuti interesi i shvatanja različitih klasa, kulturnih struktura, moralnih režima i društveno-političkih sistema. To se odnosi i na jugoslovenske na­ cionalne jezike. Na srpskohrvatskom jeziku reč žena se upotrebljava da označi: 1) lice određenog (ženskog) pola; 2) suprugu (bez obzira na to da li je ili nije u bračnom odnosu); 3) onu koja je bila udata; 4) „kućnu pomoć­ nicu” (uopšte onu koja je u kućnoj ili hotelskoj službi); 5) opšti naziv za sve žene; 6) simbol (ženskosti ili žen­ stvenosti); 7) javnu ženu; 8) opšti naziv za sve uzraste, od ženskog deteta do starice; 9) pežorativni ili idealizovani odnos prema određenom licu suprotnog pola (u muškom rečniku „ta žena” ; „kakva žena” ); 10) pežora­ tivni odnos prema muškarcu kome se osporava muškost („on je prava žena” ); 11) „obična” žena, „prosta” žena, „dobra” žena i ista reč žena sa nizom drugih prideva, kojima se obično kvaldfikuje određena ličnost ženskog pola. Pored toga, u govornom jeziku, naročito muškom, u samom naglašavanju pojedinih prideva, upotrebljava se reč žena da bi se pojedina od njdh kvalifikovala ili da bi se odredio odnos prema njoj (naj­ češće u pogledu na ženski izgled ili telo). U političkom i pravnom rečniku kad se govori, na primer, o zaštiti i �44 Dr JOVAN ĐORĐEVIČ pravima žene, često se podrazumeva i majka sa decom ili bez đece. U razvijenijim jezicim a reč žena ima znatno više značenja. (U teorijskom časopisu K P Francuske1 utvr­ «) đeno je da reč žena ima najm anje deset značenja.) U en­ gleskom, francuskom i nekdm drugim jezicim a za pojam žene se upotrebljava i reč „gospođa” (m adam e). U en­ gleskom jeziku, pored toga, u izvesnom odnosu pravi se razlika između „gospođa” (ledies) i „žena” (wom en), ta­ ko da se ovaj drugi term in rezerviše samo za „obične” žene, dok bi „led i” bila žena iz otmenih krugova. Za ovu razliku u jeziku ironično je prim etio oštroumni engleski pisac Oskar V a jld da vodi u jednu vrstu deseksualizovanja pojedinih grupa žena („viših krugova”) koje kao žene nestaju u korist jedne klasne kategorije. Od posebnog teorijskog i društveno-političkog (po­ red ideološkog, estetskog i intelektualnog) značaja je utvrđivanje i razlikovanje značenja izvesnih pojava koje čine sadržinu ne samo m nogih rasprava o ženama već i u znatnoj m eri sadržinu same problem atike o ženi. To su sledeći pojm ovi: ženskost i ženstvenost, a donekle i ženskarstvo i ženstvo. U objektivnom smislu, ženskost je izraz za skup osobenosti koje ne samo odlikuju ženu već je razlikuju od muškosti, odnosno muškarca; otuda se pod „že­ nom ” često podrazumeva ženskost. U tom smislu žen­ skost je izraz za specifičnost i identifikovanje žene i tim e za njeno razlikovanje od bića drugog pola, odnos­ no od muškarca. Ženskost ne uspostavlja razliku iz­ među žene i muškarca kao ljudskih bića. Ta razlika je specifična karakteristika između ljudskih bića različitog pola. S obzirom na to, neosnovano je terminološko >•) Nouvelle critique, br. 82 za 1975. godinu. �2ENSK0 PITANJE 45 razlikovanje između žene i čoveka koje preovlađuje ne samo u literaturi X I X veka već i danas. U antropološkom i društveno-političkom značenju žena je čovek u istoj meri kao i muškarac, što ne znači da među njima ne postoje biološko-psihičke i socijalno-kultume razlike uslovljene prirodnim razvitkom vrste i društvenim razvitkom ljudskih individua. Polazeći od ovog saznanja, pojam i jezički kriterijum razlikovanja ljudskih grupa na ovoj osnovi jeste razlika između žene i muškarca, a ne između „čoveka" i „žene” , jer je žena u osnovi isto ljudsko biće kao i muškarac.1 ) 7 Ženskost se često pojmovno i jezički izjednačava sa „ženstvenošću” . Ovom drugom pojmu se pripisuju pre­ težno psihičko-emotivne karakteristike u kojima se, u zavisnosti od ideologije i društvene strukture epohe, utvrđuje čas osećajnost sa potčinjavanjem i posluš­ nošću, čas emocionalnost puna m isterija i nepredvid­ ljivosti. Najpoznatiji metafizički izraz ženstvenosti sa­ drži romantizam X I X veka, a njegov filozofsko-poetski izraz dat je u delu J. W. Getea, koji je ujedno iskovao poznati termin „večito žensko” (evich veiblih). Pod ženskarstvom se podrazumeva pežorativno i mizogensko značenje ženskosti ili ženstvenosti, ili samo negativna strana psihe i ponašanja žena. U nizu radova o ženi, naročito od radikalnih feminista žena, svi ovi pojm ovi se odbacuju kao tenden­ ciozni, a ove reči kao izrazi muškog (čak falokratskog) „govora” . Bez obzira na to, zadatak je društvene nauke da ih odredi, a naučni studij o ženi ne može ih zaobići da ne bi pao u idejno sektaštvo i problemsko siro­ maštvo. , w) U francuskom jeziku upravo se, u odnosu na razlikovanje prema ženi, muškarac označava kao covek (l’homme), što je poslcdica uticaja ..mahistićkog" govora. �46 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ „Ženstvo” (izraz za teško prevodivu francusku reč „fćm initu dć") je prihvaćen po analogiji sa pojm om „c m s tv o " („nćgritu d e") k o ji je prvi upotrebio i pustio u prom et senegalski predsednik, pesnik Sengor. Ova ko­ vanica nije do danas šire prihvaćena (utoliko pre što teži da označi posebni rasnopsihološki supstrat revandikacije i pokreta žena koji bi bili izvan opštih zakona o društvu i njegovom razvitku). Ovaj pojam nije dobio širu primenu ni u zem ljam a u kojim a je nastao (Fran­ cuska, SAD) i samo se izuzetno, od strane manjinskih grupa ženskog pokreta u zapadnom svetu, prihvata kao izraz osobenosti ideologije oslobodilačkog pokreta žena. Nem a teorijskih i političkih razloga da se traže biološko-psihološki koreni savremenih oslobodilačkih ideologija i svaki pokušaj u ovom pravcu slabi uticaj naprednih i demokratskih pokreta i smeta ostvarivanju interesa žena (danas i uopšte) i vraća naučnu misao o društvu na biologizam , a tim e i na idealizam. 7. Sve što se odnosi na ženu izraženo je zamenom i mešanjem m itova i istine, m itologije i realnosti. Žena je suviše dugo bila (i danas je ) u robnoj cirkulaciji da ne bi bila m istifikovana i fetišizovana. Naučna studija o ženi nužno m ora razlikovati ženu kao mit i ženu kao socijalno, ljudsko i svojstveno biće. Sve je u odnosu na ženu još uvek istovrem eno m istifikovano i realno, što je jedan vid dvostrukosti birokratskih i realnih pojmo; va koja, prema Marksovom mišljenju, karakteriše savremenu misao klasnog i birokratizovanog društva. U pojm ovim a „ženskost" i „ženstvenost" (i dru­ gim koji se izvode iz termina žena) ima nesumnjivo elemenata m itskog i čak mistifikatorskog. Odbacivanje ovih pojm ova a p riori, pod izgovorim a da su u njim a nataložena značenja određenih klasa, ideologija i ljud­ skih grupa (muških), sprečava da se oni kritički shvate �2ENSK0 PITANJE 47 i da se problematika žene postavi u svim njenim vido­ vima i dimenzijama. Saznanje žene i o ženi gubi svoj autoritet a misao oštrinu ako se zasniva na neomanihejskom načinu mišljenja, koje se sastoji u tome da se sve ono što smeta određenoj koncepciji o ženi, i pokretu koji je zastupa, proglasi za tuđe, „muško” i „crno” , a sve što se slaže sa tom koncepcijom za jedino „pravilno” , „žensko” i „belo” . U takvom načinu m išljenja koji se nalazi u nizu programa i shvatanja, naročito radikalnih feminističkih grupa, često se iza ženskih pojm ova kriju muški i iza prisutne muške misaone dominacije nastoja­ nje da se ona produži u korist žene i njenih shvatanja. 8. Ovakav manihejski način m išljenja je proizveo izvesne nove pojm ove i termine (kao što su seksizam, mahizam, falokratizam, falokratocentrizam) kojim obi­ luje savremena literatura krajnjeg i poluideološkog fe­ minističkog radikalizma (koji često nije daleko od lezbejstva). „Seksizam” je termin koji označava mušku psiho­ logiju i ideologiju, a danas se prim enjuje na svaki oblik mišljenja koji je isključivo naklonjen interesima jednog ili drugog seksa. „Mahizam” (reč španskog po­ rekla) je reč kojom se označava shvatanje o muškoj su­ periornosti, stavove i ponašanja koji iz njega proizilaze ili ga potvrđuju. „Falokratizam” (od grčke reči sa zna­ čenjem „seksističkog značaja”) označava režim domi­ nacije i vladavine muškarca, odnosno muškog pola. Termin se široko upotrebljava u radovima i proklama­ cijama radikalnih feminista i pisaca koji su naklonjeni brzim i opštim ocenama. „Falokratocentrizam” (slično „etnocentrizmu” i „sociocentrizmu”) je pojam kojim se karakterišu ideje ili praksa koje polaze od isticanja postojanja ili nužnosti jednog centra izvora misli, tu­ mačenja i uticaj a koji podvrgava sve druge doktrine �48 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ i idejne prakse svojoj superiornoj centralnoj, konkret­ no muškoj moći. Svi ovi izrazi, a naročito dva poslednja k oji su pre­ uzeti iz grčkog jezika, kriju jednu određenu ideologiju koja proizilazi iz opravdane osude vekovne dominacije i prevlasti muškaraca u istoriji i njihovog neopravda­ nog izjednačavanja sa polom . Ali, ovakav antropomorfizam n ije sredstvo za nalaženje pravih korena nejedna­ kosti (i uopšte ugnjetavanja) žene danas. Jake reči ne kriju ni jake misli, ni jake karaktere, kao što je to isticao francuski moralista Vovnarg. IV 1. O odnosu marksizma, posebno društvene teorije Marksa, Engelsa i Lenjina, prema ženskom pitanju po­ stoje različita m išljenja ne samo među nemarksistima već i marksistima. Među prvim a nisu retka tvrđenja da teoretičari socijalizm a i ljudske emancipacije nisu poka­ zali poseban interes za žene i njihove probleme. Pored poznate težnje konzervativnih i reakcionarnih pisaca da se delu ovih teoretičara (odnosno marksizmu uopšte) oduzme ono što stvarno ima, a pripiše ono što u njemu nema, ovo tvrđenje se zasniva na ovim osnovnim sla­ bostima koje karakterišu savremenu analizu i kritiku marksizma: a) ocene se daju na osnovu više ili manje istrgnutih fragmenata iz Marksovih i uopšte marksističkih radova, uz očigledno malo poznavanje njihove celine; b) sa marksizmom se izjednačavaju pojedini sta­ vovi izneti u programima i deklaracijama određenih ko­ munističkih partija, m išljenja o stvarnom položaju žene u odgovarajućim radničkim pokretim a ili stanje u prak­ si pojedine socijalističke zem lje danas; �2ENSK0 PITANJE 49 c) ideološka otuđenost, čak i zaslepljenost. Ocena doprinosa marksizma u postavljanju, definisanju i rešavanju ženskog pitanja je neodvojiva od po­ znavanja celokupnog dela Marksa, Engelsa, Lenjina i drugih marksističkih teoretičara i ne može imati auto­ ritet naučnog saznanja i objektivne istine ako se ova značajna teorija o društvu i njenom razvitku ne stavi u opštu misaonu i stvarnu istoriju društva i čoveka. Sve do sredine X I X veka m išljenje o ženi je ostalo na planu sentimentalnosti i romantizma, kao i očigled­ nih gluposti i legendi o ženi „koja je stvorena od rebra muškarca" (Adama) ili o ženi kao „po prirod i” nižem i potčinjenom ljudskom biću. Biologizam je osnova društvene misli uopšte. Biologizam je i prva „naučna” osnova svih ranijih i tadašnjih „teorija ” o fundamen­ talnoj i večitoj nejednakosti žene prema muškarcu već i o njenoj „inferiornosti” . On je izražen u poznatoj formuli Sv. Pavla i Avgustina („tota mulion in utero, totas vir in ejaculatio” ) koja je vodeća ideja svih docnijih psihologija o ženi i uopšte, svih ne samo „mahističkih” i „falokratskih” već i elitističkih i biro­ kratskih ideologija o „ženskosti” kao pasivnoj funkciji (katolički filozofi Vinterštajn, ničeizam, frojdizam i aparatska ideologija); kao i široko rasprostranjenih „popu­ larnih” (muških) mišljenja o večitoj inferiornosti žene. Promena ovih teorija nastaje pod uticaj em radikal­ nog romantizma, a naročito socijalističkih ideja i radnič­ kog pokreta. To se dešava oko 1840— 1845. godine u po­ znatoj revolucionarnoj situaciji koja stavlja u pitanje sve dotle važeće vrednosti i tradicionalne teorije o drža­ vi, vlasti, čoveku i njegovim pravima; to je epoha u kojoj sazreva jedna nova revolucionarna misao. U to vreme Marks postavlja temelje jednoj novoj i smeloj nauci koja otkriva klasnu borbu kao motor �50 Dr JOVAN ĐORĐEVIC istorije i ističe ulogu radničke klase u konačnom ukida­ nju kapitalizma i stvaranju jednog novog društva u kome će se razrešavati mnoge zamršene protivrečnosti postojeće civilizacije. N jegovo delo, koje je sazrevalo i razvijalo se (u saradnji sa Engelsom) do kraja X I X veka, izvršiće duboku kritiku i reviziju dotle opšteprihvaćenih shvatanja o društvu i čoveku, a time i o ženi. 2. M išljenje o ženi kao nižem biću, form irano na osnovu bioloških i seksualnih zabluda, ispunjava jednu viševekovnu „m ahističku" ideologiju i „krivu svest" koje su izražene ne samo u, za ženu potcenjujućim, narodnim izrekama i pesmicama već i u koncepcijama niza filozo­ fa, psihologa i državnika; u pisanim tekstovima i usme­ nim ponašanjima; u tradiciji i u savremenosti. U tom pogledu se često navode „te o r ije " i izreke ne samo po­ znatog ženomrsca Šopenhauera već i Kanta, Ničea i Frojda. N apoleon je svoj stav o ženi kao nižem biću u odnosu na muškarca ozakonio za čitav jedan vek u Code Civilu, najvećem spomeniku buržoaskog prava i kodeksu o nejednakosti žene. Niče, pesnik-filozof, k oji je inače za čitavu glavu iz­ nad m islilaca i pesnika svog vremena, ženu shvata kao tajanstveno biće koje se izražava u funkciji ridanja i materinskom instinktu: „Žena je puna m isterija, ali ona nosi i njihovo rešenje: trudnoću". Frojdizam (i psiho­ analiza) nastoje da m odem izuju i „p rofin e" biološki apriorizam. Polazeći od N ičeovog tvrđenja o m isterioznosti že­ ne, F rojd razvija čitavu psihoanalitičku teoriju čiji je cilj da objasni, tačnije da opravda, potčinjen i niži polo­ žaj žene na svim planovima (porodičnom, socijalnom, in­ telektualnom, seksualnom), zasnivajući tu teoriju na „anatomskom siromaštvu žene". Definišući ženskost kao nedostatak, F rojd shvata ženu kao „kastriranog muškar­ �ŽENSKO PITANJE 51 ca". Opsednut seksom kao rešenjem svih tajni, ne samo čoveka već i društva, on celokupnu istoriju nejednakosti žene svodi na seksualne razlike između žene i muškarca: žena je niža je r je seksualno izvrnuta i biološki nedo­ vršena. Žena je puna stida što nije muškarac; ona je pod stalnom potrebom famozne frojdovske „želje za penisom".1 ) Žena se može osloboditi anatomskih nedo­ 8 stataka i psihičkih muka ako postane „norm alna", a to će biti, zaključuje Frojd, ako postane „Što je moguće više slična večitom predmetu želje — muškarcu". Odu­ zimajući ženi svaku seksualnu vrednost (ona je biće sa „šupljim seksom", a to znači aseksualno biće), Frojd osporava ženi svaku sposobnost za naučna otkrića i doprinos civilizaciji: ljubomorna i zavadljiva, lišena je i osećanja pravičnosti; ona se ne interesuje za javne poslove; ona je u tridesetoj godini „svršena” , itd. Pod izgovorom naučnosti i misaone suptilnosti, Frojdova teorija o ženi ne donosi ništa novo, već ponavlja vekovne predrasude o odnosu među polovim a,1 ) ne prelazeći 8 niski nivo biologizma2 ) i psihologizma i time, u krajnjoj 8 liniji, idealizma (u filozofskom značenju reči). 3. Biologizam i psihologizam predstavljaju uvek jed­ nu ideologiju jer polaze od težnje da opravdaju društve­ f ) Suprotno ovom Frojdovom „otkriću” , pojedini savremeni sociolozi lAmuun, „rocicet b o o k ” , 1965) i ljubomoru na „moć začeća žene*r (M. Meaa, „Male and Famale” , NY, 1 966 i B. Betleheim, Symbolic Wounds, NY, 1970). ,, ” ) Kao mlad i zaljubljen, Frojd „nežno” piše svojoj verenici: „Drago oiago, dok ti uživaš u svojim domaćim poslovima, ja se predajem zado­ voljstvu da rešavam tajne strukture duha (V. C. David, Freud Superm&le, Pans, ćd. „Minuit”, 1975). Mnogi biolozi, i sami pristalice psihoanalize, podvrgavaju Frojdovu teoriju o ženi i celokupnu psihoanalizu (i posebno Frojda) svestamoj analizi i kritici: od tih radova se posebno ističu pisci marksisti (podrugljivo i uomCno delo Luce Irigaray, Speculum de l'antre femme, ćd. „Minuit” , rans, 1975) i donekle knjiga u nizu pitanja smela 1 originalna, američkog teoretičara ženskog porekla kate Millet, La Politique du Mdle, Paris, ćd. Stocek, 1974). �52 Dr JOVAN ĐORĐEVIČ ne nejednakosti i osujete oslobodilačke pokrete potčinjenih grupa, uz opravdanje opresija i vladavine jednih od strane drugih. Pored reakcionarnog karaktera svih ovih „teorija", najveći broj njih, u odnosu na žene, spadaju u grupu čiji su autori otvoreno ili prikriveno mahisti i otvoreni protivnici jednakosti žene i muškarca i time emancipa­ cije žena; ovi pisci su poznati i kao antifeministi. A li biologizam i naturalizam služe kao osnova izvesnih novih teorijskih pokušaja koji za nejednakost že­ ne i muškarca nalaze objašnjenje ili opravdanje u nuž­ nim razlikama među polovim a i u izvesnim vrednostima koje proizilaze iz „prirod e bića” predstavnika ova dva pola, pokazujući pri tom e ili „razum evanje" (i čak sim­ patije) za položaj žene (prihvatljiv ili neprihvatljiv), ili tražeći rešenje za postojeću nejednakost u novoj nejed­ nakosti i izvrtanju vrednosti — žena se oslobađa time što se ponovo postavlja na vrh društvene piramide, tamo gde je nekad bila i gde je opravdano da se nalazi s ob­ zirom na svoje biološke funkcije. Prvi je pravac neomahistički (Dž. S. Mil, Vilar, A. Breton, Mead i dr.), a drugi je „proto-fem inistički” .2 ) 1 Ovi pisci, naročito A. Lekler, preuzimaju na nov način tradicionalne biologističke premise o podeli ljud­ skih grupa, navodeći tvrđenje o imanentnosti („tako je to bilo od početka i ne može biti drugačije”) položaja žene. Žene i muškarci kakvi su danas su „date” i prirod­ ne kategorije. H ijerarhija među njim a nastaje posle i nezavisno od ovih podela i njihovog sadržaja. Podela između poslova (dužnosti), nužna za žene, izvršena je prema m erilim a koja nisu merila socijalnog ugnjetava­ nja. Kad je ova podela jednom izvršena i priznata, ljudi M) Najpoznatija varijanta ovog pravca data je u knjizi jedne žene: A. Leklerc, Parole de femme. �ŽENSKO PITANJE 53 su sve učinili da ova podela bude shvaćena kao dobra i opravdana (ona je izvršena racionalno i opravdano). Pre­ ma tome, potcenjivanje i obezvrednjivanje žene i njen niži položaj proizilaze iz obezvrednjivanja, potcenjivanja, prezira i neinteresantnosti onog što jo j je „tra­ dicionalno ili prirodno pripalo i dodeljeno". Iza ovog statičkog biologizma, koji meša društveni fenomen (podelu rada) i prirodne razlike (razlike prema polu), krije se poznata „seksualistička" ideologija koja opravdava društveni odnos (ugnjetenost žene) razlikom među subjektima kojima se odriče društvena uslovljenost. Svaki biologizam vodi u idealizam i meša uzroke i posledice, pripisujući posledici karakter uzroka; to još jednom potvrđuje ocenu starih kineskih filozofa da su biologizam i idealizam reakcionarna mišljenja. Ovakva misao ne objašnjava ništa; ona je tautološka: devalviranje žene ima uzrok u obezvređenosti b i t i žena. Žena je podređena jer ima (ili je preuzimala) niže i podređenije funkcije i poslove (ne samo kućno-domaće već i biološke, u vezi sa rađanjem) kojim a su muškarci (neopravdano) pripisali nižu vrednost, a ona ne vrši subalteme poslove zato što je raspadom matrijarhata, širenjem privatne svojine i klasne borbe postala objekt dominacije i eksploatacije. Engels se „ispravlja” tamo gde se potvrđuje i podržava nauka i istorijsko istraži­ vanje do danas. Žena je žrtva svoje sudbine, a ne društva nejednakosti, oskudice i dominacije. Za razliku od grubog biologizma i antifeminizma, ova shvatanja uključuju i učešće same žene u igri uspo­ stavljene inferiornosti. Po „prirodi” smerna, pasivna i zahvalna, žena prihvata svoju ulogu, i čak u njoj uživa, jer jo j to omogućuje da se razlikuje, da bude „druga” , da ulepšava život (ne kaže se čiji), pošto je ona jedini i pravi proizvod života kao takvog. �54 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ Zahvalnost kao psihički odnos prati svaki sistem potčinjavanja; to su zapazili i opisali mnogi pisci22) i istraživali m oderni sociolozi,22) ali objašnjenja se gube iza često tačnih analiza i opisa. Zahvalnost nije ni osobenost žene, ni izraz potčinjenosti. Moralno-psihološki, ona, kao ponašanje robova (potčinjenih), može sadrža­ vati elemente koji proizilaze iz konkretnog boljeg ili hu­ m anijeg držanja (gospodara) i koji odgovaraju potrebi ljudskog bića da smanji otuđenost, da priđe sredini u ko joj m ože isp oljiti svoju ljudsku potrebu za toplinom i prijateljstvom što nastaju kad su m ržnje sankcionisane, perspektive oslobođenja daleke, a kultura i svest pot­ činjenih niske. N a planu ličnih odnosa ona je rekompenzacija za isti stav drugog, za stav izvan granica mazo­ hizma, ona je odnos slobodnog osećanja koje vapi za jednakošću i dobrotom . K ao kolektivni fenom en u izražavanju i poniženju potčinjenih (robova, slugu itd.), zahvalnost se hrani vrednostima i uopšte ideologijom vladajućih klasa (čija je namena i uloga da uvek integrišu sve, a naročito potčinjene grupe u „sistem ” ). Svim mogućim kanalima vlasti i ideologije, od bića do kulture, ova politika mora da utiče na kolektivnu i individualnu psihu izraženu u zahvalnosti i drugim prihvatljivim i „olakšavajučim ” ponašanjima. T o se sve odnosi na položaj, odnose i ponašanje žene. Neosnovano je, je r je nenaučno, antipsihološki i apolitički tvrditi (kao što čine ne samo pisci sa ideo­ loške „desnice” već i Mario, Sartr, S. de Bovuar i dr.) da je zahvalnost i ceo kompleks onog što se naziva ženstve­ nost posledica i izraz njenog ugroženog i podređenog položaja i opresije. “ ) Flaubert, Trols Contes; Jack London, Priče sa ju ln ih mom. **) Fenon, La sociologie de la revolution, Paris, 6d. ,.Maspero” , 1967. �ŽENSKO PITANJE 55 Zahvalnost je psihologizovanje jednog vladajućeg sistema vrednosti politike u društvu koje proizvodi i održava odnose eksploatacije i dominacije. Ona nije sta­ bilna vrednost je r je subjekt osećanja, a ono je, kao nametnuto, nužno; ona je vrednost kritike koja je, kao takva, na ivici svog pretvaranja u nezadovoljstvo i pobu­ nu. Kao zahvalnost za trpljenje, i za prihvaćenu potčinjenost, ona je elemenat vladajuće ideologije i sredstvo održavanja potčinjenosti žene; ukoliko nije posledica radikalnog negiranja društvenih odnosa s onu stranu hijerarhije i iskorišćavanja drugog, ili na individual­ nom planu, svest o krivoj svesti čiji su m aterijalni, društveni i politički osnovi ugroženi ili se menjaju. Teorija o zahvalnosti kao privilegiji i „preimućstvu" žene je sastavni deo biološko-psiholoških doktrina koje ističu da je potčinjeni položaj žene psihološki odnos, a svaki drugi odnos dominacije i eksploatacije materijalno-politički odnos. U sociološko-političkom smislu ne­ ma ni osnova, ni razloga da se pravi ovakva diferencija­ cija, što bi vodilo u seksističku ideologiju i u ilu­ ziju da oslobođenje žena nije prvenstveno društveno i političko pitanje i stvar snaga koje su pozvane da društvenim i političkim sredstvima menjaju društvo (a time i psihologiju čoveka), već običnih ubeđivanja i manipulisanja. i 4. Kao i u momentu kad su stvorene, tako i docnije I (i danas), Marksove ideje o ženi predstavljaju diskontinuitet sa ovom literaturom zasnovanom na predrasu­ dama, poluistinama i patrijarhatskoj ideologiji. Marks nije smatrao ženu kao bitan elemenat revo­ lucionarnog preobražaja društva. Ali ona ima značajno mesto u njegovoj opštoj revolucionarnoj teoriji, i to ne samo usled njenog položaja društvene grupe koja je, pod uticajem klasnog društva, podvrgnuta svestranom, �56 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ a ne samo ekonom skom ugnjetavanju. Pored toga, Marks je u više mahova dao analizu ne samo političkog položaja žene u uslovima društva u kome je živeo već je utvrdio niz pogleda i istina koje su izmenile celokupnu dotadašnju teorijsku i političku raspravu o prirodi „ropstva'*2 žena i o mogućnostima njihove emancipacije 4) i koje čine osnovu savremene društvene nauke u odnosu na žensko pitanje. Marks je prvi veliki mislilac koji je žensko pitanje shvatio kao totalno i specifično pitanje, izražavajući svoje stavove ne samo o nejednakosti, domi­ naciji, eksploataciji i uopšte potčinjavanju i unižavanju žena u klasnim društvima, već i o suštini odnosa izme­ đu muškaraca i žene i o dubini i značaju ljubavi. T Marks nije „izm islio" novu teoriju o ženi i njenoj em ancipaciji, ali je on utvrdio osnove i dao sadržaj tak­ voj teoriji. U toj teoriji nalaze odjeka promene i teko­ vine u društvu i ljudskoj misli koje su rezultat društve­ ne, političke i intelektualne borbe u periodu od velike francuske revolucije do sredine X I X veka i docnije^U tom periodu bio je ostvaren veliki napredak ne samo u kritici postojećeg društva i njegove ideologije već i u pogledu poznavanja prethodnih istorijskih formacija. Pored novih istorijskih i socioloških otkrića, uspostav­ ljaju se i daju prve rezultate takve nauke kao što su an­ tropologija i seksualna psihologija. Uporedo s tim, rad­ nički pokret podiže sve više radničku klasu i radne mase na rang odlučujućeg društvenog činioca, koji je sposo1 ) Pojedini naučnici (i marksisti) osporavaju tačnost ovog izraza, 4 ističući s pravom da žene nisu klasa i da se njihov položaj ne može izjednačiti s položajem robova. Marks, a naročito Engels, pojmu ropstvo žene ne daju značaj naučne definicije društveno-ekonomskog položaja žene u kapitalizmu, već se služe jednom figurom da bi istakli kako višestranu potčinjenost tako i otuđenost žene od njenog ljudskog bića. Neosnovano je mišljenje da je ovaj pojam izazvao pojavu teorije o „barbi polova" kao istorijskom zakonu: svaka revolucija XX veka preuzima iz marksizma svoj govor i verbalizam i ne osporava, već potvrđuje ulogu i značaj klasne borbe kao motornu snagu istorije. �2ENSK0 PITANJE 57 ban ne samo da ruši režim represije već i da ukaže na nove društvene alternative. Takav pokret je neizbežno morao imati svoje poglede na društveni i ljudski razvi­ tak i svoje odgovore za životna pitanja društva i čoveka. Kao i svaki stvarni političko-idejni pokret jedne klase ili ljudske grupe koja hoće da men ja svet i sebe u njemu, pokret radničke klase je imao potrebu da odredi svoja rešenja za ova pitanja, suprotstavljajući se shvatanjima i idejama vladajuće buržoazije, i da, preduzimajući njen izazov nastoji da ga zameni svojim novim i radikalnim izazovom. U takvim uslovima i odgovara­ jućim zahtevima radničke klase celokupnog socijalisti­ čkog pokreta njihovi su vodeći teoretičari, i originalni i odgovorni ideolozi, Marks i Engels form ulisali kako svoju opštu teoriju o oslobođenju radničke klase i čo­ veka tako u njenom okviru, a delimično i preko toga, teoriju o ženi i njenoj emancipaciji. Oni nisu filozo­ firali o ženi, već su je uveli u proces promene stvar­ nosti i njenog sopstvenog oslobođenja; ia pre svega su dali teorijske elemente da se shvati žena po onom što je bila, što danas jeste i što može biti na putu opšte i svoje emancipacije. ^ Pri tome su neosporne tri činjenice: a) ova teorija izražava društvenu i idejnu situaciju u kojoj je stva­ rana, tako da osnovni problemi i rešenja koja ona, u radovima Marksa i Engelsa obuhvata, proizilaze iz po­ sebnog iskustva kapitalizma X IX veka i njegovih efekata na žene svih klasa; b) marksistička teorija o eman­ cipaciji žena je neodvojiva od njegove opšte društveno-političke teorije, odnosno od celine i jedinstva teorije Marksa i Engelsa; c) ova teorija o ženama po mnogim svojim idejama predstavlja nastavak, ali i prevazilaženje prvih originalnih i velikih ideja o ženi i njenom oslobođenju koje su nastale u revoluciji X V I I I i X IX �58 Dr JOVAN ĐORĐEVIČ veka, u ideologiji rom antizm a i naročito u delima utopij­ skog socijalizm a. U nekim pitanjim a ona nosi tragove ovih prihvaćenih ideja, naročito onih koje je izrazio je ­ dan od najinventivnijih „fem inističkih” filozofa, raspevani i ponekad konfuzni Sari Furije — istovremeno mo­ dem i dijalektičar i vizionar, sa Hegelom , Ničeom i na­ ravno, Marksom, kreator modernosti savremenog doba. Sve ovo čini prirodnom i realnom osnovnu činjenicu da su Marks i Engels postavili sociološko-idejnu osnovu, teorijsku čvrstinu i političku usmerenost teoriji o ženi u celini, a naročito u pogledu uslova i oblika represije koju trpi i puteva njene moguće emancipacije. Od tog vremena je revolucionarna i teorijska raspra­ va o ženi ušla u naučnu raspravu o saznatim i pravim pitanjim a; raspravu koja se oslobađa ne samo tradicoinalističkih i zaostalih shvatanja vladajućih klasa i „m ahizm a” već i romantičarske retorike utopijskog so­ cijalizm a i blažene naivnosti verskih pridika o jedna­ kosti „božijih stvorenja” . 5. Marks i Engels su smatrali da je žensko pitanje izuzetno složeno i značajno i zato su ga postavljali i na­ stojali da reše pod svim, u to vrem e mogućim, uglovima po smatran ja istorije i prakse, i pokazali su, i na ovom polju znanja i istraživanja, svoju spremnost da dopune i isprave svoja ranija gledišta kad su ostvarena nova otkrića i utvrđene nove činjenice. U tome se oni razli­ kuju ne samo od niza naučnika tog vremena već i od pojedinih docnijih „m arksista" (zbog kojih je Marks bio prinuđen da se ograđuje da „n ije marksist”). U pogledu na teorijsko raspravljanje o ženama, Marks i Engels su bili ispred tog (svog) vremena, obuhvatajući teorijski smisao i vid ove stvarnosti koji su pripadali aktuelnom i budućem. �2ENSK0 PITANJE 59 Njihovi stavovi i zaključci nisu iscrpni i defini­ tivni i kad bi se tako shvatili, oni bi se stavljali izvan okvira svoje epohe, što oni izričito nisu ni hteli, ni mogli. Ne smanjuje se neiscrpna i nezamenljiva vrednost n ji­ hovih ideja, njihovih doprinosa definisanju i rešavanju ženskog pitanja kad se utvrdi da su njihove misli ne­ odvojive od vremena u kome su živeli i mislili, kao i od njihovog socijalnog i muškog statusa. To ne znači da bi drugi, pa ni žene, u tim uslovima mogli ići dalje i dublje u teorijskom doprinosu. Oni su ti koji su om o­ gućili da se danas i sutra ide dalje i postavljaju i rešavaju problemi žena i da se stvara jedna teorija o ženi. Ta teorija je još uvek istorija i svežanj usmerenih i usmeravajućih ideja, što je osobenost svake teorije koja nas približava istini i stvarnosti. Niko do danas nije otišao dalje od Marksa u defini­ sanju suštine ženskog pitanja. Osnovne postavke ove teorije su sledeće. ćovek je deo prirode i prirodno biće, a istovremeno i „predstavnik svoje vrste". Ljudska priroda nije nešto što je usađeno u čoveku; on ima prirodne apetite i težnje, ali način na koji ih zado­ voljava je uslovljen društvenom i ekonomskom revo­ lucijom koja uključuje umerenost i moral. Kad čovek smatra ženu kao roba, ili isključivo kao ličnost koja treba da mu sprema hranu, on se odriče jednog dela svojih sposobnosti da ostvaruje svoju prirodu kao društveno biće. Privlačnost među polvima nije nešto što je dato po prirodi. Lična svest o drugom polu je jedno istorijsko ostvarivanje, prilog čoveka u stvaranju sopstvene prirode. Shvatajući ženu kao ljudsko biće koja ima različitu svest, čovek čini korak napred prema jednoj potrebi koja „nije prirodna".odnosno biološka, već prirodna „ljudskoj prirodi” .25) **) K. Marks, Ekonomsko-filozofski rukopisi, Rani radovi, ,,Naprijed” , Zagreb, 1961. str. 241. �60 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ Sledeći poznatu Furijeovu misao, Marks je, isto tako, u društvenom statusu žene nalazio istorijsko merilo sposobnosti ljudskih bića da postanu svesni svoje okoline i da je savlađuju; meru društvenog pokreta ko­ j i vodi iz nužnosti u slobodu. Ali, za razliku od Furijea^ on ističe da su postojeći odnosi među ljudskim bićima jedna vrsta „odstupanja" u odnosu na prirodu i na druge. Ljudski sastav čoveka je postao animalan, a n jegov animalni sastav se humanizovao. Čovek je po­ stao uglavnom „stom ak i apstraktna aktivnost". N je­ gove prirodne funkcije (kao što je produženje vrste, prokreacije) su animalne, a ne ljudske. Položaj žene odražava ovu deform aciju ljudskih bića.26) Marks je isticao način na k oji ljudi mogu da prevaziđu otuđenje u društvenim odnosima. Tradicional­ na filo zo fija tu ne pomaže, je r se može pristupiti filozofiran ju samo polazeći od perspektive otuđenja. U skladu s tim, koncepcija o ženi u takvoj filo zo fiji nije ništa drugo do projekcija unutrašnje podele fi­ lozofa. Sposobnost poimanja, upravljanja i stva­ ranja m ora se izraziti praktičnom aktivnošću sa ciljem da se svet promeni. Ako toga nema, čovek se ograni­ čava na komentarisanje svoje sopstvene nesposobno­ sti da shvati. Situacija radnika je opšti izraz ljudskog otuđenja, dok je odnos između žene i muškarca u najopštijem vidu prostitucija, koja je opet poseban oblik univerzalne prostitucije radnika. Jedno komunističko društvo m ože da učini kraj ovom e stanju.27) Razvijajući ove opšte filozofsko-antropološke ideje, Marks ne odvaja ženu od svoje definicije ljudskog bića. A li je ona — u ovom periodu razvitka njegove teorije o **) Ekonomsko-fiiozofski rukopisi, Rani radovi, „Naprijed", Zagreb, 1961, sur. 240. " ) Isto. �ŽENSKO PITANJE 61 ženi — još uvek onaj „drugi” , elemenat spoljnog sveta kakvog poima i kontroliše čovek, tačnije muškarac. Žena još uvek nije društvena grupa u pokretu u kome stiče i koristi svest o sebi; ona je pre reprezentativni simbol čoveka (tačnije muškog ljudskog bića) u njegovom odno­ su sa prirodom. Ali, žena je u mogućnosti da postane autonomno i svojstveno ljudsko biće u komunizmu, ka­ da će, oslobađajući se svih otuđenosti koje je podnosila, uspeti da prisvoji autentičnu ljudsku prirodu. To je u skladu sa Marksovim gledištem po kome oslobođenje žene od ekonomske zavisnosti, od koje ona pati u režimu privatne svojine, otvara vrata za istorijske ljudske odnose. Ali, suprotno „vulgarnom komunizmu” , Marks je oštro odbacio tzv. „ideju ” o ženi „kao zajed­ ničkoj svojini” . U slučaju „komunizma” , kaže Marks, javna svojina bi zamenila privatnu svojinu, a u jednoj i drugoj situaciji žena bi se našla isključena iz ljudskog razvitka. Engels je tu ideju još naglašenije izrazio u svom radu P rincipi komunizma (koji je poslužio kao prva skica „Komunističkog manifesta” od 1847. godine), na­ vodeći da „komunističko društvo, umesto da uvodi za­ jedničku svojinu žena, ukida je ” . U istom radu Engels polemiše sa tvrđenjem tadaš­ njih i docnijih (današnjih) „kritičara” , odnosno nepri­ jatelja komunizma, po kome komunizam vodi u „zajed­ ničku svojinu žena” . Sa njemu svojstvenom logikom, on objašnjava poreklo ovog tobožnjeg i licemernog ,,užasavanja” „dobromislećih” duhova, „užasavanja” koje u periodima misaonog mraka i laži (kao što je to nedavno predstavljao nacional-socijalizam) ispunjava svu „kri­ tiku” marksizma i socijalizma. Buržuj nalazi u ženi obič­ no sredstvo za proizvodnju. On je „obavešten” da sred­ stva za proizvodnju treba da budu korišćena zajednički �62 Dr JOVAN ĐORĐEVIČ od proizvođača i dolazi do logičnog zaključka da će ova zajednička svojina neizbežno pogoditi žene. Ali, zaklju­ čuje Engels, stvarni cilj komunizma je ukidanje statusa žene k o ji od nje čini obično sredstvo za proizvodnju 28) Prihvatajući ovu misao, Marks i Engels su u K om u­ nističkom manifestu izneli još neke argumente o odnosu novog društva (komunizm a), prema ženi koji danas čine osnovne pojm ove i elem ente u analizi ženskog pitanja. Oni ističu da se u postojećem buržoaskom društvu mu­ škarac služi svim ženama kao objektim a i smatra ženu kao svoju svojinu. Od posebnog su interesa za svestrano poimanje žen­ skog pitanja i društvene i lične situacije žene karakteris­ tične M arksove analize Pariških m isterija, poznatog po­ pulističkog pisca tog vremena Evžen Sia (u S vetoj poro­ dici). On ističe još uvek raširenu pojavu poznate hipo­ krizije onih k o ji hoće da pojedinu ženu „spašavaju" i da se prema n joj odnose „plem enito", a u stvari podrža­ vaju (ili su nesposobni da shvate) mehanizam pomoću kojeg se žena eksploatiše. Pojedinačna humanost, koja ne dira u opštu nehumanost, n ije radikalan akt, već povrem ena „sentim entalnost" ili traženje alibija za stvarno učestvovanje u nehumanosti. U ovom pogledu ima više radikalizm a i realizma odgovor koji daje jedna javna žena „plem enitom gospodinu" koji jo j savetuje da postane „poštena žena” (i koji u istom radu pom inje Marks): „Poštena, prema kome hoćete da budem po­ štena?" 6. Ovu teoriju (ideje) o ženi razvijaju Marks i En­ gels u N em ačkoj id eolog iji (1845— 1846. godine). N a ši­ rem planu nego ranije, oni utvrđuju društveni status že­ ne i uopšte društveni položaj žene, i to prvenstveno u “ ) Principes du Communisme, Paris, ćd. Socialis, 1962. �63 2ENSKO PITANJE funkciji materijalnih preobražaja osnove društva i promena u društvenim odnosima, uključujući tu i seksualne, moralne i duhovne odnose. S druge strane, oni razvijaju već poznatu Marksovu naučnu hipotezu (do danas ne­ oborivu) da odnos ljudskih bića sa prirodom ne utiče samo na njihovu sopstvenu prirodu već i na prirodu njihovih međusobnih odnosa. Iz tog proizilazi da se ši­ rina promene što je čovek može u toku istorije ostva­ riti u odnosu na prirodu odražava u načinu na koji on ima svest o drugim ljudskim bićima. Iz ove svesti se rađa „udruživanje” (asocijacija) koja rađa podelu rada, koja opet u početku nije ništa drugo do „podela rada u polnom aktu” . Ovde se uvodi razlikovanje koje će docnije predstavljati teorijsku kičmu Engelsovog Porekla porodice, svojine i države i njegove podele rada koja se zasniva na polu i prirodnim dispozicijama, s jedne stra­ ne i na svojini s druge strane. Dalji zaključak iz ovog razlikovanja, koje izričito čine oba pisca, jeste da je za proučavanje društvenih odnosa i shvatanje položaja čo­ veka, a time i žene, značajna reprodukcija koliko i pro­ dukcija^«) 7. Dva su još istaknuta marksistička teoretičara po­ kazivala interes za žensko pitanje, dajući svoj doprinos potvrdi, razvijanju i konkretizovanju Marksovih osnov­ nih postavki o ženi, njenom statusu i oslobođenju. To su, i na određenom nivou, Lenjin i Bebel. (Ali, i drugi marksistički teoretičari, od E. Marksa, Lafarga, Geda, Kauckog i Roze Luksemburg do Gramšija i Mao Ce Tunga, nisu zapostavljali i ženu i njene probleme, na­ ročito u okviru svojih društveno-političkih shvatanja i pogleda). M) Nemačka ideologija, „Kultura", Beograd, 1964. �64 Dr JOVAN ĐORĐEVIC Len jin piše o ženskom problem u uglavnom posle pobedonosne oktobarske revolucije, kad se ono pojav­ lju je kao konkretno životno pitanje novog društva koje proizilazi iz utrobe jednog zaostalog i patrijarhalnog, pretežno seljačkog i patrijarhatskog društva ukrućenog u poznatu strukturu zasnovanu na principu muške hije­ rarhije: bog, car, otac, muž. Kao i u drugim oblastim a u kojim a je mislio i stva­ rao, Lenjin je u odnosu na ženu ostao verni i samo­ stalni učenik Marksa i Engelsa, ali i originalni i smeli nastavljač njihovih ideja i shvatanja. S obzirom na vre­ me i uslove u kojim a je m islio i stvarao, i odgovarajući na društvena pitanja koje ie_ postavljalo novo društvo koje je nastajalo iz starog,(*Lenjin se posebno interesovao za postojeći i mogući odnos između stanja proizvod­ nih snaga i novih oblika svojine i položaja žene, za pro­ blem mesta i uloge žene u partijskoj organizaciji i poli­ tičkom životu, a pre svega za oslobođenje žene-radnice od dosade i trivijalnosti rutinskog, domaćinskog i kućevnog rada, najzad, i za novi odnos između muškarca i žene, uključujući i problem lju bavi.-J U svim ovim shvatanjima Lenjin se ne udaljuje od poznatih Marksovih, a naročito Engelsovih postavki (iznetih u Poreklu porodice i Položaju radničke klase u Engleskoj, delu koje sadrži izvesne stavove za društveno i praktično rešavanje problem a i potreba žene-radnice kao domaćice i m ajke). Više od Engelsa, on pokazuje posebnu osetljivost za oslobođenje žene od ponižavaju­ ćeg tereta sitnih, banalnih i zaglupljujućih poslova oko održavanja domaćinstva i porodice. U kritici ovog dra­ stičnog oblika iskorišćavanja i odgovarajućeg poniža­ van ja žene Lenjin je pokazao posebnu osetljivost za životna i svakodnevna pitanja, predviđajući i preporu­ čujući društevnu akciju u pravcu pomoći ženi da smanji �ŽENSKO PITANJE 65 teret pod kojim stenje, naročito u materijalno i kultur­ no nerazvijenom društvu, društvu opterećenom svim vrstama zabluda i fanatizma u pogledu odnosa muška­ rac— žena. On je marksist koji je, kao vod prve socija­ lističke države, najviše učinio za konkretno oslobođenje žene i za podizanje svesti sovjetskih žena (i žena uopšte), o njihovom ljudskom biću, društvenom značaju i o njihovoj političkoj ulozi. Ostvarivanje velikih ideja je akt njihovog stvaranja i ima ne samo praktično-kritičku već i teorijsku vrednost. To čini da je Lenjin ogromno zadužio savremeni socijalistički pokret oslobođenja že­ na i da je znatno obogatio marksizam i u odnosu na žensko pitanje. Lenjin je poznati protivnik tzv. slobodne ljubavi, koja je često pratilac prve faze posle svake revolucije, ukoliko praksa slobodne ljubavi nije prethodila pripre­ mi same revolucije (što je Engels tačno zapazio da je to skoro zakonitost). Iako je po sopstvenom tvrđenju bio u svom životu i shvatanju „asket", Lenjin je izrazio dve misli koje su i danas poruka svakom pokretu za istin­ sko oslobođenje žene, kad se taj pokret razlikuje od anar­ hizma i kad je svestan opasnosti skretanja u avanturi­ zam i preteranost (ekscese). Na pitanje šta misli o lju­ bavi, koje mu je postavio stari francuski marksista i nje­ gov lični prijatelj Šari Rapapor, Lenjin je odgovorio: »T o je privatna stvar koje čovek ne može da se lišava".3 0) Na drugom mestu, poznata Lenjinova formula o čaši vode (izrečena u razgovoru sa Klarom Cetkin) sadrži stav o ljubavi kao o duboko doživljenom i osnovnom odnosu žene i muškarca. w) Na francuskom jeziku Lenjin je to izrazio igrom reči: „S'est une cnose privće dont on ne doit pas se priver” . Ovaj citat je autor dobio od Kapapora u jednom usmenom razgovoru s njim. �66 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ 8. Bebelovo delo le n a i socijalizam imalo je veliki od jek na socijalistički fem inistički pokret, doprinoseći da se iz zaborava izvuče „žensko pitanje" i da se čak u program nemačke socijalističke partije krajem X I X veka unese zahtev o jednakim pravima muškarca i žene. Zahtev k oji je naročito isticao Engels i podržavale Marksove kćeri, Eleonora i Laura Marks (posebno poli­ tički angažovane). Bebel je istakao dva osnovna shvatanja koja će i danas im ati odjek u socijalističkom pokretu za oslobo­ đenje žena: a) oslobođenje žena je neodvojivo od oslo­ bođenja svih ljudskih bića od „ugnjetavanja, eksploata­ cije, nužnosti i bede” u svim oblastima; b) žensko pita­ n je nije ništa drugo do vid socijalnog pitanja i oba su nerazlučivo povezana i samo zajedno mogu naći konačno rešenje. Polazeći od toga, ističe da se neophodni uslovi za oslobođenje žene nalaze u tzv. „kom unalizaciji"3 doma­ 1) ćih poslova, tj. u osnivanju ustanova za čuvanje dece i pom oć domaćinstvu; a sve to je nemoguće obezbediti van „socijalističkog režim a". Isto tako, oslobođenje žene od eksploatacije i dom inacije je u zavisnosti od osnov­ nog preobražaja društvene strukture (kapitalističke). Bebel je smatrao, kao i Engels, da potčinjenost žene ne počinje sa kapitalizmom, je r je osećanje inferi­ ornosti „duboko usađeno u žensku dušu” i da se ono izražava na područjim a u kojim a se navike i priroda mešaju do tog stepena da se izjednačavaju. „Žena je bi­ la, piše on, robinja pre no što je ropstvo pronađeno” .3 ) 2 Kao i Engels, on je smatrao da se oslobođenje žene •«) Izraz koji su socijalisti, naročito posle Pariške komune, upotreblja­ vali za proces koji danas označavamo terminom „podruitvljenje’ . “ ) Bebel. Socijalizam i žene, „Rad” , Beograd, 1909, str. 1. �ŽENSKO PITANJE 67 ne može izvršiti samo putem revolucije: ona je tek početak jednog dugog procesa emancipacije. Pored ovih teorijskih stavova, Bebel nije otklanjao mogućnost promena i u kraćem roku i nije izbegavao da prizna mogućnost konkretnih sukoba između „žena i ljudi” (kao i svi pisci tog vremena, a i danas, on upo­ trebljava reč „čovek” za muški pol), ne samo u kapita­ lizmu već i u socijalizmu. On je istovremeno otvoreno naglašavao da je žena dvostruko eksploatisana: od stra­ ne kapitalizma i jedne specifične situacije podređenosti koju je uslovio istorijski i moralni razvitak društva u svim prethodnim etapama. On ujedno prihvata radikal­ nu tradiciju, pozivajući potčinjene žene da neumorno rade na svom sopstvenom oslobođenju, jer „kao što se ne mogu interesi radnika izjednačiti sa interesima ga­ zda” , tako ni „interesi žene ne mogu se potpuno uključiti u interese muškaraca” . Ali za razliku od niza radikalnih i socijalističkih mislilaca, uključujući i žene-revolucionare (kao što su Meri Volkokraft i fantastična i umna francuskinja Flora Tristan)33) koje su smatrale da žene treba da čekaju da se muškarci odluče da pokrenu njihovo oslobođenje,^Bebel je ocenjivao da ima malo izgleda da se muškarci, kao društvena grupa, jednog dana odluče da usvoje ideje „emancipacije žene” . Zašto bi oni to učinili, zaključuje ovaj skromni i jednostavni mislilac, kad im zavisnost i podređenost žene u društvu i poro­ dici neposredno koristi. Bebelova knjiga nema sjaj smelih i originalnih idej­ nih varnica Marksa, Engelsa i Lenjina (pa čak i nekih docnijih marksista i socijalista), ali ona je prva mono­ grafija posvećena ženi od jednog socijalističkog borca i pisca koji nastoji — najviše pod uticaj em Engelsa — **) Bebel, Socijalizam i len t. „Rad” . Beograd, 1909, str. 1. �68 Dr JOVAN ĐORĐEVIČ da m isli marksistički, realno i jednostavno. T o nije obič­ na vulgarizacija marksističkih i socijalističkih ideja (pre svega Furijea i F. Tristan), već pristupačna i sistematizovana obrada problem a k oji su se postavljali pred žene, naročito pred ženu radnicu pri kraju X I X veka. Inspirisan marksizmom, Bebel je nedvosmisleno po­ tvrdio dve postavke na kojim a se zasniva revolucionar­ ni pokret žena. Nikakav mecena ili „lju bitelj žena” neće, i n ije u stanju, da se angažuje u borbi za oslobođenje žene. T o oslobođenje m ora obuhvatiti svest, angažovanost i borbenost samih žena. Revolucija je put za ostva­ rivanje tog oslobođenja, a to pretpostavlja postojanje ne samo oduševljenosti žene već i socijalističke vlasti koja je spremna i sposobna da započne i vodi duboke društvene, duhovne i moralne promene. Iako je napadan i vređan od strane buržoaskog feminizma, Bebel je otvo­ reno i neposredno u svoje delo uneo izvesne probleme i zahteve radikalnog feminizma, vezujući ih za socijalis­ tički pokret. Analize, opisi, poruke i osude koje sadrži ovo delo ulaze u antologiju socijalističke i pretežno marksističke m isli o problemu žena i nisu izgubili svoju aktuelnost ni danas. Iak o pod uticajem ideja utopijskog socijalizma, Bebel i nije nikad napustio kontakt sa problemima svog vremena i b rižljivo se čuvao svakog dogmatizma i kad je često prihvatao i razrađivao naročito Engelsove misli. Engels je s pravom cenio i isticao ove Bebelove kvalitete ličnosti i dela, koje još uvek ostaje jedina m onografija o ženskom pitanju u socijalizmu, iako je u nizu pitanja zastarela i prevaziđena docnijim razvitkom znanja i istorije. 9. Jedno od najznačajnijih otkrića ljudske m isli jeste osnovni teorijski koncept marksizma — borba kla­ sa (mada je postojanje klasa i borbe u društvu utvrđeno �ŽENSKO PITANJE 69 znatno pre Marksa). Ovaj koncept, još uvek predmet raznih i različitih shvatanja i tumačenja, doprineo je da se konstituiše istorijska i moderna nauka o društvu i čoveku; da se naučno zasnuje svest čoveka o zakonima koji vladaju nastankom, evolucijom i protivrečnostima u istoriji i društvu, kao i o nosiocima tih procesa, i o pred­ stavama (ideje, teorije) koje se stvaraju u njima i pod njihovim uticajem. Borba klasa je danas skoro opšteprihvaćeno sredstvo saznanja o društvenom dinamizmu i borbenoj svesti društva i čoveka o sebi. To ne znači da nije uvek bilo klasno i ideološki motivisanih poku­ šaja da se klasna borba, kao koncept i materijalni prin­ cip istorije, ospori i da jo j se nađe zamena. Najpoznatiji od tih pokušaja su oni koji, prihvatajući postojanje ili samu nužnost borbe za saznanje društva i njegove nužne mutacije, uspostavljaju njene posebne nosioce, kao što su rase, nacije, religije, političke institucije, pa čak i kontinenti. Tako istorija političkih i društvenih teorija poznaje ideje o „borbi rasa", „borbi nacija” , „borbi demokratije i totalitarizma", o „borbi kontinenata" itd. Biologizam i socijalni darvinizam su najčešće „naučna” osnova ovih shvatanja. Jedna od novih teorija, koje su stvorene na istom planu, je ona koja se zasniva na konceptu borbe polova; ova teorija ima pretenzije da proces emancipacije žena, i uopšte rešavanje složenih pitanja položaja i uloge žene u istoriji i savremenom društvu, zasnuje na borbi izme­ đu žena i muškaraca, da ih time objasni, ili uopšte da ideju o seksualnoj revoluciji izjednači sa pojmom savremene revolucije i da razlike, nejednakosti i sukobe među polovima proglasi za osnovni princip objašnjenja i pravca promene u društvu. Teorija o borbi polova ima svoje poreklo u platonizmu i svim oblicima misli koji ljudske odnose svode na biologiju i psihu čoveka, a �70 Dr JOVAN ĐORĐEVIC docnije je hranjena naročito idejam a Kanta i neokantizma. U svom savremenom vidu teorija o borbi polova se naslanja na psihoanalizu i sve više na jednu vrstu teorijske sim bioze koja se naziva frojdo-marksizam. Svodeći ljudske (i tim e društvene) odnose na sek­ sualne odnose, psihoanaliza je pružila osnovu za dva sim plicistička zaključka: a) sama ili samo seksualna situacija određuje situaciju žene ili muškarca; b) „uslov” ili položaj žene se svodi na njen seksualni uslov. Teorijska uproštenost i očigledna apstraktnost ovih postavki psihoanalize nisu m ogle odoleti pod pritiskom teorijske ozbiljnosti i društveno-političkog realizma, marksizma i pod uticaj em razvitka savremenog kritič­ kog nerva u okviru same psihoanalize. Izlaz iz krize psi­ hoanalize i potreba da se održe klasni interesi buržoazi­ je u oblasti teorije i politike doveli su do onog poznatog intelektualno-političkog postupka na osnovu kojeg se jedna nedovoljna i osporena misao pokušava „spasti” , odnosno održati naslanjanjem na teoriju koju nastoji da kritikuje, pa čak i da menja. Tako je nastao kao savremeni teorijski i ideološki „m odel” : frojdo-m ark­ sizam. U odnosu na problem atiku žene, frojdo-marksizam pretenduje da dokaže da je (za neke pisce u socijalizmu, a za druge i u postojećem kapitalističkom društvu) sek­ sualna revolucija moguća i da ona sama po sebi, i čak jedino ona, može dovesti do punog oslobođenja žene. Frojdo-marksizam pozajm ljuje pojm ove i term inologiju marksizma, dajući im često drukčiji smisao, tačnije prazneći njihov autentični idejni i politički sadržaj i zam enjujući ga pretežno verbalnim i psihofeminističkim sadržajem. On govori o revoluciji, ali pretežno pod njom podrazumeva seksualnu revoluciju. On meša privatnu svojinu sredstava za proizvodnju sa privatnom svoji­ �ŽENSKO PITANJE 71 nom polova. On zamenjuje klasnu borbu borbom polova ili smatra borbu polova kao neophodni uslov borbe klasa. Frojdo-marksizam ističe da je žena eksploatisana od strane muškog pola kao što je radnik od kapitaliste. U uslovima savremenog društva, ženski pol se konstituiše u autonomnu ugnjetenu klasu koja se mora osloboditi od „muške vlasti". Borba klasa je gigantska i večita borba u društvu koje se ne može izraziti u svakodnev­ nom životu, a pre svega u seksualnom i porodičnom ži­ votu. Borba polova je princip koji je u ovim situacijama jedino primenljiv. Borba polova dovodi i do solidar­ nosti polova i uspeva da preovlada nad društvenim kla­ sama, naročito u stvarnosti kapitalizma. Frojdo-marksizam je spoj jednog oblika rasizma i seksizma sa pseudorevolucionamim verbalizmom. N je­ gov program o borbi polova klizi od gubitka zdravog razuma do blaženog simplicizma preobučenog u marksi­ stičku frazeologiju, zbunjujući mešavinom im itacije i pa­ rodije revolucionarnih tekstova,3“) kao i često komičnom naivnošću.3 Na teorijskom planu osnovne greške froj5) do-marksizma se sastoje u sledećem: u posebnom redukcionizmu ženskog pitanja na seksualni odnos; u nepri­ rodnom opsesionističkom shvatanju seksualne funkcije; u neobrazloženoj konfuziji između jedne sociološke ka­ tegorije (klase) i jedne biološke kategorije (pola); u neadekvatnoj (naučno i političkoj) upotrebi jednog nauč.. ,M) tJ jednoj studiji inspirisanoj frojdo-marksizmom stoji: ,,CeIa isto nja do danas je bila istorija i borba polova, iskorišćeni, podvlašćeni, ospo ravani potćinieni i ugnjeteni pol može se osloboditi od pola koji ga iskonšcava ako u isto vreme oslobodi društvo od ugnjetavanja kapital-falusa. Jedan spektar opseda Evropu; spektar feminizma sa falusom u zubima, u pratnji onog što ga podržava — „Iezbejstva” Les Temps modernes, maj 197 — les femmes sentćtent. 4. “ ) ti težnji da se stvori kulturni ambijent koji se razlikuje od posto­ jećeg, muškog, predlaže se promena gramatike: reči „muškog” roda (u francuskom jeziku kao što su krevet, telo, frižider itd.) postaju ženskog roda; a pri tom žene treba da se „oslobode” „seksistićkog marksizma (Na istom mestul. �II Dr JOVAN ĐORĐEVIC nog (m arksističkog) koncepta — klasne borbe; na svođe­ nju saznanja o kapitalizmu, i njegovoj negaciji na pro­ blem e situacije i oslobođenja žena. Marksizam ne spori postojanje i mogućnost raznih oblika borbi (nacionalne, etničke, kulturne i idejne) i ne pretenduje da klasna borba konsumira ili zamenjuje sve istorijske i savremene borbe. T o se odnosi i na „borbu polova". Sve ove borbe ljudskih grupa imaju svoje osobenosti i u toku istorije nisu se izražavale na isti način. One nisu bile podređene klasnoj borbi niti su jo j sma­ njivale istorijski značaj i političku efikasnost. Klasna borba je strukturalna pojava: ona proizilazi iz različitog položaja pojedinih grupa u proizvodnim odnosima i protivrečnosti između otuđenog rada proizvođača i kontrole i prisvajanja uslova i rezultata njihovog rada od strane sopstvenika sredstava proizvodnje i rada. Ona je nosilac prom ene društvenih struktura i usmerena je na uspo­ stavljanje društva bez klasne strukture. Klasna borba je univerzalni princip; proizilazeći iz društveno-ekonomskih, odnosno proizvodnih odnosa koji odgovaraju određenom istorijskom načinu proizvodnje, ona obuhva­ ta sve sfere superstrukture društva: od politike do na­ uke, ideologije i kulture uopšte. Ona je istorijski prin­ cip k o ji prati i karakteriše celokupnu istoriju klasnog društva, što znači da jo j je poznat početak i da jo j je predvid ljiv kraj. Sve druge borbe grupa su funkcionalne, partikularne i uslovljene klasnom borbom. To se odnosi i na „borbu polova" koja je u figurativnom smislu borba, i ne može se izjednačiti (i pored nastojanja nauke i teore­ tičara „borbe polova" da ovaj pojam izjednače) sa mark­ sističkim značenjem pojm a borba klasa. U svom real­ nom i naučnom značenju borba polova je funkcionalna �2ENSK0 PITANJE 73 jer se odnosi na preraspodelu mesta u organizaciji društva; ona je partikulam a pošto ima u vidu promenu pojedinih sfera društvenih odnosa. Klasna borba se od­ nosi na sve društvene sfere. „Borba polova” je društveno-politički proces: ona je uslovljena nejednakošću i potčinjenošću jednog pola (žene) i probuđenjem svesti te grupe o tom položaju i mogućnosti da se on promeni. Ona se ne poklapa sa celokupnom istorijom društva i pre je posledica nego uzrok društvenih struktura. Ona ne rešava promene oblika svojine, političke vlasti i dru­ ga centralna pitanja istorije, kao što je to funkcija klasne borbe. Ali borba polova nije ni fiktivna, ni apstraktna, ona je koncept koji izražava potrebe jedne ljudske grupe (žena) da se oslobodi podređenosti i poniženosti celog ljudskog društva i da ga učini što je moguće više jed­ nakim, solidarnim, humanim i civilizovanim. Onda kad je uključena u pokret snaga koje su sposobne i pozvane da menjaju stare strukture i kad je, vođena projektom revolucionisanja postojećih društvenih i ljudskih odnosa radi uspostavljanja novih odnosa, lišenih hijerarhije i vladanja jednih ljudskih bića drugim, ova borba može proširiti, jačati i humanizovati klasnu borbu, dodajući joj po jednu specifičnu dimenziju. To uključuje položaj, i ulogu žene u istoriju klasne borbe, a ova uloga zavisi od načina proizvodnje odnosno od klase kojoj pripada, a ne od odnosa sa muškim delom stanovništva. Ovaj odnos je određen stupnjem raz­ vitka proizvodnih snaga i oštrinom klasne borbe. Ako postoji oskudica u proizvodnji osnovnih sredstava za život i (proizvodnja rada mala), i time oštra klasna borba, žene iz vladajućih klasa istovremeno oslobađaju svoju prokreativnu funkciju (produženje vrste, odnos­ no klase) i ograničavaju je (radi jedinstva domena i ka­ �74 Dr JOVAN ĐORĐE VIC pitala uopšte), a žene iz potlačenih klasa su prinuđene da je suzbijaju, pojačavajući svoj servilni položaj u porodici i domaćinstvu. U obe situacije žena postaje žrt­ va novog imperativa: demografskog. Položaj žene je složen ne samo zbog njene ekonom­ ske već i dem ografske uloge. Ona nije samo radna snaga, već ona m ora i da rađa. Ona je istovremeno produktivna i reproduktivna snaga. Proizvodni odnosi određuju od­ nose reprodukcije. Seksualni odnosi su podređeni u lo­ gici klasnih odnosa. N e samo odnosi već i seksualno po­ našanje se razlikuje prema klasama i u krajnjoj liniji su klasni odnosi i ponašanja. Usled ove dvostruko dvostruke funkcije (produktiv­ ne — reproduktivne i autogenetičke, odnosno duplog radnog vremena) istorija žene bi bila neumoljiva bez dinamike klasne borbe. Bez klasne borbe ova dvostrana funkcija bi delovala kao fatalnost i oslobođenje žene bi bilo blokirano, kao što se i dešavalo u režimima „klas­ nog m ira", rasizma i patrijarhalnog militarizma. U reži­ mima u kojim a je vladala ideologija tzv. tri ,,K" i prema kojoj žena pripada samo crkvi (Kirche), kujni (Kiiche) i rađanju (Kinder). N e samo marksizam već i savremena kritička društ­ vena nauka odbacuje ideju da će borba klasa da se zameni borbom polova. Iza ove ideje nalazi se uticaj buržoaske ideologije i kult volontarizma i idealizma (fi­ lozofskog) koji karakterišu srednje klase. Istovremeno, marksistička kritika proširuje svoje teorijsko polje uopšte i u odnosu na žene, prevazilazeći izvesna m išlje­ nja koja se u ime marksizma šire. Suprotno je marksiz­ mu je r ne odgovara iskustvu i razvitku nauke tvrditi: da je ljubav ekonomski determinisana i da se subjektiv­ nost podređuje objektivnosti, da seksualni odnosi nema­ ju svoju istoriju, da žene svoje oslobođenje treba da oče­ �2ENSK0 PITANJE 75 kuju od muškaraca i od vladajućih ideologija ili države, da borba žena za sopstveno oslobođenje treba da se podredi klasnoj borbi i da one u njoj nemaju svoje ravnopravno, ali i nezavisno mesto koje im omogućuje da njihovo oslobođenje bude i postane i njihova sopstvena stvar, da nema bitne razlike između polova i da se žena uspostavlja kao ljudsko i društveno biće kad zauz­ me muške položaje. Sve ove postavke uslovljavaju da se ide dalje u teo­ rijskoj refleksiji o problemu žene koji prevazilazi činjeničku osnovu od koje polaze. Žene povlašćenih klasa, pod uticajem „društva blagostanja", sve su više udaljene od proizvodnje i — zastupajući ideologiju svoje klase — sve više primenjuju maltuzianizam, tj. „kontrolišu” rađanje, što znači da one sve više napuštaju svoju pri­ rodnu funkciju. To je situacija koja istovremeno od­ vaja ženu i od sveta proizvodnje, i sveta reprodukcije. Ni rad, ni deca. Ako je ona još i naklonjena neradu (u kući) i luksuzu, ona je i nosilac eksploatacije (prema bračnom drugu koji radi). Ovako „oslobođena” , ona gubi interes za stvarne ljudske vrednosti i, u uslovima potro­ šačkog društva, postaje nužna komponenta trivijalnosti i „lakog života" (dolče vita). Tako se proces „oslobođe­ nja" pretvara u novi vid eksploatacije. Žena je danas u protivrečnoj situaciji. Svaki korak u njenom oslobođenju može se završiti sa njenim novim otuđenjem. Ukoliko je više u situaciji da bude jednaka kao član zajednice, utoliko je više uda­ ljena od pravog proizvodnog rada i svoje prirodne funk­ cije. Ovde kultura ima višestranu funkciju. Ona otvara ženi nove mogućnosti da učestvuje i da se ostvaruje; ona je brani od manipulacija i antikulture. Kultura i slo­ boda su uslovi da žene oslobođenje ne doživljavaju kao novo porobljavanje i da same ne porobljavaju drugog. �76 Dr JOVAN ĐORĐEVIČ Ovi pojm ovi se reprodukuju i u odnosu na žene koje, pod uticajem robne proizvodnje i postojeće soci­ jalne diferencijacije, im aju povlašćeni položaj. Frojdo-marksizam i sve druge koncepcije voluntarističkog i utopističkog fem inizm a o „borbi polova" kao novoj zakonitosti ljudskog društva su nesposobni da otkrivaju svu složenost i protivrečnost procesa oslobo­ đenja žene. T o još jednom potvrđuje da je istorija i savremenost žene neodvojiva od shvatanja i uticaja os­ novnog razvitka klasa, i klasne borbe.3 ) 6 10. Sve ove teorije ili tendencije za oslobođenje žene se svode na jednostavno pitanje koje se izražava u alter­ nativi koja je još uvek od uticaja ne samo na savremeni ženski pokret, već i na političku praksu, naročito radnič­ kih partija i organizacija. Prva alternativa je: prihvatiti „m ušku" definiciju uloge žena u revolucionarnom pokretu i, u ime jedinstva i celine pokreta, zahtevati integraciju žena, uz prihvatanje činjenice ili shvatanja da se ne koristi i ne razvija inicijativa žena i njihova oslobođena mašta. Suprotno ovoj „integracionističkoj", druga alterna­ tiva je autonomistička. Ona proklam uje da oslobođenje žena može biti samo akt samih žena koje nemaju „šta da traže" u „n jihovom ” (tj. muškom) pokretu i da obezbeđenje svog socijalnog i ljudskog „ja " žene mogu obezbediti same i autonomno. U krajnjoj varijanti ove alter­ native, sa nervozom i ubeđenjem, pojedine žene-pisci dodaju da se ovaj autonomni dinamizam ima zasnivati na osporavanju i rušenju mahističkih tabua (pre svega **) ,.Nužno je naglasiti nerazorivu vezu između situacije žene kao ljud­ skog bića i člana društva i privatne svojine. Na taj način sigurni smo da se desolidarišemo s buržoaskim pokretom u korist oslobođenja žene” . Ova Lenjinova misao je osnova za ocenu savremenih pokreta za oslo­ bođenje žene, kao i ranijih („sifražetskih” i uopšte feminističkih). (Lenjin, O emancipaciji tene, Moskva 1954). �2ENSK0 PITANJE 77 Frojdovih) i nametnutih „falokratskih” zabrana i kom­ pleksa. Marksistička politička misao i pokreti koji su mark­ sistički inspirisani ističu jednostranost obe alternative. Prva dovodi do toga da se žene pozivaju da napuste svaku potrebu i zahtev za stvaranjem i usvajanjem spe­ cifične svesti i da zapostave činjenicu postojanja poseb­ ne represivnosti u odnosu na žene. U drugoj alternativi žene pretenduju da same mogu osvojiti „sve i odmah” , prihvatajući da se odvoje od svih oslobodilačkih po­ kreta, naročito onog koji im je najbliži, od političkog pokreta radničke klase, svesno okrećući leđa činjeni­ cama da u današnjem svetu i čovek još nije slo­ bodan, upravo da nisu samo one pod represijom i dominacijom. Pored jednostranosti ova alternativa izražava odsustvo političke zrelosti ne samo žen­ skih već i drugih revolucionarnih pokreta. Nezrelost se uvek izražava u zapostavljanju efikasnosti u korist ideo­ loškog sektaštva i verbalnog „radikalizm a” . Neefikas­ nost jednog revolucionarnog pokreta, koji definišu i vode jedino muškarci, je isto toliko očigledna kao i neefikasnost onog pokreta koji revoluciji daje isklju­ čivo karakter oslobođenja žena. U oba slučaja misao je parcijalna, i time netačna, a ideologija političke prakse zarobljenik „specifičnosti” , i time otuđujuća. Oceniti i shvatiti ograničenost ovih alternativa je uslov da se prevaziđu teškoće i zabune u savremenom procesu borbe žena za oslobođenje, i u naporima napred­ nih demokratskih snaga da se oslobode fetišističke misli i zbunjujuće prakse koja ih je zarobljavala i deformisala. Ako su žene danas stekle svest o sebi i o svojim pra­ vima, to su postigle zahvaljujući opštim borbama i ideja­ ma društva u kome žive i koje je neizbežno „muško” �78 Dr JOVAN ĐORĐEVIC društvo. Ako su one revolucionarne to sve ne bi bilo I moguće bez prošlih i sadašnjih revolucija. To sve uslovljava i sadašnje, i buduće borbe žene za emancipaciju, j One ispadaju iz istorije ako se izdvajaju i ne shvate celinu revolucionarnog preobražaja savremenog društva. Ali i ovaj preobražaj ne može biti celovit i efikasan ako se žene guraju u drugi plan, a još manje u „zadnje dvo­ rište" istorije i revolucije koja se priprema za stvaranje jedne nove civilizacije, civilizacije koja jedino može biti socijalistička i komunistička. 11. Jedan od osnovnih problem a situacije i uloge žene jeste ženskost; ženskost je opredeljenje njenog bića. Ženskost je pretežno (u očima muškarca) prošla kroz tri etape: ženskost shvaćena i podneta kao hendi­ kep; ženskost osakaćena u muškom „m odelu” — u ime jednakosti; ženskost kao osobenost, zahtevana i kao ženstvo u ime specifičnosti žene. Ove tri etape izražavaju osnovne faze u razvitku ženskog pokreta i u filo zo fiji feminizma. Prva je naj­ duža i ona uopšteno traje od prve svesti o diferencijaciji bića različitog pola do danas; u pojedinačnom smislu ona se završava kad počinje opštepolitička konfronta­ cija žena u odnosu na društveni i politički monopol muškaraca. Ali, u društveno-političkom značaju, ženskost u ovoj etapi, tj. i kad je shvaćena kao izraz inferiornosti ili hendikep, društvo ističe ženu kao subjekat, kao kvalitet života; ona je osnova rađanja i razvitka svake žene kao osnovnog ljudskog bića. Ova svest otvara period savremene borbe za ženska prava i žensko oslobođenje koje nosi protivrečnosti i apstraktnosti. Definisanje ženskog pitanja i žene u odnosu na ono i onog što je osporava, tj. u odnosu na muškost i muškarca, nastaje u ovoj etapi i ima različite oblike u docnijim. �ŽENSKO PITANJE 79 U ovoj prvoj etapi postoji pobuna ili samozado­ voljstvo žene što nije muškarac, ili u muškoj situaciji. U drugoj etapi ženskost se negira da bi se izjednačila sa situacijom muškarca. Ovu etapu karakteriše: muškobanjost kao oblik ženskosti, uz seksualnu neutralnost ili heteronomnost. Žena traži svoj identitet u izjednačava­ nju sa muškarcem. Ona vidi mogućnost jednakosti u izjednačenju sa drugim polom. Treća faza (u načelu) polazi od principa: jednakost ali različitost. U savremenoj ideologiji ženskog pokreta ona podrazumeva dva pravca. Prema jednom, jednakost se ne odvaja od specifičnosti i vodi u okviru istog pola u negiranje drugog pola i naglašavanje prava na ljubav sa istim (istom); u lezbijanstvo u kome se manifestuje jednakost i specifičnost. Drugi pravac se izražava u stavu žene: ,,o m ojoj ženstvenosti nemam „kompleksa” . N i superiornosti ni inferiornosti. N i jednakosti. Ono do čega držim je: različitost. Ove dve poslednje teze u shvatanju ženstvenosti, odnosno žene, obuhvataju os­ novna pitanja savremene problematike žene: One su elemenat ideologije radikalnog ženskog pokreta (na Za­ padu) i čine idejni supstrat realne svesti o ženskom pitanju. Teorijsko preimućstvo drugog pravca treće etape leži u odstranjivanju veštačke i apstraktne podele izme­ đu pojma žene, ženskosti i ženstva, i u potvrdi žene kao ljudskog bića koje je proizvod sopstvene istovre­ mene biološke i socijalne evolucije. On je i prilog dija­ lektičkom marksističkom pojmu o ženi i njenom značaj­ nom mestu u istoriji i danas. On pretpostavlja kritiku tradicionalnih i pretežno „mahističkih” predstava i sim­ bolizma o ženi i ženskosti koji se nameću ženi i koji je vraćaju u nejednakost i podređenost u mekanoj vodi razumevanja i simpatija. On obuhvata jedan novi zahtev �80 Dr JOVAN ĐORĐEVIČ da žena prevaziđe svako podražavanje, svaki mimizis, odbacujući ga kao žensku apatičnost; i potrebu da žena stvori svoj stil naročito u m isli i govoru kao doprinos jednoj sveobuhvatnoj m isli koja će lakše obuhvatiti „sve", šta više celu istinu. T o sve dovodi do osnovnog postulata: oslobođenje žene se ne sastoji u njenom oslobođenju od ženskosti, već u njenom ostvarenju, tj. u uslovima da ona postane svestrano ljudsko biće, a time da bude žena, žensko i ženstveno bez ikakvih kompleksa i osećanja krivice. Problem oslobođenja žene se ne rešava verbalnim radikalizm om ili humanističkim protestima, a još manje njenom depersonalizacijom i defeminizacijom . Ovo oslo­ bođenje podrazumeva kako radikalno osporavanje po­ ložaja žene i društva koje održava praksu i shvatanje o ženi kao nižem i „ropskom ” biću, tako i revolucionarni pokret k o ji uključuje ženu kao jednako biće, spremno i sposobno da stvara ne samo život već i novi život, kao svojstveno i jednako ljudsko biće. Unoseći u taj pokret uspomenu na ugnjetavanje koje još uvek traje i potrebu da voli i stvara novi život, uloga žena je i per se revo­ lucionarna. Bez shvatanja ovih faza u odnosu na pojam ženstve­ nosti i odnos žene prema sebi i drugima, ne može se pratiti i oceniti duga borba žena za ljudska i građanska prava i za njihovo oslobođenje. Ta borba ima svoju istoriju koja je kao svaka društvena i politička istorija ispunjena uspesima i porazima, napretkom i vraća­ njim a unazad; ograničavana i podsticana u zavisnosti od društvenog sistema i vremena u kome je vođena, kao i u funkciji odnosa između demokratskih, revolucio­ narnih, konzervativnih i reakcionarnih klasa i grupa. Ta istorija je istakla mnoge žene kao m islioce i vođe po­ kreta, ali i niz muškaraca, koji su shvatili i danas �2ENSK0 PITANJE 81 shvataju da je oslobođenje žene uslov i njihovog oslo­ bođenja, a naročito njihovog dostojanstva. N iko se ne može pozivati na lično dostojanstvo dok postoje grupe i pojedinci koji su podređeni i poniženi. To su istakli naročito Furije, Marks i Lenjin. 12. Marks i Engels nemaju svoju razvijenu teorijuj o seksualnim odnosima i o ljubavi uopšte. To je dovelo do tvrđenja da je ovim životnim problemima žene, i čo­ veka uopšte, marksizam ostao na pozicijam a tradiciona­ lističkih mišljenja i prim arne psihologije ili da ih je podredio ekonomskim ili socijalnim problemima. Ne može se sporiti da su u Marksovom i Engelsovom delu sadržane neke od osnovnih ideja i o „prirodnim ” od­ nosima između žene i muškarca, podrazumevajući tu stavljanje ljubavi u centar tih odnosa. U ovim pitanjima, kao i u drugim konkretnim, oni su bili vrlo obazrivi u predviđanju i izbegavali su da predlažu utopijske šeme. Ali, istovremeno se u njihovim tekstovima nalaze izri­ čite napomene i primedbe o seksualnim odnosima i lju­ bavi, kako u kapitalizmu i pre njega tako i u odnosu na projektovano socijalističko društvo i na komunizam. Marks i Engels su, u ime jednog višeg i stvarnijeg ljudskog koncepta o odnosima između ljudskih bića, smatrali da se u njihovo vreme brak (i uopšte seksualni i ljudski odnosi) podređuju vladajućim društveno-ekonomskim odnosima, a u prvom redu tipu svojine, orga­ nizaciji rada i robno-novčanim odnosima. Ističući da u ovim odnosima ekonomske i političke institucije imaju presudniji uticaj od spontanih ljudskih osećanja, oni su dolazili do zaključka o degradiranju, pa čak i prostituisanju ovih odnosa, posebno ljubavi, i naročito u kapi­ talizmu. Pored toga, oni su pisali u mladosti i ljubavne po­ eme obojene romantičarskim zanosom. Marks je, pre �82 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ braka sa Đeni, slao svojoj voljenoj knjige ljubavne poezije, a pisao jo j docnije pasionirana ljubavna pi­ sma, od 'kojih je jedno sačuvano (i danas objavljeno na mnogim jezicim a i u nas.37) Engels je bio pun div­ ljen ja za engleskog romantičnog pesnika Selija, a na­ ročito za njegove ljubavne pesme. N jih ov lični život je bio po form i različit. Marks je imao solidan brak, ali je im ao i vanbračnog sina Frederi-ka. Engels je živeo u slobodnoj zajednici sa M eri Berns, a zaitim, po­ sle njene smrti, -sa njenom sestrom. Obe su bile irske radnice i ubeđene republikanke, dok je Marksova žena iz imućne plem ićke porodice. M arksov i Engelsov teorijski -stav u odnosu na lju­ bav odgovara grčkoj koncepciji i praksi ljubavi. Suš­ tinu te antiburžoaske koncepcije predstavlja shvatanje 0 mogućnosti potpunog i slobodnog ostvarivanja i manifestovanja ljudskog bića, uključujući i zadovoljenje svih njegovih potreba i želja. Oni nisu zapostavljali'-' seksualne odnose i ljubav iz ovih želja i potreba, ali su posebno isticali drušitveno i idejno-moralno stanje društva koje je pretpostavka da se ove potrebe osete 1 ove želje izraze. U skladu s tim, oni su se više bavili^" pitanjem kad i pod ko jim uslovima seksualni odnosi postaju izraz bogatstva ljudske ličnosti, a ljubav njihov osnov i vrhovni izraz, nego u čem u će se oni sastojati i kako i'spoljavati u jednom društvu koje će biti oslobo­ đeno ekonomskih prinuda i svih oblika otuđenja ljud­ skih odnosa. Ali, Marks i Engels su istovremeno odbacivali svo­ đenje ljubavi na ekonomizam i socijalnu uslovljenost, kao što su se protivili idealizaciji i kultu žene (sa pra­ tećim sentimentalnostima i -romantizmom ili izjedna,T) V. „Prilog" u ovoj knjizi, str. 245. �ŽENSKO PITANJE 83 čavanjem seksualnih odnosa s fizičkim aktom). U Sve­ to j p orodici Marks predstavlja ljubav kao bitan elemenat ispoljavanja i ostvarivanja ljudske ličnosti. Prevazilazeći sve ranije i savremene teorije o ljubavi, Marks izražava i sledeću misao: „Ljubav je prvo iskustvo koje omogućava čoveku da veruje o postojanju objek­ tivnog sveta izvan njega.3 Moderno je i njegovo ospo­ 8) ravanje tvrđenja svih onih k o ji u svojim filozofskim ili književnim delima ispoljavaju „suvereni intelektu­ alistički prezir" prema ljubavi, pošto time, piše Marks, „odbacuju sve što živi, sve što je neposredno, celokupno čulno iskustvo, celokupno istinsko iskustvo o kome se u početku ne zna odakle polazi i kuda vodi” 3 ) ® Marks i, posle njega, Engels su isticali da je oslo­ bođenje žene proces na dva plana: oslobođenje od eko­ nomske eksploatacije i otuđujućih društvenih odnosa, s jedne, i od čulne otuđenosti, s druge strane. Savremene sociološke ankete potvrđuju Engelsovu opasku da je pravo stupiti u brak sa izabranom ličnoš­ ću mnogo više poštovano u „potčinjenim klasama" ne­ go u vladajućim klasama ko je se, i u pogledu braka i ličnih odnosa, kreću pod teretom svojih privilegija i materijalnih klasnih interesa. Ovu slobodu pokazuje danas omladina u celini. Ali Engels je istovremeno sma­ trao da, istorijski govoreći, m onogamija stvara nužne uslove za oslobođenje žene; to je zasnovano na posto­ jećoj buržoaskoj teoriji, po kojoj je brak iz ljubavi istovremeno pravo muškarca i pravo žene. Pri tome je on s pravom tvrdio da i u braku, i uopšte, prava dva bića koja se vole su nejednaka jer su podređena pravu svojine (ali i pravo izbora je često nejednako pravo i monogamija ga ne men ja). To odgovara miš­ �84 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ ljenju, koje je izrazio m ladi Manks 1840. godine, da i posesivna ljubav, iako proizilazi iz društva privatne svojine, stvara istovrem eno neravnopravnost i nove od­ nose potčinjenosti (čija žrtva nije uvek žena): posesiv­ na ljubav izražava želju da se ama za partnera ne ljud­ ska ličnost, već robinja, odnosno rob. U svakom slučaju, marksistička teorija ne definiše ljubav kao javni, već kao privatni domen. „Kom uni­ zam će — ističe Marks — preobraziti odnose među po­ lovim a u strogo privatnu stvar koja se tiče samo lica koja uspostavljaju taj odnos i u koji društvo neće imati nikakvu priliku da se upliće".4 N igde u svetu (ni u raz­ «) vijen ijem socijalizm u) ovaj zahtev nije ostvaren, pa ni prihvaćen. Suprotno izvesnim površnim shvatanjima, i isto takvim „zvaničnim " tumačenjima, koja su naklonjena da Marksova i Engelsova shvatanja o ljubavi pokrivaju se često licem em im plaštom „asketizm a" i društvene „zaštite", odnosno ograničenja, Marks i Engels su isti­ cali nužnost, mogućnost i društvenu potrebu da se sve osobine, osobenosti i vrednosti žene, kao ljudskog bi­ ća, ostvare u punoj slobodi izbora i potrebi ljudske ličnosti da bude svoja u svome. U sveobuhvatnom i -sintetičkom korpusu marksi­ zma teorija o ovoj strani ženskog pitanja je najmanje završena i zatvorena. Ona je omogućila da se marksis­ tička studija o ženi, a naročito o seksualnim odnosima i ljubavi, upotpuni i dovede do m odernog oblika, pri­ hvata j ući niz novih saznanja i ideja klasičnih i savremenih društvenih nauka, od sociologije i antropolitije do psihologije d seksologije. Uvodeći ono što Marks na­ ziva „privatni domen ljudskih odnosa u strukturi dru*•) Ekonomsko-filozofski rukopisi. Rani radovi, „Naprijed” , Zagreb, 1961, str. 245. �ŽENSKO PITANJE 85 štva", savremena kritična („neinstitucionalizovana") marksistička teorija o društvu i čoveku vraća ljubav u osnovni odnos čoveka prema drugom i društvenih odnosa uopšte. U postavke Marksa, Engelsa i docnijih marksista da nema prave ljubavi bez revolucije (soci­ jalističke) i revolucionarnih preobražaja kojima se konstituiše novo društvo slobodnih individualnosti, poste­ peno se unosi novo shvatanje po kome je ljubav isto­ vremeno revolucionarna snaga po sebi i znak i svojstvo pravog revolucionara.4 To je ljubav koja nije ni inte­ 1) lektualistički romantizam, ni fizički erotizam, koja je osećanje i odnos što sve to prevazilazi i, crpeći svoju snagu u seksualnom odnosu, istovremeno ga bogati i sublimiše. Ova sublimišuća strana ljubavi men ja „ani­ malne" i „ljudske sastojke" ličnosti: prvi postaju hu­ mani (i time slobodni), tražeći ravnopravnost i sreću „drugog” , a drugi je spašavaju grubog karaktera obič­ ne igre i samoobmanjujuće varke. U skladu s tim nije strano marksizmu tvrđenje američke revolucionarke i feministkinje Eme Goldman da je jednakost žene i mu­ škarca „pitanje socijalne pravde i lojalnosti", a da je „osnovno i vitalno pravo žene da voli i da bude voljena” .^) Ovako definisana i shvaćena ljubav je istovremeno snaga pokreta društva prema promenama i osnov sve više ljudskih, i to istinskih ljudskih odnosa, oslobo­ đenih animalnih rezidiuma i socijalnog formalizma. Ljubav koju žena sve do danas daje i prima je obezličena ljubav. Svesne, borbene i prave žene traže da se takva ljubav mora osvojiti svim oblicima revolucije, a da je svaki od tih oblika defigurisan ako nije vođen nužnošću da se prava ljubav ostvari, da pravo i ljubav 4 ) Ovu misao Je izričito formullsao i značajni francuski pisac Slendai, 1 inače u životu veliki ljubavnik. 4 E. Goldman, Anarchisam and other Essays. N. Y.. 1910. str. 223. I) �86 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ postanu suština odnosa između ljudskih bića. Ona je ujedno i osnovni akt ženske emancipacije. Oslobođena žena, sposobna da daje i prim a lju b a v ,, ostaje nova re­ p volucionarna sila. U ovakvim uslovima ljubav nije samo akt i osećanje, već ljudski odnos k o ji detetu, preko majke, ot­ kriva prvu sliku društvenosti, a docnije, zrelom čoveku, složenost i višedimenzionalnost društvene stvar­ nosti. Ona je društvena revolucionarna energija bez koje se ne m ože bitno m enjati stvari i stvarati novi život i čovek. Takva ljubav, potvrđena u društvu, je prva stva­ ralačka snaga čoveka. Ona stvara društvo, a naročito njegovu osnovnu, a teorijski slabo shvaćenu i osvetIjenu stvarnost, par, jedinstvo dvoje njih ko je vezuje i čije jedinstvo ostvaruje ljubav. P a r (couple) je stvarnost koju nisu zapazili samo romantičari, klasični filo zofi i sociolozi pre Marksa. A li m arksistički koncept ljubavi konstituiše novi po­ jam para. Par je stvaralačka snaga istorije. Par se stvara u istoriji, u obliku k o ji je društveno determioisan. A li par koji je lišen istinskog odnosa ljubavi iz­ među dvoje koji se udružuju bez sjedinjavanja nije stvarnost, već je apstrakcija (kao i mnoge stvarnosti u društvu nejednakih klasa i robne proizvodnje). Ispunjen ljubavlju (i potvrđujući je), par je nova društvena i ljudska stvarnost; on je graditelj ljudskih zajednica i njihovih pramena. To čini da je ljubav ne samo nužni uslov prave revolucionarnosti već i istin­ skog društvenog stvaranja i društvenih promena. N a ovoj osnovi položaj i uloga žene u društvenim stvaranjima i promenama, u tkanju društvenosti, prevazilazi porodicu, brak i slične odnose i postaje stva­ ralačka snaga društva i istorije kao celine. Stvoren od �ŽENSKO PITANJE 87 prirode, .kao jedinstvo dvoje njih koje vezuje ljubav, par baca nove zrake na celo društvo, ali još nigde nije postao svoj, nova stvarnost. On još nije ona stvaralačka snaga društva koje sve više traži nove i pasionirane snage za izvlačenje iz savremene nemoći i blokiranosti. To idejno i društveno, kulturno i moralno osiroma­ šenje podržavaju države i robno-novčano pravo, pre­ tvarajući odnos ostvarenja i stvaranja čoveka u regulisani režim, u instituciju. 13. Marks i Engels su ostavili značajne teorijske poglede o oslobođenju žene kao ljudskog bića i o posledici tog oslobođenja za komunizam. Oni su, kao i Lenjin i docniji marksisti, doprineli da se ne samo priroda eksploatacije i potčinjenosti žena u toku istorije bolje i potpunije otkrije već i da se upozna sama priroda i osobenost žene i kao individue, i u odnosu na muškarca. N e može se osporaviti da ova teorija ne zauzima centralno mesto u delu ovih mislilaca i revo­ lucionara, ali problemi žene nisu zapostavljeni u mark­ sizmu i njegova preovlađujuća ideja o oslobođenju rad­ ničke klase isključile i taj koncept u proces oslobo­ đenja žena. Marks i Engels nisu dali odgovore na sva pitanja koja se postavljaju u ovoj oblasti istraživanja društvene prakse i ljudskih odnosa, niti su mogli da formulišu pitanja i odgovore koji se da­ nas postavljaju i traže. Međutim kapitalna pitanja, koja podrazumeva stu­ dija o ženi, ne mogu se ni danas shvatiti i rešavati mimo misli i otkrića Marksa, Engelsa i Lenjinaj Stoga se to može učiniti pod ovim uslovima: a) da se na­ pusti verbalni komentar tekstova; b) da se pravi raz­ lika između izvornih misli i docnijih tumačenja, od­ nosno da se napusti svaki dogmatski pristup tekstovi­ ma o ženi; c) da se proširi marksistička teorija, kako �88 Dr JOVAN ĐORĐEVIČ na osnovu novih istraživanja i teorijskih zaključaka tako i na osnovu iskustva i prakse oslobođenih žena i pokreta za njihovo oslobođenje. Sve je to utoliko neophodni je, ukoliko ostaju (od­ nosno nastaju) izvesna kapitalna pitanja koja traže naučne marksističke odgovore č iji značaj prevazilazi teorije o ženi. Ali, ova teorija ih postavlja i ona su, uglavnom, sledeća: 1) Da li samo ukidanje privatne svojine dovodi do bitnih preobražaja u organizaciji proizvodnje i time do prom ene u položaju i životu žena? 2) Budući da je potčinjenost i porobljavanje žene prethodilo kapitalizmu, da li se može očekivati (nada­ ti) da će revolucionarni preobražaj ekonomskih odno­ sa društva u socijalizm u om ogućiti novu ulogu ženi? 3) Da li je nužno, sa gledišta interesa revolucije i oslobođenja žene, da se žene organizuju u funkciji sopstvenog iskustva u revolucionarnoj borbi protiv ka­ pitalizm a i birokratskog etatizma? 4) Kakav oblik evolutivne revolucionarne organi­ zacije žena m ože (ili bi trebalo) da ima i kakvo mesto u opštoj strategiji revolucionarnih klasa i kad je ta strategija efikasna? 5) Do 'kojeg stepena iskreni revolucionari mogu biti, ili jesu, branioci jednakosti muškaraca i žene u društvu, politioi, kulturi i porodici? 6) Da li je jedinstvo ideja i čina u odnosu na žene neophodan uslov svojstva marksiste i revolucionara? 7) Da li biti revolucionar čini muškarca umornim od falokratizm a i jedne vrste potcenjivanja žene; ako ne, zašto?4 ) 3 « ) Drastični primar za ocenu ovog može pružiti odgovor Majkla Karmaskla, poznatog lidera jedne od radikalnih struja crnačkog pokreta u SAD, na pitanje žena kakav je njihov položaj u borbi za „omu vlast" (black power): „Položaj žena je ja znam samo jedan; ležeči", �2ENSK0 PITANJE 89 8) Da li se na ženi može prim eniti koncept klase u marksističkom značenju, imajući u vidu Engelsovo poređenje žene s proleterom, a muškarca s buržujem? Odgovori na ova pitanja se mogu danas skicirati na osnovu iskustva socijalističkih zem alja i savremenog revolucionarnog ženskog pokreta, kao i položaja izvesnih pojedinaca u okviru revolucionarne organiza­ cije i socijalističke prakse. Ako marksizam ne sadrži „gotove" odgovore na ova pitanja, osnovne Marksove, Engelsove i Lenjinove misli su nezamenljivi prilog savremenoj teoriji o po­ ložaju žene i njenom oslobođenju i m erilo za ocenu stanja ne samo u kapitalizmu već i u socijalizmu. To se u određenom stepenu odnosi i na samoupravne ide­ je, ukoliko je samoupravljanje otelo tvoren je i razvitak marksizma. Marks i Engels, a posle njih d Lenjin, su isticali da će žene učestvovati, kao i muškarci, u borbi za pre­ obražaj društva, iako njihov položaj u društvu nije jednak muškarcima. Oni su, teoretski i lično prihvatili učešće žena u revolucionarnom delu i akciji na osnovu potpune jednakosti. Marks je bio branilac ženske -sek­ cije u Intemaciona-li i naglasio je izričitu ulogu žena za vreme Pariške -komune, oduševljavajući se njihovim heroizmom. On je brižno podsticao i pratio intelektu­ alni razvitak svojih kćeri i njihovo angažovanje u soci­ jalističkom pokretu. Engels je hvalio revolucionarni/ duh svojih žena (Meri i Lizi) i nije se kolebao da se I „uči u njihovoj školi". Lenjin je cenio žensku posto-1 janost i mudrost Krupskaje i podržavao emancipator- j ske ideje i stavove A. M. Kolontaj. -=A/J Ali, u unutrašnjoj strukturi revolucionarne organi­ zacije, pre i posle Oktobra, žene su trpele ili podno­ sile (nekad i bez negodovanja) isti položaj koji su imale �90 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ i u prošlosti. M nogi revolucionari su se pokazali, posta­ ju ći socijalisti (a ne uvek samozvani), nesposobnim da se oslobode nataloženog ,/kompleksa superiornosti" u odnosu na žene. Sva ova saznanja i ove dileme nisu nepoznate u re­ volucionarnom radničkom pokretu i one dobijaju sta­ r i i novi značaj u svim istorijskim situacijama i uvek kad se na opštem planu postavljaju stalno aktuelni problem i jednakosti i oslobođenja žene. Tako je i danas. V 1. „Prem a m aterijalističkoj koncepciji — piše En­ gels — odlučujući faktor istorije je, u krajnjoj ana­ lizi, proizvodnja i reprodukcija neposredno nužnog".4 4) Razvijajući ovu misao, Engels tvrdi da je u proučava­ nju društvenih institucija potrebno uzimati u obzir dva vida stvarnosti: proizvodnju sredstava za život i pro­ izvodnju samih ljudskih bića, odnosno održavanje vrste. Zasnivajući svoja dalja istraživanja na ovoj teori­ ji, Engels prelazi na sistematsko istraživanje porekla porodice i privatne svojine i države; u tom cilju on ispituje stupnjeve u razvitku društva koji odgovaraju različitim načinima produkcije i reprodukcije. On ve­ zuje promene u obliku porodice sa promenama u svo­ jin i sredstava za proizvodnju i otkriva odnos između svojine sredstava za proizvodnju i položaja žene u od­ nosu na muškarca. On sa novim argumentima potvrđu­ je ranije ostvarena otkrića prema kojim a je ljudsko društvo u određenim fazama svog razvitka živelo u m atrijarhatu, u kome je žena imala preovlađujuću ulo­ gu i vladajući položaj koje nikada docnije nije povrau) Les principes đu communisme i u Antidiringu. �2ENSK0 PITANJE 91 tila. Naprotiv, iklasna društva, koja su uslovila sistem dominacije zasnovan na eksploataciji društvenih gru­ pa lišenih svojine sredstava za proizvodnju, uglavnom su učrv9tila i zaoštrila položaj žene kao novog „rob a ” ili „porobljenog radnika — proletera". Istorijski značaj Engelsovog priloga m aterijalistič­ koj teoriji o ženi leži u tome što on, u svojim istraži­ vanjima o poreklu i razvitku porodice (i uopšte o od­ nosu između muškarca i žene), postepeno zamenjuje teorijsku refleksiju i ideološku dedukciju novim istra­ živačkim metodima koji obnavljaju značaj analize stvar­ nog i sinteze pojedinih zaključaka zasnovanih na utvr­ đenoj em piriji i time prim enjuje način m išljenja koji se u stvaranju teorijskih sinteza ne udaljuje od in­ dukcije. Na osnovu istih metoda stvoreno je poznato delo američkog etnologa i antropologa Luisa Morgana, koje je pod naslovom Arhaično društvo (Ancien Society) ob­ javljeno 1877. godine i koje ima podnaslov „Veliko ispitivanje procesa ljudskog progresa od divljaštva, preko varvarstva do civilizacije” . U ovom radu, koji znači početak moderne m aterijalističke naučne antro­ pologije, Morgan je, na osnovu empiričkog proučava­ nja američkih Indijanaca ocrtao uzlaznu liniju antro­ pološke evolucije čoveka. Engels se posebno interesovao za ovu vrstu istra­ živanja, pošto -su on i Marks uvek tražili istorijske po­ datke i naučne dokaze za potvrdu ili kritiku njihove hipoteze o međusobnim odnosima između lj-udskih bi­ ća i prirode u toku istorijske ere, pa, prema tome, i u njenim počecima, što znači i pre nje. Posle Morgana, antropološke studije su proširile, nijansirale i donekle ispravile činjenice a, naročito, zaključke do kojih je došao američki antropolog. Na �92 Dr JOVAN ĐORĐEVTC osnovu toga su pojedini antropolozi (i „protomarksisti” ) utvrdili da je Engelsova teorija zasnovana na ne­ dovoljnom činjeničnom tkivu i da nema opravdanja njegov pokušaj da se ocena arhaičnog društva izvodi na osnovu inače nedovoljnog poznavanja postojećih prim itivnih zajed n ica.« Prelazeći na bitni doprinos Engelsove teorije, da­ nas se m ože utvrditi, bez preterivanja i političkih ob­ zira, da je on dao, istina na osnovu antropoloških i istorijskih podataka i činjenica svog vremena, sintezu od interesa za otkrivanje položaja i uloge žene u istoriji, kao i za mogućnost njenog oslobođenja u društva koje će biti u stanju da, snagom svoje strukture, voljom i svešću svojih sve slobodnijih „udruženih učesnika” , vraća sve oblike čovekovog otuđenja, a time i otuđenosti žene od ljudskog statusa i ljudske prirode. Savremene studije o ženi potvrđuju Engelsovu hi­ potezu i zaključke, nasuprot jednom pomodnom i pseudolevičarskom m išljenju da je antropološka osnova (a time i teorijska zgrada) Engelsovog dela „prevaziđena” .4 ) Odbacivati Engelsovu antropologiju i zaključ­ 6 ke o nastanku, oblicim a i razvitku braka i porodice kao „zastarele” je isto toliko arogantan i tendencio­ zan postupak kao onaj k o ji bi osporavao Darvinovo delo pod izgovorom da se danas više zna o istoriji i transform aciji životinjskog carstva i vrsta u njemu. Ge­ nijalnost jednog naučnog dela sastoji se u sposobnosti njegovog tvorca da podigne na nivo teorijskih sinteza utvrđeni em pirijski m aterijal, koji je neizbežno vre­ menski i prostorno ograničen i nikad saznat do kraja 4 ) Claude Alzon La femme potiche et id femme bonoviche, ćd. „Ma‘ spero” , Cahier, libres 248. “ ) Greer G., La femme eunuque, fir. prevod „Laffonl, Kite Millet, La politique du mile, fr. prevod, 6d. Stock. �2ENSK0 PITANJE 93 i definitivno. To se posebno odnosi na proučavanje „makrosistema", koji čine ne samo društvo i priroda već i život i čovek. Naučna vrednost ovih sinteza se ogleda u plodnosti i efikasnosti primenjenih metoda is­ traživanja, kao i onda kad hipoteze postanu elementi jedne teorije koju potvrđuju dopunska i naknadna otkrića, rezultati istraživanja i misli. 5Engelsova koncepcija o poreklu, suštini i obliku, odnosno funkciji porodice, svojine i vlasti, zasniva se na metodima koji su danas potvrđeni i prihvaćeni ne samo u antropologiji već i svim društvenim naukama i sadrži hipoteze koje vode otkriću novih vidova ovih institucija, a time i postavaka ideja bez kojih se ne bi mogla ni zamisliti jedna naučna studija o ženi. Neizbežni šematizam, koji se nalazi u svim prvim pokuša­ jim a da se primene ovi postupci, ne umanjuje idejnu ulogu i teorijsku vrednost ovako proverenih i podsticajnih koncepcija. S druge strane, iako je izvesno da je Engels proveravao i klasifikovao originalne Marksove misli o ženi i njenom položaju i njenoj prirodi, ne može se umanjiti kapitalni značaj Engelsovih postavki i zaključaka kojima se ne samo zasniva savremena stu­ dija o ženi već i proširuje opšta marksistička teorija o društvu i revoluciji. To se posebno odnosi na istica­ nje pojma i društveno-političkog značaja reprodukci­ je, bez čega s-tudija o ženi (ali i o porodici, društvu, socijalizmu i komunizmu) ne prelazi granice šematskog, jednostranog ekonomizma. 2. Tradicionalna i nekritična društvena nauka je zapostavljala probleme međusobnih odnosa između različitih oblika produkcije i reprodukcije, i to danas nastavljaju pojedini, čak i ozbiljni antropolozi, ne sa­ mo u zapadnim zemljama. S obzirom na to što sva ta shvatanja ne zapažaju posledice koje iz reprodukcije �94 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ i produkcije proizilaze za položaj žene i transformacije m akroorganizacije društva i mikroorganizam a u nje­ mu, tradicionalističke, i u osnovi nemarksističke, an­ tropološke i društvene teorije nisu u stanju da pruže naučnu osnovu studiji o ženi. Mnogi marksisti koji se bave ovim pitanjim a društva, ili problem im a porodice, braka i žene, nisu dovoljno shvatili i usvajali Engelsov istraživački m etod i aparat m išljenja, je r su zaposta­ vili uticaj reprodukcije kao konstitutivni elemenat m aterijalnog sveta i determ inativni istorijski faktor. Tek u poslednje vrem e proučavanje položaja deteta u porodici je dalo povoda da se stvara marksistička psi­ hologija sposobna da objasni prvo buđenje individual­ ne svesti o društvu i porodici. U tom pogledu posebni teorijski značaj imaju: a) istraživanja i svatanja koja ne polaze od pojam nog razlikovanja i odvajanja izme­ đu proizvodnog rada i reproduktivne aktivnosti rađa­ nja i porodice; b) savlađivanje poznate naklonosti mno­ gih marksista da preuveličavaju značaj radnih odnosa i da zapostavljaju odnose u porodici. Još uvek se u društvenim anketama i teorijam a o društvu zastupa m išljenje da se radnička svest jedino razvija u kon­ taktu sa proizvodnjom , „radom "; zaboravlja se da sva­ ki čovek, a tim e i radni, proizilazi iz jedne određene porodice. Ćovek dobiva predstave o svetu ne samo iz ideologije i uticaj a makrostrukture i vladaj ućih poli­ tičkih i moralnih ideja već i u porodici i na osnovu odnosa k o ji postoje u njoj. On se najčešće izražava, a najveći broj to čini stalno, jezikom k o ji je naučio u porodici i ocenjuje ljude i odnose očima koje su mu otvorene, u odnosu na i preko ljudskih bića u okviru porodice. Rezultati proučavanja društvenih odnosa u poro­ dici imaju odlučujući značaj za stvaranje ne samo jed ­ �2ENSK0 PITANJE 95 ne teorije o ženskom pitanju i oslobođenju žena već i nove naučne teorije o društvu. Znatan broj pitanja ko­ je su pokrenuli Marks i Engels u Nem ačkoj id eologiji i Engels u Poreklu. porodice, privatne svojine i države ostalo je bez odgovora u naučnim radovima marksista. Ona danas traže nekad novo formulisanje i savremenije odgovore, zasnovane na saznanju i iskustvu koja su tokom X X veka akumulirana u novim društvenim naukama, od dečje i socijalne psihologije, seksologije, semiologije i kritičke antropologije do sociologije i politikologije. Savremena marksistička studija o ženi se stvara i razvija ako sadrži nova rešenja za otvorena pitanja i ako ne prihvata dogmatske odgovore na os­ novu stavova i pitanja izraženih u samim klasičnim marksističkim radovima. Citati, inače vrednih misli, i ponavljanje starih pitanja bez odgovora ne predstav­ lja nikakav doprinos uspostavljanju i razvijanju jedne marksističke studije o ženi. Suprotno tome, pojedine nedavno objavljene studije o ženi, koje proizilaze iz revolucionarnog ženskog pokreta pretežno inspirisanog marksizmom, pokazuju svest i kritičnost u pogledu nužnosti obnove pojedinih pitanja i ideja koje je postmarksistička teorija zapostavila. To je ujedno potvrda vitalnosti marksizma i njegove sposobnosti da se obnav­ lja, ispravlja i prevazilazi. 3. Marks (mnogo manje) i Engels (sistematski i metodski) su postavljali problem žene u okviru prou­ čavanja i isticanja značaja porodice. To nije bilo ni slu­ čajno, ni neopravdano. U vreme kad oni stvaraju svo­ je teorije, a to je viktorijanski period u Engleskoj i vreme društveno-političke krize u Francuskoj, dešavaju se dramatične promene u odnosu među polovima, u odnosima između roditelja i dece i uopšte u oblasti ličnih i „rodbinskih” odnosa među ljudima. To je, u �96 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ fazama prvobitne akumulacije, proizveo kapitalizam; ali njegovim društveno-političkim interesima nije od­ govaralo da se porodica raspada. Otuda pojava idealizovanja buržoaske porodice. On sredine X I X veka po­ rodica se proglašava za „poslednje uporište” ljudskih osobina koje se više nisu m ogle naći i izraziti u jav­ nom životu kapitalističkog sveta. „Toplota ognjišta” i „m ir koliba” su izazvali sećanje na mirnoću prirode i na ljudska osećanja iz vremena pre kapitalizma. Porodica se veliča kao sredina u k o joj se čovek vraća svojoj pravoj prirodi, ostavljajući pred kućnim pragom maske koje nosi u javnom životu i oruđa ko­ jim a se služi na radu. U n joj je čovek odbranjen od razaračkih posledica životne borbe i takmičenja, neosetljivositi, zavisnosti i pritiska svih vrsta od države i „javn og m njenja” do „drugog” .47) U ovakvoj porodici žena dobija i nove funkcije. Ona nije samo prim orana da stalno fizički i duhovno živi „između četiri zida” već ima i „svetu dužnost” da podržava muškarca i podiže decu. Ona nema prava na svoj život; nije pozvana da ima inicijative i slobodu odlučivanja. Ona treba da se u celini usredsredi da obezbedi m ir i prijatnost, socijalnu sigurnost i moral­ nu podršku muškarcu (mužu, ocu) koji je istrošen i ogrubeo u teškom radu za interese porodice i žene; muškarac ima dužnost da ženu odstrani od svakog kontakta sa tim „neum oljivim i grubim životom .” Ova i ovakva porodica ne osporava postojeći pore­ dak konkurencije i sebičnosti, nego ga, u stvari, podr­ žava. Priprem ajući čoveka (muža) da se otporniji vra­ ti u život takvog društva, žena je ta koja čeliči čoveka < ) Poznati mađarsko-sovjetski ekonomist Varga pripisuje iste osobine 7 i vrednosti porodici i savremenom socijalističkom (uglavnom sovjetskom) društvu (u radu nazvanom Testamenat, stoga što je objavljen posle auto­ rove smrti). �2ENSKO PITANJE 97 da se održi u jednom neihumanom društvu koje ne stavlja pod pitanje. Ona je to primorana da čini po cenu podređivanja novoj nehumanosti koja guši njen lični život. Ovaj njen položaj je i posebno ponižavajući jer ga veličaju pesnici (Raskin) i ovekovečuju slikari i fo­ tografi (prikazujući „srećnu" porodicu oko „nasrneja­ ne" žene sumornog lica). U ovakvom shvatanju buržoaske porodice izraženi su interesi vladajućih grupa da se istovremeno održi i prikrije kapitalistički način proizvodnje i života sa nje­ govim slobodnim tržištem i socijalnim darvinizmom, ali i strah radnika da ne gube posao usled konkurencije ženskog jeftin ijeg rada. Marks i Engels su ismeja-vali ovakvu koncepciju porodice (K om u nistički manifest i Sveta porodica), a Engels je uspeo da relativizuje i vremenski ograniči u okviru svog koncepta o menjanju oblika porodice i braka u funkciji materijalnog razvitka i klasne struk­ ture u društvu. Oni su u tipu buržoaske porodice i nje­ ne društvene funkcije dobili nove dokaze za svoju opštu tezu da se društvene promene u oblasti proiz­ vodnje neposredno odražavaju na porodicu. Za razliku od buržoaske ideologije i radikalnog fe­ minizma X IX veka, Marks i Engels nisu ni idealizovali, ni osporavali porodicu. Docnija marksistička misao se deli u dva pravca; s jedne strane, idealizovanju poro­ dice suprotstavlja njenu opštu i uslovljenu kritiku, i u obliku buržoaske porodice, i njenu negaciju; s dru­ ge strane, uz osude porodice ističe se koncept slobodne i ljudske zajednice čoveka i žene koji se vole i u tom odnosu preuzimaju slobodno i po svojim željama funk­ ciju reprodukcije čoveka. Ova dva pravca došla su po­ sebno do izražaja u periodima krize buržoaske porodi­ ce i celog buržoaskog sistema vrednosti, ili u periodima �98 Dr JOVAN ĐORĐEVIC priprem e socijalističke revolucije i u prvim fazama posle njene političke pobede. U odnosu na ovu drugu situaciju, karaktristične su slobodne i sveže diskusije i iskustva o pitanjim a seksualnih sloboda i „slobodne lju bavi” i u Sovjetskom savezu u prvoj deceniji posle oktobarske revolucije. Sliku ovih (karakterističnih strujanja i priloga m arksističkoj teo riji o ženi i njenim ljudskim, soci­ jalnim i prirodnim pravim a sadrže radovi radikalne boljševičke fem inistkinje Aleksandre Kolontaj,4 ) Ra­ 8 dovi K olontajeve više se odlikuju smelošću da se ras­ pravlja o nekim u to vrame, taou-pitanjima o ljubavi, odnosu žene i muškarca i „n o v o j” porodici, nego po novini rešenja i svežini ideja i analiza. 4.1 N orm ativni koncept i politička teorija u savre-’ m enim socijalističkim zem ljam a pre se oslanjaju na poglede, tradicije i navike porodice iz perioda pre soci­ ja lističke revolucije, odnosno pre uvođenja socijalistič­ kih institucija u te zem lje. Porodica se ne idealizuje, ali se i ne traže takvi oblici k o ji bi odgovarali emancipa­ c iji ljudske ličnosti, a posebno žene. Nem a još uvek ozbiljnih radova k o ji bi nastavili, ili bar potvrđivali, id eje Marksa— Engelsa i drugih istaknutih marksista (Lenjina i B eb ela jjN e m a ni kritike buržoaske porodice, ni ispitivanja uzajamnog odnosa između zadržane, u osnovi, stare porodice i novih oblika i funkcija pro­ dukcije i reprodukcije koji odgovaraju socijalističkim produkcionim, društvenim i m oralnim odnosima. Poro­ dica se kao takva, tj. kao institucija u kojoj se manifestuju patrijarhalnost i emancipovanost, čak i „m oder­ nizam ” , podržava i „potvrđ u je” (u pravno-političkim do**) Slobodna ljubav; Borba tena radnica za njihova prava; Porodica i komunistička drtava; Radnička opozicija; Autobiografija seksualno oslo­ bođenog radnika — sve ove knjige, pored ruskog, objavljene su na en­ gleskom, a pojedine i na drugim jezicima sveta. �2ENSK0 PITANJE 99 kumentima). Ona se ujedno menja, a delimično i raskida — u praksi. U ovakvoj situaciji Engelsovo tvrđenje „da su od samog početka dva pola stavljena u pogrešan položaj” , nije u novom društvu našla svoj demanti ni u misli, ni u praksi. Industrijalizacija, napuštanje poljopri­ vrede i prvi efekti više ili manje sram ežljive „sek­ sualne revolucije” su izmenili ekonomske osnove porodice i njenu tradicionalnu strukturu. U nizu Slučajeva lični odnosi u braku i izvan braka su promenjeni (i čak izokrenuti), a u isto vrem e u „makrodruštvu” su društveni odnosi, moralne norme i lju dv ska ponašanja ostali više-manje isti. Pored ustavnog i pravnog proglašavanja principa o zaštiti porodice, polo­ žaj žene i majke još nije bitno izmenjen. N ije bitno postignuto da žena koja radi, tačnije koja je „u radnom odnosu” , održi svoju samostalnost i slobodu u ličnim odnosima, a da žena koja ostaje u domaćinstvu, tu stvarno radi, stekne jedno svoje novo ljudsko dostojan­ stvo i društveno uvaža van j e j 1 Istovremeno se javljaju i situacije da žena-radnica sačuva, odnosno dobije radno mesto, a da je muž ba­ čen u nezaposlenost, kao i to da jedan broj muškara­ ca, naročito mlađih muževa, preuzima na sebe kućne i domaće poslove, „funkcije” koje ne vrši sa oduševlje­ njem d retko efikasno i korisno.1 Engels je smatrao da | ova „izmesaa. uloga” između bračnih partnera „degradira porodicu” (muškarca),4 ) dok pojedini savremeni so­ ® ciolozi tvrde da je jača i da to ima uticaj a na izmenjeni položaj žene.5 ) 0 f U svakom slučaju, sve ove promene ukazuju na to da je u socijalističkom svetu i nova porodica u 1 ) Engels, Poloiaj radničke klase u Engleskoj. 1 **) Firestone Q., La Dialectique du Sexs, (francuski prevod) ćd. Stock. �100 Dr JOVAN ĐORĐEVIČ nastajanju, ali da još n ije ni osmišljena, ni uobli­ čena.} Pored toga, u socijalističkom društvu se uspostavlja jedna stara protivrečnost na koju je ukazao Marks u Kapitalu, smatrajući je elementom raspada porodice u kapitalizmu. U svim savremenim društvima, osim u najm anje m aterijalno i ekonomski razvijenim i u seljačkoj privredi, porodica je prestala da bude jedinica proizvodnje i postala je isključivo jedini­ ca potrošnje. U potrošačkim odnosima svuda, i u porodici, preovlađuje fetišizam robe i novca, a ne potrebe ostvarivanja ličnosti i humanizovanja sredine. Žena najviše topi pod pritiskom potrošačkih odnosa d psihologije; utoliko pre ili više ukoliko u „m akrodruštvu" ona nije isključena iz robne cirkulacije (ne samo kupovina žene i „m iraz" već i takmičenje, novac i „v e ze "). Potrošački odnosi podstiču razlike, deobu, akvizitivnost i posesivnost učesnika, naročito onog ko ne unosi sredstva i novac; oni se šire i nadimaju pod uticajem kako neiživljenosti i malogra­ đanskog m entaliteta znaitnog broja žena tako i naklono­ sti žene za luksuzom i trošenjem radi trošenja. Oni su suprotni solidarnosti i jedinstvu grupe, ljubavi mediu njim a i autonomiji a dostojanstvu ličnosti. Izolovana potrošačka porodica rađa male pseudozadovoljne ćelije, „atom e" k o ji razbijaju šire društvene veze. U takvoj sredini ponovo se rađa privatna svojina i naklonost pre­ ma njoj, iz čega se i dalje šire odnosi konkurencije, „vikendicizm a", prestiža, divljeg individualizma i go­ spodarenja. Protivrečnosti između proizvodnje i porodice kao potrošačke jedinice, u savremenom društvu industrijali­ zacije, naučne i tehničke revolucije, ne može se rešavati vraćanjem istorije unazad, tj. „obnovom " naturalnokućne proizvodnje. Teorijski, ovo rešenje se m ože postavi­ �ŽENSKO PITANJE 101 ti samo na planu isticanja značaja funkcije reprodukcije i uspostavljanja i širenja kulture i kulturne revolucije. Promena odnosa između socijalizma i kulture, a time i porodice i kulture, je krupno pitanje uloge, smisla i „ja ­ čanja” (humanizovanja) porodice u savremenim uslovima. Ona je još uvek bitno potrošač kulture, a ne i njen proizvođač. Proizvodnja nije samo akt stvaranja metarijalne vrednosti kao robe već i stvaranja čoveka i društva (ljudskih odnosa). Čovek se ne stvara biološkim ak­ tom — rođenjem, već kroz odnose i svoj rast (živo t) individua postaje čovekom. To se isto tako odnosi i na ženu: ona se, rađajući se kao određeni pol, stvara ženom u praksi odnosa sa muškarcem kao i sa drugima, u po­ rodici i u širim društvenim sredinama. Porodica koja proizvodi čoveka i reprodukuje vr­ stu istovremeno ostvaruje ekonomsku, socijalnu, kul­ turnu i političku misiju. Ona tu „m isiju” ne može izvr­ šiti ako nije jedinica proizvodnje i stvaranja. Ona ne može biti proizvodna jedinica ako nije kulturna jed ini­ ca i jedinica kulture, a to se ne stvara krvnim vezama, već zajedničkim radom u akcijama svih njenih članova, a posebno žene; promenom njenog kvaliteta i oblika. 5. Kulturna porodica, u uslovima socijalizma, je ona zajednica u kojoj individua stalno men ja odnos između, kako to naziva M arks,,,animalni i humani sastav ljudske ličnosti” u korist drugog. Individua se tada podiže do svesti o „porodičnim” odnosima kao ljudskim i pri­ prema se za njihovo stalno oplemenjivanje i men janje pod uticajem i radi ostvarivanja novog socijalističkog društva. Nema kulturne porodice ako td nije društvo u celini, tj. ako nije spremno i sposobno da potiskuje animalnosti i razvija humanost, tačnije, ako ostaje u �102 Dr JOVAN ĐORĐEVIČ praksi i po konceptu nekulturno i čak antikultumo. T e društvene prom ene pretežno može obezbediti kultur­ na porodica. Kulturna ne sam o po manirkna i ponaša­ nju, po oplem enjivanju nasleđenih ili .urođenih grubosti (što je prvi uslov i m era), već i p o priprem i i vaspitanju čoveka da bude čovek u punom smislu, tj. aktivno i stvaralačko biće k o je je sposobno da voli, da se udru­ žuje, da se bori za novi život i za bolje i svesnije „ja ". Kulturna porodica je već po tome jedinica kulture, ali ona je to u punom smislu ako u svojim okvirim a ne stvara, prisvaja, čuva i potvrđuje nove kulturne vred­ nosti k o je niču iz tla socijalističkog društva, bez kojih ono ne m ože preseći pupčanu vrpcu sa starim društvom i starom porodicom . 1Jedna od još uvek nedovoljno shvaćenih i nedefinisanah vrednosti jeste žena; žena u svim njenim funkcijama, od radnika, nosioca prokreac ije do m ajke i domaćice, d o ljubavnice, druga, prijate­ lja i vaspitača. Takvu ženu, oslobođenu činjenice i kom­ pleksa represije, osećanja „ikrivice" i potiskivanih nago­ na i želje, takvu slobodnu i stalno oslobodilačku kon­ kretnu ličnost traži radnički pokret i socijalističko druš­ tvo! Ona je konstitutivni elemenat kulture i porodice kao fabrike kulture. Takva ličnost n ije ujedno proizvod ili privezak nekakvog „drugog” , pa ni oca i muža (muš­ karca).! Ona je sopstvena ličnost koja se sama stvara u kulturnim sredinama i u kulturnoj praksi.I Ona nije ču­ var nikakvog, pa ni ,/kućnog m ira", je r ona m ora im ati u sebi stalnu uznemirenost da učestvuje u sopstvenoj i opštoj kulturi zajednice. Sa ovim u vezi, koncept kul­ turne revolucije prelazi sa čisto političkog plana, na ko­ m e se danas shvaita i delim ično ostvaruje, na društveni i ljudski plan. Oslobođenje žene i kulturna porodica su snage i m erila kulturne revolucije u njenom novom, istorijskom i ljudskom značenju. �2ENSK0 PITANJE 103 6. Marksistička misao i socijalistički koncept uopšte izvršili su u ćelom svetu najsnažniji uticaj na postav­ ljanje problematike o ženi i o njenom oslobođenju. To je posebno tačno u odnosu na one zem lje u kojima se gradi socijalističko društvo. N e može se tw d iti da se u svim socijalističkim zem ljam a na isti način postavljaju i sa istim uspehom rešavaju sva pitanja od interesa za položaj i ulogu žena. N e postoji među njima istovetnost ni u teoriji i programima, ni u zakonodavstvu d praksi. To se ne može ni očekivati, jer socijalizam nije uniform­ ni i spolja dirigovani proces, iako je u osnovi jedinstven, naročito kad je vođen i inspirisan marksističkim pro­ jektom društvenih, kulturnih i moralnih preobražaja. Unitarizam vodi u uniformnost, a pluralizam prati i snaži jedinstvo. Ali, uprkos tome, postoje izvesne zajedničke orijen­ tacije, oblici i tekovine u pogledu rešavanja situacije žena, i to pretežno ekonomskih, socijalnih, kulturnih i pravnih vidova te situacije. Žena nije jednostavno preneta iz kapitalizma u socijalizam i tu ostala nepromenjena (što ne znači da je postala potupno nova). To ujedno ističe neopravdanost izvesnih gledišta, koja izražavaju pojedini radikalni d „krajnje levičarski" pisci u razvije­ nim zapadnim zemljama, da socijalizam u praksi nije ništa učinio za promenu položaja žene i da između ka­ pitalističkog d socijalističkog društva nema bitnije raz­ like u njenom podređenom i neravnopravnom položaju u odnosu na muškarce.5 ). 1 Ova bi kvaziprogresivistička arogancija bila zamenjena prikrivenom i neskrivenom intelektualnom arogantnošću kad ba se tvrdilo da je socijalizam, čak i u zemljama u kojima duže traje, uspeo da postavi i reši “ ) V. Miiljenje S. Bovuar, str. 248, ove knjige. �104 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ sva pitanja i složenost kompleksa oslobođenja žena iz nejednakog, neravnopravnog i potčinjenog položaja u kome su se vekovim a nalazile, još pre kapitalizma, a nalaze se i danas kad se ovaj prevazilazi. Već je istaknuto da društvena nauka, i kad je zas­ novana na m arksističkom načinu mišljenja, nije proiz­ vela ni u jednoj socijalističkoj zem lji (n i izvan njih ) dela ili ozb iljn ije studije o ženi i o ženskom pitanju uopšte. Istovrem eno, nema bitne razlike između posto­ jećih socijalističkih zem alja u pogledu obezbeđenja že­ nama mesta u javnom životu i organizaciji društva ko­ je im pripada po njihovom broju, radu i značaju u pro­ izvodnji i drugim sferama društvene aktivnosti. M isli Marksa, Engelsa i Lenjina o ženskom pitanju često se tumače pragmatistički, pa i arbitrarno. I Im a sklonosti u svim socijalističkim zem ljam a da se pređe preko istorijskih uzroka i činjenice podređenosti žena, a tim e i preko još uvek postojeće društvene, političke i kulturne supremacije muškarca. Pri tome se svuda podržava i utopistička ideja o tome, da je socijalistička revolucija otvorila sve šanse i za promenu starog načina života žena i da je žensko pitanje u osnova rešeno, od­ nosno skoro da se automatski rešava sa održavanjem i razvitkom socijalističkog poretka. Ali to ne smanjuje pozitivni odnos oslobođenja žene i socijalizma. Sve ovo ne može da ospori ni činjenice da je soci­ jalizam u praksi, a naročito u sferi zakonodavstva i pra­ va, neopozivo i definitivno postavio i obezbedio niz ne samo prava već i uslova da žena (posebno kao građanin) uživa jednakost u odnosu na muške građane i da vraća njeno otuđeno ljudsko dostojanstvo i slobodu akcije. Zabrana svake diskriminacije, na osnovu pola, u uživanju političkih i građanskih prava je jedan od os­ novnih principa pravnog poretka i pravne prakse u so- �2ENSK0 PITANJE 105 cijalističkim zemljama. Ali, to ne znači da je većina žena, na osnovu ovih prava, došla u situaciju da ravno­ pravno odlučuje o svim pitanjima od kojih zavisi real­ nost tih prava i da je obezbeđena da ta prava ne budu ograničavana d oduzimana pod uticajem ineroije, zaosta­ losti i, još uvek prisutnog, ne toliko „mahističkog" ko­ liko primitivno-birokratskog ponašanja i mentaliteta (bi­ rokratizam je i antifeministički koncept i praksa). ' U socijalističkim zemljama postoje i ostvaruju se neka specifična „prava" ili „privilegije" žena, kao što su slobodni izbor žene da rodi ili prekine trudnoću, upo­ treba kontraceptivnih sredstava, mogućnost sporazum­ nog razvoda braka, a ta se prava ostvaruju i u slučaju psihičkog i moralnog terora od strane muškarca. Zako­ nodavstvo socijalističkih zemalja poznaje postojanje od­ govarajućih „prava — privilegija" u korist (buduće) m aj­ ke (pre rođenja deteta i posle rođenja). Porodično pra­ vo sadrži niz humanitarnih odredaba u korist zaštite majke i deteta, za čije usvajanje se još uvek bore žene u drugim krajevima sveta, uključujući i one koje su na višem stupnju m aterijalnog i ekonomskog razvitka®2) Pravo ne može potpuno d u svemu da oslobodi že­ nu i reši sva njena vitalna pitanja, ali ono je značajno sredstvo u tom procesu. Socijalističko pravo je bilo i ostalo podrška u osvajanju prava žena u svetu. 7. U skoro svim socijalističkim zemljama postoji više ili manje razvijena i osposobljena mreža institucija za čuvanje dece zaposlenih roditelja, za vaspitanje i za­ bavljanje dece pre polaska u redovnu osnovnu školu, servisi za pomoć domaćinstvima i slične institucije o kojima su pisali Engels, Lenjin i Bebel. Ali, problemi M Komunistička partija Francuske Je (krajem 1974. godine) podnela ) Parlamentu nekoliko predloga zakona u kojima se preuzima skala socijalnih w prava žene u socijalističkim zemljama. („La France Nouvelle” , br. 1556. od 26. maja 1975. godine). �106 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ društvenog položaja i uloge žene koja ostaje u domaćin­ stvu i uopšte tekućeg domaćinstva koje čine zaposleni bračni drugovi ostaju otvoreni, mada se oni ne mogu rešavati samim shvatanjem i prihvatanjem ideje o oslo­ bođenju žene. I Iako, po pravilu, žena uglavnom nije neposredna žrtva religioznih i zastarelih društvenih ograničenja i za­ brana, u braku, porodici i izvan njih, i uopšte u odnosi­ ma sa muškarcima i „drugim ", ona nije svuda i uvek u mogućnosti da se isključi iz robne cirkulacije i iz mo­ gućnosti ugnjetavanja i ponižavanja. Ona je nekad u neravnopravnom položaju u pogledu stdcanja dohotka za isti rad kao i muškarac, i n joj stvarno nisu dostupna sva mesta i funkcije u ekonomskoj, prosvetnoj, kulturnoj i političkoj organizaciji društva. Još uvek im a funkcija na k o je po „nepisanim zakonima", žena ne može da utiče, rezervisana su za pojedince muškog pola. Da bi se spustila zavesa na ovakvo stanje, k o je je za socijali­ zam i za većinu žena i za manjinu muškaraca neprih­ vatljivo, prim enjuje se često praksa „žene-alibija", tj. na visoke i uticajne javne položaje i funkcije (aid ne sve) upućuju se pojedine žene da bi se time pokazalo da je odnos društva prema ženi u skladu sa socijalističkim načelima o otklanjanju diksrim inacije među ljudskim ličnostima na osnovu rase, pola i ispovesti. Neke žene se i zadovoljavaju da iz tog izvedu zaključke: „N iko vi­ še ne može da nam osporava sposobnost i za tako zna­ čajne društvene funkcije". 8. Za marksizam i socijalizam, i njihov odnos pre-i ma ženi, od posebnog je začaja danas odgovarati na pi­ tanje zašto se domaće dužnosti (poslovi oko održavanja i uređenja domaćinstva) još uvek shvataju kao neinte­ resantni i čak ponižavajući. Prvo, sam naziv za ove po­ slove, odnosno za ovu ulogu žene, je neosnovan i pogre­ �2ENSK0 PITANJE 107 šan; to je pre izraz jedne gospodske ideologije nego p o j­ movne preciznosti. Drugo, pojm ovno ovi poslovi pret­ postavljaju ili prave rascep između tehničke i socijalne podele rada. Treće, suštinu ovih dužnosti i poslova žene čini rad kao društveni odnos: odnos tela i uma žene prema drugim (mužu, deci, porodici i društvu). To nije odnos prema stvari, k o ji inače proizilazi iz reči „domaći i kućni poslovi” . Prema tome, odgovori na postavljeno pitanje koji se svode na ideologizam i subjektivizam, tj. na ocenu in­ teresa koji pojedina grupa pripisuje kvalitetu i značaju određenog rada ili poslova, istovremeno su uobičajeni u nekritičnoj misli i, kao takvi, pogrešni i društvenoštetni, naročito u socijalizmu. Tvrditi da su domaći poslovi suštinski „neinteresantni i zaglupljujući” , to je elitis­ tička misao koja se suprotstavlja marksističkoj politič­ koj ekonomiji i iskustvu. Niko ne može tvrditi da ima rada koji se vrši u vidu posla, a da nije često neintere­ santan i subalteran. Isto tako je neosnovana i pogrešna koncepcija po kojoj su domaći poslovi isključivo repetitivni, a drugi (u fabrici, institutu ili birou) stvaralački. Nema rada koji bi bio isključivo i „čisto” stvaralački. Takav rad ne postoji, čak i kad je u pitanju naučno ot­ kriće i visoki teorijski rad. Stvaralaštvo je u kvalitetu i rezultatu, a ne u obliku i u društvenom statusu rada. U stvari, u domaćinstvu nisu potcenjeni poslovi že­ ne kao takvi i njihovo vrednovanje prema interesu je ne samo subjektivističko već se suprotstavlja društvenoj korisnosti tih radova kao objektivnoj kategoriji. Potcenjivanje domaćih i kućnih poslova žene, to je izraz i posledica potcenjivanja i vekovnog devalviranja rada že­ ne uopšte. Odgovor na pitanje o karakteru toga rada mo­ ra poći od ocene: za koga žene rade i u kakvim produikcionim i društvenim odnosima, kao i na kojoj m aterijal­ �108 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ no-tehničkoj bazi društva. One rade prvenstveno za druge (iako „s v o je ") u hijerarhijskom društvu. Ovaj odgovor predstavlja sastavni deo problema društvenog rada i situacije u k o jo j je žena ugnjetavana i vezuje se za oslobođenje žena kao oblik i elemenat socijalnih i kulturnih preobražaja na putu u društvo bez oskudice, nejednakosti i m istifikacije. T o sve pokazuje bespredmetnost m išljenja da je potčinjeni položaj žena vezan za karakter njihovih po­ slova6 ili da se taj položaj (u m isli ili u budućem dru­ 3) štvu) prevazilazi isticanjem veličine ženine funkcije da proizvodi život.6 N a istom planu se ima ocenjivati i da­ 4) nas često ponavljano m išljenje m nogih borbenih žena, naklonjenih istoricizm u i „staroj slavi", da su one u po­ četku istorije vršile opštekorisne poslove, i to ne samo u oblasti proizvodnje (poljoprivreda) i kulture (uređi­ vanje kuće i priprem a za brak). Ovaj raniji društveno koristan položaj danas bi bio opravdanje i osnova, za jednu nužnu inverziju društvenih situacija, koja bi naro­ čito sutra bila opravdana i moguća. Na osnovu toga one imaju pravo da u društvenoj hijerarhiji preuzmu najvi­ ša mesta, isključivo ili eventualno pored pojedinih mu­ škaraca.66) Oduzimanje ili smanjivanje vrednosti domaćih i kućevnih poslova žene nije tehničko, već socijalno-politdčko i idejno pitanje. Ovo degradiranje je izraz i posledica inferiornog položaja žene u društvu, a time i potcenjivanja njenog rada uopšte. Odjeci tog potcenjivanja prate celokupnu istoriju borbe žena za ravnopravnost, odnos­ no za jednaka ekonomska, socijalna i kulturna prava. Tako su žene tek od poslednjih decenija posle drugog “ ) S. D. Bovuar. Le Deuxiime sex, „SeuU", Paris, 1955. M A. Leclerc, Parole du Femme, „Seuil” , Paris, 1955. ) u ) G. Davis. The first sex. N. Y. 1967. �2ENSK0 PITANJE 109 svetskog rata izjednačene u pravu na „istu platu za isti rad". One su, iako je skoro univerzalno naglašen prin­ cip prava žene da pod istim uslovima zauzme iste polo­ žaje i funkcije u društvu, još uvek udaljene od niza „po­ sebno odgovornih" i navodno „kreativnih funkcija” . Pra­ vo na školovanje samo u razvijenijim zemljama stavlja u isti položaj žensku i mušku decu. Kao što je devalvacija domaćih i kućnih poslova posledica postojećeg obezvrednjivanja ženinog rada uop­ šte, tako je i ocena vrednosti ovog rada posledica nje­ nog društvenog i političkog položaja. Polazeći od ovih saznanja, žena se >ne može isklju­ čiti iz jednakih, društvenih i političkih prava na os­ novu karaktera i tobože manjih vrednosti domaćih i kućnih poslova. |Ti su poslovi, u stvari, samo spoljni i tehnički izraz jednog proizvodnog i društveno korisnog rada koji se ni suštinski, ni po obliku ne razlikuje od sličnog rada, odnosno sličnih poslova koji se obavljaju van domaćinstva i od strane muških radnika. I „Domaćica" ima mesto u društvenoj podeli rada. Njen položaj ne proizilazi iz tehničkog značenja nje­ nih poslova; on je pre posledica položaja žene u društvu. Ne postoje prirodne vrednosti: sve su vredno­ sti stvorene i ostvarene u društvu i za društvo. To se odnosi i na društvenu vrednost rada žene u kući i do­ maćinstvu i van tog kruga. /Izvođenje i podržavanje nižeg i potčinjenog položa­ ja žene iz tehničkog vida njenog rada u kući, iziraz je tradicionalističke, pretežno muške, ideologije. Ono je protivno nauci, a u prvom redu, marksističkoj politič­ koj ekonomiji. N ije u skladu sa socijalizmom i samoup­ ravnim društvom zasnivanje položaja i uloge žene i og­ raničavanje izvesnih njenih političkih prava na osnovu ovakve nesocijalističke ocene i nenaučnog koncepta �110 Dr JOVAN ĐORĐEVIC njenoga rada. Opšti položaj žene u društvu — to je uz­ rok ocene niže vrednosti njenog rada i razlikovanja iz­ među „ženskih" i ,muških" poslova. Iz toga prodzilazi jasan zaključak da je teorijska ocena ženskog rada ne­ ophodan uslov kako za otklanjanje izvesnog manihej­ skog m išljenja tako i za savlađivanje idejnih i socijalno-političkih predrasuda u svakom društvu, a posebno u socijalističkom.1 9JU Jugoslaviji postoji jedno opšte stanje i posebni problem i u odnosu na shvatanje rada žene u domaćin­ stvu i prava ko ja iz toga treba da proisteknu. I u ovoj zem lji, kao i u svim drugim socijalističkim, -nije izmenjena konstatacija Engelsa, Lenjina, Bebela i drugih marksističkih mislilaca da je zaposlena žena podvrgnu­ ta jednoj specifičnoj eksploataciji. Ona radi dvostruko radno vrem e i dvostruko troši svoje psihičke i fizičke energije. Van kuće, na radnom mestu, i na isorpljujućem i neiscrpnom radu u kući i domaćinstvu. O samom domaćinstvu postoje zaostala (ne sa­ m o muška) shvatanja da je to „prirodna" i skoro fatalna dužnost žene da ga drži i održava i da je to skoro privatan, društveno-ravnodušan i ne­ interesantan rad. Žena koja isključivo radi u do­ maćinstvu nema status radnog čoveka i naziva se „dom aćicom " (reč koja ima pežorativan prizvuk). U takvim uslovima znatan broj žena nosi pečat jedne n o­ ve krivice: krivice da n ije uopšte, ili dovoljno, društvenokorisna.| Nerazvijena i zapuštena psihologija i u soci­ jalističkim zem ljam a nije posvetila pažnju problemu na­ metnutih i osećanih „krivica " žene, koje imaju različito poreklo (od biološkog do socijalnog). Kom pleks krivice proizvodi nove i dovodi do stalnih frustacija kod mnogih žena i predstavlja sm etnje za seksualno, psihičko i socijalno oslo­ �2ENSK0 PITANJE 111 bođenje žena. Osobenost ličnosti žene ogleda se u specifičnosti i kompleksnosti njenog otuđenja i procesa vraćanja tog otuđenja. To je navelo pojedine žene-pisce i psihoanalitičare da bez rezignacije, ali sa osećanjem zebnje i bola, govore da žena prenosi „kolek­ tivno zlo” u društvo. N ije u skladu sa marksističkim shvatanjima i teo­ rijom Marksa i Engelsa o funkciji produkcije i repro­ dukcije, kao jedinstvenom procesu stvaranja društvene reprodukcije, iz koncepta društvene podele rada, dru­ štvene i radno-ekonomske organizacije, isključiti doma­ ćinstvo i porodicu. U socijalističkom društvu to nisu samo potrošačke već i proizvođačke i vaspitno-kulturne jedinice. U nekim zapadnim zem ljam a (Engleska, Švedska itd.) rad žene u domaćinstvu se smatra kao os­ novna i skoro najznačajnija „nacionalna industrija” . Samo krajnje formalističko i ekonomističko m išlje­ nje dovodi do oduzimanja karaktera rada ženi koja svoj rad unosi u domaćinstvo i u upravljanje njime. Ona se isključuje iz tzv. „radnog odnosa", koji se identifikuje sa radom u privrednim i drugim radnim organizaci­ jama. Ovde se ujedno podržava i odvajanje radnih odnosa i reprodukcionih odnosa; odvajanje i protivstavljanje koje su s pravom kritikovali Marks i EngeisJ Po­ lazeći od istovetnog društvenog značaja obe sfere ovih odnosa, u nekim zemljama napredni krugovi (ne samo socijalisti) dosledno predlažu da ženi koja ostaje na radu u domaćinstvu pripada određeni dohodak Oplata), uključujući i „starosnu” penziju i druge oblike socijal­ nog osiguranja, i to iz društvenih sredstava. Ako je ovo tačno, a tačno je utoliko više što su i sami „domaći poslovi” proizvodan rad, postavlja se pi­ tanje opravdanosti isključenja ove grupe stvarnih pro­ izvođača i radnih ljudi iz koncepta samoupravnog, iz- �112 Dr JOVAN ĐORĐEVIC bomo-delegatskog sistema. Nem a nikakvog načelnog raz­ loga da se kolektivu žena koje su isključivo zaposlene u domaćinstvu i porodici ne „priznaju” i ne obezbede is­ ta izbornodelegatska prava koja imaju radni ljudi za­ posleni u m aterijalnoj i duhovnoj proizvodnji. Neoprav­ dano je pretvoriti ovaj široki krug radnih žena u kate­ goriju tzv. „građana” , odnosno lica koja nemaju aktiv­ ni radni status i proizvodnu funkciju. Rad žena u doma­ ćinstvu i u porodici je socijalna funkcija i specifična i odgovorna društvena služba. T o niko u socijalizmu teo­ rijsk i ne spori i nemoguće je osporavati. Žene koje su nosioci te društvene funkcije i radnici u tim službama im aju već i na onsovu toga isto pravo kao radni ljudi u institucionalizovanim društvenim službama, j Shvatanja i odgovarajuća rešenja ovih specifičnih pitanja im aju širok politički značaj u socijalističkom sa­ m oupravnom društvu: a) značajan deo danas potisnutih energija uključilo bi se u politički život i samoupravno odlučivanje; b ) smanjila bi se sve očiglednija pasivizacija žena u javnom i političkom životu; c ) proširila bi se primena principa jednakosti građana pred zakonom; d) pojam proizvođača bi se oslobodio izvesnog demodiranog ekonomizma i prisutnog voluntarizma; e) sma­ n jili bi se izvori frustracije, nezadovoljstva i nepravde. 110. Kao i u svim prethodnim društveno-ekonomskim form acijam a tako i u socijalističkom društvu postoji odgovarajući raskorak, jaz i protivrečnost između onog što se proklam uje i onog što se doživljava, između „norm ativnog i stvarnog” ; između govora i čina; između form alnog i živog ustava i zakona. U socijalističkom društvu ovo rastojanje (i često sukob) između sfere proklamovanog i ostvarenog utoliko je veći i karakterističniji ukoliko grupe koje predstavljaju socijalističku politiku dozvoljavaju sebi volumtarističko ponašanje, ne­ �2ENSK0 PITANJE 113 maju u svom izjašnjavanju protivtežu i samokritiku, ili se često i dobronamerno smatraju obaveznim da obeća­ ni socijalistički program stave što pre i „odmah", a če­ sto i u svemu, u neposrednu primenu. S druge strane, ovi rascepi i sukobi, koji često vode u gubitak perspekti­ ve i razočarenje masa i same radničke klase, imaju i du­ blju društvenu uslovljenost. U većini zemalja socijali­ zam je počeo da se ostvaruje ne samo bez sopstvene ma­ terijalne, političke i kulturne osnove, već na tlu jednog nerazvijenog, istorijski zaostalog društva, u kome su preovlađivali ne samo siromaštvo već i oskudice, lišavanja, predrasude i neotpornosti svih vrsta. , Na ovoj opštoj sociološkoj osnovi ravnopravnost i druga proklamovana prava u korist žena nalaze različita ograničenja ili se prazne, pretvarajući se u formalnu simulakriju. Svuda i u samom savremenom socijalizmu. I Žena se oseća nezadovoljnom, jer je stvarno podre­ đena na radu, iscrpljena u trivijalnim domaćim i kuć­ nim poslovima i obeshrabrena netolerantnom i sve više neopravdanom praksom hijerarhije i lažnog muškog eli­ tizma, za koji je sve više uverena da je izmišljen i na­ metnut. Ona nema vremena i snage, a nekad ni volje i uslova, da se bori za ostvarenje prava koja joj inače pripadaju. Ali, to ne znači da ne postoje mnoga prava koja su joj obezbeđena: ona se neposredno ostva­ ruju ili ih je danas žena u socijalističkim zemljama već ostvarila. Ona čine nova neotuđiva ljudska prava*. Soci­ jalizam je lična, politička, socijalno-ekonomska i uopšte građanska prava definitivno podigao na rang ustavnog principa i opštih ljudskih prava; vršio je (i danas vrši) pritisak da se ona univerzalizuju unošenjem u međuna­ rodne deklaracije i konvencije kao i u nacionalna zako­ nodavstva. �114 D JOVAN ĐORĐEVIć ar f Pored toga, u svim socijalističkim zem ljam a po­ stoje m nogobrojne i raznovrsne objektivne i subjek­ tivne situacije i okolnosti usled kojih su praksa jedna­ kosti žene i muškarca i ritam ostvarivanja prava u korist žena danas blokirani i, u najboljem slučaju, odloženi za „p o vo ljn ije " vrem e i uslove. Iako su objektivno vrata svih škola i celog sistema obrazovanja otvorena za omla­ dinu, bez obzira na razliku u polu, i mada ima čitavih škola i fakulteta čija je redovna studentska populacija ženskog pola, za sve žene ne postoji ista mogućnost, ista šansa u oblasti školovanja i obrazovanja. U ovom pogle­ du ograničenje vrši broj i sastav porodice, njen socijal­ ni položaj i finansijska moć. N a ovoj osnovi, koja više nije klasna u klasičnom smislu, ali koja je još uvek di­ ferencirana prema društvenim slojevim a u političko-kultum oj sredini ili, čak, prema snalažljivosti, ženska deca i žena uopšte spadaju u red drugorazrednih kandidata za školovanje i obrazovanje. To se posebno odnosi na seoske i radničke porodice ko je su ne samo žrtve jed­ nog specifičnog „buržoasko-selekcionog" obrazovnog me­ hanizma već su još uvek prinuđene da, pred nužnošću izbora usled ograničenih mogućnosti i drugih interesa porodice, određuju za školovanje čak i „obučavanje" pr­ venstveno mušku decu, ostavljajući devojke „kod kuće" ili „za udaju", koja je često više ili manje problema­ tična. | U svim društvenim sistemima siromaštvo i oskudi­ ca, uz društvenu diferencijaciju, neizbežno stvaraju ne­ jednakosti među građanima, a te nejednakosti u zaosta­ lom društvu najviše pogađaju žene. Pored potlačenih klasa, žene su uopšte (ne samo kao pripadnik tih klasa) najviše pogođene oskudicom i hijerarhijom u društvu. Otuda su one posebno osetljive za napredak, opšte bla­ gostanje i jednakost ( i pored njihove izražene želje za �2ENSK0 PITANJE 115 bogatstvom, modom i isticanjem u odnosu na „drugu", što je druga strana ove osnovne osetljivosti). Na sve ove razlike između muškarca i žene, i na ne­ sumnjivu podeljenost između njih (u svim oblastima društvenog života), utiču ukorenjene navike i tradicije; „aveti prošlosti” i stare generacije, koje još traju i žilavo se nameću i održavaju tradicionalne skale vrednosti; ali, to su i navike žena na poslušnost i žrtvovanje u korist drugoga, najčešće brata i'li uopšte muškarca. Ne samo starije, već i mlađe žene podržavaju i brane ovaj paseistički i pasivni mentalitet i ovu psihologiju trpljenja, malog otpora i odricanja od borbe pred fatalnošću „sudbine” . Pod uticajem ovih stvarnih stanja i elemenata, koji čine svakodnevni život i koji je, u krajnjoj liniji, merilo svih realnih situacija i ponašanja ljudi, žena je u socijalističkom društvu neposredno i posredno, na otvo­ reni ili prikriveni, na grub ili „fin i” način, ne samo u položaju nejednakosti već i podređenosti i poniženosti, i to u svim dosadašnjim fazama razvitka socijalizma u svetu. Najduže shvatana kao mitsko biće, ona danas ima najviše razloga da održava sve pokrete i doktrine koje demistifikuju društvene odnose i predstave ljudi. Osnovni nosilac reprodukcije i kreator kulture, žena je u znatnoj meri gurnuta u „zadnje dvorište” politike i kulture. Ona to zna i sve je svesnija da je takvo stanje nametnuto (a ne „prirodno” ) i da ono ne može dugo trajati (u socijalizmu). 11. Iako je socijalizam osvojio niz tradicionalnih oaza nepismenosti i apolitičnosti, ženski deo stanovništ­ va predstavlja još uvek veći procenat u skladu nepisme­ nosti i apolitičnosti. Iako su usled vekovne potčinjenosti i po mentalitetu radoznale i otvorene, žene su najmanje aktivne i najslabiji korisnici u društvenim i kulturnim �116 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ komunikacijama. T o ih vraća na status građana drugog reda i podržava svesne ili nesvesne tendencije društva, odnosno njegovog muškog dela, da se ovakva situacija održi i potvrdi. Žene im aju interes i sve izrazitiju volju da izađu iz cirkulacije roba i da zauzmu aktivno mesto u komunikaciji ideja i kulturnih vrednosti. To traje od vremena buđenja njihove svesti do savremenog društva u kome sve više im aju i u kome osećaju da su se individualizovale i da postaju snaga po sebi koja prisvaja svest za sebe. 12. U svakom postojećem i poznatom socijalističkom društvu status, prava i oslobođenje žene se u praksi i u duhovnoj sferi ostvaruju u tunKciji društvene grupe ili društvenog sloja u kojem je ona rođena i primorana da živi, da ostane. Pored onog što je zajedničko za sve žene, što čini „žensko pitanje" i što je u socijalizmu po pravilu šire nego u prethodnim društvenim uređenjima, ne može se osporavati činjenica da postoje i različiti „problem i žena", tj. da sve žene nemaju isti položaj i šanse, iako su „socijalističke žene", tj. građani socijalističke zemlje. Prema tome, razlike u situaciji među ženama i ovde je posledica ekonomske, socijalne i kulturne diferencija­ cije koju nosi i delim ično reprodukuje socijalističko društvo u svojoj stvarnosti nedovoljno m aterijalno, kul­ turno i duhovno ujednačene i razvijene zajednice. U ovim uslovima socijalističko društvo reprodukuje grupe žena koje po svom položaju, interesima, ponašanju i mentalitetu prenose ili prihvataju poznate kategorije buržoaskog društva: žena-buržujka, malograđanka i radnica. Ovaj specifični transfer klasne i grupne struk­ ture iz stare u novu društvenu form aciju nedovoljno je proučavan, ali bez svesti o njemu nema znanja o is torij i �2ENSK0 PITANJE 117 žene i diferenciranosti njenog položaja i njene svestra­ nosti. Mada su pojedine, u socijalističkim zemljama inače retke, sociološke ankete orijentisane da u istraživanju položaja žene potvrde ili zapostave društvenu i kultur­ nu diferencijaciju, marksistički metod i marksistička misao ističu diferencioni pristup; i stvarno stanje, i istinu traže u konkretnoj igri između principa identifi­ kacije i diferencijacije. To se posebno odnosi na mark­ sističku naučnu studiju uopšte, i o ženi u socijalizmu posebno. Vladajuća politička misao u socijalističkim zem lja­ ma načelno ne napušta marksističke (naročito Engelsove i Lenjinove) ideje o ženskom pitanju, ali ih često u programima, a naročito u praksi, tumači više ili manje arbitrarno i pragmatski, odnosno prema oceni odnosa snaga, pod pritiscima „državnog razloga" i demografske politike i tradicionalizma. Svi veliki marksistički mi­ slioci su isticali višestruku eksploataciju i dominaciju čiji je objekt žena, uključujući i dominaciju i eksploata­ ciju uglavnom od strane muškarca. Mesto i značaj tzv. „muške vlasti" u sistemu vlasti koja potčinjava ženu, često se izostavlja iz političkih programa i mera, teorij­ skih koncepata i iz ideološke i političke b o r b e . e « ) Ovo se ujedno povezuje sa izvesnim manihejskim shvatanjima koja na apsolutan, odnosno istorijski na­ čin suprotstavljaju kapitalizam i socijalizam; a kapitaliz­ mu stavljaju na teret celokupno produženje varvarstva i sve nehumanosti i nepravde koje je on povećao, ali ih nije stvorio, jer je sve to nesumnjivo poznato u pretkapitalističkoj istoriji društva. Tako se, eksploataciji i ugnjetavanju žene opisuje pakao u kapitalizmu, a u s o *•) Skoro svi, 1 najnoviji, programi socijalističkih (i komunističkih) partija i ne pominju žensko pitanje. �118 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ cijalizm u pripisuje kraj. Iz toga se, manihejskom logi­ kom, izvlači prim am ljiv i uspavljujući zaključak, da so­ cijalizam samim svojim otvaranjem i postojanjem auto­ matski sadrži rešenje svih „istorijskih zagonetki", a time i „ženske zagonetke"./Stvara se iluzija da samim uki­ danjem kapitalizma nastaje društvo jednakosti, blago­ stanja, pravde i dobrote. Žene su danas sve više kriti­ čari ove i svake druge m itologije. Socijalistička svest se uspavljuje ako je žene ne dele i ako u nji­ hovom svakodnevnom životu ne utvrđuju da su ga društveni odnosi bitno prom enili. T o je od po­ sebnog interesa za pobedu socijalizma, je r su žene organski borci za socijalizam , u kome vide osnovni uslov za svoju ljudsku emancipaciju. Žena je ne samo kultur­ no već i egzistencijalno socijalistički čovek u potenciji.) 13. Marksistička nauka pruža osnovu za određene idejne orijentacije, je r ona, kao dijalektička i istorijska, zasniva politiku na znanju, a znanje na konkretnoj istini. Ta konkretna istina, u odnosu na položaj žene uopšte i u socijalizm u posebno, data je i u samom marksizmu. Tako je Engels pokazao i dokazao da situacija žene i pre kapitalizma nije bila ni čovečna, ni tolerantna a da je kapitalizam, iako je naročito pogoršao situaciju žene na radu, istovremeno, bez prethodne namere, poboljšao izvesne okolnosti u ženskoj situaciji i doprineo naročito seksualnom oslobođenju ž e n e . ” ) Uporedo s tim, jedna vrsta uvrijerizma, kojim je, s vremena na vreme, prošarana vladajuća ideologija u pojedinim socijalističkim zemljama, dovodi do preuveli­ čavanja situacije radnika u „radnom odnosu" i u pri­ vredi, što ima za posledicu neuvažavanje još teže i nezahvalnije situacije u kojoj se nalazi žena koja radi n) Engels, Poreklo „Kultura", 1964, str. 70. porodice, privatne svojine i driave, Beograd, �119 2ENSK0 PITANJE i žena uopšte. Ovu protivrečnost između ideološkog sta­ va i stvarnog stanja istakli su mnogi marksistički istra­ živači, a naročito Lafarg.5 8) I Obično se ističe da je prostitucija najstariji za­ nat žene. Ali, mnogo stariji i dugotrajniji zanat muškar­ ca jeste politika. Politika je istovremeno uslovila i odr­ žala stanje u kome se žena nalazi i ona je, istovremeno, ograničenje i sredstvo u borbi za oslobođenje od takvog stanja i uopšte za emancipaciju žene. j 2ena je skoro u ćelom svetu, a na prvom mestu u socijalizmu (i zahvaljujući njemu), osvojila pravo da od predmeta postane subjekt politike. Ali, ona u punom smislu nije osvojila politiku, je r nigde još politika nije, suprotno onom što je Dekart tvrdio za razum, postala „jednaka stvar svih” . Pored toga žena se još uvek drži u ćelom svetu izvan centara u kojim a se planira poli­ tika i donose kapitalne odluke od značaja za upravlja­ nje poslovima od zajedničkog interesa za građane i na­ rode. Politička strategija je van uticaja žena, je r je i van uticaja ljudi, masa. Oslobođenje rada i samoupravlja­ nje su istorijska alternativa u vekovnoj praksi politike« To čini samoupravni socijalizam jednim od novih uslova za oslobođenje žene. Politika je odbijala ženu, a od nje se odbijala zbog toga što je vekovno bila „muška profesija” za koju su se tražile izvesne sposobnosti koje se u političkoj nauci nazivaju makijavelizmom, a za koje je sam Makijaveli tvrdio da predstavljaju jedino „mušku vrlinu” . U tom smislu jezik žene nije politički i ona se još uvek usteže da ga govori i kad ima mogućnosti da bude saslušana, i kad to pravi društveni interesi i traže. “ ) P. Lafargue, La Question de la femme, id . l'Ere nouvelle, �120 Dr JOVAN ĐORĐEV Ić S obzirom na sve to, žena izbegava da drži „muške” govore (sm atrajući ih vlasničkim i oportunističkim) i da pravi politiku (naročito „svoju ” ). Ona tako postupa uto­ liko pre uikoliko je sigurna da jo j nije lako doći do glasova većine, u kojim a preovlađuju vladajuće ideje vremena koje žene ocenjuju kao još uvek pretežno kon­ zervativno i pod vlašću „muškarca” . Sve ovo utiče na to da su ženski pokreti najčešće neimstitucionalizovani i da je govor žene o politici čas emotivan, čas utopijski, a njena politička misao nekoherentna.6 ) Opravdano je ® kad se uzrok ovakvog odnosa između žene i politike na­ lazi isključivo u opštoj represiji vo lje i interesa žene. J Žensko pitanje u socijalizmu nije potpuno rešeno, niti se ono može rešiti automatski i spontano. To su već izričito istakli Engels i Bebel. Ali, zahvaljujući marksiz­ mu i dosadašnjem skromnom iskustvu socijalističkih ze­ malja, problem položaja, prava i oslobođenja žene je dobio svoju svestraniju i potpuniju definiciju i nove ^ mogućnosti za realno rešavanje. Marksizam je podigao često sentimentalne izjave i utopijske težnje u pogledu oslobođenja žene na nivo m oderne nauke, koja je istovremeno i sredstvo jedne usmerene i masovne oslobodilačke akcije./Socijalizam je, svojim idejnim projektom i praksom (bez obzira na njen ograničen domašaj), ukazao na uslove i puteve rešavanja ženskog pitanjal Individualistička i liberalis­ tička misao gube sve više privlačnost i uticaj na shvatanje i rešavanje životnih pitanja današnjice. Jedinu alter­ nativu u ovoj filozofskoj i političkoj dekadenciji pred­ stavljaju marksizam i socijalizam. Marksističke ideje i trojstvo principa socijalizacije, humanizacije i slobode (koje sadrži socijalizam ) sastavni su deo savremene " ) To se odnosi na istoriju (sifražetske grupe) i na dana&njicu (he­ terogeni „pokreti oslobođenja žena” )- �ŽENSKO PITANJE 121 studije o ženi i projekta promene njene stvarnosti pre­ obražajem opštih društvenih odnosa koji tu stvarnost uslovljavaju. To je uticalo na to da borba žena dobije opšti politički (a ne samo grupni, lokalni) značaj i istorijski (a ne samo pomodni) smisao. Praksa socijalističkog društva nije ni početak, ni kraj u procesu oslobođenja žena, je r nije ni u procesu vraćanja svih otuđenja ljudskoj ličnosti. Takvo vre­ mensko i prostorno ograničenje bilo bi neteorijski i antiistorijski koncept. Ali, u toj praksi se, na otvoren način postavljaju i postepeno rešavaju osnovni problem i otuđenja žene i njene moguće ljudske i društvene emancipacije. Ali, ta praksa smanjuje svoj uticaj, a njena teorija svoju efi­ kasnost i moralni prestiž, ako ova ne kritikuje praksu, i to kako onom što ona neuspešno ili ograničeno obezbeđuje tako i onom što zanemaruje i prikriva. 14. Marksistička teorija o ženskom pitanju nije ni potpuna, ni završena. Ona je skicirana u okviru Marksovih i Engelsovih tekstova koji sadrže opštu teoriju o društvu i društvenim preobražajima i filo zof sko-antropološki koncept čoveka kao ljudskog bića. Sve je to pro­ žeto principom humanizma, i to aktivnog i revolucionar­ nog humanizma koji predviđa mogućnost uspostavljanja društva bez otuđenja i nužnosti: društva slobodnih pro­ izvođača i ljudskih bića koja ne hrle prema sticanju trivijalnog „blagostanja", već u uslovima prevazilaženja oskudice i nemaštine, moralne tuposti i bezizlaznosti, na­ laze mogućnost slobodnog života čoveka u jednakosti, slobodi, bratstvu i ljudskom prijateljstvu. U ovakvom društvu, tj. u ovakvom projektu komunizma koji znači humanizam, žena se oslobađa socijalnih i političkih diferenciranosti, ali čuva i ostvaruje svoju specifičnost ženskosti i ženstvenosti. Njena uloga u takvom društvu �122 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ unosi dim enziju sestrinstva u odnose jednakosti i brat­ stva a dim enziju zadovoljstva i ljubavi u ljudske odnose. Teoretičari i borci za ovakvo društvo, k oji su posle Marksa i Engelsa m islili i vodili akciju naroda i ljudi, klasa i grupa, a naročito Lenjin i niz drugih pojedinaca k o ji su se bavili teorijom ženskog pitanja i praksom borbe za oslobođenje žene, uneli su u opštu teoriju o ženskom pitanju niz novih elemenata koje je izneo raz­ vitak društva na osnovi klasne borbe i borbe žena, kao i razvitak nauke k oji je omogućio, pre svega marksizam. K ao i marksizam u celini tako se i marksistička teorija o ženskom pitanju razvija kako iz sebe tako i iz stalno novih saznanja nauke i iskustva politike i prakse borbe žena za oslobođenje. Ova teorija se ne može izjednačiti sa politikom i kad je usmerena na stvarnu promenu postojećeg položaja žena. Preim ućstvo marksizma nad drugim teorijama je i u tom e što on definiše odnos između politike i nauke, određujući ujedno njihovu ulogu i domašaj. Politika se uvek osporava i stoga treba da se za­ sniva na neosporivoj nauci koja osvetljava njeno polje, ne uključujući se potpuno u njega. Tako politika može biti naučna (marksistička), a nauka slobodna i kritika politike. Ovo je od posebnog značaja za dalje, potpunije i stvarnije shvatanje i rešavanje ženskog pitanja uopšte, a posebno u socijalizmu. �IZABRANI TEKSTOVI MARKSA, ENGELSA, LENJINA I DRUGIH MARKSISTA ��K . M a r k s (1818— 1883) COVEK I Ž E N A 1 ) Neposredan, prirodan i nužan odnos čoveka prema čoveku je odnos muškarca prema ženi. U tom p rirod ­ nom urođenom odnosu, odnos čoveka prema prirodi ne­ posredno je njegov odnos prema čoveku, kao što je odnos prema čoveku neposredno njegov odnos prema prirodi, njegovo vlastito prirodno određenje. U tom od­ nosu pokazuje se, dakle, na čulan način, svedeno na očiglednu činjenicu, to koliko je ljudska suština postala čoveku priroda ili koliko je priroda postala čovekova ljudska suština. Iz tog odnosa može se, dakle, prosuđi­ vati celokupan stupanj čovekovog obrazovanja. Iz ka­ raktera tog odnosa sledi koliko je čovek postao za sebe i koliko je sebe shvatio kao urođeno biće, kao čoveka; odnos muškarca prema ženi je najprirodniji odnos čo­ veka prema čoveku. U njemu se, dakle, pokazuje, koli­ ko je prirodno odnošenje čoveka ljudsko, ili koliko je ljudska suština njemu postala prirodnim bićem, koliko je njegova ljudska priroda positala njemu prirodom. U tom se odnosu takođe pokazuje koliko je čovekova po­ treba postala ljudskom potrebom, koliko je on u svom ') Podnaslove dao priređivač. �126 Dr JOVAN ĐORĐEVIC najindividualnijem postojanju istovremeno i ljudsko biće. (K . Marks — F. Engels: Dela, tom I I I , „Prosveta", Beograd, 1972, str. 236). K A P IT A L IZ A M I PORODICA Ukoliko fabričko zakonodavstvo reguliše rad u fa­ brikama, manufakturama itd., to se isprva ispoljava samo kao m ešanje u eksploatatorska prava kapitala. Na­ protiv, svako regulisanje takozvanog kućnog rada poka­ zuje se odmah kao neposredno zadiranje u patria potestas (očinsku vlast), to jest, m oderno rečeno, u rodi­ teljski autoritet, a to je korak od koga se bolećivi en­ gleski Parlam ent dugo licem em o ustručavao. Ali snaga činjenica nagnala je da se najzad prizna da krupna in­ dustrija, razarajući ekonomsku osnovicu stare porodice i porodični rad k o ji n joj odgovara, razara i same stare porodične odnose. Pravo dece m oralo je biti progla­ šeno. U završnom izveštaju „Childrens Em ploym ent" — kom isije od 1866. stoji: „ Iz iskaza svih svedoka izlazi, na žalost, da deci oba pola ni od koga ne treba toliko zaštite koliko od njihovih roditelja". Sistem bezm em e eksploatacije dečjeg rada uopšte, a kućnog rada po­ sebno, održava se tako „što roditelji vrše nad svojim mladim nežnim izdancima sam ovoljno i opako nasilje bez uzde ili k o n trole... R oditelji ne smeju im ati apso­ lutnu vlast da od svoje dece prave proste mašine kako bi iz njih isterivali svake nedelje toliko i toliko najamni­ n e . . . Deca i omladina imaju pravo na zaštitu zakono­ davstva od zloupotrebe roditeljske vlasti koja pre vre­ mena lom i njihovu telesnu snagu, a njih moralno i inte­ lektualno srozava na niža bića". Međutim, nije z lo �2ENSK0 PITANJE 127 upotreba roditeljske vlasti stvorila neposrednu i posred­ nu eksploataciju nezrele radne snage od strane kapitala, već je obrnuto, kapitalistički način eksploatacije, ukida­ jući ekonomsku podlogu koja odgovara roditeljskoj vlas­ ti, ovu pretvorio u zloupotrebu. Uostalom, zar fabričko zakonodavstvo nije javno priznanje da kapital pomoću krupne industrije eksploatiše žene i decu, da radikalno razara nekadašnju rad­ ničku porodicu, što je ekonomska neizbežnost, prizna­ nje da je on preobrazio roditeljsku vlast u aparat društ­ venog mehanizma, namenjen da posredno ili neposred­ no preda kapitalisti decu proletera, koji pod pretnjom smrtne kazne treba da odigra svoju ulogu posrednika i trgovca robova. Zar svi napori ovog zakonodavstva nisu takođe usmereni na sprečavanje ispada tog porobijivačkog sistema. No, ma kako strahovito i gnusno izgledalo rasulo stare porodice u kapitalističkom sistemu, ipak krupna industrija, dodeljujući izvan oblasti domaćinstva, u društvenoorganizovanim procesima proizvodnje, odluč­ nu ulogu ženama, omladini i deci oba pola, stvara novu ekonomsku podlogu za viši oblik porodice i odnosa oba pola. Razume se da je podjednako ludo smatrati hrišćansko-germanski oblik porodice apsolutnim, kao i smatra­ ti takvim starorimski oblik, ili starogrčki, ili orijentalski, koji, uostalom, čine jedan niz u istorijskom razvitku. Isto je tako jasno i to da se sastavljanje kombinovanog radnog osoblja od individua oba pola i najrazličitijeg doba, mada se ono u svom spontanom, brutalnom ob­ liku, gde radnik postoji za proces proizvodnje, a ne proces proizvodnje za radnika, predstavlja kužnim vre­ lom propadanja i ropstva, mora pod odgovarajućim od­ nosima, naprotiv, preokrenuti u izvor humanog razvitka. {Kapital, tom I, knj. I, „Kultura", Beograd, 1964). �128 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ EK SPLO A TAC IJA U D A T IH ŽEN A Gospodin E . . . , fabrikant, obavestio me je da kod njega za mehaničkim razbojim a rade isključivo žene; prvenstvo daje udatim ženama, naročito ako imaju po­ rodicu koja od njih živi; one su m nogo pažljivije i radije uče nego neudate, a prinuđene su da do krajnosti napregnu snagu kako bi m ogle nabaviti potrebne namirni­ ce. Tako se vrline, i to one svojstvene ženskom karak­ teru, izvršuju njemu na uštrb — tako se sve što je moralno i nežno u njihovoj prirodi pretvara u sredstvo za njihovo ropstvo i njihove patnje. (Kapital, tom I, knj. I, prim edba 102, „K u ltura", Beograd, 1964, str. 99). �F . E n g e ls (1820— 1895) FURIJE I EM ANCIPACIJA ŽEN A Furije hvata za reč buržoaziju, njene oduševljene proroke pre ervolucije i njene zainteresovane slavopojce posle revolucije. On nemilosrdno razgolićuje ma­ terijalnu i moralnu mizeriju buržoaskog sveta; on stav­ lja pored nje kako blistava obećanja prosvetitelja o dru­ štvu u kome će vladati samo razum, o civilizaciji koja svima donosi sreću, o bezgraničnoj sposobnosti čovečanstva da se usavršava, tako i optimističke fraze savremenih mu buržoaskih ideologija; onda pokazuje kako svuda najrečitijoj frazi odgovara najbednija stvarnost, i taj bezizlazan fijasko fraze zasipa zajedljivom poru­ gom. Furije nije samo kritičar; njegova uvek vedra priroda čini ga satiričarom, i to jednim od najvećih sati­ ričara svih vremena. Spekulantske podvale koje su cvetale posle propasti revolucije, a isto tako i onaj sitničarski duh koji je zavladao u tadašnjoj francuskoj trgo­ vini, opisuje on koliko majstorski toliko i zabavno. Još je majstorski ja njegova kritika buržoaskog oblika polnih odnosa i položaja žene u bužoaskom društvu. On prvi kaže da je u jednom društvu stepen ženske emanci­ pacije prirodna mera opšte emancipacije (Antidiring, „Kultura” , Beograd, 1953, srtr. 308). �130 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ PR E LA Z M A TR IJA R H A T A U PA TR IJAR H AT U periodu varvarstva na nižem stupnju ljudska rad­ na snaga još ne daje nikakav višak, vredan pažnje, iz­ nad troškova svog izdržavanja. Stanje se izmenilo sa uvođenjem gajenja stoke, obrađivanjem metala, tkanja i, najzad, zem ljoradnje. Kao što su supruge, do kojih je pre bilo tako lako doći, dobile sad prometnu vrednost i bile kupovane, tako se dogodilo i s radnom snagom, na­ ročito od kad su stada konačno prešla u porodičnu svo­ jinu. Porodica se n ije tako brzo množila kao stoka. Bilo je potrebno više lju di za nadzor nad njom ; u tu svrhu mogao se upotrebiti u ratu zarobljeni neprijatelj, koji se, osim toga, mogao rasplođavati isto tako dobro kao i stoka. Čim su takva bogatstva jednom prešla u privatnu svojinu porodica i tamo brzo rasla, ona su zadala snažan udarac društvu k o je se osnivalo na sindijazmičkom bra­ ku i m atrijarhalnom gensu. Sindijazm ički brak je uneo nov elemenat u porodicu. On je stavio pored rođene m ajke utvrđenog rođenog oca, koji je još uz to verovatno bio bolje utvrđen nego li mnogi „očevi" danas. Po tadašnjoj podeli rada u porodici, mužu je padalo u deo pribavljanje hrane i potrebnih oruđa za rad, pa prema tom e njemu je pripadala i svojina nad poslednjima; u slučaju razvoda, on ih je uzimao sa sobom, kao što je žena zadržavala svoje kućno oruđe i posuđe. Po običaju ondašnjeg društva, dakle, muž je takođe bio sopstvenik novog izvora hrane, stoke, a docnije i novog oruđa za rad, robova. Ali, po običaju istog društva, njega nisu mogla naslediti njegova deca, je r u pogledu nasleđivanja situacija je bila ovakva. Po matrijarhatu, dakle, dok god se poreklo računalo samo po ženskoj lozi i po prvobitnom običaju nasleđi- �ŽENSKO PITANJE 131 vanja u gensu, gentilni srodnici su u početku nasleđivali svog umrlog gentilnog druga. Im anje je m oralo ostati u gensu. S obzirom na beznačajnost predmeta, ono je u praksi verovatno oduvek prelazilo na najbliže gentilne srodnike, dakle na krvne srodnike s majčine strane. Deca umrlog muškarca, međutim, nisu pripadala njego­ vom gensu, već gensu svoje majke; ona su nasleđivala majku, u početku sa ostalim majčinim krvnim srod­ nicima, docnije, možda, na prvom mestu; ali svoga oca nisu mogli nasleđivati, je r nisu pripadala njegovom gensu, a njegovo imanje je moralo ostati u gensu. Dakle, prilikom smrti sopstvenika stada, stada bi prelazila najpre na njegovu braću i sestre i na decu njegovih se­ stara, ili na potomke sestara njegove majke. Ali nje­ gova rođena deca bila su isključena iz nasledstva. Daikle, ukoliko su bogatstva rasla, ona su, s jedne strane, davala muškarcu važniji položaj u porodici nego­ li ženi, a, s druge strane, podsticala su da se taj poja­ čani položaj iskoristi tako što će se tradicionalni red nasleđa izmeniti u korist dece. Ali, to nije bilo moguće dok god je važilo poreklo po matrijarhatu. Trebalo je dakle njega ukinuti, i ono je ukinuto. To nije ni bilo tako teško kao što nam danas izgleda. Jer ova revolucija — jedna od najradikalnijih koju su ljudi doživeli — nije pogodila nijednog od živih članova gensa. Svi njegovi pripadnici mogli su i dalje ostati ono što su i pre bili. Dovoljno je bilo jednostavno rešenje da će ubuduće po­ tomci muških članova ostati u gensu, a da će potomci ženskih članova biti isključeni prelaskom u gens svoga oca. Time su bili ukinuti poreklo po ženskoj lozi i matrijarhalno nasledno pravo, a ustanovljeni muška loza po­ rekla i patrijarhalno nasledno pravo. Mi ništa ne znamo o tome na koji je način i u koje vreme izvršena ova re­ volucija među kulturnim narodima. Ona pada sasvim u �132 Dr JOVAN ĐORĐEVIC preistorijsko doba. A li da je ona izvršena, dokazano je više nego što je nužno, naročito onim obilnim tragovima m atrijarhata koje je sakupio Bahofen; kako se ono lako izvodi vidim o na prim eru čitavog niza indijanskih ple­ mena, gde je tek nedavno izvedena, i još se izvodi, delim ično pod uticajem porasta bogastva i izmenjenog na­ čina života (preseljenja iz šume u prerije), a delimično usled m oralnog uticaja civilizacije i misionara. Od osam plemena oko Misurija, šest im aju mušku lozu porekla i naslednog reda, a dva još žensku. Među plemenima Soni, M i jam i i Delavar ukorenio se običaj da se deci daje jedno od gentilnih imena očeva gensa da bi prešli u njega kako bi m ogli da naslede oca. „Kazuistika, uro­ đena čoveku, da m enja stvari menjajući im imena! I da pronađe način da u okviru tradicija skrši tradiciju kad je neki neposredni interes dao dovoljno podstreka! (Marks). Tim e je nastala nepopravljiva zbrka koja se m ogla otkloniti, a delim ično se i otklanja, samo prelazom na patrijarhat. „T o je, izgleda, uopšte najprirodniji prelaz" (Marks). O tom e šta nam mogu kazati stručnjaci uporednog prava u pogledu načina kako se ovaj prelaz odigrao među kulturnim narodima Staroga sveta — na­ ravno skoro same hipoteze — up. M. Kovalevski, Tableau des orig in et de re v olu tio n de la fam ille et de la propriete, Stockholm, 1890. Ukidanje m atrijarhata bilo je svetskoistorijski poZ ženskog pola. Muškarac je prigrabio krmu i u kući, na je bila lišena svog dostojanstva, podjarm ljena, pre­ tvorena u robinju njegove pohote i prosto oruđe za ra­ đanje dece. Ovaj poniženi položaj žena, koji se naročito otvoreno pokazuje među Grcima herojskog doba i još više klasičnog doba, postepeno je ulepšavan i licem em o prikrivan, a mestimično ispoljavan u blažem obliku, ali nikako nije uklonjen. (P oreklo porodice, privatne svo- �133 2ENSK0 PITANJE fine i države, sveska 4, „Popularna politička biblioteka", Novi Sad, 1974, str. 42). PO R EK LO MONOGAMIJE Kao što smo pokazali, ona se razvija iz sindijazmičke porodice u prelazno doba između srednjeg i višeg stupnja varvarstva; njena krajnja pobeda je jedno od obeležja početka civilizacije. Ona se zasniva na vlada­ vini muškarca, sa izričitim ciljem rađanja dece s neospo­ rivim očinstvom, a to se očinstvo zahteva, jer ta deca, kao rođeni naslednici, imaju da naslede jednog dana očevo imanje. Monogamska porodica razlikuje se od sindijazmičke mnogo većom čvrstinom bračne veze, koja se sada više ne može raskidati po vo lji obe strane. Sada po pravilu može samo još muž da je raskine i da otera svoju ženu. Pravo na bračno neverstvo dopušteno mu je i sada, još na osnovu običaja (Code Napoleon izričito daje to pravo mužu dok god ne dovede suložnicu u brač­ ni dom), te se ono, sa sve većim društvenim razvojem, sve više praktikuje; ako se žena seti stare polne prakse i poželi da je obnovi, kažnjava se strože nego ikad ranije. Taj novi oblik porodice nalazimo u svoj njegovoj surovosti kod Grka . . . Grčka žena herojskog doba je, doduše, poštovanija nego žena u periodu civilizacije, ali ona je na kraju kra­ jeva ipak za muža samo mati njegove bračne dece — naslednika, njegova vrhovna upraviteljica kuće i starešina robinja, koje on može po vo lji učiniti svojim konkubinama, što on i čini. Postojanje ropstva pored monogamije, prisustvo mladih lepih robinja koje pripadaju potpuno muzu, dalo je od početka mnogamiji svoje specifično obeležje — monogamija samo za ženu, ali ne i za muža. A to obeležje ona ima još i danas. �134 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ M onogam ija nikako n ije bila plod individualne polne ljubavi, s kojom nije imala ničeg zajedničkog, jer su brakovi, kao i ranije, bili brakovi iz imovinskih ob­ zira. Ona je bila prvi oblik porodice k oji se zasnivao ne na prirodnim , već na ekonomskim uslovima, naime na pobedi privatne svojine nad prvobitnom , iskonskom zajedničkom svojinom . Vladavina muža u porodici i rađanje dece koja su m ogla biti samo njegova i koja su bila određena za naslednika njegovog bogatstva — to su bili jedini i isključivi ciljevi m onogam ije koje su Grci bez okolišenja izražavali. Inače im je monogamija bila teret, dužnost prema bogovim a, državi i sopstvenim precim a koju su prosto m orali izvršiti. U Atini je zakon prinuđivao ne samo na ženidbu nego i na ispunjavanje m inimuma takozvanih bračnih dužnosti od strane muža. (P o re k lo porodice, privatne svojine i države, sveska 4, „Popularna politička biblioteka", N ovi Sad, 1974, str. 47— 50). K A R A K T E R MONOGAM IJE N a taj način m onogam ija se nikako ne ja vlja u isto riji kao izm irenje muškarca i žene, a još daleko ma­ nje kao n jegov najviši oblik. Naprotiv. Monogamija se ja vlja kao podjarm ljivanje jednog pola od strane dru­ gog, kao proklam acija suprotnosti polova koja je dotle nepoznata u celoj preistoriji. U jednom starom neštampanom rukopisu,1) k oji smo 1846. napisali Marks i ja, nalazim ovo: „Prva podela rada je ona između muškarca i žene radi rađanja dece". A danas mogu da dodam: Prva klasna suprotnost koja se ja vlja u istoriji poklapa se *) Misli se na Nemačku ideologiju. �ŽENSKO PITANJE 135 s razvojem antagonizma između muža i žene u m o­ nogamiji, a prvo klasno ugnjetavanje — s ugnjetava­ njem ženskog pola od strane muškog. Monogamija je bila veliki istorijski napredak. Ali ona istovremeno, po­ red ropstva i privatne svojine, otvara epohu koja tra­ je do danas, u k o joj je svaki napredak istovremeno re­ lativno nazadak, u k o jo j se blagostanje i razvoj jednih ostvaruje stradanjem i potiskivanjem drugih. Ona je ćelijski oblik civilizovanog društva, na kome već mo­ žemo proučavati prirodu suprotnosti i protivrečnosti koje se u punoj meri razvijaju u tom društvu. Stara relativna sloboda polnih odnosa nije nika­ ko iščezla podelom sindijazmičkog, niti pak monogamskog braka. „Stari bračni sistem, sveden na uže granice postepenim izumiranjem grupa panalua, okružavao je još uvek porodicu, koja se dalje razvijala, i pravio ju je sve do svitanja c iv iliza cije.. . On se najzad izgubio u novom obliku heterizma koji prati ljude i u periodu civilizacije kao mračna senka koja leži na porodici” . Pod heterizmom Morgan razume postojanje, po­ red monogamskog braka, vanbračnih polnih odnosa muškarca sa neudatim ženama, koji, kao što je pozna­ to, za vreme celog perioda civilizacije cvetaju u najrazličitijim oblicima i sve više prelaze u otvorenu pros­ tituciju . . . Heterizam je ni manje ni više društvena ustanova kao svaka druga: on nastavlja staru polnu slobodu u korist muškarca. U stvari, ne samo što ga trpe već u njemu veselo učestvuju, naročito vladajuće klase, dok ga na rečima osuđuju. Ali, stvarno, ta osuda nikako ne pogađa muškarce koji u njemu učestvuju, nego samo žene, one su žigosane i isterane iz društva, da bi se još �136 Dr JOVAN ĐORĐEVIC jednom proklam ovala, kao osnovni društveni zakon, neograničena vladavina muškaraca nad ženskim polom. Međutim, time se razvija dnuga protivrečnost u okviru same m onogam ije. Pored supruga, koji heterizm om ulepšava svoj život, nalazi se zanemarena su­ pruga. A nemoguće je im ati jednu stranu protivrečnosti bez druge, kao što se ne može im ati još cela ja­ buka u ruci pošto je polovina pojedena. Uprkos tome, izgleda da je to bilo m išljenje muškaraca dok im nisu otvorile oči njihove žene. S m onogam ijom se pojavlju­ ju dva stalna društvena karakteristična lika k o ji su ra­ nije bili nepoznati: ženin stalni ljubavnik i rogonja. Muškarci su odneli pobedu nad ženama, ali krunisan je su velikodušno preuzele pobeđene. Uz monogamiju i heterizam, preljuba je postala neizbežna društvena us­ tanova — zabranjivana, strogo kažnjavana, ali nesavla­ diva. Izvesnost u pogledu očinstva dece počivala je kao i ranije, u najboljem slučaju, na moralnom ubeđenju, te da b i rešio nerešivu protivrečnost, Code Napo­ leon je propisivao u čl. 312: „U enfan t concu pendant le mariage a p o u r pere le m ari” — detetu začetom za vre­ me braka otac je suprug. T o je krajnji rezultat tri hi­ ljade godina monogam ije. Uostalom, inokosna porodica n ije se nikako svuda i uvek javljala u klasično-oštrom obliku koji je imala u Grka. K od Rimljana, k o ji su, kao budući osvajači sveta, im ali šire, iako m anje istančane poglede od Grka, žena je bila slobodnija i poštovanija. Rim ljanin je smatrao da mu je bračna vernost dovoljno zajamčena vlašću nad životom i smrću svoje žene. Ali najveći napredak u razvoju m onogam ije nesumnjivo je izražen ulaskom Nem aca u istoriju, i to stoga što se tada kod njih, verovatno usled njihovog siromaštva, monogamija još nije, izgleda, potpuno razvila iz sindijazmičkog braka. �ŽENSKO PITANJE 137 Ovo zaključujemo na osnovu tri okolnosti koje Tacit pominje: „Prvo, iako je brak smatran za veliku sveti­ nju — oni se zadovoljavaju s jednom ženom, žene žive ograđene čednošću" — poligam ija je ipak vladala među uglednim članovima i poglavicama plemena, dakle sta­ nje slično onom kod Amerikanaca, kod kojih je važio sindijazmički brak. Drugo, prelaz iz m atrijarhata u pa­ trijarhat mogao je biti izvršen tek nedavno, je r je još majčin brat — najbliži muški genitalni srodnik po ma­ trijarhatu — važio kao skoro bliži srodnik od rođenog oca, što takođe odgovara gledištu američkih Indijana­ ca, kod kojih je Marks, kao što je često govorio, na­ šao ključ za razumevanje našeg sopstvenog drevnog doba. Najzad, treće, žene su kod Nemaca bile veoma cenjene i vrlo uticajne i u javnim poslovima, što je u neposrednoj protivrečnosti s monogamskom vlašću muškaraca. To su sve stvari kojim a se Nemci skoro podudaraju sa Spartancima, kod kojih, kao što smo videli, sindijazmički brak isto tako još n ije bio potpu­ no prevaziđen. S Nemcima je, dakle, i u ovom pogledu došao do svetske prevlasti jedan sasvim nov element. Nova monogamija, koja se sad razvijala iz mešavine naroda na ruševinama rimskog sveta, davala je vlasti muškaraca blaže oblike i dopuštala ženama, bar spol ja, daleko poštovaniji i slobodniji položaj nego što su ga ikad imale u klasičnom starom veku. Tek time je stvo­ rena mogućnost da se iz monogamije — u njoj, pored nje, a nasuprot njoj, kako kad — mogao dostići naj­ veći moralni napredak za k o ji jo j dugujemo: današ­ nju individualnu polnu ljubav, koja je bila nepoznata ćelom ranijem svetu. (Poreklo porodice, privatne svo­ jine i države, sveska 4, „Popularna politička bibliote­ ka” ; Beograd, 1974, str. 50— 52). �138 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ R A Z V IT A K B R A K A Prema tome, im am o tri glavna oblika braka, k o ji uglavnom odgovaraju trim a glavnim periodim a ljud­ skog razvoja. Divljaštvu odgovara grupni brak, varvarstvu — sindijazm ički brak, civilizaciji — monogam ija dopunjena preljubom i prostitucijom . N a višem stup­ nju varvarstva, između sindijazm iokog braka i mono­ gam ije uklopljeno je gospodarenje muževa nad robi­ njam a i poligam ija (P o re k lo porodice privatne svojine i driave, sveska 4, „Popularna politička biblioteka"; N o vi Sad, 1974, str. 56). B U R Ž O A SK I B R A K Buržoasko sklapanje braka u naše vrem e je dvo­ jako. U katoličkim zem ljam a roditelji, kao i pre, nala­ ze m ladom buržoaskom sinu prikladnu ženu, a posle­ dica toga je, naravno, najpuniji razvoj protivrečnosti k o ji sadrži m onogam ija: obilan heterizam od strane muža, obilna preljuba od strane žene. Katolička crkva j e svakako samo stoga i ukinula razvod braka, je r se u verila da protiv preljube, kao ni protiv smrti, nema leka. Naprotiv, u protestantskim zem ljam a je pravilo da se buržoaskom sinu dopušta da s više ili manje slo­ bode nađe ženu iz svoje klase, pa se prema tome skla­ panje braka može zasnivati na izvesnom stepenu lju­ bavi, što se pristojnosti radi uvek i pretpostavlja, kao što priliči protestantskom licemerstvu. Ovde se muževlje v heterizam slabije praktikuje, a ženina preljuba je reda. A li kako u braku ma ko je vrste ljudi ostaju onak­ vi kakvi su bili pre braka, a buržuji protestantskih ze­ m alja su filistri, to ova protestantska monogamija, �ŽENSKO PITANJE 139 prosečno uzevši najbolje slučajeve, daje bračnu za­ jednicu ispunjenu užasnom dosadom, koju nazivaju porodičnom srećom. N ajb olje ogledalo obe metode sklapanja braka je roman; za katolički manir — fran­ cuski, a za protestantski — nemački. U oba „on dobija"; u nemačkom — mladi čovek devojku, u francus­ kom — suprug rogove. K o je pri tome od obojice gore prošao, nije uvek jasno. Stoga dosada nemačkog ro­ mana i izaziva u francuskom buržuju onu istu jezu kao „nemoral” francuskog romana u nemačkom filistru. Uostalom, u poslednje vreme, otkako „Berlin po­ staje svetski grad” , nemački roman počinje da opisuje manje bojažljivo heterizam i preljubu u njemu, koji su tamo bili već odavno vrlo dobro poznati. Međutim, u oba slučaja brak je uslovljen klasnim položajem učesnika, i utoliko je uvek — brak konvenijencije. Ovaj brak se u oba slučaja dosta često pretvara u najotvoreniju prostituciju — ponekad obeju strana, a mnogo češće u prostituciju žene, koja se od obične kurtizane razlikuje samo time što ona svo­ je telo ne iznajm ljuje kao najamna radnica za rad na parče, nego ga jednom za svagda prodaje u ropstvo. I za sve brakove konvenijencije važe Furijeove reči: „Kao što u gramatici dve negacije čine afirmaciju, ta­ ko se u bračnom moralu dve prostitucije smatraju za vrlinu” . Polna ljubav postaje i može postati istinsko pravilo u odnosu prema ženi jedino među potlačenim kalasama, što danas znači u proletarijatu — pa bio taj odnos službeno priznat ili ne. Ali ovde su uklonje­ ne i sve osnove klasične monogamije. Ovde nema ni­ kakve svojine radi čijeg su očuvanja i nasleđivanja baš stvorene i monogamija, i vladavina muškaraca; ovde, prema tome, nema nikakve pobude za ustanovljavanje vladavine muškaraca, čak nedostaju i sredstva, gra- �140 Dr JOVAN ĐORĐEVIC dansko pravo, k o je zaštićuje tu vladavinu, postoji samo za imućne i za njihove odnose s proleterima; ono staje novaca i stoga, usled siromaštva radnika, nema nikak­ vog značaja za odnos radnika prema svojoj ženi. Tu odlučuju sasvim druge lične i društvene okolnosti. A otkako je krupna industrija premestila ženu iz kuće na tržište rada i u fabriku, i načinila je dosta često hra­ niteljem porodice, potpuno je uklonjen u proleter­ skom stanu poslednji ostatak vladavine muškaraca — osim možda nešto brutalnosti prem a ženi, koja je uze­ la maha otkako je uvedena m onogam ija. Na taj način proleterska porodica nije više monogamska porodica u strogom smislu, čak i pored najstrasnije lj-ubavi i najpostojanije vem osti obe strane i uprkos svim mogu­ ćim duhovnim i svetovnim blagoslovima. Stoga ovde večiti pratioci m onogam ije, heterizam i preljuba, ima­ ju sasvim beznačajnu ulogu; žena je u stvari ponovo stekla pravo na razvod braka, i ako se dvoje ne mogu složiti, oni se radije razilaze. Ukratko, brak proletera je monogamski u etim ološkom smislu reči, ali ni u kom slučaju u njenom istorijskom smislu. (Poreklo porodi­ ce, privatne svojine i države, sveska 4, „Popularna po­ litička biblioteka"; N ovi Sad, 1974, str. 53— 55). P R A V N I POLOŽAJ Ž E N E I U SLO VI NJENOG OSLOBOĐENJA Naši pravnici svakako nalaze da napredak zakono­ davstva oduzima ženama u sve većoj m eri razlog da se žale. Savremeni oivilizovani zakonski sistemi sve više priznaju: pravo, da bi brak bio punovažan, ugovor mora biti sklopljen dobrovoljno od obe strane, i drugo, da i za vrem e braka obe strane, jedna prema drugoj, �ŽENSKO PITANJE 141 moraju imati ista prava i dužnosti. Kad bi se ova dva zahteva konsekventno sprovela, onda bi žene imale sve što mogu zahtevati. Ova čisto pravnička argumentacija potpuno se po­ dudara sa onom .koju upotrebljava radikalni republi­ kanski buržuj da bi odbio proletera i pozvao ga da ne remeti mir .. . Ugovor o radu treba da bude dobrovolj­ no sklopljen od obe strane. Smatra se da je dobrovolj­ no sklopljen čim zakon na hartiji izjednači obe straDe. Moć .koju jednoj strani daje različit klasni položaj, pritisak koji on vrši na drugu stranu — stvarni eko­ nomski položaj obe strane — to se zakona ništa ne tiče. I za vreme trajanja ugovora o radu trebalo bi, opet, da obe strane budu ravnopravne dok god jedna ili druga strana izrično ne odustane. Što ekonomski po­ ložaj primorava radnika da se odrekne čak i poslednje prividnosti ravnopravnosti, zato opet nije kriv zakon. U odnosu na brak, zakon, čak i najnapredniji, pot­ puno je zadovoljan čim su učesnici formalno izjavili u zapisniku svoj dobrovoljni pristanak. Šta se događa iza pravnih kulisa, gde se odigrava stvarni život, kako se dolazi do dobrovoljnog pristanka, o tome se ne mogu brinuti zakon i pravnik. A ipak bi ovde najprostije upoređenje prava trebalo da pokaže pravniku šta u stvari znači dobrovoljni pristanak. U zemljama gde je deci zakonom obezbeđen zakonski deo roditeljske imovine, gde ona, dakle, ne mogu potpuno biti lišena nasledstva — u Nemačkoj, u zemljama francuskog prava itd., ;— deca moraju imati, pri sklapanju braka, roditeljski pristanak. U zemljama engleskog prava, gde zakon ne traži roditeljski pristanak pri sklapanju braka, rodite­ lji imaju punu slobodu testamentalnog raspolaganja svojom imovinom i mogu po vo lji lišiti nasleđa svoju �142 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ decu. Jasno je da uprkos tome, i baš stoga, sloboda sklapanja braka u Engleskoj i Americi, u klasama gde ima Šta da se nasledi, u stvari nije ni za dlaku veća Dego u Francuskoj i Nem ačkoj. N ije bolje ni s pravnom ravnopravnošću muža i žene u braku. N jih ova pravna nejednakost, koju smo nasledili od ranijih društvenih odnosa, nije uzrok, već posledica ekonom skog ugnjetavanja žena. U starom komunističkom domaćinstvu, ko je je obuhvatalo mno­ go bračnih parova i njihovu decu i gde je ženama povereno vođenje domaćinstva, bilo je isto toliko javna, društvenonužna radinost koliko i rad muškaraca na pribavljanju životnih namirnica. Ovo se izmenilo s patrijarhalnom porodicom i, još više, s monogamskom inokosnom porodicom . Vođenje domaćinstva izgubilo je svoj javni karakter. Ono se više nije ticalo društva. Ono je postalo privatna služba; žena je postala prava služavka, isključena iz učešća u društvenoj proizvodnji. Tek jo j je krupna industrija našeg doba — i to samo proleterki — opet otvorila put u društvenu proizvod­ nju, no s tim da ostaje isključena iz javne proizvodnje i da ne m ože ništa privređivati ako ispunjava svoje dužnosti u privatnoj -službi porodice; i da nije u stanju da ispunjava svoje porodične dužnosti ako želi da uz­ m e udela u javnoj radinosti i da samostalno privre­ đuje. A kakav je položaj žene u fabrici takav jo j je po­ ložaj u svim poslovnim granama, sve do lekarstva i advokature. Moderna inokosna porodica osnovana je na otvorenom ili prikrivenom domaćem ropstvu žene, a m oderno društvo je masa koja se sastoji od inokosnih porodica kao svojih molekula. Danas u velikoj većini slučajeva, bar u imućnim klasama, muž mora da bude onaj k o ji privređuje, branilac porodice, a to mu daje položaj gospodara koane n ije potrebno nikakvo poseb­ �ŽENSKO PITANJE 143 no pravno povlašćivanje. On je u porodici buržuj, a žena predstavlja proletarijat. U industrijskom svetu, međutim, specifičan karakter ekonomskog ugnjetava­ nja koje podnosi proletarijat istakao se u svojoj punoj oštrini tek kad su uklonjene sve zakonske posebne pri­ vilegije kapitalističke klase i kad je uspostavljena puna pravna ravnopravnost obe klase; demokratska republi­ ka ne ukida suprotnost obe klase; ona, naprotiv, tek pruža tie na kome će se borbom rešiti suprotnost. A is­ to tako će specifični karakter vladavine muža nad že­ nom u modernoj porodici, nužnost i način njihovog is­ tinskog društvenog izjednačenja izaći na punu svetlost dana tek onda kad obe strane budu pravno potpuno ravnopravne. Onda će se pokazati da je za oslobođenje žena prvi preduslov ponovno uvođenje celog ženskog roda u javnu radinost, a da ovo opet iziskuje uklanjanje svojstva inokosne porodice kao društvene privredne je ­ dinice. (Poreklo porodice, privatne svojine i države, sveska 4, „Popularna politička biblioteka"; N ovi Sad, 1974, str. 55— 56). K O M U N ISTIČ K O DRUŠTVO I PORODICA 21. pitanje: Kakav će uticaj izvršiti komunističko društvo na porodicu? Odgovor: Ono će odnos oba pola učiniti čistim privatnim od­ nosom kojd se tiče samo zainteresovanih osoba i u koje se društvo ne treba mešati. Ono to može jer ukla­ nja privatnu svojinu i decu zajednički odgaja, a time �144 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ uništava obe osnove dosadašnjeg braika: zavisnost žene od muškarca i zavisnost dece od roditelja koju uzro­ kuje privatna svojina. Ovde leži i odgovor na dreku visokom oralnih malograđana protiv komunističke za­ jednice žena. Zajednica žena je pojava koja sasvim pripada građanskom društvu, a danas potpuno postoji u prostituciji. Prostitucija se zasniva na privatnoj svo­ jin i i nestaje zajedno s njom . Dakle, komunističko društvo umesto da uvodi zajednicu žena, ono je, na­ protiv, ukida. (.P rin cip i komunizma, na francuskom ). �V . I. L e n j in (1810— 1924) LIC EM E RSTVO VLADAJUĆIH KLASA Čak i obično poznavanje zakonodavstva buržoaskih zemalja koje se odnosi na brak, razvod i vanbračnu decu, kao d tamošnje prilike, pokazaće svakom koga interesuju ta pitanja da današnja buržoaska demokra­ tija, čak i u najdemokratskijim buržoaskim republika­ ma, ima zaista feudalistički stav prema ženi i vanbračnoj ded. Ako se devedeset dva razvoda na deset hiljada bra­ kova čine gospodinu Sorokinu kao ogromna brojka, ostaje nam onda jedino da pretpostavimo da je autor živeo i bio vaspitan u nekom manastiru, toliko izolovan od života da je teško poverovati da takav manas­ tir i postoji, ili pak da autor izobličuje istinu da bi učinio uslugu rea kd ji i buržoaziji. K o god, ma i naj­ manje, poznaje društvene prilike u buržoaskim zem­ ljama, zna da je stvaran broj razvoda (nepotvrđenih, naravno, od crkve d zakona) u stvari svuda daleko veći. U tom pogledu, Rusija se razlikuje od drugih zemalja po činjenici što njeni zakoni umesto da sankcionišu licemerstvo i obespravljenost žene i njenog deteta, ob­ javljuju otvoreno i u im e države sistematski rat sva­ kom licemerstvu i svakoj nepravdi. (Dela, tom X X V III, str. 189, na ruskom). �146 Dr JOVAN ĐORĐEVIČ R A D N IČ K A K LA S A I N E O M A LT U Z IJA N IZ A M N a kongresu lekaira u Pirogovu pitanje abortusa, odnosno nasilno izvršenih pobačaja, izazvalo je veliko interesovanje i pokrenulo mnoge rasprave. Izvestilac Ličkus izneo je podatke o vrlo velikom broju abortusa u državama koje se danas smatraju civilizovanim. U N ju jork u je registrovano 80 000 abortusa za go­ dinu dana; u Francuskoj 36 000 svakog meseca. U Sen-Petersburgu procenat abortusa se više nego udvostru­ čio u toku 5 godina. Kongres lekara u Pirogovu je m išljenja da abor­ tus ne bi trebalo da povlači sudsko gonjenje za majku, kao i da lekar ne bi trebao da bude sudski proganjan, izuzev u slučaju da je intervenciju izvršio iz „koristo­ lju b lja ". Većina lekara koji su se izjasnili protiv kažnjava­ nja abortusa dotakli su se, prirodno, tokom diskusije takođe i takozvanog neamaltuzijanizma (odnosno, konIraceptivnih sredstava) i tom prilikom se istovreme­ no osvrnuli na društvenu stranu tog problema. Tako je, na prim er, po pisanju lista Ruskoje slovo, gospodin Vigdorčik rekao, „da treba pozdraviti kontraceptivna sredstva", dok je gospodin Astrahan uzviknuo pozdrav­ ljen burom aplauza: „Prisiljavaju nas da ubedimo maj­ ke da donesu na svet decu da bi bila sakaćena u za­ vodim a za školovanje, da bi bila izručena na milost i nemilost sudbine, da bi bila doterana do samoubistva!" Ako je tačno da je ovakva tirada gospodina Astrahana izazvala buru odobravanja, to me ni m alo ne čudi. Slušaoci su bili iz redova srednje i sitne buržoa­ zije sa buržoaskom psihologijom . Zar se od njih moglo očekivati nešto više od takvog bljutavog liberalizma? �ŽENSKO PITANJE 147 Međutim, posmatrano sa tačke gledišta radničke klase, skoro je nemoguće naći jasniji prikaz reakcio­ narne suštine i potpune budalaštine „društvenog maltuzijanizma" nego što je rečenica gospodina Astrahana. „Doneti na svet decu da bi bila sakaćena” . Zar samo zato? A zašto, najzad, ne zato da bi se bolje bo­ rila, da bi bila brojnija, sa više svesti i snage od nas da se suprotstave uslovima života koji sakate i upropašćuju našu generaciju? Eto, u tome se sastoji glavna razlika između psi­ hologije zemljoradnika, zanatlije, intelektualca, u stvari sitnog buržuja i psihologije jednog proletera. Sitni buržuj vidi i oseća da tone, da život stalno postaje sve teži, da je borba za egzistenciju sve nemi­ losrdnija, da njegov položaj i položaj njegove porodi­ ce postaje sve bezizlazniji. A to i jeste neosporna či­ njenica. I protiv toga protestuje sitan buržuj. Ali kako protestuje? Protestuje kao pripadnik klase 'koja nepovratno propada, koja je izgubila veru u budućnost, klase koja je potučena i trula. Tu nema pomoći: dakle, neka bude što manje dece koja trpe naše patnje i naša stra­ danja, našu bedu i naša poniženja, eto to je vapaj sit­ nog buržuja. Svestan radnik je beskonačno daleko od ovakvog gledišta. On ne dozvoljava da mu ovakve jadikovke, ma koliko one bile iskrene i potresne, zamračuju svest. Da takođe i mi, radnici i masa sitnih posednika živi­ mo pritisnuti patnjom i povijeni pod nepodnošljivim teretom. Naša generacija trpi više nedaća nego genera­ cija naših očeva. Ali, s druge strane mi smo mnogo srećniji nego što su bili naši očevi. Mi smo naučili d brzo učimo da se borimo — i to da se borimo ne usam­ ljeno kao što su to činili najbolji među našim očevi­ �148 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ ma, ne u im e parola buržoaskih frazera, ikoje su nam potpuno strane, već za naše parole, parole naše klase. M i se borim o uspeŠnije od naših očeva. A naša deca će je i dovršiti. Eto zbog čega sm o — i eto jedino zbog čega smo — odlučni neprijatelji naomaltuzijamizma, ove težnje svojstvene uskom i egoističnom bračnom paru sitnoburžoaskom k o ji prestravljeno m rm lja: „Gospode, daj nam da se održim o, pa bilo na k o ji način; a što se tiče dece bolje da ih i nema". Prirodno, ovo nas ne sprečava da zahtevamo pot­ punu izmenu svih zakona kojim a se zabranjuje abor­ tus i o b javljiva n je medicinske literature o ikontraceptivnim sredstvima i si. Ovi zakoni su jedno od licem erstva vladajućih klasa. O vi zakoni ne leče bolesti kapitalizma, već su izuzetno kobni i teški za potlačene mase. Sloboda medicinske propagande i zaštita osnov­ nih građanskih prava građana i građanki je jedna stvar. A društvena teorija neomaltuzijanizma je nešto sasvim drugo. Svesni radnici će uvek voditi nepoštednu borbu protiv nastojanja da se ova reakcionarna i podla te­ o rija ubacuje u najnapredniju klasu današnjeg druš­ tva, onu k o ja je najjača i n ajbolje priprem ljena na ve­ like promene. (Dela, tom X V I, str. 497— 499, na ruskom). BORBA ZA PRAVO GLASA O pitanju ženskog prava glasa rezolucija je takođe prim ljena jednoglasno. Samo jedna Engleskinja iz poluburžoaskog „Fabijanskog društva" se zalagala za to da se dopusti borba ne za potpuno žensko pravo glasa, već za ograničeno u korist imućnih. Kongres je prihvatio gledište da je u kampanji za žensko pravo glasa neop- �ŽENSKO PITANJE 149 hodno u potpunosti braniti principe socijalizma i rav­ nopravnosti muškaraca i žena, ne krnjeći te principe ni zbog kakvih razloga oportuniteta. U Kom isiji je izbila zanim ljiva nesuglasica povo­ dom toga. Austrijanci (V iktor Adler, Adelhajn Pop) su pravdali svoju taktiku u borbi za sveopšte izborno pra­ vo muškaraca: radi izvojevanja toga prava oni su smat­ rali za pogodno da u agitaciji ne ističu u prvi plan zah­ tev o izbornim pravima i za žene. Nemački socijaldem o­ krati, naročito Klara Cetkin, protestovali su protiv toga još onda kada su Austrijanci vodiLi svoju kampa­ nju za sveopšte izborno pravo. Cetkin je u štampi izjav­ ljivala da nikako nije trebalo ostavljati u senci zahtev za izbornim pravima žene, da su Austrijanci oportunis­ tički žrtvovali princip iz razloga udobnosti, da oni ne bi oslabili, već bi pojačali silinu agitacije i snagu narod­ nog pokreta da su isto tako energično branili i pravo glasa žena. U Kom isiji se Klari Cetkin u potpunosti pri­ ključila i druga istaknuta nemačka socijademokratkinja, Cic. Alderova popravka koja je posredno branila austrij­ sku taktiku (u toj popravci se govori samo o tome da ne bude prekida u borbi za izborno pravo stvarano za sve građane, a ne o tome da se borba za izborno pravo vodi uvek sa zahtevom za jednakost prava muškarca i žena) — bila je odbačena sa 12 glasova protiv 9. Gledište K o­ misije i Kongresa može biti najtačnije izvršeno sledećim rečima napred pomenute Cic iz njenog govora na Među­ narodnoj konferenciji socijalistkinja (ta Konferencija je održana u Štutgartu u isto vreme s kongresom): ,,Mi treba da principijelno tražimo sve ono što smatramo da je pravilno — govorila je Cic — i samo u slučaju kad nam nedostaje snage za borbu, mi prihvatamo ono što možemo ostvariti. Takva je uvek bila taktika socj j ^ ^ L mokratije. Sto skromniji budu naši zahtevi, �150 Dr JOVAN ĐORĐEVIC skrom niji biti i ustupci v la d i" . . . Iz ovog spora austrij­ skih i nemaćkih socijal dem okrati ja čitalac može videti kako se najbolji marksisti strogo odnose prema najma­ njim odstupanjima od isprobane, principijelne revolu­ cionarne taktike. {Izabrana dela, knj. 6, „Kultura", Be­ ograd, 1960, str. 23— 24). PR AVO N A RAZVOD Prim er razvoda očigledno pokazuje da se ne može biti dem okrat i socijalist a da se odmah ne zahteva pot­ puna sloboda razvoda, je r nepostojanje te slobode jeste najgore tlačenje ugnjetenog pola žene, iako nije nimalo teško dokučiti da priznanje slobode odlaska od muževa n ije poziv svim ženama da odlaze. . . . U kapitalizm u su obični, ne kao pojedin i sluča­ jevi, nego kao tipična pojava, takvi uslovi kad je ugnjetenim klasama nemoguće „realizovati" njihova dem o­ kratska prava. Pravo razvoda ostade u većini slučajeva neostvarljivo u kapitalizmu, je r je ugnjeteni pol prignje­ čen ekonomski, je r žena pri kakvoj hoćete dem okratiji ostaje u kapitalizmu „kućna robin ja", robinja zatvorena u spavaću sobu, dečju sobu, kuhinju. Pravo biranja „svo­ jih " narodnih sudija, činovnika, učitelja, porotnika itd. takođe je u većini slučajeva u kapitalizmu neostvarljivo upravo zbog ekonomske prignječenosti radnika i selja­ ka. T o isto važi i za demokratsku republiku: naš pro­ gram je ,y proglašava" kao „sam održavlje naroda” , iako svi sooijaldem okrati odlično znaju da u kapitalizmu naj­ dem okratskija republika vodi samo k potkupljivanju či­ novnika od strane buržoazije i k savezu berze s vladom. Samo ljudi koji su sasvim nesposobni da m isle ili su sasvim neupoznati s marksizmom zaključuju otuda: znači, od republika nikakve koristi, od slobode razvoda �ŽENSKO PITANJE 151 nikakve koristi, od dem okratije nikakve koristi, od sam oopredeljenja nikakve koristi! A marksisti znaju da demokratija ne odstranjuje klasno ugnjetavanje, nego samo čini klasnu borbu čistijom, širom, otvorenijom , oš­ trijom; to nam je i potrebno. Što je sloboda razvoda potpunija, to je jasnije ženi da je izvor njenog „kućnog ropstva" kapitalizam, a ne bespravnost. Što je državno uređenje demokratskije, to je jasnije radnicima da je koren zla kapitalizam, a ne bespravnost. Što je nacio­ nalna ravnopravnost potpunija (ona nije potpuna bez slobode odvojenja), to je jasnije radnicima ugnjetene nacije da je stvar u kapitalizmu, a ne u bespravnosti i tako dalje. .. . Pravo razvoda, kao i sva demokratska prava bez izuzetka, u kapitalizmu je teško ostvarljivo, i uslovno je, ograničeno, formalno usko, ali i pored toga one koje odriču to pravo nijedan čestiti socijaldemokrat ne samo što neće smatrati socijalistim a nego ni demokratima. A u tome je sva suština. Sva „dem okratija" se sastoji u proglašavanju i ostvarivanju prava koja su ostvarljiva vrlo malo i vrlo uslovno u kapitalizmu, a bez takvog proglašavanja, bez borbe za prava odmah i neodložno, bez odgajanja masa u duhu takve borbe socijalizam nije moguć. (.Izabrana đela, knjiga 10, „Kultura” , Beog­ rad, 1960, str. 225— 227). POTPUNA JEDNAKOST ZA ŽENE Glavno, osnovno u boljševizmu i ruskoj oktobar­ skoj revoluciji jeste uvlačenje u politiku upravo onih koji su najviše bili ugnjetavani pod kapitalizmom. Njih su kapitalisti ugnjetavali, obmanjivali, pljačkali i pod monarhijom i demokratsko-buržoaskim republikama. �152 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ T o ugnjetavanje, to obm anjivanje, ta pljačka narod­ nog rada od strane kapitalista bili su neizbežni dok je vladala privatna svojina na zemlju, fabrike, zavode. Suština boljševizm a, suština sovjetske vlasti sas­ to ji se u tome da se — razgolićujući laž i licemernost buržoaskog demokratizma, ukidajući privatnu svojinu na zem lju, fabrike, zavode — sva državna vlast koncentriše u rukama radnih i eksploatisanih masa. One same, te mase, uzimaju u svoje ruke politiku, tj. stvar izgradnje novoga društva. Zadatak je težak, mase iz­ mučene i prignječene kapitalizmom, ali drugog izlaza iz najam nog ropstva, iz robovanja kapitalizma nema i ne m ože biti. A uvući mase u politiku nije moguće ako se u po­ litiku ne uvuku žene. Jer je ženska polovina ljudskog roda pod kapitalizm om dvostruko ugnjetena. Radnicu i seljanku ugnjetava kapital, a povrh toga one čak i u najdem okratskijim buržoaskim republikama ostaju, prvo, nepunopravne, je r ih zakon ne izjednačuje s mu­ škarcem; drugo — i to je glavno — one ostaju u „kuć­ nom ropstvu” „kućne rob in je” , je r ih davi najpipav iji, najgrublji, najtegobniji rad u kuhinji i uopšte u pojedinačnom kućnom gazdinstvu i porodici, koji čo­ veka najviše zaglupljuje. Boljševička, sovjetska revolucija podseca korene ugnjetavanja i nejednakosti žena tako duboko kako se nije usuđivala da ih podseče nijedna partija i nijedna revolucija na svetu. Od zakonske nejednakosti žene s muškarcem nije kod nas, u Sovjetskoj Rusiji, ostalo ni traga. Sovjetska vlast je potpuno uništila naročito odvratnu, podlu, licemernu nejednakost u bračnom i porodičnom pravu, nejednakost u odnosu prema detetu. �153 2ENSK0 PITANJE To je tek prvi korak ka oslobođenju žene. Ali ni­ jedna od buržoaskih, pa i najdemokratskijih republika nije se usudila da učini ni taj prvi korak. N ije se usu­ dila iz straha pred „svetom privatnom svojinom ". Drugi i glavni korak jeste ukidanje privatne svo­ jine na zemlju, fabrike, zavode. Time, i jedino time, otvara se put ka potpunom i stvarnom oslobođenju žene, njenom oslobođenju od „kućnog ropstva" putem prclaza od sitnog pojedinačnog kućnog gazdinstva na krupno podruštvljeno gazdinstvo. Taj prelaz je težak, je r se ovde radi o preobražaju najukorenjenijeg, najuobičajenijeg, najukočenijeg, okoštalog „poretka” (istinu reći, nagosti i divljaštva, a ne „poretka"). Ali je taj prelaz započeo, stvar je pokre­ nuta, pošli smo novim putem. (Izabrana đela, Sveska 14, „Kultura” , Beograd, 1960, str. 216— 218). NEMA DEM OKRATIJE BEZ ŽEN A Ne može se osigurati istinska sloboda, ne može se graditi demokratija — a da se i ne govori o socijalizmu — ako se ne uključe žene u javnu službu, službu m ili­ cije, u politički život, ako se ne otrgnu iz zagluplju­ juće atmosfere domaćinstva i kuhinje. (Dela, tom XX , str. 38, na ruskom). ŽEN A I JA VN I Ž IV O T Bez pridobijanja žena za samostalno učešće ne sa­ mo u političkom životu uopšte nego i za stalnu, opštu javnu službu ne može biti ni govora ne samo o socija­ lizmu nego ni o potpunoj i čvrstoj demokratiji. A funk- �154 Dr JOVAN ĐORĐEVIC cije „p o licije", kao što su staranje o bolesnicima, o bes­ prizornoj deci, o zdravoj ishrani itd., ne mogu biti na zadovoljavajući način ostvarene bez ravnopravnosti žene na delu, a ne samo na papiru. M i nismo utopisti. M i znamo da svaki polukvalifikovani radnik i svaka kuvarica nisu sposobni da od­ mah počnu da upravljaju državom. U tom se mi slaže­ m o s kadetima, s Breškovskim i s Ceterelijem. Ali mi se razlikujem o od svih ovih građana time što tražimo da se smesta prekine s predrasudom da su tobože samo bogataši ili činovnici k o ji potiču iz bogatih porodica u stanju da upra vljaju državom, da obavljaju tekući, svakodnevni posao upravljanja (Izabrana dela, knj. X I, „K u ltu ra", Beograd, 1960, str. 344). PO TPU N A R A V N O PR A V N O S T ZA ŽEN E Radnici najvećim delom treba da učestvuju u iz­ borim a. Sovjetska vlast je prva, i jedina na svetu, uki­ nula stare buržoaske zakone, sramne zakone koji su utvrđivali zakonsku potčinjenost žene i privilegije čoveka, posebno u braku i u odnosu na decu. Sovjetska vlast je, kao prva i jedina vlast radnika na svetu, uki­ nula sve privilegije koje su, vezane za vlasništvo, pos­ tojale u korist čoveka, u porodičnom pravu i najdemo­ kratskijih buržoaskih republika. Tam o gde postoje zem ljoposednici, kapitaliste i tr­ govci, tamo ne m ože biti jednakosti između čoveka i žene, čak ni pred zakonom. Tam o gde nema zemljoradnika, kapitalista i trgo­ vaca, tamo gde vlast radnika gradi novi život bez svo­ jih ugnjetača, tamo ima jednakosti između čoveka i žene pred zakonom. �155 ŽENSKO PITANJE Ali, to je nedovoljno. Jednakost pred zakonom još ne znači i jednakost u životu. Mi očekujemo da će radnica steći svoju jednakost sa radnikom, ne samo pred zakonom već isto tako i u životu. Zbog toga je potrebno da radnice sve značajni­ je učestvuju u rukovođenju javnim poslovima i držav­ noj administraciji. Učestvujući u javnom životu, žene će se brzo iz­ graditi i dostići ljude. Izaberite dakle što veći broj radnica komunista ili vanpartijki u Sovjet! N ije važno ako jedna poštena radnica, pametna i savesna u svom poslu, ne pripada Partiji: izaberite je u Moskovski sovjet! Neka bude što više radnica u Moskovskom sovje­ tu! Neka moskovski proletarijat pokaže da je spreman da sve učini, da će učiniti sve da bi se borio do pobede protiv stare nejednakosti, protiv starog buržoaskog ponižavanja žene. Proletarijat neće postići potpuno oslobođenje uko­ liko ne izvojuje potpunu slobodu za žene. (Dela, tom XXV, str. 40—41, na ruskom). ŽENA I REVOLUCIJA Uzmite položaj žene. Nijedna demokratska partija na svetu ni u jednoj od najnaprednijih buržoaskih re­ publika u toku decenije nije uradila, u tom pogledu, ni stoti deo onoga što smo mi uradili već u toku prve godine naše vlasti. Mi u pravom smislu reči nismo os­ tavili ni kamen na kamenu od podlih zakona o nerav­ nopravnosti žene, o ograničenjima pri razvodu braka, o �156 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ odvratnim form alnostim a za koje je razvod vezan, o nepriznavanju vanbračne dece, o traženju njihovih oče­ va itd. — zakona č iji su ostaci m nogobrojni u svim civilizovanim zem ljam a, na sramotu buržoazije i kapita­ lizma. M i im am o hiljadu puta pravo da se ponosimo onim što smo učinili u toj oblasti. Ali što smo čistije čistili tlo od krša starih, buržoaskih zaikona i ustanova, to nam je postajalo jasnije da je to čišćenje terena na groblju, ali još ne i sama gradnja. Žena je i dalje kućna robinja, i pored svih oslo­ bodilačkih zakona, je r nju pritiska, davi, zaglupljuje, ponižava sitno kućno gazdinstvo, prikivajući je za »ku­ hinju i dečju sobu, rasipajući njen rad na strahovito neproduktivan, sitan, razdražujući, zatupljujući, za­ glupljujući posao. Pravo oslobođenje žene, pravi komu­ nizam će početi tek tamo i tada, gde i kada bude po­ čela masovna borba (kojom rukovodi proletarijat koji poseduje državnu vlast) protiv tog sitnog kućnog gaz­ dinstva ili, tačnije, kad bude počeo njegov masovni preobražaj u krupno socijalističko gazdinstvo. Da li u praksi posvećujem o dovoljno pažnje tom pitanju koje je teoretski za svakog komunistu van dis­ kusije? Razume se, ne. Da li se dovoljno pažljivo od­ nosim o prema klicama komunizma k oje već sada pos­ toje u toj oblasti? Ne, i još jedanput ne. Menze, jasle, d ečiji vrtovi — to su prim eri tih klica, to su ona jed­ nostavna, svakidašnja sredstva koja ne zahtevaju niš­ ta pompezno, visokoparno, svečano, ali koja mogu da fa k tičk i oslobode ženu, mogu da faktički smanje i uni­ šte njenu nejednakost s muškarcem što se tiče njene uloge u društvenoj proizvodnji i u javnom životu. Ta sredstva nisu nova, njih je stvorio (kao i uopšte sve ma­ terijalne preduslove socijalizm a) krupni kapitalizam, �ŽENSKO PITANJE 157 ali su ona pod 'kapitalizmom ostala, prvo, retkost, dru­ go — što je naročito važno — ili trgovačka preduzeća, sa svim najgorim stranama špekulacije, profiterstva, prevare, falsifikata, ili „akrobatstvo buržoaske dobrotvornosti” , koju su najbolji radnici s pravom mrzeli i prezirali. Nema sumnje da sada ima kod nas mnogo više tih ustanova i da one počin ju m enjati svoj karakter. Nema sumnje da među radnicama i seljankama ima, mnogostruko više nego što m i znamo, organizatorskih talenata ljudi koji umeju da organizuju praktičnu stvar u kojoj učestvuje veliki broj radnika i još veći broj potrošača, a bez onog obilja fraza, vrzm anja tamo-amo, svađa, brbljanja o planovima, sistemima itd., od čega stalno „boluje” „inteligencija” , koja ima o sebi vrlo visoko mišljenje, ili nedopečeni „komunisti” . A m i te klice novoga ne negujemo kako treba. Pogledajte buržoaziju. Kako ona divno ume rekla­ mirati ono što je n jo j potrebno! Kako se „uzorna” , u očima kapitalista, preduzeća hvale u milionima primeraka njihovih novina, kako se od „uzornih” buržoaskih ustanova stvara predm et nacionalnog ponosa! Naša štampa se ne brine, ili se gotovo ništa ne brine, o tome da se opisuju n ajbolje menze ili jasle, da bi se svakodnevnim nastojanjima borila za pretvaranje ne­ kih među njima u uzorne, da bi ih reklamirala, detalj­ no opisivala kakva se ušteda ljudskog rada, kakva se udobnost za potrošače, kakva se ušteda proizvoda, ka­ kvo se oslobođenje žene od kućnog ropstva, kakvo se poboljšanje sanitarnih uslova pri uzornom komunis­ tičkom radu postiže, može da postigne, može da pro­ širi na čitavo društvo, na sve trudbenike. (Izabrana dela, tom X III, „Kultura” , Beograd 1960, str. 204— 206). �158 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ USPEH R E VO LU C IJE Z A V IS I OD ST E PE N A (M ASO VN O G ) UČEŠĆA 2E N A Drugovi, kongres ženskog pokreta arm ije proleta­ rijata u određenom pogledu ima vrlo veliki značaj zbog činjenice što se u svim zem ljam a žene uključuju u po­ kret sa m nogo poteškoća. Socijalistička revolucija se ne m ože ostvariti bez širokog učešća organizovanog dela radnih žena. U svim civilizovanim zem ljam a, pa čak i u najna­ prednijim , položaj žena je takav da se, ne bez razloga, nazivaju domaćim robovim a. N i u jednoj kapitalistič­ koj zem lji, pa bila ona i najliberalnija republika, žene ne uživaju potpunu zakonsku ravnopravnost. Dužnost Sovjetske Republike je da pre svega uniš­ ti sva ograničenja prava žena. Vlast sovjeta je potpuno uništila onaj izvor buržoaske sramote, poniženja i nehumanosti — proces razvoda. Uskoro će biti godinu dana kako postoji zakon o potpunoj slobodi razvoda. M i smo obnarodovali de­ kret kojim se ukida razlika u položaju između zakoni­ te i vanbračne dece i otklanja čitav niz političkih ne­ pravdi; nigde u svetu nije tako potpuno ostvarena jed ­ nakost i sloboda radnih žena. M i znamo da sav teret zastarelih propisa pada na ženu i na radničku klasu. P rvi put u istoriji naš zakon je zbrisao sve ono što je ženu pretvaralo u obespravljeno biće. Ali ne radi se samo o zakonu. K od nas je ovaj zakon o potpunoj slo­ bodi braka lako prihvaćen u gradovima i industrijskim centrima, ali u selu on često ostaje samo m rtvo slovo na hartiji. Tam o i danas preovlađuje crkveni brak. To je zbog uticaja sveštenstva, a to zlo je teže savladati nego staro zakonodavstvo. �2ENSK0 PITANJE 159 Protiv verskih predrasuda se mora vrlo oprezno boriti: oni koji u ovoj borbi vređaju verska osećanja, mnogo greše. Treba se boriti putem propagande i raz­ jašnjavanjem. Zaoštravanjem ove borbe možemo raz­ jariti mase. Takav način borbe produbljuje razdor masa u oblasti religije, a naša snaga leži u jedinstvu. Najdublji izvor verskih predrasuda su beda i mračnjaštvo: eto, to su zla koja treba savladati. Do sada je položaj žene takav kako ga je odredilo njeno robovanje; žena je potčinjena svom domaćin­ stvu i samo socijalizam može da je izbavi iz te situa­ cije prelaskom sa sitnog na krupno gazdinstvo sa ko­ lektivnom obradom zemljišta. Tada će tek oslobođenje i emancipacija žene biti potpuni. To je težak zadatak; ali već su stvoreni komi­ teti siromašnih seljaka, a bliži se vrem e kada će se i revolucija učvrstiti. Sada se udružuje samo najsirom ašniji deo stanov­ ništva na selu, i sa tim organizacijama siromašnih so­ cijalizam je dobio čvrstu osnovu. U prošlosti su poznati česti slučajevi da je prvo grad postajao revolucionaran, a selo se pokretalo tek kasnije. Sadašnja revolucija se oslanja na selo i na tome se i zasniva njena vrednost i snaga. Iskustvo svih oslobo­ dilačkih pokreta potvrđuje da uspeh jedne revolucije zav*si od stepena učešća žena. Sovjetska vlast čini sve da bi žena, potpuno nezavisna, mogla da ispuni svoj proleterski i socijalistički zadatak. (Dela, tom X X I II , str. 285—286, na ruskom). �2. G ed (1845— 1922) OM O G U Ć ITI 2 E N I DA 2 IV I OD SVOGA RADA Među jednoglasno prihvaćenim rezolucijama na Kongresu sindikata u Renu ima jedna, ona Kom isije za rad žena, 'koja se m ora osuditi u im e francuske radnice. Bez izričito g zahteva da žena bude isključena iz preduzeća, fabrika i radionica svih vrsta, da jo j bude zabranjen rad u društvenoj proizvodnji — što bi u današnjim ustavima zadalo smrtni udarac industriji — — Kongres očekuje da se ovaj rad ograniči na „devojku ili udovicu, prema tome ženu prisiljenu da sama podm iruje svoje potrebe” i dodaje: „M i treba da se potrudim o da u svima sredinama propagiram o ideju da muž treba da izdržava ženu”. Tako se govorilo i 1876. na prvom kongresu rad­ nika u sali Arasa, gde su delegati — pošto su zaključili da „čovek kao snažniji i jači treba da zarađuje sred­ stva za podm irenje troškova dom aćinstva" — jedno­ dušno ocenili da je „za žaljenje” rad žena u proizvod­ n ji i ponovili, prema Prudonu, da je „pravo mesto žene u domaćinstvu” . Ali, ukoliko se tada, kada je radnički pokret bio tek u začetku i kada je naš poburžoaženi proletarijat tre­ balo tek da otkrije uzroke duboke bede i način da se �2ENSK0 PITANJE 161 ona otkloni, takva greška m ogla objasniti, ali ne i op­ ravdati, utoliko danas, kad socijalizam već 22 godine plovi punim jedrima, moramo da budemo zapanjeni zbog ponovljene greške, koja bi smela biti samo slučajna. Ne, nekakva nadmoć koja se pripisuje čoveku i njegova radna sposobnost ne mogu biti razlog za potčinjavanje žene čoveku. Radnici, kojim a njihova gra­ đanska i politička izgrađenost omogućuje da sagledaju lažna ostvarenja potpune emancipacije žene bez nje­ nog ekonomskog osamostaljivanja, manje nego iko žele da se ovekoveči ekonomsko potčin javan je jednog pola drugom, što znači učiniti od žene čovekovog proletera, a posebno što se time oduzima ljudsko dostojanstvo seksualnim odnosima bez slobode. Suština jarma, koji guši radničku klasu i koga ona sve više želi da se oslobodi, nalazi se u činjenici da sredstvima za proizvodnju — a time i proizvodima rada — raspolaže jedan manji deo društva, a takođe i životima drugog dela. Zbog monopolizacije ekonomskih dobara i bogatstava, većina onih koji to nemaju, pod­ vrgnuti su ćudima manjine vlasnika, bez kojih i pro­ tiv kojih nije moguća egzistencija. Međutim, ukoliko samo čovek treba da proizvodi i ukoliko je on taj k o ji treba da podm iruje potrebe žene, očigledno je da će mu onda ona biti potčinjena i zavisiti od njega kao što današnji radnik zavisi od kapi­ taliste? Njena egzistencija će tada biti uslovljena time ko­ liko ona odgovara čoveku ili, bolje, koliko mu se ona dopada. »Ljubavnica ili domaćica" — gledište čiju oprav­ danost ništa bolje ne potvrđuje od činjenice da je ova­ �162 Dr JOVAN ĐORĐEVIČ kvu čudovišnu, sofističku dilemu postavio sam čovek, P. J. Prudon. Radnik ne m ože da ograničava, bilo u čemu, prava k oja pripadaju ženi kao ljudskom biću da živi od svog rada, ne za viseći ni od koga, a da ne bude okrivljen od polovine čovečanstva za nepravičnost za koju, sa raz­ logom , o k rivlju je buržoaziju. Ne, mesto žene nije vezano za domaće ognjište više nego li za ma koje drugo. Ono je svuda gde njen rad m ože i hoće da se -koristi. Zašto i s kojim je pra­ vom ograničavati, zatvarati u njen pol, pretvoren — hteli to ili ne — u zanimanje, da se ne kaže u zanat? Ćovek ima takođe dužnosti k o je odgovaraju njegovom polu: on je muž i otac, što ga ne sprečava da bude i lekar, umetnik, fizički ili intelektualni radnik. Zašto i k ojim pravom žena, bila supruga ili majka — a da se ne govori o onim a k o je -nisu ni jedno ni drugo — ne bi m ogla takođe da se društveno angažuje na mestu koje jo j odgovara? Zlo n ije u radu, čak ni u industrijskom radu, nego u zloupotrebi i plaćanju kapitalističkog danka, čemu je danas više izložen ženski nego muški rad. A takođe još i u smetnjama koje postavljaju koliko običaji to­ liko i zakoni. Ženi, kao i čoveku, treba obezbediti svestrani raz­ voj i slobodno korišćenje mogućnosti. S druge strane, radnicima nezavisno od pola treba takođe obezbediti ukupan proizvod njihovog rada. U tome je potpuno rešenje — i samo u tome. (La fem m e el son d roit an tra­ vail, u časopisu „S ocijalist" od 9. oktobra 1898, na francuskom). �P o l L a f a r g (1842— 1911) PIT A N JE 2E N E Buržuj je smatrao, i još smatra, da žena treba da ostane u kući, da se posveti nadziravanju i upravljanju domaćinstvom, brizi o mužu, i da rađa i hrani decu. Već je Ksenofon, dakle u vreme kad se rađala i počela da ostvaruje buržoazija u antičkom društvu, postavio ove osnovne poglede o savršenoj ženi. No, ukoliko je u toku vekova ovakav ideal mogao da bude opravdan, s obzirom na to da je odgovarao naprednim ekonom­ skim uslovima, kada su ovi prestali da budu takvi, on je postao ideološki preživeo. Vezivanje žene za domaćinstvo pretpostavlja da ona u domaćinstvu obavlja mnoge poslove koji iscrplju­ ju svu njenu snagu; ali najvažniji i najteži domaći poslo­ vi: predenje vune, tkanje lanenog platna, štrikan je, kro­ jenje i šivenje odeće, pranje rublja, mešenje hleba i si. danas se obavljaju u kapitalističkoj industriji. To pret­ postavlja takođe da čovek svojim doprinosima i zara­ dama podmiruje materijalne potrebe porodice, no, kod imućne buržoazije brak je isto toliko udruživanje kapi­ tala kao i udruživanje ličnosti, i često je miraz supruge veći od miraza supruga. Katkada su deca — devojke kao i dečaci — prinuđeni da zarađuju svoja sredstva za ži­ vot u trgovini, upravi željeznice, bankama, prosveti, poš­ ti itd., a često se dešava da mlada udata žena produžava da radi izvan kuće da bi dopunila sredstva za domaćinst­ vo, pošto prihod muža ne može da pokrije izdatke. �164 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ K ćeri i žene sitnih buržuja, kao i onih iz radničke klase, postaju konkurenti svojih očeva, braće i muževa. Taj privredni antagonizam, čije je ispoljavan je buržo­ azija uspela da spreči zatvaranjem žene u porodično prebivalište, uopštava se i pojačava sa razvitkom kapi­ talističke proizvodnje; on zahvata oblast slobodnih za­ nimanja: medicinu, advokaturu, književnost, novinarst­ vo, nauku itd. u kojim a je čovek rezervisao monopol, uobražavajući da će on ostati večit. Radnici su prvi, kao i uvek, izvukli logične zaključke iz učešća žene u društ­ venoj proizvodnji i zam enili ideal zanatlija: žena isklju­ čivo domaćica, novim idealom: žena saborac u njihovoj ekonom skoj i političkoj borbi za podizanje plata i oslo­ bođenje rada. K ad su kćeri i žene sitne buržoazije, prinuđene da zarađuju za svoje izdržavanje i uvećavanje porodičnih prihoda, počele da preplavljuju radnje, administraciju, pošte i slobodne profesije, buržuji su se zabrinuli za svoje izvore prihoda, i inače već umanjene; konkuren­ cija žena umanjivala ih je još više. Intelektualci, koji su preuzeli odbranu muškog pola, verovali su da nije pametno ponovo početi sa m oralističkim zakletvama ko­ je su žalosno propale pred bogatom buržoazijom; oni su se obratili nauci, dokazujući nepobitnim razlozima i uzvišeno naučno, da žena ne može da se odvoji od doma­ ćih poslova a da ne povredi prirodne i istorijske zakoni­ tosti. Oni dokazuju, na svoje potpuno zadovoljstvo, da je žena niže biće, nesposobno da ovlada visokom intelek­ tualnom kulturom i da jo j posveti punu pažnju, energiju i entuzijazam, i da konkuriše muškarcima. N jen mozak m anji po zapremini, manje težak i manje složen nego u čoveka, je „m ozak deteta"; njeni slabije razvijeni mišići nemaju snagu napada i otpora; kosti njenih ruku, karlične duplje, vrata, butne kosti, najzad ceo njen sistem �2ENSK0 PITANJE 165 kostiju, mišića i živaca omogućuje jo j samo obavljanje poslova u kući. Ona je osuđena po prirodi, po svim svojim organima da bude sluškinja čoveka, kao što je nemilosrdni bog Jevreja i hrišćana svojim prokletstvom osudio rasu Hama na ropstvo. Istorija je dala svoju sjajnu potvrdu ovim ultranaučnim istinama; filo zofi i istoričari tvrde da ona po­ kazuje da je žena, uvek i svuda, potčinjena čoveku, za­ tvorena u kući, u ženskom odeljenju; ako je takva bila u prošlosti, takva treba da ostane njena sudbina i u bu­ dućnosti, tvrdio je najdublji buržoaski filo zof Ogist Kont. čuveni lakrdijaš Lom brozo produžava svojom ku­ kavičkom osvetom, ozbiljno tvrdeći da društvena statis­ tika utvrđuje manju vrednost žene pošto je broj ženskih kriminalaca manji od broja muških kriminalaca; budu­ ći da je bio zaljubljen u proučavanje brojki, mogao je dodati da statistika ludila pokazuje da je takođe bilo manje žena-ludaka. Prema tome, moral, anatomija, psi­ hologija, društvena statistika i istorija prikivaju zauvek ženu za domaćinsko robovanje. Kapitalistička proizvodnja, koja se bavi većinom po­ slova namenjenih ženi u porodičnom domaćinstvu, obu­ hvata u svojoj arm iji najamnika u fabrici, trgovini, kan­ celariji i nastavi žene i kćeri iz radničke klase i slojeva* sitne buržoazije da bi tako pribavila jeftin iji rad. Ona je zbog velike potrebe za intelektualnim snagama — zane­ marivši dostojan poštovanja i poštovan osnovni zakon muškog morala: celokupno znanje žene treba da obuhva­ ti čitanje, pisanje i računanje — zahtevala da se devojke i dečaci obučavaju u osnovnim znanjima iz četiri nauke. Prvi korak je učinjen, nije im se mogao zabraniti ulaz na univerzitet. One su dokazale da je ženski mozak, koji su intelektualci nazvali „mozak deteta", bio u stanju, kao i muški, da prim i svu naučnu nastavu. Apstraktne �166 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ nauke (matematika, geom etrija, mehanika i dr.), čije je izučavanje prvo postalo pristupačno ženama, bile su takođe prve na kojim a su m ogle dokazati svoje intelek­ tualne sposobnosti; one se zatim bacaju na eksperimen­ talne nauke (fiziologija , fizika, hernija, prim enjena me­ hanika itd.) i u Am erici i E vropi navire legija žena koje idu u korak s ljudim a, uprkos slabijim uslovima fi­ zičkog i m oralnog razvoja u kojim a žive od svoje prve m ladosti. Kapitalizam n ije otrgao ženu od domaćeg ognjišta i uputio u društvenu proizvodnju radi njenog oslobo­ đenja, već da bi je iskoristio još bezobzirnije nego čoveka; pri tom e se dobro pazilo da se ne naruše ekonom­ ske, pravne, političke i moralne prepreke podignute da bi je prikovale za m uževljevo prebivalište. Žena, eksploatisana od kapitala, podnosi bedu slobodnog radnika i zato nosi svoje okove prošlosti. N jen a ekonomska beda je pogoršana: umesto da bude izdržavana od oca ili muža, čije gospodstvo na­ stavlja da trpi, ona m ora da zarađuje sredstva za svoju egzistenciju i, pod izgovorom da su njene potrebe manje od čovekovih, rad jo j je m anje nagrađen; a kad se završi njen svakodnevni rad u radionici, kancelariji ili školi, počinje posao u domaćinstvu. Materinstvo, sveta dužnost i najuzvišeniji društveni poziv, postaje u kapi­ talističkom društvu razlog strahovite ekonomske i psiho­ loške bede. N epodnošljiv položaj žene je opasnost za produženje vrste. Ali, ovo porazno i bolno stanje nagoveštava kraj ropstva koje počinje sa uspostavljanjem privatne svo­ jin e i koje m ože iščeznuti samo njegovim ukidanjem. ( La question de la fem m e, „ L 'o c u v r e nouvelle", Paris, 1904). �A . B e b e l (1840— 1913) ISTO R IJA ŽE N E JE ISTO R IJA NJENOG U GNJETAVANJA Žena i radnik imaju zajedničko to što su ugnjeteni. Oblici ovog ugnjetavanja menja li su se tokom vremena i u različitim zemljama, ali je ugnjetavanje ostalo. U to­ ku istorijskog razvitka ugnjeteni su češće postajali svesni toga, i to je vodilo izmenama i ublažavanju njihovog stanja, ali pravilno shvatanje uzroka ovog ugnjetavanja i kod žene kao i kod radnika rezultat je tek naših dana. Trebalo je najpre saznati suštinu društva i zakone po ko­ jim a se ono razvija, pa tek onda da se javi pokret koji će imati izgleda da ove odnose uoči kao nepravedne. Obim i dubina jednog takvog pokreta zavisi od stepena uviđavnosti i slobode kretanja kojom raspolažu zapos­ tavljeni redovi. I u jednom i u drugom pogledu žena za­ ostaje iza radnika, kako po naravi i vaspitanju tako i po datoj joj slobodi. Pored toga: prilike koje se protežu na dug niz generacija postaju najzad navika, a nasleđe i vaspitanje čine da to izgleda „prirodno". Otuda, naročito, žena još i danas smatra svoj potčinjeni položaj kao nešto razumljivo samo po sebi i nije jo j lako objasniti da je taj položaj nedostojan nje i da ona mora težiti tome da postane sa čovekom ravnopravan i u svakom pogledu jednak član društva. �168 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ A li ma koliko bilo sličnosti između položaja žene i položaja radnika, žena ima prema radniku jedno preim ućstvo: ona je p rv o ljudsko biće koje je zapalo u ropstvo. Žena je postala robinja pre nego što je i posto­ ja o rob. Svaka društvena zavisnost i ugnjetavanje potiču iz ekonomske zavisnosti ugnjetenog od ugnjetača. U ovom se položaju nalazi i žena od starine, što nam pokazuje istorija razvitka ljudskog društva. (Žena i socijalizam, str. 13— 14, „R a d ", Beograd, 1956). POD G VOZDEN OM PETOM U nižim klasama novčani brak je nepoznat. Radnik se po pravilu ženi iz naklonosti, ali razorni uzroci prate i n jegov brak. Nesigurnost je obeležje njegova života. Takvi udari sudbine izazivaju neraspoloženje ili ogorčenost, a to se pre svega prenosi u domaći život kad se svakog dana i svakog sata ja vlja ju osnovne potrebe koje ne mogu da se podm ire i izazivaju razdor i svađe. Kao posledica to­ ga nastupa rušenje braka i porodice. I li oboje, i muž i žena, idu na rad. Deca su ostav­ ljena sama sebi ili nadzoru starije braće i sestara, ko­ jim a je takođe potrebno da se neko stara o njima i neguje ih. N a podne se u najvećoj žurbi proguta ono malo bednog jela, i to ako roditelji uopšte imaju vremena da dotrče kući, što u hiljadama slučajeva nije moguće zbog udaljenosti radnog mesta od stana i zbog kratke pauze. Umorni i malaksali, vraćaju se roditelji uveče kući. Umesto prijatne, vesele kućice, dočekuje ih tesan, nezdrav stan, k oji često nema ni svetlosti ni vazduha i kome ne­ dostaju i najpotrebnije ugodnosti. Sve veća oskudica u ugodnim stanovima i užasne posledice koje potiču otu­ �2ENSK0 PITANJE 169 da čine jednu od najm račnijih strana našeg društvenog poretka koji vodi m nogobrojnim nesrećama, porocima i zločinima. I ta oskudica u stanovima postaje, uprkos svim pokušajima ublažen ja, sve veća u gradovima i industrijskim centrima. Ona zahvata sve šire slojeve: sitne proizvođače, činovnike, učitelje, sitne trgovce itd. Žena radnikova, kad se vrati uveče kući umorna i iznu­ rena, ima opet pune ruke posla: na brzinu mora da se stara da dovede u red bar ono što je najnužnije. Deca se odmah smeštaju u postelju, žena seda i šije i krpi duboko u noć. Ona ne zna za odm or i okrepijenje koji su joj toliko potrebni. Muž je često neuk, žena zna još ma­ nje, i ono malo što inače imaju da kažu jedno drugom, kaže se vrlo brzo. Muž odlazi u krčmu da tamo nađe prijatnosti koje nema kod kuće, pije, ali ma kako ma­ lo pio, troši mnogo za svoje prilike. Ponekad se oda kockanju, koje staje velikih žrtava i više društvene kru­ gove, i izgubi u kockanju još više nego što popije. Za to vreme žena sedi kod kuće i lju ti se: ona mora da radi kao stoka u jarmu, za nju nema predaha i odmora. Muž iskorišćuje što bolje može slobodu koju mu je doneo slučaj što se rodio kao muško. Tako počinje neslaganje. Još ako je žena manje predana, ako uveče, vrativši se kući s posla umorna, potraži opravdanu razonodu, kuća pođe unatrag i beda se udvostruči. Ali mi ipak živim o u „najboljem od svih svetova". (Žena i socijalizam, „Rad", Beograd, 1956). ŽENSKO PITAN JE JE JEDNA STRANA DRUŠTVENOG PITAN JA Mi živimo u vremenu jednog velikog socijalnog pre­ obražaja koji svakim danom čini nove napretke. Sve jači pokret i nemir duhova oseća se u svima slojevima �170 Dr JOVAN ĐORĐEVTĆ društvenim i goni dubokim promenama. Svi osećaju da se koleba zem ljište na kome stoji. N a površinu je izbila množina pitanja koja sve šire krugove zanimaju, oko čijih se rešenja pristalice i protivnici bore. Jedno od najvažnijih među njim a, ko je se sve više napred ističe, jeste takozvano žensko pitanje. T o je pitanje položaja k o ji žena u našem društve­ nom organizmu treba da zauzme, načina na k oji će svo­ je snage i sposobnosti svestrano m oći razviti da bi posta­ la potpun, ravnopravan i što je moguće više koristan član ljudskog društva. Ovo se pitanje, prema našem gle­ dištu, poklapa sa p ita n jem : k o ji se oblik i organizacija m ora dati ljudskom društvu da na mesto ugnjetavanja, eksploatisanja, bede i n evolje dođe fizičko i društveno ozdravljen je pojedinca i društva. Žensko pitanje je, da­ kle, za nas samo jedna strana opšteg socijsilnog pitanja, k oje ispunjava danas sve glave koje misle i pokreće sve duhove; ono se, prema tome, može konačno rešiti samo uništenjem društvenih suprotnosti i otklanjanjem zla k oje iz njih ističe. (Žena i socijalizam, „Savremena kn jiga", Sveska 6, Beograd— Sarajevo, 1923). �Klara Cetkin (1857— 1933) RAZGOVOR V. I. LE N J IN A I K LA R E C E T K IN Drug Lenjin mi je često govorio o ženskom pita­ nju. On je pridavao veliku važnost ženskom pokretu ne samo zbog njegovog sopstvenog značaja već, u izvesnom smislu, kao odlučujućeg činioca u borbi masa. Jas­ no je, da je podrazumevao potpunu društvenu jednakost žene kao neosporan princip komunizma. Naš prvi raz­ govor o tom predmetu vodili smo u jesen 1920. godine u njegovom prostranom radnom kabinetu u Krem lju. Lenjin je sedeo za svojim pisaćim stolom, prekrivenim knjigama i hartijama, što je pokazivalo čime se bavi i šta radi, ali bez „nereda uobičajenog kod genija” . .Ali treba obavezno da stvorimo snažan međunarod­ ni ženski pokret, zasnovan na jasnoj i preciznoj teorij­ skoj osnovi, otpočeo je odmah posle pozdrava. Očigled­ no je da do njegovog uspešnog ostvarenja ne može doći bez marksističke teorije. M i komunisti moramo, u po­ gledu ovog pitanja, da sagledamo naše principe potpuno čisto i jasno. Moramo potpuno otvoreno da se izdvojimo od svih drugih partija. Na žalost, na našem I I međuna­ rodnom kongresu, mada je pitanje ženskog pokreta bilo pokrenuto, nije bilo dovoljno vremena ni da se pretrese i zauzme konačan stav o tom pitanju. To je greška ko­ misije koja je dozvolila da se razvlače stvari. Ona mora �172 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ da sačini rezoluciju, obradi teze i jasno označi osnovnu liniju. Treba da im u tom e pom ognete” . Pošto sam već ranije čula o ovom e što m i je sada Len jin rekao, izrazila sam mu svoje čuđenje. Ja sam bila oduševljena svim onim što su ruske žene učinile za vrem e revolucije, osim onim što one još uvek čine da je zaštite i da jo j pomognu da se razvija. U pogledu polo­ žaja i aktivnosti žena u p a rtiji boljševika, smatrala sam da je Partija s te strane bila potpuno na visini svog zadatka. B oljševička partija je jedina dala međunarod­ nom pokretu žena-komunista proverene i obučene kad­ rove, a istovrem eno služi kao veliki istorijski primer. „T o je tačno, sasvim tačno, prim etio je Lenjin osmehnuvši se. U Petrogradu, ovde u Moskvi, u ostalim gradovim a, kao i u udaljenim centrima, žene-proleteri su se izvanredno držale u revoluciji. Bez njih, najverovatnije, ne bism o ni uspeli da pobedimo. Tako ja mislim. Kakvu su samo hrabrost pokazale i koliko je imaju jo š i danas! Zam islite kakve su patnje i samoodricanja p r e tr p e le ... One se odlično drže, one se ne povijaju, je r brane Sovjetsku vlast, je r žele slobodu i komunizam. Da, naše radnice su izvanredne, one su istinski borci svoje klase. One zaslužuju naše divljenje i našu ljubav. M i im am o u redovim a naše partije žene osvedočene komuniste, inteligentne i neumorno vredne. One bi mo­ gle uspešno da zauzmu važna mesta u Sovjetim a, izvrš­ nim komitetim a, narodnim komesarijatim a i administra­ ciji. M noge od njih rade danonoćno u Pa rtiji ili među masama proletarijata i seljaka, pa čak i u Crvenoj ar­ m iji. To je za nas dragoceno. A to je važno i za žene celog sveta, je r dokazuje sposobnost žena i visoku vrednost njihovog društvenog rada. Prva diktatura proletarijata krči put ka potpunoj društvenoj jednakosti žene. Ona efikasnije iskorenjuje �ŽENSKO PITANJE 173 predrasude nego što to mogu da učine hrpe napisanih knjiga o jednakosti žene. Ali, uprkos tome, mi još ne­ mamo međunarodni pokret žena-komunista. Dakle, treba nastojati po svaku cenu da se on obrazuje. Moramo bez odugovlačenja da pristupimo njegovom organizovanju. Bez tog pokreta će rad naše Internacionale i njenih sek­ cija biti nepotpun i takav i ostati. Naš revolucionarni rad mora da bude doveden do kraja. Recite mi, šta je sa aktivnošću komunista u inostranstvu?” Iznela sam mu podatke koje sam mogla da priku­ pim, no ta obaveštenja su bila skromna, s obzirom na slabu i neredovnu vezu sa partijama, pripadnicama ko­ munističke Internacionale. Lenjin, malo pognut, saslu­ šao me je pažljivo, bez ikakvog znaka dosade, nestrplje­ nja ili umora. On se interesovao vrlo živo čak i za manje važne detalje. Nisam poznavala još nikog ko je umeo bolje da slu­ ša nego on, da tako brzo sredi činjenice i međusobno ih poveže. To se videlo po kratkim pitanjima, ali uvek preciznim, koja mi je postavljao s vremena na vreme tokom razgovora i na svoj način se kasnije osvrtao na pojedine detalje našeg razgovora. Lenjin je načinio ne­ koliko kratkih beležaka. Razumljivo je da sam mu govorila uglavnom o situaciji u Nemačkoj. Rekla sam mu da Roza smatra da je on najviše doprineo borbi za pobunu ženskih re­ volucionarnih masa. Kada je bila formirana Komunistič­ ka partija, Roza je insistirala na objavljivanju jednog lista koji bi se bavio ženskim pokretom. Kada je Leo Zogiše, prilikom našeg zadnjeg susreta, 36 časova pre nego što su ga ubili, razmatrao sa mnom plan rada Partije, poverio mi je izvesne zadatke, podrazumevajući tu takođe i plan organizovanog rada među radnicama. �174 Dr JOVAN ĐORĐEVIC T o pitanje je bilo razm atrano počev od prve ilegalne konferencije Partije. Obučeni i iskusni propagatori i rukovodioci, k o ji su se istakli pre i za vrem e rata, ostali su skoro svi u socijaldem okratskim partijam a oba prav­ ca, vršeći veliki uticaj na uskomešanu masu radnika. U svakom slučaju, među nama je takođe obrazovano jez­ gro energičnih drugarica, spremnih na puno odricanje, k oje su se angažovale u svim poslovim a i u borbi naše partije. One su preduzele m etodičnu akciju među radni­ cama. Doduše, to je bio samo početak, ali dobro po­ krenut početak. „T o nije bilo loše, n ije bilo uopšte loše, reče Lenjin. Energija, spremnost na sam oodircanje i oduševljenje žena-komunista, njihova hrabrost i njihova inteligencija u periodu ilegalnosti i poluilegalnosti stvaraju lepu per­ spektivu za razvijanje takvog rada. Privući mase i organizovati njihove akcije, to je dragoceni elemenat za razvitak P a rtije i njene snage. No, kako stoji sa osnovnim shvatanjima i izgrađenošću drugarica i drugova? Ovo je od najveće važnosti za uspešan rad u masama. T o je ono što ostvaruje ogro­ man uticaj k o ji prodire neposredno u dušu masa, to je ono što ih privlači nama i raspaljuje. Trenutno ne mogu da se setim ko je rekao ovo: ništa veliko ne m ote se ostva riti bez strasti. A mi, i radnici celog sveta, imamo da obavim o još mnoge zadatke. Sta zaokuplja vaše drugarice, žene-proletere Nemačke? Kakva je njihova svest o proleterskoj klasi? Kakvi su njihovi interesi, njihova aktivnost, uočavaju li poli­ tičke zahteve svog vremena? N a šta su usmerene njihove ideje? U vezi s tim, čuo sam od ruskih i nemačkih dru­ gova čudne stvari. T o m oram da vam ispričam. Rečeno mi je da je jedna istaknuta komunistkinja izdavala u �ŽENSKO PITANJE 175 Hamburgu novine za prostitutke, s namerom da ih organizuje za revolucionarnu borbu. Roza je, kao istak­ nuti komunista, radila i postavila se humano, pišući je ­ dan članak u kome je branila izvesnu prostitutku uhap­ šenu zbog kršenja nekih policijskih propisa iz oblasti ovog tužnog zanata. Prostitutke treba žaliti kao dvostru­ ke žrtve buržoaskog društva. One su žrtve najpre prokletog sistema vlasništva, zatim odvratne hipokrizije morala. T o je jasno. Samo okrutni i kratkovidi mogu da pređu preko toga. Ali, zar u Nemačkoj nema industrijskih radnica koje treba organizovati; za k o je treba izdavati novine; koje treba povući u borbu? Tu postoji nezdravo skre­ tanje. To me veoma podseća na modu u literaturi, da se sve prostitutke predstavljaju kao blagorodne sve­ tice; tačno je, međutim, da ovde postoji zdrav „ko­ ren” : društveno sažaljenje i prezir licemerstva uvažene buržoazije. Ali taj zdrav koren, buržoaski okužen po­ činje da izumire. Opšte uzev, prostitucija će u našoj zemlji, takođe, predstavljati brojne problem e teške za rešavanje. Prostitutke treba uključiti u proizvodni rad i obezbediti im mesto u društvenoj proizvodnji, što je s obzirom na stanje naše privrede i sadašnje uslove vrlo komplikovano i teško. Evo, dakle, jedne oblasti ženskog pitanja koja se posle osvajanja vlasti od strane proletarijata postavlja pred nas svom svojom ozbilj­ nošću i zahteva da bude rešeno. U Sovjetskoj Rusiji će nam taj problem pričinjavati još dosta poteškoća. No, vratimo se na vaše specifične prilike u Nemačkoj. Partija ni u kom slučaju neće trpeti takve neodgovor­ ne postupke svojih članova. To zamagljuje stvari i rasplinjava naše snage. A vi? šta ste preduzeli da to sprečite?” Ne čekajući moj odgovor, Lenjin nastavi: �176 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ „K lara, lista vaših .grehova još n ije iscrpljena. M oram da vam kažem da se na vašim večernjim časo­ vim a i diskusijama sa radnicima bavi poglavito pita­ n jim a seksa i braka. Ovaj sadržaj je bio u centru va­ ših interesovanja, političke nastave i vaspitnog rada. Nisam mogao da verujem sopstvenim ušima. Prva država diktature proletarijata se bori protiv svih kontrarevolucionara sveta. Situacija u Nemačkoj čak zahteva najveće jedinstvo svih proleterskih revo­ lucionarnih snaga da bi odbila sve jače napade kontra­ revolucije. Međutim, u to vrem e aktivne komunistkinje razm atraju pitanje seksa i obliika braka u prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. One smatraju da je njihov osnovni zadatak da se radnice uzdižu u tom pogledu. Kažu da je brošura jedne bečke komunistkinje iz ob­ lasti seksa vrlo rasprostranjena. A kakva besmislena brošura. Radnicama je ono mailo tačnih činjenica iz njenog sadržaja već bilo poznato od Bebela, i to ne u vidu šture i dosadne šeme, kao što je to slučaj u toj brošuri, nego u smislu propagande koja može da po­ nese, propagande pune napada protiv buržoaskog dru­ štva. Frojdove hipoteze, navedene u ovoj brošuri, tre­ ba samo da jo j obezbede, kako se pretenduje, „naučni karakter", u suštini je to samo prim itivno škrabanje. Sama Frojdova teorija je, u stvari, danas samo kapris mode. Ja nemam uopšte poverenja u te teorije o seksu izložene u člancima, prikazima, brošurama i si., ukrat­ ko u toj specifičnoj literaturi koja bujno cveta na đubrevitom tlu buržoaskog društva. Ja zazirem od onih k o ji su stalno i uporno obuzeti pitanjim a seksa kao neki induski fakir razm išljanjem o vlastitom pupku. čin i m i se da to ob ilje teorija o seksu, koje su najvećim delom često proizvoljne pretpostavke, nasta­ je iz čisto ličnih pobuda, odnosno potrebe da se pred �2ENSK0 PITANJE 177 buržoaskim m oralom opravda vlastiti nenormalan život ili neobuzdani seksualni instinkti i da im se obezbedi pravo građanstva. Taj zamaskirani strah pred građanskim moralom mi je odvratan isto kao i naklonost prema seksualnim pitanjima. Uzaludno je što se ona oblači u prevratničke i revolucionarne form e, ona je u svojoj suštini isklju­ čivo buržoaska. Tim e se bave intelektualci i slojevi društva koji su im bliski. Za aktivnost takve vrste ne­ ma mesta u partiji i borbi proletarijata svesnog duha svoje klase. Skrećem pažnju da u poretku sa privatnom svojinom pitanja seksa i braka izazivaju brojne pro­ bleme i da su baš ta pitanja razlog za sukobe i pat­ nje žena svih klasa i društvenih slojeva. Rat i njegove posledice, rekao bih, otežavaju ženi do krajnosti suko­ be i patnje koje su nekada postojale u odnosima među polovima. Do sada prikriveni problem i razobličeni su pred očima žena, i to u atm osferi revolucije koja na­ stupa. Svest starih osećanja, strah pojmova, na svim stranama se raspada. Nekadašnje društvene stege sla­ be i pucaju. Pojavljuju se klice novih ideoloških osnova koje još nisu uobličene u odnosima među ljudima. Interesovanje koje pobuđuju ova pitanja ukazuje na potrebu jedne nove orijentacije. Otuda potiče, takođe, revolt prema deformacijama i laži buržoaskog društva. Promena oblika braka i porodice tokom istorije zbog svoje ekonomske zavisnosti stvara dobru mogućnost da se iz svesti radnica iskoreni uverenje o večitosti buržo­ askog društva, lstorijska kritika ovog društva treba da doprinese raspadanju buržoaskog poretka (razgolićavanjem njegove suštine i posledica) i, između ostalog, žigosanju lažnog seksualnog morala. Svi putevi vode u Rim. Svaka marksistička analiza nekog važnog dela ide­ ološke nadgradnje društva ili neke upadljive pojave tre­ �178 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ ba da dovede d o analize buržoaskog poretka i njegove osnove — privatne svojine; a svaka od tih analiza tre­ ba da ukaže na zaključak: „Kartaginu treba razoriti” . Lenjin se nasm eja i klim nu glavom. „Odlično. Ličite m i na advokata k o ji brani svoje drugove i svoju partiju. Ovo što ste sada rekli je tačno. Ali strogo uzevši, ,to m ože da posluži samo kao izvinjenje za grešku počinjenu u Nem ačkoj, a -ne i kao oprav­ danje. Učinjena greška ostaje greška. Možete li mi garantovati da su pitanja seksa i braka razmatrana na vašim sastancima samo sa stanovišta istorijskog mate­ rijalizm a? To zahteva široka znanja, produbljena, jasna i precizna znanja marksiste, sa obiljem dokaznog ma­ terijala. Raspolažete li, u ovom trenutku takvim potreb­ nim snagama. Da je tako, ne bi se m oglo desiti da brošura kao što je ova o kojoj smo m alopre govorili bude korišćena kao m aterijal na vašim večernjim ča­ sovima i diskusijama. Ova brošura se preporučuje i rastura umesto da se podvrgne kritici. Šta se postiže, na kraju krajeva, ovakvim nepotpunim i nemarksističkim tretiranjem ovog pitanja? Znači, pitanja seksa i braka nisu shvaćena kao sastavni deo glavnih društvenih pitanja, nego obratno, krupna društvena pitanja se pojavlju ju kao deo, kao neki dodatak problemu seksa. N ajvažnije je potisnuto u drugi plan, kao nešto sporedno. To ne samo da za­ m agljuje jasnoću problem a već zamračuje m isli uopšte i klasnu svest radnika. Drugo zapažanje koje može biti korisno, Mudrac Solomon je već rekao: svaka stvar u svoje vreme. Re­ cite mi, m olim vas, da li je ovo pravi trenutak da se radnice u proteklim mesecima angažuju da bi im se govorilo kako vole i kako su voljene, ili -kako se udva­ ra i prim a udvaranje kod raznih naroda, razumljivo, u �2ENSK0 PITANJE 179 prošlosti, danas u budućnosti. I da je to ono što se po­ nosno naziva istorijski materijalizam ! Danas sve misli radnica moraju biti usmerene na proletersku revoluciju. Ona je ta koja stvara osnovu novih uslova za brak i novih odnosa među polovima. Za sada, zaista treba istaknuti u prvi plan druge probleme, a ne takve koji se odnose na oblike braka kod crnaca Australije ili brakova sklopljenih između krvnih srodnika u starom veku. Istorija postavlja, po zahtevu dana, pred nemački proletarijat pitanje sovjeta, Versaj9kog ugovora i nje­ govog uticaja na život ženskih masa, besposlice, niskih plata, poreza i dosta drugih problema. Ukratko, m oje je mišljenje da ova moda političkog i društvenog obu­ čavanja radnica nije ni u kom slučaju ono što je po­ trebno. Kako ste mogli da ćutite? Trebalo je da upotrebite svoj autoritet!” Objasnila sam svom dragom prijatelju da nisam nikada propustila mogućnost da izrazim svoju kritiku, da prigovorim rukovodećim drugovima i da podignem svoj glas na raznim mestima, ali da on zna da niko nije prorok u svojoj zem lji, čak ni među svojim naj­ bližim. Zbog m oje kritike bila sam osumnjičena da sam ostala još verna preživelom iz socijalne demokratije i staroj igri malograđanskog duha. N o u svakom slučaju moja kritika je ipak donela plodove. Pitanja seksa i braka nisu više smatrana glavnim temama u našim kružocima i na večernjim diskusijama. Lenjin nastavi da razvija svoju misao: „Znam, znam, rekao je, mene takođe optužuju zbog sitničarenja. Ali to me ne uzbuđuje. Žutokljunci, koji su se tek izlegli iz jajeta buržoaskih shvatanja, uobražavaju da su strašno pametni. N jih treba tako i gledati. Pokret mladih je takođe zahvaćen modernom �180 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ strujom i preteranim oduševljenjem za seksulane pro­ blem e". Lenjin je ironično naglasio reč „m oderan", sa iz­ razom neodobravanja. „R ekli su m i da su seksualni problem i takođe omi­ ljen predm et izučavanja u vašim omladinskim organi­ zacijama. Za ovu m ateriju uvek se nađu predavači. To je sramno, a posebno i opasno za pokret mladih. Takvi sadržaji lako doprinose odobravanju i podsticanju seksualnog života izvesnih pojedinaca i podrivanju sna­ ge i zdravlja omladine. V i treba, takođe, da se borite protiv te pojave. U stvari, ženski i omladinski pokret im aju mnogo dodirnih itačaka. Naši drugovi — žene komunisti, treba svuda u zajednici sa mladima sistemat­ ski da d elu ju ... To će ih uzdići, preneti iz sveta indi­ vidualnog u oblast društvenog materinstva. Važno je doprineti potpunom buđenju društvenog života i ak­ tivnosti žene, da jo j se omogući da se uzdigne iznad uskih shvatanja individualiste domaćeg i porodičnog života. K od nas, takođe, veliki deo omladine revnosno ra­ di na reviziji buržoaskih pogleda na „ m o r a l " u oblasti seksualnih problema. A to je, treba da kažem, elita naše omladine, koja zaista mnogo obećava. Kao što ste malopre napomenuli, u posderatnoj atm osferi i na po­ četku revolucije stare ideološke vrednosti se ruše, gu­ beći snagu koja ih podržava. N ove vrednosti se uspo­ stavljaju polako i borbom. Shvatanja o odnosima između ljudi i žena su pore­ mećena, isto kao i osećanje i ideje. Ponovo se razgra­ ničavaju prava pojedinca u odnosu na zajednicu i, pre­ ma tome, i dužnosti pojedinaca. To je dug proces i često bolan zbog odumiranja i rađanja. Isto je tako u oblasti seksualnih odnosa, braka i porodice. Deka­ �ŽENSKO PITANJE 181 dencija, truljenje i razvitak buržoaskog braka sa svo­ jim teškoćama razvoda, sa slobodom za muža i rop­ stvom za ženu, sramna laž o seksualnom moralu i sek­ sualnim odnosima, ispunjavaju većinu ljudi osećanjem odvratnosti. Jaram kojim zakoni buržoaske države pritiskuju brak i porodicu još više pogoršava zlo i zaoštrava su­ kob. To je jaram neprikosnovenosti privatnog vlasniš­ tva koji sankcioniše podm itljivost, niskost, prljavštinu, na koju se nadovezuje uobičajena u buržoaskom društvu laž: „oomme ii faut". Ljudi se bune zbog izo­ pačavanja morala. I u vreme kada se ruše snažne dr­ žave, kada iščezavaju stari oblici vladavine, kada stra­ da čitav društveni svet, osećanja izolovanog pojedinca se brzo menjaju. Žarka žeđ za raznovrsnim zadovoljstvim a lako stiče neodoljivu snagu. Oblici braka i odnosi između seksa u buržoaskom smislu više ne zadovoljavaju. I ovoj oblasti se približava revolucija, koja ide ruku pod ruku s proleterskom revolucijom . Razum ljivo je da je ceo taj splet čudno izmešanih pitanja duboko zaoku­ pio kako žene tako i omladinu. I jedni i drugi trpe posebno zbog ove konfuzije u seksualnim odnosima. Omladina se buni protiv takvog stanja stvari bučnim žarom koji je svojstven njenim godinama. To je ra­ zumljivo. Bilo bi vrlo pogrešno propovedati omladini neki manastirski asketizam i svetost buržoaske prljavštine. Po mom shvatanju, nije dobro da seksualni pro­ blemi, stavljeni u prvi plan zbog prirodnih razloga, postanu u ovim godinama glavna briga omladine. Posledice toga su ponekad fatalne. Omladina je, u svom novom stavu u pogledu pita­ nja koja se odnose na seksualan život, spremna da se u principu pozove na teoriju. Mnogi nazivaju svoje �182 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ pozicije „revolucionarnim " ili „-komunističkim". Oni iskreno i veruju da je tako. Ja sam suviše star da bi m ogli da to m i nametnu. Iako sam ja <samo sumoran asket, ovaj m i novi seksualni život mladih, a često čak i odraslih, izgleda kao da je buržoaski, kao nastavak buržoaskog bordela. T o sve nema ničeg zajedničkog sa „slobodnom lju bavi” , onakvom kakvom je m i ko­ munisti shvatamo. V i bez sumnje, znate onu famoznu teoriju prema k o jo j je u -komunističkom društvu zado­ vo ljen je seksualnih interesa i ljubavnih potreba tako prosto i tako beznačajno kao gašenje žeđi čašom vode. Zbog te teorije „čaše vode” naša omladina je razja­ rena, doslovno, razjarena. Ona je postala fatalna za mnoge -mladiće i devojke. N jen e pristalice tvrde da je to marksistička teorija. Hvala za taj -marksizam, po kome se sve pojave i sve prom ene koje nastaju u ideološkoj nadgradnji društva svode neposredno, u pravoj lin iji i bez ikakve rezerve isključivo na ekonomsku bazu. Stvar nije tako jedno­ stavna kao što izgleda. Fridrih Engels je, već odavno, utvrdio ovu istinu istorijskog materijalizma. Ja smatram famoznu teoriju „čaše vode” kao nemarksističku i preko svake m ere antisocijalnu. U sek­ sualnom životu se manifestuje ne samo ono što je pri­ roda -dala već i ono što nam je donela (kultura, bez obzira na to da li više ili m anje razvijena. Engels u svom Poreklu porodice ukazuje na važ­ nost toga da se seksualna ljubav razvija i postaje fini­ ja. Odnosi između polova nisu, jednostavno, isključivi izraz međusobnog u ti čaja društvene proizvodnje i telesne potrebe. Marksizam ne bi bio više shvatljiv ako bi promene u tim odnosima posmatrao odvojeno od svake ideologije i izvodio ih neposredno iz ekonomskih osnova društva. �2ENSK0 PITANJE 183 Težnja da se promene ovih odnosa svedu na eko­ nomsku osnovu društva nezavisno od cele ideologije bila bi ne marksistička, već racionalistička. Sigurno je da žeđ m ora biti ugašena. No, da li će se jedan nor­ malan čovek, u takođe normalnim prilikama, prućiti stomakom na ulicu da bi se napio vode iz prljave bare? Ili da čeka da se napije vode iz čaše čiji su rubovi umr­ ljani desetinama tuđih usana? No, najvažnija je društvena strana. Gašenje žeđi je lična stvar pojedinca. Ali, u ljubavi ima dvoje zainteresovanih i dolazi i treći, jedno novo biće. U tome se krije društveni značaj, koji rađa obaveze prema zajednici. Pošto sam komunist, nemam nikakvih simpatija za „teoriju čaše vode", iako ona nosi etiketu „slobodne ljubavi", štaviše, ta teo­ rija komunista n ije nova. V i se sećate, pretpostavljam, da je ona bila propovedana u literaturi polovinom proš­ log veka kao „emancipacija srca". Za buržoasku prak­ su ona je promenjena u emancipaciju mesa. Propovedalo se, dakle, sa više talenta nego danas. Što se tiče prakse, ja ne mogu da je ocenjujem. Ne mislim ni najmanje da svojom kritikom name­ ćem neki asketizam. Daleko od toga. Komunizam treba da donese ne asketizam, već radost življenja i utehu, pružajući takođe potpunu ljubav. Po mom mišljenju, neumerenost koja se danas zapaža u seksualnom živo­ tu ne donosi ni radost življenja ni utehu, već obratno, ona ih umanjuje. Ali, za vreme revolucije to ne vredi ništa. Ono što treba mladosti, ,to je radost življenja i uteha. Sport, gimnastika, izleti, sve vrste fizičkih vežbanja, razna intelektualna interesovanja, studije, analize, istraživanja, sve to istovremeno i primenjeno, pruža mladosti mnogo više nego odnosi i beskrajne disku­ �184 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ sije o seksualnim pitanjim a, o načinu kako da se „uži­ v a " život prem a tekućim shvatanjima. ,,U zdravom telu zdrav duh!". N i kaluđer, ni don 2uan, a još m anje nešto srednje kao što je nemački filistar. (Zapisi iz m oje beleznice, Lenjin onakav kakav je bio, ed. „Bureau d'editions", Paris, 1934. na fran­ cuskom). �S. M arković (1846— 1875) OSLOBOĐENJE Ž E N S K IN JA „Dugo vremena — upravo otkako postoji ljudsko društvo — ljudi su težili da urede svoje odnošaje, na­ rodne i međunarodne. Pisano je i govoreno mnogo o raznim „važnim pitanjim a"; govoreno je o raznim dr­ žavnim formama, o raznim građanskim ustanovamaj pretresano je i uređenje vojske, uređenje policije, ure­ đenje sudova i hapsana; tražena je „ravnoteža” držav­ nim uređenjem i podelom vlasti, tražena je ravnoteža među narodima otimanjem tuđih zemalja i zaokrugljavanjem svojih granica — jednom reči: pretresani su, i suviše, svi spoljašnji odnošaji ljudski. Ali dugo vreme ljudi ne znadoše da iz osećanja, m išljenja i radnje sviju pojedinih u jednom društvu, bilo ono ma gde, ističu svi oni odnošaji što ih mi „regulišem o” u na­ šim „građanskim” i ,.krivičnim", i našim društvenim i državnim ustanovama; da isti uzroci stvaraju: političke stranke, građanske, vojne i međunarodne ratove. Tek u poslednje vreme počeše ljudi da izučavaju samoga Čoveka, njegove najbliže potrebe i njegove odnošaje. Tada se pokaza da su ona nekada „važna” pitanja, kao pitanje o „ravnoteži međunarodnoj” , o „podeli vlasti” , o „državnoj form i” , itd., koja su toliko zabavljala ljude, ili sasvim ništavna, ili samo uzgredna. Namesto njih do­ �186 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ đoše pitanja: ikako da se uredi društvena radnja i ujam či čovekova zarada (koje pitanje celu Evropu da­ nas potresa)? K ako da se vaspitava svaki član društva? Kako da se cela polovina čovečanstva, Ženski p o l izvuče iz neznalačkog mraka, iz potčinjenosti i prazne sujete, a zadobije za nauku i ljudski napredak? — Od rešenja ovih pitanja očevidno zavisi kakve će biti sve društvene i državne ustanove, građanski i krivični zakon, držav­ ni oblik i međunairodni m ir. Ova pitanja m oraju najpre da se reše, pa tek onda ona sporedna: ovo su pi­ tanja opšta, čovečanska,1 ona se tiču sviju ljudi i sviju ) naroda, m a na kom stupnju razvitka oni bili. Baš oni narodi k o ji su m anje razvijeni tim više treba da izuča­ vaju ova pitanja, te da se koriste naukom što su je drugi narodi izradili dugim teškim opitom. Lju di su se s početka svađali i tukli, pa su uvideli da im treba suda, policije, da im raspravljaju sporove i da ih čuvaju od nasilja. A li docnije počeše ljudi da uviđaju da im to nije dovoljno, da od valjanosti poli­ cije ne zavisi broj razbijenih glava itd., već od količine hleba i njegove ravnopravne podele u narodu, od obra­ zovanja i m oralnosti narodne. Zato su ljudi tek naposletku počeli da m isle o svom e obrazovanju, moralnosti i svima uslovima što utiču na obrazovanje i moralnost sviju članova u društvu. Tek od toga doba uviđa se sve više od kakve je važnosti po ceo čovečanski napre­ dak odnošaj između čoveka i žene u porodici i u druš­ tvu. U porodici počinje dete da se vaspita, tu ono dobija prve pojm ove o svima predm etim a a naročito o svojim odnošaj ima spram drugih ljudi i o moralu koji *) Pionir oslobođenja žene u Srbiji bio je poznati radonalista Dositej Obradović. O borbi žena za sticanje obrazovanja on kaže: „Nek se neuzda jedan narod nikad do veka k prosve&enjlu razuma doći, u kojemu žene u prostoti i varvarstvu ostaju.. (Izvor: Božidar Kovačević: Dositej Obradović, knj. III o književnosti. „Rad", Beograd, 1061). �ŽENSKO PITANJE 187 u tim odnošajima postoji: svoje i tuđe, rod i ne-rod, pravo i ne-pravo, istina i laž, sloboda i nasilje itd., sve to dete izuči svojim opitom u svojoj porodici ili u blis­ kom krugu drugih porodica. U ovom „domaćem vaspitanju” mati igra veoma žalosnu ulogu. Ona nema ve­ ćinom nikakva obrazovanja, pa i onde, gde je ona obra­ zovana kao „ženska", ona nije kadra deci „prva zna­ nja” da saopšti, a kamoli da razvije decu svoju u ljude, članove društvene — građane. 2ena nije građanin; ona ne zna ni za građanska prava ni za građanske i čovečanske dužnosti i vrline. Koliko god sam prim era video u našoj porodici da mati uči dete kako će se ponašati spram drugih ljudi, vazda sam video kako ga sprema za podlaca u društvu. N ije ni čudo kad rob vaspitava budućeg „građanina". Pa još više: u ovom neposred­ nom odnošaju sa svojom porodicom vaspitava se čovek celoga života. Ličnim saobraćanjem i zajedničkim životom čoveka i žene vaspitava ju se oni uzajmice; uza­ jamnim uticajem razvijaju se u njih mnoge mane i mnoge vrline: sitna sujeta i prljavo slavoljublje, želja za vlašću i gramženje za novcem — ovi i mnogi drugi čovečiji pokretači koji izazivaju niske strasti u čoveku, koji stvaraju čitave imtrigantske — „političke" — stran­ ke, sve se to veoma često prilepi čoveku ženinim uti­ cajem. Svaki to može videti iz svakodanjeg posmatranja. 2ena čim ne živi u sirotinji i ne mora jednako o „nasušnom hlebu” da misli, već „stupi u društvo", tj. počinje da se bavi besposličenjem — postaje su­ jetna, gramežljivija, praznija, uopšte gora nego što je čovek iz istoga staleža u društvu. To je prirodna posledica njene potčinjenosti, neobrazovanosti i besposlenosti. Žena dobra od prirode, dobra gazdarica, če­ stita u svojoj porodici u svakom pogledu kadra je da spreči svaki plemeniti rad čovekov (m i to govorimo �188 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ o većini žena; razume se da ima i plemenitih izuzeta­ ka), da uguši svaku plemenitu težnju samo ako je ona upravljena na kakvu opštu cilj — van porodičnog kru­ ga. Ona je često kadra da to nazove nemarnošću za porodicom , nepoštenjem i svakojakim imenom i time da zagorči život čoveku i porodici, koje ona voli i za k o je sama živi; je r ona nema nikakvog čovečanskog obrazovanja pa, dosledno, ni uzvišenijeg, čovečanskog oseća-nja. Ona nema nikakvih prava kao čovek i član društveni; nije za to vaspitana, pa većinom ne razume najplem enitije težnje i najplem enitiji rad čovekov. Eto takva je ženina uloga u porodici i u društvu u m oralnom pogledu. U ekonomskim odnošajim a ženina uloga je tako isto štetna po društvo kao god i u moralnom odnošaju. N jezin je rad daleko neproizvodniji od čovekovog, jer ona nije obrazovana za rad kao čovek. Pa posle: kad se samo pogleda na odelo ženino, na njene šarene boje što dreče, razne -tračke i krpice, na njene ukrase itd., vidi se koliko je štetno za narodnu privredu što je žena navikla da se kiti radi lepote i dopadanja čoveku. K oliko se ruku upotrebljavaju na proizvodnju ovih tri­ ca? K oliko glava m oraju da se zanimaju izmišljanjem raznih moda? Naposletku, samo usavršavanje industri­ je, razvitak mehaničke i hemijske tehnike mora da se povija za modom i raskošem, i to usled toga što žena ne shvata svoje lično i čovečansko dostojanstvo, što je ona potčinjena čoveku — sredstvo za njegovo uži­ vanje, a ne ravnopravna ličnost. Ja naročito obraćam čitaocu pažnju na ovu stranu „ženskog pitanja". Dž. S. M il govori u ovoj knjizi više kao zastupnik ženskih prava — kao advokat ženskinja: on govori o patnji same žene, koja ima u društvu samo dužnosti, a nikakvih prava; on ukazuje na oče­ �2ENSK0 PITANJE 189 vidnu nepravdu po kojoj svaka najbolja, najobrazova­ nija i najplemenitija žena ima manje prava nego naj­ gori, najgluplji i najpodliji čovek. Protiv ove nepravde u društvu ustaje Mil. On pokazuje da žena ima i pravo i sposobnost da zauzme pravo jednak položaj u društvu kao i čovek. Mil, kazujući kakva se nepravda nanosi ženskinju u društvu, pobuđuje nas nehotice da mislim o na drugu stranu ženskog pitanja, tj. da mislimo na to: kako se nepravda nanesena ženi sveti ćelom čovečanstvu. Pitanje o ženskom oslobođenju nerazdvoj­ no je svezano sa celim društvenim preobražajem, sa oslobođenjem čovečanstva od sviju zala, poroka, tira­ nija i robovanja — „žensko pitanje" nije za nas pre­ rano, već da je ono prvo koje treba staviti na dnevni red". (Sabrani spisi, knj. II, „Kultura", Beograd, 1960, str. 399— 402). �II Edvard E velin g (1851— 1898) i Eleonora M arks-Eveling (1855— 1898) 2 E N S K 0 P IT A N J E i) Sa B ebelovog stanovišta2) i, slobodno možemo reći u ovom slučaju i sa stanovišta socijalista uopšte, dru­ štvo se nalazi u stanju nemira i previranja. To je nemir raspadanja i previranja truleži. Raspad je na dohvatu ruke u oba smisla te reći. Kapitalistički način proizvodnje, pa prema tome i društvo čiju osnovu on predstavlja, doživeće svoj kraj u roku k oji se, po našem mišljenju, pre može m eriti godinama no vekovima. A taj kraj znači pretapanje društva u prostije oblike, pa čak i u sastavne delove, a obnovljene društvene strukture stvoriće novi i bolji poredak. Društvo doživljuje moralni stečaj koji se sa >) Ovaj odeljak sadrži članke tri žene istaknute u socijalističkom pokretu i u širenju marksizma u toku poslednjih decenija A IX veka {od kojih su dve ćerke K. Marksa, s tim što je Eleonora o „ženskom pitanju* pisala zajedno sa svojim drugom Evelingom. Uz Klaru Cetkin, one su prethodnica na frontu ženskog socijalističkog pokreta koji danas obuhvata znatan broj žena mislilaca i pisaca — marksista i koie se ne samo inspirišu idejama Marksovih neposrednih sledbenika, već ih i pro­ širuju i produbljuju. *) Ovaj članak je prvi put objavljen 1887. godine u obliku brošure štampane u 4.000 primeraka. Ponovo ga je obiavio časopis „Marxism Today” , marta 1972. U knjizi Žena i socijalizam, objavljenoj prvi put 1879, Bebelovo delo Die Frau und der Socialusmus doživelo je pedeset izdanja još za života autora. Delo je bilo prevedeno na većinu evropskih jezika (pet­ naest prevoda već uoči prvog svetskog rata). U Jugoslaviji postoje dva izdanja (pre rata i .posle rata). �ŽENSKO PITANJE 191 najodvratnijom jasnoćom odražava kroz odnos između muškarca i žena. Besmisleni su napori da se taj slom od­ loži „gledanjem u bob” . Činjenicama valja gledati u oči. U razmatranju odnosa između muškarca i žene svi su uvek prenebregavali i prenebregavaju jednu či­ njenicu od prvorazrednog značaja. N ju čak nisu shvatili ni oni natprosečni ljudi i žene koji su borbu za oslobo­ đenje žene shvatili kao osnovni zadatak svog života. Ta osnovna činjenica je sledeća: to pitanje spada u domen ekonomskih struktura. Kao i sve ostalo u našem složenom savremenom društvu, položaj žene se zasni­ va na ekonomskim činjenicama. Da je Bebel samo pod­ vukao to pitanje, to bi već bilo dovoljno da njegova knjiga bude delo od vrednosti. Žensko pitanje ima ne­ čeg srodnog sa organizacijom društva u celini. Za one koji nisu shvatili taj pojam, možemo da navedemo Bekona koji u prvoj knjizi Napredak saznanja piše: „Druga se greška sastoji u tome što su, posle podele umetnosti i nauke na grane, ljudi napustili univerzal­ nost. .. što može samo da zaustavi i prekine svako na­ predovanje. .. N ije takođe moguće otkriti najbolje i najskrivenije delove bilo koje nauke ako se čovek za­ drži, ne .uzdižući se, samo na nivou te iste nauke” . U stvari ta greška, koja je učinjena kada su „lju di (i žene) napustili univerzalnost” , nije odraz nekakve mr­ zovolje. To je bolest ili, slikovito rečeno, — kao što nam kazuju navedeni pasus i rečenica, — oni koji okrivljuju način na koji se danas postupa sa ženama ne tražeći uzrok tome u ekonomskoj organizaciji na­ šeg savremenog društva, liče na lekare koji leče lokalizovano oboljenje bez pregleda opšteg stanja bolesnika. Ova se kritika ne odnosi samo na sve one koji okreću na šalu svaku diskusiju o seksualnosti. Ona se �192 Dr JOVAN ĐORĐEVIC odnosi i na one brojne, uzvišene, ozbiljne i prom išlje­ ne prirode koje uviđaju da je sudbina namenjena že­ nama bedna i kojim a je veom a stalo do toga da se uči­ ni nešto za poboljšanje njihovog položaja. To je hrabra i divna masa koja se bori za pravo glasa žena, taj savršeno pravedan zahtev; za ukidanje zakona o za­ raznim bolestim a3), te nakaznosti nastale iz muškog ku­ kavičluka i grubosti; za mogućnost da žena stekne više obrazovanje kako bi jo j bili dostupni svi univerziteti, sve slobodne profesije i svi zanati, od profesora do tr­ govačkog putnika. U čitavoj toj potpuno pravednoj akciji posebno beležim o tri stvari. Prvo, po pravilu, u pitanju su lica koja pripadaju im ućnijim slojevima. Sa jedinim i ograničenim izuzetkom pokreta protiv za­ kona o zaraznim bolestima, samo mali broj žena koje igraju značajnu ulogu u raznim pokretim a pripada rad­ ničkoj klasi. Očekujem o prim edbu da se, što se Engles­ ke tiče, gotovo isto m ože reći o širem pokretu kome smo posvetili sve naše napore. Doista, socijalizam u toj zem lji nije ništa značajniji od nekog književnog pokreta. On obuhvata samo malo radnika. N a to mo­ žem o da odgovorim o da u Nem ačkoj to nije slučaj i da čak i ovde socijalizam počinje da se širi među radnicima. Druga tačka jeste da se sve ideje žena iz „ a v a n ­ garde" zasnivaju bilo na vlasništvu, bilo na sentimen­ talnim ili profesionalnim pitanjima. N i jedna od njih n ije prevazišla ta tri pitanja da bi ušla u suštinu ne samo svakog od njih, već i u suštinu samog društva: u odlučujuću ulogu ekonomskog faktora. Ova činje­ nica ne začuđuje kad se zna koliko većina onih k o ji se *) Tako su ponekad nazvani (C. Đ. Acts) „Contagious Diseases Pre­ vention Acts", izglasani radi suzbijanja veneričnih oboljenja „uključivši gonoreju” putem lekarskog pregleda i pritvaranja prostitutki. �ŽENSKO PITANJE 193 zalažu za emancipaciju žene malo poznaje ekonomske podatke. Ako treba suditi po njihovim napisima i go­ vorima, većina branitelja žena nije pridala nikakvu pažnju razvoju društva. Izgleda da oni, u opšte uzev, nisu savladali ni prostu političku ekonomiju, koja je po našem m išljenju lažna u svojim postavkama i po­ grešna u svojim zaključcima. Treća tačka proističe iz druge. Oni o kojima govo­ rimo ne čine nikakav predlog koji bi prevazilazio okvi­ re današnjeg društva. Stoga, po našem m išljenju, nji­ hov rad nema neku veću vrednost. M i ćemo podržavati pravo glasa za sve žene, a ne samo za one koje nešto poseduju; podržavaćemo ukidanje zakona o zaraznim bolestima i dostupnost oba pola svim zanimanjima. Pravi položaj žene u odnosu na čoveka neće se dublje izmeniti (ne govorim o ovde o razvoju konkurencije ni o pogoršanju životnih uslova), je r ništa od svega toga ne men ja u njenu korist odnose između polova, sa izuzetkom zakona o zaraznim bolestima koji to čini po­ sredno. Ne poričem o takođe da bi svest o ovim trima tačkama olakšala put ka korenitoj promeni do koje mora doći. Osnovno je, međutim, imati na umu da će do konačne promene doći tek posle još korenitije promene čija je ona posledica. Bez te društvene promene žene nikada neće biti slobodne. Istina, koju u potpunosti ne priznaju čak ni oni koji žele da pozitivno rade u korist žene, jeste da je žena, poput radničke klase, predmet ugnjetavanja i da se njen položaj, kao i položaj radnika, neumitno po­ goršava. Žene su podvrgnute organizovanoj muškoj ti­ raniji kao što su radnici podvrgnuti organizovanoj ti­ raniji neradnika. Cak i kada se to shvati, treba uvek uporno objašnjavati da za žene, kao i za radnike, nema u današnjem društvu stvarnog rešenja za njihove teš­ �194 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ koće i problem e. Sve što se čini, bez obzira na to kojim se trubama najavljuje, n ije rešenje već samo prividan izlaz. Ugnjeteni slojevi, žene i neposredni proizvođači, treba da shvate da će njihovo oslobođenje biti plod njihove akcije. Žene će naći saveznike među najsvesnijim ljudima, kao što radnici nalaze saveznike među filozofim a, umetnicim a i pesnicima; ali žene nemaju šta da očekuju od muškaraca uopšte, a radnici od srednjeg staleža u celini. Istine radi potrebno je, ,pre no što pređemo na izučavanje položaja žene, reći par reči upozorenja. Za m noge će ono što ćem o reći o sadašnjosti izgledati preterano, o budućnosti nestvarno, a sve skupa možda opasno. U obrazovanom svetu javno mnenje stvara čo­ vek, a ono što je uobičajeno usvaja se kao moral. Ve­ ćina i dalje podvlači slučajne slabosti „ženskosti" da bi se suprotstavila jednakosti žene sa čovekom. Zabo­ ravlja se da su u izvesnim prilikam a ženske slabosti znatno pogoršane, ako ne i potpuno uslovljene, nezdra­ vim uslovima našeg savremenog života. Dovoljno je da se ti uslovi racionalizuju pa da takvo stanje u veli­ koj meri, pa i potpuno, nestane. Zaboravlja se takođe da se sve ono o čemu smo tako ročiti u diskusijama 0 slobodi žene lako prećutkuje kada se radi o njenoj potčinjenosti. Zaboravlja se da za kapitalističke po­ slodavce slabost žene dolazi u obzir samo kao povod za snižavanje opšte stope nadnica. Osim toga, nema „prirodnih poziva" za ženu, kao što nema „prirodnog" zakona kapitalističke proizvodnje, kao god što nije „pri­ rodn o" ograničena suma koju radnik proizvede i koja predstavlja za njega sredstvo za život. Zaboravlja se takođe da, u prvom slučaju, „p o ziv" žene k o ji se na­ vodno sastoji u podizanju dece, vođenju domaćinstva 1 poslušnosti prema svom gospodaru, u drugom slu­ �ŽENSKO PITANJE 195 čaju proizvodnja viška vrednosti, koja je navodno neop­ hodan uslov za proizvodnju kapitala i, u trećem slu­ čaju, suma koju prim a radnik i koja treba da mu omo­ gući opstanak jedva iznad kritične tačke gladi, — da sve to nisu prirodni zakoni u onom smislu u kome po­ stoje zakoni kretanja. To su samo privremeni društve­ ni sporazumi, kao što je francuski sporazumno diplo­ matski jezik. Raspravljajući detaljno o položaju žene znači da­ nas ponavljati već hiljadu puta ispričanu priču. No, uprkos svemu, mi zbog naše stvari moramo podvući neke opšte poznate tačke i navesti možda jednu ili dve manje poznate. Podvucimo najpre jednu opštu misao koja se odnosi na sve žene. život žene se ne podudara sa životom muškarca, a u mnogim slučajevima se ta dva života čak i ne sretnu. Otuda atrofija porodičnog života. Prema Kantu: „Ćovek i žena čine, kada su sje­ dinjeni, jedno celovito i dovršeno biće, jedan pol upot­ punjuje drugi". Ali kada su oba pola nepotpuna, kada je nepotpuniji pol do krajnje granice nepotpun i kada, opšte uzev, ni jedan od polova ne uspe da sa drugim uspostaviti redovan, slobodan, istinski, dubok i pot­ puno usklađen odnos, onda biće nikada nije ni celo­ vito ni dovršeno. A sada još jedna misao koja se odnosi samo na izvestan, mada značajan broj žena. Svi znamo uticaj nekih zanata ili načina života na fizički izgled ili lice onih koji se tim zanatima bave ili vode takav način života. Jahača ili pijanca prepoznajemo po hodu. No, ko je od nas, makar i na trenutak, razmišljao o za­ brinjavajućoj činjenici da na ulici, na javnim mestima, među prijateljima, možemo odmah prepoznati neudate žene čim su prešle one „neodređene” godine, kako to sa urođenom ironičnom finoćom u zanosu kažu knji­ �196 Dr JOVAN ĐORĐEVIČ ževnici. Međutim, ne m ožem o prepoznati neoženjenog od oženjenog čoveka. Pre no što postavimo pitanje koje iz toga proističe, podsetim o na strahoviti postotak neudatih žena. U Engleskoj je, na prim er, taj postotak iz­ nosio 1870. godine 42% žena. Sve to navodi na jedno­ stavno i opravdano pitanje, koje je neprijatno već i zbog odgovora koji na njega m ožem o dati. Odkuda to da naše sestre nose na čelu obeležje uništenog nago­ na, ugušenih nežnosti, delim ično ubijenih prirodnih svojstava, a da njihova „srećna braća" takve tragove ne nose? Tu svakako nikakav „prirod ni" zakon ne važi. Ta sloboda za čoveka, ta zabrana u pogledu broja uz­ višenih i zakonitih veza koja ga ne pogađa, ali zato teško pogađa ženu, to su neizbežne posledice našeg eko­ nomskog poretka. Naši brakovi, kao i naši običaji, zasnovani su na merkantilizmu. N e biti u stanju odgo­ voriti svojim trgovačkim obavezama predstavlja težu grešku od klevetanja prijatelja, a naši su brakovi po­ slovni sporazumi. Posmatramo li ženu u celini, ili pak samo onu ža­ losnu zajednicu koja na čelu nosi obeležja večite nevi­ nosti, uvek nailazimo na potrebu ideja i ideala. Razlog tom e je i ekonomska zavisnost od muškarca. Žene su, poput radnika, bile lišene svojih ljudskih, kao što su radnici bili lišeni svojih proizvođačkih prava. U oba slučaja upotrebljen je jedini metod k o ji omogućuje izvlašćenje u bilo kom trenutku i bilo kojoj prilici, a to je sila. U Nem ačkoj je danas žena u podređenom položaju u odnosu na muškarca. Muž „niskog položaja" može da kažnjava svoju ženu. Sve odluke u vezi sa decom za­ vise od njega; on čak može da odluči o tome kada će se dete odbiti od sise. On raspolaže celim imetkom, bez obzira na eventualno bogatstvo svoje žene. Ona �2ENSK0 PITANJE 197 bez njegovog odobrenja ne može da sklopi ugovor niti da bude član neke političke organizacije. Nepotrebno je da podvučemo koliko se stvar u Engleskoj pobolj­ šala poslednjih godina, niti da podsećamo naše čitaoce da sa svim tim građanskim pravima engleska žena, udata ili ne, moralno zavisi od čoveka koji je zlostavlja. Situacija nije ništa bolja u drugim civilizovanim zem­ ljama, sa čudnim izuzetkom Rusije, gde su žene druš­ tveno slobodnije nego u bilo kom drugom delu Evro­ pe. U Francuskoj su žene iz viših slojeva srednjeg sta­ leža u gorem položaju nego u Engleskoj, a žene iz rad­ ničke klase su u povoljnijem položaju u Engleskoj ili u Nemačkoj, ali dva uzastopna paragrafa Građanskog zakonika (340 i 341) dokazuju da nepravda prema že­ nama nije samo delo Germana: „Istraživanje očinstva je zabranjeno" i „Istraživanje materinstva je do­ zvoljeno” . Svi oni koji gledaju istini u oči znaju da ono što je Demosten govorio o Ati/njanima i danas važi za srednje i više društvene slojeve: „Stupamo u brak sa ženom da bismo imali zakonitu decu i vernu čuvarku našeg og­ njišta, izdržavamo naložnice za naše svakodnevne usluge i potrebe, ali za ljubavna uživanja imamo hetere". Že­ na je uvek ta koja se bavi decom, čuvarka ognjišta. Muž živi i voli kako mu se hoće. Cak i oni koji to priz­ naju, upustiće se možda u diskusiju kada budemo rekli da je za ženu isto tako loše što po strogim društvenim pravilima ljubavna inicijativa, tj. bračna ponuda, mo­ ra da potekne samo od čoveka. Možda se tu radi o principu kompenzacije. Posle sklapanja braka, uglav­ nom je žena ta koja preduzima ljubavnu inicijativu, dok muškarac čini rezerve, šekspir je lepo pokazao da to nije prirodni zakon. Miranda se, oslobođena društve­ nih stega, nudi Ferdinandu: Hoćete li se oženiti mno­ �198 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ me, evo me. U protivnom umreću -kao vaša ropkinja”*), a Helena, u drami „Sve je dobro što se dobro svrši", zaljubljena je u Bertram a pa zbog toga iz Rusiljona dolazi u Pariz i Firencu; ona po rečima Coleridt-a, predstavlja Šekspirov ,ynajdražesniji lik". Rekli smo da je osnova braka merkantilne priro­ de. U m nogim se slučajevima radi o običnoj razmeni, a ako se uzme u obzir sadašnje stanje stvari, u svim slučajevima problem „puteva i načina" nužno igra ve­ liku ulogu. U višim društvenim slojevim a posao se sklapa bez ikakvog stida. Crteži ser Gorgiusa Midasa u „Punch"-u svedoče o tome. Priroda lista koji ih objavlju podseća nas da se sve strahote prikazane na crte­ žima smatraju slabostima a ne greškama. Kod siromaš­ nijih slojeva srednjeg staleža m nogi muškarci sebi uskra­ ćuju sreću porodičnog života sve dok ih ta žanka želja ne mine, a mnoge žene zatvaraju knjigu svog života upravo kod najlepših stranica iz straha od „rerum angustarum domi."®) Drugi dokaz o merkantilnoj prirodi našeg sistema braka jesu različita doba života u kojim a se obično sklapa brak u raznim društvenim slojevima. N i u kom slučaju taj trenutak nije, kao što bi trebalo, određen godinama života. N eki povlašćeni pojedinci, kraljevi, prinčevi, aristokrate, žene se ili ih ožene u godinama k o je se prirodno smatraju najpovoljnijim . Mnogi se radnici žene mladi, tj. u normalnim godinama. Vrli kapitalista, koji u tim godinama redovno pribegava prostitutkama, licemerno raspreda o lakoumnosti fi­ zičkog radnika. Onaj k o ji proučava fiziologiju i poli­ tičku ekonom iju naći će tu zanim ljiv dokaz o tom e da *) Bura. III, 1 . ') Usko zatvoreni krug domaćeg života. �ŽENSKO PITANJE 199 čak ni užasni kapitalistički sistem nije uspeo da smrvi jednu prirodnu i opravdanu težnju. Ali kod onog druš­ tvenog sloja koji se nalazi između ona dva prva, brak se po pravilu ne sklapa pre no što prođe cvet mladosti i strast ne bude na izmaku. Sve ovo više govori o ženi no o čoveku. Muškar­ cima društvo priznaje i ozakonjuje načine na koje oni zadovoljavaju svoj seksualni nagon. No, u očima tog istog društva, ako neudata žena prihvati uobičajeno ponašanje svoje neoženjene braće, muškaraca koji sa njom plešu na balovima ili sa njom rade u dućanu, onda se ona smatra parijom . Ćak i u radničkoj klasi, gde se brak sklapa u normalnim godinama, život žene je u sadašnjem sistemu teži i nezahvalniji od života muškaraca. Stara formula iz legende „rađaćeš u bo­ lu''«) je ne samo ostvarena već i rasprostranjena. Žena treba da odgaja decu godinama, bez odmora koji bi jo j pružio olakšanje, bez nade koja bi je razvedrila, neprestano u istoj atmosferi rada i tuge. Muškarac, pak, koliko god da je istrošen radom, ima veče za od­ mor. Žena je zaposlena sve do časa leganja. Cesto se, sa malom decom, njena muka produžava do kasno u noć pa i cele noći. Posle sklapanja braka, sve ide u prilog jednom a na štetu drugog supružnika. Neki se čude da je Džon Stjuart Mil (John Stuart M ill) napisao: „Bra-k je je ­ dini stvarni oblik ropstva koji zakon priznaje” . Mi se opet čudimo da je on to ropstvo postavio kao pitanje osećanja a ne kao pitanje ekonomskih struktura, kao rezultat našeg kapitalističkog sistema. Posle kao i pre braka, žena trpi čovekovu prinudu. Sa njene strane je ) JJporediti sa „Genezom” , III. 16. „Zatim on (Yahweh) reče ženi: udvostučiću patnju tvojih trudnoća: rađaćeš sinove u bolu; tvoja želja cc te privlačiti mulu koji će gospodariti tobom” . �200 Dr JOVAN ĐORĐEVIC preljub zločin, sa njegove pak m anji prestup. Na os­ novu preljube on može da do b ije razvod, ona ne. Ona treba da za razvod podnese dokaze da je bila žrtva „surovosti” (fizičke prirode). Tako zam išljeni i ostva­ reni brakovi su, čini nam se — i kad to kažemo odm eravamo svaku reč — gori od prostitucije. Skrnavljanje je nazivati ih svetim ili moralnim. U vezi sa pitanjem razvoda napominjemo jedan slučaj obmane čije su žrtve ne samo društvo i njegove klase već i pojedinci. Sveštenstvo je veoma sklono da sjedini bilo koga sa bilo kim, starost sa mladošću, razvrat sa čednošću, i ,to „ne postavljajući nikakva pi­ tanja” kako se to kaže u izvesnim oglasima. Svešten­ stvo se, međutim, žestoko suprotstavlja razvodu. Usta­ ti protiv toliko neskladnih veza kao što su one koje sveštenstvo stalno potvrđuje, značilo bi „mešanje u ličnu slobodu” , ali suprotstaviti se bilo čemu što olak­ šava razvod znači još ozbiljn ije mešanje upereno pro­ tiv lične slobode. Čitavo pitanje razvoda, koje je i inače složeno, postaje još složenije zbog toga što ga valja najpre proučiti u okviru sadašnjih uslova, a za­ tim u odnosu na buduće socijalističke uslove. Mnogi se napredni duhovi zalažu za veću slobodu razvoda već sada. Oni tvrde da bi dobijanje razvoda trebalo da bu­ de isto tako jednostavno kao što je sklapanje braka, da obaveza koju su preuzeli ljudi koji su imali malo ili nikako prilike da se međusobno upoznaju, ne bi smela da bude neopoziva, niti čak da predstavlja tako strogu vezu; da bi neslaganje naravi, neostvarivanje duboko ukorenjenih nada i stvarna nesloga trebalo da �2ENSK0 PITANJE 201 predstavljaju dovoljne razloge za rastavu. Oni, najzad, tvrde, a to je i najvažnije, da bi uslovi za razvod tre­ balo da budu isti za oba pola. Sve je to odlično i bilo bi ne samo moguće već i pravedno kada bi, podvla­ čimo, ekonomski položaj oba pola bio isti. On je me­ đutim različit. Prema tome, mada se teorijski slažemo sa svim ovim idejama, verujem o da bi njihovo ostva­ rivanje u našem sadašnjem sistemu dovelo u praksi, u većini slučajeva, do još veće nepravde prema ženi. Ćovek bi, a ne žena, iz toga mogao da izvuče korist, osim u retkim slučajevima kada ona poseduje lična dobra ili neka sredstva za život. Raskid bračne veze značio bi slobodu za njega a glad za nju i njenu decu. Može nam se postaviti pitanje hoće li ti isti prin­ cipi u vezi sa brakom važiti i u socijalističkom poretku. Naš je odgovor sledeći: veza između čoveka i žene biće takva da će potpuno otkloniti potrebu za razvodom. * Očekujemo da će se sa više neprijateljstva oceniti način na koji smo, uzimajući u obzir budućnost, po­ stavili ova dva poslednja pitanja, nego sve ono što smo prethodno izneli. Ta dva pitanja smo već pomenuli. Prvo se odnosi na seksualni nagon. Po našem mišljenju, metod koji je društvo po tom pitanju usvo­ jilo je u celini neminovno loš. On je već na startu loš. Naša se deca sistematski ućutkuju kad postave pitanje nastanka ili rađanja dece. Na to pitanje treba odgovo­ riti isto tako lako i jasno kao i na ostala pitanja. Mo­ guće je da kod sasvim male dece postoji jedan period kada fiziološko objašnjenje dato kao odgovor na po­ stavljeno pitanje ne može da bude shvaćeno — a mi ne �202 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ bism o želeli da taj trenutak određujem o — ali ne sme nikada biti pogodnih trenutaka da se o bilo kojoj telesnoj fu nkciji deca uče pogrešnim stvarima. Kako naši dečaci i devojčice rastu, tako se sve što se odnosi na seksualne odnose prikazuje tajanstvenim i sram­ nim, što pobuđuje nezdravu radoznalost. Duh se preterano usredsređuje na taj predmet, dugo ostaje nezadovoljen ili nepotpuno zadovoljen i najzad postaje morbidan. Naše je gledište da bi roditelji i deca tre­ balo da o polnim organima razgovaraju sa istom iskrenošću i slobodom kao o organima za varenje. Suprot­ stavljanje tome jeste odraz proste predrasude protiv nastave iz fiziologije, predrasude čiji n ajočitiji prim er nalazimo u nedavnom pismu jednog roditelja jednoj nastavnici: „M olim vas da m ojoj kćeri ništa ne preda­ jete o njenim organima je r to za nju nije dobro i ne­ pošteno je ". K olik o li je nas propatilo zbog „suggestio fa lsi" ili „sup-pressio u eri" po tom pitanju, greškom roditelja, nastavnika, pa čak i posluge? Pitamo li po­ šteno sa čijih smo usana i u kojoj prilici saznali istinu o rađanju dece, a tačno je međutim da ne možemo pogrešiti kad govorim o o svetoj stvari je r se radi o ra­ đanju beba. U koliko slučajeva nas je m ajka naučila, ona čije je to najsvetije pravo stečeno kroz bol? Isto se tako ne m ožem o složiti s tim da je za decu štetno govoriti im iskreno o tim temama. Navedimo Bebela, k oji i sam navodi Gđu Isabellu Beecher Hooker, „Da bi odgovorila na stalna zapitkivanja svog osmogo­ dišnjeg sina koji je želeo da zna kako je došao na svet, a ne želeći da mu priča bajke što je smatrala nemo­ ralnim, ona mu je rekla celu istinu. Dete je najpažljivije saslušalo i od dana kada je saznalo kakvu je mu­ ku i brigu zadao majci, pokazao je u svojoj privrženosti njoj drugu nežnost i poštovanje. Isto takvo poštova- �ŽENSKO PITANJE 203 nje ukazivalo je kasnije i drugim ženama." Što se nas tiče, znamo da je bar jedna žena rekla celu istinu svo­ joj deci i da ona gaje prema njoj drugačije i dublje poštovanje i ljubav no ranije. Uz lažni sram i lažnu tajnu, protiv kojih dižemo svoj glas, ide i nezdravo razdvajanje polova, koje počinje čim se deca odvoje od dadilje a završava se tek kad čoveka ili ženu sahra­ ne u zajedničku zemlju. U „Is to riji jedne afričke far­ me” jedna devojka, Lindall, uzvikuje: „Ravnopravnost smo upoznali jednom, kao novorođenčad, na kolenima naših dadilja. Još jednom ćemo je upoznati kada nam budu zaklopili oči za poslednji san". To se razdvaja­ nje nastavlja u školama pa taj sistem, sa svim onim što podrazumeva, važi i u nekim veroispovestima. Na­ ravno, najgori njegov oblik nalazimo u onim neljud­ skim ustanovama zvanim manastiri ili samostani. Svi ti čak i najbliži oblici jednog istog zla su neljudski; pitanje je samo u kom je stepenu. čak i u običnom društvu su ograničenja koja se tiču odnosa između po­ lova, kao što su na prim er kaznene mere protiv uče­ nika, izvor mnogih zala. Ta su ograničenja posebno štetna kada se radi o predmetima razgovora. Svakome su, čak i kad im ne vidi uzrok, jasne posledice razgo­ vora koji se vode u pušačkim salonima srednjih i viših društvenih slojeva. Nade za rešenje će biti tek onog dana kada ljudi i žene čistog duha, želeći da izbegnu svaku prevaru, budu raspravljali o seksualnosti kao slobodni ljudi, gledajući se iskreno u oči. Kao što ne­ prekidno ponavljamo, to treba da bude praćeno svešću da se osnova čitavog pitanja nalazi u ekonomskim struk­ turama. Mary Wollstonecraft se u „Pravim a žene" iz­ među ostalog zalagala za to da oba pola budu zajedno a ne odvojeni celog svog života. Ona je tražila da žena uživa iste prednosti kao i muškarac na polju obra- �204 Dr JOVAN ĐORĐEVIC zovanja, da se školuje u istim školama i koledžima i da se od rane m ladosti do zrelog doba oba pola vaspitavaju zajedno. Taj zahtev predstavlja bolan trn u peti G. J. C. Jeaffresoin-a povodom njegove poslednje kom pilacije. Dva kra jn ja vida razlikovanja polova 'kao posledice njihove diskrim inacije jesu fem inizirani muška­ rac i muškobanjasta žena. To su dva tipa protiv kojih se buni i običan čovek sa onim sasvim prirodnim gnu­ šanjem prema neprirodnom. Iz već više puta navede­ nih razloga, prvi je tip češći od drugog. Ta dva tipa nisu međutim poslednji na listi porem ećaja koji su posledica našeg prilaza odnosima između polova. Mor­ bidno devičanstvo o kome smo govorili jeste treći tip porem ećaja. Ludilo je četvrti, samoubistvo peti. Povo­ dom ludila i samoubistva evo nekoliko brojki. Većina samoubistava žena se događa između 16-te i 21 godine. Jedan broj samoubistava je, naravno, posledica trud­ noće koju naš društveni poredak spušta na nivo zloči­ na. A li druga samoubistva potiču od nezadovoljenog seksualnog nagona, često skrivenog iza eufemizma ,,nesrećna lju bav’'. Evo nekoliko brojki o slučajevima lu­ dila, uzetih na strani 47 engleskog prevoda Bebela. Ha­ nover: jedan slučaj ludila na 457 neudatih i jedan na 1.316 udatih žena. Saksonija: 260 slučajeva na milion neudatih žena. Pruska, 1882. godine, na 10 000 stanov­ nika 32,2 neoženjenih i 9,5 oženjenih ljudi, 29,5 neuda­ tih i 9,5 udatih žena. Došao je trenutak da ljudi i žene priznaju da je potiskivanje seksa uvek praćeno pogubnim posledicama. Ako je preterana strast bolest, obratna krajnost, onda je to i žrtvovanje zdravog i prirodnog nagona. Reči: „Oni koji preteruju u jednom ili drugom su �ŽENSKO PITANJE 205 čudovišta"7 isto toliko važe u našem kontekstu koliko ) važe za setu ili radost koje Rosalinda kune u Ardenskoj šumi. A ipak su hiljade žena, uz muke koje samo one znaju, žrtvovane Molohu našeg društvenog poret­ ka. Hiljadama žena se iz meseca u mesec, iz godine u godinu uskraćuje njihova „zauvek prohujala mladost". Stoga mi i većina socijalista tvrdim o da devičanstvo nije sveta već nezdrava stvar. Podrazumevajući uvek pod devičanstvom ukidanje svih nagona rađanja mi ga smatramo zločinom. Kao i kod svih zločina, zločinac nije toliko ono lice ko je ga izvršava, koliko društvo koje ga nagoni na zločin i patnju. Ovde se slažemo sa Šelijem (Shelley). U njegovim Beleškama kra ljici Mab nalazimo sledeći pasus: „Devičanstvo je jevanđelijska i kaluđerska predrasuda, ona je neprijatelj prirodne umerenosti čak i veći od intelektualne senzualnosti, jer razara korene svake domaće radosti i drži u patnji više od polovine ljudskog roda na koju nekolicina m o­ že da stavi svoj monopol u skladu sa zakonom". Pomenimo najzad, u okviru ovih veoma važnih postavki, niz lekarskih svedočanstava koji pokazuju da žena pa-ti više no čovek od tih prinuda. i Došli smo i do našeg poslednjeg pitanja. Šta mi I socijalisti želimo? Šta predviđamo? U šta smo isto to­ liko ubeđeni kao u sutrašnje rađanje sunca? K o je su to društvene promene koje su, po našem mišljenju, već sada na dohvatu ruke? K oje posledice očekujemo od tih promena u pogledu menjanja položaja žene? N ije nam namera da prorokujemo. N ije prorok onaj koji na osnovu razmišljanja o nizu opaženih pojava vidi neizbežni događaj, ćovek nema pravo da proro­ kuje, kao što nema pravo da se kladi na sigurno. Na­ *) Kako vam drago, IV. 1 . �206 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ ma je jasno da je, kao u Engleskoj, osnova nemačkog društva, tj. slobodna svojina nad zem ljom , ustupila m esto feudalizmu, k o ji je opet ustupio svoje kapita­ lizmu. Jasno nam je takođe da će kapitalistički pore­ dak, isto tako prolazan kao i prethodni, ustupiti mesto socijalizmu. Posle ropstva došlo je kmetstvo, zatim sa­ dašnja najamnička zavisnost, posle koje će doći novi poredak u kom e sredstva za proizvodnju neće pripa­ dati ni robo vlasniku, ni feudalcu niti gospodaru najam­ nih robova, kapitalisti, već čitavoj zajednici. Makar se izložili opasnosti da izazovem o uobičajene osmehe i sarkazme, priznajem o da nismo u ništa b oljoj moguć­ nosti da dam o sve pojedinosti o socijalističkom funkcionisanju društva no što su to bili prvi kapitalisti o poretku k o ji su osnovali. N išta nije prostije i nepra­ vednije, ništa toliko ne ukazuje na nedostatak rasuđi­ vanja, od bučnih pitanja o svakoj i najm anjoj pojedi­ nosti društvenog sistema u čijem se pravcu, po našem m išljenju, svet razvija. N i onaj koji iznosi jednu novu, veliku istinu, ni n jegovi sledbenici, ne mogu očekivati da će predvideti sve njene pravce razvoja. Sta bismo m islili o onima koji bi odbacivali otkriće zakona gra­ vita cije zato što N jutn nije tom prilikom otkrio i Neptun, ili pak o onima koji bi odbacili Darvinovu teoriju zato što je nagon postavljao izvesne teškoće. To, me­ đutim, čine, uvek sa spokojnim nerazmišljanjem, prosečni protivnici socijalizm a kada neće da priznaju či­ njenicu da su sve poteškoće i nedaće k o je oni očekuju sa podruštvljavanjem sredstava za proizvodnju daleko b rojn ije u našem sadašnjem društvu sklonom ras­ padanju. U kakve smo nastupajuće prom ene tako ubeđeni? M i smo se, razvijajući našu misao, toliko udaljili od Bebela — čije se polazne tačke uglavnom nalaze u n je­ �ŽENSKO PITANJE 207 govoj zanivm ljivoj knjizi — da se sa radošću i zahval­ nošću vraćamo njemu da bismo odgovorili na to pita­ nje. U „Društvo u kome su sva sredstva za proizvodnju vlasništvo zajednice; društvo koje priznaje potpunu jednakost svih bez obzira na pol; koje daje sredstva za primenu svakog napretka i'li tehničkih i naučnih otkrića: koje kao radnika zapošljava sve one koji su danas neproduktivni ili one č iji je način života sablažnjiv, lenštine i parazite; društvo koje, svodeći na m i­ nimum vreme potrebno za zadovoljavanje svojih po­ treba, takvo — društvo uzdiže telesno i intelektualno sve svoje članove na najviši mogući stepen” . Ne krijem o ni od svojih protivnika da prvi korak u tom pravcu jeste eksproprijacija svakog vlasništva nad zem ljom ili drugim sredstvima za proizvodnju. To bi dovelo do ukidanja države u njenom sadašnjem ob­ liku. Nijedna zabuna u pogledu naših ciljeva nije to­ liko rasprostranjena kao što je ona koja navodi tupoglavce na pomisao da se prom ene koje želim o i druš­ tveni uslovi koji iz toga proističu mogu postići u ok­ viru države kakva je naša. Država je danas organizacija prinude u službi očuvanja sadašnjih uslova vlasništva i društvenih pravila. N jeni predstavnici jesu nekolici­ na ljudi iz srednjih i viših klasa, ikoji se svađaju oko previsoko plaćenih položaja. Država će u socijalizmu — ukoliko uopšte budemo zadržali taj naziv vezan za toliko groznih istorijskih sećanja — biti organizovana sposobnost zajednice radnika. N jeni službenici neće biti ni bogatiji ni siromašniji od svojih drugova. Ras­ kid između umetnosti i rada koji žalosti srca umetnika a da pritom oni u većini slučajeva i ne znaju ekonom­ ski razlog svoje muke, takođe će nestati. �208 Dr JOVAN ĐORĐEVIć A sada dolazim o na deo k oji se odnosi na posledice svega toga u odnosu na ženu, pa prema tom e i na porodicu. M ožem o biti sigurni u dve stvari. Ostale će rešiti sam razvoj društva, mada svaki od nas može da ima svoje lično m išljenje o svakom posebnom pitanju. Ono što je jasno, to je da će zavladati ravnopravnost za sve, bez obzira na pol. N a taj način će žene postati nezavisne. N jen o vaspitanje i sve ostale njene moguć­ nosti biće iste kao i za čoveka. Kao i on, i pod uslovom da je zdrava telom i duhom, ona će morati (a broj tih žena će se i te kako povećati!) da daje od sebe jedan, dva ili tri časa društvenog rada da bi zadovoljila potre­ be zajednice, pa samim tim i svoje. Posle toga će moći da se posveti umetnosti ili nauci, nastavi ili pisanju, ili pak nekoj razonodi. Prostitucija će nestati zajedno sa svojim uzrocima koji je danas čine neizbežnom. Da li će u socijalizm u preovladati monogamija ili poligam ija, to je detalj o kom e svako može da govori u svoje lično ime. Pitanje je suviše značajno da bi se m oglo rešiti u šikarama i kužnim isparenjima našeg kapitalističkog sistema, što se nas tiče, smatramo da će preovladati monogamija. Im a otprilike isto toliko muškaraca koliko i žena, a najlepši ideal je, izgleda, skladno i trajno ujedinjenje dva ljudska života. Takav ideal, k oji se danas gotovo ne može dostići, zahteva bar četiri stvari: ljubav, poštovanje, intelektualnu saglasnost i savlađivanje životnih potreba. Svaka od ovih tačaka je mnogo ostvarljivija u okviru poretka kome težimo nego li u onome u kom e danas „živim o". Poslednja tačka je apsolutno zagarantovana svakome. Kao što je Ibzen preko Helm era poručivao N ori: „N eka vrsta ropstva i ružnoće uvlači se u dom k o ji je zasno­ �ŽENSKO PITANJE 209 van na dugovima i pozajm icama” .8) Ali do pozajm ica i dugova može doći kada je čovek usamljen pojedinac koji brani sopstvene interese a ne kada je član jedne zajednice. Intelektualna saglasnost: biće mnogo bolje osigurana podjednakim vaspitanjem čoveka i žene, nji­ hovim obrazovanjem rame uz rame do njihovog sjedi­ njavanja. Nedopustivi plod kapitalizma, devojka iz Tenisonovog (Tennyson) „In M em oriam ” , i njeno „N e mogu da razumem, volim ” , postaće mit. Svako će već naučiti da ne može biti ljubavi bez razumevanja. A ljubav i poštovanje, kojih danas nema ili su izgubljeni zbog nedostataka i nesavršenstva menkantilnog društva, lako će se ponovo pojaviti i takoreći nikada više neće nestati. Ugovor između čoveka i žene biće čisto pri­ vatne prirode, bez uplitanja predstavnika vlasti. Žena neće više biti robinja čoveka već njemu ravna. Razvod više neće biti potreban. I bilo da smo u pravu ili ne smatrajući monoga­ miju kao najbolji bračni sistem za društvo, možemo biti sigurni da će n ajbolji sistem biti odabran i to od strane zrelijih i plodnijih umova no što su naši. Ta­ kođe možemo biti sasvim sigurni da taj izbor neće ići u prilog braku-razmeni (sa njegovim vidom poligamije) iz našeg žalosnog doba. Posebno možemo biti si­ gurni da će išćeznuti dva velika zla koja uz ostalo do­ prinose razaranju odnosa između ljudi i žena. Ta zla su shvatanje da su čovek i žena različita bića. Neće više biti jednog zakona za žene, a drugog za čoveka. Ako buduće društvo, po uzoru na današnje evropsko društvo, bude smatralo pravom čoveka da ima ljubav­ nice po istom osnovu kao i ženu, onda možemo biti sigurni da će slična sloboda biti data ženama. Biće go') Lutklna kuća, Cin I. �210 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ tovo sa sramnom dvoličnošću, sa stalnom laži zbog k ojih je porodični život većine naših engleskih domova jedno sistemaitsko licem erstvo. Ono što slobodno i ra­ zumno m išljenje zajednice bude ocenilo kao najpra­ viln ije sprovodiće se otvoreno i javno. Muž i žena će m oći da čine ono što vrlo malo njih to već sada može: da se pogledaju jasno u oči, u dubinu srca. Sto se nas tiče, verujem o da će privrženost čoveka ženi biti naj­ b o lje za ob oje i da će svako od njih naći u srcu onog drugog ono što im je u očima, svoju sopstvenu sliku". �Eleonora Marks (1855— 1898) K A K O T R E B A DA SE O R G A N IZ U J E M O ’ ) Na poslednjoj sednici Kongresa socijalističke Internackxnale u Briselu2) 400 delegata je prihvatilo sledeću rezoluciju: „Podsticati socijalističke partije svih zemalja da u svojim programima jasno postave zahtev za jednakošću polova, a na prvom mestu da posebno za ženu zahtevaju ista prava na planu građanskog i političkog prava". Ova rezolucija i ova jednodušnost postaju tim zna­ čajnije kada se zna da je na prvoj sednici Kongresa potvrđeno da jedan Kongres socijalističkih radnika ne­ ma ničeg zajedničkog sa buržoaskim pokretom sifražetkinja. Kao što je po pitanju rata Kongres podvukao *) Ovaj i dva sledeća članka (Eleonore Marks, Laure Lafarg, Lujze Kaucki) daju podatke o položaju i problemima žena proleterki u Engleskoj i Francuskoj devedesetih godina prošlog veka. Svi ovi članci objavljeni su u „Bečkim radničkim novinama , austrijskom socijal-demokratskom listu, na čijem su uređivanju sarađivali Lujza Kaucki, Laura Lafarg i Eleonora Marks-Eveling. Članak „Kako treba aa se organizujemo?” objavljen j e u broju od 3. do 5. februara 1892, a ostala dva članka, „Pozdrav iz Fran­ cuske ’ i „Pozdrav iz Engleske” u broju 1 od 1. januara 1892. Ova tri članka su posle drugog svetskog rata objavljena u delu „Die Frauen-Frage” (u zbirci „Archiv-Drucke” , izdanja V. S. A.). •) U pitanju je Kongres Druge socijalističke Intemacionale održan u Brišem od 16. do 22. avgusta 1891. godine. Kongres je, između ostalog, tražio da se podrži zahtev za jednakost žena na građanskom i političkom planu. �212 Dr JOVAN ĐORĐEVIC razliku između tradicionalne buržoaske lige koja viče „m ir, m ir " ali u k o joj nikakvog m ira nema, i partije ekonom skog m ira — socijalističke partije — koja hoće da otkloni uzroke rata, sa istom jasnoćom je Kongres u vezi sa ženskim pitanjem stavio naglasak na razlici između partije „sifražetkin ja " koje ne priznaju klasnu borbu već samo borbu polova i svojim pripadništvom vladajućoj klasi zahtevaju prava koja znače nepravdu za njihove sestre iz radničke klase, — i prave partije žene, socijalističke partije, koja tem eljito razmatra eko­ nomske razloge sadašnje, za radnice nepovoljne situ­ acije i podstiče ih da se bore rame uz rame sa ljudima iz svoje klase protiv zajedničkog neprijatelja: ljudi i žena iz kapitalističke klase. Briselska rezolucija je došla kao potvrda principa, ali šta je sa njihovom prim enom u praksi? Kako žene treba da steknu građanska prava koja zahtevaju? Do­ kle god ne budemo hladnokrvno i praktično razmatrali ono što treba da se dogodi, ništa od onoga što bi tre­ balo da postoji neće proizaći iz naših teoretskih prokla­ m acija. N ije dovoljno utvrditi činjenicu da postoji klas­ na borba. Radnici treba da znaju i koje oružje da upo­ trebe i kako, koje stavove da zauzmu i koje stečene prednosti da sačuvaju. Stoga radnici već sada treba da nauče kada i gde organizovati štrajkove i bojkote, ka­ ko se izboriti za zakone o zaštiti rada i šta učiniti da već postignuti zakoni ne ostanu m rtvo slovo na hartiji. A sada, šta mi žene treba da uradimo? Nešto svakako moram o: organizovaćemo se ne kao „žene” već kao proleterke; ne kao ženski takmaci naših muževa rad­ nika već kao njihove drugarice u borbi. Osnovno pitanje koje se ovde postavlja je sledeće: kako treba da se organizujemo? Ćini m i se da bi sada trebalo da počnemo da se organizujem o kao sin- �ŽENSKO PITANJE 213 dikalci, koji koriste svoj savez kao sredstvo za posti­ zanje krajnjeg cilja: oslobođenje naše klase. To neće biti lak posao. U stvarnosti, radni uslovi žene su takvi da je često očajno teško ići napred. No, zadatak će iz dana u dan biti lakši i, ako žene a još više ljudi budu sticali svest o snazi koja leži u ujedinjenju svih rad­ nika, on će izgledati manje naporan. Austrijske radnice znaju da žene treba i mogu da se organizuju; one su to dokazale. Naime, one su ima­ le svoje predstavnice na Kongresu u Briselu, a njihov list je dokaz da su, uprkos svim teškoćama, uspele da učine prvi, najteži korak u pravcu organizacije. N jih o­ va hrabrost i požrtvovan je biće pomoć svima nama. No, s druge strane, one bi takođe morale znati šta n ji­ hove sestre po radu pokušavaju da učine u drugim zemljama, na prim er u Engleskoj, koja je više od osta­ lih zemlja „sindikalna". Može, međutim, biti od koristi saznanje šta su engleske radnice dosad učinile i šta danas čine. Nameravam stoga da u nizu članaka dam kratak pregled o našim raznim savezima žena, njiho­ vom osnivanju, statutima, broju članica. Na osnovu tih podataka moći ćemo izvući tri zaključka: 1. Kad god se žene organizuju njihov se položaj poboljšava (veća nadnica, »kraće radno vreme, bolji radni uslovi). 2. Za žene je, bar isto toliko kao i za ljude, od koristi da se organizuju i da se njihova za­ rada smatra nadnicom za ostvareni rad, a ne neznatnim doprinosom domaćem budžetu. 3. Od osnovne je važnosti da, osim kod specijalizovanih profesija, a naročito kod nekvalifikovanih radnika, ljudi i žene budu članovi jed­ nog te istog sindikata, kao što su članovi jed­ ne iste radničke partije. �Lujza K a ucki (1860— 1950) POZDRAV IZ ENGLESK E Ž ivim o u doba Kongresa. Svet kao da se deli na dva dela. Naši (kongresi jasno dokazuju koliko su naši sadašnji odnosi neodrživi i zabrinjavajući, a istina o toj situaciji toliko .pada u oči buržoazije da ona organizuje protiv-kongrese kako bi se odbranila od razor­ nih posledica virusa zabrinutosti. N a sednici održanoj u utorak 2. decembra pod predsedništvom G. Mundella, najznačajnije je bilo svje­ dočanstvo advokata G. Eduarda Shorth-a. On se poja­ vio u društvu G-đe Bevan, G-ce M orley i drugih žena k o je se interesuju za radne uslove kelnerica. On je izneo tvrdnju da se dobrim firm am a mogu smatrati one u kojim a žene rade „sam o” sto časova nedeljno. U važnijim firm ama, kao što je Bertrans, one rade samo 70 časova. On je posebno naveo slučaj jedne m lade žene koja počinje sa radom u 7,30 časova a za­ vršava pola sata posle ponoći, računajući -tu i pauze od dvadeset minuta za doručak, ručak i večeru. Zdrav­ stveni uslovi su, iskreno govoreći, u većini slučajeva užasni. Spavaće sobe su ne samo nezdrave već i smrto­ nosne. N a jednoj željezničkoj stanici (nažalost nepo­ znatoj), na prim er, devojke spavaju u prostoriji koja neverovatno liči na kanalizaciju, Što se tiče m oralnog �ŽENSKO PITANJE 215 vida tog pitanja, on je mogao da na zahtev navede imena tih jadnih devojaka k o je su morale da biraju iz­ među otpuštanja sa posla i potčinjavanja vlasniku ili njegovom zakupcu. N e radi li se tu o svodnicima? V e­ liki broj devojaka se nađe na ulici, druge propadaju u pijanstvu. Približni broj kelnerica u Engleskoj i Velsu dostiže 80 000. Nadnica iznosi najviše 10 šilinga nedeljno sa hranom i smeštajem, ali sa tom svotom kelnerica mora i da se pristojno odeva. Ona takođe može da bude otpuštena na licu mesta. Po mišljenju svedoka, savez kelnerica ne može da bude naročito uspešan. On je zahtevao da krčme potpadnu pod ured­ bu o radnom vremenu u kancelarijama i fabrikama, kao i da se naimenuju inspektorke. Tek bi tada bilo moguće saznati celu istinu. Tek bi tada bilo moguće potpuno i uspešno sprečiti štetne posledice dugog sta­ janja na nogama i otrovnog uticaja alkohola. Činjenice govore i ne možemo prebaciti svedoku da pripada lošim i nemoralnim socijalistima, tim raz­ bijačima porodica. G. Scott nije ni crven ni ružičast. Među ostalim svedočanstvima nalazi se i sveđočanstvo dr Tathoms-a, službenika zdravstvene službe Mančestera, koji je pružio statistički dokaz o prosečnoj stopi smrtnosti dece — 126 smrtna slučaja na 1000 rođenja, dok je u industrijskim centrima ta stopa još veća — u Blackburn-u 220, Salford-u 283, Mančesteru 178 i Old-Ham-u 171. Tako visoku stopu smrtnosti dece on pripisuje činjenici da se mlade majke isuviše rano posle porođaja vraćaju u fabriku i moraju da poveravaju svoju decu tuđoj brizi. U zaključku, evo .nekoliko brojki koje su navele radnice najrazličitijih struka. ^G-ca Meers je predstavljala „Upholstresses Soci­ ety" iz Londona (izrada nameštaja i tapeta). Ona je ob­ �216 Dr JOVAN ĐO RĐE VIC jasnila da prosečna nadnica jedne radnice dostiže 15 šilinga nedeljno i da se, uprkos zakona o fabrikama, radi prekovrem eno. Jedino strah od otpuštanja spre­ čava žene da u Savezu budu b rojn ije no sada. G-đa Hids, generalni sekretar Saveza žena proizvođača uža­ ri je, objasnila je da industrija užadi zapošljava ukup­ no 1500 devojaka, od kojih su samo 280 članice Sa­ veza. Ostale se boje da bi svojim učlanjivanjem izgu­ bile posao. U većini slučajeva je taj strah opravdan. Jedan industrijalac je objasnio da bi radije zatvorio preduzeće no što bi dozvolio svojim radnicama da se učlane u Savez. N a papiru, radno vrem e je 56 časova. U stvari, radno vrem e je duže, a na dnevnom redu je n jegovo produženje. N edeljna nadnica se kreće od 7,6 do 10,6 šilinga. Radni uslovi su loši, vazduh je doslov­ no pun prašine, a zdravstveni uslovi su u većini slu­ čajeva nezadovoljavajući. Jedino najstariji radnici pam­ te da su jednom videli inspektora rada. G-đa James, sekretar Saveza žena zaposlenih u istočno-londonskim preduzećima za izradu bombona, bis­ kvita i suvog voća, otpuštena zbog članstva u Savezu, iznela je zanim ljive pojedinosti. 2— 3000 devojaka za­ posleno je u to j proizvodnji u istočnom delu Londo­ na. Samo ih je 500 učlanjeno u Savez. I ovde je strah od otpuštanja glavni razlog k o ji sprečava žene da se učlane. N iske nadnice, ogrom ne kazne, otpuštanja bez otkaznog roka, to su radosti koje se pružaju jadnim devojkama. Zdravstveni uslovi su strašni i uglavnom izazivaju tifus. G-đa James nikad nije videla inspekto­ ra rada. To pokazuje koliko je nedovoljan broj inspek­ tora u odnosu na broj fabrika gde treba vršiti inspek­ ciju. G. Lackemann, londonski inspektor rada, priznat je kao jedem od najboljih i najsavesnijih inspektora. �ŽENSKO PITANJE 217 Naravno, bilo je još mnogo svedočanstava industri­ jalaca i njihovih pomoćnika. Posle tih svedočanstava sam, kao potpuno nepristrasan posmatrač, nesposobna da shvatim kako čovek može imati nešto protiv da do smrti radi u tim „rajskim ” fabrikama. Jednodušni glas koji je zahtevao inspektorke fabrika biće, nadam se, uzet u obzir. Do sada je engleska vlada, uvek kada je to išlo u prilog njenih interesa, znala da zadovolji opravdane zahteve radnika. �L a u r a L a f a r g (1845 —1891) POZDRAV IZ FRANCUSKE Sa zadovoljstvom pozdravljam vest da su žene austrijskih radnika stekle mogućnost da kažu svoju reč svakih petnaest dana. I veliko hvala drugovima za njihovu volju da pomognu ženama u tom teškom poslu, u priprem am a za borbu i u borbi protiv onih k oji ne dozvoljavaju da se neko protiv njih bori. Priznajem , naime, da ne shvatam potrebu da se, pored novina za ljude, osnivaju i novine za žene. Uko­ liko se uzimaju u obzir, žene se danas smatraju obič­ nom robom ili proizvođačim a viška vrednosti. Radnici su u istom položaju. Kada kapitalizam, — k o ji ukida svaku razliku po rasi, godinama starosti i polu i izjednačava sve, ljude i žene, mlade i stare, slabe i jake, — kad taj kapitali­ zam, dakle, ne pravi nikakvu razliku između polova u svojoj borbi p rotiv radnika, zašto bi onda radnici či­ nili drugačije u svojoj borbi protiv kapitala? Radi li se o eksploataciji, onda je prinuda ista, a u gnjetavanje robova najamnog odnosa postoji za oba pola. N e tako davno su ovde, u maju ove godine, vo j­ nici i žandarmi u Fourmies-u1 bez m ilosti ubili devojku ) *) U Fourmies-u, gradu na severu Franouske, iedan je vojnik pucao □a učesnike manifestacije, maja 1891. Oni su se pobunili protiv hapšenja �219 ŽENSKO PITANJE sa kitom cveća u ruci i mladića 'koji je bio sa njom. A kada su versajci pobili branioce Komune, jesu li makar za trenutak zastali da se zapitaju da li proli­ vena krv teče iz vena žene ili čoveka. A to je, međutim, samo detalj. N ajvažnije pita­ nje jeste organizacija žena za borbu, njihovo učešće u boju, i da žene, koje su tako dugo samo patile, naj­ zad počnu da se brane, da deluju, nije važno kada, kako ili gde. Zahtevajući da se bore rame uz rame sa ljudima, žene samo traže da radnici shvate svoje sopstvene klas­ ne interese. Jer, ako žene ostanu po strani borbe protiv kapita­ la, onda se ljudi bore takoreći samo jednom rukom, recimo desnom umesto obema. Leva ruka, iako oslab­ ljena i paralizovana dugom neaktivnošću, neophodna je u borbi, jer je ona ta koja bodri srce boraca dok desna napada neprijatelja. U borbi je štit isto toliko od koristi kao i mač. U Francuskoj, ako ne i drugde, još ima među soci­ jalistima onih koji tvrde da je mesto žene u kući. Ta osuda ženskog pola na doživotan prisilan rad u kući, na ulogu d'ange du foyer,2) i to kada je kapitalizam već odavno započeo razaranje tog ognjišta i kada socija­ lizam teži da to ugašeno ognjište zameni nečim većim i boljim, — predstavlja vrhunac besmislenosti. I što pre žene, koje su protiv svoje volje osuđene na tu ulogu anđela, budu izašle iz tog odavno uvelog raja, tim će bolje biti za njih i za njihove jadne mu­ ževe. Jer, ako pobliže pogledamo, ti anđeli su najčešće nekih manifestanata pred zgradom opStine. Na manifestante je bez upo­ r n e * d e c a ^ ^ Vatra' bil° 30 ran-> enih * 1 0 među koiiraa *) Na francuskom u tekstu, Sto znači »anđela ognjiSta«. �220 Dr JOVAN ĐORĐEVIČ nepopravljive guje, rana i trepet svojih muževa, dece i sebe samih; veliki broj izabranica su potpuno nespo­ sobne da izvrše nametnute im zadatke. N ije priroda, koju lju di tako često navode kao iz­ govor za ugnjetavanje žena, već je upravo prevlast koju su lju di stekli nad ženama — koje su nekada bile ravnopravne sa muškarcima — ta koja je bacila ženski pol u ropstvo i to toliko već dugo da većina žena, zbog tog naslednog ropstva, ne samo da ne oseća više svoje lance, već ne m ože više ni da ih izbegne. Sve je to u tolikoj m eri da nas mnoga naša braća, kojim a nedostaje hrabrosti i k oji nas pritiskuju svo­ jo m ljubaznom brigom , pitaju sa senkom razuma: je­ su li žene sposobne da misle, sposobne da deluju? N e, m islim da i lju di treba da se bace u vodu da bi naučili da plivaju. Briselski Kongres je zahtevao jednaka prava za muškarce i za žene, a m i ne tražimo ništa više od toga. Kada bi se organizovala trka s tim da poslednji budu prokleti, to svakako ne bi uvek bile žene. Jedina potreba radnika svih zem alja jeste da se organizuju i ujedine. Budim o za ljude prim er solidarnosti i jedinstva. Oni su nekada m nogo bili naučili od žena, koje su im pokazale sa kakvom čvrstinom i solidamošću socija­ lističke žene svih zem alja mogu da se okupe. �PRILOZI ��PR VA D EKLARACIJA O PR AVIM A ŽENA DON ETA 1848. G O DINE U S E N E K A FOLSU UZ DEKLARACIJU 0 PRAVIMA ŽENA OD 184«. Najpoznatije i prve o p ite deklaracije o ljud­ skim i građanskim pravima su načelno podrazumevale žene pod p ojm om »slobode i prava čoveka i građanina«. To je očigledno u D eklaraciji prava čoveka i građanina Francuske revolucije od 1789, a još više u D eklaraciji o nezavisnosti k ojom je počela američka revolucija od 1776. U ov oj drugoj deklaraciji nalaze se sledeća tvrđenja? »Sm atram o ove istine da su same po sebi očigledne: svi ljudi su stvoreni jednaki; oni su nosioci određenih neo­ tuđivih prava«. Kao takva prava se izričito podrazumevaju: sloboda ljudske ličnosti i njihova jed­ nakost. Međutim, odmah je bilo očigledno da su žene bile otuđene od ovih »očiglednih istina«. U praksi je postalo sve očiglednije da one nemaju i, da im društvo ne priznaje, ta prava. U nizu razvijenih zemalja tadašnjeg sveta, a pre svega u onim u kojim a su donošene deklaraci­ je o ljudskim pravima, žene su postajale sve svesnije u odnosu na ovo stvarno stanje nejednakosti �224 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ i potčinjenosti, čak i u odnosu i na same zakone, i tu su svest u početku izražavale kako u literaturi koju su pisale (što ne znači da nisu imale i podrš­ ku prosvećenih i naprednih muškaraca tog vreme­ na), tako i u demonstracijama, manifestima, organizovanim grupama i u prvim » ženskim« p oli­ tičkim pokretim a. K ra j X V I I I i prva polovina X I X veka su karakteristični po ovim manifestacijama i pokretim a (iako se to često zaboravlja u udžbeni­ cim a iz isto rije i politike). O d jeci deklaracija o ljudskim i građanskim pravim a ispunjavaju ovaj istorijski period, i to na­ ro čito zbog reakcije nezadovoljnih, odnosno potčinjenih i ugnjetavanih društvenih grupa. Pored si­ romašnih slojeva i robova (Crnaca), tu su spadale i žene. Nezadovoljne opštim deklaracijama o lju d ­ skim pravima, one su počele da priprem aju svoje deklaracije koje će same doneti i u kojim a će iz­ raziti slobode i prava kojih su bile lišene. Prva od tih deklaracija je doneta 20. jula 1848. godine u jednom m anjem gradu države N ju jo rk (Seneca Falls); u stilu i jeziku tog vremena, ona je nazvana » Deklaracija o osećanjim a« i dopunjena je, kao predznak koncepta d ocn ijih deklaracija o pra­ vima, nizom rezolucija, odnosno energičnih stavo­ va o pravcu akcije za ostvarivanje novih principa. P rv i o b lici aktivizacije žena za osvajanje ljud­ skih i građanskih prava u SAD nalazili su se u opštem društvenom pokretu za ukidanje ropstva. M e­ đutim , am eričke žene nisu uspele da se u okviru ovih pokreta čuje n jihov kolektivni glas. Pre do­ nošenja » D eklaracije o osećanjim a« one su jedva uspevale na sastancima » abolicionističkog pokre­ �ŽENSKO PITANJE 225 ta«, (na kojim a su neizbežno preovlađivali muškar­ ci) da obezbede »p ra v o « da prisustvuju, a naroči­ to da uzmu reč u diskusiji. N jih o v o prisustvo u ovakvim prilikam a je ocenjivano kao »n epoželjn o«. Ovakvo stanje je ne samo ogorčilo aktivne i osečajne žene tog vremena, već je dovelo i do odluke da se sazove jedan čisto ženski kongres (konven­ cija) na kome bi se pretresla i donela deklaracija posvećena isključivo pravima žene. Ali, ni to nije bilo lako, je r su, uoči dana zakazivanja ovog kon­ gresa, »nezad ovoljn i« muškarci zatvorili vrata i pro ­ zore na zgradi u k o jo j je zakazano održavanje kon­ gresa. Pravo svojine na zgradi je odricano ženama. N ekom prom isne i energične, okupljene žene su razlupale prozore i provalile vrata na zgradi »m uš­ ke svojine«, tako da su masovno ušle u zgradu i održale svoj kongres na kome je doneta prva de­ klaracija u isto riji o slobodama i pravima žena. Is to rija ovog događaja pokazuje ove činjenice od interesa za oslobodilački pokret žena i za prouča­ vanje ženskog pitanja uopšte: a) oslobodilački p okret žena je uslovljen i om o­ gućen postojanjem pokreta i akcija za opšte oslo­ bođenje, odnosno za ukidanjem ugnjetavanja zna­ čajnih grupa, a naročito većine; b) osvajanje novih ljudskih prava je prven­ stveno ne samo »stva r« već i akt onih k oji ne pod­ nose stanje nejednakosti čija su žrtva, i to se ostva­ ruje, ako nema drugih izlaza, »razbijanjem vrata i prozora«, odnosno i revolucionarnim putem ; c) »žensko p ita nje« se nikad nije svodilo na biračka prava, pa ni samo na političku jednakost; samo »buržoaski uslov« deli ga na »sifražetsku« i �226 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ oslobodilačku fazu i po litičk e revandikacije žena odvaja od društvenih, totalnih. Ova deklaracija je, skoro u svemu, uključuju­ ći i strukturu i jezik, im ita cija » Deklaracija o ne­ zavisnosti« od 1776, k o jo m je proglašena nezavis­ nost bivših engleskih kolon ija u S e ve m o j Am eri­ ci. K ra lj Đ orđe I I I iz ove Deklaracije je zamenjen » M uškarcem « u D ekla raciji o pravima žena. T o je posledica čin jenice da je ideja vladajućih i vladajući go v o r pola a ne kakvog ženskog minetizma (k o ji je inače jednak za oba pola)A) Tekst ove deklaracije je objavljen u prvom tom u » Is to rije borbe za pravo glasa žena« (H isto­ ry od W om an Suffrage u SAD, objavljena je u šest tom ova i predstavlja n a jpotpun iju isto riju p o litič­ kog pokreta žena do savremenog doba; sa tog tek­ sta je prevedena na naš jezik). „U jednom trenutku istorije pokazala se neophodnost da jedan veliki deo ljudske porodice zauzme drugačije pozicije od onih koje je do tada imao i to pozioije koje su mu priroda i Tvorac namenili i da, im ajući dužno poštovanje prema ljudskom rodu, otkrije uzroke koje su do toga doveli. M i smatramo da su sledeće istine očigledne: da su svi ljudi i žene stvoreni jednaki; da im je Tvorac poda­ rio neka neotuđiva prava; da su ta prava život, slobo­ da i težnja ka sreći; da postoje vladajuće institucije koje omogućuju da se ta prava ostvaruju i koje su za to dobile dobrovoljni pristanak onih kojim a vladaju. Ka*) »Svako podražava« (Aragon). »Instikt imitkanja i odsustvo hrab­ rosti vladaju društvom kao u gomili«. �ŽENSKO PITANJE 227 da god, na bilo koji način, vlast ne odgovori tim cilje­ vima pravo je onih koji pate da se od nje od voje i da zahtevaju novu vladu, koja bi se zasnivala na navede­ nim neotuđivim pravima i koja bi svoju vlast organizovala tako da u najvećoj mogućoj m eri obezbedi sigur­ nost i sreću. Istina, obazrivost nam govori da vlada ko­ ja dugo postoji ne treba da se men ja zbog sitnih i bez­ načajnih razloga, a iskustvo nam pokazuje da je ljud­ ski rod češće spreman da pati, dok zlo gospodari, nego da se bori za svoja prava time što bi uništio ono na šta se navikao. Ali, kad se zloupotrebe i nasilništvo nagomi­ laju i dovedu do apsolutnog despotizma, neminovno je da se takva vlada zbaci i da se uspostavi nova koja će obezbediti ono što je neophodno — sigurnost i sreću. Ta­ ko su žene strpljivo patile i trpele nepravdu i sada su shvatile da moraju da se bore i da zahtevaju status koji im po prirodi pripada. Istorija ljudskog roda je istorija neprestanih neprav­ di i nasilništva muškaraca nad ženama koji su za svoj najviši cilj imaili uspostavljenje apsolutne tiranije. Da bismo to dokazale izložićemo činjenice pravednom i nepristrasnom sudu sveta. On joj nikada nije dozvolio da koristi svoja neotuđi­ va građanska prava. On je naterao da se podredi zakonima u čijem stva­ ranju ona nije imala pravo glasa. On joj je oduzeo čak i ona prava koja imaju najbedniji i najneukiji muškarci — domaći i stranci. Lišavajući je osnovnog građanskog prava — izbornog prava, on ju je onemogućio na svim ostalim planovima. On je učinio da ona, ukoliko je udata, u očima za­ kona bude mrtva. On jo j je oduzeo sva prava na imovinu i sve moguć­ nosti zarade. �228 Dr JOVAN ĐO RĐEV I ć On ju je u m oralnom pogledu učinio neodgovornim bićem, sposobnim za kriminal k o ji ostaje nekažnjen sa­ m o ukoliko je počinjen uz prisustvo njenog supruga. Po bračnom ugovoru ona je dužna da se pokorava sup­ rugu k oji u svemu postaje njen gospodar a zakon mu daje pravo da jo j oduzme svaku slobodu i da je za nepokoravanje išiba. On je tako oblikovao zakon o razvodu da razlozi za razvod, briga oko deoe, materijalna bezbednost i sve os­ talo ide u njegovu korist i to samo zato što se poziva na lažnu pretpostavku o superiornosti muškarca, čime automatski dobija apsolutno sva prava. On se nije zadovoljio da liši samo udatu ženu svih prava, već je i imovinu neudate žene oporezivao tako da ona može da postoji samo ukoliko država može da iz toga izvuče neku korist. On je monopolisao sva moguća zaposlenja i njoj os­ tavio ona koja pružaju najbedniju zaradu. On jo j zat­ vara sve puteve ka bogatstvu i ugledu, a istovremeno kad je on u pitanju to smatra najdragocenijim. Kao učitelj teologije, m edicine i prava ona nije poznata. On je za nju zatvorio sve škole i ona nema načina da se obrazuje. On jo j i u crkvi i u državi daje podređene uloge, a pozivajući se na Apostolski autoritet, onemogućio jo j je bilo kakvo učešće u javnim poslovima i poslovima crkve. On je stvorio lažna javna osećanja tim e što je stvorio različita moralna načela za žene i muškarce, tako da je moralna delinkvencija žene osuđena na progon iz dru­ štva dok je za istu stvar muškarac opravdan. On je na sebe preuzeo i ulogu samog Jehove, tvrdeći da ima pravo da u njeno ime odlučuje, iako to pravo pripada samo njenoj savesti i njenom bogu. �ŽENSKO PITANJE 229 On je uspeo da, u svakom mogućem smislu, uništi veru u njene sposobnosti, da uništi njeno samopoštovanje i da je natera da dragovoljno prihvati zavisnost i ponižavanje. S obzirom da je jedna polovina stanovništva ove zemlje lišena svih prava, da je socijalno i religiozno de­ gradirana i, s obzirom da su žene sasvim svesne da su ponižene, pritisnute i prevarom obespravljene, zahtevamo da im se odmah povrate sva prava koja im pripa­ daju kao ravnopravnim građanima SAD. Pre nego što se latimo ovog ozbiljnog zadatka upo­ zoravamo da ćemo neminovno nailaziti na nerazumevanje, potcenjivanje i ismejavanje; međutim moramo upotrebiti sve moguće načine i sredstva koja su u našoj moći da bismo uspele. Mi ćemo aktivirati ljude, deliti brošure, pisati peticije Državi2) i Nacionalnom zakono­ davstvu,2 nastojeći da za sebe pridobijem o i štampu ) i propovedaonicu. Nadamo se da će ovu Deklaraciju pratiti čitava serija deklaracija koje će obuhvatiti sve krajeve naše zemlje.4 ) Rezolucije — odluke: Zlatnim pravilom prirode smatra se „da je čovekov cilj da traži istinsku sreću". Blekson u svojim Komen­ tarima zapaža da je ovo veliko pravilo Prirode u skladu sa ljudskim rodom i potiče od Boga, te je svakako zna­ čajnije i važnije od bilo kog drugog. Ono važi u svim *) U današnjem značenju: Predsedniku SAD ili Vladi. s) U današnjem značenju: Kongresu. 4 To se i desilo i već u toku iste, 1848. godine, mnoge države SAD ) donele su svoje deklaracije o ženskim pravima. �230 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ zem ljam a sveta i u svim vremenima; ni jedan ljudski zakon k o ji se ovom e suprotstavlja nema nikakvu vrednost niti pravo na postojanje; ukoliko pojedini zakon im a neku vrednost, snagu, značaj i autoritet, mora poti­ cati od ovog prvobitnog, zato: odlučujem o da svi zakoni, k o ji se na bilo k o ji način suprotstavljaju osnovnoj sreći žene, stoje nasuprot zlat­ nom pravilu prirode k oje „m ora da se poštuje doslednije nego bilo šta drugo” ; odlučujem o da svi zakoni kojim a se onemogućuje da žena zauzme svoju ulogu u društvu onako kako jo j savest nalaže, i oni kojim a se potvrđuje da je žena infe­ riornija od muškarca nemaju nikakvu m oć i autoritet; odlučujem o da su žene i muškarci jednaki, a to je hteo sam Tvorac; te u im e dobrobiti čovečanstva zahtevam o da se ona tako i shvati; odlučujemo da žene ove zem lje treba da istupe pro­ tiv degradacije, da ne sm eju da se zadovolje postojećim stanjem i da u svom neznanju poveruju u laž da one im aju nekakva prava; odlučujemo da se vrline, finoća i pristojnost koje se zahtevaju od žene zahtevaju i od muškarca i da se skrnavljenje tih principa podjednako kažnjava; odlučujemo da nedolične i neprihvatljive primedbe koje se upućuju ženi u slučaju kada se ona meša u javni život, potiču od istih onih kojim a se njeno prisu­ stvo na koncertima ili u cirkusu, veoma dopada; odlučujemo da je žena suviše dugo bila zadovoljna ograničenjima koja su kvarila običaje i izvrtala sama načela B iblije, te da je krajnje vreme da se ona pokre­ ne iz m rtvila i dobije ono što jo j je Tvorac dodelio; �ŽENSKO PITANJE 231 odlučujemo da jednakost ljudskih prava neizbežno proizilazi iz činjenice da je čitav ljudski rod istovetan u svojim sposobnostima i odgovorima; odlučujemo, najzad, da -time što jo j je Tvorac poda­ rio iste sposobnosti i istu svest o odgovornosti, žena ima pravo da se bori za svaku pravednu stvar pravednim sredstvima i da bilo kakav običaj ili vlast koji se tome suprotstavljaju, svejedno da li su savremeni ili optere­ ćeni starim, treba da se smatraju očiglednom neistinom i pravim razlogom za objavu rata muškom rodu.” �P O R U K A J O S IP A B R O Z A T I T A S V E T S K O J K O N F E R E N C IJI M EĐ UN ARO D N E G O DINE ŽENA „V elik a m i je čast i lično zadovoljstvo da pozdravim sve učesnike Svjetske konferencije Međunarodne godi­ ne žena. Dozvolite m i da i ovom prilikom posebno po­ zdravim činjenicu što je inicijativa za sazivanje ove Konferencije potekla od OUN i što se ona održava u prijateljsk om Meksiku, m iroljubivoj, nesvrstanoj zem lji, koja je već više puta, na različite načine, dokazala svo­ ju spremnost za rešavanje svjetskih problema putem ši­ roke međunarodne saradnje i sporazumijevanja. U ime SFRJ i u svoje lično ime želim pun uspjeh radu Kon­ ferencije. Smatram da je veoma važno što se problemu polo­ žaja žene posvećuje u ovom momentu posebna pažnja i u svjetskoj zajednici i u svjetskoj organizaciji. Gledam i u tom e porast uloge O U N i izraz jačanja snaga mira i progresa u svijetu i uspjeha borbe koju vode za rješavanje gorućih problem a međunarodnih odnosa, po­ sebno ekonomskih, da bi čovječanstvo, svaka zem lja i čovjek — pojedinac, još snažnije zakoračili u svijet mi­ ra, slobode, ravnopravnosti naroda i socijalne pravde. Duboko sam uvjeren da su društvena uloga i položaj žene veoma indikativni za opći razvoj svakog društva i da svaka akcija, usmjerena ka rješavanju problem a po­ �2ENSK0 PITANJE 233 ložaja žene znači doprinos općem procvatu čitavog druš­ tva, a preko toga i napretku čitave svjetske zajednice, i obrnuto. Borba za društveni progres, za prava čo vje­ ka — čiji je dio ravnopravnost žene — su nerazdvojni. Duboka svijest naših naroda o ovoj činjenici izra­ zila se u oslobodilačkoj borbi protiv fašističkog okupa­ tora koja je ujedno bila borba za nove društvene odnose u Jugoslaviji, a i šire u svijetu kao dio borbe, — u I I svjetskom ratu i cijelom poslijeratnom periodu pro­ tiv korjena iz kojih je nikao fašizam, a k o ji i danas održavaju i rađaju razne oblike potčinjavanja naroda i ugnjetavanja čovjeka, a time i diskrim inacije žena. Učestvujući masovno i aktivno u našoj oslobodilačkoj borbi, žena Jugoslavije je sebi izborila pravo da i u vrijem e mira bude jedan od odlučujućih faktora za stva­ ranje i razvijanje novih socijalističkih samoupravnih od­ nosa u društvu, k o ji uključuju ravnopravan položaj žene. Tim e je ona postala akter stvaranja društveno-ekonomskih pretpostavki koje su omogućile da danas kao građanin, radnik i upravljač ravnopravno učestvuje u svim sferama društvenog, političkog i ekonomskog ži­ vota u zemlji, kao i u borbi koju u svijetu vodi soci­ jalistička, nesvrstana Jugoslavija za mir, zasnovan na ravnopravnosti svih naroda i njihovom pravu da sami odlučuju o svojoj sudbini.” �M E Đ U N A R O D N A D E K L A R A C IJ A O R A V N O P R A V N O S T I Ž E N A I N J IH O V O M D O P R IN O S U R A Z V O J U I M IR U OD 1975. Ova D eklaracija je akt Svetske konferencije M eđunarodne godine žena, održane u Meksiku od 19. juna do 2. ju la 1975. godine. „Svesna da su problem i žena, k oje čine polovinu svetskog stanovništva, problem i društva u celini i da prom ene sadašnjeg ekonomskog, političkog i društvenog položaja žena m oraju postati integralni deo napora za transform aciju struktura i stavova k o ji om etaju istinsko zadovoljavanje njihovih potreba, Uviđajući da međunarodna saradnja zasnovana na principim a Povelje Ujedinjenih nacija treba dalje da se razvija i učvršćuje u cilju nalaženja rešenja svetskih problem a i izgradnje međunarodne zajednice zasnovane na ravnopravnosti i pravdi, Podsećajući da su potpisivanjem Povelje narodi U je­ dinjenih nacija preuzeli specifične obaveze: „da buduće generacije spasu od strahota ra ta ... da reafinnišu ve­ ru u osnovna ljudska prava, u dostojanstvo i vrednost ljudske ličnosti, u jednaka prava muškaraca i žena i �2ENSK0 PITANJE 235 nacija velikih i malih i da unaprede socijalni progres i bolji životni standard u široj slobodi” , Im a ju ći u vidu da su od osnivanja U jedinjenih naci­ ja usvojeni veoma značajni instrumenti među kojim a su sledeći najhitniji: Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, Deklaracija o davanju nezavisnosti kolonijal­ nim zemljama i narodima i Deklaracija i Akcioni prog­ ram za uspostavljanje novog međunarodnog ekonom­ skog poretka zasnovani na Povelji o ekonomskim pra­ vima i dužnostima država, da je Deklaracija U jedinje­ nih nacija o ukidanju diskriminacije u odnosu na žene usvojila stav da je „diskrim inacija u odnosu na žene nespojiva sa ljudskim dostojanstvom i blagostanjem po­ rodice i društva, da sprečava učešće žena — na ravno­ pravnoj osnovi sa muškarcima — u političkom, društve­ nom, ekonomskom i kulturnom životu svojih zemalja i da je prepreka potpunom razvoju ženine ličnosti radi služenja njihovim zemljama i čovečanstvu” , Podsećajući da je Generalna skupština proklamovala 1975. Međunarodnom godinom žena i da bi Godina trebalo da bude posvećena intenziviranoj akciji s ciljem da se: unapredi ravnopravnost između muškaraca i že­ na; obezbedi integraciia žena u ukupne napore razvo­ ja; poveća doprinos žena u učvršćenju svetskog mira, Podsećajući, dalje, da je Ekonomsko-socijalni savet svojom rezolucijom 1849 (L V I ) usvojio Program Me­ đunarodne godine žena i da je Generalna skupština svo­ jom rezolucijom 3275 (X X I X ) pozvala na potpunu primenu Programa, Im a ju ći u vidu ulogu koju su žene odigrale u istoriji čovečanstva, posebno u borbi za nacionalno oslobo­ đenje, učvršćenje svetskog mira i uklanjanju imperija­ �236 Dr JOVAN ĐORĐEVIC lizma, kolonijalizma, neokolonijalizma, strane okupacije, cionizma, strane dominacije, rasizma i a p a r t h e j d a , Naglašavajući da će veće i ravnopravno učešće žena u odlučivanju na svim nivoima odlučujuće uticati na brže ostvarivanje razvoja i očuvanje mira, Naglašavajući, takođe, da žene i muškarci svih zema­ lja treba da imaju jednaka prava i obaveze i da je za­ datak svih država da stvore potrebne uslove za sticanje i korišćenje tih prava, Prizn a ju ći da žene celog sveta, bez obzira na razlike koje između njih postoje, dele teško iskustvo što ima­ ju ili su imale neravnopravan tretman, i da će poras­ tom svesti žena o tom fenomenu one postati prirodni saveznici borbe protiv svih oblika ugnjetavanja koji se vrše pod kolonijalizm om , neokolonijalizm om , cionizmom, rasnom diskrim inacijom i aparthejdom, predstavljajući na taj način ogroman revolucionarni potencijal ekonomskih i socijalnih promena u današ­ njem svetu, Prizn a ju ći da prom ene u socijalnoj i ekonomskoj strukturi društva — iako predstavljaju nužne pretpos­ tavke — ne mogu same po sebi obezbediti trenutno unapređenje položaja jedne grupe koja je dugo bila zapostavljena i da je, stoga, neophodno hitno razmot­ riti potpuno, neodložno i rano uključivanje žena u na­ cionalni i međunarodni život, Naglašavajući da nerazvijenost ženama nameće dvo­ struki teret eksploatacije koju treba hitno ukinuti i da je potpuna primena nacionalne politike u ovom cilju ozbiljno otežana postojećim nepravednim sistemom međunarodnih ekonomskih odnosa, Svesna da funkcija materinstva ne srne biti razlog nejednakosti i diskriminacije i da podizanje deteta zah- �2ENSK0 PITANJE 237 teva podelu odgovornosti između žena, muškaraca i dru­ štva u celini, Priznajući, takođe, hitnost unapređenja položaja že­ na i nalaženja efikasnijih metoda i strategija koje će im obezbediti jednake mogućnosti kao i muškarcima da aktivno učestvuju u razvoju svoje zem lje i daju svoj do­ prinos postizanju svetskog mira, Uverena da žene m oraju odigrati značajnu ulogu u unapređenju, postizanju i očuvanju međunarodnog mi­ ra i da je nužno podsticati njihove napore za m ir pu­ tem potpunog učešća u nacionalnim i međunarodnim organizacijama koje u tom cilju postoje, Sm atrajući da je nužno unaprediti nacionalnu, regi­ onalnu i međunarodnu akciju — čiji značajan dopri­ nos treba da bude Svetski plan akcije usvojen na Svetskoj konferenciji Međunarodne godine žena — u cilju postizanja ravnopravnosti, razvoja i mira, Odlučuje da se proklamuju sledeći principi: 1. Ravnopravnost između muškaraca i žena znači ravnopravnost u njihovom dostojanstvu i vrednosti kao ljudskih bića, kao i ravnopravnost u pravima, moguć­ nostima i odgovornostima; 2. Sve prepreke koje stoje na putu korišćenja jed­ nakih prava žena i muškaraca moraju biti otklonjene kako bi se obezbedila potpuna integracija žena u nacio­ nalni razvoj i njihovo učešće u obezbeđivanju i očuva­ nju međunarodnog mira; 3. Država je odgovorna za stvaranje potrebnih službi kako bi žene mogle biti integrisane u društvo dok nji­ hova deca uživaju odgovarajuću zaštitu; 4. Nacionalne nevladine organizacije treba da dopri­ nose unapređenju društvenog položaja žena putem po­ �238 Dr JOVAN ĐORĐEVIČ m oći ženama da koriste svoje mogućnosti, širenja ob­ razovanja i inform isanja o pravim a žena, i kroz saradnju sa svojim vladama; 5. Žene i muškarci im aju jednaka prava i odgovor­ nosti u porodici i u društvu. Ravnopravnost između muškaraca i žena treba da bude zagarantovana u po­ rodici koja je osnovna zajednica društva i u kojoj se neguju humani odnosi. Muškarci treba da aktivnije, kreativnije i odgovornije učestvuju u životu porodice u cilju njenog zdravog razvoja, što bi omogućilo da žene budu intenzivnije uključene u aktivnosti svoje zajed­ nice i postizanje efikasnijeg usklađivanja porodičnih i radnih obaveza oba roditelja; 6. Žene, kao i muškarci, m oraju imati mogućnosti za maksimalni razvoj svojih intelektualnih potencijala. Stoga bi nacionalna politika i programi m orali ženama obezbediti potpunu i ravnopravnu dostupnost obrazova­ nju i stručnom osposobljavanju na svim nivoima, uz istovrem eno obezbeđivanje da ti programi i politika svesno orijentišu žene na nova zanimanja i nove uloge u skladu sa njihovom potrebom za ličnim ispoljavanjem i sa potrebam a nacionalnog razvoja; 7. Snažno se reafirmišu prava žena na rad, na jed­ naku platu za rad iste vrednosti, pravo na korišćenje jednakih uslova i mogućnosti za napredovanje na radu, kao i sva druga prava žena na potpunu i zadovoljava­ juću ekonomsku aktivnost. Sadašnje razmatranje ovih principa u cilju njihove efikasne primene neophodno je potrebno, s obzirom na nužnost prestru/ktuiranja svetskih ekonomskih odnosa. T o prestruktuiramje otva­ ra veće mogućnosti za žene da budu integrisane u toko­ ve nacionalnog ekonomskog, socijalnog, političkog i kul­ turnog života; �2ENSK0 PITANJE 239 8. Sva sredstva komunikacija i informisanja kao i kulturni m ediji treba da daju visok prioritet svojoj od­ govornosti u potpomaganju da se otklone sva shvatanja i kulturni faktori k oji još uvek sprečavaju unapre­ đenje položaja žena i da bi se na pozitivan način tuma­ čio značaj k o ji za društvo ima usvajanje izmenjenih i proširenih uloga žena; 9. Potrebno je učiniti dostupnim neophodne izvore kako bi žene mogle aktivno učestvovati u političkom životu svoje zem lje i međunarodne zajednice, jer je nji­ hovo aktivno učešće u odlučivanju o nacionalnim i me­ đunarodnim pitanjima i na drugim nivoima političkog života pretpostavka za potpuno korišćenje jednakih prava žena, za njihov dalji razvoj i nacionalno blagostanje; 10. Jednakost u pravima nosi sa sobom odgovara­ juće odgovornosti. Stoga je dužnost žena da se koriste svim mogućnostima koje im se pružaju i da ispunja­ vaju svoje dužnosti prema porodici, zem lji i čovečanstvu; 11. Jedan od glavnih ciljeva društvenog obrazovanja trebalo bi da bude učenje o poštovanju fizičkog inte­ griteta i njegovog pravog značaja u ljudskom životu, čovečije telo, bilo da se radi o ženi ili muškarcu, je ne­ prikosnoveno i njegovo poštovanje je osnovni element ljudskog dostojanstva i slobode; 12. Svaki par i pojedinac imaju pravo da slobodno odlučuju da li će imati dece ili ne i da određuju njihov broj i razmak između rođenja, kao i na informisanje, obrazovanje i sredstva da bi to pravo mogli koristiti; 13. Poštovanje ljudskog dostojanstva podrazumeva pravo svake žene da slobodno i sama odlučuje da li će stupiti u brak ili ne; �240 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ 14. Pitanje neravnopravnosti, koje pogađa ogromnu većinu žena u svetu, tesno je povezano sa problemom nerazvijenosti, koja je rezultat ne samo nepovoljne unutrašnje strukture nego i duboko nepravednog svetskog ekonomskog sistema; 15. Potpun i sveopšti razvoj jedne zem lje zahteva maksimalno učešće i žena i muškaraca u svim oblasti­ ma; nedovoljno korišćenje potencijala skoro polovine svetskog stanovništva predstavlja ozbiljnu prepreku so­ cijalnom i ekonomskom razvoju; 16. K ra jn ji cilj razvoja je da se postigne bolji kvalitet života za sve, što znači ne samo razvoj ekonomskih i drugih m aterijalnih resursa nego i fizički, moralni, in­ telektualni i kulturni razvoj ljudske ličnosti; 17. Da bi se žene integrisale u razvoj, države treba da izvrše odgovarajuće promene u svojoj ekonomskoj i socijalnoj politici, je r žene imaju pravo da učestvuju i doprinose ukupnim naporima razvoja; 18. Sadašnje stanje međunarodnih ekonomskih od­ nosa nameće ozbiljne prepreke efikasnijem korišćenju svih ljudskih i materijalnih potencijala za ubrzani raz­ v o j i za poboljšanje životnog standarda u zemljama u razvoju s ciljem da se otklone glad, smrtnost dece, ne­ zaposlenost, nepismenost, neznanje i zaostalost, k oji se tiču čitavog čovečanstva, a posebno žena. Stoga je osnovno da se ustanovi i hitno primeni novi međuna­ rodni ekonomski poredak — čiju osnovu predstavlja P ovelja o ekonomskim pravim a i dužnostima država — zasnovan na pravičnosti, suverenoj ravnopravnosti, me­ đuzavisnosti, zajedničkim interesima, saradnji među državama bez obzira na njihove društvene i ekonomske sisteme na principima m iroljubive koegzistencije i na unapređenju ekonomskog i socijalnog progresa svih ze­ �ŽENSKO PITANJE 241 malja, posebno zemalja u razvoju i na progresu država koje čine međunarodnu zajednicu; 19. Princip potpunog i trajnog suvereniteta svake zemlje nad vlastitim prirodnim resursima, bogatstvima i svim ekonomskim aktivnostima, kao i njenog neotu­ đivog prava na nacionalizaciju kao izraz tog suvereni­ teta, predstavljaju osnovne pretpostavke u procesu eko­ nomskog i društvenog razvoja; 20. Međutim, postizanje ekonomskih i socijalnih ci­ ljeva, osnovnih i za postizanje prava žena, neće samo po sebi dovesti do potpune integracije žena u razvoj na bazi ravnopravnosti sa muškarcima ukoliko se ne preduzmu posebne mere namenjene potpunom ukidanju svih oblika diskriminacije u odnosu na žene. Stoga je važno da se formulišu i primene modeli razvoja koji će unaprediti učešće i unapređenje žena u svim oblas­ tima rada, obezbediti jednake mogućnosti za obrazova­ nje i servise koji bi olakšali poslove u kući; 21. Modernizacija poljoprivrednog sektora u ogrom ­ nim regionima sveta je neodvojiv element razvoja, po­ sebno zbog toga što stvara mogućnosti za m ilione seos­ kih žena da učestvuju u razvoju. Vlade, Ujedinjene na­ cije, njihove specijalizovane agencije i druge kompe­ tentne regionalne i međunarodne organizacije treba da podrže projekte namenjene korišćenju maksimalnih potencijala i razvijanju samopouzdanja seoskih žena; 22. Treba naglasiti da će — pod uslovom da su obezbeđeni neophodni ekonomski, socijalni i zakonski uslovi kao i odgovarajući stavovi u odnosu na potpuno i ravnopravno učešće žena u društvu — napori i mere namenjeni intenzivnijoj integraciji žena u razvoj biti uspešni jedino ako čine integralni deo ukupnog socijal­ nog i ekonomskog napretka. Potpuno učešće žena u ra­ �242 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ zličitim ekonomskim, socijalnim, političkim i kulturnim sektorim a značajan je indikator dinamičnog progresa naroda i njihovog razvoja. Individualna ljudska prava mogu se ostvariti jedino u okviru ukupnog razvoja; 23. C iljevi postavljeni u ovoj Deklaraciji mogu se postići jedino u svetu u kome u odnosima između dr­ žava vladaju, i z m e đ u o s t a l i h , sledeći principi: suverene ravnopravnosti država; slobodnog samoopredeljenja naroda; neprihvatanja prisvajanja ili po­ kušaja da se terito rije prisvajaju putem sile i zabrane priznavanja takvog prisvajanja; teritorijalnog inte­ griteta i prava na njegovu odbranu; i nemešanja u unutrašnje stvari drugih zem alja; a isto tako, da u od­ nosima među ljudim a treba da vladaju najviši princi­ p i ravnopravnosti žena i muškaraca; 24. Međunarodna saradnja i m ir zahtevaju postiza­ n je nacionalnog oslobođenja i nezavisnosti, ukidanje kolonijalizm a i neokolonijalizma, strane okupacije, cionizma, a p a r t h e j d a , svih vidova rasne diskrimina­ cije, kao i priznavanje dostojanstva naroda i njihovog prava na sam oopredeljenje; 25. Žene im aju vitalnu ulogu u unapređenju mira u svim oblastima života: u porodici, zajednici, naciji i u svetu. Otuda, žene ravnopravno sa muškarcima mora­ ju učestvovati u procesima odlučivanja k oji potpoma­ žu unapređenje m ira na svim nivoima; 26. Žene i muškarci treba zajednički da ukinu kolo­ nijalizam, neokolonijalizam, imperijalizam, stranu do­ minaciju, i okupaciju, cionizam, a p a r t h e j d , rasnu diskriminaciju, prisvajanje zem lje putem sile i prizna­ vanja takvog prisvajanja, je r takva praksa uzrokuje ne« opisive patnje žena, muškaraca i dece; �ŽENSKO PITANJE 243 27. Treba podržati solidarnost žena svih zemalja sve­ ta u njihovom protestu protiv povrede ljudskih prava koju osuđuju i Ujedinjene nacije. Svi oblici ugnjeta­ vanja i nehumanog tretmana žena, muškaraca i dece, uključujući i hapšenje, mučenje, masakre, kolektivno kažnjavanje, razaranje domova, prinudno proterivanje i zabranu kretanja smatraće se zločinima protiv čovećanstva i povredom Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima i drugih međunarodnih instrumenata; 28. Žene celog sveta treba da se ujedine u cilju ot­ klanjanja povrede ljudskih prava koje se vrše nad že­ nama i devojkama, kao što su: silovanje, prostitucija, fizički napadi, mentalne svireposti, zaključivanje dečjih brakova, prinudno sklapanje braka i sklapanje braka kao komercijalne transakcije; 29. M ir zahteva da žene kao i muškarci odbijaju bi­ lo kakvo mešanje u unutrašnje stvari država bez obzira da li se ono vrši otvoreno ili prikriveno od strane dru­ gih zemalja ili preko transnacionalnih korporacija. Mir, takođe, zahteva da žene i muškarci rade na unapređenju poštovanja suverenih prava svake zem lje da izgrađuje vlastiti ekonomski, društveni i politički sistem bez poli­ tičkih i ekonomskih pritisaka i prinude bilo kakve vrste; 30. I žene i muškarci bi trebalo da doprinose posti­ zanju stvarnog opšteg i potpunog razoružanja pod efi­ kasnom međunarodnom kontrolom, počev od nuklear­ nog razoružanja. Dok se ne postigne opšte razoružanje, žene i muškarci čitavog sveta moraju ostati predostrožni i uložiti sve svoje snage da se postigne i očuva me­ đunarodni mir: �244 Dr JOVAN ĐORĐEVIC STOGA, S v e it s k a k o n f e r e n c i j a rodne god in e žena: M e đ u n a ­ 1. Potvrđuje svoju veru u ciljeve Međunarodne go­ dine žena k o ji su ravnopravnost, razvoj i mir; 2. Proklam uje svoju privrženost ostvarivanju tih ciljeva; 3. E nergičn o zahteva od vlada, čitavog sistema U je­ dinjenih nacija, regionalnih i međunarodnih organiza­ cija i međunarodne zajednice u celini, da se posvete stvaranju pravednog društva u kom e će žene, muškarci i deca m oći živeti u dostojanstvu, slobodi, pravdi i pro­ speritetu". �M A R K S O V O P IS M O 2 E N I» ) Evo pišem ti ponovo je r sam sam a neprijatno mi je da imam sa tobom samo imaginarne dijaloge a da ti o tome ništa ne znaš; niti me čuješ a niti mi možeš odgovoriti. Tvoja slika, iako loša, mnogo mi znači. Tek sad razumem zašto su „crne madone", najsramniji por­ treti device Marije, naišle na veliki broj obožavalaca, više nego dobri portreti. Bez obzira na to, nikada ni jedna slika madone nije bila toliko ljubljena, posmatrana i obožavana kao tvoje fotografije; iako ne crna ništa manje nije nepravična, jer ne otkriva tvoj sjaj, tvoj šarm, tvoju „dolče” , zavod­ ljivi ton tvoga lica. Ali ja ispravljam zrake sunca koji su slikani netačno i utvrđujem da m oje oči, iako ošte­ ćene svetlošću lampe i upotrebom duvana, još uvek znaju da slikaju i to ne samo u snu nego i za vreme bdenja. Ti si preda mnom živa i držim te u svojim ru­ kama. Ljubim te od glave do pete i padam na kolena pred tobom uzdišući „Gospođo volim vas” . Ja vas zaista volim više nego što je M or ikada voleo. Pogrešno svet ') Marks je poznat ne samo kao veliki naučnik i revolucionar, već i kao duboko zaljubljen u svoju ženu. Ovo pismo je Marks napisao 21. juna 1856. godine svojoj ženi, dok je boravio kod Engelsa u Mančesteru, koja se sa svoje tri kćen, od maja meseca te godine, nalazila u Trevu, negujući svoju majku. Pismo je prvi put objavljeno u publikaciji „Anali” na nemačkom jeziku, a francuski marksolog Rubel ga je prvi put objavio u francus­ koj verziji 1970. godine. Ono je objavljeno i na drugim jezicima, uključu­ jući i ruski iczik. �246 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ ceni ljude od karaktera. K o ji je od m ojih mnogobrojnih kritičara i zatrovanih neprijatelja cenio m oju ulogu „velikog ljubavnika” u jednom pozorištu drugog reda? Međutim, ona je istinita. Da su svi oni im ali i najmanju dozu duha slikali bi sa jedne strane „odnose proizvodnje i razm ene” a sa druge mene kako klečim pred tvojim nogama. Ispod ove slike oni bi napisali „Look to this picture and do it ” .2) A li oni su glupi i takvi će ostati „in saecula saeculorum” . Momentano odvajanje ima i svoje dobre strane, je r prisustvo čini stvari jednoobraznim i ne dozvoljava da se prave razlike. Gledane iz blizine i najviše kule se čine liliputanskim. Ali, svakodnevne i sitne pojave posmatrane iz blizine dobi ja ju ogrom ne razmere. T o se isto od­ nosi i na strast. Male navike se pretvaraju u proždirače strasti kad nas neposredno zahvate, a za razliku od toga one iščeza­ vaju čim se neposredni objekt gubi sa našeg vidika. Ve­ like strasti ko je bliskost objekta pretvara u male na­ vike koje rastu do svoje prirodne m ere pod uticajem m agijskog dejstva udaljenosti. Tako je i sa m ojom lju­ bavlju. Dovoljno je da te prostor otm e mom pogledu da bi odmah bio svestan da ga je vrem e još ojačalo, kao što sunce i kiša pomažu biljkam a da rastu. K ad si ti daleko od mene m oja se ljubav prema tebi ja vlja onakva kakva jeste; džinovska, je r ujedinjuje svu energiju m og duha i svu žar moga srca. Ja postajem čovek je r osećam veliku strast. Rastrzanost koju izaziva učenje i m odem a kultura, skepticizam koji nas prim o­ rava da potiskujem o sve subjektivne i objektivne pred­ stave, čine da postajem o sitničavi i slabi, samoljubci i neodlučni. Suprotno od toga, ljubav, ne ljubav a la Fo*) Pogledajte ovu sliku i poredite. �ŽENSKO PITANJE 247 jerbah za čoveka kao takvog, ne ni kao merabolizam Molšota, čak ni ljubav za proletarijat, već ljubav ljub­ ljene, ljubav za tebe omogućuje da čovek postaje čovek. Ti ćeš se nasmejati drago srce i zapitaćeš se odakle mi odjednom tolika retorika. Izvesno je, kad bi samo mogao da prislonim na svoje srce tvoje, čisto i nežno, ja bih ćutao, ne bih progovorio ni jednu reč. U nemogućnosti da te ljubim svojim usnama ja to činim rečima. Ja bih mogao isto tako da pišem stihove, da podražavam rim ove iz Ovidijevih „Libri tristium ” na teftonskom: Bucher des Jammers (knjige tugova­ nja). Izgnan Ovidije je bio odvojen samo od cara Avgu­ sta a ja sam u izgnanstvu koje me lišava tebe; to Ovi­ dije ne bi mogao da razume. Postoje mnoge žene i među njim a i vrlo lepe, ali gde bih našao lice čija svaka crta, čak svaka bora iza­ ziva u meni sećanje na najdublje i n ajfinije u mom životu. M oje beskrajne bolove, m oje nenadoknadive gu­ bitke čitam u blagosti tvojih crta i zaboravljam svoj bol kad poljubim tvoje blago lice. „Izgubljen u njenom naručju probuđen njenim poljupcim a” u meni to govori pesnik. Ostavljam bramancima i Pitagori njihove dok­ trine o reinkarnaciji, a hrišćanstvu verovanja u vaskrsenje. �RAZG O VO R S IM O N DE BOVUAR I Ž A N PO L SA RTRA O Ž E N S K O M PIT A N JU 1 ) S im on de B ovuar: — Sartr, htela bih da Vas pitam o problem u žena, je r se V i nikad niste izjasnili o ovom pitanju i to je prva stvar o k o joj Vas pitam. Kako se desilo da ste V i govorili o svim potlačenim: o radnicima, o crncim a u Crnom Orfeju, o Jevrejim a u Razmišljanju 0 jevrejsk om pitanju, a nikad se niste izjasnili o ženama. S a rtr: — M islim da to dolazi od m oje mladosti. Od svog detinjstva sam bio okružen ženama; m oja baba i m ajka su se m nogo bavile sa mnom, zatim, stalno sam bio okrenut devojčičama. T o znači da sam u devojkama 1 ženama im ao takoreći svoju prirodnu sredinu i uvek sam m islio da u meni ima jedna vrsta žene. S im on de Bovuar: — Činjenica da ste bili uvek okru­ ženi ženama nije smetnja da ste m ogli zapaziti kao značajnu pojavu ugnjetavanja koje podnose. *) Ovaj razgovor je objavljen u francuskom časopisu Luk (L'Arc), br. 61 iz 1975. g. i predstavlja ne samo skraćeni izraz shvatanja pisca poznatog dela „Drugi pol” koje je uticalo na savremenu ideologiju ženskog pokre­ ta, već i prvi put javno izraženo mišljenje Sartra o jednom od aktuelnih problema današnjice. Pored toga, u ovom razgovoru, zapaža se odjek ideja francuske intelektualne levice o problemu žene; ideja izraženih jednostavno, ležerno i nedorečeno s obzirom na pretenzije poznatog bračnog para, angažovanih super intelektualaca: jednog pisca lidera ženskog pokreta i jednog savremenog oštroumnog filozofa, — koji je uvek težio da bude moderan ali i odgovoran mislilac i borac napredne misli i orijentacije, bliske mark­ sizmu i socijalizmu. �ŽENSKO PITANJE 249 Sartr: — Ja sam osećao da moj deda ugnjetava moju babu, ali to nisam do kraja shvatio. M oja majka, kao udovica, bila je potčinjena svojim roditeljim a, ne samo ocu već i majci. Sim on đe Bovuar: — Ali, V i ste postali odrasli. Za­ što niste shvatili ugnjetenost žena? Sartr — U celini uzevši, nisam bio svestan toga. Video sam samo pojedinačne slučajeve; naravno, video sam ih mnoge. Ali, u svakom slučaju, smatrao sam da je imperijalizam pojedinačni nedostatak muškarca, a da je jedna vrsta potčinjenosti karakteristična crta žene. Sim on đe Bovuar — Zar ne bismo mogli reći da u odnosu na žene kod mnogih ljudi pa čak, i kod žena, — jer sam i ja takva bila prilično dugo — postoji jedna zaslepljujuća mrlja. Odnosi muškarac— žena uzimaju se kao nešto tako utvrđeno da izgleda prirodno, i uopšte, i odnosi se ne zapažaju. To me podseća na ono što se nekad zapažalo u grčkoj dem okratiji, gde ropstvo nisu zapažali ni oni koji su inače zastupali ideje jedna­ kosti. Izgleda mi da će se u budućnosti gledati sa is­ tim čuđenjem na način kojim su žene danas tretirane u našem društvu, kao što mi gledamo na ropstvo u atinskoj demokratiji. Sartr — Mislim da imate pravo. Kao mlad čovek verovao sam u superiornost čoveka,2) što ne isključuje između njega i žene postojanje izvesne jednakosti sa muškarcima. U izvesnim slučajevima muškarac je bio gord, autoritativan i prividno superioran u odnosu na ženu. Na primer, moj očuh, ali smatrao sam tada da je to samo crta karaktera. ') Sartr, kao 1 mnogi pre i posle njega, izjednačava pojam (i reči) čovek i muškarac; uticaj mafiizma se oseća i kod onih koji inače ne ospo­ ravaju da je i žena čovek (l'hommc) ljudsko biče. �250 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ S im on de B ovuar — A li V i sad baš rekoste da ste žene u svojim m nogobrojnim odnosima sa njim a smat­ rali za jednake ili za nejednake. Da li time hoćete da ka­ žete ono što ste m i već jedanput naglasili da su one jed­ nake s obzirom na njihovu potčinjenost, čak i ako to stvarno nisu. Hoću to da kažem s obzirom da je za jednu ženu teže da ima isto toliko kulture, znanja i slobode, kao što m ože da je ima muškarac. Jedna žena može izgle­ dati jednaka sa muškarcem, čak i ako ne poseduje isti nivo kulture, slobode i druge osobine. S a rtr — Im a nešto od toga. Smatrao sam da ona im a jedan tip osećanja i način ponašanja koje sam ja nalazio i u sebi. Osećao sam se, dakle, sposobnim da vodim razgovor sa ženama m nogo bolje nego sa mu­ škarcima. Sa muškarcima se razgovor uvek pretvara u pitanja profesije. Uvek se taj razgovor završava sa eko­ nomskim pitanjim a trenutka ili sa grčkom gramatikom, u zavisnosti o d toga da li je partner trgovac ili profesor. Ali je redak slučaj, na prim er, da na terasi jednog kafea govorite o vremenu, o ljudim a k o ji prolaze, o izgledu ulice, o svim stvarima sa kojim a sam to uvek činio sa ženama i što je davalo utisak da sam jednak sa njima. I tada kad sam ja vodio razgovor, ja sam ga vodio zato što sam to hteo. S im on de Bovuar — Ali baš ta činjenica da ste V i vodili razgovor, što je inače normalno što ste to bili Vi, ne ulazi li u mahizam. Uostalom, moram reći da se u celokupnom Vašem delu, kad se ponovo pročita, nalaze tragovi mahizma i čak falokratije. S a rtr — V i malo preterujete. A li najzad hoću i da verujem da je to tako. �2ENSK0 PITANJE Sim on đe Bovuar — Ali i V i ste sami sebe osećali mahistom, zar ne? Sartr — U izvesnom smislu jesam. Pošto sam po­ stavljao odnose na ovaj ili onaj plan, ako je žena bila saglasna, naravno. Ali ja sam činio prve pokušaje a ne smatram mahizam kao nešto što dolazi od položaja muškarca. Shvatam ga kao posebnu karakteristiku m oje ličnosti. Sim on đe Bovuar — To je interesantno, je r ste V i prvi kazali da psihologija i osećajnost nije ništa drugo već interiorizacija jedne situacije. Sartr — Da. Im ao sam pred sobom opštu situaciju čoveka naše epohe u odnosu sa ženama. Ja sam je uzi­ mao za individualnu superiornost. N e treba zaboraviti, i to priznajem, da sam sebi pripisivao mnoge superior­ nosti u odnosu na svoje vršnjake i svoj pol. T o znači u odnosu na mnoge ljude. Sim on đe Bovuar — To znači da ideja superiornosti u odnosu na žene proizlazi iz toga što je V i imate u od­ nosu prema svakom. Sartr — Možda. Međutim, ona je imala nešto po­ sebno, pošto je bila vezana za osećanje. Potrebno je proučavati superiornost koja prolazi kroz osećanje. Šta znači voleti nekoga i u isto vrem e se osećati superiornim i u kojoj meri ima u tome protivurečnosti? Sim on đe Bovuar — Ono što mi se čini najintere­ santnijim u ovom svemu, to je da, mada rado govorite da ste V i isti kao ma ko drugi, V i niste osetili Vaš mahizam kao ma ko drugi. Sartr — Kao posebni mahizam jedne ličnosti. Po­ trebno je da vam kažem, da ja sebe nisam smatrao celog života da sam ma ko. To mi se desilo kad sam imao četrdeset godina i od tog momenta tako sam i pisao i tako i danas mislim. �252 Dr JOVAN ĐORĐEVIC Sim on de B ovuar — Vratim o se mahizmu k oji tre­ ba nijansirati. V i ste b ili taj k o ji m e je podsticao da pišem „Drugi p o l". I kad je knjiga bila objavljena V i ste prihvatili sve njene teze, dok mi je Kami, na pri­ m er, skoro bacio knjigu u lice. Od tog trenutka, uosta­ lom , otkrila sam mahizam jednog broja lju di za koje sam verovala da su istinski demokrati, ne samo u od­ nosu na pol već i u odnosu na celo društvo. S a rtr — Da. Odmah da istaknem da sam Vas, što se tiče naših odnosa uvek smatrao za jednaku. S im on de B ovua r — M oram reći da me V i nikad niste ugnjetavali i da nikad niste isticali svoju nad­ moć. Da bism o nijansirali Vaš mahizam, značajno je istaći da u našim odnosim a nikad nije bilo „superior­ nosti — inferiornosti" kao što to obično im aju žena i muškarac. S a rtr — U tom pogledu naučio sam i shvatio da u odnosim a između čoveka i žene ima nečeg što ukazuje na duboku jednakost dva pola. Ja ne shvatam sebe da sam superiorniji u odnosu na Vas ili da sam inteligen­ tn iji ili aktivniji, znači ja nas stavljam na isti plan. M i smo bili jednaki. Pri tom e mislim da je to pojačalo m oj mahizam, je r m i je om ogućilo da ga nađem u odnosu sa drugim ženama. Međutim, jednakost koju smo m i im ali izgleda m i da nije samo pojedinačna jednakost dva bića; ona otkriva duboku jednakost dva pola. S im on de Bovuar — V i ste, izvesno je, prihvatili Drugi pol. On vas nije uopšte izmenio, uostalorti ni m e­ ne, je r m islim da smo im ali iste stavove u tom trenutku. S a rtr — Oboje smo verovali da će socijalistička re­ volucija nužno povući i emancipaciju žene. M i smo se i zajedno razočarali, je r smo otkrili da ni u Sovjetskom Savezu, ni u čehoslovačkoj, ni u jednoj drugoj zem lji koja se naziva socijalističkom, koju poznajemo, žena �ŽENSKO PITANJE 253 nije istinski jednaka muškarcu. To me je, uostalom, i podstakao da od 1970. definitivno zauzmem feminističke stavove. Hoću da kažem, da otkrijem i priznam speci­ fičnost borbe žena. Sim on đe Bovuar — V i ste me sledili na tom putu, ali htela bih da sad istaknem i do koje mere. Šta V i sad mislite o borbi žena za svoju emancipaciju? Na primer, kako se ona usklađuje sa borbom klasa? S artr — Mislim da su to borbe različitog vida i različitog smisla koje se uvek ne ujedinjuju. Borba kla­ sa do danas se odnosila na borbu ljudi između sebe. U suštini tiče se odnosa koji se izražavaju u pogledu vlasti i ekonomije. Odnosi između žena i muškaraca su znatno drugačiji. Van sumnje je da s ekonomskog gledišta ima među ovim pojavama međusobnih im plikacija ali žena nije klasa i muškarac u odnosu na ženu nije to isto tako. Druga stvar je odnos među polovima. Prema tome, u osnovi postoje dva pravca borbe za ugnjetene: borba klasa i borba polova. Ova dva pravca, naravno, često se dodiruju i udružuju. Tako je to danas, kad se klasna borba i borba polova, po tendenciji, ujedinjuju. Ja ističem „po tendenciji" pošto principi i artikulacije nisu isti. Građanska žena i radnička žena nisu protivstavljene kao klase. Klasna podela između buržoazije i radnika tek posredno pogađa žene, tako da, na primer, često nailazimo na odnose između jedne građanke i nje­ ne kućne pomoćnice koji su nezamislivi između sopstvenika jedne fabrike ili inženjera u njoj i jednog fizičkog radnika u istoj fabrici. Sim on de Bovuar — Na koju vrstu odnosa sad mislite. Sartr — Na odnose kad građanka govori o svom mužu, o svojim odnosima sa njim i o svojoj kući, naila­ zimo često na saučesništvo između dve žene različitih �254 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ klasa. M islim da jedna građanka, osim u slučaju kad je, na prim er, rukovodilac preduzeća, ne pripada buržoazi­ ji. Ona je građanka preko svog muža. S im on de B ovuar — V i m islite na tradicionalnu buržoaziju. S a rtr — Da, u k o joj, najpre, mlada devojka živi kod svojih roditelja pod vlašću svoga oca, zatim se udaje za čoveka k o ji preuzima, m alo ih ublažujući, iste principe ko je je im ao njen otac. Ona nema prilike da se potvrdi kao pripadnik muške klase, buržoazije. U mnogim slu­ čajevim a, naravno, ona prihvata buržoaske principe. Isto tako je normalno da jedna žena buržuja ima sve osobine koje ima buržujka. Ona često, i sa većom oštrinom, iz­ ražava ista m išljenja kao njen muž. Ona podražava po­ našanje svog muža, naročito u odnosima sa „nižim a". N avedim o prim ere: Ona je dvosmislena prema svojoj kućnoj pomoćnici, ima prema njoj dvostruki stav. Po­ stoji izvesno saučesništvo pola, što predstavlja čisto ženski odnos u ime koga se gospođa poverava poverenju gospođe u određenim odnosima, a zatim, postoji vlast buržujike, odnosno gospođe, a to je vlast koju je ona stekla svojim odnosima sa mužem. S im on de Bovuar — Drugim rečima, vi prihvatate tezu izvesnih žena „Pokreta za oslobođenje žena" (M. L. F. — na francuskom) prema kojoj je buržujka to na osnovu predstavljanja. S a rtr — Izvesno je, pošto ona odnos sa ekonom­ skim i društvenim životom ima samo preko čoveka, da ga ima preko posrednika. Jedna buržujka vrlo retko ima odnos sa kapitalom. Ona je seksualno vezana sa čovekom koji ima taj odnos. S im on de Bovuar — T o je očigledno. Jer ako je buržujku izdržavao muž, i nema oca koji će je prihvatiti, u slučaju razvoda braka, primorana je da traži zaposle­ �2ENSK0 PITANJE 255 nje; vrlo često to će biti slabo plaćeno zaposlenje, koje je neće mnogo uzdići iz situacije proletera. Sartr — Sećam se odnosa m oje majke prema nov­ cu; ona je najpre dobijala novac od svoga muža, pa kao udovica od oca, zatim u novom braku, od drugog mu­ škarca, koji je izdržavao do smrti. Na kraju svog ži­ vota, ona je delimično živela od novca koji jo j je osta­ vio njen drugi muž a delimično od onog koji sam jo j ja davao. Od početka do kraja života nju su izdržavali muškarci i nije imala neposredni odnos sa kapitalom. Sim on de Bovuar — Drugim rečima, V i priznajete specifičnost borbe žena. Sartr — Potpuno. Ja ne mislim da ona proizilazi iz borbe klasa. Sim on de Bovuar — Po mom mišljenju feminizam predstavlja borbu koja se vodi izvan klasne borbe sa kojom je na izvesni način vezana. Uvek ima i drugih borbi: na primer, danas borba Bretonaca i Oksitanaca koje se ne podudaraju sa borbom klasa. Sartr — One su ipak tesno vezane. Sim on de Bovuar — Buna mladih vojnika je nešto drugo nego borba klasa. Smatram da danas ima mnogo pokreta koji su istovremeno u odnosu sa borbom klasa i koji su nezavisni, ili su u svakom slučaju nesvodljivi na tu borbu. Sartr — Potrebno je ispitati jedno za drugim. Sma­ tram da specifičnost borbe žena protiv muškaraca nije uopšte borba ugnjetenih klasa protiv ugnjetača. To je nešto drugo. Ali ostaje činjenica da je borba žena pro­ tiv muškaraca borba protiv ugnjetavanja, pošto čovek pokušava da zadrži ženu u podređenom položaju. Sim on de Bovuar — Kakav značaj pripisujete ovoj feminističkoj borbi koju priznajete kao takvu. Da li se pridržavate starog razlikovanja između primarne i se­ �256 Dr JOVAN ĐORĐEVIC kundarne protivrečnosti i smatrate li borbu žena kao sekundarnu. S a rtr — Ne, za mene je borba žena primarna. U to­ ku vekova ova se borba ispoljavala u ličnim odnosima, u svakoj porodici. Skup ovih posebnih borbi pretvara se u opštu. Ona ne obuhvata svakog. Izgleda mi da većina žena ne smatra korisnim da priđe toj borbi, da pojedi­ načne borbe uključuje u opštu borbu svih žena protiv svih muškaraca. Ova opšta borba još n ije poprim ila ovakvu širinu. S im on đe B ovuar — Im a domena u kojima, iako nisu sasvim svesne toga, žene smatraju da su posebno zainteresovane. B itka oko abortusa u početku je vođena od strane jedne grupe intelektualki. Kada smo potpi­ sale poznati m anifest od 343, nismo bile ni tada mnogo­ brojne, ali to je im alo takav od jek na sve žene, da smo konačno postigle da od vlade otrgnem o zakon o abor­ tusu, zakon k o ji n ije potpuno zadovoljavajući, ali pred­ stavlja jednu našu nesumnjivu pobedu. S a rtr — Da. A li i mnogi ljudi su bili pristalice pri­ znanja abortusa. Često muškarac plaća abortus. Muška­ rac k o ji je oženjen i k o ji ima prijateljicu, nema nikada želju da od n je dobije dete. S im on đe B ovuar — čin i m i se da ste suviše opti­ m ista u pogledu brige muškaraca za žene u drugom stanju. U m nogim slučajevima muškarac se izvlači, ne daje moralnu podršku. Bitka za abortus je ženska stvar i one su je dobile. S a rtr — Danas, u izvesnoj meri, to je tačno. Ali, uprkos svemu, skupština sastavljena od muškaraca usvo­ jila je zakon. Im a u tome jedno saučesništvo polova. S im on đe B ovuar — Pri tom e istaknimo da mnoge žene nisu potpuno svesne da su ugnjetene, i da smatraju da je prirodno što su u takvom položaju, da je prirodno �2ENSK0 PITANJE 257 što one same treba da se bave domaćim poslovima i da se staraju o deci. Sta mislite o problemu koji se postav­ lja pred ženama koje rade, na primer, u fabrici gde su eksploatisane i koje su, s druge strane, u kući eksploatisane od muža. Smatrate li da je potrebno, ili ne, otvo­ riti im oči o ovoj domaćoj eksploataciji? S artr — Izvesno. Ali, očigledno je, danas postoji raz­ lika između žene iz buržoazije i radnica. One u osnovi imaju iste interese i mogu među sobom da se kao žene shvate i povezuju. To one čine kao žene, ali isto tako one su i podeljene među sobom i to najvećim delom usled klasne podele koja protivstavlja njihove muževe, kao i time što su obe primorane da izražavaju društvene ideje svo­ jih muževa. Buržujku od radnice naročito razlikuje na­ čin života, gazdovanje u domaćinstvu i podizanje dece. To ih, u različitom stepenu, stavlja na dve strane. Sim on đe Bovuar — Da. A li žena radnica je dvostru­ ko ugnjetavana. Polazeći od tog, postavljam Vam jedno praktično pitanje. Da li je opravdano podići ženu p ro­ tiv muža, iako je on često i izgleda jedino njeno uto­ čište protiv ugnjetavanja kapitaliste? Sartr — U tome ima jedna protivrečnost. Ali ona je drukčija od onog što se obično misli. Osnovna protivreč­ nost je borba polova, a dopunska je borba klasa. U meri u kojoj žena trpi dvostruko ugnjetavanje, borba polova je prioritetna. Ali, mislim da žena rad­ nica treba da pronađe sintezu, koja je različita prema slučajevima, između radničke borbe i borbe žena, sinte­ zu u kojoj ni jedna ni druga borba neće biti potcenjene. Ne smatram da je to lako. Ali, u tom pravcu treba da se razvija napredak. Sim on đe Bovuar — Da, ali sećam se diskusije, ko­ ju smo imali posle pojave Karmicevog filma Udarac na �Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ 258 udarac.8 Prikazivanju ovog film a prisustvovao je znatan ) broj radnica i žena boraca u Pokretu žena za oslobođe­ n je (M. L. F.). Kada smo posle predstave govorili o tome da su one ugnjetene i o d strane svojih muževa, one su odlučno stavile do znanja da su one mnogo bliže mužu radniku nego ženi buržujki. S a rtr — T o m i izgleda očigledno u izvesnom smislu. Ali, osnovno je pitanje da li su problem i pred kojima stoji žena buržoazije isti ili nisu isti kao oni koji se po­ stavljaju ženama radnicama. Kao što smo već istakli, u slučaju da je napuštena od muža ili je udovica, buržujka se često spušta na nivo radnice ili sitne buržoazije, ako je posao kojim se m ora baviti da bi opstala slabo plaćen. S im on de Bovuar — Postoji uzajamnost između borbe klasa i borbe polova, naročito u slučajevima kad žene postavljaju profesionalne zahteve. Poznajem dva primera. Uzm im o slučaj štrajka u gradu TRUA od pre nekoliko godina. Radnice koje su rukovodile štrajkom izjavile su ženama borcim a pokreta za oslobođenje na otvoren i energičan način: „Sad kad sam shvatila šta znači buniti se, jasno m i je šta treba da radim kod kuće, m oj muž će m orati postati samo mali šef". Drugi pri­ m er: zaposlene žene u „N ovim galerijam a" u TION-villu su vodile vrlo težak štrajk i držale krajnje feminističke govore u kojim a su objašnjavale da su sad svesne dvo­ struke eksploatacije i da ih obe odbacuju. Znači li to, prema vašem mišljenju, da je opravdano pomoći ženama da otvore oči i kad je to po cenu stvaranja niza teškoća i trzavica za same njih. S a rtr — Očigledno. Izgleda mi da je nemoguće uki­ nuti jednu od bitnih borbi među ljudskim bićima za ■) Poznati film sa feminističkom tendencijom. �2ENSK0 PITANJE 259 jedan deo stanovništva. Pošto su žene žrtve, nužno je da toga budu svesne. Sim on đe Bovuar — Slažem se. Potrebno je da po­ stanu svesne i da nađu načine borbe i da se ne osete izolovane u svojoj borbi. A sad postavljam jedno vrlo značajno pitanje koje se raspravlja u okviru pokreta za oslobođenje žena. Ono se odnosi na postojanje veze između jednakosti i onog što se naziva otvaranje mogućnosti za unapređenje žene (prom ocija). S jedne strane, m i smo za društvo jedna­ kih u kome će biti ukinuti ne samo eksploatacija čoveka od strane čoveka već i sve hijerarhije, privilegije i tome slično. S druge strane, mi hoćemo da stičemo iste kvali­ fikacije kao muškarci, da imamo iste početne šanse, iste plate, iste mogućnosti u karijeri i u postizanju najviših stupnjeva u određenoj hijerarhiji. U tome ima izvesne protivrečnosti. Sartr — Prva je protivrečnost u tome što postoje hijerarhije. Ako pretpostavimo pokret, k oji ja želim, i koji ih, hijerarhije, ukida, protivrečnost bi prestala, tj. žene će biti tretirane isto kao muškarci. Tada će se uspostaviti duboka jednakost između muškaraca i žene u radu, i time više neće biti problema koji postavljate. Ali, uzmimo stvari kakve su danas. Danas su mu­ škarci i žene u načelu jednaki u sporednijim zanimanji­ ma i zanatima koji su malo plaćeni i ne traže mnogo pianja. Ali, postoje i dobro plaćena zanimanja koja daju i vlast onima koji ih vrše i zahtevaju od njih određeno znanje. Izgleda mi opravdano da se većina žena ujedini za postizanje apsolutne jednakosti muškarca i žene u ob­ lastima koje ne podrazumevaju hijerarhije u radu; s druge strane, u današnjem društvu, da pokažu, kroz �260 Dr JOVAN ĐORĐEVIC prim er određenog broja među njima, da su jednake mu­ škarcima i u najelitnijim zaposlenjima. Smatram, dakle, da pojedine žene, pod uslovom da pripadaju istom egalitam om i feminističkom po­ kretu, zato što to mogu, treba da idu do najviših stepena na društvenim lestvicama, da bi pokazale da nisu ni najm anje lišene inteligencije kad su u pitanju raz­ ne nauke, što inače m nogi ljudi osporavaju; i uopšte da su sposobne da vrše iste poslove i profesije kao i mu­ škarci. Prema tome, danas postoje ove dve kategorije žena i one su neophodne. Pri tom e istaknimo da je elitis­ tička kategorija delegirana u izvesnom smislu od mase žena i to u cilju da u ovom društvu, zasnovanom na elitama i nepravdi, pokažu da žene mogu biti elita kao i muškarci. T o m i izgleda nužnim da bi se jedan deo lju di razoružao u shvatanju da su žene niže u intelek­ tualnom i svakom drugom pogledu. S im on de Bovuar — Verovatno bi ih to razoružalo, ali ih to ne bi ubedilo. Oni žele da žene budu niže, je r traže za sebe najbolja mesta. Ali, da li time ne postoji rizik da ove žene služe kao alibi? N avedim o slučaj go­ spođice Šopine4) o kome postoje različite ocene u pokre­ tu za oslobođenje žena. Jedne žene su smatrale da je to uspeh za ženu, je r je ova devojka dokazala svoje sposobnosti, druge pak žene su na to odgovarale da će se time muškarci služiti kao alibijem , navodeći „V i imate iste šanse i možete, ako ste sposobne da postignete i sve ono što i mi muškarci m ožemo. Prema tome, ne ponavljajte stalno da ste održavane u podređenom položaju". Sta mislite o ovoj opasnosti? 4 Slučaj jedne mlade devojke koja je, prvi put u univerzitetskoj ) praksi Francuske, učestvovala na konkursu poznate elitističke Politehničke škole, dotle isključivo rezervisane za muškarce, jednoglasno primljena kao „prva u rangu". �2ENSK0 PITANJE 261 S artr — Mislim da ona postoji, mada je odgovor tim ljudima lak. V i ste ga dovoljno dali u posebnom bro­ ju Modernih vremena k oji je posvećen ženama. Među­ tim, opasnost i dalje postoji. Usled toga žena — alibi, o kojoj V i govorite, je dvosmislena kreacija. Ona može opravdati nejednakost i postoji u izvesnom smislu kao delegatkinja žena koje hoće jednakost. Ali, već u savremenom društvu je nemoguće zanemariti činjenicu da ima žena koje obavljaju tzv. muške poslove i profesije i u tome su vrlo uspešne. Sim on de Bovuar — Može se reći da čovek uvek za­ pada u opasnost da služi kao alibi. To se svodi na poznato „igrati nečiju igru” . N e može se ništa preduzeti a da se, na ovaj ili onaj način, ne igra za drugog. Ali, slažemo se da je korisno da žena ima najviše kva­ lifikacije. Međutim, ja razlikujem dve stvari: kvalifi­ kacije i položaj. Da li će jedna kvalifikovana žena uvek prihvatiti položaje kojim a se održavaju hijerarhije koje ona ne prihvata? Sartr — Mislim da je danas nemoguće zamisliti kva­ lifikaciju koja ne bi vodila do određenih položaja. Na tim položajima žene mogu uticati na promene. Sim on de Bovuar — Ali ima položaja koje bi, isto tako, i ljudi trebalo da odbijaju. Ako žena treba da od­ bije da bude visoki funkcioner ili ministar ma koje vla­ de, to bi trebalo da učini i muškarac. U osnovi postoje iste mogućnosti za jedne i za druge. Žena pri tom češće pada u klopku, jer njoj pripada vlast na osnovu njene kvalifikacije u sistemu u kome muškarci drže skoro celokupnu vlast. Na primer, može se očekivati da jedna žena naučnik rukovodi istraživanjem o ženskim proble­ mima, kao što su menstruacija, kontracepcija itd. Ona će vršiti te opite u okvirima k o ji su već postavljeni od strane muškarca. Mislim da je njen položaj vrlo deli­ �262 Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ katan, i neopravdano je da ona služi samo muškim in­ teresima. S a rtr — T o nas dovodi do drugog pitanja koje je isto tako predm et spora u pokretu za žensko oslobo­ đenje. Da li žene treba da odbace muški svet, ili da u njemu traže svoje m esto? Da li one treba da preuzmu sredstvo ili da ga promene? Kad to kažem mislim na nauku, jezik, umetnost. Sve vrednosti su pod pečatom muškaraca. Da li, usled toga, one treba da sve potpuno odbace i nastoje da se ponovo, iznova stvara nešto ra­ dikalno novo? Ili je potrebno prihvatiti sve vrednosti, osvojiti ih i njim a se služiti u ciljevim a feminizma? Sta o tom e mislite? Sim on de Bovuar — Vi, u stvari, postavljate drugo pitanje koje se odnosi na takozvanu ženskost („feminitude” ). Među nama niko ne prihvata ideju o ženskoj prirodi; ali da li, u kulturnom pogledu, položaj ugnje­ tavanja nije kod nje, žene, razvio izvesne nedostatke, kao i vrline po kojim a se razlikuje od muškaraca. S a rtr — Izvesno je, ali to ne znači da, u više ili m anje bliskoj budućnosti, ako feminizam pobedi, ovi principi i ove osećajnosti nužno treba da ostanu. S im on de Bovuar — Ako m i smatramo da imamo izvesne pozitivne kvalitete, zar ne bi bilo bolje uticati da ih usvoje muškarci, umesto da ih guše žene. S a rtr — Moguće je, zaista, da izvesno bolje pozna­ vanje sebe, više unutrašnje i tačnije poznavanje, pripa­ da naročito ženi, a manje čoveku. S im on de Bovuar — Kad ste istakli da više volite da posećujete žene nego muškarce, nije li to zbog toga što one, usled ugnjetavanja kojem su podređene, izbegavaju izvesne muške nedostatke. Često ste govo­ rili da su one manje „kom ične" od muškaraca. �ŽENSKO PITANJE 263 Sartr — Izvesno je da ugnjetavanje znači i u ovom pogledu mnogo. Tim e što sam istakao da su manje „kom ične" nego muškarci, to je zato što on, ikad po­ stoji kao srednji čovek, nailazi na spoljne okolnosti koje ga čine baš komičnim. Na primer, kada sam napred pripisao svoj mahizam jednom svom ličnom svoj­ stvu, a ne u-ticaju društvenog sveta na mene, bio sam komičan. Sim on đe Bovuar — Hoćete time da kažete da je čovek biće koje se lakše vara. Sartr — Lakše je prevareno i lakše komično. Muš­ ko društvo je komično društvo. Sim on đe Bovuar — Uprošćeno rečeno, to je usled toga što svaki muškarac igra uloge i potpuno je ukrućen u tim ulogama. Sartr — Da. Žena, kao potčinjeno i iskorišćavano biće, u izvesnom smislu je slobodnija od muškarca. Ona ima manje obaveznih pravila prema k ojim a se po­ naša. Ona je sposobna i da ih ne poštuje. Sim on đe Bovuar — To znači da vi podržavate borbu žene. Sartr — U svakom slučaju. Isto tako smatram normalnim što fem inistkinje nisu uvek saglasne u izvesnim pitanjima i da među njim a ima trzavica, podela. To je normalno za jedniu grupu koja je na stupnju razvitka na kome smo danas. Smatram, isto tako, da žene u svom pokretu nemaju masovnu osnovu. N jihov je zadatak, čini mi se, da je osvoje. Pod ovim uslovom, feministička borba bi mogla da uzdrma društvo koje će se i potpuno razdrmati; pod uslovom, isto tako da se borba žena udruži sa borbom klasa. ��B IB L IO G R A F IJ A O Ž E N S K O M P IT A N J U 1 ) 1. ANTOLOGIJE Adams Elise and Mary Louise Briscoe (eds.), Up Against the Wall M other. . . , On Women's Liberation, Beverly Hills, Cal., Glencoe Press, 1971. Belkin Madeline, Liberation Now! New York, Dell, 1971. Cade Toni (ed.), The Black Woman, New York, Signet, 1970. Come Out! Selections from the Radical Gay Liberation Newpaper, New Yoric, Thimes Change Press, 1971. Communistes et la condition de la femme, Paris, Ed. Sociales, 1975. Cooke Joanne, Charlotte Buch-Weeks, and Robin Morgan (eds.) The New Women, New York, Fawcett, 1971. Femme du X X Steele. Paris, Ed. P.U.F., 1965. Fuchs Cynthia and Wiliam J. Goode (ed.) The Other Half: Roads to Women's Englewood Cliffs, N. Y., Prentice-hall, Spectrum Books, 1971. Garskof Michele Hoffnung (ed.), Role Women Play, Rea­ dings Toward Women's Liberation, Belmont, Cal., Brookd/Cole, 1971. Gomick Vivian and Barbara Moran (eds.), Woman in Sexist Society; Studies in Power and Powerlessness, New York, Basic Books, 1971. Kraditor Aileen (ed.), Up From the Pedestal: Selected Do­ cuments from the History of American Feminism, Chi­ cago, Quadrangle, 1968. •) Odabrana a ne potpuna; ova druga je izuzetna (osim za literaturu na engleskom jeziku u radovima: L. Cicler, Woman i A. Bibliography; R. Morgan, Sisterhood is Powerful. �266 BIBLIOGRAFIJA Morgan Robin (ed .)f Sisterhood is Powerful: An Anthology of Writings from the Women’s Liberation Movement, New York, Vintage, 1970. O'Neill William L. (ed.), The Woman's Movement: Feminism in the United States and England, New York, Barnes and Noble, 1969. Robins Joan (ed.), Handbook of Women’s Liberation, Cal., Now Library Press, 1971. Rossi Alice (ed.), John Stuart M ill ad Harriet Taylor Mill, Essays on Sex Equality (with long introductory essay by Rossi), Chicago, University of Chicago Press, 1971. Roszak Betty and Theodore (eds.), MasculinefFeminine, New York, Harper Colophon, 1970. Salper R., Female Liberation, N. Y., Ed. A. Knopf, 1971. Scott. Anne Firor (ed.), The American Woman: Who Was She? Englewood Cliffs, N. J., Prentice-Hall, Spectrum Books, 1971. Shulman Alix (ed.) The Traffic in Women and Other Essays on Feminisam by Emma Goldman, New York, Times Change Press, 1971. Stambler Sookie (ed.), Women’s Liberation: Blueprint for the Future, New York, Ace Books, 1970. Tanner Leslie B. (ed.). Voices from Women’s Liberation, New York, Signet Books, 1970. Thomson Mary Lou (ed.), Voices of the New Feminism, Bo­ ston, Beacon, Press, 1970. 2. KNJIGE O OPSTIM PITANJIMA ŽENA Allen Pamela, Free Space: A Perspective on the Small Group in Women's Liberation, New York, Times Change. Albala Lebbl P., Razvoj univerzitetskog obrazovanja naših žena, Beograd, 1930. Alzon Cl., La Femme potche et la femme boniche, Paris, Ed. Maspero, 1974. Baby I., Un monde meilleur, Paris, Maspero, 1964. Bardwick Judith, Psychology of Women, A Study o f BioCultural Conflicts, New York, Harper and Row, 1971. Bebel A., Žena i socijalizam, Beograd, Rad, 1964. Bird Caroline, Born Female: The High Cost of Keeping Wo­ men Down, New York, McKay, 1968. Campe de Alange, Habla la mujer, Madrid, Edicusa, 1967. �BIBLIOGRAFIJA 267 Capmamy Maria, La dona a Catalunya, Barcelona, Editorial 62, 1966. Chombart de M. J. et Lauwe P., La Femme dans la Societe, Paris, Ed. CNRS, 1971. Cotti, La femme an seuil de Van 200, Paris Ed. Casterman, 1974. Colon Clara, Enter Fighting, Today’s Woman, A Marxist-Leninst View, New York, New Outlook Publishers, 1970. Cudlipp Edythe, Understanding Women’s Liberation, New York, Paperback, 1971. (This is written from the point of view of the mass media and shows precisely that Cudlipp does not understand Women’s Liberation.) Discrimination Against Women. 2 vols. Svedočenja pred Odborom Kongresa SAD o položaju žena u oblasti obra­ zovanja i rada. Ellis Julie, Revolt of the Second Sex, New York, Lancer Books, 1971. Engels Fridrih, Poreklo porodice privatne svojine i države, Beograd, Kultura, 1961; Položaj radničke klase u Engle­ skoj, Beograd, Kultura, 1961. Ep9tein Cynthia Fuchs, Woman's Place: Options and Limits in Professional Careers, Berkeley, University of Cali­ fornia Press, 1970. Figes Eva, Patriarchal Attitudes: The Case for Women in Revolt, New York: Fawcett, 1971. Firestone Shulamith, The Dialectic of Sex: The Case for a Feminist Revolution, New York, Morrow, 1970. Flexner Eleanor, Centry of Struggle, Cambridge, Mass, Harvard University Press, 1959. Gallion Jane, Woman as Nigger, Canoga Park, Cal. Weiss, Day and Lord, 1970 Greer G., La femme envique, Paris, (francuski prevod) Ed. Laffont, 1971. Komisar Lucy, The New Feminism, New York, Franklin Watts, 1971. Kraditor Aileen, Ideas of the Woman Suffrage Movement, 1890—1920, New York, Columbia University Press, 1965. Lafargue P., La question de la femme, Paris, Ed. L'Oeuvre novelle, 1904. Lenjin, Dela, tom X X III—XXIV, Moskva, 1947. Lemer Gerda, The Woman in American History, New York, Addison-Wesley, 1971. �268 BIBLIOGRAFIJA Marks Karl, Sveta porodica, Beograd, Kultura, 1964; Ekonomsko-filozofski rukopisi, Rani radovi, Zagreb Napri­ jed, 1961. Marks K. Engels F., Nemačka ideologija, Beograd, Kul­ tura, 1964. Michel A., Sociologie de la famille, Paris, Ed. Mouiton, 1970. Millet Kate, Sexual Politics, New York, Doubleday, 1970. Moody Anne, Coming of Age in Mississippi, New York, Dell, 1970. Negrin Su. A., Graphic Notebook on Feminism, New York, Times Change Plress, 1971. O'Neill, William L., Divorce in the Progressive Era, New Haven, Yale University Press, 1967. Everyone Was Brave: The Rise and Fall of Feminism in America, Chicago, Quadrangle, 1969. Reead Evelyn, Problems of Women’s Liberation, New York, Pathfinder Press, 1971. Reeves Nancy, Womankind — Beyond the Stereotypes, New York, 1971. Reich, La Revolution Sexuelle, Paris, Ed. 10/18, 1970. Rocheblave Speodć, Les roles masculins et feminis, Paris, Ed. P.U.F., 1964. Schudler Diane, and Florynce Kennedy, Abortion Rap, New York, McGraw-Hill, 1971. Scott Anne, The Southern Lady: From Pedestal to Politics, Chicago, University o f Chicago Press, 1971. Schowalter Elaine, Women’s Liberation: A Sourcebook of Feminism and Literature, New York, Harcourt Brace Jovanovich, 1971. Sinclair Andrew, The Emancipation of the American Woman, New York, Harper Colophon, 1965. Solanis Valerie, SCUM Manifesto, New York, Olympia Press, 1969. Strauss L6vi, Les structures ilimentaires de la parentć, Paris, Morton, 1967. Suelzle Marijean, What Every Woman Should Know About the Women’s Liberation Movement, Cal., Amazon Gra­ phics, 1971. Sulleroz, La vie des femmes, Paris, Ed. Gonthier. 1965. La femme dans la socićti modeme, Paris, Ed. Gonthier, 1974. Demain les femmes, Paris, Ed. Laffont, 1965. Vallabr6que C., La Condition masculinb, Paris, Payol, 1968. �BIBLIOGRAFIJA 269 Ware Cellestine, Woman Power, The Movement for Women's Liberation, New York, Tower Books, 1970. Wilson J., Logic and Sexual morality, London, Piuguin Book, 1965. 3. ČASOPISI*) Socialist Woman, 21 Watcombe Cirous, Carrington, Not­ tingham, England. Cuadernos pera el Dialogo (Specijalni broj posvećen ženi u Španiji, Madrid 1, Spain (Decemner 1965). Choisir, Ed. Les femmes, Paris. Espirit, Paris, Mart 1961 (broj o ženi). Les femps modernes, posebni broj Les femmes s’entčtent, Paris, mart, 1975. Partisans, Paris, 1971 (posvećeni ženama). Quarto Mondo (Organo del Fronte Italiano di Liberazione Femminile), Piazza SS Apostoli 49, Rome, Italy. *) Pored povremenih publikacija isključivo posvećenih ženskom pita­ nju, ili časopisa koji su tome posvetili posebne Brojeve, broj povremenih publikacija o ženi je znatno veći ako se uzmu u obzir razni časopisi i bilteni pokreta za oslobođenje žena (naročito u SAD); znatan je i broj članaka o ženskom pitanju koje u toku poslednjih godina objavljuju časopisi od književnih i opšte-kulturnih do socioloških i filozofskih. ��RE G ISTA R POJMOVA, IM E N A I NASLO VA Aparthejd, — 236, 242 Atinska demokratija, — 249 Avangarda, — 192 Adam, — 49 Aragon, — 43 Aristofan, — 35 Avgustin, — 49 .Antidiring”, — 129 .Arhaično društvo” , — 91 Bespravnost, — 151 Biologizam, — 49, 51, 69 Birokratija, — 20 Bog, — 38, 64 Borac, — 14 Borba grupa, — 72 Borba klasa, — 69, 74, 253, 263 Borba polova, — 69, 71, 72, 73, 212, 253, 257 Borba žena, — 253, 255 Brak, — 26, 138, 139, 168, 177, 197 Buržoazija, — 129 Bebel A., — 9, 10, 35, 63, 66, 67, 98, 105, 110, 120, 176, 190, 191, 202, 204 Bekon, — 191 Bems Meri, — 83 Blekston, — 229 Bovuar de Simon, — 10, 54 248 Breton A., — 52 Broz Josip Tito, — 239 Car, — 64 Givilizatija, — 78 Crkva, — 27 Cetkin K., — 9, 65, 149, 172 čovek, — 20, 28, 59, 60, 67, 77, 94, 96, 101, 154, 161, 186, 195, 199, 201, 205, 217, 254, 263 Darvinizam, — 69, 204. Deca, — 95, 105, 109, 126, 131, 163, 202 Degradacija, — 230 Demokratija, — 151, 153 Demokratska prava, — 150 Despotizam, — 227 Devojka, — 21 Diskriminacija žena, — 25, 233 Dogmatizam, — 68 Domaćica, 109, 161, 164 Domaćinstvo, — 26, 74 Dominacija, — 25, 27, 236 �272 REGISTAR Dostojanstvo, — 24, 234 Feminizam, — 68, 78, 262 Društvena grupa, — 25, 67 Frojdo-marksizam, — 70, 71, Društvene klase, — 26 76 Društveni progres, 233 Fojerbah, — 247 Društveni sistem, — 26 Folkner, — 35 Društvo, — 55, 85, 93, 111,Frojd, 19, 50, 51, 77, 176 186, 190, 209, 244 Furije, — 12, 58, 60, 68, 81, Država, — 207, 208, 237 129 Darvin, — 92, 206 Dekart, — 119 Demosten, — 197 Gospodar, — 30, 72, 231 Don Žuan, — 37, 38 Godina žena, — 8, 18, 40, 235 Dostojevski, — 38 Građanin, — 233 Deklaracija o nezavisnosti, Građanska prava, — 212, — od 1776., — 223 227 Deklaracija o osećanjima, Ged 2., — 9, 63,160 — 224 Gete J. W., — 45 Deklaracija o pravima čove- Goldman Ema, — 85 ka i građanina, — od 1789 Gramši, — 63 — 223 Deklaracija o ravnopravnosti žena od 1975., — 234 Heterizam, — 139 „Dela”, (Lenjin), — 126, 145, Hijerarhija, — 21, 52, 259, 148, 153, 155, 159 261 Humanizam, — 121 Hegel, — 58 Eksploatacija, - 26, 66, 75, Heraklit, - 41 83, 128, 259 Emancipacija, — 6, 24, 42, Inferiornost, — 66, 79 57, 86, 118, 129 Institucije, — 69, 93 Emancipacija žena, — 67, Intemacionala, — 173 129, 161 „Idiot”, (Dostojevski), 38 Etatizam, — 88 „Izabrana dela”, (Marks), — Etnocentrizam, — 47 150, 151, 153, 157 Engels F., 6, 7, 9, 10, 35, 43, 49, 53, 57, 58, 61, 62, 64, 65, 67, 81, 82, 87, 90, 91, 92, 95, Javna žena, — 62 98, 104, 105, 110, 120 122, Javni život, — 153, 155 129, 182 Jednakost, — 79, 85, 154, 155, Eveling E., — 9, 11, 190 259, 261 Evžen Sije, — 62 Jednakost polova, — 211 Falokratizam, — 47, 88 Jednakost za žene, — 151 �REGISTAR Kapitalizam, — 66, 88, 150, 151, 166, 209 Kazuistika, — 132 Klasa, — 23, 212, 143 Klasna borba, — 71, 72, 73 Klasna podela, — 257 Klasna struktura, — 26 Klasni odnosi, — 74 Komunizam, — 61, 81, 84, 87, 93, 171, 183 Komunističko društvo, — 143 Kultura, — 11, 75 Kućna robinja, — 156 Kami, — 252 Kant, — 50, 70, 195 Kaucbi L., — 9, 11, 63, 214 Kolontaj A. M., — 89, 98 Kovalevski M., — 132 Krupskaja, — 89 „Kapital", (Marks), — 100, 127, 128 „Komunistički manifest", — 61, 97 Lafarg Laura, — 9, 11, 66, 218 Lafarg P., — 9, 11, 35, 63, 119, 163 Lenjin, — 6, 7, 9, 10, 12, 35, 49, 63, 64, 65, 67, 87, 98, 104, 110, 122, 145, 172, 174, 177 Leo Žogiš, — 173 Ličkus, — 146 Luksemburg Roza, — 63, 73 „La femme el son droit an travail" (članak), — 162 273 „La question de la femme" (članak), — 166 ,,Le principes du Commu nisme" — 61, 144 Ljubav, — 19, 28, 56, 65, 83, 84, 100, 208, 209, 246 Ljubavnica, — 1 1 6 Ljudi, — 186, 204, 218 Ljudska ličnost, — 234, 240 Ljudska priroda, — 59, 125 Ljudski odnosi, 28, 37, 122 Ljudski rod, — 157, 226 Ljudsko biće, — 6, 19, 29, 49, 61, 63, 65, 66, 79, 87, 90, 121, 162, 168, 237 Ljudsko pravo, — 16, 223, 225, 234, 243 Marksizam, — 6, 11, 20, 48, 72, 81, 95, 118, 120, 122, 182 Matrijarhat, — 90, 130, 131, 137, 179 Materijalna bezbednost, — 228 Mazohizam, — 47, 54, 251, 252 Mir, — 243 Moć, — 141 Moral, — 8, 59 Monogamija, — 133, 134, 135, 208, 209 Monogamska porodica, — 133, 135 Muška čast, — 21 Muškarac, — 14, 16, 21, 27, 44, 51, 60, 65, 69, 88, 96, 104 114, 125, 131, 199, 208, 230, 234, 238, 242, 249, 250, 256, 259 Muško pravo, — 22 �274 Muž, — 21, 23, 38, 64,133, 162, 168, 196, 197, 209 Makdjaveli, — 119 Mao Ce Tung, — 63 Mario, — 54 Marković S., — 9, 186 Marks, — 6, 7, 9, 10, 12, 18, 25, 29, 35, 46, 48, 49, 55, 67, 81, 82, 84, 86, 91, 95, 98, 100, 104, 105, 122, 125, 132, 137, 246 Marks Djeni, — 82 Marks — Eveling Eleonora, — 9, 11, 66, 89, 190, 212 Med, — 52 Mil. S. Dž., — 52, 188, 189, 199 Miša R., — 38 Miškin, — 38 Molijer, — 37 Morgan Luis, — 91, 135. Nacija, — 69 Nacionalno blagostanje, — 239 Nacionalno oslobođenje, — 242 Nacionalno pitanje — 8 Nacionalna ravnopravnost, — 151 Naturalizam, — 52 Neomaltuzijanizam, — 146 Nepravda, — 19 Napoleon, — 50 Niče, — 50, 58 „Napredak saznanja", — 191 „Nemačka ideologija", — 62, 95 Obrazovanje, — 114, 125, 238 Oktobarska revolucija, — 64, 98 REGISTAR Omladina, — 24, 181 Omladinski pokret, — 180 Organizacija ujedinjenih na­ cija, — 12, 14, 231, 232, 241 Oslobodilački pokret, — 24. 225 Oslobođenje, — 29, 77, 83, 258 Oslobođenje žena, — 11, 12, 20, 55, 68, 70, 118, 156, 157, 259 Oslobođenje ženskinja, — 185 Otac, — 22, 38, 64, 162, 254 Otuđenje, — 25, 60 Ogist Kont, — 165, Oskar Vajld, — 44 Ovidije, 247 Par, — 29, 86 Patrijarhat, — 23, 130 Pesimizam, — 19 Pitanje žene, — 164 Platonizam, — 103 Podređenost, — 73 „Pojas nevinosti”, — 23 Pokret mladih, — 179 Pokret žena, — 258 Poligamija, — 208 Politička prava, — 211 Politički pokret, — 32, 77 Politika, — 8, 119 Polna ljubav, — 139 Položaj žena, — 232 Ponižavanje, — 19, 73 Porodica — 67, 74, 90, 93, 95, 96, 98,101,114,126,128,130, 134, 143, 152, 168, 177, 186, 238 Poštena žena, 62 Pragmatizam, — 27 �276 REGISTAR Socijalističko društvo, 18, 81, Vladajuća klasa, — 135, 145 Vlast, — 21, 93 Vilar, — 52 Vinterštajn, — 49 Volkonraf Meri, — 67 Vovnarg, — 48 102 Socijalizam, — 11, 17, 20, 24, 58, 67, 103, 115, 192, 207 Sociocentrizam, — 47 Solidarnost, — 220 Sreća, — 227 Sredstva za proizvodnju, — 90, 161, 206 Stanovništvo, — 229 Superiornost, — 25, 93, 251 Svest, — 20, 63, 95 Svojina, — 93, 235, 248 Sartr, — 10, 31, 54, 248 Solomon, — 178 Sorokin, — 145 Sv. Pavle, — 49 „Sabrani spasi”, — 189 „Sveta porodica” , — 97 „Socijalizam i žene” , — 10, 186 Zahvalnost, — 54, 55 Zajednička svojina, — 61, 243 Zajednica žena, — 144, 186 Zakon, — 230, 256 Zakonodavstvo, — 127 Zemlje u razvoju, — 41, 232 ,la p is i iz moje beležnice” , - 184 žena, — 13, 15, 22, 25, 28, 35, 43, 51, 60, 65, 69, 102, 110, 114, 118, 125, 139, 154, 156, Štrajk, — 258 162, 167, 193, 199, 201, 208, Sekspir, — 197, 198 209, 218, 227, 232, 237, 242, Seli, — 205 250, 259, 261 Sopenhauer, — 50 Ženski pokret, — 95 žensko pitanje, — 6, 8, 14, Tristan Flora, — 67, 68 32, 36, 56, 66, 79, 95, 117, 169, 171, 189, 191, 225 Ugnjetavanje, — 19, 24, 31, Ženskost, — 43, 44, 45, 78, 79, 66, 168, 233, 255 80, 121, 192 Upravljač, — 233 Ženstvenost, — 43, 44, 1 21 Upravljanje, 154, 232 Ženstvo, — 46, 79 Utopijski socijalizam, — 58, „Žena i socijalizam", — 35, 66, 169, 170 Uzajamnost, — 28 �il l Ged (1846— 1922) OMOGUĆITI 2E N I DA ŽIVI OD SVOGA R A D A -------------------------1 0 6 Pol Lafai-g (1842— 1911) PITANJE Ž E N E -----------------------------------------------------------------------1 3 6 A. B ebel (1840-1913) I STORIJA ŽENE JE ISTORIJA NJENOG UGNJETAVANJA POD GVOZDENOM PETOM — — — — —— — — — — ŽENSKO PITANJE JE JEDNA STRANA DRUŠTVENOG PITANJA Klara Cetkin (1857—1933) RAZGOVOR V. I. LENJINA I KLARE C E T K I N S. Marković (1846-1875) OSLOBOĐENJE ZENSKINJA _ _ _ _ _ _ — _ _ _ 17 6 18 6 19 6 11 7 15 8 II Edvard EvelLng (185il— 1898) i Eleonora Marks-Eveling (1856—1898) ŽENSKO P IT A N J E ----------------- 10 9 Eleonora Marks (1856-1898) 1 KAKO TREBA DA SE O R G A N IZU JEM O ----------------------------2 1 Lujza Kauoki (1860-1950) POZDRAV IZ E N G L E S K E -------------------------------------------------214 Laura Lafarg (1845— 1891) POZDRAV IZ FRA N C U SK E ------------------------------------------------- 218 P R I L O Z I ----------------------------------------------------------------------------------- 221 PRVA DEKLARACIJA O PRAVIMA ŽENA DONETA 1848. GODINE U SENEKA FOLSU. Uz Deklaraciju o pravima žena od 1848. — — — — — — 223 PORUKA JOSIPA BROZA TITA SVETSKOJ KONFERENCIJI MEĐU­ NARODNE GODINE Ž E N A ------------------------------------------------- 232 MEĐUNARODNA DEKLARACIJA O RAVNOPRAVNOSTI ŽENA I NJI­ HOVOM DOPRINOSU RAZVOJU I MIRU OD 1975. — --------- — 234 MARKSOVO PISMO Ž E N I ------------------- --------------------------------- 245 RAZGOVOR SIMON DE BOVUAR I ŽAN POL SARTRA O ŽENSKOM P I T A N J U ----------------------------------------------------------------------------------- 248 BIBLIOGRAFIJA O ŽENSKOM PITA N JU -------------------------------------- 265 REGISTAR IMENA, NASLOVA I POJM OVA---------------------------------271 Tiraž 3.100 primeraka ��U drugom kolu biblioteke „IDEJE" objavljeni su sjedeći naslovi: Dušan Petrović Sane »RADNIČKA KLASA, jnmKDKAT I EAMOUFR Dr Predrag Vranicki FILOZOFSKI PORTRETI* Dr Zoran Vldaković „KOVAČI LA2NOG PROGUSA” Dr Milan Matlć „POLITIČKO PRRDSTATLJAIUR* (Razmatranja u oblasti politička tn rijd Dr Radovan Pavlćević „DR2AVA I PO U nKA" Ernesto Ce Gevara „SOCIJALIZAM I COTEK* Biblioteka „IDEJE” (prvo kolo) dobila nom sajmu knjiga u Beogradu 1973, grada Beograda 1 Udruženja izdavača 1 sa najveći ladavafikl podu&vat gediee radnička štampa H aa Međunarod­ nagrade Skupitine knjižara Jugoslavije � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Knjige Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context M Knjiga Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Žensko pitanje - Antologija marksističkih tekstova Creator An entity primarily responsible for making the resource Jovan Đorđević Source A related resource from which the described resource is derived https://www.memoryoftheworld.org/ Publisher An entity responsible for making the resource available Novinsko preduzeće "Radnička štampa", Beograd Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1975. Rights Information about rights held in and over the resource Nepoznato Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource PDF Language A language of the resource SH Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 54-M Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 282 str. Jovan Đorđević marksizam žensko pitanje http://afzarhiv.org/files/original/c89bc6b5e02e950a920424756168cb49.pdf 792d3cbd1cf4eaa5337560b41fad8b6d PDF Text Text ��Političke teme Biblioteka suvremene političke misli �Izdanja Centra za kulturnu djelatnost Zagreb Političke teme Biblioteka suvremene političke misli Urednik Zagreb, 1987. Rađule Knežević �Žensko pitanje I ■ ■ ■ ■ ■ ■ socijalističko sam oupravljanje ■v Blaženka Despot cekade �Copyright Blaženka Despot,1987. �Kazalo 1. Što žene imenuju muškim mišljenjem 2. Emancipacija i tehnologija 3. Povijest i socijalistička priroda 4. Povijest i priroda žene 5. Žensko pitanje i socijalističko samoupravljanje 107 Pogovor 144 7 39 58 89 Bibliografske jed in ic e autorice na temu ženskog pitanja 149 Literatura 151 ��Što žene imenuju muškim mišljenjem? »Misli vladajuće klase u svakoj su epohi vladajuće misli, tj. klasa, koja je vladajuća materijalna sila društva, istovremeno je njegova vladajuća duhovna sila. Klasa, kojoj stoje na raspolaganju sredstva za materijalnu proizvodnju raspolaže samim tim i sredstvima za duhovnu proizvodnju tako da su joj zbog toga, uzevši u prosjeku, podređene misli onih, koji su lišeni sredstava za duhovnu proizvodnju. Vladajuće misli nisu ništa drugo do idealni izraz vladajućih materijalnih odnosa, tj. u obliku misli izraženi \ Jadajući materijalni odnosi, dakle, idealni izraz odnosa, koji bas jednu klasu čine vladajućom, dakle, misli njene vladavine. Individuumi, koji sa­ činjavaju vladajuću klasu, imaju između ostaloga svijest i stoga misle; ukoliko oni, dakle, vladaju kao klasa i određuju čitav opseg jedne histo­ rijske epohe, razumije se po sebi, da oni to čine u svim njenim dimenzi­ jama, dakle, između ostaloga vladaju i kao mislioci, kao proizvođači misli, upravljaju proizvodnjom i raspodjelom misli svoga vremena, da su, dakle, njihove misli vladajuće epohe. . .« Marx — Engels: »0 proizvodnji svijesti«, Rani radovi, Zagreb, 1953, str. 313. Dodali bismo: v l a d a j u ć e m i s l i j e d n e e p o h e su m i s l i ne s a mo v l a d a j u ć e kl as e, ve ć i vl adaj ućeg SPOLA. �I Da bi se pokazalo kako vladajuća misao jedne epohe nije samo misao vladajuće klase, već i misao vladajućeg spola, nije slučajno izabrana kritička analiza Hegela. Na Hegelu, odnosno, dijalektičko-spekulativnoj metodi filozofije slo­ bode, pokušat ćemo ukazati na razliku klasnoga i spolnoga pitanja, odnosno, osnovnu tezu da žene ne ozbiljuju nivo emancipacije klase kojoj pripadaju. Kritička analiza Hegela treba pridonijeti samoosvješćivanju žena da moraju napustiti zdravorazumsko shvaćanje svoje emancipacije kao oslobađanja od muškarca, od nje­ gove kontrole njihove seksualnosti i fertiliteta, kao, napo­ kon, njihovo traženje za pukom ravnopravnošću sa muš­ karcima. Upoznavanje sa dijalektičko-spekulativnom me­ todom filozofije slobode dovodi do svijesti da je problem emancipacije žena jedinstven sa poimanjem slobode. Unutar filozofije prije Hegela, žensko pitanje ne može se ni postaviti, niti žene mogu postaviti pitanje slobode, jer kao spol u njoj ne učestvuju. Filozofi koji prethode Hegelu i koji izlaze iz metafizičkog mišljenja, nemaju što reći o ženi, jer je u metafizičkom mišljenju razlika između muš­ karca i žene ukinuta u pojmu »čovjek« koji je racionalno biće i prema tome postoji samo jedna filozofija i samo jed­ no mišljenje. Ako filozofi prije Hegela — dakle metafizičari — nešto kažu o ženama, oni to kažu sasvim privatno. Kada daju zajedljive primjedbe o ženama, kao primjerice Schopenhauer,' onda to oni govore iz svojih nesretnih iskustava sa ženama, iz svojih političkih, religioznih opredjeljenja, dakle, iz nečega što je heteronomno za samu stvar. Ta miš­ ljenja nemaju nikakve veze s njihovom filozofijom, jer i/, metafizičke filozofije nikakvi filozofijski odnos spram žena nije. moguć. U Hegela koji ide na nadvladanje metafizike, na apsolutnu filozofiju, pokazat će se nemogućnost uteme­ ljenja ženskog pitanja u filozofiji uopće, baš zato što je Hegelova filozofija apsolutna, s jedne strane; a pošto se radi o nadvladavanju metafizike, razlike zbiljnosti i idealilcta, s druge strane, to se ukidanje mora povijesno posredo[1] Vidi: Was Philosophen iiber Frauen đenken?, Miinchen, 1980 �Sto žene imenuju muškim mišljenjem? 9 vati a samo se povijesno posredovanje može staviti u pi­ tanje. Apsolutna filozofija jest ideja izložena u vremenu, dakle u. svjetskoj povijesti, a pošto u svjetskoj povijesti postoje individue koje se odnose, pa tako i muškarac i žena, zatim čovjek i država itd., sve je to imanentno Hegelovoj filozofiji. Budući da je Hegel apsolutnu filozofiju utemeljio na ideji u vremenu ili svjetskoj povijesti, u kojoj se zbivaju sva pos­ redovanja slobode, da bi ona bila konkretna, tekstovi koji su relevantni za žensko pitanje prvenstveno su: Filozofija povijesti i Filozofija slobode. Hegel je svojom filozofijom, svojim posredovanjem slo­ bode neophodan utemeljenju jednog marksističkog feminizina, jer je Marx već učinio temeljitu kritiku Hegelove filo­ zofije prava, Hegelove filozofije države, Hegelove filozofije državnog prava, Hegelove dijalektike i filozofije uopće. Marx vrši kritiku Hegelove filozofije istim kategorijalnim aparatom dijalektičko-spekulativne metode i deducira njo­ me proletarijat, koji, kao niti žene, nije filozofijska kate­ gorija. Time se žensko pitanje dovodi u pojmovnu blizinu sa proletarijatom, jer im oboma nema mjesta u filozofiji slobode, ali zato im je mjesto u ozbiljenju filozofije. Razli­ čitost njihovog mjesta u ozbiljenju filozofije upravo je pro­ blem jednog marksističkog feminizma. II Filozofija povijesti u Hegela ide od pretpostavke da su zbivanja u povijesti bila umna. Zbivanja su bila umna zato jer u apsolutnoj filozofiji, u kojoj se ideja izlaže u vremenu ili u svjetskoj povijesti — ova je povijest potrebna kao posredovanje da se dođe do apsolutne umnosti, do ap­ solutne spoznaje. Um je beskonačan, um je naprosto supstancijalna moć, pa prema tomu se ta supstancijalna moć kao ideja izložena u vremenu povijesno posreduje. Pitanje je: koja je krajnja svrha svijeta? Ako je moćan taj um koji uspostavlja povijest, cijela se svjetska povijest zbiva na du­ hovnom tlu. To je za Hegela važno, jer kod njega postoji ideja koja se izlaže u prostoru a to je priroda, koju obra­ đuje u Filozofiji prirode. Povijest po umu, svjetska povijest, međutim, zbiva se u ideji vremena i, dakle, na tlu duha. Za apsolutnu filozofiju bitno je da odredi koje su to osobine duha. Jedino je na tlu duha moguće da posredovanjem svjet- �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 10 ske povijesti, apsolutnom spoznajom dođe duh samome se­ bi. Prva je karakteristika duha — supstancija duha. Ona je Slobodna ili jedina istinitost duha kao sloboda. Zbog toga je Hegelova filozofija — filozofija slobode. Svjetska povijest ne može biti ništa drugo nego stalno posredovanje u slo­ bodi, svjetska je povijest u prvom redu napredovanje u svi­ jesti o slobodi. Radi se naime o tome da je duh »Bei sich selbst sein < duh je jedino pri sebi, pa je njegova prva ka­ ; rakteristika da je slobodan, jer sve drugo što jest spram nečega se odnosi i o nečemu ovisi i upravo zato što o ne­ čemu ovisi je bitno neslobodno. A samo ono što se ni na što ne odnosi ostaje samo pri sebi i apsolutno je slobodno. Taj duh koji je »Bei sich selbst sein«, baš zato što je stalno pri sebi i samo se na sebe odnosi, jest apsolutno slobodan, pa će svjetska povijest biti napredovanje u svijesti o slo­ bodi. Jer ona je umna upravo zato jer će se supstancijalitet uma povijesno tako posredovati da će se (da se izrazim go: tovo marksistički) povijesne etape razlikovati po napredo­ vanju u svijesti o slobodi. I tako će Hegel smatrati da je prirodno stanje bitno neslobodno jer u njemu nitko nema svijest o slobodi, a bez svijesti o slobodi nema ni nje same. Po Hegelu se svijest o slobodi prvi put javlja kod Istočnjaka, dakle u istočnim kulturama, ali samo svijest da je je­ dan slobodan (faraon koji ima oznake božanstva), a upra­ vo su zato svi drugi neslobodni. Ako su neslobodni oni su neumni, povijest im nije umna ili je na vrlo niskom stup­ nju posredovanja umnošću. Lijepa je kultura Grka, reći će nam zatim Hegel, počela s tim da su neki ljudi slobodni. Germansko-kršćanskoj kulturi Hegel će potom dati onu ulo­ gu svjetskog duha u kojoj je spoznato da je čovjek slobo­ dan, tj. da su svi slobodni. U tome i jest taj novovjekovni senzibilitet, ta evropska kultura, taj modemi duh, svijest o tomu da su svi slobodni (o čemu će još biti riječi). Ako se apsolutna filozofija, apsolutno znanje mora posre­ dovati povijesnošću, a povijesnost je umna, svjetovnovst uma je umna zato jer je po duhu a duh je sloboda. Pitanje je ovdje koji su instrumenti slobode? Nama je to intere­ santno jer su to žive individue, pa između ostalog i muš­ karci i žene, i narodi, i rase itd. Oni su instrumenti slobo­ de, tako da svaki radi individualno po svojim strastima. Borba tih strasti zbiva se tako da mora pobijediti um, a sama se apsolutna ideja povlači na stranu i pušta da se strasti same bore da bi um pobijedio i u tome je lukavstvo �Sto žene imenuju muškim mišljenjem? 11 uma. Strasti se bore za ideju koja ostaje odmaknuta, a naiavno da u strastima kojima su pokretači ljudi, ono što je umno mora pobijediti, kako bi Hegel rekao, vidljivo je to od svakodnevnog našeg posla da samo na jedan način nešto možemo svrhovito učiniti, pa dakle umno, do toga da svaki konflikt ili svako zbivanje pobjeđuje um. Tako naše strasti rade kako bi apsolutni duh sam sebe spoznao, a time i mi radimo na povijesnosti, odnosno na našem napredovanju u ideji slobode. Međutim, kod Kanta bi to značilo da su ljudi instrumentalizirani od slobode; a da je čovjek od bilo čega instrumentaliziran — to je za Kanta nemoralno. Me­ tafizičko se mišljenje i kreće u ovom krugu. Instrumentalizirati nekoga za neku drugu svrhu izvan njega jest nemo­ ralno. Ali kod Hegela je to metafizičko mišljenje jedna apstraktna aporija: ili biti instrumentaliziran ili biti slo­ bodan. To što mi radimo kao instrumenti slobode jest up­ ravo naša ćudorednost i mi radimo za nijezinu umnost, ra­ dimo umno, i jedino se tako oslobađamo i napredujemo u slobodi/ Prema tome je upravo najviša umnost i najviša slo­ boda biti instrumentaliziran od slobode, što znači biti ću­ doredan. Mi smo ćudoredni upravo onda kad smo instru­ mentalizirani od slobode i samim time bitno slobodnoj Hegel je ovdje htio pokazati da je dilema biti instrumen­ taliziran ili biti slobodan, apstraktna aporija. Biti instrumen­ taliziran od slobode i za slobodu, znači biti slobodan. Pot­ puni je objektivitet duha u državi. Država je objektivni duh i realitet, apsolutni duh ima objektivni realitet u zbilj­ nosti države. Objektivni duh je država u cijelom svom rea­ litetu i s tim je ovdje apsolutna istina koja je objektivirana u toj instituciji. Kako se taj individuum sa svojim strasti­ ma odnosi spram države? Hegel sm atra da imamo apstrakt­ ne i metafizičke predrasude o slobodi i subjektivnoj volji, i onoj slobodi koja je objektivna u državi. Naime, Hegel ov­ dje ide protiv teorija o državi koje su nastale na temelju teorija društvenog ugovora od Rousseaua nadalje. »Glavna je stvar da sloboda, kako se ona određuje poj­ mom, nema za princip subjektivnu volju i samovolju, nego uviđavnost opće volje, i da je sistem slobode slobodan raz­ voj njenih momenata. Subjektivna je volja posve formalno određenje u kojemu i ne leži ono što ona hoće. Samo je umna volja ono općenito što se u sebi samome određuje i razvija, izlažući svoje momente kao organske članove. O tak­ voj gotskoj gradnji katedrale stari nisu ništa znali«.2 MetaL2] Hegel: Filozofija povijesti, Zagreb, 1966, str. 53. �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 12 fora o gotskoj katedrali ukazuje da je subjektivna volja ili subjektivna sloboda naprosto samovolja koja ni ne zna šta hoće i nije ništa, nego je samo ona volja koja je umna i ko­ ja je, dakle, ostvarena u državi. Prema tomu, pojedinac tu nikako ne može biti slobodan prije države, nego on može tek u državi biti slobodan, naprosto zato što je država ta objektivna istina i objektivni duh. Odnosno, on će biti slo­ bodan ukoliko sluša zakone. Individualna je volja kao sub­ jektivno određenje, samovolja, koja je neumna, a ona opća volja, umna, jest u državi; individua je slobodna samo onda kada sluša državu (i »rukovodstvo«, rekli bismo danas, Hcgel će reći birokrate). (Slobodna volja je jedino ona koja zna šta hoće, apsolutnom je metodom određena razlika sub­ jektivne volje kao subjektivističke ili kao proizvoljnosti i one umne volje koja nam posreduje povijest upravo kao umnu i kao slobodu. \ Za žensko pitanje, za emancipaciju žena bitan je odnos individue i države kao pretpostavke slobode, da bi se žene oslobodile pukog zdravorazumskog shvaćanja slobode izvan toga odnosa. U Hegelu će se žena u tom smislu prvi put spomenuti u Filozofiji prava, gdje Hegel govori o patrijar­ hatu, što ćemo još analizirati. U prirodnom stanju nema slobode, jer nema svijesti o slo­ bodi. To je tek početak povijesti, početak posredovanja iza kojega tek dolazi napredovanje u slobodi. »To je prirodno stanje i prema svome pojmu onakvo ka­ ko ga empirijski nalazimo u egzistenciji. Sloboda kao idealitet neposrednoga i prirodnoga ne opstoji kao nešto ne­ posredno i prirodno, nego se naprotiv mora steći i tek za­ dobiti, i to beskonačnim posredovanjem u njegovanju zna­ nja i htijenja. Stoga je prirodno stanje naprotiv stanje ne­ pravde, sile, neobuzdanog prirodnog nagona, nečovječnih djela i osjećaja. Na svaki način, opstoji ograničenje s po­ moću društva i države, ali ograničenje onih tupih osjećaja surovih nagona kao nadalje i reflektirane proizvoljnosti volje i strasti.«3 Dakle, sve što mi zovemo ograničenjem vo­ lje kad metafizički mislimo, jest za Hegela samo ograniče­ nje onih tupih strasti po kojima je čovjek upravo neslubodan. To ograničavanje pada u posredovanje kojim se tek proizvodi svijest i htijenje slobode kakva je ona zaista, tj. umna i prema svome pojmu. »To je ono vječno nerazumi­ jevanje slobode što se ona uvijek shvaća kao formalna u [3] Ibid, str. 46. �što žene imenuju muškim mišljenjem? 13 subjektivnom smislu, kao apstrahirana od njenih bitnih predmeta i svrha. Tako se ograničenje nagona, žudnja i strasti koja kao takva pripada samo partikulamoj individui, samovolji i proizvoljnosti, uzima kao ograničenje slobode. Naprotiv, takvo je ograničenje upravo uvjet iz kojega pro­ izlazi oslobođenje, a društvo i država jesu ona stanja u ko­ jima se sloboda štaviše ostvaruje.«4 Ako se mi kao žene pozivamo na slobodu, a bez primanja ovog posredovanja hegelijanski bi nam se reklo:/pa vi se borite za one slobode, one strasti koje su upravovneumne, jer ono što jest umno upravo je to ograničenje i erosa i stra­ sti i dovođenje individue u odnos sa državom, jer je tek ona objektivitet slobode, pa je tek u odnosu spram nje i zakona, sloboda djelatna po sebi i za sebe i mi smo utoliko u napre­ dovanju pojma slobode ukoliko smo u odnosu sa zakonom i državom! Stoga Kegel smatra da je prva pretpostavka um nos ti tog odnosa u patrijarhatu (i u ograničavanju pu­ ke čulnosti prirodnoga stanja). Tek u njemu nastaje i sloboda za nas ukoliko hoćemo umnu volju, a ne svoju sub­ jektivnu apstraktnu volju, a sam je patrijarhat baziran na porodici. »Patrijarhalno se stanje ili u pogledu cjeline, ili bar u pogledu nekih pojedinih grana smatra odnosom u kojemu s onim što je pravno nalaze svoje zadovoljenje ujedno ću­ doredni i duševni element pa se sama pravda i prema svom sadržaju istinski vrši samo u vezi s njim. Patrijarhalnom je stanju osnovom odnos familije koji sa sviješću razvija prvu ćudorednost kojoj država pridolazi kao druga. Patrijarhalni odnos je stanje prijelaza u kojemu je familija već sazrela u pleme ili narod, pa je stoga veza već prestala biti samo veza ljudi i povjerenja, postavši vezom službe. Ovdje prije svega valja govoriti o ćudorednosti familije.(Familija je sa­ mo jedna osoba, njezini su članovi svoju osobnost (a s njo­ me pravni odnos kao i daljnje partikulam e interese i sebič­ nosti) ili međusobno napustili (roditelji), ili tu osobnost još nisu postigli (djeca koja se isprva nalaze u goru navedenom prirodnom stanju). Članovi su na taj način u jedinstvu osjećaja, ljubavi, u međusobnom povjerenju, u vjerifAi lj w bavi ima jedna individua svijest o sebi u svijesti \lruge, odrekla se sebe, a u tome međusobnom odricanju ona je zadobila sebeUisto tako drugi poput same sebe kao jednu s onom drugom). Daljnji interesi potreba, vanjskih prilika života, kao i izgrađivanje unutar nje same, sačinjavaju u [4] Ibiđ, str. 47. �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 14 pogledu djece zajedničku svrhu. Duh familije, penati, isto su tako jedno supstancijalno biće kao duh nekog naroda u državi, a ćudorednost u jednom i u drugom sastoji se u os­ jećaju svijesti i htijenju, ne u individualnoj ličnosti i inte­ resima, nego u općoj bitnosti svih njihovih članova. Ali to se jedinstvo u familiji uglavnom osjeća, ostaje unutar pri­ rodnog načina; država treba da nadasve (ovo sam potcrtala, B. D.) respektira pijetet familije; s pomoću nje ima ona za svoje pripadnike takve individue koje su već kao takve za sebe ćudoredne (jer kao osobe one to nijesu) i koje za državu donose sa sobom zrelu podlogu po kojoj se osjećaju kao jedno s cjelinom«.5 Upravo samo onda kad jedna filozofija kao Hegelova, smjera da bude apsolutna istina i apsolutna sloboda, da duh bude slobodan, jer može spoznati sam sebe, naša sloboda može biti samo u napredovanju svijesti o slobodi sa potpu­ nom sviješću da treba odbaciti subjektivnu slobodu i biti instrumentaliziran od apsolutne ideje. Ćudoredni moral u napredovanju ka slobodi možemo imati samo kao individue u odnosu spram države, s jedne strane, a s druge strane, ta država mora insistirati na familiji gdje se vrši (kako bi­ smo mi danas rekli) socijalizacija: da upravo svaka jedin­ ka bude u svojoj subjektivnoj volji ukinuta u ime te cjeli­ ne. Pri tomu je patrijarhat prva pretpostavka slobode. Uz cijelo određenje familije kao mjesta ćudorednosti i ukidanja individua da bi se mogli odnositi spram države kao realiteta slobode, ona je otporni materijal za Hegelovu metodu. Familija je jedan tamni temelj, nešto prirodno, jer se radi o spolovima, radi se o djeci, starcima, radi se o dobnim razlikama, o biološkoj reprodukciji, što je sve priroda. A kako je u početku rekao — sloboda po sebi i za sebe ne dobiva se po ideji koja ije u prostoru, dakle u pri­ rodi. Obitelj već zato što je sastavljena od prirodnih indi­ vidua ima jednu biološku funkciju. Ona je tamni talog, mulj, apsolutnom duhu, koji sada iz svoje umnosti, kao ipak pretpostavke svjetske povijesti da rađa individue, mo­ ra biti čim više posredovana. To znači što više ukinuti sub­ jektivnu slobodu, pogotovo spolnost, a to se može tako da individuum bude ukinut u ime familije kao cjeline koja gaji u sebi osjećaje. Ali osjećaji nisu kategorija apsolutnog du­ ha, pa će za Hegela zato familija još uvijek biti tamni ta­ log. Država mora posredovati tu osjećajnost jer joj ova is[5] Ibid, str. 47 — 48. �Sto žene imenuju muškim mišljenjem? 15 poručuje takve individue koje slobodu vide u odnosu sa državom, odnosno, koje u državi vide naprosto umnost. Hegelova apsolutna filozofija, koja ide na ukidanje metafizike, mora definirati i familiju i ženu. Umnost je odnos spram zakona, a spram zakona individua ne može stajati direktno, nego će umno i ćudoredno Hegel morati postaviti tako, da je dužnost čovjeka da stupi u brak, dužnost da rađa djecu; dužnost upravo zato jer kao individua može imati suviše subjektivne volje koja je neumna. Posredovanje sa umnom voljom omogućeno je na prvom stupnju ukidanjem poseb­ nosti u familiji, tako da familija postaje cjelina. U zabludi smo ako danas govorimo o slobodi a da pri tom ne znamo šta Hegel podrazumijeva pod slobodom i umnošću. Mi svi živimo u sjeni Hegela, svjesno ili nesvjes­ no, htjeli mi to ili ne. Njegova država je tu. Ona nam se nameće kao umnost, pa čak i kao sudbina. To Hegel i po­ kazuje u razgovoru sa Napoleonom u Filozofiji povijesti. »Kad je Napoleon jednom razgovarao sa Goetheom o pri­ rodi tragedije, rekao je da se novija tragedija od stare bit­ no razlikuje po tome što mi više nemamo sudbine, kojoj bi ljudi podlegli, i što je na mjesto starog Fatuma stupila politika. Prema tome bi nju trebalo upotrebljavati kao no­ viju sudbinu za tragediju, kao naj neodoljivi ju silu pred kojom se individualitet ima prignuti.«4 III Odnos individue spram države kao objektiviteta slobode, posredovan familijom, zbiva se na području prava. Slobode nema u prirodi, priroda je neslobodna kategorija — ideja izložena u prostoru. Stoga će se svo posredovanje slobode izvesti na području prava — sloboda jest moguća samo posredovana pravom. »Tlo je prava uopće ono duhovno, a njegovo pobliže mje­ sto i ishodište volja koja je slobodna, tako da sloboda čini njegovu supstanciju i određenje, a pravni je sistem carstvo ozbiljene slobode, svijet duha proizveden iz njega samog kao druga priroda«.6 Nema slobode bez posredovanja pra­ 7 vom, jer je upravo pravo ozbiljenje slobode ili ono posredo­ vanje što ukida prirodu. Ući u pravo, smoći ući u slobodu. [6] Ibid, str. 293. [7] Hegel: Osnovne crte filozofije prava, Sarajevo, 1964. str. 31 — 32. �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 16 Bez posredovanja pravom nema slobode, jer bez njega osta­ ju prirodne kategorije, a priroda je po svom bitnom odre­ đenju neslobodna. Ideja po sebi i za sebe slobodne volje posreduje se pravom kao ozbiljenje slobode ili slobodna volja. Međutim, u samoj Filozofiji prava Hegel ima još u pravu tri posredovanja, beskonačno posredovanje slobode. A ta su tri posredovanja u filozofiji prava: sfera apstrakt­ nog ili formalnog prava, zatim sfera moraliteta i sfera običajnosti. I unutar prava posredovanje ide još kroz te tri sfere. Ovo je posredovanje sfera apstraktnog ili formalnog prava, sfera moraliteta, sfera običajnosti. U sferi običajnosti nalaze se porodica, građansko društvo i država. Zadržat ćemo se pobliže na sferi običajnosti, iako se prve dvije ne mogu sasvim mimoići iz posve određenog razloga, jer se i radi o ideji po sebi i za sebe slobodne volje, bez koje slobode nema. Paragraf 11: »Samo tek po sebi slobod­ na volja jest neposredna ili prirodna volja. Određenje raz­ like koju u volji postavlja pojam koji sam sebe određuje pojavljuje se u neposrednoj volji kao sadržaj koji nepo­ sredno postoji. To su nagoni, želje, sklonosti, pomoću kojih je priroda odredila volju. Taj sadržaj u svom razvijenom određenju dolazi doduše od umnosti volje, pa je tako po sebi uman. Međutim, otpušten u takav oblik neposrednosti on još nije u obliku umnosti. Taj je sadržaj, doduše, za mene, moj uopće, ali ovaj oblik i ovaj sadržaj još su razli­ čiti. Volja je tako u sebi konačna volja«.8 Mislim da se iz ovog paragrafa najbolje vidi što znači determiniranost volje kao moje volje, koja se može meni uči­ niti kao moja uopće, ali to je ipak samo konačna volja. Tek ta konačna volja mora ići u beskonačno posredovanje ideje po sebi i za sebe slobodne volje, da bi bila slobodna, odnos­ no, beskonačna volja je ona koja hoće samu sebe ili slobo­ du. Beskonačna volja je sloboda, ako hoće samu sebe. Ove sve naše volje su konačne volje i po tome mogu tek stupiti u posredovanje, ali same po sebi nisu slobodne. Ova bes­ konačna volja koja je sloboda, jer mi razgovaramo o slo­ bodi, u § 22 određuje se: »Volja koja je bit, koja je po sebi i za sebe jest istinski beskonačna«.’ To je ta volja za slobo­ dom jer je njen predmet ona sama, dakle, on za nju nije drugo ili možda granica, nego se volja u njemu, naprotiv, sa­ mo vratila u sebe. Onda dalje nije »puka mogućnost, dispo­ zicija, moć, nego zbiljsko beskonačno, infinitum actum, jer [8] Ibiđ, str. 38. [9] Ibiđ, str. 44. �što iene imenuju muškim mišljenjem? 17 opstanak pojma ili njegova predmetna spoljašnost jest unutrašnjost sama«. Ovim smo metodologijski riješili da se radi o posredovanju beskonačne volje po sebi i za sebe koja je sloboda. A ta se volja mora posredovati, u kojoj sva­ ki moj uopće je konačna volja, i da bi ušao u slobodu mo­ ram se posredovati. Ako se analitički izostavi sfera ap­ straktnog i formalnog prava, zbog metodologije našeg rada treba se ipak djelomično zadržati na sferi apstraktnog i for­ malnog prava, zato što kod Hegela treba uvijek ukazati, a da ne kažem, emocionalno, prokazati, to, da privatno vlasni­ štvo, porodica, građansko društvo i država stoje u protoku. To znači, kada se žene bore za bilo kakvu slobodu i ravno­ pravnost, a daje im se bilo koji argument protiv toga, onda treba pokazati da je Hegel superioran svakoj drugoj argu­ mentaciji protiv žene, ali pod pretpostavkom protoka umnosti građanskog društva, podjele rada, a to znači nečeg par exellence klasnog. Svaka pozicija protiv žena, ili ograniče­ nje njezine slobode, mora se sukobiti sa privatnim vlasni­ štvom, sa građanskim društvom, dakle, sa klasnim katego­ rijama. Da bi uvijek ukazivali na taj protok između privat­ nog vlasništva, običajne sfere porodice, građanskog društva i države, moramo uzeti određenje vlasništva iz sfere ap­ straktnog ili formalnog prava koje inače ne uzimamo poseb­ no, a koja pretpostavlja moralitet i običajnost. Moja volja, moja konačna volja, može ući u objektivitet, da bi ja bio osoba, a ne prirodno biće, samo tako, da se ona objektivira, jer ako ja imam volju a vis a vis mene predmet, ako imam volju za tim predmetom, moja volja i predmet su u ap­ straktnom odnosu. Moja volja je realizirana tek kad taj predmet posjedujem. Pošto je moja volja posredovana slo­ bodom, ja tu slobodu mogu posredovati tako da je objekti­ viram u posjedu. Privatno vlasništvo je pretpostavka mene da budem slobodan čovjek. Da sam ja slobodan moram po­ sjedovati, dakle, moram imati privatno vlasništvo kao objektivaciju moje volje za predmetom. A posjed kao prav­ na kategorija (jedan cijeli pravni sistem štiti posjed) upra­ vo zbog toga je ozbiljenje slobode. Vidjeli smo Hegelovo određenje da je pravni sistem ozbiljenje slobode. Pravni sistem je to stoga jer nam čuva posjed, a posjed jest objektivacija moje volje da budem slobodan čovjek. U ovome se krije izvor Hegelovog mišljenja o ženama. U § 45 stoji: »Da ja imam nešto u svojoj čak spoljašnjoj vlasti, u tome se sastoji posjed, kao što je posebna strana da ja nešto činim svojim, iz prirodnih potreba, nagona i �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 18 proizvoljnosti, poseban interes posjeda. No, ta strana da sam ja sebi kao slobodna volja u posjedu predmetan, a time također zbiljska volja, sačinjava ono istinsko i pravno u tom određenju vlasništva«.'0 Dakle, tek ideja vlasništva, odnosno, pravna kategorija vlasništva, zbiljski čini moju slobodnu volju i mene kao slo­ bodu, jer je objektivirana u predmetnosti. Sve je drugo apstrakcija. Tu je velika prednost hegelijanske metode da ona nadvladava svaku metafiziku i apstrakciju. Apstrakcija je bila odijeljenost predmeta i volje. Ta metafizička apstrak­ cija se ukida time što moja volja postaje predmetna kao sloboda i to u privatnom vlasništvu. Paragraf 47: »Kao oso­ ba, ja sam sam, neposredno pojedinac — to u svom daljem određenju ponajprije znači: ja sam živ, u svom organskom tijelu, koje je moj po sadržaju opći, nepodijeljeni spoljašnji opstanak, realna mogućnost svakog dalje određenog opstojanja. No, kao osoba imam ja ujedno svoj život i tijelo kao i druge stvari, samo ukoliko je to moja volja. Prema tome, ja mogu i sebe imati samo kao moju volju, kao mo­ ju slobodu kao oblik mojeg posredovanja ideje po sebi i za sebe da bi bila slobodna volja, a to znači u posjedu«." Iza određenja vlasništva kao objektivacije volje u apstraktnom i formalnom pravu, prelazimo na sferu običajnosti. U sferi običajnosti najviše se može vidjeti razlika između zdravorazumskog shvaćanja i Hegelove apsolutne metode ili dijalektičko-spekulativne metode. Iz neposrednog iskustva, a po­ gotovo tko nije filozofijski obrazovan, pod običajem sma­ tramo uglavnom skup normi ili obrazaca po kojima se po­ naša jedno društvo, a da pri tom mislimo da bi se ono moglo ponašati i nekako drugačije. To za Hegela nije običaj, jer je običajnost posredovanje ideje po sebi i za sebe slo­ bodne volje. Prema tomu svrha je da se slobodna volja bes­ konačno isposreduje do slobode. A običaj će joj biti samo sredstvo tog posredovanja. Običajnost spada u neophod­ nost posredovanja slobode, a pojedinci nisu ništa drugo ne­ go — metaforički rečeno — marionete apsolutnog duha, ko­ ji nam daje običajnosne moći da naše individualne sudbine određujemo prema običajima kao svoje nužno posredova­ nje. To je upravo ono područje, gdje se sa Hegelom uvijek spore moralisti, a Hegel ima vrlo loše mišljenje o moralisti­ ma. Porodica i brak spadaju u kategoriju običajnosti. Od­ ređenje običajnosti u § 144 glasi: »Objektivno, običajnosno, koje stupa na mjesto apstraktnog dobra (a apstraktno do[10] lbid, str. 60. [11] lbid, str. 61. �Sto žene imenuju muškim mišljenjem? 19 bro je Kantov princip npr. treba da — primjedba D. B.) jest konkretna supstancija po subjektivitetu kao spas bes­ konačnom obliku. Ona postavlja u sebi razlike koje su time određene pojmom, pa po tome običajnosno ima čvrst sadr­ žaj koji je za sebe nuždan, te opstojanje uzdignuto nad sub­ jektivno mnijenje i nahođenje jesu po sebi i za sebe bitkujući zakoni i uredbe.«1 2 Zakoni i uredbe su po sebi i za sebe umni i koji nadvla­ davaju cijeli subjektivitet i ulaze u posredovanje apsolutne slobode, u određenju da su pojedinci instrumenti apsolutne slobode, što je dalje određeno u § 145: »Da je ono obi­ čajnosno sistem tih određenja ideja, to sačinjava nje­ govu umnost. Ono je na taj način sloboda ili po sebi i za se­ be bitkujuća volja kao ono objektivno, krug nužnosti čiji su momenti običajnosne moći, koje upravljaju životom in­ dividua, imajući u njima kao u svojim akcidencijama svoju predstavu, pojavni oblik ili zbiljnost.«1 Nad pojedincima su 3 kao individuama običajnosne moći, bolje vladaju njihovim sudbinama i onaj običajnosni krug: porodica, brak, građan­ sko društvo, država. To je upravo umno, jer oni nisu ništa drugo nego akoidencije ili pojavni oblik gdje se sloboda po­ sreduje. Sloboda ne smije biti apstrakcija, nego se mora posredovati u pojavnim oblicima, pa kad mi upadamo u krug nekih običajnosti, običaja, zakona i uredaba, onda se upravo ponašamo slobodno i umno jer smo mi predstave, akcidencije, ili pojavni likovi slobode po sebi i za sebe, vo­ lje koja hoće samu sebe. U to određenje običajnosti spadaju: brak, građansko društvo i država. Najprije smo počeli od braka i porodice da sebi metodologijski pojednostavimo razumijevanje Hegela. Vidjeli smo već u Filozofiji povijesti da je za Hegela familija i brak uopće jedan tamni mutni talog koji se ne da do kraja nadvladati. Brak je uvijek od­ nos između dva bića, dva prirodna bića, konkretno dva spo­ la, muškarca i žene. Dok je jedno biće kao biće prirodno biće, priroda, nema govora o slobodi. Ono može ući u slo­ bodu sa drugim prirodnim bićem samo tako da se posre­ duje običajnosno u braku. Da bi biće uopće bilo slobodno ono stupa u brak. Ako ne stupi u brak, onda živi kao prirod­ no biće, a prirodna bića su neslobodna bića. Prirodna bića tek pravnim posredovanjem dolaze u kategoriju ozbiljenja slobode. U brak će se stupiti kao u pravnu kategoriju, koja je u pravu jedan stupanj posredovanja, to je brak običajno­ sti, koji je za naš zapadnoevropski krug — o kojem Hegel [12] Ibid, str. 142. [13] Ib id, s tr. 142 — 143. �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 20 govori — monogamna porodica i čak, nerazrješiva porodica. Ako ja mogu kao prirodno biće doći u kontakt sa drugim prirodnim bićem u slobodi a ne u prirodi, onda moram stu­ piti u brak koji je u pojmu nerazrješiv, jer ne mogu biti slobodan nego u ukinuću svoje prirode na taj stupanj da ona postane samo modalitet egzistencije, ispunjava pojam. »Običajnost braka sastoji se u svijesti o ovom jedinstvu kao supstancijalnoj svrsi. Time u ljubavi, povjerenju i za­ jedništvu cijele individualne egzistencije u kojem je uvje­ renju i zbiljnosti prirodni nagon snižen na modalitet jednog momenta i da se istakne duhovna veza u svom pravu kao ono supstancijalno, a time kao ono što je uzvišeno iznad slučajnosti, strasti i vremenski posebnog nahođenja kao onog po sebi nerazrješivog«. To znači da je svaki odnos pri­ rodnog bića i prirodnog bića, konkretno spolova, neslobo­ dan odnos, ukoliko nije u braku. Odnos među spolovima neslobodan je ako nije u braku, jer mu tek brak daje mo­ gućnost da svoju prirodnost svede na jedan nužan, na je­ dan minimalan nivo. Ali ono još uvijek ostaje priroda što je taj tamni talog da bi slobodu imao u toj svojoj vječnosti. No, u brak se stupa zbog toga da se stvori porodica, koju Hegel određuje u § 158. Upravo zato jer se prirodna bića moraju ukinuti kao prirodna u pravu ili u braku, porodi­ ca će značiti muškarca, ženu i djecu, ali tako da svi ukinu svoju individualnost u člana porodice. Pretpostavka je slobode življenja u porodici da se svaki osjeća kao član a ne posebna individua: »Porodica ima kao neposredni supstancijalitet duha svoje jedinstvo koje sebe osjeća, ljubav kao svoje određenje tako da opstoji uvjerenje da se ima samo svijest svog individualiteta u tom jedinstvu kao bit­ nosti koja po sebi i za sebe bitkuje da bi se u njemu bilo ne kao osoba za sebe nego kao član«.'4 Dakle, ja sam slo­ bodna osoba po sebi i za sebe, upravo zato jer djelujem ili se osjećam u jedinstvu sa porodicom, što znači da sam čo­ vjek. Kad bih se osjećao individua u porodici, onda bih bio neslobodan. Jedna je stvar da se u porodici svatko osjeća kap član i ukida svoju individualnost u ime slobode, a dru­ go je, da se ukidanje člana kao žena ili muškarac gleda na drugi način. Svaki se mora ukinuti u svom individualitetu da bi bio slobodan, ali posredovanje kojim se ukida muš­ karac kao član i žena kao član različito je. Kod Hegela takva razlika ne izlazi iz slučajnosti, nego upravo iz slobode, a ta je sloboda u tome što prirodne razlike muškarca i žene [14] Ibiđ, str. 149, § 158. �šio žene imenuju muškim mišljenjem? 21 u ovom duhovnom određenju braka i porodice postoje, jer se običajnosni supstancijalitet kao pojam pocijepao u sebi na duhovno i materijalno. Prema tome, da muškarac ima drugu ulogu a žena drugu, da muškarac ima duhovnu ulogu kao ono aktivno, koje je u odnosu sa državom dakle slo­ bodom, a žena ima ono prirodno ili materijalno ili pasivno, jer je njezina uloga u pijetetu, jest nužda običajnosnog ili tog nužnog posredovanja slobode. § 165: »Prirodna određe­ nost obaju spolova dobiva pomoću svoje umnosti intelek­ tualno i običajnosno značenje. To je značenje određeno razlikom u kojoj se običajnosni supstancijalitet kao pojam po sebi samome cijepa da bi iza njega dobio svoju živost kao konkretno jedinstvo.«1 Da bi dalje u § 166 sasvim odre­ 5 đeno rekao za žene: »Ono jedno stoga je ono duhovno kao ono što sebe razdvaja u osobnu samostalnost koja bitku je za sebe i u znanje i htijenje slobodne općenitosti, samosvi­ jest pojmovne misli i htijenje objektivne konačne svrhe. Ono drugo (drugi spol, prim. D. B.) je ono duhovno koje sadržava u slozi kao znanje i htijenje sups tanci jalnog u obliku konkretne pojedinačnosti i osjećaja. Ono prvo u odnosu prema spolja nešto moćno i djelatno, ovo drugo pasivno i subjektivno. Mužu je stoga i zbiljski supstancijalni život u državi, znanosti i slično, te inače u borbi i radu sa spoljašnjim svijetom i sa sobom samim, tako da on samo iz svog razdvajanja zadobiva samostalnu slogu sa sobom čiji mirni zor i osjećaj subjektivne običajnosti ima u porodici u kojoj žena ima svoje supstancijalno odre­ đenje, a u tom pijetetu svoje običajnosno uvjerenje.«1 To 6 je inače paragraf koji je najkarakterističniji, a čini mi se da ga apstraktno razumijemo. Zbog važnosti za uteme­ ljenje marksističkog feminizma vratit ćemo se u slijede­ ćem poglavlju još jednom na analizu ovih Hegelovih teks­ tova. Naime, ne bismo razumjeli ništa od Hegela, bi­ li bi i suviše zdravorazumski kad ne bismo razum­ jeli da ta razlika ide iz apsolutne metode. To da je žena ono drugo, to je umno po sebi i za sebe, jer se obi­ čajnosni supstancijalitet pocijepao u sebi na ono prvo i na ono drugo, kad se ukidaju prirodna bića da bi bila slo­ bodna bića u braku i porodici, kao članovi imaju u to­ me različite uloge — to je po sebi za sebe umno. Inače ne bi bilo umnosti u prirodnoj razlici spolova. Prirodna raz­ lika spolova i postoji da bi se po sebi i za sebe mogao ci* [15] Ibid, str. 154. [16] Ibid, str. 154. �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 22 jepati običajnosni supstancijalitet i posredovati sa slo­ bodom. Kada imamo takvu porodicu u kojoj su se ukinuli individualiteti kao članovi i to ukinuli jedni u duhovno, a jedni u materijalno, jedni u aktivno, jedni u pasivno u ime slobode, porodica postoji zato da odgaja dje­ cu. Jedan oblik porodice odgovara jednom određenom dru­ štvu, jednoj određenoj socijalizaciji. Potrebna je takva so­ cijalizacija koya treba građanskom društvu i slijedeće je poglavlje Filozofije prava: »Građansko društvo«. Cijeli prob­ lem treba gledati u historijskom posredovanju: najprije privatno vlasništvo, pa brak, pa porodica sa socijalizaci­ jom djece, a zatim građansko društvo, koje također spada u kategoriju običajnosti. Porodica i jest dio građanskog društva i posredovanje ideje po sebi i za sebe slobodne voljje kao običajnosne kategorije i da bi ušli u građansko društvo. Hegel će pokazati, da je sve ovo bilo umno posre­ dovano zbog ozbiljenja umnosti same. Svaki mali oblik umnosti je viši oblik, ali traži sve niže oblike posredovanja (prema tome trebali smo imati takvu porodicu, takav brak, takvo vlasništvo, takvo shvaćanje slobode) da bi pokazali da je građansko društvo umno. Engels, koji je uvijek znao reći mnoge istine, kaže: »I Hegel i Goethe su bili olimpijski Zeusi u svom području ali im je virio komad filistarskog perčina.«'7 Ovo nije komad nego sasvim cijeli filistarski perčin, jer takve apoteze građanskog društva nigdje nema, gdje se ono smješta u sferu običajnosti, što znači u sferu posre­ dovanja po sebi i za sebe slobodne volje. Građansko društvo je neophodno posredovanje u apsolutnoj slobodi. To da su ljudi sebični, kod Hegela igra pozitivnu ulogu. Svaki radi iz svoje sebičnosti, a pošto svi više rade iz svoje sebičnosti, ra­ de i za dobro drugih. Ja kao svoja konačnost i svoja sebič­ nost i svoja pojedinačnost, dobivam svoje priznanje umno­ sti upravo zato jer sa svojom sebičnosti dolazim u općosl. To je apoteza podjele rada, umnosti podjele rada. Građansko društvo sa svojim potrebama i s ogromnim brojem zadovo­ ljavanja potreba, gura pojedinca u podjelu rada da bude se­ bičan, da mnogo radi, a s time radi za opće dobro. Ideja je lukava i sebičnost iskorištava za posredovanje slobode, da se iz svoje sebičnosti radi na opću dobrobit i da je pojedina sebičnost, ja kao pojedinačno, ili moje pojedinačno opće, nadvladano kao umni svijet. Stoga je trebalo prije toga ovakvo određenje braka i porodice i socijalizacije djece.1 7 [17] Vidi: Engels: Luđ\vig Feuerbach i kraj njemačke filozofije, Zagreb, 1947, str. 13. �Što žene imenuju muškim mišljenjem? 23 »Posredovanje da se partikulariziranim potrebama pripremi i stekne isto tako partikularizirano sredstvo jest rad, koji od prirode neposredno isporučeni materijal specifira za te raznolike svrhe pomoću mnogostrukih procesa. To formi­ ranje daje, pak, sredstvu vrijednost i njegovu svrsishodnost, tako da se čovjek u svojoj potrošnji odnosi prvenstveno prema ljudskim produkcijama, pa su takvi napori ono što on troši.«1 To je apoteza umnosti podjele rada. Svi rade, 8 imaju partikularizirane potrebe, partikularizirani rad. U prevođenju na marksistički rječnik, na pitanje što ljudi tro­ še mi bismo rekli: robe, rezultate robno-novčane proizvod­ nje. Hegel je to trošenje vidio kao umnost toga da ono što mi trošimo jest rezultat drugih ljudskih produkcija, a one su upravo nešto ljudsko. Ljudska produkcija je ono pre­ ma čemu se ja odnosim kao spram produkta tuđeg rada, kao što se drugi odnosi spram mene kao produkta tuđeg rada i to sve skupa daje umnost. Iz robno-novčane proiz­ vodnje slijedi otuđenje i nejednakost među ljudima, ali Hegel će se zalagati da nam pokaže da su individue po pri­ rodi nejednake i da je ta njihova nejednakost upravo um­ nost ovih partikularnih svrha. Kada bi individue bile jed­ nake onda ne bi mogle razmjenjivati produkcije svoga ra­ da. Budući da je potrebno partikularizirati sredstva i mno­ go rada, potrebne su i različite prirodne dispozicije koje in­ dividue ima(ju, kao i različita imovinska stanja kao pretpo­ stavku umnosti. To je način posredovanja da bi svaki u svojoj sebičnosti i posebnosti prešao u opće ili radio za opću dobrobit, da ljudi nejednaki po svojim prirodnim od­ ređenjima idu u svoja posebna određenja, u ono što mi zo­ vemo fah-idioti (kažemo, naravno, s kritikom). To je za Hegela dobro, pretpostavka umnosti da se može postići općost. »Mogućnost učestvovanja u općoj imovini, posebna imovi­ na, uvjetovana je, međutim, neposrednom vlastitom osno­ vom (kapital), djelomice vještinom, koja sa svoje strane opet sama uvjetovana imovinom, a zatim slučajnim okolno­ stima kojih mnogolikost stvara različitost u razvoju već za sebe nejednakih prirodnih, tjelesnih i duhovnih dispozicija — različitost koji se u ovoj sferi posebnosti javlja u svim pravcima i na svim stupnjevima, pa joj s ostalom slučaj­ nošću i proizvoljnošću nužna posljedica nejednakost imo­ vine i vještine individua.«1 9 I dalje u objašnjavanju tog paragrafa koji je možda naj[18] Osnovne crte Filozofije rađa, § 196, str. 172. [19] Ibid, str. 173, § 200. �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 24 interesantniji jer brani umnost podjele rada, Hegel će reći: »U ideji sadržanom objektivnom pravu posebnosti duha ko­ je je od prirode — elementa nejednakosti — ostavljenu ne­ jednakosti ljudi u građanskom društvu ne samo da ne uki­ da nego je proizvodi iz duha«, pa je uzdiže do nejednakosti vještine, imovine i same intelektualne i moralne obrazova­ nosti, suprotstaviti zahtjev jednakosti pripada praznom ra­ zumu, koji tu svoju apstrakciju i svoje »treba da« (das Sol!en) uzima kao realno i umno. Tu je — za Hegela — razlika spekulativne metode i zdravo-razumskog mišljenja. Zdravo-razumsko mišljenje kaže da bi svi trebali biti jednaki. Za Hegela je to apstraktna spe­ kulacija das Sollen, »treba da«. To je apstrakcija, sfera po­ sebnosti koja sebi zamišlja opće i u tom samo relativnom identitetu s općim zadržava u sebi, kako prirodnu, tako i proizvoljnu posebnost, a time ostatak prirodnog stanja. Na­ dalje, »sistem ljudskih potreba i njihovom kretanju ima­ nentni um jest ono što ga raščlanjuje u organsku cjelinu razlike.«2 Svaki zahtjev za jednakošću, bilo u imovini ili za 0 jednakošću individua, puka je apstrakcija metafizičkog das Sollen, koje spada pukom razumu ili zdravo-razumskom mišljenju, jer bi svi htjeli biti jednaki, a to razumsko mišlje­ nje spada u sferu prirodnog prava (po prirodi su svi jed­ naki), a po prirodi nisu ništa jer ne mogu biti slobodni, nili ljudi, nego tek kad dođu u pravo, a kad dođu u pravo ili posredovanje ideje po sebi i za sebe slobodne volje, onda su upravo slobodni zato što su nejednaki. Svoje prirodne nejednakosti drugačije posreduju u društvu i iz toga, kao umno, proizlazi različitost u imovini, a što znači u slobodi, jer je slobodan upravo onaj koji nema volju apstraktno ne­ go volju objektiviranu u posjedu. Tako nam je napokon u § 207 rekao (naravno da se individue po svojoj prirodnosti, dakle, po svojoj neslobodi, opiru stezi uskog obrazovanja — mi bi danas rekli usmjerenog — međutim, Hegel smatra da je to umno, ako je ovo sve umno da su nejednaki radovi up­ ravno umni uz nejednake ljude i nejednake sposobnosti, on­ da je umno učiniti stegu da se ljudi obrazuju za uska i stručna zvanja, jer tek preko te posebnosti mogu dobiti općost koja dolazi u odnos sa drugom posebnosti, kad troši produkciju njegovog rada): »Individua daje sebi zbiljnost samo ukoliko stupi u opstanak u općem, dakle, u određenu posebnost.«2 ' [20] Ibiđ, str. 173 — 174. [21] Vidi: Ibiđ, str. 177. �Što žene imenuju muškim mišljenjem? 25 Opstanak je uopće određena posebnost, 'jer tek ta određe­ na posebnost garantira općost ili umnost. Običajnosno uvje­ renje, stoga, u svom sistemu čestitost i staleško učenje da se treba s pomoću svoje djelatnosti, marljivosti i vještine učiniti članom jednog od momenata građanskog društva i kao takav se održati, pa da se samo s pomoću ovog posre­ dovanja s općim valja brinuti za sebe, kao što time valja bi­ ti priznat u svojoj predstavi i predstavi drugih. Samo kroz svoju usmjerenost, kroz svdju uskost, kroz svoju stegu pojedinačnost mogu dobiti priznanje općosti, jer kao posebna individua mogu izaći u općost, dakle slobodu, preko svoje posebnosti. Onda dobivam priznanje od drugih i od sebe. »Da se individua ponajprije, tj. osobito u mladosti, opire predstavi da se valja odlučiti za poseban stalež (on kaže stalež, a mi bismo rekli zanimanje — opaska B. D.) sma­ trajući to ograničenjem svog općeg određenja i pukom spoljašnjom nužnošću, leži u apstraktnom mišljenju koje ostaje u općem i time nezbiljskome pa ne spoznaje da zato da bi opstojao pojam uopće stupa u razliku pojma i nje­ gova realiteta, a time u određenost i posebnost. Pa da ona samo na taj način može steći zbiljnost i običajnosnu obje­ ktivnost.«2 2 Steći običajnosni objektivitet znači nadvladati ono mla­ denačko koje se opire toj posebnosti, a opire se zato jer je još svo u prirodi a nije u slobodi, nije posredovano pravom i slobodom, da mu se pokaže da može biti slobo­ dan samo u toj posebnosti, da može dobiti priznanje u običaj nosnom objektivitetu. Na početku navedene tvrdnje da je Hegel najrelevantniji mislilac za utemeljenje žens­ kog pitanja u ozbiljenju filozofije slobode, ovdje je izve­ den kao osvještavanje žena spram slobode posredovane u protoku: privatno vlasništvo — porodica — građansko dru­ štvo — i napokon država. Iz toga znači da svaki argument protiv slobode žene ili emancipacije žene, stoji iza privat­ nog vlasništva, iza podjele rada i iza države, jer je to taj nužni protok. Odnosno, prigovori protiv emancipacije že­ na su smisleni ukoliko treba osigurati građansko društvo, ukoliko treba običaj nosna sfera posredovati po sebi i za sebe slobodu u državi, ukoliko je privatno vlasništvo pret­ postavka moje objektivirane slobode. To je umno, to je slobodna umnost ili umna sloboda, ukoliko je subzistencija ljudi takva da oni idu u svoje pojedinačno da bi bili opći, ukoliko je u podjeli rada, ako je svrha porodice i [22] Ibid, str. 178. �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 26 braka da posreduju prirodu tako da se djecu socijalizira, da se stupi u odnos sa državom kao slobodom. Ako je ci­ jela kategorija prava ili filozofije prava ozbiljenje slobode, onda je nužan i takav nerazrješivi brak i takva porodica i takva socijalizacija. Iza poimanja Hegelove metode nema više mogućnosti da se kaže: ja sam protiv privat­ nog vlasništva, ali i protiv emancipacije žena. Zbog po­ sebne važnosti za utemeljenje odnosa i razlike klasnog i spolnog pitanja, i u sljedećem poglavlju analitički će se pratiti Hegelova metoda. IV Ženskom pitanju se osporava rang teorijskog proble­ ma — usprkos izvedenog u prošlim poglavljima — upravo misaonom konstrukcijom da je dijalektičko-spekulativna metoda filozofije slobode ukinula spolnost (i mušku i žen­ sku) uspostavljanjem osobe kao subjekta. Stoga moramo još analizirati dijalektičko-spekulativnu metodu filozofije slobode i na njoj osvješteni modemitet da bismo ukazali na razliku ukidanja spola žene i muškaraca u tom mora­ litetu, na konstrukciju jednakosti, koje žene imenuju muš­ kim mišljenjem. Dijalektičko-spekulativna metoda filozofije slobode, spo­ znaje dovršavanja svijeta rada građanskog načina proizvo­ đenja života, proklamiranog revolucijom jednakosti i slo­ bode, modernitetom, moralitetom, modernim senzibilitc tom. Spolnost se smatra ukinutom (i ženska i muška) sa­ mim uspostavljanjem tog moraliteta, uspostavljanjem oso­ be kao subjekta. Osoba kao subjekt je ona koja je bes­ konačna volja. »Moralno stajalište jest stajalište volje uko­ liko ona nije prosto po sebi nego za sebe beskonačna. Ta refleksija volje u sebe i njen za sebe bitkujući identitet spram bitka po sebi i neposrednosti i određenosti koje se u tom razvijaju, određuju osobu kao subjekt.«7 Dakle, za 3 sebe beskonačna volja određenje je jednakosti, slobodnih osoba. Idealitet volje može naći objektivnost samo u po­ sjedu, posjed je zbiljska volja i tako je objektivitet slobo­ de osiguran samo u spoznaji da ideja slobode istinski op­ stoji samo kao država. U § 57 modemitet slobodne osobe koja je subjekt beskonačne volje za sebe, osigurava se u spoznaji da ideja slobode iskonski opstoji samo kao država. [23] Ibiđ, str. 103, § 105. �Sto žene imenuju muškim mišljenjem? 27 Hegel i njegov princip posebnosti, osobe kao subjekta, prava na osobnu sreću, ne može izaći iz podvojenosti gra­ đanskog svijeta, svijeta jednakih ljudi kao osoba koje su za sebe beskonačna volja, jednaki po svojem određenju — radu, i slobode u objektivnom obliku, gdje je posjed objektivitet slobode i time čini zbiljsku nemogućnost jednakosti ljudi. Stoga će moralitet kao sfera osobe da se uspostavi u subjekt kao beskonačnu volju za sebe, biti podređen vla­ sništvu pojmljenom kao zbiljskom toposu slobode i jednako­ sti: razlici privatnog vlasništva u subjektivnom smislu (radu) i objektivnom smislu (posjedu, kapitalu). Ovdje je nužna aporija samoga građanskoga društva, i na njemu ute­ meljene filozofije slobode, da je čovjek slobodan ako ima privatno vlasništvo, a čovjek je onda iako nije slobodan (ako nema privatno vlasništvo). Vlasništvo se javlja kao supstancijalno određenje rada — njegova objektivnost, spram subjektivnosti rada (rada kao sposobnosti). Slo­ bodna osoba kao beskonačna volja za sebe ograničena je i ukinuto je njeno ograničenje spoznajom objektiviteta svoje volje, spoznajom objektiviteta slobode u državi. Sto­ ga će Hegel zaključiti da je zahtjev za jednakošću ljudi apstrakcija, jer je »jednakost apstraktni identitet razuma na koji ponajprije pomišlja mišljenje što reflektira, a time i osrednjost duha uopće, kad mu se odnos jedinstva poja­ vi ir nekoj razlici. Ovdje bi bila jednakost samo apstrak­ tnih lica kao takvih, jednakost izvan koje pada upravo time sve što se tiče posjeda, to tlo nejednakosti.«2 4 Dakle, osrednji duh kao želja, a ona nije ništa objektivno, ne može shvatiti što je sloboda za sebe, a ta plačljivost ne pojmi da traženje za opstanak svih nema temelj u mo­ ralitetu, u pravu, već u građanskom društvu. Ograničenje slobode osobe kao beskonačne volje za sebe na vlasništvo, dovodi u vezu moralitet, građansko društvo i državu. Ideja slobode iz svoje apstrakcije do realiteta u državi posreduje se nužno običajnosnošću i porodicom. U ovom posredovanju koje Marx imenuje apstraktnim i u čijoj kritici ukazuje na protivurječnost, što je utemeljena na razlici rada u subjektivnom obliku (rad) i objektivnom (kapital), zbiva se još jedna apstrakcija, nejednakost, ne­ sloboda žene. Sama porodica, odnos osoba određenih u moralitetu u prelazu do države određena je običaj nosnošću, što znači da [24] Ibid, § 49, str. 63. �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 28 »običajnosna supstancija kao ona koja sadržava samosvi­ jest što za sebe bitkuje ujedinjena sa svojim pojmom, zbilj­ ski je duh jedne porodice i jednog naroda.«2 Podvrgavanje 5 individue običajima mišljenjem da (je to ograničavanje sa­ me individue, za Hegela je samo refleksija apstraktne svi­ jesti. Upravo što osoba ima zasebičnost beskonačne volje kao slobodu koja se objektivira u vlasništvu, »običajnost je ideja slobode kao živo dobro koje u samosvijesti ima svo­ je znanje, a pomoću njegova postupanja i svoju zbiljnost, kao što postupanje ima svoju po sebi i za sebe bitkujuću podlogu i pokretačku svrhu u običajnosnom bitku — po­ jam slobode koji je postao postojećim svijetom i prirodom samosvijesti .«“ Tako određen običaj mora nužno ukinuti neposredni ili prirodni običaj nosni duh u porodici u kojoj svatko biva ukinut za sebe da bi bio njen član. »Porodica ima kao ne­ posredni supstancijalitet duha svoje jedinstvo, koje sebe osjeća, ljubav, kao svoje određenje, tako da opstoji uvjere­ nje da se ima samosvijest svog individualiteta u tom je­ dinstvu kao u bitnosti koja po sebi i za sebe bitkuje, da bi se u njemu bilo ne kao osoba za sebe, nego kao član.«7 ’ Osjećaj i ljubav u porodici kao osjećaj jedinstva, moguć je po Hegelu i onda kada se osoba koja po sebi i za sebe bitkuje ukida u člana, jer je to neposredni supstancijalitet duha. Jedan naš filozof u svom radu »Antimetafizički karakter ljubavi«2 izlaže, većini nam nepoznati, mladenački Hegelov 3 rad o metafizičkom karakteru ljubavi. Ljubav se pojmi kao povijesno — duhovni odnos moguć samo između slo­ bodnih osoba, izraz modernog senzibiliteta, u kojem je je­ dino moguće da se oni koji se ljube odnose kao slobodna osoba spram slobodne osobe, odnos u kojem se duhovno uspostavlja u drugom, bez ukidanja sebe samoga, odnos jed­ nog poetskog stvaranja, u kojem sloboda individue doživlja­ va svoju posebnost, svoje pravo na sreću, na užitak u dru­ gom, kao i taj drugi u njoj, i time oblikuje novi život, stva­ ranje. U samopotvrđivanju davanja i uzimanja, u uposebljavanju čovjeka, stvara se svijet čovjekovih mogućnosti, baj­ ka. Ljubav se kao prirodna, neposredna, spolna, seksualna posebnost pretvara u odnosu dvaju slobodnih bića, koja su to povijesno po duhovnom posredovanju, po estetskoj indivaduaciji, po modernom senzibilitetu, gdje čovjek intimizira* 8 2 [25] Ibiđ, § 156, str. 148. [26] Ibiđ, § 142, str. 142. [27] Ibid, § 158, str. 149. [28] Polja br. 230, Novi Sad, 1978. �Što žene imenuju muškim mišljenjem? 29 i poetički stvara svoj svijet, čovjekov svijet, u novom po­ vijesnom proizvođenju svijeta, čovjekovog svijeta. »Slobodna ljubav« moguća je kao ljubav u slobodi, lju­ bav slobodnih ljudi, kojima je taj odnos cijeli svijet. Ali »ostatak« ovog intimiziranog svijeta je vlasništvo i briga oko onoga izvan ljubavi, što je ljubavi strano i što joj se gadi, jer u taj slobodni odnos osobe i osobe za sebe unosi objektiviziranje vlasništva, odnos onoga koji ima i onoga koji nema, čija sama pomisao vrijeđa ono što je ozbiljenje slobode u odnosu ljubavi, u ljubavnom odnosu kao odnosu dvije slobodne osobe. Institucionalizacija slobodne ljubavi — brak — smatrat će autor Hegelovim pribojavanjem da je taj odnos suviše nesiguran za građansko društvo, i shod­ no tome, da iz toga odnosa proizlazi dilema: ili ljubav ili institucionalni brak, sa zalaganjem za ljubav kao odnoa slobodnih osoba koje se potvrđuju u davanju i primanju, u jednom odnosu, gdje se ne gubi sebe i time protivuriječi građanskom načinu etabliranog društva u državi. Kaže se, između ostalog, da većina žena želi brak, porodicu, insti­ tucionalizaciju ili smrt ljubavi. Znači da su žene manje sposobne za ljubav, manje slobodne osobe, koje iz mora­ liteta, zasebičnosti beskonačne volje nisu u stanju ozbiljiti povijesno — slobodni — estetsko — poetički odnos i spremne su da ukinu svoju osobnost u člana porodice. Po tome bi više učestvovale na »neposrednom supstancijahtetu duha«, u kojem se ljubav osjeća tek kao član porodice. U tom slučaju bi bile bliže osobi koja zasebičnost besko­ načne volje pojmi kao slobodu i državu i time joj je manje posredovana sloboda sama, dakle, je više u njoj za sebe. Ali upravo je obratno! Na pretpostavkama Hegelove dijalektičko-spekulativne metode, beskonačna volja za sebe ima objektivitet u vlasništvu i tako je objektivitet te volje i slobode jedino država. Slobodna osoba — vlasništvo — — običajj — porodica — građansko društvo — država. Pre­ ma tome, ljubav je iz osnovnog određenja dijalektičko-spekulativne metode, nešto što se mora nadvladati i može biti samo ljubav »člana« da se posreduje vlasništvom porodice u građansko društvo. Najprije običajnosna je dužnost da se stupi u brak (!). O slučajnostima odnosa ljubavi i braka u njegovim posebnostima, govori Hegel u § 162, gdje upra­ vo u stupanju u brak na temelju ljubavi govori kao o »bes­ konačnoj posebnosti«.............. »U drugom ekstremu to je beskonačno posebna osebujnost koja pribavlja važenje svo­ jim pretenzijama, pa je povezana subjektivnim principom �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 30 modernog svijeta. — No u modernim dramama i drugim umjetničkim prikazima gdje ljubav spolova sačinjava os­ novni interes, element prožete hladnoće koji nalazimo u njima dovodi se u vatru prikazane strasti s pomoću potpu­ ne slučajnosti koja je povezana s njome, naime da se cijeli interes prikazuje kao da se osniva samo na ovima, što za­ cijelo može biti od beskonačne važnosti za ove, ali to nije po sebi.«2 9 Nadvladavanje puke spolnosti i prirodnosti u braku u ime duhovne veze nije utemeljeno na pretpostavkama slo­ bodnih individua, koje su slobodne za slobodnu ljubav, već: »Običajnosno braka sastoji se u svijesti o ovom jedinstvu kao supstancijalnoj svrsi, time u ljubavi, povjerenju i za­ jedništvu cijele individualne egzistencije, u kojem je uvje­ renju i zbiljnosti prirodni nagon snižen na modalitet jed­ nog momenta prirode, koji je upravo u svom zadovoljenju određen da nestane i da se istakne duhovna veza u svom pravu kao ono supstancijalno, a time ono što je uzvišeno iznad slučajnosti, starosti i vremenskog posebnog nahođenja kao ono po sebi nerazrješivo.«" Moderni senzibilitet, pravo na vlastitu sreću ukazuje se nevažan po sebi, a duhovna je veza moguća tek u svom pravu. Antimetafizički karakter ljubavi nemoguć je, jer je ljubav, kao pravo na sreću, kao odnos dvije slobodne osobe nemoguća, jer su one slobodne u beskonačnoj volji za sebe u vlasništvu i time se nužno kroz običaj koji je ideja slobo­ de, unosi u neposredni običaj nosni odnos, pravo, moment prirodnog života, u kojem je prirodni nagon uveden u brak da bude ukinut. Hegelu je ovo posredovanje slobode neop­ hodno da osigura imovinu porodice, prijelaz na građansko društvo i napokon državu kao realitet apsolutne ideje, kao njezin objektivitet. Ljubav je običajnosno, bračno posre­ dovana uvijek sa objektivi tetom beskonačne volje za sebe, naime vlasništvom i državom. Ovaj odnos ljubavi i braka, ljubavi i porodice, porodice i države posredovan zbiljskim vlasništvom, protivurječnost je slobode i društvenog bit­ ka i predmet Marxove kritike Hegelove filozofije prava, filozofije državnog prava i filozofije i dijalektike uopće. U istini spekulativne filozofije, u utopijskoj ideji filozof­ skog uma — proletarijatu, Marx će iskazati da je ljubav moguća samo kod proletera, jer vlasništvo ne posreduje njihovu ljubav, jer nije umno, već ne-umno. Kasnije će biti riječi o »sretnoj proleterskoj obitelji«. [29] Ibid, § 162, str, 151. [30] Ibid, § 163, str. 151. �Sto žene imenuju muškim mišljenjem? 31 U ukidanju puke spolnosti kao pretpostavke jednog mo­ menta prirode za uspostavljanje duhovne veze u svom pra­ vu krije se zamka nemogućnosti »ženskog pitanja«, odno­ sno, pukoj refleksiji danog uviđaja, da je većina žena spre­ mna odreći se ljubavi u ime braka. Ili, one su manje spo­ sobne da sudjeluju u modernom senzibilitetu, moralitetu osobe da sudjeluje u zasebičnosti beskonačne volje. Naime, običajnosni supstancijalitet kao pojam se dijeli po sebi — kao što smo vidjeli u prošlom poglavlju — i po tome pri­ rodna određenost spolova dobiva svoju umnost. Prirodna određenost spolova ostaje umna po sebi i za sebe, iako je spolnost ukinuta u duhovnoj vezi. »Prirodna određenost obaju spolova dobiva s pomoću svoje umnosti intelektual­ no i običajnosno značenje. To je značenje određeno razli­ kom u kojoj se običajnosni supstancijalitet kao pojam po sebi cijepa, da bi iz nje zadobio svoju živost kao konkretno jedinstvo.«3 Brak kao običajnosnost odnosa između pri1 lodno dva različita spola sadržava »moment prirodnog ži­ vota i to kao supstancijalni odnos — život u njegovu to­ talitetu, naime kao zbiljnost rada i njegov proces. A u sa­ mosvijesti se, drugo samo unutarnje ili po sebi bitkujuće, i upravo time u svojoj egzistenciji samo spoljašnje jedin­ stvo prirodnih spolova preobraća u duhovno u samosvje­ snu ljubav.«3 2 Prirodni spolovi kao »članovi« porodice u tom spoljašnjem jedinstvu ipak imaju realizaciju spolne ljubavi u po­ rodici kao jednoj osobi, jer oni kao akcidencije u odnosu su sam supstancijalitet. Taj odnos kako je rečeno u § 165 jest rezultat cijepanja običajnosnog supstancijaliteta poj­ ma po sebi iz čega sada bitno proizlazi umnost njegove konkretnosti: »Ono jedno stoga je ono duhovno, kao ono što sebe razdvaja u odnosu samostalnost koja bitkuje za sebe i u znanje i htijenje slobodne općenitosti, samosvijest pojmovne misli i htijenje objektivno konačne svrhe — ono drugo je ono duhovno koje se održava u slozi kao znanju i htijenju supstancijalnog u obliku konkretne pojedinačnosti i osjećaja; ono prvo u odnosu prema spolja nešto moćno i djelatno; ovo drugo pasivno i subjektivno. Mužu je stoga i zbiljski i supstanci jalni život u državi, znanosti i slično, te inače i radu sa spoljašnjim svijetom i sa sobom samim, tako da on samo iz svog razdvajanja zadobiva samostalnu slogu sa sobom, čiji mirni zor i osjećajnu subjektivnost [31] Ibid, § 165, str. 154. [32] Ibid, § 161, str. 150. �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 32 ima u porodici, u kojoj žena ima svoje supstancijalno odre­ đenje, a u tom pijetetu svoje običajnosno uvjerenje.«3 3 Supstancija kao odnos člana porodice prema porodici određuje sada taj odnos tako, da iako su spolovi u svojoj neposrednoj spolnosti ukinuti kao prirodni, nagon snižen na modalitet jednog momenta prirode i uzdignuti u sa­ mosvjesnu ljubav, prirodna određenost spolova ostaje um­ na po sebi i za sebe načinom posredovanja spram običajnosnog supstancijaliteta. Muž ima pretpostavke da u smislu moderniteta postane slobodna osoba sa zasebnošću besko­ načne volje, njegov spol mu omogućava da u borbi izvana i borbi sa sobom ima izvjesnost u osjećajnoj subjektivnoj običajnosti u porodici. Žena kao spol ima u tom pijetetu svoje mjesto, pa će Hegel u istom paragrafu dirljivo govoriti o pijetetu Sofoklove Antigone kao zakonu žene, kao zakonu osjećajnog supstancijaliteta, unutrašnjosti, koja još nije postigla svoje ozbiljenje. Običajnosno je ovdje Hegelu tra­ gično, jer stvara suprotnost spram javnog zakona države, što je individualizirana u ženstvenosti i muževnosti. Tragičnost, opisana u Antigoni, individualizirana ženstve­ nost kao osjećajni subjektivni supstancijalitet, jest upravo nenadvladana prirodna spolnost položaja žene. Dapače, pri­ rodna određenost obaju spolova iz običajnosnog supstanci­ jaliteta dobiva pomoću svoje umnosti intelektualno i obi­ čajnosno značenje. Spol tako, usprkos nadvladavanju puke spolnosti, biva u porodici sudbina žene. Sudbina onemo­ gućava slobodu i zato ovdje ne može biti ljubavi, jer je ljubav, ljubav među jednakima. Muž i žena kao dvije svi­ jesti ne mogu uspostaviti niti odnos Sluge i Gospodara. Svijest kao odnos S—0 kod sluge omogućava mu da u od­ nosu svijesti i svijesti S—S sa gospodarom beskonačnim posredovanjem radom, učini gospodara ovisnim o njemu, jer se gospodar ne odnosi spram objekta, slobodnog pred­ meta, već rezultata rada sluge. Sluga je, dakle, odričući se borbe svijesti i svijesti za priznanje, radnim posredova­ njem sa slobodnim predmetom, učinio i sebe slobodnim. Sluga ima povijest, biti sluga nije sudbina. Žena, međutim, nema povijesti, njen spol je njena sudbina, ona se ne mo­ že osloboditi, ne može posredovati, ona se ne može uspo­ staviti spram muža kao svijest spram svijesti. Ona nije slobodna osoba, ona se ne može uspostaviti kao subjekt, koji je kao osoba beskonačna volja za sebe. Stoga se sup­ stancija kao odnos članova spram porodice uspostavlja [33] Ibiđ, § 166, str. 154. �što iene imenuju muškim mišljenjem? 33 zajedničkom imovinom, porodičnom imovinom. Osoba ko­ ja je slobodna u zasebičnoj beskonačnosti volje, čija je zbiljnost vlasništvo, javlja se sada kao pravna osoba — po­ rodica. Ali, »porodicu kao pravnu osobu, spram drugih treba da zastupa muž kao glava. Nadalje, njemu prvenstve­ no pripada stjecanje prema spolja, briga za potrebe, kao i dispozicija porodičnim imutkom.«3 »Bračni ugovori kad 4 u njima leži ograničenje zajedništva dobara bračnih dru­ gova, određivanje stalnog pravnog zastupništva žene i si. (potcrtala D. B.) imaju utoliko smisla ukoliko su upravlje­ ni na slučaj diobe braka prirodnom smrću.«3 5 U ovom slučaju određenju neukinute spolnosti, u sudbini žene kao žene u porodici, iskazuje se žensko pitanje, pro­ blem deklarirane jednakosti građanskog društva kao po­ sebni spolni problem spram klasnog problema. Jer, dok dr­ žava kao realitet apsolutne slobode apsolutnog duha pomiruje privatno vlasništvo u objektivnom smislu (kapital) i subjektivnom vidu (rad), pravom koje osigurava slobodu zasebičnosti volje u vlasništvu, tako da se ljudi pred njom javljaju jednaki, žena nije niti pred zakonom jednaka. Ogra­ ničenje njene slobodne osobe kao subjekta beskonačne vo­ lje u objektivitetu vlasništva, određeno je zakonom, odno­ sno ograničenje slobode klasnom pripadnošću ovdje čini da je žena ispod nivoa emancipacije klase kojoj pripada. Žena može imati samo pravnog zastupnika ili tutora za raspolaganje imovinom. Žena i muškarac kao prirodni spolovi su u braku na drugačiji način ukinuti u svojoj neposrednoj spolnosti u duhovno, u samosvjesnu ljubav. Njihovo različito ukidanje osigurava »život u njegovu totalitetu, naime kao zbiljnost roda i njegov proces.« Stoga feministički pokreti, nastali u građanskom društvu, koji jedino i mogu nastati u egalitarističkom društvu, svoju borbu temelje najprije na borbi za pravo žene, za jednaka prava s muškarcima. Tek se preko prava stupa na tlo du­ hovnog u nužno posredovanje slobode. Agresivni otpor spram »vještica«, spram traženja prava žene, miješanje spolne i klasne uloge, uloge porodice i drža­ ve, evidentna je i onda, kada država kao politička država zakonodavno ulazi u sferu građanskog društva. Marx kaže: »Ukoliko fabričko zakonodavstvo regtiliše rad u fabrika­ ma, manufakturama itd. to se isprva Ispoljava samo kao [34] Ibid, § 171, str. 166. [35] Ibid, § 172, str. 167. �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 34 mešanje u eksploatatorska prava kapitala. Naprotiv, svako reguliranje tzv., kućnog rada pokazuje se odmah kao nepo­ sredno diranje u roditeljski autoritet, aa to je korak od ko­ jeg se bolećivi engleski parlamenfaugo licemerno ustru­ čavao.«3 6 Država kada i mora zbog svoje »općenitosti, zbiljnosti slobode, donositi zakone o reguliranju sfere građanskog društva kao svoje empirijske osnove, ustručava se dirnuli u patrijarhalnu porodicu, jer joj upravo ona omogućava njezin vlastiti temelj. Suprotnost subjektivnog rada i obje­ ktivnog rada na kojemu se država vidi kao zbiljnost apso­ lutne slobode, mora se proizvoditi 'prirodno', mora joj biti osiguran prirodni temelj — patrijarhalna porodica. Hegel je ovu prirodu, spol, prije zajedničkog ukinuća u samosvje­ snu ljubav, ostavio neukinutom, dapače, ostavio spolnost žene kao njenu sudbinu, temeljnu zbiljnost roda i njegovog procesa. Budući da se porodica ukida u građanskom druš­ tvu ona mu kao prirodni temelj mora osigurati prirodnost opstanka, prvenstveno razlike subjektivnog rada i objek­ tivnog rada. Ova razlika počiva na podjeli rada, pa mora biti jasno određena podjelom rada spolova. Žena je rađalica, a muškarac mislilac, gospodar.«3 7 Kako je porodica-porodica građanskog društva, supstan­ cija kao odnos »članova« mora supstancijalno odrediti od­ nos muža i žene kao mislioca i rađalice. Umnost građanskog društva, umnost podjele rada u svom proizvođenju života mora dovesti u odnos nejednaki polo­ žaj ljudi u porodici sa nejednakim u građanskom društvu. Prirodna određenost time dobiva svoju umnost, a priroda, koja je za Hegela drugobitak ideje, ovdje je u svojoj pri­ rodnosti pretpostavka apsolutne slobode. Iz samog odnosa među slobodnim individuama uvođenje prirode bilo bi nešto ne — umno. Ali iz nemogućnosti, postavljanja odnosa slobodnih osoba, svijesti i svijesti koja uzajamno ne vodi borbu, nego se potvrđuje u ljubavi, uvedena je priroda, prirodna određenost kao osnova posredovanja. Antimetafizički karakter ljubavi nemoguć je, kako ograničenošću zasebičnosti beskonačne volje u njezinom objektivitetu — vlasništvu (klasni momenat), tako i prirodnim ograničenjem spolova (»žensko pitanje« — spolni). [36] Mara: Kapital I, Beograd, 1972, str. 432. [37] Vidi: P. Skok: Etimologijski rječnik hrvatskog ili srpskog jezika III, Zagreb, 1973, str. 677. �Šio žene imenuju muškim mišljenjem? 35 Ograničenje žene na ahistorijsku rađalicu, koja tek u braku dobiva svoje supstancijalno određenje bitno je ogra­ ničava da se okreće sebi i u sebe kao vlastitom predmetu i time da ona ima pravo »posebnosti«, dakle da hoće ljubav kao odnos dviju svijesti, koje se ne bore, već potvrđuju jed­ na u drugoj i proizvode život. S unutrašnje strane, u svom ograničenom svijetu, ograničenom obrazovanju kao pret­ postavci ukidanja puke spolnosti, kao bitno neslobodna, žena ne može proizvesti beskonačnost posebne osobe, in­ dividue, koja jest tek modernitet. S vanjske strane pravo na vlastitu sreću, na vlastiti smisao života onemogućen joj je, a sigurnost da uopće jest, osigurava joj brak unutar prava. Muškarac, koji ima supstancijalni život u državi, znanosti, u borbi sa svijetom i sa samim sobom (okreće se sebi i u sebe) i time ozbiljuje modemi senzibilitet, pravo na posebnost, na vlastitu sreću. Muškarci stoga u spolnom, osjećajnom odnosu ljubavi, odnose se spram žene kao spola svih žena, ne razlikuju mnogo jednu od druge i izleti iz braka su im dopušteni. Že­ na, naprotiv, voli posebnost muškarca, njegovu diferenci­ ranu posebnost i slobodu, voli jednoga. Iz uronjenosti u spol ulazi u jedinu mogućnost duhovnosti kao rađalica, u odnos braka s jednim muškarcem. Stoga žene žele brak! Izvan njega kao odnosa objektivnog duha, one su čista spol­ nost. Stoga kada žena ljubi drugoga izvan je zakona, obi­ lježena je. Ljubav je moguća slobodnim osobama, žena je neslobodna osoba, spol. Pitanje ljubavi kao slobodne ljubavi, ljubavi između slobodnih osoba, slobodne žene i slobodnog muškarca u zasebičnosti beskonačne volje bez braka, odnosno, razumi­ jevanje slobode bez poimanja realiteta slobode u državi, upravo su postavile feministkinje. Time su stavile u pitanje patrijarhalnu porodicu, državu i samu dijalektičko — spe­ kulativnu metodu filozofije slobode. Samoosvještavanje žena kao ono što u pojmu omoguća­ va modernitet i moralitet modernog svijeta, nije stoga zah­ tjev za oslobađanjem žena u gradualnom smislu u carstvu nužde, u građanskom društvu, nego beskonačne volje koja hoće samu sebe bez posredovanja. Upravo stoga, etablira­ no društvo građanskog načina proizvodnje života, agresiv­ no suzbija samoosvještavanje žena, naročito vidljivo u no­ voj desnici i neokonzervatizmu. Hegel je kao filozof građanskog društva ukinuo puku �'Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 36 spolnost u braku i doveo je do samosvjesne ljubavi, ali na pretpostavkama prirodne određenosti spolova. Time je osi­ gurao protok u građansko društvo, njezinu ukinutost u građanskom društvu. Za socijalizaciju ljudi koji neće tražiti jednakost, već pojmiti jednakost kao »apstraktni identitet razuma na koji najprije pomišlja mišljenje što reflektira, a time i osrednjost duha uopće« da je ta želja koja nije ništa objektivno, morala se uvesti prirodna određenost. Tek prirodna razli­ čitost muškarca i žene kao članova porodice, kojima je sam laj odnos supstancijalitet, osigurava se u socijalizaciji dje­ ce, svrsi samoga braka, »moment prirodnog života i to kao supstancijalni odnos — život u njegovom totalitetu, naime kao zbiljnost roda i njegov proces.« I samo »običajnosno razrješenje porodice jest u tome, da djeca, odgojena kao slobodne ličnosti, budu priznata u punoljetnosti kao pravne osobe i da budu sposobna da imaju djelomice vlastito slo­ bodno vlasništvo, djelomice da osnuju vlastite porodice — sinovi kao starješine, a kćeri kao žene (potcrtala D. B.) — da osnuju porodicu u kojoj se sada njihovo supstancijalno određenje, spram kojega odstupa njihova prva porodi­ ca kao prvi temelj i polazište, a !još manje ima ikakva prava apstraktne loze.«3 Običajnosno razrješenje porodice je za­ 8 vršena socijalizacija ljudi, koja omogućava prelaz u gra­ đansko društvo, sinova kao starješina — i kćeri kao žena. Građansko društvo u protivurječnosti slobode i društve­ nog bitka u zavisnosti svih od sviju proglašava opću, stal­ nu imovinu (vidi § 170) svojom vlastitom sigurnošću. Ne­ mogućnost jednakog učestvovanja u općoj imovini socijali­ ziranih bića da prihvate prirodnu podjelu rada u porodici, upozorava još jednom na prirodnost nemogućnosti jedna­ kog učestvovanja: »Mogućnost učestvovanja u općoj imovi­ ni, posebna imovina, uvjetovana je, međutim, djelomice vje­ štinom, koja je, sa svoje strane opet sama uvjetovana imo­ vinom, a zatim slučajnim okolnostima, kojih mnogolikost stvara različitost u razvoju već za sebe nejednakih prirod­ nih tjelesnih i duhovnih dispozicija — različitost koja se u ovoj sferi posebnosti javlja u svim stupnjevima, pa joj je sa ostalom slučajnošću i spolfjašnošću nužna posljedica neje­ dnakosti imovine i vještine individua. — U ideji sadržanom objektivnom pravu posebnosti duha koji od prirode — ele­ menta nejednakosti ljudi u građanskom društvu ne samo da ne ukida nego je proizvodi iz duha pa je uzdiže do ne[38] Ibiđ, § 177, str. 155. �Sto tene imenuju muškim mišljenjem? 37 jednakosti vještine, imovine i same intelektualne i moral­ ne obrazovanosti — suprotstaviti zahtjev jednakosti, pripa­ da praznom razumu, koji tu svoju apstrakciju i svoje »treba da« uzima kao realno i umno. Ova sfera posebnosti koja se­ bi zamišlja opće, u toni samo relativnom identitetu s op­ ćim zadržava u sebi kako prirodnu tako i proizvoljnu poseb­ nost, a time ostatak prirodnog stanja. Nadalje, sistemu ljudskih potreba i njihovom kretanju imanentni um jest ono što ga raščlanjuje u organsku cjelinu razlika.«3 0 Ova zbiljska nejednakost među ljudima, koja je progla­ šena prirodnom, mišljena je kao zbiljnost konkretne slo­ bode države. Jer, porodica, građansko društvo, zbiljni su po državi, a ne država po njima. Apsolutna sloboda je mo­ guća kao objektivni duh u državi, koji pravom posreduje svoju prirodnu osnovu. Kako je zasebičnost beskonačne volje objektivirana u vlasništvu, ljudi mogu biti slobodni samo zbiljnošću države i po njoj. »Država je zbiljnost kon­ kretne slobode; a konkretna sloboda sastoji se u tome da osobna pojedinačnost i njeni posebni interesi isto tako imaju svoj potpuni razvoj i priznanje svog prava u sistemu porodice i građanskog društva kao što s pomoću samih se­ be djelomice prelaze u interes općega, a djelomice sa zna­ njem i voljom priznaju to opće kao svoj vlastiti supstancijalni duh pa su za nj djelatni kao za svoj konačni cilj, tako da ni ono opće ne važi i ne izvršava se bez posebnog inte­ resa, znanja i htijenja, niti individue žive kao privatne oso­ be samo za ovo potonje, a da im htijenje nije u jednom u općem i za opće, imajući djelatnost koja je svjesna te svr­ he. Princip modernih država ima tu nečuvenu snagu i du­ binu da daje da se princip subjektiviteta dovrši do samo­ stalnog ekstrema osobne posebnosti, a istovremeno može ga vratiti u supstanci jalno jedinstvo i da tako u njemu održi samo to jedinstvo.«4 0 Država tako pomiruje protivurječje privatnog vlasništva, kojemu je supstancijalno određenje rad. Rad kao subjekt privatnog vlasništva, koji leži u temeljima građanske proiz­ vodnje života po svojoj unutarnjoj određenosti trebao bi us­ postaviti opću jednakost među ljudima. Ali jednakost posta­ je puka apstrakcija jer je vlasništvo objektivitet slobode za sebe. Protivurječnost slobode i društvenog bitka postavlja se u zbiljnost konkretne slobode države, razlike objektiv­ nog vlasništva u kapitalu i subjektivnog u radu, sposobno­ sti. [39] Ibid, § 200, str. 173 — 174. [40] Ibid, § 260, str. 209 — 210. �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 38 Prirodna nejednakost među ljudima, a posebno žene i muškarca, prirodni je temelj posredovanja apsolutne slo­ bode u realitetu države, koji je idealitet građanskog načina proizvođenja života. Pošto privid slobode građanskog druš­ tva u dijalektičko — spekulativnoj metodi filozofije slobo­ de apstraktno ukida spolnost, odnosno, nejednakost spolova uzima za svoju pretpostavku, žensko pitanje može radikalno staviti u pitanje filozofiju slobode, dijalektičko — speku­ lativnu metodu i njoj potrebno građansko posredovanje proizvodnje života, istovremeno sa istinom spekulativne filozofije — proletarijatom. �Emancipacija i tehnologija Za promišljanje odnosa emancipacije i tehnologije pola­ zimo od Marxova određenja emancipacije: »Svaka en^ncipacija je svođenje^čovjekovog svijeta, čovjekovog odnosa rTa samog čovjeka.«* Svođenje čovjekova svijeta, čovjekovih 1 odnosa na samog čovjeka, traži u određenom odnosu, odno­ su emancipacije i tehnologije, da tehnologija bude po čo­ vjekovoj mjeri. Problem se sastoji u tome da se odredi Što je tehnologija. Različite definicije tehnologije sv/jedoče o tome, da pojam tehnologija nije niti jednostavan, niti je­ dnoznačan. Neproblematizirani pojam tehnologije, nepropitano razumljen kao »nauka ili sklop znanja i vještina o fizikalnim, kemijskim kao i drugim postupcima prerade sirovina, poluprerađevina u proizvodnji, također skup sa­ mih tih procesa« (Leksikon Jugoslavenskog leksikografskog Zavoda, Zagreb, 1974) ima značenje reperkusije za poima­ nje same emancipacije. Nauka ili sklop znanja i vještina o fizikalnim, kemijskim i drugim postupcima prerade sirovina, poluprerađevina u proizvodnji, kao i skup samih tih procesa, jednoznačno i neupitno može ući u odnos svođenja čovjekova svijeta i čovjekovih odnosa na samog čovjeka. Ovakvim se određe­ njem tehnologije daje jedna neutralna definicija zbiljnosti suvremene proizvodnje, visoko razvijenih proizvodnih sna­ ga. Tako određeni pojam — tehnologija, određuje prinije­ li] Marx: »K židovskom pitanju«, Rani radovi, Zagreb, 1953, str. 65. �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 40 njivanje nauke i vještina u procesu modernih industrijskih društava. Bez vrijednosne, o'dnosno, društvene relevancije, ovakva definicija ipak sugerira vrijednosni odnos tehnolo­ gije i emancipacije, jer se čini da se ne može staviti u pi­ tanje odnos sklopa znanja i vještina i svođenje čovjekova svijeta i čovjekovih odnosa na samog čovjeka. Nauka, pri­ mjenjivanje nauke, znanja i vještine u samom procesu proizvodnje, neophodni su uvjet suvremenog načina proiz­ vodnje, čovjekova odnošenja kao prirodnog bića spram prirode, ukazivanje njegove generičke biti. Suvremeno gene­ ričko biće čovjeka iskazuje se u tako određenoj tehnologiji. Ili, tako određena tehnologija pridonosi jednoznačnom svo­ đenju čovjekova svijeta na samog čovjeka. Međutim, ova­ kvo se određenje može prihvatiti u odnosu na Marxovo određenje emancipacije, samo ukoliko se eventualno radi o svođenju čovjekova svijeta na samog čovjeka. Dakle, ako se radi o proizvodnji, o historijskom načinu proizvodnje suvremenog društva, koje se spram prirode odnosi tehno­ loški. U samom Marxovom određeniju emancipacije stoji da je ona svođenje svijeta i čovjekovih odnosa na samog čovjeka. Iz ponuđene definicije tehnologije ne može se za­ ključiti ni na kakve čovjekove odnose. Ona je data izvan svakog odnosa, čovjekovog odnosa, društvenog odnosa, što za marksizam znači izvan klasnog odnosa. Tehnologija je ovdje naprosto nauka, primijenjena nauka, znanja i vješti­ na, koje su potrebne suvremenom načinu proizvodnje živo­ ta. Ta su znanja izvan društvenih odnosa, izvan klasa, pa će ovladavanje takvom tehnologijom biti tek neutralna pretpo­ stavka za daljnje razumijevanje svođenja čovjekovih odno­ sa na samog čovjeka. Uvođenje čovjekovih odnosa u kore­ laciju emancipacije i tehnologije ukazuje se ovdje kao pro­ blem političke emancipacije. Neutralno određenje pojma tehnologije, ostavlja netaknutim čovjekove odnose u proiz­ vodnji u kojoj zatiče takvu tehnologiju. Budući da se radi o promjeni čovjekovih odnosa, o njihovom svođenju na sa­ mog čovjeka, to svođenje spada izvan tehnologije same, u političku borbu za svođenjem čovjekovih odnosa na sa­ moga čovjeka, dakle u sferu političke emancipacije. Da bi tehnologija mogla ući u odnos sa emancipacijom mora biti posredovana političkom emancipacijom. Politička emanci­ pacija je, međutim, upravo rezultat građanskog društva. Ona je podijelila čovjeka na egoističnog individuu i na gra­ đanina. Ona je realizirala određeni odnos ekonomije i po­ litike, građanskog društva i političke države. »Politička emancipacija je, s jedne strane, redukacija čovjeka na ego- �Emancipacija i tehnologija 41 ističnog, nezavisnog individuuma, a s druge, na građanina, na moralnu ličnost.«2 Dovođenje u odnos tehnologije i emancipacije posredova­ njem političkom revolucijom, iskazuje se nedostatnim, jer je upravo politička emancipacija onemogućila svođenje čo­ vjekovih odnosa na samog čovjeka. Ona je i samog čovjeka u tom odnosu učinila homo duplexom: egoističnim indivi­ duumom i građaninom. Prihvaćanje ponuđene definioije tehnologije u teoriji i praksi zemalja real-socijalizma, utemeljuje se na druga­ čijem poimanju političke emancipacije. Smatra se da je po­ litička emancipacija dovršena tek diktaturom proletarija­ ta. Politička emancipacija građanskog društva sa podje­ lom čovjeka na egoističnu individuu i građanina, vidi se nadvladanom podržavljenim ili podruštvovljenim sredstvi­ ma za proizvodnju. Pukotina između građanskog društva i političke države, koja je krajnja posljedica političke eman­ cipacije, smatra se da se može promijeniti drugačijim od­ nosom ekonomije i politike. Politika biva nadređena eko­ nomiji. Preuzeta tehnologija ideološki funkcionira na »so­ cijalistički način«, a svođenje čovjekovih odnosa na samo­ ga čovjeka smatra se ozbiljenim, poistovjećivanjem države i društva. Sami odnosi u proizvodnji, čovjekovi odnosi, ostaju ne­ promijenjeni a nepromijenjeno razumijevanje tehnologije ipak znači promjenu u vlasništvu, objektivitetu slobode, emancipaciju. Dominacija politike nad ekonomijom usvaja neutralnu definiciju tehnologije i dovodi je u direktni od­ nos s emancipacijom. Socijalistička država »socijalistička državnost« figurira kao čovjekovo generičko biće bez ika­ kve mogućnosti da ukine građansko proizvođenje života. Hipertrofiranje državnog i političkog spram bitnog ra­ zumijevanja emancipacije kao svođenjje čovjekova svijeta i čovjekovih odnosa na samoga čovjeka jest upravo neemancipacija. »Tek kada stvaran, individualan čovjek po­ vrati u sebe apstraktnog građanina i kao individualan čo­ vjek postane generičko biće u svom empirijskom životu, u svom individualnom radu, u svojim individualnim odnosi­ ma tek kada čovjek spozna i organizira svoje »forces propres« kao društvene snage, i stoga, više ne bude od sebe dijelio društvene snage u obliku političke snage, tek tada će čovjekova emancipacija biti dovršena.«3 [2] Ibid, str. 65. [3] Ibid, str. 65. �žensko pitanje i soc. samoupravljanje 42 Tehnologiju ne možemo bezupitno dovesti u odnos s emancipacijom, čak ako smatramo da taj odnos mora biti posredovan političkom emancipacijom. Obzirom da su na­ uka, primjena nauke, znanja d vještine, samorazumljivo u određenom odnosu sa emancipacijom, očito je da je nuž­ no redefinirati pojam tehnologije. Ponuđena definicija bila je nedovoljna da se njome pojme čovjekovi odnosi kao pretpostavka emancipacije, pa se oni moralju naći u sa­ moj definiciji tehnologije, odnosno tehnologija sama jest jedan određeni čovjekov odnos, klasni odnos. II Nužnost određivanja tehnologije kao određenog čovjeko­ vog odnosa, društvenog odnosa, izlazi već i iz historijske činjenice, da je sama riječ »tehnologija« prvi puta upotrije­ bljena u djelu Beckmanna Johana: Entwurf einer allgemeine Technologie 1806. godine.4 Očito, da je nauke i vještine o fizikalnim, kemijskim i drugim postupcima obrade ma­ terijala, bilo na različitim razinama otkada postoji obrada materijala, odnosno, sama proizvodnja. Imenovanje sa­ mog pojma »tehnologija«, odnosno, traženje »nabačaja« za opću tehnologiju zbiva se tek 1806. godine. Znači da se radi o takvim znanjima i umijećima obrade materijala, ko­ ja se ne razlikuju samo kvantitativno, već i kvalitativno od prijašnjih, da se radi o novosti u cjelokupnoj društvenoj proizvodnji, koja stavlja u odnos nauku — umijeće i pro­ izvodnju. Nova društvena proizvodnja, utemeljena na no­ vom odnosu nauke i umijeća i njihove primjene, nauka o skupu tih procesa u proizvodnji, različito oblikuje i čovje­ kove odnose u proizvodnji. Novost tih čovjekovih odnosa u koje stupaju kvalitativno novim određenjem nauke kao znanja i vještina o fizikalnim, kemijskim i drugim postup­ cima prerade sirovina, imenovano tehnologijom, zbiva se kvalitativno novi društveni odnos, čovjekov odnos, odnos razvijenog kapitalizma. Odnos tehnologije i emancipacije može se razumjeti samo kao kapitalistički tehnološki odnos. Tehnologija omogućava razvijeni kapitalizam, određeni čo­ vjekov odnos, kao što je tek tim odnosom omogućena. Do­ vođenje u odnos tehnologije i emanoipacije, podrazumije­ va stoga, nužno poimanje tehnologije kao određenog dru­ štvenog odnosa. Ovakvim promišljanjem odnosa tehnologi[4] Mayer Lexikon, Leipzig, 1886. �Emancipacija i tehnologija 43 je i emancipacije, redefinirani pojam tehnologije glasi: teh­ nologija je historijski određeni odnos općega i zajedničkog rada. Budući da se radi o historijskom odnosu dvije vrste radova: općeg i zajedničkog rada, a rad je za sebe i po se­ bi mjesto gdje se svodi čovjekov svijet i čovjekovi odnosi na samog čovjeka, moguće je dovesti u odnos tehnologiju i emancipaciju. Ukoliko nam se danas čini samorazumlji­ vim da su tehnologija i emancipacija u odnosu, odnosno da je tehnologija pretpostavka emancipacije, to je upravo stoga, što poimanje tehnologije uključuje suvremeni odnos općega i zajedničkog rada. Marx je odredio u Pretvaranju viška vrijednosti u profit da je »opći rad svaki naučni rad, otkriće, pronalazak. Opći rad kao nauka uvjetovan je djelo­ mično kooperacijom sa živim ljudima, većim dijelom na re­ zultatima znanosti u cjelokupnoj povijesti znanosti. Zajed­ nički rad je neposredna individua.« Određenje tehnologije kao odnosa općega i zajedničkog rada, nauke i kooperacije individua, određuje ujedno tehnologiju kao historijski odreueni svijet čovjekovih odnosa, proizvodni odnos kapital — rad. Pri samorazumljivom određenju odnosa tehnologije i emancipacije potrebno je upozoravati da je taj odnos po­ sredovan odnosom kapital — rad. Tehnologija kao odnos općeg i zajedničkog rada, čovjekov odnos, utemeljen je na odnosu kapital — rad i prema tome svođenje čovjekova svijeta i odnosa na samog čovjeka, nemoguće je izvesti bezupitnim preuzimanjem tehnologije. Tehnologija je moguća tek u razvijenom kapitalističkom načinu proizvodnje, u određenim čovjekovim odnosima, društvenim i klasnim, kada su naslijeđena manufakturna sredstva za proizvodnju i na njima zasnovana podjela rada, transformirana prema samom pojmu kapitalističkog nači­ na proizvodnje — profitu. Naslijeđena manufakturna sred­ stva za proizvodnju ne osiguravaju efikasnu proizvodnju vrijednosti, višak vrijednosti, oplodnju kapitala. Za efikas­ nu proizvodnju vrijednosti potrebna je daljnja raščlamba procesa rada do tako pojednostavljenih dijelova da na nji­ hovo mjesto može nastupiti mehanizam. Kapitalistički na­ čin proizvodnje, koji se temelji na robno — novčanoj pro­ izvodnji, ekvivalentnoj razmjeni apstraktnog rada, morao je svaki konkretni rad na sredstvima za proizvodnju podje­ lom rada pretvoriti u apstraktni rad, da bi na njegovo mje­ sto mogao doći mehanizam — stroj. Hegel je umnost podje­ le rada temeljio upravo na mogućnosti da se on učini me­ haničkim, kako bi na njegovo mjesto mogao doći stroj i iz­ rekao to u § 198: »Ono opće i objektivno u radu leži, me- �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 44 đutim, u apstrakciji, koja uzrokuje specifikaciju sredstava i potreba, a time ujedno specificira proizvodnju i stvara podjelu radova. Rad pojedinčev postaje podjelom jedno­ stavniji, a time postaje veća vještina u njegovom apstrakt­ nom radu, kao i količina njegovih proizvoda. Ova apstrak­ cija vještine i sredstava upotpunjuje ujedno ovisnost i uza­ jamnu povezanost ljudi za zadovoljavanje ostalih potreba do potpune nužnosti. Apstrakcija proizvođenja čini rad, na­ dalje, sve više mehaničkim, a time na koncu podobnim da čovjek može od njega odstupiti, a da na njegovo mjesto može stupiti mašina.« Zamjenljivost svake pojedinačne ope­ racije apstraktnim mehanizmom ukida i sredstvo za pro­ izvodnju u svojoj samosvojnosti .i pretvara ga u stroj. Sredstvo za proizvodnju određeno ije kao stalni kapital, Capital fixe, a stalni kapital u svom odnosu spram sebe je najadekvatniji oblik kapitala uopće. Svaki kapital nastupa prema radniku kao stroj. Tehnologija kao odnos općega i zajedničkog rada, kao odnos kapital — rad, ukazuje se kao odnos stroj, mašinerija spram živog rada. Živi rad, koji je podjelom rada atomiziran i obesmišljen, javlja se u službi mašinerije, u kojoj je sada nužno opći rad. Podjela rada u mašini iskazuje se kao okamenjeni društveni odnos, čovje­ kov odnos, i uspostavlja se kao podjela rada između radni­ ka i mašine. O tehnologiji kao određenom historijskom od­ nosu općega i zajedničkog rada može se govoriti tek u pro­ izvodnji koja je poznanstvljena, gdje je sredstvo za proiz­ vodnju u emfatičkom obliku capital fixe, i gdje se taj stal­ ni kapital pojavljuje u odnosu živog rada i stroja. Tek kad je opći društveni rad nauka, tehnološki izumi mogu se po­ javiti u mašineriji, koja je kao ukinuto sredstvo za proiz­ vodnju, stalni kapital, može se i kooperacija individua, rad­ nička klasa, živi rad, uspostaviti kao zajednički rad. Kapital tek kombinira zajednički rad s naukom, tako da živi rad gu­ bi svoju fizičku snagu, pa vještina ne egzistira u radniku, ne­ go u mašineriji, u tvornici. U tvornici naučna kombinacija tih radova djeluje kao cjelina. Društveni duh rada dobiva objektivnu egzistenciju izvan radnika. Iz ovoga slijedi da je dovođenje u odnos tehnologije i emancipacije moguć sa­ mo svođenjem čovjekovog odnosa na samoga čovjeka, što znači ukidanjem društvenog duha rada, koji ima objektiv­ nu egzistenciju izvan radnika. Ukidanje objektivne egzisten­ cije društvenog duha rada izvan radnika, nije moguće posti­ ći političkom emancipacijom. Ona, s jedne strane, otuđuje �Emancipacija i tehnologija 45 čovjekove odnose u svijet iznad njega, u politiku, u državu, s druge strane, ostavlja nepromijenjeni odnos općeg i za­ jedničkog rada, nauke i kooperacije individua. Podržavljenje ili podruštvovlijenje sredstava za proizvodnju ne podruštvljuje odnos živoga rada i mašinerije, kao niti kombinaciju radova u tvornici. Kapital fikse, stroj, u odnosu spram ži­ voga rada proizvodi kapitalistički odnos bez kapitalista. On uzima živu snagu radnika da bi mu isisao višak rada. Da taj rad ne bi bio eksploatacija, uzimanje viška vrijednosti, cijeli se problem prenosi na distribuciju viška rada, na na­ građivanje prema radu. Odnos tehnologije i emancipacije nije moguće izvesti, jer je tehnologija sama već određeni historijski — kapitalistički odnos općega i zajedničkog rada, nauke i kooperacije individua. Za posredovanje teh­ nologije i emancipacije nameće nam se kao neophodno tematizirati odnos općeg i zajedničkog rada. Promišljanje odnosa općega i zajedničkog rada kao pret­ postavke odnosa tehnologije i emancipacije nedovoljno je u suvremenoj marksističkoj teoriji. Prvi je promašaj u strukturalističkom viđenju proizvodnih snaga i proizvodnih odnosa kao posebnih entiteta. Pri tome se emancipacija vi­ di u proizvodnim odnosima u političkoj revoluciji ukidanja privatnog vlasništva, a proizvodne snage, tehnologija, kao proizvodnje snage naprosto, tehnologija naprosto kao nešto neutralno i pozitivno. Društvena snaga rada izvan radnika, koju je uspostavio kapitalizam, misli se podruštvoviti poli­ tičkim ukidanjem privatnog vlasništva. Neosporno je da je ideologija neutralnosti proizvodnih snaga i ideologija klasnosti proizvodnih odnosa proizašla iz stvarno nisko razvi­ jenih proizvodnih snaga suvremenih socijalističkih društa­ va. Iz takvog temelja, iz takvih stvarnih teškoća, stvara se onda »teorija«. Promišljanje ipak ne može odustajati od pokušaja revolucioniranja određenog historijskog — kapita­ lističkog odnosa općega i zajedničkog rada— tehnologije. Sam Marx, a pogotovo Engels, nisu jednoznačni u po­ imanju proizvodnih snaga. Njihovo veliko odavanje prizna­ nja buržoaziji za razvitak proizvodnih snaga najjasnije su artikulirali u Manifestu komunističke partije: »Buržoazija je u svojoj jedva stogodišnoj klasnoj vladavini stvorila ma­ sovni je i kolosalni je proizvodne snage nego sve prošle gene­ racije zajedno. Potčinjavanje prirodnih sila, mašinska pro­ izvodnja, primjena kemije u industriji i zemljoradnji, parobrodarstvo, železnice, električni telegrafi, privođenje po­ ljoprivredi čitavih delova sveta, pretvaranje reka u plovne, �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 46 čitava stanovništva koja kao da su nikla iz zemlje — koje je ranije stoleće slutilo da su takve prirodne snage dremale u krilu društvenog rada«.5 Ovakvo priznavanje snaga društvenog rada buržoazije, ako nije posredovano cijelim duhom marksizma, može ra­ zumjeti proizvodne snage kao neku posebnu strukturu, neu­ tralnu tehnologiju, kao društveni odnos općega i zajednič­ kog rada. Osim toga, upravo jer je za marksizam problem tehnologije uvijek ekonomski posredovan, kritika građan­ skog načina proizvodnje najtemeljitije je izvedena u »pro­ izvodnim odnosima«, u Kritici političke ekonomije, u Kapi­ talu. Kritika građanske znanosti stoga je prvenstveno kriti­ ka građanske ekonomije — apsolutne nauke građanskog društva. Kritici Saya, Ricarda i Smitha poklonjeno je mno­ go brige i tek na toj kritici moguća je kritika političke eko­ nomije. Na tim je tekstovima evidentan Marxov »Opći rad«, koji je moguć — kako ga je sam definirao — većim dije­ lom na rezultatima znanosti u cjelokupnoj povijesti. Sam »opći rad« na tehnologiji, proizvodnim snagama, ostaje u drugom planu interesa, iako se sporadično javlja, posebno u kritici Urea i Babbagea. Ure i Babbage su mnogo više osnivači i mnogo su više utjecali na suvremene tehnokratske ideje od Saint Simona, a o njima i njihovom utjecaju na Marxa i Engelsa, na njihov »opći rad«, manje znamo na području razumijevanja tehnologije. Engels kritizira Babba­ gea da je »cinički apologet fabričkog sistema.« To je stoga što i Babbage i Ure priznaju samo objektivnost i egzaktnost bez ikakvih socijalnih i klasnih problema. Usprkos takvoj kritici tehnokratskih ideja, imenovanju proizvodnih snaga kao samosvojnih, teško se može oduprijeti dojmu, da Ure i Babbage nisu utjecali na Engelsa.6 Zbog važnosti promišljanja tehnologije kao historijski određenog odnosa općega i zajedničkog rada (kapitalističkog odnosa), sum­ nju da su Babbage i Ure utjecali na Engelsa, argumentirat ćemo in extenso Engesovim spisom: »0 autoritetu«. »Meha­ nički automat velike fabrike mnogo je veći tiranin nego što su ikad bili sitni kapitalisti koji zapošljavaju radnike. U najmanju ruku što se tiče sata rada nad vratima ovih tvornica može se napisati: 'Ostavite, svaku autonomiju, vi koji ulazite!’ Ako je čovjek naukom i stvaralačkim genijem sebi podvrgao prirodne sile, ove mu se osvećuju dok se n ji[5] Mane—Engels: Manifest komunističke partije, Beograd, 1960, str. 14. [6] Vidi interesantnu studiju o utjecaju Urea i Babbagea na Marxa i Engel­ sa: Exzerpte iiber Arbeitsteilung, Maschinerie und Industrie, Frankfurt, Ullstein Verlag, 1981. �Emancipacija i tehnologija 47 ma koristi pravim despotizmom, nezavisno od bilo koje or­ ganizacije društva (kurziv B. D.). Htjeti ukinuti autoritet u krupnoj industriji znači htjeti ukinuti samo industriju, uništiti predionicu pamuka da bi se vratili kolovratu.«7 Promišljamje tehnologije kao kapitalističkog odnosa op­ ćega i zajedničkog rada, zaboravlja se u zemljama real — socijalizma, pozivajući se često na ovakve eksplicitne sta­ vove Marxa i Engelsa, bez kritičkog odnosa spram tih tek­ stova i bez historijske dimenzije suvremenog društva, u ko­ jima tehnologija donosi takve moguće kataklizme, koje se uistinu ne mogu urediti političkom emancipacijom. Primje­ rice u DDR u Philosophisches wdrtebuch, pojam tehnolo­ gije uopće nije uveden. Način proizvodnje određen je kao jedinstvo produktivnih snaga i produkcionih odnosa. Pro­ izvodna snaga određena je kao uzajamno djelovanje sred­ stava za proizvodnju i ljudskog rada. Pitanje vlasništva nad sredstvima za proizvodnju centralno je pitanje revolucije. »Kroz podruštvovljenje najvažnijih sredstava za proizvod­ nju u socijalizmu su otklonjena ograničenja između radne snage i sredstava za proizvodnju kao i iskorišćavanje radne snage nastale privatnim vlasništvom.«8 Redukcija problema tehnologije na odnos proizvodnih snaga i proizvodnih od­ nosa, mehanički i strukturalistički razdvaja »proizvodne snage« i »proizvodne odnose«. Ukidanje privatnog vlasništva nad sredstvima za proizvodnju rješava — u ovoj ideologiji — probleme odnosa radnik — stroj, čovjekove odnose, jer po sebi ukida eksploataciju. Ukidanje privatnog vlasništva je tako posredovanje između tehnologije (kapitalističke, socijalističke) i emancipacije svođenja čovjekovih odnosa na samog čovjeka. Čak što više, ukinuto privatno vlasništvo kao dominantni čovjekov odnos, rješava ograničenje pro­ duktivnosti rada, odnosa općega i zajedničkog rada, što ga donosi privatno vlasništvo. U našem promišljanju tehnologije kao kapitalističkog od­ nosa općega i zajedničkog rada, to bi značilo, da taj isti odnos općega i zajedničkog rada funkcionira efikasnije u proizvodnom odnosu ukinutog privatnog vlasništva, nego u odnosu u kojem je uspostavljen zbog profita, efikasnosti. Bezupitno preuzimanje proizvodnih snaga kapitala, teh­ nološkog načina proizvodnje, ostavlja radnika u tehnološ­ kom racionalitetu spram mašine, spram »oduhovljenog ču­ dovišta«. Ekonomski se nalazi u tehnološkom racionalitetu [7] Birokratija i tehnokratija I. Beograd, 1966, str. 31. [8] »Philosophisches Worterbuch« /hrsg. Klaus G./ Leipzig, 1975. �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 48 spram birokracije, institucionalne avangarde, koja raspo­ laže sveukupnim viškom rada, U takvom neupitanom teh­ nološkom racionalitetu, a u osnovnom čovjekovom odnosu, proizvodnom odnosu, socijalističko pravo na rad i ostale be­ neficije iz radnog odnosa, a na istoj mašineriji koja je kon­ struirana na načelu kompetitivne efikasnosti, za razliku od pi'oklamirane ideologije rasta produktivnosti rada, produk­ tivnost rada postaje suboptimalna spram one u privatno — vlasničkim odnosima. Realitet se uporno opire ideologi­ jiObzirom da mašina više nije stalni kapital kao najadekvatniji oblik kapitala spram samoga sebe, ali da ipak nije promijenjena, podjela rada u odnosu radnik — mašina, ne­ ki autori iz zemalja real-socijalizma pokušali su uspostaviti pojam »tehničko otuđenje« kao odgovor na evidentan ne­ sklad ideologije i stvarne emancipacije, a da pri tom još uvijek ostaju na stanovištu političke emancipacije. Pojam »tehničko otuđenje« opravdali su time, da je nemoguće naći u Marxa, jer se nije susreo sa problemima socijalizma: 1. sa socijalističkom revolucijom mora biti preuzeta mate­ rijalno — tehnička baza; 2. heteronomnost postojećeg stup­ nja tehnifikacije rada vodi različitom izražavanju motiva­ cije i zadovoljstva radnika kao i inicijative zaposlenih; 3. različiti je tempo isticanja zahtjeva za sadržajem rada i mogućnosti njegova zadovoljavanja; 4. mogućnost diver­ gencije, npr. u nedostatku ideološko-politicke djelatnosti između značaja rada i subjektivnog svjesnog odražavanja kod proizvođača; 5. nema prestabilizirane harmonije iz­ među automatizacije proizvodnje i povišenja stvaralačkog udjela radnika.«9 Sa tako dobivenim pojmom »tehničko otuđenje« zaklju­ čili su da je »izgradnja rada kao prve životne potrebe ko­ munističkog načina proizvodnje dubok dijalektički posao«. I ovaj pokušaj uvođenja pojma »tehničko otuđenje« kao reducirani problem tehnologije, kao određenog društvenog odnosa, konačno je osporen tvrdnjom, da se u tim diskusi­ jama »ne cijeni tendencija da se sa stvaranjem materijalno — tehničke baze komunizma sadržaj rada uočljivo homo­ genizira sa svojom stvaralačkom potencijom«. Pokušaj utemeljenja pojma »tehničko otuđenje« prividno je nov u okviru odnosa proizvodnih snaga i proizvodnih od[9] Philosophie und historischen Fragen der technischen Wissensc!taflen, Dresden, 1978. �Emancipacija i tehnologija 49 nosa. Dok je u osporavanju pojma »tehničko otuđenje« plauzibilna proizvodna snaga ideologije, u problematiziranju »tehničkog otuđenja« prividna je deideologizacija stvar­ nog stanja radnika u proizvodnji sa očitim pripisivanjem primata proizvodnim snagama. Za poimanje tehnologije kao klasnog odnosa općega i za­ jedničkog rada, relevantna je diskusija što su je vodili francuski i talijanski komunistički teoretičari o »mehani­ cističkom« i »revizionističkom« karakteru apstraktne protivurječnosti proizvodnih snaga i proizvodnih odnosa. Po­ treba za redefinicijom pojma »proizvodne snage«, polazeći čak od priznate definicije u real-socijalizmu da je proizvod­ na snaga uzajamno djelovanje sredstava za proizvodnju i ljudskog rada, to može značiti samo da to uzajamno djelo­ vanje znači univerzalnost individua. E. Balibar11dao je defi­ 0 niciju: »Proizvodne snage su odnos stvarnog prisvajanja, što znači, historijsko emancipativna snaga univerzalnosti individue. Proizvodne snage bez apstraktne suprostavljenosti proizvodnim odnosima su odnos stvarnog prisvaja­ nja«. To dalje znači: 1. »proizvodni odnosi« ne predstavljaju neku »posebnu strukturu«; 2. u procesu proizvodnje i re­ produkcije ujedinjuju se proizvođači, predmet rada i sred­ stva rada; 3. odnos stvarnog prisvajanja ne znači samo »prisvajanje« u pravnoj sferi. Historijski emancipativna snaga univerzalne individue odnosi se spram tehnologije kao kapitalističkog načina od­ nosa općega i zajedničkog rada tako, da se u procesu pro­ izvodnje i reprodukcije ujedinjuju proizvođači, predmet rada i sredstva rada. Time počinje historijski proces ukida­ nja podjele rada uopće. Odnos stvarnog prisvajanja kao proces ukidanja podjele rada, proces je demokratskog up­ ravljanja tehnologijom, izbor alternativnih tehnologija, koje tek omogućavaju alternativno društvo, kao što alternativno društvo transformira sredstvo za proizvodnju adekvatno kapitalističkom načinu proizvodnje u sredstvo shodno no­ vom načinu proizvodnje života." Mjerenje univerzalnosti individue slobodnim vremenom, pretpostavka je ukidanja odnosa općega i zajedničkog ra­ da u mašineriji, općega proizvodnog rada, koji se hrani obesmišljenim operacijama kooperacije individua u živom radu. [10] Vidi: Marksizam u svetu I. Beograd, 1978. [11] Vidi: B. Despot: »Maschine und Arbeitsmittel«, Salzburger Jahrbuch jiir Philosophie 1978/79, Salzburg — Miinchen, 1979. �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 50 Promišljanje odnosa tehnologije i emancipacije uvrštava se u povijest borbe za socijalizam. Univerzalna individua društveno-ekonomski i društveno-politički historijski uspostavlja se sa svojom specifičnom mjerom — slobodnim vremenom spram tehnološkog racionaliteta u procesu socijalističkog samoupravljanja kao al­ ternativnom društvu. Tehnološki odnos općega i zajednič­ kog rada u razlikama funkcija upravljanja, vođenja i iz­ vršavanja, društvenom svojinom nad sredstvima za proiz­ vodnju i samoupravljanjem, u procesu proizvodnje podruštvljavanja proizvođača, predmeta rada i sredstva rada po­ činje historijski novi proces proizvodnje života na zateče­ noj tehnologiji. Građansko je društvo zatečena sredstva za proizvodnju transformiralo adekvatno kapitalu, pretvaraju­ ći tehnologiju u odnos općega i zajedničkog rada; socijali­ stičko samoupravljanje započinje transformaciju zatečene tehnologije promjenom odnosa općeg i zajedničkog rada, procesom ukidanja podjele rada. Emancipacija kao svođenje čovjekova svijeta i odnosa na samog čovjeka u odnosu sa tehnologijom, posredovana je univerzalnom proizvodnom snagom individue, kojoj je specifična mjera slobodno vrijeme.'2 III Odnos emancipacije i tehnologije bitno ovisi, kako smo izveli, o poimanju njihovog posredovanja, kao i o odre­ đenju samog pojma tehnologije. Ukoliko se pojam tehno­ logije strukturalistički reducira na neutralne proizvodne snage, emancipacija je nužno posredovana političkom re­ volucijom, promjenom u proizvodnim odnosima i na toj se promjeni u real-socijalizmu uglavnom završava. Svođenje čovjeka na čovjekov svijet i čovjekove odnose, razumije se kao nadvladavanje suprotnosti građanskog društva i poli­ tičke države u promjeni proizvodnih odnosa, u diktaturi proletarijata, u etatizmu. Nepromišljanjem tehnologije kao čovjekovog odnosa, čovjekova svijeta u proizvodnim odno­ sima općeg i zajedničkog rada, nužno je zatvorena »histo­ rijska mogućnost« za problematiziranje samoga rada, pa onda i odnosa općega i zajedničkog rada. Svođenje čovje-1 2 [12] Vidi: BI. Despot: »Kakva je tehnologija potrebna samoupravljanju?«, Socijalizam 4, Beograd, 1979. �Emancipacija i tehnologija 51 kova svijeta i čovjekovih odnosa na samoga čovjeka, ne promišlja historijski odnos samoga čovjeka kao prirodnog bića spram prirode kao svojega anorganskog tijela. Odnos čovjeka kao prirodnog biča spram prirode, historijsko ma­ terijalistički pojmljen, uvijek jje posredovan historijskim načinom proizvodnje. »Priroda niti — objektivno — niti subjektivno nije neposredno adekvatna ljudskom biću«.1 3 Tehnologija kao specifični historijski odnos općega i za­ jedničkog rada, ujedno je historijski način objektivnog i subjektivnog poimanja prirode— kapitalistički način. Priro­ da kakva je čovjeku data tehnologijom, posredovana je kapitalističkim načinom proizvodnje života, ona je »kapi­ talistička priroda«. Nepriznavanje historičnosti prirode, kakva je data ljudskom biću u tehnologiji, mora pojmiti samu tu prirodu kao ahistorijsku, kao nešto što stoji s one strane čovjeka, izvan njega. Stoga će priroda spoznajno bi­ ti razumljena kao »kao stvari i pojave koje egzistiraju ne­ zavisno i izvan svijesti u svim raznolikostima svojih oblika za razliku od — svijesti. U tom je smislu priroda identična sa filozofskim pojmom — materija«.1 4 Odbijanje promišljanja tehnologije kao općega i zajednič­ kog rada, zatvara mogućnost odnošenja univerzalne indi­ vidue spram prirode, onemogućava joj da tu prirodu razu­ mije objektivno i subjektivno u ne-kapitalističkom odnoše­ nju, da razumije »socijalističku prirodu«. Jugoslavenskoj praksis — filozofiji pripada zasluga da je filozofijski spoznajno — teorijski i kritički ukinula »teo­ riju odraza«. Ahistorijsko poimanje prirode, neovisno o svi­ jesti čovjeka, filozofijsko je utemeljenje jednokratnog ra­ zumijevanja odnosa emancipacije i tehnologije, poimanje emancipacije u posredovanju političkom emancipacijom, u kojoj je čovjek političko biće sui generis. Odnos emancipacije i tehnologije posredovan odnosom stvarnog prisvajanja, pretpostavlja nastajanje čovjekove prirode, prirode čovjeka kao i njegovog odnošenja spram prirode svojeg anorganskog tijela. Taj odnos pretpostavlja, opet, povijest kao akt nastajanja prirode i čovjeka kao i njihovog odnosa. Emancipacija čovjeka kao prirodno-povijesnog bića na čovjekov svijet i čovjekove odnose, jest ukidanje spram [13] Marx — Engels: Rani radovi, str. 287. [14] Philosophisches Worterbuch — >'Natur«. �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 52 prirode koji se zbiva posredovan tehnologijom, odnosom općega i zajedničkog rada koji vidi »kapitalističku priro­ du«. Ta se emancipacija zbiva u povijesnom posredovanju prirodnog bića čovjeka i ljudskog bića prirode. Apstraktna politička emancipacija, koja onemogućava da čovjek postane generičko biće u svom empirijskom životu, u svom individualnom radu, u svojim individualnim odno­ sima, utemeljena na ahistorijskoj prirodi, razumije ap­ straktno čovjeka kao građanina. Apstraktnost pojma »čov­ jek«, bez njegovog povijesnog nastajanja u odnosu spram prirode, očituje se i u samoj apstraktnosti pojma »čovjek«, u kojem ne postoji spol. »Čovjek« jest i muškarac i žena,, ali kada se misli pojam »čovjek« izvršen je već i metafi­ zički i religiozni redukcionizam spolova na pojam »čovjek«, u kojem se već pretpostavlja da je muškarac čovjek, a da je to i žena, treba u govoru posebno naglasiti, da bi se razumjeli. Kako se čovjek kao prirodno biće u odnosu sa prirodom povijesno posreduje, pa mu se prema tome pri­ roda i objektivno i subjektivno mijenja, odnos muškarca i žene, kao odnos različitih prirodnih bića, različitih spo­ lova, povijesno se posreduje. Redukcionizam i apstrakcija poimanja prirode neovisno o čovjekovoj svijesti, samu emancipaciju prevodi u sferi proizvodnih odnosa u politič­ ku emancipaciju. »Građanin« je, svakako, i neprirodan i aspo!an. Real-socijalizam u zaobilaženju problematiziranja tehno­ logije, određenog historijskog odnošenja čovjeka kao pri­ rodnog bića spram prirode kao svoga anorganskog tijela, ne može uspostaviti upitnim po čemu je pojam »čovjek« ukinuta prirodnost, ukinuta spolnost, na koji se on način razumije kao »muškarac« ukoliko nema dodatnog određe­ nja. Ne može postaviti upitnim koji odnos prirodnog bića i prirodnog bića uvjetuje takav govor kao vanjski simbol njegovog odnosa. Sam se odnos javlja kao »prirodni«, ne­ ovisan o povijesti, a emancipacija kao emancipacija »čo­ vjeka«, klase, u promijenjenim proizvodnim odnosima, koji ne mogu pojmiti niti »tehničko otuđenje«, a kamo li razli­ čito određenje »prirodnog« bića žene i »prirodnog« bića muškarca, nastalih povijesnim posredovanjem u odnosu sa prirodom. Napuštanje odnosa stvarnog prisvajanja, emancipativne historijske snage čovječanstva, u redukciji emancipacije na političku emancipaciju, posredovanu bezupitnom tehnologi- �Emancipacija i tehnologija 53 jom, real-socijalizam bezuspješno pokušava nadvladati pro­ ti vurječnost građanskog društva i političke države. On čak nihilistički zaboravlja svoje duhovno nasljeđe, Hegelovu filozofiju, na kojoj je tek izrasla istina spekula­ tivne filozofije — proletarijat. U toj filozofiji država kao objektivni realitet apsolutnog duha ima ipak za svoj tamni temelj — porodicu. Nešto prirodno, samoniklo, u osnovi je odnosa, u Hegela, između običajnosti, građanskog drušva i same države. Ali tamni temelj prirode mora biti po­ sredovan pravom, mora biti ukinut u svojoj prirodnosti, spolnosti, pukoj biološkoj reprodukciji. Priroda je zapreka apsolutnom duhu, nužda, ali je ujedno kao sama ta nužda objekt slobode, topos da se sloboda o sebi i za sebe utemelji u državi. Da bi država bila objektivni duh, realitet apsolut­ nog duha, njezin prirodni temelj — porodica, mora biti ta­ ko posredovan da omogući svoje nadvladavanje, protok u građansko društvo, a ova dalje u državu. Država je smisao porodice, smisao odnosa prirodnih bića da bi se mogli situ­ irati u građansko društvo. Pravno, odnosno duhovno posre­ dovanje da se spolovi ukinu kao puka prirodna bića, zbiva se u porodici, u kojoj se svaki član ukida da bi porodica bila cjelina. Ali to ukidanje i posredovanje vrši se na razli­ čite načine. Privatno vlasništvo, koje je pretpostavka slo­ bode građana i koje se izražava pravom, određuje — pono­ vimo to — u § 171 »Osnovne crte filozofije prava«: »Poro­ dicu kao pravnu osobu, spram drugih treba da zastupa muž kao njena glava.« Posredovanje se vrši sa pretpostavkom da je žena prirodnije biće, dakle, dalje od duha, i tek stu­ panjem u porodicu dobiva svoj ljudski, pravni, slobodni idenfN .:t, koji je izražen u § 166: »Muž je stoga zbiljski i supstancijalno život u državi, znanosti i slično, te inače u borbi i radu sa spoljašnjim svijetom i sobom samim tako da on samo iz svog razdvajanja zadobiva samostalnu slo­ gu sa sobom, čiji mirni zor i osjećajnu običajnost ima u porodici, u kojoj žena ima svoje supstancijalno određenje, a u tom pijetetu svoje običaj nosno uvjerenje«. Mogli bismo se složiti sa Engelsom, koji u jednom dru­ gom slučaju (kritizirajući odnos Hegelove apsolutne filo­ zofije i pristajanje na monarhiju Friedricha Wilhelma III) kaže: »Specifični oblik tog zaključka potječe, svakako otuda, što je Hegel bio Nijemac, pa mu je kao i njegovu suvre­ meniku Goetheu, odostraga visio komad filistarskog perčina. Goethe i Hegel bili su u svom području svakako, olim- �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 54 pijski Zeus, ali niti jedan niti drugi nikada se nije mogao osloboditi njemačkog filistarstva«.1 5 Međutim, bez obzira na Hegelovo filistarstvo, iz cijele Marxove kritike Hegela evidentno je da je istina spekulativ­ ne filozofije, protivurječnosti građanskog društva i političke države, proletarijat. Redukcijom pojma proletarijata iz kri­ tike Hegelove filozofije, vidljive su dvije razine problema emancipacije. U protivurječnosti Hegelove filozofije da }je čovjek slo­ bodan ako ima privatno vlasništvo, a čovjek je iako ne posjeduje vlasništvo, pridolazi protivurječnost spolnog po­ ložaja žene spram spolnog položaja muškarca. Upravo se u Hegelovoj filozofiji vide dvije razine problema emancipa­ cije: klasni i spolni, pri čemu je jedan određen prirodom, a drugi slobodom i njezinim ustrojstvom u državi. Opiranje prirode žene duhu, dakle slobodi, jače je nego prirode muš­ karca. Ozbiljenje spekulativne istine proletarijata u socijalistič­ koj revoluciji, u ukidanju privatnog vlasništva, u real-socijalizmu, smatra se da je ukidanjem privatnog vlasništva, političkom emancipacijom, vraćen čovjekov svijet i čovje­ kovi odnosi na čovjekovu mjeru. Samo dovršenom političkom emancipacijom, koja ne poznaje niti »tehničko otuđenje« smatra se da emancipa­ cija žene nema svoj klasni temelj, da svođenje čovjekova svijeta na čovjeka samoga uključuje u sebe i ženu, jer se njihov različiti položaj u objektivitetu države apsolutnog duha temeljio u kategoriji imovine, kategorije privatnog vlasništva. Socijalistička država u promjeni proizvodnih odnosa u sferi prava i zakonodavstva, određuje ravnopravnost spolo­ va, prirode žene i prirode muškarca i kao njihov rodni po­ jam ne uzima metafizičko — religiozno tradiciju »čovjek« već »radnik«. U svijetu rada socijalističke države i nagrađi­ vanja prema radu kao osnovnog socijalističkog principa, ideološki se ukida potreba emancipacije žena, jer je ona već reducirana na radnika, a radnička klasa na bezupitno pre­ uzetoj tehnologiji ideološki doživljava emancipaciju kao svođenje na svoju vlastitu mjeru, u sferi distribucije, ovla­ davanja dohotkom. [15] Engels: Ludvvig Feuerbach i kraj njemačke klasične filozofije, Zagreb. 1947, str. 13. �Emancipacija i tehnologija 55 Problem mogućnosti stvarne emancipacije žene kao pret­ postavke ljudske emancipacije, odnosno, svođenje čovjeka i čovjekovih odnosa na samoga čovjeka, upada u dvostruku zamku: 1) Bezupitno prihvaćanje tehnologije onemogućava odnos stvarnog prisvajanja, historijski emancipativne snage čo­ vječanstva. Ono onemogućava problematiziranje općega i zajedničkog rada. A upravo onemogućavanje toga promi­ šljanja onemogućava novo, socijalističko objektivno i sub­ jektivno odnošenje spram prirode. Poimanje prirode neovisno o ljudskoj svijesti, onemogu­ ćava »radnike« da dođu do svoje ljudske mjere, ali unu­ tar toga posebno žene, jer će se i »priroda žene« smatrati dodatnom determinantom za njezinu emancipaciju. Ona je radnik i time dijeli sudbinu emancipacije radničke kla­ se u radu, ali ona je i žena, pa će se »posebnost« njene emancipacije pravno i društveno-politički priznati samo kao briga radničke klase za svoju vlastitu reprodukciju. Priznavanje njene »posebnosti« ograničeno je isključivo na njenu ahistorijsku prirodu rađanja (briga za materinstvo, uvjete rada, porođajne dopuste itd.). Neproblematiziranje tehnologije kao općega i zajednič­ kog rada ostavlja neproblematizirani odnos čovjeka spram prirode i posebno prirode žene. Nejednakost stvarnih uvje­ ta života žena i muškaraca u najboljem bi se slučaju teorij­ ski moglo svesti na Marxovu »Kritiku Gothskog programa« da je nagrađivanje prema radu kao pravo, buržoasko pra­ vo kao i svako drugo, jer nejednake individue stavlja pred jednako mjerilo — rad i tako među njima uspostavlja stvarnu nejednakost. Različitost individua i njihovih spo­ sobnosti, koje je i samo rezultat građanskog društva, moglo bi se ovdje pojmiti kao nejednakost prirodnih mogućnosti. Onemogućavanje emancipacije, ili redukcija bića na mo­ gućnost te emancipacije na njihovu prirodu, nepromijenje­ nu osnovu, inače je jedino legitimno utemeljenje rasizma. Ako se još uzme u obzir, da »ovdje imamo posla s ko­ munističkim društvom ne onakvim kakvo se ono razvilo na svojoj vlastitoj osnovi, nego obrnuto, onakvim kakvo ono iz kapitalističkog društva upravo izlazi, s komunistič­ kim društvom dakle, koje u svakom pogledu, u ekonom­ skom, moralnom, duhovnom (kurziv B. D.), nosi na sebi madeže staroga društva iz čije utrobe izlazi«, onda je jasna �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 56 mogućnost ideološke redukcije spolova na pojam »radni­ ka«. Upravo je na moralnom području radnička klasa do­ živjela najveću interiorizaciju građanskog morala. To je smisao Lukacseve tvrdnje, da se radnička klasa mora oslo­ boditi ponižavajućih utjecaja što je na nju ostavio najamni odnos. 2) Bez promišljanja svođenja čovjekovih odnosa na sa­ mog čovjeka, dakle, odnosa u kojima se u svojem praktič­ nom životu taj odnos uspostavlja u podjeli rada i zadržava podjelu rada — država koja sada nije objektivitet apsolut­ nog duha, ali je topos njegove emancipacije, država kao država, u odnosu na nepromijenjenu proizvodnju, preuzetu iz građanskog društva, mora također zadržati protok: poro­ dica — građansko društvo (sistem potreba) — država. So­ cijalizacija individua i ideologizacija emancipacije mora dovesti u strogi odnos porodicu i državu. Porodica sada nije tamni, prirodni temelj objektiviteta apsolutne slobode u državi, nego je stvarni, empirijski temelj proizvodnje ži­ vota, u kojoj se individue socijaliziraju da uđu u određeni način proizvodnje života, a to znači etatističko — socijali­ stički. Autoritet političke revolucije i političke države ne­ održiv je bez autoritarne patrijarhalne porodice. Stoga real-socijalizam nije nikada do kraja tematizirao kršćanski te­ melj patrijarhalne monogamne porodice, podjele rada u njoj, kult materinstva, usprkos svojem ateističkom usmje­ renju. U takvoj porodici postoji različitost »prirode« žene od prirode muškarca, »prirodna« podjela rada i malogra­ đanski moral. Protok porodica — država osiguran je »madežima sta­ rog«. Ti »madeži« posebno prijanjaju za ženu, za njezinu »prirodu«, koja joj najčešće postaje sudbina, jer se često ne može dovinuti niti do »radnika«, nego ostaje u privaciji. Revolucionarna hegelijanska metoda, očišćena od svoje »mistične jezgre« ostavila je komad »filistarskog perčina« real-socijalizmu. Odnos emancipacije i tehnologije kao odnos svođenja čovjekova svijeta i čovjekovih odnosa na čovjeka samog, ukazuije se moguć kao odnos stvarnog prisvajanja. Odnos stvarnog prisvajanja kao rezultat historijsko — emancipativne snage čovječanstva otvara se tek problematiziranjcm real-socijalizma, odnosno, razumijevanja emancipacije kao političke emancipacije. Ovo problematiziranje može biti �Emancipacija i tehnologija 57 utemeljeno samo na procesualnom ukidanju podjele rada na opći i zajednički rad, na ukidanje podjele rada uopće, na problematiziranju tehnološkog racionaliteta spram pri­ rode. Tek u takvom problematiziraniju i na njemu uteme­ ljenom socijalističkom samoupravljanju kao alternativnom društvu, vidi se problem emancipacije žena kao posebno važan za svođenje čovjekova svijeta i odnosa na čovjeka samog. Zbog stvarnog, empirijskog položaja žena u društvenoj podjeli rada, u njima leži ogromni revolucionarni potenci­ jal ljudske emancipacije. Ali taj (je put dug, jer supsumcija žena pod pojam »radnika«, zamagljuje podjednako ljudsku radničku i ljudsku žensku bit, jer »sve prirodno mora na­ stati tako i čovjek (žena) ima svoj akt nastajanja, koji se kao akt nastajanja svjesno ukida«. �Povijest i socijalistička priroda* i U odnosu emancipacije i tehnologije, a u daljnjem pro­ mišljanju odnosa spolnoga i klasnoga, ženskog pitanja, teh­ nologiju smo iskazali kao određeni historijski odnos opće­ ga i zajedničkog rada — kapitalistički odnos. Ako je čovjek osnovna proizvodna snaga novog, socijalističkog proizvo­ đenja života, onda se ta snaga mora mjeriti historijski emancipativnom snagom slobode na dijelu. Zahtjev za ukidanjem podjele rada, za ukidanjem općega rada, koji se iskazuje kao društveno proizvodni rad iznad proizvođača, za procesualnim ukidanjem kapitalističke teh­ nologije, višestruko je relevantan za žensko pitanje. Tehnologija kao klasni odnos općega i zajedničkog rada, uvjetuje odnos čovjeka kao prirodnog bića spram prirode kao svojega anorganskog tijela kao otuđeni odnos, koji vi­ di »kapitalističku prirodu« kao jedino moguću iz tog od­ nosa. Ovim klasnim odnosom prirodnog bića čovjeka spram prirode kao anorganskog tijela, određen je i odnos pri­ rodnog bića ljudi međusobno kao klasni odnos, pogotovo odnos muškarca i žene o kojemu govori Marx. Metodologijski gledano, evidentno je da je Marx odnos muškarca i žene kao odnos prirodnih bića promislio još u »Ekonomsko-filozofskim rukopisima« iz 1844. godine ka[*] U nešto izmijenjenom izdanju tekst je objavljen u časopisu Socijali­ zam 1, Beograd, 1980. �Povijest i socijalistička priroda 59 da je išao ka »Kritici nacionalne ekonomije sa završnim poglavljem o Hegelovoj filozofiji«. Pri tome je cijeli taj odnos stavio u poglavlje: »Privatno vlasništvo i komuni­ zam«, što znači da je odnos muškarca i žene, kao odnos prirodnog bića i prirodnog bića, kao najprirodniji odnos, posredovan privatnim vlasništvom, pa da se prema tome u tom odnosu vidi i njegovo privatno — vlasničko otuđe­ nje spram prirode — u našem slučaju tehnološko otuđenje. Metodologijski Marx najprije ide od odnosa muškarca i žene kao odnosa određenog poviješću privatnog vlasni­ štva, da bi u Njemačkoj ideologiji, u poglavlju »Historija«, odredio što je porodica. Porodica, odnos muškarca i žene, roditelja i djece, stavljena je u (jedinstveni odnos stvaranja historije: »Proizvodnja života, kako vlastitog pomoću rada, tako i tuđeg pomoću rađanja, pojavljuje se već odmah kao dvostruki odnos — s jedne sirane kao prirodni, a s druge kao društveni odnos (potcrtala D. B.) — društveni u tom smislu, što se pod time razumijeva zajedničko djelovanje više individua bez obzira pod kakvim uvjetima, na koji na­ čin i zbog koje svrhe«.1 Porodica se iskazulje kao jedinstveni prirodni odnos, koji je, s jedne strane i prirodni odnos, a s druge strane društveni. Odnos žene i muškarca kao naj­ prirodniji odnos i odnosi u porodici, određeni su historij­ skim stupnjem posredovanja (načina proizvodnje) čovje­ ka kao prirodnog bića i prirode. Odnos »rađalice« i »mislioca« ahistorijski promatra taj odnos prirodnog bića (žene) i prirodnog bića (muškarca) spram prirode kao takve. Primitivnost takvog patrijarhal­ nog razumijevanja govori o nepovijesnom razumijevanju »prirode« žene, poniklom mnogo dublje od egalitarističkih društava, u kojem tek žena postavlja pitanje svoje »priro­ de«. Žensko pitanje, ako nije samo spolno pitanje, može se stoga utemeljiti samo u promišljanju što je »priroda«. Bez toga pitanja, patrijarhalna porodica kao mjesto socijaliza­ cije ljudi ostaje izvor autoritarne podjele rada na ženski i muški, a time takav oblik biološke reprodukcije sam auto­ ritarni odnos, koji je temelj autoritarne podjele rada, teh­ nologije, u proizvodnji i autoritarnog represivnog odnosa individue i klase, čovjeka i birokracije, radnika i države. Rigidnost patrijarhalne porodice i patrijarhalnog društva očita je u poimanju položaja žene u društvu kao nužno vefl] Rani radovi, str. 296 — 297. �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 60 zanom za njezinu »prirodu«. Kako stoji danas, uistinu, po­ rodično vrijeme jest drugačije od vremena materijalne pro­ izvodnje života i ono unutar postojeće podjele rada u po­ rodici ženu sa njenom »prirodom« stavlja u diskontinuitet sa samopotvrđivanjem i realnom ravnopravnošću u dru­ štvu.2 Radikalni zahtjev za ukidanjem podjele rada, pa i podje­ le na opći i zajednički rad, znači drugačiji odnos spram prirode nego što ije kontemplativni odnos prirodne zna­ nosti i spram »kapitalističke prirode«. Za žensko pitanje od bitnog je značenja promišljanje novog odnosa spram pri­ rode, spram »socijalističke prirode«. Promišljanje »socija­ lističke prirode, odnosno, »prirode« viđene kroz klasnu i društvenu uvjetovanost, naravno, ne stavlja u pitanje onto­ loški realizam, već epistemiologijski realizam. Žensko pita­ nje izvan promišljanja odnosa povijesti i »socijalističke prirode« ostaje onemogućeno kao pitanje koje je inclusive i rješenje, ostaje u hiatusu: ili je ono apstraktno spolno pitanje bez klasnog medija, ili u redukcionizmu spolnog pi­ tanja na apstraktno opće klasno pitanje. II »Dok u običnom životu svaki dućandžija znade odlično razlikovati ono, što netko tvrdi da jest, od onoga što je on stvarno, dotle naša historiogra­ fija još nije došla do te trivijalne spoznaje. Ona vjeruje svakoj epohi na riječ, što ona sama o sebi kaže i uobražava« 3 Iz različitih metodologijskih i ideologijskih istjecišta, čini se ipak da je pojam »povijest« razumljiv, a da je pojam »socijalistička priroda« apsurdan, drveno željezo. Dakle, naj različitija izlazišta podrazumijevaju da je povijest po­ vijesna, a priroda nepovijesna. Budući da je priroda nepo­ vijesna, nemoguće je misliti tako nešto kao što je »socijali­ stička priroda«. Povijesnost povijesti može imati različito ontologijsko utemeljenje, različite interpretacije bitka, ali oni ne postavljaju upitnim samu bit povijesti, dok se i sa­ mim socijalistima prividi da je »socijalistička priroda« con[2] Vidi: C. Saraceno: »Porodično vreme i ženski diskontinuitet«, Mark­ sizam u svetu 8 — 9. [3] Mane — Engels: »Njemačka ideologija«, u: Rani radovi, Zagreb, 1953, str. 316. �Povijest i socijalistička priroda 61 tradictio in adiecto, jer je priroda, A = A, i time nepovijes­ na. Za idealizam izražen u fenomenologiji duha to je uistinu samorazumljivo.4 Marksistički se, ipak, materijalizam pre­ tvara u dogmatizam ako slijedi Feuerbachovu liniju, odnos­ no, pretvara »transcedenciju« u »antropologiju«. »Taj dog­ matizam potječe odatle što čovjeku koji nije učinjen dija­ lektičkim nužno odgovara neka objektivna zbiljnost koja podjednako nije učinjena dijalektičkom«.5 »Antropologija« ovog dogmatskog marksizma je kontemplativni materijali­ zam, građanski materijalizam. Iz kontemplativnog odnosa spram prirode proizlazi njezina nepoviljesnost, pa se može nazrijeti zašto je nemoguće misliti tako nešto kao što je »socijalistička priroda«. Kontemplativni odnos spram pri­ rode kao građanski odnos, ima značenje društveno— eko­ nomske i društveno — političke konzekvencije. Sa kritikom Hegelove dijalektike i filozofije uopće Marx utemeljuje stav da je »historija prava prirodna historija čovjeka«.6 Historija kao prava prirodna historija čovjeka, [4] Hegelova apsolutna znanost jest fenomenologija, jer je ljudsko biće, čovjek, za Hegela isto što i samosvijest. Otuđenje samosvijesti postavlja predmetnost. Budući da je čovjek samosvijest, to je njegovo otuđeno pred­ metno biće ili predmetnost (to što je za njega predmet, a predmet je uisti­ nu samo za njega, što je njemu suštinski predmet, što je, dakle, njegovo predmetno biće. Budući da ni stvaran čovjek kao takav, pa zato ni pri­ roda — čovjek je čovječna priroda — nije učinjen subjektom, nego samo čovjekova apstrakcija, samosvijest, to predmetnost može biti samo otuđena samosvijest) jednaka otuđenoj samosvijesti, a predmetnost je postavljena tim otuđenjem.«.........Nema tu ničeg neshvatljivog i zagonetnog. Napro­ tiv, suprotno bi bilo zagonetno. Ali je isto tako jasno da samosvijest, tj. njeno otuđenje, može postaviti samo predmetnost, tj. opet samo apstraktnu stvar, stvar apstrakcije, a nikakav stvaran predmet. Stoga je nadalje jasno da predmetnost, nasuprot samosvijesti, nije uopće ništa samostalno, su­ štinsko, nego obično stvorenje od njega postavljeno, a to postavljeno stvo­ renje, umjesto da se samo potvrđuje, samo je potvrđivanje akta postavlja­ nja, koji u jednom momentu fiksira svoju energiju kao proizvod i dodje­ ljuje mu prividno — ali samo za momenat — ulogu stvarnog bića« Marx, »Kritika Hegelove dijalektike i filozofije uopće« u: Rani radovi, str. 268 — 269.) [5] »No, njegovo (misli se na Feuerbacha — opaska B. D.) pretvaranje filo­ zofije u neku »antropologiju«, pustilo je čovjeka da se ukoči do fiksne predmetnosti i time odgumulo u stranu dijalektiku i povijest. I tu leži velika opasnost svakog »humanizma« ili antropološkog stanovišta. Ako se, naime, čovjek shvati kao mjera svih stvari, ako uz pomoć tog ishodišta treba da bude ukinuta svaka transcendencija, a da se čovjek sam istodob­ no ne mjeri tim stajalištem, da se »mjerilo« ne primijeni na samoga sebe ili — točnije rečeno — da se čovjek također ne učini dijalektičnim, tada apsolutizirani čovjek naprosto stupa na mjesto onih transcendentnih sila za koje bi on bio pozvan da ih objasni, razriješi i metodički ih nadomje­ sti. Na mjesto dogmatske metafizike stupa neki podjednako dogmatski re­ lativizam« (G. Luk&sc: Povijest i klasna svijest. Zagreb, 1977, str. 297). [6] »Ali čovjek nije samo prirodno biće nego ljudsko prirodno biće, tj. �žensko pitanje i soc. samoupravljanje 62 povijest kao povijest iz historijsko — materijalističkog ra­ zumijevanja društva, i time njezina povezanost sa priro­ dom, u Marxa je označena veoma plauzibilno u kritici Bruna Bauera: »Čak da je čulnost svedena kao kod svetog Bru­ ne na batinu, na minimum, ona pretpostavlja djelatnost (potertala — B. D.) za proizvodnju te batine. Dakle, primarno kod svakog shvatanja historije ije to da je ova osnovna či­ njenica promatrana u čitavom svom značenju i opsegu i da joj se dopusti da dođe do svog prava«.7 »Čulnost sve­ dena na minimum, na batinu, nužno pretpostavlja djelat­ nost za proizvodnju te batine«, a time čulnost — priroda, biva uključena u djelatnost, u povijest. Čovjekova prirod­ nost kao potrebitog bića uvlači prirodu u povijest i tako je »historija prava prirodna historija čovjeka«. Prirodnost čovjeka pretpostavka je povijesti i time je povijest u pri rodi, a nastajanje, historija čovjeka svojom djelatnošću čini i povijest prirode, povijest koja je u odnosu čovjeka i prirode, prirode i čovjeka, a čije je posredovanje »društvo«. Marx i Engels su nedvojbeni kada kažu: »Ali za život su prije svega potrebni hrana i piće, stan, odijelo i još štošta drugo. Prvo historijsko djelo jest, dakle, proizvodnja sred­ stava za zadovoljenje ovih potreba, proizvodnja samog ma­ terijalnog života, i to je uistinu historijsko djelo, osnovni uvjet čitave historije, koji mora biti ispunjavan svakog da­ na i svakog sata, danas kao i prije hiljadu godina, da bi se ljudi samo održali na životu«.8 Proizvodnja materijalnog života je utemeljujuća osnova povijesti. Povijest čovjeka je prava prirodna povijest, jer u svojem samonastajanju, u svojoj povijesti on se odnosi spram prirode u proizvodnji materijalnog života. Time je povijest proizvodnje materijalnog života i povijesti priro­ de, povijest njihova odnosa, jer su povijest i povijest toga odnosa mogući samo kao odnošenja oba relata »čovjeka« i »prirode«. Povijest ne može imati izolirano niti »čovjek«, biće koje postoji samo za sebe, stoga ljudsko biće, koje se kao takvo mora potvrditi i m anifestirati kako u svom biću tako i u svom znanju. Niti su, dakle, ljudski predmeti prirodni predmeti, ako su neposredno dati, niti jc ljudsko čulo, kako ono neposredno jest, predmetno, ljudska čulnost, ljudska predm etnost. Priroda — niti objektivno — niti subjektivno nije neposredno adekvatno data ljudskom biću. A kako sve prirodno mora na­ stati, tako i čovjek ima svoj akt nastajanja, koji se kao akt nastajanja svjesno ukida« (Marx: »Kritika Hegelove dijalektike i filozofije uopće« u: Rani radovi, str. 271). [7] Marx — Engels: »Historija«, »Njemačka ideologija« u: Rani radovi, str. 295. [8] Ibid. �Povijest i socijalistička priroda 63 niti »priroda«. Apstraktno mišljenje koje pojmi odvojenost »čovjeka« i »prirode« iz koje je isključena proizvodnja materijalnog života, poijmi onda povijest kao povijest ideje, ratova, ličnosti, misli, dakle, nečega izvan nje same, a »pri­ rodu po sebi« kao nepovijesnu. Materijalističko shvaćanje povijesti upravo polazi od ra­ zumijevanja povijesti koja nije proizvod predodžbi i fik­ cija: »Ljudi su dosad neprestano stvarali krive predodžbe o samima sebi, o tome što su, ili što bi trebali da budu. Svoje odnose uređivali su prema svojim predodžbama o bogu, o normalnom čovjeku itd. Proizvodi njihove glave prerasli su njihovu glavu — oni, tvorci, poklekli su pred svojim tvorevinama. Oslobodimo ih utvara, ideja, dogmi, imaginarnih bića, pod jarmom kojih oni kržljave. Pobuni­ mo se protiv ove vladavine misli (potertala — B. D.). Nauči­ mo ih da ove izmišljotine zamijenimo mislima, koje odgo­ varaju suštini čovjeka — kaže jedan, da se prema njima odnose kritički — govori drugi, da ih sebi izbiju iz glave — dodaje treći, i postojeća će se stvarnost srušiti«.9 Budući da su u »vladavini misli«, u apstrakcijama, Ni­ jemci su otišli najdalje, Marx i Engels vraćaju Nijemce na samu osnovu povijesti: »Imajući posla sa Nijemcima, koji nemaju nikakvih pretpostavki, moramo početi sa konsta­ tacijom prve pretpostavke svake ljudske egzistencije, a prema tome i čitave historije, naime s pretpostavkom da ljudi moraju imati mogućnost da žive da bi mogli »stvara­ ti historiju«. Ali za život su prije svega potrebni hrana, piće, stan, odijelo i štošta drugo«.1 Dakle, prva je pretpo­ 0 stavka materijalističkog shvaćanja povijesti proizvodnja materijalnog života, čime je ujedno u biti izražena »suprotnost materijalističkog i idealističkog shvaćanja« u »Njemačkoj ideologiji«. Suprotnost »prirode« i »historije«, dakle, razumijevanje »prirode« bez povijesti i »povijesti« bez »Prirode« u nerazumijevanju proizvodnje materijalnog života Marx i Engels su izveli u »O proizvodnji svijesti«: »Svako dosadašnje shvaćanje historije ili je u potpunosti zanemarivalo ovu stvarnu bazu historije, ili ju je smatra­ lo samo nečim sporednim, sasvim nepovezanim sa histo­ rijskim procesom. Stoga je historiju trebalo uvijek pisati prema mjerilu koje leži izvan nje; stvarna proizvodnja ži­ vota izgleda kao nehistorijska kao nešto što je odvojeno od zajedničkog života, sasvim iznad svijeta. Odnos ljudi [9] Ibid, str. 283. [10] Ibid, str. 295. �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 64 prema prirodi na taj je način isključen iz historije, čime se stvara suprotnost između prirode i historije« (potcrtala B. D.).” Uzrok suprotnosti između »prirode« i »historije« u »Nje­ mačkoj ideologiji« (je određen kao nepriznavanje osnove historije u proizvodnji materijalnog života. Viče versa, pri­ znavanje proizvodnje materijalnog života kao temelja po­ vijesti, ukida apstraktnu podvojenost »prirode« i »histo­ rije« i poznaje samo jednu historiju, »historiju kao pravu prirodnu historiju čovjeka«. Historija kao prava prirodna historija čovjeka, kao historija »čovjeka« i »prirode« je hi­ storija njihova odnosa, historija proizvodnje materijalnog života, ili povijest čovjeka i povijest prirode je povijest proizvodnje materijalnog života, dakle, povijest načina pro­ izvodnje tog materijalnog života, proizvodnja materijalnog života, koja stvara tu samu povijest. Stoga je sa stanovi­ šta materijalističkog shvaćanja povijesti legitimno pitanje odnosa socijalističkog čovjeka i socijalističke prirode, na­ ime, njihovog povijesnog odnošenja u proizvodnji materi­ jalnog života, ili pitanje načina proizvodnje njihovog mate­ rijalnog života kao subjekta povijesti. Odnos historije i proizvodnje materijalnog života, određen je time da je prvo historijsko djelo — proizvođenje radi zadovoljenja potreba. Ovo proizvođenje radi zadovoljenja potreba stva­ ra se u djelatnosti odnosa čovjeka i prirode, kao što je i sam odnos uspostavljen, jer je čovjek prirodno biće. Dru­ ga činjenica uspostavljanja povijesti u proizvodnji sredsta­ va za zadovoljenje potreba čovjeka kao prirodnog bića, >sastoji se u tome da sama prva zadovoljena potreba, ak­ tivnost zadovoljavanja i već stečeno oruđe zadovoljavanja, vodi novim potrebama — i ovo proizvođenje novih potreba prvo je historijsko djelo«.'2 Treći odnos, koji se od samog početka uključuje u histo­ rijski razvitak, »sastoji se u tome da ljudi, koji svakodnev­ no ponovno stvaraju svoj vlastiti život, počinju stvarati druge ljude, razmnožavati se — odnos između čovjeka i žene, roditelja i djece, porodica«.'3 Napokon, za materijali­ stičko shvaćanje povijesti, svijest je samo određeni dru­ štveni odnos, kao i sam jezik koji i »jest praktično stvarna, stvarna svijest, koja postoji i za druge ljude, pa tek ta­ kođer i za mene samoga, a jezik nastaje kao i svijest tek1 3 2 [11] Marx — Engels: »Njemačka ideologija«, str. 306. [12] Marx — Engels: »Historija«, str. 295. [13] Ibid, str. 296. �Povijest i socijalistička priroda 65 iz potrebe, iz nužde saobraćaja s drugim ljudima«.1 Svijest 4 kao subjekt u idealističkom shvaćanju povijesti, u »vlada­ vini misli« nad stvarnim životom, pojmi se ovdje kao odnos u shvaćanju same materijalne proizvodnje. Iz produkcije i reprodukcije stvarnog života i svjesnog odnošenja ljudi u saobraćaju, proizlazi da je određeni historijski način pro­ izvodnje povezan sa određenim načinom zajedničkog dje­ lovanja, koji je »proizvodna snaga«. Proizvodna snaga u smislu zajedničkog djelovanja i dostupnosti ljudima same proizvodne snage je »historija čovječanstva«.1 Iz ovoga sli­ 5 jedi da je, sa stanovišta materijalističkog shvaćanja povi­ jesti, za »historiju čovječanstva« bitno proučavanje proiz­ vodnje materijalnog života, u našem slučaju socijalističkog načina proizvodnje. Proučavanje socijalističkog čovjeka i socijalističke prirode, dvije su strane jednog istog socija­ lističkog proizvođenja materijalnog života. Ili, socijalistički način materijalne proizvodnje podjednako je pitanje soci­ jalističkog čovjeka i socijalističke prirode, jer kako oni čine »historiju čovječanstva«, a čine je na materijalistič­ kim pretpostavkama, nije moguće da »historija« i »priroda« ostanu jedna drugoj strane. Upravo na pretpostavkama tuđosti »prirode« i »historije« utemeljuje se nematerijalističko shvaćanje povijesti, koje ne uzima u obzir sam način proizvodnje materijalnog života. Factum brutum da se miš­ ljenje pojma »socijalistička priroda« čini nemogućim, ogra­ ničava povijesnost povijesnog načina proizvodnje, jer se jedan relat, koji je nužna pretpostavka, isključuje iz samog tog odnosa, a tim i sam odnos iz povijesti. Isključivanje »povijesti prirode« ontološki znači ili ideali­ zam, ili kontemplativni materijalizam, dakle, građansko mišljenje, a ontički, nepovijesnost odnošenja spram prirode, naime stvarnog odnosa spram prirode u načinu proizvod­ nje samog materijalnog života. Ukoliko se ostaje ontološki na materijalizmu koji suprotstavlja »prirodu« i »historiju«, pogađa taj materijalizam Marxova i Engelsova kritika Feuerbacha. Naglašavanje »prirode«, »čulnosti«, čulnog predme­ ta a ne čulne djelatnosti, granična je situacija i teorije kao teorije i filozofije kao filozofije. »Uostalom, mi potpuno f 14] Ibid, str. 297. [15] »Odavde proizlazi da je određeni način proizvodnje ili industrijski stupanj stalno povezan s određenim načinom zajedničkog djelovanja ili s društvenim stupnjem, a ovaj način zajedničkog djelovanja sam je jedna »proizvodna snaga«, da količina ljudima dostupnih proizvodnih snaga uvje­ tuje društveno stanje, te dakle »Historiju čovječanstva« treba stalno izuča­ vati i obrađivati u vezi s historijom industrije i razmjene«. (Ibid, str. 297). �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 66 priznajemo da Feuerbach, težeći da proizvede svijest up­ ravo ove činjenice, ide tako daleko, dokle jedan teoretičar uopće može ići, a da ne prestane biti teoretičar i filozof«.1 4 Ostajanje na čulnom predmetu, a ne na čulnoj djelatnosti, osobito je vidljivo u Feuerbachovom kontemplativnom od­ nosu spram prirodne znanosti. »Feuerbach govori osobito o opažanju prirodne nauke, spominje tajne, koje su oči­ gledno samo oko fizičara i kemičara, ali gdje bi bila pri­ rodna nauka bez industrije i trgovine? I sama ova 'čista’ prirodna nauka dobiva svoju svrhu kao i svoj materijal tek trgovinom i industrijom, čulnom djelatnošću ljudi«.1 1 6 7 Svako apstraktno dijeljenje »prirode« i »historije«, svaki kontemplativni materijalizam, pogađa Marxova i Engelsova kritika Feuerbacha: »Ukoliko je Feuerbach materijalist, kod njega se historija ne zbiva, ukoliko uzima u obzir historiju, on nije materijalist. Kod njega se materijalizam i historija potpuno razilaze, što se uostalom iz rečenog već objašnja­ va.«1 8 Nerazumijevanje pojma »socijalistička priroda« u ontič kom, u proizvodnji materijalnog života samog, traži pro­ učavanje samog načina materijalne proizvodnje, koji se nepovijesno odnosi spram prirode. III Materijalističko shvaćanje historije, da bi bilo i materi­ jalističko i historijsko, mora promisliti način proizvodnje materijalnog života društva. U ovom načinu materijalne proizvodnje života otkriva se povijest sama, to jest odnos »povijesti« i »prirode«. Apstraktna suprotstavljenost »povi­ jesti« i »prirode« odgovara jednom određenom načinu pro­ izvodnje materijalnog života — građanskom. Povijesnost povijesti u jednom novom načinu proizvodnje materijal­ nog života, ili materijalističko shvaćanje povijesti, zahtijeva, ne samo da se može misliti, već da se u praktičnoprirodnoj djelatnosti može odnositi spram prirode koju smo pojmov­ no odredili kao »socijalistička priroda«. Ukoliko ne možemo misliti i djelovati kroz »socijalističku prirodu«, za to mogu postojati dva razloga: 1. socijalistička proizvodnja materi­ jalnog života nije povijesno novi način proizvodnje materi[16] Marx — Engels: »0 proizvodnji svijesti« u: »Njemačka ideologija«, str. 309. [17] Ibid., str, 311. [18] Ibid., str. 312. �Povijest i socijalistička priroda 67 jalnog života, jer se njezina nepovijesnost otkriva u istom, građanskom odnosu spram prirode, znači u tom smo slučaju materijalisti, ali ne historičari, ili 2. ako se socijalistički na­ čin proizvodnje života razumije kao novi povijesni način proizvodnje materijalnog života u podržavljenju ili podruštvovljenju sredstava za proizvodnju, u tom slučaju nismo materijalisti, jer podržavljenje ili podruštvovljenje sredsta­ va za proizvodnju spada u državnu, pravnu, ideološku sferu. Da bismo ostali na pretpostavkama i materijalizma i histori­ je, moramo misliti i djelovati kroz socijalističku proizvodnju materijalnog života, kao barem procesualnog, ako već ne novog povijesnog načina proizvodnje materijalnog života, a time i novog odnosa povijesti i prirode. Samo tim razu­ mijevanjem osigurava se povijest sama u njezinom pra­ ktičnom djelovanju. Marx je ustanovio da je za praktični razvitak ideje komunizma sasvim svejedno da li je ideja tog povijesnog čina izrečena ili ne, ako ne vodi računa o tome da se u historiji »na svakom stupnju zatiče materijal­ ni rezultat, zbroj proizvodnih snaga, historijski stvoren odnos prema prirodi i međusobno (potcrtala — B. D.), što se u svakoj generaciji predaje od njene prethodne, masa proi­ zvodnih snaga, kapitala i okolnosti, koje, doduše, s jedne strane, modificiraju novu generaciju, a s druge strane joj te okolnosti propisuju njene vlastite životne uvjete, i daju određeni razvitak, socijalni karakter, tako da okolnosti isto toliko čine ljude, koliko i ljudi okolnosti.«1 U radu »O 9 proizvodnji svijesti« naglašavanjem zatečenog »zbroja pro­ izvodnih snaga, historijski stvorenog odnosa ljudi prema prirodi i međusobno«, Marx osigurava pretpostavku kriti­ ci »idealističkog blebetanja«, naime, da nije »kritika, nego da je revolucija pokretačka snaga historije«. Ali da se re­ volucija ne bi smatrala voluntarističkim aktom moralističke provenijencije, promišljaju se pretpostavke same te re­ volucije. »Ova suma proizvodnih snaga kapitala i socijalnih oblika saobraćaja, koju svaki individuum svake generacije zatječe kao nešto dato, realna je osnova toga što su filozo­ fi predočavali kao 'supstanciju', 'suštinu čovjeka', što su obožavali i pobijali — realna osnova, koja time što se ti filozofi bune protiv nje kao 'samosvijesti', 'jedini', ni naj­ manje nije ometana u svojim djelovanjima i utjecajima na razvitak ljudi. Ovi zatečeni životni uvjeti različitih genera[19] »0 proizvodnji svijesti«, str. 305. �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 68 čija odlučuju također da li će revolucionarni potres, koji se periodično navraća u historiji, biti dovoljno jak, ili ne, da obori osnovu svega postojećeg, i ako nisu dati ovi ma­ terijalni elementi totalnog prevrata, naime, s jedne strane, postojeće proizvodne snage, a s druge strane, stvaranje jedne revolucionarne mase, koja neće ustati samo protiv pojedinih uvjeta dosadašnjeg društva, nego protiv same dosadašnje ’proizvodnje života’, protiv cjelokupne djelat­ nosti na kojoj se ono baziralo, ako ti elementi ne postoje, to je, kako to pokazuje historija komunizma, za praktični razvitak sasvim svejedno da li je ideja toga prevrata izre­ čena već stotinu puta« (potcrtala — B. D.)2 0 Određivanjem pretpostavki revolucije, koja nije samo državni, voluntaristički, moralistički akt, nego ije, naprotiv, vezana za materijalne elemente totalnog prevrata: zatečene proizvodne snage i revolucionarne mase, koja je nastrojena protiv same dosadašnje »proizvodnje života«, na tlu smo historijskog materijalizma, historijsko — materijalističkog shvaćanja novog, socijalističkog načina proizvodnje, pa da­ kle i odnosa spram »socijalističke prirode«. Zatečeni stupanj »materijalnog rezultata, zbroja proizvo­ dnih snaga, historijski stvoren odnos ljudi prema prirodi i međusobno«, jest građanski način proizvodnje. Socijali­ stički način proizvodnje materijalnog života suočen je, dakle, sa »materijalnim rezultatima, zbrojem proizvodnih snaga, historijski stvorenim odnosom ljudi prema prirodi i međusobno« kao svojom realnom pretpostavkom, jer će taj način proizvodnje modificirati zatečeno, ali i biti modi­ ficiran samim okolnostima koje su date. Pod idealnom pretpostavkom da postoji masa, koja »neće ustati samo protiv pojedinih uvjeta dosadašnjeg društva«, nego protiv same dosadašnje »proizvodnje života«, ipak je nemoguće odrediti novi povijesni način proizvodnje materijalnog ži­ vota, jer je on određen zatečenim stupnjem proizvodnih snaga. Inzistiranje na revolucionarnosti masa, na svijesti kao konstituirajućem temelju novog načina proizvodnje bez razumijevanja determinanti zatečenih proizvodnih sna­ ga, jest idealizam, voluntarizam, koji pogađa kritika »idea­ lističkog blebetanja«. Da bismo se »pobunili protiv vlada­ vine misli« kao pretpostavke materijalističkog shvaćanja historije, treba proučavati socijalistički način proizvodnje materijalnog života. Taj način proizvodnje utemeljen je na [20] Ibid., str. 305—306. �Povijest i socijalistička priroda 69 naslijeđenim snagama, a ono što ga određuje kao novi pro­ izvodni odnos jest promijenjeni odnos prema vlasništvu nad sredstvima za proizvodnju kao dominantno klasni od­ nos. Promijenjeno vlasništvo nad sredstvima za proizvodnju modificirat će, dakle, zatečene proizvodne snage, kao što će biti i njima modificirano. Legitimnost govorenja o novom načinu proizvodnje utemeljena je na novom proizvodnom odnosu: na državnom, to jest podruštvovljenom vlasništvu nad sredstvima za proizvodnju. Povezivanje novog povijes­ nog načina proizvodnje sa vlasništvom nad sredstvima za proizvodnju ne može se uspostaviti bezupitno. U našem ranije objavljenom radu2 izveli smo Marxovo ontološko 1 shvaćanje privatnog vlasništva, naime, da ije subjekt pri­ vatnog vlasništva — rad, otuđeni rad, podjela rada. Samo privatno vlasništvo je pravni, ospoljeni vid otuđenog rada, podjela rada. Ukidanje privatnog vlasništva o socijalistič­ kim proizvodnim odnosima tako je pravno, ideološko su­ protstavljanje novog odnosa, gdje podjela rada, otuđeni rad, ostaje uzrok i posljedica same suštine privatnog vlasništva, »privatnog vlasništva kao osobe«. Problem po­ djele rada, odnosno, ukidanje podjele rada, postaje tako prvorazredni problem socijalističkog načina proizvodnje. Podjela rada ostaje dvostruko suština privatnog vlasništva: 1. u zatečenom stupnju razvoja proizvodnih snaga, koji M'mu tu podjelu dalje uvjetuje; 2. u revolucioniranju masa protiv dosadašnjeg načina proizvođenja, jer su, s jedne sirane, njima uvjetovane, a s druge strane, zbog same te podjele rada onesposobljene da modificiraju zatečene proi­ zvodne snage. Podjela rada nas je učinila različito unakazenim »ekonomskim varijetetima«, kao što su »gurači koli­ ca« i »arhitekti«.2 2 Kao unakaženi »ekonomski varijeteti« sami »guiači ko­ lica« i »arhitekti« očito nisu dovoljna revolucionarna pret­ postavka za ukidanje dosadašnje »proizvodnje života«. Sto­ ga će Engels spram djetinjaste predodžbe Diihringova ko­ munizma staviti u odlučni odnos, mogućnost novog načina proizvodnje sa ukidanjem podjele rada.2 Dakle, društvo 3 [21] Vidi: B. Despot: »Um i sreća u relativno udruženom radu«, I i II, Gledišta br. 10 i 11—12/1978. [22] Engels: Anti — Diihring, Zagreb, 1948. str. 314. [23] »A sada pogledajmo g. Diihringovu djetinjastu predstavu prema kojoj društvo može preuzeti cjelokupna sredstva za proizvodnju, a da ne prevr­ ne iz temelja stari način proizvođenja i prije svega, da ukine staru po­ djelu rada, predstavu prema kojoj je sve svršeno čim se samo povede računa o 'prirodnim prilikama i ličnim sposobnostima' — a da i onda, Kao i prije, čitave mase egzistencija robuju proizvođenju jednog artikla, �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 70 može preuzeti cjelokupna sredstva za proizvodnju samo ako prevrne iz temelja stari način proizvodnje, prije svega ako ukine staru podjelu rada. Ukidanje privatnog vlasništva kao pretpostavke novog načina proizvođenja života, pret­ postavlja i ukidanje podjele rada; proces ukidanja podjele rada time postaje temelj novog načina proizvodnje, što znači i novog odnosa spram prirode, spram »socijalističke prirode«. Ili, drugačije rečeno: proces ukidanja podjele ra­ da bit će komplementaran sa razumijevanjem »socijalisti­ čke prirode«. Druga strana problema ukidanja privatnog vlasništva, odnosno, procesa ukidanja podijele rada, ili od­ nošenja spram »socijalističke prirode«, jest sam zatečeni stupanj proizvodnih snaga. Zatečeni stupanj proizvodni!] snaga, pa time d zbiljske pretpostavke za ukidanje te zate­ čene determinante, jesu građanske proizvodne snage. One su utemeljene na takvoj kulturi, na takvom odnošenju čo­ vjeka, društva d prirode, koja odgovara samoj logici gra­ đanskog načina proizvodnje, stjecanju profita, efikasnosti, učinku, znanstvenoj organizaciji rada, ovladavanju priro­ dom itd. Cijeli povijesni sklop visokorazvijenog društva sa visokorazvijenim proizvodnim snagama utemeljen je na svijetu rada, u kojem je rad — tehnika — znanost posta­ vljen kao obrnuta piramida znanost — tehnika — rad. Zna­ nost — tehnika — rad unesena je bezupitno u novi povije­ sni odnos, kao njegova vlastita pretpostavka, kao pretpo­ stavka novog načina proizvodnje. Samo buduće društvo u uistinu novom načinu proizvodnje, u mogućnosti ukidanja podjele rada, mišljeno je tek na temelju razvoja same te građanske znanosti — tehnike — rada, kao svojoj vlastitoj pretpostavci. Ideologičnost rasta proizvodnih snaga eviden­ tna je u ideologiji etatističkog socijalizma2, ali ona je mo­ 4 guća samim time što u cjelini radničkog pokreta nije do­ voljno tematiziran ovaj puki kvantitativni napredak razu­ mljiv kao razvoj proizvodnih snaga i tehnički napredak, kao poznanstvljivanje proizvodnje, kao tehnologije. Čak sama radnička klasa mogla je sebe razumjeti kao produk­ tivnu, za razliku od neproduktivne buržoazije, samo stoga što je imala taj afirmativan odnos spram razvitka proizvod­ nih snaga reduciran na tehnički napredak, na tehnologiju. da čitava stanovišta budu angažirana nekom pojedinačnom granom proizvodnje, i da se čovječanstvo još uvijek dijeli na izvjestan broj različito unakaženih 'ekonomskih varijeteta', kao što su 'gurači kolica' i 'arhitek­ ti'. . . . (Engels, Ibid., str. 314). [24] Vidi: B. Despot: Ideologija proizvodnih snaga i proizvodna snaga ideologije, Osijek, 1976. �Povijest i socijalistička priroda 71 Priznavanjem pukog kvantitativnog napretka u razvoju proizvodnih snaga kao vlastitih pretpostavki, evidentna je borba na terenu protivnika. Ideologija proizvodnih snaga, ovako shvaćena, proizlazi iz ideologije društva o samom se­ bi, da je ono novim proizvodnim odnosima osiguralo histo­ rijski nov način proizvodnje, s jedne strane, a s druge, ideo­ logijom znanosti o sebi samoj kao objektivnoj, općevažećoj, mjerljivoj, istinitoj, efikasnoj, podložnoj verificiranju itd. Znanost kao ideologija o vlastitoj nepoviješnosti i jednoznačnostđ je upravo ideologija građanskog društva o svo­ joj vlastitoj nepovijesnosti i vječnosti. Ova ideologija zna­ nosti, znanstvena ideologija i njezino prihvaćanje, onemo­ gućava da se pojmi cijeli taij »fetišizam znanosti« i fetiši­ zam sredstva za proizvodnju« analogno Marxovom poima­ nju »fetišizam robe«. Cijeli Marxov pojmovni, metodološki aparat u analizi »fetišizma robe«, smjera demistificiran ju fetiša, koji se artikulira kao odnos među stvarima, kao objektivni odnos, a skriva odnose među ljudima, odnose najamnog rada i kapitalističkog načina proizvodnje. Odnos prema sredstvima za proizvodnju, odnos radnika i sredsta­ va za proizvodnju jest također odnos robe i robe, jer je radnik kao radna snaga roba, a sredstva za proizvodnju također su roba, u kojem se procesu podjela rada, sredstva za proizvodnju i nauka, javljaju kao proizvodne snage sa­ mog kapitala. Kapital se u ovom odnosu pojavljuje kao su­ bjekt proizvodne snage, nauke.2 5 Prvobitne ludističke pobime protiv stroja još su psihološ­ ki bunt protiv te »robe« — stroja, »robe« — nauke i njenog fetišizma, i u materijalnom razaranju fetiša uspostavlja­ nje pobune protiv svog vlastitog robnog položaja ili odre­ đenog načina proizvodnje, koji ih takvima uspostavlja. Poznanstvljivanje proizvodnje racionalizira bunt i uspostavlja fetišizam sredstava za proizvodnju i fetišizam nauke kao objektivnih odnosa među stvarima i sužava uvid u taj od­ nos, kao odnos među ljudima, to jest određeni društveno — ekonomski odnos. Uvjet mogućnosti da se u socijalisti­ čkom pokretu i socijalističkoj praksi nije tematizirao feti[25] »Udruživanje radnika — kooperacija i podjela rada kao temeljni uvje­ ti produktivnosti rada — javljaju se jednako kao i sve produktivne snage rada, tj. one koje određuju stupanj njegove intenzivnosti i dakle njegove ekstenzivne realizacije kao proizvodna snaga kapitala. Kolektivna snaga rada, njegov karakter kao društvenog rada zato je kolektivna snaga kapi­ tala. Isto tako i nauka. Isto tako i podjela rada kako se ona javlja kao podjela zvanja i njima odgovarajuća razmjena. Sve društvene potencije proizvodnje jesu proizvodne snage kapitala i zato se on sam pojavljuje kao njihov subjekt« (Marx: »Temelji slobode«, Zagreb, 1974, str. 250). �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 72 šizam sredstava za proizvodnju i fetišizam znanosti teh­ nologije, leži dvostruko u samom izvornom marksizmu. Prvo je Marxovo shvaćanje socijalizma kao zbiljskog razvo­ ja individue pretpostavljeno punim razvojem proizvodnih snaga, da taj razvoj bude uvjet ukidanja ograničenja sa­ mih proizvodnih snaga, i drugo (što proizlazi iz prvoga), da se te same proizvodne snage rad — tehnika — znanost, ne postavljaju upitnim u tehnologiji u odnosu općega i za­ jedničkog rada. Prvi je stav Marx najpregnantnije iskazao u Grundrit.se: »Rezultat je — po svojoj tendenciji i dinamici — opći raz­ vitak proizvodnih snaga (bogatstva uopće) kao osnove isto tako univerzalnog saobraćaja, dakle, svjetsko tržište kao osnova. Osnova kao mogućnost univerzalnog razvitka indi­ viduuma i zbiljski razvoj individua s te osnove kao stalno ukidanje njihovog ograničenja, koje je poznato kao ogra­ ničenje, a ne važi kao neka sveta granica. Univerzalnost individuuma ne kao zamišljena ili uobražena, nego kao uni­ verzalnost njegovih realnih i idealnih odnosa. Otud i shva­ ćanje svoje vlastite povijesti kao procesa i spoznaja priro­ de (koja postoji i kao praktična moć nad prirodom) kao svog realnog tijela. Sam proces razvoja postavljen je i osvješten kao pretpostavka individuuma, ali radi toga je pri­ je svega potrebno da pun razvoj proizvodnih snaga postane uvjet proizvodnje, da određeni uvjeti proizvodnje ne budu postavljeni kao granica za razvoj proizvodnih snaga.«2 6 Pun razvoj proizvodnih snaga je uvjet proizvodnje, koja tek omogućava da uvjeti proizvodnje ne budu postavljeni kao granica proizvodnih snaga, koji su razumljeni kao pret­ postavka univerzalnosti individue. Ovaj razvoj proizvodnih snaga kao pretpostavku univerzalne individue Marx je pred­ vidio uspostavljanjem tih samih proizvodnih snaga unutar kapitalizma, a socijalističkom revolucijom razrješenje raz­ voja samih proizvodnih snaga, kojima je pretpostavljena ali ograničavajuća proizvodna osnova kapitalistički način na­ čin proizvodnje. Marx je u tome nedvojben: »Ali isto tako lako je uvidjeti da strojevi prestaju da budu agenti druš­ tvene proizvodnje čim oni, npr., postanu vlasništvo udru­ ženih radnika. Međutim, u prvom slučaju je njihova ras­ podjela, tj. što oni ne pripadaju radniku, isto toliko uvjet načina proizvodnje zasnovanog na najamnom radu. U dru­ gom slučaju izmijenjena bi raspodjela polazila od jedne [26] Mara: Grunđrisse, Temelji slobode, str. 249 �Povijest i socijalistička priroda 73 izmijenjene, tek povijesnim procesom nastale nove osnove proizvodnje.«2 Strojevi (dakle, rad — tehnika — znanost) 7 gube svoje značenje kada postaju vlasništvo udruženih ra­ dnika, ali to pretpostavlja novu osnovu proizvodnje, koja tek nastaje povijesnim procesom. U socioempirijskim so­ cijalizmima nije osigurana nova osnova proizvodnje, jer upravo nije ozbiljen razvoj proizvodnih snaga, koji je uvjet proizvodnje, već je uvjet proizvodnje postavljen kao sama granica rasta proizvodnih snaga. Ideologija proizvodnih snaga je evidentno supstitut za novu osnovu proizvodnje nastalu tek povijesnim procesom. Zbiljsko prisvajanje proi­ zvodne snage tako je ograničeno izgrađivanjem svoje vla­ stite pretpostavke. Sam, ipak promijenjeni proizvodni od­ nos, ukidanje privatnog vlasništva, ozbiljeno je u pravnoj sferi, u državi kao vlasniku nad sredstvima za proizvodnju. Ideologija proizvodnih snaga, rada — tehnike — znanosti upotpunjena je proizvodnom snagom ideologije, jačanjem prava i države, etatizmom i birokratizmom. Nepromijenjena suština privatnog vlasništva, podjela rada, ostaje i dalje, i dalje je ideologizirana kao pretpostavka svog vlastitog uki­ danja. Ovime su proleteri u svojoj apsolutizacij'i, a ne uki­ danju, i ne mogu izvršiti ono što su im u klasnom osvještavanju namijenili Marx i Engels: da oni moraju, »da bi ste­ kli lično priznanje, ukinuti uvjet svoje vlastite dosadašnje egzistencije, koji je ujedno uvjet čitavog dosadašnjeg dru­ štva, tj. moraju ukinuti rad. Oni se stoga nalaze u direk­ tnoj suprotnosti spram države, tj. prema obliku, koji je individuumima društva dosad služio kao opći izraz i da bi ostavili svoju ličnost moraju državu srušiti.«2 8 Pun razvoj proizvodnih snaga kao uvjet ukidanja ograni­ čenja samih proizvodnih snaga tako je legitimno izašao iz samog Marxa, usprkos njegovom drugačijem razumijeva­ nju povijesnog procesa osnove nove proizvodnje. Ovdje se povijesni proces kao način materijalne proizvodnje života prekida u smislu zatečenih proizvodnih snaga, a sama se povijesnost premješta u svijest, u pravnu sferu ukidanja privatnog vlasništva. Premještanje novog, socijalističkog načina proizvodnje materijalnog života u svijest, može se očitovati na uspostavljanju pojma »socijalistička robna proizvodnja«, na analizi fetišizma robe, a u isto vrijeme nepostojanju pojma, pa i analize »socijalistička priroda«, [27] Ibid., str. 319. [28] Mane — Engels: »Komunizam — proizvodnja samog oblika saobraćaja« u Rani radovi, str. 343. �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 74 »socijalistička prirodna znanost«, »socijalistička tehnolo­ gija«. Historijsko dovršenje robne proizvodnje, totalne i apsolutne, zbiva se u jednom određenom društveno — eko­ nomskom odnosu, kapitalističkom odnosu, pa je u pojam »socijalistička robna proizvodnja« unesen novi društveno — ekonomski odnos, utemeljen na socijalističkom vlasni­ štvu nad sredstvima za proizvodnju. Sama povijesnost pre­ mještena je u sferu prava, a neposredna materijalna proiz­ vodnja života smještena je van povijesti kao rad — teh­ nika — znanost u podjelu rada na opći i zajednički rad. Fetišizam sredstva za proizvodnju i fetišizam tehnologije bezupitno se preuzima iz građanskih proizvodnih snaga i stoga se na tim pretpostavkama ne može pitati za socija­ lističku tehnologiju. Ukoliko se govori o materijalnoj proiz­ vodnji života, ostaje se na građanskom ekonomizmu, da­ kle, izrazito na historijskoj poziciji, a ukoliko se govori o povijesti, ona se premješta u ideološku sferu, dakle, na nematerijalističke pozicije. Time Marxova kritika Feuerbacha pogađa svako suprotstavljanje proučavanju i poimanju »so­ cijalističke prirode«, »socijalističke tehnologije«, »socijali­ stičke prirodne znanosti«. Odnos čovjeka i prirode ostaje u apstraktnom odnošenju posredstvom prirodne znanosti. Nekritičko preuzimanje prirodne znanosti kao afirmacija prirode i materijalizma, zaboravlja na Marxovu kritiku Feuerbachovog ushićenja prirodnim znanostima«....... ali gdje bi bila ova 'čista' prirodna nauka bez industrije i tr­ govine? I sama ova »čista« prirodna nauka dobija svoju i svoj materijal tek trgovinom i industrijom, čulnom dje­ latnošću ljudi.« Usprkos Marxovoj kritici kontemplativnog materijalizma, upozoravanju na vezu odnosa prirodne znanosti i industri­ je, iz samoga Marxa ipak proizlazi spomenuta bezupitnost same prirodne znanosti, odnosno, rada — tehnike — znano­ sti. Sam taj povijesni sklop daje pretpostavke uvjeta proiz­ vodnih snaga. Rad — tehnika — znanost ostaju na pret­ postavljenoj podjeli općega rada i kooperaciji individua utemeljujući temelj novoga načina proizvodnje, razvitka univerzalne individue, koji je moguć tek kroz tu samu proiz­ vodnu snagu, razriješenu njene kapitalističke primjene. »Razmjena živoga rada za opredmećeni, tj. postavljanje društvenog rada u obliku suprotnosti kapitala i najamnog rada — posljednji je razvitak odnosa vrijednosti i proizvo­ dnje koja počiva na vrijednosti.«* [29] Mara: Temelji slobode, str. 292. �Povijest i socijalistička priroda 75 Bezupitno preuzimanje rada — tehnike — znanosti, teh­ nologije, očituje se i na odnošenju spram prirode, »socijali­ stičke prirode«, u čijem bi promijenjenom odnosu tek ne­ stala podvojenost »povijesti« i »prirode«, uvođenjem prirode u povijest kao historijski materijalizam. Jer je »svako do­ sadašnje shvaćanje historije ili u potpunosti zanemarivalo ovu stvarnu bazu historije, ili ju je smatralo nečim spore­ dnim, sasvim nepovezanim sa historijskim procesom«.3 Ova 0 stvarna baza historije je proizvodnja materijalnog života, ili odnošenja čovjeka i prirode posredovanjem prirodne zna­ nosti. Stoga su lijevi teoretičari, inspirirani Blochom i nje­ govim stavom spram prirode, postavili odlučno pitanje od­ nosa radničkog pokreta i prirodne znanosti, socijalizma i znanosti.3 Odsudno pitanje postavljeno je kao pitanje jed­ 1 ne ne—građanske prirodne znanosti, drugačijeg poimanja prirode nego što ga je donijelo građansko društvo, građan­ ski način proizvodnje materijalnog života — građanska kul­ tura. Najradikalniji od njih, Petar Dudek, odbija kritiku »građanske nauke« koja se kao kritika reducira na indivi­ dualne zahtjeve, na subjektivno — moralni habitus poje­ dine znanosti, ili na značenju ideološko — političkog instru­ mentarija znanosti kao instrumentarija gospodara mono­ pola.3*Svakako da pozicija ovakve kritike »građanske« pri­ 2 rodne znanosti vodi materijalizirajućem principu unutar pojedine znanosti, a ne može utemeljiti materijalističko shvaćanje prirodne znanosti, odnosno, viđenje da su pri­ rodne znanosti onakve kakve su u uvjetu rada povijesno i pojmovno produkt građanskog društva, eo ipso, socijali­ stičku ili proletersku znanost, ukoliko se time označava znanstveni pogon u ekonomijama zemalja takozvanog real­ nog socijalizma. Kada znanost u ovim zemljama funkcioni­ ra na isti način kao znanstveni pogon u kapitalističkim ze­ mljama, isto tako dobro kao organizacija i kvalifikacija istraživanja i istraživača, susreće na građanske sadržaje istraživanja i oblike mišljenja.Đ Očito je da je »građanskost«, ideologičnost građanske nauke u samim sadržajima istraživanja i oblicima mišljenja. »Nepovijesno gledanje na materijalnu proizvodnju u smi­ slu promišljenog odnosa spram prirode, odnosno, prirod­ n o ] Ibid., str. 306. (31] Vidi: Marxismus und Naturbeherschung, »Beitreige zu den Erstcn Ernst Bloch Tagen«, Tubingen, 1978. 132] Vidi: P. Dudek: Gegenstand und politische Reiclnveite einer Kritik der Biirgerlichen Wissenschaft. 133] Ibid., str. 60 — 61. �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 76 ne znanosti, opterećeno je poviješću radničkog pokreta i marksizma sa potvrđivanjem i propagiranjem apstraktnog produktivističkog racionaliteta ovladavanja prirodom, koji u odnosu spram prirode i živog rada principijelno ostaje na stanovištu kapitalizma.«3 Princip kvantifikacije i ap­ 4 straktnog produktivističkog racionaliteta nije pretpostavka ukidanja rada, ukidanja otuđenja, ukidanja države, već apsolutizacije rada i radnika. »Interesi emancipacije ra­ dničke klase, shvaćeni kao samoukidanje proletarijata, ne mogu stoga ići zajedno sa napretkom razvitka proizvodnih snaga. Njezino oslobođenje mora izaći iz podređenja post va­ renom radu ka kvalitativnom prevratu materijalnih proiz­ vodnih snaga u interesu onih koji rade.«4 5 Postavljanje upitnim građansku tehnologiju, građansko kontemplativno odnošenje spram prirode, socijalistički nehistorijski materijalizam i nematerijalističko shvaćanje po­ vijesti, emancipacije rada sa apstraktnim kvantitativnim racionalitetom — svakako je revolucionarni doprinos teo­ rijskom mišljenju. Ali dnzistiranje na razbijanju oblika miš­ ljenja građanske znanosti, bez osiguranih pretpostavki, ne spada više u marksizam, pa niti na njemu izvedene eman­ cipacije rada. Promišljanje »socijalističke prirode« i socija­ lističke prirodne znanosti također je pretpostavka novog načina proizvodnje. Ali ovaj se novi način proizvodnje iz marksizma teorijski i praktički može utemeljiti samo kroz rad — tehniku — znanost tehnologije. Neprolaženje kroz promišljanje socijalističke prirode i socijalističke prirodne znanosti i same ove mislioce ostavlja pred nerješivim za­ datkom, pred moralnim sudom o postojećem načinu proiz­ vodnje, dakle, nečim što ne može osigurati historijski ma­ terijalizam, »socijalističku prirodu«, novi način proizvodnje materijalnog života. Ovo se naročito očituje u razumijeva­ nju slobodnog vremena, koje je za nas realna historijska pretpostavka* kroz koju se destruira nepovijesni način eta­ 3 6 tističke socijalističke proizvodnje. Odnos prema prirodi ostaje tako utemeljenje puta pro­ mišljanja samog povijesnog odnosa, odnosa prema »socija­ lističkoj prirodi«. »Socijalistički odnos čovjeka prema pri­ rodi bazira se time na istom prisvajanju, čije je osiguranje gospodarstva isto kao i u kapitalističkoj produkciji«. Ako [34] Ibid., str. 29. [35] Ibid., str. 31. [36] Vidi: B. Despot: »Kakva je tehnologija potrebna samoupravljanju«, Socijalizam, br. 4, 1979. �Povijest i socijalistička priroda 77 će procesirajuća protivurječnost kapitala umanjiti radno vrijeme u obliku nužnog da bi se prekomjerno povećalo, to je znak raspoznavanja socijalističke produkcije, upravo obrnuta proporcija, smanjivanje prekomjernog radnog vre­ mena za uživanje produktivno-stvaralačke djelatnosti. Od­ nos prirode ostaje napokon nepromijenjen. Socijalističko i kapitalističko društvo nemaju samo posla s istom priro­ dom već i sa istim problemima: sa ukidanjem društvenog ograničenja ne padaju prirodna ograničenja eo ipso. Ovaj je problem posve nerješiv. Ne mogu spoznati u sadašnjem vremenu nikakve razlike između kapitalističkih zemalja i zemalja realnog socijalizma, nasuprot iskorištavanju ogra­ ničenih predručnih prirodnih resursa.«1 7 Problem odnosa spram prirode, ovladavanje prirodom, uistinu je nerješiv, ukoliko se u socijalističkom načinu pri­ svajanja prirode kao oslobođenja od radnog vremena vidi samo obrnuta proporcija povećanja prekomjernog radnog vremena na račun slobodnog. Protivurječnost radnog i slobodnog vremena na kapitali­ stičkim ograničenim osnovama, dakako, nije prekoračena razumijevanjem oslobođenja slobodnog vremena za novo ovladavanje prirodom. Ovo je ideologija, kako »objektiv­ nog« marksizma, tako i građanskog društva. Lijevi, Blochove provenijencije, imaju pravo kada kažu: »Mi stojimo na našoj političkoj praksi pred zadaćom nadvladati i objektivistički marksizam i građansku ideologiju i razgraničavati što oni imaju zajedničko.«1 3 »Ali 'objektivistički' marksizam, kao etatistički, idealisti­ čki i -deološki oblik novog načina proizvodnje, nije grani­ čna situacija marksizma i njegovog poimanja odnosa rad­ nog i slobodnog vremena. Ako se u njemu državno vlasni­ štvo nad sredstvima za proizvodnju sm atra nadvladavanjem ograničenja građanskih proizvodnih odnosa u ovladavanju i pokoravanju prirode, onda se novim odnosom garantira kvantitativno efikasniji način građanske proizvodnje. Pro­ blem prirodnih resursa postat će problem i opet nove gra­ đanske znanosti, ekologije, koja polazi od posljedice, a ne od uzroka. Polaženje od posljedica uvijek znači revizioni­ zam u radničkom pokretu. Povećanje slobodnog vremena na račun radnog nije samo »obrnuta proporcija«, nije pita­ nje kvantiteta, već povijesno novi kvalitet, koji omoguća137] Marxismus und Naturbeherschung, str. 63. 138] Ibid., str. 38 — 39. �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 78 va i novi odnos spram prirode i spram prirodne znanosti. Ovaj novi kvalitet može se osigurati samo kroz proizvodne snage, zatečene proizvodne snage, ali i njihovim ukidanjem. Osiguravanje kroz zatečene proizvodne snage ujedno je pretpostavka njihovog ukidanja, koji nije samo izraz ideja i volje već razvijena protivurječnost unutar datih proizvod­ nih snaga. »U tom se preobražaju kao kamen temeljac proizvodnje i bogatstva ne pojavljuje niti neposredan rad koji čovjek sam obavlja, niti vrijeme koje on radi, već pri­ svajanje njegove vlastite opće proizvodne snage, njegovo po­ znavanje prirode ii ovladavanje njom putem njegova posto­ janja kao društvenog organizma — jednom riječju, razvitak društvenog individua. Krađa tuđeg radnog vremena, na če­ mu počiva sadašnje bogatstvo, izgleda bijedna osnovica prema toj novorazvijenoj koju je stvorila samo velika in­ dustrija. Čim je rad u neposrednom obliku prestao da bude veliki izvor bogatstva, radno vrijeme prestaje i mora pre­ stati da bude njegova mjera, a stoga i razmjenska vrijed­ nost — mjera upotrebe vrijednosti. Višak rada masa pre­ stao je da bude uvjet za razvitak općeg bogatstva, upravo kao i nerad malobrojnih za razvitak općih moći ljudskog mozga. Time se ruši proizvodnja koja počiva na razmjenskoj vrijednosti, i sam neposredni materijalni proces proiz­ vodnje dobij a oblik koji se oslobodio neimaštine i suprot­ nosti. Slobodan razvitak individualnosti, i stoga ne reduci­ ranje potrebnog radnog vremena da bi se stvorio višak ra­ da, već uopće redukcija potrebnog rada društva na mini­ mum, čemu tada odgovara umjetničko, naučno itd. razvi­ janje individua zahvaljujući za sve njih oslobođenom vre­ menu i stvorenim sredstvima.«3 9 Oslobođenje slobodnog vremena kroz postojeće proizvod­ ne snage time je kvalitativno novi povijesni odnos, koji tek ukida podjelu rada kao ontološku osnovu privatnog vlas­ ništva. Novi povijesni kvalitet jest pretpostavka ukidanja ljudi kao »ekonomskih varijeteta«, »gurača kolica« i »ar­ hitekata«, kao ljudi kojima ostaje vrijeme za »umjetničko« i »naučno djelovanje«, ali sada ne već kao otuđenih sfera otuđenih »ekonomskih varijeteta«, već upravo kao pretpo­ stavka same te naučnosti. Ukidanje nauke, zatečenih proiz­ vodnih snaga, moguće je samo kao ukidanje nauke kao profesije, kao »podruštvovljavanje nauke«, jer rad presta­ je biti mjera vrijednosti. Ovo je tek osnova novog načina proizvodnje očovječenja prirode i oprirođenja čovjeka, so[39] Marx: Temelji slobode, str. 293—294. �Povijest i socijalistička priroda 79 cijalističke prirode i socijalističke prirodne znanosti uopće. Novi povijesni način proizvodnje stoji i pada sa mogućnoš­ ću ukidanja rada — tehnike — znanosti tehnologije, uki­ danjem države, ukidanjem politike. Nerazumijevanje slobodnog vremena kao novog kvalite­ ta odnosa spram prirode, ukidanja nauke kao nauke, odu­ zima zbiljski topos odnosa povijesti i »socijalističke pri­ rode« i time opet objedinjuje građansko i socijalističko — etatističko razumijevanje proizvodnih snaga kao rada — tehnike — znanosti tehnologije. Talijanski teoretičari sindikata i partije uočili su važnost slobodnog vremena, a zbog ideologizacije proizvodnih sna­ ga, čiji je rast pretpostavka novih odnosa, najprije smatra­ ju potrebnim redefinirati same proizvodne snage. Kako smo izveli u poglavlju »Emancipacija i tehnologi­ ja«, proizvodne snage se određuju kao odnos stvarnog pri­ svajanja. Time se osigurava nadilaženje razlikovanja »proiz­ vodnih odnosa«, koji se odmah situiraju u ideologiju, i proučava jedinstvo proizvodnih snaga i odnosa u smislu novog proizvodnog odnosa Marxovog određenja bogatstva kao bogatstva individue. Proizvodne snage kao odnos stvar­ nog prisvajanja strukturno ukidaju neke posebne »proiz­ vodne odnose«, koji su sada materijalizirani kao odnosi prisvajanja »prirode«. Sam način prisvajanja prirode kao odnos stvarnog prisvajanja pretpostavlja sada ukidanje potoinjavanja individue društvenoj podjeli rada, stroju, tehnologiji, radu kao znanosti, jer je odnos stvarnog pri­ svajanja ljudskog bogatstva, bogatstva shvaćanja kao sve­ stranog razvitka individue. Za ovakav nov način materijal­ ne proizvodnje života upravo je pretpostavka ukidanje rada — tehnike — znanosti tehnologije, kao autentične građan­ ske artikulacije materijalne prođzvodmje života, građanske nauke, posebno prirodne, kao proizvodne snage kapitala. Pretvaranje nauke u proizvodnu snagu otuda se ne može smatrati »materijalnom bazom komunizma«. »Socijalisti­ čko pretvaranje nauke u proizvodnu snagu pretpostavlja ukidanje kapitalističkog odvajanja »nauke« od proizvođača, što znači i ukidanje nauke kao takve.«4 0 Znanstvenici i tehnolozi operiraju kategorijama apstrak­ tnog mišljenja građanske znanosti, koja od cijele prirode spoznaje samo mjezinu operaoionalnost, funkcionalnost u službi efikasnosti, dakle, profita. [40] Marksizam u svetu, br. 1/1978, str. 105. �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 80 Fetišizam znanosti kao nečega naddruštvenoga i bezupitnog, vraća nas na Marxovu kritiku Feuerbacha, »ali gdje bi bila prirodna nauka bez trgovine i industrije?« Nadvladavanje kritike građanske znanosti u smislu političke pripadnosti znanstvenika »u službi narodu« u krajnjoj liniji je apsurdno. »Znanost za narod može biti, u krajnoj liniji samo znanost kroz narod — ukidanje odvojenosti umnog i fizičkog rada kao kolektivni politički proces.«4 Znanost ' kroz narod ujedno znači ukidanje nauke kao takve, ukida­ nje odnosa »vladavine uma«, apstraktnih kategorija spozna­ vanja prirode u njihovom kvantitativnom odnosu. Ukidanje »ekonomskih varijeteta« kao pretpostavka povi­ jesnog načina materijalne proizvodnje znači stoga ukidanje nauke »kroz narod«, kao kolektivni politički proces ovlada­ vanja radničke klase naukom. Ovladavanje proletarijata naukom preko svojih predstavnika, naučnih radnika, koji su u službi proleterskih interesa, jest birokratizacija samog proletarijata, kao što je i sama ta nauka izvjesna birokratizacdja prirode. Ova birokratizacija proletarijata i prirode utemeljuje radnika kao radnika, apsolutizira radničku kla­ su i time birokratizira njezinu vlast u državnom aparatu. Birokratizacija prirode, birokratizacija klase, bitno onemo­ gućava novi odnos stvarnog prisvajanja. Sprega birokratizacije prirode (nauka) i birokratizacije društvenih odnosa (država) idu zajedno. Stoga je i Rudolf Bahro mogao za­ ključiti da je »razvitak proizvodnih snaga tridesetih godina u Sovjetskom Savezu bio apsolutno nužan, a staljinizam nelzbježiv. Teror je u tridesetim godinama progresivno funk­ cionirao«.4 Neviđene alternativne tehnologije, znanosti na 2 putu univerzalnog razvitka individue, povezuje se s Marxovim stavom: »Ali radi toga je prije svega potrebno da pun razvoj proizvodnih snaga postane uvjet proizvodnje, da određeni uvjeti proizvodnje ne budu postavljeni kao grani­ ca za razvoj proizvodnih snaga.«4 Evidentno je da je mje­ 3 renje razvoja proizvodnih snaga, »punog razvoja proizvod­ nih snaga«, pretpostavka »univerzalne individue«, uvjeta proizvodnje koji nisu postavljeni kao granica proizvodnih snaga, uvjeta proizvodnje koji ukidaju same te uvjete, već je to mjerilo determinirano određenim načinom proizvod­ nje. Za kapitalistički način proizvodnje je to »mjerilo« raz­ vitak proizvodne snage — stalni kapital. Ako se uzme da je za uvjet proizvodnje, koji nije posta[41] Marxismus und Natnrbeherschung, str. 61. [43] Mara: Temelji slobode, str. 246 [42] Ibid., str. 38. �Povijest i socijalistička priroda 81 vljen kao granica razvoju proizvodnih snaga, neophodan >razvitak stalnog kapitala, a bez postignutog stupnja pro­ duktivnosti rada, onda je jasno osiromašenje ljudskih po­ treba, jer se time ne proizvode neposredni predmeti po­ trošnje«/4 Samo stvaranje stalnog kapitala, sredstva za proiz­ vodnju traži građansku tehnologiju, znanost, znanstvenu organizaciju rada. Kako je upravo ta tehnologija, ta zna­ nost, taj odnos općega rada i kooperacije individua ta znanstvena organizacija rada, pretpostavka kapitalističkog načina razumijevanja proizvodne snage, bogatstva, kod ta­ lijanskih komunističkih teoretičara se upravo javlja kritika znanstvene organizacije rada, koja je u etatističkom socija­ lizmu poistovjećena sa proizvodnom snagom kao uvjetom proizvodnje, kao »materijalnom bazom komunizma«.4 Mje­ 4 5 rilo stupnja razvoja proizvodnih snaga, stalni kapital, sred­ stva za proizvodnju ostaju u građanskom svijetu načina proizvodnje, a budući da su sredstva za proizvodnju po­ državljena, »teror je progresivno funkcionirao«. Preostaje drugo »mjerilo« razvoja proizvodnih snaga, uvjeta proizvod­ nje, koji ne ograničavaju samu proizvodnu snagu — slo­ bodno vrijeme. Ovo slobodno vrijeme za razvitak univerzal[44] »Razvitak stalnog kapitala još s jedne strane pokazuje stupanj raz\ itka uopće ili razvitka kapitala: Predmet proizvodnje usmjerene nepo­ sredno na upotrebnu vrijednost, a isto tako neposredno na razmjensku uijednest, jest sam proizvod koji je određen za potrošnju. Dio proizvodnje usmjeren na proizvodnju stalnog kapitala ne proizvodi neposredne pred­ mete potrošnje, niti neposredne razmjenske vrijednosti, bar ne razmjenske vrijednosti koje se mogu neposredno realizirati. Od već postignutog stupnja produktivnosti — od toga da li je jedan dio vremena proizvodnje dovoljan za neposrednu proizvodnju — zavisi, dakle, da li će se jedan sve veći dio vremena proizvodnje upotrebljavati za proizvodnju sredstava za proizvodnju. Zato je potrebno da društvo može pričekati da ono velik dio već stvarnog bogatstva može uskratiti, kako neposrednoj potrošnji ta­ ko i proizvodnji određenoj za neposrednu potrošnju, kako bi taj dio upo­ trijebilo za rad koji nije neposredno proizvodan (unutar samog materijal­ nog procesa proizvodnje). Ovo iziskuje visoki nivo koji je direktno raz­ mjeran promjeni opticajnog kapitala u stalni kapital, kao što veličina relativnog viška rada zavisi od produktivnosti potrebnog rada, tako veli­ čina radnog vremena — i život i opredmećenog — upotrijebljenog za proiz. vodnju stalnog kapitala zavisi od produktivnosti radnog vremena predvi­ đenog za direktnu proizvodnju proizvoda« (Mara: Temelji slobode, str. 295 - 296). [45] Franco Ferraroti u Alternativnoj tehnologiji kaže: »Budući da sam morao u Moskvi održati referat pred najvišim sindikalistima i predstavnici­ ma radnika iz industrije, moj pratilac i prevodilac Tars Kargen mi je diskretno prišao prije toga i upitao da li mora prevesti i dio referata u kojem sam vrlo oštro kritizirao tejlorizam, tj. znanstvenu organizaciju rada. 'Naravno’, odgovorio sam. Karganova je zbunjenost tad postala još očevidnija: 'Ali mi neprestano pripovijedamo našim radnicima principe znanstvene organizacije rada’. (Marksizam u svetu, br. 9/1977, str. 225). �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 82 ne individue nije nikakva apstrakcija, već sama najjača proizvodna snaga, njeno »mjerilo«.4 Odnos stvarnog prisva­ 4 janja odmjeravamo onda slobodnim vremenom. »Slobodno vrijeme koje je i dokolica i vrijeme za višu djelatnost — pretvorilo je svog vlasnika prirodno u jedan drugi subjekt i kao taj drugi subjekt on tada ulazi i u neposredni proces proizvodnje. Taj je proces u isti tren disciplina u odnosu na nastajućeg čovjeka i djelatnost, eksperimentalna zna­ nost, materijalno — stvaralačka i opredmećujuća znanost u odnosu na nastalog čovjeka, u čijoj glavi egzistira akumu­ lirano znanje društva. Za oba, ako rad zahtijeva praktičnu upotrebu i ruku i slobodno kretanje, kao u poljoprivredi, to je u isti tren i tjelesna vježba«.4 4 6 7 Odnos stvarnog prisvajanja, mjeren slobodnim vreme­ nom, novi je povijesni način materijalne proizvodnje živo­ ta. Ukidanje znanosti je onda proces ukidanja »ekonom­ skih varijeteta«; podruštvovljenje sredstava za proizvodnju znači podruštvovljenje znanosti; radnike koji konstruiraju novu znanost, novo sredstvo za proizvodnju nove potrebe, novi odnos spram prirode. Traženje nekog drugog načina promijenjenog odnosa spram prirode, naime novih proiz­ vodnih znanosti, osuđeno je na utopiju kao što je neuzima­ nje novog »mjerila«, slobodnog vremena, nužno vezano za etatizam, represiju i apsolutizaciju rada. Podruštvovljenje sredstava za proizvodnju je podruštvovljenje znanosti. Podruštvovljenje znanosti nije moguće bez ukidanja građan­ ske znanosti. Ukidanje »vladavine misli« nije moguće kroz sloj ljudi »ekonomskih varijeteta«, naučnih radnika, nego kao dugotrajni društveno — politički proces svih radnika. Ukidanje građanske nauke ujedno implicira čovjeka ispu­ njenog slobodnim vremenom, koji apstraktne kvantitativne metode prirodne znanosti zasjenjuje kvalitativno novim od­ nosom spram prirode. Stoga je pitanje promišljanja po­ vijesti prirode najprije uključeno u proces ovladavanja proletera prirodnim znanostima, a time i njenog ukidanja. Kao što je mjera odnosa stvarnog prisvajanja »slobodno vrijeme«, u procesu prisvajanja prirode u materijalnoj proizvodnji života, kroz to slobodno vrijeme, promijenjena [46] »Ušteda radnog vremena jednaka je povećanju slobodnog vremena, tj. vremena za pun razvitak individuuma, razvitak koji sa svoje strane dje­ luje povratno na proizvodnu snagu rada kao najveća proizvodna snaga. Sa stanovišta neposrednog procesa proizvodnje taj se razvitak može proma­ trati kao proizvodnja Capital fixea — Capital fixe beiti mati himself« (Marx: Icm elji slobode, str. 302). [47] Ibid ., str. 301. �Povijest i socijalistička priroda 83 individua kvalitativno mijenja svoj odnos spram prirode. Apstraktna podvojenost »društva« i »prirode«, »povijesti« i »prirode«, artikulira se kao povijesna priroda i prirodna povijest. »Povijest« i »priroda« u svojem odnosu posreduju se povijesnim načinom materijalne proizvodnje života. So­ cijalistički način materijalne proizvodnje života kao odnos stvarnog prisvajanja, započinje proces odnošenja spram »socijalističke prirode«, i ukoliko je taj odnos na djelu »socijalistička priroda« je povijesni čin spram kojeg se sa­ da povijest ne odnosi kao nešto vanjsko, nešto izvan ma­ terijalne proizvodnje same, nego je u njemu samom. Mo­ gućnost mišljertja i djelovanja, »socijalističke prirode« uvo­ di u povijest novi način materijalne proizvodnje u kojem »povijest« i »priroda« nisu mehanički jedna drugoj suprot­ stavljene, nego kao povijesna priroda i priroda povijesti čine jedinstvo. Sam pojam »socijalistička priroda« početak je tek istinskog jedinstva »društva« i »prirode«. »Ljudsko biće prirode postoji tek za društvenog čovjeka jer tek ovdje ono postaje za njega kao veza s čovjekom, kao njegovo po­ stojanje za drugog i kao postojanje za drugoga i postoja­ nje za njega tek kao životni element ljudske stvarnosti, tek ovdje ona postoji kao osnov njegovog vlastitog ljudskog po­ stojanja. Njegovo prirodno postojanje tek mu je ovdje po­ stalo ljudskim postojanjem, a priroda je za njega postala čovjekom. Dakle, društvo je dovršeno suštinsko jedinstvo čovjeka s prirodom, istinsko uskrsnuće prirode, ostvareni naturalizam čovjeka i ostvareni humanizam prirode.«4 8 IV Pojam »socijalistička priroda« ukoliko je nevidljiv iz od­ nosa stvarnog prisvajanja — odnos je etatističkog socijaliz­ ma, koji podržavljenim vlasništvom nad sredstvima za proizvodnju proizvodi i nadalje građanski način materijalne proizvodnje života. Izdvajanje prirodnog odnosa kao odlu­ čujućeg za cijeli način proizvodnje oduzima mu, s jedne strane, materijalističku osnovu, jer je historijski način proizvodnje u pravu, u politici, u državi, a s druge strane, ovu pravno-političko-državnu sferu uzima kao supstdtut subjektivne suštine privatnog vlasništva i otuđenja rada. Birokratizacija nauke, kao pogonska snaga same te podje­ le rada i proizvodne snage, ujedinjuje se sa birokratizaci148] Mara: »Privatno vlasništvo i komunizam« u Rani radovi, str. 229. �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 84 jom odnosa među ljudima. »Staljinizam je kao teror us­ pješno ekonomski funkcionirao u tridesetim godinama/« Etatizam se kao autoritarno društvo bazira na autoritar­ nosti samog načina proizvodnje, na radu — tehnici — zna­ nosti, na tehnologiji. Odnos stvarnog prisvajanja ostaje sta­ ri — apstraktna razdvojenost »povijesti« i »prirode« sa ideologizacijom novoga u podržavljenim sredstvima za proiz­ vodnju, kroz čije se planiranje vrši akumulacija i izgrad­ nja »materijalne baze komunizma«, rast proizvodnih snaga. Socijalističko samoupravljanje jest odlučno suprotsta­ vljanje etatizmu. Kao odnos stvarnog prisvajanja ili po­ vijesno novi način proizvodnje, on je unio podruštvovljena sredstva za proizvodnju u prisvajanje prirode, kao i samu organizaciju rada i samoostvarenje dohotka i raspodjele od strane radničke klase. Deetatizacija kao odlučni mo­ ment novog načina proizvodnje stavlja sada radikalno u pitanje praktično — povijesnu funkciju klasne svijesti. Kla­ sna svijest proletarijata u svojoj praktično — povijesnoj funkciji omogućuje metodičko iskorištavanje kategorije objektivne mogućnosti, u smislu kako ju je odredio Lukacs.4 Pomoću kategorije objektivne mogućnosti razjašnjava 9 se »u kojem se položaju stvari može zbiljski prozreti privid i u kojem prodiranje do zbiljske veze s totalitetom uopće le­ ži u oblasti mogućnosti. Pitanje je, drugačije rečeno, pita­ nje proleterske znanosti«. A temeljna revolucionarnost pro­ leterske znanosti ne sastoji se samo u tome što ona graL49] »Tek takva utvrđivanja omogućuju metodičko iskorištenje kategorije objektivne mogućnosti. Prije svega se, naime, mora pitati koliko se unu­ tar određenog društva, s tačke gledanja određene pozicije u proizvodnji, uopće može opaziti totalitet ekonomike tog društva? Jer, koliko se mora izići iz faktične uskoće pojedinih individuuma i iz njihovih predrasuda o svom životnom položaju, koliko se ne smije prekoračiti one granice koje im određuje ekonomska struktura društva njihova vremena, kao i njihova pozicija u njoj. Klasna je svijest, dakle — apstraktno — formalno proma­ trano — istovremeno klasno određena nesvjesnost o vlastitom društven^ — povijesnom ekonomskom položaju. Taj je položaj dan kao određeni strukturni odnos, kao određeni odnos oblika koji se čine da vladaju svim predmetim a života. Ono 'lažno' ('krivo'), koji je sadržan u tom stanju stva­ ri, nije time nešto proizvoljno, nego upravo misaoni izraz objektivno — eko­ nomske strukture. . . Zadaća je sad brižljive povijesne analize da pomo­ ću kategorije objektivne mogućnosti razjasni u kojem se položaju stvari može zbiljski prozreti privid i u kojem prodiranje do zbiljske veze s to­ talitetom uopće leži u oblasti mogućnosti, jer ukoliko se totalitet aktual­ nog društva uopće ne da opaziti s tačke gledanja određenog klasnog po­ ložaja, ukoliko čak prom išljanje do kraja interesa klase, koje joj se pri­ pisuje, ne pogađa totalitet tog društva, onda takva klasa može igrati samo podređenu ulogu i nikada se ne može umiješati u tok povijesti, ni tako da ga pospješuje« (Lukacs: Povijest i klasna svijest, str. 112 — 113). �Povijest i socijalistička priroda 85 danskom društvu suprotstavlja revolucionarne sadržaje, ne­ go u prvom redu u revolucionarnoj biti same metode. Vla­ davina kategorije totaliteta nosilac je revolucionarnog prin­ cipa znanosti.5 Praktično — povijesna funkcija klasne svi­ 0 jesti jest ovladavanje znanošću koja sada kao proleterska znanost u svojoj revolucionarnoj metodi spoznaje totalitet. Objektivna mogućnost jednog novog načina proizvodnje, odnosa stvarnog prisvajanja, utemeljena je na mogućno­ sti kategorije totaliteta u znanosti. Odnos stvarnog prisvaja­ nja ekonomski je utemeljen na radu — tehnici — znanosti tehnologije. Pitanje će se sada artikulirati kao pitanje od­ nosa proleterske znanosti i građanske znanosti. S jedne strane građanska znanost — tehnika — rad, teh­ nologija, pretpostavka je novog odnosa, kao što je i uki­ danje tog odnosa pretpostavka novog odnosa. Naime, stvar­ ni odnos prisvajanja treba proći kroz građansku znanost — tehnika — rad, odnos općeg rada i kooperacije individua, ali da se ne bi zadržao u prolazu, mora se vidjeti katego­ rija totaliteta. Ali suvremena znanost kao proizvodna snaga je apstraktna znanost, koja svojim racionalnim, apstraktnim metodama čini nespoznatljivim sebi sam svoj predmet.5 1 Ona u racionalnom, apstraktnom diskurzivnom mišljenju ostaje kontemplativna i ne može doprijeti niti do svog vla­ stitog supstrata, a kamoli do totaliteta. Podruštvovljenje sredstava za proizvodnju, podruštvovljenje nauke, bitno može značiti samo proces ukidanja podjele rada, socijali­ stičku samoupravnu tehnologiju, ukidanje nauke. Ovlada­ vanje proleterskom znanošću, kategorijom totaliteta pret­ postavlja ukidanje nauke. Za to ukidanje nauke potrebno je njeno podruštvovljenje, što znači novi odnos stvarnog prisvajanja. Za taj novi odnos stvarnog prisvajanja iznašli smo mjeru — slobodno vrijeme. Skraćivanje radnog vreme­ na na račun slobodnog vremena je novi povijesni kvalitet, koji omogućava univerzalni razvoj individue, a »potrebno radno vrijeme dobit će svoju mjeru u potrebama društve­ nog individuuma«. Podruštvovljenje znanosti pretpostavlja obrat u odnosu rad — tehnika — znanost, tj. ozbiljuje [50] Ibid., str. 83. [51] ». . . Što je neka moderna znanost postala razvijenija, što je više sebi pribavila metodičke jasnoće o samoj sebi, toliko se ona odlučnije mora okrenuti od problema bitka svoje sfere, toliko odlučnije ona te probleme mora isključiti iz pojmljivosti što ju je sama izradila, što je ona razvijeni­ ja, znanstvenija, ona više biva formalno zatvorenim sistemom specijalnih, posebnih zakona, kojemu je svijest izvan vlastitog područja i s njime u prvom redu njegovoj spoznaji zadana materija njegov vlastiti konkretni supstrat zbiljnosti metodički i načelno nespoznatljiv«. (Ibid., str. 174 — 175). �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 86 formalno pravo proleterima organizacije proizvodnje na temelju spoznaje totaliteta. Proces istinskog podruštvovljenja sredstava za proizvodnju susreće se u empiriji sa pro­ blemom kako suvremena sredstva za proizvodnju učiniti sredstvima rada, kako nadići fetišizam stroja.5 Za socijali­ 2 stičko samoupravljanje postaje odsudno pitanje mogućno­ sti socijalističke samoupravne tehnologije, emancipacije i tehnologije. Ovaj je problem veoma otporan jer robno — novčana proizvodnja nameće svoju strukturu cijeloj lič­ nosti čovjeka. »Pretvaranje robnog odnosa u stvar sa 'sab­ lasnom predmetnošću’, ne može se, dakle, zaustaviti pri postajanju robom svih predmeta zadovoljavanja potreba. Ono nameće svoju strukturu cijeloj svijesti čovjeka: njegove se osobine i sposobnosti više ne sjedinjuju u organsko je­ dinstvo robe, nego se pojavljuju kao 'stvari', koje čovjek podjednako 'posjeduje' i 'otuđuje' kao i razne predmete vanjskog svijeta. I, naravno, nema oblika odnosa ljudi me­ đusobno, nema mogućnosti čovjeka da on ispolji svoje fi­ zičke i psihičke 'odlike', koje se u rastućoj mjeri ne bi pod­ redile tom obliku predmetnosti«.5 »Sablasna predmetnost« 3 strukturira proletere i onemogućava ovladavanje proleter­ skom znanošću, kategorijom totaliteta. Međutim, ovladava­ nje kategorijom totaliteta je ujedno fundamentalna pret­ postavka samoga socijalističkog samoupravljanja, jer u protivnom slučaju interpretacija totaliteta je privilegij jed­ ne društvene grupe — političara. Interpretacija totaliteta, a ne proleterska znanost, jest ideologija koju održava vlasti­ ta proleterska birokracija. Birokracija znači uvijek isto što i etatizam. Stoga će odlučno pitanje samoupravljanja biti u kakvoj su mogućnosti proleteri da osvoje proleter­ sku znanost, da znanost oslobode njene građanske parcijalnosti i apstraktnosti, što ujedno znači i da ukinu državu. Pitanje je praktično — povijesne funkcije klasne svijesti »koliko se unutar određenog društva, s tačke gledanja od­ ređene pozicije u procesu proizvodnje, uopće može opazi­ ti totalitet ekonomike tog društva«. Pitanje je analize ob­ jektivne mogućnosti koliko se može prodrijeti u totalitet društva. I opet postojeća tehnologija uvjetuje takvu dru­ štvenu podjelu rada, »ekonomske varijetete«, da se i »gurač kolica« i »arhitekt« odnose kontemplativno, kalkulirajuće i apstraktno spram totaliteta. Autoritarnom podje­ lom rada i autoritarnom tehnologijom uvjetuje se autori[52} Vidi: Um i sreća ti relativno udruženom radu. [53] Lukacs: Povijest i klasna svijest, str. 170. �Povijest i socijalistička priroda 87 tami odnos među ljudima, patrijarhalna porodica, etatizam. »Kvantitativne razlike iskorištavanja, koje za kapitalizam (građansku znanost) imaju neposredan oblik kvantitativnih određenja objekata njegove kalkulacije, moraju se za rad­ nika pojavljivati kao odlučne, kvalitativne kategorije nje­ gove cijele fizičke, duhovne, moralne itd. egzistencije«. Ta autoritarna kvantitativna tehnologija kvalitativno određu­ je radnika da ne može ovladati kategorijom totaliteta, a to je ovladavanje pretpostavka ozbiljenja samoupravljanja, antiteze etatizmu. »Ekonomski varijeteti« podjele rada suk­ cesivno proizvode tehnokratizam u proizvodnji, kao i biro­ kraciju u državi. Socijalističko samoupravljanje kao škola klasne svijesti stvara objektivnu mogućnost ovladavanja kategorijom totaliteta u odnosu stvarnog prisvajanja. »Slo bodno vrijeme — koje je i dokolica i vrijeme za višu dje­ latnost — pretvorilo je svog vlasnika prirodno u jedan drugi subjekt i kao taj drugi subjekt on tada ulazi i u ne­ posredni proces proizvodnje«. Mjera odnosa stvarnog prisvajanja, slobodno vrijeme, jest objektivna mogućnost socijalističkog samoupravljanja. Slobodno vrijeme kao objektivna mogućnost socijalističkog samoupravljanja otvara proces ukidanja politike, ali kroz politiku, ukidanja rada kroz rad, ukidanja znanosti kroz znanost. Zbiljsko podruštvovljenje rada i znanosti je nji­ hovo ukidanje, kao što i njihovo ukidanje pretpostavlja uki­ danje države. Znanost koja nije kontemplativna, već čulna djelatnost, osvaja kategoriju totaliteta, i više joj nisu po­ trebni posebni čuvari, ideolozi. Neautoritarna proizvodnja u korelaciji je sa neautoritarnim odnosima među ljudima i pretpostavka je besklasnog društva, jedne nove kulture, u kojoj se bitno mijenja od­ nos čovjeka i prirode, »povijesti« i »prirode«. Stupanj mo­ gućnosti razumijevanja »socijalističke prirode« zbiljski je temelj materijalne proizvodnje života kojemu je povijesna mogućnost socijalističko samoupravljanje. Iz brižljive ana­ lize socijalističkog samoupravljanja kao povijesne moguć­ nosti izlazi razrješenje »u kojem se položaju stvari može zbiljski prozreti privid i u kojem prodiranje do zbiljske veze s totalitetom uopće leži u oblasti mogućnosti«. Odnos stvarnog prisvajanja sa mjerom u slobodnom vremenu, promijenjeni je odnos spram prirode, ukida razliku »hi­ storije« i »prirode« i sa socijalističkom samoupravnom teh­ nologijom osvaja kategoriju totaliteta i ukida državu. Stal­ na analiza mogućnosti zbiljske veze s totalitetom ukida �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 88 ideološku, političku, državnu interpretaciju totaliteta. Ova analiza nije stvar »ekonomskih varijeteta«, naučnih radni­ ka, već historijska, društveno — politički čin uistinu udru­ ženog rada. Uspostavljanje socijalističke prirode kao utemeljujućeg temelja istinski novog povijesnog načina proizvodnje mora proći kroz razdvojenost »povijesti« i »prirode«, ali ujedno tu razdvojenost svakodnevno stavlja u pitanje. Jer nije ri­ ječ o antagonizmu prošlosti i budućnosti, već o svjesnom izražavanju misli prošlosti. »Mi onda ne istupamo nasuprot svijetu doktrinski s novim principima: ovdje je istina, pred njom na koljena! Mi svijetu razvijamo nove principe iz principa svijeta. Mi mu ne kažemo: »Prestani sa svojim borbama, to su gluposti, mi ti hoćemo doviknuti istinsku parolu borbe«. Mi u svijetu samo pokazujemo zašto se on zapravo bori, a svijet je takva stvar, koju on mora posvo­ jiti, makar to i ne htio«.5 4 [54] »Marxova pisma Rugeu iz 1843.« u: Rani radovi, str. 39. �Povijest i priroda žene Odnos povijesti i prirode žene pretpostavlja promišljanje odnosa povijesti i prirode, u kojoj se suprotstavljenosti bića povijesti i bića prirode, žena razumije naprosto kao priroda, kao nepovijesno. Svi ženski pokreti u raznovrsno­ sti rješavanja problema žena ipak se dadu svesti na zahtjev da žena postane povijesno biće, da uđe u povijest. U želji za ulaženjem u povijest nemisaono je suprotstaviti se svo­ joj »ženskoj prirodi«, prirodi žene i htjeti »mušku prirodu« kao povijesnu prirodu. Dakako da u agresivnosti i učinku građanske kulture muškarac još uvijek figurira kao sub­ jekt. Ali, svaka borba isključivo protiv muškaraca kao reprezentanta jedne određene kulture je eo ipso ostajanje na »prirodnoj poziciji« spolova, na afirmaciji stava muške kul­ ture i prihvaćanju da je ženska priroda konstantna. Gra­ đanski borbeni feminizam u smislu odbijanja muškarca odgovara borbenom ateizmu: borba protiv boga, svađanja s bogom koji je u sekulariziranom shvaćanju muškarac. Analogija borbenog ateizma i borbenog feminizma moguća je jer su oba, na nemisaonim pozicijama puke neposred­ nosti u kojoj se biće po sebi javlja spram drugog bića po sebi kao ugrožavanje njegovog identiteta. Dovođenje u pi­ tanje bića po sebi i Boga i Prirode, pretpostavlja povijesno razumijevanje prirode. Razumijevanje prirode posredovano je danas cijelom građanskom kulturom. Odnos spram pri­ rode određen je suvremenim prirodnim znanostima, koje sebe ideologiziraju kao znanost naprosto, kao istinu napro- �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 90 sto, a .istina su tek određenog svijeta u kojem je ta znanost uvučena u kapital — odnos. Građanska kultura pojmila je historičnost predgrađanskih društava, da bi sebe uspostavi­ la kao historijsku, znanstvenu. U duhu marksizma misli­ mo o tome drugačije: »Pokazuju li se s jedne strane predgrađanske faze kao samo historijske, tj. ukinute pretpo­ stavke, to se sadašnji uvjeti proizvodnje pokazuju kao uv­ jeti koji ukidaju sami sebe i stoga kao uvjeti koji postav­ ljaju historijske pretpostavke za jedno novo društveno stanje«,' Marxovo relativiranje građanske kulture, njeno vraćanje na puku historijsku pretpostavku jednog novog od­ ređenog stanja, ipak ostaje problem za promišljanje. »No­ vo društveno stanje« kao novo dovodi se u pitanje u etati­ stičkim real-socijalizmima, u kojima se ostaje na neukinutim historijskim pretpostavkama, na rastu proizvodnih sna­ ga. Stoga Marcuse govori o kvalitativno drugačijem društvu: »Govorio sam o nužnoj modifikaciji pojma socijalizma, jer verujem, da u Marxovu konceptu socijalizma postoji osta­ tak, elementi čiji se uticaj i dalje oseća, principa učinka i njegove vrednosti. Ove elemente vidim na primer u na­ glašavanju sve efektnijeg razvijanja proizvodnih snaga, sve produktivnijem iskorišćavanju prirode, rascepu »carstva slobode« i sveta rada«.1 2 Odnos prema prirodi »sve produktivnijeg iskorišćavanja prirode«, nužno se kritički promišlja kao mogućnost novog odnosa spram prirode. Marksizam neosporno ima u sebi ambivalentnost prema proizvodnim snagama: jednom kao sredstva za porobljavanje, a jednom kao historijske pretpo­ stavke za jedno novo društveno stanje. To je marksistički izgovor: jednom se izgovara iz ontološkog, povijesnog, a drugi puta iz ontičkog, historijskog. To je izgovaranje me­ tafizičko. Misliti i ozbiljiti novo iz staroga, novo u starom, novo kroz staro, to je marksistički iz-govor, iz-govor da se to ne može više tradicionalnim oblicima, a novih još nema. Nema sumnje da iz marksizma nije vidljiva neka druga mogućnost za neko novo stanje nego kroz historijske pret­ postavke. A te su historijske pretpostavke rast proizvodnih snaga i posebno znanosti. Ali ove pretpostavke nemaju autoritet apsolutnosti, ukoliko se stvara jedno novo društve­ no stanje, novi odnos spram prirode. »Novo društveno sta­ nje«, novo je društvo samo onda, ako se proletarijat ukida, a ne apsolutizira. Apsolutizacija proletarijata i svijeta ra[1] Marx: Temelji slobode, Zagreb, 1974. str. 170. [2] Marcuse: Merila vremena, Beograd, 1978, str. 20. �Povijest i priroda žene 91 da — »historijskih pretpostavki«, jest etatistički socijalizam. Predznak »novog stanja« je u ovom slučaju ukidanje pri­ vatnog vlasništva nad sredstvima za proizvodnju, podruštvovljenje sredstava za proizvodnju. Ukidanje privatnog vlasništva ovdje je mišljeno kao historijska pretpostavka »novog društvenog stanja«. Novo društveno stanje uspo­ stavljeno je novom državom i novim pravnim odnosima, dakle, politički. Zato Vladimir Bakarić kaže: »Nacionalizi­ rati znači pravno podruštvoviti, ali ne i stvarno«? jer: »Sub­ jektivna suština privatnog vlasništva, privatno vlasništvo kao djelatnost, koja postoji za sebe, kao subjekt, kao lič­ nost, jest, rad«.3 4 Za stvarno prisvajanje privatnog vlasništva, dakle, po­ trebno je ukinuti rad, ili podjelu rada, kako nam se ona građanski nadaje, jer se ta podjela prikazuje kao djelat­ nost čovjeka kao generičkog bića«.5 Postavljanje pitanja subjektivne suštine privatnog vlasništva, otuđenog rada, podjele rada, stavlja u pitanje i apsolutizaciju proletarijata, dakle, etatizam. Jer, ».. .moraju proleteri da bi stekli lično priznanje, ukinuti uvjet svoje vlastite dosadašnje egzisten­ cije, koji je ujedno uvjet čitavog dosadašnjeg društva, tj. moraju ukinuti rad. Oni se stoga nalaze u direktnoj sup­ rotnosti spram države, tj. prema obliku koji je individu­ umima društva dosad služio kao opći izraz, i da bi ostvarili svoju ličnost moraju državu srušiti«.6 Subjektivna suština privatnog vlasništva, rad, otuđeni rad, i podjela rada, artikuliraju se problemom promišlja­ nja proizvodnih snaga, odnosno, uključivanjem čovjeka kao osnovne proizvodne snage u odnos stvarnog prisvajanja. Odnos stvarnog prisvajanja ukida ideologičnost i apstraktnost »novih proizvodnih odnosa«, utemeljenog na pravnoj i političkoj sferi i promišlja slobodno vrijeme. Podjela rada, subjektivna suština privatnog vlasništva, u procesu svog vlastitog nadvladavanja, u procesu odnosa stvarnog prisvajanja, može se pojmiti samo kao podruštvovljenje [3] »0 pitanjima marksizma«, citirano prema: Marksizam — misao suvre­ mene epohe II, Beograd, 1976, str. 824. [4] Marx: Privatno vlasništvo i komunizam«, u: Rani radovi, Zagreb, 1954, sir. 246. [5] »Podjela rada je nacionalno-ekonomski izraz društvenosti rada unutar otuđenja. Ili, budući da je rad samo izraz čovjekove djelatnosti unutar otuđenja, ispol javanje života, to je podjela rada samo otuđeno postojanje čovjekove djelatnosti kao realne generičke djelatnosti ili kao djelatnosti čovjeka kao generičkog bića.« »Potreba, proizvodnja i podjela rada«, u: Rani radovi, 249. 16] Njemačka ideologija, Rani radovi, str. 343. �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 92 rada = tehnike = znanosti, tehnologije. Stvarno, a ne sa­ mo pravno prisvajanje, time urgentno traži podruštvovljenje tog odnosa. Stvarno podruštvovljenje tehnologije, skra­ ćeno artikulirano, pitanje je podruštvovljenja znanosti, jer je znanost paradigmatički oblik proizvodnih snaga unutar privatnog vlasništva i podjele rada. Time se odnos stvar­ nog prisvajanja produbljuje kao problem stvarnog podruštvovljavanja znanosti. Stvarno podruštvovljavanje znanosti ideološki je reducirano zbog dva razloga: 1. zbog spomenu­ tog iz-govora marksizma i 2. zbog ideološke manipulacije znanošću, opet zbog dva razloga: a) što se znanost bezupitno postavlja kao »materijalna baza komunizma«, dakle, ne­ povijesni način građanske proizvodnje i b) što se znanost usprkos »materijalne baze komunizma« smatra oblikom društvene svijesti, kojemu je politička svijest eo ipso nad­ ređena. Područje bavljenja znanošću vidi se kao ostatak klasne podjele rada na kojoj privilegirani slojevi »nepro­ izvodnim radom« služe »proizvodno radu«. Nepovijesnost znanosti kao materijalne baze komunizma samorazumljivo je njezinim nepovijesnim odnosom prema prirodi, dakle, prema jednoj novoj kulturi. Ukidanje podjele rada, sub­ jektivne suštine privatnog vlasništva, koje je po sebi uk­ ljučeno u pojmu podruštvovljenja znanosti, ovdje je zadr­ žano s dodatnim frustracijama znanstvenika da se bave privilegiranim poslom, intelektualnim poslom u klasnoj podjeli rada. Pri tome se ideološki zaboravlja da je »doista slobodan rad, npr. komponiranje, u isti mah upravo đavol­ ski ozbiljna stvar, najintenzivniji napor«.7 Ipak je sprega građanske podjele rada = tehnike = zna­ nosti, podjele rada na opći i zajednički rad u svojoj auto­ ritarnoj i hijerarhijskoj strukturiranosti, korespodentna s hijerarhijskim autoritarnim odnosima među ljudima, po­ litičkim odnosima i napokon državom. Etatističkom modelu socijalizma odgovara hijerarhijski strukturirana znanost, znanost utemeljena na podjeli rada, na »tehnologijskoj podjeli rada« sa svojom efikasnošću u »socijalističkoj rob­ noj proizvodnji«. Odnos stvarnog prisvajanja, odnosno, stvarno pođruš tovijavanje znanosti radikalno postavlja u pi­ tanje etatistički model socijalizma a ne socijalizam po sebi, niti marksizam. Stvarno podruštvovljenje znanosti, histo­ rijske pretpostavke za »novo društveno stanje«, prije svega, znači proces ukidanja znanosti podjele rada na opći i za­ jednički. Proces ukidanja znanstvene organizacije rada, ap[7] Marx: Temelji slobode, str. 266. �Povijest i priroda lene 93 straktnog znanstvenog odnošenja spram prirode, proces je ukidanja podjele rada. Iz cijelog iz-govora marksizma ovaj proces je osiguran historijskom pretpostavkom slo­ bodnog vremena. Ili drugačije rečeno, slobodno je vrijeme mjera stvarnog prisvajanja, razrješenje odnosa podjele rada i slobodnog vremena, koje je nemoguće na pretpo­ stavkama građanske ekonomije. Ali iz iz-govora marksizma proizlazi da »samo neposredno vrijeme ne može ostati u apstraktnoj suprotnosti prema slobodnom vremenu — ka­ ko se ono javlja sa stanovišta građanske ekonomije. Slo­ bodno vrijeme, koje je i dokolica i vrijeme za višu djelat­ nost, pretvorilo je svog vlasnika prirodno u jedan drugi subjekt i kao taj drugi subjekt on tada ulazi i u neposre­ dan proces proizvodnje. Taj je proces u isti tren disciplina, u odnosu na nastajućeg čovjeka, i djelatnost, eksperimen­ talna znanost, materijalno stvaralačka i opredmećujuća znanost u odnosu na nastalog čovjeka, u čijoj glavi egzistira akumulirano znanje društva«.8 Slobodno vrijeme je tako mjera jednog drugog subjekta koji takav ulazi u proces proizvodnje. Postavljanje pitanja slobodnog vremena »jednog drugog subjekta«, legitimno je pitanje suprotstavljanja etatizmu. Za ovo je pitanje za­ interesirana radnička klasa po sebi, posebno ona socijali­ stičkog samoupravljanja kao toposa povijesne mogućnosti kvalitativno novog socijalizma.« Slobodno i oslobođeno vri­ jeme u korelaciji je s podruštvovljavanjem nauke. Svaka ideološka sintagma nauke u »službi naroda«, »partije« ili »udruženog rada« sporna je, ako joj nije osiguran temelj — slobodno vrijeme, kao mjesto nastajanja jednog novog subjekta kroz koji se i s kojim se ukida podjela rada. Uki­ danje podjele rada i podruštvovljenje nauke time su sino­ nimi. Odnos spram »konkretnog totaliteta« kao revolucio­ narnog »predmeta« revolucionarnoj »metodi« u razlici spram apstraktnog viđanja prirode posredovanog apstrakt­ nom građanskom kulturom, osiguranje je novog odnosa prema prirodi. Ili, ukoliko je slobodno vrijeme mjera stvar­ nog prisvajanja, utoliko je legitimno postavljenje pitanja o socijalističkoj prirodi. Odnos stvarnog prisvajanja kao odnos prema socijalistič­ koj prirodi artikulira se povijesno kao novi odnos. Odnos stvarnog prisvajanja kao jedno »novo društveno stanje« ima svoj legitimitet po svojoj povijesnosti, a povijesnost 18J Marx: Temelji slobode, str. 302. �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 94 je marksistički razumljena za razliku od apstraktne podvo­ jenosti »povijesti« i »prirode«, kao historija koja je prava prirodna historija čovjeka. Po materijalističkom shvaćanju historije kao prave prirodne historije čovjeka, prvi je akt povijesti materijalna proizvodnja. Odnos čovjeka i prirode tako se posreduje odnosom u materijalnoj proizvodnji, a priroda biva uvučena u povijest, kao akt čovjekovog samorađanja. Iz ovog prvog akta materijalističkog shvaćanja po­ vijesti, kako su ga odredili Marx i Engels u Njemačkoj ideo­ logiji, definitivno je prekinuto s drugim shvaćanjima povi­ jesti.’ Suprotnosti između »povijesti« i »prirode« nema, a posredovana materijalnom proizvodnjom priroda se očita­ va kao povijesna. Dakle, ukoliko ima nečega povijesno no­ voga, ukoliko ima stvarnog odnosa prisvajanja, ono ima mjeru kako u slobodnom vremenu tako i u socijalističkoj prirodi. Socijalističko samoupravljanje kao povijesna mo­ gućnost, u Lukacsevom smislu, u preispitivanju onoga što se dade privesti realitetu, svakako je i negacija onoga što etatizam uspostavlja. Etatizam je uspostavljen na vulgar­ nom marksizmu, na nerazumijevanju biti historijskog mate­ rijalizma i materijalističkog shvaćanja historije i tako je nauka preuzeta kao vječna kategorija ....... »Vulgarni je marksizam posvema zanemario tu razliku. Njegova primje­ na historijskog materijalizma upala je u istu grešku koju je Marx predbacio vulgarnoj ekonomiji: ona je samo histo­ rijske i to također kategorije kapitalističkog društva sma­ trala vječnim kategorijama«.'0 Stoga je radnička klasa u samoupravljanju, u »kvalitativno novom socijalizmu« poli­ tički spremna postaviti pitanje podruštvovljenja znanosti, slobodnog vremena, odnosno, odnosa stvarnog prisvajanja. Znanost kao paradigmatički oblik proizvodnih snaga, rada mora se podruštvoviti, to znači ukinuti u svojem proizvode nju autoritarne podjele rada, uspostavljanja »ekonomskih varijeteta« od »gurača kolica do arhitekta« (Engels). 0 lom ovisi novi odnos spram prirode, spram socijalistički prirode, odnosno, novi odnos bića u jednoj novoj zajednici gdje je bogatstvo razvijena proizvodna snaga svih indivi­ dua, a mjera bogatstva nije nipošto radno vrijeme nego slobodno vrijeme. U povijesnoj mogućnosti kvalitativnog novog socijalizma, prvenstveno političko pitanje postaje ukidanje prirode po sebi, znanosti po sebi, tehnologije po sebi i iznalaženje u tom iz-govoru alternativa. Političko pi9 0 1 [9] Vidi: »Historija«, Rani radovi, str. 306. [10] Lukacs: Povijest i klasna svijest, Zagreb, 1977, sir. 328. �Povijest i priroda žene 95 tanje prvorazrednog značenja je revolucionarnost proleter­ ske znanosti. Ponavljamo: »A temeljna revolucionarnost proleterske znanosti ne sastoji se samo u tome što ona gra­ đanskom društvu suprotstavlja revolucionarne sadržaje, ne­ go u prvom redu u revolucionarnoj biti same metode. Via- dajuća kategorija totaliteta nosilac je revolucionarnog prin­ cipa u znanosti«." Radnička klasa ukoliko ne ide svojoj apsolutizaciji (eta­ tizam), nego svojem ukidanju, zainteresirana je za katego­ riju totaliteta, za novi revolucionarni sadržaj i metodu pro­ leterske znanosti. Kategorija totaliteta koja nadvladava fe­ nomen postvarenja i antinomije građanskog mišljenja, stav­ lja prvenstveno u pitanje prirodu po sebi, pa time i pri­ rodu ekonomske nauke kao i prirodne nauke. Ona mora postaviti u pitanje kategoriju uma. Građanska kategorija uma ulazi u etatizam kao sprega nauke »materijalne baze komunizma« i autoritarnih odnosa među ljudima u politici i državi. Povijesna mogućnost znači radikalno postavljanje pita­ nja radikalne emancipacije, kako ju je Marx odredio u Pri­ logu kritici Hegelove filozofije prava. Sam historijski put radničkog pokreta kroz autoritarne oblike rada — tehnike — znanosti, tehnologije i politike u stanovitom je smislu bio konzervativan — slijedeći iz-govor marksizma ostao je u građanskom svijetu s ideološkim predznakom novog u pravnom, dakle državnom artikuliranju ukidanja privat­ nog vlasništva kroz njegov manifestirani vid, a ne idući u suštinu privatnog vlasništva, podjelu rada. Unutar te podje­ le rada jedan dio proletarijata — žene, ostao je u poziciji da bude najzainteresiraniji za radikalnu emancipaciju, za ljudsku emancipaciju, onako kako je to Marx namijenio ulozi proletarijata: »formiranju jedne klase vezane radikal­ nim lancima, klase građanskog društva, koja nije klasa građanskog društva, staleža koji je ukidanje svih staleža, sfere koje posjeduju univerzalni karakter svojim univer­ zalnim patnjama i koja ne traži nikakvo posebno pravo, jer joj nije učinjena nikakva posebna nepravda, nego ne­ pravda uopće, koja se više ne može pozivati na historijsko, nego samo na čovječansko pravo, koja se nalazi u jedno­ stranoj suprotnosti prema posljedicama njemačkog držav­ nog udruženja, nego u svestranoj suprotnosti prema pret­ postavkama tog uređenja, naposljetku, jedne sfere, koja se ne može emancipirati, a da se ne emancipira od svih osta­* n u Ibid., str. 83. �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 96 lih sfera društva, i da s time ne emancipira sve ostale sfere društva, koja je jednom riječi potpuni gubitak čovjeka, ko­ ja, dakle, može sebe zadobiti samo potpunim ponovnim do­ bivanjem čovjeka....... «'* Objasniti nam je zbog čega smatramo da su žene taj dio proletarijata čiji se interesi mogu poistovjetiti s interesi­ ma »potpunog dobivanja čovjeka«, a da se ne pozivaju na historijsko nego na čovječansko pravo. Materijalističko shvaćanje povijesti stoji na pretpostav­ kama ukidanja razlike »povijesti« i »prirode« i time se le­ gitimno postavlja pitanje, kako smo izveli »socijalističke prirode«, kao parametra za jedan novi povijesni odnos. Za taj novi povijesni odnos, za kategoriju totaliteta, žene su zainteresirane od ontološke do ontičke razine: ad 1. Auten­ tični akt povijesti kao proizvodnje materijalnog života uključuje u sebe i proizvodnju drugih ljudi, porodicu, ili ekonomski rečeno, proširenu reprodukciju. Za taj povijesni moment Marx i Engels u Njemačkoj ideologiji kažu: »Pro­ izvodnja života, kako vlastitog pomoću rada, tako i tuđeg pomoću rađanja, pojavljuje se već odmah kao dvostruki odnos — s jedne strane kao proizvodni, a s druge strane kao društveni odnos — društveni u tom smislu, što se pod tim razumijeva zajedničko djelovanje više individuuma, bez obzira pod kakvim uvjetima, na koji način i zbog koje svrhe. Odavde proizlazi da je određeni način proizvodnje ili industrijski stupanj stalno povezan s određenim nači nom zajedničkog djelovanja ili s društvenim stupnjem, a ovaj način zajedničkog djelovanja sam je »jedna proizvod na snaga«, da količina ljudima proizvodnih snaga uvjctuji društveno stanje, te dakle 'historiju čovječanstva' treb? stalno izučavati u vezi s historijom industrije i razmjene«. I Iz ovoga proizlazi da »prirodu žene« treba izučavati u ve­ zi s historijom industrije i razmjene. Sama ova ontološk i utemeljenost porodice u povijesti, za što je potrebno staln i »izučavanje u vezi historije, industrije i razmjene« govori 0 tome da je nemoguće iz historijskog materijalizma misli­ ti tako nešto kao što je priroda žene. nego da i sama ta »priroda žene« u izučavanju veze historije s industrijom 1 razmjenom može postaviti pitanje »socijalističke prirode žene«. ad 2. Nepovijesna, apstraktna podvojenost »povijesti« i »prirode« učinila je od žene jednu klasu vezanu »radikal/ [12] Rani radovi, s tr . 95 — 96. [13] Rani radovi, s tr. 296 — 297. �Povijest i priroda žene 97 nim lancima«, koja traži »potpuno dobivanje čovjeka,« jer u nepovijesnom građanskom gledanju na prirodu jedan je još nepovijesni momenat »prirode žene« reduciran na svoju spolnost, biologiju. Nepovijesno gledanje na prirodu, koje isključuje i sam proletarijat da bude povijesno biće, radikaliziran je na ženi, jer ona kao žena iz nepovijesnog odnosa spram pri­ rode, građanske apstraktne znanosti i konstituiranju klase kao političkog subjekta u borbi za moć, biva i spram muš­ kog proletarijata — proletarijat. Unutar klasne, građanske podjele rada, unutar »ekonomskih varijeteta«, građanskim svođenjem žene na »prirodu«, na njenu biološku funkciju, na spol, ona u »reprodukciji materijalnog života« također reproducira hijerarhičnost i autoritarnost sistema, odgaja­ njem djece u duhu sistema. K (Kiiche — kuhinja), K (Kin­ der — djeca) i K (Kirche — crkva) biva njezin nepovijesni svijet u kojem sa svojoj »ženskom prirodom«, a u podjeli rada, zauzima najniže mjesto i time ne može biti subjekt povijesti, učestvovati u izmjeni svijeta. Otuda »iracional­ nost« pripisana ženskoj prirodi i njena »apstraktna« želja za srećom, a ne za njoj stranim — umom. ad 3. Borba radničke klase za ovladavanjem novog načina proizvodnje i u političkoj organiziranosti proleterske re­ volucije, uključila je ženu kao ekonomskog i životnog dru­ ga, kao RADNIKA. Time su žene, koje su nadvladale »žen­ sku prirodu« ušle kao subjekt u povijest, ali povijest eta­ tizma ili revoluciju dobivenu na »muški način«. Muški na­ čin, muški oblik apstraktnih prirođoznanstvenih kategorija u odnosu prema prirodi, muški oblik autoritarnih odnosa među ljudima u politici i državi, uspostavili su neke žene kao povijesna bića u povijest u kojoj su učestvovali kao muškarci, u autoritarnom etatizmu. Princip sreće nije uspo­ stavljen, jer nema »socijalističke prirode«, podruštvovljenja nauke i osvajanja slobodnog vremena. Iz takvog odnosa usprkos deklariranim pravima jednakosti žena, stvarna jed­ nakost ne postoji, kao što i podruštvovljenje sredstava za proizvodnju eo ipso ne znači i ukidanje subjektivne suštine privatnog vlasništva, ukidanje podjele rada. Stoga se Simone de Beauvoir prihvatila teorije autonomnog femini­ stičkog pokreta, neovisno o radničkom pokretu, kako ga je izrazila u intenvievu s Jean Paul Sartreom o ženskom po­ kretu: »... Mislim da s istim stavom, u kojeg smo nas obo­ je vjerovali, da će socijalistička revolucija nužno sa sobom donijeti emancipaciju žena, da niti u Sovjetskom Savezu, �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 98 niti u čehoslovačkoj, niti u jednoj takozvanoj socijalistič­ koj zemlji, koju mi poznajemo, činjenično žene nisu bile jednake s muškarcima«.1 4 ad 4. Socijalističko samoupravljanje kao povijesna mo­ gućnost radikalno je stavilo u pitanje etatizam. Radikalno razmišljati o etatizmu, znači ići u korijen samog etatizma, a to je podjela rada. Odnos stvarnog prisvajanja samouprav­ ljača, radikalno postavljanje pitanja podruštvovljenja nau­ ke, proleterske znanosti s revolucionarnim »predmetom« — konkretnim realitetom i revolucionarnom metodom. Za ovakva pitanja pretpostavka je »slobodno vrijeme« i odnos prema »socijalističkoj prirodi«. Udruživanje rada i sredstava, proklamirano ZUR-om, pret­ postavlja pitanje o socijalističkoj samoupravnoj tehnologiji. Radnička se kla^a Jugoslavije, da bi samoupravljanje kao historijsku mogućnost privela realitetu, mora boriti pro­ tiv apstraktne prirode, prirode ekonomskih zakona, ap­ straktne prirode znanosti i tehnologije, koji utemeljuju podjelu rada, i ujedno su utemeljeni podjelom rada, protiv političkog autoritarnog odlučivanja i za afirmaciju samo­ upravljanja kao novog oblika odlučivanja. Zbog »prirode« ekonomskih zakona postoji još uvijek mogućnost razdvaja­ nja »povijesti« i »prirode«, dakle, ostajanje na temelju vul­ garnog marksizma, koji je komplementaran razumijevanju »historije« s građanskim društvom. Pitanje izgrađivanja povijesnih pretpostavki i prolaženje kroz njih u odnosu stvarnog prisvajanja, mnogostruko je opterećeno starim, što uvijek aktualizira problem »socijalističke prirode«. Patrijarhalno i tradicionalno društvo naroda Jugoslavije u svijesti zadržava sve te odnose, kada su oni već pravno, pa čak i stvarno nadvladani. To se zadržavanje posebno očituje u odnosu spram »prirode žene«. Ostavljanje žene u njezinoj apstraktnoj prirpdnosti neovisno o »historiji industrije i razmjene« vidljivo je i u malom učestvovanju žena u politici, u samoupravnim tijelima, znanosti, u stvara­ laštvu. Proizvodnja »ekonomskih varijeteta« od »gurača ko­ lica do arhitekta«, ostavila je uglavnom žene kao »gurače kolica«. Pretpostavka je za izlaženje iz ove situacije osva­ janje slobodnog vremena, kojeg ekonomski neovisne žene imaju ne samo manje od muškaraca, nego i od žena eko­ nomski zavisnih od muževa. Za takvu znanost, za tehnolo[14] » S a rtre Iib er S a rtre « , R o w o it T asc h e n b u c h V erlag G m bh. H a m b u rg , A ugust 1977, s tr . 170. R einbeck �Povijest i priroda žene 99 giju, koja ozbiljuje »historiju čovjeka kao pravu prirodnu historiju čovjeka«, za drugi princip »uma«, za sreću,'* najzainteresiranija je žena, za solucije koje dovode do »potpu­ nog ponovnog dobivanja čovjeka«. ad. 5. Iz ovog slijedi da je »žensko pitanje« klasno pitanje, da je ono time i političko pitanje i da žene ne traže nikak­ vo »posebno pravo«, jer im nije učinjena nikakva posebna nepravda, nego nepravda uopće i time se mogu pozivati na čovječansko pravo. Sama pravna sfera, bez razlike na svoju naprednost u izjednačavanju položaja muškaraca i žena u njihovom po­ stavljanju prema radu i rezultatima rada, analogna je pravnom ukidanju privatnog vlasništva podruštvovljenjem sredstava za proizvodnju. »Nacionalizirati znači pravno podruštvoviti, ali ne i stvarno«. Postavljanje pitanja i traženja energičnog rješenja »socijalističke prirode«, podruštvovlje­ nja nauke, »socijalističke tehnologije i slobodnog vremena legitimni je okvir marksistički shvaćenog »kvalitativno no­ vog socijalizma«, »novog društvenog stanja«, kojemu je socijalističko samoupravljanje povijesna mogućnost. Žene su sa svojim zahtjevom da uđu u povijest silan po? litički potencijal, jer su svojim vlastitim položajem »radi­ kalnih lanaca« u situaciji da radikalno dovedu u pitanje etatizam. Kolebanje žena da uđu u politiku, kako stvarnim neimanjem vremena, tako i odbijanjem politike kao »staro­ ga načina« i željom za zasnivanjem novog senzibiliteta, vraća ih ubrzo neodrživosti takve situacije, jer svaki njihov zahtjev kao zahtjev »ženskog pokreta«, dobiva ideološko — političku legitimaciju (primjerice »buržoaski feminizam«). Zahtjev žena da uđu u povijest, u »historiju kao pravnu prirodnu historiju čovjeka«, mora, stoga, proći političko osvješćivanje, jer odbijanjem politike kao medija svoje povijesnosti, ostaje se na utopijskom jednog »kvalitativno novog socijalizma«. Odbijanje politike sa strane žena ana­ logno je zahtjevima lijevih, koji bi novo društvo bez, ili mimo (građanskih) proizvodnih snaga i (građanske) zna­ nosti. Povijesna mogućnost bavljenja politikom unutar radnič­ ke klase, pristupačna je ženama između ostalog i zato, što politika i strategija radničke klase nisu više prvenstveno 1 5 [15] Vidi: BI. Despot: »Um i sreća u relativno udruženom radu« I, G/e* dišni 10/1978. i II Gledišta 11 — 12/1978. �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 100 zaokupljene borbom za vlast, dakle, jednim autoritarnim principom, već: u građanskom društvu organizacijom mir­ nog ulaženja u socijalizam, a u našem društvu realizacijom socijalističkog samoupravljanja. Stoga će stupanj zastup­ ljenosti žena u politici biti parametar njihovog ulaženja u povijest. Pri tome, dakako, postoji svijest o ograničenosti politike kao takve, ali u sadašnjem stanju odnos žena pre­ ma politici, ili artikuliranje problema »Ka ženskom pita­ nju«, analogno je Marxovoj artikulaciji problema »Ka ži dovskom pitanju«: ....... »Politička emancipacija je svaka­ ko veliki napredak, ona doduše nije posljednji oblik čovje­ kove emancipacije uopće, ali je posljednji oblik čovjekove emancipacije unutar dosadašnjeg svjetskog pokreta. Ražu mije se: mi ovdje govorimo o zbiljskoj praktičnoj emancipa­ ciji«.'4 Razumijevanje socijalističkog samoupravljanja kao po­ vijesne mogućnosti »novog društvenog stanja« radikalno suprostavljenog, kako kapitalizmu, tako i etatizmu, morat će »žensko pitanje« imati u svojoj osnovi. Marcuseovo od­ ređenje: »Socijalizam kao kvalitativno drugačije društvo mora da otelovi antitezu, određenu negaciju agresivnosti i represivnih potreba kapitalizma kao kulture kojom domi­ nira muškarac«'7 koja kao povijesna mogućnost predstoji u našem društvu društveno — ekonomski i društveno — po­ litički. Vrednote »kvalitativno novog socijalizma« dane su dru­ štveno — politički i društveno — ekonomski u socijalistič­ kom samoupravljanju. Time je radničkoj klasi Jugoslavije namijenjena uloga, koju je Marx namijenio Nijemcima unu­ tar proletarijata: »U Njemačkoj ne može biti uništena ni­ jedna vrsta ropstva, a da se ne uništi svako ropstvo. Eman­ cipacija Nijemaca jeste emancipacija čovjeka«.'* Na pret­ postavkama proletarijata socijalističkog samoupravljanja i u pojmu žena kao pojmu njegovog najradikalnijeg dijela stoji i pada vlastita povijesna mogućnost. Sekularizirani prigovor da žene iz tradicionalne i patrijarhalne sredine s jednim određenim kulturnim obrascem ne mogu ući u borbu za ljudsku emancipaciju, pogađa također cijelu rad­ ničku klasu Jugoslavije. Da se ne bi ostalo na vulgarno marksističkom ekonomizmu, koji se poziva na »prirodnu za­ konitost« u Marxovoj formaciji, da nikada jedna društvena1 8 7 6 [16] Rani radovi, s tr . 65. [17] M a rc u sse: Merila vremena, s tr . 15. [18] Rani radovi, s tr . 87. �Povijest i priroda iene 101 formacija ne propada prije nego što budu razvijene sve proizvodne snage za koje je ona dovoljno prostrana, i ni­ kada viši i novi odnosi proizvodnje ne nastupaju prije nego što su se u krilu starog društva rodili uvjeti njihove egzi­ stencije, treba se podsjetiti Lukacsa: »Od svih oruđa za proizvodnju najveća je proizvodna snaga sama revolucio­ narna klasa«. Sa mogućnošću same revolucionarne klase da postane najjača proizvodna snaga stoji i pada ideja so­ cijalističkog samoupravljanja. II Nepovijesno razumijevanje »ženske prirode« vraćat će se u »pojmu porodice« na građansko razumijevanje braka, na društveni odnos koji je bio primaran, ali koji se u različi­ tim historijskim sklopovima vraća na empirijske činjenice. 0 ovom svođenju odnosa na »pojam porodice«, Marx je iz­ nio svoje mišljenje govoreći o materijalističkom shvaćanju historije, o ukidanju razlike »povijesti« i »prirode«: »Treći odnos, koji se odmah ovdje od samog početka uključuje u historijski razvitak, sastoji se u tome, da ljudi, koji sva­ kodnevno ponovno stvaraju svoj vlastiti život, počinju stva­ rati druge ljude, razmnožavati se — odnos između čovjeka 1 žene, roditelja i djece, porodica. Ova porodica koja je u početku jedini društveni odnos, postaje kasnije, kad umno­ žene potrebe proizvode sve društvene odnose, a povećani broj ljudi nove potrebe, podređeni društveni odnos (izu­ zevši Njemačku), i mora se onda izučavati i pokazati pre­ ma postojećim empirijskim činjenicama (potertala B. D.), a ne prema 'pojmu porodice', kako se to običava u Njemač­ koj«.1 9 Odnos prema »pojmu porodice« izražen je u Njemačkoj u apsolutnoj znanosti Hegela ili samosvijesti građanskog društva. Odnos spolova, »prirode«, kao drugobitak ideje, određen je pravom, tako da se uspostavljena spolnost kao datost ukida u pravu. Supremacija duha nad prirodom, muškog principa kao duhovnog spram ženskog kao »pri­ rodnog« određena je jasno u § 165. Osnovne crte filozofije prava: »Prirodna određenost obaju spolova dobiva pomoću svoje umnosti intelektualno i običajnosno značenje. To je značenje određeno razlikom u kojoj se običajnosni supstan[19] »Historija«, Rani radovi, str. 296. �102 Žensko pitanje i soc. samoupravljanje cijalitet kao pojam po sebi u samom sebi cijepa da bi iz nje zadobio svoju živost kao konkretno jedinstvo«.2 0 Svijest građanskog društva o sebi kao samosvijest odre­ đena je brakom, u kojemu se spolovi preobraćaju u duhov­ no: »Brak zadržava, kao neposredno običajnosni odnos, pravo, momenat prirodnog života i to kao supstancijalni odnos — život u njegovom totalitetu, naime kao zbiljnost roda i njegov proces. A u samosvijesti se, drugo, samo unutarnje ili po sebi bitkujuće, i upravo time u svojoj eg­ zistenciji samo spoljašnje jedinstvo prirodnih poslova pre­ obraća u duhovno, u samosvijesnu ljubav«.2 Iz samosvijesti 1 građanske kulture o sebi, ili u našem kontekstu, u odnosu spram ženske prirode, ona će biti određena kao ono »dru­ go« duha i stoga eksplicitno treba navesti vrhunac te sa­ mosvijesti o »ženskoj prirodi«. § 166. određuje: »Ono jedno stoga je ono duhovno, kao ono što sebe razdvaja u osobnu samostalnost koja bitkuje za sebe i u znanju i htijenju slobodne općenitosti, samosvijest pojmovne misli i htije­ nja objektivne konačne svrhe; ono drugo je ono duhovno koje se održava u slozi kao znanje i htijenje supstancijal­ noga u obliku konkretne pojedinačnosti i osjećaja; ono prvo u odnosu prema spolja nešto moćno i djelatno; ovo drugo pasivno i subjektivno. Mužu je stoga i zbiljski supstanci­ jalni život u državi, znanosti i slično, te inače u borbi i radu sa spoljašnjim svijetom i sa samim sobom, tako da on samo iz svog razdvajanja zadobiva samostalnu slogu sa sobom, čiji mirni zor i osjećajnu subjektivnu običajnost ima u porodici, u kojoj žena ima svoje supstancijalno od­ ređenje, a u tom pijetetu svoje običajnosno uvjerenje«.2 2 Da je mužu i zbiljski i supstancijalni život u državi, a ženin u pijetetu oblika konkretne pojedinačnosti i osjeća­ ja, stvar je duha samog, odnosno povijesti pojmljene kao fenomenologija duha, a ovaj je shvaćen kao zbiljnost roda. Polaženje od fenomenologije duha kao najvišeg oblika samosvijesti građanskog društva o »prirodi muškaraca« i »prirodi žene«, toliko je bitno za građansko samorazumijevanje da čak i Sartre smatra da se »žensko« pitanje od­ nosi na spol, a ne na klasu: »U mojim očima radi-se ovdje o dva borbena pokreta različitih aspekata i različitog zna­ čenja, koji se ne daju u svemu razgraničiti. U pogledu klasne borbe stoji se još uvijek nasuprot muškarca. Bitno [20] H egel: Osnovne crte filozofije prava, S a ra je v o 1964, [21] Ibid., § 161, s tr . 150. [22] Ibid., s tr . 154. s tr . 154. �Povijest i priroda iene 103 se radi o odnosu između ljudi, o odnosima koji pogađaju moć ili prirodu. U odnosu žene i muškarca radi se o nečem sasvim drugom. Postoje, bez sumnje, veoma važne konzekvencije ekonomske vrste, ali žene nisu klasa, a to nisu niti muškarci u odnosu na žene. Ovdje se radi o nečem dru­ gom, o odnosu spolova. Stoga mislim, da u osnovi za potlačivanja imaju druge oblike dvije velike linije borbe: klasna borba i borba spolova, iako ove dvije linije često idu zajedno«.2 3 Čak niti mislilac kao Sartre, pobornik egzistencijalne fi­ lozofije, koja se po sebT suprotstavlja Hegelovu univerzaliz­ mu, angažirani mislilac, ne vidi povijesnu mogućnost jedne nove zajedničke kulture. Građansko društvo u svojoj samo­ svijesti nametnulo je nepovijesnost prirode, apstraktno razdvajanje »prirode« i »društva«, »žensku prirodu«. Iracionalnost u suprotnosti s racionalnošću rezultat je znanstvene elaboracije prirode, koja u svojoj znanstvenosti ne može rastvoriti iracionalno, pa ga izjednačuje s emocio­ nalnim. Znanstveno — racionalno, apstraktno mišljenje po­ istovjećuje se s aktivizmom, a iracionalno s pasivizinom. Dva principa: racionalno — znanstveno — aktivni i iracio­ nalno — emocionalno — pasivni pripisuju se razlici spo­ lova. Tako je muškarac racionalno biće, a žena iracionalno, što znači, muškarac je povijesno biće. Međutim, ove dvojne osobine nisu rezultat nekog mitskog razumijevanja razlike ženske i muške prirode, nego su uspostavljeni znanstvenim posredovanjem, građanskom kulturom, njenim nepovijes­ nim odnosom prema prirodi. U realističkom romanu, koji je herojsko doba građanske klase, iracionalnost ženske pri­ rode stoga se ne opisuje nego oblikuje, kako je to pokazao u nas Milivoj Solar u studiji: »Mit o ženskoj prirodi u mo­ dernom romanu«.2 Odnos muškarca i žene, momenat ma4 [23] »Sartre iiber Sartre«, str. 170 — 171. [24] »Iracionalnost ženske prirode, međutim, realistički roman ne opisuje nego oblikuje. To' je važna distinkcija jer je opisivanje kao svojevrsno održavanje neke stvarne ženske prirode moguće tek na temelju mitskog iskustva, takvog iskustva koje uspostavlja kao stvarnost određenu koncep­ ciju ženske prirode pa se ta koncepcija može onda i opisati. Realistički roman nema takvo iskustvo »iza sebe«; on stoga ne oponaša neku već prije fiksiranu ideju o ženi nego takvu ideju na neki način stvara. Ženska priroda u romanu nije stoga tek puki odraz npr. socijalno podređenog položaja (iako, naravno, može biti i to) nego je ona izraz mnogo dubljih promjena ljudske prirode kao takve. Iracionalizam žene prema racionaliz­ mu muškarca konstituira se tek na temelju opreke racionalnog i iracio­ nalnog kao polova unutar kojih se razmatra cjelokupna stvarnost živo­ ta i svijeta, pa prirodna podjela na spolove biva shvaćena i interpretirana �žen sko pitanje i soc. samoupravljanje 104 terijalističkog shvaćanja historije evidentno je ovdje dru­ štveno posredovan. Građanska klasa u svojoj nepovijesnosti stvara mit o ženskoj prirodi kao vlastitu projekciju svoje materijalno — duhovne kulture. Iz umjetnosti, kao svoje­ vrsne interpretacije građanskog bića, iz romana, stvara se tako mit o »ženskoj prirodi«, iracionalnoj i pasivnoj, kao jednoj konstanti. Marxov stav izrečen u Njemačkoj ideologiji da se produk­ cija stvaranja ljudi mora promatrati iz empirijskih činjeni­ ca a ne »pojma porodice« ukazuje se ovdje kao metoda ra­ zumijevanja stvaranja »mita o ženskoj prirodi«. Herojsko doba građanske kulture vezano je za klasičnu prirodnu znanost, za mušku kulturu, za »mit o ženskoj prirodi« izrečen i u realističkom romanu. To je početak procesa poznanstvljivanja svih bića, u kojemu nepropusni dio za znanost biva određen kao iracionalan, emocionalan. U daljnjem procesu poznanstvljivanja kad je »najzad za­ hvaljujući razvitku proizvodnih snaga rada što ih kapital neprestano goni naprijed, stvar došla da posjedovanje i održavanje općeg bogatstva s jedne strane zahtijeva samo malo radnog vremena za cijelo društvo, a s druge strane radno se društvo prema procesu svoje napredujuće produk­ cije, svoje reprodukcije u sve većem obilju odnosi naučno* mijenjaju se i ti odnosi. U poznanstvljivanju proizvodnje i sama se priroda proizvodi kao povijesni projekt građanske klase, dakle, kao isključivi subjekt povijesti postaje kapital. Podudarno s poznanstvljivanjem iracionalne sfere nema više potrebe za oblikovanjem prirodnih konstanti, pa niti »mita o ženskoj prirodi«. U modemom romanu ne pojav­ ljuje se više kao u klasičnoj tradiciji različiti individuumi — muškarci i žene, koji uspostavljaju odnos u ljubavi, već se afirmira čist odnos seksualiteta kao takvog.2 2 5 6 u n u ta r sistem a k o ji u k ra jn jo j lin iji o d re đ u je z n a n stv e n a o rije n ta c ija koja z a m je n ju je m ito lo g iju . Ira c io n a ln o kao z n a n stv e n o ra c io n aln o j o b ra d i n e ­ d o s tu p n o iz je d n a č u je se s e m o tiv n im , p a je žena b iće em ocije za raz lik u o d fn u š k a rc a k o ji je sh v a će n k a o b ić e raz u m a; k ak o se zn a n stv e n o — o p e ra tiv n o rac io n aliza m v ez u je s ak tiv iz m o m , žena je p asiv n a, ona p rih v a ­ ća d o k m u š k a ra c d a je , o n a ču v a d o k m u šk a ra c o tk riv a , o n a je k o n ze r­ v ativ n a d o k je m u š k a ra c p ro g re siv a n . »Žena« 6/1970, s tr . 8. [25] M a n ^.Temelji slobode, s tr . 135. [26] » S ek su a lite t više n ije sta v p e rs o n a lite ta o d ređ e n o g njegovom p rip a d ­ n o šć u je d n o m sp o lu nego im p e rso n a ln a želja. T o se m ože sh v a titi i kao d e g ra d a c ija lju b a v i, ali te k u o k v iru m o ra ln ih o d re đ e n ja k o ja su daleko od iz v o rn o sti isk u s tv a stv a rn o v elik ih ro m a n a . S to m o d e rn i ro m an ne o d re đ u je že n sk u p riro d u u n u ta r n e p o s re d n e tra d ic ije ; i što , p rem a tom e, ne p o zn a je 'že n sk u p sih o lo g iju ', p a n i b itn u ra z lik u izm eđ u m u šk a rc a i že- �Povijest i priroda lene 105 Žene su u velikoj mjeri, adekvatno svojoj promijenjenoj ekonomskoj ulozi, prihvatile ovu agresivnu seksualnost. Ona im omogućava da ne budu reducirana na »žensku prirodu«, da ne budu pasivna, iracionalna bića. U ovome se kriju razni problemi sadašnje mogućnosti ulaženja žena u povi­ jest. Agresivna seksualnost u svođenju odnosa individuuma na njihovu jednaku spolnost, područje je onoga što Marcuse naziva represivna desublimacija. (Represivna desublimacija i ženu i muškarca stavlja u odnos jednakih prirodnih bića, a time sada, ne samo ženi, već i muškarcu onemogućava da postanu povijesna bića. Kao biće povijesti javlja se je­ dino kapital — odnos, kapital kao subjekt znanosti, u ko­ jemu i priroda žene i priroda muškarca i priroda uopće, postoji samo kao povijesni projekt. Time represivna de­ sublimacija u agresivnosti spolnosti kao takve, zamagljuje horizont za jedan uistinu mogući novi povijesni odnos. Bu­ dući, pak, da u moralu usprkos promijenjenim empirijskim uvjetima, kao i u svim oblicima svijesti, ostaju i stari oblici, građanski oblici razumijevanja »ženske prirode«, mitski ob­ lici ženske prirode predgrađanskog društva. Ovo stanje u velikoj mjeri frustrira žene. Muškarac se bolje adaptira na agresivnu seksualnost, jer je više homo duplex. U mo­ mentu ugroženosti — jer cijela je represivna desublimacija i građanski projekt prirode ugroženost — lakše se skriva iza oblika morala i kulturnih obrazaca, koji više ne odgo­ varaju »empirijskim činjenicama«.1 Oblici svijesti predgrađanskog, građanskog i postgrađanskog, otvaraju probleme dezorijentacije u društvu, ograni­ čavajući mogućnost jednog uistinu novog povijesnog odno­ sa, pogotovo u jednom, u principu patrijarhalnom društvu kao što je naše. Stoga će žena i sa stanovišta seksualnosti, u reduciranju bića na spolove, biti više zainteresirana od muškarca da radikalno postavi pitanje socijalističke pri­ rode, socijalističke tehnologije, podruštvovljenja nauke, slo­ bodnog vremena kao toposa uistinu novoga povijesnog od­ nosa uopće, a odnosa žene i muškarca posebno. Radikalnim postavljanjem prema etatizmu iz potrebe ci­ jelog svog bića, žene će kao povijesna bića, uz cijelu rad­ ničku klasu socijalističkog samoupravljanja, privoditi rea­ litetu ovu povijesnu mogućnost sreće. U ovom novom povine, te je rezultat jedne u osnovi drugačije temeljne orijentacije čije je konzekvencije na području morala još uvijek nemoguće odrediti.« Solar: >»M o ženskoj prirodi u modernom romanu«, str. 9. it �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 106 jesnom procesu, bez iskustva i primjera »ženska priroda«, kao i »socijalistička priroda« ulaze u historijsku kao pravu prirodnu historiju čovjeka. �Žensko pitanje i socijalističko samoupravljanje i Svaki pokušaj promišljanja »ženskog pitanja« u socijali­ stičkom samoupravljanju prilog je marksizmu kao prole­ terskoj teoriji društva. »Žensko pitanje« time postaje re­ levantno i za praktičnu djelatnost komunista, jer u Pro­ gramu SKJ stoji: »Naučno-teorijska osnova praktične djelat­ nosti komunista jeste marksizam, učenje o osnovnim zako­ nima razvitka prirode, društva i mišljenja i o neminovnosti socijalizma, čiji su osnivači Marx i Engels, i koje su dalje u novim uslovima, kroz praksu revolucionarne borbe razvi­ li Lenjin i drugi marksisti«.1 »Žensko pitanje« moguće je promišljati u socijalističkom samoupravljanju, jer se: 1. marksizam kao »naučno-teorij­ ska osnova praktične djelatnosti komunista« smatra otvo­ renim marksizmom i 2. što je socijalističko samoupravlja­ nje nastalo kao alternativni model etatističkom socijalizmu. Ad. 1. U Glavi desetoj Programa SKJ, »Društvena uloga i idejne osnove SKJ« pod naslovom: »Za dalje razvijanje marksizma« stoji: »Marksizam nije jednom za svagda ut­ vrđeno učenje, niti je sistem dogmi, već teorija društvenog procesa, koji se razvija kroz uzastopne istorijske faze, pa prema tome podiazumeva i stvaralačku primenu teorije i njeno daljnje razvijanje, pre svega uopštavanjem prakse socijalističkog razvitka i dostignućima naučne misli čovečanstva. 'Mi nikako ne gledamo na Marxovu teoriju kao LI] Program SKJ, Komitet konferencije SKJ u JNA, Split, str. 294. �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 108 nešto završeno i neprikosnoveno. Mi smo, naprotiv, ubeđeni, da je ona udarila samo kamen-temeljac onoj nauci koju socijalisti moraju pokretati dalje u svim pravcima, ako ne žele da zaostanu za životom, (potcrtala B. D.). Mi ne pretendujemo na to da Marx ili marksisti poznaju put ka socijalizmu u svoj njegovoj konkretnosti. To je besmislica. Mi poznajemo pravac toga puta i znamo kakve klasne sna­ ge njime vode, a konkretno, praktično, to će pokazati samo iskustvo miliona kada se ono lati posla’«. (Lenjin) Pošto »socijalisti moraju pokretati dalje nauku u svim pravcima da ne zaostanu za životom«, neophod­ no je i novo promišljanje »ženskog pitanja« u socijalistič­ kom samoupravljanju. Određenjem marksizma kao teorije društvenog procesa, koji se razvija i koji je naučno-teorijska osnova praktičnog djelovanja SKJ, bez njegovog arbitriranja te teorije, ute­ meljuje se jedan otvoreni marksizam i jedna nova otvorena praktična djelatnost komunista. »Socijalistička primjena teorije i njeno daljnje razvija­ nje« jest odnos »teorije« i »prakse«, koji je i omogućio: ad 2. uspostavljanje društveno-ekonomskog i društveno-političkog sistema socijalističkog samoupravljanja kao alter­ nativnog modela etatističkom socijalizmu. Taj odnos »teo­ rije« i »prakse« u socijalističkom samoupravljanju uteme­ ljio je negaciju historijske nužde, vremenitosti radničke klase, da je »sada« moguće djelovati samo na nuždi, a slo­ boda će doći »poslije«. Ovaj odnos donio je socijalizam, koji se ne poziva na nuždu, da bi ograničio slobodu, za kojega ima slobode toliko, koliko je ona »sada«. Otvoreni marksi­ zam kao naučno-teorijska osnova praktične djelatnosti ko­ munista, riješio je »proletersko pitanje«, odnosno, proces »asocijacije slobodnih proizvođača« na osebujan, dakle, slo­ bodan način kojemu vrijeme više nije zapreka. Taj početak projekta slobode i rješavanja »proleterskog pitanja« u eko­ nomskoj, dakle ljudskoj emancipaciji, za razliku od puko političke, izražen je kao radikalan prekid sa historijskim kontinuitetom vremenitog prelaženja nužde, da bi tek kas­ nije nastupila sloboda. Otvorenim marksizmom kao naučnoj osnovi praktične djelatnosti komunista i projektom slobode socijalističkog samoupravljanja, kojim je radnička klasa subjekt ekonom­ ske, a time i ljudske emancipacije, otvara se nova moguć-2 [2] Ibid., s tr . 294. �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 109 nost proširenja marksističke teorije o društvu novim po­ stavljanjem »ženskog pitanja«. Promišljanje »ženskog pita­ nja« kao spolnog pitanja s marksističkog stanovišta, dovo­ di ga u nužni odnos spram klasnog pitanja, proleterskog pitanja. Ali budući da »marksizam nije dogma, već teorija društvenog procesa« pretpostavljena je mogućnost druga­ čijeg razumijevanja odnosa »ženskog pitanja« i klasnog pi­ tanja, nego je to u etatističkom socijalizmu. Dogmatski i staljinistički marksizam izvršio je vulgarni redukcionizam »ženskog pitanja« na klasno pitanje. Tim redukcionizmom »žensko pitanje« se i ne postavlja, jer se problem ravnopravnosti žena gleda sa stanovišta »sada« mogućega i »poslije«, odnosno, njegovog potpunog rješenja u besklasnom društvu. Linija vremenitosti slijedi u redukcionizmu »ženskog pi­ tanja« kao »posebnoga« na »opće«, tako da se najprije mo­ ra osloboditi to »opće«, radnička klasa, a time se tek »posli­ je« mogu osloboditi dijelovi. Ukratko: ne samo da nije doš­ lo vrijeme za »žensko pitanje«, već njega u stvarnosti i ne­ ma nego je to »opće« pitanje emancipacije proletarijata. Zbog toga »žensko pitanje« stoji svagda u navodnicima, što znači da je quasi pitanje. Pa ipak nikada se unutar klasnog pitanja proletarijata i njegove emancipacije nije postavlja­ lo »muško pitanje«, jer je razlika neravnopravnosti žena evidentna u svakodnevnom iskustvu. Ta razlika izražena je navodnicima »ženskog pitanja« i rješava se »sada« norma­ tivno, zakonom, kao ravnopravnost žena, u političkoj sferi, i ekonomski jednakim mogućnostima u zapošljavanju, pla­ ćama itd., s jedne strane, a s druge strane, kao briga oko porodice, zapravo zaposlene žene, zaposlene majke, kao bri­ ga radničke klase za svoju vlastitu reprodukciju. Kako se pri tom nikada ne spominje briga za zaposlenog muškarca, zaposlenog oca, očito je da je ostala tradicionalna, patri­ jarhalna podjela rada u porodici: dioba privatnog i javnog života. Svakodnevni oblici diskriminacije žena sm atraju se osta­ cima u svijesti ljudi, koji nemaju osnova u novom proiz­ vodnom odnosu. »Općenitost« klasnog pitanja u odnosu na »posebnost« ženskog pitanja, jest i »općenitost« naprosto tako razumljene emancipacije radničke klase kao ljudske emancipacije. Općenitost emancipacije misli se kao podržavljenje sred- �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 110 stava za proizvodnju, jačanje socijalističke državnosti, cen­ tralizam i planiranje. Tako shvaćena emancipacija je u biti emancipacija gra­ đanskog društva kao politička emancipacija, koja je u so­ cijalizmu lišena protivurječnosti društvene proizvodnje i privatnog prisvajanja svojstvenog samom građanskom dru­ štvu. Način emancipacije etatističkog socijalizma stoga je »op­ ćenitost«. Njegova »općenitost« spram radničke klase, spram svakodnevnih uvjeta rada radnika, jest u bezupitnom pi'euzimanju proizvodnih snaga kapitala, prvenstveno nauke i tehnologije. Budući da ta nauka i ta tehnologija koje su iz-umljene u drugom proizvodnom odnosu, najamnom od­ nosu, sa drugom svrhom — stvaranjem profita, proizvode otuđenje; razotuđenje se vidi u proizvodnim odnosima, u dominaciji »općeg« nad »posebnim«, politike nad ekonomi­ jom. Apstrakcija ove »općenitosti« nužno preuzima autoritar­ nost podjele rada proizašle iz naučne organizacije rada, au­ toritarne odnose među ljudima, autoritarne odnose pojedi­ naca spram države, birokracije, tehnokracije, autoritarne odnose muškaraca spram žena. I za birokraciju se kao i za »žensko pitanje« tvrdi da ona nema društvene, stvarne os­ nove, nego da je odnos spram nje ostatak prošlosti u svije­ sti ljudi, jer je ona socijalistička birokracija, birokracija radničke klase, a to je naprosto contradictio in adiecto.’ Autoritarnoj proizvodnji materijalnog života nužno odgo­ vara autoritarna porodica, autoritarna socijalizacija lično­ sti, pa se »žensko pitanje« ne samo ne može riješiti, već niti postaviti, jer je patrijarhalna porodica sa patrijarhal­ nim moralom i podjelom rada upravo pretpostavka takvog cjelokupnog proizvođenja života. »Priroda žene« kao biološkog bića, kao majke, ostaje kon­ stanta onemogućavanja njezine samoaktualizacije. Kao ra­ dnik, u javnom životu, ona radi iste poslove kao muškarac, i tu je ne smeta »priroda žene«, ali u privatnom životu ona ostaje žena. Tako se krug zatvara: autoritarna proizvodnja traži autoritarnu porodicu, kao što autoritarna porodica so­ cijalizira autoritarne ljude, koji u svojem »posebnom« in­ teresu bivaju asimilirani u »opći« interes države i partije.3 [3] N a »O kruglom sto lu 1980« ovaj je sta v e la b o rira o Lev N aum enko. V i­ di: Socijalizam u svetu 1980. �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 111 Takav se način proizvođenja života smatra nužnim, eman­ cipacijom radničke klase za »sada«, a sutra, »poslije« doci ćc potpuna emancipacija besklasnog društva. Socijalistički moral smatra se cementom takvog društva, a taj je utemeljen na patrijarhalnom porodičnom moralu, na autoritarnom i produktivističkom moralu. Supsumiranje »ženskog pitanja« kao »posebnog« pita­ li ja pod »opće« pitanje proletarijata, pokazalo se kao »po­ sebni« odnos radničke klase spram države, pa će Cristina Glucksman, francuska feministkinja i član KP Francuske reći: »Začudile su me mnoge analize u odnosu između kla­ sa i o državi, koje sam proučavala. To su analize stvaranja jedne boljševičke-staljinističke ideologije, ali pitanja kao na primer ono koje razmatra 1 političku funkciju moralne nor­ me' (potcrtala B. D.) kao sredstva za opravdanje moći i in­ strumenata normalizacije, dovođenja u red, društvene kon­ trole nad subjektima — obično se ne razmatraju.«4 Odnos »ženskog pitanja« kao »posebnog« i proleterskog pitanja kao »općeg« riješen je u etatističkom socijalizmu kao gubljenje svake »posebnosti« u jednu apstraktnu »op­ ćenitost« države i partije. Ova apstraktna općenitost sma­ tra se nužnom na temelju mogućnosti »sada«, na temelju )carstva nužnosti«. /Marksističko razumijevanje odnosa »ženskog pitanja« i lAasnog pitanja kao odnosa »posebnog« i »općeg«, zane­ maruju činjenicu da se »žensko pitanje« javlja upravo za­ to, jer žene ne dosižu razinu emancipacije klase kojoj pri­ padaju. Nedostatak redukcionizma »ženskog pitanja« na klasno pitanje evidentno je upravo na činjenici da je eman­ cipacija žena ispod nivoa klase kojoj žena pripada, dakle, ispod nivoa onoea, što je već u vremenu — »sada« povijes­ na mogućnost. 7 Građanska revolucija kao revolucija »trećeg staleža«, gra­ đanske klase, utemeljuje jednakost ljudi pred Zakonom, pred državom. Ona imenuje čovjeka kao građanina, koji je svaki kao građanin jednak za slijepu boginju Iustiziu. Ova velika socijalna i politička revolucija buržoazije pred »općenitošću« države, učinila je ljude jednakima pred zako­ nom i pravom. Ona je ljudsku emancipaciju pojmila kao političku emancipaciju i time izrazila svoj projekt slobode, njegov doseg i njegovu granicu. [4] Vidi: Marksizam u svetu br. 6 — 7/1981, str. 380 �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 112 Marksistička kritika građanskog razumijevanja slobode čovjeka kao političkog bića, pokazuje da je ona formalna demokracija, ukazujući na nejednakost ljudi u njihovom praktičnom, proizvodnom, svakodnevnom, empirijskom ži­ votu. Ali forma te jednakosti, jednakost pred zakonom, re­ zultat je jedinstvenog izražavanja kulture građanskog druš­ tva, u proizvodnji kao i u zakonodavstvu. Da su se ljudi uopće mogli pojmiti kao jednaki, čak i u svojoj apstraktnosti prema državi kao apstraktnom općem, uzrok je u proizvodnji, koja je već učinila put apstraktne robno — novčane proizvodnje, pa i radnika kao robe, na kvantitativ­ ni odnos razmjene. Prema tome, cijela je buržoaska demo­ kracija, politička emancipacija, shvaćena kao ljudska eman­ cipacija, rezultat apstraktne razmjenljivosti kvantitativnih elemenata roba i radnika kao robe, u kojoj su ljudi, bez obzira na ekvivalentne razmjene, razumljeni jednakim pre­ ma apstraktnoj općenitosti države. Budući da je građanska kultura utemeljena na robno — novčanoj proizvodnji, na fetišizmu robe, različiti kvantita­ tivni ekvivalenti pripisuju se jednakoj mjeri razmjenljivo­ sti, vrijednost same stvari. Fetišizmom robe, u kojemu je skriveni odnos među ljudima, najamni odnos, uspostavlja se cijeli odnos kao različita vrijednost roba i čovjeka — ra­ dnika. Ova različitost kao pretpostavka cijele građanske kulture nužno nosi apstraktnost jednakosti pred Zakonom, kao što je apstraktno »opće« u državi upravo ono što je općenitost same građanske kulture. Ali dok ta apstraktna općenitost, dakle, doseg građanske, političke emancipacije, vrijedi i za buržuje i proletere — muškarce, ona ne vrijedi za žene. Žene u samom uspostavljanju jednakosti nemaju pravo glasa, za jednaki rad nisu jednako plaćene, što proiz­ lazi iz dvije stvari: 1. da zbog svoje »prirode« imaju manju vrijednost kao ekvivalenat razmjene, kao vrijednost robe, da su manje vrijedna radna snaga i 2. da građanski moral odgovara socijalizaciji porodice, adekvatne potrebama cije­ le građanske kulture. Apstraktna općenitost, u kojoj je građanska klasa iznijela političku emancipaciju jednakosti i demokracije, iskazuje pri tom da »žensko pitanje« nije toliko »općenito«, da se emancipacija ne odnosi u istoj mjeri na žene, pa se »žensko pitanje« spram te »općeni­ tosti« javlja kao »posebno« pitanje, kao feminizam. Prema tome, »žensko pitanje« je ispod razine »općenitosti«, koju je donijela vladajuća klasa za sebe, kao i za eksploatirane — muškarce. Dakle, »žensko pitanje« nije samo klasno pi- �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 113 tanje, već je problem emancipacije žena da se žena eman­ cipira najprije na nivo emancipacije vladajuće klase i vlatlajućeg načina proizvodnje. Ova »posebnost« »ženskog pi­ tanja« u identifikacji žena prema spolu, u »sudbini žene«, odnosu spram njezine »prirode«, omogućava da se kao ne­ posredni osujećivač pokazuje muškarac, bez razlike kojoj klasi pripadao. Žene ovaj odnos osjećaju naročito u dvo­ strukom moralu, seksualnom moralu, moralu odnosa među spolovima, kojeg su interiorizirali i sami proleteri, a i mno­ ge proleterke. Zbog toga predstoje marksizmu još velika istraživanja o moralu kao pretpostavci »praktične djelat­ nosti komunista«. Moral jest i pretpostavka samospoznaje individue kao slobodnog bića uopće. »Svaka kritika morala — uvek je i kritika ideologije. Ali ona nikada nije suštinski obavljena: uvek je u radničkom pokretu postojao izvestan oblik moralizma potekao u izvesnom smislu iz hrišćanstva. Činjenica je da je borba protiv normi kao vrste ugnjetava­ nja došla naknadno, uz pokret za oslobađanjem žena. Moralizam je uvek s jedne određene tačke gledišta bio hrišćanski i muški shvaćen. Sve u svemu marksizam se nikada nije razračunao sa nastankom morala kojim se bavio Nietzsche.«5 (potcrtala B. D.) Spolna identifikacija kao zajednička osnova emancipa­ cije žena, borba protiv muškaraca kao spola, kao onog ne­ posredno prisutnog, čulnog, svakodnevnog eksploatatora, temelj je onoga što se naziva »buržoaski feminizam«. Ap­ straktna općenitost« građanskog domašaja slobode mogla je na svojim vlastitim pretpostavkama izboriti različito vrednovanje ljudi prema jednakom apstraktnom ekviva­ lentu razmjene i apstraktnost te razmjene ideološki ukinu­ ti u građaninu — muškarcu, ali ženi ne dozvoljava niti tu ideologiju jednakosti, taj stupanj općenitosti. Politička artikulacija »ženskih« interesa u raznim obli­ cima »borbenog feminizma« negacija je »ženskog pitanja« kao klasnog pitanja i ona time izlazi iz mogućnosti teorij­ skog utemeljenja unutar marksizma. Borbeni feminizam odnosi se spram muškaraca kao ludistički pokret radnika protiv strojeva ili borbeni ateizam protiv Boga. Neposred­ no, svakodnevno, čulno iskustvo represije nad ženama, pri­ pisuje se muškom spolu i borbeno se postavlja prema »agresoru«. Marksistička teorija o društvu, naravno, ne može se ute[5] K. Glucksmari: Marksizam u svetu, str. 379. �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 114 meljiti na spolnoj borbi kao klasnoj borbi, ili spolnoj bor­ bi, koja zamjenjuje klasnu borbu. Ali redukcionizam »žen­ skog pitanja« na klasno pitanje u svakodnevnom iskustvu žena o njihovoj stvarnoj neravnopravnosti onemogućava im osvještavanje svojeg vlastitog bića. Marksistički feminizam, osim deklariranih klasnih odre­ đenja za borbu radničke klase ima velika iskustva sa samoosvještavanjem žena, koje se sastaju da bi analizirale svoja ženska iskustva, interpretirale nasilje, stjecale samorefleksiju oslobađanja. Žene dešifriraju simbole govora, modele mišljenja i kulture, koju je sačinio »čovjek« — muškarac. Asimilacija »ženskog pitanja« pod »opće« pitanje, pro­ letersko pitanje, negacijom posebnosti »ženskog pitanja« i klasno je pitanje, proletersko pitanje razumjela kao »po­ sebno« spram »općeg« države i partije. Etatističkom mode­ lu socijalizma odgovara redukcija »ženskog pitanja« na klasno pitanje za cjelokupno autoritarno proizvođenje ži­ vota: materijalne proizvodnje i biološke reprodukcije.( Že­ na je ispod razine emancipacije klase kojoj pripada, i u tome je cijela »posebnost« »ženskog pitanja«, ona trpi re­ presiju kao zaposlena žena i kao žena, što nije slučaj sa zaposlenim muškarcem i muškarcem. ) Uostalom »Međunarodna deklaracija o ravnopravnosti že­ na i njihovom doprinosu razvoju i miru« od 1975, koju je potpisala i Jugoslavija, potpuno je toga svjesna kada u točci 20. kaže: »Međutim, postizanjem ekonomskih i soci­ jalnih ciljeva, osnovnih i za postizanje prava žena neće samo po sebi dovesti do potpune integracije žena u razvoj na bazi ravnopravnosti sa muškarcem ukoliko se ne poduz­ mu posebne mere namenjene potpunom ukidanju svih oblika diskriminacije u odnosu na žene.«4 (potcrtala B. D.l Radi se upravo o poduzimanju posebnih mjera! Poduzimanje »posebnih mjera«, koje ne bi bile puki vo­ luntarizam ili »moralna mrzovolja«, moguće je upravo unu­ tar marksističke teorije o društvu, otvorenog marksizma kao naučno — teorijske osnove praktičnog djelovanja ko­ munista«, kako je to samoosvješteno avangardi i iskazano u njenom Programu. Te »posebne mjere« moraju biti utemeljene na »postiza­ nju ekonomskih i socijalnih ciljeva« socijalističkog samo­ upravljanja. »Ekonomski i socijalni ciljevi« socijalističkog6 [6] C itira n o p re m a : Žensko pitanje, R a d n ič k a Š tam pa, s tr. 241. �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 115 samoupravljanja utemeljeni su na projektu slobode, na ekonomskoj emancipaciji, ljudskoj emancipaciji, na onom »sada« i opravdanju onoga »poslije« tek ukoliko je ono u »sada«. »Teorija« i »praksa« socijalističkog samoupravljanja na­ stala je u odlučnoj suprotnosti sa etatističkim modelom so­ cijalizma, sa »općenitošću« države, sa »općenitošću« partije prema klasi. Negiranjem nužnosti, ili barem njezine sveobuhvatnosti i univerzalnosti u prostoru i vremenu, podruštvovljenjem sredstava za proizvodnju i samoupravljanjem, osiguran je jedan drugačiji odnos prema »općem«. »Opće« je izraz otuđenja, proturječnost pluralizmu samoupravnih interesa. Pluralizam autentično samoupravnih interesa koji više nisu politički interesi, ali su ekonomski, konkretni, svakodnevni interesi radnih ljudi i građana u delegatskom sistemu, osnova je novog proizvođenja života: i materijalne proizvodnje i biološke reprodukcije. Politički sistem socijalističkog samoupravljanja nastao iz konkretnog proizvođenja života je antiautoritarni i time upravo alternativni model etatističkom socijalizmu. Daljnje razvijanje marksističke teorije o društvu, kao i stvaralačka primjena te teorije za promišljanje »ženskog pitanja«, tematizira upravo to »opće«. Odnos »ženskog pitanja« kao »posebnog« prema klasnom kao »općem« u redukcionizmu »posebnog« na »opće«, eta­ tistički i autoritarno je ukinuto »posebno«. Sa stanovišta tako razumljenog »općeg«, posebnost »ženskog pitanja« kao spolnog, uvijek se denuncira kao buržoaski feminizam. U alternativnom modelu socijalističkog samoupravi j anj a spram autoritarnog, etatističkog socijalizma, spram »općeg«, nužno se promišlja redukcionizam »ženskog pitanja« kao »posebnog« na »opće« kao neadekvatni redukcionizam samopotvrđivanja same radničke klase. »Poduzimanje posebnih mjera« za ravnopravnost žena, stavlja se u odnos ekonomskih i socijalnih ciljeva same radničke klase. Ekonomski i socijalni ciljevi same radničke klase su proces ukidanja »općenitosti«. Proces ukidanja »općenitosti« moguć je u jednom novom načinu proizvođe­ nja, što znači novom odnosu proizvodnih snaga i proizvod­ nih odnosa. Ovaj će se odnos potvrditi prvenstveno razu­ mijevanjem čovjeka kao osnovne proizvodne snage. Mje­ ra čovjeka kao osnovne proizvodne snage ukida apstrak- �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 116 tnu podvojenost proizvodnih snaga i proizvodnih odnosa i mjerom pravog bogatstva uspostavlja slobodno vrijeme. Svijest radnika o sebi kao osnovnoj proizvodnoj snazi, stavlja u pitanje proizvodne snage kapitala: nauku i tehno­ logiju. Socijalističko samoupravljanje kao alternativni mo­ del etatističkom socijalizmu, kao projekt slobode, usposta­ vljanjem preduvjeta ekonomskoj i ljudskoj emancipaciji, dakle, čovjeka kao osnovne proizvodne snage, razumije nauku i tehnologiju i podjelu rada kao pravo političko pitanje. »Općenitost« se ne može nadvladati bez ukidanja podjele rada, bez upitnosti, bez promišljanja društvene uvjetova­ nosti nauke i spoznaje prirode, bez stavljanja u pitanje cje­ lokupnog »racionalizma ovladavanja svijetom«. (Max Weber), kakvog je uspostavilo građansko društvo. Borba protiv »općenitosti« značit će također borbu pro­ tiv nauke, podruštvovljenje nauke, koja prirodu gleda već na temelju izvršene podjele rada na ruke i glavu7 kao svo­ , jina klase koja ju je stvorila u svrhu dominacije i kontrole nad radničkom klasom. Ova borba protiv »općenitosti« is­ kazat će se kao protivurječnost tehnologije i samoupra­ vljanja, nauke u službi udruženog rada i podruštvovljenja nauke.8 Borba protiv »općenitosti« također je borba protiv »real-socijalističkih taylorističkih režima« — kako je to izrekao jedan učesnik Okruglog stola 1981. Borba protiv »općenitosti« je borba one slobode »sada«, a ne sutra, »poslije«, borba za spoznavanje drugačijeg od­ nosa spram prirode, nego što je ona u znanosti, »gdje poj­ movne identifikacije neempirijske razmjenske apstrakcije osvajaju našu svijest u gotovom obliku.« »Ove forme neem­ pirijske razmjenske apstrakcije« skrivaju novi historijski uvid praktičnog odnošenja čovjeka spram prirode, »socijali­ stičke prirode«. Stoga je neophodno tematizirati odnos povi­ jesti i novog povijesnog proizvodnog odnošenja prema »socijalističkoj prirodi.« Tek radikalnim postavljanjem u pitanje »općeg«, napu­ šta se instrumentalni karakter tehnologije i time moguć­ nost nadvladavanja »racionalnog ovladavanja svijetom«. Ra­ dikalnim stavljanjem u pitanje cijele kulture građanskog [7] V idi: Al. S o h n —R eth e l: »N auka k ao o tu đ e n a svijest«, Marksizam u svetu, 11 — 12/1980. [8] V idi: B. D espot: »Um i sre ć a u re la tiv n o u d ru ž e n o m rad u « , Gledišta b r. 10 i 11 — 12, B eo g rad , 1978. �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 117 društva, cijelog načina proizvođenja života, ljevice na Za­ padu spram konzervativne ofanzive, mora teorijski odre­ diti svoj odnos spram alternativnih pokreta: feminizma, zelenih itd. U problemima na tom putu radnička klasa u svojoj jedinstvenoj borbi za socijalizam kao svjetski pro­ ces, u svojim raznim strategijama nužno izmjenjuje isku­ stva. Podruštvovljena sredstva za proizvodnju i samoupravlja­ nje kao alternativna kultura etatističkom socijalizmu, u svojem nadvladavan ju »općeg« iz temelja se drugačije od­ nosi spram »posebnog«. »Posebno« upravo proizvodi ono »opće«, a kako je ženska emancipacija ispod nivoa emanci­ pacije vlastite klase, pa i proleterske klase, artikulira se jedan poseban odnos »posebnog« i »općeg«. »Žensko pita­ nje« kao spolno pitanje jest »posebno« pitanje »prirode že­ ne«, ali u tom »posebnom« pitanju je sadržana sva »op­ ćenitost« proleterskog pitanja, jer odnošenje prema »žen­ skom pitanju« kao »posebnom pitanju« odustajanje je proletarijata da se bori za »općenitost« u kojoj je i sam iz­ gubljen. U »posebnosti« »ženskog pitanja« skriveno je ljud­ sko pitanje, pitanje ljudske emancipacije, jer odnos spram »prirode žene« je klasni, povijesni odnos spram prirode kao svog vlastitog anorganskog tijela. Agresivno odnošenje spram »prirode žene«, spram njezinog spola, kako u direk­ tnom spolnom odnosu, tako i u osujećivanju razine vlasti­ te emancipacije u ravnopravnosti u radu, odnos je ispod razine povijesne emancipacije samooslobađanja radničke klase. Takav je odnos mjera vlastitog odnošenja čovjeka kao praktičnog, prirodnog, generičkog, slobodnog i univer­ zalnog bića prema sebi kao osnovnoj proizvodnoj snazi, prema »socijalističkoj prirodi«. U onom biću, kojemu nije učinjena nikakva posebna ne­ pravda, nego ljudska nepravda naprosto, krije se osnova ljudske emancipacije. Povijest kao povijest »asocijacije slo­ bodnih proizvođača«, kao »carstvo slobode« moguće je ula­ ženjem žena u povijest. Ali da bi žene ušle u povijest mora­ ju one same, kao i proleteri spoznati odnos povijesti i pri­ rode žene, kao odnos povijesti i prirode. Svako razumijeva­ nje »posebnosti« »ženskog pitanja« u odnosu spram prole­ terskog pitanja zatvara proleterima mogućnost za ukidanje svoje vlastite »posebnosti« spram »općenitosti« države i partije. Nova kultura socijalističkog samoupravljanja razumljena �žen sko pitanje i soc. samoupravljanje 118 kao kultura rada — ovladavanje uvjetima rezultata svoga rada i uvjetima života uopće, istovjetna je novom proizvo­ đenju života. Proizvođenje života, kako materijalne proizvo­ dnje, tako i reprodukcije života jedinstven je proces. Nova kultura kao alternativni model etatizmu, najprije je neautoritarna kultura. Borba protiv »općenitosti«, proces so­ cijalističkog samoupravljanja kao stvarnog, a ne samo pra­ vnog podruštvovljenja proizvodnje, u osnovi je proširenja marksističke teorije o društvu i stvaralačke promjene te teorije. Ona podrazmijeva drugačiji odnos prema prirodi, drugačiji odnos među ljudima, drugačiji odnos žene i muš­ karca. Proces podruštvijavanja autoritarnosti podjele rada i tehnologije, pretpostavlja proces podruštvljavanja poro­ dice. Ono najprije znači ukidanje dvojakog morala »privat­ nog« i »javnog« i time ulaženje žena u povijest. Ukidanje »općenitosti« ukidanje je »čvrste ruke« samoupravnim spo­ razumijevanjem i dogovaranjem kao novim ljudskim sen­ zibilitetom. Autoritarna i patrijarhalna podjela rada i shodno njoj moral u porodici socijalizira autoritarnu ličnost. Redukcionizam »posebnosti« »ženskog pitanja« na klasno pitanje onemogućava proleterima njihovu vlastitu pretpo­ stavku ljudske emancipacije, koja im je dana kao povijesna mogućnost. U odnosu prema ženi, koja zbog svoje »prirode« ostaje uvijek ispod razine klase kojoj pripada, a na temelju interioriziranog morala vladajuće klase, najteža je bitka proletarijata protiv samoga sebe. »Proletarijat se dovršava time što se ukida, time što dovođenjem svoje klasne bor­ be do kraja ozbiljuje besklasno društvo. Borba za to druš­ tvo, pri čemu je diktatura proletarijata samo jedna faza, nije samo borba protiv vanjskog neprijatelja, protiv buržoa­ zije, nego istovremeno borba proletarijata protiv samoga sebe: protiv razornih i ponižavajućih utjecaja kapitalistič­ kog sistema na njegovu klasnu svijest. Tek onda kad je proletarijat te utjecaje prevladao, izborio je on zbiljsku po­ bjedu. Razdvajanje pojedinih područja koja treba da budu sjedinjena, različiti stupnjevi svijesti do kojih je proleta­ rijat do sada dospio u različitim područjima, jesu tačni po­ kazatelji onoga što je postignuto i onoga što ima da se po­ stigne. Proletarijat se ne smije bojati samokritike, jer nje­ govu pobjedu može donijeti samo istina, i zato samokri­ tika mora biti njegov životni element.«’9 [9] G. L u k acs: Povijest i klasna svijest, Z ag reb , 1977, s tr. 147. �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 119 »Razorni i ponižavajući utjecaj kapitalizma na njegovu klasnu svijest« naročito se odnose na odnošenje spram že­ ne. Diskriminacija žene u bilo kojemu pogledu »privatnoga« ili »javnoga« života je odnos spram »prirode žene« u preu­ zimanju moralizma shvaćenog kao principa dominacije. S druge strane, negacija »ženskog pitanja« kao »posebnog«, utjecaj je »etatističkog senzibiliteta« koji se služi »politič­ kom funkcijom moralne norme« kao sredstvom opravda­ nja moći. Zbog toga je žena u socijalističkom samoupra­ vljanju najradikalnije zainteresirana za sve norme prokla­ mirane samoupravljanjem. U toj cjelokupnoj neautoritarnoj kulturi proizvodnje života vidi mogućnost svoje vlasti­ te emancipacije. Skidanje navodnika sa »ženskog pitanja« sm atraju žene pretpostavkom svoje emancipacije. Ali to je ujedno i pret­ postavka muškaraca, proletera da se emancipiraju u ljude. Žene, koje najneposrednije osjećaju autoritarnost u svom životu, silna su potencijalna snaga ozbiljenja kulture soci­ jalističkog samoupravljanja. Ali za to su još danas spremne samo najosvještenije žene, kao što samo i najsvjesniji dio radničke klase i radnih ljudi koristi, odnosno, primjenjuje zakone nauke, kako to stoji u Programu SKJ: »Komunisti koriste, odnosno, prim jenjuju rezultate nauke u skladu s društvenim interesom i sa stepenom društvene svesti naj­ naprednijeg dela radničke klase i radnih ljudi uopšte i u skladu s materijalnim mogućnostima društva.«1 (potcrtala 0 B. D.) Sam proletarijat trpi razorne i ponižavajuće utjecaje na svoju klasnu svijest.,Žene sa svojom »prirodom«, sa vladajućim patrijarhalnim moralom, teško istupaju u povijest da se samoaktualiziraju u individue. I one su interiorizirale autoritarni moral: mir, mar, red i rad, i teško ga se osloba­ đaju napornom borbom protiv okoline i sa osjećajem kriv­ nje. Emancipirane žene su samo »emancipirane« u traženju svoga ženskog identiteta, koje je teže od Proustovog »traže­ nja izgubljenog vremena.« Za stvar žena, za emancipaciju žena, najpogubnije je mu­ ško, etatističko etiketiranje njihovog procesa samoosvješlavanja kao »elitizma« ili »buržoaskog feminizma«. Samoosvještavanje žena o klasnosti njihove »prirode«, o kultur­ nom obrascu društva, moralnim normama, jezičnim sim­ bolima itd., mukotrpan je proces. Iako samo same žene mogu artikulirati oblike svoje porobljenosti, one se ne mo110J Program SKJ, str. 295. �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 120 gu emancipirati »ukoliko se ne poduzmu posebne mere namenjene potpunom ukidanju svih oblika diskriminacije u odnosu na žene«. »Poduzimanje posebnih mjera« mogu­ će je tek kao samospoznaja muške avangarde da su te mje­ re pretpostavke vlastite emancipacije. Prilog promišljanju »ženskog pitanja« u socijalističkom samoupravljanju, temelji se na razvijanju marksističke teorije o društvu, koja je osnova praktične djelatnosti ko­ munista i socijalističkog samoupravljanja kao antiautori: tarnog modela socijalizma. Odnos otvorene marksističke teorije i antiautoritarnog proizvođenja života kulture soci­ jalističkog samoupravljanja u stvaralačkom odnosu »teo­ rije« i »prakse«, moguće je kao projekt slobode. Projekt slobode pretpostavlja drugačije poimanje odnosa »posebnog« i »općeg«. Redukcija »posebnosti« »ženskog pi­ tanja« na »općenitost« proleterskog pitanja, reducira tako­ đer »posebnost« proleterskog pitanja na »općenitost« države i partijske birokracije. Factum brutum da se »žensko pitanje« javlja kao poslje­ dica neravnopravnosti žena da dostignu nivo emancipacije vlastite klase, daje mu »posebnost« koja se ne može supsumirati pod »općenitost«. Utemeljenje »ženskog pitanja« na spolu potvrđivanjem njegove »posebnosti«, zamjenjiva­ nje klasne borbe spolnom, izvan je marksizma, i izvan onoga što bi žene u socijalističkom samoupravljanju htje­ le. Projekt slobode socijalističkog samoupravljanja omogu­ ćava ženama da se u pluralizmu samoupravnih interesa organiziraju po spolu i izmjenjuju svoja iskustva. Kada one to čine, nerijetko se to okupljanje naziva »feminiz­ mom«, a cijeli je bauk feminizma u Jugoslaviji da žene ko­ riste demokratsku konstituciju našeg sistema da se izrazi svaki neposredni interes radnih ljudi i građana. Ali interes žena nije samo jedan od posebnih, neposrednih interesa radnih ljudi i građana, već je u njegovoj »posebnosti« sadr­ žana cijela »općenitost« radničke klase. Stoga u Jugoslaviji nema feminizma koji bi bio izvan klasnog pitanja radničke klase. Ukoliko u mnoštvu feminizama ima zajedničko samo to, da je on uvijek ujedinjeni napor za oslobađanjem žena, moglo bi se uvjetno govoriti o feminizmu na jugoslavenski način, na samoupravni način. Ali proširenje marksističke teorije o društvu kao teorije �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 121 za praktičnu djelatnost komunista, nije dovoljan takav oblik napora, već traži revandikaciju odnosa »ženskog pi­ tanja« kao »posebnog« prema proleterskom pitanju kao »općem«. Ovaj odnos ne može biti riješen na način etatisti­ čkog socijalizma, jer je borba protiv njegove apstraktne »općenitosti«, protiv njegove autoritarnosti osnova socija­ lističkog samoupravljanja. Odnos »posebnog« i »općeg« može biti samo odnos »posebnog« i konkretno općeg, a to znači, da je u »općem« sadržano sve »posebno«, a da je u »posebnom« »opće«. »Posebnost« »ženskog pitanja« sadrži u sebi »općenitost« proleterskog pitanja. U svakom »posebnom« pitanju žena sadržan je problem ljudske emancipacije. Jer, ne radi se o političkoj emancipaciji i njezinoj »općenitosti«, nego o ljud­ skoj emancipaciji. A ljudska je emancipacija moguća samo u novoj, neautoritamoj kulturi, u projektu slobode koji zna­ či proces ukidanja podjele rada, podruštvovljenja rada, podruštvovljenja nauke i politike, a takvoj je kulturi potreb­ no neautoritarno proizvođenje ljudi, neautoritam i odnosi u porodici, koji tek socijaliziraju individue — samoupra­ vljače. U tom je smislu emancipacija žena pretpostavka ljudske emancipacije, a svako »žensko pitanje« jest ljud­ sko pitanje. Ono »poslije« rješavanja emancipacije žena jest utoliko, ukoliko je »sada« kao i za cijelu radničku klasu. Da se riješi redukcionizam »ženskog pitanja« na klasno, potrebno ga je najprije postaviti. Postavljenjem »ženskog pitanja« kao klasnog pitanja, a na čijoj su »posebnosti« evi­ dentni svi momenti ponižavajućih, najamnih utjecaja na klasnu svijest proletarijata, znači postaviti »žensko pitanje« i kao spolno, gdje je represija prema ženi izraz ropstva ci­ jelog čovječanstva. To znači govoriti o »ženskom pitanju« kao ljudskom pitanju. Apstraktna suprotnost spolnog i klasnog nestaje, i na svakom spolnom, »ženskom pitanju« vidi se otuđenost »muškog pitanja«, klasnog pitanja. Da bi se »žensko pitanje« uspostavilo na taj način u marksističkoj teoriji o društvu, potrebno je sa njega skinu­ ti navodnike. Dakle, žensko pitanje u socijalističkom samo­ upravljanju postoji kao ljudski problem ljudske emancipa­ cije proletarijata. Ovakav prilog promišljanju ženskog pitanja u socijalizmu prilog je marksističkoj teoriji o društvu, koja je ujedno naučnoteorijska osnova praktične djelatnosti komunista u ozbiljenju alternativnog modela socijalizma. �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 122 Otvoreni marksizam kao »teorija« i »praksa« komunista, ozbiljuje projekt slobode koji se nosi sa svim problemima nužde, ali tu nuždu spoznaje iz slobode. Proklamirana deklaracija o ravnopravnosti žena ozbilju­ je se ukidanjem apstraktne podvojenosti postizanja eko­ nomskih i socijalnih ciljeva i poduzimanja potrebnih mjera za ravnopravnost žena, postavljanjem ženskog pitanja kao ljudskog pitanja u zajedničkom naporu žena i muškaraca za novo proizvođenje života, za novu kulturu bez apstrak­ tne općenitosti. Skidanje navodnika sa »ženskog pitanja« pretpostavlja mogućnost teorijskog utemeljenja marksističkog feminiz­ ma. Kako bez revolucionarne teorije nema revolucionarne prakse, teorijsko utemeljenje marksističkog feminizma pretpostavka je ljudske emancipacije i žena i muškaraca. II Kako smo istakli, mogućnost teorijskog utemeljenja mar­ ksističkog feminizma od izuzetne je važnosti, zbog razlike real — socijalizma, etatističkog socijalizma i samoupravlja­ nja. Njihova je razlika utemeljena teorijski na razlici razu­ mijevanja dogmatskog marksizma od otvorenog. Razlika dogmatskog i otvorenog marksizma razlika je poimanja smisla emancipacije. Marksizam shvaćen kao temelj poli­ tičke emancipacije radničke klase, institucionalizira se u ideologiji i proizvodnih odnosa i proizvodnih snaga." Dik­ tatura proletarijata sa ukidanjem privatnog vlasništva razumljena je kao opća emancipacija u kojoj se gubi svako »posebno« pitanje, pa onda i »žensko pitanje«. Marksizam, pak, shvaćen kao temelj ljudske emancipacije, kao emancipatorska epohalna ideja, jest tek početak procesa sa­ moupravljanja društveno — ekonomskog i društveno — po­ litičkog sistema u kojem se ide procesu oslobađanja čovje­ ka od svega što je izvan i iznad njega, ka »asocijaciji slo­ bodnih proizvođača«. Ali jasno je da se ovdje još uvijek radi o »carstvu nužnosti«. »Sloboda se u ovom području može sastojati samo u tome da udruženi čovjek, udruženi proizvođači racionalno urede ovaj svoj promet materije sa prirodom, da ga dovedu pod svoju zajedničku kontrolu,1 [11] V idi: BI. D espot: Ideologija proizvodnih snaga i proizvodna snaga ideologije, O sijek , 1976. �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 123 umjesto da on njima gospodari kao slijepa sila; da ga vrše s najmanjim utroškom snage i pod uvjetima koji su najdo­ stojniji i najadekvatniji njihovoj ljudskoj prirodi«.1 * Udruživanje proizvođača da racionalno urede svoj promet sa prirodom, a onda i prirodom žene, odnosno, odnosom u porodici i odnosom među spolovima, bitno je drugačiji u državnom socijalizmu i samoupravljanju. Promišljanje ženskog pitanja sa stanovišta marksističkog feminizma spa­ da u jednu kontroverzu marksizma, koju je kod nas, ako ne prvi, ali među prvima naznačio Predrag Vranicki.1 1 2 3 Marksistička misao otvorenog marksizma mora biti kriti­ čka prema samoj sebi, u ovome slučaju spram kontrover­ ze u društvenom položaju žena u real — socijalizmu i so­ ci jalističkom samoupravljanju. Drugo, za teorijski razvitak otvorenog marksizma bitan je izazov postojanje alternativnih pokreta u svijetu, posebno feminističkih, koji je pretpostavka za strategiju odnosa radničkih pokreta i novih socijalnih pokreta, odnosno rad­ ničkog pokreta i feminističkih pokreta. Važnost ovog promišljanja dobiva na snazi jačanjem konzervativne politike i ideologije na Zapadu, od koje nije nnuna niti radnička klasa Zapada, a za konzervativne, anti­ feminističke ideje nemaju imuniteta niti socijalistička dru­ štva. Treće, utemeljenje marksističkog feminizma potrebno je zbog osvještavanja i emancipacije polovine čovječanstva Šio se zove žene. Dosadašnji odnos marksizam i feminizam živio je u »nesretnom braku« — kako reče socijalistička feministkinja Heidi Hartman. Dodala bih da je najčešće živio u vanbračnoj zajednici, pri čemu ne bi bila nesreća u onom »vanbračnom«, već što se to »vanbračno« vrednuje — s patrijarhalnog stanovišta — kao slučajna zajednica ili »divlji brak«. Logičko — metodološki, sa stanovišta opsega pojma »marksizam«, pojam feminizam, »žensko pitanje« kao spol­ no pitanje smatra se subordiniranim pojmom, a sa stano­ višta pojma feminizam pojam marksizma sm atra se kon­ tradiktornim pojmom. Ukratko, ili se radilo o klasnom pi­ tanju, u tom je slučaju žensko pitanje reducirano na klas­ no pitanje, ili se radi o borbi spolova žena — muškarac, jer [12] Mane: Kapital III, Zagreb, 1948, str. 755 — 756. [13] Vidi: P. Vranicki: O nekim kontraverzama u marksizmu, Rijeka, 1979. �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 124 je njihova nejednakost prethodila građanskom društvu, pa je s toga stanovišta Marxov kategorijalni aparat nepri­ mjeren kritici kapitalizma, a s time i razrješenju proble­ ma patrijarhata u socijalizmu. Teorijsko utemeljenje poj­ ma marksistički feminizam osporava se sa stanovišta eta­ bliranog marksizma. S druge strane, samoosvještavanje žena u nastojanju da se iz mnijenja, od onoga što ne pred­ stavlja neku u sebi opću misao po sebi i za sebe, iz nekog vlastitog uvjerenja, do zadnje istine, prolazi put od mutnih predodžbi do jasnog pojma. Taj je put gotovo analogan socijalističkim poimanjima radničke klase devetnaestog sto­ ljeća, do samosvijesti proletarijata o sebi i za sebe u zadobivanju ideje znanstvenog socijalizma. U političkoj, revolu­ cionarnoj borbi za ozbiljenje ideje znanstvenog socijalizma, u borbi za ljudsku emancipaciju u 20. st. žene predstavlja ju polovinu čovječanstva. Marginalizacija problema polovine čovječanstva u ime općenitosti, bilo klasne, bilo pojmovne, a poimajući samo općenitosti kao filozofijske i umne, mora­ lo bi barem posustati pred jednim već zadobivenim stavom u mišljenju: »Zdrav ljudski um odnosi se na konkretno. Tek refleksija razuma je apstraktna teorija, neistinita, točna samo u ljudskoj glavi — između ostaloga takođe nije prak­ tična.«'4 Nije praktično ne poimati politički potencijal polovine čovječanstva osim u subordiniranosti spram pojma »klasa«, »proletarijat« ili »čovjek«.Feminizmu, ženskom osvještavanju, odnosno, njegovom teorijskom utemeljenju, opasnost je ostati u mnijenju, koje ovo »konkretno« poima kao vla­ stito uvjerenje zasnovano na »osjećajima, slutnjama, intui­ cijama itd., tj. na subjektivnim razlozima, uopšte na osobenosti dotičnog subjekta«.'5 Iz mnijenja se »konkretno« javlja kao spol, kao spolna borba žena — muškarac, kao protivurječje i poprište borbe za emancipaciju žena. Borba među spolovima kao pretpostavka teorijskog ute­ meljenja emancipacije žena polazi od apstrakcije razlika, koje ne sačinjavaju nešto konkretno. »Samo razum, razumsko mišljenje shvata drugosti kao nepodnošljive jedne za druge.«'4 Utemeljenje marksističkog feminizma na konkretnoj op­ ćenitosti, na izlaženju iz mnijenja (doxa), s jedne strane, u znanost (episteme), kao i s druge strane, iz apstrakcije1 5 4 [14] H egel: I storija filozofije, B e o g ra d , 1970, s tr. 28 [15] Ibid., s tr . 20 [16] Ibid., s tr . 29. �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 125 »klase«, »čovjek«, iz ideologije, već onesposobljene svijesti, koja onesposobljava drugu svijest (Paić), moguće je u poi­ manju opsega pojma marksizam i opsegu pojma feminizam, odnosno, opsegu pojma klasno i opsegu pojma spolno, kao interferirajućim pojmovima. Nasuprot takve konkretne općenitosti marksizam kao samosvijest emancipacije proletarijata poimao je eman­ cipaciju žena kao pojma spola, kao subordinirani pojam. Feminizam bez razlikovanja prirodne konkretnosti od konkretnosti misli u svojoj apstraktnoj borbi među spolo­ vima kao pretpostavci emancipacije žena pojmio je pojam feminizma i pojam marksizma kao dva kontradiktorna pojma. Interferirajući opseg pojma marksizam s pojmom femi­ nizma na tlu je konkretnog općeg, gdje se za pojam eman­ cipacije žena pretpostavlja emancipacija klase, ali koja je emancipacija pretpostavljena emancipacijom žena. Takvim promišljanjem ostaje jedan dio opsega pojma emancipacija žene bez apstraktnog redukcionizma na pojam klase, a je­ dan dio opsega pojma marksizam, kao pretpostavka eman­ cipacije ljudi bez obzira na spol. Jedan dio opsega pojma feminizam odnosi se na patrijarhat, koji prethodi kapita­ lizmu, jedan dio opsega pojma marksizam kao otkriće viš­ ka vrijednosti, protivurječja kapitala i rada, mogućnosti ljudske emancipacije ukidanjem privatnog vlasništva od­ nosi se na čovjeka — radnika, bez razlike na spol. Interfe­ rirajući sadržaj pojma marksistički feminizam znači pokret za oslobađanjem žena, koji pretpostavlja socijalizam, ali pri čemu socijalizam eo ipso ne znači ukidanje patrijarhata. Mogućnost utemeljenja marksističkog feminizma kao interferirajućeg pojma marksizma i feminizma stoji i pada na dvije pretpostavke: 1. da je Hegelova dijalektičko — spekulativna metoda filozofije slobode conditio sine qua non čitanja Marxa, 2. da je duh marksizma u svojoj epohalnosti, a ne slovo marksizma, ponajmanje institucionalni marksizam u svojoj interepohalnosti kompetentan za taj odnos. Hegelova dijalektičko-spekulativna metoda filozofije slo­ bode utemeljena u Fenomenologiji duha i Znanosti logike, a nužno posredovana pravom, odnosno, filozofijom prava, u stupnjevitosti razvoja ideje po sebi i za sebe slobodne vo­ lje, metoda je i samoosvještavanje žena. U posredovanju �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 126 razvoja ideje po sebi i za sebe slobodne volje iz sfere ap­ straktnog ili formalnog prava, preko sfere moraliteta u običajnosti, sama supstancija običajnosti je prirodni duh — porodica, u svojoj podvojenosti i pojavi — građansko društvo — država kao isto tako opća i objektivna sloboda u slobodnoj samostalnosti posebne volje. U ovom posre­ dovanju revolucionarno se samoosvještava osoba kao slobodna — i muškarac i žena — ali u različitosti svoje prirode. Slobodna volja koja sebe hoće ne može biti na tlu pri­ rodnog, već na tlu duhovnog — a to je pravo, jer je: »Tlo prava uopće ono duhovno, a njegovo pobliže mjesto i is­ hodište volja, koja je slobodna, tako da sloboda čini njego­ vu supstanoiju i određenje, a pravni je sistem carstvo ozbiljene slobode, svijet duha proizveden iz njega samog kao druga priroda.«'7 Posredovanje prirodnosti na tlu prava kao carstva ozbiljene slobode osigurava filozofijski pojam općenitosti poj­ mu osoba, »čovjek« (i muškarac i žena) i rodno je mjesto osporavanja mogućnosti teorijskog ranga ženskog pitanja — feminizma, jer je ova općenitost konkretna, pošto je uki­ nula i muškarca i ženu, dakle spol. Različitost posredovanja spola: muškarac, žena, u sub­ jektivnom duhu običajnosne ideje — porodici, posreduje volju koja bitkuje po sebi i za sebe kao slobodna, istinski beskonačna. Određenje iz apstraktnog prava slobodne volje koja posta­ de po sebi i za sebe slobodna, jest prisvajanje, 'privatno vlasništvo. Odnos volje spram predmeta je apstraktan od­ nos, ako objektivacija moje volje nema pravo na prisvaja­ nje. »Lice ima pravo da svoju volju stavi u svaku stvar, ko­ ja je time moja, dobiva moju volju kao svoju supstancijalnu svrhu budući da ona takve nema u sebi samoj kao svoje određenje i dušu — apsolutno pravo ljudi na prisvajanje.«'* Izlaženje iz slobodne volje idealizma, gdje spoljašnje stva­ ri imaju privid samostalnosti u objektivaciju volje, u kon­ kretno, mora stupiti u pravo, u carstvo ozbiljene slobode, a to se posreduje posjedom (vidi § 45), ili »kako mi u vla­ sništvu moja volja kao lična, dakle, volja pojedinca, posta­ je objektivna, ona dobiva karakter privatnog vlasništva.«”1 8 7 [17] H egel: Osnovne crte filozofije prava, S a ra je v o 1964, § 4, s tr . 32 — 33. [18] Ibiđ ., § 44, s tr. 79. [19] Ibiđ., § 46, s tr . 60. �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 127 Kako je poznato, kritiku privatnog vlasništva kao objektivacije slobode izveo je Marx, s time, da ovdje treba poseb­ no naglasiti aporiju u koju je upao Hegel: jednom mu je privatno vlasništvo pretpostavka »da sam ja sebi kao slo­ bodna volja u posjedu predmetan, a time također tek zbilj­ ska volja sačinjava ono istinsko i pravno u tome, određenje vlasništva«,” a drugi puta da i bez te predmetnosti u posje­ du, u poimanju da »svjetska povijest predstavlja postup­ nost razvoja čiji je sadržaj svijest o slobodi (tek u ger­ manskom životu važi načelo: »čovjek je slobodan«). To znači: čovjek je kao čovjek slobodan u potpunosti razvoja svijesti o slobodi, a za slobodu mu je potrebna objektivacija volje u posjedu da njegova volja bude predmetna! No, dok je Marx pomno analizirao kategoriju privatnog vlasništva kao objektivaciju slobode po sebi i za sebe slo­ bodne volje, i koju analizu i kritiku marksistički feminizam stavlja u svoju osnovu, odnos volje i tijela u Hegela, onaj je odnos, koji ukazuje da je povreda tijela veća ataka na mo­ ju slobodu, nego ataka na vlasništvo. Hegel u § 48 pripisu­ je bezidejnom, sofističkom razumu da može praviti razliku između stvari po sebi duši, koja neće trpjeti ako joj se tijelo zlostavlja i egzistencija lica podvrgava nasilju, kao da bi čovjek mogao biti slobodan, ako je tijelom u ropstvu. Ovo apstraktno mišljenje polazi od protivurječnosti tijela i duha. Međutim, Hegel kaže: »Tijelo ukoliko je ono nepo­ sredan opstanak nije primjereno duh; da bi bilo njegov voljni organ i nadahnuto sredstvo, mora ga on tek posje­ dovati.«'1 A da sam ja živ u svom neposrednom, organskom ' tijelu znači da sam kao osoba neposredno pojedinac. No, kao osoba imam ja ujedno svoj život i tijelo, kao i druge stvari (potcrtala B. D.) samo ukoliko je to moja volja. Ja imam ove udove, život, samo ukoliko ja hoću; životinja se ne može sama osakatiti, ili ubiti, ali čovjek može.«” Razumljivo je, dakle, ukoliko sam ja osoba, koja ima svoj život i svoje tijelo kao svoju volju, da je »nasilje koje je drugi učinio mojem tijelu nasilje učinjeno meni.« Hegel će zaključiti u § 48: »To što 'ja' osjećam da povreda i nasilje spram mog tijela diraju mene neposrednog kao zbiljskog i prisutnoga, sačinjava razliku između lične uvrede i između povrede mog spoljašnjeg vlasništva u kdjem moja volja nije u toj neposrednoj prisutnosti i zbiljnosti.«* 2 [20] Ibid., § 45, str. 60. [22] Ibid., § 47, str. 61 — 62. [21] Ibid., § 48, str. 62. �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 128 Marksizam kada hoće učiniti redukciju ženskog pitanja na klasno pitanje, problem emancipacije žena na problem emancipacije od privatnog vlasništva, ne uviđa: a) da je i za Hegela ugrožavanje moga tijela veće ugrožavanje moje slobode, nego ugrožavanje privatnog vlasništva i b) da že­ ne, koje su povijesno uznapredovale u svijesti o slobodi, svoje tijelo spoznaju kao predmet svoje slobode i svako svoje tjelesno ugrožavanje premlaćivanjem, silovanjem, kontrolom plodnosti, verbalnim deliktima na žensko tijelo, na spol, smatraju atakom na svoju, u mišljenju zadobive­ nu slobodu, i kao relativnu samostalnost te uvrede, pa čak i primarnost nad zadiranjem u objektivizaciju slobode u posjedu. Pri tome je još za naglasiti da je povreda tijela, koja je gora od povrede privatnog vlasništva u Hegela već napredovanje u slobodi koja onemogućava ropstvo. Gluhoća marksizma za ove delikte protiv slobode u napa­ du na tijelo, kao i ignoriranje ovih problema kao da oni spadaju u žensku opsjednutost seksualnošću, u trivijalnost razgovora o isjecanju klitorisa, orgazmu, pobačaju itd., na­ vodi dio feminističkog pokreta, pokreta za emancipaciju žena, da negira utemeljenje ženske emancipacije u mark­ sizmu kao objektivističkom i ekonomističkom. Stoga se putevi oslobođenja traže u poimanju psihološke, patrijar­ halne, ideološke, tradicionalne, muške, seksističke usmjere­ nosti društva. Marksistički feminizam suglasan sa marksizmom u uka­ zivanju na Hegelovo građansko poimanje privatnog vlas­ ništva kao posredovanje volje po sebi i za sebe slobodne, ostavlja teorijsku analizu i samosvješćivanju žene ovaj dio oslobađanja u isticanju spolnosti i razlika u nasilju muš­ koga spola nad ženskim spolom kao relativno neovisnom o građanskom načinu proizvodnje života. Povijesno napredovanje u svijesti o slobodi žene postup no je, jer je ta svijest ostala isto tako relativno nepovijes­ na u pijetetu familije. »U ovom se društvu ćudorednost sa­ stoji upravo u tome da se članovi međusobno ne odnose kao individue slobodne volje, ne kao persone; baš zato je familija u sebi izuzeta od tog razvoja iz kojeg tek nastaje povijest«.2 5 Ostaci arhaičnosti u odnosu spram žene dijelom su u familiji, koja je izuzeta iz povijesti i time nije predmet fi-2 3 [23] Hegel: Filozofija povijesti, Zagreb, 1966, str. 65. �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 129 lozofije, ali i tamo gdje je filozofijskom prom atranju pri­ mjerno da prihvati umnost — u državi. Jer Hegel zna kada prestaje ovo izuzeće familije iz razvoja da »ako duhovno jedinstvo prijeđe preko tog kruga osjećaja i prirodne lju­ bavi, ako dođe do svijesti o ličnosti, onda opstoji to mrač­ no oporo središte, u kojem ni priroda ni duh nisu otvo­ reni i prozirni: a za kojega i priroda i duh mogu postati otvoreni i prozirni samo tek radom daljnjega i u vremenu dalekog obrazovanja one volje koja je postala samosvijest. Ali pošto Hegel samosvjesnu volju dovodi u odnos sa drža­ vom, za marksistički feminizam je predmet kritike razli­ čitost posredovanja žene i muškarca u porodici da bi se iz subjektivnog duha — porodice stupilo u objektivni duh države. Da bi sfera građanskog društva mogla preći u državu: »Svetinja braka i čast korporacije dva su momenta oko kojih se kreće dezorganizacija građanskog društva«.2 Stoga 4 je predmet kritike marksističkog feminizma »svetinja bra­ ka«, koja uz korporaciju omogućava prelazak građanskog društva u državu kako je on određen u § 258: »Država kao zbiljnost sups tanci jalne volje, koju ona ima u posebnoj samosvijesti uzdignutoj do njene općenitosti, jest ono po sebi za sebe umno. To sups tanci jalno jedinstvo jest apsolut­ no nepokretna samosvrha, u kojem sloboda dolazi do svo­ jeg najvišeg prava, kao što ta konačna svrha ima najviše pravo spram pojedinaca, čija je najviša dužnost da budu članovi države«.2 Biti član države, građanin, nije moguće 5 bez posredovanja porodicom, koja omogućava i ulazak u svijet potreba građanskog društva, pa se tek time zadobi­ va konkretna predstava o tome što je čovjek. »Predmet je u pravu osoba, na moralnom stajalištu subjekt, u porodici član porodice, u građanskom društvu uopće građanin — ov­ dje sa stajališta potreba, to je konkretnost predstave što se zove čovjek; tek je, dakle, ovdje i zapravo samo ovdje, riječ o čovjeku u tom smislu.«2 6 Protok: privatno vlasništvo — porodica — građansko dru­ štvo, kao sloboda po sebi i za sebe slobodne volje koja ho­ će samu sebe, jest misao i vladajuće klase i vladajućeg spola. To je misao slobode privatnog vlasništva i muška mi­ sao dominacije nad ženom. Ali Hegel je u svojoj »gotskoj gradnji o kojoj stari nisu [24] Osnovne crte fitozofije prava, § 255, str. 202. [25] Ibiđ., § 258, str. 204. [26] Ibiđ., § 190, str. 170. �žen sko pitanje i soc. samoupravljanje 130 ništa znali«, u određivanju slobode na uviđajnosti opće vo­ lje, školovao svoje vlastite grobare: marksizam i feminizam. Marx je u Kritici Hegelove filozofije državnog prava, u Kritici Hegelove dijalektike i filozofije uopće promislio što znači ovo »opće« države, što znači po sebi i za sebe umno kao zbiljnost supstancijalne volje, koju ona ima u posebnoj samosvijesti uzdignutoj do njene općenitosti. Kri­ tika počinje na filozofijski način, jer oslobađanje čovjeka ide u temelj ljudskog opstojanja. Filozofiju je Marx osta­ vio i zadobivenu samosvijest slobode prenio na klasu, koju je Hegel, kada je sasvim pauperizirana nazivao ološem (vi­ di: § 244). Marksizmu se time ne oduzima legitimnost teo­ rije, razine općenitosti koja je potrebna da se ne bi radilo 0 mnijenju, konkretno opće jest proletarijat kao samo­ svijest, kao svijest o svijesti ekonomskog položaja radničke klase i njegova uvjeta opstojnosti. Klasa je tako postala ona općenitost koja ozbiljuje filozofiju, jer: »kad proleta­ rijat objavljuje raspadanje dosadašnjeg poretka u svijetu, onda on izvršava samo tajnu svoga vlastitog postojanja, jer je on stvarno raspadanje ovog svjetskog poretka. Kad proletarijat zahtijeva negaciju privatnog vlasništva tada on izdiže kao princip društva ono, što je društvo kao svoj princip uzdigao, što je u njemu, kao negativni rezultat dru­ štva već utemeljeno bez njegova sudjelovanja«.2 7 Marksistički feminizam kao interferirajući pojam pojmo­ va marksizam i fenimizam, utemeljuje se na Marxovu poj­ mu privatnog vlasništva, proletarijata, države, promjeni dosadašnjeg svjetskog poretka. Dijalektičko — spekulativ­ na metoda filozofije slobode, koja u volji po sebi i za sebe slobodnoj, pojmi povredu tijela kao predmet moga htije­ nja, većom od objektivacije moje volje u posjedu, posre­ dovala je samoosvješćivanju žena da tu istu metodu pri­ preme za predmet kritike, jer se cijela »gotska katedrala« umne slobode volje posredovala cijepanjem običaj nosnog supstancijaliteta »muškim« mišljenjem. Objektivacija slo­ bode volje u posjedu, u privatnom vlasništvu, supstancijalitet je običajnosti u porodici, građanskom društvu i drža­ vi. Marksističkom feminizmu je predmet kritike i ona Marxova interepohalna misao, koja ide isključivo na kritiku 1 ukidanje privatnog vlasništva, kao jedinih izbora otuđenih uvjeta opstanka proletarijata. Proletarijat, koji je sada kon­ kretnost misli u svojoj emancipatorskoj ulozi, supsumira problem emancipacije žena na problem ulaženja žena u [27] Mara — Engels: Rani radovi, Zagreb, 1954, str. 86. �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 131 proletarijat — njihovo istupanje iz porodice u ekonomsku sferu života. Zbog zaokupljenosti fenomenologijom proizvodne snage kapitala u 19. st. i položajem radničke klase, Marx nije podjednako predmetom svoje kritike učinio svako posre­ dovanje volje, koja hoće samu sebe, dakle, slobodu. Radikalan je spram porodice, iako u naznaci, u Težina Feuerbachu. Ukazujući na podvojenu svjetovnu osnovu re­ ligije u 4. Tezi kaže: »Pošto je npr. otkriveno da je zemalj­ ska porodica tajna svete porodice, mora se prva teorijski i praktički uništiti (potcrtala B. D.). Teorijsko i praktično uništenje zemaljske porodice pojmljeno je u odnosu sa re­ volucionarnom praksom. (1. i 3. Teza o Feuerbachu), gdje se najradikalnije prekida sa tradicionalnom filozofijom. Odnos žene i muškarca misaono se zadobiva u Privatnom vlasništvu i komunizmu. Ali vremenom se pojam revolucionarne prakse premje­ šta u ekonomsku misao, čime se generički odnos žene i muškarca kao odnos opće emancipacije dovodi u isključi­ vu vezu sa privatnim vlasništvom. 1873. u Kapitalu piše: »... No ma kako strahovito i gnus­ no izgledalo rasulo stare porodice u kapitalističkom sis­ temu, ipak krupna industrija, dodeljujući izvan vlasti do­ maćinstva, u društveno organizovanim procesima proiz­ vodnje odlučujuću ulogu ženama, omladini i deci oba pola, stvara novu ekonomsku podlogu za viši oblik porodice i odnos oba pola.«™ (potcrtala B. D.) Ekonomsku, a time i ljudsku bijedu ženskoga rada: modistica, krojačica i čipkarica, opisanu u Pretvaranju viska vrednosti u profit, pripisao je Marx potrebi kapitala za jeftinom i nekvalificiranom radnom snagom. Ali ta bi po­ treba ostala apstraktna da u osnovi radničke porodice i porodice uopće nije ugrađena ideologija uloge žene kao prvenstveno majke, a onda tek kao radnice — patrijarhal­ ne porodice u smislu njenog određenja. Muška nadnica uvijek mora odgovarati minimumu histo­ rijskih potreba zadovoljavanja reprodukcije radne snage. Marksistički se feminizam tako teorijski susreo sa ideolo­ gijom monogamne porodice, koja tek omogućava kapitalu slabo plaćeni rad žena, kao što kapital sa svoje strane, od-2 8 [28] Marx: Kapital 1 — III, Beograd, 1979, str. 433. �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 132 nosno, ansambl njegovih društvenih odnosa, učvršćuje monogamnu porodicu. Za teoriju marksističkog feminizma otvaraju se nova polja istraživanja: ideologija, reprodukcija, patrijarhat. (Vidi: Das Argument, Berlin W., 1982/132). Nejednakost nadnica, nejednakost složenosti poslova ko­ je obavljaju i patrijarhalna struktura porodice, čine ženu proleterku ovisnom o muškarcu proleteru i ako se ne ana­ liziraju navedeni pojmovi, subjekt revolucije također ima muški predznak, pri čemu je bitno onesposobljen za revolu­ ciju, jer mu vladajuća ideologija koju je i sam interiorizirao, zatvara horizont slobode. Prihvaćanjem ove ideologije i morala, radnička klasa posreduje porodicom umnost po­ treba građanskog društva, podjele rada i državu. Engels naslućuje nešto o tome: Moderni se monogamni brak osniva na otvorenom ili prikrivenom kućnom ropstvu žene, a moderno društvo je masa koja je sastavljena iz sa­ mih monogamnih porodica kao svojih molekula. Muž mo­ ra danas u velikoj većini slučajeva da bude onaj koji pri­ vređuje, hranilac porodice, barem kod posjedničkih klasa, a to mu daje položaj vlasti, kome ne treba posebnog prav­ nog privilegiran ja. On je u porodici buržuj, a žena pred­ stavlja proletarijat«.2 9 Usprkos tome, zaključak jest da ukidanjem privatnog vlas­ ništva nastaju tek pretpostavke za emancipaciju i žena i muškaraca. Samoosvješćivanje žena traži i od marksizma priznanje autohtonosti ženskog pitanja u analizi ideologije, reprodukcije i posebno patrijarhata. Predmetom kritike čini objektivistički marksizam, koji klasu smatra konkret­ no općim u misli. Kritika »svete proleterske obitelji« (vidi: M. Barett: »Unsoziale Familie«, Das Argument, 1982/136), je i za mark­ sizam i za feminizam bitna, jer u vremenu krize suvremenog svijeta jača blok neokonzervatizma, neoliberalizma i no­ ve desnice. U tom bloku, koji se sve više ideološki i po­ litički homogenizira na Zapadu, u velikom su broju pri­ padnici radničke klase. Etablirani marksizam 20. st. u real-socijalizmu svoju je ideologiju proglasio znanstvenom ideologijom, diktatura proletarijata mu je sekularizirana ideja Hegelove apsolut[29] Engels: Porijeklo porodice, privatnog vlasništva i države, Zagreb, 1956, str. 65. �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 133 ne slobode, ukinuto privatno vlasništvo opće privatno vlas­ ništvo, a »sveta proleterska porodica« priprema članove u ćudoređu spram države. Etablirani marksizam izgubio je revolucionarnost Hegelove dijalektičko — spekulativne me­ tode filozofije slobode. Marksistički feminizam kao teorijsko područje interferirajućih pojmova feminizam i marksizam, u svojim je pro­ mišljanjima i istraživanjima pretpostavka emancipacije že­ na i muškaraca. Kao teorija on ne razumije spolove: žena — muškarac kao što ih razumijeva puki razum koji shvaća drugosti kao nepodnošljive jedne za druge. Marksistički feminizam, kako ga ovdje razumijemo, u teorijskoj artiku­ laciji samoosvješćivanja žena propituje misao i vladajuće klase i vladajućeg spola kao osnove dosadašnjeg načina proizvodnje života. U deideologizaciji »svetinje braka« pronalazi autoritarni princip ustrojstva porodice, podjele rada, tehnologije, pro­ izvodnih snaga rada i države. Stoga je sasvim razumljiv, još nedovoljno domišljen, ali u svojoj bitnosti izrečen, fe­ ministički stav šezdesetih godina: privatno je političko. Utemeljenje marksističkog feminizma kao interferirajućeg pojma između pojmova marksizam i feminizam omogu­ ćava drugačije razumijevanje ženskog pitanja od onoga u real-socijalizmu. Različitost razumijevanja emancipacije u ta dva načina proizvodnje života dobiva svoju konkretnost razumijevanja kritike i analize patrijarhata, koji je relativ­ no autohton i neovisan o kapitalizmu pa se ukidanjem pri­ vatnog vlasništva i ne rješava. Pravna i ekonomska jedna­ kost žena ne ukida patrijarhat, koji sa svoje strane i svo­ jom autoritarnošću u podjeli rada i moralu ostaje posredo­ vanje između građanskog društva i političke države. Sa, na otvorenom marksizmu, utemeljenom pojmu mark­ sistički feminizam, socijalističko samoupravljanje dobiva samoosvješćivanje i žena i muškaraca u njihovoj bitnoj ljud­ skoj emancipaciji. Patrijarhat neprimjeren pojmu socijali­ stičkog samoupravljanja i birokracija neprimjerena istom tom pojmu, u prešutnom ili barem neosvještenom savezu omogućavaju »čvrstu ruku« u porodici i »čvrstu ruku« u državi. Denunciranje feminizma kao buržoaskog, posebno poziva­ njem na građanske feministkinje, koje su se u prvoj fazi emancipacije borile samo za pravo glasa, a ne i za soci­ jalizam, predviđa da su predstavnice građanske klase bor- �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 134 bom za pravo glasa izvojevale to pravo cijelom spolu, žen­ skom spolu, i radnicama, a da je to veoma važna civilizacij­ ska tekovina, jer se upravo danas na području prava, poli­ tike i države, zbivaju prave klasne bitke. Nepriznavanje feminizma u socijalističkim zemljama ho­ će osporiti tvrdnju da žena nije na nivou emancipacije kla­ se kojoj pripada. Kako ukidanje privatnog vlasništva i pravno podruštvovljenje rada još ne znači i stvarno podruštvovljenje rada, tako i pravno izjednačavanje žena, čak i u ekonomskoj sferi, ne znači i njihovu stvarnu ravno­ pravnost. Stalne ekscesne situacije u osporavanju prava žena čak u njihovoj ekonomskoj ravnopravnosti kao pri­ mjerice osporavanje da mogu raditi kao i muškarci, ako to žele, ili da dvije žene mogu raditi na jednom radnom mjestu, a muškarci ne, fenomenologijski ukazuje da su ti ekscesi mogući i da se ne daju normativno-regulativno rije­ šiti, jer im uzrok i ne leži u toj sferi. Ukazivanje na patrijarhat kao zbiljsko onemogućavanje emancipacije žena, ali i cijele klase u samoupravljanju, mo­ guće je samo sa stanovišta teorije marksističkog feminiz­ ma. Stoga, stalna analiza patrijarhalnih oblika u društve­ nim odnosima, u kulturi, u moralu, jest ukazivanje na one­ mogućavanje ozbiljenja onih pretpostavki, koje je socijali­ stičko samoupravljanje u samosvijesti radničke klase samo sebi zadalo. Žene će se moći više uključiti i u institucionalne oblike samoupravljanja, tek onda kada društvo bude oslobođeno svoje patrijarhalne hipoteke. »Sudeći po historijskom naslje­ đu i aktualnim zbivanjima u društvenom životu, naše je društvo tipično 'muško'. To se pokazuje i u politici: od ra­ ta naovamo čak se i smanjuje prisutnost žena u političkom životu. A mi smo 'muško' društvo i u nauci, u kulturnoj kreaciji. Žena u kulturi je po pravilu reproduktivac. Ako je u najosjetljivijim sferama javnoga života, gdje se gradi prestiž društvenih elita, žena posve potisnuta, to se mora odraziti i na njezin položaj u društvu, na njezinu orijenta­ ciju u izboru zanimanja, na njen raspored u ukupnom dru­ štvenom radu ...« ... »Potreban je jedan psihološki rad protiv stereotipa u izboru ženskih zanimanja. Naš kućni od­ goj gaji predodžbu o ženi kao dobroj majci, potčinjenoj supruzi, nekom tko je jedno lebdeće biće, uvijeno u kozme­ tiku«.3 0 [30] S. Šuvar: Vizija i stvarnost u socijalističkom preobražaju i obrazo­ vanju, Osijek, 1982, str. 99 i str. 101. �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 135 III Potreba za određenjem marksističkog feminizma, mark­ sističkog razumijevanja značaja oslobođenja žena za sud­ binu cijelog radničkog pokreta, a šire i socijalizma, evident­ na je danas u prodoru i ofenzivi konzervativne politike na Zapadu. Obzirom da marksizam nije vodio dovoljno brige o patrijarhatu kao jednom relativno neovisnom kontinuite­ tu klasnog društva, konzervativizam je moguć i u socijalisličkim zemljama. Ako zanemarimo distinkciju neoliberalizma, neokonzervativizma i nove desnice i pojmimo ih kao što je rekao mark­ sistički teoretičar Stjuard Hali, 1981. »velikom predstavom skretanja u desno«, onda se moramo složiti i s njegovom ocjenom ozbiljnih problema pred ljevicom da odgovori i promisli uspjeh konzervativizma. »U sadašnjoj situaciji, više nitko tko se ozbiljno bavi političkim strategijama ne može sebi dozvoliti ignoriranje »zaokreta udesno«. Možda još uvijek nismo u stanju da shvatimo njegov opseg i gra­ nice, njegov specifični karakter, uzroke i posljedice. Do sada nismo — uz jednu ili dvije značajne iznimke — uspjeli da iznađemo strategije koje bi mogle da mobilišu dovoljno moćne društvene snage da bi ga zaustavili. Međutim, ten­ dencija skretanja udesno nije sporna: više ne izgleda kao privremeni obrt političke sreće, ni kao kratkoročna pro­ mjena u odnosu snaga. Ona je dobro uhvatila korijena — po općem mišljenju — još od druge polovine šezdesetih go­ dina. I premda je prošla niz različitih stupnjeva, njena di­ namika i zamah izgledaju postojani. Nužno je da na ljevici raspravimo parametre ovog zaokreta (potcrtala B. D.) i da to učinimo cjelovitije i otvorenije, bez zadrške i predrasu­ da.« Ako je nužno da na ljevici raspravimo parametre ovog zaokreta, dovest ćemo konzervativni zaokret u odnos sa fe­ minizmom. Ako se pitamo politički, kako su mogli konzervativci doći na vlast i zbog čega su u ofanzivi, onda se ujedno pitamo, kako je nešto antidemokratsko u ofanzivi. Konzervativci su uvijek bili nešto antidemokratsko. Što se dogodilo i koje su pretpostavke u današnjem društvu, da ono bude anti­ demokratsko? Ili, kako je moguće na Zapadu da tradicio­ nalna demokracija ustukne pred konzervativizmom? Jedan cd francuskih konzervativaca De Noist kaže: »Danas vlada demokratska perverzija«. »Demokracija može voditi samo totalitarizmu, fašizmu, ničemu ni u šta.« Kako je moguće �žen sko pitanje i soc. samoupravljanje 136 teorijski utemeljiti nešto protiv demokracije, ako svi zna­ mo da je demokracija nastala u buržoaskom društvu, da je ona vođena francuskim prosvjetiteljstvom, racionaliz­ mom, filozofijom u ime prirodnog prava, umnog poretka upravo toga egaliteta da su svi jednaki. Ono važno emancipatorsko što je buržoazija i donijela jeste to, da su svi jed­ naki u demokraciji, da svi imaju pravo glasa i da glasaju za ono na čemu je buržoaski poredak zasnovan. Dakle, šla se je moralo dogoditi, da se ospori umni poredak na kojem je građanska klasa zasnovana, da bi se išlo do nečeg suprot­ nog. Umni poredak građanskog drušva denuncira se u ime prirodnog poretka tako, da suvremene znanosti, prvenstve­ no psihometrija, biologija, genetika i biosociologija, ukaT zuju znanstvenim metodama da su ljudi po prirodi veoma nejednaki. A nejednaki su crni i bijeli, žena i muškarac, pa i muškarci po svojim inteligencijama i sposobnostima kroz svu znanstvenu metodologiju. Budući da nam je danas zna­ nost paradigma istinitosti, težina ovih argumenata je velika, što bi značilo društvu u kome je znanstveno dokazano da su ljudi prirodno veoma nejednaki, a da imaju jednaka pra­ va? To bi upravo značilo nešto neumno. Dakle, denuncijacija demokracije ide od toga, da je umni poredak bio uteme­ ljen na prosvjetiteljima, na filozofiji, na metafizici a da znanost pokazuje upravo da taj metafizički princip nije znanstveni, da ne može osigurati niti jedan sistem. Prema tome, jedan je od aspekata ovih antidemokratskih proble­ ma znanstvena argumentacija protiv metafizičke, pa će se to pokazati u tome da se filozofija osporava ili potiskuje a u ime znanstvenosti. Ako se radi o odnosu emancipacije žena i feminizmu spram konzervativizma, onda je veoma važno naglasiti da se antifeminizam i konzervativizam mogu utemeljiti znan­ stveno. Zbog toga za pokret oslobođenja žena, a protiv ideo­ logije konzervativizma moramo inzistirati na klasnoj uvje­ tovanosti znanosti, pa i prirodne znanosti. Ako znanstvenost bezupitno, onu znanstvenost koja je bila proizvodna snaga kapitala, koju je kapital uzeo u svoju instrumentalnu svrhu, proglašavamo eo ipso istinom, onda ćemo završiti na prin­ cipu konzervativnosti svi zajedno, pa zato od konzervatizma nisu imuna niti socijalistička društva, upravo jer su vrlo često bezupitno uzele tu znanstvenost kao svoju vlasti­ tu pretpostavku. Historijsko materijalističko shvaćanje povijesti kao po- �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 137 vijesnog odnošenja čovjeka kao prirodnog bića spram svog anorganskog tijela prirode, postaje pretpostavka razumije­ vanja da ovakva znanost ima klasni, u ovom slučaju, gra­ đanski karakter. Promišljanje proizvodnih snaga i tehnolo­ gije kao društvenog odnosa, klasnog odnosa, pretpostavka je za utemeljenje marksističke kritike »znanstvenosti«. Neproblematizirana priroda kao objekt saznanja, neproblematizirane proizvodne snage, kao proizvodne snage kapitala, omogućavaju konzervativnu invaziju u ime znanosti. Demokratizacija se denuncira u ime znanstvenosti, naime u ime znanstvenosti koja je protiv filozofije, u ime prirod­ nog poretka koji je protiv umnog poretka prosvjetitelja i racionalista, tako da onda izgleda da je razlika među lju­ dima i između crnih i bijelih, između muškaraca i žena, između bogatih i onih koji to nisu — prirodna. Razlika iz­ među onih koji imaju posla i onih koji nemaju, između Metropole i Trećeg svijeta nije utemeljena u društveno — ekonomskom, niti društveno — političkom sistemu, nego u prirodi samoj. A bezumno bi bilo ne vladati se po priro­ di nego dati prirodno nejednakim ljudima da imaju jed­ naka prava. Suvremena kriza kapitalizma je i nastala iz pretjerane demokracije bazirane na metafizičkom sistemu principa uma a ne znanstvenosti, zaključuju konzervativci. Zašto se konzervativizam nadovezao na ovu antidemokratsku ideju? Konzervativizam je najprije bio antikapitalistički, orijentiran na protutežu građanskom društvu, upra­ vo toj demokraciji umnog poretka na kojem je građansko društvo nastalo. Cijeli se feudalni sistem nije mogao složiti da su svi ljudi jednaki, jer privilegije koje imaju feudalci upravo idu po plavoj krvi, po rođenju, po prirodi. Prema lome, konzervativizam 19. stoljeća, ne samo politički nego i teorijski, sa De Bonaldom i drugima je antikapitalistički. izruguje se buržoaskim vrednotama jednakosti, buržoaskim vrednotama tržišta, novca, ćiftinskoj logici. Konzervativci 19. stoljeća izmislili su termin snob. Feudalac je smislio za buržuje termin snob. Snob znači sine nobilitas — bez plem­ stva. Kome su se rugali? Onim skorojevićima koji su sine nobilitas, bez plemstva, i misle da će novcima kupiti ono što oni imaju po tradiciji, po bogu, po prirodi, oduvijek. Konzervativizam je najprije bio antikapitalistički. Kako se sada moglo dogoditi da taj neokonzervativizam dolazi na kapitalističku scenu kao antisocijalistički? U početku 20. stoljeća sa prvom sovjetskom revolucijom, �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 138 zatim socijalizmom kao svjetskim procesom radikaliziran Je pokret jednakosti koji egalitarizam proširuje i produb­ ljuje na to, da su ljudi jednaki ne samo, kao citoeni, kao građani, nego da treba ukinuti buržuja, da čak nema ne­ jednakosti među ljudima u onima koji imaju i onima koji nemaju. I sada kada se vidi radikalizirana jednakost, ono što konzervatizam ne može trpjeti, a ta jednakost je iden­ tificirana sa zemljama real-socijalizma ili socijalizma uopće, a nejednakost kroz privatno vlasništvo brani samo kapita­ lizam, konzervativizam postaje od početka dvadesetih go­ dina, naročito danas, antisocijalistički. Treba uzeti u ob­ zir ovu ambivalentnu strukturu konzervatizma koji posta­ je antisocijalistički, naprosto zato jer je antisovjetski i an­ tisocijalistički, jer socijalističke zemlje radikaliziraju jed­ nakost, a konzervatizam je naprosto protiv demokracije. Konzervatizam je bio protiv kulturnog obrasca koje do­ nosi građansko društvo, a kulturalni obrazac koje donosi građansko društvo prvenstveno je ono što su Marx i Engels odredili u Manifestu komunističke partije, da, u 100 go­ dina svoga postojanja buržoazija s jedne strane, revolucioniia proizvodne snage više nego su sva stoljeća učinila prije, ali ona ujedno razara porodicu. Marksistički teoretičar Sleinfels ukazuje da kapitalizam u sebi ima dva nivoa. Ima jednu ekonomsku racionalnost, a ta -ekonomska racional­ nost je išla na znanstvenost, na kalkil, na podvođenje zna­ nosti kao osnovne proizvodne snage kapitala, na profit, na blagostanje, na novac, na standard, na ekonomski racionalitet, koji buržoazija mora nositi. S druge strane taj racionalitet ne samo da je rasuo pororicu i tradicionalne vrijednosti, što je već Marx vidio, nego je stvorio jednu kulturu koja je bila omogućena najprije jednom količinom slobodnog vremena koju osigurava ova­ ko visoka racionalnost, zatim u ime demokracije boljom edukcijom i obrazovanošću stanovništva, zatim emancipa­ cijom žena koje su stupile i u radni odnos i osvijestile se. Dakle, nizom demokratskih tekovina koje naprosto prate kapitalizam. Te tekovine su omogućile jednu kulturu koja se kritički odnosi spram ovog ekonomskog racionaliteta, a koja je u biti hedonistička. Ta je kultura, zapravo, po svom senzibilitetu antikapitalistička. Dvoznačnost kapita­ lizma, da ima jedan ekonomski racionalitet, a da s druge strane ima jednu kulturu koja je neodgovarajuća ili kri­ tička spram tog racionaliteta, omogućila je da su konzervativci uzeli pravilo, da se danas svaki konzervativac na po- �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 139 Jiličkim izborima izjašnjava: »Nemojte misliti da sam ja konzervativan, ja sam za tehnologiju, dakle, za proizvodne snage kapitala, ali sam za mir, red i rad i porodicu«. Sto se dogodilo s državom i što se dogodilo da su konzervativci mogli preći u ofanzivu u politici, pa i u državP Država koja je funkcionirala iza II svjetskog rata i u SAD i na Zapadu, ali u SAD kao protutip, funkcionirala je kao država blagostanja. Naime, to je bila država koja je imala jedan konsensus između rada i kapitala, gdje su velike demokratske tekovine buržoaske revolucije velike tekovine borbe radničke klase, demokratske tekovine uopće, donijele mogućnost da sindi­ kati prave pritiske, da država blagostanja pravi razne so­ cijalne beneficije, od toga da nezaposleni moraju dobiti da­ vanja, žene se moraju zaposliti, izdvajanja za obrazovanje, zdravstvo, defektne itd. Kao jedan konsensus rada i kapi­ tala to je funkcioniralo sa prosperitetom kapitalističkog društva i konzervativci su bili u pritaji, negdje sa strane. Nisu imali što da kažu bez razlike na sve antisocijalističke ideje, nisu mogli doći u prvi plan politike. Međutim, kad je ta država došla u krizu, kada je kapi­ talizam došao u krizu, onda se odmah optužilo da je kriva takva politika socijalnog davanja, politika feminizma, kont) akulture, alternativnih pokreta. Kako je ta država došla u krizu, što znači i ta politika, šta su mogle ponuditi neokonzervativne stranke protiv de­ mokracije, pa onda na kraju i protiv žena? Prvo je bilo u restrikcijama, protiv besplatnog prijevoza djece u školu, jedne socijalne tekovine države blagostanja i to je izgledalo potpuno benigno. Međutim, o čemu se radilo? Prevozila su se bijela djeca i crna djeca, jer to je vrijeme demokratskih pritisaka, antisegregacijskih, feminističkih, zelenih, antipsihij atrij skih, antinukleamih itd. Ali u cijeloj Americi je ova restrikcija ori­ la sa ovakvom lozinkom: »vlast narodu, jebite cmčuge«. Vlast narodu, prema tome, ne državu koja intervenira soci­ jalno, nego kako to narod odredi. A tko je taj narod? To je bijeli narod. A sa cmčugama znamo što ćemo. Dakle, već je počela naznaka segregacionizma, dakle, antidemokratskoga. Velika predstava skretanja u desno, u jednom klasnom kolažu, nošena srednjom klasom i podržavana od dijela �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 140 radničke klase, zbila se u ideologiji. Srednja klasa sa ra cionalitetom odnosa spram prirode, kako ga je odredio Max Weber, nalazi konzervativnu ideologiju i identifikaci­ ju Amerikanaca, bez razlike na pripadanje klasi, u borbi protiv države blagostanja, kejnezijanskog tipa države, borbi protiv hedonističke kulture. Hedonistička kultura sa de­ mokratizacijom je uništila porodicu. Krivnja za krizu kapitalizma je kontrakultura, »nepopravljivi«, homosek­ sualci, a naročito žene. Žene su se borile za pobačaje, za seksualni odgoj u školama, za ravnopravnost, za svoje za­ pošljavanje. Tko je kriv osim crnčuga? Žene! Šta su žene napravile? Žene su napravile kriminal, straš­ nu djecu, zločine, tradicionalna porodica se raspala i to je krivo za krizu kapitalizma. Na ovoj minimalnoj slici identifikacije sretne porodice koja se sastoji uvijek na svim slikama od bijelog muškarca, bijele žene, muškarca zaposle­ nog sa dvoje, do troje djece, zdravih, naravno ne bolesnih, dovoljno je apstraktna da se zaborave klasne razlike, a do­ voljno konkretna da se nađu u njoj Amerikanci od radnič­ ke klase do svih srednjih slojeva. »To je Amerika«. I ta Amerika traži državu, ali ne državu blagostanja koja inter­ venira ili pravi konsenzus između kapitala a rada, koja je dakle demokratska, nego takvu državu koja treba samo zbog identifikacije sa zastavom, a ta zastava znači rat, antisovjetski, protiv socijalizma, blokovski rat, rat protiv Vijet­ nama, borbu za naoružanje. Desnica je za individualizam, a protiv kolektivizma i soci­ jalizma. Američki tradicionalizam i jest individualizam, ali jedan individualizam koji se stravično boji slobode. Taj je individualizam Alan Wolfe nazvao konformistički indi­ vidualizam. U prijašnjoj analizi dvije vrste racionaliteta građanskog društva, objašnjenje konformističkog individualizma iz ugla Super-ega i Ida, VVolfe je odredio: »Ne treba sumnjati u iskrenost ispoljavanja individualističkih osjećanja, ali američku desnicu karakteriše i neverovatan strah od slobo­ de, što se izražava u strogom konformizmu. U mišljenju desnice postoji očigledno razlikovanje između individualiz­ ma (dobro) i samozadovoljavanje (loše). Otuda je za desni­ cu disciplina isto toliko značajna kao i sloboda. Nesposob­ nost nacije da kontroliše svoje libido nagone — ukratko, da kontroliše greh, kriva je za inflaciju (odveć veliki broj lju­ di troši umesto da štedi), za zločine (odveć veliki broj lju­ di akumulira kapital na laki način, bez rada, (za sve lošije �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 141 uvete života u gradovima (odveć veliki broj organa vlasti koji troše odveć neodgovorno) za nacionalnu slabost (su­ više zahteva za zadovoljstvima, i to na način žrtvovanja kako jbi se nacija suočila sa spoljašnjom pretnjom) i za jeres (žene nastoje da izbegnu rad u kući, a muškarci se odveć zabavljaju). Kad konformistički nagon nadvlada nje­ no individualističko osećanje, ta ista desnica koja na sav glas trubi o slobodi, traži represiju, smrtnu kaznu, zakon i red, vojnu disciplinu, prošeka opterećenja i kontrolu nad štampom i slobodom govora. Američka desnica nikako da se odluči da li je partija ida ili superega.«3 1 Ta desnica koja se stravično boji slobode viče da su fe­ ministkinje čedomorke. Ona je i dio žena uspjela dobiti protiv »feministkinja čedomorki«, protiv seksualnog odgoja u školama, protiv savjetovališta za spolni život. Razne kla­ se, pa čak i spolove, desnica je ujedinila oko ideologije po­ rodice kao osnove društva. 1977. godine nova desnica je os­ novala »Koaliciju za porodicu«, sa geslom: »protiv pobača­ ja, za porod, za moral, za život, za Ameriku«. Na tom prototipu su se sada sastale sve klase neokonzervativci, i žene i muškarci, oko vrata nose sitna dječja stopa­ la, sitna , sasvim mala kao što mi nosimo ogrlice koja tre­ baju simbolizirati feministkinje čedomorke. Ta sitna sto­ pala, to su nerođena djeca, fetusi, kao jedan mitski, sasvim mitski odnos, da su feministkinje, odnosno, razaranje ovog mita o porodici, one koje uništavaju život uopće. Antietatizam neokonzervatizma koji se danas javlja, nije uopće antietatizam u onom smislu u kojem smo mi kao samoupravljači protiv etatizma kao jednog autoritarnog principa, nego obratno, on hoće autoritarnu državu koja štiti narod, naciju koja hoće rat, a prepušta i porodicu, ali i privredu tzv. prirodi. Antietatizam nove desnice izražava negaciju kejnezijanske države, državne intervencije u privredu, ostavljajući i pri­ vredu i porodicu prirodnim zakonima. On je protiv konsen­ zusa kapitala i rada, a za antagonizam kapitala i rada, koji je prirodan, jer su ljudi po prirodi različiti. On je za bije­ loga nad crnim, muškarca nad ženom, roditelja nad dje­ com, zaposlenih nad nezaposlenima. Privreda i porodica kao prirodni temelj države, koji su zbog države a ne država zbog njih, jest onaj protok hegcli[31] Marksizam u svetu 6/7, 1983, str. 211 — 212. �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 142 janske države: privatno vlasništvo — građansko društvo — država. Sva pozivanja na rezultate prirodnih znanosti o nejednakosti među ljudima i pozivanje na prirodni pore­ dak, inferiorna su Hegelu. Pozivanje na prirodni poredak protiv umnog poretka građanskog društva i građanske me­ tafizike, Hegel je nadišao svojom dijalektikom. Kako smo vidjeli u Filozofiji prava upravo prirodne razlike među lju­ dima i posebno među spolovima postaju umne u građan­ skom društvu. Kritiku kejnezijanske države, zamjene drža­ ve građanskim društvom Hegel je naprosto predskazao. »Država kao zbiljnost supstancijalne volje, koju ona ima u posebnoj samosvijesti, uzdignutoj do njene općenitosti, jest ono po sebi i za sebe umno. To supstanci jalno jedin­ stvo jest apsolutna nepokretna samosvrha, u kojemu slo­ boda dolazi do svog najvišeg prava, kao što ta konačna svrha ima najviše pravo spram pojedinca, čija je najviša dužnost da budu članovi države. Ako se država zamijeni građanskim društvom i ako se njeno određenje stavlja u sigurnost i zaštitu vlasništva i osobne slobode, onda je interes pojedinaca kao takvih kraj­ nja svrha u kojoj su oni ujedinjeni, a iz toga isto tako sli­ jedi da je biti član države nešto proizvoljno. — No ona se sasvim drugačije odnosi prema individui, budući da je ona objektivni duh, zato sama individua ima objektrvitet, istinu i običajnost samo ako je njen član. Ujedinjenje kao takvo samo je istinski sadržaj i svrha, pa je određenje in­ dividua da živi općim životom; njihovo dalje posebno za­ dovoljavanje, djelatnost, način držanja ima taj supstan­ cijalitet i opću važnost kao svoju polaznu točku i rezultat«/* Zbog čega se dogodilo ljevici da je u defanzivi? Dogodilo se zbog mnogo čega u čemu je marksizam insuficijentan i šta je sve danas za marksizam izazov? Za ortodoksni mark­ sizam ili za onaj marksizam 19. stoljeća? Prvi, da uopće nije obraćao posebnu pažnju na državu, jer marksizam uvijek državu smatra nadgradnjom, pa nije razvio tu teoriju da vidi da se danas na tlu države i politike zbivaju prave klasne borbe. Drugo, kulturu je isto smatrao epifenomenom, nadgrad­ njom, i treće da je otpočetka ispustio iz ruke žensko pi­ tanje podredivši ga klasnom pitanju, smatrajući da će se uvijek kad se riješi socijalizam, riješiti i žensko pitanje.3 2 [32] Hegel: Osnovne crte filozofije prava, § 258, str. 204 — 205. �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 143 A mi ovdje upravo vidimo da se neokonzervatizam ne može niti na čemu drugome vezati nego za ideale, za porodicu i za vraćanje žene kući. U Americi omogućava rješavanje tehnološke nezaposlenosti tako, da se opet širi kult mate­ rinstva, da žena dobrovoljno ode u kuću u ime svetinje obitelji, a da muškarac dobiva porodičnu nadnicu, što znači, veću nadnicu muškarcu da izdržava obitelj, a da žena ode kući. Jedan od propusta marksizmu danas je i to da se nije dovoljno bavio konzervativnim pokretima, već pretežno progresivnim pokretima. U Marxovom djelu »Osamnaesti brim er Luja Bonapartea«, koje je najpotpunije djelo analize konzervativizma stoji: »Sve klase i stranke ujedinile su se za vreme junskih dana u Stranku reda protiv proleterske klase kao stranke anarhije, socijalizma, komunizma. One su 'spasle' društvo od 'neprijatelja društva'. One su geslo starog društva 'Svo­ jina, porodica, religija, red', dale svojoj vojsci kao parolu i doviknule kontrarevolucionarnom krstaškom pohodu: 'Pod ovim ćeš zakonom pobediti'.«3 3 »Stranka reda« i »Liga za porodicu« ne razlikuju se mno­ go. »Velika predstava skretanja u desno« ima slične parole. Desnica je u isticanju tradicionalnih vrednota prvenstveno antifeministički orijentirana. Redukcionizam ženskog pita­ nja na klasno pitanje jedan je od uzroka ljevice u defanzivi. Utemeljenje marksističkog feminizma kao pojma oslo­ bođenja žena i muškaraca, ne samo od klasne eksploatacije, već i od patrijarhalne, doprinos je promišljanju ženskog pitanja i socijalističkog samoupravljanja. Teorija socijali­ stičkog samoupravljanja dala je i na drugim područjima doprinos razvitku marksističke misli. Odnos ženskog pita­ nja i socijalističkog samoupravljanja kao mogućnost ute­ meljenja marksističkog feminizma prilog je ljevice protiv kontrarevolucionarnog krstaškog pokreta, koji se očituje u »nimalo diskretnom šarmu neoliberalističke buržoazije«. (Altrater) [33] Marx: Osamnaesti brimer Luja Bonapartea, Beograd, 1960, str. 24. �Pogovor Zbirka studija »Žensko pitanje i socijalističko samoupra­ vljanje« nastala je kao predmet mojih istraživanja tijekom posljednjih pet godina. Poduzeta istraživanja pokušaj su utemeljenja marksističkog feminizma. Potreba promišljanja mogućnosti teorijskog utemeljenja marksističkog feminizma imperativ je vremena iz nekoliko razloga: 1. tradicionalno tretiranje ženskog pitanja (najčeš­ će u navodnicima) kao »posebnog pitanja spram klasnog pitanja kao »općeg« usmjerenje je etabliranog marksizma, odnosno, zemalja real-socijalizma, a socijalističko samou­ pravljanje kao alternativni model proizvođenja života i spram real-socijalizma i spram kapitalizma nema sukladne teorije ženskog pitanja; 2. što su neofeministički pokreti kao i novi socijalni pokreti uopće u svijetu izazov za mark­ sizam; 3. što emancipacija žena u svim segmentima društva, empirijski iskazano, nije sukladna emancipaciji muškog proletarijata; 4. što se feminizam sa strane etabliranog marksizma uvijek ocjenjuje kao građanski; 5. što su neokonzervativne i neoliberalističke orijentacije suvremene de­ sne politike ujedno i agresivno antifeminističke. Poimanje sintagme »marksistički feminizam« isključuje radikalni feminizam, koji borbu za emancipaciju žena poj­ mi isključivo kao borbu protiv spolova kao i onaj marksi­ zam iz kojega nije moguće misliti feminizam kao njemu interferirajući pojam, već samo kao subordinirani pojam. Izvedbeni princip marksizma koji omogućava teorijsko utemeljenje marksističkog feminizma pretpostavlja: 1. otvo­ reni marksizam, 2. marksizam shvaćen kao epohalnu emancipatorsku ideju i metodu. Za žensko pitanje, odnosno, marksistički feminizam, bitno je pitanje promišljanja od­ nosa povijesti i prirode. Poimanje prirode kao povijesne ka­ tegorije, kao proizvodnog odnošenja čovjeka, prirodnog bi­ ća spram svog anorganskog tijela prirode, pretpostavka je da se i »priroda« žene ne smatra vječnom u smislu reduk­ cije žene na rađanje i materinstvo. Radikalni feminizam, sa svoje strane, odbija »objekti- �Pogovor 145 vizam« marksizma. »Objektivizam« poimanja prirode, pa i »prirode« žene kao povijesne kategorije, osigurava fe­ minizmu predznak »marksistički.« Stoga je poglavlje: »Po­ vijest i socijalistička priroda« (58—88) nastalo prvotno. Iako se u ovoj studiji ne spominje posebno žena, ona je pretpostavka utemeljenja marksističkog feminizma. Iz odre­ đenja »socijalističke prirode«, iz kojega proizlazi odnos socijalističkog čovjeka spram socijalističke prirode slijedi i »Povijest i priroda žene« (89—106), odnosno, povijesti i »socijalističke prirode žene«. U daljnjem »objektivističkom« osiguranju marksističkog feminizma, u marksizmu shvaćenom kao emancipatorskoj ideji, nezaobilazan je odnos »Emancipacije i tehnologije« (39—57). Tehnologija kao društveni odnos općega i zaje­ dničkog rada, kao problem podjele rada, pogađa posebno žene jer im tradicionalno namijenjene uloge u društvenoj podjeli rada onemogućavaju da uđu u povijest. Etablirani marksizam zatvara upravo na ovim promišljanjima mo­ gućnost marksističkog feminizma. Razlika socijalističkog samoupravljanja spram zemalja real-socijalizma i dogmatskog marksizma od otvorenog marksizma, odnosno, različitost poimanja političke i ljud­ ske emancipacije, navela me je na iščitavanje Hegela »žen­ skim očalama«. »Sto žene imenuju muškim mišljenjem:« (7—38) rezul­ tat je trogodišnjeg bavljenja Hegelom. Na analizi Hegela utemeljene su dvije, za marksistički feminizam, presudne pretpostavke: 1. da žene ne dosižu nivo emancipacije klase kojoj pripadaju i 2. da je problem emancipacije žena kao spola filozofijski vezan za emancipaciju protoka: privatno vlasništvo — porodica — država, dakle, za klasno pitanje, i 3. da je misao jedne epohe misao ne samo vladajuće kla­ se, već i vladajućeg spola. Omogućavanje utemeljenja marksističkog feminizma po­ sredovano je i Marcuseovim djelom: »Um i revolucija«. Ono nam ukazuje da je prijelaz od filozofije na društvenu teo­ riju, prijelaz od Hegela ka Marxu .prijelaz jednom drugom redu istine, koji više nije moguće interpretirati samo preko filozofije. Taj je prijelaz moguć iz unutrašnje logike Hegelovog sistema, koja prelazi iz područja filozofije na podru­ čje države i društva kao nužnog posredovanja slobode. Promišljanje ovog posredovanja podjednako je bitno i za proletarijat i za žensko pitanje. �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 146 Hegelovo dovođenje u ontološki odnos slobode i pri­ vatnog vlasništva predmet je Marxove kritike. Bit te kritike jest, da je za Hegela apstraktni individuum predmet prava, a ne konkretna osoba, jer oni koji imaju privatno vlasni­ štvo (objektivaciju svoje slobode) i oni koji nemaju pri­ vatno vlasništvo jesu slobodni. Hegel je učinio redukcionizam konkretne osobe na apstraktni subjekt prava. Protok: privatno vlasništvo — porodica — građanskog društvo — država, predmet je Marxove kritike. Ovu kritiku slijedi i marksistički feminizam i po tome je marksistički. Za socijalističko samoupravljanje nužno je podsjećanje na protok: privatno vlasništvo — porodica — građansko društvo — država, jer odumiranje države i deetatizacija ula­ zi u drugi red istine, koji nije moguće interpretirati samo iz filozofije, jer država za marksizam nije objektivitet slo­ bode, već klasna i historijska institucija. Međutim, Marxova kritika Hegelovog redukcionizma kon­ kretne osobe na apstraktni individuum, koji je predmet prava, pa dakle i slobode, i sama je, u izvjesnom smislu, reducirala konkretnu osobu na aspstraktnu individuu pra­ va, jer je »žensko pitanje«, pitanje emancipacije žene, re­ ducirala na problem ukidanja privatnog vlasništva. Hegelovu apstraktnu identifikaciju onih koji posjeduju privatno vlasništvo kao objektivaciju slobode, i onih koji ga ne pos­ jeduju, na apstraktne individue prava (klasno pitanje), Marx je smjerao nadvladati pojmom proletarijata (muški, ženski). U Hegelovom posredovanju slobode: privatno vlasništvo — porodica — građansko društvo — država, upravo razli­ čitost uloga u porodici: muškarca i žene, spolova, osigurava sam taj protok. Sam odnos objektivacije slobode u privat­ nom vlasništvu omogućen je »prirodnom« razlikom spolova, tako da žene nemaju mogućnosti niti da posjeduju privat­ no vlasništvo, niti pravo glasa, dakle, da stupe na tlo prava, koje je topos slobode. Za razliku od toga, muške individue, apstraktne individue prava mogu se naći u toj apstraktnosti, jer je ona nužnost posredovanja slobode. Sam je Marx smatrao da jeftina radna snaga žena i djece ovisi o potrebama kapitala za jeftinom radnom snagom. Ali ta bi potreba kapitala ostala apstraktna potreba, da se već nije utemeljila u ideologiji patrijarhata, da nadnice muš- �Pogovor 147 ke radne snage moraju zadovoljiti minimum historijskih potreba reprodukcije radne snage za kapital, a da je žena prvenstveno vezana za materinstvo, i da je njezina nadnica samo pomoć kućnom budžetu. Na taj se način utemeljio odnos supremacije muškarca (proletera) nad ženom (proleterkom) — problem spolnog odnosa. Marxove epohalne emancipatorske ideje smjerale su tome da oslobađanje proletarijata od protoka: privatno vlasni­ štvo — porodica — građansko društvo — država, utemelje na ukidanju privatnog vlasništva koje je i uzrok cijelog tog protoka. Real-socijalizam i etablirani marksizam kao njegova ideo­ logija, političkom revolucijom koja je ukinula privatno vlas­ ništvo, smatra da je riješio zagonetku toga protoka, a »žen­ sko pitanje« svodi na pravnu regulativu: jednakost žene i muškarca pred zakonom, jednake plaće za jednaki rad, pravo na pobačaj itd. Ne poimajući smisao ozbiljenja filozofije, jednog drugog reda istine koji se ne da interpretirati samo preko filozofije — neprimjereno filozofiji — vraća se na Hegela. Ukidanje privatnog vlasništva, a za Marxa je privatno vlasništvo podjela rada (»Privateigentum und Kommunismus«) sada glasi: podjela rada — porodica — država. Bu­ dući da država nije zasnovana na umnosti ideje, diktatura proletarijata je umna naprosto, a omogućava je podjela ra­ da i porodično posredovanje te podjele rada u socijalizaciji »prirodne« podjele rada na »muške« i »ženske« poslove. Socijalističkim samoupravljanjem stavlja se definitivno u pitanje umnost diktature proletarijata po sebi, dakle, i umnost podjele rada. Ljudska, i ne samo politička emanci­ pacija, traži utemeljenje u ekonomskoj emancipaciji kao toposu »asocijacije slobodnih proizvođača«. U tako razumJjenoj emancipaciji, podjela rada ne može biti bezupitno stavljena u odnos sa diktaturom proletarijata. Porodica kao umnost posredovanja između podjele rada i diktature proletarijata, patrijarhalna utemeljenost poro­ dice, aktualizira promišljanje: »Ženskog pitanja i socijali­ stičkog samoupravljanja« (107—143). Žensko pitanje i socijalističko samoupravljanje kao pi­ tanje konkretnih osoba, a ne samo apstraktnih individua, koji su subjekti prava ukazuje da se emancipacija žena mo­ že izvesti samo i emancipacijom muškaraca od njihovog �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje 148 vlastitog patrijarhalnog mentaliteta i ideologije, a koji nije samo princip dominacije muškarca nad ženom već struk­ turalni model dominacije suvremenog društva uopće. Marksistički feminizam koji je dnterferirajući pojam poj­ mova proletarijata (klasno pitanje) i patrijarhata (spolno pitanje) revolucionarna je teorija koja osvježava i muškom i ženskom proletarijatu protok: podjela rada — porodica — diktatura proletarijata, a time d njegovo revolucionarno ukidanje. Ova je studija prilog tom promišljanju, a autorica je ob­ javila 22 bibliografske jedinice na tu temu od kojih je esej: »Žena u kulturi socijalističkog samoupravljanja« dobio II. nagradu časopisa »Žena« Zagreb, 1981. Blaženka Despot �Bibliografske jedinice autorice na temu ženskog pitanja »Lica« 1— 2, Sarajevo, IX, 15— 19, 1980. »Sozialistische Theorie und Praxis« 3, Beograd, VIII, 36— 41, 1981. W o m e n an d S e lf - M e n a g e m e n t , »Socialist thought and practice«, Beograd, XXI, 34— 39, 1981. Ž e n š č in a i s a m o u p ra v le n ie , »Sooialistečeskaja misi i praktika«, 3, Beograd, VIII, 35— 40, 1981. La d on n a e l'a u to g e s tio n e , »Ouestioni attuali del socialismo« 3, Beograd, VI, 33— 38, 1981. La fe m m e e t l'a u to g e s tio n e , »Ouestions du socialisme« 3, Beo­ grad, XXXI, 35— 40, 1981. La m u je rs y la a u to g e s tio n , »Ouestions del socialismo« 3, Beo­ grad, XVI, 35— 40, 1981. Ž e n a i s a m o u p ra v lja n je , »Delo« 4, Beograd, VIII, 69— 73, 1981. P ita n je s a m o u p ra v lja n ja i ž e n s k o p ita n je , »Marksistička misao« 4, Beograd, VIII, 54— 56, 1981. K ženskom D ie F ra u p ita n ju , und S e lb s t iv e m a lt u n g , La s u p re s s io n d e la d iv is io n d u t r a v a il e n t a n t e q u e p r e c o n d itio n d e l'a u to g e s tio n « , »Socialism in the world« 24, Beograd, V, 319— 320, 1981. Ž e n s k o p ita n je u s o c ija lis tič k o m s a m o u p ra v lja n ju , »Socijalizam« 11, Beograd, XXIV, 1859— 1871, 1981. Ž e n a u k u ltu ri s o c ija lis tič k o g s a m o u p r a v lja n ja , greb, XXXIX, 9— 24, 1982. N a g r a đ e n i e s e j. Ž e n s k o p ita n je bode, »Polja« d ija le k tič k o -s p e k u la tiv n o j »Žena« 5— 6, Za­ m e to d i f ilo z o f ije s lo ­ br. 227, Novi Sad, 135— 137, XXVIII, 1982. Treb a li ili n e p o s e b n a ž e n s k a o rg a n iz a c ija , »Žena« 1— 2, Zagreb, XXIX, 74— 79, 1982. S m is a o ž e n s k o g p ita n ja , »Naše teme« 6, Zagreb, XXVI, 1044— — 1050, 1982. >4 n o k e rd e s a s z a b a d s a g filo z o fia d ia le k t ik u s - s p e k u la t iv re h e n , »Letunk« 5, Subotica, XII, 704— 716, 1982. m odsze- R a p p o rt e n tre la »O u e s tio n f e m in e « e t c e lb e e n ta n t q u e q u e s tio n d e c la s s e , »Socialism in the vvorld« 29, Beograd, VII, 233— 235, 1982. O dn o s k la s n o g i ž e n s k o g p ita n ja , »Socijalizam u svetu« 29, Beo­ grad, VI 213— 214, 1982. E m a n c ip a c ija i te h n o lo g ija , »Rukovet« 1— 2, Subotica, XXIX, 322— — 336, 1983. h u m a n iz a c ije o d n o s a m e đ u s p o lo v im a , »Po­ lja«, Oktobar 1983, 422— 444. M a r k s is tič k i fe m in iz a m , »Socijalizam u svetu« 43, Beograd, XVIII, 107— 110, 1984. F ilo z o fijs k i a s p e k ti �Žensko pitanje i soc. samoupravljanje M o g u ć n o s t u te m e lje n ja m a rk s is tič k o g fe m in iz m a , 10, Zagreb, XXVIII, 1440— 1497, 1984. 150 »Naše teme« R a d n ič k i p o k re t, n a c io n a ln o -o s lo b o d ila č k i p o k re t i n o v i s o c ija ln i p o k re ti, »Kumrovečki zapisi« 3, 164— 166, 1984. M a r x i e m a n c ip a c ija že n a , »Gledišta« 1—2, Beograd, XXV, 5 1—62, 1984. F e m in is tič k i p o k r e ti i m a rk s iz a m , »Pogledi« 2, Split, XV, 60—64, 1985. M a r k s is tič k a t e o r ija /p r a k s a i fe m in is tič k i p o k re ti, traživanja« 16, VI, 5— 15, 1986. »Filozofska is­ �Literatura Barret, M.: W o m e n 's O p p re s io n T o d ay , London, 1980. Bebei, A.: Ž e n a i s o c ija liz a m , Beograd, 1956. Borneman, E.: D a s P a tr ia rc h a t, Frankfurt/M , 1979. Bouvaire, S.: D a s a n d e re G e s c h le c h t, Hamburg, 1968. Theorie und Praxis in den USA und Grossbritannien, Berlin, 1981. F ra u e n s tu d iu m , Berlin, 1980. Firestone, S. H.: F r a u e n b e fr e iu n g u n d s e x u e lle F te v o lu tio n , Frankfurt/M, 1979. Fridan, B.: T h e F e m in in e M y s tiq u e . London, 1963. F ra u e n s tu d ie n . Haugg, F. (Hrsg.): F r a u e n fo r m e n . A llta g s g e s c h ic h te n u n d E n tw u r f e in e r T h e o rie w e ib ic h e r S o z ia lis a tio n , Berlin, 1980. Hegel, G. W. F.: O s n o v n e c r t e filo z o f ije p r a v a , Sarajevo, 1964. Horkheimer, M.: K r itič k a te o r ija d ru š tv a « , Zagreb, 1982. Jenson, J.: T he F re n c h C o m m u n is t P a r ty a n d F e m in is m . In The Socialist Register, London, 1980. Marcuse, hl.: E ro s i c iv iliz a c ija , Zagreb, 1965. Marcuse, H.: K u ltu r a i d ru š tv o , Beograd, 1977. Marcuse, H.: M e r ila v r e m e n a , Beograd, 1978. Marx-Engels: D e la , Beograd, 1968— 71. Millet, K.: S e x u s u n d H e r r s c h a ft, Munchen, 1971. Niggermann, H.: E m a n z ip a tio n z w is c h e n S o z ia lis m u s u n d F e m in is m u s , VVuppertal, 1981. P ro g ra m S a v e z a k o m u n is ta , Beograd, 1980. Ravioli, C.: F ra u e n b e fr e iu n g u n d A r b e ite r b e v v e g u n g , Hamburg, 1977. Rovvbotham, Sh.: N a c h d e r S c h e r b e n g e r ic h t. O b e r d a s V e r h a lt nis von F e m in is m u s u n d S o z ia lis m u s , Berlin, 1981. Rovvbotham, Sh.: S v e s t ž e n e — s v e t m u š k a r c a , Beograd, 1983. Tromel-Plotz, S.: F ra u e n s p r a c h e : Frankfurt/M, 1982. S p ra c h e der V e r a n d e ru n g , IVas P h ilo s o p h e n u b e r F ra u e n d e n k e n , Munchen, 1981. Z b o rn ik ra d o v a s e k c ije Hrvatske« (u tisku). • Žena i d ru š tv o « »Sociološkog društva �YU ISBN 86-7091-008-X Političke teme Biblioteka suvremene političke misli mala edicija Blaženka Despot Žensko pitanje i socijalističko samoupravljanje prvo izdanje izdavač: Centar za kulturnu djelatnost, Zagreb za izdavača: Branko Miškić uređuje: Radule Knežević recenzenti: Predrag Vranicki i Rade Kalanj oprema: Mihajlo Arsovski naklada: 1000, Zagreb, 1987. tisak: Zrinski Čakovec Kat. [70] ��Adolf Bibič Silvano Bolčić Hotimir Burger Branko Caratan Ivan Cifrić Veliko Cvjetičan Zlatko Čepo Blaženka Despot Adolf Dragičević Dušan Dragosavac Nikola Dugandžij Vladimir Goati Veselin Golubović Bosiljka Janjatović Tomislav Jan^ol Ivan Jelić Rade Kalanj Zlata Knezović Radule Knežević V jekoslav Koprivnjak Tena Martinić Vjekoslav Mikecin Dimitar Mirčev Jovan Mirić Blaženka Despot Pero Nasakanda I � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Knjige Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context M Knjiga Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Žensko pitanje i socijalističko samoupravljanje Creator An entity primarily responsible for making the resource Blaženka Despot Source A related resource from which the described resource is derived https://www.memoryoftheworld.org/ Publisher An entity responsible for making the resource available Centar za kulturnu djelatnost Zagreb Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1987. Rights Information about rights held in and over the resource Nepoznato Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource PDF Language A language of the resource SH Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 55-M Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 156 str. Blaženka Despot emancipacija povijest socijalističko samoupravljanje tehnologija žensko pitanje http://afzarhiv.org/files/original/1fcca515bd78ebada74e8b8153a67c0c.pdf 958031bc1d2b69b06558dba81be28ba2 PDF Text Text ŽENSKO PITANJE U SRBIJI U XIX I XX VEKU ��NEDA BOŽINOVIĆ ŽENSKO PITANJE U SRBIJI U XIX i XX VEKU ��rano preminuloj ćerki Mirjani CENTAR ZA M f E p K N J I 2 N I C ^ in b v. r.^ sign ��SADRŽAJ UVOD...........................................................................................................................................0 FEMINIZAM U EVROPI U XIX VEK U ................................................................................. 7 1. Feminizam na prelazu u X IX v e k .........................................................................................7 2. Položaj žene u kapitalizmu - ideje i p o k re ti........................................................................9 3 'Teoretičar liberalnog fem inizm a Dž. S. M i l ......................................................................12 14 4. Teorija socijalističkog fem in izm a ............... 5. Ostvarivanje prava na jednako obrazovanje.....................................................................16 6. Pravo g la s a ........................................... IV 7. Ženski pokret u Sjedinjenim Američkim Državama .......................................................18 ŽENE U VOJVODINI I U SRBIJI - PRVA POLOVINA XIX V E K A ...............................20 1. Opšte prilike, počeci pismenosti ..........................................................................................20 2. Položaj žene početkom X IX v e k a ......................................................................................... 21 3. Žene u Vojvodini i prve učenice.......................................................................................... 22 4. Prosvetitelji i prve ideje o školovanju.................................................................................23 5. Počeci kulturnog preobražaja u S r b iji................................................................................26 6. P osela...................................................................................................................................... 27 7. Pravni položaj že n e ................................................................................................................ 29 UJEDINJENA OMLADINA SRPSKA I EMANCIPACIJA Ž E N A ................................... 30 1. Osnivanje Ujedinjene omladine srp ske ............................................................................. 30 2. UOS i organizovanjc ž e n a .................................................................................................. 31 3. Ideolozi UOS o ulozi žene .................................................................................................... 34 4. Draga Dejanović - prva fem inistkinja ...............................................................................36 5. Shvatanje Svetozara Markovića o ženskom p ita n ju ........................................................37 6. Omladinska i socijalistička š ta m p a ................................................................................... 44 OBRAZOVANJE ŽENA U SRBIJI U XIX V E K U .................................................................51 1. Osnovno obrazovanje ženske dece ......................................................................................51 2. Viša ženska š k o la ................................................................................................................... 53 3. Ženska deca u gim nazijam a.................................................................................................55 4. Studentkinje na Velikoj školi i na U niverzitetu............................................................... 58 PRVA GENERACIJA SOCIJALISTKINJA U S R B IJI........................................................61 1. Socijalistkinje - prve studcntkinjc u inostranstvu ..........................................................61 2. Rad i sudbina prve generacije so cijalistkinja................................................................. 62 3. lika. Marković ....................................................................................................................... 64 ŽENSKA DRUŠTVA................................................................................................................ 66 1. Prva ženska, društva - osnivanje i počeci r a d a ................................................................66 2. Žensko društvo - Škole i ustanove..................................................................................... 67 3. Osnivanje novih ženskih društava..................................................................................... 69 MEĐUNARODNE ŽENSKE ORGANIZACIJE I SRPSKI NARODNI ŽENSKI SAVEZ... 71 1. Mirovni pokreti i že n e .......................................................................................................... VI 2. Međunarodne ženske organizacije i osnivanje Srpskog ženskog saveza......................V3 3. Rad Srpskog narodnog ženskog saveza............................................................................ V5 ZANIMANJA I ZAPOSLENOST ŽENA POČETKOM XX VEKA....................................V 8 1. Zanimanja že n a ................................................................................................................... V 8 2. Položaj žena u zanim anjim a.............................................................................................. V9 3. Učiteljice, nastavnice, lekarke............................................................................................ 80 4. Prva ženska, radnička, organizacija - S v e s t......................................................................82 5. Sekretarijat žena socijaldemokrata.................................................................................. 83 �ŽENSKA ŠTAMPA.................................................................................................................... 85 1. Prvi ženski časopis u Srbiji - „Vospitatel ž e n s k u " ................................. ...................... 85 2. „Domaćica" i druga ženska štampa do Prvog svetskog r a t a .......................................86 ŽENE U RATOVIMA............................................................................................................... 89 KRATAK OSVRT NA POLOŽAJ ŽENA U ZEMLJAMA KOJE SU 1918. GODINE UŠLE U SASTAV KRALJEVINE SRBA,HRVATA I SLOVENACA................................91 1. Bosna, i H ercegovina........................................................................................................... ... 2. Crna G o ra ............................................................................................................................. ... 3. H rva tsk a ............................................................................................................................... 95 4. M akedonija............................................................................................................................ 97 5. S lo ve n ija ................................................................................................................................ 98 ŽENSKI POKRET U JUGOSLAVIJI 1918-1941...............................................................100 1. Opšti podaci ..........................................................................................................................100 2. Ženski radnički p o k r e t.......................................................................................................10 1 3. Narodni ženski savez Srba, Hrvata i Slovenaca ............ 104 4. Društvo za prosvećivanje žene i zaštitu njenih prava - Ženski p o k re t....................... 109 5. Alijansa, ženskih p o k re ta ..................................................................................................... 112 6. Nova fem inistička društva...................................................................................................114 7. Om ladinske sekcije i om ladinke u ženskom p o k r e tu .....................................................116 8. Stvaranje masovnog ženskog p o k re ta ............................................................................... 118 9. Nastajanje antifašističkog ženskog p o k r e ta .................................................................... 119 10. Ženski lis to v i........................................................................................................................12 1 11. Nesuglasice u A lijansi ženskih p o k re ta ......................................................................... 122 12. „Žena dana.su i akcija za. pravo g la s a .............................................................................123 13. Prestanak rada Alijanse ženskih p o k re ta ...................................................................... 125 14. Kom unistička partija Jugoslavije i žensko p ita n je ......................................................127 ŽENE U RATU - ANTIFAŠISTIČKI FRONT Ž E N A ....................................................... 130 1. Otpor okupatoru ..................................................................................................................130 2. Žene i pripreme za oružani o tp o r.......................................................................................130 3. Organizovanje žena - definisanje njihovih ciljeva i za d a ta k a ...................................134 4. Žene u vojnom sanitetu i žene bork i n j e ........................................................................... 135 5. Stradanja žena u Srbiji ...................................................................................................... 140 6. Osnivanje Antifašističkog fronta žena. Jugoslavije........................................................141 7. Osnivanje Antifašističkog fronta žena u S r b iji.............................................................. 144 8. Žene u organima vlasti ....................................................................................................... 145 9. Druge ženske organizacije u. ratu ....................................................................................14® ANTIFAŠISTIČKI FRONT ŽENA U OBNOVI I IZG RA D N JI................... :................. 148 1. Slobodne i ravnopravne ......................................................................................................148 2. Prve akcije žena posle završetka ra ta ................................................................................14Jj 3. Prvi petogodišnji plan i. aktivnost ž e n a .......................................................................... 4. Dečje ustanove, zapošljavanje žena ................................................................................ 5. Skidanje žara. i feredže...................................................................................................... 6. R ad na prosvećivanju ž e n a ................................................................................................^ 7. Pravni položaj žena.............................................................................................................. rj? 8. Međunarodne v eze ............................................................................................................. UKIDANJE ANTIFAŠISTIČKOG FRONTA ŽENA I OSNIVANJE SAVEZA ŽENSKIH DRUŠTAVA....................................................................... 1. Žene su subjekti svog vlastitog oslobođenja................................................................... 10 1 2. Posebno organizovanje žena - d a ili n e ? ....................................................................... 3. Organizovati žene suprotno iskustvim a p ra k se ............................................................. 100 4. Otpori i kom prom isi............................................................................................................100 j” �SAVEZ ŽENSKIH DRUŠTAVA JUGOSLAVIJE (1953-1961)....................................... 171 1 Smanjivanje aktivnosti žena u novim u slo vim a............................................................ 171 2 Rod na selu - opismenjavanje, zdravstveno i domaćičko prosvećivanje.................... 173 3. Zaposlenost i položaj žene u r a d u 174 4 Promene položaja žene u braku i porodici..................................................................... 175 5. Modernizacije u oblasti domaćinstva i svakodnevnog živ o ta .......................................176 6. „Porodica i domaćinstvo “ ................................................................................................ 179 7. Zapošljavanje žena ............................................................................................................ 180 8. Ukidanje Saveza ženskih društava...................................................................................181 KONFERENCIJA ZA DRUŠTVENU AKTIVNOST ŽENA (1961-1965).................... 185 1. Od samostalne organizacije do postepenog integrisanja u S S R N ..............................185 2. Problemi dečje za štite ......................................................................................................... 187 3. Planiranje porodice.............................................................................................................187 4. Problemi društvenog položaja žene u samoupravnom d r u š tv u ................................... 189 5. Konferencija za društvenu aktivnost žena kao pomoćno telo Socijalističkog saveza .... 192 6. Pokušaji posebnog organizovanja žena ........................................................................... 195 7. „Žena danas “ ........................................................................................................................196 8. Međunarodne v e ze ............................................................................................................... 196 FOTOGRAFIJE........................................................................................................................197 NOVE INICIJATIVE............................................................................................................... 219 PRILOG..................................................................................................................................... 223 OSNOVNI STATISTIČKI PODACI O POLOŽAJU ŽENE U JUGOSLAVIJI 223 1. Posleratna situacija - opšte napomene ............................................................................ 223 2. Stanovništvo..........................................................................................................................224 3. Iskorenjivanje nepism enosti...............................................................................................225 4. Učenice u osnovnim, nižim i srednjim šk o la m a ............................................................. 227 5. Studentkinje na višim i visokim školama, fakultetima i umetničkim akademijama .. 229 6. Zaposlenost ž e n a .................................................................................................................. 230 7. Zdravstvena zaštita žene..................................................................................................... 231 8. Dečje ustanove ..................................................................................................................... 233 9. Učešće žena u Saveznoj, republičkim, pokrajinskim i opštinskim skupštinam a 233 TABELE....................................................................................................................................236 UMESTO ZAKLJUČAKA......................................................................................................251 SUMMARY.............................................................................................................................. 256 1. Serbia and Vojvodina (1804-1918) ................................................................................. 256 2. Yugoslavia Between the Two Wars (1918-1941)............................................................258 3. Women in the People's Liberation War (1941-1945)..................................................... 260 4. Women's Issue in Socialist Yugoslavia............................................................................261 ODABRANA LITERATURA.................................................................................................266 IMENSKI REGISTAR........................................................................................................... 271 ��Krajem XVIII i početkom XIX veka, inspirisani evropskim prosvetiteljstvom, misao o emancipaciji žena prvi put na ovim prostorima - tačnije u Vojvodini - pri­ hvatili su, delimično, Orfelin, još potpunije Dositej Obradović i Jevstahija ot Arsič. Kasnije su ih u praksi, naročito u pitanjima školovanja ženske dece, sledili i drugi. Ekonomski i u svakom drugom pogledu nerazvijena Srbija, tek izašla iz borbe za oslobođenje od Turaka i iz revolucije, tražila je puteve svog napredovanja. Najpre preko Srba koji su u Srbiju dolazili uglavnom iz Vojvodine i drugih k rčeva Austro­ ugarske, a kasnije preko mladih ljudi koje je slala na školovanje u inostranstvo, prihvatila je civilizacijske evropske tekovine i različita shvatanja o uređenju novog društva u nastajanju. Načela Francuske revolucije o slobodi, jednakosti i svojini našla su svoj odraz u konstituisanju mlade srpske države i njenog zakonodavstva. I, mada su dugo zadržavala relikte srpskog ruralnog patrijarhalnog društva, na izvestan način ta načela reflektovala su se i na položaj žene u toj novoj zajednici. Čini se da se ne može govoriti o emancipaciji žena u Srbiji u XIX veku bez uvida u tadašnje ideje i praksu o tom pitanju u ostalim evropskim zemljama, kao što se ne može preći preko opštih društvenih prilika koje su tada vladale u Srbiji. Da bi se stekla makar približna slika o istinskom položaju žena u Srbiji potrebno je - pored opisivanja tog stanja - uporediti ga sa položajem žena u drugim zemlja­ ma. Ma koliko da su takva upoređenja nepotpuna, često i neadekvatna, ona ipak pružaju osnovnu orijentaciju o tome u kakvom su položaju žene Srbije bile na poče­ tku XIX veka, u odnosu na žene u drugim evropskim zemljama, u pogledu osnovnih kulturnih, građanskih, ekonomskih i političkih prava. Ta upoređenja pokazuju daje u ustaničko-revolucionarnoj Srbiji, zaostaloj u svakom pogledu, položaj žene menjan nabolje, da su one u relativno kratkom vre­ menu uz sve teškoće i otpore dostigle u osnovi sličan stepen emancipacije koji su imale i žene u većini ekonomski manje razvijenih zemalja Evrope. U drugoj polovini XIX veka žensko pitanje okupiralo je sve misleće napre­ dne duhove u Srbiji; oni su svojim idejama i praksom nastojali da načnu nasleđena shvatanja, teško iskorenjive običaje, versku i kulturnu zatucanost. Ideje prosvetitelja, m aterialist a, radikalnih filozofa, raznih socijalističkih struja, primenjene na položaj žene, kao i praksa u menjanju njenog položeja, još u XIX veku - nasleđe su koje nam je ostalo. Na toj potki, u prvoj polovini XX veka, nove generacije žena u Srbiji mogle su da nastave u drugim, nešto povoljnijim uslovima, rad i delovanje na emancipaciji žena u svim oblastima društvenog života, kao i rad na njihovom samoosvešćivanju. Još od vremena kada sam pre Drugog svetskog rata prišla ženskom pokretu impresionirale su me žene koje su začinjale i razvijale ženski pokret. Ne manje ose- �6 ćarga g^jim prema ženama svoje generacije koje su, naročito u ratu, ne štedeći sebe, pa ni svoje živote, dale svoj puni doprinos za ostvarenje fundamentalnih pretpo­ stavki ženskog oslobođenja. Moje duboko ubeđepje je da su žene svih generacija, u svom vremenu sa svim njegovim i svojim vlastitim ograničenjima, uradile što je bilo moguće. Nažalost, stalno prisutna patrijarhalna svest - tako snažno ispoijena u ovom ratu - ruga se svim slobodarskim idejama, svim težnjama žena za h u m a n i, jim odnosima među polovima. Sva dostignuća žena teži da poništi, a u najmanju ruku da ih omalovaži. Umesto daJjeg širenja njihove slobode i afirmacije njihovih ljudskih vrednosti primerenih ovom vremenu, svedoci smo da se ženama nudi vra­ ćanje u davna vremena i ovekoveči ženska potčinjenost. Ovaj rad je pokušaj da se na svetio dana izvuku tokovi misli koje su struja­ le srpskim društvom o oslobađanju žena, napori prvih feministkinja i feminista da smelo ukažu na patrijarhalno okruženje u kojem su žene živele, da lome stare i umesto njih ustoliče nove vrednosti, koje bi kao krajnji rezultat imale to da žena u budućnosti konačno postane ravnopravno ljudsko biće. To je i pokušaj da se na jednom mestu prikaže istorija pokreta žena u Srbiji, da se ukaže i na napore i upor­ nost samih žena da doprinesu promenama, da menjaju svoj status, na podršku i osporavanja koje su u tome imale. Jer, one su umnogom zaboravljene - o njima isto­ rija malo piše. X �FEMINIZAM U EVROPI U XIX VEKU 1. Feminizam na prelazu u XIX vek U Francuskoj, kolevci evropskog feminizma, reč feminizam prvi put se javlja početkom XIX veka. Notirana je u rečniku Robert 1837. godine, gde stoji daje femi­ nizam „doktrina čiji je predmet širenje prava i uloge žena u društvu4. Reč je prvi * upotrebio Šari Furije.1 U prvoj francuskoj revoluciji, 1789. godine, žene su učestvovale naviše na­ čina: bile su u brojnim oružanim odredima, a osnivale su i posebne ženske borbene odrede, radile su u pomoćnim vojnim službama, osnivale su mnoštvo ženskih i mešovitih klubova koji su pomagali revoluciju. Usput, one su preko mnogobrojnih pe­ ticija Ustavotvornoj skupštini tražile pravo glasa, pravo na jednako školovanje i izjednačenje sa muškarcima u građanskim pravima.2 Sve što je u zapadnoevropskoj književnosti i filozofiji u XVII i XVIII veku nastajalo kao misao o jednakosti žena i muškaraca, kondenzovano je uoči Francu­ ske revolucije u delima i praksi francuskih feministkinja i feminista - najpre Kondorsea, Olemp de Guž i Fransoa Boasela, kao i u delima Engleskinje Meri Vulstonkraft i Nemca Teodora Hipela. Inspirisana idejama radikalnog liberalizma, Meri Vulstonkraft je napisala delo Odbrana prava žena (Windication of the Right of Women), u kojem je izložila svoja shvatanja o pravima žena. Smatrala je da će se oslobođenje žena postići jed­ nakim i zajedničkim vaspitanjem ženske i muške dece i omladine. Po njenom mišlje­ nju, takvo vaspitanje za decu iz građanske klase ključ je za rešavanje ženskih prob­ lema. Dva pola su stvorena da žive zajedno i od detinjstva ih treba navikavati na zajednički život i zajedničko obrazovanje, tako da i žene i muškarci uče iste stvari i na isti način. Takođe, ona propagira i pravo žena da se bave svim zanimanjima kojima se bave muškarci, jer je to za siromašne žene pitanje njihovog opstanka. Pi­ tanje političkih prava žena u njenom delu u drugom je planu.1 Ekonomist, sociolog i matematičar, sekretar Francuske akademije, Kondorse, u vreme Francuske revolucije, 1789-1795. godine, kao član Zakonodavne skup­ štine, podnosio je predloge da se ženama da pravo na obrazovanje kao i pravo glasa. Svoja gledišta sažeo je u sledeće tvrdnje: muškarci su razorili princip jednakosti; mirno su lišili polovinu čovečanstva građanskih prava; prirodno je pravo žene da LAndree Michel, Le feminisme, Presse universitaire de France, deuxieme edition, 1980. Isto, str. 50-55. a Sheila Rowbotham, Svest žena - svet muškaraca, Beograd 1983, str. 4-10. �8 se protiv toga buni; žena nije inferiorna - razumna je. Razlike među polovima, po njemu, nastaju zbog nejednakog vaspitanja žena i muškaraca. On se zalagao za pot­ punu ravnopravnost žena, u skladu sa Deklaracijom o pravima čoveka.1 Spisateljica Olemp de Guž, po ugledu na Deklaraciju o pravima čoveka i gra­ đanina, 1791. godine, napisala je Deklaraciju o pravima žene i građanke. U toj De­ klaraciji ona je zahtevala da se otkloni dvosmislenost koju izaziva termin ljudi i umesto tog term ina unela je term ine građanka!građanin i muškarac/žena. Smatra­ la je da su žene hrabrije od muškaraca, da se one rađaju slobodne i da moraju imati ista prava kao i muškarci. Prem a njoj, Deklaracija o pravima čoveka i građanina, primenjena na ženu, podrazumeva da su neotuđiva prirodna prava žene: sloboda ograničena samo slobodom drugog, svojina, sigurnost i, naročito, pravo na otpor ugnjetavanju. Svaka vlast koja ne proizlazi iz volje koju izražavaju i muškarac i že­ na - ništavna je. Ona se zalagala za apsolutnu ravnopravnost žena i muškaraca, za pristup žena svim funkcijama, za podjednako učešće žena u svim obavezama, kao i u kontroli administracije. Po njoj, brak je ugovor muškarca i žene koji trcge dok tr^je uzajamna naklonost. Olemp de Guž je izrekla i poznatu misao: „Žena ima pravo da se popne na giljotinu. Ona mora imati pravo da se popne i na govornicu".2 A pošto je zaboravila na „vrline koje pripadaju njenom polu" giljotinirana je 3. de­ cembra 1793. godine.3 Fransoa Boasel, socijalist-utopist, propagirao je uništenje braka kao insti­ tucije koju je izmislio muškarac da bi osigurao svoje carstvo. Smatrao je da su pri­ vatno vlasništvo, religija i brak suprotni društvenim interesim a.4 U Nemačkoj u to vreme slične ideje je zastupao publicista Teodor Hipel u svom delu O poboljšanju građanskog položaja žena, koje je 1790. godine objavio pod pseudonimom. To delo se sm atra prvim manifestom nemačkog feminizma.5 Godine 1789, Francuska revolucija je stvorila preduslove za realizovanje ideje o ravnopravnosti žena i muškaraca. Žene su u njoj učestvovale podjednako kao i muškarci. No, one su svoju borbu za ostvarenje ženskih prava podredile borbi protiv feudalizma. U revoluciji su preovladale snage građanskog staleža i sitnog seljaštva i njihove vođe, te su žene - umesto da im se zahvale za njihov doprinos u borbi za novo društvo i umesto priznanja koje su svojom borbom zaslužile - odvo­ dili u zatvore, a mnoge su poslali i na giljotinu. N^jpre zato što su zahtevi žena za ravnopravnošću u imovinsko-pravnim odnosima, koje su one u revoluciji postav­ ljale, ugrožavali mušku dominaciju i, što je još važnije, predstavljali potencijalnu opasnost za privatno vlasništvo.6Građanski zakonik, poznat i kao Napoleonov za­ konik, donet 1804. godine, spretno je prilagodio rimsko, kanonsko i običjgno pravo novim odnosima uspostavljenim buržoaskom revolucijom i postao jedan od osno­ va novog buržoaskog društvenog sistema. Prem a ženi tgj zakonik je bio izrazito neprijateljski. Na pragu novog vremena, koje je u prvi plan isticalo slobodu ijedna1 M a lte Albistur, Daniel Armogathe, Histoirc du fćminismc franqais, Ed. Des femmes, kiy. I, str. 307-344; Leon Abensour, Histoirc generale du fćm inism c dcs origincs a nos jours, Delgrave, Paris 1921. 2 Andree Michel, n. d, str. 53. 3 M a lte Albistur, n. d, str. 318-338. 4 Isto. b August Bebel, Žena i socijalizam, Beograd, 1956, str. 226-227. f Simon de Bovoar, Drugi pol, knj. I, str. 19 i 153-155. > �kost u svim pravima, pa i u pravima svojine, mogao se očekivati liberalniji odnos prema ženi. Ali, suprotno tome, zakon je ukinuo i poslednje tragove prava koje su žene određenih slojeva imale u ranijem društvenom sistemu: pravo na samostalno obavljanje zanata, pravo na članstvo u cehovima, pravo plemkinja da samostalno raspolažu svojom imovinom, pravo predstavljanja i pravo glasa u staleškim organi­ zacijama, obavljanje svešteničkog poziva, i slično. Iako je donet odmah nakon revolucije, kao njena tekovina, Napoleonov za­ konik je mužu dao vlast nad suprugom i uspostavio vlast oca porodice. Cilj braka je reprodukcija, muškarcu pripadaju javni poslovi, sticanje i odlučivanje o nasleđivanju stečene imovine, a ženina je dužnost da se brine za dom i porodicu. Zakonik je udatu ženu, u pogledu pravne sposobnosti, sveo na maloletnicu, uporedio je sa kriminalcima i mentalno zaostalim, i za njenog staratelja odredio muža; ograničio je uslove za razvod braka, zabranio istraživanje očinstva, a odnose među supružni­ cima postavio na odnose posedovanja. U jednoj primedbi na nacrt ovog zakona sto­ ji: „Žena, deca, maloletnici, sluge nemaju svojine, jer oni su sami svojina: žena zato što je deo muškarca, deca zato što su njihov proizvod, sluge jer su prosto oruđe; njihovo vreme, njihov trud, njihove industrije - sve pripada gospodaru*'.1Francu­ ski građanski zakonik značajno je uticao na zakonodavstva više evropskih zema­ lja; takođe i na Srpski građanski zakonik iz 1844. godine, posebno u delu koji se odnosi na položaj žene u braku i u građanskim pravima. 2. Položaj žene u kapitalizmu - ideje i pokreti Ograničenja nam etnuta ženi postajala su sve veća kočnica ekonomskog ra­ zvoja a ugrožavala su i njenu egzistenciju. Još krajem XVIII veka, industrija u ev­ ropskim zemljama je apsorbovala veliki broj žena lišenih sredstava za život usled propadanja kućnih zanata i kućne radinosti, kao i zbog osiromašenja seljaštva. Osavremenjivanje industrije, tj. uvođenje mašina, omogućilo je zapošljavanje fizi­ čki slabije radne snage, pa je i broj zaposlenih žena i dece stalno rastao. Za fabrikante ovakva radna snaga je bila rentabilnija jer je slabije plaćena, a uticala je i na smanjivanje nadnica muškaraca. Beda radničke porodice naterala je žene da prihvataju nečovečne uslove rada - u pogledu dužine radnog vremena, higijenskih i drugih uslova i, naravno, visine nadnica. Uslovi stanovanja samo su potencirali eksploataciju kojoj su žene, muškarci i deca bili izloženi. A prostitucija je bila neizbežni pratilac bezdušnog izrabljivanja radnica, kao dodatni izvor prihoda za održa­ vanje golog života.2 Žene iz vladajućih slojeva živele su lagodno u blagostanju, a ako su se i bavi­ le politikom i feminizmom - bila je to više salonska zabava dokonih. Supruge ban­ kara, trgovaca i industrijalaca oponašale su luksuz i način života na plemićkim dvorovima, no počele su da se bave i finansijskim transakcijama. Žene osiromaše­ nog seoskog plemstva, žene iz srednjih i nižih slojeva, činovničkih krugova, sitnih LM alte Albistur i D. A, n. d, knj. II, str. 359-370. z August Bebel, n. d, str. 88, 121-126, 264, 291, 295; Simon de Bovoar, n. d, knj. I, str. 163-164; Andree Michel, str. 58-60; Karl Marks, Kapital, Treće izdanje, Tom I, Beograd 1958, str. 288-290, 333-335, 337, 355-360; dr Saša Đuranović-Janda. Žena u radnom odnosu, Zagreb 1960, str. 14-38. �10 trgovaca, zanatima i sličnih zanimanja sve manje su bile u mogućnosti da svoju eg­ zistenciju obezbeđuju udajom. Stoga su sve glasnije postavljale zahteve za školovanjem i profesionalnim obrazovanjem. Zapošljavanje na što povoljnijim poslovi­ ma za njih je značilo obezbeđenje života, a da bi to postigle bilo je neophodno da steknu potrebne kvalifikacije.1 Surova eksploatacija radnika i radnica izazvala je mnoge kritike kapitali­ stičkog načina proizvodnje i raspodele, kao i kritiku svih političkih i međuljudskih odnosa nastalih na tim ekonomskim temeljima: na neograničenom individualiz­ mu i slobodnoj konkurenciji. Uočena je posebno teška situacija žena i dece; na nji­ ma su se reljefno prelamale sve posledice jednog sistema u kojem je profit postao vrhovni zakon. Među piscima, političarima, ekonomistima i filozofima pojavljuju se reformisti koji traže da se poboljša funkcionisanje postojećih društvenih insti­ tucija, da se izvrši reforma obrazovanja, da se zaštite radnici i radnice, posebno že­ ne i deca. Udružujući se u razne vrste kooperativa, pojavljuju se i ideolozi koopera­ tivnih pokreta i prvi socijalisti-utopisti koji traže mogućnosti promene vladajućeg sistema. Značajniji predstavnici svih socijalističkih struja u okviru svojih vizija bu­ dućeg društva razm atrah su i položgj žena u društvu, porodici i braku, dajući im manje ih više značaja. U Engleskoj je Vilijam Tompson, 1825. godine, uz saradnju Eni Viler, napi­ sao Apel u kojem je istakao da se oslobođenje žena ne može postići u sistemu č|ji je osnov slobodna konkurencija. Jer - nejednaka moć proizvodi i nejednake posle­ dice. On je zagovarao društvo zasnovano na dobrovoljnom udruživanju i saradnji u kojem bi žene bile ravnopravne. Protivio se dominaciji muškaraca i instituciji braka, jer je brak po njemu doživotni zatvor za žene. Zalagao se, takođe, za eko­ nomsku samostalnost žena, za njihovo pravo na rad, ah i za odgovornost društva u podizanju i vaspitanju dece i za društvenu podršku materinstvu. Upoređivao je položaj žena sa ropskim položajem crnaca i crnkinja. Smatrao je da su žene potčinjene, jer su fizički slabije i opterećene brigom o deci. U njegovo vreme u Engleskoj se javljaju protesti žena protiv porasta cena, kao i prvi pojedinačni zahtevi za pravo glasa.2 U Francuskoj revoluciji, od 1830. godine, uporedo sa buržoazijom i radni­ štvom, ponovo su se zatalasale i žene svih slojeva. Socijalisti su nudili nove kon­ cepcije o preobražaju starog i uređenju novog društva, kao i nove koncepcije o od­ nosima m uškaraca i žena, i novu praksu u eksperimentalnim kooperativnim dru­ štvenim zajednicama. Sen Simon je propagirao ukidanje ropstva žena i slobodnu ljubav, a njegovi sledbenici stvaranje slobodnih zajednica muškaraca i žena.3 Šari Furije je kritički pisao o seksualnom ugnjetavanju žena i o ryihovom položaju u društvu, o braku i obrazovanju žena. Otkrivao je istorjjske korene potčinjenosti žena. Uočavao je posledice ekonomske zavisnosti žena; smatrao je da je brak, kao jedina mogućnost za ženu da obezbedi svoju egzistenciju, zapravo prikri­ vena prostitucija; on je, takođe, položaj žene upoređivao sa položajem crnaca i crn1 August Bebel, n. d, str. 294-295. 2 Sheila Rowbotham, n. d, str. 12-17. Puni naslov Apela glasi: Apel jedne polovine čovečanstva, pro­ tiv pretenzije druge polovine, to je s t muškaraca, da ih zadrže u građanskom i domaćem ropstvu. &Leon Abensour, n. d, str. 205-210; M a lte Albistur, n. d, knj. I, str. 390-402. �11 kiEua. Autor je čuvene misli: „Menjanje jedne istorijske epohe može se uvek odre­ diti srazmemo napretku žena ka slobodi, jer se u odnosu žene prema čoveku, sla­ boga prema jakome, najočitije javlja pobeda ljudske prirode nad brutalnošću. Stu­ panj ženske emancipacije jeste prirodna mera opšte emancipacije4. U falansterija' ma koje je osnivao kao model njegovog utopijskog društva žene ekonomski nisu zavisile od muškaraca, bile su ravnopravne u tim zajednicama. A uspostavljanjem društvenog domaćinstva oslobođene su robovanja domaćim poslovima. U Evropi su falansterije bile retke, dok ih je u SAD bilo više i duže su opstggale.' U Engleskoj žene se uključuju u radnički, čartistički pokret, i organizuju se da bi tražile pravo glasa. Robert Oven, socijalist-reformator i saradnik femini­ stičkih listova, propoveda da su privatno vlasništvo, brak i religija izvor svih zala i da se mogu ukloniti jedino prosvećivanjem. Svoje kolonije - u Nju Larnaku u En­ gleskoj i u opštini Nju Harmoni u SAD - organizovao je na komunističkim princi­ pima; u njima su žene imale jednaka prava kao i muškarci. Gotovo istovremeno, u Francuskoj su se pojavile dve struje hrišćanskog fe­ minizma. Jedna struja zastupala je pravo na obrazovanje žena. No, osnovni motiv tog zalaganja za obrazovanje žena bio je da one postanu dobre supruge i mggke. Pripadnice te struje prihvatile su hrišćanski brak i potčinjenost, osuđivale su bor­ bu za politička prava žena i teorije o slobodnoj ljubavi. Godine 1832, pokrenule su svoj list Journal des femmes, u kojem su propagirale svoje ideje. Druga struja bila je bliska jednoj grupi feministkinja građanske orijentacije. I one su izdavale list La. gazette des femmes, od 1836. do 1838. godine, kao politički ženski časopis. Tra­ žile su novu ženu, ali se nisu zalagale za promene postojećeg sistema. Zaktevale su građanska i politička prava za žene, pravo na obrazovanje i pravo da ženama budu dostupna sva zanimanja. Njihove osnovne akcije bile su podnošenje peticija, pomaganje svih kampanja, kao i podržavanje svih mera vlade u korist žena i kriti­ ka svih napada na žene.2 Među nekoliko žena koje su propagirale žensko oslobođenje bila je i Flora Tristan. Bežeći od muža, koji nije hteo da joj da razvod braka i sa kojim se sporila oko dece, sklonila se u Englesku. Tamo se susrela sa liberalnim radikalima i čartistima - sa Eni Viler, Ovenom i drugima - i u druženju sa njima otkrila klasnu borbu, bedu radnika i ugnjetavanje Iraca i Irkinja. Prihvatila je socijalizam, ali je kao fe­ ministkinja u svojim razmišljanjima o radničkom pokretu i pokretu za oslobođenje žena došla na ideju da te pokrete i idejno i u praksi poveže. U svom delu Radnička unija, (L’Union ouvriere), 1843. godine, ona je izlo­ žila svoj program organizovanja radnica i radnika. Po njoj, svi radnici i sve radnice moraju se organizovati kao klasa u jednu jedinstvenu i čvrstu Uniju. Jer do svog oslobođenja mogu doći samo sopstvenim delovanjem. Polazeći od toga da društveni prevrat sam po sebi neće resiti specifične probleme žena, ona je u svoj program oslo­ bođenja rada unela i posebne zahteve žena: jednako pravo na rad, pravo na jedna­ ko moralno, umno i profesionalno obrazovanje, izjednačenje žena i muškaraca u porodici i u braku, pravo na razvod braka, pravo na jednake nadnice za jednak rad. Predlagala je da se radničke unije obrazuju u svim departmanima, da organizuju svoje domove, otvorene podjednako ženama i muškarcima. Pošto je, po njenom mi­ Isto, Citat prema: Karl Marks i Fridrih Engels, Sveta porodica, Beograd 1959, str. 276. r M altž Albistur i D. A. n. d. str. 402-440. �12 šljenju, radnica radniku drugarica u neznanju i bedi, u domovima bi se ostvariva­ lo zajedničko obrazovanje oba pola. Istakla je da jednakost žena i muškaraca nije moguće ostvariti bez promena uslovljenih mentaliteta i običaja koji vladaju između muškaraca i žena: „Najugnjeteniji muškarac ugnjetava svoju ženu. Ona je proleter proletera**. Flora Tristan zamislila je da se u domovima Radničke unije poučavaju i radnička deca, a u njima bi mogli naći mesta stari, bolesni i invalidi. Naišla je na snažan otpor u svim slojevima, kao i među socijalistima raznih struja. Pisala je: „Imam skoro čitav svet protiv sebe. Muškarce zbog toga što tražim emancipaciju žena, vlasnike zato što tražim emancipaciju najamnih radnika**. Flora Tristan je, dakle, teorijski povezala feminizam sa borbom radničke klase radi revolucionar­ nog preobražaja društva. Ali u Francuskoj su bili retki njeni savremenici, uključu­ jući i socijaliste, koji su njene ideje razumeli i podržali.1 Žan Deroan je pokušala da realizuje ideju Flore Tristan o organizovanju radnika i radnica i da osnuje Uniju radničkih udruženja. Na osnivačkoj skupštini našli su se delegati i delegatkinje iz preko sto radničkih društava, ali su delegatki­ nje pohapšene, jer je ženama dekretom vlade okupljanje bilo izričito zabranjeno. A pod pritiskom svojih drugova odrekla se autorstva ideje o sazivanju skupštine. Oni su, naime, sm atrali da bi ideja i rad na udruživanju radnika izgubili važnost ako bi se saznalo da je autor(ka) ideje - žena.2 Ali zato je pokret žena oživeo. Revolucionarni nacionalni pokreti, 1848. go­ dine, pokrenuli su i žene u raznim zemljama. U Francuskoj su osnivani brojni fe­ ministički klubovi i pokretane feminističke novine koje su tražile pravo glasa za žene. Eženi Niboaje, Žan Deroan i druge žene na čelu raznih struja u feminističkom pokretu, osnivale su svoje dnevne listove i preko njih široko plasirale svoje ideje. Da bi branile ženske ekonomske interese, pored klubova, pojavile su se i prve pro­ fesionalne organizacije žena. Osim prava glasa za žene, one su tražile i poboljšale uslova rada, skraćenje radnog dana i povećanje nadnica. Među feministkinjama bi­ lo je i pokušaja formiranja ženskih zadruga, biblioteka, javnih restorana, perionica i ustanova za čuvanje dece. 3. Teoretičar liberalnog fem inizm a Dz. S. MU Apeli Meri Vulstonkraft i Viliama Tompsona u Engleskoj, koji su se svoje­ vremeno usudili da postave pitanje položega žena, ostali su usamljeni. Ah sve veća zaposlenost žena u m anufakturam a i fabrikama, i uz to veći broj neudatih žena, udovica i drugih žena bez sredstava za život - dovodili su u pitanje tradicionalni način življenja većine žena, naročito onih iz srednje klase i radničkih slojeva. Herijet Tejlor obnavlja zahteve za žensko pravo glasa i zahteva pravnu i političku jed­ nakost žena i muškaraca. Krajem četrdesetih godina žene u Engleskoj osnivaju ženske koledže i traže da im se omogući jednako školovanje kao i muškarcima, a sredinom pedesetih podnose Parlam entu peticiju žena za pravo kontrole nad svo­ 1 Isto, str. 440— 449; Andree Michel, n. d, str. 62-64; Opširna biografija Flore Tristan kao prilog njenom delu Lc Tour de France. z Isto; Leon Abensour, n. d, str. 220-221. �13 jom vlastitom imovinom (kojom je upravljao muž), koju Parlament nije prihvatio. Pored zahteva za pravo na jednako školovanje, za pravo udatih žena da kontrolišu raspolaganje svojom imovinom i svojim zaradama i za povećanje nadnica - one po­ stavljaju i zahteve za pravo glasa, jer im se čini da će im učešće žena u Parlamentu omogućiti da promene svoju sudbinu. Njihove probleme i težnje izrazio je Dž. S. Mil u svojoj knjizi Potčinjenost žena., koju je napisao, kako sam kaže, pod uticajem svoje žene Herijet Tejlor. Propagirajući učenje radikalnog liberalizma i unoseći etičke principe u društvene i pravne odnose, Milje u svoju koncepciju društva zasnovanog na slobo­ di ličnosti i potpunoj demokratiji uključio i ženu. Smatrao je da se ravnopravnost žena može ostvariti u kapitalizmu - poboljšanjem funkcionisanja njegovih institu­ cija, a naročito unošenjem etičkih principa u odnose u braku i porodici, koje on ne dovodi u pitanje. Njegove osnovne ideje su: intelektualne razlike među polovima su rezultat prinudnog ograničavanja i neprirodnog podsticanja da se razvijaju jed­ ne sposobnosti žene na račun drugih; brak je jedini vid ropstva koji zakon prizna­ je; zakon mora dati pravo ženi da, na principima ravnopravnosti, bračnim ugovo­ rom zaštiti svoja imovinska i druga prava; ženama moraju biti dostupna sva zani­ manja i sve dužnosti. Najveća nepravda naneta ženama jeste to što su one - mada čine polovinu čovečanstva - zbog pola isključene iz društva, iako su sposobne da rade sve što i muškarac; žene su deo svoje klase i njene svesti, pa možda samo u pitanju ženske ravnopravnosti mogu imati drugačije stavove od muškaraca iz svo­ je klase. Ako žene loše obavljaju svoje poslove, to je zbog toga što ih apsorbuju poro­ dica, kuća i deca i zato što one svom zanimanju posvećuju samo ono vreme koje su drugima zakinule, pa ono što žene na poslu rade - urade kad stignu. Potčinjena žena je potpuno u vlasti svog gospodara. Ta vlast je bazirana na sili koja nema os­ nova. Ali žena izbegava da se pobuni jer je izložena stalnom zastrašivanju i potku­ pljivanju, i u pobuni bi morala da žrtvuje sve „ugodnosti** koje uživa. Samo je vlast muža nad suprugom uspela u tome da se njegova podanica odrekne same sebe, jer su žene vaspitavane tako da njihov ideal postaje da žive za druge i da popuštaju tuđoj volji i vlasti. Muškarac koristi prirodno privlačenje polova, ekonomsku zavis­ nost žene i to što njen društveni status i ugled zavise od statusa njenog muža. Tako on u potpunosti ostvaruje pokornost žene. Pravda i potreba zahtevaju da se jedini ostaci ograničavanja ličnosti u zakonodavstvu koji se odnose samo na ženu u no­ vom svetu koji se hvali napretkom - otklone, na taj način što će se i u braku, kao i u drugim odnosima, zakonom uspostaviti potpuna jednakost muškaraca i žena.1 Mil nije ostao samo na teoriji; 1866. godine u engleskom Parlamentu podr­ žao je peticiju žena za pravo glasa, a 1867. je podneo zahtev da se žene uvedu u bi­ račke spiskove. Njegovo učenje bilo je osnova engleskog ženskog pokreta u drugoj polovini XIX veka, ali su se zahtevi pokreta vrlo sporo ostvarivah. Tek krajem XIX veka žene u Engleskoj su stekle pravo da budu imenovane za inspektorke rada, da budu birane u školske odbore i u gradske savete, kao i u opštinske i okružne skup­ štine, ako su ispunjavale imovinski cenzus. Pravo glasa za izbore u Parlament, žene su uporno postavljale, ah je njihove zahteve Parlament odbijao. A stekle su pravo školovanja na pojedinim univerzitetima. 1 J. S. Mili, Potčinjenost ženskinja, Beograd 1871. �14 U Nemačkoj i u drugim evropskim zemljama ženski pokret bio je, takođe, pod uticgjem liberalnih teorija. Lujza Oto, jedna od vodećih nemačkih feministkinja, 1848. godine, učestvo­ vala je u liberalnom nacionalnom pokretu. Ona je sm atrala da nemački feministi­ čki pokret pre svega mora biti nacionalan. Dugo godina je vodila jednu srednju žensku školu u kojoj su stasale mnoge feministkinje, među ostalima i Klara Cetkin. Takođe, Lujza Oto je, 1865. godine, osnovala Opštenemački ženski savez. A istica­ la je i potrebu jednakog obrazovanja i poboljšanja položaja radnica. U Francuskoj je, 1869. godine, formiran umereni Savez za ženska prava. No, on nije imao mnogo uspeha u realizovanju ženskih zahteva, pored ostalog i zbog rascepa u samom pokretu - na liberalno-buržoasku i socijalističku struju. Li­ beralno-buržoaska struja postavljala je one zahteve koje u datom društvu može da ostvari, i sve do 1901. nije postavljala zahtev za pravo glasa. Žene su dobile pravo da budu birane u Viši savet za rad i da budu primljene na umetničke akade­ mije. U Poljskoj su se žene učesnice nacionalno-oslobodilačkog pokreta zalagale za emancipaciju žena, naglašavajući da je ta emancipacija jedan od bitnih eleme­ nata oslobođenja zemlje. U borbi za nacionalno oslobođenje poljskog naroda žene su se bavile rešavanjem socijalnih problema koji su se u toj borbi javljali. I u dru­ gim zemljama - Mađarskoj, Italiji, Srbiji, itd. - uz nacionalno-oslobodilačke pokre­ te, javljaju se i pokreti žena, kao njihov deo ili samostalno organizovani. 4. Teorija socijalističkog feminizma Oslanjajući se na ideje prvih socijalista i socijalistkinja - Furijea, Sen Simo­ na, Ovena, Flore T ristan i drugih - o svojini, o organizaciji i ceni rada, o odnosima polova, Marks i Engels su u Komunističkom manifestu (1848. godine), u Marksovom Kapitalu (objavljen 1867) i u Nemačkoj ideologiji (napisana 1845. a objavlje­ na 1888. godine), izložili svoje shvatanje o položaju žene-radnice u kapitalizmu i o njenom oslobođenju. Po njima, žene su, kao fizički slabije i manje kvalifikovam deo radničke klase, bile besprimerno eksploatisane u radu, a u privatnom životu potčinjene svom mužu, koji je njihovu radnu snagu i radnu snagu dece prodavao kao robu. Oblik porodice i položaj žene u društvu menjali su se zajedno sa ekonomskim prilikama i svojinskim odnosima, pa je i položaj žene zavisan od njenog istorljski uslovJjenog i promenljivog materijalnog položaja!, odnosno od položaja u proizvod­ nji. U kapitalizmu je žena - otuđena od svoje prirode - definitivno postala samo oruđe za proizvodpju svog vlastitog života pomoću rada, kao i oruđe za proizvod­ nju tuđeg života i za povećanje broja najamnih radnika pomoću rađanja. I sve to se javlja kao dvostruki odnos: istovremeno i kao prirodni i kao društveni. Po njima, ekonomska nezavisnost žene preduslov je za oslobođenje žena od svih oblika zavisnosti; nerazdvojno je povezama sa borbom radničke klase, a oslo­ bođenje žena biće posledica oslobođenja proletarijata od kapitadističke eksploataci­ je. Pošto su smatradi da će u socijalističkoj revoluciji nestati eksploatacija Čoveka po čoveku, neljudski odnosi u procesu radai, u životu radnice i radnika, te da samim tim ni žena neće više biti potčinjena muškarcu, već će postati autonomna ličnost �15 i osloboditi se svih vrsta otuđenja - Marks i Engels se nisu bavili praktičnim pita­ njima ženskog oslobođenja.1 Većina radničkih društava okupljenih u Prvoj internacionali (osnovana 1864) uglavnom su se protivila zapošljavanju žena, jer su radnici žene na poslu smatrali konkurencijom. A u pogledu njihove uloge i položaja u društvu, pod uticajem Prudona, Lasala i njihovih sledbenika, smatrali su daje mesto žene u kući. Prva internacionala je stoga izbegavala da žensko pitanje i pitanje porodice stavi na dnevni red, mada su se Marks i Engels suprotstavljali antifeminizmu Prudona i Lasala.2 Nezapažena kada je nastala, marksistička teorija o ženi i društvu počela je da se otima od zaborava i širi u radničkom pokretu u Zapadnoj Evropi tek od 1877. godine - u Francuskoj preko teoretičara i osnivača Francuske radničke partije Žila Geda i Pola Lafarga, a u drugim evropskim zemljama preko dela Augusta Bebela. August Bebel objavljuje delo Žena i socijalizam, u kojem, oslonjen na Marksovo i Engelsovo učenje, na popularan način opširno izlaže istorijat ženske potčinjenosti, socijalističku teoriju ženskog oslobođenja, kao i perspektive žene u socijali­ zmu. On podržava i druge savremene feminističke ideje i pokrete, naročito pokrete za obrazovanje žena. Smatrao je da su žene uopšte, a posebno radnice, dužne da učestvuju u pokretu za preobražaj društva, jer se istovremeno sa ukidanjem klasne vladavine čoveka nad čovekom radi i o oslobođenju žene, tj. o ukidanju dominacije muškarca nad ženom. Delo je prvi put objavljeno u Nemačkoj 1879. Do kraja veka doživelo je preko pedeset izdanja, a prevedeno je na više jezika i u svoje vreme uti­ calo na aktivistkinje ženskih pokreta u Evropi. Nakon osnivanja više ženskih radničkih društava i savlađivanja otpora u redovima samih socijalista, nemačka Socijaldemokratska partija, 1891, na inicija­ tivu Klare Cetkin, uključila je u svoj program i ostvarenje ravnopravnosti žena. Socijalizam je našao svoje pristalice i u Rusiji. Među onima koji su ga pri­ hvatili istakao se ideolog ruskog revolucionarnog demokratskog pokreta N. G. Černiševski. Po njemu, prelazak u socijalističko društvo moguć je putem seljačke revo­ lucije, pri čemu bi, da bi se izbegle posledice prvobitne akumulacije - ruska opština u kojoj je bila sačuvana kolektivna svojina i udružena proizvodnja, mogla biti iskorišćena kao prelazna forma ka savršenijim oblicima proizvodnje. Polazeći od toga da u socijalističkom društvu svi ljudi moraju biti slobodni, u svom učenju Černiševski je propagirao misao o potpunom ekonomskom, građanskom i političkom oslo­ bođenju žene, kao i o nužnosti ravnopravnih odnosa žene i muškarca u braku, koji se zasniva na prijateljstvu, uzajamnom poštovanju, ljubavi i uzajamnom pomaga­ nju. U svom romanu Šta da se radi, koji je napisao 1863. godine, opširno je izložio , 1 Karl Marks i Fridrih Engels, M anifest Kom unističke partije; Nemačka ideologija, u: Rani radovi Zagreb 1953, str. 295-304; Karl Marks, Kapital, tom I, Kultura, Beograd, str. 333-356. 2 Andree Michel, n. d, str. 66-67; Svetozar Marković, R u ski revolucionari i Ncčajcv, u: Sabrani spisi, knj. II, str. 379-380. Prudon je smatrao daje položaj žene rezultat njene prirode i daje potčinjenost žene, u kojoj se ona „dobro oseća" - prirodna. U njegovom učenju o društvu bez države, osnov društva je patrijarhalna porodica u kojoj nema ravnopravnosti polova i u kojoj je mužu u određenim slučajevima dopušteno i da ubije suprugu. Žena je za qjega nemoralna i glupa, služi samo za rađanje, i zato treba za rađaaje odabirati „rasne žene“. Smatrao je da su zahtevi za ravnopravnost polova, za pravo glasa i pravo na rad - nedopustivi. �16 svoja shvatanja o „novim ljudima4 i „novim ženama4 i o novim odnosima u braku, ' ', kao osnovi revolucionarnog preobražaja društva i oslobađanja žena. Ovo delo sna­ žno je uticalo na rusku inteligenciju i omladinu, naročito na žene. One su se u revo­ lucionarni pokret uključile kao ravnopravne učesnice - „nove žene“ - oslobođene vekovnih predrasuda. I kasnije, među narodnjacima, anarhistim a i socijalistima ruske žene su igrale značajnu ulogu. Kao ravnopravne učesnice u revolucionar­ nim pokretima, one su se, boreći se za narod, borile i za svoju ravnopravnost.1 Malobrojne socijalističke partije u svojim programima proklamuju jedna­ kost žena i muškaraca - u Francuskoj 1879, u Nemačkoj 1891. godine, itd. Klara Cetkin, 1907. godine, u okviru Druge internacionale organizuje prvu međunarod­ nu konferenciju žena socijaldemokratkinja. Sledeća međunarodna konferencija žena u Kopenhagenu, 1910. godine, usvojila je njen predlog da se osmi m art prosla­ vlja kao Dan međunarodne solidarnosti žena. Od 1869. godine ideje o socijalističkom preobražaju društva i o oslobođenju žena u Srbiji je najdoslednije zastupao Svetozar Marković. 5. Ostvarivanje prava na jednako obrazovanje U svim evropskim zemljama školovanje žena zaostajalo je za školovanjem muškaraca, i uglavnom je bilo pod neposrednim uticajem katoličke crkve, koja se energično suprotstavljala obrazovanju žena. Reformacija je, ipak, u mnogim ev­ ropskim zemljama postigla da se škole otrgnu ovim uticajima i da se školovanje u javnim - ali samo osnovnim - školama proširi i na žensku decu (Nemačka, Š v i­ carska, Holandija, Engleska, skandinavske zemlje). S izuzetkom Nemačke, Rusije i SAD, sve do druge polovine XIX veka, srednjih škola za devojke gotovo da nije ni bilo. Tako na primer, u Francuskoj je tek 1850. godine bilo naređeno da se u svim mestima sa 800 stanovnika (kasnije 500) otvori po jedna škola za devojčice. Posle te naredbe otvorena je samo poneka škola pod kontrolom katoličke crkve. Pokušaj da se otvori srednja ženska škola, 1865/66. godine, zbog otpora nije uspeo. Tek 1867. go­ dine organizovani su tečajevi za odrasle za drugi stepen obrazovanja, kao i tečajevi za osnovno i profesionalno obrazovanje, i to uglavnom samo za trgovinu i umetničke zanate. Osnovano je i više medicinskih škola, ali su devojke koje su te škole za­ vršile morale da odlaze u Tursku i u Alžir, jer se u Francuskoj nisu mogle zaposliti. Od 1784. godine u Rusiji i Poljskoj osnivane su osnovne i srednje škole za žensku decu koje su - kako je to K atarina Velika pisala Volteru - vaspitavale dobre domaćice i majke. Pohađale su ih devojke iz plemićkih i građanskih slojeva, u razmeri 1:1. Sredinom XIX veka proširena je mreža ženskih srednjih škola. One su dobile rang gimnazije, bile su otvorene za sve staleže i sve veroispovesti, a zadatak im je - između ostalog - bio da razvijaju umne i moralne osobine žena. Po završet­ ku ovih škola devojke su postajale učiteljice ili su pohađale dvogodišnje pedagoške tečajeve i osposobljavale se da budu nastavnice u gimnazijama. LLatinka Perović, Planirana revolucija, Beograd/Zagreb 1988, str. 123— 126; Isto, Srpski socijalisti 19 veka, Beograd 1986, kuj. I, str. 98-105; Leon Abensour, n. d, str. 257-259; Vitomir Vuletić, Svetozar Marković i ruski socijalni demokrati, Novi Sad 1964, str. 82-83. �17 U Nemačkoj je Prva ženska reaika osnovana još 1698. godine, u Berlinu, a u XVIII veku realke su se počele osnivati i u drugim mestima. U Švicarskoj je Srednja devojačka škola osnovana 1836. U Engleskoj je 1878. godine devojkama dozvoljeno da pohađanju srednju školu u Londonu, a u Holandyi je u to vreme devoj­ kama dozvoljeno da pohađanju sve srednje škole u zemlji. U Belgiji je Društvo za žensko industrijsko obrazovale osnivalo trgovačke i zanatske škole. Srednje žen­ ske škole nisu dopuštade devojkama da maturiraju, pa su one koje su htele da se upišu na univerzitet - što im je bilo dozvoljeno - morale privatno polagati maturske ispite. Otpor obrazovanju žena, naročito univerzitetskom, pružali su i katolički i protestantski sveštenici, a oni su uglavnom imali kontrolu nad svim evropskim univerzitetima. Među naučnicima, filozofima, lekarima i drugima dugo vremena su se vodile diskusije o tome da li je žena umno jednako sposobna kao i muškarac. Univerzitet u Cirihu umešao se u tu diskusiju tako što je eksperimentom hteo da proveri suprotstavljena shvatanja, pa je 1863. godine dozvolio ženama da na nje­ mu studiraju. Ruskinje su, kao najobrazovanije žene u Evropi, prve krenule u Cirili na studije medicine, a zatim su na ciriški univerzitet stizale studentkinje iz goto­ vo čitave Evrope. Krajem veka one su činile petinu od ukupnog broja studenata. U Francuskoj je ženama bilo dozvoljeno da pohađaju razne tečajeve koji su se održa­ vali na Univerzitetu u Parizu, ali žene za njih nisu pokazale veći interes, tako da je 1868. na tim tečajevima bilo svega četiri, a 1886. godine - 119 studentkinja, s tim što su strankinje bile brojnije od Francuskinja. U Engleskoj su žene osnivale kole­ dže za žene još krgjem četrdesetih godina. A na univerzitete u Kembridžu i Oksfordu žene su prvi put primljene 1870, odnosno 1878. godine. I u drugim zemljama ženama je dozvoljeno da studiraju na pojedinim, ali ne uvek na svim univerzitetima u dotičnoj zemlji: u Holandiji 1870, u Finskoj 1890, u Danskoj 1877, u Švedskoj i Norveškoj 1884, u Belgiji 1890, u Nemačkoj 1899, a u Rumuniji i Italiji do kraja veka. U ove zemlje valja uračunati i Srbiju, u kojoj upis ženama na Veliku školu nije bio zabranjen, pa se na nju već 1871. godine upisala jedna studentkinja, a sledeće dve studentkinje upisale su se tek 1887. godine. Od tada su se devojke kontinuirano upisivale na Veliku školu, uglavnom na Filozofski fakultet. 6. Pravo glasa Do krnja veka u evropskim zemljama ženama uglavnom nisu priznavana politička prava. U XIX veku u nekim zemljama ženama su čak ukinuta biračka pra­ va koja su imale u feudalnom poretku, a koja su one uživale po osnovu posedovanja imovine, ili na osnovu obavljanja određenog zanata ih profesije (na primer - veleposednice ih žene koje su hčno plaćale porez u Austro-Ugarskoj i u Francuskoj). Na Novom Zelandu 1886, a u ostalim australjjskim državama 1896. godine, žene su dobile aktivno i pasivno biračko pravo za opštinske skupštine, dok su za izbore u Parlament u pojedinim državama to pravo dobile između 1893. i 1908. go­ dine. U Engleskoj su žene od 1894. godine, pod istim uslovima kao i muškarci, ima­ le aktivno i pasivno pravo glasa za opštinske izbore, okružne i grofovyske skupšti­ ne. U Švedskoj su aktivno biračko pravo dobile samo za opštinske i okružne skup­ �18 štine. U pojedinim nemačkim opštinama biračko pravo imale su vlasnice zemlje i neudate žene, ali je u nekim drugim nemačkim opštinama ženama bilo zabranjeno da se udružuju u politička udružena (Pruska, Bavarska, Braunšvajg) ili da učestvu­ ju na političkim zborovima (Pruska). U više zemalja žene su dobile pravo da uče­ stvuju u izborima za školske uprave, a ponegde da u te uprave budu i birane. Slično je bilo i sa sirotinjskim odborima, tamo gde su oni postojali. Tek posle Prvog svetskog rata nekoliko zemalja dalo je pravo glasa ženama, ali više njih je to pravo ženama i dalje osporavalo, te su tamo žene biračko pravo dobile tek posle Drugog svetskog rata. 7. Ženski pokret u SjedinjeJiim Američkim Državama Prve doseljenice na novi kontinent učestvovale su u pionirskim poduhvati­ ma podjednako kao i muškarci. Jedno vreme su bile malobrojnije i obrazovanije od muškaraca, pa su u porodici imale dominantnu ulogu. No politička prava su im bila uskraćena. A postepeno su ograničavane i u drugim pravima. Pokret žena, koji vode kvekerke, tridesetih godina počinje sa zahtevima za pravo glasa. One su, osim toga, pokrenule i kampanju za oslobođenje crnaca i crnki­ nja. U tim kampanjama organizovale su izuzetno veliki broj raznih skupova, koji­ ma su prisustvovali i muškarci i žene. Ah, pošto su ih muškarci u akcijama stalno potiskivah, odlučile su da samostalno istaknu svoje zahteve za ravnopravnost. Kon­ gresu u Seneka Folsu u državi Njujork, 19. jula 1848. godine, prisustvovale su žene iz svih delova SAD. One su, po ugledu na američku Deklaraciju o nezavisnosti, donele Deklaraciju o pravima žena. Osnovne teze ove deklaracije bile su: istorija ljud­ skog roda je istorija nepravdi i nasilja nad ženama; Tvorac je podario i muškarci­ ma i ženama jednaka neotuđiva ljudska prava i vlada je dužna da ta prava čuva, a ako to ne čini pravo je građana da se pobune i da zahtevaju novu vladu. Muškarci donose zakone bez ikakve odluke žena. Oni su monopohsah sva lukrativna zani­ manja, onemogućili da se žene obrazuju za ugledne profesije i crkvene poslove, oduzeh su ženi sva građanska prava, stvorili dvojni moral, uništili veru u ženine sposobnosti i njeno samopoštovanje i naterah je da dobrovoljno prihvati zavisnost i poniženje. Zadatak žena je da odbiju zakone muškaraca i povrate sva prava koja im kao ravnopravnim građankama SAD pripadaju. Najavile su da će se za ostvare­ nje svojih zahteva služiti svim sredstvima i da će se boriti u svim krčevim a SAD da bi u tome uspele. Razvile su široku i raznovrsnu kampanju za postizanje svojih ciljeva. Obrazovale su i udruženja žena-radnica za postizanje boljih uslova rada, a 1869. godine osnovale su Nacionalno uduženje za pravo glasa žena.1 SAD su prve dozvolile ženama da studirali, i to 1850. godine u državi Utah, a do kraja veka i u drugim državama. Početkom XX veka u SAD bilo je 2.438 lekar­ ki, 2.163 arhitektkinja, 500 žurnahstkinja, 105 sveštenicai 110 advokatkinja. LDr Jovan Đorđević, Žensko pitanjc\ Prva deklaracija o pravima žena doneta 1848. godine u Seneka Folsu, str. 223-231. �19 U SAD žene su, prvo u državi Vggoming 1869. godine, dobile pravo glasa, a zatim do te g a veka gotovo i u svim drugim državama. * * * Učenje o neotuđivim prirodnim pravima, o pravu na slobodu, jednakost i svojinu, kao i pravo na pobunu, u XIX veku, podstaklo je feministkinje i feministe da formulišu građanska prava žena. Na prvom mestu isticali su da društvene ne­ jednakosti nisu uslovljene prirodom polova, već nejednakim obrazovanjem. Zato su zahtevali jednako obrazovanje za muškarce i žene, kao i dostupnost ženama svim zanimanjima za koje su se osposobile. Pobunili su se i protiv institucije braka i ogra­ ničenja koje je zakon nametao udatim ženama, zahtevali su ravnopravnost u bra­ ku, naročito da žena može slobodno i samostalno raspolagati svojom imovinom ili svojom zaradom, kao i pravo na razvod braka. Socijalisti nisu verovali u građansko društvo. Njihovo učenje polazilo je od toga daje položžg žene uslovljen načinom proizvodnje i raspodele, društvenim od­ nosima u proizvodnji i raspodeli. Žena je dvostruko ugnjetavana - kao pol i kao pripadnica klase - pa se njen položaj može temeljito promeniti samo revolucionar­ nom promenom društva. Zahtevali su za žene pravo na rad pod jednakim uslovima, pravo na jednaku nadnicu za jednak rad, pravo na jednako, zajedničko i bespla­ tno opšte i profesionalno školovanje ženske i muške dece, ukidanje braka kao insti­ tucije, i pravo žene da slobodno raspolaže svojim telom. I jedni i drugi su zahtevali i politička prava za žene, u prvom redu pravo glasa. U svojim dugotrajnim i upornim nastojanjima žene su, u toku i potkraj XIX veka, uspele da se približno izjednače sa muškarcima u pravu na školovanje i u pravu na zapošljavanje u nekim, ali ne svim, zanimanjima. U nekim zemljama postignuta su i izvesna ublažavanja zakonskih ograničenja u bračnom i građan­ skom pravu (u pogledu poslovne sposobnosti i raspolaganja zaradom, i si). Sve to je uglavnom bilo uslovljeno povećanim potrebama društva za određenim profilima zaposlenih i težnjom vlasnika kapitala da dođe do jeftine radne snage. Sva druga istaknuta prava - naročito politička - ženama su bila uskraćena, i borba za njiho­ vo ostvarenje gotovo u svim evropskim zemljama preneta je u XX vek. Pokreti žena koji su nastali na koncepcijama liberalnog građanskog društva i pokreti žena socijalistkinja razdvgj^ju se negde sredinom XIX veka. Bitna razli­ ka među njima je to što su liberalni i drugi građanski pokreti položaj žena nasto­ jali da poboljšaju reformama u postojećem društvu, a socijalistički pokreti žena su smatrali da se oslobođenje žena može postići samo preobražajem društva, pa su socijalistkinje svoj rad i svoju borbu povezale sa radničkim pokretom. Ah za neke struje u socijalističkim pokretima žensko pitanje samo po sebi ni ne postoji. �ŽENE U VOJVODINI IU SRBIJI - PRVA POLOVINA XIX VEKA 1. Opšte prilike, počeci pism enosti U Srbiji, koja je po svom položaju na vetrometini i sudaru različitih intere­ sa i svetova, turskim osvajanjima je prekinut ekonomski, društveni, kulturni i sva­ ki drugi razvoj. Neuspele bune, ustanci i ratovi na njenim prostorima dovodili su do masovnih iseljavanja ili uništavanja stanovništva. Dok je u Evropi tehnički na­ predak pokrenuo trgovinu, saobraćaj, industriju, i doveo do ekonomskog napret­ ka i društvenih revolucionarnih promena, Srbija je imala samo jednu brigu - kako održati goli život njenih stanovnika i stanovnica. Zbegovi i seobe, teror, progoni, bolesti i beda - to je bila stvarnost Srbije s kraja XVII veka i kroz ceo XVIII vek. Neuspeh Prvog srpskog ustanka doneo je nove nevolje srpskom narodu još jednu seču knezova na obalama Save i Dunava i još jednu seobu Srba, 1813. go­ dine. Ko nije uspeo da prebegne u Vojvodinu bio je izložen svakojakom stradanju. Po opustošenoj zemlji Turci su hvatali žene i decu i prodavali ih kao roblje, ako ih nisu zadržavali u haremima. (U toku borbi slično su postupali i Srbi: oni su turske žene sa decom tovarili na lađe i puštali ih niz Dunav, a neke su zadržavali u svo­ jim haremima, koje su držali po ugledu na Turke.) Zabeležno je nekoliko slučajeva da su srpske žene kolektivno, zajedno sa decom skakale u Moravu, Savu i Dunav da bi izbegle zarobljavanje i torturu. Drugi srpski ustanak je uspešno završen, ali Srbija je bila zemlja bede i o&ga; bila je ispražnjena, opustošena, izložena boleštinama, gladi i smrti (kuga 1813-1815, a 1816. i 1817. nerodica i glad). Navodi se da je beogradski pašaluk brojao jedva 100.000 stanovnika, d aje narod gotovo podivljao, da su šume pune begunaca, haj­ duka, odmetnika, d aje moral bio takav „da se bez groze ne može pominjatiV Narod je ipak opstao i, nedugo iza Drugog srpskog ustanka, uprkos svim nedaćama, počeo je da se oporavlja. Kragujevac je postao prestonica, oživljavali su trgovina i zanatstvo, vraćale su se izbeglice iz Vojvodine, ali i iz drugih krajeva koji su još bili pod Turcima. Vođa Drugog srpskog ustanka, Miloš Obrenović (1813-1839. i 1858-1860) uspeo je da u pregovorima sa Turcima ostvari izvesnu unutrašnju au­ tonomiju Srbije. Turci su se povukli u gradove beogradskog pašaluka, a Miloš je preuzeo odgovornost za izvršavanje obaveza naroda prema turskoj vlasti i za uspoLVuk Stefanović Karadžić, Pravitclstvujušći sovjet scrbskij za vremena Kara-Đorđijeva ili otimanje ondašnjih velikaša oko vlasti, Dodatak, str. 56. �21 stavljanje reda u zemlji. On se 1817. godine proglasio za naslednog kneza. Vladao je po svom nahođenju, jer zemlja tada još nije imala zakona; zaveo je nove namete i kuluke, stoje izazivalo nezadovoljstvo naroda i povremene bune. Oko sebe je okupio nekoliko učenih ljudi i na svoj način počeo da organizuje domaće organe vlasti. Oslo­ bodio se uticaja sveštenstva, prisvajajući sebi pravo da se meša i u crkvene poslove. 2. Položaj žene početkom XIX veka Malo je podataka o tome šta se posebno zbivalo sa ženama za vreme turske okupacije i u ustancima. Tu i tamo zabeleženo je da su žene prodavane kao roblje, odvođene u hareme, obeščašćene i ubijane. Odnos Srba prema ženi zasnivao se na nasleđenim patrijarhalnim shvatanjima i običajima, koji su, uostalom, bili karak­ teristični i za druge zemlje. Žena je nečista, pa joj je tek 1730. godine bilo dozvo­ ljeno da uđe u crkvu.1U narodnim pričama žene se često prikazuju kao zle veštice. Od starijih žena se moglo čuti da su veštice spaljivane, a zabeležen je i podatak daje poslednja veštica spaljena 1803. godine. Nešto više se zna o položili žene u srpskom društvu početkom XIX veka. Vladsguće mišljenje, koje nesumpjivo ima svoje korene u prošlosti, bilo je daje žena niže biće, a da je čovek samo - muškarac. Prem a tradiciji muškarac je u porodici bio gospodar, vlasnik, dok žena nije mogla ništa posedovati, pa joj nisu pripadala čak ni njena vlastita deca. U kući i u polju žene su radile i teške poslove, a kada su obavljale i one najteže, za muškarca je bilo nedostojno da im pomogne, jer su žene bile sluge a muškarci gospodari. Žena nije imala pravo ni da jede za stolom svoga gospodara - njena je dužnost bila da dvori muža i njegove goste. Takav položaj ima­ la je dugo i kneginja Ljubica, supruga kneza Miloša. Tek 1834. godine on je nare­ dio da Ljubica sedi za stolom sa njim, ali gaje i tada morala poljubiti u ruku i poslu­ žiti rakijom. Međutim, kada su u kući bili gosti, Ljubica nije sedela za stolom. Žena je bila imovina koja se kupovala i prodavala kao i svaka druga roba. Za ženu je slo­ boda kretanja bila prestup, a preljuba zločin koji se kažnjavao kamenovanjem. Muž je imao pravo da ženu tuče. Ona se morala pokoravati svim muškim ukućanima, prva je ustajala a poslednja odlazila na počinak. „Ona je prirodna potreba i naslada svome mužu, izvor radne snage i produ­ ženja loze.**2 Turci su nametnuli i neke svoje običaje u odnosu na žene. Nametnuli su im poseban kuluk, rad u kućama spahija na „ženskim poslovima**. Bile su osim toga izložene svakovrsnom teroru, ali su služile Turcima i za „n a s la d u p r i čemu nije bilo u pitanju samo obično silovanje koje je bilo gotovo normalno u akcijama odma­ zde prema onim ženama koje nisu uspele da pobegnu. Nije, naime, bio redak ni slučaj posebnog nasilja nad ženama, kada je domaćin kuće sam nudio Turcima, ko­ ji bi mu se nametnuli kao gosti, svoju žensku čeljad, uključujući i nedozrele devojčice, samo da bi ih odobrovoljio.3 2 Jovan Skerlić, Svctozar Marković, Beograd 1966, str. 263. Tihomir R. Đorđević, O Srpskim ženama (predavanje u srpskom patriotskom društvu, Šabac 27. XI 1911. godine). Tihomir R. Đorđević, Srbija prc sto godina, 1946, str. 5-48. �22 Sve do 1830. godine, prema turskim propisima i srpske žene su maramama morale da kriju lice, a feredžom telo i odeću.1 U bračnim odnosima, koji nisu bili pošteđeni turskog uticaja, vladalo je ša­ renilo. Stari zakoni i pravila o sklapanju i razvodu braka su nestali, novih nije bilo, pa su i Srbi ponekad, po ugledu na Turke, imali i po dve žene, a pojedine starešine imale su i svoje hareme. Bračne sporove rešavali su i turski i srpski sudovi, crkvene vlasti, seoski kmetovi, pa i sam knez Miloš. Na ulicama su se retko mogle videti žene, a ako su se i pojavile išle su pokrivene, i Srpkinje kao i Turkinje. Sklanjale su se sa puta ne samo odraslim muškarcima već i muškom detetu, a ako su sedele ispred kuće ustajale bi kada bi oni pored njih prolazili. Prilikom kakvih svečanos­ ti žene su se zatvarale u kuće dok su povorke prolazile ulicama. Tako ni na velikim svečanostima proglašenja hatišerifa i berata, 1830. godine, kojima je Srbiji prizna­ ta autonomija, a Milošu Obrenoviću dato nasledno kneževsko dostojanstvo nije bilo nijedne žene među više hiljada učesnika koji su došli iz svih krajeva Srbije.2 Ženski kuluk, uveden za vreme Turaka kao poseban kuluk, i dalje je zadr­ žan. Žene više nisu kulučile na imanjima T uraka nego na posedima nahijskih kne­ zova, visokih i drugih činovnika, kao i na posedima i konacima kneza Miloša. Oba­ vljale su sve „ženske poslove“ na imanjima, sve domaće poslove u kućama i oko kuće, češljale su, prele i plele, tkale, vezle i šile, prale, itd. Miloš je u konak u Kragujevcu pozivao „na kulučenje“ žene njegovih činovnika, između ostalih, i ženu svog sekretara Dimitrija Davidovića. Kada mu se to prohtelo, slao je pandure da dovedu žene na igranke u njegov dom. Uživao je u tome da šalama ponizi svoje vi­ soke činovnike, sveštenike, a nije štedeo ni žene. Činio je to ponekad bez osećanja mere, sa namerom da ih do kraja ponizi i javno osramoti. 3. Žene u Vojvodini i prve učenice Srbi i srpske žene koji su u seobama dospevali u Vojvodinu živeli su krajem XVIII i početkom XIX veka u sasvim drugoj kulturi, koja je podrazumevala i nešto povoljniji položaj žena. Turci su iz jednog dela Vojvodine istisnuti 1692, ali su se iz cele Vojvodine definitivno povukli tek 1716. godine. Ugarsko društvo bilo je pri­ vredno i kulturno razvijenije, što se odrazilo i na Vojvodinu, pa je ona krggem XVIII i početkom XIX veka, doživela znatan uspon privrede, a uz to i prosvete i kulture. U okviru Ugarske, Srbi u Vojvodini su postigli crkveno-školsku autonomiju, gra­ đansku i versku ravnopravnost, pa su osnivali svoje škole, osnovne i srednje. Uporedo je nastajala i nova građanska srpska inteligencija školovana na evropskim univerzitetima, koja se razvijala pod uticajem racionalista, a kasnije i liberala. Ona je svojim prosvetiteljskim i liberalnim idejama, naročito u prvoj polovini XIX ve­ ka, presudno uticala na prosvetni i kulturni život u Srbiji, a samim tim i na položaj žene. Osim toga, žena je u ugarskom građanskom pravu bila gotovo izjednačena sa muškarcem: nije bila pod tutorstvom muža, imala je poslovnu sposobnost, mogla 1 Dr Milka Jovanović, Nošnje u Beogradu u X IX veku, u: Istorija Beograda, knj. 2, str. 556-565. 1 Vuk Stefanović Karadžić, Istorijski spisi, Beograd 1969, str. 184-198; Mihailo S. Petrović, Beograd prc sto god in a , Beograd 1930, str. 160. �23 je otvoriti radryu, nasleđivala je oca ravnopravno sa braćom, slobodno je raspola­ gala svojom očevinom i delom zajedničke tečevine u braku. Bračnim ugovorom čak je sebi mogla obezbediti i neku nadoknadu za „službu suprugu4. Ali Srpkinje su 4 se retko koristile ovim prednostima i pravima, pa su se tako i sestre prilikom nasleđivanja držale običajnog prava i odricale se nasledstva u korist braće.1 Školovanje ženske dece u Ugarskoj nije se mnogo razlikovalo od drugih evrop­ skih zemalja. Iako im školovanje nije bilo onemogućeno ni u XVIII veku, mali broj ženske dece išao je u javne osnovne škole, i taj se broj sporo povećavao. Na primer, u Bačkoj je 1757. godine u osnovnim školama bilo 214 učenika i 17 učenica, a u Ze­ munu je tokom XVIII veka osnovnu školu završilo samo nekoliko desetina devojčica. Početkom XEX veka bilo je više ženske dece u mešovitim osnovnim školama, a od 1822. godine one se u sve većem broju školuju i u dvogodišnjim osnovnim produ­ žnim školama. U Zemunu je 1840. godine osnovana i Prva srpska ženska osnovna škola. Podržavgjući osnivanje ženskih škola, srpska crkvena opština u Zemunu izrazila je i svoje mišljenje - daje potrebno podizanje ženskih škola na viši stepen, jer se radi o polovini ljudskog roda. Devojke iz bogatih kuća pohađale su ženske institute, uglavnom u Austriji i Ugarskoj. Školske 1755/56. godine u Prvu srpsku gimnaziju u Novom Sadu upisa­ la se Marta Neškova, ćerka Neška Petrovića, uglednog građanina, najpre Beogra­ da, a zatim i Novog Sada.2 4. Prosvetitelji i prve ideje o školovanju O srpskoj ženi prvi je progovorio istoričar i izdavač, pristalica racionalizma i prosvećenosti, književnik Zaharije Orfelin (1726-1785) u Slaveno-serbskom ma­ gazinu, prvom srpskom almanahu. On je uzeo u odbranu žene za koje su, po nje­ mu, neki tvrdili da „koštujut menše ot ničto“. U magazinu je ženi posvećen ijedan sonet za koji se tvrdi daje prvi sonet u srpskoj književnosti. U sonetu je izloženo nekoliko klasičnih primera o poštovanju žene, ljubavi prema njoj, njenoj mudrosti, kao i primer Aspazije koju je Sokrat u nauci slušao. Anonimni pisac se na kraju zapitao zašto hule na žene kad nikog na svetu nema kome žena život nije dala: „Ako su te ničto: kako govoret sad, To tko rožden ot žene, ii nju obožajet ima biti ii ravan, ii gorši od nje jest4.3 4 Nešto kasnije, Dositej Obradović, rationalist, prosvetitelj, raspop, erudita 1putnik u svom bogatom i raznovrsnom književnom delu izložio je i svoja shvata­ nja o ženi, kako su je videli i pojedini prosvetitelji i filozofi, književnici ih političari tadašnje Evrope. Iz njihovih dela on je odabirao ono što će, po njegovom mišlje­ nju, unaprediti Vojvodinu i Srbiju, što neće istrčavati daleko napred, ah će ženu osloboditi verskog uticaja, i kao kritika stanja i kao pouka, naučiti je da slobodno razmišlja i tako dođe do istine o svom položaju u srpskom društvu. Smatrao je da LŽenski pokret u Vojvodini, Novi Sad 1933, str. 9-39. 2 Isto. 1 Isto, str. 54-65. �24 napredak srpskog društva zavisi od vaspitanja njene omladine - i muške i ženske. Suprotstavljajući se verskoj zatucanosti, sujeveiju i predrasudama, on je još 1784. godine napisao: „Nek se ne uzda jedan narod do veka k prosvešteniju razuma doći u kojemu žene u prostoti i varvarstvu ostaju4. Vredi malo opširnije navesti ideje * jednog buntovnog duha, jer i danas neke od njih još zvuče aktuelno. Kritikujući rasipanje crkvenog novca na besmisleno zidanje dve zvonare pred jednom crkvom, Dositej se zalaže za zidanje škola i za prosvećivanje: „Zrno pameti neće se deci našoj pridodati, ako ćedu im do veka zvona lupati4. On smatra * daje bolje jedna knjiga „prevedena i naštam pana4 nego dvanaest nazidanih zvona­ * ra. Knjigom će se narod osloboditi sujeveija koje vodi u prostotu i propast. „Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce4 - njegov je poziv na akciju prosvećivanja * u koju uključuje i devojke. On predlaže da se na trošak države pošalju mladići u inostranstvo da uče da postanu učitelji, nastavnici ili prevodioci i da nauče da pišu knjige. (Tada ni u inostranstvu nije bilo škola za profesionalno osposobljavanje devojaka.) „Ai dok se oni uče, mi ćemo ovde zidati... Najpre ćemo sazidati dve komodne i krasne škole: jednu za mušku decu, a drugu za devojke4. Devojčice, koje su ro­ 4 đene da postanu majke, postajući prosvećene nada su svenarodnog prosvećivanja. Zato one od pete do dvanaeste godine treba da provedu u školi svakog dana osim nedelje po četiri časa i da uče: istoriju, geografiju, logiku i etiku, i to na svom maternjem jeziku. Prosvećenu ženu od detinjstva valja učiti i razmišljanju kako bi svoje sposobnosti korisnije upotrebila. Samo tako obrazovana majka moći će da is­ puni svoje prirodne dužnosti supruge, imgke i „domostrojiteljice4 *.1 Ističući na više mesta da se žena rađa da „bude supruga, mati i vospitatelnica“, on se ipak eksplicitno opredeljuje za brak iz ljubavi. U određenim slučajevi­ ma protivio se zabrani razvoda braka. Mislio je da bi ženi koju je muž napustio i nestao crkva trebala da dopusti razvod, a ako se odbegli muž pojavi, rešenje je, po njemu, prosto - neka nađe drugu ženu. Isto tako, smatrao je da bi ženi kojoj su um rla tri muža valjalo dozvoliti da se uda i po četvrti put, jer među takvim ženama ima i mladih. On navodi da su zakone o zabrani razvoda Srbima doneli „sveti oci4, * a to su pustinjaci i kaluđeri - zakleti neprijatelji braka i „čadorodija4, te „da se oni * u tuđe posle nisu mešali, iljadu bi puta pametnije učinili... Postovi i molitve decu ne rađaju, nego česni i zakoni brak, jer tako oće Bog i tako mora biti vo vjeki vjekov, a ne inače4. Dositej je napisao i opširan članak o slavnim ženama koje su se istakle * kao hrabre, mudre, ili su ih krasile neke druge vrline. Verovao je da i među seljan­ kama i seljacima ima „prekrasni’, veliki’ i slavni’ duša4, koje bi u drugačijim prili­ * kama svetu poznate bile. Isticao je daje „duša kako u mužeskom tako i u ženskom polu jednoga istoga roda“. Dositej nije idealizovao žene. I kod njih je nalazio ponašanja koja je oštro kritikovao; pomodarstvo, kinđurenje, povođenje za modom, isprazni razgovori o modi i, naročito, navike ogovaranja, prema njegovom mišljenju, nisu dostojni ra­ zumnih žena. On ženama preporučuje da se ugledaju na slavne žene o kojima je pisao, da neguju vrline koje su one posedovale i da se okite znanjem i sposobnos­ tima, između ostalih i državničkim. Žene koje se zanose ništavnim stvarima su ,,makine“ (mašine) koje nikada ništa neće ni da čuju, niti smeju da kažu. Ako žive LDositej Obradović, Ne kaj se dobro čineći, Dela, peto državno izdanje, Beograd 1911, str. 103. �25 po modi i običajima one „slovesni ljudi... sebe samovoljno u beslovesne makine pretvargyu**.1 Prosvetitejjske ideje prodirale su postepeno među muškarce i među pisme­ ne žene u Vojvodini. Onda kada su napisane Dositejeve knjige nisu bile dostupne u Srbiji. Ako je koji primerak i prokrijumčaren, zbog uslova života, i zbog toga što u Srbiji nije bilo pismenih ni muškaraca ni žena - nije imao ko da ga čita. Dositeja, početkom XIX veka, sledi obrazovana, bogata i za svoje vreme do­ voljno emancipovana - Jevstahija ot Arsič, prva srpska spisateljica. Uz hrišćansku etiku, ona je prihvatila i prosvetiteljske ideje, izvorno i preko Dositeja, kao i preko književnika i popularizatora nauke, Atanasija Stojkovića (1773-1832). U svojim delima Jevstahija izlaže svoje verovanje u čoveka obdarenog razumom, zalaže se za prosvećivanje, sanjari o budućem boljem životu, te srpskim i rumunskim devojkama savetuje da prihvate ideje vladajuće u građanskim krugovima Srednje Evro­ pe, koje su daleko ispred shvatanja o ženi među Srpkinjama i Srbima, za koje su žene u Vojvodini samo ,,domohraniteljice“. Ona devojkama savetuje da kupuju knji­ ge, da se vidi „daje i u sadašnjem veku bilo čitateljica našeg pola... Ako ne možemo veliku nauku postignuti, jer to našem polu nije ni od potrebe, čitanjem knjiga sve predele sveta obilazimo**. Preporučuje devojkama da čitaju novine na „našem jezi­ ku**, iz kojih sve mogu saznati. Čitanjem devojke ukrašavaju svoju prirodu, bogate misli, domaćinstvom mudro upravljaju, one su „domohraniteljice kao matica u košnici“. Jevstahija Arsič još tada je uočila jednu karakterističnu „bolest** koja se javlja kod žena koje osim poslova u domaćinstvu drugih zanimanja nemaju, o čemu se u savremenim teorijama o feminizmu i danas piše. Prema njoj: „nema veće nesreće od besposlene žene. Ona je bolesna kada je dugo u svom domu. Hrvati kažu ‘svakom dospela’, a Srbi: ‘ta je svakoj ptici kobac’. Ženskom polu ne priliči da zna samo jed­ no, niti se ujedno zaljubiti, nego da zna vreme rasporediti i za rad i za veselje... “. U starosti žena je mužu nežna i verna supruga, ali ona ne treba da bude ropkinja svojih strasti, jer je m^jka-vaspitačica i mora da čita i knjige, za svoju korist i na slavu Boga. „U načelu je rečeno da bez lične duhovne nezavisnosti nema blagopolučija** (sreće) - formulisala je ona svoj stav o ženama. Naravno, u situaciji kada zapošljavanje žena nije ni kao ideja doprla do ekonomski nerazvijenog srpskog društva, Jevstahija nije ni mogla da postavi neko drugo pitanje oslobođenja žena, osim pitanja njenog obrazovanja, bolje reći - samoobrazovanja. Ona usvaja Dositejevu ideju da ženska deca treba da uče istoriju, geografiju, filozofiju, etiku, a to im je sada moguće jer im je, kaže ona, istoričar i književnik Jovan Rajić „dao sloven­ ski jezik, a Stojković je svojim knjigama izgonio sujeveije iz svog roda“. Ona smatra daje ženski pol „cveće na zemlji (...) raznog oblika, jedno je lepog lica, ali bez miri­ sa, neko je zlo, mirisa oštrog, svako se lakomi na krasnu ružicu, opasno je uzbrati je jer ima i trnja strasti koje roditelji čiste prosvećenošću, dobrotom i čestitošću**. Jevstahija se gnuša svega ružnog, i potpuno je za prosvećivanje mladih.2 Isto, O slavnim ženama, str. 300-304; Etika, str. 401; Mczimac, Jc li čovek makina ili nije, str. 435-436. Jevstahija ot Arsič, Sovjet maternij oboega pola junosti scrbskoj i valahijskoj, aki iščadije nežnogo čuvstvovanija, imžc blago iščastic otrasli roda svoega obimaet sočinitclnica, Budim 1814. i Polcznaja razmišlenija o četireh godištnih vremenah, s osobenim pribavlcnijcm o trodoljubiji čelovjeka i otudu proishodjašćej vseopštej polzjc, Budim 1816. �26 Dositej je pred kraj svoga života, 1807. godine, došao u Beograd da pomog­ ne ustaničkoj vladi. Ustanici i njihove vođe, mada i sami nepismeni, svesni su toga daje srpskom narodu pre svega neophodna prosveta. U prvom Praviteljstvujščem sovjetu osnovano je i Popečiteljstvo (ministarstvo) prosvete i crkvenih dela, koje je povereno Dositeju. Odgovoran za manastire, crkve, učitelje i sve što je potrebno za vaspitanje, brinuo se, u ratnim uslovima, za osnivanje prvih srpskih škola, u koji­ ma ženske dece nije moglo ni biti. Među Srbima koji posle Drugog srpskog ustanka dolaze u Srbiju je i Dimi­ trije Davidović (1789-1838), novinar, prosvetitelj i diplomata. On je ubrzo postao sekretar kneza Miloša, i 1821. godine, predložio mu je da smelije počne otvarati škole, za šta Miloš nije imao mnogo razumevanja. U tom poslu Davidović stavlja na raspolaganje sebe i svoju porodicu, i to za nggmanju nagradu. A posebno je isti­ cao potrebu osnivanja škola za „ženski pol“. Za početak je predložio da se škola za žensku decu osnuje u njegovom domu. Njegova supruga učenice bi poučavala u kuvanju, šivenju, vezenju, a u čitanju i pisanju podučavala bi ih njegova svastika, i to „bez svake plaće i nagrade, no samo iz čistog srca i privrženosti rodu svome“. Zastu­ pajući takve ideje u prosveti, Dimitrije Davidović je govorio u ime jedne generacije koja je prihvatila ideje racionalizma i prosvetiteljstva, i kojoj je uzor i učitelj bio Dositej Obradović. „Svi naši rodoljubi početkom prošlog veka bili su uvereni da treba početi sa umnim preobražajem srpskog naroda (...) sasvim u idejama XVIII veka koji je u suštini propagatorski utilitaran (...) i stalna njihova želja bila je da se popravi osnovna nastava pomoću dobrih škola i valjanih učitelja**.1 Kao što ni Dimitrije Davidović nije zaboravio žensku decu, nisu je zaboravi­ li ni oni koji su posle njega na istim idejama, u prvoj polovini XIX veka, izgrađivali sistem školstva u Srbiji. Među njih svakako spada i Jovan Sterija Popović. 5. Počeci kulturnog preobražaja u Srbiji Oko 1820. godine, Srbija ima jedanaest gradova, oko dvadeset varoši i tri­ naest varošica. Ranije, svakih desetak godina ta mesta su paljena, pa su se mnoga sastojala samo od zgarišta, ruševina i gradina. Kuće su bile od trošnog materijala, retko su zidane nove.2 Srbi su postepeno naseljavali i gradove i varoši u kojima su još sedeli Turci, a i mnogi Srbi iz Vojvodine su prelazili i naseljavali se u Srbiji. U kućama i sobama po turskom običaju nije bilo nameštaja. Dušeci sa po­ steljinom smeštani su u dolape, svako veče su se prostirali po patosu a ujutro se vraćali. Sve do 1834. godine, tako je spavao i knez Miloš. Stolova i stolica bilo je samo u kneževom dvoru i u ponekoj školi. Ogledalo je u unutrašnjosti bilo nepoz­ nat deo nameštaja, a 1827. godine u Beogradu se nije mogla kupiti obična metalna kašika. Jelo se drvenim kašikama iz posuda koje su izrađivali Cigani. Srbi koji su iz Vojvodine pristizali u Srbiju, unosili su zapadne običaje i zapadnu kulturu, što se najpre ogledalo u odevanju, načinu ponašanja, gradnji kuća i uređenju stanova. Milošev brat, Jevrem Obrenović, bio je pismen iako nije bio školovan. On je 1826. godine otvorio srpsku bolnicu u Šapcu, zatim je u Srbiju doveo prvog leLKatarina Bogdanović, D im itrije Davidović, u: Izabrani život, Beograd 1986. z Vuk Karadžić, Gcografičcsko statističesko opisanijc Srbije, Dela, Beograd 1969, str. 90-95. �27 kara, a 1835. godine i prvu muzičku kapelu.1U Beogradu je izgradio prostrani dvor u koji je uneo i evropski nameštaj i evropski način života, primao je stranu štampu, a imao je i biblioteku. Njegovu decu - pet kćerki i sina - vaspitavali su učitelj i učiteljica dovedeni sa strane: Kristina i Dimitrije Tirol. Kćerka Anka svirala je klavir, govorila je nekoliko jezika, prevela je nekoliko članaka i pripovedaka. Sarađivala je u knjževnom almanahu Uranija (1827-1829), pa se sm atra prvom spi­ sateljicom iz Srbije. Prva je ponela evropsko odelo. U Srbiji su tada izlazile samo jedne novine. Alije nekoliko naprednijih Srba primalo inostranu štampu.2 Tridesetih godina Srbija je postala privlačna za mnoge muškarce i žene. U Be­ ograd, ah i u druge gradove, pristizali su učitelji(ce), pisci, oficiri, zanatlije, činovnici i drugi pismeni i obrazovani ljudi. Prvu knjižaru osnovao je Gligorlje Vozarević, koji je 1827. godine iz Vojvodine stigao u Srbiju. U toj knjižari okupljah su se tada malobroj­ ni školovani Srbi i dogovarah se o raznim inicijativama koje su imale za cilj pokreta­ nje kulturnog života u Srbiji. U njegovom odsustvu zamenjivala gaje njegova šupruga Sara. Odatle su potekle inicijative za osnivanje prvih novina u Srbiji, za osnivanje Društva srpske slovesnosti, a sam Vozarević je u svojoj kući osnovao prvu biblioteku u Srbiji. U štampariji, takođe tada osnovanoj, on je počeo da štampa i prve knjige. Prvi bal održanje u Beogradu 1827. godine. Na kasnijim balovima su pred­ njačili engleski konzul Hodžes i njegova supruga. Sultanovim hatišerifom, 1830. godine, Srbija je dobila potpunu unutrašnju autonomiju: stekla je pravo da samostalno uredi državu; da osniva škole, zdravstve­ ne i druge ustanove; da može imati svoju (brojno ograničenu) vojsku; slobodu veroispovesti. Turci su se povukli u nekohko utvrđenih gradova. U Kragujevcu, koji je tada bio prestonica Srbije, iste godine osnovana je Ve­ lika škola za školovanje činovnika. Ona je uskoro pretvorena u gimnaziju, a za više obrazovanje osnovan je Licej (1838). Od 1833. do 1844. godine izlazi nekohko almanaha: Zabavnik, Uranija, Go­ lubica, Danica. U Srbiji, kao i u Vojvodini, prevodi se strana hteratura, a javlja se i više pisaca sa originalnim književnim delima.3 U Kragujevcu su, 1835. godine, otpočele da se održavaju i pozorišne pred­ stave, u kojima ženske uloge igraju muškarci. Prve žene koje izlaze na javnu scenu su glumice, sestre ih žene glumaca u diletantskim pozorišnim družinama (drugih ni nema). Katarina Jovanović i Sofija Anastasijević prve su, 1840. godine, zaigrale ženske uloge u pozorišnim komadima.4 6. Posela Uporedo, menja se i svakodnevni život širih krugova srpskih žena. One su relativno brzo prihvatale novine u oblačenju i ophođenju, uređenju kuće, menjale LTihomir R. Đorđević, Srbija prc sto godina, Beograd 1946, str. 5-48. 2 Isto. 4 Isto. Borivoje S. Stojković, Istorija srpskog požarišta od srednjeg ueka do modernog doba (drama i opera), Beograd 1978, str. 230-236. �28 su ustaljene navike i prihvatale prve oblike društvenog života. Određenu ulogu u prosvećivanju srpskih žena imala su i posela koja su se održavala u kućama viđenijih i bogatijih Srba. Jevrem Obrenović je od 1832. živeo u Beogradu, a 1839. godine postao je i upravnik varoši beogradske. U svom prostranom dvoru (koji se nalazio na uglu današnjih ulica Kneza Miloša i Proleterskih brigada), krajem tridesetih godina, uveo je običaj održavanja posela. Uz pomoć učitelja njegove dece Hristine i Dimitrija Tirola, na poselima su se čitala dela francuskih i nemačkih pisaca i o njima su se vodile diskusije, održavali su se muzički časovi, itd. Četrdesetih godi­ na posela su bila veoma moderna, pa ih po ugledu na Jevrema Obrenovića organizuju i drugi ugledni Beograđani i Beograđanke. Na poselima se okupljaju političari, književnici, visoki državni činovnici, profesori Liceja, diplomate i drugi uglednici i njihove supruge. Čitala su se i prevodila strana književna dela, pevalo se i sviralo, pričalo o proteklim događajima, o politici, a govorilo se i o ženama poznatim u istoriji i o njihovoj ulozi u savremenom društvu. U tome se isticala Katica DanilovićBogićević, koja je govorila o francuskim ženama. Pedesetih godina u Srbiji je sve više obrazovanih žena, koje svoje obrazovanje stiču privatno, uglavnom kod profe­ sora Liceja, ili na raznim institutim a u inostranstvu. Više njih govorilo je strane jezike, poznavale su stranu i domaću književnost i istoriju, znale su da sviraju i pevaju, pa su na tim poselima bile aktivne i kao učesnice u programu. Posela je održavala i „mala gospođa“ Jelenka, supruga dr Teodora Herbeza, bivša nevenčana supruga kneza Miloša. Na njenim poselima okupljao se ,,krem“ srpskog društva, članovi Državnog saveta, diplomate, profesori i drugi ugledni građani. Kneginja Persida Karađorđević, koja se školovala u Rusiji, održavala je posela na dvoru kneza Aleksandra Karađorđevića, koja je vodio Matija Ban. Na tim poselima okupljala je žene iz porodice Nenadovića i porodice Karađorđevića. Ustavobranitelji su se okupljali u kući Laze Zubana, člana društva Srpske slovesnosti. Na tim sastancima stalno je bila prisutna njegova supruga, a često i Marija Milutinović-Punktatorka.1 Ona je sa mužem, književnikom Simom Milutinovićem-Sarajlijom četrde­ setih godina iz Vojvodine došla u Beograd. Jedno vreme bila je sekretarica Vuka Karadžića. U Beogradu je bila učiteljica, a bila je i prva žena koja se u Srbiji uspešno bavila advokaturom. Kao oduševljena romantičarka i patriotkinja, ona se sve­ srdno zalagala za prosvećivanje i obrazovanje žena i njihovu emancipaciju. Organizovala je posela za šire krugove žena, n^jpre u svojoj kući, a zatim je pomagala i bila česta gošća na poselima koja su pod njenim uticajem organizovale i druge ug­ ledne žene u Beogradu - „radi prosveštenija i izobraženija duha i duše“. Na prvom takvom poselu kod Kaje, supruge trgovca Petra Karamarkovića, žene su pomagale domaćici u obavljanju poslova, a Marija ih je zabavljala pripovedanjem i čitanjem. Na svojiim poselima, koje je organizovala redovno jednom nedeljno, kao i na drugim ženskim poselima, Marija je poučavala žene o tome kako se vodi domaćinstvo, ka­ ko se obavljaju razni kućanski poslovi, govorila im je o svemu onome što se danas naziva kultura stanovanja, o ishrani, o gajenju cveća u kući i bašti - jednom rečju: o svemu što je u tadašnje vreme podizalo kvalitet življenja i doprinosilo menjanju tradicionalnog načina života. Čitala im je ili prepričavala savremena književna dela. LPoleksija D. Dimitrijević-Stošić, Posela u starom Beogradu, Beograd 1956. �29 Ova posela za većinu uglednijih srpskih žena predstavljala su prve oblike kulturnijeg druženja i društvenog života.1 7. Pravni položaj žene Razvoj, trgovine je za posledicu imao prodiranje robno-novčanih odnosa i stv a ran je bogatog sloja trgovaca sa sela. SeJjaci su dobili pravo na zauzimanje zem­ lje, a sloj činovnika se stalno povećavao. Opozicija knezu Milošu, ustavobranitelji, težih su da zakonima ograniče kneževu vlast, da obezbede pravni saobraćaj, slobo­ dnu trgovinu i da regulišu činovnički položaj. Od zakona koje su doneli za položaj žene od interesa je Građanski zakonik i zakoni o školstvu. U duhu građanske ideologije, srpski Građanski zakonik, donet 1844. godi­ ne radi zaštite novostečenih prava na zauzetu zemlju, izražava principe neograni­ čene, isključive i potpune privatne svojine.2 „Sve stvari, dobro i prava koja Srbinu prinadleže, jesu njegova svojina ih sopstvenost, koje će reći, daje svaki Srbin savršeni gospodar svojih dobara, daje on vlastan, ova po svojoj volji živeti, s njima po volji raspolagati, i svakoga otuda isključiti, naravno po propisu zakona“ (član 211). Potpuno u skladu sa ovim principom taj zakon je, po ugledu na Napoleonov zakonik, reguhsao i položaj žene u braku i porodici. Ona ostaje svojina muža. Po njemu je udata žena izjednačena sa maloletnicima, raspikućama, propalicama. „Mladoletnima upodobljavaju se svi oni koji ne mogu ih im je zabranjeno sopstvenim imanjem rukovati; takvi su svi uma lišeni, raspikuće sudom proglašene, propalice, prezaduženici kojih je imanje pod stecište potpalo, udate žene za života muževljeva“ (član 920). Muž je glava porodice, on zastupa ženu, određuje gde će živeti, a ona je du­ žna da ispunjava njegove naredbe, da ga služi, da održava red u kući, da čuva i neguje decu (član 109. i 110). Muška deca isključivala su žensku iz nasledstva svog naslednog reda (član 396). Bilo je zabranjeno istraživanje očinstva (član 130). Za­ ključivanje i razvod braka bih su pod crkvenom jurisdikcijom, a uslovi za razvod braka strogo ograničeni, pa se razvod teško dobijao. Ovaj zakon primenjivao se pu­ nih sto godina, sve do 1945. godine, kada je prestao da važi. No njegov uticaj još se uvek oseća. LIsto. 7 Slobodan Jovanović, Ustavobranitelji, Beograd 1990, str. 13-15. �UJEDINJENA OMLADINA SRPSKA I EMANCIPACIJA ŽENA 1. Osnivanje Ujedinjene om ladine srpske U nastojanju da se Srbija izgradi po evropskom uzoru, 1839. godine iz Sr­ bije je na evropske univerzitete poslato na studije deset stipendista. I sledećih go­ dina nastavljeno je sa tom praksom. Ti mladi ljudi, pored svojih studija, u inostranstvu su prihvatali i savremena liberalna ekonomska i politička shvatanja. Po po­ vratku u zemlju oni su postajali profesori u gimnazijama i na Liceju, činovnici u državnoj upravi, ili su im poveravani i drugi odgovorni poslovi. Na Liceju je, 1847. godine, osnovana Družina mladeži srpske, koja je negovala kulturu i književnost, ali je ubrzo u svoj program unela i borbu za nacional­ no oslobođenje, borbu protiv turskog nasleđa, za više slobode i demokratije u unu­ trašnjem životu zemlje. Zbog kritika upućenih ustavobraniteljima, 1851. godine, Družini mladeži srpske zabranjen je rad. Pod vodstvom bivših članova Mladeži srpske, i uz njihovo neposredno učešće, oboren je ustavobraniteljski režim i u Srbi­ ju je vraćen knez Miloš, odnosno njegov sin Mihailo Obrenović. Kao prosvećeni apsolutist, Mihailo je nastojao da ograniči vlast Narodne skupštine i da ojača svoju kneževsku vlast, kako bi odozgo zaveo red u Srbiji. Za vreme njegove vladavine (1860-1868) u Srbiji je sprovedeno više reformi, među njima i reforma školstva, a osnovano je i nekoliko kulturnih ustanova. Formirana je široka mreža osnovnih i srednjih škola u kojima je bilo sve više školovanih nastavnika rodom iz Srbije. Iako su povremeno bili u nemilosti kneza, liberali su često zauzimali odgovorna mesta u državnoj upravi i u školstvu. Nove generacije omladinaca, školovane bilo u inostranstvu bilo u Srbiji, slede svoje starije kolege, bivše članove Družine mladeži srpske i prihvatnu libe­ ralne ideje u pedagogiji, ekonomiji, organizovanju države, kao i građanske ideje o emancipaciji žena sa kojima su se u toku svojih studija susreli. Sa liberalima iz Voj­ vodine, uz učešće predstavnika nekoliko đačkih družina, osnivaju, 1866. godine u Novom Sadu, Ujedinjenu omladinu srpsku (UOS). Njen program ukratko su formu lisali: na osnovu istine, pomoću nauke srpski narod može postići blagostanje i približiti se evropskoj kulturi i civilizaciji. Srpska omladina sa obe strane Save i Dunava za vrlo kratko vreme prenela je u Srbiju napredne misli i dostignuća evrop­ ske nauke, produbila je i proširila misli o unutrašnjoj i spoJjnoj slobodi.1 LMatica, 1868, br. 36; Svetozar Marković, Srbija na istoku, knj. III, Beograd 1966, str. 218. �31 Zasnovana na idejama nacionalnog oslobođenja, na slobodi i napretku u unutrašnjim političkim odnosima, najveći deo svojih aktivnosti omladina je usmeravala na podizanje nacionalne svesti celokupnog naroda. Za ostvarenje tog cilja bi­ lo je neophodno da žena, kao mgjkai prva vaspitačica, bude osposobljena za taj po­ duhvat. I ranije je bilo žena koje su stupile u javni život. Među njima je i prva srpska pesnikinja Milica Stojadinović-Srbkinja (1830-1878), velika pobornica Vukovih ide­ ja i njegova saradnica u prikupljanju narodnih umotvorina. Svojom izvanrednom lepotom i svojim stihovima izazivala je divljenje književnog sveta; nazvana je Vrdničkom vilom. Pesme su joj objavljivane u tadašnjim književnim časopisima u Voj­ vodini i u Srbiji. Objavila je tri knjige stihova (prvu 1850) i svoj dnevnik U Fruškoj Gori. Njena prijateljica, takođe lepa i umna, Mina Karadžić-Vukomanović (18281894), Vukova kćerka, afirmisala se kao slikarka, slikajući uglavnom portrete svo­ jih savremenika. Govorila je i nemački i srpski, zatim francuski i italijanski. Po­ magala je ocu, vodila njegovu prepisku na stranim jezicima, pratila ga na njego­ vim brojnim putovanjima, prisustvovala njegovim druženjima sa prijateljima. Na­ pisala je Putovanje po Srbiji i Uspomene na Branka Radičevića. Prevela je na ne­ mački i, sa predgovorom Jakova Grima, objavila Vukovu zbirku narodnih pripovedaka i poslovica. U to vreme se pojavila i prva slikarka u Vojvodini - Katarina Ivanović (1817-1882), koja je jedno vreme delovala i u Beogradu. Školovala se kao vanredna studentkinja na slikarskoj akademiji u Beču, jer tada žene na tu akademiju nisu imale pristupa kao redovne studentkinje. Srpsko učeno društvo - preteča Srpske akademije nauka - 1876. godine primilo je za svoju vanrednu članicu, s tim što su i vanredni članovi imali gotovo ista prava kao i redovni. 2. UOS i organizovanje žena Od osnivanja UOS žene prisustvuju njenim skupštinama, učestvuju u nje­ nom radu, na njenim besedama i raznim manifestacijama. UOS je održala šest godišnjih skupština. Sve one su, osim prve i šeste, pose­ bno zanimJjive za žene. Iz zapisnika sa godišnjih skupština UOS mogu se takođe uočiti razlike u shvatanjima o mestu i ulozi žene koja su vladala među omladinom.1 Drugoj skupštini, održanoj 1867. godine u Beogradu, prisustvovali su mno­ gi ugledni političari, profesori Velike škole, novinari, kulturni i javni radnici iz Sr­ bije i Vojvodine. Na njoj je, prvi put u Srbiji u jednoj političkoj organizaciji, postav­ ljeno pitanje ženskog članstva. Delegat ruskih revolucionarnih demokrata, Ivan Ivanović Bočkarov, predložio je da se u Statut unese odredba o tome da i žene mogu biti ravnopravne članice omladine. Pridružili su mu se Ilija Vučetić, Jovan Krstić, Vladan Đorđević i drugi. Predlogu se suprotstavio Laza Kostić, jer je smatrao da je sama priroda odredila, kako on kaže, „delokrug žene“. Ne protivi se tome da se 1 O mladinska zajednica, sveska 1,1866, sv. 2,1867, i sv. 3,1868, sadrže zapisnike sa pet omladinskih skupština. �32 omladinke okupljaju s muškom omladinom i da s njom „stupaju u savez“, ali je pro­ tiv toga da ih skupština proglasi ravnopravnim sa muškarcima. Uz njega su Milan Đorđević i Aleksandar Sandić. Jovan Bošković je dao kompromisni predlog koji je i usvojen, tako da prvi i treći član statuta UOS glase: „Rodoljubi iz sviju srpskih zemalja, i od svuda gde ih ima, sjedinjeni za prosvetu i napredak naroda, predstavljaju celokupnu omladinu srpsku ih mla­ do srpstvo". ,,I ženskinje po mogućstvu i prirodnom položaju svome, treba da pomažu postizanje zadataka omladine srpske". Na Trećoj omladinskoj skupštini, 1868. godine, održanoj u Velikom Bečkereku (sada Zrenjanin), u statutu je, na predlog Ilije Vučetića, izmenjen član 3, tako da on glasi: ,,I Srpkinje mogu biti članovi Ujedinjene omladine". Na ovoj skupštini omladinke su učestvovale kao punopravne članice skupštine. Čitanje njihovih ime­ na pozdravljeno je aplauzom i uzvicima „Zivele!". Tome se usprotivila izvesnaMila Vidakova - da se ne bi shvatilo da se devojke u UOS upisuju radi tog „živele", zbog čega se one osećaju neravnopravne sa muškim članovima. Pančevke su na ovoj skupštini predložile da se UOS pozabavi otvaranjem zavoda za čuvanje dece i zavo­ da za obrazovanje Srpkinja, što je skupština i prihvatila. Na kraju Četvrte skupštine održan je poseban sastanak sa temom „Čime i kako da pripomognu ženskinje zadatku omladinskom". Postavilo se, kao prvo, pi­ tanje kakav delokrug rada odrediti članicama UOS-a, jer kako se navodi, one same nisu spremne da omladinu pomažu u svim njenim aktivnostima, i kao drugo, kako organizovati žensku omladinu. Mišljenja su bila podeljena, i diskusija o ovoj temi pokazuje svu raznolikost shvatanja o ženi među vodećim članovima UOS. Jedni su sm atrah da ženama tre­ ba dodehti rad na „manje umnim radnjama", a drugi d aje za njih pogodno da se bave ženskim vaspitanjem. A što se tiče organizacije, jedni su predlagali da se žene u mesnim odborima organizuju zajedno sa muškarcima, ah tako da muškarci budu u većini, dok su drugi sm atrah da žene treba organizovati u zasebne mesne odbore. Bilo je i mišljenja da muški odbori odlučuju, a da ženski odbori njihove odluke izvr­ šavaju. Ahmpije Vasiljević smatrao je da je razgovor o zadacima i organizovanju žena važan i da o tome valja pisati i zatražiti mišljepje žena. Aleksandar Sandić je ukazivao na opasnosti koje emancipacija žena sobom donosi, i ukazivao je na, po njegovom mišljenju, negativan primer ruskih nihihstkinja. Po njemu, emancipaci­ ja žena bila bi još opasnija za srpski narod. Ah, tvrdio je on, ako se pod emancipaci­ jom podrazumeva da je žena ravna muškarcu - onda je to kod Srba već postignu­ to, jer tu žena vlada u kući. Aksentije Radović je smatrao d aje nužno emancipovati i muškarce i žene, jer srpskom narodu ne preti opasnost od žena već od muškaraca. Žene su te koje uče decu rodoljublju i stoga im pripada pravo prvenstva. Omladinu ne treba učiti emancipaciji žena već jednakosti muškaraca i žena, i stoga UOS treba da organizuje družine sastavljene i od muškaraca i od žena. Ilija Vučetić je smatrao da se moralna obrazovanost jednog naroda ceni po položaju žena u društvu. Zalažući se za izjednačenje društvenog položaja žena i muškaraca on kaže: „Napredak čovečanstva, ako ne i skoro, imaće taj rezultat, da će svi ravnopravni biti. To se čini nemogućim, ah to će biti". Pod emancipacijom �33 on podrazumeva ravnopravnost muškaraca i žena. Da bi se to postiglo prvi uslov je podizanje vaspitnih zavoda za žene, a drugi zajednički rad i okupljanje muške i ženske omladine radi međusobnog izobražavanja. Žene bi mogle da se brinu za po­ dizanje ženskih zavoda, za organizovanje društava za pomoć sirotinji i društava za obrazovanje dece. Predložio je da se omladinke organizuju i da same odluče o tome šta će da rade. Milan Kujundžić-Aberdar smatrao je daje situacija žena rezultat nepovolj­ nih materijalnih prilika u kojima žene odrastaju. Siromašne žene su robinje, i sto­ ga je nužno osnivati ženska vaspitavališta kako bi one mogle da se osamostaljuju za obavljanje nekog zanimanja. Predložio je i osnivanje fonda za stipendiranje devojaka. One bi se posle školovanja mogle baviti čuvanjem dece, širenjem literature i prikupljanjem pretplate za omladinske listove i knjige. Vladimir Jovanović je smatrao daje supruga saputnica mužu, te zato žene u okviru omladine treba da usavršavaju same sebe, da šire svoja znanja kako bi bolje odgovorile pozivu majke i supruge. Predložio je da se u UOS osnivaju ženski odbori u kojima bi bilo i muškaraca kako bi ih oni vodili i bili im učitelji. Sofija Pasković je tražila da UOS zahteva osnivanje Više ženske škole u Voj­ vodini. Na Petoj omladinskoj skupštini došlo je do razmimoilaženja između libera­ la i socijalista o pitanjima unutrašnje i spoljne politike. Liberali su predlagali da se zanemare pitanja unutrašnje politike i domaći sporovi radi sloge u pitanjima spoljne politike. Svetozar Marković je insistirao na utvrđivanju jedinstvenog cilja omladine, koji bi podrazumevao duhovno ujedinjenje srpskog naroda, preobražaj i demokratizaciju unutrašnjeg političkog i društvenog života u Srbiji, jer je - po nje­ govom mišljenju - to uslov za postizanje uspelia u spoljnoj politici odnosno u rešavanju srpskog nacionalnog pitanja na principima slobode i ravnopravnosti naroda. U ime petnaestorice svojih istomišljenika, on je predložio nova načela za delovanje i organizaciju UOS. U tom predlogu ističe se da svaki član društva „bez razlike pola, koji radi i privređuje u društvu mora uživati sva prava bez razlike. Po ovome omladina priznaje potpunu ravnopravnost muškinja i ženskinja a smatra kao prvu potrebu da se ženskinju pridadu jednaka prava na obrazovanje i rad kao i muškinju'V Ali, i pored izvesnih kompromisa, jedinstvo u UOS nije postignuto. Ujedinjena omladina prestala je sa radom 1871. godine. Ugarske vlasti su zahtevale da se njen rad ograniči isključivo na književno-prosvetni, s tim da njeni člano­ vi i članice mogu biti samo građani i građanke nastanjeni u Ugarskoj. Uz to, namnožile su se i nesuglasice i u samoj omladini. Šesta omladinska skupština nije pri­ hvatila zahteve vlasti, koja joj je inače zabranila da na dnevni red stavi neko drugo pitanje osim izmene statuta, pa se skupština razišla.2 Pokušaj vojvođanskih soci­ jalista da obnove njen rad, 1881. i 1882. godine, nije uspeo. Ali su njeni članovi, u listovima i časopisima koje su osnivali, nastavili da propagiraju ideje o ravnoprav­ nosti žena. Ujedinjena omladina srpska prožeta je, dakle, težnjom da se i ženska omla­ dina stavi u službu nacionalnih ideja i da se u tom cilju prosveti i obrazuje. Ideje Svetozar Marković, Prcdlog pctnacstoricc za organizaciju Omladine srpske, u: Sabrani spisi, knj. II, str. 127. 2 Radcnik, 1871. br. 27. �34 0 ženskom obrazovanju i o ravnopravnosti žena su različitog, često konzervativnog porekla i raznog dometa, ali to za ondašnju situaciju žena u Srbiji nije bilo od hitni­ jeg značaja. Svaki, pa i najmanji napredak u prihvatanju civilizacijskih dostignuća, makar malo je doprinosio i poboljšanju položaja žene u jednom izrazito patrijarhal­ nom i zaostalom društvu. 3. Ideolozi UOS o ulozi žene Ideolozi i istaknuti članovi UOS na svojim ,,besedama“ - koje kasnije objav­ ljuju u omladinskoj štampi - propagiraju ideje o menjanju odnosa prema ženama 1o ravnopravnosti žena. Većina njih se zalaže da žene postanu i ravnopravne člani­ ce UOS. U Matici - nezvaničnom listu Ujedinjene omladine - iz broja u broj objav­ ljivani su napisi u kojima su se izražavala različita gledišta i mišljenja: od konzer­ vativnih do socijalističkih. U Matici su štampani i prvi ogledi Drage Dejanović o emancipaciji žena, besede i članci Vladimira Jovanovića, Ilije Vučetića, Antonija Hadžića, Stojana Boškovića, i drugih. Svetozar Marković svoje prve članke o eman­ cipaciji žena objavljuje u Srbiji, a potom u Zastavi i Mladoj Srbadiji. Aktivnost Ujedinjene omladine srpske na emancipaciji žena započeo je, 1866. godine, Ilija Vučetić, publicista i političar i jedan od sekretara UOS, preda­ vanjem u Budimpešti - O položaju ženskinja u društvu čovečanskom. Nešto kasnije, u Matici, objavio je članak O omladini i njenom zadatku. Omladina je, po njemu, budućnost srpskog naroda; ona je pozvana da ujedini i unapredi srpski narod. U to delanje i u to kolo valja da se uhvate i sve Srpkinje, i one se iz tog kola ne mogu isključiti. „Omladina srpska koja je pozvana da veliko delo narodnog preporođenja izvrši, ne označuje samo muške glave naroda srpskog, već obuhvata u sebe i celu drugu, žensku polovinu naroda srpskog. U omladinu srpsku spada svaki Srbin i svaka Srpkinja koji u slavi i sreći svoga naroda traže i svoju sreću i svoj ponos: u kolo ujedinjene omladine imaju pravo i dužnost da stupe svi Srbi i Srpkinje, koji teže ujedinjenju, slobodi i napretku naroda4 *.1 Nakon Vučetića javljaju se i drugi vodeći ideolozi Ujedinjene omladine. Svi oni prihvataju vladajuća shvatanja u evropskim zemljama: daje mesto žene u kući, ali daje ona pozvana da bude dobra majka, obrazovana supruga i prosvećena vaspitačica svoje dece. Oni takođe potenciraju i njenu ulogu u borbi srpskog naroda za oslobođenje i ujedinjenje. Vladimir Jovanović, političar, publicist i vodeći ideolog Ujedinjene omladi­ ne, u Matici izlaže svoje nacionalno-romantičarske ideje o ženama. Nasuprot žem pomodarki, poročnom i neoset^jivom mužu - što je proizvod zapadnog utic^ja, za­ padne „nadri-civilizacije4, i nasuprot surovim srednjovekovnim običajima u odno­ 4 sima između muškaraca i žena - ističe idelani lik žene Srpkinje. Ona je, po njemu, puna vrlina i održava srpski duh izražen u narodnim pesmama; ona će, negujući taj duh i vrline, nadvladati sve nasleđeno, staro i izopačeno, kao i ono što se kao pomodarstvo prihvata sa Zapada. Ljubav prema ženi i familiji kod Srba može da razvije njihovu svest o sebi, što ih vodi čovečnosti. Žena je pozvana da bude mati, i ona ima presudnu ulogu u vaspitanju dece. Doduše, muškarac je uređivao društvo LMatica, 1867, br. 21. �35 kako odgovara njegovim prohtevima, i on je često prema ženi tiranin. Brak zasno­ van na ljubavi i uzajamnom poštovanju odlučujući je u polož^u žene; na ženi je da u braku neguje harmoniju, negujući vrline srpskog duha. Obrazovanje i vaspitanje žena, zasnovano na povratku tom duhu i rodoljublju, na ljubavi prema rodu i čovečanstvu, put je kojim žene mogu da ispune svoju najvažniju funkciju - vaspitačica mladih pokoljenja.1 Antonije Hadžić, književnik, urednik više listova i časopisa u Novom Sadu, kritikuje ,,institutkinje“ školovane na strani, koje šire pomodarstvo i strane uticaje. On smatra daje žena druga ravnopravna polovina čoveka, da muškarac i žena imsgu svoje obaveze i daje muška civilizacija koja ne poštuje ženski pol civilizovano varvarstvo. Majke, po njemu, dva puta spašavaju čoveka: prvi put rađanjem iz besprostornog i bezvremenog ničega, a drugi put vaspitanjem iz bezumnog životinjstva. Poziv majke je težak, a žene se za taj poziv ne pripremaju. Razlike između muškaraca i žena ne potiču iz razlika u njihovim umnim sposobnostima - jer njih nema - već su posledica prirodne funkcije materinstva. Stoga, dužnost omladine je da te razlike umanjuje i da se zalaže za ravnopravnost žena i muškaraca u opštim čovečanskim pravima. Ljuben Karavelov, bugarski revolucionar, književnik i novinar, kao dopis­ nik jednog bugarskog lista u Beogradu, povezao se i sarađivao sa UOS. U svojoj dužoj pripoveci Je li kriva sudbina, opisao je razmišljanja čoveka koji je batinama ubio svoju ženu. Na primeru porodice u kojoj je muž gospodar a žena potčinjena i večito ustrašena, on razlaže iste ideje koje zastupaju ideolozi Ujedinjene omladine. Muž smatra daje njegovo pravo da bije suprugu, jer je ona stvar koja mu pripada, njegova robinja, da su batine stvorene za slabe i za žene. Karavelov ističe da sve što je dobro u društvu treba priznati ženi, ali nju umesto priznanja tiranišu i muče. Religija i društvene institucije oblikuju ženu kakva muškarcu treba za njegove cilje­ ve i prohteve. Ali mladi prihvataju nove ideje i smatraju da se društveni odnosi i odnosi između muškaraca i žena moraju iz temelja menjati - putem vaspitanja.2 Književnik Laza Kostić zastupa ideju daje Srbin mučenik i junak koji pola­ že svoj život za dobro naroda i čovečanstva. Po muškom načelu, on je rešen „na pregorevanje života“, pa zato na drugom kraju mora naći radost - ženu - „protivnost mužastvu“. Svu žestinu koja im je preostala od „namirivanja mržnje“ - muškarci žrtvuju ljubavi prema ženi. Eva se - po Svetom pismu - privolela đavolu, a hrišćanstvo je, kao religija praštanja, pomirenja i ljubavi oprostilo ženi njen greh. To „svetsko istorijsko načelo4 prihvatili su i srpski junaci.3 * J. Zivanović smatra daje žena po prirodi podvrgnuta muškarcu. Kćeri tre­ ba učiti radu, pokornosti i umerenosti, kako bi muža usrećile i decu učile. Jer - to je njihov osnovni zadatak.4 Marija Lebedeva u jednom svom govoru na poselu opredelila se za ograni­ čenu emancipaciju. Pošto je prirodni zadatak žena da čuvaju porodicu, emancipaci­ jom one ostaju bez poziva i stoga se emancipacija može braniti samo onda kad mu­ škarac ponižava skromnu, ljubavlju ispunjenu i pobožnu ženu.5 LIsto, 1867, br. 31-36 i 1868, br. 1-3. * Isto, 1868, br. 9-21 i 1869, br. 6 i 7. * Isto, 1867, br. 33-36. 4 Isto, 1868, br. 12 i 13. * Isto, 1870, br. 10. �36 Svojim stavovima o emancipaciji žena u UOS izdvajaju se Draga Dejanović i Svetozar Marković. 4. Draga Dejanović - prva feministkinja Draga Dejanović (1840-1871), književnica i glumica, istakla se u krugu na­ prednih žena i muškaraca u Ujedinjenoj omladini svojim neobičnim životom, pre­ danošću idejama omladine i upornošću u širenju ideja o oslobođenju žene. Boraveći u Pešti, 1863. godine upoznala se sa grupom srpskih đaka rodoljuba (Giga Geršić, Laza Kostić, Jovan Toroman i drugi). Pod njihovim uticajem počela je da se bavi pisanjem, najpre pesama, koje je objavljivala u Danici pod potpisom „Draga D-ć“, a potom i u zbirci Spisi. Jedno vreme bila je i glumica, prvo u tek osnovanom Srps­ kom narodnom pozorištu u Novom Sadu, pa u Narodnom pozorištu u Beogradu. Zapažena je i na poselima u Beogradu, na kojima je propagirala ideje o emancipaci­ ji žena. Odana rodoljublju i napretku, u redove UOS, u pogledu emancipacije žena, unela je nove elemente. Umesto uopštene priče o emancipaciji, ona je u Matici pro­ govorila o konkretnom položaju žena u Vojvodini i u Srbiji. Po njoj, položaj srpske žene odraz je nerazvijenosti društva i ukorenjenih predrasuda, kojih se treba otre­ sti „radenom emancipacijom*4i izlaskom iz kuće na javnu scenu. Neravnopravnost za ženu nastaje već u očevoj kući, jer se muška deca spremaju da rade i samostal­ no zarađuju sredstva za svoju egzistenciju, dok se ženska deca pripremaju da pa­ dnu na teret mužu, kao što su do udaje na teretu roditeljima. Žena je osuđena da čeka muža, a ako ga ne nađe, ostaje stara, nepotrebna devojka, koja je na teretu porodici i koja je često m eta podsmeha. Sa puno razumevanja, saosećanja i prav­ danja ona govori o patnji žena zbog očajnog stanja u kojem se nalaze i provode svoj neveseli život bez cilja i nade. Ah ona kritikuje i „ludo uverenje“ Srpkinja da su stvorene samo za to da troše a da pritom ništa ne rade. One su uverene da su rad, veština i nauka - muški poslovi, da je samo muškarac taj koji treba da zarađuje. Sreća u braku je želja svake žene, ali mnoge je ne ostvare, pa bi one svoju sreću, uvažavanje i ljudsko dostojanstvo mogle naći u tome da sebi i drugima od potrebe i koristi budu. Jer: „Uz posao ide uvek i zadovoljstvo i uvažavanje samog sebe. Za­ što, dakle, da se ta sreća krati ženama4. Ngjsvetija dužnost Srpkinja i neizbežna 4 potreba naroda je da se žena „osposobi za samostalan život obavljanjem kakvog za­ nata ili javnog posla4. Srpske žene još ne veruju da samo rad čoveka spasava i da 4 je to osnov čovekove sreće - kako i muškarca tako i žene - i da je rad put do eman­ cipacije. Pod emancipacijom, za sada, žene podrazumev^ju samo oslobođenje od muževljeve dominacije, s tim da on i dalje sam vodi brigu o materijalnoj egzisten­ ciji porodice. One se brinu šta će reći svet za ženu koja radi van kuće i u tome imaju donekle pravo, jer se okolina takvim ženama podsmeva i drži ih za muškarače. To ludo pitanje - šta će reći svet - vezuje i vezivaće Srpkinjama ruke sve dotle dok tuđinke ne uzmu sve poslove u svoje ruke, a onda će biti kasno da se jadikuje. Tu stra­ šnu predrasudu treba pobediti i tražiti mesto u društvenom životu radi osiguranja svoje budućnosti. Sudbina žena je sudbina naroda, i zato „oslobođenje ženskipja mora se uzeti da je i oslobođenje celog našeg naroda od onih nazadpjačkih mana, koje ga još i dan danas u okovima drže, pa zato ne treba žensku budućnost olako �37 da uzmemo". Ona predlaže da žene počnu da rade - „i umno i telesno“. Jer, nauka će uništiti one predrasude koje su zbog besposlice „tako strašno za naš ženski svet prjonule, pa ako još dugo to u strče postaćemo još veće roblje neznanja i neveštine4. 4 Sirotinja i večito devojaštvo, zatim mane, kao što su radoznalost, ogovaranje, nedotupavnost, sentimentalnost, kinđurenje, povođepje za modom, nisu ženske ma­ ne, već su to „mane iz zla besposlenih, lenjih, neveštih i od duga vremena mučenih ljudi (...), a koje su kod radnih ljudi i žena davno utamanjene, nestale4. Ona nabra­ * ja niz zanata koje žene mogu da obavljaju i ne plaši se što će joj se zbog toga i žene smejati. Ona se plaši samo toga što će ženski svet zbog svoje nesvesti i dalje osta­ ti u svom žalosnom stanju. Umni i telesni rad osiguraće ženama samostalnu egzis­ tenciju, a onima koje su u braku pružiće više sreće i razumevanja.1 I kad raspravlja o ulozi majke, ona na prvo mesto stavlja potrebu da savla­ da pedagošku nauku koja prevazilazi pravne i bogoslovske nauke. I žena i muška­ rac su rođeni da žive na zemlji i oboje moraju biti tako vaspitani da svojim vrlina­ ma i poštenjem sebi osiguraju što bolji ovozemaljski život. Nauka i ženi može da se nm ili i da postane ukras njene duše. Žene koje u sadašnjosti uče za svoju decu i znanje koje će im m^jke prenositi popraviće svet.2 U trideset i prvoj godini umrla je na porođaju.3 5. Slivatanje Svetozara Markovića o ženskom pitanju Među članovima Ujedinjene omladine srpske od njenog osnivanja jedno od najznačajnijih mesta zauzima Svetozar Marković, svojim pregalaštvom i nastoja­ njima da omladinu učini onom revolucionarnom snagom koja će predvoditi narod u borbi za nacionalno i socijalno oslobođenje. Nastojao je da omladina svojom borbenošću i idealizmom postane onaj faktor koji će u Srbiju uneti savremene demo­ kratske i socijalističke ideje. Neporeciva je njegova zasluga što je u idejne i politi­ čke tokove u Srbiji uveo i originalne feminističke ideje, tretirajući žensko pitanje kao nerazdvojni deo demokratizacije i oslobođenja celokupnog društva od svih vr­ sta ograničenosti. Već u svom prvom javnom nastupu, on kritikuje verbalizam i retoriku Uje­ dinjene omladine i traži dela - pre svega u borbi omladine za oslobođenje i borbi za bolji život srpskog naroda. U duhu shvatanja omladine, on se obraća i „srpskim sestrama4: traži da se i one pripreme za konkretna dela u budućim borbama za * nacionalno oslobođenje, da se ostave uspavljujućih „opera4 i „fantaz j a “, i da zape* vaju pesme „što bude srce u junaku4, da pažljivo čitaju kako se neguju bolesnici, * „kako se previjgju rane od kuršuma i sabalja (...) primer je Kosovka Devojka4. Uči * ih da „uvelom4 i ,,bledom“ Dušanovom potomku - kad im počne šaputati o „lučetu * molovanom** i na drugi način im se udvarati - kažu da je za Srbina „stidno da se u ovo vreme (...) zabavlja takvim besposlicama**. Ali Marković u ta shvatanja unosi Draga Dejanović, Emancipacija ženskinja, Matica, 1869, br. 34 i 35; Isto, Dvc tri rcči Srpkinjama, Matica, 1870. 1 Isto, Srpskim majkama, Matica, 1871, br. 6 i 7. * Dr Julija Hlapec Đorđević, Draga Dejanović, u: Studije i eseji o feminizmu, Beograd 1935; Mlada Srbadija 1871, br. 21; Borivoje S. Stojković, n. d, str. 150-151. �38 i jednu novu nadu - obećava da će doći „lepše vreme, pa nećete biti ‘luče molovano’, već dostojne srpske žene s čovečanskim pravima i dužnostima‘V Boraveći na studijama u Petrogradu, Svetozar Marković je upoznao ruski revolucionarni demokratski pokret - i u teoriji i u praksi - kao i ulogu koju su u tom pokretu imale žene. Na skupovima revolucionara i revolucionarki u Petrogra­ du upoznao je snagu njihovih ubeđenja i njihovog požrtvovanja. One su za njega „svete žene“, „vesnice novog veka“, koje pokazuju „kako čovečanstvo ne upotreblja­ va ćelu polovinu svoje umne snage", i koje neće da budu igračke u muškim rukama.2 N. G. Černiševski i praksa ruskih revolucionarnih demokrata ostali su za Svetozara sve do kr^ja njegovog života, tada u Evropi, još nedostignut primer istin­ ske revolucionarne borbe za žensku ravnopravnost. U Švajcarskoj, gde je otišao da se - kako sam kaže - „upozna izbliže sa braćom revolucionarima4, detaljnije se upo­ * znao sa političkim i ekonomskim delima tadašnjih materijalista, liberala i socijali­ sta raznih orijentacija, sa delima M arksa i Engelsa i praksom Prve internacionale. Uporedo sa čitanjem i učenjem, uključio se u politički život, upoznao revolucionare iz raznih zemalja, koji su tada pred progonima našli azil u demokratskoj Švajcar­ skoj. Tu se ponovo susreo sa ruskim studentkinjam a i studentim a i sa ruskim nihilistkinjama. Eksperim ent Univerziteta u Cirihu - koji se smatrao dokazom da su žene intelektualno jednako sposobne kao i muškarci - podstiče ga da svoja teoret­ ska saznanja o potčinjenom položaju žena u društvu i putevima njenog oslobođenja nanovo proverava i domišlja: kroz teoriju i praksu ruskog revolucionarnog pokreta, liberalnih feminističkih zahteva, kao i kroz praksu raznih socijalista i učesnika Prve internacionale. Praksa i stepen razvoja društveno-ekonomskih odnosa u Srbiji Svetozarevog vremena bili su daleko iza onih u Zapadnoj Evropi. Kapitalizam je bio tek na pomolu. Nekoliko većih zanatskih radionica, topolivnica u Kragujevcu i rudnik Majdanpek - to je gotovo sve što je Srbija imala u industriji i u rudarstvu.3 Svetozaru su nesumnjivo bila poznata relevantna teoretska shvatanja o ženi i njenoj emancipaciji, kao i praksa pojedinih socijalističkih pokreta u organizovanju prototipova novih zajednica i položaja žena u njima. To se vidi iz njegovog dela i njegovog rada. Jer, on je često pojedine teorije i praksu objašnjavao, neke je kritikovao ili komentarisao, neke je delimično prihvatao, prilagođavao srpskim prilikama i uticao na njihovo popularisanje. Pod njegovim uticajem preveden je Komunistički manifest, a objašnjenja i popularizacija osnovnih teza marksističke teorije o polo­ žaju žena u društvu izložene u Manifestu mogu se naći u nekoliko njegovih dela. Knjiga Potčinjenost ženskinja Dž. S. Mila prevedena je i objavljena 1871. godine. U predgovoru tom prevodu, kao i na drugim mestima, Svetozar se odredio i prema ovom teoretičaru. Ideje o preobražaju društva i oslobođenju žena sadržane u spisima i u romanu Černiševskog Šta da se radi interpretirao je često: u vezi sa LSvetozar Marković, Srpskoj om ladin i, u: Sabrani spisi, knj. I, str. 23-26. (kurziv N.B.) %Isto, Litcraturni večer, str. 28. * Srbija 1866. godine, prema popisu zanimanja, ima 1.216.246 stanovnika i stanovnica, od kojih se ■ ryih 1.094.063 - tj. oko 89% - bavi zemljoradnjom. Broj industrijskih radnika sedamdesetih godina prošlog veka je 1.500. Gradsko stanovništvo je u porastu; njega čine trgovci, zanatlije i relativno bro­ jan činovnički stalež. Zaposlenih žena - osim onih koje rade kao nadničarke ili sluškinje po kućama -jed va da ima (u topolivnici je zabeležena kovačica Marija-Maca Božić, koja je 1868. godine učestvo­ vala u organizovanju jedne radničke zabave). �pitanjima ekonomskog oslobođenja žene, braka ili odnosa između muškaraca i že­ na. Kritikovao je i Prudona i Lasala, Ogista Konta i nemačke teoretičare zbog nji­ hovog odnosa prema ženskom pitanju, kao i Ujedinjenu omladinu zbog njene mla­ kosti.1 Dobro je poznavao i srpsku stvarnost, posebno položaj žene u tom patri­ jarhalnom društvu. Opredelio se da iz raznih teorija preuzme sve ono što bi u bu­ dućnosti moglo odgovarati srpskom društvu, a iz savremene prakse evropskog fe­ minizma ono što bi u patrijarhalnoj Srbiji bilo prihvatljivo kao neposredan cilj i što mu se činilo podobnim da ruši staro i gradi novo demokratsko društvo u kojem će žene i muškarci podjednako živeti u slobodi, sa istim pravima i obavezama. Ideje o emancipaciji žena, uz ideje o socijalnom preobražaju i demokratiji, u njegovom delu spadaju u red onih ideja koje društvo kreću unapred. U svojim člancima o emancipaciji žena, pisanim raznim povodima, kao i u drugim delima, žensko pitanje izdigao je na nivo bitnih, osnovnih pitanja preobražaja celokupnog srpskog dru­ štva.2 To ga kao mislioca, pokretača i propagatora socijalističkih ideja izdvaja sko­ ro do danas od svih naših teoretičara socijalizma, za koje je žensko pitanje, ako su o njemu i pisali, ipak, ostajalo periferno. O njemu se pisalo uzgred; ponavljalo se nekritički već rečeno bez udubljivanja, bez teorijskog osvetljavanja novih proble­ ma koje je život nametao i traženja odgovarajućih rešenja. Postojećim raširenim shvatanjima daje priroda stvarajući ženu i određuju­ ći joj da rađa, opredelila i njene dužnosti da se ona stara o deci i porodici i daje sa­ mim tim odredila i njen potčinjeni društveni položaj, Svetozar Marković suprot­ stavlja savremenija shvatanja. U društvenom uređenju u čijoj su osnovi sloboda i jednaka prava svake ličnosti ta prava se moraju priznati i ženi i, prema tome, žen­ sko pitanje je prvorazredno društveno pitanje. Tako i danas Svetozar Marković ostaje ne samo preteča savremenog femi­ nizma, već i mislilac čije ideje o oslobođenju žene - iako ograničene stepenom razvo­ ja ekonomske, društvene i kulturne misli uopšte, i posebno ograničene srpskom stvarnošću - imaju još uvek draž nedostignutog. On je svestan da su njegova shva­ tanja o oslobođenju žena u Srbiji daleko ispred njegovog vremena, ah je smatrao da je upravo tada došlo vreme da se progovori o ženskom pitanju, jer je ono vrlo bitno za osvajanje slobode u srpskom društvu. Na primedbe da je postavljanje tog pitanja prerano, da postoje i preče stvari on odgovara: „Svaki koji to govori ne po­ mišlja daje odnošaj muškinja i ženskinja, ustanova porodice - o s n o v a društve­ nog uređenja. (...) Mili, kazujući kakva se nepravda nanosi ženskim u društvu, po­ buđuje nas da mislimo na d r u g u s t r a n u ženskog pitanja, tj. da mislimo na to: kako se nepravda nanesena ženi, sveti ćelom čovečanstvu. Čitaoci koji ozbiljno prouče ovu knjigu uvideće kako je pitanje o ženskom oslobođenju nerazdvojno ve­ zano sa cehm društvenim preobražajem za oslobođenje čovečanstva od sviju zala, poroka, tiranije i robovanja - uvideće da ‘žensko pitanje’ nije za nas prerano, već je ono prvo koje treba staviti na d n e v n i r e d“.3 Svetozar Marković, Ruski revolucionari i Ncčajcv, u: Sabrani spisi, knj. II, str. 379; Isto, Socijalizam ili društveno pitanje, knj. IV, str. 245. ^ Jovan Skerlić, Svetozar Marković, Beograd 1966, str. 263-268 i 293. Svetozar Marković, Oslobođenje ženskinja, u: Sabrani spisi, Beograd 1965, knj. II, str. 399— 402. Ovty članak prvi put je objavljen 1871. godine kao predgovor prevodu knjige Dž. S. Mila Potčinjenost ženskinja. Zabeleženo je daje ovo delo na engleskom jeziku prvi put objavljeno 1869, a 1870. godine prevedeno na poljski, francuski i nemački. Nije zabeleženo daje 1871. godine prevedeno i na srpski jezik. �40 Žensko pitanje Svetozar posmatra u sklopu svih međusobno povezanih ma­ nifestacija života. Njegove osnovne ideje mogu se sistematizovati u nekoliko teza koje on inače više puta i raznim povodima opširno izlaže, razjašnjava i na razne načine povezuje. Kao prvo, nejednakost žena i muškaraca i potčinjenost žene nije prirodni nego društveni odnos. Društvena nejednakost je nastala kao rezultat vrlo složenih i dugotrajnih procesa koje on detaljnije navodi, a u čijoj je osnovi utakmica muška­ raca radi zadobijanja žena i zadovoljenja polnog nagona. Muškarac je u toj utak­ mici postao fizički jači, umešniji, izdržJjiviji i konačno je prisvojio ženu. Polno otu­ đenje žene dovelo je do njenog društvenog, kulturnog i svakog drugog otuđenja od njene ljudske prirode. Ženski organizam, koji je nekada bio jednak sa muškim, po­ stepeno je degradiran tokom dugotrajne borbe sve dok se konačno nije došlo do pojma daje „ženski organizam ‘stvoren’ kao nesavršeniji od muškog i daje ‘priro­ dom određeno’ da žena bude potčinjena čoveku u životu“. P ri tome je religija odi­ grala, kako on kaže, ,,groznu“ ulogu.1 Dajući pregled razvitka porodice prema Darvinu, u delu Realni pravac u nauci i životu, on konstatuje da se položaj žene kod obrazovanih naroda, pa i kod Srba, menja nabolje, ali da ona i dalje ostaje potčinjena. Muškarac u braku, „kao fizički jači, i do dana današnjega ne priznaje u ženi čovečansku ličnost, već je vazda sm atra kao svoj predmet ljubavi, kao svoju svojinu".2 Žena je tako vaspitavana da bude i ostane robinja svoga muža. To se preno­ silo sa kolena na koleno, prelazilo je u običaje, moral i konačno u zakone, pa su naposletku i žena i muškarac „počeli to sm atrati kao svoj prirodni odnošaj“.3 A obi­ čaji, zakoni, religija, obrazovanje i kultura uopšte uzevši, kod čoveka mogu da stvo­ re naviku na robovanje i pokoravanje tuđoj volji, bez protivljenja i bez unutarnje borbe.41 moral je društvena kategorija i razvija se sa razvojem društva. Naročito su porodični instinkt - zasnovan na svojini i naslednosti - i društveni instinkt - tj. težnja čovekova da živi u društvu - doveli do razvitka moralnih načela i u društve­ nim i u porodičnim odnosima. Moralni običaji i zakoni bivali su sve savršeniji, pa je na odnose u porodici posebno počelo da utiče „osećanje čovečnosti“, odnosno osećanje ljubavi i simpatije prema ljudima uopšte, koje se življenjem u društvu i vaspitanjem sve više razvijalo.5 Osnov ljubavi između muškarca i žene je polni nagon. Oni u ljubavi ostva­ ruju nasladu, ali oboje jedno u drugom vide samo predmet koji tu nasladu pruža. Naročito je to slučaj u braku u kojem je supruga dužna da zadovoljava muževljeve životinjske nagone. Brak je praćen prostitucijom i u njemu se ogleda sva neprav­ da prema ženi i hipokrizija patrijarhalnog društva. Jer, dok je muškarcu bila do­ zvoljena potpuna seksualna sloboda, žena je ograničena strogim zabranama i mo­ ralnom osudom društva. Svetozar Marković je smatrao da je ukidanje institucije braka prvi korak ka vraćanju žene njenoj ljudskoj prirodi. On je zastupao nove moralne odnose u društvu, zasnovane na principima slobode i jednakosti, koje se moraju priznati i 1 Isto, 2 Isto, 9 Isto, 4 Isto, 6 Isto, Realni pravac u nauci i životu, knj. I, str. 322-325. str. 329. Jc li žena sposobna da bude ravnopravna sa čovekom?, str. 215 i 216. Realni pravac u nauci i životu, kiy. I, str. 309. str. 294-320. �41 ženama - polovini ljudskog roda. Umesto starog morala - potčinjenosti muškarcu i nepravde društva prema ženi - novi društveni moral mora izraziti jednakost žena i muškaraca, i mora biti zasnovan na nauci, pravdi i slobodi za sva ljudska bića. I, žena mora postati individuum, ličnost. A kada se ženi prizna d aje ličnost moraju se menjati i svi drugi odnosi u društvu i odnosi društva prema ženi, i odnosi izme­ đu muškaraca i žena. Novi seksualni odnosi između muškarca i žene zasnivaju se na obostranoj naklonosti, ljubavi i slobodnoj volji. Tgj odnos, koji Svetozar naziva ,,supružanstvo“, za razliku od formalnog braka, jeste „prirodni - fizički i moralni - odnošaj između muža i žene (...) privatni odnošaj dve ličnosti u društvu4. On se * ne mora utvrđivati nikakvim obredima i zakonima, jer je veza zasnovana na obo­ stranoj ljubavi, poštovanju i uzajamnom potpomaganju sama po sebi čvrsta. Društveni moral stvara se i razvija vrlo sporo i dugotrajno; izražen u običa­ jima, religiji, javnom mnjenju, zakonima, kulturi i obrazovanju on presudno utiče na odnose u braku, koji su u poređenju sa ranijim stanjem postali bolji. Ali, tek onda kad razvoj morala dođe do tog stupnja čovečnosti da čovek u drugom čoveku vidi isto takvu ličnost kao što je i on sam, kada se ženi prizna da je ravnopravna ličnost, kada se u načelu prizna da svaka ličnost ima ista prava na svoju sreću - tj. da uživa u zadovoljavanju svojih potreba, tek onda se odnosi u porodici menjaju. A kada se ženi prizna daje ravnopravna onda će osnovna društvena jedinica posta­ ti „ličnost a ne porodica. Društvo mora biti skup ličnosti a ne skup porodica, kao što je danas4. To se može postići samo temeljitim, ali postupnim promenama dru­ * štvenih odnosa i promenom oblika svojine.1 Pretpostavka za zasnivanje novih odnosa između muškarca i žene jeste ekonomska nezavisnost žene. Jer ekonomski nezavisna žena prestaje da u braku traži izvor svoje egzistencije, prestaje da bude lutka koja živi od muževljeve milosti, i ona kao i muškarac postaje ličnost, i ona kao i muškarac postaje privredna sila u društvu. Ostvarena ekonomska nezavisnost vraća ženu njenoj ljudskoj prirodi. Kada je nezavisna ona postaje slobodna da voli koga želi, ljubav za nju više nije „zabranjeni plod4 nego prirodan poziv. * Odnosi između muškaraca i žena, bilo da su seksualni ili ne - moraju biti pošteni, čisti, nežni, bratski i sestrinski. Prema tome, slobodna ljubav kao „zgyednica žena4 moralno je neprihvatljiva, jer je to ostatak shvatanja da je žena stvar, 4 privatna imovina muškarca, odnosno posledica ćiftinskog dvojnog morala, koji do­ vodi do degradiranja porodice, do prostitucije i do zajednice žena. Socijalistima slu­ ži na čast što su prvi odbacili „gledište da je žena imanje čovekovo4 i da su „prvi * ustali za ravnopravnost ženskinja u društvu4.2 * Da bi ostvarila pravo na zapošljavanje, ženi se mora dati i pravo na obrazo­ vanje i pravo da raspolaže proizvodom svoga rada; mora joj se, dakle, dati potpuna ravnopravnost u građanskom pravu. Nauka je ciriškim eksperimentom dokazala da žena intelektualno nije inferiorna, daje sposobna isto koliko i muškarac, da će njen umni razvoj dostići isti stepen koji je dostigao i muškarac - ako joj se pruže ravnopravni uslovi obrazovanja. Sumnje u žensku umnu sposobnost su potpuno neosnovane, pa se neizbežno postavlja pitanje jednakog prava žena na obrazovanje.3 1 Isto, str. 328-334; Straža, Pism a, sv. 1, str. 40-52 i 190-199. 2 Isto, Beli teror, knj. II, str. 271 i 272; Isto, Socijalizam ili društveno pitanje, kuj. IV, str. 345-348. Isto, J e li žena sposobna da bude ravnopravna sa čovekom?, str. 212-224. �42 Žena kao obrazovana i nezavisna ličnost ima pravo - i to je interes društva —da učestvuje u uređivanju svih društvenih odnosa, jer oni se tiču i nje isto koliko i muškarca. I, mora imati „ravna prava pri izdavanju svih zakona zemaljskih (...) čim ženskinja bude ekonomski nezavisna ličnost, ona mora biti i pravno nezavisna jer je jedno bez drugoga besmislica Nauka i istorija, a i pojedini eksperimenti, potvrdili su daje žena po priro­ di jednako vredna kao i muškarac, daje njena potčinjenost društveni, a ne prirod­ ni odnos. Od toga se pri rešavanju ženskog pitanja mora poći, i ustanoviti kako se ženi može vratiti njena sloboda i njeno dostojanstvo u interesu celog čovečanstva. Od odgovora na pitanja „kako da se vaspitava svaki član društveni? Kako da se će­ la polovina čovečanstva ž e n s k i p o l izvuče iz mraka, iz potčinjenosti i prazne sujete i zadobije za nauku i ljudski napredak? - zavisi državno i društveno uređenje i međunarodni mir4. Stoga je žensko pitanje za Svetozara bitno a ne sporedno pita­ 4 nje svih društvenih sistema. „Ona se tiču sviju ljudi i sviju naroda.*41 manje razvi­ jeni narodi treba da se u ovom pitanju koriste naukom i iskustvima drugih naroda. Oslobađajući korak za ženu je i smanjenje broja rađanja, što zavisi od opšteg obrazovanja i blagostanja. Kritikujući Maltusovu teoriju o prenaseljenosti i o uzdr­ žavanju od fizičke ljubavi, on ističe da se prenaseljenost može dogoditi onda kada je većina naroda ugnjetena, kada vladaju običaji prinude, siromaštvo i grubost, i kada je položaj žene jadan. Svaki korak dalje od ropstva ka slobodi žene, umanju­ je procenat umnožavanja stanovništva, i time se prekraćuje „grubo nasilje nad ženskinjama, koje već ne postoji u obrazovanoj klasi4.1 4 Držeći se načela da se nikada u praksi ne može odjednom stvoriti nešto što je u teoriji zamišljeno kao najbolje, Svetozar Marković, kako i u drugim pitanjima tako i u pitanjima ženske ravnopravnosti razm atra šta se u Srbiji, imajući u vidu njen materijalni i kulturni razvitak, može ostvariti.2Srbija je, iako nerazvijena, po njemu, pozvana da pristupi rešavanju ženskog pitanja. No, ono što je u Srbiji u datom trenutku realno pre svega je da se, kao i u drugim zemljama Evrope u koji­ ma se sprovodi agitacija za žensko oslobođenje - počne iznositi istina o ženskom pitanju. Iz Svetozarevih analiza, objašnjenja, popularizacija, polemika i predloga zaključujemo da on neprestano ima u vidu i učešće žena u rešavanju društvenih problema i društvenih odnosa. Napredak srpskog naroda on vidi u materijalnom blagostanju, obrazovanju i slobodi. Žena je pozvana da u tome učestvuje i da posta­ ne proizvođačica, a da bi to postala neophodno je da postane obrazovana. Samo ta­ ko ona može postati punopravna članica društva.3 Znanje je jedan od glavnih či­ nilaca u stvaranju bogatstva naroda i u stvaranju slobode. „Svaki čovek (muško ili žensko - svejedno) koji hoće da u društvu živi kao punopravni član društva treba da je o b r a z o v a n i r a d n i k . Čovek koji nije obrazovan nije kadar da shvati svoj položaj i svoja prava u društvu. Da li će mu se ona poštovati ili ne, to sasvim zavisi od slučaja. Čovek koji živi na tuđ račun u društvu ne može imati nikakvih prava, on može samo ili primati milostinju ih pljačkati društvo ih pojedince. Obrazovanje mora biti sveopšte, obavezno i besplatno, mora se još od detinjstva učiti kako upotrebljavati svoju snagu, zarađivati hleb i biti svestan kao čovek LIsto, Načela narodne ekonomije, knj. IV, str. 300. %Isto, N arodna skupština, knj. i y str. 83. a Isto, Je li žena sposobna da bude ravnopravna sa čovekom?, str. 219. �43 i građanin.1Po njemu, u srpskom narodu sva društvena pitanja nisu raščišćena, ali je srpska omladina sposobna da usv€ya nove ideje. Tako je ona 1867. godine pri­ hvatila i ideju d a „ ž e n s k i n j e u o m l a d i n i i m a j u j e d n a k a p r a ­ v a s a m u š k i n j e m“. A dotle ,,o pitanju ženske ravnopravnosti nije se u listo­ vima pisalo4 Širiti nauku isto je što i širiti slobodu, a da „čovek bude slobodan *.2 treba dvoje: treba da zna da bude slobodan i da hoće da bude slobodan. Gde jedan od tih uslova nedostaje tu slobode nema4 *.3 Težeći da utiče na oslobođenje žene od potčinjenosti, on uporno propoveda potrebu da se ona obrazuje. U Srbiji su već ranije pripadnici liberalne inteligenci­ je podsticali te ideje, pa je u osnovnim školama bilo sve više ženske dece. Viša žen­ ska škola počela je da daje prve učiteljice obrazovane u Srbiji i prve žene koje su mogle nastaviti školovanje. Svetozar Marković upućuje žene da iskoriste sve mo­ gućnosti školovanja koje im se pružaju u zemlji i u inostranstvu. Zapošljavanje že­ na koje je za njega od najhitnijeg značaja za njihovu emancipaciju, posmatra ipak u sklopu realne situacije u Srbiji u kojoj je malo i zaposlenih muškaraca i u kojoj je stanovništvo u većini zemljoradničko, pa su njegove preporuke upućene ženama iz relativno malobrojnog građanskog sloja. Pored onih kojima je preporučio da se školovanjem osposobljavaju za zapošljavanje, on se obraća i ženama iz trgovačkih i zanatskih redova - da pomognu svojim muževima u vođenju radnje kako bi se kroz rad mogle oslobađati ponižavajućeg položaja žena koje žive od milostinje svo­ jih muževa i predstavljaju njihovu igračku.' Zamišljajući buduće društvo Svetozar je kao osnov političkog organizovanja uzimao srpsku opštinu a kao osnov novog ekonomskog uređenja uzeo je seosku za­ drugu; za njega je to bio primer asocijacije, kojom bi se u srpskom društvu izbegla podela na klase i bezdušna eksploatacija radnika, što se dogodilo u zapadnim zemlja­ ma. Smatrao je daje u srpskoj seoskoj zadruzi žena u podeli rada i raspodeli proiz­ voda, odnosno prihoda bila gotovo izjednačena sa muškarcem, ali je kao i svi mlađi bila potčinjena starešini. Stoga bi nova asocijacija morala biti demokratizovana i oslobođena unutrašnjih patrijarhalnih odnosa.5 Nakon kulturnog, ekonomskog i građanskog izjednačavanja žena sledi i njihova politička ravnopravnost. Kao prvi korak u osvajanju tog prava, Svetozar se dosledno zalagao za to da žene u Ujedinjenoj omladini postanu ravnopravne i osvešćene članice, pa je kritikovao njene besede i balove na koje se dolazilo više ra­ di zabave nego da bi se čulo što se na besedama raspravlja. Najzad, Svetozar sugeriše ženama da se same pobrinu za menjanje svog po­ ložaja, da same preduzmu korake za svoje oslobođenje, jer se žensko pitanje tiče neposredno žena. „Njih tišti neposredno njihovo potčinjeno ropsko stanje i ne mo­ že se rešiti dotle dok same žene ne shvate svoj položgj i dok svojski ne nastanu da zadobiju svoja čovečanska prava.46 Ova sugestija sadrži i misao da bi se žene mo­ * gle i posebno organizovati za ostvarenje svojih pojedinih prava, pogotovo ako se u LIsto, Program, knj. II, str. 161. Isto, Politički i ekonomski položaj radničkog staleža u Srbiji, knj. II, str. 157. * Isto, Nešto o slobodi, knj. II, str. 396. ■ Isto, Je li žena sposobna da bude ravnopravna sa čovekom?, str. 220. Isto, Suvremena radnička načela u odnosu na naš narod, knj. III, str. 60. Isto, Je li žena sposobna da bude ravnopravna sa čovekom1, str. 217 i 219. �44 obzir uzme pisanje liberalne i socijalističke štampe o primerima udruživanja žena u drugim evropskim zemljama. Ovako postavljeni neposredni ciljevi emancipacije žena - propagiranje ideja o ženskoj emancipaciji, o osvajanju prava na školovanje i zapošljavanje, demokrati­ zacija odnosa u zadrugama i, posebno, organizovanje žena - bili su prihvatljivi i idejno heterogenoj Ujedinjenoj omladini i strujama koje su u njoj delovale. Razlaz liberala i socijalista, Markovićevih sledbenika u Ujedinjenoj o m l a dini i kasnije od­ vajanje radikala od socijalista, u datom vremenu nisu imali težih posledica po žene. Još ranije, u redovima omladine, nedovoljno izdiferencirani pristupi ženskom pita­ nju i odsustvo radničke klase i radnica, uslovili su da krajem XIX veka u praktičnom radu u osvajanju prava žena između ove tri grupacije nema velike razlike. Kao pri­ marno, svi su oni postavljali pitanje ženskog obrazovanja i širenje ideja o emanci­ paciji, koje je svako na svoj način pokušavao i da ostvari. 6. Om ladinska i socijalistička štam pa Pored beseda i tekstova vodećih članova Ujedinjene omladine, omladinska štampa donosila je i druge napise o ženama. Kao nezvanični organ Ujedinjene om­ ladine, od početka pa do prestanka izlaženja - od 1865. do 1870. - Matica je goto­ vo u svakom broju publikovala jedan ili dva izvorna ili prerađena teksta koji su širili opšta znanja o ženama, o vaspitanju, kulturi ponašanja, moralu, etici. Sirenju znanja o ženama i afirmisanju ideje o jednakoj intelektualnoj i dru­ štvenoj vrednosti žena i muškaraca služi i pisanje istoričara Ilariona Ruvarca, koji je u Matici u nastavcima objavio životopise svih srpskih kneginja, kraljica i carica.1 Na stranicam a Matice pesnici posvećuju pesme ženi i slave je kao nacional­ nu heroinu. Srpska žena je s kolena na koleno prenosila srpske tradicije, i njoj tre­ ba zahvaliti za sve ono što je od srpskog duha očuvano (tako su mislili Jovan Grčić Milenko, Laza Kostić, Stevan Petaković i drugi). Sakupljači narodnih pesama obja­ vljuju lirske i junačke pesme u kojima se opeva lepota i smernost žene, bratska i sestrinska ljubav i slične teme. U prevodu Laze Lazarevića, Matica je u nekoliko nastavaka objavila deo romana Černiševskog Šta da se radi, koji govori o liku i radu velikog beskompro­ misnog i uzornog revolucionara Rahmetova.2 Ona donosi i vesti o događajima u svetu koji predstavljaju pojedinačna do­ stignuća u osvajanju ženskih prava i koji žene u Srbiji mogu da podstaknu na akci­ ju. Tako, na primer, 1866. godine, ona obaveštava da u Rusiji jedna devojka iz orenburške gubernije po dozvoli vlade uspešno studira medicinu, uz materijalnu po­ moć svojih sunarodnika kozaka koji su poželeli da ih leči lekarka. Srpkipje se podstiču da pođu njenim putem. Matica takođe sm atra daje za žene u Vojvodini i Srbiji značpjna vest o tome da su na nemačkim železnicama u službu primijene žene; da su Amerikanke, pošto su osvojile pravo da mogu biti lekarke i pravnice, dobile i pravo da mogu biti i sveštenice sa ograničenim pravima, i da nastavljaju da se bore da im se to pravo ne ograničava.3 ‘ M atica, 1868, br. 16-22. 2 Isto, 1869, br. 30-33. (Prvi deo romana objavljenje kao posebno izdanje 1872.) * Isto, 1866, br. 10, 26 i 32. ■ �45 Pisala je i o mladoj Amerikanki, gospođi Miler koja u Njujorku drži govore 0 ženskoj slobodi i tvrdi da Amerika ne može biti slobodna zemlja sve dok polovi­ na njenog stanovništva živi u ropstvu, i tražila da se donese zakon po kojem i žena može biti predsednica SAD-a. U tekstu je istaknuto daje svi, uključujući i muškar­ ce, rado slušaju, jer je - lepa. Zabeleženo je i to daje u državi Kanzas zakonodavna skupština izabrala Emu Kontin za javnu beležnicu, daje ona već položila zakletvu 1 da obavlja svoju dužnost.1 Naravno, Matica je objavila i vest koja je tada odjeknula širom Evrope - da je na Univerzitetu u Cirihu, 1868' godine diplomirala dvadeset petogodišnja Nadežda Suslova, i daje, kao prva žena, proglašena za doktorku medicine, hirurgije i babičluka. Ona je doktorsku disertaciju napisala na latinskom jeziku, a odbranu je dala na nemačkom. Matica donosi govor koji je tom prilikom održao dr Rose, koji je istakao da su po prirodi intelektualno jednako nadareni i muškarci i žene te da je ciriški eksperiment dokazao da i žena može da stiče univerzitetsko obra­ zovanje.2 Uz pozitivan komentar, objavljena je i vest da su žene u Petrogradu i Moskvi povele akciju za osnivanje ženskog Univerziteta, kao i vest d aje u Rusiji ženama dozvoljeno da posećuju predavanja na medicinskom fakultetu kako bi mo­ gle postati lekarke, i vest o aktivnosti nemačkih žena i pojedinih poslanika u nema­ čkoj skupštini koji su se zalagali za emancipaciju žena.3 Detaljno obaveštav^jući javnost o radu Ujedinjene omladine, njenih skup­ ština, skupova, beseda i akcija, Matica ne propušta da se osvrne na žensku omla­ dinu. Beleži daje na svim njenim skupovima i poselima prisutan impozantan broj devojaka, da se dešavalo da ih je više nego muškaraca i da na poselima i žene uče­ stvuju u programu. Prestala je da izlazi 1870. godine. Nasledila je Mlada Srbadija, koja je uvela i posebnu rubriku i u njoj pratila napore i rezultate borbe žena za ravnopravnost u pojedinim zemljama. Zabeležilaje daje u SAD otvoren koledž za devojke sa klasično-fllozofskim i prirodnjačkim odsekom i sa savremenim jezicima, na kojem stu­ dije traju četiri godine, a žene dobijaju diplome kao i muškarci. Navedeno je da se devojke u SAD intenzivno bave i politikom, te d aje u Londonu, pod uticajem Dž. S. Mila, osnovano žensko društvo za pravo glasa.4 Donoseći napise o školovanju i stručnom osposobljavanju ženske dece u raz­ nim zemljama, Mlada Srbadija do detalja nabraja šta se u pojedinim školama uči, nastojeći da podstakne slične inicijative i u Srbiji. Ističe i primer londonskog Dru­ štva žena, iz čijih je redova osposobljeno više lekarki, apotekarica, frizerki, slikari­ ca, fotografkinja, telegrafistkinja, i drugih, koje su se već zaposlile i uspešno obav­ ljaju rad u svojim zanimanjima.5 Prema pisanju Mlade Srbadije, u Beču je Društvo žena za žensku privre­ du otvorilo trgovačku i industrijsku školu na kojoj se uče opšti predmeti, svi trgo­ vački predmeti, francuski jezik, a uz to na školama radi nekoliko tečajeva, kao što su telegrafski ili tečaj za šivenje i vezenje. Za devojke se sve više otvaraju i druge škole na kojima se one osposobljavaju za razne kancelarijske poslove u trgovini i 1 Isto, 1867, br. 17 i 46. 1 Isto, 1868, br. 12 i 13. a Isto, 1870, br. 4 i 10. 4 Mlada Srbadija, 1870, br. 1. r Isto, 1872, br. 1. ‘ �46 industriji, kao i za razne „ženske" zanate.1Društvo za oslobođenje žene osnivalo je u Vroclavu večernje škole za mlade devojke u kojima su se učili predmeti korisni za dom i za privredu. Održavale su se zabave sa predavanjima korisnim za žene. Otvorena je i škola za učiteljice u predškolskim ustanovama, kao i Viša ženska ško­ la, koje su raspolagale i bibliotekom.2 Gotovo svi ovi napisi završavali su se izra­ ženim željama da se i među Srbima i Srpkinjama započne sa sličnim inicijativama i da konačno i oni počnu otvarati slične škole, što je dalo izvesne rezultate. Tako je, na primer, u Srpskom crkveno-školskom saboru u Karlovcima, književnik i up­ ravnik Tekelijanuma, Stevan Popović pokrenuo pitanje školovanja ženske omla­ dine u učiteljskoj školi. Bez obzira na primedbu da će zajedničko učenje devojaka i mladića dovesti do nereda i nediscipline u školi, književnik i političar Jovan Subo­ tić i drugi podržali su predlog, pa gaje Sabor usvojio.3 I u Valjevu se, krajem 1872. godine, raspravljalo o otvaranju Više ženske škole, pa je izabran i odbor građana za osnivanje škole, a opštinska štedionica je počela da prikuplja dobrovoljne priloge za školu. Opština je, takođe, za školu obe­ ćala besplatan stan, ogrev, poslugu i novčanu pomoć. Preštam pan je i članak iz Crnogorca o Višoj školi na Cetinju, koja odgovara sličnim savremenim školama u Evropi. Mlada Srbadija donela je i članak O ženskom pitanju francuske socijalistki­ nje Andre Leo. Ona u tri nastavka daje pregled feminističkog pokreta u Francus­ koj. Žene u Francuskoj revoluciji, 1789. godine, nisu uspele da reše nijedno svoje pitanje, povukle su se, i u opštoj restauraciji nazadnjaštva i zatucanosti, okrenule su se filozofiji i književnosti. Učene žene su se 1830. godine borile za umni napre­ dak, a mešale su se i u socijalne pokrete, ali su nailazile na nerazumevanje i podsmeh. Republikanci su postali konzervativci, te su izražavali otpor prema ženskom pitanju, a tek poneki francuski socijalista ponovo je isticao prava žena, s tim što ni oni u većini nisu bili raspoloženi da ih ženama i priznaju. Dajući nekoliko podata­ ka o akcijama Dž. S. Mila i njegovih sledbenica, o Nemačkoj, Italiji, Švicarskoj i SAD, ona konstatuje daje suština ženskog pitanja u radničkom pitanju i da se rav­ nopravnost žene može ostvariti samo na demokratskim osnovama. Navodi i pri­ mer da se žene u Francuskoj ustručavaju da pohađaju ženske škole; to čine samo one hrabrije. Razvoj ženskog vaspitanja vodi samostalnosti - i toga se muškarci plaše. Žena je još prosto oruđe ljudske proizvodnje, naslade i uživanja. Smatraju je maloumnom, a ona je prva koja vaspitava decu, i upravo zbog toga ženu valja izvu­ ći iz njenog ponižavajućeg društvenog položaja. Da bi to postigla, žena mora imati snažan i radikalan karakter. Priče o njenoj telesnoj slabosti su obična preterivanja, jer ona radi teške poslove: rađa, doji i obavlja kućne poslove. Ona poseduje unutra­ šnju snagu, za razliku od muške ,,spoJjašnje“ snage. Ako se čovek na osnovu pravde priznaje kao slobodna ličnost, slobodan član društva, obdaren razumom i voljom - onda se to bez sumnje odnosi i na ženu, jer je i ona ljudsko biće.4 U skladu sa nacionalno-oslobodilačkim opredeljenjima Ujedinjene omladi­ ne, Mlada Srbadija prenelaje pisanje Zastave o junaštvu bokeljskih žena. U jurišu na jednu tvrđavu od trideset i pet poginulih bilo je devet žena. Time su one, kako LIsto, 1 Isto, a Isto, 4 Isto, 1872, br. 2. br. 16. br. 8, 9 i 10. 1872, br. 8, 9 i 10. �47 kaže komentator, za potrebe svog naroda i svog života potpuno ispunile svoj „poziv “. U članku Iskrena riječ Srpkinjama, istoričar i arhimandrit Nićifor Dučić poziva Srpkinje da i one rade za oslobođenje svog naroda, da se ugledaju na primere ame­ ričkih žena u ratu za nezavisnost, kao i na primere srpskih žena u bunama i ustancima. Kritikuje ih što su u vreme borbi u Hercegovini, 1861, i u Crnoj Gori, 1862. godi­ ne, ostale potpuno ravnodušne. Nijedna se nije našla da pomogne ili organizuje po­ moć ranjenicima, pa su oni pokušavali da pomognu sami sebi. To je Dučić gledao svo­ jim očima, i to gaje i ponukalo da napiše ov^u članak. Nasuprot tome, hvali jednu Hr­ vaticu koja je osnovala odbor u Zagrebu koji je slao novac i zavoje ranjenicima što su činile i pojedine Srpkinje iz Sremske Kamenice, kao i pojedine Ruskinje i Čehinje.1 I Zastava Svetozara Miletića u pojedinim dopisima osvrće se na poneke aktivnosti omladine vezane za žene. Tako ona iz Pešte izveštava daje Ilija Vučetić, istaknuti član Ujedinjene omladine, govorio ,,o položaju ženskinja u društvu čovečanskom“ - temi koja je za srpsko društvo značajna ako ono želi istinske popravke. A iz Pančeva donosi vest daje tamo počeo upis devojaka u članstvo Ujedinjene om­ ladine i d aje prikupJjen izvestan prilog za njen fond. Dala je istorijat školovanja Ruskinja u Cirihu i preuzela je članak bernskog Bunda, koji je ustao u odbranu niskih studentkinja kada im je carska vlada, zbog navodnog nedoličnog ponašanja, ukazom zabranila dalje školovanje u Cirihu. Zapretila im je, ukoliko se ne vrate u zemlju, zabranom daljeg školovanja i u Rusiji, odnosno zabranom bavljenja zani­ manjem za koje su se osposobile. Bund je objavio integralni tekst ukaza i ocenio daje on izuzetno konzervativan i reakcionaran. Prava istina bila je u tome što su Ruskinje vrlo aktivno radile u ruskom revolucionarnom emigrantskom centru u Cirihu u kojem se formirala i Slovenska revolucionarna stranka i Slovenski revo­ lucionarni odbor, kao i Slavenski i Ruski odbor Internacionale. Komentator Bunda, suprotno tvrdnjama sadržanim u ukazu, ističe visoki moral i visoke radne kvalitete ruskih studentkinja. Ciriška vlada zahtevala je od federalne vlade da protestuje i traži povlačenje ukaza jer vređa i ciriški univerzitet.2 Tradicije ugašene Mlade Srbadije unekoliko nastavlja list Javor. On donosi kratke vesti iz ženskog sveta. Tako, na primer, obaveštava: da su na cetinjskoj pri­ vatnoj Višoj ženskoj školi održani uspešni ispiti i da će od iduće godine ta škola po­ stati državna; daje umrla pesnikinja Sofija Klara Vujićka; da su još 1870. godine dve Engleskinje, mis Mekenzi i mis Irbi u Sarajevu osnovale žensku školu na kojoj predaju srpski učitelji. Inače, odnos lista prema ženama je konzervativan. Žena je stvorena da drži kuću i da čuva zarađeno, a muškarac da radi van kuće. List je orijentisan na donošenje ličnih i porodičnih vesti i na obaveštavanje o humanitarnim aktivnostima žena. Za vreme srpsko-turskog rata, 1876. godine, Javor je doneo vi­ še vesti o osnivanju ženskih odbora za pomoć srpskoj vojsci i srpskim ranjenicima u Novom Sadu, Somboru, Velikom Bečkereku i Sidu, o njihovoj organizaciji i radu, sa detaljnim uputstvima kako osnivati i organizovati i nove odbore, kako organizovati radionice za izradu odeće, prikupljati pomoć i otpremati je preko Ženskog društva, ili direktno Crvenom krstu u Beograd, ili na Cetinje. Iz ove aktivnosti po­ nikla je i prva Srpska ženska zadruga u Novom Sadu.3 LIsto, 1871, br. 1 i 10. 2 Zastava, 1868, br. 13 i 28. Javor, br. 1 (Javor je list Zmaja Jove Jovanovića. za zabavu, književnost i nauku izlazio 1862. i zatim 1874-1894). �48 Krajem veka (1891) Javor je u više brojeva doneo imena srpskih spisatelji­ ca, za koje kaže da su u većini bile učiteljice i da su umirale mlade. Doneo je i opši­ ran članak o prvoj srpskoj spisateljici Jevstahiji ot Arsič, zatim o pesnikinji Vukosavi Binički, čija je poema prevedena na francuski jezik.1 I socijalistička štampa, početkom sedamdesetih godina, donosi više opširni­ jih napisa koji se odnose na ravnopravnost žena. Listovi socijalističke orijentacije često su zabranjivani, prestajali su da izlaze i ponovo se javljali. Ali, i pored svih tih teškoća, žensko pitanje neprekidno zaokuplja pažnju socijalista. U prvom socijalističkom listu, Radenik, objavljena je u više nastavaka ra­ sprava Nešto o ženskom obrazovanju. Nepotpisani autor smatra da uzrok ženske patnje, pod dominacijom muškaraca, koji ih tiranišu i kinje, psuju i tuku, proizlazi otud što žene neimgu znanja i nisu obrazovane. One smatraju daje odnos u kojem muž zapoveda, a žena se trudi da ostane lutka - sasvim prirodan. Žena koja obra­ zovanjem postgje ličnost, sposobna da samostalno zarađuje svoj hleb, odbila bi da bude oruđe muškarca i htela bi da ima sva prava kao i on. Muškarci se toga plaše i zato tovare na ženu što je moguće više dužnosti - da bije ostavili bez obrazovanja i bez prava. „No svega toga mora biti dotle dok se ženskinju zakonom ne osigura­ ju bar najosnovnija prava. No, i u tom slučaju, one moraju biti toliko svesne svog položaja da brane svoje pravo, i u svim prilikama da ga upotrebe u svoju korist, ne oštetivši druge, i da budu toliko svesne da se mogu odupreti neosnovanim zahtevima muškinja.“ U raspravi se ističu primeri više evropskih zemalja i SAD-a, gde su žene ostvarile pravo na školovanje i na obavljanje određenih zanimanja - nasu­ prot činjenici da u Srbiji nije ni pokrenuto pitanje njihovog stručnog školovanja. Osim toga, u SAD i u Engleskoj žene, organizovane u posebnim društvima, izraža­ vaju svoje želje, organizuju velike mitinge, na kojima razbijaju ravnodušnost i podstiču kretanje unapred. Na kraju se traži da se u srpskoj skupštini izdejstvuju za žene ista prava na obrazovanje koja imaju i muškarci.2 U članku Upliv ženskinja na napredak znanja (primedbe P N. Tkačeva na članak Boklova) iznosi se položaj žene kroz istoriju u raznim zemljama i konstatuje da se položaj žene u pravu, vaspitanju i politici nije mnogo promenio, iako se on u poslednje vreme, pod uticajem novih ekonomskih odnosa, menja. Kritikuje se Boklova jednostranost, jer on samo u svojstvima žene, u njenoj nežnosti i osećajnosti vidi blagotvoran uticaj na progres čovečanstva - potkrepljujući to primerima poznatih ljudi iza kojih su stajale njihove žene. Ne osporavajući te tvrdnje, u član­ ku se ističe da je žena vaspitanjem koje joj se pruža, otuđena od društvenih dela, da se njeno interesovanje ograničava, da se kod nje razvijaju samo smernost, nežnost i krotkost na štetu rasuđivanja, i da upravo takav odnos prema ženi zadržava progres društva. Potrebno je, prema tome, kod žena razvijati osećanja, ali i interes za sva druga pitanja kao i kod muškaraca.3 Novosti ženskog pokreta je članak u nastavcima, koji sumira postepene, go­ tovo neprimetne promene u položaju žene po pojedinim zemljama (SAD, Svečar­ ska, Engleska, Italija, Francuska, Nemačka i Rusija). U tim zemjjama žene se pri­ LJavor, 1891, br. 6, 17 i 37; 1888, br. 1. x R adenik, 1871, br. 16— (Radenik je prvi socijalistički list na Balkanu, izlazio je 1871. i 1872.) 18. 1 Isto. 1871. br. 28-31. �maju na univerzitete, uz ženske škole za opšte obrazovanje osniv^u se i ženske zanatske škole i škole za radnice, održavgju se predavanja za žene, osnivčgu se žen­ ska društva i pokreću žene srednjeg i višeg društvenog sloja na raznovrsne korisne aktivnosti.1 Iz briselskog radničkog lista La Liberte prenet je članak Žensko pitanje, u kojem se zastupa stav da se žensko pitanje može rešiti samo preobražajem društva. Radnice ne žele da se udružuju sa ženama iz građanske klase jer one žensko pita­ nje postavljaju u buržoaskom duhu i uopšteno napadaju muškarce. No, one su spre­ mne da idu sa onim ženama koje uviđaju da se žene moraju boriti za svoju neza­ visnost na osnovu svoga rada i koje traže prava za sve žene - jer cilj im je isti - promena društvenih odnosa.2 U podužem članku Pravo na obrazovanje i vaspitanje, Radenik se zalaže za jednako vaspitanje ženske i muške dece.3 List je doneo i dva članka o prostituciji kao društvenoj pojavi koja ,,čuva“ svetinju porodice i zaštićuje žene i kćeri bogataša „od surovog razvrata njihovog sopstvenog staleža4.4 4 Braneći Parišku komunu od napada objavljenih u režimskoj štampi, Rade­ nik informiše da je vojni sud osudio Lujzu Mišel na progonstvo, i donosi izvode iz njene neobične odbrane koju „istorija nema često prilike da zabeleži4.5 4 Krajem 1871. i početkom 1872. godine, list u nastavcima objavljuje prvi deo romana N. G. Cerniševskog St a da se radi.6 Kritički osvrt na školstvo u Srbiji, na kućno vaspitanje dece suština je član­ ka Obrazovanje i privreda ženskinja u Švedskoj. U njemu se kritikuje srpska inte­ ligencija koja prosipa zvučne fraze o emancipaciji žena, a u životu radi suprotno. Emancipaciju žene ponegde shvataju kao put kako doći do bolje udaje, a muškarci kako bolju partiju ugrabiti. Predlaže se reformisanje škola po ugledu na Švedsku.7 Javnost, pokrenuta, kako u uvodniku obaveštava, da bi širila prosvetu i rasprostirala znanje i materijalističku nauku, izlazila je nepunih šest meseci. Za to vreme objavila je dva napisa koja su se odnosila na žene. Opširno je prenela di­ skusiju u Skupštini o predlogu da se i žene mogu zapošljavati kao telegrafistkinje. Predlog nije prošao, iako gaje više poslanika podržalo.8 U članku Ruskinje u Cirihu u uvodnom delu podseća se na dva osnovna shvatanja o oslobođenju žena. Po jednom, postojeće građansko društvo, iako nije savršeno, počiva na dobrim osnovama, pa se pod oslobođenjem žena podrazumeva oslobođenje svih žena - i bogatih i siromašnih - od gluposti i predrasuda, te dos­ tupnost ženama svih škola i svih zanimanja. Po drugom, žensko pitanje se ne može odvojiti od pitanja oslobođenja rada. Kada se to pitanje reši biće rešeno i žensko pitanje. A dotle nužno je da žene traže građansku ravnopravnost i pravo na učenje. Zatim se u tom članku daje prikaz delovanja niskih nihilistkinja, njihove ozbiljno­ LIsto, 1871, br. 83 i 84. Msto, 1872, br. 23. ' Isto, 1871, br. 12. 4 Isto, 1871, br. 77 i 1872, br. 16. * Isto, 1871, br. 84. a Isto, 1871, br. 80-86 i 1872, br. 1-43. 7 Isto, 1872, br. 28. a Javnost, 1873. br. 22. �50 sti, skromnosti i predanosti nauci i narodu, prikaz njihovog života u Ruskom domu, kojeg su osnovali sami studenti i studentkinje, i sami ga vodili. Najzad, d^je informaciju o ukazu ruske vlade o zabrani studiranja Ruskinjama u Cirihu, i o tome da su se one većinom vratile u Rusiju, gde ih je uhapšeno oko četrdeset.1 Osnovni motiv Ujedinjene omladine za široko i sistematično bavljenje eman­ cipacijom žena je njena težnja da se žene buduće majke - osposobe kao vaspitačice mladog pokoljenja u nacionalnom i patriotskom duhu. To je po njihovim shvatanjima mogla samo prosvećena žena, bar delimično oslobođena patrijarhalnih stega. Ideolozi Ujedinjene omladine na ženu su gledali kao na prvu i najvažniju li­ čnost, koja je po njihovom mišljenju kroz vekove održala srpski duh, a njihovi ide­ ali su bili Kosovka devojka, majka Jugovića, žene srpskih vladara i junaka i druge žene iz narodnih i lirskih i junačkih pesama. Uz svoju nacionalno-romantičarsku viziju o ujedinjenoj demokratskoj Sr­ biji, Ujedinjena omladina u srpskoj ženi videla je neizbežni i nezaobilazni faktor u buđenju i negovanju nacionalne svesti, kao i u nacionalnom radu za postizanje ci­ ljeva omladine. Socijalisti sa svoje strane, zalažući se za preobražaj društva, tj. za novo soci­ jalističko društvo, učili su da se taj preobražaj ne može postići ako u njemu svesno ne učestvuju žene. Uz devizu Ujedinjene omladine koju su prihvatili - da se slobo­ da i blagostanje društva postižu obrazovanjem i naukom - izneli su na svetlost da­ na i položaj žene u srpskom patrijarhalnom društvu. Javno su progovorili o tabu temam a i založili se da se njihove ideje o ravnopravnosti u obrazovanju, kao i o dru­ gačijim moralnim odnosima u braku i porodici što više prošire. I jedni i drugi propagirali su novi lik žene: umesto kaćiperke i pomodarke - ozbiljnu i um nu ženu; umesto površne - obrazovanu i razumnu, svesnu svoje ulo­ ge; umesto potčinjene ropkinje u patrijarhalnoj porodici - ženu oslobođenu muške tiranije; umesto braka zasnovanog na kupoprodaji - brak iz ljubavi. U njihovim idejama mogu se prepoznati uticgji različitih feminističkih struja, ali su sve one čak i najblaže u tadašnjoj srpskoj stvarnosti - zvučale vrlo revolucionarno. Činjeni­ ca d aje nosilac svih tih feminističkih ideja bila organizacija koja je u svoje redove okupila najšire slojeve đačke i studentske omladine, kao i sve liberalne krugove starije i mlađe srpske inteligencije u Vojvodini i u Srbiji, kao i socijaliste, doprinela je tome da su ideje o emancipaciji žene prihvaćene i da su se u pogledu školovala i zapošljavanja žena relativno brzo i realizovale. LIsto, 1874, br. 36-39. �OBRAZOVANJE ŽENA U SRBIJI U XIX VEKU 1. Osnovno obrazovanje ženske dece U nepismenu Srbiju, tek izašlu iz rata, bede i bolesti, preko Srba koji su do­ lazili iz drugih krajeva Austro-Ugarske, stigle su i ideje o školovanju ženske dece, koje su počele da se ostvaruju u gotovo nemogućim uslovima. U vreme Prvog srp­ skog ustanka, što u manastirima, što u pojedinim nahijskim i drugim centrima, radilo je pedesetak osnovnih škola, ali nije zabeleženo da ih pohađaju i ženska deca. Posle Drugog ustanka, škole su postepeno obnavljane, a pretežno svi učitelji u njima bili su iz Vojvodine. Po dolasku u Srbiju, 1821. godine, Dimitrije Davidović je apelovao da se knez Miloš i Narodni sovjet prihvate osnivanja škola i narodnog prosvećivanja, ali ni njegov apel, kao ni saveti Vuka Karadžića nisu kod kneza Miloša imali mnogo uspeha. Do kraja njegove prve vladavine, pored obnavljanja starih, osnovano je svega desetak novih škola, mada je po sticanju autonomije, 1830. godine, Srbija dobila i pravo da osniva škole. U osnovnim školama 1832. godine bilo je svega 227 đaka, od toga šesnaest učenica (7%), a 1836. godine radile su 62 osnovne škole sa 2.514 đaka, među kojima su i učenice, što je s obzirom na opštu situaciju u Srbiji ipak bilo zadovoljavajuće. Uticaj prosvetitelja, kojih je osim Dimitrija Davidovića više među prosvetnim radnicima i drugim činovnicima koji dolaze iz Vojvodine, nedvosmisleno je iz­ ražen u prvom aktu o osnivanju Popečiteljstva prosveštenija (Ministarstva prosvete) iz 1839. godine. Njemu je stavljeno u zadatak da osniva „dobro uređene više i niže škole, radi obučavanja mladeži srpske obojega pola“. Škole su radile u privatnim neprilagođenim kućama, bez tabli, klupa ih sto­ lica i bez udžbenika. Vukov pravopis bio je zabranjen, a za učenje su služili psaltir i časlovac, sa nekim prigodnim čitankama i nešto malo udžbenika koji su nabavlja­ ni iz Vojvodine. Učilo se čitanje, pisanje po diktatu, osnovne računske radnje i nešto malo nemački. Za načelnika prosvetnog odeljenja u ministarstvu prosvete, 1842. godine, imenovanje dotadašnji profesor na Liceju u Kragujevcu, Jovan Sterya Popović, i sve do 1848. godine on je radio na organizovanju školstva i prosvete u Srbiji. Prista­ lica prosvetiteljskih ideja, ah ujedno i konzervativan u odnosu na žene, pisao je 1843. godine da nije dovoljno samo to da ženska deca idu u osnovne škole sa dečacima, nego da bi za njih bilo korisno otvarati i devojačke škole sa programom prilagođe­ nim ženskim potrebama. Za vreme njegovog načelnikovanja, 1844. godine, donet je školski zakon koji je postavio osnove školskog sistema - osnovnog, srednjeg i vi­ šeg. Po tom zakonu, osnovne škole su na budžetu opštine i trggu tri godine. U varo­ �52 šima bi se osnivale posebne škole za žensku decu i za njih bi se donela posebna pra­ vila ,,s pozorom na opredeljenje ženskog pola“. U osnovnim školama uvedeni su novi predmeti (istorija, geografija i prirodne nauke), ali u praksi je i dalje domini­ rala religiozna nastava. Đaci su morali obavezno prisustvovati crkvenim obredi­ ma, jer: „Nauka hrišćanska jest najznamenitija od sviju predmeta**.1 Dve godine kasnije doneta je uredba o ženskim školama - Postanovlenije devojačkik učilišta - prema kojoj su ženska deca, počev od šeste godine, pohađala trorazrednu osnovnu školu. U tim školama svaki razred trajao je dve školske godi­ ne, tj. ukupno šest godina. Učenice su pre podne učile, kao i dečaci, gradivo osnov­ ne škole, a posle podne učile su ženski rad. Učiteljice su bile žene, ali samo one koje su imale dobro vladanje i na ispitu pokazale da imaju odgovarajuće znanje. Osim javnih škola, četrdesetih godina osnivale su se i privatne škole za decu i za odrasle, kao i privatne ženske škole. Tako su Klara i Leopold Špaček, 1846. go­ dine, u Beogradu otvorili privatnu žensku školu. Njihova škola radila je oko deset godina, i pored osnovne nastave davala je i neka druga znanja. U njoj, kao i u drugim privatnim ženskim školama, učio se nemački jezik, lepo pisanje, lepo ponašanje i klavir. One su bile značajne pre svega zato što su nametnule ideju o potrebi da se ženskoj deci pruži obrazovanje više od osnovnog. U jednoj od tih privatnih škola radila je i Marija Milutinović-Punktatorka. Školovanje ženske dece najpre su prihvatili srpski činovnici i bogati trgov­ ci, s tim što su oni svoju žensku decu slali u inostrane institute, dovodili im priva­ tne učitelje iz Vojvodine i iz drugih krajeva Austro-Ugarske, ih za to angažovali pro­ fesore gimnazija i Velike škole. Privatne ženske škole pohađale su devojčice, kako se to govorilo, iz „prvih srpskih kuća“, koje nisu bile u mogućnosti da obezbede ško­ lovanje u inostranstvu ih privatne učitelje. Prva javna ženska osnovna škola osnovana je u Paraćinu 1845. godine, a druga 1846. u Beogradu.2 Malobrojna srpska intehgencija gotovo je u cehni insistirala na školovahu ženske dece, ah i otpori tom školovanju bih su jaki, i razhčitog porekla. Vladajuće mišljenje seljačke Srbije bilo je da školovanje seljaku nije potrebno, a u pogledu žen­ ske dece i u širim gradskim slojevima se smatralo da - devojkama škola nije potre­ bna, jer neće biti ni trgovci ni popovi. Školovanje ženske dece najpre je organizovano u zajedničkim školama za devojčice i za dečake, na osnovu prvog srpskog zakona o školstvu koji je to dopuštao. Međutim, gde god je bilo uslova za osnivanje dve škole, zakon je sugerisao i podvajanje. Pod uticajem raznih pedagoških teorija u kojima je često izražen i konzerva­ tivizam prema školovanju ženske dece uopšte, a posebno prema zajedničkom ško­ lovanju - 1857. godine, propisano je da se ženska deca u osnovnim školama imaju odvojiti u posebna odeljenja, i to tako da se „ženska deca ne uče u jednoj istoj sobi u kojoj se uče muška, no da i ženska škola ne bude i u jednom istom zdanju, niti u jednoj istoj avhji, gde se škola za mušku decu nalazi, no da ona bude u odvojenom zdanju i u odvojenoj avliji**.3 1 Vladeta Tešić, Počeci školstva u Srbiji, u: Prosvcta, obrazovanje i vaspitanje u Srbiji, Beograd 1971, školstvo Srbije 1804— 1918, Dokumenti i kazivanja, Beograd 1980; Srećko Ćunković, Prosveta, obra­ zovanje i vaspitanje u Srbiji, Beograd 1971, str. 15-23. 2 Isto. 3 J. Pecić, Prosvctni zbornik zakona i uredaba, Beograd 1897. �53 Teškoće u kojima su osnovne škole nastajale bile su ogromne: nedostatak učite(ja, školskog pribora i udžbenika, nedostatak zgrada i školskog nameštaja, mali broj roditelja na selu koji su se odlučili da svoju decu dggu u škole. Stoga je politika razdvajanja škola na muške i ženske usporila ionako spor proces uključi­ vanja ženske dece u škole, naročito u manjim mestima i selima. Ipak, u oblasti osnovnog obrazovanja, postepeno je prihvaćeno mišljenje da i ženskoj deci treba pružiti jednako osnovno obrazovanje kao i muškoj. Bez obzira na materijalnu oskudicu i nedovoljan broj nastavnika, broj učenica i učenika u os­ novnim školama stalno je rastao. Za vreme vladavine kneza Mihaila Obrenovića donet je novi Zakon o osnov­ nim školama. Po njemu, školovanje u muškim seoskim školama trajalo je tri, a u varoškim četiri godine. U ženskim osnovnim školama dužina školovanja smanje­ na je sa šest na pet godina. U Srbiji je 1863. godine bilo 273 muških osnovnih škola, sa oko 9.350 učeni­ ka i nešto učenica, kao i 28 ženskih škola, sa 1.300 učenica, što čini oko 14% od ukupnog broja đaka. Privatnih osnovnih škola u koje su išla deca iz imućnijih sloje­ va bilo je deset, a od toga je samo jedna bila za mušku decu.1 Prema statističkim podacima o nastavi u školskoj 1879/80. godini bilo je 558 muških i 17 ženskih osnovnih škola, sa ukupno 64.464 đaka, a deset godina kasnije bilo je već 936 muških škola, sa 82.509 učenika i 165 ženskih škola, sa 19.999 učenica - oko 20% u odnosu na ukupan broj đaka. Novim Zakonom o osnovnim školama iz 1882. godine (kada je ministar prosvete bio Stojan Novaković) uvedeno je obavezno šestogodišnje školovanje za svu decu, ali taj zakon je, zbog materijalne oskudice i nedostatka učitelja, veoma sporo sprovođen, pa se privremeno (1897. godine) i odustalo od obaveznog šestogodišnjeg školovanja. Pred Prvi svetski rat radile su 1.262 muške osnovne škole, sa oko 140.000 učenika i 163 ženske osnovne škole, sa 30.000 učenica - oko 17% u odnosu na uku­ pan broj. No, stvarni broj učenica bio je i nešto veći, jer tamo gde nije bilo uslova za otvaranje posebnih ženskih škola učenice su pohađale muške osnovne škole. 2. Viša ženska škola Reformom školstva, u Srbiji je 17/30. juna 1863. godine, osnovana Viša žen­ ska škola, kao prva trorazredna srednja ženska škola. Dve godine kasnije pretvore­ na je u četvororazrednu, 1875. u petorazrednu, a 1888. godine u šestorazrednu ško­ lu. Početkom šezdesetih godina u Srbiji je bilo nekoliko nižih gimnazija i svega dve LSrbija je, prema popisu zanimanja, 1866. godine imala ukupno 1.226.246 stanovnika i stanovnica. Od toga broja u gradu ik je živelo samo 120.308, ili 9,97%, a na selu 90,03 % U zanimanjima van po­ . ljoprivrede radilo je 29.663 muškarca i 20.328 žena. U kućnim zanatima na izradi obuće i odeće najvi­ še je i muškaraca i žena (4.701 muškarac i 4.175 žena), zatim na poslovima prehrane (3.053 muškarca i 3.313 žena, među kojima su najbrojnije vodeničarke - 2.994). Trgovinom se bavilo 4.099 muškaraca i 3.884 žene. Izvan svoje kuće malo je zaposlenih žena: nadničarki i sluškinja je 2.653, prema 4.861 nadničara i slugu. Pojavilo se nekoliko žena i u drugim zanimanjima: 24 babice, 64 tipogralkinje i 25 žena u knjigovežnicama. - Državopis Srbije, Popis ljudstva Srbije po zanimanjima na kraju 1866. godine, sv. XIII, Beograd 1884. �54 potpune muške sedmorazredne, a jedno vreme šestorazredne gimnazije u Beogra­ du i Kragujevcu koje su pripremale đake za studije na Velikoj školi.1 U gimnazijama nije bilo učenica, a nije ih bilo ni u realkama koje su počele da se osnivggu 1865. godine. Viša ženska škola imala je dvojak zadatak: da daje srednju opštu naobrazbu ženskoj deci, ali i da sprema učiteljice za ženske osnovne škole, i ženska odejjenja u mešovitim školama, koja su sve brojnija. Za direktorku škole, tadašnji ministar prosvete Košta Cukić i njegov pomoć­ nik Ljubomir Nenadović, odabrali su devetnaestogodišnju Katarinu Đorđević (ka­ snije Milovuk), koja je tada verovatno bila jedina žena u Srbiji koja je imaig formal­ no više obrazovanje. Gimnaziju je završila u Rusiji, a zatim je na Univerzitetu u Odesi stekla diplomu nastavnice. Posle redovnog školovanja učenice koje su se opredelile za poziv učiteljice osta­ jale su na praksi još jednu godinu. Glavni predmeti u toj školi bili su: hrišćanska nauka, srpski jezik sa literaturom, opšta i srpska istorija, zemljopis, računica, prirodopis, pedagogika sa metodikom, lepo pisanje, ženski rad, igranje, gotovljenje jela sa dijetetikom, a fakultativno jedan jezik, crtanje i muzika Kasnije su uvedeni predmeti fizika, hernija i domaća tehnologija. Nastavu iz pojedinih predmeta držali su profesori Velike škole, učiteljice i predavačice koje su birane iz redova najboljih učenica same škole, one koje su se ,,samoradnjom“, ili u praksi, istakle u proširivanju svojih znanja i u pedagoškim sposobnostima, i kao učiteljice postizale dobre rezultate u osnovnim školama. Posebne udžbenike za tu školu pisali su profesori Velike škole, profesori gi­ mnazije i pojedine nastavnice te škole. Tako je, na primer, Katarina Milovuk napisa­ la udžbenik iz pedagogike i metodike i Opštu istoriju u kratkom pregledu za ženskinje\ Jovan Đaja, profesor gimnazije, napisao je Pedagogiju; Milovan Jovanović, profesor Velike škole, Herniju i dijetetiku; Emilijan Josimović, profesor Velike škole, Fiziku za zenskinje\ Dragutin Plejel, profesor realke, Herniju; Stojan Novaković, književnik, profesor Velike škole i više puta ministar prosvete, Mali izvod iz srpske književnosti. Ovakva škola osnovana je i u Kragujevcu 1891. godine. Obe Više ženske ško­ le, u Beogradu i Kragujevcu, postale su, 1896, samo škole za opšte obrazovanje devojaka. Školovanje budućih učiteljica obavljalo se u novoosnovanoj trorazrednoj ženskoj učiteljskoj školi u Beogradu. U Učiteljsku žensku školu izdvojila su se odeIjenja Više ženske škole u kojima su se pripremale učiteljice. U tu školu, po zakonu su mogle biti primljene učenice koje su završile četiri razreda Više ženske škole ili četiri razreda gimnazije.2 U Beogradu je radila i jedna privatna trorazredna srednja škola internatskog tipa, i u njoj se školovalo dvadeset do trideset učenica godišnje.3 LVelika škola osnovana je lakođe 1863. godine. Nastala je iz Liceja (osnovan 1838. u Kragujevcu i preseljen 1841. godine u Beograd), koji je u svoja dva odeljenja - za pravne i za filozofske nauke, i u trećem za prirodno-matematičke (osnovano 1853) - školovao državne činovnike, nastavnike i profe­ sore za gimnazije - nepotpune i potpune. 2 Viša'&cnska škola u Beogradu - pedesetogodišnjica 1863-1913, Beograd 1913; Godišnji izvešt<yi Vi­ še ženske škole; Stanka Glišićeva, Moje uspomene, Beograd 1923. * Prema nepotpunim statističkim podacima, od osnivanja do početka veka, odnosno do osnivanja Više ■ ženske škole u Kragujevcu, Višu žensku školu u Beogradu završilo je oko 1.100 učenica. U istom vre­ menu iz godine u godinu broj učenica u školi je stalno rastao: 1879/80. školske godine imala je 218, 1889/90. - 585 učenica, a 1891/92. - 670 učenica (u Kragujevcu 55). Školske 1899/1900. godine, posle osnivanja učiteljske škole, obe škole su imale 637 učenica, od toga u školi u Beogradu je bilo 486. �55 3. Ženska deca u gimnazijama Previranja i krize u političkim odnosima, nazadnjački elementi u vlad^jućoj hijerarhiji, kolebanja u prosvetnoj politici - zavisno od toga koja se politička stranka našla u vladi - imala je neposredne posledice za školovanje ženske omla­ dine u srednjim školama. Misao o potrebi višeg obrazovanja ženske dece navela je liberale i pristali­ ce Svetozara Markovića da širim tumačenjem zakona omoguće ženskoj deci školo­ vanje, ne samo u Višoj ženskoj školi nego i u gimnazijama. Među profesorima i di­ rektorima gimnazija, profesorima Velike škole, učiteljima i nastavnicima, kao i među funkcionerima u resoru prosvete, bio je veći broj bivših članova Ujedinjene omladine koji su u omladinskoj, liberalnoj i socijalističkoj štampi zastupali ideje o jednakom školovanju muške i ženske omladine. Oni su i kao roditelji bih zainteresovani da svojoj ženskoj deci pruže više obrazovanje i mogućnost profesionalnog obrazovanja. Od školske 1874/75. godine, sa odobrenjem ili bez odobrenja ministra prosvete, direktori gimnazija počeli su da primaju i žensku decu na školovanje. P r­ va učenica upisana u potpunu kragujevačku gimnaziju bila je Sofija TaušanovićĐorđević.1 Propisi koji su se odnosili na školovanje ženske omladine svedoče o suko­ bima, različitim shvatanjima i otporima koji su pružani ravnopravnom školovanju ženske omladine sa muškom. Zakon o Višoj ženskoj školi (koja je 1875. godine postala petorazredna) do­ punjen je 1879. godine, pa su učenice koje su želele da postanu učiteljice bile obave­ zne da obavljaju praksu u vežbaonici škole (četvororazredna osnovna škola) i da polože ispit za učiteljice. Odredbe dopunjenog zakona omogućile su da učenice ko­ je su završile neki razred u gimnaziji ili realki sa najmanje dobrim uspehom mogu preći u naredni razred Više ženske škole, što je potvrdilo praksu nastalu nekoliko godina ranije. Dakle, taj je zakon na posredan način priznao pravo ženskoj deci da se školuje u gimnazijama. Učenice koje su na višu žensku školu dolazile iz gimna­ zija ili realki bile su obavezne da tokom godine polože ispite koje tamo nisu učile. Stojan Bošković, jedan od vodećih liberala tog vremena, imenovan za mini­ stra prosvete, pobrinuo se da se ženskoj omladini šire otvore vrata gimnazija. On je svojim raspisom upozorio direktore na postojeću praksu i na pomenuti zakon. U njemu Bošković objašnjava da su roditelji svoju žensku decu „dovodili u obližnje zavode", jer ih zbog siromaštva nisu mogli slati na Višu žensku školu, a „starešine ovih zavoda, držeći se načela neodbijanja od školskog praga onih koji nauku traže, primali su ih na svoju odgovornost ili po prethodnom pripitu kod ministarstva"... Konstatujući daje to postala gotovo opšta praksa, on upućuje: „ali, moglo bi se do­ goditi da koji od starešina školskih ovome i protivno postupi. Da se ne bi ovo pri kojoj školi u napredak dogodilo, ja sam našao za potrebno da pogledom na pomenu­ ti član zakona o Višoj ženskoj školi, naglasiti vam daje sasvim umesno, zakonu i suvremenoj pedagogiji suglasno, potrebi i shvatanju našeg naroda sa svim pogod­ no da žensku decu po položenom prijemnom ispitu, i sada i u napredak primate u Miodrag Jugović, Prva beogradska gimnazija, Beograd 1939; Spomenica muške gimnazije u Kragujevcu 1833-1933, Beograd 1934. �56 gimnazije do god se, kao što izjavih, ne stvore povoJjne prilike u širem razmeru za više obrazovanje ženskinja4.1 4 Tada je učenica bilo već u svim gimnazijama, naviše u kragujevačkoj (20-30 godišnje), gde su one pohađale i više razrede. Pokušaj liberala i socijalista da učenicama obezbede upis u Prvu beogradsku gimnaziju nije uspeo. Kada je u kragujeva­ čkoj gimnaziji bilo više od trideset učenica, 1880. godine, lični i partijski prijatelj ministra prosvete, Alimpija Vasiljevića, direktor Prve beogradske gimnazije, Jovan Đorđević, odobrio je upis Leposavi Bošković, rođaki Jovana Boškovića, tada profe­ sora Velike škole. Uz nju su se upisale još dve učenice. Sledeće godine Svetomir Milosavljević, pristalica i lični prijatelj Svetozara Markovića, njen tadašnji direktor, primio je u Prvu beogradsku gimnaziju šest novih učenica. Ah, već naredne školske 1882/83. godine, novi direktor gimnazije Đura Kozarac, i pored ranije pomenute pre­ poruke ministra prosvete i protivljenja mlađih profesora, odbio je da upisuje nove učenice. Tako sve do osnivanja Prve ženske gimnazije, početkom dvadesetog veka, u Beogradu u postojećim gimnazijama nema učenica.2 Da bi se ispunili zahtevi za školovanje ženske omladine, ah i da bi se isto­ vremeno ono zadržalo na nižem nivou i odvojilo od školovanja dečaka, 1886. godine, donet je Zakon o ustanovi devojačke škole. Taj zakon je omogućio osnivanje trogodi­ šnjih devojačkih škola inter natskog tipa, čiji je zadatak bio da usavršavaju žensku de­ cu u ženskom radu i da unapređuju znanja koja su one stekle u osnovnoj škoh. Koli­ ko je poznato, po ovom zakonu nije osnovana nijedna devojačka škola. Verovatno iz materijalnih razloga, ali i stoga što su ženska deca već uvehko pohađala i gimnazije. Iste godine školovanje u Višoj ženskoj škoh produženo je na šest godina, a 1891. godine u Kragujevcu je osnovna još jedna viša ženska škola. Pravi udar školovanju ženske omladine naneo je konzervativac Andra Đor­ đević, ondašnji m inistar prosvete, koji je 1894. godine svojim raspisom dezavuisao Stojana Boškovića, i od naredne školske godine, ženskoj deci zabranio upis u gim­ nazije. Polemišući sa raspisom Stojana Boškovića od pre šesnaest godina, on je iz­ javio daje školovanje ženske dece u srednjim školama - „nenormalno, nepodesno i neumesno4, da nije ,,u saglasnošću sa zakonom4, niti se može pravdati „potrebom 4 4 i shvatanjem našeg naroda4. 4 „Ova neobična pojava ženske dece u srednjim školama ukoliko je nenormal­ na u tohko je i nepodobna i neumesna za doba deč^jeg uzrasta. Za nju nije bilo oslon­ ca u zakonima srednjih škola, niti se može pravdati ’suglasnošću i suvremenom pe­ dagogijom’, a niti ’potrebama i shvatanjem našega naroda’ (...) nje nema ni u dru­ gim kulturnim državama, a ako se i nađe kakav slučaj, ograničenje samo na kakvu stručnu školu4. Ipak, Đorđević je raspisom učenicama dopustio da nastave započeto 4 školovanje. Ah u peti razred gimnazije mogle su se upisati samo one učenice koje imaju odhčan ih vrlo dobar uspeh i primerno vladanje, i to samo ako su za upis do­ bile odobrenje m inistra prosvete. On se pozvao i na pomenuti zakon o devojačkim školama (koji uopšte nije bio primenjen), smatrajući da one zadovoljavaju potrebe „višeg obrazovanja ženskinja u većim varošima4.1 tako je odlučio: „da se od početka 4 nove školske godine ženska deca ne prim ku u prvi razred gimnazija i realaka . 1 J. Pecić, n. d, Beograd 1897, str. 318-320. z Miodrag Jugović, n. d; Spomenica muške gim nazije u Kragujevcu. a Prosvetni glasnik 1894, str. 393-394. �57 U deset potpunih i četrnaest nižih gimnazija, školske 1891/92. godine upi­ sano je ukupno 5.793 đaka, od toga 713 učenica, ili 12,31%. (U dve potpune i jednoj nepotpunoj gimnaziji u Beogradu nije bilo nijedne učenice.) Osim toga, realku u Užicu pohađale su 44 učenice, dok u realki u Beogradu nije bilo nijedne. U dve više ženske, škole 1891/92. školske godine bilo je 725 učenica - 670 u Beogradu i 55 u Kragujevcu. Nakon zabrane upisa u prvi i peti razred, već 1894. godine, broj učenica u gimnazijama je smanjen, i relativno i apsolutno, pa je od ukupno 5.244 upisanih đaka bila 401 učenica, ili 7,14% u odnosu na ukupan broj upisanih đaka.1 U školskoj 1894/95. godini u Šapcu, Požarevcu, Nišu i Pirotu na brzinu su otvorene više ženske škole. Navodno, to je učinjeno na zahtev opština, ali pravi ra­ zlog je bilo kanalisanje nezadovoljstva zbog zabrane devojkama da se upisuju u gi­ mnazije. Pošto opštine nisu imale sredstava da ih izdržavaju, nakon godinu-dve ove škole su prestale da rade. Koristeći odredbe zakona o Ženskoj učiteljskoj školi, u koju su mogle biti primljene učenice koje su završile četiri razreda Više ženske škole ili četiri razre­ da gimnazije, ministri prosvete Ljubomir Kovačević i Andra Nikolić ublažili su po­ gubne posledice zabrane školovanja ženskoj deci u gimnazijama. Svojim raspisima iz 1895,1896. i 1897. godine, oni su devojkama ponovo dozvolili upisivanje, ali sa­ mo u niže razrede gimnazija i realki, držeći se zakona.2 Režim ipak nije odustajao od svoje namere da školovanje ženske omladine zadrži na samo malo višem nivou od osnovnog, da vaspitava majke i domaćice, sa izuzetkom obrazovanja učiteljica, jer su one bile potrebne za rad u ženskim osnov­ nim školama. Ubrzo, 1898. godine, za vreme vladavine narodnjaka, na sceni je ponovo ministar prosvete Andra Đorđević. Tada je izvršena temeljna reorganizacija škol­ skog sistema koja se najnepovoljnije odrazila na školovanje ženske omladine. Po novom Zakonu o narodnim školama iz 1898. godine, školovanje je počinjalo u zabavištima, koja decu od pete do sedme godine pripremaju za osnovnu školu. Osnovne škole su četvororazredne i obavezne su za svu decu od sedam do deset godina, a uvedene su i dvogodišnje produžne škole. Takođe, kao više narodne škole, ustano­ vljene su građanske škole za mušku decu. Njihov zadatak je bio da prošire znanja učenika stečena u osnovnoj školi i pripreme ih za privredni građanski život, za obavljanje neke profesije. U školama su se predavali isti opšti predmeti s tim što su se u seoskim građanskim školama posebno predavali predmeti iz oblasti poljo­ privrede, dok su se u gradskim predavali predmeti iz osnova narodne ekonomije i knjigovodstva. Za žensku decu predviđene su samo devojačke škole, koje su imale zadatak da ih, pored proširenja znanja stečenog u osnovnoj školi, „unaprede u žen­ skom radu i domaćem gazdinstvu". Devojke su se, dakle, obrazovale samo za žen­ ski rad i bavljenje domaćinstvom. Školovanje su mogle da nastave samo u dve više ženske škole, u Beogradu i u Kragujevcu, i u Ženskoj učiteljskoj školi u Beogradu, u koju je 1902. godine upisanć 99, a 1904. godine 185 učenica.3 Zar. R. Popović, Statistika nastave u Kraljevini Srbiji 1891-1982, u: Prosvetni glasnik 1896. i 1899, decembarske sveske - Prilog. 1 Prosvetni glasnik, 1897, str. 444. Zar. R. Popović, n. d, za 1898/99. školsku godinu, u: Prosvetni glasnik 1903, za 1900/1901. školsku godinu, 1907. za 1902/1903,1903/1904. školsku godinu, 1908, decembarske sveske - Prilog. �58 Stručno osposobljavanje za radnička zanimanja ženska deca mogla su od 1879. sticati samo u Ženskoj radeničkoj školi, koju je osnovalo i vodilo beogradsko Žensko društvo. Godine 1898, Zakonom o srednjim školama, gimnazije su postale škole za pripremanje đaka „za slušanje nauke na univerzitetu i drugim visokim školama*4 , i u tim školama nema mesta za žensku omladinu. Devojkama je izričito zabranjen upis u gimnazije, s tim da su one učenice koje su već upisane školovanje mogle za­ vršiti pod određenim uslovima. Pored toga, ovim zakonom uvedene su takse i ško­ larine, pa je školovanje u gimnazijama bilo pristupačno samo deci iz imućnijih slo­ jeva. Tako je u gimnazije 1901/1902. školske godine bilo upisano ukupno 3.537 đa­ ka. Od toga samo 73 učenice (2%) kojima je dozvoljeno da završe započeto školo­ vanje. Tek 1902. godine, izmenama tog zakona, povećanje broj gimnazija u odnosu na 1898. godinu, i bilo je predviđeno osnivanje jedne potpune ženske gimnazije u Beogradu, od ukupno devet potpunih i deset nepotpunih gimnazija.1 Devojke su uskoro stekle pravo upisa i školovanja u srednjim potpunim i nepotpunim opšteobrazovnim školama bez obzira da li su one osnivane kao poseb­ ne ženske ili kao mešovite škole. Pojavile su se i u novoosnovanoj trgovačkoj aka­ demiji. 4. Student kinje na Velikoj školi i na Univerzitetu Iste godine kada je osnovana Viša ženska škola, Licej je prerastao u Veliku školu - „za višu i stručnu izobraženost*4 koja je imala tri fakulteta: Filozofski (na , kojem su studije trajale tri godine), Pravni i Tehnički fakultet (na kojima su studije trajale četiri godine). Pod određenim uslovima, na Veliku školu, pored onih koji su završili gimnaziju mogli su se upisati vanredni studenti i studentkinje. Tako je i učenicama Više ženske škole omogućeno da se kao vanredne studentkinje upišu na tu školu. Već 1871. godine - osam godina posle osnivanja Više ženske i Velike škole - bla­ gonaklonošću njenih profesora, u školu je, kao vanredna studentkinja primljena Draga Ljočić. Ali studentska sredina, nažalost, još nije bila dozrela daje prihvati, pa je ona na predavanja morala da dolazi u pratnji profesora. Možda zato, a možda i stoga što je htela da studira medicinu, sledeće školske godine ona je otišla u Cirih i na tamošnjem Univerzitetu se kao redovna studentkinja upisala na studye medicine. Tek nakon šesnaest godina, 1887. godine na Veliku školu upisale su se dve nove redovne studentkinje: Leposava Bošković, m aturantkinja Prve beogradske gimnazije, i K runa Dragojlović, koja je m aturirala u Rusiji. Primio ih je rektor Veli­ ke škole Jovan Bošković, a upis je odobrio Alimpije Vasiljević, ministar prosvete. One su diplomirale 1891. godine i zaposlile se kao nastavnice. Posle njih na Veliku školu kao redovne studentkinje nesmetano se upisuju učenice koje su završile kragnjevačku potpunu gimnaziju, učenice Prve beogradske gimnazije, koje su uspele da se upišu i završe tu školu, kao i one devojke koje su po završenoj Višoj ženskoj školi privatno polagale ispite završnih razreda gimnazije sa maturom. Kao vanred­ ne studentkinje upisivale su se devojke koje su završile Višu žensku, a kasnije i Žen­ sku učiteljsku školu. 1 Isto. �59 Zabranom upisa devojaka u gimnazije nastala je paradoksalna situacija: na Velikoj školi su se školovale redovne studentkinje sa završenom gimnazijom, dok su u višim gimnazijama ostale samo one učenice kojima je izuzetno dozvoljeno da završe školu koju su započele, a nove nisu mogle da se upišu. Režim je još jednom pokušao da ženskoj deci i omladini uskrati prava na školovanje koja su već bila ostvarena. Kao ministar prosvete, ponovo je u akciji Andra Đorđević. On je, 1899. godine, od sva tri fakulteta na Velikoj školi tražio da mu odgovore da li je i ubuduće potrebno redovno ili vanredno školovati žensku omla­ dinu, očigledno nameravajući da se devojkama uskrati pravo školovanja na Velikoj školi. Ministar je bio poznat i po tome što je sve svoje političke protivnike - libera­ le, radikale i socijaliste - profesore Velike škole, direktore i profesore gimnazija ne­ milosrdno progonio, premeštao i otpuštao. No, uprkos njegovim represijama, pro­ fesori Velike škole odlučno su se suprotstavili, i u tim politički vrlo nepovoljnim vremenima odbranili pravo ženske omladine na visokoškolsko obrazovanje. Sva tri fakulteta su jednodušno i izričito odbila bilo kakvo ograničavanje upisa student­ kinja na fakultete Velike škole. U svojim odgovorima jasno i koncizno izrazili su svoje opšte stavove o visokom obrazovanju ženske omladine, posebno o njihovom pravu na ravnopravnost u toj vrsti školovanja. A Filozofski fakultet predložio je i mere za povećanje broja studentkinja.1 Studentkinje Velike škole normalno su nastavile da studiraju na Univerzi­ tetu u Beogradu. Sa izuzetkom 1901/02. školske godine - što je bila posledica zabra­ ne školovanja u gimnazijama - njihov broj se iz godine u godinu povećavao. Političke promene nastale posle 1903. godine - odnosno demokratizacija društva - imale su za posledicu i definitivno potvrđivanje prava ženske i muške omladine na školovanje u školama svih nivoa, uključujući i Univerzitet u koji je 1905. godine prerasla Velika škola. Do balkanskih ratova, odnosno do Prvog svetskog rata, prema nepotpunim podacima, broj redovnih i vanrednih slušalaca i slušateljki na Velikoj školi, odnos­ no na Univerzitetu, bio je: VELIKA ŠKOLA godina ukupno studentkinje 1892/93. 442 18 1895/96. 465 32 1897/98. 444 33 1901/02. 421 22 1904/05. 490 47 % 4,5 6,9 7,6 5,2 9,8 godina 1905/06. 1907/08. 1912. 1921/22. UNIVERZITET ukupno studentkinje 88 670 110 1.022 117 1.166 1.193 5.972 % 13,1 10,7 10,7 20 2 Učenice gimnazija i studentkinje na Velikoj školi svakodnevno su se susre­ tale sa još jednim vidom, ponekad surovog, otpora sredine; izložene su podsmehu, Paulina Lebl-Albala, Razvoj univerzitetskog obrazovanja naših žena, Beograd 1930; Neda Božinović, Udco Velike škole i Beogradskog Univerziteta u ostvarivanju ravnopravnosti žena u Srbiji, u: Ideje i pokreti na Beogradskom Univerzitetu od osnivanja do danas, knj. II, Beograd 1989. 2 Isto. �60 zlobnim ogovaranjima i zluradim komentarima čaršije, neukusnim šalama, lepJjenju etiketa u stilu „nije njima do škole već do provoda". Agresivnost dečaka u gi­ mnazijama i njihova vređanja devojaka često su se završavala svađama i tučama, pa su tako, na primer, učenice kragujevačke gimnazije morale da budu izdvojene u posebna odeljenja i čak u posebnu zgradu. U Prvoj beogradskoj gimnaziji učenicama nije bilo dozvoJjeno da učestvuju u radu literarne đačke družine Nada, a na Velikoj školi nisu mogle biti članice opšteg studentskog udruženja Pobratimstvo, ni studentskog hora Obilić. Za vreme odmora na Velikoj školi studentkinje su iz­ dvajane u zasebnu sobu, da se po hodnicima ne bi družile sa studentim a.1 Ali, bez obzira na sve otpore i na razlike u organizaciji i u sadržaju srednje i visokoškolske nastave u pojedinim evropskim zemljama, može se konstatovati da se Srbija pred kraj XIX i početkom XX veka izjednačila sa onim, ne tako brojnim zemljama u kojima su žene ostvarile prava na školovanje. To se dogodilo pre svega zahvaljujući razumevanju i naporima bivših članova Ujedinjene omladine srpske, kao i sledbenika Svetozara Markovića, ali i upornosti devojaka koje su hrabro sa­ vlađivale sve otpore, često nesvesne svoje pionirske uloge. Posebnim propisom ugarskih vlasti, 1868. godine u Vojvodini je uvedeno obavezno školovanje dece oba pola od šest do dvanaest godina. Nastava se obavlja­ la na srpskom jeziku, a učitelji su se školovali u učiteljskim školama. U učiteljskoj školi u Somboru školovale su se učiteljice. Narodno-crkveni sabor, 1871. godine, prihvatio je predlog književnika i upravnika Tekelijanuma, Stevana Popovića, o osnivanju viših devojačkih škola u Vojvodini i one su 1874. godine osnovane u Pan­ čevu i Novom Sadu, a u Somboru 1875. godine. Ugarski režim je sve više sužavao prava koja su Srbi imali u Vojvodini. Iz­ među ostalog, uveden je mađarski jezik kao obavezan predmet u srpske škole. Pri­ vredni, politički i društveni razvoj u Srbiji i naročito razvitak nauke i školstva, kao i sve veći broj univerzitetski obrazovanih ljudi iz Srbije, doprineo je daje Vojvodina postepeno gubila onaj značaj koji je imala za razvitak Srbije početkom i sredinom XIX veka. LMiodrag Jugović, n. d; Jovan Žujović, Dnevnik, Beograd 1986; Šonja Bokun Đinić, D r Draga LJočić, neovdašnji život, u: Godišnjak/20, Međuopštinski istorijski arhiv, Šabac. �PRVA GENERACIJA SOCIJALISTKINJA U SRBIJI 1. Socijalistkinje - prve studentkinje u inostranstvu Početkom sedamdesetih godina prošlog veka Srbija se još nalazila u vazal­ nom odnosu prema Turskoj i u sferi uticega dve velike sile, Rusije i Austro-Ugarske, koje su se otimale o prevlast na Balkanu. Okupljanje, oslobođenje i ujedinjenje srp­ skog naroda bih su davnašnji ciljevi vodećih političkih krugova u Srbiji, koji su 1875. godine, kada je počeo ustanak u Hercegovini izgledah ostvarivi. Posle dva srpskoturskarata, 1876. i 1877/78. godine, Berlinskim ugovorom 1878. godine, vehke sile priznale su Srbiji potpunu nezavisnost od Turaka i proširenje njene teritorije na tophčki, niški, pirotski i vranjski okrug. „Radi obezbeđenja" Austrija je okupirala Bo­ snu i Hercegovinu, a dobila je i pravo da vojskom posedne Sandžak. Bojeći se stva­ ranja vehke Bugarske, 1885. godine kralj Milan poveo je srpsko-bugarski rat, koji je uz pomoć Austrije završen bez teritorijalnih promena. U unutrašnjoj politici kralj Milan Obrenović (1872-1889), kao i njegov sin, kralj Aleksandar (1889-1903), nastojali su da učvrste i osiguraju svoj apsolutisti­ čki režim, čime su otežavah uvođenje demokratije i parlamentarizma. Ceste promene vlade pa i ustava, policijski teror, progoni političkih neistomišljenika, gušenje štampe, preki sudovi i shčne mere - bila su obeležja njihove vladavine. No, bez obzi­ ra na to, iako vrlo sporo, uz učešće stranog kapitala, Srbija je ekonomski napredo­ vala. Izgrađene su prve železničke pruge, otvoreno je nekoliko rudnika, osnovano nekoliko industrijskih preduzeća, osnivane su banke i novčani zavodi, unapređena je unutrašnja i spoljna trgovina, a uvećala se i poljoprivredna proizvodnja. Oslobađajući se tutorstva državnih vlasti, razvijala se umetnost i nauka, a razvojem pohtičke misli i otporom vladajućem sistemu postepeno su se iskristahsali i interesi pojedinih društvenih slojeva, što je dovelo i do formiranja političkih stranaka: liberalne, naprednjačke, radikalne i socijalističke. Nekoliko mladih devojaka, kod kojih je pod neposrednim uticajem Svetozara Markovića i njegovih sledbenika probuđen interes za pohtička i društvena zbivanja, početkom sedamdesetih godina otišlo je na studije u Cirih. To su bile sestre Milica i Anka Ninković iz Novog Sada, Draga Ljočić iz Beograda, Mileva Andrejević i Jehsaveta Marković iz Smedereva. Pored studija, one su učestvovale u radu grupe srpskih socijalista, a družile su se i bile pod uticajem ruskih nihilistkinja, koje su tada bile najbrojnije studentkinje u Cirihu. U prvoj srpskoj štampariji koju su os­ novali studenti socijalisti u Cirihu slovoslagačice su bile sestre Ninković, Mileva Andrejević i Jehsaveta Marković. Kada je ruska vlada donela ukaz o zabrani školovanja ruskim studentima i studentkinjama u Švicarskoj, i beogradska režimska štampa zahtevala je da se �62 i Srpkinjama zabrani školovanje u Cirihu, smatrajući ovaj grad Jazbinom krajnje pokvarenosti“, „otrovnim gnezdom svetskog ološa“. Đački episkop je od Karlo­ vačke patrijaršije zabtevao da se sestrama Ninković, koje su u Švicarskoj živele sa svojom majkom i bratom - studentom tehnike - zabrani dalje školovanje u Cirihu. 2. R ad i sudbina prve generacije socijalistkinja Sestre Ninković, Milica i Anka, po završetku pedagoških studija, sa majkom su se nastanile u Kragujevcu, gde su nameravale da, na savremenim pedagoškim principima, otvore privatnu višu žensku školu. Njihov zahtev za otvaranje škole, navodno zbog nedostataka u nastavnom programu, najpre je odbijen, ali novi mi­ nistar prosvete Stojan Novaković kasnije je odobrio osnivanje škole. O tome da li je škola zaista počela da radi podaci nisu sačuvani. Poznato je, međutim, daje maja 1875. godine sestram a Ninković naređeno da napuste Srbiju. Proterivanje su izbegle tako što su se udale za svoje istomišljenike - Anka za novinara Sretu Anđelkovića, a Milica za političara i novinara Peru Todorovića - i ostale da žive u Kragujev­ cu. Milica je kao Perina saradnica zatim učestvovala u uređivanju i pisanju za list Staro oslobođenje, čije je uredništvo bilo u njihovoj kući, a vodila je i administraciju i ekspediciju lista. Za demonstraciju Crveno barjače, 15. februara 1876. godine, Mi­ lica i Anka pripremile su crvene zastave.1 U srpsko-turskom ratu, 1876. godine Milica Ninković bila je bolničarka na ratištu. Posle rata, krijući se od policije, odvojena od Pere, koji je tada bio u Novom Sadu, preselila se u Beograd gde se izdržavala dajući privatne časove. Pod pritiskom ili pretnjom policije, engleski konzul u Beogradu, kod kojeg se zaposlila, zamolio je da taj posao napusti, pa je otišla u Novi Sad, gde je Peri Todoroviću pomagala u poslovima oko izdavanja lista Straža. Tamo je okupila jedan broj devojaka u nefor­ malnu organizaciju koja je imala svoj program rada i redovno održavala sastanke. Uz materijalnu pomoć svojih prijateljica i zauzimanje dr Nadežde Suslove, otišla je u Petrograd na studije medicine, koje je zatim nastavila u Cirihu i Parizu, gde se nastanio njen brat po završetku studija u Cirihu. Uspešno je počela da polaže ispite, ali se bolest, tuberkuloza od koje je obolela još u Petrogradu, pogoršala, pa se vratila u Kragujevac kod svoje sestre Anke, gde je 1881. godine i umrla. Milica Ninković je bila veoma obrazovana, održavala je veze sa vodećim socijalistima i so­ cijalistkinjama drugih zemalja, bavila se prevođenjem i novinarstvom, ali je svoje članke objavljivala bez potpisa. Govorila je nemački, francuski i ruski, a služila se engleskim i italijanskim. Prevela je Babefa: Jedna junakinja iz Francuske revolu­ cije, V Igoa: Istorija jednog zločina, Flerovskog: Azbuka socijalnih nauka. Sa srp­ skog na ruski prevela je delo Svetozara Markovića Srbija na istoku, kao i nekoli­ ko njegovih članaka za nemački list Forverc (Vorwarts). LDemonstracije su izbile na velikom zboru koji su zakazali protivnici Svetozara Markovića i njegovih sledbenika, nadajući se da će smeniti opštinsku upravu koja je bila u rukama Svetozarevih pristali­ ca. Kada je izglasano poverenje opštinskoj upravi, jedan radnik iz Topolivnice razvio je veliku crvenu zastavu na kojoj je pisalo - Samouprava. Zastava je uz zvuke Marseljeze u povorci nošena ulicama grada. Zbog učešća u demonstracijama Pera Todorović je osuđen na četiri godine robije, pa je, da bi izbegao zatvor, prebegao u inostranstvo, gde je ostao sve do amnestije, 1880. godine. �Anka Ninković je živela u Beogradu, gde je bila vaspitačica, a izvesno vreme i upraviteljica Doma učenica. Pamti se kao žena u dubokoj crnini, koju je nosila posle smrti svoje kćerke jedinice, što je bio i razlog njenog padanja u misticizam i okultizam. O tome svedoči i njen prevod sa francuskog dela Psihičke studije (Les etudes psichiques), koje se bavi temama: Sta biva posle smrti i Glasovi s onog sveta. Umrla je 1923. godine. Mileva Andrejević i njen suprug Dragoljub Stojiljković, kao i Jelisaveta Mar­ ković sa suprugom Milanom Pešićem, po odluci grupe srpskih socijalista u Š v icar­ skoj vratili su se u Srbiju da bi preko socijalističkih listova širili socijalističke ideje. Oni su u Smederevu izdavali opozicioni list socijalističke orijentacije Narodna vo­ lja i satirični list Fenjer. Jelisaveta, koja je školovana u Rusiji i Švajcarskoj bila je kćerka pukovnika Ilije Markovića, i u štampariju u kojoj su se ovi listovi štampali, uložila je svu svoju očevinu. I Jelisaveta i Mileva su u Smederevu izazivale znatiže­ lju jer su se, po ugledu na ruske nihilistkinje, odevale skromno i jer su nosile muške frizure. Narodna volja i Fenjer ubrzo su prestali da izlaze pa su se obe preselile u Beograd. Nakon što se razvela od Dragoljuba Stojiljkovića, Mileva se 1880. godine udala za Dimitrija Mitu Cenića i ubrzo umrla. Bavila se prevođenjem dela I. S. Turgenjeva i A S. Ostrovskog. Draga Ljočić studirala je medicinu u Cirihu. Kao studentkinja učestvovala je u srpsko-turskom ratu, 1876. godine; bila je pomoćnica lekara u bolnici teških ranjenika. Studije je završila 1878. godine, kao prva žena-lekarka iz Srbije. Po završetku studija i dolasku u Beograd, učestvovala je na poselima u do­ mu Lujze i Gavre Vitkovića, na kojima su se još odranije okupljali socijalisti i radikali. Sa njom je na posela dolazila i njena prijateljica Marija Sibold, koja je kao lekarka, 1876. godine, učestvovala u srpsko-turskim ratovima, i po njihovom završe­ tku ostala u Srbiji, gde se bavila privatnom lekarskom praksom. Ta posela ličila su na debatne klubove. Na njima se govorilo i o feminizmu, o niskim nihilistkinjama - kao pobornicama ženske ravnopravnosti - o sestrama Subotin, Sofiji Barđin, So­ fiji Perovskoj i dmgima. Govorilo se, takođe, o radu nemačkih i švajcarskih soci­ jalistkinja, a na dva skupa Marija je govorila o Međunarodnom udruženju ženskinja, koje je, po njenim navodima, 1872. godine osnovano u Ženevi i čiji je zadatak bio da radi na duhovnom zbližavanju svih žena i na unapređenju njihovog položaja. Čitah su se i članci Augusta Bebela i tekstovi objavljivani u listu L ’ avenir des femmes, koji je izlazio u Ženevi. Draga se jedva zaposlila zbog toga što je žena, a zbog toga je bila i lošije plaćena od svojih kolega. Nije imala pravo na napredovanje i pravo na penziju. Od rane mladosti vodila je svoju ličnu borbu za priznavanje prava na školovanje, na obavljanje zanimanja za koje se osposobila, za priznanje prava na jednako nagrađi­ vanje i jednako napredovanje sa svojim kolegama, i tu je borbu prenosila i u redove ženskih organizacija. Najveći deo svog radnog veka provela je među beogradskim monopolskim radnicama, a uz to je besplatno lečila učenice Ženske radničke škole, da bi konačno bila ijedna od osnivačica Materinskog udruženja. U okvirima beograd­ skog Ženskog društva, čim su to političke prilike dozvolile, pokrenula je pitanje žen­ ske ravnopravnosti, ostajući dosledna svojim mladalačkim preokupacijama. Tru­ dila se da poveže ženska društava bez obzira na njihova idejno-politička opredeljenja. Kao lekarka učestvovala je u balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ra­ �64 tu. Stic^jem okolnosti ona je jedina iz prve generacije socijalistkinja aktivna u radu ženskih društava krajem XIX i početkom XX veka.1 3. lik a M arković Na poselima kod Lujze i Gavre Vitkovića česti gosti su političar i oficir Jevrem Marković, rođeni Svetozarov brat, i njegova žena Jelena-Ilka. Lujza i Tika sa trećom sestrom, udatom Mohačanin, iz ugledne su vojvođanske porodice, sve tri su obrazovane i školovane u inostranstvu. Prisustvovale su tim skupovima socija­ lista i radikala, prihvatale njihove ideje, i aktivno učestvovale u razgovorima koji su se vodili o svim aktuelnim političkim, kulturnim i drugim pitanjima. Režim je sa podozrenjem gledao na ove skupove, i njihovi učesnici i učesnice bili su pod poli­ cijskom prismotrom.2 Dvor je 1878. godine iskoristio „Topolsku bunu“ (zapravo neuspelu pobu­ nu jednog bataljona) da se obračuna sa nepoćudnim radikalima. Bez ikakvog osno­ va nekoliko njih je doveo u vezu sa pobunom, među njima i pukovnika Jevrema Markovića, koji se u vreme Drugog srpsko-turskog rata istakao komandovanjem i ličnom hrabrošću i stoga stekao veliku popularnost u narodu. Jevrem je osuđen na sm rt i presuda je odmah izvršena, čime se htelo dati do znanja da se opozicija u voj­ sci neće trpeti. lika se posle Jevremove sm rti povukla u samoću, čvrsto rešena da osveti sm rt muža. Boravila je u Jagodini, ali je češće dolazila u Beograd, gde se najzad i preselila i iznajmila bedni sobičak u blizini Saborne crkve. Nabavila je pištolj, vežbala rukovanje njime, i svakodnevno odlazila u Sabornu crkvu, čime je postigla da na njeno prisustvo sveštenici i crkvenjaci ne obraćaju pažnju, postala je neka vrste crkvenog inventara. Tako je oktobra 1882. godine, dok se očekivao dolazak kralja Milana, neopaženo ušla u crkvu, sačekala njegov dolazak i pokušala atentat na njega. Upravo zbog toga skupovi u domu Vitkovića naglo su prestali. Posle aten­ tata uhapšeni su Gavra Vitković, Ilkina sestra Lujza (koja je u zatvoru poludela) i druga sestra, njena prijateljica Lenka Knićanin i nekoliko njenih prijatelja i radi­ kala, koji su bili osumnjičeni za saučesništvo u navodnoj zaveri i za podstrekavanje na ubistvo. Kralj Milan je tražio da Ilki Marković sudi preki sud. Ona je na sudu branila sve pohapšene, i uporno ostajala pri tvrdnji da je atentat sama smislila da bi „muža osvetila, tiranina ubila i zemJju spasila4. Osuđena je na smrt, i pored na­ 1 govora, nije htela da traži pomilovanje jer se za svoje delo nije kajala. No, ipak je pomilovana i osuđena na doživotnu robiju. Dvadeset četvrtog maja/6. juna 1883. godine nađena je udavljena u požarevačkom zatvoru. A nešto ranije, u beograd­ 1 Biografski podaci o prvim socijalistkinjama rasuti su po raznim publikacijama. Njyvaznije: Dragoslav Ilić, Prve žene socijalisti u Srbiji, Beograd 1966; Pera Todorović, Nekrolog, M ilica Todorović (Ninkovićeva), Samouprava, 1881, br. 141; Košta Milutinović, Prve srpske socijalistkinje i ruske nihilistkinje, u: Zbornikistorijskog muzeja, 1979, br. 15-16; Latinka Perović, Pera Todorović, Beograd 1983; Poleksija Dimitrijević-Stošić, n. d; Ljubica Ljotić, M emoari, Bograd 1990; Šonja Bokun-Đinić, n. d; AB, M G- 4116-XLV-524, sećanje Desanke Cvetković. z Poleksija Dimitrijević-Stošić, n. d. �65 skom zatvoru nađena je obešena Lenka Knićanin. Za obe se tvrdilo da su izvršile samoubistvo. Međutim, dr Laza Paču, član lekarske komisije koja je vršila uviđaj, u oba sluč^ga izdvojio je svoje mišljenje. Zatvorski stražar u beogradskom zatvoru uskoro je poginuo - navodno je njegovom drugu slučegno opalila puška i na mestu ga ubila. Niko nije verovao u te zvanične priče. U svojim kasnijim sukobima kralj Milan i Milutin Garašanin međusobno su jedan drugog optuživali da su naredili ova dva ubistva.1 O Ilki, inače, postoji nedovoljno proveren podatak daje, uz sestre Ninković i uz supruga Jevrema Markovića, 1872. u Ciriku učestvovala na sastanku Srpske socijalističke partije, na kojoj je donet i program.2 'Timočka buna, koja je izbila oktobra 1883. godine, povodom reorganizaci­ je narodne u stajaću vojsku, uticala je na život Drage Ljočić i Marije Sibold. Marija je osumnjičena da je održavala političke veze između radikalske štampe i ruskog poslanstva, pa je morala da emigrira u Carigrad, gde je bila lekarka u sultanovom haremu. U Srbiju se vratila tek 1903. godine, i kasnije je učestvovala u balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu i dobila čin sanitetskog majora.3 Istim povodom, kao mlada lekarka, Draga Ljočić je doživela hapšenje svog supruga Raše Miloševića, člana Glavnog odbora radikalne stranke. Samo nekoliko dana nakon što se porodila, Raša je osuđen na smrt, a zatim pomilovan na zatvor­ sku kaznu. Nastavila je da radi i da brine o suprugu koji je izdržavao kaznu u požarevačkom zatvoru. Za vreme srpsko-bugarskog rata (1885) bila je jedina lekarka u beogradskim bolnicama.1 U novoosnovanoj Narodnoj radikalnoj stranci (1881) su i pristalice Svetozara Markovića, među njima i žene. One su prisustvovale i osnivačkom kongresu, a u njenom statutu bilo je zapisano da: „član Narodne radikalne stranke može biti svaki srpski građanin i građanka koji usvoje program stranke**.5 Propagiranje feminizma, kako gaje formulisao Svetozar Marković, nije pre­ stalo. Pre svega, priređivači njegovih sabranih dela nisu propustili da iznova objav­ ljuju njegove članke o ženi, a i u delima drugih autora i u štampi njegove ideje se popularišu, napadnu i brane. 1 Raša Milošević, Tim očka buna, Beograd 1924, str. 13-61; Jaša Prodanović, Istorija političkih stra­ naka i struja u Srbiji, Beograd 1947, str. 445-488; Milka Grgurova, Atcntatorka lika, Beograd 1911. Vojo Jeremić, Svctozarcva nepoznata delatnost i spisi, Beograd 1975, str. 76. Vera S. Gavrilović, Žene lekari u ratovima 1876-1945. na tlu Jugoslavije, Beograd 1976, str. 112. * Isto, str. 114. Jovan Skerlić, n. d, str. 219, 220; Statut Narodne radikalne stranke, 1881. �ŽENSKA DRUŠTVA 1. Prva ženska društva - osnivanje i počeci rada Prve ženske organizacije javile su se u Vojvodini - 1864. godine u Novom Sadu, a 1873. godine i u Starom Bečeju. U Beogradu je, kao prvo žensko društvo, osnovano Jevrejsko žensko društvo, 1874. godine. Osnovala g aje E ster B. Pinto, koja je nakon udaje stigla u Beograd. Ona je zatekla jevrejske žene nepismene, potpuno zatvorene u kuću, koje se ni me­ đu sobom nisu družile. Idući od kuće do kuće, okupila je nekoliko žena i organizovala ih da prikupljaju pomoć za siromašne devojke koje nisu imale sredstava da kupe opremu za udzgu, a delile su je gotovo tajno. One su postepeno širile svoje za­ datke i, uz podršku jevrejske opštine, započele javnu akciju za školovanje jevrejske ženske dece, u čemu su postigle vrlo ograničen uspeh. Tek kada su osnovale prvu osnovnu jevrejsku žensku školu na Dorćolu - u kojoj je učiteljica bila Regina Jeliševa, prva Jevrejka koja je, 1879. godine, završila Višu žensku školu - pismenost me­ đu Jevrejkam a se počela osetnije širiti.1 Na inicijativu Katarine Milovuk, upraviteljice Više ženske škole, 17/30. ma­ ja 1875. godine okupilo se nekoliko obrazovanih i materijalno obezbeđenih žena koje su osetile potrebu da se organizovano i javno počnu baviti humanitarim radom. One su za tadašnje vreme imale dovoljno znanja, a nadasve dovoljno hrabrosti pa su, po ugledu na žene u drugim zemljama, osnovale prvo srpsko Žensko društvo. Od 1835. godine karitativni i hum anitarni poslovi spadali su u delokrug ra­ da opština i m inistarstva unutrašnjih poslova. Beogradska opština za svoj komu­ nalni program - u koji su spadali prosveta i socijalna pomoć - obrazovala je poseb­ na tela, takozvane deputate, koje su sačinjavali ugledni građani, i iz kojih su iznikli školski đački fondovi, kao i druge aktivnosti za rešavanje socijalnih problema. ,,Deputacije“ su bile rezervisane za muškarce, koji su se sastajali nedeljom posle litur­ gije, a ženama je ostajalo da se anonimno, lično i privatno, krišom bave pomaga­ njem pojedinih siromašnih porodica. Tek je beogradsko Žensko društvo taj anonimni ženski rad iznelo u javnost, uzimajući za svoje ciljeve: spremanje siromašnih devojaka za valjane žene, negovanje hum anih osećanja, i pomaganje sirotih i nevoljnih.2 Na dan osnivanja društvo je imalo dvadeset i pet članica, od kojih je devet­ naest izabrano u upravu društva. Za prvu predsednicu izabrana je Katarina MiloLPrvo žensko jevrejsko društvo 1874-1924. N a dan pedesetogodišnjice od osnivanja, Beograd 1924. z Ljubica Marković, Počeci fem inizm a u Srbiji i Vojvodini, Beograd 1934; Jelena Lazarević, Društve­ ni rad i ideje, u: Domaćica, Spomenica, Beograd 1926. �67 vuk. Članice društva su učiteljice, supruge profesora, činovnika, oficira i trgova­ ca, tj. žene iz jednog tankog građanskog sloja. One su, kao žene, i od zvaničnih kru­ gova i od Ujedinjene omladine srpske, godinama podsticane i usmeravane da oba­ vljaju njihovu ,,misiju“, njihovo „poslanje** - da čuvggu dom i porodicu, vaspitavaju svoju decu, neguju i razvij^u srpski nacionalni duh i da se uglednu na nugku Jugovića i na Kosovku devojku. U sudbonosnim događsgima za vreme Prvog i Drugog srpskog ustanka, že­ ne sa sela - nepismene i neorganizovane - su nevidljive kao društveni i nacional­ ni činilac, iako u seobama, zbegovima, akcijama odmazde nisu samo trpele nego su i čuvale decu, negovale ranjenike, bolesne i nemoćne. Mada različitih opredeIjenja, srpske žene se nacionalno snažno iskazuju u događggima koji su nastupili u bosansko-hercegovačkom ustanku, Prvom i Drugom srpsko-turskom ratu (18761877 i 1877-1878) kao i u srpsko-bugarskom ratu, 1885. godine. Taj nacionalni rad ostao je stalna komponenta pokreta žena u Srbiji, i taj element je u jednom patri­ jarhalnom društvu bio cenjen, što je za žensku društvenu afirmaciju imalo poziti­ vne ali i ograničene rezultate. Štiocem okolnosti, prve aktivnosti Ženskog društva, neposredno po njego­ vom osnivanju, sastojale su se u prikupljanju pomoći u stvarima i novcu za bosansko-hercegovačke ustanike i u organizovanju priredbi u korist Crvenog krsta, koji je osnovan te iste, 1875. godine. Prve članice društva izrađivale su rublje za ustani­ ke, za njihovu decu i ustaničku sirotinju koja je izbegla u Srbiju. Preko Zagreba su organizovale dostavljanje pomoći za ranjene ustanike, a to isto su radile i u vreme srpsko-turskih ratova, s tim što su u Beogradu organizovale i svoju pomoćnu bolni­ cu u kojoj su dobrovoljno radile članice društva. Ako to nije imao ko da učini orga­ nizovale su i parastose poginulim i umrlim. U ove aktivnosti društva pojedinačno su se uključivale i žene iz Vojvodine. Žensko društvo imalo je oko petnaest podružnica u unutrašnjosti - gotovo u svim većim gradovima. Podružnice su se na početku svoga rada bavile otklanja­ njem posledica rata. Na primer, kruševačka podružnica je u Ribarskoj banji podigla kuću za siromašne vojnike, a u više podružnica članice društva - u posebno organizovanim krojačkim radionicama - 1877. i 1878, šile su odeću za sirotinju i na drugi način pomagale porodice i decu poginulih vojnika. Po završetku ratova hum anitarna aktivnost društva ogledala se u stalnom ih povremenom pomaganju siromašne dece, i ženske i muške, koja su se školovala u Beogradu, u Višoj ženskoj školi, gimnazijama, pa i u osnovnim školama u unu­ trašnjosti. Društvo je deci obezbeđivalo stanove, odeću, obuću, ishranu i besplatno lečenje. Godišnje je pomagalo između petnaestoro i dvadesetoro dece. 2. Žensko društvo - škole i ustanove Žensko društvo se prihvatilo još jednog pionirskog posla koji nije dovoljno vrednovan, retko čak ni zabeležen, kao što, uostalom, nije vrednovana nijedna dru­ ga početna aktivnost ovog i drugih ženskih društava, iako je rad ženskih društava nadomeštao nedostatak odgovarajućih javnih institucija u prosveti i u socijalnom staranju. Žene su inicijatorke i izvršiteljice ovih, za tadašnje vreme izuzetno zna­ čajnih aktivnosti, i to uglavnom na dobrovoljnoj osnovi. Tako je Žensko društvo �68 12/25. decembra 1879. godine otvorilo školu za odrasle devojčice - prvu Radeničku žensku školu. U njoj se učilo krojenje, šivenje i vez. Služila je za osposobljavajte devojaka za samostalno obavljanje odgovarajućih zanata, kao i za njihovo osposo­ bljavanje za rad u kući. Do balkanskih ratova školu je završilo nešto više od 1.000 učenica. Inače, to je bila jedina ženska radnička škola, sve do 1907. godine, kada je u Pirotu opet podružnica Ženskog društva osnovala Žensku ćilimarsku školu. Uporedo sa školom osnovan je i Pazar, gde su se prodavale rukotvorine učenica ško­ le, kao i rukotvorine žena iz okoline Beograda. Njihovi proizvodi bih su poznati po kvalitetu, pa su ubrzo našli kupce među strankinjam a i u diplomatskom koru. Sa ovim rukotvorinama Društvo je 1886. priredilo izložbu u Beču, a 1889. godine je prvi put učestvovalo na Svetskoj izložbi u Parizu. I kasnije u toku svog rada Dru­ štvo je učestvovalo na više izložbi u raznim inostranim zemljama. Kada je, 1885. godine, počeo srpsko-bugarski rat, Žensko društvo - koje ta­ da ima već 460 članica - ponovo se angažovalo u prikupljanju pomoći za bolnice, za siromašne vojnike i za decu poginulih. U svojoj radionici - koju im je u Dvoru opremila kraljica Natalija, i sama im se u radu pridružila - članice Društva su šile odeću za Crveni krst. A osim odeće izrađivale su zavoje za poljske i rezervne bolni­ ce, i čijale su staru pamučnu odeću da bi time zamenile vatu; takođe su i kao dobro­ voljne bolničarke radile u beogradskim bolnicama. U ovaj rad uključila se i Dobro­ tvorna zadruga Srpkinja Novosatkinja, osnovana 1880. godine, kao i druge ženske zadruge koje su u Vojvodini osnovane 1885. godine. Saradnja sa ženskim društvi­ ma u Vojvodini, koliko su to prilike dozvoljavale, nastavljena je i posle rata. Društvo je 1887. godine osnovalo i svoju biblioteku u kojoj je bilo oko 400 knjiga. Crveni krst je 1893. godine organizovao prvu školu za nudilje i dobrovoljne bolničarke. Zalaganjem Ženskog društva i u njegovoj organizaciji, u školu za nudi­ lje prijavilo se deset, a u školu za bolničarke šest devojaka. I to predstavka novu aktivnost Ženskog društva u osposobljavanju žena za profesionalni rad. Dr Laza Lazarević, lekar i književnik, koji je sa Dragom Ljočić besplatno lečio učenice Ženske radeničke škole i decu koje je društvo pomagalo, predložio je da društvo svoj rad proširi i na sela, tako što bi u njima organizovalo predavaiya o nezi dece i higijeni u kući. Taj rad se odvajao preko pojedinih podružnica. Na podstrek m inistra privrede Sime Lozanića, 1899. godine, Žensko dru­ štvo je osnovalo Đačku trpezu. A već poznati m inistar prosvete Anclra Đorđević, imenovao je odbor trpeze koji je bio sastavljen od trideset gospođa i četiri profeso­ ra, dok je kralj Aleksandar Obrenović postao njen pokrovitelj- To je bila prva javna studentska trpeza - menza u kojoj su se hranili đaci iz gimnaziju i studenti Velike škole. Društvo je 1900. godine osnovalo i prvi Dom starica u Beogradu, koji je n^pre imao deset postelja, a kasnije je proširen i preseljen u drugu pogodniju zgradu. Krajem veka Žensko društvo je imalo šesnaest podružnica i 536 članica. U to vreme, pa sve do Drugog svetskog rata, bilo je uobičajeno da se za po­ krovitelj (ic)e raznih društava uzimaju visoke ličnosti, koje su bile i najizdašniji do­ natori. Tako je pokroviteljica Ženskog društva najpre bila kraljica Natalija, koja je to ostala i posle njenog razvoda sa kraljem Milanom, sve dok nova kraljica, Draga Mašin, nije preuzela pokroviteljstvo. Tada je i Ženska radenička škola dobila ime kraljice Drage, koje je 1903. godine izbrisano. Pokroviteljica Ženskog društva te �godine postala je princeza Jelena. Zabeleženo je, inače, daje društvo u sporovima između kralja Milana i kraljice Natalije podržavalo kraljicu i da se nije priključilo napadima na atentatorku liku Marković. Za svoj rad i zasluge u ratovima, članice Društva su odlikovane sa 122 sre­ brne i trideset i dve zlatne medalje. Crveni krst je svojim odličjima nagradio četiri članice društva. Društvo je obavezno pozivano na javne manifestacije koje su pri­ ređivale druge organizacije ili državni organi, a predstavnici mnogih drugih orga­ nizacija prisustvovali su priredbama društva koje je ono organizovalo uglavnom radi prikupljanja dobrovoljnih priloga, naročito za Žensku radeničku školu.1 Žensko društvo je, dakle, u periodu od svog osnivanja pa sve do Prvog svet­ skog rata, svojom delatnošću nadomeštalo rad državnih organa koji ili nisu mogli ili nisu imali razumevanja za stvaranje institucija za stručno osposobljavanje žen­ ske omladine, za prosvećivanje, za zbrinjavanje ranjenika i invalida, siromašne de­ ce, za pomaganje siromašnih i starih. U Društvu su bile najaktivnije žene koje su završile Višu žensku školu; direktorke te škole, Katarina Milovuk i Persida Pinterović jedno vreme bile su i predsednice Društva. Iz ovog društva ponikle su žene koje su, krajem XIX i početkom XX veka, osnivale i druga socijalno-humanitarna društva, ili su bile aktivne i u drugim prosvetnim i profesionalnim društvima. Po svojoj delatnosti društvo je u to vreme nezaobilazan faktor u društvenom životu Srbije. Uoči balkanskih ratova društvo ima oko 440 članica i 39 podružnica u unu­ trašnjosti. 3. Osnivanje novih ženskih društava Sa zadatkom da radi na zbližavanju Srpkinja i Jevrejki, na zajedničkom hu­ manitarnom radu, 1895. godine osnovano je Srpsko-jevrejsko društvo, dok se jedna grupa žena, izrazito nacionalno orijentisanih i pod uticajem crkve, opredelila da preko svoje organizacije Kneginja Ljubica i preko svojih opunomoćenika, tajno pru­ ža materijalnu i moralnu pomoć prosvetnim ustanovama, srpskim crkvama i sveštenstvu u krajevima pod tuđinskom vlašću u Makedoniji. Društvo je materijalno pomoglo preko dvesta crkava. Prva predsednica ove organizacije bila je Milka Vulović, nastavnica Više ženske škole.2 Kao odgovor na represalije i zločine turske vlasti u današnjim krajevima Makedonije koji su bili pod njihovom vlašću, 1903. godine, na inicijativu slikarke Nadežde Petrović, osnovano je Kolo srpskih sestara (KSS). Društvo je pomagalo srpske dobrovoljačke i komitske čete u Makedoniji, postradalo stanovništvo i decu koja su u borbama ili akcijama odmazde ostajala bez roditelja. Vrlo brzo je osno­ valo svoje pododbore u svim gradovima i varošima u Srbiji, a posle 1912, i u nekoli­ ko gradova Makedonije i Kosova. U pododborima u unutrašnjosti po pravilu su za­ stupljene supruge sreskih načelnika, predsednika opština, sreskih lekara i drugih funkcionera u srezu i opštini, direktora škola, uglednih trgovaca, zatim nastavnice i učiteljice, bivše učenice Više ženske škole. Aktivniji pododbori su osnivali domaćiIzveštaj o pedesetogodišnjem radu Ženskog društva, u: Domaćica, Spomenica, Beograd 1926; Do­ maćica 1879-1914. Almanah humanih društava, Beograd 1940. �70 čke i radničke škole za žensku decu i organizovali tečajeve za dobrovoljne bolničar­ ke. Prva predsednica KSS bila je Savka Subotić, istaknuta fe m in istk in ja u Vojvodi­ ni i u Srbiji, krajem XIX i početkom XX veka. Kolo srpskih sestara izdavalo je svoj kalendar Vardar, koji je izlazio svake godine u tiražu od deset do trideset hiljada prim eraka.1 Na inicijativu dr Jovana Jovanovića, ginekologa, i dr Drage Ljočić, 1904. godine, osnovano je Materinsko udruženje. Cilj Udruženja bio je da se brine za na­ puštenu decu. Od jednog dela javnosti osnivanje Udruženja dočekano je sa neskrivenim otporom i odbojnošću. Optuženo je da propoveda nemoral, pošto su njegove štićenice i štićenici uglavnom vanbračna deca. No, njegove članice to nije obeshra­ brilo, pa su uporno - protiv struje - uspele da podignu i dom od dobrovoljnih prilo­ ga. Prva predsednica ovog udruženja bila je Sara Karamarković, žena koja je bila aktivna u gotovo svim postojećim ženskim društvima i njihova velika dobrotvorka. Ona je svu svoju imovinu zaveštala dobrovoljnim društvima. Udruženje i Dom učenica srednjih škola osnovani su 1905. godine, na inici­ jativu Darinke Nikolić, nastavnice Više ženske škole, koja je sve do 1925. godine bila predsednica Udruženja. U osnivanju je učestvovao ceo kolegij Više ženske ško­ le i krug „beogradskih gospođa4 iz drugih hum anitarnih društava. 4 Udruženje je za Dom nsypre kupilo jednu zgradu, a zatim je na susednom placu sazidalo novi Dom koji postoji i danas, u ulici Proleterskih brigada broj 8. U Domu je radila privatna šestorazredna gimnazija, a u staroj zgradi fabrika čarapa, koju je Dom osnovao, i u kojoj su siromašne učenice četiri godine učile trikotažni zanat. Studentkinje Univerziteta u Beogradu pokušale su krajem 1906. godine da osnuju Udruženje srpskih studentkinja. Održale su zbor studentkinja, izabrale za sekretarku Milevu Lazović, i donele pravila po kojima bi zadatak udruženja, izme­ đu ostalih, bio i proučavanje ženskog pitanja. Pravila su podnele na odobrenje uni­ verzitetskim vlastima. Nakon nekoliko dana Mileva Lazović je zahtev za odobrenje rada Udruženju navodno povukla. Verovatnije je da su joj to sugerisale univerzitet­ ske vlasti, jer je navedeni zadatak izlazio iz okvira tadašnje Uredbe univerziteta, a nije bilo uobičajeno da se studentkinje organizuju ni u okviru drugih studentskih udruženja.2 LIsto; Kalendar- Vardar. % Almanah ženskih dru štava ; Jelena Lazarević, Darinka Nikolić, osnivač i tvorac Doma učenica sred­ njih škola, Beograd; AS, Univerzitet 6702-V-136/906 i Registar 1906-6116. �MEĐUNARODNE ŽENSKE ORGANIZACIJE I SRPSKI NARODNI ŽENSKI SAVEZ 1. Mirovni pokreti i žene Od samog osnivanja Međunarodni ženski savez kao jedan od svojih zadata­ ka isticao je borbu za mir i za međunarodnu saradnju, i stoga se povezivao sa me­ đunarodnim mirovnim pokretima. Dve žene, Berta fon Sutner i Roza Luksemburg - prva aristokratkinja, a druga revolucionarka - simbolično su obeležile dve glavne struje u mirovnom po­ kretu: pacifističku i revolucionarnu. Austrijska književnica, baronica Berta fon Sutner doživela je tri velika rata - austrijsko-italijanski, 1859, austro-pruski, 1866, i francusko-pruski, 1870. godi­ ne. U njima je izgubila supruga i više svojih srodnika i prijatelja. Sa iskrenim saosećanjima za sve lične tragedije i gubitke u ratu, ona je 1889. godine napisala ro­ man Dole oružje - prvi antiratni, pacifistički roman, „mali žižak“ iz kojeg je u toku i posle Prvog svetskog rata potekla bogata antiratna literatura. Njen roman, koji je odmah preveden na nekoliko jezika, imao je veliki uticaj na njene savremenice i savremenike, a kasnije je naročito uticao na generaciju koja je učestvovala u Pr­ vom svetskom ratu. Više nego mnoge mirovne rezolucije i rasprave u kojima je Be­ rta fon Sutner učestvovala kao članica Međunarodnog biroa za mir, njen je roman pokolebao do tada rašireno i vladajuće shvatanje - da se međunarodne nesuglasice i sukobi mogu rešavati samo ratom. Za svoj rad u mirovnom pokretu, 1905. godine, ona je dobila Nobelovu nagradu za mir.1 Roman Dole oružje kod nas je, 1900. godine, prevela Katarina Milovuk, koja je nekoliko godina kasnije postala predsednica Srpskog narodnog ženskog saveza. Roza Luksemburg, naučnica i revolucionarka, borila se za što šire učešće radnika i radnica u revolucionarnoj borbi, za miroljubivi međunarodni socijalistiPaulina Lebl-Albala, Dole oružje - Berta Sutner - velika pobornica za mir, u: Žena danas, 1938, br. 14 (Reprint izdanje, Beograd 1966). Prve mirovne organizacije javile su se 1816. u Velikoj Britaniji, 1828. u SAD i u Francuskoj 1846. Ka­ snije su se pacifistička društva osnivala i u drugim zemljama. Kao centralni organ svih mirovnih dru­ štava osnovan je, 1891. godine, Međunarodni biro za mir (Bureau international de la Paix), sa sedištem u Bernu. Okupljao je oko 200 mirovnih društava u kojima su naročito bile aktivne žene. U mirovnim društvima članstvo je u većini, a u nekim i potpuno, bilo žensko. U mnogim ženskim društvima akcije za mir bile su njihove najznačajnije aktivnosti. Berta fon Sutner, jedno vreme sekretarica Alfreda Nobela, osnovala je u Austriji Društvo prijatelja mira, a u Međunarodnom birou za mir obavljala je odgo­ vorne dužnosti. .Umrla je pred početak Prvog svetskog rata. �72 čki pokret, protiv šovinističkih opredeljenja u socijalističkom pokretu uoči i za vre­ me Prvog svetskog r a ta Krhka i suptilna, sa žarom nepokolebljive revolucionarke, usred Nemačke oštro je osuđivala nemačku socijaldemokratiju zbog glasanja za ratne kredite i posvetila se protivratnim aktivnostima, pozivajući potlačene na obe zaraćene strane da solidarno ustanu protiv uzroka rata, za mir u svetu. Hapšena je više puta, a po završetku rata učestvovala je u revolucionarnim događajima u Nemačkoj. Mučki su je ubili nemački m ilitaristi.1 U Vašingtonu je, 1888. godine, osnovan Međunarodni ženski savez (Inter­ national Council of Women - ICW). Osnivačkoj skupštini prisustvovalo je 66 Ame­ rikanki i osam žena iz Evrope, a već sledeće godine, drugoj skupštini prisustvovalo je oko 5.000 žena, koje su predstaviale jedanaest nacionalnih udruženja sa 600.000 članica. Savez je prihvatio ideje koje je na početku veka izrazila Flora Tristan, a koje je na osnivačkom kongresu ponovila Avril d’ Sen-Kroa: „Emancipacija žena nije samo u njihovom interesu, već i u interesu čitavog čovečanstva. Emancipacija žena biće istovremeno i emancipacija m uškaraca”. Savez je na dnevni red postavio sve zahteve koje su žene isticale tokom XIX veka: mir, hum anitarne aktivnosti, obrazovanje žena, njihovo zapošljavanje, aktiv­ nost žena u socijalnim i političkim pokretima, reformisanje zatvora, bolnica, rad u misijama, i si. Vrlo široki program ove „ženske internacionale“, kako kaže Andre Mišel, mogao bi se kratko izraziti: „Sve što je ljudsko feminizmu nije stranoV Kao odgovor na osnivanje raznih komiteta protiv ženskog prava glasa u Engleskoj i SAD, 1904. godine, u Engleskoj je osnovana Međunarodna alijansa za žensko pravo glasa (The International Women Suffrage Alliance - 1AW). U zemlja­ ma Zapadne Evrope LAW je imala svoje sekcije, koje su propagirale žensko pravo glasa. U Engleskoj se za to pravo takođe borila i Ženska socijalna i politička unija (The Women Social and Political Union), koju je osnovala Emelin Pankherst sa svo­ jim kćerima. Unija se u toj borbi služila ekstremističkom taktikom i metodama: podmetanjem požara, bombama, razbijanjem raznih skupova, štrajkovima glađu i slično.3 Međunarodni ženski savez, ICW, u periodu do Prvog svetskog rata, postav­ ljao je mnoga pitanja koja su se odnosila na ekonomska, porodična i politička prava žena. Uticao je na organizovanje žena u pojedinim zemljama i na njihovo udruživa­ nje u nacionalne saveze, koje je primao u članstvo i smatrao ih svojim sekcijama. Kada je počeo Prvi svetski rat, ICW u prvi plan svoje delatnosti stavio je borbu za mir, pa je formirao Odbor za mirovne i međunarodne odnose (Peace and Internati­ onal Relations), koji je zahtevao osnivanje međunarodne organizacije za vraćanje miru. Uprkos svojim vladama, članice ICW iz Nemačke, Austro-Ugarske, Italije i Engleske, 1915. godine, organizovale su u Hagu konferenciju za mir, na kojoj su razgovarale o potrebi zaključenja mira i o međusobnoj pomoći. Uputile su svoje predstavnice u SAD, Holandiju, Veliku Britaniju, Nemačku i Austro-Ugarsku da bi ,,u ime sveta žena predstavile svoj apel u korist m ira“.4 1 M. Jedna nezaboravna žena, u Žena danas, 1940, br. 27; Ervin Šinko, O R ozi Luxemburg, u: Rosa Luxemburg, Pism a iz zatvora, Zagreb 1951. 2 Andrće Micliel, n. d, str. 76 i 77. a Isto, str. 80 i 81. * Isto, str. 82. ■ �73 2. Međunarodne ženske organizacije i osnivanje Srpskog ženskog saveza Beogradsko Žensko društvo odigralo je pozitivnu ulogu u prosvećivanju i u školovanju žena u Srbiji, kao i u razvoju humanitarnih delatnosti. Za vreme kralja Milana, a kasnije i Aleksandra, nije bilo uslova za neki drugačiji rad. Svaka slobo­ doumnija misao je gušena, a članice postojećih društava bile su ograničene i shvatanjima svoje sredine i svojim socijalnim položajem. Većina njih je pripadala tankom sloju supruga ili kćeri uglednih članova društva, visokih vladinih činovnika, trgo­ vaca, industrijalaca, i si. Mnoge od njih još uvek su svoj ugled zasnivale ne na svojim vlastitim vrednostima, nego na ugledu koji su u društvu imali njihovi mu­ ževi ili očevi. Humanitarni rad, pomoć siromašnima, rad na opštem i profesional­ nom stručnom osposobljavanju siromašne ženske omladine - kako bi sebi mogla obezbediti egzistenciju - kao i nacionalni rad, bile su osnovne delatnosti ove gene­ racije žena. Samozadovoljstvo svojom ulogom, postignutim rezultatima koje su imale u nacionalnom radu i prosvećivanju, pohvale i odlikovanja koja su za svoj rad dobijale, uvažavanje koje im se iskazivalo - sve je to uticalo da one ne traže nove puteve ženske aktivnosti i potvrđivanja žena. Dom, porodica i vaspitanje dece - os­ novna su briga i većine obrazovanih srpskih žena toga vremena. Žena nije indivi­ dua - ličnost - ona je potčinjena. I tako treba da ostane. Samo u okviru tog položaja srpske žene su tražile prostor za svoje delovanje. Veze sa zaposlenim ženama, kojih početkom XX veka ima sve više, nisu za ovaj krug žena od interesa. Za stanje duhova karakterističan je jedan događaj iz 1895/96. godine. Kosara Cvetković, nastavnica Više ženske škole, uključila se u jed­ nu tadašnju zabavu -Međunarodnu prepisku. Maja 1895, dobila je pismo Međuna­ rodnog ženskog saveza u kojem joj se nudi da radi na tome da u njenoj zemlji žene osnuju nacionalni ženski savez, kako bi se on mogao učlaniti u Međunarodni žen­ ski savez. Ali ona nije znala šta da uradi sa tim pozivom, jer u Srbiji prilike nisu bile povoljne, pa je pismo poslala u Novi Sad, Arkadiju Varađaninu, koji je uređivao Ženski svet, da ga objavi, ne bi li se tako našao neko ko bi to pitanje pokrenuo. No, on ovo pismo nije objavio, jer je smatrao da poziv za osnivanje nacionalnog saveza žena koji bi usvojio program Međunarodnog ženskog saveza neće biti povoljno primJjen. I, nažalost, bio je u pravu.1 Početkom veka osnovana su još četiri ženska udruženja, od kojih su se dva izrazito bavila radom na nacionalnom planu. U Ženskom društvu je tek 1906. godi­ ne jedna nova generacija obrazovanih žena uspostavila prve lične kontakte sa predstavnicama Međunarodnog ženskog saveza i pokrenula pitanje udruživanja posto­ jećih ženskih organizacija u nacionalni savez, što je tada bila pretpostavka za učlanjivanje u međunarodne organizacije. Ali, više članica Ženskog društva prema toj ideji se odnosilo apatično - kako one najnaprednije, tako i one najzaostalije - nisu imale ni toliko, interesa da saznaju nešto više o tome šta bi taj savez radio. Druge su tu ideju žestoko napadale, a treće su smatrale daje ona preuranjena. Tek kada je najavljen dolazak u Beograd nemačke feministkinje Keti Širmaher, doktorke filo­ zofije, radi osnivanja ženskog saveza za pravo glasa, predstavnice humanitarnih Jelena Lazarević, Srpski narodni ženski savez i Međunarodni ženski savez, u: Domaćica, 1906, br. 12; Zapisnici sa scdnica S N Ž S , u: Domaćica, 1910, br. 1; Izvcštaji o radu, u: Domaćica, 1911, br. 12. �74 društava rešile su da, pre njenog dolaska, osnuju Srpski narodni ženski savez (SNŽS). Savez je osnovan 5/18. oktobra 1906. godine, i njega su činili: Beogradsko žensko društvo, Kragujevačko žensko društvo, Kolo srpskih sestara, Društvo Kneginja Ljubica, Srpsko-jevrejsko žensko društvo i Materinsko udruženje. Keti Širmaher je 22. oktobra/4. novembra 1906. na beogradskom Univerzitetu održala veoma za­ nimljivo predavanje, ali ona nijednu ženu nije pridobila za feminističke ideje. Sta­ rije žene te ideje nisu prihvatale, a mlađe je ona odbila svojim prepotentnim pona­ šanjem. Tek u direktnim razgovorima pridobila je nekoliko članica pojedinih dru­ štava i predložila im da u već usvojena pravila Srpskog narodnog ženskog saveza unesu zahtev za pravo glasa i da zatraže prijem u Međunarodnu alijansu za žensko pravo glasa. Rekla im je da su gotovo sve evropske zemlje osim Srbije članice Alijan­ se, pa je i SNŽS na brzinu, više iz nacionalnih nego ženskih razloga, odlučio da se u nju učlani. I zaista, taj nacionalni savez žena - kako kaže Delfa Ivanić, koja je na osnivačkoj skupštini izabrana za njegovu sekretaricu - niko nije želeo, nikom nije trebao, pa je tek posle dve godine, osim raspravljanja o pravilima, počeo ponešto da radi. „A cilj koji ih je rukovodio pri stvaranju jednog takvog udruženja, nije bila toli­ ko želja da se učini dobro srpskoj ženi i njenoj stvari, već želja da se koristi Srbiji.“ Prva predsednica Saveza, Savka Subotić uskoro je zbog bolesti dala ostav­ ku i nju je zamenila K atarina Milovuk. Zanimljiva su i druga razm atranja Delfe Ivanić. Kada se zalaže za žensko pravo glasa, ona ističe jedno mišljenje prilično rašireno među ženama. Žene, naime, smatraju daje veliki broj žena kulturniji od mnogih muškaraca, te da ni neprosvećene žene ne stoje kulturno niže od neprosvećenih muškaraca. I iz najmračnijih sredina žene imaju više srca i poštenja nego muškarci u toj istoj sredini, manje su naklonjene porocima. Dati ženama široka građanska prava, uključujući i pravo gla­ sa. manje je opasno po društvo nego činjenica da muškarci iz pojedinih sredina to pravo već uživaju. Ali, s druge strane, dati široka prava ženama značilo bi „živeti i dalje našim sićušnim i beznačajnim životom od danas do sutra". Delfa Ivanić insi­ stira na novoj sadržini rada SNŽS, i izlaže jedan širok feministički program koji je inspirisan programima Međunarodne alijanse za žensko pravo glasa i Međunaro­ dnog ženskog saveza. Osnovne ideje programa su: srpske žene treba obrazovati tako da postanu svesne sebe, da postanu individue - ličnosti - i da se izvuku iz mrtvila i čamotinje, da razvijaju osećaj odgovornosti i prema sebi i prema društvu. One se moraju organizovati tako da bi se, pored humanitarnog rada, mogle baviti i feminizmom i raditi na otkrivanju problema žena, naročito zaposlenih, uključujući i radnice, i da bi mogle raditi na širenju njihovih prava, na njihovom osvešćivanju i kulturnom uzdizanju.1 Odmah po osnivanju SNŽS je zatražio prijem u jednu od dve pomenute me­ đunarodne ženske organizacije. No, nije potpuno izvesno kojoj organizaciji je za­ htev za prijem podnet, jer se u zapisnicima, izveštajima i člancima stalno mešaju Međunarodni ženski savez i Međunarodna alijansa za žensko pravo glasa. Ipak, po izveštajima delegatkinja sa skupova ove dve organizacije i zapisnika sa skupština SNŽS, proizlazi d aje on svoj zahtev za prijem u članstvo prvo uputio Ahjansi, ali je procedura za prijem trajala nekoliko godina. Jer, SNŽS u svojim pravilima nije imao za cilj postizanje ženskog prava glasa, a Alijansa je tražila da se to unese u 1 Delfa Ivanić, O Srpskom narodnom ženskom savezu, u: Domaćica, 1912, br. 1. �75 pravila, jer je to prioritetni cilj svih njenih članica. Unošenje ženskog prava glasa u zadatke SNŽS nye prošlo bez otpora pojedinih ženskih društava, njegovih člani­ ca. Zagovornice učlanjenja u Alijansu kao glavni argument isticale su nacionalni interes srpskog naroda, jer bi članstvo u Alijansi bila mogućnost da se na jednoj međunarodnoj tribini izlože problemi srpskog naroda i njegove borbe za nacional­ no oslobođenje i ujedinjenje. Samo uz takvo obrazloženje, prihvaćeno je da se u pra­ vila SNŽS unese i zahtev za pravo glasa, ah kao drugostepeni zadatak. I Međuna­ rodna alijansa je, da bi izašla u susret zahtevima SNŽS, na svom Kongresu u Lon­ donu, maga 1909. godine, u svoja pravila unela odredbu da članovi Alijanse mogu biti i nacionalni ženski savezi, koji „zbog nacionalnih prilika imaju pravo ženskog glasa kao drugi zadatak*'. I tako, mada je i ranije prisustvovao njenim kongresi­ ma, tek nakon te odluke, SNŽS je formalno primljen u članstvo Alijanse. Do 1909. godine u Alijansu su primljene Italija, Švajcarska, Francuska, Belgija, Mađarska i Srbija, koje su osnovale nacionalne saveze, ali kongresima su prisustvovale i dele­ gatkinje ženskih društava iz drugih zemalja - iz Finske, Norveške, Danske, Islan­ da, Nemačke, Velike Britanije, Novog Zelanda, Rusije, Austrije. Na Kongresu Me­ đunarodne Alijanse za žensko pravo glasa u Londonu, 1909, delegatkinja SNŽS Ana Hristić govorila je o srpskoj ženi i o njenim pravima, a na kongresu u Stokholmu, 1911. godine, Draga Simić-Hultkvist govorila je o srpskoj ženi. Na kongresu Međunarodnog ženskog saveza koji je održan nešto ranije, takođe 1911, u Stokholmu, prvi put su prisutne delegatkinje SNŽS, Jelena Lozanić i Draga Simić. Jelena je govorila o nastavi u Srbiji i o ustanovama koje su osnovale žene. 3. Rad Srpskog narodnog ženskog saveza Od 1909. do 1912. godine Savez je održao nekoliko konferencija (sastanci na kojima učestvuje više predstavnica pojedinih društava, a mogu prisustvovati i druge zainteresovane članice) i nekoliko sednica uprave SNŽS - glavnih skupova. Prvoj konferenciji SNŽS, koja je održana 16/29. decembra 1909. godine, i kojoj su, pored predstavnica pojedinih ženskih društava, prisustvovale i predstav­ nice podružnica Ženskog društva i pododbora KSS iz unutrašnjosti i nekoliko zainteresovanih žena iz Beograda, žene su upoznate sa radom SNŽS, oko izmene pravi­ la, i učlanjenjem u međunarodne organizacije.1 Predlog Materinskog udruženja da SNŽS traži izmene Građanskog zakoni­ ka, u cilju da se žena u građanskim pravima izjednači sa muškarcem, da se iz zako­ na ukloni član 920, koji ponižava i vređa ženu, jer je izjednačava sa maloumnima i raspikućama, da se ženska deca izjednače u nasleđivanju, kao i da se vanbračna de­ ca izjednače sa bračnom - primljen je k znanju, ali po njemu tada njje postupJjeno.2 O pravu glasa počelo je sistematski da se piše na stranicama Domaćice, 1910. godine, i to u okviru opširnog izveštaja sa Međunarodnog kongresa za žensko pra­ vo glasa. Tada je Domaćica prvi put objavila da je Katarina Milovuk, direktorka Više ženske škole u penziji, 1897. godine, od Kasacionog suda zatražila tumačenje da se pod terminom „građanin** u izbornom zakonu, podrazumevaju i žene, i da LDomaćica, 1910, br. 1. 2 Isto. �76 je, 1902. godine, od Narodne skupštine tražila priznanje prava glasa za sebe i za zaposlene žene. No, njeni zahtevi su odbijeni - uspela je utoliko što se o ovom pro­ blemima uopšte, po prvi put javno raspravljalo. Od trideset i šest članova Senata, za njen predlog glasalo je njih dvanaest. Kako je sama ispričala, najednom skupu SNŽS, predsednik Kasacionog suda, Aleksandar Jovanović, njen predlog je komentarisao: „Po zakonu imate pravo, ah to nije običaj". Naglasila je daje u vreme pod­ nošenja zahteva nijedna ženska organizacija nije podržala.1 Drugom redovnom Glavnom skupu SNŽS, m arta 1911. godine - pored de­ legatkinja pojedinih ženskih društava članica SNŽS - prisustvovah su i pristalice ravnopravnosti žena Milan Jovanović-Batut, Đorđe Nikolić, Vukašin Petrović, mi­ nistar flnansija u penziji, kao i Berta Papenhajm, predstavnica jednog inostranog društva za zaštitu devojaka. Na skupu se raspravljalo o pravilima i programu rada Saveza. Osim unošenja u pravila odredbe o pravu glasa, dogovoreno je i da SNŽS sarađuje sa svim muškarcima koji se zalažu za žensko pravo glasa, da se upozna sa radom socijalistkinja, da organizuje predavanja o ženskom pravu glasa, da pri­ vuče studentkinje u Savez i da ih oslobodi plaćanja članarine. Jelena Spasić i Dra­ ga Ljočić obavestile su skup da socijalistkinje pripremaju peticiju kojom traže opšte pravo glasa, jednako i za muškarce i za žene. (Pravo glasa imali su samo oni mu­ škarci koji su plaćah porez iznad određene visine.) Predložile su da se SNŽS pridru­ ži socijalistkinjama i da članice Saveza potpišu peticiju socijaldemokratkinja, ih da njihov poslanik i u ime SNŽS-a podnese skupštini zahtev za opšte pravo glasa. Ovi predloži nisu prihvaćeni, ah je svakoj članici na volju ostavljeno da sama, ako to žeh, tu peticiju potpiše.2 Na ovom skupu najviše se raspravljalo o ciljevima SNŽS i zahtevu Alijanse da u pravila Saveza uđe zahtev za žensko pravo glasa. U diskusiji o pravu glasa iznošena su razhčita mišljenja. Smatralo se, između ostalog, da najpre treba rešiti mnoga druga pitanja - opismeniti žene, prvo im dati građanska, a tek onda politi­ čka prava. Ipak, konačno su usvojeni članovi 7 i 8, koji glase: „čl. 7. Savez stavlja sebi u zadatak na prvom mestu da radi na nacionalnom polju i na poboljšanju položaja žene u društvu i državi i na drugom mestu da radi na dobijanju ženskog prava glasa. čl. 8. Srpskom narodnom ženskom savezu biće zadatak i cilj da stupi u du­ hovnu zajednicu i sa srpskim ženskim ustanovama van granica Srbije“. Na Drugoj i Trećoj konferenciji Saveza, novembra 1910, raspravljalo se o položa­ ju zaposlenih žena, s tim što su Trećoj konferenciji prisustvovale i žene koje su zapo­ slene - učiteljice, lekarke, telegrafistkinje i telefonistkinje. Na tom prvom sastanku za­ poslenih žena, iako nedovoljno pripremljenom, čulo se dosta o njihovim problemima. 1 D om aćica, 1910, br. 2, str. 17; br. 4, str. 28-31; br. 5, str. 30-31; br. 6, str. 18-21; br. 7, str. 18-21; br. 8, str. 18-21; Isto, 1911, br. 10, str. 362-364. 2 Drugi redovni glavni skup Srpskog narodnog ženskog saveza 7/20. I I I 1911, u: Domaćica, 1911, br. 10. 4 Prema popisu stanovništva, 1900. godine u državnim i opštinskim ustanovama i službama zaposle­ ne su ukupno 2.124 žene. Najviše je učiteljica (904 prema 1.188 učitelja) i vaspitačica (29 - vaspitača nema); profesorice su dve a profesora je 355, lekarki i hirurškirua je 37 (229 lekarai hirurga), bolničar­ ki je 29 (309 bolničara), babica je 71, a glumica 69 (glumaca 91), pevačica je 23 (5 pevača). U PTT slu­ žbi je 57 žena (313 muškaraca). Ostale žene (1.058), zaposlene u državnim ustanovama i u opštinama, radile su na raznim pomoćnim nekvaliflkovanim poslovima. Posle 1900. godine povećao se broj učite­ ljica za oko 100. Javile su se i prve službenice u raznim drugim ustanovama: dve do tri u rečnom bro­ darstvu, državnim železnicama, nekim stručnim opštinskim službama i novčanim zavodima. �71 Istaknuto je da žene u Srbiji imaju pravo da se zapošljavaju, ali da pored tog prava mogu da „umru od gladi“, jer su im plate niske. Telegrafistkinje im^ju niže plate od njihovih kolega, nemaju prava na povišicu, telefonistkinje rade u smenama, a još su lošije plaćene od telegrafistkinja. Lekarke ne mogu biti postavljene na službu u srezu, u bolnicama su njihove plate mnogo niže od plata njihovih kole­ ga. A nemaju pravo na penziju i nisu zdravstveno osigurane, i to zbog toga što ne služe vojsku, što nije tačno, jer su u slučaju rata vojne obveznice jednako kao i lekari. Lekari i službenici na određenim poslovima u državnoj službi postavljaju se uka­ zom, imaju stalni posao, osigurani su u slučaju bolesti i imaju pravo na penziju, a žene na takvim istim poslovima postavljaju se običnim pretpisom (rešenjem) i te pogodnosti nemaju. Bilo je mišljenja da bi u svakom srezu trebalo postaviti makar jednu lekarku, jer se žene ustručavaju da odlaze na pregled kod muškaraca, a osim toga lekarke bi mnogo više učinile na prosvećivanju naroda. Bilo je i suprotnih mi­ šljenja - da to nije posao za žene, i istican je primer učiteljica koje su na selu ugro­ žene, izvrgnute spletkama i ogovaranjima. Treća konferencija je zaključila da u program SNŽS uđe zahtev: „za jedna­ ke kvalifikacije, sposobnosti, školovanje i jednak rad - izjednačenje žena sa muškar­ cima". Predlog da se održi konferencija svih radnica nije prihvaćen, jer je preovladalo mišljenje da su one nagrađene bolje od službenica, da iza njih stoje njihovi dru­ govi, pa su i u pogledu zahteva za poboljšanje svog položaja u boljoj situaciji. Srpski narodni ženski savez nije imao svoje glasilo, pa se povela i diskusi­ ja o tome da Domaćica postane zajedničko glasillo, što je naišlo na jak otpor. Radilo se zapravo o tome da se nije želela menjati sadržina rada beogradskog Ženskog dru­ štva, pa se insistiralo da Domaćica i dalje ostane njegov organ, namenjen isključivo domaćicama, koji povremeno može objavljivati i priloge koji se odnose na SNŽS. Ipak, više svezaka Domaćice je, uoči balkanskih ratova, postalo sadržajnije i zani­ mljivije. Očigledno pod uticajem međunarodnih organizacija, u program rada SNŽS, pored humanitarnih i prosvetarskih zadataka, unose se i drugi zadaci u vezi sa po­ ložajem žena, istina bojažljivo i redukovano na najopštije zahteve, što je i razumlji­ vo jer su oni za većinu članica potpuno nepoznati. Ipak, prvi koraci su učinjeni to je početak vezivanja SNŽS za ideje savremenog feminizma. Određeni uticaj na novu orijentaciju SNŽS imale su i one članice hum anitarnih društava koje su posećivale i skupove socijaldemokratkinja, koje su se ponovo organizovale 1910. godi­ ne, naročito u pogledu isticanja zahteva za pravo glasa i za poboljšanje položaja za­ poslenih žena. Rad SNŽS na novim koncepcijama nije bio dugog veka, pa se o rezultatima tog rada ne može prosuđivati. Bitno je, čini se, uočiti da su se u Srbiji početkom XX veka našle žene prijemčive za nove ideje i nova strujanja u evropskom femini­ stičkom građanskom pokretu, ali su istovremeno, osim retkih izuzetaka, pokaza­ le izvesnu odbojnost prema radničkom ženskom pokretu, koji se tada oformJjavao. Pored nacionalnog, prosvetarskog i humanitarnog rada, opredelile su se za rad na problemima žena intelektualnih i službeničkih zanimanja. A pravo glasa ostalo je, kako je i pravilima određeno, zaista drugorazredni zadatak. Balkanski i Prvi svetski rat vratio je ženska društva na početak: aktivno učestvovanje u ratnim naporima, i nakon ratova aktivno učešće u otklanjanju posledica rata. �ZANIMANJA I ZAPOSLENOST ŽENA POČETKOM XX VEKA 1. Zanim anja žena Prve industrijske radionice, osnivane u drugoj polovini XIX veka, kao i ra­ zvoj trgovine, uticale su i na promene položaja žena. Mada vrlo sporo, žene se zapo­ šljavaju izvan kuće i u zanimanja koja do tada nisu obavljale. Broj stanovnica i stanovnika u Srbiji znatno se uvećao krajem XEX i počet­ kom XX veka, uglavnom zbog pripajanja novih teritorija, a povećao se i broj stanov­ nica i stanovnika u gradovima, i on je 1900. godine iznosio 14,02% u odnosu na uku­ pan broj.1 I dalje je, osim u poljoprivredi, najviše žena u zanatskoj proizvodnji. Ali, ja­ vile su se i žene koje samostalno obavljaju pojedina zanimanja ili rade kao pomoć­ nice u zanatskim radnjama. Žene su ipak najbrojnije u zanimanjima koja predstav­ ljaju one poslove koje one i inače obavljaju u domaćinstvu - kao što su nadničarke, sluškinje, pralje, kuvarice i dojilje - i za koje nije potrebna nikakva kvalifikacija. Manje je žena u zanimanjima za koja se traži određena kvalifikacija - krojačice, švalje, pletilje i tkalje. U državnim i opštinskim službama zaposlene su 2.124 žene, prema 16.605 muškaraca. I među njima je najviše učiteljica - 904, prema 1.188 učitelja. Na sto muškaraca koji obavljaju razna zanimanja dolazi 6,8 žena, s tim što je u Beogradu taj procenat mnogo veći, i iznosi 28,7%. Statističar je, međutim, sma­ trao za shodno da, uz ovgg podatak, konstatuje: „ženske ne padaju na teret onima koji rade. Jer one rade sve domaće poslove koji nisu ušli u red zanimanja, pa je pro­ cenat žena koje rade mnogo veći od onoga koji je iskazan**.2 1 U Srbyi je 1900. godine bilo 1.281.278 muškaraca i 1.211.604 žene (ukupno 2.492.882). U gradovima je nastanjeno 200.285 muškaraca i 150.000 žena (ukupno 351.730, ili 14,02%). Ukupno je 1.508 žena preduzetnica, odnosno samostalnih radnica, prema 37.904 muškarca preduzimača. Najviše je pralja - 600 (u tom zanimanju muškaraca nema), zatim krojačica -4 1 9 (892 krojača), švafja -1 8 9 (2 muškar­ ca). Pletilja je 71 (585 muškaraca), tkalja je 51 (135 tkača). Žene vode 24 gostionice i 34 kafane, a muškarci ukupno 3.551. U svim zanatima bilo je ukupno 21.779 pomoćnika i pomoćnica, od toga 266 žena - najviše krojačica. U ostalim zanimanjima, žene su najbrojnije kao nadničarke 2.834 (12.979 nadničara), sluškinje - 880 (2.567 muškaraca slugu) i kuvarice - 564 (288 kuvara). Dojilja je 260, a 116 žena samostalno vodi trgovačku radnju (prema 8.737 muškaraca). U drugim slobodnim zanimanjima je 203 prostitutki i 183 žena koje obavljaju razne druge poslove. U državnoj upravi zaposlene su 2.124 žene (prema 16.605 muškaraca). - Popis stanovništva u Kraljevini Srbiji 31. decembra 1900. godine, Beograd 1905. 2 Isto. �79 Teško je pratiti kako je teklo zapošljavanje žena početom XX veka. Nekoli­ ko parcijalnih podataka govori da je broj žena zaposlenih u raznim zanimanjima koje su one samostalno obavljale rastao, doduše sporo, ali konstantno. Tako je ras­ tao i broj radnica u fabrikama, kao i broj žena u prosveti, zdravstvu, državnoj upra­ vi, raznim privatnim novčanim zavodima, na železnici, PTT-u i drugim ustanova­ ma. Tako je, na primer, 1910. godine u dve fabrike duvana bilo 700 žena, u tri knjigovezačko-kartonažne radionice 80 (sve u Beogradu), u fabrici municije 80, u fa­ brici oružja 70 (obe u Kragujevcu), a u dve beogradske fabrike šešira bilo je zaposle­ no 88 radnica. 2. Položaj žena u zanim anjim a Položgg žena u skoro svim zanimanjima bio je lošiji od položaja muškaraca, i imao je sve karakteristike položaja žena u zemljama ranog kapitalizma. Ženska radna snaga u Srbiji obrazovala se iz najsiromašnijih slojeva stanovništva, iz grad­ skih predgrađa ili obližnjih sela, gradske sirotinje, Romkinja, starica i dece. Ah ni položaj onih žena koje rade u zanatstvu nije bio mnogo bolji. Zanati su počeli da propadaju i sve su teže izdržavali konkurenciju fabričkih proizvoda. U zanatskim radnjama proizvodilo se po porudžbini za trgovce i fabrikante. Radilo se na akord (parče) ih na ajluk (za nisku mesečnu platu) kod svojih kuća, često sa sopstvenim materijalima, uz veoma niske nadoknade. Da bi nešto zaradile, žene su bile prinu­ đene da rade i po 18 sati dnevno, da u posao uključuju i ostale članove i članice po­ rodice, naročito decu. Radilo se u stanovima - zapravo skučenim nehigijenskim iz­ bama. To je naročito izraženo kod švalja, tkalja, prelja i ćilimarki. Na užarijama je situacija bila još gora. Sa užarima su radile zajedno i njihove žene i deca - u mrač­ nim, prašnjavim i vlažnim užarskim radionicama koje se zimi nisu grejale. Proizvo­ dili su od sopstvenog materijala koji su uzimali na kredit od trgovaca. Dnevna za­ rada za 12-15 časova rada čitave porodice kretala se uglavnom od 0,40 do 0,80 di­ nara. Nadnice su se u to vreme kretale od jedan do dva i po-tri dinara za najkvalifikovanije radnike. U fabrikama je prosečno radno vreme trajalo 9 do 13 časova, a nekada i vi­ še. Sve nadnice su mizerne, a nadnice žena su još za 20-30% niže od nadnica muška­ raca. Besprimerna eksploatacija uticala je i na lični i na porodični život radnika i radnica. Bolest, naročito tuberkuloza i druge zarazne bolesti, pothranjenost, pijančenje, kartanje, prostitucija, porast broja vanbračne dece i mrtvorođenčadi, kao i smanjenje životnog veka (25,19 - 1906, a 22,65 godina u 1906. godini) bile su nor­ malne posledice izrabljivanja i siromaštva.1 Prema jednoj anketi, na primer, u leskovačkim tekstilnim fabrikama, u ko­ jima je bio zaposlen veliki broj dece, od 41 zaposlene devojčice od osam do četrnaest godina starosti njih osam u dobi od jedanaeste do trinaeste godine bolovalo je od tuberkuloze, pet od škrofuloze, dvadeset njih bilo je bolešljivo, a osam slabunjavo. Njih trinaest radilo je u smenama. Samo sedam njih je pohađalo jedan ih dva razre­ da osnovne škole, dok ostale uopšte nisu išle u školu. U tim fabrikama radile su i l ^ a8^a Lapčević, Položaj radničke klase i sindikalni pokret u Srbiji, Beograd 1928, str. 71-73, 84, �80 tri starice od 78, 80 i 83 godine, bolesne, a jedna bez ruke koju je mašina odnela. Zarađivale su samo 0,80 dinara dnevno.1 Sluge i sluškinje, kao i nadničari i nadničarke, gotovo su u ropskom položa­ ju - propadnu i fizički i umno i moralno. Žene su još u detinjstvu izložene seksual­ nom nasilju gazda i njihovih sinova, što ih vodi u prostituciju. Sluge i sluškinje, nadničari i nadničarke uglavnom se ne evidentiraju. Bilo ih je na hiljade po grado­ vima i varošicama i selima. Oni su bili podvrgnuti samo policijskim propisima i če­ sto su proterivani kao skitnice.2 3. Učiteljice, nastavnice, lekarke Učiteljice školovane u Srbiji davala je jedino Viša ženska škola, od šezdese­ tih godina pa sve do pred krgj XIX veka, kada je deo njenih učenica izdvojen u Žen­ sku učiteljsku školu. Sve one su bile mlade devojke, u početku sa jedva navršenih petnaest, a kasnije sa sedamnaest-osamnaest godina. Po završetku školovanja većinom su postavljane u gradske i varoške škole, a manje u seoske. Po Zakonu o narodnim školama (1898) postavljane su u ženske osnovne škole. Samo izuzetno su postavljane i u muške škole - tamo gde nije bilo učitelja, ali su u tim školama mogle predavati samo u prva dva razreda. Učiteljice su mogle biti samo devojke ili one žene koje su udate za učitelje. One koje su pre donošenja tog zakona imale muževe drugog zanimanja, mogle su i dalje ostati u službi. Ali, ako bi iz bilo kojeg razloga prestale da budu učiteljice, nisu mogle pono­ vo biti primljene u tu službu. Ovaj zakonom uvedeni „celibat" za učiteljice i kasni­ je je, sve do 1941. godine, bio stalna pretnja ženama koje su izabrale učiteljski poziv. A po zakonu, već su u startu imale za 15-20% platu nižu od učitelja. Slična situacija bila je i sa devojkama koje su završile filozofski fakultet, u zemlji ih inostranstvu. One su, naravno sa nižom platom, na osnovu Zakona o us­ trojstvu gimnazija, postavljane običnim rešenjem m inistra u zvanje „klasne učiteljice“ ih „učiteljice jezika", iako su završile fakultet kao i njihove kolege koji su po­ stavljani za suplente, a po položenom profesorskom ispitu za profesore. Iako je zna­ la da svoj status neće promeniti, Kruna Aćimović, koja je završila filozofski fakul­ tet, na svoj zahtev položila je, 1894. godine, profesorski ispit. Naravno, nije postala profesorka - i dalje je ostala učiteljica jezika - ah, ispit je polagala da bi dokazala da ga i žena može položiti.3 Ženama koje su završile filozofski fakultet tek 1912. godine dato je pravo da polažu profesorski ispit. Po položenom ispitu mogle su biti postavljene za profesorke, ah samo u nižim razredima gimnazije. No, zbog ratova - balkanskih i Prvog svetskog rata - žene su ovo pravo reahzovale tek posle Prvog svetskog rata, i tek tada su mogle biti profesorke i predavati u svim razredima.4 Položaj lekarki - koje se sve više zapošljavaju - možemo pratiti kroz priču o Dragi Ljočić, prvoj lekarki iz Srbije. Po završetku studija i povratku iz Ciriha, 1 Isto, str. 122 i 123. z Isto, str. 295 i 296. '' Vasilija Kolaković, B osanka od Bijcljine, je d n a od prve dve fakultetski obrazovane žene Beograda i Srbije, u: Godišnjak grada Beograda, XXV, 1978. 4 Paulina Lebl-Albala, n. d. �81 ona nije mogla da dobije zaposlenje ni u jednoj zdravstvenoj ustanovi u Srbiji, a ni­ je joj bilo odobreno da se bavi privatnom lekarskom praksom. Izgovori za diskrimi­ naciju bili su različiti. Između ostalog, u jednom dokumentu kojim je odbijen njen zahtev za zaposlenje stoji da joj se ne može udovoljiti jer - žene ne služe vojsku. A da ironija bude veća, ona je iz srpsko-turskog rata, u kojem je učestvovala kao do­ brovoljna bolničarka, izašla sa činom potporučnika. Tek na intervenciju kraljice Natalije, pozvana je da pred posebnom komisijom polaže stručni ispit - koji je uspešno položila - i potom joj je odobreno otvaranje privatne lekarske prakse. Nešto kasnije primljena je na rad u bolnicu, ali samo kao lekarska pomoćnica. To zvanje dobila je običnim rešenjem ministra, a plata joj je bila niža od plata njenih kolega. Ni ona, ni lekarke koje su se posle nje zapošljavale nisu mogle bi­ ti postavljene ukazom vladara ili resornog ministra na mesta koja su garantovala stalnost, određenu platu, napredovanje u službi i penziju. Bez obzira na kojoj su dužnosti bile, običnim rešenjem ministra dobijale su zvanje niže od ,,ukaznih“ zva­ nja, koja su dobijala njihove kolege. Ministarstvo unutrašnjih dela, u čijoj je nadlež­ nosti bila zdravstvena služba, 1904. godine, postavilo je zahtev da se lekarke izjed­ nače salekarima, ah je Narodna skupština odbila taj predlog. Po završetku balkan­ skih ratova predloženo je, takođe, da zakon odredi da lekarima i lekarkama za jed­ nake dužnosti pripadaju i jednaka prava. No, tek po završetku Prvog svetskog rata ovaj princip je ozakonjen.1 Prva arhitektkinja, Jelisaveta Načić, po položenom državnom ispitu, zapo­ slena je 1902. u Beogradskoj opštini, jer je to bio deficitaran kadar. Zapažena je kao uspešna projektantkinja. Za vreme Prvog svetskog rata bila je u logoru, i po zavr­ šetku rata zbog udaje prestala je da se bavi svojom profesijom.2 Prvi zahtev da se ženama omogući zapošljavanje u PTT struci u Narodnoj skupštini bio je odbijen uz podsmeh i nipodaštavanje, ah je kasnije mogućnost da se tim zapošljavanjem dođe do jeftinije plaćenih službenica uticala da se, pred kr^j XIX veka, žene počnu zapošljavati u toj struci. Naravno, i one su znatno manje pla­ ćene od svojih kolega muškaraca. A naročito je bio nepovoljan položaj telefonistkinja koje su radile u smenama - njihova plata jedva im je omogućavala da prežive. Banke, novčani zavodi, državne železnice, državni monopol i druge javne ustanove, u kojima su se žene sve više zapošljavale, imale su striktne propise o pri­ jemu u službu, napredovanju i platama. Po tim propisima žene su, bez obzira na svoje kvalifikacije, primane samo kao manipulativne službenice, bile su prikraćene u pogledu napredovanja i manje plaćene od muškaraca na istim poslovima.1 Za kr^j XIX i početak XX veka karakteristično je da su žene u pojedinim zanimanjima individualno vodile bitku za promenu svog položaja i, eventualno, za promenu položaja žena u svojoj struci. Ženska društva, koja su se uglavnom bavi­ la humanitarnim radom, položaj žena uopšte nije zanimao. Tim pitanjem nije se bavilo ni beogradsko Žensko društvo. Pokušaji mlađih članica Društva da osavremene i prošire njegov rad i na probleme zaposlenih žena ostao je bezuspešan. Tek uoči balkanskih ratova, novoosnovani Srpski narodni ženski savez, pod utic^jem međunarodnih ženskih organizacija, na dnevni red postavio je pitanje položgja žena. ^ Šonja Bokun Đinić, n. d; Vera S. Gavrilović, n. d, str. 30. * Arh. Bogdan Nestorović, Graditelji Beograda, 1815-1915, u: Istorija Beograda, kuj. 2, Beograd 1974. ' Domaćica, 1911, br. 10. �82 Rad na poboljšanju položaja radnica, tek 1903. započele su socijalistkinje okupljene u Ženskom radničkom društvu Svest. 4. Prva ženska radnička organizacija - Svest Socijalistička stranka osnovana je u Srbiji 1903. godine, posle više pokušaja da, u odsustvu brojnije radničke klase, organizuje zanatlije. Druga generacija socijalistkinja javila se početkom XX veka u Beogradskom radničkom društvu, osnovanom 1900. Najistaknutija među njima bila je Bugarka Stojanka Dragneva Jovanović-Canka. Ona je, zajedno sa suprugom Kostom Jovanovićem, iz Ženeve, gde je studirala, došla u Beograd i nastavila studije na Velikoj školi. Učestvovala je u osnivanju Srpske socijaldemokratske stranke, i bila je, uz druge sekretare, sekretarica Osnivačkog kongresa stranke. Bila je takođe članica redakcije i saradnica Radničkih novina. U socijalističkoj štampi objavljivala je svo­ je radove o ženi u društvu, a objavila je i brošuru Žena i borba za njeno oslobođenje, što je u Srbiji prva i jedina brošura koju je napisala jedna žena u kojoj su izloženi socijalistički principi emancipacije žena. Pristup svim zanimanjima, jednaka plata za jednak rad, jednakost pred zakonom, jednako obrazovanje, žena „drugarica a ne robinja m užu4 - zahtevi su koji leže u osnovi ženskog pitanja, smatrala je ona. 1 Razvoj kapitalističkog načina proizvodnje u krajnjoj liniji doneće oslobođenje žene i oslobođenje celog čovečanstva. Njenoj generaciji pripada i Ljubica Ivošević-Dimitrova, prva žena proleter­ ska pesnikinja, inače krojačka radnica. Ona je bila vrlo aktivna u osnivanju sindi­ kalnih organizacija i u njihovom kulturno-prosvetnom radu. Udala se za bugar­ skog revolucionara Georgi Dimitrova, i sa njim otišla u Bugarsku. Nastavnica Više ženske škole, Nadežda Veljković bila je aktivna u Klubu učiteljica i učitelja. U svojoj knjizi Škola i njeni vaspitanici u današnjem društvu, kritikovala je školski sistem i nastavne planove i zalagala se da se ženska deca u školi pripremaju za učešće u javnom radu. K ristina Tutunović je prva socijalistki­ nja na selu.1 Na inicijativu Stojanke Jovanović-Canke, 10. avgusta 1903. godine, osno­ vano je Žensko radničko društvo, kasnije nazvano Svest. Prve akcije društva Svest bile su organizovarge zabava, da bi se došlo do novca. Poziv na saradnju koji je Društvu uputilo Kolo srpskih sestara, osnovano iste godine, nije prihvaćen, jer sa KSS kao „klasnim društvom4 radnice nisu želele * „nikakve zajednice4. 4 Na svom prvom velikom zboru u Beogradu, na kojem je prisustvovalo oko 400 radnica, 12. oktobra 1903. godine, Žensko radničko društvo donelo je rezolu­ ciju kojom je. postavilo svoje zahteve zakonodavnom telu, radi njihovog unošenja u Zakon o radnjama. Ta rezolucija je bez sumnje prvi program ženskog radničkog pokreta u Srbiji. Radnice su tražile: da se zabrani noćni rad žena i dece; da se osi­ 1 Dragiša Lapčević, n. d, str. 152-154; Dragoslav Ilić, n. d, str. 37-72; Stanka Dević-Ubavić, Srpska socijaldem okratska partija i ženski pokret u Srb iji 1903-1914, u: Tokovi revolucije I, Beograd 1967; Ubavka Vujošević, Učešće žena u radničkom pokretu Beograda 1903-1914, u: Godišnjak grada Beogra­ da, VII, 1960. �83 gura nedeljni odmor; da se zabrani upotreba ženskog i dečjeg rada na poslovima štetnim po zdravlje; da se zabrani rad dece u industriji i zanatima pre navršene dvanaeste godine; da se njihovo radno vreme ograniči na šest časova dnevno, s tim da obavezno pohađaju zanatsku školu; da se radno vreme ograniči na osam časova dnevno; da se za radnike i radnice uvede osiguranje u slučaju bolesti i smrti, a za odrasle radnice i u slučaju porođaja, s tim što bi imale pravo na odsustvo od najma­ nje šest nedelja pre i posle porođaja, za koje vreme se ne mogu otpustiti sa posla. Nadalje su zahtevale: da se ženske nadnice izjednače sa muškim; da se zavedu stro­ ge kazne za nemoralno ponašanje gospodara ili poduzetnika prema radnicama; da opština povede brigu o deci radnica dok su one na poslu; da se ustanovi inspektor koji će kontrolisati izvršenje zakona koji bi sve ove zahteve regulisao. Tražile su da njihovu rezoluciju radnički poslanik Mihailo Ilić podnese Narodnoj skupštini kao svoj predlog i uvod za uspostavljanje radničkog zakonodavstva u Srbiji.' Društvo je intervenisalo protiv diskriminacije radnica u fabrikama, poma­ galo štrajkače, ispitivalo položaj radnica u pojedinim fabrikama i radionicama, organizovalo tečajeve za nepismene, održavalo predavanja o ženskom pitanju. Organizovalo je i prvi štrajk žena u fabrici šešira u Beogradu, januara 1904. Imalo je 124 članice, i za kratko vreme svog delovanja ostvarilo je priličan uticaj na radnice.2 Glavni radnički savez je, 1904. godine, odlučio da sve radničke prosvetne organizacije prestanu sa samostalnim radom i da se uključe u sindikat. Ah, S v e s t je, i pored te odluke, nastavila da radi - sve do Cankine neizlečive bolesti, 1905. godine. 5. Sekretarijat žena socijaldemokrata Dimitrije Tucović, sekretar Srpske socijaldemokratske partije, učestvovao je, avgusta 1910. godine u Kopenhagenu, na kongresu Socijalističke internacionale i Međunarodnom kongresu žena socijaldemokrata. Neposredno po povratku, dao je inicijativu za organizovanje socijalistkinja, i već 12. septembra 1910. u Beogradu je osnovan Sekretarijat žena socijaldemokrata.3 Konstatujući da se sve žene - polovina čovečanstva - nalaze u moralnoj i materijalnoj bedi, istaknuti su principi za koje će se socijalna demokratija zalagati u borbi za emancipaciju žena. Za razliku od građanskog - buržoaskog ženskog po­ kreta, koji u zalaganju za jednako školovanje i pristup žena svim zanimanjima vidi suštinu ženskog pokreta, socijaldemokrati, pored energične podrške tim zahtevima, proširuju ih svojim zahtevima. Tako oni traže: izjednačenje žena u privatnom pravu i u političkim pravima, jer „privatna prava i, naročito politička jednakost žene, jeste jedina poluga za njeno intelektualno, moralno, svestrano uzdizanje iz mraka i bede u kom se nalazi“. A jedino radnička klasa ima interesa da taj „veličan Ovaj zbor žena prethodio je nizu zborova koji su se održavali u Srbiji 1904. godine i kasnije povodom izrade predloga Zakona o radnjama. Zakon je konačno donet 1910. godine, i u njemu su prihvaćeni svi zahtevi koji se odnose na zaštitu materinstva, a i druga rešenja sadržana u zakonu zasnovana su na savremenim, progresivnim principima. Ali položaj radnica bitnije se nije poboljšao, jer su poslo­ davci nalazili načina da ga izigr^u. - Dragiša Lapčević, n. d, str. 383— 411. ( Dragoslav Ilić, n. d; Ubavka Vujošević, u. d. ' Radničke novine, 1910, br. 110. �84 stveni zahtev“ i ostvari. Kapitalizam je već izjednačio radnika i radnicu, ali prole­ tarijat teži da ekonomskoj jednakosti, koja se u kapitalizmu svodi na eksploataci­ ju i bedu, na jednakost robova, doda jednakost i potpunu nezavisnost žene od mu­ škarca. Žene imaju najviše uslova, interesa i mogućnosti da, uporedo sa muškarci­ ma koji se bore za ukidanje režima ekonomskog ropstva, kapitalizma, i za ostvare­ nje socijalizma - izvojuju i svoje oslobođenje. Već početkom oktobra 1910, Socijaldemokratska partija povela je borbu za što veće učešće na opštinskim izborima, zahtevajući istovremeno izmenu izbornog sistema i opšte, neposredno, tajno i jednako pravo glasa za sve žene, i za muškarce koji ga do tada nisu imali, tj. za 500.000 žena i 50.000 muškaraca. Kao istorijski događgj Radničke novine su ocenile „pojavu žena na poprištu borbe“, na dan izbora u Beogradu. Toga dana oko 150 žena išlo je od birališta do birališta, ističući pred biračkim odborima svoje proteste i zahteve. Na mnogim bi­ račkim mestima žene su verbalno napadane, a na jednom i fizički. U novembru 1911. godine, poslanik Socijaldemokratske stranke Triša Kaclerović podneo je pre­ dlog Narodnoj skupštini da se Ustavom uspostavi opšte, jednako, neposredno i tggno pravo glasa za sve građane i građanke. Sekretarijat je izdavao svoj list Jednakost, koji je sa prekidima izlazio do početka Prvog svetskog rata, kada je i Sekretarijat žena socijaldemokrata prestao sa radom. �ŽENSKA ŠTAMPA 1. Prvi ženski časopis u Srbiji - „Vospitatel ženskiiu Matija Ban, vaspitač dece kneza Aleksandra Karađorđevića, 1847. godine, pokrenuo je prvi ženski časopis u Srbiji - Vospitatel ženskii, koji je posvećen „kras­ nom polu juž nosio venskih naroda". Koliko je poznato, izašle su tri sveske ovog ča­ sopisa. Namera izdavača je bila da utiče na prosvećivanje srpskih žena i na podiza­ nje njihove kulture, kako bi se one osposobile za učestvovanje u javnom životu i postale dobre majke i vaspitačice. Osim samog Bana, u časopisu su sarađivali knji­ ževnici Milan Milićević i Milorad Šapčanin. Časopis je bio raznovrstan - sadržavao je originalne i prevedene književne priloge, pouke iz medicine, tekstove o vaspitanju i savremenoj nezi dece i protiv zastarelili običaja, o vođenju domaćinstva, o eti­ ci, zatim crtice iz prirodnih nauka, iz nacionalne, slovenske i opšte istorije, iz geo­ grafije i društvenih nauka, kao i vesti o akcijama žena u svetu. Tu su se mogle naći i informacije o uređenju sveta i o položaju žene u slovenskim zemljama. Kritički je prikazan položaj žena u Rusiji i mnoštvo zastarelih običaja, što se pripisivalo nasleđu mongolsko-turskog podjarmljivanja. U časopisu se kritikovalo pomodarstvo, kinđurenje, neukus; autori su pokušavah da ustanove neki model „domaće društve­ nosti", i u tom cilju su davali preporuke kako žena treba da se ponaša u kući i u društvu. Povodom dogovora Srpkinja iz Novog Sada, Zagreba i Karlovca da organi­ zuju lutriju u korist siromašne dece, u poglavlju Dve reći o Srpkinjama, Ban piše: „Iz kruga domaćnosti već su (žene) počele prelaziti u krug građanstva - tj. osim što se brinu za sve domaće poslove, brinuti su se počele i za poslove javne, za napre­ dak svoje domovine, a blago narodu svakom gde je ženski pol uopšte duhom građan­ stva i rodoljublja oduševljen". I dalje: „Taj duh bi se nggpreče imao probuditi u srećnim žiteljkama kneževine srpske. Vreme je već da i one počnu izlaziti na pozorište javuosti, ali za to treba najpre da se prosvetle. Dakle, prvi korak koji bi sada imale da učine bio bi taj: probuditi supruge sviju bogatih građana, odličnih opštinara, da se toplo zauzmu kod svojih muževa i nagovore ih da se osnuje u svakoj varoši po jedna ženska škola. Ako se to negde dogodi molim javite da bi imena gospođa obja­ vili u ovoj knjizi na znanje svom jugoslovenskom svetu". Još jedan zapis pobuđuje interesovanje. To je informacija o pronalasku sred­ stva za sprečavanje oplođenja (trudnoće). Konstatujući da su ta sredstva Evropi donela razvrat, pisac se protivi i turskom običaju da žena živi u haremu, ah i bez­ graničnoj slobodi, protivnoj običajima. Predlaže neki srednji put - da se jedan pol ue deh od drugog, ah i neku vrstu obazrivosti u odnosima među polovima, uz pou­ ke kako se valja ponašati u međusobnom ophođenju. Pritom upozorava da bi valja­ �86 lo obnoviti Dušanov zakonik - koji su poštovali i Turci - koji nalaže da ni kn ne sme ući u tuđu kuću kad domaćina nema u kući. Preporučuje domaće sastanka prijate­ lja, na kojima bi učestvovalo više osoba različitog pola i javne skupove na koje treba da dolaze i žene. Ideje koje je Ban zastupao o ženama bile su za tadašnje srpsko društvo vrlo revolucionarne. Osim toga, časopis je štampan na narodnom jeziku, pa se pretpostavlja d aje stoga bilo zabranjeno njegovo izlaženje.1 2. „Dom aćica“ i druga ženska štam pa do Prvog svetskog rata Žensko društvo. 1879. godine, pokrenulo je list Domaćica. List je u početku izlazio u 1.000 primeraka, a krgjem veka dostigao je tiraž od 1.500 primeraka. Sebe je smatrao naslednikom Vospitatela. U listu je sarađivao Matija Ban, zatim književ­ nici Milan Milićević. Milorad Šapčanin, Čeda Mijatović, slikarka Poleksija Todorović. svi bivši saradnici i saradnice Vospitatela. Namena Domaćice bila je da podiže opšte obrazovanje žena, da objašnjava dužnosti žene u kući i porodici, da dgje savete kako se upravlja domaćinstvom, da donosi recepte za spremanje ukusnijih i jefti­ nijih jela, da daje savete o ženskoj privredi, o tome kako uložiti svoja sredstva, da obaveštava o radu ženskih društava i donosi vesti iz drugih zemalja, da piše o svemu što bi moglo uticati na blagostanje porodice i unapređenje položaja žene, ali ne ta­ ko da „otvara borbu za do sada previđena prava žena, nego da osvetljava dužnosti žene u kući i u porodici4. List će širiti obrazovanje, ispravljati istorijske nepravde * prema ženi i uegovati kult majke - učiteljice i vaspitačice. A posebno će negovati i podsticati junaštvo.2 Gotovo iz broja u broj, u Domaćici su objavljivani zapisnici sa sednica Ženskog društva, ili izveštaji njegovih podružnica, izveštaji o radu Ženske radeničke škole i Pazara, a kasnije i Đačke trpeze i Doma starica. U ostalim napisima, kao i u književnim prilozima, sve do početka XX veka, Domaćica se držala okvira koji joj je na početku izlaženja određen. Idealni lik žene koji je list propovedao je obrazovana i odana supruga i životna saputnica, potpora i uteha mužu, prijatelj i savetnik, prosvećena. rodoljubiva mggka-vaspitačica i bri­ žna domaćica. Čak i kada piše o učenicama Više ženske škole ne izlazi iz tog okvi­ ra. Ne zanima se za devojke koje po završetku te škole u petnaestoj ili šesnaestoj godini postaju učiteljice; piše o onim učenicama koje ostaju kod kuće u - „kućnoj školi**. Uči ih da mogu proširiti svoje znanje dobrim knjigama i bez učitejja i da slo­ bodno vreme mogu da ispune i ručnim radom, jer im izlazak u društvo još ne priliči. Po navršet.ku sedamnaeste godine majkama je dužnost da ih upoznaju sa ekono­ mikom i organizacijom domaćinstva, da ih vaspitagu za brak, učeći ih daje njiho­ va dužnost „da se povinuju svome mužu“, one u porodici imaju važno mesto uz muža i ne mogu biti samo „tegleća stoka“.a O emancipaciji žena Domaćica prvi put piše tek u trećoj godini svog izlaže­ nja; zalaže se za to da žena bude obrazovana saputnica mužu i „dobar vaspitač deci . A o društvenoj i političkoj ravnopravnosti suzdržano piše u članku Položaj žene u ' Vospitatel žc.nskii, sv. 1, 2 i 3,1847; Srećko Ćunković, n. d. ' Domaćica, 1879, br. 1, str. 1 i 2. * Isto. �87 društvu, koji se zalaže za punu ravnopravnost žena i muškaraca. Društvenim i po­ litičkim radom žena treba da se bavi - ali samo pošto završi sve obaveze mggke i domaćice. Autor smatra da je javno mišljenje priznalo ženi skoro sva prava, daje na njoj da ta prava sačuva, proširujući svoje obrazovanje, i da se više zainteresuje za kulturu i nauku. Na taj način ona bi održala svoj položaj i otklonila predrasude i prepreke koje u intelektualnom pogledu dele ženu od muškarca.1 Tek 1894. godine - kada je otišla u penziju - Katarina Milovuk objavila je dva opširnija članka o obrazovanju žena u pojedinim evropskim zemljama.2 Kada je reč o feminizmu, beogradskoj duhovnoj ženskoj eliti - u kojoj ima zagovornica feminizma - anonimni autor preporučuje suzdržanost i opominje je da ne podlegne zapadnim uticajima. Kritikuje sifražetkinje i njihove metode borbe, a zagovara umereniji feminizam, koji zagovara akcije za školovanje žena i osniva­ nje ženskih društava. Predlaže da se uvede nagrađivanje domaćica, jer bi to otklo­ nilo potrebu da žena radi van kuće, a kod muža bi razvilo veru u ženinu vrednost. Pažnju privlači i članak dr Vojislava Bakića, pedagoga i profesora Velike ško­ le. U tradicijama Ujedinjene omladine, on ženskim društvima sugeriše da - uz svoj humanitarni, kulturni i prosvetni rad, koji on uvažava i svesrdno podržava - uče Srpkinje kako da vaspitavggu svoju decu, u duhu rodoljublja. Odmalena deci treba uhvati srpske vrline, srpski karakter, srpsku istoriju, učiti ih da vole svoj narod i svoju otadžbinu. Rodoljubive žene čuvaju čast srpske porodice, hrabre svoje muže­ ve da otadžbinu junački brane, da im na frontu pomažu donoseći im hranu i negujući ranjenike. U dužnosti obrazovane srpske žene spada i organizovanje dobrovolj­ nog rada po bolnicama. A St. S. Ilić sm atra da ženu treba vaspitavati tako da ne bude površna, već religiozna. Jer na njoj je i zadatak da budi religioznu svest.3 Tu i tamo mogu se naći vesti o aktivnosti žena u drugim zemljama. Kako su nalagali ondašnji propisi o štampi, urednici Domaćice su morah biti muškarci. Literarni odbor, koji je obrazovan radi pomaganja u uređivanju lista, nije se mnogo bavio njegovom fizionomijom. Mlađe članice Ženskog društva, neza­ dovoljne sadržinom hsta, 1907. godine, nametnule su diskusiju o uređivačkoj poli­ tici. Tražile su da Domaćicu uređuje literarni odbor, što znači da bi muškarac samo formalno ostao urednik. Smatrale su da muškarce ne interesuju ženski problemi, pa svoj posao obavJjaju bez volje, iako priznaju daje bilo i raznih smetnji „sa strane“, koje su uticale na sadržinu hsta. Drugo mišljenje bilo je da list treba da služi opštem i ličnom obrazovanju žena u humanitarnom pravcu i da ostane namenjen isključi­ vo domaćicama. Pod uticajem mlađih snaga u Ženskom društvu i u literarnom odboru, sadr­ žaj Domaćice postajao je raznovrsniji i bogatiji. U njoj je bilo sve više književnih priloga, originalnih (Milka Grgurova, Jela Spasić, J. Šafarikova, Isidora Sekulić, Slavka Kuzmanović, i dr) i prevedenih (Čehov, Žorž Sand, Gi de Mopasan, i dr). Mnogi tekstovi govore o problemima položaja žene, o vaspitanju, o dostignućima žena u svetu. Usmerenja u ovim napisima su razna: od krajnje konzervativnih do građanski vrlo progresivnih, ah direktne polemike nema. Na rad Ženskog društva, pa time i na sadržinu Domaćice, od izvesnog uticaja bilo je povezivanje Srpskog Isto, O emancipaciji ženskinja, 1881, br. 8; Isto, Ranko Petrović, Položaj žene u društvu, 1884, br. 1. 2 Isto, 1894, br. 7 i 8. * Isto, 1910, br. 6. �88 narodnog ženskog saveza sa međunarodnim ženskim organizacijama. List je dono­ sio više priloga o problemima žena. Izlazio je i između dva svetska rata, ali bez ne­ kog posebnog značaja za ženski pokret - okrenut je isključivo domaćinstvu. Ženski svet je izlazio u Novom Sadu, od 1886. do 1911, kao glasilo Zadruge Srpkinja Novosatkinja. Uređivao ga je Arkadije Varađanin, direktor novosadske Više ženske škole ijedan od osnivača Zadruge. List je objavljivao pripovetke, članke o ženama, članke iz oblasti pedagogije, etike, raznih oblasti nauke, pouke o nezi dece i domaćinstvu, vesti o aktivnosti ženskih zadruga (udruženja), kao i vesti iz društvenog života u Vojvodini. Publikovao je i nekoliko predavanja poznate javne radnice i predsednice Zadruge Srpkinja Novosatkinja - Savke Subotić. Žena je časopis koji je takođe izlazio u Novom Sadu, od 1911. do 1921. godi­ ne. Izdavala gaje i uređivala Milica Jaše Tomića; u časopisu su sarađivale većinom žene. U nastavcima je doneo istorijat ženskog pokreta u Evropi pojedinačno po ze­ mljama prema knjizi Zorke Janković, izdate 1911. godine. Objavljivao je podatke o školovanju ženske omladine i o aktivnostima ženskih društava u Srbiji i Vojvodi­ ni. Iznosila je malobrojne sačuvane podatke o srednjovekovnim srpskim vladarka­ ma, kao i o savremenim kneginjama, ukoliko su se odnosili na podršku ženama. Jednakost, organ žena socijaldemokratkinja, izlazio je sa prekidima od okto­ bra 1910. do 1914. godine. Donosio je napise o položggu radnica, načelne članke o ekonomskoj, političkoj i društvenoj ravnopravnosti žena, kao i vesti o aktivnosti­ ma radnica. Između 1871. i 1914. godine, tridesetak žena bavilo se prevođenjem književ­ nih dela, najviše ruskih i francuskih. Nastavnice Više ženske škole napisale su ne­ koliko udžbenika iz predm eta koje su predavale. Takođe, pet žena je priredilo ne­ koliko prigodnih izdanja pesama. Jelica Belović-Bernadžikovska priredila je, 1913. godine, publikaciju Srpkinja, koja sadrži oko pedeset biografija istaknutijih žena iz Vojvodine i Srbije. Ona se bavila i etnografijom, posebno proučavanjem ženskog ručnog rada. Između ostalih radova napisala je originalnu opširnu monografiju Srp­ ski narodni vez i tekstilna ornamentika (1907). O ženskom pitanju i radu žena u raznim listovima i u posebnim izdanjima najviše su pisale Milica Ninković, Savka Subotić, Milica Tomić, Zorka Janković, Jelena Lazarević, Kosara Cvetković i Delfa Ivanić. Sa svojim raspravam a u oblasti vaspitanja i školstva javile su se Nadežda Veljković, Marija Golemović i Darinka Bulja-Kosić, koja je pisala i pripovetke. Pri­ povetke je pisala i Milka Grgurova. Jelena Dimitrijević se sm atra najplodnijom i originalnom književnicom u tom vremenu. Pisala je pesme, pripovetke i putopise. Napisala je i roman Nova. Do 1913. godine u književnosti su se, između ostalih, sa svojim prvim delima javile Danica Marković, Isidora Sekulić i Milica Janković. Mi­ leva Alimpić je napisala biografiju svoga muža, generala Ranka Ahmpića, u kojoj je dala iscrpan, zanimljiv opis događaja i političkih previranja od abdikacije kneza Miloša do pred kraj XIX veka, kao i lične sudbine mnogih učesnika u tim događaji­ ma.1 1 Bibliografija knjiga ženskih pisaca u Jugoslaviji, Beograd-Ljubljana-Zagreb, 1935. �ŽENE U RATOVIMA Redovni rad svih ženskih društava prestao je početkom balkanskih i za vreme Prvog svetskog rata. Po već ustaljenoj tradiciji, sa beogradskim Ženskim dru­ štvom i Kolom srpskih sestara ih samostalno, sva ženska društva uključuju se u ratne napore zemlje. U vreme balkanskih i Prvog svetskog rata za žene su se kao nacionalni za­ daci iskristalisali - mobilisanje žena u vojsku milosrđa koja deluje u pozadini, odr­ žavanje kuće i porodice, čuvanje imovine, obrađivanje imanja, pomaganje frontu u novcu i stvarima, pomaganje u lečenju ranjenika i bolesnika, pomaganje izbeglica, interniraca i zarobljenika. Neizmerljiv je rad koji su žene same obavile brinući i održavajući svoju porodicu tokom nekoliko godina ratovanja. Do balkanskih ratova osposobljeno je oko 1.500 dobrovoljnih bolničarki; one su sa 25 lekarki stavljene na raspolaganje M inistarstvu vojnom. Osim njih na dobrovoljni rad u bolnice stupio je veći broj žena i devojaka iz svih društvenih sloje­ va. One su u bolnicama kao bolničarke zamenjivale bolničare koji su odlazili na ra­ tišta. One koje nisu osposobljene za bolničarke radile su u bolničkim kuhinjama i perionicama, održavale čistoću u bolničkim sobama i bolničkom krugu, radile u magacinima i zamenjivale vojnike gde god je to bilo moguće. Beogradsko Žensko društvo u vreme Prvog balkanskog rata osnovalo je u Beogradu rezervnu bolnicu, kroz koju je za deset meseci prošlo više od 2.500, a kroz bolnicu koju je osnovalo Kolo srpskih sestara preko 1.000 ranjenika. KSS osnivalo je ih pomagalo bolnice u unutrašnjosti - u Nišu, Šapcu, Kragujevcu, Skoplju i Prištini, na primer. Uoči Prvog svetskog rata u Srbiji su 33 žene - uglavnom mlade - po zani­ manju bile lekarke. U ratu su sve one, kao i lekari, bile podređene Ministarstvu vojnom, i ono ih je rasporedilo uglavnom u rezervne vojne bolnice u pozadini. To su bile civilne bolnice u sreskim i okružnim mestima i u Beogradu koje su stavlje­ ne na raspolaganje vojnom sanitetu. U manjim bolnicama obično su žene bile upravnice, istovremeno često i jedine lekarke. U vrlo teškim uslovima (nedostatak lekova, sanitetske opreme i materijala, nedovoljno osoblja? i si) lečile su ranjenike, kao i civile u gradu i okohni, a uz to su se borile protiv epidemija kolere i pegavog tihi sa, i organizovale improvizovana bolnička odeljenja u školama, kafanama, ma­ gacinima i privatnim kućama. Pred nadiranjem okupatora povlačile su sa bolnica­ ma i vojskom. Više njih je obolelo od tifusa, a od tifusa i drugih oboljenja umrle su dr Draginja Babić, dr Jelena Popadić, dr Zorka Popović-Brkić, dr Darinka Banko- �90 vić-Maletić, kao i strankinje dr Eva Mitnička, dr Selma Eliasberg, dr Elizabet Ros i dr Elzi Inglis.1 Dobrovoljne bolničarke su radile u ratnim i rezervnim bolnicama, povlačile se zajedno sa vojskom, pa su tako predsednica KSS Ljubica Luković i potpredsednica, slikarka Nadežda Petrović, i članica uprave Kasija Miletić, umrle od tifusa, negujući obolele vojnike, a Jelena Hristić je poginula na frontu, zbrinjavajući ra­ njenike. U ovaj rad uključilo se i Jevrejsko žensko društvo i njegove članice, među kojima se ističe Natalija Munk. Osim u bolnicama, žene su dobrovoljno radile u mnogim radionicama u Beogradu i u unutrašnjosti, u kojima se izrađivalo rublje za vojnike. Sve ženske zanatske škole pretvorene su u radionice; u njima su uz učenice radile i druge žene i devojke, sve dok nisu bile prinuđene da se povuku pred okupatorom. Za vreme balkanskih ratova u zgradama Doma učenica bile su smeštene misije Crvenog k rsta raznih zemalja, a za vreme Prvog svetskog rata, upravitelji­ ca Doma, Darinka Nikolić, evakuisala je učenice u Skoplje, jer je prilikom bombardovanja Beograda Dom bio oštećen. Bugari su Dom rasturili, upraviteljicu uhapsili, i ona se po puštanju iz zatvora vratila u Beograd. U Domu je zatekla aus­ trijsku bolnicu. Posle rata Društvo je, uz izuzetno zalaganje Darinke Nikolić, Dom obnovilo.2 Na okupiranim teritorijam a žene su zamenile muškarce, održavale porodi­ cu, obrađivale zemlju. Bile su izložene teroru; mnogo žena i devojaka je ubijeno, naročito posle Topličkog ustanka, kada je veći broj žena osuđen na smrt, a veliki broj je interniran u logore, od kojih je najpoznatiji Nežider.3 U jedinicama srpske vojske bilo je nekoliko žena, među njima je najpoznatija M ilunka Savić. LVera S. Gavrilović, n. d, str. 23-49. Srbija je na početku rata imala svega 450 lekara i lekarki. Iz inostranstva je stiglo oko 200 lekara i lekarki i oko 500 školovanih sestara. Najveća pomoć stigla je iz Engleske, a naročito iz Škotske od D ruštva škotskih žena. Lekarke i dobrovoljne bolničarke posredstvom ovog društva prve su stigle u Srbiju sa sanitetskim materijalom. Kasnije su u Srbiju dopremale kompletne Bolnice škotskih žena sa potrebnim osobljem. - Isto, str. 31, 32, 35, 42-45. 1 Jelena Lazarević, n. d. 1 1 Masovni ustanak odigrao se u februaru i martu 1917. godine na jugu i, delimično, na istoku Srbije, protiv bugarske okupacione sile, a kao odgovor na njeno naređenje o regrutaciji srpskog muškog sta­ novništva za bugarsku vojsku. U akcijama odmazde koju je potpomogla i austrijska vojska ubijeno je oko 20.000 muškaraca, žena i dece i spaljeno na desetine sela sa oko 50.000 kuća. �KRATAK OSVRT NA POLOŽAJ ŽENA U ZEMLJAMA KOJE SU 1918. GODINE UŠLE U SASTAV KRALJEVINE SRBA, HRVATA I SLOVENACA 1. Bosna i Hercegovina Zemlje koje su 1918. godine ušle u sastav Kraljevine Srba, Hrvata i Slove­ naca ranije su pripadale državama koje su imale različitu kulturu i različit društveno-politički i državni poredak. Sve to je uslovilo i uočljive razlike i osobenosti u po­ ložaju žena. Položaj u braku, školovanje, stanje u raznim zanimanjima i zapošlja­ vanju - elementi su koji u najkraćim crtama daju sliku o položaju žena u svakoj zemlji posebno, u XIX i početkom XX veka. Srednjovekovna bosanska država pokorena je 1463. godine i pripojena Tur­ skoj Carevini. Na osnovu odluka Berlinskog kongresa, 1878. godine Bosnu i Herce­ govinu je okupirala Austro-Ugarska, a 1908. Austrija je prisajedinila svom carstvu. Austro-Ugarska u okupiranoj zemlji nije menjala nasleđene turske feudalne odno­ se, više nego što je bilo nužno za uspostavljanje i razvoj kapitalizma, čiji je nosilac u Bosni i Hercegovini bio strani kapital. Nepoljoprivredno stanovništvo čini svega 13,4%, što ukazuje da se Bosna i Hercegovina veoma sporo ekonomski i kulturno razvijala. Sve do 1878. godine bilo je veoma malo škola. One su bile privatne, osniva­ ne su na konfesionalnoj osnovi i u njima se školovao neznatan broj učenica. Prvu žensku osnovnu školu u BiH osnovala je, 1857/58. godine, Štaka Skenderova u Sa­ rajevu. Turska uprava je ovu školu izdašno pomagala, a pohađale su je učenice svih veroispovesti. Siromašne učenice stanovale su u internatu koji je otvoren pored škole, i u njemu su imale besplatan stan, hranu i odeću. Nešto kasnije, 1866. godi­ ne, Engleskinja mis Adelina Irbi, zajedno sa Mjuir Mekenzi, osnovala je još jednu žensku osnovnu školu sa internatom. Bojeći se protestantskog uticaja, franjevci su, 1871. godine, iz Zagreba doveli milosrdne sestre koje su formirale osnovne žen­ ske škole po ženskim samostanima. Muslimanske konfesionalne škole - mektebe - mogle su pohađati i učenice. U tim školama čitao se Kuran i druge verske knjige na turskom i srpskom jeziku, koje su učenice učile napamet. Po okupaciji Bosne i Hercegovine, austrougarska vlast postepeno je otvara­ la „narodne osnovne škole". Školske 1912/13. godine radila je ukupno 331 državna �92 škola -116 pravoslavnih, 28 katoličkih i dve evangelističke, i njih je pohađalo 26,75% dece dorasle za školu. Učiteljice koje su bile potrebne za nastavu u ženskim osnovnim školama obrazovale su se u posebnom odeljenju mis Irbinog zavoda, od 1884. godine u pri­ vatnoj učiteljskoj školi pri zavodu Sv. Josipa, a od 1911. godine, i kasnije, u držav­ noj ženskoj učiteljskoj školi u Sarajevu. Više ženske škole osnovane su u Sarajevu (jedna srpska i jedna musliman­ ska) i Mostaru (1893), Banjaluci (1898) i Derventi (1917). Takođe, otvoreno je i de­ vet katoličkih zavoda za devojke. U svim ovim školama bilo je malo ženske dece - uglavnom gradske - pa je 1910. u Bosni i Hercegovini od ukupno 88,05% nepismenih stanovnika i stanovni­ ca, bilo 83,86% nepismenih Hrvatica, 95% Srpkinja i 99,68% Muslimanki. Krajem XIX veka zaposlenost u BiH se postepeno povećava. Žene su najčeš­ će zaposlene u fabrikama duvana i otkupnim duvanskim stanicama; 1881. u njima radi 177 žena i 104 muškarca, a 1904.1.736 žena i 813 muškaraca. Žene svih veroispovesti u većem broju takođe su zaposlene i u tkaonicama čilima, a među radni­ cama su čak i devojčice od sedam do deset godina. Radno vreme je od 14-18 časova dnevno, a nadnice su vrlo niske. Da bi poboljšale svoj položaj, 1905. godine radnice fabrike čilima u Sarajevu organizovale su štrajk. Podržane su od radnika, i to je bio uvod u generalni radnički štrajk 1906. godine, u kojem su žene uzele veoma vidno učešće. Radnice su organizovane u sindikate, a u Socijaldemokratskoj parti­ ji, 1912, od ukupnog članstva - 2.445 - bilo je 135 žena. 1914. godine žene su prvi put proslavile 8. m art, i na javnim zborovima u Sarajevu tražile puno ekonomsko i političko oslobođenje žena. Zboru je pozdravni telegram u ime međunarodne or­ ganizacije žena socijaldemokratkinja uputila Klara Cetkin. Beogradski ženski list Jednakost čitao se i među radnicama Bosne i Hercegovine.1 Za zaključenje i razvod braka važili su crkveni propisi po kojima je žena potpuno potčinjena mužu. Katolička crkva ne dozvoljava razvod braka, već samo „rastavu od stola i postelje'4 U pravoslavnoj crkvi samo pod određenim uslovima . brak se mogao razvesti, ali takođe veoma teško. Po seryatskom pravu, koji je važio za musliman(k)e, sva vlast u braku pripadala je mužu, i supruga je bila dužna da mu se u svemu pokorava; za neposlušnost muž je imao pravo da kazni ženu čak i telesnom kaznom. Muškarac je mogao imati četiri žene otjjednom, a brak se mogao razvesti jednostavno - otpustom, odnosno otkazom bračne zajednice. Muslimanka se smela udati samo za muslimana, dok se muškarac mogao venčati sa ženom dru­ ge vere. Žene su živele u posebnim odajama, strogo čuvanim čak i od pogleda suseda. Ako bi se sa susedovog prozora mogle videti prostorije u kojima se zadržavaju muslimanke, on je bio dužan da taj prozor zazida ili zakuje daskom. A ako je sa vo­ ćke mogao videti muslimanke bio je dužan da unapred javi kada će se na voćku pe­ njati kako bi se one mogle sakriti.2 Ženska društva su se osnivala na nacionalnoj osnovi i imala su izrazito na­ cionalnu, a često i versku orijentaciju. Srpkinje su organizovale društva pod ime­ nom „zadruge4. Prvo takvo društvo osnovano je u Sarajevu 1887. godine - Kraj4 1Borbeni p u t žena Jugoslavije, Beograd 1972, str. 42; Jovanka Kecman, Žene Jugoslavije u radničkom pokretu i ženskim organizacijama 1918-1941, Beograd 1978, str. 15. %Dr Saša Đuranović-Janda, Žena u radnom odnosu, Zagreb 1960, str. 58-60. �93 sarsko društvo pravoslavnih Srpkinja. A u februaru 1901. godine u Banjaluci je osnovana Dobrotvorna zadruga pravoslavnih Srpkinja Banjalučanin, koja je radi­ la na širenju nacionalnih ideja i na negovanju otpora tuđinskoj vlasti. Zadruga je takođe brinula o siromašnim ženama, davala je opremu siromašnim devojkama prilikom udaje, školovala je i pomagala je siromašnu žensku decu i organizovala razne kulturne priredbe. Sarajevsko žensko društvo, 1905. godine, počelo je da ra­ di pod nazivom Dobrotvorna zadruga Srpkinja. Ova zadruga, 1906, osnovala je đa­ čku menzu, prvu ustanovu te vrste u BiH, a 1911. godine upravljala je prihvatili­ štem za siromašnu decu. Do 1912. godine osnovane su dvadeset i dve zadruge Srp­ kinja, sa sličnim ciljevima koje je imala banjalučka Zadruga. Te godine zadruge su osnovale i svoj savez. Uoči izbijanja Prvog svetskog rata, 1913. godine, na svojoj godišnjoj skupštini, Savez je doneo rezoluciju u kojoj se zahtevalo izjednačenje pra­ va žena i muškaraca, naročito u pravu na nasleđivanje, na regulisanje položgga neudatih m^jki i izjednačenje statusa vanbračne i bračne dece. Savez je počeo da iz­ daje i svoj list Srpska žena. Izašla su samo četiri broja jer je dalje izlaženje sprečio rat.' Po izbijanju Prvog svetskog rata u Bosni i Hercegovini je zaveden vojni režim. Veliki broj građana i koji su se protivili austrijskim vlastima, na „veleizdajničkim“ procesima, osuđen je na sm rt ili višegodišnju robiju, ili su, i bez suđenja, internirani u koncentracione logore. Takođe, mnogo muškaraca, naročito mlađih, mobilisano je u austrijsku vojsku. Porezi i drugi nameti su povećani, a rekvizicija (oduzimanje poljoprivrednih proizvoda i stoke) je pooštrena, pa je tako došlo do masovnog umiranja od gladi, što je izazvalo proteste žena u okolini Sarajeva. U po­ slovima i u fabrikama žene i deca skoro su potpuno zamenili muškarce, i za svoj rad oni su dobijali vrlo niske nadnice. Pod uticajem socijaldemokrata, da bi se bori­ le za poboljšanje svog položaja, žene su organizovale Ženski socijalistički agitacioni odbor i Odbor rezervističkih žena. M arta 1918. ta dva odbora organizovala su veli­ ki ženski zbor, na kojem je bilo oko dve hiljade žena, među njima i oko tristo-četristo muslimanki.2 2. Crna Gora Crna Gora, sa svojih 70-80 hiljada stanovnika i stanovnica, sve do sredine prošlog veka zadržala je plemensku i ratničku organizaciju društva, u kojoj su vla­ dike predstavljale centralnu vlast. Položaj žene ima sve karakteristike tog uređe­ nja. Muškarac je zaštitnik slobode svog naroda, zaštitnik časti i ugleda svog pleme­ na, bratstva i kuće, dok žena čuva, ali ne štiti čast porodice i bratstva. Nad njom se ne vrši krvna osveta, ali ni ona nikada ne vrši krvnu osvetu. Podela poslova u kući na muške i ženske oduvek je bila stroga: ratniku nije priličilo da se bavi domaćim, »ženskim*4 poslovima. Smrtna kazna nad ženom vršena je vešanjem, a ponekad i kamenovanjem, jer je „streljanje samo za onog ko nosi oružje i oružjem se brani . Za krivicu žene, po pravilu, odgovarali su njen otac ili muž. Brak se uglavnom za­ ključivao po izboru, volji i dogovoru roditelja. Rađanje ženskog deteta dočekivano 1Jovanka Kecman, n. d, str. 9. Isto, str. 16 i 17; Borbeni put..., str. 42 i 43. �94 je sa nezadovoljstvom. Žene su bile isključene iz nasledstva, osim kada nije bilo muškog naslednika. Posle sm rti muža njegova supruga je postajala „domaćin4 ku­ * će i mogla je prisustvovati seoskim zborovima. Žene su sa ponosom ispraćale svoje ukućane u rat. A kada bi neko od njenih najbližih poginuo žena javno nije izražava­ la svoju žalost. Žene su u ratovima učestvovale tako što su ratnicima, čak i do naju­ daljenijih ratišta, na svojim leđima nosile odeću, hranu i municiju, za vreme borbi punile puške borcima, izvlačile ranjenike, a bilo je i onih koje su u borbama učestvo­ vale kao ratnice.1 Po odlukama Berlinskog kongresa teritorija Crne Gore se uvećala. Godine 1898. u Crnoj Gori živelo je oko 200.000, a 1913. oko 370.000 ljudi. Prve osnovne škole počele su se osnivati 1844. godine. U njima su predavali učitelji koji su dove­ deni sa strane. Po pisanim podacima, u Cetinjsku osnovnu školu, 1867. godine, pr­ vi put se upisuju učenice. Bilo ih je desetak. Godine 1869. radila je ukupno trideset ijedna škola. Pohađalo ih je 1.424 đaka, ali svega 23 učenice (1,6%).2 U prvom zakonu o školi, 1870. godine, roditeljima je preporučeno da i žen­ sku decu šalju na školovanje, pa je 1873/74. taj broj povećan - od ukupno 1.774 đa­ ka bilo je 39 učenica (2,24%). Prva ženska osnovna škola, u kojoj je bilo trideset učenica, osnovana je na Cetinju 1871. godine, kao privatna škola Jelene Vicković. Ta škola je 1874. postala državna. Druga ženska škola otvorena je u Podgorici 1880, a treća u Baru 1901. godine. Broj ženske dece u školama rastao je, mada vrlo sporo. 1.1909/10. školske godine, od ukupno 10.000 učenika i učenica, školuje se 931 žen­ sko dete (8%). Pod pokroviteljstvom ruske carice, 1869. godine, kao ženska srednja škola, na Cetinju je osnovan Devojački institut, u kojem je nastava trajala najpre četiri, potom šest, da bi 1900. godine bila produžena na devet godina. Nastavnice na Institutu bile su Ruskinje. A škola je, osim domaćica, školovala i učiteljice za osnovne škole. Prve učenice u gimnaziju na Cetinju upisale su se 1910. godine. Do 1914. u cetinjsku gimnaziju pohađaju 53 učenice. I u Crnoj Gori otvaraju se - najpre kao privatne - ženske radničke škole. Na Cetinju je osnovana prva takva škola - Ženska radnička škola kneginje Jolande, a zatim su slične škole osnovane u Baru, 1904, i u Podgorici, 1911. godine. Zaostali ekonomski odnosi uticali su da se položaj žene vrlo sporo menja, a shvatanja o njenom m estu u društvu vrlo su konzervativna. Jedine zaposlene žene bile su učiteljice i mali broj vaspitačica i službenica pošta. U Podgorici je, 1903. go­ dine, osnovana fabrika duvana u kojoj su uglavnom zaposlene žene. Ženskih društa­ va nije bilo. ‘ Crnogorke su učestvovale kao ratnice u borbama protiv Turaka u toku XIX veka i u balkanskim ratovima. U Komitskom pokretu za vreme austrougarske oku­ pacije Crne Gore, 1916-1918. godine, učestvalo je šesnaest žena, i u tom pokretu one su se istakle svojom hrabrošću. Većina žena trpela je teror okupatora, i pred okupatorom su se sklanjale u nepristupačne predele. Mnoge žene su hapšene i od­ 1 Dr Saša Đuranović-Janda, n. d, str. 45-47. AJovan Bojović, Radovan Jovanović, Zoran Lakić, Radoje Pajović, Slavko Stanisić, Žene Crne Gore u revolucionarnom pokretu 1918-1945, Titograd 1969, str. 9-14; Jelena Danilović, Predgovor, u: Valtazar Bogišić, Beograd 1983, str. 26. ' Jovan Bojović i dr, u. d, str. 18-21, dr Saša Đuranović, n. d, str. 45-47. �95 vođene u logore osnovane u Baru, Bileći, Tuzima i u Mađarskoj, gde je njih trideset i s e d a m umrlo, a više njih je streljano ili obešeno.1 3. Hrvatska U XIX veku Hrvatska je bila u sastavu Habzburškog carstva, no njena teri­ torija nije pod jedinstvenom administrativnom upravom. Težnje za nacionalnim ujedinjenjem hrvatskih zemalja, kao i težnje za ujedinjenjem sa ostalim jugoslovenskim zemljama, izražene su u Hrvatskom narodnom preporodu. Stvaranje zajed­ ničkog književnog jezika i pravopisa, velike kulturne zajednice i, konačno, nezavi­ sne države pod imenom Velika Ilirija, bili su ciljevi ovog pokreta, koji je poznat i pod imenom Ilirski pokret. No, kao i drugi slični pokreti, i Ilirski pokret je Austrij­ ska carevina uspela da suzbije, i tako ojača svoju vlast. Posle Austrougarske nagod­ be (1867), po kojoj je carevina postala dvojna - Austrougarska monarhija - svaka od njih imala je poseban ustav i posebne državne organe sa zajedničkim vladarom, vojskom i spoljnim poslovima. Uz određenu autonomiju, Hrvatska i Slavonija osta­ le su u sklopu ugarskog dela, Rijeka je potpala pod neposrednu ugarsku upravu, Dalmacija je postala austrijska pokrajina, a Istra deo posebne pokrajine koja se zva­ la Austrijsko primorje, svaki deo sa posebnim upravno-političkim režimom. Hrvat­ ska je ovako rascepkana ostala sve do 1918. godine.2 Hrvatsko-ugarska nagodba iz 1868. godine uređivala je njihove međusobne državno-pravue odnose. Između ostalog, Hrvatska je imala autonomiju u školstvu, sa hrvatskim jezikom kao službenim. Iako ekonomski zavisna od Mađara, Hrvat­ ska je, na osnovu svog prvog zakona o školstvu, 1874. godine, počela da otvara četvororazredne osnovne škole i dvogodišnje ,,opetovnice“ - produžne škole (pre to­ ga škole su se osnivale kao konfesionalne, a kasnije kao državne, sa nastavom na nemačkom jeziku). Zakon je pređvideo i osnivanje trogodišnjih građanskih i viših devojačkih škola. Školovanje u osnovnim i produžnim školama je obavezno, a oba­ vezni nastavni jezik je maternji. Škole su mogle biti državne ili privatne, ali ne i konfesionalne, mada je crkva imala pravo da kontroliše nastavu veronauke i ,,duh“ ostale nastave. U Vojnoj Krajini, koja je bila pod neposrednom upravom Austrije, važili su posebni propisi. Do donošenja ovog zakona, 1874. godine bilo je 673 škole sa 84.223 đaka, a 1888. godine njihov broj se popeo na 1.189 sa 126.294 đaka, dok se broj polaznika produžnih škola u istom periodu od 18.363 povećao na 22.207. Godine 1875. u Dal­ maciji je bilo 261, a 1895. 342 škole, a broj đaka se srazmerno povećavao. 1883. go­ dine u Istri je bilo 158 škola - 82 hrvatske i slovenske, 64 italijanske i 12 mešovitih. Iako su se ugarske vlasti trudile da ograniče otvaranje škola, one su se ipak i dalje otvarale, tako da ih je 1903. bilo 1.337, sa 174 405 učenika i učenica i 2.356 učitelji­ ca i učitelja. Ali, 1904. godine još uvek je bilo 54,52% nepismenog stanovništva. U Dalmaciji 1909. bilo je 457 škola (i 7 građanskih), a u Istri 1913. godine 346 - 175 hrvatskih, 38 slovenskih, 121 italijanska, 4 mešovite i 8 nemačkih.3 ’ Borbeni put..., str. 76. Na teritoriji Hrvatske 1921.godine bilo je ukupno 3.427.268 stanovnika i stanovnica. - Enciklopedi­ ja Jugoslavije, 4, 1960, str. 164 feto, str. 172. �96 Srednje škole bile su namenjene uskom krugu plemićke dece iz najimućnijih slojeva, kao i za obrazovanje sveštenika i poslušnih činovnika. Prva primaljska ško­ la osnovana je 1821. godine u Zadru, a 1877. u Zagrebu. Ženska šivaća i risačka ško­ la osnovana je 1879. godine, a 1885. pretvorena je u Žensku stručnu školu.1 Prva Viša devojačka škola osnovana je u Zagrebu 1872. godine, a 1892. os­ novan je i Ženski licej, što je ženama omogućilo da se zapošljavaju kao učiteljice i službenice na pošti. One su od 1901. godine mogle studirati na Filozofskom fakul­ tetu u Zagrebu. U Hrvatskoj i Slavoniji 1890. godine bilo je oko 8.000 žena zaposlenih u in­ dustriji i zanatstvu, ili oko 10,8% u odnosu na ukupan broj zaposlenih u tim delat­ nostima. Žene, a među njima i veliki broj ženske dece, bile su zaposlene najviše u duvanskoj i tekstilnoj industriji i u konfekciji. One su radile na nekvalifikovanim i najmanje plaćenim poslovima, osim toga i najprljavijim (u papirnicama, na pri­ mer, radile su na sortiranju starih krpa). Radno vreme, kao ni odnosi između rad­ nica i poslodavaca, nisu bili regulisani. Žene su primale 60-80% niže nadnice od muškaraca. Tako je, na primer, 1910. godine za slučaj bolesti osigurano bilo ukup­ no 7.147 radnica, ali je od toga broja njih 6.638 bilo svrstano u najniži razred osigu­ ranja. Teški uslovi rada navodili su radnice na štrajkove, koje su same vodile, ili su učestvovale u zajedničkim štrik o v im a sa radnicima. One su se, još krajem pro­ šlog veka, organizovale u okviru radničkih društava za uzajamnu pomoć Zagreba, Rijeke i Zadra. Pod rukovodstvom Socijaldemokratske stranke, radnice su 1897. godine u Zagrebu osnovale žensku organizaciju koja nije dugo radila, ali one su se nanovo organizovale, 1908. godine, kao ženska sekcija radničke socijalističke organizaci­ je. U Rijeci je aktivno delovala socijalistkinja Ana Delić, koja je javno zastupala pra­ va žena. Prvu žensku sindikalnu organizaciju osnovale su, 1914. godine, trgovačke nameštenice u Zagrebu, u okviru Saveza trgovačkih nameštenika. U Hrvatskoj je prvo žensko društvo osnovano 1895. godine. Ono se brinu­ lo za dojenčad i malu decu. A pet godina kasnije, 1900, u Zagrebu je osnovana Gospojinska udruga za. obrazovanje i zaradu ženskinja u Hrvatskoj i Slavoniji. Cilj ovog društva bio je da siromašnim devojkama pomogne u školovanju u stručnim i u devojačkim školama, pa im je u svom internatu društvo pružalo besplatno izdr­ žavanje. Gospojinski klub, osnovan 1902. godine, stavio je sebi u zadatak da razvi­ ja društvenu svest žena, da širi obrazovanje preko tečajeva i predavanja i pomaže dobrotvorne akcije. Udruga učiteljica, sistematski se bavila socijalno-zdravstvenom zaštitom dece. A Ženska udruga za narodno tkivo i vezivo (osnovana 1908. u Petri­ nji) kao i Ženska udruga, za očuvanje i promicanje hrvatske seljačke umjetnosti i obrta (osnovana 1913. u Zagrebu) imale su za cilj čuvanje hrvatske narodne unietnosti, razvoj kućne radinosti i, tim putem, poboljšanje materijalnog položaja žena na selu. U Hrvatskoj je postojalo i više katoličkih ženskih društava, koja su se bavi­ la pitanjima verske obuke. Za vreme Prvog svetskog rata, 1916. i 1917. godine, u nekoliko gradova (Osi­ jek, Rijeka, Vukovar, Split) žene su demonstrirale protiv nepravilne podele namir­ nica. Radnice u fabrikama vodile su akcije za povećanje nadnica i skraćenje radnog dana (fabrika duvana u Rijeci i u Zagrebu, fabrika koža u Zagrebu, fabrika kandi1 Isto. �97 da i fabrika konzervi u Osijeku, zatim u Zagrebu u štamparijama i knjigovežnica­ ma, fabrici cikorije, fabrici kandida i čokolade, u fabrici penkala, i dr). U Zagrebu je u Opštem radničkom savezu bilo 1.376 članica i članova, od kojih su dve trećine bile žene. Hrvatice i Srpkinje 1917. godine zahtevale su i politička prava od Hrvat­ skog sabora, a socijalistkinja Zofka Kveder-Demetrović pokrenula je list Ženski svijet.' 4. Makedonija Sve do 1912. godine Makedonija je bila pod turskom vlašću. Naročito posle Berlinskog kongresa, po kojem je i dalje ostala pod turskom vlašću, ustanci i pre­ viranja u Makedoniji neprekidno trggu. Na njenoj teritoriji ukrštali su se interesi Srbije, Bugarske i Grčke, pa su vlade tih zemalja nastojale da u Makedoniji osigu­ raju svoj uticaj. One su na njenoj teritoriji osnivale svoje škole i crkveno-školske opštine. Nastojale su da preko škola, nametanjem svog jezika, kao i ubacivanjem oružanih grupa za borbu protiv Turaka, osiguraju svoju prevlast. Makedonski nacionalni pokret, koji se borio za autonomiju i za svoj jezik, 1893. godine oformio je svoju tajnu organizaciju - VMRO - Unutrašnju makedon­ sku revolucionarnu organizaciju, koja je delovala pod parolom: Makedonija - Ma­ kedoncima. Podržavali su ih i makedonski socijalisti, koji su pružali otpor ubaci­ vanju oružanih četa iz susednih balkanskih zemalja i zalagali se za balkansku fe­ deraciju. VMRO je 1903. organizovao ustanak u bitoljskom okrugu, koji je ubrzo ugušen. Represalije su bile izuzetno oštre: 201 selo bilo je potpuno ili delimično spa­ ljeno, izgorelo je preko 12.000 kuća i oko 70.000 ljudi ostalo je bez krova nad glavom; ubijeno je oko 4.700 muškaraca, žena i dece; silovano preko 3.000 žena; preko 30.000 izbeglica lutalo je tražeći spas od represalija. I pored teških uslova pod turskom okupacijom, pismenost u Makedoniji sa­ čuvana je u manastirima. A od šezdesetih godina prošlog veka osnivaju se svetovne škole - grčke, bugarske i srpske, sa njihovim učiteljima. Najviše je bilo grčkih škola: 1904/05. -1.375, sa 2.100 učitelja i oko 78.000 đaka. Srpskih škola je 1906/07. bilo svega 303. Po završetku Prvog svetskog rata, na teritoriji današnje Makedonije bilo je 677 osnovnih škola. U njima je nastavni jezik bio srpski. Kao i u delovima koji su pripali Bugarskoj ili Grčkoj, makedonski jezik bio je zabranjen i u školama i u jav­ nom životu. U Solunu, 1880/81. školske godine, uz mušku, osnovana je i ženska bugar­ ska gimnazija, a zatim nepotpuna ženska gimnazija u Bitolju, a 1901/02. školske godine i Viša ženska škola (srpska), takođe u Solunu.2 Podaci o tome koliko je ženske dece bilo u osnovnim ili srednjim školama su parcijalni, ali nesumnjivo je daje taj broj bio nesrazmerno mali u odnosu na uku^ Isto; Borbeni put..., str. 115-118; Jovanka Kecinan, n. d, str. 14, 17-19. * Enciklopedija Jugoslavije, 5, Zagreb 1962, str. 643, 644. Po proceni, Makedonija je 1900. godine iruala 908.904 stanovnika i stanovnica. Posle balkanskih rato­ va, 1912. i 1913. godine, Makedonija je Bukureškim mirom podeljena između Srbije (Vardarska Makedo­ nija), Bugarske (Pirinska Makedonija) i Grčke (Egejska Makedonija). U delu koji je pripao Srbiji, a kasnije je uključen u Kraljevinu Jugoslaviju, prema popisu iz 1901, živelo je 808.724 ljudi - Isto, str. 637. �98 pan broj đaka, što se da zaključiti iz činjenice daje procenat nepismenih žena jeda­ naest godina posle oslobođenja od turske vlasti, 1931. godine, iznosio 81,7%.* Takođe, karakteristično je da u Makedoniji nema posebnih ženskih društa­ va. Žene su se uključivale u rad VMRO-a i u njegovim okvirima osnivale su i ženske tajne revolucionarne grupe. Njihov zadatak bio je da za revolucionare pripremnu sigurna skloništa, da ustaničke čete snabdevaju odećom i hranom i obavljaju kurir­ sku službu. A u ustaničkim četama bilo je i žena-borkinja. Iz raspoloživih podataka ne može se razabrati koliko su Makedonke učestvo­ vale u zanatskoj proizvodnji, proizvodnji duvanaili u nekim drugim zanimanjima. Poznato je da su se rano uključivale u socijalistički pokret i učestvovale u njegovim političkim akcijama: u antisultanskim demonstracijama u Solunu i Bitolju. Jedna od prvih socijalistkinja je Rosa Pleveva, koja je, sa još nekoliko učiteljica, krajem prošlog veka, u Velesu prišla socijalističkom pokretu. Ona je i u Skoplju, kao i u Velesu, okupljala Makedonke i Turkinje i dopisivala se sa Rozom Luksemburg. Ka­ da je, 1917. godine, osnovan Odbor za oslobođenje Roze Luksemburg i Karla Libknehta, organizovala je prikupljanje potpisa za njihovo oslobođenje. Peticiju je pot­ pisalo oko sto žena, što je za ono vreme - u doba Prvog svetskog rata i bugarske okupacije - impozantan broj.2 Život u Makedoniji regulisan je turskim zakonima. Proširenje srpskih zako­ na na tu teritoriju posle 1912. godine nije realizovano, jer je ubrzo nastupio Prvi svetski rat i Makedoniju je okupirala Bugarska. 5. Slovenija Do kraja Prvog svetskog rata Slovenija je bila u sastavu Austrije, ali jedan njen deo pripadao je Italiji. Zemlja je bila u vlasništvu feudalaca - stranaca koji su je vekovima denacionalizovali i razjedinjavali na pojedine samostalne teritorije. Proces industrijalizacije koji je zahvatio Austriju i u Sloveniji je stvorio nekoliko industrijskih centara. Među njima najveći je bio Trst, zatim Ljubljana, Maribor, Celje, i drugi. Ali, nosioci ekonomskog razvoja u svim tim centrima su stranci. Po­ lovinom XIX veka razvio se široki pokret seljaka za ukidanje feudalnih odnosa. Isto­ vremeno, i slovenačko građanstvo se ujedinjavalo na nacionalnoj osnovi. Ono je is­ ticalo zahteve za ujedinjenje Slovenije, za teritorijalnu samoupravu i za uvođenje slovenačkog jezika u škole i institucije. Te ideje slovenački liberalni pokret, od 1868. do 1871. godine, širi preko tabora, velikih narodnih skupova. I žene veoma aktivno učestvuju u ovom nacionalnom pokretu.3 Da bi se očuvala nacionalna kultura, jezik i običaji, bilo je nužno formirati nacionalno svesnu ženu, kao osnovu nacionalnog duha, pa se slovenačko građanstvo zalagalo za školovanje žena. Reformacija se u XVI veku dotakla i Slovenije. Primož T rubar i njegovi sledbenici osnivali su škole za decu oba pola, ali je katolička protureformacija zaustavila osnivanje svetovnili škola i zatvorila one koje su do tada bile osnovane. U Sloveniji je, 1869. godine, uvedeno obavezno osmogodišnje školovapje ' Borbeni put..., str. 17. 2 Borbeni, put..., str. 153,154. * Na teritoriji današnje Slovenije 1900. godine bilo je 1.268.055, a 1921. godine 1.287.797 stanovnika i stanovnica. - Enciklopedija Jugoslavije, 7, Zagreb 1968, str. 348-350. �99 za svu decu, stoje zahtevalo i osnivanje ženskih učiteljskih škola. One su osnovane u Celovcu, Trstu, Ljubljani i Gorici. U Ljubljani je 1896. godine osnovana i Viša devojačka škola. U Sloveniji se, već u prvoj polovini XIX veka, počela razvijati prerađivačka industrija koja je apsorbovala više žena nego što je to bio slučeg u drugim južnoslovenskim zemljama u sastavu Austrije, ali sporije nego u Austriji. U manufakturi i tekstilnoj industriji zaposleno je preko 50% žena i dece u odnosu na ukupan broj zaposlenih u tim privrednim granama. Ali to je bila uglavnom nekvalifikovana ra­ dna snaga, jer su većinu kvalifikovanih radnika činili stranci. U industriji je 1890. godine, u odnosu na ukupan broj zaposlenih, bilo 32,1% žena, ali je 1910. godine taj procenat relativno opao i iznosio 22,8. Klerikalci su, 1894. godine, osnovali Katoličko društvo za delavce, dok je pod uticajem socijalde­ mokrata, 1901. godine, u Idriji osnovano žensko socijalističko društvo Veda (Nauka), čiji je cilj bio uzdizanje žene i njeno otimanje iz prosvetnog, kulturnog, socijalnog i seksualnog neznanja, zaštita žene od fizičkog i moralnog propadanja, kao i pomoć ženama da poboljšaju svoj ekonomski položaj. Društvo je delovalo do 1913. godine. Iste, 1901. godine osnovano je Splošno slovensko žensko društvo (Opšte slovenačko žensko društvo), koje je imalo „socijalne i feminističke ciljeve“. Tražilo je da se uki­ nu odredbe austrijskog zakona o društvima po kojem žene nisu mogle biti učlanje­ ne u politička udruženja, kao i odredbe zakona koje su joj uskraćivale izborna pra­ va. Društvo je bilo učlanjeno u Savez austrijskih ženskih društava, ali istovreme­ no ono je i sveslovenski orijentisano, pa se povezivalo sa Čehinjama i Hrvaticama. Slovenački liberali, navodno zbog klerikalne opasnosti, bili su protiv ženskog pra­ va glasa, dok su, između 1905. i 1907, socijaldemokrati i hrišćanski socijalisti po celoj Sloveniji održavali zborove za dobijanje opšteg prava glasa, uključujući i pra­ vo glasa za žene. Međutim, opšta izborna prava, 1907, dobili su samo muškarci. U nekim opštinama u kojima su i ranije imale pravo glasa žene su to pravo zadržale. No to je važilo samo za direktne poreske obveznice ili intelektualke, s tim što su i one mogle glasati samo preko punomoćnika. Žene su se, 1911. godine, izborile za pravo da mogu biti i članice političkih partija. Dan međunarodne ženske solidarnosti u Sloveniji prvi put je proslavljen 19. marta 1911. Tada je istaknuta ideja da se žene same moraju politički organizovati i boriti za svoja prava. Socijaldemokratkinja Alojzija Štebi pokrenula je Ženski list, koji je posle šestog broja prestao da izlazi, jer ga socijaldemokratska stranka nye podržala. Zahtevi za ujedinjavanje slovenačkih zemalja, kao i zahtevi za ujedinjenje sa ostalim slovenskim zemljama, obnovJtjeni su tokom rata, 1917. godine, posle „majske deklaracije*' u austrijskom parlamentu. Njima je traženo ujedinjenje Hrvata i Slo­ venaca u okviru Austro-Ugarske. Nemiri su zahvatili i žene; one sakupljaju potpise za ujedinjenje, demonstriraju u Ljubljani i drže zborove, traže mir, hleb i izborna prava. U raznim krajevima Slovenije, 2. marta 1919, organizovale su zborove i protestovale protiv Londonskog ugovora, koji je slovenačke zemlje obećao Italiji.1 Žene u zemljama koje su 1918. godine ušle u sastav nove zajednice živele su, dakle, u vrlo različitim uslovima. Ipak, za sve njih karakteristično je daje žen­ sko pitanje u senci nacionalnog. ' Jovaiika Kecman, n. d, str. 10, 21, 22; Borbeni put..., str. 188-190. �ŽENSKI POKRET U JUGOSLAVIJI 1918-1941. 1. Opšti podaci U svim zemljama koje su 1918. godine ušle u sastav Kraljevine Srba, Hrva­ ta i Slovenaca (od 1929. Kraljevina Jugoslavija - u daljem tekstu Jugoslavija) bilo je vidljivo ekonomsko i kulturno zaostajanje u odnosu na druge evropske zemlje. Jugoslovenski narodi ušli su u sastav novostvorene zajednice sa nadom da će ostva­ riti nacionalnu slobodu i socijalnu pravdu, ali nova država ove nade nije opravdala. Od svog nastanka ona je bila opterećena nesuglasicama oko unutrašnjeg uređenja države, suočena sa dramatičnim posleratnim socijalnim sukobima i pobunama, sa teškim problemima koji su bili posledica neravnomernog ekonomskog i društvenog razvoja pojedinih krajeva i opšte zaostalosti. Ratno profiterstvo i težnja za što bržim bogaćenjem izrabljivanjem izgladnelih žena i dece uvećavali su posledice ratnih nedaća. Pošto je ukinut Ustav, 1929. godine izvršena je nova administrativno-teritorijalna podela zemlje, a država je preimenovana u Kraljevinu Jugoslaviju. Nova država je nasledila sve zakone koji su se ranije primenjivali u pojedi­ nim zemljama: zakoni nezavisnih država Srbije i Crne Gore, zatim austrijski, austrij­ ski novelirani, te mađarski zakoni i običaji u krajevima koji su ranije bili u sastavu Austrougarske monarhije. Za muslimane su važili turski zakoni i šerijatsko pravo. Svi su ti zakoni zasnovani na načelu podređenosti žene, pa su neki manje a neki više ograničavali njenu poslovnu sposobnost, pravo nasleđivanja, pravo na zapošlja­ vanje i izbor zanimanja, roditeljska prava, pravo na starateljstvo. Žena je u braku bila potčinjena mužu. Brak je bio pod crkvenom jurisdikcijom, osim u krčevima koji su ranije bili u sastavu Ugarske, u kojima je postojao građanski brak (Vojvodi­ na, Međumuije). Vanbračna deca nisu imala nikakvih prava, i ona su, kao i vanbračne majke, bila obeležena, diskriminisana i ponižavana. Nije bilo dozvojjeno doka­ zivanje očinstva. Mogućnosti za izbor i obavljanje pojedinih zanimapja bile su ograničene, a za isti rad žene su primale znatno niže nadnice, odnosno plate, što je karakteristi­ čno i za sve druge kapitalističke zemlje. Ipak, za ono vreme radnice su u svim jugoslovenskim zemljama u radnom pravu bile relativno zaštićene: bio je zabranjen noćni rad žena u industriji i rudarstvu, i rad na teškim poslovima i poslovima štet­ nim po zdravlje, a radnice su imale i pravo na porodiljsko odsustvo uz materijal­ nu pomoć. Ta su prava, 1922. godine, Zakonom o zaštiti radnika, potvrđena, dopu­ njena i precizirana, a Zakonom o osiguranju radnika, uz osiguranje za slučpj bole­ sti i nezgode na poslu, uvedeno je i plaćeno porodiljsko odsustvo od dva meseca pre i dva meseca posle porođaja. Ali ti zakoni vrlo sporo su se sprovodili, a i izigrava­ nje zakona bilo je uobičajeno. �101 Tri godine posle ujedinjenja, 1921. godine, poljoprivredno stanovništvo je činilo 78,7% u odnosu na ukupan broj stanovnika.1U odnosu na ukupan broj, žene su činile 41% aktivnog stanovništva. U radnom odnosu, prema nepotpunim poda­ cima, bilo je oko 72.500 žena, prema 381.830 muškaraca, što u odnosu na ukupan broj zaposlenih čini oko 19%.2 Žene u novoj državi nisu uživale politička prava. U Hrvatskoj i Sloveniji, prema lokalnim propisima, pravo glasa za opštinske izbore imale su žene koje su samostalno vodile svoje domaćinstvo, koje su obavljale neku javnu delatnost, zanat ili trgovinu, koje su bile zaposlene u javnoj ili privatnoj službi, a imale su četiri ra­ zreda srednje ili njoj slične škole. Ali i ova ograničena izborna prava novim izbor­ nim propisima, 1920. godine, su im oduzeta. U jeku svih tadašnjih društvenih događaja, usred gladi, socijalnih sukoba, masovnih štrikova, pretnji na granicama - na inicijativu socijalistkinja, odnosno Srpskog narodnog ženskog saveza, žene se ujedinjuju, ali pritom ipak ostaju dosledne podeli na građanski i radnički ženski pokret. 2. Ženski radnički pokret Sekretarijat žena socijaldemokrata Srbije obnovio je svoj rad neposredno posle oslobođenja, početkom decembra 1918. godine, sa zadatkom da nanovo organizuje sekretarijate u unutrašnjosti. Njegova sekretarica bila je grafička radnica Draga Stefanović. Glavnoj upravi Socijaldemokratske partije, Sekretarijat žena predložio je da se unutar partije mogu stvarati posebne organizacije žena, što je odbijeno sa obrazloženjem da „organizacije moraju biti jedne za oba pola“. Sekretarijati su se uglavnom bavili uključivanjem žena u partijske i sindi­ kalne organizacije, u čemu su postigli i određene uspehe. Više žena učlanjeno je u partiju i u sindikate, a birane su i u njihove nove uprave. Održano je više zborova i konferencija u preduzećima u kojima su žene bile zaposlene u većem broju, i na njima se raspravljalo o materijalnom položaju radnica i radnika, o organizovanju tarifnih pokreta i štrajkova, i o obnavljanju rada sindikalnih organizacija. Osim ovih aktivnosti, Sekretarijat žena organizovao je i rad po kućama sa radničkim že­ nama i ženama koje su ostajale bez posla. Pripremajući se za partijski kongres uje­ dinjenja, Sekretarijat je održao konferenciju na kojoj je sumirao rezultate svog ra­ da, pozdravio ideju ujedinjenja jugoslovenskog radničkog pokreta i izabrao novi Sekretarijat. I u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Sloveniji žene su, na sličan način kao i u Srbiji, u okvirima odgovarajućih socijaldemokratskih partija i sindikalnih orga­ nizacija, posebno razvijale rad sa ženama, pokrećući žene u borbu za poboljšanje 1921. godine, prema popisu, u Jugoslaviji je živelo ukupno 12.545.000 ljudi, od toga 6.169.898 muška­ raca i 6.380.102 žena; broj poljoprivrednog stanovništva bio je 9.191.100 (4.767.000 žena i 4.424.000 muškaraca). Srbija je tada imala 4.819.430 stanovnika i stanovnica; 38,5% žena u odnosu na ukupan broj stanovnika. - Jugoslavija 1918-1988, Statistički godišnjak, Beograd 1989, str. 39 i 40. Isto, str. 57 - podaci za osiguranike Središnjeg ureda za osiguranje radnika, Glavne bratinske bla­ gajne, Bolesničkog fonda Direkcije rečne plovidbe i za državne službenike; nisu obuhvaćeni službeni­ ci i službenice srezova i opština, kojih je, prema popisu iz 1933, bilo ukupno 61.000. �102 njihovog materijalnog položaja i ističući zahteve za ekonomskom i političkom ravnopravnošću žena.1 Socijaldemokratkinje Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine, 21-23. apri­ la 1919. godine, u vreme kongresa ujedinjenja Socijalističke radničke partije Jugo­ slavije (komunista) - u daljem tekstu SRPJ(k) - održale su svoju konferenciju na kojoj su se ujedinile u jedinstveni ženski socijalistički pokret Jugoslavije i osnovale Sekretarijat žena socijalista (komunista). Socijalistkinje su prihvatile minimalni i maksimalni program Socijalističke radničke partije (komunista), u kojem je, između ostalog, stajalo da ona zahteva punu neograničenu jednakost za sve muškarce i sve žene bez obzira na veru, naro­ dnost i zanimanje, i opšte, jednako i tajno pravo glasa za sve građane i građanke od osamnaest godina naviše. Smatrale su da im pripadaju jednaka prava kao i muškarcima, jer su u ratu dokazale svoje mnogostruke sposobnosti: seljanke su, zamenjujući muževe i same radeći sve poslove i u polju i u kući, sačuvale posed, održale kuću i podigle decu; radnice i žene u kancelarijama i na raznim drugim dužnostima uspešno su i odgo­ vorno zamenjivale muškarce na svim poslovima. Statut koji su na konferenciji donele direktni je odraz vladajućeg shvatanja međunarodne socijalne demokratije, kao i komunista koji u to vreme održavaju osni­ vački kongres Treće internacionale, u pogledu položaja, uloge i organizovanja žena u radničkom pokretu. Po njemu, Sekretarijat žena socijalista (komunista) isklju­ čuje svaku posebnu organizaciju žena i sm atra sebe delom partijske celine, tehni­ čkim - izvršnim odborom u agitaciji i organizovanju žena. Centralni sekretarijat žena sastavljen je od predstavnica žena socijalistkinja iz pojedinih pokrajina. Sedišta pokrajinskih sekretarijata trebala su da budu u Beogradu, Sarajevu, Skoplju, Splitu (osnovani su), kao i u Zagrebu, Osijeku, Novom Sadu i na Cetinju (ovi nisu osnovani). Pokrajinski sekretarijati objedinjavaju rad mesnih sekretarijata po gra­ dovima, varošima i varošicama, i povereništava po selima. Sekretarica Centralnog sekretarijata je članica Partijskog veća - uprave SRPJ(k), i svi drugi sekretarijati su u međusobnoj neposrednoj vezi i u vezi sa Centralnim sekretarijatom koji im, po instrukcijama Partijskog veća, daje direktive za celokupni rad. Po statutu glavni zadatak Centralnog sekretarijata žena bio je agitacionoprosvetni, tj. „uzdizanje duhovnog horizonta žena“; i u tom cilju on je trebalo da organizuje izdavačku delatnost koja se odnosi na žene, da osniva agitacione bibli­ oteke, da organizuje agitaciono-funkcionerske kurseve za žene, kao i planska pre­ davanja, zborove, konferencije i ženske kružoke. Centralni sekretarijat, neposred­ no pred prestanak svog rada, doneo je i Prosvetni plan koji bi se za sve te svrhe mogao koristiti. Plan je sadržavao po više tem a iz oblasti: položaj žena kroz istoriju, žena u buržoaskom društvu, učešće žena u klasnoj borbi radničke klase, soci­ jalna ženska pitanja u vezi sa položajem i borbom žena i, najzad, učešće žene u gra­ đenju novog komunističkog društva u Rusiji.2Pokrenut je list Jednakost, kao organ žena socijalista (komunista) Jugoslavije, čiji je prvi broj izašao 1. m arta 1920. godi­ 1 Zapisnici sa sednica Sekretarijata žena socijaldemokrata Srbije, AS - Fond - socijaldemokrati, 149-154; Radničke novine, 1919, br. 13, 20, 42, 54, 83. Statut žena socijalista (komunista), Jednakost, 1920, br. l i l i . �103 ne. Izlazio je u tiražu od 4.000 do 5.000 primeraka, do decembra 1920. godine. List se izdržavao od pretplate i dobrovoljnih priloga koje su prikupJjale žene. Posle donošenja statuta Sekretarijata žena organizovan je rad na formirauju Pokrajinskih sekretarijata žena, kao i novih sekretarijata žena u unutrašnjosti, tamo gde ih range nije bilo. U Hrvatskoj, pokrajinski sekretarijat žena nge formi­ ran, s tim što su u Vukovaru, Osijeku i Vinkovcima formirani mesni sekretarijati, a u Zagrebu i Slavonskom Brodu povereništva žena. U Sloveniji je rad na formira­ nju ženskog radničkog pokreta otpočeo tek u drugoj polovini 1920. godine, posle osnivanja Radničke socijalističke stranke, početkom 1920. godine, koja se priključi­ la SRPJ(k). Posle Kongresa ujedinjenja više žena bilo je angažovano u radu, pa i u ruko­ vodećim telima partijskih organizacija. One su preko Sekretarijata žena, tamo gde su oni postojali, ili neposredno, nastojale da se što više radnica uključi u rad sindi­ kata i u opšte akcije koje je Partija vodila. Za ilustraciju može se navesti da su rad­ nice u svim krajevima učestvovale u organizovanju rada sindikata, u tarifnim po­ kretima i štrajkovima za povećanje nadnica i poboljšanje uslova rada. Krajem 1919. i tokom 1920. godine, žene su organizovale ili učestvovale na zborovima protiv sku­ poće (Beograd, Novi Sad, Sarajevo, Bitolj). Na zborovima pred donošenje propisa za opštinske izbore i zakona o izborima za ustavotvornu skupštinu žene su zalitevale pravo glasa (Beograd, Sarajevo, Ljubljana, Skoplje, Split). Pošto zahtevima ni­ je udovoljeno, žene su na sam dan izbora u Beogradu i Nišu organizovano protestovale. Istovremeno, u više gradova održavana su predavanja o položaju žena i o po­ trebi borbe za ravnopravnost. Žene su učestvovale u pripremama za proslavu i u proslavi Prvog maja, naročito u Srbiji. U Bosni i Hercegovini, nakon obimnih pri­ prema za proslavit, vlasti su proslavu zabranile, pa je u znak protesta organizovan generalni štrajk. U Sarajevu je pohapšeno preko 2.000 radnika i veći broj radnica, prema kojima se policija izuzetno grubo ponašala: zatvorila ih je u vlažne podrume i, uz nečuvene uvrede, isprebijala. Uspesi u organizovanju žena-radnica i rezultati njihovog rada u potpunos­ ti su zavisili od aktivnosti partijskih organizacija i od njihovog odnosa prema žen­ skom pitanju. Stoga je aktivnost žena uočljiva u većim gradovima, gde deluju jače partijske organizacije i partijska rukovodstva i gde je koncentrisan veći broj aktiv­ nih žena. Treba imati u vidu daje kulturni nivo radništva, a pogotovu radnica, u to vreme nizak, da su one u većini nekvalifikovane ili polukvalifikovane, uglavnom nepismene, slabo plaćene, opterećene domaćinstvom i pod stalnom pretnjom otpu­ štanja sa posla. U takvim uslovima rad na njihovom organizovanju bio je izuzetno težak i mogao je dati rezidtate samo uz pomoć i podršku radničke partije. Ipak, uz sve progone, teškoće i slabosti, početni rezultati u dvogodišnjem radu postavili su solidne osnove za dalje napredovanje ženskog radničkog pokreta. Međutim, na Dru­ gom kongresu Partije, koji je održan krajem juna 1920. godine u Vukovaru, osim uopštenih zadataka o tome da će Partija isticati zahteve za pravnom i političkom ravnopravnošću, za osiguranje radnika i radnica, kao i zahteve da se svim građani­ n a i građankama, bez razlike pola i nacionalnosti ima obezbediti vršenje svih poli­ tičkih prava i uživanje svih ustavnih i zakonskih sloboda - o ženama ništa poseb­ no nije rečeno. U novom Statutu KPJ samo je, kao i u ranijem Statutu SRPJ(k) iz kojeg je KPJ nastala - propisano da Centralni sekretarijat žena za Kongres par­ tije bira dve delegatkinje. Na Kongresu i posle njega došla su do izražaja različita �104 ideološka shvatanja koja su dovela do rascepa u Partiji, što se neposredno odrazi­ lo i na ženski radnički pokret. Naime, najaktivnije žene u tom pokretu u Srbiji (Radoslava Ilić, Sofija Levi, Milica Đurić-Topalović) i u Bosni i Hercegovini (Anka Tamel, Štefica Krekić, Marija Žižmund) priključile su se opoziciji, i zbog toga su isklju­ čene iz KPJ. U ovo vreme Centralni sekretarijat žena povezao se sa Međunarod­ nim sekretarijatom žena komunista, koji je formiran u oktobru 1920. godine, na osnovu odluka Drugog kongresa Komunističke internacionale. Kongres je potvr­ dio već ranije prihvaćeni stav u socijalističkom pokretu o jednakosti interesa žena i interesa radničke klase, i dao smernice za rad komunista u ženskom radničkom pokretu. Po tim smernicama ženski radnički pokret ne organizuje se posebno, već je on deo rada Partije, u kojoj i muškarci i žene deluju ravnopravno među ženama na njihovom pridobijanju za rad u Partiji, sindikatima i drugim organizacijama radničke klase.1 Režim je, 29. decembra 1920. godine, Obznanom zabranio rad Komunisti­ čke partije Jugoslavije, a istovremeno i sekretarijatim a žena, a Zakonom o zaštiti javne bezbednosti i poretka u državi, K PJ je stavljena van zakona, nakon čega je prešla u ilegalu. Pokušaji da se oživi rad ženskog radničkog pokreta nisu bili uspešni. Centralni sekretarijat i pokrajinski sekretarijati žena ponovo su osnivani to­ kom 1923. godine u Nezavisnoj radničkoj partiji Jugoslavije, koja je osnovana kao legalna partija u kojoj su delovali komunisti, ali i njen rad ubrzo je zabranjen. Više žena je u to vreme hapšeno i suđeno. Od posledica batinanja, u zatvoru u Beogradu um rla je tekstilna radnica Ljubica Ljubičić, a u Zagrebu studentkinja Leposava Petrović. Posle Trećeg kongresa K PJ (maj 1926), partijske organizacije neposredno se bave radom među ženama, a radi sistematskog praćenja njihovog rada pri partij­ skim rukovodstvima formiraju se posebne komisije za rad među ženama. Osim re­ zolucija Četvrtog kongresa o ženskom pitanju (1928) i čestih uputstava i direkti­ va iz inostranstva, kuda je pred progonima svoje sedište preneo CK KPJ, malo je šta u to vreme učinjeno za ženski radnički pokret. Progoni komunista i, posebno, zavođenje diktature, januara 1929. godine, onemogućilo je gotovo svaki rad žen­ skog radničkog pokreta. Taj je rad oživeo je tek tridesetih godina. Prvo su kritikovani sami članovi K PJ zbog neshvatanja važnosti rada sa ženama i zbog „nakaznih shvatanja o tom pitanju" čak i među odgovornijim članovima. Dokumenti Četvrte konferencije (1934), kao i kasniji dokumenti K PJ upućuju partijske organizacije da razviju svoj rad na širem okupljanju žena preko sindikata, Saveza komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ) i Crvene pomoći koja se brinula za obezbeđenje pra­ vne i materijalne pomoći progonjenima i pohapšenima. Insistiralo se takođe da se više žena primi u članstvo KPJ.2 3. Narodni ženski savez Srba, Hrvata i Slovenaca Srpski narodni ženski savez dao je inicijativu za organizovanje jedinstvenog ženskog saveza za celu Jugoslaviju. Prvi kongres održan je u Beogradu od 21. do 1Jovanka Kecrnan, Žene Jugoslavije u radničkom pokretu i ženskim organizacijama 1918-1941, Be­ ograd 1978, str. 79-116. 2 Isto, str. 117-124 i 206-208. �105 23. septembra 1919. godine. Na Kongresu su bile prisutne delegatkinje 50 udruže­ n a i pjihovih podružnica iz cele zemlje.1 Postojeće ženske organizacije iz Srbije imale su izrazito nacionalnu orijenta­ ciju, a njima su se pridružile i slične organizacije iz Makedonije i Bosne i Hercego­ vine - osnovane uglavnom na nacionalnoj osnovi - kao i organizacije sa jugoslovenskom orijentacijom iz Hrvatske i Slovenije. U ovim krajevima bilo je i više verskih ženskih organizacija, koje nisu učestvovale na Kongresu. Kongres je imao manifestation! karakter; izraženo je zadovoljstvo stoje rat završen, oduševljepje što je došlo do ujedinjenja jugoslovenskih zemalja i želja da se zajedničkim snagama prihvate uzdizanja žena na narodnim tradicijama i na do­ stignućima u zapadnoj kulturi. Data je podrška Riječankama i Sušačankama u nji­ hovoj borbi za oslobođenje i protestu koji su uputile Mirovnoj konferenciji u Pari­ zu. Delegatkinje su iznosile svoj rad kojim su se bavile za vreme Prvog svetskog rata. Pažljivo su saslušane sve žene koje su nastupale, iako su predstavljale ženske organizacije koje su u ratu delovale u zemljama koje su se našle na suprotstavljenim stranama. Isticale su ono što ih je na neki način povezivalo, a to je borba za opstanak porodice, za hleb i mir, za otklanjanje posledica rata, za pomoć deci bez roditelja i onima koji su u ratu ostali bez svojih domova, invalidima i ratnim zaro­ bljenicima. Jedino na toj pacifističkoj i humanitarnoj osnovi bilo je moguće okupi­ ti po nacionalnom sastavu i socijalnom položaju, političkim stremljenjima i kultur­ nim tradicijama, vrlo heterogene ženske organizacije. Spor je, ipak, izbio oko imena budućeg Saveza, i ukazao je na različite kon­ cepcije kojima su se žene u pojedinim zemljama rukovodile kada su odlučivale o osnivanju jedinstvene organizacije. Delegatkinje iz Srbije predložile su da Savez i dalje nosi ime Srpski narodni ženski savez, polazeći od toga daje Jugoslavija samo geografski pojam; Hrvatice, podržane od nekoliko mlađih delegatkinja iz Srbije, predložile su naziv Ženski jugoslovenski narodni savez, kako bi se i u imenu Save­ za naglasilo daje to jedinstvena centralizovana organizacija. Konačno su delegat­ kinje iz Srbije, posle jedne emotivne diskusije, prihvatile da se u naslov novog Sa­ veza, pored imena Srbije, što su u naslovu pošto-poto želele da očuvaju, dodaju i imena Hrvatske i Slovenije. Tako je nova organizacija dobila naziv Narodni ženski savez Srba, Hrvata i Slovenaca. Kongres je doneo Pravila, po kojima je cilj Saveza bio: da radi na razvijanju humanog, etičkog, kulturnog, feminističkog, socijalnog i nacionalnog rada, da pra­ ti rad nacionalnih i međunarodnih ženskih društava i da u inostranstvu predstav­ lja sve ženske organizacije države Srba, H rvata i Slovenaca. Uprava Saveza bira se svake tri godine, i u njoj su, kao i u delegacijama koje prisustvuju skupovima u inostranstvu, obavezno zastupljene Srpkinje, Hrvatice i Slovenke. Svi raniji savezi Slovenke i žene iz Primorske i Trsta predstavljale su delegatkinje Društva Ćirilo i Mctodijc, koje je imalo 11 ženskih i 74 mešovite podružnice, Zavoda sv. Nikolaja (brinulo se za mlade devojke koje su stizale u Trst, pronalazilo im službu, kako bi sprečilo da postanu belo roblje), Mariborsko sloven­ sko žensko društvo (u ratu pomagalo ranjenike austrijske i itahjanske vojske, a po završetku rata vodilo akciju za puštanje ratnih zarobljenika). Iz Hrvatske su bile prisutne delegatkinje Hrvatske tobčke ženske sveze, urednice i novinarke listova Ženski svet i Jugoslovenska žena. Iz Bosne i Her­ cegovine su došle delegatkinje iz više ženskih organizacija. Iz Srbije delegatkinje Ženskog društva, o a srpskih sestara, Materinskog udruženja, Društva za prosvećivanje žene, Jevrejskog ženskog drus va’ * evrejskog društva Dobrotvor, Doma učenica srednjih škola, društava Kneginja Ljubica i Srpska ^ majka. �106 koji su postojali u pojedinim zemJjama prestaju sa radom, razrešavaju se i stupa­ ju u Narodni ženski savez Srba, H rvata i Slovenaca (u daljem tekstu NŽS SHS). Prva predsednica Saveza bila je Leposava Petković iz Beograda, a potpredsednice Zlata Kovačević-Lopušić iz Zagreba i Franja Tavčaijeva iz Ljubljane. Savez je us­ postavio veze sa Međunarodnim savezom žena, i od svog osnivanja učestvovao na njegovim kongresima i skupovima.1 Po svojim stremljenjima za narodnim jedinstvom, po svom centralističkom ustrojstvu i po metodama rada, NŽS SHS bio je pobornik unitarnogjugoslovenstva, i u tom pogledu uživao je podršku i vladajućih krugova. Široka platforma Save­ za i autonomnost organizacija u izboru svojih ciljeva i programa, omogućila je da u njemu nađu mesta prosvetarske i hum anitarne organizacije sa vrlo različitim sta­ vovima i shvatanjima o mnogim pitanjima, kao i o ravnopravnosti žena i muškara­ ca i drugim feminističkim zahtevima. Početkom dvadesetih godina u svim kraje­ vima zemlje osnivaju se nova ženska društva - prosvetarska i hum anitarna - a os­ nivaju se i ženska udruženja na profesionalnoj osnovi, čiji je zadatak bio da razvi­ ju rad na usavršavanju žena u pojedinim profesijama, da zastupaju njihove intere­ se i da se bore za izjednačavanje sa muškarcima u profesiji. Izvan Saveza ostale su klerikalne ženske organizacije, kojih je bilo više u Hrvatskoj i Sloveniji, kao i društvo Hrvatska žena, koje je okupljalo pripadnice Hr­ vatske seljačke stranke.2 Drugi Kongres NŽS SHS održan je od 30. juna do 4. jula 1920. godine u Za­ grebu. Njemu su prisustvovale delegatkinje koje su predstavljale 200 ženskih dru­ štava. Pored manifestacionog dela (polaganje venaca i govori na grobovima Zrinjskogi Frankopana, kao i boraca za slobodu i ujedinjenje, izjašnjavanje za tezu jedan narod, jedna država, jedan kralj), delegatkinje su iznosile podatke o radu udruže­ nja koje predstavljaju. Govorile su o svemu što ih je tih posleratnih dana podsticalo na delatnost - o ruševinama, gladi, nezbrinutroj ratnoj siročadi i invalidima nerešenog statusa, koji su prepušteni sami sebi i pretežno milosrđu i brizi žena i njiho­ vih organizacija. Tako je, na primer, na desetine hiljada bolesne i izgladnele dece iz Bosne i Hercegovine organizovano evakuisano, i preko Zagreba upućivano u Vojvo­ dinu, a zatim posle rata u Srbiju i druge krčeve, na izučavanje zanata i školovanje. Na Kongresu je nekoliko žena izrazilo svoje ogorčenje što odlučujući faktori u društvu ne shvataju ženinu ulogu u društvu. Zahtevale su da se i iijima, kao i svim ženama kulturnih naroda, zgjemče sva politička i građanska prava, prava ko­ ja uživnju državljani muškog pola. Kongres je Parlam entu i vladi uputio zahtev da se ženama Ustavom prizna pravo glasa, navodeći da su to učinile gotovo sve evrop­ ske zemlje, a da je Jugoslavija ostala među malobrojnima izvan tog kruga, i time se svrstala u - Orijent. Izveštnj o radu Kongresa Međunarodnog ženskog saveza koji je održan u Oslu podnela je Isidora Sekulić, koja je učestvovala u njegovom radu, zajedno sa Mirom Kočondom iz Zagreba i Cirilom Pleško-Štebi iz LjubJjane.3 Događaj koji je izazvao burne emocije prisutnih delegatkinja bilo je prisustvo prve muslimanke na jednom takvom javnom ženskom skupu, i pokušaj da se to 1 Spomenica sa I Kongresa žena K raljevstva Srba H rvata i Slovenaca, Beograd 1920. %Jovanka Kecman, n. d, str. 67. 3 Skupština žena u Zagrebu, Ženski pokret, 1920, br. 11 i 12; Žena, 1920, br. 6 i 7. �107 onemogući. Na Kongresu se kao učesnica u diskusiji pojavila, oduševljeno pozdrav­ ljena, delegatkinja Muslimanskog ženskog društva, učiteljica Rasima Bisić. Kon­ zervativna muslimanska begovska stranka Kongresu je uputila telegram u kojem je tražila da se Rasima odmah vrati i zapretila joj je da će po povratku zlo proći ako bude istupala na Kongresu, što je izazvalo nepodeljene proteste učesnica Kongre­ sa. Tim povodom nešto kasnije, na stranicama lista Ženski pokret, profesor Hasan Rebac je prikazao život muslimanske žene, osudio fanatizam muškaraca, reakcionarnost školskog zakona koji je Austro-Ugarska donela za Bosnu, a koji je i dalje bio na snazi. Njime je uvedeno obavezno školovanje za svu decu - i mušku i žensku - osim za žensku muslimansku decu.1 Isidora Sekulić se zalagala za osnivanje sekcije za filozofiju žene, „koja bi proučila samo njoj svojstvenu domenu, onaj snažni praktični moral kojim zapgga čovečanstvo, onaj krst života koji nosi strpljivo, onu mučeničku energiju koja sve miri, koja je neiscrpni izvor čovečanske snage“. A Zofka Kveder piše daje „posle niske velike retke žene došao red na jugoslovensku ženu da pronosi izvesno vreme kroz čovečanstvo onaj veliki kult koga je održavala niska žena, kult duševne snage“. Po završetku Kongresa, delegatkinje 26 ženskih dništava koja su imala fe­ minističke programe, ih su se u svom radu zalagala za ravnopravnost žena, dogo­ vorile su se da u okviru NŽS SHS osnuju feminističku sekciju i usvojile su zajed­ nički načelni program koji bi ostvarivale nekoliko narednih meseci.2 Treća Glavna skupština (Kongres) Saveza održana je od 6. do 8. jula 1922. godine u Ljubljani. Na njoj se prvenstveno raspravljalo o zaštiti dece i omladine, na osnovu referata Danice Hristić, Alojzije Štebi, Adele Milčinović, Jovanke Šiljak, D. Popović i Zorke Janković. U Rezoluciji o tim pitanjima od državnih organa se zahteva da propišu mere za zaštitu žena i dece od izrabljivanja, da preduzmu i dru­ ge mere uz pomoć Saveza, sve u cilju poboljšanja opšte i zdravstvene situacije dece i omladine i ostvarenja jednakog morala za oba pola. Skupština je donela ciljeve i program NŽS SHS, po kojem se delatnost Save­ za sastoji od rada: na narodnom jedinstvu, na izjednačenju žene sa muškarcem u privatnom i javnom pravu, na ostvarenju principa - jednak rad, jednaka zvanja i jednaka nagrada, na zaštiti ženske radne snage, s obzirom na njen prirodni poziv, na ostvarivanje jednakih uslova za vaspitanje ženske i muške dece u kući i u školi, kao i na ostvarivanju jednakog morala za muškarca i za ženu. Osim toga, Savez se izjasnio za borbu protiv prostitucije i alkohola.3 Očigledno pod uticajem međunarodnih ženskih organizacija, u čijem radu su brojne delegatkinje NŽS SHS redovno i vrlo aktivno učestvovale, ovgg program je stalno dopunjavan i aktueliziran zahtevima koje su postavljale feminističke or­ ganizacije u raznim drugim zemljama u svetu. Od v a ž n ijih zahteva bih su to zahtevi za mir, za žensko pravo glasa i slobodan pristup političkim partijama, za slobo­ dan pristup žena svim profesijama, zatim zahtevi za osiguranje porodiljskog plaće­ nog odsustva pre i posle porođaja, za pravo udate žene da u braku sa stranim držav­ ljaninom može birati da h da zadrži svoje ih uzme muževJjevo državljanstvo, za za­ branu trgovine belim robljem, za ukidanje propisa kojima se reguliše prostitucija. ' Ženski pokret, 1920, br. 4-5. 2 Isto. ' Jovanka Kecman, n. d, str. 172 i 173. �108 U pogledu vaspitanja omladine u srednjim školama zahtevi su se odnosili na uspo­ stavljanje strožijeg školskog režima, jačanja discipline, zabranu posećivanja bioskopa omladini ispod osamnaest godina, na uvođenje đačkih u n ifo r m i Traženo je da se u Komisije za izradu programa za srednje škole imenuju i žene, da u Savetu za prosvetu učestvuju i članice NŽS SHS, i da se žene postavljaju za direktorke škola i školske nadzornice. Savez je protestovao protiv u k id a la Ministarstava za socijalnu politiku i zahtevao da ono nastavi sa radom, s tim što bi u njemu radile i žene.1 O svim navedenim zahtevima Savez je raspravljao na svojim skupštinama i plenarnim sednicama Uprave, i o njima donosio rezolucije koje je podnosio nadle­ žnim organima. Međutim, veći broj ženskih organizacija tvrdokorno je ostgjao na svojim isključivo humanitarno-prosvetiteljskim i nacionalnim programima i njje prihvatao feminističku orijentaciju koja je dolazila do izražaja u Upravi Saveza. Raskorak između Uprave i velikog broja članica dovodio je do čestih nesuglasica i sukoba oko načelnih stavova o pojedinim pitanjima, kao i prilikom izbora organa Saveza. Dolazilo je i do ličnih sukoba između članica pojedinih društava i članica Uprave Saveza, pa je u Savezu nastala opoziciono nastrojena grupa. Suština sukoba bila je u različitim gledanjima na ulogu NŽS SHS, na sadr­ žaj njegovog rada i na odnose sa udruženjima članovima. Po shvatanjima Uprave, sva udruženja su samostalna, autonomna u ostvarivanju svojih ciljeva i u unutraš­ njoj organizaciji, a Savez je centar koji u sporazumu sa udruženjima koordinira njihov rad, dok on sam ne obavlja nikakvu konkretnu delatnost. Njemu pripada i idejno vodstvo u odnosu na sve organizovane žene i regulisanje odnosa sa inostranstvom. Da bi se postigla racionalnija organizacija, bilo je predloženo da sekcije sa­ veza koje su se bavile socijalnim problemima, zbog njihove obimnosti i raznovrsno­ sti, prerastu u poseban Savez dobrotvornih društava, koji bi i dalje bio u sastavu NŽS SHS. Drugo shvatanje je bilo daje Savez i suviše pao pod uticaj feministkinja, a daje zapostavio hum anitarne, kulturne i socijalne probleme. Iz Saveza je, krajem septem bra 1926 godine, istupilo deset beogradskih društava, koja su svojevremeno bila osnivači Srpskog narodnog ženskog saveza ili inicijatori za osnivanje NZS SHS (Beogradsko žensko društvo, Jevrejsko žensko društvo Dobrotvor, Kneginja Ljubi­ ca, Srpska majka, Zaštita devojaka, Zaštita slepih devojaka, Obdaništa br. 2 i br. 3 i Društvo za obrazovanje domaćica i matera). Povedena je i akcija da i druga udru­ ženja napuste Savez. Redovna godišnja skupština Saveza zakazana je za 25-27. oktobar 1926. godine, i uoči same Skupštine, u beogradskoj Politici objavljenje oš­ tar napad Jelene Lazarević na Upravu Saveza. U napisu se plediralo za razvijanje hum anitarnog i socijalnog rada kao primarnog, za umereni, evolutivni feminizam, a protiv naleta feminističkog pokreta koji je, kako se navodi, na prethodnoj Skup­ štini uspeo da osvoji i Upravu Saveza.2 Za beogradskim primerom pošla su i druga udružepja, pa je pjih 46 osnova­ lo Narodnu žensku zajednicu. Zajednici je kasnije prišlo više ženskih društava, ta ­ ko da je broj njenih članica narastao na 86. To su uglavnom bila konzervativna društva, koja su se bavila dobrotvornim akcijama bez želje i namere da bilo šta uči­ 1 Katarina Bogdanović, Deveti Kongres Internacionalnog saveza žena za pravo glasa, u: Izabrani život, Kragujevac, 1986; Ženski pokret, 1922, br. 7 i 8; Isto, 1923, br. 9 i 10. 1 Politika, 24. oktobar 1926. �109 ne na meiyapju patrijarhalnih odnosa prema ženi i na poboljšanju njenog polo­ žaja.1 Najbrojnije društvo učlanjeno u NZS SHS bilo je Kolo srpskih sestara (oko sto pododbora u svim delovima zemlje), koje je i dalje ostalo u članstvu Saveza, ma­ da se uglavnom bavilo humanitarnom i prosvetarskom delatnošću. Po završetku rata brinulo je o domovima dece koja su u ratu ostala bez roditelja, davalo je siro­ mašnoj deci pomoć u odeći prilikom verskih praznika, otvaralo je zanatske škole i domove za učenice. U zanatskim školama devojke su se učile izradi narodnih nošnji, narodnih vezova i drugih rukotvorina. Izdržavalo se od državnih dotacija, dela pri­ hoda od prodaje lozova Državne klasne lutrije, od prihoda ostvarenih na raznim priredbama, balovima i zabavama koje je KSS organizovalo. I dalje je izdavalo svoj kalendar Vardar. Posle zavođenja diktature, promene naziva zemlje u Kraljevinu Jugoslaviju i nove administrativno-teritorijalne podele na banovine, 1929. godine, NŽS SHS promenio je svoj naziv u Jugoslovenski ženski savez. Istovremeno je i svoju organi­ zaciju prilagodio tim promenama i formirao svoje sekcije u banovinama. 4. Društvo za prosvećivauje žene i zaštitu njenih prava - Ženski pokret Istovremeno kada i Sekretarijat žena socijalista (komunista), u Beogradu je, aprila 1919. godine, osnovano feminističko, nestranačko udruženje Društvo za prosvećivauje žene i zaštitu njenih prava. U jesen iste godine takvo društvo osno­ vano je i u Sarajevu. Cilj tih društava bio je da se bave prosvećivanjem žena i da rade na ostvarivanju njihovih građanskih i političkih prava. Izričito su se odrek­ le humanitarnih aktivnosti. U Društvu su delovale istaknute feministkinje, koje su i po svojim pozivi­ ma već stupile u javni život (Mileva Milojević, Milena Atanacković, Zorka KasnarKaradžić, Isidora Sekulić, Paulina Lebl-Albala, Katarina Bogdanović, Delfa Ivanić, Mileva Petrović, Ruža Vinterštajn-Jovanović, Ksenija Atanasijević, Ružica Stoja­ nović i dr). Svoj list Ženski pokret, u kojem su saradnice i saradnici permanentno raspravljali o raznim pitanjima ženske emancipacije, počele su da izdggu 18. apri­ la 1920. godine. List je izlazio jednom mesečno, neprekidno sve do 1939. godine, u tiražu od 1.500 primeraka. Od 1926. godine list je i glasilo Alijanse ženskih pokre­ ta. Pored iscrpnih podataka o radu društava Ženskog pokreta, kongresa, odnosno skupština NŽS SHS i međunarodnih ženskih organizacija, list raspravlja i o poje­ dinim pitanjima od interesa za žene. Potpuna saglasnost koja se manifestovala u zahtevima za politička prava nije uvek postizana u drugim pitanjima, pa su se na stranicama Usta izražavala različita shvatanja o njima. Društvo je od svog osnivanja nastojalo da okupi što više žena, bez obzira na njihovu političku, socijalnu i nacionalnu pripadnost, ili na političke simpatije. Ra­ zvilo je i živu aktivnost da u svoje redove privuče što više zaposlenih žena srednjeg sloja, pa su u njegovom članstvu profesorke, učiteljice, službenice sa srednjim i vi­ šim obrazovanjem, naročito žene zaposlene u komunalnim, socijalnim, zdravstve­ nim i prosvetnim institucijama. Nastojale su da izgrade svoj ženski politički proGlas Narodne ženske zajednice, 1929, br. 2 i br. 9 i 10; Isto, 1933, br. 1 i 2. �110 gram koji bi bio prihvatljiv za sve žene. „Sve žene bez obzira kojoj organizaciji pri­ padaju (...) političkom ubeđenju (...) ili simpatiji imaju razloga da pripadnu i žen­ skoj organizaciji koja izgrađuje svoj politički program, koja se bori za prava žena. Drugim organizacijama i političkim partijama žensko pitanje je jedna tačka u pro­ gramu i to sporedna. Međutim žena stupajući u politički život ima da unese nečeg novog, ima u jednostrani muški politički mentalitet da unese i ženski politički men­ talitet, da bi ga na taj način učinila potpunim. Stoga svaka žena ma kojoj muškoj partiji naginjala, mora se politički izgrađivati u jednoj širokoj ženskoj organizaci­ ji. Radnice su ostale po strani - nisu nam se pridružile, kritikuju naš rad sa svog uskog partijskog gledišta. “ Pokušale su, naime, da - ne direktno, već preko rukovodećih žena u žen­ skom radničkom pokretu - privuku i žene radnice, ali su, kako one kažu, naišle na nera-zumevanje, navodno stoga što su se pretežno bavile onim problemima žena koji nisu i problemi žena radnica i za koje one nisu zainteresovane (poslovna spo­ sobnost, jednako pravo nasleđivanja, starateljstvo i druga pitanja iz oblasti građan­ skog prava, zatim statusna pitanja, i dr). Na njihov poziv nisu im se priključile, pa su radnice ostale po strani, iako „one nesumnjivo predstavljaju najsposobnije borce za žensko pravo glasa i imaju najviše razloga da se bore za ravnopravnost".1 Beogradsko Društvo, 1919-1921. godine, vrlo je aktivno u borbi za pravo glasa i u sprovođenju programa za kulturno uzdizanje i feminističko obrazovanje žena. Društvo je protestovalo jer ženama nije dopušteno da glasnu u opštinskim izborima, održavalo je konferencije o ženskom pravu glasa uoči donošenja izbor­ nog zakona, zahtevajući pravo glasa za žene. Na sam dan zasedanja Ustavotvorne skupštine, 8. maja 1921. godine, organizovalo je veliki skup žena, kojem su pris­ ustvovale predstavnice žena iz Ljubljane, Zagreba, Sarajeva, Banjaluke, Dubrov­ nika, Skoplja, Niša i Požarevca, a i veći broj muškaraca koji su ih podržavah. Zbo­ rovi žena za pravo glasa održani su i u Sarajevu, Ljubljani i Zagrebu. Na tim zboro­ vima govornice su prikazivale sumornu sliku obespravljenih žena u građanskom, bračnom, radnom pravu, kao i u političkim pravima. Govorile su o teškim uslovima rada u preduzećima, naročito nedovoljno zaštićenih radnica-majki, o neravno­ pravnosti žena u nemanuelnim zanimanjima, o teškom položaju žena na selu, na­ ročito o položaju ratnih udovica, i o drugim ženskim problemima. Sa zborova su Ustavotvornoj skupštini upućene rezolucije sa zahtevima da se i žene u pravu glasa, kao i u drugim pravima, izjednače sa muškarcima. Poslani­ ci u Skupštini uglavnom su ignorisali zahteve za pravo glasa, i Ženskog pokreta i NŽS SHS, iako, navodno, u političkim partijama nije bilo protivnika ženskog prava glasa. Demokratska zajednica u Hrvatskoj imala je u svom programu borbu za pra­ vo glasa žena. Narodni klub i Radikalna stranka poluglasno su se za to pravo izja­ šnjavah, a samo su se republikanci i socijalisti otvoreno za njega zalagali. Prilikom diskusije u Privremenoj skupštini o izbornim zakonima za Ustavotvornu skupšti­ nu, sa svojim obrazloženjima za žensko pravo glasa nastupio je Jaša Prodanović, poslanik Republikanske stranke. Govorio je o ratnim naporima žena, o njihovoj ulozi kao majki i vaspitačica, i o njihovim žrtvama. Smatrao je daje navodni strah od utic^ja klerikalizma na žene samo izgovor da se ženama uskrate politička pra1 Izveštaj Upravnog odbora Društva za prosvećivanje žene i zaštitu njenih prava, Ženski pokret, 1921, br. 4. �I ll va. Prigovore koji su u Skupštini istaknuti - da žene nisu tražile pravo glasa - odbio je podseć^jući na zborove koje su žene organizovale, na rezolucije i peticije koje su podnosile. Istakao je da Parlament radi pod uticajem reakcije, što se ogleda i u to­ me što se oduzima ili ograničava pravo glasa državnim činovnicima, profesorima i učiteljima. Zamerio je poslanicima koji su se za vreme njegovog govora prezrivo podsmehivali ili pričali pošalice na račun žena, umesto da ozbiljno i otvoreno prodiskutuju o položaju žene. „Sramota je gospodo, da se to čini, jer svako od nas ima že­ nu ili majku ili sestru i mi moramo da Lb poštujemo. “ Vasa Knežević je podneo obra­ zloženi amandman kojim je predložio da aktivno i pasivno biračko pravo za Ustavo­ tvornu skupštinu ima svaki muškarac i svaka žena sa navršenom 21 godinom. On se osvrnuo na položaj radnica i na koristi koje bi one stekle učešćem u zakonodavnom radu. Time bi im se pružila prilika da učestvuju u radu na poboljšanju svog položaja.1 Radi umirenja dubova u Ustav je uneta odredba da će se zakonom urediti pravo glasa žena. Takav zakon kojim bi se ženama priznalo pravo glasa, i pored neprekidnih zahteva ženskih i drugih organizacija, nije donet za postojanja Kralje­ vine Jugoslavije.2 Ženski pokret je na dnevni red ženske aktivnosti stavio i pitanje položaja muslimanske žene. Isticalo se da su muslimani, izloženi raznim strujama u musli­ manskom svetu, prihvatili mnoge tuđe običaje prema ženi, a koji baš i nemaju os­ lonca u Kuranu. Kritikovane su humanitarne organizacije koje posle rata, na Ko­ sovu i u Makedoniji, na primer, u domove za siročad nisu primale muslimansku decu. Ženska društva takođe ne pokazuju interes za muslimansku ženu. Ona su u Bosni i Hercegovini još uvek organizovana na verskoj osnovi. U hrvatska - katoli­ čka, ili u srpska - pravoslavna ženska društva muslimanke nemaju pristupa, one su izvan svakog društvenog rada. Po običajima one nemaju nikakvog dodira sa iz­ vanjskim svetom, osim sa svojom rodbinom, i te običaje nužno je postepeno menjati. Trebalo bi da postojeća ženska društva krenu od početka: sa propagiranjem školo­ vanja muslimanske ženske dece u osnovnim školama uz pomoć školovanih - dodu­ še još uvek malobrojnih - muslimana. Muslimanke su najveća žrtva prošlih vremena i one „vape za pomoć cvileći u dubokoj tamnici ograđenoj debelim zidovima feredže“. U izvršavanju programa feminističke sekcije NŽS SHS, Društva za prosvećivanje žene u Beogradu i u Sarajevu, koja su uskoro promenila svoje nazive u Žen­ ski pokret, su među najaktivnijim feminističkim organizacijama. Taj program upu­ ćivao je ženska feministička društva da svoj rad koncentrišu na građansko vaspitanje žena putem tematskih kurseva, predavanja i konferencija; na oplemenjivanje ukusa nedovoljno školovanih žena organizovanjem nedeljnih zabava sa čitargem književnih dela i razgovora o njima; na organizovanje predavanja o higijeni žene i deteta koje bi za najširi krug žena držale lekarke. Ženski pokret u Beogradu reagovao je na razne događaje, i povodom njih je zauzimao i izgrađivao svoje stavove, koji su za ono vreme patrijarhalnoj sredini iz­ gledali suviše revolucionarni. Tako je, na primer, oktobra 1920. godine, povodom samoubistva profesorke matematike Ružice Stojanović, jedne od osnivačica i najaktiv­ nijih članica, Društvo raspravljalo i osudilo dvojni moral. Ružica je ostala u drugom stanju sa docentom na katedri matematike Mladenom Berićem, ali je on pred samo LŽenski pokret, 1920, br. 4-5. 2 Ženski pokret, 1921, br. 1, 4, 9, 10. �112 venčaige odustao od ženidbe. Tragedga je izazvala javnu diskusiju u novinama i časo­ pisima, za i protiv ljubavi pre braka, slobodnoj ljubavi i dvojnom moralu, u kojoj ni­ su izostale ružne reči i osude upućene mladoj profesorki. Društvo je bezrezervno sta­ lo u odbranu svoje članice, javno se suprotstavilo vladajućim shvatanjima morala, po kojima jedan moral važi za muškarca a drugi za ženu, i po kojima je žena u ovak­ vim slučajevima uvek kriva. Samoubistvo profesorke je po mišljenju aktivistkinja Društva, odražavalo sukob između naprednih, revolucionarnih ideja i p a trija r h a ln a sredine. Društvo je energično zahtevalo javnu osudu i uklanjanje sa Univerziteta vi­ novnika tragedije zbog njegovih moralnih shvatanja, i u tome je u potpunosti uspelo.1 Ženski pokret javno je napadnut na jednom predavanju u Hrišćanskoj za­ jednici, kao zastupnik slobodne ljubavi, pa je tim povodom u listu, pored oštrog od­ govora autoru predavanja, povedena diskusija o zahtevu koji je Društvo isticalo za jednak moral muškarca i žene. O toj temi pisali su javni radnici, profesori i čla­ nice Ženskog pokreta. U tim napisima u osnovi se branila ustanova braka. Smatra­ lo se d aje brak potpuna i trajna zajednica i plediralo se za idealne bračne odnose, zasnovane na ljubavi, vernosti, međusobnom poštovanju i potpomaganju. Za mu­ škarca je rezervisana aktivnost u sferi javnog života, dok je žena upućena da vodi kućnu ekonomiju - muškarac je tvorac, a žena uživalac. Kriza braka i neravnoprav­ nost žene u braku ogleda se u tome što je muškarcu dozvoljen slobodan život pre braka a ženi ne, što se brakovi sklapaju iz interesa, a ne iz ljubavi, što se mlade že­ ne udaju za starce, pa im postagu neverene, što se brak često svodi samo na fizičku privlačnost, koja brzo nestaje i brak ostaje bez sadržine. Modernu slobodnu ljubav valja odbaciti, jer ona propoveda slobodu ponašanja van braka. Da bi se izašlo iz krize braka potrebno je osloboditi ženu roditeljskog tutorstva, vaspitati je za rad u kući i privrženost porodici i istovremeno joj pomoći u izboru profesije i popravi­ ti njen položaj u građanskom pravu - osloboditi je tutorstva muža u imovinskim odnosima i u tim odnosima staviti je u ravnopravan odnos sa mužem.2 Društvo je nastojalo da svojim članicama pruži potrebne informacije i zna­ nja iz političkih i društvenih nauka. Organizovalo je Socijalni tečaj - ciklus preda­ vanja iz sociologije, politike, etike i pedagogije, koji je počeo sa radom 4. novembra 1920. godine. Predavanja su držali profesori Univerziteta, političari i žene. Konfe­ rencije i predavanja o raznim pitanjima od interesa za žene su inače bili ustaljeni i sistematski metod rada Društva. 5. Alijansa ženskih pokreta Slične aktivnosti pokazala su društva Ženski pokret u Sarajevu, Udruženje jugoslovenskih žena u Zagrebu i Splošno žensko društvo u Sloveniji. Od svog osnivanja društvo Ženski pokret bilo je član Međunarodne alijanse za žensko pravo glasa (IAW), koja je posle rata obnovila svoj rad. Njegove delegatkinje prvi put su učestvovale na Devetom kongresu Alijanse u Rimu, od 12. do 19. m3ja 1923. godine. Mlade članice Društva, inspirisane radom i sadržajem Kongre­ sa, odlučile su da se izdvoje iz NŽS SHS. 1 Ženski pokret, 1920, br. 4-5, 7 i 8. 2 Ženski pokret, 1926, br. 9-10. �113 Društva Ženski pokret iz Beograda i Sarajeva u međuvremenu su osnovala nekoliko novih organizacija Ženskog pokreta u unutrašnjosti (Kragujevac, Požarevac, Travnik, Livno, Bugojno, Visoko i Bosanski Brod), pa su, zajedno sa Udruže­ njem jugoslovenskih žena iz Zagreba i Splošnim ženskim društvom iz Ljubljane, 22. i 23. septembra 1923. godine, sazvale Skupštinu u Ljubljani, na kojoj su bile i delegatkinje iz drugih feminističkih i profesionalnih ženskih društava, i na njoj os­ novale Alijansu feminističkih društava u državi SHS (u daljem tekstu Alijansa). Skupština je utvrdila ciljeve Alijanse sa detaljnim programom delatnosti za njiho­ vo ostvarenje. Osnovni cilj bio joj je da se izbori za politička prava žena, da bi se njihovim posredstvom uticalo na uvođenje reformi i na promene zakona u korist žena i da bi se uticalo na promene običaja, što bi sve zajedno imalo za rezultat pot­ punu društvenu jednakost između žena i muškaraca. Alijansa se u svom Programu zalagala za žensko pravo glasa, ali gaje smatrala samo sredstvom za potpuno oslo­ bođenje žene. U Programu su istaknuti problemi žena kojima će se Alijansa bavi­ ti. Zahtevaće: da se poziv žene kao majke i domaćice prizna kao produktivan poziv; da se ukinu ograničenja propisana Građanskim zakonom u odnosu na žene, a na­ ročito da se prizna ekonomska nezavisnost udate žene, jednakost roditeljskog starateljstva nad decom i da se izmeni nasledno pravo u korist žena; da se za majke uvede opšte osiguranje; da se bolje zaštiti ženska radna snaga i da se uvedu inspektorke rada; da se ženi osigura slobodno napredovanje u pozivima koje obavlja; da se ženama omogući slobodan pristup u politički život, kako bi mogle da utiču na rešenja u korist žena, naročito u resorima prosvete i socijalne politike.1 Ovaj se program u raznim varijantama, ponekad sa manjim dopunama, kao i program NŽS SHS ponavljao, jer se u Jugoslaviji, sve do Drugog svetskog rata, ostvarilo vrlo malo feminističkih zahteva. A događalo se da se ženama ograničava­ ju ili zakidaju formalno i faktički već dostignuta prava (zabrana primanja žena sa višim i visokim kvalifikacijama u službu na železnicama ih ograničenja u PTT stru­ ci, oduzimanje dodatka na skupoću ženama državnim službenicama kada su im i muževi zaposleni u državnoj službi, uvođenje celibata za učiteljice, raznovrsno izi­ gravanje zakona da bi se radnicama uskratila prava po osnovu osiguranja u slučaju bolesti i porodiljskog odsustva, i dr). Posle Skupštine u Ljubljani osnovana su nova društva u Zagrebu, Splitu, Ljubljani, Slavonskom Brodu, Varaždinu i Šibeniku, a društva su imala svoje aktivistkinje-poverenice i u drugim mestima koje su se uključivale u aktivnosti Žen­ skog pokreta. Ubrzo se pokazalo da kriza koja je zahvatila NŽS SHS nije mimoišla ni Alijansu. Ženska društva učlanjena u nju imala su različita shvatanja o pojedi­ nim pitanjima iz programa, što je dovodilo do nesuglasica i umanjivalo efikasnost rada. Gotovo istovremeno sa istupanjem većeg broja ženskih organizacija iz NŽS SHS, koja su se uglavnom odrekla feminističkog rada, izrazito feministička društva Ženskog pokreta održala su svoj skup krajem oktobra 1926. godine u Bosanskom Brodu. Na tom skupu izmenjena su pravila Alijanse tako što su ubuduće članovi Alijanse mogla biti samo društva Ženski pokret, pa je i ime Alijanse promenjeno u Alijansu ženskih pokreta, sa sedištem u Ljubljani. (Novi Izvršni odbor činile su: Alojzija Štebi - predsednica, Karla Modić - potpredsednica, Cirila Štebi - sekreta­ rica, Milena Pehani - blagajnica.) ’ Ženski pokret, 1923, br. 7; Isto, 1931, br. 9 i 10. �114 Članice Alijanse i nadalje su ostale najaktivnija društva na ispunjavanju pro­ grama NŽS SHS koji se odnosio na postizanje ravnopravnosti žena, pa je time i NŽS SHS dobio nov kvalitet. Još pre reorganizacije, tokom 1926. godine, povodom objavljivanja projekta Zakona o opštinama, Ženski pokret u Beogradu pozvao je političke stranke da u klubu Ženskog pokreta iznesu svoja gledišta o ženskom pravu glasa. Sve stranke, izuzev Jugoslovenske muslimanske stranke pozivu su se odazvale, a predavanja su bila izuzetno dobro posećena. Objavljivana su u nekoliko brojeva Ženskog pokre­ ta, a rezime izlaganja u Izveštaju Alijanse za 1926. godinu. Govorili su: Radoslav Agatonović, narodni poslanik Demokratske stranke, koji je naveo da se njegova stranka 1920. godine, prilikom pretresa člana 9 Ustava izjasnila za žensko pravo glasa, a 1921. godine to je unela i svoj program; Svetozar Pribićević, šef Samostal­ ne demokratske stranke, naveo je da se njegova stranka o tom pitanju nije izjas­ nila, ali on lično - a, misli, i dosta članova stranke - je za žensko pravo glasa; dr Hohnjec, narodni poslanik Slovenske ljudske stranke, podsetio je da je njegova stran­ ka 1920. godine tražila da se u zakon o opštinama unese odredba da žene imgju pravo glasa. Dr Uroš Stajić, predstavnik Zemljoradničke stranke, izjasnio se za po­ stupnost, tako što ženu treba prvo kulturno uzdići, pa joj prvo dati pravo glasa u opštinama i u oblastima i, najzad, u izborima za Parlament; Stjepan Radić, vođa Hrvatske seljačke stranke, u principu je za žensko pravo glasa, ali za sistem postup­ nosti tako što bi opštine odlučivale da li će njihove žene glasati i na opštinskim iz­ borima i na izborima za parlament; dr Laza Marković, član radikalskog poslaničkog kluba, saopštio je da su mlađi članovi stranke za postupnost, a stariji pokazuju ot­ por prema političkom oslobođenju žene, napominjući da će stranka prilikom prera­ de svog programa imati više obzira prema ženi; Nedeljko Divac, predsednik Socijali­ stičke stranke i Jaša Prodanović, predstavnik Republikanske stranke, izneli su da njihove partije zastupaju potpunu socijalnu, pravnu i političku jednakost muškaraca i žena. Najzad je u ime mlađih članova Grupe za socijalnu i kulturnu akciju, dr Dra­ goljub Jovanović, izneo shvatanje da su pravo glasa i parlamentarizam prazne reči, da žena ne treba da se bori za fiktivne ciljeve i da se kalja u blatu političke borbe.1 Parlam entarni izbori 1927. godine bili su povod da Alijansa pojača svoju ak­ tivnost za pravo glasa, pa je te godine održano više zborova (Ljubljana, Zagreb, Split, Dubrovnik, Varaždin, Beli Manastir, Sarajevo, Bosanski Brod). U Srbiji su aktivi­ stkinje Alijanse odlazile u unutrašnjost i držale predavanja iz feminizma. U prav­ noj komisiji Alijanse praćen je rad vladinih i skupštinskih organa na pripremama pojedinih zakona i drugih propisa, pa su primedbe i zahtevi, u dogovoru sa organi­ zacijama iz Ljubljane, Zagreba i Sarajeva, putem peticija, memoranduma i delega­ cija saopštavana nadležnim organima. 6. Nova feministička društva Osim Alijanse, u državi SHS, odnosno u Jugoslaviji, osnovano je još nekoli­ ko feminističkih društava. LŽenski pokret, 1926, br. 9 i 10. �115 Udruženje studentkinja Beogradskog Univerziteta osnovano je 1922. godi­ ne na Beogradskom univerzitetu. Ono se u svojim pravilima deklarisalo za politi­ čku neutralnost, za emancipaciju žene, za buđenje svesti ,,o njenoj dužnosti i ulozi u društvu**, za uzajamno usavršavanje i solidarnost, za raspravljanje o socijalnim pitanjima koji su od interesa za ženu. Udruženje je započelo svoju aktivnost oku­ pljanjem studentkinja, organizovanjem predavanja za njih i diskusijama o karak­ teru udruženja, sadržaju njegovog rada i o načinu pomoći siromašnim studentkinjama. U Upravi udruženja su bile i studentkinje komunistkinje, i jedna od njih, Anđa Bunuševac, nametnula je diskusiju o potrebi postojanja posebnog ženskog studentskog udruženja. Ova diskusija nesumnjivo je bila odraz shvatanja građan­ skog i klasnog ženskog pokreta. Diskusije su završene time što je Anđa podnela os­ tavku, a druge devojke naklonjene komunistima su i dalje ostale u Upravi. Udru­ ženje je, ne zanemarujući rad na ličnom i političkom obrazovanju studentkinja, zna­ tan deo svoje aktivnosti posvetilo obezbeđenju smeštaja za siromašne studentkinje, koja je rezultirala izgradnjom Doma studentkinja, kojim su studentkinje same up­ ravljale (danas Dom studentkinja Vern Blagojević, Ul. 27. m arta).1 Mala ženska antanta osnovana je 1923. na Kongresu Međunarodne alijanse za žensko pravo glasa (IAW) u Rimu. Sačinjavale su je feminističke organizacije iz Čehoslovačke, Poljske, Rumunije, Jugoslavije, Bugarske i Grčke. Program Antante je feministički, a osnovana je radi razmene iskustava i zajedničkog nastupanja u borbi za mir u Internacionalnoj ligi za mir i slobodu.2 Liga žena za mir i slobodu osnovana je 1928. godine, sa ciljem da ujedini že­ ne protivne svim ratovima, svakoj eksploataciji čoveka i svim oblicima nasilja, da radi na opštem razoružanju, za rešavanje svih sporova mirnim putem, zajedničkom saradnjom, ostvarivanjem ekonomskog, socijalnog, političkog stanja zasnovanog na pravdi, bez obzira na pol, rase, klasu i vere, da oblikuje javno mišljenje za mir, a protiv rata, putem predavanja, akademija i proslava, naročito na Dan primirja, 2. novembra i na Dan prve mirovne konferencije u Hagu, 18. maja. Liga je nasto­ jala da se iz svih udžbenika uklone tekstovi koji izazivaju mržnju prema drugim narodima.3 Ženska stranka je osnovana 1927. godine. Osnovala je grupa mladih intelek­ tualki koja je bila nezadovoljna načinom rada Alijanse i NŽS SHS, i koja je smatra­ la da treba delovati brže, odlučnije i efikasnije. Njen program je gotovo isti kao i program Alijanse, a statutom je predviđeno da na ostvarenju svojih feminističkih ciljeva stranka može sarađivati sa ostalim političkim partijama. Naglašeno je da će se Stranka boriti protiv iskorišćavanja ženskih organizacija od strane drugih političkih partija. Alijansa ženskih pokreta, držeći se čvrsto principa političke neu­ tralnosti, javno se ogradila od stvaranja ovakve organizacije, smatrajući da to vodi cepanju ženskog pokreta. Stranka je nastupila vrlo borbeno, i za kratko vreme svog postojanja održala je u Srbiji više dobro posećenih zborova za pravo glasa. Upravo kada se stranka počela organizovati, 1929. godine, u Jugoslaviji je suspendovan Ustav i zavedena diktatura. Ženska stranka, kao i sve druge političke stranke, mo­ rala je da obustavi rad, i on kasnije nije obnovljen. Neda Božinović i dr Slavka Morić, Udruženje i domovi studentkinja Beogradskog Univerziteta, u: Studentkinje Beogradskog univerziteta u revolucionarnom pokretu, Beograd 1988, str. 17-53. Ženski pokret, 1923, br. 6, 9 i 10; Jovanka Kecinan, n. d, str. 190-192. 1 Ženski pokret, 1928, br. 7; Žena danas, 1936, br. 1; 1937, br. 8. �116 Udruženje univerzitetski obrazovanih žena je osnovano krgjem 1927. godi­ ne. Njegov cilj je bio da štiti profesionalne interese žena, da se bori za napredova­ nje žena u službi, kao i za promenu položaja žene u građanskom pravu. Imalo je svoje sekcije u Beogradu, Zagrebu, Ljubljani, Novom Sadu, Skoplju, Užicu, Šapcu i Kragujevcu. U Zagrebu 1935. i u Sarggevu 1936. godine, osnovane su Junior sek­ cije univerzitetski obrazovanih žena. Međusobnom saradnjom Udruženje je izra­ dilo i, 1936. godine, objavilo Bibliografiju ženskih pisaca u Jugoslaviji. Bilo je učla­ njeno u Međunarodnu organizaciju univerzitetski obrazovanih žena.1 Ekonomsku i političku krizu i nacionalne suprotstavljenosti kralj Aleksan­ dar Karađorđević pokušao je da reši uvođenjem diktature. Šestog januara 1929. godine ukinuo je Ustav, raspustio Narodnu skupštinu, i tako postao nosilac celokupne vlasti, uključujući i zakonodavnu. Ukinute su sve demokratske slobode, zabra­ njen je rad političkim partijama, a progonima su bili izloženi ne samo komunisti, već i vodeće ličnosti građanskih partija. Država je promenila ime - nazvana je Ju ­ goslavija i podeljena na devet banovina. U toj situaciji feminističke organizacije umanjile su svoju javnu delatnost, a neke su prestale sa radom, tako da su organizacije Ženskog pokreta postojale sa­ mo u Beogradu, Zagrebu, Ljubljani, Sarajevu i Skoplju. O tome je na godišnjoj skup­ štini Alijanse, početkom 1937. godine, rečeno: ,,I u tim i takvim prilikama naš žen­ ski pokret, da bi mogao da životari ako već ne da živi punim životom, morao je sko­ ro da se pritaji, da izbegava da se o njemu mnogo čuje i govori, da se odrekne za izvesno vreme borbe za politička prava žena i da se jedino bori da teško izvojevana prava žene na rad i zaradu brani uporno od onih, koji su potiskivanjem žena iz svih domena našeg javnog života hteli da reše jednu od najtežih posledica ekonomske krize - problem besposlice. Takve prilike izbacile su u prvi red na mesto političkih ekonomska pitanja ili bolje reći, pitanja same egzistencije". D iktatura se nije mogla dugo održati, pa je pod pritiskom narodnog nezado­ voljstva u zemlji postepeno slabila, tako da je period otvorene diktature završen obnavljanjem rada političkih partija. Svoj rad, još uvek ilegalan, obnovila je i Ko­ munistička partija Jugoslavije. Posle ubistva kralja Aleksandra, u Marselju 1934. godine, ubrzanje rad na pripremama za izbore za novi Parlament. To je bila prili­ ka da se ženske organizacije ponovo aktiviraju na pitanjima prava glasa. 7. Om ladinske sekcije i om ladinke u ženskom pokretu Obnovljena KPJ, u nastojanju da u borbu protiv nacizma i fašizma, kao gla­ vnog protivnika radničke klase, okupi što šire društvene slojeve uputila je svoje članstvo, u junu 1935. godine, da se legalizuje, da razvije svoju aktivnost u sindi­ kalnim, omladinskim, profesionalnim, ženskim i drugim organizacijama. Borba za poboljšanje ekonomsko-socijalnog položaja svih radnih ljudi, za demokratizaciju političkog života, za rešavanje nacionalnog pitanja na principima samoopredeljenja naroda, ali i nezavisnosti Jugoslavije, bila je široka platforma na kojoj se stva­ rao antifašistički narodni front. U partijskim komitetima nanovo su formirane ko­ 1 Ženski pokret, 1927, br. 8 i 9; Paulina Lebl Albala, Deset godina rada Udruženja univerzitetski obra­ zovanih žena. u Jugoslaviji 1928-1938, Beograd 1939; Jovanka Kecman, n. d, str. 193-196 i 276-280. �117 misije za rad među ženama, sa uputstvom da se komunistkinje i simapatizerke učlaiguju u postojeće ženske, sindikalne, omladinske i druge organizacije, i da osniva­ ju nove, radi privlačenja žena u borbu. U Srbiji su u komisiju Pokrajinskog komiteta KPJ za rad među ženama oda­ brane Mitra Mitrović i Dobrila Karapandžić. Sa Ženskim pokretom su se dogovo­ rile da se u njegovom okviru osnuje Omladinska sekcija. Ženski pokret je računao na to da će dobiti feministički podmladak, a antifašistkinje mogućnost za legalan rad. Uz Mitru Mitrović i Dobrilu Karapandčić, za rad u Omladinskoj sekciji bile su odgovorne još Jelisaveta-Beška Bembasa, Milica Suvaković, Olga Jojić, Olga Alka­ l i , Bosa Cvetić i Slobodanka-Boba Đorđević. Sve one su bile mlade devojke koje su se već istakle u studentskom pokretu na Beogradskom univerzitetu ili svojim ra­ dom u sindikalnim ili profesionalnim organizacijama. Feministička Alijansa intenzivnije deluje od 1935. godine, naročito na osni­ vanju novih organizacija Ženskog pokreta u unutrašnjosti. Na dnevni red svojih aktivnosti ponovo je stavila aktuelna pitanja položaja žena: jednake nadnice za muškarce i žene, uvođenje 40-satne radne nedelje, a dotle strogo pridržavanje osmočasovnog radnog vremena, zabrana dečjeg i noćnog rada za žene, vraćanje do­ datka na skupoću udatim ženama kojima je bio ukinut, ukidanje celibata učitelji­ ca, i dr. Alijansa je dala svoje opširno obrazloženo mišljenje, primedbe i zahteve na nacrt novog građanskog zakona. Između ostalog, tražena je puna poslovna sposob­ nost za sve žene, obavezan građanski brak i nadležnost državnih sudova u svim bračnim sporovima, ravnopravnost muža i žene u braku, puna zaštita vanbračne dece sa dozvolom istraživanja očinstva i izjednačenje bračne i vanbračne dece u nasleđivanju, izjednačenje muškaraca i žena u naslednom pravu, slobodno i neogra­ ničeno raspolaganje muža i žene sopstvenom imovinom, ozakonjenje ženinog rada u domaćinstvu kao profesije, obavezno osiguranje za slučaj razvoda braka. Do 1937. godine, inicijativom i zalaganjem omladinki, osnovana su društva Ženskog pokreta u Čačku, Kragujevcu, Jagodini, Nišu, Šapcu, Prištini, Kosovskoj Mitrovici, Subotici, Somboru, Vršcu, Novom Sadu, Jasenovcu i Slavonskom Brodu. I kasnije, sve do sredine 1940. godine, društva su osnivana i u drugim mestima, ah su neka i prestajala sa radom ih su zabranjivana.' O tome zašto su omladinke ušle u Ženski pokret, Mitra Mitrović, prva predsednica Omladinske sekcije kaže: ,,U jesen 1935. godine grupa ženske omladine iz kancelarija, univerziteta, radionica, devojaka tek izašhh iz srednjih škola, organizovala se u Ženskom pokretu u Beogradu. Šta nas je rukovodilo da uđemo u Ženski pokret? Sa kakvim težnjama, zadacima i perspektivama smo ušle u njega? Dikta­ tura i njene reakcionarne snage, pored nasilničkih i nazadnih mera preduzetih pro­ tiv naroda, sprovele su i prema ženama svoje nazadne mere i zapretile im novim oduzimanjem i ono malo stečenih prava. Fašizam je u nekohko zemalja Evrope bru­ talnim metodama oduzimao prava narodu i nasrtao na prava žena, oduzimajući im zaradu, mogućnost za život i gušeći u njima svako dostojanstvo čoveka. Tim istim merama služio se i nenarodni režim Jugoslavije. Oduzimanje dodatka ženama dr­ žavnim službenicama, izbacivanje iz službi, očajno niske nadnice radnica, pretnje numerus-klauzusom, sve je to govorilo da žene, kao i čitav narod preživljavaju te­ ške dane i da im prete još težim uslovima za život. Nas mlade čekala je teška borba ' Isto, str. 286-299. �118 za hleb, svakog dana je pred nama bilo sve više zatvorenih vrata radionica, kance­ larija i škola, tu i tamo čuli su se preteći i onespokojavsgući glasovi o novim reak­ cionarnim i protivnarodnim merama. Nas žene su, dakle, čekale još teže nepravde i još bezizlazn^ja sudbina od one koje su doživele naše nugke. Jedne, osetivši borbeni i slobodarski duh na univerzitetu, a sve kao žene po­ gođene nepravdama već na prvom koraku u životu, čvrsto vezane za narod pritis­ nut krizom i oduzimanjem sloboda, shvatile smo d aje jedini put iglnglr« iz tog sta­ nja - put borbe. Fašizmu i reakciji moglo se stati na put samo čvrstom i odlučnom borbom. Žene u našoj zemiji, kao i danas, imale su minimalna prava, trebalo ih je probuditi i okupiti u borbu za očuvanje tih minimalnih prava i za osvajanje novih. To se moglo postići samo organizovanom borbom i mi smo shvatile značaj organizovanja žena, buđenje njihove svesti o pravima koja im pripadaju, o pravima koja narodu moraju pripasti, o borbi protiv fašizma, za hleb, mir i pravu demokratiju. Zato smo ušle u Ženski pokret, kao u organizaciju u čijem je programu jasno naglašena deviza borbe žena za njihova prava i okupljanje svih žena bez obzira na rasu, veru, narodnost i politička shvatanja. Jasno naglašena načela borbe za demokratiju i mir vezala su nas za program Ženskog pokreta, u koji smo ušle sa težpjom da naše drugarice, nespremne za život, ne ostanu usamljene pod tim naletom reak­ cije na njih već da, okupljene, stanemo u redove boraca za prava žena i naroda, po­ jačamo tu borbu koja je za vreme diktature samo tinjala i stvorimo od Pokreta MA­ SOVNU ORGANIZACIJU ŽENA".1 8. Stvaranje masovnog ženskog pokreta Alijansa ženskih pokreta, u saradnji sa drugim feminističkim organizacija­ ma, na dan zasedanja Narodne skupštine, 20. oktobra 1935. godine, organizovala je zborove za pravo glasa žena. Pred Skupštinom se nalazio projekat novog izbor­ nog zakona, i Alijansa je putem peticije koju je ranije uputila poslanicima i putem ovih zborova vršila pritisak na zakonodavno telo. Zborovi su organizovani u Beo­ gradu, Novom Sadu, Užicu, Šapcu, Zagrebu, Splitu, Varaždinu, Jasenovcu, Ljublja­ ni, Banjaluci i Skoplju. Po prvi put su u organizovanju i sprovođenju jedne takve akcije učestvovale i omladinke uključene u organizacije Ženskog pokreta ili u Juni­ or sekcije Univerzitetski obrazovanih žena. Na svim zborovima usvojena je jedin­ stvena rezolucija: „Žene sakupljene na zboru na dan 20. oktobra 1935. godine shvatajući da za svesno ispunjavanje građanskih dužnosti treba da imaju uticaj na for­ miranje društva i države, traže da se u novi izborni zakon unese jednako, opšte, tajno, aktivno i pasivno pravo glasa, za sve građane muške i ženske“. Rezolucija je upućena Narodnoj skupštini, Senatu, predsedniku Skupštine i predsedniku vla­ de. Na zboru u Beogradu govorila je predstavnica ženske omladine Slavka Đurđević. I na svim drugim zborovima zapaženo je učešće omladinki, radnica i žena ra­ znih profesija; govornice su nastupale u njihovo ime, a na nekim zborovima i u ime seljanki. Dugogodišnja podela na građanski i radnički ženski pokret u ovim konkret­ nim Z9jedničkim aktivnostima počela je da se gubi. ‘ Ženski pokret kroz omladinsku sekciju, Bilten Omladinske sekcije, 1940, br. 2. �119 Udruženje studentkinja Beogradskog univerziteta, u koje su učlanjene studentkiiye iz svih krajeva Jugoslavije, 1936. godine, pridružilo se radu Omladinske sekcije. To su učinile i devojke iz raznih sindikalnih i profesionalnih organizacija. Naročito su aktivne sekcije žena-radnica u sindikalnim i drugim radničkim orga­ nizacijama, u Savezu privatnih nameštenika Jugoslavije, u naprednoj grupi učite­ ljica, u udruženjima saobraćajnog osoblja i PTT-a. Borba za demokratizaciju zemlje, protiv skupoće, za jačanje prijateljstva i saradnje sa demokratskim zemljama Za­ padne Evrope, za uspostavljanje odnosa sa SSSR-om, u kojoj su omladinke koje su bile pod uticajem KPJ aktivno učestvovale, dala je mogućnost da one na nov način postave žensko pitanje, da se oslobode sektaštva i uskogrudosti, da se oslobode stra­ ha od posebnog organizovanja žena. Milica Šuvaković i Mitra Mitrović, kritikujući napad socijalistkinje Milice Đurić-Topalović na feminističke pokrete, pišu: „Tako se danas već može govoriti o tome daje moguće j e d i n s t v o s v i h ž e n a u borbi za očuvanje prava žena i zadobijanje novih, u borbi za njihov bolji položaj i život, a protiv onih koji su zapre­ ka tom poboljšanju i konačnom oslobođenju. Svaka je žena, bila ona politički ih fe­ ministički opredeljena ili ne, životno zainteresovana svim tim, i samo se radi o to­ me da se ta životna zainteresovanost pretvori u jedinstven istup. Nije, dakle, zlo u izdvajanju žena u posebna ženska društva, već u nepostavljanju ženskog pitanja kao opštedruštvenog pitanja svih žena i prikupljanja svih snaga za odbranu tih pra­ va i borbu za jedan bolji i čovečniji svet. (...) Nužnost te zajedničke borbe g-đa Topalović ne shvata".1 9. Nastajanje antifašističkog ženskog pokreta Pobeda nacionalsocijalizma u Nemačkoj i njegove pretnje svetskom miru ponukali su sve progresivne snage u svetu da razmišljaju o sas^dnji i o ujedinjava­ nju napora u odbrani mira, a time i demokratskih tekovina. Pred slikom koju je pružao nacizam u Nemačkoj (zastrašujuća militarizacija, militarističko vaspitanje mladih, radni logori, pripremanje za rat, za novu podelu sveta i porobljavanje ma­ lih naroda, otvoreno učešće u španskom građanskom ratu na strani vojne hunte, vraćanje žene u kuću i njeno svođenje na mašinu za rađanje, ukidanje svih demo­ kratskih sloboda, i dr) rastao je strah, ah raslo je i antiratno i antifašističko raspo­ loženje naroda u svim evropskim zemljama. U tome, naravno, nisu izostale ni feminističke međunarodne organizacije. Međunarodna alijansa za pravo glasa održala je 1936. godine u Cirihu studijsku konferenciju, na kojoj se, pored rasprave o ženskom pravu glasa i o pravu na rad, posebno raspravljalo i o miru i kolektivnoj bezbednosti. Konstatovano je da se u Spaniji pod firmom građanskog rata vodi međunarodni rat, daje atmosfera teška zato što se gubi vera u uspeh borbe za mir i što se stvara uverenje daje uticaj žena u međunarodnom životu fiktivan. Žene su dužne da svojom borbom savlađuju strah i defetizam. Time će najbolje doprineti očuvanju mira i isključenju rata kao sredstva za rešavanje međunarodnih sporova. Upozoreno je na sve veću opasnost od fašizma, koji „sagoreva sve napredne težnje", oduzima ženama sve što su dugogodišiyom LJovanka Kecman n. d, str. 318-348; Žene Srbije u NOB, str. 56-69; Žena danas, 1939, br. 23. �120 borbom stekle. Međunarodni savez žena, na svom Kongresu u Aberdinu 1938. go­ dine, upozorio je svoje članice da je borbu za ravnopravnost žena nužno povezati sa borbom protiv fašizma, jer samo tako ima izgleda na uspeh. Na Kongresu Među­ narodne alijanse za pravo glasa, 21. maja 1939. godine u Kopenhagenu, usvojena je Deklaracija načela, koja sm atra da se feminističke organizacije ne mogu više og­ raničavati samo na zadobijanje političkih prava za žene, već se moraju uključivati u demokratske pokrete naroda. Alijansa ženskih pokreta obnovila je svoj rad na pitanjima mira, koji je jedno vreme bio zanemaren. U Jugoslovenskom ženskom savezu postojala je komisija za mir, ali obe organizacije su na opštim pacifističkim parolama dosta suzdržano sprovodile zaključke međunarodnih ženskih organiza­ cija o miru, ne povezujući ih sa stvarnošću Jugoslavije. Za predsednicu Komisije za mir JŽS, 1938. godine, izbrana je Danica Zečević, koja je istovremeno bila i predsednica Jugoslovenske lige žena za mir i slobodu. Liga je, još 1936. godine, sprovela pismeno glasanje i dobila je oko 600.000 potpisa za mir i razoružanje.1 U svim krajevima Jugoslavije našle su se mlade žene koje su shvatile važnost organizovanog rada žena i koje su umele da spoje feministički pokret sa pokretom protiv fašizma. One su pronalazile stotine načina da okupe žene u raznim staleškim i profesionalnim organizacijama, u sindikatima, u raznim kulturno-prosvetnim, omladinskim i drugim organizacijama, i da ih podstaknu da u svojim matičnim or­ ganizacijama postavljaju svoja „ženska pitanja*' na već postojećim feminističkim programima i da ih povezuju sa pokretom protiv fašizma. U svom prvom uvodniku Novi feminizam, Žena danas je pisala da nepromenjeni feministički program auto­ matski svrstava žene u tabor mira i demokratije, jer je borba za ženska prava isto­ vremeno i borba protiv nacizma i fašizma. Omladinska sekcija organizovala je u Beogradu serije predavanja i diskusi­ ja o položaju žene, zatim iz oblasti politike, ekonomije, kulture, prosvete i umetnosti. Održavana su redovno jednom nedeljno. Osim toga, u četiri podsekcije (poli­ tička ekonomija, razvitak društva, istorija ženskih pokreta i učešće žena u raznim oblicima borbe, savremena politička situacija), devojke su se svrstavale prema svo­ jim sklonostima. Aktuelni položaj žena u svetu i njihova borba prikazivane su u zidnim novinama koje su redovno izlazile. Povremeno su devojke okupljene u pose­ bnim komisijama ili grupama organizovale interne ili javne prigodne priredbe ko­ jima su obeležavani značajni datumi ili događaji (usmene novine, zabavne večeri sa kulturnim programima, javne priredbe). Njihova karakteristika bila je u tome što su devojke bile i organizatorke, a na internim priredbama i izvođačice progra­ ma. Sva ta bogata aktivnost odvijala se svakodnevno u prostranom i funkcional­ nom stanu u Ulici cara Lazara broj 11, gde je bilo sedište Omladinske sekcije. Bila je to prava škola u kojoj su devojke sticale znanja, učile da slobodno, javno iznose svoja mišljenja, da sarađuju na zajedničkim poslovima i da se samoorganizuju. Sve ih je to osposobljavalo za samostalno delovanje u sredinama u kojima su radile, uči­ le ili živele. Na istim principima i na gotovo isti način, učeći se u Omladinskoj sekciji, delovalo je i Udruženje studentkinja koje je imalo svoj Dom i u pjemu sve pogod­ nosti za široko okupljanje studentkinja, ali i za organizovanje javnih priredbi u Do­ mu za studentkinje i studente Beogradskog univerziteta. 1 Glasnik Jugosloucnskog ženskog saveza, 1937, br. 3; Jovanka Kecman, n. d, str. 307-310. �121 Kontakt omladinki sa radničkim ženama Sekcija je uspostavljala organizovanjem predavanja o nezi dece, kućnim posetama radnicama, osnivanjem analfabetskih tečajeva i savetovališta za žene u radničkim predgrađima Beograda. Za devojke su organizovani krojački tečajevi, tečajevi za negu bolesnika, za učenje fran­ cuskog jezika, i si. Po završenim tečajevima gotovo sve one su postajale aktivistki­ nje Omladinske sekcije. Sličnu bogatu delatnost razvila je, od 1934. godine, i Omladinska sekcija u Zagrebu, ali je zbog sukoba sa Upravom Ženskog pokreta prestala sa radom, a omla­ dinke su nastavile da rade u Junior sekciji Udruženja univerzitetski obrazovanih žena. Omladinske sekcije Ženskog pokreta postojale su u Skoplju, Sarajevu i Banja­ luci, a u Bijeljini omladinske sekcije su osnovane u Kolu srpskih sestara i u društvu Kneginja Zorka. I u drugim krajevima osnivane su omladinske sekcije u raznim ženskim društvima, ili su osnivani akcioni odbori žena za osnivanje ženskih pokre­ ta, ali su oni delovali na isti način kao i omladinske sekcije. 10. Ženski listovi Žene ove generacije pokreću svoje nezavisne feminističke listove i sarađuju u drugoj progresivnoj štampi. Jedan od tih listova, Žena danas, pokrenut je 1936. godine, u tiražu od 1.500 primeraka. U Hrvatskoj je to Ženski svijet, pokrenut 1939, a u Sloveniji Naša žena, pokrenuta 1940. godine, koja je zamenila Ženski list koji je ranije izlazio. Žena danas, kao i drugi listovi, obaveštavaju žene o opštim poli­ tičkim događajima u svetu, ističu konkretna pitanja položaja i ravnopravnosti že­ na u raznim profesijama ili društvenim slojevima i ukazuju na puteve njihovog os­ lobođenja, upoznaju žene sa radom međunarodnih i nacionalnih ženskih organi­ zacija, pišu o likovima istaknutih žena u nauci, umetnosti, politici i društvenim pokretima. Pišu o zdravlju žene, nezi i vaspitanju dece, o filmu i o modi - rečju: o svemu što je u to vreme bilo od interesa za žene i što ih je podsticalo na aktivnost. Ovi listovi su odigrali veliku ulogu u podizanju svesti žena, razmeni iskustava, u njihovom organizovanju i uključivanju u društveno-politički život zemlje. U listo­ vima su sarađivale i feministkinje starije generacije, žene svih slojeva i različitih političkih ubeđenja. Kroz Omladinsku sekciju u Beogradu prošlo je na stotine mladih devojaka svih zanimanja, a Udruženje studentkinja godišnje je brojalo oko 400 članica. One koje su završavale školovanje i dobijale posao ih se vraćale kući u unutrašnjost, kao i studentkinje koje su često odlazile kućama, prenosile su svoja znanja i svoja isku­ stva i u druge sredine i nastojale da u tim sredinama nađu mogućnosti za organi­ zovani rad žena. One su, od 1935. godine, bile inicijatorke za osnivanje ženskih po­ kreta u unutrašnjosti ih omladinskih sekcija u ženskim društvima ih ženskih sek­ cija u profesionalnim i drugim organizacijama. Studentkinje su, osim toga, okuplja­ le učenice starijih razreda srednjih škola. Uprava Ženskog pokreta ocenila je u svom izvešt^ju, jula 1939. godine, aktiv­ nost Omladinske sekcije ovim rečima: „Omladinska sekcija u Beogradu (...) pred­ stavlja centar feminističke omladine. Ona učestvuje pored toga, u svim akcijama ko­ je nose obeležje odbrane slobode i prava građana, koje bude njenu odgovornost za ne­ okrnjeno očuvanje nacionalnog dostojanstva, a koje organizuje omladina oba pola. Tako je uspostavljena veza između našeg pokreta i naprednih strujanja današnjice'4 . �122 Režim u Jugoslaviji, krajem tridesetih, sve više se oslanjao na sile Osovine, Berlin-Rim. Vezao se za njih i ekonomski i politički, podređujući im svoju ekono­ miju, a u unutrašnjoj politici pojačavao je pritisak na sve progresivne snage. Unu­ trašnje suprotnosti na nacionalnoj osnovi pokušala je da reši tzv. vlada narodnog sporazuma, formirana 1939. godine. Ona je obećala i da će izmeniti više zakona, između ostalih i zakon o izborima, i vratiti demokratska prava i slobode građana. Posle sporazuma Cvetković-Maček vlada je obrazovala Banovinu Hrvatsku, koja je dobila vrlo široku autonomiju, i odredila njene privremene granice, što je izazvalo nezadovoljstvo u drugim delovima zemlje i produbilo postojeća međunaci­ onalna suprotstavljanja. Umesto obećane demokratizacije zemlje, i obećanja da će se ženama dati pravo glasa, ukidane su i minimalne demokratske slobode, pojača­ van je policijski pritisak, zabranjen je rad nezavisnim sindikatima, niz profesional­ nih udruženja stavljeno je pod perm anentni nadzor političke policije, a nekima je i zabranjen rad, organizovani su koncentracioni logori, a nepoželjni su putem mo­ bilizacije izolovani u vojne radne logore. Godine pred ra t ispunjene su mnogobrojnim štrajkovima, demonstracijama i raznim političkim akcijama. I u njima su žene i njihovi zahtevi sve vidljiviji. 11. Nesuglasice u A lijansi ženskih pokreta Sredinom 1939. godine, u beogradskom društvu Ženski pokret došlo je do razmimoilaženja između mlađih i starijih članica oko karaktera i načina rada, što se odrazilo na Alijansu u celini. Postavljala su se pitanja da li će ženski pokret biti zatvoren krug žena ili masovna organizacija, otvorena i pristupačna svim ženama; da li će učestvovati u borbi za demokratizaciju zemlje ih će, ćuteći o gorućim proble­ mima položaja žene, podržavati vladinu politiku; da li će javno nastupati na zboro­ vima i isticati svoje zahteve ih će peticijama mohti za promenu ove ih one nepravde prema ženama; da h će se uključiti u druge napredne pokrete protiv rata i fašizma, a za mir, ih će stajati po strani. Sukob se otvorenije manifestovao u novembru 1939. godine, po izbijanju Drugog svetskog rata, i to na pitanju akcije za pravo glasa. Povodom predstojećeg donošenja novih propisa o izborima za Parlament, Uprava Alijanse donela je odluku da se održe zborovi, ah je predsednica Alijanse, posle izbijanja Drugog svetskog rata, sredinom septembra, svojim dopisom predložila Ženskim pokretima da od zborova odu­ stanu. Ona je ocenila da su nastale izvanredno teške prilike, pa je umesto zborova predložila sprovođenje drugih, mirnijih akcija. Tako je zajednička delegacija Alijan­ se, Jugoslovenskog ženskog saveza i Udruženja univerzitetski obrazovanih žena, po­ četkom oktobra, posetila ministra pravde dr Lazu Markovića, koji je bio nadležan za izradu predloga novog izbornog zakona, a početkom novembra, potpredsednika vlade dr Vlatka Mačeka, i iznela im je više zahteva, između ostalih, i zahtev da se novim izbornim zakonom ženama prizna jednako - i aktivno i pasivno - pravo glasa kao i muškarcima. Naravno, ovi zahtevi pod raznim izgovorima nisu prihvaćeni. Delegaci­ ji je u tim razgovorima saopšteno da zahtevi neće biti prihvaćeni, jer su „žene jedna nepoznanica u političkom životu, a današnje vreme n je povoljno za eksperimente*4 .1 1 AS, Fond žene Srbije (AS-F-ŽS), Zapisnik sa sednice upravnog odbora Alijanse ženskih pokreta od 12. novembra 1939. godine. �123 12. „Žena da?ias“ i akcija za pravo glasa U međuvremenu, očekujući promene u pravcu demokratizacije u unutra­ šnjem političkom životu koje je najavila vlada Cvetković-Maček, redakcija Žene da­ nas, nezadovoljna anemičnom akcijom predsedništva Alijanse, pokrenula svoju akciju za pravo glasa žena. Tu akciju je bazirala na proceni unutrašnje političke situacije i na Deklaraciji načela, koju je, jula 1938, donela Međunarodna alijansa za žensko pravo glasa (IAC) na svom Kongresu u Kopenhagenu, a kojom se feministi­ čke organizacije upućuju da se uključe u široke demokratske narodne pokrete. Čla­ nice redakcije u većini su bile i najaktivnije članice Omladinske sekcije beogradskog Ženskog pokreta. One su smatrale da je pravo glasa žena jedno od prava čoveka, jedan od uslova demokratije, sredstvo za zaštitu interesa žena, kao i sredstvo putem kojeg one mogu odlučivati, i to ne samo o poboljšanju svog ekonomskog, pravnog, kulturnog i političkog položaja, nego i o sudbonosnim pitanjima tadašnjeg vreme­ na - o miru ili ratu. Stoga se redakcija založila za oštrije forme borbe, za javne akci­ je, za povezivanje borbe za žensko pravo glasa sa opštim demokratskim zahtevima naroda. Uputila je javni Apel za pravo glasa žena. Pozvala je žene svih društve­ nih slojeva, sve ženske, naročito feminističke, organizacije da povedu jedinstvenu akciju - da skupljaju potpise za žensko pravo glasa, da stvaraju posebne odbore za vođenje ove akcije, koji će, između ostalog, organizovati javne zborove, konferen­ cije i mitinge. Pozvala je sve staleške, stručne i omladinske organizacije, javne rad­ nike, političare i književnike da podrže ovu akciju. Mada redakcija časopisa Žena danas nije imala iluzija da će žene na taj način dobiti pravo glasa, računala je da će ta akcija uticati na podizanje političke svesti, aktiviranje i okupljanje žena svih slojeva.' Prema pravilima, upravu Alijanse ženskih pokreta činile su predsednice ženskih pokreta. Predsedništvo društva Ženski pokret grada u kojem je sedište Alijanse je istovremeno i predsedništvo Alijanse, s tim što se predsednica Alijanse posebno bira, a predsednica navedenog društva je automatski potpredsednica Ali­ janse. U vreme priprema za održavanje zborova za pravo glasa, sedište Alijanse bi­ lo je u Beogradu. Sredinom novembra predsedništvo Alijanse, odnosno beogradskog Ženskog pokreta oštro je kritikovalo Ženu danas zbog toga što je mimo predsed­ ništva Alijanse svoj Apel uputila i ženskim pokretima u unutrašnjosti, a ženske pokrete zato što su se poneli nedisciplinovano, ne konsultujući se sa predsedništvom Alijanse, i prihvatili akciju Žene danas Zapravo, ova kritika je najpre upućena Omladinskoj sekciji i mlađim članicama uprave Alijanse, uz konstataciju da u upra­ vi postoji nesaglasnost između mlađih i starijih članica, što se vidno odrazilo i prili­ kom glasanja o predlozima predsedništva. Predsedništvo je na ovoj sednici pred­ ložilo da se u akciji za pravo glasa skupljaju potpisi preko ženskih pokreta, a u meRat\ Žene i događaji u zem lji; Apel za pravo glasa žena-, Žena danas, br. 25,1939, str. 1-3; AS, Fond ZS, Pismo Žene danas Ženskom pokretu u Novom Sadu od 16. oktobra 1939; Rezultati jedne borbe, Zcna danas, br. 26, 1940, str. 3. Predsedništvo su činile predsednica, potpredsednica (istovremeno i predsednica beogradskog Žen­ skog pokreta), sekretarica i blagajnica. Godine 1939. Ženski pokreti su postojali u Beogradu, Čačku, Kragujevcu, Nišu, Jagodini, Novom Sadu, Vršcu, Somboru, Prištini, Skoplju, Banjaluci, Slavonskom Brodu, Zagrebu i Ljubljani. �124 stima u kojima njih nema preko Jugoslovenskog ženskog saveza, da se predsednikn vlade upute dopisnice sa jedinstvenim tekstom o ženskom pravu glasa, i da se uputi apel svim političkim partijama da podrže zahteve žena za političkom ravnopravnošću. Svi ovi predloži jednoglasno su prihvaćeni. Pitanje održavanja zboro­ va takođe je stavljeno na glasanje, i dvotrećinskom većinom je odlučeno da se zbo­ rovi održe. Predsednica beogradskog Ženskog pokreta izjavila je daje protiv održa­ vanja zbora u Beogradu, pa je i to pitanje stavljeno na glasanje. Većinom glasova odlučeno je da se u Beogradu održi manifestacioni zbor uz učešće predstavnica Žen­ skih pokreta iz unutrašnjosti.1Tako se dogodilo da paralelno teku dve akcije - akci­ ja Žene danas i akcija Alijanse - koje su se u datom trenutku na neki način dopu­ njavale, iako sukob dve koncepcije oko metoda borbe za ravnopravnost žena nimalo nije umanjen. Akciji Žene danas, člankom u socijalističkim Radničkim novinama, suprot­ stavila se Milica Đurić-Topalović. Pridružili su joj se dnevni list Pravda, kao i humoristički list Ošišani jež. Neznatna grupa studentkinja, članica profašističke orga­ nizacije Zbor, protiveći se akciji za pravo glasa, izdala je letak-pamflet i predsednicu Alijanse, urednicu Žene danas, kao i više drugih aktivistkinja Alijanse, Omladin­ ske sekcije i Žene danas optužila za - ,judeo-komunističku“ zaveru protiv slovenstva. U Hrvatskoj se ovakvoj akciji suprotstavila Ženska grana Hrvatske seljačke stranke, smatrajući da će prvaci stranke najbolje proceniti kada ženama treba dati pravo glasa. A ni ostale političke partije nisu prihvatile zahteve žena.2 Ipak, sve to nije umanjilo rezultate kampanje koja je, krajem 1939. godine, vođena za žensko pravo glasa. U organizovanim akcijama Alijanse i posebnih od­ bora koje je sugerisala Žena danas, u svim krajevima Jugoslavije prikupljeno je na stotine hiljada potpisa. Zborovi, konferencije, skupovi i sastanci žena preplavili su veći deo Jugoslavije. Održani su u više gradova, manjim mestima, pa i selima u Sr­ biji, Vojvodini, na Kosovu i Metohiji, u Makedonci, Crnoj Gori, Sloveniji i nekim gra­ dovima u Bosni. U njihovom organizovanju često su učestvovale i članice raznih ženskih hum anitarnih društava. U Beogradu su, kregem novembra, održana dva skupa: konferencija Žene danas i zbor Alijanse ženskih pokreta, i oba su bila dobro posećena. U Hrvatskoj i u delu Bosne nije bilo ovakvih zborova, jer je Banovina Hrvatska zabranila održavanje svih zborova, no potpisi su i tamo prikupljani. Na svim skupovima nastupale su žene iz svih društvenih slojeva, svih struka i položa­ ja, i isticale svoje zahteve. Po prvi put su na tim skupovima u impozantnom broju uzele učešće i seljanke, a ponegde je zapaženo i prisustvo jednog broja musliman­ ki pod feredžama. U to vreme, bez sumnje, ovo je bila najmasovnija i nsgorgamzovanija politička akcija. Podržavali su je omladinski i radnički pokret, profesional­ ni, staleški, i slični pokreti. O tome je Žena danas pisala: „Zbog svega toga je ova borba dobila svoj veliki značaj u istoriji borbe žena kod nas: pokrenute su mase že­ na u borbu za pravo glasa; učešće radnica i seljanki u njoj dalo joj je snažan polet i postavilo je na njeno pravo mesto - kao početak borbe radnih žena za punu ravno­ pravnost. Zatim ovo jedinstvo, ostvareno na zahtevima za bolji život i mir, učinilo je da borba ne ostane usamljena i izolovana borba žena satno za njihovo pravo. Na­ 1 AS-F-ŽS, navedeni Zapisnik uprave Alijanse. * Isto, letak studentkinja Zbora, decembra 1939. godine; Rezultati jedn e borbe, Žena danas, br. 26, 1940, str. 3 i 4. �125 protiv, noseći u sebi sve zahteve naroda ona je postala stvarno delo narodne borbe i veliki doprinos njoj“. I dalje: „Naše jedinstvo je postignuto na širim zahtevima od prava glasa. Prema tome ono se ne srne razbiti. Ono se mora očvrsnuti i to na dru­ gim, danas aktuelnim zahtevima. Naš je zadatak da tu borbu ponovo oživimo, još jedinstvenije, još šire, još povezanije sa borbom naroda. Jer sama borba žena neće biti u stanju, to smo videle još u toku naše akcije, da sve te nove probleme i zahteve naroda obuhvati i ostvari. A mi nismo same. Mi smo ostale sa narodom, a bez naših prava, još smo bliže narodu. Zato i ta borba mora biti bliža“. Bila je to nova strate­ gija ženskog pokreta u borbi za prava žena: ne izolovana borba žena kao pola, ali ne ni bezlična borba utopljena u borbu klase za revolucionarne društvene prome­ ne, već - individualizirana posebna akcija žena sa naglašenim zahtevima u okviri­ ma širokog demokratskog pokreta.1 Kao što se i očekivalo, izborni zakon nije dao pravo glasa ženama, ali četvorogodišnji intezivan rad žena - naročito u omladinskim sekcijama, u sindikalnim, profesionalnim i drugim organizacijama - krunisan impozantnom, neviđenom ak­ cijom za pravo glasa, dao je trajne rezultate. Prvo, shvaćena je uloga posebnog organizovanja žena u borbi za njihova prava i, drugo, u antifašističkom predratnom pokretu žene su prihvaćene kao ravnopravne sudionice, a njihovi zahtevi prihva­ ćeni su kao zahtevi za slobodu i demokratiju. Tako su stvorene pretpostavke za stvaranje masovne antifašističke organizacije žena i za postizanje njihove jednako­ sti u pravima, što će se u osnovi ostvariti u narodnooslobodilačkom pokretu u toku Drugog svetskog rata. 13. Prestanak rada Alijanse ženskih pokreta Sukob između predsedništva Alijanse i mlađih članica u Ženskim pokreti­ ma, na godišnjim skupštinama Alijanse i beogradskog Ženskog pokreta razrešen je na neobičan način. Uviđajući da su omladinke u beogradskom Ženskom pokre­ tu - kao i u bar polovini ostalih pokreta u unutrašnjosti - u većini, predsedništvo Alijanse, odnosno beogradskog Ženskog pokreta, odlučilo je da podnese kolektivnu ostavku. Da tom ostavkom ne bi navodno dovelo u pitanje dalji rad Alijanse, pred­ sedništvo je na godišnjoj skupštini, u januaru 1940. godine, predložilo da se sedište Alijanse privremeno premesti u Novi Sad, čime postaje predsedništvo Ženskog po­ kreta u Novom Sadu i predsedništvo Alijanse. Odbijanjem da se raspravlja o drugim predlozima i veštački stvorenom većinom, davanjem Novom Sadu tri glasa, predlog predsedništva je uz žestok otpor izglasan.'2 Godišnja skupština beogradskog Ženskog pokreta održana je nekoliko da­ na kasnije, pošto je već odlučeno da se sedište Alijanse premesti u Novi Sad i pošto je novosadsko predsedništvo oglašeno i za predsedništvo Alijanse. Ranije predsed­ ništvo beogradskog Ženskog pokreta nije istaklo svoje kandidatkinje, nudeći navo^ Žena danas, isto; Jovanka Kecman, n. d, str. 325-344. Na skupštini su bile prisutne delegatkinje Beograda, Niša, Čačka, Jagodine, Novog Sada, Vršca, Sombora, Skoplja i Banjaluke. Svaka delegacija raspolagala je sa po jednim glasom, osim Beograda koji je imao dva i Novog Sada koji je imao tri glasa. Pet delegacija nije glasalo, što znači da su četiri dele­ gacije imale većinu glasova. - AS-F-ŽS, Zapisnik redovne godišnje skupštine Alijanse ženskih pokreta od 14. januara 1940. godine. �126 dno mogućnost Omladinskoj sekciji, koja je inače činila većinu članstva u beograd­ skom Ženskom pokretu, da preuzme upravu. Omladinska sekcija tu mogućnost ni­ je iskoristila, jer je sm atrala da povlačenje uprave „ne znači demokratsko ustupa­ nje većini, nego samo akt demonstracije prema Omladinskoj sekciji i njenom stavu** i, istovremeno, priklanjanje onim snagama sa kojima Omladinska sekcija ne želi sarađivati, niti im „dati ni sat svoje aktivnosti*4 Potvrdu za svoje stavove omladin­ . ska sekcija videla je u izboru nove predsednice Alijanse, koja je „negreakcionarnija žena koja se mogla naći u redovima Ženskog pokreta**. Pošto je pročitana njena izja­ va, Omladinska sekcija je napustila skupštinu i tako istupila iz Alijanse ženskih pokreta.1Ali, stotine njenih članica nalazile su nove mogućnosti delovanja i šire­ nja naprednog demokratskog ženskog pokreta. Omladinska sekcija je stav o depolitizaciji ženskog pokreta ocenjivala „kao meru protiv realizacije programa Ženskog pokreta, protiv žena u celini**. Obe gru­ pacije su uvidele da do razmimoilaženja ne dolazi zbog ove ili one forme rada (na primer, da li će se, ili ne, održavati zborovi za žensko pravo glasa), već zbog različi­ tih političkih platformi sa kojih su polazile. Odbijanje Omladinske sekcije da se za­ drži na parcijalnim merama i njihovo stupanje u aktivnu političku borbu onemo­ gućilo je svaki daljnji zajednički rad sa starijim članicama. Omladinke su političku neaktivnost uprave Ženskog pokreta u sudbonosnim momentima, 1940-1941. go­ dine, okarakterisale kao „huškanje žena da lutaju bez orijentacije u vrtlogu događaja“.2 Rad Alijanse posle njene godišnje skupštine nije bio dugog veka. Političke i ekonomske prilike u zemlji su se pogoršavale. Vlada Cvetković-Maček sve više se vezivala za sile Osovine. Nezaposlenost, skupoća, pad životnog standarda, brojni štrajkovi, masovne demonstracije radnika i studenata, u kojima je policija ubila vi­ še dem onstranata, pooštravanje policijskog režima, otvaranje koncentracionih lo­ gora, zabrane okupljanja građana - obelesga su tog vremena. I ženskim pokretima u Kragujevcu, Čačku i Sapcu je zabranjen rad, a u proleće 1940. godine, i drugim udruženjima je zabranjeno održavanje godišnjih skup­ ština, pa tako vlasti nisu dozvolile ni održavanje već zakazane vanredne skupštine Alijanse ženskih pokreta. Predsedništvo je ovu zabranu prihvatilo bez pogovora, i svojim pismom predložilo Ženskim pokretima da se vanredna skupština ne održi - do boljih vremena, jer će „svi Pokreti i sami uvideti da sada nye vreme za skupšti­ nu pošto su svakim danom sve zategnutiji odnosi u svetu te prema tome i kod nas**.3 Predsedništvo je predviđalo da će nastati zastoj u radu Pokreta, pa je apelovalo na žene da „ne zabace feminističku stvar, pošto će doći momenat kada će naša organizacija biti preko potrebna za ostvarenje naših ideja**. Preporučilo je uprava­ ma Pokreta da nastave rad, tako što bi pratili svaku povredu ženskih prava i što bi na to upozoravali Alijansu, radi znanja i eventualne intervencije. Pri tome „da­ bome isključeni su svi slučajevi, kada su žene svojim radom doprinele da dođe do posledica nezgodnog karaktera, i treba imati u vidu samo one slučajeve kada se pro­ LIzjava Omladinske sekcije Ženskog pokreta, Žena danas, br. 26,1940, str. 17 i 18. 2 Isto; Ljubinka Ćirić-Bogetić, Odluke Pete zemaljske konferencije K P J o radu među ženama i nji­ hova realizacija u periodu 1940-1942, u: Peta zemaljska konferencija Komunističke partije Jugoslavije, Zbornik radova, Zagreb 1972, str. 91-92. a AS-F-ŽS, Pismo Alijanse ženskih pokreta - Novi Sad od 7. juna 1940. �127 goni ženu kao pol“.‘ Ova predviđanja i preporuke očigledno su imale za cilj da ženske pokrete potpuno pasiviziraju i nagovore ih da odustanu od svih aktivnos­ ti. i to ne samo u narastajućem antirežimskom pokretu za demokratizaciju zemJje nego i u aktivnostima na prosvećivanju žena u cilju njihove emancipacije. Prakti­ čno, ovim je Alijansa ženskih pokreta likvidirana. I Jugoslovenski ženski savez, kao i druge ženske organizacije, povinovale su se merama vlasti, pa su umanjile svoje aktivnosti. Početkom rata prestale su sa radom. 14. Komunistička partija Jugoslavije i žensko pitanje Nasuprot kapitulaciji Alijanse, borbene žene - naročito omladinke stasale u ženskom, radničkom, omladinskom i studentskom pokretu - otpočele su rad na mobilisanju žena u borbu za njihove svakodnevne zahteve, na platformi koja se iz­ građivala od sredine do kraja tridesetih godina. One su iznalazile najrazličitije for­ me okupljanja žena van formalnih ženskih društava i drugih udruženja, stoje bilo od posebnog značaja u vreme kada je, uoči rata, zabranjen ih ograničen rad sindi­ kalnim, mnogim profesionalnim, ženskim i sličnim organizacijama. Aktivi žena, čitalačke grupe, grupe za prikupljanje pomoći i za organizovanje kuhinja za štrajkače, za odnošenje hrane pohapšenima, nelegalne konferencije i sastanci po stanovi­ ma, bih su najčešći obhci rada i posebnog okupljanja žena. Orijentaciju na široko uključivanje žena u revolucionarni pokret potvrdila je i Peta zemaljska konferencije KPJ, održana 1940. godine, na kojoj je podnet po­ seban referat o ženama. Polazeći od klasičnih teorijskih postavki o ženskom pita­ nju, kao sastavnom delu borbe radničke klase koja se rešava revolucijom, Konferen­ cija je žensko pitanje postavila i kao posebno pitanje koje traži i svoja posebna rešenja. U referatu - koji je kasnije postao uputstvo za rad i akciju svim komunistima i ženama aktivnim u antifašističkom pokretu - istaknuti su posebni ženski zahtevi, koji su se uključili u program revolucionarnog pokreta. Oni su u referatu formuhsani kao: a) Zahtevi za zaštitu materinstva, koji uključuju potpunu zaštitu naročito majke radnice i seljanke, pre i posle porođaja; osnivanje domova za majke i trud­ nice, rodilišta, bolnica; razvoj primaljske i lekarske pomoći; osnivanje dečjih jasli­ ca, dečjih domova; poboljšanje zakonske zaštite dece, ukidanje svih razhka među bračnom i vanbračnom decom; dozvolu abortusa dok se ne steknu uslovi za bezbri­ žno roditeljstvo. b) Zahtevi za eliminisanje dvojnog morala u javnom i privatnom životu podrazumevaju potpunu ravnopravnost žene pred zakonom i efikasnu borbu protiv prostitucije, tako što će se mladim devojkama omogućiti odgovarajuće i pristojno plaćeno uposlenje i što će se kažnjavati zavodnici i provodadžije. Dvojni moral mo­ ra se ehminisati iz prava i celokupnog javnog života, po kojem se za isto delo žena kažnjava dok muškarac ne snosi nikakve posledice (prostitucija, vanbračna deca, zabrana utvrđivanja očinstva i tome shčno). Uvođenje civilnog braka i mogućnost razvoda braka, takođe su zahtevi sadržani u ovom programu. LIsto. �128 c) Zahtevi ekonomske prirode, kojima se traži jednaka plata za jednak rad za žene i muškarce, jednake plate i uslovi zapošljavanja za udate i neudate žene, ukidanje noćnog rada za žene, određivanje radnog vremena za kućne pomoćnice, efikasna higijensko-tehnička zaštita žena na radnom mestu, zaštita mladih radni­ ca od šikaniranja i seksualnog iskorištavanja od strane šefova, plaćeno odsustvo za radne žene pre i posle porođaja sa zakonskom obavezom da će se one posle poro­ đajnog odsustva primiti natrag na posao, plaćeno vreme za dojenje dece, osnivanje dečjih jaslica kod fabrika i ureda, pristup u sva zvanja koja odgovaraju ženama, pri­ stup stručnom obrazovanju i svim školama. d) Zahtev za priznanje svih političkih prava ženama sa potpunim aktivnim i pasivnim pravom glasa.1 Ovo je zapravo bio program novog naprednog ženskog pokreta, koji je nastao pred Drugi svetski rat, i sadržavao je sve neostvarene zahteve i ženskog građan­ skog i radničkog pokreta. Istovremeno, postavljajući žensko pitanje kao pitanje podređenog pola u ta ­ dašnjem društvu, te, stoga, i kao posebno pitanje u okviru radničkog pokreta, kon­ ferencija je upozorila i na moguća zastranjivanja. Smatrala je da se treba suprotsta­ viti feminističkom uticaju, jer - moramo se „otresti građanskog utjecaja na naše djelovanje među ženama. Feminizam postavlja zajedničke zahtjeve žena sviju slo­ jeva odijeljeno od zahtjeva radnog naroda. Naglašavanjem zajedničkih ženskih za­ htjeva u suprotnosti i u borbi protiv muškaraca feminizam sakriva klasnu osnovu ženskog pitanja, te time odvraća masu žena od borbe protiv kapitalizma kao i pro­ tiv klasnog društva uopće. A što jasnije i odlučnije postavlja naša Partija žensko pitanje to više gubi feminizam svoje opravdanje". I dalje: „Feminizam u našim redovima treba da označimo kao desničarsku oportunističku pomoć građanskom ženskom pokretu kod širenja iluzija da se nekim reformama tobože može riješiti žensko pitanje u okviru klasnog društva. Taj način rada odvaja žene od revolucionarnog proletarijata i njegove Partije i prema tome je to pokušaj likvidiranja vodeće uloge naše Partije u borbi za jednakopravnost že­ ne". Kritikovana je i druga krsgnost - negiranje postojanja ženskog pitanja, što je vodilo do potcenjivanja i zanemarivanja rada među ženama i do svođenja ženskog pitanja samo na borbu za ekonomsku ravnopravnost radnica u okvirima sindikata. U pogledu organizovanja žena, konferencija je potvrdila već razvijenu pra­ ksu: uključivanje žena u postojeće legalne organizacije - ženske i mešovite - osni­ vanje novih ženskih organizacija i ženskih sekcija u sindikalnim, kulturnim, prosvetnim, staleškim, zadružnim i drugim organizacijama radi opšteg prosvećivanja žena i radi njihovog aktiviranja. Takođe, i dalje je podsticano posebno okupljanje žena u neformalne, polulegalne, vaspitne i čitalačke grupe kao i formiranje raznih odbora vezanih za ženske napredne listove (kolporterski, dopisnički, čitateljski, i si). Preporučeno je da se žene što više podstiču na učešće u konkretnim akcijama, uključujući i organizovanje posebnih ženskih akcija, kao što su, na primer, bile ak­ cije protiv skupoće. No, svuda su prisutna upozorenja da se ni organizovanje žena ni ženske akcije ne smeju odvojiti „u usamljenu borbu žena bez povezanosti sa osta­ lom borbom radnih masa".2 LVida Tomšić, Referat o ženskom pitanju na Petoj zem aljskoj konferenciji, u: Izvori za istoriju KPJ, Peta zemaljska konferencija, Tom I, knj. 10, Beograd 1980. z Isto. �129 Proslave 8. marta, 1940. i 1941. godine, obeležene su borbom žena za poli­ tičku i ekonomsku ravnopravnost, uvećanim učešćem žena u tarifnim pokretima i štrajkovima.1 U demonstracijama protiv skupoće, 14. decembra 1939. godine u Beogradu, policija je pucala u demonstrante i demonstrantkinje. Tom prilikom je, među više teško ranjenih i poginulih, ranjena i studentkinja Bosa Milićević, koja je, 21. februara 1940. godine, umrla od zadobijenih rana. U to vreme ona je prva žena žrtva borbe protiv režima. U septembru 1940. godine u Košutnjaku žandar­ merija je oružjem napala oko 10.000 izletnika - omladinaca i omladinki. Ubijeno je više omladinaca, a preko 50 ih je bilo ranjeno, među njima i nekoliko devojaka. Žene su učestvovale i u demonstracijama protiv drugih mera koje je režim koristio u borbi protiv narastajućeg otpora naroda njegovoj politici, u akcijama prikupljanja pomoći i davanja političke podrške pohapšenima.2 U prikupljanju potpisa protiv vladine odluke o zabrani povratka u zemlju dobrovoljcima u španskom građanskom ratu, žene su bile naročito aktivne.3 U aktivnostima za nezavisnost i mir, odnosno za odbranu zemlje, tokom 1940. godi­ ne, aktivistkinje naprednog ženskog pokreta, u saradnji sa Crvenim krstom, organizovale su u mnogim mestima kurseve za dobrovoljne bolničarke. Žene, aktiviziraue u političkim akcijama u predvečerje Drugog svetskog rata, nisu zatečene do­ gađajima u Jugoslaviji. Kada je potpisan akt o pristupanju Jugoslavije Trojnom pa­ ktu, one su masovno učestvovale u demonstracijama protiv vlade Cvetković-Maček, i u velikim manifestacijama 27. m arta 1941. godine, kada je snažno i nedvosmis­ leno izražena spremnost naroda da se bori za svoju nezavisnost i slobodu. A po oku­ paciji zemlje žene su svoj rad prilagodile novoj situaciji. 1 Tokom 1940. godine u Jugoslaviji je vođeno oko 350 štrajkova. Zapaženi su naročito štrajkovi tek­ stilnih radnica i radnika i štrajkovi u duvanskoj industriji. * Na primer: u decembru 1939. godine vlada je donela propise o internaciji, pa je osnovala koncentra­ cione logore u Bileći, Lepoglavi i Smederevskoj Palanci, a u oktobru 1940. godine osnovala je i vojne koncentracione logore, što je izazvalo niz protesta i demonstracija u kojima su zapažene žene, sestre i majke interniranih. U septembru 1940. godine vlada je uredbom ograničila upis Jevreja na Univer­ zitet, ah uredba nije sprovedena zbog otpora studentkinja i studenata. - Desanka Protić-Hlušička, Studentkinjc i dom studentkinja u naprednom studentskom pokretu Beogradskog Univerziteta, u: Studentkinje Beogradskog Univerziteta u revolucionarnom pokretu, str. 61-81; isto, Ljubinka ĆirićBogetić, Bosa Milićević, str. 81-84. 1U španskom građanskom ratu (1936-1939) na strani španske republikanske vlade Narodnog fronta učestvovalo je oko 1.600 dobrovoljaca iz Jugoslavije. Posle poraza republikanske Španije, više od 1.000 Jugoslovena dobrovoljaca prešlo je 1939. godine u Francusku i tamo je zadržano u logorima, a jugoslovenska vlada nije im dozvolila povratak u zemlju. Stoga su njihove porodice, među kojima je bilo n a ­ više žena, pokrenule veliku javnu akciju za slanje pisama i paketa dobrovoljcima, kako bi im se izra­ zila solidarnost i pomoglo da prežive. Organizovale su takođe i akciju za prikupljanje potpisah za iyi'hov povratak u zemlju. Akcijama su se pridružile sve antifašističke snage, pa su one bile vrlo uspešne i masovne. Pod pritiskom javnosti jugoslovenska vlada je povukla svoju zabranu povratka dobrovolj­ cima, ah su ipak mnogi prilikom dolaska u zemlju bili pohapšeni, i zbog toga su se tražile druge mo­ gućnosti povratka. �ŽENE U RATU - ANTIFAŠISTIČKI FRONT ŽENA 1. Otpor okupatoru Jugoslavija je 6. aprila 1941. godine napadnuta od sila Osovine. Posle kra­ tkotrajnog rata, podeljena je i rasparčana između tadašnjih fašističkih zemalja Nemačke, Italije, Bugarske, Albanije i Mađarske. Aneksijom njenih teritorija pomerene su granice susednih zemalja; Nemci i Italijani sporazumno su stvorili us­ tašku Pavelićevu Nezavisnu Državu Hrvatsku; Srbiju je okupirala i njome upravlja­ la Nemačka, koja je u maju 1941. godine obrazovala komesarsku vladu policijskog funkcionera Milana Aćimovića, i već u avgustu iste godine zamenila je vladom „na­ rodnog spasa" kvislinga Milana Nedića. Svaka zemlja posebno takođe je bila razdeljena među raznim okupatorskim državama. Tako je Srbija podeljena između Ne­ mačke i Bugarske; Vojvodina je podeljena tako što je Banat pripao Nemačkoj, Ba­ čka i Baranja Mađarskoj, a Srem je sa Zemunom dodeljen Nezavisnoj Državi Hr­ vatskoj. Kosovo i Metohija podeljeni su između Nemačke, Bugarske i Velike Alba­ nije, odnosno Italije. Sandžak je pripao Italiji, ali na njegovoj teritoriji neprekidno su - osim partizana - dejstvovale ustaše, domobrani i proalbanska žandarmerija. Komadanjem Jugoslavije na razne okupacione i adm inistrativne oblasti, dovođe­ njem okupatorskog adm inistrativnog i policijskog aparata, uz zadržavanje gotovo nedirnutog aparata bivše Jugoslavije, okupatori su otpočeli svoju politiku odnarođavanja, raspirivanja šovinizma, nacionalne i verske mržnje. U tome su imah po­ dršku i pomoć reakcionara i kolaboracionista svih vrsta - u svim nacijama i nacio­ nalnim manjinama. Okupatori su računali da će, podelom zemlje i masovnim tero­ rom, učvrstiti svoju vlast i nesmetano koristiti materijalna dobra, kao i stanovništvo Jugoslavije za besplatnu radnu snagu na svojim gradilištima, ali i za rat na strani fašističkih sila. U takvoj situaciji Komunistička partija Jugoslavije nedvosmisleno je osudila razbijanje Jugoslavije, stvaranje Nezavisne Države Hrvatske, raspiriva­ nje šovinizma i bratoubilačke borbe. Delujući kao jedinstvena jugoslovenska parti­ ja, ukazala je na puteve i perspektive borbe svih naroda Jugoslavije protiv okupa­ tora. U borbi za goli opstanak i za nacionalnu slobodu u prvi plan je isticala otpor svim oblicima izrabljivanja materijalnih i ljudskih potencijala naroda, borbu pro­ tiv raspirivanja nacionalne mržnje, a za stvaranje, očuvanje i učvršćenje, bratstva i jedinstva svih naroda Jugoslavije u zajedničkoj borbi protiv zajedničkog neprijatelja. 2. Zene i priprem e za oružani otpor Pokret žena u Jugoslaviji nastao pre rata nastavio je rad i po okupaciji zem­ lje, s tim što je svom programu dodao i borbu protiv okupatora. Mada je hio zasno­ �131 van na istim programskim načelima, opšti nslovi borbe i otpora, i tradicije pokre­ ta uticali su na to daje on u pojedinim zemljama i pojedinim krajevima imao svoje specifičnosti, što se naročito ogledalo u načinu organizovanja i u neravnomernosti njegovog razvoja. Još pre početka oružanog ustanka žene u Srbiji često su samoinicijativno obavljale razne poslove. Tako su, na primer, prikupljale i skrivale oružje koje je os­ talo u magacinima Jugoslovenske vojske ili su ga vojnici bežeći ostavljali; sakuplja­ le su hranu i civilna odela i to doturale ratnim zarobljenicima, koje su okupatori u kolonama sprovodili u privremene logore i dalje za Nemačku i Italiju, pa su tako mnogima pomogle i da pobegnu. Takođe, pomagale su u smeštaju izbeglica, a nala­ zile su i načina da pruže svoju pomoć Jevrejima i Jevrejkama, koje je okupator, obeležene, pod stražom, koristio za raščišćavanje ruševina i druge prisilne radove, skri­ vale su i hranile ilegalce i ilegalke koje su progonile okupatorske vlasti. Nžgpre su se povezale i započele zajedničko organizovano delovanje članice KPJ, SKOJ-a i aktivistkinje predratnog ženskog, studentskog i omladinskog pokre­ ta. Još početkom maja 1941. godine, one u više gradova organizuju ilegalne tečaje­ ve za bolničarke i okupljaju žene u razne aktive za obavljanje određenih poslova, kao i u čitalačke, vaspitne i druge grupe, na čijim su se sastancima razjašnjavali ciljevi antifašističke borbe i sa njom povezane borbe za nacionalno oslobođenje i oslobođenje žene. U tim ženskim grupama razvijala se samosvest žena o njihovoj neophodnoj i dragocenoj ulozi u otporu okupatorima i kvislinzima, a istovremeno se ukazivalo na perspektive oslobođenja žena. O učešću žena Jugoslavije i Srbije u narodnooslobodilačkoj borbi postoji bo­ gata dokumentacija. U književnosti, publicistici, memoarskoj građi, biografskim i drugim edicijama, i u mnogobrojnim arhivama, sadržane su dramatične istorije o životima, borbi i stradanjima desetina hiljada običnih žena. Iz celine narodnooslobodilačke borbe sa svim njenim oblicima i specifičnostima žene se ne mogu izdvo­ jiti, one su njen nerazdvojan deo. Posebno iskazivanje učešća žena u ratu nema za cilj da žene izdvaja, nego da ukaže koliki je značaj u izuzetno teškim ratnim uslovima imao jedan masovni ženski pokret u ostvarivanju opštih ciljeva NOB-a, i koliko je uspeo da očuva svoj autonomni identitet i da istovremeno te ciljeve upotpuni svo­ jom aktivnošću na pitanjima oslobođenja žene. Rukovodstva Komunističke partije i Saveza komunističke omladine smatra­ li su daje preduslov za uspešno organizovanje i širenje ustanka brojno i organiza­ ciono jačanje partijskih i skojevskih organizacija, obezbeđenje sigurnih veza i organizovanje ilegalne tehnike. Sektaštvo prema ženama, karakteristično za mnoge sre­ dine, savlađivano je pred ustanak i kasnije u toku ustanka nastojanjima rukovod­ stava da se u skojevske i partijske organizacije primi što više žena i devojaka aktiv­ nih u predratnom omladinskom i ženskom pokretu. Pored primanja novih članova i članica i formiranja novih organizacija, gotovo sva rukovodstva KPJ i SKOJ-a, pa tako i ona u Srbiji, Vojvodini i na Kosovu, u toku 1941. godine i kasnije, u svoj sastav uključivala su devojke i žene, što je pre rata bio gotovo izuzetak. One su če­ sto bile i sekretarke partijskih ćelija i skojevskih rukovodstava, a bile su članice u gotovo svim mesnim, reonskim, okružnim i oblasnim komitetima. Za Srbiju je karak­ teristično da su žene često bile sekretarke partijskih poverenstava u krajevima gde jos nije bila formirana partijska organizacija i njihov je zadatak bio daje oforme. Za vreme rata, posle gubljenja slobodnih teritorija ili posle velikih hapšenja u okupiranim �132 gradovima, ženama je poveravan zadatak da povežu preostale članove KPJ i da pono­ vo uspostave organizaciju (Beograd, Kraljevo, VaJjevo, Niš, moravski srez i dr). Tokom jula 1941. godine u svim jugoslovenskim zemljama, a u oktobru i u Makedoniji, izbio je oružani ustanak. U svim delovima Jugoslavije formirani su manji ili veći partizanski odredi, a postojale su manje ili veće oslobođene i poluoslobođene teritorije. U leto i jesen 1941. najbrojniji partizanski odredi nalaze se u Srbiji. Oni drže najveću oslobođenu teritoriju sa nekoliko oslobođenih gradova u Mačvi, Posavini, Šumadiji i zapadnoj Srbiji, povezanu sa poluoslobođenim i oslobo­ đenim teritorijama Sandžaka, istočne Bosne, istočne Hercegovine i Crne Gore. Us­ tankom je, preko Glavnog štaba narodnooslobodilačkih odreda Jugoslavije, ruko­ vodio CK KPJ. U septembru Glavni štab iz Beograda prelazi na oslobođenu teri­ toriju u zapadnoj Srbiji, i uskoro nastavlja da deluje pod imenom Vrhovni štab na­ rodnooslobodilačkih partizanskih odreda Jugoslavije. Od oktobra do 29. novembra 1941. godine boravio je u oslobođenom Užicu. Kao novi organi vlasti osnovani su narodnooslobodilački odbori (NOO) i Glavni narodnooslobodilački odbor za Srbiju. Na oslobođenoj teritoriji, 1941. godine, svojim radom su se isticale članice partijskih i skojevskih rukovodstava i druge politički iskusnije žene koje su izbegle iz gradova i radile na stvaranju partijskih i skojevskih organizacija ili na organizovanju žena. One su bile stacionirane uz odgovarajuće organe vlasti ili uz bolnice i odrede, u kojima su bile podvrgnute vojnoj disciplini, ali su samo ponegde bile uniformisane i naoružane. Krstarile su selima, okupljale i organizovale žene, omladin­ ke i omladince, širile krug novih i mlađih aktivistkinja. Pored političkog rada, one su istovremeno bile i prve borkinje u partizanskim odredima, bolničarke i lekarke. Predratne aktivistkinje ženskog pokreta su tako nastavile da se, uz druge obaveze koje su prihvatale, bave i organizovanjem žena. Sve vreme rata, taj rad bio je njihova stalna preokupacija, bez obzira kojim su se drugim aktivnostima ba­ vile i na kojoj funkciji su bile. Uporedo sa početkom ustanka u mnogim gradovima - a naročito u Beogra­ du - formirane su udarne grupe za diverzije i sabotaže, u kojima su se isticale i broj­ ne omladinke. One su učestvovale u deljenju letaka, pisanju parola na javnim mestima, paljenju okupatorske štampe, u otmicama, odnosno oslobađanju uhapšenih pri­ padnika Narodnooslobodilačkog pokreta (NOP) i u drugim akcijama i diverzijama. Neposredno nakon okupacije vodstvo ustanka - Centralni, kao i Pokrajin­ ski komitet KPJ za Srbiju - izgradilo je kurirsku mrežu preko koje se jedino mogla održavati veza sa organizacijama u drugim krajevima Jugoslavjje, kao i sa organi­ zacijama i odredima na teritoriji Srbije. Isto tako, okupatorskoj štampi suprotsta­ vilo je svoju tehniku - mrežu ilegalnih štamparija, punktove za slušanje i umnoža­ vanje radio-vesti savezničkih zemalja i radio-stanice Slobodna Jugoslavija i punk­ tova iz kojih se rasturao štampani materijal.1 Ove štamparije i punktovi delovali su sve vreme rata na okupiranim teri­ torijama i obično su se nalazili u teskobnim podzemnim prostorima. Svaka štamPodaci o učešću žena u Narodnooslobodilačkom pokretu u Srbiji uzeti su iz knjiga: Žene Srbije u NOB, Beograd 1975; Srbija u ratu i revoluciji 1941-1945, Beograd 1976; Studentkinje Beogradskog univerziteta u revolucionarnom pokretu, Beograd 1988. Sve tri knjige uradile su grupe autorki i auto­ ra. Korišćene su i publikacije: Spiro Lagator i Milorad Čukić, Partizanke Prve proleterske, Beograd 1967; Partizanke Pete proleterske crnogorske brigade, Beograd 1987; Obrad Egić, Žene borci Druge proleterske dalmatinske narodnooslobodilačke brigade, Zadar 1983. �133 parija, svaki punkt, i oni u Beogradu i u drugim gradovima i selima na teritoriji Srbije, ima svoju uzbudljivu priču i gotovo u svakoj od njih radile su i žene. Primera radi: učiteljica Milica Jovanović (24 godine) i studentkinja farmacije Jovanka Popović (23 godine) radile su u tehnici Kosmajskog odreda. Slušale su i uređivale, a zatim na šapirografu umnožavale vesti i list Kosmajski borac. Živele su i radile prvo u bunkeru ispod tora za ovce, zatim u vinogradu, gde je prokišnjavalo, pa su preseljene u - grobnicu. Bilo im je neprijatno zbog mesta na kojem su se nalazile, ah im je taj smeštaj bio ugodniji jer je bio prostraniji, suv, čist, betoniran. Odatle se moralo bežati, pa su preseljene u gotovo ugodan prostor - u jedan ambar sa duplim zidovima - iznad zemlje. Ah ne zadugo, morale su, pred opasnošću da ne budu ot­ krivene, ponovo pod zemlju. Vezu sa njima održavao je samo jedan partizan, dono­ sio im je hranu i materijal za štampanje i odnosio odštampano. Iz zagušljivih skrovišta izlazile su samo onda kada su preseljavane. Živele su i radile uz svetlost karbituše, a osećale su se kao u mišolovci. Imale su dve bombe - da ih upotrebe ako budu otkrivene. H rana im je bila suva - sir i proja, ponekad pasulj - pa su stalno bile gladne. Ležsg se sastojao od ubuđale slamarice na nogarama, a sanje bio buni­ lo i košmar. Nemci i četnici znah su da postoje i tražili su ih. Dok su bile u poslednjem skrovištu, oni su šesnaest dana pretraživah teren oko njih, tako da je njiho­ va partizanska veza za to vreme samo jednom uspela da im dobaci nešto hrane. Njihovi progonitelji dolazili su čak iznad bunkera, a one - pregladnele i zanemele - iščekivale šta će se desiti. Otišh su - nisu ih otkrili. U avgustu 1944. godine, nakon devet meseci boravka pod zemljom, prvi put su danju izašle iz bunkera i shvatile da su zaboravile kako izgleda svet, kakve su mu boje, kako mirišu vazduh i cveće.1 U poslove tehnike spadalo je i obezbeđenje skrovišta, mesta za skladištenje, deponovanje i distribuciju lekova i sanitetskog materijala, kao i oružja. Tehnika je obezbeđivala i smeštaj za ilegalne radnike i za ranjenike. Na svim poslovima kurirske službe i tehnike, angažovan je veliki broj žena, jer su one u okupiranim gradovima bile manje poznate policiji, pa su se zato lakše kretale. Lakše su se mogle prerušiti, a manje upadljivo je delovalo kada su one no­ sile torbe sa namirnicama, kante za mast i ulje, ih kada su vozile decu u kohcima u kojima su prenosile propagandni i drugi materijal, a često i oružje. Živele su uglav­ nom u dubokoj izolovanosti i ilegalnosti, često pod tuđim imenom, putovale po slo­ bodnoj i okupiranoj teritoriji, pratile ilegalce i prenosile poruke i materijal. Morale su se snalaziti u nepredviđenim situacijama, ako se veza slučajno izgubi ipak pro­ nalaziti ljude kojima se poruke nose. Morale su iz beči hčne pretrese, blokade i kon­ trolu policije. U sehma, o bunkerima ih bazama u kojima je bila smeštena tehnika ih u ko­ jima su se krili ilegalci ih ranjenici, a kojih je bilo vrlo mnogo, naročito u Bačkoj i Banatu, gotovo isključivo su brinule žene - obične visprene i snalažljive seljanke, do­ maćice. One su bile kurirke ilegalcima koji su se u njima krili, negovateljice bolesnim i ranjenim, njihove hraniteljice i njihovo obezbeđenje. Često se na njih posumnjalo da kriju partizane, hvatane su, maltretirane, ucenjivane su životima njihove dece. Gotovo sve one koje su uhvaćene na ovim poslovima osuđene su na smrt, kao i muškarci, a mnoge seljanke su, ne odajući ništa, na pragu svoje kuće maltre­ tirane i na svirep način ubijane, neretko zajedno sa svojom nejakom decom. Istiniti redovi (zabeležena autentična priča Milice Jovanović), Zora 1951, br. 72, str. 3 i 4. �134 Da bi sprečili svaki otpor, već sredinom maja 1941. godine, uz pomoć obnovijenog državnog domaćeg aparata, okupatori su počeli da primenjuju represivne i zastrašujuće mere.1Ove mere, naravno, nisu mimoišle ni žene. Tako je u Srbiji u tzv. preventivnom hapšenju uhapšeno nekoliko desetina aktivistkinja predratne Omladinske sekcije Ženskog pokreta. One su bile i prve žene zatvorenice logora na Banjici, gde su, sredinom jula, prebačene iz beogradskog zatvora. To su: Mitra Mitrović, prva predsednica Omladinske sekcije Ženskog pokreta, Stojanka Mihajlović, Slobodanka-Boba Đorđević, Jelena Matić, sve iz Beograda, i Zdravka Vučković iz Niša. Simulirajući bolest, M itra Mitrović i, nešto kasnije, Slobodanka Boba Đorđević uspele su da budu prebačene u zatvoreničku bolnicu u Vidinskoj ulici, gde su na lečenju zatekle i druge aktivistkinje ženskog pokreta: Veru Gucunju-Vrebalov, Ljubicu Srzentić, Veru Lazović, N atu Hadžić, dr Juliju Marić i Ivanku Nedić. Iz bolnice su uspele da pobegnu Mitra, N ata i Vera Gucunja, uz pomoć beogradske partijske organizacije, a ostale su vraćene na Banjicu odakle su kasnije puštene. Tokom leta i jeseni u logor na Banjici dovođene su nove grupe aktivistkinja. Sve su one uglavnom bile članice K PJ i SKOJ-a. Prva grupa od dvadeset žena, za­ točenica banjičkog logora izvedena je na streljanje 19. septembra 1941. godine: ra­ dnice - Rašela Baruh-Simić, Ljubica Velebit, M arijana Gregoran, Fatima Pejović, Juliška Salaj, Milica Mihajlica, Vasilija Cica Stamenković, Nevenka Zeković, Stana Radišić i Leposava Smiljanić; studentkinje - Marija Pajić, Neli Sende-Popović i suplentkinje - Anđa Kustudić-Živanović i Jovanka Radaković; činovnice - Cvijeta Milošević, Ljubica Srzentić i Danica Cvetković; domaćice - Zorka Stokić, SmiJja Višnjevac i Zora Durjanov. Novo streljanje obavljeno je 17. oktobra 1941. godine. Među dvesta „komunista i Jevreja“ streljano je sedam žena.2 3. Organizovanje žena - definisanje njihovih ciljeva i zadataka Osim učešća žena u radu na organizovanju ustanka i u radu tehnike, već prve ratne godine, na osnovu opštih ciljeva Narodnooslobodilačkog pokreta, pro­ grama naprednog ženskog pokreta i svakodnevne prakse NOP-a i samih žena, isLVeć krajem aprila nemačke komande objavljivale su svoja naređenja o uzimanju i streljanju talaca. U maju 1941. godine u jednoj naredbi je izričito rečeno da će se za jednog ubijenog Nemca streljati ili obesiti 100 Srba. - U junu su izvršena „preventivna hapšenja" većeg broja građana. Streljano je više građana kod kojih je nađeno oružje i onih koji su zatečeni u njihovoj blizini; uz pomoć domaće policije, u julu su u mnogim gradovima hapšene čitave grupe građana, koji su masovno odvođeni u zatvore i logore; 5. jula osnovan je koncentracioni logor na Banjici u Beogradu, a nešto kasnije logori su formirani na Sajmištu u Beogradu, zatim u Nišu, Šapcu, Velikom Bečkereku, Bačkoj Topoli, i dr; u avgustu je u nekoliko sela u Mačvi streljano ili obešeno stotine seljaka, njihovi domovi su pljačkam a kuće paljene; u Beogradu, Kragujevcu i Šapcu su polovinom avgusta okupatori obesili na javnim mestima, radi posebnog zastrašivanja, sedamnaest već streljanih građana; u Sremu, Bačkoj i Banatu, kao i na Kosovu, tamošnji okupatori vršili su slična zlodela, naročito prema srpskom, odnosno crno­ gorskom stanovništvu, Jevrejima i Ciganima. Sa tih teritorija proterani su skoro svi kolonisti. x Od formiranja logora na Banjici do njegovog rasformiranja (5. jula 1941-3. oktobra 1944) kroz njega je, prema sačuvanim knjigama Banjičkog logora (u koje, kao što je poznato, nisu ubeleženi svi zato­ čenici) prošlo oko 3.000 žena, od kojih je streljano više od 500. Uglavnom su to bile aktivistkinje iz gradova i sela koje su hapšene zbog svog rada, a manjim delom žene-taoci. Kao taoci uzimane su najviše žene sa sela: majke, sestre i žene boraca ili suradnika NOP-a, koje su i same učestvovale u radu za NOE �135 kristalisali su se opšti ciljevi i zadaci žena u ratu, koji su podrazumevali i borbu za emancipaciju žena. U prvom redu ti zadaci su bili svakovrsni rad i pomoć vojsci, rukovodstvima Narodnooslobodilačkog fonda (NOF) i narodnooslobodilačkih od­ bora (NOO). Drugi, ne manje važan zadatak bio je rad na političkom i kulturnom uzdizanju žena kako bi postale svesne sebe, svojih vrednosti i mogućnosti kao i svo­ jih prava na društvenu jednakost sa muškarcima. Tako je celokupan rad žena na pomoći vojsci i NOO praćen stalnim političkim skupovima žena i njihovim kulturno-prosvetnim aktivnostima. Snabdevanje partizanskih odreda hranom, odećom i obućom, partizanskih bolnica opremom, lekovima i sanitetskim materijalom, lečenje ranjenika, održava­ nje higijene, prenošenje sanitetskog materijala, oružja i municije, sabiranje letine i mnogi drugi poslovi mogli su se obaviti samo uz masovno učestvovanje žena. Sto­ ga, još od formiranja prvih partizanskih odreda, organizovanje i privlačenje žena iz svih slojeva u narodnooslobodilački pokret bio je jedan od prvorazrednih zadata­ ka. Na posebnim sastancima i konferencijama žena, na aktivima žena u selima i u oslobođenim gradovima, one su osnivale odbore za pomoć vojsci, grupe i aktive za obavljanje raznih poslova. Te grupe i aktivi žena, sarađujući sa narodnooslobodilačkim odborima i Narodnooslobodilačkim fondom, organizovale su sabirne akci­ je, i gotovo u potpunosti snabdevale vojsku hranom i odećom i preuzele brigu o bol­ nicama, ranjenicima i deci bez roditelja.1 U krajevima u kojima je izbio masovni oružani ustanak na prelima i poselima seljanke su prele i plele toplu odeću za partizane. Takođe, one su zajedno sa ženama iz grada organizovale i radionice za izradu odeće i rublja. Pri partizanskim odredima u zapadnoj Srbiji organizovano je nekoliko takvih radionica. Žene koje su u njima radile bile su odvojene od svojih domova, i polagale su zakletvu kao i borci. U oslobođenom Užicu žene i omladinke dobrovoljno su radile u tkačnici i u fabrici oružja, i brinule su za organizaciju života u Domu za decu-izbeglice. U vi­ še mesta žene su organizovale javne kuhinje i menze. U septembru 1941. narod Mačve - uglavnom su to bile upravo žene i devojke - izvlačio je stoku i žito u planin­ ske predele, što je kasnije poslužilo za prehranu naroda i vojske. 4. Žene u vojnom sanitetu i žene borkinje U leto 1941. godine i u Srbiji je, kao i u drugim krajevima, počelo formiranje partizanske sanitetske službe. U odredima žena-bolničarki gotovo da nema. Dodu­ še, u prvim borbama koje su se tada vodile i koje nisu bile većeg obima, ni ranjeni­ ka nije bilo mnogo. Ali, kasnije ranjenika je sve više i na slobodnim teritorijama formiraju se partizanske bolnice i ambulante koje služe i za lečenje lokalnog sta­ novništva. Od prvih dana njihovog osnivanja u njima su radile lekarke, studentkinje medicine i druge žene koje su pred rat ili u početku okupacije završile tečajeve za dobrovoljne bolničarke. U vojnim jedinicama osnovana je sanitetska služba za izvlačenje ranjenika iz borbe i za pružanje prve pomoći. Ovu službu obavljale su u ‘ Zadaci odbora Narodnooslobodilačkog fonda nisu bili dovoljno izdiferencirani. Kasnije se kao poli­ tička osnova nove vlasti osnivqju odbori Narodnooslobodilačkog fronta, a odbori NO fonda se gase. �136 većini žene i devojke. One su se brinule i o kolektivnoj i ličnoj higijeni boraca i borkinja. U Jugoslaviji je u NOB-u dobrovoljno učestvovalo oko 150 lekarki, ne raču­ najući one koje su se u vojni sanitet uključile po oslobođenju pojedinih krajeva. Već 1941. godine partizanima je prišlo trideset i sedam lekarki, od toga u Srbiji šesna­ est. U Crnoj Gori 1941. godine u partizane su stupile još tri lekarke iz Srbije. Goto­ vo sve one su pred rat bile učesnice ženskog pokreta. Pored rada u bolnicama, one su održavale sanitetske tečajeve za omladinke, i tako postepeno uvećavale broj do­ brovoljnih bolničarki. Od prvih lekarki iz Srbije koje su u Srbiji i Crnoj Gori stupile u narodnooslobodilačku borbu pet njih su, krajem 1941. i početkom 1942. godine, uhvatili i ubili četnici, tri su uhvaćene i sa Banjice izvedene na streljanje, jedna je zbog svog rada streljana prilikom masovnog streljanja u Kraljevu. Ostale su sa je­ dinicama prešle u Bosnu, i četiri su kasnije poginule. Preživelo ih je samo šest. To­ kom četiri godine rata ubijeno je ili poginulo 28 lekarki. U NOB ih je 1942. godine stupilo 13, od toga u Srbiji četiri (od kojih je jedna poginula). U bolnicama okupi­ ranih gradova, 1942. i 1943. godine, više lekarki je pomagalo partizane i ilegalno lečilo ranjenike, pa ih je prilikom oslobođenja pojedinih gradova u Srbiji, 1944, u vojni sanitet dobrovoljno stupilo oko trideset, a 1945. još petnaest (u Jugoslaviji u Narodnooslobodilačku vojsku tokom te dve godine stupile su 94 lekarke). Njima su poveravane odgovorne dužnosti u vojnim jedinicama i u vojnim bolnicama: referentkinje saniteta, šefice hirurških ekipa, upravnice bolničkih odeljenja ili vojnih bolnica i dr. Dobijale su i odgovarajuće činove - prema funkcijama koje su vršile, među njima i više činove majora, potpukovnika i pukovnika.1 Više hiljada žena u ratu su bile dobrovoljne bolničarke u vodovima, četama, partizanskim bolnicama, kao u i am bulantam a na oslobođenoj teritoriji. Među nji­ ma je bilo dosta studentkinja i učenica koje su se, zajedno sa mladim seljankama, na neprekidno održavanim tečajevima osposobljavale za dobrovoljne bolničarke. Znanja su upotpunjavale u praksi uz iskusne lekarke i lekare, ili su, pak, ograniče­ no znanje nadomeštale svojim požrtvovanjem, nesebičnošću, odgovornošću i hu­ manizmom. Izneti sa bojišta ranjenog druga ili drugaricu i odmah im ukazati po­ trebnu pomoć po cenu vlastitog života bio je vrhovni zakon za ove, u ogromnoj ve­ ćini veoma mlade devojke. U četama, njihov zadatak bio je da se brinu i o kolektiv­ noj i o ličnoj higijeni. Održavanju lične higijene, čistoće i urednosti odeće i obuće, iskorenjivanju vaški, uređenju okoline logora, kopanju poljskih klozeta, snabdevanju vodom, redu i čistoći mesta gde se pripremala hrana u većini vojnih jedinica pridavala se izuzetna pažnja. Zasluga je umnogome ovih mladih devojaka što su umele da u kolektiv u kojem su delovale i u sela u kojima su jedinice boravile upor­ no unose osnovna pravila higijene, što je doprinelo suzbijanju zaraznih bolesti, na­ ročito pegavog i trbušnog tifusa i dizenterije. Osim toga, lična urednost i pristojan izgled boraca i borkinja ulivao im je osećanje dostojanstva i samopoštovanja. Kao i lekarke, i iskusnije bolničarke su mogle postati referentkinje saniteta i obavljati i druge organizatorske funkcije u vojnim jedinicama i bolnicama. Prema funkcija­ ma koje su obavljale takođe su dobijale odgovarajuće činove. Već u prvoj naredbi LVera S. Gavrilović, n. d, str. 106-168. Prof. dr Roza Papo iz Sarajeva (u borbi od 1941. godine) ostala je i posle rata na raznim rukovodećim dužnostima u vojnom sanitetu i unapređena je, kao do sada jedina žena, u čin general-majora. �137 Vrhovnog štaba NOV i POJ iz 1942. godine o ustanovljenju i dodeljivanju činova, činove je dobilo sedamnaest žena i to od zastavnika, za bolničarke do potpukovni­ ka, za referentkinju saniteta divizije.1 Na samom početku ustanka u Srbiji nije bilo većeg uključivanja žena u od­ rede, jer to tadašnji uslovi nisu iziskivali. U osnivanju i rukovođenju prvim parti­ zanskim odredima učestvovalo je i nekoliko žena, uglavnom članica partijskih ru ­ kovodstava. Odredi su bili brojni, u njima je bilo mnogo vojnički neobučenih omladinaca, a nisu imali ni dovoljno naoružanja, pa se pitanje njihovog brojnog jačanja nije posebno postavljalo. Ali u rukovodećim telima ustankom bilo je kolebanja u pogledu primary a žena u vojne jedinice, i u Srbiji i u drugim krajevima Jugoslavije. 0 tome svedoči i pismo instruktora Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju iz šabačkog okruga i odgovor Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju. Na pitanje da li se i žene mogu primati u odrede kao borci, Pokrajinski komitet odgovara da one „mo­ gu odlično koristiti u odredima, ne samo na drugom poslu, nego ako treba i s pu­ škom u ruci. Ali bi sada bilo pogrešno izvući iz grada sve drugarice, a naročito one nekompromitovane i poslati u šumu. Svaku ženu kojoj ne preti opasnost hapšenja 1 slično treba ostaviti u gradu radi održavanja veza, ne samo između vas samih, nego između vas i nas. Kompromitovane privući bliže partizanima i upotrebiti ih za kurirsku službu, negu bolesnika i ranjenika; po seoskim kućama, preobučene u seljačko odelo, one mogu uspešno obavljati pomenute zadatke“. Dilema, dakle, nije razrešena - ipak ženama ostaje kurirska služba, tehnika i sanitet kao glavno zani­ manje u NOB. Kolebanja su načelno otklonjena odlukom rukovodstva ustanka da se i žene primaju u odrede, ne samo kao bolničarke već i kao borkinje. O tome je Tito pisao Edvardu Kardelju i Loli Ribani: „Pošto sve više ima zahteva od žena da idu u odrede, mi smo rešili da se one primaju u odrede, ne samo kao bolničarke, već kao borci. Bila bi prava sramota za nas da onemogućimo ženama da se i one s puškom u ruci bore za narodno oslobođenje*4 Ali i tada, kao i kasnije, žene su sa­ .2 mo dobrovoljno mogle stupiti u vojsku, nisu mogle biti mobilisane,' osim izuzetno, pred kraj rata, kao stmčnjakinje, što protvrđuju akti o mobilizaciji. Krajem septembra 1941. godine otpočeli su nemački napadi na oslobođenu teritoriju u Srbiji, čiji je cilj bio uništenje partizanskog pokreta. Pored vojnih dejstava, uz pomoć domaćih kvislinga, Nemci su sprovodili mnoge represalije i akcije odmazde.3 Pred naletom Nemaca i kvislinga, posle dvomesečnih borbi, odredi su bih prinuđeni na povlačenje iz zapadne Srbije i iz Užica u Sandžak. Takođe, evakuisane su bolnice, partizanske radionice i mnoge porodice boraca i pripadnika NOP-a, 1 Posle rata mnoge su ostale u vojnom sanitetu, a druge su se zapošljavale u civilnim bolnicama i dru­ gim zdravstvenim ustanovama, pa su doškolovanjem upotpunjavale svoja stručna znanja. Neposre­ dno posle rata u velikom broju nastavile su da rade na otklanjahu posledica rata. Angažovale su se u prikupljanju dece palih boraca, njihovom lečenju od zaraznih bolesti, nezi, ishrani i sm ešthu. Isto tako, radile su u zdravstvenim ekipama za asanaciju pojedinih naselja, i si. U svoj rad unosile su požrtvovanje i humanost - osobine koje su tokom rata razvile. z Titovo pismo Edvardu Kardelju i Loli Ribaru od 23. februara 1942; u: Sabrana djela, Tom deveti, str. 32. U Mačvi je krajem septembra streljano 7.000, a u logore oterano 22.000 stanovnika, popaljeno je i opljačkano više sela; u Kraljevu je 20. oktobra streljano oko 5.000, a dan kasnije u Kragujevcu 7.000 građana od 15 do 60 godina; u Beogradu je do 30. oktobra streljano 6.750 građana. U mačvanskim selima pobijeno je oko 300 žena. �138 a među njima je bilo i mnogo žena. Okupatorima i kvislinzima, u napadima na par­ tizane, pridružili su se i četnici Draže Mihailovića i oni su, prilikom povlačenja, za­ robili i pobili više žena, naročito one koje su se povlačile sa partizanskim bolnica­ ma. Sa odredima u Sandžak je prešlo preko sto žena. Deo njih je vraćen u Srbiju na ilegalni rad, gde su, neposredno po povratku ili kasnije, stradale. One koje su ostale većinom su bile raspoređene na razne dužnosti u partijskim organizacija­ ma, vojnopozadinskim organima u Sandžaku i u novoformiranu partizansku bol­ nicu u Novoj Varoši. U Prvoj proleterskoj brigadi, prilikom njenog osnivanja u decembru 1941. godine, u stroju je bilo 85 žena, od toga oko četrdeset iz Srbije. Nešto kasnije u Dru­ gu proletersku brigadu stupilo je oko dvadeset žena iz Srbije. U ove dve, kao i u druge tri proleterske brigade - formirane do polovine 1942. godine - žene su već prihvaćene, i kao borkinje osećale su se ravnopravne sa muškarcima. Birane su za sekretarke skojevskih aktiva u vodovima i u skojevska rukovodstva u četama, bataljonima i brigadama i na vojno-političke dužnosti: vodne delegate, političke ko­ mesare i zamenike političkih komesara u komandama četa, bataljona i brigada1 , za referente saniteta u komandama i štabovima svih nivoa. U toku 1942. godine, i kasnije, u Jugoslaviji je formirano više udarnih brigada i divizija. Istovremeno, pri štabovima brigada i u Centralnoj bolnici, a zatim 1944, pri štabovima divizija, osnovana su posebna politička odeljenja - politodeli, koji su bili odgovorni za poli­ tički, kulturno-prosvetni, partijski i omladinski rad u brigadi odnosno u diviziji. Na svim ovim funkcijama bio je zapažen broj devojaka i žena, a od osnivanja politodela do kraja rata njima je rukovodilo nekoliko žena. I druge razne službe pri šta­ bovima, uključujući i štabove divizija, korpusa, glavne i Vrhovni štab, bile su dostu­ pne ženama - u nekim jednako kao i muškarcima. Za čisto vojne funkcije žene nisu pokazivale gotovo nikakav interes, pa su na tim funkcijama bile izuzetak. Nekoli­ ko njih bile su vodnici, češće desetari, izuzetno komandiri četa, a koliko je pozna­ to, samo jedna žena je bila na položaju komandata bataljona - Jana DragojlovićBogićević u Trećoj vojvođanskoj brigadi. Partizanski odredi na istoku i jugu Srbije su se održali sve vreme rata i uz neprekidne borbe i teror uspevali da šire oslobođenu teritoriju. Odredi su se tokom 1943. godine obnavljali i u drugim krajevima Srbije, pa se početkom 1943. godine u Vojvodini, a od druge polovine iste godine i u Srbiji formiraju brigade i divizije i u njih je stupa veliki broj žena, naročito omladinki. Za način učešća mlađih aktivistkinja predratnog ženskog pokreta u NOB indikativna je fotografija prvih stanarki novog Doma studentkinja u Beogradu iz 1936. godine (str. 201). U Dom su bile primijene sve studentkinje koje su se prijavi­ le. Od njih dvadeset četiri koje su na fotografiji (neke su u međuvremenu diplomi­ rale i zaposlile se), njih jedanaest su bile aktivistkinje u ženskom pokretu i kasni­ je učesnice u NOB, od kojih je pet u ratu izgubilo život. Tako je Dragica Petrov (J^jce 1916-Beograd 1942), suplentkinja, jedna od osnivačica Ženskog pokreta u Vršcu, 1 Komande i štabovi u svom sastavu su imali članove odgovorne za politički rad - političke delegate u vodovima, a političke komesare, zamenike političkih komesara i sekretare SKOJ-a u četnim koman­ dama i višim štabovima. Delegati i komesari su se bavili političkom i kulturnom edukacijom boraca, a zamenici političkih komesara su bili sekretari partijskih organizacija u odgovarajućim vojnim for­ macijama. Svi oni su se brinuli i za izgradnju moralno-političkog lika borca, kao i za sireiye ideja NOP-a u narodu. �139 uhapšena 1941. kao članica OKKPJ za južni Banat, odgovorna za tehniku, uguše­ na u gasnom automobilu. Neda Božinović, dipl. pravnica je kao članica OK KPJ za Nikšić učestvovala 1941. godine u organizovanju žena a kasnije je bila na politič­ kim funkcijama u vojnim jedinicama - pred kraj rata rukovodila je politodelom di­ vizije. Olga Nakić, suplentkinja je u Sarajevu radila u tehnici Pokrajinskog komite­ ta KPJ za BiH; uhapšena je i oterana u radni logor u Nemačku; po izlasku iz logo­ ra bila je borkinja, a zatim šifrantkinja u Štabu divizije. Zdenka Šegvić, student­ kinja filozofije, članica opštinskog komiteta u Splitu uhapšena je i internirana u Italiju; po kapitulaciji Italije bila je komesar korpusne bolnice, zatim članica politodela divizije. Vidosava Jauković, profesorka, aktivna je u organizovanju žena i omladine i članica je prvog Glavnog odbora AFŽ-a za Crnu Goru i Boku. Radmila Šubakić (Gruža 1918-Brezovica, Valjevo 1942), studentkinja filozofije, bila je bor­ kinja Kragujevačkog odreda; posle povlačenja partizana za Sandžak vraćena je na rad u Srbiju; u putu je promrzla i kao nepokretna je zarobljena, mučena i ubije­ na. Irina Kopčanski, studentkinja filozofije, uhapšena je 1941. godine kao članica SKOJ-a i ostala u zatvoru do 1944; borkinja u Četvrtoj vojvođanskoj brigadi. Vasilija Kostić (Župa, Nikšić 1916-Podgorica 1942), suplentkinja, uhapšena je u julu 1941. i odvedena u italijanski logor u Kavaji (Albanija); svojim radom i držanjem stekla je među ženama u logoru nepodeljene simpatije i autoritet; vraćena je u Podgoricu da bi bila streljana; dostojanstveno je izašla na streljauje. Mileva Kastratović, profesorka, bila je 1941. godine u Beranama delegatkinja na skupštini za izbor prvog narodnooslobodilačkog odbora; zarobljena je kao borkinja Goraškog odreda i odvedena u logor u Italiju, odakle je pobegla 1943. godine i preko Austrije stigla u Sloveniju, gde je bila odgovorna za partijski rad u jednom bataljonu. Mila Dimić, (Beograd *-Beograd 1942), glumica i književnica, upraviteljica Doma, odmah po hapšenju tako je prebijena daje posle nekoliko dana umrla, ne dolazeći svesti. Leposava Mihailović (Kragujevac 1912-Beograd 1943) inženjerka, uhapšena je kao sekretarka partijske organizacije u fabrici šećera u Beogradu i streljana maja 1943. godine. Svi autori koji su pisali o ženama-borkinjama, lekarkama i dobrovoljnim bolničarkama u Narodnooslobodilačkoj vojsci - naročito njihovi ratni komandan­ ti - ističu njihove osobine: požrtvovanje, neustrašivost, izdržljivost, snalažljivost, odanost, skromnost, osećajnost i humanost. Zapazili su da su žene svoja osećanja nakon ličnih doživljenih tragedija, pored ravnopravnog učešća u borbama, usmeravale na aktivnosti za visoke etičke partizanske principe i da su tako u praksi unosile humanost u svakodnevni život i rad vojnih jedinica. Zapaženo je i to da su se na određeni način homogenizirale u aktivnostima za ravnopravnost žena. Ne­ zavisno od funkcije, stepena obrazovanja, socijalnog porekla, one su se same, u borbi, u zajedničkom neprekidnom životu i radu, na svom iskustvu, oslobađale predrasuda o svom potčinjenom društvenom i ličnom položaju. Svoja saznanja pre­ nosile su u sredine u kojima su njihove jedinice boravile. Bile su neumorne u orga­ nizovanju kulturno-prosvetnih priredbi, raznih predavanja, pomaganju teritori­ jalnim odborima žena u njihovom radu, kao i u organizovanju novih odbora i širih skupova žena. Sa organizacijama žena ostvarivale su međusobnu saradnju na obo­ stranu korist. Svojom borbom i ponašanjem služile su kao primer za ugled, i za njima su u vojne jedinice stalno dobrovoljno dolazile nove žene, naročito omladin­ ke. �140 U Srbiji su uslovi borbe bili takvi da su žene u odredima koji su opstali, više nego u drugim krajevima, radile na organizovanju žena na terenu. U manjim i ve­ ćim neprijateljskim ofanzivama češće su bivale izložene zarobljavanju, tako da su ginule ne samo u borbama već su ih kao zarobljenice mučili i ubijali pripadnici ra­ znih policijskih i vojnih formacija okupatora i domaćih kvislinga, a nisu mnogo za­ ostajali ni četnici i njihove crne trojke... Tek po osnivanju novih brigada, žene u Vojvodini, početkom, i u Srbiji, kra­ jem 1943. godine, masovnije su prisutne u vojnim jedinicama kao sanitetsko osoblje i kao borkinje. Njihov položaj i aktivnosti ne razlikuju se od položaja i aktivnosti žena u ranije osnovanim brigadama. Iz proleterskih, ranije osnovanih udarnih brigada, stotine boraca odlazilo je u novoformirane brigade na rukovodeće vojne, političke, partijske i skojevske funkcije, kao i na rukovodeće funkcije u sanitetu. Odlazili su i u teritorijalna ruko­ vodstva SKOJ-a i Partije. Među njima je bio i veći broj žena. Samo iz Prve proleter­ ske brigade u druge jedinice na rukovodeća m esta otišlo je oko trista žena. 5. Stradanja žena u Srbiji Kriza ustanka u 1942. godini, povlačenje i osipanje odreda, gubljenje slobo­ dnih teritorija u ceiini ili delimično, kao i neprekinuti teror okupatora, uticah su na rad žena i na njihovo organizovanje u pozadini. Od 1941. do 1945. godine u Srbiji, na Kosovu i u Vojvodini hapšeno je, mal­ tretirano i oterano u logore oko 300 hiljada muškaraca i žena, Ubijeno je oko 150 hiljada stanovnika, među njima više hiljada žena - seljanki, radnica, učenica, inte­ lektualki i domaćica. Hapšene su prvenstveno članice KPJ, SKOJ-a, politički ak­ tivne Jevrejke i aktivne žene na selu („komunisti i Jevreji"). Po dostupnim podacima, već u 1941. godini hapšenjem je izbačeno iz stroja oko 200, a od toga je streljano ih ubijeno oko 40 aktivistkinja predratnog ženskog pokreta, a uhapšeno je i više stotina žena učesnica Narodnooslobodilačkog pokre­ ta. Mnoge su i streljane. Retki su bih aktivi i odbori žena osnovani u selima i poje­ dinim mestima 1941. godine koji su, posle hapšenja i stre^anja većeg broja najak­ tivnijih žena, uspeh da se održe, ah su mnoge žene koje su pod iyihovim utic^jem ušle u NOP i dalje individualno obavljale one poslove koji su u datim uslovima bih mogući. U dubokoj ilegalnosti, na stotine žena nastavilo je da hrani, odeva i održa­ va preostale odrede, ilegalna rukovodstva pokreta, da čuva i neguje ranjenike u ze­ municama, da obavlja kurirsku službu i prikuplja obaveštajne podatke, da pono­ vo plete pokidane veze, osniva grupe i aktive žena, i učestvuje u obnavljanju ruko­ vodstava i organizacije NOP-a - sve uz pretnju hapšenja i streljanja. Da bi to izbegle, te žene su morale imati i energije i neustrašivosti i dovitljivosti. Svaka od njih ima svoju dramatičnu, neponovljivu priču. Zapisano je - i to nije preterano - da su u najtežoj krizi narodnooslobodilačkog pokreta žene u Srbiji naviše doprinele preživljavanju partizanskih odreda. Samo prema nepotpunim podacima, sadržanim u publikaciji Žene Srbije u NOB, zbog svog aktivnog rada za NOR u toku rata streljano je, zaklano, obešeno i na drugi način umoreno preko 1.500 žena-aktivistkinja. Od toga je okupatorska �141 policija, zgjedno sa kvislinškom, uhapsila i ubila oko 900, a četnici su ubili - uglav­ nom zaklali - preko 650 aktivistkinja, često zajedno sa nejakom decom.1 Bilo ih je u zatvorima Gestapoa i Nedićeve policije, u četničkim zatvorima, u zatvorima Mađarske, Italije, Bugarske, kao i u logorima na Banjici i Sajmištu u Beogradu, u Smederevskoj Palanci, na Crvenom Krstu u Nišu, Šapcu, na Rabu i na Hvaru, u Jasenovcu, Staroj Gradiški, u Baru, u Klosu i Kavaji u Albaniji, zatim u nemačkim logorima Aušvicu, Dahauu, Bergen-Belzenu, Ravensbriku i drugim. Ubijane su na saslušanjima, streljane i umirale od gladi i bolesti. Među 600.000 žena nastradalih tokom rata u Jugoslaviji ne zna se koliko njih su pale kao žrtve genocida; koliko ih je umrlo ili ubijeno u logorima, nije poznato ni koliko ih je us­ mrćeno prilikom ubijanja talaca, u akcijama odmazde i u vršenju terora nad stanov­ ništvom. Njihov broj ni približno nije utvrđen. Poznato je da su u zatvorima i logo­ rima organizovale kulturno-prosvetni rad, da su posebnu pažnju obraćale na organizovanje kolektivnog života i na ličnu i kolektivnu higijenu, što im je pomagalo da lakše podnose izuzetno teške uslove zatvorskog i logoraškog života, a nekima i da prežive. Poznato je i među ženama drugih zemalja koje su bile u logorima i preživele, da su se isticale svojom hrabrošću, solidarnošću i organizovanošću i da su umirale dostojanstveno, da su prkoseći svojim dželatima na streljanje izlazile čiste, uredne i doterane, koliko su im to uslovi dozvoljavali.2 6. Osnivanje Antifašističkog fronta žena Jugoslavije U Crnoj Gori, u Sandžaku, Hercegovini i u istočnoj Bosni 1941-1942. godi­ ne odvijaju se slični procesi kao i u Srbiji, s tim što je u tim krajevima nešto kasni­ je nastupila kriza ustanka. U isto vreme, 1941. i 1942. godine, u Hrvatskoj i u većem delu Bosne i Hercegovine rad žena u NOP-u, sa u osnovi istim zadacima kao i u Srbiji, teče ravnomernije, mada, zavisno od opštih uslova borbe, pojedini krajevi imaju svoje specifičnosti. Seoski, mesni i drugi lokalni odbori i aktivi žena, već se krajem 1941. godine imenuju kao Antifašistički front žena (AFŽ), a tokom 1942. godine povezuju se u organizacije na široj teritoriji - u opštinske, a ponegde i u sreske organizacije. Iako je programski vezan za Komunističku partiju, AFŽ od poče­ tka deluje samostalno, sa svojim samostalno definisanim zadacima i autonomnom mrežom organizacija i rukovodstava. U Hrvatskoj Antifašistički front žena već krajem 1942. godine okuplja oko 250.000 žena i izdaje svoj list Žena u borbi.3 Neophodno je istaći jednu osobenu karakteristiku ovih organizacija i jedan problem sa kojim su se žene skoro u svim krajevima susrele. Naime, nacionalna i verska izmešanost, genocid nad srpskim narodom i pojave osvete od početka su na­ metnuli NOP-u da se, ne samo teorijski, već i u svakodnevnoj praksi bavi ovim pro­ blemima. Poznato je da se politici nacionalne i rasne mržnje, i na toj osnovi brato­ 1 Žene Srbije u NOB. 1 Poznata je i jedna grupa partizanki koje su 1943. godine bile zarobljene i dovedene u koncentracioni logor Aušvic. One nisu prihvatile status logorašica, odbile su da idu na radove, isticale su svoju pripad­ nost Narodnooslobodilačkoj vojsci, kao i činjenicu da su zarobljene u borbama. Zahtevale su status ratnih zarobljenica, i u tome su na krqju uspele. U Hrvatskoj je u toku rata izlazilo oko četrnaest lokalnih ženskih listova. �142 ubilačkog rata, genocida i osvete, rukovodstvo NOP-a suprotstavilo svojom idejom zajedničke i jedinstvene borbe svih građanki i građana, bez obzira na njihovu versku, nacionalnu i rasnu pripadnost - protiv okupatora i protiv svih nosilaca rasisti­ čkih ideologija. Ali - maiye je poznato da su žene u tome igrale značajnu ulogu. Već 22. avgusta 1941. godine u oslobođenom Drvaru sastale su se Srpkinje, Hrvatice, Muslimanke i Slovenke. One su u prvi plan istakle ideju bratstva i jedinstva, i apelovale na borce da se uzdrže od osvete nad golorukim hrvatskim narodom za ustaške zločine izvršene nad srpskim življem. Njihov primer sledile su žene u nekoliko mesta u Sremu, u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini. Posle pokolja muslimanskog sta­ novništva u Foči i okolini, koji su izvršili četnici, partizanke su u tim krajevima organizovale zegednički rad žena Muslimanki i Srpkinja, a 22. februara 1942. godine su organizovale i njihov zajednički zbor na kojem je učestvovalo više od 500 žena.1 Ubrzo, u svim krajevima sa nacionalno i verski mešovitim stanovništvom u kojima su osnivane organizacije žena one su bile jedinstvene, zajedničke organi­ zacije žena raznih nacionalnosti, i one su samim svojim postojanjem, ali i svojim radom na razne načine razbijale nam etnute deobe naroda i gradile međusobno poverenje, saradnju i jedinstvo u borbi. Na početku rata žene Slovenije su se u okviru Osvobodilne fronte (OF) or­ ganizovale u razne sekcije, komisije i slično, radi obavljanja gotovo istih zadataka kojima su se bavile i organizacije žena u drugim krajevima. Posebne grupe žena osnivane su samo u pojedinim selima u kojima je uticaj klerikalaca bio jači. U leto i jesen 1942. godine form iranje Inicijativni odbor Protufašistične fronte žena (PFZ), sa zadatkom osnivanja samostalne ženske organizacije, što je ostvareno do maja 1943. godine, osnivanjem Glavnog odbora PFŽ. Od 1943. godine u pojedinim kraje­ vima Slovenije počinju da izlaze ženski listovi. Najznačajniji među njima je ljubljan­ ski list Naša žena. Mreža ženskih organizacija, koja je formirana u gotovo svim oslobođenim delovima Jugoslavije, a delimično i na neoslobođenoj teritoriji, potakla je predrat­ ne aktivistkinje ženskih pokreta da temeljnije odrede programske principe organi­ zacije žena i njenu fizionomiju. Tako je, od 5. do 7. decembra 1942. godine, u Bosan­ skom Petrovcu održana Prva zemaljska konferencija AFŽ. Na konferenciji je uče­ stvovalo 166 delegatkinja iz svih krajeva Jugoslavije, osim delegatkinja iz Sloveni­ je i Makedonije. Makedonke nisu uspele da se probiju kroz okupirane teritorije, a delegatkinje iz Slovenije su, zbog nepredviđenih teškoća, stigle u Petrovac po zavr­ šetku konferencije. Antifašistkinje Srbije predstavljale su žene koje su, krajem 1941. i početkom 1942. godine, sa vojskom prešle u Sandžak, odnosno u Bosnu. Među delegatkinjama bile su rukovodeće žene i aktivistkinje predratnog naprednog ženskog pokreta, žene i omladinke stasale u toku dvogodišnje borbe seljanke, domaćice, žene-borkinje iz vojnih jedinica, lekarke i bolničarke iz parti­ zanskih bolnica, žene svih vera i svih nacionalnosti. 1 Neda Božinović, Studcntkinjc i diplom irane studentkinjc Beogradskog univerziteta u narodnooslobodilačkom ratu i revoluciji, u: Studcntkinjc Beogradskog univerziteta u revolucionarnom pokretu, Beograd 1988, str. 112. Zbor je sazvan na inicijativu Tita, i na njemu su govorile radnica Judita Alargić i studentkiiye Mileva Planojević, Davorijanka Paunović i Grozdana Belić-Zina. Po kazivanju Mileve Planojević sva četiri govora pisao im je Tito. �143 Na Konferenciji su žene neposredno govorile o svom radu, stradanjima, na­ dama i svojoj borbi i organizovanju pozadine na oslobođenoj teritoriji i u okupira­ nim gradovima. Govorile su o povezivanju žena raznih nacionalnost i kroz zajedni­ čke aktivnosti, o analfabetskim i političkim tečajevima za žene, o zbrinjavanju izbeglica i dece, o povezivanju odbora žena u Antifašistički front žena i o njegovom širenju i učvršćenju. Prisustvo Josipa Broza Tita na Konferenciji i ocene koje je dao o pokretu žena bilo je veliko priznanje ženama Jugoslavije. Konferenciju je ocenio kao istorijski događaj u borbi za ravnopravnost žena. Konstatovao je da su Antifašistički front žena u Jugoslaviji stvarale same žene svojom borbom i svojom upornošću, još od 1936. godine, i daje njihova predratna borba, kao i borba za slo­ bodu i nezavisnost i protiv fašističkog sistema, sistema srednjovekovnog ropstva „sastavni dio jedne velike borbe za njihovu ravnopravnost". Ocenio je, takođe, da je rad žena za NOP u pozadini, isto tako važan faktor kao i borba na ratištima. Iz­ razio je svoj ponos što rukovodi armijom u kojoj ima ogroman broj žena koje su pri­ mer po svojoj izdržljivosti i heroizmu. „Sve ono što danas čini naša vojska jeste 90% zasluga i naših junačkih žena Jugoslavije." Istakao je dvojnost cilja AFŽ: učešće žena u borbi za konačnu pobedu nad okupatorom i njegovim slugama i, istovreme­ no, organizovanje borbe za konačno oslobođenje žene.1 Konferencija je potvrdila već ranije formulisane ciljeve i zadatke AFŽ-a. Odredila je najvažnije neposredne zadatke: učvršćenje već postignute ravnopravno­ sti, što je Je d n a od najvećih i najlepših tekovina svetog i pravednog rata naših na­ roda"; organizovanje još veće i sistematske pomoći narodnooslobodilačkoj vojsci, i kroz to razvijanje bratstva među narodima; privlačenje što većeg broja žena u oru­ žane akcije radi stvaranja samosvesnih žena i radi ubrzavanja osvešćivanja i aktivizacije žena; intenzivnije angažovanje žena u izgradnji narodne vlasti i preuzima­ nje određenih poslova u oblasti prosvete, zdravstva i zbrinjavanja dece; razvijanje političke svesti žena i njihovo prosvetno i kulturno uzdizanje.2 Da bi te ciljeve i zadatke ostvario bilo je nužno da se AFŽ i organizaciono učvrsti. Naime, pošto Antifašistički front žena udružuje sve žene koje na najrazličitije načine rade na zadacima NOP-a, u svim selima i mestima u kojima do tada nisu postojali formiraju se mesni odbori AFŽ-a, a postojeći jačaju i učvršćuju. Oni se povezuju u samostalne opštinske, zatim u sreske, okružne, oblasne i zemaljske odbore AFŽ-a. Pri tome su odbori žena u okupiranim i u pograničnim krajevima ovlašćeni da primenjuju što elastičniji način rada, kako bi se osposobili za borbu u njihovim uslovima. Žene-borkinje u vojnim jedinicama obavezuju se da razvijaju rad među ženama u svim mestima kroz koja prolaze njihove jedinice. Učesnice kon­ ferencije bile su uverene da će ostvariti svoje dvostruke ciljeve. To uverenje izrazile su u Rezoluciji konferencije: „Ostvarenjem postavljenih zadataka AFŽ će postati jedan od moćnih organa narodnog oslobođenja i borbe žena za očuvanje postignu­ tih prava, za oslobođenje svih žena ispod fašističkog ropstva i sve šireg uvlačenja žena u sve oblike društvenog života".3 1Drug Tito nama i o nam a, Žena danas, br. 31, januar 1943. godine, str. 3. Žena danas je od tog broja postala organ AFŽ. Uređivale su je Mitra Mitrović i Olga Kovačić. Do septembra 1944. godine izašla su samo tri broja. 2 Rezolucija Prve zemaljske konferencije AFŽ, Žena danas, br. 31, str. 15 i 16. * Isto. �144 Opredeljenja rukovodstva Narodnooslobodilačkog pokreta za ravnoprav­ nost žena nisu se automatski prihvatala. Delovala je patrijarhalna svest, koja se preko noći nije mogla menjati, pa je u organizacijama Narodnooslobodilačkog po­ kreta i u vojnim formacijama bilo raznih neshvatanja, nesnalaženja, ali i otpora koji su se ispoJjavali na razne načine. Revolucionarnim snagama, naročito AFŽ-u, postajalo je jasno da im predstoji dugoročni složeni rad na menjanju svesti i realizovanju društvene jednakosti muškaraca i žena. 7. Osnivanje Antifašističkog fronta žena u Srbiji Uz mnogo teškoća i prepreka, vesti i odluke Prve konferencije AFŽ-a - kao i Proleter iz decembra 1942. godine sa člankom Mitre Mitrović o radu i ulozi žena u NOP-u, zadacima K PJ i posebno članica K PJ u organizovanju žena - u neke kraje­ ve Srbije stigle su pre a u neke kasnije.1Ali, zbog opštih prilika u Srbiji, sa sprovođenjem ovih odluka i smernica se kasnilo. U Srbiji je prvi i osnovni zadatak bio ob­ navljanje i skojevskih i partijskih organizacija, kao i održavanje i jačanje odreda ko­ je je okupator i dalje sistematski nastojao da razbije. Formiranje organizacija žena bi­ lo je moguće tek pošto se obnove i povežu pomenute organizacije, odnosno odredi, i omogući koliko-toliko slobodnije kretanje po terenu. Zavisno od te opšte situacije, kao i od broja i organizacionog iskustva aktivistkinja koje su izbegle hapšenja i streljanja, počeo je, krajem 1942. i u prvoj polovini 1943. godine, i rad na povezivanju žena i obnovi ženskih aktiva Ali, zbog neprekidnih borbi, čestog gubljenja tek osvo­ jenih nevelikih teritorija, terora okupatora, nedićevaca, ljotićevaca i, posebno, četni­ ka koji su delovali u svim selima, zbog paljevina, batinanja, silovanja i hapšenja že­ na - one su se u pojedinim mestima teško okupljale. Na hiljade njih bilo je podvrgnu­ to raznom teroru, pa su se kidale već uspostavljene veze, a već formiranim organi­ zacijama onemogućavanje rad. Stoga je u to vreme osnovan mali broj aktiva ili odbo­ ra žena, a još manje mesnih i opštinskih odbora. Septembra 1942. u Aranđelovcu je formiran gradski odbor AFŽ-a, a nekoliko mesnih odbora formirano je u kolubarskom srezu. Prvih desetak odbora AFŽ-a osnovani su u Toplici krajem 1942, a tokom 1943. godine, uz neprekidne napade neprijatelja, u južnoj, istočnoj i centralnoj Srbiji jačali su ili su se obnavljali partizanski odredi. Uporedo sa tim, od maja 1943. godine, u južnoj Srbiji, na veoma posećenim konferencijama žena, biraju se mesni, a u jesen i sreski odbori AFŽ-a. Okružni odbor za Toplicu izabran je krajem 1943. godine. U leskovačkom okrugu mesne organizacije, opštinski i sreski odbori osnova­ ni su do kraja 1943. godine, a okružni odbor osnovan je u prvoj polovini 1944. godi­ ne. Slično, ali nešto neravnomernije i sporije, tekao je rad i na organizovanju AFZa u kruševačkom i niškom okrugu. U istočnoj Srbiji je osnovano nekoliko mesnih, jedan gradski i, u septembru 1943. godine, jedan sreski odbor AFŽ-a, dok je drugi bio u osnivanju. U proleće 1943. u kosmajskom srezu osnovan je jedan sreski i više mesnih odbora, a od januara iste godine u mladenovačkom srezu osnivaju se aktivi i podaktivi žena. U požarevačkom srezu 1943. godine osnivani su mesni odbori. Pred kraj te godine snage NOP-a sve su jače, pa se počinju formirati regu­ larne vojne jedinice. N^jpre je formirana Južno-moravska, a potom, od početka 1944. 1 Proleter, br. 16, str. 27 (reprint izdanje, str. 833). �145 godine, i druge brigade, koje su se svrstale u pet divizija. U svim tim jedinicama je veliki broj žena-borkinja, a mnoge obavijaju razne političke funkcije (vodni dele­ gati, komesari i zamenici komesara u četama i bataljonima ili su članice politodela) i dužnosti u sanitetu. Uporedo su se intenzivnije osnivali narodnooslobodilački od­ bori i organizacije Ujedinjenog saveza antifašističke omladine Srbije (USAOS). Sve to je omogućilo masovno uključivanje žena u politički život i ubrzani rad na osni­ vanju organizacija AFŽ-a. Zabeleženo je, na primer, da su prvi javni izbori za opštin­ ske i sreski NOO održani u Srbiji, od 16. do 18. aprila 1944. godine u Jablaničkom srezu, te daje na njima glasalo 5.177 muškaraca i 4.912 žena. Do jeseni 1944. godine, uglavnom posle oslobođenja, u pojedinim krajevi­ ma osnmgu se seoski, mesni, sreski i okružni odbori AFŽ-a. Posle kapitulacije Italije na Kosovo su se iz italijanskih logora vratile pohapšene aktivistkinje, pa se rad na organizovanju ženskih vaspitnih grupa i analfabetskih tečajeva, u kojima je angažovano i nekoliko Albanki, znatno proširio. U Peći je gradski odbor AFŽ formiran krajem 1943. godine, a u drugim gradovima grad­ ski i sreski odbori formirani su tokom 1944. godine, uglavnom posle oslobođenja pojedinih gradova. Stvaranje veće slobodne teritorije u Sremu omogućilo je da se tamo siste­ matski priđe posebnom organizovanju žena i da se krajem 1942. godine formira mreža mesnih odbora AFŽ, i na oslobođenoj i na okupiranoj teritoriji. Do kraja ma­ ja 1943. godine izabrani su sreski odbori, pa je i Okružna konferencija za Srem mo­ gla biti održana u maju 1943. godine. Na toj konferenciji izabran je Okružni odbor Antifašističkog fronta žena za Srem. Predsednica odbora bila je Mileva Savić-Olga, a sekretarka Srbislava Kovačević-Marija. Po formiranju okružnih odbora u Bačkoj i Banatu, 1. i 2. januara 1945. godine u Novom Sadu, održana je Pokrajinska konfe­ rencija na kojoj je izabrano pokrajinsko rukovodstvo AFŽ-a. Za Vojvodinu je karakteristično da su u NOP-u učestvovale žene svih nacio­ nalnosti i da su organizacije AFŽ-a negovale zajednički rad žena, što je izražavano i u sastavu rukovodstava. U Sremu je AFŽ, pored rada za vojne potrebe, organizovao i bogat kulturni i politički rad. Na primer, za proslave 8. m arta i drugih prazni­ ka žene - uglavnom seljanke - same su pripremale i izvodile svoj program. Za nepi­ smene su organizovani analfabetski tečajevi, a za sve žene, AFŽ je nastojao da ra­ zvije razne forme političkog i kulturnog delovanja radi uzdizanja njihove svesti. Okružni odbor AFŽ-a za Srem održavao je i direktnu vezu sa Centralnim odborom AFŽ-a, koji se nalazio na oslobođenoj teritoriji u Bosni, što je bez sumnje pozitivno uticalo na bogate rezultate njegovog rada. Od 1. januara 1944. godine, u Sremu je izlazio list Antifašističkog fronta žena za Vojvodinu - Vojvođanka u borbi, a u Srem su iz Hrvatske stizali listovi Žena u borbi i slavonska Udarnica. Velikim manifestacionim mitingom žena Srbije dovršena je izgradnja AFŽ-a Srbije kao posebne samostalne ženske organizacije. 8. Žene u Organima vlasti Princip ravnopravnosti žena sadržan u programu KPJ ostvarivanje ne sa­ mo u organizacijama KPJ, SKOJ-a i u vojsci nego i prilikom formiranja organa na- �146 rodne vlasti, 1941. godine. I bez napisanih pravila, žene su birale i bile birane u prve narodnooslobodilačke odbore (NOO), i tu praksu su potvrdili i prvi propisi o zadacima i ustrojstvu NOO iz februara 1942. godine, poznati pod imenom Fočanski propisi. Tada je Vrhovni štab, boraveći u Foči, objavio dva dokumenta: Zadaci i ustrojstvo narodnooslobodilačkih odbora i Objašnjenja i uputstva za rad narodnooslobodilačkih odbora u oslobođenim krčevim a. U njima je izričito naglašeno da žene u izborima za NOO imggu i aktivno i pasivno biračko pravo. Međutim, uklju­ čivanje žena u odbore vlasti teklo je sporije. U manjem broju odbora (brojali su pet do devet članova) bio je veći broj žena. Najčešće su u tim odborima jedna do dve žene kao predstavnice AFŽ i omladine. Na prvom zasedanju Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavi­ je (AVNOJ), 1942. godine u Bihaću, među većnicima je samo jedna žena - Kata Pejnović, a na Drugom zasedanju, u Jajcu 1943. godine, ih je više - deset: Judita Alargić, Spasenija Babović, Anka Berus, Maca Gržetić (ona je izabrana i za članicu Predsedništva AVNOJ-a), Marija Ivančić, M itra Mitrović, M ara Naceva, Kata Pejnović, Mara Rupena-Osolnik i Mica Slander-Marinko (3,7%). Na Trećem zasedanju AVNOJ-a, u avgustu 1945. godine, njima su se pridružile nove većnice: Mileva Cetušić, Ljilja­ na Čalovska, Božidarka Damjanović-Kika, Marija Jordan, Radmila Manojlović, Ljubinka Milosavljević, Olga Petruševa i Nada Sremec - ukupno osamnaest ili 3,3% u odnosu na ukupan broj većnika.1 Izbori za Ustavotvornu skupštinu održani su 11. novembra 1945. godine, na kojima je za poslanice izabrana 21 žena (Srbija 9, Hrvatska 4, Slovenija 3, Bosna i Hercegovina 1 i Makedonija 4). Na svom prvom zasedanju (29. novembra) usvo­ jila je Deklaraciju o proglašenju republike, a 31. januara 1946. godine donela je Us­ tav, a zatim nastavila da radi kao redovna Skupština. Jugoslavija je od početka 1941. do kraja rata, 9. maja 1945. godine, pretrpela ogromna razaranja i pustošenja. Izgubila je oko 1.700.000 stanovnika, ili više od 10%, od toga oko 600.000 žena. U borbama je poginulo oko 305.000 boraca, ih 2% od ukupnog broja stanovnika, od toga oko 25.000 žena. Lakše i teže ranjenih je bilo oko 425.000, među njima i oko 40.000 žena, od toga je oko 3.000 teških ratnih vojnih invalida. Do kraja rata u svim vidovima borbe u Jugoslaviji učestvovalo jć oko dva miliona žena. Oko 100.000 njih bile su duže ih kraće vreme borkinje u vojnim jedi­ nicama ih na radu u vojno-pozadinskin organima. Oko jedne petine njih dobilo je oficirske ih podoficirske činove. Za neprekidno učešće u ratu od 1941. godine do kr^ga rata preko 3.344 žene su dobile Spomenicu 1941. Najvećim ordenom za hrabrost - ordenom Narodnog heroja - odlikovana je 91 žena, od toga su se trideset i tri borile u Srbiji. 9. Druge ženske organizacije u ratu Ženske predratne, među njima i hum anitarne organizacije prestale su sa radom čim je rat započeo, i za sve vreme rata gotovo sve su ostale pasivne. Pokušaji LPrvo i Drugo zascdanjc Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije, Beograd 1963, str. 20 ,1 6 7 i 217; Žene članovi AVNOJ-a, Zcna danas, 1945, br. 35. �147 da se obnove stare ili osnuju nove ženske organizacije koje bi bile na strani kvislin­ ga, četnika ili drugih političkih faktora u Srbiji nisu dale očekivane rezultate. Uko­ liko su i aktivizirane, ove ženske organizacije uglavnom su se bavile pomaganjem izbegličke dece i slanjem paketa vojnicima u nemačkim zarobljeničkim logorima. One su pozivane da se vrate srpskim patrijarhalnim tradicijama, svetosavlju, srp­ skoj kući, srpskom domaćinstvu, redu, radu i miru, svojoj ulozi smerne, brižne su­ pruge i požrtvovane majke-odgojiteljice.1 U četničkim redovima bilo je i žena. One su korišćene za obaveštgjni i pro­ pagandni rad u pojedinim korpusima (Šumadijska grupa korpusa, Deligradski, Mlavski korpus). U izdavanju centralnog četničkog Usta Nova Jugoslavija - Glas nepokorene Jugoslavije naviše se angažovala nekadašnja socijalistkinja Milica Đurić-Topalović, supruga šefa Srpske socijaldemokratske partije Živka Topalovića.2 Četnici su, početkom 1943. godine, odlučili da organizuju decu i omladinu, uključujući i žensku decu i devojke od 8 do 20 godina. Cilj je bio da se omladini pru­ ži duhovno obrazovanje preko predavanja o bogu i veri, a da se uz to ženska omladi­ na vrati tradicijama, porodici, materinstvu i domaćinstvu, da neguje devojačku smernost, da se posveti ručnom radu, a gde je to moguće muzici i učenju jezika.3 ‘ Našaborba (listDimitrijaLjotića), 12.i 19. oktobar 1941,4. januar, 17. i 31. maj, 14. jun 1942. godine. List kritikuje žene koje su vodile humanitarna društva i koje, upravo kada su ta društva potrebna, ne pokazuju želju da ih obnove. U svom stilu, optužuje ih da su pod uticqjem slobodnih zidara ili judeo-komunista. 1 Dr Milan B. Matić, Rounogorska ideja u štampi i propagandi, Beograd 1985. U selu Ba, od 14. do 16. januara 1943. godine, održanje kongres četničke omladine, uz učešće dele­ gata sa Kosova, iz Vojvodine, Sandžaka, Crne Gore i Hercegovine, i izbeglica iz Hrvatske i Slovenije. Prema dosadašnjim saznanjima, ova organizacija nije imala značajniji broj članica. �ANTIFAŠISTIČKI FRONT ŽENA U OBNOVI I IZGRADNJI 1. Slobodne i ravnopravne Veliki manifestacioni miting žena Srbije održan je u Beogradu 28. i 29. ja­ nuara 1945. godine. N a qjemu je izabran Glavni odbor Antifašističkog fronta žena, koji je imao 93 članice. Za predsednicu je izabrana Ruža Pribićević, za potpredsednice Cana Babović i M ara Miljković. Za članice Glavnog odbora izabrano je više učesnica narodnooslobodilačkog rata, starijih i mlađih članica predratnog Ženskog pokreta: Razum enka Petrović i Jelena Popović (za sekretarke), zatim M itra Mitrović, Milica Dedyer, Bosa Đorđević, Isidora Sekulić, dr Julka Mešterović, Slavka Morić, Frida Filipović-Tasić, Vida Čubrilović-Koprivica, Bosa Cvetić, Branka Savić, Vehka Tomić, dr Ana Božić, Ljubinka Milosavljević, Milka Minić, dr Maja Gajić, Nata Jocić-Jeremić, i druge. Isto tako, u odborima AFŽ, ili na drugi način u rad u Beogradu, Kragujevcu, Čačku i Jagodini uključene su starije članice predratnog Ženskog pokreta, Persa Prodanović, Jela Srnić, Mica Prodanović, K atarina Bogdanović, H ristina Bošković, Zorka Janković, Naka Spasić, Darinka Marodić, Draga Stefanović, Jelena Minić, K rista Đorđević. Anica Savić-Rebac, Mileva Lazović i dru­ ge. Tako je i personalno izražen kontinuitet AFŽ sa predratnim naprednim ženskim pokretom u Srbiji. Nažalost, dugačka je lista članica predratnog naprednog žen­ skog pokreta koje se nisu mogle naći među njima, jer rat nisu preživele. Kao osnovni zadaci na mitingu su bili formulisani: pomoć frontu; pomoć u organizovanju vlasti, sa posebnim pozivom ženama da svojom kritikom učestvuju u poboljšanju njenog rada; razjašnjavanje ženama opštih političkih prilika nastalih posle oslobođenja.1 „Slobodne smo i ravnopravne, a sad treba da radimo za front, za narod, za konačnu pobedu" - jedna od parola koja se čula uoči mitinga žena Sr­ bije kratko je izrazila suštinu angažovanja žena u tom vremenu. Ali žene nisu pozi­ vane samo da rade, nego i da koriste svoja osvojena politička prava, da učestvuju u vlasti i da odlučuju ravnopravno sa muškarcima. Za Srbjju je bilo karakteristično da su u prvoj polovini 1945. godine akcije za pomoć frontu tekle paralelno sa radom na obnovi zemjje. „Nikada ženama kod nas nisu dali ranije da se bave važnim političkim i dru­ štvenim poslovima. (...) Sada, mi smo dobile sva prava, ona su izvojevana u zajed­ ničkoj borbi, u koju su stupile hiljade žena, da bi jedanput nestalo najljućeg nepri­ jatelja i naše domovine i nas žena. Sada, nas pozivaju, nas uče, od nas traže da uče­ 1 Zora, list Antifašističkog fronta žena Srbije, br. 1 i br. 2 -3,1945. �149 stvujemo u svemu, da kažemo o svemu svoju reč koja će se poslušati*' pisala je, po­ četkom 1945. godine, .Mitra Mitrović, jedna od vodećih žena u Srbiji i u AFŽ-u Ju ­ goslavije.1 Do krgja decembra 1944. godine oslobođena je gotovo cela Srbija, ali se rat za konačno oslobođenje još vodio u Sremu i u drugim delovima Jugoslavije. U ra­ znim akcijama žena za pomoć borcima na frontovima, koje su se odvijale pod pa­ rolom „Sve za front, sve za pobedu", kao i u akcijama za otklanjanje posledica rata, učestvovalo je stotine hiljada žena oslobođene Srbije. Žene na selu u obradi zemlje zamenjivale su muškarce koji su odlazili na front, a desetine hiljada žena zamenile su radnike u fabrikama, radionicama i ustanovama, i većina njih se tada po prvi put uključila u rad van kuće. Organizacije žena su se istakle i u prikupljanju i obezbeđenju hrane i odeće za vojsku, u organizovanju radionica koje su radile za potrebe fronta. Paralelno sa radom za potrebe fronta, one počinju da osnivaju prihvatilišta i domove za decu koja su u toku rata ostala bez roditelja, da organizuju analfabetske tečajeve i tečajeve za prosvećivanje žena, kao i političke tečajeve za aktivistkinje AFŽ-a. Svojim nesebičnim delovanjem i entuzijazmom žene su zamenjivale socijal­ ne službe, kojih gotovo da nije ni bilo, a pomagale su i prosvetnim, zdravstvenim i drugim službama, koje bez te pomoći sa svojim kadrovima i oskudnim sredstvi­ ma ne bi bile u stanju da uspešno savlađuju enormne probleme izazvane ratom. 2. Prve akcije žena posle završetka rata Posle rata oskudevalo se u svemu. Industrija, poljoprivreda, saobraćaj i tr ­ govina pretrpeli su teška razaranja. Prodavnice su bile prazne, redovi za namirni­ ce i tekstil - što je inače bilo racionirano - bili su nepregledni, i u njima se satima čekalo na podelu oskudne robe. Mnoge zdravstvene, socijalne i prosvetne ustano­ ve, kojih ni pre rata nije bilo dovoljno, uništene su ili oštećene tokom njega, a u oni­ ma koje su ostale nije bilo dovoljno stručnog kadra ni pomoćnog osoblja; njihova oprema, ako nije opljačkana, bila je dotrajala i pohabana. Stanovništvu su ponestajale rezerve odeće, obuće i hrane, i u mnogim krčevim a je zavladala glad. Hiljade ranjenika koji su stradali u završnim operacijama bilo je neophodno hitno smestiti u postojeće, osiromašene ili improvizovane bolnice, nahraniti ih i negovati. Takođe, trebalo se pobrinuti i za desetine hiljada nezbrinute dece koja su u ratu osta­ la bez oba roditelja.2 Zajedno sa odgovarajućim organima vlasti, organizacije AFŽ-a su sasvim operativno delovale, pa su žene, uz raščišćavanje ruševina, gde su služile kao primer, u pojedinim gradovima uređivale i opremale bolnice i improvizovane dečje domo­ ve. Žrtvovale su često svoje poslednje zalihe donoseći iz svojih kuća krevete, postelji­ nu, lični veš, posuđe i drugu potrebnu opremu. Prikupljale su priloge u hrani i u no­ vcu, dežurale u bolnicama kao dobrovoljne bolničarke, ili su obavljale i sve druge ' Isto, br. 1,1945. 2 U Jugoslaviji je u ratu oko 280.000 dece ostalo bez jednog ili oba roditelja. Još tokom rata ona su gde je to bilo moguće prikupljana. Posle rata su smeštana uglavnom u domove improvizovane u pros­ tranim kućama i vilama - naročito u Vojvodini - i u drugim pogodnim zgradama. Deca su bila u vrlo teškom stanju, u većini bolesna od raliitisa, mikoze, šuge i drugih kožnih oboljenja, poderane odeće, bosa i pothranjena. �150 pomoćne poslove u kuhinji i na održavanju higyene. Obilazile su ranjenike, nosile im ponude, pripremale im praznične ručkove, i na drugi način iskazivale svoju brigu za njih. Žene su organizovale i narodne kuhinje, pokretale su proizvodnju u fabri­ kama, organizovale dežurstva za čuvanje dece dok su na radu. U dečjim domovima, u kojima je plaćeno osobne bilo minimalno i radilo je samo na poslovima nabavke na­ mirnica i ishrane, neprekidno je dežuralo po nekoliko žena. One su održavale dečgu higijenu, kupale decu, šile im i krpile odeću, izrađivale igračke, zabavljale ih, pripre­ male im slatkiše, organizovale male biblioteke, nedeljom i praznikom ih vodile svo­ jim kućama, i na druge načine im izražavale svoju brigu i ljubav, nastojeći da im bo­ ravak u domovima učine koliko je moguće prijatnijim ili makar snošljivijim. Podvr­ gavale su javnoj kritici organe vlasti ili uprave domova u kojima su vladale zloupo­ trebe, nebriga i nemarnost, i zahtevale da AFŽ učestvuje u upravljanju domovima. Pored rada u domovima za nezbrinutu decu palih boraca i žrtava fašističkog terora, one su započele i rad na osnivanju dečjih ustanova: mlečnih i školskih kuhi­ nja (mleko je dobijano od UNICEF-a), jaslica i dečjih vrtića, dojilišta pri fabrikama, dečjih igrališta, dečjih domova, letovališta i oporavilišta, zdravstvenih ustanova namenjenih deci i majkama - dečjih dispanzera, ginekoloških ambulanti u preduzećima, savetovališta za trudnice. Dale su inicijativu i, zajedno sa zdravstvenim radnicama i radnicima, osnivale porodilišta, naročito u manjim m estim ai pri seoskim ambulan­ tama. Stručnog osoblja za rad u ovim ustanovama bilo je vrlo malo, pa je AFŽ, u saradnji sa odgovarajućim stručnim službama, organizovao tečajeve za medicinske sestre, babice, dečje negovateljice, vaspitačice, kao i za upraviteljice ovih ustanova. Ubrzo nakon oslobođenja, od 16. do 18. juna 1945. godine u Beogradu je održan Prvi kongres Antifašističkog fronta žena Jugoslavije. Na njemu je učestvo­ valo oko 960 delegatkinja i oko 500 gošći iz zemlje i predstavnica ženskih organi­ zacija iz savezničkih zemalja - Sovjetskog Saveza, Velike Britanije, kao i antifašistkinja iz Francuske, Italije, Albanije, Čehoslovačke i Mađarske. Kongresu je pretho­ dio veliki miting žena na Terazijama na kojem su govorile predstavnice žena svih jugoslovenskih zemalja, među njima i, po prvi put u Beogradu, predstavnica oslo­ bođene Istre. To je ujedno bio i prvi posleratni kongres jedne organizacije Narodnooslobodilačkog pokreta koji je održan i pre kongresa Narodne omladine i kongresa Na­ rodnog fronta.1 Na Kongresu su izabrani Centralni i Izvršni odbor. Za predsednicu je izabra­ na Cana Babović, a za sekretarku Vanda Novosel. Osnovna misao koja je dominirala Kongresom bila je kako obnoviti zemlju, učvrstiti osvojenu vlast i tekovine NOB-a, i kako da žene pomognu vlastima u obno­ vi zemlje i organizovanju svakodnevnog života.2 1 Prvi kongres Narodnog fronta održanje u avgustu 1945. Narodna omladina Jugoslavije (ranije Ujedi­ njeni savez antifašističke omladine Jugoslavije) u toku rata održala je dva Kongresa, a prvi posleratm kongres održala je u maju 1946. godine. AFZ je bio centralizovana organizacija. Uoči kongresa AFZ Jugoslavije, održavani su zemaljski kongresi ili plenumi, tako da su i referati i rezolucije kongresa AFZ Jugoslavije izražavali jedinstvena shvatanja, određivali osnovne zadatke i posebno organizacio­ ne principe i odnose sa NF, pa se se stoga u daljem tekstu, da bi se izbeglo ponavljanje, d^je pregled osnovnih zaključaka pojedinih kongresa AFŽ Jugoslavije. %Titov govor na Prvom kongresu; Mitra Mitrović, O dosadašnjem radu Antifašističkog fronta žena - zadaci žene u obnovi i izgradnji zemlje\ Vida Tomšič, R ad i zadaci žena na socijalnom staranju i prosveti, Borba, 17,18. i 19. jun 1945. �151 Na Prvom kongresu AFŽ, kao i kasnije, u ime političke ravnopravnosti po­ stignute još u toku rata, žene u zemljama Jugoslavije i u Srbiji podsticane su da tu svoju ravnopravnost učvrste i prošire prisustvom i aktivnim učešćem u radu i u odlučivanju u svim oblastima života. Pozvane su i ohrabrene da učestvuju u vlasti kao članice narodnooslobodilačkih odbora i njihovih organa, ili tako što će birajući odbornice i odbornike i kritikujući vlast uticati na kvalitet njenog sastava i njenog rada. Na osnovu novih izbornih zakona, žene su 11. novembra 1945. godine po prvi put učestvovale i na opštim izborima i to za Ustavotvornu skupštinu. U prvom posleratnom Ustavu - Ustavu Federativne Narodne Republike Jugoslavije - progla­ šenom 31. januara 1946. godine, odredbom „Žene su ravnopravne sa muškarcima u svim područjima državnog, privrednog i društveno-političkog života“, potvrđena su prava koja su žene svojom borbom osvojile u narodnooslobodilačkom ratu .1 Obnova zaostale i u ratu opustošene zemlje i učvršćenje nove vlasti osnovni su zadaci čitavog naroda, prema tome i žena. Žene se dokazuju razumevanjem no­ vih događaja i ulaganjem svojih sposobnosti, energije i inventivnosti u zgjedničke zadatke preobražaja društva, koje će - čvrsto su verovale - obezbediti njihovu već stečenu političku ravnopravnost, i uspostaviti jednakost sa muškarcima i u drugim oblastima ekonomskog i društvenog života. Iako se smatralo da nema posebnih ženskih pitanja (sva su pitanja društve­ na), u borbu za nove odnose u društvu, AFŽ posebno organizuje i okuplja nggšire slojeve žena. Da bi taj cilj uspešno ostvario AFŽ se morao baviti pitanjima zapošlja­ vanja žena i, u vezi sa tim, prosvetno-kulturnim i političkim obrazovanjem žena, kao i osnivanjem socijalnih ustanova potrebnih zaposlenim ženama. Verovalo se da će žene - posebno organizovane u svakom gradu, u svakom mestu, u svakom selu, a povezane svojim gradskim, sreskim, okružnim i glavnim odborima - same naći najbolje načine da savladali zaostalost većine žena, koja je karakteristična za mnoge delove Jugoslavije i Srbije, naročito na selu.2 Plenum AFŽ Jugoslavije, održan od 24. do 26. februara 1946. godine, bavio se tekućim društvenim problemima, kao što su agrarna reforma, zaštita mggke i deteta, stručno osposobljavanje zaposlenih, sa ciljem da se i žene uključe u te pro­ cese radi obezbeđenja njihovih interesa. Upozoreno je da će rad na oživotvorenju ustavnih principa o ravnopravnosti žena i muškaraca, na prosvećivanju i zapošlja­ vanju žena, kao i na zaštiti majke i deteta, biti dugotrajan proces, u kojem će se ja­ vljati i otpori, te daje zakone iz tih oblasti koje vlast bude donosila neophodno pra­ titi političkom akcijom i objašnjenjima. Uz konstataciju da su se u rad AFŽ uključile i žene iz predratnih, naročito humanitarnih, organizacija izražena je i izvesna bojazan od skret anja u feminizam -je r je on, rečeno je tada, u ranijem kapitalističkom sistemu, ograničavanjem aktiv­ nosti ženskih organizacija uglavnom na humanitarne i prosvetarske delatnosti, 1Velika Antifašistička skupština narodnog oslobođena Srbije (ASNOS), održana od 12. do 14. novem­ bra 1944. godine, ženama je priznala ravnopravnost sa muškarcima, pa je, među 277 poslanika za ASNOS i 85 za AVNOJ, izabrala i nekoliko poslanica. Antifašistička veća narodnog oslobođenja u drugim zemljama to su učinila ranije prilikom svog formiranja. Ženama Srbije, l Antifašistički miting žena Srbije; Svest srpske žcnc\ Beograđanke se odužuju slo­ bodi,Zora, 1945, br. l,str. 1-8; Sa scdnice glavnog odbora AFŽ Srbije i O formama našeg rada, Zora, 1945, br. 4, str. 3 i str. 7; Prvi Kongres AFŽ Jugoslavije, Borba, 17, 18. i 19. jun 1945. godine. �152 odvraćao žene od borbe za promenu društvenog sistema, što je jedini ispravan put za ostvarenje ravnopravnosti žena. Plenum je preporučio da se što više žena angažuje u politici, državnoj upravi i u proizvodnji. 3. Prvi petogodišnji plan i aktivnost zena Antifašistički front žena Jugoslavije, iz opštih zadataka koji su proizlazili iz Petogodišnjeg plana za period 1947. do 1952. godine, na svom plenumu, 14. decem­ bra 1946. godine, odredio je i svoje zadatke koordinirajući neke od njih sa zadaci­ ma koje je je preuzimao Narodni front (mobilizacija radne snage, radne akcije). U opštim postavkama Petogodišnjeg plana AFŽ je pronašao svoje izvorne zadatke, kao što su: političko objašnjavanje ženama šta plan znači za promenu i poboljšanje položaja žene; uticanje na žene, naročito mlađe, da se uključe u proizvodnju i kori­ ste sve mogućnosti koje im se pružaju da steknu ili povećaju svoje kvalifikacije; ot­ varanje dečjih i drugih ustanova za pomoć zaposlenoj ženi; pomaganje ženama na selu da se uključe u društveni život putem organizovanja njihovog političkog i kulturno-prosvetnog rada. Januara 1948. godine, u vreme nacionalizacije i podržavljenja privrednih preduzeća, strogo centralizovanog administrativnog upravljanja privredom i poče­ tka izvršavanja prvog Petogodišnjeg plana razvitka narodne privrede Jugoslavije, održan je Drugi kongres žena Jugoslavije, a nešto kasnije i Drugi kongres žena Sr­ bije. Planom postavljeni ambiciozni cilj da se savlada nasleđena privredna zaosta­ lost iziskivao je mobilisanje svih raspoloživih snaga, i materijalnih i ljudskih. Oba kongresa upućivala su organizacije AFŽ-a da se angažuju na izvršavanju opštih ci­ ljeva plana, ali da odaberu i svoje specifične ženske zadatke zavisno od situacije u kojoj žive i rade. Sugerisano je da se u organizacijama proširi i obogati kulturnoprosvetni rad. Osposobljavanje žena da podižu i neguju decu prema osnovnim zahtevima savremene medicine i pedagogije, da svoj život i život svoje porodice oslo­ bađaju zaostalih nekulturnih i neekonomičnih navika, sujeveija i predrasuda - po­ stavljeni su kao dugoročni zadaci koje su samo žene mogle ostvariti. Stoga se insi­ stiralo da se organizacije AFŽ-a prošire i učvrste, da komisije i sekcije za pojedina pitanja okupe što više žena, da u svoj rad unesu više plana i da ojačaju vertikalne veze među rukovodstvima AFŽ-a. Kao neposredni zadatak postavljeno je učestvo­ vanje žena u izbornoj kampanji, naročito učešće u izboru kandidata i kandidatki­ nja za članove i članice narodnih odbora, kako bi u odbore bili izabrani najčestitiji i najsposobniji građani i građanke.1 Nedugo posle ovih kongresa usledila je Rezolucija Informbiroa i napad SSSR-a na jugoslovensko rukovodstvo (jun 1948), kojima su ga optužili da odstupa od soci­ jalizma i pozvane su „zdrave snage“ da ga smene.2Napadi su praćeni ekonomskom 1 Milka Minić, Cana Babović, Vida Tomšič, Vanda Novosel, Mara Naceva, Mitra Mitrović, izlagaiya na II kongresu AFŽ Jugoslavije; Statut AFŽ Jugoslavije, Zora, 1948, br. 29 v Peti kongres KPJ održan je jula 1948, a Drugi kongres KP Srbije januara 1949. godine, kao odgovor na kampanju koju su protiv KPJ i njenog rukovodstva poveli SSSR i druge socijalističke zemlje. Posle ovili kongresa, na osnovu zaključaka Drugog plenuma CK KPJ od januara 1949, prišlo se kolektivizaciji na selu i osnivanju seljačkih radnih zadruga. �153 blokadom 1vojnim pretnjama na granicama Jugoslavije. Izvršavanje Petogodišnjeg plana dovedeno je u pitanje. Teškoće su potencirane i nezapamćenom sušom 1950. godine, tako da se zemlja našla na ivici gladi. Jugoslavija je bila prinuđena da zatra­ ži pomoć od zapadnih zemalja. Pomoć u hrani, odeći i sirovinama dobila je od SAD, Velike Britanije i Francuske, a pomoć za decu od UNICEF-a. Istovremeno, obustavljen je rad na izgradnji manje važnih objekata, pa je između 1949. i 1952. godine došlo do smanjenja broja zaposlenih, naročito žena. Uvedena je maksimalna štednja i smanjeni izdaci za društveni standard, a poveća­ ni izdaci za vojsku. Izvanrednim naporima da se uprkos svemu, koliko je moguće, prebrode na­ stale teškoće, priključili su se i AFŽ Jugoslavije i AFŽ Srbije pojačavanjem svog ra­ da. Okupljah su žene u čitalačke grupe koje su dopirale do svakog sela i zaseoka, organizovali su predavanja i kurseve iz raznih oblasti - naročito na selu (o nezi dece, higijeni, krojenju i šivenju, gajenju novih vrsta povrća, zdravoj ishrani i si). Ono što su naučile na tečajevima, žene su uglavnom primenjivale u svojim domaćinstvi­ ma, pa se u to vreme u mnogim kućama umesto ognjišta zidaju štednjaci, kreveti postaju uobičajeni deo nameštaja, stiču se higijenske navike, navike redovnog pra­ nja veša, čišćenja i uređenja kuća. Ishrana postaje zdravija i raznovrsnija. Žene su konačno prihvatile kao nužno obavezno školovanje i muške i ženske dece, i one su se pobrinule da deca redovno pohađaju školu. AFŽ je organizovao pomoć porodica­ ma, tako što su ih žene iz sela ih ulice u gradu zamenjivale u obavljanju kućnih po­ slova. U sezoni velikih poljskih radova AFŽ je na sehma organizovao sezonska obdaništa za decu koju majke nisu imale kome da ostave na čuvanje. U gradovima su bile inicijatorke za osnivanje dojihšta u fabrikama, jashca, obdaništa, mlečnih kuhinja i igrališta. Sve ove aktivnosti bile su raznovrsne i odgovorne, ah svaka za sebe i relati­ vno jednostavna. Uz malu materijalniu pomoć vlasti, preduzeća ih ustanove, i uz mnogo entuzijazma i dobrovoljnog rada žene su svojom aktivnošću počele da menjaju svoj način života i nosile modernizacyske procese, naročito na selu. Paralelno sa naporima za izvršenje plana promenjena je i koncepcija o putevima socijalističke izgradnje, pa se od državnog socijalizma prešlo na koncepci­ ju izgradnje socijalizma na osnovama samoupravljanja. U skladu sa tim tendenci­ jama, formalno je menjana i društvena uloga KPJ i Narodnog fronta. Već u aprilu 1949. godine, Treći kongres Narodnog fronta doneo je svoju Programsku deklaraciju kojom je prihvatio program KPJ kao svoj i odredio KPJ kao vodeću snagu društva u okviru Narodnog fronta. Naglašena je pohtička uloga Narodnog fronta u izgradnji zemlje i potreba da razvije življi politički rad za aktiv­ nije učešće građana u društvenom radu i u kritici narodne vlasti. AFŽ Jugoslavije je na svom Trećem plenumu (jun 1949) kao najvažnije zadatke postavio: pojačan politički rad na objašnjavanju ženama partijske politike i pohtičko aktiviranje že­ na u Narodnom frontu; okupljanje ženske radne snage, njeno stručno osposoblja­ vanje i borbu protiv fluktuacije, okupljanje žena za dobrovoljne radne brigade; po­ jačan rad na učvršćenju postojećih i osnivanju novih seljačkih radnih zadruga; da­ lje razvijanje aktivnosti na osnivanju ustanova za zaštitu majke i deteta; upozna­ vanje žena sa njihovim pravima. Dajai se svi ti zadaci što bolje ostvarivah još jednom je naglašena potreba jačanja organizacija AFŽ-a, njihovih izvršnih odbora i sekre­ �154 tarijata, sekcija kao pomoćnih tela, i aktiva u osnovnim organizacijama, kan i čvršće vertikalno povezivanje žena.1 4. Dečje ustanove, zapošljavanje žena Treći kongres AFŽ Jugoslavije održan je 28. i 29. oktobra 1950. godine u Zagrebu, u vreme pojačanog osnivanja seljačkih radnih zadruga i kolektivizacije na selu i u vreme uvođenja radničkog samoupravljanja i decentralizacije rukovođe­ nja privredom. Težište rada AFŽ-a preneto je na rešavanje takozvanih specifičnih proble­ ma žena: pitanja zaštite majke i deteta, pomoć vlastima u održavanju dečjih usta­ nova i zdravstvenom prosvećivanju žena.2 Na Trećem kongresu je učestvovalo i nekoliko lekara koji su govorili o zdravstvenim savetovalištima za žene, pitanjima stručne pomoći kod porođaja, ishrani i nezi dece. AFŽ je naročito propagirao ideje o zapošljavanju žena, kao osnovi za njiho­ vu egzistenciju i uslovu za njihovu potpunu ravnopravnost. U širim slojevima još je bilo prilično rasprostranjeno mišljenje daje za ženu sramota da radi van kuće - na­ ročito u radničkim zanimanjima - te daje rad van kuće nužda koje se što pre udajom treba osloboditi. Osim toga, žene su posle rađanja dece često napuštale posao, jer nisu imale kome da povere decu na čuvanje. Nezainteresovanost većine žena za sri­ canje stručnih kvalifikacija, mali broj ženskih stručnih škola, i to za „ženska zanimanja“, nepismenost i natprosečna fluktuacija ženske radne snage, koja je uglavnom nekvalifikovana ili priučena - posledice su takvih shvatanja i situacije žena. Stoga su mnoge organizacije AFŽ-a, nakon tečajeva za nepismene radnice, organizovale i tečajeve za sricanje kvalifikacija, naročito za radnice u tekstilnoj industriji. Ova shvatanja, donekle suzbijena ali ne i savladana u periodu obnove; iznova su buknu­ la pri prvom izbijanju društveno-ekonomske krize početkom pedesetih godina. Polazeći od toga da ogromna većina žena živi u seoskim domaćinstvima, da i u gradovima većina žena nije u radnom odnosu i bavi se isključivo domaćinstvom, da su ta domaćinstva zaostala, daje nepismenost žena izuzetno visoka, AFŽ se po­ sebno pozabavio pitanjima domaćinstva i nepismenosti. Organizovani su osnovni i produžni tečajevi za nepismene, zadružni i domaćički tečajevi sa programom koji je obuhvatao pitanja zdrave ishrane, nege dece, higijene, čuvanja i prerade voća i povrća. Takođe, bilo je i tečajeva za mlade mnjke, tečajeva za osposobljavanje učite­ ljica u domaćičkim školama, tečajeva za aktivistkinje AFŽ-a, i drugih. Pedesetih godina uneto je više sistema u rad i saradnju AFŽ-a sa odgovara­ jućim državnim organima i društvenim organizacijama - naročito sa Crvenim krstom - u osnivanju, opremanju, održavanju ustanova za decu i ustanova za zaštitu 1 Treći plenum Centralnog odbora AFŽ Jugoslavije: Vida Tomšič, Naš rad i naši zadaci; Rezolucija; Iz rezolucije o narednim zadacima AFZ Jugoslavije, Žena danas, 1949, br. 61, str. 3 -7 .^ 2 Tito, O dosadašnjem i budućem radu i ulozi žena, Zora, 1950, br. 62-63; Vida Tomšič, Žene Jugosla­ vije u borbi za izgradnju svoje socijalističke zemlje - za m ir u svetu, Žena danas, 1950, br. 77-78, str. 5-11; Mora ifadić, Uloga i zadaci AFŽ u podizanju i negovanju m ladog naraštaja i Rezolucija o tome, Isto, str. 17-24. i str. 27 i 28; Poznati lekari govore na našem Kongresu, Isto, str. 25. �155 materinstva. Od mnogobrojnih aktivnosti AFŽ-a u to vreme u Srbiji vredno je ista­ ći dve krupne akcije: skidanje zara i feredže, akciju koja je tragala više godina i za­ vršena je 1951, i drugu - prosvećivanje žena na Kosovu i Metohiji, koju je inicirao Treći kongres AFŽ-a. 5. Skidanje zara i feredže Još 1947. godine, na Prvom kongresu žena Bosne i Hercegovine delegatki­ nje muslimanke spektakularno su se otkrile, i time pokrenule akciju za skidanje zara i feredže. Prihvatile su je borbenije napredne muslimanke na Kosovu i Meto­ hiji, u Sandžaku, u Crnoj Gori i u Makedoniji, koje su se skidajući zar i feredžu uk­ ljučivale u rad u fabrikama i ustanovama i u političku aktivnost, naročito u rad AFŽ-a. One su organizovale skupove na kojima su ubeđivale svoje sunarodnice da pođu njihovim putem i da se oslobode simbola vekovne potčinjenosti muslimanskih žena koji ih je izolovao od sveta. Ali, i pored toga, većina žena ipak je ostajala pokri­ vena. Glavni razlog bilo je to što muški članovi porodice nisu dopuštali ženama da se samoinicijativno odreknu tradicije, očekujući da najpre drugi to svojim ženama dozvole. Stoga su muslimanke, 1950. godine, prihvatile novu inicijativu radnica i radnika Železničke radionice i ložionice u Sarajevu. Po ugledu na njih, sa mnogo­ brojnih mitinga, skupova i konferencija muslimanskih žena i muškaraca upućiva­ ne su rezolucije i peticije odgovarajućim narodnim skupštinama u kojima se zahtevalo da se zakonom zabrani nošenje zara i feredže.1 Akciju je podržao i reis-ul-ulema Ibrahim Fejić, koji je još na početku akci­ je, 1947. godine, izjavio da islamska vera ne zabranjuje skidanje zara i feredže. Po­ vodom nove kampanje, on je ponovio svoje mišljenje ističući da je skidanje zara i feredže od važnosti za kulturno izdizanje muslimanske žene i za njenu ravnoprav­ nost. Podsetio je da su i neke muslimanske države zakonom zabranile nošenje zara i feredže, pa nema razloga da se to ne učini u Jugoslaviji. Uz njega su akciju podrža­ li i drugi najodgovorniji verski predstavnici i Udruženje muslimanskog sveštenstva.2 Narodna skupština republike Srbije, na zasedanju od 14. do 16. januara 1951. godine, donela je Zakon o zabrani nošenja zara i feredže. Zakon je obrazložila ministarka prosvete Mitra Mitrović. Slične zakone donele su i republike Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Makedonija, neke pre a neke kasnije.3 Nezaboravni događaj za muslimanke iz Makedonije, od kojih su mnoge bile sa sela, bio je kada su po prvi put otkrivena lica krenule na dugo turističko puto­ vanje od Skoplja, preko Beograda sve do Postojne i Pule, i divile se do tada neviđe­ nim svetovima. Ih, kada su, radi upoznavanja sa radom AFŽ-a, žene Kosmeta pose1 Bez mraka i feredže, Žena danas, 1949, br. 58, sir. 12; Za bolji život muslimanskih žena\ Isto, 1950, br. 75, str. 2 i 3; Šiptarkc odlučno polaze u novi život, Zora, 1950, br. 61, str. 4; 2.500 muslimana i muslimanki Novog Pazara traže donošenje zakona o skidanju zara i feredže, Isto, str. 8. - I dnevna štampa pratila je ovu akciju i u njoj se može naći više napisa o toj akciji. z Zar i feredža koče napredak muslimanki (izjava reis-ul-uleme islamske verske zajednice u FNRJ Tanjugu), Zora, 1950, br. 61, str. 3 i 8; Donesen je zakon o zabrani nošenja zara i feredže, Zora, 1951, br. 65, str. 11. Svanuo je i njima dan (deo obrazloženja Mitre Mitrović), Zora, 1951, br. 66, str. 5. - Do kraja febru­ ara se otkrilo oko 70.000 muslimanki na Kosovu i Metohiji. Ponekad su to činile na konferencijama; Zora, 1951, br. 66. str. 11. �156 ćivale Vojvodinu, obilazile fabrike u kojima rade žene, obdaništa i porodilišta po selima, i od svojih domaćica, vojvođanskih zadrugarki, praktično učile kako se vodi i radi u domaćinstvu.1 Ovakva turistička putovanja muslimanki i međusobne radne posete žena organizovane su i kasnije. 6. R ad na prosvećivanju žena Druga velika dugoročnija aktija koju su pokrenuli Centralni odbor AFŽ Ju ­ goslavije i Glavni odbor AFŽ Srbije bila je akcija za prosvećivanje žena na Kosovu i Metohiji. Oni su se priključili M inistarstvu narodnog zdravlja Srbije i Crvenom krstu Jugoslavije, koji su započeli sanaciju naselja, i njihovu akciju proširili i na zdravstveno prosvećivanje u pet srezova i produžili je na šest meseci. Pozvali su lekarke i lekare, babice, negovateljice, sestre nudilje i dobre domaćice iz cele zemlje da se dobrovoljno jave da u ovoj akciji učestvuju. Javile su se stručnjakinje i doma­ ćice iz Beograda, Ljubljane, Zagreba, Novog Sada i drugih mesta, i to u većem broju od potrebnog, pa su za ovu akciju mogle biti izabrane samo iskusne stručnjakinje. Akciju su pripremale organizacije žena u srezovima, tako što su se prethodno odr­ žavale konferencije žena po selima i sastanci sa Narodnim frontom, na kojima su se meštanke obavezivale da će očistiti svoje domove, a muškarci da će okrečiti ku­ će. Ekipe AFŽ-a, sastavljene od babica ili sestara nudilja, iskusnih domaćica i akti­ vistkinja AFŽ-a, zadržavale su se u jednom selu punih mesec dana i obilazile svaku kuću po nekoliko puta, davale stručna uputstva ukućankam a i ukućanima prema situaciji koju su u kući zatekle. Domaćica iz ekipe praktično im je pokazivala kako se sprema stan, čisti dvorište i održava lična higijena. Članice ekipe su praktično pokazivale kako se kupaju i povijali deca, kako se hrane, kako im se pripremaju jela. Davale su savete trudnicama, otkrivale im uzroke prevelike smrtnosti njihove dece, i slično. Držale su predavanja i kraće seminare za sve žene u selu - o ishrani dece, o zaraznim bolestima, o spremanju kuće, održavapju lične higijene, i druga. Za vreme boravka ekipe u određenom selu u to selo su dolazili i lekari koji su obav­ ljali preglede stanovništva i držali pojedina predavanja.2 Ova akcija je uspešno završena, ali je ubrzo orgauizovana i nova akcija, ne samo na Kosovu i Metohiji već i u drugim krajevima Srbije, a nešto kasnjje proširila se na sve zaostale krajeve u zemlji. U Srbiji je novu akciju zdravstvenog prosvećivanja organizovao Institut za narodno prosvećivanje NR Srbije, zajedno sa Narodnim frontom, AFŽ-om i Crve­ nim krstom Srbije.3 Ova akcija prerasla je u dvogodišnje tečajeve za prosvećivanje 1 Otkrivenih lica na prvom izletu, Žena danas, 1951, br. 82, str. 9; Dobro nam došle, Zcne Kosmeta u poseti Vojvodini, Isto, 1951, br. 88, str. 9; Stekle su mnoga nova znanja, Žene Kosovo-Metohijske obla­ sti u poseti Vojvodini, Zora, 1951, br. 74, str. 4. i Poziv CO AFŽ Jugoslavije i GO AFŽ Srbije u akciju za prosvećivanje žene Kosmeta, Žena danas, 1951, br. 81, str. 2; Akcija zdravstvenog prosvećivanja na Kosmetu, Isto, 1951, br. 82, str. 8; Počela je borba protiv neznanja i zaostalosti'. Ekipe na delu, Isto, 1951, br. 83, str. 6 i 7; Priznanje najboljim aktivistkinjam a - o ekipama na Kosmetu, Isto, 1951, br. 84— str. 3; Akcija zdravstvenog prosvećiva­ 85, nja, Zora, 1951, br. 69, str. 8; Akcija se nastavlja, Zora, 1951, br. 70, str. 8. 3 Za zdravlje majke i deteta, Žena danas, 1951, br. 88, str. 7 i 8; Za nove higijenske i druge kulturne navike, Zora, 1951, br. 74, str. 6 i 7; Akcija zdravstvenog prosvećivanja, Zora, 1951, br. 75, str. 4 i 5; Isto, br. 76, str. 6; Na. putu podizanja zdravstvene i kulturne svesti, Zora, 1953, br. 81, str. 6 i 7. �157 seoske ženske omladine, koje su organizovali prosvetni organi, zggedno sa AFŽ-om i Crvenim krstom. Tečajevi su se oslapjali na seoske učiteJj(ic)e, i u njima su se na­ ročito istakle učiteljice, lekarke, medicinske sestre i dečje negovateJjice - aktivistki­ nje AFŽ-a, odnosno, kasnije, ženskih društava. Do 1953. godine održano je preko devet hiljada tečajeva koje je pohađalo 229.000 omladinki.1 7. Pravni položaj žena Ustavna načela o ravnopravnosti žena i o zaštiti dece i materinstva, jednak rad - jednaka nagrada, razrađivana su u nekoliko zakona i drugih propisa kojima su ta prava detaljno definisana. U izradi predloga ovih zakona AFŽ je vrlo aktivno učestvovao, a isto tako i u praćenju i kontroli njihove primene. Među prvim zakonima koje je donela Savezna skupština bio je Osnovni za­ kon o braku (1946). On je odvojio državu od crkve i ustanovio obavezni građanski brak, a sve odnose u braku postavio je na potpuno ravnopravnu osnovu, dajući jed­ naka lična prava i jednake obaveze mužu i ženi. Tako, na primer, žena je dobila punu poslovnu sposobnost, ekonomsku nezavisnost, pravo na izbor prezimena i jednaka roditeljska prava i obaveze prema deci. Polazeći od toga daje brak ustano­ va koja je u prvom redu od interesa za supružnike, ali i društvenu zajednicu, zakon je propisao uslove za razvod braka - uglavnom klasične, ali je uveo i pravo bračnih drugova da sporazumno mogu zatražiti razvod braka. Mada su morali dokazati i daje njihov bračni život toliko poremećen daje zajednički život postao nepodnošljiv, ovaj institut je olakšao razvod braka. Kasnijim republičkim propisima razvod je potpuno liberalizovan. Supružnik koji je nesposoban za privređivanje ima pravo na izdržavanje. Imovina koju je jedna osoba stekla pre zaključenja braka, kao i ona koju je u braku stekla nasledstvom ili poklonom ostaje njeno vlasništvo. Imovina koju su bračni drugovi stekli u braku svojim radom njihova je zajednička imovina koja se deli srazmerno doprinosu svakog od njih. Kao doprinos koji se uzima u ob­ zir prilikom raspodele imovine smatra se, između ostalog, i svaki rad na poslovima domaćinstva, na staranju i odgoju dece. Kada je donet ov^j zakon bio je zapravo program ravnopravnosti muškara­ ca i žena. Organizacije AFŽ-a uložile su mnogo napora da ga objasne ženama i ista­ knu njegovu važnost za promenu njihovog dotadašnjeg položaja. Nekoliko zakona iz materije porodičnog prava doneto je i 1947. godine. I u njima je izražena ravnopravnost žena. Osnovnim zakonom o odnosima roditelja i dece određen je krug dece koja se im^ju smatrati bračnom, izjednačena su prava i obaveze roditelja prema bračnoj i vanbračnoj deci, kao i prava i obaveze van bra­ čne i bračne dece prema roditeljima. Žena tužbom može tražiti utvrđivanje očinst­ va, a žena, muž ili dete, ako za to imaju interesa, mogu i osporavati bračnost deteta. Zakon o usvojenju predviđa da i žena i muškarac mogu biti usvojiteljica, odnos­ no usvojitelj. Ako je usvojitelj(ica) u braku za usvojenje je potrebna saglasnost dru­ gog supružnika. Po Osnovnom zakonu o starateljstvu staratelj (ica) se postavlja sa­ mo maloletnoj deci koja su ostala bez oba roditelja, ih punoletnim licima koja se ne mogu brinuti o sebi ih svojoj imovini; i žena, jednako kao i muškarac, može biti 1 Zora, 1953, br. 89-90, str. 15. �158 imenovana za starateJjicu. U starateljskim savetima, koji su se po zakonu formira­ li pri organima starateljstva, kao i u starateljskim aktivima, pored predstavnika drugih organizacija i AFZ je imao svoje predstavnice koje su obavljale operativne poslove: pomagale su staratelju ili starateljici pri smeštaju deteta u dečje ustanove, kod upisa u školu, u izboru zanimanja i si. One su posećivale decu, kontaktirale sa njihovim učitelji(ca)ma i brinule o tome da uklone sve ono što bi detetu smetalo u njegovom razvoju. Uređenje porodičnih odnosa preneto je na republike, i one su uglavnom te odnose regulisale na sličan način. Zakonom o socijalnom osiguranju radnika, nameštenika i službenika, 1946. godine, uvedeno je osiguranje za sve rizike (starost, bolest i nesreća, smanjenje ili gubitak radne sposobnosti, nezaposlenost, trudnoća, porođpj, i dr), a kasnije je ova oblast regulisana sa više saveznih zakona i, najzad, republičkim zakonima. Po tim zakonima žene u Srbiji impju pravo na pomoć za novorođenče, pravo na plaćeno porodiljsko odsustvo (u početku tri nedelje pre i tri nedelje posle porođaja, kasni­ je godinu dana, a u slučaju daje dete bolesno do tri godine, a hendikepirano do pet godina), pravo na odsustvovanje sa posla radi nege obolelog deteta. Oba ova prava mogu koristiti supruga ili suprug, u zavisnosti od toga kako se sporazumeju. Dečji dodatak, kada je ustanovljen, pripadao je za svu decu bez obzira da li su rođena u braku ili van braka, a kasnije je on imao i socijalnu funkciju, jer je u jednom kriznom periodu oduzet zaposlenima sa većim prihodima, a onima sa nižim primanjima je povećan, tako d aje zajedno dete iznosio trećinu ličnog dohotka. Danas je u Srbiji krug korisnica i korisnika proširen, i dečji dodatak se koristi za podsticanje rađanja u niskonatalitetnim opštinama, odnosno kao antinatalitetna mera prema alban­ skom, muslimanskom i romskom stanovništvu. M aterinski dodatak, uveden npjpre kao socijalna mera za porodice sa niskim primanjima ili bez njih, postao je me­ ra za stimulaciju nataliteta. Pripada za određeno vreme svim porodicama. Porodi­ ce sa niskim primanjima uživaju beneficirane cene u školskim i predškolskim usta­ novama. Po penzpskom osiguranju, žene, podjednakim uslovima, impjujednake pen­ zije kao i muškarci, mada u penziju odlaze sa pet godina beneficiranog radnog sta­ ža i sa pet godina života manje od muškaraca. Slične pogodnosti žene imaju i u in­ validskom osiguranju. One ostvaruju i porodičnu penziju pod povoljnijim uslovi­ ma od muškaraca u pogledu godina starosti. Po novom Krivičnom zakonu iz 1951, kao i u ranijem predratnom zakonu, svaki pobačaj, osim onog koji je izvršen radi spasavapja života trudnice, bio je kri­ vično delo. Za kriminalni pobačaj po ranijem zakonu trudnica je mogla biti kažnje­ na do pet, a izvršilac pobačpja do deset godina zatvora, a po novom zakonu trud­ nica se ne kažnjava. Uredbom o postupku za vršenje dozvoljenog pobačpja, 1952, dozvoljen je pobačpj iz medicinskih, a pod određenim uslovima i iz zdravstveno-socijalnih razloga. No, praksa je bila različita i Uredba se u mnogim krpjevima iz ra­ znih razloga - principijelnih, medicinskih, religioznh ili lukrativnih - restriktivno tumačila i primenjivala, sve do 1963. godine kada je praksa ujednačena i uslovi i postupak za pobačpj liberalizovani. Od 1977. godine, bez ikakvih ograničepja, do­ zvoljen je pobačaj do deset nedelja starosti ploda. Od 1946. godine žene su u sudskoj praksi u naslednom pravu izjednačene sa muškarcima, na osnovu Zakona o nevažnosti pravnih propisa donetih pre 6. ap­ �159 rila 1941. i za vreme neprijateljske okupacije. Kasnije doneti, Zakon o naslađivanju (1955) dosledno je sproveo jednakost muškarca i žene u pravima na nasleđivanje, a u tim pravima izjednačio je i bračnu i vanbračnu decu. Osnovni zakon o upravljanju privrednim preduzećima i višim privrednim udruženjima od strane radnih kolektiva (1950) još jednom je izričito propisao pra­ vo žena da biraju i da budu birane u organe upravljanja preduzećima. Navedeni zakoni, a i mnogi drugi (Zakon o ličnim imenima, Zakon o državljanstvu, Zakon o matičnim knjigama, i dr) koji su donošeni po oslobođenju, sadržavali su nove odre­ dbe kojima se u raznim oblastima precizirala ravnopravnost žena. AFŽ je strpljivo objašnjavao njihov smisao i podsticao žene da ih koriste. To je bio jedan od bitnih sadržaja političkog rada sa ženama. Upravo kroz objašnjavanje tih zakona, istovre­ meno su se objašnjavale i društveno-političke promene i promenjeni položaj žena. 8. Međunarodne veze Nacionalni komitet za proslavu Međunarodnog ženskog dana Velike Brita­ nije, 1945. godine u Albertholu, održao je veliku proslavu.1Proslavi su prisustvo­ vali, osim nacionalnih organizacija, i delegatkinje Sovjetskog Saveza, Francuske, Belgije i Jugoslavije. Posle toga, u toku naredne dve nedelje, u trideset i jednom britanskom gradu u provinciji organizovan je niz konferencija na kojima je usva­ jana Povelja o pravima žena. Ona je predata ministru spoljnih poslova Velike Bri­ tanije daje podnese Međunarodnoj konferenciji u San Fransisku (OUN).2 I Savez francuskih žena, antifašistkinja, 1945. godine, na svom Kongresu pokrenuo je inicijativu za održavapje međunarodnog kongresa žena. Ovom Kongre­ su prisustvovao je veliki broj delegatkinja ženskih organizacija iz raznih zemalja sveta, pa je formiran Inicijativni odbor za sazivanje međunarodnog kongresa žena. Osnovna programska koncepcija budućeg kongresa bila bi: uništiti fašizam i osi­ gurati demokratiju u svim zemljama, pripremiti srećnu budućnost novim pokolje­ njima, dati ženama prava izražena u Internacionalnoj povelji žena (kao majci: pra­ vo da rađa decu u svetu koji je oslobođen strahota, bede i rata, u svetu u kojem će joj svaka vlada osigurati neophodnu socijalnu i zdravstvenu zaštitu i pristojne sta­ nove; kao radnici: pravo da radi u svim granama industrije i da se bavi svim profe­ sijama, da za jednak rad prima jednaku nagradu, da ima iste mogućnosti kao mu­ škarac za stručno obrazovanje i da joj se povere odgovorni poslovi; da se ukine eks­ ploatacija žena kao jeftine radne snage i da joj se poboljšaju uslovi rada; kao građan­ ki: jednakost sa muškarcem pred zakonom i puna demokratska sloboda izražava­ nja, mogućnost da glasa i da bude članica sudskih veća i međunarodnih ustanova i vlasti).3 Nacionalni komitet za proslavu Međunarodnog ženskog dana Velike Britanije formiranje 1942. go­ dine. On je predstavljao 16 ženskih društava, tri sindikata i 23 ugledne žene Velike Britanije, i l i sa­ vezničkih ženskih društava u Engleskoj, koja su u Engleskoj dobila utočište za vreme Drugog svetskog rata. ^ Slobodoljubive žene svijeta - da bi se mogli zbližiti, Žena danas, 1945, br. 34, str. 28. Uoči prvog kongresa antifašistkinja sveta, Žena danas, 1945, br. 35, str. 24. �160 Iste godine, od 27. novembra do 1. decembra u Parizu je održan Prvi među­ narodni kongres žena, kojem je prisustvovalo 850 delegatkinja iz četrdeset zemalja. One su predstavljale oko 120 miliona organizovanih žena. Na Kongresu, kao dele­ gatkinje AFŽ-a, učestvovale su M itra Mitrović, Anka Berus, Mileva Rodić, Olga Humo, dr Olga Milošević i Kata Pejnović. Na Kongresu je osnovana Međunarodna demokratska federacija žena (MDFŽ), u kojoj je AFŽ aktivno sarađivao, kako u njenom osnivanju tako i u njenom daljem radu. Ali je MDFŽ, sve više pod uticajem Sovjetskog Saveza, opozvala svoj poziv članicama plenuma MDFŽ iz Jugoslavije da učestvuju na njenom plenarnom zasedanju u Moskvi 1949. Optužila je delegatkinje AFŽ-a da su gestapovske provokatorke i špijunke i isključila ih iz MDFŽ. AFŽ je odgovorio svojom Rezolucijom, u kojoj je izneo svoj rad kao antifašističke organizacije, odbio i osudio sve optužbe koje je Jugoslaviji uputio Informbiro.1 Zaoštreni međunarodni odnosi, koji su nastali u fazi hladnog rata i koji su direktno uticali i na međunarodne organizacije - među njima i ženske - doveli su do toga d aje prijem nacionalnih organizacija u međunarodne organizacije zavisio od blokovske pripadnosti pojedine države. Ostajući izvan blokova AFŽ, više nije tra­ žio prijem ni u jednu međunarodnu žensku organizaciju. 1 Informbiroovska klika u MDFŽ razbijač m e đ u n a r o d n o g jed in stva demokratskih žena i MDFŽ, Že­ na d anas, 1949, br. 64, str 4 i 5; Rezolucija Trećeg plenum a CO AFŽ Jugoslavije, Žena danas, 1949, br. 611, str. 6; Vida Tomšič, Žene Jugoslavije u borbi za izgradnju svoje socijalističke zemlje - za m ir u svetu (referat na Trećem kongresu žena Jugoslavije), Žena danas, 1950, br. 77-78, str. 5. �UKIDANJE ANTIFAŠISTIČKOG FRONTA ŽENA I OSNIVANJE SAVEZA ŽENSKIH DRUŠTAVA 1. Žene su subjekti svog vlastitog oslobođenja Neposredno posle oslobođenja vodile su se diskusije - najpre među ženama - o zadacima i karakteru Antifašističkog fronta žena, a ponegde su se čuli i razgo­ vori o tome da li ima potrebe da on i dalje postoji. Te diskusije, u svom pismu partij­ skim organizacijama, oktobra 1945. godine, prekinuo je Centralni komitet Komu­ nističke partije Jugoslavije. Organizacije AFŽ - kaže se u pismu - predstavljaju og­ romnu snagu, i njihov osnovni zadatak je pomoć narodnoj vlasti u rešavanju pri­ vrednih i socijalnih pitanja, kao i vaspitni rad i političko prosvećivanje žena. Mada žene uživaju punu ravnopravnost, još je nužno imati i posebnu organizaciju žena, koja nije izolovana feministička organizacija, već u političkom smislu sastavni deo Narodnog fronta, i pomaže mu u radu, ali inu nije potčinjena. Organizaciono, ona treba da bude čvrsto povezana - od mesnih, preko okružnih i glavnih odbora - sa svojim Centralnim odborom, i da tako čini jedinstvenu, masovnu organizaciju, ali je pri tome potrebno ostaviti dovoljno mogućnosti svakoj organizaciji da sama ra­ zvija inicijativu u ostvarivanju svojih zadataka u sredini u kojoj deluje, a naročito na selu.1 O organizovanju i zadacima AFŽ raspravljano je i kasnije - 1947. i 1948. u Komisiji za društvenu aktivnost žena CK KPJ. Tada je još jasnije izražen razlog za postojanje posebne ženske organizacije. Isticano je da zadobijanje zakonske ra­ vnopravnosti žena sa muškarcima nije argument za ukidanje jedne masovne žen­ ske organizacije. Problem je kako i preko kojih organizacionih formi revolucionar­ nu snagu žena spojiti sa snagama radničke klase i čitavog naroda u cilju njihovog potpunog oslobođenja. Drugim rečima, oslobođenje žena ne postiže se automatski, prikvatanjem socijalizma kao društvenog sistema, nego je za njeno ljudsko oslobo­ đenje i dalje potrebna organizovana delatnost samih žena. Ideje KPJ o oslobođenju žena u socijalističkom društvu polazile su tada od iskustava Sovjetskog Saveza, ali i od vlastitih iskustava stečenih u antifašističkom ženskom pokretu, i ona su izražena u novim zakonima, donetim neposredno posle oslobođenja, u aktima i u praksi organa narodne vlasti, kao i u dokumentima i pra­ ksi Antifašističkog fronta žena.2 ^ AJ, I-CK-XVII/1 do XVII/5,1947. Sovjetska vlast od 1917. zakonima je regulisala sklapanje i razvod braka; izjednačila je bračnu i vanbračnu decu; materinstvo je proglasila društvenom funkcijom žene i stavila ga pod žaštitu države; donela je propise o porodiljskom odsustvu i o zaštiti zdravlja žene; dozvolila je prekid trudnoće, ali �162 Peti kongres K PJ (jul 1948) održanje u znaku otpora optužbama Informbi­ roa i mobilizacjje za očuvanje jedinstva naroda, nezavisnosti i samostalnosti zemlje. U novom programu Komunističke partije Jugoslavije usvojenom na tom Kongre­ su, u posebnom poglavlju o Antifašističkom frontu žena istaknuta je uloga žena u narodnooslobodilačkom ratu, u podizanju svesti žena i njihovoj mobilizaciji za oslobodilački rat, kao i njihova uloga u povezivanju fronta i pozadine. Konstatujući da Antifašistički front žena i u novim uslovima podiže kulturno-politički nivo žena i mobiliše ih da se aktivno uključe u izgradnju zemlje, utvrdio je i odgovornosti KPJ, tako što će se K PJ „boriti za svestrano jačanje aktivnosti AFŽ u radu na vaspitavanju žena u duhu socijalizma, u radu na većoj mobilizaciji žena za izgradnju soci­ jalizma i za obezbeđenje ravnopravnosti putem stalne brige za njihovo kulturno i političko uzdizanje, za majku i dete, kao i za što masovnije uključivanje žena u sve oblasti društvenog i ekonomskog života".1 2. Posebno organizovanje žena - da ili ne? Posle svog Petog kongresa Komunistička partija Jugoslavije dala je veći zna­ čaj Narodnom frontu, i on je, prihvatajući program K PJ kao svoj, postao glavna politička snaga u društvu i politička osnova novog društvenog uređenja. Kada je položaj žena u pitanju to je značilo da Komunistička partija zadržava svoju idejnu i ideološko-političku ulogu u određivanju pravaca rada pri rešavanju problema dru­ štvenog položaja žena, a da Narodnom frontu pripada uloga političkog realizatora usvojenih ideja. Tako su K PJ i komunističke partije pojedinih republika na svojim kongresima utvrđivale samo osnovnu orijentaciju u ženskom pitanju, a sve drugo bilo je stvar odnosa između Narodnog fronta i organizacija žena, pa su u Central­ nom, kao i u drugim komitetima KPJ, ukinute komisije za rad među ženama. Narodni front se, međutim, nije bavio problemima žena, što je značilo da je u svim republikama, kao i u Srbiji, organizacijama žena uglavnom ostavio punu slobodu političkog i svakog drugog delovanja. Ali, prema zaključcima Trećeg kon­ gresa AFŽ-a (oktobar 1950), on ostaje organizacija žena i, istovremeno, postaje i sekcija Narodnog fronta, što znači da političkim i kulturno-prosvetnim radom AFZ-a rukovodi Narodni front, a odbori AFŽ-a samo mu predlažu šta i kako raditi „među ženama". Odbori AFŽ se i dalje zadržavaju, a za obavljanje i izvršavanje konkret­ nih zadataka obrazuju se i aktivi žena. Ovi aktivi postepeno se mogu razviti i u po­ sebna društva u okviru AFŽ. Oni se, prema tome, povezuju horizontalno sa orgamsamo u zdravstvenim ustanovama i bolnicama. Odeljeuje za zaštitu matera i dece Ministarstva soci­ jalnog staranja sprovodilo je zamašne akcije za prosvećivanje žena, organizovalo savetovališta za že­ ne, osnivalo ustanove dečje zaštite, i dr. Posebne ženske organizacije su ukinute i, 1919. godine, u Sovjetima je ustanovljeno Odeljenje za rad među ženama. Zadatak mu je bio da pridobije žene za sin­ dikat i za Partiju. Odeljenje je svaka tri meseca sazivalo skupštinu koju su činile delegatkinje iz fabri­ ka. Izdavalo je časopise Radnica, Seljanka i Delegatkinja, a u svim drugim partijskim časopisima ob­ javljivani su prilozi o ženama. Odeljenje je zamenjivalo organizaciju žena, ali je bilo pod potpunom kon­ trolom Partije, i u njemu je radilo mnogo muškaraca. Kod žena je bilo otpora ovakvom odnosu prema njihovom organizovanju, te su one zbog toga isključivane iz Partije i etiketirane kao feministkinje. Odeljenja su ukinuta 1929. godine. - Mojca Dobnikar u predgovoru knjizi Aleksandre Kolont^j, Žen­ ska v socijalizmu, Ljubljana 1982, str. 7-17. LPeti kongres KPJ, stenografske beleške, Beograd 1949, str. 891. �163 zacijama Narodnog fronta, a vertikalna povezanost odbora AFŽ postiže se manje davanjem smernica viših rukovodstava nižim i povratnim informacijama, a više oživljavanjem rada plenarnih sastanaka izbornih tela AFŽ.1 Ova komplikovana i nejasna organizaciona konstrukcija teško daje mogla da se sprovede, te su se u praksi mogle zapaziti dve tendencije: jedna je težila postepenoj likvidaciji AFŽ, a druga, preovlađujuća, nastojala je da AFŽ, prihvatajući samo formalno status sekcije Narodnog fronta, i dalje zadrži svoju autonomnost. U nggvećem broju slučajeva to je pogodovalo i organizacijama Narodnog fronta, jer su one ionako sav politički i kulturno-prosvetni rad i dalje rado prepuštale AFŽ-u. Ipak, ono što je u ovoj novoj organizacionoj koncepciji bilo jasno jeste preporuka da se u okviru AFŽ osnivaju posebna društva za rad na konkretnim pitanjima koja utiču na položaj žene. U vezi sa velikim otpuštanjem radnika i radnica sa posla, i zatvaranjem mnogih ustanova za zaštitu dece (1947-1952) među komunistima, a neretko i me­ đu ženama, javile su se i teorije daje zapošljavanje žena u privredi bilo samo jedna kratka epizoda i da će se žene vratiti u kuću. Polazeći od tih teorija, često je u pri­ vrednim, a i u političkim krugovima, isticano, uglavnom neopravdano, da su žene manje produktivne, da često izostaju, pa su pod tim izgovorima otpuštane sa posla, ih uopšte nisu zapošljavane. Pisalo se da se kod nas nanovo postavlja žensko pita­ nje. Ovakva ponašanja objašnjavala su se ostacima patrijarhalne svesti, i muškara­ ca i žena, kao i nedovoljnim idejnim i političkim radom komunista i komunistkinja. Pronalazili su se razlozi i u tome što AFŽ nije osnivao svoje organizacije u preduzećima i ustanovama, jer je smatrao da će probleme žena na radu rešavati sindikati, a oni su za njih bih neosetljivi. Nosioci takvih shvatanja često su bih upravo komu­ nisti, pa je jedna od posledica bila to što su SKJ i SSRN sve manje nastojali da poli­ tički utiču na šire uključivanje žena u javni i politički život.2 U periodu između Trećeg i Četvrtog kongresa AFŽ dogodile su se i značajne promene u privrednom i društveno-pohtičkom životu zemlje, što se odrazilo i na rad i funkcionisanje AFŽ. Veća samostalnost lokalnih organa vlasti, izvesna decen­ tralizacija, idejno-pohtička kampanja i druge mere za suzbijanje birokratizma, uvo­ đenje radničkog samoupravljanja izazvalo je i promene u radu društveno-pohtičkih organizacija. Namera je bila se da se one što više osamostale i razviju. Tako je Šesti kongres Komunističke partije Jugoslavije (novembar 1952), pre­ ma tada usvojenim dokumentima, trebalo da postane usmeravajuća snag° u D o l i n ­ kom životu zemlje, a komunisti su trebah da budu ti koji bi snagom svojih argumena­ ta uticah na svest, stavove i opredeljenja radnih ljudi i žena. Vaspitno-pohtička ak­ tivnost i lični primer trebalo je da budu odlučujući za autoritet svakog pojedinca i sva­ ke pojedinke. Kongres je kritikovao birokratizam u samoj Partiji i u vezi s tim predvideo razne mere da se opasnost birokratizovanja i u Partiji i u društvu otkloni. Menjajući svoju ulogu u društvu, KPJ je promenila ime u Savez komunista Jugoslavije. LRezolucija Trećeg kongresa AFŽ Jugoslavije o političkim i organizacionim pitanjima, Žena danas, 1950, br. 77-78, str. 14 i 15. Vida Tomsič, Postoji li kod nas žensko pitanje, Žena danas, 1952, br. 99, str. 1 i 2 (članak izvorno objavljen u Partiskoj izgradnji, 1952, br. 3); O ulozi i mjestu žene, Žena danas, 1952, br. 97, str. 2 i 4; Iz zaključaka VI Plenuma Centralnog odbora AFZ Jugoslavije, Zora, 1953, br. 81 str. 3; Vise uporno­ sti u radu sa ženama, Zora, 1953, br. 82, str. 3; Proširena scdnica Izvršnog odbora Centralnog odbora AFZ, Zora, 1953, br. 85, str. 3. �164 Na Šestom kongresu Saveza komunista Jugoslavije raspravljalo se i o aktiv­ nosti žena Tito je u svom referatu oštro kritikovao potcenjivanje žena, a kao osnov­ ni razlog tretiranja žene kao manje vredne radne snage naveo je to što „u masama radnika, nažalost, još nije napušteno zastaijelo i nesocijalističko gledanje na spo­ sobnost i ulogu žene u društvu, to jest shvatanje daje žena stvorena samo za kuhid J u , uzgajanje ctjece i vršepje kućnih poslova*4 . Bosa Cvetić je jedna od nekoliko delegatkinja koje su na Kongresu govorile 0 situaciji žena i kritikovale odnos prema problemima žena. Ona je konstatovala da sami zakoni „koji štite ženu i garantuju joj jednakost nisu dovoljni, niti mogu biti jedini uslov njene stvarne ravnopravnosti. Bili bi u zabludi ako na putu ostva­ renja pune ravnopravnosti žene ne bi uočili niz objektivnih i subjektivnih prepre­ ka, počev od opšte zaostalosti, koja je naročito velika među ženama sela, i velike opterećenosti žene u kući i porodici, do nepravilnih gledanja na položaj žene4. Citi­ 4 rajući ono stoje o uzrocima tih gledanja u svom referatu rekao Tito, nastavila je: „Svakako d aje za sve žene, kao i za društvo u kome žive, krupno pitanje hoće li se one zatvoriti u uski krug domaćeg ognjišta ili će biti aktivne na svim poljima rada4. 4 Prihvatanje vodeće i usmeravajuće uloge Partije i Fronta od strane žena nije dove­ la u pitanje, ali je istakla da je nužno i dalje širiti krug aktivistkinja i „pokretati čitavo društvo da proces izrastanja žene u stvarno ravnopravnog građanina bude što brži. To organizacija žena ne može sama postići, ali je važno i potrebno da ona u toj borbi bude prva4.1 dalje: „...posle Trećeg kongresa AFŽ Jugoslavije, organi­ 4 zacija žena orijentisala se u prvom redu na specifične zadatke. Ovo je imalo svojih pozitivnih strana, ali pogrešno shvatanje ove orijentacije, ne samo od strane AFŽ, već i od Partije i Narodnog fronta, dovelo je do ozbiljnog zanemarivanja političkog rada među ženama, što je takođe ostavilo najteže posledice na selu. Sav rad je pre­ pušten organizaciji žena, dok je ona očekivala da pokretač rada treba da bude Par­ tija i Narodni front, tako daje u nekim mestima stvarno došlo do prekida rada or­ ganizacija žena i, što je još teže, rada sa ženama uopšte4. O budućem radu organi­ 4 zacija žena rekla je: „svoj budući rad (morale bi) usm eriti na razrađivanje proble­ ma koji se tiču položaja žene, a istovremeno nastojati da budu organizatori rada među svim ženama, sindikalno organizovanim, ženama sela, zadrugar kama, žena­ ma u raznim društvim a... s tim da im osnovna smernica u radu ne bude okupljanje 1 zadrža anje žena u svojoj organizaciji, već stalna orijentacija na svestrano vaspitavanje žena za široko i aktivno učešće u svim organima koji će rešavati ne samo životne probleme žene, porodice i dece već i društvene probleme uopšte, orijentaci­ je na rad u organima vlasti i organima radničkog upravljanja4.1 4 Govoreći o odnosu Partije prema ženama, Aleksandar Ranković je istakao - i to potkrepio statističkim podacima - da u partijskim organizacijama postoji sektaški, konzervativni i nedemokratski odnos prema ženama. Posledica takvog od­ nosa je činjenica da se u Partiji smanjuje relativan broj žena, i on u 1952. godini iznosi svega 8,66% prema 29,04% u 1950. godini - u odnosu na ukupan broj člano­ va KPJ. To je mali broj ako se ima u vidu udeo žena u narodnoj revoluciji i u društve­ nom i političkom životu. Procenat žena u odnosu na ukupan broj stanovništva je 51,67, ali je procenat zaposlenih žena mali u odnosu na ukupan broj zaposlenih LBosa Cvetić, Da bude što brži proces izrastanja žene u stvarno ravnopravnog građanina (diskusija ua Šestom kongresu), Žena danas, 1952, br. 102, str. 4. �165 svega 22,70. U Partiji su ovladala jednostrana g le d a la na ulogu žene i njeno mesto u društvu, pa je mali broj žena i u partijskim rukovodstvima (u Sloveniji je, na pri­ mer, 1948. godine iznosio 19,01%, a 1952. godine t^j procenat je smanjen na 13,07 u odnosu na ukupan broj članova rukovodstava u KPS).1 3. Organizovati žene suprotno iskustvim a prakse U Rezoluciji o zadacima i ulozi Saveza komunista, Šesti kongres je osudio svako zapostavljanje žena u privrednom, političkom i društvenom životu i obave­ zao sve komuniste da se svuda bore za sve veću i stvarnu ravnopravnost žena. Re­ čeno je, takođe, daje ženskim organizacijama dužnost da u daljem razvijanju soci­ jalističke svesti i borbi za ravnopravnost žena pre svega organizuju politički, prosvetni i kulturni rad među seljankama. Odnos prema ženama izražen u Partiji, kao usmeravajućoj snazi društva i u Narodnom frontu, kao vodećoj političkoj organizaciji, i među radnicima - samo­ upravljačima na kojima počiva novi društveno-politički sistem - ukazuju na to da su u dotadašnjem radu, uz načelnu podršku SKJ i SSRN, zapravo samo organizo­ vane žene vodile i političku i kulturnu bitku za učešće žena u društvenom životu. Bilo bi normalno da se taj njihov rad i dalje podrži, podstrekava i pomaže. Moglo se očekivati da će se u daljoj razradi puteva oslobođenja žene u vezi sa oslobođenjem radničke klase zadržati praksa autonomne svestrane samodelatnosti ženskih or­ ganizacija u privrednoj, kulturno-prosvetnoj i političkoj sferi, a u cilju savlađivala enormnih prepreka koje su postojale ili su se iznova rađale na putevima istinskog oslobođenja i klase i žena, no dogodilo se nešto drugo. Četvrti kongres Narodnog fronta, koji je održan januara 1953. godine, bavio se i organizacionim pitanjima AFŽ. Menjajući svoje ime u Socijalistički savez rad­ nog naroda i svoju funkciju u društvu, menjao je i svoje odnose prema svojim kolek­ tivnim članovima: Savezu sindikata, Antifašističkom frontu žena i Savezu omla­ dine. Bilo je zamišljeno da će im Socijalistički savez, „kao nosilac rada u svim dru­ štvenim organizacijama** davati punu podršku, a naročito da će podupirati sve na­ predne težnje „vaspitavajući svoje članstvo u duhu socijalizma*4 Pri tome se Statu­ . tom SSRN ne dira u organizacionu autonomnost ni sindikata ni omladine, ali se zato predviđa da se kod rukovodećih organa SSRN osnuju posebne komisije za rad među ženama, a u osnovnim organizacijama SSRN, ako to one hoće, mogu se osni­ vati i sekcije žena. I to zato što postoji potreba „da se o radu među ženama vodi još uvek posebno računa4. Na Kongresu je odato puno priznanje AFŽ-u za sav njegov 4 rad na uzdizanju i osvešćivanju žena; konstatovano je da su žene bile subjekt u svom vlastitom vaspitanju, ali da AFŽ nije dovoljno brzo menjao svoj sadržaj i me­ tode rada, da su radni ljudi brzim tempom izrastali u graditelje socijalizma, pa je u mnogim krčevima poseban politički rad sa ženama ili postao izlišan, ili je tražio bitne izmene.2 Aleksandar Ranković, Otkloniti sektaški, konzervativan i nedemokratski odnos prema ženama (re­ ferat na Šestom kongresu). Žena danas, 1952, br. 102, str. 3. 2 Izvod iz obrazloženja Statuta SSR N (koje je dao Edvard Kardelj na Četvrtom kongresu Narodnog fronta Jugoslavije), Zora, 1953, str. 1. �166 I pored ocene da potcenjivanje žene i prepreke njenom oslobođenju leže u prvom redu u zaostaloj svesti, i radničke klase i Partije a sigurno još više u svesti članova Narodnog fronta, političko osvešćivanje žena preuzima upravo Narodni front. Rad organizacija žena se sužava i orijentišu se na prosvećivanje seoskih žena i na unapređenje zaostalog domaćinstva, što je, inače, s obzirom na tadašnju situa­ ciju, i izuzetno težak i odgovoran i mukotrpan i komplikovan posao, koji AFŽ ni do tada nije potcenjivao. Tako je napuštena dotadašnja dvojnost zadataka ženskih organizacija koja je izražavala celovitost njihove aktivnosti - rad za društvo i rad za sebe. Četvrti kongres Narodnog fronta (na tom Kongresu promenio je ime u Socijalistički savez radnog naroda) principijelno je vratio - u potpuno izmenjenim društvenim uslovima - teoriju oslobođenja žene na koncepcije koje su vladale u komunističkom pokre­ tu u Jugoslaviji do sredine tridesetih godina i tome podredio i način organizovapja žena. No nije bilo sasvim jednostavno likvidirati organizaciju koja je ušla u istoriju i duboko u svesti žena bila urezana kao zaslužna za promenu njihovog položaja, i koja im je omogućavala da se svakodnevno i u velikim i u malim stvarima suprotsta­ vljaju potcenjivanju, šikaniranjim a i diskriminaciji, i time osvajaju nove prostore ravnopravnosti. 4. Otpori i kom prom isi Priprem e za Četvrti kongres Antifašističkog fronta žena koji je održan sep­ tem bra 1953, posle Četvrtog kongresa SSRNJ, tekle su donekle u suprotnom smeru, naslanjajući se na koncepcije Šestog kongresa KPJ. U Srbiji je povodom odluka Šestog kongresa SKJ, održano više savetovanja u organizacijama AFŽ-a, na kojima je traženo da Savez komunista i Narodni front posvete mnogo više pažnje ženskim problemima. AFŽ i dalje ostpje prvi pokretač rada žena. Njegova nova obaveza bi bila da sa svojim radom i problemima izađe ši­ roko u javnost i d aje zatalasa - preko zborova birača, konferencija i plenuma Na­ rodnog fronta i štampe. Obaveza AFŽ-a bi bila da izađe iz okvira svoje organizaci­ je i da angažuje i uključi sve faktore u rešavanje svih problema koje žene ističu, uključujući i političke.' Uoči Kongresa AFŽ-a održana je proširena sednica Izvršnog odbora Central­ nog odbora AFŽ-a (mgj 1953). Predsednica AFŽ-a, Vida Tomšič, obavestilaje skup o diskusijama koje su se pre i za vreme Četvrtog kongresa Narodnog fronta, odnos­ no Socijalističkog saveza, vodile o tome kako ubuduće treba organizovati rad među ženama da bi one što pre i u potpunosti učestvovale u političkom životu.U tim di­ skusijama, kako je naglasila, javila su se i birokratska mišijenja da AFŽ više nije potreban, jer sav njegov rad ili, eventualno, rad drugih organizacija žena, mogu zameniti komisije za žene i sekcije SSRN. Ta mišljenja nisu imala u vidu realno sta­ nje društvene svesti, smatrajući d aje ona u svim krčevim a podjednako visoka. S druge strane, one organizacije AFŽ-a koje su uspešno radile protivile su se organi­ zacionim promenama i ograničavanju zadataka AFŽ-a. Konačni stavovi SSRN bili 1 Više upornosti u radu sa ženama, Zora, 1953, br. 82, str. 3. �167 su da postojanje komisija i sekcija za rad sa ženama kao pomoćnih tela SSRN ne isključuje postojanje AFŽ-a, koji svakako treba da pretrpi promene u smislu decen­ tralizacije i veće samostalnosti osnovnih i sreskih organizacija. To više ne bi bila jednoobrazna i jedinstvena organizacija, već savez više samostalnih ženskih orga­ nizacija ili, možda, savez žena. Organizacijama AFŽ-a u srezovima, kao i osnovnim organizacijama ostavilo bi se da same odlučuju da li će prestati sa radom, da U će se spojiti sa komisijama SSRN ili će osnivati posebne ženske organizacije. Samostal­ ne ženske organizacije u gradovima i srezovima bi formirale svoje saveze žena, koji se ne bi bavili organizacionim pitanjima, već samo problemima žena. U republika­ ma i u federaciji savezi žena raspravljali bi određene probleme radi zauzimanja sta­ vova o njima. Odlučeno je, takođe, da naredni kongres raspravlja o položaju žene na selu, kao glavnom pitanju, i da o tome referat pripremi Bosa Cvetić, predsednica AFŽ-a Srbije.1 Na Četvrtom kongresu AFŽ-a prihvaćenje referat Vide Tomšič, Mesto i ulo­ ga ženskih organizacija. Odvući puno priznanje AFŽ-u za njegovu ulogu u NOB i u posleratnoj aktivnosti, ona je istakla da je AFŽ bio oružje naprednih snaga i sa­ mih žena za postizanje ravnopravnosti i za uključivanje u opšti društveni život. U proteklom vremenu AFŽ je objedinjavao dva zadatka: prvo, kao deo Narodnog fron­ ta, politički je vaspitavao žene i, drugo, rešavao je tekuća praktična pitanja, speci­ fično vezana za položaj žene. Kao jednoobrazna organizacija u izvesnom smislu AFŽ je postao kočnica za rad među ženama, pa su nužne promene u organizaciji samih žena, kao i u organizaciji i formama političkog rada među njima. U novim uslovima, kada Socijalistički savez nosi bitku za nove društvene odnose, vezivanje političkog rada za posebne ženske političke organizacije dovelo bi do odvajanja že­ na iz zajedničkog života, do pogrešnog shvatanja da se za ostvarenje prava žene moraju boriti same protiv ostalog društva, do demobilizacije žena u organima dru­ štvene samouprave. Žene će se, kroz aktivnosti u posebnim društvima koja će se baviti konkretnim pitanjima (prosvećivanje, unapređenje domaćinstva, staranje o deci, otvaranje dečjili ustanova, i si), povezati sa zajedničkim naporima društva, što će im omogućiti ulazak u javni život.2 Novu koncepciju o redukovanju rada organizacija žena i o organizovanju žena pod patronatom Socijalističkog saveza radnog naroda, očigledno je zastupao i CK KPJ. Nju je u ime Socijalističkog saveza u pozdravnom govoru Kongresu saopštio Milovan Đilas, tada još član Politbiroa CK KPJ. Upozorio je na opasnosti koje ženama prete od kapitalističkih i birokratskih snaga, i podsetio da su svi žen­ ski problemi skoro bez izuzetka problemi čitavog socijalističkog društva. Zakonska ravnopravnost još nije i stvarna ravnopravnost, naročito u kući, u porodici, u men­ talitetu, i u intimnom životu, te se za nju treba boriti svaki borac za socijalizam, neprestano i uporno. Socijalizma i demokratije ne može biti bez ostvarivanja sve puuije uloge žena u svim društvenim i svim drugim odnosima. Birokratizam priz­ naje ženi formalna prava, ali je potiskuje sa pozicija koje je osvojila u revoluciji, na­ meće joj „najsurovije, najuvredljivije i najprikrivenije oblike ugnjetavanja i to u ime najvećih ideala. I zato bez svjesne i svjesno organizovane borbe protiv kapitaProširena sednica Izvršnog odbora Centralnog odbora AFŽ, Zora, 1953, br. 85, str. 3. * Mcsto i uloga ženskih organizacija, Zora, 1953, br. 89-90, str. 2-6; Žena danas, 1953, br. 112, str. 6 - 12 . �168 Lizma, protiv birokratizma ne može se ni u našoj zemlji postići onaj odlučujući pre­ okret koji treba da učvrsti demokratiju i socijalizam, a time i osnove ravnopravno­ sti žena“. I, radi toga, u perspektivi „u čisto političkom radu žena ne treba da se odvaja od muškarca, tu treba da su zajedno, ravnopravni. A ukoliko žena bude dru­ štveno - kulturno, prosvjetno, sindikalno, zdravstveno - aktivnija utoliko će se brže ona dizati na društveni nivo muškarca itd. Dakle: u politici zajedno, u ostaloj akti­ vnosti i odvojeno i zajedno - prema potrebi, a što šire i što svestranije - svakako da bi se muškarci i žene kretali ka stvarnoj demokratiji, ka socijalizmu, ka stvarnoj ravnopravnosti žena“. Prem a tome, „svako političko izdvajanje žena, štaviše - sva­ ka posebna politička ženska aktivnost, postale su smetnja u ostvarenju i ravno­ pravnosti i aktivnosti. (...) Prirodno je stvaranje saveza ženskih organizacija nsgrazličitjjili vrsta umesto jedne polupolitičke i polucentralizovane organizacije kakav je bio AFŽ“.‘ Tito je imao nešto drugačije mišljenje. U razgovoru sa delegatkinjama Kon­ gresa, koje su ga posetile posle Kongresa, između ostalog, podvukao je ulogu žen­ skih organizacija - naročito u Sloveniji i Hrvatskoj - u političkom razobličavanju rada jednog broja sveštenika koji zloupotrebljavaju religiju u političke svrhe. Upo­ zorio je i na to da se i kod kom unista u poslednje vreme vraća staro gledanje na že­ ne, a takva gledanja, kao i gramzivost i sebičnost, dovode do nemilih pojava u preduzećima. Pošto se shvatanja ne mogu menjati administrativnim merama, tu pred­ stoji „dugotrajna borba i politički rad. (...) Baš zbog ovih problema vaša organiza­ cija ima svoje opravdanje. To je vaše osnovno polje rada. Čim je jedna žena svjes­ nija, to postoji manje mogućnosti da muškarci, koji su u pogledu žena manje svjesni, postupaju po starom običaju prema ženama. Primjetio sam da žene u tom pogledu nisu uporne, da se vrlo lako predaju. Potrebno je da se i muškarac i žena obostrano bore za otklanjanje negativnih shvatanja o odnosu prema ženi".2 U navedenim diskusijama, ocenama i odlukama SKJ i SSRN isticani su os­ novni razlozi za nedovoljnu afirmisanost žena u društvenom životu. To su: preopterećenost žena u domaćinstvu, koja „podgreva zastarela reakcionarna i nesocijalistička shvatanja o ženi i njenoj idozi i mestu u društvu", kao i zaostala seoska poro­ dica koja počiva na privatnom vlasništvu i koja je izvor takvih shvatanja. Stoga, osnovni zadatak ženskih društava postsge unapređenje domaćinstva i prosvećivanje seoskih žena. ,,U seosku porodicu potrebno je uneti socijalistička shvataiya li­ čnih odnosa i morala. (...) Prosvećivanje žene treba daje približi socijalističkoj stva­ rnosti da postane društveni radnik i svakodnevno aktivni građanin socijalističke zemlje".3 U skladu sa tim novim redukovanim ciljevima i zadacima ženskih organi­ zacija, Četvrti kongres AFŽ-a razmatrao je situaciju žena na selu. Referat Bose Cvetić Žena. na selu i njena društvena aktivnost je dokumentovani osvrt na ulogu žene u ratu i u posleratnoj izgradnji, ali i kritički prikaz društveno-političke situacije žene, posebno seljanke, prikaz dotadašnjih osnovnih rezultata na prosvećivanju seoskih žena. U referatu je sadržan i program budućeg rada na selu, zasnovan na LMilovan Đilas, Pozdravna reč na Kongresu, Zora, 1953, br. 89-90, str. 2-4. %Tito u razgovoru sa delegatkinjam a Četvrtog Kongresa AFZ-a, Zora^ 1953, br. 89-90, str. 1. * Mcsto i uloga ženskih organizacija, Zora, 1953, br. 89-90, str. 2-8; Žena danas, 1953, br. 112, str. 6 - 12 . �169 novoj koncepciji organizacije žena, što je značilo da će se rad ženskih organizacija na selu ograničiti na prosvećivanje, isključujući bilo kakav politički rad. Međutim, u vezi sa tim pada u oči nekoliko karakterističnih konstatacija u referatu, koje protivreče usvojenoj koncepciji. Tako se u referatu ističe da ženama na selu često za­ branjuju da učestvuju u društvenom životu sela, da aktivistkinje klevetaju, da ko­ munisti i napredniji ljudi prihvatnu konzervativna gledanja na ženu, da se mire sa postojećim stanjem i da ne pokazuju voiju da se to stanje izmeni, pa se „dobija utisak da smo učinili i korak nazad u odnosu na položaj žene u porodici i društvu koji je ona imala u periodu NOB i neposredno posle oslobođenja4. Savlađivanje za­ 4 ostalih shvatanja ne srne se dovoditi isključivo u zavisnost od porasta materijalnih snaga, J e r to podržava takva shvatanja, a povećava mogućnost prodiranja i razvi­ janja tuđih i malograđanskih uticaja na svest ljudi o položaju i pravima žene“. U izbornoj kampanji 1952. godine, mada su se žene isticale u svim akcijama SSRN, vrlo malo njih je nominovano za kandidatkinje, navodno zbog toga što su optereće­ ne porodicom i domaćinstvom. U suštini se radi o tome da je kriterijum za izbor žena za bilo koje društvene funkcije mnogo strožiji nego za muškarce, a trebalo bi da bude obrnuto, kako bi se žene, učestvujući u radu, „učile i osposobljavale da sa više samopouzdanja prilaze zadacima - jer je to najsigurniji put da se nauči raditi“. Događalo se i to da su članovi SSRN svojim ženama zabranjivali da se prihvate kandidature. Sve govori o tome da je borba protiv konzervativnih shvatanja bila zanemarena, ,,u prvom redu od strane komunista, članova SSRN, drugih društve­ nih organizacija, pa i same organizacije žena“. Kritički je ocenjen i rad AFŽ-a na opštem prosvećivanju žena na selu. Rezultati su veliki, ali ne toliki koliko je u t^j rad truda uloženo. Ali, „treba istaći činjenicu daje to bila jedna od stalnijih formi rada sa seoskim ženama, a u mnogo slučajeva i jedina4. Sve članove zggednice tre­ 4 ba, počevši od škole, vaspitavati Jo š dugo, sistematski i uporno da bi pravilno shva­ tili ulogu žene u socijalističkom društvu. Na temelju toga shvatanja treba izrađiva­ ti novi moral, kojim će se svi građani u našoj zemlji rukovoditi u svom radu i živo­ tu, a posebno treba vaspitavati žene da same budu nosioci borbe za ostvarenje pu­ ne ravnopravnosti koja im je našim revolucionarnim zakonima priznata4. To su 4 bile poruke svima koji su pretendovali da se bave problemima ostvarivanja ravno­ pravnosti žena.1 Na osnovu svega toga Četvrti kongres je ukinuo AFŽ, i istovremeno je osno­ van Savez ženskih društava. Ali, prilikom osnivanja Saveza nye doneta nikakva odluka o ciljevima i organizacionom ustrojstvu nove organizacije. U posebnoj Rezoluciji o stvaranju Saveza ženskih društava Jugoslavije, Kon­ gres je obrazložio odluku o ukidanju AFŽ-a uglavnom argumentima koje je u poz­ dravnoj reči istakao delegat SSRN, sa konačnim zaključkom da bi postojanje jedi­ ne, jednoobrazne i jednako organizovane ženske organizacije „suviše izdvajalo že­ ne iz zajedničkih napora u rešavanju društvenih problema, podržavalo pogrešno mišljenje o tome daje pitanje položaja žene nekakvo odvojeno žensko pitanje, a ne pitanje naše društvene zggednice, pitanje svih boraca za socijalizam4. Sve žene su 4 pozvane da „razviju što veću aktivnost na svim problemima koji se tiču žena, m^jki, dece, već prema uslovima kraja i potrebama žena4, s tim što se sve te aktivnosti 4 uglavnom ograničavaju na kulturno-prosvetno, zdravstveno i drugo prosvećivanje 1Bosa Cvetić, Žena na selu i njena društvena aktivnost, Zora, 1953, br. 89-90, str. 6-11 i 14-15. �170 žena i na stvaranje materijalnih uslova za poboljšanje ličnog i porodičnog života žene.1 Pozdravni govor na Kongresu AFŽ-a, jedan broj izlaganja, kao i zaključke o ukidanju AFŽ-a, odnosno o osnivanju Saveza ženskih društava, veliki broj dele­ gatkinja doživeo je kao degradiranje ženskih organizacija i samih žena. A mnoge aktivistkinje organizacija AFŽ-a reagovale su tako što su prestale da rade. Patrijarhalno selo, a i mnogi u gradu, pozdravili su ovgg događaj. Dugo posle toga žene su, naročito na selu, često rukovodećim ženama prebacivale „što ukidoste naš AFŽ". Pričale su o tome kako njihovi muškarci likuju. Govorili su im: „dosta je vašeg bilo!“; ili: „gotovo je, gotovo!"; ili: „nema više!“. Isticale su da se muškarci stalno okupljaju, imaju svoje kafane, fudbal, pa i Narodni front, dok njih više niko ne okuplja, a žeijne su da štogod čuju i da razgovaraju o svojim „ženskim stvarima". LRezolucija o stvaranju saveza Ženskih društava Jugoslavije, Zora, 1953, br. 89-90, str. 9 i 10. �SAVEZ ŽENSKIH DRUŠTAVA JUGOSLAVIJE (1953-1961) 1. Smanjivanje aktivnosti žena u novim uslovima Na Osnivačkoj skupštini Saveza ženskih društava (SŽD) za predsednicu je izabrana Bosa Cvetić, za potpredsednicu Mara Naceva, a za sekretarku Marija Koš. U Rezoluciji Skupštine o radu žena na selu konstatovano je da su žene u socijalističkom sektoru privrede postale ravnopravni ekonomski faktor i da u vezi s tim, i pored nekih negativnih pojava, u gradovima i industrijskim centrima sve više učestvuju u radu političkih i društvenih organizacija. Ali na selu preovlađuje privatni posed, i to, uz opštu zaostalost sela, određuje položaj seoske žene i u dru­ štvu i u porodici. Prvi i osnovni interes žena na selu je da se, putem podizanja i modernizovanja poljoprivredne proizvodnje, učešća u zadružnom pokretu i podi­ zanja svog kulturnog nivoa, uključe u socijalistički preobražaj sela.1 Osnivačka skupština SŽD nije donela pravila o zadacima i organizaciji Sa­ veza, navodno zbog toga da bi se dalo više slobode u organizovanju žena, pa je u bazi, naročito posle skupštinskih izbora (novembar 1953), nastala zbunjenost, ko­ lebanje, pasivizacija i osipanje aktivistkinja, dok je u vrhu nastavljena diskusija o tome da lije ženska organizacija uopšte potrebna i ako jeste kakav je sadržaj njenog rada.2Već odranije u celoj zemlji postojalo je nekoliko stotina društava koja su se osnovala radi razmatranja i rešavanja određenih, sasvim konkretnih problema radnih žena, radi osnivanja dečjih ustanova, servisa za domaćinstvo i za prosvećivanje. Ona su delovala pod raznim imenima: Žena i dom, Savremena žena, Zena i društvo, Društvo za zdravstveno ili Društvo za domaćičko prosvećivanje, Društvo za brigu i vaspitanje dece, i slično. Do 1959. godine bilo ih je preko 1.000 (Srbija 472, Hrvatska 425, Bosna i Hercegovina 248, Slovenija 80, Makedonija 50, Crna Gora 32). U Srbiji, neposredno posle Skupštine SŽD Jugoslavije, osnovan je Inicijati­ vni odbor za osnivanje Saveza ženskih društava (predsednica Ruža Tadić). Odbor se oslanjao na bivše organizacije AFŽ u opštinama, kao i u srezovima, i već osno' Zora, 1953, br. 89-90, str. 7 i 8. Ženske organizacije treba da budu pokretači rada među ženama, sa sastanka Upravnog odbora SŽD, Zora, 1954, br. 103, str. 1 i 2. �172 vana ženska društva, jer je osnivanje novih društava teklo vrlo sporo. U mnogim srezovima u Srbiji nije bilo ženskih društava, pa se postavljalo pitanje kako u srezu formirati Savez ženskih društava. Ponegde su formirani inicijativni odbori za osni­ vanje Saveza, ponegde su odbori AFŽ-a samo promenili ime i nastavili da rade na stari način. Ah, vrlo mnogo aktivistkinja se pasiviziralo, pa je tako prestao i svaki rad žena, naročito u manjim mestima i selima. Naime, najveći broj aktivistkinja nye se slagao sa ukidanjem AFŽ-a; doživele su to, u najmanju ruku, kao preura­ njen potez, ah i kao potcenjivanje žena i nepoverenje prema njima. Žene na selu dugo vremena su izražavale svoje nezadovoljstvo jer je prestalo pohtičko, a u mno­ gim krajevima i svako drugo okupljanje žena. Po preporukama Skupštine, društva su trebala da budu sastavljena i od muškaraca i od žena, ah ona su u većini i dalje okupljala isključivo žene. Inače, u organizacionom pogledu, za sve vreme njegovog postojanja, u SŽD je vladalo veliko šarenilo. Negde su postojale samo komisije SSRN za rad među ženama, ih sekcije SSRN koje su operativno delovale jednako i na istim pitanjima kao i Savez ženskih društava, negde su postojala samo ženska društva, negde ženska društva i aktivi, negde su Savez ženskih društava činile sekcije zadrugarki, sekcije ih komisije SSRN, ženska društva i aktivi žena. U Vojvodini u srezo­ vima nije osnivan Savez ženskih društava, postojalo je samo nekoliko ženskih dru­ štava i komisije SSRN za rad među ženama, koje su zamenjivale rad Saveza žen­ skih društava. Na Kosovu su imah i Savez ženskih društava i komisije za žene, i sm atrah su da im je ženska organizacija potrebna, jer tamo samo žene mogu oku­ piti žene, a još uvek mogu da deluju samo na pitanjima elementarne kulture. Tek nakon godinu i po stekli su se uslovi da se u Srbiji održi Osnivačka skup­ ština Saveza ženskih društava (mart 1955). No ni ova skupština nije donela nikakvu odluku o organizacionom ustrojstvu, već je samo utvrdila osnovne principe na koji­ ma se zasniva rad Saveza. Po njima, Savez ženskih društava Srbije je samostalna ženska organizacija, i ona organizuje rad žena na problemima zaštite mpjke i deteta, na unapređenju života porodice, na prosvećivanju žena i na rasterećenju zapo­ slenih žena od poslova u domaćinstvu. Skupština SŽD Srbije se opredelila za to da se sve diskusije o potrebi posto­ janja ih nepostojanja ženskih društava ostave po strani, te da se Savez prihvati po­ slova na stvaranju i jačanju što više društava, ženskih ih mešovitih, kako kome od­ govara. Ističući da je proces izlažepja iz teške nasleđene zaostalosti mukotrpan, spor i težak, Savez je za osnovni cilj ženskih društava i Saveza odredio rad na sve­ stranom prosvećivanju žena i njihovom oslobađanju od zaostalosti1Na istim po­ zicijama stpjala je i uprava Saveza ženskih društava Jugoslavije (SZDJ). Broj ženskih društava se vremenom smanjivao, pa ih je u Srbiji 1961. godi­ ne bilo 360, ah broj aktiva, sekcija i odbora premašivao je broj društava. Iz jednog dela njih nikle su organizacije za brigu i vaspitanje dece. I pored preporuka i nastojanja da se za probleme žena i dece osnivpju meŠovita društva, ona su, kao i sekcije, aktivi i odbori, pa dehmično i novoosnovane organizacije za brigu o deci, po sastavu ostala uglavnom ženska.2 1 AS, Fond konferencija za društvenu aktivnost žena, F-l, Izvcštaj Saveza ženskih društava za period od 1955-1961\ Održana j e osnivačka skupština Saveza ženskih društava Srbije, Zora, br. 106-107, 1965, str. 1. * Isto. • �173 2. Rod na selu - opismenjavanje, zdravstveno i domaćičko prosvećivanje Glavni odbor Saveza ženskih društava Srbije orijentisao se na dugoročnije planove. Polazio je od toga da na selu stalno stasaju nove mlade žene, da je priliv seoskog stanovništva u gradove i industrijske centre izvanredno velik, da su tradi­ cije, predrasude i sujeveije duboko ukorenjeni u svest i žena i muškaraca. Smatrao je da se kratkoročnim akcijama ograničenim samo na selo, ma koliko one bile dobro organizovane, problemi mogu samo načeti. Nikad zadovoljan postignutim, Savez je za nove generacije žena organizovao nove akcije, uvek na nekom višem nivou. Opismenjavanje žena ostao je stalan zadatak Saveza, jer se stanje u odno­ su na 1948. godinu sporo menjalo. Tada je među Albankama bilo 94,1%, a među Muslimankama 72,3% nepismenih žena starijih od deset godina. U Srbiji je bio ne­ pismen svaki sedmi muškarac i svaka treća žena, a na selu je bilo nepismeno preko jedne trećine stanovništva. U zabitim krajevima i selima bez komunikacija stalno se povećava broj nepismenih osoba, to su najpre deca od sedam do četrnaest godi­ na starosti koja nisu bila obuhvaćena analfabetskim tečajevima.1Prema statisti­ čkim podacima, mada je osnovno školovanje bilo obavezno, školske 1957/58. godi­ ne osnovnu školu pohađalo je svega 82% dece dorasle za školovanje. U nekim kra­ jevima u kojima su postojale škole roditelji su često svojoj ženskoj deci branih da pohađaju školu, zato što su sm atrah da ženskoj deci škole nisu potrebne. Opismenjavanjem radnica u organizaciji sindikata bavili su se radnički i narodni univerzi­ teti. Tokom vremena, akcije za opismenjavanje su jenjavale, pa su jedno vreme tečgjeve za nepismene uporno održavala samo ženska društva.2 Rad na zdravstvenom prosvećivanju Savez ženskih društava Srbije organi­ zovao je sa odgovarajućim odeljenjem Srpske akademije nauka i umetnosti, Insti­ tutom za zdravstveno prosvećivanje i Higijenskim institutom NR Srbije. Program zdravstvenog prosvećivanja obuhvatao je praktičan rad i predavanja o ishrani, sa proizvodnjom i konzerviranjem voća i povrća, o higijenskim uslovima, o nezi dece, suzbijanju sujeveija, štetnih običaja i nadrilekarstva. Uz saradnju Saveta društava za brigu o deci, Saveta za socijalno staranje i Saveta za prosvetu, SZD se posebno angažovao na obnavljanju i ponovnom organizovanju đačkih kuhinja. Njih je 1951. godine bilo 1.358 sa 191.665 dece, ah se zbog uskraćivanja pomoći UNICEF-a, 1955. godine njihov broj drastično smanjio - na svega šezdeset. Osnovni rezultati akcija zdravstvenog prosvećivanja bih su smanjenje smrtnosti dece, smanjenje zaraznih, naročito kožnih bolesti i vašljivosti.3 Poljoprivredno obrazovanje bilo je takođe sastavni deo aktivnosti Saveza ženskih društava Srbije. Savez je podsticao žene da se intenzivnije stručno usavrša­ vaju kroz tečajeve i škole za poljoprivredne proizvođače, naročito u sitnim grana­ ma poljoprivrede - živinarstvu, povrtarstvu, pčelarstvu, mlekarstvu, svilarstvu, cvećarstvu, i si. Država je 1953. godine odustala od kolektivizacij e na selu i uvodila je sistem kooperacije individualnih poljoprivrednika sa državnim preduzećima. Savez se ba­ ' Zora, 1955, br. 106-107, str. 40. 1 Žena u društvu i privredi Jugoslavije, Statistički bilten, 1964, br. 298. a AS, Fond konferencije za društvenu aktivnost žena F - l. Izveštaj... �174 vio pitanjem kako bi poljoprivredne proizvođačice, koje po pravilu nisu vlasnice ze­ mlje, mogle samostalno zaključivati ugovore o kooperaciji, tj. da to u njihovo ime ne čini starešina domaćinstva. Domaćičko prosvećivanje do pedesetih godina zasnivalo se uglavnom na domaćičkim tečajevima. Od 1952. godine u Srbiji su, na inicijativu i uz saradnju i pomoć AFŽ-a, odnosno SŽD-a, osnovani Zavod za unapređenje domaćinstva, Viša pedagoška škola za ekonomiku domaćinstva i, u nekoliko većih gradova, centri za unapređenje domaćinstva. U programe osnovnih škola i škola za obrazovanje odra­ slih uključeno je i domaćičko obrazovanje. Osim domaćičkih tečajeva, na selu su se otvarale obavezne jednogodišnje domaćičke škole kao i dvogodišnji obavezni kursevi za zdravstveno prosvećivanje seoske ženske omladine. Novoosnovane učitelj­ ske domaćičke škole u nekoliko gradova u Srbiji obrazovale su stručni nastavni ka­ dar za domaćičke škole. Centri za unapređenje domaćinstva, u saradnji sa ženskim društvima i SŽD, podupirali su ili organizovali akcije za modernizovanje domaćin­ stva i za prosvećivanje žena, posebno u selima. Viša škola za ekonomiku domaćin­ stva davala je (i danas d£ye) nov, uglavnom ženski, stručni kadar - nastavnice do­ maćinstva, nutricionistkinje i dijetetičarke.1 Glavni odbor Saveza ženskih društava je i na omladinskoj radnoj akciji za izgradnju auto-puta Beograd-Zagreb organizovao nekoliko kurseva i seminara (1959) o zdravoj ishrani, praktičnom i savremenom odevanju i o primeni tehničkih sredstava u domaćinstvu. Tečajeve su rado pohađali i omladinci. A u ediciji Moja knjiga, Glavni odbor SŽD izdao je četrnaest brošura za že­ ne na selu, u ukupnom tiražu od 220.000 primeraka. 3. Zaposlenost i položaj žene u radu Ženska društva manje su se bavila problemima radnica, jer se računalo da će se tim pitanjima baviti sindikat, naročito posle Plenuma Centralnog veća Save­ za sindikata (maj 1952), koji je raspravljao o radnicama i obavezao sindikalne or­ ganizacije da se suprotstave svim tendencijama potcenjivanja uloge žena u proizvod­ nji i pojavama diskriminacije prema njima, da se založe za izjednačavale uslova rada muškaraca i žena, poštujući zaštitno zakonodavstvo koje se odnosi na žene.2 Ubrzo je uočeno da životna pitanja radnica ne razm atrali ni radnički saveti ni sindikalne podružnice, a još manje organi komune. Stoga su se u preduzećima spontano počele javljati komisije i sekcije žena u sindikalnim podružnicama, kao i samostalni odbori, aktivi i samostalne ženske organizacije u preduzećima (Kragujevac, Čačak, Beograd, i dr) koje su ispostavljale zahteve radničkim savetima i insi­ stirale do kraja da se u preduzeću počnu rešavati specifični problemi radnica. One su se u praksi uverile da će se u svom kolektivu, čak i onda kada su brojno u većini, izboriti ža rešavanje svojih ženskih problema samo ako ih budu javno i otvoreno postavljale i zahtevale da se reše. A za to je bio nužan organizovan rad i orgamzovan nastup. Aktivi žena u preduzećima uglavnom su tražili bolju higijensko-tehmčku zaštitu žena na radnom mestu, zdravstvene, posebno ginekološke ambulante 1 AS, Isto. 2 O ulozi i mjestu žene, Žena danas, 1952, br. 97, str. 2 i 4. �175 u preduzećima, boJji raspored na radnim mestima za trudnice, bolji raspored rad­ nog vremena i pronalaženje pogodnih radnih mesta za majke dojilje ih organizovanje proizvodnje tako da one mogu raditi sa pola radnog vremena bez štete za se­ be i za proizvodnju. Zahtevale su poštovanje zakona o radnim odnosima, naročito onih koji štite ženu. Tražile su sredstva za izgradnju jaslica i obdaništa, biranje vi­ še žena u radničke savete, u uprave sindikata i njihove organe. Savez ženskih dru­ štava u Srbiji ove aktive nije smatrao svojim, ah im je pomagao u radu. (U Hrvat­ skoj je SŽD podsticao osnivanje aktiva u preduzećima, i oni su pokazali veoma do­ bre rezultate u rešavanju problema žena putem postavljanja svojih zahteva orga­ nima samoupravljanja.) Iz tog vremena zanimljiv je jedan podatak Saveza ženskih društava Beograda: u budžetu grada su bila obezbeđena izvesna sredstva za izgrad­ nju dečjih ustanova, s tim da tu izgradnju iz svojih sredstava pomognu i radne or­ ganizacije koje zapošljavaju veći broj žena. SŽD Beograda prikupio je od tridesetak aktiva žena zahteve koje su one podnele svojim preduzećima da odvoje sredstva kako bi ona, sama ih zajedno sa drugim preduzećima, učestvovala u ovoj izgrad­ nji. Samo sedam preduzeća te zahteve je usvojilo. A nije bio redak slučaj da sred­ stva namenjena za izgradnju dečjih ustanova ostanu neutrošena, jer samoupravni organi u preduzećima takva pitanja nisu postavljah na dnevni red, čak ni tamo gde su žene u njima bile relativno brojno dobro zastupljene.1 4. Promene položaja žene u braku i porodici Prva Skupština SŽD Srbije 1955. godine osvrnula se i na podelu rada u po­ rodici i na probleme položaja žene u braku. O tome je na Skupštini predsednica SZD Jugoslavije, Bosa Cvetić, između ostalog, rekla: „Ženu treba naučiti da ne održava svoj brak i svoju porodicu na ropskim odnosima*'. I dalje: „Mislim daje to velika stvar i da to treba imati na umu u radu na vaspitanju žena. (...) Ženu treba učiti da radi i osamostaljivati je kroz rad, treba je naučiti da se bori i sama, da ne bude rob u toj porodici.(...) Nas ne zabrinjava toliko što na selu raste broj razvoda brakova. To je u neku ruku i pozitivna stvar. To znači da ta žena više neće da trpi. O deci razvedenih brakova ne vodi se dovoljno brige i to je ono što je teško, i to tre­ ba da pokrećemo. Ah učiti ženu da trpi svaku tiraniju nemamo pravo, to se kosi sa našom socijalističkom stvarnošću, to se kosi sa pravom žena. (...) Svoje pravo (že­ na) nije dobila nego gaje izvojevala i ako bi se kroz naše ženske organizacije ih dru­ ge organizacije provlačili takvi stavovi, onda bi mi ženu vraćah natrag". Pravni položaj žene u braku i porodici izjednačenje sa položajem muškarca, ah stvarna situacija žene bila je daleko od jednakosti. U neprekidnom kontaktu sa brojnim ženama sela i grada, Savez ženskih društava suočavao se svakodnevno sa raznim obhcima potčinjenosti žene. Nastojao je da preko svojih organizacija podi­ gne svest žena i osposobi ih da se takvog položaja postepeno oslobađaju. Prema je­ dnoj anketi o zaposlenim ženama, koja je sprovedena 1959. godine, 60% zaposlenih žena ima porodicu (muž i deca), 86% njih ostavlja decu od 7 do 14 godina kod kuće, 1 AS, Fond konferencija za društvenu aktivnost žena, F-l, Izvcštaj Saveza ženskih društava za period od 1955-1961; Informacija o radu saveza ženskih društava u Srbiji. Održana je osnivačka skupština Saveza ženskih društava Srbije, Zora, br. 106-107, 1955, str. 1. �176 od toga 38% bez ikakvog nadzora, a svega 16% dece do sedam godina koristi jasle ili obdaništa. Gotovo sav teret domaćinstva i brige o deci leži na zaposlenoj ženi: 50% zaposlenih žena radi delimično poslove u svom domaćinstvu, 26% obavlja sve poslove, 43% radnica vode same brigu o svojoj deci. Neznatan broj porodica koristi društvenu ishranu jer su im cene nepristupačne. Od 470 stambenih zajednica, sve­ ga ih je oko 200 osnovalo ustanove za zaštitu dece. U takvoj situaciji teško je bilo zahtevati od znatnog broja - uglavnom mlađih - zaposlenih žena da se angažuju i u društvenom radu, a od njih se očekivalo da se u svojim preduzećima, u mesnim i stambenim zajednicama založe za rešavanje problema svog položaja. Za stvarni položaj žene u porodici indikativni su rezultati ankete u beograd­ skom preduzeću Galenika. U tom preduzeću 75% zaposlenih su žene, različite po vaspitanju, stručnoj spremi i krajevima odakle dolaze, ali sudbina im je ista - razli­ ke su zanemarljive. U prošeku, udate žene žive u četvoročlanim porodicama: muž, žena i dvoje dece (faktički 14% udatih žena živi u porodici sa jednim detetom, 56% sa dvoje, 13% sa troje, 12% sa četvoro, 2% sa petoro i 3% sa više od petoro dece). Sve poslove u kući obavlja 63% zaposlenih žena, a samo u 6% slučajeva u tim poslo­ vima radnicu potpuno zamenjuju druge žene - svekrva, majka, ili druga rođaka koja obično stanuje sa njom. U obavljanju pojedinih poslova najviše pomažu svekr­ va ili majka (76%) i deca (15%). I muževi pomažu ženama u obavljanju domaćih poslova, i to: 26% u pripremanju ogreva i loženju peći, 10% ide na pijacu, 5% čuva decu da bi žena mogla na m iru da obavi druge kućne poslove; 46% ne prihvatnu se nikakvog posla u kući, samo jedan pere sudove, ostali povremeno pomognu u ponekom poslu, kao što su struganje parketa i istresanje tepiha, ili opeglaju svoje pantalone. Nikada ne pomažu u kuvanju, pranju i peglanju veša. Inače, misle da bi ženama trebalo pružiti pomoć u obavljanju kućnih poslova, i to: 24% u svim, a 43% samo u nekim; 21% sm atra da kućni poslovi nisu za muškarca (ostali se nisu izjasnili); 95% m uškaraca sm atra da vaspitanje dece pripada ocu, a samo 5% sma­ tra da je to posao majke.1Slična istraživanja više nisu nastavljana u okviru Save­ za ženskih društava, ni kasnije u Konferenciji za društvenu aktivnost žena. Jedno drugo istraživanje je pokazalo da je u pogledu podele rada, slobode kretanja, korišćenja slobodnog vremena u porodici nejednak tretm an devojčica i dečaka, odnosno omladinaca i omladinki. U rukovodstvima omladinskih organiza­ cija malo je devojaka, navodno stoga što one to ne žele, a i zbog toga što nisu u sta­ nju da prihvate odgovornost.2 ' 5. Modernizacije u oblasti dom aćinstva i svakodnevnog života Značajno povećanje proizvodnje od 1953. do 1957. godine bila je solidna os­ nova za donošenje ambicioznog Drugog petogodišnjeg plana 1957-1961. Taj plan je predviđao veća ulaganja u laku industriju i time značajno povećanje zaposlenosti uopšte i posebno zaposlenosti žena. Komuna je počela da dobija sve važniju ulogu u strukturi društva. Dobila je pravo da svojim odlukama zahvata deo dobiti preduzeća radi podmirenja opštih LAJ-354, F-l, Stenografske beleške sa proširenog sastanka SŽD; Isto, rezultati ankete u Galemci. 2 Isto, Položaj i uloga ženske omladine u društvenom životu. �177 društvenih potreba, a time su proširene i njene funkcije u oblasti prosvete, kultu­ re, socijalne politike, zdravstva i komunalnih delatnosti. Istovremeno, državni or­ gani federacije bitno su uticah na društvene procese, preko raznih mera ekonom­ ske politike, i time zadržavah etatističke odnose u privredi. U takvoj protivrečnoj situaciji, 1957, održanje Peti plenum Socijalističkog saveza, na kojem se raspravlja­ lo o društvenom položaju žene u jugoslovenskom društvu. Plenum je održan uoči Sedmog kongresa SKJ - kada je i celokupna dotadašnja praksa izgradnje socijali­ zma*podvrgnuta preispitivanjima. Na Plenumu je konstatovano da se procesi društveno-pohtičke aktivnosti žena stalno prephću sa novim teškoćama, pa su se u ve­ zi sa tim procesima javila i dalje održavala dva razhčita gledišta. Po jednom, polo­ žaj žene je direktno zavisan od materijalnih uslova - kako se oni budu poboljšavah poboljšavaće se i društvena uloga žene, i tu ženske organizacije ne mogu igrati ni­ kakvu ulogu. Drugo, suprotno gledište polazi od toga da se problemi žena mogu resiti - ako se to hoće - bez obzira na materijalne mogućnosti. Činjenica je, međutim, daje - u odnosu na period obnove i izgradnje - aktivnost žena opala, daje zapos­ tavljen rad na unošenju u društvo novih shvatanja o ženi, da su pitanja dece, mate­ rinstva, unapređenja domaćinstva prepuštena uglavnom ženama, da je materija­ lna osnova za rešavanje svih tih problema ograničena, ah da ni raspoloživa sredstva nisu iskorišćena. Mere za unapređenje društveno-pohtičkog položaja žena sasto­ jale bi se, pre svega, u tome da se izmenama u ekonomskoj pohtici odvoji više sred­ stava za hčni i društveni standard, da se u komunama i organima samoupravljanja smišljenije koriste postojeća i planiraju nova sredstva za ustanove dečje zaštite, i objekte društvenog standarda, da se zakoni koji su od značaja za položaj žene dosledno sprovode i da se u tom smislu uzdigne svest žena da se one same za to izbo­ re, ah da se isto tako podigne i svest muškaraca, da se obnovi zapostavljena borba za nova shvatanja o ženi i novim ljudskim odnosima u braku, da se stalno povećava broj zaposlenih žena i njihove kvalifikacije, da se poveća učešće žena u zadruga­ ma, kao i učešće žena u izbornim telima. Organizacije SSRN moraju polaziti od to­ ga daje društveno-pohtički položaj žena društveno pitanje i da u tom smislu mora­ ju menjati svoj odnos i svoju praksu prema tom problemu.1 Osnovne postavke usvojene na Petom plenumu prihvaćene su u Savezu ko­ munista Jugoslavije i unete u njegov novi program (1958), u delovima Položaj po­ rodice i Problemi ravnopravnosti žena. U vezi sa položajem porodice Program pre­ dviđa: ukidanje patrijarhalnog bračnog i porodičnog zakonodavstva, pomoć poro­ dici, stvaranje uslova za ekonomsko osamostaljivanje žene, oslobađanje porodice od pritiska zaostalog domaćinstva, te stvaranje nove podloge „bračnim i porodičnim odnosima, novom moralu i hčnim odnosima, vraćanju čoveka njegovoj pravoj ljud­ skoj prirodi, bez iskorišćavanja i ponižavanja drugog". Oslobađajući se robovanja zaostalom domaćinstvu, porodica produbljuje svoje unutrašnje ljudske odnose i „predstavlja izvor hčne sreće svojih članova. Bez prinude privatnovlasničkog dru­ štva, kao i društvenih predrasuda koje se s njima povezuju, radni ljudi slobodno zasnivaju svoj bračni i porodični život na međusobnoj ljubavi, drugarstvu i požrtvovanju, i na ljubavi prema svojoj deci“. Ah, menjanje bračnih i porodičnih odnosa je istorijski proces u kojem treba savlađivati „objektivne materijalne prepreke, kao i Dobrivoje Radosavljević, Dalji rad na poboljšanju društvenog položaja žena, Peti plenum SSRN J, Beograd 1957. �178 zaostale navike, predrasude i shvatanja, koja su na području ovih odnosa naročito duboko ukorenjena“. Uvažavajući probleme koje stvara brz tempo industrijaliza­ cije i migracija seoskog stanovništva u gradove, SKJ će zahtevati da se u okviru komuna i stambenih zajednica ubrza proces oslobađanja porodice od tehnički zao­ stalog domaćinstva. Isto tako će se zalagati da se razviju razni oblici društvene bri­ ge za decu, a učešće roditelja u radu organa upravljanja u dečjim ustanovama, doprineće da se ostvari jedinstvo društvenog i porodičnog vaspitanja.1 Savez ženskih društava usmerio je svoju aktivnost na probleme čije rešenje olakšava zaposlenoj ženi poslove u domaćinstvu i povećava društveni i lični stan­ dard, ili utiče na modernizovanje preduzeća koja tome služe. Iz brojnih napisa u Zori i Ženi danas iz tog vremena vidljivo je da su pažnju Saveza naročito privuk­ la preduzeća prehrambene i tekstilne industrije, industrije nameštaja, saobraćaja i trgovine. Osoblje u inače zastarelim i zapuštenim preduzećima u ovim granama u prethodnom periodu, kada se putem obezbeđenog snabdevanja distribuiralo sve što je proizvedeno, teško je menjalo svoje navike i praksu, ne samo u tehnologiji proizvodnje i usluživanja, nego i u odnosima prema potrošaču, u (ne)ukusu i (ne)higijenskim standardima. SŽD, a i pojedina društva na čijoj su teritoriji postojala pre­ duzeća iz navedenih grana, svojom kritikom i predlozima uticala su da se higijen­ ski standardi povećaju, da se uvede radna odeća za one koji posluju sa namirnica­ ma, da se u trgovini uvede radno vreme koje odgovara zaposlenoj ženi, da se trgo­ vačke radnje pristojno urede, da se menja odnos prema potrošačima, da se ne zaki­ da na meri, da se na železničkim stanicama ustanove čekaonice za nngku i dete i slično. Savez je nastojao da svojim predlozima odgovarajućim privrednim organi­ zacijama utiče na povećanje asortim ana i poboljšanje kvaliteta u prehrambenoj i tekstilnoj industriji, kao i industriji nameštaja. Zajedno sa pojedinim ženskim dru­ štvima u Beogradu, organizovao je razne ankete o proizvodima domaće industri­ je, o njihovom kvalitetu, izgledu, o tome šta bi žene želele da se proizvodi, kao i o drugim pitanjima, pa je objavljivanjem tih anketa vršio pritisak na domaću indus­ triju u cilju osavremenjivanja njenih proizvoda i poboljšanja kvaliteta. Savez je, zajedno sa nekoliko ženskih društava, učestvovao u organizovanju prve izložbe aparata za domaćinstvo na Zagrebačkom velesajmu, a kasnije i na dru­ gim sajmovima. Zahtevao je da se dozvoli uvoz bele tehnike, tekstila, konfekcije i obu­ će, kako bi se tim putem uticalo na odgovarajuću domaću industriju da otpočne sa proizvodnjom određenih proizvoda ili da poboljša njihov izgled, kvalitet i asortiman. Sredinom pedesetih godina započela je intenzivnija stambena izgradnja. A, nešto kasnije, Petogodišnjim planom predviđena je izgradnja 200.000 stanova u gradovima i u industrijskim centrima. Ali, još uvek su se pretežno gradili stanovi bez dovoljno komfora i bez određenije predstave o tome kakve stanove i naseija tre­ ba graditi da bi se što efikasnije rešavala akutna stambena kriza izazvana velikim prilivom seoskog stanovništva u gradove i u industrijska naselja.2 Savez ženskih društava Jugoslavije, zajedno sa republičkim savezima, uključio se u diskusiju o stambenoj izgradnji sa svojim sasvim konkretnim argumentovanim predlozima da se u velikim zgradama ili u bloku zgrada planira izgradnja zajedničkih ustanova 1 VII kongres Saveza komunista Jugoslavije, Kultura, 1958, str. 386-388. 7 Prema popisima stanovništva, gradsko stanovništvo povećano je sa 6.675.615 ili 39,1% - koliko je iznosilo 1953. - na 9.351.694, ili 50,4% u odnosu na ukupan broj stanovništva 1961. godine. -J u g o sla ­ vija 1918-1988, Statistički godišnjak, Beograd 1989, str. 38, 39. �179 (uslužne radnje, praonice, zajedničke hladnjače, posebne prostorije za dnevni bo­ ravak dece, igrališta, trgovačke radnje, i si), koje bi ženu oslobađale od domaćih poslova ili ih makar olakšavale. Deo tih ideja, koje su iznete na zasedanju Stalne konferencije gradova u Ljubljani 1956. godine, prihvaćenje. Tada se prišlo i ekspe­ rimentalnoj izgradnji blokova sa različitim brojem i strukturom stanova, kako bi se ocenilo koji je najoptimalniji broj stanova i stanovnika za koje bi se u bloku gra­ dile škole, obdaništa, trgovine, uslužne radnje, i si.1 SŽD Jugoslavije je organizo­ vao i izložbu proizvoda za domaćinstvo, na kojoj su se po prvi put pojavile mašine za pranje rublja i usisivači za prašinu proizvedeni u Jugoslaviji. Sitne sprave i po­ magala za domaćinstvo niko nije proizvodio ni uvozio, pa su se, radi podsticanja inicijative domaćih proizvođača, na izložbi pojavili eksponati koje su poslale žene zaposlene u jugoslovenskim diplomatskim predstavništvima u inostranstvu. Preduzeće za proizvodnju namešt^ja Todor Dukin, 1957. godine, otvorilo je svoju izložbu nameštaja. No ova izložba je pretrpela javnu kritiku, jer je namešt^j bio demodiran, težak, glomazan i neodgovarajući za stanove koji su se gradili.2 6. „Porodica i dom aćinstvo“ U okviru Saveza sindikata Jugoslavije formiran je koordinacioni odbor Po­ rodica i domaćinstvo. Ovaj odbor, kojim je rukovodila Pepca Kardelj, je zajedno sa Savezom ženskih društava Jugoslavije, 1957, u okviru međunarodnog Zagreba­ čkog velesajma, organizovao izložbu pod nazivom Porodica i domaćinstvo, na kojoj je učestvovalo oko 250 domaćih i stranih izlagača. U organizaciji ove izložbe uče­ stvovali su i Društvo prijatelja dece, Udruženje arhitekata, Udruženje za primenjenu umetnost, Zavod za unapređenje domaćinstva, Ugostiteljska i Trgovačka komora. Slična izložba organizovana je, takođe na Zagrebačkom velesajmu, i sledeće, 1958. go­ dine. Izlagani su razni industrijski proizvodi za domaćinstvo, prikazane su servisne službe u stambenim zajednicama, savremeno organizovana i opremljena trgovina, moderno uređenje stana, sitne grane poljoprivrede i savremeno odevanje. Na samim izložbama posetioci i posetiteljke su anketirani, da bi se saznala njihova mišljenja i predloži, i da bi se domaći proizvođači i uvoznici prinudili da proizvode ili uvoze robu boljeg estetskog oblikovanja i kvaliteta. Za servisne službe u stambenim zajed­ nicama nije bilo iskustava - ni domaćih ni stranih - pa je predloženo više različitih rešenja koja bi se eventualno mogla koristiti u pojedinim stambenim zajednicama. Na izložbi Porodica i domaćinstvo, 1958, prvi put je izložen jedan restoran sa samoposluživanjem, a nešto ranije u Beogradu je otvorena prva samoposluga. Putem raznih savetovanja sa privrednicima, Porodica i domaćinstvo utica­ la je i na modernizovanje proizvodnje potrebne domaćinstvu i porodici, pa je tako, na primer, došlo do otvaranja škola za školovanje novih profila stručnih radnika i radnica, zapošljavanja dizajnera, izgradnje savremenih fabrika konfekcije, naroči­ to ženske i dečje.8 U to vreme domaća konfekcija, naročito za žene i decu, bila je demodirana, ružna i neodgovarajuća standardima. ’ O stambenoj izgradnji, Zora, br. 122-123, 1956, str 8 i 9. * Žena danas, br. 152, 1957. Konfekcijsku odeću do 1941. godine u Jugoslaviji je koristilo svega 5%, a 1958. svega 28-30% stano­ vništva, prema 50— 90% u drugim evropskim zemljama. �180 Proizvođači nisu lako piihvatali očigledne prednosti savremene proizvod­ nje. Uporno su se držali starih šablona sa večitim „to se traži“. Dizajneri su teško nalazili posao, a neukusna, neprodata roba gomilala se po magacinima.1 Danas možda izgleda pomalo čudno čime se sve Savez ženskih društava ba­ vio. No u ono vreme upravo su organizacije žena bile najaktivnije kritičarke dru­ štvene situacije i prakse; u konzervativne navike one su najviše unosile savremenije ideje i nastojale da se one realizuju. Danas je teško verovati da su otpori svakoj novini bili tvrdokorni, i to upravo od onih koji su imali moć da ih ostvare. Na pri­ mer, otpor za uvoz mašina za pranje rublja bio je neobrazloženo uporan. Na među­ narodnim sajmovima otkupljivalo se sve i svašta, potrebno i nepotrebno, ah da bi se otkupili aparati korisni za domaćinstvo ih za servise trebalo je naći nekog razum­ nijeg i smelijeg uvoznika ih pojedinca, s tim što je ponekad bila nužna i posebna intervencija da se za takav uvoz odobre potrebne devize. Prim era radi, prva maši­ na za servis za pranje rublja izložena na Zagrebačkom velesajmu nije kupljena ni za jedan servis u gradu. Kupio je direktor jednog poljoprivrednog kombinata iz Voj­ vodine. On je već ranije shvatio da se kombinatu više isplati da okvaliiikuje i zapo­ sli žene svojih radnika - koji već žive na imanju - nego da gomila novu mušku rad­ nu snagu. U njegovom planu, mašina za pranje rublja, uz osnovnu školu i obdanište koji su već funkcionisali, trebala je da posluži efikasnijem rešavanju problema radne snage (koja je na poljoprivrednim dobrima stalno nedostajala) širim zapošlja­ vanjem žena. Posle Petog plenuma Socijalističkog saveza održano je i niz savetovanja i konferencija žena koje su iznova potakle inicijativu i aktivizam ženskih društava. Ona su, kao inicijatori, u svoju aktivnost uključile i SSRN i organe vlasti, sindika­ te, zadružne organizacije, te je njihova aktivnost dobila karakter pokreta za obezbeđivanje m aterijalnih uslova za rasterećenje žena od poslova u domaćinstvu. U pre­ duzećima, ustanovam a i stambenim zajednicama ove aktivnosti bile su vrlo razno­ vrsne, zavisno od mesta i uslova u kojima su organizacije žena delovale. Savez ženskih društava u potpunosti se nije mogao odreći pokretanja poli­ tičke aktivnosti žena. U predizbornoj kampanji u Srbiji, 1958, koju je organizovao SSRN, ženska društva i SŽD dobrim delom su nosile tag rad. Ona organizuju zboro­ ve i konferencije žena, plenume ih skupštine SŽD, na kojima učestvuje po nekoli­ ko stotina žena. Veliki broj njih odlazi u predizbornu agitaciju po sehma; one se zalažu da se zahtevi žena uklope u planove SSRN i da se kandiduje veći broj žena. Ah, politički rad nije bio u središtu pažnje SŽD, a drugi ga uglavnom nisu prihvati­ li, pa su stoga žene politički sve više zapostavljane.2 7. Zapošljavanje žena Proces zapošljavanja žena tekao je relativno brzo, brže i od procesa sticanja kvalifikacija. U Srbiji je broj zaposlenih žena 1952. godine iznosio ukupno 139.000, ih 23,1%, i od tada u apsolutnim i relativnim brojevima on konstantno raste, i 1962. 1 Žena d a n a s, br. 203, 1961, str. 8. * Posle Brionskog plenum a, Zoro, br. 136,1957, str. 10; Žc;ic u predizbornoj aktivnosti, Zora, 1957, br. 137, str. 2 i 1958, br. 142, str. 7. �181 iznosi 338.000, ili 27,0% u odnosu na ukupan broj zaposlenih, što znači da su u desetogodišnjem periodu žene relativno više zapošljavane od muškaraca. Zapaženo je odmah u početku da se najveći broj žena zapošljavao na nekvaIif?kovanim poslovima. Gotovo polovina njih, još 1961. godine, bila je zaposlena na poslovima nekvalifikovanili i priučenih radnica u privredi i na pomoćnim poslovi­ ma van privrede, što je i razumljivo ako se ima u vidu daje broj učenica u stručnim školama bio mali i ograničen samo na nekoliko struka. Roditelji su nerado upući­ vali svoju žensku decu u stručne škole, pa su ženska društva povremeno vodila kam­ panje i na razne načine ih ubeđivala da svoju žensku decu upisuju u te škole, a po­ sebno u škole koje su ih osposobljavale za zanimanja u kojima do tada žene nisu radile. Nedostatak kvalifikacija, neujednačenost u školovanju ženske omladine, kao i opšta situacija u pogledu zapošljavanja radne snage, uticali su na to da broj žena koje traže zaposlenje uvek bude veći nego broj muškaraca. Krajem 1958. go­ dine 28.634 žene tražile su zaposlenje - od toga njih 77,9% bilo je iz gradova a 21,1% sa sela; 1960. godine taj broj je porastao - 106.273 žene čekale su zaposlenje, s tim stoje procenat žena iz grada smanjen na 61,5, a procenat žena sa sela se popeo na 38,5. Iz ovoga se može zakijučiti daje sve veći broj žena obezbeđenje svoje egzisten­ cije video u zaposlenju a ne u braku.1 8. Ukidanje Saveza ženskih društava U Savezu ženskih društava Srbije više puta je analiziran rad ženskih društa­ va. Te analize su pokazale da društva izvanredno dobro poznaju potrebe žena u sredini u kojoj deluju. Polazile su od problema koji izviru iz konkretne situacije že­ na u Srbiji, a koji su bih vrlo raznovrsni, pa na primer oni na Kosovu, u Zaječaru, Beogradu ih Vojvodini čak i ne hče jedni na druge. To je bila stvarnost koja se nije mogla meriti samo jednim merilom, te je za društva u gradu, opštini i srezu, koja su želela da rade, posla bilo i na pretek. Zbog toga se u Savezu ženskih društava stalo na stanovište da saveze u opštini i srezu treba razvijati, svugde gde se za nji­ ma oseća potreba, pojačati njihovu aktivnost i razviti inicijativu, a na selu i u preduzećima podržati ženske aktive i grupe. Ah, priča iz 1953, kada se ukidao AFŽ, opet se ponovila - priča o ukidanju Saveza ženskih društava sa gotovo istim argumentima. U komisiji SSRNJ za rad među ženama, 1959. godine, izrađen je elaborat Društveni položaj žene, u kojem je predloženo ukidanje Saveza ženskih društava. U Programu SKJ (1958) rečeno je da u Jugoslaviji ravnopravnost žena više nije ni politički ni pravni problem, već je „problem ekonomske nerazvijenosti, pri­ mitivizma, religioznih shvatanja i drugih konzervativnih predrasuda, privatnosvojinskog odnosa, koji još dejstvuju na život u porodici. Zaostalo domaćinstvo i posto­ jeći materijalni problemi porodice sputavaju ženu da bi mogla uzeti punog učešća u ekonomskom i društvenom životu zemfje, stvarnu konflikt između njezine uloge u društvu i u domaćinstvu". Taj konflikt će se razrešiti razvijanjem društvenih slu­ žbi namenjenih domaćinstvu i podizanjem životnog standarda porodice. 1 AS, navedeni izveštai- �182 Komisija je sm atrala daje menjanje položaja žene duži društveni proces, pa su svi problemi, od kojih zavisi ravnopravnost žena, stvar rukovodećih političkih snaga - Saveza komunista i Socijalističkog saveza radnog naroda. Stoga sav kon­ kretan rad na rešavanju ženskih problema treba preneti na institucije socijalisti­ čkog sistema - mesne i opštinske odbore vlasti, stambene zajednice, sindikate, or­ ganizacije SSRN, i dr. Ukoliko bi bila potrebna neka inicijativa žena, naročito na selu, onda je može pokrenuti aktiv žena, ali samo u okviru SSRN. Postojeća ženska društva treba, ukoliko opstaju, razvijati kao mešovita i orijentisati ih na konkret­ ne akcye u okviru komune, sa ciljem da se i njihova aktivnost prenese na stambe­ ne zajednice. Razvoj društvenog upravljanja dostigao je takav stepen d aje posto­ janje posebne ženske organizacije postalo izlišno. Bez posredovanja organizacije žene se mogu direktno uključivati u organe društvenog upravljanja, u čitav ekonom­ ski, politički i društveni život komune, te neposredno uticati na rešavanje njihovih problema. Komisije SSRN za rad među ženama - po sastavu mešovite - pratile bi rad svih društvenih organizacija koje aktivno rade na bilo kojem problemu žena. U odborima SSRN sarađivale bi sa svim njegovim drugim komisijama i zajedno sa njima pripremale materijale - u kojima bi bili sadržani i stavovi o pojedinim prob­ lemima žena - za zaključke predsedništava ili organizacionih sekretarijata SSRN (SSRN je kao svoja pomoćna tela imao komisije za privredna pitanja, društvenopolitički sistem, nauku, kulturu i prosvetu, zdravstvo i socijalnu politiku, unapre­ đenje poljoprivrede, snabdevanje i cene, kadrovsku komisiju, i dr). Usvojene stavo­ ve sprovodila bi čitava organizacija SSRN. Pošto sindikalne organizacije zanema­ ruju brigu o radnicam a i pošto se radnice ustručavaju da govore na skupovima, pa zato osnivaju posebne aktive žena u preduzećima, potrebno je razmisliti o tome da li u sindikalnim većima formirati grupe ili komisije za žene, ili naći neki drugi način da se sindikalne organizacije (koje do sada nemaju mnogo podataka, čak ni o tome koliko je žena u njihovom članstvu) zainteresuju za probleme zaposlenih žena. Po­ stojanje Saveza ženskih društava ukalupljuje aktivnost na poboljšanju položaja že­ na u samo ženske okvire. Iz svih tih razloga, u suštini je predložena likvidacija žen­ skih društava. Direktan predlog komisije glasi: „Zbog toga izlazimo sa predlogom da treba jače označiti prekid veze između društava (ženskih) na terenu, time što bi u republikama i u saveznom merilu zadržali samo odbore žena (CO žena Jugoslavije, CO žena Srbije, i slično). Niže ove odbore ne bi trebalo organizovati. Ovi odbori bi mogli davati inicijativu za razna savjetovanja i akcije ili sami sazivati konferencije u vezi s problemima koje bi smatrali važnim za unapređenje položaja žena. Besumnje, nema propisa o tome koje probleme treba ova ili ona organizacija da uzima, ali posto­ ji niz stvari koje će, razume se, pokretati u prvom redu žene, one će biti n^jzainteresovanije za njihovo rešavanje (na primer, akcija za kontracepciju)“. Centralni od­ bor žena i republički odbori sarađuju sa drugim saveznim, odnosno republičkim društvenim organizacijama i organima vlasti na problemima položaja žena, daju inicijativu za njihovo izučavanje i rešavanje. Centralni odbor žena Jugoslavije gla­ vni deo svoje aktivnosti usredsredio bi na veze sa inostranstvom. Na predstojećem Kongresu Saveza ženskih društava potrebno je doneti odluku o njegovom ukidanju i o formiranju Centralnog odbora žena Jugoslavije - rečeno je daije u tom predlogu.1 1D ruštveni položaj žene, izveštj\j o problemima društvenog položaja žene kod nas i o zadacima SSRN i društvenih organizacija, Beograd 13. novembar 1959. (u posedu autorke). �183 Navedeni predlog je u više varijanti, 1960. i 1961. godine, razmatran u or­ ganizacijama Saveza ženskih društava i organizacionom sekretarijatu SSRN. Su­ protstavljali su mu se pojedini republički odbori i Savezni odbor SŽD, kao i poje­ dine članice Komisije za žene SSRNJ. Oni su smatrali daje osnovna protivrečnost položaja žene u proizvodnji i njen položaj u porodici tek na početku razrešavanja, da se u vezi sa tim položaj žene u društvu tek počinje menjati, da su promene neučvršćene, podložne raznim uticajima. Put do emancipacije žene je složen i pun pre­ preka koje proizlaze iz opšte zaostalosti, ukorenjenih predrasuda, koje treba prevazilaziti smišljenim i dugoročnim akcijama. Patrijarhalni odnosi u porodici i u društvu dominiraju ne samo u selu nego i u gradu, patrijarhalna shvatanja su širo­ ko ukorenjena i među članovima i članicama SKJ i SSRN, a i same žene su tek po­ čele da ih se oslobađaju. SSRN je zanemario svoje političke obaveze koje je preuzeo prilikom ukidanja AFŽ, a sindikat se ne bavi problemima zaposlenih žena. Može se diskutovati o prilagođavanju ženskih organizacija stepenu razvoja društva, ah ne i o njihovom ukidanju, jer svest i muškaraca i žena o ulozi žene u društvu je niska, ne samo u zaostalim sredinama već i među vodećim kadrovima u SSRN i SKJ. Takođe je niska i materijalna osnova emancipacije žena. Ukidanje ženskih društava u situaciji kada rad na prevazilaženju zaostalosti žena na svim područjima tek počinje da daje rezultate, kada je borba sa predrasudama tek zapo­ četa, imaće dalekosežne negativne posledice po žene. Komuna bi, radi poboljšanja situacije zaposlene žene, trebala da prioritetno rešava probleme radničke porodice i domaćinstva. U organima komune radnika je vrlo malo, a radnica gotovo ni nema, pa se, malobrojni, teško mogu izboriti za prio­ ritete. Organizacije žena imaju svoju ulogu u komuni i u društvu uopšte, jer omo­ gućuju ženama da zajedničkom akcijom ostvaruju svoje posebne interese. Praksa je pokazala da su se samo žene organizovane u svoja društva istinski borile za svoje oslobođenje. Ako se za zadovoljenje svojih potreba i interesa slobodno mogu organizovati i građanke i građani, nema nikakvih razloga da se samo ženama onemo­ gućava posebno organizovanje radi otklanjanja prepreka koje stoje na putu njiho­ ve društvene afirmacije. Tih prepreka je mnogo, a kada se jedne otklone javljaju se druge, pa i potreba za postojanjem ženskih društava ima svoju dugoročniju per­ spektivu. Ženama se ne može odreći pravo da rešavaju svoje vlastite probleme, niti svojstvo i uloga svesnog faktora u razjašnjavanju odnosa u socijalističkom društvu. Ne dovodeći u pitanje ni „klasni pristup", ni društveni karakter položaja žena, ni vodeću ulogu SKJ u borbi za promenu tog položaja, ova struja je zastupa­ la mišljenje daje i ukidanje AFŽ - umesto njegove reorganizacije - bilo preuranje­ no, da su posebne ženske organizacije neophodne, da ih treba učvrstiti, negovati saradnju sa drugim organizacijama i ojačati veze ženskih društava sa njihovim re­ publičkim, odnosno saveznim centralnim odborima. Ovi odbori ne bi bih nikakvi politički forumi žena već organi koji bi pratili rad organizacija žena, organizovah razmenu njihovih iskustava, pomagali im u odabiranju konkretnih aktivnosti, u pronalaženju efikasnijih metoda rada, i sazivah savetovanja radi razjašnjavanja pojedinih problema o kojima postoje razhčita mišljenja. A takav centralni odbor žena, koji bi bio samo neko reprezentativno političko telo, koje postoji uglavnom zbog inostranstva, ženama nije potreban. Komisije SSRN za društvenu aktivnost žena SSRN treba, po ovom shvatanju, odvojiti od ženskih društava. One su pomoćna tela Socijalističkog saveza, koja �184 mu, u pojedinim sektorima društvenog života, ukazuju na zaostala shvatanja i za­ ostajanja u odnosu na žene. One bi pomagale da se ti odnosi raspravljaju na politi­ čkoj osnovi, ne sa ženama nego sa onim društvenim faktorima gde se ta zaostaja­ nja ispoJjavaju, ili bi eventualno, tamo gde je to potrebno, pomagale aktivima že­ na koji postoje u sastavu SSRN da organizuju poseban politički rad za žene.1 Ponegde je izraženo mišljenje da su ova shvatanja konzervativna i da su fe­ ministička zastranjivanja, ali ih je predsedništvo SSRN delimično i privremeno uvažilo. Umesto kongresa održana je skupština SŽD, tek aprila 1961. Na toj skup­ štini, uz asistenciju SSRNJ, odlučeno je da se umesto Saveza ženskih društava for­ miraju Konferencije za društvenu aktivnost žena, što je bio korak dalje u ukidanju samostalnih ženskih organizacija. 1 AJ, 142— 20, zapisnici Komisije za društvenu aktivnost žena SSRNJ od 19. m^ja, 2. juna i 28. sep­ F— tembra 1960; AJ, 3 5 4 -F -l, Prošireni sastanak Upravnog odbora Saveza ženskih društava od 15. sep­ tembra 1959; Isto, F-2, Sednica Upravnog odbora SŽD od 19. januara 1961. i Informacija o opštinskim konferencijama žena u NR Srbiji od 4. aprila 1961. �KONFERENCIJA ZA DRUŠTVENU AKTIVNOST ŽENA (1961-1965) 1. Od samostalne organizacije do postepenog integrisanja u SSR N U uvodnom delu Pravila Konferencije za društvenu aktivnost žena (1961) naglašeno je da je Savez ženskih društava nastao iz Antifašističkog fronta žena, daje uspešno razvijao svoju aktivnost i daje sarađivao sa drugim organizacijama. Planirano je da ta saradnja postane sistematska i stalna, a tim metodama najbolje će odgovarati novi način organizovanja i novo ime - Konferencija za društvenu ak­ tivnost žena. Konferencija usvaja ciljeve Socijalističkog saveza radnog naroda, i njeni za­ daci su: pokretanje i razmatranje problema značajnih za aktivnost žena i popularisanje mera za njihovo rešavanje; razm atranje rezultata postignutih u osnivanju i razvijanju ustanova za decu i u stvaranju društveno-tehničke baze domaćinstva; preduzimanje mera za potpunije ostvarivanje prava žena i za usavršavanje zako­ nodavstva. Konferencije žena postoje u opštini, autonomnoj oblasti, pokrajini, re­ publici i federaciji. One su u svom radu samostalne. Njene opštinske skupštine či­ ne delegatkinje ženskih društava, zatim delegatkinje i delegati društvenih, struč­ nih, privrednih i drugih organizacija, kao i ustanova komune koje su od značka za rad i položaj žene, i koji žele da učestvuju u radu Konferencije. Republičku, od­ nosno pokrajinsku skupštinu čine delegatkinje izabrane na opštinskim konferen­ cijama, delegatkinje i delegati društvenih i privrednih organizacija, republičkih ustanova i republičkih državnih organa. Savezna konferencija se obrazuje od dele­ gatkinja republičkih konferencija i delegatkinja i delegata saveznih organa i orga­ nizacija. Organi Savezne konferencije su Predsedništvo i Sekretarijat. Predsedništvo odlučuje o radu između dve skupštine, imenuje pomoćna tela, a Sekretarijat obavlja tekuće poslove i priprema sednice Predsedništva. Konferencija se flnansira kao i sve druge društvene organizacije, i ima svoj budžet i pečat.1Na isti način organizovana je i Konferencija za društvenu aktivnost žena Srbije. Uskoro, već na prvom sastanku Sekretarijata Konferencije za društvenu aktivnost žena saopšteno je da je predsedništvo Saveznog odbora SSRN odlučilo da ukine svoju komisiju za rad među ženama i da uspostavi neposredan kontakt sa Konferencijom - najpre zato da bi bio u toku svih diskusija o položggu žene i ta­ ko pružio pomoć Konferenciji. „Očigledno je da Konferencija žena ne bi mogla da se izdvoji kao potpuno samostalna organizacija iz prostog razloga što ona jedino može da uspe ako bude zajednički radila sa Socijalističkim savezom i drugim dru­ AJ, 142-587, Pravila Konferencije za društvenu aktivnost žena. �186 štvenim organizacijama4 - rečeno je tom prilikom. Sugerisano je takođe i da se Kon­ * ferencija problemima ubuduće bavi studioznije, stoje ona i prihvatila.1 Od 1961. do 1965. godine Konferencija je imala još neke elemente posebnog organizovanja žena, ali se u isto vreme postepeno od samostalne organizacije transformisala u pomoćno telo SSRN. Ona se od početka ograničila na praćenje, anali­ zu i proučavanje nekoliko problema za koje je sm atrala da su od bitnog značaja za društveni položaj žena. To su: zaštita dece i problem finansiranja izgradnje i odr­ žavanja dečjih ustanova; stručno obrazovanje žena i njihov položaj u radnom odno­ su; društvena ishrana; zdravstvena zaštita žena, posebno zaštita od neželjene tru ­ dnoće; i, nsgzad, društveno-politička aktivnost žena.2 Realizovanje ove koncepcije teklo je različitim tempom i različito se tum a­ čio. U nekim srezovima Konferencija je shvaćena kao klasična ženska organizaci­ ja, te je nastavila da radi slično kao i raniji Savez ženskih društava, a u drugim kao nova forma organizovanja koja vodi likvidaciji ženskih društava. Mada se stalno naglašavalo da ženska društva ne treba ukidati - naročito ne ona u seoskim sredi­ nama - mnoga od njih su prestajala da rade, pa su aktivnosti na opštem, zdravstve­ nom, poljoprivrednom i domaćičkom prosvećivanju žena ostale nepokrivene. U po­ jedinim krajevima, doduše, konferencije žena su i dalje vodile brigu o tome, no one više nisu predvodile te aktivnosti, niti su smatrale da su za njih odgovorne. Naime, više državnih institucija, društvenih ustanova i organizacija u svojim programima imale su taj rad, ili su čak zbog toga i bile formirane. Međutim, u praksi su sve one zatajile, pa su povele diskusiju kome da se poveri organizovanje te aktivnosti - lai­ čkim ženskim organizacijama, društvenim organizacijama specijalizovanim za to, zavodima i centrim a za domaćinstvo, ili prosvetnim i zdravstvenim institucijama. O ostalim problemima karakterističnim za položgj žene u pojedinim komu­ nama govorilo se na skupovima i savetovanjima opštinskih konferencija. U saradnji sa Socijalističkim savezom, konferencije su okupljale građanke i građane pre­ ma njihovom interesovanju i nastojale su da se društvo u celini okrene problemi­ ma žena, koji su nastajali zbog njihovog sve većeg učešća u proizvodnji. Koordini­ rale su rad svih faktora koji su se u komuni, oblasti, pokrajini, republici ili federa­ ciji, posredno ili neposredno, bavili problemima značajnim za društveni položaj že­ na. Republičke i Savezna konferencija analizirale su i proučavale pojedine opštije probleme kojima se ranije bavio Savez ženskih društava, ali na nov način, trudeći se da ih, preko Socijalističkog saveza - kao najšire političke organizacije u kojem žene čine gotovo polovinu članstva (1963. - 41,6%) - nametnu kao opštedruštvene. Svoje analize prezentirale su na širokim savetovanjima, nastojeći da u diskusija­ ma izgrađuju zajedničke stavove, koje bi svako u svom domenu sprovodio. Na taj način konferencije za društvenu aktivnost žena su, kako je to tada ocenjeno, posta­ le specijalizovane tribine SSRN za proučavanje društvenog položaja žena. U tom proučavanju one su ostvarile saradnju sa društvenim i drugim organizacijama, kao i sa društveno-političkim, stručnim i naučnim radnicima i radnicama.3 1 Koji su problem i p red našom organizacijom (izlaganje Veljka Vlahovića), Žena danas, br. 203,1961, str. 9. 1 Latinka Perović, u izjavi: Borba za novo odvija se u bezbroj vidova, Žena danas, br. 234, 1964, str. 5-7. * AJ, 142-F -586, Izveštoj o radu Konferencije za društvenu aktivnost žena Jugoslavije (april 1961-ja■ nuar 1965). �187 2. Problemi dečje zaštite Jednim pismom Konferencija za društvenu aktivnost žena Jugoslavije skre­ nula je pažnju Socijalno-zdravstvenom veću Savezne skupštine na pitanja dečje za­ štite; upozorila je daje broj ustanova za zaštitu dece nedovoljan i da štedno zaosta­ je za povećargem broja zaposlenih žena (1956. godine u dečjim ustanovama je na 1.000 zaposlenih žena bilo 95,9 mesta, a 1963. godine broj mesta je smanjen na 81,3). Ukazala je takođe na nedostatak koncepcije u pogledu zadataka i programa razvo­ ja ovih ustanova (da li su to socijalne ili prosvetne ustanove), na nerešen način finansiranja njihove izgradnje i tekućeg održavanja, neusklađenosti sa potrebama zaposlenih žena u komuni, kao i na potpuno zanemarivanje organizovanja sezon­ skih ustanova za decu na selu. Predložila je pomenutom Veću da svojim preporu­ kama utiče na opštinske skupštine i radne organizacije da u predstojećem sedmo­ godišnjem planu u statutim a opština i u formulisanju politike opština i radnih or­ ganizacija predvide mere za bolji prosperitet ovih ustanova.1 Zajedno sa organima pravosuđa i drugim odgovarajućim ustanovama, Kon­ ferencija za društvenu aktivnost žena Srbije analizirala je problem izdržavanja vanbračne dece i dece iz razvedenih brakova. Ustanovljen je niz otvorenih problema, kako u neujednačenoj praksi sudova tako i u ovlašćenjima organa starateljstva, u manjkavosti i nedorečenosti propisa koji se odnose na ovu materiju, naročito u po­ stupku izvršenja sudskih presuda. Za otklanjanje tih manjkavosti Konferencija je odgovarajućim organima dala sasvim konkretne predloge, no zbog raznih otpora, proces menjanja i zakona i prakse tekao je sporo.2 3. Planiranje porodice Konferencija za društvenu aktivnost žena razm atrala je kako su sprovede­ ni zaključci jednog ranijeg savetovanja o zaštiti od neželjene trudnoće. Naime, u organizaciji Saveznog zavoda za narodno zdravlje SIV-a i Saveza ženskih društava, maja 1958. godine, održano je savetovanje ginekologa, predstavnika i predstavni­ ca Saveza sindikata, Crvenog krsta i drugih organizacija. Savetovanje je usledilo zbog različite primene propisa o dozvoljenom prekidu trudnoće, i diskusije koja se tim povodom vodila među ginekolozima. Po jednom shvatanju, te propise je treba­ lo tumačiti restriktivno, te abortus zbog socijalnih indikacija dozvoljavati samo ako su one u neposrednoj vezi sa medicinskim indikacijama. Druga struja zalagala se za njegovu liberalizaciju. Savetovanje se završilo preporukama da se kontracepci­ ja prihvati kao prva preventivna mera za planiranje porodice, koju treba sistemat­ ski propagirati preko svih stručnih organa, pojedinki i pojedinaca. Zatim, sugerisano je da se ujednači praksa u primeni propisa o dozvoljavanju pobačaja nešto libe­ ralnijim tumačenjem medicinsko-socijalne indikacije, pa stoga u komisiju koja od­ lučuje o dozvoli abortusa treba da uđe i socijalni radnik. Preporučeno je da se pooš­ tri gonjenje kriminalnih abortusa. Osim toga, predloženo je da se uloži više napo­ ra u vaspitanje građana radi oživotvorenja „novog društvenog morala i novih uza­ Program dcčjc zaštite mora se reŠavati u celini, Žena danas, 1964, br. 238, str. 3. Alimentacija zanemareni problem, Žena danas, 1964, br. 235, str. 2, 3 i 6. �188 jamnih odnosa između muškaraca i žena" i radi suzbijanja zastarelih, patrijarhal­ nih odnosa.1Karakteristično je takođe da se, kad god se piše o odnosima polova u bilo kom kontekstu, koriste najuopštenije formulacije, za širi krug nerazumljive.2 Povodom ovih zaključaka Zora je sprovela anketu o liberalizaciji abortusa. Žene na višim položajima o liberalizaciji se nisu otvoreno izjašnjavale, a radnice, ko­ je žive u izuzetno teškim porodičnim, stambenim i materijalnim prilikama, bile su energično za potpuno legalizovanje abortusa. Isticale su da savetovališta za kontra­ cepciju ne funkcionišu. Imajući to u vidu Glavni odbor SŽD Srbije je izdejstvovao od Republičkog zavoda za socijalno osiguranje da se otvori više ovakvih savetovališta.3 Konferencija za društvenu aktivnost žena Jugoslavije, u saradnji sa repub­ ličkim konferencijama, konstatovala je, 1963. godine, da navedeni zaključci nisu sprovedeni, da kontracepcija nije postala sastavni deo zdravstvene službe i da broj abortusa u odnosu na 1958. godinu nije smanjen. Jedino što je postignuto bilo je to da se abortusi obavljaju u zdravstvenim ustanovama. Vaspitanje i prosvećivanje u pogledu m aterinstva i odnosa polova ne tretira se kao deo društvenog, već kao deo seksualnog vaspitanja, i svodi se na fiziološka obaveštenja i pouke o eventual­ nim posledicama. Nakon opštinskih i republičkih analiza i savetovanja, krajem 1963. godine, o ovim pitanjim a održano je novo savetovanje na nivou Jugoslavije. Među 250 učesnica i učesnika bili su predstavnici i predstavnice socijalno-zdravstvenih veća republičkih i Savezne skupštine, odgovarajućih saveznih i republičkih izvršnih organa, raznih stručnih službi, institucija i društvenih organizacija. Najvažniji za­ ključci ovog savetovanja su se odnosili na potrebu sistematskog vaspitanja i prosveći­ vanja omladine i odraslih u cilju sprečavanja neželjene trudnoće i smanjenja abortusa. Osim toga, preporučeno je da se u programima obrazovanja i vaspitanja u svim vrstam a i nivoima škola i u drugim ustanovama koje se bave obrazovanjem predvidi stabilnije i dugoročnije bavljenje problematikom odnosa među polovima, m aterinstva i porodice. Da bi se ovaj kompleks problema na kojima se angažuju mnoge zdravstvene, prosvetne, socijalne i druge ustanove, sistematski i dalje pra­ tio, proučavao, da bi se razmenjivala iskustva i davale nove inicijative u njegovom razrešavanju, pri Konferenciji za društvenu aktivnost žena osnovan je Savezni ko­ ordinacioni odbor za planiranje porodice i odnose među polovima. Isti takvi odbori osnovani su i u republikama.4 Nešto kasnije, zadaci i poslovi ovog saveznog i republičkih koordinacionih odbora preneti su sa Konferencije za društvenu aktivnost žena na državne insti­ tucije: Savezni savet za planiranje porodice i republičke savete. Oktobra 1968. godine Savezni savet, sa Konferencijom za društvenu aktiv­ nost žena, Predsedništvom Saveza omladine Jugoslavije i Institutom društvenih nauka, održao je jugoslovensko savetovanje - Odnosi polova i vaspitanje. Na savetovanju je konstatovano da u oblasti vaspitanja mladih za humane odnose među polovima i u pripremanju za brak i porodicu ne postoje programi vaspitne delatnosti ni u školama ni u vaspitno-obrazovnim institucijama, da u školama koje ob­ razuju nastavnički kadar nema predmeta koji bi nastavnike osposobljavali za or1 Zaključci sa savetovanja o kontracepciji, Žena danas, 1958, br. 16, str. 8, 9 i 18. z Isto, str. 9 i 15. a AS, Fond Konferencije za društvenu aktivnost žena, F-l, Izvešt^j SŽD za period od 1955. do 1961; Zora, br. 144, 1958. * AJ, 142-F-586; Novi podstrck za rešavanje jednog važnog problema, Žena danas, br. 232-233,1964. ' �189 gamzacjju i izvođenje takve nastave, kao i da ne postoje programi za obrazovanje i vas pitanje roditeJja. Date su i odgovarajuće preporuke, ali, koliko je poznato, na tome je i do danas ostalo.1 4. Problemi društvenog položaja zene u samoupravnom društvu Konferencija je takođe bila angažovana u diskusiji oko novog ustava Socija­ lističke Federativne Republike Jugoslavije (1963), koji je razrađivao koncepciju so­ cijalističkog samoupravnog društva kao osnove društveno-ekonomskih i društvenopolitičkih odnosa. Naročito je insistirala da se jasnije formulišu odredbe o posebnoj zaštiti žene na radu, o braku, o zaštiti materinstva i odgovornosti društva u podi­ zanju i vaspitanju dece. Izostavljanje odredbe ranijeg ustava o ravnopravnosti že­ na sa muškarcima objašnjeno je time da je ona pokrivena odredbama o pravima čoveka i građanina u kojima, između ostalog, stoji da su „građani u pravima i du­ žnostima jednaki, bez obzira na pol“. Sve analize i proučavanja kojima se Konferencija u navedenom periodu ba­ vila ukazivala su još jednom, sa više argumenata, na svu složenost problema od kojih zavisi društveni položaj žene. Analize o dečjoj zaštiti koja je nerazvijena, sis­ temu vaspitanja školske dece u kojem bi se realizovale koncepcije produženog bo­ ravka dece u školi, organizovanju društvene ishrane za potrebe čitave porodice pokazale su da su te oblasti u sistemu raspodele dohotka (koji je inaugurisan novim ustavom i zakonima donetim na osnovu njega) zapostavljene, i da u radnim orga­ nizacijama i u komunama ne postoje širi planovi za njihov razvoj. Ni radne organi­ zacije ni komune, mada upravo na njima leži odgovornost za obezbeđenje materi­ jalne osnove u tim oblastima, ne shvataju da je rešavanje ovih problema sastavni deo njihovog opšteg razvoja.2 Analize Konferencije su pokazale da i u sistemu radničkog samoupravljanja, u odnosu na broj privredno-aktivnih žena i njihovu ulogu u proizvodnji, one znat­ no zaostaju u društvenoj aktivnosti i u svom afirmisanju u društveno-političkom životu. U predstavničkim telima, organima društvenog samoupravljanja, rukovod­ stvima društveno-političkih i drugih organizacija, na odgovornim mestima u pri­ vrednom, kulturnom, političkom i društvenom životu, broj žena je simboličan. Na to je uticalo više razloga, i među prvima mogu se navesti nizak materijalni stan­ dard radne porodice, tradicionalna podela rada po polu u porodici, zatvorenost ka­ drovske politike u partijske komitete, svuda prisutne predrasude, stalni - i tradi­ cionalni i novi —otpori promenama, što je sve rezultat mnogih faktora, a najpre odsustva idejne borbe i akcije za promenu tog stanja. Društvena i politička afir­ macija žene je suštinsko pitanje daljeg razvoja društvenog samoupravljanja i siste­ ma neposredne socijalističke demokratije, rečeno je u tim razmatranjima. I, stoga je nužna energičnija borba „za razbijanje konzervativnih otpora, predrasuda, ne­ dovoljno smelog poveravanja poslova ženama, za čvršću orijentaciju na društvenopolitičko obrazovanje žena“. Suprotstavljanje mentalitetu i tradicijama po kojima 1 Savezni savet za planiranje porodice, Bilten br. 5, mart. 1969. z AJ, 142-581, Latinka Perović, Aktualni problemi društvenog položaja žena i mogućnosti rešavanja u sistemu društvenog samoupravljatija, str. 9-20. �190 žena svoju aktivnost treba da iscrpljuje u porodici i eventualno na radnom mestu bitno je i sa gledišta mladih generacija žena. No, mada one startuju sa povoljnijih pozicija, i kod njih se zapaža umanjena društvena angažovanost, na primer, na uni­ verzitetu, a još više u radnim organizacijama. Sva istaknuta pitanja mogu se rešavati samo uz aktivno učešće samih žena.1 Sučeljavanja Konferencije sa idejnim problemima tog vremena koji su se javili u ovoj oblasti pokazala su da oni nisu rezultat samo iz prošlosti nasleđenih, zaostalih shvatanja, već da su ti problemi nastali i iz savremenih odnosa u proiz­ vodnji. Rad žene više nije privremena nužnost, nego izraz ekonomskih potreba dru­ štva i trajna orijentacija i perspektiva žene, i njoj se valja definitivno prilagoditi. Upravo u pogledu uključivanja žena u društveni rad - koji je osnova za određivanje ličnog i društvenog položaja svake pojedinke i pojedinca - nedostaje jasna orijen­ tacija u pravcu doslednog razvijanja socijalističkih društvenih odnosa i oslobođenja čoveka. Iz toga proizlaze razna nerazumevanja, kolebanja i odlaganja da se reše čak i oni problemi za čije rešavanje su postojale, m akar i oskudne, materijalne mo­ gućnosti. Neravnopravan položaj žene je jedan od vidova neravnopravnosti među ljudima, i istorijski on je nastao na osnovi podele rada i privatnog vlasništva nad sredstvima za proizvodnju. „Socijalističkom revolucijom i razvojem društveno-ekonomskih odnosa na bazi samoupravljanja stvoreni su preduslovi za stvarno i pot­ puno prevazilaženje nejednakosti među ljudima, pa i nejednakosti žena.“ Ustavni princip d aje lični rad jedino merilo materijalnog i društvenog položaja otvara mo­ gućnosti da se žena oslobodi paternalističkog odnosa i da postane subjekt u poro­ dici, na radnom m estu i u društvenoj zajednici. To zavisi od „delovanja i akcije svesnih socijalističkih snaga, i samih žena kao njihovog sastavnog dela“. To je značilo da se u radnim organizacijama mora jačati uloga žena u proizvodnji, da Savez ko­ munista, Socijalistički savez radnog naroda, Savez sindikata i Savez omladine mo­ raju radu sa ženama pokloniti veću pažnju, te nastojati da se u opštinskim skupšti­ nama i njihovim organima, kao i u brojnim organima društvenog samoupravljanja, žene više aflrmišu. Isto tako, nužno je da te organizacije kod samih žena razvojni1 1 aktivan odnos i shvatanje da ,,u borbi za svoj bolji položaj - žena mora i sama biti aktivna, da ona nije objekt koji treba osloboditi, već daje subjekt svog oslobođenja**.2 Radi usklađivanja sa promenama koje su nastale u društveno-ekonomskom razvoju zemlje, posle donošenja novog ustava, 1963. godine Konferencija je usvo­ jila nova, modifikovana Pravila. Kao okvir svog delovanja istakla je ustavne prin­ cipe da je jedino rad osnova materijalnog i društvenog položaja čoveka i da su svi građani jednaki u pravima i dužnostima, bez obzira na razlike u nacionalnosti, rasi, veroispovesti, jeziku i polu. U tom okviru, kao specijalizovana društvena tribina Socijalističkog saveza radnog naroda u komuni, pokrggini, republici i federaciji, Konferencija ima specifične zadatake u vezi sa otklanjanjem svih prepreka objek­ tivnog i subjektivnog značaja, koje sputavaju žene u društvenom radu i samoupra­ vljanju i u oslobađanju njihovih potencijalnih stvaralačkih snaga.3 Osim načela da konferencije postoje u svim društveno-političkim zajedni­ cama, ovim Pravilima regulisan je samo rad Savezne konferencije. Po njima, Skup­ 1 Isto, str. 21-25. z Isto, str. 25-28. a AJ, 142-586, prva skupština Konferencije za društvenu aktivnost žena Jugoslavije, Pravila Konfe­ rencije. �191 štinu ove Konferencije čine predstavnice i predstavnici radnih organizacija i društveno-političkih zajednica, društvenih, stručnih i drugih organizacija, kao i pojedinke i pojedinci čiji je rad od značaja za društvenu aktivnost žena. Koga će pozvati na skupštinu odlučuje Predsedništvo Konferencije, zavisno od tema koje će ona raz­ matrati. Predsedništvo i Sekretarijat Konferencije su organi Skupštine. Oni su sa­ mostalni u radu i u odlučivanju u okviru smernica i zadataka koje je Skupština po­ stavila. Konferencija se finansira kao i druge društvene organizacije i ima svoj finansijski plan i pečat. Konferencija za društvenu aktivnost žena Srbije nije donela svoja pravila, ali je delovala na isti način kao Savezna konferencija. Na poslednjem, Šestom kongresu SSRNJ (1966) izrečena je ocena o Konfe­ renciji za društvenu aktivnost žena. Ona se „pokazala kao jedan od adekvatnih i originalnih vidova angažovanja SSRN na pokretanju i drugih društvenih snaga koje treba da se bave rešavanjem problema društveno-pohtičkog položaja žena“.‘ Posle tog kongresa SSRN menja svoj način organizovanja i metode rada. Nggviši organ SSRN i njegov najvažniji „oblik delovanja“ jeste Konferencija. Ona se, od opštine do federacije, konstituiše po delegatskom principu: delegate biraju članovi SSRN, sve društveno-političke i druge organizacije. Za praćenje situacije u pojedinim društvenim oblastima, za pripremu sednica Konferencije i donošenje sta­ vova Konferencija formira sekcije i komisije. Na taj način SSRN ujedinjuje i koor­ dinira rad svojih foruma, foruma SKJ i svih drugih društvenih organa. Konferencija za društvenu aktivnost žena u sastavu SSRNJ po svojoj funk­ ciji ima status sekcije SSRN, ali u formalnom pogledu se od sekcije razlikuje po to­ me što ima Predsedništvo, birano takođe po delegatskom principu, kao i pravo da njena predstavnica prisustvuje sednicama Predsedništva SSRN.2 Početak šezdesetih godina karakteriše rast etatističkih tendencija u ekono­ miji i u drugim društvenim delatnostima, kao i pokušaj da se donošenjem novog ustava (1963) reformiše ekonomski i politički sistem u pravcu uvođenja tržišne pri­ vrede, veće uloge privrednih organizacija u društvenoj reprodukciji i proširenja sa­ moupravljanja. Privredna reforma 1964/65. naišla je na razne otpore i konačno se, pod pritiskom birokratskih snaga, od nje odustalo. Uskoro je postavljeno i nacional­ no pitanje, kao i pitanje samostalnosti republika, što se odrazilo na reformi fede­ racije i dovelo do decentralizacije u upravljanju privredom, kao i organizovanju SKJ po novom statutu (Deveti kongres 1969), i konačno u Ustavnim amandmani­ ma 1971. godine. Po Statutu SKJ, republički savezi komunista su samostalni u ok­ viru dogovorene politike, a na osnovu ustavnih amandmana republike su proglasi­ le svoju suverenost. Paralelno sa tim procesima, najstarija generacija revoluciona­ ra i učesnika NOB koja je bila na rukovodećim funkcijama, od 1963. godine poste­ peno je zamenjivana politički manje afirmisanim i mlađim kadrovima. Pri tome se nastojala održati idejno-politička uloga i jedinstvo SKJ, pa se naglašavala njegova odgovornost za razvoj društva. Za društveno-političke organizacije to je i formal­ no značilo vraćanje na status transmisija SKJ, što se ostvaruje posredstvom SSRN. Konferencija za društvenu aktivnost žena prva je izgubila i poslednje tragove sa­ mostalnosti, i formalno i stvarno je postala deo SSRN. LŠesti kongres SSRNJ, Izveštaj o radu između Petog i Šestog kongresa, Beograd 1966. 1 Statut SSRNJ. �192 5. Konferencija za društvenu aktivnost žena kao pomoćno telo Socijali­ stičkog saveza Pravila Konferencije menjana su već na sledećoj, Drugoj skupštini, 1969. godine. Tim pravilima su ukinuti poslednji ostaci samostalnosti u radu žena. Kon­ ferencija je i dalje ostala specifična društvena tribina, ali sada isključivo kao oblik rada Socijalističkog saveza radnog naroda za praćenje, proučavanje i pokretanje problema povezanih sa društvenim i ekonomskim položajem žene. Konferenciju čine predstavnice opštinskih, gradskih, pokrajinskih i republičkih konferencija za društvenu aktivnost žena, kao i delegatkinje i delegati raznih institucija, radnih i društveno-političkih organizacija. Predsedništvo je stalni deo Konferencije, i u njemu su po pet predstavnica iz republika i po dve iz pokrajina, koje delegiraju republičke, odnosno pokrajinske konferencije, a predsednice ovih konferencija su po svom polo­ žaju članice Predsedništva. Na osnovu predloga iz republika i pokrajina, svake čet­ vrte godine, na sednici Savezne konferencije Predsedništvo se verificira. Ono iz svog sastava bira predsednicu, potpredsednice i sekretarku. Sekretarke republičkih i po­ krajinskih konferencija su po svom položaju članice sekretarijata Savezne konferen­ cije. Konferencija se fmansira iz sredstava Savezne konferencije Socijalističkog save­ za radnog naroda Jugoslavije.1Ova Pravila su menjana i 1971. godine, radi usaglašavanja sa statutarnim principima SSRNJ usvojenim na njegovom Šestom kongre­ su (1966). Konferenciju za društvenu aktivnost žena sada čine predstavnice i pred­ stavnici republičkih i pokrajinskih organizacija SSRN, po principu pariteta, čiji broj utvrđuje Predsedništvo Konferencije za društvenu aktivnost žena Jugoslavije.2 Konferencije za društvenu aktivnost žena učestvovale su u javnim diskusi­ jama o predlogu novog ustava (donetog 1974), a konferencije u pojedinim republi­ kama i o republičkim ustavim a i zakonima koje su republike novim ustavnim ure­ đenjem bile ovlaštene da donose. Od ovih zakona za žene su bih najvažniji zakoni iz porodičnog prava, kao i propisi o porodiljskom odsustvu, o zaštiti dece i dečjem dodatku. U republikama i pokrajinama je ova materija regulisana dosta različito, ah u svima savremenije i sa gledišta žene povoljnije nego u ranijim zakonima. Posle 1969. godine Konferencija je nastavila da deluje kao tribina Socijali­ stičkog saveza, a svoja savetovanja i skupove organizovala je zajedno sa drugim sa­ veznim državnim organima, Savezom sindikata i Savezom omladine. Važniji proble­ mi o kojima se raspravljalo na ovim tribinam a bih su: školovanje i stručno obra­ zovanje žena; školovanje, zapošljavanje i društvena aktivnost ženske omladine; položaj žene na selu; porodiljsko odsustvo; neki problemi žena u penzijskom siste­ mu; porodica u procesu konstituisanja samoupravnog društva; problemi žena za­ 1 AJ, 142-587-1969, Pravila Konferencije za društvenu aktivnost žena Jugoslavije. z Prema Statutu SSRNJ usvojenom na Šestom kongresu 1966. godine, najviši organ SSRN je Konfe­ rencija, koju čine delegati SSRN iz republika i pokrajina i federalnih organa društveno-političkih or­ ganizacija. Organi Konferencije su Predsedništvo i Izvršni odbor. Sednicama Predsedništva mogu prisustvovati delegati SKJ, Saveza sindikata, Saveza boraca, Saveza omladine i Konferencije za dru­ štvenu aktivnost žena, a njena predstavnica je i u Izvršnom odboru SSRNJ. Statut je i kasnije menjan, da bi preko brojnih sekcija za pojedine oblasti društvenog života bio obuhvaćen širi broj građana. Prin­ cipi organizovanja su ostali isti: konstituisanje Konferencije na delegatskoj osnovi i složena organizaci­ ona struktura rukovodstava i njihovih tela. �193 poslenik u privredi; Socijalistički savez i rad na unapređenju položaja žene; žena u sistemu narodne odbrane. Konačno, po donošenju Ustava iz 1974. - po kojem je Savez komunista Ju ­ goslavije vodeća idejna i politička snaga a SSRN najšira osnova društveno-političke aktivnosti u socijalističkom samoupravnom sistemu, i u kojem se ostvaruje poli­ tičko i akciono jedinstvo socijalističkih snaga i usmerava društveni razvoj na osno­ vama vlasti i samouopravljanja radničke klase i svih radnih ljudi - Konferencija je promenila i status i ime. Od 1975. godine ona se zove Konferencija za pitanja dru­ štvenog položaja žena u Konferenciji SSRNJ, odnosno u republičkim i pokrajin­ skim konferencijama, odnosno u savetima u ostalim organizacijama SSRN. Konfe­ rencija je pomoćno telo SSRN koje prati stanje u vezi sa društvenim položajem že­ na i predlaže mu mere koje on preduzima za poboljšanje tog položaja, a SKJ i SSRN su odgovorni za društvenu situaciju žene. Aktivnosti u vezi sa problemima žena u potpunosti preuzmaju SKJ, SSRN i državni organi.1 Svi kongresi SKJ bavili su se pitanjima položaja žene u društvu, kao i dru­ gim problemima žena. Karakteristično je pritom da se na kongresima o tome govo­ ri samo u Titovim referatima, da se u brojnim diskusijama na ta pitanja nije osvr­ tao nijedan muškarac, a vrlo izuzetno to je učinila poneka žena, ali uglavnom u sklo­ pu nekog drugog problema. U sastavljanju kongresnih rezolucija, unapred pripre­ mljenih, učestvovao je i SSRN i njegova Konferencija za društvenu aktivnost žena, odnosno Konferencija za pitanja društvenog položaja žena. U rezolucijama se svi za­ daci u pogledu promena društvene situacije žena ne postavljaju ženama, već Sa­ vezu komunista. Ti zadaci uglavnom su poznati i stereotipni: zapošljavanje i stručno obrazovanje žena, njihov izbor na rukovodeće funkcije, razvoj dečjih ustanova, škola i društvenih službi za pomoć porodici i domaćinstvu na principima solidarnosti.2 Krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina jugoslovensko društvo obeležava i niz sukoba u teoriji i u praksi, kao što su: etatizam - tehnokratizam samoupravljanje, sukobi po nacionalnom pitanju, odnosi republika i federacije, fe­ deralizam - unitarizam, jedinstvo - partikularizam, dogmatizam - demokratija, i drugi. Oni su dovodili do političkih kriza i oslabili ulogu SKJ i radničke klase, koja je faktički, kao i žene, gotovo nestala iz političkih struktura. Sukobi su završeni bolje reći odloženi ih prigušeni - donošenjem novog ustava, 1974. godine. Principi koji su normirani u tom ustavu, republičkim ustavima i kasnije u Zakonu o udru­ ženom radu (ZUR), sadržani su u Platformi za pripremu stavova i odluka Desetog kongresa.3 U Platformi se težilo da se formira takav sistem društvenih odnosa u kojem će se obezbediti rukovodeća uloga SKJ i odlučujuća uloga radničke klase, LVida Tornšič, Žena u razvoju socijalističke samoupravne Jugoslavije, Beograd 1981, str. 153-157. Ujedinjene nacije su 1975. godinu proglasile Međunarodnom godinom žena (MGŽ), a kasnije su pro­ glasile i dekadu žena. Tim povodom, Savezno izvršno veće, na predlog Savezne konferencije SSRN, imenovalo je poseban Jugoslovenski odbor za međunarodnu godinu žena, a slični odbori osnovani su u republikama, pokrajinama i u većini opština. Na kri^u MGŽ izrađen je Predlog mera za unapređenje društvenog položaja žena u Jugoslaviji koje je usvojila Skupština SFRJ, i 1978. godine donela Rezolu­ ciju o pravcima društvenog delovanja. na unapređivanju društveno-ekonomskogpoložaja i uloge žena u socijalističkom samoupravnom društvu. LVideti Rezolucije Devetog kongresa do, zaključno, Trinaestog kongresa Saveza komunista Jugosla­ vije. - Socijalistički razvoj u Jugoslaviji na osnovama samoupravljanja i zadaci Saveza kom unista, Deveti kongres SKJ, K om unist, 1969, str. 164 i 166. * Platform a, K om unist, Beograd 1973. �194 posredstvom SSRNJ, sindikata, radničkog i društvenog samoupravljanja. Nagla­ šen je klasni karakter samoupravljanja, ekonomske i političke vlasti i potencirana je uloga Saveza komunista u njenom oblikovanju. Deseti kongres SKJ (maj 1974) potvrdio je ustavne promene, principe de­ mokratskog centralizma i jedinstva SKJ. Što se tiče žena, Tito je, saglasno opšteprihvaćenoj orijentaciji, u svom referatu, ovog puta nekritički, naglasio da su nastale duboke promene u položaju žene u skladu sa promenama u položaju radničke kla­ se i da žena sve više postaje činilac u odlučivanju i u upravljanju. „Sve je to dio du­ bokih društvenih preobražaja u kojima se prevazilazi stara podjela rada, a time i diskriminacija žena. Za SKJ važan je klasni pristup i još veće idejno i političko angažovanje da se njegovi stavovi o ulozi žene u društvu ostvare.“ Kongres je doneo osam­ naest rezolucija. Sedam rezolucija dotiču se žena, i njima se uglavnom ponavljaju poznati stavovi o ženama, formalno prilagođeni novoj fazi samoupravljanja, i određu­ ju zadaci komunista. Novo je to što je Kongres apostrofirao potrebu boljeg rešavanja materijalnih i drugih pitanja žena učesnica NOB i porodica palih boraca (uglavnom supruge ili majke). Ukazao je na potrebu većeg angažovanja, između ostalih orga­ nizacija, i Konferencije za društvenu aktivnost žena u ostvarivanju zadataka opštenarodne odbrane, bezbednosti i društvene samozaštite, i stavio u zadatak Savezu ko­ munista da se energično založi za što veće angažovanje žena u opštenarodnoj odbrani i „za njihovo osposobljavanje za sve oblike otpora agresiji uključujući i oružanu borbu4.1 4 Ustav, kao i Zakon o udruženom radu i društveno-političke zajednice svojim zakonima i propisima, razrađivali su i do detalja regulisali sistem i funkcionisanje samoupravljanja u privrednim organizacijama i u svim drugim institucijama, i isto­ vremeno obavezivali radne i samoupravne organizacije da i one izmene i donesu svoje odluke o funkcionisanju i organizaciji svojih radnih organizacija, naravno u skladu sa Saveznim ustavom, ustavim a republika i pokrajina i odlukama opština Brojnost odluka koje su morale da donesu radne organizacije, komplikovan način njihovog donošenja, usvajanja ili promena, njihova nerazumljivost većini članova i članica kolektiva, opterećenost radničkih saveta odlučivanjem o često bagatelnim stvarima, koje po zakonu nisu mogli preneti na neke svoje pomoćne organe - zaba­ vila je radne ljude tako da su manje pažnje mogle posvetiti poslovanju preduzeća i upravljanju stvarima. Raspodela dohotka svodila se na odlučivanje o konkretnim ličnim dohocima, o manjem delu akumulacije i delimično o fondu zajedničke potro­ šnje, jer su raznim instrum entim a sve osnovne proporcije raspodele dohotka odre­ đivale društveno-političke zgjednice. Tako zamišljen samoupravni sistem, preorganizovan i prenormiran, u suštini je bio necelishodan i neefikasan, bremenit raz­ nim devijacijama i anomalijama koje su ga - negirale. Poslovodnim i birokratizovanim upravljačkim strukturam a u preduzeću, u sprezi sa birokratijom društvenopolitičkih zajednica i društvenih organizacija, ukijuČujući i SKJ, dao je idealnu mo­ gućnost za manipulisanje i radnicima i radnicama i svim drugim građankama i gra­ đanima. U samoupravnim organima, skupštinama i društvenim organizacijama, inače, odlučujući uticaj imala su rukovodstva SKJ i njihovi aparati. LDeseti kongres SKJ, Josip Broz Tito, Borba za dalji razvoj socijalističkog sam oupravljanja u našoj zem lji i uloga Saveza komunista Jugoslavije, Komunist, 1974, str. 52. �195 U takvom samoupravljanju, u kojem se izgubila i radnička klasa, žene kao pojedinke bez svoje vlastite organizacije nisu mogle ni sanjati o nekom svom indi­ vidualnom nastupu i uticaju na rešavanje problema od kojih zavisi njihov lični i dru­ štveni položaj u radnoj organizaciji, komuni i širim društveno-političkim struktu­ rama ili strukturam a vlasti. Od kasnijih dokumenata SKJ koji se odnose na žene zanimljiv je Titov stav iznet na Jedanaestom kongresu, 1978. godine. On je upozorio na nejednakosti unu­ tar radničke klase, i u tom kontekstu o oslobođenju žene u osnovi je ponovio misao koju je izrekao 1940. na Petoj zemaljskoj konferenciji KPJ: „Oslobođenje rada, rad­ ničke klase i čovjeka podrazumijeva i borbu za oslobođenje žene. To je za nas uvijek bilo klasno pitanje od strateškog značaja. Bez stvarnog učešća žena u društvenom i političkom životu nema pune demokratije i razvoja samoupravljanja. Zato se cije­ lo naše društvo mora znatno više angažovati na bržem i efikasnijem rješavanju pro­ blema koji proističu između uloge žene u udruženom radu i društvu uopće i njenih još uvijek velikih obaveza u porodici. Angažovanje oko dva miliona žena u udruže­ nom radu zahtjeva da se odlučnije i organizovanije stvaraju takvi životni i radni uslovi koji će ženi omogućiti puno učešće u društvenom životu". Ali to nije uticalo na promene stavova u pogledu rada SKJ i SSRNJ. Podstaklo je tu i tamo žene da samoinicijativno formiraju aktive žena u preduzećima radi poboljšanja njihovog položaja u radu. 6. Pokušaji posebnog organizovanja žena Da bi žene organizovano mogle postavljati svoje zahteve onima koji imaju moć odlučivanja, ih same rešavati pojedine probleme koji su ih tištali, uporedo sa procesom ukidanja najpre posebnih organizacija žena, a zatim i postepenog ukida­ nja svake samostalnije delatnosti žena, u bazi se samoinicijativno organizuju razne aktivističke grupe žena (aktivi, komisije i si), najpre u mesnim zajednicama i u rad­ nim organizacijama. Ove grupe nicale su tamo gde ni sindikat, ni radne organiza­ cije, ni Konferencija žena, ni organi komune nisu preduzimali nikakve akcije da bi rešili probleme žena koji su postojali u njihovoj sredini. Konferencije za društvenu aktivnost žena jedno vreme podržavale su ove aktive i pomagale im u radu, i oni su dah određene rezultate. Ah kasnije ta podrška je izostala jer se smatralo da to baš i nije put za ostvarivanje zaliteva žena. Primer rada ženskog aktiva u Industriji poljoprivrednih mašina Zmaj po­ kazuje kohko je malo bilo koristi od opštih apela da žene u organima samoupravlja­ nja traže rešenja svojih problema, same ih posredstvom sindikalne organizacije (ni­ kako organizovanjem žena). Aktiv žena u Zmaju osnovan je 1977. godine, zbog to­ ga što je većina žena ocenila da se jedino tako mogu izboriti za bolji status i bolje uslove rada u preduzeću. Smatrale su da im je „neophodna organizacija koju neće moći zaobići ni drugovi, a ni drugarice". Zanimljivo je da u svom radu aktiv nije računao na žene koje su u radničke savete birane da bi se zadovoljila forma, na „dru­ garice od zakletve", kako su nazvane. U preduzeću je tada bilo zaposleno 545 žena, od ukupno 3.800 zaposlenih. Žene u proizvodnji uglavnom su bile nekvahfikovane ili polukvalifikovane radnice. U preduzeću je za radnike bilo organizovano sticanje kvalifikacija u odgovarajućoj škoh, ah se ni sindikat ni radnički savet nije setio da �196 se i žene na taj način mogu okvalifikovati. Aktiv je to pokrenuo i izdejstvovao da se one uključe u taj način školovanja. Zalaganjem aktiva organizovani su i stručni seminari za žene zaposlene u kuhinji ili na čišćenju. U postojećoj zdravstvenoj am­ bulanti zaposlenje i ginekolog; na težim i za zdravlje štetnim poslovima poboljšana je higijensko-tehnička zaštita; u organe samoupravljanja i u rukovodstva sindikalne i omladinske organizacije počele su se uključivati i žene. Postiglo se i to da 1978. go­ dine u Radnički savet bude izabrano petnaest žena, a da u savetima radnih zajed­ nica brojčani odnos muškaraca i žena odgovara strukturi zaposlenih po polu.1Bilo je, međutim, i takvih aktiva u pojedinim mestima koji su se bavili izradom ručnih ra­ dova, što je takođe svedočilo o potrebi žena za druženjem i za vlastitom organizacijom. 7. „Žena danas " Konferencija za društvenu aktivnost žena Jugoslavije nastavila je da izdaje mesečnik Žena danas. Sa Ženom danas svojevremeno se spojila Zora, koja je izlazi­ la u Srbiji. U Hrvatskoj je izlazio časopis Žena, u Sloveniji Naša žena, u Makedoniji Prosvetena žena. Ocenjujući da Žena danas ima isti s a d rž i koji imaju i časopisi republičkih konferencija, a da nedostaje studioznija obrada pojedinih problema, Savezna kon­ ferencija je, 1965. godine na godišnjoj skupštini, odlučila da Žena danas postane izdanje monografskog karaktera, koje bi izlazilo povremeno i obrađivalo savremene probleme društvenog položaja žena. Ova odluka je realizovana 1966. godine, i od broja 260 izlazila je kao časopis namenjen aktivistkinjama i aktivistima društveno-političkih organizacija. Izlazila je povremeno do 1977. godine, do broja 276 sve dok predsedništvo Savezne konferencije SSRN nije odlučilo da Žena danas po­ čne da izlazi dva puta mesečno, kao političko-informativno glasilo saveznog znača­ ja, i kao poseban dodatak dnevnom listu Borba, glasilu Socijalističkog saveza radnog naroda. Prvi broj novog izdanja izašao je 4. maja 1977. godine. Od 1983. godine izla­ zila je povremeno, takođe u sastavu Borbe. 8. M eđunarodne veze Savezna konferencija za društvenu aktivnost žena, a kasnije i Konferencija za pitanja društvenog položaja žena nastavile su da održavaju i razvijaju bilateralne međunarodne veze, naročito sa organizacijama nesvrstanih zemalja i ženskim orga­ nizacijama narodnooslobodilačkih pokreta i da sarađuju sa međunarodnim ženskim organizacijama, organizacijama za brigu o deci, za planiranje porodice, kao i sa ne­ kim ženskim mirovnim pokretima. Od 1961. do 1977. godine organizovale su deset međunarodnih seminara sa različitim temama, na kojima su razmenjena iskustva u radu na poboljšanju društvenog položaja žene. Od 1965. godine na francuskom jeziku izlazio je časopis Činjenice i tendencije namenjen inostranstvu.2 1 Zašto su žene u „Zm ajuuosnovale svoj aktiv, Žena danas, 1978, 4. januar, novo izdanje br. 1. 1 Vida Tomšič, n. d, str. 149-152. �197 1. - Strana 2 i 3 prvog ženskog časopisa u Srbiji 2. 3. - Katarina Đordević Milo vuk (Novi Sad 1844. - Beograd 1913.) 5. 4. - Milica Stojadinović Srbkinja (Bukovac 1830. - Beograd 1878) - Zgrada Više ženske škole -Prva uprava Ženskog društva (1875/1876) sleva nadesno, odozdo, prvi red: Sara Karamarković, Anka Nedić, Anka Srećković, Lujza Ratković; drugi red: Micika Dinulović, Ljubica Terzi-Bašić, potpredsednica Jelena Grujić, predsednica Katarina Milovuk, Milka Milovanović, Milica Vujović, Jelena Čolak-Antić; Treći red: Milica Protić, Kaja Jovanović, Lena Roš, Jelisaveta Jeftić, Sofija Jovanović i Kristina Jovanović �198 6. - O soblje pom oćne bolnice Ž enskog društva u Beogradu 1877. za vreme srpsko-turskog rata. O dozdo, prvi red sedi učenica Više ženske škole Darinka Vujić; drugi red, sleva nadesno: dr Marija F. Sibold - upraviteljica bolnice, Milka K oturović-V ulović, Božana Snećevina. Stoje dr Fedjuhin i dr Svjatlovska 7. - U čen ice Radeničke škole Ženskog društva u Beogradu, 1911. god. opw MEHCKOr flPyillTBA 8. - Pazar ženskog društva - Knez M ihailova 19 A 9. -M ilic a N inković (N ovi Sad 1854. - Kragujcvac 1881) i Anka N inković (N ovi Sad 1855. Beograd 1923). 10 , Oafop N aslovna strana Časopisa �199 11. - Katarina Ivanović (Stolni Beograd 1817. - 1882) autoportret 15. - Leposava Bošković. prva redovna studentkinja na Velikoj školi 12. - Jelisaveta Načić (Beograd 1878. Dubrovnik 1955), prva arhitektkinja u Srbiji 1 3 . - Draga Ljočić (Šabac 1834. Beograd 1926) prva lekarka u Srbiji 14. - Savka (N ovi Sad 1834. - 1918) Prva predsednica Srpskog narodnog ženskog saveza i prva predsednica Kola srpskih sestara 16. - Lekari, bolničko osoblje i dobrovoljne bolničarke u rezervnoj bolnici Ženskog društva u Beogradu 1912.-1913. 18. - Poćorekova instrukcija 1915: Ne štedeti ni žene ni decu, smatrati ih i ubijati kao opasne članove razbojničke bande - medu obešenima su i žene �200 19. - Draga Stefanović (Beograd 1890. - 1967). grafička radnica, rukovodila ženskim radničkim pokretom od 1910. godine. Povremeno je članica uprava u NŽS SHS i u Ženskom pokretu 20. - Je d n a ko st list žena socijaldemokrata (19 i 1.-1914) - Je d n a ko st list žena socijaldemokrata (kom unista) (1 9 20.-1921) , JEAHAKOGTf ■ - O G leicbbeit i|> l»‘ Egaiite C* »^ - ---------- O P I ' A H >KE HA C O t l H J A / l / l E M O K P A T A Spol 1 * Baorpaa. II. «opuj* .— _■----- 11 01 Ha H pbm M a ji JE £H A K O C T Die Gleichheit - L’Egalitć _0PrAH JKEHA COUHJA/lilCTA (KOMyilUCTA) jyrOC.IABHJE 2 1 . - Grupa radnica aktivistkinja oko 1920. godine 22. - Ksenija Atanasijcvić (Beograd, 1894. - 1981) Prva doccntkinja postala 1924. godine na Beogradskom univerzitetu, na katedri filozofije. 23. - Skupština Alijanse ženskih pokreta 1931. godine �201 24. - Predsedništvo skupštine Lige žena za mir i slobodu; na slici sleva nadesno: neidentifikovana, Milica Topalović, Ksenija Atanasijević i predsednica Danica Zečević 25. - Dr Klara First, aktivistkinja, hapšena 1934. godine - policijski snimak. Uhapšena je i po okupaciji 1941, streljana 1942. godine 26. - Kongres Međunarodnog ženskog saveza u Dubrovniku 13. oktobra 1936. godine. Učesnice očekuju da budu primljene u audijenciju kod kneginje Olge 27. - Prve stanarke novog Doma studentkinja 1936. godine: prvi red Dragica Petrov, Neda Božinović, Dragica Stanisavljević, Larisa Sinjkovska; drugi red: Mira Subotin, Katarkarević-Katarka; treći red: Božana Milekić , Olga Nakić, Zdenka Šegvić, Vidosava Jauković, Živka Miletić, Radmila Šubakić, Irina Kopčanski, Vojka Poklepović, Mira Štok, neidentifikovana, Caca Todorović; četvrti red: Vasilija Kostić, Mileva Kastratović, Mila Dimić, Leposava Mihailović, Radmila Milosavljević, Angelina * i Olga Majstorović �202 - Grupa om ladinki decembra 1937. na dočeku Ivona Delbosa, francuskog ministra inostranih p oslova u vladi Narodnog fronta. Vlasti su nastojale da umanje značaj poscte, pa je policija brutalno rasterivala manifestante. Ipak, na d o ček u je bilo oko 30 000 građana i građanki 30. - Mila Dim ić. glum ica i književnica, upraviteljica Doma studentkinja 29. - Mitra Mitrović, prva prcdsednica Omladinske sekcije Ženskog pokreta. Članica PK KPJ za Srbiju, članica Glavnog narodnooslobodilačkog odbora Srbije i članica Centralnog odbora AFŽ- a. Posle rata ministarka u vladi Srbije 31 . - Bosa M ilićević (Žcdnik 1917. - Beograd 1940). studentkinja EKVŠ, učesnica u omladinskom i ženskom pokretu. Teško je ranjena na demonstracijama za lilcb, mir i slobodu, 14. decembra 1939. Umrla je 2 1. februara 1940. od posledica ranjavanja �203 32. - Grupa članica i članova antirežimskog Udruženja službenika pošta, telegrafa i telefona na izletu koji je organizovala beogradska radnička, studentska i đačka omladina u Košutnjaku 8. septembra 1940. Policija i žandarmerija pucala je na iznenađene izletnike, pa je bilo više poginulih i oko 50 ranjenih 33. - Učenice učiteljske škole u Kragujevcu na manifestacijama 27. marta 1941. godine 34. - Posle bombardovanja Beograda 1941. godine �204 35. - Ljubica M ilovanović i Nada Stojanović iz Šutaca - partizanke Valjevskog odreda na maršu januara 1942. 36. - Kristina Kovačević( 1893. - 1943), herihterka, jedna od najaktivnijih žena u sindikalnom i ženskom pokretu 1919.-1941. često je hapšena. Po okupaciji joj je poveren rad u tehnici. Uhapšena je i streljana 14. maja 1943. godine 37. - Žene u Čačku 1941. god in e zahtevaju obustavljanje bratoubilačke borbe 38. - Ljubinka M ilosavljević (1917 - 1994), studentkinja agronomije, sekretarka Pokrajinskog komiteta SKOJ-a ža Srbiju 1941-1945. godine. Posle rata sekretarka OK KPJ. 39. - Veru Blagojević (Beograd 1920. - Šabac 1942), studentkinju m edicine, izvode na streljanje. Bila je sekretarka Okružnog komiteta SKOJ-a za Šabac i članica rukovodstva odreda. Zarobljena je i u zatvoru joj je u mučenju polom ljena ruka. Narodni heroj �205 40. - Dr Julka Mešterović (Srpski Itebej 1906. - Beograd 1984), predratna aktivistkinja, od prvog dana u NOB, referentkinja saniteta u posavskom odredu. Kasnije upravnica bolnice pa referentkinja saniteta Prve proleterske divizije. Rezervni pukovnik, ima “Spomenicu 1941” i više ratnih odlikovanja. - Dr Zora Ilić Obradović (SAD 1911. - Beograd 1944) pravnica, upućena je na rad u Kraljevo. Sa studentkinjom Olgom Milutinović (Gledić 1920. Beograd 1944), sekretarkom poverenstva KPJ za Kraljevo radi na obnavljanju partijske organizacije. Obe su uhapšene u raciji i odvedene u logor na Banjici. Olga je streljana u pretposlednjoj grupi banjičkih zatočenica 7. septembra 1944. godine. Četiri dana kasnije Zora je, iako od dobijenih batina nepokretna, učestvovala u pobuni žena. Na nosilima je odneta na streljanje u poslednjoj grupi streljanih 11. septembra 1944. AHTH+AWHCT! ■god. bile na Metinom brdu u Kragujevcu; odozdo nagore: Živka Žiropada (nestala u Aušvicu), Milica Žižović (streljana), Obremja BeCanović, Zorka Radulović (streljana), Persa Blagojević i Milica Janković 43. - Sala u kojoj je održana Prva konferencija Antifašističkog fronta žena, Bosanski Petrovac od 6. do 8. decembra 1942. godine �206 44. - Ismet Mujezinović: Likovi žena na prvoj konferenciji AFŽ-a. Linorez. Objavljeno u Ž eni D anas januara 1943. 45. - Većnice na Drugom zasedanju AVNOJ-a 29. XI 1943. godine, slcva nadesno: Kata Pejnović, predsednica. Maca G ržetić, sekretarka i Mitra M itrović, članica G lavnog odbora AFŽ Jugoslavije 46. - Sednica ilegalnog m esnog narodnooslobodilačkog odbora u Ugrinovcim a, Srcm 1943. godine 47. - Persa Petrović iz Raice (Kruševac). Njena k u ćajc sve vreme rata bila sigurno partizansko sklonište �207 48. - Persa Lazarević iz Ćukove: (Pusta Reka) i njena dcca. Od početka ustanka organizujc žene. a kada je potrebno učestvuje i u borbama. Deca su joj pomagala u radu domaćice, bilo je sedište ilegalnog Štaba Prvog Sumadijskog odreda i prihvatni centar za kurire i ranjenike. Održavala je vezu između odreda i OK KPJ za Ćačak. UhapSena. mučena i poSto niSta nije odala, naočigled svoje dece zaklana 18. marta 1944. godine. Narodni heroj 49. - Ljubinka Slojanović, Nasta Jovanović i Katarina Jokanović. borile su se u sastavu Boljevačkog partizanskog odreda 51. - Milica Pavlović Dara, profesorka. Od 1942. godine bila je sekretarka OK KPJ Valjevo i obnovila je partisku organizaciju i u gradu i na terenu, čime su stvoreni uslovi za formiranje novog partizanskog odreda. Čelnici su je uhvatili u JoSavi i posle besprimernog mučenja je zaklali. Narodni heroj �208 - Članice m esnog odbora AFŽ u selu Pasjača sa grupom boraca iz bataljona “ Ratko Pavlović“, Toplica 1944. godine 53. -Ž ene u Radetoviću biraju opStinski odbor AFŽ - 22. avgusta 1943. godine 54. - Grupa političkih aktivistkinja i aktivista okruga Leskovac 1944. godine 55. - SaSa Javorina, aktivna u om ladin­ skom i ženskom pokretu, borkinja Rasinskog partizanskog odreda, članica OK KPJ za K osovo, pa politički komesar brigade. Narodni heroj �209 57. - U Centralnom komitetu SKOJ-a članice su sleva nadesno: Brana Perović, studentkinja tehnike, Grozdana Zina studentkinja EKVŠ, Neda Marović 58. - Partizanka 1944. 59. - Grupa devojaka iz Vranja, Leskovca i Pirota na radio telegrafskom kursu pri artiljerijskoj školi u Nišu, novembra 1944. godine. �210 60. - Delegatkinje i delegati iz okruga topličkog - učesnici i učesnice na prvom zasedanju Velike antifašističkle skupštine narodnog oslobođenja Srbije 6. novembra 1944. 61. - Žene donose posteljinu za opremu bolnice 62. - Sa ponudama u posetu ranjenicima 63. - Prvi m iting žena Srbije 17. januara 1945. godine. Ž ene predaju poklone Titu - Gradovima preti glad kukuruz je 1944. ostao neobran, pa je u prolećc 1945. organizovana akcija branja �211 66. - Prvi kongres AFZ Jugoslavije 17-19. maja 1945. Predsedništvo 67. - Spasenija Cana Babović (Lazarevac 1907-Beograd 1977) na Kongresu je izabrana za predsednicu AFŽ-a 68. - U akciji raščišćavanja ruševina . - Zene Prijepolja 1946. godine pomažu u vađenju i tovarenju kamenja �212 70. - Na izborima za Ustavotvornu skupštinu. 11. novembra 1945. godine, žene prvi put glasaju u celoj zemlji 7 1 - Zcne sela K osančića (L eskovac) pomažu podizanje nove školske zgrade 72. - Deklaracija o republikanskom uređenju Jugoslavije doneta je 29. novembra 1945. godine na Trećem zaseđanju AVNOJ-a. Milka Minić. većnica iz Srbije, potpisuje Deklaraciju 74. - Žene pirotskog okruga na mitingu protiv nepism enosti u Beloj Palanci 24. aprila 1946. godine 75. - U im provizovanom Domu pionira u Beogradu 1944. godine. �213 76. - Povratak dece koja su bila na oporavku u Bugarskoj - 2S. juna 1945. �214 �215 �216 85. - Vida TomŠič. predsednica AFŽ-a 1948-1953. godine. Bila je na raznim političkim i državnim funkcijama. Intenzivno se bavila problemima žena u zemlji i u svetu. Pisala o pitanjima unutrašnje i spoljne politike, posebno o ženskom i om ladinskom pitanju 86. - D eo igračaka koje su izradile članice AFŽ-a drugog reona u Beogradu 1948. 87. - AFŽ i Crveni krst organizuju lekarske preglede žena i dece na selu 88. - Žene sela u poseti AFŽ-u Beograda �2 17 c s s F 89. - Bosa C’velić ( 1914 1972) prcdsednica S avc/a ženskih društava Jugoslavije 1953-1961. / 90. - Učenice iz Prokuplja na šestom esečnom domaćičkom tečaju 91. - Latinka Perović, predsednica Konferencije za društvenu aktivnost žena 1961-1965. godine 92. - Praznik žena - 8. mart proslavljen je otvaranjem novih ustanova za žene i dccu. i prigodnim izložbama o radu AFŽ-a i Saveza ženskih društava �218 93. Skup D rug/ča žena - žensko p ita n je - n o vi p r is tu p 20. oktobra 1979. godine 94. Međunarodni skup: Žene za mir - mreža ženske solidarnosti protiv rata u N ovom Sadu 3-7. avgusta 1994. �NOVE INICIJATIVE Rezultati koje su žene postigle u pogledu školovanja, zapošljavanja i napre­ dovanja u profesijama, kao i u nekim drugim oblastima značajni su i vidni. Ali, is­ tovremeno, iako nye negiran, potpuno je zanemaren problem odnosa polova u po­ rodici, ekonomski aspekt uloge žene u ljudskoj reprodukciji i društvu iako su posto­ jali povodi da se i o tome započne rasprava.1Izostalo je i planirano podruštvljenje porodičnih funkcija, što je jedno od osnovnih postavki marksisitičke teorije o oslo­ bođenju žene. Velika, ali još uvek nedovoljna ulaganja u društveni standard, nepri­ stupačne cene odgovarajućih usluga, ograničeni prihodi zaposlenih koji su jedva dovoljni za održavanje porodice umnožili su probleme zaposlenih žena, s obzirom na njihovu potčinjenu ulogu u porodici. Raskorak između proklamovanog i ostva­ renog rešavan je na štetu žene, pa se u praksi davala prednost individualnom pred društvenim standardom, što je pogodovalo jednom sloju bolje plaćenih poslenika. Postepeno je rastao potrošački mentalitet, u svemu su se vraćah zastareli običaji i predrasude sa sve naglašenijom tradicionalnom polnom podelom uloga. Kao nuž­ nost nametala se potreba za preispitivanjem jugoslovenske prakse na kojoj se za­ snivala koncepcija oslobođenja žene u jugoslovenskom socijalističkom društvu i sagledavanje bitnih uzroka zaostajanja u ostvarivanju društvene jednakosti muška­ raca i žena. Posleratna praksa samodelatnosti žena na vlastitom oslobođenju da­ vno je bila anatemisana i zaboravljena. Podela rada po osnovu pola i sve posledice koje ona sobom nosi nije se negirala, ah osim deklaracija, ništa temeljitije se nije preduzimalo da se u tom pogledu, odmalena, menja svest i muškaraca i žena. U takvoj situaciji, preko hterature i međunarodnih skupova u Jugoslaviji i Interuniverzitetskog centra u Dubrovniku, krajem sedamdesetih do nas su stigle ideje novog feminističkog pokreta, koji je nastao kr 9jem šezdesetih godina u SAD i Zapadnoj Evropi. Nastao je istovremeno sa studentskim pokretom i buntom mladih, kao pro­ test protiv osveštanih vladajućih društvenih konvencija. Podvrgao je preispitivanju, pre svega, odnose među polovima, odnose dominacije muškaraca i potčinjenosti že­ ne, kao i patrijarhalno društvo koje na takvim odnosima počiva. Reahzovao se kroz različite aktivnosti i uključivanjem u javni i politički život. Posustalim pokretima za oslobođenje žene sugerisao je nove inicijative, starim zahtevima dodao nove, proizašle iz savremene društvene prakse, a sugerisao je i nov način rada - rad koji se sastoji u samoosvešćivanju žena - u cilju postizanju ljudske emancipacije. Dr Has an Hadžiomerović, Ekonomija ženskog rada i položaj žene u društvu, Sarajevo 1959. �220 Pokret nije jedinstven; heterogen je i po principima na kojima je zasnovan, po ciljevima i sadržini delovanja i po metodima koje primenjuje za postizanje svojih ciljeva. Adekvatnije je govoriti o pokretima za oslobođenje žene jer oni nastaju i razvijaju se u različitim političkim i ekonomskim sistemima, kulturnim, socijalnim sredinama, a i pod uticajem su i religijskih shvatanja, tradicija ranijih ženskih po­ kreta i mnogih drugih odnosa u zemlji u kojoj deluju. Zajednički interes im je oslo­ bođenje žene od muške dominacije i u javnom i u privatnom životu i ostvarenje ljud­ ske jednakosti. Uz svu heterogenost moguće je uočiti dve osnovne struje - liberalno-radikalnu i socijalističku. Radikalna feministička struja polazi od toga daje ne­ povoljan društveni položaj žene posledica dominacije muškarca i daje borba protiv muškaraca osnov za promenu tog položaja nezavisno od drugih emancipatorskih pokreta. Socijalističke feminističke struje sm atraju takođe da je osnovno pitanje oslobođenja žene borba za uklanjanje muške dominacije, ali daje ta borba i sasta­ vni deo borbe za promenu društveno-ekonomskih odnosa. Nezavisno od različitih podela, ovi pokreti u svojim delovanjima insistiraju na povezivanju ličnog iskustva i političkog delovanja, privatnog i javnog, a u progra­ mima ističu kao osnovne ciljeve: jednako pravo na zapošljavanje, jednake nagrade za isti rad, pravo na kontracepciju i slobodan abortus, pravo na seksualnost, pravo na raspolaganje svojim telom i pravo na odlučivanje o rađanju, za nove su ravno­ pravne odnose među polovima i protiv su svake diskriminacije po osnovu pola, pro­ tiv seksualnog i svakog drugog nasilja nad ženama, za proglašenje silovanja za teže krivično delo, i si. Uskoro je, na osnovu istraživanja i podsticaja protagonistkinja novog feminističkog pokreta, nastala zapažena i obimna literatura koja sa ženskog aspekta preispituje tradicionalne postulate u raznim granam a društvenih nauka: ekonomiji, sociologiji, istoriji, filozofiji, antropologiji, književnosti, lingvistici, eko­ logiji i drugim. U pogledu organizovanja, feminističke grupe su vrlo raznovrsne, manje, neformalne, nehijerarhijske, deluju na principu samoosvešćivanja kroz vla­ stita iskustva i praksu, sa težnjom da povežu teoriju i praksu i da međusobno sarađuju na pitanjima od zajedničkog interesa. Grupa mladih obrazovanih, profesionalno afirmisanih žena iz Zagreba, Be­ ograda, Sarajeva i Ljubljane, prijemčivih za savremena strujanja, a nezadovoljnih situacijom u kojoj su se našle žene u Jugoslaviji, 1979. godine u Beogradu učestvo­ vala je na međunarodnom skupu Drug/ca žena - žensko pitanje - novi pristup, koji su u Studentskom kulturnom centru inicirale i organizovale Nada Sofronić-Ler, Dunja Blažević i Žarana Papić. Na skupu je predstavljen savremeni feminizam i na njemu je po prvi put javno dat kritički osvrt na postavljanje i rešavanje ženskog pitanja u Jugoslaviji. Skup je vratio u život u jugoslovenskoj praksi proskribovanu temu i pojam - feminizam. Nakon ovog skupa zagrebačke feministkinje osnovale su, u okviru Sociološ­ kog društva Hrvatske, grupu Žena i društvo. One, svaka u svojoj profesiji, podvr­ gavaju kritici postojeću praksu, postavljaju i nastoje da teorijski raščiste deo žen­ skog pitanja iz naučne oblasti kojom se profesionalno bave, organiziiju istraživa­ nja, tribine i diskusije (Blaženka Despot, Lydia Sklevicky, Rada Iveković, Đurđa Kovačević i dr). Nešto kasnije, neformalnu aktivističku grupu pod istim imenom osnovale su i feministkinje u Beogradu, u okviru Studentskog kulturnog centra. Grupa se bavila aktuelnim feminističkim temama, kao što su: patrijarhalne norme ponaša- �221 iga, ženska seksualnost, silovanje, kontracepcija, masovni mediji o ženi, i si. Femi­ nistička grupa Lilit osnovana je u Sloveniji početkom osamdesetih.1 Zvanične strukture oštro su reagovale optužujući feminizam da seje nevericu u sposobnost radničke klase da oslobađajući sebe oslobađa i sve druge, uklju­ čujući i žene, od eksploatacije i potčinjavanja. Tvrdilo se da bi posebno političko (?) organizovanje žena značilo prepuštanje ženskih problema iskJjučivo ženama i od­ ricanje od koncepcije da su svi problemi žena društveni problemi. Od tada sve veći broj žena u Jugoslaviji džge svoj doprinos u rasvetljavanju ženskog pitanja. Na Dvanaestom kongresu SKJ zahtevalo se da se feministička sbvatanja, „koja se uvoze sa područja kapitalističkih zemalja“ i javljaju u pojedinim našim re­ publikama, organizovanom borbom eliminišu. Beogradska feministička grupa Žena i društvo je za 8. mart 1990. godine otvorila SOS telefon za žene i decu žrtve nasilja i time otpočela proces osnivanja novih aktivističkih ženskih grupa u Beogradu i u unutrašnjosti Srbije. Iste godine formirana je grupa za pritisak, Ženski lobi, koja se sa ženskih antimilitarističkih i antiratnih pozicija javno izjašnjava o aktuelnim političkim događajima, raskrin­ kava nosioce diskriminacije nad ženama u političkom, društvenom i kulturnom ži­ votu, denuncira ratne zločine, huškanje na rat i nasilje. Lobije, u leto 1990. godine, formulisao Minimalni ženski program i pozvao žene da se u svojim strankama i pokretima bore za njihovu realizaciju. U tom programu se obnavljaju stari, zaboravljeni i postavljaju novi zahtevi: da svi pozivi i profesije budu podjednako dostupni i ženama i muškarcima, s tim da se prilikom zapošljavanja primenjuje isključivo profesionalni a ne polni kriterijum; da se striktno poštuje ravnopravna zastupljenost kod otpuštanja sa posla po osnovu tehnološkog viška; da se uvede šestočasovno radno vreme u petodnevnoj radnoj nedelji i pogodniji raspored dnevnog radnog vremena - kako bi se i muškar­ cima i ženama omogućilo obavljanje kućnih poslova; da se uvede neseksističko vaspitanje i obrazovanje; da udžbenici i nastavni programi ne budu zasnovani na pa­ trijarhalnoj neravnoteži moći između muških i ženskih uloga; da se finansir^ju žen­ ske studije i istraživački projekti kojima bi se obelodanila ženska situacija u Srbiji; da se striktno poštuju prava žena da odlučuju o rađanju - da li će i kada rađati i ko­ liko će dece imati; da se stalno i svuda insistira na pravima i obavezama oba rodite­ lja da se u istoj meri brinu o deci; da se nasilje u porodici učini vidljivim i da se dru­ štvene strukture tako organizuju da se to nasilje postepeno eliminiše; da službe SOS telefona za žene i decu žrtve nasilja dobiju društveni legitimitet; da se organizuju skloništa za žene i decu žrtve nasilja, koja deluju na principima samoorganizovanja i zadovoljavanja potreba korisnica; da se otvore ženski zdravstveni centri, pro­ širi mreža savetovališta za kontracepciju i da se obezbede besplatna sredstva za kon­ tracepciju, za besplatni i bezbolni abortus; da se porođaj dezinstitucionalizuje i da se za žene koje to žele, obezbedi mogućnost porađanja u kući, kao i porođaj u prisu­ stvu partnera; da se silovanje u braku ustanovi kao krivično delo; da se prostituci­ ja dekriminalizuje i da se uvede zdravstvena zaštita za prostitute i prostitutke i, najzad, da se osnuje Ministarstvo za žene, koje bi štitilo i unapređivalo prava žena. Zarana Pipić, Sociologija i feminizam, Beograd 1989, str. 94-96. �222 Ženski parlament, osnovan 1991. godine, razmatrao je projekte zakona i upozoravao na oduzimanje prava ženama koja su one već bile stekle, na civilizacij­ sku neodrživost dokumenata i propisa koji su se odnosili na populacionu politiku. Žene u crnom protiv rata, od 9. oktobra 1992. godine, u crnini i u ćutanju stoje svake srede jedan sat na javnom mestu, i aktuelnim sloganima izražavsgu svo­ je protivljenje militarizmu, nasilju i ratnim zločinima. One su artikulisale mirovnjačku žensku politiku i, istovremeno, na osnovu posebnih projekata pomažu izbeglice, naročito žene i decu u više izbegličkih kampova. Ostvarile su saradnju sa mirov­ nim grupama iz zemaJja ranije Jugoslavije, kao i mnogim grupama žena iz raznih zemaJja koje ih podržavaju i učestvuju u njihovim projektima za mir i za pomoć kampovima i u njihovoj izdavačkoj delatnosti. Održale su četiri međunarodna žen­ ska mirovna skupa, na kojima su razm atrane aktualne teme mira i rata, a čiji je cilj bio razm ena mišljenja i iskustava i širenje međunarodne mirovne mreže. Pored učesnica iz Makedonije, Hrvatske, Slovenije, Srbije i žena izbeglih iz Hrvatske i Bo­ sne i Hercegovine, na ovim skupovima su učestvovale i žene iz Italije, Španije, Bel­ gije, Danske, Švicarske, Velike Britanije, Nemačke, Mađarske, Izraela, SAD, i dr. Centar za ženske studije i komunikaciju okupio je više intelektualki, koje se sa ženskog stanovišta bave izučavanjem pojedinih naučnih disciplina. Već petu godinu Centar na univerzitetskom nivou održava tečajeve za studentkinje koje su zainteresovane za probleme feminizma. Iz SOS telefona za žene i decu žrtve nasilja u Beogradu su se razvile nove grupe: Grupa za žene silovane u ratu, koja je prerasla u Autonomni ženski centar, Centar i SOS za mlade, Sigurne ženske kuće, sa tri skloništa za pretučene žene i sa malim ženskim biznisom - ŽABA (Ženska autonomna buvJja akcija), Incest cen­ tar, lezbijska grupa Labris, Ženska pravna grupa; i ženska izdavačka kuća DevedesetČetvrta. Više grupa razvilo je zapaženu izdavačku delatnost. Tako, na primer, SOS telefon izdaje časopis Feminističke sveske, Žene u crnom - časopis Žene protiv rata i godišnje publikacije Žene za mir, na italijanskom, španskom i engleskom jezi­ ku, Ženski centar u Pančevu - list Isidora. Nekoliko ženskih grupa deluje i u unutrašnjosti. Među najaktivnijima su Ženski centar Isidora u Pančevu, Ženski centar u Lazarevcu, SOS telefoni u Nišu, Leskovcu, Kraljevu, Novom Sadu, Subotici i Prištini. Sve ove grupe međusobno tesno sarađuju. Sarađuju i sa mirovnim grupama u Adi, Bačkoj Palanci, Bečeju, Somboru, Pančevu, Novom Sadu, i dr. Iako pod ote­ žanim uslovima, one su povezane i povremeno se raznim povodima sastaju sa slič­ nim grupama iz Zagreba, Splita, Rijeke i drugih gradova Hrvatske, sa ženskim gru­ pama iz Sarajeva, Tuzle i Zenice, Makedonije i Slovenije. Uzajamno se informišu i razmenjuju svoja iskustva, nastojeći da prevaziđu podele izazvane ratom. �PRILOG OSNOVNI STATISTIČKI PODACI O POLOŽAJU ŽENE U JUGOSLAVIJI 1. Posleratna situacija - opšte napomene Stepen promena društvenog položaja žene u Jugoslaviji posle Drugog svetskog rata mogućno je objektivno proceniti samo ako se im^ju u vidu pozicije sa ko­ jih su žene startovale u onim segmentima društvenog života koji su od nggvažnijeg utic^ja na njen položaj. Ovo izlaganje se ograničava na osnovne podatke o pisme­ nosti i obrazovanju, zapošljavanju i dostupnosti zanimanjima, o ustanovama za decu koje su u funkciji oslobađanja žene, o zdravstvenoj zaštiti žene i deteta i, naj­ zad, o učešću žena u Saveznoj, republičkim, pokrajinskim i opštinskim skupština­ ma. Statistički podaci u ovom izlaganju su uzimani iz različitih publikacija i prila­ gođeni cilju - da se, bez dublje analize, ukaže samo na osnovna kretanja i tenden­ cije u istaknutim oblastima koje su od uticaja na položaj žene.1 U periodu od 1918. do 1941. godine Jugoslavija nije uspela da pomiri ni na­ cionalne, ni socijalne, ni kulturne, ni političke suprotnosti koje su je opterećivale. Nasleđene razlike u zemljama koje su se u njoj našle posle njenog stvaranja zadr­ žale su se - ne mnogo ublažene - sve do 1941. godine, a ostavile su svoj pečat i u novoj državi za sve vreme njenog postojanja. Jugoslavija je u Drugi svetski rat, 1941. godine, ušla kao izrazito nerazvijena agrarna zemlja, sa skromnom industrijom (i po vrsti i po obimu proizvodnje), sa zastarelom opremom i tehnologijom, sa nedo­ voljno razvijenim školstvom, zdravstvom i socijalnim ustanovama. Njen nacional­ ni dohodak po glavi stanovnika iznosio je svega šezdeset dolara (bio je oko četiri puta manji od nacionalnog dohotka Francuske i Norveške, ili pet i po puta manji od nacionalnog dohotka Nemačke, ili sedam i po puta manji od nacionalnog dohot­ ka SAD). Iz rata je izašla sa teškim materijalnim i ljudskim gubicima, pa je u prvoj posleratnoj godini pet-šest puta zaostajala za 1939. godinom.2 Za organizacije nastale tokom rata - Jedinstveni narodnooslobodilački front, narodnooslobodilačke odbore, Antifašistički front žena i Ujedinjeni savez antifaši­ stičke omladine - završetak rata je značio novi izazov. Obnova i izgradnja zemlje značila je - najpre obnoviti zemlju i dovesti je na predratni nivo, a potom otpočeti izgradnju industrije i što pre se svrstati u red industrijskih zemalja, makar i onih na donjoj lestvici razvijenosti. U materijalnoj oskudici koja je u to vreme vladala u svim zemljama Jugoslavije, u vreme kada je stanovništvu pretila glad, u nepovoljIzvori su navedeni u priloženim tabelama. Posebno su navedeni izvori za podatke kojih u tabelama nema. Dušan Bilandžić, Ideje i praksa društvenog razvoja Jugoslavije 1945-1973, Beograd 1973. �224 niin međunarodnim okolnostima za Jugoslaviju taj - i za normalne uslove teško ostvarivi - zadatak obavljao se uz strogu centralizaciju upravljanja svim materi­ jalnim i finansijskim resursima, kao i centralizovanim raspoređivanjem radne sna­ ge, obezbeđenog snabdevanja, određivanjem cena i nadnica. No sve to niti bi bilo dovoljno, niti bi moglo da se sprovede bez onih organizacija koje su nastale u ratu, i koje su za vreme njegovog trajanja nosile glavni deo organizovanja vlasti i poza­ dine. Ove organizacije - kojima se pridružio i, neposredno posle rata osnovan, Jedin­ stveni savez sindikata Jugoslavije - iskazivale su svoje revolucionarno iskustvo, svoju odanost novom poretku, koji su same stvarale, uključivanjem u sve aktivnos­ ti nužne da se postavljeni ciljevi ostvare. Propise i mere vlasti koje su poboljšavale pravni i m aterijalni položaj žena većina je doživljavala kao ispunjenje svojih nada i očekivanja. Stoga su iskreno iz­ ražavale svoju privrženost novom društvu i bez dvoumljenja učestvovale u njego­ vom građenju. 2. Stanovništvo Jugoslavija je 1939. godine imala 15,5 miliona, a 1948. godine 15,8 miliona stanovnika i stanovnica, računajući tu i stanovništvo novooslobođenih krajeva. Od tog broja muškarci čine 48%, a žene 52%, što je rezultat činjenice da su u ratu više stradah muškarci nego žene. Do 1991. godine procenat žena u ukupnom stanovni­ štvu je smanjen i iznosi 51,3%, prema 48,7 % muškaraca (tabela 1 i 2). Jugoslaviju karakteriše smanjenje nataliteta i smanjenje broja zaključenih brakova. U zemljama koje su ušle u njen sastav ta pojava zapažena je već i ranije. Prirodni priraštaj je 1939. godine iznosio 11, a broj zaključenih brakova 7,9 na hi­ ljadu stanovnika i stanovnica. Posle Drugog svetskog rata, do 1948. godine poveća­ van je broj zaključenih brakova (12,9), a do 1954. godine, povećavanje i prirodni priraštaj (17,7). Od tada ove stope neprekidno opadaju. Tako je 1990. godine priro­ dni priraštaj pao na 5,0, a broj zaključenih brakova na 6,3 na hiljadu stanovnika i stanovnica. U Vojvodini prirodnog priraštaja te godine nema, jer je broj rađanja bio manji od broja um iranja (-1,6). H rvatska se približavala Vojvodini sa prirašta­ jem od 0,5, a na Kosovu je prirodni priraštaj 23,1. Broj zaključenih brakova najma­ nji je u Sloveniji (4,7), a ngyveći u Makedonci (7,5). U ostalim republikama i pokra­ jinama kreće-se, sa malim odstupanjima, oko jugoslovenskog prošeka (6,3).1 U Saveznoj Republici Jugoslaviji prirodni priraštaj 1992. godine je povećan u odnosu na 1990. godinu: u Crnoj Gori je povećan za 2,8 a u Srbiji za 2,4 poena (u centralnoj Srbiji za 3,1 - u Vojvodini za 3,5 i na Kosovu za 2,8 poena). Smrtnost odojčadi opadala je u ćelom posleratnom periodu, što je, neposre­ dno posle oslobođenja, rezultat aktivnost AFŽ-a, zdravstvenog prosvećivanja i po­ boljšane zdravstvene zaštite. Na hiljadu živorođene dece 1939. umrlo je 132,3 odoj­ čadi, a 1990. godine 19,3. Ipak, Jugoslavija je, dok je postojala, bila među zemlja­ ma sa najvećom smrtnošću (u Švedskoj se 1987. smrtnost kretala oko pet umrlih na hiljadu živorođene dece, a u Velikoj Britaniji i Austriji oko devet). 1Jugoslavija 1918-1986, Beograd 1989, str. 442. �225 Po broju zaključenih brakova Jugoslavija krajem osamdesetih zauzima ev­ ropski prošek Zanimljivo je da je u broju zaključenih brakova prednjačio bivši SSSR (9,6), a da su ga, sa manjim brojem, ali iznad evropskog prošeka, sledile dru­ ge bivše socijalističke zemlje, osim Jugoslavije, Mađarske i Poljske. Po broju razve­ denih brakova Jugoslavija je bila iza većine evropskih zemalja. Iza nje su samo Por­ tugal i Francuska. (Najviše je razvoda - 3,4 - bilo u bivšem SSSR-u.) Prosečna starost uvećana je za muškarce od 27,3 godina, koliko je iznosila 1948, na 32,8 godina u 1987, a za žene od 29,2 na 35,2 godina u istom periodu. Očekivana prosečna dužina života za muškarce rođene 1948. bila je 48,6 godina, za žene 53 godine, a za muškarce rođene 1987. očekivana dužina života bi­ la je 63,6, za žene 73,8 godina. Po tome je Jugoslavija bila blizu Mađarske i Poljske, a za tri-četiri godine iza Finske, Austrije i Velike Britanije. Broj lica u jednom domaćinstvu stalno se smanjivao, osim na Kosovu gde konstantno raste. Ukupno aktivno stanovništvo oscilira i uglavnom opada, što je rezultat po­ većanog broja omladine na školovanju, povećanog broja penzionera, i si. Ali aktiv­ no žensko stanovništvo raste, što je rezultat povećanog zapošljavanja žena i pove­ ćanja broja aktivnih žena u poljoprivredi. Poljoprivredno stanovništvo je veoma smanjeno. Ono je 1931. godine činilo tri četvrtine ukupnog stanovništva u Jugoslaviji, a 1981. manje od jedne petine. Najmanje promene zabeležene su u centralnoj Srbiji, gde poljoprivrednici čine još uvek jednu četvrtinu stanovništva. U odnosu na evropske zemlje Jugoslavija po tome stoji negde na sredini, približno Francuskoj ili Italiji.1 3. Iskorenjivanje nepismenosti Prilikom svog nastajanja Jugoslavija se po pismenosti nalazila na donjoj lestvici evropskih zemalja, s tim što su postojale velike razlike između zemalja koje su je sačinjavale. Između dva svetska rata - uvećanjem broja škola i broja đaka, kao i tečajevima za nepismene - nepismenost se smanjivala, ali nasleđene neravnomernosti nisu otklonjene, a naročito ne neravnomernosti u školovanju ženske i muške dece. Iako je školovanje u osnovnim školama bilo obavezno, ono se iz raznih materijalnih, kadrovskih, kulturnih, pa i političkih razloga - nije svuda pocijednako sprovodilo, a otpor školovanju, naročito ženske dece, pružali su i roditelji. Pre­ ma popisu stanovništva, 1921. godine u Jugoslaviji je bilo više od polovine nepis­ menih (51,5%) starijih od jedanaest godina (41,0% muškarci i 61,2% žene). Nepi­ smenost je 1931. godine smanjena na 44,6% (muškarci 32,3%, žene 56,4%). Pri to­ me je nepismenost žena najizraženija na Kosovu (93,9%), u Bosni i Hercegovini (83,9%) i u Makedoniji (81,7%), a najmanja je u Sloveniji (5,8%). Veliki je procenat nepismenih žena i u Crnoj Gori (77,3%) i u centralnoj Srbiji (78,3%). Hrvatska je po procentu nepismenih žena (39,5%) ispred Vojvodine (23,6%).2 Nepismenost je Svi statistički podaci o drugim zemljama uzeti su iz Statističkog godišnjaka 1989, str. 739-747 i 787-789. Žena u društvu i privredi Jugoslavije, Statistički bilten, br. 298, 1964, str. 12. �226 redovnim školovanjem, bez sumnje, smanjena do početka Drugog svetskog rata, a smanjivana je i posle toga, jer su osnovne škole, iako neredovno, naročito na seli­ ma, radile i na okupiranim teritorijama. Još tokom rata AFŽ i Narodna omladina su na oslobođenim teritorijama organizovali škole za decu i analfabetske tečajeve za odrasle. U Hrvatskoj je, na primer, 1943. godine na oslobođenoj teritoriji radilo 150, a 1944. godine 250 tečaje­ va, dok se pred kraj rata njihov broj popeo na 421. U Bosni i Hercegovini tokom 1943. i 1944. na analfabetskim tečajevima opismenjeno je oko 20.000 nepismenih, među kojima je najviše žena. U oslobođenim krajevima u južnoj Srbiji, iako nere­ dovno, radile su škole, a organizovani su i analfabetski tečajevi.1Tečajevi su nepre­ kidno održavani i po završetku rata, ali sistematičniji rad je otpočeo krajem 1945. i početkom 1946. godine. Tako je broj nepismenih žena smanjen sa 56,4 - koliko je iznosio 1931. - na 34,4 procenta 1948. godine. Najviše nepismenih žena je i dalje bilo na Kosovu (78,4%), zatim u Bosni i Hercegovini (59,3%), Makedoniji (53,9%), centralnoj Srbiji (40,8%) i Crnoj Gori (37,1%). Znatno ispod jugoslovenskog prošeka su Hrvatska (21,0%) i Vojvodina (15,5%), a najmanje je nepismenih u Sloveniji (2,5%) (tabela 3). Od 1946. do 1950. godine održano je ukupno 121.690 tečajeva na kojima je opismenjeno skoro dva miliona muškaraca i žena. Prema podacima za godine 1948, 1949. i 1950, više od dve trećine opismenjenih tokom te tri godine bile su žene sa sela (oko 70%) od 26 do 45 godina starosti. Ali, u isto vreme, iako je ukupni broj nepismenih u starijim dobnim grupama smanjivan, rastao je broj nepismene žen­ ske dece - zbog nedovoljnog broja škola i učitelja u planinskim, besputnim kraje­ vima i zbog tradicionalno negativnog odnosa roditelja prema školovanju ženske dece. Tako se, na primer, 1953. godine broj nepismenih žena popeo na 35,8% (tabela 4).2 Pored analfabetskih tečajeva, AFŽ, odnosno Savez ženskih društava, Crve­ ni krst i druge organizacije osnivale su na hiljade prosvetnih tečajeva za one koji su naučili da čitaju i pišu. Na tim tečajevima sticala su se najosnovnija znanja iz higijene, nege dece, zdrave ishrane i drugih praktičnih znanja. Oni su kasnije po­ stali obavezni; samo u razdoblju od 1958. do 1962. godine njih je bilo oko trinaest hiljada sa blizu 250 hiljada polaznica. Posle novih kampanja za suzbijanje nepismenosti koje su organizovali Sa­ vez ženskih društava i sindikat, a naročito zbog većeg obuhvata ženske dece u os­ novnim školama, broj nepismenih je smanjivan. Tako je on u 1961. godini u Jugosla­ viji iznosio ukupno 28,8% - 9,9% muškaraca i 19,7% žena. Nepismenost se zadrža­ la uglavnom u najzaostalijim krajevima zemlje, no i u gradovima, među staryim stanovništvom i mladima koji su sa sela dolazili u gradove radi zapošljavanja. Ipak, otpor prema školovanju ženske omladine u osnovnim školama konačno je savla­ dan, i bilo je sve manje ženske dece koja ih ne pohađa. Prema popisu iz 1981. godiLNeda Božinović, Položaj žene u F N R J, Beograd 1953, str. 39 i 40. L Osim na ovim tečajevima, na tečajevima Jugoslovenske narodne armije, kao i Narodne omladine, na radnim akcijama, opismenjeno je još oko 230.000 omladinaca i omladinki. Statistički bilten, Pro­ su d a , n a u ka i ku ltu ra , br. 10, 1952. �227 ne, u Jugoslaviji je bilo ukupno 1.780.902 nepismenih, ili 9,5% (377.073 muškarca, ili 4,1% i 1.403.829 žena, ili 14,7%). U dobnim grupama od 10 do 39 godina nepismenost se kreće od 0,9% do 3,1% (muškarci od 0,7% do 1,2%, a žene od 1,2% do 5,1%). U dobnoj grupi od 50 i više godina procenat nepismenih je 24,7 (muškarci 12,2%, žene 34,8%). Redosled po republikama i pokrsuinama ostao je i 1981. godine nepromenjen: i dalje je n^veći procenat nepismenih na Kosovu (26,4%), a najmanji u Sloveniji (0,9%).' 4. Učenice u osnovnim, nižim i srednjim školama U 9.190 osnovnih škola, školske 1938/39. školovalo se ukupno 1.487.495 đaka, od toga 636.963, ili 42,8% ženske dece u odnosu na ukupan broj đaka, koji, inače, nije obuhvatio svu decu dospelu za školovanje. Već 1946. godine broj đaka u osnovnim školama približan je broju đaka u 1939. godini. Na Kosovu i u Ma­ kedoniji nastava se obavijala na mater njem jeziku. Obuhvat dece osnovnim školo­ vanjem stalno je rastao, a rastao je i broj ženske dece u školama - i apsolutno i re­ lativno - tako da se u školskoj 1987/88. godini prim arna neravnomernost u školo­ vanju muške i ženske omladine gotovo otklonila (od ukupno 2.828.334 đaka u os­ novnim školama bilo je 1.364.828 učenica, ili 47,9%). U zaostalijim krajevima otva­ rane su nove škole, a za decu nacionalnih manjina otvarane su škole na maternjem jeziku. Ovim i drugim merama u velikoj meri otklonjena je i neravnomernost u os­ novnom školovanju ženske omladine po pojedinim republikama i pokrajinama, na­ ročito u krajevima naseljenim muslimanskim stanovništvom. Od 1964. godine uku­ pni broj dece u osnovnim školama opada, što je rezultat smanjenja prirodnog pri­ raštaja, ali broj ženske dece raste.U posmatranom razdoblju procenat ženske dece u osnovnim školama u Srbiji se od 43,1% popeo na 47,9%, na Kosovu od 28,34% na 43,8%, i u Vojvodini od 48,6% na 49,0% (tabela 5). Stručno i srednje obrazovanje ženske omladine i dalje nosi pečat ukorenjenih zaostalih shvatanja i predrasuda o ženi, kao i prakse koja se na osnovu tih shvatanja odražavala i u oblasti prosvete. Devojaka je ngjviše u srednjim školama za opšte obrazovanje, jer su one najraširenije i najpristupačnije, a i roditelji naviše utiču na takva opredeljenja ženske dece. Niže a i srednje stručne škole su zapos­ tavljane. Zaostaloj i nerazvijenoj privredi pre Drugog svetskog rata odgovaralo je nerazvijeno i siromašno stručno školstvo i po vrsti škola i po broju đaka. A što se tiče samih žena, ništa ih nye stimulisalo za sticanje kvalifikacija, jer su se u takvoj nerazvijenoj privredi najčešće tražile nekvalifikovane i nepismene radnice (tekstil­ na i duvanska industrija, poljoprivreda, kućna posluga). A udaja je još uvek bila osnovni način na koji su žene obezbeđivale svoju egzistenciju. U nižim stručnim školama (škole za kvalifikovane radnike i radnice) škol­ ske 1938/39. godine bilo je ukupno 69.572 đaka, od toga 22.108 učenica, ili 31,6% u odnosu na ukupan broj đaka (tabela 6 i 7). Posle rata otvarane su nove niže i srednje stručne škole i one su podjedna­ ko dostupne deci oba pola. Školske 1950/51. godine broj učenika se u nižim struč­ 1 Statistički godiši^ak Jugoslavije 1989, Beograd 1989; popis iz 1991. ne daje nove podatke o nepis­ menosti. �228 nim školama povećao oko dva puta, a učenica oko jedan i po put, pa je relativno učešće učenica u ukupnom broju đaka smanjeno od 31,6% na 21,0%. U srednjim stručnim školama 1938/39. školske godine bilo je ukupno 18.130 đaka, od toga 7.882 učenice, ili 43,5% u odnosu na ukupan broj đaka. Brojčano, najviše je učenica bilo u ekonomskim školama, zatim u umetničkim i učiteljskim. Medicinske škole pohađaju samo devojke - muškaraca nema. U industrijskim ško­ lama je ukupno je 2.462 đaka, od toga 387 učenica, ili 15,8%. U rudarskim, građe­ vinskim i saobraćajnim školama devojaka nema, a u poljoprivrednim školama sve­ ga je jedna učenica. U školskoj 1950/51. godini apsolutni broj učenica se u srednjim stručnim školama, u odnosu na 1938/39, povećao za 5,7 puta, a relativni za 1,8%, i iznosio je 44.433, ili 44,8 % u odnosu na ukupan broj đaka. Učenice su počele da se školuju u svim školama. I u onim školama u kojima ih ranije nije bilo, zastuplje­ ne su sa 6,8% u rudarskim, a do 18,3% u građevinskim. Promenio se i redosled, pa je najviše učenica u učiteljskim školama (59,8%), zatim u ekonomskim (65,9%), medicinskim (67,6%) i umetničkim (50,5%). U građevinskim školama je 18,3%, u industrijskim 12,2 %, u saobraćajnim 11,5% i u rudarskim 6,8% učenica.1 U opšteobrazovnim srednjim školama (gimnazije i osmogodišnje škole) 1938/1939. školske godine ukupno je 167.847 đaka, od toga je 61.512 učenica, ili 36,6%, a školske 1950/51. godine ukupno je 485.876 đaka, od toga 208.956 učenica, ili 43,0%, što znači da se ukupan broj đaka u opšteobrazovnim srednjim školama uvećao skoro tri puta, a broj učenica više od tri puta. Od 1951. godine broj učenica u svim srednjim školama konstantno je rastao više nego broj učenika. U početku je taj rast bio povezan sa razvojem pojedinih gra­ na privrede, no na njega utiču i drugi faktori, između ostalih i (ne)popularnost po­ jedinih struka. Kasnije je povećavan i broj škola i broj stručnih profila koje su škole davale. Počevši od sredine sedamdesetih godina, školovanje je u stalnom raskora­ ku sa potrebama privrede, društvenih službi i uprave, pa je zapošljavanje svršenih učenica i učenika srednjih škola veoma otežano, tako da se stoga veliki broj mladih odlučuje da nastavi školovanje na višim i visokim školama i univerzitetima. U školskoj 1987/88. godini u Jugoslaviji je u srednjim školama bilo preko devetsto hiljada đaka, od toga 431.874 učenice (47,8%). Po republikama ih je bilo: u Bosni i Hercegovini 84.060 (48,7%), u Crnoj Gori 12.889 (48,8%), Hrvatskoj 98.249 (50,3%), Makedoniji 34.478 (46,4%), Sloveniji 41.359 (50,3%) i Srbiji 160.839 (45,5%) - od toga centralna Srbija 101.985 (49,9%), Kosovo 24.665 (31,0%) i Vojvo­ dina 34.189 (49,0%) (tabela 7). Najviše je učenica i dalje bilo u ekonomsko-komercijalnim, pravno-birotehničkim, kao i školama koje daju opšte obrazovanje, zatim u školama tekstilne stru­ ke u kojima je blizu 40.000 učenica. Od dvadeset do trideset hiljada učenica bilo je u školama zdravstvene i prosvetne struke, od deset do dvadeset hiljada bilo ih je u poljoprivrednim, hemijsko-tehnološkim, mašinsko-metalskim, građevinsko-geodetskim, trgovinskim i ugostiteljskim školama (tabela 7). Ako se Jugoslavija uporedi sa drugim evropskim zemljama samo po odnosi­ ma između upisanih mladića i devojaka u srednje škole, onda su se razvijenije re­ 1 Procenti iskazuju odnos ženske dece prema ukupnom broju đaka. �229 publike, uključujući i centralnu Srbiju i Vojvodinu, gotovo izjednačile sa razvijenim evropskim zemljama.1 5. Student kinje na višim i visokim školama, fakultetima i umetničkim akademijama Školske 1938/39. godine u Jugoslaviji, na 27 fakulteta u Beogradu, Skoplju, Subotici, Zagrebu i Ljubljani, na samostalnim visokim školama i umetničkim aka­ demijama studiralo je 13.733 studenata i 3.987 studentkinja, što je 22,5% u odno­ su na ukupan broj svih koji studiraju. Već 1950/51. školske godine broj studenata je porastao na 40.374, a studentkinja na 20.021, ili na 33,2%, što znači daje broj studenata povećan za nešto više od jedan i po put, a broj studentkinja više od pet puta u odnosu na školsku 1938/39. godinu. Te godine najviše je studentkinja na pravnim (1.005, ili 25,2%) i filozofskim (1.748, ili 29,8%) fakultetima, nggmanje na teološkim (31, ili 0,8%) i veterinarskim (11, ili 1,5%). U 1950/51. školskoj godini struktura je u apsolutnim brojevima znatno izmenjena. Najviše studentkinja je i dalje na filozofskim fakultetima (8.972 - broj je uvećan za pet puta), zatim na me­ dicinskim (3.902 - uvećanje je osam puta), na ekonomskim (2.449 - uvećanje je ne­ što manje od jedanaest puta). Na tehničkim fakultetim a uvećanje je devet i po pu­ ta. Svi drugi fakulteti takođe beleže povećanja - osim pravnih, na kojima je broj studentkinja ostao nepromenjen. U istom razdoblju i na umetničkim akademijama broj studentkinja se sa 86 povećao na 456, ih nešto više od pet puta (tabela 8).2 U 1988/89. školskoj godini bilo je ukupno 339.577 redovno i vanredno upi­ sanih na univerzitetima, višim i visokim školama, od toga 164.821 studentkinja, ih 48,54%. Po republikama broj studentkinja je: u Bosni i Hercegovini 20.619 (49,7%), u Crnoj Gori 3.101 (46,3%), Hrvatskoj 32.789 (50,1%), Makedoniji 15.669 (48,4%), Sloveniji 16.834 (50,9%), Srbiji 75.829 (46,5%) - od toga centralna Srbija 50.479, ih 50,0%, Kosovo 11.913, ih 33,4%, i Vojvodina 13.437, ih 46,5%. Broj studentkinja po pojedinim fakultetima se menjao, s tim što su se ugla­ vnom zadržali isti odnosi među pojedinim strukama. Brojčano ih je najviše na dru­ štvenim, tehničkim i medicinskim naukama, a najmanje na umetničkim fakulteti­ ma i akademijama. Relativni odnosi su drugačiji, pa na fakultetima društvenih, prirodno-matematičkih i medicinskih nauka studentkinje čine preko 60% u odnosu na ukupan broj upisanih na tim fakultetima. I na tehničkim i poljoprivredno-šumarskim fakultetima takođe se, i pored godišnjih oscilacija, zapaža tendencija po­ rasta broja studentkinja. Podaci pokazuju da je sve više žena koje su se specijahzovale, magistrirale ih doktorirale. Od 1962. godine, kada su ta zvanja ustanovljena, do 1990. zvanje spe­ cijalista i magistra nauka steklo je ukupno 28.695 muškaraca i 11.450 žena što čini 28,5% u odnosu na ukupan broj specijalista i magistara. 1 Statistički godišnjak 1989, str. 597 i 787. (Bez podataka za sve zemlje, među pjima za Rumuniju, Albaniju, SSSR, Švedsku, Portugal i Italiju.) ? Statistički bilten, br. 10, 1952, str. 24-25. �230 Zvanje doktora nauka od 1945. do 1990. godine steklo je 16.480 muškara­ ca i 4.420 žena, ili 21,7% u odnosu na ukupan broj doktora nauka.1Procenat žena specijalista, magistara i doktora nauka raste godišnje 0,2 do 0,3 poena više u odno­ su na procenat muškaraca. U Saveznoj Republici Jugoslaviji broj upisanih studenata opada, dok broj upisanih studentkinja i dalje raste. U školskoj 1993/94. godini učešće studentkinja u ukupnom broju upisanih je 54,9%. 6. Zaposlenost žena U Jugoslaviji je 1940. godine bilo ukupno 1.139.754 socijalno osiguranih, od toga 199.077 žena, ili 17,0%. Državnih službenika (bez vojske) i službenika u banovinama i opštinama bilo je 214.056.2 Broj zaposlenih 1945. godine bio je 461.000, od toga 136.000 žena, ih 29,5%, da bi se već 1949. godine broj ukupno zaposlenih popeo na 1.990.000 - od toga 1.433.000 muškaraca i 557.000, ih 31,9%, žena. Decentralizacija privrede, uvođenje samoupravljanja i prelaz na ekonom­ sku računicu u privredi doveh su do smanjivanja broja radnika i radnica, tako da je 1953. godine broj zaposlenih žena relativno opao, na 23,3%. Od tada, ponovo, sa manjim oscilacijama raste i relativni i apsolutni broj zaposlenih žena. On je 1969. dvostruko veći nego 1949. godine, i čini već trećinu od ukupno zaposlenih (33,8%). Tendencija većeg porasta zaposlenosti žena od muškaraca se nastavila do 1988. go­ dine, kada broj zaposlenih žena iznosi 2.642.000, ih 39,3%, što znači d aje skoro pet puta veći nego 1949. godine. U isto vreme broj zaposlenih muškaraca popeo se na 4.073.000, što znači d a je u odnosu na 1949. godinu uvećan nešto manje od tri puta.1 U Srbiji se može zapaziti isti proces, s tim što je nivo zaposlenosti žena ne­ što niži, i kreće se od 140.000 (21,5%) u 1952. do 984.000 (36,8%) u 1988. godini. Te godine u centralnoj Srbiji bilo je zaposleno 673.000 (37,1%), na Kosovu 54.000 (22,6%) i u Vojvodini 257.000 (40,0%) žena. Od 1988. ukupni broj zaposlenih opada, pa je 1990. godine u društvenom sektoru bilo ukupno 6.470.000 zaposlenih, od toga 2.605.000 (40,2%) žena, što znači d aje broj zaposlenih muškaraca opao za 209.000, a broj zaposlenih žena za 36.000. U Srbiji je 1990. broj ukupno zaposlenih iznosio 2.482.000, a broj žena 956.000 (38,5%).' U privrednim delatnostima je 5.231.000 zaposlenih, od toga LStatistički godišnjak, br. 1991, str. 378. Jugoslavija 1918— 1988, str. 57. — Žene su posebno iskazane samo u grupi državnih službenika (ukup­ no 2.640, od toga svega 78 žena, ili nepuna tri procenta). Broj zaposlenih sigurno je veći, naročito že­ na. Poznato je da su se zakoni izigravah i da svi zaposleni nisu prijavljivani osiguravajućim organi­ zacijama. Žene su se najviše zapošljavale kao kućna posluga, ali njihov status nije bio regulisan i uglav­ nom nisu osigurane, pa u ovim podacima, uglavnom, nisu iskazane. U posleratim podacima iskazan je samo društveni sektor; u privatnom sektoru 1949. godine bilo je ukupno 60.000 zaposlenih, a 1988. 169.000, što bitno ne utiče na iskazane odnose. ' Isto, str. 60 i 61. * Statistički godišnjak 1991. �231 1.884.000 (36,0%) žena, a u delatnostima van privrede je od 1.148.000 zaposlenih, 721.000 (62,8%) žena. Po granama delatnosti najviše žena zaposleno je u tekstil­ noj industriji i industriji kožne galanterije (524.500) - gde su lični dohoci svih za­ poslenih za oko 20-30% niži od prosečnih - zatim u trgovini i ugostiteljstvu (476.000), obrazovahu (252.500), zdravstvu (326.000), na ekonomsko-finansijskim poslovi­ ma (133.000) i u dmštveno-političkim zggednicama (142.000). U ovim delatnosti­ ma je zaposleno 1.853.000 žena, ili 71,1% u odnosu na broj ukupno zaposlenih žena. U svim drugim delatnostima zapaženo je povećanje broja zaposlenih žena. No, ta povećala bitnye ne utiču na promenu strukture zaposlenih (tabela 9). Zaposlenost žena prema stručnoj spremi vidi se iz tabele 10. Najpovoljniji odnosi između broja zaposlenih muškaraca i broja zaposlenih žena ostvareni su u kategoriji zaposlenih sa srednjom stručnom spremom - u toj kategoriji žene čine 57,6%. U kategoriji sa nižom stručnom spremom žene čine 55,2%, sa višom struč­ nom spremom 46,4%, sa visokom 37,3%. Najniži procenat se iskazuje kod visokokvalifikovanih, gde radnice predstavljaju svega 8,4%. U kategoriji kvalifikovanih one čine 29%, polukvaliflkovanih i nekvalifikovanih 43,5%. Odnosi su slični i po republikama. Ngjveći procenat žena u odnosu na ukupan broj zaposlenih žena ot­ pada na srednju stručnu spremu i 1986. iznosi 30,0%. Zatim slede kvalifikovane radnice, koje u ukupnom broj zaposlenih žena čine 17,3%, nekvalifikovane radnice čine 16,4%, žene sa visokom i višom stručnom spremom 14,8%, sa nižom spremom 12,0%, polukvalifikovane radnice 8,6%. Najniže je učešće visokokvalifikovanih ra­ dnica u ukupnom broj zaposlenih žena - svega 0,9%. I pored toga što je broj zaposlenih žena rastao brže od broja zaposlenih mu­ škaraca, veliki broj žena koje su želele da radom obezbede svoju egzistenciju ili povećgju kućni budžet ostajao je izvan posla. Broj žena koje su tražile zaposlenje osci­ lirao je, i približno je jednak broju muškaraca. Alije broj žena koje su zapošljavane preko službi za zapošljavanje znatno manji od broja muškaraca, naročito kada se radilo o ženama sa višim kvalifikacijama.1 Problemi zaposlenih žena su i dalje kvalifikacije, podela posla po polu, opterećnost žene u porodici i domaćinstvu. 7. Zdravstvena zaštita žene U Kraljevini Jugoslaviji zdravstvena služba - posebno na selu - nije bila naročito razvijena. Lekari su bili koncentrisani u gradovima i sreskim mestima, ali u više srezova nije bilo nijednog lekara. U Jugoslaviji je 1939. godine bilo deset higijenskih zavoda, pedeset i jedan dom zdravlja sa posebnim bitnijim službama, nekoliko posebnih zdravstvenih ustanova uglavnom za zaštitu majki i dece, kao i 169 bolnica sa 23.524 postelje. Kao odeljenja u domovima zdravlja ili kao zasebne ustanove, radile su 92 službe za zaštitu učenika i 42 za zaštitu majke i deteta. Iste godine bilo je 5.131 lekara, 2.243 babice, 4.513 diplomiranih i 1.142 nediplomirane sestre, 380 dentista, 379 zubnih tehničara i 1.479 farmaceuta. Priličan broj zdrav­ stvenih radnika i radnica svih profila, a takođe i studenata i studentkinja medicine, stradao je u ratu, a mnoge zdravstvene ustanove bile su manje ili više oštećene. Ti LJugoslavija 1918-1988, str. 70. �232 gubici su nadoknađeni otprilike početkom pedesetih godina. Od sredine pedesetih godina beleži se konstantan napredak svih vidova zdravstvene službe, što se da za­ ključiti i po povećanju broja zaposlenih u njoj. Tako je, na primer, 1987. godine bilo ukupno zaposlenih: 43.869 lekarki i lekara, 9.232 zubnih lekara i lekarki, 137.429 zdravstvenih radnica i radnika sa višom i srednjom spremom. Prem a podacima za 1991. godinu, u Srbiji je zaposleno 21.230 lekarki i lekara, 6.643 zubnih lekara i lekarki, i 61.681 zdravstvenih radnica i radnika sa višom i srednjom spremom. To znači daje samo u Srbiji broj lekara i lekarki veći za četiri, a broj zdravstvenih radni­ ka i radnica za blizu jedanaest puta od njihovog broja 1939. godine u celoj Jugosla­ viji.1 Iako je beležila stalan napredak, zdravstvena služba u Jugoslaviji znatno je zaostajala za evropskim zemljama. Iza Jugoslavije, po broju lekara, zubara i far­ maceuta u odnosu na broj stanovnika, samo su Turska, Portugal i Rumunija. Opšta, a ne samo zdravstvena situacija žene umnogome je zavisila od orga­ nizacije i rada službe za zdravstvenu zaštitu žena za vreme trudnoće, kao i službe za zdravstvenu zaštitu novorođenčadi i dece. Te službe, kao što se delimično vidi iz tabele 11, napredovale su i po broju organizacionih jedinica i po broju zaposlenih lekara i lekarki i drugih zdravstvenih radnica i radnika, kao i po broju i kvalitetu zdravstvenih usluga koje su pružale. Tako su već 1955. u Jugoslaviji radile 354 organizacione jedinice (ordinacije, dis­ panzeri i savetovališta) za trudnice i porodiije, sa 294 lekarki i lekara. Razvijala se i patronažna služba dispanzera, koja obuhvata kućne posete trudnicama, porodiljama, ženama posle prekida trudnoće, drugim ženama, kao i deci, uglavnom predškolskog uzrasta. Godine 1955. godine bilo je oko 152.000 tih poseta, a 1987. oko 1.314.000. Ove ustanove bave se i preventivom i organizuju sis­ tematske preglede i vakcinisanje dece. Najveći uspeh do početka ovog ra ta bio je postignut u pružanju, odnosno korišćenju stručne pomoći prilikom porođaja i u smanjenju smrtnosti odojčadi. Smrtnost dece, mada je stalno opadala, još je prilično visoka, a na to utiče opšta zaostalost i nizak nivo zdravstvene kulture u pojedinim krčevim a. Na hiijadu ži­ vorođene dece, 1939. godine umiralo je više od 132 novorođenčeta. Tek 1958. godi­ ne stopa sm rtnosti odojčadi pada ispod sto - na hiljadu živorođenih. Na to su, izme­ đu ostalog, uticale i akcije zdravstvenog prosvećivanja na selu koje je orgamzovao Savez ženskih društava, sam ili u saradnji sa drugim stručnim i društvenim orga­ nizacijama. Stopa sm rtnosti je 1990. godine pala na 19,3 - ali se povećava od 1991. godine kada je iznosila 20,2 na hiljadu živorođenih. Smrtnost odojčadi u Saveznoj Republici Jugoslaviji se naglo povećala 1992. u odnosu na 1990. godinu: u Crnoj Gori za 10,7 i u Srbiji za 11,5 poena - u central­ noj Srbiji za 6,9, u Vojvodini za 8,5 i na Kosovu za svih 25 poena (tabela 2). Pred Drugi svetski rat, a i po završetku rata, žene su se uglavnom porađale bez stručne pomoći, pa se još 1959. tako obavljala gotovo polovina porođaja. Godi­ ne 1990. sa stručnom pomoći obavljeno je 99,7% porođaja. U centralnoj Srbiji bez stručne pomoći rođeno je 2,2%, a na Kosovu 23,3% dece (tabela 12). 1 Jugoslavija 1918-1988\ Statistički godišnjak *91. o narodnom zdraviju i zdravstvenoj zaštiti u SR Jugoslaviji, Beograd 1992. �233 Žene se retko obraćaju savetovalištima radi planiranja porodice - samo če­ tiri procenta, a radi kontracepcije svega dva procenta od broja žena koje se obraća­ ju savetovalištima Tako je prekid trudnoće postao glavni način regulisanja rađanja pa je broj abortusa približno jednak broju rađanja. Rezolucija Savezne skupštine o planiranju porodice iz 1969. i druga Rezolucija o osnovama politike razvoja i pla­ niranja porodice iz 1978. godine ostale su nerealizovane, jer je realizacija prepušte­ na institucijama, koje za nju nisu uspele da zainteresuju ni same žene. 8. Dečje ustanove Nekoliko podataka biće dovoljno da se ukaže na veliki raskorak između bro­ ja zaposlenih žena i mogućnosti smeštaja dece u predškolske ustanove: jaslice, obdaništa, zabavišta i kombinovane ustanove. Godine 1938. bilo je 434 ovih ustano­ va, koje je koristilo 32.556 dece. Njihov broj je 1939. godine smanjen na 119 sa 7.300 korisnika. U ratu su one delom oštećene, delom korišćene za druge svrhe. Obnov­ ljene su do 1949. godine. U kriznom periodu, od 1952. do 1954. godine, pjihov broj se smanjio na 262, sa 13.587 dece, dakle, ispod nivoa koji je bio dostignut 1938. go­ dine. A onda se 1955. godine njihov broj naglo uvećao i iznosio je 912. Od tada broj ovih ustanova je stalno rastao, tako da ih je 1988. godine bilo 4.802 sa 519.300 de­ ce, ali on i dalje ni izdaleka nije zadovoljavao potrebe porodice (tabela 13). Obuhvat dece do sedam godina je nizak - od 8% u Bosni i Hercegovini do 41% u Hrvatskoj i 52% u Sloveniji. Deo troškova boravka dece u ustanovama dečje zaštite snosi dru­ štvo, zavisno od imovnog stanja porodice, ali i pored toga porodice slabijeg imov­ nog stanja manje ih koriste jer su im i beneficirane cene previsoke (tabela 13). Dodatak na decu je takođe vid dečje, odnosno porodične zaštite. Korišćen je svojevremeno kao socijalna pomoć siromašnijim porodicama sa više dece, a u poslednje vreme u Srbiji postaje i instrum ent demografske politike. Pripada samo porodicama sa troje dece, a ne i preko tog broja, da bi se na taj način uticalo na sma­ njenje rađanja u visokonatalitenim grupama (Albanci i Romi). Osim toga, dodatak za treće dete pripada bez obzira na imovno stanje, i veći je u niskonatalitetnim ne­ go u visokonatalitetnim opštinama. U istom cilju proširen je i krug korisnika dečjeg dodatka, a njegova visina se povoljnije valorizuje. No, i pored toga, broj koris­ nika se smanjuje, jer su opšta ekonomska kriza i, posebno, rat uticah na drastično smanjivanje društvenog standarda i standarda porodice, smanjenje nataliteta pa i na realnu vrednost dečjeg dodatka. 9. Učešće žena u Saveznoj, republičkim, pokrajinskim i opštinskim skupštinama Aktivno biračko pravo, koje je zavisilo samo od njihove volje, žene su na svim izborima koristile podjednako kao i muškarci, ponekad čak i nešto više. Izbori u predstavničke organe zavisili su od izborne kombinatorike, kadrovskih komisija i koordinacionih tela koji su pripremah i određivah kandidate i kandidatkinje. Žene su dolazile na kandidatske hste, ne zbog svojih kvaliteta nego prevashodno zbog toga što je trebalo zadovoljiti minimalne kriterij ume sastava predstavničkog tela �234 po polu. Naravno, patrijarhalne - naročito seoske - sredine tvrdokorno su se opira­ le i takvom načinu kandidovanja žena. Društveno-političke organizacije - poseb­ no SKJ i SSRN - setile bi se problema ravnopravnosti žena u političkoj sferi nepo­ sredno pred same izbore, kada nije preostalo ništa drugo nego da se u nekim razvi­ jenijim sredinama među kandidate ubaci i poneka žena. Sve do 1974, uz izvesne oscilacije, vidljiva je i tendencija opadanja učešća žena u svim skupštinama. Novi izborni zakon, 1963. godine, umesto neposrednih izbora, delimično je uveo dele­ gatski sistem, delimično zadržao neposredne izbore, a u skupštine je uveo više ve­ ća, između ostalih i opštinsko veće u opštinskim skupštinama. U prvim izborima po tom sistemu došlo je do izvesnog povećanja učešća žena u skupštinama, ali već u sledećim izborima to učešće je opalo. Procenat žena koje su birane u opštinska veća po pravilu je manji od procenta žena biranih u Savezno veće, kao i u republi­ čka i pokrajinska veća.1 Novi izborni sistem 1974. godine uveo je čisti delegatski sistem i novu orga­ nizaciju skupština. U ovom sistemu izvanredno je uočljiv i odnos patrijarhalnog m entaliteta prema ženi u vlasti. Savezna skupština je sastavljena od Saveznog veća i veća republika i pokra­ jina, ostale republičke i pokrajinske skupštine od Veća udruženog rada, veća opština i Društveno-političkog veća, a opštinska skupština od Veća udruženog rada, Društveno-političkog veća i veća mesnih zajednica. Delegate i delegatkinje (poslanike) u odgovarajuća veća skupština biraju prethodno izabrane delegacije sastavljene od predstavnika osnovnih organizacija udruženog rada, radnih zajednica i radnika u privatnom sektoru, zatim delegacije sastavljene od predstavnika državnih organa i društveno-političkih organizacija i, najzad, delegacija mesnih zajednica. Upadljivo je d aje najviše žena birano u veća udruženog rada, zatim u društveno-politička veća, a najmanje u veća opština, odnosno u veća mesnih zgjednica. Broj izabranih žena u sva veća svih skupština stabilizovao se najednom nivou uz neznatne promene, i nije se menjao do 1986. godine. U izborima 1990. godine, nakon uvođenja višepartijskog sistema, broj iza­ branih žena u republičke skupštine znatno je smanjen i manji je nego 1958. godine. U Skupštinu Srbije izabrano je 246 muškaraca i svega četiri žene, ili 1,6 %. A na izborima 1992. godine u Skupštinu Srbije izabrano je 234 muškarca i šesnaest že­ na, ili 6,4%. U Skupštinu Crne Gore izabrano je 79 muškaraca i 5 žena. Saveznu skupštinu čine 173 muškarca i 5 žena (tabela 14). U organima radničkog samoupravljanja i samoupravnim organima proce­ nat učešća žena bio je povoljniji (tabela 15), ali s obzirom na opštu situaciju sa rad­ ničkim samoupravljanjem - radnice su od toga imale manje koristi nego što bi se moglo očekivati po njihovoj zastupljenosti u organima odlučivanja. L Saveznu, republičke i pokrajinske skupštine činila su odgovarajuća veća koja su birale opštinske skupštine i građani neposredno. Osim ovih veća u sastavu navedenih skupština bilo je i privredno veće, prosvetno-kulturno veće, socijalno-zdravstveno veće i organizaciono-političko veće. Njih je bi­ rala opštinska skupština na predlog zaposlenih (radnih zajednica) u odgovarajućoj oblasti. Opštinsku skupštinu činilo je opštinsko veće, koje biraju građani neposredno i veće radnih zajednica, koje biraju građani i građanke koji rade u radnim organizacijama, državnim organima, društveno-političkim i drugim organizacijama, zadrugama i komorama. Sreske skupštine u Srbiji i Makedoniji činile su sreska veća i veća radnih zajednica, u Crnoj Gori nema srezova, a u ostalim republikama postoji samo sresko veće. Sve odbornike sreskih skupština biraju opštinske skupštine. �235 Nesumnjivi su rezultati koji su učinjeni u promeni situacije žene u pojedi­ nim oblastima društvenog života: u privredi, obrazovahu i dostupnosti svih zan­ imanja ženama, u zdravstvenoj zaštiti žene, u kvalitetu življenja i u drugim sfera­ ma. Alije vidljivo i to da sve to nJje bilo dovoljno da se svest o ulozi žene u porodi­ ci i društvu bitnije izmeni. X �Tabela 1. STANOVNIŠTVO PREMA POLU I AKTIVNOSTI; DOMAĆINSTVA, POLJOPRIVREDNO STANOVNIŠTVO u hiljadama Aktivno stanovništvo ukupno žene % poljoprivredno stanovništvo % 14.534 15.842 16.991 22.425 23.475 7.345 8.227 8.760 11.341 12.037 5,14 4,37 4,29 3,62 46,9 49,1 46,3 44,0 30,0 35,0 30,7 32,2 76,4 67,2 60,9 19,9 Bosna i Hercegovina 1948. 1953. 1981. 2.564 2.847 4.124 1.327 1.462 2.073 5,51 5,06 4,00 42,9 42,5 38,7 26,9 24,3 71,8 62,2 17,3 1948. 1953. 1981. 377 420 584 199 218 295 4,51 4,56 4,09 36,9 36,4 34,3 20,0 22,0 71,6 61,5 13,6 1948. 1953. 1981. 3.780 3.936 4.601 2.010 2.075 2.375 3,94 3,81 3,23 51,6 47,7 45,6 31,8 36,0 62,4 56,4 15,2 1948. 1953. 1981. 1.153 1.305 1.909 569 645 941 5,27 5,30 4,39 43,4 40,8 41,8 22,9 30,7 70,6 62,7 21,7 Slovenija 1948. 1963. 1981. 1.440 1.504 1.892 764 792 973 3,78 3,66 3,18 52,9 40,8 50,3 36,6 Srbija 1948. 1953. 1981. 6.528 6.979 9.314 3.367 3.568 4.684 4,39 4,32 3,63 50,9 48,4 46,4 32,6 34,5 72,3 66,7 26,4 Centralna Srbija 1948. 1953. 1981. 4.154 4.464 5.694 2.142 2.286 2.577 4,54 4,44 3,43 54,2 52,4 51,8 38,6 43,0 72,4 67,2 27,6 Kosovo 1948. 1953. 1981. 733 816 1.584 369 399 766 6,36 6,42 6,92 35,3 33,2 23,8 10,9 7,6 80,9 72,4 24,6 1948. 1953. 1981. 1.641 1.700 2.036 856 882 1.041 3,61 3,50 3,00 49,4 45,4 44,3 26,7 31,0 68,1 62,9 19,9 Jugoslavija Crna Gora Hrvatska Makedonija Vojvodina 1931. 1948. 1953. 1981. 1991* % 44,1 41,1 9.4 Izvori: Statistički godišnjak Jugoslavije, Beograd 1989, str. 449— Jugoslavija 1918-1988, Beograd 463; 1989, str. 39-43; Statistički godišnjak 1991, str. 441-446. *) Prethodni rezultati popisa 1991. �237 Tabela 2. KRETANJE STANOVNIŠTVA živorođeni Jugoslavija 25,9 1939. 30,3 1950. 21.0 1965. 1990. 9.9 Bosna i Hercegovina 38.6 1950. 29,0 1965. 14,8 1990. Crna Gora 30,0 1950. 24.7 1965. 14,4 1990. Hrvatska 24,8 1950. 16,6 1965. 1990. 11.9 Makedonija 40,3 1950 1965. 28,1 16,9 1990. Slovenija 1950. 24,4 1965. 18,5 1990. 12,5 Srbija 1950. 29,5 1965. 18,8 1990. 14,5 Centralna Srbija 1950. 28,0 1965. 15,4 1990 11.7 Kosovo 46,1 1965. 40,5 1990. 27,8 Vojvodina 1950. 25,5 1965. 15.5 1990. 10,4 Savezna Republika Jugoslavija -1992. Crna Gora Srbija Centralna Srbija Vojvodina Kosovo 17,0 17,8 17,0 13,8 13,6 32,6 umrli umrla odojčad prirodni priraštaj zaključeni brakovi razvedeni brakovi 14,9 13,0 8.8 3,7 132,3 118.6 71,8 20,2 11,0 17.3 12.2 5,0 7.9 11.4 9,0 6.3 0.5 1,1 1.2 0,9 13,6 8,0 6,4 125,6 83,7 15,2 25,1 21,0 7,7 11.4 9,5 7,9 0,9 0,7 0,4 9.3 6,9 5,5 101,9 56,9 12,2 20,7 17,8 8,9 8,0 7.6 5,7 0,5 0,5 0,5 12,3 9.3 11,3 118,1 49,5 10,0 12,5 7.3 0,5 9,9 9,0 6,0 0,8 1,1 1,2 14,7 8,4 7,0 136,7 105,8 35,3 25,6 19,7 9,0 11,5 8,9 7,5 0,8 0,4 0,4 11.8 9,7 9,9 80,6 29.6 8,9 12,6 8,8 2,5 10,1 9.2 4.7 0,6 1.3 1.0 13,4 8,8 9.5 118,1 74,9 25.0 16.1 10,0 5.1 12,7 8,8 6.2 1,5 1,2 1,3 12,4 8,1 10,3 101,7 64,7 17,0 15,6 7.3 1,4 13,3 8,8 6,1 1.6 1.3 1,3 17,0 10,9 4.7 141,3 122,6 40,6 29,1 29,6 23,1 11,4 7,7 6,7 0,6 0,2 0,3 14,0 9.6 12,0 145,1 67,4 10,6 11,5 5,9 - 1,6 11,7 9,3 6,0 1,6 1,9 1,3 9.2 6,1 9,5 9.3 11,7 6,7 35.6 22,9 36.6 23,1 19,0 65.6 7.8 11,7 7.5 4.5 1.9 25,9 Izvor: Jugoslavija 19IH-1988, str. 43; Statistički bilten, br. 298, str 92; Statistički bilten, br. 788, str. 20; Statistički godišnjak 1989. str. 128,129.143 i 463; Isto. 1991. str. 442 i 443; Statistički godišnjak 1994, str. 66. �238 Tabela 3. NEPISMENO STANOVNIŠTVO IZNAD DESET GODINA STAROSTI u hiljadama J u g 0 s 1 a V i i a H e r c e g o v i n a S G 0 r a H r V a t s k a M a k e d 0 n i j a 83,9 77,3 39,6 81,7 5,8 3.163 835 74 478 344 27 34,4 59,3 37,1 21,0 53,9 2,5 3.404 26,4 14,1 35,8 853 40,2 21,8 57,2 96 30,1 14,5 44,5 522 16,3 9,3 22,4 342 35,7 23,3 48,3 1961. godina Broj nepismenih 3.066 procenat 19,7 muškarci 9,9 žene 28,8 818 32,5 16,0 47,8 83 21,7 9.1 33,2 439 12,1 6.4 17.1 1981. godina Broj nepismenih procenat muškarci žene 441 14,5 5.6 23,3 45 9.4 3.4 16,2 220 5,6 2,6 8,4 u k u P n o 1931. godina Broj nepismenih 4.409 procenat 44,6 32,3 muškarci žene 66,4 1948. godina Broj nepismenih procenat muškarci žene 1953. godina Broj nepismenih procenat muškarci žene 1.781 9,6 4.1 14,7 B ° s n a i C r n a S 1 0 V e n i j a R U k u P n 0 B I J A C e n t S r r a b 1 i n j a a K o s 0 V 0 V 0 i V 0 d 1 n a 62,8 78,8 93,9 23,6 1.405 923 319 162 37,6 40,8 78,4 15,6 32 2,7 2.5 2,8 1.559 27,9 14,5 40,5 1.063 29,5 12,9 44,9 315 54,5 38,0 72,1 181 12,9 8,3 17,0 276 24,6 14,6 34,6 25 1,8 1,7 1.9 1.424 21,9 10,4 32,8 958 22,0 9.2 36,0 293 41,1 26,5 56,0 173 10,6 5,9 14,9 167 10,9 5,8 16,2 13 0,8 0.7 0,9 845 10,9 4.7 16,9 545 11,1 4.1 17,9 149 17,6 9.4 26,4 102 5,8 3.1 8,3 1901. godine u Srbiji je bilo ukupno 470.000 nepismenih, od toga 388.000 žena i 82.000 muškaraca. Izvori: Statistićki bilten br. 10,1962, str. 31; Jugoslavija 1918-1988, str. 39; Statistički bilten, br. 298, str. 12 i 13. �239 Tabela 4. TEČAJEVI ZA OPISMENJAVANJE (1946-1950) broj tečajeva Jugoslavija ukupno 121.690 Bosna i Hercegovina 42.163 3.558 Crna Gora 14.913 Hrvatska 9.836 Makedonija 55 Slovenija 50.595 Srbija predavači(ce) broj polaznika i polaznica 149.985 40.251 4.604 26.596 11.492 72 66.970 2.829.252 953.263 79.753 313.476 274.098 723 1.214.249 opismenjeno 1.924.510 688.803 58.300 218.094 180.415 354 778.544 procenti opismenjenih 68,1 71,2 80,0 69,1 67,2 49,0 63,2 Izvor: Prosvcta, nauka i kultura, Statistički bilten 1952, br. 10, str. 31. TEČAJEVI ZDRAVSTVENOG PROSVEĆIVANJA ŽENSKE OMLADINE (1958-1962) broj tečcgeva Jugoslavija ukupno Bosna i Hercegovina Crna Gora Hrvatska Makedonija Slovenija Srbija* 13.805 2.505 510 3.813 1.788 1.291 3.898 broj polaznica 246.339 52.837 7.079 45.584 29.699 21.744 89.396 Izvor: Žena u društvu i privredi Jugoslavije, Statistički bilten 1964, br. 298, str. 24. *) Bez podataka za 1962. �240 Tabela 5. UČENICI I UČENICE U OSNOVNIM ŠKOLAMA u hiljadama J U g o s 1 u a k v u i P H e r c Be ° g s c r n a s 0 R B I J A M H r V a n v G t a i s k a s C 1 e o V 'e 0 u n t S 1 n n i i P j j a a n 0 a k e d 0 n k r r a b 1 i v K 0 s V 0 d 0 1 a j V a a 0 u a a n a o i a o r a 1939/40. ukupno 1.487 ženska deca 637 procenat 42,8 156 39 25,1 39 16 39,7 388 96 40 182 46,9 41,1 187 621 397 93 267 166 49,8 43,1 41,8 1951/52. ukupno 1.815 ženska deca 821 procenat 45,3 301 118 39,4 56 22 42,7 396 170 189 77 47,8 45,7 187 705 417 111 177 84 92 320 193 43 49,5 45,3 46,3 38,4 47.7 1961/62. ukupno 2.896 ženska deca 1.348 procenat 46,5 526 230 43,7 87 39 44,7 623 251 301 115 48,4 45,8 280 243 1.165 716 168 135 71 120 543 337 49,3 46,6 47,0 42,0 48,3 1987/88. ukupno 2.828 ženska deca 1.365 procenat 47,9 552 267 48,3 82 39 47,5 521 273 253 131 48,5 47,9 229 1.171 612 347 112 562 298 161 48,9 47,9 48,6 43,8 j 38 187 91 28,3 48,6 11 U SRJ je 1993/94. u osnovne škole upisano ukupno 937.392 đaka, od toga 455.488 učenice, ili 48,6%. Izvori: Statistički bilten 298, str. 17; Statistički godiči^jak 1989, str. 371; Statistički godišitfak 1994, str. 346. 212 104 49,0 �241 Tabela 6. SREDNJE ŠKOLE ZA OPŠTE OBRAZOVANJE, NIŽE I SREDNJE STRUČNE ŠKOLE u hiljadam a 1938/39. ukupno Srednje škole za opšte obrazovanje 167,8 Građanske škole 42,7 Osmoljetke Gimnazije 125,1 Niže stručne škole 69,6 Industrijske 62,5 Poljoprivredne 2,2 5,1 Trgovačke Medicinske 0,13 Uinetničke Srednje stručne škole Industrijske Rudarske Građevinske Poljoprivredne Saobraćajne Ekonomske Medicinske Učiteljske Uinetničke 18,1 2,4 1950/51. žene % žena ukupno žene % žena 61,5 18,1 43,4 36,6 42,3 34,7 485,8 193,6 292,3 208,9 84,4 124,5 43,0 43,6 42,6 22,1 21,4 0,5 0,06 0,13 31,6 34,3 22,7 1 i,2 100 | | - - 28,0 14,4 0,5 3,6 1,5 7,9 21,0 13,1 22,8 59,7 90,1 59,7 133, 6 110,3 2,4 6,0 1,7 13,3 7,8 0,4 43,5 15,8 99,1 11,2 - - - - . . 1 ,1 9,9 9,3 3,9 23,4 7,0 27,9 5,2 0,5 0,5 7,4 0,2 4,0 3,2 0,001 0,2 - - 3,9 0,2 1,6 1,8 53,3 100 39,3 58,0 Izvor: Statistički bilten br.10, str. 14. 44,4 1,4 0,07 1,8 1,2 0,5 15,4 4,7 16,7 2,6 44,8 12,2 6,8 18,3 13,0 11,5 65,9 67,6 59,8 50,5 �242 Tabela 7. UČENICE U SREDNJIM ŠKOLAMA ukupno učenice procenat SFRJ (1987/88) 903.639 141.352 431.874 65.320 47,8 46,2 67.350 233 153.023 71.634 30.448 33.770 145 15.980 9.155 10.303 53,3 62,2 10,4 12,8 33,8 Rudarsko-geološka Hemijsko-tehnološka Grafička Vatrogasna Saobraćajna 7.979 25.273 3.968 345 21.635 1.806 17.578 2.276 215 5.632 28,7 69,8 56,6 62,3 26,1 Tekstilna Kožarsko-gumorska Metalurška Drvoprerađivačka 44.444 13.358 4.022 18.532 39.152 9.242 1.035 6.301 88,2 69,0 25,7 34.0 Poljoprivredna Šumarska Prehrambena Veterinarska 39.071 1.901 11.748 3.203 18.884 474 7.566 1.119 48,3 22,8 64,2 35,0 Zdravstvena Trgovinska Ugostiteljsko-turistička Ekonomsko-komercijalna Pravna i birotehnička 35.547 15.733 33.253 71.040 24.521 29.307 11.256 18.796 56.035 17.642 82,5 71,7 56,4 78,9 71,7 Prosvetna Prevodilačka U metni čka Kulturološka Uslužna 25.033 6.795 7.143 19.410 5.134 21.645 5.711 4.732 15.454 4.742 86,6 84,8 66,3 79,6 92,6 341.025 60.570 280.455 172.604 39.425 133.179 50,6 64,6 47,6 Polaznici i polaznice zajedničkih osnova Grupe struka Prirodno-matematička i informatička Hidrometeorološka Mašinsko-metalskn Elektrotehnička Građevinska i geodetska SRJ 1993/94. Ukupno Gimnazije Stručne škole Izvor: Statistički godišnjak 1989, str. 371,372; Statistički godišnjak 1994, str. 346,352. �243 Tabela 8. UPISANI I STUDENTKINJE PO VRSTI STUDIJA 1938/39. Ukupno Žene 1950/51. % žena Ukupno Žene % žena 17.733 Poljoprivreda i šumarstvo Veterina Tehnika Ekonomija Pravo Medicina Filozofija Teologija Umetnost Nauke 3.987 22,5 60.395 20.021 33,2 1.166 708 2.671 986 5.998 2.095 3.125 756 228 179 11 208 224 1.006 495 1.748 31 85 15,3 1,5 7,7 22,7 16,7 23,6 55,9 4,1 37,7 4.442 2.574 12.166 6.665 4.447 10.395 17.989 573 1.144 1.0 12 248 1.930 2.449 997 3.902 8.972 55 456 22,7 9,6 15,8 36,7 22,4 37,5 49,8 9,5 39,9 Ukupno Ukupno 339.577 Prirodno matematičke 19.355 Tehničke 116.496 Medicinske 28.359 Polj. šumarske 31.608 Društvene 138.893 Umetnost 4.866 1 9 7 1 /7 2 . Žene 164.821 12.387 34.427 17.524 12.308 85.420 2.755 % žena 48,5 62,1 29,6 62,1 39,0 61,5 56,6 SAVEZNA REPUBLIKA JUGOSLAVIJA BROJ UPISANIH STUDENTKINJAI STUDENATA 1993/94 god. Ukupno Srbija Crna Gora Ukupno ' 148.709 141.587 7.122 žena 80.820 76.932 3.788 % žena 54,9 54,3 53,1 Izvori: Statistički bilten br. 10 , str. 24, 25; Statistički godišnjak 1991, str. 596; Statistički godišnjak 1994, str. 351. �244 Tabela 9. ZAPOSLENE ŽENE PO GRANAMA DELATNOSTI godišnji prošek SFRJ Ukupno Privredne delatnosti 1983. ukupno 6.097 6.062 1.045 Vanprivredne delatnosti 2.374 Industrija i rudarstvo 211 Poljoprivreda i ribarstvo Šumarstvo 66 19 Vodoprivreda Građevinarstvo 599 422 Saobraćaj i veze Trgovina 621 Ugostiteljstvo i turizam 220 Zanatstvo 166 Stambeno-komunalna delatnost 120 Finansijske i druge usluge 216 Obrazovanje i kultura 422 Zdravstvena i socijalna delatnost 350 Društveno-političke zajednice i organizacije 270 u hiljadama žene % žena 2.249 1.620 36,8 32,0 628 840 56 7 2 55 61 301 133 34 60,1 35,3 26,6 10,6 10,5 9,0 14,4 48,4 60,4 20,4 1.159 2.716 245 66 12 554 456 671 251 193 717 1.019 67 8 2 59 74 344 152 40 61,9 37,5 27,;3 11,7 16,6 10,6 16,1 51,3 60,7 20,2 1.148 2.661 242 62 18 498 442 649 229 139 721 1.006 67 7 2 57 76 337 139 38 62,8 37,8 28,0 U.3 11.1 U.4 17,2 51,9 60,6 27,3 22 110 226 18,3 50,9 53,5 125 262 449 23 137 247 18,5 52,3 54,9 121 264 455 23 140 251 19,0 53,0 55,1 265 74,7 420 318 75,5 428 326 76,1 136 50,3 286 151 52,7 262 142 54,1 1988. žene ukupno 6.716 2.642 6.656 1.925 % žena 39,3 34,6 1990. žene ukupno 6.470 2.606 5.231 1.884 %žena 40,3 36,0 U Saveznoj Republici Jugoslaviji bilo je zaposleno 1993. god. ukupno ukupno društveni sektor privatni sektor žene %žena 2.464 2.243 221 968 902 66 39,3 40,2 29,9 Izvor: Jugoslavija 1918-1988, sir. 60; Statistički godiSitfak Jugoslavije 1991, Beograd 1991, str 147-160; Statistički godlčitfak 1994, str. 77-79. �245 Tabela 10. UKUPAN BROJ ZAPOSLENIH ŽENA PO REPUBLIKAMA I UČEŠĆE ŽENA U UKUPNOM BROJU ZAPOSLENIH PREMA KVALIFIKACIJI* ukupno žena (u hiljadama) 934 1.693 2.538 ukupno u procentima S t e p e n više visoko srednje o b r a z o v a n j a vkv niže kv pkv nkv 26,4 34,5 38,6 24,1 33,1 37,3 20,3 41,6 46,4 39,6 53,6 57,6 42,2 50,4 55,2 3,2 6,2 8,4 10,5 21,5 29,0 30,7 38,8 42,7 30,5 34,1 43,5 Bosna i Hercegovina 95 1961. 207 1976. 363 1986. 19,3 25,5 26,2 15,9 20,9 33,2 38,3 2,0 6,5 19,1 20,1 33,2 42,9 58,9 59,0 7,7 26,5 40,7 38,1 Crna Gora 1961. 1976. 1986. 15 32 58 21,1 30.7 36.7 13,8 15,4 30,1 30,8 2.2 8,2 21,1 26,2 32,3 45,2 51,9 60,8 6,2 31.1 36,1 39,8 Hrvatska 1961. 1976. 1986. 273 449 636 29,4 38,0 41,5 18,7 24,4 41,4 48,2 3,5 11.1 34,8 36,5 40,1 52,8 63,2 52,6 10,3 29,9 45,8 47,8 Makedonija 1961. 1976. 1986. 45 101 176 19,8 29,7 39,1 15,4 21,0 35,7 25,7 1,7 8,8 24,0 20,3 35,8 50,9 48,6 46,4 3,7 28,1 39,3 36,1 Slovenija 1961. 1976. 1986. 175 300 380 36,4 43,3 47,0 29,4 23,9 48,6 62,5 5,6 17,8 42,2 44,5 35,8 54,2 57,9 68,1 54,5 51,3 56,9 Srbija 1961. 1976. 1986. 329 605 924 24,9 33.0 39.0 21,6 25,4 39,1 55,2 2,7 8.9 27,4 28,2 37,4 47,0 56,0 55,2 7,4 27,7 37,9 39,6 Centralna Srbija 1961 269 1976. 407 1986. 635 25.0 32,9 39.1 39,0 53,5 57,9 58,8 7,3 29,2 38,7 40,8 Kosovo 1961. 1976. 1986. 11 30 50 13,2 21,2 22,9 13.1 17,3 26,9 19,8 1,4 4.6 17,6 10,1 19,5 16,1 37,6 30,4 3,1 17,0 26,8 20,6 108 158 238 27,1 34,7 38,0 27,4 22,6 40,9 43,2 3,5 10,5 27,3 32,0 39,6 42,6 1961. 1976. 1986. Vojvodina 1961. 1976. 1986. 39,3 46,8 57,1 56,0 9,5 26,8 Izvor: Statistički bilten, br. 298. str. 31; Jugoslavija 1918-1988, str. 66; Statistički godišnjak 1989, str. 470. *) Bez podataka o pomoćnim radnicima 1961. godine, kojih je bilo ukupno 82.000 - od toga 27.000, ili 30,7% žena. �246 Tabela 11. ZDRAVSTVENE USTANOVE ZA ZAŠTITU ŽENA I DECE SFR JUGOSLAVIJA SAVEZNA REPUBLIKA JUGOSLAVIJA ZDRAVSTVENA ZAŠTITA ŽENA Ukupno Srbija 1987. ukupno Kosovo Vojv. 1955. 1987. Organizacione 444 jedinice 354 971 544 lekari 294 1.056 Zdravstveno osoblje 689 2.404 1.172 kućne posete 566 u hiljadama* 156 1.314 Ukupno Crna Gora 1991. Srbija ukupno Kosovo Vojv. 29 39 237 115 414 621 19 22 395 599 33 46 197 121 54 286 1.188 45 1.143 138 261 84 130 24 - 12 24 - ZDRAVSTVENA ZAŠTITA PREDŠKOLSKE DECE Organizacione jedinice 498 1.221 lekari 539 2.128 Zdravstveno osoblje 946 3.733 kućne posete u hiljadama 433 996 26 134 230 199 434 1.153 22 69 412 1.064 31 146 205 187 1.625 250 340 1.795 114 1.681 269 325 66 2 64 5 20 ZDRAVSTVENA ZAŠTITA ŠKOLSKE DECE Organizacione jedinice 155 lekari 358 Zdravstveno osoblje 465 kućne posete u hiljadama 11 793 1.609 346 682 25 56 125 112 358 710 21 45 337 665 27 31 114 122 2.505 927 95 171 1.048 80 968 97 183 - 44 2 18 49 44 Izvori: Jugoslavija 1918-1988, str. 409-411; Statistički godišnjak 1989, str. 617; Statistički godi­ šnjak ’91, str. 81-85. *) Nisu unete posete u organizacionim jedinicama ni sistematski pregledi, kojih je bilo više stotina hiljada. �247 Tabela 12. ROĐENI - PREMA MESTU ROĐENJA I STRUČNOJ POMOĆI u procentima 1950. JUGOSLAVIJA Ukupno rođeni rođeni u zdravstvenoj ustanovi i na drugom mestu: uz stručnu pomoć* bez stručne pomoći BOSNA i HERCEGOVINA Ukupno rođeni rođeni u zdravstvenoj ustanovi na drugom mestu: uz stručnu pomoć CRNA GORA Ukupno rođeni rođeni u zdravstvenoj ustanovi na drugom mestu: uz stručnu pomoć HRVATSKA Ukupno rođeni rođeni u zdravstvenoj ustanovi na drugom mestu: uz stručnu pomoć MAKEDONIJA Ukupno rođeni rođeni u zdravstvenoj ustanovi na drugom mestu: uz stručnu pomoć SLOVENIJA Ukupno rođeni rođeni u zdravstvenoj ustanovi na drugom mestu: uz stručnu pomoć SRBIJA Ukupno rođeni rođeni u zdravstvenoj ustanovi na drugom mestu: uz stručnu pomoć CENTRALNA SRBIJA Ukupno rođeni rođeni u zdravstvenoj ustanovi i na drugom mestu: uz stručnu pomoć KOSOVO Ukupno rođeni rođeni u zdravstvenoj ustanovi na drugom mestu: uz stručnu pomoć bez stručne pomoći VOJVODINA Ukupno rođeni rođeni u zdravstvenoj ustanovi na drugom mestu: uz stručnu pomoć bez stručne pomoći 1961. 1978. 1990. 499.033 422.190 44,1 9,2 46,7 384.785 83,3 2,2 14,5 337.082 108.076 25,3 4,5 71.485 78,9 2,6 67.278 96,3 3,4 12.994 47,6 1,6 10.557 88,2 2,1 9.421 96,3 1,7 74.190 59,6 20,6 68.603 97,1 1,7 55.655 99,6 0,2 42.182 37,0 3,5 32.106 73,5 3,8 36.704 89,0 28.955 80,1 18,4 30.087 99,2 0,4 22.468 99,7 0,3 155.783 44,7 7,5 163.841 78,3 2,1 146.556 83.334 52,0 1,6 81.429 92,3 0,8 67.978 38,2 61,8 103.509 15,0 11.575 25,7 96.808 57,1 50.173 23,8 35.842 95,7 200.666 35,3 121.569 26,8 35.395 8,4 91,6 43.702 80,4 15,6 93,9 6,1 90,1 97,8 40.561 15,1 1,1 83,4 53.571 44,4 3,6 52,0 42.604 31.888 62,5 31,2 6,3 28.841 96,3 2,9 0,8 23.036 99,7 0,3 76,7 23,3 Izvori: Statistički godišnjak '91. Saveznog zavoda za zdravstvenu zaštitu , Beograd 1992, str. 9; £ tistički bilten, br. 298, str. 82. ) Podrazumeva se da je porođaju prisustvovao lekar ili diplomirana babica. �248 Tabela 13. USTANOVE ZA DECU I OMLADINU PO REPUBLIKAMA broj dece i mladih u hiljadama Jugoslavija BiH Crna Gora Hrvatska Makedonija Slovenija Srbija Centralna ukupno 1939. ustanove 119 7,3 deca 1946. 3 43 12 30 11 74 ustanove 173 46 0,6 1,6 0,3 9,2 1,4 0,1 2,0 deca 3,1 1950. 5 139 35 119 31 199 ustanove 526 93 0,2 7,3 1,5 5,6 23,4 7,8 1,0 5,5 deca 1953. 57 16 3 13 70 ustanove 262 103 77 3,7 3,8 13,6 0,6 0,9 4,5 3,3 deca 0,1 1961. 27 197 996 41 43 425 124 ustanove 263 2,6 12,7 75,6 2,8 35,3 17,6 4,7 deca 11,4 1974. ustanove 2.227 97 28 487 382 974 392 299 176,1 36,3 9,5 deca 35,7 18,3 34,6 72,0 3,1 1988. 1.706 1.010 ustanove 4.802 248 676 64 864 1.154 139,4 10,7 519,3 42,9 49,0 95,8 215,7 deca 105,3 Kosovo Vojvodina 5 0,1 23 0,9 6 0,2 45 2,0 3 0,1 23 1,1 8 0,9 239 23,0 33 2,8 549 32,9 159 18,6 627 57,6 VRSTE USTANOVA 1957. SFRJ 1970. 1961. Dečje jasle broj 51 36 deca 2.819 2.976 Obdaniš ta,vrtići broj 76 125 deca 4.599 8.360 Zabavišta broj 693 658 deca 45.194 42.380 Kombinovane ustanove broj 87 177 deca 6.466 21.893 Đački domovi broj 559 492 đaci 57.968 60.869 Studentski domovi broj 33 41 studenti’ 14.947 20.003 1988. 140 123.215 349 119.297 898 63.671 3.797 394.780 563 32.268 SRJ 1993. 345 18.417 155 19.568 . . Sve predškolske i 1.638 146.212 282 43.140 230 37.107 101 8.515 56 32.048 81 49.689 39 21.498 Produženi boravak organizovan je 1988. godine u 6,6% osnovnih škola, a koristilo gaje 12,6% učenika i učenica, najviše u Vojvodini (37,9%) i u Sloveniji (17,1%). Izvori: Statistički bilten, br. 298, str. 72 i 73; Isto, br. 788, str. 55; J u goslavia 1918-1988, str. 355-357; Statistički godišnjak 1989, str. 598; Statistički godišnjak 1994, str. 400. �249 Tabela 14. UČEŠĆE ŽENA U SAVEZNOJ, REPUBLIČKIM I POKRAJINSKIM SKUPŠTINAMA u procentima Savezna Skupština 7,0 Republičke Skupštine Bosna i Hercegovina 5,5 Crna Gora 4,7 Hrvatska 13,3 Makedonija 8,4 Slovenija 18,0 Srbija 9,7 Pokrajinske Skupštine Kosovo 10,3 Vojvodina 13,7 Opštinske Skupštine 4,6 Opštinsko Veće 6,6 Veće radnih zajednica 5,3 Veće udruženog rada Društveno-političko veće - 1963. 1965. 1967. 1969. 1974. 1978. 1982. 1986. 19,6 7,6 13,3 7,9 13,6 17,2 17,5 16,2 8,1 7,9 18,3 5,3 3,5 22,2 11,4 9,1 16,6 12,4 20,0 25,6 23,1 12,7 12,9 12,0 26,0 27,6 24,1 8,2 6,3 8,8 7,6 15,6 11,9 17,2 15,4 26,0 19,1 12,2 18,6 17,0 17,7 12,3 13,0 16,9 24,1 21,6 24,5 24,2 29,8 19,0 28,6 10,3 10,2 12,2 1958. 9,4 5,8 13,0 6,9 4,5 9,3 15,3 11,6 17,8 18,8 17,8 20,0 17,5 10,3 23,7 - - - - - - 19,2 19,1 22,6 11,4 18,6 21,5 16,1 24,3 20,0 11,3 17,5 25,2 16,1 - - - - 23,0 1,6 1990. 4,9 2,9 11,2 3,2 15,8 5,2 17,2 4,2 24,0 11,2 23,5 1,6 - 21,5 9,2 Savezna Republika Jugoslavija: Izbori za Saveznu skupštinu i za Skupštinu Crne Gore održani su decembra 1992. godine, a za Skup­ štinu Srbije u decembru 1993. godine. Izabrano Savezna skupština Skupština Crne Gore Skupština Srbije ukupno 178 85 250 žena 5 6 16 % žena 2,8 7,0 6,4 Izvori: Jugoslavija 1918-1988, str. 31, 32; Statistički godišnjak 1994, str. 36. �250 Tabela 15. UČEŠĆE ŽENA U ORGANIMA UPRAVLJANJA U ORGANIZACIJAMA UDRUŽENOG RADA 1962. 1956. 1965. 1976. 1983. 1985. 1987. 1989. organizacije u kojima su organizovani radnički saveti broj organizacija 4.646 delegati u radničkim savetilna 105.018 od toga žena (u procentima) 12,8 članovi izvršnih organa 41.965 od toga žena (u procentima) 10,4 5.989 746 22.151 33.152 31.273 29.775 126.070 124.224 149.404 334 839 441.816 386.983 32,2 33.1 12,9 37.366 8,9 17,4 49.794 12,8 434.784 460.507 26.5 31,1 31,2 103.353 138.089 133.063 138.735 23,0 29,2 10.5 31,6 organizacije u kojima funkciju radničkih saveta vrše svi radnici i radnice broj organizacija radnici i radnice od toga žena (u procentima) 41.871 52.275 16,5 5.346 90 193 1.500 38,483 28,4 23.757 7.179 129.681 41,2 44,2 8.327 15,7 članovi izvršnih organa od toga žena (u procentima) 23,4 8.996 225.739 18,5 4.000 40,4 6.803 121.529 6.315 113.428 45.731 101.449 46,8 46,1 45,8 4.537 44,4 4.534 46.0 mesne zajednice i delegati u skupštinam a m esnih zajednica 1970. broj mesnih zajednica 8.586 delegati u skupštinama mesnih zajednica 92.975 od toga žena (u procentima) 8,5 1980. 1982. 1984. 12. 664 13.103 13.570 11.767 108.120 235.323 263.547 259.899 260.904 13,9 13,7 1974. 11.606 8.9 1978. 13.0 12,3 Izvori: Jugoslavija 19IH-1988, str. 34; Statistički godišajak 1991, str. 98 i 438; Statistički godišajak 1994, str. 36. �UMESTO ZAKLJUČAKA Posle Drugog svetskog rata u Jugoslaviji je uspostavljen socijalistički pore­ dak. Antifašistički front žena, čije su osnovne organizacije doprle do svakog sela, nastavio je rad na ostvarivanju programa predratnog ženskog pokreta. Bavio se svim problemima žena, dece i porodice, otkrivao je njihovu konkretnost u neposred­ nom dodiru sa ženama, nametao ih društvu i tražio puteve za njihovo rešavanje. Položaj žene se stalno poboljšavao, ali uz stalnu borbu ženskih organizacija za savlađivanje opšte ekonomske i kulturne zaostalosti i konzervativne patrijarhal­ ne svesti, koju su ispoljavali u svakodnevnom životu i muškarci i žene. U pogledu ciljeva i zadataka ženskih organizacija, posle rata uočljive su i među ženama i u političkim rukovodstvima dve osnovne struje. Jedna rešenje ženskog pitanja vidi u „klasnom pristupu4, i to tako što sma­ 4 tra da u socijalističkom društvenom sistemu sam ekonomski i društveni razvitak dovodi do potpune jednakosti muškaraca i žena. Žene bi se eventualno mogle bavi­ ti prosvećivanjem žena, unapređenjem domaćinstva i odgoja dece. Međutim, i to su opštedruštvena pitanja i u tim oblastima presudnu ulogu ima ekonomski razvoj i podizanje opšteg standarda. Politički rad žena ne treba izdvajati iz Narodnog fron­ ta, odnosno SSRN. Zbog svega toga je posebno organizovanje žena nepotrebno. Osim toga, to predstavlja feminističku opasnost koja bi mogla izdvojiti žensko pi­ tanje kao posebno i oduzeti mu karakter opšteg društvenog pitanja, odnosno nje­ gov klasni karakter. Po toj koncepciji i sam pojam feminizma je sa njegovog opšteg značenja kao teorije i prakse oslobođenja žene redukovan i vezan isključivo za libe­ ralni građanski ženski pokret, s tim što su mu se često davala i sasvim proizvoJjna značenja. Druga struja je polazila od toga daje cilj socijalističkog društva, pored ostalog, i potpuno oslobođenje žene kao ljudskog bića. Ne negirajući klasnu suštinu žen­ skog pitanja, smatrala je da se oslobođenje žene u socijalizmu (ili prelaznom perio­ du) ne postiže automatski promenom ekonomskih odnosa i uspostavljanjem soci­ jalističkog društva, čak ni podruštvijenjem poslova u domaćinstvu, što je takođe jedan od aksioma socijalizma. Problem je mnogo kompleksniji, jer uzroci potčinjenosti žene ne leže samo u klasnim suprotnostima, već i u suprotnostima koje su nastale podelom rada u porodici po osnovu pola, a što se odražava u svim oblasti­ ma života. Otkrivanje tih suprotnosti zahteva smišljen i dugoročan rad. Za temelj­ nu promenu položaja žene nužne su svestrane promene, ne samo u širenju materi­ jalne osnove ravnopravnosti već pre svega u menjanju svesti i muškaraca i žena o mestu žene u porodici i u društvu. Pravo i prvenstvo u toj aktivnosti, po logici stva­ ri i dotadašnjim iskustvima pripada samim ženama kao subjektima svog vlastitog �252 oslobođenja. Samo žene mogu otkrivati prepreke koje stoje na putu pjihovog oslo­ bođenja, i to ako postanu svesne svog položaja i ako same, kao zainteresovani sub­ jekti, formulišu mere za otklanjanje tih prepreka. Prema tome, i u socijalizmu su nužne posebne organizacije žena, koje bi istovremeno bile i mesto njihovog samoosvešćivanja. SSRN, niti iko drugi, ih u tome ne može zameniti. Socijalistički savez, odnosno Savez komunista doneli su odluku o ukidanju Antifašističkog fronta žena U sistemu organizacija građana i građanki, AFŽ je po­ sle rata nosio prefiks „društveno-politička organizacija", stoje u ratu i neposredno posle rata bilo izraz priznanja i uvažavanja. S druge strane, taj predznak je značio daje AFŽ u izvesnom smislu transm isija KPJ, te da joj je politički i organizaciono podređen. U ratu i posle rata, u periodu izgradnje, ta funkcija transmisije nije bila posebno izražena. AFŽ je, na osnovu opštih ciljeva NOB ih izgradnje, samostalno birao i određivao svoje posebne ciljeve i zadatke, i u skladu sa tim izgrađivao svoj sistem organizacija i metoda rada. Problem je, međutim, nastao posle rata, kada je K PJ preko Narodnog fronta, odnosno SSRN disciplinovala društveno-političke organizacije, nastojeći da ih zaista pretvori u svoje transmisije, stoje bio i izraz nepoverenja prema tim organizacijama. Prva je svoju i društvenu i organizacionu sa­ mostalnost izgubila organizacija žena. Diskusije o organizovanju žena na navedenim koncepcijama nastavljene su, međutim, i posle ukidanja AFŽ. One nisu bile uvek sasvim jasno izražene, i ni­ su imale svoje uvek iste zagovornike i zagovornice. Pod pritiskom prakse događalo se da su, kod raspravljanja određenih pitanja, pojedine žene i pojedini muškarci zagovarah čas jednu čas drugu koncepciju. Nejasnoće je unosila i činjenica da se nije prihvatala diskusija o tem i oslobođenja žene kao cilju koji se u socijalističkom društvu ostvaruje, o tome koje su prepreke njegovom ostvarenju, kako ih prevazići i kakva je organizacija žena, kao subjekata svog oslobođenja, za to potrebna. Stalno se nam etala diskusija o tome da h u socijalizmu postoji, kao posebno, žensko pita­ nje ih je ono opštedruštveno i, u vezi sa tim, da h je potrebna ih ne posebna organi­ zacija žena. U takvim diskusijama ispoljavani su otpori i rađah se kompromisi, ta­ ko da do naglog ukidanja ženskih društava nije došlo - ona su polako odumrla. Otpori ukidanju ženskih organizacija bih su relativno jaki, pa je do njiho­ vog konačnog ukidanja došlo nakon više godina raznih reorganizacija, sve dok se rad na promeni položaja žena, a time i problemima žena koje je donosila praksa, nisu i organizaciono i sadržajno utopili u Socijalistički savez radnog naroda, preko njegovih pomoćnih tela za žene, a u svojoj konačnici, njegovim posredstvom, u rad državnih organa. Vodeće pohtičke snage društva, opredeljujući se isključivo za „klasni pristup u rešavanju ženskog pitanja, prvo su redukovale ciljeve ženskih organizacija, tako što su rad koji je spadao u oblast samoosvešćivanja žena i menjanja patrijarhalne svesti prenele na Socijalistički savez radnog naroda. A u njegovom članstvu ta svest se zapravo i održavala, i ono ničim nije bilo motivisano da je menja i da se odriče svog piovlašćenog položaja u porodici i u društvu. Drugo, opredelile su se i za ukida­ nje posebnih ženskih organizacija, navodno kao ostataka konzervativizma i femi­ nizma. Na osnovu saznanja o pojedinim problemima, a naročito pod utic^jima me­ đunarodnih preporuka, i posle ukidanja ženskih organizacija doneto je više doku­ �253 menata i mera i promenjeno više zakona koji su formalno proširivali prava žena. Ali svi motivi za njihovo donošenje, značaj za unapređenje položgja žene, obrazlo­ žena, koristi za ženu, ostajali su u uskim forumskim krugovima Socijalističkog sa­ veza, državnih organa i pojedinih institucija, izvan pažpje i zanimaiy a samih žena. Ogromnoj većini žena informacije o novim ili proširenim pravima i njihovom zna­ čaju za svakodnevni život nisu bile dostupne niti objašnjene. Tako je, 1974. godine, bilo i sa ustavnim konstituisanjem, za položgj žene izuzetno značajnog, prava da slobodno odlučuje o rađanju dece, pa je eliminisanje tog prava iz Ustava SRJ, 1992. godine, i od strane samih žena prošlo potpuno nezapaženo. Nestankom samostalnih ženskih organizacija prestalo je intenzivno zani­ manje za menjanje odnosa među polovima u porodici i društvu. Njihov način rada i nastojanje da se, uz ekonomsko osamostaljivanje žene, putem kritike i samoosvešćivanja, one same svakodnevno suprotstavljaju pojavnim oblicima dominacije mu­ škarca i potčinjenosti žene, niko nije ni prihvatio ni nastavio. Socijalistički savez, odnosno njegova pomoćna tela za probleme žena samo su se doticali kompleksne teme odnosa polova u porodici i njihove reperkusije na odnose u proizvodnji i ii dru­ štvu. U suštini ona je zaobiđena, iako je za izgradnju socijalističkih društvenih od­ nosa, a posebno za oslobođenje žene od prevashodnog značaja. Parcijalne rasprave uglavnom su se odnosile na oblast vaspitanja i obrazovanja, a mere za njihovo sprovođenje prepuštene su prosvetnim i zdravstvenim organima, koji su ih sprovodili svako na svoj način, često suprotno intencijama inicijatora tih mera. Sve službe namenjene ženi su institucionalizovane, pa su i pored rezultata koje su dale, birokratizovane (što nije samo njihov greh, jer to leži u prirodi njihovih ovlašćenja i to­ me prilagođenih njihovih metoda rada). Istovremeno, ženama je onemogućeno da, svojom inventivnošću, inicijativom i kritikom, same organizovano i praktično uti­ ču na njihov rad, ublaže birokratizaciju i sprečavaju polnu diskriminaciju, vidljivu na svakom koraku. Cesto se na žene apelovalo da se u svojim preduzećima i ustanovama i u ko­ munama direktno založe za izgradnju ustanova i pokretanje pitanja koja su od ne­ posredne koristi za unapređenje položaja žena. Lišene svoje organizacije i vraćene u kuću ostale su razjedinjene i onemogućene da se okupljaju. Teško da su u takvoj situaciji mogle i artikulisati svoja nezadovoljstva i zahteve, a još manje ih kao jedin­ ke bilo kome postavljati. Birokratizovane strukture vlasti i privrede kompromitovale su i samu ideju socijalističkog samoupravljanja zaplićući je u lavirint formalističkih, komplikovanih, često protivurečnih i neprimenjivih normi. Forma je ugušila suštinu, pa su sa­ moupravni organi postali sve manje osetljivi na životne uslove i radnika i radnica. Umesto predviđenog oslobođenja, i radnici i radnice izloženi su nesputanom pro­ doru konzervativne, patrijarhalne svesti, uz izrazito osporavanje već stečenih žen­ skih prava. Sa malim zakašnjenjem, nove ideje i teorije o oslobođenju žene koje su se u svetu javile počele su ipak da se šire i u Jugoslaviji. Novi feminizam, heterogen po svojim teorijskim osnovama, u vladajućiru strukturam a Jugoslavije dočekan je sa odbojnošću. Dogmatski prilaz ženskom pitanju, neuvažavanje vlastite prakse u njegovom rešavanju, neuvažavanje nezamenljivog rada ženskih organizacija pre Drugog svetskog rata, u toku rata i nakon njega imalo je za posledicu i stagnaciju �254 u teoriji ženskog oslobođenja. Generacije žena - zaslužne za ostvarivanje zakonske ravnopravnosti i za postavljanje temelja oslobođenja žena u socijalizmu - ispunila su ciljeve koje su sebi postavile. Ali ženski pokret je - ne krivicom samih žena - os­ tao bez podmlatka, pa je tako propuštena prilika da se celokupno jugoslovensko is­ kustvo teorijski na vreme osmisli i kritički vrednuje, kako bi se, uz praksu, oboga­ tila i teorija socijalističkog feminizma. Vraćanje na koncepcije feminizma nastale u XIX veku, kada one nigde u praksi nisu mogle ni biti primenjene, i ukidanje žen­ skog samoorganizovanja osujetilo je razvoj socijalističke misli i ugušilo jedan svoje­ vremeno moćan ženski pokret. Tako su nove generacije žena u Jugoslaviji, koje, nezadovoljne postignutim, traže nove puteve samooslobođenja, prinuđene da se oslanjggu na nove feminističke teorije nikle u drugim zemljama i na drugim isku­ stvima. Nove generacije feministkinja i u Srbiji i u drugim zemljama bivše Jugosla­ vije iznova su - svakako najednom višem nivou - još pre poslednjeg rata na ovim prostorima, započele da traže puteve svog samooslobođenja, i teorijske i organizaciono-aktivističke. Razbijanje Jugoslavije i rat, prinudio ih je da svoje napore prila­ gode novim uslovima, da uprkos svemu održe međusobnu saradnju, da je prošire i na saradnju sa ženama istočno-evropskih zemalja, u pokušajima da odgovore na pitanja koja postavlja savremeni feminizam, naročito njegova socijalistička struja. Iskustava o tome kakva bi situacija u pogledu odnosa prema ženi bila daje ženama ostavljena sloboda udruživanja - nema. Ali sigurno je d aje ženski pokret u Srbiji i u Jugoslaviji, otkada je nastao i sve dok je postojao, čak i kada je bio ogra­ ničen u svojim ciljevima i organizovanju, bio snažan faktor u menjanju i društvene svesti i položaja žena u celini. U fazi njegovog nestajanja, društvena svest, svest i žena i muškaraca o pravima i vrednosti žene kao ljudskog bića, ne samo daje stag­ nirala, već je vraćena u daleku prošlost. Rat je to na surov način učinio očiglednim. Istorija feminizma u svetu ukazuje na to da su žene na razne načine u raz­ nim epohama nastojale da ostvare ravnopravnost sa muškarcima u pojedinim seg­ mentima društvenog i političkog života. To je m ukotrpna istorija borbe za prizna­ vanje osnovnih ljudskih prava polovini čovečanstva. Svaki napredak bio je rezul­ ta t pobune žena protiv sistema koji ih ograničava, praćen njihovim velikim žrtvo­ vanjem, ali i svesnim i podsvesnim nastojanjem moćnika da se dostignuto izigra, ili čak upotrebi protiv žena, bez obzira na karakter društvenog sistema. S tim u vezi, nameće se pitanje u čemu je suština stalnih idejnih otpora u radničkim pokretima prema postavljanju ženskog pitanja. U tim pokretima sredi­ nom XIX veka žensko pitanje je odbacivano, krajem XIX veka zanemareno, počet­ kom XX veka prihvaćeno, ali stavljeno pod tutorstvo radničkih partija, odnosno vladajućih partija i države - u suštini muškaraca - u zemljama u kojima je uspostav­ ljen socijalistički sistem. Čini se da se, i pored svih deklaracija, u takvom odnosu krije - svesna ili podsvesna, svejedno - težnja da se ovekoveči dominacija muškarca nad ženom, kao i otpor muškaraca afirmaciji žene kao slobodnog i ravnopravnog ljudskog bića, sa svim posledicama koje ta sloboda i ravnopravnost u demokratskom društvu podrazumevaju. Jedan sum anuti rat je obelodanio svu dubinu patrijarhalnih naslaga i tra­ dicija, u svim krajevima ranije Jugoslavije, i u tom okruženju svu težinu položaja žene u porodici i u društvu. Nemoćna da utiče na odlučivanje o sudbinskim doga- �255 đ^jima, ona je prihvatila ulogu žrtve svojstvenu patrijarhatu. Ta uloga joj je na­ metnuta nedefinisanim ciljevima rata i neviđenom destrukcijom Jjudske svesti, etike, ekonomije, kulturnih i materijalnih dobara i dostignuća, koja je zasnovana na ideologiji ekstremnog nacionalizma, sa teorijom i praksom etničkog čišćenja, kao svojim nsgvećim neljudskim „dometom**. U ogromnoj većini žene, bez obzira da li su na teritoriji gde se rat vodi ili su u izbeglištvu, imaju istu ulogu - očuvanje po­ rodice ili onoga stoje od nje ostalo, i preživljavanje. Rat se na razne načine odrazio i na republike koje u njemu direktno ne učestvuju, pa je uloga žena danas i u tim društvima u osnovi ista. Mogućnosti da biraju i da utiču na svoju sudbinu nenugu. Perspektive koje nude dominantne društvene strukture izrazito su patrijarhalne; i one u vlasti i one u opoziciji, ne daju nadu ženi da će se njen društveni položgg po završetku rata poboljšati (što se inače u Jugoslaviji dogodilo posle Drugog i, deli­ mično, posle Prvog svetskog rata). Ženama ostaje da, u dogledno vreme, u daleko nepovoljnijim uslovima brane ona prava koja su već bile ostvarile. Ostgje i nada da će u toj odbrani stasati nove ženske i druge demokratske snage koje će umeti da osvggggu i nova ljudska, među njima i ženska prava. Beograd, oktobar 1995. �SUMMARY 1. Serbia and Vojvodina (1804-1918) At the beginning of the XIV century, Serbia became a vassal state of the Ottoman Empire. The conquering armies of the empire crossed over its territories on their way towards central Europe. The Austrian-Turkish wars, the withdrawal of Turkey from Europe at the end of the XVII and XVIII centuries, all th at took place on Serbian territory. The land was devastated, and the people fleeing from war moved N orthwest into Croatia, and north into the southern, scarcely popula­ ted, parts of H ungary - into today’s Vojvodina. It is believed th at at the beginning of the XVII century only 50 to 60 thousand inhabitants lived in Serbia, in very bad economic and cultural conditions, constantly exposed to illnesses, famine and per­ secution. After the F irst and Second Serbian Uprising (1804-1813 and 1815), Serbia managed to attain a great degree of internal autonomy from Turkish rule, and it began to independently develop its new state. Serbian men and women who in the early migrations settled on the territories of former Austria and especially the ones in Vojvodina took part in the economic and cultural life of their new homeland and they were able to economically and in other ways help Serbia to develop its econo­ mic, state and cultural institutions. They were the people who brought to Serbia the first ideas about the emancipation and education of women. The first Serbian educators and rationalist thinkers in Vojvodina Zaharije Orfelin, Dositej Obradović and a women Jevstahija Arsič promoted the idea of educating women at the end of the XVIII and beginning of the XIX century and Dimitrjje Davidović and Jovan Sterija Popović undertook concrete measures to implement these ideas. Popović founded the first Serbian school system in which boys and girls had equal opportunities for education in elementary schools, and special schools for girls in which they could get higher education. In the beginning boys and girls attended the same schools, later special schools for girls were opened. The first such school was opened in Paraćin, in 1845 and the next one in Belgrade. The resistance of the peasant, patriarchal Serbia to the education of girls was very strong, so the number of girls in schools increased very slowly and most girls remained illiterate. Girls were not allowed to attend the gymnasiums (secondary schools) which were foun­ ded at th a t time, nor the Lice, which schooled the clerks for the government admi­ nistration. Since the third decade of the XIX century, Serbia in order to overcome its backwardness, systematically sent its students to study abroad. These young people brought back to Serbia new ideas regarding culture, science and politics, as well �257 as the idea that girls should receive a broader education. At the same time girls from rich families were educated by private teachers at home or sent to private institutions abroad. In order to fulfil the need for a higher education of girls, the Higher School for Girls was founded in Belgrade in 1863. Its aim was to give the girls the same level of education as boys had in the gymnasium, and to educate girls who wanted to become teachers. A young nineteen year old girl educated in Russia, born in Vojvodina - Katarina Đorđević-Milovuk was appointed headmistress of the school and she successfully headed it for thirty years. It was a four year school in the beginning but very soon it became a six year school which existed until the end of the centuiy when it was transformed into two schools: the Teacher’s School for Women and the First Women’s Gymnasium. The position of women in society and family was regulated by the Civil Code, passed in 1844, which expressed the basic concepts of bourgeois society formulated in the Napoleonic Civil Code and was accepted by many European countries. Na­ turally, Serbia added its own specific provisions. According to th at law, a married women was the property of the husband. She had the same status as miners, spend­ thrifts, and good-for-nothings. Without the husbands consent she could not under­ take any legal venture. The husband was the head of the family. He represented the wife he decided where she would live. It was the wife’s duty to obey the husband, to serve him, to maintain the house, to raise the children. The sons in the family excluded the daughters from inheritance. It was forbidden to investigate father­ hood. The wife was not able to become the guardian of her own children after her husbands death. Marriage and divorce was under the jurisdiction of the church. This Civil Code was in effect in Serbia for one hundred years - until 1945. Although its legal norms are no longer in effect, the relation between the men and women in the family has hardly changed at all. Without a doubt, this has had its influence on the position of women in society. At the beginning of the XIX century, the United Serbian Youth, a political, national organisation based in Novi Sad (Vojvodina) accepted and promoted contem­ porary feminist ideas. The organisation existed from 1866-1871 in Vojvodina and Serbia. The goal of the organisation was to liberate and unite the Serbian people who lived under Hungarian and Ottoman rule. To realise that goal it was neces­ sary for women to participate in its realisation. Their role was to awaken, inspire and guard the national conscience and to educate children and youth in the natio­ nal spirit. That could only be attained by an educated women, who was respected by her family. In that organisation women had equal status to men, and the ideolo­ gists of the organisation promoted the idea that women were equal. Draga Dejanović (1840-1871), a young poetess who died young in childbirth, was prominent among them. One of the best known ideologists of the United Serbian Youth, Svetozar Marković (1846-1875), considered the women’s issue as one the most important motivating factors of the struggle of the Serbian society for its national liberation, for the radical change of social relations toward socialism, and for its democratisation in internal relations. His feminism was inspired by the liberal feminism of J. S. Mill, by the ideas of Russian revolutionary democrats N. G. Černiševski and by the Marxist feminism of his contemporaries. Thanks to him, J. S. Mill’s: „On the Oppression of Women", N. G. Černiševski’s novel: „What is to be done" (which �258 dealt with the economic and social equality of women) the Communist Manifest, were all translated into Serbian by 1871. In many of his articles, he advocated and promoted the total economic, cultural and socio-political liberation of women. United Youth was banned by the Hungarian authorities, but its members especially the ones in Serbia, who worked in the government administration and in the edu­ cation system, and who had high positions, continued to advocate the right of women to education. Thanks to them, women were allowed to attend the gymnasi­ um in 1874, and in 1888 they were allowed to attend the High School (equivalent to the university) which was the only such school in Serbia. Thus, the women of Serbia relatively early won their right to education of all levels. The first Serbian Women’s Society was founded in Vojvodina 1864, and in 1875 the first Women’s Society was founded in Belgrade. Its members were mostly the educated wives of prominent members of society, teachers from the Higher Women’s School. The first president of the society was the Headmistress of the school - K atarina Milovuk. The goal of the society was the education of women and helping poor women learn a skill. Very soon after the formation of the society, two Serbian-Turkish wars broke out, so the society helped the state organise hospi­ tals, nurse the wounded and to alleviate the consequences of war. In 1897 it founded the first w orker’s school for women, where the girls were taught sewing and embro­ idery. The society had its branches in the provinces. It published its magazine „The Housewife4 from 1879-1941. Beside the Women’s Society, in Belgrade at the end * of the XIX and the beginning of the XX century a few more educational and huma­ nitarian women’s organisations were formed. All these organisations were promo­ ted by the International Council of Women (ICW) organised and united into the Serbian National Women’s Council (SNWC). The Council became the member of the International Women Suffrage Alliance (IAW), having adapted into its statues the struggle for women’s right to vote. With the formation of the working class, at the beginning of the twentieth century the first women worker’s society was formed (1903). It tried to organise exploited women workers and worker’s wives. It was connected with the SocialDemocratic Party, which was formed the same year, and had the same demands as the workers’ party. Women pressed for the general and direct right to vote, for equal conditions of work for men and women, and for the protection of motherhood. Very shortly after it was formed, the society stopped working. Its goals were then trans­ ferred to the trade unions, and in 1910 a Secretariat of Socialist Women was formed within the Social-Democratic Party. According to its statute, any separate form of organising for women was forbidden. In the Balkan Wars of 1912 and 1913, and in the First World War; the activity of women’s organisations in Serbia was connected to the war efforts of the country, in which the women generously participated. 2. Yugoslavia Between the Two Wars (1918-1941) After the First World War a new country was formed on the Balkans: the Kingdom of the Serbs, Croats and Slovenians. The new country was not only made �269 up of the previously independent states, Serbia and Montenegro, but also of terri­ tories which were part of the Austria-Hungarian Empire or the Ottoman Empire, whose inhabitants were predominately Slavs but not only Slavs. It was a country of different nationalities, religions, of different cultural and historic heritage, in which the inequalities between men and women were visible. There was also a very great inequality in the position of women depending on the nation, or religion they belonged to, that is, what country they lived in before the formation of the new state. Despite this, women quickly found a common language. The first goal of all the women’s humanitarian organisations was to alleviate the terrible consequences of war. T his was equally hard on war widows and war orphans from either side of the front. Such organisations were predominant in all the countries which formed the Kingdom. At the initiative of the Serbian National Women’s Alliance in Belgrade in 1919, and with delegates from all parts of the country present, the National Women’s Alliance of Serbs, Croats and Slovenians was founded and in a short time organi­ sed most women’s organisations in Yugoslavia. From 1929, it was known as: the Yugoslav Women’s Alliance. In 1919 the Secretariat of Women Social-Democrats renewed its work in Serbia and it was at their initiative th at the Secretariat for Women was founded at the Yugoslav Congress of the Socialist Worker’s Party (communists). It lasted for only two years because the Communist Party which was the third party in parliament was banned, and the work dealing with women was transferred to the unions. The third im portant women’s organisation, which was not connected to any of the parties, was the Society for the Education of Women and the Protection of its Rights which was also formed at th at time. It changed its name to The Women’s Movement in 1923. Societies with the same name were for­ med in several cities of Yugoslavia, and in 1926 they were associated into the Alliance of Women’s Movements. It was a feminist organisation whose main aim was to educate women, struggle for the right to vote and equality of men and women in all sectors of social life. In 1919 and 1920 all three organisations devoted a great deal of their acti­ vity to the suffragist cause, expecting the new law to give them voting rights as promised to them by the leaders of some political parties. Yugoslavia as a state inherited six legal systems which, among other things, regulated the position of women. In some parts Turkish law was in effect, as well as the Muslim system of religious law. A characteristic of all these legal systems was that they all limited the rights of women - because they were women. Action to change this situation bonded all women’s organisations in Yugoslavia, and through­ out their existence they endeavoured to improve the legal position of women. They submitted petitions and memoranda to the government and the Assembly, publicly reacted to the discriminatory laws against women, and occasionally organised public manifestations. Between the two wars several of women’s organisations were formed: The Little Women’s Entente (1923), the Association of University Educated Women (1927), the Women’s Party (1927). During the dictatorship (1927-1934) they, were banned along with other parties, and they did not renew their work afterwards. The Women’s League For Peace and Freedom was founded in 1931. The young feminists mostly came from the women’s student societies, which existed at the �260 universities in Zagreb, Ljubljana and Belgrade. The basic demands of the women’s movement until 1941 were equality of civil rights for women, as well as the right to vote. Not one of these demands was fulfilled. In the middle of the thirties new generations of young women, students or workers, joined the existing women’s organisations. The open struggle against the threat of fascism, for the unity of all progressive forces into the National Front, for freedom, independence and the democratisation of the country, opened the possi­ bility for a new generation of women to pose the women’s issue in a new way. In all parts of Yugoslavia, in many women’s organisations especially in the Youth Secti­ ons, there were young women who independently and in a creative way managed to merge the feminist movement with the movement against fascism, for the inde­ pendence of the country. (After the period of dictatorship Yugoslavia had very close economic and political connections w ith Germany and Italy.) For these young women the struggle for women’s rights was at the same time the struggle against Nazism which advocated the return of the women to the position of the housewife and as its basic role advocated bearing children. They stressed the everyday prob­ lems of women from different social classes and with concrete actions tried to solve these problems. In the course of their work they developed and cultivated their co­ operation and solidarity. In the general anti-fascist movement, women were accepted as equal partners with men and their demands for women’s rights became the basic demands for freedom and democratisation. For the very first time a wide political movement accepted the idea that freedom and democracy can apply to the oppressed half of the population: to women. Since the mid thirties, the regime had developed very close economic and political ties w ith the Axis Powers: Berlin-Rome, resulted in massive arrests and the persecution of anti-fascists, the formation of concentration camps, murder of striking workers and dem onstrators and the formally joining the Tripartite Treaty. The overthrow of the government, on the 27th of March 1941 frustrated the plan, but Yugoslavia was attacked by the Axis Powers and after a short war it surrendered and was torn to pieces. 3. Women in the People's Liberation War (1941-1945) In the summer of 1941, the armed uprising broke out in all parts of Yugosla­ via, headed by the Communist Party of Yugoslavia which dealt through the Supreme Command of People’s Liberation Army (PLA) Throughout the war on the territory of Yugoslavia there were smaller or larger mutually connected liberated territories where there were smaller towns which were freed and where the new government was elected instead of the occupational or quisling forces. Since the beginning of the war, the former members of the Youth Section of Women, the movement of the University Educated Women and the other members of the women’s organisations took part in the preparations for an armed uprising. They formed different women s committees who supported the PLA on occupied territory as well as on liberated territories and in 1942 they became associated into the sole women’s organisation the Antifascist Women’s Front (AWF). Women in the military forces and in the new civil government were accepted as equal participants from the very beginning. In �261 the first written documents about the people’s liberation committees in 1942, women received the active and passive right to vote and they participated, as elected members of these committees, in the civil government. Women could occupy all positions in the regular army formations, which were formed by the end of 1941, but most women were in the medical corps, had political positions in the head­ quarters or were in positions dealing with education, culture and development of ethic norms. There were very few women who had military ranks. Most women worked in supplying, signal corps, medical units, transport and in the intelligence service. Many women did these jobs on the occupied terri­ tories (maintained courier services, hiding and treating the wounded, distributing illegally printed matter, hiding people who were fleeing, establishing the broken connections...). 25.000 women were killed in battle (out of a total number of 305.000 killed). 425.000 people were wounded - 40.000 of them women. 3.000 women are war inva­ lids with serious injuries. The PLA had 80.000 soldiers in 1941. About 20.000 of these survived the war - 3.344 of them women who were awarded the Certificate of Service in the Partisan Forces since 1941. About 2.500 women received officer’s commissions and a few thousand be­ came non-commissioned officers. A few thousand women were awarded war medals for courage and their services in supporting PLA. The highest medal for courage in war was awarded to 91 women out of 1.322 soldiers and commanders in war. 4. Women’s Issue in Socialist Yugoslavia After the war, a socialist system was established in Yugoslavia. Even before the end of World War II, all laws containing discriminatory norms against women were abolished by the Interim Assembly and could not be applied. The Constitution that was adopted in 1946 only confirmed the economic, social and political equality th at the women had already won in the war. The Antifascist Front of Women, whose network existed in towns and villa­ ges, continued their activities after the war. They organised women to work on alleviating the enormous material and psychological damage inflicted by the war (for example about 280.000 children lost one or both of their parents during the war and the women took charge of them). At the same time, the AFW began the struggle against the century - long prejudices against women, which were mainly reflected in family relations and in traditional customs in all social spheres. In spite of the proclaimed equality of women, these were reflected in various ways, particularly in backward educational and cultural environment. For instance, the illiteracy of the population above ten years of age, especially among women, was as high from 53,9% to78% in some parts of Yugoslavia. Although primary education was compulsory, many parents did not allow their chil­ dren to attend school - they said it was not necessary for them Health and hygienic standards were at a very low level, and the rate of infant mortality was very high. The rate of women employment was extremely low, and that was mainly in the lowest �262 category of unskilled labour. In vocational schools, except for those of medical or educational orientation, there were practically no women. In predominantly Muslim parts (Bosnia, Kosovo, Sandžak, parts of Serbia and Montenegro), women were mostly confined to their homes, wearing traditional zars and veils. In many parts of the country, they were ignorant of their rights and they did not know how to exercise them. These were all issues th a t the AFW dealt with, by attempting to gradually improve the position of women through practical programmes, with very little expert and financial assistance coming from the authorities. In direct contacts with the women, they uncovered the specific problems th at the women from various social backgrounds were facing, brought them to public attention, seeking ways to solve them. The education of women th a t aimed to achieve their equality was a specific form of the AFW activity. The feminist programmes which were laid down between the two wars were incorporated in the laws th a t were being adopted and it could be said that th at they were legally formulated by the mid-sixties. The position of women in the socialist society was constantly improving, but this was coupled with unremitting efforts of women’s organisations to surm ount the general economic and cultural backwardness and the conservative patriarchal level of consciousness. There were two distinct approaches regarding the existence, aims and tasks of women’s organisations in the post - war period. According to one of them, the women’s issue is a class issue, therefore in a socialist society, where the working class is in power, the economic growth brings about, in itself, the improvement of social and personal standard, of the level of social awareness and equality between the sexes. It is a general social issue which does not require separate women’s organisations. A single comprehensive political organisation is sufficient, that is to guide society as a whole on the way to developed socialism. The other approach came from the standpoint th a t the aim of a socialist society was to liberate not only a class, but also the woman as a human being. Without denying the class issue in the women’s issue, this approach assumed th at even in socialism, the liberation of women could not be achieved automatically, along with the change of economic and political relations. The problem is much more complex, since the subdued position of women is not only due to class antagonism, but also to the antagonism produced by the division of labour within the family that is reflected in all spheres of life. A premeditated and long - term activity is necessary to unmask these antagonisms. In order to achieve a radical change of the position of women, a whole range of diversified changes are imperative, not only in extending the material base of equ­ ality, but first of all in raising the awareness of men and women regarding the posi­ tion of the woman in the fa m i l y and in the society. It was only logical, bearing in mind previous experiences, th at the women and their organisations should have the privilege and priority in these activities, as subjects of their own liberation. It is only the women, who are aware of their position, th at can identify the obstacles on the path of their liberation and formulate new measures to get rid of them. Accor­ ding to that opinion, separate women’s organisations are necessary in a socialist society as well, and they are the centres of women’s self-education. They are irre­ placeable th at way. �263 The political structures - The League of Communists and The Socialist Alliance of the Working People adopted, basically, the first approach. However, this concept was strongly resisted, as it was neither easy nor simple to abolish an orga­ nisation that in the minds of women bore the credit for achieving equality and con­ tinually improving their position. Therefore, the argument about the need for women’s organisations and their role in a socialist society ended in a compromise. Besides the AFW, small women’s societies were being founded in towns as places where practical missions were carried out (starting kindergartens, creches, school cafeterias etc.), and they would close down once their task had been fulfilled. The AFW as a unique women’s organisation, was abolished in 1953, and the League of Women’s Societies was formed instead, as an independent organisation but with restricted objectives. It co-ordinated the activities of the existing women’s societies and from the very beginning opted for the education of women, mostly those living in villages. The problems that were within the sphere of women’s conscience raising were left to the Socialist Alliance of the Working People. The Alliance of Women’s Societies automatically retained the role of the former AFW, while the Socialist Alliance did not fulfil the duties undertaken in 1953. And it is only natural that it was not able to do so, since the most rigid, patriarchal concepts regarding the woman held on obstinately among the members and leadership, and they had no motive whatsoever to renounce to their privileged position in the family and in the society. The next change took place in 1961. By decision of the Socialist Alliance of the Working People, The Alliance of Women’s Societies was abolished, and the Conference for the Social Activity of Women was founded instead. The idea was that the Conference co-ordinate the activities of women’s societies, state organs and individual institutions dealing with problems concerning the position of women, to present these problems to the Socialist Alliance which would, in turn, exercise its authority by influencing respective economic, social and state institutions to solve them. The conference was to a certain degree independent from the Socialist Alliance, but it lost this independence as early as the seventies, by becoming its internal body named the Conference for the Issues of the Position of Women in the Conference of the Socialist Alliance. Along with the disappearance of women’s organisations, the intensive inte­ rest to change the relations between the sexes in the family and society died out. Part of the socialist programme was to achieve the equality between men and women in all spheres of life. It was therefore comparatively easy to lay down the governing laws in this sphere. Those rights that depended on disposable mate­ rial and financial resources were more difficult to legalise, because it was neces­ sary to obtain priorities in relation to other social needs; that was achieved owing to the AFW and the Alliance of Women’s Societies. In Yugoslavia, total, free medical care was achieved for all those employed both in the social and private sector as well as for farmers, and a separate system of health protection for women and chil­ dren existed (dispensaries for pre-school and school children, children’s general and specialised hospitals, counselling services for pregnant women and for contra­ �264 ception, etc.). M aternity leave was continuously being extended, and pending the disintegration of Yugoslavia the mothers in Serbia were entitled to one year of m aternity leave, which could be extended to three years - in case of illness of the child, or five years if the child was handicapped. Either the mother or the father can take this leave, depending on their agreement. Employees, if their income does not exceed a certain amount per family member, receive an allowance for three children at most. This has lately been used to stimulate birth in areas with low birth-rate (where the average number of children in a family is below two), or to discourage birth in areas with high birth-rate (with more than three children in a family), since the am ount of the allowance depends on that. The allowance for the third child is higher. All the mothers are entitled to a m aternity allowance (it was introduced as a social measure, but now it is an incentive to have children). The right to abortion free of charge, under certain conditions, was granted in 1952, and since 1963 there have been no lim itations to this right up to ten weeks of pregnancy. The rate of employment among women has risen to about 40% of the entire working population. Although the number of qualified women rose more quickly than the num ber of qualified men, the women are still less qualified than men. They work mainly in the traditionally feminine branches of economy, where all the workers’ salaries are by 20 to 30% lower than in profitable spheres of economy. Otherwise, all women have access to all professions, except in the Police Forces and in the Army It cannot be said th a t the Conference for the Social Activity of Women did not have an impact on the adoption of certain laws which formally extended women’s rights. But there are fewer and fewer women who know their rights, and the majo­ rity of them respect the renewed traditional habits and customs, and not the law. So it happens th a t they do not react at being deprived of certain rights that they had already obtained. For example, the former, 1974 Constitution provided for the right of a woman to decide whether and when she will have children. The omission of this article from the present Constitution was disregarded by the women them­ selves. Something similar happened when fees for abortion were introduced. The anti-abortion campaign that was launched recently did not stir the women to defend their right to this. Therefore, the change of the social system was not automatically followed by women’s emancipation. The bureaucratic system institutionalised all activities that were aiming to improve and alter the position of women and transferred them to state and para-state organs, while the women were deprived of their organisation at the same time. In the growing social crises that has been visible since the seventies, the women were found locked up in their houses, disorganised and split apart. Instead of further emancipation, women were exposed to a mighty attack of conservative patriarchal standards, whereas women’s rights and women’s dignity were altogether neglected. With a little tardiness, new ideas on women’s liberation th at had appeared in the world, began gaining ground in Yugoslavia, too. They were accepted by a �265 group of young intellectuals who, along with feminists from Europe, presented new feminist theories to the public at their gathering in Belgrade in 1979. Following that venue, women’s groups named Women and Society were formed in Belgrade and Zagreb. They were the core of various feminist study and activist groups. A senseless and preposterous war revealed in a cruel way all the depth of patriarchal layers and traditions and the abject position of women in the family and society in such an environment. Unable to take part in decision-making on crucial issues, they accepted the role of victims typical of a patriarchal society. That role was forced upon them by undefined war goals and an unprecedented destruction of the human mind, economy, cultural and material possessions, based on an ideology of extreme nationalism, coupled with the theory and practise of ethnic cleansing as its utmost achievement. The vast majority of women, whether they live in the war-affected areas, as refugees, or in republics th at did not directly take part in the war, have the same role - how to preserve their families or what has been left of them. Feminists from all groups th at have been founded in the republics of exYugoslavia have managed to maintain a fruitful mutual activity in feminist and humanitarian programmes, in spite of the war, with the support and solidarity coming from feminist groups from many countries in the world. In this way, through­ out the war, they worked for peace, the preservation of existing women’s rights, and fought for an open democratic society. �ODABRANA LITERATURA ARHIVSKA GRAĐA Arhiv Jugoslavije (AJ) Fond: CK KPJ; Savez žen sk ih društava Jugoslavije; Konferencija za društvenu aktivnost žena; Socijalistički savez radnog naroda Jugoslavije Arhiv Srbije (AS), Fond: K onferencija za društvenu aktivnost žen a Srbije (i m aterijali publika­ cije Žene Srbije u NOB). OBJAVLJENA GRAĐA J. Pecić, P ro sv etn i zbornik zakona i uredaba, Beograd 1897. P rosvetni G lasnik 186 9 -1 9 1 3 . O m ladinska zajednica, 1866. sv. 1 ,1867. sv. 2 i 1868. sv. 3 (skupštine Ujedinjene omladine srpske). Zapisnici sa sednica, konferencija i skupova Srpskog narodnog žen sk og saveza, Domaćica, 1910, 1911. i 1912. godine. Peta zem aljska konferencija (1 9 -2 3 . oktobra 1940), Beograd 1980. Š esti kongres SKJ, B eograd 1952. Četvrti kongres N F J (SSR N J), Beograd 1953. Peti P len u m SSRN J, Beograd 1957. Sedm i kongres SKJ, Program , 1958. Š esti K ongres SSRN J, Beograd 1966. D vanaesti K ongres SKJ, Beograd. Popis ljudstva Srbije po zanim anjim a na kraju 1866. godine, XIII, Beograd 1884. D ržavopis Srbije 1900, B eograd 1905. Prosveta, nau ka i kultura, S ta tističk i bilten br. 10, Beograd 1952. Žena u društvu i privredi Jugoslavije, Statistički bilten br. 298, Beograd 1964, i Statistički bilten br. 788, Beograd 1973. Jugoslavija 191 8 -1 9 8 8 , S ta tističk i godišnjak, Beograd 1989. Statistički godišnjaci 1989. i 1991. (SFRJ), Statistički godišnjak 1994. (SRJ). Statistički godišnjak ’91. o narodnom zdravlju i zdravstvenoj zaštiti u SR Jugoslaviji, Beograd 1992. ŠTAMPA I ČASOPISI Vospitatel ženskii , 1847. Matica, N ovi Sad, 1868-1870. Zastava , N ovi Sad, 1867-1873. Mlada Srbadija , N ovi Sad, Beograd, 1870-1872. Javor , N ovi Sad, 1874-1893. (izlazio i 1872/73) Javnost, Kragujevac, 1874. Rad , Beograd, 1874^1875. Radenik , Beograd, 1871. i 1872. Domaćica, 1879-1941. Ženski svet, N ovi Sad, 1887-1914. Radničke novine , Beograd, 1903, 1910-1914. Kalendar Vardar, Beograd, 1906-1941. Jednakosti 1910-1914, 1919-1920. �267 Žena, Novi Sad, 1911— 1921. Izveštaj sa Kongresa jugoslovenskih žena u Zagrebu, Žena, 1920, br. 6 i 7. Skupština Saveza ženskih društava u Zagrebu, Ženski pokret, 1920, br. 11 i 12. Ženski pokret, Beograd 1921-1937. Žena i suet, Beograd, 1925-1928. Glas narodne ženske zajednice , 1928— 1933. Ženski svet, Beograd, 1930— 1934. Jugoslovenska žena, Beograd, 1931— 1934. Glasnik Jugoslavenskog ženskog saveza , 1935-1939. Žena danas, Beograd, 1936-1982. Život i rad, Beograd, 1938, br. VII-VIII. Almanah ženskih društava, 1940. Prva konferencija A ntifašističkog fronta žena Jugoslavije 1942. godine, Žena danas, 1943, br. 31. Prvi antifašistički m iting žena Srbije, Zora 1945, br. 1. Zora , Beograd, 1945-1954. Ženski svijet, Zagreb, 1939-1941. (reprint izdanje 1979). Žena, Zagreb. Prvi kongres AFŽ, Borba, 17, 18. i 19. juna 1945. Drugi kongres AFŽ Jugoslavije, Zora 1948, br. 29. Drugi kongres AFŽ Srbije, Zora 1948, br. 31 -3 2 . Treći Kongres AFŽ, Zora 1950, br. 62, 63; Žena danas 1950, br. 62, 63. Četvrti kongres AFŽ, Zora 1953, br. 89-90; Žena danas, 1953, br.112. Proširena sednica CO AFŽ, Zora, 1953, br. 85. Marksizam u svetu, Beograd, 1981, br. 8 -9. Gledišta, 1990, br. 1-2. Polja, N ovi Sad, 1990, br. 37 5 -3 7 6 i 1984. br. 308, 309. MEMOARI I BIOGRAFIJE Alimpić, Mileva: Život i rad Ranka ALimpića, Beograd. Bokun Đinić, Šonja: Dr Draga Ljočić, ncovdašnji život, Šabac. Glišićeva, Stanka: Moje uspomene, Beograd 1926. Grgurova, Milka: Atentatorka lika. Ilić, Dragoslav: Prve žene socijalisti u Srbiji, Beograd 1956. Klaić-Simić, Ikonija: Katarina Milovuk - njen život i rad, Beograd 1936. Lazarević, Jelena: Darinka Nikolić, osnivač i tvorac Doma učenica srednjih škola, Beograd. Ljotić, Ljubica: Memoari, Beograd, 1990. Milošević, Raša: Timočka buna, Beograd 1924. Srpkinja, uredila Jelica Belović Bernadžikovska, Sarajevo 1913. Todorović, Pera: Nekrolog - M ilica Todorovič Ninkovičcva, Sam ouprava I, 1881. Žujović, Jovan: Dnevnik, Beograd 1986. KNJIGE I ČLANCI Abensour, Leon: Histoire generale du fćminismc des origines a nos jours, Delgrave, Paris 1921. Albistur, M a lte: Daniel Armogathe, Histoire du feminisme franqais, Ed. D es femmes, knj. 1 i 2. Arsič, Jevstalnja ot: Sovet maternij obojegapola junosti serbskoj i valahijskoj oki iščadijc nežnogo čuvstvovanija, imžc blago iščastic otrasli roda svoega obimaet sočinitelnica, Budim 1814. Arsič, Jevstahija ot: Polcznaja razmišlenija o četirch godištnih vremenah, s osobenim pribaulenijem o trodoljubiji čelovjeka i otudu proishodjašćej vseopštoj polzje, Budim 1816. Ašković, Milorad; Radmilović, dr Jerko; Perović, Novica: Savez bankarskih, osiguravajućih, trgo­ vačkih i industijskih činovnika Jugoslavije - BOTIČ od 1902. do 1941, Beograd 1971. Bebel, August: Žena i socijalizam, Beograd 1956. Beograd u ratu i revoluciji 1941-1945. (naučni skup u organizaciji Istorijskog arhiva Beograda), Beograd 1971. Blagojević, Marina: Žene izvan kruga, Beograd 1991. �268 Bogdanović, Katarina: Izabrani živo t, Beograd 1986. Bojović, Jovan; Jovanović, Radovan; Lakić, Zoran; Pajović, Radoje; Stanišić, Slavko: Žene Crne Gore u revolucionarnom p o k retu 1 9 1 8 -1 9 4 5 , Titograd 1969. Borbeni p u t žen a J u g o sla v ije , Beograd 1972. Borković, dr Milan: K P J u S r b iji 1 9 4 1 -1 9 4 5 , knj. II, Beograd 1974; S K O J i omladinski pokret u S rb iji 1 9 4 1 -1 9 4 5 , Beograd 1970. Borković, dr M ilan; Bosiljčić, Slobodan; Veg, Šandor; Višnjić, Petar; Gledović, Bogdan; G M ć, dr Venceslav; Petrović, Novak; Hadri, Ali; Zvonko, Golubović: Srbija u ratu i revoluciji 1941-1945, Beograd 1976. Bovoar, Sim on de: D ru g i p o l, knj. 1 i 2, Beograd 1982 Božić, dr Ana: P oložaj žene u p riv a tn o m p ra v u , Beograd 1939. Božinović, Neda: Položaj žene u F N R J , Beograd 1953. Božinović, N eda; M orić-Petrović, Slavka; Protić-H lušička, Desanka; Ćirić-Bogetić, dr Ljubinka; Kosanović-Ćetković, dr Desanka; Zečević, MiJjan: Studentkinje Beogradskog univerziteta u revo­ lucionarnom pokretu , B eograd 1988. Broz, Josip Tito: Govor na Prvoj Zemaljskoj konferenciji Antifašističkog fronta žena, Žena danas 1943, br. 31 (i Sabrana dela, Tom trin aesti, Beograd 1982, str. 67-70). Broz, Josip Tito: G ovor n a P rvo m kongresu A n tifa šistič k o g fro n ta žen a J u g o sla v ije , Borba, 17. jun 1945. Burić Ćuković, dr Olivera: Prom enc u p o ro d ičn o m živo tu n a sta le p o d uticajem ženine zaposleno­ sti, Beograd 1968. Cvetić, Bosa: Ž ena n a selu i njen a d ru štve n a a k tiv n o st, Zora 1953. Ćirić Bogetić, Ljubinka: O d lu k e p e te zem a ljsk e konferencije o ra du m eđu žen am a i n jihova reali­ zacija u p e rio d u 1 9 4 0 -1 9 4 2 . u: Peta zem aljska konferencija K PJ - Zbornik radova, Zagreb 1972. Ćirić Bogetić, Ljubinka: N a p red n i žen sk i p o k ret u H rva tsk o j 1 9 35-1941, u: Č etiri decenije Saveza ko m u n ista H rva tsk e (zbornik). Ćirić Bogetić, Ljubinka: F em in izam ju č c i d a n a s, Žena d a n a s, 1981, br 23; S ta r a đ a fem inizam , Žena d a n a s, 1981, br. 24. Dejanović, Draga: E m a n c ip a c ija ž en sk in ja , M atica 1869. Dejanović, Draga: D vc tr i reči S rp k in ja m a , M atica 1870. D ejanović, D raga, S r p sk im m a jk a m a , M atica 1871. D espot, Blaženka: Ž ensko p ita n je i so cija lističk o sa m o u p ra vljan je, Zagreb 1987. D ević Ubavić, Stanka: S r p sk a so cija ld em o k ra tsk a p a r tija i žen ski p o k ret u S rb iji 1903-1914, u: Tokovi revolucije, Beograd 1967. D im itrijević Stošić, D. Poleksija: Posela u sta ro m B eo g ra d u , Beograd 1956. Đ ilas, Milovan: P o zd ra vn a reč n a Č etvrtom kongresu A n tifa šistič k o g fronta žen a, Žena danas 1953, br. 112; Z o ra , 1953, br. 8 9 -9 0 . Đ orđević, dr Jovan: Žensko p ita n je , Beograd 1975. Đ orđević, R. Tihomir: O srp sk im ženam a,, Šabac 1911. Đ orđević, R. Tihomir: S r b ija p r e sto g o d in a , Beograd 1946. Đ uranović-Janda, dr Saša: Žena u ra d n o m o d n o su , Zagreb 1960. Egić, Obrad: Žene borci D ru ge p ro letersk e d a lm a tin sk e narodnooslobodilačke udarne brigade, Zadar 1983. Gavrilović, S. Vera: Žene le k a ri u ra to vim a 1878-1946. n a tlu J u goslavije, Beograd 1976. Glišić, dr Venceslav: K P J u S r b iji 1 9 4 1 -1 9 4 5 , knj. I, Beograd 1975. Glišić, dr Venceslav: Žene užičkog k ra ja u ustanku 1941, U žički zbornik 1, 1971. H adžiom erović, Hasan: E konom ija žen sk o g ra d a i p o lo ža j žene u dru štvu , Sarajevo 1959. Hlapec Đorđević, dr Julija: S tu d ije i eseji o fem in izm u , Beograd 1935. Jankovićka, Zorka: Žensko p ita n je, N ovi Sad 1911. Jovanović, Slobodan: S vcto za r M arković, Beograd 1920. Jugović, Miodrag: Prva. beogradska g im n a zija , Beograd 1939. Kecman, Jovanka: Žene J u g o sla vije u radničkom pokretu i žen skim organ izacijam a 1918-1941, Beograd 1978. Korićanac, Tatjana i Taneska, Ljiljana: B eogradsko žensko dru štvo 1875-1941, Beograd 1985. Kovačević, Dušanka: Šk o lsk a sprem a i stručno obrazovanje žen a u Ju go sla viji, Beograd 1964. Lapčević, Dragiša: Položaj radničke klase i sin d ik a ln i p o k ret u S rb iji, Beograd 1928. Lagator, Špiro; Čukić, Milorad: P artizanke p r v e proleterske, Beograd 1979. �Lebl-Albala, Paulina: R azvoj u n iverzitetskog obrazovanja n a ših žen a , Beograd 1930. Marjanović, dr Jovan: Ustanak i narodnooslobodilaćki p o k ret u S rb iji 1945 , Beograd 1963. Marković, Ljubica: Počeci fem in izm a u S rb iji i V ojvodini , Beograd 1934. Marković, Ljubica: Žene u om ladin skom p o k retu , N ovi Sad 1940. Marković, Svetozar: S rp sk o j o m la d in i, L itera tu rn i Večer, J e li žena sposobna d a bude ravno­ pravn a sa čovekom, R ealni p ra va e u nauci i živo tu , u: Sabrani spisi, knj. I, Beograd 1960. Marković, Svetozar: O slobođenje žen sk in ja , R u sk i revolucionari i N ečajcv, B eli teror, u: Sabra­ ni spisi, knj. II, Beograd 1965. Marković, Svetozar: S oćijalizam ili društveno p ita n je , u: Sabrani spisi, knj. i y Beograd 1965. Milić, dr Anđelka: Žena, Politika, Porodica, Beograd 1994. Michel, Andree: Le fem inisine, Presse im iversitaire de France, d euxiem e ćdition, 1980. Obradović, Dositej: Ne haj se dobro čineći, O sla vn im žen a m a , M ezim ac, E tik a , Je li čovek m akina ili nije, sve u: Dela, 1911. Perović, Latinka: P lan iran a revolucija , Zagreb i Beograd 1988. Perović, Latinka: Aktuclni problem i društvenog p o lo ža ja žena i m ogućnosti rešavanja u sistem u društvenog sam ou pravljan ja, Konferencija za društvenu aktivnost žen a Jugoslavije, Beograd 1965. Petrović, Vukašin: Žena u n as i u d ru g im zem lja m a , Beograd 1912. Prvo žensko jevrejsko društvo 1874-1924. Sklevicky, Lydia: O rg a n izira n a d jela tn o st žen a H rva tsk e z a vrijem e N arodnooslobodilačke bor­ be 1941-1945, Povjesni prilozi, Zagreb 1984. Sklevicky, Lydia: K arakteristike org a n izira n o g d jelo va n ja žen a u J u g o sla v iji, Polja, 1984, br. 308 i 309. Sklevicky, Lydia: AFŽ - K u ltu rn om m jenom do žene n ovog tip a , G ardogan, 1984, br. 15-16. Skerlić, Jovan: O m la d in a i njena književnost, Beograd 1966. Skerlić, Jovan: S veto za r M arković, Beograd 1966. Slovenke v narodnoosvobodilnem boju, I i II, Ljubljana 1970. Spom enica m uške gim nazije u Kragujevcu 1833-1933, Kragujevac 1934. Spom enica (o pedesetogodišnjici rada Ženskog društva), D om aćica, Beograd 1926. Spom enica sa Prvog kongresa žena u Zagrebu, 1920. Štebi, Alojzija: L’ activite des societes en Yougoslavie affilies ou Conseil national des fem m es yougoslaves, Beograd 1936. Tomić, Jaša: S ta j e b ila žena i šta će b iti, N ovi Sad 1918. Tomšič, Vida: Žena u razvoju socijalističke sam oupravn e J u g o sla vije , Beograd 1981. Viša ženska škola - pedesetogodišnjica 1863-1913, Beograd 1913. Zcnc Bosne i Hercegovine u N O B 19 4 1 -1 9 4 5 , Sarajevo 1977. Žene M akedonije vo N O V, Skopje, 1976. Žene H rvatske u narodnooslobodilaćkoj borbi, Knjiga I i II, Zagreb, 1955. Žene Srbije u N O B , Beograd, 1975. Ženski pokret u Vojvodini, Novi Sad 1933. Žene Vojvodine u ratu i revoluciji, N ovi Sad 1984. FOTOGRAFIJE Arhiv Srbye: br. 22, 32, 33, 34, 35, 37, 38, 39, 42, 47, 54, 58, 60, 64, 68, 69, 73, 74, 75, 78, 82, 83, 86, 87, 88, 90. Istorijski arhiv Beograda: br. 2, 9, 1 1 ,1 7 , 21, 23, 24, 25, 61, 62, 70. Muzej grada Beograda: br. 3, 4, 8, 13 ,1 4 . Muzej revolucije: br. 43, 46, 52, 53, 56, 59. Pedagoški muzej: br. 1, 79. Tanjug: br. 45, 57, 63, 6 5 ,6 6 , 72, 76, 77, 84, 89, 92, 93. �270 Žene u crnom: br. 94. PresnimJjene iz publikacija: Beogradsko žensko društvo 1875-1945: br. 5, 6, 7, 10, 16; Žena danas , 1943: br. 44; Žene Srbije'. br. 29, 30, 31, 36, 40, 41, 48, 49, 50, 51, 55, 67. O stale fotografije u privatnom posedu. X �IMENSKI REGISTAR A Abensur, Leon (Abensour, Leon) 8 ,1 0 ,1 2 ,1 6 ,2 6 7 Admović, Kruna 8 ,1 0 Admović, Milan 130 Agatonović, Radoslav 114 Alargić, Judita 142,146 Albistir, Maite (Albistur, M a itć ) 8 ,9 ,1 0 ,1 1 , 267 Alimpić, Mileva 88, 267 Alimpić, Ranko 88, 267 Alkaky, Olga 117 Anđelković, Sreta 62 Anastasijević, Sofija 27 Andrejević, Mileva 61, 63 Angelina 201 Armogat, Danijel (Armogathe, Daniel) 8, 267 Arsič, Jevstahija, ot 5, 25, 48, 256, 267 Aspazija 23 Ašković, Milorad 267 Atanacković, Milena 109 Atanasijević, Ksenija 109, 200, 201 B Babef, F. (Babeuf, F) 62 Babić, dr Draginja 89 Babović, Spasenija Cana 1 4 6 ,1 4 8 ,1 5 0 ,1 5 2 , 211 Bakić, dr Vojislav 87 Ban, Matija 28 ,8 5 , 86 Banković-Moletić, dr Dorinka 89 Bar dina, Sofija 63 Baruh-Siinić, Rašela 134 Bebel, August (Bebel, August) 8 ,9 ,1 0 ,1 5 ,6 3 ,2 6 7 Bečanović, Obrenija 205 Belić, Grozdana-Zina 142, 209 Belović-Bernadžikovska, Jelica 88, 267 Bembasa, Jelisaveta-Beška 117 Berić, Mladen 111 Berus, Anka 146, 160 Bilandžić, Dušan 223 Binički, Vukosava 48 Bisić, Rasima 107 Blagojević, Marina 267 Blagojević, Persa 205 Blagojević, Vera 204 Bložević, Dunja 220 Boosel, Fransoa (Boissel, Francois) 7, 8 Bogdanović, Katarina 2 6 ,1 0 8 ,1 0 9 ,1 4 8 , 268 Bogišić, Valtazar 94 Bojović, Jovan 94, 268 Đokl 48 Bokun-Đinić, Šonja 6 0,64, 81, 267 Borković, dr Milan 268 Bosiljčić, Slobodan 268 Bošković, Hristina 148 Bošković, Jovan 32, 56, 58 Bošković, Leposava 56, 58,199 Bošković, Stojan 34, 55, 56 Bovoar, Simon de (Beauvoir, Simon de) 8, 9, 268 Božić, dr Ana 148, 268 Božić, Marija-Maca 38 Božinović, Neda 5 9 ,1 1 5 ,1 3 9 ,1 4 2 , 201, 226, 268 Broz, Josip Tito 137, 142, 143, 150, 154, 164, 1 6 8 ,1 9 3 ,1 9 4 ,1 9 5 ,2 1 0 , 268 Bulja-Kosić, Darinka 88 Bunuševac, Anđa 115 Burić-Ćuković, Olivera 268 C Cenić, Dimitrije-Mita 63 Cetkin, Klara (Zetkin Clara) 1 4 ,1 5 ,1 6 , 92 Cetušić, Mileva 146 Cukić, Košta 54 Cvetić, Bosa 117, 148, 164, 167, 168, 169, 171, 1 7 5 ,2 1 7 ,2 6 8 Cvetković, Danica 134 Cvetković, Desanka 64 Cvetković, Dragiša 1 2 2 ,1 2 3 ,1 2 6 ,1 2 9 Cvetković, Kosara 73, 88 Č Čalovska, Ljiljana 146 Čehov, Anton 87 Černiševski, N. G. 15, 38, 44, 49, 257 Čolak-Antić, Jelena 197 Čubrilović-Koprivica, Vida 148 Čukić, Milorad 132, 268 Ć Ćirić-Bogetić, Ljubinka 126,129, 268 Ćunković, Srećko 52, 86 D Danyanovic, Božidarka-Kika 146 Danilović-Bogićević, Katica 28 Danilović, Jelena 94 Darvin, Čorls 40 Davidović, Dimitrije 22, 26, 51 , 256 Dedijer, Milica 148 Dejanović, Draga 34, 36, 37, 257, 268 Delić, Ana 96 Deroan, Žon (Deroin, Jeanne) 12 �272 Despot, Blaženka 220, 268 Dević-Ubavić, Stanka 82, 268 ni mir, Mila 139, 201, 202 Dimitrijević, Jelena 88 Dimitrijević-Stošić, D. Poleksija 28, 64, 268 Dimitrov, Georgi 82 Dinulović, Micika 197 Divac, Nedeljko 114 Dobnikar, Mojca 162 Dragneva Jovanović, Stojanka-Čanka 82 Dragojlović-Bogićević, Jana 138 Dragojlović, Kruna 58 Dučić, Nićifor 47 Durjanov, Zora 134 Đ Đaja, Jovan 54 Đilas, Milovan 167,168, 268 Đorđević, Andra 56, 57, 59, 68 Đorđević, Bosa 148 Đorđević, dr Jovan 18, 268 Đorđević, Jovan 56 Đorđević, Krista 148 Đorđević, Milan 32 Đorđević, Slobodanka-Boba 11 7 ,1 3 4 Đorđević, R. Tiliomir 21, 27, 268 Đorđević, Vladan 31 Đuranović-Janda, dr Saša 9, 92, 94, 268 Đurđević, Slavka 118 Đurić-Topalović, Milica 104, 1 1 9 ,1 2 4 ,1 4 7 , 201 E Egić, Obrad 132, 268 Elsberg, dr Selma (Eliasberg, dr Selma) 90 Engels, Fridrih (Engels, Friedrich) 1 1 ,1 4 ,1 5 , 38 F Fedjuliin, dr 198 Fejić, Ibrahim 155 Filipović-Tasić, Frida 148 First, dr Klara 201 Flerovski, N. 62 Furije, Šari (Fourier, Charles) 7, 1 0 ,1 4 G Gajić, dr M^ja 148 Garašanin, Milutin 65 Gavrilović, S. Vera 65, 81, 90, 136, 268 Ged, Žil (Guesde, Jules) 15 Geršić, Giga 36 Gledović, Bogdan 268 Glišić, Stanka 54, 267 Glišić, dr Venceslav 268 Golubović, Zvonko 268 Golemović, Marija 88 Grčić, Jovan-Milenko 44 Gregoran, Marijana 134 Grgurova, Milka 65, 87, 88, 267 Grim, Jakov 31 Grujić, Jelena 197 Gržetić, Maca 146, 206 Gucunja-Vrebalov, Vera 134 Guž, Olemp de (Gouges, Olyinpe de) 7 ,8 H Hadri, Ali 268 Hadžić, Antonije 34, 35 Hadžić, Nata 134 Hadžiomerović, Hasan 219, 268 Herbez, Jelenka 28 Herbez, dr Teodor 28 Hipel, Teodor (Hippel, Theodor) 7, 8 Hlapec-Đorđević, dr JuUja 37, 268 Hodžes, Džordž (Hodges, George) 27 Hohnjec, dr 114 Hristić, Ana 75 Hristić, Danica 107 Hristić, Jelena 90 Humo, Olga 160 I Igo, Viktor (Hugo, Victor) 62 Ilić, Dragoslav 64, 82, 83, 267 Ilić, Mihailo 83 Ihć, Radosava 104 Ilić, St. S. 87 Ilić-Obradović, dr Zora 205 Inglis, dr Elzi (Inglis, Elsie) 90 Irbi, Adelina-Paulina (Irby, AdeUne-Pauhne) 47, 9 1 ,9 2 Ivančić, Marija 146 Ivanić, Delfa 74, 8 8 ,109 Ivanović, Katarina 31,199 Ivanović Bočkarov, Ivan 31 Iveković, Rada 220 Ivošević-Dimitrova, Ljubica 82 J Janković, Mihca 88, 205 Janković, Zorka 8 8 ,1 0 7 ,1 4 8 ,2 6 8 Jauković, Vidosava 139, 201 Javorina, Saša 208 Jeftić, Jelisaveta 197 Jeliševa, Regina 66 Jeremić, Vojo 65 Jocić-Jeremić, Nata 148 Jojić, Olga 117 Jokanović, Katarina 207 Jordan, Marija 146 Josimović, Emilijan 54 Jovanović, Aleksandar 76 Jovanović, dr Dragoljub 114 Jovanović, dr Jovan 70 Jovanović, Jovan-Zmaj 47 Jovanović, Kjya 197 Jovanović, Katarina 27 Jovanović, Košta 82 Jovanović, Kristina 197 Jovanović, Milan-Batut 76 Jovanović, Mihca 133, Jovanović, dr Milka 22 Jovanović, Milovan 54 Jovanović, Nasta 207 Jovanović, Radovan 94, 268 Jovanović, Slobodan 29, 268 Jovanović, Sofija 197 Jovanović, Vladimir 33, 34 Jugović, Miodrag 55, 56, 60, 268 �273 K Kaderović, Triša 84 Karađorđe 20 Karađorđević, Aleksandar 28, 85,116 Karađorđević, Jelena 69 Karađorđević, Olga 201 Karađorđević, Persida 28 Karamarković, Kaja 28 Karamarković, Petar 28 Karamarković, Sara 7 0,197 Karapandžić, Dobrila 117 Karavelov, Ljuben 35 Kardelj, Edvard 137,165 Kardelj, Pepca 179 Kasnar-Karadžić, Zorka 109 Kastratović, Mileva 139, 201 Katarina Velika 16 Katarkarević-Katarka 201 Kecman, Jovanka 92, 93, 97, 99, 104, 106, 107, 115 ,1 1 6 ,1 1 9 ,1 2 0 , 125, 268 Klaić-Simić, Ikonija 267 Knežević, Vasa 111 Kneginja Jolanda 94 Knićanin, Lenka 64, 65 Kočonda, Mira 106 Kolaković, Vasilija 80 KolontaJ, Aleksandra 162 Kondorse, A. N. (Condorcet, A. N) 7 Kont, Ogist (Conte, Auguste) 39 Kontin, Ema 45 Kopčanski, Irina 139, 201 Korićanac, Tatjana 268 Kosanović-Cetković, dr Desanka 268 Kostić, Laza 31, 35, 36, 44 Kostić, Vasilija 139, 201 Koš, Maiija 171 Kovaćević, Dušan ka 268 Kovačević, Đurđa 220 Kovaćević, Kristina 204 Kovačević, Ljubomir 57 Kovačević-Lopušić, Zlata 106 Kovačević, Srbislava-Marija 145 Kovačić, Olga 143 KozaraCj Đura 56 Krekić, Stefica 104 Krstić, Jovan 31 Kujundžićj Milan-Aberdar 33 Kustudić-Zivanović, Anđa 134 Kuzmanović, Slavka 87 Kveder-Demetrović, Zofka 97,107 L Lafarg, Pol (Lafargue, Paul) 15 Lagator, Špiro 132, 268 Lakić, Zoran 94, 268 Lapčević, Dragiša 79, 82, 83, 268 Lasal, Ferdinand (Lassalle, Ferdinand) 15, 39 Lazarević, Laza 44,68 Lazarević, Jelena 66, 70, 73, 88, 90, 108, 267 Lazarević, Persa 207 Lazović, Mileva 70,148 Lazović, Vera 134 Lebedeva, Marija 35 Lebl-Albala, Paulina 59, 71, 8 0 ,1 0 9 ,1 1 6 , 269 Leo, Andre 46 Levi, Sofija 104 Libkneht, Karl (Liebknecht, Karl) 98 Lozanić, Sima 68 Lozanić, Jelena 75 Luković, Ljubica 90 Luksemburg, Roza (Luxemburg, Rosa) 71, 72, 98 LJ Ljočić, Draga 58, 60, 61, 63, 65, 68, 70, 76, 80 199,267 Ljotić, Dimitrije 147 Ljotić, Ljubica 64, 267 Ljubičić, Ljubica 104 M Maček, Vlatko 1 2 2 ,1 2 3 ,1 2 6 ,1 2 9 Majstorović, Olga 201 Maltus (Malthus, T. R) 42 Manojlović, Radmila 146 Marić, dr Julija 134 Marjanović, dr Jovan 269 Marković, Danica 88 Marković, dr Laza 114, 122 Marković, Ilija 63 Marković, Jelena-lika 64, 65, 69, 267 Marković, Jelisaveta 61, 63 Marković, Jevrem 64, 65 Marković, Ljubica 66, 269 Marković, Svetozar 15,16, 21, 30, 33, 34, 36, 37, 38, 39, 40, 41, 42, 43, 44, 55, 56, 60, 61, 62, 65, 2 5 7 ,2 6 8 ,2 6 9 Marks, Karl (Marx Karl) 9 ,1 1 ,1 4 ,1 5 , 38 Marodić, Darinka 148 Marović, Neda 209 Mašin, Draga 68 Matić, Jelena 134 Matić, dr B. Milan 147 Mekenzi, Mjuir (Mackenzie, Muir) 47, 91 Mešterović, dr Julka 148, 205 Mihailović, Draža 138 Mihailović, Leposava 139, 201 Mihajlica, Milica 134 Mih^jlović, Stojanka 134 Mijatović, Čeda 86 MU, Dž. S. (Mill, John Stuart) 12,13, 38, 39, 45, 46, 257 MUčinović, Adela 107 MHekić, Božana 21 MUer 45 MUetić, Kasija 90 MUetić, Svetozar 47 MUetić, Živka 201 Milić, dr Anđelka 269 Milićević, MUan 85, 86 MUićević, Bosa 129, 202 MUojević, MUeva 109 MUosavljević, Radnula 201 MUosavJjević, Ljubinka 146,148, 204 MUosavljević, Svetomir 56 MUošević, Cvijeta 134 �274 Milosevic, dr Olga 160 Milošević, Raša 65, 267 Milovanović, Ljubica 204 Milovanović, Milka 197 Milovuk-Đorđević, Katarina 54, 66, 69, 71, 74, 75, 87, 197, 257, 258, 267 Milutinović, Marija-Punktatorka 28, 52 Milutinović, Košta 64 Milutinović, Olga 205 Milutinović, Sima-Sar^jUja 28 Miljković, Mara 148 Minić, Jelena 148 Minić, Milka 148, 152, 212 Mišel, Andre (Michel, Andree) 7 ,8 ,9 ,1 2 ,1 5 ,7 2 ,2 6 9 Mišel, Lujza (Michel, Luise) 49 Mitnička, dr Eva 90 Mitrović, Mitra 1 1 7 ,1 1 9 ,1 3 4 ,1 4 3 ,1 4 4 ,1 4 6 ,1 4 8 , 149, 1 5 0 ,1 5 2 ,1 5 5 , 160, 202, 206 Modić, Karla 113 Mohačanin 64 Mopasan, Gi de (Maupassant, Guy de) 87 Morić Petrović, dr Slavka 115, 148, 268 Mujezinović, Ismet 206 Munk, Natalija 90 N Naceva, Mara 146 ,1 5 2 , 171 Načić, Jelisaveta 81, 199 Nakić, Olga 139, 201 Nećajev, S. G. 15, 39, 269 Nedić, Anka 197 Nedić, Milan 130,141 Nedić, Ivanka 134 Nenadović, Ljubomir 54 Nestorović, Bogdan 81 Niboaje, Eženi (Niboyet, Eugenie) 12 NikoUć, Andra 57 Nikolić, Darinka 70, 90, 267 Nikolić, Đorđe 76 Ninković, Anka 61, 62, 63, 6 5 ,1 9 8 Ninković, Milica 61, 62, 64, 65, 8 8 ,1 9 8 , 267 Nobel, Alfred 71 Novaković, Stojan 53, 54, 62 Novosel, Vanda 150, 152 O Obradović, Dositej 5, 23, 24, 25, 26, 256, 269 Obrenović, Ljubica 21 Obrenović, Aleksandar 61, 68, 73 Obrenović, Anka 27 Obrenović, Jevrern 26, 28 Obrenović, Milan 61, 64, 68, 69, 73 Obrenović, Miloš 20, 21, 22, 26, 28,29, 30, 5 1 ,8 8 Obrenović, Mihailo 30, 53 Obrenović, Natalija 68, 69, 81 Orfelin, Zaharije 5, 23, 256 Ostrovski, A. S. 63 Oto, Lujza (Otto, Luise) 14 Oven, Robert (Owen, Robert) 11, 14 P Paču, Laza 65 P^jić, Marija 134 P^jović, Radoje 94, 268 Pankherst, Emelin (Pankhurst, Emmeline) 72 Papenhqm , Berta 76 Papić, Žarana 220, 221 Papo, dr Roza 136 Pasković, Sofija 33 Paunović, Davorijanka 142 Pavelić, Ante 130 Pavlović, Milica 207 Pecić, Josif 52, 56, 266 Pehani, Milena 113 Pejnović, Kata 146,160, 206 Pejović, Fatima 134 Perović, Brana 209 Perović, Latinka 16, 6 4 ,1 8 6 ,1 8 9 ,2 1 7 ,2 6 9 Perović, Novica 267 Perovska, Sofija 63 Pešić, Milan 63 Petaković, Stevan 44 Petković, Leposava 106 Petrov, Dragica 138, 201 Petrović, Leposava 104 Petrović, Neškova Marta 23 Petrović, S. Mihailo 22 Petrović, Mileva 109 Petrović, Nadežda 69, 90,199 Petrović, Neško 23 Petrović, Novak 268 Petrović, Persa 206 Petrović, Ranko 87 Petrović, Razumenka 148 Petrović, Vukašin 76, 269 Petruševa, Olga 146 Pinterović, Persida 69 Pinto, R. Ester 66 Planojević, Mileva 142 Plejel, Dragutin 54 Pleško-Štebi, Cirila 106,113 Pleveva, Rosa 98 Poklepović, Vojka 201 Popadić, dr Jelena 89 Popović, D. 107 Popović, Jelena 148 Popović, Jovanka 133 Popović, Jovan-Sterija 26, 51, 256 Popović, R. Zar. 57 Popović, Stevan 46, 60 Popović-Brkić, dr Zorka 89 Pribićević, Ruža 148 Pribićević, Svetozar 114 Prodanović, Jaša65, 110, 114 Prodanović, Persa 148 Prodanović, Mica 148 Protić, Milica 197 Protić-Hlušička, Desanka 129, 268 Prudon, P J. (Proudhon, P J) 15, 39 R Radaković, Jovanka 134 Radišić, Stana 134 Radić, Stjepan 114 Radić, Mara 154 Radičević, Branko 131 �275 Radmilović, dr Jerko 267 Radosavljević, Dobrivoje 177 Radović, Aksentije 32 Radulović, Zorka 205 R^jić, Jovan 25 Ranković, Aleksandar 164, 165 Ratković, Lujza 197 Rebac, Hasan 107 Ribar, Ivo-Lola 137 Ristić, Sofija 207 Rodić, Mileva 160 Ros, dr Elizabet (Ross, Elisabeth) 90 Rose, dr 45 Roš, Lena 197 Rovbotam, Šejla (Rowbotham, Sheila) 7, 10 Rupena-Osolnik, Mara 146 Ruvarac, Ilarion 44 S Sahy, Juliška 134 Sand, Žorž (Sand, George) 87 Sandić, Aleksandar 32 Savić, Branka 148 Savić, Mileva-Olga 145 Savić, Milunka 90 Savić-Rebac, dr Anica 148 Sekulić, Isidora 87, 88, 1 0 6 ,1 0 7 ,1 0 9 ,1 4 8 Sen-Kroa, Avril de (Saint-Croix, Avril de) 72 Sen-Simon, C. H. (Saint. Simon, C. H) 1 0,14 Sende-Popović, Neli 134 Sestre Subotin 63 Sibold, Marija 63, 65,198 Simić-Hultkvist, Draga 75 Sinjkovska, Lerisa 201 Skenderova, Štaka 91 Skerlić, Jovan 21, 39, 65, 269 Sklevicky, Lydia 220, 269 Smiljanić, Leposava 134 Snećevina, Božana 198 Sofronić-Ler, Nada 220 Sokrat 23 Spasić, Jelena 76, 87 Spasić, Naka 148 Srećković, Anka 197 Sremec, Nada 146 Srnić, Jela 148 Srzentić, Ljubica 134 Stajić, dr Uroš 114 Stamenković, VasiUja Cica 134 Stanisavljević, Dragica 201 Stanišić, Slavko 94, 268 Stefanović, Draga 101, 148 Stefanović-Karadžić, Vuk 20, 22, 26, 28, 31, 51 Stojadinović, Milica-Srbkinja 31,197 Stojanović, Ljubinka 207 Stojanović, Nada 204 Stojanović, Ružica 109,111 Stojiljković, Dragoljub 63 Stojković, Atanasije 25 Stojković, S. Borivoje 27, 37 Stokić, Zorka 134 Subotić, Jovan 46 Subotić, Savka 70, 74, 88,199 Subotin, Mira 201 Subotin, sestre 63 Suslova, Nadežda 45, 62 Sutner, Berta fon (Suttner, Bertha von) 71 Svjatlovska, dr 198 Š Šafarikova, J. Š. 87 Šapčanin, Milorad 85, 86 Šegvić, Zdenka 139, 201 Šiljak, Jovanka 107 Šinko, Ervin 72 Širmaher, Keti (Schirmacher, Katy) 73, 74 Šlander-Marinko, Mica 146 Špaček, Klara 52 Špaček, Leopold 52 Štebi, Alojzija 99, 107, 113, 269 Štok, Mira 201 Šubakić, Radmila 139, 201 Šuvaković, Milica 117,119 T Tadić, Ruža 171 Tamel, Anka 104 Taneska, Ljiljana 268 Taušanović-Đorđević, Sofija 55 Tavčerjeva, Franja 109 Terzi-Bašić, Ljubica 197 Tešić, Vladeta 52 Tejlor, Herijet (Taylor, Hariet) 12,13 Tirol, Kristina 27, 28 Tirol, Dimitrije 27, 28 Tkačev, P N. 48 Todorović, Caca 201 Todorović, Pera 62, 64, 267 Todorović, Poleksija 86 Tomić, Jaša 269 Tomić, Milica 88 Tomić, Velika 148 Tompson, Vilijam (Thompson, William) 10,12 Tomšič, Vida 128, 150, 152, 154, 160, 163, 166, 167,193, 1 9 6 ,2 16,269 Topalović, Živko 147 Toroman, Jovan 36 Tristan, Flora 11,12, 13, 14, 72 Trubar, Primož 98 Tucović, Dimitrije 83 Turgenjev, I. S. 63 V Varađanin, Arkadije 73, 88 Vasiljević, Alimpije32, 56, 58 Veg, Sandor 268 Velebit, Ljubica 134 Veljković, Nadežda 82, 88 Vicković, Jelena 94 Vidakova, Mila 32 Viler, Eni (Wheeler Anne) 10,11 Vinterštjyn-Jovanović, Ruža 109 Višnjevac, Smilja 134 Višnjić, Petar 268 Vitković, Gavra 63, 64 Vitković, Lujza 63, 64 �276 Vlahović, VeJjko 186 Volter (Voltaire) 16 Vozarević, Grigorije 27 Vozarević, Sara 27 Vučetić, Ilija 31, 32, 34, 47 Vučković, Zdravica 134 Vujić, Darinka 198 Vujić, Sofija-Klara 47 Vujošević, Ubavka 82, 83 Vujović, Milica 197 Vukomanović-Karadžić, Mina 31 Vuletić, Vitomir 16 Vulović, Milka 6 9 ,1 9 8 Vulstonkraft, Meri (Wolstonekraft, Mary) 7 ,1 2 Z Zečević, Danica 120, 201 Zečević, Miljan 268 Zeko vic, Nevenka 134 Zuban, Laza 28 Ž Žiropadija, Živka 205 Živanović, J. 35 Žižmund, Marija 104 Žižović, Milica 205 Žujović, Jovan 60, 267 A �Izdavači: "DEVEDESETČETVRTA", Svetozara Markovića 50/11 & "ŽENE U CRNOM” Za izdavače: Gordana Davidović-Kecman, Slavica Stojanović Jasmina Tešanović, Stasa Zajović Urednica: Slavica Stojanović Redakcija teksta: Dejan Nebrigić Prevodite Ijke: Vanda Perović, Stanislava Lazarević-Resanović Računarska obrada teksta: Nina Popov Obrada fotografija: Papirint Štamparija pinKpress, Beograd 1996. Tiraž 500 Knjiga je realizovana uz pomoć i podršku ”TOWAE STIFTUNG”, Heidelberg Naslovna strana: Leposava Mihailović �CIP - KaTanonraaunja y ny5jiHKamijn HaponHaSHČJiHOTeKa Cpfinje, Eeorpan 316.622-055.2(497.1) EOXCHHOBPTh, He/ta Žensko pitanje u Srbiji: u XIX i XX vekii / Neda Božinović. - [Beograd]: "Devedesetčetvrta" : "Žene u crnom", 1996 (Beograd : Pinkpress). - 276 str.: ilustr.; 30 cm Bibliografija: str. 266-270. - Registar. ISBN 86-82449-09-9 342.72/. 73-055.2(497.1) 396(497.1) a) XCeHe - XIpyiuTBeHH nonowaj - Cpfiuja 19-20b b) XCeH H noKpeT - Jyroc/iaBnja c) CK XCencKa apyiiiTBa - JyrocnaBnja ID=45495820 ��TSLrn � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Knjige Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context M Knjiga Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Žensko pitanje u Srbiji u XIX i XX veku Creator An entity primarily responsible for making the resource Neda Božinović Source A related resource from which the described resource is derived https://www.memoryoftheworld.org/ Publisher An entity responsible for making the resource available Devedesetčetvrta Žene u crnom Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1996. Rights Information about rights held in and over the resource Nepoznato Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource PDF Language A language of the resource SH Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 56-M Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant 286 str. AFŽ Neda Božinović NOB Srbija žene u NOB-u ženska štampa ženski pokreti žensko pitanje http://afzarhiv.org/files/original/807e3b2ad8893391fe43f16e6757b895.jpg 8ca0bd79c98c5e5d4ccf3b7857ac140d Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Umjetnički radovi Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context UR Ostalo Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Ilegalke Subject The topic of the resource Uloga žena u pokretima otpora i ilegalnom radu u Bosni i Hercegovini i Jugoslaviji Description An account of the resource Rad "Ilegalke", nastao iz dugogodišnjeg istraživanja o antifašističkoj borbi žena Bosne i Hercegovine i Jugoslavije ilustrira tajne i političke aktivnosti žena u pokretima otpora i ilegali. Ovo djelovanje je pogotovo vezano za područje private sfere kao mjesta političke moći. Kuće postaju mjesta gdje se kreiraju, govore, pamte, zapisuju i kodiraju poruke koje se prenose i migriraju u kosi, odjeći, slami, u ručnim radovima. Žene koriste sva raspoloživa sredstva da kamufliraju i zaštite važne poruke i pojedince i pojedinke. Obavljajući te, po život opasne zadatke, žene se suprotstavljaju patrijarhalnim tradicijama i uvriježenim rodnim ulogama, a njihovo djelovanje biva od suštinske važnosti u sferama ilegalnog rada i otpora. Creator An entity primarily responsible for making the resource Andreja Dugandžić i Adela Jušić Source A related resource from which the described resource is derived Više informacija na: https://adelajusic.wordpress.com/illegal/ Publisher An entity responsible for making the resource available Udruženje za kulturu i umjetnost Crvena Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 2015. Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource Vez na platnu Language A language of the resource BH Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 1-UR Rights Information about rights held in and over the resource Andreja Dugandžić i Adela Jušić Scripto Transcription A written representation of a document. Dijelovi dokumenata Online arhiva korišteni za kreiranje tekstualnog dijela rada: “Drugarice su pod teškim uslovima živjele, kretale se i partijski radile ilegalno. Mnoge od njih su išle sa feredžom, oblačile se u odjeću baba, boravile u raznim kućama, spavale po dvorištima, mijenjale mjesta, izvršavale partijske zadatke i organizovale omladinu i žene u gradovima i selima.” “Napredne žene radile su i na izdavanju ženskih listova, a usporedo i na rasparčavanju i umnožavanju ilegalne literature i letaka. Na adrese naprednih, kod policije nekompromitiranih žena stizale su poštanske pošiljke s ilegalniim materijalima iz zemlje i inozemstva. U stanovima mnogih žena umnožavali su se ilegalni materijali i leci, a mnoge su i same prepisivale letke na pisaćim strojevima iii rukom. (... ) Na sela su npr. ovi materijali stizali u kantama za mlijeko.” “Na sastanak su žene nosile ručni rad da bi u slučaju upada neprijatelja imale izgovor zašto su se okupile.” “Žene koje su obavljale kurirske zadatke često su znale sadržaj pošte koju su prenosile i u slučaju provale i opasnosti od neprijatelja, mogle su ga preneti usmeno. Odigrale su ve!iku ulogu u prenošenju oružja i dr. u džakovima žita, vune, u slami, senu itd., pisanog materijala u hlebu, hrani i dr., pisama u vešu, čarapama, opancima.” Transkript tekstualnog dijela rada Razvijajmo informacije u strogoj tajnosti Osnovni oblik prenošenja podataka je govor Sve što je važno dobro smo sakrile Slobodno kretanje, slobodan um Prisustvo vode u spremniku za benzin smanjuje snagu motora i uzrokuje njegov kvar Sredstvima za maskiranje zovu se materijali ili materijalne formacije koje se mogu upotrijebiti pri skrivanju pojedinaca Usmjeriti diverziju na objekat od vitalnog značaja za neprijatelja U slučaju neprijateljskog upada domaćica se pravi smrtno bolesna, a ostale se pretvaraju da su došle da je obiđu Onemogućimo kretanje neprijatelja Naše ideje su u svačijim glavama Za signalizaciju opasnosti koristi se zviždukom, plačem, pjesmom Baza služi za skrivanje i obuku diverzanata Baza je oslonac za preduzimanje akcija Čuješ li? Pamtiš li? Adela Jušić Andreja Dugandžić Ilegalni rad otpor http://afzarhiv.org/files/original/f96d78c578d86bb329f62314761dfdd4.jpg 39308e25ef871b1f44b127d5dd474b75 Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Umjetnički radovi Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context UR Ostalo Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Željne smo rada i napora Subject The topic of the resource Tuzla, AFŽ BiH, heroizam rada Description An account of the resource Ovaj rad govori o nebrojeno mnogo sati rada i različitim vrstama poslova koje su, nakon Drugog svjetskog rata, obavljale žene okupljene u AFŽ organizaciju, s posebnim fokusom na aktivnosti Sreskog odbora AFŽa Tuzla u periodu od 1945. do 1950. godine.Ovi silni napori u izgradnji razrušene zemlje predstavljeni su krilaticom - Heroizam rada Rad se bazira isključivo na podacima iz dokumenata Online arhiva. Creator An entity primarily responsible for making the resource Andreja Dugandžić i Adela Jušić Source A related resource from which the described resource is derived Više informacija na: https://adelajusic.wordpress.com/zeljne-smo-rada-i-napora/ Publisher An entity responsible for making the resource available Udruženje za kulturu i umjetnost Crvena Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 2015. Rights Information about rights held in and over the resource Adela Jušić i Andreja Dugandžić Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource Foto kolaž na papiru u javnom prostoru Language A language of the resource BH Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 2-UR Coverage The spatial or temporal topic of the resource, the spatial applicability of the resource, or the jurisdiction under which the resource is relevant Dimenzije varijabilne Scripto Transcription A written representation of a document. Nema dana kad organizacija AFŽ nije na poslu. Žene rade i kada su bolesne. U toku ljetne radne sezone u tuzlanskoj oblasti formirano je 28 posebnih ženskih brigada sa 3.196 žena koje su učestvovale na poljskim radovima, na državnim poljoprivrednim dobrima,na građevinskim radovima i šumskim radovima na kojima su dale 274.460 radnih časova u vrijednosti od 1.792.800 dinara, ako radni sat računamo 10 dinara. U brigadama Narodnog Fronta učestvovalo je 27.256 žena koje su dale 86.608.067 radnih časova što iznosi 11.847.089 dinara. U akcijama u kojima su žene učestvovale neovisno od drugih organizacija učestvovalo je 23.827 žena koje su dale 185.862 radna časa u vrijednosti oko 600.000 dinara. Za 8 dana žene Tuzle zamijesile su rezance iz 350 kg brašna i 3.000 jaja. Oformljeno je 15 aktiva za povrtlarstvo i živinarstvo, a 8.240 radnih časova dato je na čišćenje gubara. Naše su žene pošle kao čvrsto zbijena radna vojska u borbi za pobjedu u obnovi i izgradnji zemlje. Pomažući ostvarenje privrednog plana, ulažući najviši radni elan, one su stvorile novi oblik heroizma, HEROIZAM RADA. Željne smo rada i napora. Kuda ćete takve gole i bose i za koga radite? Doznavši da u bolnici broj 5 nema dovoljno suđa, one su sakupile 250 tanjira, 180 kašika, 80 šolja, 45 vilica, 90 čaša, i 20 noževa. U pomoći školskim kuhinjama žene su sakupile: 148,50 kg masti, 450 kg brašna, 1.191 komada jaja, 50 kg slanine, 32 kg pasulja i krompira, 100 kg suhog voća, 40 kg pekmeza,50 komada raznih konzervi, 14.830 dinara u novcu. Također su sakupile 10.000 kg starog gvožđa, 7.827 kg starih krpa i 5.734 kg ljekovitog bilja. Kad drug Tito kaže “još treba pomoći” – pomagaćemo! Žene Tuzle i Kreke rade bez odmora. Taj rad smatraju svojom potrebom i dužnošću. Ali ne stižu, jer sve je više poslova, sve više dužnosti koje zovu na sve strane. Kulturno – prosvjetni rad je prilično opao, kao i političko djelovanje AFŽa. Rad naših žena sveo se isključivo na radove oko izvršenja godišnjeg plana. Žene Tuzle premašile su preuzete obaveze. Leđa su nam umorna, ali na našim licima sija radost socijalizma. U šumskim radovima također rade žene. Viđamo žene kako rade na popravci mostova, gradnji kuća, na popravci bunara, na popravci nužnika, na popravci kuća u radničkim centrima, na sađenju šumskih sadnica, na šumskim gospodarstvima, na utovaru uglja. U ovim akcijama dato je radnih dana 5563. Ukupan iznos na svim radovima je 14.085 radnih dana. Žene su radile na ispomoći ciglani Živinice, na popravci ciglane u Slavinovićima, gdje su dale 1080 radnih dana i to na kopanju zemlje za ciglu i čišćenju prostorija i prenošenju cigli. U radu na pruzi Stupari-Kladanj, žene su dale 521 radnih dana, u radu na prosjecanju cesti i čišćenju ulica 107 radnih dana, na izgradnji i čišćenju državnih kuća 115 radnih dana, na radovima oko uređenja grobova palih boraca 38 radnih dana. Adela Jušić AFŽ Tuzla Andreja Dugandžić heroizam rada žene u izgradnji Jugoslavije http://afzarhiv.org/files/original/c0a9805c4e99d75423a79688ae8fc314.jpg 4c47901ec69d6ae280cafb5f75d357d7 Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Umjetnički radovi Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context UR Ostalo Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Ja mislim, drugarice... Subject The topic of the resource Uloga žena u NOB-u. narodne herojke Bosne i Hercegovine Description An account of the resource Site specific instalacija postavljena je u Historijskom muzeju Bosne i Hercegovine za 8.mart. U Drugom svjetskom ratu u Jugoslaviji 100 000 žena pridružilo se vojsci motivirane, ne samo patriotizmom, već i željom za emancipacijom, odmosno za konačnim izlaskom iz privatne u javu i političku sferu.. Antifašistički front žena imao je oko 2 milion< članica i bio je najveća ženska organizacija ikad na prostorima bivše Jugoslavije i šire. Nakon rata, politički vrh smatrao je da je "žensko pitanje" u Jugoslaviji riješeno. Obećanja političkog vrha data ženama u vrijeme mobilizacije za rat nikada nisu obistinjena. Jednakost nije postignuta, a "prebrzi" proces ženske emancipacije je postao direktna prijetnja patrijarhalnom društvu. Dva Titova govora su upotrebljena u ovom radu da pokažu naglu promjenu politike prema ženama koja se desila 50-ih. 10 žena Bosne i Hercegovine su proglašene narodnim herojkama. Historijski muzej u svojoj zbirci ima njihovih 5 portreta. 5 portreta koji nedostaju kreirano je od 371 fotografije iz Titovog života. Creator An entity primarily responsible for making the resource Adela Jušić Source A related resource from which the described resource is derived Više informacija na: https://wordpress.com/page/adelajusic.wordpress.com/1576 Publisher An entity responsible for making the resource available Udruženje za kulturu i umjetnost Crvena Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 2014. Rights Information about rights held in and over the resource Adela Jušić Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 5 printova u boji i dva teksta Language A language of the resource BH Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 3-UR Scripto Transcription A written representation of a document. Žene se bore danas rame uz rame sa muškarcima za slobodu naroda Jugoslavije, protiv zvjerskih okupatorskih osvajača i protiv njihovih domaćih slugu... One se bore za nezavisnost svojih naroda, a to je sastavni dio velike borbe za njihovu ravnopravnost, koju su našim ženama, u granicama Jugoslavije, osporavali, ne dajući im ni pravo glasa, ni pravo odlučivanja po pitanjima društvenog života. U ovoj borbi one se bore danas za ravnopravnost žena. Žene Jugoslavije, koje su u ovoj borbi sa takvim samoprijegorom dale takve žrtve, one što tako uporno stoje u prvim redovima Narodnooslobodilačke borbe, imaju pravo da ovdje, danas, jedanput zauvijek, utvrde jednu činjenicu: da ova borba mora donijeti ploda i za žene naroda Jugoslavije, da nikada više niko neće moći istrgnuti te skupo plaćene plodove iz njihovih ruku! Iz govora Josipa Broza Tita, Prva zemaljska konferencija Antifašističkog fronta žena Jugoslavije, 1942. Ja mislim, drugarice, da vi u prvom redu svom svojom snagom i elanom treba da vršite dužnosti koje proističu iz tih vaših specifičnih obaveza, kao što je, na primer, briga o ženama majkama, briga o higijeni djece i briga o djeci uopšte, briga o zdravlju, o vaspitanju žena u Jugoslaviji, o tome da u svoju žensku organizaciju i Narodni Front okupite što veći broj još neokupljenih žena. Vi se morate boriti za svaku ženu, svaku djevojku da otrgnete ispod tog negativnog uticaja i privedete je u front graditelja naše socijalističke zemlje. To je vaš prvi zadatak. Vaš drugi zadatak, kao članica Narodnog Fronta, u tome je da isto tako kao ostali članovi Fronta, ukoliko vam to vaši specifični zadaci dozvoljavaju, pomažete svuda gdje je to potrebno na dobrovoljnom radu, razumije se, ukoliko to dozvoljavaju fizičke i druge sposobnosti žena. Iz govora Josipa Broza Tita, Treći kongres Antifašističkog fronta žena Jugoslavije, 1950. Adela Jušić Josip Broz Tito narodna herojka BiH NOB Prva Zemaljska konferencija AFŽ Treći kongres AFŽa Jugoslavije http://afzarhiv.org/files/original/bcaf200af6e38027e2f3d4481715b75d.jpg d585186599a526525d84674856551b37 Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Umjetnički radovi Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context UR Ostalo Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Narodne herojke Subject The topic of the resource Narodne herojke Jugoslavije, NOB Description An account of the resource Serija radova "Narodne herojke" kreirana je u formi portreta , te problematizira istoriju socijalističkog "heroizma" na prostoru bivše Jugoslavije. i promjene koje su se na tom planu desile nakon političkih previranja 90ih godina prošlog stoljeća. Creator An entity primarily responsible for making the resource Irma Markulin Source A related resource from which the described resource is derived Više informacija na: http://www.irma-markulin.com/ Publisher An entity responsible for making the resource available Udruženje za kulturu i umjetnost Crvena Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 2013.-2015. Rights Information about rights held in and over the resource Irma Markulin Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource Ulje na platnu Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context 4-UR Irma Markulin narodne herojke NOB